Planiranje sistema zelenila 1. Faktori koji utiču na stvaranje sistema zelenih površina su prir,antropog,soc-ekon.

Danas se pod razv.gradova podrazum rekonstrukc postojeć urb.celina.Problem je urb.nasleđe koje se zadrž i uklapa u novoprojekt. rešenje.Optimalni uslovi stanovanja,odmora,sporta,društvenog I kulturnog života jedino su ostvarivi u novoplaniranim gradovima I naseljima.Dodir s prirodom obezbeđuje zdravije I udobnije stanovanje.Stanovanje-stan,kuća+okolni prostor.Radi odmor su isprepleteni I povezani. Životna sredina nije statična već dinamičan sistem u kome su svi odnosi I pojave povezani u jedinstven proces. Komponente živ.sred su neodvojiveintegrisane.Voda, vazduh,zemljište,sunce su skup baznih elemenata ekosistema.Međusobna zavisnost je osnov vrednovanja prostora u cilju određivanja njegovog karaktera i upotrebne vrednosti. Dejstvo na čoveka posredno i neposredno je višestruko kompleksno. Čovek kao deo kompleksnog sistema podnosi promene u sistemu.Tako ga treba zadovoljiti u istorijskom,ekološkom,funkcionalnom i estetskom smislu. Prirodni faktori su ekološka osnova sist.zelenila i bitno utiču na karakter i raspored zel.površ. i odr njegovo strukturno i kompoziciono rešenje. *geografski činioci - geog.položaj,elem reljefa, ekspozicija, nagib,plastika terena *geologija-sastav zemljišta,rudna nalazišta,nosivost tla *pedologija-karakter i sastav površ sloja *hidrografija-stanje podzemnih i nadzemnih voda *klima-T,padavine,vlažnost vazduha,oblačnost,magla,osunčanost,vetrovi *vegetacija-prirodne zajednice i vešt.podignute populacije,potencijalna vegetacija i tipovi staništa Antropogeni i socijalno-ekonomski faktori su u jednoj grupi jer su uslovljeni čovekovom delatnošću *kategorija,veličina i funkcionalni tip naselja *fizička struktura naselja *istorijski razvoj *stepen urbanizacije *stepen zagađenosti *postojeće zel.površine *društvene potrebe *životni standard društva *vlasništvo zemlje Socijalni odnosi i ritam njihovih promena opredeljuje karakteristike gradova Vladajući društv.-ekonomski odnosi opredeljuju ukupnu org.prostora i namenu zemljišta. otuđenost gradskog stanovništva

pokretljivost-novi odnosi i kontakti pešačke zone 2. Prirodni faktori, kao bitan uslov pri organizaciji sistema zelenila *geografski činioci - geog.položaj,elem reljefa, ekspozicija, nagib,plastika terena *geologija-sastav zemljišta,rudna nalazišta,nosivost tla *pedologija-karakter i sastav površ sloja *hidrografija-stanje podzemnih i nadzemnih voda *klima-T,padavine,vlažnost vazduha,oblačnost,magla,osunčanost,vetrovi *vegetacija-prirodne zajednice i vešt.podignute populacije,potencijalna vegetacija i tipovi staništa GEOGRAFSKI-geog.širina dovodi do stvaranja različitih mikroklimatskih uslova ali se isti razlikuju na istim geog.širinama zavisno od ostalih prirod.faktora(osunčanost,padavine) KONFIGURACIJA TERENA-reljef određuje fizički razvoj naselja .Njegovon analizom se ukazuje na izbor lokacija za stanove,zel.površ,vidikovce Pokrenut reljef ≠ nizija raznolikost funkcionalnih struktura grada. utiče na –položaj vodenih površina i tokova organizaciju vegetacije mikroklimu naselja Kao ekološki faktor i na tip staništa Istaknuti oblici terena jaruge,nasipi,klizišta,uvale-pod zelenilo stene,pećine,vrtače-posebno istaći KLIMA -zoniranje gradske teritorije -tip gradnje -izbor građ.materijala -optimalne sanitarno-higijenske uslove -karakter ozelenjavanja -izbor biljnih vrsta -način održavanja zelenila Razlikuje se u izgrađenim i neizgrađenim delovima.Poseban uticaj:reljef,voda,šuma... Tempeartura vazduha zavisi od *prirodnih uslova(nadm.visina,geog.širina,reljef,ekspozicija,sastav atmosf) *veštački stvorenih uslova(stepen izgrađenosti,način grupisanja zgrada,prisustvo zelenih površina) -apsorbovanje i refleksija

-konvektivno kretanje vazduha -vrste različite krupnoće listova -veličina zelenog masiva Insolacija Radijacioni režim i insolacija utiču na *orijentacija objekta *lokacija za naselje *principi ozelenjavanja *senka Vetar(vazdušna strujanja) Bitno za lociranje i planiranje naselja i pojedinih elemenata zelenila.Važno: pravac i jačina dominantnih vetrova+lokacija/položaj industrije Dejstvo vetra *pozitivno(provetravanje,rashlađivanje) *negativno(snaga) Vetrozaštitni pojasevi upravno na pravac dominantnog vetra Kretanje vazduha od zel.površ. ka izgrađenim površ. Pažnja u načinu raspoređ objekata koso ili upravno Padavine i vlažnost vazduha Važno za projekte gradske kanalizacije,odvodnjavanje,snabdevanje vodom,rekreaciju,poljoprivreda,promet na rekama,turizam,regulacija reka,održavanje zel.površina. -god.kol.padavin -raspor.pad. po mesec.(vegetacioni period)*tip staništa*izbor vrst žbnj i drvća -kol.i duž. snega -pojava i trajanj magle Vlaž zavisi od:*pokrivač.tla,blizine vod i šum*reljfa*nadm.vis*T*intenz.isparavnja Međsbni utic klim i zel.površ. Praviln raspoređ zel.pov. poboljšav mikroklim.uslove i to posebno ako su povez u jedinstven sistemod praviln izabranih vrsta.Bitna je veličina masiva,gustina zasada,vrsta drveća. Geologija-o nastanku geol.slojeva, o njihovoj stabilnosti i moguć.za gradnju ili podizanj.zel.pov’na. Nosivost zemlj.-visina izgradnje,mala nosivost-podizanj zelenila,sportski tereni,glinovita zemlj-klizišta. Pedologija-zemlj je kompon.život.sredine.Urbanizac,industrijalizac smanjuju zemljišni fond i to kako na P-ni tako i u funkcionalnosti.Izbor bilj. vrstazemlj.uslovi.Agrotehničk.mere-drenaža+humus,struktura ali to je opravdano samo za manje zel.površ.Nepovoljni za vegetac. su nasipi(heterog.sastava,siromaš hranljivim mat.) i zaslanj.zemljišta. Hidrografija-voda za snabdevanje grada za piće,za odmor i rekreac. Gradovi osnivani na obalama pa je na njima sva industr i saobrać a trebalo bi da su tu

velič.870ha šume.redukcija buke.Javniog karakt. Razvoj sistema zelenila kroz istorijsku retrospekciju *atrijumska i peristilska dvorišta Grčke i Rima *manastirski vrtovi i parkovi oko zamkova-sr.Hipokrat (lekar): *negativ.površ su faktori poboljšanja mikroklim i zemljišta.P-na +Kasni feudlzm-vrtovi pri dvorovima i posedima bogataša. *klimat.zelenila tj.gradova i sist.i 4.Vitruvi (arhit. +Indust.//Moskv-sl.odmor.i izgradnja gradova.degradirano 4.stanovanje. +Grčka .uslovi.uređ.locirana šetališta. *izbor mesta i prirod. rad. Sistem zelenila kao elemenat funkcionalno-prostorne organizacije naselja *Funkc-prostorna orgnzcija.saobraćaj.st.stamb. oblik i način života.estaetska izražajnost).gradova i smešta ih u okvir zelenila.uticaj gradskog života na zdravlje ljudi +Rim .pojas šuma koji je delom korišć. stanovn.kao bulevari.sistemu(rad. u gradu.*zbijena gradnja unutar zidina.predela u gradsku sredinu.faktori +Srednji vek: *fortifikacija(zidovi..zona grada Stanovanje.odnosa sistema zelenila i razl.Veće vod.kanali.-odnos izgrađ.zel.U kompozic vrtova jedan je od najbogatijih prirod.gradnja. a prvi put u grčkoj i rimu ..v.Treba je potencirati zbog prostornog i estetskog efekta. Povezanost neprekidnost zelenila! Odnos sistema zelenila premaFunkc.širenje grada na slobodne i rubne zone.ko parz-što je orijentisalo gradnju i uvođenje prirod.uzajamna veza grada i okoline.uklapanje šume okolo +Renesansa: *urbanizam-detalj.Ona određ.centar) .vek p.vek *bogati geometrijski parkovi *pejzažni parkovi-Engleska +Mesopotamija 3. i tip staništa i potencijalnu vegetac. *strukrno-funkcnlni model zelenila Zahtevaju istraž.n. i neizgrađ. Vremenom vrtove guta stamb. +Utopizam(tomas mor)-optimal.revoluc.*Pariz-uništeno 15.Ovu zonu treba povezati sa centrom-da se grad otvori prema reci-vazduš.elemenata.16-17v.nasipi). 3.Bilj pokrivač je osetljiv na promenu vod i vazd režima.saobrać+gradsk.18. Vegetacija-poboljšanje mikrokl (sastav i čistoća vazduha.e.pri izgradnjibulevari. Kapitlzm.sist.v-veličina gradova.F-ional. strateški .strujanja ka gradu i bliži kontakt grada sa vodom.//Pariz-17.://Lond-Elizbta ukida izgrad. površina 50:50.zgrada. van njih netaknuta priroda *mali br.a oko centragrada uzoni 3milje ostaci tadašnjeg pošumljavnja-Hajdpark.): *planir.Postojeća vegetacija se uvek čuva a u nju uklapa novoprojektov zelenilo.

P-za rekonstrkc.*vlasništvo zemlje.zel.i br. 6.P.starih delova grada/podizanju novih.naselja predstavlja komplex prostorno povezanih gradskih i prigrad.*admintrgovačka-ozeleniti centr.lociranje zel.*povezuje(ravnomerno i neprekidno)prostorno i organizaciono u jedinstveni sistem.+otuđenostpokretljivostpešačke zone.*mali(10-30hlj)//Jako. +Funkcnilni tip naselja-prema prirod.*sr(20-75).Prema velič.živ.funkcionlne zone u jedinstv.kateg.sr.eko.živ:sr(ekolšku. Uticaj socijalno-ekonomskih faktora pri formiranju sistema zelenila Ovi FAKTORI spadaju u istu gr.zel. svih kategroija sa odrđ.*otkrivanje mogućnosti za njihovo prostorno i fnkc.sr.celinu.zel-predst.*stepen urbanzcje.*bude skladan sa prirod. Pojam i razvoj sistema zelenila *sist.i namenom.st.predela.P//Indstrija.u odnosu na postojeće zahteve u novoj koncepciji.zel. i velikivel.grada.naselja.faktrima. +Kategorije naselja-kvantit.Prethodno se obavi vrednovanje i analizapojed.gust.kao osnova za budući sis.funkc.jer su uslovljeni čovek.P. +Ugrož.*Namena-*razdvaja grads.*step.prostora i namena zemljšta.zagađ.komunal.delove.za gradnju.Rekonstrukc-zaštićenost ovih zona +Postojeće zel.koje se nalaze ne terit.i kvaltt)*stvara i neguje u okviru kompleexnog zel.sr.*administrativna+klimatska mesta i letovališta.normativi se povećavaju zavisno od štetnosti).delatnošću.P i mogućnost njihove rekonstr.naselja-izgrađeni grdski ambijent koncipiran kao živ.zel.društv.*postojeće zel.živ.Ptamo gde je nepovolj.i prirodni ambijent.standrd. +Fizička stukt.strukt.karakt.povezivanje sa novim elem.potrebe. Razvoj sistema zelenila kroz istorijsku retrospekciju = 3.:*indstrska.i estetsku).makrostrukture.spratnosttip sist.*poljop.razvoj.zel.P:*stanje postoj.zel.pov.funkcnlni.//socijalni odnos i ritam njihovih promenakarakteristike gradova//vladajući društv-ekon.P naselja(bugari).parkšumama(rusi) *sist.*Ind-sanitarzašt.nslj.zel.a u celini formirju zel.zel.kateg.i saobrć)zel.*živtn.:*Optimalna sr-nova .///gradski sis.delatnost.*veliki(75hilj-).*istor.zel.5.*kultrprosvet.*društv.st.fakt.organizc.unutargradskih i vangradskih parkova i vrtova za dnevni i sedmič.zone otežavaju postavljanje sist.zel-ostvaruje vezu naselja i okoline.sa antrpg.*fizič.Čine je arhit.sve zel. 7.*odmarališta-okolina sportskih objkta.//Način izgradnje.Sist.pod uticajem čovekove sr.naruš.P.sr-nastaju se.objedinjuje razl.a preko prigradsk.st%teritor(ind.pojasevi.odmor.*stvara optim. to su:*kategorija naselja.P.veza sa prirod.a koje su po principu ravnomernosti i neprekidnsti povezane međusobno ali i sa gradsk.*jako veliki(180-200hilj).kompozic.određ.obj.zel=razl.skladišta.infra stu.v.parametri i struktura.odnosi ukup.*odgovara savremenim svetskim normama(količ.društva.tip aslj.rekultivacije.

Gasovi motor.P izolovana od buke.prir.klim.Step.za vodomveće iskorišćenje-ispuštanje u vodotoke. Buka-s razvojem motorizacije.zasada.zelenila:1)lokacija izvora buke lokac.Čovekova delatnost-fizič.sa drug.atm.2.pa taloženje.kamp.herbcda.pri istovrem.3.ind.atmnormativi sa korekc.neprijatelji.i kvant.najotr:SO2.trajna degrad.i nauč-tehničk.pokrvač-veća potrošnja O2.tj.plivanje.i degrad.razdražlj.zemljišta i šumsk.zona.i psihu premor.f&f) Aerozagađ-smanjen zel.funkcionisanja ekološ.mesta stanovanja. masovno kretanje st.od stana.P.spomenke.sport.između zel.socijal.otpadne i podzemne=zagađenje-posebno opasno jer su izvor pitke vode.brži puls i disanje.ošteć.poljop.eroz.boje se razlažu.razvoja-optimizacija uzajamnog delovanja društva i prirode.Povećana oboljenja.vode. Zagađ.//Rekultivac-ponovno uspost.*zel. sve više vikend naselja.blokov.vrednosti.resur(zemlje.maje opasni pestic.min.Oštećuju zemlj iskl.korišć.ekološ.zemlj-gube svoj prvobit.Cl.zvuke///*Efekat zaštite-zavisi od gust.smanjuje prodkut.Oštećuje se tkanina.koža.-povećanje br.tamne fasade zgrada.centrima van grada.drveće)*Buka-sis.resur.sr gust(7-8.P za odmor(plaže.đubr.iscrp.obj.zagađenostisanitr-zašt.Uztiče na centr.nerv.učešće u društvenom životu.ribolov.čoveka i stalno se povećava kval.a neprečišćene.HgA.P-vegetacija!.Proporcionalno širini pojasa:1.Exploat.koefc.*Slož.atm.turizam.odražava se na:*porast atm.putovanja.Za bilj.//Povećanje slob.otpada.koriste se biološkiprirod.zel~10-15min hoda/1h vožnje).1013dB).Korodir.zaslanjivanje.sis.satava i rasporeda biljka.P-ski kopovi.oštećenje rastinja.*Korišćenjempogorš.koncepc.zagađ.*Komunal.*pešačka dostupnost(prim.park-šume) *Sedmični odmor-najvažnija zdravstveno-higijenska kategorija2slobodna dana krajem nedelje. oslobađ.fakt-pogubno.voz.pestic.vode.2)oblik izvora(način rasprost)i karakt.ozon.-pojas zel.*izvor zagađlokac. *Svakodnevni odmor-radna sposobnostslobodno vreme~4h(ženama je iskidano i retko kad se može racio.eleni zasadi kao zaštita:*dir-upijaju zvučne talase i *indir-ne proizvoditi štet.(40m-17-23dB).*udalje.//Sprečavanjeorganizovano uklanj.kval.Prodor kroz zemlj.(200-500m-potpono apsrb.pojasa.rada i narušava zdravlje.sis.i plodnost.mat.Povećava krvni prit.iskoristiti):*bliz.*šetnja.-okolne šume u park šume.buku od magistr-upiju 26%74%odbiju i razensu)sitnolisno(bliže izvoru) i spratnost(trava.HF. Šumska .širina i struktura zel. Ka rekreat.prirod.sr Zaštita-sprečavanje zagađ.kombin.šiblje.*Rast zagađ.razaranje građ.održavanju kvaliteta pirod.i intelektualna.*hem.Pb.i dubine zasada.satvrste u pojasu.resur destrukcija//Hemija u polj.min.zemljišta za polj.nekval.guma. Lokacija ind.smrtnost.karakter.veći%CO2. Autosaobraćaj olakšava to kretanje st.otpadaka.hobi.problem i protivrečan zadatak-iskorišć. +Dinamika društvenih potreba-Odmor je osnovna potreba u živ.emitovanja(konstrukc i vrste) Zagađenje voda-veće potreb.vremena:-proširiti gradske zel.nervoz.turizam.masiva.Degradac.Racional.//Bitno:*atraktivnos rekre.

Obnavljaju se čovekove fizičke i psihičke snage. +Koncepcija sistema zelenila .P/stan. a ima odraz na model sistema zelenila.negativan uticaj radne zone: -produkcija štetne mat. Odnos sistema zelenila prema pojedinim podsistemima: stanovanje..P ind. -nepravilna lokacija ind.zona ili preduzeća budu uključene u sistem zelenila naselja..zel. -grupianje ind. -teritorije za potrebe taloženja otpada.mikroklima(komfor) t=17°-22°C -Dužina i raznovrsnost-vikend odmora određeni su slobodnim vremenom. rekonstrukciju postojećih zel.P i optimalno planiranje njihove prostorne organizacije. novih područja za rekreaciju. tehničkih i biotehničkih mera. Narasle potrebe se izražavaju kvantitativno i kvalitativno. rad. -proširivanje turističkih kapaciteta i njihove atraktivnosti. gradski centar „Funkcionalni sistem“ RAD . -odsustvo sanitarno-zaštitnih zona *Poboljšanje sanitarno-higijenskih uslova komplexom urbanističkih. *Godišnji odmor-duži boravak na jednom mestu. saobra}aj.komplexa u neposrednoj okolini grada. Rekreativne mogužćnosti sistema zelenila izražene su kroz pokazatelj zadovoljenosti određenom količinom javnih zel. *socijalni aspekt-zbog rekreacije u prirodnoj sr.*nacionalizovano zemljište omogućuje lakše izdvajanje neophodnih P za posizanje parkova. materijalnom osnovom i karakterom prebivališta -Organizacija-vikend odmora se svodi na: -težnju za odmorom u prir. odmor. Zahteva veća proširenja javnih zel.Zahteva se otkrivanje novih resursa. *vlasništvo zemlje-je soc-ekonomski faktorsistem zelen. Širina zaštitne zone 50-100m (7-8km Severin?). Lociranje . Neophodne su zaštitne zone.faktor koji određuje interes i mogućnosti društva.spomen.preduzeća i rastojanje između njih. -urbanističke mere-zelene zaštitne zone i pojasevi.P sa prirodno formiranom sredinom. U blizini samo slične ind. *životni standard društva-je bitan soc-ekon. poboljšava zdravstveno stanje. To su sredstva koje društvo može da izdvoji za potrebe ozelenjavanja i uređenje slobodnog prostora.zahtevi: -zel.sr. *šrivatno-ogromne razlike u opremljenosti kvartova bogatih i siromašnih 8. -uređenje istorijskih i dr. a rešavaju se pri planiranju i izgradnji novih objekata. *veze aktivnosti-u okviru odmora uslovljavaju teritorijalni raspored i f-onalnu organizaciju objekata za odmor – povezujći sa elementima sistema zelenila. koje odgovaraju određenim normativnim zahtevima u zavisnosti od karaktera proizvodnje i stepena štetnosti. povećava se kreativna sposobnost čoveka.standard društva određuje mogućnost za realizaciju sist. Njihova koncepcija i uređenje zavise od karaktera proizvodnog procesa. Izraženo u m2. -težnju za formiranjem vikend zona i kuća za odmor. -zone za rad treba da budu odvojene od zona stanovanja – zaštitnim zonama ili pojasevima. Materij. -nesavršena tehnologija za prečišćavanje štet.mat. tehnološko.

lokalnih klimatskih i sanitarnih uslova i blizine odmarališta (manji grad 10-12% stanovnika koristi odmor. Bolje izolovanje pešaka od kolskog saobraćaja. br.funkcija mu je organizovanje društvenog životastanovništva gde će se ostvariti kulturne potrebe i različiti socijalni kontakti. STANOVANJE . da stvori mikroklimatske i sanitarno-higijenske uslove// *konflikti* zelenilo . lepši izgled uličnih prostora. -stvaranje mirnijih i intimnijih kutaka. Neke vrste imaju negativan uticaj na proizvodni proces (obilan cvetni prah. -odvajanje pešačkih zona i ulica od brzih saobraćajnica .Porast standarda .. . bolji mikroklimat ulice. Funkcionalni zahtev: -optimalni mikroklimatski uslovi. prilazi dečijim igralištima i mirnim odomorima – ne smeju se ukrštati sa kolovozima.*izolacija* pešačkog kretanja i okoline stambene zone od nepovoljnog uticaja buke i automobilskog zagađenja. *prirodne. Stvara povoljni radijacioni režim.).depoa. Sva industrija se koncenttriše na jednom mestu . vlaknasta leteća semena) . potrebama i mentalitetu stanovnika. SAOBRAĆAJNI SISTEM ..5h) Duži odmor: u okviru uže i šire prigradske zone. ODMOR . kompenzuje se rejonskim ili drugim zelenim površinama.organizacija masovnog odmora (dužeg ili kraćeg) gradskog stanovništva. +Stepen ozelenjenosti . istorijske i umetničke i dr.zavisi od karaktera proizvodnje i proporcionalno raste sa stepenom štetnosti industrije.industrijska zona. GRADSKI CENTAR . Vodi se računa o: -navikama.stanovnika i njegove prigradske zone. *raspored mesta za odmor prema prirodnom karakteru (u odnosu na vreme potrebno za dolazak 1-1. olakšava zoniranje površine. Uslovima naselja.više slobodnog vremena . -lokaciji stambene zone u odnosu na strukturu naselja. -prisustvo vrednih grupa drveća.Zelenilo: štiti stambeni blok od buke i vetra. pojedinačna stabla.. ali nikako(!) objekte za odmor. zaobilazi vredne teritorije. veći grad 30%) stalni broj stanovnika+pridošlo stanovništvo Potrebni podaci: *veličina i karakter razvoja grada u odnosu na susedne. -presecanje zelenih zona. dečije ustanove i igrališta. garaža.izvan zona stanovanja. -pešački prostori. Sistem zelenila se određuje u zavisnosti od karaktera i veličine grada.u preciznoj industriji. -izgradnjom saobraćajnice uništavaju se zelene zone// *uslovi* sistema zelenila na nivou generalnog plana: -ukupna saobraćajna šema ne sme da ometa jedinstvo sistema zelenila (bez presecanja. stadione. -izolacija gradskog parka od stambene zone.saobraćaj: -povezanost i neprekidnost. skladišta. -ako u sistemu zelenila izostaje blokovski prak. *stanovništvo talno i povremeno. Podizanje drvoreda i zaštitnih zelenih traka između kolovoza i trotoara. -povezivanje stambenih objekata pešačkim zelenim zonama sa dečijim ustanovama (obdaništima i školama) pešački saobraćaj . zdravstvene ustanove. *zahtevi i potrebe stanovništva u odnosu na karakter zanimanja. -raščlanjivanje slobodnih prostora. masiva.. Važan je izbor vrsta drveća. znamenitosti.udobnost.. Efikasnost zaštitnog pojasa zavisi od pravilnog izbora biljnih vrsta (otpornost na zagađenje zemljišta i vazduha). -prirodnoklimat.

drvoredi) sa parkovima i zaštitnim pojasevima. Otvoreni prostori . stilska usaglašenost i maksimalno opterećenje.Prsten-zaštita od vetra..zadovolj. Vašington). a mana-prostorna nepovezanost umanjuje bioklimatsku funkcionalnost.Ostvaruju trgovačke funkcije i snabdevanje stanovnika. zelenilo 9. zelenim koridorima (bulevari.// Radijalni (klinasti) -nastao u gradovima gde su bitni fizičkogeografski uslovi (nor. obezbeđenost njime 4.2/2 19v.u Eur.rečne doline)koji su uticali na strukturu naselja pa i na sistem zelenila. 2.// Linijski (trakasti) -u naseljima sa geometrijskim rešenjem ulične mreže (SAD-veliki br.Mozaični-ravnomerno. *kulturno-prosvetna zona . organizaciji prilaza trgovačkim objektima i obezbeđivanje mikroklimatskih uslova.gradova-Boston. potreba za njim 3.prijatan i lak pristup ovim objektimatakođe i kao mesta odmora *trgovačke zone . Tipovi sistema zelenila Najčešća klasifikacija: Prstenasti (pojasni) od17v.//Mozaični („zelene fleke“) slobodno rasprostranjene zelene površine po celoj teritoriji naselja. Funkcije ovih sistema: 1. Zeleni klinovi često prate vodene tokove (tim je još bolje provetravanje naselja). Kružni bulevar-Pariz. Keln). karakter kompozicije i struktura zasada naglašavaju značaj gradskog centra. široko rasprostranjeno u SAD.-zidine zamenjuju zeleni pojasevi (Ring-Beč. Uticaj socijalnoekonomskih faktora pri formiranju sistema zelenila 10.// Kombinovani -Rešava sve probleme povezuje ravnomerno raspoređene zel P stambenih blokova. Prednost-kratak radijus opsluživanja. gde čist vazduh iz rubnih zona. Mesta za kraći odmor uz vodene površine i druge dekorativne elemente i opremu. „funkcionalni sistem“ 2. preko raznih kategorija zelenih površina dolazi do samog centra grada.Radijal-provetravanje. Zelenilo se prostire do samog centra grada u vidu širokih klinova. Antropogeni faktori u organizaciji sistema zelenila = 7. Ravnomerno raspoređeno zelenilo po svim delovima grada. 3.odmora. negativni uticaji 5.19v. Čak i različite funkcionalne zone centra se razlikuju po specifičnosti načina ozelenjavanja. bez obzira na mogućnost poboljšanja mikroklime. Obezbeđuje najbolju prirodnu ventilaciju grada. a povezuje se i sa zelenim zasadima u rubnoj zoni grada (park-šume. Koncentrični zeleni pojasevi opasuju grad u jednom ili više pojaseva. Može biti uspešan u malim gradovima u kojima se ne predviđa industrija.potčinjeno zel.otvoreni prostori sa pešačkim promenadama.odvajanje centra od drugih funkcionalnih zona. Najpotpuniji je jer . Za odmor i neformalne socijalne kontakte !fenološke pojave drveća i šiblja! 1. zaštitni pojasevi). zahtevi zelenila . ne obezbeđuje potrebnu količinu zelenih površina. Poboljšava mikroklimatske uslove u gradovima sa jakim vazdušnim strujanjima (2-3pojasa zavisno od jačine i pravca vetra).

Obnovljena srpska država .prelomi turskih šančeva.ograđen visoki zidom . Razvoj sistema zelenila u Jugoslaviji. a ne druge gradove Turska dominacija . obala. Zeleni pojas oko grada i unutrašnje zelenilo alejama povezano sa zelenim pojasom.Dinastija Nemanjića gradi manastire. blaža klima sa hladovinom vile „Vinogradi“. Nepovoljno locirane zel.14v-jak uticaj vizantije .. livade.minimalni sanitarno-higijenski doprinos Projektovanje i rekonstrukcija zelenih površina .skupo zemljište. Gradski park .Topčider (tramvaj od Teraziija). kresana živica na ulazu.propast carstva uređuje Beograd.). Planiranje naselja u ortogonalnom sistemu. *Kalemegdan završen 1925. Elementi vrta: nastrešnice sa lozom.Josimovića i razvoj zelenila u Srbiji Srenjevekovna Srpska država . *Studentski trg 1928. Promena u orijentalnom stilu. izletišta (brda pod voćnjacima i vinogradima) Beograd . Javni objekti su okruženi zelenilom. Dvorski park . sa posebnim osvrtom na rad E. Sanacija priobalnog dela .1521. Uzidani gradski centar.intiman prostor.totalna rekonstrukcija. povrtnjaci. Zelenilo preovlađuje iz vrtova. 11. sa vrtno-arhit. elementima).predlog da se ti delovi pošume vegetacijom koja dobro uspeva na vlažnom tlu. kupatila na rekama. Košutnjak (1903.teoretičar urbanista (1876) „Regulacioni plan Beograda“ predlog za sistem zelenila BGD-a. groblja. Izvan zidina ostaju voćnjaci. drvored ispred javnog objekta su.čine osnove sistema zelenila. Vrt se otvara prema ulici i susedu i postaje mesto okupljanja.ruši se ograda  Pionirski. uništava se sve tursko. AR. 19v.-1804.. Cvetne leje u centralnom delu (oivičene belim oblutkom). Pijace se pretvaraju u park/skver.Nastavak podizanja parkova. Banat.Mali prostor. ostrva. soliterno visoko drvo.obezbeđuje poboljšanje klimatskih i higijenskih uslova i ponovo opslužuje stanovnike mestima za blisku rekreaciju. Očuvati konture starog Beograda.-1427.) lovište Obrenovića Između dva svetska rata .-1929. Srem. dvorce i letnjikovce sa vrtovima (lekovito bilje. tesnu vezu sa prigradskom zelenom zonom. Poneki skver. idealni predeli) . Zelenilu se ne daje značaj .kulminacija države 1402. Savu. Emilijan Josimović . despot Stefan Visoki . industrija  vrtovi samo kod bogatih Vreme i posle II svetskog rata .završene terase za šetališta i sport sa vizurama na Dunav. Javno zelenilo samo pored važnih objekata (groblja i obale). Sadovi . „Teferiči“-izletišta van grada vrlo atraktivna. Stvara neprekidan sistem. Podižu se drvoredi. Železnička u Manjež 1926.// Spotr i rekreacija. Gradski parkovi . Dominira „Domaći vrt“ . mesta za odmor i meditaciju. šume. klupom.P. Slike.. Stihija izgradnje objekata  javne zel. Banje i banjski parkovi (Sokobanja. ikone (predstave iz raja.između tvrđave i varoši. preuređen.-1927.P . i drugi gradovi ovim putem. Ideje se postepenorealizuju. Brnjačka. stolom. Kovilj.

glavna osa potčinjeno potrebama arhitektonske kompozicije. mir i monumentalnost.vazd.narušene). *tehnički . Analizira se za vel.P.zel. Prostor je ograničen padinama koje određuju pravac ose. majdan. *Na jaružastoj teritoriji (jaruge i uvale) .prolazi po nižim kotama.*određivanje vizuelnih veza unutar teritorije i izvan. Kompozicioni razvoj: *odozgo naniže ka padini: -vršni deo se sagledava ododzdo. -orijentacija vizura i staza. Negativan oblik . dečije parkove . Poljana sa elementima mikroreljefa oivičena obodno.dekorativno uramljivanje.brežuljci .12.jako izražena.t°režim.negativnihudubljenja i neutralan-5-7%).izduženo sa obalom (Kalemegdan).locirani u brdovitim područjima. Kompozicija: -centralna . zaštita od sunca  ovo se obično radi za memorijalne parkove. zemljište. -Komponovati prednji plan . zemljokopi) specifičnost .jako izdužena podužna osa .način plastičnog oblikovanja reljefa putem veštačkog stvaranja njegovih oblika. Efekat dominiranja ravnice.izabrati najpogodnije sa najživopisnijim pogledom. vodeći računa o estetskim i funkcionalnim zahtevima objekta. Ovim se određuje i zemljište i vegetacija. amfiteatri. -povezivanje staza stepenicama *Na brdima (brežuljcima) .karakter korišćenja u prošlosti. Reljef je najstabilnija komponenta (pozitivnih oblika-uzvišenja. -skulpturalni reljef.P(nepogodne. *funkcionalni komunikacije (horizontalna i vertikalna povezivanja). zanemarljiv pad (Versaj): -vizure na sve strane. deponija. *Na padinama .centralna tačka je na vrhu ili u vršnom delu brda.mali. vode. Pozitivan . -zatvoreni i poluotvoreni masivi. *Na degradiranim teritorijama (iskop rude. -slobodna . -zakloni. Ekološka i prostorna svojstva diktiraju određeni prilaz u oceni teritorije sa etapama:*izdvajanje teritorijalnih jedinica. Dobija se: Statički karakter. To opredljuje načine korišćenja.potčinjeno mogućnostima teritorije. vedro i svečano raspoloženje. horizontalne površine.*poseban je izbor kriterijuma. Vizuelne veze po podužnoj osi i po poprčnim osama otvora. *terasiranje: -ivice terasa su tačke (najatraktivnije sagledavanje pejzaža). Trasiranje puteva  spoljne vizure *U brdskim dolinama .a i za male zbog event.// -Tačke za posmatranje .vidikovci i amfiteatri Geoplastika .//2 varijante kompozicionog rešenja. -Glavni prostorni element naglasiti sa ostalim.kreativnih rešenja. Konfiguracija terena diktira obradu teritorija za zel.masa. -izolacija. Parkovi (podela prema preovlađujućim oblicima reljefa): *Na ravnom reljefu . Reljef utiče na klimu: -cirkulac. duž reka i velikih vodenih površina . *Ravnica u prvom planu ističe u pozadini glavni prostorni element. Ekspozicija i nagib utiču na raspodelu sunčeve radijacije. -drvenaste vrste za akcente.vetrozaštitni nasipi (povećan komfor) i vodozaštitni. Treba znati vrste degradacije i tehnološke potrebe rekultivacije. -putevi trasirani po terasama i slobodno duž padine (vsmenjuju se unutrašnje i spoljne vizure). Korišćenje prirodnih elemenata u pejzažnoj kompoziciji – reljef Prostorna struktura vrtno-parkovskog pejzaža izražava sintezu fizičkih i prostornih kvaliteta njegovih kompozicionih elemenata. a vizure odozgo (široki ugao sagledanja). vidikovci. Ovim se rešavaju zadaci: *estetski .depresije manjih dimenzija.vodene P.

odvodi za suvišnu vodu .ne trasirati blizu obale i na istom rastojanju od vode.fon za sagledavanje. i na estetiku *centralni sadržaj i *distanca . Vodeno stepenište . *akumulacije. Obodom vodenih P ograničavaju i zatvaraju prostor. obliku i visini. vodena pena. *Poljane .kanala. pretvaraju se u stepeništa . brzina) *Oblici vodenih P i elementi sa vodom* Izvor (vrelo) . daje akcenat. Ako se formira na zemljištima nepovoljnim za izgradnju (sanacija terena): -u cilju snižavanja podzemnih voda (gradnja vodenih P i ostrva). +Izbor biljnih oblika . konture.ogleda se nebo široko. v. mostovi.k. rudnih kopova. umanjuju eroziju zemljišta. jezera . niža t°.za odvođenje vode iz fontane u vodnu P na nižem nivou. Masivi se prosecaju radi vizura. Reka i potok . izdvajaju se vidikovci koji se orijentišu ka vodopadima. osobine zemljišta. uz liticeskraćenje/ *dekorativni efekat zavisi od: veličine i snage vodenog toka. +Staze .treba da prostorno dele vodenu P i ne smeju narušiti celinu vodenog ogledala.13.sprečavanju jako isparavanje i zamuljivanje. Daje utisak izdužene vodene Pvizure su po podužnoj osi. ostrva i grebeni .naglašavaju vodeno ogledalo i postavljaju se na različitom rastojanju od vodene P. *Stvaranje kulisa .bitno: ugao pada zraka na P jednak je uglu refleksije. *Oblici obala vodenih P* . Fontane u geometrijskim parkovima . h=1. povećavaju visinu obala. dominanta. Sakrivaju prostor.trasiraju se staze kroz najinteresantnije delove. parkovima). nivo vode i reflektujući objekat /livada na čistini . *odraz u vodenom ogledalu . +Građevinski objekti brane. *aleje i staze . par se formira oko vodene P i orijentisan je ka njoj.dekorativno . -na mestu bivših majdena kamena. ribnjaci. *ostrva . moćan pad vodenog toka. Vodopadi i kaskade . obavezna su hidrološka istraživanja šire teritorije parka: da li je obezbeđen izvor za snabdevanje vodene P. širi. Korišćenje prirodnih elemenata u pejzažnoj kompoziciji – voda Vodamikroklimuveća vlažnost. Kompozicija: *Obalni masivi .ekološki zahtevi biljaka. jačina. konturu vodene P ne treba obuhvatiti pogledom.sagledivost. Lokacija . kod vodopada (visina. stvaranje potoka.oblik im je određen reljefom.52m.šire i sužavaju perspektivu. (na malim padovima sa stenovitim koritom).otvorene vodene P sa ravnim obalama odražavaju mnogo svetlosti i neboutisak širokog i svetlog vodenog prostora. refleksija. *odnos parka i vodene P .od zasada  smenjivanje efekta svetla i senke. Poluostrva. širine. posebno za geometrijski stil. moći strujnica. lociraju se paralelno sa obalonom linijom  lepeza perspektiva sa vidikovca ili mosta. povećavaju rok korišćenja vodene P.horizontalne ravne linije i vertikale zelenila. (visok.vodene strujnic. slivna P.obostrano.kaskade u geom. Razlikuju se po arhitekturi i skulpturalnoj kompoziciji. prolaze pored vidikovaca. prisustvo lonijskih kompozicionih elemenata .voda u pokretu.

odvaja namenu površina.14..4-14m. breza.rast 1-2m .kombinacija jedne ili više vrsta drveća koje se nalaze izolovano na otvorenom prostoru neke zelene P.vegetacija Osnovni element parkovske kompozicije: -Drveće . *livadski . ulica:*dvoredno+travna traka=13. ariš) *bosketi . Gnezdasta sadnja .buka prašina). šumice *pojedinačna gurpa slično kao i soliter .šišani masivi drveća i šiblja u geometr.?: radi čega? šta treba da izražava? veličina. za park 100-200 stabala *masiv . plodovi i plodne cvasti) stalne promene pri rastu habitusa i u odnosu na godišnja doba. razređena struktura ista vrsta. oblik stabla i način granjanja. buka) autohtone i visoke vrste i 2. To su krupne. čempres).. mogu se kombinovati drvenaste i žbunaste vrste biološki usaglašene. Izbor vrsta . *veće grupe .maskirajuće.habitus (veličina i oblik vrste.5m do 2-8m -Trave: travnjaci za redocno korišćenje i livade 1-2 puta godišnje *parterni najznačajnija paradna mesta. -Žbunje: *žive ograde . šiblje ili mešovito).5-1.niske). topola. divlji kesten. cvetovi i cvasti.visoke žive ograde gusto sađenog drveća/šiblja okresane. -akcente i dominante. redova sadnje (30-50cm između redova i sadnica). širina 100-150m . sastav vrsta? Pravila . Biološki je trajna zajednica drveća. Projektovanje grupe . -deli i raščlanjuje parkovski prostor. Oblik je uslovljen genetikom i uslovima sredine *grupa .vezana za geometrijski stil. smrča. *drvoredi .5m.zavisi od broja i kompozicije. Originalna struktura stabla i grananja.livade i poljane slobodnih oblika.unutrašnji *aleja . *dva reda obavezno . br. a čine je minimalno tri primerka drveća ili šiblja (drveće. Stvara: -prednji i srednji plan pejzaža. Individualnost .sadnja u liniji.5ha. *jednoredno>=8m. prašina.. Pozadi više. perena P=10ha. smrča.u redu 0. javor. Najčešće se koriste šišane forme.u grupi ne sme biti 3 ili više stabala u redu i rastojanja između stabala ne treba da su ista.ograničavajuće.periferni-zaštitni(vetar. boja i mozaik lista. oblik. fon cvetnoj kompoziciji *običan . brest.5-1. šire i žalosne ka livadi. Korišćenje prirodnih elemenata u pejzažnoj kompoziciji . sa šibljem s doda još 1m. Koriste se biljke interesantnog oblika krune. sanitarnohigijenski značaj (t°. sadnja u ritmičnim redovima oko staza koje se usmeravaju ka centru ili dominanti kompozicije. zahtevi za zemljištem i klimom. Strožije krune ka objektu.3-5 stabla (2-3 u jednu jamu) na rastojanju pola do jednog metrazajedničku krunu. *zeleni zidovi . napred niže i biološki kompatibilne. Zakoni razvoja. oblik. ravan zeleni tepih.20-50stabala jedne vrste *šumica -zasad P 0. . boja i mozaik lista. uramljuju otvorne deo kompozicije. platan. Šišani zeleni zidovi h= od 0. struktura i boja kore (lipa.razlikovanje od okoline. Podela: po visini(visoke. dobro razvijene biljke. jela.. načinu nege (kresane ili ne).najveća i najkompaktnija strukturna jedinica. skverovima. -stvara siluetu zelene P. vrba. -ispunjavaju igrom svetla i senke. sofora. prvailan raspored i veštački oblik kresanjem. -obogaćuju kolorit. iste starosti.sr. šiblja. ariš.zelene P na ulicama. bliskeparkovski masivi.ima sitaknut položaj. kedar. Senoljubive vrste: spor rast(lipa. Bitan položaj zbog sagledavanja.slobodnorastuće7oblikovano u 1/> redova dekorativno. *4reda=21m. izražena masa krune.izolacija 1.parkovima. Tipovi strukturnih elemenata su: *soliter .prostorna dominanta. -formira poljane. zapadna tuja) i brz rast (brest. hrast.

krečnjak. *ređe . niski četinari). i monument. 2-3kom/m2 ili nekoliko desetina/m2. *zrela 50-60 god . značaj. objekata. travnjak -Cveće: jednogodišnje i višegodišnje. svetlost.zasadi od više grupa perena različiti u boji. Podređenst pojedinačnih elemenata jedan drugom i celini koja pruža jedinstvo umetničkog izraza. visini. *sezonsko .Promene tokom razvoja i usled mera nege. Projekcija krune . perunika. +oko vodenih P . dobu cvetanja. terase. za grupe +Brzina rasta .proleće-jesen bogatstvo boja. trgovi žardinjere. tuf) imitir prirodu i biljni mat. Zavisi od kategorije zel. Vrši se gusta sadnja. visini.svrha: zasenčenje objekata/trotoara. osunčanost // Kompozicija (problemi) . *odnos sa drugim biljkama. a onda proređuje. Izbor biljnih vrsta . Uslovi: *kontinuitet cvetanja. šljunak. arhit. *Vodeće vrste .sadnji >=3m2.(planinskog područja.razl.prirodna livada sa poljskim cvećem.izbor prema boji.kamen u suvo sa velikim spojevima. *guste .5%zel. vegetacija. objekti) i kompoziciono najvažnijim (poljane. 25god) i za zrelo doba.P.kontrasti sa fonom.mauritanski . Pri izradi kompoz. kombinuju se sa lukovicama i sezonskim. Spojevi ispunjeni zemljiom za sadnju. 2%10ha.zemljište. razdvojenost +Oblik krune .sanitarno-hig. *kompozicija boja. cvetbi masivi sa perenama .vrste perena u jednoj leji. žuta perunika. dobu cvetanja.1.znač. autohtone ili 2. bulevar. obale. *raspored po visini.dekorativne kompozicije na ravnom terenu od niskih biljaka inertnih materijala i vode. pravougaoni oblik od 1:3 do 1:7 ispred reprezent. +miks-border . ili uz ogradu visoke pa sve niže. senka. promena u godišnjim dobima +Veličina . u cvetnom masivu 10m2. znati dužinu cvetanja i kombinaciju boja.veštači oblici +Prozračnost krune . rešenja utvrditi 2 osn.zaštita i fon.sastav. P=10-15% P zasada. blago nagnut unazad ka terenu. +suvi zidovi . *vrste po ekološkim uslovima. lotos. *smena kolorita tokom godine.. Leje uokvirene travnjakom duž staza ili u parteru uokvirene bordurom. +alpinum . kostur masiva i grupa. Kompozicija . 3%skver.vrsta <=3-4. peščar. u sredini najviše.uz ulice i ind.tazl.*žalosne . +Uslovi staništa-insolacija . alohtone.specijalni perenjak . raskrsnice).*I teritorija. mogu se kombinovati sa nižim šibljem. izgledu lista. objekti. rogozina). Od veštine korišćenja (I+II+III) zavisi i uspeh . *Prateće vrste . a okolo sve niže. nijanse. aleje. Parteri . zlatica. Tvrd kamen (granit. Mešovite . +perenjaci .šine.br. *perene . platoi.ili su pored vode ili u vodi (lokvanj. okolina. prozori. perioda njihovog razvoja: -za mlađi uzrast (do 20.Močvarne biljke“ pored vode i u vodi (rpgpz.*mlada sadnica 1-2m2(100-200kom/ha = 2-4% površine).. tritoma). fon: pesak. +travnjak perene u lejama.dopuna u boji. „. pojedinačno. *III linijske i vazdušne perspektive.kompozicija kamena i bilja.direktan uticaj vode . vodena P. samostalnim grupama (3-5 kom). grupišu se kao perenjaci naslonjeni uz živicu.P 1%>10ha. uz tramvaj. Izbor vrsta zavisi od odnosa prema svetlu. cvetanje uslovljava kompoziciju.30-50m2 (20-60%). 0. Na najposećenijim mestima (ulazi. vlažnost.pojedniačno/grupe. kombinacija.kolorit. velike fleke u grup.sade se i odrasle +Otpornost na zagađenje .P ogran. *II boje. okvir travnjaka ili u alpinumu. *orezane . Elementi kompozicije . %učešća cvetnjaka na zel.igra svetla i senke +Boja lista i kore . raspored.korišć.

hidrologiji (prisustvo vodenih tokova i P. vegetaciji (fitogeog.morfologija reljefa.radova: najliži izvor građ. najbliži izvori vode. +Geodatski plan idejni projekat (30ha-1:500. +Analiza prostorne strukture . prilozi. novih zel. *dugovečnost objekta. potencijalna vegetacija).P. koordinira razradu svih projektnih materijala. karakter (sadržaje) i granice objekta.izdvajanje teritorijalnih jedinica sa slič. manje grupe. Uključuje: *proučavanje prirod. poljane. *arhitekt. deponije zemljišta.sad. uticaj na mikroklimu). predprojektna ocena i analiza kompleksa. *predmer i predračuni. opštine. *realizacija projekta u najkraćem roku i minimalni troškovi. +Program . 30-50ha-1:500/1000. geodet. *obrazloženje projektnog rešenja. Rešavaju se pitanja: +naučnoistraživačka.15. obim i sadržaj projekta sastavlja naručioc investitor. *zoniranje. geološkim i pedološkim uslovima (karte.je osnova za razradu projektnih skica i izradi predračunskih vrednosti projektnih radova. *arh-umetn. mogućnost korišćenja).objekata. . i manje 1:250/200). >200ha-1:5000).položaj objekat u okviru grada.zadatka. *urbanistička. pejzaž-dendrološka istraživanja. Rešenje obezbeđuje: *usklađenost funkcional.i saobraćajnim vezama.zadatak. stvorenih .proj.nameni. podzemni i nadzemni objekti. *tehnička.uslova komplexa i *razradu kompozicionog rešenja i strukture objekta. predlog rešenja u skici. meliorativne i hidrotehničke mere (drenaža.zelenila. odgovara za kvalitet projekta.zadatka. granice prema prirodnim karakteristikama . padavinr.zad:rešenje o dodeli parcele. *detaljno istraživanje i valorizacija. *konstrukcije. 50-100ha1:1000/2000. Određuje namenu(stil). Vrste projekata i postupnost projektovanja . *razrada proj. konture masive. Projektni zadatak .projekat i radna karta (1:500/1000. *raspor. Razdrada projekta: *raspored. soliteri. predlaganje novih sadržaja/funkcija. kategorija.opis i ocena.mat. Organizaciono-metodske etape razrade projekta: *priprema i utvrđ. ulice. zbog vegetacije).postojeće stanje zasada.P. opisi i tabele. poštovanje rokova i normi i sklad projekta sa željama naručioca.zgrada i dr.rukovodi projektom. jezera. i objekata.osobinama. vetrovi). zavisno od finansijskih i tehničkih mogućnosti.mat. *tehnika uređenja i sadnje. urbanističkom stanju (opis stamb. okviran predračun.snimak terena. +Plan lokacije .od kvaliteta projekta zavisi kvalitet zel. sastavlja predračunske troškove i projektni program.P razl. +Rezultat je utvrđivanje i redukcija zahteva. Tematika radova je: *projektovanje sistema zelenila. kompozic. sastav vrsta.kompoz.izdvajanje fitocenoza . reke. . dendrološko istraž. *proj. detalji (1:200/100/50/20). **Tehničko-ekonomska analiza (organizacija građ. * specif. +Gl. kamenolomi.proces prostorne organizacije i kreativnog rešenja objekta. susedne zgrade. transportne mogućnosti. zalivanje)). regiona sa funkc.projektni zadatak. nivelacija. razrada projektnog rešenja Projektovanja-slož.projektant . +Granske karte (kate veget i zemlj). +prilozi proj. +Predprojektna ocena (valorizacija) . gl.sakupljanje podataka o: klimi i mikroklimi opisno i tabelrano (t°. **granice komplexa. *rekonstrukcija postojećih zel. +Komplexna ocena teritorije.istraživanje . reljefu (pristupačnost. rasadnici sa sadnim mat. podaci o uslovima izgradnje. *umetničko-estetska. Proces projektovanja . kvalitet el. odvodnjavanje.kompoziciona. vlažnost vazduha.

+Predprojektna ocena teritorije po faktorima . Grafički deo: *situacioni plan sa el. podloge). *kompozicioni plan zelenila (postojeće i novo). *detalji. reke.reljefa (jaruge.po usvajanju idejnog. pojedinačni objekti (vidikovac. potok. pustare). poluotvoren (proređene šume). funkcionalni (namena i sklad organizacije). radi se na visokom grafičkom nivou).generalno rešenje sa predmerom i predračunomza razgovor sa investitorom. *predlog organizacije gradnje. obl. soliter. dalekovodi). *detaljni listovi u R. brežuljci). +Razrada projektnog rešenja na osnovu projektnog zadatka i rezultata predprojektne analize. +Tipovi pejzažnih jedinica:linijske strukture (korito doline. vodopad. *sinhron plan. *predračun radova sa opisima pojedinih pozicija. *nivelacioni plan (nove kote. *tehnički opis. *tehnički opis obrazloženje rešenja. rezultati se formiraju u vidu izvođačkog projketa sa: *situaciono-kompozicionim planom (osnovni crtež projekta = geodtski snimak sa neophodnim karakteristikama. *sinhron plan (podz. *poprečni profili (obračun zemljanih radova). otvoren (poljane. a sadrži: -text. *obračunski deo .predmer radova sa tabelama.ršenja (staze. prirodozaštitni (izdržljivost na antropogeni uticaj). sanitarno-higijenski (komfor za čoveka). instalacije). vodene P (jezera. *postojeća veg. +Pejzažna analiza teritorije završna etapa ocenjivanja. *geodetski snimak terena Poseban deo: *analize položaja i dr. sečine. *radna karta. tehnološki (mogućnost uređenja teritorije). reke. pećina. 1 2 3 4 5 6 7 vrste projekata i postupnost projektovanja projektni zadatak i program predprojektna ocena (valorizacija) predprojektna ocena po faktorima pejzažna analiza teritorije razrada projektnog rešenja kategorije projekata . odvodnjavanje. *predlog izbora bilj. +Tipovi teritorijalnih jedinica: zatvoren (šume). *kompoz. brdašca). putevi. poprečni profili). *nivelacioni plan sa poprečnim presecima i tabel. *urbanistički uslovi u textualnom i grafičkom prilogu. staze).objekata. *perspektivni prikazi. potoci. blata). *završni predračun troškova. 16. Faze: (1) idejni projekat .deo. uslova sredine. Sadržaj projektne dokumentacije i sinhron plan Opšti deo: *uverenja i potvrde o ispunjenosti uslova za projektovanje i vršenje tehničke kontrole.prostor. igrališta).i nadz. izvor).vrsta na osnovu istraživanja stanišnih uslova.plan zelenila (razvijena ideja situacionog plana u pogledu zelenila). površinske (padine. uvale. putevi. stena. objekti (zgrade. *projektni zadatak (potpisan od strane investitora. (2) glavni projekat .zemljanih radova.u cilju izbora najpovoljnije varijante: estetski (lepota komplexa).

-memorijalni. kao i estetiku sredine. Na spec.P ind. ograničenog režima korišćenja://*Sportski park . igra i fiskultura. .P u zavisnosti od veličine i funkcije. Funkcija: tranzitno kretanje i kraći odmor. Proučavanje bilj. čuvanje.događaja muzeji/izložbeni prostori. i stamb.bulevari-kejovi).//*Botanički .P.zdravst.narodne arhitekture.korišć): -sportski.zel. ispred ind.zone.dostupna svim stanovnicima. kulturno-prosvetna ustanova.objekata.resursa autohtone i alohtone flore.spomenici.//*Zelenilo ulica i magistrala .//*Zelenilo bolnica i dr. bez zabavnih.//*Gradski park: (višefunkcionalni 50-60m2/st): -cnetralni park kulture i odmora.sa obj.komplexa . istraživanje i prikazivanje.ist. sunce).//*Zel. glavni deo sa spomenikom.duž puteva i železničkih pruga (snežni i pešč.P stamb. oko javnih obj. sport i odmor.pešačke ulice i aleje tip bulevara.događajima i istaknutim ličnostima).naučno-istraživačka. u stambenom komplex.potencijalom savremenih gradova. rasdnici.//*Izložbeni .P ogran. sport. Do 50-60% ukupne P.izolacija. zabavu)//*Skver:manji gradski sad.//*Zel.sa spomenicima u cilju očuvanja i stalne izložbe.život.objekata za zabavu i amift. posebno dece.Javnog korišćenja . namenjenoj P. Zelene P: *1. mesta odigravanja ist.obj.//*Zoološki . Stvara povoljnije uslovi stanovanja.ustanova. -dečiji. Sadnja sa obe strane trotoara zaštita (prašina.//*Zel.između stanovanja i industrije.odmor radnika i zaštita od nepovoljnih uticaja. vodozašt. .fizička kultura.zajednica .Specijalne namene://*Sanitarno-zaštitne zone .P pri naučno-istraživačkim ustanovama .šetnja i odmor u prirodnom okruženju. voće. reonski i blokovski (specijalizovani . *3. mesto za odmor gradskog st.P blokova sa individ/vilnom gradnjom . istorijski. gradskim ulicama.//*Zel.nauč.nezavisno od veličine naselja na osnovu sačuvanih spomenika kulture i arhitekture (posvećeni ist.>35-40% uslovljeni socijalno-inform.faxa . protivpožarni zasadi. groblja. zoo.odmor i igra dece u sr.objedinjuje veći br.naučni rad van objekta.//Dečiji .javnih zgrada .kult-prosv.za kolekt/indiv. -zabavni.stanovanje. trgovima.//*Zelenilo oko adminis.specijalizovani gradski parkovi (botanički. izložbeni) opslužuju gradsko st. sport. automobilske ulice.P.Ograničenog korišćenja .//*Etnografski .pojasevi.saobraćajn ica sa većom zel. mesto odmora. povrće.//*Zabavni . i do 50% teritorije. odmor i rekreac. -gradski.manji komplexi zelenila za kratkotrajni odmor i čekanje *2.ust.individualne dekorativne parcele. Klasifikacija zelenih površina je način sistematizacije zel. i dr.P oko škola. -izložbeni //*Gradski sad: blokovski park (manja zel.istrž.nanosi): vetroz. na saobraćajnicama.//*Memlorijalni . objekti i platoi za decu. sanitrno-estetski značaj (u gradovima sa vodom . cvetni kombinati.//*Bulevar . lečilišta.//*Istorijski . dopuna je mreži parkova i sadova.//*Zel. odmor i sport radnika. sakuplja. sportskih i sl.8 9 10 opšti deo tekstualni deo grafički deo 17.na osnovu sačuvanih obj.//*Zaštitni pojasevi . buka.bliskoj prirodnoj. sport i igra. Mesta za kratkotrajan odmor.

i stambene zone.emisije 8-10km. Posebna pažnja na bezbednost saobraćaja (krivine. u stambenu zonu.tobogan i užad.V(50). 7-8redova .vetrova. suprotno od pravca duv. normativi. i metalurš. zaštita. Veličina i osobine .staza za tricikl). .i hem. hemij. zelenilo uslovi za zdravst-higij.I grupa 6-16mes -terase vezane za sobe. depoe. psiho. Jasle . raazvoj kretanja i ovladavanje telom. peščanik 30m2 (3)gradilište .mat. dim. raskrsnice). prilazni pravci zanimljivi.obj. oivičeno niskim.IV(100). jednostavan oblik igre. Travnjaci i visoko rastinje oko objekata i obodom komplexa.cigl. Zelene površine industrijskih zona i fabričkih kompleksa Podela industrija: I . Zelenilo je: spoljno (javno) i unutrašnje (ograničeno).šiblje. (1)igre loptom 150m2=80m2čvrst zastor(gumirani asf)+70m2(trava/nabijena zemlja).zeleni pojasevi sa prekidima. (ljuljaške sa gumenim sedištem. Funkcije zelenila:povoljnija mikro klima. travnjal. Udaljiti od stambenih zona. Organizacija ind.širina 7. široki 40m. brežuljak 20-30°. koji nemaju škodljive emisije.roške.P su u sistemu zelenila grada.sa materijalom i dečijim kreacijama. Klase ind. Vrste su pionirske sa manje zahteva prema uslovima sredine. prva iskustva.uzrast i potrebe . Zel. privredni značaj (trava-seno). *provetravanje .100db(500m). ritmičke vežbe trčanje 200m2 ravna travna P. *Veličina i namena: 15m2/dete predškolsko. balanseri .5-21m. 100 dece-4vaspitne grupe=1500m2(min). protivpožarna.III(300).*izolacija od buke 120db(3km). Kompleksi dečijih ustanova . zator . Sredinom glavne vrste.E i koje emituju prašinu. II gr.16-24mes (3m2/dete) uz zgradu terasa u ravni. kontakt dece u igri. zasenčene.zone. odmor i igra (5)oprema: *sprave mekši mat. min40%P.100m2(50bašta+50životinje) (5)travnjak+drveće .obezbediti: sunce i čist vazduh. prašinu.Za metalur.Veće P su pejzažno oblikovane. Zauzima velike P pa se koriste za garaže.mater. *živa priroda sa alatom i kućicom za život.80db(150m). i širina zone I(1000m). travnato.prateće. stvaranje.II(500). *gradilište .el. nizvodno od grada. mogu se uklj.travnjak). Izbegavati pravolinijske zasada pored puteva i objekata.29 i 34cm. asfalt.ind 5-8km.travnjak 300m2. prostorom i orijentacija.objekti koji emituju štet. drvoredi+biljne grupe+arx. *klupe h=27cm.ind. Uređenje unutarfabričkih komplexa protivpožarna i maskirna f-ja. čvrsto 1/3 (betno .vetru (i gl.pešački pravci isto II). . Listopadno drveće maljavog lišća.2-3god (6m2/dete) travnato 2/3.18. tobogan 40°. slobodne P za odmor.zone: *sanitarnozaštitne zone . II . bočno . brežuljak za tunel/cevi + pločnik 100m2(kam.geometrijski.tartan. za male P . bezbedan boravak. staze bic.i emoc.hlad.domin. estetika. Lišćari za protivpožarne pojaseve.između izvora zagađ. paralelni domin.bet)=400m2 (4)živa priroda .trotinet 100m2 beton.osveženje.1/3popločano.za igru dece.20 panjića h=1050cm i r=20cm). Biraju se vrste visokootporne na gasove. smanjene P koje reflektuju sunč. (2)sprave 250m2 zastor (tenis. penjalice . III gr. principi: kompozicioni plansituacioni plan. *sanitarnozaštitni pojasevi . skladišta. prakinge (40% pod zelenilom). 19. Ograda je ili maskirana ili vidljiva od ugla do ugla. sadržaji.

dvorišni masivi(izol. -sportsko igralište(rekreac i trim staze). sanitet. Fontane i bazeni .blokovima. 21.Sadržaj:-prostor za miran odmor. rekreacija 16-20m2/st.f-nalne zone.zajednica. sredina bliska prirodi za celodnevni odmor. Park .P. odraslih. dimenzionisanje. -dečije igralište. 20%zatvoreno.i žbun.socijalni i sanit-hig.5% cvetnjaci oko platoa za odmor i objekata. Pešačke ulice prilaz vozilima. Klupe i zelenilo u betonskim žardinjerama.gradskim zel.Platoi su udaljeni 10-15m od igrališta za decu. Peščanik i bazen da su osunčani.poboljš.za odmor učenika. botanički i zoo vrt. Zoniranje: *stanovanje. služe i igri dece . dostupnost.mesto svakodnevnog odmora i neophodan element prirode.5-3m širine. *zelenilo centra mesne zajednice. II 4-6. za predškolski uzrast 15-20m od zgrade. Dečija igrališta 0.Trasiranje staza. dr. *po . Miran odmor 0. *miran odmor.zasadima . Elementi sistema zelenila: *rejonski park.pejzaž) i ravne popločane P(geometrijske konture).tereni (600-1800m2). Stabla za penjanje. Zelenilo koje odvaja ove zone treba da ih ujedno i objedinjuje. trava za gaženje. Stambena zona = komplex stamb. nacionalni].Igrališta za decu tkđe. -travnjaci za igru i odmor. *zaštitne zone.funkcionalno zoniranje. Imaju tendenciju razvoja.12-14god). Sportski centar izolacija. *zelenilo ulica i magistrala.10%otvoreno. i sanit-hig). masovna okupljanja-pejzažni stil~prirodnom-najvećim delom.Jvnog korišćenja P≥2ha. maximalno do 100m2). *Podela po teritorijalnim karakteristikama: gradski(u zoni grada). Zelene površine stambenih zajednica . i radi provetravanja. školama (i međusobne veze) dr.lokacija. Slobodne P . provetravanje.Zelenilo-vizuelna izolacija i insolacija.20. 70%poluotvoren.sr.dekorativno. vertikalno ozelenjavanje. Socijalni značaj neutralisanjespecifičnih uslova života. Veza sa društvenim centrima. međunaseljski(van rubne zone) [park-šume.. selidba + parking.izolovana. park je veći masiv zasada koji poboljšava mikroklimatske uslove i organizuje odmor i rekreaciju. kompozicija. Izbor vrsta i raspored-dinamika-četinari(zimski pejzaž) 200-250sadnica 1500-2000žbunova/ha.Izolovano žbunjem i drvećem. prigradski(u prigrad-rubnoj zoni). Def. Locira se oko zgrada. *šetnja i *sport. sankanje.8-1m2/st (I do 3. 2-2. Vizuelno estetska f-ja.kompozicije(podržavaju lokal. širi se rekreacija.dece. kompozicija. kružna staza za trčanje+prepreke. sadržaji Park je u savremenom gradu najvažniji element sistema zelenila . Kompozicija zelenila: *stanovanje . izletišta. *blokovsko zelenilo. Pešačke staze najkraćih pravaca 1.živ. miran odmor i šetnja platoi(rekreacija i mikroklima): *aktivni odmor(sportski tereni). Platoi za sušenje veša (od15-20do80-100m2) i smeće(4-20m2). organizacija: namena . kombinovano: igrališta i sport. Gradski park . značaj. *Po funkcionalnoj nameni: višefunkcionalni i specijalizovani. strukturni elementi zelenila Stambena zajednica je osnovna organizovana društvena urbanistička jedinica. sprtskim komplexima. izolacija drv. i mikroklim.igralište.1m2/st (1-3 osobe 10-20m2. III 7. objedinjuju razl.*Kompozicija*-pravci:pejzaž.

botaničke bašte. vršiti izdvajanje i zaštitu komplexa. u odnosu na prolaznost. očuvanje prirode. vegetacija(postojeća). zemljište pogodno za šumsku veget. *Centar kompozicije*objekat(na ulazu).putevi i staze 5-20%P funkcija i estetika. lakše ali skupo održavanje. stroge konture. blokovski. jednobraznost. Gledališni objekti otvorenog ili poluotv-paviljoni.jezero) živopisno u komb sa veg. -šetna. sportski parkovi. javnog saobraćaja(raspored stanica). vizure. *sport (15-20).(7-12). Dimenzije: ≥60m2/posetiocu: +leto i praznik: mali grad(8-10%uk./komplex dobija svoje mesto najodgovarajuće njegovoj nameni.osnovno mesto za podnevni i kraći odmor (potreba za izlaskom iz grada). način projektovanja.terena. lociranje objekata. *Kompozicija*raščlanjivanje teritorije na srazmerne delove. Može biti više centara kompozic.javnom značaju: gradski. masovnog okupljanja. najveći grad(14-15). Stilovi u kompoziciji: *geometrijski*-geometr. Parkovski sadržaji . *pejzažni* približan prirod. simetrija~izložbeni i memorijalni parkovi.br. *Lociranje: postojeći zasadi. rezrvati. -šetalište. Ravno . individualni saobraćaj(tranzit kroz park)-parkinzi. Izbor stila zavisi od reljefa.(150-200m) sa srednjom zelenom trakom. veći grad(10-14). Postoje i kompozicione ose. pravilnog stabla i krune). -krivolinijska. -glavna alejapovezuje gl. +Aleje.ribnjak. veličine parka.duž kretanja. Oživljavati umrtvljene teritorije.P. *ekonomski deo(2-3). mogu i dvosmerne staze sa cvetnim trakama po sredini. +proleće i jesen 50-60%. ulazi. voda(reka. Prav deo puta sa drvoredom i kompozicijom. -kružna staza-park>3ha. trase staza.oblicima. -dr. Intenzitet posete zavisi od: udaljenosti.svečani trg(u geometrijskom centru) i spomenik(u dubini komplexa). uticaj prirodnih uslova na kompoziciju: plastika reljefa .hrana. dečija igral. materijali Zoniranje:svaki obj.geom. Odnos veličina funkc.smena pejzaža.mase posetilaca(≥10m). lokacija i dostupnost . stanice. a zelenilo se postavlja simetrično duž nje(obično jedna vrsta. vodene P. *mešoviti*geom i pejz po potrebi. *zona ulaza*: +Glavni ulaz lociran u odnosu na saobrać. vodi ka centru. Izbegavati zgrade i obj. +Sporedni tkđ. Proteže se zavisno od reljefa. na sredini može muzički paviljon. bolje crvenkasto šiblje sa fonom od breza. glavna . konfigurac.ulaz sa centralnim delom i obezbeđuje kretanje gl. drugostepene . nacionalni.zel.rešenje. -tranzitna(300m) dinamika zelenila se postiže jednobraznom formom krune koja se smenjuje sa piramidalnom. zona *miran odmor i šetnja (53-63%). Funkcionalno zoniranje zavisi od položaja prema: -stambenom komplexu. +zima 30% od letnje posete.. -saobraćaju + posećenosti.paralelne sa glavnom ili pod uglom. pokrenuto-pejzažni daje slobodu stvaraocu i dolazi do izražaja njegova kreativnost 22. zastori:pločast mat/tartan. slobodan stil~gradski park. Topijarstvo.otvoriti vizure ili oivičiti grupama drvećšiblje. reonski. trasiranje puteva.pošta.wc). parkovi ograničene teritorije. *masovna zabava i sport(10-15). stvaranje vizura (otvorene i zatvorene). jači kontrasti. park šume.(promenada)glavna aleja. pešačke dostupnosti. obezbediti mogućnost susreta i opsluživanje posetilaca(telefon. dužina tsaze 30’sporog hoda + . korišćenja saobraćaja. intimnost. staza.st). platoa. prolaznost.funkcije. vrednim objektima na oba kraja.štampa.

u senci drveća odogvarajući stolovi i dr. oblikovanje. nealergogene. pogled na otvoren. širine 6-8m.strukture) i kombinacija razl.ograde. gusta mreža staza i puteva u sklopu sa reljefom.prašina). izbeći nagle uspone.veća transpiracija i duži veget. vodene P ukloplj. gusti masivi drveće i žbunje+livade. odvajanje namena P. Pravolinijski rešeno sa stazama i čvrstim zastorima. žardinjere. Zone sports i masov. odvajanje saobraćaja od centra. dekor. formiraju zelene zidove. Platoi za odmor. otvorene scene sa gledalištem.održavani parkovski travnjaci po kojima dozvoljeno hodanje. Zelenilo . Izbegavati masovno zadržavanje građana. Zastori puteva i staza. medonosne. Zona mirnog odmora .kulturno-uslužne-odmor. poljanem paviljoni. izbor bilj. ali različite distance . kiosci. trase jednostavne. „čekaonice“ . +dekorativne+(oko spomenika.krečnjak. mikroklim. blizu ulaza.mesto sa klupama pojedinačnim/grupnim sa raznovrsnim sadržajem koji opušta. Autentične (umetničke) rešavaju se zajedno sa ulazom: +metalne+(livene/kovane).sanit-hig. Dečiji sektor obavezno prema uzrastu dece.500m2/postelja~200m22. kar. -objekti-bazeni.tenis-ograda maskirana 4m. vidikovci. od metala. razl. +cigla.dinamika. rekreira.mat.vrsta autoht. škrape + pešački mostići. -livade za šetnju. max otporni. pokrivene aleje. pergole. 2.parkovski mobilijar. arhit. 1000ljudi=12bolničkih postelja. vodene P. poprečni 3%. i pejz. sprave.P. +kamene+(granit. zaštita(buka.svetiljke. oprema.// Nastrešnice i paviljoni .Veget-sa spolj str. -za penzose. platoi za igru. telefoni. travnjaka}=psihološke) Elementi za oblikovanje reljefa: stepenice.alejom. prilazi vodenim P.-proplanci. Mali dekor.vodene P i fontanečesto je voda samo dopuna skulpture ili mesto za akvatične biljke. četinari i cveće(dekor): hladovina. +od biljnog mat+ (slobodnorastuće.tranzitne staze(pešačke aleje).(elementi): fontane.zaštita od kiše. //Trejaže i pergole-laki obj.trgovinskepaviljoni i kiosci. *spec.1. pergole. Padovi . ravni udobni. Zelenilo bolničkih kompleksa i drugih zdravstvenih ustanova radosna i vedra sr. Parkovi u gradu pored kružne obično imaju i dijagonalne . fitoncidne.podužni 8%. jarboli.namene.keramika. obaveštajni znaci 23. debele 3.5-7cm) u kombinaciji sa betonom.. udobne za šetnju.da je najpovoljniji. zastori bez prašine.mat. -samostal.//Dekoart.gust zaštitni pojas. *delova ogranič. potporni zidovi. odmorišta. -igrališta. *ograde parkova. kaskade. raampe. baktericidne. Mali vrto-arh. lepezast prostor. kartanje.svetlo. kuglanje.perfekt.celinu zgrada.povezuju kružni put sa centralnim delom.klupe za odmor.4m2/st.bez puno krivina. 80. plaže. Ograde: prema nameni: *uključene u kompozic.period. Ponekad mlaznice osnova cele kompozicije.veća polovina parka. Ploče (30x30 i 50x50. najmirniji deo.šah.dugovečni. a ih locirati uz sporedne ulaze.akt. Norme: zgrade 10%uk. šišane žive ograde). hladnjake. -odmorište.beton+(P raz.obj. i pored vode.ulazpovezan sa gl. vrste svetlo i senka bez trnja i neotrovne.bazeni.bazeni. vaze. kao filteri ka zoni mirnog odmora. bez prašine. -sporedni putevi i staze. boja ne jaka u odnosu na veg. obično su krivolinijske(reljef-prate ga).paviljoni. kanali(dekorativni i sportski). drveta i pokriveni puzavicama. ne žalosne forme.peščar). veselost boja.korišćenja.krivine. cvetnjaka. U skladu sa okolnim građ. travnjak otporan na gaženje.zasena.sa reljefom. sa unutraš.

gustina . vodene P. ulica. klupe.kiosci).kompozicije..+prozračnost: guste.vrt. *cvetnjaci .jedna vrsta.zeleni zidovi. sadržaji i kompozicija =mirnije zel. pokošena trava.ploče. staze. Izbor i raspored: vreme cvetanja. -umetnička vrednost kompon. piramidalna. namena skvra. mesto.trava.drvo). brzi efekat .jela. brzorast.udubljenja i ispupčenja. inertni materijal. aleje 8-12m(široko razgr. ulica . odvojeni su od kolovoza nasipom/zidom/zasadom (u useku h=56m).ispred trgov.objekata. dopuna u regul. voda . adminis-poslovnog centra grada.vrste.stvoren.vreme cvetanja.saobrać(Slavija). Biljni elementi u parkovskoj kompoziciji .sklpture. berberis).sanatorijumi].5. intervali koji otkrivaju perspektive.betons.potrebama.parteri. *memorijalni. fontana. skulpture. dekor. staze). 25.*lociranje: u zaštitnoj zoni magistrale. 70%zelenilo. *ispred javnih gradskih obj.atrijum. +izbor vrsta .ovalna jajasta. Javne zgrade . nema zaštitnu f-iju od buke/prljavštine. danas slobodne konture sa perenama. kombinacija boja. fontane.parternog i visokih zasada koji stvaraju odvojene celine). ugaženi.5-4m.cvetnjak. dopuna arh.ulica su. Fokusna tačka prostorne kompozicije: -funkci. kaskade + mobilijar.postojani.korišćenje.+kolorit-promena vremenom. zatvor(visoko drveće i žbunje kao izolacija od grad.P javnog korišćenja ≤2ha za kraći odmor i dekorativno formiranje gradskih trgova. dekorativni. u okviru stamb.namene. okolni obj. *zaštitni zasadi oko parka .centara i u sredini. sporedni . fon priodni ili vešt. spolja .jezerca.bazeni.f-ija predvorja . klima.spomenici. prilazi.forme (pramid. Skver .odnos elem(platoi staze i zasadi):kapacit.fontane.zavisno od okolnog sadržaja. -mesta odmora. pored aleje .pejzaža(retki su)) cvetnjaci 24% kompozic.obj. *planiranje: elementi(spomnci. podela: otvor(parternog tipa: travnjak. reljef. travnjak. naglašena zgrada. staze 35) zastori . Tipovi: *skv.(komb. poluo. zemlja. fon:reljef. izbor biljnih vrsta. dom. unutra . veličina. sanatorijumi obično van grada.jedinstvo celine i delova. 26.rizla. . fon:trava. balans . glavni plato .+dekora.posetilaca. Stambene zajednice . cveće. *u okviru obj. trgovi. *stamb.žalosna).specifič. Pešačke zone. *drvoredi .šiblje. stolicee. ulaz naglašen žbunjem. Trg. uključenje u pejzaž (beli bor+ breza).tuja. orezane(lipa.reona i blokova.tipovi zasada. *poljane .harmonična ili kontrastne forme boje. pešačke i stambene ulice +bulevari . 10%objekti 24.org. staze-širina gl=4-6m. font. duž glavne ulice u centru.zdrvlja. ose.travni pokrivači: mauritanski(slobodnorastući).igra svetla i senke. retke . javnih i admin.šiblje. sporedne=1. obj 0.platoi.nekad parteri. aleje i platoi(sunce-senka). karakteristike. -racio. kolorit Tipovi zasada: *grupe . 20%saobraćajnice. odmorišta. prilagoditi postojeću veg.[poliklinike.saobrać. *oko spomenika arhitekture.zaštita i dobar fon.pešačkog kretanja.opadanje lišća. tucanik. (zelenilo 60-65%.

provetravanje - intervali; ulazi (na kraćim i dužim str - 100-150m); prekidi otvoreni zel.parteri. +kej - aleja duž obale. *popreč.prof.rešava se zavisno od:vodenog režima reke, karaktera reljefa i prisutinh zasada. linijski+parterni karakter (sagledavanje suprotne obale).+Urbanistički: oslobađanje od saobraćaja i ind; nameniti rekreaciji i urb.f-ijama; približiti stanovnicima; centralna osa sistema zelenila. (Pirot-dvostruki drvored lipa; Novi bgd, zemun). vrste: vrba,topola, jova,taxodiu,neki hrastovi. +centar - (Trg): *organizacija javnog života stanovnika, masovno okupljanje, trgovine, demonstracije. Zone: *admi.društveni - gl.trg, kretanje usmereno kanjemu.jasno i jednostavno(travnjak+široke krošnje). arhitektura:zelene mase, ravnoteža. usmeriti i naglasiti. *kultur-prosvetna - više otvorenih prostora povezanih pešačkim promenadama. stilska usaglašenost i kratkotrajni odmor. *trgovačka organizacija prilaza, platoi, zaštita od sunca i vetra, kratkotrajan odmor, susreti, dekoracija. *pešačke ulice - pasaži - veliki br.posetilaca; drvored+travnjak+parterno zel+grupe(senka)+skulpture+vodeni elementi 27. Individualno zelenilo stambenih objekata i vikend kuća =slobodne površine elementi zelenila grada. sanitarno-hig.i psih.značaj. povezivanje sa prirodom (vrt kao deo stana): *obj.u nizu; *porodični vrt; *oko vikendica. Principi uređenja: funkcionalno, racionalno i estetski (zavisi od: velič.i sastava i uzrasta porodice, profesija, mater.mogućnosti,zdravstvenog stanja, hobi, položaj i veličina parcele). Kompozic - sklad sa arh.objekta, sredinom, dostupnim materijalima i enterijerom kuće. Oblik i velič.parcele - zavisi od konfig.terena. Ravan-izdužena-pravlina; Nagnut-široka-nepravilna. Idealno pravilna odnos str 2:3, duža strana SJ. Položaj kuće najbolje na sredini(SI zbog senke)položaj vrta. Zoniranje funkc.zone: +predvrt - ispred kuće, dekorativno otvoren ka ulici. f-ja - obezb.prilaz od ulaza na parcelu (garaža/ekon.deo); drveće,šiblje,travnjak - ističu/kriju kuću; zaštita od ulice. Prilaz garaži 3m, bolje 2trake nego beton. Ovde je i ekonomski vrt(deo), a zelenilom se odvajaju namene P;+miran odmor (i igra dece) iza kuće, osunčano za igru + tobog,peščan,ljulj,klac,penjalice(drvo). 1,5m2pešč/detetu; bazen 20cm dubine, sportski teren, odmor odraslih, bazen i mesto za sunčanje; +povrt.i voćnjak povrt.zaklonjen, sunč.str, zavetrina, udaljeno od mesta za odmor. odvojiti ogradom. voćnjak uz ivicu vrta, neprimetan prelaz od dekorat.ka voćnjaku. +vrtno-arh.elem terasa,zidovi,staze,platoi,stepenice,ograde,pergole,paviljoni,skulpture,osvetljenje ,nameštaj. +veget. razdvaja,naglašava,zaklanja. puzavice - veza spolja i unutra; dekorativnost, travnjaci. *obj.u nizu - dekorativni predvrtovi. popločane staze+cveće+šiblje. grupe - ram za objekat. eliminisanje ograda; *porodični vrt ≤600m2 pravilnog oblika, veći deo parcele iza zgrade. dnevni boravak suprotno gl fasadi (JI/JZ) ; *oko vikendica - bogatstvo drveća i šiblja, prostrani travnjaci. 28. Memorijalni i etno parkovi

Memorijalni - ovekoveče nezaboravne događaje. javni. služe: odmor, svečanosti, mitinzi. Tematska podela: *istaknutim ličnostima; * istor.događajima; *mešovitog tipa; *spomenici istor.i kulture.(piskjarevsko groblje-st.petersburg, park partizana-mostar; park prijateljstva) Za ove parkove bitna lokacija DominantE. Obj.koji nije u skladu sa namenom komplexa, vizuelno se izoluje. Sinteza arhitekture, skulpture i vrtno-park.umetnosti. Monumentalnost, raspoloženje, šema staza, karakt.vegetac, geometrijski stil; manje f-onalnih zona, ravan reljef, platoi za masovno okupljanje. Šema kretanja je kružnagl.ulaz memorijal.obj. Ne presecaju se pravci i ne idu u susret jedan drugom. Zsadi: arhoblici i forme, šišani bosketi, žive ograde, zeleni zidovi, parter.travnjaci, niski cvetnjaci. Kolorit: kombinacija kamen-metal sa travom. Sistem vodenih P. Osvetljenje. Etnografski parkovi - izložbe tj.muzeji na otvorenom. odnos prema kulturnom nasleđu. Kolekc.arh.narodnog stvaralaštva određene epohe, prikazan u verodostojnoj prirodnoj sredini, pa je zaštitna zona mnogo šira. +Muzeji narod.stvaralaštva i načina živoa - etno-sela. Spoenici materijalne i duhovne kulture. Prenošenj.obj ih oštećuje-NE! 29. Botaničke bašte i zoo vrtovi Botanič.baš-naučno istraživačka i kult-prosv.ustanova čije se zel.P koriste za prouč.biljaka i odmor gradskog st. Delatnost:prouč.biologije biljaka; zašt.autoht.vflore; očuvanje kulturnih bilj; širenje asortimana (aklimatizac.i selekcija); prikaz prirod.bogatstva i lepota bilj.sveta, učilišno-vaspitni rad sa đacima i studentima. Prikazano domaće i str.rastinje po grupama. Lokacija: rubni deo gradskog parka, povoljni klimatski uslovi (vetar,reljef,voda,zemljište,veg), pogodna saobraćajna veza (sređeni ulaz i parking). Funkcionalno zoniranje izložbena, experimentalna, rasadnik, oranžerija, ekonomska. +Izložbena (botanič-geogrfka; sistematska; ekološka; pejzaž-dekorativna). Pejzaži - vrste koje se formiraju i povezuju (šumski, parkovski, planinski, livadski, vrtni). Neophhodni putevi za mehanizaciju - neophodno zbogsistema nege i zaštita. Sagledivost se postiže: -raspored exponata na osnovu expozicione struktre¸mreža staza - šema kretanja; -akcenti u određenim tematskim delovima; -kompozicija neizložbenih delova. Mreža puteva i staza radijalni i kružni tokovi.*jednosmerne šetne - kružne, perifeijom expozicione zone (park>100ha). *pešačke prate reljef (široke min 3m). *sekundarne pešačke (unutar izlož.zone. široke 0,7-3m). Kompozic.zelenila na osnovu tematske sturkture i kretanja. Određuju se kompozicioni centri i ose; trase puteva i staza; raspored ulaza; platoi za odmor. Zoo vrt - kultur-prosv i naučna ustanova sa slobodnim i zel.P za čuvanje, prikaz, i istraž.životinja, kao i mesto odmora st.Veze saobraćaj sa svim delovima grada, bus i želez.st, pristaništem,međugradsk.putevima, stanice i parkinzi. Lokacija izolovanost od magistral.saobrać, garaža, ind. Suvo dobro drenirano zemlj, prirod.veg, prirod.vodeni tok. Funkc.zoniranje:izložbena(50-60%), odmor(30-40), nauč-istržvčka, sanitarno-veterinarska;administr-upravna. +Izložbena - tipovi predela(šumski, parkovski,livadski, jezerski,stepski, planisnki). ~Parkovski tipovi(otvor.prostor poljana i livada, masivi, šumice, grupe/drv-

žbu.veg/,jezera/kanali,kaskade). Objekti: kavezi, ograđeni prostori, gledališta. organski povezani sa okolnim pejzažom. Odmor centralni deo na gl.maršrutama. U međuprostoru izložbene zone. mesto odmora povezan sa gl.ulazima, +osn.obj.(kafei, paviljoni). Kompozic.zelenila rovovi za izolaciju životinja, kanali sa vodom, ispusti reljefa, platforme, viseći mostovi, veštačke vodne P, jezera sa ostrvima. Izbor vrsta: odgovara prirodnom predelu svake zonejedinstvena kompozicija. Vrste: osnovne domaće karakteristične za prirodno stanište. 30. Dečiji i zabavni parkovi Zabavni - javni, aktivni odmor i zabava. Objekti locirani u grupama po vrsti zabave, lakša organizacija i orijentacija. Grupa - platoi povezani pešačkim stazama i okruženi drve-žbunastim zasadima; odvojeni travnjakom ili grupom. Centar kompozicije glavna aleja/plato; zastori, provetravanje, senka(Prater-Beč; Diznilend;Tivoli-Kopenhagen) Dečiji - igra,zabava,sport,kultur-prosvet. Može biti deo gradskog. Povoljni higsanitar. i mikroklim.uslovi. Zaštita: od saobraćaja(100m širine);vetra;buke(10m);prašine. Nisu prolazni, što manje ulaza. Zemljište, reljef,dečija psihologija.Veličina: 60-100m2/posetiocu. Funkcionalne zone: -centralna(event.objekat); -sport-fisk; igra i zabava; botanički sektor; -za predškol.uzrast; -miran odmor; -ekonomski deo; -vaspitni rad i likovno obrazovanje(hvidovr-kopenhagen) po uzrastnom dobu dece. ulaz - plato za roditelje sa decom, u kolicima i igralište a decu od 6g, sa stazama za roške,bice,auto. na izvesnom odstojanju od ulaza - plato i el.za decu 7-14g sa travnim igralištem, bazen za plivanje i P za igru. fudb.igralište - buka i takmičenje.
31.

Organizacija slobodnih površina u stambenom bloku: dečija igrališta, prostori za miran odmor, pešačke i komunalne površine = 20.

Zelene površine magistrala i gradskih ulica - zoniranje uličnog prostora, funkcionalnost, tehničke norme sanitar-higij. i mikrokl.; estetski uslovi. Zoniranje: * z.saobraćaja (kolovoz); *pojas zelenila(zasadi - zaštita od nepovolj.utic;suncepešak,zastor-niža t°;od buke i prašine); *z.pešač.saobrać; *pojas objekata. Zaštita od buke - širina pojasa u granicama regul.linije. *brze saobrćnce 35m; *magistr.ul.(gradskog i reon.značaja sa tramvajem) 25m; *magistr.ul.(gradsk.bez tramv) 22m; *magistr.ul.(reon.znač.bez tramv) 18m; *stamb.ul. 9m. Efikasno:dvospratni drvenasti i žbunasti zasadi, žbunje potpuno pokriva prostor između drveća; gusta kruna sa velikom lisnom masom; šiblje koje podnosi senku. 3-6redova <512db. Tehn.norme 12m minrazmak između građevinskih linija. ≤6m širine kolovoza. drvoredi od uobičajenih vrsta. ako je manja širina onda drvored samo sa osunčane strane. Niske zgrade - retka kruna; visoke zgrade - više deblo. Kod jednostranih: trotoar je 6m širok, kolovoz 6m, kontra trotoar ≥3m(ulič.osvetljenje). Razdelne trake razdvajanje kretanja suprotnih smerova 3-4m širine. Osnovni el. je travnjak. *3m širine (travnj+razvučene grane šiblja); *4m širine (2-3 reda šiblja
32.

Magistr. Kompozicija zelenila parterni karakter. pod rešetkom. dinamika(promena na 50m). sadržaj. travnjak+šiblje (h=70-75cm). jame na travi. Vrste: guste krošnje. bučni deo terena . smena fenoloških aspekata. jedna vrsta. Visinsko raščlanjivanje cvetnim zidovima koji se ne sade sa kolovozne strane. zelenilo Psihofizički razvoj deteta Praktični deo nastave: . stambene 2. padovi podela prostora *Sportski tereni veza sa salom da ne smeta nastavi izolacija od ulice *Normativi za aktivnost: . Trotoari za pešake lokalni kolovoz/zelena traka 6m između kolovoza i trotoara.5-5%. reonsk.jedna smena >6m2 (10-15m2) Mirne P-ne bliže su učionicama.profil h=15cm.zgrada. a pad 0. objekta i trotoara. drveće uske krošnje sa žbunjem).otvoriti vizuru ka gradu. pravac.visine 1. Prozore ne okretati ka severu. Raskrsnice i prilazi P=2.stručno-ogledni deo . pa samo ponegde (stanice. raskrsnice.5m).6ha gde nema kolovoza . kandelabri 70cm od ivice kolovoza.Zone. prekidi ispred značaj. domin. 33.5% do ≤6%). Kompleks školskog dvorišta .dvorište i sportski tereni (geometrijski i pejzažni) *Školsko dvorište 4m2/učeniku uz glavni ulaz izolovano od ulice školski izlaz/ulaz veličina-oblik zastor. drvored na 5-15m. pešački prelazi). Popreč. Kompleks 15m od škole stil . drveće na padinama nasipa.karakter ulice.vetar. prilazima i mostovima. šiblje u vidu bordura.dalje. Srednje trake razdeljuju suprotne smerove. a ivične imaju sanitarno-hig-značaj. instalacije podzemne i nadzemne.zasadi. Brzina auta ne dozvoljava sagledavanje cvetnjaka.3-11. Kompozicija .nasipa i useka.5m. Pažnja! .značaja 3m.iz položaja pešaka. uslovi isti za sve +vidljivost!. baštice >6m. Popreč.fiskulturno-rekreativni *Organizacija 25-35m2/učeniku .2-1.pad(1-1. *učvršćivanje kosina. Dubinski planovi .ul (širina trot >4m.

jama za skokove .odbojkaško (2) . element igre . nošenje.travni poligon (2) . puzanje. sanitarno-zaštitne zone . hodanje.0.univerzalno travno igralište . trčanje.tenisit padovi .atletika.5-1% + drenaža *Školski vrt 4. kuhinja . penjanje.između industrije i stanovanja .10-14god .širok i gust (četinari i lišćari) vrste su bez bodlja i neotrovne drvo 100-200/ha žbun 1200-1500ha egzote *Ispred skulptura slična arhitekturi zgrade 34.letnje učionice Ekonomsko dvorište kotlarnica. gimnastika.uz izlaz iz sale .izolacija kompleksa tampon .0m2/učeniku dopuna nastavi biologije u mirnijem. Zelene površine specijalne namene 1.7-10god . rasadnik najpoznatije vrste terarijum za zoologiju insektarijum akvarijum kućica za ptice *Platoi . izolovanom delu sopstvena kreacija učenika povrtnjak.vratilo * univerzalno igralište zastori .skakanje.meki asfaltni/tartan.atletska staza (4x80m) . voćnjak. sportske igre *Igralište 1. cvetnjak.izolovano *Zelene površine obodno .5m2/učeniku (travno) *Vežbalište 8.košarkaško (2) .5m2/učeniku *Saržaj: ..

2. Služe za ograničavanje divlje gradnje i prekomerno širenje naselja u horizontalnom smislu.saobraćajnih i komunalnih za prigradsku zonu Sastav . Nije smetnja širenju grada. cvetni kombinati 7. vetrozaštatni za naselja 4.duž puteva i pruga od vetra i snega 3.. Zabrana izgradnje bilo kakvog objekta osim: . vodozaštitne zone . protivpožarni zasadi 6. da se smanji dužina unutargradskih zelenih veza.dozvoljeni . Može biti šumsko-parkovskog tipa. groblja 35. da bi se što više pojačao proces izmene vazduha.postojeći zasadi visokog rastinja. Vetrozaštitni i vodozaštitni (planiranje i izbor vrsta) pojasevi. lokalnih uslova.+ br. sa funkcijom zaštite gradske teritorije od vetrova. odnosno dotok svežeg vazduha do centralnih zona grada.Planiranje Smanjiti površinu i postojanje zaštitnog pojasa da se zeleni masiv sa periferije približi gradu. zaštitni pojasevi . Plan i izbor vrsta Ekološki funkcionalni podsistemi sa funkcijom .vetar.smanjivanje nepovoljnih uslova makrosredine .širina zavisi od veličine naselja. prašine i snežnih nanosa. poboljšanje organizacije rekreacije stanovnika i formiranja umetničkog lika naselja Zauzima velike P-ne koje bi se inače koristile ekonomičnije.šumsko-privrednih . ako se formira na račun prigradskih šuma i parkovskog tipa ako se formira na račun novozasađenih zasada. prečišćavanja i dotoka svežeg vazduha sa periferije ka centru. voćnjaci . asadnici. učvršćuju 5. zagađenje. Veličina zaštitnog pojasa . ali istovremeno i kao rezervna P-na za kasnije plansko širenje.stanovnika (koriguje) 5-10km oko većih gradova >500m srednjih i većih 60m ostalih malih Vetrozaštitni pojas . vezivanje zamljišta Zaštitni pojasevi se formiraju kao višefunkcionalni biljni kompleksi u granicama građevinske zone.umanjuju isparenja.rekreativnih . zagađenje..

biologije područja.Analiza: . zasadi od raznovrsnog drveća u različitim kobinacijama zavisno od zemljišnih uslova i pozitivnog uticaja na hidrološki režim i mikro klimu 7. neophodne hidrofilne (jova.klime.geologije. . . II . P-ne i voćnjaci 4.. trska.do 25ha 3000m . ševar) 36. vrba.P-na vodotoka /ha/ >100m . erodirana. sadnja vsta u skladu sa privremenim korišćenjem zemljišta 4. spec.poljoprivreda Nepogodna područja (plavljena.tok . pošumiti najpre priobalne teritorije. formirati gajeve i šumarke . pokrovnost ≥30% (i više ka vodenoj P-ni) 2.na pravac dominantnog vetra. Kompoziciono rešenje pratećeg zelenila puteva u prigradskoj zoni . → izbor vrsta. komunalno-tehnička . podignute u cilju regulisanja vodnog režima i obezbeđivanja visokog nivoa uređenja priobalnih teritorija.objekti i mesta za odmor uzvodno Podvetrena strana . ne gusti zasadi uz tok .zasad ≥10m pod travom 9. pojas vod. zaštitna .pedologije.komunalni objekti i industrija nizvodno Sredina .≥ 1000ha Vodozaštitne mere: 1. šumske zasade eksploatisati 3. a onda malovredna poljoprivredna zemljišta 5. zabarena.poljop.prigradski parkovi (odmor i sport) 3. Podela na funkcionalne zone pri projektovanju: 1.za lakši povetrarac provetravanje Vodozaštitni pojas → zemljište efikasnije upija padavine → sprečene poplave *zemljozaštitna *obaloutvrdna *vodozaštitna f-ja Vodozaštitne zone podrž.. rekreativna .geomorfologije. . poljoprivredna . zelene P-ne duž reka i akumulacija.smenjivati sa otvorenim livadama i poljima 6.Projektovaju prethodi: .sanitarno-zaštitni rasadi 2. .može i plaža 8. Širina pojasa . kamen) saniranjem se povećava teritorija namenjena odmoru Vetrozaštitni: I .objekti Navetrena strana .

ali pošto grubo dele prostor.dekorativni lišćari *Slobodni ažurni zasadi Nalaze primenu temo gde se obezbeđuju bankine ≥2m Kroz teren nekoristan za poljoprivredu . i snegozaštitni pojasevi.ažurni zasadi -Pojedinačna sadnja vetro. travne i cvetno obliovane uske ivice outnih bankina. -Monotonija → smanjena pažnja vozača -Gepmetrizacija je strana prirodnostri Biljni zasadi: drvoredi. mogućnosti održavanje *Kompoziciono rešenje Zadatak je povezivanje putnog pojasa sa karakteristikama lokalnog prirodnog okruženja Izbegavanje većeg narušavanja predela pri trasiranju puta i harmonično uklapanje linije puta u okolni predeo. delova dužine 100-120m pod uglom od 30° u odnosu na osu Jednorodnost fona ove zone se otklanja sadnjom (npr. treba rekonstruisati drvored i povezati put sa novim elementima predela *Snegozaštitni pojasevi Samo tamo gde su neophodni Shodno reljefu i pravcu dominantnih vetrova Istražiti mogućnost stvaranja prodora u spoljnoj liniji snegozaštitnih pojasa u vidu poj. slobodni . Rekonstrukcija puta → sačuvti vrena stabla *Drvoredi Do skoro su bili jedini oblik ozelenjavanja.-Dugoročno planiranje Dolazi do proširenja i promene trase -Projekat sadrži tehničke podatke: lokalitet. za usmeravanje pažnje putnika Udaljenost od trase puta minimum 4. šumski komplexi.bezbedno Vizuelno stvaraju neprozirne zelene zidove koji zatvaraju pogled na okolne predele. Ako preseca ili tangira vodeni tok ili P-nu.5-5m . karaktera saobraćaja. danas se koriste samo na ulazima i izlazima iz naselja i za naglašavanje promene pravca puta. održavanje sadnog materijala -Radovi se sagjledavaju sa gledišta: životne sredine. škarpe useka i nasipa. uz četinare) .brže zamaranje Uveče bacaju senku na put i smenu osvetljenih i zasenčenih delova Moraju se prekinuti na mestima proširenja. primoravaju vozača da usmeri pogled na trasu puta . predlog mehanizacije za sadnju. način sadnje.

cvet. plod 4-5god → 15-20m *Funkcionalnost .promena karaktera ozelenjavanje može biti minimum na 2-3km. Na terenima nepogodnim za druge namene dopuniti dekorativnim po fenološkim osobinama +Ekonomično .izolacija .estetika .maskiranje . neophodno za sagledavanje okolnog predela Brzina kretanja vozila određuje: -dimenzije kompozicije -širinu međuprostora *Pošumljavanje Bez tesne veze sa oblikovajnem puta. Min.Ukrašava objekte .zasadi u skladu sa pejzažnim → racionalno = -voćnjak -medicinski -medonosne -tehnički +Platon (odmorišta9 +Putne oznake (ne suviše) 37.5min .5-3.Mala ulaganja → visok dekorativni efekat Vertikalno zelenilo podrazumeva funkcionalno i estetsko obogaćivanje fasada objekata. vertikalnim elementima . sa dr. potpornih zidova i dr.puzavim biljakama. Principi pri izboru vrsta za vertikalno zelenilo . strane stvara neprijatne utiske Srednja brzina 60-70km/h sa vremenskim intervalom sagledavanja od 2. dužine intervala između zasada je 140m.mikroklima . Veliki broj koloritnih i prostornih akcenata .raščlanjivanje .Približava prirodu stanu povezujući zelenilo enterijera sa slobodnim zelenim prostorom .nepoželjno snižava umetničku vrednost pejzaža monotono i pogoršanih uslova.Gde preseca ili tangira šumski fon Vodene P-ne ili tokove → Ako prelazi kroz predele sa pejzažnim motivima U brdovitim i planinskim područjima posebno za zamenu i prekid drvoredima Ponavljanje na velikim dužinama istih rešenja . list.

zaštita od sunčeve radijacije (50%) (vitis. vlažnosti vazduha. balkona (vitis. aristolohia) Expozicija zgrada uslovljava izbor vrsta: . lonicera) .svetloljubive vrste i otporne na sušu (lonicera. periploca) .zasenčenje stanova.nekoliko vrsta puzavica u određenoj naizmeničnosti: -vertikalni elementi.funkcionalni zahtevi .severna strana (hedera.jedna vrsta puzavica . -zeleni pojasevi .opisi i tabele o padavinama.varijacije usled promene reljefa + informisanje o režimu buke i čistoći vazduha Klima i Mikroklima . partenocisus. slano. vetrovima → sastav biljnog materijala zaštita od vetra lociranje pojedinih objekata *Pedologija i Geologija → pogodnost za rast vegetacije -šumsko uzgojna svojstva -uslovi . partenocisus. peskovito. podzemne vode -analize i kartiranje -tekstovi i tabele -tipovi zemljišta i njihova fizička. mehanička i hemijska svojstva *Reljef→ fizička pristupačnost → odvodnjavanje (nivelacija) *Hidrografsko istraživanje -prisustvo vodenih tokova i površina -režim podzemnih voda -oticanje površinskih voda .grupe puzavica jedne vrste na 2-2.kao i za sve dekorativne . hedera. campsis) 38.*Kompozicija . Značaj analize uslova sredine kao analitičko-studijskog dela projekta Proučavanje prirodnih uslova Kompletno terensko istraživanje Zbir i sistematizacija komponenata predela *Klima . kretanju t°. poligonum.zaštita od prašine i buke (partenocisus.južna i zapadna strana .5m . aristolohia) . -pojedinačne zelene fleke.jako kamenito.zelena fleka *Izbor vrsta u skladu sa: .

objedinjuju polja za treniranje i borilišta u komplexe razdeljene zelenilom 2. paltoi za miran odmor. Sami se izoluju od stambenih objekata .opis i ocena → spontana pojava određene vegetacije =dendrološka istraživanja inventar postojećih zasada ili pejzažna taksacija (po grupama ili pojedinačno . Koristi se reljef terena >50% biće pod zelenilom. Sportski objekti se lociraju kompaktno . *Sportski park gradskog reona . travnjaci otporni na gaženje.živopisne poljane za igru. Rekreativne aktivnosti u zavisnosti od uzrasta korisnika i mesta za njihovu organizaciju Karakter korišćenja .→ drenaža zalivanje stvaranje vodenih P-na *Vegetacija . dečije P-ne za igru. i dekorativna vrednost) =dekorativni zasadi u okolini (opis i analiza) autohtone vrste i egzote =potencijalna vegetacija okoline .treninzi.fitografska i dendrološka istraživanja Izdvajanje fitocenoza .da nisu izmenjeni uslovi 39. Slobodnije rešenje .buka. Lociranje svih objekata se ostvaruje vodeći računa o urbanističkim. zasenčene šetne staze i aleje. sportske igre i zabava. Bočne strane fasada se postave ka igralištu. *Sportski park stambenog kompleksa . sistemsko. povremeno korišćenje. Zona za sportsku igru i zabavu 1. Otvoreni i zatvoreni sportski objekti 2.optimalna sredina za aktivan odmor stanovnika .komplexi ograničenog korišćenja Sportski objekti javne namene su normirani za celodnevno. rekreacija zdravstvenih grupa *Funkcionalne zone: 1.podela sportskih komplexa: .oni koji opslužuju širok krug stanovnika .namenjeni određenom krugu posetilaca . o funkcionalnim i metodološkim karakteristikama i zahtevima komfora i bezbednosti.zdravstveno stanje. vitalnost.aktivna rekreacija i sport . sanitarnohigijenskim i mikroklimatskim zahtevima.

Bliže ulazima. tj. -aktivan odmor sa igralištima -platoi -poljane za sport i rekreaciju -miran odmor sa mrežom šetnih staza i platoa -dečija zona i korišćenje prirodnog reljefa 4. ne treba je presecati komunikacijama obavezna izolacija od saobraćajnica zelenilom 3. voda.Pad obale 1:10 do 1:7 .uključuju sportsku aremu sa tribinama. brodskih maršruta. U dubini parka izolovano od objekata masovne posete i od izvora gradske buke.-Učilišno . JZ i JI. ribolov *Parametri za projekat plaža: . severne. kafei. veza sa stanicama i parkinzima 2. Glavni manifestacioni sportski objekti 2. SI i SZ obale vodenih P-na kako bi imali najbolju insolaciju. čamci. u obalnom pojasu . sportske objekte za različite vrste sportova za takmičenja i treninge Mesta aktivnog odmora stanovnika Planiranje .Ekspozicije jug. U prisustvu vode. Udaljeno 100-150m od ispusta za prečišćavanje otpadne vode. zona za odmor.Širina priobalnog pojasa na mestima organizacije plaža ≥50m . Administrativno-upravna zona 1. Zona za odmor i opštefizičku pripremu 4. Vezano za objekte manifestacione zone. pristništa.rekreacija širokog kruga stanovnika Mesto slobodnog aktivnog odmora → sport *Gradski sportski parkovi Namenjeni stadionima .plaže.terenske aktivnosti -Zdravstveno .mreža šetnih aleja prostori za odmor reljef. Oprema i uređenje kupališta i plaža *Izbor mesta . vegetacija Zoniranje teritorije po grafikonu kretanja . Zona objekata za treniranje 3.Funkcionalne zone: 1. veslačkih stanica. Veza sa celom teritorijom 40.

toaleti .7m.P-na vodotoka 8.Brzina toka na mestima masovnog kupanja 0.ulazi u vodu . razl.mestu .P-ne za odbojku .5m/j.k. česme.mesta za kupanje decembar . *Oprema: .mestu . Nagli pad dna izaziva brzu promenu toplote vodene mase.5m/sec .ambulanta . zelenilo Osnova su zelenog pojasa gradova Često se usled porasta gradova → gradski park . ležaljke. naslonjače . peščano ili šljunkovito.P-na peska ili travnog pokrivača 5-7m2 na jedno kupališno mesto .k. a za njihovu igru 0.Dubina vode na delovima za plivanje dece ne treba da je viša od 0. Zaštita kupača od neprijatnih vazdušnih strujanja.uređenje. miran odmor.10m2/j.kiosk za plivački pribor . JI i JZ ekspozicijama.50.svlačionice.kiosk za piće. Ako je poprečni nagib podvodnog dela plaže >1:20. →izolovanost kupača →racionalno korišćenje pojedinih delova plaže za igru.7m.administrativno-upravna zgrada .4m Dno na mestima za kupanje je blago nagnuto.1-0. garderobe . Dubina vode se postepeno povećava do ≤1.Pad dna 1:20 do 1:50 . 41. oprema. oblika i veličina sa preovlađivanjem slobodnog prostora. lociranje na J.služba za spasavanje *Ozelenjavanje Livadski izdržljivi travnjaci Drveće i žbunje za raščlanjivanje prostora na delove.5..Dubina vode na 60% P-ne ne treba da je viša od 1. suncobrani. zabavu.Dužina obalnog pojasa je 0.zasenčene P-ne .4m . bife .kompleti tuševa . *Koeficijent smene korišćenja plaže = 1. Park-šume .klupe.3-0. širina vodenog prostora do dubine dostupne za kupanje jako se skraćuje. a u njihovom planiranju računa se da će 10% gradskog stanovništva koristiti odmor na vodi.

objekti za opsluž.šetnja i aktivan odmor . oznake za orijentaciju) 2.glavni deo .800m2/posetiocu -Mali i srednji .600-700m2/posetiocu Optimalna veličina se odražava njenom dispozicijom i njenim položajem u odnosu na saobraćajnice *Funkcionalne zone: I Zona masovnih aktivnosti .pored glavnih saobraćajnica .održavanje . nastrešnice.trasiranje mreže → živopisni pejzaži . Dopuna aktivnosti + oprema => Planiraju se objekti i njihov raspored. posetilaca II Zona mirnog odmora .horizontalno i vertikalno daljinske vizure i vizuelni prodori Preovlađuju prirodni motivi 3.vodene P-ne *Lokacija Rubna naselja sa šumskom vegetacijom.meka podloga (slobodnije. Najpogodnije su mešovite šume raznih visinskih kategorija sa dosta vrsta *Rekonstrukcija 1.sistem pešačkih i biciklističkih staza .parkinzi u perifernim delovima . rekreacija) . šumske livade Raznodobne sastojine Razuđene ivice .poljane za igru.objekti za održavanje ( mesta za odmor na klupama.tvrd zastor (samo za ekonomske potrebe) .specijalne staze za jahanje . proplanci. Rešavanje odnosa svetlo-senka => Promena šuma → park-šuma Uklanja se prestarelo drveće → slobodne P-ne.Normativ: -Veliki grad . Izrada kompozicije i veze park-šume sa okolnim predelom Trasiranje puteva i rekonstrukcija rastinja → namena -trase za trčanje . sportska igrališta .određeni broj puteva i staza ka unutra .posećenost . Obezbeđenje saobraćajnih uslova => .

od vizura. zoniranje Bogati .naučne i dr.Klupe . Groblja .planinski potok ili ravničarska reka . Za -zaštitu od nepogoda.sačuvati semensko rastinje. Bolje više manjih na rastojanju.-naučne i programske staze -staze za bicikliste.kroz senku i sunce. vrste. lociraju se na udaljenoosti 15-20min brzog hoda. Za duži boravak + nastrešnica.0m.efekti žuboreće vode 42.a pre svega: tamo gde ima -prirodnih vrednosti i gde postavljamo neku -društvenu aktivnost za duži boravak. visinske razlike. Kroz park-šumu . . jednostavnog oblika (sl. .danju i pred odlazak na posao se trči i koriste se gradske ulice koje nisuhigijenske.trim staze sl. užinu. nepotrebne su klupe radi više prostora.sačuvati solitere (seča okolo) *Voda: . upoznavanje sa rastinjem .udobne. Unutrašnji prostor počinje da se uređuje prema jedinstvenom planu .postavlja se na udaljenim mestima. na proplancima. Udaljene međusobno.Nastrešnica .definicija.funkcije: .Vidljive sa veće udaljenosti.zadržati efektne vizure. mestima za sunčanje. . .vodeno ogledalo .negovati travnjak (ne zasniva se nov. . stazama za trčanje sa elementima za kondicioni trening *Oprema .dostojno uređeno.Orijentacione table .očuvati odnos svetlo-senka. jahanje -pionirski logor -prostor za narodna veselja *Kondicione staze za trčanje . kapela reprezentativno za porodicu Prostor za izražavanje poštovanja . 4.izgradnja spomenika. staze. . vatru. a mogu biti jedna naspram druge na 1. . . intimnosti i komunikacija. .rekreativni i društveni značaj . kao na planinskim stazama).prirodne lepote predela. stazom i van staze.5-2. Konačna rekonstrukcija vegetacije *Park šuma . grobnica. već se bira lokalitet).visoka proizvodnja O2. obrađena oblovina.da se izbegne današnji karakter . Raspoređuju se zavisno od terena i duž trase.

000 stanovnika ┐ 11% stopa smrtnosti├→ 30ha (bruto od 3m2 po stanovniku) 25 god vek počivanja ┘ neto P: grobnog mesta = 2.edafski f.generalnim urbanističkim planom: 1. -vetrovi prema naselju . saobraćajnice (min 300m). a koji ne presecaju gl. .sanitarno-higijenski f.formiranje proplanka za razvejavanje pepela .nivo podzemnih voda sa max i min kotama (na dubini >3m) .zdrava lokacija.demografski f. ako je organizovano sahranjivanje kremacijom . nadmorska visina (ni ravno.hidrološki f. .uređenje šumskih grobalja *Planiranje: . . Putevima povezano sa naseljem.razrada problematike novih grobalja . putevima).(neukusno). Prirodni uslovi: .socijalni f.broj stanovnika po groblju.NE! .veličina groblja .Posebni uslovi: . otkloniti sve mogućnosti širenja zaraze: . . .. *Obezbediti uslove za raspadnutu org.lokacija .geografski faktori .znatna udaljenost groblja od površinskih voda i izvorišta pitke vode.64m2/urni .vlažnost zemljišta (ne suviše do 2m. ni nagnuto) .00m2 → za urne 0. *Kompozicija: . Stvoreni uslovi: . sigurnost u odnosu na zarazu.biotički f.udaljenost groblja od grada ≤15km .teren. voda iz vodovoda (ne bunar) 3.mat. ocedno i lako) . .izgradnja vrtova sećanja.stopa smrtnosti planira kapacitet budućeg groblja .klimatski f. vek počivanja (rotacioni turnus) 100. . stopa smrtnosti.dobra poroznost zemljišta sa prisustvom O2 koji pomaže raspadanje. nagib i expozicija. .poboljšanje izgleda postojećih . udaljeno od gl.van stambene zone (min 500m). .tip staništa i najpovoljniji predlog izbora biljnih vrsta 2. saobraćajnice (prilazi groblju ne ometaju normalan saobraćaj na gl.pravilan izbor lokacije u odnosu na nivo podzemnih voda.

22m2/urni .određena 3 tipa spomenika.visoko zelenilo raščlaniti na manje vizuelne celine više grobova uklonjeno .38m2 → za urne 1.trg za ispraćaj sa objektima visoko gradnje 1% .Zahvati poboljšanja: 1.servisne P-ne . zapuštena grobna mesta .etički.Kramacija .bruto P: grobnog mesta = 3.P-ne za saobraćajnice 3% .parcele sa spec.neukusno (prozorčić.zatravit 3. a vodi se računa o veličini zbog objekata senka + zelena boja različitih nijansi → mir *Postojeća groblja* .vrt sećanja . pod kamen u cvetnoj leji ili travnjaku kolumarijum . a jedinstveno uređeno groblje . . sporedne staze . namenom . higijenski i ekonomski.saobraćajne P-ne *Odnos P-na za sahranjivanje prema ostalim (60:40 do 40:60%) 60% . Tu se smeštaju i mesta za odmor pored ulaza.mogućnost širenja *Funkcionalno zoniranje .Okolinu poboljšavamo formiranjem zelenog pojasa od grupe drveća i šiblja sa trasom rekreacionih staza. jedinstvena obeležja *Vrtovi sećanja* . ruža 4.pojedinačne memorijalne ploče i uređenje grobova u sekcijama . jedinstveno uređenje .kapacitet grobnih mesta .ostali sadržaji *Problematika novih grobalja Pretpostavka o kremiranju ili ne kremiranju *sekcije (pravilne i nepravilne): .grobna mesta 20% .leje perena. u urne i i razvejavanjem.odmor sa klupama 2.slobodno izabrani spomenici i njihovo uređenje .zaštitni zeleni pojas i parkovski oblikovan prostor 16% .proplanak za razvejavanje pepela *vegetacija je karakteristična za groblja.travne trake ili cvetne leje sa položenom memorijalnom kamenom pločom .parcele sa grobnim mestim .zaslužni građani . venčić) .

usled nedostatka novca *Celovito . izrazito cvetno šiblje ili cveće -grobovi pojedinačni ili skupine -staze su travni puteljci sa nešto kamena. kapele Nadovezano na okolinu . o projektu . a u jednom delu se postavlja ploča sa imenima *Obredni prostor* Prostorije: hladnjače.formulisanje projektnog zadatka . Faze procesa projektovanja Proces projektovanja se može odvijati na više načina: * U hodu sa izvođenjem radova .usled potpisivanja ugovora za izradu kompletnog projekta -Redosled koraka . samo glavne su od čvrstog materijala -neravnine savladane terasama i škrapama sa prirodnim stepeništem -orijentacija oznaka groba brojem sekcije na glavnom planu groblja -optimalni uslovi retka mešana šuma sa podzemnom vodom max ispod 2m od nivo zemlje -lociraju se uglavnom na brežuljkastom terenu brdskih područja TEHNIKA PEJZAŽNOG PROJEKTOVANJA 43. Obredni kamen i centralni simboli u vidu luči.zeleni pojas Poštovanje kompozicionih i saobraćajnih uslova Parkinzi i staze od čvrstog materijala *Šumska groblja* Nekad uz spomenike. danas samo memorijalne ploče. Proplanak oivičen četinarima. Pokrivači tla ili cvetne leje. Formiranje projektnog zadatka .Sadržaj: 1.formiranje programa .Razvejavanje na proplanku na zavetrenom mestu. info. zatravnjen.pronalaženje projektantskog posla . Konceptualizacija rešenja .upozavanje sa osn. Istraživanja i analize . Vaze.snimanje i analiza postojećeg stanja 3.kompletiranje osnovne podloge .prostorni inventar .plan rada na projektu 2.samo onda kad investitor nije na vreme naručio projekat ili su neophodne ispravke prvobitnog projekta *Deo po deo projekta .

informisanost o zbivanjima u stručnom krugu .. infrastruktura.obilazak terena sa investitorom (tip objekta..praćenje oglasa u novinama ..razrada idejnog rešenja u izvođačke crteže .funkcionalna šema konkretnog prostora .razgovor sa investitorom .koncepcija rešenja 4.kompozicioni plan . 44. Uslovi za uređenje lokacije.traži se geodetska podloga (postojeća ili nova) u odgovarajućoj razmeri.razarda kompozicije .oglašavanje u medijima .razrada osnovnih ideja . vrsta posla. veličina prostora. Kompoziciono oblikovanje (finalizacija rešenja) . stanje. od projektanta Raspored poslova nije linearan.. Projekti koji odstupaju od planova nisu odobreni . Uslovi za izradu projekta (šta prethodi početku projektovanja) +Pripremni poslovi: *Pronalaženje projektantskog posla* ..oblikovanje detalja .prikupe se pre ugovaranja i početka projekta (lokacija..šema . jer je često vraćanje na prethodni korak Ponekad se faze preskoče ili odrade rutinski.prezentacija rešenja 5. od vrste objekta projektovanja... zahtev investitora.opremanje glavnog projekta Redosled koraka zavisi od niza okolnosti.) . što je slučaj kod iskusnih projektanata. Izrada tehničke dokumentacije .) .pronaći investitora i ponuditi mu usluge.idealna teorijska funkc.upoznati urbanističke planove.učešće na konkursima (afirmacija) Ponekad je potrebno ponuditi i idejno rešenje da bi se dobio posao za izradu kompletnog projekta *Prokupljanje osnovnih informacija o potencijalnom projektu (objektu)* .saradnja sa izvođačkim firmama . Mali prostor moe i samostalno da se meri .. .vodilja .projektovanje elemenata prateće infrastrukture . od konkretne situacije.

*Određivanje cilja projekta* *Formulisanje projektnog zadatka* ..projektant definiše cilj projekta .detaljni dogovor projektanta i klijenta .dogovor o ceni projekta.vremenski plan (početak rada. Istraživanje i analiza lokacije *Prostorni invetar* Kompletiranje bazne podloge .podela posla u radnom timu ..slika mogućeg stanja je u glavi projektanta . osnovne smernice projektant stavlja na papir .konkursni materijal. to je projektni zadatak na osnovu kog radi projektant + može i..osnove Geodetska podloga ne sadrži sve bitne elemente Vlasnički list je često jedini (1:500) Prilagodimo podlogu odgovarajujćoj razmeri: mali objekti 1:50.formira se strategija projekta .da investitor definiše cilj i napiše projektni zadatak . = 5-12% predračunske vrednosti za izvođenje objekta ≈ 5% za velike i jednostavne prostore ≈ 10-12% za manje objekte Procena unapred: ako investitor traži.zatim se pristupa *Potpisivanju ponude i ugovora (pismeno) .iskustva ..veličine i vrste projekta . za idejno rešenje bez predračuna na osnovu: .angažovanje stručnjaka (glavni projektant .. pretpost.broja dnebnica za rad na terenu .vođa tima) .plan nabavke potrebnog materijala i dr. troškova 45.potrebe angažovanja drugih stručnjaka . .odredi se radni tim .konačni tekst potpisuje investitor. Dostavljamo pismenu ponudu sa vrstom i obimom usluga i cenom usluga. . trajanje pojedinih faza.projektant i investitor* +Plan rada na projektu ..u razgovoru sa klijentom.materijalnih troškova .posebno bitno za velike projekte .završetak posla) .istovremeno sa formulisanjem projektnog zadatka .. 1:100 .procene obima posla i utrošenog vremena .

severna kosina 20-30% nagiba. 1:1000 Proverimo tačnost podloge obilaskom terena.blizina institucija .. blok za skice.srednji objekti 1:200. Prostorni kontekst (položaj lokacije i okoline): . Terenski rad projektanta (geodetska podloga..karakter susedstva .kapacitet (opterećenost) prostora .. Analizira se: neposredna okloina. problem: sadnja zelenila ka ulici.pristup lokaciji . odnos korisnika prema prostoru 3.arhitektonski stil okolnih objekata . pogled iskoristiti mestom za sedenje. tekstualna objašnjenja i tabele) CILJ analize je registrovanje i analiza svih važnih elemenata koji mogu opredeliti rešenje.ankete među stanovnicima . obrasla šibljem. potenc/probl: za sankalište zimi. Ucrtavamo nešto što nedostaje. *Analiza stanja* Utvrđivanje onih karakteristika prostora koje mogu da utiču na rešenje ili ukažu na pravac rešavanja. metar. Analizira se sama lokacija 2. gl. potrebe korisnika.studije pre projektovanja .ulica je bučna.namena okolnog zemljišta . Potrebno je utvrditi *karakter prostora. 1:250 veliki objekti 1:500.. staza za sankanje da je bez šiblja. [analiza: potencijal: vizura ka crkvi se ne sme zatvoriti. beležnica.bioekološke osnove (precizna podloga postojećeg stanja. Teren obići više puta: u različite dane i različito doba dana *Projekat ili rekonstrukcija velikog i značajnog prostora: . 1. fotoaparat.) uz sve ovo i literatura (podasi o lokaciji) 4. olovka.] Sve beležiti direktno na radnom crtežu *Elelmenti za analizu 1.prisustvo zagađenja .pravna ograničenja za gradnju . *probleme i *potencijale ANALIZA zahteva misaono rasuđivanje i predviđanje i sastoji se od: konstatacija: tačka sa koje je otvoren pogled na crkvu.buka i farovi sa ulice .materijali i teksture . padomer.

zabarena mesta .površinske vode (potoci.bolesti i štetočine .razvijenost vegetacije 2. Hidrološke odlike (terena i drenaža): ..nivo podzemnih voda i sezonske promene .energija (izraženost) reljefa .) .preporuka (ukloniti ili zadržati) .ograničenje za razvoj stabla .nadmorska visina (min i max) .prečnik 1.. Vegetacija: .tip zemljišta .zone u pretežnoj senci .locirati postojeće biljke na planu .potencijal retenzije 4. Klima i mikroklima: .zone različitih kategorija nagiba .oseditost 5.izrazite strmine i erozija .prečnik krune .karakteristike habitusa .opšte karakteristike klime (iz literature) ..za veće P-na pod vegetacijom (odrediti granice različitih biljnih formacija gustinu krošnji.vrste . Zemljište: .linije vododelnica i pravci površinskih oticanja .blizina i veze sa zelenilom .visina debla čistog od grana .3m (u visini grudi) .mišljenje klijenata . zrelost i visinu) 6.sezonske promene ↑ (plavljenje) .kiselost ili baznost → plodnost .najosunčaniji delovi terena . bare.plodnost .visina .dubina .postojeća drenaža (prirodna ili veštačka) .vlažna. Topografija (reljef): .izraženi elementi obližnjeg reljefa .depresije u terenu 3.

vizure iz zgrade na okolinu (zaklon ili ne) 8.vrsta korišćenja (rekreacija.spratnost (visina objekata) .položaj osvetljenja na zgradama . Elementi instalacija: . Mali građevinsko-arhitektonski elementi: .dimenzije staza i platoa .materijali .stanje .. sistemi za navodnjavanje 11.narušeni delovi pejzaža .šahte.) . zid..stanje 10.položaj razvodnih ormarića za struju .položaj prilaznih puteva .glavni i sporedni prilazi ..) .trase i visine nadzemnih vodova .položaji vrata i prozora u prizemlju .materijali .problemi održavanja (divlje deponije i dr. hidrotehnički uređaji.dimenzije 9. struja..potencijal nove veze sa okolinom .prisustvo ivičnjaka .arhitektonski stil .pešačko kretanje u prostoru .materijali fasada . parkiranje) .tip objekta (česma. Površine pod zastorima: . Komunikacije: .) . kandelabre.različito korišćenje u različito vreme 12..odrediti trase podzemnih vodova (gas. Postojeće zgrade: .ucrtati bandere. Korišćenje pojedinih delova prostora: .najčešći pravci vetrova .parkinzi .postojanje mrazišta .podrumski prozori (sa visinom) . vodovod.biciklistički prilazi (postojeći ili potencijalni) .mesta najizloženija vetru 7. pasivan odmor. ulične svetiljke .

iskotirana rastojanja.13. Izrada tehničke dokumentacije . iskotirana rastojanja između elemenata. Nivelacioni plan: *Situacija građevinskih elemenata.anketiranje potencijalnih . izrada površinske drenaže Situacioni plan: *Situacija parternih građevinskih elemenata. sa terasa . vrsta materijala.buka (gde se čuje?) .ponašanja postojećih .tačke sa najboljim pogledom na interesantne detalje . oprema. javno .prostorno lociranje grupa .tamni. Vizure: . Prostorne celine i osećaji (opažanja): . izohipse. dimenzije staza i platoa.mesta sa pogledom na ružne detalje u okolini .pogodni za izvođenje radova Zbog različitih grupa radova i različitih izvođačkih firmi. vrste i količina sadnog . Korisnici: .utisci o prostoru (svetli .vizure iz kuća.aktivnosti u prostoru .zadovoljava → izrada tehničke dokumentacije To je tehnička dorade rešenja i priprema projekta u oblik koji je pogodan za izvođenje radova.mirisi (prijatni ili neprijatni) 15.vreme boravka pojedinih grupa .kućni ljubimci . postoji više crteža sa svojim sadržajem i služe za različite radove. drenažni elementi +izvođenje zemljanih radova. radovi na izgradnji građevinskih elemenata Plan zelenila: *Situacioni položaj biljaka.sadržaj. *Razrada idejnog rešenja u tehničke crteže* .vizure iz okoline na određeni prostor 14.intimno) . padovi.način održavanja prostora . visinske razlike.šta su granice celina? . građevinske i regulacione linije +Geodetska obeležavanja. uslovi Kompoziciono rešenje .utvrditi postojanje prostornih celina . Rešavaju se tehnička i konstrukciona pitanja. kote.budžet namenjen budućem održavanju 46.

detalji mobilijara +Popločavanje. Kompletiraju projekat.segmenti projekta sa sadržajem elemenata infrastrukture Neophodan stalni kontakt ing-a sa pejzažnim projektom. *Uslovi za izradu tehmičke dokumentacije glavnog projekta* +Glavni projekat . urađen po pravilima sa određenim sadržajem. Ostali projekti se izrađuju po potrebi ili po zahtevu investitora.projekat potpisuje odgovorni projektant (sa volašćenjem za projektovanje) . kote stepenica +Zemljani radovi.projekat podleže tehničkoj kontroli od strane druge firme (registrovane za . kolske saobraćajnice. *Zakonski propis mora da ispuni: .Podprojekti . hidrantska mreža.je jedini koji je za izvođenje objekata. Preseci: *Poprečni i podužni profili puteva i staza. kanalizacija. obavezan u svim slučajevima. U PA služi za izvođenje radova i pribavljanje građevinske dozvole.. prikazi useka i nasipa. *Opremanje* (tehničke dokumentacije) Okvir delovanja projektovanja je regulisan određenim pravilima i zakonima o planiranju prostora i o gradnji objekata. Stručnjaci . ugradnja mobilijara *Projektovanje elemenata prateće infrastrukture* Osvetljenje. škarpe. izgradnja građevinskih elemenata. *raspored hidranata na P-ni: -potrebe pojeinih vrsta za vodom.ing elektro. hidrograđ. elemenata. konstruktivni detalji.materijala.ima stručnjake sa ovlašćenjem za projektovanje . (npr. da bi se rešenje instalacija uskladilo sa ostalim elementima prostota. niskogradnje + Idejno rešenje pejzažnog projekta . Glavni projekat treba da je sadržajan i detaljan toliko da se na osnovu njega mogu izvesti svi radovi. Posebno važan je sklad: podzemnih ili nadzemnih instalacija sa predviđenim rasporedom sadnje drveća. * osvetljenja: noćni efekti u kompoziciji). vodovod.projektna dokumentacija treba da je izrađena u firmi koja je registrovana za poslove projektovanja (ispunjava uslove predviđene zakonom o izgradnji objekata) . izrada potpornih zidova i stepenica Detalji: *Uveličani detalji. Tehnička dokumentacija Za glavni projekat podrazumeva i određene odgovornosti koja proizilazi iz stručnosti firmi i lica koji je izrađuju. Projekat treba da je usklađen sa planovima. +Izvođenje radova na ozelenjavanju. detalji arhit.rešenja u projektu moraju da budu usklađena sa regulacionim planom .

. ..) .Za potrebe izgradnje (na osnovu njega se radi u PA) .Izrada studija i analiza (uklapanje objekta u prostor.Sadrži preciznije podatke o mikrolokaciji objekta i njegovu detaljniju koncepciju kao i približnu procenu troškova izgradnje.Za pribavljanje građevinske dozvole . U PA se ne radi. uticaj na životnu sredinu.tehničku kontrolu) *Odgovorni projektant .Obavezan za važne objekte za koje građevinsku dozvolu daje nadležno republičko ministarstvo.U skladu sa aktom o uređenju prostora koji proizilazi iz regulacionog plana .ima dve godine radnog iskustva . .Radi se prilikom izvođenja radova na složenim građevinskim objektima i rade inženjeri .Retko se radi.ima visoku školsku spremu odgovarajuće struke . Generalni .Sadrži tehničku dokumentaciju (pravni dokumenti.Da bi se došlo do osnovne koncepije koja će biti detaljno razrađena na nivou glavnog projekta.izvođači radova. Kategorije projekata (nivo obrade i sadržaji) Kod nas Zakon o izgradnji objekata 1995 Postoji 5 kategorija objekata. dovoljan je glavni. . Projekat izvedenog objekta Pri (opravdanom) odstupanju od glavnog u toku radova sadrži: . grafički i tekstualni prilozi) Izvođački .ovlašćen ako: .Retko se radi . Glavni . oko kulturnih dobara.Razrađuje detalje koji nisu obuhvaćeni glavnim (nedovoljno detalja) .izvedeno stanje (za održavanje i korišćenje) .Za značajne objekte. zaštita prirode i kulturnih dobara. u zonama zaštite prirode ili kao idejno rešenje u traženju najboljih varijanti (konkurs). samo za specifične objekte: spomen parkove.ima položen stručni ispit 47. velike turističke centre.Opravdava izgardnju. . Idejni Sličnog je karaktera kao i generalni ali: .

pravo korišćenja zemljišta 3.U PA glavni je najznačajniji. rešenje firme o odgovornom projektantu i o vršiocu unutrašnje kontrole 8. i 9. sklad sa zakonom o zaštiti projekta (ovlašćeni organi) 5. potvrda o izvršenoj kontroli *II Tekstualni deo Tekstualni opis: *objašnjavaju rešenje i način izvođenja objekta. materijal. Opšti opis radova 1. na osnovu njega se izvode radovi. tako da sadrži 3 celine: I Opšti deo (potvrda pravne valjanosti) II Tekstualni deo (rešenje. izjava projektanta o skladu projekta sa: odgovarajućim propisima i urbanističkim planom 12. Različita istraživanja i analize 4. izjava izvršioca kontrole o izvršenoj unutrašnjoj kontroli 13. Predmer radova i predračun troškova 5. potvrda o ispunjenju uslova za odgovornog projektanta i za vršioca kontrole 10. ali pre je idejno rešenje (nije zakonski regulisano): varijante za uređenje i prezentacija investitoru. Sadržaj glavnog projekta Minimum određuje pravilnik ministarstva. registracija projektantske firme 6. i izvođački detalji) *I Opšti deo Potvrde. registracija firme tehn. Projektni zadatak reguliše odnose između investitora i projektanta. Tehnički opis rešenja 3.naručilac prijekta. Projektni zadatak . radovi i cene) III Grafički deo (vizuelni prikaz. firme tehn. skald sa urbanističkim planom (nadležni organi) 4. slaže i koriči (A4). tehnička dokumentacija glavnog projekta. usklađenost projekta sa urbanističkim planom. pa ga na kraju predstavnik investitora potpiše. izjave i prateći dokumenti o podacima za: investitora. investitor i saglasnost 2. Kompletno se kopira (određen broj primeraka). Projektni zadatak 2. *prikazuju proračun materijala i troškove za izgradnju.firme. projekt. 1. *Sadržaj: 1. Zadatak piše investitor . tehn. Investitor i glavni projektant zajednički sastavljaju tekst projektnog zadatka. Tekst projektnog zadatka sadrži: . Želje se usklađuju sa urbanističkim planom.dokument u kome su definisani okviri u kojima će projektant stvarati rešenje. kontrole 11. i 7.kontrole.

[redni broj.predmer (obračun) zidova. opis zdravstvenog stanja stabla.kalkulacija zemljanih masa T2 .-arh. ivičnjaka. Predprojektne (Različita istraživanja i) analize .predmer zelenila T6 .svi radovi su svrstani u 8 grupa: I-pripremni radovi II-zemljani radovi III-izgradnja podloga. visina stabla čistog od grana.za dobijanje vrsta i količina materijala za realizaciju projekta → spisak i opis radova → cena koštanja svakog rada posebno → ukupna cena realizacije celog projekta. detaljnijeopisuje ponuđeno rešenje. Tekst sadrži 4 glavne celine: 1).6 tabela: T1 . Opis radova . Prilaže se tabela . elemenata V-ugradnja mobilijara . *vizuelne studije. visina. prečnik krošnje.zahtevi koje treba ispoštovati -želje investitora oko kompozicionog rešenja -zahtevi komunikacijskih i arhitektonskih objekata i izbor materijala -zahtevi u pogledu rešenja zelenila -zahtevi u vezi rešenja opreme -okvirni sadržaj priloga 2. T3 .piše projektant.predmer stepenica T4 . lokacija.predlog sanacije i uklapanje u novoprojektovano rešenje.popis stabala sa karakteristikama..predmer zastora (izrađenih površina) T5 . prsni prečnik. vrsta. Sadrži osvrt na postojeće stanje. Specifikacija radova i predračun troškova . Tehnički opis rešenja .manual ..određena istraživanja za rekonstrukciju (bioekološka osnova .obračunske tabele sa vrstama i količinom materijala . nivelacija.uslovi sredine + snimak postojećeg zelenila. ocena vitalnosti i dekorativnosti]. Predmer radova i predračun troškova . Grafički prikaz . kompozicija. daje sveobuhvatan i detaljan opis predviđenog stanja. *anketa o korisnicima.-opis lokacije i granice prostora -na osnovu čega se radi projekat -koji su urbanistički uslovi i buduća namena -potrebni sadržaji koji se osmisle projektom -tehn. Opis: sadržaja. *istorijske analize] 4. 3. [*analiza kapaciteta. cilj .analiza postojećeg stanja) .kao samostalno poglavlje ili u okviru specifikacije radova zajedno sa predračunom troškova 3). rigola i zastora IV-radovi na izgradnji građ.snimak postojećeg stanja sa predlogom sanacije. regulacija.specifikacija sadnog materijala 2). Predmer materijala .

pojam i definicija . Preseci . škrape. Kompozicija . Za lociranje zelenila se koristi metod mreže kvadrata. 3.prikaz promena u terenu → zemljani radovi elemenata koji se ne vide u osnovi 10. vodovod. Za izvođenje radova na popločavanju. Često se spaja sa nivelacionim planom. stepenice) -elementi drenaže (rigole. mobilijar i položaji. broj komada i sl. a često se daje i cena po jedinici površine. Ovaj list može da izostane → direktno na ompozicionom planu. Ucrtavaju se rastojanja između stabala. izgradnji građevinskih elemenata i postavljanju opreme. jedinačna cena koštanja. Kompozicioni plan .radi jasnog prikaza konstrukcije i strukture nekog dela prostora ili građevinskih elemenata. U okviru svake pozicije se navode količine utrošenog materijala. platoi) -elementi nivelacije (izohipse. Izvod iz regulacionog plana . sa ugradnjom. Oznake i površine. dalekovod. Služi kao priprema za itvođenje ozelenjavanja na terenu. prikazuje biljni materijal sa precizno ucrtanim mestima sadnje.Izgledi terena .VI-sadnja sadnica VII-formiranje travnjaka VIII-održavanje zelenila u garantnom roku U okviru jedne grupe je veći broj operacija . nije neophodno da bude u glavnom projektu. gasovod. zelenilo za uklanjanje.prezentacioni list idejnog rešenja. 7. kote. Tu su: mreža hidranata. 4).pozicija. do građevinskih elemenata. Detalji . građevinski elemeti partera.daje detaljan prikaz svih elemenata nivelacije. električne instalacije. skida odgovornost sa projektanta za odstupanje kota ili površina u odnosu na stvarno stanje koje bi se moglo desiti prilikom izvođenja radova.na kraju predmera i predračuna ponove se sumarne vrenosti koštanja svih radova po osnovnim grupama.to je plan trasa instalacija usklađen sa drugim elementima prostora. PTT 9. objekti. Plan instalacija . slivnici. odnosno elemenata na nivou površine terena -elementi situacije (staze. prikazuje sve lemente prostora (iz vazduha) 5. *III Grafički deo 1. postoji 3 vrste detalja: -uveličani detalji planova -konstruktivni detalji -detalji mobilijara 48.osnova za rad. Situacioni plan . kablovska.staze i platoi. Snimak postojećeg stanja .sa planom sanacije. Plan zelenila . projekat potpune ili delimične rekonstrukcije 4. Daje se ukupna cena za realizaciju celog objekta. toplovod. kanali) 6. padovi. popločavanje. kanalizacija.izvođački plan sadnje. 8. Rekapitulacija troškova . regulacioni elementi.kontroliše usklađenost projekta sa planom 2. Nivelacioni plan . cena realizacije cele pozicije. Geodetska podloga .Sinhron plan .

. kompozicijom. raspored. a takođe i formiranje umetničkog dela. PA operiše sa živim elementima .uskladiti broj i razmeru komponenata. Izražajnost . 49. vegetacije. već je označe i organizuju prostor tako da otkrivaju vizure. arhitekture. vodene. dinamikom u vremenu i prostoru.biljni materijal .Kompozicija u ravni je arhitektonsko pejzažno rešenje komplexa. Ove dve kompozicije se dopunjuju. Stilovi u pejzažnoj kompoziciji u svetu i kod nas .zamisao .označava raspored prostornih formi u određenoj kombinaciji i formiranje harmoničnog jedinstva organizovanog prostora. sastav. platoe. Prostorna kompozicija -određuje princip raščlanjivanja elemenata -obezbeđuje jedinstvo elemenata -određuje glavne i periferne centre -stvara smisaone veze i perspektive U PA . sastavljeno od raznih oblika. ne određuju fizički vertikalnu ravan.psihološki karakter posetilaca.dela pejzažne umetnosti je period po završetku stadijuma rasta zelenila. . svojim varijacijama u visini i vrsti. skulpturnih i drugih elemenata složenih u jednu celinu prema umetničkoj zamisli.Stvoriti opt. a objekte PA prisustvo ideje. . kombinacije. tačaka i linija koji. U ravni zemlje.reljef .odlikuje ga razlika od prirodnog pejzaža. *uklapanje idejnog rešenja.Prostorna pejzažna kompozicija se formira od reljefnih oblika terena.ekološka sredina . maršrute kretanja da ne bi došlo do dosade i nesagledivosti. prirodnih i stvorenih. U PA . bojom. Završni oblik .Kompozicija označava spajanje. tako da čine skladnu celinu.predstavlja uspostavljen odnos glavnih i drugostepenih komponenti. Pejzažni arhitekta treba da ima istančan ukus i da odredi granicu ukusa. *Stvaralački proces* . travne i cvetne P-ne. *o dvostadijumskom procesu razvića biljnog materijala: *rast 20-40god i *zrelost 200-300god.prostorno-vremenska dinamika životnih procesa Briga . .*o umetnički vrednim delovima prirodnog predela.volumenima. pokrivači tla i nisko šiblje. sjedinjavanje.umetnička ideja . jer samo zrelost biljnog materijala daje sklad ideje. formiraju staze. oblicima. *posle ide rekonstrukcija (povoljno na 8-10 godina) Kompozicija koristi umetnička sredstva koja odgovaraju ideji i karakteru dela.klima i mikroklima . .

osnovna idejno-umetnička karakteristika kompozicione strukture jednog umetničkog dela. grupe. *Topijarstvo.označava jedinstvo. Sistem kvadrata.Autohtone vrste . kasnije . a ne staza.Stil . prirodan) stil 2.polovina 18. veka = podražavanje prirode *Suština: maksimalno korišćenje postojećih i potencijalnih prirodnih karakteristika teritorije i maskiranje ružnih delova.).polovina17. zeleni zidovi.samo odgovarajuće.Le Notr. *Karakteristike: -geometrizovana planska i prostorna izgradnja -sistem osa -pravilni oblici staza -stroge konture vodenih P-na i travnjaka -veštački oblik krune -simetričan raspored skulptura U strogoj geometriji postavljena je podela na otvorene i zatvorene prostore. monumentalnost. Savremeni ≠ klasični → asimetrija II Pejzažni (slobodan.Le Notr.mreža poprečnih i podužnih linija. Kasnije . elipsi. jak uticaj 2. Ponikao u epohi prosvećenosti koja se karakteriše konkretnim promenama..renesansa i barok Italije (14. III Mešoviti I Geometrijski (pravilan) stil Geometrizacija u kompoziciji.v. . III Mešovit (kombinovani stil) Geometrijski su rekonstrukcijom jako izmenjeni → pojava mešovitih stilskih ... skulpture. barok . U Francuskoj još složenije . livade.v.harmoničan odnos veličina otvorenog prostora i gustih masiva . a ne arhitektonski . krrugova. alohtone . biljni elementi.Stari Egipat i Grčka. I Geometrijski.povezanih strogim pravim linijama. Pojava .. masivi.emocionalna privlačnost.Gornji i Donji park Petrovog dvorca. Rusija . pravougaonika. Prvo .Živopisna plastika reljefa i olika vodenih P-na.Engleska.izrazita dominanta. asimetričan raspored. svečanost. veza arhitekture i slobodnog prostora.Rusija. *Podela prostora .-19.utvrđena glavna osa simetrije. Prvo .na presecima krugovi i kvadrati. Stilske karakteristike kompozicije su određene stilskom epohom razvoja društva i kulturom.Slobodna kompozicija sa akcentom na planiranje drveća i žbunja.v. II Pejzažni. i 1.polovina 18. . pa .Soliteri . Francuska .

treba težiti jačem izražavanju svojstvenosti..pravolinijski i čine glavnu osu simetrije. stimulans. travne vrste 5-9 varijacija. Zemljine P-ne. cvetne. funkcionalnim i estetskim zahtevima. Ljubičasta . Kolorit biljnog materijala u parkovsoj kompoziciji (kao bitan element pri izboru vrsta i komponovanju biljnog materijala) Boja .pasivne hladne boje. bočni (sporedni) deo . *Vegetacija . Zimzelene. ------------------------------------------------------------------------------------------Nezavisno od izbora stila. objekata.. Opažanje svetlosti i boje bitno utiče na funkcije. *Boja . širenje .polovina 19. Zelena .geometrijski.v. neba.mir.u skladu sa zakonom boja. U svakoj prirodno-klimatskoj zoni zemlje. lokalnim uslovima vremena. Plava . Od ove staze se granaju sekundarne staze prirodnih oblika.od boje susednog objekta ili fona.umirujuća *Kompozicija . Prihvataju glavnu masu posetilaca i odvode je u unutrašnjost parka.parkovskog pejzaža .Francuska.je rezultat fiziološkog dejstva svetlosnih zraka na mrežnjaču oka.zasadi toplih boja.veka.Oblik . Jedinstvo nauke i umetnosti . Žuta veselost.. 50.treba da bude osnova za stvaranje parka našeg doba. vrsta odmora i ekonomske situacije.Engleska 2.polovina 20.je komponovana kao kod pejzažnih i formira okvir centralnom delu. Koloritni efekti zasada zavise od uzajamnih odnosa formi i boje biljaka i fona.pejzažni Počinje . Izdvajaju i naglašavaju vizuelno karakteristike biljnih oblika. Boja zavisi od strukture biljaka. Zadnji plan . Crvena . psihu i druga čula čoveka. Ona prati čoveka svuda: boja biljaka. svuda . Izbor stila je uslovljen određenim funkcionalnim ciljevima i za to povoljnim prirodnim uslovima.uzbuđenje.centralni (glavni) deo . kompoziciona rešenja treba da odgovaraju duhu vremena. *Funkcionalnost.fizička ravnoteža.se zajedno posmatra isticanje dubine i širine prostora. -osvetljenost -refleksija susednih boja .1.na velikim P-nama sa različitim sadržajima i funkcijama. *Estetsko i psihološko .rešenja i kombinacija 2 stila u jednoj kompoziciji (geometrijskih i slobodnih linija i oblika) . On treba da ponikne prirodno iz postojećih prirodnih uslova. potreba. *Estetika. Primena . karakteru i suštini lokalnog predela. *Glavne staze presecaju park podužno . boje i strukture P-ne i karaktera osvetljenja. *Ekonomičnost.dejstvo boje objašnjava se zakonitostima promene boje u prirodi. lokalnim uslovima predela. Prednji plan . i u skladu sa teorijom kolorita .

Finalizacija nivelacionog plana I .rešenje nivelisanja i drenaže služi: -za izvođenje zemljanih radova -za nivelisanje P-na pod zastorima -za postavljanje drenažnih elemenata Nivelacija kao deo procesa projektovanja Počinje još u fazi istraživanja i analize lokacije. -utvrditi linije glavnog pada (nagib) -odrediti linije vododelnica na planu -odrediti linije prirodnog oticanja vode -merenjem % pada određenog mesta najvećeg nagiba klasifikovati delove terena po nagibu (do 1%) (1-5%) (5-10%) (10-15%) (15-25%) (>25%) II .Prostorno-funkcionalni koncept rešenja III . grafički prilog tehničke dokumentacije Sadržaj .Izrada nivelacionog rešenja V . Nivelacioni plan (zašto se radi. Ravnotežom koloritnog rešenja što zavisi od: -izabranih boja -intenziteta boja -kombinacija boja -odnos boja prema fonu [crvena-zelena+žuta=izražajnost. Treba zadovoljiti 2 bitna elementa: .je deo projekta tj.Analiza terena -odrediti najviše kote terena -odrediti najniže kote terena -registrovati postojeće vodotoke i drenažne elemente -uočiti mesta retenzije i sl.nivelacionog projekta je izrada nivelacionog plana Nivelacioni plan . žutaljubičasta *Harmonična koloritna kompozicija.-suprotstavljanje boja -položaj u prostoru -velika P-na različitih boja -forma i textura bojene P-ne *Dinamična harmonijska kompozicija: crvena-zelena. šta obuhvata i elementi nivelacionog rešenja) Cilj . narandžasta-plava. žuta+zelena=optimizam.Analiza terena II .Izrada generalne šeme drenaže terena IV . zelena+plava=umirujuće] 51. Obuhvata rad u nekoliko faza: I .Prostorno-funkcionalni koncept rešenja Odrediti kako postojeći reljef utiče na moguće namene prostora.

površinski. veštačke bare. izohipsama se daje željeni oblik V .odnos masa useka i nasipa 10. sportske P-ne.Izrada generalne šeme drenaže terena Skicira se šema drenaže kroz dva koraka 1. kao i P-ne pod karakterističnim padovima i razmotri se pristup saobraćajnica/. močvare (1-5%) za zgrade. odrede se kote sekundarnih P-na koje se vezuju za nivoe saobraćajnica 5. Finalizacija = definitivni izgled nivelacionog plana. prihvatljivo za zelene P-ne. a onda sledi preciznije nivelisanje u završnoj fazi. precizno se odredi nagib .1. odrediti zone retenzije u koje se usmerava površinska voda 2.za retenzije. ucrtati linije za najpogodnije kretanje vode i odrediti tip elemenata za površinsku drenažu 9. sportske terene . 1.25%max za košenje travnjaka mašinama (>25%) pošumljavanje. platoi. ulaza u zgrade. To su tačke okolnih izgrađenih puteva. definisati namene P-na zavisno od reljefa /zaravni se registruju.Izrada nivelacionog rešenja Grubo se odrede osnovne nivelete (visinski nivoi). crtež konačnog oblika izohipsi 4. nivoi (okvirne grube kote) primarnih novoprojektovanih prostora (rade se prema srednjoj koti terena da bi usek =nasip) 3. početne fiksne kote se registruju na koje se oslanja nivelaciono rešenje. rekreacija (sankanje) III .dobra je drenaža i nisu potrebni veliki zemljani radovi (5-10%) formirana komunikacija bez problema (10-15%) nepogodno za građevinske elemente. Ova faza ima 10 koraka: 1. crtaju se preliminarne škarpe useka i nasipa i njihove izohipse 7. crtež potrebnih preseka . definisati prostore gde se ne vrši nivelisanje (oko drveća i već postojećih delova drenaže) 2. preliminarni obračun kubature zemljanih masa . odrede se trase i padovi glavnih kolskih i pešačkih komunikacija koji povezuju nivoe glavnih P-na 4. 2. precizno izračunavanje i upisivanje karakterističnih kota 2.Finalizacija nivelacionog plana Prethodne faze se ponavljaju dok se ne dođe do finalnog rešenja. (do 1%) slaba drenaža . locirati linije površinskog oticanja vode IV . pa se odrede veze između njih. definišu se mesta gde će površinska voda oticati u slivnike 8.profila . To su one kote koje se ne smeju menjati. pešačke komunikacije sa rampama ili stepenicama (15-25%) samo za zelenilo . parkinge. izračunavanje i ucrtavanje padova 3. na zaravnjenim prostorima (odrede se kote na uglovima) 6.

list glavnog projekta. pomaže da se vidi bočna forma željenog terena.nacrtati na planu zanišljeni oblik tj. Projektant ima veliku slobodu. Kada se te tačke prenesu u osnovu na liniji profila A-A na planu.nivelacioni elementi kote karakterističnih tačaka padovi izohipse stepenice škarpe useka i nasipa . iz njih se povlače izohipse. vetra. . (ako željeno brdo treba da služi dečijoj igri.uradi se profil na tipičnom delu budućeg uzvišenja. iz bočnih (krajnjih) tačaka konstruiše se profil zamišljenog uzvišenja koristeći zadate nagibe. treba da ima stepenast pad sa niže strane. Ponekad se formiraju radi zaklanjana nepovoljnog pogleda ili kao zaštita od buke.66) sa donje strane j 40% (1:2. neće zatvarati krug. Modelovanje reljefa . Nivelaciono rešenje se može raditi na planu.geoplastika Podrazumeva takva nivelaciona rešenja kojima se na veštački način formiraju sasvim novi oblici reljefa.elementi situacije gabariti objekata sa prizemljem konture izgrađenih P-na položaji građevinskih elemenata granice kompleksa obuhvaćene projektom .5) sa gornje strane . ali je lakše u profilu. već se . Sadrži grafičku prezentaciju svih elemenata potrbnih za izvođenje zemljanih nivelacija i drenažnih radova. Gustina izohipsi odgovara nagibu. prašine. To je deo projekta . .5. Preporučeni pad u ovom slučaju /za sankanje/ je 60% (1:1. . gde se vidi presek linije novog reljefa i visinskih ravni.nacrtanom profilu.skicirati formu buduće zemljane figure . Oblik novih izohipsi treba da je približno paralelan zamišljenom horizontalnom obliku brda. Za crtanje novih izohipsi kao polazne tačke se koriste sve karakteristične tačke iz profila.oblik dobijen u profilu se vrati u crtež i nacrtaju se nove izohipse. precizno izračunata kubatura zemljišnih masa Nivelacioni plan -rezultat je nivelacije projektovanja. Formiraju se oblici slični prirodnim i to iz estetskih razloga i simbolike.drenažni elementi kanali i rigole sa označenim padom slivnici kišne kanalizacije propusti brane . granice na kojima se podiže brdo .poprečni profili za izračunavanje kubature zemljanih masa duž puteva 52.za penjanje) . Nove izohipse koje se pojavljuju samo na nižoj strani.

veštački vodopadi. potoci. II Veštačke . kanali. To su bila jedina mesta na kojima je bilo uslova za život. staze. . pristup rekama. Objekti manjih razmera . pa su procesi urbanizacije usmereni na rečne doline. vodopadi.park Petrov dvorca u St.sistem zelenih površina. organizacija radnih zona. Obalnom zonom se lociraju osnovne šetne staze i vidikovci. vidikovci → široke vizure ka morskoj obali (dovode do same obale) -Strma ili sasvim vertikalna obala → vidikovci -Ravna obala → široke staze koje se završe molovima (npr. vodopadi. Petersburgu sa velikim morskim kanalom koji dolazi do velike palate tj. 53. Ekološka osnova sistema zelenila utiče na karakter i raspored pojedinih elemenata i određuje kompoziciono rešenje. I Prirodne vodene P-ne . *Važno je uređenje rečnih obala. fontane.razgrađuje njegovu strukturu. kaskade. do čuvene vodene P-ne . On treba da prati vodene tokove i da bude povezan sa ostalim zelenim P-ma grada i rubne zone grada. činilac u životu grada.voda je privlačila čoveka. -vodotok.mora. rekreacija. vodene P-ne i elementi sa vodom dele se u dve grupe: I Prirodne . male akumulacije. saobraćaja i komunalne opreme.veštačka jezera.bazeni. *raščlanjuje teritoriju grada. na obali . drvoredi. bazeni.veće parkovske P-ne. More ... Po postanku i značenju.kaskade ispred dvorca). Parkovi i druge zelene P-ne sz locirane na obalama vodenih P-na. fontane. reke. Oni su kompozicioni centri i čvorišta. * Uticaj na saobraćajnu mrežu * Saobraćajnice i mostovi * Nedostatak je što ih oblikuju hidrotehnički stručnjaci bez višenamenskog oblikovanja . iskorišćenost za rekreaciju. finski zaliv . česme. Oblici vodenih površina i elementi sa vodom i njihovo oblikovanje Vodeni resursi prostora opredeljuju njegovu kompoziciju. jezere. Reke . odmor. platoi..element urbanog pejzaža. Ovako se obezbeđuje prirodna ventilacija grada.crtaju do preseka sa svojom istoimenom starom izohipsom Prelazi se ublažavaju crtanjem blago zaobljenih izohipsi.. Izvori postaju centri unutrašnjih kompozicija parka i njihovi akcenti. Vodotok u gradu treba da bude centralna osa (kičma) budućeg razvoja zelenila. *centralna osa razvoja grada) vg/ns na obalama plovnih reka stvaraju vodno-zelene sisteme koji duž glavne ose vodotoka objedinjuju veći broj zelenih P-na i otveraju mogućnost za formiranje većih arhitektonskih prostornih ansambala. ali i za zaštitu voda i vodotoka. (npr. Ugrožava grad .u planiranju grada učestvuje kao važan faktor. degradira kvalitet njegovog života.prirodni faktor.

Ovo sprečavaju ekonomski razlozi. U slučaju motornog saobraćaja obale se ozelenjavaju slično kao autoputevi. To su mesta okupljanja.uslovi za odmor i šetnju. Od reke se razlikuje veličinom.vrbe. Dunav. Smena utisaka pospešuje interes za šetnju.urbanistički .arterija za dovod vazdušnih masa iz okoline grada. žiže odakle polazi čitav razvoj grada.orijentisano ka rekama. Prostorno rešenje . Kej tangira sam centar grada i vezuje sa skverom i pešačkom gradskom zonom. Potok .sportsko-rekreativni .aleja duž obala vodotoka . Namena . Omogućiti uslove za sagledavanje vodotoka.s Izbor vrsta: Podnošenje vode .vizure su po podužnoj osi. linijsko i grupno ozelenjavanje. Kalemegdan . Razlike u ozelenjavanju obala i kejova u gradu proističu iz namene samih P-na.plato (Pobednik) Kompoziciono rešen terasama i potpornim zidovima Ivice terasa su najatraktivnije za sagledavanje pejzaža). Tendencija . što pogoduje saobraćajnoj infrastrukturi. Sa obe strane dvostruki drvored lipa. Dunav.dobro uređen kej. . *Projektovanje parkova* -Pravilno trasiranje staza -Postavljanje vidikovaca ka vodotokovima -Kombinovanje mirne i tekuće vode -Odvajanje staza od vode pored grupa i kroz masive.urbanizam . Kej . jove. trim staze) i . Izbegava se monotonija. 75-130m vizure na Savu.isključiti saobraćaj da se vrednost vodotoka i vode približi stanovništvu. Banat. Male reke i vodotoci .pejzažno planiranje. šetalište sa klupama za odmor.je prirodni tok vode koji teče koritom sa manje-više određenim obalama.rekreativna i urbana funkcija (Sava. Zemun. a padine se ozelene najnižim biljkama.Organski elementi urbanog prostora koji nizom uticaja deluju na okruženje. topole. ali sa vizurama ka vodi. Zemun).Nišava .Povezanost u kompoziciju . *Značaj* . šetnje. Pozitivan efekata je izražen samo u slučaju adekvatnog ozelenjavanja obala .ekološki . pa ponovo izlaženje pored vode -Staze pored vidikovaca sa kojih se sagledava pejzažna slika Izdužena forma vodene P-ne . U slučaju šetališta kombinuje se parterno. Kompozicioni centar .u okviru obalne zone aktivna (bicikli. (npr. b<5m.osnova za razvoj čitavog urbanog sadržaja.uspešan na obali . Dolina ima uravnotežen reljef.strma padina. Veliko ratno ostrvo. Pirot . taksodijumi.

simbol identiteta sa delom grada *Kreativno . *Veštački formirane vodene P-ne* Potrebno zbog brojnih vizuelnih i drugih funkcija.najčešće na slobodnim gradskim prostorima (skverovi. Reke i potoci sa tekućim stanjem vode se uključuju u strukturu parka. Manje .povoljan. . sunčanje.pasivna rekreacija (pecanje. Veće . -Veliki kompozicioni značaja -Odnos prema kolnim objektima -Položaj u slobodnom prostoru -U centralnoj perspektivi -Položaj za lociranje *Potrebni su uslovi za jasno sagledavanje svih strana i izdaleka *Osunčanost *Mirna i intimna atmosfera *Unikatne. razgledanje).prirodno ili veštačko akumulaciono . ribolov. U izdvajanju vidikovaca koji se orijentišu na vodopadima. .igra svetlosti i refleksija . Krivudavost . penušanje -slapovi -kamen za prelazak na drugu obala (plićak) -osovina kompozicije parka Veštački potok . trgovi. Za sve ovo je neophodna: *renaturalizacija čitave hidrološke mreže grada -pejzažni dizajn -bioinženjerske mere Maksimalno iskoristiti sve prirodne karakteristike: -brz tok. Raznolikost staništa.sportski elementi kanui. pa su tu i kanali .smenjivanje pejzažnih slika. To je linijski kompozicioni element. Urušavanje obala se sprečava minimalnom promenom oblika.sportovi.vegetacije.odmor i rekreacija.biološki . parkovi). postojanje stabilnih biocenoza.vodi se računa o karakteru sredine. Fontane .živopisne kompozicije . reljefu i postojećim vrstama.dekorativni element.razvoj biljnoga svet . Jezero .oblikovno-pejzažni . Projektovanje se sastoji samo u trasiranju staza koje prolaze kroz najinteresantnije delove. U zavisnosti koje funkcije treba da ispuni u slobodnom prostoru i koji tip elemenata će najbolje ostvariti tu funkciju.

Pumpni agregat je u bazenu fontane ili šahtu. Održavaju se čišćenjem u određenom intervalu. već se izdiže tako da usisna rešetka bude minimalno 5cm iznad dna bazena. + skulpture Jezera . . Lociranje se određuje prema tejničkim mogućnostima.direktno sa jedne visine na drugu bez prekida i prepreka. različitih namena.stavaraju kod jako izraženog reljefa i velikih vodenih izvora. Ravne slobodne P-na. II Ometen pad. Postoji 3 osnovna tipa vode koja pada: I Slobodan pad. Vodopadi i Kaskade .*Opremanje fontana . slobodnim oblicima. Osećaj mira i spokoja.pumpa može da recirkuliše minimalno pola zapremine vode bazena za sat vremena. Posebni filteri imaju ulogu u stvaranju različitog spektra boja zavisno kako se postave. Osnova fontane je najbolje mesto za pumpu. različitih oblika i dimenzija. Svetlosni efekti su od značaja.Ravna statična voda. Smanji se dužina cevi za protok vode kako bi snaga pumpe bila veća. Potapajuća pumpa se ne postavlja na dno bazena. Električni kabal i konektori moraju biti propisno izolovani kako bi se sprečio strujni udar. a za veće fontane .utrošak vode. niže kote.noću. dekorativnog karaktera. skverovima. Oprema za osvtljenje se postavlja iza stena i rastinja koji se nalaze u blizini ili se zakopava u zemlju. Različitih su dimenzija i kapaciteta. Kombinacija širokog spektra biljaka i vodenih aranžmana sa izabranom rasvetom . *Pravilo . Efekat . malznice. uz korišćenje transformatora. Odnos protoka po satu ne sme biti veći od zapremine bazena. Vizuelni je kontrast ostalim elementima. recirkulacioni tip. Pumpe koriste naizmeničnu struju od 220V ili jednosmernu od 24V. III Pad u nagibu. Tako pumpa neće povući talog sa dna bazena. I Slobodan pad . Bazeni . . ako se vrši. a u kome sa lampicom određujemo i boju koju želimo da dominira.pumpa mora da pokreće maju zapreminu. prskalice (elektronsko-vremenske). Uspostavlja vezu između različitih okruženja.kompenzacioni rezervoar. Filtracija vode. Filteri za vodu mogu biti prikačeni direktno na ulaz vode u pumpu.lociraju se u gradu na trgovima.pumpe. Veća za odmor i rekreaciju. Različite funkcije.dovoljno jaka sa definisanim pritiskom da bi se postigao željeni efekat (element) raspršivanja. Podvodni snopovi svetla su atrkacija uz lokvanje i lotose.izbor pumpe . Mora postojati bezbednosni uređaj koji se isključi u slučaju kvara. oblikovano je prirodnim. Oni drže vodu u čistom i svežem stanju.pumpa . ispred javnih objekata i dr. najbolje je da usisna i izvodna cev budu na suprotnoj strani. Koliko l/h pumpa može da izbaci? Viši mlaz .

Karakter ovog pada zavisi od zapremine. Oblici vodenih površina kroz istorijsku retrospekciju . -strmim padom dna. Koriste se i padovi terena. Kombinacijom ovih promenjivih se stvaraju različite pojave i zvuci. Jači protok . a prskanje manje . *kad voda pada na tvrdu površinu stvara se efekat oštrog prskanja vode *ako pada u vodu zvuk je dublji i puniji.sistem kaskada gde voda ravnomerno pada sa podesta na podest. mostići i kameni prelazi) 54.koncentriše vodu na određenim tačkama i stvara talase *gruba ivica u kombinciji sa većom zapreminom vode stvara efekat penušanja Površina na koju voda pada takođe utiče na izgled i zvuk padajuće vode. Svaki vodopad h>1m → veće jezero ili jača pumpa. Jezerca prosečne veličine moraju imati dovoljno vode da bi se ona obrušila sa visine od 60-100cm. 5-6 slapova . stvaraju se različiti oblici i zvuci. -nagiba dna. zvuk. Kaskade se formiraju sa malim padovima vodenih tokova sa stenovitim koritom.jasne šare na vodi koja se kreće. visine pada i oblika ugla preko kog voda pada. Voda se pumpa do vrha zida odakle pada prekrivajući prednji deo zida II Ometen pad . brzine. penušavost.vodopada se sastoji u visokom.voda udara u različite prepreke ili ravni dok pada između dve visine. ako ono nije dobro napravljeno. Turbulentni efekat se stvara: -promenom širine korita. visine vodopada i P-ne na koju pada voda i interscenski efekti. Manje zapremine . (uzburkanost. a sa kontrolom zapremine. Materijal za vodopade i jezerca: -nepropustljiv .vodeni zid. Sve vrste vodopada obezbeđuju različite scenske efekte i skulpturalne kompozicije. širem i moćnijempadu vodenog toka.gubici minimalni -beton ili PVC folija -prirodni neklesani kamen -pokrivanje ivica -vešt raspored biljaka Veštački potok . Pri formiranju vodopada određena količina vode se gubi iz korita.Svetlost . Ivica preko koje voda pada stvara efekte: *oštra ivica . -strukturom materijala dna i obodnih strana grublje od stena i krupnijeg kamena.vizuelni rezultat je P-na koja samo svetluca na suncu. -veličina korita. Slično je tekućoj vodi. Takav utisak se stvara pri visini vodopada većoj od 1. III Pad u nagibu . Vodena stepeništa . -svojstva dna i oboda.Padanje vode duž i niz strmo nagnute P-ne. ali se događa na strmijem nagibu.Ponašanje i karakteristike zavise od: -zapremine vode.optimalno na dužini nakoliko metara. Strmiji pad teži da bude mirniji nego slobodnopadajuća ili ometena voda.5-2m.

*Vila Lante . Italija Uticaj istoka i Grčke.Uloga vode kroz istoriju je neprocenjiva. vodopadi. plodnost zemlje navodnjavanjem iz Eufrata i Tigra.finski zaliv .Tivoli 118-138. Fontane sa jačim mlazevima su centar kompozicije. melodije i topovska kolonada).sistem fontana. Raznovrsnost . Srednja Evropa Manastiri. sa kolonadama i statuama.Firenca → centralna osa. kanali.vodeni objekat u religiozne svrhe. Egipatski vrt vrednuju sve kulture. Vrtovi dvorova i hramova dekorativni. *Vila D Este .distanca fon za sagledavanje parka Egipat i Mesopotamija Najranije. gajenje lotosa. Koristili Nil. Reflektuje sve oko sebe. . za piće. prelivala se preko ivica. kasnije i Rima. kaskadno kroz korito. Puno odsjaja .rasprskuje se voda u tankim mlazevima. *Versaj . široke vodene P-ne.vodoskoci u pravilnim ili asimetričnim nizovima .vodene orgulje. vođena cevima pod pritiskom. Potčinjeno principima kompozicije sa arhitektonskim oblicima. prostranije. usmerena u rezervoare po okolini. vodoskoci.pravolinijski podeljene na kvadrate. Mavarski vrt Prelivanje vode iz bazena u bazen i žubori kroz otvorene mermerne kanale.. kanalima dovođena do gradova i vila. Centralna tačka . Različiti oblici: kaskade. Tigar i Eufrat za navodnjavanje i za vrtne kompozicije Proizvodnja hrane.. do bazena simetrično Francuska Smirenije. Ovde je fontana Del Ovato.koritaste profilacije.p.simetrični bazeni i kanali u sklopu pravilnog geometrijskog stila.reljef obalne terase . *Hadrijanova vila .e.penušavo i kristalno glatko (1400 fontana) *Petrov dvorac .Centralni sadržaj . Zahvatana iz planinskih potoka i rečica.Tivoli Hidraulika . za kupanje ili kao pojilo.Sto fontana . Zatvorene bašte .zvuk (cvrkzt ptica. vazduh teran kroz cevi orgulja . Canopus je vodena P-na za vožnju čamcem.Boboli *Vitervo . Persija i Srednji Istok Razlivanje vode u plitke bazene sve do vrha. Mali vodoskoci . . ribe i papirusa. na razmacima su vodoskoci u tankim mlazevima.n.

stene i voda. fontane. povećavaju obalu.emituje pri pokretu ili kada udari u fiksni objekat ili P-nu. *Vizuelne karakteristike vode*: refleksija. skrivaju karakter reljefa. Period Zen-budizma . Kina Vodene bašte . treperenje . Stvaranje kulisa 3. vek .principi: 1. Mogu biti široke i uske. Iris sibirica.nivo gornjih i donjih terasa.Poljane . bazeni.Masivi . cvećem. Zvuk vode i njena energija. nepokretna . Umiruje ili uzbuđuje. Brežuljci. ribnjaci. Danas Pumpe . mirna. iluzija dubine i veličine prostora. . Oblikovanje vodenih površina vegetacijom Izazov . Kapanje. Kanal formira kompozicija 22 fontane. Opuštajuće na ljudske emocije. statična. promenljiva . kanali. pokretna. žuborenje.sukcesivnost i pravac vizura. odraz.Specifičnost vrsta Kompozicija vodenih nasada . Za velike vodene P-ne. Živopisnija kombinacija . 3.recirkulacija vode. prskanje. 4.potoci. soliterima. Stavaranje gustih obalnih masiva 2. Svaki bazen je kopija prirodnog jezera. Statua Samsona . Uzbudljiva i dramatična. da presecaju obalni masiv.ograničavaju i zatvaraju predeo. refleksija . reke. huk. curenje.ogledalo 55.Studiozan rad .. Čiste.odražava okolni pejzaž . usamljenim masivima. Carex sp.jezera.Kulise . vodopadi. odražavaju svetlost i daju utisak širokog i svetlog vodenog prostora. .predstava neba i zemlje (refleksija bazena je mesto gde se nebo i zemlja sastaju). Japan Suprotno francuskom shvatanju. dinamična.centar.cenjena pokretnost vode. zvuk . vodeno ogledalo. grupama. Stvaranje poljana .strujnica h>20m . klokotanje.simbol su tišine i perfekcije . 2. Podloga za umetničko izražavanje. Njihova linija prati obalnu liniju.barske i vodene biljke.žubor Fizička svojstva vode su ta koja utiču na svrhu i metod korišćenja u PA. Daje snagu celom prostoru. Potočić je sa tajnim izvorom. jezerima i mostovima. 3. pokrivene obalnom vegetacijom.otvorene vodene P-ne sa ravnim obalama.osnova za orijentalne bašte sa ostrvima. . Kretanje je deli na: 1.

Iris versivolor. Od dubine zavisi izbor biljnih vrsta: 1. ostavlja željeni utisak i prenosi poruku posmatraču. Poznavanjem prirode vrsta i njihovih karakteristika. *Vegetacija u i oko veštačkih vodenih površina* Vodeni vrt . 56.pojedinačna sadnja ili u kontejnerima Ribe .stilska usaglašenost . Iris laevigata. Ona stvara tepih između biljaka u močvarnom vrtu.karakter i tematika skulpture → namena prostora . Najjednostavnije: Carex pendula. Profil elemenata sa vodom.letnja atrakcija u bašti sa pojavom cvetova i zanimljivih listova.problem je što se plitka voda zegreva tokom leta a neke vrste to ne podnose (Azolla caroliniana).močvarna kala Iris pseudocorus 'variegata' . Ako je moguće udruživanje biljaka u istom kontejneru . voda .veličina prostora i skulpture: *velika skulptura (prostrani travnjak. Izbor vrsta uslovljava način održavanja. a ostale sredinom leta.svetlo zlatno-zelenog lista. Samo neke cvetaju rano u proleće. Kompozicioni principi pri postavljanhu skulpture u slobodnom prostoru Principi postavljanja .biljke koje će sakriti materijal od kojeg je jezerce napravljeno.uklapanje u okolni prostor.vodeno bilje (za lokvanje dubina 1.Nymphaea alba. Odnos skulpture preme čoveku . livada) i i sitna skulptura (mali intimni prostor) *žanrovska skulptura (slobodan travnjak.za povremeno plavljenje.močvarni grašak Caltha palustris .dubine 45-60cm .. Grupišu se u one koje cvetaju u isto vreme: Eriophorum angustifolium + Myosotis scorpioides Pontedena cordata + Butomus umbellatus Prolećni aspekt: Menyanthes triifoliata .5-1. obezbediti im uslov približne prirodnom staništu. šiblja i višegodišnjeg cveća . Sa rizomima .saglediva sa svih strana) i bista .harmonično . Pontederia cordata.8m) Visoka vegetacija . Iris pseudoacorus Zalivi i zatoni . lokvanji i dr. Botomus umbellatus.autohtone vrste drveća. Ivaica bazena ili jezerca . submerzne (oksigeneratori) 45-90cm 3.privlačno . Lotus sp.posmatraču . flotantne . akvatične na 90cm 2.puzave perene (Lysimachia nummularia) u slobodnom rastu se orezuje.dekorativno uz malo pažnje.

ali zbog tužnog karaktera na prirodnom. upadljive boje i oblici.(samo prednja strana i profil . karakt. u blizini skulpture. *Vegetacija* Manje skulpture .velike skulpture.bronza .uvek ona strana spomenika sa najkarakterističnijom siluetom koja se lako pamti. Bitna je orijentacija prema glavnom prilazu .pobednik). a pozadina je zgrada geografskog instituta). ne veštačkom → spomenik Neznanom junaku na Avali (prilazna rampa i terasa samo pojačavaju). čak i ako su svi drugi uslovi ostvareni. bledozelena): Salix alba.stavlja se u prvi plan. žuto-zelena. (visina spomenika-H je u centru trga → poluprečnik trga = 3H ili prečnik = 6H) *Odnos sa arhitektonskim objektima* Veliki objekti . strana se orijentiše prema glavnoj saobraćajnici. Pored šetnih staza dekorativne skulpture.fon . sitna kompozicija Krupne skulpture . Acer negundo.mermer (svetli granit) .pozadina skulpture Od njega zavisi da li će skulptura ostvariti svoju ulogu u jednom prostoru.svetli fon (srebrnasto.najmanja udaljenost posmatrača od spomenika da bi se dobro sagledao .svetli fon . Eleagnus angustifolia . sadi se ukrasno cvetno šiblje ili mali cvetnjak. *doba dan.veća raznovrsnost. (Spomenik Zahvalnosti srpskog naroda Francuskoj . Thuja occidentalis.tamni fon (tamnozeleno): Abies. Uz prilaznu stazu.dobro rešen prilaz spomeniku. *Odnos veličine i oblika* Važno za isticanje i pravi utisak. *atmosferske prilike.drveće i žbunje . . cvetajuća (1) Monumentalne .najjasnije sagledavanje ako nema travne osnove .BGD T.na uzvišenom položaju.uveliča perspektivni izgled skulpturalnog dela sa odrazom u vodenom ogledalu. veliki cvetni masivi u jednoj boji *Fon* . Picea sp. a zelenilo u zadnji) Prirodni uslovi: *osunčanost.manje vrsta (1-2). Društveni zanačaj (Svaezna skupština .voda . *reljef (daje dominantnost skulpturi . * kontrast . loše orijentisan . Na glavnom gradskom trgu. Memorijalni veliki spomenik .. → Galavna aleja prema monumentalnom spomeniku.u osovini je glavne prilazne aleje na Kalemegdanu i dobro se sagledava pri ulazu u park. Širina prilaza primerena značaju dela.usmerava pogled prema samom delu i sugeriše posetiocu da ga zapazi i uputi ka njemu.travnjak .sa ukuopnom visinom (+postolje) u odnosu je 1:3.Rosandić-Igrali se konji vrani).biste . drveće i žbunje.monokulturni masivi. žuta. Kolijev princip . Ostali uslovi: *Prilaz* . Ali ka ulazu je orijentisan svojom frontalnom stranom. .

Umetnik treba da pronikne u suštinu prirodne sredine → organska sinteza dela i prirode.razmere skulpture se određuju na samom mestu postavljanja. -dekorativna plastika.dopuniti fonom vegetacije. *boje i vrste materijala.kao fon *Svetlost* Tonski odnos skulpture i pozadine .dva glavna rastojanja: -u detalju .monumentalna .manja je od monumentalne. .skulpture . u velikim grupama cveće cvetnjaci u širokim masivima. *tretiranja plastičnosti forme.jasno sagledavanje skulpture 57. Najpovoljnija celina se stvara samo onda kada se ljudsko delo nadovezuje na evolutivni razvoj predela.trgovi i pešačke zone. Biljne vrste zavise od: *veličine prostora. simboličan. Ima veliku P-nu i svečani karakter. pojedinačna stabla lišćara i četinara . . Pejzaž . *osvetljenja. jednostavna i jasna rešenja bez šarenila i obilja vrsta.Biljni okvir .kao sastavni deo pejzaža -osvetljenje na otvorenom i izgledne tačke. režimom svetlosti → stalno drugačije. Sastoji se od manjih elemenata sa potpornim zidićima. . stepeništem.miran i svečan → izostaviti vrste sa upadljivim lišćem i cvetovima (Malus floribunda. Sklad skulpture i okoline.Portretna skulptura ili bista . *sadržaja i temetike samog dela. .Vodena površina i zidna platna .posmatra se sa rastojanja 2-3 visine (sa pijedestalom). Magnolia sp. Velikih je dimenzija i glavni je element u kompoziciji. platoima. . Rešava se uopšteno u jedinstvenoj liniji i formi. glavni element je u kadru posmatrača.položaj skulpture uslovljen je oblicima i rasporedom površina II Pejzažni park .stalne promene → smenama godišnjih doba.lišćarski masivi. vremenskim prilikama.).se spomenik postavlja na prirodno uzvišenje ili visok postament. Velike krošnje i visoka debla približavaju spomenik pejzažu.utisak zavisi od rastojanja sa kojeg se skulptura sagledava. u blizini staza i platoa. -biljni elementi. oblikom i formom. žbunje visoko ili srednje visoko.Žanrovska . čiste i mešovite lišćarske i četinarske grupe. da bi se dobro sagledao na fonu travnjaka i neba. pogodna za prostore sa ograničenom vidljivošću. .zaklonjen položaj . sagledne tačke .. mostova .malih dimenzija.samo lice i profil .veličinom. formiranje otvorenih parternih kompozicija. Formiranje vegetacijskog okvira .monumentalna skulptura je karakterom vezana za arhitekturu. Odnos skulpture prema slobodnom prostoru i zelenilu Dobro ukomponovano jedno drugo ističe.okvir . -U Prirodnom predelu .slobodnije i fleksibilnije Vizuelni kavlitet . I Geometrijski park .travni fon .

Nije poželjno sve vodove smestiti u jedan kolektor. Dizajn osvetljenja .postavljaju se na potporne zidove.kablovi za jaku struju. veštačko .su varijacija kandelabra i zidnih svetiljki. fenjeri i lampe Danas: savremene sijalice i reflektori. Lociraju se ispod trotoara ili u travnim trakama sa pažnjom na postojanje drvoreda. a visina.su namenjeni osvetljenju javnih P-na i privatnih okućnica. Povećana sigurnost i povećana estetska vrednost.unutrašnje i spoljašnje Spoljašnje osvetljenje zavisi od: -lokacije svetlosnog tela -položaja svetiljki -vizuelno-tehničkih karakteristika Loše upotrebljeno osvetljenje narušava izgled i otežava kretanje i orijentaciju u prostoru. ali se plan poštuje i usaglasi. lokalni i plinski dalekovod . 59. Izbor opredeljuje stil objekta i ulaznih vrata kao i celokupni izgled okoline. Podela na: 1. stubove i druge zidne P-ne.kablovska televizija.sinhron plan *Vodovi instalacija ispod ulica* Problem je lociranje velikog broja gradskih instalacija. Još u fazi izrade projekata potrebno je njihovo tačno definisanje i usaglašavanje sa drvoredima. Osvetljenje Nekad su to bile: ognjišta i baklje. . Ugrađuju se pored ulaznih vrata na spoljnim zidovima. Taj broj se stalno povećava. struju visokog napona i kablovi za tramvaje . Najčešći vodovi koji se lociraju duž saobraćajnica: . stila materijala.vodovod . Različitog oblika. Malih su dimenzija različitog oblika. kolonade.vodovi za grejanje na daljinu (toplovod) -plinski vodovi .kanalizacija za atmosfersku i otpadnu vodu . broj i jačina sijalica zavisi od dimenzija . Različitih su oblika i varijanti. Izbor zavisi od stila okolnog prostora. Osvetljavaju ulaze. kao i projektant zelene Pne.58. Elementi infrastrukture (na zelenim površinama) .koji potpisuju projektanti svih instalacija.. prirodno 2. koje treba naglasiti. *kandelabri .razvoj tehnologije. sa različitim brojem svetiljki.glavni. lokalni i vodovodi za snabdevanje zgrada.glavni. *za ulaze . tunele i dr.. visina. Sve se to predstavlja grafički u jednom planu Sinhron plan . Vrste svetiljki: *zidne .

za parking i autoput (6-15m).senka i strukturno svetlo . Izbegavati komplikovane oblike i šarenilo. Pogodno za pešačke staze i mirna odmorišta u bašti. -spomenici i ulazi u objekte . . položaj . prolaze i primenjene zbog manjka prostora.8m. -direktno.iznad P-ne zemlje (slično mesečini). Koristiti reflektore i specijalne svetiljke.održavanje lako. Na pod pritiskom. Veoma su jaki 38-120W na min rastojanju 0.postiže se oštri kontrast osvetljenog predmeta i okolnh elemenata.prostora. odozgo i sl. estetski usklađeni sa prirodom. Osvetljavaju veštačke vodene P-ne. Predmeti su vidljivi. parkinzi.su najčešći oblik osvetljenja. Na pod pritiskom. Izrađene su od nerđajućeg čelika i sigurnosnog stakla. fontane.interesantno. *reflektori .različite šeme -izvor: metalno-halidne. Na pod pritiskom.stvara se kontrast između gorne i donje mase lista . Na pod pritiskom. podložne vandalizmu -izvor: fluoroscentna živina para. bazene. a prilagođene različitim projektnim zahtevima. metalno-halidne. -usmereno. praktično su nevidljivi.propištanje svetla kroz objekat ili krošnje. rekreativne P-ne. Stvara blještavu siluetu objekta zbog velikog kontrasta između linije osvetljenosti i temne pozadine. 300.dobija se efekat siluete. 400W. oko pešačkog prelaza . izvor: živina para. u slučaju drvoreda sa obe su strane → sredinom kolovoza.najpogodnije za oko.izbegavati upadljive stubove i svetiljke.širok izbor modela. Za njihovu ugradnju je neophodna drenaža površinske vode i kućište koje odvaja svetiljku od zemljišta. *nagazbe . ulice. Efekti osvetljenja -odozdo. sam objekat izgleda . Izrađene su od otpornih materijala. *niske svetiljke. Voda pH=7-8. -visina svetiljke . -odozgo.za bašte i druge otvorene prostore .ispod nivoa oka . Izdrže pritisak vozila do 5000kg ako je brzina≤50km/h. rekreacioni objekti -izvor:živina para. da ne dođe do korozije jer su tada odsutni oksidansi.osvetljava biljke i druge pejzažne elemente. metalno-halidne. Posebno je važno kod objekata od istorijskog značaja. odozdo. Iznad krošji drveća je . Stilski mora da odgovara ostalim parkovskim elementima. -osvetljenje pozadine objekta.da je prilagođena visini drveća. Kategorije svetlosnih postolja: Prema visini niske (2m-3m). Za javne zelene P-ne 250. autoputevi.veliki broj tehnika. Malih su dimenzija pa se lako ugrađuju. česme. a kontrast minimalan. parkinzi. jezera. visoke (18-30m). -visoko.osvetljavaju parkinge. Svetlost se rasipa i ne stvara nikakvu senku. *podvodne . Snage su 125-500W na dubini i do 20m.svetiljke su vrsta reflektora. Estetski zahtevi osvetljenja Svetiljke sa stubovima su elementi danju uočljivi. srednje (3-5m).

Određivanje karaktera P-ne u smislu privatnosti (privatna ili javna) privatne zelene površine . a pozadina je što bliža predmetu. a daleka pozadina . tuneli. Spoljno osvetljenje objekata Efekat važnosti pojedinih delova objekta.se dobija usmeravanjem svetlosnog izvora ka reflektujućoj P-ni. podvožnjaci. sagledavanje određenog zahteva prostora i kreativnost projektanta. Osvetljenje vodenih P-na Mnogo je vodenih P-na. trgovi .dekorativne kompozicije.ni jedan deo ne ostaje u potpunom mraku . vrtovi . Upotrebom svetla različitog intenziteta i boje . pešački prelazi. Uveče moraju biti dobro osvetljena. Zelene P-ne osvetljavamo u zavisnosti od više faktor.gubi se kontrast (svetlih i tamnih P-na). Ona će zatim reemitovati svetlost u željenom pravcu .skupština.sugeriše pravac kretanja.bogatije. Estetski motiv tj.jezera. Trgovi obiluju raznim objektima na osnovu čega se opredeljuje osvetljenje. Koriste se reflektori sa usmerenim zaracima. položaj i broj. Osvetljenje zelenih P-na . detalji na njemu.saobraćajni ing → jačina osvetljenja.indirektno osvetljenje. trase podzemnih i nadzemnih . Pomoću podvodnog svetla ili reflektora.Elektro ing .okućnice. parkinzi. Najbolje je raditi sa dva izvora svetlosti: I . već kao deo celine. aktivnog života.Saobraćajnice. neki slabije. reke.kao svetlom oivičena masa. promenada. mostovi . jačina zahtevaju izvesne tehničke proračune.Tehnički i estetski zadatak.niži kandelabri sa manjim brojem sijalica. slika objekta .broj. pozorište (fasade i stubovi).pruža potpuno osvetljenje detalja.najjače osvetljeni delovi grada. To su mesta susreta. Tip svetiljki u odnosu na okolne objekte i raspored . manji plato ispred objekta.opasno. manje vodene P-ne . -reflektujuće svetlo.zavisi od skulpturalnog rešenja ili igre mlazeva.najjače su osvetljene glavne staze i mesta intenzivnog okupljanja ljudi. Loše postavljeno osvetljenje = kontra efekat. javne zelene površine . Reprezentativni objekti u gadu . Osvetljava se ulaz u kuću ili garažu. crkva. raspored. Neki delovi ovetljeni jače. romantični prostori. Ni jedan deo se ne sme posmatrati pojedinačno. Potrebno je uklopiti sve tipove osvetljenja na jednom mestu.skrivena mesta. -postavljanje svetiljki . Veličina objekta .ne remetiti harmoniju.fontane. gradski park . . Ističe se efekat ogledala .slabiji intenzitet osvetljenja i poseban tip svetiljki. a najslabije . Položaj zavisi od funkcije objekta i aktivnosti ukućana uveče. tip svetiljki. Uz puno svetla se gubi efekat siluete objekta. mora .vodi se računa o okolnom zelenilu i objektima.daje akcenat na oblik i formu objekta uz kontrast P-na oštrim senkama II . često su fokusne tačke prostora.bira se pravi objekat. muzeji. hoteli. Usklađenost sa osvetljenjem okoline (staza i zelenih P-na) . veće vodene P-ne . kaskade .

. Dostavlja vodu od izvora do konzumenta. da je prečiste i dostave potrošačima. Lociraju se u gusto naseljenim delovima grada i u višim područjima -sekundarnaPrincip za projektovanje vodovodne mreže . Projekat → sistem vodosnabdevanja. da bi se obezbedio neophodan slobodan pritisak pri normalnom radu i u uslovima požara.vodova 60. Dimenzionisanje vodovodne mreže . mašina i aparata za prihvatanje vode iz prirodnih izvora. . projektuje se istovremeno i u saglasnosti.je komplex objekata. protoka i brzine. *Pri projektovnaju vodovodnog sistema neophodno je da se obezbede sledeći zahtevi: -obezbediti dovoljnu količinu vode za svaki punkt -infrastruktura vodosnabdevanja. različite sportske komplexe. Vodovodni sistem se sastoji od: -vodozahvatni objekti -pumpne stanice (ako su neophodni) -vodozahvatni rezervoari (prate pumpne stanice) -stanice za prečišćavanje -objekti za regulaciju pritiska vode (rezervoari) -glavna i sekundarna vodovodna mreža Vodovodna mreža Osnovni element vodovodnog sistema.glavni vodovi provode vodu u većoj količini.vodovodna mreža. vodovodna mreža. restorane. Sastoji se od: -primarna. zalivanje. Vodosnabdevanje Zadovoljavanje naselja. industrijskih preduzeća i drugih objekata vodom za piće. *u periodu za koji se mreža dimenzioniše da je konstantan intenzitet protoka. Dimenzionisanje cevi zavisi od sledećih uslova: *da se voda ravnomerno troši duž mreže.radi se na osnovu količine vode..pri minimalnim gubicima mreža treba da ispuni svoju namenu . podzemni sistem je komplex objekata sa namenom da obezbedi dovoljnu količinu vode za piće. Vodosnabdevanje zelenih P-na Hidrantska .obetbeđenje i dostava neophodnih količina vode potrošačima pri dovoljnom pritisku i minimalnoj proizvodnoj ceni. Vodovodni sistem . Za projekat vodovodne mreže razrađuju se idejni i glavni projekti sa potrebnim proračunima (hidrograđevinski inženjeri). kanalizacije i drugih inženjerskih sistema. za tehnološke i protivpožarne potrebe. 50-70% ukupnih troškova za sistem. U parku i vrtu je važno za bazene i fontane.

zalivni sistemi po principu zatvorenih i otvoranih drenažnih sistema. Glavni vod se postavlja ispod dubine zamrzavanja (0. Odvodnjavanje česama (korita i valovi).provera kvaliteta. odakle se vode do zajedničkog kolektora. Obezbeđenje vodom veštačkih vodenih površina Izvor vode -vodovodska mreža sa čistom vodom -vodovodska mreža sa uslovno čistom (industrijskom) vodom -kaptaža potoka -izvlačenje iz bunara -vodeni rezervoari -recirkulacija Vodovod sa vodom za piće .neopravdano projektovanje vodenih P-na sa velikom konzumacijom vode.voda iz bližih vodenih tokova . Ostale cevi se postavljaju do 0. za pokretanje vodoskoka. Voda u bazenu se isisava pumpom-kompresorom.kroz male brane ili kaptiranjem izvora. Koristi se u gl. Izvor (bunar.bunari . Šaht za vodu iz vodovodne mreže. Česme sa 1 ili 2 lule povezuju se cevima od ½". Hidrantska mreža se formira za sezonsko polivanje. kod fontana. Tu se mntiraju dovodni i odvodni ventili (hidrant). bistre su ali ne za česme Kaptaža potoka .nedovoljno sigurno .zaštita).8-1m). čista izvorska voda Testiranje vode . Voda se zatvara zimi i pri remontu. Recirkulacija .8m ispod nivoa terena (ne mrzne . Suva klima . Vodeni rezervoari . Za česme na zidovima koriste se obično cevi od 2". vrši se crnom čeličnom cevi od 1". Voda u mreži je pod pritiskom.sakupljanje kišnice koja se koristi 1-2x godišnje. Cevi se povezuju preko kamenih rigola na atmosfersku kanalizacionu mrežu. Svaki hidrant opslužuje R=30-40m. a sa većim brojem lula ¾" ili 1".3-0. Nije baš efikasno. Hidranti su postavljeni na nju na određenim mestima na kojima se prikopčaju creva za polivanje. za recirkulaciju Vodovod sa uslovno čistom vodom .5m.višekratno korišćenje jedne iste vode. Vodosnabdevanje malih vrtnih objekata Česma ← vodovodna mreža.presek zavisi od veličine vodene P-ne: . probe za higijensko-epidemiološki institut. Vodovodne cevi se montiraju na 0. a zatim se vraća u bazen pod velikim pritiskom.samo za piće.nemaju mehaničke primese. Obavezno pri nedostatku drugih mogućnosti Podzemne vode . Dovodne cevi . sa padom od 2-3% ka glavnom vodu da bi mreža mogla da se brzo isprazni u toku zimskog perioda kada se ne vrši polivane (min R=30mm).Određuju se neophodne količine vode i presek cevi. gradska mreža). Trasira se magistralni vod od koga se račvaju vodovi prema objektima za zalivanje.

kao kod česme u blizini vodene P-ne. pri čemu je promenila fizička svojstva i hemijski sastav + sadrži različite zagađujuće materije. -drenažni sistem.za regulisanje nivoa vode u bazenu. gasovima. sanitarno opasne. da je transportuju do stanica za prečišćavanje.veći presek cevi. Može biti montiran na jednom od zidova bazena. Industrijske otpadne vode .mogu biti: .dovodne cevi 10-15cm od gornjeg nivoa vode u bazenu. Odvodnjavanje i kanalizacija To je komplex objekata namenjenih da prime otpadne vode. koliko za obnavljanje Plitka voda .-male P-ne . Odvode se u jedinstvenu kanalizacionu mrežu. Dovodna cev je veza između prelivnika i kanalizacije. Sportske i dečije P-ne . domaćistvo. Montiran je kao vertikalna cev na dnu vodene P-ne čiji gornji deo izlazi do nivoa vode.pušta se jak mlaz.. a onda se obezbeđuje slab dotok.od kiše i topljenja snega.nastaju u domaćinstvu (kuhinja. Otpadna voda je prirodna iskorišćena za piće. Sve to rešavaju građevinski i hidrotehnički inženjeri.. da se ne bi usisavala zaprljana voda pri pražnjenju vodovodnih cevi.odvodi višak vode da bi se izveli građevinski i agrotehnički . 2.zagađene primesama organskog i mineralnog porekla . Sifon na dnu bazena za celovito odvodnjavanje bazena.veza sifona i kanalizacione mreže. Ova veza kod malih bazena 5-6m³ kao kod prelivnika . Kod većih bazena .). Čiste su ali prolaskom kroz atmosferu one se zagađuju prašinom. Zaustvljanje i regulacija dotoka vode se radi putem izgradnje specijalnog šahta.nepovoljno (1. Prelivnik . Komunalne otpadne vode . Pokriven je metalnom kapom. Atmosferske vode . Zagađene su najviše organskim materijama. Crna čelična cev . mikroorganizmima. Posle prečišćavanja i hlađenja mogu se uključiti u povratni sistem vodosnabdevanja fabrike ili se ispuste u recepijent. industriju.2". 3.jedna kanalizaciona mreža za odvođenje sve tri vrste voda.5m za trave i perene). toalet. Podni sifon se otvara pri čišćenju i pranju bazena (zapušavanje).olovne ili plastične 8-10 (>10)cm Punjenje bazena .čelične cevi 1-2" -veće P-ne . Manja naselja . osnovne staze i putevi.suve.5m podnošljivo .za drvenaste i žbunaste vrste. Podela po poreklu i primesama: 1. pune saprofitnih i patogenih bakterija. Njen presek zavisi od obima bazena i vremena za koje treba da se istoči voda.uslovno čiste sa malo primesa Služe za rashlađivanje i povećane su t°-re. 61. izvesno prečiste i sprovedu do prijemnika. Vode ostale od pranja ulica i viškova od polivanja zelenih P-na po sastavu su bliske atmosferskim. *Odvodnjavanje* Visok nivo podzemne vode . kupatilo. 0.

-vrste drenažnog sistema-otvoreni . Kanalizacionu mrežu projektuju inženjeri vodovoda i kanalizacije. Tamo gde nema kanalizacije. *Vodovi instalacija ispod ulica* Problem je lociranje velikog broja gradskih instalacija. platoa i drugih objekata. a revizione na 200-300m. suvišna voda od vodenih P-na i česama se odvodi u potoke ili zelene P-ne.radovi.sa P-ne aleja i staza prvo odlaze u rigole pa u šahtove za atmosfersku vodu. Ona prima i podzemne vode iz drenaže. a za travne P-ne 0. lokalni i vodovodi za snabdevanje zgrada.90. travne P-ne) u odnosu na ukupnu zelenu Pnu.se radi od betonskih cevi Rmin=150mm. struju visokog napona i kablovi za tramvaje . .Kišni kanalizacioni sistem *atmosferska kanalizacija . platoi. *Kanalizacija na zelenim površinama* Prima atmosfersku i druge otpadne vode sa zelene P-ne i odvodi ih do stanice za prečišćavanje ili u prijemnik. Najčešći vodovi koji se lociraju duž saobraćajnica: . vodovodom. To je komplex objekata kojim se podzemne vode prikupljaju i odvode ili se snižava njihov nivo. Kanalizaciona mreža je projektuje duž aleja. -zatvoreni . Pri izgradnji zelenih P-na ova norma je 1.za gradske zelene P-ne isti odvodni elementi. sabirni i magistralni kanali ili kolektori. vertikalnim planiranjem.za celu vlažnu teritoriju mreža odvodnih i sabirnih kanala i magistralni kolektor koji se uključuje na prijemnik za već objekte i park-šume. drenažni. Nivo podzemne vode se utvrđuje prema biološkoj koja prethodi fazi projektovanja. Važno za parkove sa ugostiteljskim objektima i drugim zgradama.se posebno pažljivo određuje. Na mreži se rade revizioni šahtovi.koji potpisuju projektanti svih instalacija. Za asfaltne zastore je 0.kanalizacija za atmosfersku i otpadnu vodu . Kolektori se priključuju na otvoren prijemnik ili u kanalizacionu mrežu. kao i projektant zelene Pne. *otpadne vode .glavni. Veličina koeficijenta oticanja zavisi od procentualnog odnosa pojedinih vrsta zastora (aleje. -Koeficijent oticanja. -normalno odvodnjavanje. .podrazumeva rastojanje od najvišeg nivoa podzemne vode do P-ne terena. a onda kanalima u gradske kolektore i veštačke vodene P-ne.vodovod . -Kanalizaciona mreža. Šahte za etmosfersku vodu se prave na 150-200m.vodovi za grejanje na daljinu (toplovod) . Sve se to predstavlja grafički u jednom planu Sinhron plan . Taj broj se stalno povećava.1.5m. Još u fazi izrade projekata potrebno je njihovo tačno definisanje i usaglašavanje sa drvoredima.kablovi za jaku struju.po specijalnom projektu kompleksno i usaglašeno sa drenažom.

lokalni i plinski dalekovod . ali se plan poštuje i usaglasi..glavni.-plinski vodovi .kablovska televizija. ≠ [] ≈ ≤ > < ≥ % μ π ½ ⅓ ¼ ⅔ ⅛ ⅜ ← ↑ ? ↓ → ↔ ° º ¹ ² ³ .. Nije poželjno sve vodove smestiti u jedan kolektor. Lociraju se ispod trotoara ili u travnim trakama sa pažnjom na postojanje drvoreda.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful