NEREN]A NEREN]A NA OPT!CK!N NA OPT!CK!

N
TK L!N!]ANA TK L!N!]ANA
Frenelova refleksija Frenelova refleksija
Na OTKL Frenelova refleksina nastaje na mestima spojeva optickih
vlakna sa drugim optickim vlaknima (mehanickim splajsevima ili
adapterima) usled nepotpunog suceljavanja ceonih delova optickih
vlakana, odnosno postojanja malenog vazdusnog procepa (eng. Air
Cap) izmedju njih.
Frenelova refleksija (eng. Fresnel reflection) je jedan od najcescih uzroka slabljenja optickog signala na OTKL,
a zapravo predstavlja reflektovanje dela svetlosnog talasa o granicnu povrsinu jezgra optickog vlakna.



3 3
3 3
#

=
Nastaje prilikom prelaska svetlosnog talasa iz jedne u drugu opticku
sredinu razlicitog indeksa prelamanja.
gde su n1 i n2 indeksi prelamanja optickih sredina (vazduh i staklo)
Deo svetlosnog talasa koji ce biti reflektovan definisan je
koeficijentom frenelove refleksije (eng. Fresnel reflection coefficient):
Netode smanjenja Frenelove refleksije (a samim tim i gubitaka) na konektorskim spojevima su ispunjavanje
konektorskog spoja gelom indeksa prelamanja slicnog indeksu prelamanja omotaca jezgra ili upotrebom PC,
UPC ili APC konektora i adaptera.
Frenelovu refleksiju na OTKL nije moguce u potpunosti eliminisati, a njeno postojanje uz Rejlijevo rasejanje je
osnov merne metode OTDRom (eng. Optical Time Domain Reflectometer - opticki reflektometar u
vremenskom domenu) koju nazivamo metodom merenja povratnog rasejanja.
OTDR OTDR
OTDR (eng. Optical Time Domain Reflectometer - opticki reflektometar u vremenskom domenu) je merni
uredjaj koji se koristi u merenjima na OTKL.
OTDR vizuelizuje slabljenja na OTKL sto pojednostavljuje
proces merenja i pronalazenja eventualnih kvarova.
http://en.wikipedia.org/wiki/Optical_timedomain_reflectometer
]edino sa OTDRom je moguce izmeriti tacno rastojanje do
mesta konektorskog spoja, splajsa ili nekog diskontinuiteta
na optickom vlaknu (npr. mikrosavijanja), kao i direkno
izmeriti slabljenje na trasi OTKL izmedju dve proizovljno
odabrane tacke (markera).
Za merenje OTDRom potrebno je obezbediti pristupnost
samo jednom kraju OTKL.
Zbog svojih prednosti OTDR je postao osnovni merni
insturment za merenja na OTKL.
Princip rada OTDR Princip rada OTDR aa
mpulsni generator generise impulse trajanja od
3 ns do 10 ms kojim pobudjuje opticki predajnik.
Opticki predajnik (npr. laserska dioda) emituje
svetlosne impulse snage od 1 mW do 1 W.
Opticki delitelj (npr. direkcioni kapler ili cirkulator)
usmerava opticki signal ka mernom optickom
vlaknu, a povratni opticki signal ka optickom
prijemniku.
Opticki prijemnik (npr. APD - lavinska fotodioda)
detektuje povratni opticki signala i prosledjuje ga
na pojacavac, a potom i na kolo za usrednjavanje
kako bi se postigao bolji odnos signal/sum.
Posle usrednjavanja u fiksnom vremenskom intervalu signal se transformise logaritamskom funkcijom i
prikazuje na ekranu instrumenta kao kriva povratnog rasejanja koja pokazuje slabljenje |dB] u funkciji duzine
|m].
mpulsi kraceg trajanja (uzi impulsi) obezbedjuju bolju rezoluciju OTDR snimka i uocavanje bliskih promena na
OTKL, dok impulsi duzeg trajanja (siri impulsi) omogucuju testiranje duzih linija.
Kriva povratnog rasejanja Kriva povratnog rasejanja
1. veliki pocetni impuls potice od Frenelove refleksije na ulaznom kraju optickog vlakna, tj. OTDR konektoru.
2. dugacka opadajuca kriva potice od kke slabljenja optickog vlakna, tj. Rejlijevog rasejanja.
3. manji impulsi duz opadajuce krive ili prevojne tacke poticu od refleksija kao posledica ostecenja, savijanja i nehomogenosti
materijala jezgra optickog vlakna ili kvalitetno izvedenih spojevi optickih vlakana i slicno
4. impulsi duz opadajuce krive i na njenom kraju poticu od Frenelove refleksije na konektorskim spojevima ili kraju optickog
vlakna
1
2 3
3
3
4 4
4 2
2
2
Nerenje slabljenja Nerenje slabljenja
) x ( a ) x ( a ] dB [ A

=
] km [ L
] dB [ A
] km / dB [ =
Karakteristicni impulsi Karakteristicni impulsi
Ako je kraj vlakna iskrzan ili je utopljen u gel moze se desiti da
zavrsetak OTKL nije jasno uocljiv zbog utapanja u sum na kraju
krive povratnog rasejanja.
Prilikom registrovanja velikog reflektuju'eg impulsa dolazi do
zasicenja optickog prijemnika (fotodiode) i OTDR biva privremeno
zaslepljen". vreme oporavka optickog prijemnika i ponovne pune
funkcionalnosti OTDRa naziva se mrtva zona".
Prividno pojacanje (negativno slabljenje) na spoju optickih vlakna
OTKL je posledica neznatne razlike u precniku jezgra optickih
vlakna, a samim tim i numerickih apertura (NA1 = NA2).
U tom slucaju je potrebno ponoviti merenje na suprotnom kraju
OTKL, a realno slabljenje racunamo kao aritmeticku sredinu dva
izmerena slablnjenja (|a1+a2]/2).
Literatura Literatura
01 Netode ispitivanja karakteristika optickih vlakana.pdf
http://www.jimhayes.com/OTDR/index.html
02 Nerenja na optickim vodovima Naja Todorovic.pdf
03 Bob Chomycz CH14 The OTDR and OSA.pdf
OTDRDENO.zip