Planiranje sistema zelenila 1. Faktori koji utiču na stvaranje sistema zelenih površina su prir,antropog,soc-ekon.

Danas se pod razv.gradova podrazum rekonstrukc postojeć urb.celina.Problem je urb.nasleđe koje se zadrž i uklapa u novoprojekt. rešenje.Optimalni uslovi stanovanja,odmora,sporta,društvenog I kulturnog života jedino su ostvarivi u novoplaniranim gradovima I naseljima.Dodir s prirodom obezbeđuje zdravije I udobnije stanovanje.Stanovanje-stan,kuća+okolni prostor.Radi odmor su isprepleteni I povezani. Životna sredina nije statična već dinamičan sistem u kome su svi odnosi I pojave povezani u jedinstven proces. Komponente živ.sred su neodvojiveintegrisane.Voda, vazduh,zemljište,sunce su skup baznih elemenata ekosistema.Međusobna zavisnost je osnov vrednovanja prostora u cilju određivanja njegovog karaktera i upotrebne vrednosti. Dejstvo na čoveka posredno i neposredno je višestruko kompleksno. Čovek kao deo kompleksnog sistema podnosi promene u sistemu.Tako ga treba zadovoljiti u istorijskom,ekološkom,funkcionalnom i estetskom smislu. Prirodni faktori su ekološka osnova sist.zelenila i bitno utiču na karakter i raspored zel.površ. i odr njegovo strukturno i kompoziciono rešenje. *geografski činioci - geog.položaj,elem reljefa, ekspozicija, nagib,plastika terena *geologija-sastav zemljišta,rudna nalazišta,nosivost tla *pedologija-karakter i sastav površ sloja *hidrografija-stanje podzemnih i nadzemnih voda *klima-T,padavine,vlažnost vazduha,oblačnost,magla,osunčanost,vetrovi *vegetacija-prirodne zajednice i vešt.podignute populacije,potencijalna vegetacija i tipovi staništa Antropogeni i socijalno-ekonomski faktori su u jednoj grupi jer su uslovljeni čovekovom delatnošću *kategorija,veličina i funkcionalni tip naselja *fizička struktura naselja *istorijski razvoj *stepen urbanizacije *stepen zagađenosti *postojeće zel.površine *društvene potrebe *životni standard društva *vlasništvo zemlje Socijalni odnosi i ritam njihovih promena opredeljuje karakteristike gradova Vladajući društv.-ekonomski odnosi opredeljuju ukupnu org.prostora i namenu zemljišta. otuđenost gradskog stanovništva

pokretljivost-novi odnosi i kontakti pešačke zone 2. Prirodni faktori, kao bitan uslov pri organizaciji sistema zelenila *geografski činioci - geog.položaj,elem reljefa, ekspozicija, nagib,plastika terena *geologija-sastav zemljišta,rudna nalazišta,nosivost tla *pedologija-karakter i sastav površ sloja *hidrografija-stanje podzemnih i nadzemnih voda *klima-T,padavine,vlažnost vazduha,oblačnost,magla,osunčanost,vetrovi *vegetacija-prirodne zajednice i vešt.podignute populacije,potencijalna vegetacija i tipovi staništa GEOGRAFSKI-geog.širina dovodi do stvaranja različitih mikroklimatskih uslova ali se isti razlikuju na istim geog.širinama zavisno od ostalih prirod.faktora(osunčanost,padavine) KONFIGURACIJA TERENA-reljef određuje fizički razvoj naselja .Njegovon analizom se ukazuje na izbor lokacija za stanove,zel.površ,vidikovce Pokrenut reljef ≠ nizija raznolikost funkcionalnih struktura grada. utiče na –položaj vodenih površina i tokova organizaciju vegetacije mikroklimu naselja Kao ekološki faktor i na tip staništa Istaknuti oblici terena jaruge,nasipi,klizišta,uvale-pod zelenilo stene,pećine,vrtače-posebno istaći KLIMA -zoniranje gradske teritorije -tip gradnje -izbor građ.materijala -optimalne sanitarno-higijenske uslove -karakter ozelenjavanja -izbor biljnih vrsta -način održavanja zelenila Razlikuje se u izgrađenim i neizgrađenim delovima.Poseban uticaj:reljef,voda,šuma... Tempeartura vazduha zavisi od *prirodnih uslova(nadm.visina,geog.širina,reljef,ekspozicija,sastav atmosf) *veštački stvorenih uslova(stepen izgrađenosti,način grupisanja zgrada,prisustvo zelenih površina) -apsorbovanje i refleksija

-konvektivno kretanje vazduha -vrste različite krupnoće listova -veličina zelenog masiva Insolacija Radijacioni režim i insolacija utiču na *orijentacija objekta *lokacija za naselje *principi ozelenjavanja *senka Vetar(vazdušna strujanja) Bitno za lociranje i planiranje naselja i pojedinih elemenata zelenila.Važno: pravac i jačina dominantnih vetrova+lokacija/položaj industrije Dejstvo vetra *pozitivno(provetravanje,rashlađivanje) *negativno(snaga) Vetrozaštitni pojasevi upravno na pravac dominantnog vetra Kretanje vazduha od zel.površ. ka izgrađenim površ. Pažnja u načinu raspoređ objekata koso ili upravno Padavine i vlažnost vazduha Važno za projekte gradske kanalizacije,odvodnjavanje,snabdevanje vodom,rekreaciju,poljoprivreda,promet na rekama,turizam,regulacija reka,održavanje zel.površina. -god.kol.padavin -raspor.pad. po mesec.(vegetacioni period)*tip staništa*izbor vrst žbnj i drvća -kol.i duž. snega -pojava i trajanj magle Vlaž zavisi od:*pokrivač.tla,blizine vod i šum*reljfa*nadm.vis*T*intenz.isparavnja Međsbni utic klim i zel.površ. Praviln raspoređ zel.pov. poboljšav mikroklim.uslove i to posebno ako su povez u jedinstven sistemod praviln izabranih vrsta.Bitna je veličina masiva,gustina zasada,vrsta drveća. Geologija-o nastanku geol.slojeva, o njihovoj stabilnosti i moguć.za gradnju ili podizanj.zel.pov’na. Nosivost zemlj.-visina izgradnje,mala nosivost-podizanj zelenila,sportski tereni,glinovita zemlj-klizišta. Pedologija-zemlj je kompon.život.sredine.Urbanizac,industrijalizac smanjuju zemljišni fond i to kako na P-ni tako i u funkcionalnosti.Izbor bilj. vrstazemlj.uslovi.Agrotehničk.mere-drenaža+humus,struktura ali to je opravdano samo za manje zel.površ.Nepovoljni za vegetac. su nasipi(heterog.sastava,siromaš hranljivim mat.) i zaslanj.zemljišta. Hidrografija-voda za snabdevanje grada za piće,za odmor i rekreac. Gradovi osnivani na obalama pa je na njima sva industr i saobrać a trebalo bi da su tu

pojas šuma koji je delom korišć. 3.18.širenje grada na slobodne i rubne zone..strujanja ka gradu i bliži kontakt grada sa vodom.i izgradnja gradova.uređ. površina 50:50.centar) .gradova i smešta ih u okvir zelenila. strateški . a prvi put u grčkoj i rimu .elemenata.vek *bogati geometrijski parkovi *pejzažni parkovi-Engleska +Mesopotamija 3.v.v-veličina gradova. Sistem zelenila kao elemenat funkcionalno-prostorne organizacije naselja *Funkc-prostorna orgnzcija.//Pariz-17.F-ional.saobrać+gradsk.estaetska izražajnost).Ovu zonu treba povezati sa centrom-da se grad otvori prema reci-vazduš. *izbor mesta i prirod.revoluc.kao bulevari. Razvoj sistema zelenila kroz istorijsku retrospekciju *atrijumska i peristilska dvorišta Grčke i Rima *manastirski vrtovi i parkovi oko zamkova-sr.Postojeća vegetacija se uvek čuva a u nju uklapa novoprojektov zelenilo.Bilj pokrivač je osetljiv na promenu vod i vazd režima.ko parz-što je orijentisalo gradnju i uvođenje prirod.a oko centragrada uzoni 3milje ostaci tadašnjeg pošumljavnja-Hajdpark.Javniog karakt. van njih netaknuta priroda *mali br. u gradu.uzajamna veza grada i okoline.e.površ su faktori poboljšanja mikroklim i zemljišta.://Lond-Elizbta ukida izgrad.uticaj gradskog života na zdravlje ljudi +Rim .locirana šetališta. +Utopizam(tomas mor)-optimal.st.zona grada Stanovanje.Hipokrat (lekar): *negativ.Vitruvi (arhit.uklapanje šume okolo +Renesansa: *urbanizam-detalj.16-17v.stanovanje.i 4. i neizgrađ.Ona određ.sistemu(rad. +Grčka . oblik i način života.velič. Povezanost neprekidnost zelenila! Odnos sistema zelenila premaFunkc.zelenila tj.gradnja.degradirano 4.predela u gradsku sredinu.zel.kanali. rad.gradova i sist.faktori +Srednji vek: *fortifikacija(zidovi.pri izgradnjibulevari.Veće vod.P-na +Kasni feudlzm-vrtovi pri dvorovima i posedima bogataša. *strukrno-funkcnlni model zelenila Zahtevaju istraž. stanovn.saobraćaj. i tip staništa i potencijalnu vegetac. +Indust.odnosa sistema zelenila i razl.stamb.uslovi.zgrada. Vegetacija-poboljšanje mikrokl (sastav i čistoća vazduha.sist.redukcija buke..-odnos izgrađ.870ha šume.n.*zbijena gradnja unutar zidina.//Moskv-sl.U kompozic vrtova jedan je od najbogatijih prirod.): *planir.vek p.nasipi).Treba je potencirati zbog prostornog i estetskog efekta.odmor. *klimat.*Pariz-uništeno 15. Kapitlzm. Vremenom vrtove guta stamb.

P-za rekonstrkc.Rekonstrukc-zaštićenost ovih zona +Postojeće zel. 7.*stvara optim.strukt.*administrativna+klimatska mesta i letovališta. +Ugrož.naselja predstavlja komplex prostorno povezanih gradskih i prigrad.gust.zel=razl.*društv.i saobrć)zel.spratnosttip sist.*sr(20-75).jer su uslovljeni čovek.određ.P//Indstrija.makrostrukture.zagađ.infra stu.a koje su po principu ravnomernosti i neprekidnsti povezane međusobno ali i sa gradsk. to su:*kategorija naselja.v.parkšumama(rusi) *sist. +Kategorije naselja-kvantit.odmor.P i mogućnost njihove rekonstr.zel.///gradski sis.*kultrprosvet.*veliki(75hilj-).i namenom.Sist.st.naruš.sr-nastaju se. Uticaj socijalno-ekonomskih faktora pri formiranju sistema zelenila Ovi FAKTORI spadaju u istu gr.grada.društva. svih kategroija sa odrđ.skladišta. Pojam i razvoj sistema zelenila *sist.potrebe.*admintrgovačka-ozeleniti centr.*odmarališta-okolina sportskih objkta.zel. +Funkcnilni tip naselja-prema prirod.sa antrpg.fakt.*poljop.Ptamo gde je nepovolj.st%teritor(ind.*Namena-*razdvaja grads.*otkrivanje mogućnosti za njihovo prostorno i fnkc.delatnošću.a u celini formirju zel.sr.komunal.i prirodni ambijent.//Način izgradnje.lociranje zel.//socijalni odnos i ritam njihovih promenakarakteristike gradova//vladajući društv-ekon.zel.naselja-izgrađeni grdski ambijent koncipiran kao živ.rekultivacije.*fizič.pod uticajem čovekove sr.Prethodno se obavi vrednovanje i analizapojed.+otuđenostpokretljivostpešačke zone.zel.zel. +Fizička stukt.sr.i br.eko.P.zel.obj.društv.kateg.P:*stanje postoj.*vlasništvo zemlje.*bude skladan sa prirod.kateg.standrd.:*indstrska.st.i estetsku). Razvoj sistema zelenila kroz istorijsku retrospekciju = 3.*povezuje(ravnomerno i neprekidno)prostorno i organizaciono u jedinstveni sistem.karakt.*jako veliki(180-200hilj).celinu.*mali(10-30hlj)//Jako.*Ind-sanitarzašt.naselja.zel.tip aslj.živ.sve zel.živ:sr(ekolšku.delatnost.prostora i namena zemljšta.parametri i struktura.funkcnlni.zel-predst.delove. i velikivel.Čine je arhit.funkcionlne zone u jedinstv.P.u odnosu na postojeće zahteve u novoj koncepciji.:*Optimalna sr-nova .kompozic.*živtn.faktrima.pojasevi.unutargradskih i vangradskih parkova i vrtova za dnevni i sedmič.zel.objedinjuje razl.P. 6.*stepen urbanzcje.za gradnju.sr.funkc.Prema velič.zel-ostvaruje vezu naselja i okoline.normativi se povećavaju zavisno od štetnosti).a preko prigradsk.koje se nalaze ne terit.živ.*istor.veza sa prirod.*odgovara savremenim svetskim normama(količ.odnosi ukup.nslj.5.*postojeće zel.predela.zel.povezivanje sa novim elem.razvoj.zone otežavaju postavljanje sist.kao osnova za budući sis.pov.i kvaltt)*stvara i neguje u okviru kompleexnog zel.organizc.*step.P.starih delova grada/podizanju novih.P naselja(bugari).

prir.zaslanjivanje.sr Zaštita-sprečavanje zagađ.Povećava krvni prit.3.//Sprečavanjeorganizovano uklanj.korišć.brži puls i disanje.šiblje.Pb.nervoz.Cl.karakter.*Korišćenjempogorš.od stana.koncepc.*Komunal.ošteć.blokov.*Rast zagađ.a neprečišćene.vrednosti.problem i protivrečan zadatak-iskorišć.sa drug.mat. *Svakodnevni odmor-radna sposobnostslobodno vreme~4h(ženama je iskidano i retko kad se može racio.Racional.klim.zvuke///*Efekat zaštite-zavisi od gust.(200-500m-potpono apsrb.đubr.rada i narušava zdravlje.*udalje.min.između zel.čoveka i stalno se povećava kval. Lokacija ind.Uztiče na centr.ind.//Povećanje slob.Oštećuje se tkanina.i kvant.kombin.plivanje.1013dB). masovno kretanje st.*šetnja.2.ozon.*hem.eleni zasadi kao zaštita:*dir-upijaju zvučne talase i *indir-ne proizvoditi štet.koriste se biološkiprirod.zona.centrima van grada.sis.buku od magistr-upiju 26%74%odbiju i razensu)sitnolisno(bliže izvoru) i spratnost(trava.//Rekultivac-ponovno uspost.turizam.zasada.HgA.kamp.funkcionisanja ekološ.oštećenje rastinja.Degradac.-okolne šume u park šume.odražava se na:*porast atm.sr gust(7-8. Buka-s razvojem motorizacije.i nauč-tehničk.Čovekova delatnost-fizič.razvoja-optimizacija uzajamnog delovanja društva i prirode.Korodir.zemljišta i šumsk. Ka rekreat.smrtnost.pri istovrem.spomenke.emitovanja(konstrukc i vrste) Zagađenje voda-veće potreb.pokrvač-veća potrošnja O2.eroz.nekval.smanjuje prodkut.masiva.Exploat.Prodor kroz zemlj.mesta stanovanja.HF.putovanja.i plodnost.širina i struktura zel.resur destrukcija//Hemija u polj.boje se razlažu.trajna degrad. Zagađ.pojasa.Step.učešće u društvenom životu.park-šume) *Sedmični odmor-najvažnija zdravstveno-higijenska kategorija2slobodna dana krajem nedelje.i degrad.razdražlj.satvrste u pojasu.razaranje građ.i intelektualna. +Dinamika društvenih potreba-Odmor je osnovna potreba u živ.herbcda.najotr:SO2.atmnormativi sa korekc.ribolov.P za odmor(plaže.drveće)*Buka-sis.i dubine zasada.turizam.pestic.voz.fakt-pogubno.zel~10-15min hoda/1h vožnje).P-ski kopovi.zagađenostisanitr-zašt.satava i rasporeda biljka.resur.Proporcionalno širini pojasa:1.zemljišta za polj.tj.otpadaka.min.resur(zemlje.otpada.održavanju kvaliteta pirod.pa taloženje.zemlj-gube svoj prvobit.atm.P.iskoristiti):*bliz.P-vegetacija!.kval.iscrp.neprijatelji.-pojas zel.vode.tamne fasade zgrada. Autosaobraćaj olakšava to kretanje st.i psihu premor.za vodomveće iskorišćenje-ispuštanje u vodotoke.f&f) Aerozagađ-smanjen zel.zagađ.koefc. Šumska . oslobađ.Gasovi motor.vremena:-proširiti gradske zel.*pešačka dostupnost(prim.(40m-17-23dB).koža.Povećana oboljenja.Oštećuju zemlj iskl.-povećanje br.zelenila:1)lokacija izvora buke lokac.veći%CO2.guma.*izvor zagađlokac.socijal.atm.maje opasni pestic.hobi.*zel.ekološ.vode.sport.otpadne i podzemne=zagađenje-posebno opasno jer su izvor pitke vode.obj.sis.*Slož.P izolovana od buke.prirod.poljop.2)oblik izvora(način rasprost)i karakt. sve više vikend naselja.//Bitno:*atraktivnos rekre.Za bilj.nerv.

P sa prirodno formiranom sredinom.komplexa u neposrednoj okolini grada. -uređenje istorijskih i dr. odmor. -nesavršena tehnologija za prečišćavanje štet. *Godišnji odmor-duži boravak na jednom mestu. Materij. Širina zaštitne zone 50-100m (7-8km Severin?). Neophodne su zaštitne zone. U blizini samo slične ind.standard društva određuje mogućnost za realizaciju sist. tehnološko. *šrivatno-ogromne razlike u opremljenosti kvartova bogatih i siromašnih 8. -grupianje ind. *veze aktivnosti-u okviru odmora uslovljavaju teritorijalni raspored i f-onalnu organizaciju objekata za odmor – povezujći sa elementima sistema zelenila. saobra}aj. *vlasništvo zemlje-je soc-ekonomski faktorsistem zelen. Rekreativne mogužćnosti sistema zelenila izražene su kroz pokazatelj zadovoljenosti određenom količinom javnih zel. koje odgovaraju određenim normativnim zahtevima u zavisnosti od karaktera proizvodnje i stepena štetnosti. -zone za rad treba da budu odvojene od zona stanovanja – zaštitnim zonama ili pojasevima. -teritorije za potrebe taloženja otpada. -odsustvo sanitarno-zaštitnih zona *Poboljšanje sanitarno-higijenskih uslova komplexom urbanističkih. a rešavaju se pri planiranju i izgradnji novih objekata.preduzeća i rastojanje između njih.zona ili preduzeća budu uključene u sistem zelenila naselja.P ind. Lociranje .sr. -nepravilna lokacija ind. Odnos sistema zelenila prema pojedinim podsistemima: stanovanje.spomen. Zahteva veća proširenja javnih zel.. *životni standard društva-je bitan soc-ekon.P/stan. -proširivanje turističkih kapaciteta i njihove atraktivnosti.*nacionalizovano zemljište omogućuje lakše izdvajanje neophodnih P za posizanje parkova. a ima odraz na model sistema zelenila.Zahteva se otkrivanje novih resursa. Njihova koncepcija i uređenje zavise od karaktera proizvodnog procesa. Obnavljaju se čovekove fizičke i psihičke snage. povećava se kreativna sposobnost čoveka.zahtevi: -zel. novih područja za rekreaciju.zel.mikroklima(komfor) t=17°-22°C -Dužina i raznovrsnost-vikend odmora određeni su slobodnim vremenom. rekonstrukciju postojećih zel.negativan uticaj radne zone: -produkcija štetne mat. To su sredstva koje društvo može da izdvoji za potrebe ozelenjavanja i uređenje slobodnog prostora. +Koncepcija sistema zelenila .mat. -težnju za formiranjem vikend zona i kuća za odmor. gradski centar „Funkcionalni sistem“ RAD . rad. tehničkih i biotehničkih mera. materijalnom osnovom i karakterom prebivališta -Organizacija-vikend odmora se svodi na: -težnju za odmorom u prir.P i optimalno planiranje njihove prostorne organizacije. Narasle potrebe se izražavaju kvantitativno i kvalitativno. Izraženo u m2. -urbanističke mere-zelene zaštitne zone i pojasevi.faktor koji određuje interes i mogućnosti društva. poboljšava zdravstveno stanje.. *socijalni aspekt-zbog rekreacije u prirodnoj sr.

pojedinačna stabla.. zaobilazi vredne teritorije. GRADSKI CENTAR . prilazi dečijim igralištima i mirnim odomorima – ne smeju se ukrštati sa kolovozima. Vodi se računa o: -navikama.. SAOBRAĆAJNI SISTEM . -presecanje zelenih zona. Sistem zelenila se određuje u zavisnosti od karaktera i veličine grada.). -prirodnoklimat. *prirodne. STANOVANJE . potrebama i mentalitetu stanovnika. Stvara povoljni radijacioni režim. -povezivanje stambenih objekata pešačkim zelenim zonama sa dečijim ustanovama (obdaništima i školama) pešački saobraćaj .Zelenilo: štiti stambeni blok od buke i vetra.*izolacija* pešačkog kretanja i okoline stambene zone od nepovoljnog uticaja buke i automobilskog zagađenja.Porast standarda .5h) Duži odmor: u okviru uže i šire prigradske zone. istorijske i umetničke i dr.. *stanovništvo talno i povremeno. Efikasnost zaštitnog pojasa zavisi od pravilnog izbora biljnih vrsta (otpornost na zagađenje zemljišta i vazduha). garaža.stanovnika i njegove prigradske zone. -izgradnjom saobraćajnice uništavaju se zelene zone// *uslovi* sistema zelenila na nivou generalnog plana: -ukupna saobraćajna šema ne sme da ometa jedinstvo sistema zelenila (bez presecanja.izvan zona stanovanja. br. -prisustvo vrednih grupa drveća. bolji mikroklimat ulice. -stvaranje mirnijih i intimnijih kutaka. Podizanje drvoreda i zaštitnih zelenih traka između kolovoza i trotoara.funkcija mu je organizovanje društvenog životastanovništva gde će se ostvariti kulturne potrebe i različiti socijalni kontakti. . -odvajanje pešačkih zona i ulica od brzih saobraćajnica . dečije ustanove i igrališta.saobraćaj: -povezanost i neprekidnost. znamenitosti.zavisi od karaktera proizvodnje i proporcionalno raste sa stepenom štetnosti industrije.depoa. *zahtevi i potrebe stanovništva u odnosu na karakter zanimanja.organizacija masovnog odmora (dužeg ili kraćeg) gradskog stanovništva. ali nikako(!) objekte za odmor.u preciznoj industriji.. *raspored mesta za odmor prema prirodnom karakteru (u odnosu na vreme potrebno za dolazak 1-1.više slobodnog vremena . da stvori mikroklimatske i sanitarno-higijenske uslove// *konflikti* zelenilo . kompenzuje se rejonskim ili drugim zelenim površinama. -izolacija gradskog parka od stambene zone. -ako u sistemu zelenila izostaje blokovski prak. veći grad 30%) stalni broj stanovnika+pridošlo stanovništvo Potrebni podaci: *veličina i karakter razvoja grada u odnosu na susedne. -raščlanjivanje slobodnih prostora. olakšava zoniranje površine. Sva industrija se koncenttriše na jednom mestu . masiva. stadione. Uslovima naselja. -pešački prostori. Neke vrste imaju negativan uticaj na proizvodni proces (obilan cvetni prah. ODMOR . lepši izgled uličnih prostora. zdravstvene ustanove. Bolje izolovanje pešaka od kolskog saobraćaja..udobnost. -lokaciji stambene zone u odnosu na strukturu naselja. vlaknasta leteća semena) .industrijska zona. lokalnih klimatskih i sanitarnih uslova i blizine odmarališta (manji grad 10-12% stanovnika koristi odmor. Važan je izbor vrsta drveća. Funkcionalni zahtev: -optimalni mikroklimatski uslovi. skladišta. +Stepen ozelenjenosti .

// Radijalni (klinasti) -nastao u gradovima gde su bitni fizičkogeografski uslovi (nor. Zelenilo se prostire do samog centra grada u vidu širokih klinova.// Linijski (trakasti) -u naseljima sa geometrijskim rešenjem ulične mreže (SAD-veliki br. Najpotpuniji je jer .u Eur. drvoredi) sa parkovima i zaštitnim pojasevima. Tipovi sistema zelenila Najčešća klasifikacija: Prstenasti (pojasni) od17v.-zidine zamenjuju zeleni pojasevi (Ring-Beč.. Poboljšava mikroklimatske uslove u gradovima sa jakim vazdušnim strujanjima (2-3pojasa zavisno od jačine i pravca vetra).prijatan i lak pristup ovim objektimatakođe i kao mesta odmora *trgovačke zone . Zeleni klinovi često prate vodene tokove (tim je još bolje provetravanje naselja). zelenim koridorima (bulevari. „funkcionalni sistem“ 2. organizaciji prilaza trgovačkim objektima i obezbeđivanje mikroklimatskih uslova.Mozaični-ravnomerno. Koncentrični zeleni pojasevi opasuju grad u jednom ili više pojaseva.rečne doline)koji su uticali na strukturu naselja pa i na sistem zelenila. Mesta za kraći odmor uz vodene površine i druge dekorativne elemente i opremu.Radijal-provetravanje. Obezbeđuje najbolju prirodnu ventilaciju grada. 2.odmora. negativni uticaji 5. stilska usaglašenost i maksimalno opterećenje.Prsten-zaštita od vetra.potčinjeno zel. a povezuje se i sa zelenim zasadima u rubnoj zoni grada (park-šume. Čak i različite funkcionalne zone centra se razlikuju po specifičnosti načina ozelenjavanja. Za odmor i neformalne socijalne kontakte !fenološke pojave drveća i šiblja! 1. široko rasprostranjeno u SAD. preko raznih kategorija zelenih površina dolazi do samog centra grada.// Kombinovani -Rešava sve probleme povezuje ravnomerno raspoređene zel P stambenih blokova.zadovolj.//Mozaični („zelene fleke“) slobodno rasprostranjene zelene površine po celoj teritoriji naselja. bez obzira na mogućnost poboljšanja mikroklime. Antropogeni faktori u organizaciji sistema zelenila = 7. Vašington). Može biti uspešan u malim gradovima u kojima se ne predviđa industrija.otvoreni prostori sa pešačkim promenadama.2/2 19v. gde čist vazduh iz rubnih zona. 3. Kružni bulevar-Pariz. potreba za njim 3. Uticaj socijalnoekonomskih faktora pri formiranju sistema zelenila 10. obezbeđenost njime 4. *kulturno-prosvetna zona . zelenilo 9.19v. karakter kompozicije i struktura zasada naglašavaju značaj gradskog centra.Ostvaruju trgovačke funkcije i snabdevanje stanovnika.gradova-Boston. ne obezbeđuje potrebnu količinu zelenih površina. Otvoreni prostori . Keln).odvajanje centra od drugih funkcionalnih zona. Prednost-kratak radijus opsluživanja. Funkcije ovih sistema: 1. a mana-prostorna nepovezanost umanjuje bioklimatsku funkcionalnost. zahtevi zelenila . Ravnomerno raspoređeno zelenilo po svim delovima grada. zaštitni pojasevi).

obala. Izvan zidina ostaju voćnjaci. groblja. Savu. Poneki skver. Razvoj sistema zelenila u Jugoslaviji.Mali prostor. elementima). povrtnjaci. i drugi gradovi ovim putem.Josimovića i razvoj zelenila u Srbiji Srenjevekovna Srpska država . drvored ispred javnog objekta su. idealni predeli) .1521. Pijace se pretvaraju u park/skver. preuređen. kupatila na rekama.) lovište Obrenovića Između dva svetska rata . Vrt se otvara prema ulici i susedu i postaje mesto okupljanja. industrija  vrtovi samo kod bogatih Vreme i posle II svetskog rata .obezbeđuje poboljšanje klimatskih i higijenskih uslova i ponovo opslužuje stanovnike mestima za blisku rekreaciju. Banat. Brnjačka. Očuvati konture starog Beograda. *Studentski trg 1928.-1427.čine osnove sistema zelenila. kresana živica na ulazu. despot Stefan Visoki .Topčider (tramvaj od Teraziija). Obnovljena srpska država .. Cvetne leje u centralnom delu (oivičene belim oblutkom). Sanacija priobalnog dela .prelomi turskih šančeva.P . Emilijan Josimović . Dvorski park . sa vrtno-arhit. Sadovi . Planiranje naselja u ortogonalnom sistemu. Slike.P. Javno zelenilo samo pored važnih objekata (groblja i obale). Kovilj. „Teferiči“-izletišta van grada vrlo atraktivna.).intiman prostor. tesnu vezu sa prigradskom zelenom zonom. ostrva.skupo zemljište. Podižu se drvoredi. *Kalemegdan završen 1925. klupom.predlog da se ti delovi pošume vegetacijom koja dobro uspeva na vlažnom tlu. dvorce i letnjikovce sa vrtovima (lekovito bilje. Zeleni pojas oko grada i unutrašnje zelenilo alejama povezano sa zelenim pojasom. Gradski park .između tvrđave i varoši.završene terase za šetališta i sport sa vizurama na Dunav. blaža klima sa hladovinom vile „Vinogradi“.propast carstva uređuje Beograd.teoretičar urbanista (1876) „Regulacioni plan Beograda“ predlog za sistem zelenila BGD-a.minimalni sanitarno-higijenski doprinos Projektovanje i rekonstrukcija zelenih površina . šume. Stihija izgradnje objekata  javne zel. Zelenilo preovlađuje iz vrtova. Gradski parkovi .-1927. 11. a ne druge gradove Turska dominacija . Elementi vrta: nastrešnice sa lozom.ograđen visoki zidom . soliterno visoko drvo.-1804. Uzidani gradski centar. Košutnjak (1903. sa posebnim osvrtom na rad E.kulminacija države 1402. stolom. uništava se sve tursko. Nepovoljno locirane zel.14v-jak uticaj vizantije .. Srem. Promena u orijentalnom stilu.ruši se ograda  Pionirski. Zelenilu se ne daje značaj . Železnička u Manjež 1926.-1929. AR.Nastavak podizanja parkova. Ideje se postepenorealizuju.Dinastija Nemanjića gradi manastire. livade. 19v. ikone (predstave iz raja.// Spotr i rekreacija. Dominira „Domaći vrt“ . Stvara neprekidan sistem. mesta za odmor i meditaciju.totalna rekonstrukcija. izletišta (brda pod voćnjacima i vinogradima) Beograd .. Javni objekti su okruženi zelenilom. Banje i banjski parkovi (Sokobanja.

vodeći računa o estetskim i funkcionalnim zahtevima objekta. Dobija se: Statički karakter. Efekat dominiranja ravnice.prolazi po nižim kotama.vidikovci i amfiteatri Geoplastika . Pozitivan . deponija.*određivanje vizuelnih veza unutar teritorije i izvan.//2 varijante kompozicionog rešenja. horizontalne površine.kreativnih rešenja. zanemarljiv pad (Versaj): -vizure na sve strane.vazd. *Na padinama . vedro i svečano raspoloženje.P(nepogodne. -zakloni. Poljana sa elementima mikroreljefa oivičena obodno. -orijentacija vizura i staza.centralna tačka je na vrhu ili u vršnom delu brda. -Komponovati prednji plan .depresije manjih dimenzija.mali.12. Ovim se rešavaju zadaci: *estetski . Reljef je najstabilnija komponenta (pozitivnih oblika-uzvišenja.zel.vodene P. To opredljuje načine korišćenja. glavna osa potčinjeno potrebama arhitektonske kompozicije. mir i monumentalnost. Konfiguracija terena diktira obradu teritorija za zel.jako izdužena podužna osa .način plastičnog oblikovanja reljefa putem veštačkog stvaranja njegovih oblika. -skulpturalni reljef.// -Tačke za posmatranje . Reljef utiče na klimu: -cirkulac. -Glavni prostorni element naglasiti sa ostalim. -povezivanje staza stepenicama *Na brdima (brežuljcima) .a i za male zbog event. *Na jaružastoj teritoriji (jaruge i uvale) . majdan. Negativan oblik . -drvenaste vrste za akcente. vode. Kompozicija: -centralna . *tehnički .karakter korišćenja u prošlosti. Korišćenje prirodnih elemenata u pejzažnoj kompoziciji – reljef Prostorna struktura vrtno-parkovskog pejzaža izražava sintezu fizičkih i prostornih kvaliteta njegovih kompozicionih elemenata.t°režim.vetrozaštitni nasipi (povećan komfor) i vodozaštitni.izabrati najpogodnije sa najživopisnijim pogledom.potčinjeno mogućnostima teritorije. zaštita od sunca  ovo se obično radi za memorijalne parkove.locirani u brdovitim područjima. duž reka i velikih vodenih površina . a vizure odozgo (široki ugao sagledanja).P. *terasiranje: -ivice terasa su tačke (najatraktivnije sagledavanje pejzaža).brežuljci . *funkcionalni komunikacije (horizontalna i vertikalna povezivanja). Analizira se za vel. -putevi trasirani po terasama i slobodno duž padine (vsmenjuju se unutrašnje i spoljne vizure). Vizuelne veze po podužnoj osi i po poprčnim osama otvora. -zatvoreni i poluotvoreni masivi. *Ravnica u prvom planu ističe u pozadini glavni prostorni element. zemljokopi) specifičnost .negativnihudubljenja i neutralan-5-7%).narušene). amfiteatri. Ovim se određuje i zemljište i vegetacija. *Na degradiranim teritorijama (iskop rude.jako izražena. zemljište.masa. Trasiranje puteva  spoljne vizure *U brdskim dolinama . Prostor je ograničen padinama koje određuju pravac ose. Treba znati vrste degradacije i tehnološke potrebe rekultivacije. -izolacija.dekorativno uramljivanje. Ekspozicija i nagib utiču na raspodelu sunčeve radijacije.izduženo sa obalom (Kalemegdan). -slobodna . Ekološka i prostorna svojstva diktiraju određeni prilaz u oceni teritorije sa etapama:*izdvajanje teritorijalnih jedinica. vidikovci. Kompozicioni razvoj: *odozgo naniže ka padini: -vršni deo se sagledava ododzdo.*poseban je izbor kriterijuma. dečije parkove . Parkovi (podela prema preovlađujućim oblicima reljefa): *Na ravnom reljefu .

h=1. nivo vode i reflektujući objekat /livada na čistini . kod vodopada (visina. Masivi se prosecaju radi vizura. ribnjaci. Obodom vodenih P ograničavaju i zatvaraju prostor. Lokacija . Poluostrva. širine. *akumulacije. Ako se formira na zemljištima nepovoljnim za izgradnju (sanacija terena): -u cilju snižavanja podzemnih voda (gradnja vodenih P i ostrva). obliku i visini. Reka i potok . niža t°. dominanta. daje akcenat.fon za sagledavanje. (visok. Vodopadi i kaskade . *odraz u vodenom ogledalu . posebno za geometrijski stil. umanjuju eroziju zemljišta.kaskade u geom. v. par se formira oko vodene P i orijentisan je ka njoj. mostovi. moći strujnica. i na estetiku *centralni sadržaj i *distanca .za odvođenje vode iz fontane u vodnu P na nižem nivou. prolaze pored vidikovaca. osobine zemljišta. +Staze . izdvajaju se vidikovci koji se orijentišu ka vodopadima.od zasada  smenjivanje efekta svetla i senke. *Oblici obala vodenih P* . *Poljane . +Građevinski objekti brane.ne trasirati blizu obale i na istom rastojanju od vode. pretvaraju se u stepeništa .sprečavanju jako isparavanje i zamuljivanje.vodene strujnic. Fontane u geometrijskim parkovima . ostrva i grebeni . širi. rudnih kopova. jačina.naglašavaju vodeno ogledalo i postavljaju se na različitom rastojanju od vodene P. refleksija. jezera . uz liticeskraćenje/ *dekorativni efekat zavisi od: veličine i snage vodenog toka. *Stvaranje kulisa . Razlikuju se po arhitekturi i skulpturalnoj kompoziciji.13. Kompozicija: *Obalni masivi . odvodi za suvišnu vodu .trasiraju se staze kroz najinteresantnije delove. brzina) *Oblici vodenih P i elementi sa vodom* Izvor (vrelo) . Vodeno stepenište .horizontalne ravne linije i vertikale zelenila. -na mestu bivših majdena kamena. stvaranje potoka. povećavaju rok korišćenja vodene P. lociraju se paralelno sa obalonom linijom  lepeza perspektiva sa vidikovca ili mosta. prisustvo lonijskih kompozicionih elemenata . Sakrivaju prostor.dekorativno . obavezna su hidrološka istraživanja šire teritorije parka: da li je obezbeđen izvor za snabdevanje vodene P. parkovima).oblik im je određen reljefom. Daje utisak izdužene vodene Pvizure su po podužnoj osi. vodena pena. *ostrva . konture.sagledivost.voda u pokretu. konturu vodene P ne treba obuhvatiti pogledom. +Izbor biljnih oblika .kanala. (na malim padovima sa stenovitim koritom). povećavaju visinu obala. *odnos parka i vodene P .obostrano.šire i sužavaju perspektivu. Korišćenje prirodnih elemenata u pejzažnoj kompoziciji – voda Vodamikroklimuveća vlažnost. slivna P.bitno: ugao pada zraka na P jednak je uglu refleksije.otvorene vodene P sa ravnim obalama odražavaju mnogo svetlosti i neboutisak širokog i svetlog vodenog prostora. moćan pad vodenog toka.k. *aleje i staze .52m.ekološki zahtevi biljaka.treba da prostorno dele vodenu P i ne smeju narušiti celinu vodenog ogledala.ogleda se nebo široko.

br.vegetacija Osnovni element parkovske kompozicije: -Drveće . šumice *pojedinačna gurpa slično kao i soliter . a čine je minimalno tri primerka drveća ili šiblja (drveće. *drvoredi . mogu se kombinovati drvenaste i žbunaste vrste biološki usaglašene. perena P=10ha. dobro razvijene biljke. -formira poljane. uramljuju otvorne deo kompozicije. -stvara siluetu zelene P.niske). redova sadnje (30-50cm između redova i sadnica). buka) autohtone i visoke vrste i 2. plodovi i plodne cvasti) stalne promene pri rastu habitusa i u odnosu na godišnja doba. skverovima.5ha.sadnja u liniji. bliskeparkovski masivi.zelene P na ulicama. šiblja. *zeleni zidovi .20-50stabala jedne vrste *šumica -zasad P 0.ograničavajuće.kombinacija jedne ili više vrsta drveća koje se nalaze izolovano na otvorenom prostoru neke zelene P. -ispunjavaju igrom svetla i senke. širina 100-150m . smrča. *livadski .unutrašnji *aleja . divlji kesten. *jednoredno>=8m.sr. ulica:*dvoredno+travna traka=13.najveća i najkompaktnija strukturna jedinica.šišani masivi drveća i šiblja u geometr. Strožije krune ka objektu..5-1. iste starosti. To su krupne. sofora.visoke žive ograde gusto sađenog drveća/šiblja okresane. javor. napred niže i biološki kompatibilne.. oblik.izolacija 1. Podela: po visini(visoke. Originalna struktura stabla i grananja. -Žbunje: *žive ograde .. Oblik je uslovljen genetikom i uslovima sredine *grupa . smrča. zapadna tuja) i brz rast (brest. boja i mozaik lista. boja i mozaik lista. -deli i raščlanjuje parkovski prostor. Pozadi više.14. Biološki je trajna zajednica drveća. Najčešće se koriste šišane forme.slobodnorastuće7oblikovano u 1/> redova dekorativno. Zakoni razvoja. brest.livade i poljane slobodnih oblika.5m do 2-8m -Trave: travnjaci za redocno korišćenje i livade 1-2 puta godišnje *parterni najznačajnija paradna mesta. -akcente i dominante. sanitarnohigijenski značaj (t°. prašina. Individualnost . . načinu nege (kresane ili ne). šire i žalosne ka livadi. jela. zahtevi za zemljištem i klimom. ariš) *bosketi .parkovima.. kedar. platan. sastav vrsta? Pravila . Korišćenje prirodnih elemenata u pejzažnoj kompoziciji . topola.rast 1-2m .ima sitaknut položaj. Šišani zeleni zidovi h= od 0. ravan zeleni tepih. Stvara: -prednji i srednji plan pejzaža. fon cvetnoj kompoziciji *običan . Bitan položaj zbog sagledavanja. -obogaćuju kolorit.prostorna dominanta.3-5 stabla (2-3 u jednu jamu) na rastojanju pola do jednog metrazajedničku krunu. oblik stabla i način granjanja.periferni-zaštitni(vetar.u redu 0. breza.4-14m. Senoljubive vrste: spor rast(lipa.5-1. Koriste se biljke interesantnog oblika krune. oblik.buka prašina). *dva reda obavezno . razređena struktura ista vrsta.vezana za geometrijski stil. *4reda=21m. Tipovi strukturnih elemenata su: *soliter . Gnezdasta sadnja .zavisi od broja i kompozicije.u grupi ne sme biti 3 ili više stabala u redu i rastojanja između stabala ne treba da su ista. ariš. sadnja u ritmičnim redovima oko staza koje se usmeravaju ka centru ili dominanti kompozicije. *veće grupe . Izbor vrsta .razlikovanje od okoline. izražena masa krune. odvaja namenu površina.5m. cvetovi i cvasti.?: radi čega? šta treba da izražava? veličina.habitus (veličina i oblik vrste. Projektovanje grupe .maskirajuće. vrba. hrast. struktura i boja kore (lipa. sa šibljem s doda još 1m. prvailan raspored i veštački oblik kresanjem. šiblje ili mešovito). čempres). za park 100-200 stabala *masiv .

visini.korišć. autohtone ili 2. prozori.svrha: zasenčenje objekata/trotoara. *guste . zlatica. krečnjak.1. samostalnim grupama (3-5 kom).pojedniačno/grupe.*mlada sadnica 1-2m2(100-200kom/ha = 2-4% površine). kostur masiva i grupa. *zrela 50-60 god . travnjak -Cveće: jednogodišnje i višegodišnje. 2-3kom/m2 ili nekoliko desetina/m2. niski četinari). kombinacija. 3%skver. *ređe . vlažnost. promena u godišnjim dobima +Veličina . Pri izradi kompoz. okolina.sanitarno-hig. *III linijske i vazdušne perspektive.. Elementi kompozicije . *orezane . Spojevi ispunjeni zemljiom za sadnju.br. pojedinačno. 0.kontrasti sa fonom.kompozicija kamena i bilja. terase. raspored. trgovi žardinjere. alohtone. tuf) imitir prirodu i biljni mat. svetlost. u cvetnom masivu 10m2. objekti.P ogran.razl. Na najposećenijim mestima (ulazi. fon: pesak. %učešća cvetnjaka na zel. Od veštine korišćenja (I+II+III) zavisi i uspeh .šine. 2%10ha.kolorit. izgledu lista.(planinskog područja.*I teritorija. rešenja utvrditi 2 osn.znač. +miks-border . +perenjaci .uz ulice i ind. u sredini najviše. +Uslovi staništa-insolacija . *II boje. žuta perunika. razdvojenost +Oblik krune .izbor prema boji. *vrste po ekološkim uslovima.dekorativne kompozicije na ravnom terenu od niskih biljaka inertnih materijala i vode. grupišu se kao perenjaci naslonjeni uz živicu. dobu cvetanja. Zavisi od kategorije zel. raskrsnice). perioda njihovog razvoja: -za mlađi uzrast (do 20. Vrši se gusta sadnja. uz tramvaj. ili uz ogradu visoke pa sve niže.30-50m2 (20-60%). tritoma). kombinuju se sa lukovicama i sezonskim. dobu cvetanja. značaj. platoi.zaštita i fon. objekata. vodena P.tazl. Kompozicija . velike fleke u grup. 25god) i za zrelo doba. P=10-15% P zasada. mogu se kombinovati sa nižim šibljem. šljunak. +alpinum . lotos. bulevar. osunčanost // Kompozicija (problemi) . *Prateće vrste . za grupe +Brzina rasta . aleje. arhit.P. Uslovi: *kontinuitet cvetanja.specijalni perenjak . cvetbi masivi sa perenama . *sezonsko .zemljište. obale. „. okvir travnjaka ili u alpinumu.mauritanski .kamen u suvo sa velikim spojevima. peščar. nijanse. rogozina).igra svetla i senke +Boja lista i kore . vegetacija. *odnos sa drugim biljkama.5%zel.direktan uticaj vode . znati dužinu cvetanja i kombinaciju boja.ili su pored vode ili u vodi (lokvanj. i monument.vrste perena u jednoj leji. *perene . pravougaoni oblik od 1:3 do 1:7 ispred reprezent. a okolo sve niže. *Vodeće vrste . Izbor vrsta zavisi od odnosa prema svetlu.Promene tokom razvoja i usled mera nege. Tvrd kamen (granit. Projekcija krune . *kompozicija boja. Mešovite . +travnjak perene u lejama. Izbor biljnih vrsta . blago nagnut unazad ka terenu. +suvi zidovi .Močvarne biljke“ pored vode i u vodi (rpgpz. Leje uokvirene travnjakom duž staza ili u parteru uokvirene bordurom. *smena kolorita tokom godine. a onda proređuje. +oko vodenih P .P 1%>10ha. senka.dopuna u boji. *raspored po visini.zasadi od više grupa perena različiti u boji.proleće-jesen bogatstvo boja. objekti) i kompoziciono najvažnijim (poljane.sadnji >=3m2. Parteri .veštači oblici +Prozračnost krune .prirodna livada sa poljskim cvećem.. perunika.*žalosne .sastav. visini. Podređenst pojedinačnih elemenata jedan drugom i celini koja pruža jedinstvo umetničkog izraza.vrsta <=3-4.sade se i odrasle +Otpornost na zagađenje . cvetanje uslovljava kompoziciju.

jezera. >200ha-1:5000). *realizacija projekta u najkraćem roku i minimalni troškovi. +Analiza prostorne strukture .15. kamenolomi. Tematika radova je: *projektovanje sistema zelenila. +Plan lokacije .nameni. +Gl. *proj. koordinira razradu svih projektnih materijala. predlog rešenja u skici.zelenila. poštovanje rokova i normi i sklad projekta sa željama naručioca.P razl. novih zel. zbog vegetacije).zadatka. i manje 1:250/200). * specif. *arhitekt. +prilozi proj. ulice.P. zavisno od finansijskih i tehničkih mogućnosti. *raspor.opis i ocena. Uključuje: *proučavanje prirod. Razdrada projekta: *raspored.projekat i radna karta (1:500/1000. detalji (1:200/100/50/20).izdvajanje fitocenoza . *predmer i predračuni. rasadnici sa sadnim mat.osobinama. *obrazloženje projektnog rešenja. granice prema prirodnim karakteristikama . *razrada proj. .zad:rešenje o dodeli parcele. sastavlja predračunske troškove i projektni program.proces prostorne organizacije i kreativnog rešenja objekta. *zoniranje. gl. *tehnika uređenja i sadnje. zalivanje)). *urbanistička. vetrovi).je osnova za razradu projektnih skica i izradi predračunskih vrednosti projektnih radova.P. . vlažnost vazduha. i objekata. geodet.od kvaliteta projekta zavisi kvalitet zel. Proces projektovanja .zgrada i dr. sastav vrsta. karakter (sadržaje) i granice objekta.uslova komplexa i *razradu kompozicionog rešenja i strukture objekta. hidrologiji (prisustvo vodenih tokova i P. poljane. deponije zemljišta. mogućnost korišćenja). Rešenje obezbeđuje: *usklađenost funkcional. reke. nivelacija. Vrste projekata i postupnost projektovanja . dendrološko istraž.projektant . *detaljno istraživanje i valorizacija.mat.sakupljanje podataka o: klimi i mikroklimi opisno i tabelrano (t°.zadatak. **granice komplexa. +Komplexna ocena teritorije. urbanističkom stanju (opis stamb.morfologija reljefa. +Rezultat je utvrđivanje i redukcija zahteva. odgovara za kvalitet projekta. +Program . opisi i tabele.sad. meliorativne i hidrotehničke mere (drenaža. prilozi. manje grupe. potencijalna vegetacija). predlaganje novih sadržaja/funkcija. *rekonstrukcija postojećih zel. stvorenih . 50-100ha1:1000/2000. razrada projektnog rešenja Projektovanja-slož.i saobraćajnim vezama. +Granske karte (kate veget i zemlj). susedne zgrade. okviran predračun.proj. pejzaž-dendrološka istraživanja. Organizaciono-metodske etape razrade projekta: *priprema i utvrđ. podaci o uslovima izgradnje.položaj objekat u okviru grada. **Tehničko-ekonomska analiza (organizacija građ.radova: najliži izvor građ. transportne mogućnosti.projektni zadatak. kategorija.rukovodi projektom.kompoz.postojeće stanje zasada.zadatka.kompoziciona. soliteri. Određuje namenu(stil). regiona sa funkc.mat. odvodnjavanje. *dugovečnost objekta. konture masive. najbliži izvori vode. 30-50ha-1:500/1000.izdvajanje teritorijalnih jedinica sa slič. podzemni i nadzemni objekti. *arh-umetn.objekata.snimak terena. *tehnička.istraživanje . vegetaciji (fitogeog. *konstrukcije. +Geodatski plan idejni projekat (30ha-1:500. Rešavaju se pitanja: +naučnoistraživačka. opštine. padavinr. kompozic. predprojektna ocena i analiza kompleksa. *umetničko-estetska. +Predprojektna ocena (valorizacija) . geološkim i pedološkim uslovima (karte. uticaj na mikroklimu). Projektni zadatak . kvalitet el. reljefu (pristupačnost. obim i sadržaj projekta sastavlja naručioc investitor.

pustare).generalno rešenje sa predmerom i predračunomza razgovor sa investitorom. pojedinačni objekti (vidikovac. poluotvoren (proređene šume). igrališta). *nivelacioni plan sa poprečnim presecima i tabel. +Razrada projektnog rešenja na osnovu projektnog zadatka i rezultata predprojektne analize. *tehnički opis obrazloženje rešenja. *radna karta. *predračun radova sa opisima pojedinih pozicija. putevi. brežuljci). prirodozaštitni (izdržljivost na antropogeni uticaj). *sinhron plan. instalacije). Sadržaj projektne dokumentacije i sinhron plan Opšti deo: *uverenja i potvrde o ispunjenosti uslova za projektovanje i vršenje tehničke kontrole. rezultati se formiraju u vidu izvođačkog projketa sa: *situaciono-kompozicionim planom (osnovni crtež projekta = geodtski snimak sa neophodnim karakteristikama. vodene P (jezera. 1 2 3 4 5 6 7 vrste projekata i postupnost projektovanja projektni zadatak i program predprojektna ocena (valorizacija) predprojektna ocena po faktorima pejzažna analiza teritorije razrada projektnog rešenja kategorije projekata .reljefa (jaruge. +Pejzažna analiza teritorije završna etapa ocenjivanja. stena. *predlog izbora bilj. *kompozicioni plan zelenila (postojeće i novo).predmer radova sa tabelama. radi se na visokom grafičkom nivou).vrsta na osnovu istraživanja stanišnih uslova. Faze: (1) idejni projekat . *geodetski snimak terena Poseban deo: *analize položaja i dr. sečine. potoci. reke.plan zelenila (razvijena ideja situacionog plana u pogledu zelenila). *detaljni listovi u R. *kompoz. *obračunski deo .objekata. dalekovodi). podloge). *detalji. *poprečni profili (obračun zemljanih radova).ršenja (staze. uvale. odvodnjavanje. vodopad. pećina. Grafički deo: *situacioni plan sa el. funkcionalni (namena i sklad organizacije).zemljanih radova. otvoren (poljane. *postojeća veg. +Tipovi teritorijalnih jedinica: zatvoren (šume). izvor). *sinhron plan (podz. *urbanistički uslovi u textualnom i grafičkom prilogu. poprečni profili). potok. +Predprojektna ocena teritorije po faktorima . *projektni zadatak (potpisan od strane investitora.u cilju izbora najpovoljnije varijante: estetski (lepota komplexa). uslova sredine. *predlog organizacije gradnje.prostor. staze). tehnološki (mogućnost uređenja teritorije). *završni predračun troškova. 16. *perspektivni prikazi.deo. blata).i nadz. objekti (zgrade. a sadrži: -text. obl. (2) glavni projekat . *tehnički opis. +Tipovi pejzažnih jedinica:linijske strukture (korito doline.po usvajanju idejnog. brdašca). soliter. putevi. sanitarno-higijenski (komfor za čoveka). reke. *nivelacioni plan (nove kote. površinske (padine.

Na spec.zajednica .specijalizovani gradski parkovi (botanički. kulturno-prosvetna ustanova. sakuplja.faxa .javnih zgrada . Funkcija: tranzitno kretanje i kraći odmor. na saobraćajnicama. glavni deo sa spomenikom.individualne dekorativne parcele. .naučno-istraživačka.objedinjuje veći br.za kolekt/indiv.P ind.obj. sport. lečilišta.pojasevi. groblja.događajima i istaknutim ličnostima). gradskim ulicama.resursa autohtone i alohtone flore.ust.šetnja i odmor u prirodnom okruženju. igra i fiskultura. voće.između stanovanja i industrije.objekata za zabavu i amift. mesto odmora.//*Zelenilo bolnica i dr.//*Etnografski .//*Zel.P.nauč.događaja muzeji/izložbeni prostori. povrće. protivpožarni zasadi.potencijalom savremenih gradova.Specijalne namene://*Sanitarno-zaštitne zone . istorijski.//*Zel.život.//*Izložbeni . istraživanje i prikazivanje. namenjenoj P.P. sport i igra. sanitrno-estetski značaj (u gradovima sa vodom .//*Bulevar . i dr.sa spomenicima u cilju očuvanja i stalne izložbe. Do 50-60% ukupne P.komplexa .//*Memlorijalni .narodne arhitekture.zone.nezavisno od veličine naselja na osnovu sačuvanih spomenika kulture i arhitekture (posvećeni ist.//*Zoološki . i stamb.fizička kultura. posebno dece.ist. buka.objekata. dopuna je mreži parkova i sadova. sportskih i sl. Klasifikacija zelenih površina je način sistematizacije zel.P pri naučno-istraživačkim ustanovama . zabavu)//*Skver:manji gradski sad.P u zavisnosti od veličine i funkcije.zel. Mesta za kratkotrajan odmor.//*Zel. .bliskoj prirodnoj. -gradski. mesta odigravanja ist. vodozašt. Stvara povoljnije uslovi stanovanja.istrž. objekti i platoi za decu.stanovanje. ispred ind. Proučavanje bilj.bulevari-kejovi). -dečiji. *3. automobilske ulice.kult-prosv.P oko škola.//*Zel. i do 50% teritorije.naučni rad van objekta. -zabavni. sport i odmor. Zelene P: *1.ustanova.//*Zaštitni pojasevi . -izložbeni //*Gradski sad: blokovski park (manja zel.sa obj.//*Zel. u stambenom komplex. ograničenog režima korišćenja://*Sportski park . -memorijalni.P ogran.Ograničenog korišćenja .manji komplexi zelenila za kratkotrajni odmor i čekanje *2.P blokova sa individ/vilnom gradnjom .dostupna svim stanovnicima.//Dečiji .8 9 10 opšti deo tekstualni deo grafički deo 17.saobraćajn ica sa većom zel. cvetni kombinati. čuvanje. mesto za odmor gradskog st. kao i estetiku sredine. trgovima.spomenici. izložbeni) opslužuju gradsko st.>35-40% uslovljeni socijalno-inform.//*Zelenilo oko adminis. rasdnici. reonski i blokovski (specijalizovani .P stamb. oko javnih obj.//*Zelenilo ulica i magistrala .nanosi): vetroz.odmor radnika i zaštita od nepovoljnih uticaja. odmor i rekreac. sunce). zoo. sport.//*Gradski park: (višefunkcionalni 50-60m2/st): -cnetralni park kulture i odmora.pešačke ulice i aleje tip bulevara.korišć): -sportski.na osnovu sačuvanih obj. odmor i sport radnika. Sadnja sa obe strane trotoara zaštita (prašina. bez zabavnih.izolacija.duž puteva i železničkih pruga (snežni i pešč.//*Botanički .//*Istorijski .zdravst.//*Zabavni .odmor i igra dece u sr.Javnog korišćenja .

zator . prva iskustva. prostorom i orijentacija. slobodne P za odmor. tobogan 40°.cigl. prašinu. brežuljak 20-30°. normativi.mat.ind. asfalt.mater.tartan.domin. oivičeno niskim. Biraju se vrste visokootporne na gasove. prilazni pravci zanimljivi. kontakt dece u igri.I grupa 6-16mes -terase vezane za sobe. jednostavan oblik igre. čvrsto 1/3 (betno .obj. principi: kompozicioni plansituacioni plan. .ind 5-8km.vetrova.između izvora zagađ. odmor i igra (5)oprema: *sprave mekši mat. Vrste su pionirske sa manje zahteva prema uslovima sredine. 7-8redova .IV(100). smanjene P koje reflektuju sunč. (2)sprave 250m2 zastor (tenis. III gr. drvoredi+biljne grupe+arx. Zauzima velike P pa se koriste za garaže.emisije 8-10km.vetru (i gl.trotinet 100m2 beton. suprotno od pravca duv. Udaljiti od stambenih zona. bočno . *Veličina i namena: 15m2/dete predškolsko. Zelene površine industrijskih zona i fabričkih kompleksa Podela industrija: I .i emoc.el.16-24mes (3m2/dete) uz zgradu terasa u ravni. u stambenu zonu. 19. *gradilište . (ljuljaške sa gumenim sedištem. paralelni domin.20 panjića h=1050cm i r=20cm). i metalurš. Organizacija ind. koji nemaju škodljive emisije. i stambene zone.tobogan i užad. travnjal. raazvoj kretanja i ovladavanje telom. 100 dece-4vaspitne grupe=1500m2(min).uzrast i potrebe . . široki 40m.2-3god (6m2/dete) travnato 2/3.Za metalur. II gr. travnato. *klupe h=27cm. Listopadno drveće maljavog lišća. zaštita.zeleni pojasevi sa prekidima. Funkcije zelenila:povoljnija mikro klima.5-21m.širina 7. Travnjaci i visoko rastinje oko objekata i obodom komplexa.zone: *sanitarnozaštitne zone .sa materijalom i dečijim kreacijama. zasenčene.18. nizvodno od grada. (1)igre loptom 150m2=80m2čvrst zastor(gumirani asf)+70m2(trava/nabijena zemlja).staza za tricikl). Izbegavati pravolinijske zasada pored puteva i objekata. depoe.Veće P su pejzažno oblikovane. balanseri . peščanik 30m2 (3)gradilište .80db(150m). staze bic.P su u sistemu zelenila grada. skladišta. Veličina i osobine . Posebna pažnja na bezbednost saobraćaja (krivine. Lišćari za protivpožarne pojaseve. za male P . *sanitarnozaštitni pojasevi . ritmičke vežbe trčanje 200m2 ravna travna P. min40%P. stvaranje.za igru dece.osveženje.hlad.100db(500m). Kompleksi dečijih ustanova .travnjak). Zel.pešački pravci isto II). mogu se uklj. Jasle .obezbediti: sunce i čist vazduh. Ograda je ili maskirana ili vidljiva od ugla do ugla.1/3popločano. privredni značaj (trava-seno). Zelenilo je: spoljno (javno) i unutrašnje (ograničeno). i širina zone I(1000m).travnjak 300m2. Sredinom glavne vrste. prakinge (40% pod zelenilom). brežuljak za tunel/cevi + pločnik 100m2(kam.i hem. Uređenje unutarfabričkih komplexa protivpožarna i maskirna f-ja. zelenilo uslovi za zdravst-higij. *živa priroda sa alatom i kućicom za život.III(300).E i koje emituju prašinu. bezbedan boravak. *provetravanje . estetika.29 i 34cm.zone.bet)=400m2 (4)živa priroda . raskrsnice). sadržaji. protivpožarna.V(50).II(500).geometrijski.objekti koji emituju štet. hemij. dim.100m2(50bašta+50životinje) (5)travnjak+drveće .šiblje. penjalice .*izolacija od buke 120db(3km).roške. psiho. Klase ind.prateće. II .

kružna staza za trčanje+prepreke.socijalni i sanit-hig.12-14god). širi se rekreacija.funkcionalno zoniranje.za odmor učenika.10%otvoreno.mesto svakodnevnog odmora i neophodan element prirode. sanitet. objedinjuju razl. *po . Zelenilo koje odvaja ove zone treba da ih ujedno i objedinjuje. dostupnost.igralište. botanički i zoo vrt.. -travnjaci za igru i odmor.Sadržaj:-prostor za miran odmor. -sportsko igralište(rekreac i trim staze). Vizuelno estetska f-ja. masovna okupljanja-pejzažni stil~prirodnom-najvećim delom. Kompozicija zelenila: *stanovanje . značaj. Slobodne P . 20%zatvoreno. vertikalno ozelenjavanje. Platoi za sušenje veša (od15-20do80-100m2) i smeće(4-20m2). miran odmor i šetnja platoi(rekreacija i mikroklima): *aktivni odmor(sportski tereni).tereni (600-1800m2).gradskim zel.i žbun. *šetnja i *sport.Jvnog korišćenja P≥2ha.Igrališta za decu tkđe.8-1m2/st (I do 3. strukturni elementi zelenila Stambena zajednica je osnovna organizovana društvena urbanistička jedinica. Pešačke ulice prilaz vozilima. i radi provetravanja. Klupe i zelenilo u betonskim žardinjerama. 70%poluotvoren.5-3m širine. Stambena zona = komplex stamb. 2-2. Def. sredina bliska prirodi za celodnevni odmor. za predškolski uzrast 15-20m od zgrade. selidba + parking. trava za gaženje. odraslih. organizacija: namena . nacionalni].lokacija. Izbor vrsta i raspored-dinamika-četinari(zimski pejzaž) 200-250sadnica 1500-2000žbunova/ha. *zelenilo centra mesne zajednice. II 4-6. dr.20.5% cvetnjaci oko platoa za odmor i objekata. Miran odmor 0. Zelene površine stambenih zajednica .sr. *zaštitne zone.blokovima. III 7. *blokovsko zelenilo. sadržaji Park je u savremenom gradu najvažniji element sistema zelenila .1m2/st (1-3 osobe 10-20m2. *Po funkcionalnoj nameni: višefunkcionalni i specijalizovani. dimenzionisanje. Imaju tendenciju razvoja.pejzaž) i ravne popločane P(geometrijske konture).*Kompozicija*-pravci:pejzaž. -dečije igralište. Dečija igrališta 0.zajednica. rekreacija 16-20m2/st. sankanje. Fontane i bazeni . *miran odmor. Stabla za penjanje. kompozicija. kompozicija.Platoi su udaljeni 10-15m od igrališta za decu.živ. Gradski park . Veza sa društvenim centrima. služe i igri dece .Izolovano žbunjem i drvećem. provetravanje.Trasiranje staza.zasadima . Peščanik i bazen da su osunčani. park je veći masiv zasada koji poboljšava mikroklimatske uslove i organizuje odmor i rekreaciju. *Podela po teritorijalnim karakteristikama: gradski(u zoni grada). Zoniranje: *stanovanje. i sanit-hig). izletišta.izolovana. sprtskim komplexima.dekorativno. Elementi sistema zelenila: *rejonski park. Socijalni značaj neutralisanjespecifičnih uslova života. međunaseljski(van rubne zone) [park-šume. i mikroklim.Zelenilo-vizuelna izolacija i insolacija. Locira se oko zgrada.P.kompozicije(podržavaju lokal. kombinovano: igrališta i sport. Park .poboljš. Sportski centar izolacija.f-nalne zone. maximalno do 100m2). prigradski(u prigrad-rubnoj zoni). školama (i međusobne veze) dr. *zelenilo ulica i magistrala. 21.dece. izolacija drv.dvorišni masivi(izol. Pešačke staze najkraćih pravaca 1.

/komplex dobija svoje mesto najodgovarajuće njegovoj nameni.otvoriti vizure ili oivičiti grupama drvećšiblje.javnom značaju: gradski. -tranzitna(300m) dinamika zelenila se postiže jednobraznom formom krune koja se smenjuje sa piramidalnom. mogu i dvosmerne staze sa cvetnim trakama po sredini. najveći grad(14-15).wc). korišćenja saobraćaja. botaničke bašte. Proteže se zavisno od reljefa. intimnost. platoa. jednobraznost.putevi i staze 5-20%P funkcija i estetika. vizure. konfigurac. veći grad(10-14). -saobraćaju + posećenosti.br. lociranje objekata.rešenje. *sport (15-20). zastori:pločast mat/tartan.paralelne sa glavnom ili pod uglom. Parkovski sadržaji . parkovi ograničene teritorije.(promenada)glavna aleja. *masovna zabava i sport(10-15). jači kontrasti.hrana. vodene P. veličine parka. trase staza. drugostepene . Ravno . lakše ali skupo održavanje. -krivolinijska.zel. staza.svečani trg(u geometrijskom centru) i spomenik(u dubini komplexa). trasiranje puteva. na sredini može muzički paviljon. obezbediti mogućnost susreta i opsluživanje posetilaca(telefon. *Kompozicija*raščlanjivanje teritorije na srazmerne delove. Intenzitet posete zavisi od: udaljenosti. *pejzažni* približan prirod. Prav deo puta sa drvoredom i kompozicijom. a zelenilo se postavlja simetrično duž nje(obično jedna vrsta. Funkcionalno zoniranje zavisi od položaja prema: -stambenom komplexu. +Sporedni tkđ. *Centar kompozicije*objekat(na ulazu). očuvanje prirode. -glavna alejapovezuje gl.smena pejzaža. blokovski.terena. Oživljavati umrtvljene teritorije.ulaz sa centralnim delom i obezbeđuje kretanje gl.. Postoje i kompozicione ose. -dr. nacionalni. slobodan stil~gradski park. ulazi. bolje crvenkasto šiblje sa fonom od breza. prolaznost. vršiti izdvajanje i zaštitu komplexa.P. Topijarstvo. pokrenuto-pejzažni daje slobodu stvaraocu i dolazi do izražaja njegova kreativnost 22. stanice.geom.funkcije. -kružna staza-park>3ha.štampa. Može biti više centara kompozic. Stilovi u kompoziciji: *geometrijski*-geometr. uticaj prirodnih uslova na kompoziciju: plastika reljefa . glavna . individualni saobraćaj(tranzit kroz park)-parkinzi.(7-12). Odnos veličina funkc. Izbor stila zavisi od reljefa. +zima 30% od letnje posete. zemljište pogodno za šumsku veget. voda(reka. dužina tsaze 30’sporog hoda + . rezrvati. vodi ka centru. Gledališni objekti otvorenog ili poluotv-paviljoni. sportski parkovi. dečija igral. *ekonomski deo(2-3). *mešoviti*geom i pejz po potrebi. -šetna. park šume. Dimenzije: ≥60m2/posetiocu: +leto i praznik: mali grad(8-10%uk. +proleće i jesen 50-60%. masovnog okupljanja. način projektovanja. -šetalište. reonski. Izbegavati zgrade i obj.jezero) živopisno u komb sa veg.oblicima.(150-200m) sa srednjom zelenom trakom. stroge konture.pošta. zona *miran odmor i šetnja (53-63%). pešačke dostupnosti. *Lociranje: postojeći zasadi. lokacija i dostupnost . +Aleje.mase posetilaca(≥10m).duž kretanja. *zona ulaza*: +Glavni ulaz lociran u odnosu na saobrać. vegetacija(postojeća). pravilnog stabla i krune).osnovno mesto za podnevni i kraći odmor (potreba za izlaskom iz grada). simetrija~izložbeni i memorijalni parkovi. javnog saobraćaja(raspored stanica).ribnjak. u odnosu na prolaznost. vrednim objektima na oba kraja. materijali Zoniranje:svaki obj. stvaranje vizura (otvorene i zatvorene).st).

podužni 8%.strukture) i kombinacija razl. zaštita(buka. vodene P.veća transpiracija i duži veget.mesto sa klupama pojedinačnim/grupnim sa raznovrsnim sadržajem koji opušta.500m2/postelja~200m22.mat. udobne za šetnju. otvorene scene sa gledalištem. Zastori puteva i staza.tranzitne staze(pešačke aleje).bazeni. Platoi za odmor. //Trejaže i pergole-laki obj. Padovi . pogled na otvoren. 80.krivine. sa unutraš.5-7cm) u kombinaciji sa betonom. širine 6-8m. debele 3. Izbegavati masovno zadržavanje građana. pergole. sprave. ne žalosne forme.zaštita od kiše. drveta i pokriveni puzavicama. šišane žive ograde). +od biljnog mat+ (slobodnorastuće. blizu ulaza. Ploče (30x30 i 50x50.//Dekoart. oprema. Autentične (umetničke) rešavaju se zajedno sa ulazom: +metalne+(livene/kovane).veća polovina parka.bazeni.1. obaveštajni znaci 23. vidikovci. -sporedni putevi i staze. „čekaonice“ .šah. kao filteri ka zoni mirnog odmora.održavani parkovski travnjaci po kojima dozvoljeno hodanje.krečnjak. Zone sports i masov. pokrivene aleje. zastori bez prašine. ali različite distance . 2. izbor bilj. medonosne. obično su krivolinijske(reljef-prate ga). +kamene+(granit. travnjaka}=psihološke) Elementi za oblikovanje reljefa: stepenice.// Nastrešnice i paviljoni .klupe za odmor.P. -igrališta.peščar). -objekti-bazeni.. najmirniji deo.namene. +cigla. od metala.beton+(P raz.svetlo. plaže.mat. *ograde parkova. vaze. Pravolinijski rešeno sa stazama i čvrstim zastorima. -za penzose. potporni zidovi. Zelenilo .perfekt. 1000ljudi=12bolničkih postelja. kar. U skladu sa okolnim građ. Parkovi u gradu pored kružne obično imaju i dijagonalne . četinari i cveće(dekor): hladovina. razl. -livade za šetnju. max otporni. platoi za igru. Mali dekor. Zelenilo bolničkih kompleksa i drugih zdravstvenih ustanova radosna i vedra sr.paviljoni. vrste svetlo i senka bez trnja i neotrovne. Zona mirnog odmora . fitoncidne. Norme: zgrade 10%uk. Ponekad mlaznice osnova cele kompozicije. Mali vrto-arh. travnjak otporan na gaženje. oblikovanje.sanit-hig. poljanem paviljoni. gusti masivi drveće i žbunje+livade. baktericidne. odvajanje saobraćaja od centra. mikroklim.celinu zgrada.svetiljke.period. gusta mreža staza i puteva u sklopu sa reljefom.4m2/st.trgovinskepaviljoni i kiosci.dinamika. veselost boja. Ograde: prema nameni: *uključene u kompozic.Veget-sa spolj str. i pored vode.sa reljefom.(elementi): fontane. dekor. poprečni 3%.alejom. jarboli. telefoni. *spec. izbeći nagle uspone.ograde. ravni udobni.kulturno-uslužne-odmor. kaskade. cvetnjaka.parkovski mobilijar.tenis-ograda maskirana 4m.ulazpovezan sa gl. u senci drveća odogvarajući stolovi i dr.prašina).gust zaštitni pojas. prilazi vodenim P.vrsta autoht.obj. odvajanje namena P.bez puno krivina.akt.korišćenja. a ih locirati uz sporedne ulaze. kuglanje. žardinjere.povezuju kružni put sa centralnim delom. nealergogene. kiosci.da je najpovoljniji.keramika. lepezast prostor. škrape + pešački mostići. i pejz. boja ne jaka u odnosu na veg. +dekorativne+(oko spomenika. arhit. bez prašine. -samostal.vodene P i fontanečesto je voda samo dopuna skulpture ili mesto za akvatične biljke. raampe. Dečiji sektor obavezno prema uzrastu dece. *delova ogranič.zasena. trase jednostavne. kartanje. -odmorište.dugovečni. odmorišta. vodene P ukloplj. pergole. hladnjake. rekreira.-proplanci. kanali(dekorativni i sportski). formiraju zelene zidove.

zemlja. dopuna u regul.+prozračnost: guste. *drvoredi . piramidalna. podela: otvor(parternog tipa: travnjak.vrste. pešačke i stambene ulice +bulevari .f-ija predvorja . intervali koji otkrivaju perspektive. *u okviru obj. *oko spomenika arhitekture. prilagoditi postojeću veg.(komb.platoi.rizla.objekata. +izbor vrsta . vodene P.jezerca. ugaženi. kolorit Tipovi zasada: *grupe . -umetnička vrednost kompon.namene. izbor biljnih vrsta. balans . staze-širina gl=4-6m.5. mesto. reljef. sporedne=1.fontane. 26.kiosci).ispred trgov. zatvor(visoko drveće i žbunje kao izolacija od grad.zdrvlja. veličina.ovalna jajasta.+kolorit-promena vremenom.cvetnjak. danas slobodne konture sa perenama. namena skvra. brzi efekat . odmorišta. staze).+dekora. fon priodni ili vešt.kompozicije.P javnog korišćenja ≤2ha za kraći odmor i dekorativno formiranje gradskih trgova. okolni obj.odnos elem(platoi staze i zasadi):kapacit.zeleni zidovi. dekor.jedna vrsta.reona i blokova. cveće. Trg. orezane(lipa.vrt. poluo. fon:reljef. travnjak.jedinstvo celine i delova. dekorativni. aleje 8-12m(široko razgr.parteri. pored aleje . adminis-poslovnog centra grada. *cvetnjaci . ulaz naglašen žbunjem. uključenje u pejzaž (beli bor+ breza).gustina .šiblje. prilazi.bazeni. fontana.saobrać.trava. Tipovi: *skv. ulica .tipovi zasada. spolja . karakteristike.. tucanik. font. fontane. retke . Javne zgrade . trgovi.posetilaca.šiblje.tuja.sanatorijumi]. odvojeni su od kolovoza nasipom/zidom/zasadom (u useku h=56m). inertni materijal. glavni plato .zaštita i dobar fon.[poliklinike.obj. ulica. obj 0. 10%objekti 24.udubljenja i ispupčenja. dom. *planiranje: elementi(spomnci. 70%zelenilo.travni pokrivači: mauritanski(slobodnorastući).forme (pramid. unutra .korišćenje. kombinacija boja. kaskade + mobilijar. . voda . *stamb.žalosna). -mesta odmora. naglašena zgrada.saobrać(Slavija).pejzaža(retki su)) cvetnjaci 24% kompozic. Izbor i raspored: vreme cvetanja. -racio.opadanje lišća. 25. *zaštitni zasadi oko parka . Pešačke zone.atrijum. 20%saobraćajnice. klima. Fokusna tačka prostorne kompozicije: -funkci. staze 35) zastori .ploče. javnih i admin. skulpture.pešačkog kretanja. brzorast. klupe. (zelenilo 60-65%.*lociranje: u zaštitnoj zoni magistrale.org. *memorijalni. staze. aleje i platoi(sunce-senka).igra svetla i senke. duž glavne ulice u centru.harmonična ili kontrastne forme boje. stolicee. Skver . u okviru stamb.vreme cvetanja.betons. ose.centara i u sredini. nema zaštitnu f-iju od buke/prljavštine. fon:trava.postojani. pokošena trava.zavisno od okolnog sadržaja.ulica su. *ispred javnih gradskih obj.jela. sadržaji i kompozicija =mirnije zel.specifič. *poljane .parternog i visokih zasada koji stvaraju odvojene celine).stvoren. dopuna arh. sporedni . Stambene zajednice .nekad parteri.spomenici. Biljni elementi u parkovskoj kompoziciji .sklpture. sanatorijumi obično van grada.5-4m.drvo).potrebama. berberis).

provetravanje - intervali; ulazi (na kraćim i dužim str - 100-150m); prekidi otvoreni zel.parteri. +kej - aleja duž obale. *popreč.prof.rešava se zavisno od:vodenog režima reke, karaktera reljefa i prisutinh zasada. linijski+parterni karakter (sagledavanje suprotne obale).+Urbanistički: oslobađanje od saobraćaja i ind; nameniti rekreaciji i urb.f-ijama; približiti stanovnicima; centralna osa sistema zelenila. (Pirot-dvostruki drvored lipa; Novi bgd, zemun). vrste: vrba,topola, jova,taxodiu,neki hrastovi. +centar - (Trg): *organizacija javnog života stanovnika, masovno okupljanje, trgovine, demonstracije. Zone: *admi.društveni - gl.trg, kretanje usmereno kanjemu.jasno i jednostavno(travnjak+široke krošnje). arhitektura:zelene mase, ravnoteža. usmeriti i naglasiti. *kultur-prosvetna - više otvorenih prostora povezanih pešačkim promenadama. stilska usaglašenost i kratkotrajni odmor. *trgovačka organizacija prilaza, platoi, zaštita od sunca i vetra, kratkotrajan odmor, susreti, dekoracija. *pešačke ulice - pasaži - veliki br.posetilaca; drvored+travnjak+parterno zel+grupe(senka)+skulpture+vodeni elementi 27. Individualno zelenilo stambenih objekata i vikend kuća =slobodne površine elementi zelenila grada. sanitarno-hig.i psih.značaj. povezivanje sa prirodom (vrt kao deo stana): *obj.u nizu; *porodični vrt; *oko vikendica. Principi uređenja: funkcionalno, racionalno i estetski (zavisi od: velič.i sastava i uzrasta porodice, profesija, mater.mogućnosti,zdravstvenog stanja, hobi, položaj i veličina parcele). Kompozic - sklad sa arh.objekta, sredinom, dostupnim materijalima i enterijerom kuće. Oblik i velič.parcele - zavisi od konfig.terena. Ravan-izdužena-pravlina; Nagnut-široka-nepravilna. Idealno pravilna odnos str 2:3, duža strana SJ. Položaj kuće najbolje na sredini(SI zbog senke)položaj vrta. Zoniranje funkc.zone: +predvrt - ispred kuće, dekorativno otvoren ka ulici. f-ja - obezb.prilaz od ulaza na parcelu (garaža/ekon.deo); drveće,šiblje,travnjak - ističu/kriju kuću; zaštita od ulice. Prilaz garaži 3m, bolje 2trake nego beton. Ovde je i ekonomski vrt(deo), a zelenilom se odvajaju namene P;+miran odmor (i igra dece) iza kuće, osunčano za igru + tobog,peščan,ljulj,klac,penjalice(drvo). 1,5m2pešč/detetu; bazen 20cm dubine, sportski teren, odmor odraslih, bazen i mesto za sunčanje; +povrt.i voćnjak povrt.zaklonjen, sunč.str, zavetrina, udaljeno od mesta za odmor. odvojiti ogradom. voćnjak uz ivicu vrta, neprimetan prelaz od dekorat.ka voćnjaku. +vrtno-arh.elem terasa,zidovi,staze,platoi,stepenice,ograde,pergole,paviljoni,skulpture,osvetljenje ,nameštaj. +veget. razdvaja,naglašava,zaklanja. puzavice - veza spolja i unutra; dekorativnost, travnjaci. *obj.u nizu - dekorativni predvrtovi. popločane staze+cveće+šiblje. grupe - ram za objekat. eliminisanje ograda; *porodični vrt ≤600m2 pravilnog oblika, veći deo parcele iza zgrade. dnevni boravak suprotno gl fasadi (JI/JZ) ; *oko vikendica - bogatstvo drveća i šiblja, prostrani travnjaci. 28. Memorijalni i etno parkovi

Memorijalni - ovekoveče nezaboravne događaje. javni. služe: odmor, svečanosti, mitinzi. Tematska podela: *istaknutim ličnostima; * istor.događajima; *mešovitog tipa; *spomenici istor.i kulture.(piskjarevsko groblje-st.petersburg, park partizana-mostar; park prijateljstva) Za ove parkove bitna lokacija DominantE. Obj.koji nije u skladu sa namenom komplexa, vizuelno se izoluje. Sinteza arhitekture, skulpture i vrtno-park.umetnosti. Monumentalnost, raspoloženje, šema staza, karakt.vegetac, geometrijski stil; manje f-onalnih zona, ravan reljef, platoi za masovno okupljanje. Šema kretanja je kružnagl.ulaz memorijal.obj. Ne presecaju se pravci i ne idu u susret jedan drugom. Zsadi: arhoblici i forme, šišani bosketi, žive ograde, zeleni zidovi, parter.travnjaci, niski cvetnjaci. Kolorit: kombinacija kamen-metal sa travom. Sistem vodenih P. Osvetljenje. Etnografski parkovi - izložbe tj.muzeji na otvorenom. odnos prema kulturnom nasleđu. Kolekc.arh.narodnog stvaralaštva određene epohe, prikazan u verodostojnoj prirodnoj sredini, pa je zaštitna zona mnogo šira. +Muzeji narod.stvaralaštva i načina živoa - etno-sela. Spoenici materijalne i duhovne kulture. Prenošenj.obj ih oštećuje-NE! 29. Botaničke bašte i zoo vrtovi Botanič.baš-naučno istraživačka i kult-prosv.ustanova čije se zel.P koriste za prouč.biljaka i odmor gradskog st. Delatnost:prouč.biologije biljaka; zašt.autoht.vflore; očuvanje kulturnih bilj; širenje asortimana (aklimatizac.i selekcija); prikaz prirod.bogatstva i lepota bilj.sveta, učilišno-vaspitni rad sa đacima i studentima. Prikazano domaće i str.rastinje po grupama. Lokacija: rubni deo gradskog parka, povoljni klimatski uslovi (vetar,reljef,voda,zemljište,veg), pogodna saobraćajna veza (sređeni ulaz i parking). Funkcionalno zoniranje izložbena, experimentalna, rasadnik, oranžerija, ekonomska. +Izložbena (botanič-geogrfka; sistematska; ekološka; pejzaž-dekorativna). Pejzaži - vrste koje se formiraju i povezuju (šumski, parkovski, planinski, livadski, vrtni). Neophhodni putevi za mehanizaciju - neophodno zbogsistema nege i zaštita. Sagledivost se postiže: -raspored exponata na osnovu expozicione struktre¸mreža staza - šema kretanja; -akcenti u određenim tematskim delovima; -kompozicija neizložbenih delova. Mreža puteva i staza radijalni i kružni tokovi.*jednosmerne šetne - kružne, perifeijom expozicione zone (park>100ha). *pešačke prate reljef (široke min 3m). *sekundarne pešačke (unutar izlož.zone. široke 0,7-3m). Kompozic.zelenila na osnovu tematske sturkture i kretanja. Određuju se kompozicioni centri i ose; trase puteva i staza; raspored ulaza; platoi za odmor. Zoo vrt - kultur-prosv i naučna ustanova sa slobodnim i zel.P za čuvanje, prikaz, i istraž.životinja, kao i mesto odmora st.Veze saobraćaj sa svim delovima grada, bus i želez.st, pristaništem,međugradsk.putevima, stanice i parkinzi. Lokacija izolovanost od magistral.saobrać, garaža, ind. Suvo dobro drenirano zemlj, prirod.veg, prirod.vodeni tok. Funkc.zoniranje:izložbena(50-60%), odmor(30-40), nauč-istržvčka, sanitarno-veterinarska;administr-upravna. +Izložbena - tipovi predela(šumski, parkovski,livadski, jezerski,stepski, planisnki). ~Parkovski tipovi(otvor.prostor poljana i livada, masivi, šumice, grupe/drv-

žbu.veg/,jezera/kanali,kaskade). Objekti: kavezi, ograđeni prostori, gledališta. organski povezani sa okolnim pejzažom. Odmor centralni deo na gl.maršrutama. U međuprostoru izložbene zone. mesto odmora povezan sa gl.ulazima, +osn.obj.(kafei, paviljoni). Kompozic.zelenila rovovi za izolaciju životinja, kanali sa vodom, ispusti reljefa, platforme, viseći mostovi, veštačke vodne P, jezera sa ostrvima. Izbor vrsta: odgovara prirodnom predelu svake zonejedinstvena kompozicija. Vrste: osnovne domaće karakteristične za prirodno stanište. 30. Dečiji i zabavni parkovi Zabavni - javni, aktivni odmor i zabava. Objekti locirani u grupama po vrsti zabave, lakša organizacija i orijentacija. Grupa - platoi povezani pešačkim stazama i okruženi drve-žbunastim zasadima; odvojeni travnjakom ili grupom. Centar kompozicije glavna aleja/plato; zastori, provetravanje, senka(Prater-Beč; Diznilend;Tivoli-Kopenhagen) Dečiji - igra,zabava,sport,kultur-prosvet. Može biti deo gradskog. Povoljni higsanitar. i mikroklim.uslovi. Zaštita: od saobraćaja(100m širine);vetra;buke(10m);prašine. Nisu prolazni, što manje ulaza. Zemljište, reljef,dečija psihologija.Veličina: 60-100m2/posetiocu. Funkcionalne zone: -centralna(event.objekat); -sport-fisk; igra i zabava; botanički sektor; -za predškol.uzrast; -miran odmor; -ekonomski deo; -vaspitni rad i likovno obrazovanje(hvidovr-kopenhagen) po uzrastnom dobu dece. ulaz - plato za roditelje sa decom, u kolicima i igralište a decu od 6g, sa stazama za roške,bice,auto. na izvesnom odstojanju od ulaza - plato i el.za decu 7-14g sa travnim igralištem, bazen za plivanje i P za igru. fudb.igralište - buka i takmičenje.
31.

Organizacija slobodnih površina u stambenom bloku: dečija igrališta, prostori za miran odmor, pešačke i komunalne površine = 20.

Zelene površine magistrala i gradskih ulica - zoniranje uličnog prostora, funkcionalnost, tehničke norme sanitar-higij. i mikrokl.; estetski uslovi. Zoniranje: * z.saobraćaja (kolovoz); *pojas zelenila(zasadi - zaštita od nepovolj.utic;suncepešak,zastor-niža t°;od buke i prašine); *z.pešač.saobrać; *pojas objekata. Zaštita od buke - širina pojasa u granicama regul.linije. *brze saobrćnce 35m; *magistr.ul.(gradskog i reon.značaja sa tramvajem) 25m; *magistr.ul.(gradsk.bez tramv) 22m; *magistr.ul.(reon.znač.bez tramv) 18m; *stamb.ul. 9m. Efikasno:dvospratni drvenasti i žbunasti zasadi, žbunje potpuno pokriva prostor između drveća; gusta kruna sa velikom lisnom masom; šiblje koje podnosi senku. 3-6redova <512db. Tehn.norme 12m minrazmak između građevinskih linija. ≤6m širine kolovoza. drvoredi od uobičajenih vrsta. ako je manja širina onda drvored samo sa osunčane strane. Niske zgrade - retka kruna; visoke zgrade - više deblo. Kod jednostranih: trotoar je 6m širok, kolovoz 6m, kontra trotoar ≥3m(ulič.osvetljenje). Razdelne trake razdvajanje kretanja suprotnih smerova 3-4m širine. Osnovni el. je travnjak. *3m širine (travnj+razvučene grane šiblja); *4m širine (2-3 reda šiblja
32.

pad(1-1. Kompozicija zelenila parterni karakter. Popreč. reonsk. raskrsnice.5-5%. Raskrsnice i prilazi P=2.fiskulturno-rekreativni *Organizacija 25-35m2/učeniku . Dubinski planovi . Trotoari za pešake lokalni kolovoz/zelena traka 6m između kolovoza i trotoara. Kompleks školskog dvorišta . smena fenoloških aspekata.5m.Zone. Visinsko raščlanjivanje cvetnim zidovima koji se ne sade sa kolovozne strane.3-11. kandelabri 70cm od ivice kolovoza. padovi podela prostora *Sportski tereni veza sa salom da ne smeta nastavi izolacija od ulice *Normativi za aktivnost: .5m).ul (širina trot >4m.nasipa i useka. drveće uske krošnje sa žbunjem).dvorište i sportski tereni (geometrijski i pejzažni) *Školsko dvorište 4m2/učeniku uz glavni ulaz izolovano od ulice školski izlaz/ulaz veličina-oblik zastor.dalje. pod rešetkom. drveće na padinama nasipa. Brzina auta ne dozvoljava sagledavanje cvetnjaka. instalacije podzemne i nadzemne. pa samo ponegde (stanice. prekidi ispred značaj. a ivične imaju sanitarno-hig-značaj. objekta i trotoara. Magistr.vetar.2-1. Pažnja! . 33. stambene 2.karakter ulice.profil h=15cm. domin. Kompleks 15m od škole stil . travnjak+šiblje (h=70-75cm). Kompozicija .5% do ≤6%).6ha gde nema kolovoza .otvoriti vizuru ka gradu. pravac. sadržaj. zelenilo Psihofizički razvoj deteta Praktični deo nastave: . Vrste: guste krošnje. Popreč. prilazima i mostovima. dinamika(promena na 50m).stručno-ogledni deo .zasadi. jedna vrsta.zgrada. jame na travi. šiblje u vidu bordura. a pad 0.značaja 3m. Prozore ne okretati ka severu. drvored na 5-15m. baštice >6m. *učvršćivanje kosina. pešački prelazi). bučni deo terena . uslovi isti za sve +vidljivost!. Srednje trake razdeljuju suprotne smerove.jedna smena >6m2 (10-15m2) Mirne P-ne bliže su učionicama.iz položaja pešaka.visine 1.

letnje učionice Ekonomsko dvorište kotlarnica. Zelene površine specijalne namene 1.10-14god .. izolovanom delu sopstvena kreacija učenika povrtnjak. element igre . sanitarno-zaštitne zone . cvetnjak.0m2/učeniku dopuna nastavi biologije u mirnijem.atletika.5m2/učeniku *Saržaj: .5m2/učeniku (travno) *Vežbalište 8. hodanje.širok i gust (četinari i lišćari) vrste su bez bodlja i neotrovne drvo 100-200/ha žbun 1200-1500ha egzote *Ispred skulptura slična arhitekturi zgrade 34.tenisit padovi .između industrije i stanovanja .7-10god . gimnastika.skakanje.košarkaško (2) .uz izlaz iz sale . kuhinja .izolovano *Zelene površine obodno .vratilo * univerzalno igralište zastori .univerzalno travno igralište . puzanje.5-1% + drenaža *Školski vrt 4.jama za skokove .0. trčanje.odbojkaško (2) . rasadnik najpoznatije vrste terarijum za zoologiju insektarijum akvarijum kućica za ptice *Platoi . sportske igre *Igralište 1.meki asfaltni/tartan.travni poligon (2) . nošenje.atletska staza (4x80m) . voćnjak. penjanje.izolacija kompleksa tampon .

Služe za ograničavanje divlje gradnje i prekomerno širenje naselja u horizontalnom smislu. protivpožarni zasadi 6. da se smanji dužina unutargradskih zelenih veza. ako se formira na račun prigradskih šuma i parkovskog tipa ako se formira na račun novozasađenih zasada. prečišćavanja i dotoka svežeg vazduha sa periferije ka centru. lokalnih uslova.+ br. voćnjaci . sa funkcijom zaštite gradske teritorije od vetrova.širina zavisi od veličine naselja.. Veličina zaštitnog pojasa . učvršćuju 5. prašine i snežnih nanosa. Zabrana izgradnje bilo kakvog objekta osim: .stanovnika (koriguje) 5-10km oko većih gradova >500m srednjih i većih 60m ostalih malih Vetrozaštitni pojas . Može biti šumsko-parkovskog tipa.Planiranje Smanjiti površinu i postojanje zaštitnog pojasa da se zeleni masiv sa periferije približi gradu. poboljšanje organizacije rekreacije stanovnika i formiranja umetničkog lika naselja Zauzima velike P-ne koje bi se inače koristile ekonomičnije. vodozaštitne zone .smanjivanje nepovoljnih uslova makrosredine .saobraćajnih i komunalnih za prigradsku zonu Sastav .šumsko-privrednih .dozvoljeni . zaštitni pojasevi . Nije smetnja širenju grada. vetrozaštatni za naselja 4. groblja 35. ali istovremeno i kao rezervna P-na za kasnije plansko širenje. asadnici.postojeći zasadi visokog rastinja. zagađenje. Vetrozaštitni i vodozaštitni (planiranje i izbor vrsta) pojasevi. da bi se što više pojačao proces izmene vazduha.umanjuju isparenja. odnosno dotok svežeg vazduha do centralnih zona grada. vezivanje zamljišta Zaštitni pojasevi se formiraju kao višefunkcionalni biljni kompleksi u granicama građevinske zone.2.vetar.. cvetni kombinati 7.duž puteva i pruga od vetra i snega 3. Plan i izbor vrsta Ekološki funkcionalni podsistemi sa funkcijom . zagađenje.rekreativnih .

zaštitna . kamen) saniranjem se povećava teritorija namenjena odmoru Vetrozaštitni: I . Podela na funkcionalne zone pri projektovanju: 1. Širina pojasa . zasadi od raznovrsnog drveća u različitim kobinacijama zavisno od zemljišnih uslova i pozitivnog uticaja na hidrološki režim i mikro klimu 7. neophodne hidrofilne (jova.biologije područja.Projektovaju prethodi: .geomorfologije. pošumiti najpre priobalne teritorije.zasad ≥10m pod travom 9.tok .klime.poljoprivreda Nepogodna područja (plavljena. rekreativna . zabarena. ševar) 36. P-ne i voćnjaci 4..P-na vodotoka /ha/ >100m .objekti Navetrena strana . zelene P-ne duž reka i akumulacija. poljoprivredna .Analiza: .do 25ha 3000m . . a onda malovredna poljoprivredna zemljišta 5. podignute u cilju regulisanja vodnog režima i obezbeđivanja visokog nivoa uređenja priobalnih teritorija.na pravac dominantnog vetra.pedologije.sanitarno-zaštitni rasadi 2.prigradski parkovi (odmor i sport) 3. komunalno-tehnička .≥ 1000ha Vodozaštitne mere: 1. → izbor vrsta. Kompoziciono rešenje pratećeg zelenila puteva u prigradskoj zoni . spec.objekti i mesta za odmor uzvodno Podvetrena strana . .smenjivati sa otvorenim livadama i poljima 6. .. erodirana. vrba.može i plaža 8. . II .za lakši povetrarac provetravanje Vodozaštitni pojas → zemljište efikasnije upija padavine → sprečene poplave *zemljozaštitna *obaloutvrdna *vodozaštitna f-ja Vodozaštitne zone podrž. sadnja vsta u skladu sa privremenim korišćenjem zemljišta 4.komunalni objekti i industrija nizvodno Sredina . pojas vod. trska.poljop. šumske zasade eksploatisati 3. formirati gajeve i šumarke . pokrovnost ≥30% (i više ka vodenoj P-ni) 2. ne gusti zasadi uz tok .geologije.

-Dugoročno planiranje Dolazi do proširenja i promene trase -Projekat sadrži tehničke podatke: lokalitet. za usmeravanje pažnje putnika Udaljenost od trase puta minimum 4. slobodni .brže zamaranje Uveče bacaju senku na put i smenu osvetljenih i zasenčenih delova Moraju se prekinuti na mestima proširenja. predlog mehanizacije za sadnju. škarpe useka i nasipa. delova dužine 100-120m pod uglom od 30° u odnosu na osu Jednorodnost fona ove zone se otklanja sadnjom (npr.5-5m . Rekonstrukcija puta → sačuvti vrena stabla *Drvoredi Do skoro su bili jedini oblik ozelenjavanja. i snegozaštitni pojasevi. ali pošto grubo dele prostor. travne i cvetno obliovane uske ivice outnih bankina.dekorativni lišćari *Slobodni ažurni zasadi Nalaze primenu temo gde se obezbeđuju bankine ≥2m Kroz teren nekoristan za poljoprivredu . šumski komplexi. održavanje sadnog materijala -Radovi se sagjledavaju sa gledišta: životne sredine. mogućnosti održavanje *Kompoziciono rešenje Zadatak je povezivanje putnog pojasa sa karakteristikama lokalnog prirodnog okruženja Izbegavanje većeg narušavanja predela pri trasiranju puta i harmonično uklapanje linije puta u okolni predeo. primoravaju vozača da usmeri pogled na trasu puta . karaktera saobraćaja. treba rekonstruisati drvored i povezati put sa novim elementima predela *Snegozaštitni pojasevi Samo tamo gde su neophodni Shodno reljefu i pravcu dominantnih vetrova Istražiti mogućnost stvaranja prodora u spoljnoj liniji snegozaštitnih pojasa u vidu poj. način sadnje. -Monotonija → smanjena pažnja vozača -Gepmetrizacija je strana prirodnostri Biljni zasadi: drvoredi. Ako preseca ili tangira vodeni tok ili P-nu.ažurni zasadi -Pojedinačna sadnja vetro. uz četinare) .bezbedno Vizuelno stvaraju neprozirne zelene zidove koji zatvaraju pogled na okolne predele. danas se koriste samo na ulazima i izlazima iz naselja i za naglašavanje promene pravca puta.

raščlanjivanje . neophodno za sagledavanje okolnog predela Brzina kretanja vozila određuje: -dimenzije kompozicije -širinu međuprostora *Pošumljavanje Bez tesne veze sa oblikovajnem puta.puzavim biljakama. sa dr. plod 4-5god → 15-20m *Funkcionalnost . list.zasadi u skladu sa pejzažnim → racionalno = -voćnjak -medicinski -medonosne -tehnički +Platon (odmorišta9 +Putne oznake (ne suviše) 37.maskiranje .nepoželjno snižava umetničku vrednost pejzaža monotono i pogoršanih uslova. strane stvara neprijatne utiske Srednja brzina 60-70km/h sa vremenskim intervalom sagledavanja od 2.Ukrašava objekte .izolacija . dužine intervala između zasada je 140m.promena karaktera ozelenjavanje može biti minimum na 2-3km. cvet.Mala ulaganja → visok dekorativni efekat Vertikalno zelenilo podrazumeva funkcionalno i estetsko obogaćivanje fasada objekata.5-3.Gde preseca ili tangira šumski fon Vodene P-ne ili tokove → Ako prelazi kroz predele sa pejzažnim motivima U brdovitim i planinskim područjima posebno za zamenu i prekid drvoredima Ponavljanje na velikim dužinama istih rešenja .mikroklima . vertikalnim elementima . Veliki broj koloritnih i prostornih akcenata . potpornih zidova i dr. Na terenima nepogodnim za druge namene dopuniti dekorativnim po fenološkim osobinama +Ekonomično .Približava prirodu stanu povezujući zelenilo enterijera sa slobodnim zelenim prostorom . Min. Principi pri izboru vrsta za vertikalno zelenilo .5min .estetika .

*Kompozicija .severna strana (hedera. mehanička i hemijska svojstva *Reljef→ fizička pristupačnost → odvodnjavanje (nivelacija) *Hidrografsko istraživanje -prisustvo vodenih tokova i površina -režim podzemnih voda -oticanje površinskih voda . peskovito. kretanju t°.grupe puzavica jedne vrste na 2-2.zelena fleka *Izbor vrsta u skladu sa: . slano.južna i zapadna strana .zaštita od sunčeve radijacije (50%) (vitis. podzemne vode -analize i kartiranje -tekstovi i tabele -tipovi zemljišta i njihova fizička. periploca) .opisi i tabele o padavinama. Značaj analize uslova sredine kao analitičko-studijskog dela projekta Proučavanje prirodnih uslova Kompletno terensko istraživanje Zbir i sistematizacija komponenata predela *Klima . partenocisus. aristolohia) . campsis) 38. lonicera) .zasenčenje stanova.varijacije usled promene reljefa + informisanje o režimu buke i čistoći vazduha Klima i Mikroklima . -pojedinačne zelene fleke. balkona (vitis.jedna vrsta puzavica .svetloljubive vrste i otporne na sušu (lonicera.funkcionalni zahtevi . vlažnosti vazduha.kao i za sve dekorativne . aristolohia) Expozicija zgrada uslovljava izbor vrsta: . -zeleni pojasevi .nekoliko vrsta puzavica u određenoj naizmeničnosti: -vertikalni elementi.5m .jako kamenito.zaštita od prašine i buke (partenocisus. vetrovima → sastav biljnog materijala zaštita od vetra lociranje pojedinih objekata *Pedologija i Geologija → pogodnost za rast vegetacije -šumsko uzgojna svojstva -uslovi . hedera. partenocisus. poligonum.

treninzi. Sportski objekti se lociraju kompaktno . *Sportski park stambenog kompleksa .aktivna rekreacija i sport . Slobodnije rešenje .objedinjuju polja za treniranje i borilišta u komplexe razdeljene zelenilom 2. paltoi za miran odmor. sanitarnohigijenskim i mikroklimatskim zahtevima. i dekorativna vrednost) =dekorativni zasadi u okolini (opis i analiza) autohtone vrste i egzote =potencijalna vegetacija okoline . dečije P-ne za igru.optimalna sredina za aktivan odmor stanovnika . povremeno korišćenje.namenjeni određenom krugu posetilaca . Zona za sportsku igru i zabavu 1.oni koji opslužuju širok krug stanovnika .zdravstveno stanje. travnjaci otporni na gaženje.podela sportskih komplexa: . Lociranje svih objekata se ostvaruje vodeći računa o urbanističkim. Otvoreni i zatvoreni sportski objekti 2.komplexi ograničenog korišćenja Sportski objekti javne namene su normirani za celodnevno. zasenčene šetne staze i aleje. Koristi se reljef terena >50% biće pod zelenilom.buka.opis i ocena → spontana pojava određene vegetacije =dendrološka istraživanja inventar postojećih zasada ili pejzažna taksacija (po grupama ili pojedinačno . *Sportski park gradskog reona . Bočne strane fasada se postave ka igralištu. vitalnost.živopisne poljane za igru.fitografska i dendrološka istraživanja Izdvajanje fitocenoza .→ drenaža zalivanje stvaranje vodenih P-na *Vegetacija . sistemsko.da nisu izmenjeni uslovi 39. rekreacija zdravstvenih grupa *Funkcionalne zone: 1. sportske igre i zabava. o funkcionalnim i metodološkim karakteristikama i zahtevima komfora i bezbednosti. Sami se izoluju od stambenih objekata . Rekreativne aktivnosti u zavisnosti od uzrasta korisnika i mesta za njihovu organizaciju Karakter korišćenja .

SI i SZ obale vodenih P-na kako bi imali najbolju insolaciju. pristništa. ne treba je presecati komunikacijama obavezna izolacija od saobraćajnica zelenilom 3. JZ i JI. ribolov *Parametri za projekat plaža: . -aktivan odmor sa igralištima -platoi -poljane za sport i rekreaciju -miran odmor sa mrežom šetnih staza i platoa -dečija zona i korišćenje prirodnog reljefa 4. Glavni manifestacioni sportski objekti 2.plaže. Zona objekata za treniranje 3. zona za odmor. vegetacija Zoniranje teritorije po grafikonu kretanja . severne. tj.mreža šetnih aleja prostori za odmor reljef. Vezano za objekte manifestacione zone. sportske objekte za različite vrste sportova za takmičenja i treninge Mesta aktivnog odmora stanovnika Planiranje .Bliže ulazima.terenske aktivnosti -Zdravstveno .Funkcionalne zone: 1. Zona za odmor i opštefizičku pripremu 4. kafei. Administrativno-upravna zona 1. Oprema i uređenje kupališta i plaža *Izbor mesta . čamci.Ekspozicije jug.rekreacija širokog kruga stanovnika Mesto slobodnog aktivnog odmora → sport *Gradski sportski parkovi Namenjeni stadionima . u obalnom pojasu . Udaljeno 100-150m od ispusta za prečišćavanje otpadne vode. U dubini parka izolovano od objekata masovne posete i od izvora gradske buke. U prisustvu vode.Širina priobalnog pojasa na mestima organizacije plaža ≥50m .uključuju sportsku aremu sa tribinama.Pad obale 1:10 do 1:7 . Veza sa celom teritorijom 40. voda. veza sa stanicama i parkinzima 2.-Učilišno . veslačkih stanica. brodskih maršruta.

Brzina toka na mestima masovnog kupanja 0..Pad dna 1:20 do 1:50 .klupe.5m/j. česme.k.Dubina vode na delovima za plivanje dece ne treba da je viša od 0.svlačionice.ulazi u vodu .P-ne za odbojku . ležaljke.7m.5m/sec .administrativno-upravna zgrada . naslonjače . miran odmor. *Oprema: . bife . *Koeficijent smene korišćenja plaže = 1. oprema.5.mestu .ambulanta .kiosk za plivački pribor .zasenčene P-ne .3-0.služba za spasavanje *Ozelenjavanje Livadski izdržljivi travnjaci Drveće i žbunje za raščlanjivanje prostora na delove. zabavu. lociranje na J. JI i JZ ekspozicijama.P-na peska ili travnog pokrivača 5-7m2 na jedno kupališno mesto . oblika i veličina sa preovlađivanjem slobodnog prostora. širina vodenog prostora do dubine dostupne za kupanje jako se skraćuje.k.1-0. Nagli pad dna izaziva brzu promenu toplote vodene mase.4m Dno na mestima za kupanje je blago nagnuto. Zaštita kupača od neprijatnih vazdušnih strujanja. garderobe .10m2/j. a u njihovom planiranju računa se da će 10% gradskog stanovništva koristiti odmor na vodi.Dubina vode na 60% P-ne ne treba da je viša od 1. Ako je poprečni nagib podvodnog dela plaže >1:20.7m. suncobrani.toaleti .mestu . a za njihovu igru 0.4m . Dubina vode se postepeno povećava do ≤1. peščano ili šljunkovito. →izolovanost kupača →racionalno korišćenje pojedinih delova plaže za igru.kiosk za piće.50. razl. 41.Dužina obalnog pojasa je 0.uređenje.kompleti tuševa . Park-šume .mesta za kupanje decembar . zelenilo Osnova su zelenog pojasa gradova Često se usled porasta gradova → gradski park .P-na vodotoka 8.

meka podloga (slobodnije.tvrd zastor (samo za ekonomske potrebe) .pored glavnih saobraćajnica .800m2/posetiocu -Mali i srednji . rekreacija) . Izrada kompozicije i veze park-šume sa okolnim predelom Trasiranje puteva i rekonstrukcija rastinja → namena -trase za trčanje .posećenost . Dopuna aktivnosti + oprema => Planiraju se objekti i njihov raspored. nastrešnice.poljane za igru. Obezbeđenje saobraćajnih uslova => .održavanje .Normativ: -Veliki grad . šumske livade Raznodobne sastojine Razuđene ivice .trasiranje mreže → živopisni pejzaži .horizontalno i vertikalno daljinske vizure i vizuelni prodori Preovlađuju prirodni motivi 3.specijalne staze za jahanje . sportska igrališta .glavni deo . Najpogodnije su mešovite šume raznih visinskih kategorija sa dosta vrsta *Rekonstrukcija 1.vodene P-ne *Lokacija Rubna naselja sa šumskom vegetacijom.objekti za opsluž. oznake za orijentaciju) 2. proplanci. Rešavanje odnosa svetlo-senka => Promena šuma → park-šuma Uklanja se prestarelo drveće → slobodne P-ne.objekti za održavanje ( mesta za odmor na klupama.600-700m2/posetiocu Optimalna veličina se odražava njenom dispozicijom i njenim položajem u odnosu na saobraćajnice *Funkcionalne zone: I Zona masovnih aktivnosti .sistem pešačkih i biciklističkih staza .određeni broj puteva i staza ka unutra . posetilaca II Zona mirnog odmora .parkinzi u perifernim delovima .šetnja i aktivan odmor .

Konačna rekonstrukcija vegetacije *Park šuma . nepotrebne su klupe radi više prostora. na proplancima.danju i pred odlazak na posao se trči i koriste se gradske ulice koje nisuhigijenske. vatru.očuvati odnos svetlo-senka. Udaljene međusobno.Nastrešnica .a pre svega: tamo gde ima -prirodnih vrednosti i gde postavljamo neku -društvenu aktivnost za duži boravak. a mogu biti jedna naspram druge na 1.zadržati efektne vizure. od vizura. 4. .Klupe .planinski potok ili ravničarska reka .prirodne lepote predela.Vidljive sa veće udaljenosti.da se izbegne današnji karakter . užinu. Unutrašnji prostor počinje da se uređuje prema jedinstvenom planu . .kroz senku i sunce. vrste. kapela reprezentativno za porodicu Prostor za izražavanje poštovanja .trim staze sl.visoka proizvodnja O2.naučne i dr. . mestima za sunčanje.Orijentacione table . staze.negovati travnjak (ne zasniva se nov.definicija. upoznavanje sa rastinjem . . Za -zaštitu od nepogoda. .funkcije: . jednostavnog oblika (sl. . već se bira lokalitet).-naučne i programske staze -staze za bicikliste. zoniranje Bogati . intimnosti i komunikacija. jahanje -pionirski logor -prostor za narodna veselja *Kondicione staze za trčanje .efekti žuboreće vode 42. visinske razlike.dostojno uređeno.postavlja se na udaljenim mestima. Bolje više manjih na rastojanju. lociraju se na udaljenoosti 15-20min brzog hoda.rekreativni i društveni značaj . Kroz park-šumu . .udobne. Groblja .sačuvati semensko rastinje. kao na planinskim stazama).izgradnja spomenika. Za duži boravak + nastrešnica.vodeno ogledalo . grobnica. stazom i van staze. obrađena oblovina. Raspoređuju se zavisno od terena i duž trase.5-2. .0m. .sačuvati solitere (seča okolo) *Voda: . stazama za trčanje sa elementima za kondicioni trening *Oprema .

-vetrovi prema naselju .lokacija .uređenje šumskih grobalja *Planiranje: . sigurnost u odnosu na zarazu.broj stanovnika po groblju. ni nagnuto) . *Obezbediti uslove za raspadnutu org.tip staništa i najpovoljniji predlog izbora biljnih vrsta 2. . putevima).. *Kompozicija: .udaljenost groblja od grada ≤15km .(neukusno). ako je organizovano sahranjivanje kremacijom .klimatski f. . . Putevima povezano sa naseljem. Stvoreni uslovi: .00m2 → za urne 0. . nagib i expozicija.biotički f.veličina groblja .poboljšanje izgleda postojećih .pravilan izbor lokacije u odnosu na nivo podzemnih voda.socijalni f.demografski f. stopa smrtnosti. otkloniti sve mogućnosti širenja zaraze: .zdrava lokacija. saobraćajnice (min 300m).vlažnost zemljišta (ne suviše do 2m.van stambene zone (min 500m). udaljeno od gl. .Posebni uslovi: . .izgradnja vrtova sećanja. saobraćajnice (prilazi groblju ne ometaju normalan saobraćaj na gl.000 stanovnika ┐ 11% stopa smrtnosti├→ 30ha (bruto od 3m2 po stanovniku) 25 god vek počivanja ┘ neto P: grobnog mesta = 2.geografski faktori . ocedno i lako) . Prirodni uslovi: .edafski f.nivo podzemnih voda sa max i min kotama (na dubini >3m) .formiranje proplanka za razvejavanje pepela .sanitarno-higijenski f.teren. . .znatna udaljenost groblja od površinskih voda i izvorišta pitke vode.NE! .hidrološki f. voda iz vodovoda (ne bunar) 3. nadmorska visina (ni ravno.64m2/urni . a koji ne presecaju gl. vek počivanja (rotacioni turnus) 100.mat.generalnim urbanističkim planom: 1. .dobra poroznost zemljišta sa prisustvom O2 koji pomaže raspadanje.razrada problematike novih grobalja .stopa smrtnosti planira kapacitet budućeg groblja .

vrt sećanja .etički.Okolinu poboljšavamo formiranjem zelenog pojasa od grupe drveća i šiblja sa trasom rekreacionih staza.zaslužni građani . namenom .pojedinačne memorijalne ploče i uređenje grobova u sekcijama . a vodi se računa o veličini zbog objekata senka + zelena boja različitih nijansi → mir *Postojeća groblja* .grobna mesta 20% .P-ne za saobraćajnice 3% . jedinstvena obeležja *Vrtovi sećanja* .visoko zelenilo raščlaniti na manje vizuelne celine više grobova uklonjeno . Tu se smeštaju i mesta za odmor pored ulaza.saobraćajne P-ne *Odnos P-na za sahranjivanje prema ostalim (60:40 do 40:60%) 60% .Zahvati poboljšanja: 1. a jedinstveno uređeno groblje .slobodno izabrani spomenici i njihovo uređenje .zaštitni zeleni pojas i parkovski oblikovan prostor 16% .ostali sadržaji *Problematika novih grobalja Pretpostavka o kremiranju ili ne kremiranju *sekcije (pravilne i nepravilne): . pod kamen u cvetnoj leji ili travnjaku kolumarijum . zapuštena grobna mesta .22m2/urni . higijenski i ekonomski.bruto P: grobnog mesta = 3.38m2 → za urne 1. venčić) .mogućnost širenja *Funkcionalno zoniranje . sporedne staze .zatravit 3.određena 3 tipa spomenika.trg za ispraćaj sa objektima visoko gradnje 1% .parcele sa spec.neukusno (prozorčić.servisne P-ne .proplanak za razvejavanje pepela *vegetacija je karakteristična za groblja. u urne i i razvejavanjem.kapacitet grobnih mesta .leje perena.travne trake ili cvetne leje sa položenom memorijalnom kamenom pločom . . jedinstveno uređenje .odmor sa klupama 2.parcele sa grobnim mestim .Kramacija . ruža 4.

kompletiranje osnovne podloge .Razvejavanje na proplanku na zavetrenom mestu. Obredni kamen i centralni simboli u vidu luči.usled nedostatka novca *Celovito .usled potpisivanja ugovora za izradu kompletnog projekta -Redosled koraka . kapele Nadovezano na okolinu . Proplanak oivičen četinarima. zatravnjen. Konceptualizacija rešenja . Faze procesa projektovanja Proces projektovanja se može odvijati na više načina: * U hodu sa izvođenjem radova .pronalaženje projektantskog posla .plan rada na projektu 2. Pokrivači tla ili cvetne leje.formulisanje projektnog zadatka .snimanje i analiza postojećeg stanja 3. izrazito cvetno šiblje ili cveće -grobovi pojedinačni ili skupine -staze su travni puteljci sa nešto kamena.upozavanje sa osn. o projektu . Formiranje projektnog zadatka .formiranje programa . Istraživanja i analize .prostorni inventar . info.zeleni pojas Poštovanje kompozicionih i saobraćajnih uslova Parkinzi i staze od čvrstog materijala *Šumska groblja* Nekad uz spomenike.samo onda kad investitor nije na vreme naručio projekat ili su neophodne ispravke prvobitnog projekta *Deo po deo projekta . samo glavne su od čvrstog materijala -neravnine savladane terasama i škrapama sa prirodnim stepeništem -orijentacija oznaka groba brojem sekcije na glavnom planu groblja -optimalni uslovi retka mešana šuma sa podzemnom vodom max ispod 2m od nivo zemlje -lociraju se uglavnom na brežuljkastom terenu brdskih područja TEHNIKA PEJZAŽNOG PROJEKTOVANJA 43.Sadržaj: 1. a u jednom delu se postavlja ploča sa imenima *Obredni prostor* Prostorije: hladnjače. Vaze. danas samo memorijalne ploče.

Uslovi za uređenje lokacije. što je slučaj kod iskusnih projektanata.funkcionalna šema konkretnog prostora .opremanje glavnog projekta Redosled koraka zavisi od niza okolnosti.idealna teorijska funkc. od vrste objekta projektovanja.pronaći investitora i ponuditi mu usluge. zahtev investitora.koncepcija rešenja 4.razrada osnovnih ideja ...razgovor sa investitorom ... . vrsta posla.informisanost o zbivanjima u stručnom krugu . veličina prostora. od projektanta Raspored poslova nije linearan.prezentacija rešenja 5.saradnja sa izvođačkim firmama . Izrada tehničke dokumentacije .) . Uslovi za izradu projekta (šta prethodi početku projektovanja) +Pripremni poslovi: *Pronalaženje projektantskog posla* .kompozicioni plan . infrastruktura.oblikovanje detalja .razrada idejnog rešenja u izvođačke crteže .. Mali prostor moe i samostalno da se meri .traži se geodetska podloga (postojeća ili nova) u odgovarajućoj razmeri. Kompoziciono oblikovanje (finalizacija rešenja) . od konkretne situacije. jer je često vraćanje na prethodni korak Ponekad se faze preskoče ili odrade rutinski...oglašavanje u medijima .praćenje oglasa u novinama .razarda kompozicije .prikupe se pre ugovaranja i početka projekta (lokacija.upoznati urbanističke planove.projektovanje elemenata prateće infrastrukture .obilazak terena sa investitorom (tip objekta. Projekti koji odstupaju od planova nisu odobreni .vodilja ... stanje. 44.šema .učešće na konkursima (afirmacija) Ponekad je potrebno ponuditi i idejno rešenje da bi se dobio posao za izradu kompletnog projekta *Prokupljanje osnovnih informacija o potencijalnom projektu (objektu)* .) .

. . 1:100 .završetak posla) .vremenski plan (početak rada.formira se strategija projekta ..plan nabavke potrebnog materijala i dr.procene obima posla i utrošenog vremena ... to je projektni zadatak na osnovu kog radi projektant + može i. = 5-12% predračunske vrednosti za izvođenje objekta ≈ 5% za velike i jednostavne prostore ≈ 10-12% za manje objekte Procena unapred: ako investitor traži..da investitor definiše cilj i napiše projektni zadatak .veličine i vrste projekta .konkursni materijal.slika mogućeg stanja je u glavi projektanta . za idejno rešenje bez predračuna na osnovu: .projektant definiše cilj projekta .u razgovoru sa klijentom. . pretpost.projektant i investitor* +Plan rada na projektu .podela posla u radnom timu .vođa tima) . Istraživanje i analiza lokacije *Prostorni invetar* Kompletiranje bazne podloge . trajanje pojedinih faza. osnovne smernice projektant stavlja na papir .istovremeno sa formulisanjem projektnog zadatka .dogovor o ceni projekta.zatim se pristupa *Potpisivanju ponude i ugovora (pismeno) .odredi se radni tim . troškova 45.*Određivanje cilja projekta* *Formulisanje projektnog zadatka* .detaljni dogovor projektanta i klijenta .potrebe angažovanja drugih stručnjaka .osnove Geodetska podloga ne sadrži sve bitne elemente Vlasnički list je često jedini (1:500) Prilagodimo podlogu odgovarajujćoj razmeri: mali objekti 1:50.angažovanje stručnjaka (glavni projektant . Dostavljamo pismenu ponudu sa vrstom i obimom usluga i cenom usluga..materijalnih troškova .posebno bitno za velike projekte ..konačni tekst potpisuje investitor.broja dnebnica za rad na terenu .iskustva .

Potrebno je utvrditi *karakter prostora.namena okolnog zemljišta . 1:250 veliki objekti 1:500.ulica je bučna.pristup lokaciji . 1. olovka. Analizira se sama lokacija 2..buka i farovi sa ulice . [analiza: potencijal: vizura ka crkvi se ne sme zatvoriti. *probleme i *potencijale ANALIZA zahteva misaono rasuđivanje i predviđanje i sastoji se od: konstatacija: tačka sa koje je otvoren pogled na crkvu.ankete među stanovnicima .srednji objekti 1:200. Terenski rad projektanta (geodetska podloga. pogled iskoristiti mestom za sedenje. *Analiza stanja* Utvrđivanje onih karakteristika prostora koje mogu da utiču na rešenje ili ukažu na pravac rešavanja.. Prostorni kontekst (položaj lokacije i okoline): . potrebe korisnika.studije pre projektovanja .karakter susedstva .pravna ograničenja za gradnju .materijali i teksture . potenc/probl: za sankalište zimi. Teren obići više puta: u različite dane i različito doba dana *Projekat ili rekonstrukcija velikog i značajnog prostora: .blizina institucija . beležnica. 1:1000 Proverimo tačnost podloge obilaskom terena. staza za sankanje da je bez šiblja. severna kosina 20-30% nagiba.kapacitet (opterećenost) prostora . Ucrtavamo nešto što nedostaje. obrasla šibljem. tekstualna objašnjenja i tabele) CILJ analize je registrovanje i analiza svih važnih elemenata koji mogu opredeliti rešenje..bioekološke osnove (precizna podloga postojećeg stanja. gl. metar..) uz sve ovo i literatura (podasi o lokaciji) 4.prisustvo zagađenja . odnos korisnika prema prostoru 3. blok za skice. fotoaparat.arhitektonski stil okolnih objekata . Analizira se: neposredna okloina. padomer. problem: sadnja zelenila ka ulici.] Sve beležiti direktno na radnom crtežu *Elelmenti za analizu 1.

nivo podzemnih voda i sezonske promene ..izraženi elementi obližnjeg reljefa . zabarena mesta .linije vododelnica i pravci površinskih oticanja .razvijenost vegetacije 2...visina debla čistog od grana .nadmorska visina (min i max) .3m (u visini grudi) .prečnik krune .ograničenje za razvoj stabla .zone u pretežnoj senci .plodnost .bolesti i štetočine .depresije u terenu 3.površinske vode (potoci. bare.prečnik 1.zone različitih kategorija nagiba . Zemljište: .mišljenje klijenata . Vegetacija: .oseditost 5.locirati postojeće biljke na planu .blizina i veze sa zelenilom .preporuka (ukloniti ili zadržati) .dubina .vlažna.vrste .najosunčaniji delovi terena .tip zemljišta .opšte karakteristike klime (iz literature) . Topografija (reljef): .sezonske promene ↑ (plavljenje) .izrazite strmine i erozija .karakteristike habitusa .energija (izraženost) reljefa . Hidrološke odlike (terena i drenaža): .potencijal retenzije 4.visina . Klima i mikroklima: .) .postojeća drenaža (prirodna ili veštačka) . zrelost i visinu) 6.kiselost ili baznost → plodnost .za veće P-na pod vegetacijom (odrediti granice različitih biljnih formacija gustinu krošnji.

. struja.materijali .trase i visine nadzemnih vodova .materijali fasada .odrediti trase podzemnih vodova (gas.dimenzije 9. vodovod.različito korišćenje u različito vreme 12. Korišćenje pojedinih delova prostora: .) . sistemi za navodnjavanje 11. Postojeće zgrade: .postojanje mrazišta ..tip objekta (česma.položaj osvetljenja na zgradama .biciklistički prilazi (postojeći ili potencijalni) .spratnost (visina objekata) .. Površine pod zastorima: .parkinzi .problemi održavanja (divlje deponije i dr.) .glavni i sporedni prilazi . Mali građevinsko-arhitektonski elementi: .mesta najizloženija vetru 7. ulične svetiljke .položaji vrata i prozora u prizemlju .podrumski prozori (sa visinom) .) . zid.dimenzije staza i platoa .prisustvo ivičnjaka .. pasivan odmor..pešačko kretanje u prostoru .položaj razvodnih ormarića za struju . Komunikacije: . hidrotehnički uređaji.vrsta korišćenja (rekreacija.narušeni delovi pejzaža .položaj prilaznih puteva . kandelabre.arhitektonski stil . parkiranje) .stanje .vizure iz zgrade na okolinu (zaklon ili ne) 8.materijali .šahte.ucrtati bandere. Elementi instalacija: .najčešći pravci vetrova .stanje 10.potencijal nove veze sa okolinom .

iskotirana rastojanja.ponašanja postojećih . drenažni elementi +izvođenje zemljanih radova. građevinske i regulacione linije +Geodetska obeležavanja.tamni. dimenzije staza i platoa.vizure iz kuća.prostorno lociranje grupa . izohipse. iskotirana rastojanja između elemenata.utvrditi postojanje prostornih celina .šta su granice celina? . uslovi Kompoziciono rešenje . padovi.sadržaj. Prostorne celine i osećaji (opažanja): .tačke sa najboljim pogledom na interesantne detalje .kućni ljubimci . Izrada tehničke dokumentacije . Nivelacioni plan: *Situacija građevinskih elemenata.pogodni za izvođenje radova Zbog različitih grupa radova i različitih izvođačkih firmi. visinske razlike.13. vrste i količina sadnog .anketiranje potencijalnih . *Razrada idejnog rešenja u tehničke crteže* .vreme boravka pojedinih grupa . Korisnici: .mesta sa pogledom na ružne detalje u okolini . izrada površinske drenaže Situacioni plan: *Situacija parternih građevinskih elemenata.vizure iz okoline na određeni prostor 14.zadovoljava → izrada tehničke dokumentacije To je tehnička dorade rešenja i priprema projekta u oblik koji je pogodan za izvođenje radova. sa terasa . javno . Vizure: . oprema. kote. radovi na izgradnji građevinskih elemenata Plan zelenila: *Situacioni položaj biljaka.budžet namenjen budućem održavanju 46. postoji više crteža sa svojim sadržajem i služe za različite radove.mirisi (prijatni ili neprijatni) 15.aktivnosti u prostoru .utisci o prostoru (svetli .način održavanja prostora . Rešavaju se tehnička i konstrukciona pitanja.intimno) .buka (gde se čuje?) . vrsta materijala.

hidrantska mreža. kolske saobraćajnice. da bi se rešenje instalacija uskladilo sa ostalim elementima prostota. Ostali projekti se izrađuju po potrebi ili po zahtevu investitora. izgradnja građevinskih elemenata.ima stručnjake sa ovlašćenjem za projektovanje . kote stepenica +Zemljani radovi. *Uslovi za izradu tehmičke dokumentacije glavnog projekta* +Glavni projekat . (npr. Posebno važan je sklad: podzemnih ili nadzemnih instalacija sa predviđenim rasporedom sadnje drveća. obavezan u svim slučajevima..je jedini koji je za izvođenje objekata. Projekat treba da je usklađen sa planovima. hidrograđ. *Zakonski propis mora da ispuni: . detalji arhit.Podprojekti .projektna dokumentacija treba da je izrađena u firmi koja je registrovana za poslove projektovanja (ispunjava uslove predviđene zakonom o izgradnji objekata) . *raspored hidranata na P-ni: -potrebe pojeinih vrsta za vodom. Stručnjaci .projekat podleže tehničkoj kontroli od strane druge firme (registrovane za .materijala.segmenti projekta sa sadržajem elemenata infrastrukture Neophodan stalni kontakt ing-a sa pejzažnim projektom. prikazi useka i nasipa. niskogradnje + Idejno rešenje pejzažnog projekta . detalji mobilijara +Popločavanje. škarpe. elemenata. kanalizacija. urađen po pravilima sa određenim sadržajem. Glavni projekat treba da je sadržajan i detaljan toliko da se na osnovu njega mogu izvesti svi radovi. *Opremanje* (tehničke dokumentacije) Okvir delovanja projektovanja je regulisan određenim pravilima i zakonima o planiranju prostora i o gradnji objekata. vodovod. konstruktivni detalji. Preseci: *Poprečni i podužni profili puteva i staza. izrada potpornih zidova i stepenica Detalji: *Uveličani detalji. Tehnička dokumentacija Za glavni projekat podrazumeva i određene odgovornosti koja proizilazi iz stručnosti firmi i lica koji je izrađuju. Kompletiraju projekat. +Izvođenje radova na ozelenjavanju.rešenja u projektu moraju da budu usklađena sa regulacionim planom .projekat potpisuje odgovorni projektant (sa volašćenjem za projektovanje) . U PA služi za izvođenje radova i pribavljanje građevinske dozvole.ing elektro. * osvetljenja: noćni efekti u kompoziciji). ugradnja mobilijara *Projektovanje elemenata prateće infrastrukture* Osvetljenje.

velike turističke centre.ovlašćen ako: . .Sadrži tehničku dokumentaciju (pravni dokumenti.U skladu sa aktom o uređenju prostora koji proizilazi iz regulacionog plana . Kategorije projekata (nivo obrade i sadržaji) Kod nas Zakon o izgradnji objekata 1995 Postoji 5 kategorija objekata. Glavni .ima položen stručni ispit 47. zaštita prirode i kulturnih dobara.Opravdava izgardnju. oko kulturnih dobara.Za potrebe izgradnje (na osnovu njega se radi u PA) .Izrada studija i analiza (uklapanje objekta u prostor. samo za specifične objekte: spomen parkove.tehničku kontrolu) *Odgovorni projektant .Da bi se došlo do osnovne koncepije koja će biti detaljno razrađena na nivou glavnog projekta.Sadrži preciznije podatke o mikrolokaciji objekta i njegovu detaljniju koncepciju kao i približnu procenu troškova izgradnje. Projekat izvedenog objekta Pri (opravdanom) odstupanju od glavnog u toku radova sadrži: .ima dve godine radnog iskustva . .. Generalni .ima visoku školsku spremu odgovarajuće struke .Retko se radi . u zonama zaštite prirode ili kao idejno rešenje u traženju najboljih varijanti (konkurs). .Obavezan za važne objekte za koje građevinsku dozvolu daje nadležno republičko ministarstvo.Razrađuje detalje koji nisu obuhvaćeni glavnim (nedovoljno detalja) . . dovoljan je glavni.Radi se prilikom izvođenja radova na složenim građevinskim objektima i rade inženjeri .. U PA se ne radi.Za pribavljanje građevinske dozvole .) .Za značajne objekte.Retko se radi. Idejni Sličnog je karaktera kao i generalni ali: .izvedeno stanje (za održavanje i korišćenje) . grafički i tekstualni prilozi) Izvođački .izvođači radova. uticaj na životnu sredinu.

izjave i prateći dokumenti o podacima za: investitora. sklad sa zakonom o zaštiti projekta (ovlašćeni organi) 5. pravo korišćenja zemljišta 3. Tekst projektnog zadatka sadrži: .dokument u kome su definisani okviri u kojima će projektant stvarati rešenje. registracija firme tehn. materijal. 1.kontrole. Predmer radova i predračun troškova 5. projekt. Kompletno se kopira (određen broj primeraka). radovi i cene) III Grafički deo (vizuelni prikaz. Projektni zadatak reguliše odnose između investitora i projektanta. izjava izvršioca kontrole o izvršenoj unutrašnjoj kontroli 13. i 7. potvrda o izvršenoj kontroli *II Tekstualni deo Tekstualni opis: *objašnjavaju rešenje i način izvođenja objekta. firme tehn. slaže i koriči (A4). registracija projektantske firme 6. kontrole 11. skald sa urbanističkim planom (nadležni organi) 4. Projektni zadatak . rešenje firme o odgovornom projektantu i o vršiocu unutrašnje kontrole 8. Projektni zadatak 2. i 9. tako da sadrži 3 celine: I Opšti deo (potvrda pravne valjanosti) II Tekstualni deo (rešenje. Različita istraživanja i analize 4. Opšti opis radova 1. i izvođački detalji) *I Opšti deo Potvrde. investitor i saglasnost 2. Zadatak piše investitor . usklađenost projekta sa urbanističkim planom. na osnovu njega se izvode radovi. izjava projektanta o skladu projekta sa: odgovarajućim propisima i urbanističkim planom 12. Sadržaj glavnog projekta Minimum određuje pravilnik ministarstva.naručilac prijekta. Želje se usklađuju sa urbanističkim planom. Investitor i glavni projektant zajednički sastavljaju tekst projektnog zadatka. ali pre je idejno rešenje (nije zakonski regulisano): varijante za uređenje i prezentacija investitoru. tehn. tehnička dokumentacija glavnog projekta. Tehnički opis rešenja 3. *Sadržaj: 1. pa ga na kraju predstavnik investitora potpiše. *prikazuju proračun materijala i troškove za izgradnju.firme.U PA glavni je najznačajniji. potvrda o ispunjenju uslova za odgovornog projektanta i za vršioca kontrole 10.

cilj . 3.predmer stepenica T4 ..predmer (obračun) zidova. nivelacija. T3 .-arh. opis zdravstvenog stanja stabla. *istorijske analize] 4. Predmer materijala . *anketa o korisnicima. [*analiza kapaciteta. ivičnjaka. [redni broj. kompozicija. Predmer radova i predračun troškova . rigola i zastora IV-radovi na izgradnji građ.kalkulacija zemljanih masa T2 .određena istraživanja za rekonstrukciju (bioekološka osnova . ocena vitalnosti i dekorativnosti].obračunske tabele sa vrstama i količinom materijala .manual . lokacija. vrsta.piše projektant.6 tabela: T1 .. daje sveobuhvatan i detaljan opis predviđenog stanja.zahtevi koje treba ispoštovati -želje investitora oko kompozicionog rešenja -zahtevi komunikacijskih i arhitektonskih objekata i izbor materijala -zahtevi u pogledu rešenja zelenila -zahtevi u vezi rešenja opreme -okvirni sadržaj priloga 2.predmer zastora (izrađenih površina) T5 . prečnik krošnje.specifikacija sadnog materijala 2). Specifikacija radova i predračun troškova .uslovi sredine + snimak postojećeg zelenila. visina stabla čistog od grana. detaljnijeopisuje ponuđeno rešenje.analiza postojećeg stanja) .popis stabala sa karakteristikama.kao samostalno poglavlje ili u okviru specifikacije radova zajedno sa predračunom troškova 3). elemenata V-ugradnja mobilijara .predlog sanacije i uklapanje u novoprojektovano rešenje. prsni prečnik. regulacija. Opis: sadržaja.svi radovi su svrstani u 8 grupa: I-pripremni radovi II-zemljani radovi III-izgradnja podloga. Predprojektne (Različita istraživanja i) analize . Tekst sadrži 4 glavne celine: 1). Prilaže se tabela . Tehnički opis rešenja . visina.za dobijanje vrsta i količina materijala za realizaciju projekta → spisak i opis radova → cena koštanja svakog rada posebno → ukupna cena realizacije celog projekta. Grafički prikaz .snimak postojećeg stanja sa predlogom sanacije. Sadrži osvrt na postojeće stanje.-opis lokacije i granice prostora -na osnovu čega se radi projekat -koji su urbanistički uslovi i buduća namena -potrebni sadržaji koji se osmisle projektom -tehn.predmer zelenila T6 . *vizuelne studije. Opis radova .

Ucrtavaju se rastojanja između stabala. kablovska. gasovod. zelenilo za uklanjanje.na kraju predmera i predračuna ponove se sumarne vrenosti koštanja svih radova po osnovnim grupama.Sinhron plan . cena realizacije cele pozicije.prikaz promena u terenu → zemljani radovi elemenata koji se ne vide u osnovi 10. nije neophodno da bude u glavnom projektu. popločavanje. stepenice) -elementi drenaže (rigole. izgradnji građevinskih elemenata i postavljanju opreme. električne instalacije. Situacioni plan . a često se daje i cena po jedinici površine. prikazuje biljni materijal sa precizno ucrtanim mestima sadnje. Plan zelenila . jedinačna cena koštanja. Kompozicioni plan . Snimak postojećeg stanja . škrape. PTT 9. objekti.osnova za rad. kanalizacija.VI-sadnja sadnica VII-formiranje travnjaka VIII-održavanje zelenila u garantnom roku U okviru jedne grupe je veći broj operacija . regulacioni elementi. Plan instalacija . vodovod. skida odgovornost sa projektanta za odstupanje kota ili površina u odnosu na stvarno stanje koje bi se moglo desiti prilikom izvođenja radova.staze i platoi. Za lociranje zelenila se koristi metod mreže kvadrata.izvođački plan sadnje. do građevinskih elemenata. toplovod. Preseci . Oznake i površine. Daje se ukupna cena za realizaciju celog objekta. slivnici. Tu su: mreža hidranata. padovi. Geodetska podloga . kanali) 6. Rekapitulacija troškova . Često se spaja sa nivelacionim planom. Nivelacioni plan . 3.pojam i definicija .pozicija. *III Grafički deo 1. 8. projekat potpune ili delimične rekonstrukcije 4. broj komada i sl.to je plan trasa instalacija usklađen sa drugim elementima prostora. odnosno elemenata na nivou površine terena -elementi situacije (staze. 7.radi jasnog prikaza konstrukcije i strukture nekog dela prostora ili građevinskih elemenata. dalekovod. Izvod iz regulacionog plana . Služi kao priprema za itvođenje ozelenjavanja na terenu. platoi) -elementi nivelacije (izohipse. Za izvođenje radova na popločavanju. prikazuje sve lemente prostora (iz vazduha) 5.Izgledi terena .daje detaljan prikaz svih elemenata nivelacije. građevinski elemeti partera.prezentacioni list idejnog rešenja.kontroliše usklađenost projekta sa planom 2. mobilijar i položaji. kote. U okviru svake pozicije se navode količine utrošenog materijala.sa planom sanacije. Ovaj list može da izostane → direktno na ompozicionom planu. postoji 3 vrste detalja: -uveličani detalji planova -konstruktivni detalji -detalji mobilijara 48. Detalji . sa ugradnjom. Kompozicija . 4).

ekološka sredina . Pejzažni arhitekta treba da ima istančan ukus i da odredi granicu ukusa.zamisao . Završni oblik . već je označe i organizuju prostor tako da otkrivaju vizure. Ove dve kompozicije se dopunjuju. U ravni zemlje. ne određuju fizički vertikalnu ravan. vegetacije. sastav. PA operiše sa živim elementima .*o umetnički vrednim delovima prirodnog predela. *o dvostadijumskom procesu razvića biljnog materijala: *rast 20-40god i *zrelost 200-300god. kombinacije. . tačaka i linija koji. kompozicijom. travne i cvetne P-ne. dinamikom u vremenu i prostoru.Kompozicija označava spajanje. .Prostorna pejzažna kompozicija se formira od reljefnih oblika terena.označava raspored prostornih formi u određenoj kombinaciji i formiranje harmoničnog jedinstva organizovanog prostora. a objekte PA prisustvo ideje.Kompozicija u ravni je arhitektonsko pejzažno rešenje komplexa. jer samo zrelost biljnog materijala daje sklad ideje.prostorno-vremenska dinamika životnih procesa Briga . tako da čine skladnu celinu. *posle ide rekonstrukcija (povoljno na 8-10 godina) Kompozicija koristi umetnička sredstva koja odgovaraju ideji i karakteru dela. .reljef . 49.klima i mikroklima .umetnička ideja . prirodnih i stvorenih. raspored. *uklapanje idejnog rešenja. .odlikuje ga razlika od prirodnog pejzaža. Prostorna kompozicija -određuje princip raščlanjivanja elemenata -obezbeđuje jedinstvo elemenata -određuje glavne i periferne centre -stvara smisaone veze i perspektive U PA . a takođe i formiranje umetničkog dela. Stilovi u pejzažnoj kompoziciji u svetu i kod nas .psihološki karakter posetilaca. bojom. maršrute kretanja da ne bi došlo do dosade i nesagledivosti. platoe. skulpturnih i drugih elemenata složenih u jednu celinu prema umetničkoj zamisli.Stvoriti opt. Izražajnost .predstavlja uspostavljen odnos glavnih i drugostepenih komponenti.dela pejzažne umetnosti je period po završetku stadijuma rasta zelenila. vodene.volumenima. svojim varijacijama u visini i vrsti. formiraju staze. . pokrivači tla i nisko šiblje.uskladiti broj i razmeru komponenata. *Stvaralački proces* . oblicima. U PA . sastavljeno od raznih oblika.biljni materijal . sjedinjavanje. arhitekture.

v. *Topijarstvo. Ponikao u epohi prosvećenosti koja se karakteriše konkretnim promenama.). *Podela prostora . livade. grupe.Soliteri . U Francuskoj još složenije .označava jedinstvo.emocionalna privlačnost.-19.. elipsi. jak uticaj 2. veza arhitekture i slobodnog prostora.Slobodna kompozicija sa akcentom na planiranje drveća i žbunja.Rusija.v.Autohtone vrste . pravougaonika.renesansa i barok Italije (14. masivi.utvrđena glavna osa simetrije..polovina17.Gornji i Donji park Petrovog dvorca. Savremeni ≠ klasični → asimetrija II Pejzažni (slobodan. asimetričan raspored. Rusija . osnovna idejno-umetnička karakteristika kompozicione strukture jednog umetničkog dela.Stari Egipat i Grčka. skulpture. svečanost.Le Notr. biljni elementi. prirodan) stil 2.Engleska.povezanih strogim pravim linijama. veka = podražavanje prirode *Suština: maksimalno korišćenje postojećih i potencijalnih prirodnih karakteristika teritorije i maskiranje ružnih delova.. . Sistem kvadrata. Pojava . a ne arhitektonski . Francuska .mreža poprečnih i podužnih linija. Stilske karakteristike kompozicije su određene stilskom epohom razvoja društva i kulturom. i 1.polovina 18. monumentalnost. Prvo .na presecima krugovi i kvadrati.izrazita dominanta. Prvo . III Mešovit (kombinovani stil) Geometrijski su rekonstrukcijom jako izmenjeni → pojava mešovitih stilskih . II Pejzažni.Stil .polovina 18. zeleni zidovi. a ne staza. barok .samo odgovarajuće.harmoničan odnos veličina otvorenog prostora i gustih masiva . I Geometrijski. krrugova. *Karakteristike: -geometrizovana planska i prostorna izgradnja -sistem osa -pravilni oblici staza -stroge konture vodenih P-na i travnjaka -veštački oblik krune -simetričan raspored skulptura U strogoj geometriji postavljena je podela na otvorene i zatvorene prostore.Le Notr.. . pa .Živopisna plastika reljefa i olika vodenih P-na. III Mešoviti I Geometrijski (pravilan) stil Geometrizacija u kompoziciji. Kasnije . alohtone . kasnije .v.

stimulans. *Boja . vrsta odmora i ekonomske situacije. lokalnim uslovima predela.v.polovina 20. Zimzelene.od boje susednog objekta ili fona.. Crvena .Oblik .Engleska 2.pejzažni Počinje . kompoziciona rešenja treba da odgovaraju duhu vremena. Ljubičasta .treba da bude osnova za stvaranje parka našeg doba.pravolinijski i čine glavnu osu simetrije.na velikim P-nama sa različitim sadržajima i funkcijama. ------------------------------------------------------------------------------------------Nezavisno od izbora stila.1.veka. svuda .je komponovana kao kod pejzažnih i formira okvir centralnom delu.zasadi toplih boja. Kolorit biljnog materijala u parkovsoj kompoziciji (kao bitan element pri izboru vrsta i komponovanju biljnog materijala) Boja .polovina 19.pasivne hladne boje. širenje .centralni (glavni) deo . *Funkcionalnost.Francuska.u skladu sa zakonom boja. Primena . Prednji plan . Zelena .mir. *Estetsko i psihološko .parkovskog pejzaža . U svakoj prirodno-klimatskoj zoni zemlje. *Ekonomičnost.. funkcionalnim i estetskim zahtevima. Izdvajaju i naglašavaju vizuelno karakteristike biljnih oblika. i u skladu sa teorijom kolorita . Žuta veselost. treba težiti jačem izražavanju svojstvenosti. *Vegetacija . Opažanje svetlosti i boje bitno utiče na funkcije.dejstvo boje objašnjava se zakonitostima promene boje u prirodi. *Estetika.geometrijski. Od ove staze se granaju sekundarne staze prirodnih oblika. bočni (sporedni) deo . Zadnji plan . psihu i druga čula čoveka.se zajedno posmatra isticanje dubine i širine prostora.umirujuća *Kompozicija . potreba. travne vrste 5-9 varijacija. Jedinstvo nauke i umetnosti . Izbor stila je uslovljen određenim funkcionalnim ciljevima i za to povoljnim prirodnim uslovima. objekata. Boja zavisi od strukture biljaka.uzbuđenje. neba. *Glavne staze presecaju park podužno . Prihvataju glavnu masu posetilaca i odvode je u unutrašnjost parka.fizička ravnoteža. Plava .je rezultat fiziološkog dejstva svetlosnih zraka na mrežnjaču oka. cvetne.. boje i strukture P-ne i karaktera osvetljenja. On treba da ponikne prirodno iz postojećih prirodnih uslova. Ona prati čoveka svuda: boja biljaka. 50. lokalnim uslovima vremena. karakteru i suštini lokalnog predela. Zemljine P-ne. -osvetljenost -refleksija susednih boja . Koloritni efekti zasada zavise od uzajamnih odnosa formi i boje biljaka i fona.rešenja i kombinacija 2 stila u jednoj kompoziciji (geometrijskih i slobodnih linija i oblika) .

je deo projekta tj.Analiza terena II .Izrada generalne šeme drenaže terena IV .-suprotstavljanje boja -položaj u prostoru -velika P-na različitih boja -forma i textura bojene P-ne *Dinamična harmonijska kompozicija: crvena-zelena.Prostorno-funkcionalni koncept rešenja Odrediti kako postojeći reljef utiče na moguće namene prostora.nivelacionog projekta je izrada nivelacionog plana Nivelacioni plan .Prostorno-funkcionalni koncept rešenja III .Izrada nivelacionog rešenja V . grafički prilog tehničke dokumentacije Sadržaj . Nivelacioni plan (zašto se radi.Finalizacija nivelacionog plana I .Analiza terena -odrediti najviše kote terena -odrediti najniže kote terena -registrovati postojeće vodotoke i drenažne elemente -uočiti mesta retenzije i sl. šta obuhvata i elementi nivelacionog rešenja) Cilj . žutaljubičasta *Harmonična koloritna kompozicija. žuta+zelena=optimizam. narandžasta-plava. Treba zadovoljiti 2 bitna elementa: . -utvrditi linije glavnog pada (nagib) -odrediti linije vododelnica na planu -odrediti linije prirodnog oticanja vode -merenjem % pada određenog mesta najvećeg nagiba klasifikovati delove terena po nagibu (do 1%) (1-5%) (5-10%) (10-15%) (15-25%) (>25%) II . zelena+plava=umirujuće] 51. Ravnotežom koloritnog rešenja što zavisi od: -izabranih boja -intenziteta boja -kombinacija boja -odnos boja prema fonu [crvena-zelena+žuta=izražajnost. Obuhvata rad u nekoliko faza: I .rešenje nivelisanja i drenaže služi: -za izvođenje zemljanih radova -za nivelisanje P-na pod zastorima -za postavljanje drenažnih elemenata Nivelacija kao deo procesa projektovanja Počinje još u fazi istraživanja i analize lokacije.

pa se odrede veze između njih. parkinge. crtaju se preliminarne škarpe useka i nasipa i njihove izohipse 7. definisati prostore gde se ne vrši nivelisanje (oko drveća i već postojećih delova drenaže) 2. pešačke komunikacije sa rampama ili stepenicama (15-25%) samo za zelenilo . precizno izračunavanje i upisivanje karakterističnih kota 2. a onda sledi preciznije nivelisanje u završnoj fazi. ucrtati linije za najpogodnije kretanje vode i odrediti tip elemenata za površinsku drenažu 9. crtež konačnog oblika izohipsi 4. sportske P-ne. Ova faza ima 10 koraka: 1. početne fiksne kote se registruju na koje se oslanja nivelaciono rešenje.profila .dobra je drenaža i nisu potrebni veliki zemljani radovi (5-10%) formirana komunikacija bez problema (10-15%) nepogodno za građevinske elemente. na zaravnjenim prostorima (odrede se kote na uglovima) 6. rekreacija (sankanje) III .Finalizacija nivelacionog plana Prethodne faze se ponavljaju dok se ne dođe do finalnog rešenja. odrede se kote sekundarnih P-na koje se vezuju za nivoe saobraćajnica 5. 1. definišu se mesta gde će površinska voda oticati u slivnike 8.Izrada generalne šeme drenaže terena Skicira se šema drenaže kroz dva koraka 1. sportske terene . platoi. izračunavanje i ucrtavanje padova 3. precizno se odredi nagib . To su tačke okolnih izgrađenih puteva. ulaza u zgrade. To su one kote koje se ne smeju menjati. definisati namene P-na zavisno od reljefa /zaravni se registruju. (do 1%) slaba drenaža .površinski. odrede se trase i padovi glavnih kolskih i pešačkih komunikacija koji povezuju nivoe glavnih P-na 4. izohipsama se daje željeni oblik V . veštačke bare. močvare (1-5%) za zgrade. odrediti zone retenzije u koje se usmerava površinska voda 2. crtež potrebnih preseka . locirati linije površinskog oticanja vode IV .25%max za košenje travnjaka mašinama (>25%) pošumljavanje.za retenzije.1. kao i P-ne pod karakterističnim padovima i razmotri se pristup saobraćajnica/.odnos masa useka i nasipa 10. Finalizacija = definitivni izgled nivelacionog plana. prihvatljivo za zelene P-ne. nivoi (okvirne grube kote) primarnih novoprojektovanih prostora (rade se prema srednjoj koti terena da bi usek =nasip) 3. 2. preliminarni obračun kubature zemljanih masa .Izrada nivelacionog rešenja Grubo se odrede osnovne nivelete (visinski nivoi).

Oblik novih izohipsi treba da je približno paralelan zamišljenom horizontalnom obliku brda.nacrtati na planu zanišljeni oblik tj.poprečni profili za izračunavanje kubature zemljanih masa duž puteva 52. neće zatvarati krug. Preporučeni pad u ovom slučaju /za sankanje/ je 60% (1:1. pomaže da se vidi bočna forma željenog terena.drenažni elementi kanali i rigole sa označenim padom slivnici kišne kanalizacije propusti brane .uradi se profil na tipičnom delu budućeg uzvišenja. gde se vidi presek linije novog reljefa i visinskih ravni. . Nivelaciono rešenje se može raditi na planu. Ponekad se formiraju radi zaklanjana nepovoljnog pogleda ili kao zaštita od buke. .oblik dobijen u profilu se vrati u crtež i nacrtaju se nove izohipse. precizno izračunata kubatura zemljišnih masa Nivelacioni plan -rezultat je nivelacije projektovanja. iz bočnih (krajnjih) tačaka konstruiše se profil zamišljenog uzvišenja koristeći zadate nagibe.nacrtanom profilu. prašine. granice na kojima se podiže brdo . ali je lakše u profilu.skicirati formu buduće zemljane figure .elementi situacije gabariti objekata sa prizemljem konture izgrađenih P-na položaji građevinskih elemenata granice kompleksa obuhvaćene projektom . Za crtanje novih izohipsi kao polazne tačke se koriste sve karakteristične tačke iz profila.5.geoplastika Podrazumeva takva nivelaciona rešenja kojima se na veštački način formiraju sasvim novi oblici reljefa. Gustina izohipsi odgovara nagibu.66) sa donje strane j 40% (1:2.5) sa gornje strane . treba da ima stepenast pad sa niže strane. Kada se te tačke prenesu u osnovu na liniji profila A-A na planu. Projektant ima veliku slobodu. već se . vetra.list glavnog projekta. To je deo projekta . Modelovanje reljefa . Sadrži grafičku prezentaciju svih elemenata potrbnih za izvođenje zemljanih nivelacija i drenažnih radova.nivelacioni elementi kote karakterističnih tačaka padovi izohipse stepenice škarpe useka i nasipa . Formiraju se oblici slični prirodnim i to iz estetskih razloga i simbolike. iz njih se povlače izohipse.za penjanje) . . Nove izohipse koje se pojavljuju samo na nižoj strani. (ako željeno brdo treba da služi dečijoj igri.

More . fontane. . Oblici vodenih površina i elementi sa vodom i njihovo oblikovanje Vodeni resursi prostora opredeljuju njegovu kompoziciju. Oni su kompozicioni centri i čvorišta.kaskade ispred dvorca). Reke . pa su procesi urbanizacije usmereni na rečne doline. reke. do čuvene vodene P-ne . vodopadi.park Petrov dvorca u St. Petersburgu sa velikim morskim kanalom koji dolazi do velike palate tj. kanali. Ugrožava grad . Vodotok u gradu treba da bude centralna osa (kičma) budućeg razvoja zelenila. kaskade.veće parkovske P-ne. To su bila jedina mesta na kojima je bilo uslova za život. potoci. *centralna osa razvoja grada) vg/ns na obalama plovnih reka stvaraju vodno-zelene sisteme koji duž glavne ose vodotoka objedinjuju veći broj zelenih P-na i otveraju mogućnost za formiranje većih arhitektonskih prostornih ansambala.veštačka jezera. (npr. iskorišćenost za rekreaciju. jezere.mora. činilac u životu grada. *Važno je uređenje rečnih obala. odmor. Po postanku i značenju. saobraćaja i komunalne opreme. bazeni. veštački vodopadi. * Uticaj na saobraćajnu mrežu * Saobraćajnice i mostovi * Nedostatak je što ih oblikuju hidrotehnički stručnjaci bez višenamenskog oblikovanja .. pristup rekama. 53. platoi.u planiranju grada učestvuje kao važan faktor. Izvori postaju centri unutrašnjih kompozicija parka i njihovi akcenti. I Prirodne vodene P-ne . Objekti manjih razmera .. staze. fontane. Ekološka osnova sistema zelenila utiče na karakter i raspored pojedinih elemenata i određuje kompoziciono rešenje.crtaju do preseka sa svojom istoimenom starom izohipsom Prelazi se ublažavaju crtanjem blago zaobljenih izohipsi. vodene P-ne i elementi sa vodom dele se u dve grupe: I Prirodne .element urbanog pejzaža. Obalnom zonom se lociraju osnovne šetne staze i vidikovci. On treba da prati vodene tokove i da bude povezan sa ostalim zelenim P-ma grada i rubne zone grada. rekreacija.prirodni faktor. II Veštačke . vidikovci → široke vizure ka morskoj obali (dovode do same obale) -Strma ili sasvim vertikalna obala → vidikovci -Ravna obala → široke staze koje se završe molovima (npr. na obali . ali i za zaštitu voda i vodotoka. degradira kvalitet njegovog života. Parkovi i druge zelene P-ne sz locirane na obalama vodenih P-na. vodopadi.voda je privlačila čoveka. organizacija radnih zona. finski zaliv . drvoredi. male akumulacije. česme.razgrađuje njegovu strukturu..bazeni. -vodotok. *raščlanjuje teritoriju grada. Ovako se obezbeđuje prirodna ventilacija grada.sistem zelenih površina..

U slučaju motornog saobraćaja obale se ozelenjavaju slično kao autoputevi.vrbe. Tendencija . Izbegava se monotonija. Kej tangira sam centar grada i vezuje sa skverom i pešačkom gradskom zonom.Nišava . Kompozicioni centar .isključiti saobraćaj da se vrednost vodotoka i vode približi stanovništvu. Omogućiti uslove za sagledavanje vodotoka. Smena utisaka pospešuje interes za šetnju.Povezanost u kompoziciju .u okviru obalne zone aktivna (bicikli.osnova za razvoj čitavog urbanog sadržaja. žiže odakle polazi čitav razvoj grada.Organski elementi urbanog prostora koji nizom uticaja deluju na okruženje.vizure su po podužnoj osi. jove. Male reke i vodotoci . Prostorno rešenje . (npr.plato (Pobednik) Kompoziciono rešen terasama i potpornim zidovima Ivice terasa su najatraktivnije za sagledavanje pejzaža). Kalemegdan . topole.rekreativna i urbana funkcija (Sava. Dolina ima uravnotežen reljef.uslovi za odmor i šetnju.sportsko-rekreativni . Zemun). Kej . linijsko i grupno ozelenjavanje. Zemun.dobro uređen kej. 75-130m vizure na Savu. Razlike u ozelenjavanju obala i kejova u gradu proističu iz namene samih P-na.urbanizam . . Veliko ratno ostrvo. Pirot . Dunav. trim staze) i . Ovo sprečavaju ekonomski razlozi.arterija za dovod vazdušnih masa iz okoline grada.aleja duž obala vodotoka .ekološki . *Projektovanje parkova* -Pravilno trasiranje staza -Postavljanje vidikovaca ka vodotokovima -Kombinovanje mirne i tekuće vode -Odvajanje staza od vode pored grupa i kroz masive. taksodijumi. Potok . šetnje. b<5m. što pogoduje saobraćajnoj infrastrukturi.strma padina. Od reke se razlikuje veličinom. Sa obe strane dvostruki drvored lipa. ali sa vizurama ka vodi. a padine se ozelene najnižim biljkama.uspešan na obali . pa ponovo izlaženje pored vode -Staze pored vidikovaca sa kojih se sagledava pejzažna slika Izdužena forma vodene P-ne . Namena .orijentisano ka rekama. Banat.pejzažno planiranje. Pozitivan efekata je izražen samo u slučaju adekvatnog ozelenjavanja obala . *Značaj* .s Izbor vrsta: Podnošenje vode . šetalište sa klupama za odmor. U slučaju šetališta kombinuje se parterno. Dunav. To su mesta okupljanja.je prirodni tok vode koji teče koritom sa manje-više određenim obalama.urbanistički .

Fontane . *Veštački formirane vodene P-ne* Potrebno zbog brojnih vizuelnih i drugih funkcija. postojanje stabilnih biocenoza. Urušavanje obala se sprečava minimalnom promenom oblika. trgovi. U izdvajanju vidikovaca koji se orijentišu na vodopadima. Krivudavost .sportovi. razgledanje).prirodno ili veštačko akumulaciono . ribolov. pa su tu i kanali . . Jezero .oblikovno-pejzažni .vodi se računa o karakteru sredine.igra svetlosti i refleksija . reljefu i postojećim vrstama. Reke i potoci sa tekućim stanjem vode se uključuju u strukturu parka. Raznolikost staništa. simbol identiteta sa delom grada *Kreativno .dekorativni element.smenjivanje pejzažnih slika. penušanje -slapovi -kamen za prelazak na drugu obala (plićak) -osovina kompozicije parka Veštački potok . To je linijski kompozicioni element.sportski elementi kanui. . Projektovanje se sastoji samo u trasiranju staza koje prolaze kroz najinteresantnije delove. -Veliki kompozicioni značaja -Odnos prema kolnim objektima -Položaj u slobodnom prostoru -U centralnoj perspektivi -Položaj za lociranje *Potrebni su uslovi za jasno sagledavanje svih strana i izdaleka *Osunčanost *Mirna i intimna atmosfera *Unikatne.živopisne kompozicije .povoljan.vegetacije.odmor i rekreacija.najčešće na slobodnim gradskim prostorima (skverovi. sunčanje. U zavisnosti koje funkcije treba da ispuni u slobodnom prostoru i koji tip elemenata će najbolje ostvariti tu funkciju.biološki . parkovi). Veće .razvoj biljnoga svet . Za sve ovo je neophodna: *renaturalizacija čitave hidrološke mreže grada -pejzažni dizajn -bioinženjerske mere Maksimalno iskoristiti sve prirodne karakteristike: -brz tok. Manje .pasivna rekreacija (pecanje.

pumpa može da recirkuliše minimalno pola zapremine vode bazena za sat vremena. Kombinacija širokog spektra biljaka i vodenih aranžmana sa izabranom rasvetom .noću.lociraju se u gradu na trgovima. Oprema za osvtljenje se postavlja iza stena i rastinja koji se nalaze u blizini ili se zakopava u zemlju. niže kote. Različitih su dimenzija i kapaciteta. Odnos protoka po satu ne sme biti veći od zapremine bazena. ispred javnih objekata i dr. Posebni filteri imaju ulogu u stvaranju različitog spektra boja zavisno kako se postave. Oni drže vodu u čistom i svežem stanju. Osnova fontane je najbolje mesto za pumpu. slobodnim oblicima. Uspostavlja vezu između različitih okruženja. Vodopadi i Kaskade . Veća za odmor i rekreaciju. Pumpni agregat je u bazenu fontane ili šahtu.stavaraju kod jako izraženog reljefa i velikih vodenih izvora. najbolje je da usisna i izvodna cev budu na suprotnoj strani. . Osećaj mira i spokoja. I Slobodan pad .direktno sa jedne visine na drugu bez prekida i prepreka. *Pravilo . Električni kabal i konektori moraju biti propisno izolovani kako bi se sprečio strujni udar. Svetlosni efekti su od značaja. Postoji 3 osnovna tipa vode koja pada: I Slobodan pad. različitih namena. Filteri za vodu mogu biti prikačeni direktno na ulaz vode u pumpu. Bazeni . Mora postojati bezbednosni uređaj koji se isključi u slučaju kvara.Ravna statična voda. skverovima. uz korišćenje transformatora.*Opremanje fontana . ako se vrši. III Pad u nagibu. Filtracija vode.pumpa . Koliko l/h pumpa može da izbaci? Viši mlaz . Efekat .kompenzacioni rezervoar. Smanji se dužina cevi za protok vode kako bi snaga pumpe bila veća. Tako pumpa neće povući talog sa dna bazena. dekorativnog karaktera. oblikovano je prirodnim. Potapajuća pumpa se ne postavlja na dno bazena. različitih oblika i dimenzija. recirkulacioni tip.dovoljno jaka sa definisanim pritiskom da bi se postigao željeni efekat (element) raspršivanja. Podvodni snopovi svetla su atrkacija uz lokvanje i lotose. Lociranje se određuje prema tejničkim mogućnostima. Pumpe koriste naizmeničnu struju od 220V ili jednosmernu od 24V. Ravne slobodne P-na. malznice. Održavaju se čišćenjem u određenom intervalu.utrošak vode. već se izdiže tako da usisna rešetka bude minimalno 5cm iznad dna bazena. a za veće fontane . + skulpture Jezera . prskalice (elektronsko-vremenske).pumpa mora da pokreće maju zapreminu. II Ometen pad. a u kome sa lampicom određujemo i boju koju želimo da dominira.pumpe. Različite funkcije. .izbor pumpe . Vizuelni je kontrast ostalim elementima.

jasne šare na vodi koja se kreće. Manje zapremine . penušavost. Pri formiranju vodopada određena količina vode se gubi iz korita. brzine. 5-6 slapova . Strmiji pad teži da bude mirniji nego slobodnopadajuća ili ometena voda.Padanje vode duž i niz strmo nagnute P-ne. Oblici vodenih površina kroz istorijsku retrospekciju .vodeni zid. (uzburkanost.vodopada se sastoji u visokom. Karakter ovog pada zavisi od zapremine. Takav utisak se stvara pri visini vodopada većoj od 1. širem i moćnijempadu vodenog toka. -strukturom materijala dna i obodnih strana grublje od stena i krupnijeg kamena. a prskanje manje . Slično je tekućoj vodi. -nagiba dna. Koriste se i padovi terena. visine pada i oblika ugla preko kog voda pada.gubici minimalni -beton ili PVC folija -prirodni neklesani kamen -pokrivanje ivica -vešt raspored biljaka Veštački potok . Jači protok .koncentriše vodu na određenim tačkama i stvara talase *gruba ivica u kombinciji sa većom zapreminom vode stvara efekat penušanja Površina na koju voda pada takođe utiče na izgled i zvuk padajuće vode. Vodena stepeništa . Ivica preko koje voda pada stvara efekte: *oštra ivica . Turbulentni efekat se stvara: -promenom širine korita. Svaki vodopad h>1m → veće jezero ili jača pumpa.voda udara u različite prepreke ili ravni dok pada između dve visine. Sve vrste vodopada obezbeđuju različite scenske efekte i skulpturalne kompozicije. Kaskade se formiraju sa malim padovima vodenih tokova sa stenovitim koritom.5-2m. ali se događa na strmijem nagibu. III Pad u nagibu .optimalno na dužini nakoliko metara. Voda se pumpa do vrha zida odakle pada prekrivajući prednji deo zida II Ometen pad . stvaraju se različiti oblici i zvuci. Kombinacijom ovih promenjivih se stvaraju različite pojave i zvuci. visine vodopada i P-ne na koju pada voda i interscenski efekti. mostići i kameni prelazi) 54.Svetlost . -veličina korita. -svojstva dna i oboda. Materijal za vodopade i jezerca: -nepropustljiv . a sa kontrolom zapremine. Jezerca prosečne veličine moraju imati dovoljno vode da bi se ona obrušila sa visine od 60-100cm. *kad voda pada na tvrdu površinu stvara se efekat oštrog prskanja vode *ako pada u vodu zvuk je dublji i puniji. -strmim padom dna.vizuelni rezultat je P-na koja samo svetluca na suncu.Ponašanje i karakteristike zavise od: -zapremine vode. ako ono nije dobro napravljeno.sistem kaskada gde voda ravnomerno pada sa podesta na podest. zvuk.

.zvuk (cvrkzt ptica.sistem fontana.Centralni sadržaj . plodnost zemlje navodnjavanjem iz Eufrata i Tigra. Centralna tačka . ribe i papirusa.koritaste profilacije.vodeni objekat u religiozne svrhe.Tivoli Hidraulika . Ovde je fontana Del Ovato.Sto fontana . sa kolonadama i statuama. prelivala se preko ivica.finski zaliv .. Mavarski vrt Prelivanje vode iz bazena u bazen i žubori kroz otvorene mermerne kanale.Tivoli 118-138. Persija i Srednji Istok Razlivanje vode u plitke bazene sve do vrha.pravolinijski podeljene na kvadrate. kaskadno kroz korito. Reflektuje sve oko sebe. široke vodene P-ne. za piće. Zahvatana iz planinskih potoka i rečica.reljef obalne terase .distanca fon za sagledavanje parka Egipat i Mesopotamija Najranije. vođena cevima pod pritiskom.Firenca → centralna osa. Tigar i Eufrat za navodnjavanje i za vrtne kompozicije Proizvodnja hrane. kanalima dovođena do gradova i vila. usmerena u rezervoare po okolini.vodene orgulje. Fontane sa jačim mlazevima su centar kompozicije. Zatvorene bašte . za kupanje ili kao pojilo.rasprskuje se voda u tankim mlazevima. prostranije.Boboli *Vitervo . na razmacima su vodoskoci u tankim mlazevima.p. kanali. Italija Uticaj istoka i Grčke. vodoskoci. *Versaj . vodopadi. melodije i topovska kolonada). gajenje lotosa. Puno odsjaja .Uloga vode kroz istoriju je neprocenjiva. Različiti oblici: kaskade. *Vila D Este . Egipatski vrt vrednuju sve kulture. *Hadrijanova vila .e. Vrtovi dvorova i hramova dekorativni. Mali vodoskoci . . Raznovrsnost . *Vila Lante .penušavo i kristalno glatko (1400 fontana) *Petrov dvorac . vazduh teran kroz cevi orgulja . Potčinjeno principima kompozicije sa arhitektonskim oblicima. Canopus je vodena P-na za vožnju čamcem.vodoskoci u pravilnim ili asimetričnim nizovima .. Srednja Evropa Manastiri. do bazena simetrično Francuska Smirenije. Koristili Nil.simetrični bazeni i kanali u sklopu pravilnog geometrijskog stila. kasnije i Rima.n.

iluzija dubine i veličine prostora.recirkulacija vode. Danas Pumpe . promenljiva . reke. povećavaju obalu. 3. Potočić je sa tajnim izvorom. Kapanje. bazeni.Poljane .Masivi .osnova za orijentalne bašte sa ostrvima. 4. Podloga za umetničko izražavanje. jezerima i mostovima. Japan Suprotno francuskom shvatanju. Mogu biti široke i uske. vodopadi. Za velike vodene P-ne.barske i vodene biljke. usamljenim masivima.strujnica h>20m . Statua Samsona . skrivaju karakter reljefa. curenje. treperenje . Kanal formira kompozicija 22 fontane. Stvaranje kulisa 3. Opuštajuće na ljudske emocije.simbol su tišine i perfekcije . odraz. 2.žubor Fizička svojstva vode su ta koja utiču na svrhu i metod korišćenja u PA. Zvuk vode i njena energija. stene i voda. grupama. *Vizuelne karakteristike vode*: refleksija. Period Zen-budizma .otvorene vodene P-ne sa ravnim obalama.. Stavaranje gustih obalnih masiva 2. Umiruje ili uzbuđuje. Živopisnija kombinacija . Svaki bazen je kopija prirodnog jezera.cenjena pokretnost vode. Stvaranje poljana . statična. Iris sibirica.principi: 1.centar. Kina Vodene bašte . mirna. fontane. dinamična. Oblikovanje vodenih površina vegetacijom Izazov . žuborenje. klokotanje. da presecaju obalni masiv.emituje pri pokretu ili kada udari u fiksni objekat ili P-nu.Studiozan rad . 3. Kretanje je deli na: 1. . . pokretna. cvećem. zvuk . Čiste.jezera. Njihova linija prati obalnu liniju.sukcesivnost i pravac vizura. Brežuljci. soliterima.Kulise .ograničavaju i zatvaraju predeo. huk. pokrivene obalnom vegetacijom. Carex sp.predstava neba i zemlje (refleksija bazena je mesto gde se nebo i zemlja sastaju). .nivo gornjih i donjih terasa. Uzbudljiva i dramatična. refleksija . vodeno ogledalo.odražava okolni pejzaž . nepokretna . vek .potoci.ogledalo 55.Specifičnost vrsta Kompozicija vodenih nasada . odražavaju svetlost i daju utisak širokog i svetlog vodenog prostora. Daje snagu celom prostoru. prskanje. kanali. ribnjaci.

Iris laevigata. Samo neke cvetaju rano u proleće. livada) i i sitna skulptura (mali intimni prostor) *žanrovska skulptura (slobodan travnjak.8m) Visoka vegetacija . Pontederia cordata.Nymphaea alba.veličina prostora i skulpture: *velika skulptura (prostrani travnjak.svetlo zlatno-zelenog lista.harmonično .karakter i tematika skulpture → namena prostora .autohtone vrste drveća. Botomus umbellatus.dubine 45-60cm . Ivaica bazena ili jezerca ..saglediva sa svih strana) i bista . flotantne .posmatraču . šiblja i višegodišnjeg cveća . Kompozicioni principi pri postavljanhu skulpture u slobodnom prostoru Principi postavljanja . Poznavanjem prirode vrsta i njihovih karakteristika. 56. Profil elemenata sa vodom. Iris pseudoacorus Zalivi i zatoni . akvatične na 90cm 2. voda . Iris versivolor. Lotus sp. Izbor vrsta uslovljava način održavanja.problem je što se plitka voda zegreva tokom leta a neke vrste to ne podnose (Azolla caroliniana).dekorativno uz malo pažnje.pojedinačna sadnja ili u kontejnerima Ribe . Odnos skulpture preme čoveku . Najjednostavnije: Carex pendula. Sa rizomima . obezbediti im uslov približne prirodnom staništu.privlačno . submerzne (oksigeneratori) 45-90cm 3.5-1.uklapanje u okolni prostor. Od dubine zavisi izbor biljnih vrsta: 1. a ostale sredinom leta.močvarna kala Iris pseudocorus 'variegata' . Ona stvara tepih između biljaka u močvarnom vrtu.stilska usaglašenost .letnja atrakcija u bašti sa pojavom cvetova i zanimljivih listova. ostavlja željeni utisak i prenosi poruku posmatraču.močvarni grašak Caltha palustris . lokvanji i dr. *Vegetacija u i oko veštačkih vodenih površina* Vodeni vrt . Ako je moguće udruživanje biljaka u istom kontejneru .za povremeno plavljenje.vodeno bilje (za lokvanje dubina 1. Grupišu se u one koje cvetaju u isto vreme: Eriophorum angustifolium + Myosotis scorpioides Pontedena cordata + Butomus umbellatus Prolećni aspekt: Menyanthes triifoliata .puzave perene (Lysimachia nummularia) u slobodnom rastu se orezuje.biljke koje će sakriti materijal od kojeg je jezerce napravljeno.

*atmosferske prilike. ali zbog tužnog karaktera na prirodnom. strana se orijentiše prema glavnoj saobraćajnici. žuta.BGD T. Eleagnus angustifolia .bronza .uveliča perspektivni izgled skulpturalnog dela sa odrazom u vodenom ogledalu.(samo prednja strana i profil . Ali ka ulazu je orijentisan svojom frontalnom stranom.najjasnije sagledavanje ako nema travne osnove .. ne veštačkom → spomenik Neznanom junaku na Avali (prilazna rampa i terasa samo pojačavaju).na uzvišenom položaju.pobednik). loše orijentisan .u osovini je glavne prilazne aleje na Kalemegdanu i dobro se sagledava pri ulazu u park. Širina prilaza primerena značaju dela. cvetajuća (1) Monumentalne .Rosandić-Igrali se konji vrani).voda . Picea sp. Memorijalni veliki spomenik . žuto-zelena. veliki cvetni masivi u jednoj boji *Fon* . upadljive boje i oblici. bledozelena): Salix alba.dobro rešen prilaz spomeniku. karakt. .tamni fon (tamnozeleno): Abies. Pored šetnih staza dekorativne skulpture. *Odnos veličine i oblika* Važno za isticanje i pravi utisak. Društveni zanačaj (Svaezna skupština .usmerava pogled prema samom delu i sugeriše posetiocu da ga zapazi i uputi ka njemu. Acer negundo. *Vegetacija* Manje skulpture .manje vrsta (1-2). a pozadina je zgrada geografskog instituta). čak i ako su svi drugi uslovi ostvareni.uvek ona strana spomenika sa najkarakterističnijom siluetom koja se lako pamti. sadi se ukrasno cvetno šiblje ili mali cvetnjak. sitna kompozicija Krupne skulpture .svetli fon . a zelenilo u zadnji) Prirodni uslovi: *osunčanost.pozadina skulpture Od njega zavisi da li će skulptura ostvariti svoju ulogu u jednom prostoru.najmanja udaljenost posmatrača od spomenika da bi se dobro sagledao . Na glavnom gradskom trgu. Uz prilaznu stazu.stavlja se u prvi plan. * kontrast .velike skulpture.mermer (svetli granit) . Ostali uslovi: *Prilaz* . *doba dan. → Galavna aleja prema monumentalnom spomeniku. (visina spomenika-H je u centru trga → poluprečnik trga = 3H ili prečnik = 6H) *Odnos sa arhitektonskim objektima* Veliki objekti . *reljef (daje dominantnost skulpturi . drveće i žbunje.biste . u blizini skulpture. Bitna je orijentacija prema glavnom prilazu . Thuja occidentalis.svetli fon (srebrnasto.travnjak .drveće i žbunje . (Spomenik Zahvalnosti srpskog naroda Francuskoj .veća raznovrsnost.monokulturni masivi.sa ukuopnom visinom (+postolje) u odnosu je 1:3. Kolijev princip . .fon .

.kao sastavni deo pejzaža -osvetljenje na otvorenom i izgledne tačke. jednostavna i jasna rešenja bez šarenila i obilja vrsta. da bi se dobro sagledao na fonu travnjaka i neba. *osvetljenja.Biljni okvir . Biljne vrste zavise od: *veličine prostora.stalne promene → smenama godišnjih doba. -U Prirodnom predelu .). Velikih je dimenzija i glavni je element u kompoziciji. . Velike krošnje i visoka debla približavaju spomenik pejzažu.malih dimenzija.utisak zavisi od rastojanja sa kojeg se skulptura sagledava.Portretna skulptura ili bista . Odnos skulpture prema slobodnom prostoru i zelenilu Dobro ukomponovano jedno drugo ističe. glavni element je u kadru posmatrača. Formiranje vegetacijskog okvira . oblikom i formom. formiranje otvorenih parternih kompozicija..manja je od monumentalne.skulpture .veličinom.monumentalna .dopuniti fonom vegetacije. Sastoji se od manjih elemenata sa potpornim zidićima. . vremenskim prilikama.trgovi i pešačke zone.kao fon *Svetlost* Tonski odnos skulpture i pozadine .razmere skulpture se određuju na samom mestu postavljanja. Magnolia sp. mostova . .lišćarski masivi.okvir . stepeništem. *boje i vrste materijala.miran i svečan → izostaviti vrste sa upadljivim lišćem i cvetovima (Malus floribunda. sagledne tačke .travni fon .Žanrovska . čiste i mešovite lišćarske i četinarske grupe.dva glavna rastojanja: -u detalju . Rešava se uopšteno u jedinstvenoj liniji i formi. Pejzaž . Najpovoljnija celina se stvara samo onda kada se ljudsko delo nadovezuje na evolutivni razvoj predela.slobodnije i fleksibilnije Vizuelni kavlitet . u velikim grupama cveće cvetnjaci u širokim masivima.zaklonjen položaj . žbunje visoko ili srednje visoko. -dekorativna plastika. režimom svetlosti → stalno drugačije. *tretiranja plastičnosti forme. Sklad skulpture i okoline. u blizini staza i platoa. . .Vodena površina i zidna platna .se spomenik postavlja na prirodno uzvišenje ili visok postament. pojedinačna stabla lišćara i četinara . pogodna za prostore sa ograničenom vidljivošću. Umetnik treba da pronikne u suštinu prirodne sredine → organska sinteza dela i prirode. simboličan.monumentalna skulptura je karakterom vezana za arhitekturu.posmatra se sa rastojanja 2-3 visine (sa pijedestalom). Ima veliku P-nu i svečani karakter.samo lice i profil . platoima.položaj skulpture uslovljen je oblicima i rasporedom površina II Pejzažni park .jasno sagledavanje skulpture 57. -biljni elementi. *sadržaja i temetike samog dela. I Geometrijski park .

Različitog oblika. Taj broj se stalno povećava. koje treba naglasiti. Podela na: 1. Ugrađuju se pored ulaznih vrata na spoljnim zidovima. stubove i druge zidne P-ne. Još u fazi izrade projekata potrebno je njihovo tačno definisanje i usaglašavanje sa drvoredima.postavljaju se na potporne zidove.sinhron plan *Vodovi instalacija ispod ulica* Problem je lociranje velikog broja gradskih instalacija. Najčešći vodovi koji se lociraju duž saobraćajnica: ..su varijacija kandelabra i zidnih svetiljki.glavni. 59. Elementi infrastrukture (na zelenim površinama) . Osvetljenje Nekad su to bile: ognjišta i baklje.koji potpisuju projektanti svih instalacija. Osvetljavaju ulaze. *kandelabri .razvoj tehnologije.kanalizacija za atmosfersku i otpadnu vodu . kolonade. stila materijala. a visina.vodovod . Različitih su oblika i varijanti. lokalni i plinski dalekovod . lokalni i vodovodi za snabdevanje zgrada. Sve se to predstavlja grafički u jednom planu Sinhron plan . sa različitim brojem svetiljki. Nije poželjno sve vodove smestiti u jedan kolektor. ali se plan poštuje i usaglasi.unutrašnje i spoljašnje Spoljašnje osvetljenje zavisi od: -lokacije svetlosnog tela -položaja svetiljki -vizuelno-tehničkih karakteristika Loše upotrebljeno osvetljenje narušava izgled i otežava kretanje i orijentaciju u prostoru. Izbor zavisi od stila okolnog prostora. prirodno 2.glavni. Povećana sigurnost i povećana estetska vrednost. broj i jačina sijalica zavisi od dimenzija . . kao i projektant zelene Pne. Malih su dimenzija različitog oblika. Vrste svetiljki: *zidne .vodovi za grejanje na daljinu (toplovod) -plinski vodovi .kablovi za jaku struju.. visina. veštačko . Lociraju se ispod trotoara ili u travnim trakama sa pažnjom na postojanje drvoreda. Izbor opredeljuje stil objekta i ulaznih vrata kao i celokupni izgled okoline. struju visokog napona i kablovi za tramvaje .su namenjeni osvetljenju javnih P-na i privatnih okućnica.kablovska televizija. tunele i dr.58. *za ulaze . Dizajn osvetljenja . fenjeri i lampe Danas: savremene sijalice i reflektori.

iznad P-ne zemlje (slično mesečini). parkinzi. Snage su 125-500W na dubini i do 20m. rekreacioni objekti -izvor:živina para. prolaze i primenjene zbog manjka prostora. . Malih su dimenzija pa se lako ugrađuju. Na pod pritiskom. česme. -direktno. Efekti osvetljenja -odozdo. -odozgo. praktično su nevidljivi. za parking i autoput (6-15m). Izrađene su od nerđajućeg čelika i sigurnosnog stakla. Pogodno za pešačke staze i mirna odmorišta u bašti. oko pešačkog prelaza .svetiljke su vrsta reflektora.su najčešći oblik osvetljenja. a kontrast minimalan.stvara se kontrast između gorne i donje mase lista . Stilski mora da odgovara ostalim parkovskim elementima. Za javne zelene P-ne 250.postiže se oštri kontrast osvetljenog predmeta i okolnh elemenata.8m. Koristiti reflektore i specijalne svetiljke.osvetljavaju parkinge. 400W. Iznad krošji drveća je . autoputevi. u slučaju drvoreda sa obe su strane → sredinom kolovoza.različite šeme -izvor: metalno-halidne.širok izbor modela. Na pod pritiskom.osvetljava biljke i druge pejzažne elemente. *nagazbe .da je prilagođena visini drveća.propištanje svetla kroz objekat ili krošnje. parkinzi. -usmereno. Izbegavati komplikovane oblike i šarenilo.ispod nivoa oka . -visoko. visoke (18-30m). Izdrže pritisak vozila do 5000kg ako je brzina≤50km/h. -visina svetiljke . Za njihovu ugradnju je neophodna drenaža površinske vode i kućište koje odvaja svetiljku od zemljišta. odozdo. bazene. Na pod pritiskom. fontane. Estetski zahtevi osvetljenja Svetiljke sa stubovima su elementi danju uočljivi.prostora. Osvetljavaju veštačke vodene P-ne. Stvara blještavu siluetu objekta zbog velikog kontrasta između linije osvetljenosti i temne pozadine. *niske svetiljke.interesantno. metalno-halidne.dobija se efekat siluete. -osvetljenje pozadine objekta. Veoma su jaki 38-120W na min rastojanju 0. položaj . Na pod pritiskom. ulice. izvor: živina para. estetski usklađeni sa prirodom. Voda pH=7-8. Svetlost se rasipa i ne stvara nikakvu senku. Kategorije svetlosnih postolja: Prema visini niske (2m-3m). jezera. *podvodne . -spomenici i ulazi u objekte . Posebno je važno kod objekata od istorijskog značaja.izbegavati upadljive stubove i svetiljke. odozgo i sl. Predmeti su vidljivi. podložne vandalizmu -izvor: fluoroscentna živina para. metalno-halidne. da ne dođe do korozije jer su tada odsutni oksidansi.senka i strukturno svetlo . 300. *reflektori .veliki broj tehnika. srednje (3-5m).za bašte i druge otvorene prostore . a prilagođene različitim projektnim zahtevima.najpogodnije za oko.održavanje lako. Izrađene su od otpornih materijala. rekreativne P-ne. sam objekat izgleda .

mostovi . reke. već kao deo celine.pruža potpuno osvetljenje detalja. Pomoću podvodnog svetla ili reflektora. aktivnog života. romantični prostori.ne remetiti harmoniju.Elektro ing . Veličina objekta . a najslabije . Loše postavljeno osvetljenje = kontra efekat. raspored.kao svetlom oivičena masa. veće vodene P-ne .se dobija usmeravanjem svetlosnog izvora ka reflektujućoj P-ni. Uz puno svetla se gubi efekat siluete objekta.bogatije.daje akcenat na oblik i formu objekta uz kontrast P-na oštrim senkama II . Upotrebom svetla različitog intenziteta i boje . Tip svetiljki u odnosu na okolne objekte i raspored . Ističe se efekat ogledala .jezera. javne zelene površine .gubi se kontrast (svetlih i tamnih P-na).broj.najjače su osvetljene glavne staze i mesta intenzivnog okupljanja ljudi.indirektno osvetljenje.skrivena mesta. Ona će zatim reemitovati svetlost u željenom pravcu .fontane. Zelene P-ne osvetljavamo u zavisnosti od više faktor. parkinzi. Potrebno je uklopiti sve tipove osvetljenja na jednom mestu. Neki delovi ovetljeni jače. kaskade . trase podzemnih i nadzemnih . a daleka pozadina . Ni jedan deo se ne sme posmatrati pojedinačno. manji plato ispred objekta. a pozadina je što bliža predmetu.okućnice. pozorište (fasade i stubovi). jačina zahtevaju izvesne tehničke proračune. Najbolje je raditi sa dva izvora svetlosti: I . Osvetljenje vodenih P-na Mnogo je vodenih P-na.ni jedan deo ne ostaje u potpunom mraku . manje vodene P-ne .najjače osvetljeni delovi grada. trgovi . Osvetljava se ulaz u kuću ili garažu. položaj i broj. . neki slabije.vodi se računa o okolnom zelenilu i objektima. Položaj zavisi od funkcije objekta i aktivnosti ukućana uveče. muzeji.zavisi od skulpturalnog rešenja ili igre mlazeva. To su mesta susreta. detalji na njemu.dekorativne kompozicije. Koriste se reflektori sa usmerenim zaracima. -postavljanje svetiljki . Spoljno osvetljenje objekata Efekat važnosti pojedinih delova objekta. gradski park . Estetski motiv tj. Usklađenost sa osvetljenjem okoline (staza i zelenih P-na) . tip svetiljki.skupština. često su fokusne tačke prostora. mora .slabiji intenzitet osvetljenja i poseban tip svetiljki.opasno. sagledavanje određenog zahteva prostora i kreativnost projektanta. tuneli. Određivanje karaktera P-ne u smislu privatnosti (privatna ili javna) privatne zelene površine .sugeriše pravac kretanja. promenada. -reflektujuće svetlo. slika objekta . pešački prelazi. Uveče moraju biti dobro osvetljena. crkva. vrtovi .saobraćajni ing → jačina osvetljenja.bira se pravi objekat.Tehnički i estetski zadatak. podvožnjaci.Saobraćajnice. Reprezentativni objekti u gadu . Trgovi obiluju raznim objektima na osnovu čega se opredeljuje osvetljenje.niži kandelabri sa manjim brojem sijalica. hoteli. Osvetljenje zelenih P-na .

*u periodu za koji se mreža dimenzioniše da je konstantan intenzitet protoka. da bi se obezbedio neophodan slobodan pritisak pri normalnom radu i u uslovima požara. za tehnološke i protivpožarne potrebe. različite sportske komplexe. projektuje se istovremeno i u saglasnosti. Vodovodni sistem . Sastoji se od: -primarna. restorane. mašina i aparata za prihvatanje vode iz prirodnih izvora. Za projekat vodovodne mreže razrađuju se idejni i glavni projekti sa potrebnim proračunima (hidrograđevinski inženjeri).vodova 60. *Pri projektovnaju vodovodnog sistema neophodno je da se obezbede sledeći zahtevi: -obezbediti dovoljnu količinu vode za svaki punkt -infrastruktura vodosnabdevanja. Dimenzionisanje vodovodne mreže . Projekat → sistem vodosnabdevanja. Vodosnabdevanje zelenih P-na Hidrantska ..glavni vodovi provode vodu u većoj količini.vodovodna mreža.pri minimalnim gubicima mreža treba da ispuni svoju namenu . Vodosnabdevanje Zadovoljavanje naselja. U parku i vrtu je važno za bazene i fontane. zalivanje.je komplex objekata. vodovodna mreža. Dimenzionisanje cevi zavisi od sledećih uslova: *da se voda ravnomerno troši duž mreže. da je prečiste i dostave potrošačima. Vodovodni sistem se sastoji od: -vodozahvatni objekti -pumpne stanice (ako su neophodni) -vodozahvatni rezervoari (prate pumpne stanice) -stanice za prečišćavanje -objekti za regulaciju pritiska vode (rezervoari) -glavna i sekundarna vodovodna mreža Vodovodna mreža Osnovni element vodovodnog sistema. . kanalizacije i drugih inženjerskih sistema.obetbeđenje i dostava neophodnih količina vode potrošačima pri dovoljnom pritisku i minimalnoj proizvodnoj ceni. Lociraju se u gusto naseljenim delovima grada i u višim područjima -sekundarnaPrincip za projektovanje vodovodne mreže ..radi se na osnovu količine vode. 50-70% ukupnih troškova za sistem. industrijskih preduzeća i drugih objekata vodom za piće. podzemni sistem je komplex objekata sa namenom da obezbedi dovoljnu količinu vode za piće. protoka i brzine. Dostavlja vodu od izvora do konzumenta.

sa padom od 2-3% ka glavnom vodu da bi mreža mogla da se brzo isprazni u toku zimskog perioda kada se ne vrši polivane (min R=30mm).Određuju se neophodne količine vode i presek cevi. a zatim se vraća u bazen pod velikim pritiskom. za pokretanje vodoskoka.3-0.neopravdano projektovanje vodenih P-na sa velikom konzumacijom vode. Ostale cevi se postavljaju do 0. Glavni vod se postavlja ispod dubine zamrzavanja (0.presek zavisi od veličine vodene P-ne: .voda iz bližih vodenih tokova . probe za higijensko-epidemiološki institut.sakupljanje kišnice koja se koristi 1-2x godišnje. Hidranti su postavljeni na nju na određenim mestima na kojima se prikopčaju creva za polivanje.provera kvaliteta. Vodosnabdevanje malih vrtnih objekata Česma ← vodovodna mreža. Voda se zatvara zimi i pri remontu. Cevi se povezuju preko kamenih rigola na atmosfersku kanalizacionu mrežu.kroz male brane ili kaptiranjem izvora. Šaht za vodu iz vodovodne mreže. za recirkulaciju Vodovod sa uslovno čistom vodom .zalivni sistemi po principu zatvorenih i otvoranih drenažnih sistema.zaštita). Voda u bazenu se isisava pumpom-kompresorom. odakle se vode do zajedničkog kolektora. Koristi se u gl. Vodovodne cevi se montiraju na 0.nemaju mehaničke primese. Tu se mntiraju dovodni i odvodni ventili (hidrant). Voda u mreži je pod pritiskom.8m ispod nivoa terena (ne mrzne . Česme sa 1 ili 2 lule povezuju se cevima od ½".nedovoljno sigurno . a sa većim brojem lula ¾" ili 1". Hidrantska mreža se formira za sezonsko polivanje. Vodeni rezervoari . Obezbeđenje vodom veštačkih vodenih površina Izvor vode -vodovodska mreža sa čistom vodom -vodovodska mreža sa uslovno čistom (industrijskom) vodom -kaptaža potoka -izvlačenje iz bunara -vodeni rezervoari -recirkulacija Vodovod sa vodom za piće .bunari .8-1m). bistre su ali ne za česme Kaptaža potoka .samo za piće. kod fontana. Recirkulacija . Izvor (bunar. Suva klima . Za česme na zidovima koriste se obično cevi od 2". vrši se crnom čeličnom cevi od 1". Obavezno pri nedostatku drugih mogućnosti Podzemne vode . Odvodnjavanje česama (korita i valovi). gradska mreža).višekratno korišćenje jedne iste vode. Nije baš efikasno. Dovodne cevi . Svaki hidrant opslužuje R=30-40m.5m. čista izvorska voda Testiranje vode . Trasira se magistralni vod od koga se račvaju vodovi prema objektima za zalivanje.

5m za trave i perene).čelične cevi 1-2" -veće P-ne . a onda se obezbeđuje slab dotok. da se ne bi usisavala zaprljana voda pri pražnjenju vodovodnih cevi. Komunalne otpadne vode .za drvenaste i žbunaste vrste. Prelivnik . Kod većih bazena . Pokriven je metalnom kapom.uslovno čiste sa malo primesa Služe za rashlađivanje i povećane su t°-re. pri čemu je promenila fizička svojstva i hemijski sastav + sadrži različite zagađujuće materije. Posle prečišćavanja i hlađenja mogu se uključiti u povratni sistem vodosnabdevanja fabrike ili se ispuste u recepijent..jedna kanalizaciona mreža za odvođenje sve tri vrste voda.2". toalet.5m podnošljivo . Odvodnjavanje i kanalizacija To je komplex objekata namenjenih da prime otpadne vode.nastaju u domaćinstvu (kuhinja. domaćistvo.veći presek cevi.veza sifona i kanalizacione mreže. mikroorganizmima. Montiran je kao vertikalna cev na dnu vodene P-ne čiji gornji deo izlazi do nivoa vode. osnovne staze i putevi.od kiše i topljenja snega.suve.odvodi višak vode da bi se izveli građevinski i agrotehnički . da je transportuju do stanica za prečišćavanje. Ova veza kod malih bazena 5-6m³ kao kod prelivnika .zagađene primesama organskog i mineralnog porekla .pušta se jak mlaz. kao kod česme u blizini vodene P-ne. Crna čelična cev . pune saprofitnih i patogenih bakterija. Otpadna voda je prirodna iskorišćena za piće.mogu biti: . Manja naselja . Sportske i dečije P-ne . Dovodna cev je veza između prelivnika i kanalizacije. Odvode se u jedinstvenu kanalizacionu mrežu. Može biti montiran na jednom od zidova bazena. gasovima.). 3. Zaustvljanje i regulacija dotoka vode se radi putem izgradnje specijalnog šahta. Njen presek zavisi od obima bazena i vremena za koje treba da se istoči voda. Podela po poreklu i primesama: 1.-male P-ne . industriju. Sifon na dnu bazena za celovito odvodnjavanje bazena.za regulisanje nivoa vode u bazenu. koliko za obnavljanje Plitka voda .nepovoljno (1. 61. 0. Industrijske otpadne vode . izvesno prečiste i sprovedu do prijemnika. *Odvodnjavanje* Visok nivo podzemne vode . -drenažni sistem. Zagađene su najviše organskim materijama. Vode ostale od pranja ulica i viškova od polivanja zelenih P-na po sastavu su bliske atmosferskim. Atmosferske vode . Čiste su ali prolaskom kroz atmosferu one se zagađuju prašinom. kupatilo. Sve to rešavaju građevinski i hidrotehnički inženjeri.. Podni sifon se otvara pri čišćenju i pranju bazena (zapušavanje).olovne ili plastične 8-10 (>10)cm Punjenje bazena .dovodne cevi 10-15cm od gornjeg nivoa vode u bazenu. sanitarno opasne. 2.

5m. To je komplex objekata kojim se podzemne vode prikupljaju i odvode ili se snižava njihov nivo. *Vodovi instalacija ispod ulica* Problem je lociranje velikog broja gradskih instalacija. Kanalizaciona mreža je projektuje duž aleja. *otpadne vode .se radi od betonskih cevi Rmin=150mm.za celu vlažnu teritoriju mreža odvodnih i sabirnih kanala i magistralni kolektor koji se uključuje na prijemnik za već objekte i park-šume. Nivo podzemne vode se utvrđuje prema biološkoj koja prethodi fazi projektovanja.po specijalnom projektu kompleksno i usaglašeno sa drenažom. a za travne P-ne 0. -zatvoreni . a onda kanalima u gradske kolektore i veštačke vodene P-ne.podrazumeva rastojanje od najvišeg nivoa podzemne vode do P-ne terena. platoi. Na mreži se rade revizioni šahtovi. Pri izgradnji zelenih P-na ova norma je 1. Ona prima i podzemne vode iz drenaže. -normalno odvodnjavanje. -vrste drenažnog sistema-otvoreni . kao i projektant zelene Pne. -Koeficijent oticanja. suvišna voda od vodenih P-na i česama se odvodi u potoke ili zelene P-ne. Kolektori se priključuju na otvoren prijemnik ili u kanalizacionu mrežu.koji potpisuju projektanti svih instalacija.se posebno pažljivo određuje.vodovod . Kanalizacionu mrežu projektuju inženjeri vodovoda i kanalizacije. platoa i drugih objekata. . struju visokog napona i kablovi za tramvaje .radovi.kanalizacija za atmosfersku i otpadnu vodu . Taj broj se stalno povećava.kablovi za jaku struju. drenažni. sabirni i magistralni kanali ili kolektori. Još u fazi izrade projekata potrebno je njihovo tačno definisanje i usaglašavanje sa drvoredima. Za asfaltne zastore je 0.za gradske zelene P-ne isti odvodni elementi. *Kanalizacija na zelenim površinama* Prima atmosfersku i druge otpadne vode sa zelene P-ne i odvodi ih do stanice za prečišćavanje ili u prijemnik.vodovi za grejanje na daljinu (toplovod) . Šahte za etmosfersku vodu se prave na 150-200m.90. Najčešći vodovi koji se lociraju duž saobraćajnica: . .1. travne P-ne) u odnosu na ukupnu zelenu Pnu.glavni. vodovodom.Kišni kanalizacioni sistem *atmosferska kanalizacija . Tamo gde nema kanalizacije. vertikalnim planiranjem.sa P-ne aleja i staza prvo odlaze u rigole pa u šahtove za atmosfersku vodu. Veličina koeficijenta oticanja zavisi od procentualnog odnosa pojedinih vrsta zastora (aleje. Važno za parkove sa ugostiteljskim objektima i drugim zgradama. Sve se to predstavlja grafički u jednom planu Sinhron plan . lokalni i vodovodi za snabdevanje zgrada. a revizione na 200-300m. -Kanalizaciona mreža.

Lociraju se ispod trotoara ili u travnim trakama sa pažnjom na postojanje drvoreda. ≠ [] ≈ ≤ > < ≥ % μ π ½ ⅓ ¼ ⅔ ⅛ ⅜ ← ↑ ? ↓ → ↔ ° º ¹ ² ³ .glavni. lokalni i plinski dalekovod . ali se plan poštuje i usaglasi..kablovska televizija.-plinski vodovi . Nije poželjno sve vodove smestiti u jedan kolektor..