Planiranje sistema zelenila 1. Faktori koji utiču na stvaranje sistema zelenih površina su prir,antropog,soc-ekon.

Danas se pod razv.gradova podrazum rekonstrukc postojeć urb.celina.Problem je urb.nasleđe koje se zadrž i uklapa u novoprojekt. rešenje.Optimalni uslovi stanovanja,odmora,sporta,društvenog I kulturnog života jedino su ostvarivi u novoplaniranim gradovima I naseljima.Dodir s prirodom obezbeđuje zdravije I udobnije stanovanje.Stanovanje-stan,kuća+okolni prostor.Radi odmor su isprepleteni I povezani. Životna sredina nije statična već dinamičan sistem u kome su svi odnosi I pojave povezani u jedinstven proces. Komponente živ.sred su neodvojiveintegrisane.Voda, vazduh,zemljište,sunce su skup baznih elemenata ekosistema.Međusobna zavisnost je osnov vrednovanja prostora u cilju određivanja njegovog karaktera i upotrebne vrednosti. Dejstvo na čoveka posredno i neposredno je višestruko kompleksno. Čovek kao deo kompleksnog sistema podnosi promene u sistemu.Tako ga treba zadovoljiti u istorijskom,ekološkom,funkcionalnom i estetskom smislu. Prirodni faktori su ekološka osnova sist.zelenila i bitno utiču na karakter i raspored zel.površ. i odr njegovo strukturno i kompoziciono rešenje. *geografski činioci - geog.položaj,elem reljefa, ekspozicija, nagib,plastika terena *geologija-sastav zemljišta,rudna nalazišta,nosivost tla *pedologija-karakter i sastav površ sloja *hidrografija-stanje podzemnih i nadzemnih voda *klima-T,padavine,vlažnost vazduha,oblačnost,magla,osunčanost,vetrovi *vegetacija-prirodne zajednice i vešt.podignute populacije,potencijalna vegetacija i tipovi staništa Antropogeni i socijalno-ekonomski faktori su u jednoj grupi jer su uslovljeni čovekovom delatnošću *kategorija,veličina i funkcionalni tip naselja *fizička struktura naselja *istorijski razvoj *stepen urbanizacije *stepen zagađenosti *postojeće zel.površine *društvene potrebe *životni standard društva *vlasništvo zemlje Socijalni odnosi i ritam njihovih promena opredeljuje karakteristike gradova Vladajući društv.-ekonomski odnosi opredeljuju ukupnu org.prostora i namenu zemljišta. otuđenost gradskog stanovništva

pokretljivost-novi odnosi i kontakti pešačke zone 2. Prirodni faktori, kao bitan uslov pri organizaciji sistema zelenila *geografski činioci - geog.položaj,elem reljefa, ekspozicija, nagib,plastika terena *geologija-sastav zemljišta,rudna nalazišta,nosivost tla *pedologija-karakter i sastav površ sloja *hidrografija-stanje podzemnih i nadzemnih voda *klima-T,padavine,vlažnost vazduha,oblačnost,magla,osunčanost,vetrovi *vegetacija-prirodne zajednice i vešt.podignute populacije,potencijalna vegetacija i tipovi staništa GEOGRAFSKI-geog.širina dovodi do stvaranja različitih mikroklimatskih uslova ali se isti razlikuju na istim geog.širinama zavisno od ostalih prirod.faktora(osunčanost,padavine) KONFIGURACIJA TERENA-reljef određuje fizički razvoj naselja .Njegovon analizom se ukazuje na izbor lokacija za stanove,zel.površ,vidikovce Pokrenut reljef ≠ nizija raznolikost funkcionalnih struktura grada. utiče na –položaj vodenih površina i tokova organizaciju vegetacije mikroklimu naselja Kao ekološki faktor i na tip staništa Istaknuti oblici terena jaruge,nasipi,klizišta,uvale-pod zelenilo stene,pećine,vrtače-posebno istaći KLIMA -zoniranje gradske teritorije -tip gradnje -izbor građ.materijala -optimalne sanitarno-higijenske uslove -karakter ozelenjavanja -izbor biljnih vrsta -način održavanja zelenila Razlikuje se u izgrađenim i neizgrađenim delovima.Poseban uticaj:reljef,voda,šuma... Tempeartura vazduha zavisi od *prirodnih uslova(nadm.visina,geog.širina,reljef,ekspozicija,sastav atmosf) *veštački stvorenih uslova(stepen izgrađenosti,način grupisanja zgrada,prisustvo zelenih površina) -apsorbovanje i refleksija

-konvektivno kretanje vazduha -vrste različite krupnoće listova -veličina zelenog masiva Insolacija Radijacioni režim i insolacija utiču na *orijentacija objekta *lokacija za naselje *principi ozelenjavanja *senka Vetar(vazdušna strujanja) Bitno za lociranje i planiranje naselja i pojedinih elemenata zelenila.Važno: pravac i jačina dominantnih vetrova+lokacija/položaj industrije Dejstvo vetra *pozitivno(provetravanje,rashlađivanje) *negativno(snaga) Vetrozaštitni pojasevi upravno na pravac dominantnog vetra Kretanje vazduha od zel.površ. ka izgrađenim površ. Pažnja u načinu raspoređ objekata koso ili upravno Padavine i vlažnost vazduha Važno za projekte gradske kanalizacije,odvodnjavanje,snabdevanje vodom,rekreaciju,poljoprivreda,promet na rekama,turizam,regulacija reka,održavanje zel.površina. -god.kol.padavin -raspor.pad. po mesec.(vegetacioni period)*tip staništa*izbor vrst žbnj i drvća -kol.i duž. snega -pojava i trajanj magle Vlaž zavisi od:*pokrivač.tla,blizine vod i šum*reljfa*nadm.vis*T*intenz.isparavnja Međsbni utic klim i zel.površ. Praviln raspoređ zel.pov. poboljšav mikroklim.uslove i to posebno ako su povez u jedinstven sistemod praviln izabranih vrsta.Bitna je veličina masiva,gustina zasada,vrsta drveća. Geologija-o nastanku geol.slojeva, o njihovoj stabilnosti i moguć.za gradnju ili podizanj.zel.pov’na. Nosivost zemlj.-visina izgradnje,mala nosivost-podizanj zelenila,sportski tereni,glinovita zemlj-klizišta. Pedologija-zemlj je kompon.život.sredine.Urbanizac,industrijalizac smanjuju zemljišni fond i to kako na P-ni tako i u funkcionalnosti.Izbor bilj. vrstazemlj.uslovi.Agrotehničk.mere-drenaža+humus,struktura ali to je opravdano samo za manje zel.površ.Nepovoljni za vegetac. su nasipi(heterog.sastava,siromaš hranljivim mat.) i zaslanj.zemljišta. Hidrografija-voda za snabdevanje grada za piće,za odmor i rekreac. Gradovi osnivani na obalama pa je na njima sva industr i saobrać a trebalo bi da su tu

ko parz-što je orijentisalo gradnju i uvođenje prirod. +Indust.elemenata.sistemu(rad.pojas šuma koji je delom korišć. van njih netaknuta priroda *mali br.kanali.v. i tip staništa i potencijalnu vegetac.revoluc.velič.stanovanje.18. a prvi put u grčkoj i rimu .gradova i smešta ih u okvir zelenila.zelenila tj.*Pariz-uništeno 15. *klimat.Treba je potencirati zbog prostornog i estetskog efekta. strateški .Ovu zonu treba povezati sa centrom-da se grad otvori prema reci-vazduš.st.i 4.uklapanje šume okolo +Renesansa: *urbanizam-detalj.širenje grada na slobodne i rubne zone.faktori +Srednji vek: *fortifikacija(zidovi.estaetska izražajnost). +Utopizam(tomas mor)-optimal.saobrać+gradsk.sist.Bilj pokrivač je osetljiv na promenu vod i vazd režima. površina 50:50.Postojeća vegetacija se uvek čuva a u nju uklapa novoprojektov zelenilo.uređ.odmor.U kompozic vrtova jedan je od najbogatijih prirod. Razvoj sistema zelenila kroz istorijsku retrospekciju *atrijumska i peristilska dvorišta Grčke i Rima *manastirski vrtovi i parkovi oko zamkova-sr.gradova i sist.zgrada.centar) . rad. Vremenom vrtove guta stamb.vek p.870ha šume.gradnja.stamb.zona grada Stanovanje.): *planir.saobraćaj.zel.Javniog karakt.Veće vod.nasipi).pri izgradnjibulevari.a oko centragrada uzoni 3milje ostaci tadašnjeg pošumljavnja-Hajdpark. 3.//Moskv-sl. Povezanost neprekidnost zelenila! Odnos sistema zelenila premaFunkc. Sistem zelenila kao elemenat funkcionalno-prostorne organizacije naselja *Funkc-prostorna orgnzcija.. *strukrno-funkcnlni model zelenila Zahtevaju istraž. *izbor mesta i prirod.strujanja ka gradu i bliži kontakt grada sa vodom.vek *bogati geometrijski parkovi *pejzažni parkovi-Engleska +Mesopotamija 3.uticaj gradskog života na zdravlje ljudi +Rim .locirana šetališta. u gradu.i izgradnja gradova.predela u gradsku sredinu. Vegetacija-poboljšanje mikrokl (sastav i čistoća vazduha.-odnos izgrađ.e.//Pariz-17.uzajamna veza grada i okoline.*zbijena gradnja unutar zidina.redukcija buke.Ona određ.n.. +Grčka .uslovi.://Lond-Elizbta ukida izgrad.Vitruvi (arhit.degradirano 4.odnosa sistema zelenila i razl.F-ional. oblik i način života.P-na +Kasni feudlzm-vrtovi pri dvorovima i posedima bogataša.kao bulevari. Kapitlzm.Hipokrat (lekar): *negativ.16-17v. i neizgrađ.v-veličina gradova. stanovn.površ su faktori poboljšanja mikroklim i zemljišta.

naruš.zagađ.a u celini formirju zel.komunal.koje se nalaze ne terit.predela.5.*bude skladan sa prirod.zel=razl.zel. +Funkcnilni tip naselja-prema prirod.infra stu.P//Indstrija.određ.:*indstrska.skladišta.gust.potrebe.zel.*društv.*otkrivanje mogućnosti za njihovo prostorno i fnkc.*poljop.delatnost. +Ugrož.Ptamo gde je nepovolj.faktrima.pojasevi.P:*stanje postoj.pov.*Ind-sanitarzašt.i saobrć)zel.lociranje zel.*kultrprosvet.naselja-izgrađeni grdski ambijent koncipiran kao živ.tip aslj.sr-nastaju se.+otuđenostpokretljivostpešačke zone. Pojam i razvoj sistema zelenila *sist.*vlasništvo zemlje.//Način izgradnje.sve zel.funkcionlne zone u jedinstv.:*Optimalna sr-nova .objedinjuje razl.P i mogućnost njihove rekonstr.normativi se povećavaju zavisno od štetnosti).povezivanje sa novim elem.*postojeće zel.P.kompozic.Prethodno se obavi vrednovanje i analizapojed.u odnosu na postojeće zahteve u novoj koncepciji.celinu.*fizič.i kvaltt)*stvara i neguje u okviru kompleexnog zel.nslj.zel.zel-predst.grada.st.makrostrukture.a koje su po principu ravnomernosti i neprekidnsti povezane međusobno ali i sa gradsk. +Fizička stukt.pod uticajem čovekove sr. to su:*kategorija naselja.unutargradskih i vangradskih parkova i vrtova za dnevni i sedmič.P-za rekonstrkc.standrd. 7.*odgovara savremenim svetskim normama(količ.živ. svih kategroija sa odrđ.i namenom.sa antrpg.društv.P naselja(bugari).fakt.obj.zel. +Kategorije naselja-kvantit.P.///gradski sis.odmor.funkc.Sist.*povezuje(ravnomerno i neprekidno)prostorno i organizaciono u jedinstveni sistem.naselja predstavlja komplex prostorno povezanih gradskih i prigrad.zel.*mali(10-30hlj)//Jako.kao osnova za budući sis.odnosi ukup.*sr(20-75).živ:sr(ekolšku.kateg.rekultivacije.a preko prigradsk.spratnosttip sist.starih delova grada/podizanju novih.*step.*administrativna+klimatska mesta i letovališta.prostora i namena zemljšta.*stepen urbanzcje.delatnošću.kateg.društva. 6.zel.*Namena-*razdvaja grads.parkšumama(rusi) *sist.i estetsku).*živtn.karakt.v.parametri i struktura.*veliki(75hilj-).Rekonstrukc-zaštićenost ovih zona +Postojeće zel.P. i velikivel.funkcnlni.naselja.Prema velič.strukt.P.zel.*admintrgovačka-ozeleniti centr.zone otežavaju postavljanje sist.sr.*istor.jer su uslovljeni čovek.delove.eko.organizc. Razvoj sistema zelenila kroz istorijsku retrospekciju = 3.veza sa prirod.živ.sr.*jako veliki(180-200hilj).st%teritor(ind.i br.st.*odmarališta-okolina sportskih objkta.zel.//socijalni odnos i ritam njihovih promenakarakteristike gradova//vladajući društv-ekon.i prirodni ambijent.razvoj.zel. Uticaj socijalno-ekonomskih faktora pri formiranju sistema zelenila Ovi FAKTORI spadaju u istu gr.zel-ostvaruje vezu naselja i okoline.za gradnju.Čine je arhit.sr.*stvara optim.

//Bitno:*atraktivnos rekre.i plodnost.2.resur(zemlje.-pojas zel. sve više vikend naselja.zvuke///*Efekat zaštite-zavisi od gust.sa drug.Oštećuje se tkanina.Pb.vremena:-proširiti gradske zel.Oštećuju zemlj iskl.sport.*Komunal.koncepc.maje opasni pestic.P za odmor(plaže.atm.ribolov.nervoz.zel~10-15min hoda/1h vožnje).resur.eleni zasadi kao zaštita:*dir-upijaju zvučne talase i *indir-ne proizvoditi štet.drveće)*Buka-sis.eroz.od stana.najotr:SO2.učešće u društvenom životu.prir.satava i rasporeda biljka.zona.i dubine zasada.Prodor kroz zemlj.Korodir.i kvant.kombin.*Slož.nekval. Lokacija ind.atmnormativi sa korekc.zemljišta za polj.odražava se na:*porast atm.Povećana oboljenja.//Sprečavanjeorganizovano uklanj.neprijatelji.-okolne šume u park šume.mesta stanovanja.P izolovana od buke.otpada.Cl.Proporcionalno širini pojasa:1.brži puls i disanje.razaranje građ.emitovanja(konstrukc i vrste) Zagađenje voda-veće potreb.smanjuje prodkut.đubr.šiblje.ekološ.park-šume) *Sedmični odmor-najvažnija zdravstveno-higijenska kategorija2slobodna dana krajem nedelje.oštećenje rastinja. +Dinamika društvenih potreba-Odmor je osnovna potreba u živ.vode.razdražlj.funkcionisanja ekološ.plivanje.i degrad.ošteć. Buka-s razvojem motorizacije.veći%CO2.HF.ind.vrednosti.zelenila:1)lokacija izvora buke lokac.tamne fasade zgrada. Ka rekreat.spomenke.Exploat.satvrste u pojasu.i psihu premor.Step.iskoristiti):*bliz.*Rast zagađ.Racional.centrima van grada.guma.//Povećanje slob.*pešačka dostupnost(prim.herbcda.mat.sr Zaštita-sprečavanje zagađ.otpadne i podzemne=zagađenje-posebno opasno jer su izvor pitke vode.-povećanje br.sis.vode.*zel.(200-500m-potpono apsrb.koža.korišć.P-vegetacija!.blokov. oslobađ.karakter.tj.pojasa.pa taloženje.atm.rada i narušava zdravlje.čoveka i stalno se povećava kval.pestic.zagađ.P-ski kopovi.kamp.*Korišćenjempogorš.otpadaka.2)oblik izvora(način rasprost)i karakt.trajna degrad.*izvor zagađlokac.sr gust(7-8.za vodomveće iskorišćenje-ispuštanje u vodotoke.Degradac.P.*hem.sis.zemlj-gube svoj prvobit.zasada.iscrp.HgA. Šumska .//Rekultivac-ponovno uspost.Gasovi motor.klim.Povećava krvni prit.min.*udalje.f&f) Aerozagađ-smanjen zel.širina i struktura zel.kval.Čovekova delatnost-fizič.3.koefc.prirod.resur destrukcija//Hemija u polj.koriste se biološkiprirod.Uztiče na centr.zemljišta i šumsk.1013dB). Zagađ. masovno kretanje st. Autosaobraćaj olakšava to kretanje st.pokrvač-veća potrošnja O2.zaslanjivanje.min.hobi.pri istovrem.masiva.a neprečišćene.ozon. *Svakodnevni odmor-radna sposobnostslobodno vreme~4h(ženama je iskidano i retko kad se može racio.voz.između zel.turizam.fakt-pogubno.socijal.*šetnja.putovanja.problem i protivrečan zadatak-iskorišć.obj.turizam.održavanju kvaliteta pirod.boje se razlažu.smrtnost.zagađenostisanitr-zašt.i intelektualna.poljop.(40m-17-23dB).nerv.buku od magistr-upiju 26%74%odbiju i razensu)sitnolisno(bliže izvoru) i spratnost(trava.i nauč-tehničk.Za bilj.razvoja-optimizacija uzajamnog delovanja društva i prirode.

*Godišnji odmor-duži boravak na jednom mestu. *životni standard društva-je bitan soc-ekon. -težnju za formiranjem vikend zona i kuća za odmor. -proširivanje turističkih kapaciteta i njihove atraktivnosti. Neophodne su zaštitne zone.faktor koji određuje interes i mogućnosti društva. -zone za rad treba da budu odvojene od zona stanovanja – zaštitnim zonama ili pojasevima. rekonstrukciju postojećih zel.. -nesavršena tehnologija za prečišćavanje štet. Njihova koncepcija i uređenje zavise od karaktera proizvodnog procesa.P/stan.*nacionalizovano zemljište omogućuje lakše izdvajanje neophodnih P za posizanje parkova. -nepravilna lokacija ind. koje odgovaraju određenim normativnim zahtevima u zavisnosti od karaktera proizvodnje i stepena štetnosti. *veze aktivnosti-u okviru odmora uslovljavaju teritorijalni raspored i f-onalnu organizaciju objekata za odmor – povezujći sa elementima sistema zelenila.P ind. Izraženo u m2.zahtevi: -zel. +Koncepcija sistema zelenila . Rekreativne mogužćnosti sistema zelenila izražene su kroz pokazatelj zadovoljenosti određenom količinom javnih zel. tehničkih i biotehničkih mera. Zahteva veća proširenja javnih zel.spomen. *vlasništvo zemlje-je soc-ekonomski faktorsistem zelen. saobra}aj. gradski centar „Funkcionalni sistem“ RAD . Materij. Narasle potrebe se izražavaju kvantitativno i kvalitativno.standard društva određuje mogućnost za realizaciju sist.zel. poboljšava zdravstveno stanje. rad.mikroklima(komfor) t=17°-22°C -Dužina i raznovrsnost-vikend odmora određeni su slobodnim vremenom. tehnološko. Odnos sistema zelenila prema pojedinim podsistemima: stanovanje.zona ili preduzeća budu uključene u sistem zelenila naselja.komplexa u neposrednoj okolini grada. a ima odraz na model sistema zelenila. -uređenje istorijskih i dr. To su sredstva koje društvo može da izdvoji za potrebe ozelenjavanja i uređenje slobodnog prostora. odmor. -odsustvo sanitarno-zaštitnih zona *Poboljšanje sanitarno-higijenskih uslova komplexom urbanističkih. *socijalni aspekt-zbog rekreacije u prirodnoj sr. -urbanističke mere-zelene zaštitne zone i pojasevi. novih područja za rekreaciju.negativan uticaj radne zone: -produkcija štetne mat.P sa prirodno formiranom sredinom. Obnavljaju se čovekove fizičke i psihičke snage. -teritorije za potrebe taloženja otpada.P i optimalno planiranje njihove prostorne organizacije..sr. U blizini samo slične ind. *šrivatno-ogromne razlike u opremljenosti kvartova bogatih i siromašnih 8. Širina zaštitne zone 50-100m (7-8km Severin?). povećava se kreativna sposobnost čoveka. materijalnom osnovom i karakterom prebivališta -Organizacija-vikend odmora se svodi na: -težnju za odmorom u prir.Zahteva se otkrivanje novih resursa. -grupianje ind.preduzeća i rastojanje između njih. a rešavaju se pri planiranju i izgradnji novih objekata.mat. Lociranje .

industrijska zona. znamenitosti. -povezivanje stambenih objekata pešačkim zelenim zonama sa dečijim ustanovama (obdaništima i školama) pešački saobraćaj .. vlaknasta leteća semena) . stadione. -pešački prostori. kompenzuje se rejonskim ili drugim zelenim površinama. Bolje izolovanje pešaka od kolskog saobraćaja. veći grad 30%) stalni broj stanovnika+pridošlo stanovništvo Potrebni podaci: *veličina i karakter razvoja grada u odnosu na susedne. Sva industrija se koncenttriše na jednom mestu . Vodi se računa o: -navikama.udobnost. -prirodnoklimat. *zahtevi i potrebe stanovništva u odnosu na karakter zanimanja.. ali nikako(!) objekte za odmor. lepši izgled uličnih prostora. -izolacija gradskog parka od stambene zone.u preciznoj industriji.više slobodnog vremena . skladišta. -lokaciji stambene zone u odnosu na strukturu naselja. Podizanje drvoreda i zaštitnih zelenih traka između kolovoza i trotoara. bolji mikroklimat ulice. da stvori mikroklimatske i sanitarno-higijenske uslove// *konflikti* zelenilo .saobraćaj: -povezanost i neprekidnost.stanovnika i njegove prigradske zone.. Uslovima naselja.izvan zona stanovanja. prilazi dečijim igralištima i mirnim odomorima – ne smeju se ukrštati sa kolovozima. masiva.zavisi od karaktera proizvodnje i proporcionalno raste sa stepenom štetnosti industrije. Sistem zelenila se određuje u zavisnosti od karaktera i veličine grada. *raspored mesta za odmor prema prirodnom karakteru (u odnosu na vreme potrebno za dolazak 1-1. olakšava zoniranje površine. garaža.. ODMOR . potrebama i mentalitetu stanovnika. Stvara povoljni radijacioni režim. istorijske i umetničke i dr. zaobilazi vredne teritorije. -odvajanje pešačkih zona i ulica od brzih saobraćajnica . lokalnih klimatskih i sanitarnih uslova i blizine odmarališta (manji grad 10-12% stanovnika koristi odmor. br. Efikasnost zaštitnog pojasa zavisi od pravilnog izbora biljnih vrsta (otpornost na zagađenje zemljišta i vazduha).Porast standarda . Funkcionalni zahtev: -optimalni mikroklimatski uslovi.depoa. . -raščlanjivanje slobodnih prostora. STANOVANJE .). SAOBRAĆAJNI SISTEM .funkcija mu je organizovanje društvenog životastanovništva gde će se ostvariti kulturne potrebe i različiti socijalni kontakti. pojedinačna stabla. *prirodne. zdravstvene ustanove. Neke vrste imaju negativan uticaj na proizvodni proces (obilan cvetni prah.5h) Duži odmor: u okviru uže i šire prigradske zone. -presecanje zelenih zona.*izolacija* pešačkog kretanja i okoline stambene zone od nepovoljnog uticaja buke i automobilskog zagađenja. -stvaranje mirnijih i intimnijih kutaka. dečije ustanove i igrališta.organizacija masovnog odmora (dužeg ili kraćeg) gradskog stanovništva. -ako u sistemu zelenila izostaje blokovski prak. -izgradnjom saobraćajnice uništavaju se zelene zone// *uslovi* sistema zelenila na nivou generalnog plana: -ukupna saobraćajna šema ne sme da ometa jedinstvo sistema zelenila (bez presecanja. +Stepen ozelenjenosti . GRADSKI CENTAR . Važan je izbor vrsta drveća.. -prisustvo vrednih grupa drveća. *stanovništvo talno i povremeno.Zelenilo: štiti stambeni blok od buke i vetra.

-zidine zamenjuju zeleni pojasevi (Ring-Beč.otvoreni prostori sa pešačkim promenadama. Uticaj socijalnoekonomskih faktora pri formiranju sistema zelenila 10.potčinjeno zel.// Linijski (trakasti) -u naseljima sa geometrijskim rešenjem ulične mreže (SAD-veliki br. Keln). stilska usaglašenost i maksimalno opterećenje. Otvoreni prostori .// Radijalni (klinasti) -nastao u gradovima gde su bitni fizičkogeografski uslovi (nor.gradova-Boston. zelenilo 9. Funkcije ovih sistema: 1. 3. Kružni bulevar-Pariz. Antropogeni faktori u organizaciji sistema zelenila = 7.odvajanje centra od drugih funkcionalnih zona.u Eur. Obezbeđuje najbolju prirodnu ventilaciju grada. Ravnomerno raspoređeno zelenilo po svim delovima grada. Čak i različite funkcionalne zone centra se razlikuju po specifičnosti načina ozelenjavanja. Koncentrični zeleni pojasevi opasuju grad u jednom ili više pojaseva.2/2 19v.Radijal-provetravanje. a mana-prostorna nepovezanost umanjuje bioklimatsku funkcionalnost. Vašington). Može biti uspešan u malim gradovima u kojima se ne predviđa industrija..rečne doline)koji su uticali na strukturu naselja pa i na sistem zelenila.zadovolj. „funkcionalni sistem“ 2.odmora. negativni uticaji 5. drvoredi) sa parkovima i zaštitnim pojasevima.Ostvaruju trgovačke funkcije i snabdevanje stanovnika. Zelenilo se prostire do samog centra grada u vidu širokih klinova. ne obezbeđuje potrebnu količinu zelenih površina. organizaciji prilaza trgovačkim objektima i obezbeđivanje mikroklimatskih uslova. zahtevi zelenila . obezbeđenost njime 4. karakter kompozicije i struktura zasada naglašavaju značaj gradskog centra. Tipovi sistema zelenila Najčešća klasifikacija: Prstenasti (pojasni) od17v. gde čist vazduh iz rubnih zona. bez obzira na mogućnost poboljšanja mikroklime. Zeleni klinovi često prate vodene tokove (tim je još bolje provetravanje naselja). Najpotpuniji je jer . 2.prijatan i lak pristup ovim objektimatakođe i kao mesta odmora *trgovačke zone . Prednost-kratak radijus opsluživanja. a povezuje se i sa zelenim zasadima u rubnoj zoni grada (park-šume.Mozaični-ravnomerno.// Kombinovani -Rešava sve probleme povezuje ravnomerno raspoređene zel P stambenih blokova. Mesta za kraći odmor uz vodene površine i druge dekorativne elemente i opremu.19v. široko rasprostranjeno u SAD. Za odmor i neformalne socijalne kontakte !fenološke pojave drveća i šiblja! 1. preko raznih kategorija zelenih površina dolazi do samog centra grada. zelenim koridorima (bulevari. potreba za njim 3. Poboljšava mikroklimatske uslove u gradovima sa jakim vazdušnim strujanjima (2-3pojasa zavisno od jačine i pravca vetra).Prsten-zaštita od vetra. *kulturno-prosvetna zona .//Mozaični („zelene fleke“) slobodno rasprostranjene zelene površine po celoj teritoriji naselja. zaštitni pojasevi).

Pijace se pretvaraju u park/skver. izletišta (brda pod voćnjacima i vinogradima) Beograd .prelomi turskih šančeva. soliterno visoko drvo.// Spotr i rekreacija.propast carstva uređuje Beograd.ograđen visoki zidom . Košutnjak (1903. despot Stefan Visoki . Srem. Vrt se otvara prema ulici i susedu i postaje mesto okupljanja.teoretičar urbanista (1876) „Regulacioni plan Beograda“ predlog za sistem zelenila BGD-a. „Teferiči“-izletišta van grada vrlo atraktivna. blaža klima sa hladovinom vile „Vinogradi“. Razvoj sistema zelenila u Jugoslaviji.). 19v.totalna rekonstrukcija. elementima). Promena u orijentalnom stilu. Slike. Očuvati konture starog Beograda.ruši se ograda  Pionirski.predlog da se ti delovi pošume vegetacijom koja dobro uspeva na vlažnom tlu.intiman prostor.-1804. Brnjačka. povrtnjaci.P . *Kalemegdan završen 1925. mesta za odmor i meditaciju.Dinastija Nemanjića gradi manastire. Sadovi . sa vrtno-arhit. ikone (predstave iz raja. livade. obala. Planiranje naselja u ortogonalnom sistemu.) lovište Obrenovića Između dva svetska rata . a ne druge gradove Turska dominacija . drvored ispred javnog objekta su. stolom.završene terase za šetališta i sport sa vizurama na Dunav. Elementi vrta: nastrešnice sa lozom.Nastavak podizanja parkova. Železnička u Manjež 1926. AR. tesnu vezu sa prigradskom zelenom zonom. Gradski park . Zeleni pojas oko grada i unutrašnje zelenilo alejama povezano sa zelenim pojasom. idealni predeli) .kulminacija države 1402. preuređen. Zelenilu se ne daje značaj . Sanacija priobalnog dela .Mali prostor.skupo zemljište. Javni objekti su okruženi zelenilom. Podižu se drvoredi. Cvetne leje u centralnom delu (oivičene belim oblutkom).čine osnove sistema zelenila.Josimovića i razvoj zelenila u Srbiji Srenjevekovna Srpska država . Savu. Emilijan Josimović . uništava se sve tursko.Topčider (tramvaj od Teraziija).-1927.između tvrđave i varoši. Dvorski park . Zelenilo preovlađuje iz vrtova. Ideje se postepenorealizuju. Dominira „Domaći vrt“ . Nepovoljno locirane zel. groblja. Kovilj. Gradski parkovi . šume. i drugi gradovi ovim putem.P. Banat..obezbeđuje poboljšanje klimatskih i higijenskih uslova i ponovo opslužuje stanovnike mestima za blisku rekreaciju. dvorce i letnjikovce sa vrtovima (lekovito bilje.-1427. kupatila na rekama. *Studentski trg 1928.-1929. sa posebnim osvrtom na rad E.minimalni sanitarno-higijenski doprinos Projektovanje i rekonstrukcija zelenih površina .. klupom. Izvan zidina ostaju voćnjaci. Uzidani gradski centar. Poneki skver. Javno zelenilo samo pored važnih objekata (groblja i obale). Stvara neprekidan sistem. Obnovljena srpska država .14v-jak uticaj vizantije . Stihija izgradnje objekata  javne zel.1521. 11.. industrija  vrtovi samo kod bogatih Vreme i posle II svetskog rata . kresana živica na ulazu. ostrva. Banje i banjski parkovi (Sokobanja.

Ekološka i prostorna svojstva diktiraju određeni prilaz u oceni teritorije sa etapama:*izdvajanje teritorijalnih jedinica. *Na padinama . Ovim se rešavaju zadaci: *estetski . -orijentacija vizura i staza. Kompozicija: -centralna .jako izražena. *Na jaružastoj teritoriji (jaruge i uvale) . Dobija se: Statički karakter. -izolacija. -slobodna .brežuljci . amfiteatri.//2 varijante kompozicionog rešenja.vazd. Kompozicioni razvoj: *odozgo naniže ka padini: -vršni deo se sagledava ododzdo.centralna tačka je na vrhu ili u vršnom delu brda. horizontalne površine. Analizira se za vel.dekorativno uramljivanje. majdan. -Komponovati prednji plan .vodene P. Ekspozicija i nagib utiču na raspodelu sunčeve radijacije. -putevi trasirani po terasama i slobodno duž padine (vsmenjuju se unutrašnje i spoljne vizure).a i za male zbog event. Poljana sa elementima mikroreljefa oivičena obodno. Trasiranje puteva  spoljne vizure *U brdskim dolinama .karakter korišćenja u prošlosti. vidikovci. vode. deponija.potčinjeno mogućnostima teritorije. a vizure odozgo (široki ugao sagledanja). -povezivanje staza stepenicama *Na brdima (brežuljcima) . Pozitivan . Konfiguracija terena diktira obradu teritorija za zel. Parkovi (podela prema preovlađujućim oblicima reljefa): *Na ravnom reljefu .negativnihudubljenja i neutralan-5-7%). Korišćenje prirodnih elemenata u pejzažnoj kompoziciji – reljef Prostorna struktura vrtno-parkovskog pejzaža izražava sintezu fizičkih i prostornih kvaliteta njegovih kompozicionih elemenata.// -Tačke za posmatranje .P. -skulpturalni reljef.P(nepogodne. Treba znati vrste degradacije i tehnološke potrebe rekultivacije. mir i monumentalnost. *tehnički . vodeći računa o estetskim i funkcionalnim zahtevima objekta.t°režim.prolazi po nižim kotama. Vizuelne veze po podužnoj osi i po poprčnim osama otvora. -zatvoreni i poluotvoreni masivi. Ovim se određuje i zemljište i vegetacija. Prostor je ograničen padinama koje određuju pravac ose. To opredljuje načine korišćenja.mali.narušene).kreativnih rešenja.izabrati najpogodnije sa najživopisnijim pogledom. *Ravnica u prvom planu ističe u pozadini glavni prostorni element.vetrozaštitni nasipi (povećan komfor) i vodozaštitni. *Na degradiranim teritorijama (iskop rude.masa.način plastičnog oblikovanja reljefa putem veštačkog stvaranja njegovih oblika. duž reka i velikih vodenih površina . Reljef utiče na klimu: -cirkulac. Reljef je najstabilnija komponenta (pozitivnih oblika-uzvišenja.vidikovci i amfiteatri Geoplastika . -zakloni. glavna osa potčinjeno potrebama arhitektonske kompozicije. *terasiranje: -ivice terasa su tačke (najatraktivnije sagledavanje pejzaža).12. Efekat dominiranja ravnice.*poseban je izbor kriterijuma. zanemarljiv pad (Versaj): -vizure na sve strane.depresije manjih dimenzija. zaštita od sunca  ovo se obično radi za memorijalne parkove. dečije parkove . -drvenaste vrste za akcente. zemljokopi) specifičnost .jako izdužena podužna osa . Negativan oblik .locirani u brdovitim područjima. zemljište. -Glavni prostorni element naglasiti sa ostalim.zel. *funkcionalni komunikacije (horizontalna i vertikalna povezivanja).izduženo sa obalom (Kalemegdan).*određivanje vizuelnih veza unutar teritorije i izvan. vedro i svečano raspoloženje.

Vodopadi i kaskade . Ako se formira na zemljištima nepovoljnim za izgradnju (sanacija terena): -u cilju snižavanja podzemnih voda (gradnja vodenih P i ostrva). Vodeno stepenište . *ostrva .sagledivost. v. ribnjaci.bitno: ugao pada zraka na P jednak je uglu refleksije. daje akcenat.obostrano. brzina) *Oblici vodenih P i elementi sa vodom* Izvor (vrelo) . obliku i visini. (visok. Sakrivaju prostor. posebno za geometrijski stil. moćan pad vodenog toka. Obodom vodenih P ograničavaju i zatvaraju prostor. osobine zemljišta.naglašavaju vodeno ogledalo i postavljaju se na različitom rastojanju od vodene P.šire i sužavaju perspektivu.ogleda se nebo široko. Kompozicija: *Obalni masivi . izdvajaju se vidikovci koji se orijentišu ka vodopadima. Lokacija . ostrva i grebeni . refleksija.oblik im je određen reljefom.dekorativno . dominanta.13.treba da prostorno dele vodenu P i ne smeju narušiti celinu vodenog ogledala. i na estetiku *centralni sadržaj i *distanca . konturu vodene P ne treba obuhvatiti pogledom. povećavaju visinu obala. Razlikuju se po arhitekturi i skulpturalnoj kompoziciji. obavezna su hidrološka istraživanja šire teritorije parka: da li je obezbeđen izvor za snabdevanje vodene P.vodene strujnic.kaskade u geom. Reka i potok . *akumulacije. h=1. jačina. niža t°. lociraju se paralelno sa obalonom linijom  lepeza perspektiva sa vidikovca ili mosta. prolaze pored vidikovaca. +Izbor biljnih oblika .fon za sagledavanje. uz liticeskraćenje/ *dekorativni efekat zavisi od: veličine i snage vodenog toka. Poluostrva. jezera . +Staze . +Građevinski objekti brane. prisustvo lonijskih kompozicionih elemenata . konture.otvorene vodene P sa ravnim obalama odražavaju mnogo svetlosti i neboutisak širokog i svetlog vodenog prostora. -na mestu bivših majdena kamena. *Stvaranje kulisa .od zasada  smenjivanje efekta svetla i senke. *Poljane . širi. Fontane u geometrijskim parkovima .sprečavanju jako isparavanje i zamuljivanje. *odraz u vodenom ogledalu . umanjuju eroziju zemljišta.ekološki zahtevi biljaka.za odvođenje vode iz fontane u vodnu P na nižem nivou. nivo vode i reflektujući objekat /livada na čistini . *odnos parka i vodene P .52m.ne trasirati blizu obale i na istom rastojanju od vode. pretvaraju se u stepeništa . moći strujnica. (na malim padovima sa stenovitim koritom). širine. kod vodopada (visina. Masivi se prosecaju radi vizura. *Oblici obala vodenih P* . mostovi. vodena pena. par se formira oko vodene P i orijentisan je ka njoj. *aleje i staze .k. rudnih kopova. stvaranje potoka. Korišćenje prirodnih elemenata u pejzažnoj kompoziciji – voda Vodamikroklimuveća vlažnost.horizontalne ravne linije i vertikale zelenila. odvodi za suvišnu vodu . povećavaju rok korišćenja vodene P. slivna P. Daje utisak izdužene vodene Pvizure su po podužnoj osi.kanala.voda u pokretu.trasiraju se staze kroz najinteresantnije delove. parkovima).

sa šibljem s doda još 1m. smrča.kombinacija jedne ili više vrsta drveća koje se nalaze izolovano na otvorenom prostoru neke zelene P.parkovima.20-50stabala jedne vrste *šumica -zasad P 0. To su krupne. brest. ariš. Stvara: -prednji i srednji plan pejzaža. -ispunjavaju igrom svetla i senke. Zakoni razvoja. vrba. Korišćenje prirodnih elemenata u pejzažnoj kompoziciji . ulica:*dvoredno+travna traka=13.4-14m. *4reda=21m. boja i mozaik lista. izražena masa krune.?: radi čega? šta treba da izražava? veličina. Senoljubive vrste: spor rast(lipa.ograničavajuće. plodovi i plodne cvasti) stalne promene pri rastu habitusa i u odnosu na godišnja doba. iste starosti.zelene P na ulicama.habitus (veličina i oblik vrste. smrča..5m do 2-8m -Trave: travnjaci za redocno korišćenje i livade 1-2 puta godišnje *parterni najznačajnija paradna mesta. br. razređena struktura ista vrsta. sanitarnohigijenski značaj (t°. breza. šiblja.slobodnorastuće7oblikovano u 1/> redova dekorativno.u grupi ne sme biti 3 ili više stabala u redu i rastojanja između stabala ne treba da su ista.sr. oblik.niske). -formira poljane.najveća i najkompaktnija strukturna jedinica. a čine je minimalno tri primerka drveća ili šiblja (drveće. Oblik je uslovljen genetikom i uslovima sredine *grupa . Bitan položaj zbog sagledavanja. dobro razvijene biljke. -Žbunje: *žive ograde .izolacija 1. Gnezdasta sadnja . šiblje ili mešovito). ariš) *bosketi .14.zavisi od broja i kompozicije. *dva reda obavezno . ravan zeleni tepih. šire i žalosne ka livadi. načinu nege (kresane ili ne).šišani masivi drveća i šiblja u geometr.rast 1-2m .visoke žive ograde gusto sađenog drveća/šiblja okresane. divlji kesten. prvailan raspored i veštački oblik kresanjem. *jednoredno>=8m. Izbor vrsta .razlikovanje od okoline. Tipovi strukturnih elemenata su: *soliter .prostorna dominanta.livade i poljane slobodnih oblika. odvaja namenu površina. Originalna struktura stabla i grananja. Pozadi više. javor. Koriste se biljke interesantnog oblika krune. napred niže i biološki kompatibilne. Strožije krune ka objektu. skverovima. Podela: po visini(visoke..buka prašina). širina 100-150m . oblik. . boja i mozaik lista. sadnja u ritmičnim redovima oko staza koje se usmeravaju ka centru ili dominanti kompozicije.5m. *zeleni zidovi . Najčešće se koriste šišane forme. cvetovi i cvasti.maskirajuće. *veće grupe . jela. za park 100-200 stabala *masiv . fon cvetnoj kompoziciji *običan . Individualnost .5ha. *livadski . šumice *pojedinačna gurpa slično kao i soliter . sastav vrsta? Pravila .5-1. -obogaćuju kolorit.unutrašnji *aleja . mogu se kombinovati drvenaste i žbunaste vrste biološki usaglašene. topola.vegetacija Osnovni element parkovske kompozicije: -Drveće .u redu 0. Projektovanje grupe . hrast. zapadna tuja) i brz rast (brest. kedar.3-5 stabla (2-3 u jednu jamu) na rastojanju pola do jednog metrazajedničku krunu. struktura i boja kore (lipa.vezana za geometrijski stil. Biološki je trajna zajednica drveća. čempres).ima sitaknut položaj. buka) autohtone i visoke vrste i 2. zahtevi za zemljištem i klimom.. bliskeparkovski masivi.sadnja u liniji. perena P=10ha. -deli i raščlanjuje parkovski prostor. prašina. redova sadnje (30-50cm između redova i sadnica). Šišani zeleni zidovi h= od 0. -akcente i dominante.periferni-zaštitni(vetar. sofora. oblik stabla i način granjanja. platan. *drvoredi .5-1. uramljuju otvorne deo kompozicije. -stvara siluetu zelene P..

%učešća cvetnjaka na zel. Tvrd kamen (granit.zaštita i fon. objekti) i kompoziciono najvažnijim (poljane.dopuna u boji. *odnos sa drugim biljkama. pojedinačno.pojedniačno/grupe. kombinuju se sa lukovicama i sezonskim. Izbor biljnih vrsta . Podređenst pojedinačnih elemenata jedan drugom i celini koja pruža jedinstvo umetničkog izraza.dekorativne kompozicije na ravnom terenu od niskih biljaka inertnih materijala i vode. +travnjak perene u lejama.*žalosne .P 1%>10ha.korišć. cvetanje uslovljava kompoziciju. peščar. +perenjaci .*mlada sadnica 1-2m2(100-200kom/ha = 2-4% površine). raskrsnice). svetlost.sade se i odrasle +Otpornost na zagađenje . ili uz ogradu visoke pa sve niže. *Prateće vrste . znati dužinu cvetanja i kombinaciju boja. samostalnim grupama (3-5 kom). +miks-border . tritoma). +alpinum . tuf) imitir prirodu i biljni mat. *III linijske i vazdušne perspektive. *vrste po ekološkim uslovima. a okolo sve niže. *II boje.*I teritorija. perioda njihovog razvoja: -za mlađi uzrast (do 20.kolorit. Na najposećenijim mestima (ulazi.sastav. šljunak.br. Projekcija krune . Zavisi od kategorije zel.. visini. bulevar. a onda proređuje. autohtone ili 2.. terase. kombinacija. visini. Izbor vrsta zavisi od odnosa prema svetlu. senka. promena u godišnjim dobima +Veličina .sanitarno-hig. okvir travnjaka ili u alpinumu.mauritanski .sadnji >=3m2. za grupe +Brzina rasta . objekata.proleće-jesen bogatstvo boja. velike fleke u grup. *kompozicija boja. dobu cvetanja. Vrši se gusta sadnja.Promene tokom razvoja i usled mera nege.direktan uticaj vode . *orezane . Od veštine korišćenja (I+II+III) zavisi i uspeh . Kompozicija . cvetbi masivi sa perenama .vrste perena u jednoj leji. Mešovite .svrha: zasenčenje objekata/trotoara. objekti. razdvojenost +Oblik krune .zemljište. 2%10ha. aleje. alohtone. nijanse. u cvetnom masivu 10m2. +Uslovi staništa-insolacija .uz ulice i ind. lotos. okolina. niski četinari). travnjak -Cveće: jednogodišnje i višegodišnje. mogu se kombinovati sa nižim šibljem. *sezonsko .veštači oblici +Prozračnost krune . Spojevi ispunjeni zemljiom za sadnju.šine.kamen u suvo sa velikim spojevima. kostur masiva i grupa. krečnjak. *raspored po visini. Parteri . rogozina). značaj.vrsta <=3-4. +oko vodenih P . „.tazl. žuta perunika.P.izbor prema boji. 3%skver. platoi. osunčanost // Kompozicija (problemi) .prirodna livada sa poljskim cvećem.5%zel. obale.zasadi od više grupa perena različiti u boji. *Vodeće vrste . uz tramvaj.specijalni perenjak .(planinskog područja. vegetacija. grupišu se kao perenjaci naslonjeni uz živicu. 0.ili su pored vode ili u vodi (lokvanj. 2-3kom/m2 ili nekoliko desetina/m2. Pri izradi kompoz. Uslovi: *kontinuitet cvetanja. *smena kolorita tokom godine. perunika. zlatica. *perene .Močvarne biljke“ pored vode i u vodi (rpgpz. rešenja utvrditi 2 osn. raspored. +suvi zidovi . vodena P. 25god) i za zrelo doba. Leje uokvirene travnjakom duž staza ili u parteru uokvirene bordurom. vlažnost. pravougaoni oblik od 1:3 do 1:7 ispred reprezent.kontrasti sa fonom. *guste . u sredini najviše.kompozicija kamena i bilja.razl. izgledu lista. *zrela 50-60 god .30-50m2 (20-60%).igra svetla i senke +Boja lista i kore .P ogran. arhit. prozori.1. trgovi žardinjere. P=10-15% P zasada. Elementi kompozicije . i monument. *ređe . dobu cvetanja. blago nagnut unazad ka terenu. fon: pesak.znač.

+Geodatski plan idejni projekat (30ha-1:500. najbliži izvori vode.zgrada i dr.projektant . . Vrste projekata i postupnost projektovanja . geodet.proces prostorne organizacije i kreativnog rešenja objekta.od kvaliteta projekta zavisi kvalitet zel. *obrazloženje projektnog rešenja. *raspor. predlaganje novih sadržaja/funkcija. +Program . manje grupe. *zoniranje. zavisno od finansijskih i tehničkih mogućnosti. jezera. +Rezultat je utvrđivanje i redukcija zahteva. Tematika radova je: *projektovanje sistema zelenila. reljefu (pristupačnost.sakupljanje podataka o: klimi i mikroklimi opisno i tabelrano (t°. Rešavaju se pitanja: +naučnoistraživačka. * specif. *dugovečnost objekta. *konstrukcije. *realizacija projekta u najkraćem roku i minimalni troškovi. vlažnost vazduha. Projektni zadatak . padavinr. +Komplexna ocena teritorije. odvodnjavanje.kompoz. mogućnost korišćenja). +Analiza prostorne strukture .P. razrada projektnog rešenja Projektovanja-slož. koordinira razradu svih projektnih materijala. novih zel. *proj.zadatka.mat. geološkim i pedološkim uslovima (karte.izdvajanje teritorijalnih jedinica sa slič. *detaljno istraživanje i valorizacija. +prilozi proj.izdvajanje fitocenoza . meliorativne i hidrotehničke mere (drenaža. Razdrada projekta: *raspored.rukovodi projektom. kamenolomi.postojeće stanje zasada.nameni.uslova komplexa i *razradu kompozicionog rešenja i strukture objekta.zelenila.projektni zadatak.proj.snimak terena. prilozi. 50-100ha1:1000/2000.zadatka.istraživanje . i objekata. i manje 1:250/200). *tehnika uređenja i sadnje. soliteri. kvalitet el. podzemni i nadzemni objekti. Proces projektovanja . *arh-umetn. sastavlja predračunske troškove i projektni program. potencijalna vegetacija). Određuje namenu(stil). konture masive. zalivanje)). podaci o uslovima izgradnje.osobinama. uticaj na mikroklimu). okviran predračun.je osnova za razradu projektnih skica i izradi predračunskih vrednosti projektnih radova. *umetničko-estetska. **Tehničko-ekonomska analiza (organizacija građ. poljane. opisi i tabele. kompozic.P.sad.15. *arhitekt. *predmer i predračuni.zad:rešenje o dodeli parcele. nivelacija. **granice komplexa. gl. pejzaž-dendrološka istraživanja. Organizaciono-metodske etape razrade projekta: *priprema i utvrđ. 30-50ha-1:500/1000. rasadnici sa sadnim mat. *rekonstrukcija postojećih zel.objekata. vetrovi). vegetaciji (fitogeog.opis i ocena.morfologija reljefa. detalji (1:200/100/50/20).mat. odgovara za kvalitet projekta. kategorija. predlog rešenja u skici. +Plan lokacije . Uključuje: *proučavanje prirod.radova: najliži izvor građ. susedne zgrade. dendrološko istraž.kompoziciona. . Rešenje obezbeđuje: *usklađenost funkcional. ulice.P razl. +Granske karte (kate veget i zemlj). *tehnička. sastav vrsta. reke. opštine.položaj objekat u okviru grada. +Predprojektna ocena (valorizacija) . urbanističkom stanju (opis stamb. +Gl. *urbanistička. regiona sa funkc.zadatak. *razrada proj. granice prema prirodnim karakteristikama . deponije zemljišta. transportne mogućnosti.i saobraćajnim vezama. >200ha-1:5000). poštovanje rokova i normi i sklad projekta sa željama naručioca.projekat i radna karta (1:500/1000. stvorenih . zbog vegetacije). obim i sadržaj projekta sastavlja naručioc investitor. karakter (sadržaje) i granice objekta. predprojektna ocena i analiza kompleksa. hidrologiji (prisustvo vodenih tokova i P.

*nivelacioni plan (nove kote. pećina. pojedinačni objekti (vidikovac. a sadrži: -text. funkcionalni (namena i sklad organizacije). 16. soliter. *detalji. *poprečni profili (obračun zemljanih radova). uslova sredine. *obračunski deo .ršenja (staze. obl. tehnološki (mogućnost uređenja teritorije). Faze: (1) idejni projekat . potoci. dalekovodi).i nadz. potok. igrališta). radi se na visokom grafičkom nivou).u cilju izbora najpovoljnije varijante: estetski (lepota komplexa). rezultati se formiraju u vidu izvođačkog projketa sa: *situaciono-kompozicionim planom (osnovni crtež projekta = geodtski snimak sa neophodnim karakteristikama.reljefa (jaruge. odvodnjavanje. vodopad. *urbanistički uslovi u textualnom i grafičkom prilogu. *postojeća veg. *sinhron plan. reke. putevi. *nivelacioni plan sa poprečnim presecima i tabel.generalno rešenje sa predmerom i predračunomza razgovor sa investitorom. pustare). sečine. uvale. Grafički deo: *situacioni plan sa el. *predlog izbora bilj. Sadržaj projektne dokumentacije i sinhron plan Opšti deo: *uverenja i potvrde o ispunjenosti uslova za projektovanje i vršenje tehničke kontrole. *završni predračun troškova. instalacije).predmer radova sa tabelama.zemljanih radova. *perspektivni prikazi. +Tipovi pejzažnih jedinica:linijske strukture (korito doline. *projektni zadatak (potpisan od strane investitora. poprečni profili). *predlog organizacije gradnje.vrsta na osnovu istraživanja stanišnih uslova. *geodetski snimak terena Poseban deo: *analize položaja i dr.deo. sanitarno-higijenski (komfor za čoveka). *kompoz. prirodozaštitni (izdržljivost na antropogeni uticaj).po usvajanju idejnog. putevi. brežuljci). +Tipovi teritorijalnih jedinica: zatvoren (šume). *detaljni listovi u R. brdašca). *tehnički opis. vodene P (jezera. objekti (zgrade. (2) glavni projekat . staze). 1 2 3 4 5 6 7 vrste projekata i postupnost projektovanja projektni zadatak i program predprojektna ocena (valorizacija) predprojektna ocena po faktorima pejzažna analiza teritorije razrada projektnog rešenja kategorije projekata . podloge).prostor. reke. +Predprojektna ocena teritorije po faktorima . *sinhron plan (podz. izvor).objekata. stena. +Razrada projektnog rešenja na osnovu projektnog zadatka i rezultata predprojektne analize. *radna karta.plan zelenila (razvijena ideja situacionog plana u pogledu zelenila). otvoren (poljane. blata). *kompozicioni plan zelenila (postojeće i novo). +Pejzažna analiza teritorije završna etapa ocenjivanja. *predračun radova sa opisima pojedinih pozicija. poluotvoren (proređene šume). *tehnički opis obrazloženje rešenja. površinske (padine.

javnih zgrada . objekti i platoi za decu. čuvanje.//*Zabavni . cvetni kombinati.//*Bulevar .fizička kultura. kao i estetiku sredine. .//*Zoološki . mesto za odmor gradskog st.//*Zelenilo bolnica i dr.P u zavisnosti od veličine i funkcije.//Dečiji . i stamb.obj. . sportskih i sl. ispred ind. -gradski.zajednica . Mesta za kratkotrajan odmor. Klasifikacija zelenih površina je način sistematizacije zel.ust. reonski i blokovski (specijalizovani .//*Zel. rasdnici. Sadnja sa obe strane trotoara zaštita (prašina.komplexa . sakuplja.faxa .//*Etnografski .dostupna svim stanovnicima. povrće. Stvara povoljnije uslovi stanovanja.zdravst.odmor radnika i zaštita od nepovoljnih uticaja. istorijski.stanovanje.P. Funkcija: tranzitno kretanje i kraći odmor.objekata za zabavu i amift.P. Zelene P: *1.sa spomenicima u cilju očuvanja i stalne izložbe. istraživanje i prikazivanje.zel.//*Izložbeni . i dr.manji komplexi zelenila za kratkotrajni odmor i čekanje *2.saobraćajn ica sa većom zel. i do 50% teritorije.šetnja i odmor u prirodnom okruženju.narodne arhitekture.nauč.P oko škola.//*Zel.nanosi): vetroz. sunce).naučni rad van objekta.8 9 10 opšti deo tekstualni deo grafički deo 17.specijalizovani gradski parkovi (botanički.resursa autohtone i alohtone flore. na saobraćajnicama. voće.Ograničenog korišćenja . igra i fiskultura.P ogran. Na spec. posebno dece.//*Memlorijalni .korišć): -sportski.za kolekt/indiv.Javnog korišćenja .//*Zelenilo oko adminis.//*Gradski park: (višefunkcionalni 50-60m2/st): -cnetralni park kulture i odmora.na osnovu sačuvanih obj. Proučavanje bilj. zoo. sport i igra.bliskoj prirodnoj. mesta odigravanja ist.sa obj.zone. groblja.spomenici.//*Istorijski . izložbeni) opslužuju gradsko st. -dečiji.istrž. automobilske ulice. namenjenoj P.pešačke ulice i aleje tip bulevara.između stanovanja i industrije. protivpožarni zasadi.objedinjuje veći br.//*Botanički .//*Zel.kult-prosv.Specijalne namene://*Sanitarno-zaštitne zone . kulturno-prosvetna ustanova. -izložbeni //*Gradski sad: blokovski park (manja zel.potencijalom savremenih gradova.>35-40% uslovljeni socijalno-inform. sanitrno-estetski značaj (u gradovima sa vodom . Do 50-60% ukupne P.bulevari-kejovi). mesto odmora. -zabavni. bez zabavnih.//*Zelenilo ulica i magistrala . lečilišta.ustanova.ist.život. trgovima. odmor i sport radnika.naučno-istraživačka.događaja muzeji/izložbeni prostori. ograničenog režima korišćenja://*Sportski park . dopuna je mreži parkova i sadova.nezavisno od veličine naselja na osnovu sačuvanih spomenika kulture i arhitekture (posvećeni ist.duž puteva i železničkih pruga (snežni i pešč. odmor i rekreac. sport. u stambenom komplex. buka.izolacija.pojasevi.P ind. glavni deo sa spomenikom.P stamb.odmor i igra dece u sr.P blokova sa individ/vilnom gradnjom .//*Zel.objekata. vodozašt. zabavu)//*Skver:manji gradski sad.//*Zel. gradskim ulicama.individualne dekorativne parcele. sport i odmor. sport.događajima i istaknutim ličnostima). -memorijalni.//*Zaštitni pojasevi . *3. oko javnih obj.P pri naučno-istraživačkim ustanovama .

prakinge (40% pod zelenilom). za male P . paralelni domin. Funkcije zelenila:povoljnija mikro klima. prilazni pravci zanimljivi. 19. privredni značaj (trava-seno). Veličina i osobine . estetika.*izolacija od buke 120db(3km).obezbediti: sunce i čist vazduh.100db(500m). odmor i igra (5)oprema: *sprave mekši mat. čvrsto 1/3 (betno .el.emisije 8-10km.tartan. psiho. suprotno od pravca duv. *provetravanje . *sanitarnozaštitni pojasevi . .I grupa 6-16mes -terase vezane za sobe. Posebna pažnja na bezbednost saobraćaja (krivine.16-24mes (3m2/dete) uz zgradu terasa u ravni.100m2(50bašta+50životinje) (5)travnjak+drveće . (2)sprave 250m2 zastor (tenis. *Veličina i namena: 15m2/dete predškolsko.širina 7.29 i 34cm. smanjene P koje reflektuju sunč. peščanik 30m2 (3)gradilište . staze bic.80db(150m). Organizacija ind. 100 dece-4vaspitne grupe=1500m2(min). Uređenje unutarfabričkih komplexa protivpožarna i maskirna f-ja. nizvodno od grada. stvaranje.domin.objekti koji emituju štet. protivpožarna.ind.bet)=400m2 (4)živa priroda .travnjak). Biraju se vrste visokootporne na gasove.staza za tricikl).mat. *živa priroda sa alatom i kućicom za život. (ljuljaške sa gumenim sedištem.pešački pravci isto II). Ograda je ili maskirana ili vidljiva od ugla do ugla. drvoredi+biljne grupe+arx. i stambene zone.obj.prateće. brežuljak 20-30°.zone. Sredinom glavne vrste.uzrast i potrebe . Zelene površine industrijskih zona i fabričkih kompleksa Podela industrija: I . zaštita. i metalurš. tobogan 40°. skladišta. oivičeno niskim. 7-8redova .geometrijski. Listopadno drveće maljavog lišća.travnjak 300m2. travnato.i emoc.šiblje.trotinet 100m2 beton. i širina zone I(1000m). travnjal.zone: *sanitarnozaštitne zone .cigl.ind 5-8km. Udaljiti od stambenih zona.II(500).i hem. dim. raskrsnice).E i koje emituju prašinu.20 panjića h=1050cm i r=20cm). kontakt dece u igri. koji nemaju škodljive emisije.V(50). normativi.III(300). prostorom i orijentacija. jednostavan oblik igre. principi: kompozicioni plansituacioni plan. depoe. prva iskustva. *gradilište .tobogan i užad. prašinu. Jasle . u stambenu zonu. Vrste su pionirske sa manje zahteva prema uslovima sredine.mater. bezbedan boravak. hemij.hlad. (1)igre loptom 150m2=80m2čvrst zastor(gumirani asf)+70m2(trava/nabijena zemlja). ritmičke vežbe trčanje 200m2 ravna travna P. Zauzima velike P pa se koriste za garaže.vetru (i gl.između izvora zagađ. II gr. bočno . Kompleksi dečijih ustanova . Travnjaci i visoko rastinje oko objekata i obodom komplexa.Za metalur.5-21m. slobodne P za odmor. zasenčene.sa materijalom i dečijim kreacijama.za igru dece. balanseri . penjalice . zelenilo uslovi za zdravst-higij. mogu se uklj. široki 40m.IV(100). III gr. .18. zator . II .Veće P su pejzažno oblikovane.zeleni pojasevi sa prekidima. Klase ind. asfalt. Zelenilo je: spoljno (javno) i unutrašnje (ograničeno).roške.1/3popločano.P su u sistemu zelenila grada. *klupe h=27cm.2-3god (6m2/dete) travnato 2/3. Zel. Lišćari za protivpožarne pojaseve. Izbegavati pravolinijske zasada pored puteva i objekata.vetrova. brežuljak za tunel/cevi + pločnik 100m2(kam.osveženje. min40%P. sadržaji. raazvoj kretanja i ovladavanje telom.

dekorativno. 2-2.1m2/st (1-3 osobe 10-20m2.Platoi su udaljeni 10-15m od igrališta za decu.dvorišni masivi(izol.5-3m širine.mesto svakodnevnog odmora i neophodan element prirode. maximalno do 100m2). botanički i zoo vrt. *blokovsko zelenilo. za predškolski uzrast 15-20m od zgrade. *po . dostupnost. sredina bliska prirodi za celodnevni odmor. III 7. *šetnja i *sport. Gradski park . odraslih. -dečije igralište. 70%poluotvoren.12-14god). park je veći masiv zasada koji poboljšava mikroklimatske uslove i organizuje odmor i rekreaciju. Sportski centar izolacija. Miran odmor 0. Peščanik i bazen da su osunčani.gradskim zel.funkcionalno zoniranje. Pešačke staze najkraćih pravaca 1. -travnjaci za igru i odmor.izolovana. trava za gaženje. selidba + parking. Pešačke ulice prilaz vozilima.tereni (600-1800m2). Stambena zona = komplex stamb. Elementi sistema zelenila: *rejonski park.f-nalne zone. *zelenilo ulica i magistrala. provetravanje. Zoniranje: *stanovanje. dimenzionisanje. Kompozicija zelenila: *stanovanje .10%otvoreno.zasadima . dr.sr.Igrališta za decu tkđe. Socijalni značaj neutralisanjespecifičnih uslova života. širi se rekreacija. i sanit-hig). *zelenilo centra mesne zajednice. prigradski(u prigrad-rubnoj zoni). -sportsko igralište(rekreac i trim staze). Izbor vrsta i raspored-dinamika-četinari(zimski pejzaž) 200-250sadnica 1500-2000žbunova/ha. organizacija: namena .Izolovano žbunjem i drvećem. sankanje. vertikalno ozelenjavanje.poboljš. rekreacija 16-20m2/st.za odmor učenika. sadržaji Park je u savremenom gradu najvažniji element sistema zelenila .živ. kružna staza za trčanje+prepreke.20. nacionalni]. II 4-6.socijalni i sanit-hig. Klupe i zelenilo u betonskim žardinjerama.lokacija. sprtskim komplexima. Locira se oko zgrada. *Po funkcionalnoj nameni: višefunkcionalni i specijalizovani. Veza sa društvenim centrima. *miran odmor. 21. kombinovano: igrališta i sport.Trasiranje staza.8-1m2/st (I do 3. sanitet.blokovima. Imaju tendenciju razvoja. Vizuelno estetska f-ja.kompozicije(podržavaju lokal. Slobodne P . Stabla za penjanje.dece. miran odmor i šetnja platoi(rekreacija i mikroklima): *aktivni odmor(sportski tereni). izolacija drv.pejzaž) i ravne popločane P(geometrijske konture).zajednica.P. Dečija igrališta 0.Zelenilo-vizuelna izolacija i insolacija. strukturni elementi zelenila Stambena zajednica je osnovna organizovana društvena urbanistička jedinica. i radi provetravanja. 20%zatvoreno.5% cvetnjaci oko platoa za odmor i objekata.igralište.. značaj. objedinjuju razl. Zelenilo koje odvaja ove zone treba da ih ujedno i objedinjuje. *zaštitne zone. *Podela po teritorijalnim karakteristikama: gradski(u zoni grada).Sadržaj:-prostor za miran odmor. međunaseljski(van rubne zone) [park-šume. Park . kompozicija. masovna okupljanja-pejzažni stil~prirodnom-najvećim delom.i žbun.*Kompozicija*-pravci:pejzaž. služe i igri dece . Platoi za sušenje veša (od15-20do80-100m2) i smeće(4-20m2). školama (i međusobne veze) dr. i mikroklim.Jvnog korišćenja P≥2ha. Fontane i bazeni . izletišta. Zelene površine stambenih zajednica . Def. kompozicija.

Topijarstvo. zastori:pločast mat/tartan. zona *miran odmor i šetnja (53-63%). -saobraćaju + posećenosti. korišćenja saobraćaja. trasiranje puteva. dužina tsaze 30’sporog hoda + .(promenada)glavna aleja.st). stvaranje vizura (otvorene i zatvorene).geom. platoa. pravilnog stabla i krune).javnom značaju: gradski. Oživljavati umrtvljene teritorije.štampa. obezbediti mogućnost susreta i opsluživanje posetilaca(telefon. veći grad(10-14).osnovno mesto za podnevni i kraći odmor (potreba za izlaskom iz grada). *ekonomski deo(2-3). vršiti izdvajanje i zaštitu komplexa. Izbor stila zavisi od reljefa. stroge konture. +Aleje. parkovi ograničene teritorije. individualni saobraćaj(tranzit kroz park)-parkinzi. blokovski.ribnjak. vizure.zel. bolje crvenkasto šiblje sa fonom od breza. Odnos veličina funkc. mogu i dvosmerne staze sa cvetnim trakama po sredini. *Centar kompozicije*objekat(na ulazu). lakše ali skupo održavanje. pešačke dostupnosti.ulaz sa centralnim delom i obezbeđuje kretanje gl. Ravno .jezero) živopisno u komb sa veg. *sport (15-20). očuvanje prirode. Prav deo puta sa drvoredom i kompozicijom. Stilovi u kompoziciji: *geometrijski*-geometr. vrednim objektima na oba kraja. staza. na sredini može muzički paviljon. masovnog okupljanja. slobodan stil~gradski park. *pejzažni* približan prirod. vegetacija(postojeća).(150-200m) sa srednjom zelenom trakom. +Sporedni tkđ. -šetna.svečani trg(u geometrijskom centru) i spomenik(u dubini komplexa). lociranje objekata. prolaznost.P. *mešoviti*geom i pejz po potrebi. Proteže se zavisno od reljefa. pokrenuto-pejzažni daje slobodu stvaraocu i dolazi do izražaja njegova kreativnost 22.pošta.wc). glavna . Parkovski sadržaji ./komplex dobija svoje mesto najodgovarajuće njegovoj nameni. Postoje i kompozicione ose. javnog saobraćaja(raspored stanica).hrana. jači kontrasti. -krivolinijska.(7-12). ulazi. Dimenzije: ≥60m2/posetiocu: +leto i praznik: mali grad(8-10%uk. Intenzitet posete zavisi od: udaljenosti. drugostepene . zemljište pogodno za šumsku veget. rezrvati. nacionalni.rešenje.funkcije. uticaj prirodnih uslova na kompoziciju: plastika reljefa . vodi ka centru. a zelenilo se postavlja simetrično duž nje(obično jedna vrsta. trase staza. veličine parka. *Kompozicija*raščlanjivanje teritorije na srazmerne delove.. voda(reka. -tranzitna(300m) dinamika zelenila se postiže jednobraznom formom krune koja se smenjuje sa piramidalnom. način projektovanja.smena pejzaža. -kružna staza-park>3ha. -glavna alejapovezuje gl.duž kretanja. vodene P. *Lociranje: postojeći zasadi. stanice. simetrija~izložbeni i memorijalni parkovi. +proleće i jesen 50-60%. intimnost.br. +zima 30% od letnje posete.paralelne sa glavnom ili pod uglom. sportski parkovi. jednobraznost.putevi i staze 5-20%P funkcija i estetika. najveći grad(14-15).terena. u odnosu na prolaznost. *zona ulaza*: +Glavni ulaz lociran u odnosu na saobrać.mase posetilaca(≥10m). reonski.otvoriti vizure ili oivičiti grupama drvećšiblje. -dr. Izbegavati zgrade i obj. botaničke bašte. park šume. Funkcionalno zoniranje zavisi od položaja prema: -stambenom komplexu. Gledališni objekti otvorenog ili poluotv-paviljoni. -šetalište. dečija igral. konfigurac. Može biti više centara kompozic. lokacija i dostupnost . materijali Zoniranje:svaki obj. *masovna zabava i sport(10-15).oblicima.

podužni 8%. *spec. +kamene+(granit.perfekt. oprema. -samostal.ograde. i pejz. Platoi za odmor. Autentične (umetničke) rešavaju se zajedno sa ulazom: +metalne+(livene/kovane). lepezast prostor. šišane žive ograde). Zone sports i masov. vaze. veselost boja. pokrivene aleje.trgovinskepaviljoni i kiosci.akt. Mali dekor. formiraju zelene zidove. Ploče (30x30 i 50x50. odvajanje namena P. bez prašine. Pravolinijski rešeno sa stazama i čvrstim zastorima.. pergole. gusti masivi drveće i žbunje+livade.peščar). 80. „čekaonice“ . kanali(dekorativni i sportski). razl. platoi za igru.bazeni. Padovi .-proplanci. ali različite distance .kulturno-uslužne-odmor.prašina).1. četinari i cveće(dekor): hladovina. u senci drveća odogvarajući stolovi i dr. *ograde parkova. najmirniji deo. hladnjake. poljanem paviljoni. kaskade. plaže.strukture) i kombinacija razl. telefoni.sanit-hig.vodene P i fontanečesto je voda samo dopuna skulpture ili mesto za akvatične biljke. sa unutraš. +dekorativne+(oko spomenika. obaveštajni znaci 23. boja ne jaka u odnosu na veg. drveta i pokriveni puzavicama.// Nastrešnice i paviljoni . Zastori puteva i staza. i pored vode.ulazpovezan sa gl.održavani parkovski travnjaci po kojima dozvoljeno hodanje. vodene P ukloplj. sprave.namene. fitoncidne.sa reljefom. kao filteri ka zoni mirnog odmora.korišćenja. 1000ljudi=12bolničkih postelja. gusta mreža staza i puteva u sklopu sa reljefom. pogled na otvoren.mat. vidikovci. //Trejaže i pergole-laki obj.P.//Dekoart.period.paviljoni. trase jednostavne. zaštita(buka. kuglanje.parkovski mobilijar.4m2/st.da je najpovoljniji. Zona mirnog odmora . Izbegavati masovno zadržavanje građana. -sporedni putevi i staze. +cigla. -igrališta. obično su krivolinijske(reljef-prate ga). ravni udobni.veća transpiracija i duži veget. nealergogene. *delova ogranič. travnjak otporan na gaženje.krečnjak. baktericidne. Mali vrto-arh. žardinjere. pergole. potporni zidovi. Ponekad mlaznice osnova cele kompozicije.bez puno krivina. dekor.svetlo. vrste svetlo i senka bez trnja i neotrovne.mat. Norme: zgrade 10%uk.povezuju kružni put sa centralnim delom.5-7cm) u kombinaciji sa betonom.veća polovina parka. -odmorište.obj. vodene P. zastori bez prašine. jarboli. debele 3. od metala.dugovečni.svetiljke. -objekti-bazeni. travnjaka}=psihološke) Elementi za oblikovanje reljefa: stepenice. kar.dinamika.celinu zgrada.500m2/postelja~200m22. rekreira.tenis-ograda maskirana 4m.alejom. poprečni 3%. max otporni. odvajanje saobraćaja od centra.Veget-sa spolj str. izbor bilj. izbeći nagle uspone. širine 6-8m.klupe za odmor. Parkovi u gradu pored kružne obično imaju i dijagonalne . oblikovanje. medonosne. -za penzose. U skladu sa okolnim građ. arhit. Ograde: prema nameni: *uključene u kompozic. Zelenilo .krivine.keramika. prilazi vodenim P.(elementi): fontane. kiosci. Zelenilo bolničkih kompleksa i drugih zdravstvenih ustanova radosna i vedra sr. a ih locirati uz sporedne ulaze.mesto sa klupama pojedinačnim/grupnim sa raznovrsnim sadržajem koji opušta. udobne za šetnju. škrape + pešački mostići.zasena. +od biljnog mat+ (slobodnorastuće. cvetnjaka. mikroklim.šah.gust zaštitni pojas. otvorene scene sa gledalištem. 2.zaštita od kiše. kartanje.vrsta autoht. raampe. blizu ulaza. -livade za šetnju. odmorišta.bazeni.tranzitne staze(pešačke aleje).beton+(P raz. ne žalosne forme. Dečiji sektor obavezno prema uzrastu dece.

dekor.centara i u sredini.f-ija predvorja .sklpture. sporedni . prilazi. ulica.platoi. zemlja.postojani.. zatvor(visoko drveće i žbunje kao izolacija od grad.org.zdrvlja. pešačke i stambene ulice +bulevari . dopuna arh. poluo.5. inertni materijal. naglašena zgrada. dopuna u regul. 20%saobraćajnice. odmorišta. 25.ulica su. 10%objekti 24.tipovi zasada.jedna vrsta. skulpture. Fokusna tačka prostorne kompozicije: -funkci.opadanje lišća. spolja . staze 35) zastori .šiblje. 26. tucanik.specifič. sporedne=1. okolni obj. klupe. nema zaštitnu f-iju od buke/prljavštine.tuja. unutra . obj 0. *stamb. reljef.zaštita i dobar fon.+prozračnost: guste.vrt. staze-širina gl=4-6m.vrste. *cvetnjaci . podela: otvor(parternog tipa: travnjak. *drvoredi . *ispred javnih gradskih obj. pored aleje . u okviru stamb. brzi efekat . fontana.[poliklinike.pešačkog kretanja. kolorit Tipovi zasada: *grupe .trava. Biljni elementi u parkovskoj kompoziciji . fon:trava. .obj. ugaženi. staze).pejzaža(retki su)) cvetnjaci 24% kompozic.parternog i visokih zasada koji stvaraju odvojene celine). dekorativni. Javne zgrade . fon:reljef.zavisno od okolnog sadržaja. duž glavne ulice u centru. berberis). karakteristike.odnos elem(platoi staze i zasadi):kapacit. voda . izbor biljnih vrsta. ose. retke .saobrać(Slavija).*lociranje: u zaštitnoj zoni magistrale. (zelenilo 60-65%. fon priodni ili vešt.5-4m. veličina. balans . Skver .žalosna). cveće. prilagoditi postojeću veg.ploče. Izbor i raspored: vreme cvetanja.udubljenja i ispupčenja.igra svetla i senke. dom. vodene P. -racio. Pešačke zone. *zaštitni zasadi oko parka .kiosci). kaskade + mobilijar.posetilaca. trgovi. glavni plato . klima. orezane(lipa.fontane.rizla.parteri. stolicee.namene. ulica . uključenje u pejzaž (beli bor+ breza). namena skvra.reona i blokova. *memorijalni. -mesta odmora. Tipovi: *skv. *oko spomenika arhitekture.drvo). danas slobodne konture sa perenama. piramidalna. travnjak.nekad parteri.+kolorit-promena vremenom. sadržaji i kompozicija =mirnije zel.potrebama. aleje 8-12m(široko razgr. staze. Trg. font. adminis-poslovnog centra grada. Stambene zajednice .spomenici.zeleni zidovi.harmonična ili kontrastne forme boje.objekata. *u okviru obj.sanatorijumi].cvetnjak.kompozicije.ispred trgov. brzorast.+dekora. intervali koji otkrivaju perspektive.ovalna jajasta. aleje i platoi(sunce-senka).vreme cvetanja.travni pokrivači: mauritanski(slobodnorastući). sanatorijumi obično van grada.šiblje.P javnog korišćenja ≤2ha za kraći odmor i dekorativno formiranje gradskih trgova.korišćenje.(komb. fontane. odvojeni su od kolovoza nasipom/zidom/zasadom (u useku h=56m).atrijum.jedinstvo celine i delova. pokošena trava.gustina .jela.saobrać.bazeni.forme (pramid. mesto. javnih i admin. kombinacija boja. *poljane . *planiranje: elementi(spomnci. ulaz naglašen žbunjem.betons.jezerca. -umetnička vrednost kompon. 70%zelenilo. +izbor vrsta .stvoren.

provetravanje - intervali; ulazi (na kraćim i dužim str - 100-150m); prekidi otvoreni zel.parteri. +kej - aleja duž obale. *popreč.prof.rešava se zavisno od:vodenog režima reke, karaktera reljefa i prisutinh zasada. linijski+parterni karakter (sagledavanje suprotne obale).+Urbanistički: oslobađanje od saobraćaja i ind; nameniti rekreaciji i urb.f-ijama; približiti stanovnicima; centralna osa sistema zelenila. (Pirot-dvostruki drvored lipa; Novi bgd, zemun). vrste: vrba,topola, jova,taxodiu,neki hrastovi. +centar - (Trg): *organizacija javnog života stanovnika, masovno okupljanje, trgovine, demonstracije. Zone: *admi.društveni - gl.trg, kretanje usmereno kanjemu.jasno i jednostavno(travnjak+široke krošnje). arhitektura:zelene mase, ravnoteža. usmeriti i naglasiti. *kultur-prosvetna - više otvorenih prostora povezanih pešačkim promenadama. stilska usaglašenost i kratkotrajni odmor. *trgovačka organizacija prilaza, platoi, zaštita od sunca i vetra, kratkotrajan odmor, susreti, dekoracija. *pešačke ulice - pasaži - veliki br.posetilaca; drvored+travnjak+parterno zel+grupe(senka)+skulpture+vodeni elementi 27. Individualno zelenilo stambenih objekata i vikend kuća =slobodne površine elementi zelenila grada. sanitarno-hig.i psih.značaj. povezivanje sa prirodom (vrt kao deo stana): *obj.u nizu; *porodični vrt; *oko vikendica. Principi uređenja: funkcionalno, racionalno i estetski (zavisi od: velič.i sastava i uzrasta porodice, profesija, mater.mogućnosti,zdravstvenog stanja, hobi, položaj i veličina parcele). Kompozic - sklad sa arh.objekta, sredinom, dostupnim materijalima i enterijerom kuće. Oblik i velič.parcele - zavisi od konfig.terena. Ravan-izdužena-pravlina; Nagnut-široka-nepravilna. Idealno pravilna odnos str 2:3, duža strana SJ. Položaj kuće najbolje na sredini(SI zbog senke)položaj vrta. Zoniranje funkc.zone: +predvrt - ispred kuće, dekorativno otvoren ka ulici. f-ja - obezb.prilaz od ulaza na parcelu (garaža/ekon.deo); drveće,šiblje,travnjak - ističu/kriju kuću; zaštita od ulice. Prilaz garaži 3m, bolje 2trake nego beton. Ovde je i ekonomski vrt(deo), a zelenilom se odvajaju namene P;+miran odmor (i igra dece) iza kuće, osunčano za igru + tobog,peščan,ljulj,klac,penjalice(drvo). 1,5m2pešč/detetu; bazen 20cm dubine, sportski teren, odmor odraslih, bazen i mesto za sunčanje; +povrt.i voćnjak povrt.zaklonjen, sunč.str, zavetrina, udaljeno od mesta za odmor. odvojiti ogradom. voćnjak uz ivicu vrta, neprimetan prelaz od dekorat.ka voćnjaku. +vrtno-arh.elem terasa,zidovi,staze,platoi,stepenice,ograde,pergole,paviljoni,skulpture,osvetljenje ,nameštaj. +veget. razdvaja,naglašava,zaklanja. puzavice - veza spolja i unutra; dekorativnost, travnjaci. *obj.u nizu - dekorativni predvrtovi. popločane staze+cveće+šiblje. grupe - ram za objekat. eliminisanje ograda; *porodični vrt ≤600m2 pravilnog oblika, veći deo parcele iza zgrade. dnevni boravak suprotno gl fasadi (JI/JZ) ; *oko vikendica - bogatstvo drveća i šiblja, prostrani travnjaci. 28. Memorijalni i etno parkovi

Memorijalni - ovekoveče nezaboravne događaje. javni. služe: odmor, svečanosti, mitinzi. Tematska podela: *istaknutim ličnostima; * istor.događajima; *mešovitog tipa; *spomenici istor.i kulture.(piskjarevsko groblje-st.petersburg, park partizana-mostar; park prijateljstva) Za ove parkove bitna lokacija DominantE. Obj.koji nije u skladu sa namenom komplexa, vizuelno se izoluje. Sinteza arhitekture, skulpture i vrtno-park.umetnosti. Monumentalnost, raspoloženje, šema staza, karakt.vegetac, geometrijski stil; manje f-onalnih zona, ravan reljef, platoi za masovno okupljanje. Šema kretanja je kružnagl.ulaz memorijal.obj. Ne presecaju se pravci i ne idu u susret jedan drugom. Zsadi: arhoblici i forme, šišani bosketi, žive ograde, zeleni zidovi, parter.travnjaci, niski cvetnjaci. Kolorit: kombinacija kamen-metal sa travom. Sistem vodenih P. Osvetljenje. Etnografski parkovi - izložbe tj.muzeji na otvorenom. odnos prema kulturnom nasleđu. Kolekc.arh.narodnog stvaralaštva određene epohe, prikazan u verodostojnoj prirodnoj sredini, pa je zaštitna zona mnogo šira. +Muzeji narod.stvaralaštva i načina živoa - etno-sela. Spoenici materijalne i duhovne kulture. Prenošenj.obj ih oštećuje-NE! 29. Botaničke bašte i zoo vrtovi Botanič.baš-naučno istraživačka i kult-prosv.ustanova čije se zel.P koriste za prouč.biljaka i odmor gradskog st. Delatnost:prouč.biologije biljaka; zašt.autoht.vflore; očuvanje kulturnih bilj; širenje asortimana (aklimatizac.i selekcija); prikaz prirod.bogatstva i lepota bilj.sveta, učilišno-vaspitni rad sa đacima i studentima. Prikazano domaće i str.rastinje po grupama. Lokacija: rubni deo gradskog parka, povoljni klimatski uslovi (vetar,reljef,voda,zemljište,veg), pogodna saobraćajna veza (sređeni ulaz i parking). Funkcionalno zoniranje izložbena, experimentalna, rasadnik, oranžerija, ekonomska. +Izložbena (botanič-geogrfka; sistematska; ekološka; pejzaž-dekorativna). Pejzaži - vrste koje se formiraju i povezuju (šumski, parkovski, planinski, livadski, vrtni). Neophhodni putevi za mehanizaciju - neophodno zbogsistema nege i zaštita. Sagledivost se postiže: -raspored exponata na osnovu expozicione struktre¸mreža staza - šema kretanja; -akcenti u određenim tematskim delovima; -kompozicija neizložbenih delova. Mreža puteva i staza radijalni i kružni tokovi.*jednosmerne šetne - kružne, perifeijom expozicione zone (park>100ha). *pešačke prate reljef (široke min 3m). *sekundarne pešačke (unutar izlož.zone. široke 0,7-3m). Kompozic.zelenila na osnovu tematske sturkture i kretanja. Određuju se kompozicioni centri i ose; trase puteva i staza; raspored ulaza; platoi za odmor. Zoo vrt - kultur-prosv i naučna ustanova sa slobodnim i zel.P za čuvanje, prikaz, i istraž.životinja, kao i mesto odmora st.Veze saobraćaj sa svim delovima grada, bus i želez.st, pristaništem,međugradsk.putevima, stanice i parkinzi. Lokacija izolovanost od magistral.saobrać, garaža, ind. Suvo dobro drenirano zemlj, prirod.veg, prirod.vodeni tok. Funkc.zoniranje:izložbena(50-60%), odmor(30-40), nauč-istržvčka, sanitarno-veterinarska;administr-upravna. +Izložbena - tipovi predela(šumski, parkovski,livadski, jezerski,stepski, planisnki). ~Parkovski tipovi(otvor.prostor poljana i livada, masivi, šumice, grupe/drv-

žbu.veg/,jezera/kanali,kaskade). Objekti: kavezi, ograđeni prostori, gledališta. organski povezani sa okolnim pejzažom. Odmor centralni deo na gl.maršrutama. U međuprostoru izložbene zone. mesto odmora povezan sa gl.ulazima, +osn.obj.(kafei, paviljoni). Kompozic.zelenila rovovi za izolaciju životinja, kanali sa vodom, ispusti reljefa, platforme, viseći mostovi, veštačke vodne P, jezera sa ostrvima. Izbor vrsta: odgovara prirodnom predelu svake zonejedinstvena kompozicija. Vrste: osnovne domaće karakteristične za prirodno stanište. 30. Dečiji i zabavni parkovi Zabavni - javni, aktivni odmor i zabava. Objekti locirani u grupama po vrsti zabave, lakša organizacija i orijentacija. Grupa - platoi povezani pešačkim stazama i okruženi drve-žbunastim zasadima; odvojeni travnjakom ili grupom. Centar kompozicije glavna aleja/plato; zastori, provetravanje, senka(Prater-Beč; Diznilend;Tivoli-Kopenhagen) Dečiji - igra,zabava,sport,kultur-prosvet. Može biti deo gradskog. Povoljni higsanitar. i mikroklim.uslovi. Zaštita: od saobraćaja(100m širine);vetra;buke(10m);prašine. Nisu prolazni, što manje ulaza. Zemljište, reljef,dečija psihologija.Veličina: 60-100m2/posetiocu. Funkcionalne zone: -centralna(event.objekat); -sport-fisk; igra i zabava; botanički sektor; -za predškol.uzrast; -miran odmor; -ekonomski deo; -vaspitni rad i likovno obrazovanje(hvidovr-kopenhagen) po uzrastnom dobu dece. ulaz - plato za roditelje sa decom, u kolicima i igralište a decu od 6g, sa stazama za roške,bice,auto. na izvesnom odstojanju od ulaza - plato i el.za decu 7-14g sa travnim igralištem, bazen za plivanje i P za igru. fudb.igralište - buka i takmičenje.
31.

Organizacija slobodnih površina u stambenom bloku: dečija igrališta, prostori za miran odmor, pešačke i komunalne površine = 20.

Zelene površine magistrala i gradskih ulica - zoniranje uličnog prostora, funkcionalnost, tehničke norme sanitar-higij. i mikrokl.; estetski uslovi. Zoniranje: * z.saobraćaja (kolovoz); *pojas zelenila(zasadi - zaštita od nepovolj.utic;suncepešak,zastor-niža t°;od buke i prašine); *z.pešač.saobrać; *pojas objekata. Zaštita od buke - širina pojasa u granicama regul.linije. *brze saobrćnce 35m; *magistr.ul.(gradskog i reon.značaja sa tramvajem) 25m; *magistr.ul.(gradsk.bez tramv) 22m; *magistr.ul.(reon.znač.bez tramv) 18m; *stamb.ul. 9m. Efikasno:dvospratni drvenasti i žbunasti zasadi, žbunje potpuno pokriva prostor između drveća; gusta kruna sa velikom lisnom masom; šiblje koje podnosi senku. 3-6redova <512db. Tehn.norme 12m minrazmak između građevinskih linija. ≤6m širine kolovoza. drvoredi od uobičajenih vrsta. ako je manja širina onda drvored samo sa osunčane strane. Niske zgrade - retka kruna; visoke zgrade - više deblo. Kod jednostranih: trotoar je 6m širok, kolovoz 6m, kontra trotoar ≥3m(ulič.osvetljenje). Razdelne trake razdvajanje kretanja suprotnih smerova 3-4m širine. Osnovni el. je travnjak. *3m širine (travnj+razvučene grane šiblja); *4m širine (2-3 reda šiblja
32.

Vrste: guste krošnje. jame na travi. Srednje trake razdeljuju suprotne smerove. kandelabri 70cm od ivice kolovoza. objekta i trotoara. Kompleks školskog dvorišta .3-11. Pažnja! .vetar. prilazima i mostovima. pa samo ponegde (stanice. a pad 0. raskrsnice. prekidi ispred značaj.nasipa i useka. a ivične imaju sanitarno-hig-značaj.jedna smena >6m2 (10-15m2) Mirne P-ne bliže su učionicama.značaja 3m. baštice >6m. pešački prelazi).visine 1.fiskulturno-rekreativni *Organizacija 25-35m2/učeniku . bučni deo terena . pravac.pad(1-1.Zone. Dubinski planovi .2-1.zgrada.6ha gde nema kolovoza . sadržaj. drveće uske krošnje sa žbunjem). Trotoari za pešake lokalni kolovoz/zelena traka 6m između kolovoza i trotoara. zelenilo Psihofizički razvoj deteta Praktični deo nastave: . *učvršćivanje kosina. pod rešetkom. Visinsko raščlanjivanje cvetnim zidovima koji se ne sade sa kolovozne strane. padovi podela prostora *Sportski tereni veza sa salom da ne smeta nastavi izolacija od ulice *Normativi za aktivnost: . reonsk. drvored na 5-15m. jedna vrsta. šiblje u vidu bordura. instalacije podzemne i nadzemne.5m).5m.otvoriti vizuru ka gradu. Kompozicija zelenila parterni karakter.ul (širina trot >4m.iz položaja pešaka. Kompozicija . Prozore ne okretati ka severu. smena fenoloških aspekata.profil h=15cm.stručno-ogledni deo .5-5%. Popreč. Raskrsnice i prilazi P=2. Brzina auta ne dozvoljava sagledavanje cvetnjaka.karakter ulice. stambene 2.dvorište i sportski tereni (geometrijski i pejzažni) *Školsko dvorište 4m2/učeniku uz glavni ulaz izolovano od ulice školski izlaz/ulaz veličina-oblik zastor. dinamika(promena na 50m). drveće na padinama nasipa. domin. Magistr. uslovi isti za sve +vidljivost!. 33.zasadi. travnjak+šiblje (h=70-75cm).dalje.5% do ≤6%). Kompleks 15m od škole stil . Popreč.

trčanje. voćnjak. sportske igre *Igralište 1.letnje učionice Ekonomsko dvorište kotlarnica.univerzalno travno igralište .atletika..košarkaško (2) .skakanje.izolovano *Zelene površine obodno .0. penjanje. sanitarno-zaštitne zone .10-14god .7-10god . rasadnik najpoznatije vrste terarijum za zoologiju insektarijum akvarijum kućica za ptice *Platoi .5m2/učeniku *Saržaj: .jama za skokove . cvetnjak.izolacija kompleksa tampon .tenisit padovi . hodanje. puzanje.vratilo * univerzalno igralište zastori .5m2/učeniku (travno) *Vežbalište 8. gimnastika. izolovanom delu sopstvena kreacija učenika povrtnjak. element igre . nošenje. Zelene površine specijalne namene 1.odbojkaško (2) .uz izlaz iz sale .između industrije i stanovanja .5-1% + drenaža *Školski vrt 4.travni poligon (2) .0m2/učeniku dopuna nastavi biologije u mirnijem.meki asfaltni/tartan.atletska staza (4x80m) . kuhinja .širok i gust (četinari i lišćari) vrste su bez bodlja i neotrovne drvo 100-200/ha žbun 1200-1500ha egzote *Ispred skulptura slična arhitekturi zgrade 34.

Vetrozaštitni i vodozaštitni (planiranje i izbor vrsta) pojasevi. Zabrana izgradnje bilo kakvog objekta osim: . vetrozaštatni za naselja 4.2. voćnjaci . Nije smetnja širenju grada. groblja 35. zaštitni pojasevi . odnosno dotok svežeg vazduha do centralnih zona grada. vodozaštitne zone .vetar. zagađenje. prašine i snežnih nanosa. Služe za ograničavanje divlje gradnje i prekomerno širenje naselja u horizontalnom smislu. ako se formira na račun prigradskih šuma i parkovskog tipa ako se formira na račun novozasađenih zasada.duž puteva i pruga od vetra i snega 3.. zagađenje.postojeći zasadi visokog rastinja. da se smanji dužina unutargradskih zelenih veza. učvršćuju 5. da bi se što više pojačao proces izmene vazduha. protivpožarni zasadi 6. Plan i izbor vrsta Ekološki funkcionalni podsistemi sa funkcijom . lokalnih uslova. Veličina zaštitnog pojasa .šumsko-privrednih .+ br. cvetni kombinati 7. Može biti šumsko-parkovskog tipa. ali istovremeno i kao rezervna P-na za kasnije plansko širenje.stanovnika (koriguje) 5-10km oko većih gradova >500m srednjih i većih 60m ostalih malih Vetrozaštitni pojas .smanjivanje nepovoljnih uslova makrosredine .saobraćajnih i komunalnih za prigradsku zonu Sastav .Planiranje Smanjiti površinu i postojanje zaštitnog pojasa da se zeleni masiv sa periferije približi gradu.umanjuju isparenja. asadnici.. prečišćavanja i dotoka svežeg vazduha sa periferije ka centru. sa funkcijom zaštite gradske teritorije od vetrova.širina zavisi od veličine naselja. vezivanje zamljišta Zaštitni pojasevi se formiraju kao višefunkcionalni biljni kompleksi u granicama građevinske zone.rekreativnih . poboljšanje organizacije rekreacije stanovnika i formiranja umetničkog lika naselja Zauzima velike P-ne koje bi se inače koristile ekonomičnije.dozvoljeni .

šumske zasade eksploatisati 3. Kompoziciono rešenje pratećeg zelenila puteva u prigradskoj zoni . podignute u cilju regulisanja vodnog režima i obezbeđivanja visokog nivoa uređenja priobalnih teritorija.P-na vodotoka /ha/ >100m . ševar) 36.klime. . neophodne hidrofilne (jova. zaštitna . kamen) saniranjem se povećava teritorija namenjena odmoru Vetrozaštitni: I . pošumiti najpre priobalne teritorije. trska.geomorfologije. a onda malovredna poljoprivredna zemljišta 5.Projektovaju prethodi: . vrba.Analiza: ..na pravac dominantnog vetra. formirati gajeve i šumarke .komunalni objekti i industrija nizvodno Sredina .poljop. ne gusti zasadi uz tok . zelene P-ne duž reka i akumulacija.zasad ≥10m pod travom 9. zasadi od raznovrsnog drveća u različitim kobinacijama zavisno od zemljišnih uslova i pozitivnog uticaja na hidrološki režim i mikro klimu 7.može i plaža 8.sanitarno-zaštitni rasadi 2.tok .biologije područja. spec. erodirana. komunalno-tehnička .pedologije.smenjivati sa otvorenim livadama i poljima 6.objekti i mesta za odmor uzvodno Podvetrena strana .za lakši povetrarac provetravanje Vodozaštitni pojas → zemljište efikasnije upija padavine → sprečene poplave *zemljozaštitna *obaloutvrdna *vodozaštitna f-ja Vodozaštitne zone podrž. . poljoprivredna . → izbor vrsta. pojas vod.. P-ne i voćnjaci 4. . Širina pojasa . pokrovnost ≥30% (i više ka vodenoj P-ni) 2.geologije. sadnja vsta u skladu sa privremenim korišćenjem zemljišta 4.prigradski parkovi (odmor i sport) 3. II .poljoprivreda Nepogodna područja (plavljena. rekreativna . zabarena. .objekti Navetrena strana .do 25ha 3000m . Podela na funkcionalne zone pri projektovanju: 1.≥ 1000ha Vodozaštitne mere: 1.

predlog mehanizacije za sadnju. travne i cvetno obliovane uske ivice outnih bankina. održavanje sadnog materijala -Radovi se sagjledavaju sa gledišta: životne sredine. danas se koriste samo na ulazima i izlazima iz naselja i za naglašavanje promene pravca puta. način sadnje. primoravaju vozača da usmeri pogled na trasu puta . karaktera saobraćaja. treba rekonstruisati drvored i povezati put sa novim elementima predela *Snegozaštitni pojasevi Samo tamo gde su neophodni Shodno reljefu i pravcu dominantnih vetrova Istražiti mogućnost stvaranja prodora u spoljnoj liniji snegozaštitnih pojasa u vidu poj.5-5m . Rekonstrukcija puta → sačuvti vrena stabla *Drvoredi Do skoro su bili jedini oblik ozelenjavanja.dekorativni lišćari *Slobodni ažurni zasadi Nalaze primenu temo gde se obezbeđuju bankine ≥2m Kroz teren nekoristan za poljoprivredu . -Monotonija → smanjena pažnja vozača -Gepmetrizacija je strana prirodnostri Biljni zasadi: drvoredi. uz četinare) .bezbedno Vizuelno stvaraju neprozirne zelene zidove koji zatvaraju pogled na okolne predele. ali pošto grubo dele prostor. škarpe useka i nasipa. slobodni .ažurni zasadi -Pojedinačna sadnja vetro. delova dužine 100-120m pod uglom od 30° u odnosu na osu Jednorodnost fona ove zone se otklanja sadnjom (npr.-Dugoročno planiranje Dolazi do proširenja i promene trase -Projekat sadrži tehničke podatke: lokalitet. šumski komplexi. Ako preseca ili tangira vodeni tok ili P-nu. i snegozaštitni pojasevi. mogućnosti održavanje *Kompoziciono rešenje Zadatak je povezivanje putnog pojasa sa karakteristikama lokalnog prirodnog okruženja Izbegavanje većeg narušavanja predela pri trasiranju puta i harmonično uklapanje linije puta u okolni predeo.brže zamaranje Uveče bacaju senku na put i smenu osvetljenih i zasenčenih delova Moraju se prekinuti na mestima proširenja. za usmeravanje pažnje putnika Udaljenost od trase puta minimum 4.

cvet.izolacija .5-3. strane stvara neprijatne utiske Srednja brzina 60-70km/h sa vremenskim intervalom sagledavanja od 2.Mala ulaganja → visok dekorativni efekat Vertikalno zelenilo podrazumeva funkcionalno i estetsko obogaćivanje fasada objekata. plod 4-5god → 15-20m *Funkcionalnost .maskiranje . Principi pri izboru vrsta za vertikalno zelenilo . vertikalnim elementima .Približava prirodu stanu povezujući zelenilo enterijera sa slobodnim zelenim prostorom . sa dr.5min .puzavim biljakama.Gde preseca ili tangira šumski fon Vodene P-ne ili tokove → Ako prelazi kroz predele sa pejzažnim motivima U brdovitim i planinskim područjima posebno za zamenu i prekid drvoredima Ponavljanje na velikim dužinama istih rešenja . neophodno za sagledavanje okolnog predela Brzina kretanja vozila određuje: -dimenzije kompozicije -širinu međuprostora *Pošumljavanje Bez tesne veze sa oblikovajnem puta.Ukrašava objekte . dužine intervala između zasada je 140m. potpornih zidova i dr.raščlanjivanje . Na terenima nepogodnim za druge namene dopuniti dekorativnim po fenološkim osobinama +Ekonomično . Min. Veliki broj koloritnih i prostornih akcenata . list.nepoželjno snižava umetničku vrednost pejzaža monotono i pogoršanih uslova.promena karaktera ozelenjavanje može biti minimum na 2-3km.estetika .zasadi u skladu sa pejzažnim → racionalno = -voćnjak -medicinski -medonosne -tehnički +Platon (odmorišta9 +Putne oznake (ne suviše) 37.mikroklima .

periploca) . vlažnosti vazduha. slano. balkona (vitis.5m .varijacije usled promene reljefa + informisanje o režimu buke i čistoći vazduha Klima i Mikroklima .severna strana (hedera. aristolohia) .zasenčenje stanova.jedna vrsta puzavica .zaštita od sunčeve radijacije (50%) (vitis.zaštita od prašine i buke (partenocisus. hedera.jako kamenito.kao i za sve dekorativne . partenocisus. vetrovima → sastav biljnog materijala zaštita od vetra lociranje pojedinih objekata *Pedologija i Geologija → pogodnost za rast vegetacije -šumsko uzgojna svojstva -uslovi . Značaj analize uslova sredine kao analitičko-studijskog dela projekta Proučavanje prirodnih uslova Kompletno terensko istraživanje Zbir i sistematizacija komponenata predela *Klima .nekoliko vrsta puzavica u određenoj naizmeničnosti: -vertikalni elementi. campsis) 38. -zeleni pojasevi . kretanju t°.zelena fleka *Izbor vrsta u skladu sa: . aristolohia) Expozicija zgrada uslovljava izbor vrsta: . podzemne vode -analize i kartiranje -tekstovi i tabele -tipovi zemljišta i njihova fizička. mehanička i hemijska svojstva *Reljef→ fizička pristupačnost → odvodnjavanje (nivelacija) *Hidrografsko istraživanje -prisustvo vodenih tokova i površina -režim podzemnih voda -oticanje površinskih voda .opisi i tabele o padavinama. peskovito. lonicera) . -pojedinačne zelene fleke.južna i zapadna strana . poligonum.*Kompozicija .svetloljubive vrste i otporne na sušu (lonicera.funkcionalni zahtevi .grupe puzavica jedne vrste na 2-2. partenocisus.

dečije P-ne za igru. Sami se izoluju od stambenih objekata . Lociranje svih objekata se ostvaruje vodeći računa o urbanističkim.da nisu izmenjeni uslovi 39.fitografska i dendrološka istraživanja Izdvajanje fitocenoza .namenjeni određenom krugu posetilaca .živopisne poljane za igru. Rekreativne aktivnosti u zavisnosti od uzrasta korisnika i mesta za njihovu organizaciju Karakter korišćenja .podela sportskih komplexa: . Otvoreni i zatvoreni sportski objekti 2. Bočne strane fasada se postave ka igralištu.optimalna sredina za aktivan odmor stanovnika . paltoi za miran odmor.opis i ocena → spontana pojava određene vegetacije =dendrološka istraživanja inventar postojećih zasada ili pejzažna taksacija (po grupama ili pojedinačno . i dekorativna vrednost) =dekorativni zasadi u okolini (opis i analiza) autohtone vrste i egzote =potencijalna vegetacija okoline . vitalnost. Sportski objekti se lociraju kompaktno . sistemsko. *Sportski park gradskog reona .komplexi ograničenog korišćenja Sportski objekti javne namene su normirani za celodnevno. Zona za sportsku igru i zabavu 1.zdravstveno stanje.oni koji opslužuju širok krug stanovnika . *Sportski park stambenog kompleksa . travnjaci otporni na gaženje. sportske igre i zabava.aktivna rekreacija i sport . rekreacija zdravstvenih grupa *Funkcionalne zone: 1. sanitarnohigijenskim i mikroklimatskim zahtevima. zasenčene šetne staze i aleje. Koristi se reljef terena >50% biće pod zelenilom. Slobodnije rešenje . povremeno korišćenje.treninzi.objedinjuju polja za treniranje i borilišta u komplexe razdeljene zelenilom 2.buka. o funkcionalnim i metodološkim karakteristikama i zahtevima komfora i bezbednosti.→ drenaža zalivanje stvaranje vodenih P-na *Vegetacija .

u obalnom pojasu .plaže.Širina priobalnog pojasa na mestima organizacije plaža ≥50m . U dubini parka izolovano od objekata masovne posete i od izvora gradske buke. sportske objekte za različite vrste sportova za takmičenja i treninge Mesta aktivnog odmora stanovnika Planiranje . U prisustvu vode. čamci. Udaljeno 100-150m od ispusta za prečišćavanje otpadne vode. severne.mreža šetnih aleja prostori za odmor reljef. veslačkih stanica.rekreacija širokog kruga stanovnika Mesto slobodnog aktivnog odmora → sport *Gradski sportski parkovi Namenjeni stadionima . voda. Zona objekata za treniranje 3. tj. Glavni manifestacioni sportski objekti 2. SI i SZ obale vodenih P-na kako bi imali najbolju insolaciju. vegetacija Zoniranje teritorije po grafikonu kretanja . ribolov *Parametri za projekat plaža: . -aktivan odmor sa igralištima -platoi -poljane za sport i rekreaciju -miran odmor sa mrežom šetnih staza i platoa -dečija zona i korišćenje prirodnog reljefa 4. pristništa. Administrativno-upravna zona 1. Veza sa celom teritorijom 40. kafei.Funkcionalne zone: 1. Vezano za objekte manifestacione zone.Ekspozicije jug. ne treba je presecati komunikacijama obavezna izolacija od saobraćajnica zelenilom 3. Zona za odmor i opštefizičku pripremu 4. brodskih maršruta. zona za odmor.uključuju sportsku aremu sa tribinama.Bliže ulazima. Oprema i uređenje kupališta i plaža *Izbor mesta .-Učilišno . veza sa stanicama i parkinzima 2.terenske aktivnosti -Zdravstveno . JZ i JI.Pad obale 1:10 do 1:7 .

4m Dno na mestima za kupanje je blago nagnuto. bife .ulazi u vodu . zelenilo Osnova su zelenog pojasa gradova Često se usled porasta gradova → gradski park .Dubina vode na 60% P-ne ne treba da je viša od 1.10m2/j.kiosk za piće. razl.toaleti . peščano ili šljunkovito.k.mesta za kupanje decembar . →izolovanost kupača →racionalno korišćenje pojedinih delova plaže za igru.klupe. Zaštita kupača od neprijatnih vazdušnih strujanja.Dubina vode na delovima za plivanje dece ne treba da je viša od 0. 41. Park-šume . Ako je poprečni nagib podvodnog dela plaže >1:20. suncobrani. a u njihovom planiranju računa se da će 10% gradskog stanovništva koristiti odmor na vodi.kompleti tuševa . naslonjače . ležaljke. lociranje na J.1-0.ambulanta .zasenčene P-ne .7m. miran odmor.5m/sec . oprema.mestu . oblika i veličina sa preovlađivanjem slobodnog prostora..administrativno-upravna zgrada .P-na peska ili travnog pokrivača 5-7m2 na jedno kupališno mesto . JI i JZ ekspozicijama.uređenje.P-ne za odbojku .4m . Nagli pad dna izaziva brzu promenu toplote vodene mase. česme. Dubina vode se postepeno povećava do ≤1. a za njihovu igru 0.Pad dna 1:20 do 1:50 .kiosk za plivački pribor .P-na vodotoka 8.Brzina toka na mestima masovnog kupanja 0.3-0. širina vodenog prostora do dubine dostupne za kupanje jako se skraćuje.50. *Koeficijent smene korišćenja plaže = 1.5m/j.7m.k.5. *Oprema: . zabavu.Dužina obalnog pojasa je 0.služba za spasavanje *Ozelenjavanje Livadski izdržljivi travnjaci Drveće i žbunje za raščlanjivanje prostora na delove.mestu . garderobe .svlačionice.

posećenost .Normativ: -Veliki grad . Dopuna aktivnosti + oprema => Planiraju se objekti i njihov raspored.tvrd zastor (samo za ekonomske potrebe) . rekreacija) .objekti za održavanje ( mesta za odmor na klupama.specijalne staze za jahanje .sistem pešačkih i biciklističkih staza . nastrešnice. proplanci. šumske livade Raznodobne sastojine Razuđene ivice . sportska igrališta . Rešavanje odnosa svetlo-senka => Promena šuma → park-šuma Uklanja se prestarelo drveće → slobodne P-ne.održavanje . oznake za orijentaciju) 2.meka podloga (slobodnije.glavni deo . Obezbeđenje saobraćajnih uslova => . posetilaca II Zona mirnog odmora .horizontalno i vertikalno daljinske vizure i vizuelni prodori Preovlađuju prirodni motivi 3. Izrada kompozicije i veze park-šume sa okolnim predelom Trasiranje puteva i rekonstrukcija rastinja → namena -trase za trčanje .objekti za opsluž.800m2/posetiocu -Mali i srednji .600-700m2/posetiocu Optimalna veličina se odražava njenom dispozicijom i njenim položajem u odnosu na saobraćajnice *Funkcionalne zone: I Zona masovnih aktivnosti .pored glavnih saobraćajnica .poljane za igru.šetnja i aktivan odmor .parkinzi u perifernim delovima .vodene P-ne *Lokacija Rubna naselja sa šumskom vegetacijom.trasiranje mreže → živopisni pejzaži .određeni broj puteva i staza ka unutra . Najpogodnije su mešovite šume raznih visinskih kategorija sa dosta vrsta *Rekonstrukcija 1.

Udaljene međusobno.rekreativni i društveni značaj . kao na planinskim stazama).trim staze sl. kapela reprezentativno za porodicu Prostor za izražavanje poštovanja .da se izbegne današnji karakter .sačuvati semensko rastinje. na proplancima. . Bolje više manjih na rastojanju.kroz senku i sunce. Kroz park-šumu .0m. već se bira lokalitet). .očuvati odnos svetlo-senka. .Orijentacione table . jahanje -pionirski logor -prostor za narodna veselja *Kondicione staze za trčanje . od vizura. lociraju se na udaljenoosti 15-20min brzog hoda.naučne i dr. obrađena oblovina.prirodne lepote predela.izgradnja spomenika. stazom i van staze. visinske razlike. grobnica. . 4.definicija. nepotrebne su klupe radi više prostora.funkcije: .visoka proizvodnja O2.postavlja se na udaljenim mestima. upoznavanje sa rastinjem . intimnosti i komunikacija.Nastrešnica . užinu. staze. Za -zaštitu od nepogoda. mestima za sunčanje.-naučne i programske staze -staze za bicikliste.planinski potok ili ravničarska reka . vrste. . .negovati travnjak (ne zasniva se nov. jednostavnog oblika (sl. . a mogu biti jedna naspram druge na 1.Klupe .Vidljive sa veće udaljenosti. . zoniranje Bogati .vodeno ogledalo . Raspoređuju se zavisno od terena i duž trase. .zadržati efektne vizure. vatru. Za duži boravak + nastrešnica.efekti žuboreće vode 42. Unutrašnji prostor počinje da se uređuje prema jedinstvenom planu .udobne.sačuvati solitere (seča okolo) *Voda: . Konačna rekonstrukcija vegetacije *Park šuma . stazama za trčanje sa elementima za kondicioni trening *Oprema .dostojno uređeno.a pre svega: tamo gde ima -prirodnih vrednosti i gde postavljamo neku -društvenu aktivnost za duži boravak.5-2. Groblja .danju i pred odlazak na posao se trči i koriste se gradske ulice koje nisuhigijenske.

a koji ne presecaju gl. putevima). vek počivanja (rotacioni turnus) 100. otkloniti sve mogućnosti širenja zaraze: .znatna udaljenost groblja od površinskih voda i izvorišta pitke vode. . .udaljenost groblja od grada ≤15km . sigurnost u odnosu na zarazu.uređenje šumskih grobalja *Planiranje: . Putevima povezano sa naseljem. *Obezbediti uslove za raspadnutu org. saobraćajnice (prilazi groblju ne ometaju normalan saobraćaj na gl. Prirodni uslovi: . stopa smrtnosti.van stambene zone (min 500m).(neukusno). .demografski f.poboljšanje izgleda postojećih .socijalni f.Posebni uslovi: .razrada problematike novih grobalja . udaljeno od gl.000 stanovnika ┐ 11% stopa smrtnosti├→ 30ha (bruto od 3m2 po stanovniku) 25 god vek počivanja ┘ neto P: grobnog mesta = 2.nivo podzemnih voda sa max i min kotama (na dubini >3m) . nadmorska visina (ni ravno. .mat. ako je organizovano sahranjivanje kremacijom .generalnim urbanističkim planom: 1.vlažnost zemljišta (ne suviše do 2m.veličina groblja .sanitarno-higijenski f. . ni nagnuto) .klimatski f.64m2/urni .geografski faktori . voda iz vodovoda (ne bunar) 3.izgradnja vrtova sećanja.pravilan izbor lokacije u odnosu na nivo podzemnih voda.tip staništa i najpovoljniji predlog izbora biljnih vrsta 2.dobra poroznost zemljišta sa prisustvom O2 koji pomaže raspadanje.NE! . Stvoreni uslovi: .00m2 → za urne 0.broj stanovnika po groblju. -vetrovi prema naselju .hidrološki f. .biotički f.edafski f. . .teren.. ocedno i lako) . nagib i expozicija.formiranje proplanka za razvejavanje pepela . . saobraćajnice (min 300m).lokacija . *Kompozicija: .zdrava lokacija.stopa smrtnosti planira kapacitet budućeg groblja .

.slobodno izabrani spomenici i njihovo uređenje . a vodi se računa o veličini zbog objekata senka + zelena boja različitih nijansi → mir *Postojeća groblja* .trg za ispraćaj sa objektima visoko gradnje 1% .neukusno (prozorčić.zaslužni građani .parcele sa grobnim mestim .zaštitni zeleni pojas i parkovski oblikovan prostor 16% . venčić) .ostali sadržaji *Problematika novih grobalja Pretpostavka o kremiranju ili ne kremiranju *sekcije (pravilne i nepravilne): .Okolinu poboljšavamo formiranjem zelenog pojasa od grupe drveća i šiblja sa trasom rekreacionih staza.leje perena.visoko zelenilo raščlaniti na manje vizuelne celine više grobova uklonjeno .etički.kapacitet grobnih mesta .bruto P: grobnog mesta = 3. sporedne staze .vrt sećanja .travne trake ili cvetne leje sa položenom memorijalnom kamenom pločom .servisne P-ne . jedinstvena obeležja *Vrtovi sećanja* .grobna mesta 20% .mogućnost širenja *Funkcionalno zoniranje . ruža 4.22m2/urni .Zahvati poboljšanja: 1.P-ne za saobraćajnice 3% .zatravit 3.saobraćajne P-ne *Odnos P-na za sahranjivanje prema ostalim (60:40 do 40:60%) 60% . namenom . higijenski i ekonomski.proplanak za razvejavanje pepela *vegetacija je karakteristična za groblja.parcele sa spec.38m2 → za urne 1. Tu se smeštaju i mesta za odmor pored ulaza. u urne i i razvejavanjem.odmor sa klupama 2. a jedinstveno uređeno groblje . zapuštena grobna mesta .određena 3 tipa spomenika.pojedinačne memorijalne ploče i uređenje grobova u sekcijama . pod kamen u cvetnoj leji ili travnjaku kolumarijum .Kramacija . jedinstveno uređenje .

o projektu .samo onda kad investitor nije na vreme naručio projekat ili su neophodne ispravke prvobitnog projekta *Deo po deo projekta .upozavanje sa osn.kompletiranje osnovne podloge . samo glavne su od čvrstog materijala -neravnine savladane terasama i škrapama sa prirodnim stepeništem -orijentacija oznaka groba brojem sekcije na glavnom planu groblja -optimalni uslovi retka mešana šuma sa podzemnom vodom max ispod 2m od nivo zemlje -lociraju se uglavnom na brežuljkastom terenu brdskih područja TEHNIKA PEJZAŽNOG PROJEKTOVANJA 43. Vaze.Sadržaj: 1. Formiranje projektnog zadatka . Pokrivači tla ili cvetne leje.prostorni inventar . Konceptualizacija rešenja . Faze procesa projektovanja Proces projektovanja se može odvijati na više načina: * U hodu sa izvođenjem radova . a u jednom delu se postavlja ploča sa imenima *Obredni prostor* Prostorije: hladnjače. Istraživanja i analize .Razvejavanje na proplanku na zavetrenom mestu. kapele Nadovezano na okolinu .zeleni pojas Poštovanje kompozicionih i saobraćajnih uslova Parkinzi i staze od čvrstog materijala *Šumska groblja* Nekad uz spomenike.pronalaženje projektantskog posla . zatravnjen. izrazito cvetno šiblje ili cveće -grobovi pojedinačni ili skupine -staze su travni puteljci sa nešto kamena.snimanje i analiza postojećeg stanja 3. info.usled nedostatka novca *Celovito .usled potpisivanja ugovora za izradu kompletnog projekta -Redosled koraka .formulisanje projektnog zadatka .formiranje programa .plan rada na projektu 2. Proplanak oivičen četinarima. danas samo memorijalne ploče. Obredni kamen i centralni simboli u vidu luči.

.razarda kompozicije . veličina prostora.prikupe se pre ugovaranja i početka projekta (lokacija.praćenje oglasa u novinama . Mali prostor moe i samostalno da se meri . Kompoziciono oblikovanje (finalizacija rešenja) . od vrste objekta projektovanja. 44. Uslovi za uređenje lokacije...) . infrastruktura. stanje.upoznati urbanističke planove. Projekti koji odstupaju od planova nisu odobreni . što je slučaj kod iskusnih projektanata. od projektanta Raspored poslova nije linearan.kompozicioni plan ...pronaći investitora i ponuditi mu usluge.informisanost o zbivanjima u stručnom krugu .. vrsta posla..razrada idejnog rešenja u izvođačke crteže .opremanje glavnog projekta Redosled koraka zavisi od niza okolnosti.oglašavanje u medijima .prezentacija rešenja 5.obilazak terena sa investitorom (tip objekta. jer je često vraćanje na prethodni korak Ponekad se faze preskoče ili odrade rutinski.traži se geodetska podloga (postojeća ili nova) u odgovarajućoj razmeri. od konkretne situacije.učešće na konkursima (afirmacija) Ponekad je potrebno ponuditi i idejno rešenje da bi se dobio posao za izradu kompletnog projekta *Prokupljanje osnovnih informacija o potencijalnom projektu (objektu)* .) .vodilja . zahtev investitora. Uslovi za izradu projekta (šta prethodi početku projektovanja) +Pripremni poslovi: *Pronalaženje projektantskog posla* . Izrada tehničke dokumentacije .šema .saradnja sa izvođačkim firmama .koncepcija rešenja 4.razrada osnovnih ideja ..oblikovanje detalja .projektovanje elemenata prateće infrastrukture ..funkcionalna šema konkretnog prostora .idealna teorijska funkc. .razgovor sa investitorom .

.plan nabavke potrebnog materijala i dr. 1:100 .vođa tima) .iskustva .zatim se pristupa *Potpisivanju ponude i ugovora (pismeno) .podela posla u radnom timu . za idejno rešenje bez predračuna na osnovu: .. to je projektni zadatak na osnovu kog radi projektant + može i.odredi se radni tim .konkursni materijal...u razgovoru sa klijentom.formira se strategija projekta . osnovne smernice projektant stavlja na papir .*Određivanje cilja projekta* *Formulisanje projektnog zadatka* . pretpost.dogovor o ceni projekta..osnove Geodetska podloga ne sadrži sve bitne elemente Vlasnički list je često jedini (1:500) Prilagodimo podlogu odgovarajujćoj razmeri: mali objekti 1:50.konačni tekst potpisuje investitor.vremenski plan (početak rada. troškova 45.broja dnebnica za rad na terenu . = 5-12% predračunske vrednosti za izvođenje objekta ≈ 5% za velike i jednostavne prostore ≈ 10-12% za manje objekte Procena unapred: ako investitor traži.angažovanje stručnjaka (glavni projektant . Istraživanje i analiza lokacije *Prostorni invetar* Kompletiranje bazne podloge ..slika mogućeg stanja je u glavi projektanta .veličine i vrste projekta .materijalnih troškova .. trajanje pojedinih faza.potrebe angažovanja drugih stručnjaka .procene obima posla i utrošenog vremena ..posebno bitno za velike projekte .završetak posla) . .da investitor definiše cilj i napiše projektni zadatak .detaljni dogovor projektanta i klijenta .projektant definiše cilj projekta .projektant i investitor* +Plan rada na projektu . Dostavljamo pismenu ponudu sa vrstom i obimom usluga i cenom usluga.istovremeno sa formulisanjem projektnog zadatka .

ulica je bučna. Terenski rad projektanta (geodetska podloga.. Analizira se sama lokacija 2. 1:1000 Proverimo tačnost podloge obilaskom terena.pristup lokaciji . Potrebno je utvrditi *karakter prostora.studije pre projektovanja . 1. Ucrtavamo nešto što nedostaje.pravna ograničenja za gradnju .namena okolnog zemljišta . gl. Prostorni kontekst (položaj lokacije i okoline): .) uz sve ovo i literatura (podasi o lokaciji) 4.. beležnica.] Sve beležiti direktno na radnom crtežu *Elelmenti za analizu 1.arhitektonski stil okolnih objekata . severna kosina 20-30% nagiba.ankete među stanovnicima .buka i farovi sa ulice ..blizina institucija . odnos korisnika prema prostoru 3. blok za skice.. potenc/probl: za sankalište zimi.materijali i teksture .bioekološke osnove (precizna podloga postojećeg stanja.kapacitet (opterećenost) prostora . *probleme i *potencijale ANALIZA zahteva misaono rasuđivanje i predviđanje i sastoji se od: konstatacija: tačka sa koje je otvoren pogled na crkvu. tekstualna objašnjenja i tabele) CILJ analize je registrovanje i analiza svih važnih elemenata koji mogu opredeliti rešenje. Analizira se: neposredna okloina.prisustvo zagađenja . fotoaparat. *Analiza stanja* Utvrđivanje onih karakteristika prostora koje mogu da utiču na rešenje ili ukažu na pravac rešavanja. 1:250 veliki objekti 1:500.karakter susedstva .srednji objekti 1:200. padomer. staza za sankanje da je bez šiblja. metar. problem: sadnja zelenila ka ulici. [analiza: potencijal: vizura ka crkvi se ne sme zatvoriti. potrebe korisnika. pogled iskoristiti mestom za sedenje. Teren obići više puta: u različite dane i različito doba dana *Projekat ili rekonstrukcija velikog i značajnog prostora: . olovka. obrasla šibljem.

izraženi elementi obližnjeg reljefa .blizina i veze sa zelenilom .prečnik 1.tip zemljišta .najosunčaniji delovi terena .vrste . Zemljište: .dubina .) .sezonske promene ↑ (plavljenje) . Klima i mikroklima: .3m (u visini grudi) . Vegetacija: .visina debla čistog od grana .locirati postojeće biljke na planu .potencijal retenzije 4.energija (izraženost) reljefa .ograničenje za razvoj stabla .depresije u terenu 3. zrelost i visinu) 6. bare.prečnik krune .. zabarena mesta .opšte karakteristike klime (iz literature) ...zone različitih kategorija nagiba .za veće P-na pod vegetacijom (odrediti granice različitih biljnih formacija gustinu krošnji.površinske vode (potoci.linije vododelnica i pravci površinskih oticanja .kiselost ili baznost → plodnost . Hidrološke odlike (terena i drenaža): .karakteristike habitusa .postojeća drenaža (prirodna ili veštačka) .plodnost .mišljenje klijenata .preporuka (ukloniti ili zadržati) .visina .zone u pretežnoj senci .nivo podzemnih voda i sezonske promene .razvijenost vegetacije 2.vlažna.izrazite strmine i erozija .nadmorska visina (min i max) .oseditost 5.bolesti i štetočine . Topografija (reljef): .

biciklistički prilazi (postojeći ili potencijalni) .položaji vrata i prozora u prizemlju .potencijal nove veze sa okolinom .mesta najizloženija vetru 7.. Komunikacije: .prisustvo ivičnjaka .različito korišćenje u različito vreme 12.) ... hidrotehnički uređaji.položaj razvodnih ormarića za struju . Površine pod zastorima: .položaj prilaznih puteva . pasivan odmor.stanje 10..najčešći pravci vetrova .glavni i sporedni prilazi . Elementi instalacija: . sistemi za navodnjavanje 11.) . Korišćenje pojedinih delova prostora: .pešačko kretanje u prostoru . kandelabre.parkinzi .problemi održavanja (divlje deponije i dr. struja.materijali .materijali .šahte.ucrtati bandere. zid. Postojeće zgrade: .trase i visine nadzemnih vodova .stanje .dimenzije staza i platoa . vodovod.spratnost (visina objekata) .položaj osvetljenja na zgradama .vizure iz zgrade na okolinu (zaklon ili ne) 8.arhitektonski stil . Mali građevinsko-arhitektonski elementi: .tip objekta (česma.odrediti trase podzemnih vodova (gas. ulične svetiljke .podrumski prozori (sa visinom) . parkiranje) .) .materijali fasada .postojanje mrazišta ..dimenzije 9.narušeni delovi pejzaža .vrsta korišćenja (rekreacija.

vizure iz okoline na određeni prostor 14.način održavanja prostora .zadovoljava → izrada tehničke dokumentacije To je tehnička dorade rešenja i priprema projekta u oblik koji je pogodan za izvođenje radova. oprema. Nivelacioni plan: *Situacija građevinskih elemenata.prostorno lociranje grupa . postoji više crteža sa svojim sadržajem i služe za različite radove.aktivnosti u prostoru . Prostorne celine i osećaji (opažanja): .vreme boravka pojedinih grupa .intimno) .13. uslovi Kompoziciono rešenje . vrsta materijala.buka (gde se čuje?) .anketiranje potencijalnih . *Razrada idejnog rešenja u tehničke crteže* . Vizure: . izohipse.utisci o prostoru (svetli . Rešavaju se tehnička i konstrukciona pitanja.pogodni za izvođenje radova Zbog različitih grupa radova i različitih izvođačkih firmi. vrste i količina sadnog .mirisi (prijatni ili neprijatni) 15. građevinske i regulacione linije +Geodetska obeležavanja. izrada površinske drenaže Situacioni plan: *Situacija parternih građevinskih elemenata.tamni. iskotirana rastojanja. Korisnici: . visinske razlike.tačke sa najboljim pogledom na interesantne detalje .budžet namenjen budućem održavanju 46. dimenzije staza i platoa. sa terasa .utvrditi postojanje prostornih celina . padovi. kote. radovi na izgradnji građevinskih elemenata Plan zelenila: *Situacioni položaj biljaka. javno . drenažni elementi +izvođenje zemljanih radova.ponašanja postojećih .mesta sa pogledom na ružne detalje u okolini .vizure iz kuća. Izrada tehničke dokumentacije .kućni ljubimci . iskotirana rastojanja između elemenata.sadržaj.šta su granice celina? .

ima stručnjake sa ovlašćenjem za projektovanje . škarpe. detalji mobilijara +Popločavanje. Preseci: *Poprečni i podužni profili puteva i staza. kanalizacija. vodovod. obavezan u svim slučajevima. Tehnička dokumentacija Za glavni projekat podrazumeva i određene odgovornosti koja proizilazi iz stručnosti firmi i lica koji je izrađuju.segmenti projekta sa sadržajem elemenata infrastrukture Neophodan stalni kontakt ing-a sa pejzažnim projektom.projekat podleže tehničkoj kontroli od strane druge firme (registrovane za . prikazi useka i nasipa. Posebno važan je sklad: podzemnih ili nadzemnih instalacija sa predviđenim rasporedom sadnje drveća. +Izvođenje radova na ozelenjavanju. niskogradnje + Idejno rešenje pejzažnog projekta . Glavni projekat treba da je sadržajan i detaljan toliko da se na osnovu njega mogu izvesti svi radovi. konstruktivni detalji. kote stepenica +Zemljani radovi. elemenata. U PA služi za izvođenje radova i pribavljanje građevinske dozvole. Stručnjaci .projektna dokumentacija treba da je izrađena u firmi koja je registrovana za poslove projektovanja (ispunjava uslove predviđene zakonom o izgradnji objekata) . ugradnja mobilijara *Projektovanje elemenata prateće infrastrukture* Osvetljenje. *raspored hidranata na P-ni: -potrebe pojeinih vrsta za vodom.. izgradnja građevinskih elemenata. * osvetljenja: noćni efekti u kompoziciji). kolske saobraćajnice.Podprojekti . Projekat treba da je usklađen sa planovima.je jedini koji je za izvođenje objekata. Kompletiraju projekat. izrada potpornih zidova i stepenica Detalji: *Uveličani detalji. da bi se rešenje instalacija uskladilo sa ostalim elementima prostota. *Opremanje* (tehničke dokumentacije) Okvir delovanja projektovanja je regulisan određenim pravilima i zakonima o planiranju prostora i o gradnji objekata. (npr.ing elektro.projekat potpisuje odgovorni projektant (sa volašćenjem za projektovanje) . *Zakonski propis mora da ispuni: .materijala. hidrantska mreža. urađen po pravilima sa određenim sadržajem. detalji arhit. Ostali projekti se izrađuju po potrebi ili po zahtevu investitora.rešenja u projektu moraju da budu usklađena sa regulacionim planom . *Uslovi za izradu tehmičke dokumentacije glavnog projekta* +Glavni projekat . hidrograđ.

U PA se ne radi.Da bi se došlo do osnovne koncepije koja će biti detaljno razrađena na nivou glavnog projekta.) . Generalni .Opravdava izgardnju. u zonama zaštite prirode ili kao idejno rešenje u traženju najboljih varijanti (konkurs). .U skladu sa aktom o uređenju prostora koji proizilazi iz regulacionog plana .Sadrži preciznije podatke o mikrolokaciji objekta i njegovu detaljniju koncepciju kao i približnu procenu troškova izgradnje.ima dve godine radnog iskustva .ima položen stručni ispit 47. Kategorije projekata (nivo obrade i sadržaji) Kod nas Zakon o izgradnji objekata 1995 Postoji 5 kategorija objekata. dovoljan je glavni.Za značajne objekte. uticaj na životnu sredinu.Sadrži tehničku dokumentaciju (pravni dokumenti. Glavni . samo za specifične objekte: spomen parkove. zaštita prirode i kulturnih dobara..Radi se prilikom izvođenja radova na složenim građevinskim objektima i rade inženjeri .Za potrebe izgradnje (na osnovu njega se radi u PA) .Retko se radi.tehničku kontrolu) *Odgovorni projektant . grafički i tekstualni prilozi) Izvođački .Obavezan za važne objekte za koje građevinsku dozvolu daje nadležno republičko ministarstvo..ima visoku školsku spremu odgovarajuće struke . oko kulturnih dobara. . .Retko se radi . velike turističke centre.izvođači radova. .izvedeno stanje (za održavanje i korišćenje) . Projekat izvedenog objekta Pri (opravdanom) odstupanju od glavnog u toku radova sadrži: .ovlašćen ako: . Idejni Sličnog je karaktera kao i generalni ali: .Izrada studija i analiza (uklapanje objekta u prostor.Razrađuje detalje koji nisu obuhvaćeni glavnim (nedovoljno detalja) .Za pribavljanje građevinske dozvole .

*Sadržaj: 1.firme.kontrole. tehn. Sadržaj glavnog projekta Minimum određuje pravilnik ministarstva. investitor i saglasnost 2. Tehnički opis rešenja 3. slaže i koriči (A4). usklađenost projekta sa urbanističkim planom. i 9. Predmer radova i predračun troškova 5.naručilac prijekta. rešenje firme o odgovornom projektantu i o vršiocu unutrašnje kontrole 8. potvrda o izvršenoj kontroli *II Tekstualni deo Tekstualni opis: *objašnjavaju rešenje i način izvođenja objekta.U PA glavni je najznačajniji. izjave i prateći dokumenti o podacima za: investitora. registracija firme tehn. tehnička dokumentacija glavnog projekta. Tekst projektnog zadatka sadrži: . na osnovu njega se izvode radovi.dokument u kome su definisani okviri u kojima će projektant stvarati rešenje. registracija projektantske firme 6. Projektni zadatak reguliše odnose između investitora i projektanta. materijal. i 7. Zadatak piše investitor . i izvođački detalji) *I Opšti deo Potvrde. Različita istraživanja i analize 4. projekt. sklad sa zakonom o zaštiti projekta (ovlašćeni organi) 5. firme tehn. Kompletno se kopira (određen broj primeraka). izjava izvršioca kontrole o izvršenoj unutrašnjoj kontroli 13. ali pre je idejno rešenje (nije zakonski regulisano): varijante za uređenje i prezentacija investitoru. Projektni zadatak . tako da sadrži 3 celine: I Opšti deo (potvrda pravne valjanosti) II Tekstualni deo (rešenje. kontrole 11. izjava projektanta o skladu projekta sa: odgovarajućim propisima i urbanističkim planom 12. Projektni zadatak 2. Želje se usklađuju sa urbanističkim planom. 1. pravo korišćenja zemljišta 3. radovi i cene) III Grafički deo (vizuelni prikaz. Opšti opis radova 1. skald sa urbanističkim planom (nadležni organi) 4. *prikazuju proračun materijala i troškove za izgradnju. Investitor i glavni projektant zajednički sastavljaju tekst projektnog zadatka. potvrda o ispunjenju uslova za odgovornog projektanta i za vršioca kontrole 10. pa ga na kraju predstavnik investitora potpiše.

kao samostalno poglavlje ili u okviru specifikacije radova zajedno sa predračunom troškova 3).piše projektant.uslovi sredine + snimak postojećeg zelenila.predmer zelenila T6 .zahtevi koje treba ispoštovati -želje investitora oko kompozicionog rešenja -zahtevi komunikacijskih i arhitektonskih objekata i izbor materijala -zahtevi u pogledu rešenja zelenila -zahtevi u vezi rešenja opreme -okvirni sadržaj priloga 2. Predprojektne (Različita istraživanja i) analize . *istorijske analize] 4.specifikacija sadnog materijala 2).-arh. Predmer materijala .-opis lokacije i granice prostora -na osnovu čega se radi projekat -koji su urbanistički uslovi i buduća namena -potrebni sadržaji koji se osmisle projektom -tehn. Opis radova . elemenata V-ugradnja mobilijara . 3. Tehnički opis rešenja . ocena vitalnosti i dekorativnosti].predmer (obračun) zidova.popis stabala sa karakteristikama. vrsta. [*analiza kapaciteta.svi radovi su svrstani u 8 grupa: I-pripremni radovi II-zemljani radovi III-izgradnja podloga.kalkulacija zemljanih masa T2 . Tekst sadrži 4 glavne celine: 1). lokacija. Sadrži osvrt na postojeće stanje. visina. daje sveobuhvatan i detaljan opis predviđenog stanja.snimak postojećeg stanja sa predlogom sanacije. Opis: sadržaja.. prečnik krošnje. Specifikacija radova i predračun troškova .obračunske tabele sa vrstama i količinom materijala .predmer zastora (izrađenih površina) T5 . Prilaže se tabela . *anketa o korisnicima.manual . nivelacija.predmer stepenica T4 .za dobijanje vrsta i količina materijala za realizaciju projekta → spisak i opis radova → cena koštanja svakog rada posebno → ukupna cena realizacije celog projekta. visina stabla čistog od grana. regulacija. Grafički prikaz . *vizuelne studije. kompozicija. rigola i zastora IV-radovi na izgradnji građ.analiza postojećeg stanja) .predlog sanacije i uklapanje u novoprojektovano rešenje.. T3 . cilj . prsni prečnik.određena istraživanja za rekonstrukciju (bioekološka osnova . [redni broj. detaljnijeopisuje ponuđeno rešenje. ivičnjaka. Predmer radova i predračun troškova . opis zdravstvenog stanja stabla.6 tabela: T1 .

staze i platoi. kanalizacija. PTT 9.pojam i definicija . građevinski elemeti partera. Oznake i površine. nije neophodno da bude u glavnom projektu. Služi kao priprema za itvođenje ozelenjavanja na terenu. električne instalacije. a često se daje i cena po jedinici površine. *III Grafički deo 1. gasovod.kontroliše usklađenost projekta sa planom 2.pozicija. Kompozicioni plan .daje detaljan prikaz svih elemenata nivelacije. padovi. platoi) -elementi nivelacije (izohipse. Ovaj list može da izostane → direktno na ompozicionom planu. kote. Geodetska podloga .radi jasnog prikaza konstrukcije i strukture nekog dela prostora ili građevinskih elemenata. postoji 3 vrste detalja: -uveličani detalji planova -konstruktivni detalji -detalji mobilijara 48. Plan zelenila . odnosno elemenata na nivou površine terena -elementi situacije (staze.Izgledi terena .VI-sadnja sadnica VII-formiranje travnjaka VIII-održavanje zelenila u garantnom roku U okviru jedne grupe je veći broj operacija .prikaz promena u terenu → zemljani radovi elemenata koji se ne vide u osnovi 10. izgradnji građevinskih elemenata i postavljanju opreme. stepenice) -elementi drenaže (rigole.osnova za rad. prikazuje sve lemente prostora (iz vazduha) 5. škrape. 8. kanali) 6. cena realizacije cele pozicije. Često se spaja sa nivelacionim planom. projekat potpune ili delimične rekonstrukcije 4. Izvod iz regulacionog plana . mobilijar i položaji. Za izvođenje radova na popločavanju. U okviru svake pozicije se navode količine utrošenog materijala. prikazuje biljni materijal sa precizno ucrtanim mestima sadnje. Nivelacioni plan .prezentacioni list idejnog rešenja. Preseci . Daje se ukupna cena za realizaciju celog objekta. Plan instalacija . 3. jedinačna cena koštanja. zelenilo za uklanjanje. Ucrtavaju se rastojanja između stabala. skida odgovornost sa projektanta za odstupanje kota ili površina u odnosu na stvarno stanje koje bi se moglo desiti prilikom izvođenja radova. sa ugradnjom. Detalji . broj komada i sl.izvođački plan sadnje. Kompozicija . Rekapitulacija troškova . vodovod. slivnici. popločavanje. Situacioni plan . toplovod. Za lociranje zelenila se koristi metod mreže kvadrata.Sinhron plan . Snimak postojećeg stanja .sa planom sanacije. do građevinskih elemenata. 4). objekti. Tu su: mreža hidranata. kablovska.na kraju predmera i predračuna ponove se sumarne vrenosti koštanja svih radova po osnovnim grupama. 7.to je plan trasa instalacija usklađen sa drugim elementima prostora. dalekovod. regulacioni elementi.

Stvoriti opt. Izražajnost . prirodnih i stvorenih. vodene.psihološki karakter posetilaca. 49.klima i mikroklima .Kompozicija označava spajanje.ekološka sredina . . bojom. *Stvaralački proces* .Prostorna pejzažna kompozicija se formira od reljefnih oblika terena. travne i cvetne P-ne. *o dvostadijumskom procesu razvića biljnog materijala: *rast 20-40god i *zrelost 200-300god.*o umetnički vrednim delovima prirodnog predela.uskladiti broj i razmeru komponenata. Pejzažni arhitekta treba da ima istančan ukus i da odredi granicu ukusa. jer samo zrelost biljnog materijala daje sklad ideje. raspored. Stilovi u pejzažnoj kompoziciji u svetu i kod nas . formiraju staze.prostorno-vremenska dinamika životnih procesa Briga . sastavljeno od raznih oblika. vegetacije.biljni materijal . sastav. . a takođe i formiranje umetničkog dela. ne određuju fizički vertikalnu ravan. *uklapanje idejnog rešenja.dela pejzažne umetnosti je period po završetku stadijuma rasta zelenila.zamisao . a objekte PA prisustvo ideje. *posle ide rekonstrukcija (povoljno na 8-10 godina) Kompozicija koristi umetnička sredstva koja odgovaraju ideji i karakteru dela. PA operiše sa živim elementima .volumenima. pokrivači tla i nisko šiblje. kombinacije. . dinamikom u vremenu i prostoru. U PA . Završni oblik . skulpturnih i drugih elemenata složenih u jednu celinu prema umetničkoj zamisli.Kompozicija u ravni je arhitektonsko pejzažno rešenje komplexa.umetnička ideja .odlikuje ga razlika od prirodnog pejzaža. . platoe. U ravni zemlje. arhitekture. . Ove dve kompozicije se dopunjuju.predstavlja uspostavljen odnos glavnih i drugostepenih komponenti. oblicima.označava raspored prostornih formi u određenoj kombinaciji i formiranje harmoničnog jedinstva organizovanog prostora. tako da čine skladnu celinu. već je označe i organizuju prostor tako da otkrivaju vizure. svojim varijacijama u visini i vrsti. tačaka i linija koji. kompozicijom. Prostorna kompozicija -određuje princip raščlanjivanja elemenata -obezbeđuje jedinstvo elemenata -određuje glavne i periferne centre -stvara smisaone veze i perspektive U PA .reljef . maršrute kretanja da ne bi došlo do dosade i nesagledivosti. sjedinjavanje.

*Podela prostora .renesansa i barok Italije (14. biljni elementi.-19. jak uticaj 2. Kasnije . alohtone .polovina17. Prvo ..Živopisna plastika reljefa i olika vodenih P-na.Le Notr. *Karakteristike: -geometrizovana planska i prostorna izgradnja -sistem osa -pravilni oblici staza -stroge konture vodenih P-na i travnjaka -veštački oblik krune -simetričan raspored skulptura U strogoj geometriji postavljena je podela na otvorene i zatvorene prostore.harmoničan odnos veličina otvorenog prostora i gustih masiva . Pojava .Engleska. . U Francuskoj još složenije . III Mešovit (kombinovani stil) Geometrijski su rekonstrukcijom jako izmenjeni → pojava mešovitih stilskih .povezanih strogim pravim linijama.izrazita dominanta. II Pejzažni.Soliteri . a ne staza. osnovna idejno-umetnička karakteristika kompozicione strukture jednog umetničkog dela.). Rusija . veza arhitekture i slobodnog prostora.polovina 18. monumentalnost.emocionalna privlačnost.utvrđena glavna osa simetrije. *Topijarstvo.. Francuska .samo odgovarajuće. livade.Rusija. barok . I Geometrijski. pa . svečanost. Prvo . zeleni zidovi.na presecima krugovi i kvadrati. Savremeni ≠ klasični → asimetrija II Pejzažni (slobodan. Sistem kvadrata. i 1..v.polovina 18. a ne arhitektonski .mreža poprečnih i podužnih linija. krrugova. Stilske karakteristike kompozicije su određene stilskom epohom razvoja društva i kulturom.Autohtone vrste . III Mešoviti I Geometrijski (pravilan) stil Geometrizacija u kompoziciji. skulpture.Stari Egipat i Grčka.. masivi. asimetričan raspored.v. prirodan) stil 2. pravougaonika.označava jedinstvo.v.Le Notr. .Gornji i Donji park Petrovog dvorca.Stil . Ponikao u epohi prosvećenosti koja se karakteriše konkretnim promenama. veka = podražavanje prirode *Suština: maksimalno korišćenje postojećih i potencijalnih prirodnih karakteristika teritorije i maskiranje ružnih delova. kasnije . elipsi.Slobodna kompozicija sa akcentom na planiranje drveća i žbunja. grupe.

parkovskog pejzaža . Zimzelene.u skladu sa zakonom boja. U svakoj prirodno-klimatskoj zoni zemlje.Oblik . Kolorit biljnog materijala u parkovsoj kompoziciji (kao bitan element pri izboru vrsta i komponovanju biljnog materijala) Boja . kompoziciona rešenja treba da odgovaraju duhu vremena. Žuta veselost.umirujuća *Kompozicija .treba da bude osnova za stvaranje parka našeg doba.v.uzbuđenje. lokalnim uslovima predela. Prednji plan .dejstvo boje objašnjava se zakonitostima promene boje u prirodi. *Estetika.je rezultat fiziološkog dejstva svetlosnih zraka na mrežnjaču oka.centralni (glavni) deo . Jedinstvo nauke i umetnosti ..fizička ravnoteža. širenje . Crvena .od boje susednog objekta ili fona. Plava . Zemljine P-ne. Prihvataju glavnu masu posetilaca i odvode je u unutrašnjost parka.geometrijski. neba.se zajedno posmatra isticanje dubine i širine prostora. *Estetsko i psihološko . Koloritni efekti zasada zavise od uzajamnih odnosa formi i boje biljaka i fona. Zadnji plan . Primena .je komponovana kao kod pejzažnih i formira okvir centralnom delu.mir. stimulans.pejzažni Počinje . Ljubičasta . travne vrste 5-9 varijacija. cvetne. Opažanje svetlosti i boje bitno utiče na funkcije. -osvetljenost -refleksija susednih boja ..na velikim P-nama sa različitim sadržajima i funkcijama. *Ekonomičnost. treba težiti jačem izražavanju svojstvenosti. i u skladu sa teorijom kolorita . Boja zavisi od strukture biljaka.Engleska 2. potreba.pasivne hladne boje. Zelena .veka. ------------------------------------------------------------------------------------------Nezavisno od izbora stila.zasadi toplih boja. *Vegetacija . 50. svuda . funkcionalnim i estetskim zahtevima.rešenja i kombinacija 2 stila u jednoj kompoziciji (geometrijskih i slobodnih linija i oblika) . *Glavne staze presecaju park podužno .1. Izdvajaju i naglašavaju vizuelno karakteristike biljnih oblika. *Boja .polovina 19. On treba da ponikne prirodno iz postojećih prirodnih uslova.. boje i strukture P-ne i karaktera osvetljenja.polovina 20. karakteru i suštini lokalnog predela. bočni (sporedni) deo . Od ove staze se granaju sekundarne staze prirodnih oblika. Izbor stila je uslovljen određenim funkcionalnim ciljevima i za to povoljnim prirodnim uslovima. vrsta odmora i ekonomske situacije. *Funkcionalnost. psihu i druga čula čoveka.pravolinijski i čine glavnu osu simetrije. Ona prati čoveka svuda: boja biljaka.Francuska. lokalnim uslovima vremena. objekata.

grafički prilog tehničke dokumentacije Sadržaj .Prostorno-funkcionalni koncept rešenja Odrediti kako postojeći reljef utiče na moguće namene prostora.Prostorno-funkcionalni koncept rešenja III .nivelacionog projekta je izrada nivelacionog plana Nivelacioni plan . Treba zadovoljiti 2 bitna elementa: .Analiza terena II .Izrada generalne šeme drenaže terena IV . šta obuhvata i elementi nivelacionog rešenja) Cilj . Obuhvata rad u nekoliko faza: I . žutaljubičasta *Harmonična koloritna kompozicija. zelena+plava=umirujuće] 51.Finalizacija nivelacionog plana I . žuta+zelena=optimizam. Nivelacioni plan (zašto se radi.Analiza terena -odrediti najviše kote terena -odrediti najniže kote terena -registrovati postojeće vodotoke i drenažne elemente -uočiti mesta retenzije i sl.rešenje nivelisanja i drenaže služi: -za izvođenje zemljanih radova -za nivelisanje P-na pod zastorima -za postavljanje drenažnih elemenata Nivelacija kao deo procesa projektovanja Počinje još u fazi istraživanja i analize lokacije.je deo projekta tj.Izrada nivelacionog rešenja V . -utvrditi linije glavnog pada (nagib) -odrediti linije vododelnica na planu -odrediti linije prirodnog oticanja vode -merenjem % pada određenog mesta najvećeg nagiba klasifikovati delove terena po nagibu (do 1%) (1-5%) (5-10%) (10-15%) (15-25%) (>25%) II . Ravnotežom koloritnog rešenja što zavisi od: -izabranih boja -intenziteta boja -kombinacija boja -odnos boja prema fonu [crvena-zelena+žuta=izražajnost. narandžasta-plava.-suprotstavljanje boja -položaj u prostoru -velika P-na različitih boja -forma i textura bojene P-ne *Dinamična harmonijska kompozicija: crvena-zelena.

rekreacija (sankanje) III . a onda sledi preciznije nivelisanje u završnoj fazi.površinski. definisati prostore gde se ne vrši nivelisanje (oko drveća i već postojećih delova drenaže) 2. precizno se odredi nagib . locirati linije površinskog oticanja vode IV . odrede se kote sekundarnih P-na koje se vezuju za nivoe saobraćajnica 5. crtaju se preliminarne škarpe useka i nasipa i njihove izohipse 7. preliminarni obračun kubature zemljanih masa . To su one kote koje se ne smeju menjati. (do 1%) slaba drenaža . definišu se mesta gde će površinska voda oticati u slivnike 8.za retenzije. na zaravnjenim prostorima (odrede se kote na uglovima) 6. parkinge. crtež konačnog oblika izohipsi 4.25%max za košenje travnjaka mašinama (>25%) pošumljavanje. crtež potrebnih preseka . sportske terene . izračunavanje i ucrtavanje padova 3. prihvatljivo za zelene P-ne. veštačke bare.Finalizacija nivelacionog plana Prethodne faze se ponavljaju dok se ne dođe do finalnog rešenja. To su tačke okolnih izgrađenih puteva. platoi. pešačke komunikacije sa rampama ili stepenicama (15-25%) samo za zelenilo . močvare (1-5%) za zgrade. Ova faza ima 10 koraka: 1. precizno izračunavanje i upisivanje karakterističnih kota 2. izohipsama se daje željeni oblik V . sportske P-ne. ucrtati linije za najpogodnije kretanje vode i odrediti tip elemenata za površinsku drenažu 9.odnos masa useka i nasipa 10. kao i P-ne pod karakterističnim padovima i razmotri se pristup saobraćajnica/. Finalizacija = definitivni izgled nivelacionog plana.1. 2. pa se odrede veze između njih.profila .dobra je drenaža i nisu potrebni veliki zemljani radovi (5-10%) formirana komunikacija bez problema (10-15%) nepogodno za građevinske elemente. nivoi (okvirne grube kote) primarnih novoprojektovanih prostora (rade se prema srednjoj koti terena da bi usek =nasip) 3. 1. početne fiksne kote se registruju na koje se oslanja nivelaciono rešenje.Izrada generalne šeme drenaže terena Skicira se šema drenaže kroz dva koraka 1.Izrada nivelacionog rešenja Grubo se odrede osnovne nivelete (visinski nivoi). ulaza u zgrade. definisati namene P-na zavisno od reljefa /zaravni se registruju. odrede se trase i padovi glavnih kolskih i pešačkih komunikacija koji povezuju nivoe glavnih P-na 4. odrediti zone retenzije u koje se usmerava površinska voda 2.

5) sa gornje strane .uradi se profil na tipičnom delu budućeg uzvišenja. treba da ima stepenast pad sa niže strane. gde se vidi presek linije novog reljefa i visinskih ravni.list glavnog projekta. Ponekad se formiraju radi zaklanjana nepovoljnog pogleda ili kao zaštita od buke. Za crtanje novih izohipsi kao polazne tačke se koriste sve karakteristične tačke iz profila.5.nivelacioni elementi kote karakterističnih tačaka padovi izohipse stepenice škarpe useka i nasipa . ali je lakše u profilu. To je deo projekta .poprečni profili za izračunavanje kubature zemljanih masa duž puteva 52.skicirati formu buduće zemljane figure . (ako željeno brdo treba da služi dečijoj igri. već se .nacrtati na planu zanišljeni oblik tj.nacrtanom profilu.oblik dobijen u profilu se vrati u crtež i nacrtaju se nove izohipse. vetra.elementi situacije gabariti objekata sa prizemljem konture izgrađenih P-na položaji građevinskih elemenata granice kompleksa obuhvaćene projektom . Oblik novih izohipsi treba da je približno paralelan zamišljenom horizontalnom obliku brda. .drenažni elementi kanali i rigole sa označenim padom slivnici kišne kanalizacije propusti brane . iz bočnih (krajnjih) tačaka konstruiše se profil zamišljenog uzvišenja koristeći zadate nagibe. iz njih se povlače izohipse. Sadrži grafičku prezentaciju svih elemenata potrbnih za izvođenje zemljanih nivelacija i drenažnih radova. neće zatvarati krug.za penjanje) . Nivelaciono rešenje se može raditi na planu. Kada se te tačke prenesu u osnovu na liniji profila A-A na planu. Modelovanje reljefa . Gustina izohipsi odgovara nagibu. precizno izračunata kubatura zemljišnih masa Nivelacioni plan -rezultat je nivelacije projektovanja. . Projektant ima veliku slobodu. granice na kojima se podiže brdo . Formiraju se oblici slični prirodnim i to iz estetskih razloga i simbolike. Preporučeni pad u ovom slučaju /za sankanje/ je 60% (1:1. . prašine. pomaže da se vidi bočna forma željenog terena.geoplastika Podrazumeva takva nivelaciona rešenja kojima se na veštački način formiraju sasvim novi oblici reljefa.66) sa donje strane j 40% (1:2. Nove izohipse koje se pojavljuju samo na nižoj strani.

Oni su kompozicioni centri i čvorišta. veštački vodopadi.veštačka jezera. potoci. pa su procesi urbanizacije usmereni na rečne doline. On treba da prati vodene tokove i da bude povezan sa ostalim zelenim P-ma grada i rubne zone grada. pristup rekama. odmor. vodopadi. * Uticaj na saobraćajnu mrežu * Saobraćajnice i mostovi * Nedostatak je što ih oblikuju hidrotehnički stručnjaci bez višenamenskog oblikovanja . To su bila jedina mesta na kojima je bilo uslova za život.. kaskade. do čuvene vodene P-ne . drvoredi. Obalnom zonom se lociraju osnovne šetne staze i vidikovci. fontane. staze.prirodni faktor. bazeni.razgrađuje njegovu strukturu. Vodotok u gradu treba da bude centralna osa (kičma) budućeg razvoja zelenila. činilac u životu grada. Izvori postaju centri unutrašnjih kompozicija parka i njihovi akcenti. *centralna osa razvoja grada) vg/ns na obalama plovnih reka stvaraju vodno-zelene sisteme koji duž glavne ose vodotoka objedinjuju veći broj zelenih P-na i otveraju mogućnost za formiranje većih arhitektonskih prostornih ansambala.bazeni. . degradira kvalitet njegovog života. reke. I Prirodne vodene P-ne . Reke . jezere. *raščlanjuje teritoriju grada. česme. ali i za zaštitu voda i vodotoka. -vodotok.sistem zelenih površina. saobraćaja i komunalne opreme.kaskade ispred dvorca). More . vodene P-ne i elementi sa vodom dele se u dve grupe: I Prirodne . kanali.park Petrov dvorca u St.u planiranju grada učestvuje kao važan faktor. Petersburgu sa velikim morskim kanalom koji dolazi do velike palate tj. Oblici vodenih površina i elementi sa vodom i njihovo oblikovanje Vodeni resursi prostora opredeljuju njegovu kompoziciju.. (npr. II Veštačke . 53. male akumulacije. Objekti manjih razmera .voda je privlačila čoveka. vidikovci → široke vizure ka morskoj obali (dovode do same obale) -Strma ili sasvim vertikalna obala → vidikovci -Ravna obala → široke staze koje se završe molovima (npr. organizacija radnih zona.veće parkovske P-ne. Ugrožava grad . *Važno je uređenje rečnih obala. Ekološka osnova sistema zelenila utiče na karakter i raspored pojedinih elemenata i određuje kompoziciono rešenje. fontane... iskorišćenost za rekreaciju. na obali . Po postanku i značenju. platoi.mora. Parkovi i druge zelene P-ne sz locirane na obalama vodenih P-na. Ovako se obezbeđuje prirodna ventilacija grada.crtaju do preseka sa svojom istoimenom starom izohipsom Prelazi se ublažavaju crtanjem blago zaobljenih izohipsi. rekreacija. vodopadi. finski zaliv .element urbanog pejzaža.

*Projektovanje parkova* -Pravilno trasiranje staza -Postavljanje vidikovaca ka vodotokovima -Kombinovanje mirne i tekuće vode -Odvajanje staza od vode pored grupa i kroz masive.aleja duž obala vodotoka .isključiti saobraćaj da se vrednost vodotoka i vode približi stanovništvu. Potok .urbanistički . Omogućiti uslove za sagledavanje vodotoka.s Izbor vrsta: Podnošenje vode . To su mesta okupljanja. Tendencija . U slučaju šetališta kombinuje se parterno.osnova za razvoj čitavog urbanog sadržaja.Organski elementi urbanog prostora koji nizom uticaja deluju na okruženje. Kej tangira sam centar grada i vezuje sa skverom i pešačkom gradskom zonom. Ovo sprečavaju ekonomski razlozi.plato (Pobednik) Kompoziciono rešen terasama i potpornim zidovima Ivice terasa su najatraktivnije za sagledavanje pejzaža). Veliko ratno ostrvo. Kompozicioni centar .uspešan na obali . pa ponovo izlaženje pored vode -Staze pored vidikovaca sa kojih se sagledava pejzažna slika Izdužena forma vodene P-ne . trim staze) i .arterija za dovod vazdušnih masa iz okoline grada. šetalište sa klupama za odmor. Banat.orijentisano ka rekama. Kalemegdan .je prirodni tok vode koji teče koritom sa manje-više određenim obalama.pejzažno planiranje. b<5m.urbanizam . a padine se ozelene najnižim biljkama. Od reke se razlikuje veličinom. topole. šetnje. Pozitivan efekata je izražen samo u slučaju adekvatnog ozelenjavanja obala . Namena .Povezanost u kompoziciju . Zemun.uslovi za odmor i šetnju. linijsko i grupno ozelenjavanje.u okviru obalne zone aktivna (bicikli. Zemun).rekreativna i urbana funkcija (Sava. . taksodijumi. Male reke i vodotoci .strma padina.vrbe. jove. 75-130m vizure na Savu.ekološki . Dolina ima uravnotežen reljef.vizure su po podužnoj osi. ali sa vizurama ka vodi. Razlike u ozelenjavanju obala i kejova u gradu proističu iz namene samih P-na. *Značaj* . što pogoduje saobraćajnoj infrastrukturi. (npr. Dunav. Kej . Smena utisaka pospešuje interes za šetnju. Prostorno rešenje .dobro uređen kej.Nišava . Pirot . Sa obe strane dvostruki drvored lipa.sportsko-rekreativni . Dunav. Izbegava se monotonija. žiže odakle polazi čitav razvoj grada. U slučaju motornog saobraćaja obale se ozelenjavaju slično kao autoputevi.

vegetacije. To je linijski kompozicioni element.najčešće na slobodnim gradskim prostorima (skverovi.razvoj biljnoga svet . penušanje -slapovi -kamen za prelazak na drugu obala (plićak) -osovina kompozicije parka Veštački potok . *Veštački formirane vodene P-ne* Potrebno zbog brojnih vizuelnih i drugih funkcija.sportovi.biološki .sportski elementi kanui.živopisne kompozicije . simbol identiteta sa delom grada *Kreativno . Fontane .povoljan. trgovi.prirodno ili veštačko akumulaciono . Krivudavost . Veće .vodi se računa o karakteru sredine. -Veliki kompozicioni značaja -Odnos prema kolnim objektima -Položaj u slobodnom prostoru -U centralnoj perspektivi -Položaj za lociranje *Potrebni su uslovi za jasno sagledavanje svih strana i izdaleka *Osunčanost *Mirna i intimna atmosfera *Unikatne. postojanje stabilnih biocenoza. Raznolikost staništa.smenjivanje pejzažnih slika. Projektovanje se sastoji samo u trasiranju staza koje prolaze kroz najinteresantnije delove. U izdvajanju vidikovaca koji se orijentišu na vodopadima. pa su tu i kanali .igra svetlosti i refleksija . parkovi).oblikovno-pejzažni . sunčanje. Jezero . . Manje . U zavisnosti koje funkcije treba da ispuni u slobodnom prostoru i koji tip elemenata će najbolje ostvariti tu funkciju. razgledanje).dekorativni element. Reke i potoci sa tekućim stanjem vode se uključuju u strukturu parka.pasivna rekreacija (pecanje. . reljefu i postojećim vrstama. Za sve ovo je neophodna: *renaturalizacija čitave hidrološke mreže grada -pejzažni dizajn -bioinženjerske mere Maksimalno iskoristiti sve prirodne karakteristike: -brz tok. Urušavanje obala se sprečava minimalnom promenom oblika. ribolov.odmor i rekreacija.

II Ometen pad.pumpa može da recirkuliše minimalno pola zapremine vode bazena za sat vremena. + skulpture Jezera . Oni drže vodu u čistom i svežem stanju.Ravna statična voda. Vizuelni je kontrast ostalim elementima. Održavaju se čišćenjem u određenom intervalu. Filtracija vode. oblikovano je prirodnim.utrošak vode. Podvodni snopovi svetla su atrkacija uz lokvanje i lotose. skverovima. *Pravilo . prskalice (elektronsko-vremenske). Osnova fontane je najbolje mesto za pumpu. Veća za odmor i rekreaciju. ako se vrši. već se izdiže tako da usisna rešetka bude minimalno 5cm iznad dna bazena. malznice.*Opremanje fontana .dovoljno jaka sa definisanim pritiskom da bi se postigao željeni efekat (element) raspršivanja.direktno sa jedne visine na drugu bez prekida i prepreka. Pumpni agregat je u bazenu fontane ili šahtu. dekorativnog karaktera.izbor pumpe . Bazeni . Efekat .stavaraju kod jako izraženog reljefa i velikih vodenih izvora. različitih namena. a u kome sa lampicom određujemo i boju koju želimo da dominira.pumpe. uz korišćenje transformatora.lociraju se u gradu na trgovima. Kombinacija širokog spektra biljaka i vodenih aranžmana sa izabranom rasvetom . recirkulacioni tip. Odnos protoka po satu ne sme biti veći od zapremine bazena.noću. Različitih su dimenzija i kapaciteta. .pumpa mora da pokreće maju zapreminu.kompenzacioni rezervoar. najbolje je da usisna i izvodna cev budu na suprotnoj strani. ispred javnih objekata i dr. Lociranje se određuje prema tejničkim mogućnostima. a za veće fontane . Filteri za vodu mogu biti prikačeni direktno na ulaz vode u pumpu. Mora postojati bezbednosni uređaj koji se isključi u slučaju kvara. različitih oblika i dimenzija. Posebni filteri imaju ulogu u stvaranju različitog spektra boja zavisno kako se postave. Pumpe koriste naizmeničnu struju od 220V ili jednosmernu od 24V. Svetlosni efekti su od značaja. . niže kote. slobodnim oblicima. Tako pumpa neće povući talog sa dna bazena. Uspostavlja vezu između različitih okruženja. Smanji se dužina cevi za protok vode kako bi snaga pumpe bila veća. Oprema za osvtljenje se postavlja iza stena i rastinja koji se nalaze u blizini ili se zakopava u zemlju. Različite funkcije. Koliko l/h pumpa može da izbaci? Viši mlaz . Ravne slobodne P-na. Potapajuća pumpa se ne postavlja na dno bazena. Električni kabal i konektori moraju biti propisno izolovani kako bi se sprečio strujni udar. I Slobodan pad . Postoji 3 osnovna tipa vode koja pada: I Slobodan pad. III Pad u nagibu. Vodopadi i Kaskade .pumpa . Osećaj mira i spokoja.

5-6 slapova . Sve vrste vodopada obezbeđuju različite scenske efekte i skulpturalne kompozicije. a sa kontrolom zapremine. Slično je tekućoj vodi. ako ono nije dobro napravljeno.koncentriše vodu na određenim tačkama i stvara talase *gruba ivica u kombinciji sa većom zapreminom vode stvara efekat penušanja Površina na koju voda pada takođe utiče na izgled i zvuk padajuće vode. visine pada i oblika ugla preko kog voda pada.Ponašanje i karakteristike zavise od: -zapremine vode. III Pad u nagibu .jasne šare na vodi koja se kreće. visine vodopada i P-ne na koju pada voda i interscenski efekti. penušavost. Kombinacijom ovih promenjivih se stvaraju različite pojave i zvuci.Padanje vode duž i niz strmo nagnute P-ne. Materijal za vodopade i jezerca: -nepropustljiv . Ivica preko koje voda pada stvara efekte: *oštra ivica . Takav utisak se stvara pri visini vodopada većoj od 1. Karakter ovog pada zavisi od zapremine.vizuelni rezultat je P-na koja samo svetluca na suncu. Oblici vodenih površina kroz istorijsku retrospekciju .optimalno na dužini nakoliko metara. Koriste se i padovi terena. mostići i kameni prelazi) 54. Vodena stepeništa . ali se događa na strmijem nagibu. Voda se pumpa do vrha zida odakle pada prekrivajući prednji deo zida II Ometen pad . a prskanje manje . Jači protok . Jezerca prosečne veličine moraju imati dovoljno vode da bi se ona obrušila sa visine od 60-100cm. -nagiba dna. -svojstva dna i oboda. Strmiji pad teži da bude mirniji nego slobodnopadajuća ili ometena voda. Turbulentni efekat se stvara: -promenom širine korita. stvaraju se različiti oblici i zvuci. -strukturom materijala dna i obodnih strana grublje od stena i krupnijeg kamena. širem i moćnijempadu vodenog toka. Svaki vodopad h>1m → veće jezero ili jača pumpa.Svetlost . (uzburkanost. -veličina korita. -strmim padom dna. zvuk. *kad voda pada na tvrdu površinu stvara se efekat oštrog prskanja vode *ako pada u vodu zvuk je dublji i puniji.5-2m. brzine. Manje zapremine . Kaskade se formiraju sa malim padovima vodenih tokova sa stenovitim koritom.voda udara u različite prepreke ili ravni dok pada između dve visine.vodeni zid.gubici minimalni -beton ili PVC folija -prirodni neklesani kamen -pokrivanje ivica -vešt raspored biljaka Veštački potok .sistem kaskada gde voda ravnomerno pada sa podesta na podest. Pri formiranju vodopada određena količina vode se gubi iz korita.vodopada se sastoji u visokom.

Centralni sadržaj . za piće.reljef obalne terase .distanca fon za sagledavanje parka Egipat i Mesopotamija Najranije. Egipatski vrt vrednuju sve kulture.vodene orgulje. vodopadi. široke vodene P-ne. Zahvatana iz planinskih potoka i rečica. vodoskoci. Fontane sa jačim mlazevima su centar kompozicije. Vrtovi dvorova i hramova dekorativni.n.pravolinijski podeljene na kvadrate. za kupanje ili kao pojilo. Srednja Evropa Manastiri. kanalima dovođena do gradova i vila.p.Sto fontana .vodoskoci u pravilnim ili asimetričnim nizovima . kaskadno kroz korito.Boboli *Vitervo .vodeni objekat u religiozne svrhe. . sa kolonadama i statuama. Zatvorene bašte . prostranije.Firenca → centralna osa.zvuk (cvrkzt ptica. gajenje lotosa. Mali vodoskoci .. Centralna tačka . Persija i Srednji Istok Razlivanje vode u plitke bazene sve do vrha. Tigar i Eufrat za navodnjavanje i za vrtne kompozicije Proizvodnja hrane.koritaste profilacije. Mavarski vrt Prelivanje vode iz bazena u bazen i žubori kroz otvorene mermerne kanale. vođena cevima pod pritiskom. Italija Uticaj istoka i Grčke. Potčinjeno principima kompozicije sa arhitektonskim oblicima.rasprskuje se voda u tankim mlazevima.Uloga vode kroz istoriju je neprocenjiva. na razmacima su vodoskoci u tankim mlazevima.e.simetrični bazeni i kanali u sklopu pravilnog geometrijskog stila.sistem fontana. *Hadrijanova vila . vazduh teran kroz cevi orgulja . Canopus je vodena P-na za vožnju čamcem.Tivoli 118-138.finski zaliv . Ovde je fontana Del Ovato. Reflektuje sve oko sebe.Tivoli Hidraulika . *Versaj . Koristili Nil. do bazena simetrično Francuska Smirenije. plodnost zemlje navodnjavanjem iz Eufrata i Tigra.penušavo i kristalno glatko (1400 fontana) *Petrov dvorac . *Vila D Este . ribe i papirusa. prelivala se preko ivica. Raznovrsnost . kasnije i Rima. Puno odsjaja . .. Različiti oblici: kaskade. kanali. usmerena u rezervoare po okolini. melodije i topovska kolonada). *Vila Lante .

2. Opuštajuće na ljudske emocije. prskanje. curenje. dinamična. Kanal formira kompozicija 22 fontane. Kretanje je deli na: 1.recirkulacija vode. Carex sp.principi: 1. Statua Samsona . klokotanje. Zvuk vode i njena energija. Podloga za umetničko izražavanje.Specifičnost vrsta Kompozicija vodenih nasada .potoci. jezerima i mostovima.Masivi .otvorene vodene P-ne sa ravnim obalama.jezera. zvuk . Stvaranje kulisa 3.ograničavaju i zatvaraju predeo. odraz. *Vizuelne karakteristike vode*: refleksija. soliterima. Oblikovanje vodenih površina vegetacijom Izazov . povećavaju obalu. Danas Pumpe . ribnjaci. 3. stene i voda. Svaki bazen je kopija prirodnog jezera.nivo gornjih i donjih terasa. bazeni. mirna. skrivaju karakter reljefa. Umiruje ili uzbuđuje. usamljenim masivima. vek . refleksija .predstava neba i zemlje (refleksija bazena je mesto gde se nebo i zemlja sastaju). 4. Period Zen-budizma .cenjena pokretnost vode. promenljiva . pokrivene obalnom vegetacijom.simbol su tišine i perfekcije . Kapanje. Uzbudljiva i dramatična. vodopadi.žubor Fizička svojstva vode su ta koja utiču na svrhu i metod korišćenja u PA.odražava okolni pejzaž . Stavaranje gustih obalnih masiva 2. treperenje . . Za velike vodene P-ne. Njihova linija prati obalnu liniju.Kulise . žuborenje.centar.Studiozan rad . Brežuljci. kanali. nepokretna . pokretna.Poljane . odražavaju svetlost i daju utisak širokog i svetlog vodenog prostora. da presecaju obalni masiv. grupama.barske i vodene biljke.sukcesivnost i pravac vizura. Potočić je sa tajnim izvorom.osnova za orijentalne bašte sa ostrvima. .. Živopisnija kombinacija . cvećem.emituje pri pokretu ili kada udari u fiksni objekat ili P-nu. Iris sibirica. fontane. Stvaranje poljana . reke. Kina Vodene bašte . Mogu biti široke i uske. . huk. statična. Čiste.ogledalo 55. Japan Suprotno francuskom shvatanju. iluzija dubine i veličine prostora. 3.strujnica h>20m . Daje snagu celom prostoru. vodeno ogledalo.

posmatraču . šiblja i višegodišnjeg cveća . voda . livada) i i sitna skulptura (mali intimni prostor) *žanrovska skulptura (slobodan travnjak. Od dubine zavisi izbor biljnih vrsta: 1.dekorativno uz malo pažnje.privlačno .. Iris versivolor. Pontederia cordata.8m) Visoka vegetacija . Samo neke cvetaju rano u proleće.stilska usaglašenost .puzave perene (Lysimachia nummularia) u slobodnom rastu se orezuje.veličina prostora i skulpture: *velika skulptura (prostrani travnjak. *Vegetacija u i oko veštačkih vodenih površina* Vodeni vrt . Iris pseudoacorus Zalivi i zatoni .letnja atrakcija u bašti sa pojavom cvetova i zanimljivih listova. obezbediti im uslov približne prirodnom staništu.za povremeno plavljenje. submerzne (oksigeneratori) 45-90cm 3.dubine 45-60cm . Iris laevigata. Ako je moguće udruživanje biljaka u istom kontejneru . Izbor vrsta uslovljava način održavanja. akvatične na 90cm 2. Sa rizomima .karakter i tematika skulpture → namena prostora .močvarna kala Iris pseudocorus 'variegata' . Kompozicioni principi pri postavljanhu skulpture u slobodnom prostoru Principi postavljanja . Odnos skulpture preme čoveku . Botomus umbellatus. ostavlja željeni utisak i prenosi poruku posmatraču. Ivaica bazena ili jezerca .saglediva sa svih strana) i bista . Grupišu se u one koje cvetaju u isto vreme: Eriophorum angustifolium + Myosotis scorpioides Pontedena cordata + Butomus umbellatus Prolećni aspekt: Menyanthes triifoliata .svetlo zlatno-zelenog lista. lokvanji i dr. Poznavanjem prirode vrsta i njihovih karakteristika.problem je što se plitka voda zegreva tokom leta a neke vrste to ne podnose (Azolla caroliniana). Ona stvara tepih između biljaka u močvarnom vrtu.biljke koje će sakriti materijal od kojeg je jezerce napravljeno. Profil elemenata sa vodom. flotantne .harmonično .autohtone vrste drveća.vodeno bilje (za lokvanje dubina 1.5-1.močvarni grašak Caltha palustris .uklapanje u okolni prostor. 56.Nymphaea alba. Najjednostavnije: Carex pendula.pojedinačna sadnja ili u kontejnerima Ribe . Lotus sp. a ostale sredinom leta.

strana se orijentiše prema glavnoj saobraćajnici. Pored šetnih staza dekorativne skulpture.fon . *Odnos veličine i oblika* Važno za isticanje i pravi utisak. a pozadina je zgrada geografskog instituta).manje vrsta (1-2).drveće i žbunje . cvetajuća (1) Monumentalne .najmanja udaljenost posmatrača od spomenika da bi se dobro sagledao .veća raznovrsnost.mermer (svetli granit) . → Galavna aleja prema monumentalnom spomeniku.u osovini je glavne prilazne aleje na Kalemegdanu i dobro se sagledava pri ulazu u park. . Kolijev princip . karakt. Društveni zanačaj (Svaezna skupština .svetli fon (srebrnasto.svetli fon .tamni fon (tamnozeleno): Abies. Bitna je orijentacija prema glavnom prilazu . *reljef (daje dominantnost skulpturi .na uzvišenom položaju. Memorijalni veliki spomenik . sitna kompozicija Krupne skulpture . žuto-zelena.usmerava pogled prema samom delu i sugeriše posetiocu da ga zapazi i uputi ka njemu.najjasnije sagledavanje ako nema travne osnove . loše orijentisan . *atmosferske prilike. *doba dan. Širina prilaza primerena značaju dela. bledozelena): Salix alba. .monokulturni masivi. žuta. Acer negundo.uveliča perspektivni izgled skulpturalnog dela sa odrazom u vodenom ogledalu.stavlja se u prvi plan. (Spomenik Zahvalnosti srpskog naroda Francuskoj .pozadina skulpture Od njega zavisi da li će skulptura ostvariti svoju ulogu u jednom prostoru. upadljive boje i oblici.velike skulpture. Na glavnom gradskom trgu.sa ukuopnom visinom (+postolje) u odnosu je 1:3. čak i ako su svi drugi uslovi ostvareni.uvek ona strana spomenika sa najkarakterističnijom siluetom koja se lako pamti. veliki cvetni masivi u jednoj boji *Fon* .(samo prednja strana i profil . (visina spomenika-H je u centru trga → poluprečnik trga = 3H ili prečnik = 6H) *Odnos sa arhitektonskim objektima* Veliki objekti . Ostali uslovi: *Prilaz* . Picea sp. u blizini skulpture.dobro rešen prilaz spomeniku. Eleagnus angustifolia .BGD T. ne veštačkom → spomenik Neznanom junaku na Avali (prilazna rampa i terasa samo pojačavaju).Rosandić-Igrali se konji vrani).biste . Uz prilaznu stazu. ali zbog tužnog karaktera na prirodnom. sadi se ukrasno cvetno šiblje ili mali cvetnjak. Ali ka ulazu je orijentisan svojom frontalnom stranom. * kontrast .voda .travnjak . drveće i žbunje. *Vegetacija* Manje skulpture . Thuja occidentalis..bronza . a zelenilo u zadnji) Prirodni uslovi: *osunčanost.pobednik).

zaklonjen položaj . Umetnik treba da pronikne u suštinu prirodne sredine → organska sinteza dela i prirode. Pejzaž . Formiranje vegetacijskog okvira .jasno sagledavanje skulpture 57.monumentalna skulptura je karakterom vezana za arhitekturu.. *boje i vrste materijala. . vremenskim prilikama. Velike krošnje i visoka debla približavaju spomenik pejzažu.stalne promene → smenama godišnjih doba. Ima veliku P-nu i svečani karakter.Biljni okvir .kao fon *Svetlost* Tonski odnos skulpture i pozadine . Odnos skulpture prema slobodnom prostoru i zelenilu Dobro ukomponovano jedno drugo ističe. žbunje visoko ili srednje visoko. glavni element je u kadru posmatrača. stepeništem.miran i svečan → izostaviti vrste sa upadljivim lišćem i cvetovima (Malus floribunda.okvir .utisak zavisi od rastojanja sa kojeg se skulptura sagledava.skulpture .se spomenik postavlja na prirodno uzvišenje ili visok postament.položaj skulpture uslovljen je oblicima i rasporedom površina II Pejzažni park . Rešava se uopšteno u jedinstvenoj liniji i formi. formiranje otvorenih parternih kompozicija.kao sastavni deo pejzaža -osvetljenje na otvorenom i izgledne tačke. jednostavna i jasna rešenja bez šarenila i obilja vrsta.dva glavna rastojanja: -u detalju . pojedinačna stabla lišćara i četinara . Biljne vrste zavise od: *veličine prostora. Najpovoljnija celina se stvara samo onda kada se ljudsko delo nadovezuje na evolutivni razvoj predela.monumentalna . -U Prirodnom predelu .samo lice i profil .lišćarski masivi. Velikih je dimenzija i glavni je element u kompoziciji. režimom svetlosti → stalno drugačije. . Magnolia sp. *sadržaja i temetike samog dela.).travni fon . . *osvetljenja.manja je od monumentalne.posmatra se sa rastojanja 2-3 visine (sa pijedestalom). u velikim grupama cveće cvetnjaci u širokim masivima. . oblikom i formom. -biljni elementi. da bi se dobro sagledao na fonu travnjaka i neba. mostova . Sastoji se od manjih elemenata sa potpornim zidićima. simboličan.veličinom.razmere skulpture se određuju na samom mestu postavljanja.trgovi i pešačke zone.Portretna skulptura ili bista . . *tretiranja plastičnosti forme.dopuniti fonom vegetacije.Žanrovska .Vodena površina i zidna platna . u blizini staza i platoa. čiste i mešovite lišćarske i četinarske grupe. Sklad skulpture i okoline. platoima. pogodna za prostore sa ograničenom vidljivošću. I Geometrijski park . -dekorativna plastika. .slobodnije i fleksibilnije Vizuelni kavlitet . sagledne tačke .malih dimenzija.

Povećana sigurnost i povećana estetska vrednost. Nije poželjno sve vodove smestiti u jedan kolektor.unutrašnje i spoljašnje Spoljašnje osvetljenje zavisi od: -lokacije svetlosnog tela -položaja svetiljki -vizuelno-tehničkih karakteristika Loše upotrebljeno osvetljenje narušava izgled i otežava kretanje i orijentaciju u prostoru. Elementi infrastrukture (na zelenim površinama) . prirodno 2. Najčešći vodovi koji se lociraju duž saobraćajnica: . stubove i druge zidne P-ne. Sve se to predstavlja grafički u jednom planu Sinhron plan .kanalizacija za atmosfersku i otpadnu vodu . visina.vodovi za grejanje na daljinu (toplovod) -plinski vodovi .kablovska televizija. ali se plan poštuje i usaglasi..razvoj tehnologije. 59. Podela na: 1. Osvetljenje Nekad su to bile: ognjišta i baklje. *za ulaze . veštačko . Još u fazi izrade projekata potrebno je njihovo tačno definisanje i usaglašavanje sa drvoredima. *kandelabri .su varijacija kandelabra i zidnih svetiljki. struju visokog napona i kablovi za tramvaje .sinhron plan *Vodovi instalacija ispod ulica* Problem je lociranje velikog broja gradskih instalacija.vodovod . tunele i dr. a visina.postavljaju se na potporne zidove. Izbor opredeljuje stil objekta i ulaznih vrata kao i celokupni izgled okoline. Izbor zavisi od stila okolnog prostora. koje treba naglasiti. kao i projektant zelene Pne. Vrste svetiljki: *zidne . Taj broj se stalno povećava.glavni..kablovi za jaku struju. Osvetljavaju ulaze. .glavni. stila materijala. Lociraju se ispod trotoara ili u travnim trakama sa pažnjom na postojanje drvoreda. lokalni i plinski dalekovod . fenjeri i lampe Danas: savremene sijalice i reflektori.58. Različitih su oblika i varijanti. broj i jačina sijalica zavisi od dimenzija . lokalni i vodovodi za snabdevanje zgrada.koji potpisuju projektanti svih instalacija. kolonade.su namenjeni osvetljenju javnih P-na i privatnih okućnica. Ugrađuju se pored ulaznih vrata na spoljnim zidovima. Malih su dimenzija različitog oblika. Različitog oblika. sa različitim brojem svetiljki. Dizajn osvetljenja .

*nagazbe . rekreativne P-ne. Za javne zelene P-ne 250. Izrađene su od otpornih materijala.različite šeme -izvor: metalno-halidne. Malih su dimenzija pa se lako ugrađuju. Za njihovu ugradnju je neophodna drenaža površinske vode i kućište koje odvaja svetiljku od zemljišta. Izdrže pritisak vozila do 5000kg ako je brzina≤50km/h.veliki broj tehnika.širok izbor modela. česme.osvetljavaju parkinge. praktično su nevidljivi. a kontrast minimalan. bazene.propištanje svetla kroz objekat ili krošnje. Na pod pritiskom. . Posebno je važno kod objekata od istorijskog značaja. Kategorije svetlosnih postolja: Prema visini niske (2m-3m). visoke (18-30m).svetiljke su vrsta reflektora.su najčešći oblik osvetljenja. Koristiti reflektore i specijalne svetiljke.da je prilagođena visini drveća. u slučaju drvoreda sa obe su strane → sredinom kolovoza. Izrađene su od nerđajućeg čelika i sigurnosnog stakla. estetski usklađeni sa prirodom. izvor: živina para. prolaze i primenjene zbog manjka prostora.izbegavati upadljive stubove i svetiljke. ulice. srednje (3-5m). *reflektori . za parking i autoput (6-15m). Estetski zahtevi osvetljenja Svetiljke sa stubovima su elementi danju uočljivi. jezera. Snage su 125-500W na dubini i do 20m. Efekti osvetljenja -odozdo. Izbegavati komplikovane oblike i šarenilo.postiže se oštri kontrast osvetljenog predmeta i okolnh elemenata. -odozgo. metalno-halidne.ispod nivoa oka . podložne vandalizmu -izvor: fluoroscentna živina para.interesantno. Stvara blještavu siluetu objekta zbog velikog kontrasta između linije osvetljenosti i temne pozadine.stvara se kontrast između gorne i donje mase lista . -visina svetiljke . Na pod pritiskom.najpogodnije za oko. -spomenici i ulazi u objekte . fontane. Predmeti su vidljivi. odozgo i sl. -visoko. odozdo. -direktno. Voda pH=7-8. 300.senka i strukturno svetlo . Stilski mora da odgovara ostalim parkovskim elementima. Osvetljavaju veštačke vodene P-ne. parkinzi. sam objekat izgleda . Pogodno za pešačke staze i mirna odmorišta u bašti. -osvetljenje pozadine objekta. a prilagođene različitim projektnim zahtevima. *niske svetiljke. -usmereno.prostora.za bašte i druge otvorene prostore .dobija se efekat siluete. rekreacioni objekti -izvor:živina para. autoputevi. Veoma su jaki 38-120W na min rastojanju 0. parkinzi. oko pešačkog prelaza . Svetlost se rasipa i ne stvara nikakvu senku.8m.iznad P-ne zemlje (slično mesečini). metalno-halidne.održavanje lako. položaj . Na pod pritiskom. da ne dođe do korozije jer su tada odsutni oksidansi. Na pod pritiskom. Iznad krošji drveća je . *podvodne . 400W.osvetljava biljke i druge pejzažne elemente.

dekorativne kompozicije. Zelene P-ne osvetljavamo u zavisnosti od više faktor. raspored. a najslabije . Uveče moraju biti dobro osvetljena. Pomoću podvodnog svetla ili reflektora.fontane. Ističe se efekat ogledala . Ona će zatim reemitovati svetlost u željenom pravcu . Ni jedan deo se ne sme posmatrati pojedinačno. podvožnjaci. mora .Saobraćajnice.saobraćajni ing → jačina osvetljenja. Tip svetiljki u odnosu na okolne objekte i raspored . veće vodene P-ne . Usklađenost sa osvetljenjem okoline (staza i zelenih P-na) . Određivanje karaktera P-ne u smislu privatnosti (privatna ili javna) privatne zelene površine . promenada.sugeriše pravac kretanja.ne remetiti harmoniju.se dobija usmeravanjem svetlosnog izvora ka reflektujućoj P-ni.jezera. mostovi . parkinzi. pozorište (fasade i stubovi).pruža potpuno osvetljenje detalja.gubi se kontrast (svetlih i tamnih P-na). gradski park . neki slabije. trase podzemnih i nadzemnih . . Uz puno svetla se gubi efekat siluete objekta. sagledavanje određenog zahteva prostora i kreativnost projektanta. slika objekta .daje akcenat na oblik i formu objekta uz kontrast P-na oštrim senkama II . Osvetljenje zelenih P-na . Loše postavljeno osvetljenje = kontra efekat. trgovi . Položaj zavisi od funkcije objekta i aktivnosti ukućana uveče.ni jedan deo ne ostaje u potpunom mraku . aktivnog života. -reflektujuće svetlo. već kao deo celine.Elektro ing .bira se pravi objekat. Potrebno je uklopiti sve tipove osvetljenja na jednom mestu. Neki delovi ovetljeni jače. Reprezentativni objekti u gadu . Najbolje je raditi sa dva izvora svetlosti: I . pešački prelazi.skupština. javne zelene površine . tuneli. Estetski motiv tj.indirektno osvetljenje. manji plato ispred objekta.kao svetlom oivičena masa. često su fokusne tačke prostora. kaskade . a daleka pozadina . To su mesta susreta. jačina zahtevaju izvesne tehničke proračune. Koriste se reflektori sa usmerenim zaracima. tip svetiljki. a pozadina je što bliža predmetu.slabiji intenzitet osvetljenja i poseban tip svetiljki.vodi se računa o okolnom zelenilu i objektima. -postavljanje svetiljki . Trgovi obiluju raznim objektima na osnovu čega se opredeljuje osvetljenje. muzeji.zavisi od skulpturalnog rešenja ili igre mlazeva. hoteli. vrtovi . Osvetljava se ulaz u kuću ili garažu.Tehnički i estetski zadatak.opasno. crkva.broj.skrivena mesta. Osvetljenje vodenih P-na Mnogo je vodenih P-na.najjače osvetljeni delovi grada. manje vodene P-ne .bogatije.najjače su osvetljene glavne staze i mesta intenzivnog okupljanja ljudi. Upotrebom svetla različitog intenziteta i boje . romantični prostori. položaj i broj. Spoljno osvetljenje objekata Efekat važnosti pojedinih delova objekta. Veličina objekta . reke.niži kandelabri sa manjim brojem sijalica. detalji na njemu.okućnice.

vodova 60. Dimenzionisanje cevi zavisi od sledećih uslova: *da se voda ravnomerno troši duž mreže. Dimenzionisanje vodovodne mreže . Za projekat vodovodne mreže razrađuju se idejni i glavni projekti sa potrebnim proračunima (hidrograđevinski inženjeri). protoka i brzine. U parku i vrtu je važno za bazene i fontane. restorane. Projekat → sistem vodosnabdevanja.. Sastoji se od: -primarna.je komplex objekata. Vodovodni sistem . Vodosnabdevanje zelenih P-na Hidrantska . kanalizacije i drugih inženjerskih sistema. različite sportske komplexe. 50-70% ukupnih troškova za sistem. industrijskih preduzeća i drugih objekata vodom za piće. projektuje se istovremeno i u saglasnosti. Vodovodni sistem se sastoji od: -vodozahvatni objekti -pumpne stanice (ako su neophodni) -vodozahvatni rezervoari (prate pumpne stanice) -stanice za prečišćavanje -objekti za regulaciju pritiska vode (rezervoari) -glavna i sekundarna vodovodna mreža Vodovodna mreža Osnovni element vodovodnog sistema. zalivanje. da bi se obezbedio neophodan slobodan pritisak pri normalnom radu i u uslovima požara. za tehnološke i protivpožarne potrebe.pri minimalnim gubicima mreža treba da ispuni svoju namenu .obetbeđenje i dostava neophodnih količina vode potrošačima pri dovoljnom pritisku i minimalnoj proizvodnoj ceni. .vodovodna mreža.radi se na osnovu količine vode. Lociraju se u gusto naseljenim delovima grada i u višim područjima -sekundarnaPrincip za projektovanje vodovodne mreže . Dostavlja vodu od izvora do konzumenta. Vodosnabdevanje Zadovoljavanje naselja. *u periodu za koji se mreža dimenzioniše da je konstantan intenzitet protoka. vodovodna mreža.glavni vodovi provode vodu u većoj količini.. *Pri projektovnaju vodovodnog sistema neophodno je da se obezbede sledeći zahtevi: -obezbediti dovoljnu količinu vode za svaki punkt -infrastruktura vodosnabdevanja. mašina i aparata za prihvatanje vode iz prirodnih izvora. podzemni sistem je komplex objekata sa namenom da obezbedi dovoljnu količinu vode za piće. da je prečiste i dostave potrošačima.

Određuju se neophodne količine vode i presek cevi. odakle se vode do zajedničkog kolektora. Nije baš efikasno. Tu se mntiraju dovodni i odvodni ventili (hidrant).3-0. Za česme na zidovima koriste se obično cevi od 2".presek zavisi od veličine vodene P-ne: .voda iz bližih vodenih tokova . Obezbeđenje vodom veštačkih vodenih površina Izvor vode -vodovodska mreža sa čistom vodom -vodovodska mreža sa uslovno čistom (industrijskom) vodom -kaptaža potoka -izvlačenje iz bunara -vodeni rezervoari -recirkulacija Vodovod sa vodom za piće .višekratno korišćenje jedne iste vode. Voda u mreži je pod pritiskom. Vodosnabdevanje malih vrtnih objekata Česma ← vodovodna mreža. a sa većim brojem lula ¾" ili 1". Dovodne cevi . Vodeni rezervoari .8m ispod nivoa terena (ne mrzne . Šaht za vodu iz vodovodne mreže. probe za higijensko-epidemiološki institut. bistre su ali ne za česme Kaptaža potoka . Recirkulacija .neopravdano projektovanje vodenih P-na sa velikom konzumacijom vode. čista izvorska voda Testiranje vode .bunari . Voda se zatvara zimi i pri remontu. gradska mreža). Česme sa 1 ili 2 lule povezuju se cevima od ½".sakupljanje kišnice koja se koristi 1-2x godišnje. Koristi se u gl. za recirkulaciju Vodovod sa uslovno čistom vodom .zaštita).samo za piće. Ostale cevi se postavljaju do 0. kod fontana. Hidranti su postavljeni na nju na određenim mestima na kojima se prikopčaju creva za polivanje. Glavni vod se postavlja ispod dubine zamrzavanja (0. sa padom od 2-3% ka glavnom vodu da bi mreža mogla da se brzo isprazni u toku zimskog perioda kada se ne vrši polivane (min R=30mm).nedovoljno sigurno . Voda u bazenu se isisava pumpom-kompresorom. za pokretanje vodoskoka. Svaki hidrant opslužuje R=30-40m. Suva klima . vrši se crnom čeličnom cevi od 1". a zatim se vraća u bazen pod velikim pritiskom.8-1m). Odvodnjavanje česama (korita i valovi). Hidrantska mreža se formira za sezonsko polivanje. Trasira se magistralni vod od koga se račvaju vodovi prema objektima za zalivanje. Cevi se povezuju preko kamenih rigola na atmosfersku kanalizacionu mrežu.5m. Obavezno pri nedostatku drugih mogućnosti Podzemne vode .zalivni sistemi po principu zatvorenih i otvoranih drenažnih sistema.kroz male brane ili kaptiranjem izvora. Izvor (bunar. Vodovodne cevi se montiraju na 0.provera kvaliteta.nemaju mehaničke primese.

izvesno prečiste i sprovedu do prijemnika. -drenažni sistem. Atmosferske vode . Sportske i dečije P-ne .zagađene primesama organskog i mineralnog porekla . Odvodnjavanje i kanalizacija To je komplex objekata namenjenih da prime otpadne vode. Zagađene su najviše organskim materijama.mogu biti: . Kod većih bazena . 61.5m za trave i perene).-male P-ne .od kiše i topljenja snega. mikroorganizmima. kao kod česme u blizini vodene P-ne.nastaju u domaćinstvu (kuhinja. toalet. Otpadna voda je prirodna iskorišćena za piće. Montiran je kao vertikalna cev na dnu vodene P-ne čiji gornji deo izlazi do nivoa vode. osnovne staze i putevi. da je transportuju do stanica za prečišćavanje. Manja naselja .dovodne cevi 10-15cm od gornjeg nivoa vode u bazenu. gasovima.veći presek cevi. Crna čelična cev . industriju. pune saprofitnih i patogenih bakterija. Sifon na dnu bazena za celovito odvodnjavanje bazena. Ova veza kod malih bazena 5-6m³ kao kod prelivnika .čelične cevi 1-2" -veće P-ne .olovne ili plastične 8-10 (>10)cm Punjenje bazena . Komunalne otpadne vode .2".odvodi višak vode da bi se izveli građevinski i agrotehnički . *Odvodnjavanje* Visok nivo podzemne vode . Prelivnik . Odvode se u jedinstvenu kanalizacionu mrežu. Podela po poreklu i primesama: 1.pušta se jak mlaz. sanitarno opasne. da se ne bi usisavala zaprljana voda pri pražnjenju vodovodnih cevi.).nepovoljno (1.. Čiste su ali prolaskom kroz atmosferu one se zagađuju prašinom.suve. domaćistvo. Industrijske otpadne vode .veza sifona i kanalizacione mreže. 2. Vode ostale od pranja ulica i viškova od polivanja zelenih P-na po sastavu su bliske atmosferskim. Njen presek zavisi od obima bazena i vremena za koje treba da se istoči voda.za regulisanje nivoa vode u bazenu.5m podnošljivo .za drvenaste i žbunaste vrste. pri čemu je promenila fizička svojstva i hemijski sastav + sadrži različite zagađujuće materije. Dovodna cev je veza između prelivnika i kanalizacije. Podni sifon se otvara pri čišćenju i pranju bazena (zapušavanje). 0.jedna kanalizaciona mreža za odvođenje sve tri vrste voda. 3.. Pokriven je metalnom kapom. kupatilo. Zaustvljanje i regulacija dotoka vode se radi putem izgradnje specijalnog šahta. a onda se obezbeđuje slab dotok. Posle prečišćavanja i hlađenja mogu se uključiti u povratni sistem vodosnabdevanja fabrike ili se ispuste u recepijent. koliko za obnavljanje Plitka voda . Može biti montiran na jednom od zidova bazena. Sve to rešavaju građevinski i hidrotehnički inženjeri.uslovno čiste sa malo primesa Služe za rashlađivanje i povećane su t°-re.

Važno za parkove sa ugostiteljskim objektima i drugim zgradama. a onda kanalima u gradske kolektore i veštačke vodene P-ne.radovi. Pri izgradnji zelenih P-na ova norma je 1.se radi od betonskih cevi Rmin=150mm.glavni.vodovod . suvišna voda od vodenih P-na i česama se odvodi u potoke ili zelene P-ne. a revizione na 200-300m.za celu vlažnu teritoriju mreža odvodnih i sabirnih kanala i magistralni kolektor koji se uključuje na prijemnik za već objekte i park-šume. Na mreži se rade revizioni šahtovi. sabirni i magistralni kanali ili kolektori.kablovi za jaku struju. -normalno odvodnjavanje. *otpadne vode . To je komplex objekata kojim se podzemne vode prikupljaju i odvode ili se snižava njihov nivo.90. Taj broj se stalno povećava. Ona prima i podzemne vode iz drenaže. vertikalnim planiranjem. Najčešći vodovi koji se lociraju duž saobraćajnica: .1. Za asfaltne zastore je 0. platoa i drugih objekata. kao i projektant zelene Pne.podrazumeva rastojanje od najvišeg nivoa podzemne vode do P-ne terena.po specijalnom projektu kompleksno i usaglašeno sa drenažom.5m.Kišni kanalizacioni sistem *atmosferska kanalizacija . Kolektori se priključuju na otvoren prijemnik ili u kanalizacionu mrežu.vodovi za grejanje na daljinu (toplovod) . . Kanalizaciona mreža je projektuje duž aleja. -vrste drenažnog sistema-otvoreni . a za travne P-ne 0. struju visokog napona i kablovi za tramvaje . *Vodovi instalacija ispod ulica* Problem je lociranje velikog broja gradskih instalacija. travne P-ne) u odnosu na ukupnu zelenu Pnu. Veličina koeficijenta oticanja zavisi od procentualnog odnosa pojedinih vrsta zastora (aleje. Šahte za etmosfersku vodu se prave na 150-200m. Sve se to predstavlja grafički u jednom planu Sinhron plan . vodovodom. Kanalizacionu mrežu projektuju inženjeri vodovoda i kanalizacije. platoi. -Koeficijent oticanja.sa P-ne aleja i staza prvo odlaze u rigole pa u šahtove za atmosfersku vodu. Nivo podzemne vode se utvrđuje prema biološkoj koja prethodi fazi projektovanja.kanalizacija za atmosfersku i otpadnu vodu .se posebno pažljivo određuje. -zatvoreni . Tamo gde nema kanalizacije. *Kanalizacija na zelenim površinama* Prima atmosfersku i druge otpadne vode sa zelene P-ne i odvodi ih do stanice za prečišćavanje ili u prijemnik.za gradske zelene P-ne isti odvodni elementi. drenažni. -Kanalizaciona mreža.koji potpisuju projektanti svih instalacija. Još u fazi izrade projekata potrebno je njihovo tačno definisanje i usaglašavanje sa drvoredima. . lokalni i vodovodi za snabdevanje zgrada.

Lociraju se ispod trotoara ili u travnim trakama sa pažnjom na postojanje drvoreda.. lokalni i plinski dalekovod . ali se plan poštuje i usaglasi.kablovska televizija.. Nije poželjno sve vodove smestiti u jedan kolektor.-plinski vodovi .glavni. ≠ [] ≈ ≤ > < ≥ % μ π ½ ⅓ ¼ ⅔ ⅛ ⅜ ← ↑ ? ↓ → ↔ ° º ¹ ² ³ .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful