P. 1
Projektovanje u Pejzaznoj Arhitekturi Skripta

Projektovanje u Pejzaznoj Arhitekturi Skripta

|Views: 789|Likes:
Published by Jovica Sjeničić

More info:

Published by: Jovica Sjeničić on Jul 15, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/06/2014

pdf

text

original

Planiranje sistema zelenila 1. Faktori koji utiču na stvaranje sistema zelenih površina su prir,antropog,soc-ekon.

Danas se pod razv.gradova podrazum rekonstrukc postojeć urb.celina.Problem je urb.nasleđe koje se zadrž i uklapa u novoprojekt. rešenje.Optimalni uslovi stanovanja,odmora,sporta,društvenog I kulturnog života jedino su ostvarivi u novoplaniranim gradovima I naseljima.Dodir s prirodom obezbeđuje zdravije I udobnije stanovanje.Stanovanje-stan,kuća+okolni prostor.Radi odmor su isprepleteni I povezani. Životna sredina nije statična već dinamičan sistem u kome su svi odnosi I pojave povezani u jedinstven proces. Komponente živ.sred su neodvojiveintegrisane.Voda, vazduh,zemljište,sunce su skup baznih elemenata ekosistema.Međusobna zavisnost je osnov vrednovanja prostora u cilju određivanja njegovog karaktera i upotrebne vrednosti. Dejstvo na čoveka posredno i neposredno je višestruko kompleksno. Čovek kao deo kompleksnog sistema podnosi promene u sistemu.Tako ga treba zadovoljiti u istorijskom,ekološkom,funkcionalnom i estetskom smislu. Prirodni faktori su ekološka osnova sist.zelenila i bitno utiču na karakter i raspored zel.površ. i odr njegovo strukturno i kompoziciono rešenje. *geografski činioci - geog.položaj,elem reljefa, ekspozicija, nagib,plastika terena *geologija-sastav zemljišta,rudna nalazišta,nosivost tla *pedologija-karakter i sastav površ sloja *hidrografija-stanje podzemnih i nadzemnih voda *klima-T,padavine,vlažnost vazduha,oblačnost,magla,osunčanost,vetrovi *vegetacija-prirodne zajednice i vešt.podignute populacije,potencijalna vegetacija i tipovi staništa Antropogeni i socijalno-ekonomski faktori su u jednoj grupi jer su uslovljeni čovekovom delatnošću *kategorija,veličina i funkcionalni tip naselja *fizička struktura naselja *istorijski razvoj *stepen urbanizacije *stepen zagađenosti *postojeće zel.površine *društvene potrebe *životni standard društva *vlasništvo zemlje Socijalni odnosi i ritam njihovih promena opredeljuje karakteristike gradova Vladajući društv.-ekonomski odnosi opredeljuju ukupnu org.prostora i namenu zemljišta. otuđenost gradskog stanovništva

pokretljivost-novi odnosi i kontakti pešačke zone 2. Prirodni faktori, kao bitan uslov pri organizaciji sistema zelenila *geografski činioci - geog.položaj,elem reljefa, ekspozicija, nagib,plastika terena *geologija-sastav zemljišta,rudna nalazišta,nosivost tla *pedologija-karakter i sastav površ sloja *hidrografija-stanje podzemnih i nadzemnih voda *klima-T,padavine,vlažnost vazduha,oblačnost,magla,osunčanost,vetrovi *vegetacija-prirodne zajednice i vešt.podignute populacije,potencijalna vegetacija i tipovi staništa GEOGRAFSKI-geog.širina dovodi do stvaranja različitih mikroklimatskih uslova ali se isti razlikuju na istim geog.širinama zavisno od ostalih prirod.faktora(osunčanost,padavine) KONFIGURACIJA TERENA-reljef određuje fizički razvoj naselja .Njegovon analizom se ukazuje na izbor lokacija za stanove,zel.površ,vidikovce Pokrenut reljef ≠ nizija raznolikost funkcionalnih struktura grada. utiče na –položaj vodenih površina i tokova organizaciju vegetacije mikroklimu naselja Kao ekološki faktor i na tip staništa Istaknuti oblici terena jaruge,nasipi,klizišta,uvale-pod zelenilo stene,pećine,vrtače-posebno istaći KLIMA -zoniranje gradske teritorije -tip gradnje -izbor građ.materijala -optimalne sanitarno-higijenske uslove -karakter ozelenjavanja -izbor biljnih vrsta -način održavanja zelenila Razlikuje se u izgrađenim i neizgrađenim delovima.Poseban uticaj:reljef,voda,šuma... Tempeartura vazduha zavisi od *prirodnih uslova(nadm.visina,geog.širina,reljef,ekspozicija,sastav atmosf) *veštački stvorenih uslova(stepen izgrađenosti,način grupisanja zgrada,prisustvo zelenih površina) -apsorbovanje i refleksija

-konvektivno kretanje vazduha -vrste različite krupnoće listova -veličina zelenog masiva Insolacija Radijacioni režim i insolacija utiču na *orijentacija objekta *lokacija za naselje *principi ozelenjavanja *senka Vetar(vazdušna strujanja) Bitno za lociranje i planiranje naselja i pojedinih elemenata zelenila.Važno: pravac i jačina dominantnih vetrova+lokacija/položaj industrije Dejstvo vetra *pozitivno(provetravanje,rashlađivanje) *negativno(snaga) Vetrozaštitni pojasevi upravno na pravac dominantnog vetra Kretanje vazduha od zel.površ. ka izgrađenim površ. Pažnja u načinu raspoređ objekata koso ili upravno Padavine i vlažnost vazduha Važno za projekte gradske kanalizacije,odvodnjavanje,snabdevanje vodom,rekreaciju,poljoprivreda,promet na rekama,turizam,regulacija reka,održavanje zel.površina. -god.kol.padavin -raspor.pad. po mesec.(vegetacioni period)*tip staništa*izbor vrst žbnj i drvća -kol.i duž. snega -pojava i trajanj magle Vlaž zavisi od:*pokrivač.tla,blizine vod i šum*reljfa*nadm.vis*T*intenz.isparavnja Međsbni utic klim i zel.površ. Praviln raspoređ zel.pov. poboljšav mikroklim.uslove i to posebno ako su povez u jedinstven sistemod praviln izabranih vrsta.Bitna je veličina masiva,gustina zasada,vrsta drveća. Geologija-o nastanku geol.slojeva, o njihovoj stabilnosti i moguć.za gradnju ili podizanj.zel.pov’na. Nosivost zemlj.-visina izgradnje,mala nosivost-podizanj zelenila,sportski tereni,glinovita zemlj-klizišta. Pedologija-zemlj je kompon.život.sredine.Urbanizac,industrijalizac smanjuju zemljišni fond i to kako na P-ni tako i u funkcionalnosti.Izbor bilj. vrstazemlj.uslovi.Agrotehničk.mere-drenaža+humus,struktura ali to je opravdano samo za manje zel.površ.Nepovoljni za vegetac. su nasipi(heterog.sastava,siromaš hranljivim mat.) i zaslanj.zemljišta. Hidrografija-voda za snabdevanje grada za piće,za odmor i rekreac. Gradovi osnivani na obalama pa je na njima sva industr i saobrać a trebalo bi da su tu

P-na +Kasni feudlzm-vrtovi pri dvorovima i posedima bogataša.sist. i neizgrađ..strujanja ka gradu i bliži kontakt grada sa vodom.saobrać+gradsk. *klimat.stanovanje.faktori +Srednji vek: *fortifikacija(zidovi.v-veličina gradova.zgrada.Ovu zonu treba povezati sa centrom-da se grad otvori prema reci-vazduš.Veće vod.vek p.pri izgradnjibulevari.uzajamna veza grada i okoline. van njih netaknuta priroda *mali br.širenje grada na slobodne i rubne zone.velič. oblik i način života.saobraćaj. strateški .gradnja.pojas šuma koji je delom korišć. +Utopizam(tomas mor)-optimal.F-ional. i tip staništa i potencijalnu vegetac.//Moskv-sl. Vremenom vrtove guta stamb.vek *bogati geometrijski parkovi *pejzažni parkovi-Engleska +Mesopotamija 3.kao bulevari.i izgradnja gradova. Vegetacija-poboljšanje mikrokl (sastav i čistoća vazduha. *strukrno-funkcnlni model zelenila Zahtevaju istraž.U kompozic vrtova jedan je od najbogatijih prirod.odmor.Hipokrat (lekar): *negativ.uklapanje šume okolo +Renesansa: *urbanizam-detalj.ko parz-što je orijentisalo gradnju i uvođenje prirod.uticaj gradskog života na zdravlje ljudi +Rim .Ona određ.16-17v.st. Sistem zelenila kao elemenat funkcionalno-prostorne organizacije naselja *Funkc-prostorna orgnzcija.-odnos izgrađ.gradova i sist.n. površina 50:50.Vitruvi (arhit.sistemu(rad. +Grčka .Javniog karakt. +Indust. u gradu.locirana šetališta.degradirano 4.stamb.Bilj pokrivač je osetljiv na promenu vod i vazd režima.nasipi).uređ. *izbor mesta i prirod.v.870ha šume.18. Povezanost neprekidnost zelenila! Odnos sistema zelenila premaFunkc.centar) .*zbijena gradnja unutar zidina.i 4.Postojeća vegetacija se uvek čuva a u nju uklapa novoprojektov zelenilo.*Pariz-uništeno 15.e.elemenata.Treba je potencirati zbog prostornog i estetskog efekta.a oko centragrada uzoni 3milje ostaci tadašnjeg pošumljavnja-Hajdpark.//Pariz-17.uslovi.gradova i smešta ih u okvir zelenila.kanali.zel. a prvi put u grčkoj i rimu .estaetska izražajnost).predela u gradsku sredinu.. stanovn.://Lond-Elizbta ukida izgrad. Razvoj sistema zelenila kroz istorijsku retrospekciju *atrijumska i peristilska dvorišta Grčke i Rima *manastirski vrtovi i parkovi oko zamkova-sr.zona grada Stanovanje. 3.odnosa sistema zelenila i razl.zelenila tj.revoluc.površ su faktori poboljšanja mikroklim i zemljišta. Kapitlzm.): *planir. rad.redukcija buke.

P.gust.a koje su po principu ravnomernosti i neprekidnsti povezane međusobno ali i sa gradsk.Prema velič.*odmarališta-okolina sportskih objkta. Uticaj socijalno-ekonomskih faktora pri formiranju sistema zelenila Ovi FAKTORI spadaju u istu gr.kateg.objedinjuje razl.delove.zone otežavaju postavljanje sist.funkc.nslj.P.P naselja(bugari).zagađ.a preko prigradsk.makrostrukture.*društv.društv.za gradnju.*povezuje(ravnomerno i neprekidno)prostorno i organizaciono u jedinstveni sistem.Rekonstrukc-zaštićenost ovih zona +Postojeće zel.odmor.živ:sr(ekolšku.P.veza sa prirod.*otkrivanje mogućnosti za njihovo prostorno i fnkc.jer su uslovljeni čovek.rekultivacije.sr. svih kategroija sa odrđ. Pojam i razvoj sistema zelenila *sist.i estetsku).starih delova grada/podizanju novih.5.v.i kvaltt)*stvara i neguje u okviru kompleexnog zel. +Ugrož.:*indstrska.zel.*vlasništvo zemlje.koje se nalaze ne terit.društva.u odnosu na postojeće zahteve u novoj koncepciji.Prethodno se obavi vrednovanje i analizapojed.određ.živ.razvoj.funkcnlni.organizc. +Fizička stukt.zel.delatnost.naselja predstavlja komplex prostorno povezanih gradskih i prigrad.sa antrpg.spratnosttip sist.P.karakt.parametri i struktura.st%teritor(ind.kao osnova za budući sis.i prirodni ambijent.*Namena-*razdvaja grads.obj.*bude skladan sa prirod.živ.i saobrć)zel.*fizič.funkcionlne zone u jedinstv.pojasevi.P//Indstrija.*postojeće zel.naselja.lociranje zel.*admintrgovačka-ozeleniti centr.zel. +Funkcnilni tip naselja-prema prirod.parkšumama(rusi) *sist.Čine je arhit.pov.st. 6.//Način izgradnje.zel.fakt.+otuđenostpokretljivostpešačke zone. Razvoj sistema zelenila kroz istorijsku retrospekciju = 3. 7.komunal.*istor.*step.P-za rekonstrkc.strukt.kompozic.*mali(10-30hlj)//Jako.P:*stanje postoj.///gradski sis.naruš.*kultrprosvet.zel.naselja-izgrađeni grdski ambijent koncipiran kao živ.sve zel.*odgovara savremenim svetskim normama(količ.zel.*poljop.*jako veliki(180-200hilj).st.kateg. +Kategorije naselja-kvantit.predela.*sr(20-75).unutargradskih i vangradskih parkova i vrtova za dnevni i sedmič.delatnošću.prostora i namena zemljšta.sr-nastaju se.sr.//socijalni odnos i ritam njihovih promenakarakteristike gradova//vladajući društv-ekon.zel-predst. i velikivel.grada.celinu.sr.potrebe.pod uticajem čovekove sr.Sist.:*Optimalna sr-nova .*živtn.zel.zel.a u celini formirju zel.standrd.*administrativna+klimatska mesta i letovališta.P i mogućnost njihove rekonstr.normativi se povećavaju zavisno od štetnosti).zel-ostvaruje vezu naselja i okoline.faktrima.zel.*Ind-sanitarzašt.eko.Ptamo gde je nepovolj.zel=razl.*stvara optim.*veliki(75hilj-).i namenom.*stepen urbanzcje.tip aslj.povezivanje sa novim elem.i br. to su:*kategorija naselja.odnosi ukup.infra stu.skladišta.

*šetnja.sis.(40m-17-23dB).zvuke///*Efekat zaštite-zavisi od gust.atm.Racional.ind.i nauč-tehničk.atmnormativi sa korekc.prirod.prir.-povećanje br.turizam.razvoja-optimizacija uzajamnog delovanja društva i prirode.zemljišta za polj.*Rast zagađ.karakter. Ka rekreat.putovanja.buku od magistr-upiju 26%74%odbiju i razensu)sitnolisno(bliže izvoru) i spratnost(trava.Za bilj.i psihu premor.koncepc.Degradac. Buka-s razvojem motorizacije.P-vegetacija!.sis.sr gust(7-8.zelenila:1)lokacija izvora buke lokac.Pb.trajna degrad.*udalje.P-ski kopovi.spomenke.zona.otpadne i podzemne=zagađenje-posebno opasno jer su izvor pitke vode.sport.Gasovi motor.Povećana oboljenja.i dubine zasada.//Sprečavanjeorganizovano uklanj.nekval.*hem.1013dB).mat. +Dinamika društvenih potreba-Odmor je osnovna potreba u živ. *Svakodnevni odmor-radna sposobnostslobodno vreme~4h(ženama je iskidano i retko kad se može racio.najotr:SO2.zemljišta i šumsk.od stana.maje opasni pestic.P.resur.sr Zaštita-sprečavanje zagađ.plivanje.vremena:-proširiti gradske zel.P za odmor(plaže.razaranje građ.zaslanjivanje.2)oblik izvora(način rasprost)i karakt.park-šume) *Sedmični odmor-najvažnija zdravstveno-higijenska kategorija2slobodna dana krajem nedelje.emitovanja(konstrukc i vrste) Zagađenje voda-veće potreb. Šumska .fakt-pogubno.*pešačka dostupnost(prim.min.održavanju kvaliteta pirod.Oštećuju zemlj iskl.2.zagađenostisanitr-zašt.koefc.boje se razlažu.Oštećuje se tkanina.otpadaka.zagađ.drveće)*Buka-sis.3.otpada.i kvant.iskoristiti):*bliz.pri istovrem.neprijatelji.nerv.Čovekova delatnost-fizič.eroz.veći%CO2.a neprečišćene.smanjuje prodkut.sa drug.šiblje.pokrvač-veća potrošnja O2.*Komunal.nervoz. Zagađ.masiva.kval.pestic.zasada.satava i rasporeda biljka.kamp.između zel.Exploat.razdražlj. sve više vikend naselja.(200-500m-potpono apsrb.HF.rada i narušava zdravlje.koža.Povećava krvni prit.hobi.vode. oslobađ.zemlj-gube svoj prvobit.učešće u društvenom životu.čoveka i stalno se povećava kval.resur destrukcija//Hemija u polj.Proporcionalno širini pojasa:1.za vodomveće iskorišćenje-ispuštanje u vodotoke.brži puls i disanje. Autosaobraćaj olakšava to kretanje st.atm.*Korišćenjempogorš.*zel.ozon.zel~10-15min hoda/1h vožnje).Step.i intelektualna.-pojas zel.Prodor kroz zemlj.problem i protivrečan zadatak-iskorišć.herbcda.Cl.guma.P izolovana od buke.širina i struktura zel.oštećenje rastinja.voz. Lokacija ind.//Bitno:*atraktivnos rekre.*Slož.centrima van grada.i plodnost.vrednosti.klim. masovno kretanje st.pa taloženje.f&f) Aerozagađ-smanjen zel.i degrad.smrtnost.korišć.turizam.blokov.//Povećanje slob.resur(zemlje.iscrp.vode.pojasa.tamne fasade zgrada.ekološ.HgA.socijal.Korodir.kombin.min.tj.mesta stanovanja.//Rekultivac-ponovno uspost.poljop.*izvor zagađlokac.-okolne šume u park šume.Uztiče na centr.funkcionisanja ekološ.đubr.obj.satvrste u pojasu.koriste se biološkiprirod.ošteć.eleni zasadi kao zaštita:*dir-upijaju zvučne talase i *indir-ne proizvoditi štet.odražava se na:*porast atm.ribolov.

komplexa u neposrednoj okolini grada. a ima odraz na model sistema zelenila. materijalnom osnovom i karakterom prebivališta -Organizacija-vikend odmora se svodi na: -težnju za odmorom u prir. -nepravilna lokacija ind. Širina zaštitne zone 50-100m (7-8km Severin?). Izraženo u m2. gradski centar „Funkcionalni sistem“ RAD . tehnološko.faktor koji određuje interes i mogućnosti društva. -urbanističke mere-zelene zaštitne zone i pojasevi.. *socijalni aspekt-zbog rekreacije u prirodnoj sr.zona ili preduzeća budu uključene u sistem zelenila naselja. -uređenje istorijskih i dr. koje odgovaraju određenim normativnim zahtevima u zavisnosti od karaktera proizvodnje i stepena štetnosti.preduzeća i rastojanje između njih. -zone za rad treba da budu odvojene od zona stanovanja – zaštitnim zonama ili pojasevima. -teritorije za potrebe taloženja otpada. Obnavljaju se čovekove fizičke i psihičke snage. Odnos sistema zelenila prema pojedinim podsistemima: stanovanje. -nesavršena tehnologija za prečišćavanje štet. Zahteva veća proširenja javnih zel.. rad. a rešavaju se pri planiranju i izgradnji novih objekata. -odsustvo sanitarno-zaštitnih zona *Poboljšanje sanitarno-higijenskih uslova komplexom urbanističkih. tehničkih i biotehničkih mera. rekonstrukciju postojećih zel. saobra}aj. novih područja za rekreaciju. To su sredstva koje društvo može da izdvoji za potrebe ozelenjavanja i uređenje slobodnog prostora.mat. povećava se kreativna sposobnost čoveka. *Godišnji odmor-duži boravak na jednom mestu.P i optimalno planiranje njihove prostorne organizacije. Neophodne su zaštitne zone.P sa prirodno formiranom sredinom. odmor. *veze aktivnosti-u okviru odmora uslovljavaju teritorijalni raspored i f-onalnu organizaciju objekata za odmor – povezujći sa elementima sistema zelenila. *šrivatno-ogromne razlike u opremljenosti kvartova bogatih i siromašnih 8. -težnju za formiranjem vikend zona i kuća za odmor. Narasle potrebe se izražavaju kvantitativno i kvalitativno. -proširivanje turističkih kapaciteta i njihove atraktivnosti.*nacionalizovano zemljište omogućuje lakše izdvajanje neophodnih P za posizanje parkova. *vlasništvo zemlje-je soc-ekonomski faktorsistem zelen. +Koncepcija sistema zelenila .mikroklima(komfor) t=17°-22°C -Dužina i raznovrsnost-vikend odmora određeni su slobodnim vremenom. Rekreativne mogužćnosti sistema zelenila izražene su kroz pokazatelj zadovoljenosti određenom količinom javnih zel.P ind. *životni standard društva-je bitan soc-ekon. U blizini samo slične ind.spomen. Lociranje . Materij. -grupianje ind.zahtevi: -zel.sr.Zahteva se otkrivanje novih resursa.standard društva određuje mogućnost za realizaciju sist.zel. poboljšava zdravstveno stanje.negativan uticaj radne zone: -produkcija štetne mat. Njihova koncepcija i uređenje zavise od karaktera proizvodnog procesa.P/stan.

-pešački prostori. Stvara povoljni radijacioni režim.Zelenilo: štiti stambeni blok od buke i vetra. masiva. *raspored mesta za odmor prema prirodnom karakteru (u odnosu na vreme potrebno za dolazak 1-1. *prirodne.više slobodnog vremena . Bolje izolovanje pešaka od kolskog saobraćaja. lokalnih klimatskih i sanitarnih uslova i blizine odmarališta (manji grad 10-12% stanovnika koristi odmor.*izolacija* pešačkog kretanja i okoline stambene zone od nepovoljnog uticaja buke i automobilskog zagađenja. br. prilazi dečijim igralištima i mirnim odomorima – ne smeju se ukrštati sa kolovozima. bolji mikroklimat ulice. *stanovništvo talno i povremeno.. -izgradnjom saobraćajnice uništavaju se zelene zone// *uslovi* sistema zelenila na nivou generalnog plana: -ukupna saobraćajna šema ne sme da ometa jedinstvo sistema zelenila (bez presecanja. Podizanje drvoreda i zaštitnih zelenih traka između kolovoza i trotoara.Porast standarda . stadione. -lokaciji stambene zone u odnosu na strukturu naselja. vlaknasta leteća semena) . ODMOR . istorijske i umetničke i dr. -odvajanje pešačkih zona i ulica od brzih saobraćajnica .saobraćaj: -povezanost i neprekidnost. olakšava zoniranje površine. zaobilazi vredne teritorije. veći grad 30%) stalni broj stanovnika+pridošlo stanovništvo Potrebni podaci: *veličina i karakter razvoja grada u odnosu na susedne. da stvori mikroklimatske i sanitarno-higijenske uslove// *konflikti* zelenilo . Sva industrija se koncenttriše na jednom mestu . -prisustvo vrednih grupa drveća.depoa. Uslovima naselja. pojedinačna stabla. potrebama i mentalitetu stanovnika. -povezivanje stambenih objekata pešačkim zelenim zonama sa dečijim ustanovama (obdaništima i školama) pešački saobraćaj . *zahtevi i potrebe stanovništva u odnosu na karakter zanimanja. SAOBRAĆAJNI SISTEM . -prirodnoklimat.. STANOVANJE . .zavisi od karaktera proizvodnje i proporcionalno raste sa stepenom štetnosti industrije. +Stepen ozelenjenosti .funkcija mu je organizovanje društvenog životastanovništva gde će se ostvariti kulturne potrebe i različiti socijalni kontakti.izvan zona stanovanja.u preciznoj industriji. ali nikako(!) objekte za odmor. -raščlanjivanje slobodnih prostora. Funkcionalni zahtev: -optimalni mikroklimatski uslovi. -ako u sistemu zelenila izostaje blokovski prak.industrijska zona.udobnost. -izolacija gradskog parka od stambene zone. -stvaranje mirnijih i intimnijih kutaka.5h) Duži odmor: u okviru uže i šire prigradske zone.organizacija masovnog odmora (dužeg ili kraćeg) gradskog stanovništva. Sistem zelenila se određuje u zavisnosti od karaktera i veličine grada. lepši izgled uličnih prostora.). znamenitosti. skladišta.. Važan je izbor vrsta drveća. kompenzuje se rejonskim ili drugim zelenim površinama. zdravstvene ustanove. garaža. GRADSKI CENTAR .. dečije ustanove i igrališta.. Neke vrste imaju negativan uticaj na proizvodni proces (obilan cvetni prah.stanovnika i njegove prigradske zone. Efikasnost zaštitnog pojasa zavisi od pravilnog izbora biljnih vrsta (otpornost na zagađenje zemljišta i vazduha). Vodi se računa o: -navikama. -presecanje zelenih zona.

Zelenilo se prostire do samog centra grada u vidu širokih klinova. organizaciji prilaza trgovačkim objektima i obezbeđivanje mikroklimatskih uslova.-zidine zamenjuju zeleni pojasevi (Ring-Beč. obezbeđenost njime 4. Uticaj socijalnoekonomskih faktora pri formiranju sistema zelenila 10.Prsten-zaštita od vetra.u Eur. stilska usaglašenost i maksimalno opterećenje.Mozaični-ravnomerno. drvoredi) sa parkovima i zaštitnim pojasevima. Može biti uspešan u malim gradovima u kojima se ne predviđa industrija. 3. Funkcije ovih sistema: 1. zelenim koridorima (bulevari. a povezuje se i sa zelenim zasadima u rubnoj zoni grada (park-šume. Najpotpuniji je jer . 2.// Kombinovani -Rešava sve probleme povezuje ravnomerno raspoređene zel P stambenih blokova. „funkcionalni sistem“ 2.rečne doline)koji su uticali na strukturu naselja pa i na sistem zelenila.potčinjeno zel. Čak i različite funkcionalne zone centra se razlikuju po specifičnosti načina ozelenjavanja.odmora.gradova-Boston. negativni uticaji 5. karakter kompozicije i struktura zasada naglašavaju značaj gradskog centra. široko rasprostranjeno u SAD. Koncentrični zeleni pojasevi opasuju grad u jednom ili više pojaseva. zaštitni pojasevi). a mana-prostorna nepovezanost umanjuje bioklimatsku funkcionalnost. preko raznih kategorija zelenih površina dolazi do samog centra grada. ne obezbeđuje potrebnu količinu zelenih površina. Zeleni klinovi često prate vodene tokove (tim je još bolje provetravanje naselja).zadovolj.odvajanje centra od drugih funkcionalnih zona. Poboljšava mikroklimatske uslove u gradovima sa jakim vazdušnim strujanjima (2-3pojasa zavisno od jačine i pravca vetra).// Linijski (trakasti) -u naseljima sa geometrijskim rešenjem ulične mreže (SAD-veliki br. Otvoreni prostori . Mesta za kraći odmor uz vodene površine i druge dekorativne elemente i opremu. Ravnomerno raspoređeno zelenilo po svim delovima grada.otvoreni prostori sa pešačkim promenadama. Keln).Radijal-provetravanje. bez obzira na mogućnost poboljšanja mikroklime. zelenilo 9. *kulturno-prosvetna zona .Ostvaruju trgovačke funkcije i snabdevanje stanovnika. Kružni bulevar-Pariz.2/2 19v.prijatan i lak pristup ovim objektimatakođe i kao mesta odmora *trgovačke zone . Tipovi sistema zelenila Najčešća klasifikacija: Prstenasti (pojasni) od17v. Antropogeni faktori u organizaciji sistema zelenila = 7. Obezbeđuje najbolju prirodnu ventilaciju grada.19v. potreba za njim 3. zahtevi zelenila . Prednost-kratak radijus opsluživanja.//Mozaični („zelene fleke“) slobodno rasprostranjene zelene površine po celoj teritoriji naselja. gde čist vazduh iz rubnih zona. Za odmor i neformalne socijalne kontakte !fenološke pojave drveća i šiblja! 1.. Vašington).// Radijalni (klinasti) -nastao u gradovima gde su bitni fizičkogeografski uslovi (nor.

„Teferiči“-izletišta van grada vrlo atraktivna. Zelenilo preovlađuje iz vrtova. Stvara neprekidan sistem. 19v. soliterno visoko drvo. groblja. *Studentski trg 1928.ograđen visoki zidom . Brnjačka.čine osnove sistema zelenila. Planiranje naselja u ortogonalnom sistemu.teoretičar urbanista (1876) „Regulacioni plan Beograda“ predlog za sistem zelenila BGD-a.P .-1929. Podižu se drvoredi.Nastavak podizanja parkova.minimalni sanitarno-higijenski doprinos Projektovanje i rekonstrukcija zelenih površina . Gradski park . Razvoj sistema zelenila u Jugoslaviji. Uzidani gradski centar. Banje i banjski parkovi (Sokobanja. šume. preuređen. Obnovljena srpska država . Slike.) lovište Obrenovića Između dva svetska rata . elementima).totalna rekonstrukcija.Topčider (tramvaj od Teraziija). Košutnjak (1903. Emilijan Josimović .// Spotr i rekreacija. uništava se sve tursko.-1427. Promena u orijentalnom stilu. Nepovoljno locirane zel.Mali prostor.P. dvorce i letnjikovce sa vrtovima (lekovito bilje. Poneki skver. Savu. ikone (predstave iz raja.kulminacija države 1402.14v-jak uticaj vizantije .). kresana živica na ulazu. Zelenilu se ne daje značaj . Javni objekti su okruženi zelenilom. despot Stefan Visoki . Elementi vrta: nastrešnice sa lozom. Pijace se pretvaraju u park/skver. povrtnjaci.ruši se ograda  Pionirski.između tvrđave i varoši. Javno zelenilo samo pored važnih objekata (groblja i obale).. Banat.obezbeđuje poboljšanje klimatskih i higijenskih uslova i ponovo opslužuje stanovnike mestima za blisku rekreaciju. Železnička u Manjež 1926. Zeleni pojas oko grada i unutrašnje zelenilo alejama povezano sa zelenim pojasom. Gradski parkovi . mesta za odmor i meditaciju.predlog da se ti delovi pošume vegetacijom koja dobro uspeva na vlažnom tlu. kupatila na rekama. idealni predeli) . obala. Izvan zidina ostaju voćnjaci. Očuvati konture starog Beograda.. i drugi gradovi ovim putem. livade. izletišta (brda pod voćnjacima i vinogradima) Beograd . tesnu vezu sa prigradskom zelenom zonom. 11. Sanacija priobalnog dela . Srem. a ne druge gradove Turska dominacija . Ideje se postepenorealizuju. AR.-1804. Dominira „Domaći vrt“ . *Kalemegdan završen 1925. Stihija izgradnje objekata  javne zel.. Cvetne leje u centralnom delu (oivičene belim oblutkom).1521. stolom.prelomi turskih šančeva.Dinastija Nemanjića gradi manastire. klupom. Dvorski park . blaža klima sa hladovinom vile „Vinogradi“. industrija  vrtovi samo kod bogatih Vreme i posle II svetskog rata . sa vrtno-arhit. Kovilj.završene terase za šetališta i sport sa vizurama na Dunav.propast carstva uređuje Beograd.Josimovića i razvoj zelenila u Srbiji Srenjevekovna Srpska država .intiman prostor. drvored ispred javnog objekta su.skupo zemljište. sa posebnim osvrtom na rad E. ostrva.-1927. Vrt se otvara prema ulici i susedu i postaje mesto okupljanja. Sadovi .

-povezivanje staza stepenicama *Na brdima (brežuljcima) . majdan. horizontalne površine.narušene). vedro i svečano raspoloženje. Analizira se za vel. Negativan oblik . Reljef je najstabilnija komponenta (pozitivnih oblika-uzvišenja. -skulpturalni reljef. -zatvoreni i poluotvoreni masivi.// -Tačke za posmatranje . Ovim se rešavaju zadaci: *estetski .centralna tačka je na vrhu ili u vršnom delu brda. -izolacija.t°režim.prolazi po nižim kotama. *funkcionalni komunikacije (horizontalna i vertikalna povezivanja). Vizuelne veze po podužnoj osi i po poprčnim osama otvora. duž reka i velikih vodenih površina . glavna osa potčinjeno potrebama arhitektonske kompozicije.vetrozaštitni nasipi (povećan komfor) i vodozaštitni. vidikovci.dekorativno uramljivanje. -slobodna . amfiteatri.P. Ekspozicija i nagib utiču na raspodelu sunčeve radijacije.jako izdužena podužna osa .vidikovci i amfiteatri Geoplastika . *Ravnica u prvom planu ističe u pozadini glavni prostorni element. Dobija se: Statički karakter. Poljana sa elementima mikroreljefa oivičena obodno. Trasiranje puteva  spoljne vizure *U brdskim dolinama .mali. *Na jaružastoj teritoriji (jaruge i uvale) . Prostor je ograničen padinama koje određuju pravac ose. -zakloni. *terasiranje: -ivice terasa su tačke (najatraktivnije sagledavanje pejzaža).depresije manjih dimenzija. vode.P(nepogodne. zaštita od sunca  ovo se obično radi za memorijalne parkove.karakter korišćenja u prošlosti. *Na padinama . Pozitivan . -putevi trasirani po terasama i slobodno duž padine (vsmenjuju se unutrašnje i spoljne vizure). Kompozicioni razvoj: *odozgo naniže ka padini: -vršni deo se sagledava ododzdo. Kompozicija: -centralna . -drvenaste vrste za akcente.negativnihudubljenja i neutralan-5-7%). Ekološka i prostorna svojstva diktiraju određeni prilaz u oceni teritorije sa etapama:*izdvajanje teritorijalnih jedinica. -orijentacija vizura i staza.način plastičnog oblikovanja reljefa putem veštačkog stvaranja njegovih oblika.izduženo sa obalom (Kalemegdan). Ovim se određuje i zemljište i vegetacija. To opredljuje načine korišćenja. Konfiguracija terena diktira obradu teritorija za zel. zemljokopi) specifičnost .*poseban je izbor kriterijuma.zel. deponija.//2 varijante kompozicionog rešenja. Reljef utiče na klimu: -cirkulac. zemljište. mir i monumentalnost. -Komponovati prednji plan . -Glavni prostorni element naglasiti sa ostalim. vodeći računa o estetskim i funkcionalnim zahtevima objekta.locirani u brdovitim područjima. dečije parkove .brežuljci . a vizure odozgo (široki ugao sagledanja). Parkovi (podela prema preovlađujućim oblicima reljefa): *Na ravnom reljefu .12.jako izražena.kreativnih rešenja.*određivanje vizuelnih veza unutar teritorije i izvan. zanemarljiv pad (Versaj): -vizure na sve strane.masa.potčinjeno mogućnostima teritorije. Korišćenje prirodnih elemenata u pejzažnoj kompoziciji – reljef Prostorna struktura vrtno-parkovskog pejzaža izražava sintezu fizičkih i prostornih kvaliteta njegovih kompozicionih elemenata. Treba znati vrste degradacije i tehnološke potrebe rekultivacije. *tehnički .vodene P. Efekat dominiranja ravnice. *Na degradiranim teritorijama (iskop rude.izabrati najpogodnije sa najživopisnijim pogledom.a i za male zbog event.vazd.

mostovi. povećavaju rok korišćenja vodene P.horizontalne ravne linije i vertikale zelenila. širine. niža t°.dekorativno . ostrva i grebeni .sprečavanju jako isparavanje i zamuljivanje.obostrano. ribnjaci. (visok. daje akcenat. Kompozicija: *Obalni masivi . *aleje i staze .ne trasirati blizu obale i na istom rastojanju od vode. Poluostrva. dominanta.sagledivost.za odvođenje vode iz fontane u vodnu P na nižem nivou. par se formira oko vodene P i orijentisan je ka njoj.trasiraju se staze kroz najinteresantnije delove. +Izbor biljnih oblika .fon za sagledavanje. kod vodopada (visina. uz liticeskraćenje/ *dekorativni efekat zavisi od: veličine i snage vodenog toka. obavezna su hidrološka istraživanja šire teritorije parka: da li je obezbeđen izvor za snabdevanje vodene P. Masivi se prosecaju radi vizura. parkovima). jezera .k. Vodeno stepenište . *akumulacije. Reka i potok . vodena pena. odvodi za suvišnu vodu . Vodopadi i kaskade . *ostrva .ekološki zahtevi biljaka. refleksija. i na estetiku *centralni sadržaj i *distanca .kanala. Lokacija .treba da prostorno dele vodenu P i ne smeju narušiti celinu vodenog ogledala. moćan pad vodenog toka. osobine zemljišta. Razlikuju se po arhitekturi i skulpturalnoj kompoziciji. rudnih kopova. jačina.kaskade u geom. širi. *Oblici obala vodenih P* .vodene strujnic. prolaze pored vidikovaca. v. lociraju se paralelno sa obalonom linijom  lepeza perspektiva sa vidikovca ili mosta. Fontane u geometrijskim parkovima . +Staze . konture. konturu vodene P ne treba obuhvatiti pogledom. stvaranje potoka.ogleda se nebo široko. +Građevinski objekti brane. *Poljane . h=1. *Stvaranje kulisa .bitno: ugao pada zraka na P jednak je uglu refleksije. povećavaju visinu obala.52m. (na malim padovima sa stenovitim koritom). nivo vode i reflektujući objekat /livada na čistini . moći strujnica. Sakrivaju prostor. pretvaraju se u stepeništa . umanjuju eroziju zemljišta. *odraz u vodenom ogledalu . prisustvo lonijskih kompozicionih elemenata .od zasada  smenjivanje efekta svetla i senke.13. brzina) *Oblici vodenih P i elementi sa vodom* Izvor (vrelo) .šire i sužavaju perspektivu.otvorene vodene P sa ravnim obalama odražavaju mnogo svetlosti i neboutisak širokog i svetlog vodenog prostora.voda u pokretu. posebno za geometrijski stil. slivna P. *odnos parka i vodene P . Daje utisak izdužene vodene Pvizure su po podužnoj osi. obliku i visini. izdvajaju se vidikovci koji se orijentišu ka vodopadima.oblik im je određen reljefom. Korišćenje prirodnih elemenata u pejzažnoj kompoziciji – voda Vodamikroklimuveća vlažnost. Obodom vodenih P ograničavaju i zatvaraju prostor.naglašavaju vodeno ogledalo i postavljaju se na različitom rastojanju od vodene P. -na mestu bivših majdena kamena. Ako se formira na zemljištima nepovoljnim za izgradnju (sanacija terena): -u cilju snižavanja podzemnih voda (gradnja vodenih P i ostrva).

a čine je minimalno tri primerka drveća ili šiblja (drveće. šiblje ili mešovito). plodovi i plodne cvasti) stalne promene pri rastu habitusa i u odnosu na godišnja doba. jela.unutrašnji *aleja . ulica:*dvoredno+travna traka=13. redova sadnje (30-50cm između redova i sadnica).vegetacija Osnovni element parkovske kompozicije: -Drveće . sastav vrsta? Pravila . Stvara: -prednji i srednji plan pejzaža.. izražena masa krune. ravan zeleni tepih.buka prašina). Strožije krune ka objektu. čempres). širina 100-150m . topola.sadnja u liniji. cvetovi i cvasti.4-14m. sanitarnohigijenski značaj (t°. Zakoni razvoja. Bitan položaj zbog sagledavanja.izolacija 1. Najčešće se koriste šišane forme.ograničavajuće.prostorna dominanta. fon cvetnoj kompoziciji *običan . oblik stabla i način granjanja. Biološki je trajna zajednica drveća.najveća i najkompaktnija strukturna jedinica. Oblik je uslovljen genetikom i uslovima sredine *grupa .zavisi od broja i kompozicije. zahtevi za zemljištem i klimom.5-1. mogu se kombinovati drvenaste i žbunaste vrste biološki usaglašene.. hrast.maskirajuće.ima sitaknut položaj.sr.5-1. Tipovi strukturnih elemenata su: *soliter . buka) autohtone i visoke vrste i 2. Šišani zeleni zidovi h= od 0. smrča.5ha.u redu 0. Korišćenje prirodnih elemenata u pejzažnoj kompoziciji . . razređena struktura ista vrsta. skverovima. *4reda=21m. Podela: po visini(visoke. uramljuju otvorne deo kompozicije.parkovima.3-5 stabla (2-3 u jednu jamu) na rastojanju pola do jednog metrazajedničku krunu. oblik. odvaja namenu površina. prvailan raspored i veštački oblik kresanjem. sa šibljem s doda još 1m. javor.periferni-zaštitni(vetar.zelene P na ulicama.slobodnorastuće7oblikovano u 1/> redova dekorativno. boja i mozaik lista. *zeleni zidovi . brest. divlji kesten. *drvoredi . *livadski . *dva reda obavezno . Izbor vrsta . Projektovanje grupe . -obogaćuju kolorit.5m do 2-8m -Trave: travnjaci za redocno korišćenje i livade 1-2 puta godišnje *parterni najznačajnija paradna mesta.5m. bliskeparkovski masivi. br.rast 1-2m . -ispunjavaju igrom svetla i senke. zapadna tuja) i brz rast (brest.visoke žive ograde gusto sađenog drveća/šiblja okresane. sadnja u ritmičnim redovima oko staza koje se usmeravaju ka centru ili dominanti kompozicije. -stvara siluetu zelene P. kedar. Senoljubive vrste: spor rast(lipa.livade i poljane slobodnih oblika. To su krupne. Originalna struktura stabla i grananja.?: radi čega? šta treba da izražava? veličina. -akcente i dominante. šire i žalosne ka livadi. *jednoredno>=8m. načinu nege (kresane ili ne).vezana za geometrijski stil. šiblja. breza. struktura i boja kore (lipa. smrča.šišani masivi drveća i šiblja u geometr. za park 100-200 stabala *masiv . Pozadi više. sofora. Individualnost . -deli i raščlanjuje parkovski prostor. boja i mozaik lista.niske). napred niže i biološki kompatibilne.kombinacija jedne ili više vrsta drveća koje se nalaze izolovano na otvorenom prostoru neke zelene P. oblik. iste starosti. prašina. dobro razvijene biljke. Gnezdasta sadnja . ariš. perena P=10ha. vrba. šumice *pojedinačna gurpa slično kao i soliter ..20-50stabala jedne vrste *šumica -zasad P 0.. Koriste se biljke interesantnog oblika krune.14. platan. *veće grupe .habitus (veličina i oblik vrste.razlikovanje od okoline. ariš) *bosketi . -Žbunje: *žive ograde .u grupi ne sme biti 3 ili više stabala u redu i rastojanja između stabala ne treba da su ista. -formira poljane.

niski četinari). peščar.kolorit. aleje.*žalosne .tazl.dopuna u boji. žuta perunika. uz tramvaj.razl. objekti. raskrsnice).vrste perena u jednoj leji.. cvetanje uslovljava kompoziciju.direktan uticaj vode .P ogran.vrsta <=3-4. u cvetnom masivu 10m2.izbor prema boji. bulevar. krečnjak. obale. Zavisi od kategorije zel. „. raspored. *vrste po ekološkim uslovima. tuf) imitir prirodu i biljni mat. Kompozicija . *odnos sa drugim biljkama. Od veštine korišćenja (I+II+III) zavisi i uspeh . *III linijske i vazdušne perspektive. kombinacija. *perene . nijanse. promena u godišnjim dobima +Veličina . Parteri . velike fleke u grup.5%zel. kostur masiva i grupa.dekorativne kompozicije na ravnom terenu od niskih biljaka inertnih materijala i vode. alohtone. dobu cvetanja. tritoma). *zrela 50-60 god . 3%skver.30-50m2 (20-60%).šine.zasadi od više grupa perena različiti u boji. okolina. a okolo sve niže. Tvrd kamen (granit.sanitarno-hig. arhit. +alpinum .P. trgovi žardinjere.Močvarne biljke“ pored vode i u vodi (rpgpz. zlatica. 2%10ha.pojedniačno/grupe. Izbor vrsta zavisi od odnosa prema svetlu.korišć.ili su pored vode ili u vodi (lokvanj. Elementi kompozicije . značaj. Vrši se gusta sadnja.znač. senka.svrha: zasenčenje objekata/trotoara. pojedinačno. blago nagnut unazad ka terenu. P=10-15% P zasada. +travnjak perene u lejama. 2-3kom/m2 ili nekoliko desetina/m2. šljunak.mauritanski .(planinskog područja.uz ulice i ind. Podređenst pojedinačnih elemenata jedan drugom i celini koja pruža jedinstvo umetničkog izraza. pravougaoni oblik od 1:3 do 1:7 ispred reprezent. platoi. *smena kolorita tokom godine. svetlost. a onda proređuje.kontrasti sa fonom. samostalnim grupama (3-5 kom).sade se i odrasle +Otpornost na zagađenje . prozori. *sezonsko . Pri izradi kompoz.*mlada sadnica 1-2m2(100-200kom/ha = 2-4% površine). objekti) i kompoziciono najvažnijim (poljane. izgledu lista. vegetacija. fon: pesak. dobu cvetanja. osunčanost // Kompozicija (problemi) . +perenjaci .. lotos. Na najposećenijim mestima (ulazi. visini.*I teritorija. *raspored po visini. okvir travnjaka ili u alpinumu.veštači oblici +Prozračnost krune . za grupe +Brzina rasta . *guste . +miks-border . razdvojenost +Oblik krune . znati dužinu cvetanja i kombinaciju boja. i monument. Uslovi: *kontinuitet cvetanja.kompozicija kamena i bilja. ili uz ogradu visoke pa sve niže.zemljište. mogu se kombinovati sa nižim šibljem.sastav. terase. rogozina). *ređe . *II boje. Mešovite . +suvi zidovi . 25god) i za zrelo doba. vodena P. objekata. kombinuju se sa lukovicama i sezonskim. 0. +oko vodenih P . rešenja utvrditi 2 osn. u sredini najviše. *orezane .proleće-jesen bogatstvo boja. Izbor biljnih vrsta . autohtone ili 2. visini.zaštita i fon.kamen u suvo sa velikim spojevima.specijalni perenjak . *Vodeće vrste .igra svetla i senke +Boja lista i kore . vlažnost.prirodna livada sa poljskim cvećem. Leje uokvirene travnjakom duž staza ili u parteru uokvirene bordurom. perioda njihovog razvoja: -za mlađi uzrast (do 20. perunika. *Prateće vrste . grupišu se kao perenjaci naslonjeni uz živicu. +Uslovi staništa-insolacija . travnjak -Cveće: jednogodišnje i višegodišnje. cvetbi masivi sa perenama .P 1%>10ha. %učešća cvetnjaka na zel.sadnji >=3m2.1.Promene tokom razvoja i usled mera nege. Spojevi ispunjeni zemljiom za sadnju. *kompozicija boja. Projekcija krune .br.

regiona sa funkc.uslova komplexa i *razradu kompozicionog rešenja i strukture objekta. +Rezultat je utvrđivanje i redukcija zahteva. 30-50ha-1:500/1000. *rekonstrukcija postojećih zel. *proj. +Komplexna ocena teritorije. okviran predračun.P. sastav vrsta.postojeće stanje zasada. prilozi.objekata. karakter (sadržaje) i granice objekta. *urbanistička. *tehnika uređenja i sadnje. *detaljno istraživanje i valorizacija. *arhitekt. nivelacija. kamenolomi. +Analiza prostorne strukture . Proces projektovanja . kategorija. mogućnost korišćenja). urbanističkom stanju (opis stamb. opisi i tabele. *tehnička. rasadnici sa sadnim mat. i manje 1:250/200). **Tehničko-ekonomska analiza (organizacija građ.proj. *razrada proj. vlažnost vazduha. koordinira razradu svih projektnih materijala.zadatak. zavisno od finansijskih i tehničkih mogućnosti. sastavlja predračunske troškove i projektni program. podzemni i nadzemni objekti. granice prema prirodnim karakteristikama . Uključuje: *proučavanje prirod.je osnova za razradu projektnih skica i izradi predračunskih vrednosti projektnih radova.proces prostorne organizacije i kreativnog rešenja objekta. pejzaž-dendrološka istraživanja.sakupljanje podataka o: klimi i mikroklimi opisno i tabelrano (t°.položaj objekat u okviru grada.izdvajanje teritorijalnih jedinica sa slič.rukovodi projektom.15. vetrovi). *arh-umetn.P. *obrazloženje projektnog rešenja. +Geodatski plan idejni projekat (30ha-1:500. meliorativne i hidrotehničke mere (drenaža. gl.radova: najliži izvor građ. deponije zemljišta. reke.snimak terena. Rešavaju se pitanja: +naučnoistraživačka. +Predprojektna ocena (valorizacija) . Rešenje obezbeđuje: *usklađenost funkcional.istraživanje . geološkim i pedološkim uslovima (karte. razrada projektnog rešenja Projektovanja-slož. kvalitet el. *konstrukcije.kompoz. padavinr.zelenila. predlaganje novih sadržaja/funkcija. potencijalna vegetacija). Projektni zadatak . detalji (1:200/100/50/20). Određuje namenu(stil).osobinama. hidrologiji (prisustvo vodenih tokova i P. obim i sadržaj projekta sastavlja naručioc investitor.od kvaliteta projekta zavisi kvalitet zel. +Granske karte (kate veget i zemlj). +Program . odgovara za kvalitet projekta.izdvajanje fitocenoza . reljefu (pristupačnost. *umetničko-estetska. dendrološko istraž. Organizaciono-metodske etape razrade projekta: *priprema i utvrđ. * specif. *zoniranje. >200ha-1:5000). kompozic. *dugovečnost objekta. +Plan lokacije .opis i ocena.zad:rešenje o dodeli parcele. *raspor. predlog rešenja u skici. 50-100ha1:1000/2000. +prilozi proj. Tematika radova je: *projektovanje sistema zelenila. transportne mogućnosti. konture masive. +Gl.kompoziciona. zalivanje)). manje grupe.P razl. ulice.zadatka. geodet. poljane. .nameni. podaci o uslovima izgradnje. novih zel. odvodnjavanje.projekat i radna karta (1:500/1000.zadatka. opštine. zbog vegetacije). vegetaciji (fitogeog. **granice komplexa.mat. Razdrada projekta: *raspored. . susedne zgrade. soliteri.mat. uticaj na mikroklimu). *predmer i predračuni. poštovanje rokova i normi i sklad projekta sa željama naručioca. *realizacija projekta u najkraćem roku i minimalni troškovi.morfologija reljefa.projektni zadatak.i saobraćajnim vezama.sad. stvorenih . predprojektna ocena i analiza kompleksa. jezera. Vrste projekata i postupnost projektovanja . i objekata. najbliži izvori vode.zgrada i dr.projektant .

obl. +Predprojektna ocena teritorije po faktorima .objekata. putevi. *predlog izbora bilj. *nivelacioni plan sa poprečnim presecima i tabel. putevi. +Tipovi pejzažnih jedinica:linijske strukture (korito doline. pećina. *tehnički opis obrazloženje rešenja. instalacije). *poprečni profili (obračun zemljanih radova). *nivelacioni plan (nove kote. pustare). +Tipovi teritorijalnih jedinica: zatvoren (šume). potok. objekti (zgrade. *urbanistički uslovi u textualnom i grafičkom prilogu. *završni predračun troškova. uslova sredine. vodene P (jezera. brežuljci). +Pejzažna analiza teritorije završna etapa ocenjivanja.i nadz. dalekovodi). brdašca). *postojeća veg. a sadrži: -text. odvodnjavanje. tehnološki (mogućnost uređenja teritorije). *radna karta. 16. površinske (padine. *predlog organizacije gradnje. Faze: (1) idejni projekat . *detaljni listovi u R. pojedinačni objekti (vidikovac. poprečni profili). sanitarno-higijenski (komfor za čoveka). *predračun radova sa opisima pojedinih pozicija. *tehnički opis. sečine. reke. *geodetski snimak terena Poseban deo: *analize položaja i dr. *kompoz. izvor). *perspektivni prikazi. *sinhron plan. vodopad. soliter. staze).u cilju izbora najpovoljnije varijante: estetski (lepota komplexa). radi se na visokom grafičkom nivou). rezultati se formiraju u vidu izvođačkog projketa sa: *situaciono-kompozicionim planom (osnovni crtež projekta = geodtski snimak sa neophodnim karakteristikama. uvale. *sinhron plan (podz.ršenja (staze. funkcionalni (namena i sklad organizacije). reke. igrališta). (2) glavni projekat .po usvajanju idejnog.reljefa (jaruge. potoci.generalno rešenje sa predmerom i predračunomza razgovor sa investitorom. blata). *projektni zadatak (potpisan od strane investitora.plan zelenila (razvijena ideja situacionog plana u pogledu zelenila). prirodozaštitni (izdržljivost na antropogeni uticaj). otvoren (poljane. Sadržaj projektne dokumentacije i sinhron plan Opšti deo: *uverenja i potvrde o ispunjenosti uslova za projektovanje i vršenje tehničke kontrole. podloge). poluotvoren (proređene šume).deo. 1 2 3 4 5 6 7 vrste projekata i postupnost projektovanja projektni zadatak i program predprojektna ocena (valorizacija) predprojektna ocena po faktorima pejzažna analiza teritorije razrada projektnog rešenja kategorije projekata . *kompozicioni plan zelenila (postojeće i novo). +Razrada projektnog rešenja na osnovu projektnog zadatka i rezultata predprojektne analize. *obračunski deo .zemljanih radova.vrsta na osnovu istraživanja stanišnih uslova. Grafički deo: *situacioni plan sa el.prostor.predmer radova sa tabelama. stena. *detalji.

sport i igra.P pri naučno-istraživačkim ustanovama .događaja muzeji/izložbeni prostori. sport i odmor. sport. igra i fiskultura.//*Zel. i stamb.pojasevi. voće.//*Gradski park: (višefunkcionalni 50-60m2/st): -cnetralni park kulture i odmora. Proučavanje bilj.stanovanje. u stambenom komplex. sport. vodozašt.//*Zel.Javnog korišćenja .javnih zgrada .P stamb.duž puteva i železničkih pruga (snežni i pešč.objedinjuje veći br.//Dečiji . glavni deo sa spomenikom. -zabavni.manji komplexi zelenila za kratkotrajni odmor i čekanje *2. ispred ind. Na spec. reonski i blokovski (specijalizovani . i dr.pešačke ulice i aleje tip bulevara. mesto za odmor gradskog st.fizička kultura.sa spomenicima u cilju očuvanja i stalne izložbe.obj.dostupna svim stanovnicima.ist.//*Botanički .spomenici. zoo. sunce).odmor radnika i zaštita od nepovoljnih uticaja. rasdnici. Sadnja sa obe strane trotoara zaštita (prašina.P oko škola.//*Zaštitni pojasevi . Do 50-60% ukupne P.objekata za zabavu i amift. sanitrno-estetski značaj (u gradovima sa vodom . trgovima. kao i estetiku sredine.nauč. povrće. Mesta za kratkotrajan odmor.naučni rad van objekta.specijalizovani gradski parkovi (botanički. istorijski.između stanovanja i industrije. izložbeni) opslužuju gradsko st. Klasifikacija zelenih površina je način sistematizacije zel.ustanova. čuvanje. zabavu)//*Skver:manji gradski sad.//*Zabavni . bez zabavnih. posebno dece.P ogran.P. cvetni kombinati.za kolekt/indiv. -izložbeni //*Gradski sad: blokovski park (manja zel.istrž. i do 50% teritorije. oko javnih obj. -memorijalni.bulevari-kejovi).naučno-istraživačka. sakuplja.potencijalom savremenih gradova.kult-prosv. gradskim ulicama. istraživanje i prikazivanje.//*Zelenilo ulica i magistrala .korišć): -sportski. odmor i sport radnika.sa obj. . Zelene P: *1. namenjenoj P.//*Istorijski . lečilišta.P ind.zdravst.//*Izložbeni .8 9 10 opšti deo tekstualni deo grafički deo 17.zajednica .Ograničenog korišćenja .saobraćajn ica sa većom zel.//*Etnografski .šetnja i odmor u prirodnom okruženju.nanosi): vetroz. mesta odigravanja ist.//*Zelenilo oko adminis.>35-40% uslovljeni socijalno-inform. *3. Funkcija: tranzitno kretanje i kraći odmor.//*Bulevar .Specijalne namene://*Sanitarno-zaštitne zone .P u zavisnosti od veličine i funkcije. .//*Zel. odmor i rekreac.bliskoj prirodnoj.individualne dekorativne parcele.život.faxa .//*Zel. protivpožarni zasadi.//*Zoološki .P.narodne arhitekture.na osnovu sačuvanih obj.ust.//*Memlorijalni .resursa autohtone i alohtone flore. na saobraćajnicama. -dečiji.P blokova sa individ/vilnom gradnjom . groblja. -gradski.//*Zelenilo bolnica i dr. kulturno-prosvetna ustanova. buka. automobilske ulice. sportskih i sl. mesto odmora. ograničenog režima korišćenja://*Sportski park .zel. dopuna je mreži parkova i sadova.odmor i igra dece u sr.//*Zel.komplexa .izolacija. objekti i platoi za decu.zone. Stvara povoljnije uslovi stanovanja.događajima i istaknutim ličnostima).objekata.nezavisno od veličine naselja na osnovu sačuvanih spomenika kulture i arhitekture (posvećeni ist.

I grupa 6-16mes -terase vezane za sobe. Zel.objekti koji emituju štet. *provetravanje . koji nemaju škodljive emisije. *gradilište . i metalurš.domin.29 i 34cm.ind.18.Za metalur. Udaljiti od stambenih zona.geometrijski. Organizacija ind. nizvodno od grada. zator .tobogan i užad. odmor i igra (5)oprema: *sprave mekši mat.5-21m. stvaranje.V(50). Jasle . peščanik 30m2 (3)gradilište . prva iskustva. normativi. prašinu.sa materijalom i dečijim kreacijama.20 panjića h=1050cm i r=20cm). široki 40m. principi: kompozicioni plansituacioni plan. penjalice .i emoc. . hemij. mogu se uklj. smanjene P koje reflektuju sunč.trotinet 100m2 beton.P su u sistemu zelenila grada. kontakt dece u igri. oivičeno niskim. *živa priroda sa alatom i kućicom za život. Listopadno drveće maljavog lišća.vetru (i gl.cigl.Veće P su pejzažno oblikovane. Ograda je ili maskirana ili vidljiva od ugla do ugla.pešački pravci isto II). sadržaji.mater. drvoredi+biljne grupe+arx. Uređenje unutarfabričkih komplexa protivpožarna i maskirna f-ja.obezbediti: sunce i čist vazduh.III(300).staza za tricikl). za male P . II . Zelene površine industrijskih zona i fabričkih kompleksa Podela industrija: I . suprotno od pravca duv.80db(150m). zasenčene. Travnjaci i visoko rastinje oko objekata i obodom komplexa. Kompleksi dečijih ustanova .tartan. Zauzima velike P pa se koriste za garaže.hlad.i hem. zelenilo uslovi za zdravst-higij. travnato.2-3god (6m2/dete) travnato 2/3. Izbegavati pravolinijske zasada pored puteva i objekata. u stambenu zonu. raazvoj kretanja i ovladavanje telom.prateće. balanseri .E i koje emituju prašinu. *sanitarnozaštitni pojasevi .travnjak). Lišćari za protivpožarne pojaseve.šiblje. brežuljak za tunel/cevi + pločnik 100m2(kam. .između izvora zagađ.travnjak 300m2. slobodne P za odmor. Funkcije zelenila:povoljnija mikro klima.vetrova. 19.mat. i širina zone I(1000m). Vrste su pionirske sa manje zahteva prema uslovima sredine.bet)=400m2 (4)živa priroda .100db(500m). protivpožarna. *klupe h=27cm.*izolacija od buke 120db(3km). Biraju se vrste visokootporne na gasove.zone. psiho.uzrast i potrebe . bezbedan boravak. Zelenilo je: spoljno (javno) i unutrašnje (ograničeno).za igru dece. II gr. 100 dece-4vaspitne grupe=1500m2(min). bočno .zone: *sanitarnozaštitne zone .IV(100). depoe. (ljuljaške sa gumenim sedištem. 7-8redova . staze bic. prilazni pravci zanimljivi. brežuljak 20-30°.emisije 8-10km. prostorom i orijentacija. paralelni domin. i stambene zone. ritmičke vežbe trčanje 200m2 ravna travna P. tobogan 40°.osveženje. travnjal.širina 7. Posebna pažnja na bezbednost saobraćaja (krivine. *Veličina i namena: 15m2/dete predškolsko. asfalt. estetika. raskrsnice). III gr. Klase ind. (2)sprave 250m2 zastor (tenis. skladišta. dim. čvrsto 1/3 (betno .100m2(50bašta+50životinje) (5)travnjak+drveće . privredni značaj (trava-seno).zeleni pojasevi sa prekidima. Sredinom glavne vrste.16-24mes (3m2/dete) uz zgradu terasa u ravni.ind 5-8km. min40%P.1/3popločano. (1)igre loptom 150m2=80m2čvrst zastor(gumirani asf)+70m2(trava/nabijena zemlja). Veličina i osobine .II(500). prakinge (40% pod zelenilom).el.obj. jednostavan oblik igre.roške. zaštita.

Fontane i bazeni .20.igralište. 20%zatvoreno. Park . prigradski(u prigrad-rubnoj zoni). sprtskim komplexima. botanički i zoo vrt. i radi provetravanja. odraslih. Gradski park . kružna staza za trčanje+prepreke. miran odmor i šetnja platoi(rekreacija i mikroklima): *aktivni odmor(sportski tereni). *zelenilo ulica i magistrala. sredina bliska prirodi za celodnevni odmor. Kompozicija zelenila: *stanovanje . kombinovano: igrališta i sport. i mikroklim.Izolovano žbunjem i drvećem. selidba + parking. Zelene površine stambenih zajednica . kompozicija. Veza sa društvenim centrima. objedinjuju razl.sr. *šetnja i *sport.*Kompozicija*-pravci:pejzaž.1m2/st (1-3 osobe 10-20m2. nacionalni]. Peščanik i bazen da su osunčani. -sportsko igralište(rekreac i trim staze). značaj.Zelenilo-vizuelna izolacija i insolacija.5-3m širine.funkcionalno zoniranje.pejzaž) i ravne popločane P(geometrijske konture). širi se rekreacija.gradskim zel. organizacija: namena . sankanje.f-nalne zone. Vizuelno estetska f-ja. i sanit-hig).izolovana. Zelenilo koje odvaja ove zone treba da ih ujedno i objedinjuje.5% cvetnjaci oko platoa za odmor i objekata.8-1m2/st (I do 3.zasadima . Platoi za sušenje veša (od15-20do80-100m2) i smeće(4-20m2).dece. Pešačke ulice prilaz vozilima. Dečija igrališta 0. Slobodne P . za predškolski uzrast 15-20m od zgrade. izolacija drv. maximalno do 100m2). *miran odmor. 21.i žbun.12-14god).Jvnog korišćenja P≥2ha. Pešačke staze najkraćih pravaca 1.socijalni i sanit-hig. masovna okupljanja-pejzažni stil~prirodnom-najvećim delom. Locira se oko zgrada. II 4-6. dr.za odmor učenika. međunaseljski(van rubne zone) [park-šume. vertikalno ozelenjavanje. Klupe i zelenilo u betonskim žardinjerama.živ. izletišta. kompozicija. 2-2. *Po funkcionalnoj nameni: višefunkcionalni i specijalizovani. -travnjaci za igru i odmor. rekreacija 16-20m2/st. trava za gaženje. *Podela po teritorijalnim karakteristikama: gradski(u zoni grada).poboljš. *zelenilo centra mesne zajednice. školama (i međusobne veze) dr.Platoi su udaljeni 10-15m od igrališta za decu.dvorišni masivi(izol. sadržaji Park je u savremenom gradu najvažniji element sistema zelenila . *po .zajednica. sanitet. park je veći masiv zasada koji poboljšava mikroklimatske uslove i organizuje odmor i rekreaciju. *blokovsko zelenilo.Igrališta za decu tkđe.Trasiranje staza. *zaštitne zone.mesto svakodnevnog odmora i neophodan element prirode. Elementi sistema zelenila: *rejonski park. provetravanje.dekorativno.10%otvoreno. strukturni elementi zelenila Stambena zajednica je osnovna organizovana društvena urbanistička jedinica.blokovima. dostupnost. Def. Miran odmor 0. Socijalni značaj neutralisanjespecifičnih uslova života. Sportski centar izolacija..Sadržaj:-prostor za miran odmor. Zoniranje: *stanovanje. 70%poluotvoren. služe i igri dece . dimenzionisanje. Stambena zona = komplex stamb. -dečije igralište. Stabla za penjanje.kompozicije(podržavaju lokal. III 7.tereni (600-1800m2).lokacija. Imaju tendenciju razvoja.P. Izbor vrsta i raspored-dinamika-četinari(zimski pejzaž) 200-250sadnica 1500-2000žbunova/ha.

-saobraćaju + posećenosti. obezbediti mogućnost susreta i opsluživanje posetilaca(telefon.st). -šetna. bolje crvenkasto šiblje sa fonom od breza.svečani trg(u geometrijskom centru) i spomenik(u dubini komplexa). pešačke dostupnosti. u odnosu na prolaznost. -tranzitna(300m) dinamika zelenila se postiže jednobraznom formom krune koja se smenjuje sa piramidalnom. ulazi. Ravno .funkcije. +proleće i jesen 50-60%.jezero) živopisno u komb sa veg. očuvanje prirode. Izbegavati zgrade i obj. zastori:pločast mat/tartan. *Lociranje: postojeći zasadi. *mešoviti*geom i pejz po potrebi. Može biti više centara kompozic. Gledališni objekti otvorenog ili poluotv-paviljoni. +zima 30% od letnje posete. Parkovski sadržaji . Prav deo puta sa drvoredom i kompozicijom. a zelenilo se postavlja simetrično duž nje(obično jedna vrsta.duž kretanja.javnom značaju: gradski. dužina tsaze 30’sporog hoda + . stroge konture. voda(reka. *pejzažni* približan prirod. vodi ka centru. *masovna zabava i sport(10-15). veličine parka. prolaznost.geom.(7-12). *Kompozicija*raščlanjivanje teritorije na srazmerne delove. parkovi ograničene teritorije. Odnos veličina funkc. trasiranje puteva. -krivolinijska. najveći grad(14-15). rezrvati.(150-200m) sa srednjom zelenom trakom. vrednim objektima na oba kraja. Stilovi u kompoziciji: *geometrijski*-geometr. *Centar kompozicije*objekat(na ulazu).štampa.putevi i staze 5-20%P funkcija i estetika. +Sporedni tkđ. -kružna staza-park>3ha.terena. Funkcionalno zoniranje zavisi od položaja prema: -stambenom komplexu.oblicima. lociranje objekata. način projektovanja. individualni saobraćaj(tranzit kroz park)-parkinzi. reonski. masovnog okupljanja. drugostepene . vegetacija(postojeća).otvoriti vizure ili oivičiti grupama drvećšiblje. zemljište pogodno za šumsku veget.ribnjak. javnog saobraćaja(raspored stanica). veći grad(10-14). Postoje i kompozicione ose. jednobraznost.smena pejzaža. materijali Zoniranje:svaki obj. mogu i dvosmerne staze sa cvetnim trakama po sredini. pravilnog stabla i krune)..osnovno mesto za podnevni i kraći odmor (potreba za izlaskom iz grada). sportski parkovi. platoa. -dr.mase posetilaca(≥10m). park šume. uticaj prirodnih uslova na kompoziciju: plastika reljefa . stvaranje vizura (otvorene i zatvorene). vodene P. pokrenuto-pejzažni daje slobodu stvaraocu i dolazi do izražaja njegova kreativnost 22. simetrija~izložbeni i memorijalni parkovi.br. Intenzitet posete zavisi od: udaljenosti. stanice. lakše ali skupo održavanje. -šetalište./komplex dobija svoje mesto najodgovarajuće njegovoj nameni. Izbor stila zavisi od reljefa.wc). Oživljavati umrtvljene teritorije. Dimenzije: ≥60m2/posetiocu: +leto i praznik: mali grad(8-10%uk. *ekonomski deo(2-3). vizure. botaničke bašte. glavna . Proteže se zavisno od reljefa.(promenada)glavna aleja. -glavna alejapovezuje gl. staza.hrana.pošta. *sport (15-20). zona *miran odmor i šetnja (53-63%). vršiti izdvajanje i zaštitu komplexa. intimnost. nacionalni. lokacija i dostupnost .zel. konfigurac.rešenje. korišćenja saobraćaja. Topijarstvo. blokovski. *zona ulaza*: +Glavni ulaz lociran u odnosu na saobrać. dečija igral.paralelne sa glavnom ili pod uglom. na sredini može muzički paviljon. slobodan stil~gradski park. +Aleje. trase staza.P.ulaz sa centralnim delom i obezbeđuje kretanje gl. jači kontrasti.

paviljoni.krivine. Ograde: prema nameni: *uključene u kompozic. kaskade. formiraju zelene zidove. Mali vrto-arh. mikroklim. travnjak otporan na gaženje.trgovinskepaviljoni i kiosci. ne žalosne forme.održavani parkovski travnjaci po kojima dozvoljeno hodanje. kanali(dekorativni i sportski). Zelenilo .keramika. gusti masivi drveće i žbunje+livade. pogled na otvoren.bez puno krivina. odmorišta. vodene P ukloplj. *delova ogranič. pergole. odvajanje saobraćaja od centra. vidikovci.sa reljefom.svetiljke.zasena.// Nastrešnice i paviljoni .dugovečni. izbeći nagle uspone. žardinjere. ravni udobni. vrste svetlo i senka bez trnja i neotrovne. bez prašine.mat. -objekti-bazeni. veselost boja.veća transpiracija i duži veget. zastori bez prašine. Norme: zgrade 10%uk.prašina). udobne za šetnju. dekor.. lepezast prostor. -odmorište. -samostal. kartanje.ulazpovezan sa gl.podužni 8%. *ograde parkova.P. ali različite distance . Ponekad mlaznice osnova cele kompozicije. medonosne. kao filteri ka zoni mirnog odmora. najmirniji deo.Veget-sa spolj str.bazeni. zaštita(buka.namene.veća polovina parka. max otporni. poljanem paviljoni. Ploče (30x30 i 50x50. Zastori puteva i staza. vodene P. *spec.korišćenja. pergole.krečnjak. „čekaonice“ .celinu zgrada.klupe za odmor. trase jednostavne. i pejz.500m2/postelja~200m22. -igrališta. rekreira. gusta mreža staza i puteva u sklopu sa reljefom.strukture) i kombinacija razl.sanit-hig. telefoni.-proplanci.zaštita od kiše. -za penzose. škrape + pešački mostići.da je najpovoljniji. Dečiji sektor obavezno prema uzrastu dece. jarboli.//Dekoart.šah. //Trejaže i pergole-laki obj.4m2/st. Zelenilo bolničkih kompleksa i drugih zdravstvenih ustanova radosna i vedra sr. Zona mirnog odmora . platoi za igru.ograde. +od biljnog mat+ (slobodnorastuće.perfekt. blizu ulaza. prilazi vodenim P. obično su krivolinijske(reljef-prate ga). vaze.parkovski mobilijar.obj.alejom.svetlo.dinamika. kar. Pravolinijski rešeno sa stazama i čvrstim zastorima. 80. drveta i pokriveni puzavicama. baktericidne. debele 3. otvorene scene sa gledalištem. -sporedni putevi i staze.mat.peščar). raampe. a ih locirati uz sporedne ulaze.vrsta autoht. hladnjake. 2. u senci drveća odogvarajući stolovi i dr. U skladu sa okolnim građ.5-7cm) u kombinaciji sa betonom.tenis-ograda maskirana 4m. plaže.tranzitne staze(pešačke aleje). izbor bilj. Platoi za odmor. četinari i cveće(dekor): hladovina.(elementi): fontane. razl. šišane žive ograde). poprečni 3%. +kamene+(granit. i pored vode. odvajanje namena P. kiosci. cvetnjaka. 1000ljudi=12bolničkih postelja. potporni zidovi.period.bazeni.akt. +dekorativne+(oko spomenika. +cigla. Zone sports i masov. Autentične (umetničke) rešavaju se zajedno sa ulazom: +metalne+(livene/kovane).povezuju kružni put sa centralnim delom. Padovi . sprave. nealergogene. oblikovanje. pokrivene aleje. od metala.gust zaštitni pojas. boja ne jaka u odnosu na veg. Izbegavati masovno zadržavanje građana.vodene P i fontanečesto je voda samo dopuna skulpture ili mesto za akvatične biljke. sa unutraš.mesto sa klupama pojedinačnim/grupnim sa raznovrsnim sadržajem koji opušta.1. fitoncidne. kuglanje. oprema. -livade za šetnju. obaveštajni znaci 23. Mali dekor. Parkovi u gradu pored kružne obično imaju i dijagonalne . širine 6-8m. travnjaka}=psihološke) Elementi za oblikovanje reljefa: stepenice.beton+(P raz. arhit.kulturno-uslužne-odmor.

obj. odvojeni su od kolovoza nasipom/zidom/zasadom (u useku h=56m). *ispred javnih gradskih obj. dekorativni. balans . glavni plato . fon priodni ili vešt. karakteristike. *zaštitni zasadi oko parka . retke . inertni materijal. -umetnička vrednost kompon. sanatorijumi obično van grada. zatvor(visoko drveće i žbunje kao izolacija od grad. dopuna arh. Trg.org.P javnog korišćenja ≤2ha za kraći odmor i dekorativno formiranje gradskih trgova. okolni obj. brzorast.udubljenja i ispupčenja.sanatorijumi].*lociranje: u zaštitnoj zoni magistrale. font.tuja.pejzaža(retki su)) cvetnjaci 24% kompozic.5. staze 35) zastori . . aleje 8-12m(široko razgr.sklpture. intervali koji otkrivaju perspektive. klima.reona i blokova.spomenici. sadržaji i kompozicija =mirnije zel. veličina. duž glavne ulice u centru.vreme cvetanja. ulaz naglašen žbunjem. naglašena zgrada. uključenje u pejzaž (beli bor+ breza).f-ija predvorja . javnih i admin.betons. cveće.parteri. Skver . poluo.vrste. pešačke i stambene ulice +bulevari .specifič. staze-širina gl=4-6m. berberis).[poliklinike. *memorijalni.korišćenje. -mesta odmora.parternog i visokih zasada koji stvaraju odvojene celine).+dekora. obj 0. +izbor vrsta .opadanje lišća. nema zaštitnu f-iju od buke/prljavštine. izbor biljnih vrsta.ploče. 10%objekti 24. dekor.saobrać(Slavija).fontane. skulpture. sporedni . danas slobodne konture sa perenama.trava. fontana.igra svetla i senke.tipovi zasada.+prozračnost: guste.vrt. kombinacija boja. Izbor i raspored: vreme cvetanja. -racio. ulica.šiblje.potrebama. Tipovi: *skv. fon:trava.forme (pramid.travni pokrivači: mauritanski(slobodnorastući). ulica . travnjak.bazeni.rizla. odmorišta. voda . 26. staze. *stamb.postojani. Pešačke zone. trgovi. klupe.harmonična ili kontrastne forme boje.odnos elem(platoi staze i zasadi):kapacit. u okviru stamb. orezane(lipa. dom.jedna vrsta.zavisno od okolnog sadržaja.+kolorit-promena vremenom.cvetnjak.(komb. pokošena trava. *cvetnjaci . *planiranje: elementi(spomnci. adminis-poslovnog centra grada. *u okviru obj. Biljni elementi u parkovskoj kompoziciji .namene. fon:reljef. dopuna u regul. vodene P. (zelenilo 60-65%.5-4m.ispred trgov. pored aleje .zdrvlja.ovalna jajasta.jedinstvo celine i delova. ose.platoi.ulica su. *poljane . 70%zelenilo. *oko spomenika arhitekture. piramidalna. kaskade + mobilijar. 20%saobraćajnice. tucanik. spolja . *drvoredi .zaštita i dobar fon. mesto. Javne zgrade . podela: otvor(parternog tipa: travnjak. unutra . prilagoditi postojeću veg.gustina .nekad parteri. namena skvra. stolicee. aleje i platoi(sunce-senka). sporedne=1.kiosci).zeleni zidovi.centara i u sredini. Stambene zajednice .jezerca. staze).šiblje. prilazi. reljef. 25. zemlja. fontane.saobrać.atrijum. brzi efekat .drvo). Fokusna tačka prostorne kompozicije: -funkci.stvoren.jela.pešačkog kretanja. kolorit Tipovi zasada: *grupe .žalosna).. ugaženi.kompozicije.posetilaca.objekata.

provetravanje - intervali; ulazi (na kraćim i dužim str - 100-150m); prekidi otvoreni zel.parteri. +kej - aleja duž obale. *popreč.prof.rešava se zavisno od:vodenog režima reke, karaktera reljefa i prisutinh zasada. linijski+parterni karakter (sagledavanje suprotne obale).+Urbanistički: oslobađanje od saobraćaja i ind; nameniti rekreaciji i urb.f-ijama; približiti stanovnicima; centralna osa sistema zelenila. (Pirot-dvostruki drvored lipa; Novi bgd, zemun). vrste: vrba,topola, jova,taxodiu,neki hrastovi. +centar - (Trg): *organizacija javnog života stanovnika, masovno okupljanje, trgovine, demonstracije. Zone: *admi.društveni - gl.trg, kretanje usmereno kanjemu.jasno i jednostavno(travnjak+široke krošnje). arhitektura:zelene mase, ravnoteža. usmeriti i naglasiti. *kultur-prosvetna - više otvorenih prostora povezanih pešačkim promenadama. stilska usaglašenost i kratkotrajni odmor. *trgovačka organizacija prilaza, platoi, zaštita od sunca i vetra, kratkotrajan odmor, susreti, dekoracija. *pešačke ulice - pasaži - veliki br.posetilaca; drvored+travnjak+parterno zel+grupe(senka)+skulpture+vodeni elementi 27. Individualno zelenilo stambenih objekata i vikend kuća =slobodne površine elementi zelenila grada. sanitarno-hig.i psih.značaj. povezivanje sa prirodom (vrt kao deo stana): *obj.u nizu; *porodični vrt; *oko vikendica. Principi uređenja: funkcionalno, racionalno i estetski (zavisi od: velič.i sastava i uzrasta porodice, profesija, mater.mogućnosti,zdravstvenog stanja, hobi, položaj i veličina parcele). Kompozic - sklad sa arh.objekta, sredinom, dostupnim materijalima i enterijerom kuće. Oblik i velič.parcele - zavisi od konfig.terena. Ravan-izdužena-pravlina; Nagnut-široka-nepravilna. Idealno pravilna odnos str 2:3, duža strana SJ. Položaj kuće najbolje na sredini(SI zbog senke)položaj vrta. Zoniranje funkc.zone: +predvrt - ispred kuće, dekorativno otvoren ka ulici. f-ja - obezb.prilaz od ulaza na parcelu (garaža/ekon.deo); drveće,šiblje,travnjak - ističu/kriju kuću; zaštita od ulice. Prilaz garaži 3m, bolje 2trake nego beton. Ovde je i ekonomski vrt(deo), a zelenilom se odvajaju namene P;+miran odmor (i igra dece) iza kuće, osunčano za igru + tobog,peščan,ljulj,klac,penjalice(drvo). 1,5m2pešč/detetu; bazen 20cm dubine, sportski teren, odmor odraslih, bazen i mesto za sunčanje; +povrt.i voćnjak povrt.zaklonjen, sunč.str, zavetrina, udaljeno od mesta za odmor. odvojiti ogradom. voćnjak uz ivicu vrta, neprimetan prelaz od dekorat.ka voćnjaku. +vrtno-arh.elem terasa,zidovi,staze,platoi,stepenice,ograde,pergole,paviljoni,skulpture,osvetljenje ,nameštaj. +veget. razdvaja,naglašava,zaklanja. puzavice - veza spolja i unutra; dekorativnost, travnjaci. *obj.u nizu - dekorativni predvrtovi. popločane staze+cveće+šiblje. grupe - ram za objekat. eliminisanje ograda; *porodični vrt ≤600m2 pravilnog oblika, veći deo parcele iza zgrade. dnevni boravak suprotno gl fasadi (JI/JZ) ; *oko vikendica - bogatstvo drveća i šiblja, prostrani travnjaci. 28. Memorijalni i etno parkovi

Memorijalni - ovekoveče nezaboravne događaje. javni. služe: odmor, svečanosti, mitinzi. Tematska podela: *istaknutim ličnostima; * istor.događajima; *mešovitog tipa; *spomenici istor.i kulture.(piskjarevsko groblje-st.petersburg, park partizana-mostar; park prijateljstva) Za ove parkove bitna lokacija DominantE. Obj.koji nije u skladu sa namenom komplexa, vizuelno se izoluje. Sinteza arhitekture, skulpture i vrtno-park.umetnosti. Monumentalnost, raspoloženje, šema staza, karakt.vegetac, geometrijski stil; manje f-onalnih zona, ravan reljef, platoi za masovno okupljanje. Šema kretanja je kružnagl.ulaz memorijal.obj. Ne presecaju se pravci i ne idu u susret jedan drugom. Zsadi: arhoblici i forme, šišani bosketi, žive ograde, zeleni zidovi, parter.travnjaci, niski cvetnjaci. Kolorit: kombinacija kamen-metal sa travom. Sistem vodenih P. Osvetljenje. Etnografski parkovi - izložbe tj.muzeji na otvorenom. odnos prema kulturnom nasleđu. Kolekc.arh.narodnog stvaralaštva određene epohe, prikazan u verodostojnoj prirodnoj sredini, pa je zaštitna zona mnogo šira. +Muzeji narod.stvaralaštva i načina živoa - etno-sela. Spoenici materijalne i duhovne kulture. Prenošenj.obj ih oštećuje-NE! 29. Botaničke bašte i zoo vrtovi Botanič.baš-naučno istraživačka i kult-prosv.ustanova čije se zel.P koriste za prouč.biljaka i odmor gradskog st. Delatnost:prouč.biologije biljaka; zašt.autoht.vflore; očuvanje kulturnih bilj; širenje asortimana (aklimatizac.i selekcija); prikaz prirod.bogatstva i lepota bilj.sveta, učilišno-vaspitni rad sa đacima i studentima. Prikazano domaće i str.rastinje po grupama. Lokacija: rubni deo gradskog parka, povoljni klimatski uslovi (vetar,reljef,voda,zemljište,veg), pogodna saobraćajna veza (sređeni ulaz i parking). Funkcionalno zoniranje izložbena, experimentalna, rasadnik, oranžerija, ekonomska. +Izložbena (botanič-geogrfka; sistematska; ekološka; pejzaž-dekorativna). Pejzaži - vrste koje se formiraju i povezuju (šumski, parkovski, planinski, livadski, vrtni). Neophhodni putevi za mehanizaciju - neophodno zbogsistema nege i zaštita. Sagledivost se postiže: -raspored exponata na osnovu expozicione struktre¸mreža staza - šema kretanja; -akcenti u određenim tematskim delovima; -kompozicija neizložbenih delova. Mreža puteva i staza radijalni i kružni tokovi.*jednosmerne šetne - kružne, perifeijom expozicione zone (park>100ha). *pešačke prate reljef (široke min 3m). *sekundarne pešačke (unutar izlož.zone. široke 0,7-3m). Kompozic.zelenila na osnovu tematske sturkture i kretanja. Određuju se kompozicioni centri i ose; trase puteva i staza; raspored ulaza; platoi za odmor. Zoo vrt - kultur-prosv i naučna ustanova sa slobodnim i zel.P za čuvanje, prikaz, i istraž.životinja, kao i mesto odmora st.Veze saobraćaj sa svim delovima grada, bus i želez.st, pristaništem,međugradsk.putevima, stanice i parkinzi. Lokacija izolovanost od magistral.saobrać, garaža, ind. Suvo dobro drenirano zemlj, prirod.veg, prirod.vodeni tok. Funkc.zoniranje:izložbena(50-60%), odmor(30-40), nauč-istržvčka, sanitarno-veterinarska;administr-upravna. +Izložbena - tipovi predela(šumski, parkovski,livadski, jezerski,stepski, planisnki). ~Parkovski tipovi(otvor.prostor poljana i livada, masivi, šumice, grupe/drv-

žbu.veg/,jezera/kanali,kaskade). Objekti: kavezi, ograđeni prostori, gledališta. organski povezani sa okolnim pejzažom. Odmor centralni deo na gl.maršrutama. U međuprostoru izložbene zone. mesto odmora povezan sa gl.ulazima, +osn.obj.(kafei, paviljoni). Kompozic.zelenila rovovi za izolaciju životinja, kanali sa vodom, ispusti reljefa, platforme, viseći mostovi, veštačke vodne P, jezera sa ostrvima. Izbor vrsta: odgovara prirodnom predelu svake zonejedinstvena kompozicija. Vrste: osnovne domaće karakteristične za prirodno stanište. 30. Dečiji i zabavni parkovi Zabavni - javni, aktivni odmor i zabava. Objekti locirani u grupama po vrsti zabave, lakša organizacija i orijentacija. Grupa - platoi povezani pešačkim stazama i okruženi drve-žbunastim zasadima; odvojeni travnjakom ili grupom. Centar kompozicije glavna aleja/plato; zastori, provetravanje, senka(Prater-Beč; Diznilend;Tivoli-Kopenhagen) Dečiji - igra,zabava,sport,kultur-prosvet. Može biti deo gradskog. Povoljni higsanitar. i mikroklim.uslovi. Zaštita: od saobraćaja(100m širine);vetra;buke(10m);prašine. Nisu prolazni, što manje ulaza. Zemljište, reljef,dečija psihologija.Veličina: 60-100m2/posetiocu. Funkcionalne zone: -centralna(event.objekat); -sport-fisk; igra i zabava; botanički sektor; -za predškol.uzrast; -miran odmor; -ekonomski deo; -vaspitni rad i likovno obrazovanje(hvidovr-kopenhagen) po uzrastnom dobu dece. ulaz - plato za roditelje sa decom, u kolicima i igralište a decu od 6g, sa stazama za roške,bice,auto. na izvesnom odstojanju od ulaza - plato i el.za decu 7-14g sa travnim igralištem, bazen za plivanje i P za igru. fudb.igralište - buka i takmičenje.
31.

Organizacija slobodnih površina u stambenom bloku: dečija igrališta, prostori za miran odmor, pešačke i komunalne površine = 20.

Zelene površine magistrala i gradskih ulica - zoniranje uličnog prostora, funkcionalnost, tehničke norme sanitar-higij. i mikrokl.; estetski uslovi. Zoniranje: * z.saobraćaja (kolovoz); *pojas zelenila(zasadi - zaštita od nepovolj.utic;suncepešak,zastor-niža t°;od buke i prašine); *z.pešač.saobrać; *pojas objekata. Zaštita od buke - širina pojasa u granicama regul.linije. *brze saobrćnce 35m; *magistr.ul.(gradskog i reon.značaja sa tramvajem) 25m; *magistr.ul.(gradsk.bez tramv) 22m; *magistr.ul.(reon.znač.bez tramv) 18m; *stamb.ul. 9m. Efikasno:dvospratni drvenasti i žbunasti zasadi, žbunje potpuno pokriva prostor između drveća; gusta kruna sa velikom lisnom masom; šiblje koje podnosi senku. 3-6redova <512db. Tehn.norme 12m minrazmak između građevinskih linija. ≤6m širine kolovoza. drvoredi od uobičajenih vrsta. ako je manja širina onda drvored samo sa osunčane strane. Niske zgrade - retka kruna; visoke zgrade - više deblo. Kod jednostranih: trotoar je 6m širok, kolovoz 6m, kontra trotoar ≥3m(ulič.osvetljenje). Razdelne trake razdvajanje kretanja suprotnih smerova 3-4m širine. Osnovni el. je travnjak. *3m širine (travnj+razvučene grane šiblja); *4m širine (2-3 reda šiblja
32.

Dubinski planovi . Trotoari za pešake lokalni kolovoz/zelena traka 6m između kolovoza i trotoara.jedna smena >6m2 (10-15m2) Mirne P-ne bliže su učionicama. Vrste: guste krošnje. sadržaj. baštice >6m. *učvršćivanje kosina. 33. Magistr. Brzina auta ne dozvoljava sagledavanje cvetnjaka.5% do ≤6%). uslovi isti za sve +vidljivost!. dinamika(promena na 50m).otvoriti vizuru ka gradu. zelenilo Psihofizički razvoj deteta Praktični deo nastave: .3-11.pad(1-1.dalje. raskrsnice. Popreč.zgrada.iz položaja pešaka. Kompozicija zelenila parterni karakter. Popreč.zasadi.značaja 3m. domin. stambene 2.Zone. a ivične imaju sanitarno-hig-značaj.6ha gde nema kolovoza . a pad 0. Srednje trake razdeljuju suprotne smerove. instalacije podzemne i nadzemne. pod rešetkom. Kompleks 15m od škole stil . kandelabri 70cm od ivice kolovoza. jedna vrsta. smena fenoloških aspekata. objekta i trotoara. prekidi ispred značaj.fiskulturno-rekreativni *Organizacija 25-35m2/učeniku .stručno-ogledni deo .profil h=15cm. padovi podela prostora *Sportski tereni veza sa salom da ne smeta nastavi izolacija od ulice *Normativi za aktivnost: .vetar. jame na travi.5m. travnjak+šiblje (h=70-75cm). pravac.nasipa i useka.karakter ulice. bučni deo terena . drvored na 5-15m.dvorište i sportski tereni (geometrijski i pejzažni) *Školsko dvorište 4m2/učeniku uz glavni ulaz izolovano od ulice školski izlaz/ulaz veličina-oblik zastor.2-1. drveće na padinama nasipa.ul (širina trot >4m. Prozore ne okretati ka severu. Raskrsnice i prilazi P=2.visine 1. Kompozicija . šiblje u vidu bordura. pa samo ponegde (stanice. prilazima i mostovima.5m). reonsk. drveće uske krošnje sa žbunjem).5-5%. pešački prelazi). Visinsko raščlanjivanje cvetnim zidovima koji se ne sade sa kolovozne strane. Pažnja! . Kompleks školskog dvorišta .

između industrije i stanovanja . sanitarno-zaštitne zone .uz izlaz iz sale .5-1% + drenaža *Školski vrt 4.5m2/učeniku (travno) *Vežbalište 8.izolovano *Zelene površine obodno .7-10god .letnje učionice Ekonomsko dvorište kotlarnica. element igre .košarkaško (2) . gimnastika. nošenje.atletska staza (4x80m) .odbojkaško (2) .izolacija kompleksa tampon . izolovanom delu sopstvena kreacija učenika povrtnjak. cvetnjak. puzanje. hodanje.vratilo * univerzalno igralište zastori . kuhinja .0m2/učeniku dopuna nastavi biologije u mirnijem.atletika.širok i gust (četinari i lišćari) vrste su bez bodlja i neotrovne drvo 100-200/ha žbun 1200-1500ha egzote *Ispred skulptura slična arhitekturi zgrade 34.univerzalno travno igralište .meki asfaltni/tartan. Zelene površine specijalne namene 1.tenisit padovi .travni poligon (2) . rasadnik najpoznatije vrste terarijum za zoologiju insektarijum akvarijum kućica za ptice *Platoi . trčanje.skakanje.jama za skokove .0.5m2/učeniku *Saržaj: .. voćnjak. sportske igre *Igralište 1.10-14god . penjanje.

lokalnih uslova.Planiranje Smanjiti površinu i postojanje zaštitnog pojasa da se zeleni masiv sa periferije približi gradu. asadnici. Može biti šumsko-parkovskog tipa. vodozaštitne zone . da se smanji dužina unutargradskih zelenih veza. vezivanje zamljišta Zaštitni pojasevi se formiraju kao višefunkcionalni biljni kompleksi u granicama građevinske zone. cvetni kombinati 7. Veličina zaštitnog pojasa . učvršćuju 5.dozvoljeni . voćnjaci . Plan i izbor vrsta Ekološki funkcionalni podsistemi sa funkcijom .rekreativnih .duž puteva i pruga od vetra i snega 3. poboljšanje organizacije rekreacije stanovnika i formiranja umetničkog lika naselja Zauzima velike P-ne koje bi se inače koristile ekonomičnije. Služe za ograničavanje divlje gradnje i prekomerno širenje naselja u horizontalnom smislu. ako se formira na račun prigradskih šuma i parkovskog tipa ako se formira na račun novozasađenih zasada. ali istovremeno i kao rezervna P-na za kasnije plansko širenje. protivpožarni zasadi 6. Zabrana izgradnje bilo kakvog objekta osim: . da bi se što više pojačao proces izmene vazduha.stanovnika (koriguje) 5-10km oko većih gradova >500m srednjih i većih 60m ostalih malih Vetrozaštitni pojas .postojeći zasadi visokog rastinja. prečišćavanja i dotoka svežeg vazduha sa periferije ka centru. zagađenje. prašine i snežnih nanosa.vetar. groblja 35. Vetrozaštitni i vodozaštitni (planiranje i izbor vrsta) pojasevi.širina zavisi od veličine naselja. zaštitni pojasevi ..2.smanjivanje nepovoljnih uslova makrosredine . sa funkcijom zaštite gradske teritorije od vetrova. zagađenje. odnosno dotok svežeg vazduha do centralnih zona grada.umanjuju isparenja.šumsko-privrednih . vetrozaštatni za naselja 4.saobraćajnih i komunalnih za prigradsku zonu Sastav .+ br. Nije smetnja širenju grada..

Širina pojasa .zasad ≥10m pod travom 9. pošumiti najpre priobalne teritorije. rekreativna . kamen) saniranjem se povećava teritorija namenjena odmoru Vetrozaštitni: I .geologije. II . . spec.pedologije.. . pokrovnost ≥30% (i više ka vodenoj P-ni) 2.sanitarno-zaštitni rasadi 2.objekti i mesta za odmor uzvodno Podvetrena strana . trska.poljop.prigradski parkovi (odmor i sport) 3.na pravac dominantnog vetra.komunalni objekti i industrija nizvodno Sredina . zabarena. pojas vod. podignute u cilju regulisanja vodnog režima i obezbeđivanja visokog nivoa uređenja priobalnih teritorija. poljoprivredna .P-na vodotoka /ha/ >100m .. neophodne hidrofilne (jova.objekti Navetrena strana .Projektovaju prethodi: . formirati gajeve i šumarke . sadnja vsta u skladu sa privremenim korišćenjem zemljišta 4. a onda malovredna poljoprivredna zemljišta 5. erodirana. vrba.biologije područja. . zelene P-ne duž reka i akumulacija. Podela na funkcionalne zone pri projektovanju: 1.do 25ha 3000m . zasadi od raznovrsnog drveća u različitim kobinacijama zavisno od zemljišnih uslova i pozitivnog uticaja na hidrološki režim i mikro klimu 7. ševar) 36.za lakši povetrarac provetravanje Vodozaštitni pojas → zemljište efikasnije upija padavine → sprečene poplave *zemljozaštitna *obaloutvrdna *vodozaštitna f-ja Vodozaštitne zone podrž.može i plaža 8. .klime.Analiza: . ne gusti zasadi uz tok .geomorfologije.poljoprivreda Nepogodna područja (plavljena. P-ne i voćnjaci 4.smenjivati sa otvorenim livadama i poljima 6. komunalno-tehnička . šumske zasade eksploatisati 3. zaštitna .tok . Kompoziciono rešenje pratećeg zelenila puteva u prigradskoj zoni . → izbor vrsta.≥ 1000ha Vodozaštitne mere: 1.

primoravaju vozača da usmeri pogled na trasu puta . -Monotonija → smanjena pažnja vozača -Gepmetrizacija je strana prirodnostri Biljni zasadi: drvoredi. uz četinare) .5-5m .bezbedno Vizuelno stvaraju neprozirne zelene zidove koji zatvaraju pogled na okolne predele. predlog mehanizacije za sadnju. slobodni . za usmeravanje pažnje putnika Udaljenost od trase puta minimum 4. škarpe useka i nasipa. Ako preseca ili tangira vodeni tok ili P-nu. šumski komplexi. mogućnosti održavanje *Kompoziciono rešenje Zadatak je povezivanje putnog pojasa sa karakteristikama lokalnog prirodnog okruženja Izbegavanje većeg narušavanja predela pri trasiranju puta i harmonično uklapanje linije puta u okolni predeo.dekorativni lišćari *Slobodni ažurni zasadi Nalaze primenu temo gde se obezbeđuju bankine ≥2m Kroz teren nekoristan za poljoprivredu . i snegozaštitni pojasevi. Rekonstrukcija puta → sačuvti vrena stabla *Drvoredi Do skoro su bili jedini oblik ozelenjavanja. treba rekonstruisati drvored i povezati put sa novim elementima predela *Snegozaštitni pojasevi Samo tamo gde su neophodni Shodno reljefu i pravcu dominantnih vetrova Istražiti mogućnost stvaranja prodora u spoljnoj liniji snegozaštitnih pojasa u vidu poj. danas se koriste samo na ulazima i izlazima iz naselja i za naglašavanje promene pravca puta. delova dužine 100-120m pod uglom od 30° u odnosu na osu Jednorodnost fona ove zone se otklanja sadnjom (npr. održavanje sadnog materijala -Radovi se sagjledavaju sa gledišta: životne sredine. travne i cvetno obliovane uske ivice outnih bankina.brže zamaranje Uveče bacaju senku na put i smenu osvetljenih i zasenčenih delova Moraju se prekinuti na mestima proširenja. ali pošto grubo dele prostor. karaktera saobraćaja.-Dugoročno planiranje Dolazi do proširenja i promene trase -Projekat sadrži tehničke podatke: lokalitet. način sadnje.ažurni zasadi -Pojedinačna sadnja vetro.

5-3.Približava prirodu stanu povezujući zelenilo enterijera sa slobodnim zelenim prostorom . vertikalnim elementima .zasadi u skladu sa pejzažnim → racionalno = -voćnjak -medicinski -medonosne -tehnički +Platon (odmorišta9 +Putne oznake (ne suviše) 37.estetika .promena karaktera ozelenjavanje može biti minimum na 2-3km.mikroklima .Ukrašava objekte .izolacija .Gde preseca ili tangira šumski fon Vodene P-ne ili tokove → Ako prelazi kroz predele sa pejzažnim motivima U brdovitim i planinskim područjima posebno za zamenu i prekid drvoredima Ponavljanje na velikim dužinama istih rešenja . plod 4-5god → 15-20m *Funkcionalnost . sa dr. Min. potpornih zidova i dr.nepoželjno snižava umetničku vrednost pejzaža monotono i pogoršanih uslova. strane stvara neprijatne utiske Srednja brzina 60-70km/h sa vremenskim intervalom sagledavanja od 2.maskiranje .5min . Na terenima nepogodnim za druge namene dopuniti dekorativnim po fenološkim osobinama +Ekonomično .raščlanjivanje . cvet. list. Principi pri izboru vrsta za vertikalno zelenilo . Veliki broj koloritnih i prostornih akcenata . neophodno za sagledavanje okolnog predela Brzina kretanja vozila određuje: -dimenzije kompozicije -širinu međuprostora *Pošumljavanje Bez tesne veze sa oblikovajnem puta. dužine intervala između zasada je 140m.Mala ulaganja → visok dekorativni efekat Vertikalno zelenilo podrazumeva funkcionalno i estetsko obogaćivanje fasada objekata.puzavim biljakama.

aristolohia) . vetrovima → sastav biljnog materijala zaštita od vetra lociranje pojedinih objekata *Pedologija i Geologija → pogodnost za rast vegetacije -šumsko uzgojna svojstva -uslovi .nekoliko vrsta puzavica u određenoj naizmeničnosti: -vertikalni elementi. podzemne vode -analize i kartiranje -tekstovi i tabele -tipovi zemljišta i njihova fizička. balkona (vitis. Značaj analize uslova sredine kao analitičko-studijskog dela projekta Proučavanje prirodnih uslova Kompletno terensko istraživanje Zbir i sistematizacija komponenata predela *Klima .opisi i tabele o padavinama. peskovito. kretanju t°.funkcionalni zahtevi . lonicera) . -pojedinačne zelene fleke.severna strana (hedera. slano. aristolohia) Expozicija zgrada uslovljava izbor vrsta: . -zeleni pojasevi . campsis) 38.svetloljubive vrste i otporne na sušu (lonicera. poligonum. mehanička i hemijska svojstva *Reljef→ fizička pristupačnost → odvodnjavanje (nivelacija) *Hidrografsko istraživanje -prisustvo vodenih tokova i površina -režim podzemnih voda -oticanje površinskih voda .zaštita od prašine i buke (partenocisus. hedera.5m .jako kamenito.*Kompozicija .grupe puzavica jedne vrste na 2-2. periploca) .južna i zapadna strana .zasenčenje stanova. partenocisus.zaštita od sunčeve radijacije (50%) (vitis.jedna vrsta puzavica . vlažnosti vazduha.zelena fleka *Izbor vrsta u skladu sa: . partenocisus.kao i za sve dekorativne .varijacije usled promene reljefa + informisanje o režimu buke i čistoći vazduha Klima i Mikroklima .

Sportski objekti se lociraju kompaktno . sanitarnohigijenskim i mikroklimatskim zahtevima. zasenčene šetne staze i aleje. i dekorativna vrednost) =dekorativni zasadi u okolini (opis i analiza) autohtone vrste i egzote =potencijalna vegetacija okoline .podela sportskih komplexa: . povremeno korišćenje. rekreacija zdravstvenih grupa *Funkcionalne zone: 1.komplexi ograničenog korišćenja Sportski objekti javne namene su normirani za celodnevno.treninzi. o funkcionalnim i metodološkim karakteristikama i zahtevima komfora i bezbednosti. Zona za sportsku igru i zabavu 1.buka.→ drenaža zalivanje stvaranje vodenih P-na *Vegetacija .živopisne poljane za igru. Bočne strane fasada se postave ka igralištu. vitalnost. paltoi za miran odmor. Koristi se reljef terena >50% biće pod zelenilom.aktivna rekreacija i sport .da nisu izmenjeni uslovi 39. *Sportski park stambenog kompleksa . dečije P-ne za igru. *Sportski park gradskog reona . Lociranje svih objekata se ostvaruje vodeći računa o urbanističkim. Otvoreni i zatvoreni sportski objekti 2.optimalna sredina za aktivan odmor stanovnika .fitografska i dendrološka istraživanja Izdvajanje fitocenoza .objedinjuju polja za treniranje i borilišta u komplexe razdeljene zelenilom 2.namenjeni određenom krugu posetilaca . travnjaci otporni na gaženje. sportske igre i zabava.opis i ocena → spontana pojava određene vegetacije =dendrološka istraživanja inventar postojećih zasada ili pejzažna taksacija (po grupama ili pojedinačno .zdravstveno stanje. Sami se izoluju od stambenih objekata .oni koji opslužuju širok krug stanovnika . Rekreativne aktivnosti u zavisnosti od uzrasta korisnika i mesta za njihovu organizaciju Karakter korišćenja . Slobodnije rešenje . sistemsko.

Zona za odmor i opštefizičku pripremu 4. U dubini parka izolovano od objekata masovne posete i od izvora gradske buke.Pad obale 1:10 do 1:7 .mreža šetnih aleja prostori za odmor reljef. severne. veslačkih stanica.terenske aktivnosti -Zdravstveno .Širina priobalnog pojasa na mestima organizacije plaža ≥50m . sportske objekte za različite vrste sportova za takmičenja i treninge Mesta aktivnog odmora stanovnika Planiranje . Vezano za objekte manifestacione zone.Ekspozicije jug. Zona objekata za treniranje 3.plaže. vegetacija Zoniranje teritorije po grafikonu kretanja .-Učilišno . u obalnom pojasu . tj.rekreacija širokog kruga stanovnika Mesto slobodnog aktivnog odmora → sport *Gradski sportski parkovi Namenjeni stadionima . Udaljeno 100-150m od ispusta za prečišćavanje otpadne vode. voda. -aktivan odmor sa igralištima -platoi -poljane za sport i rekreaciju -miran odmor sa mrežom šetnih staza i platoa -dečija zona i korišćenje prirodnog reljefa 4. veza sa stanicama i parkinzima 2. ribolov *Parametri za projekat plaža: . pristništa. Administrativno-upravna zona 1. ne treba je presecati komunikacijama obavezna izolacija od saobraćajnica zelenilom 3. Glavni manifestacioni sportski objekti 2.uključuju sportsku aremu sa tribinama. U prisustvu vode.Funkcionalne zone: 1.Bliže ulazima. brodskih maršruta. Oprema i uređenje kupališta i plaža *Izbor mesta . čamci. JZ i JI. zona za odmor. kafei. SI i SZ obale vodenih P-na kako bi imali najbolju insolaciju. Veza sa celom teritorijom 40.

5. oblika i veličina sa preovlađivanjem slobodnog prostora. bife .k.ulazi u vodu . naslonjače . garderobe .Dubina vode na 60% P-ne ne treba da je viša od 1.4m .50. česme. Park-šume . širina vodenog prostora do dubine dostupne za kupanje jako se skraćuje. Nagli pad dna izaziva brzu promenu toplote vodene mase.Brzina toka na mestima masovnog kupanja 0.kiosk za piće.10m2/j.7m. *Koeficijent smene korišćenja plaže = 1. peščano ili šljunkovito.ambulanta .5m/sec .4m Dno na mestima za kupanje je blago nagnuto.zasenčene P-ne . suncobrani. miran odmor. Ako je poprečni nagib podvodnog dela plaže >1:20.Dubina vode na delovima za plivanje dece ne treba da je viša od 0.5m/j. JI i JZ ekspozicijama. 41.k.služba za spasavanje *Ozelenjavanje Livadski izdržljivi travnjaci Drveće i žbunje za raščlanjivanje prostora na delove.3-0. lociranje na J.mestu . →izolovanost kupača →racionalno korišćenje pojedinih delova plaže za igru. oprema. Zaštita kupača od neprijatnih vazdušnih strujanja.7m.P-na vodotoka 8.uređenje.mestu .toaleti .P-na peska ili travnog pokrivača 5-7m2 na jedno kupališno mesto .Dužina obalnog pojasa je 0.Pad dna 1:20 do 1:50 .svlačionice..klupe. zelenilo Osnova su zelenog pojasa gradova Često se usled porasta gradova → gradski park .kompleti tuševa . ležaljke. zabavu. *Oprema: . Dubina vode se postepeno povećava do ≤1.kiosk za plivački pribor . razl.P-ne za odbojku .mesta za kupanje decembar .administrativno-upravna zgrada . a za njihovu igru 0.1-0. a u njihovom planiranju računa se da će 10% gradskog stanovništva koristiti odmor na vodi.

parkinzi u perifernim delovima .vodene P-ne *Lokacija Rubna naselja sa šumskom vegetacijom. Izrada kompozicije i veze park-šume sa okolnim predelom Trasiranje puteva i rekonstrukcija rastinja → namena -trase za trčanje .određeni broj puteva i staza ka unutra .600-700m2/posetiocu Optimalna veličina se odražava njenom dispozicijom i njenim položajem u odnosu na saobraćajnice *Funkcionalne zone: I Zona masovnih aktivnosti . rekreacija) . oznake za orijentaciju) 2. Obezbeđenje saobraćajnih uslova => .objekti za održavanje ( mesta za odmor na klupama.800m2/posetiocu -Mali i srednji .pored glavnih saobraćajnica . posetilaca II Zona mirnog odmora .tvrd zastor (samo za ekonomske potrebe) . Najpogodnije su mešovite šume raznih visinskih kategorija sa dosta vrsta *Rekonstrukcija 1.horizontalno i vertikalno daljinske vizure i vizuelni prodori Preovlađuju prirodni motivi 3.Normativ: -Veliki grad .šetnja i aktivan odmor . šumske livade Raznodobne sastojine Razuđene ivice .glavni deo . proplanci. Dopuna aktivnosti + oprema => Planiraju se objekti i njihov raspored.specijalne staze za jahanje . sportska igrališta .održavanje .posećenost .meka podloga (slobodnije.poljane za igru.objekti za opsluž. nastrešnice. Rešavanje odnosa svetlo-senka => Promena šuma → park-šuma Uklanja se prestarelo drveće → slobodne P-ne.trasiranje mreže → živopisni pejzaži .sistem pešačkih i biciklističkih staza .

Nastrešnica . . .funkcije: .kroz senku i sunce. Raspoređuju se zavisno od terena i duž trase.zadržati efektne vizure. Udaljene međusobno. . Kroz park-šumu . vatru.da se izbegne današnji karakter . jahanje -pionirski logor -prostor za narodna veselja *Kondicione staze za trčanje .negovati travnjak (ne zasniva se nov. 4. nepotrebne su klupe radi više prostora. na proplancima. .izgradnja spomenika. jednostavnog oblika (sl. a mogu biti jedna naspram druge na 1. staze. grobnica.sačuvati semensko rastinje. Bolje više manjih na rastojanju.sačuvati solitere (seča okolo) *Voda: . mestima za sunčanje.a pre svega: tamo gde ima -prirodnih vrednosti i gde postavljamo neku -društvenu aktivnost za duži boravak.trim staze sl. Za -zaštitu od nepogoda.5-2. već se bira lokalitet). intimnosti i komunikacija. upoznavanje sa rastinjem . Konačna rekonstrukcija vegetacije *Park šuma . kao na planinskim stazama). lociraju se na udaljenoosti 15-20min brzog hoda.naučne i dr.Orijentacione table . kapela reprezentativno za porodicu Prostor za izražavanje poštovanja . .dostojno uređeno. vrste. od vizura.očuvati odnos svetlo-senka. Za duži boravak + nastrešnica.postavlja se na udaljenim mestima. visinske razlike.Vidljive sa veće udaljenosti.efekti žuboreće vode 42.0m. stazom i van staze. zoniranje Bogati . Unutrašnji prostor počinje da se uređuje prema jedinstvenom planu .rekreativni i društveni značaj .definicija. obrađena oblovina. .-naučne i programske staze -staze za bicikliste. užinu.Klupe . .danju i pred odlazak na posao se trči i koriste se gradske ulice koje nisuhigijenske. stazama za trčanje sa elementima za kondicioni trening *Oprema .planinski potok ili ravničarska reka .prirodne lepote predela.visoka proizvodnja O2.vodeno ogledalo .udobne. . . Groblja .

.geografski faktori .pravilan izbor lokacije u odnosu na nivo podzemnih voda. .NE! .demografski f.broj stanovnika po groblju. nagib i expozicija. *Obezbediti uslove za raspadnutu org.biotički f. . otkloniti sve mogućnosti širenja zaraze: .izgradnja vrtova sećanja.edafski f. Putevima povezano sa naseljem. . .znatna udaljenost groblja od površinskih voda i izvorišta pitke vode.poboljšanje izgleda postojećih . nadmorska visina (ni ravno. Stvoreni uslovi: .dobra poroznost zemljišta sa prisustvom O2 koji pomaže raspadanje. voda iz vodovoda (ne bunar) 3.razrada problematike novih grobalja .generalnim urbanističkim planom: 1. ..mat. sigurnost u odnosu na zarazu. ocedno i lako) . putevima).teren.van stambene zone (min 500m). ni nagnuto) .zdrava lokacija. stopa smrtnosti. saobraćajnice (min 300m). *Kompozicija: .sanitarno-higijenski f. saobraćajnice (prilazi groblju ne ometaju normalan saobraćaj na gl. vek počivanja (rotacioni turnus) 100. ako je organizovano sahranjivanje kremacijom .veličina groblja . .udaljenost groblja od grada ≤15km .socijalni f.lokacija .stopa smrtnosti planira kapacitet budućeg groblja . -vetrovi prema naselju .Posebni uslovi: . Prirodni uslovi: .nivo podzemnih voda sa max i min kotama (na dubini >3m) .hidrološki f. .tip staništa i najpovoljniji predlog izbora biljnih vrsta 2.uređenje šumskih grobalja *Planiranje: . .000 stanovnika ┐ 11% stopa smrtnosti├→ 30ha (bruto od 3m2 po stanovniku) 25 god vek počivanja ┘ neto P: grobnog mesta = 2.(neukusno). udaljeno od gl.64m2/urni .vlažnost zemljišta (ne suviše do 2m.00m2 → za urne 0.klimatski f.formiranje proplanka za razvejavanje pepela . a koji ne presecaju gl.

a jedinstveno uređeno groblje .trg za ispraćaj sa objektima visoko gradnje 1% . a vodi se računa o veličini zbog objekata senka + zelena boja različitih nijansi → mir *Postojeća groblja* . zapuštena grobna mesta .neukusno (prozorčić. sporedne staze .parcele sa spec.pojedinačne memorijalne ploče i uređenje grobova u sekcijama .ostali sadržaji *Problematika novih grobalja Pretpostavka o kremiranju ili ne kremiranju *sekcije (pravilne i nepravilne): .bruto P: grobnog mesta = 3.zaštitni zeleni pojas i parkovski oblikovan prostor 16% .zatravit 3.leje perena.Kramacija . venčić) .travne trake ili cvetne leje sa položenom memorijalnom kamenom pločom .zaslužni građani .grobna mesta 20% .etički. jedinstveno uređenje . u urne i i razvejavanjem.parcele sa grobnim mestim .saobraćajne P-ne *Odnos P-na za sahranjivanje prema ostalim (60:40 do 40:60%) 60% .Okolinu poboljšavamo formiranjem zelenog pojasa od grupe drveća i šiblja sa trasom rekreacionih staza. ruža 4.22m2/urni .38m2 → za urne 1.P-ne za saobraćajnice 3% . namenom . pod kamen u cvetnoj leji ili travnjaku kolumarijum .kapacitet grobnih mesta .visoko zelenilo raščlaniti na manje vizuelne celine više grobova uklonjeno .odmor sa klupama 2.Zahvati poboljšanja: 1. Tu se smeštaju i mesta za odmor pored ulaza.slobodno izabrani spomenici i njihovo uređenje .servisne P-ne . .proplanak za razvejavanje pepela *vegetacija je karakteristična za groblja. jedinstvena obeležja *Vrtovi sećanja* . higijenski i ekonomski.vrt sećanja .mogućnost širenja *Funkcionalno zoniranje .određena 3 tipa spomenika.

prostorni inventar . samo glavne su od čvrstog materijala -neravnine savladane terasama i škrapama sa prirodnim stepeništem -orijentacija oznaka groba brojem sekcije na glavnom planu groblja -optimalni uslovi retka mešana šuma sa podzemnom vodom max ispod 2m od nivo zemlje -lociraju se uglavnom na brežuljkastom terenu brdskih područja TEHNIKA PEJZAŽNOG PROJEKTOVANJA 43.snimanje i analiza postojećeg stanja 3. Proplanak oivičen četinarima.formiranje programa . Obredni kamen i centralni simboli u vidu luči. danas samo memorijalne ploče. zatravnjen.usled nedostatka novca *Celovito .kompletiranje osnovne podloge . Pokrivači tla ili cvetne leje. Formiranje projektnog zadatka .samo onda kad investitor nije na vreme naručio projekat ili su neophodne ispravke prvobitnog projekta *Deo po deo projekta .pronalaženje projektantskog posla . Istraživanja i analize . kapele Nadovezano na okolinu .zeleni pojas Poštovanje kompozicionih i saobraćajnih uslova Parkinzi i staze od čvrstog materijala *Šumska groblja* Nekad uz spomenike.formulisanje projektnog zadatka .upozavanje sa osn.usled potpisivanja ugovora za izradu kompletnog projekta -Redosled koraka . izrazito cvetno šiblje ili cveće -grobovi pojedinačni ili skupine -staze su travni puteljci sa nešto kamena. o projektu . info. Faze procesa projektovanja Proces projektovanja se može odvijati na više načina: * U hodu sa izvođenjem radova . Vaze. a u jednom delu se postavlja ploča sa imenima *Obredni prostor* Prostorije: hladnjače.Razvejavanje na proplanku na zavetrenom mestu. Konceptualizacija rešenja .plan rada na projektu 2.Sadržaj: 1.

traži se geodetska podloga (postojeća ili nova) u odgovarajućoj razmeri..opremanje glavnog projekta Redosled koraka zavisi od niza okolnosti. infrastruktura.projektovanje elemenata prateće infrastrukture .učešće na konkursima (afirmacija) Ponekad je potrebno ponuditi i idejno rešenje da bi se dobio posao za izradu kompletnog projekta *Prokupljanje osnovnih informacija o potencijalnom projektu (objektu)* . Kompoziciono oblikovanje (finalizacija rešenja) . što je slučaj kod iskusnih projektanata.prezentacija rešenja 5.. Uslovi za izradu projekta (šta prethodi početku projektovanja) +Pripremni poslovi: *Pronalaženje projektantskog posla* .pronaći investitora i ponuditi mu usluge.oblikovanje detalja . jer je često vraćanje na prethodni korak Ponekad se faze preskoče ili odrade rutinski.vodilja .funkcionalna šema konkretnog prostora . veličina prostora.obilazak terena sa investitorom (tip objekta. od vrste objekta projektovanja.) ... od projektanta Raspored poslova nije linearan.kompozicioni plan .. .informisanost o zbivanjima u stručnom krugu . vrsta posla. Mali prostor moe i samostalno da se meri .koncepcija rešenja 4.) .razarda kompozicije .saradnja sa izvođačkim firmama .oglašavanje u medijima . od konkretne situacije. Uslovi za uređenje lokacije.praćenje oglasa u novinama .prikupe se pre ugovaranja i početka projekta (lokacija...razrada osnovnih ideja . stanje.razgovor sa investitorom .upoznati urbanističke planove. Projekti koji odstupaju od planova nisu odobreni . zahtev investitora..šema .razrada idejnog rešenja u izvođačke crteže . Izrada tehničke dokumentacije . 44.idealna teorijska funkc..

podela posla u radnom timu .završetak posla) .*Određivanje cilja projekta* *Formulisanje projektnog zadatka* .materijalnih troškova . troškova 45. pretpost.detaljni dogovor projektanta i klijenta .plan nabavke potrebnog materijala i dr. . = 5-12% predračunske vrednosti za izvođenje objekta ≈ 5% za velike i jednostavne prostore ≈ 10-12% za manje objekte Procena unapred: ako investitor traži. to je projektni zadatak na osnovu kog radi projektant + može i. ..iskustva .vremenski plan (početak rada.u razgovoru sa klijentom.potrebe angažovanja drugih stručnjaka .istovremeno sa formulisanjem projektnog zadatka ..zatim se pristupa *Potpisivanju ponude i ugovora (pismeno) .angažovanje stručnjaka (glavni projektant .konkursni materijal.da investitor definiše cilj i napiše projektni zadatak .konačni tekst potpisuje investitor. osnovne smernice projektant stavlja na papir .vođa tima) .formira se strategija projekta ..procene obima posla i utrošenog vremena .slika mogućeg stanja je u glavi projektanta .projektant definiše cilj projekta .dogovor o ceni projekta. trajanje pojedinih faza. 1:100 .odredi se radni tim . Istraživanje i analiza lokacije *Prostorni invetar* Kompletiranje bazne podloge .posebno bitno za velike projekte .veličine i vrste projekta .. Dostavljamo pismenu ponudu sa vrstom i obimom usluga i cenom usluga.osnove Geodetska podloga ne sadrži sve bitne elemente Vlasnički list je često jedini (1:500) Prilagodimo podlogu odgovarajujćoj razmeri: mali objekti 1:50..projektant i investitor* +Plan rada na projektu ... za idejno rešenje bez predračuna na osnovu: .broja dnebnica za rad na terenu .

1. 1:250 veliki objekti 1:500. olovka. beležnica. blok za skice..pravna ograničenja za gradnju . *probleme i *potencijale ANALIZA zahteva misaono rasuđivanje i predviđanje i sastoji se od: konstatacija: tačka sa koje je otvoren pogled na crkvu.srednji objekti 1:200. Analizira se: neposredna okloina.kapacitet (opterećenost) prostora .] Sve beležiti direktno na radnom crtežu *Elelmenti za analizu 1. metar.) uz sve ovo i literatura (podasi o lokaciji) 4. *Analiza stanja* Utvrđivanje onih karakteristika prostora koje mogu da utiču na rešenje ili ukažu na pravac rešavanja.ulica je bučna.prisustvo zagađenja . pogled iskoristiti mestom za sedenje. Terenski rad projektanta (geodetska podloga.bioekološke osnove (precizna podloga postojećeg stanja. staza za sankanje da je bez šiblja. Prostorni kontekst (položaj lokacije i okoline): .. [analiza: potencijal: vizura ka crkvi se ne sme zatvoriti.studije pre projektovanja .buka i farovi sa ulice .karakter susedstva . Teren obići više puta: u različite dane i različito doba dana *Projekat ili rekonstrukcija velikog i značajnog prostora: . Ucrtavamo nešto što nedostaje. Potrebno je utvrditi *karakter prostora. Analizira se sama lokacija 2.materijali i teksture . potenc/probl: za sankalište zimi. tekstualna objašnjenja i tabele) CILJ analize je registrovanje i analiza svih važnih elemenata koji mogu opredeliti rešenje.. obrasla šibljem. severna kosina 20-30% nagiba.blizina institucija .ankete među stanovnicima .pristup lokaciji .namena okolnog zemljišta . 1:1000 Proverimo tačnost podloge obilaskom terena. odnos korisnika prema prostoru 3.arhitektonski stil okolnih objekata . padomer.. fotoaparat. gl. problem: sadnja zelenila ka ulici. potrebe korisnika.

.locirati postojeće biljke na planu .) .3m (u visini grudi) .vrste .izrazite strmine i erozija .ograničenje za razvoj stabla .visina .dubina . Hidrološke odlike (terena i drenaža): . zrelost i visinu) 6.blizina i veze sa zelenilom ..visina debla čistog od grana .linije vododelnica i pravci površinskih oticanja .postojeća drenaža (prirodna ili veštačka) .. Klima i mikroklima: .oseditost 5.energija (izraženost) reljefa .preporuka (ukloniti ili zadržati) .potencijal retenzije 4. Zemljište: .prečnik 1.plodnost .za veće P-na pod vegetacijom (odrediti granice različitih biljnih formacija gustinu krošnji.vlažna.sezonske promene ↑ (plavljenje) .nivo podzemnih voda i sezonske promene . bare.karakteristike habitusa .najosunčaniji delovi terena .razvijenost vegetacije 2.bolesti i štetočine .mišljenje klijenata .zone različitih kategorija nagiba .nadmorska visina (min i max) . Topografija (reljef): .kiselost ili baznost → plodnost .izraženi elementi obližnjeg reljefa .opšte karakteristike klime (iz literature) .tip zemljišta .površinske vode (potoci. zabarena mesta .depresije u terenu 3.prečnik krune .zone u pretežnoj senci . Vegetacija: .

spratnost (visina objekata) .ucrtati bandere.postojanje mrazišta .dimenzije 9.trase i visine nadzemnih vodova .narušeni delovi pejzaža .dimenzije staza i platoa .pešačko kretanje u prostoru .glavni i sporedni prilazi .) .tip objekta (česma.odrediti trase podzemnih vodova (gas.položaj osvetljenja na zgradama .vrsta korišćenja (rekreacija.stanje .materijali . Postojeće zgrade: . Korišćenje pojedinih delova prostora: .položaj prilaznih puteva .prisustvo ivičnjaka . zid. kandelabre. Elementi instalacija: . ulične svetiljke . vodovod.različito korišćenje u različito vreme 12. struja.parkinzi .) .problemi održavanja (divlje deponije i dr.. Komunikacije: . Mali građevinsko-arhitektonski elementi: .arhitektonski stil . hidrotehnički uređaji.materijali fasada .) .položaji vrata i prozora u prizemlju .. Površine pod zastorima: .položaj razvodnih ormarića za struju .potencijal nove veze sa okolinom .materijali .vizure iz zgrade na okolinu (zaklon ili ne) 8..šahte. pasivan odmor.biciklistički prilazi (postojeći ili potencijalni) .mesta najizloženija vetru 7. parkiranje) .podrumski prozori (sa visinom) . sistemi za navodnjavanje 11..stanje 10..najčešći pravci vetrova .

13.vreme boravka pojedinih grupa . kote. iskotirana rastojanja.utvrditi postojanje prostornih celina . dimenzije staza i platoa.sadržaj.tamni.anketiranje potencijalnih . oprema.intimno) .vizure iz okoline na određeni prostor 14. izrada površinske drenaže Situacioni plan: *Situacija parternih građevinskih elemenata. vrsta materijala. drenažni elementi +izvođenje zemljanih radova. Korisnici: . padovi. uslovi Kompoziciono rešenje . građevinske i regulacione linije +Geodetska obeležavanja.način održavanja prostora . postoji više crteža sa svojim sadržajem i služe za različite radove.kućni ljubimci .prostorno lociranje grupa . Vizure: . vrste i količina sadnog . visinske razlike.mesta sa pogledom na ružne detalje u okolini . javno .aktivnosti u prostoru .mirisi (prijatni ili neprijatni) 15.utisci o prostoru (svetli . Rešavaju se tehnička i konstrukciona pitanja.šta su granice celina? . *Razrada idejnog rešenja u tehničke crteže* .pogodni za izvođenje radova Zbog različitih grupa radova i različitih izvođačkih firmi.tačke sa najboljim pogledom na interesantne detalje .ponašanja postojećih . Prostorne celine i osećaji (opažanja): .budžet namenjen budućem održavanju 46.zadovoljava → izrada tehničke dokumentacije To je tehnička dorade rešenja i priprema projekta u oblik koji je pogodan za izvođenje radova.buka (gde se čuje?) .vizure iz kuća. izohipse. iskotirana rastojanja između elemenata. Nivelacioni plan: *Situacija građevinskih elemenata. radovi na izgradnji građevinskih elemenata Plan zelenila: *Situacioni položaj biljaka. Izrada tehničke dokumentacije . sa terasa .

*Zakonski propis mora da ispuni: . Preseci: *Poprečni i podužni profili puteva i staza. da bi se rešenje instalacija uskladilo sa ostalim elementima prostota. prikazi useka i nasipa.Podprojekti . (npr. * osvetljenja: noćni efekti u kompoziciji). *Opremanje* (tehničke dokumentacije) Okvir delovanja projektovanja je regulisan određenim pravilima i zakonima o planiranju prostora i o gradnji objekata.projekat potpisuje odgovorni projektant (sa volašćenjem za projektovanje) . obavezan u svim slučajevima.rešenja u projektu moraju da budu usklađena sa regulacionim planom .ima stručnjake sa ovlašćenjem za projektovanje . *Uslovi za izradu tehmičke dokumentacije glavnog projekta* +Glavni projekat . vodovod. elemenata.je jedini koji je za izvođenje objekata. niskogradnje + Idejno rešenje pejzažnog projekta . hidrograđ. izgradnja građevinskih elemenata. hidrantska mreža. *raspored hidranata na P-ni: -potrebe pojeinih vrsta za vodom. škarpe. kote stepenica +Zemljani radovi. detalji arhit.projekat podleže tehničkoj kontroli od strane druge firme (registrovane za .ing elektro. urađen po pravilima sa određenim sadržajem. izrada potpornih zidova i stepenica Detalji: *Uveličani detalji. Glavni projekat treba da je sadržajan i detaljan toliko da se na osnovu njega mogu izvesti svi radovi. Kompletiraju projekat. detalji mobilijara +Popločavanje. Ostali projekti se izrađuju po potrebi ili po zahtevu investitora.materijala. kolske saobraćajnice. Tehnička dokumentacija Za glavni projekat podrazumeva i određene odgovornosti koja proizilazi iz stručnosti firmi i lica koji je izrađuju. ugradnja mobilijara *Projektovanje elemenata prateće infrastrukture* Osvetljenje.segmenti projekta sa sadržajem elemenata infrastrukture Neophodan stalni kontakt ing-a sa pejzažnim projektom. Stručnjaci . +Izvođenje radova na ozelenjavanju. Posebno važan je sklad: podzemnih ili nadzemnih instalacija sa predviđenim rasporedom sadnje drveća.projektna dokumentacija treba da je izrađena u firmi koja je registrovana za poslove projektovanja (ispunjava uslove predviđene zakonom o izgradnji objekata) . Projekat treba da je usklađen sa planovima. konstruktivni detalji. kanalizacija.. U PA služi za izvođenje radova i pribavljanje građevinske dozvole.

.ima visoku školsku spremu odgovarajuće struke .ima položen stručni ispit 47. dovoljan je glavni. U PA se ne radi.. u zonama zaštite prirode ili kao idejno rešenje u traženju najboljih varijanti (konkurs). Kategorije projekata (nivo obrade i sadržaji) Kod nas Zakon o izgradnji objekata 1995 Postoji 5 kategorija objekata.U skladu sa aktom o uređenju prostora koji proizilazi iz regulacionog plana .izvedeno stanje (za održavanje i korišćenje) .Opravdava izgardnju.ima dve godine radnog iskustva .ovlašćen ako: .Izrada studija i analiza (uklapanje objekta u prostor. Idejni Sličnog je karaktera kao i generalni ali: .. uticaj na životnu sredinu. .Za pribavljanje građevinske dozvole . Glavni .Sadrži tehničku dokumentaciju (pravni dokumenti.izvođači radova.Retko se radi .Za značajne objekte.) .Da bi se došlo do osnovne koncepije koja će biti detaljno razrađena na nivou glavnog projekta.Radi se prilikom izvođenja radova na složenim građevinskim objektima i rade inženjeri . . zaštita prirode i kulturnih dobara. oko kulturnih dobara. . Projekat izvedenog objekta Pri (opravdanom) odstupanju od glavnog u toku radova sadrži: . samo za specifične objekte: spomen parkove. velike turističke centre. grafički i tekstualni prilozi) Izvođački . Generalni .Razrađuje detalje koji nisu obuhvaćeni glavnim (nedovoljno detalja) .tehničku kontrolu) *Odgovorni projektant .Retko se radi.Sadrži preciznije podatke o mikrolokaciji objekta i njegovu detaljniju koncepciju kao i približnu procenu troškova izgradnje.Obavezan za važne objekte za koje građevinsku dozvolu daje nadležno republičko ministarstvo.Za potrebe izgradnje (na osnovu njega se radi u PA) .

investitor i saglasnost 2. Tekst projektnog zadatka sadrži: . potvrda o ispunjenju uslova za odgovornog projektanta i za vršioca kontrole 10. Različita istraživanja i analize 4. *prikazuju proračun materijala i troškove za izgradnju.naručilac prijekta. Sadržaj glavnog projekta Minimum određuje pravilnik ministarstva. tehn.kontrole.firme. skald sa urbanističkim planom (nadležni organi) 4. firme tehn. na osnovu njega se izvode radovi. Tehnički opis rešenja 3. izjave i prateći dokumenti o podacima za: investitora. tako da sadrži 3 celine: I Opšti deo (potvrda pravne valjanosti) II Tekstualni deo (rešenje.U PA glavni je najznačajniji. Investitor i glavni projektant zajednički sastavljaju tekst projektnog zadatka. izjava izvršioca kontrole o izvršenoj unutrašnjoj kontroli 13. Opšti opis radova 1. tehnička dokumentacija glavnog projekta. registracija projektantske firme 6. i 9. Predmer radova i predračun troškova 5. Kompletno se kopira (određen broj primeraka). izjava projektanta o skladu projekta sa: odgovarajućim propisima i urbanističkim planom 12. i izvođački detalji) *I Opšti deo Potvrde. Želje se usklađuju sa urbanističkim planom. pravo korišćenja zemljišta 3. pa ga na kraju predstavnik investitora potpiše. Projektni zadatak . potvrda o izvršenoj kontroli *II Tekstualni deo Tekstualni opis: *objašnjavaju rešenje i način izvođenja objekta. projekt. i 7. ali pre je idejno rešenje (nije zakonski regulisano): varijante za uređenje i prezentacija investitoru. slaže i koriči (A4). materijal. 1. usklađenost projekta sa urbanističkim planom. Projektni zadatak 2. *Sadržaj: 1. kontrole 11. rešenje firme o odgovornom projektantu i o vršiocu unutrašnje kontrole 8.dokument u kome su definisani okviri u kojima će projektant stvarati rešenje. Zadatak piše investitor . Projektni zadatak reguliše odnose između investitora i projektanta. registracija firme tehn. sklad sa zakonom o zaštiti projekta (ovlašćeni organi) 5. radovi i cene) III Grafički deo (vizuelni prikaz.

visina. nivelacija. *anketa o korisnicima. detaljnijeopisuje ponuđeno rešenje.manual .uslovi sredine + snimak postojećeg zelenila. regulacija. 3.predlog sanacije i uklapanje u novoprojektovano rešenje.predmer stepenica T4 .za dobijanje vrsta i količina materijala za realizaciju projekta → spisak i opis radova → cena koštanja svakog rada posebno → ukupna cena realizacije celog projekta.piše projektant. Tekst sadrži 4 glavne celine: 1).određena istraživanja za rekonstrukciju (bioekološka osnova . kompozicija.6 tabela: T1 .kalkulacija zemljanih masa T2 .predmer zelenila T6 . [redni broj. T3 ..obračunske tabele sa vrstama i količinom materijala .analiza postojećeg stanja) . Sadrži osvrt na postojeće stanje. Predmer materijala . [*analiza kapaciteta. Tehnički opis rešenja .predmer zastora (izrađenih površina) T5 . Prilaže se tabela . prečnik krošnje. Predprojektne (Različita istraživanja i) analize . *vizuelne studije. Predmer radova i predračun troškova . rigola i zastora IV-radovi na izgradnji građ. vrsta.svi radovi su svrstani u 8 grupa: I-pripremni radovi II-zemljani radovi III-izgradnja podloga.kao samostalno poglavlje ili u okviru specifikacije radova zajedno sa predračunom troškova 3). *istorijske analize] 4. Grafički prikaz .predmer (obračun) zidova..specifikacija sadnog materijala 2). Specifikacija radova i predračun troškova . cilj .snimak postojećeg stanja sa predlogom sanacije. Opis radova .zahtevi koje treba ispoštovati -želje investitora oko kompozicionog rešenja -zahtevi komunikacijskih i arhitektonskih objekata i izbor materijala -zahtevi u pogledu rešenja zelenila -zahtevi u vezi rešenja opreme -okvirni sadržaj priloga 2.popis stabala sa karakteristikama. Opis: sadržaja.-opis lokacije i granice prostora -na osnovu čega se radi projekat -koji su urbanistički uslovi i buduća namena -potrebni sadržaji koji se osmisle projektom -tehn. prsni prečnik. ivičnjaka. daje sveobuhvatan i detaljan opis predviđenog stanja.-arh. visina stabla čistog od grana. opis zdravstvenog stanja stabla. lokacija. elemenata V-ugradnja mobilijara . ocena vitalnosti i dekorativnosti].

Sinhron plan . Geodetska podloga . Ucrtavaju se rastojanja između stabala. Nivelacioni plan . Plan instalacija . Detalji .daje detaljan prikaz svih elemenata nivelacije. gasovod. stepenice) -elementi drenaže (rigole. zelenilo za uklanjanje. kanalizacija. Izvod iz regulacionog plana . kanali) 6. Ovaj list može da izostane → direktno na ompozicionom planu. Plan zelenila . Tu su: mreža hidranata. postoji 3 vrste detalja: -uveličani detalji planova -konstruktivni detalji -detalji mobilijara 48. Daje se ukupna cena za realizaciju celog objekta. Situacioni plan . 3.osnova za rad. kote. slivnici. mobilijar i položaji. a često se daje i cena po jedinici površine. popločavanje. dalekovod. građevinski elemeti partera. škrape.prezentacioni list idejnog rešenja. prikazuje biljni materijal sa precizno ucrtanim mestima sadnje. Kompozicioni plan . Rekapitulacija troškova .izvođački plan sadnje. 8.to je plan trasa instalacija usklađen sa drugim elementima prostora.pojam i definicija . Za izvođenje radova na popločavanju.kontroliše usklađenost projekta sa planom 2. skida odgovornost sa projektanta za odstupanje kota ili površina u odnosu na stvarno stanje koje bi se moglo desiti prilikom izvođenja radova. cena realizacije cele pozicije. odnosno elemenata na nivou površine terena -elementi situacije (staze. Snimak postojećeg stanja . platoi) -elementi nivelacije (izohipse. Kompozicija .pozicija. jedinačna cena koštanja.staze i platoi. 4). električne instalacije. *III Grafički deo 1. projekat potpune ili delimične rekonstrukcije 4.prikaz promena u terenu → zemljani radovi elemenata koji se ne vide u osnovi 10.radi jasnog prikaza konstrukcije i strukture nekog dela prostora ili građevinskih elemenata. do građevinskih elemenata. toplovod. kablovska.sa planom sanacije. nije neophodno da bude u glavnom projektu. Preseci . Za lociranje zelenila se koristi metod mreže kvadrata.Izgledi terena .na kraju predmera i predračuna ponove se sumarne vrenosti koštanja svih radova po osnovnim grupama. PTT 9. U okviru svake pozicije se navode količine utrošenog materijala. broj komada i sl. Često se spaja sa nivelacionim planom. regulacioni elementi. objekti. Služi kao priprema za itvođenje ozelenjavanja na terenu. Oznake i površine. sa ugradnjom. padovi. vodovod. prikazuje sve lemente prostora (iz vazduha) 5. izgradnji građevinskih elemenata i postavljanju opreme. 7.VI-sadnja sadnica VII-formiranje travnjaka VIII-održavanje zelenila u garantnom roku U okviru jedne grupe je veći broj operacija .

reljef .uskladiti broj i razmeru komponenata.Kompozicija u ravni je arhitektonsko pejzažno rešenje komplexa. skulpturnih i drugih elemenata složenih u jednu celinu prema umetničkoj zamisli. tako da čine skladnu celinu.zamisao . . a objekte PA prisustvo ideje. raspored. vegetacije. travne i cvetne P-ne. Stilovi u pejzažnoj kompoziciji u svetu i kod nas . kompozicijom.Prostorna pejzažna kompozicija se formira od reljefnih oblika terena. a takođe i formiranje umetničkog dela.psihološki karakter posetilaca. Izražajnost . kombinacije.klima i mikroklima . U PA .biljni materijal . sastav. . pokrivači tla i nisko šiblje. formiraju staze. tačaka i linija koji. jer samo zrelost biljnog materijala daje sklad ideje.umetnička ideja .označava raspored prostornih formi u određenoj kombinaciji i formiranje harmoničnog jedinstva organizovanog prostora. Završni oblik . *Stvaralački proces* .predstavlja uspostavljen odnos glavnih i drugostepenih komponenti. Ove dve kompozicije se dopunjuju. 49. U ravni zemlje. svojim varijacijama u visini i vrsti. ne određuju fizički vertikalnu ravan. prirodnih i stvorenih.prostorno-vremenska dinamika životnih procesa Briga .ekološka sredina .volumenima. *posle ide rekonstrukcija (povoljno na 8-10 godina) Kompozicija koristi umetnička sredstva koja odgovaraju ideji i karakteru dela. . maršrute kretanja da ne bi došlo do dosade i nesagledivosti. arhitekture. *uklapanje idejnog rešenja. . dinamikom u vremenu i prostoru. *o dvostadijumskom procesu razvića biljnog materijala: *rast 20-40god i *zrelost 200-300god. Pejzažni arhitekta treba da ima istančan ukus i da odredi granicu ukusa. Prostorna kompozicija -određuje princip raščlanjivanja elemenata -obezbeđuje jedinstvo elemenata -određuje glavne i periferne centre -stvara smisaone veze i perspektive U PA .odlikuje ga razlika od prirodnog pejzaža. oblicima.Kompozicija označava spajanje. sjedinjavanje. platoe. vodene. PA operiše sa živim elementima . . bojom.*o umetnički vrednim delovima prirodnog predela. sastavljeno od raznih oblika. već je označe i organizuju prostor tako da otkrivaju vizure.dela pejzažne umetnosti je period po završetku stadijuma rasta zelenila.Stvoriti opt.

monumentalnost. I Geometrijski. *Podela prostora . Savremeni ≠ klasični → asimetrija II Pejzažni (slobodan. pa .utvrđena glavna osa simetrije. kasnije . *Karakteristike: -geometrizovana planska i prostorna izgradnja -sistem osa -pravilni oblici staza -stroge konture vodenih P-na i travnjaka -veštački oblik krune -simetričan raspored skulptura U strogoj geometriji postavljena je podela na otvorene i zatvorene prostore. Ponikao u epohi prosvećenosti koja se karakteriše konkretnim promenama. Rusija .-19.v..).. alohtone . grupe.povezanih strogim pravim linijama. asimetričan raspored. Stilske karakteristike kompozicije su određene stilskom epohom razvoja društva i kulturom. Prvo . Prvo ..harmoničan odnos veličina otvorenog prostora i gustih masiva . i 1.renesansa i barok Italije (14.polovina17.v. svečanost. U Francuskoj još složenije . krrugova. pravougaonika. a ne staza. Francuska . veka = podražavanje prirode *Suština: maksimalno korišćenje postojećih i potencijalnih prirodnih karakteristika teritorije i maskiranje ružnih delova. barok .Le Notr.na presecima krugovi i kvadrati. biljni elementi. elipsi.Rusija.Le Notr.polovina 18.polovina 18. . skulpture.Živopisna plastika reljefa i olika vodenih P-na.označava jedinstvo. Pojava .v. .mreža poprečnih i podužnih linija. *Topijarstvo. III Mešoviti I Geometrijski (pravilan) stil Geometrizacija u kompoziciji. masivi.Stil . Kasnije .emocionalna privlačnost.Soliteri . II Pejzažni. prirodan) stil 2. veza arhitekture i slobodnog prostora..izrazita dominanta. osnovna idejno-umetnička karakteristika kompozicione strukture jednog umetničkog dela.Autohtone vrste .Gornji i Donji park Petrovog dvorca.Engleska. Sistem kvadrata. livade. a ne arhitektonski .Stari Egipat i Grčka. jak uticaj 2. zeleni zidovi. III Mešovit (kombinovani stil) Geometrijski su rekonstrukcijom jako izmenjeni → pojava mešovitih stilskih .Slobodna kompozicija sa akcentom na planiranje drveća i žbunja.samo odgovarajuće.

treba težiti jačem izražavanju svojstvenosti.na velikim P-nama sa različitim sadržajima i funkcijama. svuda . *Estetsko i psihološko . širenje . Prihvataju glavnu masu posetilaca i odvode je u unutrašnjost parka. Jedinstvo nauke i umetnosti .je rezultat fiziološkog dejstva svetlosnih zraka na mrežnjaču oka.v.fizička ravnoteža. *Vegetacija . objekata. Prednji plan .zasadi toplih boja. *Estetika.geometrijski. Koloritni efekti zasada zavise od uzajamnih odnosa formi i boje biljaka i fona.polovina 19. bočni (sporedni) deo .Oblik . Boja zavisi od strukture biljaka. i u skladu sa teorijom kolorita . psihu i druga čula čoveka. Izbor stila je uslovljen određenim funkcionalnim ciljevima i za to povoljnim prirodnim uslovima. travne vrste 5-9 varijacija.dejstvo boje objašnjava se zakonitostima promene boje u prirodi.rešenja i kombinacija 2 stila u jednoj kompoziciji (geometrijskih i slobodnih linija i oblika) .centralni (glavni) deo .treba da bude osnova za stvaranje parka našeg doba. boje i strukture P-ne i karaktera osvetljenja.od boje susednog objekta ili fona. Zimzelene. Zemljine P-ne. Ljubičasta . U svakoj prirodno-klimatskoj zoni zemlje. Zadnji plan .. karakteru i suštini lokalnog predela.umirujuća *Kompozicija ..se zajedno posmatra isticanje dubine i širine prostora. Izdvajaju i naglašavaju vizuelno karakteristike biljnih oblika.Engleska 2. -osvetljenost -refleksija susednih boja . Kolorit biljnog materijala u parkovsoj kompoziciji (kao bitan element pri izboru vrsta i komponovanju biljnog materijala) Boja .. vrsta odmora i ekonomske situacije. 50.mir. Od ove staze se granaju sekundarne staze prirodnih oblika. Opažanje svetlosti i boje bitno utiče na funkcije. Zelena . *Funkcionalnost. potreba. kompoziciona rešenja treba da odgovaraju duhu vremena. lokalnim uslovima predela.1. stimulans.polovina 20. Crvena . Primena . lokalnim uslovima vremena.Francuska. ------------------------------------------------------------------------------------------Nezavisno od izbora stila.je komponovana kao kod pejzažnih i formira okvir centralnom delu.pasivne hladne boje.pravolinijski i čine glavnu osu simetrije. neba. Ona prati čoveka svuda: boja biljaka.uzbuđenje. cvetne. *Glavne staze presecaju park podužno . *Ekonomičnost. funkcionalnim i estetskim zahtevima.veka.parkovskog pejzaža .u skladu sa zakonom boja. Plava .pejzažni Počinje . *Boja . On treba da ponikne prirodno iz postojećih prirodnih uslova. Žuta veselost.

Treba zadovoljiti 2 bitna elementa: . zelena+plava=umirujuće] 51.je deo projekta tj. -utvrditi linije glavnog pada (nagib) -odrediti linije vododelnica na planu -odrediti linije prirodnog oticanja vode -merenjem % pada određenog mesta najvećeg nagiba klasifikovati delove terena po nagibu (do 1%) (1-5%) (5-10%) (10-15%) (15-25%) (>25%) II .Analiza terena -odrediti najviše kote terena -odrediti najniže kote terena -registrovati postojeće vodotoke i drenažne elemente -uočiti mesta retenzije i sl. grafički prilog tehničke dokumentacije Sadržaj .Finalizacija nivelacionog plana I . Ravnotežom koloritnog rešenja što zavisi od: -izabranih boja -intenziteta boja -kombinacija boja -odnos boja prema fonu [crvena-zelena+žuta=izražajnost.Izrada nivelacionog rešenja V . šta obuhvata i elementi nivelacionog rešenja) Cilj .nivelacionog projekta je izrada nivelacionog plana Nivelacioni plan .rešenje nivelisanja i drenaže služi: -za izvođenje zemljanih radova -za nivelisanje P-na pod zastorima -za postavljanje drenažnih elemenata Nivelacija kao deo procesa projektovanja Počinje još u fazi istraživanja i analize lokacije. žutaljubičasta *Harmonična koloritna kompozicija.Prostorno-funkcionalni koncept rešenja Odrediti kako postojeći reljef utiče na moguće namene prostora.-suprotstavljanje boja -položaj u prostoru -velika P-na različitih boja -forma i textura bojene P-ne *Dinamična harmonijska kompozicija: crvena-zelena.Izrada generalne šeme drenaže terena IV .Prostorno-funkcionalni koncept rešenja III .Analiza terena II . narandžasta-plava. žuta+zelena=optimizam. Obuhvata rad u nekoliko faza: I . Nivelacioni plan (zašto se radi.

platoi. sportske terene . crtež potrebnih preseka . precizno izračunavanje i upisivanje karakterističnih kota 2. odrede se kote sekundarnih P-na koje se vezuju za nivoe saobraćajnica 5. močvare (1-5%) za zgrade. odrediti zone retenzije u koje se usmerava površinska voda 2. definisati namene P-na zavisno od reljefa /zaravni se registruju. definisati prostore gde se ne vrši nivelisanje (oko drveća i već postojećih delova drenaže) 2. prihvatljivo za zelene P-ne. rekreacija (sankanje) III . Finalizacija = definitivni izgled nivelacionog plana. veštačke bare. na zaravnjenim prostorima (odrede se kote na uglovima) 6. To su tačke okolnih izgrađenih puteva.25%max za košenje travnjaka mašinama (>25%) pošumljavanje. a onda sledi preciznije nivelisanje u završnoj fazi. ulaza u zgrade. definišu se mesta gde će površinska voda oticati u slivnike 8. (do 1%) slaba drenaža .odnos masa useka i nasipa 10. nivoi (okvirne grube kote) primarnih novoprojektovanih prostora (rade se prema srednjoj koti terena da bi usek =nasip) 3.za retenzije. sportske P-ne. preliminarni obračun kubature zemljanih masa .Finalizacija nivelacionog plana Prethodne faze se ponavljaju dok se ne dođe do finalnog rešenja.Izrada generalne šeme drenaže terena Skicira se šema drenaže kroz dva koraka 1. To su one kote koje se ne smeju menjati. 2. parkinge.površinski. locirati linije površinskog oticanja vode IV .1. odrede se trase i padovi glavnih kolskih i pešačkih komunikacija koji povezuju nivoe glavnih P-na 4. pešačke komunikacije sa rampama ili stepenicama (15-25%) samo za zelenilo . crtaju se preliminarne škarpe useka i nasipa i njihove izohipse 7. 1. kao i P-ne pod karakterističnim padovima i razmotri se pristup saobraćajnica/. početne fiksne kote se registruju na koje se oslanja nivelaciono rešenje.profila . precizno se odredi nagib . ucrtati linije za najpogodnije kretanje vode i odrediti tip elemenata za površinsku drenažu 9. crtež konačnog oblika izohipsi 4.Izrada nivelacionog rešenja Grubo se odrede osnovne nivelete (visinski nivoi). pa se odrede veze između njih. Ova faza ima 10 koraka: 1. izračunavanje i ucrtavanje padova 3. izohipsama se daje željeni oblik V .dobra je drenaža i nisu potrebni veliki zemljani radovi (5-10%) formirana komunikacija bez problema (10-15%) nepogodno za građevinske elemente.

iz njih se povlače izohipse.drenažni elementi kanali i rigole sa označenim padom slivnici kišne kanalizacije propusti brane . Projektant ima veliku slobodu. Kada se te tačke prenesu u osnovu na liniji profila A-A na planu. Formiraju se oblici slični prirodnim i to iz estetskih razloga i simbolike. precizno izračunata kubatura zemljišnih masa Nivelacioni plan -rezultat je nivelacije projektovanja.5) sa gornje strane . pomaže da se vidi bočna forma željenog terena. Za crtanje novih izohipsi kao polazne tačke se koriste sve karakteristične tačke iz profila. prašine.skicirati formu buduće zemljane figure .elementi situacije gabariti objekata sa prizemljem konture izgrađenih P-na položaji građevinskih elemenata granice kompleksa obuhvaćene projektom . Sadrži grafičku prezentaciju svih elemenata potrbnih za izvođenje zemljanih nivelacija i drenažnih radova. . vetra. neće zatvarati krug. već se . ali je lakše u profilu.nacrtanom profilu. treba da ima stepenast pad sa niže strane.uradi se profil na tipičnom delu budućeg uzvišenja. . Nivelaciono rešenje se može raditi na planu. Gustina izohipsi odgovara nagibu.nivelacioni elementi kote karakterističnih tačaka padovi izohipse stepenice škarpe useka i nasipa .za penjanje) . To je deo projekta . iz bočnih (krajnjih) tačaka konstruiše se profil zamišljenog uzvišenja koristeći zadate nagibe. granice na kojima se podiže brdo . Modelovanje reljefa . Preporučeni pad u ovom slučaju /za sankanje/ je 60% (1:1.oblik dobijen u profilu se vrati u crtež i nacrtaju se nove izohipse. Oblik novih izohipsi treba da je približno paralelan zamišljenom horizontalnom obliku brda.nacrtati na planu zanišljeni oblik tj.geoplastika Podrazumeva takva nivelaciona rešenja kojima se na veštački način formiraju sasvim novi oblici reljefa.5. Ponekad se formiraju radi zaklanjana nepovoljnog pogleda ili kao zaštita od buke.list glavnog projekta.poprečni profili za izračunavanje kubature zemljanih masa duž puteva 52. gde se vidi presek linije novog reljefa i visinskih ravni. (ako željeno brdo treba da služi dečijoj igri. Nove izohipse koje se pojavljuju samo na nižoj strani.66) sa donje strane j 40% (1:2. .

platoi.park Petrov dvorca u St.crtaju do preseka sa svojom istoimenom starom izohipsom Prelazi se ublažavaju crtanjem blago zaobljenih izohipsi. rekreacija. Vodotok u gradu treba da bude centralna osa (kičma) budućeg razvoja zelenila. Oni su kompozicioni centri i čvorišta. saobraćaja i komunalne opreme. finski zaliv . Ekološka osnova sistema zelenila utiče na karakter i raspored pojedinih elemenata i određuje kompoziciono rešenje. staze. male akumulacije. Petersburgu sa velikim morskim kanalom koji dolazi do velike palate tj. Reke . * Uticaj na saobraćajnu mrežu * Saobraćajnice i mostovi * Nedostatak je što ih oblikuju hidrotehnički stručnjaci bez višenamenskog oblikovanja .voda je privlačila čoveka. Ovako se obezbeđuje prirodna ventilacija grada. II Veštačke . činilac u životu grada. . degradira kvalitet njegovog života. reke.mora. do čuvene vodene P-ne . fontane. pa su procesi urbanizacije usmereni na rečne doline. vidikovci → široke vizure ka morskoj obali (dovode do same obale) -Strma ili sasvim vertikalna obala → vidikovci -Ravna obala → široke staze koje se završe molovima (npr. Obalnom zonom se lociraju osnovne šetne staze i vidikovci. -vodotok. česme. I Prirodne vodene P-ne . veštački vodopadi.veštačka jezera. fontane. Izvori postaju centri unutrašnjih kompozicija parka i njihovi akcenti. iskorišćenost za rekreaciju.element urbanog pejzaža. odmor. More . 53. kaskade. (npr. *centralna osa razvoja grada) vg/ns na obalama plovnih reka stvaraju vodno-zelene sisteme koji duž glavne ose vodotoka objedinjuju veći broj zelenih P-na i otveraju mogućnost za formiranje većih arhitektonskih prostornih ansambala. *Važno je uređenje rečnih obala. kanali.u planiranju grada učestvuje kao važan faktor.kaskade ispred dvorca).razgrađuje njegovu strukturu.veće parkovske P-ne... To su bila jedina mesta na kojima je bilo uslova za život. vodopadi. Po postanku i značenju.. jezere.bazeni. drvoredi. potoci. pristup rekama. Ugrožava grad . Objekti manjih razmera .prirodni faktor. Parkovi i druge zelene P-ne sz locirane na obalama vodenih P-na.. *raščlanjuje teritoriju grada. na obali .sistem zelenih površina. vodopadi. organizacija radnih zona. ali i za zaštitu voda i vodotoka. vodene P-ne i elementi sa vodom dele se u dve grupe: I Prirodne . bazeni. On treba da prati vodene tokove i da bude povezan sa ostalim zelenim P-ma grada i rubne zone grada. Oblici vodenih površina i elementi sa vodom i njihovo oblikovanje Vodeni resursi prostora opredeljuju njegovu kompoziciju.

Kej tangira sam centar grada i vezuje sa skverom i pešačkom gradskom zonom. *Značaj* . Pirot .Organski elementi urbanog prostora koji nizom uticaja deluju na okruženje. U slučaju motornog saobraćaja obale se ozelenjavaju slično kao autoputevi.vizure su po podužnoj osi. Od reke se razlikuje veličinom.s Izbor vrsta: Podnošenje vode .rekreativna i urbana funkcija (Sava.je prirodni tok vode koji teče koritom sa manje-više određenim obalama. Namena .urbanistički .strma padina.orijentisano ka rekama. Potok . pa ponovo izlaženje pored vode -Staze pored vidikovaca sa kojih se sagledava pejzažna slika Izdužena forma vodene P-ne . Pozitivan efekata je izražen samo u slučaju adekvatnog ozelenjavanja obala .Nišava . b<5m. Omogućiti uslove za sagledavanje vodotoka. taksodijumi. Banat. Kej . žiže odakle polazi čitav razvoj grada.u okviru obalne zone aktivna (bicikli. Veliko ratno ostrvo.ekološki . Dunav. Dunav.osnova za razvoj čitavog urbanog sadržaja. Kalemegdan .Povezanost u kompoziciju . Dolina ima uravnotežen reljef.urbanizam .sportsko-rekreativni .uslovi za odmor i šetnju. U slučaju šetališta kombinuje se parterno. 75-130m vizure na Savu. Male reke i vodotoci . Izbegava se monotonija.pejzažno planiranje. Prostorno rešenje . linijsko i grupno ozelenjavanje. Zemun).uspešan na obali . Ovo sprečavaju ekonomski razlozi. a padine se ozelene najnižim biljkama. Kompozicioni centar .vrbe. Zemun. Razlike u ozelenjavanju obala i kejova u gradu proističu iz namene samih P-na. šetalište sa klupama za odmor. Sa obe strane dvostruki drvored lipa. *Projektovanje parkova* -Pravilno trasiranje staza -Postavljanje vidikovaca ka vodotokovima -Kombinovanje mirne i tekuće vode -Odvajanje staza od vode pored grupa i kroz masive. šetnje.dobro uređen kej. To su mesta okupljanja.isključiti saobraćaj da se vrednost vodotoka i vode približi stanovništvu. Smena utisaka pospešuje interes za šetnju. Tendencija .plato (Pobednik) Kompoziciono rešen terasama i potpornim zidovima Ivice terasa su najatraktivnije za sagledavanje pejzaža). trim staze) i . što pogoduje saobraćajnoj infrastrukturi. .aleja duž obala vodotoka .arterija za dovod vazdušnih masa iz okoline grada. ali sa vizurama ka vodi. jove. (npr. topole.

igra svetlosti i refleksija . To je linijski kompozicioni element. Fontane .odmor i rekreacija. Urušavanje obala se sprečava minimalnom promenom oblika.smenjivanje pejzažnih slika. simbol identiteta sa delom grada *Kreativno .prirodno ili veštačko akumulaciono . . reljefu i postojećim vrstama. Reke i potoci sa tekućim stanjem vode se uključuju u strukturu parka. -Veliki kompozicioni značaja -Odnos prema kolnim objektima -Položaj u slobodnom prostoru -U centralnoj perspektivi -Položaj za lociranje *Potrebni su uslovi za jasno sagledavanje svih strana i izdaleka *Osunčanost *Mirna i intimna atmosfera *Unikatne.biološki . parkovi).vodi se računa o karakteru sredine.vegetacije. .sportski elementi kanui. Manje . *Veštački formirane vodene P-ne* Potrebno zbog brojnih vizuelnih i drugih funkcija. Projektovanje se sastoji samo u trasiranju staza koje prolaze kroz najinteresantnije delove. pa su tu i kanali .pasivna rekreacija (pecanje.oblikovno-pejzažni .najčešće na slobodnim gradskim prostorima (skverovi. Veće . razgledanje).živopisne kompozicije . Za sve ovo je neophodna: *renaturalizacija čitave hidrološke mreže grada -pejzažni dizajn -bioinženjerske mere Maksimalno iskoristiti sve prirodne karakteristike: -brz tok.sportovi. Raznolikost staništa. trgovi. Jezero . postojanje stabilnih biocenoza. U zavisnosti koje funkcije treba da ispuni u slobodnom prostoru i koji tip elemenata će najbolje ostvariti tu funkciju. Krivudavost . sunčanje. U izdvajanju vidikovaca koji se orijentišu na vodopadima.razvoj biljnoga svet . penušanje -slapovi -kamen za prelazak na drugu obala (plićak) -osovina kompozicije parka Veštački potok .dekorativni element.povoljan. ribolov.

ako se vrši. Vizuelni je kontrast ostalim elementima. III Pad u nagibu. Lociranje se određuje prema tejničkim mogućnostima. Veća za odmor i rekreaciju. Tako pumpa neće povući talog sa dna bazena. a za veće fontane . Uspostavlja vezu između različitih okruženja. Filteri za vodu mogu biti prikačeni direktno na ulaz vode u pumpu. slobodnim oblicima. Koliko l/h pumpa može da izbaci? Viši mlaz . Kombinacija širokog spektra biljaka i vodenih aranžmana sa izabranom rasvetom . Postoji 3 osnovna tipa vode koja pada: I Slobodan pad. I Slobodan pad . Mora postojati bezbednosni uređaj koji se isključi u slučaju kvara. Vodopadi i Kaskade . II Ometen pad. niže kote. Potapajuća pumpa se ne postavlja na dno bazena. skverovima. *Pravilo . Filtracija vode.noću.pumpa mora da pokreće maju zapreminu. recirkulacioni tip.*Opremanje fontana .direktno sa jedne visine na drugu bez prekida i prepreka. različitih oblika i dimenzija.pumpa može da recirkuliše minimalno pola zapremine vode bazena za sat vremena. različitih namena. uz korišćenje transformatora.kompenzacioni rezervoar. Bazeni .dovoljno jaka sa definisanim pritiskom da bi se postigao željeni efekat (element) raspršivanja. Osnova fontane je najbolje mesto za pumpu. . malznice. ispred javnih objekata i dr. Odnos protoka po satu ne sme biti veći od zapremine bazena. Oni drže vodu u čistom i svežem stanju. već se izdiže tako da usisna rešetka bude minimalno 5cm iznad dna bazena. Efekat . prskalice (elektronsko-vremenske). Različitih su dimenzija i kapaciteta. dekorativnog karaktera. Smanji se dužina cevi za protok vode kako bi snaga pumpe bila veća. a u kome sa lampicom određujemo i boju koju želimo da dominira. + skulpture Jezera .lociraju se u gradu na trgovima. najbolje je da usisna i izvodna cev budu na suprotnoj strani.utrošak vode. Osećaj mira i spokoja. Podvodni snopovi svetla su atrkacija uz lokvanje i lotose. Pumpni agregat je u bazenu fontane ili šahtu. .pumpa . Oprema za osvtljenje se postavlja iza stena i rastinja koji se nalaze u blizini ili se zakopava u zemlju.stavaraju kod jako izraženog reljefa i velikih vodenih izvora.Ravna statična voda.pumpe. Različite funkcije. Svetlosni efekti su od značaja. Električni kabal i konektori moraju biti propisno izolovani kako bi se sprečio strujni udar. Održavaju se čišćenjem u određenom intervalu. Pumpe koriste naizmeničnu struju od 220V ili jednosmernu od 24V. oblikovano je prirodnim. Ravne slobodne P-na.izbor pumpe . Posebni filteri imaju ulogu u stvaranju različitog spektra boja zavisno kako se postave.

Jači protok . -strmim padom dna. *kad voda pada na tvrdu površinu stvara se efekat oštrog prskanja vode *ako pada u vodu zvuk je dublji i puniji. -nagiba dna. Vodena stepeništa .Padanje vode duž i niz strmo nagnute P-ne. Manje zapremine . Ivica preko koje voda pada stvara efekte: *oštra ivica .koncentriše vodu na određenim tačkama i stvara talase *gruba ivica u kombinciji sa većom zapreminom vode stvara efekat penušanja Površina na koju voda pada takođe utiče na izgled i zvuk padajuće vode.vodeni zid. Koriste se i padovi terena. ali se događa na strmijem nagibu. Oblici vodenih površina kroz istorijsku retrospekciju .vizuelni rezultat je P-na koja samo svetluca na suncu.vodopada se sastoji u visokom. stvaraju se različiti oblici i zvuci.Ponašanje i karakteristike zavise od: -zapremine vode. Materijal za vodopade i jezerca: -nepropustljiv . a prskanje manje . Turbulentni efekat se stvara: -promenom širine korita. zvuk. ako ono nije dobro napravljeno. -strukturom materijala dna i obodnih strana grublje od stena i krupnijeg kamena.Svetlost .sistem kaskada gde voda ravnomerno pada sa podesta na podest. Takav utisak se stvara pri visini vodopada većoj od 1. (uzburkanost. Slično je tekućoj vodi. Karakter ovog pada zavisi od zapremine. Strmiji pad teži da bude mirniji nego slobodnopadajuća ili ometena voda.gubici minimalni -beton ili PVC folija -prirodni neklesani kamen -pokrivanje ivica -vešt raspored biljaka Veštački potok . širem i moćnijempadu vodenog toka. Sve vrste vodopada obezbeđuju različite scenske efekte i skulpturalne kompozicije. visine vodopada i P-ne na koju pada voda i interscenski efekti. -veličina korita. Svaki vodopad h>1m → veće jezero ili jača pumpa. III Pad u nagibu . Kombinacijom ovih promenjivih se stvaraju različite pojave i zvuci. 5-6 slapova . a sa kontrolom zapremine. Voda se pumpa do vrha zida odakle pada prekrivajući prednji deo zida II Ometen pad . Jezerca prosečne veličine moraju imati dovoljno vode da bi se ona obrušila sa visine od 60-100cm. Kaskade se formiraju sa malim padovima vodenih tokova sa stenovitim koritom.jasne šare na vodi koja se kreće. penušavost.5-2m. -svojstva dna i oboda.optimalno na dužini nakoliko metara. mostići i kameni prelazi) 54. visine pada i oblika ugla preko kog voda pada. brzine. Pri formiranju vodopada određena količina vode se gubi iz korita.voda udara u različite prepreke ili ravni dok pada između dve visine.

melodije i topovska kolonada).pravolinijski podeljene na kvadrate.Tivoli Hidraulika .Uloga vode kroz istoriju je neprocenjiva. Canopus je vodena P-na za vožnju čamcem. kasnije i Rima. Raznovrsnost .vodeni objekat u religiozne svrhe. Srednja Evropa Manastiri.sistem fontana.simetrični bazeni i kanali u sklopu pravilnog geometrijskog stila. Centralna tačka .finski zaliv . .Centralni sadržaj .penušavo i kristalno glatko (1400 fontana) *Petrov dvorac . sa kolonadama i statuama. za kupanje ili kao pojilo. vodopadi. vazduh teran kroz cevi orgulja . Zahvatana iz planinskih potoka i rečica. kaskadno kroz korito.Tivoli 118-138.n. za piće. *Vila Lante . do bazena simetrično Francuska Smirenije. kanalima dovođena do gradova i vila. kanali.vodoskoci u pravilnim ili asimetričnim nizovima . Različiti oblici: kaskade. usmerena u rezervoare po okolini. . vođena cevima pod pritiskom. Fontane sa jačim mlazevima su centar kompozicije. na razmacima su vodoskoci u tankim mlazevima. Mali vodoskoci . Puno odsjaja .Firenca → centralna osa.distanca fon za sagledavanje parka Egipat i Mesopotamija Najranije. Zatvorene bašte . plodnost zemlje navodnjavanjem iz Eufrata i Tigra. Vrtovi dvorova i hramova dekorativni. *Versaj .Sto fontana .rasprskuje se voda u tankim mlazevima. Italija Uticaj istoka i Grčke. prelivala se preko ivica. gajenje lotosa. široke vodene P-ne.koritaste profilacije..p. Egipatski vrt vrednuju sve kulture. Koristili Nil. *Vila D Este . Persija i Srednji Istok Razlivanje vode u plitke bazene sve do vrha. ribe i papirusa. Reflektuje sve oko sebe.e.zvuk (cvrkzt ptica. Ovde je fontana Del Ovato. Tigar i Eufrat za navodnjavanje i za vrtne kompozicije Proizvodnja hrane. Mavarski vrt Prelivanje vode iz bazena u bazen i žubori kroz otvorene mermerne kanale.reljef obalne terase . Potčinjeno principima kompozicije sa arhitektonskim oblicima.. *Hadrijanova vila . prostranije. vodoskoci.vodene orgulje.Boboli *Vitervo .

huk. stene i voda.barske i vodene biljke..osnova za orijentalne bašte sa ostrvima. Danas Pumpe . 3. Mogu biti široke i uske. soliterima.principi: 1. vodopadi.potoci.cenjena pokretnost vode. treperenje . povećavaju obalu. dinamična.odražava okolni pejzaž . statična. Kanal formira kompozicija 22 fontane. usamljenim masivima. Iris sibirica. promenljiva . skrivaju karakter reljefa. 3. vodeno ogledalo. odražavaju svetlost i daju utisak širokog i svetlog vodenog prostora. Statua Samsona . Oblikovanje vodenih površina vegetacijom Izazov .ograničavaju i zatvaraju predeo.centar. . jezerima i mostovima. mirna. klokotanje. Njihova linija prati obalnu liniju. *Vizuelne karakteristike vode*: refleksija.žubor Fizička svojstva vode su ta koja utiču na svrhu i metod korišćenja u PA. Opuštajuće na ljudske emocije. Potočić je sa tajnim izvorom. Period Zen-budizma . ribnjaci.emituje pri pokretu ili kada udari u fiksni objekat ili P-nu.ogledalo 55. zvuk . 2.Kulise . Čiste.jezera. . kanali. pokretna. vek .simbol su tišine i perfekcije . Zvuk vode i njena energija.Masivi .sukcesivnost i pravac vizura. Brežuljci.Studiozan rad . bazeni. Carex sp. grupama. Kretanje je deli na: 1. refleksija . Svaki bazen je kopija prirodnog jezera. . pokrivene obalnom vegetacijom. nepokretna . Daje snagu celom prostoru. da presecaju obalni masiv.Poljane . prskanje.Specifičnost vrsta Kompozicija vodenih nasada . Za velike vodene P-ne. Podloga za umetničko izražavanje. Stvaranje poljana .nivo gornjih i donjih terasa. Živopisnija kombinacija . Umiruje ili uzbuđuje. Stavaranje gustih obalnih masiva 2.otvorene vodene P-ne sa ravnim obalama. fontane. žuborenje. Kina Vodene bašte . curenje.strujnica h>20m .recirkulacija vode. odraz. reke. Japan Suprotno francuskom shvatanju. 4. Uzbudljiva i dramatična. cvećem. iluzija dubine i veličine prostora. Stvaranje kulisa 3. Kapanje.predstava neba i zemlje (refleksija bazena je mesto gde se nebo i zemlja sastaju).

Iris laevigata.autohtone vrste drveća. Kompozicioni principi pri postavljanhu skulpture u slobodnom prostoru Principi postavljanja . livada) i i sitna skulptura (mali intimni prostor) *žanrovska skulptura (slobodan travnjak.problem je što se plitka voda zegreva tokom leta a neke vrste to ne podnose (Azolla caroliniana). šiblja i višegodišnjeg cveća .saglediva sa svih strana) i bista . Odnos skulpture preme čoveku .5-1. Ona stvara tepih između biljaka u močvarnom vrtu. submerzne (oksigeneratori) 45-90cm 3. Poznavanjem prirode vrsta i njihovih karakteristika. Sa rizomima .močvarna kala Iris pseudocorus 'variegata' . voda .Nymphaea alba. Najjednostavnije: Carex pendula.posmatraču . obezbediti im uslov približne prirodnom staništu.za povremeno plavljenje.veličina prostora i skulpture: *velika skulptura (prostrani travnjak.puzave perene (Lysimachia nummularia) u slobodnom rastu se orezuje. Samo neke cvetaju rano u proleće. Ivaica bazena ili jezerca . Ako je moguće udruživanje biljaka u istom kontejneru . Profil elemenata sa vodom.močvarni grašak Caltha palustris . ostavlja željeni utisak i prenosi poruku posmatraču.stilska usaglašenost . Grupišu se u one koje cvetaju u isto vreme: Eriophorum angustifolium + Myosotis scorpioides Pontedena cordata + Butomus umbellatus Prolećni aspekt: Menyanthes triifoliata . Iris pseudoacorus Zalivi i zatoni . Izbor vrsta uslovljava način održavanja. Iris versivolor.dubine 45-60cm .harmonično .uklapanje u okolni prostor.privlačno . Lotus sp. lokvanji i dr..svetlo zlatno-zelenog lista. Pontederia cordata.vodeno bilje (za lokvanje dubina 1. flotantne .biljke koje će sakriti materijal od kojeg je jezerce napravljeno.8m) Visoka vegetacija .karakter i tematika skulpture → namena prostora . akvatične na 90cm 2.letnja atrakcija u bašti sa pojavom cvetova i zanimljivih listova. Od dubine zavisi izbor biljnih vrsta: 1. 56. Botomus umbellatus.pojedinačna sadnja ili u kontejnerima Ribe . *Vegetacija u i oko veštačkih vodenih površina* Vodeni vrt .dekorativno uz malo pažnje. a ostale sredinom leta.

(Spomenik Zahvalnosti srpskog naroda Francuskoj . Acer negundo.velike skulpture. *reljef (daje dominantnost skulpturi . *atmosferske prilike.stavlja se u prvi plan.biste . sadi se ukrasno cvetno šiblje ili mali cvetnjak. (visina spomenika-H je u centru trga → poluprečnik trga = 3H ili prečnik = 6H) *Odnos sa arhitektonskim objektima* Veliki objekti . sitna kompozicija Krupne skulpture . žuta.dobro rešen prilaz spomeniku. ali zbog tužnog karaktera na prirodnom. čak i ako su svi drugi uslovi ostvareni.na uzvišenom položaju. Na glavnom gradskom trgu. Društveni zanačaj (Svaezna skupština .najmanja udaljenost posmatrača od spomenika da bi se dobro sagledao .u osovini je glavne prilazne aleje na Kalemegdanu i dobro se sagledava pri ulazu u park.mermer (svetli granit) . karakt. Thuja occidentalis. u blizini skulpture. → Galavna aleja prema monumentalnom spomeniku. Eleagnus angustifolia . Ali ka ulazu je orijentisan svojom frontalnom stranom. ne veštačkom → spomenik Neznanom junaku na Avali (prilazna rampa i terasa samo pojačavaju). *Odnos veličine i oblika* Važno za isticanje i pravi utisak.voda .uveliča perspektivni izgled skulpturalnog dela sa odrazom u vodenom ogledalu. *Vegetacija* Manje skulpture . . Ostali uslovi: *Prilaz* . žuto-zelena.fon .svetli fon . drveće i žbunje. * kontrast . upadljive boje i oblici. bledozelena): Salix alba.tamni fon (tamnozeleno): Abies.sa ukuopnom visinom (+postolje) u odnosu je 1:3.svetli fon (srebrnasto.(samo prednja strana i profil . a pozadina je zgrada geografskog instituta). Uz prilaznu stazu.monokulturni masivi.manje vrsta (1-2).BGD T. *doba dan. cvetajuća (1) Monumentalne . loše orijentisan . . a zelenilo u zadnji) Prirodni uslovi: *osunčanost. Bitna je orijentacija prema glavnom prilazu .drveće i žbunje .uvek ona strana spomenika sa najkarakterističnijom siluetom koja se lako pamti.najjasnije sagledavanje ako nema travne osnove .Rosandić-Igrali se konji vrani). Kolijev princip . strana se orijentiše prema glavnoj saobraćajnici.pozadina skulpture Od njega zavisi da li će skulptura ostvariti svoju ulogu u jednom prostoru.pobednik).veća raznovrsnost. Širina prilaza primerena značaju dela. veliki cvetni masivi u jednoj boji *Fon* . Picea sp.travnjak .. Pored šetnih staza dekorativne skulpture. Memorijalni veliki spomenik .usmerava pogled prema samom delu i sugeriše posetiocu da ga zapazi i uputi ka njemu.bronza .

Sastoji se od manjih elemenata sa potpornim zidićima. .utisak zavisi od rastojanja sa kojeg se skulptura sagledava.jasno sagledavanje skulpture 57. jednostavna i jasna rešenja bez šarenila i obilja vrsta. oblikom i formom. Formiranje vegetacijskog okvira .položaj skulpture uslovljen je oblicima i rasporedom površina II Pejzažni park .Biljni okvir .skulpture . da bi se dobro sagledao na fonu travnjaka i neba.zaklonjen položaj .. u velikim grupama cveće cvetnjaci u širokim masivima. I Geometrijski park . Velikih je dimenzija i glavni je element u kompoziciji.travni fon .monumentalna skulptura je karakterom vezana za arhitekturu.razmere skulpture se određuju na samom mestu postavljanja. platoima. *osvetljenja. *tretiranja plastičnosti forme. pojedinačna stabla lišćara i četinara . Ima veliku P-nu i svečani karakter.manja je od monumentalne. Umetnik treba da pronikne u suštinu prirodne sredine → organska sinteza dela i prirode.dva glavna rastojanja: -u detalju . formiranje otvorenih parternih kompozicija.veličinom. .malih dimenzija.posmatra se sa rastojanja 2-3 visine (sa pijedestalom).se spomenik postavlja na prirodno uzvišenje ili visok postament. -dekorativna plastika.kao sastavni deo pejzaža -osvetljenje na otvorenom i izgledne tačke.dopuniti fonom vegetacije. . Velike krošnje i visoka debla približavaju spomenik pejzažu. čiste i mešovite lišćarske i četinarske grupe. *sadržaja i temetike samog dela.samo lice i profil .slobodnije i fleksibilnije Vizuelni kavlitet . Rešava se uopšteno u jedinstvenoj liniji i formi.). .Žanrovska . -biljni elementi. mostova . Pejzaž . u blizini staza i platoa. .monumentalna .trgovi i pešačke zone.stalne promene → smenama godišnjih doba. pogodna za prostore sa ograničenom vidljivošću.miran i svečan → izostaviti vrste sa upadljivim lišćem i cvetovima (Malus floribunda.kao fon *Svetlost* Tonski odnos skulpture i pozadine . vremenskim prilikama. Najpovoljnija celina se stvara samo onda kada se ljudsko delo nadovezuje na evolutivni razvoj predela. *boje i vrste materijala. Sklad skulpture i okoline. Magnolia sp. . stepeništem. sagledne tačke . simboličan. -U Prirodnom predelu .lišćarski masivi. Biljne vrste zavise od: *veličine prostora. Odnos skulpture prema slobodnom prostoru i zelenilu Dobro ukomponovano jedno drugo ističe.Vodena površina i zidna platna .okvir .Portretna skulptura ili bista . žbunje visoko ili srednje visoko. glavni element je u kadru posmatrača. režimom svetlosti → stalno drugačije.

Podela na: 1. Elementi infrastrukture (na zelenim površinama) . fenjeri i lampe Danas: savremene sijalice i reflektori.sinhron plan *Vodovi instalacija ispod ulica* Problem je lociranje velikog broja gradskih instalacija. visina. Izbor zavisi od stila okolnog prostora.su varijacija kandelabra i zidnih svetiljki. Različitih su oblika i varijanti. Različitog oblika.su namenjeni osvetljenju javnih P-na i privatnih okućnica. Povećana sigurnost i povećana estetska vrednost.. struju visokog napona i kablovi za tramvaje .unutrašnje i spoljašnje Spoljašnje osvetljenje zavisi od: -lokacije svetlosnog tela -položaja svetiljki -vizuelno-tehničkih karakteristika Loše upotrebljeno osvetljenje narušava izgled i otežava kretanje i orijentaciju u prostoru. stila materijala. Sve se to predstavlja grafički u jednom planu Sinhron plan . Osvetljenje Nekad su to bile: ognjišta i baklje. *kandelabri . ali se plan poštuje i usaglasi..kablovska televizija.kanalizacija za atmosfersku i otpadnu vodu . Osvetljavaju ulaze. sa različitim brojem svetiljki. Najčešći vodovi koji se lociraju duž saobraćajnica: . Nije poželjno sve vodove smestiti u jedan kolektor. 59. Ugrađuju se pored ulaznih vrata na spoljnim zidovima. Taj broj se stalno povećava.kablovi za jaku struju.postavljaju se na potporne zidove. Još u fazi izrade projekata potrebno je njihovo tačno definisanje i usaglašavanje sa drvoredima. kolonade.razvoj tehnologije. . Vrste svetiljki: *zidne .glavni. broj i jačina sijalica zavisi od dimenzija . stubove i druge zidne P-ne. Malih su dimenzija različitog oblika. kao i projektant zelene Pne. Dizajn osvetljenja .vodovi za grejanje na daljinu (toplovod) -plinski vodovi .glavni. Lociraju se ispod trotoara ili u travnim trakama sa pažnjom na postojanje drvoreda. Izbor opredeljuje stil objekta i ulaznih vrata kao i celokupni izgled okoline. koje treba naglasiti.58. lokalni i plinski dalekovod . a visina. lokalni i vodovodi za snabdevanje zgrada. tunele i dr. veštačko .koji potpisuju projektanti svih instalacija. prirodno 2. *za ulaze .vodovod .

osvetljava biljke i druge pejzažne elemente.širok izbor modela. Predmeti su vidljivi. položaj .najpogodnije za oko. metalno-halidne. Izdrže pritisak vozila do 5000kg ako je brzina≤50km/h. oko pešačkog prelaza . odozdo. visoke (18-30m). Efekti osvetljenja -odozdo. Na pod pritiskom. Posebno je važno kod objekata od istorijskog značaja. *podvodne . parkinzi. Svetlost se rasipa i ne stvara nikakvu senku. -usmereno.različite šeme -izvor: metalno-halidne. -odozgo.su najčešći oblik osvetljenja. Iznad krošji drveća je . Pogodno za pešačke staze i mirna odmorišta u bašti.senka i strukturno svetlo . Na pod pritiskom. podložne vandalizmu -izvor: fluoroscentna živina para.izbegavati upadljive stubove i svetiljke. prolaze i primenjene zbog manjka prostora.svetiljke su vrsta reflektora. .ispod nivoa oka . Izbegavati komplikovane oblike i šarenilo. sam objekat izgleda . Na pod pritiskom.postiže se oštri kontrast osvetljenog predmeta i okolnh elemenata. Estetski zahtevi osvetljenja Svetiljke sa stubovima su elementi danju uočljivi. ulice. Snage su 125-500W na dubini i do 20m.interesantno.iznad P-ne zemlje (slično mesečini).da je prilagođena visini drveća.stvara se kontrast između gorne i donje mase lista . Veoma su jaki 38-120W na min rastojanju 0. Kategorije svetlosnih postolja: Prema visini niske (2m-3m). *reflektori . Izrađene su od nerđajućeg čelika i sigurnosnog stakla. rekreacioni objekti -izvor:živina para. -direktno. -visoko. Za javne zelene P-ne 250. Koristiti reflektore i specijalne svetiljke. 400W. autoputevi. -visina svetiljke . Voda pH=7-8.prostora. parkinzi. odozgo i sl. Stilski mora da odgovara ostalim parkovskim elementima. srednje (3-5m).za bašte i druge otvorene prostore .propištanje svetla kroz objekat ili krošnje. Malih su dimenzija pa se lako ugrađuju. estetski usklađeni sa prirodom.veliki broj tehnika. jezera. 300.osvetljavaju parkinge. Osvetljavaju veštačke vodene P-ne. za parking i autoput (6-15m). *niske svetiljke. -spomenici i ulazi u objekte . u slučaju drvoreda sa obe su strane → sredinom kolovoza.8m. -osvetljenje pozadine objekta. Stvara blještavu siluetu objekta zbog velikog kontrasta između linije osvetljenosti i temne pozadine. a prilagođene različitim projektnim zahtevima. metalno-halidne. izvor: živina para.održavanje lako. Na pod pritiskom. rekreativne P-ne. Za njihovu ugradnju je neophodna drenaža površinske vode i kućište koje odvaja svetiljku od zemljišta. da ne dođe do korozije jer su tada odsutni oksidansi. a kontrast minimalan. fontane. bazene. *nagazbe . česme. Izrađene su od otpornih materijala.dobija se efekat siluete. praktično su nevidljivi.

Uz puno svetla se gubi efekat siluete objekta. -reflektujuće svetlo.opasno. manje vodene P-ne .Saobraćajnice. mostovi .najjače osvetljeni delovi grada.indirektno osvetljenje. često su fokusne tačke prostora.sugeriše pravac kretanja. Reprezentativni objekti u gadu . crkva. Estetski motiv tj. Potrebno je uklopiti sve tipove osvetljenja na jednom mestu. Osvetljava se ulaz u kuću ili garažu. -postavljanje svetiljki .vodi se računa o okolnom zelenilu i objektima. veće vodene P-ne .ni jedan deo ne ostaje u potpunom mraku . hoteli. a najslabije . trgovi . raspored.skrivena mesta. To su mesta susreta. podvožnjaci.zavisi od skulpturalnog rešenja ili igre mlazeva.pruža potpuno osvetljenje detalja. Spoljno osvetljenje objekata Efekat važnosti pojedinih delova objekta.slabiji intenzitet osvetljenja i poseban tip svetiljki.broj. . parkinzi. tip svetiljki. romantični prostori. Osvetljenje zelenih P-na .najjače su osvetljene glavne staze i mesta intenzivnog okupljanja ljudi. Položaj zavisi od funkcije objekta i aktivnosti ukućana uveče.se dobija usmeravanjem svetlosnog izvora ka reflektujućoj P-ni. već kao deo celine. pozorište (fasade i stubovi). Pomoću podvodnog svetla ili reflektora. položaj i broj. Neki delovi ovetljeni jače.ne remetiti harmoniju.daje akcenat na oblik i formu objekta uz kontrast P-na oštrim senkama II . pešački prelazi.Tehnički i estetski zadatak. jačina zahtevaju izvesne tehničke proračune. gradski park . mora . kaskade . muzeji. Određivanje karaktera P-ne u smislu privatnosti (privatna ili javna) privatne zelene površine .skupština. Osvetljenje vodenih P-na Mnogo je vodenih P-na. vrtovi . Upotrebom svetla različitog intenziteta i boje .okućnice. reke. Loše postavljeno osvetljenje = kontra efekat.dekorativne kompozicije. Ističe se efekat ogledala . Ni jedan deo se ne sme posmatrati pojedinačno. manji plato ispred objekta. trase podzemnih i nadzemnih . promenada. Ona će zatim reemitovati svetlost u željenom pravcu .fontane.gubi se kontrast (svetlih i tamnih P-na).bira se pravi objekat. Trgovi obiluju raznim objektima na osnovu čega se opredeljuje osvetljenje. Koriste se reflektori sa usmerenim zaracima. Uveče moraju biti dobro osvetljena. detalji na njemu. a pozadina je što bliža predmetu. javne zelene površine . sagledavanje određenog zahteva prostora i kreativnost projektanta.bogatije.kao svetlom oivičena masa. aktivnog života. Tip svetiljki u odnosu na okolne objekte i raspored . slika objekta . Usklađenost sa osvetljenjem okoline (staza i zelenih P-na) .Elektro ing . a daleka pozadina .saobraćajni ing → jačina osvetljenja. tuneli.niži kandelabri sa manjim brojem sijalica.jezera. Najbolje je raditi sa dva izvora svetlosti: I . neki slabije. Zelene P-ne osvetljavamo u zavisnosti od više faktor. Veličina objekta .

vodova 60. Vodovodni sistem se sastoji od: -vodozahvatni objekti -pumpne stanice (ako su neophodni) -vodozahvatni rezervoari (prate pumpne stanice) -stanice za prečišćavanje -objekti za regulaciju pritiska vode (rezervoari) -glavna i sekundarna vodovodna mreža Vodovodna mreža Osnovni element vodovodnog sistema. da je prečiste i dostave potrošačima. mašina i aparata za prihvatanje vode iz prirodnih izvora.glavni vodovi provode vodu u većoj količini. Vodosnabdevanje zelenih P-na Hidrantska . restorane.pri minimalnim gubicima mreža treba da ispuni svoju namenu . Sastoji se od: -primarna. Dimenzionisanje vodovodne mreže . *u periodu za koji se mreža dimenzioniše da je konstantan intenzitet protoka. za tehnološke i protivpožarne potrebe. *Pri projektovnaju vodovodnog sistema neophodno je da se obezbede sledeći zahtevi: -obezbediti dovoljnu količinu vode za svaki punkt -infrastruktura vodosnabdevanja. Projekat → sistem vodosnabdevanja. zalivanje. industrijskih preduzeća i drugih objekata vodom za piće. protoka i brzine. projektuje se istovremeno i u saglasnosti. Za projekat vodovodne mreže razrađuju se idejni i glavni projekti sa potrebnim proračunima (hidrograđevinski inženjeri).obetbeđenje i dostava neophodnih količina vode potrošačima pri dovoljnom pritisku i minimalnoj proizvodnoj ceni.je komplex objekata. . Vodosnabdevanje Zadovoljavanje naselja. Lociraju se u gusto naseljenim delovima grada i u višim područjima -sekundarnaPrincip za projektovanje vodovodne mreže . podzemni sistem je komplex objekata sa namenom da obezbedi dovoljnu količinu vode za piće.. da bi se obezbedio neophodan slobodan pritisak pri normalnom radu i u uslovima požara. Dimenzionisanje cevi zavisi od sledećih uslova: *da se voda ravnomerno troši duž mreže.vodovodna mreža. Dostavlja vodu od izvora do konzumenta. različite sportske komplexe. 50-70% ukupnih troškova za sistem. U parku i vrtu je važno za bazene i fontane. kanalizacije i drugih inženjerskih sistema. vodovodna mreža..radi se na osnovu količine vode. Vodovodni sistem .

Hidrantska mreža se formira za sezonsko polivanje. Obezbeđenje vodom veštačkih vodenih površina Izvor vode -vodovodska mreža sa čistom vodom -vodovodska mreža sa uslovno čistom (industrijskom) vodom -kaptaža potoka -izvlačenje iz bunara -vodeni rezervoari -recirkulacija Vodovod sa vodom za piće . a sa većim brojem lula ¾" ili 1". gradska mreža).neopravdano projektovanje vodenih P-na sa velikom konzumacijom vode.3-0. Odvodnjavanje česama (korita i valovi). Glavni vod se postavlja ispod dubine zamrzavanja (0. Voda u bazenu se isisava pumpom-kompresorom.kroz male brane ili kaptiranjem izvora. Nije baš efikasno. Cevi se povezuju preko kamenih rigola na atmosfersku kanalizacionu mrežu. Vodeni rezervoari .8-1m).presek zavisi od veličine vodene P-ne: . Trasira se magistralni vod od koga se račvaju vodovi prema objektima za zalivanje. Koristi se u gl.zalivni sistemi po principu zatvorenih i otvoranih drenažnih sistema. Vodovodne cevi se montiraju na 0. Voda u mreži je pod pritiskom. Dovodne cevi . čista izvorska voda Testiranje vode .višekratno korišćenje jedne iste vode. Vodosnabdevanje malih vrtnih objekata Česma ← vodovodna mreža. Za česme na zidovima koriste se obično cevi od 2". odakle se vode do zajedničkog kolektora.provera kvaliteta. Recirkulacija . za pokretanje vodoskoka. kod fontana. bistre su ali ne za česme Kaptaža potoka . Česme sa 1 ili 2 lule povezuju se cevima od ½". Obavezno pri nedostatku drugih mogućnosti Podzemne vode . Tu se mntiraju dovodni i odvodni ventili (hidrant).8m ispod nivoa terena (ne mrzne . sa padom od 2-3% ka glavnom vodu da bi mreža mogla da se brzo isprazni u toku zimskog perioda kada se ne vrši polivane (min R=30mm).nedovoljno sigurno . Ostale cevi se postavljaju do 0. Suva klima .samo za piće. Šaht za vodu iz vodovodne mreže. vrši se crnom čeličnom cevi od 1".voda iz bližih vodenih tokova . Hidranti su postavljeni na nju na određenim mestima na kojima se prikopčaju creva za polivanje.5m. a zatim se vraća u bazen pod velikim pritiskom.Određuju se neophodne količine vode i presek cevi.zaštita). za recirkulaciju Vodovod sa uslovno čistom vodom . Svaki hidrant opslužuje R=30-40m. probe za higijensko-epidemiološki institut.nemaju mehaničke primese. Izvor (bunar.bunari .sakupljanje kišnice koja se koristi 1-2x godišnje. Voda se zatvara zimi i pri remontu.

da je transportuju do stanica za prečišćavanje. Otpadna voda je prirodna iskorišćena za piće.-male P-ne .2". Odvode se u jedinstvenu kanalizacionu mrežu. Pokriven je metalnom kapom.čelične cevi 1-2" -veće P-ne . Komunalne otpadne vode . Atmosferske vode . Dovodna cev je veza između prelivnika i kanalizacije. Može biti montiran na jednom od zidova bazena. Podni sifon se otvara pri čišćenju i pranju bazena (zapušavanje). kao kod česme u blizini vodene P-ne. 0. mikroorganizmima. Zagađene su najviše organskim materijama. Podela po poreklu i primesama: 1. izvesno prečiste i sprovedu do prijemnika.5m podnošljivo .dovodne cevi 10-15cm od gornjeg nivoa vode u bazenu. sanitarno opasne.zagađene primesama organskog i mineralnog porekla . -drenažni sistem. Ova veza kod malih bazena 5-6m³ kao kod prelivnika . a onda se obezbeđuje slab dotok.za drvenaste i žbunaste vrste. Prelivnik . Sportske i dečije P-ne .mogu biti: .veza sifona i kanalizacione mreže.olovne ili plastične 8-10 (>10)cm Punjenje bazena .pušta se jak mlaz. Manja naselja .suve.. Sve to rešavaju građevinski i hidrotehnički inženjeri. gasovima. 61. pri čemu je promenila fizička svojstva i hemijski sastav + sadrži različite zagađujuće materije.nepovoljno (1. Odvodnjavanje i kanalizacija To je komplex objekata namenjenih da prime otpadne vode. pune saprofitnih i patogenih bakterija.nastaju u domaćinstvu (kuhinja. Sifon na dnu bazena za celovito odvodnjavanje bazena. Njen presek zavisi od obima bazena i vremena za koje treba da se istoči voda.jedna kanalizaciona mreža za odvođenje sve tri vrste voda. Zaustvljanje i regulacija dotoka vode se radi putem izgradnje specijalnog šahta. toalet. 3.za regulisanje nivoa vode u bazenu. Kod većih bazena . Vode ostale od pranja ulica i viškova od polivanja zelenih P-na po sastavu su bliske atmosferskim. osnovne staze i putevi.odvodi višak vode da bi se izveli građevinski i agrotehnički .). Posle prečišćavanja i hlađenja mogu se uključiti u povratni sistem vodosnabdevanja fabrike ili se ispuste u recepijent. da se ne bi usisavala zaprljana voda pri pražnjenju vodovodnih cevi. Crna čelična cev .5m za trave i perene).veći presek cevi. industriju..od kiše i topljenja snega. *Odvodnjavanje* Visok nivo podzemne vode . kupatilo. Čiste su ali prolaskom kroz atmosferu one se zagađuju prašinom. Industrijske otpadne vode .uslovno čiste sa malo primesa Služe za rashlađivanje i povećane su t°-re. Montiran je kao vertikalna cev na dnu vodene P-ne čiji gornji deo izlazi do nivoa vode. 2. koliko za obnavljanje Plitka voda . domaćistvo.

90. . *Vodovi instalacija ispod ulica* Problem je lociranje velikog broja gradskih instalacija. Taj broj se stalno povećava. a onda kanalima u gradske kolektore i veštačke vodene P-ne. -normalno odvodnjavanje. Šahte za etmosfersku vodu se prave na 150-200m.vodovod .Kišni kanalizacioni sistem *atmosferska kanalizacija . -Koeficijent oticanja. platoa i drugih objekata.kablovi za jaku struju. sabirni i magistralni kanali ili kolektori. Još u fazi izrade projekata potrebno je njihovo tačno definisanje i usaglašavanje sa drvoredima. Kolektori se priključuju na otvoren prijemnik ili u kanalizacionu mrežu.kanalizacija za atmosfersku i otpadnu vodu . travne P-ne) u odnosu na ukupnu zelenu Pnu.sa P-ne aleja i staza prvo odlaze u rigole pa u šahtove za atmosfersku vodu. lokalni i vodovodi za snabdevanje zgrada. Veličina koeficijenta oticanja zavisi od procentualnog odnosa pojedinih vrsta zastora (aleje. To je komplex objekata kojim se podzemne vode prikupljaju i odvode ili se snižava njihov nivo.5m. -zatvoreni . vodovodom. Na mreži se rade revizioni šahtovi. Sve se to predstavlja grafički u jednom planu Sinhron plan . vertikalnim planiranjem. drenažni. Za asfaltne zastore je 0. struju visokog napona i kablovi za tramvaje . -Kanalizaciona mreža. a za travne P-ne 0. *Kanalizacija na zelenim površinama* Prima atmosfersku i druge otpadne vode sa zelene P-ne i odvodi ih do stanice za prečišćavanje ili u prijemnik.za celu vlažnu teritoriju mreža odvodnih i sabirnih kanala i magistralni kolektor koji se uključuje na prijemnik za već objekte i park-šume.za gradske zelene P-ne isti odvodni elementi. kao i projektant zelene Pne. Tamo gde nema kanalizacije.se posebno pažljivo određuje.radovi. *otpadne vode . platoi. Važno za parkove sa ugostiteljskim objektima i drugim zgradama.vodovi za grejanje na daljinu (toplovod) .se radi od betonskih cevi Rmin=150mm.1.po specijalnom projektu kompleksno i usaglašeno sa drenažom. a revizione na 200-300m. -vrste drenažnog sistema-otvoreni . Kanalizaciona mreža je projektuje duž aleja.podrazumeva rastojanje od najvišeg nivoa podzemne vode do P-ne terena.glavni. Pri izgradnji zelenih P-na ova norma je 1. . Kanalizacionu mrežu projektuju inženjeri vodovoda i kanalizacije. Najčešći vodovi koji se lociraju duž saobraćajnica: . suvišna voda od vodenih P-na i česama se odvodi u potoke ili zelene P-ne. Nivo podzemne vode se utvrđuje prema biološkoj koja prethodi fazi projektovanja. Ona prima i podzemne vode iz drenaže.koji potpisuju projektanti svih instalacija.

-plinski vodovi .kablovska televizija. ali se plan poštuje i usaglasi.. lokalni i plinski dalekovod . Nije poželjno sve vodove smestiti u jedan kolektor.glavni.. ≠ [] ≈ ≤ > < ≥ % μ π ½ ⅓ ¼ ⅔ ⅛ ⅜ ← ↑ ? ↓ → ↔ ° º ¹ ² ³ . Lociraju se ispod trotoara ili u travnim trakama sa pažnjom na postojanje drvoreda.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->