Planiranje sistema zelenila 1. Faktori koji utiču na stvaranje sistema zelenih površina su prir,antropog,soc-ekon.

Danas se pod razv.gradova podrazum rekonstrukc postojeć urb.celina.Problem je urb.nasleđe koje se zadrž i uklapa u novoprojekt. rešenje.Optimalni uslovi stanovanja,odmora,sporta,društvenog I kulturnog života jedino su ostvarivi u novoplaniranim gradovima I naseljima.Dodir s prirodom obezbeđuje zdravije I udobnije stanovanje.Stanovanje-stan,kuća+okolni prostor.Radi odmor su isprepleteni I povezani. Životna sredina nije statična već dinamičan sistem u kome su svi odnosi I pojave povezani u jedinstven proces. Komponente živ.sred su neodvojiveintegrisane.Voda, vazduh,zemljište,sunce su skup baznih elemenata ekosistema.Međusobna zavisnost je osnov vrednovanja prostora u cilju određivanja njegovog karaktera i upotrebne vrednosti. Dejstvo na čoveka posredno i neposredno je višestruko kompleksno. Čovek kao deo kompleksnog sistema podnosi promene u sistemu.Tako ga treba zadovoljiti u istorijskom,ekološkom,funkcionalnom i estetskom smislu. Prirodni faktori su ekološka osnova sist.zelenila i bitno utiču na karakter i raspored zel.površ. i odr njegovo strukturno i kompoziciono rešenje. *geografski činioci - geog.položaj,elem reljefa, ekspozicija, nagib,plastika terena *geologija-sastav zemljišta,rudna nalazišta,nosivost tla *pedologija-karakter i sastav površ sloja *hidrografija-stanje podzemnih i nadzemnih voda *klima-T,padavine,vlažnost vazduha,oblačnost,magla,osunčanost,vetrovi *vegetacija-prirodne zajednice i vešt.podignute populacije,potencijalna vegetacija i tipovi staništa Antropogeni i socijalno-ekonomski faktori su u jednoj grupi jer su uslovljeni čovekovom delatnošću *kategorija,veličina i funkcionalni tip naselja *fizička struktura naselja *istorijski razvoj *stepen urbanizacije *stepen zagađenosti *postojeće zel.površine *društvene potrebe *životni standard društva *vlasništvo zemlje Socijalni odnosi i ritam njihovih promena opredeljuje karakteristike gradova Vladajući društv.-ekonomski odnosi opredeljuju ukupnu org.prostora i namenu zemljišta. otuđenost gradskog stanovništva

pokretljivost-novi odnosi i kontakti pešačke zone 2. Prirodni faktori, kao bitan uslov pri organizaciji sistema zelenila *geografski činioci - geog.položaj,elem reljefa, ekspozicija, nagib,plastika terena *geologija-sastav zemljišta,rudna nalazišta,nosivost tla *pedologija-karakter i sastav površ sloja *hidrografija-stanje podzemnih i nadzemnih voda *klima-T,padavine,vlažnost vazduha,oblačnost,magla,osunčanost,vetrovi *vegetacija-prirodne zajednice i vešt.podignute populacije,potencijalna vegetacija i tipovi staništa GEOGRAFSKI-geog.širina dovodi do stvaranja različitih mikroklimatskih uslova ali se isti razlikuju na istim geog.širinama zavisno od ostalih prirod.faktora(osunčanost,padavine) KONFIGURACIJA TERENA-reljef određuje fizički razvoj naselja .Njegovon analizom se ukazuje na izbor lokacija za stanove,zel.površ,vidikovce Pokrenut reljef ≠ nizija raznolikost funkcionalnih struktura grada. utiče na –položaj vodenih površina i tokova organizaciju vegetacije mikroklimu naselja Kao ekološki faktor i na tip staništa Istaknuti oblici terena jaruge,nasipi,klizišta,uvale-pod zelenilo stene,pećine,vrtače-posebno istaći KLIMA -zoniranje gradske teritorije -tip gradnje -izbor građ.materijala -optimalne sanitarno-higijenske uslove -karakter ozelenjavanja -izbor biljnih vrsta -način održavanja zelenila Razlikuje se u izgrađenim i neizgrađenim delovima.Poseban uticaj:reljef,voda,šuma... Tempeartura vazduha zavisi od *prirodnih uslova(nadm.visina,geog.širina,reljef,ekspozicija,sastav atmosf) *veštački stvorenih uslova(stepen izgrađenosti,način grupisanja zgrada,prisustvo zelenih površina) -apsorbovanje i refleksija

-konvektivno kretanje vazduha -vrste različite krupnoće listova -veličina zelenog masiva Insolacija Radijacioni režim i insolacija utiču na *orijentacija objekta *lokacija za naselje *principi ozelenjavanja *senka Vetar(vazdušna strujanja) Bitno za lociranje i planiranje naselja i pojedinih elemenata zelenila.Važno: pravac i jačina dominantnih vetrova+lokacija/položaj industrije Dejstvo vetra *pozitivno(provetravanje,rashlađivanje) *negativno(snaga) Vetrozaštitni pojasevi upravno na pravac dominantnog vetra Kretanje vazduha od zel.površ. ka izgrađenim površ. Pažnja u načinu raspoređ objekata koso ili upravno Padavine i vlažnost vazduha Važno za projekte gradske kanalizacije,odvodnjavanje,snabdevanje vodom,rekreaciju,poljoprivreda,promet na rekama,turizam,regulacija reka,održavanje zel.površina. -god.kol.padavin -raspor.pad. po mesec.(vegetacioni period)*tip staništa*izbor vrst žbnj i drvća -kol.i duž. snega -pojava i trajanj magle Vlaž zavisi od:*pokrivač.tla,blizine vod i šum*reljfa*nadm.vis*T*intenz.isparavnja Međsbni utic klim i zel.površ. Praviln raspoređ zel.pov. poboljšav mikroklim.uslove i to posebno ako su povez u jedinstven sistemod praviln izabranih vrsta.Bitna je veličina masiva,gustina zasada,vrsta drveća. Geologija-o nastanku geol.slojeva, o njihovoj stabilnosti i moguć.za gradnju ili podizanj.zel.pov’na. Nosivost zemlj.-visina izgradnje,mala nosivost-podizanj zelenila,sportski tereni,glinovita zemlj-klizišta. Pedologija-zemlj je kompon.život.sredine.Urbanizac,industrijalizac smanjuju zemljišni fond i to kako na P-ni tako i u funkcionalnosti.Izbor bilj. vrstazemlj.uslovi.Agrotehničk.mere-drenaža+humus,struktura ali to je opravdano samo za manje zel.površ.Nepovoljni za vegetac. su nasipi(heterog.sastava,siromaš hranljivim mat.) i zaslanj.zemljišta. Hidrografija-voda za snabdevanje grada za piće,za odmor i rekreac. Gradovi osnivani na obalama pa je na njima sva industr i saobrać a trebalo bi da su tu

strateški .uklapanje šume okolo +Renesansa: *urbanizam-detalj. Povezanost neprekidnost zelenila! Odnos sistema zelenila premaFunkc.Bilj pokrivač je osetljiv na promenu vod i vazd režima.degradirano 4.saobrać+gradsk. *strukrno-funkcnlni model zelenila Zahtevaju istraž.ko parz-što je orijentisalo gradnju i uvođenje prirod.i 4.st. Sistem zelenila kao elemenat funkcionalno-prostorne organizacije naselja *Funkc-prostorna orgnzcija.U kompozic vrtova jedan je od najbogatijih prirod.pri izgradnjibulevari. +Indust.pojas šuma koji je delom korišć.870ha šume.*Pariz-uništeno 15. a prvi put u grčkoj i rimu .kanali. van njih netaknuta priroda *mali br. 3.kao bulevari.18.Ona određ. Kapitlzm.saobraćaj.zelenila tj.v-veličina gradova.uticaj gradskog života na zdravlje ljudi +Rim .vek *bogati geometrijski parkovi *pejzažni parkovi-Engleska +Mesopotamija 3.revoluc. +Grčka .Vitruvi (arhit.gradova i sist.Veće vod.v.*zbijena gradnja unutar zidina.16-17v. rad. +Utopizam(tomas mor)-optimal.zgrada.Hipokrat (lekar): *negativ.estaetska izražajnost).locirana šetališta.sistemu(rad.-odnos izgrađ.zel.odnosa sistema zelenila i razl.P-na +Kasni feudlzm-vrtovi pri dvorovima i posedima bogataša.nasipi).gradova i smešta ih u okvir zelenila.a oko centragrada uzoni 3milje ostaci tadašnjeg pošumljavnja-Hajdpark. stanovn.centar) .://Lond-Elizbta ukida izgrad. površina 50:50.stamb. Vegetacija-poboljšanje mikrokl (sastav i čistoća vazduha.uzajamna veza grada i okoline.predela u gradsku sredinu.širenje grada na slobodne i rubne zone. i tip staništa i potencijalnu vegetac..zona grada Stanovanje.sist.strujanja ka gradu i bliži kontakt grada sa vodom.Ovu zonu treba povezati sa centrom-da se grad otvori prema reci-vazduš.uslovi.e.): *planir.gradnja.//Pariz-17.F-ional.površ su faktori poboljšanja mikroklim i zemljišta.vek p.//Moskv-sl.uređ.odmor. *izbor mesta i prirod.Treba je potencirati zbog prostornog i estetskog efekta..Javniog karakt.elemenata. i neizgrađ. *klimat.redukcija buke. oblik i način života.Postojeća vegetacija se uvek čuva a u nju uklapa novoprojektov zelenilo. u gradu. Vremenom vrtove guta stamb.velič.faktori +Srednji vek: *fortifikacija(zidovi.stanovanje.i izgradnja gradova.n. Razvoj sistema zelenila kroz istorijsku retrospekciju *atrijumska i peristilska dvorišta Grčke i Rima *manastirski vrtovi i parkovi oko zamkova-sr.

zel.razvoj.st%teritor(ind.zone otežavaju postavljanje sist. +Ugrož.rekultivacije. to su:*kategorija naselja.P i mogućnost njihove rekonstr.zel.sr.zel.///gradski sis.funkc. +Funkcnilni tip naselja-prema prirod.a preko prigradsk.*sr(20-75).*Namena-*razdvaja grads.//socijalni odnos i ritam njihovih promenakarakteristike gradova//vladajući društv-ekon.*povezuje(ravnomerno i neprekidno)prostorno i organizaciono u jedinstveni sistem. Uticaj socijalno-ekonomskih faktora pri formiranju sistema zelenila Ovi FAKTORI spadaju u istu gr.zel=razl.*stvara optim.delatnost.funkcionlne zone u jedinstv.gust.Sist.*stepen urbanzcje.5.delatnošću.i kvaltt)*stvara i neguje u okviru kompleexnog zel.v.infra stu.predela.Prethodno se obavi vrednovanje i analizapojed.objedinjuje razl.*admintrgovačka-ozeleniti centr.fakt.*istor.makrostrukture.organizc.zel.*odgovara savremenim svetskim normama(količ.sr.i namenom.pod uticajem čovekove sr.i estetsku).P.Čine je arhit.društv.unutargradskih i vangradskih parkova i vrtova za dnevni i sedmič.parkšumama(rusi) *sist.*veliki(75hilj-).kateg.i prirodni ambijent.strukt. +Kategorije naselja-kvantit.sr-nastaju se. 6.standrd.zel-predst.eko.kao osnova za budući sis.P.jer su uslovljeni čovek.zel.Ptamo gde je nepovolj.spratnosttip sist.*poljop.veza sa prirod.koje se nalaze ne terit.st.P:*stanje postoj.faktrima.karakt.i saobrć)zel.starih delova grada/podizanju novih.pov.grada.*otkrivanje mogućnosti za njihovo prostorno i fnkc.sr.zel. Pojam i razvoj sistema zelenila *sist.obj.za gradnju.nslj.P naselja(bugari).*step.zel-ostvaruje vezu naselja i okoline.P-za rekonstrkc.*mali(10-30hlj)//Jako.:*indstrska.tip aslj.parametri i struktura.*bude skladan sa prirod.delove.pojasevi.Rekonstrukc-zaštićenost ovih zona +Postojeće zel.zel.P.u odnosu na postojeće zahteve u novoj koncepciji.funkcnlni.*kultrprosvet. 7.potrebe.i br.zel.živ:sr(ekolšku. +Fizička stukt.odnosi ukup.naselja-izgrađeni grdski ambijent koncipiran kao živ.P//Indstrija.*administrativna+klimatska mesta i letovališta.*Ind-sanitarzašt.+otuđenostpokretljivostpešačke zone.*jako veliki(180-200hilj).komunal.zel.naselja.a koje su po principu ravnomernosti i neprekidnsti povezane međusobno ali i sa gradsk.normativi se povećavaju zavisno od štetnosti).:*Optimalna sr-nova .naselja predstavlja komplex prostorno povezanih gradskih i prigrad.*živtn.//Način izgradnje.*postojeće zel.st.kompozic.lociranje zel.a u celini formirju zel.odmor.živ.živ. svih kategroija sa odrđ.celinu.P.skladišta.*fizič. Razvoj sistema zelenila kroz istorijsku retrospekciju = 3.prostora i namena zemljšta.*odmarališta-okolina sportskih objkta.povezivanje sa novim elem.*vlasništvo zemlje.Prema velič.kateg.*društv.društva.zagađ.sa antrpg.sve zel. i velikivel.određ.naruš.

i intelektualna.*izvor zagađlokac.Oštećuju zemlj iskl.maje opasni pestic.prir.Za bilj.//Sprečavanjeorganizovano uklanj.*pešačka dostupnost(prim.mat.trajna degrad.otpadaka.i psihu premor. masovno kretanje st.prirod.drveće)*Buka-sis.P izolovana od buke.zemlj-gube svoj prvobit. Šumska .zona.turizam.centrima van grada.Proporcionalno širini pojasa:1.čoveka i stalno se povećava kval. sve više vikend naselja.vode.*Korišćenjempogorš.tamne fasade zgrada.HF.zemljišta za polj.ozon.poljop.3.održavanju kvaliteta pirod.klim.min.ribolov.ekološ.zemljišta i šumsk.(40m-17-23dB).šiblje.kval.eroz.satava i rasporeda biljka. +Dinamika društvenih potreba-Odmor je osnovna potreba u živ.od stana. Zagađ.i nauč-tehničk.resur(zemlje.sr gust(7-8.masiva.nekval.HgA.//Bitno:*atraktivnos rekre.đubr.P.(200-500m-potpono apsrb.zel~10-15min hoda/1h vožnje).brži puls i disanje.buku od magistr-upiju 26%74%odbiju i razensu)sitnolisno(bliže izvoru) i spratnost(trava.*zel.odražava se na:*porast atm.voz. Lokacija ind.iskoristiti):*bliz.razaranje građ.blokov.Racional.atm.Prodor kroz zemlj.nerv.učešće u društvenom životu.korišć.socijal.i degrad.pokrvač-veća potrošnja O2.*hem.//Povećanje slob. *Svakodnevni odmor-radna sposobnostslobodno vreme~4h(ženama je iskidano i retko kad se može racio.a neprečišćene.guma.zasada. oslobađ. Ka rekreat.zelenila:1)lokacija izvora buke lokac.park-šume) *Sedmični odmor-najvažnija zdravstveno-higijenska kategorija2slobodna dana krajem nedelje.boje se razlažu.između zel.kamp.resur.*Slož.sr Zaštita-sprečavanje zagađ.najotr:SO2.atmnormativi sa korekc.rada i narušava zdravlje.koriste se biološkiprirod.iscrp.zagađ.otpadne i podzemne=zagađenje-posebno opasno jer su izvor pitke vode.kombin.koža.sis.P-ski kopovi.Degradac.-pojas zel.Uztiče na centr.koefc.//Rekultivac-ponovno uspost.P-vegetacija!.za vodomveće iskorišćenje-ispuštanje u vodotoke.pa taloženje.tj.Cl.i kvant.ošteć.2.smanjuje prodkut.-okolne šume u park šume.Gasovi motor.min.satvrste u pojasu.neprijatelji.sa drug.nervoz.problem i protivrečan zadatak-iskorišć.resur destrukcija//Hemija u polj.oštećenje rastinja.*udalje.putovanja.razvoja-optimizacija uzajamnog delovanja društva i prirode.turizam.koncepc.karakter.sis.mesta stanovanja.razdražlj.spomenke.*Komunal.pojasa.Povećana oboljenja.hobi.Step.ind.Pb.herbcda.-povećanje br.veći%CO2.fakt-pogubno.vrednosti.zaslanjivanje.sport.pestic.i plodnost.pri istovrem.i dubine zasada.atm.zagađenostisanitr-zašt.2)oblik izvora(način rasprost)i karakt.Oštećuje se tkanina.*šetnja.*Rast zagađ.vremena:-proširiti gradske zel. Buka-s razvojem motorizacije.Čovekova delatnost-fizič.funkcionisanja ekološ.emitovanja(konstrukc i vrste) Zagađenje voda-veće potreb.Povećava krvni prit.f&f) Aerozagađ-smanjen zel.obj.P za odmor(plaže.širina i struktura zel.plivanje.smrtnost.Exploat.vode.1013dB).zvuke///*Efekat zaštite-zavisi od gust.Korodir.otpada.eleni zasadi kao zaštita:*dir-upijaju zvučne talase i *indir-ne proizvoditi štet. Autosaobraćaj olakšava to kretanje st.

Njihova koncepcija i uređenje zavise od karaktera proizvodnog procesa. *veze aktivnosti-u okviru odmora uslovljavaju teritorijalni raspored i f-onalnu organizaciju objekata za odmor – povezujći sa elementima sistema zelenila. rekonstrukciju postojećih zel. *životni standard društva-je bitan soc-ekon.negativan uticaj radne zone: -produkcija štetne mat.zona ili preduzeća budu uključene u sistem zelenila naselja. odmor.Zahteva se otkrivanje novih resursa. tehnološko.*nacionalizovano zemljište omogućuje lakše izdvajanje neophodnih P za posizanje parkova. tehničkih i biotehničkih mera..sr. a rešavaju se pri planiranju i izgradnji novih objekata. Rekreativne mogužćnosti sistema zelenila izražene su kroz pokazatelj zadovoljenosti određenom količinom javnih zel. Širina zaštitne zone 50-100m (7-8km Severin?). Obnavljaju se čovekove fizičke i psihičke snage.preduzeća i rastojanje između njih. materijalnom osnovom i karakterom prebivališta -Organizacija-vikend odmora se svodi na: -težnju za odmorom u prir. a ima odraz na model sistema zelenila.mikroklima(komfor) t=17°-22°C -Dužina i raznovrsnost-vikend odmora određeni su slobodnim vremenom.zel. U blizini samo slične ind. Izraženo u m2. *socijalni aspekt-zbog rekreacije u prirodnoj sr. koje odgovaraju određenim normativnim zahtevima u zavisnosti od karaktera proizvodnje i stepena štetnosti.zahtevi: -zel. -nesavršena tehnologija za prečišćavanje štet.P i optimalno planiranje njihove prostorne organizacije.spomen. Odnos sistema zelenila prema pojedinim podsistemima: stanovanje. novih područja za rekreaciju. -težnju za formiranjem vikend zona i kuća za odmor. Neophodne su zaštitne zone..P ind. Narasle potrebe se izražavaju kvantitativno i kvalitativno. -urbanističke mere-zelene zaštitne zone i pojasevi.P sa prirodno formiranom sredinom. Lociranje . rad. povećava se kreativna sposobnost čoveka. -proširivanje turističkih kapaciteta i njihove atraktivnosti. -nepravilna lokacija ind. +Koncepcija sistema zelenila . -uređenje istorijskih i dr. -teritorije za potrebe taloženja otpada. Zahteva veća proširenja javnih zel.komplexa u neposrednoj okolini grada. *Godišnji odmor-duži boravak na jednom mestu. -odsustvo sanitarno-zaštitnih zona *Poboljšanje sanitarno-higijenskih uslova komplexom urbanističkih. Materij.P/stan. *vlasništvo zemlje-je soc-ekonomski faktorsistem zelen. To su sredstva koje društvo može da izdvoji za potrebe ozelenjavanja i uređenje slobodnog prostora. -grupianje ind. -zone za rad treba da budu odvojene od zona stanovanja – zaštitnim zonama ili pojasevima. *šrivatno-ogromne razlike u opremljenosti kvartova bogatih i siromašnih 8. saobra}aj. gradski centar „Funkcionalni sistem“ RAD . poboljšava zdravstveno stanje.faktor koji određuje interes i mogućnosti društva.standard društva određuje mogućnost za realizaciju sist.mat.

zdravstvene ustanove. STANOVANJE . .industrijska zona. GRADSKI CENTAR . garaža.izvan zona stanovanja. da stvori mikroklimatske i sanitarno-higijenske uslove// *konflikti* zelenilo . ali nikako(!) objekte za odmor. Sva industrija se koncenttriše na jednom mestu . Sistem zelenila se određuje u zavisnosti od karaktera i veličine grada. -raščlanjivanje slobodnih prostora.Porast standarda . dečije ustanove i igrališta. -presecanje zelenih zona. znamenitosti. -prisustvo vrednih grupa drveća.organizacija masovnog odmora (dužeg ili kraćeg) gradskog stanovništva. bolji mikroklimat ulice.*izolacija* pešačkog kretanja i okoline stambene zone od nepovoljnog uticaja buke i automobilskog zagađenja. pojedinačna stabla. *prirodne. Bolje izolovanje pešaka od kolskog saobraćaja. istorijske i umetničke i dr.depoa. zaobilazi vredne teritorije. lokalnih klimatskih i sanitarnih uslova i blizine odmarališta (manji grad 10-12% stanovnika koristi odmor.Zelenilo: štiti stambeni blok od buke i vetra. -izgradnjom saobraćajnice uništavaju se zelene zone// *uslovi* sistema zelenila na nivou generalnog plana: -ukupna saobraćajna šema ne sme da ometa jedinstvo sistema zelenila (bez presecanja.).saobraćaj: -povezanost i neprekidnost. Vodi se računa o: -navikama. skladišta.udobnost. vlaknasta leteća semena) . stadione. -povezivanje stambenih objekata pešačkim zelenim zonama sa dečijim ustanovama (obdaništima i školama) pešački saobraćaj .. lepši izgled uličnih prostora.. -odvajanje pešačkih zona i ulica od brzih saobraćajnica . *stanovništvo talno i povremeno. potrebama i mentalitetu stanovnika.5h) Duži odmor: u okviru uže i šire prigradske zone. Uslovima naselja. kompenzuje se rejonskim ili drugim zelenim površinama. -stvaranje mirnijih i intimnijih kutaka. *raspored mesta za odmor prema prirodnom karakteru (u odnosu na vreme potrebno za dolazak 1-1. ODMOR . SAOBRAĆAJNI SISTEM . Efikasnost zaštitnog pojasa zavisi od pravilnog izbora biljnih vrsta (otpornost na zagađenje zemljišta i vazduha). Funkcionalni zahtev: -optimalni mikroklimatski uslovi.. masiva.zavisi od karaktera proizvodnje i proporcionalno raste sa stepenom štetnosti industrije.. prilazi dečijim igralištima i mirnim odomorima – ne smeju se ukrštati sa kolovozima. Stvara povoljni radijacioni režim.više slobodnog vremena . -lokaciji stambene zone u odnosu na strukturu naselja. Podizanje drvoreda i zaštitnih zelenih traka između kolovoza i trotoara. -prirodnoklimat. Važan je izbor vrsta drveća. -izolacija gradskog parka od stambene zone. Neke vrste imaju negativan uticaj na proizvodni proces (obilan cvetni prah. -ako u sistemu zelenila izostaje blokovski prak. +Stepen ozelenjenosti . olakšava zoniranje površine..funkcija mu je organizovanje društvenog životastanovništva gde će se ostvariti kulturne potrebe i različiti socijalni kontakti. veći grad 30%) stalni broj stanovnika+pridošlo stanovništvo Potrebni podaci: *veličina i karakter razvoja grada u odnosu na susedne. -pešački prostori. br.stanovnika i njegove prigradske zone.u preciznoj industriji. *zahtevi i potrebe stanovništva u odnosu na karakter zanimanja.

Otvoreni prostori .otvoreni prostori sa pešačkim promenadama. zelenilo 9. Keln).. Koncentrični zeleni pojasevi opasuju grad u jednom ili više pojaseva.// Radijalni (klinasti) -nastao u gradovima gde su bitni fizičkogeografski uslovi (nor.zadovolj. drvoredi) sa parkovima i zaštitnim pojasevima. negativni uticaji 5.19v.odmora.// Linijski (trakasti) -u naseljima sa geometrijskim rešenjem ulične mreže (SAD-veliki br. Vašington). Antropogeni faktori u organizaciji sistema zelenila = 7. Može biti uspešan u malim gradovima u kojima se ne predviđa industrija.potčinjeno zel. 2. Kružni bulevar-Pariz.odvajanje centra od drugih funkcionalnih zona.// Kombinovani -Rešava sve probleme povezuje ravnomerno raspoređene zel P stambenih blokova.//Mozaični („zelene fleke“) slobodno rasprostranjene zelene površine po celoj teritoriji naselja.Prsten-zaštita od vetra. *kulturno-prosvetna zona . zelenim koridorima (bulevari. „funkcionalni sistem“ 2. stilska usaglašenost i maksimalno opterećenje.Ostvaruju trgovačke funkcije i snabdevanje stanovnika.-zidine zamenjuju zeleni pojasevi (Ring-Beč.rečne doline)koji su uticali na strukturu naselja pa i na sistem zelenila. Zeleni klinovi često prate vodene tokove (tim je još bolje provetravanje naselja). a povezuje se i sa zelenim zasadima u rubnoj zoni grada (park-šume. Obezbeđuje najbolju prirodnu ventilaciju grada. a mana-prostorna nepovezanost umanjuje bioklimatsku funkcionalnost. Tipovi sistema zelenila Najčešća klasifikacija: Prstenasti (pojasni) od17v. zaštitni pojasevi).2/2 19v. Zelenilo se prostire do samog centra grada u vidu širokih klinova. Čak i različite funkcionalne zone centra se razlikuju po specifičnosti načina ozelenjavanja. Poboljšava mikroklimatske uslove u gradovima sa jakim vazdušnim strujanjima (2-3pojasa zavisno od jačine i pravca vetra). Za odmor i neformalne socijalne kontakte !fenološke pojave drveća i šiblja! 1. 3. široko rasprostranjeno u SAD. zahtevi zelenila .gradova-Boston. obezbeđenost njime 4.u Eur.prijatan i lak pristup ovim objektimatakođe i kao mesta odmora *trgovačke zone . Mesta za kraći odmor uz vodene površine i druge dekorativne elemente i opremu. bez obzira na mogućnost poboljšanja mikroklime. Najpotpuniji je jer . preko raznih kategorija zelenih površina dolazi do samog centra grada. Funkcije ovih sistema: 1. gde čist vazduh iz rubnih zona. ne obezbeđuje potrebnu količinu zelenih površina.Mozaični-ravnomerno. Prednost-kratak radijus opsluživanja.Radijal-provetravanje. organizaciji prilaza trgovačkim objektima i obezbeđivanje mikroklimatskih uslova. potreba za njim 3. Uticaj socijalnoekonomskih faktora pri formiranju sistema zelenila 10. karakter kompozicije i struktura zasada naglašavaju značaj gradskog centra. Ravnomerno raspoređeno zelenilo po svim delovima grada.

preuređen. despot Stefan Visoki . AR.završene terase za šetališta i sport sa vizurama na Dunav. sa vrtno-arhit. 19v. Banje i banjski parkovi (Sokobanja. Uzidani gradski centar.totalna rekonstrukcija. Nepovoljno locirane zel. kupatila na rekama. elementima).intiman prostor. soliterno visoko drvo. Obnovljena srpska država . Zeleni pojas oko grada i unutrašnje zelenilo alejama povezano sa zelenim pojasom. Savu. Zelenilo preovlađuje iz vrtova.ograđen visoki zidom . Javno zelenilo samo pored važnih objekata (groblja i obale). Vrt se otvara prema ulici i susedu i postaje mesto okupljanja. Razvoj sistema zelenila u Jugoslaviji. drvored ispred javnog objekta su. Zelenilu se ne daje značaj . Podižu se drvoredi. kresana živica na ulazu.-1427.minimalni sanitarno-higijenski doprinos Projektovanje i rekonstrukcija zelenih površina . blaža klima sa hladovinom vile „Vinogradi“.. Kovilj.. Košutnjak (1903. Gradski park .. i drugi gradovi ovim putem. *Kalemegdan završen 1925. dvorce i letnjikovce sa vrtovima (lekovito bilje.) lovište Obrenovića Između dva svetska rata . izletišta (brda pod voćnjacima i vinogradima) Beograd . Stvara neprekidan sistem.P.propast carstva uređuje Beograd.prelomi turskih šančeva.).kulminacija države 1402. Dominira „Domaći vrt“ . Ideje se postepenorealizuju. stolom.čine osnove sistema zelenila.predlog da se ti delovi pošume vegetacijom koja dobro uspeva na vlažnom tlu.1521. Planiranje naselja u ortogonalnom sistemu. Srem. sa posebnim osvrtom na rad E.Nastavak podizanja parkova. povrtnjaci. Pijace se pretvaraju u park/skver.P . tesnu vezu sa prigradskom zelenom zonom. livade.Mali prostor. idealni predeli) .između tvrđave i varoši. Železnička u Manjež 1926.teoretičar urbanista (1876) „Regulacioni plan Beograda“ predlog za sistem zelenila BGD-a. Očuvati konture starog Beograda. mesta za odmor i meditaciju. Slike. Javni objekti su okruženi zelenilom. Stihija izgradnje objekata  javne zel. „Teferiči“-izletišta van grada vrlo atraktivna. Dvorski park . 11. a ne druge gradove Turska dominacija . Banat. ikone (predstave iz raja. Poneki skver. industrija  vrtovi samo kod bogatih Vreme i posle II svetskog rata . ostrva. groblja. Emilijan Josimović . klupom.Dinastija Nemanjića gradi manastire.Topčider (tramvaj od Teraziija). Gradski parkovi . Sanacija priobalnog dela .-1804. Brnjačka.Josimovića i razvoj zelenila u Srbiji Srenjevekovna Srpska država . obala. šume. Izvan zidina ostaju voćnjaci.skupo zemljište.obezbeđuje poboljšanje klimatskih i higijenskih uslova i ponovo opslužuje stanovnike mestima za blisku rekreaciju. Elementi vrta: nastrešnice sa lozom.ruši se ograda  Pionirski. *Studentski trg 1928.// Spotr i rekreacija. Sadovi . uništava se sve tursko. Promena u orijentalnom stilu. Cvetne leje u centralnom delu (oivičene belim oblutkom).14v-jak uticaj vizantije .-1929.-1927.

dekorativno uramljivanje. Analizira se za vel. Ekspozicija i nagib utiču na raspodelu sunčeve radijacije. vidikovci. dečije parkove .vazd. amfiteatri. vedro i svečano raspoloženje.centralna tačka je na vrhu ili u vršnom delu brda. -putevi trasirani po terasama i slobodno duž padine (vsmenjuju se unutrašnje i spoljne vizure). Korišćenje prirodnih elemenata u pejzažnoj kompoziciji – reljef Prostorna struktura vrtno-parkovskog pejzaža izražava sintezu fizičkih i prostornih kvaliteta njegovih kompozicionih elemenata. Reljef utiče na klimu: -cirkulac. Negativan oblik . Poljana sa elementima mikroreljefa oivičena obodno.brežuljci . zemljište. Prostor je ograničen padinama koje određuju pravac ose.masa. Konfiguracija terena diktira obradu teritorija za zel. Kompozicija: -centralna . *terasiranje: -ivice terasa su tačke (najatraktivnije sagledavanje pejzaža).vidikovci i amfiteatri Geoplastika . -zakloni. Parkovi (podela prema preovlađujućim oblicima reljefa): *Na ravnom reljefu . Ekološka i prostorna svojstva diktiraju određeni prilaz u oceni teritorije sa etapama:*izdvajanje teritorijalnih jedinica. -drvenaste vrste za akcente. Vizuelne veze po podužnoj osi i po poprčnim osama otvora. -izolacija. Ovim se rešavaju zadaci: *estetski . horizontalne površine. glavna osa potčinjeno potrebama arhitektonske kompozicije.*poseban je izbor kriterijuma.negativnihudubljenja i neutralan-5-7%). Trasiranje puteva  spoljne vizure *U brdskim dolinama .prolazi po nižim kotama.karakter korišćenja u prošlosti. *Na degradiranim teritorijama (iskop rude. -skulpturalni reljef.zel.P.narušene). -Komponovati prednji plan . Pozitivan . -Glavni prostorni element naglasiti sa ostalim. *funkcionalni komunikacije (horizontalna i vertikalna povezivanja). Reljef je najstabilnija komponenta (pozitivnih oblika-uzvišenja. *Na jaružastoj teritoriji (jaruge i uvale) .a i za male zbog event. -slobodna .depresije manjih dimenzija. -povezivanje staza stepenicama *Na brdima (brežuljcima) . mir i monumentalnost. *Na padinama .mali. zaštita od sunca  ovo se obično radi za memorijalne parkove.locirani u brdovitim područjima.izabrati najpogodnije sa najživopisnijim pogledom. deponija.potčinjeno mogućnostima teritorije. Ovim se određuje i zemljište i vegetacija. vodeći računa o estetskim i funkcionalnim zahtevima objekta.način plastičnog oblikovanja reljefa putem veštačkog stvaranja njegovih oblika.vetrozaštitni nasipi (povećan komfor) i vodozaštitni. *Ravnica u prvom planu ističe u pozadini glavni prostorni element. Dobija se: Statički karakter. zemljokopi) specifičnost . -orijentacija vizura i staza. duž reka i velikih vodenih površina . Treba znati vrste degradacije i tehnološke potrebe rekultivacije.kreativnih rešenja. Efekat dominiranja ravnice.jako izdužena podužna osa . zanemarljiv pad (Versaj): -vizure na sve strane.t°režim.vodene P. majdan.// -Tačke za posmatranje .izduženo sa obalom (Kalemegdan). Kompozicioni razvoj: *odozgo naniže ka padini: -vršni deo se sagledava ododzdo.*određivanje vizuelnih veza unutar teritorije i izvan.12. To opredljuje načine korišćenja.jako izražena. *tehnički . a vizure odozgo (široki ugao sagledanja).//2 varijante kompozicionog rešenja.P(nepogodne. vode. -zatvoreni i poluotvoreni masivi.

h=1. parkovima). vodena pena. kod vodopada (visina.52m.voda u pokretu. *odnos parka i vodene P . *Oblici obala vodenih P* . +Građevinski objekti brane.bitno: ugao pada zraka na P jednak je uglu refleksije. obliku i visini.ne trasirati blizu obale i na istom rastojanju od vode. Obodom vodenih P ograničavaju i zatvaraju prostor. odvodi za suvišnu vodu . Poluostrva. Fontane u geometrijskim parkovima . daje akcenat. i na estetiku *centralni sadržaj i *distanca . dominanta. pretvaraju se u stepeništa .treba da prostorno dele vodenu P i ne smeju narušiti celinu vodenog ogledala. Lokacija .sagledivost. prolaze pored vidikovaca. Razlikuju se po arhitekturi i skulpturalnoj kompoziciji. refleksija. konture. obavezna su hidrološka istraživanja šire teritorije parka: da li je obezbeđen izvor za snabdevanje vodene P.13. (visok.ogleda se nebo široko. +Staze . moći strujnica.naglašavaju vodeno ogledalo i postavljaju se na različitom rastojanju od vodene P. brzina) *Oblici vodenih P i elementi sa vodom* Izvor (vrelo) . -na mestu bivših majdena kamena. Ako se formira na zemljištima nepovoljnim za izgradnju (sanacija terena): -u cilju snižavanja podzemnih voda (gradnja vodenih P i ostrva). posebno za geometrijski stil.dekorativno .horizontalne ravne linije i vertikale zelenila. *Stvaranje kulisa . uz liticeskraćenje/ *dekorativni efekat zavisi od: veličine i snage vodenog toka.kanala.k. moćan pad vodenog toka.za odvođenje vode iz fontane u vodnu P na nižem nivou. ribnjaci.otvorene vodene P sa ravnim obalama odražavaju mnogo svetlosti i neboutisak širokog i svetlog vodenog prostora.od zasada  smenjivanje efekta svetla i senke. jačina. Sakrivaju prostor.vodene strujnic.trasiraju se staze kroz najinteresantnije delove. *akumulacije.sprečavanju jako isparavanje i zamuljivanje. jezera . *ostrva . slivna P. Vodopadi i kaskade . mostovi. ostrva i grebeni . umanjuju eroziju zemljišta. Daje utisak izdužene vodene Pvizure su po podužnoj osi.šire i sužavaju perspektivu. *aleje i staze . povećavaju rok korišćenja vodene P. stvaranje potoka. nivo vode i reflektujući objekat /livada na čistini . povećavaju visinu obala. Masivi se prosecaju radi vizura.fon za sagledavanje. lociraju se paralelno sa obalonom linijom  lepeza perspektiva sa vidikovca ili mosta. *Poljane .oblik im je određen reljefom. prisustvo lonijskih kompozicionih elemenata . Korišćenje prirodnih elemenata u pejzažnoj kompoziciji – voda Vodamikroklimuveća vlažnost. izdvajaju se vidikovci koji se orijentišu ka vodopadima. širi.ekološki zahtevi biljaka. par se formira oko vodene P i orijentisan je ka njoj. Vodeno stepenište . Reka i potok . širine. osobine zemljišta.obostrano. konturu vodene P ne treba obuhvatiti pogledom. Kompozicija: *Obalni masivi .kaskade u geom. +Izbor biljnih oblika . niža t°. rudnih kopova. *odraz u vodenom ogledalu . (na malim padovima sa stenovitim koritom). v.

sadnja u liniji. širina 100-150m .buka prašina). razređena struktura ista vrsta. divlji kesten. šumice *pojedinačna gurpa slično kao i soliter . oblik.14.vegetacija Osnovni element parkovske kompozicije: -Drveće . platan. kedar.visoke žive ograde gusto sađenog drveća/šiblja okresane.vezana za geometrijski stil.20-50stabala jedne vrste *šumica -zasad P 0. Pozadi više. buka) autohtone i visoke vrste i 2. hrast.niske). struktura i boja kore (lipa.ima sitaknut položaj. To su krupne. Zakoni razvoja.rast 1-2m . ravan zeleni tepih. Bitan položaj zbog sagledavanja.sr.?: radi čega? šta treba da izražava? veličina. -akcente i dominante.habitus (veličina i oblik vrste. topola. prašina. zahtevi za zemljištem i klimom.izolacija 1.u grupi ne sme biti 3 ili više stabala u redu i rastojanja između stabala ne treba da su ista. šiblje ili mešovito). šiblja. *dva reda obavezno . -deli i raščlanjuje parkovski prostor. sadnja u ritmičnim redovima oko staza koje se usmeravaju ka centru ili dominanti kompozicije.periferni-zaštitni(vetar. *4reda=21m. načinu nege (kresane ili ne). -obogaćuju kolorit.najveća i najkompaktnija strukturna jedinica.5m.slobodnorastuće7oblikovano u 1/> redova dekorativno.parkovima.unutrašnji *aleja . jela. zapadna tuja) i brz rast (brest. Korišćenje prirodnih elemenata u pejzažnoj kompoziciji .4-14m..5m do 2-8m -Trave: travnjaci za redocno korišćenje i livade 1-2 puta godišnje *parterni najznačajnija paradna mesta. sa šibljem s doda još 1m.u redu 0.maskirajuće.ograničavajuće.zavisi od broja i kompozicije. oblik stabla i način granjanja. boja i mozaik lista. vrba.. mogu se kombinovati drvenaste i žbunaste vrste biološki usaglašene.5-1. bliskeparkovski masivi. redova sadnje (30-50cm između redova i sadnica). Individualnost . izražena masa krune. -stvara siluetu zelene P. breza. Projektovanje grupe . Podela: po visini(visoke. Gnezdasta sadnja . -Žbunje: *žive ograde . . iste starosti. javor.kombinacija jedne ili više vrsta drveća koje se nalaze izolovano na otvorenom prostoru neke zelene P. plodovi i plodne cvasti) stalne promene pri rastu habitusa i u odnosu na godišnja doba. oblik. Oblik je uslovljen genetikom i uslovima sredine *grupa . ulica:*dvoredno+travna traka=13. boja i mozaik lista.. Senoljubive vrste: spor rast(lipa. Tipovi strukturnih elemenata su: *soliter . uramljuju otvorne deo kompozicije. šire i žalosne ka livadi.. sanitarnohigijenski značaj (t°. dobro razvijene biljke. Biološki je trajna zajednica drveća. smrča. sofora. sastav vrsta? Pravila . fon cvetnoj kompoziciji *običan . napred niže i biološki kompatibilne. *zeleni zidovi . ariš. ariš) *bosketi . Koriste se biljke interesantnog oblika krune.prostorna dominanta. Šišani zeleni zidovi h= od 0. *jednoredno>=8m. *drvoredi . -ispunjavaju igrom svetla i senke. za park 100-200 stabala *masiv .3-5 stabla (2-3 u jednu jamu) na rastojanju pola do jednog metrazajedničku krunu. čempres). *veće grupe . brest. cvetovi i cvasti. *livadski . Strožije krune ka objektu.livade i poljane slobodnih oblika.5ha.razlikovanje od okoline. Stvara: -prednji i srednji plan pejzaža. Izbor vrsta . odvaja namenu površina.5-1. smrča.šišani masivi drveća i šiblja u geometr. skverovima. Najčešće se koriste šišane forme. perena P=10ha. prvailan raspored i veštački oblik kresanjem. -formira poljane. br. Originalna struktura stabla i grananja. a čine je minimalno tri primerka drveća ili šiblja (drveće.zelene P na ulicama.

autohtone ili 2.vrsta <=3-4. Projekcija krune . *zrela 50-60 god . kombinacija. vlažnost. razdvojenost +Oblik krune . *guste . vegetacija. „. ili uz ogradu visoke pa sve niže.izbor prema boji. rogozina). Tvrd kamen (granit. P=10-15% P zasada. a onda proređuje. Kompozicija . izgledu lista. za grupe +Brzina rasta . dobu cvetanja.sadnji >=3m2. Zavisi od kategorije zel. promena u godišnjim dobima +Veličina . travnjak -Cveće: jednogodišnje i višegodišnje. aleje. *Vodeće vrste .specijalni perenjak . perunika. *sezonsko .korišć. Izbor biljnih vrsta . tritoma). Na najposećenijim mestima (ulazi. dobu cvetanja.br. *kompozicija boja. značaj. šljunak. terase.P 1%>10ha. Spojevi ispunjeni zemljiom za sadnju. 2%10ha.direktan uticaj vode . i monument. grupišu se kao perenjaci naslonjeni uz živicu.(planinskog područja. *raspored po visini. Podređenst pojedinačnih elemenata jedan drugom i celini koja pruža jedinstvo umetničkog izraza. objekata. u sredini najviše. okolina. +alpinum . Parteri . tuf) imitir prirodu i biljni mat. arhit. mogu se kombinovati sa nižim šibljem..znač.kompozicija kamena i bilja.sade se i odrasle +Otpornost na zagađenje . Leje uokvirene travnjakom duž staza ili u parteru uokvirene bordurom. Pri izradi kompoz. *III linijske i vazdušne perspektive.tazl. *perene . %učešća cvetnjaka na zel. perioda njihovog razvoja: -za mlađi uzrast (do 20.uz ulice i ind.Promene tokom razvoja i usled mera nege.dekorativne kompozicije na ravnom terenu od niskih biljaka inertnih materijala i vode. +suvi zidovi . u cvetnom masivu 10m2. +perenjaci . *orezane .*žalosne . žuta perunika. samostalnim grupama (3-5 kom). 3%skver. Vrši se gusta sadnja. alohtone. Uslovi: *kontinuitet cvetanja. 2-3kom/m2 ili nekoliko desetina/m2.veštači oblici +Prozračnost krune . visini.*mlada sadnica 1-2m2(100-200kom/ha = 2-4% površine).dopuna u boji. blago nagnut unazad ka terenu. bulevar.pojedniačno/grupe. uz tramvaj. Elementi kompozicije . +miks-border . cvetanje uslovljava kompoziciju. niski četinari).*I teritorija.sanitarno-hig. +Uslovi staništa-insolacija .30-50m2 (20-60%).proleće-jesen bogatstvo boja.kamen u suvo sa velikim spojevima. Izbor vrsta zavisi od odnosa prema svetlu. zlatica. senka. *Prateće vrste . znati dužinu cvetanja i kombinaciju boja. okvir travnjaka ili u alpinumu. *vrste po ekološkim uslovima. fon: pesak.zemljište. rešenja utvrditi 2 osn.igra svetla i senke +Boja lista i kore . *odnos sa drugim biljkama. +oko vodenih P . objekti.ili su pored vode ili u vodi (lokvanj. svetlost.mauritanski .kolorit. Mešovite . lotos. *ređe . kombinuju se sa lukovicama i sezonskim. vodena P.. krečnjak. *II boje. osunčanost // Kompozicija (problemi) . *smena kolorita tokom godine.vrste perena u jednoj leji. +travnjak perene u lejama.1. peščar. pojedinačno. obale.svrha: zasenčenje objekata/trotoara. objekti) i kompoziciono najvažnijim (poljane. Od veštine korišćenja (I+II+III) zavisi i uspeh . nijanse.šine.Močvarne biljke“ pored vode i u vodi (rpgpz. raskrsnice).kontrasti sa fonom.zasadi od više grupa perena različiti u boji. kostur masiva i grupa. 25god) i za zrelo doba. a okolo sve niže. trgovi žardinjere.zaštita i fon.P. raspored. prozori. velike fleke u grup. platoi.razl.5%zel. visini.P ogran. cvetbi masivi sa perenama .prirodna livada sa poljskim cvećem.sastav. 0. pravougaoni oblik od 1:3 do 1:7 ispred reprezent.

sastav vrsta. +Plan lokacije . *dugovečnost objekta. *tehnička.projekat i radna karta (1:500/1000.položaj objekat u okviru grada. manje grupe. koordinira razradu svih projektnih materijala. novih zel.P razl. najbliži izvori vode. *tehnika uređenja i sadnje. * specif.projektant .sakupljanje podataka o: klimi i mikroklimi opisno i tabelrano (t°. vlažnost vazduha. .snimak terena. +Gl. nivelacija. detalji (1:200/100/50/20). poštovanje rokova i normi i sklad projekta sa željama naručioca. Tematika radova je: *projektovanje sistema zelenila.P. Organizaciono-metodske etape razrade projekta: *priprema i utvrđ. *obrazloženje projektnog rešenja.zadatak. **Tehničko-ekonomska analiza (organizacija građ. reljefu (pristupačnost. +Geodatski plan idejni projekat (30ha-1:500. *umetničko-estetska. 30-50ha-1:500/1000.mat. reke.rukovodi projektom. *detaljno istraživanje i valorizacija.osobinama. +Analiza prostorne strukture . *arh-umetn. vetrovi). Projektni zadatak . +Granske karte (kate veget i zemlj).zad:rešenje o dodeli parcele. geološkim i pedološkim uslovima (karte. Rešenje obezbeđuje: *usklađenost funkcional. urbanističkom stanju (opis stamb.i saobraćajnim vezama. predlaganje novih sadržaja/funkcija.opis i ocena. kompozic. sastavlja predračunske troškove i projektni program. jezera. opisi i tabele. mogućnost korišćenja). zbog vegetacije).radova: najliži izvor građ.istraživanje . +Predprojektna ocena (valorizacija) . rasadnici sa sadnim mat.izdvajanje teritorijalnih jedinica sa slič. odgovara za kvalitet projekta.proj. >200ha-1:5000).je osnova za razradu projektnih skica i izradi predračunskih vrednosti projektnih radova. Vrste projekata i postupnost projektovanja . kategorija. Rešavaju se pitanja: +naučnoistraživačka. +prilozi proj.zadatka. konture masive. +Rezultat je utvrđivanje i redukcija zahteva. transportne mogućnosti. granice prema prirodnim karakteristikama . predlog rešenja u skici. hidrologiji (prisustvo vodenih tokova i P. *razrada proj.od kvaliteta projekta zavisi kvalitet zel. *realizacija projekta u najkraćem roku i minimalni troškovi.P. potencijalna vegetacija). obim i sadržaj projekta sastavlja naručioc investitor.sad. *raspor.kompoziciona. karakter (sadržaje) i granice objekta.mat. 50-100ha1:1000/2000. *zoniranje. *arhitekt. geodet. regiona sa funkc. i objekata.izdvajanje fitocenoza . *proj. . gl.nameni. Proces projektovanja . zavisno od finansijskih i tehničkih mogućnosti. podaci o uslovima izgradnje. kamenolomi.kompoz. podzemni i nadzemni objekti. vegetaciji (fitogeog. zalivanje)).objekata. predprojektna ocena i analiza kompleksa.uslova komplexa i *razradu kompozicionog rešenja i strukture objekta. ulice. *rekonstrukcija postojećih zel.15. poljane. razrada projektnog rešenja Projektovanja-slož.zadatka. okviran predračun. odvodnjavanje. Uključuje: *proučavanje prirod. **granice komplexa.postojeće stanje zasada. Razdrada projekta: *raspored. *predmer i predračuni.proces prostorne organizacije i kreativnog rešenja objekta. *urbanistička. susedne zgrade. i manje 1:250/200).zelenila. uticaj na mikroklimu).projektni zadatak. prilozi. pejzaž-dendrološka istraživanja. kvalitet el. *konstrukcije. Određuje namenu(stil). padavinr. meliorativne i hidrotehničke mere (drenaža. dendrološko istraž.morfologija reljefa. deponije zemljišta.zgrada i dr. +Program . stvorenih . +Komplexna ocena teritorije. soliteri. opštine.

poprečni profili). prirodozaštitni (izdržljivost na antropogeni uticaj).zemljanih radova. *nivelacioni plan sa poprečnim presecima i tabel. *predlog izbora bilj. potok.deo. a sadrži: -text. *kompoz. poluotvoren (proređene šume). pustare). otvoren (poljane.reljefa (jaruge. (2) glavni projekat . putevi. 16. *nivelacioni plan (nove kote. +Pejzažna analiza teritorije završna etapa ocenjivanja. uslova sredine. brdašca). dalekovodi). *završni predračun troškova. izvor). blata). *urbanistički uslovi u textualnom i grafičkom prilogu. *tehnički opis obrazloženje rešenja.ršenja (staze. sanitarno-higijenski (komfor za čoveka). sečine. vodopad.objekata. *radna karta. funkcionalni (namena i sklad organizacije). +Razrada projektnog rešenja na osnovu projektnog zadatka i rezultata predprojektne analize. 1 2 3 4 5 6 7 vrste projekata i postupnost projektovanja projektni zadatak i program predprojektna ocena (valorizacija) predprojektna ocena po faktorima pejzažna analiza teritorije razrada projektnog rešenja kategorije projekata . *sinhron plan (podz. *predračun radova sa opisima pojedinih pozicija. staze). radi se na visokom grafičkom nivou). podloge). *perspektivni prikazi.vrsta na osnovu istraživanja stanišnih uslova.i nadz. uvale. pećina. putevi. +Predprojektna ocena teritorije po faktorima . +Tipovi pejzažnih jedinica:linijske strukture (korito doline.prostor.u cilju izbora najpovoljnije varijante: estetski (lepota komplexa). *poprečni profili (obračun zemljanih radova). potoci.generalno rešenje sa predmerom i predračunomza razgovor sa investitorom. obl. *tehnički opis. Grafički deo: *situacioni plan sa el. *postojeća veg.po usvajanju idejnog. Faze: (1) idejni projekat . reke. Sadržaj projektne dokumentacije i sinhron plan Opšti deo: *uverenja i potvrde o ispunjenosti uslova za projektovanje i vršenje tehničke kontrole. *sinhron plan. rezultati se formiraju u vidu izvođačkog projketa sa: *situaciono-kompozicionim planom (osnovni crtež projekta = geodtski snimak sa neophodnim karakteristikama. tehnološki (mogućnost uređenja teritorije). *detalji. *detaljni listovi u R. *predlog organizacije gradnje. soliter. površinske (padine. pojedinačni objekti (vidikovac. igrališta). *geodetski snimak terena Poseban deo: *analize položaja i dr. brežuljci). vodene P (jezera. stena. *projektni zadatak (potpisan od strane investitora. instalacije). +Tipovi teritorijalnih jedinica: zatvoren (šume).predmer radova sa tabelama. *obračunski deo . reke.plan zelenila (razvijena ideja situacionog plana u pogledu zelenila). objekti (zgrade. *kompozicioni plan zelenila (postojeće i novo). odvodnjavanje.

naučno-istraživačka. cvetni kombinati.//*Zabavni .zone.//*Memlorijalni .potencijalom savremenih gradova.nauč.8 9 10 opšti deo tekstualni deo grafički deo 17.ist. trgovima. izložbeni) opslužuju gradsko st. sanitrno-estetski značaj (u gradovima sa vodom . sportskih i sl.P.između stanovanja i industrije. buka. i stamb.individualne dekorativne parcele. zabavu)//*Skver:manji gradski sad.P u zavisnosti od veličine i funkcije. Stvara povoljnije uslovi stanovanja.korišć): -sportski.resursa autohtone i alohtone flore.//*Bulevar . voće. -memorijalni.ust.život. ograničenog režima korišćenja://*Sportski park .P ind.duž puteva i železničkih pruga (snežni i pešč.objekata.Ograničenog korišćenja .pojasevi.odmor radnika i zaštita od nepovoljnih uticaja. protivpožarni zasadi.ustanova.saobraćajn ica sa većom zel. sunce). -zabavni. kao i estetiku sredine.nanosi): vetroz. lečilišta. na saobraćajnicama.događajima i istaknutim ličnostima).//*Zel. Na spec.//*Izložbeni .P stamb.obj. vodozašt.objedinjuje veći br.odmor i igra dece u sr.P blokova sa individ/vilnom gradnjom .//*Gradski park: (višefunkcionalni 50-60m2/st): -cnetralni park kulture i odmora.//*Zoološki .//*Istorijski .specijalizovani gradski parkovi (botanički. oko javnih obj. Proučavanje bilj. kulturno-prosvetna ustanova. Do 50-60% ukupne P. mesta odigravanja ist. groblja. Mesta za kratkotrajan odmor.bliskoj prirodnoj. istraživanje i prikazivanje.komplexa .manji komplexi zelenila za kratkotrajni odmor i čekanje *2.objekata za zabavu i amift.>35-40% uslovljeni socijalno-inform. sakuplja.narodne arhitekture.za kolekt/indiv. *3.//Dečiji . namenjenoj P. dopuna je mreži parkova i sadova. mesto za odmor gradskog st.Javnog korišćenja . . sport i igra. rasdnici.//*Zelenilo oko adminis.//*Zel. igra i fiskultura.nezavisno od veličine naselja na osnovu sačuvanih spomenika kulture i arhitekture (posvećeni ist. u stambenom komplex.sa spomenicima u cilju očuvanja i stalne izložbe.fizička kultura. zoo. -gradski.//*Botanički .javnih zgrada . .događaja muzeji/izložbeni prostori. sport. i do 50% teritorije.bulevari-kejovi). -izložbeni //*Gradski sad: blokovski park (manja zel.//*Zel. automobilske ulice. sport i odmor.na osnovu sačuvanih obj. reonski i blokovski (specijalizovani .istrž. Klasifikacija zelenih površina je način sistematizacije zel.P. posebno dece.//*Zelenilo ulica i magistrala . i dr. -dečiji.Specijalne namene://*Sanitarno-zaštitne zone .stanovanje.naučni rad van objekta.//*Zel.zdravst. sport. ispred ind.spomenici. povrće. glavni deo sa spomenikom.zajednica . objekti i platoi za decu. gradskim ulicama.P ogran.P pri naučno-istraživačkim ustanovama . Sadnja sa obe strane trotoara zaštita (prašina.//*Etnografski . Zelene P: *1.dostupna svim stanovnicima.faxa . Funkcija: tranzitno kretanje i kraći odmor. mesto odmora.sa obj. istorijski. bez zabavnih.šetnja i odmor u prirodnom okruženju. odmor i sport radnika.kult-prosv.izolacija. čuvanje. odmor i rekreac.//*Zelenilo bolnica i dr.zel.//*Zel.P oko škola.//*Zaštitni pojasevi .pešačke ulice i aleje tip bulevara.

IV(100). *klupe h=27cm.šiblje. (2)sprave 250m2 zastor (tenis.obezbediti: sunce i čist vazduh. slobodne P za odmor. *gradilište . min40%P.20 panjića h=1050cm i r=20cm).mater. široki 40m.zeleni pojasevi sa prekidima.osveženje.zone. hemij. II .ind. (1)igre loptom 150m2=80m2čvrst zastor(gumirani asf)+70m2(trava/nabijena zemlja). travnato. raazvoj kretanja i ovladavanje telom. raskrsnice). balanseri .i hem. paralelni domin. ritmičke vežbe trčanje 200m2 ravna travna P. principi: kompozicioni plansituacioni plan.za igru dece. Jasle . Vrste su pionirske sa manje zahteva prema uslovima sredine. Ograda je ili maskirana ili vidljiva od ugla do ugla. 100 dece-4vaspitne grupe=1500m2(min). Posebna pažnja na bezbednost saobraćaja (krivine. bezbedan boravak.II(500). staze bic.vetru (i gl.objekti koji emituju štet. kontakt dece u igri.travnjak). depoe. Kompleksi dečijih ustanova . Sredinom glavne vrste. *sanitarnozaštitni pojasevi . drvoredi+biljne grupe+arx.P su u sistemu zelenila grada.prateće. Travnjaci i visoko rastinje oko objekata i obodom komplexa.5-21m. prašinu.100m2(50bašta+50životinje) (5)travnjak+drveće . koji nemaju škodljive emisije.29 i 34cm. skladišta. Zelene površine industrijskih zona i fabričkih kompleksa Podela industrija: I .100db(500m).tobogan i užad. protivpožarna. zasenčene. brežuljak za tunel/cevi + pločnik 100m2(kam. travnjal. normativi. nizvodno od grada. bočno . zaštita.domin.trotinet 100m2 beton. psiho.2-3god (6m2/dete) travnato 2/3. Organizacija ind. jednostavan oblik igre. *provetravanje .ind 5-8km.bet)=400m2 (4)živa priroda . mogu se uklj. odmor i igra (5)oprema: *sprave mekši mat.*izolacija od buke 120db(3km).80db(150m). Izbegavati pravolinijske zasada pored puteva i objekata. prostorom i orijentacija. Zelenilo je: spoljno (javno) i unutrašnje (ograničeno).uzrast i potrebe .mat. brežuljak 20-30°. privredni značaj (trava-seno).Za metalur. Lišćari za protivpožarne pojaseve. čvrsto 1/3 (betno .V(50). stvaranje.sa materijalom i dečijim kreacijama. peščanik 30m2 (3)gradilište .i emoc. i metalurš.cigl. Biraju se vrste visokootporne na gasove. Zel. u stambenu zonu. Listopadno drveće maljavog lišća. Klase ind. *Veličina i namena: 15m2/dete predškolsko. smanjene P koje reflektuju sunč.16-24mes (3m2/dete) uz zgradu terasa u ravni. Uređenje unutarfabričkih komplexa protivpožarna i maskirna f-ja. Veličina i osobine . 7-8redova . zator . prva iskustva. 19. . prakinge (40% pod zelenilom).emisije 8-10km.travnjak 300m2.tartan. zelenilo uslovi za zdravst-higij. Zauzima velike P pa se koriste za garaže.roške.Veće P su pejzažno oblikovane. tobogan 40°. oivičeno niskim.staza za tricikl). Udaljiti od stambenih zona. za male P .geometrijski.18. prilazni pravci zanimljivi. i stambene zone.obj.širina 7.el.E i koje emituju prašinu. penjalice .hlad. Funkcije zelenila:povoljnija mikro klima.III(300).između izvora zagađ. *živa priroda sa alatom i kućicom za život. sadržaji. i širina zone I(1000m). dim. . estetika.1/3popločano.vetrova. asfalt.zone: *sanitarnozaštitne zone . suprotno od pravca duv.I grupa 6-16mes -terase vezane za sobe. (ljuljaške sa gumenim sedištem. III gr. II gr.pešački pravci isto II).

sankanje. Miran odmor 0.Zelenilo-vizuelna izolacija i insolacija. *šetnja i *sport. sprtskim komplexima. kompozicija. Stambena zona = komplex stamb.funkcionalno zoniranje. značaj.20. *po . *miran odmor. objedinjuju razl. *Podela po teritorijalnim karakteristikama: gradski(u zoni grada). Dečija igrališta 0. školama (i međusobne veze) dr. *zelenilo centra mesne zajednice.Sadržaj:-prostor za miran odmor. 20%zatvoreno. rekreacija 16-20m2/st.Izolovano žbunjem i drvećem. trava za gaženje.zajednica.kompozicije(podržavaju lokal.za odmor učenika. Pešačke staze najkraćih pravaca 1.f-nalne zone. vertikalno ozelenjavanje.. II 4-6. Park . strukturni elementi zelenila Stambena zajednica je osnovna organizovana društvena urbanistička jedinica.5-3m širine.tereni (600-1800m2). selidba + parking.*Kompozicija*-pravci:pejzaž.10%otvoreno. 2-2. Stabla za penjanje.P. i sanit-hig). 21. III 7. Slobodne P . dimenzionisanje.blokovima. Zelene površine stambenih zajednica .Igrališta za decu tkđe. kombinovano: igrališta i sport. nacionalni].dvorišni masivi(izol.gradskim zel. -sportsko igralište(rekreac i trim staze). kružna staza za trčanje+prepreke. sredina bliska prirodi za celodnevni odmor. prigradski(u prigrad-rubnoj zoni).Platoi su udaljeni 10-15m od igrališta za decu.1m2/st (1-3 osobe 10-20m2. maximalno do 100m2). Gradski park . međunaseljski(van rubne zone) [park-šume. *zaštitne zone. miran odmor i šetnja platoi(rekreacija i mikroklima): *aktivni odmor(sportski tereni). Vizuelno estetska f-ja. *zelenilo ulica i magistrala. izletišta. Imaju tendenciju razvoja. Veza sa društvenim centrima. Platoi za sušenje veša (od15-20do80-100m2) i smeće(4-20m2).sr.dece.igralište.5% cvetnjaci oko platoa za odmor i objekata. sadržaji Park je u savremenom gradu najvažniji element sistema zelenila . Sportski centar izolacija.lokacija. Klupe i zelenilo u betonskim žardinjerama. Izbor vrsta i raspored-dinamika-četinari(zimski pejzaž) 200-250sadnica 1500-2000žbunova/ha. izolacija drv. Peščanik i bazen da su osunčani.i žbun. dostupnost. i radi provetravanja.dekorativno. odraslih. masovna okupljanja-pejzažni stil~prirodnom-najvećim delom. *Po funkcionalnoj nameni: višefunkcionalni i specijalizovani.poboljš. Kompozicija zelenila: *stanovanje . i mikroklim. provetravanje. park je veći masiv zasada koji poboljšava mikroklimatske uslove i organizuje odmor i rekreaciju. širi se rekreacija. kompozicija. organizacija: namena . Zoniranje: *stanovanje. -dečije igralište.izolovana. sanitet.zasadima . Locira se oko zgrada. služe i igri dece .pejzaž) i ravne popločane P(geometrijske konture).živ.8-1m2/st (I do 3. botanički i zoo vrt.Trasiranje staza.socijalni i sanit-hig. Zelenilo koje odvaja ove zone treba da ih ujedno i objedinjuje. Pešačke ulice prilaz vozilima.12-14god). *blokovsko zelenilo. dr. Socijalni značaj neutralisanjespecifičnih uslova života. 70%poluotvoren. za predškolski uzrast 15-20m od zgrade. Def. Elementi sistema zelenila: *rejonski park.Jvnog korišćenja P≥2ha. -travnjaci za igru i odmor. Fontane i bazeni .mesto svakodnevnog odmora i neophodan element prirode.

lakše ali skupo održavanje. simetrija~izložbeni i memorijalni parkovi. +proleće i jesen 50-60%. Funkcionalno zoniranje zavisi od položaja prema: -stambenom komplexu. vršiti izdvajanje i zaštitu komplexa. drugostepene . botaničke bašte. parkovi ograničene teritorije. *Lociranje: postojeći zasadi. Topijarstvo. pokrenuto-pejzažni daje slobodu stvaraocu i dolazi do izražaja njegova kreativnost 22. Oživljavati umrtvljene teritorije. -dr. Postoje i kompozicione ose. glavna . voda(reka. *pejzažni* približan prirod.ribnjak. mogu i dvosmerne staze sa cvetnim trakama po sredini. -šetna. *mešoviti*geom i pejz po potrebi. *sport (15-20). +Aleje. vodene P.mase posetilaca(≥10m).zel.ulaz sa centralnim delom i obezbeđuje kretanje gl.br. materijali Zoniranje:svaki obj.funkcije. platoa. jednobraznost.hrana. trasiranje puteva. reonski. obezbediti mogućnost susreta i opsluživanje posetilaca(telefon. lociranje objekata. najveći grad(14-15). lokacija i dostupnost . slobodan stil~gradski park. korišćenja saobraćaja. *zona ulaza*: +Glavni ulaz lociran u odnosu na saobrać. Može biti više centara kompozic. Dimenzije: ≥60m2/posetiocu: +leto i praznik: mali grad(8-10%uk. staza.štampa. zemljište pogodno za šumsku veget. sportski parkovi.wc). intimnost. Izbegavati zgrade i obj. na sredini može muzički paviljon. javnog saobraćaja(raspored stanica). Stilovi u kompoziciji: *geometrijski*-geometr.paralelne sa glavnom ili pod uglom. zona *miran odmor i šetnja (53-63%). Odnos veličina funkc. u odnosu na prolaznost. zastori:pločast mat/tartan.javnom značaju: gradski. vizure. Intenzitet posete zavisi od: udaljenosti. jači kontrasti.geom.st). konfigurac.otvoriti vizure ili oivičiti grupama drvećšiblje. način projektovanja. bolje crvenkasto šiblje sa fonom od breza. prolaznost. *masovna zabava i sport(10-15). dečija igral. Parkovski sadržaji . masovnog okupljanja. +zima 30% od letnje posete. *ekonomski deo(2-3).(150-200m) sa srednjom zelenom trakom. Gledališni objekti otvorenog ili poluotv-paviljoni. pešačke dostupnosti.(promenada)glavna aleja. dužina tsaze 30’sporog hoda + . Izbor stila zavisi od reljefa.jezero) živopisno u komb sa veg./komplex dobija svoje mesto najodgovarajuće njegovoj nameni.oblicima.putevi i staze 5-20%P funkcija i estetika. veći grad(10-14). rezrvati. Ravno . stvaranje vizura (otvorene i zatvorene).pošta. trase staza. -tranzitna(300m) dinamika zelenila se postiže jednobraznom formom krune koja se smenjuje sa piramidalnom. stroge konture. uticaj prirodnih uslova na kompoziciju: plastika reljefa . blokovski. vegetacija(postojeća). a zelenilo se postavlja simetrično duž nje(obično jedna vrsta.P.osnovno mesto za podnevni i kraći odmor (potreba za izlaskom iz grada). stanice.smena pejzaža. vodi ka centru. očuvanje prirode.terena. ulazi. -kružna staza-park>3ha. veličine parka.(7-12). pravilnog stabla i krune).svečani trg(u geometrijskom centru) i spomenik(u dubini komplexa). individualni saobraćaj(tranzit kroz park)-parkinzi. *Centar kompozicije*objekat(na ulazu). park šume. -šetalište. vrednim objektima na oba kraja. *Kompozicija*raščlanjivanje teritorije na srazmerne delove.. -saobraćaju + posećenosti.duž kretanja. nacionalni. +Sporedni tkđ. -glavna alejapovezuje gl. Proteže se zavisno od reljefa.rešenje. Prav deo puta sa drvoredom i kompozicijom. -krivolinijska.

svetlo.bazeni. platoi za igru. Zastori puteva i staza. od metala.svetiljke. kanali(dekorativni i sportski). -odmorište. poljanem paviljoni. kaskade. rekreira. -samostal. kuglanje.prašina).krivine. plaže. +dekorativne+(oko spomenika. Autentične (umetničke) rešavaju se zajedno sa ulazom: +metalne+(livene/kovane). *delova ogranič. baktericidne.500m2/postelja~200m22. pergole.mat. vrste svetlo i senka bez trnja i neotrovne. poprečni 3%.1. Platoi za odmor.vodene P i fontanečesto je voda samo dopuna skulpture ili mesto za akvatične biljke.veća transpiracija i duži veget. U skladu sa okolnim građ.bez puno krivina. dekor. kao filteri ka zoni mirnog odmora. medonosne. max otporni.alejom. otvorene scene sa gledalištem. izbeći nagle uspone. Ponekad mlaznice osnova cele kompozicije.ulazpovezan sa gl. debele 3. Mali vrto-arh. pergole. Mali dekor. pokrivene aleje. -objekti-bazeni.. sprave. zaštita(buka. cvetnjaka. odvajanje namena P. formiraju zelene zidove. Zelenilo .-proplanci.održavani parkovski travnjaci po kojima dozvoljeno hodanje. četinari i cveće(dekor): hladovina.period.kulturno-uslužne-odmor. najmirniji deo. nealergogene.peščar). +cigla.namene. hladnjake.podužni 8%.ograde. ali različite distance . Dečiji sektor obavezno prema uzrastu dece. kiosci.celinu zgrada.akt. veselost boja. Zona mirnog odmora . odvajanje saobraćaja od centra. Norme: zgrade 10%uk. Parkovi u gradu pored kružne obično imaju i dijagonalne . obaveštajni znaci 23. -za penzose. Ploče (30x30 i 50x50.Veget-sa spolj str. trase jednostavne.strukture) i kombinacija razl. 2. 1000ljudi=12bolničkih postelja.paviljoni. travnjak otporan na gaženje. travnjaka}=psihološke) Elementi za oblikovanje reljefa: stepenice. jarboli. izbor bilj. u senci drveća odogvarajući stolovi i dr. i pejz. šišane žive ograde). širine 6-8m. -sporedni putevi i staze. žardinjere. gusta mreža staza i puteva u sklopu sa reljefom. vodene P.//Dekoart.zaštita od kiše. razl.parkovski mobilijar. telefoni. Zone sports i masov. //Trejaže i pergole-laki obj. fitoncidne.trgovinskepaviljoni i kiosci. mikroklim.sanit-hig. a ih locirati uz sporedne ulaze. oprema. „čekaonice“ . *ograde parkova.korišćenja.veća polovina parka. i pored vode. kartanje. škrape + pešački mostići. Zelenilo bolničkih kompleksa i drugih zdravstvenih ustanova radosna i vedra sr. *spec. lepezast prostor. +kamene+(granit.bazeni. -livade za šetnju. pogled na otvoren.krečnjak.mesto sa klupama pojedinačnim/grupnim sa raznovrsnim sadržajem koji opušta.P.gust zaštitni pojas. oblikovanje.perfekt. gusti masivi drveće i žbunje+livade.vrsta autoht. bez prašine. boja ne jaka u odnosu na veg. raampe. blizu ulaza.zasena.// Nastrešnice i paviljoni . drveta i pokriveni puzavicama.povezuju kružni put sa centralnim delom. 80.klupe za odmor.dinamika. Pravolinijski rešeno sa stazama i čvrstim zastorima. prilazi vodenim P. odmorišta.sa reljefom.dugovečni. +od biljnog mat+ (slobodnorastuće. -igrališta.5-7cm) u kombinaciji sa betonom. vodene P ukloplj. vaze.da je najpovoljniji. kar.beton+(P raz.mat.tranzitne staze(pešačke aleje). zastori bez prašine.obj. sa unutraš.keramika. obično su krivolinijske(reljef-prate ga). arhit.4m2/st.tenis-ograda maskirana 4m. vidikovci.(elementi): fontane. potporni zidovi. Izbegavati masovno zadržavanje građana. Padovi . ravni udobni. Ograde: prema nameni: *uključene u kompozic.šah. udobne za šetnju. ne žalosne forme.

udubljenja i ispupčenja. -racio.posetilaca.jedna vrsta. zatvor(visoko drveće i žbunje kao izolacija od grad. u okviru stamb. font. *oko spomenika arhitekture. berberis). Biljni elementi u parkovskoj kompoziciji . sadržaji i kompozicija =mirnije zel.travni pokrivači: mauritanski(slobodnorastući). 26.gustina . izbor biljnih vrsta. +izbor vrsta . javnih i admin. prilazi.saobrać(Slavija).org. 25. glavni plato .tipovi zasada. adminis-poslovnog centra grada.vreme cvetanja. aleje 8-12m(široko razgr. . *poljane .platoi.pešačkog kretanja.centara i u sredini.šiblje. unutra . podela: otvor(parternog tipa: travnjak. staze 35) zastori . *zaštitni zasadi oko parka . aleje i platoi(sunce-senka).jela.fontane.zaštita i dobar fon. (zelenilo 60-65%. nema zaštitnu f-iju od buke/prljavštine. balans .parteri. orezane(lipa.drvo).šiblje.sklpture.vrt. fontane. Izbor i raspored: vreme cvetanja. ugaženi.trava. fontana. brzorast. piramidalna. *ispred javnih gradskih obj. klima. dom. dekor. Stambene zajednice . fon priodni ili vešt.parternog i visokih zasada koji stvaraju odvojene celine).harmonična ili kontrastne forme boje.cvetnjak.spomenici. brzi efekat . *drvoredi .(komb. voda . skulpture. Skver .specifič.objekata. pokošena trava.igra svetla i senke.5-4m. fon:trava. mesto.pejzaža(retki su)) cvetnjaci 24% kompozic. staze. *u okviru obj.forme (pramid. Tipovi: *skv. Fokusna tačka prostorne kompozicije: -funkci.saobrać. Pešačke zone.bazeni.potrebama. kolorit Tipovi zasada: *grupe . sporedni .5.[poliklinike. kombinacija boja.+prozračnost: guste. 10%objekti 24. prilagoditi postojeću veg.jedinstvo celine i delova. -mesta odmora.ovalna jajasta. sanatorijumi obično van grada.sanatorijumi].+dekora. -umetnička vrednost kompon. karakteristike. stolicee. poluo. intervali koji otkrivaju perspektive. pored aleje .zdrvlja.nekad parteri.namene.f-ija predvorja . spolja . ulaz naglašen žbunjem.atrijum.odnos elem(platoi staze i zasadi):kapacit.betons.obj. namena skvra. staze-širina gl=4-6m. *stamb. trgovi. uključenje u pejzaž (beli bor+ breza).+kolorit-promena vremenom. zemlja.žalosna).postojani.stvoren.jezerca. *memorijalni. dopuna u regul. obj 0. tucanik. odmorišta. dopuna arh.ploče. dekorativni. klupe. inertni materijal. sporedne=1. retke . *planiranje: elementi(spomnci. naglašena zgrada. vodene P.rizla. kaskade + mobilijar.kompozicije.ispred trgov.reona i blokova. fon:reljef. ulica. *cvetnjaci . veličina.vrste.zavisno od okolnog sadržaja. ulica . ose. staze).*lociranje: u zaštitnoj zoni magistrale.ulica su. okolni obj. cveće. Trg. Javne zgrade .zeleni zidovi..tuja. 70%zelenilo.P javnog korišćenja ≤2ha za kraći odmor i dekorativno formiranje gradskih trgova. danas slobodne konture sa perenama.korišćenje. 20%saobraćajnice. travnjak. reljef. odvojeni su od kolovoza nasipom/zidom/zasadom (u useku h=56m).kiosci). pešačke i stambene ulice +bulevari .opadanje lišća. duž glavne ulice u centru.

provetravanje - intervali; ulazi (na kraćim i dužim str - 100-150m); prekidi otvoreni zel.parteri. +kej - aleja duž obale. *popreč.prof.rešava se zavisno od:vodenog režima reke, karaktera reljefa i prisutinh zasada. linijski+parterni karakter (sagledavanje suprotne obale).+Urbanistički: oslobađanje od saobraćaja i ind; nameniti rekreaciji i urb.f-ijama; približiti stanovnicima; centralna osa sistema zelenila. (Pirot-dvostruki drvored lipa; Novi bgd, zemun). vrste: vrba,topola, jova,taxodiu,neki hrastovi. +centar - (Trg): *organizacija javnog života stanovnika, masovno okupljanje, trgovine, demonstracije. Zone: *admi.društveni - gl.trg, kretanje usmereno kanjemu.jasno i jednostavno(travnjak+široke krošnje). arhitektura:zelene mase, ravnoteža. usmeriti i naglasiti. *kultur-prosvetna - više otvorenih prostora povezanih pešačkim promenadama. stilska usaglašenost i kratkotrajni odmor. *trgovačka organizacija prilaza, platoi, zaštita od sunca i vetra, kratkotrajan odmor, susreti, dekoracija. *pešačke ulice - pasaži - veliki br.posetilaca; drvored+travnjak+parterno zel+grupe(senka)+skulpture+vodeni elementi 27. Individualno zelenilo stambenih objekata i vikend kuća =slobodne površine elementi zelenila grada. sanitarno-hig.i psih.značaj. povezivanje sa prirodom (vrt kao deo stana): *obj.u nizu; *porodični vrt; *oko vikendica. Principi uređenja: funkcionalno, racionalno i estetski (zavisi od: velič.i sastava i uzrasta porodice, profesija, mater.mogućnosti,zdravstvenog stanja, hobi, položaj i veličina parcele). Kompozic - sklad sa arh.objekta, sredinom, dostupnim materijalima i enterijerom kuće. Oblik i velič.parcele - zavisi od konfig.terena. Ravan-izdužena-pravlina; Nagnut-široka-nepravilna. Idealno pravilna odnos str 2:3, duža strana SJ. Položaj kuće najbolje na sredini(SI zbog senke)položaj vrta. Zoniranje funkc.zone: +predvrt - ispred kuće, dekorativno otvoren ka ulici. f-ja - obezb.prilaz od ulaza na parcelu (garaža/ekon.deo); drveće,šiblje,travnjak - ističu/kriju kuću; zaštita od ulice. Prilaz garaži 3m, bolje 2trake nego beton. Ovde je i ekonomski vrt(deo), a zelenilom se odvajaju namene P;+miran odmor (i igra dece) iza kuće, osunčano za igru + tobog,peščan,ljulj,klac,penjalice(drvo). 1,5m2pešč/detetu; bazen 20cm dubine, sportski teren, odmor odraslih, bazen i mesto za sunčanje; +povrt.i voćnjak povrt.zaklonjen, sunč.str, zavetrina, udaljeno od mesta za odmor. odvojiti ogradom. voćnjak uz ivicu vrta, neprimetan prelaz od dekorat.ka voćnjaku. +vrtno-arh.elem terasa,zidovi,staze,platoi,stepenice,ograde,pergole,paviljoni,skulpture,osvetljenje ,nameštaj. +veget. razdvaja,naglašava,zaklanja. puzavice - veza spolja i unutra; dekorativnost, travnjaci. *obj.u nizu - dekorativni predvrtovi. popločane staze+cveće+šiblje. grupe - ram za objekat. eliminisanje ograda; *porodični vrt ≤600m2 pravilnog oblika, veći deo parcele iza zgrade. dnevni boravak suprotno gl fasadi (JI/JZ) ; *oko vikendica - bogatstvo drveća i šiblja, prostrani travnjaci. 28. Memorijalni i etno parkovi

Memorijalni - ovekoveče nezaboravne događaje. javni. služe: odmor, svečanosti, mitinzi. Tematska podela: *istaknutim ličnostima; * istor.događajima; *mešovitog tipa; *spomenici istor.i kulture.(piskjarevsko groblje-st.petersburg, park partizana-mostar; park prijateljstva) Za ove parkove bitna lokacija DominantE. Obj.koji nije u skladu sa namenom komplexa, vizuelno se izoluje. Sinteza arhitekture, skulpture i vrtno-park.umetnosti. Monumentalnost, raspoloženje, šema staza, karakt.vegetac, geometrijski stil; manje f-onalnih zona, ravan reljef, platoi za masovno okupljanje. Šema kretanja je kružnagl.ulaz memorijal.obj. Ne presecaju se pravci i ne idu u susret jedan drugom. Zsadi: arhoblici i forme, šišani bosketi, žive ograde, zeleni zidovi, parter.travnjaci, niski cvetnjaci. Kolorit: kombinacija kamen-metal sa travom. Sistem vodenih P. Osvetljenje. Etnografski parkovi - izložbe tj.muzeji na otvorenom. odnos prema kulturnom nasleđu. Kolekc.arh.narodnog stvaralaštva određene epohe, prikazan u verodostojnoj prirodnoj sredini, pa je zaštitna zona mnogo šira. +Muzeji narod.stvaralaštva i načina živoa - etno-sela. Spoenici materijalne i duhovne kulture. Prenošenj.obj ih oštećuje-NE! 29. Botaničke bašte i zoo vrtovi Botanič.baš-naučno istraživačka i kult-prosv.ustanova čije se zel.P koriste za prouč.biljaka i odmor gradskog st. Delatnost:prouč.biologije biljaka; zašt.autoht.vflore; očuvanje kulturnih bilj; širenje asortimana (aklimatizac.i selekcija); prikaz prirod.bogatstva i lepota bilj.sveta, učilišno-vaspitni rad sa đacima i studentima. Prikazano domaće i str.rastinje po grupama. Lokacija: rubni deo gradskog parka, povoljni klimatski uslovi (vetar,reljef,voda,zemljište,veg), pogodna saobraćajna veza (sređeni ulaz i parking). Funkcionalno zoniranje izložbena, experimentalna, rasadnik, oranžerija, ekonomska. +Izložbena (botanič-geogrfka; sistematska; ekološka; pejzaž-dekorativna). Pejzaži - vrste koje se formiraju i povezuju (šumski, parkovski, planinski, livadski, vrtni). Neophhodni putevi za mehanizaciju - neophodno zbogsistema nege i zaštita. Sagledivost se postiže: -raspored exponata na osnovu expozicione struktre¸mreža staza - šema kretanja; -akcenti u određenim tematskim delovima; -kompozicija neizložbenih delova. Mreža puteva i staza radijalni i kružni tokovi.*jednosmerne šetne - kružne, perifeijom expozicione zone (park>100ha). *pešačke prate reljef (široke min 3m). *sekundarne pešačke (unutar izlož.zone. široke 0,7-3m). Kompozic.zelenila na osnovu tematske sturkture i kretanja. Određuju se kompozicioni centri i ose; trase puteva i staza; raspored ulaza; platoi za odmor. Zoo vrt - kultur-prosv i naučna ustanova sa slobodnim i zel.P za čuvanje, prikaz, i istraž.životinja, kao i mesto odmora st.Veze saobraćaj sa svim delovima grada, bus i želez.st, pristaništem,međugradsk.putevima, stanice i parkinzi. Lokacija izolovanost od magistral.saobrać, garaža, ind. Suvo dobro drenirano zemlj, prirod.veg, prirod.vodeni tok. Funkc.zoniranje:izložbena(50-60%), odmor(30-40), nauč-istržvčka, sanitarno-veterinarska;administr-upravna. +Izložbena - tipovi predela(šumski, parkovski,livadski, jezerski,stepski, planisnki). ~Parkovski tipovi(otvor.prostor poljana i livada, masivi, šumice, grupe/drv-

žbu.veg/,jezera/kanali,kaskade). Objekti: kavezi, ograđeni prostori, gledališta. organski povezani sa okolnim pejzažom. Odmor centralni deo na gl.maršrutama. U međuprostoru izložbene zone. mesto odmora povezan sa gl.ulazima, +osn.obj.(kafei, paviljoni). Kompozic.zelenila rovovi za izolaciju životinja, kanali sa vodom, ispusti reljefa, platforme, viseći mostovi, veštačke vodne P, jezera sa ostrvima. Izbor vrsta: odgovara prirodnom predelu svake zonejedinstvena kompozicija. Vrste: osnovne domaće karakteristične za prirodno stanište. 30. Dečiji i zabavni parkovi Zabavni - javni, aktivni odmor i zabava. Objekti locirani u grupama po vrsti zabave, lakša organizacija i orijentacija. Grupa - platoi povezani pešačkim stazama i okruženi drve-žbunastim zasadima; odvojeni travnjakom ili grupom. Centar kompozicije glavna aleja/plato; zastori, provetravanje, senka(Prater-Beč; Diznilend;Tivoli-Kopenhagen) Dečiji - igra,zabava,sport,kultur-prosvet. Može biti deo gradskog. Povoljni higsanitar. i mikroklim.uslovi. Zaštita: od saobraćaja(100m širine);vetra;buke(10m);prašine. Nisu prolazni, što manje ulaza. Zemljište, reljef,dečija psihologija.Veličina: 60-100m2/posetiocu. Funkcionalne zone: -centralna(event.objekat); -sport-fisk; igra i zabava; botanički sektor; -za predškol.uzrast; -miran odmor; -ekonomski deo; -vaspitni rad i likovno obrazovanje(hvidovr-kopenhagen) po uzrastnom dobu dece. ulaz - plato za roditelje sa decom, u kolicima i igralište a decu od 6g, sa stazama za roške,bice,auto. na izvesnom odstojanju od ulaza - plato i el.za decu 7-14g sa travnim igralištem, bazen za plivanje i P za igru. fudb.igralište - buka i takmičenje.
31.

Organizacija slobodnih površina u stambenom bloku: dečija igrališta, prostori za miran odmor, pešačke i komunalne površine = 20.

Zelene površine magistrala i gradskih ulica - zoniranje uličnog prostora, funkcionalnost, tehničke norme sanitar-higij. i mikrokl.; estetski uslovi. Zoniranje: * z.saobraćaja (kolovoz); *pojas zelenila(zasadi - zaštita od nepovolj.utic;suncepešak,zastor-niža t°;od buke i prašine); *z.pešač.saobrać; *pojas objekata. Zaštita od buke - širina pojasa u granicama regul.linije. *brze saobrćnce 35m; *magistr.ul.(gradskog i reon.značaja sa tramvajem) 25m; *magistr.ul.(gradsk.bez tramv) 22m; *magistr.ul.(reon.znač.bez tramv) 18m; *stamb.ul. 9m. Efikasno:dvospratni drvenasti i žbunasti zasadi, žbunje potpuno pokriva prostor između drveća; gusta kruna sa velikom lisnom masom; šiblje koje podnosi senku. 3-6redova <512db. Tehn.norme 12m minrazmak između građevinskih linija. ≤6m širine kolovoza. drvoredi od uobičajenih vrsta. ako je manja širina onda drvored samo sa osunčane strane. Niske zgrade - retka kruna; visoke zgrade - više deblo. Kod jednostranih: trotoar je 6m širok, kolovoz 6m, kontra trotoar ≥3m(ulič.osvetljenje). Razdelne trake razdvajanje kretanja suprotnih smerova 3-4m širine. Osnovni el. je travnjak. *3m širine (travnj+razvučene grane šiblja); *4m širine (2-3 reda šiblja
32.

visine 1. Popreč. Brzina auta ne dozvoljava sagledavanje cvetnjaka.5% do ≤6%). objekta i trotoara. Trotoari za pešake lokalni kolovoz/zelena traka 6m između kolovoza i trotoara.otvoriti vizuru ka gradu. baštice >6m. Dubinski planovi . pešački prelazi). pravac. domin.ul (širina trot >4m.zgrada. a pad 0. Srednje trake razdeljuju suprotne smerove. Kompozicija zelenila parterni karakter. Pažnja! .fiskulturno-rekreativni *Organizacija 25-35m2/učeniku . uslovi isti za sve +vidljivost!.Zone. drveće uske krošnje sa žbunjem). Visinsko raščlanjivanje cvetnim zidovima koji se ne sade sa kolovozne strane. a ivične imaju sanitarno-hig-značaj.vetar. dinamika(promena na 50m).nasipa i useka. zelenilo Psihofizički razvoj deteta Praktični deo nastave: . pod rešetkom. jame na travi.6ha gde nema kolovoza . *učvršćivanje kosina.profil h=15cm. raskrsnice. sadržaj. Vrste: guste krošnje.zasadi. Kompozicija . Magistr. Kompleks školskog dvorišta . drveće na padinama nasipa.dalje. bučni deo terena .dvorište i sportski tereni (geometrijski i pejzažni) *Školsko dvorište 4m2/učeniku uz glavni ulaz izolovano od ulice školski izlaz/ulaz veličina-oblik zastor. prekidi ispred značaj. travnjak+šiblje (h=70-75cm). padovi podela prostora *Sportski tereni veza sa salom da ne smeta nastavi izolacija od ulice *Normativi za aktivnost: . reonsk. Raskrsnice i prilazi P=2. jedna vrsta. Popreč.karakter ulice.iz položaja pešaka.2-1. prilazima i mostovima. smena fenoloških aspekata.jedna smena >6m2 (10-15m2) Mirne P-ne bliže su učionicama.5m. Kompleks 15m od škole stil .3-11.značaja 3m. pa samo ponegde (stanice.5-5%. 33. instalacije podzemne i nadzemne.5m). šiblje u vidu bordura. Prozore ne okretati ka severu. drvored na 5-15m.pad(1-1.stručno-ogledni deo . kandelabri 70cm od ivice kolovoza. stambene 2.

kuhinja .letnje učionice Ekonomsko dvorište kotlarnica. hodanje.0. nošenje.uz izlaz iz sale . voćnjak.7-10god . element igre . rasadnik najpoznatije vrste terarijum za zoologiju insektarijum akvarijum kućica za ptice *Platoi .odbojkaško (2) ..meki asfaltni/tartan.izolacija kompleksa tampon .univerzalno travno igralište .5m2/učeniku *Saržaj: . penjanje.širok i gust (četinari i lišćari) vrste su bez bodlja i neotrovne drvo 100-200/ha žbun 1200-1500ha egzote *Ispred skulptura slična arhitekturi zgrade 34.5m2/učeniku (travno) *Vežbalište 8. gimnastika.košarkaško (2) .tenisit padovi .10-14god . cvetnjak.skakanje.0m2/učeniku dopuna nastavi biologije u mirnijem. Zelene površine specijalne namene 1.atletika.izolovano *Zelene površine obodno . trčanje. izolovanom delu sopstvena kreacija učenika povrtnjak.travni poligon (2) . sanitarno-zaštitne zone .vratilo * univerzalno igralište zastori .5-1% + drenaža *Školski vrt 4.jama za skokove .atletska staza (4x80m) . puzanje. sportske igre *Igralište 1.između industrije i stanovanja .

dozvoljeni . Vetrozaštitni i vodozaštitni (planiranje i izbor vrsta) pojasevi. Može biti šumsko-parkovskog tipa. zaštitni pojasevi .rekreativnih . lokalnih uslova. Plan i izbor vrsta Ekološki funkcionalni podsistemi sa funkcijom . Nije smetnja širenju grada.šumsko-privrednih . voćnjaci . sa funkcijom zaštite gradske teritorije od vetrova. vezivanje zamljišta Zaštitni pojasevi se formiraju kao višefunkcionalni biljni kompleksi u granicama građevinske zone.saobraćajnih i komunalnih za prigradsku zonu Sastav . Veličina zaštitnog pojasa .umanjuju isparenja.. odnosno dotok svežeg vazduha do centralnih zona grada. ako se formira na račun prigradskih šuma i parkovskog tipa ako se formira na račun novozasađenih zasada. vodozaštitne zone .smanjivanje nepovoljnih uslova makrosredine . da bi se što više pojačao proces izmene vazduha. vetrozaštatni za naselja 4.2. zagađenje.+ br. učvršćuju 5. prašine i snežnih nanosa. Služe za ograničavanje divlje gradnje i prekomerno širenje naselja u horizontalnom smislu. prečišćavanja i dotoka svežeg vazduha sa periferije ka centru.stanovnika (koriguje) 5-10km oko većih gradova >500m srednjih i većih 60m ostalih malih Vetrozaštitni pojas . protivpožarni zasadi 6.duž puteva i pruga od vetra i snega 3. cvetni kombinati 7. da se smanji dužina unutargradskih zelenih veza.širina zavisi od veličine naselja.vetar. zagađenje. Zabrana izgradnje bilo kakvog objekta osim: . poboljšanje organizacije rekreacije stanovnika i formiranja umetničkog lika naselja Zauzima velike P-ne koje bi se inače koristile ekonomičnije.postojeći zasadi visokog rastinja. asadnici. ali istovremeno i kao rezervna P-na za kasnije plansko širenje.Planiranje Smanjiti površinu i postojanje zaštitnog pojasa da se zeleni masiv sa periferije približi gradu. groblja 35..

.P-na vodotoka /ha/ >100m . . spec.do 25ha 3000m . formirati gajeve i šumarke . pošumiti najpre priobalne teritorije. Kompoziciono rešenje pratećeg zelenila puteva u prigradskoj zoni .može i plaža 8. šumske zasade eksploatisati 3. . .klime. podignute u cilju regulisanja vodnog režima i obezbeđivanja visokog nivoa uređenja priobalnih teritorija.tok .≥ 1000ha Vodozaštitne mere: 1.smenjivati sa otvorenim livadama i poljima 6. a onda malovredna poljoprivredna zemljišta 5. poljoprivredna . komunalno-tehnička . ne gusti zasadi uz tok . ševar) 36.poljoprivreda Nepogodna područja (plavljena. erodirana.prigradski parkovi (odmor i sport) 3. rekreativna .pedologije.objekti i mesta za odmor uzvodno Podvetrena strana . P-ne i voćnjaci 4. zabarena.biologije područja.Projektovaju prethodi: . kamen) saniranjem se povećava teritorija namenjena odmoru Vetrozaštitni: I . Širina pojasa .poljop.komunalni objekti i industrija nizvodno Sredina . trska.geomorfologije. neophodne hidrofilne (jova. → izbor vrsta. pojas vod.za lakši povetrarac provetravanje Vodozaštitni pojas → zemljište efikasnije upija padavine → sprečene poplave *zemljozaštitna *obaloutvrdna *vodozaštitna f-ja Vodozaštitne zone podrž.geologije.na pravac dominantnog vetra.zasad ≥10m pod travom 9.Analiza: . II .sanitarno-zaštitni rasadi 2. zasadi od raznovrsnog drveća u različitim kobinacijama zavisno od zemljišnih uslova i pozitivnog uticaja na hidrološki režim i mikro klimu 7. . zelene P-ne duž reka i akumulacija. Podela na funkcionalne zone pri projektovanju: 1. pokrovnost ≥30% (i više ka vodenoj P-ni) 2. zaštitna .objekti Navetrena strana . vrba.. sadnja vsta u skladu sa privremenim korišćenjem zemljišta 4.

održavanje sadnog materijala -Radovi se sagjledavaju sa gledišta: životne sredine. Rekonstrukcija puta → sačuvti vrena stabla *Drvoredi Do skoro su bili jedini oblik ozelenjavanja.bezbedno Vizuelno stvaraju neprozirne zelene zidove koji zatvaraju pogled na okolne predele. škarpe useka i nasipa. šumski komplexi. i snegozaštitni pojasevi. karaktera saobraćaja. travne i cvetno obliovane uske ivice outnih bankina. uz četinare) .brže zamaranje Uveče bacaju senku na put i smenu osvetljenih i zasenčenih delova Moraju se prekinuti na mestima proširenja. slobodni .-Dugoročno planiranje Dolazi do proširenja i promene trase -Projekat sadrži tehničke podatke: lokalitet. način sadnje. danas se koriste samo na ulazima i izlazima iz naselja i za naglašavanje promene pravca puta. -Monotonija → smanjena pažnja vozača -Gepmetrizacija je strana prirodnostri Biljni zasadi: drvoredi. Ako preseca ili tangira vodeni tok ili P-nu. za usmeravanje pažnje putnika Udaljenost od trase puta minimum 4.dekorativni lišćari *Slobodni ažurni zasadi Nalaze primenu temo gde se obezbeđuju bankine ≥2m Kroz teren nekoristan za poljoprivredu . mogućnosti održavanje *Kompoziciono rešenje Zadatak je povezivanje putnog pojasa sa karakteristikama lokalnog prirodnog okruženja Izbegavanje većeg narušavanja predela pri trasiranju puta i harmonično uklapanje linije puta u okolni predeo. ali pošto grubo dele prostor. primoravaju vozača da usmeri pogled na trasu puta .5-5m . predlog mehanizacije za sadnju. treba rekonstruisati drvored i povezati put sa novim elementima predela *Snegozaštitni pojasevi Samo tamo gde su neophodni Shodno reljefu i pravcu dominantnih vetrova Istražiti mogućnost stvaranja prodora u spoljnoj liniji snegozaštitnih pojasa u vidu poj.ažurni zasadi -Pojedinačna sadnja vetro. delova dužine 100-120m pod uglom od 30° u odnosu na osu Jednorodnost fona ove zone se otklanja sadnjom (npr.

vertikalnim elementima . strane stvara neprijatne utiske Srednja brzina 60-70km/h sa vremenskim intervalom sagledavanja od 2.mikroklima .5-3.maskiranje .Mala ulaganja → visok dekorativni efekat Vertikalno zelenilo podrazumeva funkcionalno i estetsko obogaćivanje fasada objekata.estetika .Ukrašava objekte .promena karaktera ozelenjavanje može biti minimum na 2-3km. neophodno za sagledavanje okolnog predela Brzina kretanja vozila određuje: -dimenzije kompozicije -širinu međuprostora *Pošumljavanje Bez tesne veze sa oblikovajnem puta. potpornih zidova i dr.zasadi u skladu sa pejzažnim → racionalno = -voćnjak -medicinski -medonosne -tehnički +Platon (odmorišta9 +Putne oznake (ne suviše) 37.nepoželjno snižava umetničku vrednost pejzaža monotono i pogoršanih uslova. Veliki broj koloritnih i prostornih akcenata . Na terenima nepogodnim za druge namene dopuniti dekorativnim po fenološkim osobinama +Ekonomično .izolacija . list. cvet.5min . dužine intervala između zasada je 140m. sa dr.puzavim biljakama.Približava prirodu stanu povezujući zelenilo enterijera sa slobodnim zelenim prostorom . Principi pri izboru vrsta za vertikalno zelenilo .Gde preseca ili tangira šumski fon Vodene P-ne ili tokove → Ako prelazi kroz predele sa pejzažnim motivima U brdovitim i planinskim područjima posebno za zamenu i prekid drvoredima Ponavljanje na velikim dužinama istih rešenja .raščlanjivanje . Min. plod 4-5god → 15-20m *Funkcionalnost .

peskovito. kretanju t°. -pojedinačne zelene fleke. aristolohia) Expozicija zgrada uslovljava izbor vrsta: .južna i zapadna strana . periploca) . podzemne vode -analize i kartiranje -tekstovi i tabele -tipovi zemljišta i njihova fizička. poligonum. -zeleni pojasevi .zelena fleka *Izbor vrsta u skladu sa: .kao i za sve dekorativne .opisi i tabele o padavinama.grupe puzavica jedne vrste na 2-2. Značaj analize uslova sredine kao analitičko-studijskog dela projekta Proučavanje prirodnih uslova Kompletno terensko istraživanje Zbir i sistematizacija komponenata predela *Klima . aristolohia) .*Kompozicija . vetrovima → sastav biljnog materijala zaštita od vetra lociranje pojedinih objekata *Pedologija i Geologija → pogodnost za rast vegetacije -šumsko uzgojna svojstva -uslovi .nekoliko vrsta puzavica u određenoj naizmeničnosti: -vertikalni elementi. balkona (vitis.jedna vrsta puzavica .zaštita od prašine i buke (partenocisus.5m . lonicera) . vlažnosti vazduha.svetloljubive vrste i otporne na sušu (lonicera. hedera. campsis) 38.zaštita od sunčeve radijacije (50%) (vitis.funkcionalni zahtevi .zasenčenje stanova.severna strana (hedera. partenocisus. mehanička i hemijska svojstva *Reljef→ fizička pristupačnost → odvodnjavanje (nivelacija) *Hidrografsko istraživanje -prisustvo vodenih tokova i površina -režim podzemnih voda -oticanje površinskih voda . partenocisus. slano.jako kamenito.varijacije usled promene reljefa + informisanje o režimu buke i čistoći vazduha Klima i Mikroklima .

*Sportski park gradskog reona .da nisu izmenjeni uslovi 39.zdravstveno stanje. Rekreativne aktivnosti u zavisnosti od uzrasta korisnika i mesta za njihovu organizaciju Karakter korišćenja .fitografska i dendrološka istraživanja Izdvajanje fitocenoza . vitalnost.aktivna rekreacija i sport . Sportski objekti se lociraju kompaktno . zasenčene šetne staze i aleje. Lociranje svih objekata se ostvaruje vodeći računa o urbanističkim.komplexi ograničenog korišćenja Sportski objekti javne namene su normirani za celodnevno. paltoi za miran odmor. *Sportski park stambenog kompleksa .treninzi. Bočne strane fasada se postave ka igralištu. sportske igre i zabava. Otvoreni i zatvoreni sportski objekti 2. travnjaci otporni na gaženje.→ drenaža zalivanje stvaranje vodenih P-na *Vegetacija . sanitarnohigijenskim i mikroklimatskim zahtevima. Zona za sportsku igru i zabavu 1.oni koji opslužuju širok krug stanovnika . Koristi se reljef terena >50% biće pod zelenilom.objedinjuju polja za treniranje i borilišta u komplexe razdeljene zelenilom 2.opis i ocena → spontana pojava određene vegetacije =dendrološka istraživanja inventar postojećih zasada ili pejzažna taksacija (po grupama ili pojedinačno .optimalna sredina za aktivan odmor stanovnika .buka.podela sportskih komplexa: . Slobodnije rešenje . dečije P-ne za igru.namenjeni određenom krugu posetilaca . i dekorativna vrednost) =dekorativni zasadi u okolini (opis i analiza) autohtone vrste i egzote =potencijalna vegetacija okoline . sistemsko.živopisne poljane za igru. rekreacija zdravstvenih grupa *Funkcionalne zone: 1. povremeno korišćenje. o funkcionalnim i metodološkim karakteristikama i zahtevima komfora i bezbednosti. Sami se izoluju od stambenih objekata .

Veza sa celom teritorijom 40. -aktivan odmor sa igralištima -platoi -poljane za sport i rekreaciju -miran odmor sa mrežom šetnih staza i platoa -dečija zona i korišćenje prirodnog reljefa 4.mreža šetnih aleja prostori za odmor reljef. u obalnom pojasu . vegetacija Zoniranje teritorije po grafikonu kretanja . pristništa. tj.rekreacija širokog kruga stanovnika Mesto slobodnog aktivnog odmora → sport *Gradski sportski parkovi Namenjeni stadionima . voda. Administrativno-upravna zona 1. kafei. brodskih maršruta. U prisustvu vode. Zona za odmor i opštefizičku pripremu 4. JZ i JI.Širina priobalnog pojasa na mestima organizacije plaža ≥50m . Glavni manifestacioni sportski objekti 2.Ekspozicije jug. zona za odmor.Funkcionalne zone: 1. veza sa stanicama i parkinzima 2. SI i SZ obale vodenih P-na kako bi imali najbolju insolaciju. U dubini parka izolovano od objekata masovne posete i od izvora gradske buke. Zona objekata za treniranje 3.-Učilišno .terenske aktivnosti -Zdravstveno . veslačkih stanica.Bliže ulazima. Udaljeno 100-150m od ispusta za prečišćavanje otpadne vode. Vezano za objekte manifestacione zone. čamci. ribolov *Parametri za projekat plaža: .uključuju sportsku aremu sa tribinama.Pad obale 1:10 do 1:7 . Oprema i uređenje kupališta i plaža *Izbor mesta . severne.plaže. ne treba je presecati komunikacijama obavezna izolacija od saobraćajnica zelenilom 3. sportske objekte za različite vrste sportova za takmičenja i treninge Mesta aktivnog odmora stanovnika Planiranje .

5m/j.k.Pad dna 1:20 do 1:50 . Ako je poprečni nagib podvodnog dela plaže >1:20. razl.zasenčene P-ne .5m/sec . 41.Dubina vode na delovima za plivanje dece ne treba da je viša od 0.7m.k.7m. Nagli pad dna izaziva brzu promenu toplote vodene mase.mestu . Park-šume .Brzina toka na mestima masovnog kupanja 0. oblika i veličina sa preovlađivanjem slobodnog prostora.P-na peska ili travnog pokrivača 5-7m2 na jedno kupališno mesto .klupe.1-0. miran odmor.4m Dno na mestima za kupanje je blago nagnuto. Dubina vode se postepeno povećava do ≤1. peščano ili šljunkovito. zabavu. lociranje na J.toaleti . Zaštita kupača od neprijatnih vazdušnih strujanja.služba za spasavanje *Ozelenjavanje Livadski izdržljivi travnjaci Drveće i žbunje za raščlanjivanje prostora na delove.uređenje.ambulanta .5. *Koeficijent smene korišćenja plaže = 1. a za njihovu igru 0.Dužina obalnog pojasa je 0.mesta za kupanje decembar . zelenilo Osnova su zelenog pojasa gradova Često se usled porasta gradova → gradski park .svlačionice.ulazi u vodu .50.Dubina vode na 60% P-ne ne treba da je viša od 1. ležaljke.kiosk za plivački pribor . a u njihovom planiranju računa se da će 10% gradskog stanovništva koristiti odmor na vodi.3-0. JI i JZ ekspozicijama. širina vodenog prostora do dubine dostupne za kupanje jako se skraćuje.P-na vodotoka 8. naslonjače .administrativno-upravna zgrada .10m2/j..kompleti tuševa . česme. bife . *Oprema: . oprema.kiosk za piće. →izolovanost kupača →racionalno korišćenje pojedinih delova plaže za igru. suncobrani.4m . garderobe .P-ne za odbojku .mestu .

oznake za orijentaciju) 2. šumske livade Raznodobne sastojine Razuđene ivice .600-700m2/posetiocu Optimalna veličina se odražava njenom dispozicijom i njenim položajem u odnosu na saobraćajnice *Funkcionalne zone: I Zona masovnih aktivnosti . rekreacija) . Izrada kompozicije i veze park-šume sa okolnim predelom Trasiranje puteva i rekonstrukcija rastinja → namena -trase za trčanje .pored glavnih saobraćajnica .parkinzi u perifernim delovima . Obezbeđenje saobraćajnih uslova => .posećenost .specijalne staze za jahanje .800m2/posetiocu -Mali i srednji .meka podloga (slobodnije.trasiranje mreže → živopisni pejzaži . nastrešnice. Dopuna aktivnosti + oprema => Planiraju se objekti i njihov raspored.Normativ: -Veliki grad . Rešavanje odnosa svetlo-senka => Promena šuma → park-šuma Uklanja se prestarelo drveće → slobodne P-ne.poljane za igru.glavni deo . proplanci. sportska igrališta .održavanje .objekti za opsluž.objekti za održavanje ( mesta za odmor na klupama. posetilaca II Zona mirnog odmora .sistem pešačkih i biciklističkih staza .šetnja i aktivan odmor . Najpogodnije su mešovite šume raznih visinskih kategorija sa dosta vrsta *Rekonstrukcija 1.vodene P-ne *Lokacija Rubna naselja sa šumskom vegetacijom.horizontalno i vertikalno daljinske vizure i vizuelni prodori Preovlađuju prirodni motivi 3.tvrd zastor (samo za ekonomske potrebe) .određeni broj puteva i staza ka unutra .

Raspoređuju se zavisno od terena i duž trase.Nastrešnica .zadržati efektne vizure. grobnica. Za duži boravak + nastrešnica. kapela reprezentativno za porodicu Prostor za izražavanje poštovanja .sačuvati solitere (seča okolo) *Voda: . a mogu biti jedna naspram druge na 1.funkcije: .danju i pred odlazak na posao se trči i koriste se gradske ulice koje nisuhigijenske. Groblja .udobne. Udaljene međusobno. .da se izbegne današnji karakter .planinski potok ili ravničarska reka .efekti žuboreće vode 42. staze.Orijentacione table . jahanje -pionirski logor -prostor za narodna veselja *Kondicione staze za trčanje . na proplancima.kroz senku i sunce. već se bira lokalitet).5-2. upoznavanje sa rastinjem .prirodne lepote predela. .Vidljive sa veće udaljenosti. užinu.0m.naučne i dr.visoka proizvodnja O2. vrste. mestima za sunčanje. . .definicija. kao na planinskim stazama). vatru.negovati travnjak (ne zasniva se nov. .izgradnja spomenika. 4. jednostavnog oblika (sl. lociraju se na udaljenoosti 15-20min brzog hoda. Unutrašnji prostor počinje da se uređuje prema jedinstvenom planu .Klupe . zoniranje Bogati . stazom i van staze. . Konačna rekonstrukcija vegetacije *Park šuma .-naučne i programske staze -staze za bicikliste. visinske razlike. stazama za trčanje sa elementima za kondicioni trening *Oprema . obrađena oblovina.postavlja se na udaljenim mestima.rekreativni i društveni značaj . Bolje više manjih na rastojanju. . Kroz park-šumu . . intimnosti i komunikacija.sačuvati semensko rastinje. od vizura. nepotrebne su klupe radi više prostora.a pre svega: tamo gde ima -prirodnih vrednosti i gde postavljamo neku -društvenu aktivnost za duži boravak. Za -zaštitu od nepogoda.dostojno uređeno.trim staze sl.očuvati odnos svetlo-senka.vodeno ogledalo . .

.sanitarno-higijenski f. voda iz vodovoda (ne bunar) 3.generalnim urbanističkim planom: 1.vlažnost zemljišta (ne suviše do 2m.uređenje šumskih grobalja *Planiranje: .64m2/urni . saobraćajnice (prilazi groblju ne ometaju normalan saobraćaj na gl.dobra poroznost zemljišta sa prisustvom O2 koji pomaže raspadanje. .mat. a koji ne presecaju gl. *Obezbediti uslove za raspadnutu org. Prirodni uslovi: .udaljenost groblja od grada ≤15km .edafski f. .socijalni f.veličina groblja .klimatski f. .izgradnja vrtova sećanja..hidrološki f. stopa smrtnosti. otkloniti sve mogućnosti širenja zaraze: . nagib i expozicija. sigurnost u odnosu na zarazu. .formiranje proplanka za razvejavanje pepela .biotički f. .teren.zdrava lokacija. . ocedno i lako) . Putevima povezano sa naseljem.nivo podzemnih voda sa max i min kotama (na dubini >3m) . *Kompozicija: . .pravilan izbor lokacije u odnosu na nivo podzemnih voda. nadmorska visina (ni ravno. .van stambene zone (min 500m).demografski f. saobraćajnice (min 300m). -vetrovi prema naselju .razrada problematike novih grobalja .tip staništa i najpovoljniji predlog izbora biljnih vrsta 2.00m2 → za urne 0. ako je organizovano sahranjivanje kremacijom . vek počivanja (rotacioni turnus) 100. Stvoreni uslovi: .lokacija .Posebni uslovi: . udaljeno od gl.stopa smrtnosti planira kapacitet budućeg groblja .broj stanovnika po groblju.NE! .znatna udaljenost groblja od površinskih voda i izvorišta pitke vode.geografski faktori .(neukusno). ni nagnuto) .poboljšanje izgleda postojećih .000 stanovnika ┐ 11% stopa smrtnosti├→ 30ha (bruto od 3m2 po stanovniku) 25 god vek počivanja ┘ neto P: grobnog mesta = 2. putevima).

zaslužni građani .travne trake ili cvetne leje sa položenom memorijalnom kamenom pločom .mogućnost širenja *Funkcionalno zoniranje .Kramacija .Okolinu poboljšavamo formiranjem zelenog pojasa od grupe drveća i šiblja sa trasom rekreacionih staza. higijenski i ekonomski. sporedne staze .saobraćajne P-ne *Odnos P-na za sahranjivanje prema ostalim (60:40 do 40:60%) 60% .parcele sa grobnim mestim .P-ne za saobraćajnice 3% .pojedinačne memorijalne ploče i uređenje grobova u sekcijama . .leje perena. ruža 4.visoko zelenilo raščlaniti na manje vizuelne celine više grobova uklonjeno . zapuštena grobna mesta .slobodno izabrani spomenici i njihovo uređenje .grobna mesta 20% .zatravit 3.vrt sećanja .odmor sa klupama 2.38m2 → za urne 1. u urne i i razvejavanjem. jedinstveno uređenje .bruto P: grobnog mesta = 3. venčić) .proplanak za razvejavanje pepela *vegetacija je karakteristična za groblja. pod kamen u cvetnoj leji ili travnjaku kolumarijum .neukusno (prozorčić.Zahvati poboljšanja: 1. a jedinstveno uređeno groblje .određena 3 tipa spomenika. a vodi se računa o veličini zbog objekata senka + zelena boja različitih nijansi → mir *Postojeća groblja* . namenom . Tu se smeštaju i mesta za odmor pored ulaza.22m2/urni .etički.servisne P-ne .trg za ispraćaj sa objektima visoko gradnje 1% .kapacitet grobnih mesta .zaštitni zeleni pojas i parkovski oblikovan prostor 16% .parcele sa spec. jedinstvena obeležja *Vrtovi sećanja* .ostali sadržaji *Problematika novih grobalja Pretpostavka o kremiranju ili ne kremiranju *sekcije (pravilne i nepravilne): .

o projektu . Obredni kamen i centralni simboli u vidu luči.prostorni inventar . Faze procesa projektovanja Proces projektovanja se može odvijati na više načina: * U hodu sa izvođenjem radova . Istraživanja i analize . Formiranje projektnog zadatka .zeleni pojas Poštovanje kompozicionih i saobraćajnih uslova Parkinzi i staze od čvrstog materijala *Šumska groblja* Nekad uz spomenike. danas samo memorijalne ploče.upozavanje sa osn.plan rada na projektu 2. Pokrivači tla ili cvetne leje.pronalaženje projektantskog posla . Proplanak oivičen četinarima.usled nedostatka novca *Celovito . info. zatravnjen. izrazito cvetno šiblje ili cveće -grobovi pojedinačni ili skupine -staze su travni puteljci sa nešto kamena. Vaze.formulisanje projektnog zadatka .formiranje programa .usled potpisivanja ugovora za izradu kompletnog projekta -Redosled koraka . Konceptualizacija rešenja .Sadržaj: 1.samo onda kad investitor nije na vreme naručio projekat ili su neophodne ispravke prvobitnog projekta *Deo po deo projekta .Razvejavanje na proplanku na zavetrenom mestu.kompletiranje osnovne podloge . kapele Nadovezano na okolinu . samo glavne su od čvrstog materijala -neravnine savladane terasama i škrapama sa prirodnim stepeništem -orijentacija oznaka groba brojem sekcije na glavnom planu groblja -optimalni uslovi retka mešana šuma sa podzemnom vodom max ispod 2m od nivo zemlje -lociraju se uglavnom na brežuljkastom terenu brdskih područja TEHNIKA PEJZAŽNOG PROJEKTOVANJA 43. a u jednom delu se postavlja ploča sa imenima *Obredni prostor* Prostorije: hladnjače.snimanje i analiza postojećeg stanja 3.

obilazak terena sa investitorom (tip objekta.. Kompoziciono oblikovanje (finalizacija rešenja) . od projektanta Raspored poslova nije linearan.kompozicioni plan . što je slučaj kod iskusnih projektanata. veličina prostora.učešće na konkursima (afirmacija) Ponekad je potrebno ponuditi i idejno rešenje da bi se dobio posao za izradu kompletnog projekta *Prokupljanje osnovnih informacija o potencijalnom projektu (objektu)* ..) .oglašavanje u medijima .. Uslovi za uređenje lokacije...razgovor sa investitorom . 44.razrada osnovnih ideja ..upoznati urbanističke planove. infrastruktura. od vrste objekta projektovanja. Izrada tehničke dokumentacije .koncepcija rešenja 4.oblikovanje detalja . Mali prostor moe i samostalno da se meri ..idealna teorijska funkc.. . stanje..traži se geodetska podloga (postojeća ili nova) u odgovarajućoj razmeri.razrada idejnog rešenja u izvođačke crteže .pronaći investitora i ponuditi mu usluge.vodilja . Projekti koji odstupaju od planova nisu odobreni .) .projektovanje elemenata prateće infrastrukture . Uslovi za izradu projekta (šta prethodi početku projektovanja) +Pripremni poslovi: *Pronalaženje projektantskog posla* .saradnja sa izvođačkim firmama .razarda kompozicije .informisanost o zbivanjima u stručnom krugu .praćenje oglasa u novinama . zahtev investitora.prezentacija rešenja 5. jer je često vraćanje na prethodni korak Ponekad se faze preskoče ili odrade rutinski.prikupe se pre ugovaranja i početka projekta (lokacija.šema . vrsta posla.opremanje glavnog projekta Redosled koraka zavisi od niza okolnosti. od konkretne situacije.funkcionalna šema konkretnog prostora .

to je projektni zadatak na osnovu kog radi projektant + može i.potrebe angažovanja drugih stručnjaka .broja dnebnica za rad na terenu .dogovor o ceni projekta. .veličine i vrste projekta .materijalnih troškova . Istraživanje i analiza lokacije *Prostorni invetar* Kompletiranje bazne podloge .vremenski plan (početak rada.angažovanje stručnjaka (glavni projektant .da investitor definiše cilj i napiše projektni zadatak . pretpost.procene obima posla i utrošenog vremena . osnovne smernice projektant stavlja na papir .formira se strategija projekta . trajanje pojedinih faza.istovremeno sa formulisanjem projektnog zadatka .konkursni materijal.odredi se radni tim . = 5-12% predračunske vrednosti za izvođenje objekta ≈ 5% za velike i jednostavne prostore ≈ 10-12% za manje objekte Procena unapred: ako investitor traži.posebno bitno za velike projekte .plan nabavke potrebnog materijala i dr.slika mogućeg stanja je u glavi projektanta ....završetak posla) .vođa tima) .projektant i investitor* +Plan rada na projektu .zatim se pristupa *Potpisivanju ponude i ugovora (pismeno) ..u razgovoru sa klijentom.osnove Geodetska podloga ne sadrži sve bitne elemente Vlasnički list je često jedini (1:500) Prilagodimo podlogu odgovarajujćoj razmeri: mali objekti 1:50. Dostavljamo pismenu ponudu sa vrstom i obimom usluga i cenom usluga..projektant definiše cilj projekta . troškova 45. za idejno rešenje bez predračuna na osnovu: .podela posla u radnom timu .. .detaljni dogovor projektanta i klijenta ..*Određivanje cilja projekta* *Formulisanje projektnog zadatka* . 1:100 .iskustva .konačni tekst potpisuje investitor.

pogled iskoristiti mestom za sedenje.kapacitet (opterećenost) prostora .srednji objekti 1:200. metar.. padomer. Prostorni kontekst (položaj lokacije i okoline): . problem: sadnja zelenila ka ulici. fotoaparat.blizina institucija . Teren obići više puta: u različite dane i različito doba dana *Projekat ili rekonstrukcija velikog i značajnog prostora: . tekstualna objašnjenja i tabele) CILJ analize je registrovanje i analiza svih važnih elemenata koji mogu opredeliti rešenje.studije pre projektovanja . Analizira se: neposredna okloina.pravna ograničenja za gradnju . severna kosina 20-30% nagiba. staza za sankanje da je bez šiblja.namena okolnog zemljišta .buka i farovi sa ulice . potenc/probl: za sankalište zimi. 1. [analiza: potencijal: vizura ka crkvi se ne sme zatvoriti. obrasla šibljem.karakter susedstva . potrebe korisnika.pristup lokaciji ..arhitektonski stil okolnih objekata ..) uz sve ovo i literatura (podasi o lokaciji) 4. *Analiza stanja* Utvrđivanje onih karakteristika prostora koje mogu da utiču na rešenje ili ukažu na pravac rešavanja.materijali i teksture . beležnica. 1:1000 Proverimo tačnost podloge obilaskom terena.prisustvo zagađenja . Ucrtavamo nešto što nedostaje. Potrebno je utvrditi *karakter prostora. 1:250 veliki objekti 1:500.ankete među stanovnicima . odnos korisnika prema prostoru 3.ulica je bučna. olovka. *probleme i *potencijale ANALIZA zahteva misaono rasuđivanje i predviđanje i sastoji se od: konstatacija: tačka sa koje je otvoren pogled na crkvu. Analizira se sama lokacija 2. blok za skice. gl.. Terenski rad projektanta (geodetska podloga.] Sve beležiti direktno na radnom crtežu *Elelmenti za analizu 1.bioekološke osnove (precizna podloga postojećeg stanja.

Klima i mikroklima: .prečnik 1.blizina i veze sa zelenilom .energija (izraženost) reljefa .prečnik krune .tip zemljišta . Topografija (reljef): . zabarena mesta ..vlažna. Zemljište: .nivo podzemnih voda i sezonske promene .kiselost ili baznost → plodnost . Vegetacija: .izraženi elementi obližnjeg reljefa .zone u pretežnoj senci ..bolesti i štetočine .karakteristike habitusa .sezonske promene ↑ (plavljenje) .3m (u visini grudi) .postojeća drenaža (prirodna ili veštačka) .visina debla čistog od grana .izrazite strmine i erozija .dubina .vrste .nadmorska visina (min i max) .plodnost .za veće P-na pod vegetacijom (odrediti granice različitih biljnih formacija gustinu krošnji.ograničenje za razvoj stabla .mišljenje klijenata .opšte karakteristike klime (iz literature) . bare.linije vododelnica i pravci površinskih oticanja .najosunčaniji delovi terena .zone različitih kategorija nagiba .razvijenost vegetacije 2.visina .depresije u terenu 3.preporuka (ukloniti ili zadržati) . Hidrološke odlike (terena i drenaža): .potencijal retenzije 4..površinske vode (potoci.locirati postojeće biljke na planu .oseditost 5. zrelost i visinu) 6.) .

. Komunikacije: ..glavni i sporedni prilazi .prisustvo ivičnjaka .trase i visine nadzemnih vodova . Elementi instalacija: .šahte.materijali .vizure iz zgrade na okolinu (zaklon ili ne) 8. pasivan odmor.položaji vrata i prozora u prizemlju .biciklistički prilazi (postojeći ili potencijalni) ..položaj prilaznih puteva .materijali fasada .narušeni delovi pejzaža .arhitektonski stil . Korišćenje pojedinih delova prostora: .podrumski prozori (sa visinom) . ulične svetiljke .dimenzije 9. Površine pod zastorima: .odrediti trase podzemnih vodova (gas. vodovod.položaj osvetljenja na zgradama .različito korišćenje u različito vreme 12.) .. parkiranje) .vrsta korišćenja (rekreacija.tip objekta (česma.dimenzije staza i platoa .pešačko kretanje u prostoru . sistemi za navodnjavanje 11.potencijal nove veze sa okolinom . Postojeće zgrade: .spratnost (visina objekata) .) . kandelabre.stanje 10.položaj razvodnih ormarića za struju . hidrotehnički uređaji. Mali građevinsko-arhitektonski elementi: . struja.) .postojanje mrazišta .stanje .materijali .ucrtati bandere.problemi održavanja (divlje deponije i dr..parkinzi .mesta najizloženija vetru 7. zid.najčešći pravci vetrova .

sa terasa . Nivelacioni plan: *Situacija građevinskih elemenata. oprema. dimenzije staza i platoa.pogodni za izvođenje radova Zbog različitih grupa radova i različitih izvođačkih firmi.tačke sa najboljim pogledom na interesantne detalje . izohipse.kućni ljubimci . drenažni elementi +izvođenje zemljanih radova. iskotirana rastojanja. izrada površinske drenaže Situacioni plan: *Situacija parternih građevinskih elemenata.13. kote. građevinske i regulacione linije +Geodetska obeležavanja.aktivnosti u prostoru . padovi. postoji više crteža sa svojim sadržajem i služe za različite radove.utisci o prostoru (svetli . javno .ponašanja postojećih .tamni. iskotirana rastojanja između elemenata. radovi na izgradnji građevinskih elemenata Plan zelenila: *Situacioni položaj biljaka.buka (gde se čuje?) .zadovoljava → izrada tehničke dokumentacije To je tehnička dorade rešenja i priprema projekta u oblik koji je pogodan za izvođenje radova.vreme boravka pojedinih grupa . Vizure: . visinske razlike. Rešavaju se tehnička i konstrukciona pitanja.način održavanja prostora . vrste i količina sadnog . *Razrada idejnog rešenja u tehničke crteže* .prostorno lociranje grupa . Prostorne celine i osećaji (opažanja): . uslovi Kompoziciono rešenje .sadržaj.vizure iz kuća.utvrditi postojanje prostornih celina . Izrada tehničke dokumentacije .anketiranje potencijalnih . Korisnici: .mirisi (prijatni ili neprijatni) 15.vizure iz okoline na određeni prostor 14.šta su granice celina? .mesta sa pogledom na ružne detalje u okolini . vrsta materijala.intimno) .budžet namenjen budućem održavanju 46.

Tehnička dokumentacija Za glavni projekat podrazumeva i određene odgovornosti koja proizilazi iz stručnosti firmi i lica koji je izrađuju. prikazi useka i nasipa.ima stručnjake sa ovlašćenjem za projektovanje . urađen po pravilima sa određenim sadržajem. izrada potpornih zidova i stepenica Detalji: *Uveličani detalji. Glavni projekat treba da je sadržajan i detaljan toliko da se na osnovu njega mogu izvesti svi radovi. škarpe.je jedini koji je za izvođenje objekata. * osvetljenja: noćni efekti u kompoziciji).projekat potpisuje odgovorni projektant (sa volašćenjem za projektovanje) . Ostali projekti se izrađuju po potrebi ili po zahtevu investitora. (npr.projektna dokumentacija treba da je izrađena u firmi koja je registrovana za poslove projektovanja (ispunjava uslove predviđene zakonom o izgradnji objekata) .. ugradnja mobilijara *Projektovanje elemenata prateće infrastrukture* Osvetljenje.materijala. detalji mobilijara +Popločavanje. *Opremanje* (tehničke dokumentacije) Okvir delovanja projektovanja je regulisan određenim pravilima i zakonima o planiranju prostora i o gradnji objekata. hidrantska mreža.Podprojekti . hidrograđ. kote stepenica +Zemljani radovi.projekat podleže tehničkoj kontroli od strane druge firme (registrovane za .ing elektro. obavezan u svim slučajevima. Kompletiraju projekat.segmenti projekta sa sadržajem elemenata infrastrukture Neophodan stalni kontakt ing-a sa pejzažnim projektom. vodovod. *Uslovi za izradu tehmičke dokumentacije glavnog projekta* +Glavni projekat .rešenja u projektu moraju da budu usklađena sa regulacionim planom . detalji arhit. Preseci: *Poprečni i podužni profili puteva i staza. Posebno važan je sklad: podzemnih ili nadzemnih instalacija sa predviđenim rasporedom sadnje drveća. +Izvođenje radova na ozelenjavanju. da bi se rešenje instalacija uskladilo sa ostalim elementima prostota. U PA služi za izvođenje radova i pribavljanje građevinske dozvole. kanalizacija. *Zakonski propis mora da ispuni: . izgradnja građevinskih elemenata. kolske saobraćajnice. *raspored hidranata na P-ni: -potrebe pojeinih vrsta za vodom. Projekat treba da je usklađen sa planovima. elemenata. konstruktivni detalji. Stručnjaci . niskogradnje + Idejno rešenje pejzažnog projekta .

Glavni .Izrada studija i analiza (uklapanje objekta u prostor.ima dve godine radnog iskustva . Idejni Sličnog je karaktera kao i generalni ali: . U PA se ne radi. Projekat izvedenog objekta Pri (opravdanom) odstupanju od glavnog u toku radova sadrži: .izvođači radova.Sadrži preciznije podatke o mikrolokaciji objekta i njegovu detaljniju koncepciju kao i približnu procenu troškova izgradnje. velike turističke centre. grafički i tekstualni prilozi) Izvođački .) ..Opravdava izgardnju.Retko se radi . dovoljan je glavni. samo za specifične objekte: spomen parkove.ima položen stručni ispit 47.Razrađuje detalje koji nisu obuhvaćeni glavnim (nedovoljno detalja) . oko kulturnih dobara.. .Radi se prilikom izvođenja radova na složenim građevinskim objektima i rade inženjeri .Za značajne objekte. uticaj na životnu sredinu. .Da bi se došlo do osnovne koncepije koja će biti detaljno razrađena na nivou glavnog projekta.ima visoku školsku spremu odgovarajuće struke .Obavezan za važne objekte za koje građevinsku dozvolu daje nadležno republičko ministarstvo.Za pribavljanje građevinske dozvole .ovlašćen ako: . u zonama zaštite prirode ili kao idejno rešenje u traženju najboljih varijanti (konkurs).Retko se radi. .izvedeno stanje (za održavanje i korišćenje) . zaštita prirode i kulturnih dobara. .Sadrži tehničku dokumentaciju (pravni dokumenti. Kategorije projekata (nivo obrade i sadržaji) Kod nas Zakon o izgradnji objekata 1995 Postoji 5 kategorija objekata.Za potrebe izgradnje (na osnovu njega se radi u PA) .U skladu sa aktom o uređenju prostora koji proizilazi iz regulacionog plana . Generalni .tehničku kontrolu) *Odgovorni projektant .

tehn. Tehnički opis rešenja 3. Zadatak piše investitor . tehnička dokumentacija glavnog projekta. skald sa urbanističkim planom (nadležni organi) 4. registracija projektantske firme 6. Projektni zadatak . Tekst projektnog zadatka sadrži: .dokument u kome su definisani okviri u kojima će projektant stvarati rešenje. slaže i koriči (A4). rešenje firme o odgovornom projektantu i o vršiocu unutrašnje kontrole 8. Predmer radova i predračun troškova 5. tako da sadrži 3 celine: I Opšti deo (potvrda pravne valjanosti) II Tekstualni deo (rešenje. potvrda o izvršenoj kontroli *II Tekstualni deo Tekstualni opis: *objašnjavaju rešenje i način izvođenja objekta. i 7. izjave i prateći dokumenti o podacima za: investitora. projekt. Projektni zadatak reguliše odnose između investitora i projektanta. radovi i cene) III Grafički deo (vizuelni prikaz. Opšti opis radova 1. Želje se usklađuju sa urbanističkim planom. pravo korišćenja zemljišta 3. i izvođački detalji) *I Opšti deo Potvrde. kontrole 11. sklad sa zakonom o zaštiti projekta (ovlašćeni organi) 5. usklađenost projekta sa urbanističkim planom. *prikazuju proračun materijala i troškove za izgradnju. i 9. Kompletno se kopira (određen broj primeraka).kontrole. Investitor i glavni projektant zajednički sastavljaju tekst projektnog zadatka. materijal. registracija firme tehn. firme tehn. izjava izvršioca kontrole o izvršenoj unutrašnjoj kontroli 13. investitor i saglasnost 2. Sadržaj glavnog projekta Minimum određuje pravilnik ministarstva. Projektni zadatak 2. *Sadržaj: 1. pa ga na kraju predstavnik investitora potpiše.U PA glavni je najznačajniji.firme. ali pre je idejno rešenje (nije zakonski regulisano): varijante za uređenje i prezentacija investitoru. izjava projektanta o skladu projekta sa: odgovarajućim propisima i urbanističkim planom 12. na osnovu njega se izvode radovi.naručilac prijekta. potvrda o ispunjenju uslova za odgovornog projektanta i za vršioca kontrole 10. 1. Različita istraživanja i analize 4.

zahtevi koje treba ispoštovati -želje investitora oko kompozicionog rešenja -zahtevi komunikacijskih i arhitektonskih objekata i izbor materijala -zahtevi u pogledu rešenja zelenila -zahtevi u vezi rešenja opreme -okvirni sadržaj priloga 2.obračunske tabele sa vrstama i količinom materijala . detaljnijeopisuje ponuđeno rešenje. Opis radova .manual .kao samostalno poglavlje ili u okviru specifikacije radova zajedno sa predračunom troškova 3). T3 .kalkulacija zemljanih masa T2 .-opis lokacije i granice prostora -na osnovu čega se radi projekat -koji su urbanistički uslovi i buduća namena -potrebni sadržaji koji se osmisle projektom -tehn.piše projektant.specifikacija sadnog materijala 2).popis stabala sa karakteristikama. visina. Sadrži osvrt na postojeće stanje. *vizuelne studije. cilj . prečnik krošnje. ivičnjaka. Prilaže se tabela .predmer (obračun) zidova. visina stabla čistog od grana. [*analiza kapaciteta. Predmer radova i predračun troškova .. *anketa o korisnicima.analiza postojećeg stanja) . Opis: sadržaja. lokacija.predmer stepenica T4 .snimak postojećeg stanja sa predlogom sanacije.za dobijanje vrsta i količina materijala za realizaciju projekta → spisak i opis radova → cena koštanja svakog rada posebno → ukupna cena realizacije celog projekta. Grafički prikaz . opis zdravstvenog stanja stabla. vrsta.svi radovi su svrstani u 8 grupa: I-pripremni radovi II-zemljani radovi III-izgradnja podloga.. 3.predlog sanacije i uklapanje u novoprojektovano rešenje. [redni broj. Predprojektne (Različita istraživanja i) analize .uslovi sredine + snimak postojećeg zelenila.6 tabela: T1 . kompozicija. Tehnički opis rešenja .određena istraživanja za rekonstrukciju (bioekološka osnova . nivelacija. Predmer materijala . prsni prečnik. regulacija. Tekst sadrži 4 glavne celine: 1).-arh. rigola i zastora IV-radovi na izgradnji građ. Specifikacija radova i predračun troškova . elemenata V-ugradnja mobilijara . *istorijske analize] 4. daje sveobuhvatan i detaljan opis predviđenog stanja.predmer zelenila T6 .predmer zastora (izrađenih površina) T5 . ocena vitalnosti i dekorativnosti].

*III Grafički deo 1. 8. PTT 9. izgradnji građevinskih elemenata i postavljanju opreme. Služi kao priprema za itvođenje ozelenjavanja na terenu. Nivelacioni plan . Plan zelenila . kablovska. 7. cena realizacije cele pozicije. projekat potpune ili delimične rekonstrukcije 4. Snimak postojećeg stanja .kontroliše usklađenost projekta sa planom 2. dalekovod. Kompozicija . Tu su: mreža hidranata. zelenilo za uklanjanje.izvođački plan sadnje. gasovod. toplovod. škrape. Daje se ukupna cena za realizaciju celog objekta.osnova za rad.VI-sadnja sadnica VII-formiranje travnjaka VIII-održavanje zelenila u garantnom roku U okviru jedne grupe je veći broj operacija . skida odgovornost sa projektanta za odstupanje kota ili površina u odnosu na stvarno stanje koje bi se moglo desiti prilikom izvođenja radova. mobilijar i položaji.sa planom sanacije. prikazuje biljni materijal sa precizno ucrtanim mestima sadnje. nije neophodno da bude u glavnom projektu. a često se daje i cena po jedinici površine. Geodetska podloga . do građevinskih elemenata. Oznake i površine.radi jasnog prikaza konstrukcije i strukture nekog dela prostora ili građevinskih elemenata.staze i platoi. padovi. Detalji . broj komada i sl. Ovaj list može da izostane → direktno na ompozicionom planu. popločavanje.to je plan trasa instalacija usklađen sa drugim elementima prostora. građevinski elemeti partera. jedinačna cena koštanja. Često se spaja sa nivelacionim planom. objekti. postoji 3 vrste detalja: -uveličani detalji planova -konstruktivni detalji -detalji mobilijara 48. kote. Rekapitulacija troškova .prikaz promena u terenu → zemljani radovi elemenata koji se ne vide u osnovi 10. Za lociranje zelenila se koristi metod mreže kvadrata.prezentacioni list idejnog rešenja. platoi) -elementi nivelacije (izohipse. Ucrtavaju se rastojanja između stabala.Izgledi terena . Kompozicioni plan . Izvod iz regulacionog plana . električne instalacije. 3. regulacioni elementi.daje detaljan prikaz svih elemenata nivelacije. stepenice) -elementi drenaže (rigole. Preseci .pozicija. U okviru svake pozicije se navode količine utrošenog materijala. vodovod. Situacioni plan . prikazuje sve lemente prostora (iz vazduha) 5. sa ugradnjom. kanalizacija. Plan instalacija . kanali) 6. slivnici.Sinhron plan . 4).pojam i definicija .na kraju predmera i predračuna ponove se sumarne vrenosti koštanja svih radova po osnovnim grupama. Za izvođenje radova na popločavanju. odnosno elemenata na nivou površine terena -elementi situacije (staze.

svojim varijacijama u visini i vrsti. kompozicijom. .Kompozicija u ravni je arhitektonsko pejzažno rešenje komplexa.zamisao .umetnička ideja . . vodene.Prostorna pejzažna kompozicija se formira od reljefnih oblika terena. Završni oblik . U ravni zemlje.Stvoriti opt.dela pejzažne umetnosti je period po završetku stadijuma rasta zelenila. . *o dvostadijumskom procesu razvića biljnog materijala: *rast 20-40god i *zrelost 200-300god. sjedinjavanje. arhitekture. U PA .volumenima. sastav. pokrivači tla i nisko šiblje.prostorno-vremenska dinamika životnih procesa Briga . sastavljeno od raznih oblika. platoe.psihološki karakter posetilaca. oblicima. *uklapanje idejnog rešenja. Pejzažni arhitekta treba da ima istančan ukus i da odredi granicu ukusa. PA operiše sa živim elementima . 49. a objekte PA prisustvo ideje. Izražajnost . jer samo zrelost biljnog materijala daje sklad ideje. tako da čine skladnu celinu. raspored. *Stvaralački proces* . maršrute kretanja da ne bi došlo do dosade i nesagledivosti. . tačaka i linija koji. Stilovi u pejzažnoj kompoziciji u svetu i kod nas . formiraju staze. kombinacije.ekološka sredina .predstavlja uspostavljen odnos glavnih i drugostepenih komponenti.uskladiti broj i razmeru komponenata.označava raspored prostornih formi u određenoj kombinaciji i formiranje harmoničnog jedinstva organizovanog prostora.odlikuje ga razlika od prirodnog pejzaža.klima i mikroklima . Ove dve kompozicije se dopunjuju. ne određuju fizički vertikalnu ravan. *posle ide rekonstrukcija (povoljno na 8-10 godina) Kompozicija koristi umetnička sredstva koja odgovaraju ideji i karakteru dela.biljni materijal . prirodnih i stvorenih. bojom. već je označe i organizuju prostor tako da otkrivaju vizure. .Kompozicija označava spajanje. dinamikom u vremenu i prostoru. skulpturnih i drugih elemenata složenih u jednu celinu prema umetničkoj zamisli. Prostorna kompozicija -određuje princip raščlanjivanja elemenata -obezbeđuje jedinstvo elemenata -određuje glavne i periferne centre -stvara smisaone veze i perspektive U PA .reljef . a takođe i formiranje umetničkog dela.*o umetnički vrednim delovima prirodnog predela. vegetacije. travne i cvetne P-ne.

povezanih strogim pravim linijama. Ponikao u epohi prosvećenosti koja se karakteriše konkretnim promenama.renesansa i barok Italije (14. Savremeni ≠ klasični → asimetrija II Pejzažni (slobodan.utvrđena glavna osa simetrije.emocionalna privlačnost.mreža poprečnih i podužnih linija. zeleni zidovi. III Mešoviti I Geometrijski (pravilan) stil Geometrizacija u kompoziciji. a ne arhitektonski .v.Le Notr. veka = podražavanje prirode *Suština: maksimalno korišćenje postojećih i potencijalnih prirodnih karakteristika teritorije i maskiranje ružnih delova. *Karakteristike: -geometrizovana planska i prostorna izgradnja -sistem osa -pravilni oblici staza -stroge konture vodenih P-na i travnjaka -veštački oblik krune -simetričan raspored skulptura U strogoj geometriji postavljena je podela na otvorene i zatvorene prostore. I Geometrijski. elipsi. II Pejzažni. pa . jak uticaj 2. grupe. U Francuskoj još složenije . biljni elementi.polovina 18..na presecima krugovi i kvadrati. krrugova.. .polovina 18.v. a ne staza. veza arhitekture i slobodnog prostora.Rusija.polovina17. pravougaonika. i 1. masivi. prirodan) stil 2.Slobodna kompozicija sa akcentom na planiranje drveća i žbunja.izrazita dominanta.Soliteri . Prvo . *Podela prostora . *Topijarstvo. Sistem kvadrata. Prvo .-19. III Mešovit (kombinovani stil) Geometrijski su rekonstrukcijom jako izmenjeni → pojava mešovitih stilskih . Francuska .Autohtone vrste .). . Rusija .Gornji i Donji park Petrovog dvorca. monumentalnost.. alohtone . Stilske karakteristike kompozicije su određene stilskom epohom razvoja društva i kulturom.Stil .harmoničan odnos veličina otvorenog prostora i gustih masiva .Engleska.Živopisna plastika reljefa i olika vodenih P-na. skulpture. svečanost. Kasnije . Pojava . kasnije .v.Stari Egipat i Grčka.samo odgovarajuće. osnovna idejno-umetnička karakteristika kompozicione strukture jednog umetničkog dela. asimetričan raspored..označava jedinstvo. barok .Le Notr. livade.

treba težiti jačem izražavanju svojstvenosti..mir. Prednji plan .1.treba da bude osnova za stvaranje parka našeg doba. stimulans. lokalnim uslovima predela. Boja zavisi od strukture biljaka. 50.je komponovana kao kod pejzažnih i formira okvir centralnom delu. Opažanje svetlosti i boje bitno utiče na funkcije. i u skladu sa teorijom kolorita . *Ekonomičnost. psihu i druga čula čoveka. Zimzelene. Žuta veselost. karakteru i suštini lokalnog predela.je rezultat fiziološkog dejstva svetlosnih zraka na mrežnjaču oka. U svakoj prirodno-klimatskoj zoni zemlje. Plava .pejzažni Počinje . *Vegetacija . *Boja .se zajedno posmatra isticanje dubine i širine prostora.. *Funkcionalnost.zasadi toplih boja.rešenja i kombinacija 2 stila u jednoj kompoziciji (geometrijskih i slobodnih linija i oblika) . travne vrste 5-9 varijacija.polovina 20. lokalnim uslovima vremena. Primena . Crvena .centralni (glavni) deo .umirujuća *Kompozicija . Zemljine P-ne. svuda .v.polovina 19. neba. Zadnji plan . funkcionalnim i estetskim zahtevima.veka. *Estetika. kompoziciona rešenja treba da odgovaraju duhu vremena. Kolorit biljnog materijala u parkovsoj kompoziciji (kao bitan element pri izboru vrsta i komponovanju biljnog materijala) Boja . cvetne.Francuska. vrsta odmora i ekonomske situacije.Engleska 2.na velikim P-nama sa različitim sadržajima i funkcijama. *Estetsko i psihološko . Prihvataju glavnu masu posetilaca i odvode je u unutrašnjost parka..pasivne hladne boje. širenje . ------------------------------------------------------------------------------------------Nezavisno od izbora stila. *Glavne staze presecaju park podužno .pravolinijski i čine glavnu osu simetrije. Jedinstvo nauke i umetnosti . boje i strukture P-ne i karaktera osvetljenja. -osvetljenost -refleksija susednih boja . potreba. Zelena .geometrijski.dejstvo boje objašnjava se zakonitostima promene boje u prirodi. Ljubičasta .Oblik . Ona prati čoveka svuda: boja biljaka. objekata. bočni (sporedni) deo . On treba da ponikne prirodno iz postojećih prirodnih uslova. Koloritni efekti zasada zavise od uzajamnih odnosa formi i boje biljaka i fona.uzbuđenje. Izdvajaju i naglašavaju vizuelno karakteristike biljnih oblika.od boje susednog objekta ili fona. Od ove staze se granaju sekundarne staze prirodnih oblika.fizička ravnoteža. Izbor stila je uslovljen određenim funkcionalnim ciljevima i za to povoljnim prirodnim uslovima.u skladu sa zakonom boja.parkovskog pejzaža .

Finalizacija nivelacionog plana I . Obuhvata rad u nekoliko faza: I .Prostorno-funkcionalni koncept rešenja Odrediti kako postojeći reljef utiče na moguće namene prostora. narandžasta-plava.Analiza terena II .rešenje nivelisanja i drenaže služi: -za izvođenje zemljanih radova -za nivelisanje P-na pod zastorima -za postavljanje drenažnih elemenata Nivelacija kao deo procesa projektovanja Počinje još u fazi istraživanja i analize lokacije. Ravnotežom koloritnog rešenja što zavisi od: -izabranih boja -intenziteta boja -kombinacija boja -odnos boja prema fonu [crvena-zelena+žuta=izražajnost.Analiza terena -odrediti najviše kote terena -odrediti najniže kote terena -registrovati postojeće vodotoke i drenažne elemente -uočiti mesta retenzije i sl. Treba zadovoljiti 2 bitna elementa: .Izrada nivelacionog rešenja V . žutaljubičasta *Harmonična koloritna kompozicija. Nivelacioni plan (zašto se radi.je deo projekta tj. -utvrditi linije glavnog pada (nagib) -odrediti linije vododelnica na planu -odrediti linije prirodnog oticanja vode -merenjem % pada određenog mesta najvećeg nagiba klasifikovati delove terena po nagibu (do 1%) (1-5%) (5-10%) (10-15%) (15-25%) (>25%) II .nivelacionog projekta je izrada nivelacionog plana Nivelacioni plan . zelena+plava=umirujuće] 51.Izrada generalne šeme drenaže terena IV .-suprotstavljanje boja -položaj u prostoru -velika P-na različitih boja -forma i textura bojene P-ne *Dinamična harmonijska kompozicija: crvena-zelena.Prostorno-funkcionalni koncept rešenja III . žuta+zelena=optimizam. šta obuhvata i elementi nivelacionog rešenja) Cilj . grafički prilog tehničke dokumentacije Sadržaj .

definišu se mesta gde će površinska voda oticati u slivnike 8. To su one kote koje se ne smeju menjati.Izrada generalne šeme drenaže terena Skicira se šema drenaže kroz dva koraka 1. definisati namene P-na zavisno od reljefa /zaravni se registruju. 2. precizno izračunavanje i upisivanje karakterističnih kota 2. sportske P-ne.Finalizacija nivelacionog plana Prethodne faze se ponavljaju dok se ne dođe do finalnog rešenja. početne fiksne kote se registruju na koje se oslanja nivelaciono rešenje. na zaravnjenim prostorima (odrede se kote na uglovima) 6. a onda sledi preciznije nivelisanje u završnoj fazi. To su tačke okolnih izgrađenih puteva. crtež potrebnih preseka .površinski.Izrada nivelacionog rešenja Grubo se odrede osnovne nivelete (visinski nivoi). Ova faza ima 10 koraka: 1. locirati linije površinskog oticanja vode IV . crtaju se preliminarne škarpe useka i nasipa i njihove izohipse 7. rekreacija (sankanje) III . 1. močvare (1-5%) za zgrade. sportske terene . veštačke bare. definisati prostore gde se ne vrši nivelisanje (oko drveća i već postojećih delova drenaže) 2. odrede se kote sekundarnih P-na koje se vezuju za nivoe saobraćajnica 5. preliminarni obračun kubature zemljanih masa . pešačke komunikacije sa rampama ili stepenicama (15-25%) samo za zelenilo . kao i P-ne pod karakterističnim padovima i razmotri se pristup saobraćajnica/.25%max za košenje travnjaka mašinama (>25%) pošumljavanje.dobra je drenaža i nisu potrebni veliki zemljani radovi (5-10%) formirana komunikacija bez problema (10-15%) nepogodno za građevinske elemente.profila . odrede se trase i padovi glavnih kolskih i pešačkih komunikacija koji povezuju nivoe glavnih P-na 4. crtež konačnog oblika izohipsi 4. izračunavanje i ucrtavanje padova 3. pa se odrede veze između njih.za retenzije. izohipsama se daje željeni oblik V . precizno se odredi nagib . nivoi (okvirne grube kote) primarnih novoprojektovanih prostora (rade se prema srednjoj koti terena da bi usek =nasip) 3.1. platoi. (do 1%) slaba drenaža . prihvatljivo za zelene P-ne. odrediti zone retenzije u koje se usmerava površinska voda 2. Finalizacija = definitivni izgled nivelacionog plana. ulaza u zgrade.odnos masa useka i nasipa 10. ucrtati linije za najpogodnije kretanje vode i odrediti tip elemenata za površinsku drenažu 9. parkinge.

skicirati formu buduće zemljane figure . Nivelaciono rešenje se može raditi na planu.nivelacioni elementi kote karakterističnih tačaka padovi izohipse stepenice škarpe useka i nasipa . .5. Projektant ima veliku slobodu.nacrtati na planu zanišljeni oblik tj. vetra.uradi se profil na tipičnom delu budućeg uzvišenja.oblik dobijen u profilu se vrati u crtež i nacrtaju se nove izohipse. pomaže da se vidi bočna forma željenog terena. Preporučeni pad u ovom slučaju /za sankanje/ je 60% (1:1. iz bočnih (krajnjih) tačaka konstruiše se profil zamišljenog uzvišenja koristeći zadate nagibe.5) sa gornje strane . iz njih se povlače izohipse. Kada se te tačke prenesu u osnovu na liniji profila A-A na planu.list glavnog projekta. Modelovanje reljefa . .poprečni profili za izračunavanje kubature zemljanih masa duž puteva 52. (ako željeno brdo treba da služi dečijoj igri. Za crtanje novih izohipsi kao polazne tačke se koriste sve karakteristične tačke iz profila. ali je lakše u profilu. Oblik novih izohipsi treba da je približno paralelan zamišljenom horizontalnom obliku brda. neće zatvarati krug. Gustina izohipsi odgovara nagibu.geoplastika Podrazumeva takva nivelaciona rešenja kojima se na veštački način formiraju sasvim novi oblici reljefa.elementi situacije gabariti objekata sa prizemljem konture izgrađenih P-na položaji građevinskih elemenata granice kompleksa obuhvaćene projektom . To je deo projekta .drenažni elementi kanali i rigole sa označenim padom slivnici kišne kanalizacije propusti brane .za penjanje) . Sadrži grafičku prezentaciju svih elemenata potrbnih za izvođenje zemljanih nivelacija i drenažnih radova. Nove izohipse koje se pojavljuju samo na nižoj strani. prašine. . precizno izračunata kubatura zemljišnih masa Nivelacioni plan -rezultat je nivelacije projektovanja. Ponekad se formiraju radi zaklanjana nepovoljnog pogleda ili kao zaštita od buke. gde se vidi presek linije novog reljefa i visinskih ravni. već se .nacrtanom profilu. treba da ima stepenast pad sa niže strane. Formiraju se oblici slični prirodnim i to iz estetskih razloga i simbolike. granice na kojima se podiže brdo .66) sa donje strane j 40% (1:2.

odmor. 53. .bazeni. *raščlanjuje teritoriju grada. vidikovci → široke vizure ka morskoj obali (dovode do same obale) -Strma ili sasvim vertikalna obala → vidikovci -Ravna obala → široke staze koje se završe molovima (npr.veštačka jezera. staze. vodopadi.. Vodotok u gradu treba da bude centralna osa (kičma) budućeg razvoja zelenila. finski zaliv . degradira kvalitet njegovog života. Petersburgu sa velikim morskim kanalom koji dolazi do velike palate tj. II Veštačke . Ekološka osnova sistema zelenila utiče na karakter i raspored pojedinih elemenata i određuje kompoziciono rešenje. Oblici vodenih površina i elementi sa vodom i njihovo oblikovanje Vodeni resursi prostora opredeljuju njegovu kompoziciju. * Uticaj na saobraćajnu mrežu * Saobraćajnice i mostovi * Nedostatak je što ih oblikuju hidrotehnički stručnjaci bez višenamenskog oblikovanja . *centralna osa razvoja grada) vg/ns na obalama plovnih reka stvaraju vodno-zelene sisteme koji duž glavne ose vodotoka objedinjuju veći broj zelenih P-na i otveraju mogućnost za formiranje većih arhitektonskih prostornih ansambala. potoci..element urbanog pejzaža. organizacija radnih zona.prirodni faktor.u planiranju grada učestvuje kao važan faktor. ali i za zaštitu voda i vodotoka. kaskade. drvoredi.kaskade ispred dvorca). saobraćaja i komunalne opreme. Reke . vodopadi. bazeni.voda je privlačila čoveka. More . česme. veštački vodopadi. fontane. pa su procesi urbanizacije usmereni na rečne doline.. To su bila jedina mesta na kojima je bilo uslova za život. rekreacija. činilac u životu grada. pristup rekama. I Prirodne vodene P-ne . On treba da prati vodene tokove i da bude povezan sa ostalim zelenim P-ma grada i rubne zone grada.sistem zelenih površina. Ugrožava grad . iskorišćenost za rekreaciju. *Važno je uređenje rečnih obala. Po postanku i značenju.park Petrov dvorca u St.razgrađuje njegovu strukturu. male akumulacije. jezere. Obalnom zonom se lociraju osnovne šetne staze i vidikovci. (npr. -vodotok.. Objekti manjih razmera .crtaju do preseka sa svojom istoimenom starom izohipsom Prelazi se ublažavaju crtanjem blago zaobljenih izohipsi. na obali . kanali. Izvori postaju centri unutrašnjih kompozicija parka i njihovi akcenti. Parkovi i druge zelene P-ne sz locirane na obalama vodenih P-na. Ovako se obezbeđuje prirodna ventilacija grada. fontane. Oni su kompozicioni centri i čvorišta. platoi.mora.veće parkovske P-ne. reke. vodene P-ne i elementi sa vodom dele se u dve grupe: I Prirodne . do čuvene vodene P-ne .

Zemun. Omogućiti uslove za sagledavanje vodotoka. 75-130m vizure na Savu. Namena . Sa obe strane dvostruki drvored lipa. Kej tangira sam centar grada i vezuje sa skverom i pešačkom gradskom zonom.u okviru obalne zone aktivna (bicikli. jove.pejzažno planiranje.rekreativna i urbana funkcija (Sava. *Značaj* .sportsko-rekreativni . Dolina ima uravnotežen reljef. žiže odakle polazi čitav razvoj grada. Zemun). šetnje. Banat. Smena utisaka pospešuje interes za šetnju.strma padina.Organski elementi urbanog prostora koji nizom uticaja deluju na okruženje. To su mesta okupljanja. linijsko i grupno ozelenjavanje. Potok . topole. U slučaju šetališta kombinuje se parterno.je prirodni tok vode koji teče koritom sa manje-više određenim obalama. . Pozitivan efekata je izražen samo u slučaju adekvatnog ozelenjavanja obala . U slučaju motornog saobraćaja obale se ozelenjavaju slično kao autoputevi.vrbe.dobro uređen kej. šetalište sa klupama za odmor.arterija za dovod vazdušnih masa iz okoline grada. Prostorno rešenje .urbanistički . Od reke se razlikuje veličinom.Nišava . Izbegava se monotonija.Povezanost u kompoziciju . Tendencija .uslovi za odmor i šetnju.osnova za razvoj čitavog urbanog sadržaja.uspešan na obali . trim staze) i .aleja duž obala vodotoka . pa ponovo izlaženje pored vode -Staze pored vidikovaca sa kojih se sagledava pejzažna slika Izdužena forma vodene P-ne . taksodijumi.vizure su po podužnoj osi. Kompozicioni centar .plato (Pobednik) Kompoziciono rešen terasama i potpornim zidovima Ivice terasa su najatraktivnije za sagledavanje pejzaža). Ovo sprečavaju ekonomski razlozi. Kej . a padine se ozelene najnižim biljkama. ali sa vizurama ka vodi.s Izbor vrsta: Podnošenje vode . (npr.ekološki . Dunav. Kalemegdan . što pogoduje saobraćajnoj infrastrukturi. Dunav.urbanizam . b<5m. *Projektovanje parkova* -Pravilno trasiranje staza -Postavljanje vidikovaca ka vodotokovima -Kombinovanje mirne i tekuće vode -Odvajanje staza od vode pored grupa i kroz masive.isključiti saobraćaj da se vrednost vodotoka i vode približi stanovništvu. Male reke i vodotoci . Razlike u ozelenjavanju obala i kejova u gradu proističu iz namene samih P-na. Veliko ratno ostrvo.orijentisano ka rekama. Pirot .

živopisne kompozicije .sportovi. penušanje -slapovi -kamen za prelazak na drugu obala (plićak) -osovina kompozicije parka Veštački potok . *Veštački formirane vodene P-ne* Potrebno zbog brojnih vizuelnih i drugih funkcija. reljefu i postojećim vrstama. U zavisnosti koje funkcije treba da ispuni u slobodnom prostoru i koji tip elemenata će najbolje ostvariti tu funkciju. U izdvajanju vidikovaca koji se orijentišu na vodopadima. Projektovanje se sastoji samo u trasiranju staza koje prolaze kroz najinteresantnije delove. ribolov.odmor i rekreacija. Reke i potoci sa tekućim stanjem vode se uključuju u strukturu parka. Jezero .najčešće na slobodnim gradskim prostorima (skverovi.razvoj biljnoga svet .smenjivanje pejzažnih slika. To je linijski kompozicioni element. . Urušavanje obala se sprečava minimalnom promenom oblika.oblikovno-pejzažni . simbol identiteta sa delom grada *Kreativno . .pasivna rekreacija (pecanje.biološki . Krivudavost . Raznolikost staništa. trgovi.povoljan.prirodno ili veštačko akumulaciono .vodi se računa o karakteru sredine. Veće . Manje .sportski elementi kanui. -Veliki kompozicioni značaja -Odnos prema kolnim objektima -Položaj u slobodnom prostoru -U centralnoj perspektivi -Položaj za lociranje *Potrebni su uslovi za jasno sagledavanje svih strana i izdaleka *Osunčanost *Mirna i intimna atmosfera *Unikatne. parkovi).igra svetlosti i refleksija .dekorativni element.vegetacije. sunčanje. postojanje stabilnih biocenoza. pa su tu i kanali . Fontane . razgledanje). Za sve ovo je neophodna: *renaturalizacija čitave hidrološke mreže grada -pejzažni dizajn -bioinženjerske mere Maksimalno iskoristiti sve prirodne karakteristike: -brz tok.

Posebni filteri imaju ulogu u stvaranju različitog spektra boja zavisno kako se postave. Smanji se dužina cevi za protok vode kako bi snaga pumpe bila veća. najbolje je da usisna i izvodna cev budu na suprotnoj strani. Veća za odmor i rekreaciju. Kombinacija širokog spektra biljaka i vodenih aranžmana sa izabranom rasvetom . Vodopadi i Kaskade . ispred javnih objekata i dr.Ravna statična voda. Osećaj mira i spokoja. .izbor pumpe . Efekat . Pumpni agregat je u bazenu fontane ili šahtu. Postoji 3 osnovna tipa vode koja pada: I Slobodan pad.pumpa može da recirkuliše minimalno pola zapremine vode bazena za sat vremena. Vizuelni je kontrast ostalim elementima. Mora postojati bezbednosni uređaj koji se isključi u slučaju kvara. II Ometen pad. različitih oblika i dimenzija. slobodnim oblicima. niže kote. Podvodni snopovi svetla su atrkacija uz lokvanje i lotose. I Slobodan pad . . Filteri za vodu mogu biti prikačeni direktno na ulaz vode u pumpu. skverovima.pumpe.lociraju se u gradu na trgovima. recirkulacioni tip. uz korišćenje transformatora. Ravne slobodne P-na. Koliko l/h pumpa može da izbaci? Viši mlaz . malznice. a u kome sa lampicom određujemo i boju koju želimo da dominira.dovoljno jaka sa definisanim pritiskom da bi se postigao željeni efekat (element) raspršivanja. Različitih su dimenzija i kapaciteta. a za veće fontane .*Opremanje fontana . oblikovano je prirodnim. Održavaju se čišćenjem u određenom intervalu. prskalice (elektronsko-vremenske). Filtracija vode.pumpa mora da pokreće maju zapreminu. dekorativnog karaktera. + skulpture Jezera .stavaraju kod jako izraženog reljefa i velikih vodenih izvora. Bazeni .kompenzacioni rezervoar. Tako pumpa neće povući talog sa dna bazena. III Pad u nagibu. Oprema za osvtljenje se postavlja iza stena i rastinja koji se nalaze u blizini ili se zakopava u zemlju. već se izdiže tako da usisna rešetka bude minimalno 5cm iznad dna bazena.utrošak vode.noću. Električni kabal i konektori moraju biti propisno izolovani kako bi se sprečio strujni udar. Pumpe koriste naizmeničnu struju od 220V ili jednosmernu od 24V. ako se vrši. Lociranje se određuje prema tejničkim mogućnostima. Potapajuća pumpa se ne postavlja na dno bazena.pumpa . Oni drže vodu u čistom i svežem stanju. Osnova fontane je najbolje mesto za pumpu. Odnos protoka po satu ne sme biti veći od zapremine bazena. različitih namena.direktno sa jedne visine na drugu bez prekida i prepreka. *Pravilo . Svetlosni efekti su od značaja. Različite funkcije. Uspostavlja vezu između različitih okruženja.

brzine. -nagiba dna. Vodena stepeništa . -svojstva dna i oboda. Strmiji pad teži da bude mirniji nego slobodnopadajuća ili ometena voda. Sve vrste vodopada obezbeđuju različite scenske efekte i skulpturalne kompozicije.Svetlost . ali se događa na strmijem nagibu. zvuk. ako ono nije dobro napravljeno.gubici minimalni -beton ili PVC folija -prirodni neklesani kamen -pokrivanje ivica -vešt raspored biljaka Veštački potok . (uzburkanost.Padanje vode duž i niz strmo nagnute P-ne.sistem kaskada gde voda ravnomerno pada sa podesta na podest.voda udara u različite prepreke ili ravni dok pada između dve visine. mostići i kameni prelazi) 54. Jezerca prosečne veličine moraju imati dovoljno vode da bi se ona obrušila sa visine od 60-100cm.jasne šare na vodi koja se kreće. penušavost. Turbulentni efekat se stvara: -promenom širine korita. Pri formiranju vodopada određena količina vode se gubi iz korita. širem i moćnijempadu vodenog toka. Karakter ovog pada zavisi od zapremine. visine vodopada i P-ne na koju pada voda i interscenski efekti. Ivica preko koje voda pada stvara efekte: *oštra ivica . Slično je tekućoj vodi. 5-6 slapova . III Pad u nagibu . Svaki vodopad h>1m → veće jezero ili jača pumpa.vizuelni rezultat je P-na koja samo svetluca na suncu. -strukturom materijala dna i obodnih strana grublje od stena i krupnijeg kamena. -veličina korita.vodopada se sastoji u visokom. Materijal za vodopade i jezerca: -nepropustljiv . Koriste se i padovi terena. *kad voda pada na tvrdu površinu stvara se efekat oštrog prskanja vode *ako pada u vodu zvuk je dublji i puniji. -strmim padom dna.Ponašanje i karakteristike zavise od: -zapremine vode. stvaraju se različiti oblici i zvuci.5-2m. Takav utisak se stvara pri visini vodopada većoj od 1. Manje zapremine .vodeni zid. a prskanje manje . Jači protok . visine pada i oblika ugla preko kog voda pada.optimalno na dužini nakoliko metara. a sa kontrolom zapremine. Voda se pumpa do vrha zida odakle pada prekrivajući prednji deo zida II Ometen pad . Kombinacijom ovih promenjivih se stvaraju različite pojave i zvuci.koncentriše vodu na određenim tačkama i stvara talase *gruba ivica u kombinciji sa većom zapreminom vode stvara efekat penušanja Površina na koju voda pada takođe utiče na izgled i zvuk padajuće vode. Kaskade se formiraju sa malim padovima vodenih tokova sa stenovitim koritom. Oblici vodenih površina kroz istorijsku retrospekciju .

Mavarski vrt Prelivanje vode iz bazena u bazen i žubori kroz otvorene mermerne kanale. *Versaj . vođena cevima pod pritiskom.simetrični bazeni i kanali u sklopu pravilnog geometrijskog stila. Italija Uticaj istoka i Grčke. Reflektuje sve oko sebe. Srednja Evropa Manastiri. *Vila Lante . Canopus je vodena P-na za vožnju čamcem.zvuk (cvrkzt ptica.vodeni objekat u religiozne svrhe.penušavo i kristalno glatko (1400 fontana) *Petrov dvorac .p.pravolinijski podeljene na kvadrate. Zatvorene bašte .Boboli *Vitervo . Tigar i Eufrat za navodnjavanje i za vrtne kompozicije Proizvodnja hrane. *Vila D Este .e.distanca fon za sagledavanje parka Egipat i Mesopotamija Najranije. Ovde je fontana Del Ovato..reljef obalne terase . *Hadrijanova vila . Mali vodoskoci . Koristili Nil. sa kolonadama i statuama.vodoskoci u pravilnim ili asimetričnim nizovima . Persija i Srednji Istok Razlivanje vode u plitke bazene sve do vrha. do bazena simetrično Francuska Smirenije. na razmacima su vodoskoci u tankim mlazevima. vodopadi.Centralni sadržaj . Raznovrsnost .Tivoli 118-138..sistem fontana. Zahvatana iz planinskih potoka i rečica. Puno odsjaja . ribe i papirusa. melodije i topovska kolonada). gajenje lotosa.Tivoli Hidraulika . široke vodene P-ne. Vrtovi dvorova i hramova dekorativni. . vodoskoci. kanali. Fontane sa jačim mlazevima su centar kompozicije. prelivala se preko ivica. Različiti oblici: kaskade.finski zaliv . za kupanje ili kao pojilo. Potčinjeno principima kompozicije sa arhitektonskim oblicima. kanalima dovođena do gradova i vila.Firenca → centralna osa. kasnije i Rima.vodene orgulje. Centralna tačka . za piće.n. vazduh teran kroz cevi orgulja .Uloga vode kroz istoriju je neprocenjiva. kaskadno kroz korito.Sto fontana . Egipatski vrt vrednuju sve kulture.rasprskuje se voda u tankim mlazevima.koritaste profilacije. prostranije. . plodnost zemlje navodnjavanjem iz Eufrata i Tigra. usmerena u rezervoare po okolini.

usamljenim masivima. Oblikovanje vodenih površina vegetacijom Izazov . prskanje. Mogu biti široke i uske. Brežuljci. Opuštajuće na ljudske emocije.barske i vodene biljke. Danas Pumpe .osnova za orijentalne bašte sa ostrvima. zvuk . mirna. Kretanje je deli na: 1.simbol su tišine i perfekcije . kanali. 2. Zvuk vode i njena energija. Iris sibirica.. Podloga za umetničko izražavanje.Poljane . jezerima i mostovima.jezera. klokotanje. povećavaju obalu.nivo gornjih i donjih terasa. 3.predstava neba i zemlje (refleksija bazena je mesto gde se nebo i zemlja sastaju).centar. Japan Suprotno francuskom shvatanju. 4.Kulise . . da presecaju obalni masiv. Živopisnija kombinacija . Stavaranje gustih obalnih masiva 2. Daje snagu celom prostoru.žubor Fizička svojstva vode su ta koja utiču na svrhu i metod korišćenja u PA. skrivaju karakter reljefa. vodeno ogledalo.Masivi . Potočić je sa tajnim izvorom.principi: 1. Stvaranje kulisa 3. Statua Samsona . fontane.emituje pri pokretu ili kada udari u fiksni objekat ili P-nu. Čiste. huk.odražava okolni pejzaž . cvećem.ograničavaju i zatvaraju predeo. curenje.Studiozan rad . . treperenje .recirkulacija vode. Za velike vodene P-ne. odraz. bazeni. Period Zen-budizma . . iluzija dubine i veličine prostora. dinamična. *Vizuelne karakteristike vode*: refleksija. Umiruje ili uzbuđuje. pokrivene obalnom vegetacijom. grupama. nepokretna . refleksija . statična. reke. odražavaju svetlost i daju utisak širokog i svetlog vodenog prostora. ribnjaci. vodopadi. Stvaranje poljana . žuborenje. stene i voda.potoci. Njihova linija prati obalnu liniju.sukcesivnost i pravac vizura.strujnica h>20m .cenjena pokretnost vode.ogledalo 55. pokretna. Uzbudljiva i dramatična. Kapanje. Kina Vodene bašte . Carex sp. 3. promenljiva .otvorene vodene P-ne sa ravnim obalama.Specifičnost vrsta Kompozicija vodenih nasada . vek . Svaki bazen je kopija prirodnog jezera. soliterima. Kanal formira kompozicija 22 fontane.

veličina prostora i skulpture: *velika skulptura (prostrani travnjak. Kompozicioni principi pri postavljanhu skulpture u slobodnom prostoru Principi postavljanja . Odnos skulpture preme čoveku .dubine 45-60cm .močvarni grašak Caltha palustris .privlačno . Ako je moguće udruživanje biljaka u istom kontejneru . Izbor vrsta uslovljava način održavanja.harmonično .pojedinačna sadnja ili u kontejnerima Ribe . submerzne (oksigeneratori) 45-90cm 3. Lotus sp. Ona stvara tepih između biljaka u močvarnom vrtu.5-1. obezbediti im uslov približne prirodnom staništu.autohtone vrste drveća.posmatraču .biljke koje će sakriti materijal od kojeg je jezerce napravljeno. Od dubine zavisi izbor biljnih vrsta: 1. Poznavanjem prirode vrsta i njihovih karakteristika. flotantne .dekorativno uz malo pažnje. voda .za povremeno plavljenje. Iris versivolor. Najjednostavnije: Carex pendula. Grupišu se u one koje cvetaju u isto vreme: Eriophorum angustifolium + Myosotis scorpioides Pontedena cordata + Butomus umbellatus Prolećni aspekt: Menyanthes triifoliata .svetlo zlatno-zelenog lista. Iris pseudoacorus Zalivi i zatoni .. lokvanji i dr.stilska usaglašenost .8m) Visoka vegetacija . Sa rizomima . Samo neke cvetaju rano u proleće. Iris laevigata. šiblja i višegodišnjeg cveća . a ostale sredinom leta.saglediva sa svih strana) i bista .uklapanje u okolni prostor.Nymphaea alba.problem je što se plitka voda zegreva tokom leta a neke vrste to ne podnose (Azolla caroliniana). Ivaica bazena ili jezerca . 56.letnja atrakcija u bašti sa pojavom cvetova i zanimljivih listova. ostavlja željeni utisak i prenosi poruku posmatraču.karakter i tematika skulpture → namena prostora .vodeno bilje (za lokvanje dubina 1. Profil elemenata sa vodom. *Vegetacija u i oko veštačkih vodenih površina* Vodeni vrt . Botomus umbellatus.puzave perene (Lysimachia nummularia) u slobodnom rastu se orezuje. Pontederia cordata. akvatične na 90cm 2.močvarna kala Iris pseudocorus 'variegata' . livada) i i sitna skulptura (mali intimni prostor) *žanrovska skulptura (slobodan travnjak.

tamni fon (tamnozeleno): Abies. karakt.pozadina skulpture Od njega zavisi da li će skulptura ostvariti svoju ulogu u jednom prostoru. *reljef (daje dominantnost skulpturi .najjasnije sagledavanje ako nema travne osnove .travnjak .pobednik).najmanja udaljenost posmatrača od spomenika da bi se dobro sagledao . u blizini skulpture. * kontrast . *atmosferske prilike.monokulturni masivi.sa ukuopnom visinom (+postolje) u odnosu je 1:3. Picea sp. ali zbog tužnog karaktera na prirodnom. sadi se ukrasno cvetno šiblje ili mali cvetnjak. (Spomenik Zahvalnosti srpskog naroda Francuskoj .svetli fon (srebrnasto.usmerava pogled prema samom delu i sugeriše posetiocu da ga zapazi i uputi ka njemu. Ostali uslovi: *Prilaz* . Širina prilaza primerena značaju dela.(samo prednja strana i profil .velike skulpture.na uzvišenom položaju. Na glavnom gradskom trgu. .BGD T. (visina spomenika-H je u centru trga → poluprečnik trga = 3H ili prečnik = 6H) *Odnos sa arhitektonskim objektima* Veliki objekti . upadljive boje i oblici. . strana se orijentiše prema glavnoj saobraćajnici. → Galavna aleja prema monumentalnom spomeniku. drveće i žbunje.drveće i žbunje . *Vegetacija* Manje skulpture . *doba dan. cvetajuća (1) Monumentalne . Bitna je orijentacija prema glavnom prilazu .bronza . Uz prilaznu stazu. sitna kompozicija Krupne skulpture .fon .dobro rešen prilaz spomeniku. Memorijalni veliki spomenik .svetli fon . Eleagnus angustifolia . bledozelena): Salix alba. *Odnos veličine i oblika* Važno za isticanje i pravi utisak.. žuto-zelena.biste . čak i ako su svi drugi uslovi ostvareni.manje vrsta (1-2). ne veštačkom → spomenik Neznanom junaku na Avali (prilazna rampa i terasa samo pojačavaju). Pored šetnih staza dekorativne skulpture. Thuja occidentalis. a pozadina je zgrada geografskog instituta). loše orijentisan . veliki cvetni masivi u jednoj boji *Fon* . žuta.uveliča perspektivni izgled skulpturalnog dela sa odrazom u vodenom ogledalu. Društveni zanačaj (Svaezna skupština . Kolijev princip .voda . a zelenilo u zadnji) Prirodni uslovi: *osunčanost.u osovini je glavne prilazne aleje na Kalemegdanu i dobro se sagledava pri ulazu u park.uvek ona strana spomenika sa najkarakterističnijom siluetom koja se lako pamti.mermer (svetli granit) . Ali ka ulazu je orijentisan svojom frontalnom stranom. Acer negundo.Rosandić-Igrali se konji vrani).stavlja se u prvi plan.veća raznovrsnost.

Rešava se uopšteno u jedinstvenoj liniji i formi. . da bi se dobro sagledao na fonu travnjaka i neba. simboličan.utisak zavisi od rastojanja sa kojeg se skulptura sagledava.jasno sagledavanje skulpture 57. u velikim grupama cveće cvetnjaci u širokim masivima. u blizini staza i platoa. Odnos skulpture prema slobodnom prostoru i zelenilu Dobro ukomponovano jedno drugo ističe.manja je od monumentalne. .razmere skulpture se određuju na samom mestu postavljanja.Vodena površina i zidna platna . platoima.okvir . glavni element je u kadru posmatrača.trgovi i pešačke zone.se spomenik postavlja na prirodno uzvišenje ili visok postament.skulpture . jednostavna i jasna rešenja bez šarenila i obilja vrsta.Biljni okvir . *tretiranja plastičnosti forme.zaklonjen položaj .Žanrovska .kao fon *Svetlost* Tonski odnos skulpture i pozadine . I Geometrijski park . Sklad skulpture i okoline.stalne promene → smenama godišnjih doba.posmatra se sa rastojanja 2-3 visine (sa pijedestalom).. čiste i mešovite lišćarske i četinarske grupe.miran i svečan → izostaviti vrste sa upadljivim lišćem i cvetovima (Malus floribunda. Velikih je dimenzija i glavni je element u kompoziciji.samo lice i profil .malih dimenzija. . Sastoji se od manjih elemenata sa potpornim zidićima. Magnolia sp.lišćarski masivi. vremenskim prilikama. Ima veliku P-nu i svečani karakter. *sadržaja i temetike samog dela. mostova . -dekorativna plastika. .monumentalna skulptura je karakterom vezana za arhitekturu.slobodnije i fleksibilnije Vizuelni kavlitet . -U Prirodnom predelu . oblikom i formom.dva glavna rastojanja: -u detalju . Najpovoljnija celina se stvara samo onda kada se ljudsko delo nadovezuje na evolutivni razvoj predela.dopuniti fonom vegetacije. -biljni elementi. *boje i vrste materijala. formiranje otvorenih parternih kompozicija.). *osvetljenja. .veličinom.travni fon .položaj skulpture uslovljen je oblicima i rasporedom površina II Pejzažni park .kao sastavni deo pejzaža -osvetljenje na otvorenom i izgledne tačke. Umetnik treba da pronikne u suštinu prirodne sredine → organska sinteza dela i prirode. Biljne vrste zavise od: *veličine prostora. .Portretna skulptura ili bista . Pejzaž . sagledne tačke . Velike krošnje i visoka debla približavaju spomenik pejzažu. žbunje visoko ili srednje visoko. režimom svetlosti → stalno drugačije.monumentalna . stepeništem. pogodna za prostore sa ograničenom vidljivošću. Formiranje vegetacijskog okvira . pojedinačna stabla lišćara i četinara .

. Nije poželjno sve vodove smestiti u jedan kolektor.vodovi za grejanje na daljinu (toplovod) -plinski vodovi . koje treba naglasiti. Osvetljenje Nekad su to bile: ognjišta i baklje. prirodno 2. broj i jačina sijalica zavisi od dimenzija . lokalni i vodovodi za snabdevanje zgrada. Elementi infrastrukture (na zelenim površinama) . 59. sa različitim brojem svetiljki. Različitih su oblika i varijanti. Povećana sigurnost i povećana estetska vrednost. Izbor zavisi od stila okolnog prostora. stila materijala.vodovod .. Dizajn osvetljenja . Vrste svetiljki: *zidne .su namenjeni osvetljenju javnih P-na i privatnih okućnica.glavni. tunele i dr. ali se plan poštuje i usaglasi. *kandelabri .58.postavljaju se na potporne zidove. Taj broj se stalno povećava. a visina. visina.unutrašnje i spoljašnje Spoljašnje osvetljenje zavisi od: -lokacije svetlosnog tela -položaja svetiljki -vizuelno-tehničkih karakteristika Loše upotrebljeno osvetljenje narušava izgled i otežava kretanje i orijentaciju u prostoru.kanalizacija za atmosfersku i otpadnu vodu . Podela na: 1. Najčešći vodovi koji se lociraju duž saobraćajnica: . lokalni i plinski dalekovod . Različitog oblika. stubove i druge zidne P-ne. kolonade.koji potpisuju projektanti svih instalacija. Malih su dimenzija različitog oblika.su varijacija kandelabra i zidnih svetiljki.razvoj tehnologije. Ugrađuju se pored ulaznih vrata na spoljnim zidovima. fenjeri i lampe Danas: savremene sijalice i reflektori. struju visokog napona i kablovi za tramvaje . Izbor opredeljuje stil objekta i ulaznih vrata kao i celokupni izgled okoline. Još u fazi izrade projekata potrebno je njihovo tačno definisanje i usaglašavanje sa drvoredima.sinhron plan *Vodovi instalacija ispod ulica* Problem je lociranje velikog broja gradskih instalacija. veštačko .glavni. Sve se to predstavlja grafički u jednom planu Sinhron plan . *za ulaze ..kablovi za jaku struju.kablovska televizija. kao i projektant zelene Pne. Osvetljavaju ulaze. Lociraju se ispod trotoara ili u travnim trakama sa pažnjom na postojanje drvoreda.

odozgo i sl. česme. Kategorije svetlosnih postolja: Prema visini niske (2m-3m). Efekti osvetljenja -odozdo.izbegavati upadljive stubove i svetiljke.osvetljava biljke i druge pejzažne elemente. Na pod pritiskom. *podvodne .svetiljke su vrsta reflektora. a prilagođene različitim projektnim zahtevima. da ne dođe do korozije jer su tada odsutni oksidansi. srednje (3-5m). Svetlost se rasipa i ne stvara nikakvu senku. parkinzi. visoke (18-30m). Voda pH=7-8. Posebno je važno kod objekata od istorijskog značaja. rekreativne P-ne. a kontrast minimalan. *niske svetiljke. Snage su 125-500W na dubini i do 20m. -direktno. . izvor: živina para. *reflektori . metalno-halidne. Predmeti su vidljivi. 400W.dobija se efekat siluete. ulice.ispod nivoa oka . prolaze i primenjene zbog manjka prostora.senka i strukturno svetlo . autoputevi.postiže se oštri kontrast osvetljenog predmeta i okolnh elemenata.veliki broj tehnika. -visoko. oko pešačkog prelaza . Pogodno za pešačke staze i mirna odmorišta u bašti.stvara se kontrast između gorne i donje mase lista .iznad P-ne zemlje (slično mesečini). u slučaju drvoreda sa obe su strane → sredinom kolovoza. Stilski mora da odgovara ostalim parkovskim elementima.širok izbor modela.propištanje svetla kroz objekat ili krošnje. metalno-halidne. parkinzi.interesantno. Izrađene su od nerđajućeg čelika i sigurnosnog stakla. Malih su dimenzija pa se lako ugrađuju. položaj . Koristiti reflektore i specijalne svetiljke. Veoma su jaki 38-120W na min rastojanju 0. jezera. Na pod pritiskom. Izbegavati komplikovane oblike i šarenilo.prostora. Na pod pritiskom. Izdrže pritisak vozila do 5000kg ako je brzina≤50km/h. bazene. Iznad krošji drveća je . estetski usklađeni sa prirodom. *nagazbe .održavanje lako.najpogodnije za oko. Za njihovu ugradnju je neophodna drenaža površinske vode i kućište koje odvaja svetiljku od zemljišta.su najčešći oblik osvetljenja. 300. Na pod pritiskom. rekreacioni objekti -izvor:živina para. podložne vandalizmu -izvor: fluoroscentna živina para. Osvetljavaju veštačke vodene P-ne. -usmereno. -spomenici i ulazi u objekte . praktično su nevidljivi.8m. Izrađene su od otpornih materijala. -odozgo. Stvara blještavu siluetu objekta zbog velikog kontrasta između linije osvetljenosti i temne pozadine. sam objekat izgleda . -visina svetiljke . -osvetljenje pozadine objekta. Estetski zahtevi osvetljenja Svetiljke sa stubovima su elementi danju uočljivi.za bašte i druge otvorene prostore . fontane.osvetljavaju parkinge.različite šeme -izvor: metalno-halidne.da je prilagođena visini drveća. za parking i autoput (6-15m). odozdo. Za javne zelene P-ne 250.

Položaj zavisi od funkcije objekta i aktivnosti ukućana uveče.Elektro ing .Tehnički i estetski zadatak. crkva. tip svetiljki. javne zelene površine . podvožnjaci.dekorativne kompozicije. sagledavanje određenog zahteva prostora i kreativnost projektanta. pešački prelazi. položaj i broj. Ni jedan deo se ne sme posmatrati pojedinačno. Potrebno je uklopiti sve tipove osvetljenja na jednom mestu. Neki delovi ovetljeni jače. Upotrebom svetla različitog intenziteta i boje .pruža potpuno osvetljenje detalja. -postavljanje svetiljki . -reflektujuće svetlo. muzeji. aktivnog života.slabiji intenzitet osvetljenja i poseban tip svetiljki. tuneli. trase podzemnih i nadzemnih . Uz puno svetla se gubi efekat siluete objekta.bira se pravi objekat. Određivanje karaktera P-ne u smislu privatnosti (privatna ili javna) privatne zelene površine . promenada.skupština. Osvetljenje vodenih P-na Mnogo je vodenih P-na. gradski park . a daleka pozadina .niži kandelabri sa manjim brojem sijalica.gubi se kontrast (svetlih i tamnih P-na).najjače osvetljeni delovi grada.ni jedan deo ne ostaje u potpunom mraku . detalji na njemu. pozorište (fasade i stubovi). Osvetljava se ulaz u kuću ili garažu. Osvetljenje zelenih P-na . romantični prostori.indirektno osvetljenje. Spoljno osvetljenje objekata Efekat važnosti pojedinih delova objekta. Ona će zatim reemitovati svetlost u željenom pravcu .sugeriše pravac kretanja. reke.daje akcenat na oblik i formu objekta uz kontrast P-na oštrim senkama II .saobraćajni ing → jačina osvetljenja. Uveče moraju biti dobro osvetljena. Trgovi obiluju raznim objektima na osnovu čega se opredeljuje osvetljenje. Loše postavljeno osvetljenje = kontra efekat. a pozadina je što bliža predmetu.fontane. kaskade . Usklađenost sa osvetljenjem okoline (staza i zelenih P-na) .kao svetlom oivičena masa. Koriste se reflektori sa usmerenim zaracima.Saobraćajnice. Zelene P-ne osvetljavamo u zavisnosti od više faktor. Reprezentativni objekti u gadu . Najbolje je raditi sa dva izvora svetlosti: I . trgovi . jačina zahtevaju izvesne tehničke proračune.zavisi od skulpturalnog rešenja ili igre mlazeva. često su fokusne tačke prostora.vodi se računa o okolnom zelenilu i objektima. Veličina objekta . .bogatije.ne remetiti harmoniju. manji plato ispred objekta. raspored.okućnice. hoteli. mostovi . Ističe se efekat ogledala . Tip svetiljki u odnosu na okolne objekte i raspored .jezera. Pomoću podvodnog svetla ili reflektora. vrtovi .se dobija usmeravanjem svetlosnog izvora ka reflektujućoj P-ni. Estetski motiv tj. neki slabije. manje vodene P-ne .broj.skrivena mesta. To su mesta susreta.opasno.najjače su osvetljene glavne staze i mesta intenzivnog okupljanja ljudi. veće vodene P-ne . a najslabije . mora . već kao deo celine. parkinzi. slika objekta .

Lociraju se u gusto naseljenim delovima grada i u višim područjima -sekundarnaPrincip za projektovanje vodovodne mreže . Vodovodni sistem . različite sportske komplexe. restorane. mašina i aparata za prihvatanje vode iz prirodnih izvora.radi se na osnovu količine vode.vodovodna mreža. Dimenzionisanje cevi zavisi od sledećih uslova: *da se voda ravnomerno troši duž mreže. Vodosnabdevanje zelenih P-na Hidrantska . Projekat → sistem vodosnabdevanja. za tehnološke i protivpožarne potrebe. *u periodu za koji se mreža dimenzioniše da je konstantan intenzitet protoka.. kanalizacije i drugih inženjerskih sistema. podzemni sistem je komplex objekata sa namenom da obezbedi dovoljnu količinu vode za piće. da bi se obezbedio neophodan slobodan pritisak pri normalnom radu i u uslovima požara. protoka i brzine. .vodova 60. vodovodna mreža. Vodosnabdevanje Zadovoljavanje naselja.. 50-70% ukupnih troškova za sistem. industrijskih preduzeća i drugih objekata vodom za piće.glavni vodovi provode vodu u većoj količini. Za projekat vodovodne mreže razrađuju se idejni i glavni projekti sa potrebnim proračunima (hidrograđevinski inženjeri). Dostavlja vodu od izvora do konzumenta.obetbeđenje i dostava neophodnih količina vode potrošačima pri dovoljnom pritisku i minimalnoj proizvodnoj ceni. Sastoji se od: -primarna. *Pri projektovnaju vodovodnog sistema neophodno je da se obezbede sledeći zahtevi: -obezbediti dovoljnu količinu vode za svaki punkt -infrastruktura vodosnabdevanja. zalivanje. Dimenzionisanje vodovodne mreže . da je prečiste i dostave potrošačima.je komplex objekata. Vodovodni sistem se sastoji od: -vodozahvatni objekti -pumpne stanice (ako su neophodni) -vodozahvatni rezervoari (prate pumpne stanice) -stanice za prečišćavanje -objekti za regulaciju pritiska vode (rezervoari) -glavna i sekundarna vodovodna mreža Vodovodna mreža Osnovni element vodovodnog sistema.pri minimalnim gubicima mreža treba da ispuni svoju namenu . U parku i vrtu je važno za bazene i fontane. projektuje se istovremeno i u saglasnosti.

Vodeni rezervoari . Obavezno pri nedostatku drugih mogućnosti Podzemne vode . Voda u mreži je pod pritiskom. Cevi se povezuju preko kamenih rigola na atmosfersku kanalizacionu mrežu. sa padom od 2-3% ka glavnom vodu da bi mreža mogla da se brzo isprazni u toku zimskog perioda kada se ne vrši polivane (min R=30mm). odakle se vode do zajedničkog kolektora.nemaju mehaničke primese. Šaht za vodu iz vodovodne mreže. Hidranti su postavljeni na nju na određenim mestima na kojima se prikopčaju creva za polivanje. čista izvorska voda Testiranje vode .samo za piće. a sa većim brojem lula ¾" ili 1".8m ispod nivoa terena (ne mrzne . za recirkulaciju Vodovod sa uslovno čistom vodom . vrši se crnom čeličnom cevi od 1".neopravdano projektovanje vodenih P-na sa velikom konzumacijom vode. bistre su ali ne za česme Kaptaža potoka . Tu se mntiraju dovodni i odvodni ventili (hidrant). a zatim se vraća u bazen pod velikim pritiskom.bunari .8-1m).5m. Vodosnabdevanje malih vrtnih objekata Česma ← vodovodna mreža. Vodovodne cevi se montiraju na 0. Trasira se magistralni vod od koga se račvaju vodovi prema objektima za zalivanje.zaštita).kroz male brane ili kaptiranjem izvora. Suva klima . Česme sa 1 ili 2 lule povezuju se cevima od ½". Voda se zatvara zimi i pri remontu.zalivni sistemi po principu zatvorenih i otvoranih drenažnih sistema. gradska mreža).provera kvaliteta.voda iz bližih vodenih tokova .3-0. Ostale cevi se postavljaju do 0. Za česme na zidovima koriste se obično cevi od 2". probe za higijensko-epidemiološki institut. Voda u bazenu se isisava pumpom-kompresorom. Dovodne cevi .sakupljanje kišnice koja se koristi 1-2x godišnje. Odvodnjavanje česama (korita i valovi).višekratno korišćenje jedne iste vode. Recirkulacija .presek zavisi od veličine vodene P-ne: . kod fontana. Glavni vod se postavlja ispod dubine zamrzavanja (0. za pokretanje vodoskoka.Određuju se neophodne količine vode i presek cevi. Svaki hidrant opslužuje R=30-40m.nedovoljno sigurno . Nije baš efikasno. Izvor (bunar. Obezbeđenje vodom veštačkih vodenih površina Izvor vode -vodovodska mreža sa čistom vodom -vodovodska mreža sa uslovno čistom (industrijskom) vodom -kaptaža potoka -izvlačenje iz bunara -vodeni rezervoari -recirkulacija Vodovod sa vodom za piće . Hidrantska mreža se formira za sezonsko polivanje. Koristi se u gl.

olovne ili plastične 8-10 (>10)cm Punjenje bazena . kupatilo. gasovima.5m podnošljivo . Njen presek zavisi od obima bazena i vremena za koje treba da se istoči voda. pune saprofitnih i patogenih bakterija. Prelivnik . Manja naselja . Odvode se u jedinstvenu kanalizacionu mrežu.mogu biti: . izvesno prečiste i sprovedu do prijemnika.dovodne cevi 10-15cm od gornjeg nivoa vode u bazenu.nastaju u domaćinstvu (kuhinja. -drenažni sistem. Posle prečišćavanja i hlađenja mogu se uključiti u povratni sistem vodosnabdevanja fabrike ili se ispuste u recepijent. da je transportuju do stanica za prečišćavanje. Komunalne otpadne vode .veći presek cevi.. Sportske i dečije P-ne . Dovodna cev je veza između prelivnika i kanalizacije. mikroorganizmima.uslovno čiste sa malo primesa Služe za rashlađivanje i povećane su t°-re.nepovoljno (1. Može biti montiran na jednom od zidova bazena. 0. pri čemu je promenila fizička svojstva i hemijski sastav + sadrži različite zagađujuće materije. 61. Odvodnjavanje i kanalizacija To je komplex objekata namenjenih da prime otpadne vode. Montiran je kao vertikalna cev na dnu vodene P-ne čiji gornji deo izlazi do nivoa vode. Kod većih bazena .čelične cevi 1-2" -veće P-ne . kao kod česme u blizini vodene P-ne. Otpadna voda je prirodna iskorišćena za piće.suve.veza sifona i kanalizacione mreže.). Pokriven je metalnom kapom.za regulisanje nivoa vode u bazenu. Podni sifon se otvara pri čišćenju i pranju bazena (zapušavanje).zagađene primesama organskog i mineralnog porekla .za drvenaste i žbunaste vrste. Industrijske otpadne vode . Čiste su ali prolaskom kroz atmosferu one se zagađuju prašinom. 3. Sifon na dnu bazena za celovito odvodnjavanje bazena.pušta se jak mlaz. industriju. Zaustvljanje i regulacija dotoka vode se radi putem izgradnje specijalnog šahta.2".5m za trave i perene). Zagađene su najviše organskim materijama. domaćistvo. 2. Ova veza kod malih bazena 5-6m³ kao kod prelivnika .-male P-ne . da se ne bi usisavala zaprljana voda pri pražnjenju vodovodnih cevi. Atmosferske vode .od kiše i topljenja snega. sanitarno opasne. koliko za obnavljanje Plitka voda . Sve to rešavaju građevinski i hidrotehnički inženjeri.. Vode ostale od pranja ulica i viškova od polivanja zelenih P-na po sastavu su bliske atmosferskim. *Odvodnjavanje* Visok nivo podzemne vode . Podela po poreklu i primesama: 1. osnovne staze i putevi. Crna čelična cev . toalet.odvodi višak vode da bi se izveli građevinski i agrotehnički .jedna kanalizaciona mreža za odvođenje sve tri vrste voda. a onda se obezbeđuje slab dotok.

Ona prima i podzemne vode iz drenaže. Važno za parkove sa ugostiteljskim objektima i drugim zgradama. Još u fazi izrade projekata potrebno je njihovo tačno definisanje i usaglašavanje sa drvoredima. -Kanalizaciona mreža. Veličina koeficijenta oticanja zavisi od procentualnog odnosa pojedinih vrsta zastora (aleje. . kao i projektant zelene Pne. -Koeficijent oticanja. *Kanalizacija na zelenim površinama* Prima atmosfersku i druge otpadne vode sa zelene P-ne i odvodi ih do stanice za prečišćavanje ili u prijemnik. -zatvoreni . Najčešći vodovi koji se lociraju duž saobraćajnica: .vodovi za grejanje na daljinu (toplovod) .glavni. sabirni i magistralni kanali ili kolektori. vodovodom. Taj broj se stalno povećava. *otpadne vode . Sve se to predstavlja grafički u jednom planu Sinhron plan .kablovi za jaku struju. Šahte za etmosfersku vodu se prave na 150-200m. *Vodovi instalacija ispod ulica* Problem je lociranje velikog broja gradskih instalacija.se posebno pažljivo određuje.podrazumeva rastojanje od najvišeg nivoa podzemne vode do P-ne terena. a revizione na 200-300m.koji potpisuju projektanti svih instalacija.5m. Za asfaltne zastore je 0. Na mreži se rade revizioni šahtovi. -normalno odvodnjavanje.za celu vlažnu teritoriju mreža odvodnih i sabirnih kanala i magistralni kolektor koji se uključuje na prijemnik za već objekte i park-šume. .sa P-ne aleja i staza prvo odlaze u rigole pa u šahtove za atmosfersku vodu. struju visokog napona i kablovi za tramvaje . platoa i drugih objekata.kanalizacija za atmosfersku i otpadnu vodu .radovi. a za travne P-ne 0.vodovod .1. Tamo gde nema kanalizacije.po specijalnom projektu kompleksno i usaglašeno sa drenažom.Kišni kanalizacioni sistem *atmosferska kanalizacija . Nivo podzemne vode se utvrđuje prema biološkoj koja prethodi fazi projektovanja. To je komplex objekata kojim se podzemne vode prikupljaju i odvode ili se snižava njihov nivo.90. platoi. Kanalizaciona mreža je projektuje duž aleja. vertikalnim planiranjem.se radi od betonskih cevi Rmin=150mm. drenažni. suvišna voda od vodenih P-na i česama se odvodi u potoke ili zelene P-ne. Kolektori se priključuju na otvoren prijemnik ili u kanalizacionu mrežu.za gradske zelene P-ne isti odvodni elementi. a onda kanalima u gradske kolektore i veštačke vodene P-ne. travne P-ne) u odnosu na ukupnu zelenu Pnu. Pri izgradnji zelenih P-na ova norma je 1. lokalni i vodovodi za snabdevanje zgrada. -vrste drenažnog sistema-otvoreni . Kanalizacionu mrežu projektuju inženjeri vodovoda i kanalizacije.

Nije poželjno sve vodove smestiti u jedan kolektor.-plinski vodovi .glavni. ali se plan poštuje i usaglasi..kablovska televizija.. Lociraju se ispod trotoara ili u travnim trakama sa pažnjom na postojanje drvoreda. lokalni i plinski dalekovod . ≠ [] ≈ ≤ > < ≥ % μ π ½ ⅓ ¼ ⅔ ⅛ ⅜ ← ↑ ? ↓ → ↔ ° º ¹ ² ³ .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful