Planiranje sistema zelenila 1. Faktori koji utiču na stvaranje sistema zelenih površina su prir,antropog,soc-ekon.

Danas se pod razv.gradova podrazum rekonstrukc postojeć urb.celina.Problem je urb.nasleđe koje se zadrž i uklapa u novoprojekt. rešenje.Optimalni uslovi stanovanja,odmora,sporta,društvenog I kulturnog života jedino su ostvarivi u novoplaniranim gradovima I naseljima.Dodir s prirodom obezbeđuje zdravije I udobnije stanovanje.Stanovanje-stan,kuća+okolni prostor.Radi odmor su isprepleteni I povezani. Životna sredina nije statična već dinamičan sistem u kome su svi odnosi I pojave povezani u jedinstven proces. Komponente živ.sred su neodvojiveintegrisane.Voda, vazduh,zemljište,sunce su skup baznih elemenata ekosistema.Međusobna zavisnost je osnov vrednovanja prostora u cilju određivanja njegovog karaktera i upotrebne vrednosti. Dejstvo na čoveka posredno i neposredno je višestruko kompleksno. Čovek kao deo kompleksnog sistema podnosi promene u sistemu.Tako ga treba zadovoljiti u istorijskom,ekološkom,funkcionalnom i estetskom smislu. Prirodni faktori su ekološka osnova sist.zelenila i bitno utiču na karakter i raspored zel.površ. i odr njegovo strukturno i kompoziciono rešenje. *geografski činioci - geog.položaj,elem reljefa, ekspozicija, nagib,plastika terena *geologija-sastav zemljišta,rudna nalazišta,nosivost tla *pedologija-karakter i sastav površ sloja *hidrografija-stanje podzemnih i nadzemnih voda *klima-T,padavine,vlažnost vazduha,oblačnost,magla,osunčanost,vetrovi *vegetacija-prirodne zajednice i vešt.podignute populacije,potencijalna vegetacija i tipovi staništa Antropogeni i socijalno-ekonomski faktori su u jednoj grupi jer su uslovljeni čovekovom delatnošću *kategorija,veličina i funkcionalni tip naselja *fizička struktura naselja *istorijski razvoj *stepen urbanizacije *stepen zagađenosti *postojeće zel.površine *društvene potrebe *životni standard društva *vlasništvo zemlje Socijalni odnosi i ritam njihovih promena opredeljuje karakteristike gradova Vladajući društv.-ekonomski odnosi opredeljuju ukupnu org.prostora i namenu zemljišta. otuđenost gradskog stanovništva

pokretljivost-novi odnosi i kontakti pešačke zone 2. Prirodni faktori, kao bitan uslov pri organizaciji sistema zelenila *geografski činioci - geog.položaj,elem reljefa, ekspozicija, nagib,plastika terena *geologija-sastav zemljišta,rudna nalazišta,nosivost tla *pedologija-karakter i sastav površ sloja *hidrografija-stanje podzemnih i nadzemnih voda *klima-T,padavine,vlažnost vazduha,oblačnost,magla,osunčanost,vetrovi *vegetacija-prirodne zajednice i vešt.podignute populacije,potencijalna vegetacija i tipovi staništa GEOGRAFSKI-geog.širina dovodi do stvaranja različitih mikroklimatskih uslova ali se isti razlikuju na istim geog.širinama zavisno od ostalih prirod.faktora(osunčanost,padavine) KONFIGURACIJA TERENA-reljef određuje fizički razvoj naselja .Njegovon analizom se ukazuje na izbor lokacija za stanove,zel.površ,vidikovce Pokrenut reljef ≠ nizija raznolikost funkcionalnih struktura grada. utiče na –položaj vodenih površina i tokova organizaciju vegetacije mikroklimu naselja Kao ekološki faktor i na tip staništa Istaknuti oblici terena jaruge,nasipi,klizišta,uvale-pod zelenilo stene,pećine,vrtače-posebno istaći KLIMA -zoniranje gradske teritorije -tip gradnje -izbor građ.materijala -optimalne sanitarno-higijenske uslove -karakter ozelenjavanja -izbor biljnih vrsta -način održavanja zelenila Razlikuje se u izgrađenim i neizgrađenim delovima.Poseban uticaj:reljef,voda,šuma... Tempeartura vazduha zavisi od *prirodnih uslova(nadm.visina,geog.širina,reljef,ekspozicija,sastav atmosf) *veštački stvorenih uslova(stepen izgrađenosti,način grupisanja zgrada,prisustvo zelenih površina) -apsorbovanje i refleksija

-konvektivno kretanje vazduha -vrste različite krupnoće listova -veličina zelenog masiva Insolacija Radijacioni režim i insolacija utiču na *orijentacija objekta *lokacija za naselje *principi ozelenjavanja *senka Vetar(vazdušna strujanja) Bitno za lociranje i planiranje naselja i pojedinih elemenata zelenila.Važno: pravac i jačina dominantnih vetrova+lokacija/položaj industrije Dejstvo vetra *pozitivno(provetravanje,rashlađivanje) *negativno(snaga) Vetrozaštitni pojasevi upravno na pravac dominantnog vetra Kretanje vazduha od zel.površ. ka izgrađenim površ. Pažnja u načinu raspoređ objekata koso ili upravno Padavine i vlažnost vazduha Važno za projekte gradske kanalizacije,odvodnjavanje,snabdevanje vodom,rekreaciju,poljoprivreda,promet na rekama,turizam,regulacija reka,održavanje zel.površina. -god.kol.padavin -raspor.pad. po mesec.(vegetacioni period)*tip staništa*izbor vrst žbnj i drvća -kol.i duž. snega -pojava i trajanj magle Vlaž zavisi od:*pokrivač.tla,blizine vod i šum*reljfa*nadm.vis*T*intenz.isparavnja Međsbni utic klim i zel.površ. Praviln raspoređ zel.pov. poboljšav mikroklim.uslove i to posebno ako su povez u jedinstven sistemod praviln izabranih vrsta.Bitna je veličina masiva,gustina zasada,vrsta drveća. Geologija-o nastanku geol.slojeva, o njihovoj stabilnosti i moguć.za gradnju ili podizanj.zel.pov’na. Nosivost zemlj.-visina izgradnje,mala nosivost-podizanj zelenila,sportski tereni,glinovita zemlj-klizišta. Pedologija-zemlj je kompon.život.sredine.Urbanizac,industrijalizac smanjuju zemljišni fond i to kako na P-ni tako i u funkcionalnosti.Izbor bilj. vrstazemlj.uslovi.Agrotehničk.mere-drenaža+humus,struktura ali to je opravdano samo za manje zel.površ.Nepovoljni za vegetac. su nasipi(heterog.sastava,siromaš hranljivim mat.) i zaslanj.zemljišta. Hidrografija-voda za snabdevanje grada za piće,za odmor i rekreac. Gradovi osnivani na obalama pa je na njima sva industr i saobrać a trebalo bi da su tu

*klimat.P-na +Kasni feudlzm-vrtovi pri dvorovima i posedima bogataša.870ha šume.pojas šuma koji je delom korišć.uklapanje šume okolo +Renesansa: *urbanizam-detalj. oblik i način života.gradova i sist.vek *bogati geometrijski parkovi *pejzažni parkovi-Engleska +Mesopotamija 3.uređ.Javniog karakt.Ona određ.Ovu zonu treba povezati sa centrom-da se grad otvori prema reci-vazduš.v.Treba je potencirati zbog prostornog i estetskog efekta.16-17v. rad.Postojeća vegetacija se uvek čuva a u nju uklapa novoprojektov zelenilo.površ su faktori poboljšanja mikroklim i zemljišta.kanali. a prvi put u grčkoj i rimu . Vremenom vrtove guta stamb.*zbijena gradnja unutar zidina.a oko centragrada uzoni 3milje ostaci tadašnjeg pošumljavnja-Hajdpark.saobraćaj. +Utopizam(tomas mor)-optimal.uticaj gradskog života na zdravlje ljudi +Rim .i 4.predela u gradsku sredinu..estaetska izražajnost).Bilj pokrivač je osetljiv na promenu vod i vazd režima.locirana šetališta.redukcija buke.pri izgradnjibulevari.://Lond-Elizbta ukida izgrad. u gradu.gradova i smešta ih u okvir zelenila. *izbor mesta i prirod. +Indust.18.F-ional.saobrać+gradsk.zgrada.odnosa sistema zelenila i razl. površina 50:50.faktori +Srednji vek: *fortifikacija(zidovi. Vegetacija-poboljšanje mikrokl (sastav i čistoća vazduha.n.v-veličina gradova.stanovanje. 3.e.. Sistem zelenila kao elemenat funkcionalno-prostorne organizacije naselja *Funkc-prostorna orgnzcija.revoluc.nasipi).*Pariz-uništeno 15.sistemu(rad. Kapitlzm.sist.zel. Razvoj sistema zelenila kroz istorijsku retrospekciju *atrijumska i peristilska dvorišta Grčke i Rima *manastirski vrtovi i parkovi oko zamkova-sr.i izgradnja gradova.Veće vod.odmor.zelenila tj.elemenata. +Grčka .vek p. stanovn.Hipokrat (lekar): *negativ.uzajamna veza grada i okoline.degradirano 4.stamb.velič. strateški .): *planir.gradnja.U kompozic vrtova jedan je od najbogatijih prirod.st.širenje grada na slobodne i rubne zone.Vitruvi (arhit.zona grada Stanovanje.//Pariz-17.strujanja ka gradu i bliži kontakt grada sa vodom.kao bulevari.uslovi.//Moskv-sl. i tip staništa i potencijalnu vegetac.centar) .-odnos izgrađ. i neizgrađ.ko parz-što je orijentisalo gradnju i uvođenje prirod. Povezanost neprekidnost zelenila! Odnos sistema zelenila premaFunkc. *strukrno-funkcnlni model zelenila Zahtevaju istraž. van njih netaknuta priroda *mali br.

Rekonstrukc-zaštićenost ovih zona +Postojeće zel.*vlasništvo zemlje.zel=razl.*odgovara savremenim svetskim normama(količ.i br.sr.zel.*Namena-*razdvaja grads.P:*stanje postoj.Prethodno se obavi vrednovanje i analizapojed.kateg.//socijalni odnos i ritam njihovih promenakarakteristike gradova//vladajući društv-ekon.P.celinu.*mali(10-30hlj)//Jako.makrostrukture.P-za rekonstrkc.određ.+otuđenostpokretljivostpešačke zone.naselja-izgrađeni grdski ambijent koncipiran kao živ.rekultivacije.st.delatnošću. i velikivel.skladišta.kateg.*bude skladan sa prirod.strukt.//Način izgradnje.*odmarališta-okolina sportskih objkta.funkc.odnosi ukup. Pojam i razvoj sistema zelenila *sist.funkcionlne zone u jedinstv.delove.*fizič.*jako veliki(180-200hilj).eko. +Ugrož.naruš.i estetsku).društva.za gradnju.a preko prigradsk.razvoj.sr.*admintrgovačka-ozeleniti centr.zel.P i mogućnost njihove rekonstr.jer su uslovljeni čovek.///gradski sis. +Fizička stukt.i namenom.društv.zel.potrebe.*postojeće zel.parkšumama(rusi) *sist.starih delova grada/podizanju novih.unutargradskih i vangradskih parkova i vrtova za dnevni i sedmič.*veliki(75hilj-).zel.sr.*društv.*kultrprosvet.*poljop.Čine je arhit. +Funkcnilni tip naselja-prema prirod.*sr(20-75).i prirodni ambijent.*administrativna+klimatska mesta i letovališta.*otkrivanje mogućnosti za njihovo prostorno i fnkc.nslj.i kvaltt)*stvara i neguje u okviru kompleexnog zel.spratnosttip sist.gust.Prema velič.*stepen urbanzcje.funkcnlni.:*Optimalna sr-nova .objedinjuje razl.sve zel.obj.komunal.zel.zel-predst.a koje su po principu ravnomernosti i neprekidnsti povezane međusobno ali i sa gradsk.pov.P. svih kategroija sa odrđ.živ:sr(ekolšku.*Ind-sanitarzašt.prostora i namena zemljšta.tip aslj. to su:*kategorija naselja.grada.:*indstrska.P.pod uticajem čovekove sr.st%teritor(ind.Ptamo gde je nepovolj.zel.*živtn. Razvoj sistema zelenila kroz istorijsku retrospekciju = 3.organizc.i saobrć)zel.kao osnova za budući sis.zel.veza sa prirod.st.parametri i struktura.P. Uticaj socijalno-ekonomskih faktora pri formiranju sistema zelenila Ovi FAKTORI spadaju u istu gr.*istor.v.koje se nalaze ne terit.povezivanje sa novim elem.standrd.zel.živ.infra stu.u odnosu na postojeće zahteve u novoj koncepciji. +Kategorije naselja-kvantit.naselja predstavlja komplex prostorno povezanih gradskih i prigrad.odmor.5.kompozic.a u celini formirju zel.faktrima.*stvara optim.živ.karakt.sa antrpg.sr-nastaju se.lociranje zel.zel.*povezuje(ravnomerno i neprekidno)prostorno i organizaciono u jedinstveni sistem.fakt.Sist.zel-ostvaruje vezu naselja i okoline.naselja.predela.delatnost.normativi se povećavaju zavisno od štetnosti).pojasevi.*step.P//Indstrija.zone otežavaju postavljanje sist.zagađ. 6.P naselja(bugari). 7.

ind. Lokacija ind.problem i protivrečan zadatak-iskorišć.i plodnost.-okolne šume u park šume.plivanje.veći%CO2.resur.masiva.*Rast zagađ.-povećanje br.Povećava krvni prit.pri istovrem.ekološ.HgA.*šetnja.f&f) Aerozagađ-smanjen zel.*izvor zagađlokac.koncepc.zasada. Ka rekreat.min.vode.Čovekova delatnost-fizič.nervoz. Šumska .najotr:SO2.šiblje.karakter.zemlj-gube svoj prvobit.zel~10-15min hoda/1h vožnje).zagađenostisanitr-zašt.nerv.otpada.vrednosti.otpadaka.mat.Exploat.koža.*zel.koefc.fakt-pogubno.kval.ozon.sis.kombin.2)oblik izvora(način rasprost)i karakt.zelenila:1)lokacija izvora buke lokac.obj.brži puls i disanje.*pešačka dostupnost(prim.sr Zaštita-sprečavanje zagađ.satava i rasporeda biljka.neprijatelji.zemljišta za polj.emitovanja(konstrukc i vrste) Zagađenje voda-veće potreb.pojasa.prir.//Povećanje slob.Gasovi motor.mesta stanovanja.vode.smanjuje prodkut.socijal. +Dinamika društvenih potreba-Odmor je osnovna potreba u živ.trajna degrad.Proporcionalno širini pojasa:1.iskoristiti):*bliz.atmnormativi sa korekc.vremena:-proširiti gradske zel.širina i struktura zel.otpadne i podzemne=zagađenje-posebno opasno jer su izvor pitke vode.1013dB).Uztiče na centr.atm.//Sprečavanjeorganizovano uklanj.i intelektualna.*udalje.zagađ.blokov.P izolovana od buke.iscrp.i dubine zasada.Pb.pa taloženje.*Korišćenjempogorš. oslobađ.a neprečišćene.zona.klim.odražava se na:*porast atm.guma.Cl.oštećenje rastinja. Autosaobraćaj olakšava to kretanje st.razdražlj.Racional.zemljišta i šumsk.sr gust(7-8.Step.(40m-17-23dB).čoveka i stalno se povećava kval.P-ski kopovi.održavanju kvaliteta pirod.koriste se biološkiprirod.zvuke///*Efekat zaštite-zavisi od gust.sa drug.*Slož.Za bilj.buku od magistr-upiju 26%74%odbiju i razensu)sitnolisno(bliže izvoru) i spratnost(trava.boje se razlažu.//Bitno:*atraktivnos rekre. Buka-s razvojem motorizacije.2.HF.putovanja.i psihu premor.pokrvač-veća potrošnja O2.i nauč-tehničk.Oštećuju zemlj iskl.i degrad.turizam.centrima van grada.smrtnost. Zagađ.razvoja-optimizacija uzajamnog delovanja društva i prirode.P-vegetacija!.Oštećuje se tkanina.rada i narušava zdravlje.ošteć.voz.resur(zemlje.između zel.(200-500m-potpono apsrb.prirod.Degradac.*Komunal.za vodomveće iskorišćenje-ispuštanje u vodotoke.min.eroz.Korodir.park-šume) *Sedmični odmor-najvažnija zdravstveno-higijenska kategorija2slobodna dana krajem nedelje. *Svakodnevni odmor-radna sposobnostslobodno vreme~4h(ženama je iskidano i retko kad se može racio.Povećana oboljenja.od stana.tamne fasade zgrada.3.hobi.eleni zasadi kao zaštita:*dir-upijaju zvučne talase i *indir-ne proizvoditi štet.tj.pestic.ribolov.razaranje građ.poljop.turizam.*hem.P za odmor(plaže.korišć.zaslanjivanje.funkcionisanja ekološ.nekval.đubr.-pojas zel. sve više vikend naselja.spomenke.sis.drveće)*Buka-sis.resur destrukcija//Hemija u polj.Prodor kroz zemlj.sport.učešće u društvenom životu.maje opasni pestic.satvrste u pojasu.P.herbcda.//Rekultivac-ponovno uspost.i kvant.atm. masovno kretanje st.kamp.

Širina zaštitne zone 50-100m (7-8km Severin?). a ima odraz na model sistema zelenila. rekonstrukciju postojećih zel. -grupianje ind. novih područja za rekreaciju.faktor koji određuje interes i mogućnosti društva. gradski centar „Funkcionalni sistem“ RAD . *socijalni aspekt-zbog rekreacije u prirodnoj sr. U blizini samo slične ind. -proširivanje turističkih kapaciteta i njihove atraktivnosti. koje odgovaraju određenim normativnim zahtevima u zavisnosti od karaktera proizvodnje i stepena štetnosti. tehničkih i biotehničkih mera. -nesavršena tehnologija za prečišćavanje štet. -odsustvo sanitarno-zaštitnih zona *Poboljšanje sanitarno-higijenskih uslova komplexom urbanističkih. *vlasništvo zemlje-je soc-ekonomski faktorsistem zelen. -nepravilna lokacija ind.zahtevi: -zel. a rešavaju se pri planiranju i izgradnji novih objekata. -težnju za formiranjem vikend zona i kuća za odmor. -zone za rad treba da budu odvojene od zona stanovanja – zaštitnim zonama ili pojasevima. Njihova koncepcija i uređenje zavise od karaktera proizvodnog procesa. +Koncepcija sistema zelenila .P/stan.. odmor.komplexa u neposrednoj okolini grada.preduzeća i rastojanje između njih.mikroklima(komfor) t=17°-22°C -Dužina i raznovrsnost-vikend odmora određeni su slobodnim vremenom. -uređenje istorijskih i dr. tehnološko. *životni standard društva-je bitan soc-ekon.standard društva određuje mogućnost za realizaciju sist. poboljšava zdravstveno stanje.mat. materijalnom osnovom i karakterom prebivališta -Organizacija-vikend odmora se svodi na: -težnju za odmorom u prir. *Godišnji odmor-duži boravak na jednom mestu.P sa prirodno formiranom sredinom. povećava se kreativna sposobnost čoveka. rad. Neophodne su zaštitne zone. Odnos sistema zelenila prema pojedinim podsistemima: stanovanje..zona ili preduzeća budu uključene u sistem zelenila naselja. Izraženo u m2.sr. Lociranje .P ind. Rekreativne mogužćnosti sistema zelenila izražene su kroz pokazatelj zadovoljenosti određenom količinom javnih zel.Zahteva se otkrivanje novih resursa. -urbanističke mere-zelene zaštitne zone i pojasevi. Obnavljaju se čovekove fizičke i psihičke snage. *šrivatno-ogromne razlike u opremljenosti kvartova bogatih i siromašnih 8. To su sredstva koje društvo može da izdvoji za potrebe ozelenjavanja i uređenje slobodnog prostora. Zahteva veća proširenja javnih zel.*nacionalizovano zemljište omogućuje lakše izdvajanje neophodnih P za posizanje parkova. -teritorije za potrebe taloženja otpada.zel.spomen.negativan uticaj radne zone: -produkcija štetne mat.P i optimalno planiranje njihove prostorne organizacije. Narasle potrebe se izražavaju kvantitativno i kvalitativno. saobra}aj. Materij. *veze aktivnosti-u okviru odmora uslovljavaju teritorijalni raspored i f-onalnu organizaciju objekata za odmor – povezujći sa elementima sistema zelenila.

bolji mikroklimat ulice. veći grad 30%) stalni broj stanovnika+pridošlo stanovništvo Potrebni podaci: *veličina i karakter razvoja grada u odnosu na susedne. STANOVANJE .više slobodnog vremena .. znamenitosti.zavisi od karaktera proizvodnje i proporcionalno raste sa stepenom štetnosti industrije. -izolacija gradskog parka od stambene zone. -pešački prostori. zaobilazi vredne teritorije. -povezivanje stambenih objekata pešačkim zelenim zonama sa dečijim ustanovama (obdaništima i školama) pešački saobraćaj . -lokaciji stambene zone u odnosu na strukturu naselja. ali nikako(!) objekte za odmor. masiva. *stanovništvo talno i povremeno.funkcija mu je organizovanje društvenog životastanovništva gde će se ostvariti kulturne potrebe i različiti socijalni kontakti. . skladišta. prilazi dečijim igralištima i mirnim odomorima – ne smeju se ukrštati sa kolovozima. -izgradnjom saobraćajnice uništavaju se zelene zone// *uslovi* sistema zelenila na nivou generalnog plana: -ukupna saobraćajna šema ne sme da ometa jedinstvo sistema zelenila (bez presecanja.stanovnika i njegove prigradske zone. Stvara povoljni radijacioni režim. SAOBRAĆAJNI SISTEM . lokalnih klimatskih i sanitarnih uslova i blizine odmarališta (manji grad 10-12% stanovnika koristi odmor. -raščlanjivanje slobodnih prostora.udobnost. Neke vrste imaju negativan uticaj na proizvodni proces (obilan cvetni prah. *raspored mesta za odmor prema prirodnom karakteru (u odnosu na vreme potrebno za dolazak 1-1. Efikasnost zaštitnog pojasa zavisi od pravilnog izbora biljnih vrsta (otpornost na zagađenje zemljišta i vazduha). Funkcionalni zahtev: -optimalni mikroklimatski uslovi. Vodi se računa o: -navikama. stadione. olakšava zoniranje površine. *zahtevi i potrebe stanovništva u odnosu na karakter zanimanja.. garaža. Sistem zelenila se određuje u zavisnosti od karaktera i veličine grada. ODMOR . Uslovima naselja.. Podizanje drvoreda i zaštitnih zelenih traka između kolovoza i trotoara. -prisustvo vrednih grupa drveća. -stvaranje mirnijih i intimnijih kutaka. dečije ustanove i igrališta. Bolje izolovanje pešaka od kolskog saobraćaja. lepši izgled uličnih prostora. *prirodne.depoa. potrebama i mentalitetu stanovnika. -prirodnoklimat. Važan je izbor vrsta drveća. Sva industrija se koncenttriše na jednom mestu ..organizacija masovnog odmora (dužeg ili kraćeg) gradskog stanovništva. -odvajanje pešačkih zona i ulica od brzih saobraćajnica . istorijske i umetničke i dr. zdravstvene ustanove.Porast standarda .). GRADSKI CENTAR .u preciznoj industriji. +Stepen ozelenjenosti . -presecanje zelenih zona.Zelenilo: štiti stambeni blok od buke i vetra. pojedinačna stabla.izvan zona stanovanja. kompenzuje se rejonskim ili drugim zelenim površinama.*izolacija* pešačkog kretanja i okoline stambene zone od nepovoljnog uticaja buke i automobilskog zagađenja. -ako u sistemu zelenila izostaje blokovski prak.. br.industrijska zona.saobraćaj: -povezanost i neprekidnost. vlaknasta leteća semena) . da stvori mikroklimatske i sanitarno-higijenske uslove// *konflikti* zelenilo .5h) Duži odmor: u okviru uže i šire prigradske zone.

Mozaični-ravnomerno. a mana-prostorna nepovezanost umanjuje bioklimatsku funkcionalnost. Čak i različite funkcionalne zone centra se razlikuju po specifičnosti načina ozelenjavanja. organizaciji prilaza trgovačkim objektima i obezbeđivanje mikroklimatskih uslova. Poboljšava mikroklimatske uslove u gradovima sa jakim vazdušnim strujanjima (2-3pojasa zavisno od jačine i pravca vetra). široko rasprostranjeno u SAD. Otvoreni prostori . „funkcionalni sistem“ 2. negativni uticaji 5. Antropogeni faktori u organizaciji sistema zelenila = 7. preko raznih kategorija zelenih površina dolazi do samog centra grada.2/2 19v. gde čist vazduh iz rubnih zona.//Mozaični („zelene fleke“) slobodno rasprostranjene zelene površine po celoj teritoriji naselja.Radijal-provetravanje. Zeleni klinovi često prate vodene tokove (tim je još bolje provetravanje naselja).otvoreni prostori sa pešačkim promenadama. zaštitni pojasevi). drvoredi) sa parkovima i zaštitnim pojasevima. Koncentrični zeleni pojasevi opasuju grad u jednom ili više pojaseva. *kulturno-prosvetna zona . Uticaj socijalnoekonomskih faktora pri formiranju sistema zelenila 10. potreba za njim 3. karakter kompozicije i struktura zasada naglašavaju značaj gradskog centra.19v.odvajanje centra od drugih funkcionalnih zona.-zidine zamenjuju zeleni pojasevi (Ring-Beč. zelenilo 9. 3.rečne doline)koji su uticali na strukturu naselja pa i na sistem zelenila. Keln). Mesta za kraći odmor uz vodene površine i druge dekorativne elemente i opremu. Obezbeđuje najbolju prirodnu ventilaciju grada.// Radijalni (klinasti) -nastao u gradovima gde su bitni fizičkogeografski uslovi (nor.// Kombinovani -Rešava sve probleme povezuje ravnomerno raspoređene zel P stambenih blokova. Vašington). Kružni bulevar-Pariz.potčinjeno zel. Tipovi sistema zelenila Najčešća klasifikacija: Prstenasti (pojasni) od17v. Funkcije ovih sistema: 1.prijatan i lak pristup ovim objektimatakođe i kao mesta odmora *trgovačke zone . Zelenilo se prostire do samog centra grada u vidu širokih klinova.zadovolj.odmora. obezbeđenost njime 4.// Linijski (trakasti) -u naseljima sa geometrijskim rešenjem ulične mreže (SAD-veliki br. zahtevi zelenila . ne obezbeđuje potrebnu količinu zelenih površina.u Eur.Prsten-zaštita od vetra. Prednost-kratak radijus opsluživanja. Ravnomerno raspoređeno zelenilo po svim delovima grada. a povezuje se i sa zelenim zasadima u rubnoj zoni grada (park-šume. Za odmor i neformalne socijalne kontakte !fenološke pojave drveća i šiblja! 1. Može biti uspešan u malim gradovima u kojima se ne predviđa industrija. stilska usaglašenost i maksimalno opterećenje. 2.gradova-Boston..Ostvaruju trgovačke funkcije i snabdevanje stanovnika. bez obzira na mogućnost poboljšanja mikroklime. zelenim koridorima (bulevari. Najpotpuniji je jer .

kulminacija države 1402.-1427. i drugi gradovi ovim putem.-1927. sa vrtno-arhit. Sanacija priobalnog dela . Poneki skver. *Kalemegdan završen 1925. Brnjačka.// Spotr i rekreacija. klupom. groblja. AR.Topčider (tramvaj od Teraziija).ograđen visoki zidom .).14v-jak uticaj vizantije . blaža klima sa hladovinom vile „Vinogradi“. 11. Zelenilu se ne daje značaj .minimalni sanitarno-higijenski doprinos Projektovanje i rekonstrukcija zelenih površina .totalna rekonstrukcija.Dinastija Nemanjića gradi manastire. Razvoj sistema zelenila u Jugoslaviji.teoretičar urbanista (1876) „Regulacioni plan Beograda“ predlog za sistem zelenila BGD-a.završene terase za šetališta i sport sa vizurama na Dunav.1521.Josimovića i razvoj zelenila u Srbiji Srenjevekovna Srpska država . sa posebnim osvrtom na rad E. Promena u orijentalnom stilu. Pijace se pretvaraju u park/skver. Sadovi . Emilijan Josimović . Očuvati konture starog Beograda. Stihija izgradnje objekata  javne zel.prelomi turskih šančeva. Uzidani gradski centar. Podižu se drvoredi. Banje i banjski parkovi (Sokobanja. Javni objekti su okruženi zelenilom. preuređen. uništava se sve tursko. despot Stefan Visoki . Dominira „Domaći vrt“ . Savu. 19v. Ideje se postepenorealizuju. ostrva..Mali prostor.Nastavak podizanja parkova. Gradski park . Zeleni pojas oko grada i unutrašnje zelenilo alejama povezano sa zelenim pojasom. kresana živica na ulazu..predlog da se ti delovi pošume vegetacijom koja dobro uspeva na vlažnom tlu.između tvrđave i varoši. stolom. Zelenilo preovlađuje iz vrtova. Javno zelenilo samo pored važnih objekata (groblja i obale). Planiranje naselja u ortogonalnom sistemu. izletišta (brda pod voćnjacima i vinogradima) Beograd . Izvan zidina ostaju voćnjaci. dvorce i letnjikovce sa vrtovima (lekovito bilje. livade.čine osnove sistema zelenila. obala. Železnička u Manjež 1926. Stvara neprekidan sistem.P. a ne druge gradove Turska dominacija . industrija  vrtovi samo kod bogatih Vreme i posle II svetskog rata . ikone (predstave iz raja. Kovilj. povrtnjaci.ruši se ograda  Pionirski. elementima). tesnu vezu sa prigradskom zelenom zonom. Nepovoljno locirane zel. Košutnjak (1903. Obnovljena srpska država . Banat. idealni predeli) .skupo zemljište. Dvorski park .obezbeđuje poboljšanje klimatskih i higijenskih uslova i ponovo opslužuje stanovnike mestima za blisku rekreaciju. Vrt se otvara prema ulici i susedu i postaje mesto okupljanja. Cvetne leje u centralnom delu (oivičene belim oblutkom). soliterno visoko drvo. mesta za odmor i meditaciju. Gradski parkovi . Srem.) lovište Obrenovića Između dva svetska rata .. Slike. Elementi vrta: nastrešnice sa lozom. kupatila na rekama. šume. *Studentski trg 1928. „Teferiči“-izletišta van grada vrlo atraktivna.intiman prostor.propast carstva uređuje Beograd.-1929.-1804. drvored ispred javnog objekta su.P .

-Komponovati prednji plan .izabrati najpogodnije sa najživopisnijim pogledom. vidikovci. zemljokopi) specifičnost . mir i monumentalnost.negativnihudubljenja i neutralan-5-7%). -zatvoreni i poluotvoreni masivi. -slobodna .//2 varijante kompozicionog rešenja. majdan.jako izražena. *tehnički . Ekološka i prostorna svojstva diktiraju određeni prilaz u oceni teritorije sa etapama:*izdvajanje teritorijalnih jedinica. Ovim se rešavaju zadaci: *estetski . -orijentacija vizura i staza. To opredljuje načine korišćenja. Trasiranje puteva  spoljne vizure *U brdskim dolinama .centralna tačka je na vrhu ili u vršnom delu brda. *Na jaružastoj teritoriji (jaruge i uvale) .*poseban je izbor kriterijuma.kreativnih rešenja.vodene P. Dobija se: Statički karakter. *Ravnica u prvom planu ističe u pozadini glavni prostorni element. vode. -drvenaste vrste za akcente. dečije parkove .karakter korišćenja u prošlosti. Vizuelne veze po podužnoj osi i po poprčnim osama otvora. Pozitivan . Negativan oblik . -Glavni prostorni element naglasiti sa ostalim.vazd. zemljište.izduženo sa obalom (Kalemegdan). *funkcionalni komunikacije (horizontalna i vertikalna povezivanja). Kompozicija: -centralna .a i za male zbog event.vidikovci i amfiteatri Geoplastika . Reljef utiče na klimu: -cirkulac. Kompozicioni razvoj: *odozgo naniže ka padini: -vršni deo se sagledava ododzdo.locirani u brdovitim područjima. -zakloni.P.depresije manjih dimenzija. amfiteatri.vetrozaštitni nasipi (povećan komfor) i vodozaštitni. deponija.P(nepogodne. -skulpturalni reljef. Parkovi (podela prema preovlađujućim oblicima reljefa): *Na ravnom reljefu . Treba znati vrste degradacije i tehnološke potrebe rekultivacije. Reljef je najstabilnija komponenta (pozitivnih oblika-uzvišenja.12. *Na padinama .jako izdužena podužna osa . a vizure odozgo (široki ugao sagledanja). -povezivanje staza stepenicama *Na brdima (brežuljcima) .potčinjeno mogućnostima teritorije.način plastičnog oblikovanja reljefa putem veštačkog stvaranja njegovih oblika.zel. -putevi trasirani po terasama i slobodno duž padine (vsmenjuju se unutrašnje i spoljne vizure). *terasiranje: -ivice terasa su tačke (najatraktivnije sagledavanje pejzaža). *Na degradiranim teritorijama (iskop rude. Efekat dominiranja ravnice. glavna osa potčinjeno potrebama arhitektonske kompozicije.masa. horizontalne površine. duž reka i velikih vodenih površina .mali. vodeći računa o estetskim i funkcionalnim zahtevima objekta.narušene). Analizira se za vel. zaštita od sunca  ovo se obično radi za memorijalne parkove. -izolacija.dekorativno uramljivanje. Korišćenje prirodnih elemenata u pejzažnoj kompoziciji – reljef Prostorna struktura vrtno-parkovskog pejzaža izražava sintezu fizičkih i prostornih kvaliteta njegovih kompozicionih elemenata.*određivanje vizuelnih veza unutar teritorije i izvan. Poljana sa elementima mikroreljefa oivičena obodno. Konfiguracija terena diktira obradu teritorija za zel.t°režim.brežuljci .// -Tačke za posmatranje .prolazi po nižim kotama. zanemarljiv pad (Versaj): -vizure na sve strane. vedro i svečano raspoloženje. Prostor je ograničen padinama koje određuju pravac ose. Ovim se određuje i zemljište i vegetacija. Ekspozicija i nagib utiču na raspodelu sunčeve radijacije.

konture. *Stvaranje kulisa .52m. kod vodopada (visina.za odvođenje vode iz fontane u vodnu P na nižem nivou. Poluostrva. +Izbor biljnih oblika .horizontalne ravne linije i vertikale zelenila. Sakrivaju prostor. par se formira oko vodene P i orijentisan je ka njoj.kanala. uz liticeskraćenje/ *dekorativni efekat zavisi od: veličine i snage vodenog toka. ribnjaci. obavezna su hidrološka istraživanja šire teritorije parka: da li je obezbeđen izvor za snabdevanje vodene P. povećavaju visinu obala. Korišćenje prirodnih elemenata u pejzažnoj kompoziciji – voda Vodamikroklimuveća vlažnost. *aleje i staze . *odraz u vodenom ogledalu . ostrva i grebeni . mostovi. vodena pena. h=1. Obodom vodenih P ograničavaju i zatvaraju prostor.treba da prostorno dele vodenu P i ne smeju narušiti celinu vodenog ogledala. v.oblik im je određen reljefom. prolaze pored vidikovaca. posebno za geometrijski stil. (visok.otvorene vodene P sa ravnim obalama odražavaju mnogo svetlosti i neboutisak širokog i svetlog vodenog prostora.k. Vodeno stepenište .ekološki zahtevi biljaka. Vodopadi i kaskade . širine. *akumulacije. jezera . odvodi za suvišnu vodu . moćan pad vodenog toka. dominanta. obliku i visini.kaskade u geom. *odnos parka i vodene P . Kompozicija: *Obalni masivi . -na mestu bivših majdena kamena. (na malim padovima sa stenovitim koritom). konturu vodene P ne treba obuhvatiti pogledom.vodene strujnic. *Oblici obala vodenih P* . prisustvo lonijskih kompozicionih elemenata .sprečavanju jako isparavanje i zamuljivanje. nivo vode i reflektujući objekat /livada na čistini . Fontane u geometrijskim parkovima .šire i sužavaju perspektivu. slivna P.od zasada  smenjivanje efekta svetla i senke. umanjuju eroziju zemljišta.bitno: ugao pada zraka na P jednak je uglu refleksije. moći strujnica. refleksija. niža t°. Masivi se prosecaju radi vizura. Razlikuju se po arhitekturi i skulpturalnoj kompoziciji. širi.ogleda se nebo široko.obostrano. jačina. Reka i potok . lociraju se paralelno sa obalonom linijom  lepeza perspektiva sa vidikovca ili mosta. izdvajaju se vidikovci koji se orijentišu ka vodopadima. stvaranje potoka.sagledivost. rudnih kopova.fon za sagledavanje. *ostrva . osobine zemljišta.naglašavaju vodeno ogledalo i postavljaju se na različitom rastojanju od vodene P.dekorativno . daje akcenat. brzina) *Oblici vodenih P i elementi sa vodom* Izvor (vrelo) . Lokacija . Daje utisak izdužene vodene Pvizure su po podužnoj osi. +Staze . +Građevinski objekti brane.trasiraju se staze kroz najinteresantnije delove. parkovima). povećavaju rok korišćenja vodene P.voda u pokretu. *Poljane . i na estetiku *centralni sadržaj i *distanca . Ako se formira na zemljištima nepovoljnim za izgradnju (sanacija terena): -u cilju snižavanja podzemnih voda (gradnja vodenih P i ostrva).ne trasirati blizu obale i na istom rastojanju od vode. pretvaraju se u stepeništa .13.

smrča. sofora.5ha.najveća i najkompaktnija strukturna jedinica. Korišćenje prirodnih elemenata u pejzažnoj kompoziciji .prostorna dominanta. Podela: po visini(visoke. zapadna tuja) i brz rast (brest.razlikovanje od okoline. breza. sastav vrsta? Pravila . odvaja namenu površina. čempres).u redu 0.sadnja u liniji. Najčešće se koriste šišane forme.zavisi od broja i kompozicije. zahtevi za zemljištem i klimom. Gnezdasta sadnja .5m. Pozadi više.maskirajuće. vrba. cvetovi i cvasti.. brest.14. Projektovanje grupe .3-5 stabla (2-3 u jednu jamu) na rastojanju pola do jednog metrazajedničku krunu. ariš.vegetacija Osnovni element parkovske kompozicije: -Drveće . a čine je minimalno tri primerka drveća ili šiblja (drveće. -Žbunje: *žive ograde . redova sadnje (30-50cm između redova i sadnica). ulica:*dvoredno+travna traka=13. Zakoni razvoja. boja i mozaik lista.izolacija 1. kedar.kombinacija jedne ili više vrsta drveća koje se nalaze izolovano na otvorenom prostoru neke zelene P. *veće grupe . Individualnost . napred niže i biološki kompatibilne. jela. Oblik je uslovljen genetikom i uslovima sredine *grupa . *livadski . šiblje ili mešovito). oblik. -akcente i dominante. izražena masa krune. ariš) *bosketi . Biološki je trajna zajednica drveća. buka) autohtone i visoke vrste i 2. prvailan raspored i veštački oblik kresanjem.u grupi ne sme biti 3 ili više stabala u redu i rastojanja između stabala ne treba da su ista. plodovi i plodne cvasti) stalne promene pri rastu habitusa i u odnosu na godišnja doba. Stvara: -prednji i srednji plan pejzaža. širina 100-150m . -ispunjavaju igrom svetla i senke. smrča. boja i mozaik lista. za park 100-200 stabala *masiv . -obogaćuju kolorit.buka prašina). Strožije krune ka objektu. *jednoredno>=8m. oblik. javor.parkovima..unutrašnji *aleja .sr. sadnja u ritmičnim redovima oko staza koje se usmeravaju ka centru ili dominanti kompozicije.šišani masivi drveća i šiblja u geometr. skverovima. šumice *pojedinačna gurpa slično kao i soliter . hrast.rast 1-2m .visoke žive ograde gusto sađenog drveća/šiblja okresane. Senoljubive vrste: spor rast(lipa.ima sitaknut položaj. topola. Tipovi strukturnih elemenata su: *soliter . prašina. *zeleni zidovi . platan. ravan zeleni tepih. -deli i raščlanjuje parkovski prostor. Šišani zeleni zidovi h= od 0.5-1. fon cvetnoj kompoziciji *običan . uramljuju otvorne deo kompozicije. *4reda=21m. sa šibljem s doda još 1m.. *dva reda obavezno . sanitarnohigijenski značaj (t°.ograničavajuće.20-50stabala jedne vrste *šumica -zasad P 0.periferni-zaštitni(vetar.4-14m.?: radi čega? šta treba da izražava? veličina. dobro razvijene biljke.5m do 2-8m -Trave: travnjaci za redocno korišćenje i livade 1-2 puta godišnje *parterni najznačajnija paradna mesta.5-1. Koriste se biljke interesantnog oblika krune.niske). mogu se kombinovati drvenaste i žbunaste vrste biološki usaglašene. bliskeparkovski masivi. Originalna struktura stabla i grananja. perena P=10ha.livade i poljane slobodnih oblika..slobodnorastuće7oblikovano u 1/> redova dekorativno. šire i žalosne ka livadi. oblik stabla i način granjanja. Izbor vrsta . iste starosti.habitus (veličina i oblik vrste. razređena struktura ista vrsta. *drvoredi . . To su krupne. -formira poljane. divlji kesten.zelene P na ulicama. načinu nege (kresane ili ne). -stvara siluetu zelene P. br. Bitan položaj zbog sagledavanja. struktura i boja kore (lipa.vezana za geometrijski stil. šiblja.

žuta perunika.P.sadnji >=3m2. travnjak -Cveće: jednogodišnje i višegodišnje. peščar.korišć.mauritanski .1.vrsta <=3-4. osunčanost // Kompozicija (problemi) . objekti. a onda proređuje. *kompozicija boja. 0. obale.5%zel. i monument.*žalosne . arhit. P=10-15% P zasada. +travnjak perene u lejama. Pri izradi kompoz. svetlost.veštači oblici +Prozračnost krune . Mešovite . razdvojenost +Oblik krune . vlažnost.(planinskog područja.pojedniačno/grupe. prozori.br.P 1%>10ha. *odnos sa drugim biljkama. *II boje. +miks-border . Tvrd kamen (granit. blago nagnut unazad ka terenu.30-50m2 (20-60%).uz ulice i ind. Zavisi od kategorije zel. Elementi kompozicije .kompozicija kamena i bilja.sade se i odrasle +Otpornost na zagađenje . zlatica. raskrsnice). alohtone. kombinacija.specijalni perenjak . Izbor biljnih vrsta .Močvarne biljke“ pored vode i u vodi (rpgpz. raspored. perioda njihovog razvoja: -za mlađi uzrast (do 20.vrste perena u jednoj leji. 2%10ha.*mlada sadnica 1-2m2(100-200kom/ha = 2-4% površine). grupišu se kao perenjaci naslonjeni uz živicu. okvir travnjaka ili u alpinumu. krečnjak. cvetanje uslovljava kompoziciju.dopuna u boji. *Vodeće vrste . znati dužinu cvetanja i kombinaciju boja. Parteri . mogu se kombinovati sa nižim šibljem.P ogran. objekata. ili uz ogradu visoke pa sve niže.znač. u sredini najviše. šljunak. Uslovi: *kontinuitet cvetanja. *zrela 50-60 god . Projekcija krune . *sezonsko . dobu cvetanja. *Prateće vrste . *vrste po ekološkim uslovima.šine. perunika. kombinuju se sa lukovicama i sezonskim. Leje uokvirene travnjakom duž staza ili u parteru uokvirene bordurom. +Uslovi staništa-insolacija . uz tramvaj.. Od veštine korišćenja (I+II+III) zavisi i uspeh . izgledu lista. a okolo sve niže. objekti) i kompoziciono najvažnijim (poljane.dekorativne kompozicije na ravnom terenu od niskih biljaka inertnih materijala i vode. Vrši se gusta sadnja. Izbor vrsta zavisi od odnosa prema svetlu. tuf) imitir prirodu i biljni mat. tritoma). u cvetnom masivu 10m2. visini. *raspored po visini. visini. lotos.kolorit. okolina. 2-3kom/m2 ili nekoliko desetina/m2. aleje. *III linijske i vazdušne perspektive. cvetbi masivi sa perenama . rešenja utvrditi 2 osn. senka.prirodna livada sa poljskim cvećem.proleće-jesen bogatstvo boja. trgovi žardinjere.izbor prema boji. niski četinari). pravougaoni oblik od 1:3 do 1:7 ispred reprezent.razl. rogozina).svrha: zasenčenje objekata/trotoara.igra svetla i senke +Boja lista i kore .kontrasti sa fonom.kamen u suvo sa velikim spojevima. dobu cvetanja. *ređe . +perenjaci .zaštita i fon. promena u godišnjim dobima +Veličina . Spojevi ispunjeni zemljiom za sadnju. vegetacija. Na najposećenijim mestima (ulazi. *smena kolorita tokom godine. +oko vodenih P . pojedinačno.sastav. +suvi zidovi . %učešća cvetnjaka na zel. velike fleke u grup.zasadi od više grupa perena različiti u boji.ili su pored vode ili u vodi (lokvanj. platoi. samostalnim grupama (3-5 kom). fon: pesak. Podređenst pojedinačnih elemenata jedan drugom i celini koja pruža jedinstvo umetničkog izraza. nijanse. 3%skver.Promene tokom razvoja i usled mera nege. autohtone ili 2. „. vodena P. značaj.direktan uticaj vode . *guste .zemljište. 25god) i za zrelo doba. bulevar.. za grupe +Brzina rasta .sanitarno-hig.*I teritorija. *orezane .tazl. terase. kostur masiva i grupa. *perene . Kompozicija . +alpinum .

okviran predračun. granice prema prirodnim karakteristikama . *obrazloženje projektnog rešenja.je osnova za razradu projektnih skica i izradi predračunskih vrednosti projektnih radova. +Granske karte (kate veget i zemlj). obim i sadržaj projekta sastavlja naručioc investitor. podaci o uslovima izgradnje.izdvajanje teritorijalnih jedinica sa slič. *realizacija projekta u najkraćem roku i minimalni troškovi.zad:rešenje o dodeli parcele.P. +Komplexna ocena teritorije. Određuje namenu(stil). susedne zgrade. *detaljno istraživanje i valorizacija.proj. podzemni i nadzemni objekti. vetrovi). 50-100ha1:1000/2000.zadatka.istraživanje . hidrologiji (prisustvo vodenih tokova i P. reke. **Tehničko-ekonomska analiza (organizacija građ. odvodnjavanje. opisi i tabele. geološkim i pedološkim uslovima (karte. *arh-umetn. manje grupe. zalivanje)). *tehnička. *tehnika uređenja i sadnje.kompoziciona.i saobraćajnim vezama. *predmer i predračuni. Rešavaju se pitanja: +naučnoistraživačka. urbanističkom stanju (opis stamb. zavisno od finansijskih i tehničkih mogućnosti. *konstrukcije.projektni zadatak. i objekata. +Geodatski plan idejni projekat (30ha-1:500. Uključuje: *proučavanje prirod. **granice komplexa. *razrada proj. razrada projektnog rešenja Projektovanja-slož. odgovara za kvalitet projekta. sastav vrsta. jezera. +Gl.radova: najliži izvor građ. *arhitekt.uslova komplexa i *razradu kompozicionog rešenja i strukture objekta. kompozic. vlažnost vazduha. +Rezultat je utvrđivanje i redukcija zahteva.P razl. kategorija.projektant . uticaj na mikroklimu). pejzaž-dendrološka istraživanja. *dugovečnost objekta.morfologija reljefa. gl.zgrada i dr. +prilozi proj.snimak terena.opis i ocena. poljane. karakter (sadržaje) i granice objekta. poštovanje rokova i normi i sklad projekta sa željama naručioca.zadatak. . +Analiza prostorne strukture . dendrološko istraž. detalji (1:200/100/50/20). i manje 1:250/200).rukovodi projektom.sakupljanje podataka o: klimi i mikroklimi opisno i tabelrano (t°. nivelacija. rasadnici sa sadnim mat. Projektni zadatak . mogućnost korišćenja).osobinama.15. 30-50ha-1:500/1000. deponije zemljišta.zadatka.objekata. novih zel. Tematika radova je: *projektovanje sistema zelenila. kamenolomi. ulice.mat. potencijalna vegetacija). *umetničko-estetska. *zoniranje. stvorenih . transportne mogućnosti. soliteri. *urbanistička. padavinr. zbog vegetacije). >200ha-1:5000). vegetaciji (fitogeog.od kvaliteta projekta zavisi kvalitet zel. predprojektna ocena i analiza kompleksa. konture masive. geodet.izdvajanje fitocenoza . predlog rešenja u skici. Organizaciono-metodske etape razrade projekta: *priprema i utvrđ. +Predprojektna ocena (valorizacija) . Razdrada projekta: *raspored. Vrste projekata i postupnost projektovanja .sad.nameni. . +Program . prilozi. *raspor. regiona sa funkc. meliorativne i hidrotehničke mere (drenaža. sastavlja predračunske troškove i projektni program. koordinira razradu svih projektnih materijala. opštine. +Plan lokacije .postojeće stanje zasada. najbliži izvori vode.mat. kvalitet el. Rešenje obezbeđuje: *usklađenost funkcional. *proj. predlaganje novih sadržaja/funkcija.kompoz.položaj objekat u okviru grada. reljefu (pristupačnost.zelenila. * specif.projekat i radna karta (1:500/1000.proces prostorne organizacije i kreativnog rešenja objekta.P. Proces projektovanja . *rekonstrukcija postojećih zel.

brdašca). dalekovodi). *nivelacioni plan (nove kote. +Tipovi pejzažnih jedinica:linijske strukture (korito doline. reke. *poprečni profili (obračun zemljanih radova). *sinhron plan. pećina. *kompozicioni plan zelenila (postojeće i novo). igrališta).generalno rešenje sa predmerom i predračunomza razgovor sa investitorom. +Predprojektna ocena teritorije po faktorima . *tehnički opis.i nadz. *predlog organizacije gradnje. +Razrada projektnog rešenja na osnovu projektnog zadatka i rezultata predprojektne analize.vrsta na osnovu istraživanja stanišnih uslova. *predlog izbora bilj. blata). *detaljni listovi u R. 1 2 3 4 5 6 7 vrste projekata i postupnost projektovanja projektni zadatak i program predprojektna ocena (valorizacija) predprojektna ocena po faktorima pejzažna analiza teritorije razrada projektnog rešenja kategorije projekata . podloge).ršenja (staze. putevi. a sadrži: -text. 16. stena.u cilju izbora najpovoljnije varijante: estetski (lepota komplexa). rezultati se formiraju u vidu izvođačkog projketa sa: *situaciono-kompozicionim planom (osnovni crtež projekta = geodtski snimak sa neophodnim karakteristikama. objekti (zgrade. *radna karta. vodene P (jezera. *postojeća veg.plan zelenila (razvijena ideja situacionog plana u pogledu zelenila). staze). *detalji. funkcionalni (namena i sklad organizacije). *geodetski snimak terena Poseban deo: *analize položaja i dr.prostor. *obračunski deo . poluotvoren (proređene šume).deo. *tehnički opis obrazloženje rešenja. potok. *završni predračun troškova. uvale. izvor). Sadržaj projektne dokumentacije i sinhron plan Opšti deo: *uverenja i potvrde o ispunjenosti uslova za projektovanje i vršenje tehničke kontrole. potoci. tehnološki (mogućnost uređenja teritorije). putevi. *predračun radova sa opisima pojedinih pozicija. (2) glavni projekat . pojedinačni objekti (vidikovac. prirodozaštitni (izdržljivost na antropogeni uticaj). uslova sredine. poprečni profili). otvoren (poljane. odvodnjavanje.po usvajanju idejnog. *nivelacioni plan sa poprečnim presecima i tabel.objekata. obl. *sinhron plan (podz. vodopad. *projektni zadatak (potpisan od strane investitora. sečine. reke. instalacije). brežuljci). soliter. radi se na visokom grafičkom nivou). +Pejzažna analiza teritorije završna etapa ocenjivanja.zemljanih radova. površinske (padine. pustare). +Tipovi teritorijalnih jedinica: zatvoren (šume).reljefa (jaruge. sanitarno-higijenski (komfor za čoveka). Faze: (1) idejni projekat .predmer radova sa tabelama. Grafički deo: *situacioni plan sa el. *urbanistički uslovi u textualnom i grafičkom prilogu. *perspektivni prikazi. *kompoz.

vodozašt.//*Zelenilo ulica i magistrala . zoo.Javnog korišćenja .zdravst. Proučavanje bilj. mesto odmora. dopuna je mreži parkova i sadova. oko javnih obj.spomenici.na osnovu sačuvanih obj. rasdnici. odmor i rekreac. bez zabavnih.događajima i istaknutim ličnostima).//*Botanički .//*Etnografski . Klasifikacija zelenih površina je način sistematizacije zel. ograničenog režima korišćenja://*Sportski park . i stamb.//Dečiji . na saobraćajnicama.ustanova.ist.8 9 10 opšti deo tekstualni deo grafički deo 17.P pri naučno-istraživačkim ustanovama .faxa . Do 50-60% ukupne P. izložbeni) opslužuju gradsko st. sport.šetnja i odmor u prirodnom okruženju.izolacija. .//*Zel.individualne dekorativne parcele. Funkcija: tranzitno kretanje i kraći odmor. sport i odmor. glavni deo sa spomenikom. namenjenoj P.P.život. i do 50% teritorije. -izložbeni //*Gradski sad: blokovski park (manja zel.nauč. sport i igra.//*Bulevar . sport.događaja muzeji/izložbeni prostori.naučno-istraživačka. -gradski. istraživanje i prikazivanje. Sadnja sa obe strane trotoara zaštita (prašina. objekti i platoi za decu.//*Zoološki .//*Zelenilo bolnica i dr.manji komplexi zelenila za kratkotrajni odmor i čekanje *2. automobilske ulice.//*Zaštitni pojasevi .resursa autohtone i alohtone flore. -memorijalni.zel. mesto za odmor gradskog st.//*Zel. istorijski. u stambenom komplex. sunce).bliskoj prirodnoj.narodne arhitekture.bulevari-kejovi). buka. Mesta za kratkotrajan odmor.između stanovanja i industrije.//*Istorijski .odmor radnika i zaštita od nepovoljnih uticaja.komplexa . odmor i sport radnika.duž puteva i železničkih pruga (snežni i pešč. kulturno-prosvetna ustanova. protivpožarni zasadi. i dr.za kolekt/indiv. .//*Gradski park: (višefunkcionalni 50-60m2/st): -cnetralni park kulture i odmora.P blokova sa individ/vilnom gradnjom .//*Zel.zone.//*Zelenilo oko adminis. čuvanje.pojasevi.javnih zgrada .P ind. gradskim ulicama.Specijalne namene://*Sanitarno-zaštitne zone .//*Memlorijalni .//*Zel. kao i estetiku sredine.//*Zel.objedinjuje veći br.P.P oko škola. povrće. zabavu)//*Skver:manji gradski sad. trgovima.zajednica .//*Izložbeni . sanitrno-estetski značaj (u gradovima sa vodom .naučni rad van objekta.nanosi): vetroz.stanovanje.P u zavisnosti od veličine i funkcije. voće. sportskih i sl. Stvara povoljnije uslovi stanovanja. *3. igra i fiskultura.nezavisno od veličine naselja na osnovu sačuvanih spomenika kulture i arhitekture (posvećeni ist. cvetni kombinati. mesta odigravanja ist. Na spec.Ograničenog korišćenja .>35-40% uslovljeni socijalno-inform.saobraćajn ica sa većom zel.obj. -dečiji.dostupna svim stanovnicima. -zabavni. Zelene P: *1.fizička kultura.//*Zabavni . sakuplja.sa obj.odmor i igra dece u sr. posebno dece. ispred ind.potencijalom savremenih gradova.specijalizovani gradski parkovi (botanički.ust.istrž. groblja.objekata.korišć): -sportski. reonski i blokovski (specijalizovani .kult-prosv.objekata za zabavu i amift.pešačke ulice i aleje tip bulevara. lečilišta.sa spomenicima u cilju očuvanja i stalne izložbe.P ogran.P stamb.

normativi. (2)sprave 250m2 zastor (tenis. Zauzima velike P pa se koriste za garaže.domin.*izolacija od buke 120db(3km). *sanitarnozaštitni pojasevi . hemij.5-21m. staze bic.IV(100). tobogan 40°. prva iskustva. . Veličina i osobine . Klase ind.100db(500m). *provetravanje .obj. prašinu. depoe.16-24mes (3m2/dete) uz zgradu terasa u ravni. oivičeno niskim. Sredinom glavne vrste. Funkcije zelenila:povoljnija mikro klima. dim.20 panjića h=1050cm i r=20cm).1/3popločano. paralelni domin. prilazni pravci zanimljivi.I grupa 6-16mes -terase vezane za sobe. kontakt dece u igri. penjalice . nizvodno od grada.Za metalur. raskrsnice).mat. privredni značaj (trava-seno).prateće.P su u sistemu zelenila grada.roške. Travnjaci i visoko rastinje oko objekata i obodom komplexa. (1)igre loptom 150m2=80m2čvrst zastor(gumirani asf)+70m2(trava/nabijena zemlja). bočno . *gradilište . slobodne P za odmor.objekti koji emituju štet. Zel. *klupe h=27cm.ind 5-8km. Vrste su pionirske sa manje zahteva prema uslovima sredine.zone.vetrova. II gr. (ljuljaške sa gumenim sedištem.18.šiblje. Posebna pažnja na bezbednost saobraćaja (krivine.Veće P su pejzažno oblikovane. travnjal.staza za tricikl).geometrijski. Ograda je ili maskirana ili vidljiva od ugla do ugla.pešački pravci isto II). ritmičke vežbe trčanje 200m2 ravna travna P. mogu se uklj. psiho. i širina zone I(1000m).za igru dece. u stambenu zonu. i stambene zone. Izbegavati pravolinijske zasada pored puteva i objekata.III(300). balanseri . Zelene površine industrijskih zona i fabričkih kompleksa Podela industrija: I . drvoredi+biljne grupe+arx.el. Listopadno drveće maljavog lišća.zone: *sanitarnozaštitne zone . široki 40m. za male P . Kompleksi dečijih ustanova .tobogan i užad. zator . jednostavan oblik igre.vetru (i gl.travnjak 300m2. protivpožarna.osveženje.80db(150m).i hem. Udaljiti od stambenih zona.trotinet 100m2 beton. smanjene P koje reflektuju sunč. i metalurš. III gr.obezbediti: sunce i čist vazduh. principi: kompozicioni plansituacioni plan. Zelenilo je: spoljno (javno) i unutrašnje (ograničeno). 7-8redova . Jasle . Organizacija ind. čvrsto 1/3 (betno . 19. sadržaji. bezbedan boravak.travnjak). asfalt. min40%P.između izvora zagađ.V(50).2-3god (6m2/dete) travnato 2/3. zaštita.zeleni pojasevi sa prekidima.sa materijalom i dečijim kreacijama.bet)=400m2 (4)živa priroda .ind.tartan.cigl. estetika. prostorom i orijentacija. brežuljak 20-30°.mater. Lišćari za protivpožarne pojaseve. Biraju se vrste visokootporne na gasove. stvaranje. .E i koje emituju prašinu.i emoc. prakinge (40% pod zelenilom).uzrast i potrebe .100m2(50bašta+50životinje) (5)travnjak+drveće . *Veličina i namena: 15m2/dete predškolsko. skladišta. zelenilo uslovi za zdravst-higij. odmor i igra (5)oprema: *sprave mekši mat. brežuljak za tunel/cevi + pločnik 100m2(kam. II . koji nemaju škodljive emisije. peščanik 30m2 (3)gradilište . zasenčene.II(500).emisije 8-10km. suprotno od pravca duv. travnato. Uređenje unutarfabričkih komplexa protivpožarna i maskirna f-ja. raazvoj kretanja i ovladavanje telom.širina 7. 100 dece-4vaspitne grupe=1500m2(min).hlad. *živa priroda sa alatom i kućicom za život.29 i 34cm.

i radi provetravanja. Stambena zona = komplex stamb. 20%zatvoreno.socijalni i sanit-hig. Gradski park . kružna staza za trčanje+prepreke.živ. Zoniranje: *stanovanje. Zelenilo koje odvaja ove zone treba da ih ujedno i objedinjuje. -travnjaci za igru i odmor.12-14god). Slobodne P . 21. *šetnja i *sport. miran odmor i šetnja platoi(rekreacija i mikroklima): *aktivni odmor(sportski tereni). organizacija: namena . maximalno do 100m2).8-1m2/st (I do 3.Trasiranje staza. dr. park je veći masiv zasada koji poboljšava mikroklimatske uslove i organizuje odmor i rekreaciju.funkcionalno zoniranje.dvorišni masivi(izol. *zelenilo centra mesne zajednice.P.20.mesto svakodnevnog odmora i neophodan element prirode.tereni (600-1800m2). izolacija drv. *miran odmor.5-3m širine.za odmor učenika.Igrališta za decu tkđe.. dimenzionisanje. Stabla za penjanje. međunaseljski(van rubne zone) [park-šume. Vizuelno estetska f-ja. Fontane i bazeni .igralište. Peščanik i bazen da su osunčani.zajednica.i žbun.gradskim zel. provetravanje. za predškolski uzrast 15-20m od zgrade. školama (i međusobne veze) dr. 2-2. Dečija igrališta 0. Socijalni značaj neutralisanjespecifičnih uslova života. značaj. sprtskim komplexima. Elementi sistema zelenila: *rejonski park. Imaju tendenciju razvoja. odraslih. sredina bliska prirodi za celodnevni odmor.Zelenilo-vizuelna izolacija i insolacija. trava za gaženje.Izolovano žbunjem i drvećem. strukturni elementi zelenila Stambena zajednica je osnovna organizovana društvena urbanistička jedinica. Pešačke ulice prilaz vozilima. prigradski(u prigrad-rubnoj zoni). 70%poluotvoren. kompozicija. botanički i zoo vrt. Kompozicija zelenila: *stanovanje .blokovima. sadržaji Park je u savremenom gradu najvažniji element sistema zelenila . služe i igri dece . *Podela po teritorijalnim karakteristikama: gradski(u zoni grada).1m2/st (1-3 osobe 10-20m2. selidba + parking. Def.zasadima .10%otvoreno.dece. *zelenilo ulica i magistrala. vertikalno ozelenjavanje.izolovana. i mikroklim. i sanit-hig). sanitet. Izbor vrsta i raspored-dinamika-četinari(zimski pejzaž) 200-250sadnica 1500-2000žbunova/ha. *blokovsko zelenilo. *Po funkcionalnoj nameni: višefunkcionalni i specijalizovani. Veza sa društvenim centrima. objedinjuju razl.lokacija.Jvnog korišćenja P≥2ha.Platoi su udaljeni 10-15m od igrališta za decu. sankanje. dostupnost.Sadržaj:-prostor za miran odmor. -sportsko igralište(rekreac i trim staze).dekorativno.f-nalne zone. širi se rekreacija. kombinovano: igrališta i sport. Pešačke staze najkraćih pravaca 1. *zaštitne zone.*Kompozicija*-pravci:pejzaž. masovna okupljanja-pejzažni stil~prirodnom-najvećim delom. Miran odmor 0.pejzaž) i ravne popločane P(geometrijske konture). Zelene površine stambenih zajednica .kompozicije(podržavaju lokal. Park . II 4-6. Klupe i zelenilo u betonskim žardinjerama. nacionalni]. rekreacija 16-20m2/st. III 7. Platoi za sušenje veša (od15-20do80-100m2) i smeće(4-20m2). Locira se oko zgrada.5% cvetnjaci oko platoa za odmor i objekata. -dečije igralište. izletišta.sr. *po . kompozicija. Sportski centar izolacija.poboljš.

Postoje i kompozicione ose. Funkcionalno zoniranje zavisi od položaja prema: -stambenom komplexu.otvoriti vizure ili oivičiti grupama drvećšiblje.(promenada)glavna aleja. veći grad(10-14).jezero) živopisno u komb sa veg. trase staza. lociranje objekata. jednobraznost. -šetalište. individualni saobraćaj(tranzit kroz park)-parkinzi. Odnos veličina funkc. vegetacija(postojeća). reonski. botaničke bašte. -krivolinijska. vodi ka centru. Parkovski sadržaji . bolje crvenkasto šiblje sa fonom od breza. očuvanje prirode. dužina tsaze 30’sporog hoda + . -saobraćaju + posećenosti. nacionalni. park šume. drugostepene . *ekonomski deo(2-3).svečani trg(u geometrijskom centru) i spomenik(u dubini komplexa).ulaz sa centralnim delom i obezbeđuje kretanje gl. -šetna.osnovno mesto za podnevni i kraći odmor (potreba za izlaskom iz grada). pravilnog stabla i krune). -glavna alejapovezuje gl. masovnog okupljanja. blokovski. +zima 30% od letnje posete. ulazi.mase posetilaca(≥10m). zemljište pogodno za šumsku veget. veličine parka. Ravno . Oživljavati umrtvljene teritorije. parkovi ograničene teritorije. +proleće i jesen 50-60%. Izbegavati zgrade i obj.st). Gledališni objekti otvorenog ili poluotv-paviljoni. *sport (15-20).br.štampa.geom.duž kretanja. stvaranje vizura (otvorene i zatvorene). a zelenilo se postavlja simetrično duž nje(obično jedna vrsta..zel. pokrenuto-pejzažni daje slobodu stvaraocu i dolazi do izražaja njegova kreativnost 22. lakše ali skupo održavanje. staza. rezrvati. vrednim objektima na oba kraja. +Aleje.paralelne sa glavnom ili pod uglom.oblicima. Dimenzije: ≥60m2/posetiocu: +leto i praznik: mali grad(8-10%uk./komplex dobija svoje mesto najodgovarajuće njegovoj nameni. zona *miran odmor i šetnja (53-63%). intimnost. -dr. Prav deo puta sa drvoredom i kompozicijom. uticaj prirodnih uslova na kompoziciju: plastika reljefa . lokacija i dostupnost . trasiranje puteva. Intenzitet posete zavisi od: udaljenosti. platoa. Stilovi u kompoziciji: *geometrijski*-geometr.putevi i staze 5-20%P funkcija i estetika. +Sporedni tkđ.hrana. Može biti više centara kompozic.ribnjak. vodene P.terena. dečija igral.(7-12). obezbediti mogućnost susreta i opsluživanje posetilaca(telefon. *zona ulaza*: +Glavni ulaz lociran u odnosu na saobrać. -tranzitna(300m) dinamika zelenila se postiže jednobraznom formom krune koja se smenjuje sa piramidalnom. na sredini može muzički paviljon.smena pejzaža. glavna . *Lociranje: postojeći zasadi. Izbor stila zavisi od reljefa. prolaznost. *Kompozicija*raščlanjivanje teritorije na srazmerne delove.(150-200m) sa srednjom zelenom trakom. zastori:pločast mat/tartan. mogu i dvosmerne staze sa cvetnim trakama po sredini. u odnosu na prolaznost. simetrija~izložbeni i memorijalni parkovi. stanice. Topijarstvo. *masovna zabava i sport(10-15). javnog saobraćaja(raspored stanica).pošta. materijali Zoniranje:svaki obj. sportski parkovi.P. -kružna staza-park>3ha. Proteže se zavisno od reljefa. korišćenja saobraćaja. najveći grad(14-15).javnom značaju: gradski.wc). *Centar kompozicije*objekat(na ulazu). voda(reka.rešenje. konfigurac. jači kontrasti. stroge konture. slobodan stil~gradski park. vršiti izdvajanje i zaštitu komplexa.funkcije. način projektovanja. *mešoviti*geom i pejz po potrebi. vizure. *pejzažni* približan prirod. pešačke dostupnosti.

arhit. razl. dekor.peščar). mikroklim. debele 3.krečnjak.trgovinskepaviljoni i kiosci. udobne za šetnju.vodene P i fontanečesto je voda samo dopuna skulpture ili mesto za akvatične biljke. lepezast prostor. zaštita(buka.kulturno-uslužne-odmor.dinamika. kanali(dekorativni i sportski).bez puno krivina. kaskade. -objekti-bazeni.celinu zgrada. pergole. sprave.beton+(P raz. Ploče (30x30 i 50x50. pogled na otvoren. vidikovci.obj.500m2/postelja~200m22. Zone sports i masov.alejom.Veget-sa spolj str. pergole. platoi za igru. četinari i cveće(dekor): hladovina.korišćenja.period. +cigla.tranzitne staze(pešačke aleje).zasena.. travnjaka}=psihološke) Elementi za oblikovanje reljefa: stepenice. Padovi . kar. poljanem paviljoni. ali različite distance . +dekorativne+(oko spomenika. Parkovi u gradu pored kružne obično imaju i dijagonalne . obično su krivolinijske(reljef-prate ga).// Nastrešnice i paviljoni . Zelenilo bolničkih kompleksa i drugih zdravstvenih ustanova radosna i vedra sr. vrste svetlo i senka bez trnja i neotrovne. 2.ograde. odmorišta.šah.povezuju kružni put sa centralnim delom. fitoncidne. odvajanje saobraćaja od centra. Zastori puteva i staza. vodene P ukloplj. ravni udobni. a ih locirati uz sporedne ulaze. +od biljnog mat+ (slobodnorastuće.keramika. medonosne.mat. Platoi za odmor.-proplanci. kao filteri ka zoni mirnog odmora. potporni zidovi.//Dekoart. blizu ulaza. 1000ljudi=12bolničkih postelja. Pravolinijski rešeno sa stazama i čvrstim zastorima. Mali vrto-arh. *ograde parkova. -igrališta. jarboli. boja ne jaka u odnosu na veg.zaštita od kiše. kuglanje.da je najpovoljniji. -livade za šetnju. Dečiji sektor obavezno prema uzrastu dece. vodene P.parkovski mobilijar.1.sa reljefom. izbor bilj. Ograde: prema nameni: *uključene u kompozic. telefoni. travnjak otporan na gaženje. Ponekad mlaznice osnova cele kompozicije. Zona mirnog odmora . U skladu sa okolnim građ. -sporedni putevi i staze. gusta mreža staza i puteva u sklopu sa reljefom. drveta i pokriveni puzavicama. +kamene+(granit. Zelenilo .5-7cm) u kombinaciji sa betonom. sa unutraš.strukture) i kombinacija razl. otvorene scene sa gledalištem.tenis-ograda maskirana 4m. baktericidne. pokrivene aleje. plaže. odvajanje namena P. šišane žive ograde). formiraju zelene zidove. Mali dekor.veća polovina parka.klupe za odmor. vaze.održavani parkovski travnjaci po kojima dozvoljeno hodanje.P. cvetnjaka. Autentične (umetničke) rešavaju se zajedno sa ulazom: +metalne+(livene/kovane). ne žalosne forme.(elementi): fontane. „čekaonice“ .mesto sa klupama pojedinačnim/grupnim sa raznovrsnim sadržajem koji opušta. Norme: zgrade 10%uk. obaveštajni znaci 23. oprema. nealergogene. bez prašine. najmirniji deo.bazeni.svetiljke.svetlo.podužni 8%. prilazi vodenim P.dugovečni.vrsta autoht. //Trejaže i pergole-laki obj.bazeni.ulazpovezan sa gl. kartanje. trase jednostavne.akt. gusti masivi drveće i žbunje+livade.namene. u senci drveća odogvarajući stolovi i dr.veća transpiracija i duži veget. *spec. škrape + pešački mostići. zastori bez prašine. hladnjake.4m2/st.prašina).sanit-hig.paviljoni. -odmorište. veselost boja. i pejz.krivine. raampe. poprečni 3%. i pored vode.mat. širine 6-8m. izbeći nagle uspone. od metala.perfekt. žardinjere. -za penzose. *delova ogranič. -samostal. rekreira. Izbegavati masovno zadržavanje građana.gust zaštitni pojas. max otporni. 80. kiosci. oblikovanje.

kaskade + mobilijar. *oko spomenika arhitekture. font.travni pokrivači: mauritanski(slobodnorastući).jela.potrebama.org. podela: otvor(parternog tipa: travnjak. izbor biljnih vrsta.bazeni. stolicee.+dekora.ovalna jajasta. 20%saobraćajnice. veličina. klima.jedinstvo celine i delova. piramidalna.igra svetla i senke. okolni obj. tucanik.atrijum. *ispred javnih gradskih obj. inertni materijal. dopuna u regul.+kolorit-promena vremenom.opadanje lišća.(komb. aleje 8-12m(široko razgr. danas slobodne konture sa perenama.žalosna).posetilaca.*lociranje: u zaštitnoj zoni magistrale. odmorišta.postojani. karakteristike.jedna vrsta.trava. javnih i admin. Stambene zajednice . fontana.namene.drvo). skulpture. pored aleje .zdrvlja.vrt. fon:reljef. sporedne=1. Javne zgrade .cvetnjak. *planiranje: elementi(spomnci. pešačke i stambene ulice +bulevari .harmonična ili kontrastne forme boje. vodene P. brzi efekat . dom. odvojeni su od kolovoza nasipom/zidom/zasadom (u useku h=56m). berberis).udubljenja i ispupčenja. 10%objekti 24. spolja .ploče.5-4m. kombinacija boja.šiblje.korišćenje.rizla. Trg.zavisno od okolnog sadržaja. reljef. *zaštitni zasadi oko parka . u okviru stamb. fon priodni ili vešt. poluo. zatvor(visoko drveće i žbunje kao izolacija od grad. . sanatorijumi obično van grada.spomenici.sklpture. *poljane .gustina . ulica . staze 35) zastori . prilagoditi postojeću veg. Tipovi: *skv. fon:trava.šiblje. dekor.vreme cvetanja. mesto.parternog i visokih zasada koji stvaraju odvojene celine). dekorativni.+prozračnost: guste.ulica su. namena skvra. glavni plato . Pešačke zone. orezane(lipa. naglašena zgrada. unutra .5. intervali koji otkrivaju perspektive. kolorit Tipovi zasada: *grupe . trgovi.kompozicije.odnos elem(platoi staze i zasadi):kapacit.P javnog korišćenja ≤2ha za kraći odmor i dekorativno formiranje gradskih trgova. ulica. ugaženi. -racio.f-ija predvorja . +izbor vrsta . (zelenilo 60-65%. klupe..[poliklinike. duž glavne ulice u centru. staze-širina gl=4-6m.objekata.pešačkog kretanja.stvoren.vrste. balans . 26. Biljni elementi u parkovskoj kompoziciji . staze. voda . 25.pejzaža(retki su)) cvetnjaci 24% kompozic. pokošena trava. prilazi. *cvetnjaci .specifič. staze).forme (pramid. fontane. sporedni . nema zaštitnu f-iju od buke/prljavštine. Fokusna tačka prostorne kompozicije: -funkci. -umetnička vrednost kompon.zeleni zidovi.jezerca. Skver . retke . travnjak.zaštita i dobar fon.betons.saobrać. -mesta odmora. cveće. 70%zelenilo. sadržaji i kompozicija =mirnije zel. dopuna arh.kiosci). aleje i platoi(sunce-senka).parteri. brzorast. ose. Izbor i raspored: vreme cvetanja.tipovi zasada.centara i u sredini. *drvoredi . zemlja.platoi.sanatorijumi].fontane. uključenje u pejzaž (beli bor+ breza).saobrać(Slavija).nekad parteri.reona i blokova. *stamb. *memorijalni. ulaz naglašen žbunjem.obj.tuja. obj 0. adminis-poslovnog centra grada. *u okviru obj.ispred trgov.

provetravanje - intervali; ulazi (na kraćim i dužim str - 100-150m); prekidi otvoreni zel.parteri. +kej - aleja duž obale. *popreč.prof.rešava se zavisno od:vodenog režima reke, karaktera reljefa i prisutinh zasada. linijski+parterni karakter (sagledavanje suprotne obale).+Urbanistički: oslobađanje od saobraćaja i ind; nameniti rekreaciji i urb.f-ijama; približiti stanovnicima; centralna osa sistema zelenila. (Pirot-dvostruki drvored lipa; Novi bgd, zemun). vrste: vrba,topola, jova,taxodiu,neki hrastovi. +centar - (Trg): *organizacija javnog života stanovnika, masovno okupljanje, trgovine, demonstracije. Zone: *admi.društveni - gl.trg, kretanje usmereno kanjemu.jasno i jednostavno(travnjak+široke krošnje). arhitektura:zelene mase, ravnoteža. usmeriti i naglasiti. *kultur-prosvetna - više otvorenih prostora povezanih pešačkim promenadama. stilska usaglašenost i kratkotrajni odmor. *trgovačka organizacija prilaza, platoi, zaštita od sunca i vetra, kratkotrajan odmor, susreti, dekoracija. *pešačke ulice - pasaži - veliki br.posetilaca; drvored+travnjak+parterno zel+grupe(senka)+skulpture+vodeni elementi 27. Individualno zelenilo stambenih objekata i vikend kuća =slobodne površine elementi zelenila grada. sanitarno-hig.i psih.značaj. povezivanje sa prirodom (vrt kao deo stana): *obj.u nizu; *porodični vrt; *oko vikendica. Principi uređenja: funkcionalno, racionalno i estetski (zavisi od: velič.i sastava i uzrasta porodice, profesija, mater.mogućnosti,zdravstvenog stanja, hobi, položaj i veličina parcele). Kompozic - sklad sa arh.objekta, sredinom, dostupnim materijalima i enterijerom kuće. Oblik i velič.parcele - zavisi od konfig.terena. Ravan-izdužena-pravlina; Nagnut-široka-nepravilna. Idealno pravilna odnos str 2:3, duža strana SJ. Položaj kuće najbolje na sredini(SI zbog senke)položaj vrta. Zoniranje funkc.zone: +predvrt - ispred kuće, dekorativno otvoren ka ulici. f-ja - obezb.prilaz od ulaza na parcelu (garaža/ekon.deo); drveće,šiblje,travnjak - ističu/kriju kuću; zaštita od ulice. Prilaz garaži 3m, bolje 2trake nego beton. Ovde je i ekonomski vrt(deo), a zelenilom se odvajaju namene P;+miran odmor (i igra dece) iza kuće, osunčano za igru + tobog,peščan,ljulj,klac,penjalice(drvo). 1,5m2pešč/detetu; bazen 20cm dubine, sportski teren, odmor odraslih, bazen i mesto za sunčanje; +povrt.i voćnjak povrt.zaklonjen, sunč.str, zavetrina, udaljeno od mesta za odmor. odvojiti ogradom. voćnjak uz ivicu vrta, neprimetan prelaz od dekorat.ka voćnjaku. +vrtno-arh.elem terasa,zidovi,staze,platoi,stepenice,ograde,pergole,paviljoni,skulpture,osvetljenje ,nameštaj. +veget. razdvaja,naglašava,zaklanja. puzavice - veza spolja i unutra; dekorativnost, travnjaci. *obj.u nizu - dekorativni predvrtovi. popločane staze+cveće+šiblje. grupe - ram za objekat. eliminisanje ograda; *porodični vrt ≤600m2 pravilnog oblika, veći deo parcele iza zgrade. dnevni boravak suprotno gl fasadi (JI/JZ) ; *oko vikendica - bogatstvo drveća i šiblja, prostrani travnjaci. 28. Memorijalni i etno parkovi

Memorijalni - ovekoveče nezaboravne događaje. javni. služe: odmor, svečanosti, mitinzi. Tematska podela: *istaknutim ličnostima; * istor.događajima; *mešovitog tipa; *spomenici istor.i kulture.(piskjarevsko groblje-st.petersburg, park partizana-mostar; park prijateljstva) Za ove parkove bitna lokacija DominantE. Obj.koji nije u skladu sa namenom komplexa, vizuelno se izoluje. Sinteza arhitekture, skulpture i vrtno-park.umetnosti. Monumentalnost, raspoloženje, šema staza, karakt.vegetac, geometrijski stil; manje f-onalnih zona, ravan reljef, platoi za masovno okupljanje. Šema kretanja je kružnagl.ulaz memorijal.obj. Ne presecaju se pravci i ne idu u susret jedan drugom. Zsadi: arhoblici i forme, šišani bosketi, žive ograde, zeleni zidovi, parter.travnjaci, niski cvetnjaci. Kolorit: kombinacija kamen-metal sa travom. Sistem vodenih P. Osvetljenje. Etnografski parkovi - izložbe tj.muzeji na otvorenom. odnos prema kulturnom nasleđu. Kolekc.arh.narodnog stvaralaštva određene epohe, prikazan u verodostojnoj prirodnoj sredini, pa je zaštitna zona mnogo šira. +Muzeji narod.stvaralaštva i načina živoa - etno-sela. Spoenici materijalne i duhovne kulture. Prenošenj.obj ih oštećuje-NE! 29. Botaničke bašte i zoo vrtovi Botanič.baš-naučno istraživačka i kult-prosv.ustanova čije se zel.P koriste za prouč.biljaka i odmor gradskog st. Delatnost:prouč.biologije biljaka; zašt.autoht.vflore; očuvanje kulturnih bilj; širenje asortimana (aklimatizac.i selekcija); prikaz prirod.bogatstva i lepota bilj.sveta, učilišno-vaspitni rad sa đacima i studentima. Prikazano domaće i str.rastinje po grupama. Lokacija: rubni deo gradskog parka, povoljni klimatski uslovi (vetar,reljef,voda,zemljište,veg), pogodna saobraćajna veza (sređeni ulaz i parking). Funkcionalno zoniranje izložbena, experimentalna, rasadnik, oranžerija, ekonomska. +Izložbena (botanič-geogrfka; sistematska; ekološka; pejzaž-dekorativna). Pejzaži - vrste koje se formiraju i povezuju (šumski, parkovski, planinski, livadski, vrtni). Neophhodni putevi za mehanizaciju - neophodno zbogsistema nege i zaštita. Sagledivost se postiže: -raspored exponata na osnovu expozicione struktre¸mreža staza - šema kretanja; -akcenti u određenim tematskim delovima; -kompozicija neizložbenih delova. Mreža puteva i staza radijalni i kružni tokovi.*jednosmerne šetne - kružne, perifeijom expozicione zone (park>100ha). *pešačke prate reljef (široke min 3m). *sekundarne pešačke (unutar izlož.zone. široke 0,7-3m). Kompozic.zelenila na osnovu tematske sturkture i kretanja. Određuju se kompozicioni centri i ose; trase puteva i staza; raspored ulaza; platoi za odmor. Zoo vrt - kultur-prosv i naučna ustanova sa slobodnim i zel.P za čuvanje, prikaz, i istraž.životinja, kao i mesto odmora st.Veze saobraćaj sa svim delovima grada, bus i želez.st, pristaništem,međugradsk.putevima, stanice i parkinzi. Lokacija izolovanost od magistral.saobrać, garaža, ind. Suvo dobro drenirano zemlj, prirod.veg, prirod.vodeni tok. Funkc.zoniranje:izložbena(50-60%), odmor(30-40), nauč-istržvčka, sanitarno-veterinarska;administr-upravna. +Izložbena - tipovi predela(šumski, parkovski,livadski, jezerski,stepski, planisnki). ~Parkovski tipovi(otvor.prostor poljana i livada, masivi, šumice, grupe/drv-

žbu.veg/,jezera/kanali,kaskade). Objekti: kavezi, ograđeni prostori, gledališta. organski povezani sa okolnim pejzažom. Odmor centralni deo na gl.maršrutama. U međuprostoru izložbene zone. mesto odmora povezan sa gl.ulazima, +osn.obj.(kafei, paviljoni). Kompozic.zelenila rovovi za izolaciju životinja, kanali sa vodom, ispusti reljefa, platforme, viseći mostovi, veštačke vodne P, jezera sa ostrvima. Izbor vrsta: odgovara prirodnom predelu svake zonejedinstvena kompozicija. Vrste: osnovne domaće karakteristične za prirodno stanište. 30. Dečiji i zabavni parkovi Zabavni - javni, aktivni odmor i zabava. Objekti locirani u grupama po vrsti zabave, lakša organizacija i orijentacija. Grupa - platoi povezani pešačkim stazama i okruženi drve-žbunastim zasadima; odvojeni travnjakom ili grupom. Centar kompozicije glavna aleja/plato; zastori, provetravanje, senka(Prater-Beč; Diznilend;Tivoli-Kopenhagen) Dečiji - igra,zabava,sport,kultur-prosvet. Može biti deo gradskog. Povoljni higsanitar. i mikroklim.uslovi. Zaštita: od saobraćaja(100m širine);vetra;buke(10m);prašine. Nisu prolazni, što manje ulaza. Zemljište, reljef,dečija psihologija.Veličina: 60-100m2/posetiocu. Funkcionalne zone: -centralna(event.objekat); -sport-fisk; igra i zabava; botanički sektor; -za predškol.uzrast; -miran odmor; -ekonomski deo; -vaspitni rad i likovno obrazovanje(hvidovr-kopenhagen) po uzrastnom dobu dece. ulaz - plato za roditelje sa decom, u kolicima i igralište a decu od 6g, sa stazama za roške,bice,auto. na izvesnom odstojanju od ulaza - plato i el.za decu 7-14g sa travnim igralištem, bazen za plivanje i P za igru. fudb.igralište - buka i takmičenje.
31.

Organizacija slobodnih površina u stambenom bloku: dečija igrališta, prostori za miran odmor, pešačke i komunalne površine = 20.

Zelene površine magistrala i gradskih ulica - zoniranje uličnog prostora, funkcionalnost, tehničke norme sanitar-higij. i mikrokl.; estetski uslovi. Zoniranje: * z.saobraćaja (kolovoz); *pojas zelenila(zasadi - zaštita od nepovolj.utic;suncepešak,zastor-niža t°;od buke i prašine); *z.pešač.saobrać; *pojas objekata. Zaštita od buke - širina pojasa u granicama regul.linije. *brze saobrćnce 35m; *magistr.ul.(gradskog i reon.značaja sa tramvajem) 25m; *magistr.ul.(gradsk.bez tramv) 22m; *magistr.ul.(reon.znač.bez tramv) 18m; *stamb.ul. 9m. Efikasno:dvospratni drvenasti i žbunasti zasadi, žbunje potpuno pokriva prostor između drveća; gusta kruna sa velikom lisnom masom; šiblje koje podnosi senku. 3-6redova <512db. Tehn.norme 12m minrazmak između građevinskih linija. ≤6m širine kolovoza. drvoredi od uobičajenih vrsta. ako je manja širina onda drvored samo sa osunčane strane. Niske zgrade - retka kruna; visoke zgrade - više deblo. Kod jednostranih: trotoar je 6m širok, kolovoz 6m, kontra trotoar ≥3m(ulič.osvetljenje). Razdelne trake razdvajanje kretanja suprotnih smerova 3-4m širine. Osnovni el. je travnjak. *3m širine (travnj+razvučene grane šiblja); *4m širine (2-3 reda šiblja
32.

Pažnja! . pa samo ponegde (stanice.ul (širina trot >4m. jame na travi. bučni deo terena . pravac. Magistr.Zone.značaja 3m.zasadi.5m). *učvršćivanje kosina. Prozore ne okretati ka severu. stambene 2.fiskulturno-rekreativni *Organizacija 25-35m2/učeniku . zelenilo Psihofizički razvoj deteta Praktični deo nastave: . reonsk. drveće na padinama nasipa. Kompozicija zelenila parterni karakter. kandelabri 70cm od ivice kolovoza. 33. jedna vrsta.nasipa i useka. Vrste: guste krošnje. Popreč. baštice >6m. šiblje u vidu bordura.5-5%. a pad 0.zgrada.dvorište i sportski tereni (geometrijski i pejzažni) *Školsko dvorište 4m2/učeniku uz glavni ulaz izolovano od ulice školski izlaz/ulaz veličina-oblik zastor. Trotoari za pešake lokalni kolovoz/zelena traka 6m između kolovoza i trotoara. prilazima i mostovima. raskrsnice.jedna smena >6m2 (10-15m2) Mirne P-ne bliže su učionicama.profil h=15cm.5% do ≤6%). Brzina auta ne dozvoljava sagledavanje cvetnjaka.otvoriti vizuru ka gradu. pešački prelazi). dinamika(promena na 50m). instalacije podzemne i nadzemne. objekta i trotoara. sadržaj. drveće uske krošnje sa žbunjem).iz položaja pešaka.visine 1. smena fenoloških aspekata.5m.6ha gde nema kolovoza . pod rešetkom. prekidi ispred značaj. drvored na 5-15m.karakter ulice. Kompleks 15m od škole stil . a ivične imaju sanitarno-hig-značaj. Raskrsnice i prilazi P=2. padovi podela prostora *Sportski tereni veza sa salom da ne smeta nastavi izolacija od ulice *Normativi za aktivnost: .3-11. travnjak+šiblje (h=70-75cm). uslovi isti za sve +vidljivost!. Visinsko raščlanjivanje cvetnim zidovima koji se ne sade sa kolovozne strane.pad(1-1.2-1. Kompleks školskog dvorišta . Srednje trake razdeljuju suprotne smerove. domin. Dubinski planovi .stručno-ogledni deo .dalje.vetar. Popreč. Kompozicija .

penjanje. voćnjak. nošenje. trčanje.5m2/učeniku *Saržaj: .atletska staza (4x80m) . cvetnjak.0. gimnastika.odbojkaško (2) .5-1% + drenaža *Školski vrt 4. Zelene površine specijalne namene 1.skakanje. rasadnik najpoznatije vrste terarijum za zoologiju insektarijum akvarijum kućica za ptice *Platoi . hodanje..meki asfaltni/tartan. izolovanom delu sopstvena kreacija učenika povrtnjak.atletika.10-14god . sportske igre *Igralište 1.vratilo * univerzalno igralište zastori . element igre .univerzalno travno igralište .izolacija kompleksa tampon . kuhinja .izolovano *Zelene površine obodno .tenisit padovi .0m2/učeniku dopuna nastavi biologije u mirnijem.uz izlaz iz sale .jama za skokove . puzanje.košarkaško (2) .travni poligon (2) .7-10god . sanitarno-zaštitne zone .širok i gust (četinari i lišćari) vrste su bez bodlja i neotrovne drvo 100-200/ha žbun 1200-1500ha egzote *Ispred skulptura slična arhitekturi zgrade 34.5m2/učeniku (travno) *Vežbalište 8.letnje učionice Ekonomsko dvorište kotlarnica.između industrije i stanovanja .

zagađenje.vetar. odnosno dotok svežeg vazduha do centralnih zona grada. vezivanje zamljišta Zaštitni pojasevi se formiraju kao višefunkcionalni biljni kompleksi u granicama građevinske zone.+ br. zaštitni pojasevi . lokalnih uslova. učvršćuju 5. vodozaštitne zone .2. prečišćavanja i dotoka svežeg vazduha sa periferije ka centru. ako se formira na račun prigradskih šuma i parkovskog tipa ako se formira na račun novozasađenih zasada. sa funkcijom zaštite gradske teritorije od vetrova. Veličina zaštitnog pojasa .duž puteva i pruga od vetra i snega 3. prašine i snežnih nanosa. da se smanji dužina unutargradskih zelenih veza.. Plan i izbor vrsta Ekološki funkcionalni podsistemi sa funkcijom . poboljšanje organizacije rekreacije stanovnika i formiranja umetničkog lika naselja Zauzima velike P-ne koje bi se inače koristile ekonomičnije.umanjuju isparenja.stanovnika (koriguje) 5-10km oko većih gradova >500m srednjih i većih 60m ostalih malih Vetrozaštitni pojas . asadnici.smanjivanje nepovoljnih uslova makrosredine .Planiranje Smanjiti površinu i postojanje zaštitnog pojasa da se zeleni masiv sa periferije približi gradu. ali istovremeno i kao rezervna P-na za kasnije plansko širenje.saobraćajnih i komunalnih za prigradsku zonu Sastav . Vetrozaštitni i vodozaštitni (planiranje i izbor vrsta) pojasevi. zagađenje. Zabrana izgradnje bilo kakvog objekta osim: .. cvetni kombinati 7.postojeći zasadi visokog rastinja.šumsko-privrednih . da bi se što više pojačao proces izmene vazduha. Može biti šumsko-parkovskog tipa. voćnjaci .rekreativnih . groblja 35.dozvoljeni . protivpožarni zasadi 6.širina zavisi od veličine naselja. Nije smetnja širenju grada. vetrozaštatni za naselja 4. Služe za ograničavanje divlje gradnje i prekomerno širenje naselja u horizontalnom smislu.

podignute u cilju regulisanja vodnog režima i obezbeđivanja visokog nivoa uređenja priobalnih teritorija. komunalno-tehnička . a onda malovredna poljoprivredna zemljišta 5. ne gusti zasadi uz tok .sanitarno-zaštitni rasadi 2. neophodne hidrofilne (jova. vrba. zaštitna . Širina pojasa .tok . poljoprivredna . II .Analiza: .Projektovaju prethodi: .prigradski parkovi (odmor i sport) 3.poljop.može i plaža 8. zasadi od raznovrsnog drveća u različitim kobinacijama zavisno od zemljišnih uslova i pozitivnog uticaja na hidrološki režim i mikro klimu 7. . šumske zasade eksploatisati 3.. → izbor vrsta.objekti i mesta za odmor uzvodno Podvetrena strana . sadnja vsta u skladu sa privremenim korišćenjem zemljišta 4.P-na vodotoka /ha/ >100m . kamen) saniranjem se povećava teritorija namenjena odmoru Vetrozaštitni: I .. .biologije područja.za lakši povetrarac provetravanje Vodozaštitni pojas → zemljište efikasnije upija padavine → sprečene poplave *zemljozaštitna *obaloutvrdna *vodozaštitna f-ja Vodozaštitne zone podrž.pedologije. . formirati gajeve i šumarke .geomorfologije.komunalni objekti i industrija nizvodno Sredina . zelene P-ne duž reka i akumulacija. pošumiti najpre priobalne teritorije. P-ne i voćnjaci 4.zasad ≥10m pod travom 9. Podela na funkcionalne zone pri projektovanju: 1. . pokrovnost ≥30% (i više ka vodenoj P-ni) 2. trska.na pravac dominantnog vetra. rekreativna .poljoprivreda Nepogodna područja (plavljena. spec. zabarena.objekti Navetrena strana .smenjivati sa otvorenim livadama i poljima 6.klime. erodirana. ševar) 36.geologije. Kompoziciono rešenje pratećeg zelenila puteva u prigradskoj zoni .≥ 1000ha Vodozaštitne mere: 1.do 25ha 3000m . pojas vod.

primoravaju vozača da usmeri pogled na trasu puta .-Dugoročno planiranje Dolazi do proširenja i promene trase -Projekat sadrži tehničke podatke: lokalitet.dekorativni lišćari *Slobodni ažurni zasadi Nalaze primenu temo gde se obezbeđuju bankine ≥2m Kroz teren nekoristan za poljoprivredu . delova dužine 100-120m pod uglom od 30° u odnosu na osu Jednorodnost fona ove zone se otklanja sadnjom (npr. Ako preseca ili tangira vodeni tok ili P-nu. slobodni . danas se koriste samo na ulazima i izlazima iz naselja i za naglašavanje promene pravca puta. način sadnje. šumski komplexi. održavanje sadnog materijala -Radovi se sagjledavaju sa gledišta: životne sredine. Rekonstrukcija puta → sačuvti vrena stabla *Drvoredi Do skoro su bili jedini oblik ozelenjavanja. -Monotonija → smanjena pažnja vozača -Gepmetrizacija je strana prirodnostri Biljni zasadi: drvoredi. i snegozaštitni pojasevi. ali pošto grubo dele prostor. predlog mehanizacije za sadnju.brže zamaranje Uveče bacaju senku na put i smenu osvetljenih i zasenčenih delova Moraju se prekinuti na mestima proširenja.bezbedno Vizuelno stvaraju neprozirne zelene zidove koji zatvaraju pogled na okolne predele. škarpe useka i nasipa.ažurni zasadi -Pojedinačna sadnja vetro. uz četinare) . treba rekonstruisati drvored i povezati put sa novim elementima predela *Snegozaštitni pojasevi Samo tamo gde su neophodni Shodno reljefu i pravcu dominantnih vetrova Istražiti mogućnost stvaranja prodora u spoljnoj liniji snegozaštitnih pojasa u vidu poj. travne i cvetno obliovane uske ivice outnih bankina. za usmeravanje pažnje putnika Udaljenost od trase puta minimum 4.5-5m . karaktera saobraćaja. mogućnosti održavanje *Kompoziciono rešenje Zadatak je povezivanje putnog pojasa sa karakteristikama lokalnog prirodnog okruženja Izbegavanje većeg narušavanja predela pri trasiranju puta i harmonično uklapanje linije puta u okolni predeo.

5min .Mala ulaganja → visok dekorativni efekat Vertikalno zelenilo podrazumeva funkcionalno i estetsko obogaćivanje fasada objekata. strane stvara neprijatne utiske Srednja brzina 60-70km/h sa vremenskim intervalom sagledavanja od 2.raščlanjivanje .maskiranje . dužine intervala između zasada je 140m. Veliki broj koloritnih i prostornih akcenata . sa dr. neophodno za sagledavanje okolnog predela Brzina kretanja vozila određuje: -dimenzije kompozicije -širinu međuprostora *Pošumljavanje Bez tesne veze sa oblikovajnem puta. vertikalnim elementima .zasadi u skladu sa pejzažnim → racionalno = -voćnjak -medicinski -medonosne -tehnički +Platon (odmorišta9 +Putne oznake (ne suviše) 37.estetika . list.5-3.mikroklima .izolacija . Principi pri izboru vrsta za vertikalno zelenilo .Približava prirodu stanu povezujući zelenilo enterijera sa slobodnim zelenim prostorom .Gde preseca ili tangira šumski fon Vodene P-ne ili tokove → Ako prelazi kroz predele sa pejzažnim motivima U brdovitim i planinskim područjima posebno za zamenu i prekid drvoredima Ponavljanje na velikim dužinama istih rešenja .puzavim biljakama.Ukrašava objekte . plod 4-5god → 15-20m *Funkcionalnost . Min. cvet. potpornih zidova i dr. Na terenima nepogodnim za druge namene dopuniti dekorativnim po fenološkim osobinama +Ekonomično .promena karaktera ozelenjavanje može biti minimum na 2-3km.nepoželjno snižava umetničku vrednost pejzaža monotono i pogoršanih uslova.

campsis) 38. podzemne vode -analize i kartiranje -tekstovi i tabele -tipovi zemljišta i njihova fizička.5m .zelena fleka *Izbor vrsta u skladu sa: . -pojedinačne zelene fleke.jako kamenito. mehanička i hemijska svojstva *Reljef→ fizička pristupačnost → odvodnjavanje (nivelacija) *Hidrografsko istraživanje -prisustvo vodenih tokova i površina -režim podzemnih voda -oticanje površinskih voda .grupe puzavica jedne vrste na 2-2.nekoliko vrsta puzavica u određenoj naizmeničnosti: -vertikalni elementi.kao i za sve dekorativne .zaštita od sunčeve radijacije (50%) (vitis. -zeleni pojasevi . partenocisus. vetrovima → sastav biljnog materijala zaštita od vetra lociranje pojedinih objekata *Pedologija i Geologija → pogodnost za rast vegetacije -šumsko uzgojna svojstva -uslovi . periploca) .svetloljubive vrste i otporne na sušu (lonicera.jedna vrsta puzavica . aristolohia) Expozicija zgrada uslovljava izbor vrsta: .severna strana (hedera.zasenčenje stanova. poligonum. vlažnosti vazduha. lonicera) . balkona (vitis.*Kompozicija . hedera.varijacije usled promene reljefa + informisanje o režimu buke i čistoći vazduha Klima i Mikroklima . kretanju t°.zaštita od prašine i buke (partenocisus. partenocisus. peskovito. Značaj analize uslova sredine kao analitičko-studijskog dela projekta Proučavanje prirodnih uslova Kompletno terensko istraživanje Zbir i sistematizacija komponenata predela *Klima .opisi i tabele o padavinama. slano.južna i zapadna strana .funkcionalni zahtevi . aristolohia) .

Rekreativne aktivnosti u zavisnosti od uzrasta korisnika i mesta za njihovu organizaciju Karakter korišćenja . Slobodnije rešenje .podela sportskih komplexa: . Otvoreni i zatvoreni sportski objekti 2. *Sportski park stambenog kompleksa . Sami se izoluju od stambenih objekata .→ drenaža zalivanje stvaranje vodenih P-na *Vegetacija .optimalna sredina za aktivan odmor stanovnika . dečije P-ne za igru. povremeno korišćenje.zdravstveno stanje. sistemsko. sanitarnohigijenskim i mikroklimatskim zahtevima. *Sportski park gradskog reona .fitografska i dendrološka istraživanja Izdvajanje fitocenoza . zasenčene šetne staze i aleje.živopisne poljane za igru.aktivna rekreacija i sport . sportske igre i zabava.objedinjuju polja za treniranje i borilišta u komplexe razdeljene zelenilom 2. Bočne strane fasada se postave ka igralištu. i dekorativna vrednost) =dekorativni zasadi u okolini (opis i analiza) autohtone vrste i egzote =potencijalna vegetacija okoline .namenjeni određenom krugu posetilaca .opis i ocena → spontana pojava određene vegetacije =dendrološka istraživanja inventar postojećih zasada ili pejzažna taksacija (po grupama ili pojedinačno . rekreacija zdravstvenih grupa *Funkcionalne zone: 1. vitalnost. travnjaci otporni na gaženje.da nisu izmenjeni uslovi 39.komplexi ograničenog korišćenja Sportski objekti javne namene su normirani za celodnevno. o funkcionalnim i metodološkim karakteristikama i zahtevima komfora i bezbednosti.treninzi. Lociranje svih objekata se ostvaruje vodeći računa o urbanističkim.oni koji opslužuju širok krug stanovnika . Sportski objekti se lociraju kompaktno . Koristi se reljef terena >50% biće pod zelenilom. paltoi za miran odmor.buka. Zona za sportsku igru i zabavu 1.

pristništa. U prisustvu vode.plaže.Ekspozicije jug. Udaljeno 100-150m od ispusta za prečišćavanje otpadne vode. zona za odmor. sportske objekte za različite vrste sportova za takmičenja i treninge Mesta aktivnog odmora stanovnika Planiranje . u obalnom pojasu . severne.Pad obale 1:10 do 1:7 . ribolov *Parametri za projekat plaža: . veslačkih stanica.Širina priobalnog pojasa na mestima organizacije plaža ≥50m . Zona za odmor i opštefizičku pripremu 4. voda. čamci. kafei. ne treba je presecati komunikacijama obavezna izolacija od saobraćajnica zelenilom 3.Funkcionalne zone: 1. JZ i JI.Bliže ulazima. Vezano za objekte manifestacione zone. vegetacija Zoniranje teritorije po grafikonu kretanja .terenske aktivnosti -Zdravstveno . Veza sa celom teritorijom 40. U dubini parka izolovano od objekata masovne posete i od izvora gradske buke.rekreacija širokog kruga stanovnika Mesto slobodnog aktivnog odmora → sport *Gradski sportski parkovi Namenjeni stadionima . SI i SZ obale vodenih P-na kako bi imali najbolju insolaciju.uključuju sportsku aremu sa tribinama. veza sa stanicama i parkinzima 2. Oprema i uređenje kupališta i plaža *Izbor mesta . -aktivan odmor sa igralištima -platoi -poljane za sport i rekreaciju -miran odmor sa mrežom šetnih staza i platoa -dečija zona i korišćenje prirodnog reljefa 4. tj. Zona objekata za treniranje 3. brodskih maršruta.-Učilišno . Administrativno-upravna zona 1.mreža šetnih aleja prostori za odmor reljef. Glavni manifestacioni sportski objekti 2.

Dubina vode na delovima za plivanje dece ne treba da je viša od 0. suncobrani.zasenčene P-ne . *Koeficijent smene korišćenja plaže = 1.klupe. ležaljke.7m.3-0.ulazi u vodu .kiosk za plivački pribor .Dubina vode na 60% P-ne ne treba da je viša od 1. česme. Zaštita kupača od neprijatnih vazdušnih strujanja. Park-šume .4m . peščano ili šljunkovito. Nagli pad dna izaziva brzu promenu toplote vodene mase. zabavu. 41.7m. naslonjače .služba za spasavanje *Ozelenjavanje Livadski izdržljivi travnjaci Drveće i žbunje za raščlanjivanje prostora na delove.Brzina toka na mestima masovnog kupanja 0.mestu . garderobe .kiosk za piće. razl.1-0. →izolovanost kupača →racionalno korišćenje pojedinih delova plaže za igru.toaleti . a za njihovu igru 0.5m/sec . *Oprema: . miran odmor. lociranje na J.P-ne za odbojku ..Dužina obalnog pojasa je 0.P-na peska ili travnog pokrivača 5-7m2 na jedno kupališno mesto .administrativno-upravna zgrada .kompleti tuševa .k. a u njihovom planiranju računa se da će 10% gradskog stanovništva koristiti odmor na vodi. Dubina vode se postepeno povećava do ≤1.5. bife . oprema. širina vodenog prostora do dubine dostupne za kupanje jako se skraćuje.svlačionice.uređenje.k. JI i JZ ekspozicijama.ambulanta . oblika i veličina sa preovlađivanjem slobodnog prostora.50. Ako je poprečni nagib podvodnog dela plaže >1:20.mesta za kupanje decembar .10m2/j.4m Dno na mestima za kupanje je blago nagnuto. zelenilo Osnova su zelenog pojasa gradova Često se usled porasta gradova → gradski park .P-na vodotoka 8.mestu .Pad dna 1:20 do 1:50 .5m/j.

Obezbeđenje saobraćajnih uslova => .objekti za održavanje ( mesta za odmor na klupama.trasiranje mreže → živopisni pejzaži .horizontalno i vertikalno daljinske vizure i vizuelni prodori Preovlađuju prirodni motivi 3. sportska igrališta . Rešavanje odnosa svetlo-senka => Promena šuma → park-šuma Uklanja se prestarelo drveće → slobodne P-ne.glavni deo .tvrd zastor (samo za ekonomske potrebe) . oznake za orijentaciju) 2.Normativ: -Veliki grad .poljane za igru.određeni broj puteva i staza ka unutra .posećenost .specijalne staze za jahanje . rekreacija) .600-700m2/posetiocu Optimalna veličina se odražava njenom dispozicijom i njenim položajem u odnosu na saobraćajnice *Funkcionalne zone: I Zona masovnih aktivnosti .parkinzi u perifernim delovima .vodene P-ne *Lokacija Rubna naselja sa šumskom vegetacijom. šumske livade Raznodobne sastojine Razuđene ivice . nastrešnice.održavanje . posetilaca II Zona mirnog odmora .meka podloga (slobodnije. proplanci.800m2/posetiocu -Mali i srednji . Izrada kompozicije i veze park-šume sa okolnim predelom Trasiranje puteva i rekonstrukcija rastinja → namena -trase za trčanje . Najpogodnije su mešovite šume raznih visinskih kategorija sa dosta vrsta *Rekonstrukcija 1. Dopuna aktivnosti + oprema => Planiraju se objekti i njihov raspored.objekti za opsluž.sistem pešačkih i biciklističkih staza .šetnja i aktivan odmor .pored glavnih saobraćajnica .

već se bira lokalitet). na proplancima. stazom i van staze.sačuvati semensko rastinje. .dostojno uređeno. od vizura.0m.a pre svega: tamo gde ima -prirodnih vrednosti i gde postavljamo neku -društvenu aktivnost za duži boravak.da se izbegne današnji karakter . zoniranje Bogati . visinske razlike.negovati travnjak (ne zasniva se nov.5-2. vatru. Kroz park-šumu . kapela reprezentativno za porodicu Prostor za izražavanje poštovanja . . Za duži boravak + nastrešnica. . .-naučne i programske staze -staze za bicikliste.funkcije: . lociraju se na udaljenoosti 15-20min brzog hoda. jahanje -pionirski logor -prostor za narodna veselja *Kondicione staze za trčanje .Vidljive sa veće udaljenosti.Nastrešnica .Klupe .definicija. obrađena oblovina.udobne.rekreativni i društveni značaj . Konačna rekonstrukcija vegetacije *Park šuma .Orijentacione table .izgradnja spomenika. mestima za sunčanje.planinski potok ili ravničarska reka .visoka proizvodnja O2.prirodne lepote predela. Groblja .očuvati odnos svetlo-senka.danju i pred odlazak na posao se trči i koriste se gradske ulice koje nisuhigijenske. nepotrebne su klupe radi više prostora.zadržati efektne vizure. . grobnica. . vrste.efekti žuboreće vode 42. .sačuvati solitere (seča okolo) *Voda: . Raspoređuju se zavisno od terena i duž trase.naučne i dr.vodeno ogledalo . jednostavnog oblika (sl. užinu. . 4. stazama za trčanje sa elementima za kondicioni trening *Oprema . Za -zaštitu od nepogoda. a mogu biti jedna naspram druge na 1. intimnosti i komunikacija.postavlja se na udaljenim mestima. Bolje više manjih na rastojanju. . Unutrašnji prostor počinje da se uređuje prema jedinstvenom planu . Udaljene međusobno. kao na planinskim stazama).kroz senku i sunce. upoznavanje sa rastinjem . staze.trim staze sl.

saobraćajnice (min 300m).van stambene zone (min 500m).biotički f. . putevima).generalnim urbanističkim planom: 1. voda iz vodovoda (ne bunar) 3. ni nagnuto) . a koji ne presecaju gl. nadmorska visina (ni ravno.demografski f. *Kompozicija: . Stvoreni uslovi: .veličina groblja . . saobraćajnice (prilazi groblju ne ometaju normalan saobraćaj na gl.broj stanovnika po groblju.hidrološki f.000 stanovnika ┐ 11% stopa smrtnosti├→ 30ha (bruto od 3m2 po stanovniku) 25 god vek počivanja ┘ neto P: grobnog mesta = 2.formiranje proplanka za razvejavanje pepela .mat.poboljšanje izgleda postojećih .edafski f.izgradnja vrtova sećanja. ocedno i lako) . sigurnost u odnosu na zarazu..lokacija .NE! .zdrava lokacija.udaljenost groblja od grada ≤15km .razrada problematike novih grobalja .klimatski f.nivo podzemnih voda sa max i min kotama (na dubini >3m) .uređenje šumskih grobalja *Planiranje: .stopa smrtnosti planira kapacitet budućeg groblja . .Posebni uslovi: . . ako je organizovano sahranjivanje kremacijom . udaljeno od gl.znatna udaljenost groblja od površinskih voda i izvorišta pitke vode.00m2 → za urne 0.sanitarno-higijenski f. nagib i expozicija.geografski faktori .socijalni f.pravilan izbor lokacije u odnosu na nivo podzemnih voda.vlažnost zemljišta (ne suviše do 2m.dobra poroznost zemljišta sa prisustvom O2 koji pomaže raspadanje. . *Obezbediti uslove za raspadnutu org. vek počivanja (rotacioni turnus) 100. otkloniti sve mogućnosti širenja zaraze: . . Prirodni uslovi: . -vetrovi prema naselju .tip staništa i najpovoljniji predlog izbora biljnih vrsta 2.teren. . stopa smrtnosti.64m2/urni . . .(neukusno). Putevima povezano sa naseljem.

jedinstveno uređenje . ruža 4.bruto P: grobnog mesta = 3.vrt sećanja .neukusno (prozorčić. venčić) .Zahvati poboljšanja: 1.servisne P-ne .slobodno izabrani spomenici i njihovo uređenje .mogućnost širenja *Funkcionalno zoniranje . pod kamen u cvetnoj leji ili travnjaku kolumarijum . Tu se smeštaju i mesta za odmor pored ulaza.saobraćajne P-ne *Odnos P-na za sahranjivanje prema ostalim (60:40 do 40:60%) 60% .određena 3 tipa spomenika.ostali sadržaji *Problematika novih grobalja Pretpostavka o kremiranju ili ne kremiranju *sekcije (pravilne i nepravilne): . a vodi se računa o veličini zbog objekata senka + zelena boja različitih nijansi → mir *Postojeća groblja* .zatravit 3. a jedinstveno uređeno groblje . u urne i i razvejavanjem. higijenski i ekonomski. jedinstvena obeležja *Vrtovi sećanja* .22m2/urni .trg za ispraćaj sa objektima visoko gradnje 1% . sporedne staze .leje perena.parcele sa grobnim mestim .38m2 → za urne 1.zaslužni građani .kapacitet grobnih mesta .travne trake ili cvetne leje sa položenom memorijalnom kamenom pločom .grobna mesta 20% .zaštitni zeleni pojas i parkovski oblikovan prostor 16% .Kramacija .P-ne za saobraćajnice 3% . namenom . zapuštena grobna mesta .pojedinačne memorijalne ploče i uređenje grobova u sekcijama . .Okolinu poboljšavamo formiranjem zelenog pojasa od grupe drveća i šiblja sa trasom rekreacionih staza.odmor sa klupama 2.proplanak za razvejavanje pepela *vegetacija je karakteristična za groblja.etički.parcele sa spec.visoko zelenilo raščlaniti na manje vizuelne celine više grobova uklonjeno .

izrazito cvetno šiblje ili cveće -grobovi pojedinačni ili skupine -staze su travni puteljci sa nešto kamena. a u jednom delu se postavlja ploča sa imenima *Obredni prostor* Prostorije: hladnjače.plan rada na projektu 2. Obredni kamen i centralni simboli u vidu luči.formiranje programa .samo onda kad investitor nije na vreme naručio projekat ili su neophodne ispravke prvobitnog projekta *Deo po deo projekta .zeleni pojas Poštovanje kompozicionih i saobraćajnih uslova Parkinzi i staze od čvrstog materijala *Šumska groblja* Nekad uz spomenike. Faze procesa projektovanja Proces projektovanja se može odvijati na više načina: * U hodu sa izvođenjem radova . Vaze. o projektu . kapele Nadovezano na okolinu . Proplanak oivičen četinarima. danas samo memorijalne ploče. Formiranje projektnog zadatka . info. Konceptualizacija rešenja .snimanje i analiza postojećeg stanja 3.usled potpisivanja ugovora za izradu kompletnog projekta -Redosled koraka .prostorni inventar .formulisanje projektnog zadatka .upozavanje sa osn.usled nedostatka novca *Celovito .pronalaženje projektantskog posla .kompletiranje osnovne podloge . Pokrivači tla ili cvetne leje. zatravnjen.Sadržaj: 1. Istraživanja i analize .Razvejavanje na proplanku na zavetrenom mestu. samo glavne su od čvrstog materijala -neravnine savladane terasama i škrapama sa prirodnim stepeništem -orijentacija oznaka groba brojem sekcije na glavnom planu groblja -optimalni uslovi retka mešana šuma sa podzemnom vodom max ispod 2m od nivo zemlje -lociraju se uglavnom na brežuljkastom terenu brdskih područja TEHNIKA PEJZAŽNOG PROJEKTOVANJA 43.

.opremanje glavnog projekta Redosled koraka zavisi od niza okolnosti..prezentacija rešenja 5. Uslovi za izradu projekta (šta prethodi početku projektovanja) +Pripremni poslovi: *Pronalaženje projektantskog posla* .razgovor sa investitorom .praćenje oglasa u novinama . od vrste objekta projektovanja.) ...koncepcija rešenja 4. veličina prostora.informisanost o zbivanjima u stručnom krugu . Uslovi za uređenje lokacije.idealna teorijska funkc.razrada idejnog rešenja u izvođačke crteže .vodilja ..upoznati urbanističke planove.funkcionalna šema konkretnog prostora . što je slučaj kod iskusnih projektanata.kompozicioni plan .. vrsta posla..obilazak terena sa investitorom (tip objekta. zahtev investitora.traži se geodetska podloga (postojeća ili nova) u odgovarajućoj razmeri.projektovanje elemenata prateće infrastrukture .razrada osnovnih ideja . Mali prostor moe i samostalno da se meri . jer je često vraćanje na prethodni korak Ponekad se faze preskoče ili odrade rutinski. Izrada tehničke dokumentacije . od konkretne situacije.učešće na konkursima (afirmacija) Ponekad je potrebno ponuditi i idejno rešenje da bi se dobio posao za izradu kompletnog projekta *Prokupljanje osnovnih informacija o potencijalnom projektu (objektu)* . 44.. od projektanta Raspored poslova nije linearan. infrastruktura. Kompoziciono oblikovanje (finalizacija rešenja) . Projekti koji odstupaju od planova nisu odobreni .oglašavanje u medijima .prikupe se pre ugovaranja i početka projekta (lokacija.pronaći investitora i ponuditi mu usluge.. .oblikovanje detalja .) .razarda kompozicije .šema . stanje.saradnja sa izvođačkim firmama .

posebno bitno za velike projekte .iskustva ..da investitor definiše cilj i napiše projektni zadatak .konkursni materijal. = 5-12% predračunske vrednosti za izvođenje objekta ≈ 5% za velike i jednostavne prostore ≈ 10-12% za manje objekte Procena unapred: ako investitor traži. .u razgovoru sa klijentom..dogovor o ceni projekta.angažovanje stručnjaka (glavni projektant ..plan nabavke potrebnog materijala i dr. troškova 45.podela posla u radnom timu .*Određivanje cilja projekta* *Formulisanje projektnog zadatka* .istovremeno sa formulisanjem projektnog zadatka . to je projektni zadatak na osnovu kog radi projektant + može i. ..veličine i vrste projekta .. 1:100 .vremenski plan (početak rada. za idejno rešenje bez predračuna na osnovu: .zatim se pristupa *Potpisivanju ponude i ugovora (pismeno) . osnovne smernice projektant stavlja na papir .potrebe angažovanja drugih stručnjaka . Istraživanje i analiza lokacije *Prostorni invetar* Kompletiranje bazne podloge .formira se strategija projekta ..projektant i investitor* +Plan rada na projektu .materijalnih troškova .slika mogućeg stanja je u glavi projektanta .procene obima posla i utrošenog vremena .vođa tima) . trajanje pojedinih faza.broja dnebnica za rad na terenu ..projektant definiše cilj projekta .konačni tekst potpisuje investitor.završetak posla) . pretpost. Dostavljamo pismenu ponudu sa vrstom i obimom usluga i cenom usluga.detaljni dogovor projektanta i klijenta .osnove Geodetska podloga ne sadrži sve bitne elemente Vlasnički list je često jedini (1:500) Prilagodimo podlogu odgovarajujćoj razmeri: mali objekti 1:50.odredi se radni tim .

namena okolnog zemljišta .karakter susedstva . olovka. potenc/probl: za sankalište zimi. gl.] Sve beležiti direktno na radnom crtežu *Elelmenti za analizu 1. pogled iskoristiti mestom za sedenje.blizina institucija .prisustvo zagađenja . Ucrtavamo nešto što nedostaje.ankete među stanovnicima . fotoaparat. Prostorni kontekst (položaj lokacije i okoline): . Analizira se sama lokacija 2. Analizira se: neposredna okloina.ulica je bučna. *probleme i *potencijale ANALIZA zahteva misaono rasuđivanje i predviđanje i sastoji se od: konstatacija: tačka sa koje je otvoren pogled na crkvu. Terenski rad projektanta (geodetska podloga. 1:250 veliki objekti 1:500. problem: sadnja zelenila ka ulici.kapacitet (opterećenost) prostora . 1. tekstualna objašnjenja i tabele) CILJ analize je registrovanje i analiza svih važnih elemenata koji mogu opredeliti rešenje. blok za skice. padomer. Teren obići više puta: u različite dane i različito doba dana *Projekat ili rekonstrukcija velikog i značajnog prostora: ... beležnica. obrasla šibljem. severna kosina 20-30% nagiba.arhitektonski stil okolnih objekata . potrebe korisnika. [analiza: potencijal: vizura ka crkvi se ne sme zatvoriti..materijali i teksture . odnos korisnika prema prostoru 3. metar.) uz sve ovo i literatura (podasi o lokaciji) 4.srednji objekti 1:200.studije pre projektovanja . 1:1000 Proverimo tačnost podloge obilaskom terena.pravna ograničenja za gradnju .buka i farovi sa ulice ..pristup lokaciji .bioekološke osnove (precizna podloga postojećeg stanja. Potrebno je utvrditi *karakter prostora. *Analiza stanja* Utvrđivanje onih karakteristika prostora koje mogu da utiču na rešenje ili ukažu na pravac rešavanja. staza za sankanje da je bez šiblja.

vrste .površinske vode (potoci.potencijal retenzije 4.postojeća drenaža (prirodna ili veštačka) . bare..locirati postojeće biljke na planu .opšte karakteristike klime (iz literature) . Vegetacija: .prečnik 1..razvijenost vegetacije 2..sezonske promene ↑ (plavljenje) . Hidrološke odlike (terena i drenaža): .oseditost 5.preporuka (ukloniti ili zadržati) .3m (u visini grudi) .izraženi elementi obližnjeg reljefa .visina .nadmorska visina (min i max) .izrazite strmine i erozija .blizina i veze sa zelenilom .najosunčaniji delovi terena .zone različitih kategorija nagiba . zabarena mesta .prečnik krune . zrelost i visinu) 6.depresije u terenu 3.visina debla čistog od grana . Klima i mikroklima: .ograničenje za razvoj stabla .bolesti i štetočine .zone u pretežnoj senci .za veće P-na pod vegetacijom (odrediti granice različitih biljnih formacija gustinu krošnji.karakteristike habitusa .) .tip zemljišta .plodnost . Zemljište: . Topografija (reljef): .dubina .vlažna.linije vododelnica i pravci površinskih oticanja .energija (izraženost) reljefa .nivo podzemnih voda i sezonske promene .mišljenje klijenata .kiselost ili baznost → plodnost .

podrumski prozori (sa visinom) .pešačko kretanje u prostoru . struja. Postojeće zgrade: . zid.materijali fasada .mesta najizloženija vetru 7.) . Mali građevinsko-arhitektonski elementi: . Korišćenje pojedinih delova prostora: .odrediti trase podzemnih vodova (gas.stanje 10.vizure iz zgrade na okolinu (zaklon ili ne) 8.dimenzije 9. pasivan odmor.narušeni delovi pejzaža .vrsta korišćenja (rekreacija..najčešći pravci vetrova .biciklistički prilazi (postojeći ili potencijalni) . hidrotehnički uređaji.spratnost (visina objekata) .arhitektonski stil .trase i visine nadzemnih vodova . Površine pod zastorima: . vodovod.glavni i sporedni prilazi . ulične svetiljke .tip objekta (česma. sistemi za navodnjavanje 11. Elementi instalacija: .parkinzi .različito korišćenje u različito vreme 12.problemi održavanja (divlje deponije i dr. Komunikacije: .prisustvo ivičnjaka .) . kandelabre.materijali . parkiranje) .položaj razvodnih ormarića za struju ...šahte.položaj prilaznih puteva ..) .potencijal nove veze sa okolinom .položaji vrata i prozora u prizemlju ..stanje .položaj osvetljenja na zgradama .postojanje mrazišta .materijali .ucrtati bandere.dimenzije staza i platoa .

*Razrada idejnog rešenja u tehničke crteže* .buka (gde se čuje?) . iskotirana rastojanja.vreme boravka pojedinih grupa .anketiranje potencijalnih .budžet namenjen budućem održavanju 46. padovi.13.sadržaj. drenažni elementi +izvođenje zemljanih radova. radovi na izgradnji građevinskih elemenata Plan zelenila: *Situacioni položaj biljaka. vrsta materijala.utvrditi postojanje prostornih celina . Izrada tehničke dokumentacije . Rešavaju se tehnička i konstrukciona pitanja. građevinske i regulacione linije +Geodetska obeležavanja.aktivnosti u prostoru .vizure iz kuća. oprema.način održavanja prostora .tamni. javno .utisci o prostoru (svetli . kote. visinske razlike.intimno) .ponašanja postojećih . izrada površinske drenaže Situacioni plan: *Situacija parternih građevinskih elemenata. Vizure: .tačke sa najboljim pogledom na interesantne detalje . dimenzije staza i platoa. Korisnici: .mirisi (prijatni ili neprijatni) 15. iskotirana rastojanja između elemenata. Nivelacioni plan: *Situacija građevinskih elemenata.zadovoljava → izrada tehničke dokumentacije To je tehnička dorade rešenja i priprema projekta u oblik koji je pogodan za izvođenje radova. Prostorne celine i osećaji (opažanja): .prostorno lociranje grupa .pogodni za izvođenje radova Zbog različitih grupa radova i različitih izvođačkih firmi.mesta sa pogledom na ružne detalje u okolini .šta su granice celina? . vrste i količina sadnog . postoji više crteža sa svojim sadržajem i služe za različite radove.vizure iz okoline na određeni prostor 14.kućni ljubimci . sa terasa . izohipse. uslovi Kompoziciono rešenje .

*Opremanje* (tehničke dokumentacije) Okvir delovanja projektovanja je regulisan određenim pravilima i zakonima o planiranju prostora i o gradnji objekata. Tehnička dokumentacija Za glavni projekat podrazumeva i određene odgovornosti koja proizilazi iz stručnosti firmi i lica koji je izrađuju.je jedini koji je za izvođenje objekata.Podprojekti .ima stručnjake sa ovlašćenjem za projektovanje .segmenti projekta sa sadržajem elemenata infrastrukture Neophodan stalni kontakt ing-a sa pejzažnim projektom. Preseci: *Poprečni i podužni profili puteva i staza. Projekat treba da je usklađen sa planovima. hidrantska mreža.rešenja u projektu moraju da budu usklađena sa regulacionim planom . kote stepenica +Zemljani radovi. izgradnja građevinskih elemenata.projekat potpisuje odgovorni projektant (sa volašćenjem za projektovanje) . U PA služi za izvođenje radova i pribavljanje građevinske dozvole.materijala. kolske saobraćajnice. škarpe. * osvetljenja: noćni efekti u kompoziciji). *raspored hidranata na P-ni: -potrebe pojeinih vrsta za vodom. +Izvođenje radova na ozelenjavanju. detalji arhit. izrada potpornih zidova i stepenica Detalji: *Uveličani detalji. urađen po pravilima sa određenim sadržajem. detalji mobilijara +Popločavanje. vodovod.ing elektro. Stručnjaci . elemenata.. *Uslovi za izradu tehmičke dokumentacije glavnog projekta* +Glavni projekat . kanalizacija. (npr. *Zakonski propis mora da ispuni: . Glavni projekat treba da je sadržajan i detaljan toliko da se na osnovu njega mogu izvesti svi radovi. konstruktivni detalji. Ostali projekti se izrađuju po potrebi ili po zahtevu investitora.projektna dokumentacija treba da je izrađena u firmi koja je registrovana za poslove projektovanja (ispunjava uslove predviđene zakonom o izgradnji objekata) . prikazi useka i nasipa. ugradnja mobilijara *Projektovanje elemenata prateće infrastrukture* Osvetljenje. niskogradnje + Idejno rešenje pejzažnog projekta . hidrograđ.projekat podleže tehničkoj kontroli od strane druge firme (registrovane za . obavezan u svim slučajevima. da bi se rešenje instalacija uskladilo sa ostalim elementima prostota. Kompletiraju projekat. Posebno važan je sklad: podzemnih ili nadzemnih instalacija sa predviđenim rasporedom sadnje drveća.

. .Opravdava izgardnju.tehničku kontrolu) *Odgovorni projektant .ovlašćen ako: .Sadrži preciznije podatke o mikrolokaciji objekta i njegovu detaljniju koncepciju kao i približnu procenu troškova izgradnje. U PA se ne radi.U skladu sa aktom o uređenju prostora koji proizilazi iz regulacionog plana .ima visoku školsku spremu odgovarajuće struke .Za značajne objekte.Radi se prilikom izvođenja radova na složenim građevinskim objektima i rade inženjeri .Za potrebe izgradnje (na osnovu njega se radi u PA) .Sadrži tehničku dokumentaciju (pravni dokumenti.Razrađuje detalje koji nisu obuhvaćeni glavnim (nedovoljno detalja) .. .izvedeno stanje (za održavanje i korišćenje) . Glavni .Obavezan za važne objekte za koje građevinsku dozvolu daje nadležno republičko ministarstvo.) .. Generalni . . samo za specifične objekte: spomen parkove. Projekat izvedenog objekta Pri (opravdanom) odstupanju od glavnog u toku radova sadrži: .Retko se radi . u zonama zaštite prirode ili kao idejno rešenje u traženju najboljih varijanti (konkurs). zaštita prirode i kulturnih dobara.ima dve godine radnog iskustva .Izrada studija i analiza (uklapanje objekta u prostor. grafički i tekstualni prilozi) Izvođački . Kategorije projekata (nivo obrade i sadržaji) Kod nas Zakon o izgradnji objekata 1995 Postoji 5 kategorija objekata. Idejni Sličnog je karaktera kao i generalni ali: . dovoljan je glavni.Za pribavljanje građevinske dozvole .izvođači radova.Da bi se došlo do osnovne koncepije koja će biti detaljno razrađena na nivou glavnog projekta.ima položen stručni ispit 47. oko kulturnih dobara. velike turističke centre.Retko se radi. uticaj na životnu sredinu.

kontrole. tehnička dokumentacija glavnog projekta.naručilac prijekta. investitor i saglasnost 2. ali pre je idejno rešenje (nije zakonski regulisano): varijante za uređenje i prezentacija investitoru. Kompletno se kopira (određen broj primeraka). Projektni zadatak .U PA glavni je najznačajniji. firme tehn. Projektni zadatak reguliše odnose između investitora i projektanta. slaže i koriči (A4). pravo korišćenja zemljišta 3. izjava projektanta o skladu projekta sa: odgovarajućim propisima i urbanističkim planom 12. Sadržaj glavnog projekta Minimum određuje pravilnik ministarstva. Želje se usklađuju sa urbanističkim planom. Tekst projektnog zadatka sadrži: . sklad sa zakonom o zaštiti projekta (ovlašćeni organi) 5. tako da sadrži 3 celine: I Opšti deo (potvrda pravne valjanosti) II Tekstualni deo (rešenje. *prikazuju proračun materijala i troškove za izgradnju. *Sadržaj: 1. materijal. na osnovu njega se izvode radovi. tehn. i 7. registracija projektantske firme 6. Različita istraživanja i analize 4. i 9. potvrda o izvršenoj kontroli *II Tekstualni deo Tekstualni opis: *objašnjavaju rešenje i način izvođenja objekta. usklađenost projekta sa urbanističkim planom.firme. skald sa urbanističkim planom (nadležni organi) 4. pa ga na kraju predstavnik investitora potpiše. Zadatak piše investitor . izjava izvršioca kontrole o izvršenoj unutrašnjoj kontroli 13. Projektni zadatak 2. Tehnički opis rešenja 3. radovi i cene) III Grafički deo (vizuelni prikaz. kontrole 11. Predmer radova i predračun troškova 5. izjave i prateći dokumenti o podacima za: investitora. potvrda o ispunjenju uslova za odgovornog projektanta i za vršioca kontrole 10.dokument u kome su definisani okviri u kojima će projektant stvarati rešenje. projekt. i izvođački detalji) *I Opšti deo Potvrde. Investitor i glavni projektant zajednički sastavljaju tekst projektnog zadatka. rešenje firme o odgovornom projektantu i o vršiocu unutrašnje kontrole 8. Opšti opis radova 1. registracija firme tehn. 1.

svi radovi su svrstani u 8 grupa: I-pripremni radovi II-zemljani radovi III-izgradnja podloga. Opis: sadržaja.kalkulacija zemljanih masa T2 . Tekst sadrži 4 glavne celine: 1).uslovi sredine + snimak postojećeg zelenila.piše projektant.. elemenata V-ugradnja mobilijara .određena istraživanja za rekonstrukciju (bioekološka osnova .kao samostalno poglavlje ili u okviru specifikacije radova zajedno sa predračunom troškova 3).manual . ivičnjaka. Predmer radova i predračun troškova . detaljnijeopisuje ponuđeno rešenje. regulacija.za dobijanje vrsta i količina materijala za realizaciju projekta → spisak i opis radova → cena koštanja svakog rada posebno → ukupna cena realizacije celog projekta. kompozicija.analiza postojećeg stanja) .6 tabela: T1 . 3.snimak postojećeg stanja sa predlogom sanacije. Predmer materijala . [*analiza kapaciteta.predmer zelenila T6 .obračunske tabele sa vrstama i količinom materijala . nivelacija. vrsta.-opis lokacije i granice prostora -na osnovu čega se radi projekat -koji su urbanistički uslovi i buduća namena -potrebni sadržaji koji se osmisle projektom -tehn. *anketa o korisnicima.predmer (obračun) zidova. Sadrži osvrt na postojeće stanje. ocena vitalnosti i dekorativnosti].. Opis radova . Grafički prikaz . *istorijske analize] 4. visina. Prilaže se tabela . Predprojektne (Različita istraživanja i) analize . visina stabla čistog od grana. prečnik krošnje. cilj . daje sveobuhvatan i detaljan opis predviđenog stanja. Tehnički opis rešenja .predlog sanacije i uklapanje u novoprojektovano rešenje.-arh. [redni broj.zahtevi koje treba ispoštovati -želje investitora oko kompozicionog rešenja -zahtevi komunikacijskih i arhitektonskih objekata i izbor materijala -zahtevi u pogledu rešenja zelenila -zahtevi u vezi rešenja opreme -okvirni sadržaj priloga 2.predmer stepenica T4 . *vizuelne studije.popis stabala sa karakteristikama. rigola i zastora IV-radovi na izgradnji građ.predmer zastora (izrađenih površina) T5 . lokacija. Specifikacija radova i predračun troškova .specifikacija sadnog materijala 2). opis zdravstvenog stanja stabla. prsni prečnik. T3 .

*III Grafički deo 1. stepenice) -elementi drenaže (rigole. Oznake i površine. Kompozicija . kote. Plan zelenila . PTT 9.prezentacioni list idejnog rešenja.staze i platoi.na kraju predmera i predračuna ponove se sumarne vrenosti koštanja svih radova po osnovnim grupama. prikazuje sve lemente prostora (iz vazduha) 5. mobilijar i položaji.daje detaljan prikaz svih elemenata nivelacije. kanalizacija. Daje se ukupna cena za realizaciju celog objekta. Rekapitulacija troškova . odnosno elemenata na nivou površine terena -elementi situacije (staze. gasovod. slivnici. a često se daje i cena po jedinici površine.radi jasnog prikaza konstrukcije i strukture nekog dela prostora ili građevinskih elemenata. Snimak postojećeg stanja . Izvod iz regulacionog plana .VI-sadnja sadnica VII-formiranje travnjaka VIII-održavanje zelenila u garantnom roku U okviru jedne grupe je veći broj operacija . izgradnji građevinskih elemenata i postavljanju opreme. objekti. prikazuje biljni materijal sa precizno ucrtanim mestima sadnje. U okviru svake pozicije se navode količine utrošenog materijala. Nivelacioni plan .izvođački plan sadnje. škrape. Geodetska podloga . Za izvođenje radova na popločavanju. Detalji . platoi) -elementi nivelacije (izohipse. skida odgovornost sa projektanta za odstupanje kota ili površina u odnosu na stvarno stanje koje bi se moglo desiti prilikom izvođenja radova. toplovod. Situacioni plan . Plan instalacija . 7.pozicija. 8. 3. jedinačna cena koštanja. kanali) 6.kontroliše usklađenost projekta sa planom 2. Ovaj list može da izostane → direktno na ompozicionom planu. Za lociranje zelenila se koristi metod mreže kvadrata. dalekovod. nije neophodno da bude u glavnom projektu. postoji 3 vrste detalja: -uveličani detalji planova -konstruktivni detalji -detalji mobilijara 48. popločavanje. zelenilo za uklanjanje. Preseci .to je plan trasa instalacija usklađen sa drugim elementima prostora.Izgledi terena . kablovska. cena realizacije cele pozicije. Kompozicioni plan . padovi. 4). regulacioni elementi. Često se spaja sa nivelacionim planom.prikaz promena u terenu → zemljani radovi elemenata koji se ne vide u osnovi 10.sa planom sanacije. projekat potpune ili delimične rekonstrukcije 4. građevinski elemeti partera. do građevinskih elemenata.pojam i definicija . električne instalacije.Sinhron plan . Ucrtavaju se rastojanja između stabala. broj komada i sl. Tu su: mreža hidranata. Služi kao priprema za itvođenje ozelenjavanja na terenu. sa ugradnjom. vodovod.osnova za rad.

raspored.Kompozicija u ravni je arhitektonsko pejzažno rešenje komplexa. ne određuju fizički vertikalnu ravan. svojim varijacijama u visini i vrsti. skulpturnih i drugih elemenata složenih u jednu celinu prema umetničkoj zamisli. oblicima. *posle ide rekonstrukcija (povoljno na 8-10 godina) Kompozicija koristi umetnička sredstva koja odgovaraju ideji i karakteru dela. Izražajnost . .reljef .zamisao . vodene.umetnička ideja . arhitekture. jer samo zrelost biljnog materijala daje sklad ideje. formiraju staze.Kompozicija označava spajanje.uskladiti broj i razmeru komponenata. tako da čine skladnu celinu. vegetacije. kompozicijom. prirodnih i stvorenih.predstavlja uspostavljen odnos glavnih i drugostepenih komponenti.biljni materijal .odlikuje ga razlika od prirodnog pejzaža. a takođe i formiranje umetničkog dela. platoe. tačaka i linija koji. kombinacije.klima i mikroklima . Pejzažni arhitekta treba da ima istančan ukus i da odredi granicu ukusa.volumenima. već je označe i organizuju prostor tako da otkrivaju vizure. sjedinjavanje.*o umetnički vrednim delovima prirodnog predela.prostorno-vremenska dinamika životnih procesa Briga . maršrute kretanja da ne bi došlo do dosade i nesagledivosti.Stvoriti opt.dela pejzažne umetnosti je period po završetku stadijuma rasta zelenila. *uklapanje idejnog rešenja. U ravni zemlje. .psihološki karakter posetilaca. travne i cvetne P-ne. Prostorna kompozicija -određuje princip raščlanjivanja elemenata -obezbeđuje jedinstvo elemenata -određuje glavne i periferne centre -stvara smisaone veze i perspektive U PA . 49. *o dvostadijumskom procesu razvića biljnog materijala: *rast 20-40god i *zrelost 200-300god. pokrivači tla i nisko šiblje. dinamikom u vremenu i prostoru. . Stilovi u pejzažnoj kompoziciji u svetu i kod nas . . PA operiše sa živim elementima .Prostorna pejzažna kompozicija se formira od reljefnih oblika terena. Završni oblik . Ove dve kompozicije se dopunjuju. *Stvaralački proces* . U PA .ekološka sredina . . sastavljeno od raznih oblika. a objekte PA prisustvo ideje.označava raspored prostornih formi u određenoj kombinaciji i formiranje harmoničnog jedinstva organizovanog prostora. sastav. bojom.

polovina 18.polovina17. alohtone . grupe. biljni elementi. veka = podražavanje prirode *Suština: maksimalno korišćenje postojećih i potencijalnih prirodnih karakteristika teritorije i maskiranje ružnih delova.-19.Le Notr. skulpture. i 1.Le Notr..izrazita dominanta. Francuska .utvrđena glavna osa simetrije. *Podela prostora .Živopisna plastika reljefa i olika vodenih P-na. Sistem kvadrata. pa .na presecima krugovi i kvadrati. barok . asimetričan raspored. Rusija . III Mešovit (kombinovani stil) Geometrijski su rekonstrukcijom jako izmenjeni → pojava mešovitih stilskih .Stil . kasnije . U Francuskoj još složenije .. monumentalnost.renesansa i barok Italije (14.emocionalna privlačnost.). Prvo . Pojava .harmoničan odnos veličina otvorenog prostora i gustih masiva . . Ponikao u epohi prosvećenosti koja se karakteriše konkretnim promenama. a ne staza.. elipsi. veza arhitekture i slobodnog prostora.samo odgovarajuće. a ne arhitektonski . II Pejzažni.v.Slobodna kompozicija sa akcentom na planiranje drveća i žbunja.Engleska.Soliteri . krrugova. Kasnije .povezanih strogim pravim linijama.mreža poprečnih i podužnih linija.Autohtone vrste . I Geometrijski.polovina 18.Gornji i Donji park Petrovog dvorca. Prvo . *Topijarstvo. .v.. svečanost. *Karakteristike: -geometrizovana planska i prostorna izgradnja -sistem osa -pravilni oblici staza -stroge konture vodenih P-na i travnjaka -veštački oblik krune -simetričan raspored skulptura U strogoj geometriji postavljena je podela na otvorene i zatvorene prostore.označava jedinstvo. livade. jak uticaj 2. III Mešoviti I Geometrijski (pravilan) stil Geometrizacija u kompoziciji.Stari Egipat i Grčka. zeleni zidovi. Stilske karakteristike kompozicije su određene stilskom epohom razvoja društva i kulturom.Rusija. Savremeni ≠ klasični → asimetrija II Pejzažni (slobodan. prirodan) stil 2. osnovna idejno-umetnička karakteristika kompozicione strukture jednog umetničkog dela. pravougaonika. masivi.v.

*Ekonomičnost.geometrijski. psihu i druga čula čoveka. lokalnim uslovima predela. -osvetljenost -refleksija susednih boja . Žuta veselost. Primena .se zajedno posmatra isticanje dubine i širine prostora. širenje ..od boje susednog objekta ili fona.rešenja i kombinacija 2 stila u jednoj kompoziciji (geometrijskih i slobodnih linija i oblika) . Izbor stila je uslovljen određenim funkcionalnim ciljevima i za to povoljnim prirodnim uslovima.Engleska 2.polovina 19. i u skladu sa teorijom kolorita .. Prednji plan . On treba da ponikne prirodno iz postojećih prirodnih uslova.centralni (glavni) deo . objekata. ------------------------------------------------------------------------------------------Nezavisno od izbora stila.u skladu sa zakonom boja. Koloritni efekti zasada zavise od uzajamnih odnosa formi i boje biljaka i fona.umirujuća *Kompozicija .1. funkcionalnim i estetskim zahtevima. Prihvataju glavnu masu posetilaca i odvode je u unutrašnjost parka.Francuska. Jedinstvo nauke i umetnosti . Boja zavisi od strukture biljaka. cvetne. bočni (sporedni) deo .pasivne hladne boje. Crvena .polovina 20.na velikim P-nama sa različitim sadržajima i funkcijama. Zimzelene. svuda .pejzažni Počinje . lokalnim uslovima vremena. kompoziciona rešenja treba da odgovaraju duhu vremena. Opažanje svetlosti i boje bitno utiče na funkcije.. Kolorit biljnog materijala u parkovsoj kompoziciji (kao bitan element pri izboru vrsta i komponovanju biljnog materijala) Boja . Ljubičasta . Od ove staze se granaju sekundarne staze prirodnih oblika. *Glavne staze presecaju park podužno . *Estetika. neba. 50. travne vrste 5-9 varijacija.je rezultat fiziološkog dejstva svetlosnih zraka na mrežnjaču oka. karakteru i suštini lokalnog predela.fizička ravnoteža.mir. stimulans.uzbuđenje.Oblik . treba težiti jačem izražavanju svojstvenosti. Plava . U svakoj prirodno-klimatskoj zoni zemlje.v. *Vegetacija . Zelena . Zadnji plan .dejstvo boje objašnjava se zakonitostima promene boje u prirodi. *Estetsko i psihološko . *Boja .treba da bude osnova za stvaranje parka našeg doba. Izdvajaju i naglašavaju vizuelno karakteristike biljnih oblika.je komponovana kao kod pejzažnih i formira okvir centralnom delu.parkovskog pejzaža . *Funkcionalnost. potreba.pravolinijski i čine glavnu osu simetrije.zasadi toplih boja. Ona prati čoveka svuda: boja biljaka.veka. boje i strukture P-ne i karaktera osvetljenja. vrsta odmora i ekonomske situacije. Zemljine P-ne.

žuta+zelena=optimizam. Obuhvata rad u nekoliko faza: I . žutaljubičasta *Harmonična koloritna kompozicija.Finalizacija nivelacionog plana I . zelena+plava=umirujuće] 51.Prostorno-funkcionalni koncept rešenja III .rešenje nivelisanja i drenaže služi: -za izvođenje zemljanih radova -za nivelisanje P-na pod zastorima -za postavljanje drenažnih elemenata Nivelacija kao deo procesa projektovanja Počinje još u fazi istraživanja i analize lokacije. grafički prilog tehničke dokumentacije Sadržaj .Izrada generalne šeme drenaže terena IV .Analiza terena II . -utvrditi linije glavnog pada (nagib) -odrediti linije vododelnica na planu -odrediti linije prirodnog oticanja vode -merenjem % pada određenog mesta najvećeg nagiba klasifikovati delove terena po nagibu (do 1%) (1-5%) (5-10%) (10-15%) (15-25%) (>25%) II .-suprotstavljanje boja -položaj u prostoru -velika P-na različitih boja -forma i textura bojene P-ne *Dinamična harmonijska kompozicija: crvena-zelena. šta obuhvata i elementi nivelacionog rešenja) Cilj .je deo projekta tj. Ravnotežom koloritnog rešenja što zavisi od: -izabranih boja -intenziteta boja -kombinacija boja -odnos boja prema fonu [crvena-zelena+žuta=izražajnost. Nivelacioni plan (zašto se radi.Prostorno-funkcionalni koncept rešenja Odrediti kako postojeći reljef utiče na moguće namene prostora.nivelacionog projekta je izrada nivelacionog plana Nivelacioni plan .Izrada nivelacionog rešenja V .Analiza terena -odrediti najviše kote terena -odrediti najniže kote terena -registrovati postojeće vodotoke i drenažne elemente -uočiti mesta retenzije i sl. Treba zadovoljiti 2 bitna elementa: . narandžasta-plava.

dobra je drenaža i nisu potrebni veliki zemljani radovi (5-10%) formirana komunikacija bez problema (10-15%) nepogodno za građevinske elemente. crtež potrebnih preseka . crtež konačnog oblika izohipsi 4. veštačke bare.1. 2. preliminarni obračun kubature zemljanih masa . Finalizacija = definitivni izgled nivelacionog plana. odrediti zone retenzije u koje se usmerava površinska voda 2. a onda sledi preciznije nivelisanje u završnoj fazi. platoi. To su one kote koje se ne smeju menjati. izohipsama se daje željeni oblik V .profila . odrede se trase i padovi glavnih kolskih i pešačkih komunikacija koji povezuju nivoe glavnih P-na 4.odnos masa useka i nasipa 10. crtaju se preliminarne škarpe useka i nasipa i njihove izohipse 7. 1. sportske terene .25%max za košenje travnjaka mašinama (>25%) pošumljavanje. pešačke komunikacije sa rampama ili stepenicama (15-25%) samo za zelenilo . prihvatljivo za zelene P-ne. parkinge. definisati prostore gde se ne vrši nivelisanje (oko drveća i već postojećih delova drenaže) 2. Ova faza ima 10 koraka: 1. kao i P-ne pod karakterističnim padovima i razmotri se pristup saobraćajnica/. definisati namene P-na zavisno od reljefa /zaravni se registruju. izračunavanje i ucrtavanje padova 3. precizno se odredi nagib . ulaza u zgrade. odrede se kote sekundarnih P-na koje se vezuju za nivoe saobraćajnica 5.Izrada generalne šeme drenaže terena Skicira se šema drenaže kroz dva koraka 1.površinski. precizno izračunavanje i upisivanje karakterističnih kota 2.za retenzije. rekreacija (sankanje) III . sportske P-ne. početne fiksne kote se registruju na koje se oslanja nivelaciono rešenje.Finalizacija nivelacionog plana Prethodne faze se ponavljaju dok se ne dođe do finalnog rešenja. pa se odrede veze između njih. ucrtati linije za najpogodnije kretanje vode i odrediti tip elemenata za površinsku drenažu 9. definišu se mesta gde će površinska voda oticati u slivnike 8. (do 1%) slaba drenaža .Izrada nivelacionog rešenja Grubo se odrede osnovne nivelete (visinski nivoi). To su tačke okolnih izgrađenih puteva. locirati linije površinskog oticanja vode IV . nivoi (okvirne grube kote) primarnih novoprojektovanih prostora (rade se prema srednjoj koti terena da bi usek =nasip) 3. na zaravnjenim prostorima (odrede se kote na uglovima) 6. močvare (1-5%) za zgrade.

Kada se te tačke prenesu u osnovu na liniji profila A-A na planu.nacrtati na planu zanišljeni oblik tj. Nivelaciono rešenje se može raditi na planu. (ako željeno brdo treba da služi dečijoj igri.nivelacioni elementi kote karakterističnih tačaka padovi izohipse stepenice škarpe useka i nasipa .geoplastika Podrazumeva takva nivelaciona rešenja kojima se na veštački način formiraju sasvim novi oblici reljefa. gde se vidi presek linije novog reljefa i visinskih ravni.skicirati formu buduće zemljane figure . Gustina izohipsi odgovara nagibu. Modelovanje reljefa . vetra. iz bočnih (krajnjih) tačaka konstruiše se profil zamišljenog uzvišenja koristeći zadate nagibe. To je deo projekta . Ponekad se formiraju radi zaklanjana nepovoljnog pogleda ili kao zaštita od buke.oblik dobijen u profilu se vrati u crtež i nacrtaju se nove izohipse.nacrtanom profilu. .za penjanje) .5) sa gornje strane .elementi situacije gabariti objekata sa prizemljem konture izgrađenih P-na položaji građevinskih elemenata granice kompleksa obuhvaćene projektom . Sadrži grafičku prezentaciju svih elemenata potrbnih za izvođenje zemljanih nivelacija i drenažnih radova. Oblik novih izohipsi treba da je približno paralelan zamišljenom horizontalnom obliku brda. ali je lakše u profilu. Za crtanje novih izohipsi kao polazne tačke se koriste sve karakteristične tačke iz profila. pomaže da se vidi bočna forma željenog terena. precizno izračunata kubatura zemljišnih masa Nivelacioni plan -rezultat je nivelacije projektovanja.drenažni elementi kanali i rigole sa označenim padom slivnici kišne kanalizacije propusti brane .5.66) sa donje strane j 40% (1:2.list glavnog projekta. neće zatvarati krug. granice na kojima se podiže brdo . Projektant ima veliku slobodu. Formiraju se oblici slični prirodnim i to iz estetskih razloga i simbolike. . .poprečni profili za izračunavanje kubature zemljanih masa duž puteva 52. treba da ima stepenast pad sa niže strane. Nove izohipse koje se pojavljuju samo na nižoj strani. već se . prašine. Preporučeni pad u ovom slučaju /za sankanje/ je 60% (1:1.uradi se profil na tipičnom delu budućeg uzvišenja. iz njih se povlače izohipse.

veštačka jezera. Ekološka osnova sistema zelenila utiče na karakter i raspored pojedinih elemenata i određuje kompoziciono rešenje. staze. potoci. finski zaliv . veštački vodopadi. saobraćaja i komunalne opreme.prirodni faktor.park Petrov dvorca u St. Ugrožava grad ..sistem zelenih površina. On treba da prati vodene tokove i da bude povezan sa ostalim zelenim P-ma grada i rubne zone grada. I Prirodne vodene P-ne . Izvori postaju centri unutrašnjih kompozicija parka i njihovi akcenti. reke. bazeni. -vodotok. česme. iskorišćenost za rekreaciju. Po postanku i značenju.. pristup rekama. degradira kvalitet njegovog života. jezere. vodopadi.. Petersburgu sa velikim morskim kanalom koji dolazi do velike palate tj. Ovako se obezbeđuje prirodna ventilacija grada. vidikovci → široke vizure ka morskoj obali (dovode do same obale) -Strma ili sasvim vertikalna obala → vidikovci -Ravna obala → široke staze koje se završe molovima (npr.voda je privlačila čoveka. ali i za zaštitu voda i vodotoka. organizacija radnih zona. fontane. More . Parkovi i druge zelene P-ne sz locirane na obalama vodenih P-na. Oblici vodenih površina i elementi sa vodom i njihovo oblikovanje Vodeni resursi prostora opredeljuju njegovu kompoziciju.crtaju do preseka sa svojom istoimenom starom izohipsom Prelazi se ublažavaju crtanjem blago zaobljenih izohipsi.element urbanog pejzaža. Objekti manjih razmera . Reke . činilac u životu grada. fontane. (npr. *raščlanjuje teritoriju grada. male akumulacije. drvoredi. *Važno je uređenje rečnih obala. kaskade. . vodopadi. do čuvene vodene P-ne .mora. rekreacija.. II Veštačke . *centralna osa razvoja grada) vg/ns na obalama plovnih reka stvaraju vodno-zelene sisteme koji duž glavne ose vodotoka objedinjuju veći broj zelenih P-na i otveraju mogućnost za formiranje većih arhitektonskih prostornih ansambala. na obali . To su bila jedina mesta na kojima je bilo uslova za život. pa su procesi urbanizacije usmereni na rečne doline. platoi.bazeni. odmor.veće parkovske P-ne. kanali.razgrađuje njegovu strukturu. * Uticaj na saobraćajnu mrežu * Saobraćajnice i mostovi * Nedostatak je što ih oblikuju hidrotehnički stručnjaci bez višenamenskog oblikovanja . 53.u planiranju grada učestvuje kao važan faktor. Vodotok u gradu treba da bude centralna osa (kičma) budućeg razvoja zelenila. vodene P-ne i elementi sa vodom dele se u dve grupe: I Prirodne . Obalnom zonom se lociraju osnovne šetne staze i vidikovci. Oni su kompozicioni centri i čvorišta.kaskade ispred dvorca).

pejzažno planiranje. Kej tangira sam centar grada i vezuje sa skverom i pešačkom gradskom zonom. Namena .osnova za razvoj čitavog urbanog sadržaja. a padine se ozelene najnižim biljkama.sportsko-rekreativni . U slučaju motornog saobraćaja obale se ozelenjavaju slično kao autoputevi. 75-130m vizure na Savu.Povezanost u kompoziciju .urbanizam . . Zemun.rekreativna i urbana funkcija (Sava. Kej . linijsko i grupno ozelenjavanje. b<5m. Dolina ima uravnotežen reljef. To su mesta okupljanja. šetalište sa klupama za odmor.aleja duž obala vodotoka . Zemun). Kompozicioni centar .strma padina. Sa obe strane dvostruki drvored lipa. topole.arterija za dovod vazdušnih masa iz okoline grada. Od reke se razlikuje veličinom.je prirodni tok vode koji teče koritom sa manje-više određenim obalama. Pirot . Izbegava se monotonija. (npr. *Značaj* . taksodijumi. jove. Male reke i vodotoci .s Izbor vrsta: Podnošenje vode . Pozitivan efekata je izražen samo u slučaju adekvatnog ozelenjavanja obala .uslovi za odmor i šetnju.vrbe. Ovo sprečavaju ekonomski razlozi. trim staze) i .plato (Pobednik) Kompoziciono rešen terasama i potpornim zidovima Ivice terasa su najatraktivnije za sagledavanje pejzaža). pa ponovo izlaženje pored vode -Staze pored vidikovaca sa kojih se sagledava pejzažna slika Izdužena forma vodene P-ne .orijentisano ka rekama. Prostorno rešenje . Tendencija .isključiti saobraćaj da se vrednost vodotoka i vode približi stanovništvu.ekološki .Organski elementi urbanog prostora koji nizom uticaja deluju na okruženje.urbanistički . Dunav. Smena utisaka pospešuje interes za šetnju. Dunav.uspešan na obali . ali sa vizurama ka vodi. Kalemegdan . *Projektovanje parkova* -Pravilno trasiranje staza -Postavljanje vidikovaca ka vodotokovima -Kombinovanje mirne i tekuće vode -Odvajanje staza od vode pored grupa i kroz masive. Omogućiti uslove za sagledavanje vodotoka.dobro uređen kej.vizure su po podužnoj osi. šetnje. Potok . što pogoduje saobraćajnoj infrastrukturi.u okviru obalne zone aktivna (bicikli. U slučaju šetališta kombinuje se parterno. žiže odakle polazi čitav razvoj grada. Razlike u ozelenjavanju obala i kejova u gradu proističu iz namene samih P-na.Nišava . Veliko ratno ostrvo. Banat.

razvoj biljnoga svet . Projektovanje se sastoji samo u trasiranju staza koje prolaze kroz najinteresantnije delove.dekorativni element.vegetacije. postojanje stabilnih biocenoza. Raznolikost staništa. Fontane .igra svetlosti i refleksija .odmor i rekreacija. Reke i potoci sa tekućim stanjem vode se uključuju u strukturu parka. penušanje -slapovi -kamen za prelazak na drugu obala (plićak) -osovina kompozicije parka Veštački potok . trgovi.živopisne kompozicije .povoljan. Jezero . sunčanje.pasivna rekreacija (pecanje. ribolov. To je linijski kompozicioni element. Za sve ovo je neophodna: *renaturalizacija čitave hidrološke mreže grada -pejzažni dizajn -bioinženjerske mere Maksimalno iskoristiti sve prirodne karakteristike: -brz tok. . Veće . . U izdvajanju vidikovaca koji se orijentišu na vodopadima. pa su tu i kanali .smenjivanje pejzažnih slika. simbol identiteta sa delom grada *Kreativno .prirodno ili veštačko akumulaciono .sportski elementi kanui. *Veštački formirane vodene P-ne* Potrebno zbog brojnih vizuelnih i drugih funkcija. -Veliki kompozicioni značaja -Odnos prema kolnim objektima -Položaj u slobodnom prostoru -U centralnoj perspektivi -Položaj za lociranje *Potrebni su uslovi za jasno sagledavanje svih strana i izdaleka *Osunčanost *Mirna i intimna atmosfera *Unikatne.oblikovno-pejzažni . U zavisnosti koje funkcije treba da ispuni u slobodnom prostoru i koji tip elemenata će najbolje ostvariti tu funkciju. reljefu i postojećim vrstama. razgledanje).vodi se računa o karakteru sredine. Krivudavost . Manje . Urušavanje obala se sprečava minimalnom promenom oblika.biološki . parkovi).najčešće na slobodnim gradskim prostorima (skverovi.sportovi.

Odnos protoka po satu ne sme biti veći od zapremine bazena. Uspostavlja vezu između različitih okruženja. Koliko l/h pumpa može da izbaci? Viši mlaz .utrošak vode. Posebni filteri imaju ulogu u stvaranju različitog spektra boja zavisno kako se postave. a u kome sa lampicom određujemo i boju koju želimo da dominira. Potapajuća pumpa se ne postavlja na dno bazena. slobodnim oblicima. Filtracija vode. Različitih su dimenzija i kapaciteta. *Pravilo . Osećaj mira i spokoja. Električni kabal i konektori moraju biti propisno izolovani kako bi se sprečio strujni udar. III Pad u nagibu. Pumpni agregat je u bazenu fontane ili šahtu. Lociranje se određuje prema tejničkim mogućnostima. Tako pumpa neće povući talog sa dna bazena. II Ometen pad. uz korišćenje transformatora. + skulpture Jezera . Oprema za osvtljenje se postavlja iza stena i rastinja koji se nalaze u blizini ili se zakopava u zemlju. I Slobodan pad . skverovima. a za veće fontane . prskalice (elektronsko-vremenske). Održavaju se čišćenjem u određenom intervalu.pumpe.pumpa može da recirkuliše minimalno pola zapremine vode bazena za sat vremena. Filteri za vodu mogu biti prikačeni direktno na ulaz vode u pumpu. Različite funkcije. Bazeni . oblikovano je prirodnim. najbolje je da usisna i izvodna cev budu na suprotnoj strani.izbor pumpe . .pumpa mora da pokreće maju zapreminu. Osnova fontane je najbolje mesto za pumpu. Vodopadi i Kaskade . Efekat . različitih namena. Pumpe koriste naizmeničnu struju od 220V ili jednosmernu od 24V. različitih oblika i dimenzija.dovoljno jaka sa definisanim pritiskom da bi se postigao željeni efekat (element) raspršivanja. ako se vrši. Mora postojati bezbednosni uređaj koji se isključi u slučaju kvara. recirkulacioni tip. ispred javnih objekata i dr. Kombinacija širokog spektra biljaka i vodenih aranžmana sa izabranom rasvetom . Postoji 3 osnovna tipa vode koja pada: I Slobodan pad.*Opremanje fontana . Ravne slobodne P-na. Veća za odmor i rekreaciju. Oni drže vodu u čistom i svežem stanju. Smanji se dužina cevi za protok vode kako bi snaga pumpe bila veća.kompenzacioni rezervoar. dekorativnog karaktera. Svetlosni efekti su od značaja. već se izdiže tako da usisna rešetka bude minimalno 5cm iznad dna bazena. Vizuelni je kontrast ostalim elementima. .stavaraju kod jako izraženog reljefa i velikih vodenih izvora.pumpa . niže kote.noću.lociraju se u gradu na trgovima. malznice. Podvodni snopovi svetla su atrkacija uz lokvanje i lotose.Ravna statična voda.direktno sa jedne visine na drugu bez prekida i prepreka.

koncentriše vodu na određenim tačkama i stvara talase *gruba ivica u kombinciji sa većom zapreminom vode stvara efekat penušanja Površina na koju voda pada takođe utiče na izgled i zvuk padajuće vode. brzine. -strukturom materijala dna i obodnih strana grublje od stena i krupnijeg kamena. -strmim padom dna. *kad voda pada na tvrdu površinu stvara se efekat oštrog prskanja vode *ako pada u vodu zvuk je dublji i puniji.Svetlost . III Pad u nagibu .vodopada se sastoji u visokom. 5-6 slapova . širem i moćnijempadu vodenog toka. -svojstva dna i oboda. Koriste se i padovi terena. Turbulentni efekat se stvara: -promenom širine korita. a prskanje manje . stvaraju se različiti oblici i zvuci. (uzburkanost.vizuelni rezultat je P-na koja samo svetluca na suncu. Slično je tekućoj vodi.vodeni zid. Materijal za vodopade i jezerca: -nepropustljiv . penušavost. Jači protok . Vodena stepeništa . Strmiji pad teži da bude mirniji nego slobodnopadajuća ili ometena voda.optimalno na dužini nakoliko metara. ako ono nije dobro napravljeno.Padanje vode duž i niz strmo nagnute P-ne. Kombinacijom ovih promenjivih se stvaraju različite pojave i zvuci. Voda se pumpa do vrha zida odakle pada prekrivajući prednji deo zida II Ometen pad .jasne šare na vodi koja se kreće. Manje zapremine . Takav utisak se stvara pri visini vodopada većoj od 1. Pri formiranju vodopada određena količina vode se gubi iz korita. Oblici vodenih površina kroz istorijsku retrospekciju . Kaskade se formiraju sa malim padovima vodenih tokova sa stenovitim koritom. a sa kontrolom zapremine. -veličina korita.sistem kaskada gde voda ravnomerno pada sa podesta na podest.gubici minimalni -beton ili PVC folija -prirodni neklesani kamen -pokrivanje ivica -vešt raspored biljaka Veštački potok .5-2m. -nagiba dna. Karakter ovog pada zavisi od zapremine. visine pada i oblika ugla preko kog voda pada. Svaki vodopad h>1m → veće jezero ili jača pumpa. mostići i kameni prelazi) 54. Jezerca prosečne veličine moraju imati dovoljno vode da bi se ona obrušila sa visine od 60-100cm. Sve vrste vodopada obezbeđuju različite scenske efekte i skulpturalne kompozicije. zvuk. ali se događa na strmijem nagibu.voda udara u različite prepreke ili ravni dok pada između dve visine. Ivica preko koje voda pada stvara efekte: *oštra ivica . visine vodopada i P-ne na koju pada voda i interscenski efekti.Ponašanje i karakteristike zavise od: -zapremine vode.

Mali vodoskoci . za piće. Centralna tačka . gajenje lotosa. *Vila D Este .Uloga vode kroz istoriju je neprocenjiva. Egipatski vrt vrednuju sve kulture. Različiti oblici: kaskade. vazduh teran kroz cevi orgulja . široke vodene P-ne.Centralni sadržaj . *Versaj .finski zaliv . Canopus je vodena P-na za vožnju čamcem. *Vila Lante .. prelivala se preko ivica. Srednja Evropa Manastiri. Mavarski vrt Prelivanje vode iz bazena u bazen i žubori kroz otvorene mermerne kanale. za kupanje ili kao pojilo.rasprskuje se voda u tankim mlazevima.pravolinijski podeljene na kvadrate. sa kolonadama i statuama.Firenca → centralna osa.distanca fon za sagledavanje parka Egipat i Mesopotamija Najranije. Persija i Srednji Istok Razlivanje vode u plitke bazene sve do vrha. vođena cevima pod pritiskom.koritaste profilacije. prostranije. melodije i topovska kolonada). Reflektuje sve oko sebe.sistem fontana.zvuk (cvrkzt ptica. *Hadrijanova vila . Ovde je fontana Del Ovato.Tivoli Hidraulika .Tivoli 118-138. Italija Uticaj istoka i Grčke.reljef obalne terase .vodene orgulje. Raznovrsnost . plodnost zemlje navodnjavanjem iz Eufrata i Tigra. do bazena simetrično Francuska Smirenije. kanali.e. Zahvatana iz planinskih potoka i rečica. kanalima dovođena do gradova i vila. Puno odsjaja .Sto fontana . .Boboli *Vitervo .vodoskoci u pravilnim ili asimetričnim nizovima . na razmacima su vodoskoci u tankim mlazevima. kasnije i Rima. . vodopadi.vodeni objekat u religiozne svrhe. kaskadno kroz korito. Fontane sa jačim mlazevima su centar kompozicije. Vrtovi dvorova i hramova dekorativni. usmerena u rezervoare po okolini. Koristili Nil. Zatvorene bašte . Tigar i Eufrat za navodnjavanje i za vrtne kompozicije Proizvodnja hrane. vodoskoci..penušavo i kristalno glatko (1400 fontana) *Petrov dvorac . ribe i papirusa.n. Potčinjeno principima kompozicije sa arhitektonskim oblicima.simetrični bazeni i kanali u sklopu pravilnog geometrijskog stila.p.

Za velike vodene P-ne. skrivaju karakter reljefa. Daje snagu celom prostoru. Stvaranje kulisa 3.strujnica h>20m . . Period Zen-budizma . vek . grupama. . Kapanje. Mogu biti široke i uske.potoci. Potočić je sa tajnim izvorom. Kretanje je deli na: 1. pokrivene obalnom vegetacijom. vodopadi. stene i voda. huk. curenje. prskanje. jezerima i mostovima. mirna.simbol su tišine i perfekcije . Kanal formira kompozicija 22 fontane. zvuk .Specifičnost vrsta Kompozicija vodenih nasada . Njihova linija prati obalnu liniju. Podloga za umetničko izražavanje. Japan Suprotno francuskom shvatanju. Kina Vodene bašte .jezera. Iris sibirica.ograničavaju i zatvaraju predeo.sukcesivnost i pravac vizura. promenljiva . soliterima.Kulise . Stavaranje gustih obalnih masiva 2. povećavaju obalu. refleksija . Statua Samsona .žubor Fizička svojstva vode su ta koja utiču na svrhu i metod korišćenja u PA.centar. Brežuljci. dinamična. treperenje . odražavaju svetlost i daju utisak širokog i svetlog vodenog prostora. Carex sp. žuborenje. usamljenim masivima. 3. Stvaranje poljana .Studiozan rad . *Vizuelne karakteristike vode*: refleksija. Umiruje ili uzbuđuje.Poljane . Danas Pumpe . fontane. klokotanje. cvećem. 3. Oblikovanje vodenih površina vegetacijom Izazov . Uzbudljiva i dramatična. statična.otvorene vodene P-ne sa ravnim obalama.Masivi . nepokretna . .recirkulacija vode. ribnjaci..odražava okolni pejzaž .barske i vodene biljke. iluzija dubine i veličine prostora. odraz.principi: 1. vodeno ogledalo. Čiste.cenjena pokretnost vode.osnova za orijentalne bašte sa ostrvima.emituje pri pokretu ili kada udari u fiksni objekat ili P-nu. reke. da presecaju obalni masiv. 4.ogledalo 55. bazeni. pokretna.nivo gornjih i donjih terasa. 2. Opuštajuće na ljudske emocije. Zvuk vode i njena energija. Živopisnija kombinacija . kanali. Svaki bazen je kopija prirodnog jezera.predstava neba i zemlje (refleksija bazena je mesto gde se nebo i zemlja sastaju).

Ona stvara tepih između biljaka u močvarnom vrtu. lokvanji i dr.autohtone vrste drveća. Poznavanjem prirode vrsta i njihovih karakteristika.veličina prostora i skulpture: *velika skulptura (prostrani travnjak.5-1.problem je što se plitka voda zegreva tokom leta a neke vrste to ne podnose (Azolla caroliniana). Od dubine zavisi izbor biljnih vrsta: 1. Profil elemenata sa vodom. Samo neke cvetaju rano u proleće.pojedinačna sadnja ili u kontejnerima Ribe .biljke koje će sakriti materijal od kojeg je jezerce napravljeno.dubine 45-60cm . 56. livada) i i sitna skulptura (mali intimni prostor) *žanrovska skulptura (slobodan travnjak. Iris versivolor. Iris pseudoacorus Zalivi i zatoni .dekorativno uz malo pažnje.letnja atrakcija u bašti sa pojavom cvetova i zanimljivih listova. Iris laevigata.harmonično . *Vegetacija u i oko veštačkih vodenih površina* Vodeni vrt .Nymphaea alba. Grupišu se u one koje cvetaju u isto vreme: Eriophorum angustifolium + Myosotis scorpioides Pontedena cordata + Butomus umbellatus Prolećni aspekt: Menyanthes triifoliata . flotantne . a ostale sredinom leta.močvarna kala Iris pseudocorus 'variegata' . šiblja i višegodišnjeg cveća .8m) Visoka vegetacija . Lotus sp. ostavlja željeni utisak i prenosi poruku posmatraču.karakter i tematika skulpture → namena prostora . Najjednostavnije: Carex pendula. Izbor vrsta uslovljava način održavanja. Kompozicioni principi pri postavljanhu skulpture u slobodnom prostoru Principi postavljanja .uklapanje u okolni prostor. voda .privlačno .za povremeno plavljenje.puzave perene (Lysimachia nummularia) u slobodnom rastu se orezuje. submerzne (oksigeneratori) 45-90cm 3. Odnos skulpture preme čoveku . akvatične na 90cm 2. Ivaica bazena ili jezerca . Ako je moguće udruživanje biljaka u istom kontejneru . obezbediti im uslov približne prirodnom staništu. Sa rizomima . Pontederia cordata.stilska usaglašenost .vodeno bilje (za lokvanje dubina 1.saglediva sa svih strana) i bista .posmatraču ..močvarni grašak Caltha palustris . Botomus umbellatus.svetlo zlatno-zelenog lista.

najjasnije sagledavanje ako nema travne osnove . Kolijev princip . a zelenilo u zadnji) Prirodni uslovi: *osunčanost. Na glavnom gradskom trgu.usmerava pogled prema samom delu i sugeriše posetiocu da ga zapazi i uputi ka njemu.bronza .Rosandić-Igrali se konji vrani).manje vrsta (1-2).veća raznovrsnost.biste . ali zbog tužnog karaktera na prirodnom. bledozelena): Salix alba. Širina prilaza primerena značaju dela.na uzvišenom položaju. drveće i žbunje. Pored šetnih staza dekorativne skulpture. sitna kompozicija Krupne skulpture .pobednik). Acer negundo. *Vegetacija* Manje skulpture . čak i ako su svi drugi uslovi ostvareni. .svetli fon . (visina spomenika-H je u centru trga → poluprečnik trga = 3H ili prečnik = 6H) *Odnos sa arhitektonskim objektima* Veliki objekti . Memorijalni veliki spomenik .drveće i žbunje . sadi se ukrasno cvetno šiblje ili mali cvetnjak.fon ..najmanja udaljenost posmatrača od spomenika da bi se dobro sagledao .BGD T. ne veštačkom → spomenik Neznanom junaku na Avali (prilazna rampa i terasa samo pojačavaju).voda . *reljef (daje dominantnost skulpturi .(samo prednja strana i profil .stavlja se u prvi plan.travnjak . veliki cvetni masivi u jednoj boji *Fon* . → Galavna aleja prema monumentalnom spomeniku. Bitna je orijentacija prema glavnom prilazu . cvetajuća (1) Monumentalne . Eleagnus angustifolia . a pozadina je zgrada geografskog instituta). *Odnos veličine i oblika* Važno za isticanje i pravi utisak.uvek ona strana spomenika sa najkarakterističnijom siluetom koja se lako pamti.tamni fon (tamnozeleno): Abies.u osovini je glavne prilazne aleje na Kalemegdanu i dobro se sagledava pri ulazu u park. Ostali uslovi: *Prilaz* . Društveni zanačaj (Svaezna skupština .mermer (svetli granit) .pozadina skulpture Od njega zavisi da li će skulptura ostvariti svoju ulogu u jednom prostoru. (Spomenik Zahvalnosti srpskog naroda Francuskoj . *atmosferske prilike. u blizini skulpture. strana se orijentiše prema glavnoj saobraćajnici. loše orijentisan . karakt.sa ukuopnom visinom (+postolje) u odnosu je 1:3. Picea sp.monokulturni masivi. . Ali ka ulazu je orijentisan svojom frontalnom stranom. upadljive boje i oblici. *doba dan. * kontrast .dobro rešen prilaz spomeniku. Uz prilaznu stazu. Thuja occidentalis.svetli fon (srebrnasto. žuto-zelena. žuta.velike skulpture.uveliča perspektivni izgled skulpturalnog dela sa odrazom u vodenom ogledalu.

I Geometrijski park . žbunje visoko ili srednje visoko.veličinom. *osvetljenja. režimom svetlosti → stalno drugačije. -U Prirodnom predelu . stepeništem. . Biljne vrste zavise od: *veličine prostora. Magnolia sp.posmatra se sa rastojanja 2-3 visine (sa pijedestalom). .Žanrovska . glavni element je u kadru posmatrača. formiranje otvorenih parternih kompozicija.dva glavna rastojanja: -u detalju .jasno sagledavanje skulpture 57.manja je od monumentalne. Sastoji se od manjih elemenata sa potpornim zidićima.razmere skulpture se određuju na samom mestu postavljanja.zaklonjen položaj . sagledne tačke .travni fon . jednostavna i jasna rešenja bez šarenila i obilja vrsta.kao sastavni deo pejzaža -osvetljenje na otvorenom i izgledne tačke. . čiste i mešovite lišćarske i četinarske grupe. -biljni elementi. oblikom i formom. Formiranje vegetacijskog okvira . Sklad skulpture i okoline. *boje i vrste materijala.trgovi i pešačke zone.Portretna skulptura ili bista . u velikim grupama cveće cvetnjaci u širokim masivima.kao fon *Svetlost* Tonski odnos skulpture i pozadine . Najpovoljnija celina se stvara samo onda kada se ljudsko delo nadovezuje na evolutivni razvoj predela. Pejzaž .monumentalna skulptura je karakterom vezana za arhitekturu.Vodena površina i zidna platna .slobodnije i fleksibilnije Vizuelni kavlitet . Rešava se uopšteno u jedinstvenoj liniji i formi. mostova . Umetnik treba da pronikne u suštinu prirodne sredine → organska sinteza dela i prirode. *sadržaja i temetike samog dela.). simboličan. . pojedinačna stabla lišćara i četinara .malih dimenzija.monumentalna .dopuniti fonom vegetacije.Biljni okvir . platoima.se spomenik postavlja na prirodno uzvišenje ili visok postament. vremenskim prilikama. u blizini staza i platoa. da bi se dobro sagledao na fonu travnjaka i neba. .samo lice i profil .lišćarski masivi.skulpture .utisak zavisi od rastojanja sa kojeg se skulptura sagledava.stalne promene → smenama godišnjih doba. Velike krošnje i visoka debla približavaju spomenik pejzažu. -dekorativna plastika.miran i svečan → izostaviti vrste sa upadljivim lišćem i cvetovima (Malus floribunda. Velikih je dimenzija i glavni je element u kompoziciji.. pogodna za prostore sa ograničenom vidljivošću.okvir .položaj skulpture uslovljen je oblicima i rasporedom površina II Pejzažni park . *tretiranja plastičnosti forme. Odnos skulpture prema slobodnom prostoru i zelenilu Dobro ukomponovano jedno drugo ističe. Ima veliku P-nu i svečani karakter. .

Podela na: 1. koje treba naglasiti. lokalni i vodovodi za snabdevanje zgrada.koji potpisuju projektanti svih instalacija. kolonade. Lociraju se ispod trotoara ili u travnim trakama sa pažnjom na postojanje drvoreda. *za ulaze . *kandelabri . ali se plan poštuje i usaglasi. Vrste svetiljki: *zidne . broj i jačina sijalica zavisi od dimenzija .su varijacija kandelabra i zidnih svetiljki.sinhron plan *Vodovi instalacija ispod ulica* Problem je lociranje velikog broja gradskih instalacija. Povećana sigurnost i povećana estetska vrednost. Osvetljavaju ulaze. 59..glavni. . Najčešći vodovi koji se lociraju duž saobraćajnica: . Elementi infrastrukture (na zelenim površinama) . Još u fazi izrade projekata potrebno je njihovo tačno definisanje i usaglašavanje sa drvoredima.58. kao i projektant zelene Pne. veštačko ..vodovod . fenjeri i lampe Danas: savremene sijalice i reflektori.kablovi za jaku struju. visina.unutrašnje i spoljašnje Spoljašnje osvetljenje zavisi od: -lokacije svetlosnog tela -položaja svetiljki -vizuelno-tehničkih karakteristika Loše upotrebljeno osvetljenje narušava izgled i otežava kretanje i orijentaciju u prostoru.glavni. Malih su dimenzija različitog oblika. prirodno 2.kablovska televizija. Različitog oblika. Izbor opredeljuje stil objekta i ulaznih vrata kao i celokupni izgled okoline. Osvetljenje Nekad su to bile: ognjišta i baklje. Dizajn osvetljenja . stubove i druge zidne P-ne.postavljaju se na potporne zidove. struju visokog napona i kablovi za tramvaje . Različitih su oblika i varijanti. Taj broj se stalno povećava. Nije poželjno sve vodove smestiti u jedan kolektor. Ugrađuju se pored ulaznih vrata na spoljnim zidovima.su namenjeni osvetljenju javnih P-na i privatnih okućnica. Izbor zavisi od stila okolnog prostora.razvoj tehnologije. a visina.kanalizacija za atmosfersku i otpadnu vodu .vodovi za grejanje na daljinu (toplovod) -plinski vodovi . tunele i dr. lokalni i plinski dalekovod . stila materijala. sa različitim brojem svetiljki. Sve se to predstavlja grafički u jednom planu Sinhron plan .

-direktno.senka i strukturno svetlo . Posebno je važno kod objekata od istorijskog značaja. Veoma su jaki 38-120W na min rastojanju 0. Na pod pritiskom.najpogodnije za oko. a kontrast minimalan.za bašte i druge otvorene prostore . rekreacioni objekti -izvor:živina para.su najčešći oblik osvetljenja. -osvetljenje pozadine objekta. Kategorije svetlosnih postolja: Prema visini niske (2m-3m). Stvara blještavu siluetu objekta zbog velikog kontrasta između linije osvetljenosti i temne pozadine. fontane. Na pod pritiskom. položaj . 400W. autoputevi. Snage su 125-500W na dubini i do 20m. sam objekat izgleda .osvetljava biljke i druge pejzažne elemente. *nagazbe . odozdo.interesantno. -visoko. Za njihovu ugradnju je neophodna drenaža površinske vode i kućište koje odvaja svetiljku od zemljišta. Stilski mora da odgovara ostalim parkovskim elementima. Predmeti su vidljivi. metalno-halidne.da je prilagođena visini drveća. Izrađene su od otpornih materijala. prolaze i primenjene zbog manjka prostora. oko pešačkog prelaza . jezera. Svetlost se rasipa i ne stvara nikakvu senku. Izdrže pritisak vozila do 5000kg ako je brzina≤50km/h. -visina svetiljke . srednje (3-5m). . Osvetljavaju veštačke vodene P-ne. u slučaju drvoreda sa obe su strane → sredinom kolovoza. za parking i autoput (6-15m). bazene.iznad P-ne zemlje (slično mesečini).različite šeme -izvor: metalno-halidne. podložne vandalizmu -izvor: fluoroscentna živina para. *reflektori . *niske svetiljke.propištanje svetla kroz objekat ili krošnje.širok izbor modela.osvetljavaju parkinge. metalno-halidne. Na pod pritiskom. ulice. parkinzi. visoke (18-30m).izbegavati upadljive stubove i svetiljke.8m. Izbegavati komplikovane oblike i šarenilo. a prilagođene različitim projektnim zahtevima.ispod nivoa oka .svetiljke su vrsta reflektora.dobija se efekat siluete.prostora. da ne dođe do korozije jer su tada odsutni oksidansi. -odozgo. Na pod pritiskom. 300. izvor: živina para. Efekti osvetljenja -odozdo.održavanje lako. -spomenici i ulazi u objekte . rekreativne P-ne. estetski usklađeni sa prirodom. Estetski zahtevi osvetljenja Svetiljke sa stubovima su elementi danju uočljivi.veliki broj tehnika. *podvodne . praktično su nevidljivi. Pogodno za pešačke staze i mirna odmorišta u bašti. Voda pH=7-8. česme. Koristiti reflektore i specijalne svetiljke. odozgo i sl.stvara se kontrast između gorne i donje mase lista . -usmereno.postiže se oštri kontrast osvetljenog predmeta i okolnh elemenata. Malih su dimenzija pa se lako ugrađuju. Za javne zelene P-ne 250. parkinzi. Izrađene su od nerđajućeg čelika i sigurnosnog stakla. Iznad krošji drveća je .

ni jedan deo ne ostaje u potpunom mraku . romantični prostori.daje akcenat na oblik i formu objekta uz kontrast P-na oštrim senkama II .Elektro ing .bira se pravi objekat. Upotrebom svetla različitog intenziteta i boje . reke. neki slabije. raspored. hoteli. Uz puno svetla se gubi efekat siluete objekta. već kao deo celine. Uveče moraju biti dobro osvetljena. Veličina objekta .Saobraćajnice.skrivena mesta.niži kandelabri sa manjim brojem sijalica. mora . Najbolje je raditi sa dva izvora svetlosti: I .ne remetiti harmoniju.najjače osvetljeni delovi grada.opasno.skupština. a pozadina je što bliža predmetu. Usklađenost sa osvetljenjem okoline (staza i zelenih P-na) .okućnice. Trgovi obiluju raznim objektima na osnovu čega se opredeljuje osvetljenje. pešački prelazi. Određivanje karaktera P-ne u smislu privatnosti (privatna ili javna) privatne zelene površine . Ističe se efekat ogledala . aktivnog života. manje vodene P-ne .vodi se računa o okolnom zelenilu i objektima. Osvetljenje zelenih P-na . parkinzi.sugeriše pravac kretanja. podvožnjaci. Položaj zavisi od funkcije objekta i aktivnosti ukućana uveče. kaskade .bogatije. tip svetiljki. trgovi . Pomoću podvodnog svetla ili reflektora.gubi se kontrast (svetlih i tamnih P-na).dekorativne kompozicije. položaj i broj. To su mesta susreta. Potrebno je uklopiti sve tipove osvetljenja na jednom mestu.saobraćajni ing → jačina osvetljenja. sagledavanje određenog zahteva prostora i kreativnost projektanta. tuneli. -reflektujuće svetlo.Tehnički i estetski zadatak. mostovi .indirektno osvetljenje. Osvetljenje vodenih P-na Mnogo je vodenih P-na. veće vodene P-ne . a daleka pozadina . Reprezentativni objekti u gadu . jačina zahtevaju izvesne tehničke proračune. trase podzemnih i nadzemnih .zavisi od skulpturalnog rešenja ili igre mlazeva. Neki delovi ovetljeni jače. Ni jedan deo se ne sme posmatrati pojedinačno.kao svetlom oivičena masa. -postavljanje svetiljki .se dobija usmeravanjem svetlosnog izvora ka reflektujućoj P-ni. detalji na njemu. Zelene P-ne osvetljavamo u zavisnosti od više faktor. slika objekta . crkva.fontane. promenada. a najslabije . Osvetljava se ulaz u kuću ili garažu. Koriste se reflektori sa usmerenim zaracima. pozorište (fasade i stubovi). vrtovi . Loše postavljeno osvetljenje = kontra efekat.broj.najjače su osvetljene glavne staze i mesta intenzivnog okupljanja ljudi. Ona će zatim reemitovati svetlost u željenom pravcu .pruža potpuno osvetljenje detalja. manji plato ispred objekta.slabiji intenzitet osvetljenja i poseban tip svetiljki.jezera. . muzeji. gradski park . često su fokusne tačke prostora. Tip svetiljki u odnosu na okolne objekte i raspored . Spoljno osvetljenje objekata Efekat važnosti pojedinih delova objekta. javne zelene površine . Estetski motiv tj.

. protoka i brzine. zalivanje. Lociraju se u gusto naseljenim delovima grada i u višim područjima -sekundarnaPrincip za projektovanje vodovodne mreže . *Pri projektovnaju vodovodnog sistema neophodno je da se obezbede sledeći zahtevi: -obezbediti dovoljnu količinu vode za svaki punkt -infrastruktura vodosnabdevanja. Vodovodni sistem . restorane. projektuje se istovremeno i u saglasnosti. Vodosnabdevanje Zadovoljavanje naselja.vodova 60. Projekat → sistem vodosnabdevanja.vodovodna mreža. Vodosnabdevanje zelenih P-na Hidrantska .radi se na osnovu količine vode. različite sportske komplexe..je komplex objekata.. kanalizacije i drugih inženjerskih sistema. 50-70% ukupnih troškova za sistem. mašina i aparata za prihvatanje vode iz prirodnih izvora. U parku i vrtu je važno za bazene i fontane. *u periodu za koji se mreža dimenzioniše da je konstantan intenzitet protoka. industrijskih preduzeća i drugih objekata vodom za piće. vodovodna mreža. da je prečiste i dostave potrošačima.pri minimalnim gubicima mreža treba da ispuni svoju namenu . podzemni sistem je komplex objekata sa namenom da obezbedi dovoljnu količinu vode za piće. Dostavlja vodu od izvora do konzumenta.obetbeđenje i dostava neophodnih količina vode potrošačima pri dovoljnom pritisku i minimalnoj proizvodnoj ceni. Sastoji se od: -primarna. da bi se obezbedio neophodan slobodan pritisak pri normalnom radu i u uslovima požara.glavni vodovi provode vodu u većoj količini. za tehnološke i protivpožarne potrebe. Vodovodni sistem se sastoji od: -vodozahvatni objekti -pumpne stanice (ako su neophodni) -vodozahvatni rezervoari (prate pumpne stanice) -stanice za prečišćavanje -objekti za regulaciju pritiska vode (rezervoari) -glavna i sekundarna vodovodna mreža Vodovodna mreža Osnovni element vodovodnog sistema. Za projekat vodovodne mreže razrađuju se idejni i glavni projekti sa potrebnim proračunima (hidrograđevinski inženjeri). Dimenzionisanje cevi zavisi od sledećih uslova: *da se voda ravnomerno troši duž mreže. Dimenzionisanje vodovodne mreže .

Nije baš efikasno.voda iz bližih vodenih tokova . a zatim se vraća u bazen pod velikim pritiskom. Odvodnjavanje česama (korita i valovi).samo za piće. Šaht za vodu iz vodovodne mreže.provera kvaliteta.presek zavisi od veličine vodene P-ne: . sa padom od 2-3% ka glavnom vodu da bi mreža mogla da se brzo isprazni u toku zimskog perioda kada se ne vrši polivane (min R=30mm).zalivni sistemi po principu zatvorenih i otvoranih drenažnih sistema.neopravdano projektovanje vodenih P-na sa velikom konzumacijom vode. probe za higijensko-epidemiološki institut. Koristi se u gl. Voda u bazenu se isisava pumpom-kompresorom. za pokretanje vodoskoka. vrši se crnom čeličnom cevi od 1". gradska mreža). Voda u mreži je pod pritiskom. Za česme na zidovima koriste se obično cevi od 2".sakupljanje kišnice koja se koristi 1-2x godišnje. Glavni vod se postavlja ispod dubine zamrzavanja (0. Vodovodne cevi se montiraju na 0.nedovoljno sigurno . Svaki hidrant opslužuje R=30-40m. Obezbeđenje vodom veštačkih vodenih površina Izvor vode -vodovodska mreža sa čistom vodom -vodovodska mreža sa uslovno čistom (industrijskom) vodom -kaptaža potoka -izvlačenje iz bunara -vodeni rezervoari -recirkulacija Vodovod sa vodom za piće . Voda se zatvara zimi i pri remontu.8m ispod nivoa terena (ne mrzne . Recirkulacija .višekratno korišćenje jedne iste vode. Tu se mntiraju dovodni i odvodni ventili (hidrant). Vodosnabdevanje malih vrtnih objekata Česma ← vodovodna mreža. Vodeni rezervoari . kod fontana. bistre su ali ne za česme Kaptaža potoka . Ostale cevi se postavljaju do 0. Izvor (bunar. Suva klima . a sa većim brojem lula ¾" ili 1".5m.3-0. za recirkulaciju Vodovod sa uslovno čistom vodom .Određuju se neophodne količine vode i presek cevi. odakle se vode do zajedničkog kolektora. Hidranti su postavljeni na nju na određenim mestima na kojima se prikopčaju creva za polivanje. Dovodne cevi . Cevi se povezuju preko kamenih rigola na atmosfersku kanalizacionu mrežu.zaštita).nemaju mehaničke primese. Hidrantska mreža se formira za sezonsko polivanje. čista izvorska voda Testiranje vode . Obavezno pri nedostatku drugih mogućnosti Podzemne vode . Trasira se magistralni vod od koga se račvaju vodovi prema objektima za zalivanje.bunari .kroz male brane ili kaptiranjem izvora.8-1m). Česme sa 1 ili 2 lule povezuju se cevima od ½".

nepovoljno (1.jedna kanalizaciona mreža za odvođenje sve tri vrste voda.za drvenaste i žbunaste vrste.. Podni sifon se otvara pri čišćenju i pranju bazena (zapušavanje). toalet. industriju. da je transportuju do stanica za prečišćavanje. 0. Može biti montiran na jednom od zidova bazena. Crna čelična cev .čelične cevi 1-2" -veće P-ne .dovodne cevi 10-15cm od gornjeg nivoa vode u bazenu. Dovodna cev je veza između prelivnika i kanalizacije. -drenažni sistem. sanitarno opasne.veza sifona i kanalizacione mreže.5m za trave i perene). domaćistvo. Sve to rešavaju građevinski i hidrotehnički inženjeri. da se ne bi usisavala zaprljana voda pri pražnjenju vodovodnih cevi. 61. kupatilo. 3. Montiran je kao vertikalna cev na dnu vodene P-ne čiji gornji deo izlazi do nivoa vode. gasovima. Njen presek zavisi od obima bazena i vremena za koje treba da se istoči voda. Manja naselja .pušta se jak mlaz. Kod većih bazena . Vode ostale od pranja ulica i viškova od polivanja zelenih P-na po sastavu su bliske atmosferskim. pri čemu je promenila fizička svojstva i hemijski sastav + sadrži različite zagađujuće materije. 2.za regulisanje nivoa vode u bazenu. a onda se obezbeđuje slab dotok.mogu biti: . Zaustvljanje i regulacija dotoka vode se radi putem izgradnje specijalnog šahta. Prelivnik . mikroorganizmima. Atmosferske vode .. Posle prečišćavanja i hlađenja mogu se uključiti u povratni sistem vodosnabdevanja fabrike ili se ispuste u recepijent.zagađene primesama organskog i mineralnog porekla . izvesno prečiste i sprovedu do prijemnika.).nastaju u domaćinstvu (kuhinja. Sifon na dnu bazena za celovito odvodnjavanje bazena. Podela po poreklu i primesama: 1. Sportske i dečije P-ne .-male P-ne . Odvodnjavanje i kanalizacija To je komplex objekata namenjenih da prime otpadne vode. Industrijske otpadne vode .od kiše i topljenja snega.2".odvodi višak vode da bi se izveli građevinski i agrotehnički . Pokriven je metalnom kapom. pune saprofitnih i patogenih bakterija. koliko za obnavljanje Plitka voda .5m podnošljivo .uslovno čiste sa malo primesa Služe za rashlađivanje i povećane su t°-re.suve. *Odvodnjavanje* Visok nivo podzemne vode . kao kod česme u blizini vodene P-ne. Odvode se u jedinstvenu kanalizacionu mrežu.olovne ili plastične 8-10 (>10)cm Punjenje bazena . Komunalne otpadne vode . Otpadna voda je prirodna iskorišćena za piće. osnovne staze i putevi. Zagađene su najviše organskim materijama.veći presek cevi. Čiste su ali prolaskom kroz atmosferu one se zagađuju prašinom. Ova veza kod malih bazena 5-6m³ kao kod prelivnika .

Važno za parkove sa ugostiteljskim objektima i drugim zgradama.koji potpisuju projektanti svih instalacija. Šahte za etmosfersku vodu se prave na 150-200m. lokalni i vodovodi za snabdevanje zgrada. sabirni i magistralni kanali ili kolektori.po specijalnom projektu kompleksno i usaglašeno sa drenažom. Kanalizacionu mrežu projektuju inženjeri vodovoda i kanalizacije.za gradske zelene P-ne isti odvodni elementi. -Koeficijent oticanja.kablovi za jaku struju. Kanalizaciona mreža je projektuje duž aleja. a onda kanalima u gradske kolektore i veštačke vodene P-ne. Nivo podzemne vode se utvrđuje prema biološkoj koja prethodi fazi projektovanja. Na mreži se rade revizioni šahtovi. kao i projektant zelene Pne. struju visokog napona i kablovi za tramvaje .vodovod . Tamo gde nema kanalizacije. *Vodovi instalacija ispod ulica* Problem je lociranje velikog broja gradskih instalacija.90.vodovi za grejanje na daljinu (toplovod) . -zatvoreni . -vrste drenažnog sistema-otvoreni .kanalizacija za atmosfersku i otpadnu vodu . Ona prima i podzemne vode iz drenaže. Veličina koeficijenta oticanja zavisi od procentualnog odnosa pojedinih vrsta zastora (aleje. a za travne P-ne 0. Još u fazi izrade projekata potrebno je njihovo tačno definisanje i usaglašavanje sa drvoredima. Sve se to predstavlja grafički u jednom planu Sinhron plan . platoa i drugih objekata. To je komplex objekata kojim se podzemne vode prikupljaju i odvode ili se snižava njihov nivo.radovi. -Kanalizaciona mreža. . vertikalnim planiranjem. vodovodom. platoi. Taj broj se stalno povećava. a revizione na 200-300m. *otpadne vode .podrazumeva rastojanje od najvišeg nivoa podzemne vode do P-ne terena. suvišna voda od vodenih P-na i česama se odvodi u potoke ili zelene P-ne.Kišni kanalizacioni sistem *atmosferska kanalizacija .se posebno pažljivo određuje.glavni. . travne P-ne) u odnosu na ukupnu zelenu Pnu. Kolektori se priključuju na otvoren prijemnik ili u kanalizacionu mrežu.5m. Najčešći vodovi koji se lociraju duž saobraćajnica: . Za asfaltne zastore je 0.1. Pri izgradnji zelenih P-na ova norma je 1.za celu vlažnu teritoriju mreža odvodnih i sabirnih kanala i magistralni kolektor koji se uključuje na prijemnik za već objekte i park-šume. -normalno odvodnjavanje.sa P-ne aleja i staza prvo odlaze u rigole pa u šahtove za atmosfersku vodu. *Kanalizacija na zelenim površinama* Prima atmosfersku i druge otpadne vode sa zelene P-ne i odvodi ih do stanice za prečišćavanje ili u prijemnik. drenažni.se radi od betonskih cevi Rmin=150mm.

lokalni i plinski dalekovod .kablovska televizija...-plinski vodovi . Lociraju se ispod trotoara ili u travnim trakama sa pažnjom na postojanje drvoreda. ≠ [] ≈ ≤ > < ≥ % μ π ½ ⅓ ¼ ⅔ ⅛ ⅜ ← ↑ ? ↓ → ↔ ° º ¹ ² ³ .glavni. Nije poželjno sve vodove smestiti u jedan kolektor. ali se plan poštuje i usaglasi.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful