Planiranje sistema zelenila 1. Faktori koji utiu na stvaranje sistema zelenih povrina su prir,antropog,soc-ekon.Danas se pod razv.

gradova podrazum rekonstrukc postoje urb.celina.Problem je urb.naslee koje se zadr i uklapa u novoprojekt. reenje.Optimalni uslovi stanovanja,odmora,sporta,drutvenog I kulturnog ivota jedino su ostvarivi u novoplaniranim gradovima I naseljima.Dodir s prirodom obezbeuje zdravije I udobnije stanovanje.Stanovanje-stan,kua+okolni prostor.Radi odmor su isprepleteni I povezani. ivotna sredina nije statina ve dinamian sistem u kome su svi odnosi I pojave povezani u jedinstven proces. Komponente iv.sred su neodvojiveintegrisane.Voda, vazduh,zemljite,sunce su skup baznih elemenata ekosistema.Meusobna zavisnost je osnov vrednovanja prostora u cilju odreivanja njegovog karaktera i upotrebne vrednosti. Dejstvo na oveka posredno i neposredno je viestruko kompleksno. ovek kao deo kompleksnog sistema podnosi promene u sistemu.Tako ga treba zadovoljiti u istorijskom,ekolokom,funkcionalnom i estetskom smislu. Prirodni faktori su ekoloka osnova sist.zelenila i bitno utiu na karakter i raspored zel.povr. i odr njegovo strukturno i kompoziciono reenje. *geografski inioci - geog.poloaj,elem reljefa, ekspozicija, nagib,plastika terena *geologija-sastav zemljita,rudna nalazita,nosivost tla *pedologija-karakter i sastav povr sloja *hidrografija-stanje podzemnih i nadzemnih voda *klima-T,padavine,vlanost vazduha,oblanost,magla,osunanost,vetrovi *vegetacija-prirodne zajednice i vet.podignute populacije,potencijalna vegetacija i tipovi stanita Antropogeni i socijalno-ekonomski faktori su u jednoj grupi jer su uslovljeni ovekovom delatnou *kategorija,veliina i funkcionalni tip naselja *fizika struktura naselja *istorijski razvoj *stepen urbanizacije *stepen zagaenosti *postojee zel.povrine *drutvene potrebe *ivotni standard drutva *vlasnitvo zemlje Socijalni odnosi i ritam njihovih promena opredeljuje karakteristike gradova Vladajui drutv.-ekonomski odnosi opredeljuju ukupnu org.prostora i namenu zemljita. otuenost gradskog stanovnitva

pokretljivost-novi odnosi i kontakti peake zone 2. Prirodni faktori, kao bitan uslov pri organizaciji sistema zelenila *geografski inioci - geog.poloaj,elem reljefa, ekspozicija, nagib,plastika terena *geologija-sastav zemljita,rudna nalazita,nosivost tla *pedologija-karakter i sastav povr sloja *hidrografija-stanje podzemnih i nadzemnih voda *klima-T,padavine,vlanost vazduha,oblanost,magla,osunanost,vetrovi *vegetacija-prirodne zajednice i vet.podignute populacije,potencijalna vegetacija i tipovi stanita GEOGRAFSKI-geog.irina dovodi do stvaranja razliitih mikroklimatskih uslova ali se isti razlikuju na istim geog.irinama zavisno od ostalih prirod.faktora(osunanost,padavine) KONFIGURACIJA TERENA-reljef odreuje fiziki razvoj naselja .Njegovon analizom se ukazuje na izbor lokacija za stanove,zel.povr,vidikovce Pokrenut reljef nizija raznolikost funkcionalnih struktura grada. utie na poloaj vodenih povrina i tokova organizaciju vegetacije mikroklimu naselja Kao ekoloki faktor i na tip stanita Istaknuti oblici terena jaruge,nasipi,klizita,uvale-pod zelenilo stene,peine,vrtae-posebno istai KLIMA -zoniranje gradske teritorije -tip gradnje -izbor gra.materijala -optimalne sanitarno-higijenske uslove -karakter ozelenjavanja -izbor biljnih vrsta -nain odravanja zelenila Razlikuje se u izgraenim i neizgraenim delovima.Poseban uticaj:reljef,voda,uma... Tempeartura vazduha zavisi od *prirodnih uslova(nadm.visina,geog.irina,reljef,ekspozicija,sastav atmosf) *vetaki stvorenih uslova(stepen izgraenosti,nain grupisanja zgrada,prisustvo zelenih povrina) -apsorbovanje i refleksija

-konvektivno kretanje vazduha -vrste razliite krupnoe listova -veliina zelenog masiva Insolacija Radijacioni reim i insolacija utiu na *orijentacija objekta *lokacija za naselje *principi ozelenjavanja *senka Vetar(vazduna strujanja) Bitno za lociranje i planiranje naselja i pojedinih elemenata zelenila.Vano: pravac i jaina dominantnih vetrova+lokacija/poloaj industrije Dejstvo vetra *pozitivno(provetravanje,rashlaivanje) *negativno(snaga) Vetrozatitni pojasevi upravno na pravac dominantnog vetra Kretanje vazduha od zel.povr. ka izgraenim povr. Panja u nainu raspore objekata koso ili upravno Padavine i vlanost vazduha Vano za projekte gradske kanalizacije,odvodnjavanje,snabdevanje vodom,rekreaciju,poljoprivreda,promet na rekama,turizam,regulacija reka,odravanje zel.povrina. -god.kol.padavin -raspor.pad. po mesec.(vegetacioni period)*tip stanita*izbor vrst bnj i drva -kol.i du. snega -pojava i trajanj magle Vla zavisi od:*pokriva.tla,blizine vod i um*reljfa*nadm.vis*T*intenz.isparavnja Mesbni utic klim i zel.povr. Praviln raspore zel.pov. poboljav mikroklim.uslove i to posebno ako su povez u jedinstven sistemod praviln izabranih vrsta.Bitna je veliina masiva,gustina zasada,vrsta drvea. Geologija-o nastanku geol.slojeva, o njihovoj stabilnosti i mogu.za gradnju ili podizanj.zel.povna. Nosivost zemlj.-visina izgradnje,mala nosivost-podizanj zelenila,sportski tereni,glinovita zemlj-klizita. Pedologija-zemlj je kompon.ivot.sredine.Urbanizac,industrijalizac smanjuju zemljini fond i to kako na P-ni tako i u funkcionalnosti.Izbor bilj. vrstazemlj.uslovi.Agrotehnik.mere-drenaa+humus,struktura ali to je opravdano samo za manje zel.povr.Nepovoljni za vegetac. su nasipi(heterog.sastava,siroma hranljivim mat.) i zaslanj.zemljita. Hidrografija-voda za snabdevanje grada za pie,za odmor i rekreac. Gradovi osnivani na obalama pa je na njima sva industr i saobra a trebalo bi da su tu

locirana etalita.Ovu zonu treba povezati sa centrom-da se grad otvori prema reci-vazdu.strujanja ka gradu i blii kontakt grada sa vodom.U kompozic vrtova jedan je od najbogatijih prirod.elemenata.Treba je potencirati zbog prostornog i estetskog efekta.Vee vod.povr su faktori poboljanja mikroklim i zemljita. Vegetacija-poboljanje mikrokl (sastav i istoa vazduha,redukcija buke,estaetska izraajnost).Postojea vegetacija se uvek uva a u nju uklapa novoprojektov zelenilo.Ona odre. i tip stanita i potencijalnu vegetac.Bilj pokriva je osetljiv na promenu vod i vazd reima. 3. Razvoj sistema zelenila kroz istorijsku retrospekciju *atrijumska i peristilska dvorita Grke i Rima *manastirski vrtovi i parkovi oko zamkova-sr.vek *bogati geometrijski parkovi *pejzani parkovi-Engleska +Mesopotamija 3.i 4.vek p.n.e.-odnos izgra. i neizgra. povrina 50:50,uzajamna veza grada i okoline. +Grka - Hipokrat (lekar): *negativ.uticaj gradskog ivota na zdravlje ljudi +Rim - Vitruvi (arhit.): *planir.i izgradnja gradova, *izbor mesta i prirod.uslovi, *klimat.faktori +Srednji vek: *fortifikacija(zidovi,kanali,nasipi),*zbijena gradnja unutar zidina, van njih netaknuta priroda *mali br.st. u gradu. Vremenom vrtove guta stamb.gradnja. strateki - uklapanje ume okolo +Renesansa: *urbanizam-detalj.ure.gradova i sist.zel.P-na +Kasni feudlzm-vrtovi pri dvorovima i posedima bogataa.Javniog karakt, a prvi put u grkoj i rimu - kao bulevari. Kapitlzm.16-17v.://Lond-Elizbta ukida izgrad.stamb.zgrada,a oko centragrada uzoni 3milje ostaci tadanjeg poumljavnja-Hajdpark.//Pariz-17.v.pojas uma koji je delom kori.pri izgradnjibulevari.//Moskv-sl.ko parz-to je orijentisalo gradnju i uvoenje prirod.predela u gradsku sredinu. +Utopizam(tomas mor)-optimal.veli.gradova i smeta ih u okvir zelenila. +Indust.revoluc.18.v-veliina gradova, oblik i nain ivota.irenje grada na slobodne i rubne zone.*Pariz-uniteno 15.870ha ume, stanovn.degradirano 4. Sistem zelenila kao elemenat funkcionalno-prostorne organizacije naselja *Funkc-prostorna orgnzcija; *strukrno-funkcnlni model zelenila Zahtevaju istra.sist.zelenila tj.odnosa sistema zelenila i razl.F-ional.zona grada Stanovanje, rad,saobraaj,odmor... Povezanost neprekidnost zelenila! Odnos sistema zelenila premaFunkc.sistemu(rad,stanovanje,saobra+gradsk.centar)

5. Pojam i razvoj sistema zelenila *sist.zel-predst.sve zel.pov.koje se nalaze ne terit.naselja,a koje su po principu ravnomernosti i neprekidnsti povezane meusobno ali i sa gradsk.parkumama(rusi) *sist.zel=razl.kateg.unutargradskih i vangradskih parkova i vrtova za dnevni i sedmi.odmor,a u celini formirju zel.P naselja(bugari).Sist.zel.odre.naselja predstavlja komplex prostorno povezanih gradskih i prigrad.zel.P. svih kategroija sa odr.funkc.i namenom.*Namena-*razdvaja grads.makrostrukture;*povezuje(ravnomerno i neprekidno)prostorno i organizaciono u jedinstveni sistem;*stvara optim.iv:sr(ekolku,drutv.i estetsku);*bude skladan sa prirod.karakt.predela;*odgovara savremenim svetskim normama(koli.i kvaltt)*stvara i neguje u okviru kompleexnog zel.grada.///gradski sis.zel.objedinjuje razl.funkcionlne zone u jedinstv.kompozic.celinu,a preko prigradsk.zel-ostvaruje vezu naselja i okoline.
6.

Razvoj sistema zelenila kroz istorijsku retrospekciju = 3.

7. Uticaj socijalno-ekonomskih faktora pri formiranju sistema zelenila Ovi FAKTORI spadaju u istu gr.sa antrpg.faktrima,jer su uslovljeni ovek.delatnou. to su:*kategorija naselja;funkcnlni.tip aslj.*fizi.strukt.nslj;*istor.razvoj;*stepen urbanzcje;*step.zaga.iv.sr;*postojee zel.P;*drutv.potrebe;*ivtn.standrd.drutva;*vlasnitvo zemlje.//socijalni odnos i ritam njihovih promenakarakteristike gradova//vladajui drutv-ekon.odnosi ukup.organizc.prostora i namena zemljta.+otuenostpokretljivostpeake zone. +Kategorije naselja-kvantit.parametri i struktura.Prema veli.i br.st.*jako veliki(180-200hilj);*veliki(75hilj-);*sr(20-75);*mali(10-30hlj)//Jako.v. i velikivel.gust.st%teritor(ind.i saobr)zel.P;lociranje zel.Ptamo gde je nepovolj.za gradnju;naru.veza sa prirod.sr. +Funkcnilni tip naselja-prema prirod.delatnost.st.:*indstrska;*poljop;*kultrprosvet;*administrativna+klimatska mesta i letovalita.*Ind-sanitarzat.pojasevi;rekultivacije.normativi se poveavaju zavisno od tetnosti);*admintrgovaka-ozeleniti centr.delove;*odmaralita-okolina sportskih objkta. +Fizika stukt.naselja-izgraeni grdski ambijent koncipiran kao iv.sr.ine je arhit.obj,infra stu.i prirodni ambijent.//Nain izgradnje,spratnosttip sist.zel.P//Indstrija,skladita,komunal.zone oteavaju postavljanje sist.zel.P.Rekonstrukc-zatienost ovih zona +Postojee zel.P-za rekonstrkc.starih delova grada/podizanju novih,kao osnova za budui sis.zel.Prethodno se obavi vrednovanje i analizapojed.kateg.zel.P:*stanje postoj.zel.P i mogunost njihove rekonstr.u odnosu na postojee zahteve u novoj koncepciji;*otkrivanje mogunosti za njihovo prostorno i fnkc.povezivanje sa novim elem.zel. +Ugro.iv.sr-nastaju se.eko.fakt.pod uticajem ovekove sr.:*Optimalna sr-nova

koncepc.socijal.i nau-tehnik.razvoja-optimizacija uzajamnog delovanja drutva i prirode.*Slo.problem i protivrean zadatak-iskori.prir.resur.pri istovrem.odravanju kvaliteta pirod.sr Zatita-spreavanje zaga.atm,vode,zemljita i umsk.masiva.Racional.kori.prirod.resur(zemlje,vode,min,f&f) Aerozaga-smanjen zel.pokrva-vea potronja O2,vei%CO2.Degradac.ekolo.vrednosti.Poveana oboljenja,smrtnost,oteenje rastinja,razaranje gra.mat,kombin.sa drug.klim.fakt-pogubno.Za bilj.najotr:SO2,HF,ozon,Cl,Pb,HgA.Oteuju zemlj iskl.poljop.Korodir.ote.spomenke,tamne fasade zgrada,boje se razlau.Oteuje se tkanina,guma,koa. Lokacija ind.-pojas zel.izmeu zel.P-vegetacija!.Step.atm.zaga.odraava se na:*porast atm.zagaenostisanitr-zat.zona;*izvor zagalokac,irina i struktura zel.pojasa;*hem.satvrste u pojasu.*Rast zaga.atmnormativi sa korekc.koefc. Buka-s razvojem motorizacije.Uztie na centr.nerv.sis.i psihu premor,iscrp,nervoz,razdralj,bri puls i disanje.Poveava krvni prit,smanjuje prodkut.rada i naruava zdravlje.eleni zasadi kao zatita:*dir-upijaju zvune talase i *indir-ne proizvoditi tet.zvuke///*Efekat zatite-zavisi od gust.i dubine zasada,satava i rasporeda biljka.Proporcionalno irini pojasa:1.sr gust(7-8;1013dB);2.(40m-17-23dB);3.(200-500m-potpono apsrb.buku od magistr-upiju 26%74%odbiju i razensu)sitnolisno(blie izvoru) i spratnost(trava,iblje,drvee)*Buka-sis.zelenila:1)lokacija izvora buke lokac.zasada;2)oblik izvora(nain rasprost)i karakt.emitovanja(konstrukc i vrste) Zagaenje voda-vee potreb.za vodomvee iskorienje-isputanje u vodotoke,a nepreiene.*Komunal.otpadne i podzemne=zagaenje-posebno opasno jer su izvor pitke vode.Prodor kroz zemlj.min.ubr,pestic,herbcda,ind.otpada. Zaga.zemlj-gube svoj prvobit.karakter.*Korienjempogor.kval.i plodnost.trajna degrad,eroz,zaslanjivanje,P-ski kopovi.Exploat.resur destrukcija//Hemija u polj;Gasovi motor.voz,pa taloenje.//Spreavanjeorganizovano uklanj.otpadaka;maje opasni pestic,koriste se biolokiprirod.neprijatelji.//Rekultivac-ponovno uspost.funkcionisanja ekolo.sis.tj. osloba.nekval.i degrad.zemljita za polj. +Dinamika drutvenih potreba-Odmor je osnovna potreba u iv.oveka i stalno se poveava kval.i kvant.ovekova delatnost-fizi.i intelektualna,uee u drutvenom ivotu,turizam,putovanja,hobi. *Svakodnevni odmor-radna sposobnostslobodno vreme~4h(enama je iskidano i retko kad se moe racio.iskoristiti):*bliz.mesta stanovanja,*zel.P izolovana od buke;*etnja,plivanje,ribolov,turizam,sport.//Bitno:*atraktivnos rekre.obj;*udalje.od stana;*peaka dostupnost(prim.blokov.zel~10-15min hoda/1h vonje).//Poveanje slob.vremena:-proiriti gradske zel.P;-okolne ume u park ume;-poveanje br.P za odmor(plae,kamp,park-ume) *Sedmini odmor-najvanija zdravstveno-higijenska kategorija2slobodna dana krajem nedelje; sve vie vikend naselja, masovno kretanje st. Ka rekreat.centrima van grada. Autosaobraaj olakava to kretanje st. umska

mikroklima(komfor) t=17-22C -Duina i raznovrsnost-vikend odmora odreeni su slobodnim vremenom, materijalnom osnovom i karakterom prebivalita -Organizacija-vikend odmora se svodi na: -tenju za odmorom u prir.sr; -tenju za formiranjem vikend zona i kua za odmor; -proirivanje turistikih kapaciteta i njihove atraktivnosti; -ureenje istorijskih i dr.spomen.komplexa u neposrednoj okolini grada. *Godinji odmor-dui boravak na jednom mestu. Zahteva vea proirenja javnih zel.P sa prirodno formiranom sredinom. *socijalni aspekt-zbog rekreacije u prirodnoj sr. Obnavljaju se ovekove fizike i psihike snage; poveava se kreativna sposobnost oveka; poboljava zdravstveno stanje... *veze aktivnosti-u okviru odmora uslovljavaju teritorijalni raspored i f-onalnu organizaciju objekata za odmor povezuji sa elementima sistema zelenila. Rekreativne mogunosti sistema zelenila izraene su kroz pokazatelj zadovoljenosti odreenom koliinom javnih zel.P/stan. Izraeno u m2. *ivotni standard drutva-je bitan soc-ekon- faktor koji odreuje interes i mogunosti drutva, a ima odraz na model sistema zelenila. Materij.standard drutva odreuje mogunost za realizaciju sist.zel. To su sredstva koje drutvo moe da izdvoji za potrebe ozelenjavanja i ureenje slobodnog prostora. Narasle potrebe se izraavaju kvantitativno i kvalitativno.Zahteva se otkrivanje novih resursa, novih podruja za rekreaciju, rekonstrukciju postojeih zel.P i optimalno planiranje njihove prostorne organizacije. *vlasnitvo zemlje-je soc-ekonomski faktorsistem zelen.*nacionalizovano zemljite omoguuje lake izdvajanje neophodnih P za posizanje parkova. *rivatno-ogromne razlike u opremljenosti kvartova bogatih i siromanih 8. Odnos sistema zelenila prema pojedinim podsistemima: stanovanje, rad, odmor, saobra}aj, gradski centar Funkcionalni sistem RAD - negativan uticaj radne zone: -produkcija tetne mat; -nepravilna lokacija ind; -grupianje ind.preduzea i rastojanje izmeu njih; -nesavrena tehnologija za preiavanje tet.mat; -teritorije za potrebe taloenja otpada; -odsustvo sanitarno-zatitnih zona *Poboljanje sanitarno-higijenskih uslova komplexom urbanistikih, tehnoloko, tehnikih i biotehnikih mera. -urbanistike mere-zelene zatitne zone i pojasevi. +Koncepcija sistema zelenila - zahtevi: -zel.P ind.zona ili preduzea budu ukljuene u sistem zelenila naselja. Njihova koncepcija i ureenje zavise od karaktera proizvodnog procesa, a reavaju se pri planiranju i izgradnji novih objekata. -zone za rad treba da budu odvojene od zona stanovanja zatitnim zonama ili pojasevima, koje odgovaraju odreenim normativnim zahtevima u zavisnosti od karaktera proizvodnje i stepena tetnosti. irina zatitne zone 50-100m (7-8km Severin?). U blizini samo sline ind. Neophodne su zatitne zone. Lociranje

depoa, skladita, garaa..., ali nikako(!) objekte za odmor, stadione, deije ustanove i igralita, zdravstvene ustanove. +Stepen ozelenjenosti - zavisi od karaktera proizvodnje i proporcionalno raste sa stepenom tetnosti industrije. Efikasnost zatitnog pojasa zavisi od pravilnog izbora biljnih vrsta (otpornost na zagaenje zemljita i vazduha). Neke vrste imaju negativan uticaj na proizvodni proces (obilan cvetni prah, vlaknasta letea semena) - u preciznoj industriji. Sva industrija se koncenttrie na jednom mestu - industrijska zona. STANOVANJE - Zelenilo: titi stambeni blok od buke i vetra. Stvara povoljni radijacioni reim, olakava zoniranje povrine. Funkcionalni zahtev: -optimalni mikroklimatski uslovi; -ralanjivanje slobodnih prostora; -stvaranje mirnijih i intimnijih kutaka; -peaki prostori, prilazi deijim igralitima i mirnim odomorima ne smeju se ukrtati sa kolovozima. Vodi se rauna o: -navikama, potrebama i mentalitetu stanovnika; -prirodnoklimat. Uslovima naselja; -lokaciji stambene zone u odnosu na strukturu naselja; -prisustvo vrednih grupa drvea, masiva, pojedinana stabla; -ako u sistemu zelenila izostaje blokovski prak, kompenzuje se rejonskim ili drugim zelenim povrinama. ODMOR - Porast standarda - vie slobodnog vremena - organizacija masovnog odmora (dueg ili kraeg) gradskog stanovnitva. Sistem zelenila se odreuje u zavisnosti od karaktera i veliine grada, br.stanovnika i njegove prigradske zone, lokalnih klimatskih i sanitarnih uslova i blizine odmaralita (manji grad 10-12% stanovnika koristi odmor; vei grad 30%) stalni broj stanovnika+pridolo stanovnitvo Potrebni podaci: *veliina i karakter razvoja grada u odnosu na susedne; *stanovnitvo talno i povremeno; *zahtevi i potrebe stanovnitva u odnosu na karakter zanimanja; *prirodne, istorijske i umetnike i dr. znamenitosti; *raspored mesta za odmor prema prirodnom karakteru (u odnosu na vreme potrebno za dolazak 1-1,5h) Dui odmor: u okviru ue i ire prigradske zone. SAOBRAAJNI SISTEM - *izolacija* peakog kretanja i okoline stambene zone od nepovoljnog uticaja buke i automobilskog zagaenja. da stvori mikroklimatske i sanitarno-higijenske uslove// *konflikti* zelenilo - saobraaj: -povezanost i neprekidnost; -presecanje zelenih zona; -izolacija gradskog parka od stambene zone; -izgradnjom saobraajnice unitavaju se zelene zone// *uslovi* sistema zelenila na nivou generalnog plana: -ukupna saobraajna ema ne sme da ometa jedinstvo sistema zelenila (bez presecanja, zaobilazi vredne teritorije...); -odvajanje peakih zona i ulica od brzih saobraajnica - izvan zona stanovanja; -povezivanje stambenih objekata peakim zelenim zonama sa deijim ustanovama (obdanitima i kolama) peaki saobraaj - udobnost. Podizanje drvoreda i zatitnih zelenih traka izmeu kolovoza i trotoara. Bolje izolovanje peaka od kolskog saobraaja, bolji mikroklimat ulice, lepi izgled ulinih prostora. Vaan je izbor vrsta drvea. GRADSKI CENTAR - funkcija mu je organizovanje drutvenog ivotastanovnitva gde e se ostvariti kulturne potrebe i razliiti socijalni kontakti.

Ostvaruju trgovake funkcije i snabdevanje stanovnika. zahtevi zelenila - odvajanje centra od drugih funkcionalnih zona; karakter kompozicije i struktura zasada naglaavaju znaaj gradskog centra. ak i razliite funkcionalne zone centra se razlikuju po specifinosti naina ozelenjavanja. *kulturno-prosvetna zona - otvoreni prostori sa peakim promenadama; stilska usaglaenost i maksimalno optereenje. Otvoreni prostori - prijatan i lak pristup ovim objektimatakoe i kao mesta odmora *trgovake zone - potinjeno zel. organizaciji prilaza trgovakim objektima i obezbeivanje mikroklimatskih uslova. Mesta za krai odmor uz vodene povrine i druge dekorativne elemente i opremu. Za odmor i neformalne socijalne kontakte !fenoloke pojave drvea i iblja! 1. funkcionalni sistem 2. potreba za njim 3. obezbeenost njime 4. negativni uticaji 5. zelenilo
9.

Antropogeni faktori u organizaciji sistema zelenila = 7. Uticaj socijalnoekonomskih faktora pri formiranju sistema zelenila

10. Tipovi sistema zelenila Najea klasifikacija: Prstenasti (pojasni) od17v.,u Eur.19v.-zidine zamenjuju zeleni pojasevi (Ring-Be; Kruni bulevar-Pariz, Keln). Koncentrini zeleni pojasevi opasuju grad u jednom ili vie pojaseva. Poboljava mikroklimatske uslove u gradovima sa jakim vazdunim strujanjima (2-3pojasa zavisno od jaine i pravca vetra).// Radijalni (klinasti) -nastao u gradovima gde su bitni fizikogeografski uslovi (nor.rene doline)koji su uticali na strukturu naselja pa i na sistem zelenila. Zelenilo se prostire do samog centra grada u vidu irokih klinova, a povezuje se i sa zelenim zasadima u rubnoj zoni grada (park-ume; zatitni pojasevi). Obezbeuje najbolju prirodnu ventilaciju grada, gde ist vazduh iz rubnih zona, preko raznih kategorija zelenih povrina dolazi do samog centra grada. Zeleni klinovi esto prate vodene tokove (tim je jo bolje provetravanje naselja).//Mozaini (zelene fleke) slobodno rasprostranjene zelene povrine po celoj teritoriji naselja. Ravnomerno rasporeeno zelenilo po svim delovima grada, bez obzira na mogunost poboljanja mikroklime. Prednost-kratak radijus opsluivanja, a mana-prostorna nepovezanost umanjuje bioklimatsku funkcionalnost; ne obezbeuje potrebnu koliinu zelenih povrina.2/2 19v. iroko rasprostranjeno u SAD. Moe biti uspean u malim gradovima u kojima se ne predvia industrija.// Linijski (trakasti) -u naseljima sa geometrijskim reenjem uline mree (SAD-veliki br.gradova-Boston, Vaington). Funkcije ovih sistema: 1.Prsten-zatita od vetra; 2.Radijal-provetravanje; 3.Mozaini-ravnomerno,zadovolj.odmora.// Kombinovani -Reava sve probleme povezuje ravnomerno rasporeene zel P stambenih blokova, zelenim koridorima (bulevari, drvoredi) sa parkovima i zatitnim pojasevima. Najpotpuniji je jer

obezbeuje poboljanje klimatskih i higijenskih uslova i ponovo opsluuje stanovnike mestima za blisku rekreaciju. Stvara neprekidan sistem, tesnu vezu sa prigradskom zelenom zonom. 11. Razvoj sistema zelenila u Jugoslaviji, sa posebnim osvrtom na rad E.Josimovia i razvoj zelenila u Srbiji Srenjevekovna Srpska drava - Dinastija Nemanjia gradi manastire, dvorce i letnjikovce sa vrtovima (lekovito bilje, povrtnjaci, mesta za odmor i meditaciju, sa vrtno-arhit. elementima). Izvan zidina ostaju vonjaci, livade, ume. Slike, ikone (predstave iz raja, idealni predeli) - 14v-jak uticaj vizantije - kulminacija drave 1402.-1427. despot Stefan Visoki - propast carstva ureuje Beograd, a ne druge gradove Turska dominacija - 1521.-1804. Promena u orijentalnom stilu. Zelenilo preovlauje iz vrtova, groblja, obala. Dominira Domai vrt - ograen visoki zidom - intiman prostor. Javno zelenilo samo pored vanih objekata (groblja i obale). Teferii-izletita van grada vrlo atraktivna. Elementi vrta: nastrenice sa lozom, stolom, klupom, soliterno visoko drvo, kresana ivica na ulazu. Cvetne leje u centralnom delu (oiviene belim oblutkom). Vrt se otvara prema ulici i susedu i postaje mesto okupljanja. Obnovljena srpska drava - totalna rekonstrukcija, unitava se sve tursko. Planiranje naselja u ortogonalnom sistemu. Javni objekti su okrueni zelenilom. Pijace se pretvaraju u park/skver. Podiu se drvoredi. Emilijan Josimovi - teoretiar urbanista (1876) Regulacioni plan Beograda predlog za sistem zelenila BGD-a. Zeleni pojas oko grada i unutranje zelenilo alejama povezano sa zelenim pojasom. Gradski park - izmeu tvrave i varoi. Sadovi - prelomi turskih aneva. Ouvati konture starog Beograda. Sanacija priobalnog dela - predlog da se ti delovi poume vegetacijom koja dobro uspeva na vlanom tlu. Ideje se postepenorealizuju. 19v. i drugi gradovi ovim putem. Gradski parkovi - ine osnove sistema zelenila; Banje i banjski parkovi (Sokobanja; Brnjaka; AR; Kovilj...).// Spotr i rekreacija; kupatila na rekama; izletita (brda pod vonjacima i vinogradima) Beograd - Topider (tramvaj od Teraziija); blaa klima sa hladovinom vile Vinogradi. Koutnjak (1903.) lovite Obrenovia Izmeu dva svetska rata - Nastavak podizanja parkova. *Kalemegdan zavren 1925.- zavrene terase za etalita i sport sa vizurama na Dunav, Savu, ostrva, Banat, Srem. *Studentski trg 1928.-1929. preureen. eleznika u Manje 1926.-1927. Dvorski park - rui se ograda Pionirski. Stihija izgradnje objekata javne zel.P; industrija vrtovi samo kod bogatih Vreme i posle II svetskog rata - Mali prostor. Zelenilu se ne daje znaaj - skupo zemljite. Uzidani gradski centar. Poneki skver, drvored ispred javnog objekta su. Nepovoljno locirane zel.P - minimalni sanitarno-higijenski doprinos Projektovanje i rekonstrukcija zelenih povrina

12. Korienje prirodnih elemenata u pejzanoj kompoziciji reljef Prostorna struktura vrtno-parkovskog pejzaa izraava sintezu fizikih i prostornih kvaliteta njegovih kompozicionih elemenata. To opredljuje naine korienja. Konfiguracija terena diktira obradu teritorija za zel.P(nepogodne,naruene). Ekoloka i prostorna svojstva diktiraju odreeni prilaz u oceni teritorije sa etapama:*izdvajanje teritorijalnih jedinica;*odreivanje vizuelnih veza unutar teritorije i izvan;*poseban je izbor kriterijuma. Reljef je najstabilnija komponenta (pozitivnih oblika-uzvienja,negativnihudubljenja i neutralan-5-7%). Ovim se odreuje i zemljite i vegetacija. Analizira se za vel.zel.P,a i za male zbog event.kreativnih reenja. Reljef utie na klimu: -cirkulac.vazd.masa,treim, zemljite, vode. Ekspozicija i nagib utiu na raspodelu suneve radijacije. Parkovi (podela prema preovlaujuim oblicima reljefa): *Na ravnom reljefu - mali, zanemarljiv pad (Versaj): -vizure na sve strane; -drvenaste vrste za akcente; -zatvoreni i poluotvoreni masivi.//2 varijante kompozicionog reenja. Efekat dominiranja ravnice. Poljana sa elementima mikroreljefa oiviena obodno. *Ravnica u prvom planu istie u pozadini glavni prostorni element.// -Take za posmatranje - izabrati najpogodnije sa najivopisnijim pogledom; -Komponovati prednji plan - dekorativno uramljivanje; -Glavni prostorni element naglasiti sa ostalim. Dobija se: Statiki karakter, mir i monumentalnost, vedro i sveano raspoloenje. *Na padinama - locirani u brdovitim podrujima, du reka i velikih vodenih povrina - izdueno sa obalom (Kalemegdan). Kompozicioni razvoj: *odozgo nanie ka padini: -vrni deo se sagledava ododzdo, a vizure odozgo (iroki ugao sagledanja); *terasiranje: -ivice terasa su take (najatraktivnije sagledavanje pejzaa); -putevi trasirani po terasama i slobodno du padine (vsmenjuju se unutranje i spoljne vizure); -povezivanje staza stepenicama *Na brdima (breuljcima) - centralna taka je na vrhu ili u vrnom delu brda. Kompozicija: -centralna - jako izraena, glavna osa potinjeno potrebama arhitektonske kompozicije; -slobodna - potinjeno mogunostima teritorije. Trasiranje puteva spoljne vizure *U brdskim dolinama - jako izduena poduna osa - prolazi po niim kotama. Prostor je ogranien padinama koje odreuju pravac ose. *Na jaruastoj teritoriji (jaruge i uvale) - depresije manjih dimenzija. Vizuelne veze po podunoj osi i po poprnim osama otvora. *Na degradiranim teritorijama (iskop rude, majdan, deponija, zemljokopi) specifinost - karakter korienja u prolosti. Treba znati vrste degradacije i tehnoloke potrebe rekultivacije. Negativan oblik - vodene P; Pozitivan - vidikovci i amfiteatri Geoplastika - nain plastinog oblikovanja reljefa putem vetakog stvaranja njegovih oblika, vodei rauna o estetskim i funkcionalnim zahtevima objekta. Ovim se reavaju zadaci: *estetski - breuljci , vidikovci, amfiteatri; -izolacija; -orijentacija vizura i staza; -zakloni; -skulpturalni reljef; *funkcionalni komunikacije (horizontalna i vertikalna povezivanja); horizontalne povrine; *tehniki - vetrozatitni nasipi (povean komfor) i vodozatitni, zatita od sunca ovo se obino radi za memorijalne parkove; deije parkove

13.

Korienje prirodnih elemenata u pejzanoj kompoziciji voda

Vodamikroklimuvea vlanost, nia t; i na estetiku *centralni sadraj i *distanca - fon za sagledavanje; posebno za geometrijski stil. *odnos parka i vodene P - obostrano, par se formira oko vodene P i orijentisan je ka njoj. obavezna su hidroloka istraivanja ire teritorije parka: da li je obezbeen izvor za snabdevanje vodene P; slivna P; osobine zemljita. Ako se formira na zemljitima nepovoljnim za izgradnju (sanacija terena): -u cilju sniavanja podzemnih voda (gradnja vodenih P i ostrva); -na mestu bivih majdena kamena, rudnih kopova. *akumulacije, ribnjaci, jezera - oblik im je odreen reljefom. konturu vodene P ne treba obuhvatiti pogledom. Poluostrva, ostrva i grebeni - ire i suavaju perspektivu. *ostrva - treba da prostorno dele vodenu P i ne smeju naruiti celinu vodenog ogledala. *aleje i staze - naglaavaju vodeno ogledalo i postavljaju se na razliitom rastojanju od vodene P. *odraz u vodenom ogledalu - bitno: ugao pada zraka na P jednak je uglu refleksije; nivo vode i reflektujui objekat /livada na istini - ogleda se nebo iroko; uz liticeskraenje/ *dekorativni efekat zavisi od: veliine i snage vodenog toka; irine; konture; kod vodopada (visina, jaina, brzina) *Oblici vodenih P i elementi sa vodom* Izvor (vrelo) - voda u pokretu, stvaranje potoka. Reka i potok - trasiraju se staze kroz najinteresantnije delove; izdvajaju se vidikovci koji se orijentiu ka vodopadima; prisustvo lonijskih kompozicionih elemenata - kanala. Vodopadi i kaskade - k. (na malim padovima sa stenovitim koritom), v. (visok, iri, moan pad vodenog toka. h=1.52m. pretvaraju se u stepenita - kaskade u geom. parkovima). Vodeno stepenite - za odvoenje vode iz fontane u vodnu P na niem nivou. Fontane u geometrijskim parkovima - dekorativno - vodene strujnic, refleksija, vodena pena. Razlikuju se po arhitekturi i skulpturalnoj kompoziciji; obliku i visini; moi strujnica. daje akcenat, dominanta; Lokacija - sagledivost. *Oblici obala vodenih P* - ekoloki zahtevi biljaka. Kompozicija: *Obalni masivi - spreavanju jako isparavanje i zamuljivanje; umanjuju eroziju zemljita; poveavaju rok korienja vodene P. Obodom vodenih P ograniavaju i zatvaraju prostor. Sakrivaju prostor, poveavaju visinu obala. Masivi se prosecaju radi vizura. *Stvaranje kulisa - od zasada smenjivanje efekta svetla i senke, lociraju se paralelno sa obalonom linijom lepeza perspektiva sa vidikovca ili mosta. *Poljane - otvorene vodene P sa ravnim obalama odraavaju mnogo svetlosti i neboutisak irokog i svetlog vodenog prostora. +Izbor biljnih oblika - horizontalne ravne linije i vertikale zelenila; +Staze - ne trasirati blizu obale i na istom rastojanju od vode. prolaze pored vidikovaca. Daje utisak izduene vodene Pvizure su po podunoj osi. +Graevinski objekti brane, mostovi, odvodi za suvinu vodu

14. Korienje prirodnih elemenata u pejzanoj kompoziciji - vegetacija Osnovni element parkovske kompozicije: -Drvee - habitus (veliina i oblik vrste; oblik stabla i nain granjanja; oblik, boja i mozaik lista; cvetovi i cvasti; plodovi i plodne cvasti) stalne promene pri rastu habitusa i u odnosu na godinja doba. Zakoni razvoja; zahtevi za zemljitem i klimom,,, Tipovi strukturnih elemenata su: *soliter - prostorna dominanta. Bitan poloaj zbog sagledavanja. Individualnost - razlikovanje od okoline. To su krupne, dobro razvijene biljke. Originalna struktura stabla i grananja, izraena masa krune; boja i mozaik lista; struktura i boja kore (lipa, hrast, brest, breza, topola, vrba, divlji kesten, platan, sofora, ari, smra, jela, kedar, empres). Oblik je uslovljen genetikom i uslovima sredine *grupa - kombinacija jedne ili vie vrsta drvea koje se nalaze izolovano na otvorenom prostoru neke zelene P, a ine je minimalno tri primerka drvea ili iblja (drvee, iblje ili meovito). Stvara: -prednji i srednji plan pejzaa; -akcente i dominante; -deli i ralanjuje parkovski prostor; -formira poljane; -stvara siluetu zelene P; -ispunjavaju igrom svetla i senke; -obogauju kolorit. bliskeparkovski masivi, umice *pojedinana gurpa slino kao i soliter - ima sitaknut poloaj. Koriste se biljke interesantnog oblika krune. mogu se kombinovati drvenaste i bunaste vrste bioloki usaglaene. Gnezdasta sadnja - 3-5 stabla (2-3 u jednu jamu) na rastojanju pola do jednog metrazajedniku krunu. Projektovanje grupe - ?: radi ega? ta treba da izraava? veliina, oblik, sastav vrsta? Pravila - u grupi ne sme biti 3 ili vie stabala u redu i rastojanja izmeu stabala ne treba da su ista. Izbor vrsta - zavisi od broja i kompozicije. Pozadi vie, napred nie i bioloki kompatibilne. *vee grupe - 20-50stabala jedne vrste *umica -zasad P 0.5-1.5ha, razreena struktura ista vrsta, iste starosti. za park 100-200 stabala *masiv - najvea i najkompaktnija strukturna jedinica. Bioloki je trajna zajednica drvea, iblja, perena P=10ha, irina 100-150m - izolacija 1.periferni-zatitni(vetar, praina, buka) autohtone i visoke vrste i 2.unutranji *aleja - vezana za geometrijski stil, sadnja u ritminim redovima oko staza koje se usmeravaju ka centru ili dominanti kompozicije. Najee se koriste iane forme. Stroije krune ka objektu, ire i alosne ka livadi. *drvoredi - sadnja u liniji, odvaja namenu povrina. sanitarnohigijenski znaaj (t,buka praina). ulica:*dvoredno+travna traka=13.4-14m; *jednoredno>=8m; *4reda=21m. sa ibljem s doda jo 1m. -bunje: *ive ograde - slobodnorastue7oblikovano u 1/> redova dekorativno,maskirajue,ograniavajue. Podela: po visini(visoke,sr,niske); br. redova sadnje (30-50cm izmeu redova i sadnica); nainu nege (kresane ili ne). *zeleni zidovi - visoke ive ograde gusto saenog drvea/iblja okresane. *dva reda obavezno - rast 1-2m - u redu 0.5m. Senoljubive vrste: spor rast(lipa, javor, smra, zapadna tuja) i brz rast (brest, ari) *bosketi - iani masivi drvea i iblja u geometr.parkovima. prvailan raspored i vetaki oblik kresanjem. uramljuju otvorne deo kompozicije. iani zeleni zidovi h= od 0.5-1.5m do 2-8m -Trave: travnjaci za redocno korienje i livade 1-2 puta godinje *parterni najznaajnija paradna mesta, ravan zeleni tepih, fon cvetnoj kompoziciji *obian - zelene P na ulicama, skverovima... *livadski - livade i poljane slobodnih oblika.

mauritanski - prirodna livada sa poljskim cveem. Parteri - dekorativne kompozicije na ravnom terenu od niskih biljaka inertnih materijala i vode. pravougaoni oblik od 1:3 do 1:7 ispred reprezent. i monument. objekata. fon: pesak, ljunak, travnjak -Cvee: jednogodinje i viegodinje. znati duinu cvetanja i kombinaciju boja. Na najposeenijim mestima (ulazi, platoi, objekti) i kompoziciono najvanijim (poljane, obale, raskrsnice). Meovite - br.vrsta <=3-4; velike fleke u grup.sadnji >=3m2, u cvetnom masivu 10m2. %uea cvetnjaka na zel.P 1%>10ha; 2%10ha; 3%skver, bulevar; 0.5%zel.P ogran.kori. *sezonsko - prolee-jesen bogatstvo boja. Leje uokvirene travnjakom du staza ili u parteru uokvirene bordurom. cvetbi masivi sa perenama - dopuna u boji. terase, prozori, trgovi ardinjere. Izbor vrsta zavisi od odnosa prema svetlu. *perene - izbor prema boji, dobu cvetanja, visini. okvir travnjaka ili u alpinumu. +perenjaci - zasadi od vie grupa perena razliiti u boji, visini, dobu cvetanja, izgledu lista. 2-3kom/m2 ili nekoliko desetina/m2. u sredini najvie, a okolo sve nie... ili uz ogradu visoke pa sve nie. Uslovi: *kontinuitet cvetanja, *kompozicija boja, *smena kolorita tokom godine, *raspored po visini, *odnos sa drugim biljkama, *vrste po ekolokim uslovima. P=10-15% P zasada. kombinuju se sa lukovicama i sezonskim. +miks-border - specijalni perenjak - tazl.vrste perena u jednoj leji. grupiu se kao perenjaci naslonjeni uz ivicu. mogu se kombinovati sa niim ibljem. cvetanje uslovljava kompoziciju. +oko vodenih P - direktan uticaj vode - ili su pored vode ili u vodi (lokvanj, lotos, uta perunika, zlatica, rogozina). ;Movarne biljke pored vode i u vodi (rpgpz, perunika, tritoma). +alpinum - kompozicija kamena i bilja. Tvrd kamen (granit, pear, krenjak, tuf) imitir prirodu i biljni mat.(planinskog podruja, niski etinari). +suvi zidovi - kamen u suvo sa velikim spojevima, blago nagnut unazad ka terenu. Spojevi ispunjeni zemljiom za sadnju. +travnjak perene u lejama, samostalnim grupama (3-5 kom), pojedinano. Izbor biljnih vrsta - 1. autohtone ili 2. alohtone. Zavisi od kategorije zel.P. *Vodee vrste . kostur masiva i grupa, aleje; *Pratee vrste - kolorit, razdvojenost +Oblik krune - *alosne - pojedniano/grupe; *orezane - vetai oblici +Prozranost krune - sanitarno-hig. znaaj, arhit.zna. *guste - zatita i fon; *ree - igra svetla i senke +Boja lista i kore - kontrasti sa fonom, promena u godinjim dobima +Veliina - razl.svrha: zasenenje objekata/trotoara, uz tramvaj.ine, za grupe +Brzina rasta - sade se i odrasle +Otpornost na zagaenje - uz ulice i ind. +Uslovi stanita-insolacija - zemljite, vlanost, osunanost // Kompozicija (problemi) - Promene tokom razvoja i usled mera nege. Pri izradi kompoz. reenja utvrditi 2 osn. perioda njihovog razvoja: -za mlai uzrast (do 20, 25god) i za zrelo doba. Projekcija krune - *mlada sadnica 1-2m2(100-200kom/ha = 2-4% povrine); *zrela 50-60 god - 30-50m2 (20-60%). Vri se gusta sadnja, a onda proreuje. Kompozicija - sastav, raspored, kombinacija. Podreenst pojedinanih elemenata jedan drugom i celini koja prua jedinstvo umetnikog izraza. Elementi kompozicije - *I teritorija, okolina, vegetacija, objekti, vodena P; *II boje, nijanse, svetlost, senka; *III linijske i vazdune perspektive. Od vetine korienja (I+II+III) zavisi i uspeh

15.

Proces projektovanja - projektni zadatak, predprojektna ocena i analiza kompleksa, razrada projektnog reenja

Projektovanja-slo.proces prostorne organizacije i kreativnog reenja objekta. Ukljuuje: *prouavanje prirod.uslova komplexa i *razradu kompozicionog reenja i strukture objekta. Vrste projekata i postupnost projektovanja - od kvaliteta projekta zavisi kvalitet zel.P. Reavaju se pitanja: +naunoistraivaka; *urbanistika; *arhitekt.kompoziciona; *umetniko-estetska; *tehnika. Razdrada projekta: *raspored; *konstrukcije; *zoniranje; * specif.sad.mat; *raspor.kompoz.zelenila; *tehnika ureenja i sadnje; *predmer i predrauni. Reenje obezbeuje: *usklaenost funkcional.nameni; *arh-umetn. kvalitet el. i objekata; *realizacija projekta u najkraem roku i minimalni trokovi; *dugovenost objekta. Tematika radova je: *projektovanje sistema zelenila; *proj. novih zel.P razl. kategorija; *rekonstrukcija postojeih zel.P. Organizaciono-metodske etape razrade projekta: *priprema i utvr.proj.zadatka; *detaljno istraivanje i valorizacija; *razrada proj.zadatka; *obrazloenje projektnog reenja. Projektni zadatak - zadatak, obim i sadraj projekta sastavlja naruioc investitor, zavisno od finansijskih i tehnikih mogunosti. Odreuje namenu(stil), karakter (sadraje) i granice objekta. +prilozi proj.zad:reenje o dodeli parcele; geodet.snimak terena; podaci o uslovima izgradnje; pejza-dendroloka istraivanja; +Program - je osnova za razradu projektnih skica i izradi predraunskih vrednosti projektnih radova. +Gl.projektant - rukovodi projektom, sastavlja predraunske trokove i projektni program, koordinira razradu svih projektnih materijala, odgovara za kvalitet projekta, potovanje rokova i normi i sklad projekta sa eljama naruioca. +Rezultat je utvrivanje i redukcija zahteva, predlaganje novih sadraja/funkcija, okviran predraun, predlog reenja u skici. +Predprojektna ocena (valorizacija) - sakupljanje podataka o: klimi i mikroklimi opisno i tabelrano (t, vlanost vazduha, padavinr, vetrovi); geolokim i pedolokim uslovima (karte, opisi i tabele, zbog vegetacije); reljefu (pristupanost, odvodnjavanje, nivelacija, uticaj na mikroklimu); hidrologiji (prisustvo vodenih tokova i P, meliorativne i hidrotehnike mere (drenaa, zalivanje)); vegetaciji (fitogeog.istraivanje - izdvajanje fitocenoza - opis i ocena; dendroloko istra. - postojee stanje zasada; potencijalna vegetacija); urbanistikom stanju (opis stamb.zgrada i dr.objekata; mogunost korienja). **Tehniko-ekonomska analiza (organizacija gra.radova: najlii izvor gra.mat, rasadnici sa sadnim mat, deponije zemljita, transportne mogunosti, najblii izvori vode. **granice komplexa; susedne zgrade; podzemni i nadzemni objekti; jezera, reke; poljane, kamenolomi; konture masive, manje grupe, soliteri; ulice. +Geodatski plan idejni projekat (30ha-1:500; 30-50ha-1:500/1000; 50-100ha1:1000/2000; >200ha-1:5000); gl.projekat i radna karta (1:500/1000, i manje 1:250/200); ; detalji (1:200/100/50/20); prilozi. +Plan lokacije - poloaj objekat u okviru grada, optine, regiona sa funkc, kompozic.i saobraajnim vezama. +Komplexna ocena teritorije, +Granske karte (kate veget i zemlj). +Analiza prostorne strukture - izdvajanje teritorijalnih jedinica sa sli.osobinama; granice prema prirodnim karakteristikama - morfologija reljefa, sastav vrsta, stvorenih

objekata. +Tipovi pejzanih jedinica:linijske strukture (korito doline, reke, potok, putevi, dalekovodi); povrinske (padine, breuljci); pojedinani objekti (vidikovac, stena, soliter, peina, vodopad, izvor). +Tipovi teritorijalnih jedinica: zatvoren (ume); poluotvoren (proreene ume); otvoren (poljane, seine, pustare); vodene P (jezera, potoci, reke, blata); obl.reljefa (jaruge, uvale, brdaca); objekti (zgrade, putevi, staze). +Predprojektna ocena teritorije po faktorima - u cilju izbora najpovoljnije varijante: estetski (lepota komplexa); sanitarno-higijenski (komfor za oveka); funkcionalni (namena i sklad organizacije); prirodozatitni (izdrljivost na antropogeni uticaj); tehnoloki (mogunost ureenja teritorije). +Pejzana analiza teritorije zavrna etapa ocenjivanja; +Razrada projektnog reenja na osnovu projektnog zadatka i rezultata predprojektne analize. Faze: (1) idejni projekat - generalno reenje sa predmerom i predraunomza razgovor sa investitorom. (2) glavni projekat - po usvajanju idejnog. rezultati se formiraju u vidu izvoakog projketa sa: *situaciono-kompozicionim planom (osnovni crte projekta = geodtski snimak sa neophodnim karakteristikama. radi se na visokom grafikom nivou); *kompoz.plan zelenila (razvijena ideja situacionog plana u pogledu zelenila); *nivelacioni plan sa poprenim presecima i tabel.zemljanih radova; *detaljni listovi u R; *sinhron plan; *tehniki opis; *zavrni predraun trokova; *predlog organizacije gradnje. 16. Sadraj projektne dokumentacije i sinhron plan Opti deo: *uverenja i potvrde o ispunjenosti uslova za projektovanje i vrenje tehnike kontrole; *projektni zadatak (potpisan od strane investitora, a sadri: -text.deo; podloge); *urbanistiki uslovi u textualnom i grafikom prilogu; *geodetski snimak terena Poseban deo: *analize poloaja i dr. uslova sredine; *postojea veg; *predlog izbora bilj.vrsta na osnovu istraivanja staninih uslova; *tehniki opis obrazloenje reenja; *obraunski deo - predmer radova sa tabelama; *predraun radova sa opisima pojedinih pozicija. Grafiki deo: *situacioni plan sa el.prostor.renja (staze, igralita); *nivelacioni plan (nove kote, odvodnjavanje, popreni profili); *kompozicioni plan zelenila (postojee i novo); *sinhron plan (podz.i nadz. instalacije); *radna karta; *popreni profili (obraun zemljanih radova); *detalji; *perspektivni prikazi.

1 2 3 4 5 6 7

vrste projekata i postupnost projektovanja projektni zadatak i program predprojektna ocena (valorizacija) predprojektna ocena po faktorima pejzana analiza teritorije razrada projektnog reenja kategorije projekata

8 9 10

opti deo tekstualni deo grafiki deo

17. Klasifikacija zelenih povrina je nain sistematizacije zel.P u zavisnosti od veliine i funkcije. Zelene P: *1.Javnog korienja - dostupna svim stanovnicima.//*Gradski park: (viefunkcionalni 50-60m2/st): -cnetralni park kulture i odmora; -gradski, reonski i blokovski (specijalizovani - zel.P ogran.kori): -sportski; -deiji; -memorijalni; -zabavni; -izlobeni //*Gradski sad: blokovski park (manja zel.P; u stambenom komplex; odmor i rekreac; objekti i platoi za decu, sport, zabavu)//*Skver:manji gradski sad. dopuna je mrei parkova i sadova; oko javnih obj; na saobraajnicama, gradskim ulicama; trgovima; ispred ind. i stamb.obj.//*Bulevar - saobraajn ica sa veom zel.P. Funkcija: tranzitno kretanje i krai odmor. sanitrno-estetski znaaj (u gradovima sa vodom - bulevari-kejovi);//*Zelenilo ulica i magistrala - peake ulice i aleje tip bulevara; automobilske ulice. Sadnja sa obe strane trotoara zatita (praina, buka, sunce);//*Zelenilo oko adminis. i dr.javnih zgrada - manji komplexi zelenila za kratkotrajni odmor i ekanje *2.Ogranienog korienja - specijalizovani gradski parkovi (botaniki, zoo, istorijski, izlobeni) opsluuju gradsko st. ogranienog reima korienja://*Sportski park - fizika kultura, sport i odmor. i do 50% teritorije.//Deiji - odmor i igra dece u sr.bliskoj prirodnoj.//*Zabavni - objedinjuje vei br.objekata za zabavu i amift. Do 50-60% ukupne P.//*Izlobeni - >35-40% uslovljeni socijalno-inform.potencijalom savremenih gradova.//*Etnografski - na osnovu sauvanih obj.narodne arhitekture. Na spec. namenjenoj P.sa spomenicima u cilju ouvanja i stalne izlobe.//*Memlorijalni - nezavisno od veliine naselja na osnovu sauvanih spomenika kulture i arhitekture (posveeni ist.dogaajima i istaknutim linostima). glavni deo sa spomenikom, bez zabavnih, sportskih i sl.objekata.//*Istorijski - ist.spomenici, mesta odigravanja ist.dogaaja muzeji/izlobeni prostori.//*Botaniki - nauno-istraivaka, kulturno-prosvetna ustanova, mesto za odmor gradskog st. Prouavanje bilj.resursa autohtone i alohtone flore.//*Zooloki - nau.istr,kult-prosv.ustanova. sakuplja.ivot, uvanje, istraivanje i prikazivanje. mesto odmora, posebno dece.//*Zel.P stamb.zajednica - sa obj.za kolekt/indiv.stanovanje. Stvara povoljnije uslovi stanovanja, kao i estetiku sredine. Mesta za kratkotrajan odmor; sport i igra.//*Zel.P blokova sa individ/vilnom gradnjom - individualne dekorativne parcele, voe, povre.//*Zel.P oko kola,faxa - izolacija. igra i fiskultura.//*Zel.P pri nauno-istraivakim ustanovama - nauni rad van objekta. odmor i sport radnika.//*Zelenilo bolnica i dr.zdravst.ust. - etnja i odmor u prirodnom okruenju. leilita, sport.//*Zel.P ind.komplexa - odmor radnika i zatita od nepovoljnih uticaja. *3.Specijalne namene://*Sanitarno-zatitne zone - izmeu stanovanja i industrije.//*Zatitni pojasevi - du puteva i eleznikih pruga (sneni i pe.nanosi): vetroz.pojasevi; vodozat.zone; protivpoarni zasadi; rasdnici, cvetni kombinati; groblja.

18. Kompleksi deijih ustanova - zone, sadraji, normativi, zelenilo uslovi za zdravst-higij. bezbedan boravak. *Veliina i namena: 15m2/dete predkolsko. 100 dece-4vaspitne grupe=1500m2(min). (1)igre loptom 150m2=80m2vrst zastor(gumirani asf)+70m2(trava/nabijena zemlja). ritmike vebe tranje 200m2 ravna travna P. breuljak 20-30, tobogan 40. staze bic,roke,trotinet 100m2 beton, asfalt. (2)sprave 250m2 zastor (tenis,tartan,travnjak), peanik 30m2 (3)gradilite - mater.za igru dece, stvaranje. zator - travnjak 300m2, breuljak za tunel/cevi + plonik 100m2(kam,cigl,bet)=400m2 (4)iva priroda - 100m2(50bata+50ivotinje) (5)travnjak+drvee - hlad, odmor i igra (5)oprema: *sprave meki mat. (ljuljake sa gumenim seditem; penjalice - tobogan i uad; balanseri - 20 panjia h=1050cm i r=20cm); *gradilite - sa materijalom i deijim kreacijama; *iva priroda sa alatom i kuicom za ivot; *klupe h=27cm,29 i 34cm. Jasle - obezbediti: sunce i ist vazduh; raazvoj kretanja i ovladavanje telom, prostorom i orijentacija; prva iskustva, jednostavan oblik igre; kontakt dece u igri. Veliina i osobine - uzrast i potrebe - I grupa 6-16mes -terase vezane za sobe, zasenene; II gr.16-24mes (3m2/dete) uz zgradu terasa u ravni, travnato,1/3poploano, oivieno niskim; III gr.2-3god (6m2/dete) travnato 2/3; vrsto 1/3 (betno - staza za tricikl). 19. Zelene povrine industrijskih zona i fabrikih kompleksa Podela industrija: I - objekti koji emituju tet.mat. hemij. i metalur.ind. - emisije 8-10km. Udaljiti od stambenih zona, nizvodno od grada, suprotno od pravca duv.domin.vetrova. II - obj. koji nemaju kodljive emisije, mogu se uklj. u stambenu zonu. Zel.P su u sistemu zelenila grada. Funkcije zelenila:povoljnija mikro klima; smanjene P koje reflektuju sun.E i koje emituju prainu; zatita, slobodne P za odmor; protivpoarna; psiho.i emoc.osveenje; estetika. Zelenilo je: spoljno (javno) i unutranje (ogranieno). Organizacija ind.zone: *sanitarnozatitne zone - izmeu izvora zaga. i stambene zone. Klase ind. i irina zone I(1000m);II(500);III(300);IV(100);V(50).Za metalur.i hem.ind 5-8km. *sanitarnozatitni pojasevi - *izolacija od buke 120db(3km);100db(500m);80db(150m). Zauzima velike P pa se koriste za garae, depoe, skladita, prakinge (40% pod zelenilom). *provetravanje - zeleni pojasevi sa prekidima. iroki 40m, paralelni domin.vetru (i gl.peaki pravci isto II). 7-8redova - irina 7.5-21m. Sredinom glavne vrste, bono - pratee,iblje, travnjal. prilazni pravci zanimljivi. drvoredi+biljne grupe+arx.el. Biraju se vrste visokootporne na gasove, dim, prainu. Liari za protivpoarne pojaseve. Ureenje unutarfabrikih komplexa protivpoarna i maskirna f-ja. privredni znaaj (trava-seno). min40%P. principi: kompozicioni plansituacioni plan. za male P - geometrijski. Izbegavati pravolinijske zasada pored puteva i objekata. Ograda je ili maskirana ili vidljiva od ugla do ugla.Vee P su pejzano oblikovane. Travnjaci i visoko rastinje oko objekata i obodom komplexa. Posebna panja na bezbednost saobraaja (krivine, raskrsnice). Vrste su pionirske sa manje zahteva prema uslovima sredine. Listopadno drvee maljavog lia.

20. Zelene povrine stambenih zajednica - funkcionalno zoniranje, kompozicija, strukturni elementi zelenila Stambena zajednica je osnovna organizovana drutvena urbanistika jedinica. Stambena zona = komplex stamb.zajednica. Elementi sistema zelenila: *rejonski park; *zelenilo ulica i magistrala; *zelenilo centra mesne zajednice; *zatitne zone; *blokovsko zelenilo. Slobodne P - socijalni i sanit-hig. znaaj. rekreacija 16-20m2/st. Zoniranje: *stanovanje; *miran odmor; *etnja i *sport. Kompozicija zelenila: *stanovanje - dvorini masivi(izol. i sanit-hig); miran odmor i etnja platoi(rekreacija i mikroklima): *aktivni odmor(sportski tereni). Zelenilo koje odvaja ove zone treba da ih ujedno i objedinjuje.Sadraj:-prostor za miran odmor; -deije igralite; -sportsko igralite(rekreac i trim staze); -travnjaci za igru i odmor. organizacija: namena - pobolj.iv.sr. i mikroklim., sredina bliska prirodi za celodnevni odmor. Veza sa drutvenim centrima, sprtskim komplexima, kolama (i meusobne veze) dr.blokovima, dr.gradskim zel.P. Vizuelno estetska f-ja. Peake staze najkraih pravaca 1,5-3m irine, objedinjuju razl.f-nalne zone, kruna staza za tranje+prepreke. Platoi za suenje vea (od15-20do80-100m2) i smee(4-20m2).Zelenilo-vizuelna izolacija i insolacija; provetravanje. Peake ulice prilaz vozilima, sanitet, selidba + parking. Klupe i zelenilo u betonskim ardinjerama, slue i igri dece - igralite, sankanje. Deija igralita 0.8-1m2/st (I do 3; II 4-6; III 7,12-14god). Locira se oko zgrada, kombinovano: igralita i sport.tereni (600-1800m2); za predkolski uzrast 15-20m od zgrade.Izolovano bunjem i drveem, i radi provetravanja. Peanik i bazen da su osunani. Stabla za penjanje; trava za gaenje. Miran odmor 0.1m2/st (1-3 osobe 10-20m2; maximalno do 100m2).Platoi su udaljeni 10-15m od igralita za decu; izolacija drv.i bun.zasadima - 10%otvoreno; 20%zatvoreno; 70%poluotvoren. Fontane i bazeni - dekorativno. Park - za odmor uenika,dece, odraslih. Sportski centar izolacija, masovna okupljanja-pejzani stil~prirodnom-najveim delom.Igralita za decu tke.izolovana.Trasiranje staza.*Kompozicija*-pravci:pejza.kompozicije(podravaju lokal.pejza) i ravne poploane P(geometrijske konture). Izbor vrsta i raspored-dinamika-etinari(zimski pejza) 200-250sadnica 1500-2000bunova/ha. 2-2,5% cvetnjaci oko platoa za odmor i objekata. vertikalno ozelenjavanje. 21. Gradski park - lokacija, dostupnost, dimenzionisanje, kompozicija, sadraji Park je u savremenom gradu najvaniji element sistema zelenila - mesto svakodnevnog odmora i neophodan element prirode. Socijalni znaaj neutralisanjespecifinih uslova ivota. Def. park je vei masiv zasada koji poboljava mikroklimatske uslove i organizuje odmor i rekreaciju.Jvnog korienja P2ha. Imaju tendenciju razvoja, iri se rekreacija, botaniki i zoo vrt. *Podela po teritorijalnim karakteristikama: gradski(u zoni grada); prigradski(u prigrad-rubnoj zoni); meunaseljski(van rubne zone) [park-ume, izletita, nacionalni]. *Po funkcionalnoj nameni: viefunkcionalni i specijalizovani; *po

javnom znaaju: gradski, reonski, blokovski. lokacija i dostupnost - osnovno mesto za podnevni i krai odmor (potreba za izlaskom iz grada). Intenzitet posete zavisi od: udaljenosti; korienja saobraaja; peake dostupnosti; javnog saobraaja(raspored stanica); individualni saobraaj(tranzit kroz park)-parkinzi. *Lociranje: postojei zasadi, zemljite pogodno za umsku veget, vodene P. Oivljavati umrtvljene teritorije; vriti izdvajanje i zatitu komplexa. Dimenzije: 60m2/posetiocu: +leto i praznik: mali grad(8-10%uk.br.st); vei grad(10-14); najvei grad(14-15); +zima 30% od letnje posete; +prolee i jesen 50-60%. *Kompozicija*ralanjivanje teritorije na srazmerne delove, lociranje objekata, platoa, staza; trasiranje puteva; stvaranje vizura (otvorene i zatvorene); *Centar kompozicije*objekat(na ulazu);sveani trg(u geometrijskom centru) i spomenik(u dubini komplexa). Moe biti vie centara kompozic. Postoje i kompozicione ose. glavna - du kretanja, vodi ka centru; drugostepene - paralelne sa glavnom ili pod uglom. uticaj prirodnih uslova na kompoziciju: plastika reljefa - smena pejzaa, trase staza, vizure; vegetacija(postojea); voda(reka,ribnjak,jezero) ivopisno u komb sa veg. Stilovi u kompoziciji: *geometrijski*-geometr.reenje, jednobraznost, stroge konture, simetrija~izlobeni i memorijalni parkovi, sportski parkovi, ulazi, parkovi ograniene teritorije. Topijarstvo. *pejzani* priblian prirod.oblicima, intimnost, jai kontrasti, ouvanje prirode, slobodan stil~gradski park, botanike bate, park ume, rezrvati, nacionalni. *meoviti*geom i pejz po potrebi. Izbor stila zavisi od reljefa. Ravno - geom, lake ali skupo odravanje; pokrenuto-pejzani daje slobodu stvaraocu i dolazi do izraaja njegova kreativnost 22. Parkovski sadraji - funkcije, nain projektovanja, materijali Zoniranje:svaki obj./komplex dobija svoje mesto najodgovarajue njegovoj nameni. Izbegavati zgrade i obj. masovnog okupljanja. Gledalini objekti otvorenog ili poluotv-paviljoni. Odnos veliina funkc. zona *miran odmor i etnja (53-63%); *sport (15-20); deija igral.(7-12); *ekonomski deo(2-3); *masovna zabava i sport(10-15). Funkcionalno zoniranje zavisi od poloaja prema: -stambenom komplexu; -dr.zel.P; -saobraaju + poseenosti, konfigurac.terena, veliine parka. *zona ulaza*: +Glavni ulaz lociran u odnosu na saobra, stanice, prolaznost. obezbediti mogunost susreta i opsluivanje posetilaca(telefon,pota,tampa,hrana,wc); +Sporedni tk. u odnosu na prolaznost.; +Aleje,putevi i staze 5-20%P funkcija i estetika. -glavna alejapovezuje gl.ulaz sa centralnim delom i obezbeuje kretanje gl.mase posetilaca(10m). Protee se zavisno od reljefa; a zelenilo se postavlja simetrino du nje(obino jedna vrsta, pravilnog stabla i krune). -tranzitna(300m) dinamika zelenila se postie jednobraznom formom krune koja se smenjuje sa piramidalnom. -etna- (150-200m) sa srednjom zelenom trakom. bolje crvenkasto iblje sa fonom od breza; -krivolinijska- otvoriti vizure ili oiviiti grupama drveiblje. -etalite- (promenada)glavna aleja. Prav deo puta sa drvoredom i kompozicijom, vrednim objektima na oba kraja. na sredini moe muziki paviljon. zastori:ploast mat/tartan, mogu i dvosmerne staze sa cvetnim trakama po sredini. -kruna staza-park>3ha. duina tsaze 30sporog hoda +

klupe za odmor, irine 6-8m. izbei nagle uspone,krivine.Veget-sa spolj str.gust zatitni pojas, sa unutra.-proplanci. -sporedni putevi i staze- povezuju kruni put sa centralnim delom. obino su krivolinijske(reljef-prate ga). trase jednostavne, udobne za etnju,bez puno krivina. i pored vode, ali razliite distance - dinamika. Zastori puteva i staza- dugoveni, max otporni; bez praine, ravni udobni; boja ne jaka u odnosu na veg. U skladu sa okolnim gra.mat. Ploe (30x30 i 50x50, debele 3.5-7cm) u kombinaciji sa betonom. Padovi - poduni 8%, popreni 3%. Parkovi u gradu pored krune obino imaju i dijagonalne - tranzitne staze(peake aleje). Zone sports i masov.akt. blizu ulaza, kao filteri ka zoni mirnog odmora. Izbegavati masovno zadravanje graana, a ih locirati uz sporedne ulaze. Pravolinijski reeno sa stazama i vrstim zastorima. Deiji sektor obavezno prema uzrastu dece. mikroklim.da je najpovoljniji. zastori bez praine. vrste svetlo i senka bez trnja i neotrovne.. travnjak otporan na gaenje. -igralita- tenis-ograda maskirana 4m. -objekti-bazeni, sprave; -samostal.ulazpovezan sa gl.alejom. Zona mirnog odmora - vea polovina parka, najmirniji deo. gusti masivi drvee i bunje+livade. vodene P ukloplj.sa reljefom. gusta mrea staza i puteva u sklopu sa reljefom. Platoi za odmor, poljanem paviljoni, vidikovci, pergole, plae. -odmorite- mesto sa klupama pojedinanim/grupnim sa raznovrsnim sadrajem koji oputa, rekreira. pogled na otvoren, lepezast prostor. -za penzose- ah, kartanje, kuglanje; u senci drvea odogvarajui stolovi i dr. oprema; -livade za etnju- perfekt.odravani parkovski travnjaci po kojima dozvoljeno hodanje. Mali vrto-arh.obj.(elementi): fontane, dekor.bazeni,paviljoni, pergole,parkovski mobilijar,ograde, razl.svetiljke.//Dekoart.vodene P i fontaneesto je voda samo dopuna skulpture ili mesto za akvatine biljke. Ponekad mlaznice osnova cele kompozicije. Mali dekor.bazeni, kaskade, kanali(dekorativni i sportski). //Trejae i pergole-laki obj. od metala, drveta i pokriveni puzavicama. formiraju zelene zidove, hladnjake, odmorita, pokrivene aleje.// Nastrenice i paviljoni - 1.kulturno-uslune-odmor,zasena,zatita od kie, otvorene scene sa gledalitem, platoi za igru, telefoni, kiosci. 2.trgovinskepaviljoni i kiosci. Ograde: prema nameni: *ukljuene u kompozic.celinu zgrada; *ograde parkova; *delova ograni.korienja; *spec.namene. Autentine (umetnike) reavaju se zajedno sa ulazom: +metalne+(livene/kovane); +kamene+(granit,krenjak,pear); +cigla,keramika,beton+(P raz.strukture) i kombinacija razl.mat. +od biljnog mat+ (slobodnorastue, iane ive ograde); +dekorativne+(oko spomenika, cvetnjaka, vodene P, travnjaka}=psiholoke) Elementi za oblikovanje reljefa: stepenice; prilazi vodenim P; potporni zidovi; raampe; krape + peaki mostii, jarboli; vaze; ardinjere; obavetajni znaci
23.

Zelenilo bolnikih kompleksa i drugih zdravstvenih ustanova

radosna i vedra sr. Zelenilo - sanit-hig. kar; zatita(buka,svetlo,praina); odvajanje namena P; odvajanje saobraaja od centra; arhit. i pejz. oblikovanje. Norme: zgrade 10%uk.P. 1000ljudi=12bolnikih postelja; 80.500m2/postelja~200m22,4m2/st. izbor bilj.vrsta autoht.vea transpiracija i dui veget.period, etinari i cvee(dekor): hladovina, nealergogene, fitoncidne, baktericidne, medonosne, ne alosne forme, veselost boja. ekaonice

atrijum.vrt, fontana, klupe, stolicee.[poliklinike, dom.zdrvlja,sanatorijumi]. sanatorijumi obino van grada, prilagoditi postojeu veg.specifi.potrebama. 70%zelenilo, 20%saobraajnice, 10%objekti 24. Skver - vrste, karakteristike, sadraji i kompozicija =mirnije zel.P javnog korienja 2ha za krai odmor i dekorativno formiranje gradskih trgova, ulica, javnih i admin.objekata. Tipovi: *skv. adminis-poslovnog centra grada; *stamb.reona i blokova; *ispred javnih gradskih obj; *u okviru obj.saobra.namene; *oko spomenika arhitekture; *memorijalni. Fokusna taka prostorne kompozicije: -funkci.korienje; -racio.org.peakog kretanja; -mesta odmora; -umetnika vrednost kompon.kompozicije. staze-irina gl=4-6m; sporedne=1,5-4m. balans - odnos elem(platoi staze i zasadi):kapacit.posetilaca; namena skvra; mesto; klima; reljef; okolni obj. (zelenilo 60-65%, obj 0,5; staze 35) zastori - postojani, dekorativni. glavni plato - betons.ploe; sporedni - rizla, tucanik. voda - bazeni, font,jezerca, kaskade + mobilijar, travnjak. podela: otvor(parternog tipa: travnjak,cvetnjak, vodene P, odmorita, staze); poluo.(komb.parternog i visokih zasada koji stvaraju odvojene celine); zatvor(visoko drvee i bunje kao izolacija od grad.pejzaa(retki su)) cvetnjaci 24% kompozic.jedinstvo celine i delova, brzi efekat - trava, cvee, brzorast.iblje. Stambene zajednice - ispred trgov.centara i u sredini; Javne zgrade - f-ija predvorja - parteri, prilazi, naglaena zgrada; Trg, ulica - spomenici, fontane, skulpture, dopuna u regul.saobra(Slavija).
25.

Biljni elementi u parkovskoj kompoziciji - tipovi zasada, izbor biljnih vrsta, kolorit

Tipovi zasada: *grupe - harmonina ili kontrastne forme boje; *drvoredi - jedna vrsta. aleje 8-12m(iroko razgr.drvo), pored aleje - ovalna jajasta, piramidalna. intervali koji otkrivaju perspektive.; *poljane - travni pokrivai: mauritanski(slobodnorastui), pokoena trava, ugaeni; fon:reljef, veliina, ose, ulaz naglaen bunjem, staze; *cvetnjaci - nekad parteri, danas slobodne konture sa perenama. Izbor i raspored: vreme cvetanja, kombinacija boja. fon:trava, zemlja, inertni materijal; *zatitni zasadi oko parka - gustina - zavisno od okolnog sadraja; spolja - zeleni zidovi; unutra - udubljenja i ispupenja, ukljuenje u pejza (beli bor+ breza), dekor.iblje; +izbor vrsta - +dekora.forme (pramid,alosna); orezane(lipa,jela,tuja, berberis);+prozranost: guste- zatita i dobar fon; retke - igra svetla i senke, dopuna arh.obj.+kolorit-promena vremenom,vreme cvetanja,opadanje lia; fon priodni ili vet.stvoren. 26. Peake zone, trgovi, peake i stambene ulice +bulevari - *lociranje: u zatitnoj zoni magistrale. nema zatitnu f-iju od buke/prljavtine. odvojeni su od kolovoza nasipom/zidom/zasadom (u useku h=56m), u okviru stamb.ulica su. du glavne ulice u centru. *planiranje: elementi(spomnci,sklpture,fontane,platoi,kiosci); aleje i platoi(sunce-senka);

provetravanje - intervali; ulazi (na kraim i duim str - 100-150m); prekidi otvoreni zel.parteri. +kej - aleja du obale. *popre.prof.reava se zavisno od:vodenog reima reke, karaktera reljefa i prisutinh zasada. linijski+parterni karakter (sagledavanje suprotne obale).+Urbanistiki: oslobaanje od saobraaja i ind; nameniti rekreaciji i urb.f-ijama; pribliiti stanovnicima; centralna osa sistema zelenila. (Pirot-dvostruki drvored lipa; Novi bgd, zemun). vrste: vrba,topola, jova,taxodiu,neki hrastovi. +centar - (Trg): *organizacija javnog ivota stanovnika, masovno okupljanje, trgovine, demonstracije. Zone: *admi.drutveni - gl.trg, kretanje usmereno kanjemu.jasno i jednostavno(travnjak+iroke kronje). arhitektura:zelene mase, ravnotea. usmeriti i naglasiti. *kultur-prosvetna - vie otvorenih prostora povezanih peakim promenadama. stilska usaglaenost i kratkotrajni odmor. *trgovaka organizacija prilaza, platoi, zatita od sunca i vetra, kratkotrajan odmor, susreti, dekoracija. *peake ulice - pasai - veliki br.posetilaca; drvored+travnjak+parterno zel+grupe(senka)+skulpture+vodeni elementi 27. Individualno zelenilo stambenih objekata i vikend kua =slobodne povrine elementi zelenila grada. sanitarno-hig.i psih.znaaj. povezivanje sa prirodom (vrt kao deo stana): *obj.u nizu; *porodini vrt; *oko vikendica. Principi ureenja: funkcionalno, racionalno i estetski (zavisi od: veli.i sastava i uzrasta porodice, profesija, mater.mogunosti,zdravstvenog stanja, hobi, poloaj i veliina parcele). Kompozic - sklad sa arh.objekta, sredinom, dostupnim materijalima i enterijerom kue. Oblik i veli.parcele - zavisi od konfig.terena. Ravan-izduena-pravlina; Nagnut-iroka-nepravilna. Idealno pravilna odnos str 2:3, dua strana SJ. Poloaj kue najbolje na sredini(SI zbog senke)poloaj vrta. Zoniranje funkc.zone: +predvrt - ispred kue, dekorativno otvoren ka ulici. f-ja - obezb.prilaz od ulaza na parcelu (garaa/ekon.deo); drvee,iblje,travnjak - istiu/kriju kuu; zatita od ulice. Prilaz garai 3m, bolje 2trake nego beton. Ovde je i ekonomski vrt(deo), a zelenilom se odvajaju namene P;+miran odmor (i igra dece) iza kue, osunano za igru + tobog,pean,ljulj,klac,penjalice(drvo). 1,5m2pe/detetu; bazen 20cm dubine, sportski teren, odmor odraslih, bazen i mesto za sunanje; +povrt.i vonjak povrt.zaklonjen, sun.str, zavetrina, udaljeno od mesta za odmor. odvojiti ogradom. vonjak uz ivicu vrta, neprimetan prelaz od dekorat.ka vonjaku. +vrtno-arh.elem terasa,zidovi,staze,platoi,stepenice,ograde,pergole,paviljoni,skulpture,osvetljenje ,nametaj. +veget. razdvaja,naglaava,zaklanja. puzavice - veza spolja i unutra; dekorativnost, travnjaci. *obj.u nizu - dekorativni predvrtovi. poploane staze+cvee+iblje. grupe - ram za objekat. eliminisanje ograda; *porodini vrt 600m2 pravilnog oblika, vei deo parcele iza zgrade. dnevni boravak suprotno gl fasadi (JI/JZ) ; *oko vikendica - bogatstvo drvea i iblja, prostrani travnjaci. 28. Memorijalni i etno parkovi

Memorijalni - ovekovee nezaboravne dogaaje. javni. slue: odmor, sveanosti, mitinzi. Tematska podela: *istaknutim linostima; * istor.dogaajima; *meovitog tipa; *spomenici istor.i kulture.(piskjarevsko groblje-st.petersburg, park partizana-mostar; park prijateljstva) Za ove parkove bitna lokacija DominantE. Obj.koji nije u skladu sa namenom komplexa, vizuelno se izoluje. Sinteza arhitekture, skulpture i vrtno-park.umetnosti. Monumentalnost, raspoloenje, ema staza, karakt.vegetac, geometrijski stil; manje f-onalnih zona, ravan reljef, platoi za masovno okupljanje. ema kretanja je krunagl.ulaz memorijal.obj. Ne presecaju se pravci i ne idu u susret jedan drugom. Zsadi: arhoblici i forme, iani bosketi, ive ograde, zeleni zidovi, parter.travnjaci, niski cvetnjaci. Kolorit: kombinacija kamen-metal sa travom. Sistem vodenih P. Osvetljenje. Etnografski parkovi - izlobe tj.muzeji na otvorenom. odnos prema kulturnom nasleu. Kolekc.arh.narodnog stvaralatva odreene epohe, prikazan u verodostojnoj prirodnoj sredini, pa je zatitna zona mnogo ira. +Muzeji narod.stvaralatva i naina ivoa - etno-sela. Spoenici materijalne i duhovne kulture. Prenoenj.obj ih oteuje-NE! 29. Botanike bate i zoo vrtovi Botani.ba-nauno istraivaka i kult-prosv.ustanova ije se zel.P koriste za prou.biljaka i odmor gradskog st. Delatnost:prou.biologije biljaka; zat.autoht.vflore; ouvanje kulturnih bilj; irenje asortimana (aklimatizac.i selekcija); prikaz prirod.bogatstva i lepota bilj.sveta, uilino-vaspitni rad sa acima i studentima. Prikazano domae i str.rastinje po grupama. Lokacija: rubni deo gradskog parka, povoljni klimatski uslovi (vetar,reljef,voda,zemljite,veg), pogodna saobraajna veza (sreeni ulaz i parking). Funkcionalno zoniranje izlobena, experimentalna, rasadnik, oranerija, ekonomska. +Izlobena (botani-geogrfka; sistematska; ekoloka; pejza-dekorativna). Pejzai - vrste koje se formiraju i povezuju (umski, parkovski, planinski, livadski, vrtni). Neophhodni putevi za mehanizaciju - neophodno zbogsistema nege i zatita. Sagledivost se postie: -raspored exponata na osnovu expozicione struktremrea staza - ema kretanja; -akcenti u odreenim tematskim delovima; -kompozicija neizlobenih delova. Mrea puteva i staza radijalni i kruni tokovi.*jednosmerne etne - krune, perifeijom expozicione zone (park>100ha). *peake prate reljef (iroke min 3m). *sekundarne peake (unutar izlo.zone. iroke 0,7-3m). Kompozic.zelenila na osnovu tematske sturkture i kretanja. Odreuju se kompozicioni centri i ose; trase puteva i staza; raspored ulaza; platoi za odmor. Zoo vrt - kultur-prosv i nauna ustanova sa slobodnim i zel.P za uvanje, prikaz, i istra.ivotinja, kao i mesto odmora st.Veze saobraaj sa svim delovima grada, bus i elez.st, pristanitem,meugradsk.putevima, stanice i parkinzi. Lokacija izolovanost od magistral.saobra, garaa, ind. Suvo dobro drenirano zemlj, prirod.veg, prirod.vodeni tok. Funkc.zoniranje:izlobena(50-60%), odmor(30-40), nau-istrvka, sanitarno-veterinarska;administr-upravna. +Izlobena - tipovi predela(umski, parkovski,livadski, jezerski,stepski, planisnki). ~Parkovski tipovi(otvor.prostor poljana i livada, masivi, umice, grupe/drv-

bu.veg/,jezera/kanali,kaskade). Objekti: kavezi, ograeni prostori, gledalita. organski povezani sa okolnim pejzaom. Odmor centralni deo na gl.marrutama. U meuprostoru izlobene zone. mesto odmora povezan sa gl.ulazima, +osn.obj.(kafei, paviljoni). Kompozic.zelenila rovovi za izolaciju ivotinja, kanali sa vodom, ispusti reljefa, platforme, visei mostovi, vetake vodne P, jezera sa ostrvima. Izbor vrsta: odgovara prirodnom predelu svake zonejedinstvena kompozicija. Vrste: osnovne domae karakteristine za prirodno stanite. 30. Deiji i zabavni parkovi Zabavni - javni, aktivni odmor i zabava. Objekti locirani u grupama po vrsti zabave, laka organizacija i orijentacija. Grupa - platoi povezani peakim stazama i okrueni drve-bunastim zasadima; odvojeni travnjakom ili grupom. Centar kompozicije glavna aleja/plato; zastori, provetravanje, senka(Prater-Be; Diznilend;Tivoli-Kopenhagen) Deiji - igra,zabava,sport,kultur-prosvet. Moe biti deo gradskog. Povoljni higsanitar. i mikroklim.uslovi. Zatita: od saobraaja(100m irine);vetra;buke(10m);praine. Nisu prolazni, to manje ulaza. Zemljite, reljef,deija psihologija.Veliina: 60-100m2/posetiocu. Funkcionalne zone: -centralna(event.objekat); -sport-fisk; igra i zabava; botaniki sektor; -za predkol.uzrast; -miran odmor; -ekonomski deo; -vaspitni rad i likovno obrazovanje(hvidovr-kopenhagen) po uzrastnom dobu dece. ulaz - plato za roditelje sa decom, u kolicima i igralite a decu od 6g, sa stazama za roke,bice,auto. na izvesnom odstojanju od ulaza - plato i el.za decu 7-14g sa travnim igralitem, bazen za plivanje i P za igru. fudb.igralite - buka i takmienje.
31.

Organizacija slobodnih povrina u stambenom bloku: deija igralita, prostori za miran odmor, peake i komunalne povrine = 20.

Zelene povrine magistrala i gradskih ulica - zoniranje ulinog prostora, funkcionalnost, tehnike norme sanitar-higij. i mikrokl.; estetski uslovi. Zoniranje: * z.saobraaja (kolovoz); *pojas zelenila(zasadi - zatita od nepovolj.utic;suncepeak,zastor-nia t;od buke i praine); *z.pea.saobra; *pojas objekata. Zatita od buke - irina pojasa u granicama regul.linije. *brze saobrnce 35m; *magistr.ul.(gradskog i reon.znaaja sa tramvajem) 25m; *magistr.ul.(gradsk.bez tramv) 22m; *magistr.ul.(reon.zna.bez tramv) 18m; *stamb.ul. 9m. Efikasno:dvospratni drvenasti i bunasti zasadi, bunje potpuno pokriva prostor izmeu drvea; gusta kruna sa velikom lisnom masom; iblje koje podnosi senku. 3-6redova <512db. Tehn.norme 12m minrazmak izmeu graevinskih linija. 6m irine kolovoza. drvoredi od uobiajenih vrsta. ako je manja irina onda drvored samo sa osunane strane. Niske zgrade - retka kruna; visoke zgrade - vie deblo. Kod jednostranih: trotoar je 6m irok, kolovoz 6m, kontra trotoar 3m(uli.osvetljenje). Razdelne trake razdvajanje kretanja suprotnih smerova 3-4m irine. Osnovni el. je travnjak. *3m irine (travnj+razvuene grane iblja); *4m irine (2-3 reda iblja
32.

visine 1,2-1,5m; drvee uske kronje sa bunjem). Srednje trake razdeljuju suprotne smerove, a ivine imaju sanitarno-hig-znaaj. Visinsko ralanjivanje cvetnim zidovima koji se ne sade sa kolovozne strane. Kompozicija - iz poloaja peaka. jedna vrsta; dinamika(promena na 50m), prekidi ispred znaaj.zgrada. Popre.profil h=15cm, a pad 0,5-5%; instalacije podzemne i nadzemne; kandelabri 70cm od ivice kolovoza; drvored na 5-15m. Trotoari za peake lokalni kolovoz/zelena traka 6m izmeu kolovoza i trotoara; batice >6m, objekta i trotoara. Magistr.ul (irina trot >4m; reonsk.znaaja 3m; stambene 2,5m). Popre.pad(1-1,5% do 6%). Vrste: guste kronje, jame na travi, pod reetkom. Raskrsnice i prilazi P=2,3-11,6ha gde nema kolovoza - zasadi. uslovi isti za sve +vidljivost!. travnjak+iblje (h=70-75cm), drvee na padinama nasipa, prilazima i mostovima, iblje u vidu bordura. *uvrivanje kosina,nasipa i useka. Kompozicija zelenila parterni karakter. Panja! - karakter ulice; pravac; domin.vetar; smena fenolokih aspekata. Dubinski planovi - otvoriti vizuru ka gradu. Brzina auta ne dozvoljava sagledavanje cvetnjaka, pa samo ponegde (stanice, raskrsnice, peaki prelazi). 33. Kompleks kolskog dvorita - Zone, sadraj, zelenilo Psihofiziki razvoj deteta Praktini deo nastave: - struno-ogledni deo - fiskulturno-rekreativni *Organizacija 25-35m2/ueniku - jedna smena >6m2 (10-15m2) Mirne P-ne blie su uionicama, buni deo terena - dalje. Prozore ne okretati ka severu. Kompleks 15m od kole stil - dvorite i sportski tereni (geometrijski i pejzani) *kolsko dvorite 4m2/ueniku uz glavni ulaz izolovano od ulice kolski izlaz/ulaz veliina-oblik zastor, padovi podela prostora *Sportski tereni veza sa salom da ne smeta nastavi izolacija od ulice *Normativi za aktivnost:

- 7-10god - skakanje, tranje, hodanje, puzanje, penjanje, noenje, element igre - 10-14god - atletika, gimnastika, sportske igre *Igralite 1.5m2/ueniku (travno) *Vebalite 8.5m2/ueniku *Saraj: - univerzalno travno igralite - koarkako (2) - odbojkako (2) - travni poligon (2) - uz izlaz iz sale - atletska staza (4x80m) - jama za skokove - vratilo * univerzalno igralite zastori - meki asfaltni/tartan,tenisit padovi - 0.5-1% + drenaa *kolski vrt 4.0m2/ueniku dopuna nastavi biologije u mirnijem, izolovanom delu sopstvena kreacija uenika povrtnjak, cvetnjak, vonjak, rasadnik najpoznatije vrste terarijum za zoologiju insektarijum akvarijum kuica za ptice *Platoi - letnje uionice Ekonomsko dvorite kotlarnica, kuhinja - izolovano *Zelene povrine obodno - izolacija kompleksa tampon - irok i gust (etinari i liari) vrste su bez bodlja i neotrovne drvo 100-200/ha bun 1200-1500ha egzote *Ispred skulptura slina arhitekturi zgrade 34. Zelene povrine specijalne namene 1. sanitarno-zatitne zone - izmeu industrije i stanovanja

2. zatitni pojasevi - du puteva i pruga od vetra i snega 3. vetrozatatni za naselja 4. vodozatitne zone - umanjuju isparenja, zagaenje, uvruju 5. protivpoarni zasadi 6. asadnici, cvetni kombinati 7. groblja 35. Vetrozatitni i vodozatitni (planiranje i izbor vrsta) pojasevi. Plan i izbor vrsta Ekoloki funkcionalni podsistemi sa funkcijom - smanjivanje nepovoljnih uslova makrosredine - vetar, zagaenje, vezivanje zamljita Zatitni pojasevi se formiraju kao viefunkcionalni biljni kompleksi u granicama graevinske zone, sa funkcijom zatite gradske teritorije od vetrova, praine i snenih nanosa; preiavanja i dotoka sveeg vazduha sa periferije ka centru, poboljanje organizacije rekreacije stanovnika i formiranja umetnikog lika naselja Zauzima velike P-ne koje bi se inae koristile ekonominije. Slue za ograniavanje divlje gradnje i prekomerno irenje naselja u horizontalnom smislu, ali istovremeno i kao rezervna P-na za kasnije plansko irenje. Veliina zatitnog pojasa - irina zavisi od veliine naselja, lokalnih uslova...+ br.stanovnika (koriguje) 5-10km oko veih gradova >500m srednjih i veih 60m ostalih malih Vetrozatitni pojas - Planiranje Smanjiti povrinu i postojanje zatitnog pojasa da se zeleni masiv sa periferije priblii gradu, da se smanji duina unutargradskih zelenih veza, da bi se to vie pojaao proces izmene vazduha, odnosno dotok sveeg vazduha do centralnih zona grada. Nije smetnja irenju grada. Moe biti umsko-parkovskog tipa, ako se formira na raun prigradskih uma i parkovskog tipa ako se formira na raun novozasaenih zasada. Zabrana izgradnje bilo kakvog objekta osim: - rekreativnih - umsko-privrednih - saobraajnih i komunalnih za prigradsku zonu Sastav - postojei zasadi visokog rastinja, vonjaci - dozvoljeni

Projektovaju prethodi: - Analiza: - geomorfologije, - geologije, - pedologije, - klime, - biologije podruja... izbor vrsta. Podela na funkcionalne zone pri projektovanju: 1. zatitna - sanitarno-zatitni rasadi 2. rekreativna - prigradski parkovi (odmor i sport) 3. poljoprivredna - poljop. P-ne i vonjaci 4. komunalno-tehnika - objekti Navetrena strana - objekti i mesta za odmor uzvodno Podvetrena strana - komunalni objekti i industrija nizvodno Sredina - poljoprivreda Nepogodna podruja (plavljena, erodirana, zabarena, kamen) saniranjem se poveava teritorija namenjena odmoru Vetrozatitni: I - na pravac dominantnog vetra; II - za laki povetrarac provetravanje Vodozatitni pojas zemljite efikasnije upija padavine spreene poplave *zemljozatitna *obaloutvrdna *vodozatitna f-ja Vodozatitne zone podr. spec. zelene P-ne du reka i akumulacija, podignute u cilju regulisanja vodnog reima i obezbeivanja visokog nivoa ureenja priobalnih teritorija. irina pojasa - P-na vodotoka /ha/ >100m - do 25ha 3000m - 1000ha Vodozatitne mere: 1. pokrovnost 30% (i vie ka vodenoj P-ni) 2. umske zasade eksploatisati 3. sadnja vsta u skladu sa privremenim korienjem zemljita 4. poumiti najpre priobalne teritorije, a onda malovredna poljoprivredna zemljita 5. formirati gajeve i umarke - smenjivati sa otvorenim livadama i poljima 6. zasadi od raznovrsnog drvea u razliitim kobinacijama zavisno od zemljinih uslova i pozitivnog uticaja na hidroloki reim i mikro klimu 7. ne gusti zasadi uz tok - moe i plaa 8. pojas vod.tok - zasad 10m pod travom 9. neophodne hidrofilne (jova, vrba, trska, evar) 36. Kompoziciono reenje prateeg zelenila puteva u prigradskoj zoni

-Dugorono planiranje Dolazi do proirenja i promene trase -Projekat sadri tehnike podatke: lokalitet, nain sadnje, predlog mehanizacije za sadnju, odravanje sadnog materijala -Radovi se sagjledavaju sa gledita: ivotne sredine, karaktera saobraaja, mogunosti odravanje *Kompoziciono reenje Zadatak je povezivanje putnog pojasa sa karakteristikama lokalnog prirodnog okruenja Izbegavanje veeg naruavanja predela pri trasiranju puta i harmonino uklapanje linije puta u okolni predeo. -Monotonija smanjena panja vozaa -Gepmetrizacija je strana prirodnostri Biljni zasadi: drvoredi, slobodni - aurni zasadi -Pojedinana sadnja vetro. i snegozatitni pojasevi, umski komplexi, travne i cvetno obliovane uske ivice outnih bankina, karpe useka i nasipa. Rekonstrukcija puta sauvti vrena stabla *Drvoredi Do skoro su bili jedini oblik ozelenjavanja, ali poto grubo dele prostor, danas se koriste samo na ulazima i izlazima iz naselja i za naglaavanje promene pravca puta, za usmeravanje panje putnika Udaljenost od trase puta minimum 4.5-5m - bezbedno Vizuelno stvaraju neprozirne zelene zidove koji zatvaraju pogled na okolne predele, primoravaju vozaa da usmeri pogled na trasu puta - bre zamaranje Uvee bacaju senku na put i smenu osvetljenih i zasenenih delova Moraju se prekinuti na mestima proirenja. Ako preseca ili tangira vodeni tok ili P-nu, treba rekonstruisati drvored i povezati put sa novim elementima predela *Snegozatitni pojasevi Samo tamo gde su neophodni Shodno reljefu i pravcu dominantnih vetrova Istraiti mogunost stvaranja prodora u spoljnoj liniji snegozatitnih pojasa u vidu poj. delova duine 100-120m pod uglom od 30 u odnosu na osu Jednorodnost fona ove zone se otklanja sadnjom (npr. uz etinare) - dekorativni liari *Slobodni aurni zasadi Nalaze primenu temo gde se obezbeuju bankine 2m Kroz teren nekoristan za poljoprivredu

Gde preseca ili tangira umski fon Vodene P-ne ili tokove Ako prelazi kroz predele sa pejzanim motivima U brdovitim i planinskim podrujima posebno za zamenu i prekid drvoredima Ponavljanje na velikim duinama istih reenja - nepoeljno sniava umetniku vrednost pejzaa monotono i pogoranih uslova. Veliki broj koloritnih i prostornih akcenata , sa dr. strane stvara neprijatne utiske Srednja brzina 60-70km/h sa vremenskim intervalom sagledavanja od 2.5-3.5min - promena karaktera ozelenjavanje moe biti minimum na 2-3km. Min. duine intervala izmeu zasada je 140m, neophodno za sagledavanje okolnog predela Brzina kretanja vozila odreuje: -dimenzije kompozicije -irinu meuprostora *Poumljavanje Bez tesne veze sa oblikovajnem puta. Na terenima nepogodnim za druge namene dopuniti dekorativnim po fenolokim osobinama +Ekonomino - zasadi u skladu sa pejzanim racionalno = -vonjak -medicinski -medonosne -tehniki +Platon (odmorita9 +Putne oznake (ne suvie) 37. Principi pri izboru vrsta za vertikalno zelenilo - Ukraava objekte - Pribliava prirodu stanu povezujui zelenilo enterijera sa slobodnim zelenim prostorom - Mala ulaganja visok dekorativni efekat Vertikalno zelenilo podrazumeva funkcionalno i estetsko obogaivanje fasada objekata, potpornih zidova i dr. vertikalnim elementima - puzavim biljakama. cvet, list, plod 4-5god 15-20m *Funkcionalnost - estetika - mikroklima - izolacija - ralanjivanje - maskiranje

*Kompozicija - grupe puzavica jedne vrste na 2-2.5m - nekoliko vrsta puzavica u odreenoj naizmeninosti: -vertikalni elementi; -pojedinane zelene fleke; -zeleni pojasevi - jedna vrsta puzavica - zelena fleka *Izbor vrsta u skladu sa: - funkcionalni zahtevi - kao i za sve dekorativne - zatita od suneve radijacije (50%) (vitis, hedera, lonicera) - zatita od praine i buke (partenocisus, aristolohia) - zasenenje stanova, balkona (vitis, partenocisus, poligonum, aristolohia) Expozicija zgrada uslovljava izbor vrsta: - juna i zapadna strana - svetloljubive vrste i otporne na suu (lonicera, partenocisus, periploca) - severna strana (hedera, campsis) 38. Znaaj analize uslova sredine kao analitiko-studijskog dela projekta Prouavanje prirodnih uslova Kompletno terensko istraivanje Zbir i sistematizacija komponenata predela *Klima - varijacije usled promene reljefa + informisanje o reimu buke i istoi vazduha Klima i Mikroklima - opisi i tabele o padavinama, vlanosti vazduha, kretanju t, vetrovima sastav biljnog materijala zatita od vetra lociranje pojedinih objekata

*Pedologija i Geologija pogodnost za rast vegetacije -umsko uzgojna svojstva -uslovi - jako kamenito, peskovito, slano, podzemne vode -analize i kartiranje -tekstovi i tabele -tipovi zemljita i njihova fizika, mehanika i hemijska svojstva *Reljef fizika pristupanost odvodnjavanje (nivelacija) *Hidrografsko istraivanje -prisustvo vodenih tokova i povrina -reim podzemnih voda -oticanje povrinskih voda

drenaa zalivanje stvaranje vodenih P-na

*Vegetacija - fitografska i dendroloka istraivanja Izdvajanje fitocenoza - opis i ocena spontana pojava odreene vegetacije =dendroloka istraivanja inventar postojeih zasada ili pejzana taksacija (po grupama ili pojedinano - zdravstveno stanje, vitalnost, i dekorativna vrednost) =dekorativni zasadi u okolini (opis i analiza) autohtone vrste i egzote =potencijalna vegetacija okoline - da nisu izmenjeni uslovi 39. Rekreativne aktivnosti u zavisnosti od uzrasta korisnika i mesta za njihovu organizaciju Karakter korienja - podela sportskih komplexa: - oni koji opsluuju irok krug stanovnika - namenjeni odreenom krugu posetilaca - komplexi ogranienog korienja Sportski objekti javne namene su normirani za celodnevno, sistemsko, povremeno korienje. *Sportski park stambenog kompleksa - optimalna sredina za aktivan odmor stanovnika - aktivna rekreacija i sport - treninzi, sportske igre i zabava, rekreacija zdravstvenih grupa *Funkcionalne zone: 1. Otvoreni i zatvoreni sportski objekti 2. Zona za sportsku igru i zabavu 1. Sportski objekti se lociraju kompaktno - objedinjuju polja za treniranje i borilita u komplexe razdeljene zelenilom 2. Slobodnije reenje - ivopisne poljane za igru, travnjaci otporni na gaenje, zasenene etne staze i aleje, deije P-ne za igru, paltoi za miran odmor. Lociranje svih objekata se ostvaruje vodei rauna o urbanistikim, sanitarnohigijenskim i mikroklimatskim zahtevima, o funkcionalnim i metodolokim karakteristikama i zahtevima komfora i bezbednosti. Sami se izoluju od stambenih objekata - buka. Bone strane fasada se postave ka igralitu. Koristi se reljef terena >50% bie pod zelenilom. *Sportski park gradskog reona

-Uilino - terenske aktivnosti -Zdravstveno - rekreacija irokog kruga stanovnika Mesto slobodnog aktivnog odmora sport *Gradski sportski parkovi Namenjeni stadionima - ukljuuju sportsku aremu sa tribinama, sportske objekte za razliite vrste sportova za takmienja i treninge Mesta aktivnog odmora stanovnika Planiranje - mrea etnih aleja prostori za odmor reljef, voda, vegetacija Zoniranje teritorije po grafikonu kretanja - Funkcionalne zone: 1. Glavni manifestacioni sportski objekti 2. Zona objekata za treniranje 3. Zona za odmor i optefiziku pripremu 4. Administrativno-upravna zona 1.Blie ulazima, veza sa stanicama i parkinzima 2. Vezano za objekte manifestacione zone, ne treba je presecati komunikacijama obavezna izolacija od saobraajnica zelenilom 3. U dubini parka izolovano od objekata masovne posete i od izvora gradske buke. U prisustvu vode, u obalnom pojasu - plae, amci, kafei. -aktivan odmor sa igralitima -platoi -poljane za sport i rekreaciju -miran odmor sa mreom etnih staza i platoa -deija zona i korienje prirodnog reljefa 4. Veza sa celom teritorijom 40. Oprema i ureenje kupalita i plaa *Izbor mesta - Ekspozicije jug, JZ i JI, tj. severne, SI i SZ obale vodenih P-na kako bi imali najbolju insolaciju. Udaljeno 100-150m od ispusta za preiavanje otpadne vode, brodskih marruta, pristnita, veslakih stanica, zona za odmor, ribolov *Parametri za projekat plaa: - irina priobalnog pojasa na mestima organizacije plaa 50m - Pad obale 1:10 do 1:7

- P-na peska ili travnog pokrivaa 5-7m2 na jedno kupalino mesto - Duina obalnog pojasa je 0.5m/j.k.mestu - P-na vodotoka 8.10m2/j.k.mestu - Pad dna 1:20 do 1:50 - Brzina toka na mestima masovnog kupanja 0.1-0.5m/sec - Dubina vode na 60% P-ne ne treba da je via od 1.4m - Dubina vode na delovima za plivanje dece ne treba da je via od 0.50.7m, a za njihovu igru 0.3-0.4m Dno na mestima za kupanje je blago nagnuto, peano ili ljunkovito. Dubina vode se postepeno poveava do 1.7m. Ako je popreni nagib podvodnog dela plae >1:20, irina vodenog prostora do dubine dostupne za kupanje jako se skrauje. Nagli pad dna izaziva brzu promenu toplote vodene mase. *Koeficijent smene korienja plae = 1.5, a u njihovom planiranju rauna se da e 10% gradskog stanovnitva koristiti odmor na vodi. *Oprema: - administrativno-upravna zgrada - svlaionice, garderobe - toaleti - kiosk za pie, bife - kiosk za plivaki pribor - kompleti tueva - zasenene P-ne - P-ne za odbojku - ulazi u vodu - klupe, esme, suncobrani, lealjke, naslonjae - mesta za kupanje decembar - ambulanta - sluba za spasavanje *Ozelenjavanje Livadski izdrljivi travnjaci Drvee i bunje za ralanjivanje prostora na delove, razl. oblika i veliina sa preovlaivanjem slobodnog prostora. izolovanost kupaa racionalno korienje pojedinih delova plae za igru, zabavu, miran odmor. Zatita kupaa od neprijatnih vazdunih strujanja, lociranje na J, JI i JZ ekspozicijama. 41. Park-ume - ureenje, oprema, zelenilo Osnova su zelenog pojasa gradova esto se usled porasta gradova gradski park

Normativ: -Veliki grad - 800m2/posetiocu -Mali i srednji - 600-700m2/posetiocu Optimalna veliina se odraava njenom dispozicijom i njenim poloajem u odnosu na saobraajnice *Funkcionalne zone: I Zona masovnih aktivnosti - etnja i aktivan odmor - pored glavnih saobraajnica - odreeni broj puteva i staza ka unutra - poljane za igru, sportska igralita - objekti za opslu. posetilaca II Zona mirnog odmora - glavni deo - sistem peakih i biciklistikih staza - parkinzi u perifernim delovima - specijalne staze za jahanje - trasiranje mree ivopisni pejzai - vodene P-ne *Lokacija Rubna naselja sa umskom vegetacijom. Najpogodnije su meovite ume raznih visinskih kategorija sa dosta vrsta *Rekonstrukcija 1. Obezbeenje saobraajnih uslova => - poseenost - odravanje - meka podloga (slobodnije, rekreacija) - tvrd zastor (samo za ekonomske potrebe) - objekti za odravanje ( mesta za odmor na klupama, nastrenice, oznake za orijentaciju) 2. Reavanje odnosa svetlo-senka => Promena uma park-uma Uklanja se prestarelo drvee slobodne P-ne, proplanci, umske livade Raznodobne sastojine Razuene ivice - horizontalno i vertikalno daljinske vizure i vizuelni prodori Preovlauju prirodni motivi 3. Dopuna aktivnosti + oprema => Planiraju se objekti i njihov raspored. Izrada kompozicije i veze park-ume sa okolnim predelom Trasiranje puteva i rekonstrukcija rastinja namena -trase za tranje

-naune i programske staze -staze za bicikliste, jahanje -pionirski logor -prostor za narodna veselja *Kondicione staze za tranje - danju i pred odlazak na posao se tri i koriste se gradske ulice koje nisuhigijenske. Kroz park-umu - kroz senku i sunce, stazom i van staze, visinske razlike. - naune i dr. staze; upoznavanje sa rastinjem - trim staze sl. stazama za tranje sa elementima za kondicioni trening *Oprema - Klupe - udobne, obraena oblovina. Rasporeuju se zavisno od terena i du trase, od vizura, intimnosti i komunikacija. Udaljene meusobno, a mogu biti jedna naspram druge na 1.5-2.0m. Za dui boravak + nastrenica. - Nastrenica - postavlja se na udaljenim mestima,a pre svega: tamo gde ima -prirodnih vrednosti i gde postavljamo neku -drutvenu aktivnost za dui boravak. Bolje vie manjih na rastojanju. Za -zatitu od nepogoda, lociraju se na udaljenoosti 15-20min brzog hoda, nepotrebne su klupe radi vie prostora. - Orijentacione table - Vidljive sa vee udaljenosti, jednostavnog oblika (sl. kao na planinskim stazama), na proplancima, mestima za sunanje, uinu, vatru. 4. Konana rekonstrukcija vegetacije *Park uma - funkcije: - visoka proizvodnja O2; - prirodne lepote predela; - ouvati odnos svetlo-senka; - negovati travnjak (ne zasniva se nov, ve se bira lokalitet); - zadrati efektne vizure; - sauvati semensko rastinje; - sauvati solitere (sea okolo) *Voda: - planinski potok ili ravniarska reka - rekreativni i drutveni znaaj - vodeno ogledalo - efekti uboree vode 42. Groblja - definicija, vrste, zoniranje Bogati - izgradnja spomenika, grobnica, kapela reprezentativno za porodicu Prostor za izraavanje potovanja - dostojno ureeno. Unutranji prostor poinje da se ureuje prema jedinstvenom planu - da se izbegne dananji karakter

(neukusno). *Obezbediti uslove za raspadnutu org.mat.; otkloniti sve mogunosti irenja zaraze: - pravilan izbor lokacije u odnosu na nivo podzemnih voda. - dobra poroznost zemljita sa prisustvom O2 koji pomae raspadanje. - znatna udaljenost groblja od povrinskih voda i izvorita pitke vode. *Kompozicija: - razrada problematike novih grobalja - poboljanje izgleda postojeih - izgradnja vrtova seanja, ako je organizovano sahranjivanje kremacijom - formiranje proplanka za razvejavanje pepela - ureenje umskih grobalja *Planiranje: - generalnim urbanistikim planom: 1. Prirodni uslovi: - geografski faktori - teren, nagib i expozicija, nadmorska visina (ni ravno, ni nagnuto) - edafski f. - vlanost zemljita (ne suvie do 2m; ocedno i lako) - klimatski f. -vetrovi prema naselju - NE! - hidroloki f. - nivo podzemnih voda sa max i min kotama (na dubini >3m) - biotiki f. - tip stanita i najpovoljniji predlog izbora biljnih vrsta 2. Stvoreni uslovi: - demografski f. - stopa smrtnosti planira kapacitet budueg groblja - socijalni f. - udaljenost groblja od grada 15km - sanitarno-higijenski f. - zdrava lokacija, sigurnost u odnosu na zarazu; voda iz vodovoda (ne bunar) 3.Posebni uslovi: - lokacija - van stambene zone (min 500m), udaljeno od gl. saobraajnice (min 300m). Putevima povezano sa naseljem, a koji ne presecaju gl. saobraajnice (prilazi groblju ne ometaju normalan saobraaj na gl. putevima). - veliina groblja - broj stanovnika po groblju; stopa smrtnosti, vek poivanja (rotacioni turnus) 100.000 stanovnika 11% stopa smrtnosti 30ha (bruto od 3m2 po stanovniku) 25 god vek poivanja neto P: grobnog mesta = 2.00m2 za urne 0.64m2/urni

bruto P: grobnog mesta = 3.38m2 za urne 1.22m2/urni - kapacitet grobnih mesta - servisne P-ne - mogunost irenja *Funkcionalno zoniranje - parcele sa grobnim mestim - parcele sa spec. namenom - zasluni graani - saobraajne P-ne *Odnos P-na za sahranjivanje prema ostalim (60:40 do 40:60%) 60% - grobna mesta 20% - zatitni zeleni pojas i parkovski oblikovan prostor 16% - P-ne za saobraajnice 3% - trg za ispraaj sa objektima visoko gradnje 1% - ostali sadraji *Problematika novih grobalja Pretpostavka o kremiranju ili ne kremiranju *sekcije (pravilne i nepravilne): - slobodno izabrani spomenici i njihovo ureenje - odreena 3 tipa spomenika, a jedinstveno ureeno groblje - pojedinane memorijalne ploe i ureenje grobova u sekcijama - travne trake ili cvetne leje sa poloenom memorijalnom kamenom ploom - vrt seanja - proplanak za razvejavanje pepela *vegetacija je karakteristina za groblja, a vodi se rauna o veliini zbog objekata senka + zelena boja razliitih nijansi mir *Postojea groblja* - Okolinu poboljavamo formiranjem zelenog pojasa od grupe drvea i iblja sa trasom rekreacionih staza. Tu se smetaju i mesta za odmor pored ulaza. - Zahvati poboljanja: 1. zaputena grobna mesta - visoko zelenilo ralaniti na manje vizuelne celine vie grobova uklonjeno - odmor sa klupama 2. sporedne staze - zatravit 3. jedinstveno ureenje - leje perena, rua 4. jedinstvena obeleja *Vrtovi seanja* - Kramacija - etiki, higijenski i ekonomski; u urne i i razvejavanjem; pod kamen u cvetnoj leji ili travnjaku kolumarijum - neukusno (prozori, veni)

Razvejavanje na proplanku na zavetrenom mestu. Proplanak oivien etinarima, zatravnjen. Pokrivai tla ili cvetne leje. Obredni kamen i centralni simboli u vidu lui, a u jednom delu se postavlja ploa sa imenima *Obredni prostor* Prostorije: hladnjae, kapele Nadovezano na okolinu - zeleni pojas Potovanje kompozicionih i saobraajnih uslova Parkinzi i staze od vrstog materijala *umska groblja* Nekad uz spomenike; danas samo memorijalne ploe. Vaze, izrazito cvetno iblje ili cvee -grobovi pojedinani ili skupine -staze su travni puteljci sa neto kamena; samo glavne su od vrstog materijala -neravnine savladane terasama i krapama sa prirodnim stepenitem -orijentacija oznaka groba brojem sekcije na glavnom planu groblja -optimalni uslovi retka meana uma sa podzemnom vodom max ispod 2m od nivo zemlje -lociraju se uglavnom na breuljkastom terenu brdskih podruja TEHNIKA PEJZANOG PROJEKTOVANJA 43. Faze procesa projektovanja Proces projektovanja se moe odvijati na vie naina: * U hodu sa izvoenjem radova - samo onda kad investitor nije na vreme naruio projekat ili su neophodne ispravke prvobitnog projekta *Deo po deo projekta - usled nedostatka novca *Celovito - usled potpisivanja ugovora za izradu kompletnog projekta -Redosled koraka - Sadraj: 1. Formiranje projektnog zadatka - pronalaenje projektantskog posla - upozavanje sa osn. info. o projektu - formulisanje projektnog zadatka - plan rada na projektu 2. Istraivanja i analize - prostorni inventar - kompletiranje osnovne podloge - snimanje i analiza postojeeg stanja 3. Konceptualizacija reenja - formiranje programa

- razrada osnovnih ideja - vodilja - idealna teorijska funkc.ema - funkcionalna ema konkretnog prostora - koncepcija reenja 4. Kompoziciono oblikovanje (finalizacija reenja) - razarda kompozicije - kompozicioni plan - oblikovanje detalja - prezentacija reenja 5. Izrada tehnike dokumentacije - razrada idejnog reenja u izvoake crtee - projektovanje elemenata pratee infrastrukture - opremanje glavnog projekta Redosled koraka zavisi od niza okolnosti; od vrste objekta projektovanja; od konkretne situacije; od projektanta Raspored poslova nije linearan, jer je esto vraanje na prethodni korak Ponekad se faze preskoe ili odrade rutinski, to je sluaj kod iskusnih projektanata. 44. Uslovi za izradu projekta (ta prethodi poetku projektovanja) +Pripremni poslovi: *Pronalaenje projektantskog posla* - informisanost o zbivanjima u strunom krugu - praenje oglasa u novinama - saradnja sa izvoakim firmama - oglaavanje u medijima ...pronai investitora i ponuditi mu usluge. - uee na konkursima (afirmacija) Ponekad je potrebno ponuditi i idejno reenje da bi se dobio posao za izradu kompletnog projekta *Prokupljanje osnovnih informacija o potencijalnom projektu (objektu)* - prikupe se pre ugovaranja i poetka projekta (lokacija, vrsta posla, zahtev investitora...) - razgovor sa investitorom - obilazak terena sa investitorom (tip objekta, veliina prostora, stanje...) - trai se geodetska podloga (postojea ili nova) u odgovarajuoj razmeri. Mali prostor moe i samostalno da se meri - upoznati urbanistike planove. Uslovi za ureenje lokacije, infrastruktura... Projekti koji odstupaju od planova nisu odobreni

*Odreivanje cilja projekta* *Formulisanje projektnog zadatka* - formira se strategija projekta - projektant definie cilj projekta - slika mogueg stanja je u glavi projektanta - u razgovoru sa klijentom, osnovne smernice projektant stavlja na papir - detaljni dogovor projektanta i klijenta - konani tekst potpisuje investitor; to je projektni zadatak na osnovu kog radi projektant + moe i... - da investitor definie cilj i napie projektni zadatak - konkursni materijal. - istovremeno sa formulisanjem projektnog zadatka - dogovor o ceni projekta. Dostavljamo pismenu ponudu sa vrstom i obimom usluga i cenom usluga. = 5-12% predraunske vrednosti za izvoenje objekta 5% za velike i jednostavne prostore 10-12% za manje objekte Procena unapred: ako investitor trai, za idejno reenje bez predrauna na osnovu: - veliine i vrste projekta - procene obima posla i utroenog vremena - potrebe angaovanja drugih strunjaka - materijalnih trokova - broja dnebnica za rad na terenu - iskustva ......zatim se pristupa *Potpisivanju ponude i ugovora (pismeno) - projektant i investitor* +Plan rada na projektu - posebno bitno za velike projekte - odredi se radni tim - podela posla u radnom timu - angaovanje strunjaka (glavni projektant - voa tima) - vremenski plan (poetak rada; trajanje pojedinih faza; pretpost.zavretak posla) - plan nabavke potrebnog materijala i dr. trokova 45. Istraivanje i analiza lokacije *Prostorni invetar* Kompletiranje bazne podloge - osnove Geodetska podloga ne sadri sve bitne elemente Vlasniki list je esto jedini (1:500) Prilagodimo podlogu odgovarajujoj razmeri: mali objekti 1:50; 1:100

srednji objekti 1:200; 1:250 veliki objekti 1:500; 1:1000 Proverimo tanost podloge obilaskom terena. Ucrtavamo neto to nedostaje. *Analiza stanja* Utvrivanje onih karakteristika prostora koje mogu da utiu na reenje ili ukau na pravac reavanja. 1. Analizira se sama lokacija 2. Analizira se: neposredna okloina; potrebe korisnika; odnos korisnika prema prostoru 3. Terenski rad projektanta (geodetska podloga, olovka, belenica, blok za skice, metar, padomer, fotoaparat...) uz sve ovo i literatura (podasi o lokaciji) 4. Teren obii vie puta: u razliite dane i razliito doba dana *Projekat ili rekonstrukcija velikog i znaajnog prostora: - studije pre projektovanja - kapacitet (optereenost) prostora - ankete meu stanovnicima - bioekoloke osnove (precizna podloga postojeeg stanja, tekstualna objanjenja i tabele) CILJ analize je registrovanje i analiza svih vanih elemenata koji mogu opredeliti reenje. Potrebno je utvrditi *karakter prostora, *probleme i *potencijale ANALIZA zahteva misaono rasuivanje i predvianje i sastoji se od: konstatacija: taka sa koje je otvoren pogled na crkvu; gl.ulica je buna; severna kosina 20-30% nagiba, obrasla ibljem. [analiza: potencijal: vizura ka crkvi se ne sme zatvoriti; pogled iskoristiti mestom za sedenje; problem: sadnja zelenila ka ulici; potenc/probl: za sankalite zimi; staza za sankanje da je bez iblja...] Sve beleiti direktno na radnom crteu *Elelmenti za analizu 1. Prostorni kontekst (poloaj lokacije i okoline): - namena okolnog zemljita - karakter susedstva - prisustvo zagaenja - buka i farovi sa ulice - arhitektonski stil okolnih objekata - pravna ogranienja za gradnju - pristup lokaciji - materijali i teksture - blizina institucija

- blizina i veze sa zelenilom - razvijenost vegetacije 2. Topografija (reljef): - nadmorska visina (min i max) - energija (izraenost) reljefa - izraeni elementi oblinjeg reljefa - zone razliitih kategorija nagiba - izrazite strmine i erozija - depresije u terenu 3. Hidroloke odlike (terena i drenaa): - povrinske vode (potoci, bare...) - sezonske promene (plavljenje) - nivo podzemnih voda i sezonske promene - vlana, zabarena mesta - linije vododelnica i pravci povrinskih oticanja - postojea drenaa (prirodna ili vetaka) - potencijal retenzije 4. Zemljite: - tip zemljita - kiselost ili baznost plodnost - plodnost - dubina - oseditost 5. Vegetacija: - locirati postojee biljke na planu - vrste - visina - prenik krune - prenik 1.3m (u visini grudi) - visina debla istog od grana - bolesti i tetoine - karakteristike habitusa - preporuka (ukloniti ili zadrati) - miljenje klijenata - ogranienje za razvoj stabla - za vee P-na pod vegetacijom (odrediti granice razliitih biljnih formacija gustinu kronji, zrelost i visinu) 6. Klima i mikroklima: - opte karakteristike klime (iz literature) - najosunaniji delovi terena - zone u pretenoj senci

- postojanje mrazita - najei pravci vetrova - mesta najizloenija vetru 7. Postojee zgrade: - spratnost (visina objekata) - arhitektonski stil - materijali fasada - poloaji vrata i prozora u prizemlju - podrumski prozori (sa visinom) - vizure iz zgrade na okolinu (zaklon ili ne) 8. Mali graevinsko-arhitektonski elementi: - tip objekta (esma, zid...) - materijali - stanje - dimenzije 9. Povrine pod zastorima: - dimenzije staza i platoa - materijali - prisustvo ivinjaka - stanje 10. Elementi instalacija: - odrediti trase podzemnih vodova (gas, struja, vodovod...) - trase i visine nadzemnih vodova - ucrtati bandere, kandelabre, uline svetiljke - poloaj razvodnih ormaria za struju - poloaj osvetljenja na zgradama - ahte, hidrotehniki ureaji, sistemi za navodnjavanje 11. Korienje pojedinih delova prostora: - vrsta korienja (rekreacija, pasivan odmor, parkiranje) - problemi odravanja (divlje deponije i dr.) - narueni delovi pejzaa - razliito korienje u razliito vreme 12. Komunikacije: - poloaj prilaznih puteva - parkinzi - glavni i sporedni prilazi - biciklistiki prilazi (postojei ili potencijalni) - peako kretanje u prostoru - potencijal nove veze sa okolinom

13. Vizure: - take sa najboljim pogledom na interesantne detalje - mesta sa pogledom na rune detalje u okolini - vizure iz kua, sa terasa - vizure iz okoline na odreeni prostor 14. Prostorne celine i oseaji (opaanja): - utvrditi postojanje prostornih celina - ta su granice celina? - utisci o prostoru (svetli - tamni; javno - intimno) - buka (gde se uje?) - mirisi (prijatni ili neprijatni) 15. Korisnici: - ponaanja postojeih - anketiranje potencijalnih - prostorno lociranje grupa - vreme boravka pojedinih grupa - aktivnosti u prostoru - kuni ljubimci - nain odravanja prostora - budet namenjen buduem odravanju 46. Izrada tehnike dokumentacije - sadraj, oprema, uslovi Kompoziciono reenje - zadovoljava izrada tehnike dokumentacije To je tehnika dorade reenja i priprema projekta u oblik koji je pogodan za izvoenje radova. Reavaju se tehnika i konstrukciona pitanja. *Razrada idejnog reenja u tehnike crtee* - pogodni za izvoenje radova Zbog razliitih grupa radova i razliitih izvoakih firmi; postoji vie crtea sa svojim sadrajem i slue za razliite radove. Nivelacioni plan: *Situacija graevinskih elemenata; izohipse; kote; padovi; visinske razlike; drenani elementi +izvoenje zemljanih radova; izrada povrinske drenae Situacioni plan: *Situacija parternih graevinskih elemenata; vrsta materijala; dimenzije staza i platoa; iskotirana rastojanja izmeu elemenata; graevinske i regulacione linije +Geodetska obeleavanja; radovi na izgradnji graevinskih elemenata Plan zelenila: *Situacioni poloaj biljaka; iskotirana rastojanja; vrste i koliina sadnog

materijala; +Izvoenje radova na ozelenjavanju; Preseci: *Popreni i poduni profili puteva i staza; prikazi useka i nasipa; karpe; kote stepenica +Zemljani radovi; izrada potpornih zidova i stepenica Detalji: *Uveliani detalji; konstruktivni detalji; detalji arhit. elemenata; detalji mobilijara +Poploavanje; izgradnja graevinskih elemenata; ugradnja mobilijara *Projektovanje elemenata pratee infrastrukture* Osvetljenje, vodovod; hidrantska mrea, kanalizacija, kolske saobraajnice. Kompletiraju projekat. Strunjaci - ing elektro, hidrogra., niskogradnje + Idejno reenje pejzanog projekta - Podprojekti - segmenti projekta sa sadrajem elemenata infrastrukture Neophodan stalni kontakt ing-a sa pejzanim projektom, da bi se reenje instalacija uskladilo sa ostalim elementima prostota. (npr. *raspored hidranata na P-ni: -potrebe pojeinih vrsta za vodom; * osvetljenja: noni efekti u kompoziciji). Posebno vaan je sklad: podzemnih ili nadzemnih instalacija sa predvienim rasporedom sadnje drvea. *Opremanje* (tehnike dokumentacije) Okvir delovanja projektovanja je regulisan odreenim pravilima i zakonima o planiranju prostora i o gradnji objekata. Projekat treba da je usklaen sa planovima; uraen po pravilima sa odreenim sadrajem. *Uslovi za izradu tehmike dokumentacije glavnog projekta* +Glavni projekat - je jedini koji je za izvoenje objekata, obavezan u svim sluajevima. Ostali projekti se izrauju po potrebi ili po zahtevu investitora. U PA slui za izvoenje radova i pribavljanje graevinske dozvole. Glavni projekat treba da je sadrajan i detaljan toliko da se na osnovu njega mogu izvesti svi radovi. Tehnika dokumentacija Za glavni projekat podrazumeva i odreene odgovornosti koja proizilazi iz strunosti firmi i lica koji je izrauju. *Zakonski propis mora da ispuni: - reenja u projektu moraju da budu usklaena sa regulacionim planom - projektna dokumentacija treba da je izraena u firmi koja je registrovana za poslove projektovanja (ispunjava uslove predviene zakonom o izgradnji objekata) - ima strunjake sa ovlaenjem za projektovanje - projekat potpisuje odgovorni projektant (sa volaenjem za projektovanje) - projekat podlee tehnikoj kontroli od strane druge firme (registrovane za

tehniku kontrolu) *Odgovorni projektant - ovlaen ako: - ima visoku kolsku spremu odgovarajue struke - ima dve godine radnog iskustva - ima poloen struni ispit 47. Kategorije projekata (nivo obrade i sadraji) Kod nas Zakon o izgradnji objekata 1995 Postoji 5 kategorija objekata. Generalni - Retko se radi - Za znaajne objekte. - Da bi se dolo do osnovne koncepije koja e biti detaljno razraena na nivou glavnog projekta. - Izrada studija i analiza (uklapanje objekta u prostor, uticaj na ivotnu sredinu, zatita prirode i kulturnih dobara...) - Obavezan za vane objekte za koje graevinsku dozvolu daje nadleno republiko ministarstvo. - Opravdava izgardnju. Idejni Slinog je karaktera kao i generalni ali: - Sadri preciznije podatke o mikrolokaciji objekta i njegovu detaljniju koncepciju kao i priblinu procenu trokova izgradnje. - Retko se radi, samo za specifine objekte: spomen parkove, velike turistike centre, oko kulturnih dobara, u zonama zatite prirode ili kao idejno reenje u traenju najboljih varijanti (konkurs). Glavni - Za potrebe izgradnje (na osnovu njega se radi u PA) - Za pribavljanje graevinske dozvole - U skladu sa aktom o ureenju prostora koji proizilazi iz regulacionog plana - Sadri tehniku dokumentaciju (pravni dokumenti, grafiki i tekstualni prilozi) Izvoaki - Razrauje detalje koji nisu obuhvaeni glavnim (nedovoljno detalja) - Radi se prilikom izvoenja radova na sloenim graevinskim objektima i rade inenjeri - izvoai radova. U PA se ne radi, dovoljan je glavni. Projekat izvedenog objekta Pri (opravdanom) odstupanju od glavnog u toku radova sadri: - izvedeno stanje (za odravanje i korienje)

U PA glavni je najznaajniji; na osnovu njega se izvode radovi, ali pre je idejno reenje (nije zakonski regulisano): varijante za ureenje i prezentacija investitoru; tehnika dokumentacija glavnog projekta. Sadraj glavnog projekta Minimum odreuje pravilnik ministarstva. Kompletno se kopira (odreen broj primeraka); slae i korii (A4); tako da sadri 3 celine: I Opti deo (potvrda pravne valjanosti) II Tekstualni deo (reenje, materijal, radovi i cene) III Grafiki deo (vizuelni prikaz, tehn. i izvoaki detalji) *I Opti deo Potvrde, izjave i pratei dokumenti o podacima za: investitora; projekt.firme; firme tehn.kontrole; usklaenost projekta sa urbanistikim planom. 1. investitor i saglasnost 2. pravo korienja zemljita 3. skald sa urbanistikim planom (nadleni organi) 4. sklad sa zakonom o zatiti projekta (ovlaeni organi) 5. registracija projektantske firme 6. i 7. reenje firme o odgovornom projektantu i o vriocu unutranje kontrole 8. i 9. potvrda o ispunjenju uslova za odgovornog projektanta i za vrioca kontrole 10. registracija firme tehn. kontrole 11. izjava projektanta o skladu projekta sa: odgovarajuim propisima i urbanistikim planom 12. izjava izvrioca kontrole o izvrenoj unutranjoj kontroli 13. potvrda o izvrenoj kontroli *II Tekstualni deo Tekstualni opis: *objanjavaju reenje i nain izvoenja objekta; *prikazuju proraun materijala i trokove za izgradnju. *Sadraj: 1. Projektni zadatak 2. Tehniki opis reenja 3. Razliita istraivanja i analize 4. Predmer radova i predraun trokova 5. Opti opis radova 1. Projektni zadatak - dokument u kome su definisani okviri u kojima e projektant stvarati reenje. Zadatak pie investitor - naruilac prijekta. elje se usklauju sa urbanistikim planom. Investitor i glavni projektant zajedniki sastavljaju tekst projektnog zadatka, pa ga na kraju predstavnik investitora potpie. Projektni zadatak regulie odnose izmeu investitora i projektanta. Tekst projektnog zadatka sadri:

-opis lokacije i granice prostora -na osnovu ega se radi projekat -koji su urbanistiki uslovi i budua namena -potrebni sadraji koji se osmisle projektom -tehn.zahtevi koje treba ispotovati -elje investitora oko kompozicionog reenja -zahtevi komunikacijskih i arhitektonskih objekata i izbor materijala -zahtevi u pogledu reenja zelenila -zahtevi u vezi reenja opreme -okvirni sadraj priloga 2. Tehniki opis reenja - pie projektant, detaljnijeopisuje ponueno reenje. Sadri osvrt na postojee stanje, daje sveobuhvatan i detaljan opis predvienog stanja. Opis: sadraja, lokacija, regulacija, kompozicija, nivelacija... 3. Predprojektne (Razliita istraivanja i) analize - odreena istraivanja za rekonstrukciju (bioekoloka osnova - analiza postojeeg stanja) - uslovi sredine + snimak postojeeg zelenila; cilj - predlog sanacije i uklapanje u novoprojektovano reenje. Prilae se tabela - manual - popis stabala sa karakteristikama. [redni broj; vrsta; visina; prenik kronje; prsni prenik; visina stabla istog od grana; opis zdravstvenog stanja stabla; ocena vitalnosti i dekorativnosti]. Grafiki prikaz - snimak postojeeg stanja sa predlogom sanacije. [*analiza kapaciteta; *anketa o korisnicima; *vizuelne studije; *istorijske analize] 4. Predmer radova i predraun trokova - za dobijanje vrsta i koliina materijala za realizaciju projekta spisak i opis radova cena kotanja svakog rada posebno ukupna cena realizacije celog projekta. Tekst sadri 4 glavne celine: 1). Predmer materijala - obraunske tabele sa vrstama i koliinom materijala - 6 tabela: T1 - kalkulacija zemljanih masa T2 - predmer (obraun) zidova; T3 - predmer stepenica T4 - predmer zastora (izraenih povrina) T5 - predmer zelenila T6 - specifikacija sadnog materijala 2). Opis radova - kao samostalno poglavlje ili u okviru specifikacije radova zajedno sa predraunom trokova 3). Specifikacija radova i predraun trokova - svi radovi su svrstani u 8 grupa: I-pripremni radovi II-zemljani radovi III-izgradnja podloga, ivinjaka, rigola i zastora IV-radovi na izgradnji gra.-arh. elemenata V-ugradnja mobilijara

VI-sadnja sadnica VII-formiranje travnjaka VIII-odravanje zelenila u garantnom roku U okviru jedne grupe je vei broj operacija - pozicija. U okviru svake pozicije se navode koliine utroenog materijala, sa ugradnjom; jedinana cena kotanja, cena realizacije cele pozicije. 4). Rekapitulacija trokova - na kraju predmera i predrauna ponove se sumarne vrenosti kotanja svih radova po osnovnim grupama. Daje se ukupna cena za realizaciju celog objekta, a esto se daje i cena po jedinici povrine. *III Grafiki deo 1. Izvod iz regulacionog plana - kontrolie usklaenost projekta sa planom 2. Geodetska podloga - osnova za rad; skida odgovornost sa projektanta za odstupanje kota ili povrina u odnosu na stvarno stanje koje bi se moglo desiti prilikom izvoenja radova. 3. Snimak postojeeg stanja - sa planom sanacije; zelenilo za uklanjanje; projekat potpune ili delimine rekonstrukcije 4. Kompozicioni plan - prezentacioni list idejnog reenja; nije neophodno da bude u glavnom projektu; prikazuje sve lemente prostora (iz vazduha) 5. Nivelacioni plan - daje detaljan prikaz svih elemenata nivelacije, odnosno elemenata na nivou povrine terena -elementi situacije (staze, objekti, platoi) -elementi nivelacije (izohipse, kote, krape, padovi, stepenice) -elementi drenae (rigole, slivnici, kanali) 6. Situacioni plan - staze i platoi, poploavanje, graevinski elemeti partera, mobilijar i poloaji. Oznake i povrine, regulacioni elementi. Za izvoenje radova na poploavanju, izgradnji graevinskih elemenata i postavljanju opreme. esto se spaja sa nivelacionim planom. 7. Plan zelenila - izvoaki plan sadnje, prikazuje biljni materijal sa precizno ucrtanim mestima sadnje. Slui kao priprema za itvoenje ozelenjavanja na terenu. Ucrtavaju se rastojanja izmeu stabala, do graevinskih elemenata, broj komada i sl. Za lociranje zelenila se koristi metod mree kvadrata. Ovaj list moe da izostane direktno na ompozicionom planu. 8. Plan instalacija - Sinhron plan - to je plan trasa instalacija usklaen sa drugim elementima prostora. Tu su: mrea hidranata, vodovod, kanalizacija, elektrine instalacije, kablovska, toplovod, dalekovod, gasovod, PTT 9. Preseci - Izgledi terena - prikaz promena u terenu zemljani radovi elemenata koji se ne vide u osnovi 10. Detalji - radi jasnog prikaza konstrukcije i strukture nekog dela prostora ili graevinskih elemenata. postoji 3 vrste detalja: -uveliani detalji planova -konstruktivni detalji -detalji mobilijara 48. Kompozicija - pojam i definicija

Kompozicija oznaava spajanje, sjedinjavanje, sastav, raspored, kombinacije; a takoe i formiranje umetnikog dela. U PA - oznaava raspored prostornih formi u odreenoj kombinaciji i formiranje harmoninog jedinstva organizovanog prostora. Prostorna kompozicija -odreuje princip ralanjivanja elemenata -obezbeuje jedinstvo elemenata -odreuje glavne i periferne centre -stvara smisaone veze i perspektive U PA - predstavlja uspostavljen odnos glavnih i drugostepenih komponenti, prirodnih i stvorenih, tako da ine skladnu celinu. - Prostorna pejzana kompozicija se formira od reljefnih oblika terena, vegetacije, arhitekture, skulpturnih i drugih elemenata sloenih u jednu celinu prema umetnikoj zamisli. - Kompozicija u ravni je arhitektonsko pejzano reenje komplexa, sastavljeno od raznih oblika, taaka i linija koji, formiraju staze, platoe, vodene, travne i cvetne P-ne. U ravni zemlje, pokrivai tla i nisko iblje, svojim varijacijama u visini i vrsti, ne odreuju fiziki vertikalnu ravan, ve je oznae i organizuju prostor tako da otkrivaju vizure. Ove dve kompozicije se dopunjuju. *Stvaralaki proces* - odlikuje ga razlika od prirodnog pejzaa, a objekte PA prisustvo ideje. - umetnika ideja - zamisao - klima i mikroklima - reljef - ekoloka sredina - biljni materijal - prostorno-vremenska dinamika ivotnih procesa Briga - *o umetniki vrednim delovima prirodnog predela; *uklapanje idejnog reenja; *o dvostadijumskom procesu razvia biljnog materijala: *rast 20-40god i *zrelost 200-300god; *posle ide rekonstrukcija (povoljno na 8-10 godina) Kompozicija koristi umetnika sredstva koja odgovaraju ideji i karakteru dela. Zavrni oblik - dela pejzane umetnosti je period po zavretku stadijuma rasta zelenila, jer samo zrelost biljnog materijala daje sklad ideje. PA operie sa ivim elementima - volumenima, oblicima, kompozicijom, bojom, dinamikom u vremenu i prostoru. Pejzani arhitekta treba da ima istanan ukus i da odredi granicu ukusa. Izraajnost - Stvoriti opt. marrute kretanja da ne bi dolo do dosade i nesagledivosti; - uskladiti broj i razmeru komponenata; - psiholoki karakter posetilaca. 49. Stilovi u pejzanoj kompoziciji u svetu i kod nas

Stil - oznaava jedinstvo, osnovna idejno-umetnika karakteristika kompozicione strukture jednog umetnikog dela. Stilske karakteristike kompozicije su odreene stilskom epohom razvoja drutva i kulturom. I Geometrijski; II Pejzani; III Meoviti I Geometrijski (pravilan) stil Geometrizacija u kompoziciji. Sistem kvadrata, pravougaonika, krrugova, elipsi...povezanih strogim pravim linijama. Pojava - Stari Egipat i Grka; Kasnije - renesansa i barok Italije (14.-19.v.), jak uticaj 2.polovina17.v. i 1.polovina 18.v. Francuska - Le Notr; Rusija - Gornji i Donji park Petrovog dvorca. *Karakteristike: -geometrizovana planska i prostorna izgradnja -sistem osa -pravilni oblici staza -stroge konture vodenih P-na i travnjaka -vetaki oblik krune -simetrian raspored skulptura U strogoj geometriji postavljena je podela na otvorene i zatvorene prostore. Prvo - mrea poprenih i podunih linija; kasnije - na presecima krugovi i kvadrati; barok - utvrena glavna osa simetrije. U Francuskoj jo sloenije - Le Notr. *Topijarstvo, zeleni zidovi, skulpture, sveanost, monumentalnost, veza arhitekture i slobodnog prostora. Savremeni klasini asimetrija II Pejzani (slobodan, prirodan) stil 2.polovina 18. veka = podraavanje prirode *Sutina: maksimalno korienje postojeih i potencijalnih prirodnih karakteristika teritorije i maskiranje runih delova. - ivopisna plastika reljefa i olika vodenih P-na; livade, masivi, grupe... asimetrian raspored. *Podela prostora - harmonian odnos veliina otvorenog prostora i gustih masiva - Soliteri - izrazita dominanta; biljni elementi, a ne arhitektonski - Slobodna kompozicija sa akcentom na planiranje drvea i bunja, a ne staza. - Autohtone vrste - emocionalna privlanost; alohtone - samo odgovarajue. Prvo - Engleska; pa - Rusija. Ponikao u epohi prosveenosti koja se karakterie konkretnim promenama. III Meovit (kombinovani stil) Geometrijski su rekonstrukcijom jako izmenjeni pojava meovitih stilskih

reenja i kombinacija 2 stila u jednoj kompoziciji (geometrijskih i slobodnih linija i oblika) - centralni (glavni) deo - geometrijski; boni (sporedni) deo - pejzani Poinje - Engleska 2.polovina 19.v.; irenje - Francuska; svuda - 1.polovina 20.veka. *Glavne staze presecaju park poduno - pravolinijski i ine glavnu osu simetrije. Prihvataju glavnu masu posetilaca i odvode je u unutranjost parka. Od ove staze se granaju sekundarne staze prirodnih oblika. *Vegetacija - je komponovana kao kod pejzanih i formira okvir centralnom delu. Primena - na velikim P-nama sa razliitim sadrajima i funkcijama. ------------------------------------------------------------------------------------------Nezavisno od izbora stila, kompoziciona reenja treba da odgovaraju duhu vremena, lokalnim uslovima vremena, lokalnim uslovima predela, funkcionalnim i estetskim zahtevima. *Funkcionalnost; *Ekonominost; *Estetika. Izbor stila je uslovljen odreenim funkcionalnim ciljevima i za to povoljnim prirodnim uslovima. On treba da ponikne prirodno iz postojeih prirodnih uslova, potreba, vrsta odmora i ekonomske situacije. U svakoj prirodno-klimatskoj zoni zemlje, treba teiti jaem izraavanju svojstvenosti, karakteru i sutini lokalnog predela. Jedinstvo nauke i umetnosti - treba da bude osnova za stvaranje parka naeg doba. 50. Kolorit biljnog materijala u parkovsoj kompoziciji (kao bitan element pri izboru vrsta i komponovanju biljnog materijala) Boja - je rezultat fiziolokog dejstva svetlosnih zraka na mrenjau oka. Ona prati oveka svuda: boja biljaka, neba, Zemljine P-ne, objekata... Opaanje svetlosti i boje bitno utie na funkcije, psihu i druga ula oveka. Boja zavisi od strukture biljaka, boje i strukture P-ne i karaktera osvetljenja; i u skladu sa teorijom kolorita - od boje susednog objekta ili fona. Zimzelene, cvetne, travne vrste 5-9 varijacija. *Boja - Oblik - se zajedno posmatra isticanje dubine i irine prostora. Prednji plan - zasadi toplih boja; Zadnji plan - pasivne hladne boje. Koloritni efekti zasada zavise od uzajamnih odnosa formi i boje biljaka i fona. Izdvajaju i naglaavaju vizuelno karakteristike biljnih oblika. *Estetsko i psiholoko - dejstvo boje objanjava se zakonitostima promene boje u prirodi. Ljubiasta - mir; Crvena - uzbuenje, stimulans; Zelena - fizika ravnotea; uta veselost; Plava - umirujua *Kompozicija - parkovskog pejzaa - u skladu sa zakonom boja. -osvetljenost -refleksija susednih boja

-suprotstavljanje boja -poloaj u prostoru -velika P-na razliitih boja -forma i textura bojene P-ne *Dinamina harmonijska kompozicija: crvena-zelena; narandasta-plava; utaljubiasta *Harmonina koloritna kompozicija. Ravnoteom koloritnog reenja to zavisi od: -izabranih boja -intenziteta boja -kombinacija boja -odnos boja prema fonu [crvena-zelena+uta=izraajnost; uta+zelena=optimizam; zelena+plava=umirujue] 51. Nivelacioni plan (zato se radi, ta obuhvata i elementi nivelacionog reenja) Cilj - nivelacionog projekta je izrada nivelacionog plana Nivelacioni plan - je deo projekta tj. grafiki prilog tehnike dokumentacije Sadraj - reenje nivelisanja i drenae slui: -za izvoenje zemljanih radova -za nivelisanje P-na pod zastorima -za postavljanje drenanih elemenata Nivelacija kao deo procesa projektovanja Poinje jo u fazi istraivanja i analize lokacije. Obuhvata rad u nekoliko faza: I - Analiza terena II - Prostorno-funkcionalni koncept reenja III - Izrada generalne eme drenae terena IV - Izrada nivelacionog reenja V - Finalizacija nivelacionog plana I - Analiza terena -odrediti najvie kote terena -odrediti najnie kote terena -registrovati postojee vodotoke i drenane elemente -uoiti mesta retenzije i sl. -utvrditi linije glavnog pada (nagib) -odrediti linije vododelnica na planu -odrediti linije prirodnog oticanja vode -merenjem % pada odreenog mesta najveeg nagiba klasifikovati delove terena po nagibu (do 1%) (1-5%) (5-10%) (10-15%) (15-25%) (>25%) II - Prostorno-funkcionalni koncept reenja Odrediti kako postojei reljef utie na mogue namene prostora. Treba zadovoljiti 2 bitna elementa:

1. definisati prostore gde se ne vri nivelisanje (oko drvea i ve postojeih delova drenae) 2. definisati namene P-na zavisno od reljefa /zaravni se registruju, kao i P-ne pod karakteristinim padovima i razmotri se pristup saobraajnica/. (do 1%) slaba drenaa - za retenzije, vetake bare, movare (1-5%) za zgrade, parkinge, sportske P-ne, sportske terene - dobra je drenaa i nisu potrebni veliki zemljani radovi (5-10%) formirana komunikacija bez problema (10-15%) nepogodno za graevinske elemente, prihvatljivo za zelene P-ne; peake komunikacije sa rampama ili stepenicama (15-25%) samo za zelenilo - 25%max za koenje travnjaka mainama (>25%) poumljavanje, rekreacija (sankanje) III - Izrada generalne eme drenae terena Skicira se ema drenae kroz dva koraka 1. odrediti zone retenzije u koje se usmerava povrinska voda 2. locirati linije povrinskog oticanja vode IV - Izrada nivelacionog reenja Grubo se odrede osnovne nivelete (visinski nivoi), pa se odrede veze izmeu njih, a onda sledi preciznije nivelisanje u zavrnoj fazi. Ova faza ima 10 koraka: 1. poetne fiksne kote se registruju na koje se oslanja nivelaciono reenje. To su take okolnih izgraenih puteva, ulaza u zgrade, platoi. To su one kote koje se ne smeju menjati. 2. nivoi (okvirne grube kote) primarnih novoprojektovanih prostora (rade se prema srednjoj koti terena da bi usek =nasip) 3. odrede se trase i padovi glavnih kolskih i peakih komunikacija koji povezuju nivoe glavnih P-na 4. odrede se kote sekundarnih P-na koje se vezuju za nivoe saobraajnica 5. precizno se odredi nagib - povrinski, na zaravnjenim prostorima (odrede se kote na uglovima) 6. crtaju se preliminarne karpe useka i nasipa i njihove izohipse 7. definiu se mesta gde e povrinska voda oticati u slivnike 8. ucrtati linije za najpogodnije kretanje vode i odrediti tip elemenata za povrinsku drenau 9. preliminarni obraun kubature zemljanih masa - odnos masa useka i nasipa 10. izohipsama se daje eljeni oblik V - Finalizacija nivelacionog plana Prethodne faze se ponavljaju dok se ne doe do finalnog reenja. Finalizacija = definitivni izgled nivelacionog plana. 1. precizno izraunavanje i upisivanje karakteristinih kota 2. izraunavanje i ucrtavanje padova 3. crte konanog oblika izohipsi 4. crte potrebnih preseka - profila

5. precizno izraunata kubatura zemljinih masa Nivelacioni plan -rezultat je nivelacije projektovanja. To je deo projekta - list glavnog projekta. Sadri grafiku prezentaciju svih elemenata potrbnih za izvoenje zemljanih nivelacija i drenanih radova. - elementi situacije gabariti objekata sa prizemljem konture izgraenih P-na poloaji graevinskih elemenata granice kompleksa obuhvaene projektom - nivelacioni elementi kote karakteristinih taaka padovi izohipse stepenice karpe useka i nasipa - drenani elementi kanali i rigole sa oznaenim padom slivnici kine kanalizacije propusti brane - popreni profili za izraunavanje kubature zemljanih masa du puteva 52. Modelovanje reljefa - geoplastika Podrazumeva takva nivelaciona reenja kojima se na vetaki nain formiraju sasvim novi oblici reljefa. Formiraju se oblici slini prirodnim i to iz estetskih razloga i simbolike. Ponekad se formiraju radi zaklanjana nepovoljnog pogleda ili kao zatita od buke, praine, vetra. Projektant ima veliku slobodu. Nivelaciono reenje se moe raditi na planu, ali je lake u profilu. - skicirati formu budue zemljane figure - nacrtati na planu zaniljeni oblik tj. granice na kojima se podie brdo - uradi se profil na tipinom delu budueg uzvienja. pomae da se vidi bona forma eljenog terena. (ako eljeno brdo treba da slui deijoj igri, treba da ima stepenast pad sa nie strane. Preporueni pad u ovom sluaju /za sankanje/ je 60% (1:1.66) sa donje strane j 40% (1:2.5) sa gornje strane - za penjanje) - nacrtanom profilu, iz bonih (krajnjih) taaka konstruie se profil zamiljenog uzvienja koristei zadate nagibe. - oblik dobijen u profilu se vrati u crte i nacrtaju se nove izohipse. Za crtanje novih izohipsi kao polazne take se koriste sve karakteristine take iz profila, gde se vidi presek linije novog reljefa i visinskih ravni. Kada se te take prenesu u osnovu na liniji profila A-A na planu, iz njih se povlae izohipse. Oblik novih izohipsi treba da je priblino paralelan zamiljenom horizontalnom obliku brda. Gustina izohipsi odgovara nagibu. Nove izohipse koje se pojavljuju samo na nioj strani, nee zatvarati krug, ve se

crtaju do preseka sa svojom istoimenom starom izohipsom Prelazi se ublaavaju crtanjem blago zaobljenih izohipsi. 53. Oblici vodenih povrina i elementi sa vodom i njihovo oblikovanje Vodeni resursi prostora opredeljuju njegovu kompoziciju. Oni su kompozicioni centri i vorita. Objekti manjih razmera - bazeni, fontane, vodopadi. Izvori postaju centri unutranjih kompozicija parka i njihovi akcenti. Po postanku i znaenju, vodene P-ne i elementi sa vodom dele se u dve grupe: I Prirodne - mora, jezere, reke, potoci, vodopadi... II Vetake - vetaka jezera, male akumulacije, bazeni, kanali, fontane, kaskade, vetaki vodopadi, esme... I Prirodne vodene P-ne - voda je privlaila oveka, pa su procesi urbanizacije usmereni na rene doline. To su bila jedina mesta na kojima je bilo uslova za ivot. Parkovi i druge zelene P-ne sz locirane na obalama vodenih P-na. Obalnom zonom se lociraju osnovne etne staze i vidikovci. More - u planiranju grada uestvuje kao vaan faktor, na obali - vee parkovske P-ne, staze, platoi, vidikovci iroke vizure ka morskoj obali (dovode do same obale) -Strma ili sasvim vertikalna obala vidikovci -Ravna obala iroke staze koje se zavre molovima (npr. finski zaliv - park Petrov dvorca u St. Petersburgu sa velikim morskim kanalom koji dolazi do velike palate tj. do uvene vodene P-ne - kaskade ispred dvorca). Reke - element urbanog pejzaa; inilac u ivotu grada; organizacija radnih zona, saobraaja i komunalne opreme. Ugroava grad - razgrauje njegovu strukturu, degradira kvalitet njegovog ivota. *Vano je ureenje renih obala. -vodotok- prirodni faktor. Ekoloka osnova sistema zelenila utie na karakter i raspored pojedinih elemenata i odreuje kompoziciono reenje. (npr. *ralanjuje teritoriju grada; *centralna osa razvoja grada) vg/ns na obalama plovnih reka stvaraju vodno-zelene sisteme koji du glavne ose vodotoka objedinjuju vei broj zelenih P-na i otveraju mogunost za formiranje veih arhitektonskih prostornih ansambala. Vodotok u gradu treba da bude centralna osa (kima) budueg razvoja zelenila. On treba da prati vodene tokove i da bude povezan sa ostalim zelenim P-ma grada i rubne zone grada. Ovako se obezbeuje prirodna ventilacija grada, drvoredi, pristup rekama, iskorienost za rekreaciju, odmor, ali i za zatitu voda i vodotoka. * Uticaj na saobraajnu mreu * Saobraajnice i mostovi * Nedostatak je to ih oblikuju hidrotehniki strunjaci bez vienamenskog oblikovanja - sistem zelenih povrina, rekreacija.

Povezanost u kompoziciju - urbanizam - pejzano planiranje. *Projektovanje parkova* -Pravilno trasiranje staza -Postavljanje vidikovaca ka vodotokovima -Kombinovanje mirne i tekue vode -Odvajanje staza od vode pored grupa i kroz masive, pa ponovo izlaenje pored vode -Staze pored vidikovaca sa kojih se sagledava pejzana slika Izduena forma vodene P-ne - vizure su po podunoj osi. Izbegava se monotonija. Smena utisaka pospeuje interes za etnju. (npr. Kalemegdan - uspean na obali - strma padina. 75-130m vizure na Savu, Dunav, Zemun, Banat, Veliko ratno ostrvo. Prostorno reenje - orijentisano ka rekama. Kompozicioni centar - plato (Pobednik) Kompoziciono reen terasama i potpornim zidovima Ivice terasa su najatraktivnije za sagledavanje pejzaa). Kej - aleja du obala vodotoka - uslovi za odmor i etnju. Omoguiti uslove za sagledavanje vodotoka, Tendencija - iskljuiti saobraaj da se vrednost vodotoka i vode priblii stanovnitvu. Ovo spreavaju ekonomski razlozi. Namena - rekreativna i urbana funkcija (Sava, Dunav, Zemun). Pirot - Niava - dobro ureen kej. Sa obe strane dvostruki drvored lipa, etalite sa klupama za odmor. Kej tangira sam centar grada i vezuje sa skverom i peakom gradskom zonom. Razlike u ozelenjavanju obala i kejova u gradu proistiu iz namene samih P-na. U sluaju motornog saobraaja obale se ozelenjavaju slino kao autoputevi, ali sa vizurama ka vodi, a padine se ozelene najniim biljkama. U sluaju etalita kombinuje se parterno, linijsko i grupno ozelenjavanje.s Izbor vrsta: Podnoenje vode - vrbe, jove, topole, taksodijumi. Male reke i vodotoci - Organski elementi urbanog prostora koji nizom uticaja deluju na okruenje. Potok - je prirodni tok vode koji tee koritom sa manje-vie odreenim obalama. Od reke se razlikuje veliinom. b<5m. *Znaaj* - ekoloki - arterija za dovod vazdunih masa iz okoline grada. Pozitivan efekata je izraen samo u sluaju adekvatnog ozelenjavanja obala - urbanistiki - osnova za razvoj itavog urbanog sadraja. Dolina ima uravnoteen reljef, to pogoduje saobraajnoj infrastrukturi. To su mesta okupljanja, ie odakle polazi itav razvoj grada. - sportsko-rekreativni - u okviru obalne zone aktivna (bicikli, etnje, trim staze) i

pasivna rekreacija (pecanje, sunanje, razgledanje). - bioloki - razvoj biljnoga svet - povoljan. Raznolikost stanita; postojanje stabilnih biocenoza. - oblikovno-pejzani - dekorativni element. Krivudavost - smenjivanje pejzanih slika. Za sve ovo je neophodna: *renaturalizacija itave hidroloke mree grada -pejzani dizajn -bioinenjerske mere Maksimalno iskoristiti sve prirodne karakteristike: -brz tok, penuanje -slapovi -kamen za prelazak na drugu obala (pliak) -osovina kompozicije parka Vetaki potok - vodi se rauna o karakteru sredine, reljefu i postojeim vrstama. To je linijski kompozicioni element, pa su tu i kanali - sportski elementi kanui. Reke i potoci sa tekuim stanjem vode se ukljuuju u strukturu parka. Projektovanje se sastoji samo u trasiranju staza koje prolaze kroz najinteresantnije delove. U izdvajanju vidikovaca koji se orijentiu na vodopadima. Jezero - prirodno ili vetako akumulaciono - odmor i rekreacija. Vee - sportovi, ribolov. Manje - ivopisne kompozicije - vegetacije. Uruavanje obala se spreava minimalnom promenom oblika. *Vetaki formirane vodene P-ne* Potrebno zbog brojnih vizuelnih i drugih funkcija. U zavisnosti koje funkcije treba da ispuni u slobodnom prostoru i koji tip elemenata e najbolje ostvariti tu funkciju. Fontane - najee na slobodnim gradskim prostorima (skverovi, trgovi, parkovi). -Veliki kompozicioni znaaja -Odnos prema kolnim objektima -Poloaj u slobodnom prostoru -U centralnoj perspektivi -Poloaj za lociranje *Potrebni su uslovi za jasno sagledavanje svih strana i izdaleka *Osunanost *Mirna i intimna atmosfera *Unikatne, simbol identiteta sa delom grada *Kreativno - igra svetlosti i refleksija

*Opremanje fontana - pumpe, malznice, prskalice (elektronsko-vremenske). - pumpa - utroak vode; recirkulacioni tip. Pumpni agregat je u bazenu fontane ili ahtu, a za vee fontane - kompenzacioni rezervoar. - izbor pumpe - dovoljno jaka sa definisanim pritiskom da bi se postigao eljeni efekat (element) rasprivanja. Razliitih su dimenzija i kapaciteta. Koliko l/h pumpa moe da izbaci? Vii mlaz - pumpa mora da pokree maju zapreminu. Odnos protoka po satu ne sme biti vei od zapremine bazena. *Pravilo - pumpa moe da recirkulie minimalno pola zapremine vode bazena za sat vremena. Pumpe koriste naizmeninu struju od 220V ili jednosmernu od 24V, uz korienje transformatora. Mora postojati bezbednosni ureaj koji se iskljui u sluaju kvara. Elektrini kabal i konektori moraju biti propisno izolovani kako bi se spreio strujni udar. Osnova fontane je najbolje mesto za pumpu. Smanji se duina cevi za protok vode kako bi snaga pumpe bila vea. Filtracija vode, ako se vri, najbolje je da usisna i izvodna cev budu na suprotnoj strani. Potapajua pumpa se ne postavlja na dno bazena, ve se izdie tako da usisna reetka bude minimalno 5cm iznad dna bazena. Tako pumpa nee povui talog sa dna bazena. Filteri za vodu mogu biti prikaeni direktno na ulaz vode u pumpu. Oni dre vodu u istom i sveem stanju. Odravaju se ienjem u odreenom intervalu. Posebni filteri imaju ulogu u stvaranju razliitog spektra boja zavisno kako se postave, a u kome sa lampicom odreujemo i boju koju elimo da dominira. Svetlosni efekti su od znaaja. Kombinacija irokog spektra biljaka i vodenih aranmana sa izabranom rasvetom - nou. Podvodni snopovi svetla su atrkacija uz lokvanje i lotose. Oprema za osvtljenje se postavlja iza stena i rastinja koji se nalaze u blizini ili se zakopava u zemlju. Bazeni - lociraju se u gradu na trgovima, skverovima, ispred javnih objekata i dr. Ravne slobodne P-na; nie kote; razliitih oblika i dimenzija; razliitih namena; dekorativnog karaktera, + skulpture Jezera - Ravna statina voda; oblikovano je prirodnim, slobodnim oblicima. Razliite funkcije. Oseaj mira i spokoja. Vea za odmor i rekreaciju. Uspostavlja vezu izmeu razliitih okruenja. Vizuelni je kontrast ostalim elementima. Vodopadi i Kaskade - stavaraju kod jako izraenog reljefa i velikih vodenih izvora. Lociranje se odreuje prema tejnikim mogunostima. Postoji 3 osnovna tipa vode koja pada: I Slobodan pad; II Ometen pad; III Pad u nagibu. I Slobodan pad - direktno sa jedne visine na drugu bez prekida i prepreka. Efekat

vodopada se sastoji u visokom, irem i monijempadu vodenog toka. Takav utisak se stvara pri visini vodopada veoj od 1.5-2m. Karakter ovog pada zavisi od zapremine, brzine, visine pada i oblika ugla preko kog voda pada. Kombinacijom ovih promenjivih se stvaraju razliite pojave i zvuci. Ivica preko koje voda pada stvara efekte: *otra ivica - koncentrie vodu na odreenim takama i stvara talase *gruba ivica u kombinciji sa veom zapreminom vode stvara efekat penuanja Povrina na koju voda pada takoe utie na izgled i zvuk padajue vode. *kad voda pada na tvrdu povrinu stvara se efekat otrog prskanja vode *ako pada u vodu zvuk je dublji i puniji, a prskanje manje - Svetlost - vodeni zid. Voda se pumpa do vrha zida odakle pada prekrivajui prednji deo zida II Ometen pad - voda udara u razliite prepreke ili ravni dok pada izmeu dve visine, stvaraju se razliiti oblici i zvuci, a sa kontrolom zapremine, visine vodopada i P-ne na koju pada voda i interscenski efekti. Kaskade se formiraju sa malim padovima vodenih tokova sa stenovitim koritom. Koriste se i padovi terena. Vodena stepenita - sistem kaskada gde voda ravnomerno pada sa podesta na podest. III Pad u nagibu - Padanje vode du i niz strmo nagnute P-ne. Slino je tekuoj vodi, ali se dogaa na strmijem nagibu. Manje zapremine - vizuelni rezultat je P-na koja samo svetluca na suncu. Jai protok - jasne are na vodi koja se kree. Strmiji pad tei da bude mirniji nego slobodnopadajua ili ometena voda. Sve vrste vodopada obezbeuju razliite scenske efekte i skulpturalne kompozicije. Pri formiranju vodopada odreena koliina vode se gubi iz korita, ako ono nije dobro napravljeno. Jezerca prosene veliine moraju imati dovoljno vode da bi se ona obruila sa visine od 60-100cm. 5-6 slapova - optimalno na duini nakoliko metara. Svaki vodopad h>1m vee jezero ili jaa pumpa. Materijal za vodopade i jezerca: -nepropustljiv - gubici minimalni -beton ili PVC folija -prirodni neklesani kamen -pokrivanje ivica -vet raspored biljaka Vetaki potok - Ponaanje i karakteristike zavise od: -zapremine vode; -nagiba dna; -veliina korita; -svojstva dna i oboda. Turbulentni efekat se stvara: -promenom irine korita; -strmim padom dna; -strukturom materijala dna i obodnih strana grublje od stena i krupnijeg kamena. (uzburkanost, penuavost, zvuk, mostii i kameni prelazi) 54. Oblici vodenih povrina kroz istorijsku retrospekciju

Uloga vode kroz istoriju je neprocenjiva. - Centralni sadraj - distanca fon za sagledavanje parka Egipat i Mesopotamija Najranije. Koristili Nil, Tigar i Eufrat za navodnjavanje i za vrtne kompozicije Proizvodnja hrane, gajenje lotosa, ribe i papirusa. Vrtovi dvorova i hramova dekorativni. Egipatski vrt vrednuju sve kulture. Persija i Srednji Istok Razlivanje vode u plitke bazene sve do vrha, prelivala se preko ivica. Reflektuje sve oko sebe. plodnost zemlje navodnjavanjem iz Eufrata i Tigra. Srednja Evropa Manastiri. Zatvorene bate - pravolinijski podeljene na kvadrate. Centralna taka - vodeni objekat u religiozne svrhe, za pie, za kupanje ili kao pojilo. Mavarski vrt Prelivanje vode iz bazena u bazen i ubori kroz otvorene mermerne kanale. Mali vodoskoci - rasprskuje se voda u tankim mlazevima. Fontane sa jaim mlazevima su centar kompozicije. Italija Uticaj istoka i Grke, kasnije i Rima. Zahvatana iz planinskih potoka i reica, kanalima dovoena do gradova i vila; usmerena u rezervoare po okolini; voena cevima pod pritiskom. Razliiti oblici: kaskade, vodoskoci, vodopadi, kanali. *Hadrijanova vila - Tivoli 118-138.p.n.e. Canopus je vodena P-na za vonju amcem, sa kolonadama i statuama. *Vila D Este - Tivoli Hidraulika - vodene orgulje... vazduh teran kroz cevi orgulja - zvuk (cvrkzt ptica, melodije i topovska kolonada). Ovde je fontana Del Ovato; - Sto fontana - koritaste profilacije, na razmacima su vodoskoci u tankim mlazevima. *Vila Lante - Boboli *Vitervo - Firenca centralna osa; kaskadno kroz korito; do bazena simetrino Francuska Smirenije, prostranije, iroke vodene P-ne. Puno odsjaja - simetrini bazeni i kanali u sklopu pravilnog geometrijskog stila. Potinjeno principima kompozicije sa arhitektonskim oblicima. *Versaj - vodoskoci u pravilnim ili asimetrinim nizovima - penuavo i kristalno glatko (1400 fontana) *Petrov dvorac - finski zaliv - reljef obalne terase - sistem fontana. Raznovrsnost

nivo gornjih i donjih terasa. Statua Samsona - strujnica h>20m - centar. Kanal formira kompozicija 22 fontane. Japan Suprotno francuskom shvatanju. Svaki bazen je kopija prirodnog jezera. Potoi je sa tajnim izvorom. Period Zen-budizma - cenjena pokretnost vode. Kina Vodene bate - simbol su tiine i perfekcije - predstava neba i zemlje (refleksija bazena je mesto gde se nebo i zemlja sastaju). Breuljci, stene i voda. 3. vek - osnova za orijentalne bate sa ostrvima, jezerima i mostovima. Zvuk vode i njena energija. Danas Pumpe - recirkulacija vode. Podloga za umetniko izraavanje. *Vizuelne karakteristike vode*: refleksija, vodeno ogledalo, treperenje - ubor Fizika svojstva vode su ta koja utiu na svrhu i metod korienja u PA. Kretanje je deli na: 1. statina, mirna, nepokretna - jezera, ribnjaci, bazeni, kanali. Oputajue na ljudske emocije. 2. dinamina, pokretna, promenljiva - potoci, reke, fontane, vodopadi. Daje snagu celom prostoru. Uzbudljiva i dramatina. 3. zvuk - emituje pri pokretu ili kada udari u fiksni objekat ili P-nu. Umiruje ili uzbuuje. Kapanje, curenje, uborenje, klokotanje, huk, prskanje. 4. odraz, refleksija - odraava okolni pejza - ogledalo 55. Oblikovanje vodenih povrina vegetacijom Izazov - Studiozan rad - Specifinost vrsta Kompozicija vodenih nasada - principi: 1. Stavaranje gustih obalnih masiva 2. Stvaranje kulisa 3. Stvaranje poljana - Masivi - ograniavaju i zatvaraju predeo, skrivaju karakter reljefa, poveavaju obalu. Njihova linija prati obalnu liniju. - Kulise - sukcesivnost i pravac vizura, iluzija dubine i veliine prostora. Za velike vodene P-ne. - Poljane - otvorene vodene P-ne sa ravnim obalama, odraavaju svetlost i daju utisak irokog i svetlog vodenog prostora. Mogu biti iroke i uske, da presecaju obalni masiv. iste, pokrivene obalnom vegetacijom, cveem, soliterima, grupama, usamljenim masivima. ivopisnija kombinacija - barske i vodene biljke; Carex sp., Iris sibirica,

Nymphaea alba, Lotus sp., Iris pseudoacorus Zalivi i zatoni - dubine 45-60cm - vodeno bilje (za lokvanje dubina 1.5-1.8m) Visoka vegetacija - autohtone vrste drvea, iblja i viegodinjeg cvea - za povremeno plavljenje. *Vegetacija u i oko vetakih vodenih povrina* Vodeni vrt - letnja atrakcija u bati sa pojavom cvetova i zanimljivih listova. Samo neke cvetaju rano u prolee, a ostale sredinom leta. Grupiu se u one koje cvetaju u isto vreme: Eriophorum angustifolium + Myosotis scorpioides Pontedena cordata + Butomus umbellatus Proleni aspekt: Menyanthes triifoliata - movarni graak Caltha palustris - movarna kala Iris pseudocorus 'variegata' - svetlo zlatno-zelenog lista. Ivaica bazena ili jezerca - biljke koje e sakriti materijal od kojeg je jezerce napravljeno. Ako je mogue udruivanje biljaka u istom kontejneru - puzave perene (Lysimachia nummularia) u slobodnom rastu se orezuje. Ona stvara tepih izmeu biljaka u movarnom vrtu. Izbor vrsta uslovljava nain odravanja. Najjednostavnije: Carex pendula, Iris laevigata, Iris versivolor, Pontederia cordata, Botomus umbellatus. Poznavanjem prirode vrsta i njihovih karakteristika, obezbediti im uslov pribline prirodnom stanitu. Sa rizomima - pojedinana sadnja ili u kontejnerima Ribe - dekorativno uz malo panje. Profil elemenata sa vodom. Od dubine zavisi izbor biljnih vrsta: 1. lokvanji i dr. akvatine na 90cm 2. submerzne (oksigeneratori) 45-90cm 3. flotantne - problem je to se plitka voda zegreva tokom leta a neke vrste to ne podnose (Azolla caroliniana). 56. Kompozicioni principi pri postavljanhu skulpture u slobodnom prostoru Principi postavljanja - uklapanje u okolni prostor, ostavlja eljeni utisak i prenosi poruku posmatrau. Odnos skulpture preme oveku - posmatrau - harmonino - privlano - karakter i tematika skulpture namena prostora - stilska usaglaenost - veliina prostora i skulpture: *velika skulptura (prostrani travnjak, livada) i i sitna skulptura (mali intimni prostor) *anrovska skulptura (slobodan travnjak, voda - saglediva sa svih strana) i bista

(samo prednja strana i profil - stavlja se u prvi plan, a zelenilo u zadnji) Prirodni uslovi: *osunanost, *reljef (daje dominantnost skulpturi - pobednik), *doba dan, *atmosferske prilike. Memorijalni veliki spomenik - na uzvienom poloaju, ali zbog tunog karaktera na prirodnom, ne vetakom spomenik Neznanom junaku na Avali (prilazna rampa i terasa samo pojaavaju). - voda - uvelia perspektivni izgled skulpturalnog dela sa odrazom u vodenom ogledalu. Ostali uslovi: *Prilaz* - usmerava pogled prema samom delu i sugerie posetiocu da ga zapazi i uputi ka njemu. irina prilaza primerena znaaju dela. Galavna aleja prema monumentalnom spomeniku. Pored etnih staza dekorativne skulpture. Uz prilaznu stazu, u blizini skulpture, sadi se ukrasno cvetno iblje ili mali cvetnjak. Bitna je orijentacija prema glavnom prilazu - uvek ona strana spomenika sa najkarakteristinijom siluetom koja se lako pamti. Na glavnom gradskom trgu, karakt. strana se orijentie prema glavnoj saobraajnici.. (Spomenik Zahvalnosti srpskog naroda Francuskoj - dobro reen prilaz spomeniku; loe orijentisan - u osovini je glavne prilazne aleje na Kalemegdanu i dobro se sagledava pri ulazu u park. Ali ka ulazu je orijentisan svojom frontalnom stranom, a pozadina je zgrada geografskog instituta). *Odnos veliine i oblika* Vano za isticanje i pravi utisak. Kolijev princip - najmanja udaljenost posmatraa od spomenika da bi se dobro sagledao - sa ukuopnom visinom (+postolje) u odnosu je 1:3. (visina spomenika-H je u centru trga poluprenik trga = 3H ili prenik = 6H) *Odnos sa arhitektonskim objektima* Veliki objekti - velike skulpture. Drutveni zanaaj (Svaezna skuptina - BGD T.Rosandi-Igrali se konji vrani). *Vegetacija* Manje skulpture - vea raznovrsnost, upadljive boje i oblici, sitna kompozicija Krupne skulpture - manje vrsta (1-2), cvetajua (1) Monumentalne - monokulturni masivi, drvee i bunje; veliki cvetni masivi u jednoj boji *Fon* - pozadina skulpture Od njega zavisi da li e skulptura ostvariti svoju ulogu u jednom prostoru, ak i ako su svi drugi uslovi ostvareni. * kontrast - najjasnije sagledavanje ako nema travne osnove - fon - drvee i bunje - bronza - svetli fon (srebrnasto, uto-zelena, uta, bledozelena): Salix alba, Acer negundo, Thuja occidentalis, Eleagnus angustifolia - mermer (svetli granit) - tamni fon (tamnozeleno): Abies, Picea sp. - biste - svetli fon - travnjak

- monumentalna - travni fon - skulpture - trgovi i peake zone; formiranje otvorenih parternih kompozicija; jednostavna i jasna reenja bez arenila i obilja vrsta. - Vodena povrina i zidna platna - kao fon *Svetlost* Tonski odnos skulpture i pozadine - jasno sagledavanje skulpture 57. Odnos skulpture prema slobodnom prostoru i zelenilu Dobro ukomponovano jedno drugo istie. Najpovoljnija celina se stvara samo onda kada se ljudsko delo nadovezuje na evolutivni razvoj predela. Umetnik treba da pronikne u sutinu prirodne sredine organska sinteza dela i prirode. Sklad skulpture i okoline. I Geometrijski park - poloaj skulpture uslovljen je oblicima i rasporedom povrina II Pejzani park - slobodnije i fleksibilnije Vizuelni kavlitet - utisak zavisi od rastojanja sa kojeg se skulptura sagledava. Formiranje vegetacijskog okvira - dva glavna rastojanja: -u detalju - posmatra se sa rastojanja 2-3 visine (sa pijedestalom), glavni element je u kadru posmatraa. - kao sastavni deo pejzaa -osvetljenje na otvorenom i izgledne take; sagledne take - razmere skulpture se odreuju na samom mestu postavljanja. - Biljni okvir - monumentalna skulptura je karakterom vezana za arhitekturu. Velikih je dimenzija i glavni je element u kompoziciji. Sastoji se od manjih elemenata sa potpornim zidiima, stepenitem, platoima. Ima veliku P-nu i sveani karakter, simbolian. Reava se uopteno u jedinstvenoj liniji i formi. - okvir - liarski masivi; iste i meovite liarske i etinarske grupe; pojedinana stabla liara i etinara - veliinom, oblikom i formom. Velike kronje i visoka debla pribliavaju spomenik pejzau. bunje visoko ili srednje visoko; u velikim grupama cvee cvetnjaci u irokim masivima. Pejza - miran i svean izostaviti vrste sa upadljivim liem i cvetovima (Malus floribunda, Magnolia sp.). -U Prirodnom predelu - se spomenik postavlja na prirodno uzvienje ili visok postament, da bi se dobro sagledao na fonu travnjaka i neba. - Portretna skulptura ili bista - zaklonjen poloaj - samo lice i profil - anrovska - manja je od monumentalne; pogodna za prostore sa ogranienom vidljivou. Biljne vrste zavise od: *veliine prostora; *tretiranja plastinosti forme; *boje i vrste materijala; *osvetljenja; *sadraja i temetike samog dela. -dekorativna plastika- malih dimenzija, u blizini staza i platoa, mostova - dopuniti fonom vegetacije. -biljni elementi- stalne promene smenama godinjih doba, vremenskim prilikama, reimom svetlosti stalno drugaije.

58. Elementi infrastrukture (na zelenim povrinama) - sinhron plan *Vodovi instalacija ispod ulica* Problem je lociranje velikog broja gradskih instalacija. Taj broj se stalno poveava. Jo u fazi izrade projekata potrebno je njihovo tano definisanje i usaglaavanje sa drvoredima. Sve se to predstavlja grafiki u jednom planu Sinhron plan - koji potpisuju projektanti svih instalacija, kao i projektant zelene Pne. Najei vodovi koji se lociraju du saobraajnica: - vodovod - glavni, lokalni i vodovodi za snabdevanje zgrada. - kanalizacija za atmosfersku i otpadnu vodu - kablovi za jaku struju, struju visokog napona i kablovi za tramvaje - vodovi za grejanje na daljinu (toplovod) -plinski vodovi - glavni, lokalni i plinski dalekovod - kablovska televizija... Lociraju se ispod trotoara ili u travnim trakama sa panjom na postojanje drvoreda. Nije poeljno sve vodove smestiti u jedan kolektor, ali se plan potuje i usaglasi. 59. Osvetljenje Nekad su to bile: ognjita i baklje, fenjeri i lampe Danas: savremene sijalice i reflektori. Poveana sigurnost i poveana estetska vrednost. Dizajn osvetljenja - razvoj tehnologije. Podela na: 1. prirodno 2. vetako - unutranje i spoljanje Spoljanje osvetljenje zavisi od: -lokacije svetlosnog tela -poloaja svetiljki -vizuelno-tehnikih karakteristika Loe upotrebljeno osvetljenje naruava izgled i oteava kretanje i orijentaciju u prostoru. Vrste svetiljki: *zidne - postavljaju se na potporne zidove, stubove i druge zidne P-ne. Osvetljavaju ulaze, kolonade, tunele i dr, koje treba naglasiti. Razliitih su oblika i varijanti. *za ulaze - su varijacija kandelabra i zidnih svetiljki. Ugrauju se pored ulaznih vrata na spoljnim zidovima. Malih su dimenzija razliitog oblika. Izbor opredeljuje stil objekta i ulaznih vrata kao i celokupni izgled okoline. *kandelabri - su namenjeni osvetljenju javnih P-na i privatnih okunica. Razliitog oblika, stila materijala, visina, sa razliitim brojem svetiljki. Izbor zavisi od stila okolnog prostora; a visina, broj i jaina sijalica zavisi od dimenzija

prostora. *niske svetiljke- za bate i druge otvorene prostore - irok izbor modela. Izraene su od otpornih materijala, a prilagoene razliitim projektnim zahtevima. *reflektori - su najei oblik osvetljenja. Malih su dimenzija pa se lako ugrauju, praktino su nevidljivi. Veoma su jaki 38-120W na min rastojanju 0.8m. Za javne zelene P-ne 250, 300, 400W. *podvodne - svetiljke su vrsta reflektora. Osvetljavaju vetake vodene P-ne, bazene, fontane, jezera, esme. Snage su 125-500W na dubini i do 20m. Izraene su od nerajueg elika i sigurnosnog stakla. Voda pH=7-8, da ne doe do korozije jer su tada odsutni oksidansi. *nagazbe - osvetljavaju parkinge, prolaze i primenjene zbog manjka prostora. Izdre pritisak vozila do 5000kg ako je brzina50km/h. Za njihovu ugradnju je neophodna drenaa povrinske vode i kuite koje odvaja svetiljku od zemljita. Kategorije svetlosnih postolja: Prema visini niske (2m-3m); poloaj - ispod nivoa oka - odravanje lako, podlone vandalizmu -izvor: fluoroscentna ivina para, Na pod pritiskom. srednje (3-5m); oko peakog prelaza - razliite eme -izvor: metalno-halidne, Na pod pritiskom. za parking i autoput (6-15m); ulice, parkinzi, rekreativne P-ne; izvor: ivina para, metalno-halidne, Na pod pritiskom. visoke (18-30m); parkinzi, autoputevi, rekreacioni objekti -izvor:ivina para, metalno-halidne, Na pod pritiskom. Estetski zahtevi osvetljenja Svetiljke sa stubovima su elementi danju uoljivi, estetski usklaeni sa prirodom. Posebno je vano kod objekata od istorijskog znaaja. Stilski mora da odgovara ostalim parkovskim elementima. -spomenici i ulazi u objekte - izbegavati upadljive stubove i svetiljke. Koristiti reflektore i specijalne svetiljke. -visina svetiljke - da je prilagoena visini drvea, u sluaju drvoreda sa obe su strane sredinom kolovoza. Izbegavati komplikovane oblike i arenilo. Efekti osvetljenja -odozdo- osvetljava biljke i druge pejzane elemente. Stvara bljetavu siluetu objekta zbog velikog kontrasta izmeu linije osvetljenosti i temne pozadine. -odozgo- najpogodnije za oko. Iznad kroji drvea je - stvara se kontrast izmeu gorne i donje mase lista - interesantno. -visoko- iznad P-ne zemlje (slino meseini). Svetlost se rasipa i ne stvara nikakvu senku. Predmeti su vidljivi, a kontrast minimalan. Pogodno za peake staze i mirna odmorita u bati. -direktno- senka i strukturno svetlo - propitanje svetla kroz objekat ili kronje. -usmereno- veliki broj tehnika; odozdo, odozgo i sl. - postie se otri kontrast osvetljenog predmeta i okolnh elemenata. -osvetljenje pozadine objekta- dobija se efekat siluete, sam objekat izgleda

kao svetlom oiviena masa. Koriste se reflektori sa usmerenim zaracima, a pozadina je to blia predmetu. Uz puno svetla se gubi efekat siluete objekta; a daleka pozadina - gubi se kontrast (svetlih i tamnih P-na). -reflektujue svetlo- se dobija usmeravanjem svetlosnog izvora ka reflektujuoj P-ni. Ona e zatim reemitovati svetlost u eljenom pravcu - indirektno osvetljenje. Osvetljenje zelenih P-na - Tehniki i estetski zadatak. -postavljanje svetiljki - broj, raspored, jaina zahtevaju izvesne tehnike proraune, sagledavanje odreenog zahteva prostora i kreativnost projektanta. Zelene P-ne osvetljavamo u zavisnosti od vie faktor. Odreivanje karaktera P-ne u smislu privatnosti (privatna ili javna) privatne zelene povrine - okunice, vrtovi - slabiji intenzitet osvetljenja i poseban tip svetiljki. Osvetljava se ulaz u kuu ili garau, manji plato ispred objekta. Veliina objekta - nii kandelabri sa manjim brojem sijalica. Poloaj zavisi od funkcije objekta i aktivnosti ukuana uvee. javne zelene povrine - ni jedan deo ne ostaje u potpunom mraku - opasno. Neki delovi ovetljeni jae, neki slabije. gradski park - najjae su osvetljene glavne staze i mesta intenzivnog okupljanja ljudi; a najslabije - skrivena mesta, romantini prostori. trgovi - najjae osvetljeni delovi grada. To su mesta susreta, promenada, aktivnog ivota. Uvee moraju biti dobro osvetljena. Trgovi obiluju raznim objektima na osnovu ega se opredeljuje osvetljenje. Tip svetiljki u odnosu na okolne objekte i raspored - sugerie pravac kretanja. Osvetljenje vodenih P-na Mnogo je vodenih P-na, esto su fokusne take prostora. Upotrebom svetla razliitog intenziteta i boje - dekorativne kompozicije. vee vodene P-ne - jezera, reke, mora - vodi se rauna o okolnom zelenilu i objektima. Istie se efekat ogledala - bogatije. manje vodene P-ne - fontane, kaskade - zavisi od skulpturalnog reenja ili igre mlazeva. Pomou podvodnog svetla ili reflektora, Ni jedan deo se ne sme posmatrati pojedinano, ve kao deo celine. Spoljno osvetljenje objekata Efekat vanosti pojedinih delova objekta. Usklaenost sa osvetljenjem okoline (staza i zelenih P-na) - ne remetiti harmoniju. Estetski motiv tj. slika objekta - bira se pravi objekat, detalji na njemu, tip svetiljki, poloaj i broj. Loe postavljeno osvetljenje = kontra efekat. Reprezentativni objekti u gadu - skuptina, crkva, hoteli, muzeji, pozorite (fasade i stubovi). Potrebno je uklopiti sve tipove osvetljenja na jednom mestu. Najbolje je raditi sa dva izvora svetlosti: I - daje akcenat na oblik i formu objekta uz kontrast P-na otrim senkama II - prua potpuno osvetljenje detalja. - Saobraajnice, parkinzi, peaki prelazi, podvonjaci, tuneli, mostovi - Elektro ing - saobraajni ing jaina osvetljenja, trase podzemnih i nadzemnih

vodova 60. Vodosnabdevanje Zadovoljavanje naselja, industrijskih preduzea i drugih objekata vodom za pie, za tehnoloke i protivpoarne potrebe. Vodovodni sistem - je komplex objekata, maina i aparata za prihvatanje vode iz prirodnih izvora, da je preiste i dostave potroaima. *Pri projektovnaju vodovodnog sistema neophodno je da se obezbede sledei zahtevi: -obezbediti dovoljnu koliinu vode za svaki punkt -infrastruktura vodosnabdevanja, kanalizacije i drugih inenjerskih sistema, projektuje se istovremeno i u saglasnosti. Vodovodni sistem se sastoji od: -vodozahvatni objekti -pumpne stanice (ako su neophodni) -vodozahvatni rezervoari (prate pumpne stanice) -stanice za preiavanje -objekti za regulaciju pritiska vode (rezervoari) -glavna i sekundarna vodovodna mrea Vodovodna mrea Osnovni element vodovodnog sistema. Dostavlja vodu od izvora do konzumenta. 50-70% ukupnih trokova za sistem. Sastoji se od: -primarna- glavni vodovi provode vodu u veoj koliini. Lociraju se u gusto naseljenim delovima grada i u viim podrujima -sekundarnaPrincip za projektovanje vodovodne mree - pri minimalnim gubicima mrea treba da ispuni svoju namenu - obetbeenje i dostava neophodnih koliina vode potroaima pri dovoljnom pritisku i minimalnoj proizvodnoj ceni. Dimenzionisanje vodovodne mree - radi se na osnovu koliine vode, protoka i brzine, da bi se obezbedio neophodan slobodan pritisak pri normalnom radu i u uslovima poara. Dimenzionisanje cevi zavisi od sledeih uslova: *da se voda ravnomerno troi du mree; *u periodu za koji se mrea dimenzionie da je konstantan intenzitet protoka. Za projekat vodovodne mree razrauju se idejni i glavni projekti sa potrebnim proraunima (hidrograevinski inenjeri). Vodosnabdevanje zelenih P-na Hidrantska - vodovodna mrea, podzemni sistem je komplex objekata sa namenom da obezbedi dovoljnu koliinu vode za pie, zalivanje... U parku i vrtu je vano za bazene i fontane, restorane, razliite sportske komplexe. Projekat sistem vodosnabdevanja; vodovodna mrea.

Odreuju se neophodne koliine vode i presek cevi. Hidrantska mrea se formira za sezonsko polivanje. Izvor (bunar, gradska mrea). Trasira se magistralni vod od koga se ravaju vodovi prema objektima za zalivanje. Voda u mrei je pod pritiskom. Hidranti su postavljeni na nju na odreenim mestima na kojima se prikopaju creva za polivanje. Svaki hidrant opsluuje R=30-40m. Glavni vod se postavlja ispod dubine zamrzavanja (0.8-1m). Ostale cevi se postavljaju do 0.3-0.5m; sa padom od 2-3% ka glavnom vodu da bi mrea mogla da se brzo isprazni u toku zimskog perioda kada se ne vri polivane (min R=30mm). Suva klima - zalivni sistemi po principu zatvorenih i otvoranih drenanih sistema. Vodosnabdevanje malih vrtnih objekata esma vodovodna mrea; ista izvorska voda Testiranje vode - provera kvaliteta; probe za higijensko-epidemioloki institut. aht za vodu iz vodovodne mree. Tu se mntiraju dovodni i odvodni ventili (hidrant). Voda se zatvara zimi i pri remontu. esme sa 1 ili 2 lule povezuju se cevima od ", a sa veim brojem lula " ili 1". Vodovodne cevi se montiraju na 0.8m ispod nivoa terena (ne mrzne - zatita). Odvodnjavanje esama (korita i valovi), vri se crnom elinom cevi od 1". Za esme na zidovima koriste se obino cevi od 2". Cevi se povezuju preko kamenih rigola na atmosfersku kanalizacionu mreu, odakle se vode do zajednikog kolektora. Obezbeenje vodom vetakih vodenih povrina Izvor vode -vodovodska mrea sa istom vodom -vodovodska mrea sa uslovno istom (industrijskom) vodom -kaptaa potoka -izvlaenje iz bunara -vodeni rezervoari -recirkulacija Vodovod sa vodom za pie - nedovoljno sigurno - samo za pie; za recirkulaciju Vodovod sa uslovno istom vodom - nemaju mehanike primese, bistre su ali ne za esme Kaptaa potoka - voda iz bliih vodenih tokova - kroz male brane ili kaptiranjem izvora. Obavezno pri nedostatku drugih mogunosti Podzemne vode - bunari - neopravdano projektovanje vodenih P-na sa velikom konzumacijom vode. Vodeni rezervoari - sakupljanje kinice koja se koristi 1-2x godinje, za pokretanje vodoskoka. Nije ba efikasno. Recirkulacija - viekratno korienje jedne iste vode. Voda u bazenu se isisava pumpom-kompresorom, a zatim se vraa u bazen pod velikim pritiskom. Koristi se u gl. kod fontana. Dovodne cevi - presek zavisi od veliine vodene P-ne:

-male P-ne - eline cevi 1-2" -vee P-ne - olovne ili plastine 8-10 (>10)cm Punjenje bazena - puta se jak mlaz, a onda se obezbeuje slab dotok, koliko za obnavljanje Plitka voda - dovodne cevi 10-15cm od gornjeg nivoa vode u bazenu, da se ne bi usisavala zaprljana voda pri pranjenju vodovodnih cevi. Zaustvljanje i regulacija dotoka vode se radi putem izgradnje specijalnog ahta, kao kod esme u blizini vodene P-ne. Prelivnik - za regulisanje nivoa vode u bazenu. Montiran je kao vertikalna cev na dnu vodene P-ne iji gornji deo izlazi do nivoa vode. Pokriven je metalnom kapom. Moe biti montiran na jednom od zidova bazena. Dovodna cev je veza izmeu prelivnika i kanalizacije. Sifon na dnu bazena za celovito odvodnjavanje bazena. Podni sifon se otvara pri ienju i pranju bazena (zapuavanje). Crna elina cev - veza sifona i kanalizacione mree. Njen presek zavisi od obima bazena i vremena za koje treba da se istoi voda. Ova veza kod malih bazena 5-6m kao kod prelivnika - 2". Kod veih bazena - vei presek cevi. 61. Odvodnjavanje i kanalizacija To je komplex objekata namenjenih da prime otpadne vode, da je transportuju do stanica za preiavanje, izvesno preiste i sprovedu do prijemnika. Otpadna voda je prirodna iskoriena za pie, domaistvo, industriju; pri emu je promenila fizika svojstva i hemijski sastav + sadri razliite zagaujue materije. Podela po poreklu i primesama: 1. Komunalne otpadne vode - nastaju u domainstvu (kuhinja, kupatilo, toalet...). Zagaene su najvie organskim materijama, pune saprofitnih i patogenih bakterija; sanitarno opasne. 2. Industrijske otpadne vode - mogu biti: - zagaene primesama organskog i mineralnog porekla - uslovno iste sa malo primesa Slue za rashlaivanje i poveane su t-re. Posle preiavanja i hlaenja mogu se ukljuiti u povratni sistem vodosnabdevanja fabrike ili se ispuste u recepijent. 3. Atmosferske vode - od kie i topljenja snega. iste su ali prolaskom kroz atmosferu one se zagauju prainom, gasovima, mikroorganizmima. Vode ostale od pranja ulica i vikova od polivanja zelenih P-na po sastavu su bliske atmosferskim. Odvode se u jedinstvenu kanalizacionu mreu. Manja naselja - jedna kanalizaciona mrea za odvoenje sve tri vrste voda. Sve to reavaju graevinski i hidrotehniki inenjeri. *Odvodnjavanje* Visok nivo podzemne vode - nepovoljno (1.5m podnoljivo - za drvenaste i bunaste vrste; 0.5m za trave i perene). Sportske i deije P-ne - suve; osnovne staze i putevi. -drenani sistem- odvodi viak vode da bi se izveli graevinski i agrotehniki

radovi. To je komplex objekata kojim se podzemne vode prikupljaju i odvode ili se sniava njihov nivo. -normalno odvodnjavanje- podrazumeva rastojanje od najvieg nivoa podzemne vode do P-ne terena. Pri izgradnji zelenih P-na ova norma je 1.5m. Nivo podzemne vode se utvruje prema biolokoj koja prethodi fazi projektovanja. -vrste drenanog sistema-otvoreni - za celu vlanu teritoriju mrea odvodnih i sabirnih kanala i magistralni kolektor koji se ukljuuje na prijemnik za ve objekte i park-ume. -zatvoreni - za gradske zelene P-ne isti odvodni elementi, drenani, sabirni i magistralni kanali ili kolektori. Kolektori se prikljuuju na otvoren prijemnik ili u kanalizacionu mreu. Na mrei se rade revizioni ahtovi. *Kanalizacija na zelenim povrinama* Prima atmosfersku i druge otpadne vode sa zelene P-ne i odvodi ih do stanice za preiavanje ili u prijemnik. Vano za parkove sa ugostiteljskim objektima i drugim zgradama. - Kini kanalizacioni sistem *atmosferska kanalizacija - po specijalnom projektu kompleksno i usaglaeno sa drenaom, vodovodom, vertikalnim planiranjem. *otpadne vode - sa P-ne aleja i staza prvo odlaze u rigole pa u ahtove za atmosfersku vodu, a onda kanalima u gradske kolektore i vetake vodene P-ne. Kanalizaciona mrea je projektuje du aleja, platoa i drugih objekata. Ona prima i podzemne vode iz drenae. -Koeficijent oticanja- se posebno paljivo odreuje. Za asfaltne zastore je 0.90, a za travne P-ne 0.1. Veliina koeficijenta oticanja zavisi od procentualnog odnosa pojedinih vrsta zastora (aleje, platoi, travne P-ne) u odnosu na ukupnu zelenu Pnu. -Kanalizaciona mrea- se radi od betonskih cevi Rmin=150mm. ahte za etmosfersku vodu se prave na 150-200m; a revizione na 200-300m. Kanalizacionu mreu projektuju inenjeri vodovoda i kanalizacije. Tamo gde nema kanalizacije, suvina voda od vodenih P-na i esama se odvodi u potoke ili zelene P-ne. *Vodovi instalacija ispod ulica* Problem je lociranje velikog broja gradskih instalacija. Taj broj se stalno poveava. Jo u fazi izrade projekata potrebno je njihovo tano definisanje i usaglaavanje sa drvoredima. Sve se to predstavlja grafiki u jednom planu Sinhron plan - koji potpisuju projektanti svih instalacija, kao i projektant zelene Pne. Najei vodovi koji se lociraju du saobraajnica: - vodovod - glavni, lokalni i vodovodi za snabdevanje zgrada. - kanalizacija za atmosfersku i otpadnu vodu - kablovi za jaku struju, struju visokog napona i kablovi za tramvaje - vodovi za grejanje na daljinu (toplovod)

-plinski vodovi - glavni, lokalni i plinski dalekovod - kablovska televizija... Lociraju se ispod trotoara ili u travnim trakama sa panjom na postojanje drvoreda. Nije poeljno sve vodove smestiti u jedan kolektor, ali se plan potuje i usaglasi. [] > < % ?