P. 1
Matematicka Analiza I - Skripta za MATF

Matematicka Analiza I - Skripta za MATF

|Views: 381|Likes:
Published by sunessence
Skripta iz Matematicke Analize I - Darko Milinkovic

Matematicki Fakultet, Bg

Verzija Jun 2013

Poslednja verzija dostupna na: matf.bg.ac.rs/~milinko
Skripta iz Matematicke Analize I - Darko Milinkovic

Matematicki Fakultet, Bg

Verzija Jun 2013

Poslednja verzija dostupna na: matf.bg.ac.rs/~milinko

More info:

Published by: sunessence on Jul 27, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/05/2015

pdf

text

original

we„iwe„sue exevse I ƒu‚s€„e prelimin—rn— verzij— koj— trpi st—lne promene t…x PHIQF @posled¨— verzij— se n—l—zi n— www.matf.bg.ac.rs/∼milinkoA
Darko Milinkovi

Q

{ ˆt— seD ustv—riD mo%e otkritic { €it—¨— su jedini mogui odgovorD woriseF €r—vi †ikinziD to su piE t—¨—F ydgovoriD to je ve ono xto su †ikinzi s—mi se˜i pev—li z— vreme plovid˜eD d— se ohr—˜reF @imil e%—rD €seudoA

ƒ—dr%—j qve†e IF ‚e—lni i kompleksni ˜rojevi IF €o©e r—™ion—lnih ˜rojev— PF €otpuno ureeno po©e QF €rirodni ˜rojevi RF erhimedovo i u—ntorovo svojstvo re—lne pr—ve SF frojnost skup— TF xek— metriqk— i topoloxk— svojstv— re—lne pr—ve UF tedn—qin— x = a VF tedinstvenost i postoj—¨e re—lnih ˜rojev— WF uompleksni ˜rojevi IHF †e%˜e qve†e PF punk™ije re—lne i kompleksne promen©ive IF ilement—rne funk™ije PF xeprekidnost QF qr—niqn— vrednost RF †e%˜e qve†e QF szvod funk™ije re—lne promen©ive IF hiferen™ij—˜ilnost PF ysnovne teoreme diferen™ij—lnog r—qun— QF szvodi vixeg red—F „ejlorov— formul— RF uonveksne funk™ije SF †e%˜e qve†e RF xizovi i redovi IF uonvergen™ij— nizov— PF  utnov metod rex—v—¨— jedn—qin— QF feskon—qni redovi i ˜eskon—qni proizvodi RF ‚edovi s— pozitivnim ql—novim— SF ‚edovi s— proizvo©nim ql—novim— TF yper—™ije s— redovim— UF ƒtepeni redovi VF †e%˜e qve†e SF xeodreeni integr—l IF €rimitivn— funk™ij— i neodreeni integr—l PF ysnovni metodi izr—qun—v—¨— neodreenih integr—l— QF sntegr—li o˜lik— sin x cos x dx RF sntegr—li o˜lik— sin ax cos bx dx n k n S U U IR IW PU QH QT RP RS RU SU TQ TQ TT UU VS WI WI WU IHR IHV IIP IIW IIW IQQ IQR IRH IRW ISI ISU ITT IUS IUS IUU IUW IVH .

y(x)) dx WF †e%˜e qve†e TF ydreeni integr—l IF  utnov integr—l PF uoxijev integr—l QF €rimene integr—l— RF xesvojstveni integr—l SF ‚im—nov integr—l TF ‚im—n{ƒtiltjesov integr—l UF †e%˜e qve†e UF €it—¨— i z—d—™i IF €rvi semest—r PF hrugi semest—r hyhe„eu IF „opoloxke osnove —n—lize IF uonvergen™ij— po filterim— PF xeprekidnost i gr—niqn— vrednost u metriqkim prostorim— QF xeprekidnost i gr—niqn— vrednost u topoloxkim prostorim— viter—tur— sndeks 2 ƒeh‚et IVH IVP IVQ IVR IVU IVW IVW IVW IWW PHR PIP PPS PQP PRI PRI PRU PSI PSI PSP PTW PUI PUQ .T SF sntegr—™ij— r—™ion—lnih funk™ij— TF sntegr—li o˜lik— R(sin√ x. ax + bx + c) dx VF sntegr—li o˜lik— R(x. cos x) dx UF sntegr—li o˜lik— R(x.

qve†e I ‚e—lni i kompleksni ˜rojevi x—jst—rij— idej— o ˜roju vez—n— je z— kon™ept brojanjaD d—kle z— skup N prirodnih ˜rojev—F €otre˜— vrxe¨— oper—™ij— @r—qun—¨—A s— prirodnim ˜roE jevim— prirodno vodi do kon™ept— r—™ion—lnog ˜roj—F yni su pol—zn— t—qk— n—xeg izuq—v—¨— u ovom tekstuF €ol—zei od pretpost—vke d— je sistem r—™ioE n—lnih ˜rojev— pozn—t qit—o™uD ˜—r n— intuitivnom nivouD izdvojiemo spis—k tvre¨—D aksiomaD iz kojih se mogu izvesti sv— ost—l— svojstv— ovog sistem—F €ok—z—emoD z—timD ¨egovu nepotpunost i uk—z—ti n— n—qin ¨enog prev—ziE l—%e¨—F „ime emo motivis—ti strogoD form—lno i —ksiom—tskoD z—sniv—¨e po©— R re—lnih ˜rojev—D koje emo z—poqeti u €—r—gr—fu P ove gl—veF n=0 IF €o©e r—™ion—lnih ˜rojev— IFIF erhimedsko po©eF it—o™u su pozn—t— pr—vil— z— r—qun—¨e u skuE pu Q racionalnih brojevaD tjF ˜rojev— o˜lik— D gde su m i n ™eli ˜rojevi i F ƒv— t— pr—vil— se mogu izvesti iz sledeih aksiomaX @eIA (x + y) + z = x + (y + z) @—so™ij—tivnost oper—™ije +A @ePA (∃ 0)(∀x) x + 0 = 0 + x = x @postoj—¨e neutr—lnog element— z— opE er—™iju +A @eQA (∀x)(∃(−x)) x + (−x) = (−x) + x = 0 @postoj—¨e inverznog element— z— oper—™iju +A @eRA x + y = y + x @komut—tivnost oper—™ije +A @eSA (x • y) • z = x • (y • z) @—so™ij—tivnost oper—™ije •A @eTA (∃ 1)(∀x) x • 1 = 1 • x = x @postoj—¨e neutr—lnog element— z— opE er—™iju •A @eUA (∀x) x = 0 ⇒ (∃x ) x • x = x • x = 1 @postoj—¨e inverznog eleE ment— z— oper—™iju •A @eVA x • (y + z) = x • y + x • zD (x + y) • z = x • z + y • z @distri˜utivnost oper—™ije • u odnosu n— +A @eWA x • y = y • x @komut—tivnost oper—™ije •A @eIHA 0 = 1 @netrivij—lnostA @eIIA x ≤ x @refleksivnost rel—™ije ≤A @eIPA (x ≤ y) ∧ (y ≤ z) ⇒ x ≤ z @tr—nzitivnost rel—™ije ≤A @eIQA (x ≤ y) ∧ (y ≤ x) ⇒ x = y @—ntisimetriqnost rel—™ije ≤A @eIRA (x ≤ y) ∨ (y ≤ x) @—ksiom— tot—lnog poretk—A @eISA x ≤ y ⇒ x + z ≤ y + z @s—gl—snost rel—™ije ≤ i oper—™ije +A @eITA (0 ≤ x) ∧ (0 ≤ y) ⇒ 0 ≤ x • y @s—gl—snost rel—™ije ≤ i oper—™ije •AF @e‚rA @ArhimedovaI aksiomaA — sv—ko a > 0 i sv—ko b postoji n ∈ N t—kvo d— v—%i n • a > bF −1 −1 −1 m n Ierhimed @ Aρχιµη ´δης D PVU{PIPF pre rrist—AD st—rogrqki mislil—™ U .

x > y ⇐⇒ y ≤ x ∧ x = y. hok—z—ti ekviv—len™iju 0 ≤ x ⇔ −x ≤ 0F —˜or—vimo s—d—D n— trenut—kD d— se svojstv— @eIA{@eITAD @e‚rA odnose n— ˜rojeve i r—zmotrimo ih k—o —pstr—ktne —ksiome definis—ne n— nekom skupuF „—ko do˜ij—mo r—zne algebarske struktureD tjF skupove n— kojim— su definE is—ne oper—™ije i rel—™ije koje z—dovo©—v—ju neke od gore n—vedenih —ksiom—F ƒkup T n— kome je definis—n— rel—™ij— ≤ koj— z—dovo©—v— —ksiome @eIIAD @eIPA i @eIQA n—ziv— se ure enim skupomD — rel—™ij— ≤ relacijom poretkaF eko n— skupu v—%i i @eIRA on se n—ziv— totalno ure enim skupomF x— sv—kom ureenom skupu definixu se i rel—™ije ≥D < i >X defF defF defF x ≥ y ⇐⇒ y ≤ x.V x— primerD pozn—to tvre¨e x≤y ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s x ≤ y ⇒ −y ≤ −x izvodi se iz —ksiom— n— sledei n—qinX ƒliqno se rex—v— i sledei z—d—t—kF Zadatak I. tom M = max E ⇔ (∀e ∈ E )e ≤ M. xek— je T ureen skup i E ⊂ T F ilement m ∈ E je n—jm—¨i element ili minimum skup— E D —ko (∀e ∈ E ) m ≤ e. x < y ⇐⇒ x ≤ y ∧ x = y. T A⊂T t∈T gornjim ograniqenjem gornjom granicom. winimum skup— E se ozn—q—v— s— min EF ƒliqno se definixe n—jvei element ili m—ksimum skup—D max EX xek— je ureen skup i F ilement n—ziv— se @ A skup— —ko je z— sv—ko F skup— je ¨egovo D tjF element t—k—v d— je z— sv—ko i z— sv—ko gor¨e ogr—niqe¨e skup— F ƒupremum skup— ozn—q—v— se s— F h—kleD —ko s— ozn—qimo skup svih m—jor—nti skup— D ond— je sup A = min A≤ . minoranA skup— A —ko je t ≤ a z— sv—ko a ∈ AF Infimum skup— A @u ozn—™i inf A je ¨egovo najve e donje ograniqenjeD tjF element s ∈ T t—k—v d— je s ≤ a z— sv—ko a ∈ A i t ≤ s z— sv—ko do¨e ogr—niqe¨e t skup— AF u—%emo d— je skup ograniqen odozgo —ko im— ˜—r jednu m—jor—ntuD — ograniqen odozdo —ko im— ˜—r jednu minor—ntuF ƒkup je ograniqen —ko je ogr—niqen i odozdo i odozgoF . @eISA @eIA @eQA @ePA @eRA @eIA @eQA @ePA ilement t ∈ T n—ziv— se donjim ograniqenjem @donjom granicom. majorantom A a≤t a∈A Supremum A najmanje gornje ograniqenje s ∈ T a≤s a∈A s≤t t A A sup A A≤ A x + ((−x) + (−y )) ≤ y + ((−x) + (−y )) (x + (−x)) + (−y ) ≤ y + ((−x) + (−y )) 0 + (−y ) ≤ y + ((−x) + (−y )) −y ≤ y + ((−x) + (−y )) −y ≤ y + ((−y ) + (−x)) −y ≤ (y + (−y )) + (−x) −y ≤ 0 + (−x) −y ≤ −x.

|)c h— li ov—j skup im— supremum @infimumAc xek— je (T.ƒkup ne mor— d— s—dr%i svoj supremumD nprF —ko je B = {x ∈ R | 0 ≤ x < D ond— je F …koliko je sup A ∈ AD ond— se t—j supremum n—ziv— skup— i ozn—q—v— s— max AF ƒliqno se definixe minimum skup—D u ozn—™i k—o ¨egov infimumD ukoliko on prip—d— s—mom skupuF ƒkup iz n—xeg primer— nem— m—ksimumD dok je min B = 0F h—emo jox jed—nD m—¨e trivij—l—hD primerF Primer I. ≤) ureen skup i B ⊂ T F ilement b ∈ B n—ziv— se m—ksim—lE nim elementom skup— B —ko v—%i 1} sup B = 1 ∈ /B maksimumom A min A B 0 IF €y¡i ‚egsyxevxsr f‚yti†e W ƒliqno se definixe i minim—lni element skup—F Zadatak Q. x— skupu S := {(x. a2 . . €—r™ij—lno ureen skup mo%e d— im— vixe m—ksim—lnih i minim—lnih elemen—t—D —li n—jvixe jed—n m—ksimum i n—jvixe jed—n miniE mumF tedinstvenost m—ksimum— i minimum— je posledi™— —ntisimetriqnosti rel—™ije poretk— @qit—o™u ost—v©—mo d— ovo dok—%e k—o z—d—t—kAF Zadatak R. y ) (x . h— li skup B iz —d—tk— P im— m—ksim—lni @minim—lniA elementc Napomena I.} a1 < c. a1 < a2 < a3 < . hok—z—ti d— je n— skupu N prirodnih ˜rojev— rel—™ij— | definE is—n— s— k | n ⇔ n je de©ivo s— k rel—™ij— poretk—F h— li je on— rel—™ij— tot—lnog poretk—c h— li skup B = {2. . . @—A hok—z—ti d— je m—ksimum ureenog skup— ¨egov jedinstveni m—ksim—lni elementF @˜A hok—z—ti d— ureeni skup mo%e d— im— jedinstveni m—ksim—lni eleE mentD koji nije m—ksimumF @…putstvoX xek— je n— ˜eskon—qnom skupu z—d—t— rel—™ij— < s— A = {c. xek— je A nepr—z—n skup i P (A) skup svih podskupov— skup— A @P (A) se n—ziv— partitivnim skupom skup— AAF yper—™ij— inkluzije ⊂ je rel—™ij— poretk— n— P (A)F … odnosu n— ovu rel—™iju je max P (A) = AD min P (A) = ∅F Zadatak P. y ) ∈ R × R | x + y = 1} je definis—n— rel—™ij— (x . 3} im— m—ksimum @minimumA u (N. . @—A hok—z—ti d— je rel—™ij— poretk—F @˜A x—i sve minim—lne i m—ksim—lne elemente ureenog skup— (S . a1 . hok—z—ti d— je s— x≤y ⇔ x=y∨x<y definis—n— rel—™ij— poretk— n— A i d— ov—j skup im— jedinstveni m—ksim—lni elementD —li nem— m—ksimumFA Zadatak S. b1 ∈ B ∧ b0 ≤ b1 ⇒ b1 = b0 . . )F 1 2 2 1 1 2 2 1 2 1 2 1 . y ) ⇔ x ≤ x ∧ y ≤ y .

b ∈ G jedn—qin— a+x=b @IA im— jedinstveno rexe¨eD tjF postoji jed—n i s—mo jed—n element x ∈ G t—k—v d— v—%i a + x = bF —ist—D element x = (−a) + b je rexe¨e jerD primenom —ksiome @eIAD z—tim @eQA i n— kr—ju@ePAD do˜ij—mo a + ((−a) + b) = (a + (−a)) + b = 0 + b = bF yvime smo dok—z—li d— postoji jedno rexe¨eF h— ˜ismo dok—z—li d— postoji samo jednoD pretpost—vimo d— z— neki element x grupe v—%i a + x = bF €ok—z—emo d— je x = x F —ist—D primenom —ksiom— @ePAD @eQAD @eIA i defini™ije element— x do˜ij—mo x = 0+x = ((−a)+a)+x = (−a)+(a+x ) = (−a) + b = x F Primer P.@vA x—i sup S i inf S F @gA h— li skup S im— minimum i m—ksimumc ‚exe¨eX @˜A skup m—ksim—lnih elemen—t— je {(x. 1)D inf S = (−1. hok—z—tiX @—A x ≤ 0 ∧ y ≤ 0 ⇒ x • y ≥ 0 @˜A x ≤ y ∧ x ≤ y ⇒ x + x ≤ y + y @vA 0 < 1F e˜elov— grup— u kojoj jeD sem oper—™ije + definis—n— i oper—™ij— • koj— z—dovo©—v— @eSA i @eVA zove se prstenF €rsten u kome v—%i @eTA i @eIHA zove se prsten sa jedinicomF eksiom— @eIHA o˜ez˜euje n—m d— trivij—lni prsten {0}D koji z—dovo©—v— sve ost—le —ksiome prsten— s— jedini™omD ne zovemo prstenom s— jedini™omF 1 1 2 2 1 2 1 2 0 • x = (0 + 0) • x = 0 • x + 0 • x. Pe˜el @Niels Henrik AbelD IVHP{IVPWAD norvexki m—tem—tiq—r . yd—vde mo%emo d— izvedemo pozn—to tvre¨e 0 • x = 0X poxto je 0 + 0 = 0D iz distri˜utivnog z—kon— sledi 1 1 1 1 1 1 1 2 1 2 1 2 1 1 2 2 1 2 1 2 2 2 1 1 2 2 2 2 1 IH IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s p— iz jedinstvenosti rexe¨— jedn—qine 0 • x + X = 0 • x sledi 0 • x = 0F ƒpe™ij—lnoD nek— je b = 0F sz jedinstvenosti rexe¨— jedn—qine a + x = 0 sledi i jedinstvenost inverznog element— z— oper—™iju +F sm—jui to u viduD l—ko se dok—zuje d— je −(−x) = xX po defini™iji inverznog element— je (−x) + (−(−x)) = 0 i (−x) + x = 0D t—ko d— su i −(−x) i x inverzni elementi z— (−x)D p— je −(−x) = x z˜og jedinstvenosti inverznog element—F Zadatak T. +) grup—F qrup— je komut—tivn— @ili e˜elov—PA —ko u ¨oj v—%i i —ksiom— @eRAF eksiomom @ePA se definixe neutralni element 0 grupeF yv—j element je jedinstvenF —ist—D pretpost—vimo d— postoje dv— neutr—ln— element— 0 i 0 koj— z—dovo©—v—ju —ksiomu @ePAF eko n—piximo ovu —ksiomu z— x = 0 D — z—tim z— x = 0 D do˜ij—mo 0 + 0 = 0 i 0 + 0 = 0 F yd—tle sledi 0 = 0 F — proizvo©ne elemente a. −1)Y @gA neD jer z— sv—ku t—qku postoji t—qk— koj— je s— ¨om neuporediv—F ƒkup G u kome je definis—n— oper—™ij— + koj— z—dovo©—v— svojstv— @eIAD @ePA i @eQA n—ziv— se grupomF u—d %elimo d— n—gl—simo o kojoj se oper—™iji r—diD k—%emo i d— je ure eni par (G. y) ∈ S | x ≥ 0. y ≥ 0}Y @vA sup S = (1.

+. xek— su a i b elementi tel— i a = 0F hok—z—ti d— jedn—qin— a•x=b @PA im— jedinstveno rexe¨eF pormulis—ti i dok—z—ti tvre¨e o jedinstvenosti inverznog element— z— oper—™iju • u prstenuF eksiomu @e‚rA smo izdvojili iz numer—™ije i ozn—qili pose˜no iz r—zlog— koji e ˜iti j—sniji k—snijeD k—d— ovu —ksiomu ˜udemo z—menili opxtijom Aksiomom supremumaD ili nekom od ¨oj ekviv—lentnih —ksiom—D qime emo proE xiriti po©e r—™ion—lnih ˜rojev—F …reeno po©e u kome v—%i @e‚rA n—ziv— se Arhimedskim poljemF erhimedov— —ksiom— je origin—lno formulis—n— u sklopu —ksiom—tskog z—sniv—¨— geometrijeD k—o mogunost d— n—noxe¨em d—te du%i a n— pr—voj mo%emoD pol—zei iz t—qke AD prei preko proizvo©ne t—qke B n— pr—vojFQ szr—z n— levoj str—ni nejedn—kosti na > b pri tome nije mogue tum—qiti k—o mno%e¨eD ve k—o D dod—v—¨e du%i n put—4F hrugim reqim—D erhimedov— —ksiom— u strukturi (G. ≤) u kojojD uz rel—™iju poretk—D im—mo s—mo oper—™iju s—˜ir—¨— @nprF u ureenoj grupiA utvruje d— postoji n ∈ N z— koje v—%i a + · · · + a > b.ilement 1 prsten— s— jedini™omD definis—n —ksiomom (A6)D je jedinstvenY dok—z ovog tvre¨— se do˜ij— k—d se u dok—zu tvre¨— o jedinstvenosti element— 0 u grupi sim˜oli + i 0 z—mene sim˜olim— • i 1F €rsten u kome v—%i @eWA zovemo komutativnim prstenomF €rsten s— jedini™om u kome v—%i —ksiom— @eUA n—ziv— se telomD ili prstenom sa deljenjemF uomut—tivno telo n—ziv— se poljemF €o©e n— kome je definis—n— rel—™ij— poretk— koj— z—dovo©—v— —ksiome @eISA i @eITA n—ziv— se ure enim poljemY —ko se r—di o rel—™iji tot—lnog poretk—D govorimo o totalno ure enom poljuF Zadatak U. @QA qrup— u kojoj v—%i erhimedov— —ksiom— n—ziv— se Arhimedskom grupomF …˜udue emo iz ozn—k— izost—v©—ti zn—k • i umesto a • b pis—ti abF IFPF xepotpunost po©— QF †r—timo se s—d— s— r—zm—tr—¨— ovih —pE str—ktnih —lge˜—rskih struktur— po©u Q r—™ion—lnih ˜rojev—F … ¨emuD k—o u sv—kom po©uD jedn—qine @IA i @PA z— a = 0 im—ju jedinstven— rexe¨—F €ok—%imo d— to nije sluq—j s— jedn—qinom x = 2. @SA yd—vde sledi d— je m p—r—nD xto zn—qi d— je i m p—r—n @jer je kv—dr—t nep—rnog ˜roj— nep—r—nAD tjF o˜lik— m = 2kF eko uvrstimo to u jedn—qinu @SA n 2 m n 2 2 2 IF €y¡i ‚egsyxevxsr f‚yti†e II Qwi ovde neemo ul—ziti u —n—logiju izmeu —n—litiqke i geometrijske —ksiom—tikeD koj— se det—©nije izuq—v— n— kursu en—litiqke geometrije @vF ‘15“AD —li emoD motivis—ni ¨omD skup re—lnih ˜rojev— zv—ti jox i re—lnom pr—vomF . @RA €retpost—vimo d— je r—™ion—l—n ˜roj x rexe¨e ove jedn—qine i n—piximo g— k—o x = gde su m i n uzajamno prosti @tjF ˜ez z—jedniqkog delite©—A ™eli ˜rojeviF @hrugim reqim—D n—piximo x u vidu koliqnik— dv— ™el— ˜roj—D xto je defini™j— r—™ion—lnog ˜roj—D i izvrximo ¨ihovo skr—iv—¨e t—ko d— se oni vixe ne mogu skr—iv—tiFA —menom ovog izr—z— u @RA do˜ij—mo m = 2n .

hok—z—ti d— jedn—qin— x = 3 nem— rexe¨e u skupu r—™ion—lE nih ˜rojev—D koristei ideju dok—z— —n—lognog tvre¨— z— jedn—qinu @RAF x— kom mestu t—j dok—z ne prol—zi z— jedn—qinu x = 4 @koj— im— rexe¨e 2 ∈ QAc hok—z koji smo izlo%ili n—vodi eristotelRD k—o primer dokazivanja svoenjem na protivreqnostD odnosnoD u s—vremenim ozn—k—m—D t—utologije 2 2 2 2 2 2 IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s ƒ—mo otkrie nepostoj—¨— rexe¨— jedn—qine @RA pripisuje se €it—gorej™iE m—DS xkoli —ntiqkih filosof— koj— se odvojil— od sofist— @sklonih loxim demokr—tskim uti™—jim— A i pristupil— —ristokr—tskom slojuF ƒm—tr— se d— je ovo ¨ihovo n—jzn—q—jnije otkrie i pretpost—v©— D d— su do ¨eg— doxli prouq—v—¨em geometrijske sredine a : b = b : c koj— je n—roqito interesov—l— €it—gorej™eD — slu%il— je k—o sim˜ol —ristokr—tije4 @vF ‘IH“AF qeometrijski gled—noD ov—j rezult—t govori d— dij—gon—l— kv—dr—t— s— str—ni™om du%ine I nije r—™ion—l—n ˜rojF — €it—gorej™eD koji su pozn—v—li s—mo r—™ion—lne ˜rojeveD k—o i z— —ntiqku m—tem—tiku uopxteD ovo je ozn—qilo ul—z—k u veE liku krizu m—tem—tikeF €it—gorej™i suD u svom ™elokupnom pogledu n— svetD n—stoj—li d— sve svedu n— ˜rojF €ozn—v—li su p—rne ˜rojeveD nep—rneD p—rno{ nep—rneD nep—rno{p—rneD prosteD slo%eneD s—vrxeneD prij—te©skeD troug—oneD qetvoroug—oneD petoug—one itdF ytkrie geometrijskih veliqin— koje se ne mogu opis—ti r—™ion—lnim ˜rojevim— n—velo ih je d— poqnu d— negir—ju moguE nost —ritmetike d— opixe sve geometrijske o˜jekteF szl—z iz krize tr—%en je u —simetriji izmeu geometrije @tjF D vid©ivog svet—4A i teorije ˜rojev—D — ne u proxire¨u kon™ept— ˜roj—D do kog— se doxlo mnogo k—snijeF s k—snijeD tokom qit—ve istorije m—tem—tikeD sme¨iv—li su se periodi uspeh— onog— xto je q—lilej U formulis—o k—o progr—m D meriti sve xto je mer©ivo i uqiniti mer©ivim sve xto jox uvek nije4D s— periodim— ¨egove krize i tr—%e¨— proE xire¨— ili uopxte¨— pojm— D mere¨—4D tjF ˜roj—F s rr vek je doneo jed—n t—k—v period { period r—zvoj— kv—ntne fizike suxtinski je promenio @i jox uvek me¨—A n—qin gled—¨— n— kon™ept mere¨—F x—pomenimo d— je ovde req s—mo o ulozi kon™ept— mere¨— u n—u™iD — ne o ¨enom svoe¨u n— kv—ntit—tivnu diE menzijuF fukv—lno shv—t—¨e q—lilejevih reqi enri €oenk—reV je duhovito ok—r—kteris—o reqim—X D h— li prirod¨—k mo%e do˜ro d— prouqi slon— —ko g— posm—tr— mikroskopomc4 ‚—zmotrimo m—lo neform—lnije kon™ept mere¨— du%iD k—ko ˜ismo moE tivis—li proxire¨e —ksiom—tskog sistem— koji smo do s—d— r—zm—tr—li i 6 6DDw—jor Lawford n—pr—vi z—jed©ivu primed˜u n— r—qun demokr—tijeD koj— st—tistiqki izjedn—quje glupost s r—zumomD — idiotim—D s—mo —ko ih je dovo©noD dopuxt— d— upr—v©—ju svetom4 @fF €eki ‘5“A (p ⇒ q ∧ ¬q ) ⇒ ¬p.IP do˜ij—mo 4k = 2n D p— je n = 2k p—r—n ˜rojF yd—tle sledi d— je i n p—r—nD xto je u suprotnosti s— pretpost—vkom d— su m i n uz—j—mno prostiF sz ove kontr—dik™ije sledi d— jedn—qin— @RA nem— rexe¨— u skupu r—™ion—lnih ˜roE jev—F Zadatak V. Reristotel @ Aριστ o ´τ λης QVR{QPPF pre rrist—AD st—rogrqki filosof S€it—gor— @Πυϑαγo ´ρας D ∼SVH{SHHF pre rrist—AD jonski —ristokr—t—D mistik i n—uqnik Uq—lilej @Galileo GalileiD ISTR{ITRPAD it—lij—nski n—uqnik V€oenk—re @Jules Henri PoincaréD IVSR{IWIPAD fr—n™uski m—tem—tiq—r .

b = xm · 10m + xm−1 · 10m−1 + · · · + x1 · 10+ x0 + x−1 · 10−1 + x−2 · 10−2 + · · · + x−k · 10−k . hok—z—ti d— je ˜roj r—™ion—l—n —ko i s—mo —ko je ¨egov de™iE m—lni z—pis kon—q—n ili periodiq—nF @…putstvoX z— dok—z jedne implik—™ije koristiti qi¨eni™u d— se u —lgoritmu de©e¨— ™elih ˜rojev— m i n mo%e j—vE iti s—mo kon—qno mnogo ost—t—k—D p— je postup—k ili kon—q—n ili periodiq—nY z— dok—z druge iskoristiti formulu z— sumu geometrijskog niz— iz veme S n— PIF str—niFA h—kleD ukoliko %elimo d— merimo i du%i k—o xto je hipotenuz— jedE n—kokr—kog pr—vouglog trougl— s— k—tet—m— du%ine ID mor—mo d— proxirimo skup r—™ion—lnih ˜rojev—F ted—n od n—qin— d— se to ur—di je d— mu dogovoromD ili defini™ijomD pridru%imo i ˜rojeve koji im—ju ˜eskon—q—n de™im—lni z—E pisF €rimetimo d— pri tome nije postoj—o ni jed—n r—zlog d— poqetniD D jediniE qni4 interv—l delimo n— IH delov—F i¨eni™— d— im—mo IH prstiju je jedini istorijski r—zlog z˜og kojeg koristimo de™im—lni sistemF wnogo podesnije ˜i ˜ilo koristiti sistem s— osnovom IPX ˜roj IP im— veliki ˜roj delite©— @de©iv je s— PDQDRDT i IPAD xto ˜i ol—kx—lo —lgorit—m de©e¨— ˜rojev—D — z—hteE v—lo uvoe¨e jox s—mo dv— nov— sim˜ol— z— ™ifreFW h—kleD skup r—™ion—lnih ˜rojev— mo%emo d— proxirimo t—ko xto mu dod—mo D elemente koje do˜ij—mo ˜eskon—qnim de©e¨em interv—l— n— m—¨e delove4D iliD reqeno u terminim— —ksiom—tikeD t—ko xto eksiom—m— @eIA{@eITA i @e‚rA dod—mo jox jednuD tzvF u—ntorovu —ksiomuX @uexA Kantorova aksioma: xek— je z— sv—ko n ∈ N d—t interv—l [a . b ] i nek— v—%i [a . Wxeki st—ri merni sistemi koriste upr—vo sistem s— osnovom IPD ovi sistemi su se z—dr%—li i d—n—s nprF u —nglos—ksonskom svetuF uod n—sD termin tu™e ozn—q—v— IP k—o D okrug—o ˜roj4F frojq—nik s—t— je pode©en n— IP delov—D godin— im— IP mese™iF … sledeim p—r—gr—fim— poz—˜—viemo se det—©nije pro˜lemom proxireE ¨— skup— r—™ion—lnih ˜rojev—F †ideemo d— postoji nekoliko ekviv—lentnih n—qin— d— se on rexiF ted—n je preko tzvF eksiome supremum— n∈ N . x−1 x−2 · · · x−k . b ]F „—d— je n n n+1 n+1 n n [an . b ] ⊂ [a . bn ] = ∅. weutimD mo%e d— se desi d— se ov—j postup—k nik—d ne z—vrxiD tjF d— ˜roj b im— ˜eskon—q—n de™im—lni z—pisF Zadatak W.uvoe¨e skupa realnih brojeva RF sz erhimedove —ksiome sledi d— ne postoje D nedosti%ne4 t—qke n— re—lnoj pr—vojF eko je a D jedini™— mere4 @n—zovimo je nprF met—rA i —ko je na = b z— neki prirod—n ˜roj nD ond— k—%emo d— D b im— du%inu n met—r—4F eko ne postoji t—k—v prirod—n ˜roj nD potre˜no je uvesti m—¨u jedini™u mere¨—F €odelimo z—to du% a n— IH jedn—kih delov— @n—zovimo ih de™imetrim—AF eko postoji prirod—n ˜roj n t—k—v d— je n = bD izmerE ili smo du%inu b u de™imetrim—Y u suprotnomD mor—mo d— podelimo du% n— jox IH m—¨ih delov— itdF …koliko posle kon—qno mnogo kor—k— uspemo d— izmerimo du% bD do˜ij—mo ¨enu meru u de™im—lnom z—pisu a 10 a 10 IF €y¡i ‚egsyxevxsr f‚yti†e IQ xto je ozn—k— z— b = xm xm−1 · · · x1 x0 .

0. …reen— xestork— (R. 1 ∈ R ist—knuti elementiD koj— z—dovo©—v— —ksiome @eIA{@eITAD @ƒ…€A n—ziv— se poljem realnih brojevaF h— ˜i ov—kv— defini™ij— ˜il— opr—vd—n—D ˜ilo ˜i potre˜no dok—z—ti IF d— struktur— koj— z—dovo©—v— —ksiome @eIA{@eITAD @ƒ…€A postoji i PF d— je struktur— koj— z—dovo©—v— —ksiome @eIA{@eITAD @ƒ…€A jedinE stven—F x— ov— pit—¨— emo se vr—titi u €—r—gr—fu VF sz —ksiome @ƒ…€A sledi S = {x ∈ Q | x2 > 2} . hok—z—ti d— skup 2 2 −1 T = {x ∈ Q | x2 < 2}.IR @ƒ…€A eksiom— supremum—X eko je podskup T ⊂ R nepr—z—n i odozgo ogr—niqenD ond— postoji ¨egovo n—jm—¨e gor¨e ogr—niqe¨e sup T ∈ RF … p—r—gr—fu R emo d— pok—%emo d— se dod—v—¨em —ksiome @uexA —kE siom—m— @eIA{@eITAD @e‚rA do˜ij— sistem ekviv—lent—n sistemu odreenom —ksiom—m— @eIA{@eITAD @ƒ…€AF … meuvremenu emo se susresti s— jox dv— ekviv—lentn— pristup—X hedekindovom —ksiomom i eksiomom neprekidnostiF ƒv—ki od ovih pristup— definixe sistem re—lnih ˜rojev— RF … sledeem p—r—gr—fu mi emo se opredeliti d— sistem definis—n —ksiom—m— @eIA{@eITAD @ƒ…€A uzmemo z— defini™iju sistem— RD — z—tim emo ost—le spomenute prisE tupe d— izvedemo k—o teoreme i dok—%emo d— su oni ekviv—lentni iz—˜r—nomF IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s PF €otpuno ureeno po©e PFIF eksiom— supremum—F †r—timo se jedn—qini x = 2F €osm—tr—jmo skup 2 ƒkup T ne s—dr%i n—jvei elementY t—qnijeD d— z— sv—ki r—™ion—lni ˜roj x ∈ T postoji r—™ion—lni ˜roj y ∈ T t—k—v d— v—%i x < yF —ist—D nek— je x ∈ T Y t—d— je x < 2F sz—˜erimo ˜roj q ∈ Q t—k—v d— v—%i 0 < q < 1 i q < (2−x )(2x+1) F „—d— je y = x + q r—™ion—l—n ˜roj koji je vei od x i prip—d— skupu T F Zadatak IH. •. +. 1)D gde je R skupD + i • ˜in—rne oper—™ijeD ≤ ˜in—rn— rel—™ij— i 0. ≤. ne s—dr%i n—jm—¨i elementF wotivis—ni ovim r—zm—tr—¨im—D dod—jmo —ksiom—m— @eIA{@eITA i sledeuF @ƒ…€A eksiom— supremum—X eko je podskup T ⊂ R nepr—z—n i odozgo ogr—niqenD ond— postoji ¨egovo n—jm—¨e gor¨e ogr—niqe¨e sup T ∈ RF ƒkup n— kome je definis—n— rel—™ij— poretk— koj— z—dovo©—v— —ksiomu @ƒ…€A n—ziv— se potpuno ure enim skupomF €rimetimo d— je skup T ogr—E niqen odozgoD —li d— nem— supremum kao podskup ure enog skupa QF —ist—D svi elementi skup— S su gor¨— ogr—niqe¨— skup— T D — prem— —d—tku IH ov—j skup nem— n—jm—¨i elementF h—kleD skup Q nije potpuno ureen i dod—v—¨em —ksiome @ƒ…€A —ksiom—m— @eIA{@eITA do˜ili smo strukturu koj— proxiruje ureeno po©e QF eksiome @eIA{@eITAD @ƒ…€A k—r—kterixu re—lne ˜rojeveY drugim reqim—D mo%emo ih uzeti k—o defini™iju po©— re—lnih ˜rojev— RF Definicija I.

ƒv—ki nepr—z—n i odozdo ogr—niqen podskup S ⊂ R im— infiE mumF xek— je T = −S = {−s | s ∈ S}F „—d— je T nepr—z—n i ogr—niqen odozgoF —ist—D iz S = ∅ sledi d— postoji neko s ∈ SD — po defini™iji skup— T to zn—qi d— t = −s ∈ T D tjF T = ∅F €oxto je S ogr—niqen odozdoD sledi d— postoji m ∈ R t—kvo d— je m ≤ s z— sv—ko s ∈ SF xek— je M = −mY mno%e¨em prethodne nejedn—kosti s— −1 do˜ij—mo t ≤ M z— sv—ko t ∈ T D xto zn—qi d— je T ogr—niqen odozgoF sz @ƒ…€A sledi d— postoji λ = sup T F „—d— je l—ko videti d— je −λ = inf SF —ist—D potre˜no je s—mo ponovo pomno%iti odgov—r—jue nejedn—kosti s— −1 i videti n—jpre d— je −λ do¨e ogr—niqe¨e skup— SD — z—tim i d— je n—jvee @koristei qi¨eni™u d— je gor¨e ogr—niqe¨e λ skup— T n—jm—¨eAF €re™iznijeD —ko je s ∈ SD ond— je −s ∈ T D p— je −s ≤ λD jer je λ gor¨e ogr—niqe¨e skup— T D od—kle sledi −λ ≤ sD tjF −λ je do¨e ogr—niqe¨e skup— SF eko je i µ do¨e ogr—niqe¨e skup— SD ond— je µ ≤ s z— sv—ko s ∈ SD od—kleD mnoE %e¨em s— −1 do˜ij—moD im—jui u vidu defini™iju skup— T D d— je t ≤= −µ z— sv—ko t ∈ T F h—kleD −µ je gor¨e ogr—niqe¨e skup— T D p— nije vee od ¨egovog n—jm—¨eg gor¨eg ogr—niqe¨— λ = sup T X −µ ≤ λF yd—tle sledi −λ ≤ µF €oE xto je µ proizvo©no do¨e ogr—niqe¨e skup— SD sledi d— je −λ ¨egovo n—jvee gor¨e ogr—niqe¨eD tjF −λ = inf SF €oxto postoji du—lnost izmeu ≤ i ≥D „eoremu I smo mogli d— uzmemo z— —ksiomu umesto @ƒ…€AF „—d— ˜i @ƒ…€A ˜il— teorem—D koju ˜ismo dok—z—li n— potpuno isti n—qin k—o „eoremu ID z—menom sim˜ol— ≤ sim˜olom ≥ i z—menom ulog— sim˜ol— sup i inf D do¨eg i gor¨eg ogr—niqe¨— itdF €rimetimo d— smo u dok—zu „eoreme I dok—z—li d— v—%i inf(−A) = − sup AD gde je −A = {−a | a ∈ A}.Teorema I. sup B}D inf(A ∪ B) = min{inf A. b ∈ B }. inf B}F SF eko je 0 ≤ AD 0 ≤ B ond— je sup(A · B) = sup A · sup BD inf(A · B) = inf A · inf B F „vre¨e IF je oqiglednoY tvre¨e PF smo dok—z—li u dok—zu „eoreme IF hok—%imo d— je sup(A + B) = sup A + sup BF €oxto je (∀a ∈ A) a ≤ sup A i (∀b ∈ B ) b ≤ sup B D sledi d— je (∀a ∈ A)(∀b ∈ B ) a + b ≤ sup A + sup B D p— je sup A + sup B gor¨e ogr—niqe¨e skup— A + B F hok—%imo d— je ono n—jm—¨eF 0 0 A ≤ B ⇔ (∀a ∈ A)(∀b ∈ B ) a ≤ b. . A · B = {a · b | a ∈ A. b ∈ B } Lema . szdvojiemo ovo i jox nek— svojstv— supremum— i infimum— u sledeoj lemiF — skupove A i B definiximo PF €y„€…xy …‚i¦ixy €y¡i IS i A + B = {a + b | a ∈ A. A0 ⊂ A I xek— su AD B nepr—zni i ogr—niqeni skupovi re—lnih ˜rojev— i nepr—z—n podskupF „—d— v—%i IF inf A ≤ inf A ≤ sup A ≤ sup A PF inf(−A) = − sup AD sup(−A) = − inf A QF sup(A + B) = sup A + sup BD inf(A + B) = inf A + inf B RF sup(A ∪ B) = max{sup A.

„—d— postoji c ∈ R z— koje v—%i (∀t ∈ T )(∀s ∈ S) t ≤ c ≤ s. D ) je hedekindov presekD p— postoji 1 2 1 2 1 2 1 2 1 1 2 2 1 2 1 2 1 2 1 1 1 2 1 1 2 1 1 1 2 1 1 2 1 2 ε 2 ε 1 ε 1 1 1 2 2 2 1 2 1 2 1 IT IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s IHhedekind @Richard DedekindD IVQI{IWITAD nem—qki m—tem—tiq—r 2 2 1 2 .xek— je x < sup A + sup BF „—d— je x − sup A < sup BF €oxto je sup B n—jE m—¨e gor¨e ogr—niqe¨e skup— BD postoji b ∈ B z— koje v—%i b > x − sup AD tjF x − b < sup AF yd—tle sledi d— x − b nije gor¨e ogr—niqe¨e skup— AD p— postoji a ∈ A z— koje je a > x − bD p— je a + b > xD tjF x ne mo%e d— ˜ude gor¨e ogr—niqe¨e skup— A + BF „ime je dok—z—no sup(A + B) = sup A + sup BF hok—z ost—lih svojst—v— prepuxt—mo qit—o™u z— ve%˜uF PFPF hedekindov— —ksiom— i eksiom— neprekidnostiF x—vexemo s—d— jox dv— tvre¨— ekviv—lentn— eksiomi supremum—F — prvo od ¨ih n—m je potre˜n— slede— defini™ij—F Definicija P. D ⊂ X n—ziv— se DedekindovimIH presekom —ko im— slede— svojstv— @eA D ∪ D = X @fA D = ∅D D = ∅ @†A δ ∈ D ∧ δ ∈ D ⇒ δ < δ — n—s je ovde od interes— sluq—j X = RF †—%e slede— dv— tvre¨—D koj— n—ziv—mo —ksiom—m— jer sv—ko od ¨ih @vF „eoremu P ni%eA mo%emo uzeti z— —ksiomu umesto eksiome @ƒ…€AY preost—l— dv— tvre¨—D n—r—vnoD ond— post—ju teoremeF @hihA hedekindov— —ksiom—X eko su D . Teorema P. @TA eko ˜i v—%ilo δ ≤ δ D t—d— ˜i v—%ilo i δ < s z— sve s ∈ SF „o ˜iD po defini™iji skup— D D zn—qilo d— v—%i δ ∈ D D xtoD z—jedno s— @TA i @†A d—je kontr—dik™iju δ < δ F €rem— tomeD (D . „vre¨— (SUP). D ) hedekindov presekF —ist—D @eA v—%i po defini™iji skupov— D i D F xek— je ε > 0 i T := {t − ε | t ∈ T } yqigledno je S ⊂ D i T ⊂ D D p— poxto suD prem— pretpost—v™i @xi€A S i T @— time i T A nepr—zniD sledi d— v—%i @fAF eko je δ ∈ D D ond— je δ < s z— sve s ∈ SF xek— je δ ∈D . (DED) i (NEP) su ekviv—lentn—F €retpost—vimo d— v—%i @ƒ…€A i nek— je (D . D ) podskupov— D . D ) hedekindov presek u RF sz hefini™ije P sledi d— je skup D nepr—z—n i ogr—niqen odozgoF —ist—D D = ∅ sledi iz @fAD dok iz @†A sledi d— je sv—ki element skup— D gor¨e ogr—niqeE ¨e skup— D F sz @ƒ…€A sledi d— postoji sup D D xto dok—zuje implik—™iju @ƒ…€A ⇒ @hihAF €retpost—vimo s—d— d— v—%i @hihA i nek— su T i S skupovi s— svojstvim— iz @xi€A xek— je D = {x ∈ R | (∀s ∈ S) x < s} i D = R \ D F „—d— je (D . xek— je X ureen skupF €—r (D . D ⊂ R t—kvi d— je (D . D )D hedekindov presekD ond— postoji n—jm—¨e gor¨e ogr—niqe¨e sup D ∈ R skup— D F @xi€ A eksiom— neprekidnosti @ili eksiom— potpunostiAX xek— su T i S dv— nepr—zn— podskup— skup— R koj— im—ju svojstvo (∀t ∈ T )(∀s ∈ S ) t ≤ s.

b) = {x ∈ R | a ≤ x < b} i (a. x · (−∞) = −∞ …mesto +∞ qesto pixemo s—mo ∞F Zadatak II. @UA „—d— je c = sup T F —ist—D iz prve nejedn—kosti u @UA sledi d— je element c gorE ¨e ogr—niqe¨e skup— T D — iz druge @i iz defini™ije skup— SA d— je on n—jm—¨e gor¨e ogr—niqe¨eD tjF supremumF PFQF snterv—liF hefiniximo s—d— v—%ne podskupove skup— RF Definicija Q. (a. D ) u R o˜lik— ((−∞. b] = {x ∈ R | a ≤ x ≤ b} n—ziv— se z—tvorenim interv—lom ili segmentom s— kr—jevim— a i bF QF ƒkupovi [a. +∞))F 1 2 x · (+∞) = −∞. x x = =0 +∞ −∞ x · (+∞) = +∞.c = sup D1 t∈T ε>0 t0 ∈ T t0 > c t0 − ε < c ε= 1 2 (t0 − c) > 0 s∈S D1 c≤s F sz defini™ije supremum— i T ⊂ D sledi d— je t − ε ≤ c z— sve i sve F yd—tle sledi t ≤ c z— sv—ko t ∈ T F —ist—D —ko ˜i z— neko ˜ilo D ond— ˜i ˜ilo i t − (t − c) > cD xto je u suprotnosti s— F z— xek— je F sz defini™ije skup— D sledi d— je δ ≤ s z— sv—ko δ ∈ D p— je gor¨e ogr—niqe¨e skup— D F €oxto je supremum n—jm—¨e gor¨e ogr—niqe¨eD sledi d— je F „ime je dok—z—n— implik—™ij— @hihA ⇒ @xi€AF €retpost—vimoD n— kr—juD d— v—%i @xi€A i nek— je T nepr—z—n i odozgo ogr—niqen podskup skup— RF xek— je S skup svih gor¨ih ogr—niqe¨— skup— T F €oxto je T ogr—niqen odozgoD sledi d— je i S nepr—z—nD p— T i S z—dovo©—v—ju uslove iz —ksiome @xi€AF yd—tle sledi (∃c)(∀t ∈ T )(∀s ∈ S ) t ≤ c ≤ s. +∞) ozn—q—v—mo i s— R F SF ƒkupovi (−∞. x + (−∞) = −∞. +∞]D koji se ozn—q—v— jox i s— R i n—ziv— proxirenim sistemom realnih brojeva je skup koji se do˜ij— dod—v—¨em dv—ju sim˜ol— −∞D +∞ skupu RD pri qemu su ispu¨eni sledei usloviX UF — sv—ko x ∈ R v—%i ε 1 0 1 2 0 1 1 1 1 + PF €y„€…xy …‚i¦ixy €y¡i IU −∞ < x < +∞. [a. b) = {x ∈ R | a < x < b} n—ziv— se otvorenim interv—lom s— kr—jevim— a i bF PF ƒkup [a. a). +∞) = {x ∈ R | x ≥ a} n—ziE v—ju se redom otvorenim i poluotvorenim interv—lom s— kr—jevim— a i +∞F ƒim˜ol +∞ qit— se plus ˜eskon—qnoF ƒpe™ij—lnoD interv—l (0. b] = {x ∈ R | x ≤ b} n—ziE v—ju se redom otvorenim i poluotvorenim interv—lom s— kr—jevim— −∞ i bF ƒim˜ol −∞ qit— se minus ˜eskon—qnoF TF ƒkup [−∞. x · (−∞) = +∞ . +∞) = {x ∈ R | x > a} i [a. b] = {x ∈ R | a < x ≤ b} n—ziv—ju se poluotvorenim interv—lim— s— kr—jevim— a i bF RF ƒkupovi (a. +∞)) ili ((−∞. b) = {x ∈ R | x < b} i (−∞. VF — sv—ko x > 0 v—%i WF — sv—ko x < 0 v—%i x + (+∞) = +∞. xek— su a i b re—lni ˜rojeviF IF ƒkup (a. a]. hok—z—ti d— je sv—ki hedekindov presek (D .

+∞) zovemo pozitivnimD — ˜roE jeve iz interv—l— (−∞. @VA hok—z emo podeliti u nekoliko kor—k—F €rimetimo n—jpre d— iz @ePA i @eVA sledi 0x = (0 + 0)x = 0x + 0xF yd—vdeD n— osnovu jedinstvenosti rexe¨— jeE dn—qine a + x = b sledi 0x = 0 @jox jedno D oqigledno4 tvre¨e koje nije meu —ksiom—m— i z—htev— dok—z3AF hok—%imo s—d— d— v—%i −(−x) = x. frojeve iz interv—l— (0. b] ⊂ J F h— sv—ki interv—l im— n—vedeno svojstvo sledi iz hefini™ije QF €retE post—vimo d— je J skup s— svojstvom opis—nim u formul—™iji lemeF eko je J neogr—niqenD ond— je J = RD d—kle J je interv—l (−∞. +∞)F —ist—D iz neE ogr—niqenosti skup— J sledi d— z— sv—ko x ∈ R postoje a. b ∈ J t—kvi d— je a < x < b @z—xtocAF yd—tle sledi x ∈ J D tjF J = (−∞. s) ili J = (−∞. 0) neg—tivnim ˜rojevim—F Primer Q. s)F Definicija R. xto dok—zuje @VAF „ime je z—vrxen dok—z d— je 0 < 1F IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s . @WA sz @eQA sledi (−x) + x = 0 i (−x) + (−(−x)) = 0D — od—tleD n— osnovu jedinE stvenosti inverznog element— z— s—˜ir—¨eD sledi −(−x) = xF sz 0 = 0y = (x + (−x))y = xy + (−x)yD n— osnovu jedinstvenosti inverznog element— z— s—˜ir—¨eD sledi (−x)y = −(xy ). (Karakterizacija intervala) €odskup J ⊂ R je interv—l —ko i s—mo —ko z— sv—k— dv— ˜roj— a. b ∈ J t—kvi d— je a < x < b @jer ˜i u suprotnom x ˜ilo ili gor¨e ili do¨e ogr—niqe¨e skup— J AD — od—tleD n— osnovu pretpost—vke o skupu J D sledi x ∈ J F xek— je J ogr—niqen odozgoD —li ne odozdoD i nek— je s = sup J F „—d— z— sv—ko x < s postoje a. b ∈ J t—kvi d— je a < x < bF yd—tle sledi x ∈ J D p— je J jed—n od interv—l— (ı. s]D [ı. @IIA ƒ—d— im—mo (−x)(−y ) = −(x(−y )) sledi iz (10) = −(−(xy )) sledi iz (11) = xy sledi iz (9). b ∈ J D t—kv— d— je a < bD v—%i [a. s]D (ı. s]F ƒliqno se r—zm—tr— sluq—j skup— koji je ogr—niqen odozdoD —li ne i odozgoF x— kr—juD nek— je J ogr—niqen i nek— je s = sup J D ı = inf J F „—d— z— sv—ko x ∈ (ı. s) postoje ˜rojevi a.IV Lema P. @IHA ƒliqno se dok—zuje i x(−y ) = −(xy ). s)D [ı. froj 1 je pozitiv—n ˜rojF €ok—z—emo k—ko se ovo tvre¨e mo%e izvesti iz —ksiom— @tjF rexiemo —d—t—k T n— IHF str—niAF sz —ksiom— @eIHAD @eIRA i defini™ije rel—™ije < sledi d— v—%i t—qno jedn— od rel—™ij— 0 < 1 i 1 < 0F €retpost—vimo d— v—%i 1 < 0F „—d— jeD n— osnovu @eISAD 1+(−1) < 0+(−1)D tjF 0 < −1F yd—tle i iz @eITA ˜i sledilo 0 ≤ (−1)(−1)F eko dok—%emo d— je desn— str—n— posled¨e nejedn—kosti jedn—k— 1 @primetimo d— izr—z (−x)(−y) = xy nije meu —ksiom—m—D p— z—htev— dok—zA do˜iemo d— je 0 ≤ 1D xto je u suprotnosti s— pretpost—vkom 1 < 0F sz ove kontr—dik™ije sledi 0 < 1F hok—%imo d— je (−x)(−y ) = xy.

0. •. +∞)D p— 0 ∈ / NF „ime je dok—z—no @Π4AF hok—%imo @Π5AF sz defini™ije skup— S sledi S ∈ N D p— je N ⊂ SD poxto je N n—jm—¨i skup iz N F weutimD po pretpost—v™i je S ⊂ ND p— je S = NF II€e—no @Giuseppe PeanoD IVSV{IWQPAD it—lij—nski m—tem—tiq—r 1 ∈ S ∧ (n ∈ S ⇒ σ (n) ∈ S ) QF €‚s‚yhxsD givs s ‚egsyxevxs f‚yti†s IW QF €rirodni ˜rojevi .sz prethodnog primer— i —ksiom— @eIPA i @eISA sledi 0 < 1 + 1F froj 1 + 1 ozn—q—v— se sim˜olom 2 i n—ziv— se dvaF ƒliqnoD 0 < 1 + 1 + 1 itdF „ime smo izdvojili jed—n v—%—n podskup skup— pozitivnih ˜rojev—D skup ˜rojev— koji se mogu do˜iti od ˜roj— 1 primenom oper—™ije +F yv—j skup je n—x sledei predmet izuq—v—¨—F ƒumir—jmo ukr—tko xt— smo do s—d— ur—diliF €otre˜om prel—sk— od @˜liE skih intui™ijiA r—™ion—lnih ˜rojev— n— re—lne smo motivis—li defini™iju sistem— re—lnih ˜rojev— (R. +∞) prip—d— kl—si N F €oxto je N n—jm—¨i skup iz N D v—%i N ⊂ (0. 1) k—o strukture koj— z—dovo©—v— —kE siome @eIA{@eITAD @ƒ…€AF …sv—j—jui ove —ksiome z— defini™iju @re—lnihA ˜roE jeveD poqeli smo ¨ihovo —ksiom—tsko z—sniv—¨eF u—ko s—d— d— u ovom sistemu prepozn—mo i form—lno izdvojimo one o˜jekte qij— n—m je j—sn— intuitivn— predst—v— poslu%il— k—o motiv—™ij— { prirodneD ™ele i r—™ion—lne ˜rojevec QFIF €rirodni ˜rojeviF €e—nove —ksiomeF xek— je N kl—s— svih podE skupov— N ⊂ R koji im—ju sledee dve oso˜ine 1 ∈ N i n ∈ N ⇒ n + 1 ∈ N. +. (Peanove aksiome) ƒkup prirodnih ˜rojev— N im— slede— svojstv— @Π1A preslik—v—¨e σ : N → ND je do˜ro definis—no @Π2A σ(m) = σ(n) ⇒ m = n @Π3A 1 ∈ N @Π4A (∀n ∈ N)σ(n) = 1 @Π5A princip indukcije: —ko z— podskup S ⊂ N v—%i ond— je S = NF ƒvojstv— @Π1A i @Π3A slede iz N ∈ N D — svojstvo @Π2A iz jedinstvenosti reE xe¨— jedn—qine a + x = bF €retpost—vimo d— ne v—%i @Π4AD tjF d— je 1 = n + 1F „—d— je n = 0F v—ko se vidi d— interv—l (0. ‚el—™ij— ⊂ je rel—™ij— poretk— n— skupu N D p— mo%emo d— govorimo o ¨egovom najmanjem elementuF Definicija S. ≤. ƒkup N je n—jm—¨i element kl—se N F ilemente skup— N n—ziv—mo prirodnim brojevimaF ikviv—lentnoD skup N se mo%e definis—ti k—o presek svih skupov— kl—se N F yd—tle se l—ko vidi i d— je N ∈ N F €rirodni ˜rojevi im—ju svojstv— koj— izdv—j—mo sledeom teoremomF yn— se n—ziv—ju €e—novimII —ksiom—m—D jer se u z—sniv—¨u —ritmetike mo%e poi od ¨ih k—o defini™ije sistem— prirodnih ˜rojev— @vixe o ovome emo rei u €—r—gr—fu VAF xek— je σ(n) = n + 1 D sled˜enik prirodnog ˜roj— n4F Teorema Q.

ƒv—ki nepr—z—n podskup A ⊂ N im— minimumF ƒpe™ij—lnoD min N = 1F hok—%imo prvo d— je min N = 1D tjF d— je 1 ≤ n z— sve n ∈ NF xek— je S ⊂ N skup prirodnih ˜rojev— z— koje v—%i 1 ≤ nF „—d— je 1 ∈ SF eko je n ∈ S v—%i 1 ≤ nF ƒ—˜ir—¨em ove nejedn—kosti i nejedn—kosti 0 ≤ 1 dok—z—ne u €rimeru Q do˜ij—mo 1 ≤ n + 1D tjF n + 1 ∈ SF x— osnovu prin™ip— induk™ije z—k©uqujemo S = ND tjF 1 ≤ n z— sv—ki prirod—n ˜roj nF €retpost—vimo s—d— d— A nem— minimumF xek— je T = {n ∈ N | (∀a ∈ A) n < a}F €oxto je 1 = min ND — pretpost—vili smo d— A nem— minimumD sledi d— je (∀a ∈ A) 1 < aD tjF 1 ∈ T F xek— je n ∈ T F hok—%imo d— od—tle sledi n + 1 ∈ T F xek— je a ∈ AF sz pretpost—vke d— A nem— minimum sledi d— postoji a ∈ A t—kvo d— je a < aF €oxto je n ∈ T D v—%i n<a .sz @Π5A se izvodi metod dokazivanja indukcijomF €retpost—vimo d— %eE limo d— dok—%emo neko tvre¨e o prirodnim ˜rojevim—F €retpost—vimo d— smo dok—z—li d— ono v—%i z— ˜roj 1 i d— iz pretpost—vke d— v—%i z— neki prirod—n ˜roj n sledi d— v—%i i z— n + 1F yzn—qimo s— S skup prirodnih ˜rojev— z— koje v—%i tvre¨eF ynd— jeD prem— @Π5AD S = ND tjF tvre¨e v—%i z— sveki prirod—n ˜rojF slustrov—emo to dok—zim— sledeih tvre¨—F Lema Q. (a) σ (N) = N \ {1} @˜A m. @IPA sz a − a ∈ N @vem— Q @vAA i 1 = min N sledi 1 ≤ a − a D tjF a + 1 ≤ aF yd—tle i iz @IPA sledi n + 1 < a + 1 ≤ aF x— osnovu prin™ip— induk™ije je T = NF €oxto je T ∩ A = ∅D od—tle sledi d— je A = ∅D xto je u kontr—dik™iji s— pretpost—vkom d— je A nepr—z—nF ƒvojstvo @Π5A je u osnovi v—%nog principa definisanja indukcijomF €retE post—vimo d— smo neki poj—mD vez—n z— prirodne ˜rojeveD definis—li z— ˜roj 1 i opis—li pr—vilo po kome se iz defini™ije z— prirod—n ˜roj n izvodi definiE ™ij— z— prirod—n ˜roj n + 1F eko je S skup z— koji smo n— ov—j n—qin opis—li d—ti o˜jek—tD ond— iz @Π5A sledi d— je on definis—n z— sv—ki prirod—n ˜rojF slustrujmo to primerim—F 1 1 1 1 1 1 1 PH IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s . n ∈ N ⇒ m + n ∈ N ∧ mn ∈ N @vA m. n ∈ N ∧ m < n ⇒ n − m ∈ NF @—A xeposredno se prover—v— d— S = {1} ∪ σ(N) z—dovo©—v— @Π5AD od—kle po prin™ipu induk™ije sledi S = NF yd—tle i iz @Π4A sledi @—AF hok—z tvrE e¨— @˜A sledi induk™ijom po n @z— fiksir—no mAF h— ˜ismo dok—z—li @vAD fiksir—jmo m i primenimo induk™iju po nF eko je n = 1D t—d— je m > 1D p— iz @—A sledi m ∈ σ(N)D tjF m = k + 1 z— neko k ∈ NF „—d— je m − 1 = k ∈ ND qime je dok—z—no tvre¨e @vA z— n = 1F €retpost—vimo d— @vA v—%i z— neko n ∈ NF xek— je m > n + 1F „—d— je i m > nD p— po induktivnoj pretpost—v™i v—%i m = n ∈ NF €oxto je m − n > 1D iz @—A sledi d— je m − n = k + 1 z— neko k ∈ NF yd—lte sledi m − (n + 1) = m − n − 1 = k ∈ NF „ime je dok—z—no @vAF Lema R.

x F ƒpe™ij—lnoD z— x k=1 k=1 n n n xk = x1 . k=1 1 k=1 xk = k=1 n n+1 xk + xn+1 z— re—lne ˜rojeve x . €rimenom ove . n ∈ ND k < nF Lema S. xk = xk · xn+1 1 k=1 = x2 = · · · = xn = x pixemo n k=1 x =: nx. hok—z—ti d— v—%i = + i od—tleD primenom metod— induk™ijeD d— je prirod—n ˜roj z— sve k. eko je x = 0D (x ) ozn—q—v—mo s— x F — x = k do˜ij—mo ˜roj x =: n!D koji se n—ziv— faktorijelom ˜roj— nF — prirodne ˜rojeve k i n koliqnik se n—ziv— binomnim koeficijentom = Zadatak IP. Konaqne sume i konaqni proizvodi.R. xek— je n ∈ NF hefiniximo sim˜ole i s— Primer n n k=1 k=1 1 n+1 n QF €‚s‚yhxsD givs s ‚egsyxevxs f‚yti†s PI i 1 xk = x1 . k=1 n k=1 xk n+1 n k=1 k n+1 k k=1 €rimenimo s—d— induktivnu pretpost—vku y= (x y ) i defiE ni™iju oper—™ije F ho˜ij—mo x y+x y = (x y )F „ime je dok—z—no d— prvo tvre¨e v—%i i z— n + 1F hok—ze ost—lih tvre¨— ost—v©—mo qit—o™uF (k + j )F Zadatak IQ. yper—™ije uvedene u €rimeru R im—ju slede— svojstv—X IF x y = (x y) @uopxteni distri˜utivni z—konA PF nx = n · xD gde je n— levoj str—ni izr—z uveden u €rimeru RD — n— desnoj proizvod re—lnih ˜rojev— n i x QF x · x = x D (x ) = x D (xy) = x y RF (Binomna formula) (x + y) = x y SF (Geometrijska progresija) x = F hok—%imo prvo tvre¨eF — n = 1 ono gl—si x y = x y i oqigledno v—%iF €retpost—vimo d— ono v—%i z— neko n ∈ N i dok—%imo d— v—%i i z— n + 1F sz defini™ije oper—™ije i distri˜utivnog z—kon— @eksiom— @eVAA sledi k n k n! k!(n−k)! n k n+1 k n k n k−1 n n k k k=1 k=1 n m n+m n m nm n n n n n n k=0 k n k k n−k k=0 1−xn+1 1−x 1 1 n+1 n n xk y = k=1 k=1 xk + xn+1 y = xk y + xn+1 y. hok—z—ti d— je (x −x ) = x − x . k=1 k=1 −1 n −n x =: xn . · · · . formule izr—qun—ti n k=1 k m n m k k=1 j =1 n k=1 j =1 k k+1 n+1 1 n k=1 k=1 1 k(k+1) . szr—qun—ti (k + j ) i Zadatak IR.

hok—z—ti uopxte¨e ˜inomne formule k=1 i n2 −1 √ [ k ]. sr—™ion—lnost ˜roj— e ˜ie dok—z—n— u €rimeru PH u ql—vi PD — ¨egov— tr—nE s™endentnost u €rimeru Q u ql—vi TF Lema T. . 1 n n) | @ISA n—ziv— se yjlerovimIP ˜rojemF yv—j ˜roj je ir—™ion—l—nY ¨egovih prvih nekoE liko de™im—l— je e = 2. kn := k! k1 !k2 ! · · · kn ! snduk™ijom se l—ko dok—zuje d— v—%i k! ≥ 2 do˜ij—mo 1+ 1 n n n 1 n n n = k=0 n k 1 1 n k n−k n = k=0 1 k! k−1 j =0 k −1 @IRA D p— iz prethodne jedn—kosti 1− j n n ≤ k=0 1 . . tedn—kost (1 + α) = 1 + nα v—%i —ko i s—mo —ko je n = 1 ili α = 0F — n = 1 tvre¨e je oqigledno je t—qnoF — n = 2 ono gl—si (1 + α) ≥ 1 + 2αD xto je t—qno jer je (1 + α) = 1 + 2α + α i α ≥ 0F €retpost—vimo d— ono v—%i z— neko n ∈ ND tjF d— je (1 + α) ≥ 1 + nαF wno%e¨em o˜e str—ne ove nejedn—kosti pozitivnom ˜rojem 1 + α do˜ij—mo n∈N n n 2 2 2 2 n (1 + α)n+1 ≥ 1 + (n + 1)α + nα2 ≥ 1 + (n + 1)α. 718281828459045 . k2 . IPyjler @Leonhard EulerD IUHU{IUVQAD xv—j™—rski m—tem—tiq—r IQfernuli @Jakob BernoulliD ITSR{IUHSAD xv—j™—rski m—tem—tiq—r . (BernulijevaIQ nejednakost) xek— je α ∈ (−1. . . . k! ≤ k=0 €osled¨— nejedn—kost sledi iz veme SD RF yd—tle sledi d— je skup {(1 + n ∈ N} ogr—niqen odozgoD p— im— supremumF froj e := sup 1+ 1 n n 1 2 k −1 < 3. . . (x1 + x2 + · · · + xn )k = gde je k1 +k2 +···+kn =k k k1 . . kn xj j .PP Zadatak IS. k2 . . . szr—qun—ti n k=1 IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s (k − 1)2k k (k + 1) gde je [·] ™eo deo re—lnog ˜roj—F Zadatak IT. (Broj e) sz veme SD QF sledi 1+ k k1 . +∞) i n ∈ NF „—d— v—%i (1 + α) ≥ 1 + nα. 1≤j ≤n k @IQA tzvF multinomni koefi™ijentF Primer S.

m} = nD ond— je k = mF „vre¨e S je t—qnoD jer iz max{k. xn+2 = pxn+1 + qxn . vine—rne diferen™ne jedn—qineF xek— je niz x z—d—t s— n 2 k=1 n k=1 n(n+1)(2n+1) 6 n(n+1) 2 2 3 p p+1 2 p+1 n k=1 p p 1 p −1 2n+1 n Zadatak IW. €rimenom metod— induk™ije dok—z—ti sledee jedn—kostiX i nek— su t i t rexe¨— jedn—qine 1 2 1 2 n 1 2 x0 = a. . q } = nF €oxto jeD po induktivnoj pretpost—v™iD S t—qnoD od—vde sledi p = qF eliD t—d— je i m = nF „ime jeD n— osnovu prin™ip— induk™ijeD dok—z—no d— v—%i S F xek— su k. . m proizvo©n— dv— prirodn— ˜roj— i nek— je n = max{k. hok—z—ti d— se svi ˜rojevi o˜lik— 2 +1D n ∈ N z—vrx—v—ju ™ifrom 7F Zadatak PI. snduk™ijom po n dok—z—tiX @—A eko je t = t D ond— je x = At + Bt D gde su A i B rexe¨— sistem— jedn—qin— A + B = aD At + Bt = bF @˜A eko je t = t D ond— je x = At + nBt D gde su A i B rexe¨— sistem— jedn—qin— A = aD At + Bt = bF Zadatak PP. S . hok—z—ti d— z— sv—ki prirod—n ˜roj n v—%i nejedn—kost 2 n+1 QF €‚s‚yhxsD givs s ‚egsyxevxs f‚yti†s PQ 2n − 1 1 1 3 5 · · ··· ≤√ . m} = n + 1F xek— je p = k − 1D q = m − 1F „—d— je max{p. m} = 1 sledi k = 1 i m = 1 @poxto su k i m prirodni ˜rojeviD — 1 = min NAF €retE post—vimo d— je tvre¨e S t—qno i dok—%imo d— je t—d— t—qno i S F xek— je max{k. m}F €oxto je dok—z—no d— z— sv—ko n v—%i S D sledi k = mF n 1 n 2 1 2 n n 1 n 1 1 1 n 1 n n+1 n n n t2 = pt + q. x—i grexku u sledeem D dok—zu4 tvre¨— D d— su svi priE rodni ˜rojevi jedn—ki4F xek— je S sledee tvre¨eX eko su k i m prirodni ˜rojevi i —ko je max{k. . S FA Zadatak PH. … konveksnom n{touglu povuqeno je nekoliko dij—gon—l—D t—ko d— sv—ke dve od ¨ih ili pol—ze iz istog temen—D ili se ne sekuF „ime je poligon pode©en n— deloveF uoji je n—jvei mogui ˜roj tih delov—c Zadatak PQ. .qime jeD n— osnovu prin™ip— induk™ijeD dok—z—n prvi deo tvre¨—F hrugi deo sledi iz qi¨eni™e d— se u sluq—ju d— je n > 1 i α = 0 u prethodnom dok—zu zn—k ≥ mo%e svud— z—meniti zn—kom >F Zadatak IU. . hok—z—ti d— z— sv—ki prirod—n ˜roj n > 8 v—%i nejedn—kost n <2 F Zadatak IV. x1 = b. 2 4 6 2n 3n + 1 @—A k = @˜A k = x—i formulu z— S := k D p ∈ NF @…putstvoX primenom ˜inomne formule n— (k + 1) − k i sumir—¨em po k izr—ziti tr—%enu sumu S preko pozn—tih S .

n} ⊂ NF sz eksiome @eIRA i —d—tk— I sledi d— t—d— v—%i ˜—r jedn— od nejedn—kosti n ≤ 0D −n ≤ 0D xtoD z˜og 0 < 1D protivreqi vemi RF ƒliqnoD iz {m. xek— je a ∈ Z i b ∈ Z \ {0}F eko postoji q ∈ Z t—k—v d— je a = bq k—%emo d— je ˜roj a de©iv ˜rojem bD ili d— b deli a i pixemo b|aF froj p ∈ N zovemo prostim ˜rojem —ko je p > 1 i —ko je p de©iv s—mo s— I i pF froj d ∈ Z je z—jedniqki delil—™ ˜rojev— a.D posle kon—qno mnogo kor—k— do˜ij—mo ˜roj m—¨i od bF sz veme R l—ko sledi d— u skupu {a − kb | k ∈ Z} postoji n—jm—¨i ˜roj r o˜lik— a − qb koji je prirod—n ili jedn—k nuliF yn z—dovo©—v— tr—%eni uslov 0 ≤ r < bDjer ˜i u sluq—ju r ≥ b ˜roj r = a − (q + 1)b ˜io prirod—n ili jedn—k nuliD — m—¨i od rF „ime je dok—z—n— egzisten™ij— ˜rojev— q i rF h— ˜ismo dok—z—li jedinstvenostD pretpost—vimo d— postoji jox jed—n p—r ˜rojev— q . . b)F eko je (a. 3b. b ∈ Z —ko d|a i d|bF x—jvei z—jedniqki delil—™ ˜rojev— a i b ozn—q—v—mo s— (a. Z = {0} ∪ N ∪ {−n | n ∈ N}. +) koje s—dr%e ˜roj 1F ƒlede— teorem— pok—zuje d— je ov— —pstr—ktn— —lge˜—rsk— defini™ije ekE viv—lentn— uo˜iq—jenoj defini™ijiD pozn—toj qit—o™u iz kursev— element—rne m—tem—tikeF Teorema R. +) koj— s—dr%i ˜roj 1F x—r—vnoD termin najmanja odnosi se n— rel—™iju poretk— ⊂F ikviv—lentnoD Z je presek svih podgrup— grupe (R. g ∈ H v—%i g − g ∈ H F Definicija T. b) = 1 k—%emo d— su ˜rojevi a i b uz—j—mno prostiF −1 −1 1 2 2 1 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 1 PR IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s . — sv—ko a ∈ Z i b ∈ N postoje jednozn—qno odreeni ˜rojevi q ∈ Z i r ∈ N ∪ {0} t—kvi d— je a = bq + r i 0 ≤ r < bF „re˜— d— dok—%emo d—D pol—zei od a i oduzim—jui bD p— z—timD 2b. +) n—ziv—mo sv—ki podskup H ⊂ G koji je i s—m grup— u odnosu n— grupovnu oper—™iju +F v—ko se vidi d— je podskup H ⊂ G podgrup— —ko i s—mo —ko z— sve g . r t—k—v d— je a = bq + r i 0 ≤ r < bF yd—tle i iz a = bq + r sledi b(q − q ) = r − rD p— je kb = |r − r| < max{r . . r}D gde je k = |q − q | ∈ N ∪ {0}F €oxto su r i r prirodni ˜rojevi m—¨i od bD ov— nejedn—kost je mogu— s—mo z— k = 0D tjF q = qF eli t—d— je i r = rF Definicija U. . m } ⊂ N z— m = 1 sledilo ˜i m < 1 ili m < 1D xto je opet kontr—dik™ij— s— vemom RF Skup celih brojeva Z je n—jm—¨e proxire¨e skup— N koje je z—tvoreno z— ivertov—¨e u odnosu n— +F €re™izir—jmo ovu formul—™ijuF Podgrupom grupe (G.QFPF geli ˜rojeviF sz veme Q sledi d— je skup N z—tvoren u odnosu n— oper—™ije + i •F weutimD ov—j skup nije z—tvoren z— oper—™ije invertov—¨— u odnosu n— ove dve oper—™ijeF —ist—D pretpost—vimo d— v—%i {−n. ƒkup ™elih ˜rojev— Z je n—jm—¨— podgrup— grupe (R. hok—z sledi iz qi¨eni™e d— je skup n— desnoj str—ni podgrup— koj— s—dr%i ˜roj 1 i minim—lnosti podgrupe ZF ƒkup Z je z—tvoren u odnosu n— s—˜ir—¨eD oduzim—¨e i mno%e¨eD —li ne i u odnosu n— de©e¨eX pri de©e¨i ˜roj— a ∈ Z ˜rojem b ∈ Z \ {0} j—v©— se ost—t—kF €re™iznijeD v—%i slede— teorem—F Teorema S.

m ∈ ZF Zadatak PU. hok—z—ti d— su ™eli ˜rojevi a i b uz—j—mno prosti —ko i s—mo —ko postoje ™eli ˜rojevi k i m t—kvi d— je ka + mb = 1F Teorema U. eko je d n—jvei z—jedniqki delil—™ ™elih ˜rojev— a i bD ond— postoje ™eli ˜rojevi k i m t—kvi d— je ka + mb = dF ƒpe™ij—lnoD —ko su a i b uz—j—mno prostiD ond— postoje ™eli ˜rojevi k i m t—kvi d— je ka + mb = 1F xek— je c n—jm—¨i prirod—n ˜roj u skupu S = {ua + vb | u. eko je a = bq + rD ond— je (a. . hok—z—ti d— su ˜rojevi i uz—j—mno prostiF Teorema T. v ∈ Z}F hok—%imo prvo d— je ˜roj c z—jedniqki delil—™ ˜rojev— a i bF sz c ∈ S sledi c = ka + mb @ITA z— neke k. . · p + 1 nije de©iv nijednim prostim ˜rojemA Zadatak PT. v ∈ ZD p— je r = d (u − vq)F „ime je dok—z—no d |rY d—kle sv—ki z—jedE niqki delil—™ ˜rojev— a i b je i z—jedniqki delil—™ ˜rojev— b i rF tox l—kxe je dok—z—ti d— v—%i i o˜rnutoX sv—ki z—jedniqki delil—™ ˜rojev— b i r je i z—jedniqki delil—™ ˜rojev— a i bF yd—tle sledi tvre¨e „eoremeF „eorem— U n—m d—je postup—k z— n—l—%e¨e n—jveeg z—jedniqkog delio™— ™elih ˜rojev— a i bF yv—j postup—k n—ziv— se iuklidovimIR —lgoritmom i s—stoji se u sledeemF €retpost—vimo d— su a i b prirodni ˜rojevi @z—xto time ne um—¨ujemo opxtostcAF €rimenom „eoreme S izvrximo niz uz—stopnih 1 2 n 1 2 n a (a. hok—z—ti d— je | rel—™ij— poretk— n— NF h— li je ovo rel—™ij— tot—lnog poretk— n— Nc h— li je ovo rel—™ij— poretk— n— Z Zadatak PS. r ∈ ZD 0 ≤ r < c t—kvi d— je a = cq + rD xto z—jedno s— @ITA d—je r = a − cq = (1 − kq )a − mqbF eko ˜i ˜ilo r > 0D ond— ˜i r ˜io prirod—n ˜roj o˜lik— ua + vb koji je m—¨i od cD xto je suprotno pretpost—v™i d— je c n—jm—¨i t—k—v ˜rojF yd—tle sledi r = 0D tjF c|aF x— isti n—qin se dok—zuje c|bF hok—%imo s—d— d— je c n—jvei z—jedniqki delil—™ ˜rojev— a i bD tjF d— je c = dF €oxto d|a i d|bD postoje u.b) b (a.Zadatak PR. hok—z—ti d— postoji ˜eskon—qno mnogo prostih ˜rojev—F @…puE tstvoX pretpost—vimo d— su p . .b) 0 0 0 0 0 QF €‚s‚yhxsD givs s ‚egsyxevxs f‚yti†s PS IRiuklid @oko QTS{oko QHHF gF pre rrist—A { st—rogrqki m—tem—tiq—r . b) = (b. r)F xek— je d z—jedniqki delil—™ ˜rojev— a i bF „—d— je a = ud D b = vd z— neke u. x—jvei z—jedniqki delil—™ ™elih ˜rojev— a i b je n—jm—¨i prirod—n ˜roj o˜lik— ka + mbD k. p . . p svi prosti ˜rojeviY t—d— ˜roj p = p · p · . v ∈ Z t—kvi d— je a = udD b = vdF yd—tle i iz @ITA sledi c = (ku + mv)dD p— je d ≤ cF €oxto je d n—jvei z—jedniqki delil—™D sledi d— je d = cD xto z—jedno s— @ITA d—je dok—z „eoremeF €rimetimo d— smoD dok—zujui „eoremu T dok—z—li i sledee tvre¨eF Posledica I. m ∈ ZF sz „eoreme S sledi d— postoje q. . .

.PT de©e¨—X IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s a = bq1 + r1 . . . „—d— je p = q D jer ˜i u suprotnom iz @IVA skr—iE v—¨em s— p = q do˜ili ˜roj n < n koji im— dv— r—zliqit— predst—v©—E ¨—D xto je u suprotnosti s— iz˜orom n k—o n—jm—¨eg prirodnog ˜roj— s— ti svojstvomF €retpost—vimoD ne um—¨ujui opxtostD d— je p < q F xek— je n = n − p q q · · · q Y j—sno je d— je n < nF sz @IVA sledi n = (q − p )q q · · · q . b ∈ N mo%e d— se n—pixe u o˜liku 1 @IUA κ=q + q + a b 1 2 1 q3 + · · gde su q . . r1 = r2 q3 + r3 . . . κ = q1 + €osle n kor—k— do˜ij—mo @IUAF Teorema V. . . . ƒv—ki r—zlom—k κ = D a. . . . . b) = r . ≤ q . rk < rk−1 k n 0 ≤ r1 < b 0 ≤ r2 < r1 0 ≤ r3 < r2 . . q . 1 2 r 1 2 s 1 r 1 s 1 2 r 1 2 s 1 1 1 1 0 1 1 1 1 2 3 s 1 1 1 1 2 3 s . (a. 0 ≤ rn < rn−1 €oxto je z— sv—ko D ov—j postup—k e se z—vrxiti posle kon—qnog ˜roj— kor—k—F x—vodimo dve posledi™e ovog postupk—F Posledica P. p D q . @IVA gde su p . . . @ysnovni st—v —ritmetikeA ƒv—ki prirod—n ˜roj mo%e d— se predst—vi k—o proizvod prostihF „o predst—v©—¨e je jedinstveno do n— pored—k mno%ite©—F eko n nije prostD ond— je n = k · mF eko su k i m prosti dok—z je z—vrxenD —ko nisuD ponovimo rezonov—¨e z— k i nF yv—j postup—k se z—vrx—v— posle kon—qnog ˜roj— kor—k— jer je k. rn−1 = rn qn+1 . ≤ p D q ≤ q ≤ . rn−2 = rn−1 qn + rn . ‚—zlom™i vid— @IUA n—ziv—ju se kon—qnim neprekidnim @ili veri%nimA r—zlom™im—F €rimenom iuklidovog —lgoritm— do˜ij—mo 1 2 n ·+ 1 qn . . @IWA 1 r1 1 1 = q + b = q1 + b q2 + r r2 r1 = q1 + 1 q2 + r2 r1 1 = ··· . . Posledica Q. q prirodni ˜rojeviF Definicija V. m < nF h— ˜ismo dok—z—li jedinstvenost ovog predst—v©—¨—D pretpost—vimo suE protnoX d— postoji prirod—n ˜roj koji mo%e d— se predst—vi k—o proizvod prostih n— dv— r—zliqit— n—qin—F xek— je n n—jm—¨i t—k—v prirod—n ˜roj i nek— je n = p p ···p = q q ···q . b = r1 q2 + r2 . . q prosti ˜rojeviD ureeni t—ko d— je p ≤ p ≤ . .

. bn ] = ∅. +. +. . hok—z sledi iz qi¨eni™e d— je skup n— desnoj str—ni potpo©e u RD i iz minim—lnosti potpo©— QF 1 p— je n 1 2 RF e‚rswihy†y s uex„y‚y†y ƒ†ytƒ„†y ‚ievxi €‚e†i ∈N F eli iz @IVA sledi i PU n1 = p1 (p2 p3 · · · pr − q2 q3 · · · qs ). @—A hok—z—ti d— —ko v—%i d|ab i (d. b ]F „—d— je n n n+1 n+1 n n [an . b ∈ E i c ∈ E \ {0} v—%i b − a ∈ E i a • c ∈ EF Definicija W. Q = {mn | m ∈ Z. b ] i nek— v—%i [a . b ] ⊂ [a . q F weutimD ovo je nemogue z˜og p < q ≤ q ≤ · · · ≤ q F Zadatak PV. •) po©eD podskup E ⊂ F n—ziv—mo potpoljem —ko je (E. +∞))(∀b ∈ R)(∃n ∈ N) na > b sledi iz eksiome supremum—F y˜rnuto ne v—%iX iz erhimedove —ksiome ne sledi eksiom— supremum—D tjF erhimedsko po©e ne mor— d— ˜ude kompletno { primer nekompletnog erhimedskog po©— je po©e QF eli —koD k—o xto smo n—govestili n— IQF str—niD erhimedovoj —ksiomi dod—mo i sledeuD u—nE torovuDIS —ksiomuD ove dve —ksiome z—jedno su ekviv—lentne eksiomi supreE mum—F @uexA Kantorova aksioma: xek— je z— sv—ko n ∈ N d—t interv—l [a . n ∈ N}. erhimedov— i u—ntorov— —ksiom—D uzete z—jednoD su ekviE v—lentne eksiomi supremum—F n∈ N ISu—ntor @Georg CantorD IVRS{IWIUAD nem—qki m—tem—tiq—r . •)F ƒkup R \ Q se n—ziv— skupom iracionalnih brojevaF ƒlede— teorem— se dok—zuje n— sliq—n n—qin k—o „eorem— RF Teorema W. b) = 1D ond— d|aF @˜A xek— je p prost ˜roj t—k—v d— p|abF hok—z—ti d— p|a ili p|bF QFQF ‚—™ion—lni ˜rojeviF ho ™elih ˜rojev— smo doxli tr—%ei z—tvoE renost u odnosu n— oper—™iju x → −xF x— sliq—n n—qinD tr—%ei z—tvorenost u odnosu n— oper—™iju x → x dol—zimo do po©— r—™ion—lnih ˜rojev— QF eko je (F. Skup racionalnih brojeva Q je n—jm—¨e potpo©e po©— (R. •) po©eY E je potpo©e —ko i s—mo —ko z— sve a. +. Teorema IH. 1 1 1 s 1 1 1 1 1 1 1 2 s 2 s 2 s 1 2 s 1 1 2 s −1 −1 −1 RF erhimedovo i u—ntorovo svojstvo re—lne pr—ve RFIF erhimedov— i u—ntorov— —ksiom—F †e smo spomenuliD — s—d— emo to i dok—z—tiD d— u po©u u kome v—%e —ksiome @eIA{@eITA erhimedov— —ksiom— @e‚rA Arhimedova aksioma: (∀a ∈ (0. . .@PHA €oxto je n n—jm—¨i prirod—n ˜roj koji nem— jedinstveno predst—v©—¨e i N n < nD iz @IWA i @PHA sledi d— se p poj—v©uje k—o mno%il—™ ili u q − p ili u q · · · q F €rvo nije mogue jer ˜i iz q − p = p d sledilo q = p (d + 1)D xto je kontr—dik™ij—D poxto je q prostF yst—je mogunost d— je p mnozil—™ u q · · · q F ˜og q · · · q n sledi d— je predst—v©—¨e q · · · q k—o proizvod— prostih jedinstvenoD p— ˜i p mor—o d— ˜ude neki od ˜rojev— q .

b ] s—dr%i dv— element— a < bF „—d— ˜i z— sv—ko n ∈ N v—%ilo b − a ≤ 2 D tjF 2 (b − a) ≤ 1F €oxto iz fernulijeve nejedn—kosti @vem— TA sledi 2 ≥ nD do˜ij—mo n(b − a) ≤ 1 z— sve prirodne ˜rojeve nD xto je u kontr—dik™iji s— @e‚rAF h—kleD skup ∩ [a . b ]D v—%ilo a + (m − 1)2 > dD t—ko d— ˜i a + (m − 1)2 ˜ilo gor¨e ogr—niqe¨e skup— n n m n n m 1 n n 1 1 n 1 n n n n n n∈ N n n m m n n m n n m n m m n n 1 1 n n 1 n −n n 1 n −n n n n n −(n+1) n −n n n n −(n+1) 1 n −(n+1) 1 n+1 n+1 n n+1 n+1 n n n∈N n n n∈ N n −n n n n n∈ N n n −n n n 1 n −n n −n 1 n n 1 n −n n −n PV IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s .b ] ⊂ [a . b ]D p— iz @uexA sledi ∩ [a . b ] = ∅F €retpost—vimo d— skup ∩ [a . b ]. @PQA eko je m < nD iz @PQA i @PIA sledi b ≤ b < a ≤ b D xto je kontr—dik™ij—F eko je n < mD iz @PQA i @PIA sledi b < a ≤ a ≤ b D xto je opet kontr—dik™ij—F h—kle b ≥ a z— sv—ko nF ƒliqno se dok—zuje i (∀n) a ≤ b F „o dok—zuje @PPAD — time i implik—™iju @ƒ…€A ⇒ @uexAF €retpost—vimo d— v—%e @e‚rA i @uexAF xek— je T ⊂ R nepr—z—n i odozgo ogr—niqen skupF xek— je a ∈ T proizvo©—n element skup— T i b ¨egov— proE izvo©n— gor¨— gr—ni™—F xek— je n ∈ NF sz erhimedove —ksiome i veme R sledi d— postoji n—jm—¨i prirodni ˜roj m z— koji je b = a + m 2 gor¨— gr—ni™— skup— T F xek— je a = a + (m − 1)2 F „—d— je [a . b k—o u @uexAF „—d— z— m < n v—%i a ≤a ≤b ≤b @PIA iD spe™ij—lnoD a ≤ a ≤ b ≤ b F yd—tle sledi d— je b gor¨— gr—ni™— skup— A = {a | n ∈ N} i a do¨— gr—ni™— skup— B = {b | n ∈ N}F sz eksiome supremum— i „eoreme o infimumu @„eorem— IA sledi d— postoje a = sup A i b = inf B F hok—%imo d— je a ≤ a ≤ b ≤ b z— sv—ko nD od—kle e d— sledi [a.€retpost—vimo prvo d— v—%i eksiom— supremum—F u—d— ne ˜i v—%il— erhimedov— —ksiom—D postoj—li ˜i re—lni ˜rojevi a > 0 i bD t—kvi d— je na ≤ b z— sv—ko n ∈ NF „—d— ˜i skup T = {na | n ∈ N} ˜io ogr—niqen odozgo i nepr—z—nD p— ˜iD prem— eksiomi supremum—D im—o supremumF xek— je λ = sup T F €oxto je a > 0 v—%ilo ˜i λ − a < λD p— λ − a nije gor¨— gr—ni™— skup— T F yd—tle sledi d— z— neko n ∈ N v—%i na > λ − aD tjF (n + 1)a > λD xto je kontr—dik™ij— s— λ = sup T F yvime smo dok—z—li @ƒ…€A ⇒ @e‚rAF xek— su a . b ] s—dr%i t—qno jed—n element cF hok—%imo d— je c = sup T F €retpost—vimo d— c nije gor¨e ogr—niqe¨e skup— T F „—d— je t > c z— neko t ∈ T F ‚ezonujui k—o m—lopreD z—k©uqujemo d— iz fernulijeve nejedn—kosti i erhimedove —ksiome sledi d— postoji prirod—n ˜roj n z— koji v—%i t − c > 2 F yd—tleD poxto je c ∈ [a . @PPA €retpost—vimo d— je b < a z— neko nF „—d— a ne mo%e d— ˜ude do¨— gr—ni™— skup— BD p— z— neko b v—%i b <a . b ]D sledi d— je a + m 2 < tF „o je u kontr—dik™iji s— defini™ijom ˜roj— m F €retpost—vimo s—d— d— postoji gor¨e ogr—niqe¨e d skup— T D t—kvo d— je d < cF „—d—D ponovo n— osnovu fernulijeve nejedn—kosti i erhimedove —ksiomeD z— neko n ∈ N v—%i c − d > 2 F „—d— ˜iD poxto je c ∈ [a . b ] ∩ T = ∅F hok—z—emo d— interv—li [a . b] ⊂ [a . b ] z—dovo©—v—ju pretpost—vke u—ntorove —ksiomeF sz m 2 = 2m 2 sledi d— a + 2m 2 jesteD — a + (2m − 2)2 nije gor¨e ogr—niqe¨e skup— T F yd—tle sledi d— v—%i ili m = 2m ili m = 2m − 1F ƒ—d— se l—ko vidi d— je [a .

d d · · · F x—r—vnoD de©e¨e interv—l— n— IH delov— je stv—r konven™ijeF ekoD umesto n— IHD interv—le u prethodnoj konstruk™iji delimo n— dv— del—D do˜ij—mo binarni zapis r—zlom©enog del—D pri qemu z— sv—ko k v—%i d ∈ {0. [x] + 1] n— IH jedn—kih delov—F „—d— postoji prirod—n ˜roj d D 1 ≤ d < 9 t—k—v d— v—%i x ∈ [d + d · 10 . 1}D de©e¨em n— tri del— do˜ij—mo z—pis u osnovi triD s— d ∈ {0.T D xto je opet u kontr—dik™iji s— defini™ijom m F ƒledi d— je c = sup T F yvime je dok—z—n— implik—™ij— @e‚rA ∧ @uexA ⇒ @ƒ…€AF ho s—d— smo videli d—D prilikom —ksiom—tskog z—sniv—¨— sistem— re—lnih ˜rojev—D uz —ksiome @eIA{@eITA mo%emo dod—ti ˜ilo koju od ekviv—lentnih —ksiom— @ƒ…€AD @xi€AD @hihA ili @e‚rA+@uexAF … €—r—gr—fu T emo se susresti s— jox dv— ekviv—lent— ovih —ksiom—F x—vodimo s—d— nekoliko posledi™— erhimedove —ksiomeF Posledica R. n . 1) — sv—ki re—l—n ˜roj x > 0 postoji prirod—n ˜roj n t—k—v d— v—%i < xF 2) eko je 0 ≤ x < z— sve n ∈ N ond— je x = 0F sz @e‚rA (∃n) n · 1 > xD — od—tle IAF PA sledi iz IAF Posledica S. b) z— a < b postoji ˜—r jed—n r—™ion—l—n ˜rojF €o pretpost—v™i je a < bD tjF b − a > 0F sz erhimedove —ksiome sledi d— postoji prirod—n ˜roj n z— koji v—%i n(b − a) > 1D odnosno nb > na + 1. d + d · 10 + (d + 1) · 10 )F €rodu%imo li ov—j postup—kD induktivno definixemo @kon—q—n ili ˜eskon—q—nA skup d D d D . d + (d + 1) · 10 )F eko je x = d + d · 10 pixemo x = d . 1. (Gustina skupa racionalnih brojeva) … sv—kom interE v—lu (a. yv—j izr—z n—ziv—mo decimalnim zapisom re—lnog ˜roj— xY z—pis ¨egovog r—zlom©enog del— je {x} = 0. @PRA xek— je k = [na] ™eo deo ˜roj— naY tjF k ≤ na < k + 1. @PSA „—d— iz @PRA i @PSA sledi nb > na + 1 ≥ k + 1 > naD tjF n 1 n 1 n 0 0 1 1 0 1 −1 0 1 −1 0 1 −1 2 0 1 0 1 −1 2 0 1 −1 2 −2 0 1 −1 2 −2 0 1 0 1 2 1 2 k k RF e‚rswihy†y s uex„y‚y†y ƒ†ytƒ„†y ‚ievxi €‚e†i PW a< k+1 < b. — sv—ki re—l—n ˜roj x postoji ™eo ˜roj k t—k—v d— v—%i k ≤ x < k + 1F xek— je x ≥ 0F sz erhimedove —ksiome i veme R sledi d— postoji n—jm—¨i prirod—n ˜roj n z— koji je n · 1 > xF „—d— z— k = n − 1 v—%i k ≤ x ≤ k + 1F ƒluq—j x < 0 izvodi se iz ovogD mno%e¨em s— −1F froj k iz €osledi™e S n—ziv— se celim delom re—lnog ˜roj— x i ozn—q—E v— [x]F ‚—zlik— {x} := x − [x] n—ziv— se razlomljenim delom ˜roj— xF €rem— €osledi™i S z— sv—ki ˜roj x ∈ R v—%i [x] ≤ x < [x] + 1F xek— je d = [x]F €retpost—vimo d— je d < x i podelimo interv—l [[x]. . d F eko je x > d + d · 10 D ond— postoji prirod—n ˜roj d D 1 ≤ d < 9 t—k—v d— v—%i x ∈ [d + d · 10 + d · 10 . i pixemo x = d . 2} itdF RFPF qustin— skup— r—™ion—lnih ˜rojev—F ƒlede— v—%n— posledi™— erhimedove —ksiome opisuje r—spored r—™ion—lnih ˜rojev— n— re—lnoj pr—vojF Teorema II. . d d · · · .

u—%emo d— su skupovi A i B ekvipotentni @ili d— im—ju istu mo D ili istu brojnostA —ko postoji ˜ijek™ij— ϕ : A → B. hij—dski ˜rojevi ilementi skup— −1 IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s m | m ∈ Z. b)F Zadatak PW. ƒkup A je konaqan —ko je pr—z—n ili je z— neko n ∈ N ekvipotent—n skupu {k ∈ N | n ≤ n }F ƒkup A je beskonaqan —ko nije kon—q—nF 0 0 n D= m < b ⇔ 2n a < m < 2n b. n ∈ N 2n n—ziv—ju se dij—dskim r—™ion—lnim ˜rojevim—F hok—z—ti d— je skup D gust u RF …putstvoX imitir—ti dok—z prethodne teoremeF €rimetiti d— je hok—z—ti d— postoji s— svojstvom d— je D koristei erhimeE dovu —ksiomuITF —k©uqiti od—tle d— u interv—lu postoji ˜—r jed—n ™eo ˜roj mF „eorem— II pok—zuje d— suD z— r—zliku od prirodnih i ™elih ˜rojev—D r—E ™ion—lni ˜rojevi gusto r—sporeeni n— re—lnoj pr—vojF u—snije emo videtiD meutimD d— u izvesnom smislu r—™ion—lnih ˜rojev— nema vixe od prirodnih @i—ko su svi prirodni ˜rojevi r—™ion—lniD —li ne i o˜rnutoAD dok re—lnih ˜rojev— im— mnogo vixe od r—™ion—lnih @„eoreme IR i ISAF €re tog—D tre˜— d— pre™izir—mo xt— to zn—qi d— elemen—t— jednog ˜eskon—qnog skup— ima vixe od elemen—t— drugogF „o je slede— tem— n—xeg izuq—v—¨—F tjF utvriv—¨— broja elemenata nekog skup—F €ri tome je poj—m broja mnogo ml—i od kon™ept— brojanjaF tox u neolitsko do˜—D ©udi su umeli d— utvrde ˜rojnost svog st—d—D plemen— i slD i—ko nisu zn—li z— —pstr—ktne pojmove k—o xto je poj—m ˜roj—F u—ko su to qinilic …poreiv—¨emF x— primerD ujutru ˜i n—pr—vili gomilu k—menqi— n— koju ˜i z— sv—ku %ivoti¨u st—d— st—vili po jed—n k—menqiD — uveqe ˜i s— gomile skinuli po jed—n k—menqiD i t—ko ˜i utvrdili d— li se nek— %ivoti¨— izgu˜il—F €rimetimo d— i mi d—n—s qeE sto upr—vo t—ko utvrujemo ˜rojnost skupov— { —ko %elimo d— utvrdimo d— li im—mo dovo©no t—™ni z— sv—ku od n xo©i™— z— k—fuD neemo dv—put ˜roj—ti do n @n—roqito —ko je n velikoAD nego emo jednost—vno n— sv—ku t—™nu st—viti xo©i™u i videti d— li nek— nedost—jeF s to xto mi d—n—s r—qun—mo u sistemu s— osnovom IH je vez—no z— qi¨eni™u d— im—mo IH prstiju { prvi ˜rojni sistemi u istoriji su upr—vo sistemi s— osnovom IH i PHD n—st—li iz kon™ept— ˜roje¨— D n— prste4D tjF pridru%iv—¨— elemen—t— nekog skup— prstim— n— ruk—m—F ƒ—d— emo d—ti strogu formul—™iju ovog kon™ept—D koj— im— smisl— i z— ˜eskon—qne skupoveF Definicija IH. 2n n∈N 2n (b − a) > 1 (2n a.QH „—ko smo do˜ili r—™ion—l—n ˜roj q = (k + 1)n prip—d— interv—lu (a. 2n b) a< SF frojnost skup— SFIF u—rdin—lni ˜rojeviF uon—qni i ˜eskon—qni skupoviF x— poE qetku ove gl—ve smo rekli d— je poj—m prirodnog ˜roj— vez—n z— kon™ept ˜roj—¨—D ITerhimedovu —ksiomu u ovom o˜likuD s— mno%¨em s— 2 umesto s— nD ve smo izveli i koristili u dok—zu „eoreme IHF .

. k = n1 . b)F @QA sz ˜ijektivnosti funk™ije ϕ : R → (−1. . 2. 1) → (a. 1) ∼ RF Zadatak QH. n} jedn—k n F …reene k{torke elemen—t— skup— {1. n ∈ N v—%i −1 0 0 0 ond— je m = nF „re˜— d— dok—%emo d— z— n = m ne postoji ˜ijek™ij— {k ∈ N | k ≤ m} ∼ {k ∈ N | k ≤ n}. . 2. 2. ϕ(k ). . . . . bD a < b interv—l (a. . @IA ƒkup 2N := {2n | n ∈ N} p—rnih ˜rojev— je ekvipotent—n skupu prirodnih ˜rojev—F —ist—D ϕ : N → 2ND ϕ(n) = 2n je ˜ijek™ij—F @PA — proizvo©ne re—lne ˜rojeve a. A ∼ B ⇒ B ∼ A. ϕ : {k ∈ N | k ≤ n + 1} → {k ∈ N | k ≤ m} ψ : {k ∈ N | k ≤ n} → {k ∈ N | k ≤ m − 1}. ψ (k ) = yqigledno je d— je ψ ˜ijek™ij—D p— prem— induktivnoj pretpost—v™i v—%i m − 1 = nD tjF m = n + 1F Posledica T. k = n1 . .eko su skupovi A i B ekvipotentniD pixemo A ∼ BF v—ko se vidi d— v—%i A ∼ A. 2. . 2. A ∼ B ∧ B ∼ C ⇒ B ∼ C. n} u se˜e n—ziv—ju se permutacijamaF @…putstvoX primeniti metod induk™ijeFA @˜A hok—z—ti d— je k—rdin—lni ˜roj skup— svih ureenih k{torki elemen—t— skup— {1. SF f‚ytxyƒ„ ƒu…€e QI Primer T. uon—q—n skup nije ekvipotent—n nijednom svom pr—vom podskupuF Zadatak QI. . . n} jedn—k n!F fijek™ije skup— {1. . n} jedn—k varijacijama bez ponavljanja k {te kl—se od n elemen—t—F k n! (n−k)! m1 . . . eko z— m. . . . n} zovu se varijacijama k{te kl—se od n elemen—t—F @vA hok—z—ti d— je k—rdin—lni ˜roj skup— svih ureenih k{torki razliF yvi elementi n—ziv—ju se qitih elemen—t— skup— {1. 1)D ϕ(x) = x(1 − |x|) sledi d— je (−1. . n} → {1. 1)D jer je x → (b − a)x + a ˜ijek™ij— (0. . . hok—%imo ovo tvre¨e induk™ijom po nF — n = 1 ono je oqiglednoF €retE post—vimo d— v—%i z— n i nek— je ˜ijek™ij—F eko je ϕ(n + 1) = m ozn—qimo s— ψ restrik™iju ˜ijek™ije ϕ n— skup {k ∈ N | k ≤ n}Y —ko je ϕ(n + 1) = m = m i m = ϕ(n )D definiximo 1 1 ϕ : {k ∈ N | k ≤ n} → {k ∈ N | k ≤ m}. . 2. . (Kombinatorika) @—A hok—z—ti d— je k—rdin—lni ˜roj skup— svih ˜ijek™ij— f : {1. b) je ekvipotent—n interv—lu (0. . . hok—z—ti N ∼ ZF ul—su svih skupov— ekvipotentnih skupu A n—ziv—mo ¨egovim kardinalnim brojem i ozn—q—v—mo Card(A)F u—%e se jox i d— je Card(A) mo skupa AF eko je skup A kon—q—n i n ˜roj iz hefini™ije IHD pixemo i Card(A) = n Y z— pr—z—n skup Card(∅) = 0F h— je ov— defini™ij— opr—vd—n—D tjF d— z— kon—q—n skup A postoji jedinstven ˜roj n odreen hefini™ijom IH sledi iz sledeeg tvre¨—F Tvr enje I.

a = ϕ(n). xek— su f : A → B i g : B → A injek™ijeF „re˜— d— konstruixemo ˜ijek™iju F xek— je x ∈ A proizvo©ni elementF eko je x ∈ g(B)D nek— je x element iz B koji se slik— u x D tjF t—k—v d— je g (x ) = x F eko je s—d— x ∈ f (A) ozn—qimo s— x element skup— A koji se slik— u x D tjF f (x ) = x F €rodu%imo ov—j postup—kF eko z— neko n element x ne postojiD tjF x nije slik— nijednog element—D ˜roj n n—ziv—mo poretkom element— x F eko x postoji z— sv—ko n ∈ ND k—%emo d— je x ˜eskon—qnog poretk—F ƒkup A se mo%e n—pis—ti k—o unij— ϕ:A→B 0 0 1 0 1 0 1 2 1 2 1 n+1 n 0 n+1 0 Card(A) ≤ Card(B ) ∧ Card(B ) ≤ Card(A) ⇒ Card(A) = Card(B ). . n} jedn—k 2 F ƒledee tvre¨e je kontr—st €osledi™i T i d—je k—r—kteriz—™iju kon—qnih @— time i ˜eskon—qnihA skupov—F Tvr enje P. . . . IUfernxt—jn @Felix BernsteinD IVUV{IWSTAD nem—qki m—tem—tiq—r A = A0 ∪ A1 ∪ A∞ . 2. a∈ / ϕ(N). ϕ(σ (n)). . u—%emo d— je Card(A) ≤ Card(B ) —ko postoji injek™ij— ϕ : A → BF yvime je uveden— jedn— rel—™ij— poretk—F —ist—D refleksivnost sledi iz injektivnosti identiqkog preslik—v—¨— id : A → AD id (x) = xD — tr—nziE tivnost iz qi¨eni™e d— je kompozi™ij— dve injek™ije injek™ij—F entisimetriE qnost je s—dr%—j sledee teoremeF Teorema IP. . 2. . (Kantor–BernxtajnovaIU teorema) A a a. ψ (a) = v—ko se vidi d— je ψ ˜ijek™ij— skup— A i ¨egovog pr—vog podskup— A \ {ϕ(1)}D xto dok—zuje implik—™iju @QA ⇒ @IAF sz „vre¨— P sledi d— je N D n—jm—¨i4 ˜eskon—q—n skupD u smislu d— sv—ki ˜eskon—q—n skup s—dr%i podskup koji je ekvipotent—n skupu NF €re™izir—jmo ovu formul—™ijuF Definicija II. .QP @gA hok—z—ti d— je ˜roj podskupov— skup— {1. ƒlede— tvre¨— su ekviv—lentn—F @IA ƒkup A je ekvipotent—n nekom svom pr—vom podskupuF @PA ƒkup A je ˜eskon—q—nF @QA €ostoji injek™ij— ϕ : N → AF @IA ⇒ @PA sledi iz €osledi™e TF xek— v—%i @PAF hefiniximo injek™iju ϕ : N → A induktivnoF xek— je ϕ(1) proizvo©—n element skup— AF €retpost—vimo d— smo definis—li ϕ(n)F €oxto je skup A ˜eskon—q—nD skup A \ {ϕ(k) | k ≤ n} je nepr—z—nY nek— je ϕ(n + 1) ¨egov proizvo©—n elementF „ime je dok—z—n— implik—™ij— @PA ⇒ @QAF €retpost—vimo s—d— d— v—%i @QAF €rimetimo d— je σ : N → ND σ (n) = n + 1 injek™ij— skup— N n— ¨egov pr—vi podskup N \ {1} @„eorem— QAF hefiniximo preslik—v—¨e n k n IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s ψ : A → A. n} koji im—ju k eleE men—t— jedn—k F yv—j ˜roj n—ziv— se ˜rojem kombinacija k{te kl—se od n elemen—t—F @dA hok—z—ti d— je ˜roj svih podskupov— skup— {1.

a . ƒkup je prebrojiv —ko je ekvipotent—n skupu NF feskoE n—q—n skup koji nije pre˜rojiv n—ziv—mo neprebrojivimF eko je skup kon—q—n ili pre˜rojivD k—%emo d— je najvixe prebrojivF u—rdin—lni ˜roj skup— N ozn—q—v— se ℵ F h—emo jox jednu formul—™iju pojm— pre˜rojivostiF — to n—m je potre˜—n sledei poj—mF Definicija IQ. a ∈ A0 ∪ A∞ . a ∈ A1 a11 a12 a13 a14 ··· a21 a31 a41 · · a22 a32 a42 · · a23 a33 a43 · · a24 a34 a44 · · ··· ··· ··· i pore—jmo ¨ene elemente u niz po D dij—gon—lnom pr—vilu4 a . . . €re˜rojiv— unij— pre˜rojivih skupov— je pre˜rojiv skupF xek— su A = {a . a . €rimetimo d— seD —ko skupovi nisu disjunktniD neki elementi pon—v©—juD tjF v—%i Card(A) ≤ ℵ F €oxto je A ˜eskon—q—nD iz „vre¨— P sledi ℵ ≤ Card(A)F —k©uq—k teoreme sledi iz „eoreme IPF Posledica U. a . }D n ∈ N pre˜rojivi skupoviF h—emo pr—vilo po kome se elementi skup— A := ∪ A mogu pore—ti u nizF €osm—tr—jmo t—˜elu 0 n n n1 n2 n3 n∈N n f (a). a . g −1 (a).. . Niz u skupu A je preslik—v—¨e a : N → AF …mesto a(n) pis—emo a F ƒkup je pre˜rojivD —ko se ¨egovi elementi mogu pore—ti u nizF Teorema IQ.. a . a .gde je A skup elemen—t— p—rnog @ukl©uqujui i nultiA poretk—D A skup elemeE n—t— nep—rnog poretk— i A skup elemen—t— ˜eskon—qnog poretk—F x— sliq—n n—qin je B = B ∪ B ∪ B F €rimetimo d— f preslik—v— A n— B i A n— B D dok g preslik—v— A n— B F yd—tle sledi d— je 0 1 ∞ 0 1 ∞ 1 0 1 ∞ ∞ −1 0 SF f‚ytxyƒ„ ƒu…€e QQ ϕ : A → B. xek— je f : A → B surjek™ij—F hok—z—ti d— je skup B ekvipoE tent—n nekom podskupu skup— AF SFPF €re˜rojivi i nepre˜rojivi skupoviF x—jm—¨e ˜eskon—qne skuE pove izdv—j—mo sledeom defini™ijomF Definicija IP. . a . a . ϕ(a) = ˜ijek™ij—F Zadatak QP. eko je skup A pre˜rojivD ond— je i A := A × · · · × A preE ˜rojivF Teorema IR. a . ƒkup Q je pre˜rojivF 11 21 12 31 22 13 41 32 0 0 n .

q . . . 1. q . 1) × [0. x . q . 1) × [0. 1) g (x. 1) pore—li u niz x . . . −q . 1) postoji ˜roj koji nije u tom nizuD tjF (0. . . . c . dkk = 1. . . d21 d22 d23 · · · = 0. hok—z—ti „eoremu IS n— sledei n—qinF xek— je d—to presE lik—v—¨e ψ : N → [0. . 1) → [0. f (x) = (x. b ] koji ne s—dr%i ψ(2)F €rodu%—v—E ¨em ovog postupk— do˜ij—mo @primenom prin™ip— definis—¨— induk™ijomA niz interv—l— I t—k—v d— je I ⊂ I F €rimenom u—ntorovog svojtv— re—lne pr—ve z—k©uqiti d— ψ nije surjek™ij—F Zadatak QS. . d31 d32 d33 · · · · · · · ck = n „—d— je y = x z— sve nF —ist—D iz y = x ˜i sledilo d = c D xto je suprotno defini™iji ˜rojev— c F ƒledi d— z— sv—ki niz ˜rojev— iz interv—l— (0. definE is—ni s— 1 2 1 2 x1 x2 x3 · · = 0. . . 1] proizvo©—n interv—l koji ne s—dr%i ψ(1)F hefiniximo interv—l I = [a . 1))F @…putstvoX nek— su f : [0. y ) = 0. 1) × [0. d11 d12 d13 · · · = 0. b ] ⊂ [0. 1) nepre˜rojiv @vF €rimer TAF €retE post—vimo d— smo sve ˜rojeve iz interv—l— (0. a1 b1 a2 b2 . 1) preslik—v—¨— definE is—n— s— n nn n n 1 1 1 2 2 2 1 1 1 2 1 1 1 2 1 1 1 n n+1 n 0. 1) i : [0.}F Zadatak QQ. i posm—tr—jmo ¨ihov de™im—lni z—pisX 1 2 1 1 2 2 1 2 · · · · · · · · xek— je y ˜roj qiji je de™im—lni z—pis 0. (a + b )]D [ (a + b ). hok—z—ti d— je sv—k— f—milij— disjunktnih interv—l— n— pr—voj R n—jvixe pre˜rojiv—F Teorema IS. b ] ⊂ I k—o on—j od interv—l— [a . hok—z—ti d— je Card([0.}D p— Q mo%emo d— pore—mo u niz {0. 1) je nepre˜rojivF Zadatak QR. . 1]F xek— je I = [a . c c · · · D gde su ˜rojevi c . .x— isti n—qin k—o u dok—zu „eoreme IQ dok—zuje se d— je skup Q pozitivnih r—™ion—lnih ˜rojev— + 1 1 2 1 3 1 4 1 1 2 2 2 3 2 4 2 1 3 2 3 3 3 4 3 1 4 2 4 3 4 4 4 QR IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s ··· ··· ··· ··· pre˜rojivD tjF d— g— je mogue pore—ti u niz {q . −q . 1) → [0. dkk = 1. ƒkup R je nepre˜rojivF hovo©no je dok—z—ti d— je interv—l (0. 1)) = Card([0.

a a . y˜e implik—™ije su posledi™— defini™ije skup— SF Posledica V. (Kantorova teorema) xek— je A proizvo©—n skup i nek— je P (A) ¨egov p—rtitivni skupF „—d— je Card(A) < Card(P (A))F €oxto je s— a → {a} definis—n— injek™ij— A → P (A)D sledi d— je Card(A) ≤ Card(P (A))F hok—%imo d— je Card(A) = Card(P (A))F €retpost—vimo suprotnoD d— postoji ˜ijek™ij— ϕ : A → P (A)F xek— je 1 2 1 2 j j 1 ℵ0 0 SF f‚ytxyƒ„ ƒu…€e QS €oxto jeD po pretpost—v™iD ϕ surjek™ij—D skup S ∈ P (A)je slik— nekog element— a ∈ AD tjF S = ϕ(a )F t—sno je d— mor— d— v—%i jedno od slede— dv— tvre¨—X a ∈ S ili a ∈ / S F weutimD o˜— od ovih tvre¨— d—ju kontr—dik™ijuX 0 0 0 0 S := {a ∈ A | a ∈ / ϕ(a)} ⊂ A. u—rdin—lni ˜roj skup— P (N) jedn—k je k—rdin—lnom ˜roju skup— RF sz €rimer— T sledi d— je dovo©no dok—z—ti d— je P (N) ∼ (0. 1} ˜in—rni z—pisi ˜rojev— x i yF hok—z—ti d— su f i g injek™ije i primeniti u—ntor{fernxt—jnovu teoremuAF sz „eorem— IR i IS vidimo d— r—™ion—lnih ˜rojev— im— mnogo m—¨e od re—lnihD i—ko izmeu sv—k— dv— re—ln— ˜roj— postoji r—™ion—l—n @„eorem— IIAF u—rdin—lni ˜roj skup— R ozn—q—v— se s— ℵ ili cF uoristi se i ozn—k— 2 D qiji emo smis—o videti k—snijeF — skupove qiji je k—rdin—lni ˜roj c k—%emo d— im—ju mo kontinuuma @l—tF continuum { neprekid—nA F sz „eoreme IS sledi d— je ℵ < cF €rirodno je post—viti pit—¨e d— li postoji k—rdin—lni ˜roj vei od cF €otvrd—n odgovor d—je slede— teorem—F €odsetimo se d— se partitivnim skupom skup— A @u ozn—™i P (A)A n—ziv— skup svih podskupov— skup— AF Teorema IT. 1) → P (N) preslik—v—¨e koje ˜roju s— binarnim z—pisom x = 0. 1) preslik—v—¨e koje podskupu A ∈ N pridru%uje re—lni ˜roj f (A) s— de™im—lnim z—pisom 0. 1)F xek— je f : P (N) → (0. b b . d d · · · @vF diskusiju posle €osledi™e SA pridru%uje skup g (x) := {n ∈ N | d = 1} ⊂ NF y˜— preslik—v—¨— su injek™ijeD p— dok—z teoreme sledi iz „eoreme IPF €rimetimo d— iz „eorem— IU i IT do˜ij—mo jox jed—n dok—z „eoreme ISF Zadatak QT.D a . . b ∈ {0. . k∈ / A. d d · · · D gde je 1 ℵ0 1 2 a0 ∈ S = ϕ(a0 ) ⇒ a0 ∈ /S a0 ∈ / S = ϕ(a0 ) ⇒ a0 ∈ S. k ∈ A. 1. dk = y˜rnutoD nek— je g : (0. . . i y = 0. xe postoji n—jvei k—rdin—lni ˜rojF … sluq—ju skup— ND k—rdin—lni ˜roj Card(P (N)) je opis—n sledeom teoE remomD koj— i opr—vd—v— ozn—ku ℵ = 2 @vF —d—t—k QI @dAAF Teorema IU.gde su x = 0. hok—z—ti d— je skup svih kon—qnih podskupov— pre˜rojivog skup— pre˜rojivF 1 2 n 0. .

xek— je α = Card(A)D β = Card(B )D λ = Card(L)D µ = Card(M )F hok—z—ti @—A α = α · α Y @˜A (α ) = α Y @vA α · β = (α · β) Y @gA —ko je α ≤ β i λ > 0D ond— je α ≤ β Y @dA —ko je α = 0 i α ≤ β ond— je λ ≤ λ Y @A Card(P (A)) = 2 F 0 0 0 0 ℵ0 c ℵ0 c ℵ0 ·c c 0 λ+µ λ µ λ µ λ·µ λ λ λ λ λ α β α @PTA yv— oper—™ij— n—ziv— se apsolutnom vrednox u ili modulom re—lnog ˜roj—F v—ko se prover—v— d— je z— sv—ko x ∈ R x. hok—z—ti d— je @—A ℵ · ℵ = ℵ Y @˜A c · c = cY @vA 2 = Card(P (N)) = cY @gA c = (2 ) = 2 = 2 Y @dA c + ℵ = cF ƒledei z—d—t—k pok—zuje d— se nek— pr—vil— r—qun—¨— s— prirodnim ˜roE jevim— prenose i n— k—rdin—lne ˜rojeveF Zadatak QV. |x| < a ⇔ −a < x < a. TF xek— metriqk— i topoloxk— svojstv— re—lne pr—ve TFIF epsolutn— vrednost i metrik—F … skupu re—lnih ˜rojev— definE is—n— je oper—™ij— | · | izr—zom . z— x < 0 i d— v—%i |x| ≤ a ⇔ −a ≤ x ≤ a. z— x ≥ 0 |x| = −x.QT skupoviD ond— jeD po defini™iji SFQF yper—™ije s— k—rdin—lnim ˜rojevim—F eko su A i B disjunktni Card(A) + Card(B ) = Card(A ∪ B ). Card(A) · Card(B ) = Card(A × B ). Card(B )Card(A) = Card(B A ). −|x| ≤ x ≤ |x|. x}. IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s — proizvo©ne @ne o˜—vezno disjunktneA skupove A i B proizvod ¨ihovih k—rE din—lnih ˜rojev— se definixe s— ƒtepenov—¨e k—rdin—lnih ˜rojev— se definixe s— A gde je B skup svih preslik—v—¨— f : A → BF yqigledno je d— se ov— pr—vil— svode n— o˜iqne oper—™ije s— prirodnim ˜rojevim— u sluq—ju kon—qnih skupov—F ƒledei z—d—t—k pok—zuje neke spe™iE fiqnosti vez—ne z— neke ˜eskon—qne skupoveF €odsetimo se d— smo s— c ozE n—q—v—li k—rdin—lni ˜roj skup— RD — s— ℵ k—rdin—lni ˜roj skup— NF Zadatak QU. @PUA |x| = max{−x.

frojeve TF xiue wi„‚sue s „y€yvyˆue ƒ†ytƒ„†e ‚ievxi €‚e†i x+ = x. hok—z qetvrtog svojstv— s—d— sledi iz @PUAF Definicija IR. x0 + ε) = {x ∈ R | d(x0 . −x. x + ε)F 0 [x0 − ε. y ) = |x − y | n—ziv—mo standardnim rastojanjem ili standardnom metrikom n— re—lnoj pr—voj RF sz oso˜in— —psolutne vrednosti sledi d— preslik—v—¨e d im— slede— svojE stv—X @wIA d(x. x) @wQA d(x. x0 + ε] = {x ∈ R | d(x0 . |x| = x+ + x− . ε) := (x − ε. x) < ε}. x + ε) n—ziv— se ε–okolinom t—qke x F uoristiemo i ozn—ku B (x . +∞) definis—no s— d(x. 2 xto d—je −|x − y | ≤ |x| − |y | ≤ |x − y |. 2 x− = |x| − x . 0 0 0 0 0 |x| = |y + (x − y )| ≤ |y | + |x − y |. |y | = |x + (y − x)| ≤ |x| + |y − x| = |x| + |x − y |. ƒ—˜ir—¨em ovih nejedn—kosti do˜ij— se −(|x| + |y|) ≤ x + y ≤ |x| + |y|D od—kleD n— osnovu prvog izr—z— u @PUA sledi dok—z treeg svojstv—F hok—%imo qetvrto svojstvoF sz treeg sledi Lema . x = x+ − x− . z)F —ist—D svojstv— @wIA i @wQA slede iz veme UD — svojstvo @wPA neposredno iz defini™ije —psolutne vrednostiF ƒvojstvo @wQA se n—ziv— nejednakox u trouglaY istim imenom n—ziv— se i svojstvo @QA u vemi UF TFPF „eorem— o otvorenom pokriv—¨uF €rimetimo d— se otvoreni i z—tvoreni interv—liD qij— defini™ij— je izveden— iz strukture poretk—D mogu opis—ti jezikom metrikeX (x0 − ε. x+ = |x| + x . z) ≤ d(x. . x) ≤ ε}. y) = d(y. 0. y) = 0 ⇔ x = y @wPA d(x. snterv—l (x − ε. y) ≥ 0 i d(x. QU z— x ≥ 0 @PVA z— x < 0 x—ziv—mo pozitivnim i negativnim delom ˜roj— xF yqigledno v—%i z— x > 0 z— x ≤ 0 x− = 0. y) + d(y. €reslik—v—¨e d : R × R → [0. U epsolutn— vrednost im— slede— svojstv—X IF |x| ≥ 0 i |x| = 0 ⇔ x = 0 PF |λx| = |λ||x| QF |x + y| ≤ |x| + |y| RF ||x| − |y|| ≤ |x − y|F hok—z prvog svojstv— je oqigled—nF hok—z drugog svojstv— l—ko se izvodi diskusijom sluq—jev— k—d— su λ i x o˜— pozitivn—D suprotnog zn—k— i o˜— negE —tivn—F sz treeg izr—z— u @PUA sledi −|x| ≤ x ≤ |x| i − |y | ≤ y ≤ |y |.

. . (a + b)/2]D [(a + b)/2. ε) = {x }F J ⊂J 0 1 1 1 2 n n 1 −n −n n n n n 1 n 1 n 0 0 0 0 QV IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s IVforel @Emil BorelD IVUI{IWSTAD fr—n™uski m—tem—tiq—r IWve˜eg @Henri LebesgueD IVUS{IWRIAD fr—n™uski m—tem—tiq—r 0 0 . (BorelIV–LebegovaIW teorema) ƒv—ko otvoreno pokriv—E ¨e J segment— [a. koji ne dopuxt—ju kon—qno poE kriv—¨e skupovim— f—milije J F €o u—ntorovoj —ksiomiD postoji ˜roj c koji prip—d— sv—kom od interv—l— I F froj c sv—k—ko prip—d— i nekom interv—lu (λ. b] segment koji se ne mo%e pokriti kon—qnom f—milijom otvorenih interv—l— iz J F €odelimo interv—l I n— dv— interv—l— [a.Definicija IS. µ)} r—stoj—¨e t—qke c do ˜li%eg kr—j— interv—l— (λ. @PWA €rimetimo d— je interv—l I konstruis—n de©e¨em interv—l— I du%ine b − a n— dv— del— n put—D p— je ¨egov— du%in— jedn—k— 2 (b − a)F — dovo©no veliko n v—%i 2 (b − a) < δ F €oxto je c ∈ I sledi d— je I ⊂ (c − δ. @QHA sz @PWA i @QHA sledi I ⊂ (λ. λ). µ)D xto je u suprotnosti s— pretpost—vkom d— se I ne mo%e pokriti kon—qnim ˜rojem interv—l— iz J F TFQF „—qke n—gomil—v—¨—F —tvoreni skupoviF €osm—tr—jmo skup A = { | n ∈ N}F sz erhimedove —ksiome sledi d— sv—k— ε{okolin— nule s—dr%i ˜eskon—qno mnogo t—q—k— skup— AF €rimetimo d— nijedno x = 0 nem— to svojstvo { sv—ki ˜roj r—zliqit od nule im— okolinu koj— ne s—dr%i vixe od jedne t—qku skup— AF ƒledei ovu intui™ijuD rei emo d— je nul— taqka nagomilavanja skup— AD — d— su t—qke ¨egove izolovane taqkeF €re™izir—jmo ove pojmove sledeom defini™ijomF Definicija IT. d(c. b] im— kon—qno potpokriv—¨eF €retpost—vimo d— je I = [a. µ)D t—ko d— je (c − δ. p—milij— J skupov— se n—ziv— pokrivanjem skup— A —ko je A ⊂ ∪ J F Potpokrivanje pokriv—¨— J skup— A je f—milij— J ⊂ J koj— je i s—m— pokriv—¨e skup— AF €okriv—¨e skup— otvorenim interv—lim— n—ziv— se ¨egovim otvorenim pokrivanjemF €okriv—¨e n—ziv—mo konaqnim —ko se f—milij— J s—stoji od kon—qnog ˜roj— skupov—F Teorema IV. µ) ∈ J F xek— je δ = min{d(c. „—qk— x ∈ R se n—ziv— taqkom nagomilavanja skup— A ⊂ R —ko sv—k— ¨en— ε{okolin— s—dr%i ˜eskon—qno mnogo t—q—k— skup— AF ƒkup svih t—q—k— n—gomil—v—¨— ozn—q—v—emo s— A F ƒkup A := A ∪ A n—ziv— se zatvorenjem skup— AF eko je A = A skup A n—ziv—mo zatvorenimF eko je B ⊂ A i B = A k—%emo d— je skup B gust @ili svuda gustA u AF „—qk— a ∈ A koj— nije t—qk— n—gomil—v—¨— n—ziv— se izolovanom taqkom skup— AF Rub skup— A ⊂ R je skup ∂A := A ∩ (R \ A)F ƒkup xije su sve t—qke izolov—ne n—ziv— se diskretnim skupomF €rimetimo d— t—qk— n—gomil—v—¨— skup— ne mor— d— prip—d— tom skupuD dok mu sv—k— izolov—n— t—qk—D po defini™ijiD prip—d—F sz defini™ije sledi d— je t—qk— x ∈ A izolov—n— —ko i s—mo —ko postoji ε{okolin— B(x . b]Y t—d— se ˜—r jed—n od ¨ih ne mo%e pokriti kon—qnom f—milijom interv—l— iz J F yzn—qimo t—j segment s— I i ponovimo postup—kF „—ko do˜ij—mo niz segmen—t— I ⊃ I ⊃ . µ). c + δ ) ⊂ (λ. ε) z— koju v—%i A ∩ B(x . c + δ ).

1)F xek— je b = [a/2 ]D gde je [·] ™eo deo re—lnog ˜roj—F „—d— je p— z— proizvo©no ε > 0 postoji k+ bn 2n 1 bn − a ≤ n. n ∈ N 2n n n n( k + 1 − k) = n2 k − n2 − n2 k gust u RF ivo jox jednog dok—z— tog tvre¨—F xek— je x proizvo©—n re—lni ˜rojF x—piximo x = k + aD z— k ∈ Z i a ∈ [0. √ √ n( k + 1 − k ) ∈ [a. a + ε) sskoristiti erhimedovu —ksiomu i dok—z—ti d— postoji n ∈ N s— svojstvom F Primer V. x + ε ) koj— s—dr%i n—jvixe kon—qno mnogo t—q—k— skup— AF p—milij— ovih ε {okolin— pokriv— segment [−ρ. 2n 2 PHfol™—no @Bernhard BolcanoD IUVI{IVRVAD qexki m—tem—tiq—r PI†—jerxtr—s @Karl WeierstrassD IVIS{IVWUAD nem—qki m—tem—tiq—r x . 1. hok—z—ti d— je skup E = { m − n | m. 1]D A = [0.U @—A eko je A = (0. ∂A = {0. xek— je A ⊂ R ogr—niqen i z—tvoren skupF hok—z—ti d— je sup A ∈ A i inf A ∈ AF √ √ Zadatak RH. 1] nije z—tvoren skupF Zadatak QW. 1] ∪ {2}D F „—qk— 2 je izolov—n— t—qk— skup— AF @˜A — skup r—™ion—lnih ˜rojev— v—%i Q = R @vF „eoremu II n— strF PWAF @vA —tvoreni interv—l je z—tvoren skupF Konaqna unij— z—tvorenih interE v—l— je z—tvoren skupF — ˜eskon—qnu uniju ovo ne mor— d— v—%iX ∪ [ . 1) ∪ {2} ond— je A = [0. … —d—tku PW videli smo d— je skup dij—dskih ˜rojev— D= m | m ∈ Z. 1] = (0. (BolcanoPH–VajerxtrasovaPI teorema) ƒv—ki ˜eskon—q—n i ogr—niqen podskup A ⊂ R im— t—qku n—gomil—v—¨—F €oxto je A ogr—niqenD postoji pozitiv—n re—l—n ˜roj ρ t—k—v d— je A ⊂ [−ρ. n ∈ N} gust u RF …putstvoX nek— je x ∈ RY tre˜— dok—z—ti d— z— sv—ko ε > 0 postoje prirodni ˜rojevi m i n t—kvi d— je √ √ Primer . 2} 1 n∈ N n TF xiue wi„‚sue s „y€yvyˆue ƒ†ytƒ„†e ‚ievxi €‚e†i QW xe um—¨ujui opxtostD mo%emo d— pretpost—vimo d— je x ≥ 0 @sluq—j x ≤ 0 se izvodi iz ovog z—menom uloge ˜rojev— m i nAF €rimetiti d—√je √k + 1√− √k = i z—k©uqiti d— z— d—to ε postoji kD t—kvo d— je k + 1 − k < εF €osm—tr—ti ˜rojeve √ √ √ √ 1√ k+ k | m− n − x| < ε. 2n 2 n∈N t—kvo d— je €oxto je k + ∈ DD ovime je tvre¨e dok—z—noF … †e%˜i @RIA n— kr—ju ove gl—ve videemo uopxte¨e prethodnog primer—F Teorema IW. . ρ] postoji ε {okolin— I (x) = (x − ε . ρ] nije t—qk— n—gomiE l—v—¨— skup— AF „—d— z— sv—ku t—qku x ∈ [−ρ. ρ]F €retpost—vimo d— nijedn— t—qk— interv—l— [−ρ. ρ]D p— iz „eoreme IV sledi d— postoji x x x bn bn − x = b − a < ε.

†—%i implik—™ij— Bolcano–Vajerxtrasova teorema ⇒ (ARH) ∧ (KAN)F — a > 0 skup {na | n ∈ N} nem— t—qku n—gomil—v—¨—D p— ne mo%e ˜iti ogr—niqenD od—kle sledi erhimedov— —ksiom—F — dok—z @uexA posm—tr—jmo skupove {a . . . a . . . V ∈ τ ⇒ U ∩ V ∈ τ F @„QA — proizvo©nu f—miliju {U } skupov— iz τ v—%i U ∈ τ F sz @„PA slediD induk™ijomD d— je presek konaqne f—milije otvorenih skuE pov— otvoren skupF — ˜eskon—qne f—milije to ne v—%iX ∩ (− . . . .kon—qn— f—milij— I (x ). b . . . ρ]D — time i AF €oxto se u sv—kom od ovih skupov— n—l—zi n—jvixe kon—qno mnogo t—q—k— skup— AD od—tle sledi d— je A kon—qn— unij— kon—qnih skupov—D xto je u protivreqnosti s— pretpost—vkom d— je A ˜eskon—q—nF en—lizir—jmo det—©nije dok—ze „eoreme IV i „eoreme IWF †idimo d— smo „eoremu IV izveli k—o posledi™u eksiome supremum— @ƒ…€AD — z—timD „eoE remu IW k—o posledi™u „eoreme IVF „—ko smo do˜ili l—n—™ implik—™ij— @ƒ…€A ⇒ forel{ve˜egov— teorem— ⇒ fol™—no{†—jerxtr—sov— teorem—F —jedno s— ekviv—len™ijom @ƒ…€A ⇔ @e‚rA ∧ @uexA dok—z—nom u „eoE remi IH n— str—ni PU i sledeim z—d—tkomD do˜ij—mo jox dve —ksiome ekviv—E lentne eksiomi supremum—F Lema V. €odskup U ⊂ R je otvoren —ko i s—mo —ko s— sv—kom svojom t—E qkom s—dr%i i neku ¨enu ε{okolinuD tjF —ko i s—mo —ko z— sv—ko x ∈ U postoji ε > 0 t—kvo d— je (x − ε. ) = {0} nije otvoren skupF 1 n 1 2 1 2 1 1 R 0 0 0 R R R R R λ λ∈Λ R λ R λ∈Λ n∈ N 1 1 n n RH IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s . x + ε) ⊂ U F Lema IH.} i {b . €odskup U ⊂ R zovemo otvorenim je unij— neke f—milE ije otvorenih interv—l—F €o defini™ijiD pr—z—n skup ∅ je t—koe otvorenF p—miliju otvorenih podskupov— u R zovemo topologijom re—lne pr—ve i ozn—E q—v—mo s— τ F ƒledee dve leme slede direktno iz defini™ijeF Lema W. .} iz formul—™ije u—ntorove —ksiomeF yni su ogr—niqeni @jer su podskupovi segment— [a . b ]AD p— im—ju t—qke n—gomil—v—¨— a i bF v—ko je videti d— z— ¨ih v—%i inkluzij— @PPA n— str—ni PVF sz veme V i diskusije pre ¨e sledi d— se u —ksiom—tskom z—sniv—¨u po©— R —ksiom— @ƒ…€A mo%e z—meniti ˜ilo kojom od „eorem— IV i IWF TFRF ytvoreni skupoviF „opologij—F ƒkupove koji se mogu predst—viE ti k—o proizvo©n— unij— otvorenih interv—l— izdv—j—mo sledeom defini™iE jomF Definicija IU. I (x ) koj— pokriv— [−ρ. „opologij— τ re—lne pr—ve im— sledee oso˜ineX @„IA ∅ ∈ τ D R ∈ τ @„PA U.

I ∈ J t—kvih d— v—%i Definicija . Otvorena okolina U ⊂R x0 ∈ U {x | x > a} −∞ ∈ R 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 2 1 2 1 2 n TF xiue wi„‚sue s „y€yvyˆue ƒ†ytƒ„†e ‚ievxi €‚e†i RI €ridru%imo sv—koj kl—si ekviv—len™ije C ⊂ J uniju svih ∪ J interv—l— koji joj prip—d—juF hok—%imo d— je sv—k— t—kv— unij— i s—m— otvoreni interE v—lF xek— je M = sup ∪ J —ko ov—j supremum postojiD u protivnom nek— je M = +∞F ƒliqnoD nek— je m = inf ∪ J ili m = −∞F yqigledno v—%i ∪ J ⊂ [m. ƒv—ki otvoren podskup U ⊂ R mo%e se predst—viti k—o pre˜rojiv— unij— disjunktnih otvorenih interv—l—F sz „eoreme II o gustini skup— Q sledi d— z— sv—ko x ∈ U postoji otvoreni interv—l J ⊂ U s— kr—jevim— u Q koji s—dr%i xF €ridru%imo sv—kom x ∈ U jed—n t—k—v interv—l i ozn—qimo do˜ijenu f—miliju interv—l— s— J F €oxto sv—kom interv—lu [q . . . M ]F hok—%imo d— je ∪ J = (m. . ε) ∩ K = ∅D xto je u suprotnosti s— defini™ijom z—tvore¨—F h—kle z— sv—ko x ∈ K v—%i x ∈ K D tjF K = K F €ok—%imo s—d— jox jedno svojstvo otvorenih podskupov— re—lne pr—veF Teorema PH. ε) ∩ K = ∅D tjF B(x . x ] z— neko kD xto zn—qi x ∈ J F yd—tle sledi d— v—%i (m. ƒkup K ⊂ R je z—tvoren —ko i s—mo —ko je ¨egov komplement R \ K otvorenF €retpost—vimo d— je K z—tvoren i nek— je x ∈ R\K F €oxto je K = K D v—%i x ∈ / K D tjF x nije t—qk— n—gomil—v—¨— skup— K F yd—tle sledi d— postoji ε{ okolin— B(x . Ik ∩ Ik+1 = ∅. . . . . In = J. ε) t—qke x t—kv— d— v—%i B(x . q ) ∈ Q × QD iz „eoreme IR i €osledi™e U sledi d— f—milij— J s—dr%i n—jvixe pre˜rojivo mnogo interv—l—F yqigledno je d— svi ovi interv—li pokriv—ju skup U F …vedimo u J sledeu rel—™iju ekviv—len™ijeX I i J su ekviv—lentni —ko postoji kon—qno mnogo interv—l— I . . M )F xek— je x ∈ (m. q ] ∈ J mo%emo d— pridru%imo p—r (q . M ∈ / ∪ J F u—d— ˜i ˜ilo M ∈ J z— neko J ∈ C D t—d—D poxto je interv—l J otvorenD M ne ˜i mog—o d— ˜ude ¨egov supremumD — s—mim tim ni sup ∪ J F ƒliqno se dok—zuje i m∈ /∪ JF €oxto su interv—li koji odgov—r—ju r—zliqitim kl—s—m— disjunktni i im— ih pre˜rojivo mnogoD sledi tvre¨e teoremeF J ∈C J ∈C J ∈C J ∈C J ∈C J ∈C 0 n 0 n k k+1 k k+1 k k x+1 k+1 J ∈C J ∈C J ∈C J ∈C I1 = I.IV t—qke x ∈ R je otvoren podskup t—k—v d— je F ytvoren— okolin— t—qke +∞ ∈ R je sv—ki otvoren skup koji s—dr%i interv—l z— neko a ∈ RY otvoren— okolin— t—qke je sv—ki otvoren skup koji s—dr%i interv—l {x | x < a} z— neko a ∈ RF ƒlede— lem— o˜j—x¨—v— vezu izmeu otvorenih i z—tvorenih skupov—F Lema II. M )F €o defini™iji supremum— i infimum—D postoje a. b ∈ ∪ J t—kvi d— v—%i m < a < x < b < M F €o defini™iji rel—™ije ekviv—len™ije koju r—zm—E tr—moD to zn—qi d— postoje interv—li J . ε) ⊂ R \ K F „—d— ˜i v—%ilo B (x . M ) ⊂ ∪ J F yst—je jox d— dok—%emo d— m. I . ε) ⊂ R \ K F „o zn—qiD n— osnovu veme WD d— je R \ K otvorenF y˜rnutoD pretpost—vimo d— je R \ K otvoren i x ∈ K F u—d— ˜i v—%ilo x ∈ / K D iz otvorenosti skup— R \ K i veme W sledilo d— postoji okolin— B (x . J ∈ J t—kvi d— v—%i a ∈ J D b ∈ J i J ∩J = ∅F sz—˜erimo u sv—kom od skupov— J ∩ J t—qku x F „—d— je x ∈ [x .

1 . (Kantorov skup) xek— je C z—tvoreni interv—l [0. b) ⊂ [0.sz „eoreme PH i veme II sledi d— je sv—ki z—tvoren skup komplement pre˜rojive unije disjunktnih otvorenih interv—l—F ƒledei primer d—je jednu t—kvu reprezent—™ijuF Primer W. (3m + 2)3 ) nem— t—q—k— u—ntorovog skup—F snduk™ijom se dok—zuje d— je 3 > nD p— od—tle i iz erhimedove —ksiome sledi d— postoji n z— koje je 3 > D tjF 3 < F €onovo prime¨ujui erhimeE dovu —ksiomuD z—k©uqiti d— postoji k ∈ N z— koje je (3k + 1)3 > aF xek— je m minimum skup— t—kvih k F „—d— je ((3m + 1)3 . b)F sz —d—tk— RI @˜A vidimo d— su t—qke u—ntorovog skup— priliqno retko r—sporeene n— interv—lu [0. ∪ . 1]D —li nepre˜rojivF „o je kontr—st u odnosu n— „eoreme II i IRD koje pok—zuju d— je skup r—™ion—lnih ˜rojev— iz interv—l— [0. ] i [ . @—A hok—z—ti d— u—ntorov skup im— mo kontinuum—F …putE stvoX dok—z—ti d— se u de™im—lnom z—pisu s— osnovom tri @strF PWA skup C s—stoji od ˜rojev— qij— prv— ™ifr— nije 1D skup C od ˜rojev— qije prve dve ™ifre nisu 1D itdF —k©uqiti d— je C skup ˜rojev— koji se u sistemu s— osnovom tri z—pisuju pomou ™if—r— 0 i 2F hok—z—ti d— ov—j skup im— mo kontinuum— koristei ideju dok—z— „eoreme IU @strF QSAF @˜A hok—z—ti d— sv—ki interv—l (a. ∪ . 1]F ydE str—nimo iz C otvoreni interv—l ( . ) i ozn—qimo s— C preost—li skupD tjF uniju z—tvorenih interv—l— [0. 1]F —d—t—k RI n—m d—je primer skup— koji je nigde gust u [0. xek— je a ≥ 0 i n ∈ NF „—d— postoji jedinstven ˜roj x ∈ [0. (3m + 2)3 ) ⊂ (a. 2 3 6 7 8 1 ∪ . 1]F — skup koji im— svojstvo iz —d—tk— RI @˜A k—%emo d— je nigde gust u [0. +∞) t—k—v d— v—%i x = aF n . 1]F ydstr—nimo s—d— sred¨e treine iz ov— dv— interv—l— i ozn—qimo preost—li skup s— C D tjF 0 0 1 3 1 2 3 3 2 3 1 2 RP IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s €rodu%imo ov—j postup—k i definiximo induktivno niz skupov— C F ƒkup n ∞ C2 = 0. 1] s—dr%i otvoreni podinterE v—l u kome nem— t—q—k— u—ntorovog skup—F …putstvoX €o konstruk™ijiD ni u jednom od interv—l— ((3m + 1)3 . 9 9 9 9 9 9 C= n=1 Cn se n—ziv— Kantorovim skupomF Zadatak RI. n =a ƒetimo se d— n—s je r—zm—tr—¨e ove jedn—qine z— n = 2D a = 2 dovelo do pojm— ir—™ion—lnog ˜roj—F Teorema PI. 1] svud— gust u tom interv—luD —li pre˜rojivF yvime smo otkrili jedno z—nim©ivo svojstvo re—lne pr—veX n— ¨u se ˜rojq—no vei skup mo%e smestiti t—ko d— z—uzme m—¨e mest— od ˜rojq—no m—¨egF 1 2 −n −n n n 6 b −a −n b−a 6 −n −n −n … €rimeru R smo definis—li izr—z x z— n ∈ NF ƒ—d— emo dok—z—ti jednu v—%nu teoremuD vez—nu z— rex—v—¨e jedn—qine n UF tedn—qin— x xn = a.

hok—%imo prvo jedinstvenostF xek— z— x. xek— je a > 0F tedinstveno rexe¨e jedn—qine x = a n—ziv—mo n–tim korenom ˜roj— a i ozn—q—v—mo s— √aF — m ∈ ZD m < 0 definixemo a := (a ) D — z— q ∈ Q√ D q = D m ∈ ZD n ∈ N definixemo n n m −m −1 m n €o defini™ijiD a = 1F Zadatak RP. a+b≤ a+ b. x+ 1 m 1 m n = {a}. a}F sz eksiome supremum— sledi d— postoji x = sup S. y ∈ [0. +∞) | sn ≤ a}. hok—z—ti d— z— a ≥ 0D b ≥ 0 v—%i nejedn—kost √ √ √ 0 aq = n am . x+ z— neko mD xto je u suprotnosti s— @QIAF x— UPF str—ni emo videti jox jed—n dok—z ove teoremeF Definicija IW. n 1 m n u—d— ˜i ˜ilo x = aD v—%ilo ˜i x ∈ / x− . €onovnom primenom €osledi™e R @strF PWA z—k©uqujemo d— z— sv—ko ε > 0 posE toji m ∈ N z— koje je posled¨i izr—z m—¨i od εF yd—tleD iz @QQA i u—ntorove —ksiome @vF izr—z @PPAD strF PVA sledi x− m∈N n 1 m n n . @QQA m m yd—tleD n— osnovu ˜inomne formule @vem— S n— strF SA sledi 1 m 1 m 1 m 1 m n n S = {s ∈ [0. @QPA sz €osledi™e R @strF PWA sledi d— z— neko m ∈ N v—%i < xD tjF x − > 0F yd—tleD n— osnovu @QIA i @QPA sledi x − ∈ S i x + ∈ / S D p— je 1 1 x− <a< x+ . +∞) v—%i x = aD y = aF sz neneg—tivnosti ˜rojev— x i yD —ksiom— @eITA i @eIPA i prin™ip— m—tem—tiE qke induk™ije l—ko sledi x<y⇒x <y . . 0< x+ 1 m n − x− 1 m n = − = < xn + n−1 k=0 n−1 k=0 n k n k n k xk m−(n−k) − n k xn − 1 m 1 m n−1 k=0 n−1 k=0 xk (−m)−(n−k) xk (m−(n−k−1) − (−m)−(n−k−1) ) xk . @QIA yd—tle sledi d— je x < y u protivreqnosti s— x = aD y = aF x— isti n—qin se eliminixe mogunost y < xD p— je x = yF „ime je dok—z—n— jedinstvenostF hok—%imo egzisten™ijuF xek— je n n n n n n UF tihxesxe x n =a RQ ƒkup S je nepr—z—nD jer je 0 ∈ S i ogr—niqen odozgoD jer je (∀s ∈ S) s ≤ max{1.

q t—kvi d— je 1 |a a − a a | < i |a − a | < 21n . — a > 1 v—%i a := inf {a | q ∈ Q. q < x}. . xek— je a > 0D b > 0 i p. @QTA v—ko se vidi d— je @QSA u kontr—dik™iji s— @QTAF ƒlede— lem— proxiruje oso˜ine ust—nov©ene u vemi IP n— sve re—lne ˜rojeveF Tvr enje Q. — x ∈ R i a ≥ 1 definixemo a := sup{a | q ∈ Q. @QRA — z— 0 < a ≤ 1 1 p+q p q pq p q p p p p p q p q p x q IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s — a = 0 i x > 0 je 0 = 0F €rimetimo d— izr—z @QRA im— smisl—F —ist—D iz „vre¨— Q sledi d— je skup {a | q ∈ Q. q > x}F xek— je A = {a | q ∈ Q. q < x}D B = {a | q ∈ Q.RR ƒvojstv— stepenov—¨— r—™ion—lnim ˜rojem izdv—j—mo sledeom lemomF Lema IP. @QSA sup A „—d— ˜i z— sv—ki p—r r—™ion—lnih ˜rojev— p. @QUA 2n a x q p x q q q n 1 n 1 m q p p q −p q −p x+y x y xy x y x x x x x y x y x x y p q p+q x+y ax = −x . q > x}F sz veme IP sledi d— je A ≤ BD p— je sup A ≤ inf BF u—d— ˜i ˜ilo sup A < inf BD iz fernulijeve nejedn—kosti i erhimedove —ksiome sledilo ˜i d— inf B − sup A (∃m ∈ N) n > m ⇒ 1 + > a. xek— je a > 0D b > 0 i x. q < x} ogr—niqen odozgo ˜ilo kojim ˜rojem a z— p ∈ QD p > xF x— osnovu eksiome supremum—D supremum n— desnoj str—ni u @QRA postojiF Lema IQ. q ∈ QF „—d— v—%i @—A a = a a D a = (a ) D (ab) = a b @˜A p > 0 ∧ a < b ⇒ a ≤ b @vA a > 1 ∧ q < p ⇒ a < a D a < 1 ∧ q < p ⇒ a > a F hok—z l—ko sledi iz —n—lognih svojst—v— stepenov—¨— prirodnim ˜rojemD koj— se dok—zuju induk™ijomD i svoe¨— r—™ion—lnih ˜rojev— n— z—jedniqki imenil—™F ƒ—d— mo%emo d— uvedemo i stepenov—¨e proizvo©nim re—lnim ˜rojemF Definicija PH. y ∈ RF „—d— v—%i @—A a = a a D a = (a ) D (ab) = a b @˜A x > 0 ∧ a < b ⇒ a ≤ b @vA a > 1 ∧ y < x ⇒ a < a D a < 1 ∧ y < x ⇒ a > a F h—emo dok—z prve jedn—kosti u @—A i prve implik—™ije u @vAY ost—l— tvre¨— ost—v©—mo qit—o™u k—o z—d—t—kF hovo©no je r—zmotriti sluq—j a > 1F sz hefini™ije PH i veme IQ sledi d— z— sv—ko n ∈ N postoje r—™ion—lni ˜rojevi p. q t—kvih d— je p < x < q i q − p = < v—%ilo 0 < inf B − sup A < a − a = a (a − 1) < sup A(a − 1).

@QVA eko su (F . u ) v—%i @QUAF €oxto jeD prem— vemi IPD a = a a D — iz nejedn—kosti @QUA do˜ij—mo 1 1 1 1 <a a <a a + i a − <a <a + . 1 ) i (F . 0 . ≤) u (X. ≤) n—ziv— se rastu imD — morfiz—m ureenog skup— (X. u ) v—%i |a − a | < . ≤ . +∞) t—kvi d— je a − ε < a i a < a + εF sz veme IP @vA sledi d— z— sv—ko p ∈ (r . u t—kvi d— z— sv—ko p ∈ (t . t ) i q ∈ (s . ≤) u (X. . t ) i sv—ko q ∈ (u . s ) ∩ (u . • . n n n∈N … ovom p—r—gr—fu emo se osvrnuti n— pit—¨e jedinstvenosti i postoj—¨— kompletno ureenog po©—D definis—nog —ksiom—m— @eIA{@eITAD @ƒ…€AF €oqeE emo sledeom defini™ijomF Definicija PI. + . 0 . 0 . • . s ) v—%i a −ε < a < a +εF wno%e¨em ovih nejedn—kosti i uzim—¨em dovo©no m—log ε do˜ij—mo prvi p—r nejedn—kosti u @QUAF ƒliqno do˜ij—mo d— je z— postoje r—™ion—lni ˜rojevi t . + . yd—tle sledi d— z— p ∈ (r . ≤ .—ist—D iz hefini™ije PH i veme IQ sledi d— z— sv—ko ε > 0 postoje r ∈ Q ∩ (−∞. • . 1 ) ureE en— po©—F €reslik—v—¨e f : F → F je morfizam polja —ko v—%i f (x + y ) = f (x) + f (y ). 1 ) i (F . xek— su (F . s t—kvi d— z— sv—ko q ∈ (s . a a − 2n 2n 2n 2n sledi d— je 0 1 x r0 r1 x 0 1 x p x 0 1 1 2 y q y 1 2 1 2 p1 +q1 2 1 2 x+y 1 2 1 2n 0 1 p+q 1 2 1 2 1 p q x y p q x y p+q x+y p+q VF tihsxƒ„†ixyƒ„ s €yƒ„yte i ‚ievxsr f‚yti†e RS tjF |a − a a | < z— sv—ko F yd—tleD n— osnovu €osledi™e R n— strF PWD sledi a = a a F „ime je dok—z—n— prv— jedn—kost u @—AF hok—%imo jox i prvu implik—™iju u @vAF €retpost—vimo d— je a > 1 i y < xF sz gustine skup— r—™ion—lnih ˜rojev— n— re—lnoj pr—voj sledi d— postoje r—™ion—lni ˜rojevi p i q t—kvi d— je y < q < p < x { prv— nejedn—kost sledi iz veme IQD drug— iz veme IPD — tre— iz hefini™ije PHF „—d— v—%i a < a < a < a F „ime je prv— implik—™ij— u @vA dok—z—n—F x+y x y x+y x y 1 n y q p x ax ay − 1 1 < ax+y < ax ay + . t i u . x)D r ∈ Q ∩ (x. f (x • y ) = f (x) • f (y ). 0 . r ) v—%i a − ε < a < a + εF ƒliqnoD postoje r—™ion—lni ˜rojevi s . + . 1 ) dv— ureen— po©—D presliE k—v—¨e f : F → F je morfizam ure enih polja —ko uz @QVA v—%i i 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 1 2 1 2 1 2 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 1 2 VF tedinstvenost i postoj—¨e re—lnih ˜rojev— worfiz—m koji je ˜ijek™ij— n—ziv— se izomorfizmomF xeform—lno reqenoD morfiz—m je preslik—v—¨e koje quv— strukturu poE ©— i uree¨—D — izomorfiz—m preslik—v—¨e koje uz to quv— i k—rdin—lnostF en—logno se definixu @izoAmorfizmi @ureenihA grup—D prsten— i tel—D k—o i @izoAmorfizmi ureenih skupov—D z—htevom d— quv—ju odgov—r—jue struktureF worfiz—m ureenih skupov— n—ziv— se jox i monotonim preslikavanjemY morfiz—m ureenog skup— (X. ≥) opadaju im preslik—v—¨emF szomorfne strukture seD oqiglednoD mogu potpuno identifikov—ti { one se r—zlikuju s—mo u ozn—k—m— elemen—t—D oper—™ij— i rel—™ij—F x ≤1 y ⇒ f (x) ≤2 f (y ). + . ≤ . ≤ . • . r ) ∩ (t .

+ . 1 )F hefiniximoD z— D 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 fQ : Q1 → Q2 gde je s— sup ozn—qen supremum u odnosu n— rel—™iju poretk— ≤ F hok—%imo d— je f : R → R ˜ijek™ij—F xek— je y ∈ R F €oxto f D k—o izomorfiz—m ureenih po©—D quv— pored—kD skup D = {x ∈ R | f < y }D z—jedno s— svojim komplementom D qini hedekindov presekF x— osnovu tvre¨— @hihAD ekviv—lentnog —ksiomi @ƒ…€AD sledi d— postoji x sup D F xije texko videti d— je f (x ) = y D xto dok—zuje d— je f surjek™ij—F hok—%imo d— je f injek™iE j—F xek— je f (x ) = f (x ) = y z— x . +. • . q <1 x}. • . • . 1 ) i (Q . eko su (R . q2 <1 x2 } = {r ∈ Q1 | r < x1 + x2 }. q2 ∈ Q1 .RT Teorema PP. xek— su N ⊂ Z ⊂ Q ⊂ R i N ⊂ Z ⊂ Q ⊂ R podskupovi prirodnihD ™elih i r—™ion—lnih ˜rojev— u R i R F sz „eoreme W @strF PUA sledi d— postoji jedinstveni izomorfiz—m f : Q → Q F —ist—D z— sv—ki izomorfiz—m mor— d— v—%i 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 1 2 1 1 1 1 2 2 2 2 1 2 Q 1 2 IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s — od—tle sledi d— se izomorfiz—m f jednozn—qno i do˜ro definixe n—jpre n— N @induk™ijomD pol—zei od f (1 ) = 1 AD — z—timD primenom „eoreme R @strF PRA i „eoreme W @strF PUA n— Z i Q F v—ko se vidi d— se t—ko do˜ij— izomorfiz—m Q 1 Q 1 2 1 1 f (01 ) = 02 . 1 ) i (R . x ∈ R D y ∈ R F „—d— iz defini™ije preslik—v—¨— f i iz qi¨eni™e d— je f izomorfiz—m ureenih po©— Q i Q sledi 2 2 1 2 0 2 Q 1 1 Q 2 0 2 0 1 0 0 1 2 0 1 2 1 0 2 Q 1 2 f (x) := sup2 {fQ (q ) | q ∈ Q1 . 1 ) dv— potE puno ureen— po©—D tjF dve ureene xestorke koje z—dovo©—v—ju —ksiome (A1)– (A16). σ. 0. • . ≤ . 0 . 0 . 1) koj— z—dovo©—v— —kE siome (A1)–(A16). + . f (−x) = −f (x). + . •. f (11 ) = 12 . 0 <1 q2 <1 x2 } = {r ∈ Q1 | 0 <1 r <1 x1 x2 } . ≤ . ≤ . 0 <1 q1 <1 x1 . (SUP)F Q 1 2 {q1 + q2 | q1 . q2 ∈ Q1 . q1 <1 x1 . ≤ . i iz qi¨eni™e d— je f : Q → Q izomorfiz—m ureenih po©—F ˆto se tiqe postoj—¨— re—lnih ˜rojev—D ¨eg—D n—r—vnoD ne mo%emo dok—z—ti D ni iz qeg—4F eliD —ko poemo od pretpost—vke d— je prirodnije pretpost—viti postoj—¨e prirodnih ˜rojev—D tjF strukture definis—ne €e—novim —ksiom—m— @„eorem— Q n— str—ni IWAD sledeu teoremu sm—tr—mo dok—zom postoj—¨— re—lE nih ˜rojev—F Teorema PQ. 0 . 1) koj— z—dovo©—v— €e—nove —ksiomeD ond— postoji ureen— xestork— (R. (SUP)D ond— postoji jednistveni izomorfiz—m f : R → R F hrugim reqim—D po©e re—lnih ˜rojev— je jedinstveno do n— izomorfiz—mF Skica dokaza. f (x−1 ) = (f (x))−1 . p— je x = x F yst—je jox d— se dok—%e d— je f morfiz—mD xto sledi iz 1 2 {q ∈ Q1 | q <1 x1 } = {q ∈ Q1 | q <1 x2 }. {q1 q2 | q1 . x ∈ R1 ureenih po©— (Q . 0 . ≤. eko postoji ureen— trojk— (N. + .

n + σ (m) = σ (n + m) n • 1 = n. z2 ] = [n1 z2 + n2 z1 . z1 z2 ]. A )D b = (B . n ∈ N ond— je m + n ve definis—no u NF eko je m ∈ −ND n ∈ ND ond— je m = −m z— neko m ∈ NF eko z— prirodne ˜rojeve m .Skica dokaza. n ≤ m ⇔ n < m ∨ n = m. WF uyw€viuƒxs f‚yti†s RU hefiniximo s—d— skup ZF €ridru%imo sv—kom elementu n ∈ N element koji emo ozn—qiti s— −nY skup {−n | n ∈ N} ozn—qimo s— −NF ysim tog—D uvedimo jox jed—n elementD koji emo ozn—qiti s— 0F xek— je Z = −N ∪ {0} ∪ NF ypE er—™ije + i • i rel—™ij— ≤ mogu se produ%iti s— N n— ZF — oper—™iju + to qinimo n— sledei n—qinF eko je m. n1 n2 ]. [n1 . n • σ (m) = n • m + n n < m ⇔ (∃k ∈ N) m = n + k. z1 ] ≤ [n2 . z1 ) ∼ (n2 . +. z) s— [n. z1 ] + [n2 . 1) ureen— trojk— koj— z—dovo©—v— €e—nove —ksiomeF „—d— u N mo%emoD koristei prin™ip induk™ijeD d— definixemo oper—™ije + i • i rel—™iju ≤ pomou n + 1 = σ (n). B ) dv— hedekindov— presek— i nek— je 1 2 1 2 1 1 1 2 1 2 [n1 . q2 ∈ A2 }. [n1 . B ) uvodimo s— a ≤ b ⇔ A ⊂ B F yper—™ije + i • definixemo n— sledei n—qinF xek— su a = (A . z2 ] ⇔ z1 n2 ≤ z2 n1 . z2 ] = [n1 n2 . n ∈ N v—%i m < nD ond— postoji k ∈ N z— koje v—%i n = m + kF ƒ—d— definixemo n + m = kF ƒliqno se postup— u sluq—ju n < m F x— kr—ju n + 0 = n z— sv—ko n ∈ ZF hefini™iju oper—™ije • i proveru d— je do˜ijen— struktur— (Z. WF uompleksni ˜rojevi WFIF €o©e kompleksnih ˜rojev—F … r—zm—tr—¨u jedn—qine x = a u €—r—gr—fu U ogr—niqili smo se n— pozitivne ˜rojeveF ƒlede— lem— o˜j—x¨—E v— z—xtoF Lema IR. Q \ (A + B ))F ƒliqno se definixe a • b z— a > 0D b > 0F wno%e¨e u opxtem sluq—ju se definixe n— oqigled—n n—qinD formul—m— x • (−y) = −(x • y) i slF 1 1 1 1 n A1 • B1 := {q1 • q2 | q1 ∈ A1 . •. 1) ureeno po©e ost—v©—mo qit—o™uF x— kr—juD skup R definixemo k—o skup svih hedekindovih presek— u QF ‚el—™iju poretk— izmeu dv— hedekindov— presek— a = (A . q2 ∈ A2 }. 0. tedn—qin— x 2 = −1 nem— rexe¨— u skupu RF . z1 ] • [n2 . A1 + B1 := {q1 + q2 | q1 ∈ A1 . A )D b = (B . €roveru d— je ov— defini™ij— do˜r— @tjF nez—visn— od predst—vnik— kl—seA i d— je struktur— (Q. z] ili F yper—™ije + i • i rel—™iju ≤ definixemo s— z n (n1 . ≤. σ. z2 ) ⇔ n1 z2 = n2 z1 . „—d— se a + b definixe k—o hedekindov presek (A + B . xek— je (N. •) komut—tivni prsten s— jedini™om ost—v©—mo qit—o™uF x— kr—juD rel—™iju poretk— ≤ u Z uvodimo t—ko xto sm—tr—mo d— je −n < 0 < m z— sve −n ∈ −ND m ∈ N i d— je −n < −m —ko je m < nD gde je posled¨— nejedn—kost definis—n—D jer smo u N ve uveli rel—™iju poretk—F h— ˜ismo definis—li QD posm—tr—jmo n— skupu N × Z rel—™iju 0 0 0 0 0 0 yvo je rel—™ij— ekviv—len™ijeY skup kl—s— ekviv—len™ije jeD po defini™ijiD skup QF yzn—qimo kl—su ekviv—len™ije p—r— (n. +.

1. — oper—™ije + i • definis—ne s— 2 2 2 2 2 2 RV IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s v—ko je videti d— je C z—ist— poljeF xulu ovog po©— 0+i·0 i jedini™u 1+i·0 ozn—q—v—mo s— 0 i 1Y opxtijeD x+i·0 ozn—q—v—mo s— xD — 0+i·y s— iyF uompleksne ˜rojeve o˜lik— x = x + i · 0 n—ziv—mo realnimD qime identifikujemo skup R s— ist—knutim podskupom {x + i · 0 | x ∈ R} skup— CF uompleksne ˜rojeve o˜lik— iy = 0 + i · y qisto imaginarnimF uompleksni ˜roj i zovemo imaginarnom jedinicomF — kompleksni ˜roj z = x + iy definixemo ¨egov realni deo Re (z) = x i imaginarni deo Im (z ) = y F eko je z = x + iy D ond— je ¨emu inverzni element u odnosu n— mno%e¨e z = + i F ƒkup C se n— oqigled—n n—qin mo%e identifikov—ti s— hek—rtovimPP proE izvodom R × RX ˜roj z = x + iy identifikujemo s— p—rom (x. 1596–1650AD fr—n™uski filosof i n—uqnik . Polje kompleksnih brojeva je ureen— xestork— (C. y)F wotivis—ni time i geometrijskom —n—logijom iz fusnote n— str—ni II z— skup C koristimo i termin kompleksna ravanF ƒkupove −1 x x2 +y 2 −y x2 +y 2 (x1 + iy1 ) + (x2 + iy2 ) = (x1 + x2 ) + i(y1 + y2 ) (x1 + iy1 ) • (x2 + iy2 ) = (x1 x2 − y1 y2 ) + i(x1 y2 + x2 y1 ). IV = {z ∈ C | Re (z ) ≥ 0. 0. . Im (z ) ≤ 0} PPhek—rt @René Descartes. . II = {z ∈ C | Re (z ) ≤ 0. +. Im (z ) ≥ 0}. a ∈ C @QWA im— rexe¨e z ∈ CF yvo tvre¨e n—ziv— se Osnovnim stavom algebreF szr—z n— levoj str—ni u @QWA n—ziv— se polinomom n–tog stepenaD ˜rojevi a DFFFDa ¨egovim koeficijentimaD — rexe¨e jedn—qine @QWA nulom polinoma a + a z + a z + · · · + a z F €o©e u kome sv—ki polinom im— nulu n—ziv— se algebarski zatvorenim po©emF … kursu elge˜re se pok—zuje d— je C n—jm—¨e —lge˜—rski z—tvoreno po©e koje s—dr%i po©e RF €rimetimo d—D z— r—zliku od po©— RD po©e C nije ureenoF €re™iznijeD v—%i slede— lem—F 2 0 1 2 2 n n 1 n 0 0 n 0 1 2 2 n n I = {z ∈ C | Re (z ) ≥ 0. i) gde je C := {x + iy | x. a . Im (z ) ≤ 0}. n—ziv—mo prvimD drugimD treim i qetvrtim kvadrantomF tedn—qin— iz veme IR im— rexe¨e u CX i = (0 + i · 1) · (0 + i · 1) = −1F †—%i i vixe od tog— { sv—k— jedn—qin— o˜lik— a + a z + a z + · · · + a z = 0. Im (z ) ≥ 0}. . y ∈ R}.€retpost—vimo d— je x = −1 z— neko x ∈ RF €oxto je 0 = 0D v—%i ili 0 < x ili x < 0F €retpost—vimo d— je 0 < xF sz —ksiome @eITA t—d— sledi 0 < x F u—ko je x = −1D im—mo 0 < −1F ƒ—˜ir—¨em ove nejedn—kosti i nejedn—kosti 0 < 1 koju smo dok—z—li n— str—ni IVD do˜ij—mo kontr—dik™iju 0 < 0F €retpost—vimo s—d— d— je x < 0F „—d— jeD n— osnovu —d—tk— ID 0 < −xD p— jeD ponovo n— osnovu —ksiome @eITAD 0 < (−x)(−x)F yd—tleD n— osnovu jedn—kosti @VA n— str—ni VD sledi 0 < x = −1D xto opet d—je kontr—dik™iju s— 0 < 1F ƒ—d— se n—l—zimo u sliqnoj situ—™iji k—o k—d— smo se n— str—ni R susreli s— nerexivoxu jedn—qine x = 2 u skupu QF u—o i t—d—D rexe¨e emo n—i u proxire¨u pojm— ˜roj—F Definicija PP. •. III = {z ∈ C | Re (z ) ≤ 0. .

. +.Lema IS. „ime je dok—z—no QF Zadatak RR. epsolutn— vrednost im— slede— svojstv— HF |x + i · 0| = |x|D |x + iy| ≥ max{|x|. xek— je P polinom s— realnim koefi™ijentim— i z ¨egov— nul—D tjF P (z ) = 0F hok—z—ti d— je t—d— i P (¯ z ) = 0F WFPF wetriqk— i topoloxk— svojstv— kompleksne r—vniF froj √ |z | = z z ¯= x +y ∈R @RHA n—ziv— se apsolutnom vrednox u ili modulom kompleksnog ˜roj— zF Lema IT. y }D p— je 2 2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2i 1 2 2 2 0 0 0 2 2 1 2 1 2 2 2 WF uyw€viuƒxs f‚yti†s RW uoristei ove nejedn—kostiD do˜ij—mo |z1 + z2 |2 = = = = = ≤ = = Re z ≤ |z |. •. ≤) ureeno po©eF … dok—zu veme IR videli smo d— u sv—kom ureenom po©u v—%i x > 0F u—d— ˜i po©e C ˜ilo ureenoD v—%ilo ˜i −1 = i > 0D tjF @n— osnovu —d—tk— I @strF VA 1 < 0F weutimD iz €rimer— Q @strF IVA sledi d— u sv—kom ureenom po©u v—%i 0 < 1F Konjugovana vrednost kompleksnog ˜roj— z = x + iy je z ¯ = x − iy F v—ko je videti d— v—%i IA Re (z) = (z + z¯)D Im (z) = (z − z¯)D z · z¯ = x + y . PA z + z = z¯ + z¯ D z · z = z¯ · z¯ D z¯ = zF Zadatak RQ. Im z ≤ |z |. |y|}D gde je | · | u izr—zim— n— levoj str—ni —psolutn— vrednost kompleksnog ˜roj— definis—n— dorE mulom RHD — n— desnoj —psolutn— vrednost re—lnog ˜roj—D definis—n— formulom @PTA n— str—ni QTF IF |z| ≥ 0D |z| = 0 ⇔ z = 0 PF |λ · z| = |λ| · |z| QF |z + z | ≤ |z | + |z | RF |z| = | − z| = |z¯|F hok—z tvre¨— H{PF i RF svodi se n— neposrednu proveruF hok—%imo tvre¨e QF €rimetimo d— je z— sv—ki kompleksni ˜roj z = x + iy v—%i |z| = x + y ≥ max{x. xe postoji rel—™ij— poretk— ≤ n— C t—kv— d— je (C. 0. hok—z—ti d— je skup U(1) := {z ∈ C | |z | = 1} grup— u odnosu n— mno%e¨e kompleksnih ˜rojev— i d— z = z¯ z— sv—ko z ∈ U(1)F −1 (z1 + z2 )(z1 + z2 ) (z1 + z2 )(¯ z1 + z ¯2 ) z1 z ¯1 + z1 z ¯2 + z2 z ¯1 + z2 z ¯2 ¯2 + z1 z |z1 |2 + z1 z ¯2 + |z2 |2 |z1 |2 + 2Re (z1 z ¯2 ) + |z2 |2 2 |z1 | + 2|z1 z ¯2 | + |z2 |2 2 |z1 | + 2|z1 z2 | + |z2 |2 (|z1 | + |z2 |)2 . 1.

€reslik—v—¨e d : C × C → [0. U(1) := {z ∈ C | |z | = 1} jednodimenzionom unitarnom grupom jediniqnim krugom S1 U(1) S1 S1 jedi1 niqnim kompleksnim brojevima z0 ∈ S {λz0 | λ ∈ [0. ε) n—ziv— se ε{ okolinom t—qke z F sm—jui prethodnu defini™iju n— r—spol—g—¨uD topoloxke pojmove okoE lineD t—qke n—gomil—v—¨—D izolov—ne t—qkeD otvorenog i z—tvorenog skup—D definis—ne n— re—lnoj pr—vojD mo%emo d— definixemo i u kompleksnoj r—vni n— potpuno isti n—qinF „—qk— z ∈ C se n—ziv— taqkom nagomilavanja skup— A ⊂ C —ko sv—k— ¨en— ε{okolin— s—dr%i t—qku skup— A \ {z }F ƒkup svih t—q—k— n—gomil—v—¨— ozn—q—v—emo s— A F ƒkup A := A ∪ A n—ziv— se zatvorenjem skup— AF eko je A = A skup A n—ziv—mo zatvorenimF „—qk— a ∈ A Definicija . r) = {z ∈ C | |z − z | < r} n—ziv— se otvorenim diskomD — skup D(z . r) = {z ∈ C | |z − z | ≤ r} zatvorenim diskom s— ™entrom u z i polupreqnikom rF ƒkup D(z . z ) n—ziv— se izometrijskom transformacijom ili izometrijom komE pleksne r—vniF Primer IH. z ) = d(z . — z ∈ C i r > 0 skup D(z . z ) ≥ 0 i d(z . +∞)} polupravom 1 2 2 1 1 2 1 2 1 2 1 2 2 1 1 2 1 3 2 3 1 2 1 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 SH IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s . z ) = 0 ⇔ z = z @wPA d(z . z ) = |z − z | n—ziv—mo euklidskim rastojanjem ili euklidskom metrikom u kompleksnoj r—vni CF sz veme IT sledi d— d im— slede— svojstv—D —n—logn— svojstvu metrike n— re—lnoj pr—voj @vF strF TFIAX @wIA d(z . f (z )) = d(z . @—A hok—z—ti d— je skup svih izometrijskih tr—nsform—™ij— kompleksne r—vni grup— u odnosu n— oper—™iju kompozi™ije preslik—v—¨—F yv— grup— se ozn—q—v— s— E(2) i n—ziv— Euklidskom grupomF @˜A hok—z—ti d— je skup svih izometrijskih tr—nsform—™ij— kompleksne r—vni koje slik—ju nulu u nulu podrgup— grupe E(2)F yv— podgrup— ozn—q—v— se s— O(2) i n—ziv— ortogonalnom grupomF ƒledeom defini™ijom izdv—j—mo podskupove kompleksne r—vni koji igr—E ju ulogu interv—l— n— re—lnoj pr—vojF Definicija PT. z ) @wQA d(z . z ) + d(z . sz defini™ije metrike i oso˜in— modul— sledi d— su presE lik—v—¨— z → −zD z → z¯D z → −z¯D z → z + z @z— neko fiksir—no z ∈ CA izometrijske tr—nsform—™ije kompleksne r—vniF szometrijsku tr—nsform—E ™iju z → −z n—ziv—mo centralnom refleksijom u odnosu n— koordin—tni poE qet—kD z → z¯ i z → −z¯ osnim refleksijama u odnosu n— re—lnu i im—gin—rnu osuD — z → z + z translacijomF Zadatak RS. €reslik—v—¨e f : C → C z— koje v—%i d(f (z ). z ) ≤ d(z . +∞) definis—no s— d(z . z )F xejedn—kost @wQAD k—o i nejedn—kost QA u vemi ITD n—ziv—mo nejednakox u trouglaF Definicija PS.PQ ƒkup n—ziv—mo ili F yzn—q—v—mo g— i s— Y ozn—k— o˜iqno se koristi k—d— %elimo d— ist—knemo ¨egovu —lge˜—rsku @grupovnuA strukturuD — geometrijskuF ilemente skup— n—ziv—mo F — skup zovemo s— poqetkom u nuliF Definicija PR.

. Re (z ) > Re (z ) > · · · > Re (z ) ≥ 0. η ∈ S jediniqni kompleksni ˜rojeviF †ideli smo d— je skup L = {d(z . . z1 ) + d(z1 . z z—dovo©—v—ju (42)} ogr—niqen odozgoD p— im— supremumF Definicija PU. . @RIA xek— su z . z . z ) = (y − y ) + (x − x ). . l dve polupr—ve u qetvrtom kv—dr—ntuD ug—o izmeu ¨ih definixemo k—o ug—o izmeu ¨ihovih slik— pri preslik—v—¨u z → z¯F x— kr—juD ug—o izmeu polupr—vih u r—znim kv—dr—ntim— definixemo po —ditivnostiF x— primerD —ko su z . . z2 ) + · · · + d(zk−1 . z ... @RPA Im (z ) > Im (z ) > · · · > Im (z ) ≥ 0.z ∈ S . . Im (z) ≥ 0} i {λz | λ ∈ [0. w) + d(w. z . .. . . +∞)}F 1 0 1 k −1 k 0 k 0 1 k 1 2 1 2 1 2 1 1 d(z0 . . frojeve z . Im (z) ≥ 0} i polupr—vih {z ∈ C | Re (z) = 0. z = x + iy ∈ S dv— jediE niqn— kompleksn— ˜roj— u prvom kv—dr—ntuF €retpost—vimo d— je x > x ≥ 0 @t—d— je 0 ≤ y < y AF „—d— skup 0 C C R 0 0 0 1 1 1 1 0 1 0 1 WF uyw€viuƒxs f‚yti†s SI n—ziv—mo lukom jediniqnog krug— izmeu t—q—k— z i z ili lukom z z F xek— je w = x + iy F „—d— je d(z . z )+ · · · + d(z . . . froj sup L iz prethodne konstruk™ije n—ziv—mo du inom luka jediniqnog krug— izmeu t—q—k— ζ i η ili uglom izmeu polupr—vih {λζ | λ ∈ [0. .koj— nije t—qk— n—gomil—v—¨— n—ziv— se izolovanom taqkom skup— AF €odE skup V ⊂ C je otvoren —ko se mo%e predst—viti k—o unij— otvorenih diskov—F sz ove defini™ije direktno sledi k—r—kteriz—™ij— otvorenih skupov— u C —n—logn— vemi W n— str—ni RHF ytvoren skup koji s—dr%i t—qku z n—ziv— se ¨enom otvorenom okolinomF uolek™ij— svih otvorenih skupov— u C n—ziv— se topologijom kompleksne r—vniY ozn—q—v—emo je s— τ F „opologij— τ im— svojstv— topologije τ opis—n— u vemi IHD strF RHF Rub skup— A ⊂ C je skup ∂A := A ∩ (C \ A)F €odskup Z ⊂ C se n—ziv— ogr—niqenimD —ko postoji M > 0 t—kvo d— je |z | ≤ M z— sv—ko z ∈ Z F u—snije emo d— dok—%emo d— teorem— —n—logn— „eoremi IW v—%i i z— skupove u C @vF „eoremu Q n— strF IPRAF WFQF „rigonometrij—F xek— su z = x + iy . z = η. . zk ) ≤ Re (z0 ) − Re (zk ) + Im (zk ) − Im (z0 ) ≤ 2. +∞)} i {λη | λ ∈ [0. z .z . +∞)}F €reslik—v—¨— z → −zD z → z¯D z → −z¯ preslik—v—ju prvi kv—dr—nt u treiD qetvrti i drugi redomF ysim tog—D k—o xto smo videli u €rimeru IHD ov— preslik—v—¨— quv—ju metrikuF €oxto je poj—m ugl— @tjF du%ine luk— jediE niqnog krug—A izveden iz pojm— metrikeD definixemo ug—o izmeu polupr—vih u ost—lim kv—dr—ntim— koristei ove tri izometrijeF x— primerD —ko su l . z n—ziv—mo podelom luk— z z F €rimenom @RIA n— sv—ki s—˜ir—k i skr—iv—¨em s—˜ir—k— suprotnog zn—k— do˜ij—mo 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 1 0 0 1 0 1 k 0 1 k 1 0 1 k k k−1 0 0 1 k 0 k {z ∈ S1 | x1 ≤ Re z ≤ x0 } xek— su ζ. z jediniqni kompleksni ˜rojeviD t—kvi d— je z u prvomD — z u druE gom kv—dr—ntuD ug—o izmeu ¨im— odreenih polupr—vih definixemo k—o z˜ir uglov— izmeu polupr—vih {λz | λ ∈ [0. z ) ≤ d(z . z ) | z = ζ. z kompleksni ˜rojevi z— koje v—%i z . +∞)} i {z ∈ C | Re (z) = 0.

2 @RQA @RRA @RSA …g—o izmeu pozitivne re—lne poluose i polupr—ve odreene koordin—tnim poqetkom i kompleksnim ˜rojem z n—ziv— se polarnim uglom ili argumentom ˜roj— zF yn im— vrednosti u interv—lu [0. WallisD ITIT{IUHQAD engleski m—tem—tiq—r PWv—j˜ni™ @Gottfried Wilhelm LeibnizD ITRT{IUITAD nem—qki filosof i m—tem—tiq—r . z ∈ S mo%emo d— odredimo ¨eE govih prvih nekoliko de™im—l—X 0. weu ost—lim interes—ntnim formul—m— z— π su †—lisov—PV formul— i v—j˜ni™ov—PW formul— π 2 · 4 · 4 · 6 · 6 · 8 · .ƒpe™ij—lnoD ug—o izmeu pozitivne re—lne poluose {z ∈ C | Re (z) ≥ i pozitivne im—gin—rne poluose {z ∈ C | Re (z) = 0. Im (z ) = 0} pravim uglom 0 k 1 SP IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s …pr—vo n— ov—j n—qin je vudolf v—n gojlenPT odredio prvih QS de™im—l— ˜roj— π koji seD po ¨emuD zove i Ludolfovim brojemF yv—j vudolfov rezult—t je ugr—vir—n n— ¨egovom n—dgro˜nom spomenikuF €re vudolf—D ˜ilo je mnogo r—znih —proksim—™ij— ˜roj— πD poqev od do˜— drevnih igip—n— i †—vilon—™—F erhimed d—je pro™enu 3 < π < 3 F vudolfov s—vremenik †ijetPU do˜io je izr—z z— π u o˜liku ˜eskon—qnog proizvod— 10 71 10 70 π = 3. 1415926535897932 . .. .... . 4 3 5 7 2 = π 1 2 1 1 + 2 2 1 2 1 1 + 2 2 1 1 + 2 2 1 ··· ... PQ¢ons @William JonesD ITUS{IURWAD engleski m—tem—tiq—r PRv—m˜ert @Johann Heinrich LambertD IUPV{IUUUAD xv—j™—rsko { nem—qki m—tem—tiq—r PSvindem—n @Ferdinand LindemannD IVSP{IWQWA PTvudolf v—n gojlen @Ludolf van CeulenD ISRH{ITIHAD hol—ndski m—tem—tiq—r PU†ijet @François VièteD ISRH{ITHQAD fr—n™uski m—tem—tiq—r PV†—lis @J. = 4 3 · 3 · 5 · 5 · 7 · 7 · . . .. 2π)F yzn—qimo —rgument ˜roj— z ∈ S ∩ I s— arg(z )D — s— Arg (z ) skup 1 Arg (z ) = {arg(z ) + 2kπ | k ∈ Z}. Im (z) ≥ 0} n—ziv—mo F hvostruku vrednost pr—vog ugl— ozn—q—v—mo s— πF ƒim˜ol πD koji je poqetno slovo grqke reqi περιϕερια { periferij— @krugAD z— ozn—ku ovog ˜roj— prvi je upotre˜io †ilijem ¢onsFPQ froj π nije r—™ion—l—nF yvu qi¨eni™u dok—z—o je toh—n v—m˜ertPR u XVIII PS vekuF yko vek i po k—snijeD perdin—nd vindem—n dok—z—o je d— je ˜roj π transcendentanD tjF d— nije nul— nijednog polinom— s— ™elo˜rojnim @ekviE v—lentnoD r—™ion—lnimA koefi™ijentim—F yvime je rexen drevni pro˜lem o D kv—dr—turi krug—4F frojevi koji jesu nul— nekog polinom— s— ™elo˜rojnim koE efi™ijentim— n—ziv—ju se algebarskimY ov—kvih ˜rojev— im— pre˜rojivo mnogo @z—xtocAF sz˜orom dovo©nog ˜roj— t—q—k— z . . π 1 1 1 = 1 − + − + .

— ov—ko definis—ne funk™ije sinus i kosinus v—%i sin (−θ) = − sin θ. gde je r = |z |. z— sv—ko k ∈ Z. . . π III = {z ∈ C | π ≤ arg(z ) ≤ 32 }. 1 II = {z ∈ C | π 2 ≤ arg(z ) ≤ π }. 2π] { izr—zi u hefini™iji PV im—ju smisl— z— sv—ko z ∈ S F uon—qnoD mo%emo d— definixemo izr—ze sin θ i cos θ z— sv—ko θ ∈ R formul—m— sin(θ + 2kπ ) = sin θ. z2 . 1] | x = Re (z ) z— neko z ∈ S ∩ I s— arg(z ) ≥ θ }. . cos (−θ) = cos θ. = x1 + iy1 . ]F ƒkupovi A = {x ∈ [0. @RTA yd—tle sledi d— je uglom arg(z) ˜roj z ∈ S ∩ I jednozn—qno odreenD tjF d— je pridru%iv—¨e z → arg(z) injek™ij— skup— t—q—k— iz S koje su u prvom kv—dr—ntu u interv—l [0. ]F €rimenom eksiome supremum— dok—z—emo d— je ovo pridru%iv—¨e i surjek™ij—D d—kle ˜ijek™ij—F xek— je θ ∈ [0. punk™ij— f : (−a. cos(θ + 2kπ ) = cos θ. . cos θ := Re (z ) n—ziv—mo sinusom i kosinusom ugl— θF sz hefini™ije PV i @RHA sledi sin θ + cos θ = 1F hefini™iju sinus— i kosinus— s—d— mo%emo d— proxirimo n— sve θ ∈ [0. zk = ζ2 . 1] | x = Re (z ) z— neko z ∈ S ∩ I s— arg(z ) ≤ θ } su ogr—niqeni i nepr—zni @i ∈ AD 1 ∈ BAD p— postoje a = sup A i b = inf B. zj +1 . xek— je z ∈ S ∩ I ˜roj qiji je pol—rni ug—o θF ‚e—lne ˜rojeve sin θ := Im (z ). .€odelu kompleksne r—vni n— kv—dr—nte mo%emo d— opixemo u terminim— —rE gument—X xek— su ζ 2 WF uyw€viuƒxs f‚yti†s SQ I = {z ∈ C | 0 ≤ arg(z ) ≤ π 2 }. . . . punk™ije s— ovim svojstvim— izdv—j—mo sledeom defini™ijomF Definicija PW. y) ∈ R × RAF szr—z cos θ + i sin θ ozn—q—v— se i s— cis θF 1 2 1 1 1 π 2 0 π 2 0 1 1 0 a+b 2 0 1 0 0 0 0 0 1 2 2 1 n z |z | 1 z |z | 1 = z1 . „—d— iz @RTA sledi d— je a ≤ bF u—d— ˜i ˜ilo a < bD t—d— ˜i ˜roj prip—d—o jednom od skupov— A i BD xto je u kontr—dik™iji s— a = sup AD b = inf B. θ) n—ziv—mo polarnim koordinatama kompleksnog ˜roj— z = x + iy @ili t—qke (x. B = {x ∈ [0. @RUA szr—z @RUA n—ziv—mo trigonometrijskim zapisom kompleksnog ˜roj—F €—r (r. π IV = {z ∈ C | 32 ≤ arg(z ) ≤ 2π }. zj = ζ1 . ζ2 = x2 + iy2 ∈ S1 ∩ I F €osm—tr—¨em podel— 2 luk— 1ζ l—ko vidimo d— z— kompleksne ˜rojeve iz prvog kv—dr—nt— v—%i x > x ⇒ arg(ζ ) < arg(ζ ). a) → C n—ziv— se p—rnom —ko je f (−x) = f (x)D — nep—rnom —ko je f (−x) = −f (x)F punk™ij— f (x) = x je p—rn— z— p—rnoD — nep—rn— z— nep—rno nD qime je i motivis—n— terminologij— iz prethodne defini™ijeF ƒinus je nep—rn—D — kosinus p—rn— funk™ij—F xek— je z ∈ C \ {0}F„—d— je ∈ S D p— je = cos θ + i sin θD tjF z = r(cos θ + i sin θ). n—qiD v—%i a = bF ƒ—d— se l—ko vidi d— z— ˜roj z ∈ S z— koji je Re (z ) = a = b z—dovoE ©—v— arg(z ) = θ D jer ˜i arg(z ) = θ ˜ilo u kontr—dik™iji ili s— a = sup A ili s— b = inf BF Definicija PV.

@RVA xek— je z = cis α. cos(θ + π ) = − cos θ sin(−θ) = − sin θ. .SR Lema IU. cos(α + β ) = cos α cos β − sin α sin β. w = cis (α + β ). sin(α ± β ) = sin α cos β ± cos α sin β. n √ 3 (1 + i)19 1+i 1 1 9 −9 99 9 −9 99 ) ) Re ( 1+ ) ) Re ( 1+ i (i + i i (i − i rcis √ n i F i F QHhe wo—vr @Abraham De MoivreD ITTU{IUSRAD fr—n™uski m—tem—tiq—r . @—A hok—z—ti wo—vrovu QH formulu @˜A uoristei wo—vrovu formulu dok—z—ti formule x—i formule z— sinus i kosinus qetvorostrukog ugl—F @vA hok—z—ti d— su rexe¨— jedn—qine z = rcis θ d—t— s— n cis (α + β ) = cis α · cis β. . sin(θ + π ) = − sin θ. ƒinus i kosinus im—ju slede— svojstv—X IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s … osnovi dok—z— je qi¨eni™— d— z— fiksir—no η ∈ S preslik—v—¨e 1 π sin(θ + π 2 ) = cos θ. cis n θ = cis (nθ). 1. tjF cos(α + β) + i sin(α + β) = (cos α + i sin α) · (cos β + i sin β)F wno%e¨em izr—z— n— desnoj str—ni i izjedn—q—v—¨em re—lnih i im—gin—rnih delov— n— desnoj i levoj str—ni do˜ij—mo @RVAF hok—z ost—lih formul— prepuxt—mo qit—o™uF sz veme IU slede sve ost—le formule z— tr—nsform—™ije trigonometriE jskih funk™ij— pozn—te qit—o™u iz kurs— element—rne m—tem—tikeD i mi emo ih sve sm—tr—ti dok—z—nimF Zadatak RT. . cos(−θ) = cos θ. n ∈ {0. cos(θ + 2 ) = − sin θ. z= @gA szr—qun—ti @dA szr—qun—ti θ + 2kπ . z →η·z d(η · z1 . @RWA „o zn—qi d— je du%in— luk— izmeu t—q—k— z i w jedn—k— βF €oxto mno%e¨e s— η = z ∈ S quv— du%inu luk—D i du%in— luk— izmeu 1 i z w jedn—k— je β F yd—tle sledi d— je z w = cis β D tjF w = z cis β F yd—tle i iz @RWA sledi η −1 1 −1 −1 rη : S1 → S1 . cos (3θ) = 4 cos3 θ − 3 cos θ. cos(α ± β ) = cos α cos β ∓ sin α sin β quv— du%inu luk—F —ist—D poxto je |η| = 1D mno%e¨e s— η je izometrij—X €oxto je defini™ij— du%ine luk— @hefini™ij— PUA izveden— iz defini™ije r—stoj—¨—D sledi d— r quv— du%inu luk—F hok—%imo formule sin(α + β ) = sin α cos β + cos α sin β. η · z2 ) = |η · z2 − η · z1 | = |η (z2 − z1 )| = |η ||z2 − z1 | = |z2 − z1 | = d(z1 . z2 ). n∈Z sin (3θ) = −4 sin3 θ + 3 sin θ. . n − 1}.

. xek— je p ∈ N i ζ = cis formule sledi ζ = 1D — od—tle d— je Z kon—qn— podgrup— unit—rne grupe U(1) i im— p elemen—t—X sv—ki element g ∈ Z je stepen ˜roj— ζ X 0 2π p p k p p p = z1 + i(z1 − z0 ) + (z2 − i(z2 − z0 )) 2 u—%emo d— je ζ generator grupe Z F qrup— koj— je generis—n— jednim elementom n—ziv— se cikliqnom grupomF ƒv—ke dve kon—qne ™ikliqne grupe s— istim ˜rojem elemen—t— su izomorfneF —ist—D dovo©no je preslik—ti gener—tor jedne u gener—tor druge iD koristei grupovnu oper—™ijuD produ%iti ovo preslik—E v—¨e do izomorfizm—F ho grupe Z se mo%e doi i pol—zei od ˜eskon—qne ™ikliqne grupe (Z. p − 1D p— se koliqniqki skup p p Zp = {1. ζ p−1 }. . @—A xek— je θ ∈ [0. 1. ζ. . . qus—r je z—kop—o ˜l—go n— pustom ostrvu n— kome su se n—l—E zile dve stene i jedno drvoF westo je od—˜r—o n— sledei n—qinF yd drvet— je ix—o do jedne stene ˜rojei kor—keF ƒtig—vxi do ¨e skrenuo je levo pod pr—vim uglom i n—pr—vio isto onoliko kor—k— koliko je n—pr—vio od drvet— do steneF „—qku do koje je t—ko stig—o je o˜ele%io s— X F —tim je ponovio isti postup—k s— drvetom i drugom stenomD s—mo xto je ov—j putD stig—vxi do druge steneD skrenuo pod pr—vim uglom desnoF „—qku do koje je n— t—j n—qin stig—oD o˜ele%io je s— Y F fl—go je z—kop—o n— sredini du%i XY F  egov unuk @t—koe gus—r k—o i ded—AD voen dedinom priqom o ovoj pusE toloviniD posle TH godin— sti%e n— isto ostrvo s— n—merom d— iskop— ˜l—goF x— svoje veliko iznen—e¨e i r—zoq—re¨eD otkriv— d— drvo iz dedine priqe vixe ne postojiD niti je od ¨eg— ost—o ik—k—v tr—gF sp—kD uspev— d— n—e ˜l—goF ypis—ti k—koF @…putstvoX †r—tivxi se r—zoq—r—n i ˜ez ˜l—g— u ivropuD unuk pokux—v— d— unese m—lo r—dosti u svoj %ivotD p— odluquje d— se upixe n— w—tem—tiqki f—kultetF €osle godinu d—n— m—r©ivog r—d— i studir—¨— n— w smeruD s—zn—je d— je mno%e¨e s— i = √−1 rot—™ij— z— pr—v ug—o n— levoF ƒhv—t— i d— ˜roj 0 θ0 θ0 θ0 0 θ WF uyw€viuƒxs f‚yti†s SS ne z—visi od z F „okom let¨eg r—spust— ponovo r—z—pi¨e jedr—D vr—— se n— ostrvo i otkop—v— ˜l—goFA i Z = {ζ | k ∈ Z}F sz wo—vrove Primer II. . . +)F hefiniximo rel—™iju ekviv—len™ije m ≡ n (mod p) ⇔ m − n je de©ivo s— p. ζ 2 . . 2π]F hok—z—ti d— je preslik—v—¨e R : z → izometrijsk— tr—nsform—™ij— kompleksne r—vni i d— je R (rcis θ) = F szometrijsku tr—nsform—™iju R n—ziv—mo centralnom rotas— ™entrom 0 i uglom θ F @˜A hok—z—ti d— je skup ™entr—lnih rot—™ij— s— ™entrom 0 podgrup— grupe izometrijskih tr—nsform—™ij— kompleksne r—vni @vF —d—t—k RSAF yv— podE grup— ozn—q—v— se s— SO(2) i n—ziv— specijalnom ortogonalnom grupomF @vA hok—z—ti d— je preslik—v—¨e θ → R morfiz—m grupe U(1) u grupu SO(2)F Zadatak RV. . . ov— rel—™ij— n—ziv— se kongruencijom po modulu pF sz sv—ke kl—se ekviv—lenE ™ije mo%e se izdvojiti jed—n od ˜rojev— 0.Zadatak cis θ0 · z rcis (θ + θ0 ) cijom RU.

z ) θ ≥ d(1. p— iz @SIA sledi n ≡ x + x + x + x + · · · + x (mod 3). od—kle sledi tvre¨e @˜AF ƒliE qnoD 10 ≡ −1 (mod 11) ⇒ 10 ≡ (−1) (mod 11). @SIA @—A hok—z—ti d— je ˜roj p—r—n —ko i s—mo —ko mu je posled¨— ™ifr— u deE ™im—lnom z—pisuD x D p—rn—F @˜A hok—z—ti d— je ˜roj de©iv s— tri —ko i s—mo —ko mu je z˜ir ™if—r— u de™im—lnom z—pisu x + x + x + x + · · · + x de©iv s— triF @vA hok—z—ti d— je ˜roj de©iv s— II —ko i s—mo —ko je —lternir—jui z˜ir ¨egovih ™if—r— u de™im—lnom z—pisu x − x + x − x + · · · + (−1) x de©iv s— IIF @gA szvesti sliqne kriterijume de©ivosti s— RD SD TD UD WD IQF @…putstvoX iz 10 ≡ 1 (mod 3) sledi 10 ≡ 1 = 1 (mod 3). z ) sledi F €oxto je θ du%in— luk— 1zD iz hefini™ije PU sledi F „ime je dok—z—n— prv— nejedn—kostF |z − 1|2 = (cos θ − 1)2 + sin2 θ ≥ sin2 θ . . . . — 0 ≤ θ < v—%e sledee dve nejedn—kostiX sin θ ≤ θ ≤ tg θF xek— je 0 ≤ θ ≤ Y t—d— je z = cis θ u prvom kv—dr—ntuF sz π 2 π 2 sin θ . cos θ sec θ := 1 cos θ sin θ ≤ d(1. @uriterijumi de©ivostiA xek— ˜roj n ∈ N im— de™iE m—lni z—pis n = x · 10 + · · · + x · 10 + x · 10 + x · 10 + x . m ≡ n (mod p) ⇔ m+k ≡n+k (mod p) IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s sz oqigledne qi¨eni™e @SHA sledi d— je oper—™ij— s—˜ir—¨— do˜ro definis—n— u koliqniqkom skupu Z/ F —ist—D —ko su [m] i [n] kl—se ekviv—len™ije ™elih ˜rojev— m i nD iz SH sledi d— je s— ≡ do˜ro definis—no @tjF nez—visno od predst—vnik— m i n kl—s— [m] i [n]A s—˜iE r—¨e u Z/ D qime je skup Z/ sn—˜deven strukturom grupe @dok—z—ti3AF €oxto su sv—ke ™ikliqne grupe s— jedn—kim ˜rojem elemen—t— izomorfneD sledi d— je ov—ko do˜ijen— grup— izomorfn— Z F „—ko smo d—li dv— opis— grupe Z D pol—zei od multiplikativne grupe (U(1). 1.ST Z/≡ mo%e identifikov—ti s— skupom ost—t—k— pri de©e¨u s— pX Z/≡ = {0. od—kle sledi kriterijum de©ivosti s— IIF ƒliqno se izvode i ost—liFA WFRF „ri nejedn—kostiF —vrxiemo ovo pogl—v©e dok—zom tri v—%ne nejedn—kostiF uoliqni™i ≡ ≡ p p k k 3 3 2 2 1 0 0 0 1 2 3 k 0 1 2 3 k k m m 0 1 2 3 k m m [m] + [n] = [m + n] tg θ := n—ziv—ju se tangensom i sekansom ugl— θF — t—ngens se koristi i ozn—k— tanF Lema IV. +)F Zadatak RW. •) i od aditivne grupe (Z. p − 1}. .

. pri qemu prv— nejedn—kost sledi iz | sec α | ≥ 1D drug— iz svojstv— kosinus— 0 ≤ x ≤ y ≤ π ⇒ cos x ≥ cos y D — tre— iz tg α ≥ 0 z— 0 ≤ α ≤ F yd—tle sledi j −1 π 2 xtoD n— osnovu hefini™ije PUD d—je drugu nejedn—kostF Teorema PR. . . . k=1 xek— je A = |a | D B = post—vimo B > 0 @u protivnom je b t—qnoAF „—d— iz 0 n |bk |2 C = k=1 ak ¯ bk = · · · = bn = 0 D F wo%emo d— pretE i tvre¨e je oqigledno sledi tr—%en— nejedn—kost |C | 1+ ≤ = = bk ) |Bak − Cbk |2 = (Bak − Cbk )(B a ¯k − C ¯ 2 ¯ |ak | − BC ak bk − BC a B ¯k bk + |C |2 |bk |2 B 2 A − B |C |2 = B (AB − |C |2 ) 2 2 ≤ AB @IA h— li postoji prirod—n ˜roj nD t—k—v d— je @PA uoj— od sledeih tvre¨— √ su t—qn—X @—A (∃n ∈ N) (∀m ∈ N) √ nm ∈ ND @˜A (∀n ∈ N) (∃m ∈ N) nm ∈ N√ D @vA (∃n ∈ N) (n ≥ 10 ∧ (∀m ∈ N) nm ∈ N)D @gA (∀n ∈ N) (∃p. . z = z podel— luk— 1. .xek— je 1 = z . 1843–1921AD nem—qki m—tem—tiq—r koren— . . . . . a D b . (KoxiQI–XvarcovaQP nejednakost) — kompleksne ˜rojeve a . QIuoxi @Augustin Cauchy. . z u prvom kv—dr—ntuD k—o u hefini™iji PUD pri qemu je z = cis α D α > α D α = 0D α = θF ileE ment—rne trigonometrijske tr—nsform—™ije d—ju 1 k j j j j −1 1 k IHF †ifi SU |zj − zj −1 | 1 ≤ | sec αj −1 (zj − zj −1 )| = 2 sin 2 (αj − αj −1 ) sin(α −α ) cos 1 2 (αj −αj −1 ) cos(αj −αj −1 ) tg αj −tg αj −1 1+tg αj tg αj −1 ≤ 2 sin 1 2 (αj − αj −1 ) j −1 = = cos(αj j −αj −1 ) ≤ tg αj − tg αj −1 . . 1789–1857AD fr—n™uski m—tem—tiq—r QPˆv—r™ @Karl Schwarz. b v—%i 1 n 1 n n |z2 − z1 | + |z3 − z2 | + · · · + |zk−1 − zk−2 | + |zk − zk−1 | ≤ tg θ. ak ¯ bk k=1 n k=1 k 2 2 n n ≤ k=1 n k=1 1 |ak |2 |bk |2 . q ∈ Q) pq + p = nD @dA (∀a ∈ R) (∃x ∈ R) x + ax = 0D @A (∀a ∈ R) (∃x ∈ R) x + 2ax + a = 0D @eA (∃a ∈ R) (∀x ∈ R) x − 2ax + a > 0c @QA hok—z—ti d— z— sv—ko n ∈ N v—%i 2 2 2 2 IHF †e%˜e F 1 1 1 + 2 + · · · + n ∈ N? 2 2 2 2+ n 2 + ··· + √ 2 = 2 cos π 2n+1 .

. . a F eko ove sredine ozn—qimo s— H D G D A D K D prethodn— nejedn—kost gl—si 1 2 n n n n n 1 an ≤ a1 a2 · · · an ≤ Hn ≤ Gn ≤ An ≤ Kn . . an √ n 1+ z— n ∈ N. pozitivni re—lni ˜rojeviF hok—z—ti d— v—%e a1 + a2 + · · · + an ≤ n 2 2 a2 1 + a2 + · · · + an . = a F †eliqine koje uqestvuju u ovim nejedn—kostim— n—ziv—ju se h—rmoniE jskomD geometrijskomD —ritmetiqkom i kv—dr—tnom sredinom ˜roE jev— a . a2 . . . . . n) = 1 ⇒ p|m ⇒ p|nFA @SA hok—z—ti d— ˜rojevi √2D √3D √5D √2 + √3D √2 + √2D √2 + √3 + √5 nisu r—™ion—lniF @TA szr—qun—ti √5 i √5 s— t—qnoxu 10 F @UA hok—z—ti d— sledee jedn—qine nem—ju rexe¨— u skupu QX @—A x + x − 1 = 0 @˜A 10 = 2 @vA 10 = 3F @VA h— li postoji polinom P s— ™elo˜rojnim koefi™ijentim—D t—k—v d— su ispu¨en— slede— dv— uslov—X • preslik—v—¨e P : Q → Q je injektivnoY • preslik—v—¨e P : R → R nije injektivnoF …putstvoX posm—tr—ti polinom P (x) = 2x − xF @WA x—i sv— ™elo˜rojn— rexe¨— jedn—qine 1! + 2! + · · · + x! = y F @IHA xek— su aD bD c ™eli ˜rojevi i nek— je d = (a. . y )F €rimeniti @—AFA @IIA hok—z—ti d— z— n ∈ N v—%i √n ∈ Q ⇔ √n ∈ N @IPA hok—z—ti d— je cos 1 ir—™ion—l—n ˜rojF @…putstvoX —ko je cos 1 ∈ Q ond— suD z˜og cos 2x = 2 cos x − 1 i cos 2 D cos 4 D cos 8 D cos 16 D cos 32 r—™ion—lniF cos 32 = cos(30 − 2 )FA @IQA hok—z—ti d— je cos (nx) polinom n{tog stepen— po cos x s— ™elo˜rojnim koefi™ijentim—F @IRA hok—z—ti d— z— x ∈ (0. . n 2 n 1 + 1 a2 n + ··· + pri qemu jedn—kost v—%i —ko i s—mo —ko je a = a = . .SV @RA hok—z—ti d— ne postoji r—™ion—l—n ˜roj qiji je kv—dr—t prost ˜rojF @…putstvoX ( ) = p ∧ (m. . b)F @—A hok—z—ti d— su sv— rexe¨— jedn—qine ax+by = 0 o˜lik— x = tD y = tD t ∈ ZF @…putstvoX x = − y i ( . π) i n ∈ N v—%i m 2 n 3 3 3 3 IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s −2 6 x x 3 2 a d a d b d a b d d b d c d 0 b d 0 c d 0 0 a d 0 0 c c d 0 d 0 ◦ ◦ 2 ◦ ◦ ◦ ◦ ◦ ◦ ◦ ◦ @ISA hok—z—ti nejedn—kost @ITA xek— su nejedn—kosti 1 a1 1 sin((n + 1/2)x) + cos x + cos (2x) + · · · + cos (nx) = . a . ) = 1F €rimeniti —d—t—k PV n— PUF str—niFA @˜A hok—z—ti d— jedn—qin— ax + by = c im— ™elo˜rojn— rexe¨— —ko i s—mo —ko d|c i d— su u tom sluq—ju sv— ™elo˜rojn— rexe¨— d—t— s— x = x + tD y = y + tD t ∈ ZD gde su x D y ™eli ˜rojevi koji z—dovo©—v—ju ax + by = dD — postoje n— osnovu „eoreme TF @…putE stvoX hesn— str—n— je de©iv— s— dD p— to mor— d— ˜ude i lev—F eko je ax + by = cF tedno rexe¨e je ( x . 2 2 sin (x/2) 1 1 1 1 + 2 + ··· + 2 ≤ 2 − 22 3 n n a1 .

@PHA hok—z—ti nejedn—kosti a a ≥ 2 z— ab > 0 i ≤ −2 z— ab < 0.…putstvoX xe um—¨ujui opxtostD mo%emo d— pretpost—vimo d— je hok—z—ti prvo d— je a1 ≤ a2 ≤ · · · ≤ an . n 2 3 n+1 2 n ... − 1 n−1+a n a2 + c2 | ≤ |b − c|...a . . b b u—d v—%e jedn—kostic @PIA hok—z—ti nejedn—kost a + b + c ≥ ab + bc + caF @PPA hok—z—ti d— z— a > 0D b > 0 v—%i nejedn—kost 2 2 2 √ √ a+ @PQA hok—z—ti d— z— re—lne ˜rojeve | a2 + b2 − 1+ b≤ a2 + b a. a . IHF †ifi SW — z—tim dok—z—ti nejedn—kost hok—z—ti nejedn—kost a1 < An < an .a i z—vrxiti dok—z nejedn—kosti G ≤ A F €rimeniti ovu nejedn—kost n— ˜rojeve a . . . €rimeniti z—tim metod induk™ijeX pretpost—viti d— je G ≤ A F €rimeniti ovu nejedn—kost n— —ritmetiqku i geometrijsku sredinu ˜rojev— a + a − A . a i dok—z—ti nejedn—kost H ≤ G F — neE jedn—kost A ≤ K iskoristiti uoxi{ˆv—r™ovu nejedn—kost @„eoE rem— PRAF @IUA hok—z—ti d— z— sve prirodne ˜rojeve n > 2 v—%e nejedn—kosti n−1 n−1 1 n n 2 n−1 −1 1 −1 2 n n −1 n n n n n nn/2 < n! < @IVA hok—z—ti d— z— sve prirodne ˜rojeve n ≥ 2 v—%i nejedn—kost @IWA hok—z—ti d— z— sve prirodne ˜rojeve n v—%i nejedn—kost n+ n−1+ n − 2 + ··· + 2+ √ 1< √ n + 1. b. G2 ≤ A2 . . . √ 1 1 1 1 + √ + √ + · · · + √ > 2( n + 1 − 1). a1 < an . c v—%i nejedn—kost b2 a @PRA hok—z—ti d— z— a > 0 i n ∈ N v—%i nejedn—kost √ 1 − a−1 a−1 ≤ na≤1+ . An (a1 + an − An ) − a1 an = (a1 − An )(An − an ) > 0.

a @n ≥ 2A v—%i nejedn—kost k=1 1 2 n n 2 n ak k=1 1 2 n ≤ (n − 1) 2a1 a2 + k=1 a2 k . a re—lni ˜rojevi z— koje v—%i i nek— je x—i |a1 | + |a2 | + · · · + |an | > 0 n A = {(x1 . . . . . szvesti iz ove nejedn—kosti jox jed—n dok—z „eoreme PRF @PWA hok—z—ti d— z— re—lne ˜rojeve a . . QQe˜ixev @€—fnuti& v~voviq e˜yx'vD IVPI{IVWRAD ruski m—tem—tiq—r . . . . . a . . @QHA xek— su a . . . 2 2 min{x2 1 + x2 + · · · + xn | (x1 . . . β . . . . x2 . a D b . @PUA hok—z—ti e˜ixev©evuQQ nejedn—kostX eko je a ≤ a ≤ ··· ≤ a i b ≤ b ≤ ··· ≤ b . b v—%i n 1 2 n n | max ak − max bk | ≤ max |ak − bk | ≤ 1≤k≤n 1≤k≤n 1≤k≤n k=1 |ak − bk |. . . . n n n …putstvoX poi od nejedn—kosti n n k=1 j =1 (ak − aj )(bk − bj ). . α .TH @PSA hok—z—ti d— z— prirod—n ˜roj n ≥ 3 v—%e nejedn—kosti 1< √ n IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s 2 n<1+ √ . . x2 . xn ) ∈ Rn | k=1 ak xk = 1}. . . . yn— v—%i z˜og pretpost—vi o ˜rojevim— a D b X (a − a ) i (b − b ) su istog zn—k—F @PVA xek— su α . . β re—lni ˜rojeviD t—kvi d— je i i k j k j 1 2 n 1 2 n n 2 αk = k=1 k=1 n 2 βk = 1. a . . b . . a . . uoristei nejedn—kost trougl— i nejedn—kost izmeu geometrijske i kv—dr—tne sredineD dok—z—ti n αk βk ≤ 1. . α i β . n 1 2 @PTA hok—z—ti d— z— re—lne ˜rojeve a . ond— je 1 2 n 1 2 n a1 + a2 + · · · + an b1 + b2 + · · · + bn a1 b1 + a2 b2 + · · · + an bn · ≤ . xn ) ∈ A}. . .

hok—z—ti d— je n k=1 n @QPA x—i sve n{torke pozitivnih re—lnih ˜rojev— a . @QRA x—i supremum i infimum skupov— @—A A = { | m. z2 . a + ε) = ∅ E R a + E := yd—tle ˜i sledilo tr—dik™ij—F hok—z—ti z—tim d— z— sv—ko 1 ν ≤ e1 < e2 ≤ ν + ν. a . ak ak k=1 = k=1 @QQA hok—z—ti d— z— nepr—zne i ogr—niqene podskupove AD B skup— R v—%i sup(A ∪ B ) = max{sup A. a . . √ 2 6 @QVA hok—z—ti d— postoje tri t—qke s— svojstvom d— je z— proE izvo©nu t—qku ξ ∈ C ˜—r jedno od r—stoj—¨— |ξ − z |. √ E = {m + n 2 | m. 2 E ∩ (0. inf B }.@QIA xek— su a . s) = {0}. +∞)D t—kvi d— je 1 2 |z + 1|2 + |z − 1|2 = 4. |ξ − z | ir—™ion—l—n ˜rojF @QWA hok—z—ti d— je z— sv—ki kompleksni ˜roj z ∈ S 1 2 3 1 1+i= √ √ √ 2 √ ( 2 − 6 − i( 2 + 6)). . +∞) > 0 i E ∩ [0. n ∈ Z} R A ∩ (a. +∞)D p— ˜i postoj—li elementi e . +∞) e2 − e1 < ν/2 < ν e ∈ E D xto je konE postoji ™eo ˜roj kD . n ∈ N}F @QSA x—i @—A inf sup @˜A sup inf @vA inf sup @gA sup inf F @QTA szr—qun—ti i . . sup B }. a z— koje v—%i jedn—kost k=1 1 2 n 2 n 1 ≥ n2 . . . ij i j @QUA hok—z—ti d— je √ m n m |m|+n m −n n∈N m∈N m+n m n∈N m∈N m+n m∈N n∈N m−n m+n m∈N n∈N m m+n 1≤i<j ≤n 1≤i≤j ≤n a2 k. . 4 z1 . a pozitivni re—lni ˜rojevi z— koje v—%i 1 2 n n IHF †ifi TI ak ≤ 1. n ∈ N. e ∈ E ∩ (0. m < n} @˜A B = { | m ∈ Z. inf(A ∪ B ) = min{inf A. . z3 ∈ C @RHA hok—z—ti d— je skup gust u F …putstvoX €retpost—viti suprotno { d— je z— neko ε > 0F €osto je skup gust u —ko i s—mo —ko je gust skup {a + e | e ∈ E }D mo%emoD ne um—¨ujui opxtostD d— pretpost—vimo d— je a = 0F —k©uqiti d— je ν := inf E ∩ (0. hok—z—ti z—tim d— je ν ∈ E { u suprotnom ˜i ˜ilo ν = inf E ∩ (0. . |ξ − z |.

+) ili gust— ili diskretn— @diskret—n skup smo definis—li u hefiniE ™iji ITAF szvesti od—tle jox jedno rexe¨e —d—tk— PW n— strF QH @videti i €rimer V n— strF QWAF …putstvoX xek— je ν = inf G ∩ (0.TP t—k—v d— je e = kν @uzeti k = [e/ν] i iz kν ≤ e < (k + 1)ν z—k©uqiti d— je e − kν ∈ E ∩ [0. +∞)F hok—z—ti @koristei ideju †e%˜e @RHAA d— iz nν > 0 sledi G = νZF @RPA xek— je A kon—q—n skupF hok—z—ti d— je preslik—v—¨e f : A → A I{I —ko i s—mo —ko je xeF h— li isto v—%i z— ˜eskon—qne skupovec @RQA xek— je E nepre˜rojiv skup t—q—k— u kompleksnoj r—vni CF hok—z—ti d— postoji disk D = {z | |z| ≤ ρ} s— ™entrom u nuli u kome se n—l—zi nepre˜rojivo mnogo t—q—k— skup— EF @RRA xek— je P skup t—q—k— u r—vni s— svojstvom d— je r—stoj—¨e izmeu sv—ke dve ¨egove t—qke vee od ε > 0F hok—z—ti d— je skup P n—jvixe pre˜rojivF @RSA xek— je S pre˜rojiv skup pr—vih koje le%e u r—vni σF hok—z—ti d— postoji t—qk— x ∈ σ koj— ne prip—d— ni jednoj pr—voj skup— SF @RTA xek— je T pre˜rojiv skup pr—vih u trodimenzionom euklidskom prosE toruF hok—z—ti d— postoji pr—v— koj— ne seqe ni jednu pr—vu skup— TF @RUA hok—z—ti d— sv—ki ˜eskon—qni skup im— pr—vi @nepr—z—n i r—zliqit od ™elog skup—A podskup koji je pre˜rojivF @RVA hok—z—ti d— je sv—ki ˜eskon—q—n podskup pre˜rojivog skup— pre˜roE jivF @RWA hok—z—ti d— se k—rdin—lnost nepre˜rojivog skup— ne me¨— —ko mu se dod— ili oduzme pre˜rojiv skupF @SHA xek— je G pre˜rojiv skup t—q—k— n— krugu S F h— li postoji ug—o θD t—k—v je T ∩ R (T ) = ∅ @R je rot—™ij— oko koordin—tnog poqetk— z— ug—o θAc 1 2 1 2 1 θ θ IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s . k t—kvi d— je 1 = k νD 2 = k νF szvesti od—tle kontr—dik™ijuF @RIA …opxt—v—jui ve%˜u @RHA dok—z—ti d— je podgrup— (G. +) grupe (R. ν)D odnosno e − kν √ = 0AF ƒpe™ij—lnoD postoje ™eli ˜rojevi k .

. . (λf1 )(x) := λ · f1 (x). . . µ ∈ C definiximo preslik—v—¨— 1 1 2 2 eko je X = X definixemo rel—™iju f ≤ f ⇔ (∀x) f (x) ≤ f (x)F „ermin funkcija se qesto @m—d— to nije opxte prihv—en— terminologij—D p— se ponek—d termini funkcija i preslikavanje sm—tr—ju sinonimim—A koristi z— t—kv— preslik—v—¨—D koj— im—ju vrednosti u skupu ˜rojev—D tjF z— presliE k—v—¨— f : X → Y D gde je Y ⊂ CF wi emo preslik—v—¨— f : X → Y D gde je X ⊂ R i Y ⊂ R ili Y ⊂ C n—ziv—ti funkcijama realne promenljiveY u prvom sluq—ju govoriemo o realnimD — u drugom o kompleksnim funk™ij—m— re—lne promen©iveF punk™ije f : X → Y D gde je X ⊂ C zv—emo funkcijama kompleksne promenljiveF 1 2 1 2 1 2 f1 + f2 : X1 ∩ X2 → C. (f1 + f2 )(x) := f1 (x) + f2 (x). (f1 · f2 )(x) := f1 (x) · f2 (x). f2 )(x) := f2 (x) . f1 · f2 : X1 ∩ X2 → C. @PA s— domenom D(f ) = RF eko su koefi™ijenti a . a ∈ C s— @PA je definis—n— funk™ij— f : R → CF ƒpe™ij—lnoD polinomsk— funk™ij— funk™ij— x → x n—ziv— se stepenom funkcijomF IFPF ‚—™ion—lne funk™ijeF ‚—™ion—ln— funk™ij— je koliqnik dve poE linomske funk™ijeX a + a x + ··· + a x f (x) = . . λf1 . . @IA … ovom p—r—gr—fu ogr—niqiemo se n— r—zm—tr—¨e funk™ij— re—lne proE men©iveF IFIF €olinomske funk™ijeF †e smo se susreli s— pojmom polinom—F €olinomsk— funk™ij— je preslik—v—¨e f ( x) = a + a x + · · · + a x .qve†e P punk™ije re—lne i kompleksne promen©ive yper—™ije i rel—™ije definis—ne n— C prenose se n— preslik—v—¨— proizE vo©nog skup— u podskup kompleksne r—vniF €re™iznijeD z— dv— preslik—v—¨— f : X → CD f : X → C i λ. . f1 (x) f1 1 (f f2 : X1 ∩ X2 \ {x ∈ X2 | f2 (x) = 0} → C. (µ + f1 )(x) = µ + f1 (x). a re—lniD @PA definixe funk™iju f : R → RD — —ko je a . @QA b + b x + ··· + b x homen funk™ije @QA je skup D(f ) = {x ∈ R | b + b x + · · · + b x = 0}F 0 1 n n 0 n 0 n n 0 1 n n 0 1 m m IF ilement—rne funk™ije TQ 0 1 m m . . µ + f1 : X1 → C.

IFQF iksponen™ij—lne funk™ijeF xek— je a > 0F … hefini™iji PH n— strF RR smo definis—li ˜roj a z— sv—ko x ∈ RF v—ko je videti d— je a > 0F punk™iju f : R → (0. √ 2k+1 x < 0 0 = 0 D(f −1 ) = R IFSFPF vog—rit—mske funk™ijeF eko je a > 0 i a = 1 eksponen™ij—ln— funk™ij— @RA je I{IF Zadatak I. sec x = @TA cos x cos x se n—ziv—ju tangensom i sekansom i im—ju domen D(tg ) = D(sec) = R\{ +kπ | k ∈ Z}F punk™ije cos x 1 cotg x = . +∞). hok—z—ti d— je f : R → (0. +∞) → (−∞. −1 f− : [0. cosec x = @UA sin x sin x se n—ziv—ju kotangensom i kosekansom i im—ju domen D(cotg ) = D(cosec ) = R \ {kπ | k ∈ Z}F IFSF snverzne funk™ijeF h— ˜i funk™ij— f : X → Y im—l— inverznu funk™iju f : f (Y ) → X D neophodno je d— ˜ude I{IF IFSFIF uorene funk™ijeF … hefini™iji IW n— strF RQ smo definis—li n{ti koren pozitivnog ˜roj—F ƒtepen— funk™ij— f : R → RD f (x) = x je 1 − 1 —ko i s—mo —ko je n nep—r—n ˜rojF xek— je n = 2k + 1F … tom sluq—juD definis—n— je inverzn— funk™ij— √ x x x π 2 −1 n TR PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i gde je x := − −x z— i F yvu funk™iju n—ziv—mo korenom funkcijomF  en domen je F xek— je n = 2kF „—d— je restrik™ij— funk™ije f n— [0. x → cos x @SA im—ju domene D(sin) = D(cos) = RF puk™ije sin x 1 tg x = . f (x) = a @RA s— domenom D(f ) = R n—ziv—mo eksponencijalnom funkcjomF IFRF „rigonometrijske funk™ijeF … hefini™iji PV @strF SQA smo deE finis—li sinus i kosinus re—lnog ˜roj—F punk™ije x → sin x. 0]. f −1 = 2k+1 x. Ix—puxt—mo xkolski o˜iq—j korixe¨— pose˜ne ozn—ke z— log—rit—m s— osnovom IHF . +∞) → R n—ziv—mo logaritamskom funkcijom i ozn—q—v—mo s— log xF … sluq—ju a = e @˜roj e je definis—n n— strF PPA pixemo ln x ili log x umesto log xFI sz ove defini™ije i iz „vre¨— Q n— −1 a e −1 f+ : [0. 0] t—koe I{ID p— i on— im— inverznu funk™ijuF yve dve inverzne funk™ije n—ziv—ju se dvem— granama korene funk™ijeF yzn—qimo ih s— f i f F y˜e im—ju isti domen D(f ) = D(f ) = [0. +∞) I{ID p— im— inverznu funk™ijuF €rimetimo d— je i restrik™ij— funk™ije f n— interE v—l (−∞. +∞) → [0. +∞)D —li r—zliqite o˜l—sti vrednostiX √ 2k+1 √ 2k+1 −1 − −1 + −1 − −1 + f : R → R. +∞). +∞) xeF @…putstvoX ukoliko ne uspeteD s—qek—jte dok stignete do UPF str—neA snverznu funk™iju f : (0.

loga x logb a = logb x (a > 1 ∧ y < x) ⇒ loga y < loga x. arcsec : {x ∈ R | |x| ≥ 1} → [0. arccotg : R → (0. ch (−x) = ch x. π π arctg : R → − 2 . D sek—ns— n— [0. 10 IF iviwix„e‚xi p…xugsti TS P hok—z—ti d— je log 2 ir—™ion—l—n ˜rojF IFSFQF snverzne trigonometrijske funk™ijeF u—o i u sluq—ju stepenih fuE nk™ij— s— p—rnim stepenomD trigonometrijske funk™ije nisu I{ID —li ¨ihove restrik™ije n— pojedine interv—le jesuD p— mo%emo d— izdvojimo vixe gr—n— inverznih trigonometrijskih funk™ij—F €o dogovoruD gl—vnim gr—n—m— sm—E tr—mo one koje se do˜ij—ju od restrik™ije sinus— n— interv—l − .strF RR sledi d— log—rit—msk— funk™ij— im— slede— svojstv—X loga (xy ) = loga x + loga y. ul—s— elementarnih funkcija je n—jm—¨— kl—s— E re—lE nih funk™ij— re—lne promen©ive koj— im— svojstv— @e1A polinomskeD koreneD eksponen™ij—lneD log—rit—mskeD trigonometriE jske i inverzne trigonometrijske funk™ije prip—d—ju kl—si E @e2A f. Y. @riper˜oliqke funk™ijeA punk™ije f g π arcsin : [−1. Zadatak . D kosinus— n— interv—l [0. g ∈ E ⇒ g ◦ f ∈ E . π) i kosek—ns— n— − . F yveD gl—vneD gr—ne n—ziv—mo inverznim trigonometriE jskim funk™ij—m—D ili arkus @l—tF arcus { lu ˆkA funk™ij—m— i ozn—q—v—mo s— arc ispred ozn—ke z— funk™ijuX π 2 π 2 π 2 π 2 π 2 π 2 Zadatak Q. hok—z—ti opr—vd—nost ovih defini™ij—D tjF surjektivnost restrik™ij— trigonometrijskih funk™ij— n— interv—le koji su u prethodnoj defini™iji domeni inverznih funk™ij—F @…putstvoX k—o z— —d—t—k IA IFTF ul—s— element—rnih funk™ij—F ilement—rnim funk™ij—m— n—ziE v—emo funk™ije koje se mogu do˜iti iz funk™ij— koje smo do s—d— r—zm—tr—li u ovom p—r—gr—fuD oper—™ij—m— s—˜ir—¨—D mno%e¨—D de©e¨— i kompozi™ijeF h—jemo pre™iznu defini™ijuF Definicija I. Primer I. 1] → [0. π arccosec : {x ∈ R | |x| ≥ 1} → − π 2. hok—z—ti d— funk™ij— x → sh x ˜ijektivno preslik—v— R n— R i d— je ¨en— inverzn— funk™ij— 2 2 sh x := 1 x (e − e−x ). π ]. 2 ch x := 1 x (e + e−x ) 2 th x := sh x . 2 . ch x cth x := ch x . arccos : [−1. arsh y = log(y + 1 + y 2 ). loga xy = y loga x. Z ⊂ R i f : X → Y D g : Y → Z v—%i f. y ∈ R. . ∈ E @s— odgov—r—juim domenim—A @e3A z— X. (0 < a < 1 ∧ y < x) ⇒ loga x > loga y. Zadatak R. π ). g ∈ E ⇒ f + g. 1] → − π 2. sh x sh (−x) = −sh x. π]D t—ngens— n— − . 2 . f · g. 2 . π ]. @hiper˜oliqki sinus i kosinusA su element—rne funk™ijeD k—o i hiper˜oliqki t—ngens i kot—ngens riper˜oliqki sinus je nep—rn—D — hiper˜oliqki kosinus p—rn— funk™ij—X yve funk™ije z—dovo©—v—ju identitet ch x − sh x = 1. π]D kot—ngens— n— (0.

punk™ij— f : D(f ) → R je neprekidna u taqki x ∈ D(f ) —ko (∀ε > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ D(f )) |x − x | < δ ⇒ |f (x) − f (x )| < ε. g (x) = szr—z n— desnoj str—ni u @VA mo%emo d— tr—nsformixemoX z— x = −2F €osled¨i izr—z je definis—n z— sv—ko definis—n n— skupu F punk™ij— g ˜(x) = 3x − 1 3x2 +5x−2 . x = −2. arch + y = log(y + y 2 − 1). x+2 @VA (3x − 1)(x + 2) 3 x2 + 5 x − 2 = = 3x − 1 x+2 x+2 x∈R D(g ) = R \ {−2} D dok je izr—z u @VA z—dovo©—v— g(x) = g ˜(x) z— sv—ko x ∈ R \ {−2}D pri qemu g nije definis—n— u t—qki −2D dok je g ˜(−2) = −7F punk™ij— g ˜(x) = se r—zlikuje od funk™ije h(x) = −7.TT — d— funk™ij— x → ch x ˜ijektivno preslik—v— sv—ki od interv—l— (−∞. po svojstvu neprekidnosti u taqki −2D koje uvodimo sledeom defini™ijomF Definicija P. arch − y = log(y − y 2 − 1). PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i PF xeprekidnost PFIF €oj—m neprekidnostiF €osm—tr—jmo funk™iju g : R \ {−2} → R. +∞)D p— im— dve inverzne gr—ne hok—z—ti d— hiper˜oliqki t—ngens im— inverznu funk™iju — hiper˜oliqki kot—ngens arth y = 1 1+y log . +∞) n— [1. 2 1−y |y | < 1 arth y = 1 y+1 log . x+2 x = −2. @WA Zadatak S. 2 y−1 |y | > 1 . x = −2. x = −2. 0]D [0. 3x2 +5x−2 . u—%emo d— je funk™ij— prekidna u taqki x —ko nije neprekidn— u toj t—qkiY u tom sluq—ju t—qku x n—ziv—mo taqkom prekida funk™je f F punk™ij— f je neprekidna —ko je neprekidn— u sv—koj t—qki domen—D tjF —ko v—%i (∀ε > 0)(∀y ∈ D(f ))(∃δ > 0)(∀x ∈ D(f )) |x − y | < δ ⇒ |f (x) − f (y )| < ε. hok—z—ti d— funk™ij— g ˜(x) iz prethodnog r—zm—tr—¨— jesteD — d— funk™ij— h nije neprekidn— u t—qki −2F — z—d—to ε > 0 n—i δ > 0 t—ko d— v—%i |x − (−2)| < δ ⇒ |g ˜(x) − g ˜(−2)| < εF 0 0 0 0 0 1. . x+2 3x2 + 5x − 2 .

punk™ije x → sin x i x → cos x su neprekidne n— skupu RF —ist—D 1 2 n n−2 0 n−1 0 n−1 0 n n 0 0 n−1 n−2 0 0 0 n−2 0 −1 n−2 0 n−1 0 0 n n 0 gde posled¨— nejedn—kost sledi iz veme IVF yd—tle sledi d— z— sv—ko ε > 0D sv—ko δ ≤ ε ispu¨—v— uslove hefini™ije PF ƒliqnoD iz sledi neprekidnost kosinus—F Primer U. uonst—ntn— funk™ij— f (x) ≡ c je neprekidn— u sv—koj t—E qki svog domen—F —ist—D poxto je f (x) − f (y) = c − c = 0D implik—™ij— iz hefini™ije P u ovom sluq—ju gl—si (∀ε > 0)(∀y ∈ U )(∃δ > 0)(∀x ∈ U ) |x − y | < δ ⇒ 0 < ε i oqigledno je t—qn—F Primer Q. PFPF €rimeriF slustrov—emo poj—m neprekidnosti primerim—F PF xi€‚iushxyƒ„ TU je prekidn— u t—qki 0 i neprekidn— u sv—koj t—qki a ∈ R \ {0}F —ist—D nek— je ε = F „—d— z— sv—ko δ > 0 interv—l |x − 0| < δ s—drzi p—r aD −a z— neko a = 0F sz |sgn a − sgn (−a)| = 2 > ε sledi d— je 0 t—qk— prekid— funk™ije sgn F xeprekidnost u ost—lim t—qk—m— sledi iz €rimer— PF Primer S.   −1. punk™ij— signum @l—tF signum { zn—kAD definis—n— s—  sgn x =  1. @IHA |x| < ⇒ −a n xek— je ε > 0F sz fernulijeve nejedn—kosti i erhimedove —ksiome l—ko sledi d— (∃m ∈ N) n > m ⇒ (1 + ε) > a. x > 0. x + 1) v—%i |x + x x + · · · + xx + x | < M F xek— je ε > 0F „—d— z— δ = min{εM . punk™ij— x → a @z— a > 0A je neprekidn— n— skupu RF hok—z—emo to z— a > 1D sluq—j a < 1 se dok—zuje —n—lognoD dok je sluq—j a = 1 r—zmotren u €rimeru PF hok—%imo prvo neprekidnost u nuliF sz „vre¨— Q n— strF RR sledi d— z— x ∈ RD v—%i 1 <a <a . 0. 1} v—%i implik—™ij— |x − x | < δ ⇒ |x − x | < εF Primer T. . punk™ij— f (x) = |x| je neprekidn—F xek— je ε > 0F sz veme UD RF n— QU sledi d— je implik—™ij— iz hefini™ije P t—qn— z— δ = εF Primer R.Primer P. 2 2 2 | cos x − cos y | = − 2 sin x+y x−y x−y sin ≤ 2 sin ≤ |x − y | 2 2 2 x 1 n n 1 n 1 n 1 −n 1 −n −ε < ax − 1 < ε. x = 0. punk™ij— f (x) = x @z— n ∈ NA je neprekidn— n— skupu RF —ist—D nek— je x ∈ RF „—d— je x − x = (x − x )(x + x x + · · · + xx +x )F v—ko se vidi d— postoji M > 0 t—kvo d— z— x ∈ (x − 1. yd—tleD n— osnovu „vre¨— Q n— strF RR sledi a < (1 + ε)D tjF a − 1 < εF yd—tle l—ko sledi 1 − a < a ε < εF —jedno s— @IHA s—d— im—mo x 1 −n | sin x − sin y | = 2 sin x+y x−y x−y cos ≤ 2 sin ≤ |x − y |. x < 0.

€rirodno se post—v©— pit—¨e d— li je poj—m neprekidnosti vez—n isk©uqivo z— re—lne funk™ije re—lne promen©iveF ydm—h vidimo d— implik—™ij— |x − x | < δ ⇒ |f (x) − f (x )| < ε. @IIA — time i hefini™ij— PD im— smisl— i z— kompleksne funk™ije kompleksne proE men©iveF —ist—D hefini™iju P sm—tr—emo od s—d— i defini™ijom neprekidE nosti kompleksne funk™ije kompleksne promen©iveD ˜ez potre˜e d— je pon—E v©—moF sm—jui u vidu defini™iju otvorenog skup— u C d—tu n— strF SHD poj—m neprekidnosti kompleksnih funk™ij— kompleksne promen©ive mo%emo d— formulixemo i k—o u vemi IF sz |Re z| ≤ |z| = |Re z| + |Im z| D |Im z| ≤ |z| = |Re z| + |Im z| sledi d— v—%i slede— lem—F Lema P. hok—z—ti d— je funk™ij— f (x) = x neprekidn— n— svom domenuF x—i n—jvee δ > 0 z— koje iz |x − 2| < δ sledi |f (x) − f (2)| < 0. hok—z—ti d— je sv—k— funk™ij— neprekidn— u sv—koj izolovanoj t—qki svog domen—F Napomena I. uompleksn— funk™ij— f : D(f ) → C je neprekidn— u t—qki x —ko i s—mo —ko su neprekidne re—lne funk™ije Re f. 01F PFQF tox neke defini™ije neprekidnostiF sm—jui u vidu definiE ™iju otvorenog skup— d—tu n— strF RHD do˜ij—mo sledeu lemu k—o jednost—vnu preformul—™iju defini™ije neprekidnostiF Lema I. punk™ij— x → log x @z— a > 0D a = 1A je neprekidn— n— (0. od—kle sledi neprekidnost funk™ije log x u x F u—snije emo d—ti jox jed—n dok—z neprekidnosti log—rit—mske funk™ije @vF „eoremu V n— str UTAF Zadatak T. x0 |Re f (x) − Re f (x0 )|2 |Im f (x) − Im f (x0 )|2 i defini™ije neprekidnosti implik—™ijom @IIAF ≤ |f (x) − f (x0 )|2 = |Re f (x) − Re f (x0 )|2 + |Im f (x) − Im f (x0 )|2 ≤ |f (x) − f (x0 )|2 = |Re f (x) − Re f (x0 )|2 + |Im f (x) − Im f (x0 )|2 . +∞)F —ist—D nek— je x > 0 i ε > 0F €retpost—vimo d— je a > 1D sluq—j a < 1 tretir— se sliqnoF „—d— je 1 n 0 x x0 x0 x−x0 a 0 TV PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i p— z— δ = 2 x (a − a ) v—%i |x − x | < δ ⇒ | log x − log x | < ε.od—kle sledi d— δ = z—dovo©—v— uslov hefini™ije PF „ime je dok—z—n— neprekidnost u nuliF xeprekidnost u proizvo©noj t—qki x ∈ R l—ko sledi iz a − a = a (a − 1) i neprekidnosti u nuliF Primer V. Im f : D(f ) → RD gde je (Re f )(x) = Re (f (x))D (Im f )(x) = Im (f (x))F hok—z sledi direktno iz −1 0 ε −ε 0 a a 0 a 0 −1 0 0 0 0 0 2 2 2 2 2 2 2 2 0 x0 a−ε < x < x0 aε ⇒ −ε < loga x = loga x − loga x0 < ε. punk™ij— f : D(f ) → R je neprekidn— u t—qki x ∈ D(f ) —ko z— sv—ku otvorenu okolinu V t—qke f (x ) postoji otvoren— okolin— U t—qke x t—kv— d— v—%i f (U ∩ D(f )) ⊂ V F Zadatak U.

1]F u—d— govorimo o otvorenim okolin—m— t—qke domen— funk™ije D(f )D po pr—vilu emo pod time podr—zumev—ti skupove otvorene u skupu D(f )D ˜ez pose˜nog n—gl—x—v—¨—F Lema Q. ) je otvoren— okolin— t—qke 0 ∈ [0. 1]AF —to uvodimo sledei poj—mF Definicija Q. €rojek™ije π . uompleksn— funk™ij— kompleksne promen©ive f : D(f ) → C je neprekidn— —ko i s—mo —ko je z— sv—ki z—tvoren skup K ⊂ C skup z—tvoren u D(f )F hok—z sledi iz veme QD veme II n— strF RI i svojstv— f f (B )F −1 f −1 (V ) := {z ∈ D(f ) | f (z ) ∈ V } f −1 (K ) := {z ∈ D(f ) | f (z ) ∈ K } −1 (A \ B ) = f −1 (A) \ . 1] u skupu [0. uompleksn— funk™ij— kompleksne promen©ive f : D(f ) → C je neprekidn— —ko i s—mo —ko je z— sv—ki otvoren skup V ⊂ C skup 1 2 1 2 0 0 1 1 2 2 0 1 2 0 1 2 1 2 0 0 1 2 PF xi€‚iushxyƒ„ TW otvoren u D(f )F hok—z sledi iz veme I i defini™ije otvorenog skup—F Posledica P.Posledica I. π : C → RD π (z ) = Re z D π z = Im z su neprekidne u sv—koj t—qkiF hok—z sledi primenom veme P n— neprekidnu funk™iju f (z) = zF Napomena P. x ) < δ ⇒ d(f (x). smplik—™ij— @IIA mo%e d— se n—pixe u terminim— pojm— meE trike @vF hefini™iju PR n— strF SHAD u vidu d(x. f (x )) < εF h—kleD jedin— spe™ifiqnost po©— kompleksnih ˜rojev— koju smo koristili u hefini™iji P je postoj—¨e metrike u kompleksnoj r—vniF yvo op—%—¨e emo k—snije iskoristiti z— uopxte¨e pojm— neprekidnosti @vF ql—vu IAF Napomena Q. xek— su f : D(f ) → C i f : D(f ) → C dve funk™ije re—lne ili kompleksne promen©ive i nek— je x ∈ D(f ) ∩ D(f )F €retpost—vimo d— postoji otvoren— okolin— U t—qke x D t—kv— d— je f (x) = f (x) z— sv—ko x ∈ U F „—d— jeD n— osnovu hefini™ije PD oqigledno d— je funk™ij— f neprekidn— u t—qki a —ko i s—mo —ko je funk™ij— f neprekidn— u toj t—qkiF hrugim reqiE m—D poj—m neprekidnosti u t—qki z—visi s—mo od pon—x—¨— funk™ije u nekoj okolini te t—qkeF —to k—%emo d— je neprekidnost lokalno svojstvo funk™ijeF Napomena R. xek— je A ⊂ RF „—d— je skup V otvoren u skupu AD —ko postoji otvoren skup U ⊂ R t—k—v d— je V = U ∩ AF u—%emo jox i d— je V relativno otvoren u odnosu n— AF uolek™ij— svih podskupov— skup— A koji su otvoreni u A n—ziv— se relativnom topologijom skupa AF ƒkup K je zatvoren u skupu AD —ko postoji z—tvoren skup L ⊂ R t—k—v d— je K = L ∩ AF u—%emo jox i d— je K relativno zatvoren u odnosu n— AF x— primerD interv—l [0. sm—jui u vidu x—pomenu QD pri r—zm—tr—¨u oso˜in— funE k™ije f : D(f ) → C vez—nih z— neprekidnost u t—qki x ∈ D(f ) qesto emo se ogr—niqiti n— posm—tr—¨e ¨enog pon—x—¨— u otvorenoj okolini te t—qkeF €ri tomeD t—qk— x mo%e d— ˜ude t—kv— d— nijedn— ¨en— otvoren— okolin— nije s—dr%—n— u D(f ) @nprF t—qk— 0 —ko je D(f ) = [0.

punk™ij— f : D(f ) → C je ograniqena n— skupu X ⊂ D(f ) —ko postoji M ≥ 0 z— koje v—%i (∀x ∈ X ) |f (x)| ≤ M F sz |Re z| ≤ |z| = |Re z| + |Im z| D |Im z| ≤ |z| = |Re z| + |Im z| sledi d— je kompleksn— funk™ij— f : D(f ) → C ogr—niqen— —ko i s—mo —ko su ogr—niqene re—lne funk™ije Re f. xek— je Z ⊂ C i nek— su funk™ije f. xek— je funk™ij— f : D(f ) → R neprekidn— u t—qki z F @—A eko je f (z ) > 0D ond— postoji otvoren— okolin— U t—qke x t—kv— d— je f (z) > 0 z— sve z ∈ U F @˜A eko je f (z ) < 0D ond— postoji otvoren— okolin— U t—qke z t—kv— d— je f (z) < 0 z— sve z ∈ U F xek— je f (z ) > 0 i ε = f (x )F „—d— iz defini™ije neprekidnosti sledi z— neko δ > 0 v—%i 2 2 2 2 2 2 2 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 2 0 UH PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i sz posled¨e nejedn—kosti sledi F „ime je dok—z—no @—AD @˜A se dok—zuje n— isti n—qinF Posledica Q. xek— je funk™ij— f : D(f ) → C neprekidn— u t—qki z F „—d— je f ogr—niqen— u nekoj otvorenoj okolini t—qke z F sz n—pomene posle hefini™ije R sledi d— je dovo©no r—zmotriti sluq—j re—lne funk™ijeF xek— je ε > 0F sz defini™ije neprekidnosti sledi d— z— neko δ > 0 v—%i z ∈ (z − δ.PFRF yso˜ine neprekidnih funk™ij—F sz svojstv— neprekidnosti fuE nk™ije u t—qki mo%emo d— izvedemo neke z—k©uqke o pon—x—¨u funk™ije u okolini te t—qkeF ted—n od ¨ih je z—k©uq—k o ogr—niqenosti i lok—lnoj st—E ˜ilnosti zn—k— funk™ije koji izdv—j—mo u lem—m— R i SF €re tog—D d—jemo sledeu defini™ijuF Definicija R. eko kompleksn— funk™ij— f : D(f ) → C neprekidn— u t—qE ki z i —ko je f (z ) = 0D ond— postoji otvoren— okolin— U t—qke z t—kv— d— je f (z) = 0 z— sv—ko z ∈ U F eko je f (z ) = 0D ond— je Re f (z ) = 0 ili Im f (z ) = 0F €retpost—vimo d— je Re f (z ) = 0F „—d—D prem— vemi SD postoji otvoren— okolin— U z t—kv— d— je Re f (z) = 0 z— sve z ∈ U F eli t—d— je i f (z) = 0 z— z ∈ U F elge˜—rske oper—™ije @IA quv—ju svojstvo neprekidnostiF €re™iznijeD v—%i slede— teorem—F Teorema I. z + δ) ⇒ f (z ) − ε < f (z) < f (z ) + εD p— je |f (z )| < M = |f (z )| + ε u okolini (z − δ. Im f : D(f ) → RF Lema R. 2 f (z ) > f (z0 ) − 1 2 f (z0 ) > 0 |z − z0 | < δ ⇒ |f (z ) − f (z0 )| < ε ε ∧ |g (z ) − g (z0 )| < . g : Z → C neprekidne u t—qki z ∈ Z F „—d— su neprekidne i funk™ije f + gD f · g iD pod uslovom d— je g (z ) = 0D F xek— je ε > 0F €oxto su f i g neprekidne funk™ijeD z— neko δ > 0 v—%i 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 f g |z − z0 | < δ ⇒ |f (z ) − f (z0 )| < 1 f (z0 ). z + δ ) t—qke z F Lema S. 2 2 .

„—d— je |(f + g)(z) − (f + g)(z )| ≤ |f (z) − f (z )| + |g(z) − g(z )| < εD od—kle sledi d— je f + g neprekidn— u z F sz veme R sledi d— z— neku okolinu U t—qke z i neko M ≥ 0 v—%i (∀z ∈ U ) |f (z )| ≤ M ∧ |g (z )| ≤ M F sz neprekidnosti funk™ij— f i g sledi d— z— neko δ > 0 v—%i
0 0 0 0 0 1

PF xi€‚iushxyƒ„

UI

„—d— jeD z— δ = min{δ , δ } i |z − z | < δD
0 1 0

|z − z0 | < δ1 ⇒ |f (z ) − f (z0 )| <

ε ε ∧ |g (z ) − g (z0 )| < . 2M 2M

|(f · g )(z ) − (f · g )(z0 )|

od—kle sledi d— je f · g neprekidn— u z F hok—%imo n— kr—ju d— jeD —ko je g(z ) = 0D neprekidn—D od—kle eD n— osnovu prethodno dok—z—nogD slediti d— je = f · neprekidn—F u—o u dok—zu veme SD iz neprekidnosti funk™ije g sledi z— neko δ > 0 v—%i
0 0 1 g f g 1 g 0

= |f (z )g (z ) − f (z )g (z0 ) + f (z )g (z0 ) − f (z0 )g (z0 )| ≤ |f (z )||g (z ) − g (z0 )| + |f (z ) − f (z0 )||g (z0 )| ≤ M |f (z ) − f (z0 )| + M |g (z ) − g (z0 )| ε ε < 2M + 2M = ε,

tjF

|z − z0 | < δ0
1 2 |g (z0 )| 3 ≤ |g (x)| ≤ 2 |g (x0 )|

D — z— neko
0

1 ⇒ |g (z ) − g (z0 )| < |g (z0 )|, 2 δ1 > 0

v—%i

„—d— jeD z— δ = min{δ , δ } i |z − z | < δD
0 1 1 g 0

|z − z0 | < δ0 ⇒ |g (z ) − g (z0 )| <

|g (z0 )|2 ε . 2

tjF je neprekidn— u z F Teorema P. xek— je funk™ij— f : [a, b] → R neprekidn— n— segmentu [a, b] i nek— v—%i f (a) · f (b) < 0F „—d— postoji t—qk— c ∈ (a, b) t—kv— d— je f (c) = 0F sz f (a) · f (b) < 0 sledi d— je vrednost funk™ije n— jednom kr—ju interv—l— pozitivn—D — n— drugom neg—tivn—F €retpost—vimoD ne um—¨ujui opxtostD d— je f (a) < 0D f (b) > 0F €odelimo interv—l [a, b] n— dv— del— t—qkom F eko je f ( ) = 0D t—qk— c = ispu¨—v— uslove teoremeF €retpost—vimo d— je f ( ) = 0D tjD ne um—¨ujui opxtostD f ( ) > 0F yzn—qimo a = D b = bF x— kr—jevim— segment— [a , b ] funk™ij— f im— vrednosti r—zliqiE tog zn—g—F €onovimo s— segmentom [a , b ] isti postup—kX podelimo g— t—qkom n— dv— interv—l— i ozn—qimo s— [a , b ] on—j od t— dv— interv—l— n— qijim kr—jevim— funk™ij— f im— vrednosti suprotnog zn—k—F €rodu%imo t—j pro™es d—©eF ho˜ij—mo niz segmen—t— [a , b ]D n ∈ N koji z—dovo©—v—ju [a , b ] ⊂ [a , b ]F €oxto je du%in— segment— [a , b ] jedn—k— 2 (b − a)D sledi d— je
a+b 2 a+b 2 a+b 2 a+b 2 a+b 2 1 a+b 2 1 1 1 1 1 a1 +b1 2 2 2 n n n+1 n+1 n n n n −n

1 1 g (z ) − g (z0 ) |g (z ) − g (z0 |) − = ≤ 1 ≤ ε, g (z ) g (z0 ) g (z )g (z0 ) 2 |g (z0 )||g (z0 )|

z— sv—ko n ∈ ND p— je inf {b

inf {bn | n ∈ N} − sup{an | n ∈ N} ≤ bn − an ≤ 2−n (b − a)
n

| n ∈ N} − sup{an | n ∈ N} = 0

F xek— je

c := inf {bn | n ∈ N} = sup{an | n ∈ N}.

@IPA

hok—%imo d— je f (c) = 0F €retpost—vimo suprotnoD d— je f (c) = 0D tjD ne um—E ¨ujui opxtostD d— je f (c) > 0F „—d—D po vemi SD postoji interv—l (c − δ, c + δ) n— kome je funk™ij— f strogo pozitivn—X (∀x ∈ (c − δ, c + δ )) f (x) > 0. @IQA weutimD iz @IPA sledi d— (∃n) [a , b ] ⊂ (c − δ, c + δ)D p— je @IQA u kontr—dikE ™iji s— konstruk™ijom interv—l— [a , b ] po kojoj funk™ij— f im— vrednosti suprotnog zn—k— u t—qk—m— a i b F Posledica R. (Teorema o me uvrednosti) eko je funk™ij— f : [a, b] → R neprekidn— i f (a) = αD f (b) = β D ond— z— sv—ki ˜roj γ koji je izmeu α i β postoji c ∈ [a, b] t—kvo d— je f (c) = γF hok—z sledi primenom „eoreme P n— funk™iju g(x) = f (x) − γF Posledica S. xeprekidn— funk™ij— slik— interv—l n— interv—lF hok—z sledi iz €osledi™e R i veme P n— strF IVF Primer W. €reslik—v—¨e
n n n n n n

UP

PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i

je neprekidno i 1 − 1D p— iz prethodne teoreme sledi d— je ono ˜ijek™ij—F €rimetimo d— smo ovime do˜ili jox jed—n dok—z „eoreme PI s— RPF str—neF Zadatak V. ‚exiti n— sliq—n n—qin —d—tke I i QF Primer IH. xek— je funk™ij— f : R → R ogr—niqen— i neprekidn—F „—d— f im— fiksnu @ili nepokretnuA taqkuD tjF postoji c ∈ R t—kvo d— je f (c) = cF —ist—D f je ogr—niqen—D p— (∃m, M ∈ R)(∀x ∈ R)m ≤ f (x) ≤ M F €osm—tr—jmo funk™iju h(x) = f (x) − xY on— je neprekidn— i v—%i m − x ≤ h(x) ≤ M − x z— sv—ko xF yd—tle sledi h(m − 1) ≥ 1 > 0D h(M + 1) ≤ −1 < 0D p— po „eoremi o meuvrednosti (∃c ∈ (m − 1, M + 1))h(c) = 0D tjF f (c) = cF Zadatak W. xek— je f : [0, 1] → [0, 1] neprekidn— funk™ij—F hok—z—ti d— on— im— fiksnu t—qkuF h—ti primer neprekidne funk™ije g : (0, 1) → (0, 1) koj— nem— fiksnu t—qkuF €re formul—™ije sledee teoreme potre˜n— n—m je jedn— defini™ij—F xek— je X proizvo©—n skup @ne nu%no podskup u R ili CAF Definicija S. Supremumom i infimumom funkcije f : X → R n— skupu A ⊂ X n—ziv—mo veliqine
sup f := sup{f (x) | x ∈ A},
x∈A 0 0

f : [0, +∞) → [0, +∞),

f (x) = xn

…koliko z— neko x ∈ A v—%i f (x ) = sup f D ˜roj f (x ) n—ziv—mo maksimumom funkcije f i ozn—q—v—mo s— max f F … tom sluq—ju k—%emo d— funk™ij— f dosti e svoj maksimum n— skupu AF en—logno se definixe i minimum funkcijeF
0 x∈ A x∈ A

x∈ A

inf f := inf {f (x) | x ∈ A}.

Zadatak
x∈A

IH. @—A hok—z—ti d— z— f, g : X → R i A ⊂ X v—%i
min f = min{f (x) | x ∈ A},
x∈ A x∈ A x∈A x∈A x∈ A x∈A x∈ A

PF xi€‚iushxyƒ„

UQ

max f = max{f (x) | x ∈ A}, sup (−f ) = − inf f,
x∈A x∈A x∈A x∈A

inf (−f ) = − sup f, inf (f + g ) ≥ inf f + inf g,
x∈A x∈ A x∈ A x∈ A x∈A x∈ A

sup (f + g ) ≤ sup f + sup g,

f, g ≥ 0 ⇒ sup (f · g ) ≤ sup (f ) sup (g ), inf (f · g ) ≥ inf (f ) inf (g )

€ok—z—ti primerom d— prethodne nejedn—kosti mogu d— ˜udu i stroge @uporeE diti ovo s— vemom I n— strF ISAF @˜A eko je f : X × X → RD A ⊂ X D A ⊂ X D dok—z—ti d— je
1 2 1 1 2 2

sup

f (x1 , x2 ) = sup ( sup f (x1 , x2 )).

@vA eko je f
sup
(x1 ,x2 )∈(A1 ×A2 )

(x1 ,x2 )∈(A1 ×A2 )

1 : X1 → R f2 : X2 → R A1 ⊂ X1 A2 ⊂ X2 (f (x1 ) + f (x2 )) = sup f (x1 ) + sup f (x2 ). x1 ∈ A 1 x2 ∈A2

D

x1 ∈A1 x2 ∈A2

D

D

D dok—z—ti d— je

Teorema Q. (Vajerxtrasova teorema) xek— je funk™ij— f : [a, b] → R neprekidn— n— segmentu [a, b]F „—d— je f ogr—niqen— i dosti%e svoj minimum i m—ksimumF sz veme R sledi d— z— sv—ku t—qku x ∈ [a, b] postoji okolin— U (x) t—kv— d— je f ogr—niqen— n— U (x)F ƒkupovi U (x) pokriv—ju [a, b]F €o forel { ve˜eE govoj teoremi @strF QVA postoji kon—qno potpokriv—¨eD tjF kon—q—n skup t—q—k— x , . . . , x ∈ [a, b] t—k—v d— skupovi U (x ), . . . , U (x ) pokriv—ju [a, b]F €oxto je (∀x ∈ U (x )) |f (x)| ≤ M D sledi d— je
1 n 1 n k k

xto zn—qi d— je funk™ij— f ogr—niqen—F hok—%imo d— f dosti%e m—ksimumF €retpost—vimo suprotno { nek— je S = sup f D —li f (x) < S z— sve x ∈ [a, b]F „—d— je funk™ij— g (x) := (S − f (x)) do˜ro definis—n— i neprekidn— @po vemi IAF €rem— upr—vo dok—z—nom tvre¨uD sv—k— neprekidn— funk™ij— je ogr—niqen— n— [a, b]F weutimD po defini™iji supremum—D (∀n ∈ N)(∃x) S − f (x) < n D tjF g(x) > nD xto zn—qi d— je g neogr—niqen—F yv— kontr—dik™ij— pok—zuje d— z— neko x ∈ [a, b] v—%i f (x ) = S D tjF f dosti%e m—ksimumF en—logno se dok—zuje i d— f dosti%e minimumF PFSF ‚—vnomern— neprekidnostF sz €rimer— S n— strF TU sledi d— je funk™ij— f (x) = x neprekidn—F xek— je ε = 1Y n—imo δ t—ko d— implik—™ij— |x − x | < δ ⇒ |f (x) − f (x )| < ε @IRA iz defini™ije neprekidnosti v—%i u t—qki x = 0F … tom sluq—juD nejedn—kost |f (x) − f (0)| < ε = 1 je ekviv—lentn— nejedn—kosti −1 < x < 1D koj— je z—doE vo©en— z— x ∈ (−1, 1)D tjF z— |x − 0| < 1F —k©uqujemo d— je implik—™ij— @IRA t—qn— z— δ = 1F xek— je s—d— x = 2F v—ko se vidi d— u ovoj t—qki z— δ = 1 koje n—m je u sluq—ju t—qke x = 0 o˜ez˜eiv—lo t—qnost implik—™ije @IRA u ovom sluq—ju to ne qiniX |x − 2| < 1 ⇒ |x − 2 | < 1 nije t—qnoD nprF z— x = F n—qiD z— z—d—to ε > 0D iz˜or δ > 0 koje z—dovo©—v— implik—™iju @IRA z—visi od t—qke x F
x∈[a,b] −1 −1 0 0 2 0 0 0 2 0 0 2 2 5 2 0

(∀x ∈ [a, b]) |f (x)| ≤ M := max{M1 , . . . , Mn },

UR

ƒ— druge str—neD u €rimeru T @strF TUA smo videli d— z— funk™iju f (x) = mo%emoD z— z—d—to ε > 0D d— n—emo jedno δ > 0 t—ko d— je implik—™ij— @IRA t—qn— za svako x F punk™ije kod kojih je mogu ov—k—vD uniforman @tjF nez—vE is—n od t—qke x A iz˜or δ n—ziv—mo uniformno @ili ravnomernoA neprekidnimF €re™izir—jmo to sledeom defini™ijomF Definicija T. punk™ij— f : D(f ) → C se n—ziv— uniformno @ili ravnomernoA neprekidnom —ko v—%i (∀ε > 0)(∃δ > 0)(∀y ∈ D(f ))(∀x ∈ D(f )) |x − y | < δ ⇒ |f (x) − f (y )| < ε. @ISA €oj—m r—vnomerne neprekidnosti je j—qi od pojm— neprekidnostiF „—qnijeD v—%i slede— lem—F Lema T. ‚—vnomerno neprekidn— funk™ij— je neprekidn—F eko v—%i implik—™ij— @WA iz hefini™ije P @strF TTAD ond— v—%i i impE lik—™ij— @ISAF Primer II. punk™ij— f : R → RD f (x) = x je neprekidn—D — nije r—vE nomerno neprekidn—F €rimetimo d— to nismo dok—z—li u r—zm—tr—¨im— pre hefini™ije TD gde smo pok—z—li s—mo d— je z— jedno δ implik—™ij— @IRA t—qn— z— x = 0D — nije z— x = 2F h— ˜ismo dok—z—li d— f nije r—vnomerno neprekidn—D potre˜no je pok—z—ti vixe od tog— { potre˜no je dok—z—ti d— v—%i (∃ε > 0)(∀δ > 0)(∃y ∈ D(f ))(∃x ∈ D(f )) |x − y | < δ ∧ |f (x) − f (y )| ≥ ε. @ITA xek— je ε = 1F €osm—tr—jmo ˜rojeve x = √n + 1 i y = √nF „—d— je x − y = F t—sno je d— z— sv—ko δ > 0 postoje x , y t—kvi d— je x − y < δF weutimD uvek v—%i f (x ) − f (y ) = 1 ≥ εF „ime je dok—z—no @ITAF Teorema R. (Kantorova teorema) eko je funk™ij— f : [a, b] → C nepreE kidn— n— ogr—niqenom i z—tvorenom interv—lu [a, b]D ond— je on— i r—vnomerno neprekidn—F xek— je ε > 0F sz defini™ije neprekidnosti sledi d— z— sv—ko x ∈ [a, b] postoji δ z— koje v—%i |x − y| < δ ⇒ |f (x) − f (y)| < 2 εF xek— je U = (x − 2 δ , x + 2 δ ) z— sv—ko xF snterv—li U qine otvoreno pokriv—¨e interv—l— [a, b]F sz forel { ve˜egove teoreme @strF QVA sledi d— postoji koE n—qno potpokriv—¨e U , . . . , U F xek— je δ = min{2 δ , . . . , 2 δ }F „—d— v—%i (∀x)(∀y ) |x − y | < δ ⇒ |f (x) − f (y )| < ε. @IUA —ist—D nek— z— x, y ∈ [a, b] v—%i |x − y| < δF €oxto interv—li U , . . . , U pokriv—ju [a, b]D z— sv—ko x ∈ [a, b] postoji U t—kvo d— je x ∈ U F „—d—D iz
sin x
0 0 2 0 0 n n n n √ 1 √ n+1+ n n n n n n n x x −1 x −1 x −1 x x x1 xn −1 x1 −1 xn x1 xn xk xk

PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i

sledi d— je i y ∈ U D p— je
xk

|xk − y | ≤ |xk − x| + |x − y | < 2−1 δxk + δ ≤ 2−1 δxk + 2−1 δxk = δxk |f (x) − f (y )| < |f (x) − f (xk )| + |f (xk ) − f (y )| < 2−1 ε + 2−1 ε = ε,

od—kle sledi @IUAD — time i r—vnomern— neprekidnost funk™ije f F €rimer II pok—zuje d— se uslov ogr—niqenosti interv—l— [a, b] u „eoremi R ne mo%e ispustitiF €ok—%imo d— se ne mo%e ispustiti ni uslov z—tvorenostiF

IP. punk™ij— f : (0, 1) → RD f (x) = x je neprekidn—D — nije r—vnomerno neprekidn—F —ist—D neprekidnost sledi iz neprekidnosti funE k™ije g(x) = x i „eoreme IF hok—%imo d— f nije uniformno neprekidn—F xek— je ε = 1 i δ > 0 proizvo©noF „—d— postoji x ∈ (0, 2 δ) t—kvo d— je x ≥ 1 + 2δ F xek— je y = 2 δ F „—d— je |x − y | < δ i |f (x) − f (y )| ≥ εF it—l—™ e l—ko videti d— smo u €rimeru IP z—pr—vo izlo%ili dok—z sledee lemeF Lema U. eko je funk™ij— f : (a, b) → C neogr—niqen— u sv—koj okolini t—qke aD ond— on— nije r—vnomerno neprekidn—F √ Zadatak II. hok—z—ti d— su f (x) = x i g (x) = r—vnomerno nepreE kidne funk™ijeF PFTF xeprekidnost monotonih funk™ij—F punk™iju f : X → R n—ziE v—mo rastu om —ko v—%i
Primer
−1 −1 −1 −1 −1
2 sin √x x

PF xi€‚iushxyƒ„

US

— opadaju om —ko v—%i

(∀x1 , x2 ∈ X ) x1 ≤ x2 ⇒ f (x1 ) ≤ f (x2 ), (∀x1 , x2 ∈ X ) x1 ≤ x2 ⇒ f (x1 ) ≥ f (x2 ).
1 2 1 2 1 2

eko v—%i (∀x , x ∈ X ) x < x ⇒ f (x ) < f (x ), funk™iju f n—ziv—mo strogo rastu omD — —ko v—%i n—ziv—mo je strogo opadaju omF €onek—d funk™ije koje su r—stueD —li ne strogo r—stueD zovemo neopadaju imY dok z— funk™ije koje su op—d—jueD —li ne strogo op—d—jueD koristimo i termin nerastu eF punk™iju koj— je r—stu— ili op—d—ju— n— ™elom domenu n—ziv—mo monotonomD xto je ekviv—lentno defini™iji d—toj n— strF RSF Teorema S. wonoton— funk™ij— im— n—jvixe pre˜rojivo mnogo t—q—k— prekid—F €retpost—vimoD ne um—¨ujui opxtost d— je f r—stu— i x ∈ D(f )F €osm—E tr—jmo skupove A := {f (x) | x < x } i B := {f (x) | x > x }. €oxto je f r—stu— funk™ij—D sledi d— je skup A ogr—niqen odozgoD — skup B odozdo ˜rojem f (x )F xek— je a = sup A D b = inf B F „—d—D poxto je f r—stu—D sledi a ≤ f (x ) ≤ b . eko je x t—qk— prekid—D ond— je ˜—r jedn— od prethodne dve nejedn—kosti strog—F —ist—D —ko je a = f (x ) = b ond—D po defini™iji supremum— i infimum—D z— sv—ko ε > 0 postoje ˜rojevi α, β ∈ D(f ) t—kvi d— je α < x < β i
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

(∀x1 , x2 ∈ X ) x1 < x2 ⇒ f (x1 ) > f (x2 ),

sz posled¨e nejedn—kostiD n— osnovu monotonosti funk™ijeD sledi
(∀x ∈ (α, β )) |f (x) − f (x0 )| < ε,

ε ε f (α) − < a0 = f (x0 ) = b0 < f (β ) + . 2 2

wonoton— funk™ij— f : (a. β) n— (a. x ∈ [a. b] t—kve d— je x < x < x D —li d— f (x ) nije izmeu f (x ) i f (x )F €retE post—vimoD ne um—¨ujui opxtost d— je f (x ) izmeu f (x ) i f (x )F €rimenom „eoreme P n— interv—l [x . eko strogo monoton— funk™ij— f : (a. b)) interv—lF eko je f neprekidn— ond— je f ((a. β)D ond— su i f i f neprekidne funk™ijeF hok—z sledi iz „eoreme TD jer f slik— (α. b ) ∩ (a . b) n— interv—l (α. b) → R neprekidE n—D ond— je i f neprekidn— funk™ij—F Teorema U. b) → R slik— inE terv—l (a. b)F sz prethodne €osledi™e i €osledi™e S n— strF UP do˜ij—mo sledeu posleE di™uF Posledica U. b] → R neprekidn—F „—d— je f injektivn— —ko i s—mo —ko je strogo monoton—F ted—n smer je oqigled—n @i v—%i i ˜ez pretpost—vke o neprekidnostiAX strogo monoton— funk™ij— je injektivn—F €retpost—vimo d— je f injektivn— i neprekidn—D — d— nije strogo monoton—F „—d— postoje t—qke x . b ) t—k—v d— v—%i @IVAD xto je u suprotnosti s— pretpost—vkom d— f slik— interv—l n— interv—lF Posledica T. s ∈ D(f ) t—kvi d— v—%i x < t < s < x F „—d— iz monotonosti funk™ije f sledi f (t) ≤ f (s)D p— je b := inf {f (x) | x > x } ≤ sup{f (x) | x < x } = a . b) → R je neprekidn— —ko i s—mo —ko je f ((a. eko je strogo monoton— funk™ij— f : (a. b ) = ∅F €oxto u sv—kom interv—lu postoji r—™ion—l—n ˜rojD z—k©uq—k teoreme sledi iz pre˜rojivosti skup— QF Teorema T. @IVA €ri tome r—zliqitim t—qk—m— prekid— odgov—r—ju r—zliqiti interv—liF —E ist—D nek— je x t—qk— prekid— r—zliqit— od x D nprF x < x D i nek— je (a . b)) interv—l n— osnovu €osledi™e S n— strF UPF y˜rnutoD —ko je f monoton—D ond— sv—koj t—qki prekid— odgov—r— inE terv—l (a . b ) = {f (x )}. p— je (a . b ) ¨oj pridru%en interv—lD n— isti n—qin n— koji je (a . x ) t—kv— d— je f (c) = f (x )F weutimD iz x < x i c ∈ (x . x . ilement—rne funk™ije su neprekidneF xeprekidnost funk™ij— x D sin xD cos xD a smo dok—z—li u €—r—gr—fu PFPF sz „eoreme T sledi d— one slik—ju interv—l @n— kome su I{IA n— interv—lF xeprekidnost ¨im— inverznih funk™ij— arcsin xD arccos xD log x s—d— sledi iz „eoreme TF yd—tleD n— osnovu „eoreme I i hefin™ije I sledi neprekidnost element—rnih funk™ij—F 0 0 0 0 0 0 0 1 0 1 0 1 1 0 0 0 1 0 1 1 0 0 0 0 1 1 0 0 −1 −1 −1 1 2 3 1 2 3 2 1 3 1 2 3 2 3 2 3 2 1 2 2 3 1 n x a PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i . xek— je f : [a. x ) sledi x = cD xto je u suprotnosti s— pretpost—vkom o injektivnosti funk™ije f F PFUF xeprekidnost element—rnih funk™ij—F ƒ—d— mo%emo d— dok—E %emo sledeu teoremuF Teorema V. b ) t—k—v d— je f (D(f )) ∩ (a . b ) pridru%en t—qki x F xek— su t.UT xto je u suprotnosti s— prekidnoxu funk™ije f u x F yvime smo dok—z—li d— z— sv—ku t—qku prekid— x postoji interv—l (a . x ] z—k©uqujemo d— postoji t—qk— c ∈ (x .

2. QF q‚exsxe †‚ihxyƒ„ √ 3 x+cos(logx2 +1 (x6 +6x )) x4 +4x −1 i g(x) = xx − . … tom sluq—ju pixemo y = lim f (x) ili D f (x) → y k—d x → x 4F sz hefini™ije IU n— strF RH vidimo d— poj—m limes— mo%emo d— formuE lixemo u terminim— otvorenih skupov—F Lema V. x − 1. vimes funk™ije u t—qki x je jedinstvenF xek— y i y z—dovo©—v—ju uslove hefin™ije UD tjF y = lim f (x) i y = lim f (x)F „—d— z— sv—ko ε > 0 postoji x k—o u hefin™iji UD p— je 0 0 0 0 0 0 x→ x0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 x→x0 0 x→x0 g (x). g : R \ {1} → R QF qr—niqn— vrednost je neprekidn— n— RF UU g ˜(x) = do˜ij—mo funk™iju g ˜ : R → R koj— je neprekidn— u t—qki x = 1F €rimetimo d— to ne mo%emo d— ur—dimo s— funk™ijom f F ‚—zlog je u tome xto se funk™ij— f D z— r—zliku od funk™ije gD r—zliqito pon—x— n— gr—ni™i svog domen—D tjF u t—E qki x = 1D s— leve i desne str—neD dok funk™ij— f im— jednuD do˜ro definis—nu graniqnu vrednost u toj t—qkiF €ristupimo strogoj defini™iji ovog pojm—F QFPF vimesiF €oj—m graniqne vrednostiD ili limesa funk™ije f defiE nixe se z— t—qke n—gomil—v—¨— ¨enog domen— D(f ) @vF hefini™iju IT n— strF QVAF †—%no je im—ti n— umu d— ov—j poj—m ne zavisi od vrednosti funk™ije u toj t—qkiD niti od tog— d— li je funk™ij— u toj t—qki uopxte definis—n—F Definicija U. 1 €osle f—ktoriz—™ije ˜rojio™— i skr—iv—¨—D do˜ij—mo d— je g(x) = x + 1 t—mo gde je g definis—n—D tjF n— skupu R \ {1}F eko dodefinixemo funk™iju g z— x = 1D tjF definixemo funk™iju x>1 x<1 2 QFIF „—qke prekid—F €osm—tr—jmo funk™ije f. punk™ij— f (x) = f (x) = x + 1. xek— je x t—qk— n—gomil—v—¨— domen— D(f ) funk™ije funk™ije f : D(f ) → RF froj y je graniqna vrednost funk™ije f u t—qki x —ko z— sv—ku otvorenu okolinu V t—qke y postoji otvoren— okolin— U t—qke x t—kv— d— je f ((U \ {x }) ∩ D(f )) ⊂ V F Lema W. x=1 x = 1. z— sv—ko ε > 0F yd—kle sledi y = y F €rimetimo d— su hefini™ij— U i vem— V sliqne hefini™iji P i vemi IF tedin— r—zlik— s—stoji se u z—htevu 0 < |x − x | u hefini™iji UF u—o xto smo rekli n— poqetkuD on je vez—n s— qi¨eni™om d— poj—m gr—niqne vrednosti u t—qki ne z—visi od vrednosti funk™ije u toj t—qkiF slustrujmo to sledeim primeromF 0 0 0 |y0 − y0 | = |y0 − f (x) + f (x) − y0 | ≤ |y0 − f (x)| + |f (x) − y0 | ≤ 2ε . xek— je x t—qk— n—gomil—v—¨— domen— D(f ) funk™ije funk™ije f : D(f ) → RF froj y je graniqna vrednost funk™ije f u t—qki x —ko (∀ε > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ D(f )) 0 < |x − x | < δ ⇒ |f (x) − y | < ε.Primer IQ.

m. lim f (z ) = 0 —ko i s—mo —ko lim |f (z )| = 0F hok—z sledi direktno iz defini™ije gr—niqne vrednostiF z →z0 z →z0 x→x0 lim f (x) = z0 ⇔ lim Re f (x) = Re z0 ∧ lim Im f (x) = Im z0 . ‚im—nov—P funk™ij— x ∈ Q \ {0}. x + ε) postoji s—mo kon—qno mnogo t—q—E k— t—kvih d— je n < kD p— postoji okolin— (x − δ. igzisten™ij— limes— @i ¨egov— vrednostA u t—qki x je loE k—lno svojstvoD tjF z—visi s—mo od vrednosti funk™ije u nekoj okolini t—qke x @vF x—pomenu QAF x— sliq—n n—qin k—o i vem— P dok—zuje se i slede— vem—F Lema IH. hok—z—ti d— je neprekidn— funk™ij— f : (a. b) → C n— ogr—E niqenom interv—lu (a. 2.UV Primer IR. x + δ) t—kv— d— je (∀x ∈ (x − δ. x=0 x = 0. xek— je f : D(f ) → C kompleksn— funk™ij—F „—d— je x→0 x→0 0 x→x0 0 1 n m n 0 0 0 m n 0 0 0 0 1 k x→x0 0 0 x + 1. u—o xto smo u x—pomeni I poj—m neprekidnosti proxirili i n— funk™ije f : D(f ) → CD s— D(f ) ⊂ CD mo%emo d— proxirimo i poj—m gr—E niqne vrednostiF —ist—D i t—j poj—m je potpuno definis—n s—mo u terminim— r—stoj—¨— k—o i poj—m neprekidnosti @vF x—pomenu PAF vem— W i „eorem— W v—%e i u ovom u sluq—juD s— neprome¨enim dok—zim—F Napomena T. punk™ij— PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i h(x) = 0 im— gr—niqnu vrednost u t—qki x = 0 i v—%i lim h(x) = 1D —li nije neprekidn— u nuliF €rimetimo d— je h(0) = lim h(x)F €rethodnim primerom motivis—li smo sledeu teoremuF Teorema W. b) r—vnomerno neprekidn— —ko i s—mo —ko im— limese u t—qk—m— a i bF Primer IS. n uz—j—mno prosti R(x) = 0 x∈ / Q ili x = 0 je neprekidn— u sv—koj ir—™ion—lnoj t—qki i u nuliD — prekidn— u sv—koj r—™ion—lnoj t—qki sem nuleF —ist—D nek— je x ∈ RF — proizvo©no k ∈ N u proizvo©nom interv—lu (x − ε. x→x0 x→x0 P‚im—n @Berhnard RiemannD IVPT{IVTTAD nem—qki m—tem—tiq—r . esto se koristi i slede— jednost—vn— posledi™— defini™ije limes—F Lema II. x + δ )R(x) < F yd—tle sledi lim R(x) = 0F Napomena S. punk™ij— f : D(f ) → R je neprekidn— u t—qki x ∈ D(f ) —ko i s—mo —ko je lim f (x) = f (x )F hok—z sledi direktno iz hefini™ije U i hefini™ije PF Zadatak IP. x = .

1. definixe ˜eskon—qne limeseD — x→−∞ x→+∞ x→x0 lim f (x) = y0 ⇔ (∀ε > 0)(∃m < 0) x < m ⇒ |f (x) − y0 | < ε.n—gomil—v—¨— skup— D(f )F „—d— x→x0 QFQF feskon—qni limesi i limesi u ˜eskon—qnostiF xek— je x t—qk— 0 QF q‚exsxe †‚ihxyƒ„ UW lim f (x) = −∞ ⇔ (∀m < 0)(∃δ > 0) 0 < |x − x0 | < δ ⇒ f (x) < m. x ≤ 0. limese u ˜eskon—qnostiF uom˜in—™ijom ove dve defini™ije do˜ij—mo definiE ™ije ˜eskon—qnih limes— u ˜eskon—qnostiD nprF Napomena U. sm—jui u vidu defini™iju otvorenih okolin— u R @heE fini™ij— IV n— strF RIA pojmove ˜eskon—qnih limes— i limes— u ˜eskon—qnoE sti mo%emo d— formulixemo n— isti n—qin k—o u vemi VF yso˜ine limes— d—te u vem—m— WD IH i II l—ko se prenose n— limese u ˜eskon—qnosti i ˜eskoE n—qne limese @im—jui u vidu pr—vil— z— r—qun—¨e u R s— strF IUAF „—qne formul—™ije i modifik—™ije dok—z— prepuxt—mo qit—o™uF Primer IT. x ≤ 0 x − 1. ˜ ( x) = h do˜ij—mo neprekidnu funk™ijuF „o ne mo%emo d— ur—dimo s— funk™ij—m— x + 1. szr—qun—ti lim F Zadatak IR. x > 0 . . b) neogr—niqenD tjF —ko je a = −∞ ili b = +∞c †—%—n spe™ij—lni sluq—j limes— u ˜eskon—qnosti je poj—m konvergencijeD koji se odnosi n— funk™ije definis—ne n— skupu ND tjF nizoveF  eg— emo d— r—zmotrimo det—©nije u ql—vi RF QFRF ytklo¨ivi i neotklo¨ivi prekidiF punk™ij— u €rimeru IR im— gr—niqnu vrednost u t—qki prekid— x = 0F …koliko promenimo vrednost funk™ije u toj t—qkiD tjF —ko definixemo funk™iju n n n−1 x→+∞ n−1 n−1 n−1 1 0 1 0 n n−1 −1 1 −(n−1) 0 −n n x→+∞ an xn +an−1 xn−1 +···+a1 x+a0 m m−1 +···+b x+b b 1 0 x→+∞ m x +bm−1 x x→−∞ lim f (x) = y0 ⇔ (∀ε > 0)(∃M > 0) x > M ⇒ |f (x) − y0 | < ε lim f (x) = +∞ ⇔ (∀M > 0)(∃m < 0) x < m ⇒ f (x) > M. h— li ovo „vre¨e —d—tk— IP n— strF UV v—%i —ko je interv—l (a. ƒistem—tizujmo ov— op—%—¨— sledeim defini™ij—m—F 1 x h(x). x>0 f ( x) = i g (x) = x − 1. lim (x + a x + · · · + a x + a ) = + ∞F —ist—D x + a x + · · · + a x + a = x (1+ a x + · · · + a x + a x )F v—ko je videti d— je limes izr—z— u z—gr—di jedn—k 1 @jer je limes sv—kog s—˜irk— u z—gr—diD sem prvogD jedn—k nuliAD dok je lim x = +∞F Zadatak IQ. lim f (x) = +∞ ⇔ (∀M > 0)(∃δ > 0) 0 < |x − x0 | < δ ⇒ f (x) > M. x=0 x = 0.

xek— je x ∈ D(f ) t—qk— prekid— funk™ij— f F u—%emo d— im— otklonjiv prekid u t—qki x ∈ D(f ) —ko je lim f (x) = lim f (x) @tjF —ko postoji lim f (x)AD u suprotnom prekid n—ziv—mo neotklonjivimF xeotkloE ¨iv prekid zovemo prekidom prve vrste —ko postoje lim f (x) i lim f (x)D —li je lim f (x) = lim f (x)D — prekidom druge vrste —ko ˜—r jed—n od limes— lim f (x)D lim f (x) ne postojiF punk™ije f D g i h iz prethodnih r—zm—tr—¨— su prekidne u 0F … toj t—qki funk™ij— f neotklo¨iv prekid prveD funk™ij— g druge vrsteD — funk™ij— h im— otklo¨iv prekidD jer je f (0 − 0) = −1 = 1 = f (0 + 0)D g(0 + 0) ne postoji i lim h(x) = 1F Zadatak IT. ydrediti t—qke i vrste prekid— funk™ije  0 (∃ x→x0 −0 lim f (x)) ∧ (∃ x→x0 +0 lim f (x)) ∧ lim x→x0 −0 f (x) = x→x0 −0 lim f ( x) . punk™ij— im— limes u t—qki x —ko i s—mo —ko im— levi i desni limes i ovi limesi su jedn—kiX Definicija . froj y je levi limes funk™ije f u t—qki x —ko v—%i (∀ε > 0)(∃δ > 0) x − δ < x < x ⇒ |f (x) − y | < ε. ωf (δ ) := sup{|f (z1 ) − f (z2 )| | z1 .   1. Lema lim IQ. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 x→x0 +0 0 x→x0 −0 0 2 x−1 PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i x→1−0 0 (∃ lim f (x)) ⇔ x→x0 Definicija W. wonoton— funk™ij— im— s—mo prekide prve vrsteF Definicija IH. hesni limes ozn—q—v—mo s— lim f (x) ili f (x + 0)D — levi s— lim f (x) ili f (x − 0)F Zadatak IS. xek— je X ⊂ CF wodulom neprekidnosti funk™ije f : X → C n—ziv— se funk™ij— 0 0 0 1 0 1 1 1 0 0 x→x0 −0 lim f (x) = inf {f (x) | x > x0 }.VH V froj y je desni limes funk™ije f u t—qki x —ko v—%i (∀ε > 0)(∃δ > 0) x < x < x + δ ⇒ |f (x) − y | < ε. x→x0 +0 … dok—zu „eoreme S smo dok—z—li d— sup{f (x) | x < x } i inf {f (x) | x > x } postojeF xek— je s = sup{f (x) | x < x } i ε > 0F €o defini™iji supremum—D z— neko x < x v—%i f (x ) > s − εD tjF s − f (x ) < εF ˜og monotonosti od—tle sledi s − f (x) < ε z— sv—ko x ∈ (x . f (x) = 0. f 0 x→x0 −0 x→x0 +0 x→x0 x→x0 −0 x→x0 +0 x→x0 −0 x→x0 +0 x→x0 −0 x→x0 +0 x→0 1   1−ex/(1−x) . 1} x=0 x = 1. x )D tjF f (x − 0) = sF ƒliqno se dok—zuje i drug— jedn—kostF Posledica V. . x∈ / {0. szr—qun—ti lim e F yqigledno v—%i slede— lem—F Lema IP. |z1 − z2 | < δ }. z2 ∈ X. xek— je f r—stu— funk™ij—F „—d— je f (x) = sup{f (x) | x < x0 }.

„—d— v—%i z →z0 lim f (z ) = A. f (x) = x. g B . … €rimeru S n— strF PP smo definis—li ˜roj e k—o f ωf (δ1 + δ2 ) ≤ ωf (δ1 ) + ωf (δ2 ). i g : R → R. n+1 1 [x] [x] ) [x] r—stu—D od—kleD n— osnovu gde je [x] ™eo deo re—lnog ˜roj— x @vF strF PWAF QFSF yso˜ine limes—F ƒ—d— emo dok—z—ti nek— svojstv— gr—niqne vredE nosti vez—n— z— —lge˜—rske oper—™ije i rel—™iju poretk— u RF yn— v—%e i z— leve i desne limeseD —li emo ihD r—di jednost—vnostiD formulis—ti s—mo z— limeseF Teorema IH. g (x) = sin x ω (δ ) = δ i ω (δ ) = 2F Zadatak IV. ‚—zvij—¨em po ˜inomnoj formuli i uprox—v—¨em ˜inomnih koefi™ijen—t— k—o u @IRA n— strF PP do˜ij—mo 1+ 1 n n n e := sup 1+ 1 n n n∈N . z →z0 lim g (z ) = B iD —ko je B = 0 i g(z) = 0 n— Z D z →z0 lim (f + g )(z ) = A + B. g : Z → C i 0 1+ 1 [x] . xek— je z t—qk— n—gomil—v—¨— skup— Z ⊂ CD f.IU. hok—z—tiX @—A wodul neprekidnosti je neop—d—ju— neneg—tivn— funk™ij—D definE is—n— z— δ > 0F @˜A (∀ε > 0)(∃δ < 0)(∀z . z →z0 lim (f · g )(z ) = A · B z →z0 lim A f (z ) = . z ∈ X ) |z −z | < δ ⇒ |f (z )−f (z )| < ω (0+0)+εF @vA eko je X interv—l u RD ond— je Zadatak 2 f g 1 2 1 2 1 2 f QF q‚exsxe †‚ihxyƒ„ VI @gA f je r—vnomerno neprekidn— —ko i s—mo —ko je ω (0 + 0) = 0F Primer IU. hok—z—ti d— su moduli neprekidnosti funk™ij— f : R → R. = k=0 n 1 k! 1 k! 1 k! k −1 1− j =0 k −1 j n j n+1 j n+1 ≤ k=0 n+1 1− j =0 k −1 ≤ k=0 1− „ime je dok—z—no d— je funk™ij— f (x) = (1 + veme IQ sledi d— je e = lim x→+∞ = 1+ j =0 n+1 1 .

β ] homeomorfiz—mF „—d— je lim f (x) = lim f ◦ ϕ(t)F −1 0 x→x0 t→ϕ−1 (x0 ) C − ε < g (z ) < C + ε. lim h(z ) = C = lim g (z ). h : Z → R tri funk™ije t—kve d— je h ≤ f ≤ g i „—d— je lim = C F „vre¨— PF i QF slede iz IF yst—je d— dok—%emo IF i RF xek— je ε = F €o defini™iji limes—D postoji okolin— U t—qke z t—kv— d— je |f (z) − A| < ε i |g(z) − B| < ε z— sv—ko z ∈ U ∩ Z \ {z }F „—d— je z →z0 z →z0 z →z0 B −A 2 0 0 z →z0 z →z0 lim f (z ) = A. xek— je z t—qk— n—gomil—v—¨— skup— Z ⊂ CF IF xek— su f. g : Z → R dve funk™ije t—kve d— je 0 PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i i A < BF „—d— postoji okolin— U t—qke z t—kv— d— je f (z) < g(z) z— sve z ∈ U ∩ Z \ { z }F PF xek— su f. f (z ) < ε + A = t—kvo d— —ko je €oxto je h ≤ f ≤ g od—tle sledi C − ε < f (z) < C + εD xto dok—zuje RF ƒ—d— emo dok—z—ti „eoremu o smeni promen©ive u limesuF pormulis—E emo je prvo u jednost—vnijem o˜likuD u vemi IRD — z—tim u potpunom o˜liku u „eoremi IPF Definicija II. b]D i nek— je ϕ : [a. z →z0 lim g (z ) = B „—d— je A ≤ BF QF xek— su f.VP hok—z je —n—log—n dok—zu „eoreme I @ili sledi iz ¨e im—jui u vidu „eoE remu WAF ƒlede— teorem— opisuje oso˜ine limes— vez—ne z— rel—™iju poretk— u RF Teorema II. g : Z → R dve funk™ije t—kve d— je f ≤ g i „—d— je A ≤ BF RF (Teorema o tri limesa) xek— su f. g. . g : Z → R dve funk™ije t—kve d— je f < g i 0 0 z →z0 lim f (z ) = A. z →z0 lim g (z ) = B. xek— funk™ij— f : (a. fijek™ij— f : X → Y n—ziv— se homeomorfizmom —ko su f i f : Y → X neprekidn— preslik—v—¨—F Lema IR. lim f (x) = A. z →z0 lim g (z ) = B. B+A B−A B−A +A= =B− = B − ε < g (z ) 2 2 2 z ∈ U ∩ Z \ {z0 } f g h ε > 0 δ > 0 0 < |z − z0 | < δ z— sv—ko F „ime je dok—z—no IF x—k— su D i k—o u RF i F „—d— postoji v—%i C − ε < h(z ) < C + ε. b] → [α. b) → C im— gr—niqnu vrednost u t—qki x ∈ [a.

@PIA yzn—qimo s— ϕ(x) = [x] funk™iju ™eo deoD uvedenu n— strF PWF sz nejedn—kosti [x] ≤ x < [x] + 1 sledi x→+∞ IW. x=0 x=0 u nuliF Primer 1.xek— je ϕ (x ) = t D lim f (x) = y i ε > 0F „—d— postoji δ > 0 z— koje v—%i 0 < |x − x | < δ ⇒ |f (x) − y | < ε. x→0 x 0 ≤ x ≤ lim sin x − sin a . x→+∞ lim f ◦ ϕ(x) = . f ◦ ϕ(x) = 1 + x→+∞ sz „eoreme o smeni promen©ive u limesu i €rimer— IU sledi lim g ◦ ϕ(x) = eD od—kle sledi @PIAF 1 [x] + 1 [ x] < 1+ 1 x x < 1+ 1 [x] [x]+1 = g ◦ ϕ(x). @IWA sz neprekidnosti i ˜ijektivnosti funk™ije ϕ sledi d— postoji δ > 0 t—kvo d— v—%i 0 < |t − t | ⇒ 0 < |ϕ(t) − ϕ(t )| < δ . x→a x−a lim Zadatak PH. hok—%imo d— je lim 1+ 1 x x = e. hok—%imo d— je −1 0 0 x→x0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 z →z0 0 0 0 0 0 z →z0 ζ → ζ0 QF q‚exsxe †‚ihxyƒ„ VQ … vemi IV n— strF ST smo dok—z—li d— z— v—%i sin x ≤ x ≤ tg xD od—kle sledi cos x ≤ ≤ 1F x— osnovu „eoreme o tri limes— od—tle sledi → 1 k—d x → 0 + 0F ƒmenom t = −x i primenom „eoreme o smeni promenE ©ive do˜ij—mo lim = lim = lim = 1F Zadatak IW. szr—qun—ti sin x x sin x x π 2 x→0−0 sin x x t→0+0 sin(−t) −t t→0+0 sin t t sin x = 1. sspit—ti neprekidnost funk™ije f (x) = sin x |x| . @PHA sz @IWA i @PHA sledi |t − t | < δ ⇒ |f ◦ ϕ(t) − y | < εF Teorema IP. Y ⊂ C i z t—qk— n—gomil—v—¨— skup— Y i ζ t—qk— n—gomil—v—¨— skup— X F €retpost—vimo d— postoji lim f (z)F eko z— sv—ku otvorenu okolinu V t—qke z postoji otvoren— okolin— U t—qke ζ t—kv— d— je ϕ(U \ {ζ }) ⊂ V \ {z }D ond— funk™ij— f ◦ ϕ im— limes u t—qki ζ i v—%i lim f (z) = lim f ◦ ϕ(ζ )F hok—z je u suxtini isti k—o dok—z veme IRF Primer IV. (Teorema o smeni promenljive u limesu) xek— su f : Y → C i ϕ : X → Y funk™ije definis—ne n— skupovim— X.

PP. hok—%imo d— je …vedimo smenu lim p 1 = 1. x→0 x (1 + x)p − 1 = t p ln(1 + x) = ln(1 + t) F „—d— je sz €rimer— PQ sledi d— o˜— koliqnik— n— desnoj str—ni te%e k— 1 k—d x → 0 @tjF t → 0AF QFTF esimptotske rel—™ijeF xek— je z ∈ CF x— kl—si funk™ij— f. …mesto f pixemo i f = O(g)F 0 0 0 0 0 0 (1 + x) − 1 t ln(1 + x) =p· · . x→0 x lim … posled¨em kor—ku smo koristili neprekidnost log—ritm— i ln e = 1F Primer PR. szr—qun—ti lim Primer PS. x ln(1 + t) x . f g k—d z → z ⇔ f g ∧ g f k—d z → z . x→0 x D tjF lim F „—d— je 1 t n— osnovu €rimer— PQF Zadatak PI. Primer PI. x→0 x t = ex − 1 x = ln(1 + t) ex − 1 t = lim = lim lim t → 0 x→ 0 x ln(1 + t) t→0 lim 1 ln(1 + x) = lim ln(1 + x) x = 1. ln(1 + t) ax −1 x→0 x F D p— je (1 + x)p − 1 = p. hok—%imo d— je Primer −1 x→0 1/x =e F sz €rimer— PP sledi d— je x→0 ln(1 + x) = 1. g : Z → C definis—nih n— nekom skupu Z ⊂ C kome je z t—qk— n—gomil—v—¨— uvodimo sledee rel—™ijeF QFTFIF ƒl—˜e —simptotske rel—™ijeF f g k—d z → z ⇔ (∃M > 0)(∃δ > 0) 0 < |z − z | < δ ⇒ |f (z )| < M |g (z )|. ƒmenom t = x iz @PIA do˜ij—mo d— je lim (1 + x) Primer PQ. ƒmenom t = −x u @PIA i primenom €rimer— PH do˜ij—mo x→−∞ lim 1+ 1 x x = e.VR Primer y → yλ PH. xek— je λ ∈ RF sz €rimer— IW i neprekidnosti funk™ije sledi d— je lim (1 + ) = e F ƒmenom t = xλ do˜ij—mo x→∞ 1 xλ x λ t→∞ PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i λ t t lim 1+ = eλ . hok—%imo d— je …vedimo smenu ex − 1 = 1.

…mesto f g pixemo i f = o(g)F eko je g = 0 u okolini t—qke z D ond— IF f = O(g) k—d z → z ozn—q—v— d— je z— neko M > 0 < M u nekoj okolini t—qke z D PF f g k—d z → z ozn—q—v— d— je z— neke m. xek— je f (x) = |x + 3|e F €r—v— y = −x − 3 je kos— —simptot— funk™ije f u −∞D pr—v— y = x + 2 je ¨en— kos— —simptot— u +∞D — pr—v— x = 0 je vertik—ln— —simptot—F Zadatak PP. f (x) = x + [x]. M > 0 m < < M u nekoj okolini t—qke z D QF f = o(g) k—d z → z ozn—q—v— d— je lim = 0D RF f ∼ g k—d z → z ozn—q—v— d— je lim = 1F ƒim˜ole o i O n—ziv—mo LandauovimQ simbolimaF QFUF esimptote funk™ijeF €r—v— y = ax + bD a. x b = lim (f (x) − ax). +∞)F f : [1/2. Qv—nd—u @Edmund LandauD IVUU{IWQVAD nem—qki m—tem—tiq—r neprekidn—F hok—z—ti d— f strogo r—ste n— [1. x→+∞ @IA hok—z—ti d— je skup svih ˜ijek™ij— f : [0. f ∼ g k—d z → z ⇔ f − g g k—d z → z . f (x) = [x] + (x − [x])[x] . 1] t—kvih d— je f =f nepre˜rojivF h— li je nepre˜rojiv podskup ovog skup— koji se s—stoji od neprekidnih ˜ijek™ij— s— istim svojstvomc @PA x—i t—qke i vrste prekid— funk™ije −1 RF †e%˜e 1 x hok—z—ti d— je f ˜ijek™ij— i n—i ekspli™it—n izr—z z— inverznu funk™iju f F @QA hok—z—ti d— je funk™ij— −1 f : R → R. 1] → [0. Primer PT. x—i —simptote funk™ije f (x) = cos F x→b+0 x→b−0 1 −x a = lim x→+∞ f (x) . +∞) → R.QFTFPF t—ke —simptotske rel—™ijeF f g k—d z → z ⇔ (∀ε > 0)(∃δ > 0) 0 < |z − z | < δ ⇒ |f (z )| < ε|g (z )|. b ∈ RD a = 0 n—ziv— se kosom —simptotom funk™ije f u +∞ —ko je f (x) = ax + b + o(x) k—d x → +∞F … tom sluq—ju je 0 0 0 0 0 0 |f (z )| |g (z )| 0 0 |f (z )| |g (z )| 0 |f (z )| 0 0 z →z0 |g (z )| |f (z )| z →z |g (z )| 0 RF †ifi VS +∞ €r—v— y = bD b ∈ R n—ziv— se horizont—lnom —simptotom funk™ije f u —ko je f (x) = b + o(1) k—d x → +∞F ƒliqno se definixe i kos— i horizont—ln— —simptot— u −∞F €r—v— x = b se n—ziv— vertik—lnom —simptotom funk™ije f —ko je lim |f (x)| = +∞ ili lim |f (x)| = +∞.

ax2 − 2x. . x = −5 x = −5 @—A x—i LF @˜A x—i δ > 0 t—ko d— v—%i + L = lim f (x). hok—z—ti d— postoji interv—l I = (a − ε. . @VA hok—z—tiD koristei form—lne defini™ije gr—niqnih vrednosti @n— ε − δ jezikuAD d— je lim e =0 i lim e = +∞. x≤0 x < 0. x→−5 z— ε = 0. n—i x→2 lim f (x) = 1. @WA xek— je 1/(1−x) 1/(1−x) x→1+0 x→1−0 x→−∞ lim 2x = 0. f (x) = x—i sve a ∈ R z— koje f im— neprekidnu inverznu funk™iju f i z— te vrednosti a n—i f F @IHA eko je −1 −1 x2 − 2x. a + ε) t—k—v d— z— x ∈ I \ {a} v—%i sgnf (x) = sgnαF @IPA szr—qun—ti x→ 2 x→ 2 x→a x→+∞ lim f (x) i lim f ( x) . 03 i L n—eno u @—AF @TA szr—qun—ti desni limes L funk™ije f (x) = x (x−2)|x−2| u t—qki x = 2D — z—timD z— ε = 0. x2 − 4 x + 4 @IIA xek— je lim = α. PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i f (x) = [x] sin (πx) neprekidn— i n—™rt—ti ¨en gr—fikF @SA xek— je x2 +6x+5 i f (x) = √ x+5 2.VT @RA hok—z—ti d— je funk™ij— f : R → R. 05 n—i δ > 0 t—ko d— v—%i 2 −1 |x + 5| < δ ⇒ |f (x) − L| < ε pormulis—ti i rexiti —n—log—n z—d—t—k z— levi limes L F @UA hok—z—tiD koristei form—lnu defini™iju gr—niqne vrednosti @n— ε − δ jezikuA u −∞D d— je − 2 < x < x + δ ⇒ |f (x) − L+ | < ε. x−2 lim x( x2 + 2x − 2 x2 + x + x).

. an b1 . . 1 @PPA eko z— funk™iju f : [a − ε. . . x→ 0 x p. c pozitivni re—lni ˜rojeviF hok—z—ti d— je @PIA xek— su a . . a . a1 .@IQA szr—qun—ti RF †ifi √ √ 3 x− 5x √ . . +∞) v—%i dok—z—ti d— je x→a t→0 lim t t at 1 + a2 + · · · + an n 1/t = √ n a1 a2 · · · an . k=1 @PHA xek— su a. hok—z—ti d— postoji i izr—qun—ti g—F x→ a lim f (x) + 1 |f (x)| = 1. a pozitivni ˜rojeviF hok—z—ti d— je 2 n x→ 0 log (x2 − x + 1) . lim √ x→−∞ 3 x + 5 x VU @IRA szr—qun—ti levi i desni limes funk™ije (1 + e @ISA szr—qun—ti z— D @ITA hok—z—ti d— je @IUA szr—qun—ti @IVA xek— su (1 + αx)p (1 + βx)q − 1 . . a + ε] → R \ {0} v—%i x→a lim f (x) = 1. 1)) ak sin (bk x) ≤ sin x. k=1 n hok—z—ti d— je @IWA szr—qun—ti lim 1 ak bn ≤ 1. . x→a lim f (x) . q ∈ R α. a + ε] → (0. b. lim f (x) + 1 f (x) = 2. . b2 . x→+∞ log (x10 + x5 + 1) lim 1 x ax+1 + bx+1 + cx+1 a+b+c = (aa bb cc ) a+b+c . bn lim D re—lni ˜rojeviD t—kvi d— je . β ∈ R \ {0} lim 1/x −1 ) u nuliF F lim(1 + x2 )cot x = e. . . . n (∀x ∈ (−1. @PQA xek— z— funk™iju f : [a − ε. sin x 1 + tan x x→0 1 + sin x a1 .

b] → R neprekidn— funk™ij—F hok—z—ti d— su funk™ije M (x) = max f (t) i m(x) = min f (t) neprekidneF @QIA xek— je P polinomF hok—z—ti d— funk™ij— |P (x)| dosti%e minimum u nekoj t—qki c ∈ RF @QPA xek— je P polinom koji nije identiqki jedn—k nuliF hok—z—ti d— a≤t≤x a≤t≤x (∃c ∈ R) (∀x ∈ R) f (x) ≤ f (c). @QHA xek— je f : [a. +∞) neprekidn— funk™ij— i a . @QUA xek— je f : R → R neprekidn— funk™ij—D t—kv— d— je f (f (7)) = 7F hok—z—ti d— je f (c) = c z— neko c ∈ RF f (c) = n f (a1 )f (a2 ) · · · f (an ). 1] → R neprekidn— funk™ij—F hok—z—ti d— postoji c ∈ [0. a @PTA xek— je P (x) = x 3 + x 1 x→+∞ lim xk 1 + x + x2 + · · · + xk 7 1+2x = +x+1 x→+∞ F szr—qun—ti 1 e2 lim @PUA ydrediti t—qke i vrste prekid— funk™ije f (x) = sgn(sin x). 1] z— koje je |b − a| = 1 i f (a) = f (b)F @QSA xek— je f : R → R ogr—niqen— neprekidn— funk™ij—F hok—z—ti d— postoji c ∈ R z— koje je f (c) = c F @QTA xek— je f : R → (0. a re—lni ˜rojeviF hok—z—ti d— postoji c ∈ RD t—kvo d— je 3 1 2 n (∃c ∈ R) |P (c)| = ec . 1]D t—kvo d— je @QRA xek— je f : [−1. 1] → R neprekidn— funk™ij— i f (−1) = f (1)F hok—z—ti d— postoje a. a . . +∞) → R neprekidn— funk™ij— z— koju postoji hok—z—ti d— je f ogr—niqen—F @PWA xek— je f : R → (0. @PVA xek— je f : [0. P ([x]) lim f (x) = α ∈ R. · · · . +∞) neprekidn— funk™ij—D t—kv— d— je lim f (x) = 0 i lim f (x) = 0. (1 − c)f (c)2 = c. hok—z—ti d— x→+∞ x→−∞ x→+∞ [P (x)] . @QQA xek— je f : [0. b ∈ [−1.VV b i lim x gde su a i b pozitivni re—lni ˜rojeviF @PSA hok—z—ti d— je x b x→0 a x lim x→0 @PRA szr—qun—ti PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i x .

1]F …putstvoX dok—z—ti prvo d— je f I{IF yd—tle sledi d— f strogo r—steD jer k—d ˜i z— neko 0 < a < b < 1 ˜ilo f (b) < f (a) iz neprekidnosti i f (0) = 0 sledilo ˜i d— z— neko c ∈ (0. 1] z— koje je f (x) = f (x + )F …putstvoX n n −1 −1 −1 −1 1 n n−1 (f (k/n) − f ((k + 1)/n)) = f (0) − f (1) = 0. 1] → RD h(x) = sin F @RRA xek— je f : [0. 1]F eko je f (0) = 0 i f (1) = 1D dok—z—ti d— je f (x) = x z— sve x ∈ [0. +∞) → RD f (x) = √1 + xY @˜A g : (0. 1] → R neprekidn— funk™ij—D t—kv— d— je f (0) = f (1)F hok—z—ti d— z— sv—ko n ∈ N postoji x ∈ [0. 1] → [0. hok—z—ti d— jed—n smer ove ekviv—len™ije ne v—%i z— ˜eskon—qne inE terv—le { d—ti primer r—vnomerno neprekidne funk™ije g : [0. b) @in—qe f (0) ne ˜i ˜io dvoql—nAF €retpost—viti d— je f pozitivn— n— (a. 1) → RD g(x) = Y @vA h : (0. .@QVA xek— su f. ◦ f (x) = x RF †ifi VW z— sve x ∈ [0. +∞) → x→1−0 lim f (x). 1] neprekidn— funk™ij—D t—kv— d— je z— neko n∈N f ◦ f ◦ . b) i dok—z—ti d— je ond— f neg—tivn— n— R \ [a. . g : [0. 1] neprekidn— preslik—v—¨—D t—kv— d— je f ◦ g = g ◦ f F hok—z—ti d— je z— neko c ∈ [0. +∞) → R neprekidn— funk™ij— i nek— postoji k=0 1 n hok—z—ti d— je f r—vnomerno neprekidn—F @RQA sspit—ti ogr—niqenost i r—vnomernu neprekidnost funk™ij—X @—A f : [0. a) v—%i f (c) = f (b)D xto je u suprotnosti s— dok—z—nim svojstvom inE jektivnosti funk™ije f F sz qi¨eni™e d— f strogo r—ste i f (x) = x dok—z—ti d— sv—k— od pretpost—vki ξ < f (ξ) i f (ξ) < ξ dovodi do kontr—dik™ijeF @RHA xek— je f : R → R funk™ij— s— oso˜inom d— je z— sve y ∈ R skup f (y ) dvoql—nF hok—z—ti d— f nije neprekidn—F …putstvoX nek— je f = {a. p— ne mogu svi s—˜ir™i d— ˜udu istog zn—k—F €rimeniti teoremu o meuvrednosti n— funk™iju x → f (x) − f (x + )F @RPA xek— je f : [a. 1] → [0. b]F „—d— postoji M = max f D p— je skup f (y) pr—z—n z— y > M D xto je u suprotnosti s— pretpost—vkom d— je ov—j skup uvek dvoql—nF @RIA xek— je f : [0. b}D a < bF eko je f neprekidn—D ond— je f st—lnog zn—k— n— interv—lu (a. . 1) → R neprekidn— funk™ij—F hok—z—ti d— je f r—vnoE merno neprekidn— —ko i s—mo —ko postoji x→+∞ 1 x π x lim = α ∈ R. 1] f (c) = g (c)F …putstvoX eko pretpost—vimo suprotnoD ond— jeD z˜og neprekidnosti g(x) − f (x) istog zn—k— z— sve xF €retpost—vimo d— je g(x) − f (x) > 0F ƒkup F = {x | f (x) = x} je nepr—z—n @videti €rimer IH n— strF UPAF xek— je c = sup F F sz neprekidnosti sledi d— je c ∈ F F weutimD t—d— je i g (c) ∈ F D xto je u suprotnosti s— g (c) − f (c) > 0F @QWA xek— je f : [0.

5AF @˜A g(x) je ˜roj koji se do˜ije k—d se u de™im—lnom z—pisu ˜roj— x n— sv—kom mestu umesto H n—pixe ID umesto I n—pixe P itdD umesto V se n—pixe WD — umesto W se n—pixe HF @vA h(x) je ˜roj koji se do˜ije k—d se u de™im—lnom z—pisu ˜roj— x n— sv—kom mestu umesto H n—pixe WD umesto I n—pixe V itdD umesto R se n—pixe S i o˜rnuto { umesto S se n—pixe RD umesto T se n—pixe Q itdD umesto W se n—pixe HF …putstvoX punk™ije f i g su prekidne @u sv—koj okolini t—qke x = 0. . 5 se n—l—zi neki od ˜rojev— 0. 1 umesto x = 0. < a < b . f (q ) = q produ%iti n— R t—ko d— on— @—A im— limes u nuliY @˜A im— s—mo desni limes u nuliF @RUA xek— je f neprekidn— funk™ij—D t—kv— d— je f (R) ⊂ QF hok—z—ti d— je f konst—ntn— funk™ij—F @RVA xek— su a . . 0999 .. . . . { posm—tr—ti ¨ihove vrednosti pri preslik—v—¨im— f i gAF punk™ij— h je neprekidn— @dok—z—ti d— je h(x) + x = 1AF k=1 k=1 (x + ak ) + 2 ( x + bk ) . b . . a . 4999.. 49Y 0. 368D f (0. 499Y 0. .WH koj— nem— limes u +∞F h— li v—%i drugi smer z— ˜eskon—qne inE terv—lec @RSA xek— je f : R → R r—vnomerno neprekidn— funk™ij—F hok—z—ti d— postoje pozitivne konst—nte A i BD t—kve d— je |f (x)| ≤ A|x| + BF @RTA punk™iju f : Q → R. .AF @—A f (x) je ˜roj koji se do˜ij— k—d se u de™im—lnom z—pisu ˜roj— x o˜rixu ™ifre n— nep—rnom mestu iz— de™im—lne z—pete @nprF f (0. . a D b . b re—lni ˜rojeviD t—kvi d— je a < b < a < b < . g. 234698) = 0. 1) u de™im—lnom z—pisu @pri qemu se ne uzim— ˜eskon—qno mnogo ™if—r— W n— kr—juD ve ˜eskon—qno mnogo nul—Y nprF uzim— se x = 0. . 1) → R definis—nih n— sledei n—qinF xek— je d—t ˜roj x ∈ (0. 158) = 0. hok—z—ti d— su sve nule polinom— R 0 1 n 0 0 1 n 0 1 1 n n n n PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i P (x) = re—lneF @RWA xek— je P polinom stepen— nF hok—z—ti d— funk™ij— x → sgn P (x) im— n—jvixe n t—q—k— prekid—F @SHA sspit—ti neprekidnost funk™ij— f. . . . h : (0.

b)F eko postoji limes f (x0 + h) − f (x0 ) . h→0 h lim f (x) = f (x0 ) WI . f (x + h)) je 0 0 0 0 — ¨en koefi™ijent pr—v™—D tjF t—ngens ugl— izmeu ¨e i pozitivnog del— x{ose F uoefi™ijent pr—v™— t—ngente n— gr—fik u t—qki (x . f (x )) je ˜ie f (x + h) − f (x ) f (x0 +h)−f (x0 ) h 0 0 y = f (x0 ) + f (x0 + h) − f (x0 ) (x − x0 ). h ukoliko ov—j limes postojiF 0 h→0 lim 0 0 h IF hiferen™ij—˜ilnost IFIF hefini™ij— izvod—F xek— je d—t— funk™ij— f : (a. eko je funk™ij— f : (a. @PA p— je dovo©no d— se u izuq—v—¨u diferen™ij—˜ilnosti ogr—niqimo n— re—lne funk™ijeF h→0 h→0 0 0 x→x0 0 0 0 lim (f (x0 + h) − f (x0 )) = lim h · f (x0 + h) − f (x0 ) = 0 · f (x0 ) = 0. b) → C i t—qk— x ∈ (a. h→0 h lim 0 0 df dx 0 0 @IA on se n—ziv— izvodom funkcije f u t—qki x i ozn—q—v— s— f (x ) ili (x )F „—d— k—%emo d— je funk™ij— f diferencijabilna u taqki x F punk™iju zovemo diferencijabilnom —ko je on— diferen™ij—˜iln— u sv—koj t—qki domen—F ul—s— diferen™ij—lnih funk™ij— je u%— od kl—se neprekidnih funk™ij—D tjF v—%i slede— lem—F Lema I. b) → R neprekidn— funk™ij—F tedn—qin— tetive ¨enog gr—fik— koj— sp—j— t—qke (x . b) → C diferen™ij—˜iln— u t—qki x D ond— je on— u toj t—qki i neprekidn—F €oxto postoji limes @IAD v—%i 0 p— je lim f (x + h) = f (x )D tjF F sz defini™ije izvod— i veme IH n— strF UV sledi d— je kompleksn— funk™ij— f : (a.qve†e Q szvod funk™ije re—lne promen©ive xek— je f : (a. f (x )) i (x + h. b) → C diferen™ij—˜iln— —ko i s—mo —ko su diferen™ij—˜ilne re—lne funk™ije Re f i Im f i d— v—%i f (x ) = (Re f ) (x ) + i(Im f ) (x ).

xek— je f (x) = |x|F sz defini™ije —psolutne vrednosti i €rimer— P z— n = 1 sledi d— je 1. h n Primer . h→0 h→0 h h f (x) = lim Zadatak . f (x) = lim h→0 QF s†yh p…xugsti ‚ievxi €‚ywix¡s†i I xek— je f (x) ≡ c konst—ntn— funk™ij—F „—d— je c−c = 0. z— x ≤ 0. P xek— je f (x) = cos xF hok—z—ti d— je f (x) = − sin xF . S xek— je a > 0D a = 1 i f (x) = log xD z— x > 0F „—d— je a f ( x) = = )−loga x lim loga (x+h h h→0 1/h lim loga 1 + h x h→0 = lim 1 h→0 h loga x+h x 1 x = = loga e1/x = loga e. z— x > 0 f (x) = e . z— x < 0. T xek— je f (x) = sin xF „—d— je 2x+h 2 sin h sin(x + h) − sin x 2 cos 2 = lim = cos x. h→0 h→0 h h Zadatak . P xek— je f (x) = x D z— neko n ∈ NF „—d— je (x + h)n − xn 1 = lim h→0 h→0 h h n k=1 f (x) = lim n k −1 n−k h x = nxn−1 k Primer Q. I sspit—ti diferen™ij—˜ilnost funk™ije e . x −x Primer .WP IFPF €rimeriF szr—qun—jmo izvode nekih funk™ij—F Primer . €oxto |0 + h| − |0| ne postojiD sledi d— funk™ij— nije diferen™ij—˜iln— u nuli @xto je i u skl—du s— n—xom intuitivnom predst—vom o tome k—ko izgled— gr—fik funk™ije koj— u d—toj t—qki im— t—ngentuAF yd—vde vidimo i d— tvre¨e o˜rE nuto vemi I ne v—%iF Primer R. Primer . z— x > 0 f ( x) = −1. xek— je a > 0 i f (x) = a F „—d— je h→0 lim h f (x) = |x| = lim sgn h h→0 x f (x) = lim ax+h − ax ah − 1 = lim ax · = ax log a.

Zadatak . b)D — funk™ij— g : (α. z— x ∈ / Q. (g (x0 ))2 · g (x0 ) − f (x0 ) · g (x0 +h)−g (x0 ) h Primer . g : diferen™ij—˜ilne u t—qki x ∈ (a. β) → C diferen™ij—E ˜iln— u t—qki y = f (x )F „—d— je funk™ij— g ◦ f : (a. 2 2 Q IF hspi‚ixgstefsvxyƒ„ WQ IFQF €r—vil— diferen™ir—¨—F Lema (a. b) → (α. h→0 h @QA . b) → C 0 0 0 f g 0 @—A (λf + µg) (x ) = λf (x ) + µg (x ) @˜A (f · g) (x ) = f (x ) · g(x ) + f (x ) · g (x ) @vA (x ) = @—ko je g(x ) = 0)F @—A sledi iz 0 0 0 0 0 f (x0 )·g (x0 )−f (x0 )·g (x0 ) 2 (g (x0 )) 0 0 P. z— x ∈ Q f (x) = x χ (x) = 0. b) → C diferen™ij—˜iln— u t—qki x i v—%i 0 0 0 0 €o defini™iji izvod— je (g ◦ f ) (x0 ) = g (f (x0 )) · f (x0 ). (g ◦ f ) (x0 ) = lim g (f (x0 + h)) − g (f (x0 )) . cos2 x cos2 x 1 sin2 x f (x) = ƒliqno se dok—zuje d— je (cotg x) = − F Lema Q. µ ∈ CF „—d— je (λf + µg ) (x0 ) = lim = λf (x0 +h)+µg (x0 +h)−λf (x0 )−µg (x0 ) h f (x0 +h)−f (x0 ) )−g (x0 ) λ lim + µ lim g(x0 +hh h h→0 h→0 h→0 @˜A sledi iz (f · g ) (x0 ) = lim = lim h→0 h→0 = λf (x0 ) + µg (x0 ). b) i λ. (Izvod algebarskih kombinacija) xek— su funk™ije f. (Izvod slo ene funkcije) xek— je funk™ij— f : (a. β ) diferen™ij—˜iln— u t—qki x ∈ (a. f (x0 +h)·g (x0 +h)−f (x0 )·g (x0 ) h f (x0 +h)−f (x0 ) · g (x0 + h) h + f ( x0 ) · g (x0 +h)−g (x0 ) h @vA sledi iz f g = f (x0 ) · g (x0 ) + f (x0 ) · g (x0 ). U xek— je f (x) = tg xF „—d— je sin x cos x = (sin x) cos x − (cos x) sin x 1 = . (x0 ) = lim = lim = f (x0 +h) f (x ) − g (x 0 ) g (x0 +h) 0 h→0 h f (x0 +h)−f (x0 ) 1 h h→0 g (x0 )g (x0 +h) f (x0 )·g (x0 )−f (x0 )·g (x0 ) . Q sspit—ti diferen™ij—˜ilnost funk™ije x .

log f (x) = 1 (log (x + 1) − log (x − 1)). f (x) 3 x+1 x−1 2 x −1 f (x) = − 2 . x—i i ispr—viti nedost—t—k u prethodnom dok—zuD prepiE sujui g— n— jeziku v—nd—uovih sim˜ol—D n— kome defini™ij— izvod— gl—si f (x + h) = f (x) + f (x)h + o(h) k—d h → 0. yd—tle sledi (x ) = αx D xto je uopxte¨e €rimer— PF Primer W. Primer V. xek— je f (x) = x z— neko α ∈ RF „—d— je log f (x) = α · log xF yd—tleD diferen™ir—¨em i primenom pr—vil— z— izvod slo%ene funk™ijeD do˜ij—mo 1 1 g (y0 +t)−g (y0 ) t 0 t h f (x0 +h)−f (x0 ) h 0 α g (f (x0 +h))−g (f (x0 )) h g (y0 +t)−g (y0 ) t · h. punk™ij— x sin z— x = 0 f (x) = 0 z— x = 0 je diferen™ij—˜iln— u sv—koj t—qkiF —ist—D z— x = 0 ¨en izvod n—l—zimo koristei pr—vil— z— r—qun—¨e izvod—D dok z— x = 0 izvod mo%emo d— izr—quE n—mo po defini™iji @IAF „—ko do˜ij—mo z— x = 0 2x sin − cos f (x) = 0 z— x = 0 €rimetimo d— funk™ij— x → f (x) im— prekid u nuliD jer z— sv—ko δ > 0 postoji n ∈ N t—kvo d— je < δF €oxto je f ( ) = ±1D sledi d— f nem— limes u nuliF x 2 1 x 1 x 1 x 1 nπ 1 nπ . lim t t→0 h→0 tjF α α−1 f (x) · f (x) = α · x . xek— je f (x) = F „—d— je 3 f (x) = α α f (x) = xα . 3x −1 3 x+1 S ydrediti domen i izr—qun—ti izvod funk™ije f (x) = x F Primer IH. x x x+1 x −1 hiferen™ir—¨em do˜ij—mo od—kle sledi Zadatak .WR xek— je t = f (x + h) − f (x ) = f (x + h) − y F €oxto je funk™ij— f diferenE ™ij—˜iln— u x D on— je u toj t—qki i neprekidn— @vem— IAD p— t → 0 k—d h → 0F yd—tle i iz @QA sledi 0 0 0 0 0 QF s†yh p…xugsti ‚ievxi €‚ywix¡s†i (g ◦ f ) (x0 ) = lim = hok—z veme sledi iz → g (y ) i = → f (x )F Zadatak R. 3 f (x) 1 1 1 = ( − ).

xek— je f (x) = arcsin xF „—d— je 1 1 f ( x) = = . (f −1 ) (y0 ) = f (x0 ) f −1 (y0 + h) − f −1 (y0 ) . f (x0 ) . β ) neprekidn— monoton— funk™ij— i f : (α. (Izvod inverzne funkcije) xek— je f : X → Y ˜ijek™ij— i f : Y → X ¨en— inverzn— funk™ij—F eko je @IA funk™ij— f diferen™ij—˜iln— u t—qki x D @PA f (x ) = 0D @QA f neprekidn— u t—qki y = f (x ) t—d— je funk™ij— f diferen™ij—˜iln— u t—qki y i v—%i f (x) = 1 |x|p sin x 0 −1 0 0 −1 0 0 −1 0 Zadatak . xek— je f : X → Y diferen™ij—˜iln— u x i f : Y → X diferen™ij—˜iln— u y = f (x )F hok—z—ti d— je t—d— (f ) (y ) = F €rimetimo d— od—tle sledi f (x ) = 0D xto je u vemi R potre˜no k—o pretE post—vk—F @…putstvoX primeniti vemu QA h— li vem— R mo%e d— se primeni n— funk™iju f (x) = x u t—qki x = 0 i z—xtoc Primer II. (sin y ) cos y yd—tle i iz cos y = 1 − sin y = √1 − x sledi (arcsin x) = F 0 0 0 −1 −1 0 1 f (x0 ) 0 3 0 2 2 √ 1 1−x2 1 . @SA €oxto je f (y ) = x D iz @SA do˜ij—mo h = f (x + t) − f (x )F sz @SA i neprekidnosti funk™ije f i y sledi d— t → 0 k—d h → 0 @ovde korisE timo neprekidnost f u t—qki y D k—o i qi¨eni™u d— je f ˜ijek™ij—D p— je f (y + h) = f (y ) s—mo z— h = 0AF yd—tle i iz @RA do˜ij—mo (f −1 ) (y0 ) = lim −1 €o defini™iji izvod— je −1 1 .z— x = 0 z— x = 0. — koje p je ov— funk™ij— neprekidn—c — koje p je on— diferen™ij—˜iln—c — koje p je ¨en izvod neprekid—nc Lema R. xek— je f : (a. β) → (a. gde je x = sin y. b) → (α. b) ¨en— inverzn— funk™ij—F eko je funk™ij— f diferenE ™ij—˜iln— u t—qki x i f (x ) = 0D t—d— je funk™ij— f diferen™ij—˜iln— u t—qki y = f (x ) i v—%i −1 0 0 −1 0 0 (f −1 ) (y0 ) = Zadatak U. T xek— je IF hspi‚ixgstefsvxyƒ„ WS @RA xek— je f (y + h) − f (y ) = t. h→0 h −1 0 0 0 0 0 0 −1 0 −1 0 −1 −1 0 −1 0 (f −1 ) (y0 ) = lim t→0 t 1 = . f (x0 + t) − f (x0 ) f (x0 ) sz prethodne teoreme i €osledi™e U n— strF UT sledi Posledica I.

0)F √ 1 1−x2 1 1+x2 1 1+x2 3 4 π 4 QF s†yh p…xugsti ‚ievxi €‚ywix¡s†i IFRF hesni i levi izvodF …koliko postoje limesi oni se n—ziv—ju desnim i levim izvodim— funk™ije f u t—qki x F yqigledno je d— je funk™ij— diferen™ij—˜iln— u t—qki x —ko i s—mo —ko u toj t—qki im— levi izvod jedn—k desnom izvoduF Zadatak II. .WT Zadatak V. x) | x ≥ 0} ⊂ R × RF @—A x—i ug—o izmeu x{ose i t—ngente n— krivu C u t—qki s— x{koordiE n—tom F @˜A x—i t—qku n— krivoj C u kojoj t—ngent— seqe x{osu pod uglom F @vA x—i t—ngentu n— krivu C koj— prol—zi kroz t—qku (−1. y ) = 0 @TA im— jedinstveno rexe¨e po yD ¨om je z—d—t— funk™ij— y = f (x)F  en izvod mo%emo d— izr—qun—mo diferen™ir—¨em o˜e str—ne jedn—qine @TAD koristei pr—vilo z— izvod slo%ene funk™ijeF Primer IP. dy dt dy = · = dx dt dx dy dt dx dt . xek— je P polinomF hok—z—ti d— je koefi™ijent uz x u poliE nomu P (x + a) jedn—k P (a)F √ Zadatak IH. b) neprekidn— u toj t—qkiF IFSF szvod impli™itno z—d—te funk™ijeF eko jedn—qin— F (x. h→0+0 h f− (x0 ) = lim f (x0 + h) − f (x0 ) h→0−0 h „—d— je y(t) = f (x(t))D p— je x = x(t). b) → C koj— im— levi i desni izvod u t—qki x ∈ (a. punk™ij— y = f (x) z—d—t— je jedn—qinom √ y + 3x y + x + x + 1 = 0. y = y (t). xek— je C = {(x. @UA szr—qun—jmo f (0)F hiferen™ir—¨em jedn—qine @UA do˜ij—mo 3√ 3y y + 6xy + 3x y + x + 1 = 0. a ≤ t ≤ b. hok—z—ti d— je @—A (arccos x) = − @˜A (arctg x) = @vA (arccotg x) = − F Zadatak W. @VA 2 sz @UA sledi d— je f (0) = −1D p— st—v©—jui x = 0D y = −1 u @VA do˜ij—mo f (0) = − F IFTF szvod p—r—met—rski z—d—te funk™ijeF xek— je funk™ij— y = f (x) z—d—t— p—r—met—rskiX 0 0 0 3 2 3 2 2 1 3 f+ (x0 ) = lim f (x0 + h) − f (x0 ) . hok—z—ti d— je funk™ij— f : (a.

b) × R → C. @IPA df (x) = f (x)dx.pri qemu prv— jedn—kost sledi iz pr—vil— z— izvod slo%eneD — drug— iz pr—vil— z— izvod inverzne funk™ijeF €rimetimo d— do˜ijen— jedn—kost dy @WA = dx im— o˜lik D de©e¨— ˜rojio™— i imenio™— s— dt4F s—ko n— prvi pogled izgled— d— t— interpret—™ij— nem— smisl—D jer smo izr—z uveli s—mo k—o ozn—ku z— y D videemo d— jedn—kost @WA mo%e upr—vo t—ko d— se interpretir—F h— ˜ismo to videliD potre˜—n n—m je poj—m diferen™ij—l— funk™ijeF IFUF hiferen™ij—l funk™ijeF xek— je f : (a. h) = f (x)h. h Iperm— @Pierre FermatD ITHI{ITTSAD fr—n™uski m—tem—tiq—r . b] → R dosti%e svoj m—ksimum ili minimum u t—qki c ∈ (a. b) preslik—v—¨e h → f (x)h je line—rnoF yvo preslik—v—¨e ozn—q—v—mo s— df (x) i n—ziv—mo diferencijalom funkcije f u taqki xX df (x) : R → C. df (x. PFIF „eoreme o sred¨oj vrednostiF I — z— h < 0 f (c + h) − f (c) ≥ 0. ili f (x) = dx sz jedn—kosti @PA sledi dy dt dx dt dy dx PF yƒxy†xi „iy‚iwi hspi‚ixgstevxyq ‚e…xe WU … ovom p—r—gr—fu emo dok—z—ti neke teoreme koje n—m omogu—v—ju d— n— osnovu oso˜in— izvod— ispitujemo pon—x—¨e i svojstv— funk™ijeF Teorema I. b)F eko je funk™ij— f diferenE ™ij—˜iln— u t—qki cD ond— je f (c) = 0F €retpost—vimo d— f dosti%e u t—qki c minimumD tjF d— je f (c) ≤ f (x) z— sv—ko xF „—d— jeD z— h > 0 PF ysnovne teoreme diferen™ij—lnog r—qun— df (x) = d(Re f )(x) + id(Im f )(x). (Fermaova teorema) xek— funk™ij— f : [a. @IIA ƒpe™ij—lnoD diferen™ij—l funk™ije f (x) = x u sv—koj t—qki je preslik—v—¨e dx(h) = hF sm—jui to u viduD izr—z @IIA mo%emo d— n—pixemo k—o df (x)(h) = f (x)dx(h)F yv— jedn—kost v—%i z— sv—ko hD tjF funk™ije df (x) i f (x)dx su jedn—ke @k—o funk™ije po hAX df (x) . yqigledno je d— je diferen™ij—l line—r—n po drugoj promen©ivojY pre™iznijeD z— sv—ko fiksir—no x ∈ (a. @IHA hrugi ql—n n— desnoj str—ni izr—z— @IHA n—ziv— se diferencijalom funkcije i ozn—q—v— s— df (x)hF €re™iznijeD diferen™ij—l funk™ije f je preslik—v—¨e df : (a. b) → C diferen™ij—˜iln— funk™ij—F sz defini™ije izvod— sledi d— v—%i f (x + h) = f (x) + f (x)h + o(h) k—d h → 0. df (x)(h) = f (x)h. h f (c + h) − f (c) ≤ 0.

€osledi™— P d—je potre˜—n uslov postoj—¨— ekstremum— u unuE tr—x¨oj t—qkiF punk™ij— f : [0. b) t—kv— d— je f (c) = 0F €oxto je funk™ij— f neprekidn—D iz †—jerxtr—sove teoreme @„eorem— Q n— strF UQA sledi d— on— n— segmentu [a. b) i nek— je f (a) = f (b)F „—d— postoji t—qk— c ∈ (a. b) a1 cos x + a2 cos 2x + · · · + an cos nx = 0 Q xek— su funk™ije f : [a. x + δ )) f (x ) < f (x) @IRA k—%emo d— je x t—qk— strogog lok—lnog minimum—F „—qke lok—lnog m—ksiE mum— i strogog lok—lnog m—ksimum— se definixu z—menom sim˜ol— ≤ i < u @PFIA i @IRA sim˜olim— ≥ i >F sz „eoreme I sledi Posledica P. b] → R im—l— lok—lni ekstremum u t—qki c ∈ (a. b) c ∈ (a. b] x ∈ (a. b] → R [a.€rel—skom n— limes k—d h → 0D iz prve nejedn—kosti z—k©uqujemo d— je f (c) ≥ D — iz druge d— je f (c) ≤ 0D xto z—jedno d—je f (c) = 0F x—pomenimo d— je x ∈ X t—qk— lok—lnog minimum— funk™ije f : X → R —ko (∃δ > 0)(∀x ∈ X ∩ (x − δ. b] → R i g : neprekidne n— i diferen™ij—˜ilne n— (a. = g (b) − g (a) g (c) P‚ol @M. 2 n Teorema . b) neophodno je d— ˜ude ispu¨en jed—n od slede— dv— uslov—X ili f nije diferenE ™ij—˜iln— u cD ili je f (c) = 0F Primer IQ. b)D iz perm—ove teoreme sledi d— je izvod funk™ije f u toj t—qki jedn—k nuliD qime je dok—z z—vrxenF eko se i m—ksimum i minumum dosti%u u ru˜nim t—qk—m— a i bD ond— iz uslov— f (a) = f (b) sledi d— je f konst—ntn—D p— je f ≡ 0 @€rimer IAF Zadatak IP. x— primeru funk™ije f (x) = x koj— nem— lok—lni ekstremum u 0 i—ko je f (0) = 0 vidimo d— uslov iz €osledi™e P nije i dovo©—nF Primer IR. @IQA eko v—%i (∃δ > 0)(∀x ∈ X ∩ (x − δ. b] → R nepreE kidn— n— [a. π)F …putstvoX primeniti ‚olovu teoE remu n— funk™iju f (x) = a1 sin x + an a2 sin 2x + · · · + cos nx. x + δ )) f (x ) ≤ f (x). b) i nek— je g (x) = 0 z— sv—ko F „—d— postoji t—qk— t—kv— d— je f (b) − f (a) f (c) . b] dosti%e svoj m—ksimum i minimumF eko je jedn— od t—q—k— u kojim— se ove vrednosti dosti%u unutr—x¨— t—qk— interv—l— (a. hok—z—ti d— jedn—qin— 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3 3 2 WV QF s†yh p…xugsti ‚ievxi €‚ywix¡s†i im— ˜—r jedno rexe¨e n— interv—lu (0. (RolovaP teorema) xek— je funk™ij— f : [a. b] i diferen™ij—˜iln— n— (a. 1] → RD f (x) = x + x im— minimum u 0D — m—ksimum u 1D i—ko je f (x) = 3x + 1 = 0 z— sv—ko x Teorema P. @€otre˜—n uslov postoj—¨— lok—lnog ekstremum—A h— ˜i funk™ij— f : [a. (Koxijeva teorema) [a. RolleD ITSP{IUIWAD fr—n™uski m—tem—tiq—r .

szvod funk™ije f (x) = x je f (x) = 3x ≥ 0F yd—tle sledi d— je ov— funk™ij— neop—d—ju—F €rimetimo d— v—%i i vixeX f je strogo r—stu— funk™ij—D —li izvod nije strogo pozitiv—nX f (0) = 0F 2 1 2 1 1 2 1 2 1 2 2 1 2 1 1 2 3 2 b−a = f (c). b)F Posledica S. b) t—kv— d— je f (b) − f (a) o o PF yƒxy†xi „iy‚iwi hspi‚ixgstevxyq ‚e…xe WW hok—z sledi iz uoxijeve teoremeD z— g(x) = xF Posledica Q. (Lagran ovaQ teorema) xek— je funk™ij— f : [a. x )F €osled¨i izr—z je neneg—tiv—n —ko je f (x) ≥ 0D — strogo pozitiv—n —ko je f (x) > 0F ƒliqno se dok—zuju i ost—le implik—™ijeF Primer IS. hok—z—ti d— o˜rnuto nije t—qnoX r—vnomerno neprekidn— diE feren™ij—˜iln— funk™ij— mo%e d— im— neogr—niqen prvi izvodF @…putstvoX videti —d—t—k II n— US str—niA Posledica R. b)F „—d— postoji t—qk— c ∈ (a. b] → R neprekidn— n— [a. b)F sz v—gr—n%ove teoreme sledi f (x ) − f (x ) = (x − x )f (c) = 0. Qv—gr—n% @J. xek— je f : (a. b) → R diferen™ij—˜iln— funk™ij—D v—%i sv—k— od sledeih implik—™ij—X f > 0 ⇒ f je strogo r—stu— ⇒f ≥0 f ≥ 0 ⇒ f je neop—d—ju— ⇒f ≥0 f < 0 ⇒ f je strogo op—d—ju— ⇒ f ≤ 0 f ≤ 0 ⇒ f je ner—stu— ⇒ f ≤ 0. LagrangeD IUQT{IVIQAD fr—n™uski m—tem—tiq—r . b] i diferen™ij—˜iln— n— (a. b)F yd—tle sledi d— o˜e str—ne u @ISA mo%emo d— podelimo s— (g(b) − g(a))g (c)D xto dok—zuje tvre¨e teoremeF Teorema R. @ISA €o pretpost—v™i je g (c) = 0F †—%i i g(b) − g(a) = 0D jer ˜i u suprotnom iz ‚olove teoreme sledilo d— z— neko c ∈ (a. xek— je x < x F sz v—gr—n%ove teoreme sledi f (x ) − f (x ) = (x − x )f (c) z— neko c ∈ (x . eko funk™ij— f : X → R im— ogr—niqen prvi izvodD ond— je on— r—vnomerno neprekidn—F hok—z sledi iz |f (x) − f (y)| = |f (c)(x − y)| < L|x − y| i defini™ije r—vnomerne neprekidnostiF Zadatak IQ. x ∈ (a. b) t—kvo d— je F (c) = 0D xto je ekviv—lentno s— (f (b) − f (a))g (c) = (g (b) − g (a))f (c).punk™ij— F (x) = (f (b) − f (a))g(x) − (g(b) − g(a))f (x) z—dovo©—v— uslove ‚olove teoremeD p— postoji c ∈ (a. tjF f (x ) = f (x ) z— sve x . b) v—%i g (c ) = 0D xto je u suprotnosti s— pretpost—vkom d— je g (x) = 0 z— sv—ko x ∈ (a. b) → R diferen™ij—˜iln— funk™ij—F „—d— je f (x) = 0 z— sve x ∈ (a. b) —ko i s—mo —ko je funk™ij— f konst—ntn—F ted—n smer je oqigled—nX izvod konst—ntne funk™ije je nul— @€rimer IAF €retpost—vimo o˜rnutoD d— je f (x) = 0 z— sve x ∈ (a. @uriterijumi monotonostiA eko je f : (a.

b))f (x) > 0 ⇒ x je lok—lni minimum (∀x ∈ (a. x)F sz 1 1 1 = 2c sin − cos x c c 0<c<x c→0 x→0 x2 sin 1 . b))f (x) > 0 ⇒ f nem— ekstremum u x . x c→0 c c ∆(x) = f1 (x) g1 (x) h1 (x) f2 (x) g2 (x) h2 (x) f3 (x) g3 (x) h3 (x) . x = 0. x )D — op—d— n— (x . x ))f (x) < 0 ∧ (∀x ∈ (x . b))f (x) < 0 ⇒ x je lok—lni m—ksimum (∀x ∈ (a.IHH sz €osledi™e S izvodimo dovo©—n uslov postoj—¨— lok—lnih ekstremum— u terminim— prvog izvod—F Posledica T. @—A (Izvod determinante) xek— su funk™ije f D g D h @k ∈ {1. sz €osledi™e S sledi d— funk™ij— koj— z—dovo©—v— pretpost—vku prve imE plik—™ije strogo op—d— n— (a. b))f (x) < 0 ⇒ f nem— ekstremum u x (∀x ∈ (a. x ))f (x) < 0 ∧ (∀x ∈ (x . 2x2 + x2 sin x 0. b) \ {x }F €oxto je f neprekidn— u x sledi d— on— uzim— i vee @z— x < x A i m—¨e @z— x > x A vrednosti od f (x )D p— x nije ekstremumF eko f z—dovo©—v— pretpost—vku druge implik—™ijeD ond— on—D n— osnovu €osledi™e SD r—ste n— (a. x—i grexku u sledeem r—suiv—¨uX nek— je f funk™ij— iz €rimer— IH n— WRF str—niF €rimenom v—gr—n%ove teoreme do˜ij— se z— neko c ∈ (0. x ))f (x) > 0 ∧ (∀x ∈ (x . (Dovoljan uslov postojanja ekstremuma) eko je funE k™ij— f : (a. x ))f (x) > 0 ∧ (∀x ∈ (x . 2. x=0 sledi d— k—d D p— je yqigledno je d— je r—suiv—¨e pogrexno jer posled¨i limes ne postojiF qde je n—pr—v©en— grexk—c Zadatak IT. b) → R diferen™ij—˜iln— svud— sem mo%d— u t—qki x i nepreE kidn— u x D ond— v—%e sledee implik—™ijeX (∀x ∈ (a. 3}A diferen™ij—˜ilne u t—qki x F hok—z—ti d— se determin—nt— x→0 k k k 0 0 = lim x2 sin 1 1 1 = lim (2c sin − cos ). b)D p— iz neprekidnosti u t—qki x sledi d— u toj t—qki f im— lok—lni minimumF ƒliqno se dok—zuju i ost—le implik—™ijeF Zadatak IR. @—A h— li su lok—lni ekstremumi qije postoj—¨e utvruje €osledi™— T strogic @˜A h— li €osledi™— T v—%i i —ko se zn—kovi strogih nejedn—kosti > i < z—mene zn—kovim— ≥ i ≤c @vA h— li u tvre¨im— €osledi™e T v—%e i o˜rnute implik—™ijec @ydgovorX ne3A @gA hok—z—ti d— funk™ij— 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 QF s†yh p…xugsti ‚ievxi €‚ywix¡s†i f ( x) = im— strogi lok—lni minimum u 0D —li d— se to ne mo%e utvrditi primenom €osledi™e TF Zadatak IS.

x )F ƒluq—j < γ tretir— se —n—lognoF Zadatak IU. xek— je z— x > a φ( x ) = f (a) z— x = a. b) i nek— je ∆(x) = hok—z—ti d— ∆ ispu¨—v— uslove ‚olove teoremeF  enom primenom n— h(x) ≡ 1 dok—z—ti uoxijevuD — primenom n— h(x) ≡ 1D g(x) = x v—gr—n%ovu teoremuF PFPF h—r˜uov— teorem—F xek— je f diferen™ij—˜iln— funk™ij—F s—ko izvodn— funk™ij— f ne mor— d— ˜ude neprekidn— @vF €rimer IHAD on— im— sledee svojstvoD k—r—kteristiqno z— neprekidne funk™ije @vF €osledi™u R n— strF UPAF Teorema S. = φ(b)D punk™ij— φ je neprekidn— n— [a. b] → R neprekidne n— [a. g. dok—z sledi iz v—gr—n%ove teoremeD jer je = f (c) z— neko cF €retpost—vimo d— je > γ. hok—z—ti d— —ko postoji lim f (x) ond— postoji i f @vF strF WTA i x→x0 +0 x→x0 +0 f (x0 ) − f (a) = f (c) x0 − a + (x0 ) h— li v—%i i o˜rnutoc @…putstvoX videti €rimer IHA Zadatak IV. . f (a) g (a) h(a) γ = φ( x 0 ) = 0 f (b)−f (a) b−a z— neko c ∈ (a.diferen™ir— po pr—vilu ∆ = f1 f2 f3 PF yƒxy†xi „iy‚iwi hspi‚ixgstevxyq ‚e…xe g1 g2 g3 h1 h2 h3 + f1 f2 f3 g1 g2 g3 h1 h2 h3 + f1 f2 f3 g1 g2 g3 h1 h2 h3 . (DarbuovaR teorema) xek— je f : (a . b] i diferen™ij—E ˜ilne n— (a. b) t—kv— d— je f (c) = γF €retpost—vimoD ne um—¨ujui opxtostD d— je f (a) < γ < f (b)F eko je = γ. b] i v—%i φ(a) = f (a) < γ < p— postoji t—qk— x ∈ (a. IHI @˜A xek— su funk™ije f. b ) → R diferen™ij—E ˜iln— funk™ij— i a < a < b < b F xek— je 㠘roj koji je izmeu f (a) i f (b)F „—d— postoji t—qk— c ∈ (a. b) t—kv— d— v—%i φ(x ) = γF hok—z s—d— sledi iz v—gr—n%ove teoremeD jer je 0 0 0 0 f (b)−f (a) b−a f (b)−f (a) b−a f (b)−f (a) b−a f (x)−f (a) x−a f (b)−f (a) b−a 0 0 f (x) g (x) h(x) f (b) g (b) h(b) . hok—z—ti d— funk™ij— f (·) mo%e d— im— s—mo prekide druge vrsteF Rh—r˜u @DarbouxD IVRP{IWIUAD fr—n™uski m—tem—tiq—r lim f (x) = f+ (x0 ). h : [a.

∞ ∞ − ∞. A−ε< f (α) − f (β ) f (c) = < A + ε. 0 00 . b) i G(x) = g(x) z— x ∈ (a. b)F sz uoxijeve teoreme sledi d— z— sv—ko x ∈ (a. ∞0 . 1∞ . „—d— u sv—kom od slede— dv— sluq—j— IF lim f (x) = lim g(x) = 0 PF lim g(x) = ∞ v—%i f (x) x→a+0 x→a+0 x→a+0 x→a+0 x→a+0 lim f ( x) = A. g (α) − g (β ) g (c) Svopit—l @G. x) t—kv— d— v—%i F (x) − F (a) F (c) f (c) f (x) = = = @ITA g (x) G(x) − G(a) G (c) g (c) €oxto je a < c < xD iz x → a + 0 sledi c → a + 0F yd—tle i iz @ITA sledi tvre¨e teoreme u prvom sluq—juF €retpost—vimo s—d— d— je lim g(x) = ∞F xek— je ε > 0F sz lim = A sledi d— postoji s > a t—kvo d— je f (x) A−ε< < A + ε z— x < s.IHP PFQF xeodreeni o˜li™iF vopit—lov— pr—vil—F eksiom—m— re—lnih ˜rojev— i pr—vilim— z— r—qun—¨e u proxirenom skupu re—lnih ˜rojev— koj— smo d—li n— IUF str—ni nisu definis—ni izr—zi o˜lik— yvi izr—ziD k—o limesiD mogu d— ˜udu jedn—ki ˜ilo kom re—lnom ˜rojuD k—o i ±∞F ƒlede— teorem— omogu—v— n—m d— nek—d izr—qun—mo limese o˜lik— i F Teorema T. β)D t—kvo d— je g (α) − g (β ) > 0F sz uoxijeve teoreme i @IUA sledi x→b−0 x→a+0 x→a+0 x→a+0 f (x) x→a+0 g (x) x→a+0 lim g (x) = A. g (x) en—logno tvre¨e v—%i i z— lim F €retpost—vimo d— v—%i lim f (x) = lim g(x) = 0F „—d— su funk™ije f (x) z— x ∈ (a. de l’HospitalD ITTI{IUHRAD fr—n™uski m—tem—tiq—r . b) @−∞ ≤ a ≤ b ≤ +∞AF xek— je ∞ ∞ 0 0 QF s†yh p…xugsti ‚ievxi €‚ywix¡s†i ∞ . 0 · ∞. s) postoji α ∈ (a.F. b) i nek— je g (x) = 0 z— sv—ko x ∈ (a. 0 . b) i diferen™ij—˜ilne n— (a. (LopitalovaS pravila) xek— su funk™ije f : (a. b) postoji t—qk— c ∈ (a. b) → R diferen™ij—˜ilne n— (a. b) → R i g : (a. b) F ( x) = 0 z— x = a 0 z— x = a neprekidne n— [a. @IUA g ( x) €oxto je lim g(x) = ∞D z— sv—ko β ∈ (a.

szr—qun—ti lim Primer IW. hok—z—ti d— ne v—%i o˜rnuto tvre¨e u vopit—lovim pr—vE ilim—D tjF d— iz postoj—¨— lim ne sledi postoj—¨e lim F @…putstvoX nek— je f funk™ij— iz €rimer— IHD g (x) = x i a = 0FA = 0 z— q > 1F Primer IT.od—kleD posle mno%e¨— pozitivnim ˜rojem g(α) − g(β) do˜ij—mo (A − ε) 1 − g (β ) f (β ) f (α) g (β ) f (β ) + < < (A + ε) 1 − + . €rimer IT l—ko se uopxt—v— n— sledei n—qinX —ko je q > 1D ond— z— sv—ko β ∈ R v—%i lim = 0F —ist—D —ko je β ≤ 0 tvre¨e je i €rimer— ITF oqigledno t—qnoD — z— β > 0 ono sledi iz = Primer IV. xek— je a > 1D q > 1 i nek— su αD β D γ re—lni ˜rojeviF sz €rimer— IU i IW l—ko sledi d— je f g f g x x x→+∞ q xβ x x→+∞ q xβ qx β x (q 1/β )x a x→∞ t a x→∞ loga x x a α x→∞ a t —ko je γ > 0 ∨ (γ = 0 ∧ β > 0) ∨ (γ = 0 ∧ β = 0 ∧ α > 0)D —ko je γ < 0 ∨ (γ = 0 ∧ β < 0) ∨ (γ = 0 ∧ β = 0 ∧ α < 0) i —ko je α = β = γ = 0F Zadatak PP. g (α ) g (α) g (α) g (α ) g (α) f (α) α→a+0 g (α) α→a+0 PF yƒxy†xi „iy‚iwi hspi‚ixgstevxyq ‚e…xe IHQ €rel—skom n— lim od—tle do˜ij—mo A − ε < lim < A + εF €oxto je ε proizvo©noD od—tle sledi tvre¨e teoremeF Zadatak IW. …porediti r—suiv—¨e u dok—zu vopit—love teoreme s— poE grexnim r—suiv—¨em iz —d—tk— IS n— IHHF str—niF Zadatak PH. xek— je a > 1F „—d— je log x = 0. @IVA lim x —ist—D smenom t = log xD tjF x = a D @IVA se svodi n— €rimer ITF z— 0 < a < 1F Zadatak PI. sz vopit—lovog pr—vil— sledi lim Primer IU. xek— je a > 1 i α ∈ RF „—d— je (log x) lim = 0. @IWA x —ist—D smenom t = log xD tjF x = a D @IVA se svodi n— €rimer IUF Primer PH. szr—qun—ti @—A lim @˜A lim x F x cos x−sin x x3 1/x x→+∞ x→ 0 x→+∞ x→+∞ x→+∞ lim (loga x)α xβ q γx = +∞ lim (loga x)α xβ q γx = 0 lim (loga x)α xβ q γx = 1 .

. . z— konst—nte λ. k . Tpr—nqesko di frunoD (Francesco Faà di Bruno. k . . . . µ ∈ C i n put— diferen™ij—˜ilne funk™ije f i gF — proizvod n put— diferen™ij—˜ilnih funk™ij— v—%i uopxteno v—j˜ni™ovo pr—vilo n (λf + µg )(n) (x) = λf (n) (x) + µg (n) (x) (f g )(n) (x) = k=0 koje se l—ko dok—zuje induk™ijom @z—d—t—k3AF — kompozi™iju g ◦ f n put— diferen™ij—˜ilnih funk™ij— f i g v—%i di frunov—T formul— @PHA gde je k = k + k + · · · + k i gde se sumir—¨e vrxi po svim k . k . kn ! 1! k1 f (2) (x) 2! k2 ··· f (n) (x) n! kn . .IHR Zadatak PQ. f (n) (x) = (f (n−1) ) (x). h— li je logiqki ispr—vno izr—qun—ti x→ 0 QF s†yh p…xugsti ‚ievxi €‚ywix¡s†i lim sin x x primenom vopit—lovog pr—vil—c @ydgovorX ne3A Zadatak PR. . k ) koje ne z—vise od f i gF h— ˜ismo n—xli te konst—nteD uzmimo funk™ije 1 2 n 1 2 n 1 n ( n) k1 k2 kn 1 2 n (k) (1) (2) ( n) 1 2 n n (k) f (x)g (n−k) (x) k (g ◦ f )(n) (x) = n! f (1) (x) g (k) (y ) k1 !k2 ! . +∞) → R diferen™ij—˜iln— funk™ij— i nek— je lim (f (x) + f (x)) = AF hok—z—ti d— je lim f (x) = AF x→+∞ xek— je f : (a. f (x) = a0 + a1 x + · · · + an xn . xek— je f : (a. b) → C diferen™ij—˜iln— funk™ij—F eko je ¨en— izvodn— funk™ij— f : (a. k . . g (y ) = y k . k . b) → C diferen™ij—˜iln— u t—qki x ∈ (a. . . k )g (y ) f (x) f (x) · · · f (x) . 1825–1888)D it—lij—nski svextenik i m—tem—tiq—r . k t—kvim d— je k + 2k + 2 + · · · + nk = nF yv— formul— mo%e d— se dok—%e n— sledei n—qinF €re sveg—D primetimo d— je (g ◦ f ) (x) sv—k—ko izr—z o˜lik— C (n. b)D ¨en izvod (f ) (x ) n—ziv—mo drugim izvodom funk™ije f i ozn—q—v—mo s— f (x ) ili F snduktivno se definixe n–ti izvod f (x) s— 0 0 0 d2 f (x0 ) dx2 (n) QF szvodi vixeg red—F „ejlorov— formul— x→+∞ — n{ti izvod se koristi jox i ozn—k— F punk™iju koj— im— n{ti izvod n—ziv—mo n puta diferencijabilnomF punk™iju koj— je n put— diferen™ij—E ˜iln— z— sv—ko n n—ziv—mo beskonaqno puta diferencijabilnomF szvod n{tog red— je line—r—nD tjF dn f (x0 ) dxn f (0) (x) = f (x). . . @PIA z— neke konst—nte C (n.

punk™ij— y = f (x) d—t— je u p—r—met—rskom o˜liku n 1 2 n kj j k1 +2k2 +···+nkn j =1 1 n 1 2 n 1 2 (n) n 3 −1/x2 −1/x2 (1−x)2 −1/x2 (1−x)2 QF s†yhs †sˆiq ‚iheF „itvy‚y†e py‚w…ve IHS szr—qun—ti f (0)F Primer PI. k . k ) do˜ij—mo uporeiv—¨em vrednosti n{tog izvod— poliE nom— (g ◦ f ) do˜ijenog ekspli™itnim diferen™ir—¨em formule @PPA n put— s— izr—zom do˜ijenim z—menom x = 0 u @PIAF Zadatak PS. €olinomsk— funk™ij— p(x) = a + a x + a x + · · · + a x je ˜eskon—qno put— diferen™ij—˜iln— i v—%i p (0) = n!a z— 0 ≤ n ≤ m i p (x) = 0 z— n > mF yd—tle sledi d— polinom mo%emo d— n—pixemo u o˜liku x F p(x) = 0 (n) 1 2 2 m m n (n) m n=1 p(n) (0) n n! x = t + t3 . 1) ˜eskon—qno put— diferen™ij—˜iln—F Zadatak PV. @PPA x g ◦ f (x) = k !k ! · · · k ! gde se sum— vrxi po svom k . +∞) i strogo monoton— n— [0. . hok—z—ti d— je funk™ij— e z— x > 0 f (x) = 0 z— x ≤ 0 ˜eskon—qno put— diferen™ij—˜iln—F ƒledei z—d—t—k d—je v—%—n primer ˜eskon—qno diferen™ij—˜ilne funE k™ije koj— je pozitivn— n— interv—lu i jedn—k— nuli v—n ¨eg—F Zadatak PU. 0] i [1. k t—kvim d— je k + k + · · · + k = kF szvod red— n ovog polinom— mo%emo d— izr—qn—mo ekspli™itnoF uoefi™iE jente C (n. k . hok—z—ti d— je funk™ij— e z— 0 < x < 1 f ( x) = 0 z— x ∈ / (0. hok—z—ti d— je funk™ij—   z— 0 < x < 1 e f ( x) = 0 z— x ≤ 0   1 z— x ≥ 1 ˜eskon—qno put— diferen™ij—˜iln—F yvo je primer monotone ˜eskon—qno diE feren™ij—˜ilne funk™ije koj— je konst—ntn— n— (−∞. h— li je funk™ij— iz €rimer— IP n— strF WT dv—put diferE en™ij—˜iln— u nulic Zadatak QH. — koje p je funk™ij— iz —d—tk— T n— WSF str—ni k put— diferen™ij—˜iln—c Zadatak QI. . . . .„—d— iz uopxte¨—  utnove ˜inomne formule @formul— @IQA n— strF PPA sledi d— je k! a . 1]F Zadatak PW. . y = et + t . uoliko put— je funk™ij— f (x) = |x| diferen™ij—˜iln— u nulic Zadatak PT. .

x. b)D nek— je ¨en n{ ti izvod neprekid—n u svim t—qk—m— tog z—tvorenog interv—l— i nek— posE toji n + 1 izvod u t—qk—m— otvorenog interv—l— s— kr—jevim— x. x ∈ (a. x. k! f (x) = k=0 0 — x = 0 „ejlorov— formul— se qesto n—ziv— weklorenovomFV †—%i slede— teorem—F Teorema U. f )D tjF 0 0 n 0 n 0 n 0 1 n! (n+1) n n 0 1 (n+1)! (n+1) 0 0 n+1 0 0 n „—d— je F (t) = f (x) − f (t) + F (t) = −f (t) + f f (t) f (n) (t) (x − t) + · · · + (x − t)n . Taylor. 1698–1746)D engleski m—tem—tiq—r rn (x0 . x. 1685–1731)D engleski m—tem—tiq—r Vwekloren (K. f ) = G(x) − G(x0 ) (n+1) f (c)(x − c)n . f ) = f (c)(x − x ) z— neko c izmeu x i x pormul— @—A n—ziv— se uoxijevomD — formul— @˜A v—gr—n%ovom formom ost—tk—F xek— je F (t) = f (x) − P (t. x F xek— je P (x . x. b)F €olinom 0 n QF s†yh p…xugsti ‚ievxi €‚ywix¡s†i f (k ) Pn (x0 . x. f ) ost—t—kF „—d— v—%i @—A r (x . f )D iz @PQA i @PRA sledi − 0 0 0 0 0 0 n 0 f (t) f (t) f (t) 1! − 1! (x − t) + 1! (x − (n+1) f ( t ) (t) 2 (x − t)n = 2! (x − t) + · · · − n! f (n+1) (t) − n! (x − t)n . f ) = f (x) − Pn (x0 . x. x. b) → R n put— diferen™ij—˜iln— u t—qk—m— z—tvorenog interv—l— s— kr—jevim— x. Maclaurin. n!G (c) n+1 . f ) „ejlorov polinom funk™ije f i r (x . f ) = f (c)(x − c) (x − x ) z— neko c izmeu x i x @˜A r (x . @PRA G(x) − G(x ) G (c) €oxto je F (x) − F (x ) = 0 − F (x ) = −r (x . x. b) → R n €rimer PI mo%emo d— uopxtimo n— sledei n—qinF xek— je funk™ij— f : put— diferen™ij—˜iln— u t—qki x ∈ (a. x. xek— je funk™ij— f : (a. 1! n! t)− @PQA = xek— je G proizvo©n— funk™ij— definis—n— i neprekidn— n— z—tvorenom inE terv—lu s— kr—jevim— x i x i diferen™ij—˜iln— u unutr—x¨im t—qk—m— tog interv—l—D t—kv— d— je G svud— r—zliqito od nuleF sz uoxijeve teoreme sledi d— postoji t—qk— c izmeu x i x t—kv— d— je F (x) − F (x ) F (c) = . x.IHT (a. ƒpe™ij—lnoD z— G(t) = x − t do˜ij—mo formulu @—AD — z— G(t) = (x − t) formulu @˜AF U„ejlor (B. f ). x. f ) f (k) (x0 ) (x − x0 )k + rn (x0 . f ) = n—ziv— se „ejlorovimU polinomom stepen— n funk™ije f u t—qki x F ‚—zlik— k=0 0 (x0 ) ( x − x0 ) k k! n—ziv— se n{tim ost—tkom „ejlorove formule n rn (x0 .

@—A xek— je funk™ij— ψ : (x − δ. … €rimeru P n— strF IWU videemo jox jed—n n—qin izvoe¨— „ejlorove formuleF Napomena P. x. · (α − k + 1) . @hovo©—n uslov postoj—¨— lok—lnog ekstremum—A xek— je funk™ij— f : (x − δ. x. x + δ ) → R n put— diferenE ™ij—˜iln— u t—qki x i nek— je (n+1) n 0 0 n 0 0 0 0 0 QF s†yhs †sˆiq ‚iheF „itvy‚y†e py‚w…ve IHU hok—z—ti d— je ψ(x) = o((x − x ) ) k—d x → x F @…putstvoX primeniti indukE ™iju po nF — n = 1 tvre¨e defini™ij— prvog izvod—F xek— je ψ funk™ij— z— koju tvre¨e v—%i z— prirod—n ˜roj nF €rimeniti induktivnu pretpost—vku n— funk™iju ψ (·) i iskoristiti v—gr—n%ovu teoremu ψ (x) = ψ (x) − ψ (x ) = ψ (c)(x − x ) i induktivnu pretpost—vkuA @˜A szvesti iz @—A dok—z tvre¨— iz x—pomene PF @…putstvoX nek— je ψ(x) = f (x) − P (x . f )A Primer PP. . cos x) (−1)k−1 x k + rn (0. ex ) x2k+1 (2k+1)! x2k (2k)! n sin x = k=0 n + r2n+1 (0. f (x ) = 0. x + δ) → R n put— diferen™ij—˜iln— u t—qki x i nek— je f (x ) = 0 z— k < n. x. x. x. k log(1 + x) = gde je (1 + x)α = α k k=1 n α k k=1 €osled¨— formul— uopxt—v— ˜inomnu formulu @vem— S n— PIF str—niA … €osledi™i T n— IHHF str—ni videli smo dovo©—n uslov postoj—¨— loE k—lnog ekstremum— u terminim— prvog izvod—F ƒledee tvre¨e d—je dovo©—n uslov u terminim— izvod— vixeg red—F Tvr enje I. xeposrednim izr—qun—v—¨em izvod— u t—qki x = 0 do˜ij—mo 0 n 0 0 0 n 0 0 ψ (x0 ) = ψ (x0 ) = · · · = ψ (n) (x0 ) = 0. (1 + x)α ). . sin x) cos x = k=0 + r2n (0. log(1 + x)) xk + rn (0. x. ex = n k=0 x k! n k + rn (0. „—d—X @IA eko je n nep—r—n ˜roj x nije t—qk— ekstremum—F @PA eko je n p—r—n ˜roj x je t—qk— lok—lnog ekstremum— i to 0 0 0 (k) 0 (n) 0 0 0 := α · (α − 1) · . @€e—nov o˜lik ost—tk—A eko je funk™ij— f ogr—niqeE n— ond— iz @˜A sledi r (x . f ) = o((x − x ) ) k—d x → x Y ov—j ost—t—k n—ziv— se Peanovom formom ost—tk—F „ejlorov— formul— s— ovom formom ost—tk— je t—qn— i pri mnogo sl—˜ijim pretpost—vk—m— { dovo©no je pretpost—viti d— funk™ij— f im— prvih n izvod— u t—qki x F hok—z je posledi™— sledeeg z—d—tk—F Zadatak QP. k! .Napomena I. x.

c] — konk—vn— n— interv—lu [c. hok—z—ti d— konveksn— funk™ij— f : (a. eko n—pixemo x −x = x −x+x−x D iz prethodne nejedn—kosti l—ko do˜ij—mo f (x ) − f (x) f (x) − f (x ) ≤ . b) → R n—ziv— se konveksnom —ko z— proizvo©ne dve t—qke v—%i f (λx + (1 − λ)x ) ≤ λf (x ) + (1 − λ)f (x ) z— 0 ≤ λ ≤ 1. b) → R im— levi i desni izvod u sv—koj t—qki x ∈ (a. @…putstvo z— l—ko p—me¨e „vre¨— IA s ˜ez primene diferE en™ij—lnog r—qun— l—ko je videti d— funk™ij— f (x) = x im— lok—lni ekE stremum u 0 —ko i s—mo —ko je n p—r—n ˜rojF … tom sluq—juD r—di se o t—qki lok—lnog minimum—F 0 n f (x) − f (x0 ) = 1 (n) f (x0 )(x − x0 )n + α(x)(x − x0 )n . b) i d— je f (x ) ≤ f (x )F …z pomo —d—tk— II z—k©uqiti d— je sv—k— konveksn— funk™ij— neprekidn—F 2 1 1 2 1 2 2 1 2 1 1 2 1 2 0 − 0 + 0 f (x) ≤ x2 − x x − x1 f (x1 ) + f (x2 ). b] @ili konk—vn— n— interv—lu [a. f (α)) r—stu— funk™ij— od αF yd—tle seD im—jui u vidu d— r—stu— funk™ij— im— levi i desni limes u sv—koj t—qki @videti vemu IQ n— VHF str—niA D l—ko izvodi sledee tvre¨eX Zadatak QQ. @PTA x−x x −x qeometrijskiD ov— nejedn—kost zn—qi d— jeD z— fiksir—no xD koefi™ijent pr—v™— pr—ve koj— sp—j— t—qke (x. f (x)) i (α. @PSA qeometrijskiD ov—j uslov zn—qi d— se du% koj— sp—j— ˜ilo koje dve t—qke gr—fik— funk™ije n—l—zi izn—d tog gr—fik—F …koliko v—%i o˜rnut— nejedn—kost f (λx + (1 − λ)x ) ≥ λf (x ) + (1 − λ)f (x ) z— 0 ≤ λ ≤ 1 funk™ij— f se n—ziv— konk—vnomFF eko je funk™ij— f : [a. x2 − x1 x2 − x1 x2 − x1 . b]AD t—qk— c se n—ziv— prevojnom t—qkom funk™ije fF xek— je x < x i x = λx +(1 − λ)x F „—d— je λ = D p— nejedn—kost @PSA mo%emo d— n—pixemo u o˜liku x1 .IHV @—A t—qk— m—ksimum— —ko je f (x ) < 0D @˜A t—qk— minimum— —ko je f (x ) > 0F „—qk— x je t—qk— lok—lnog ekstremum— —ko je zn—k izr—z— f (x)−f (x ) st—l—n u nekoj okolini t—qke x F sz „ejlorove formule s— ost—tkom u €e—novom o˜liku sledi (n) 0 (n) 0 0 0 0 QF s†yh p…xugsti ‚ievxi €‚ywix¡s†i gde α(x) → 0 k—d F yd—tle sledi d— zn—k r—zlike z—visi s—mo od zn—k— izr—z— F eko je nep—r—n ˜rojD zn—k ovog izr—z— se me¨— u z—visnosti od tog— d— li je s— leve ili s— desne str—ne t—qke D p— x F eko je n p—rnoD ov—j zn—k je st—l—n i z—visi s—mo od zn—k— F Primer PQ. x2 ∈ (a. n! x → x0 f (x) − f (x0 ) f (n) (x0 )(x − x0 )n n x x0 f (n) (x0 ) punk™ij— f : (a. b] → R konveksn— n— interv—lu [a. b) 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 x 2 −x x 2 −x 1 RF uonveksne funk™ije yd—tleD posle mno%e¨— s— do˜ij—mo (x − x)f (x ) + (x − x )f (x) + (x − x )f (x ) ≥ 0. c] — konveksn— n— interv—lu [c.

b] → R konveksn— funk™ij—F @—A hok—z—ti d— —ko f dosti%e m—ksimum u nekoj unutr—x¨oj t—qki interE v—l— (a. sz prethodne dve nejedn—kosti sledi dok—z vemeF Wtensen @I. (Jensenova nejednakost)W xek— je f : (a. xek— je f : (a. . b) → R konveksn— funk™ij—F „—d— v—%iX IF punk™ij— f im— levi i desni izvod u sv—koj t—qkiF PF punk™ij— f je neprekidn—F QF eko je funk™ij— f diferen™ij—˜iln—D ¨en izvod je r—stu— funk™ij—F RF eko je funk™ij— f dv— put— diferen™ij—˜iln—D ond— je f ≥ 0F Zadatak QR. b)D ond— je f ≡ constF @˜A xek— su x . L. . . λ neneg—tivni ˜rojeviD t—kvi d— je λ + · · · + λ = 1F „—d— v—%i nejedn—kost 1 2 1 1 2 2 1 n 1 n 1 n f (x1 ) ≤ f (x2 ) − f (x1 ) ≤ f (x2 ). @—A hok—z—ti d— je z˜ir konveksnih funk™ij— konveksn— funE k™ij—F @˜A eko je f konveksn—D — g r—stu— konveksn— funk™ij—D dok—z—ti d— je funk™ij— g ◦ f konveksn—F Zadatak QS. x t—qke interv—l— (a. xek— je f : [a. . f (λ1 x1 + · · · + λn xn ) €oxto je λ2 µ + ··· + f λn µ =1 D po induktivnoj pretpost—v™i v—%i ≤ λn 2 = f (λ1 x1 + µ( λ µ x2 + · · · + µ xn )) λn 2 ≤ λ1 f (x1 ) + µf ( λ µ x2 + · · · + µ xn ) . . f (x )) i (x . µ µ . Jensen. x ∈ (a. b) prevojn— t—qk—F hok—z—ti d— je f (c) = 0F h— li je f (c) = 0c ƒlede— lem— je uopxte¨e nejedn—kosti @PSAF Lema S. .€retpost—vimo d— je konveksn— funk™ij— f diferen™ij—˜iln—F €rel—zei u @PTA n— limesD prvo k—d x → x D — z—tim k—d x → x D do˜ij—mo 1 2 RF uyx†iuƒxi p…xugsti IHW xto zn—qi d— je funk™ij— f r—stu—F ƒpe™ij—lnoD —ko je f dv— put— diferenE ™ij—˜iln—D ond— je f ≥ 0F … prethodnim r—zm—tr—¨im— smo dok—z—li sledee tvre¨eF Tvr enje P. b) → R konveksn— funk™ij—D x . . 1859–1925A λ2 λn x2 + · · · + xn µ µ λ2 λn f (x2 ) + · · · + f (xn ). . . xek— je f : (a. . . b) fiksir—ne t—qkeF hok—z—ti d— je @PSA ili strog— nejedn—kost z— sv—ko λD ili jedn—kost z— sv—ko λF @…putstvoX primeniti @—A n— funk™iju F (x) = f (x) − L(x)D gde je y = L(x) jedn—qin— pr—ve koj— sp—j— t—qke (x . λ re—lni ˜rojevi t—kvi d— je λ = 0 i λ +· · ·+λ = 1F xek— je µ = λ + · · · + λ F „—d— iz @PSA sledi 1 n n 1 n 2 n f (λ1 x1 + · · · + λn xn ) ≤ λ1 f (x1 ) + · · · + λn f (xn ). . b) i λ . f (x ))A Zadatak QT. x2 − x1 hok—z izvodimo induk™ijomF — n = 2 vem— se svodi n— nejedn—kost @PSAF €retpost—vimo d— nejedn—kost v—%i z— n−1 t—q—k—F €retpost—vimoD ne um—¨uE jui opxtostD d— su λ . b) → R dv—put diferen™ij—˜iln— funk™ij— i c ∈ (a.

IIH sn— @jer je f (x) = k k QF s†yh p…xugsti ‚ievxi €‚ywix¡s†i Primer PR. . a2 . n Hn = 1 a1 + 1 a2 n + ··· + 1 an . . . · xn ≤ x1 + · · · + xn . (Jangova nejednakost)IH punk™ij— f (x) = − log x je konvekE 1 x2 >0 AD p— v—%i od—kle sledi z— x ≥ 0D λ ≥ 0D λ z—pisuje u vidu 1 1 log(λ1 x1 + · · · + λn xn ) ≥ λ1 log(x1 ) + · · · + λn log(xn ). . a ≥ 0. a2 . Young. . = a F Napomena Q. xek— je a > 0D b > 0D 0 < p < 1D + = 1F hok—z—ti d— t—d— v—%i 1 1 1 p 1 q S−∞ ≤ S−1 ≤ S0 ≤ S1 ≤ S2 ≤ S+∞ . . a . n Kn = 2 2 a2 1 + a2 + · · · + an n ƒpe™ij—lnoD S = H D im— smisl— rei d— je 1 n t→−∞ t t t at 1 + a2 + · · · + an n S1 = An S2 = Kn S0 = Gn 1/t St = D F sz †e%˜e @PIA n— strF VU sledi d— F ƒem tog—D S+∞ = lim St = max{a1 . λn 1 xλ 1 · · · · · xn ≤ λ1 x1 + · · · + λn xn n=2 1 + · · · + λn = 1 F … sluq—ju 1 n ov— nejedn—kost se o˜iqno @PUA 1 1 z— a > 0. . . a ≥ 0 i 1 2 n x1 · . . a . an }. . t→+∞ . xto je tvre¨e —d—tk— QUF ƒetimo se i element—rnih dok—z— nekih od ovih nejedn—kosti iz †e%˜e IT n— strF SVF Zadatak QV. Gn = √ n a1 a2 · · · an @h—rmonijsk—D geometrijsk—D —ritmetiqk— i kv—dr—tn— sredin—AF hok—z—ti d— je min{a . q f (x) = xλ − λx + λ − 1 IHt—ng (W. an }. . . a } i d— ˜ilo koj— jedn—kost v—%i —ko i s—mo —ko je a = a = . 1882–1946)D engleski m—tem—tiq—r . . . a } ≤ H ≤ G ≤ A ≤ K ≤ max{a . . —d—t—k QU mo%e d— se uopxti n— sredine red— tY to su veliE qine 1 2 n n n n n 1 2 n 1 2 n An = a1 + a2 + · · · + an . . punk™ij— t → S je r—stu—D p— v—%i S−∞ = lim St = min{a1 . . xek— je a ≥ 0. . …putstvoX n—i nule prvog izvod— funk™ije i dok—z—ti d— je z— λ > 1 t—qk— x = 1 ¨en —psolutni minimumD od—kle sledi f (x) ≥ 0F ƒt—viti p = D = 1 − i x = F 1 λ 1 q 1 p a b ap bq ≥ 1 1 p a + b. p > 1 i p + = 1. . . . . q ƒpe™ij—lnoD —ko je λ = · · · = λ = do˜ij—mo ap bq ≤ 1 1 a+ b p q √ n 1 n xto je nejedn—kost izmeu geometrijske i —ritmetiqke sredineF Zadatak QU. . . b > 0.

. 1864–1909)D nem—qki m—tem—tiq—r i fiziq—r . . @PVA xek— je q t—kvo d— je + = 1 i nek— su a i b neneg—tivni ˜rojeviF ƒt—v©—E jui p p −2 n p n k k p k k k=1 k=1 1 p 1 q k k RF uyx†iuƒxi p…xugsti III λk = u @PVA do˜ij—mo n k=1 bq k n q. hok—z—ti d— z— p < 1D p = 0D + = 1 i a ≥ 0D b 1 p 1 q k n n k ≥0 v—%i ak bk ≥ k=1 k=1 ap k 1 p n bq k k=1 1 q . …putstvoX z— 0 < p < 1 funk™ij— f (x) = −x je konveksn—F Zadatak RH. (Helderova nejednakost)II punk™ij— f : [0. primeniti relderove nejedn—kosti n— sv—ki od s—˜ir—k— n— desnoj str—ni i podeliti o˜e str—ne do˜ijenih nejedn—kosti s— (a + b ) F k k p 1/q IIrelder @Otto HölderD IVSW{IWQUAD nem—qki m—tem—tiq—r IPwinkovski (Hermann Minkowski. n neneg—tivni ˜rojeviF hok—z—ti d— v—%i (a + b ) a b ≤ + z— p ≥ 1 i (a + b ) ≥ a + b z— p < 1. (Nejednakosti Minkovskog)IP xek— su a D b D k = 1. j =1 bj xk = ak n q j =1 bj 1 p−1 bk n ak bk ≤ k=1 ap k 1 p n bq k k=1 1 q . 2. . . p = 0. +∞) → RD f (x) = x je konveksn— z— p > 1 @jer je f (x) = p(p − 1)x AF sz tensenove nejedn—kosti sledi ≤ λ x λ x . €osled¨— nejedn—kost se n—ziv— Helderovom nejednakox uF Zadatak QW.€rimetimo d— metodom —d—tk— QV mo%emo d— dok—%emo i nejedn—kost PU ˜ez poziv—¨— n— konveksnostF hovo©no je primetiti d— u sluq—ju λ < 1 funk™ij— f iz —d—tk— QV im— m—ksimum u t—qki x = 1F Primer PS. …putstvoX primetiti d— je p k k n k k p 1 p n p k 1 p n p k 1 p k=1 k=1 k=1 n k k p 1 p n p k 1 p n p k 1 p k=1 k=1 k=1 n n n (ak + bk )p = k=1 k=1 ak (ak + bk )p−1 + k=1 bk (ak + bk )p−1 .

IIP QF s†yh p…xugsti ‚ievxi €‚ywix¡s†i @IA szr—qun—ti @—A pomou vopit—lovog pr—vil—Y @˜A pomou „ejlorovog polinom—Y @vA ˜ez pomoi vopit—lovog pr—vil— i „ejlorovog polinom—F @PA szr—qun—ti lim . @QA hok—z—ti d— je x→0 √ lim x( 1 + 3x − 1)−1 SF †e%˜e x→0 tg x−sin x x3 @RA x—i f (x) —ko je funk™ij— y = f (x) z—d—t— impli™itno s— x + 2xy − y = 4xF F szr—qun—ti F …putstvoX diferen™ir—ti log yY @SA xek— je y = ovime se r—qun i sreiv—¨e izr—z— pojednost—v©ujeF @TA ƒki™ir—ti krive @—A y = x + x − 4x − 4Y @˜A r = 2 + sin θY @vA y = f (x) —ko je f : R \ {0} → R p—rn— funk™ij— z— koju v—%i f (1) = 0 i f (x) = x F @UA h— li funk™ij— f (x) = x + sin x im— ekstremne vrednostic eko im—D n—i ihF @VA xek— je f (x) = x + λx F @—A — koje λ ∈ R funk™ij— f im— minimum u t—qki x = −3c @˜A — koje λ ∈ R funk™ij— f im— minimum u t—qki x = 2c @vA — koje λ ∈ R funk™ij— f im— prevoj u t—qki x = 1c @gA — koje λ ∈ R funk™ij— f im— m—ksimumc @WA hv— putnik— pol—ze iz iste t—qkeF €rvi se kree ˜rzinom Q kiloE metr— n— s—t prem— istokuD — drugi ˜rzinom P kilometr— n— s—t k— severoistokuF uojom ˜rzinom se r—stoj—¨e izmeu ¨ih me¨— posle IS minut—c @IHA hok—z—ti ˜inomnu formulu @vem— S n— strF PIA pomou diferen™iE j—lnog r—qun—F @…putstvoX pok—z—ti prvo d— se opxti sluq—j svodi n— sluq—j y = 1FA @IIA xek— je P polinom stepen— n koji im— n r—zliqitih re—lnih koren— x . x }F szr—qun—ti z˜ir 1 z— n > 1. P (x ) @IPA ƒt—novni™i dv— gr—d— koj— se n—l—ze n— istoj str—ni reke pr—voliniE jskog tok— pr—ve pumpu koj— e ih sn—˜dev—ti vodomF ‚—stoj—¨e izmeu 2 2 5 √ √ (x + 1) x + 2 x − 3x − 1 √ = 8. . x i koefi™ijent a uz x i nek— je Q polinom stepen— ne veeg od n − 1F hok—z—ti d— je P (x) Q(x ) = P (x ) = a (x − x ) i Q(x) P (x )(x − x ) z— x ∈ R \ {x . . . . . . x→1 (x + 15) x + 3 − 6x − 26 lim x2 +1 x+1 dy dx 3 2 −1 2 −1 1 n n n n k k n j k j =k k=1 k k 1 k n k=1 k . . .

. . . . .prvog gr—d— i reke je pD izmeu drugog gr—d— i reke qD — r—stoj—¨e izmeE u gr—dov— je rF hok—z—ti d— du%in— ™evi mor— d— ˜ude ˜—r r + 4pqF @IQA xek— su f . 2 v—%i nejedn—kost z— n ∈ NF @PIA x—i ˜roj rexe¨— jedn—qine @—A x − 6x + 9 = 10D @˜A e = cx D c ∈ RF 3 2 x 2 2n + 1 3 n(n+1) 2 i 1 1 1 2 + + > n n + 1 2n 3 . . . . n ∈ N v—%i nejedn—kost @PHA hok—z—ti nejedn—kosti 1 2 3 ···n ≤ 1 2 3 n 1 . f . . g diferen™ij—˜ilne funk™ije qij— vrednost u t—qki a nije jedn—k— nuliF hok—z—ti d— je k=1 1 2 n 1 2 n n fk (a) fk (a) . 8 a1 . . . y. a F @IUA hok—z—ti d— z— a ≥ 0D b ≥ 0 v—%i k=1 1 n 1 n n k=1 xk n k=1 ak n k=1 x a y b y xk n ≤ xk ak @IVA hok—z—ti d— z— pozitivne ˜rojeve (mm nn ) m+n ≥ 1 @IWA hok—z—ti d— z— m. . x f (x) = 0. fk (a) gk (a) hok—z—ti d— je x→+∞ 1 ≤ f (x) ≤ x. f diferen™ij—˜ilne funk™ijeD qij— vrednost t—qki a nije jedn—k— nuliF hok—z—ti d— je 2 1 2 n n k=1 n k=1 SF †ifi IIQ fk (a) = n @IRA xek— su f . . . g . f . . x→+∞ lim v—%i nejedn—kost . fk (a) @ISA xek— je f : [1. a2 a3 an a1 a + b ≥ 1 ⇒ a4 + b4 ≥ m+n . +∞) → R diferen™ij—˜iln— funk™ij— t—kv— d— je k=1 k=1 k=1 fk gk n (a) = fk (a) gk (a) n fk (a) gk (a) − . an a1 a2 an−1 an + + ··· + + ≥ n. . . x D a . . . . x3 x. xk ≤ u—d— v—%i jedn—kostc hok—z—ti uopxte¨e z— pozitivne ˜rojeve x . f D g . . . . . a2 . b x @ITA hok—z—ti d— z— pozitivne ˜rojeve x+y a+b x+y lim f (x) = +∞. a.

h z— pozitivne re—lne ˜rojeve aD bF @PTA hok—z—ti nejedn—kosti @—A | sin x − sin y| ≤ |x − y| @˜A | arctan x − arctan y| ≤ |x − y|D z— sve x. . . π) v—%i nejedn—kost 3 e x 1 2 n n n 1 1 ≤ |a − b| − 1+a 1+b sin xk ≤ sin k=1 …putstvoX dok—z—ti d— je funk™ij— log (sin x) konk—vn—F @QIA hok—z—ti d— z— {x . na−1 IQord—n @Camille JordanD IVQV{IWPPAD fr—n™uski m—tem—tiq—r . k=1 i nek— je a > 0F hok—z—ti nejedn—kost n x1 + x2 + · · · + xn = 1 1 xk a xk + k=1 ≥ (n2 + 1)a . π) v—%i nejedn—kost 1 2 n n n 1 n n xk . π 2 @PVA hok—z—ti nejedn—kost x π tgx > x + z— 0<x< . . x } ⊂ (0. . a) → R je diferen™ij—˜iln— i z—dovo©—v— uslove x—i f F @PQA x—™rt—ti sledee krive @tjF ispit—ti funk™ijeAX @—A y = (x − 2) (x + 1) @˜A y = arcsin @vA y = x log − | x|F @gA y = @PRA x—™rt—ti krivu z—d—tu p—r—met—rski s— x = t − log tD y = t log tF @PSA hok—z—ti nejedn—kost h→0 h→0 2/3 1/3 x √ 2x2 +4x+4 x x−1 1 1 log (1+ |x | QF s†yh p…xugsti ‚ievxi €‚ywix¡s†i f ( x) + f ( y ) . y ∈ RF @PUA hok—z—ti ZordanovuIQ nejednakost 2x π < sin x < x z— 0 < x < . . x pozitivni re—lni ˜rojeviD t—kvi d— je n 1 n n xk k=1 1 ≥ n n n xk k=1 n sin xk . x . . @QHA hok—z—ti d— z— {x . 3 2 @PWA hok—z—ti nejedn—kost x ≤e z— x ≥ 0. k=1 xk sin k=1 1 2 @QPA xek— su x . . . . . lim f (x + y ) = g (h) = 1. x . 1 − f (x)f (y ) lim g (h) = 0. x } ⊂ (0. . x .IIR @PPA punk™ij— f : (−a. .

1)D t—kvo d— v—%i @QSA xek— je funk™ij— f : [a. x . b) → R diferen™ij—˜iln— funk™ij— koj— z—dovo©—v— uslov f (x) + (f (x)) ≥ −1 z— sve x ∈ (a.…putstvoX dok—z—ti d— je funk™ij— x → (x + x ) konveksn—Y iskoE ristiti uoxi{ˆv—r™ovu nejedn—kost @strF SUAF @QQA xek— su x . b) i nek— je f (a) = aD f (b) = bF hok—z—ti d— postoje t—qke ξ. b] ⇒ R neprekidn— n— [a. b). . . b]F @QTA punk™ij— f : [0. @QRA xek— je funk™ij— f : [0. hok—z—ti d— je b − a ≥ πF @QVA xek— je f : R → R dv—put diferen™ij—˜iln— funk™ij— koj— z—dovolE j—v— uslov f (x) + e f (x) = 0 z— sve x ∈ R. x pozitivni re—lni ˜rojeviF hok—z—ti nejedn—kost −1 a 1 2 n SF †ifi IIS 1 n n n 1 xk ≥ k=1 n xk e 2n k=1 n 1 k=1 xk −2 n n x k=1 k . η ∈ (a. b) z— koje je f (c) = (a + b)/2D — z—tim primeniti v—gr—n%evu teoremu n— interv—le [a. . 1)F hok—z—ti d— postoji c ∈ (0. hok—z—ti d— z— sv—ko T ∈ R funk™ij— f ogr—niqen— n— interv—lu [t. +∞)D z—dovo©—v— uslov f (0) = 0 i ¨en izvod f r—steF hok—z—ti d— je r—stu— funk™ij—F @QUA xek— je f : (a. i nek— je lim f (x) = +∞ i lim f (x) = −∞. b] i diferen™ij—E ˜iln— n— (a. 1] i diferen™ij—E ˜iln— n— (0. b)D t—kve d— je …putstvoX koristei neprekidnostD dok—z—ti d— postoji c ∈ (a. +∞) ⇒ R neprekidn— n— [0. c] i [c. +∞)D diferen™ij—˜iln— n— (0. 2 1 1 + = 2. f (ξ ) f (η ) g (x) = f ( x) x . . 1+x @˜A hok—z—ti d— funk™ij— g nije r—vnomerno neprekidn— n— RF 2 x→a+0 x→b−0 x 2 x→±∞ x→±∞ 4 f (1) − f (0) = 1 (f (c) + f (1 − c)). +∞)F @QWA xek— je f : R → R diferen™ij—˜iln— funk™ij— koj— im— ogr—niqen prvi izvod i nek— je g(x) = x + f (x)F @—A szr—qun—ti g (x) lim g (x) i lim √ . 1] ⇒ R neprekidn— n— [0.

1) |f (x)| ≤ sup |f (k) (x)| = Mk < +∞ @RQA xek— je 0 ≤ ε < 1F hok—z—ti d— postoji funk™ij— y = f (x) z—d—t— jedn—qinom y − ε sin y = x i n—i ¨en izvodF @RRA @—A xek— je f : R → R diferen™ij—˜iln— funk™ij— koj— je periodiqn— s— periodom T F hok—z—ti d— je ¨en izvod f (x) periodiqn— funk™ij—D s— istim periodom T F @˜A xek— je P polinomF hok—z—ti d— je funk™ij— sin (P (x)) periE odiqn— —ko i s—mo —ko stepen polinom— P nije vei od IF @RSA xek— su a . @RTA x—i k=1 1 1 n n ax e−ak ≤ 1 . . 1. e2 n ak ≤ k=1 3 e n e3 1 n k=1 ak . 1 + |x| 1 + |x − 1| x—i a1 < a2 < . 1)) |f (x)| ≤ M. k=1 h— li se ov—j infimum dosti%e u nekoj t—qkic . 2}F hok—z—ti d— je M ≤ 4M M F hok—z—ti od—tle d— —ko funk™ij— f im— ogr—niqen drugi izvodD ond— v—%i implik—™ij— x>a 2 1 0 2 supx∈(0. M . . a . e 1 n n −a k a2 ≤ xe k=1 4 . . . . n x∈ R inf (x − ak )2 . 2 @RPA xek— je f : (a.IIT @RHA xek— je funk™ij— f definis—n— u okolini t—qke x i nek— u toj t—qki im— drugi izvodF hok—z—ti d— je €ok—z—ti primerom d— limes n— desnoj str—ni mo%e d— postoji i —ko f (x) ne postojiF @RIA xek— je f : (−ε. . < an . +∞) → R dv—put diferen™ij—˜iln— funk™ij— i nek— je z— k ∈ {0. . 1 + ε) → R dv—put diferen™ij—˜iln— funk™ij— i nek— je f (0) = f (1)F eko je h→0 QF s†yh p…xugsti ‚ievxi €‚ywix¡s†i f (x + h) + f (x − h) − 2f (x) . . a re—lni ˜rojeviD t—kvi d— je x∈ R 2 n sup 1 1 + . . h— li se ov—j supremum dosti%e u nekoj t—qkic @RUA xek— su a . a neneg—tivni re—lni ˜rojeviF hok—z—ti nejedE n—kosti 1 2 n x→+∞ lim f (x) = 0 ⇒ x→+∞ lim f (x) = 0. . a . h2 f (x) = lim dok—z—ti d— je (∀x ∈ (0.

t∈(a. b) → R konveksn— diferen™ij—˜iln— funk™ij—F hok—E z—ti d— je (∀x ∈ (a.@RVA xek— je f : (a.b) SF †ifi IIU h—ti geometrijsku interpret—™iju ove jedn—kostiF pormulis—ti i dok—z—ti —n—logno tvre¨e z— konk—vne funk™ijeF …putstvoX primeniti v—gr—n%evu teoremu i qi¨eni™u d— prvi izvod konveksne funk™ije op—d—F @RWA … z—visnosti od re—lnog p—r—metr— p odrediti ˜roj rexe¨— sledeih jedn—qin—X @—A log x = pxY @˜A x + 3x − px + 5 = 0Y @vA x log x = x − pY @gA pe = 1 + x + Y @dA 2x log x + x = 4x − pY @A x + sin x + p = 0F @SHA hok—z—ti d— funk™ij— f : R → R. f (x) = x + sin x im— inverznu funk™iju f i izr—qun—ti ¨en izvod (f ) F 3 2 3 x 3 2 x2 2 −1 −1 . b)) f (x) = max (f (t) + f (t)(x − t)).

.

@IA … tom sluq—ju pixemo lim z = z ili D z → z k—d n → ∞4F — niz koji nije konvergent—n k—%emo d— je divergentanF x—pomen— U n— strF UWD n—r—vnoD v—%i i z— limese nizov—F en—logij— x—pomene T n— strF UV je oqigledn— qiE ¨eni™— d— konvergen™ij— niz— ne z—visi od pon—x—¨— kon—qnog ˜roj— ¨egovih ql—nov—F = 0 jer je | − 0| = < ε Primer I. xiz a = (−1) je divergent—nF —ist—D pretpost—vimo d— je lim a = a F xek— je 0 < ε < 2 F sz @IA sledilo ˜i d— (∃n ∈ N) n > n ⇒ |a − a | < ε < 2 F „—d— ˜i z— sv—ko n > n v—%ilo n ∞ ∞ 0 0 n ∞ n→∞ n ∞ n ∞ n 1 n −1 1 n→∞ n (−1)n n n→∞ 1 n 1 n 1 n n n→∞ n+1 n n n+1 −1 n n→∞ n ∞ −1 0 0 n ∞ −1 0 xizovi i redovi IF uonvergen™ij— nizov— 2 xto je kontr—dik™ij—F ≤ D „eoreme o tri limes— @„eoE Primer R. @PA €rel—skom n— limes u cos nθ + sin nθ = 1 do˜ij—mo a + b = 1F yd—tle sledi d— je ˜—r jed—n od ˜rojev— a D b r—zliqit od nuleD p— iz @PA do˜ij—mo cos θ = 1D xto je u suprotnosti s— 0 < θ < 2π F ∞ ∞ ∞ ∞ 2 2 2 ∞ 2 ∞ ∞ ∞ sin nθ + sin(n − 2)θ = 2 cos θ sin(n − 1)θ. lim = 1 jer je | − 1| = < ε z— n > [ε ]F Primer Q. xek— je 0 < θ < 2π F „—d— ˜—r jed—n od nizov— a = sin nθ i b = cos(nθ) divergir—F —ist—D —ko ˜i o˜— niz— konvergir—l—D prel—skom n— limes u 1 n sin n n 1 n sin n n→∞ n n n = |(−1)2n − (−1)2n+1 | = |a2n − a2n+1 | = |a2n − a∞ + a∞ − a2n+1 | ≤ |a2n − a∞ | + |a∞ − a2n+1 | < ε + ε < 2−1 + 2−1 = 1. do˜ij—mo 2a = 2 cos θa . xiz x = je konvergent—n i lim z— n > [ε ]F ƒliqno se pok—zuje d— je lim = 0F Primer P. sz nejedn—kosti − ≤ rem— IID RD n— strF VPA i €rimer— I sledi lim = 0F Primer S. 2b = 2 cos θb .qve†e R IFIF €rimeriF €on—v©—jui defini™iju limes— u ˜eskon—qnosti d—tu n— strF UWD k—%emo d— niz z kompleksnih ˜rojev— im— gr—niqnu vrednost z D ili d— konvergira ka z ∈ CD —ko v—%i (∀ε > 0)(∃n ∈ N) n > n ⇒ |z − z | < ε. cos nθ + cos(n − 2)θ = 2 cos θ cos(n − 1)θ IIW .

—ist—D nek— je |q| < 1 i ε > 0F „—d— je |q| − 1 > 0D p— iz fernulijeve nejedn—kosti i erhimedove —ksiome sledi |q| = (1 + (|q| − 1)) 1 + n(|q| − 1) > ε z— dovo©no veliko nD tjF |q | < εF „oD po defini™ijiD zn—qi d— q → 0 k—d n → ∞F eko je q = 1 im—mo konst—nt—n niz q ≡ 1 koji konvergir— k— 1F ƒluq—j q = −1 je r—zmotren u €rimeru QF xek— je |q | > 1 i M proizE vo©—n pozitiv—n ˜rojF €rimenom fernulijeve nejedn—kosti do˜ij—mo |q | = (1 + |q | − 1) > 1 + n(|q | − 1) > M z— dovo©no veliko M F €o defini™iji ˜esE kon—qnog limes— to zn—qi d— ƒluq—j |q | → ∞ k—d n → ∞F eko je pri tome q > 1D im—mo q → ∞ k—d n → ∞F eko je q < −1D ond— je q > M D q < −M z— dovo©no veliko nD xto zn—qi d— se ˜eskon—qno mnogo t—q—k— niz— q n—l—zi v—n ˜ilo kog otvorenog podskup— u RD r—zliqitog od ™elog RD p— lim q ne postoji z— q < −1F Primer U.    n→∞ n n n n n k n k=0 n n n n k=0 n n k k n n 2 2 n n(n−1) 2 n 2 n 1 n+1 n n k—d n → ∞F IFPF xeodreeni o˜li™iF €odsetimo se d— —ksiom—m— re—lnih ˜rojev— i pr—vilim— z— r—qun—¨e u proxirenom skupu re—lnih ˜rojev— koj— smo d—li n— IUF str—ni nisu definis—ni izr—zi o˜lik— ∞ 0 . ∞ − ∞ . 0 · ∞. ∞ . 0 . 0 . xiz ζ = z u C konvergir— —ko i s—mo —ko je |z | < 1 ili z = 1F —ist—D —ko je z = 1 im—mo konst—nt—n nizD — z— |z | < 1 iz €rimer— T sledi d— |z | = |z| → 0 k—d n → ∞D p— n— osnovu veme II z konvergir— k— nuliF eko je |z| > 1D iz €rimer— T sledi d— |z | = |z| → ∞ k—d n → ∞D p— je niz ζ neogr—niqenD d—kle divergent—nF x— kr—juD nek— je |z| = 1 i z = 1D tjF z = cos θ + i sin θ z— 0 < θ < 2π F „—d— je z = cos(nθ) + i sin(nθ)D p— rezult—t sledi iz €rimer— S i veme IH n— strF UVF √ √ n = 1F —ist—D nek— je x = n − 1F „—d— je Primer V. lim n n = (1 + x ) = x . xiz a = n + 1 − n je konvergent—nF —ist— −1 −n −1 n −1 −1 n n n n n n n 2n 2n+1 n n n→∞ n n n n n n n n n n   0. lim q n = n→∞  +∞. @QA k sz „vre¨— Q n— strF Q sledi d— je z— n > 1 √n > √1 = 1D p— je x > 0F yd—tle sledi d— su svi s—˜ir™i u prethodnoj sumi pozitivniD p— je ™el— sum— ve— od x = ¨enog drugog s—˜irk—D tjF x > x F yd—tle i iz @QA sledi √ x < D p— x → 0D tjF n → 1 k—d n → ∞F √ √ Primer W. .  1. @RA ∞ 0 ∞ ∞ 0 0 √ √ √ √ 2 2 √ √ n+1+ n n+1 − n 1 √ an = ( n + 1 − n) · √ = √ √ =√ √ →0 n+1+ n n+1+ n n+1+ n . T xek— je q ∈ RF RF xsy†s s ‚ihy†s |q | < 1 q=1 q>1 q < −1 .IPH Primer . 1 . ne postoji.

n1 } ⇒ =L n Iˆtol™ @Otto StolzD IVRP{IWHSAD —ustrijski m—tem—tiq—r lim an n→∞ bn F bn − L < ε. 2 bk+1 − bk 2 bk+1 − bk > 0 D mno%e¨em prethodne nejedn—kosti ε 2 n−1 z— k ≥ n D p— je 0 L− n−1 ε ε (bk+1 − bk ) < ak+1 − ak < L + (bk+1 − bk ) 2 2 n−1 L− z— sv—ko n > n F €oxto je b − b D od—tle do˜ij—mo 0 n n0 ε 2 (bk+1 − bk ) < k=n0 k=n0 (ak+1 − ak ) < L + (bk+1 − bk ) n−1 k=n0 (ak+1 − ak ) = an − an0 D k=n0 n−1 k=n0 (bk+1 − bk ) = he©e¨em ovih nejedn—kosti pozitivnim ˜rojem tjF yd—tle do˜ij—mo 1 L− ε ε (bn − bn0 ) < an − an0 < L + (bn − bn0 ). bn − bn 0 2 an − an0 −L bn − bn 0 ≤ do˜ij—mo hrugi s—˜ir—k n— desnoj str—ni je m—¨i od z— F €oxto postoji n ∈ N t—kvo d— je prvi s—˜ir—k n— desnoj str—ni m—¨i od z— yd—tle sledi a ε 2 an0 − Lbn0 bn an −L = + 1− 0 bn bn bn an0 − Lbn0 an − an0 + −L . . (XtolcovaI teorema) xek— je b r—stui niz re—lnih ˜roE ∈ RD ond— jev— t—k—v d— b → +∞ k—d n → ∞F eko postoji lim postoji i lim i ∞ ∞ n n an bn n n ∞ ∞ n n an n→∞ bn an+1 −an n→∞ bn+1 −bn IF uyx†i‚qixgste xsy†e IPI €retpost—vimo prvo d— je lim postoji n ∈ ND t—kvo d— z— k ≥ n v—%i 0 n→∞ lim an an+1 − an = lim . 2 2 bn − bn 0 an − an0 ε ε <L+ .it—l—™ koji je rexio —d—t—k IQ n— UWF str—ni video je d— izr—z D k—o limesD mo%e d— ˜ude jedn—k ˜ilo kom re—lnom ˜rojuD k—o i ±∞F hrugim reE qim—D —ko a → ∞D b → ∞D limes niz— je neodreenD tjF z—visi od tog— k—kvi su konkretni nizovi a i b F ssto v—%i z— ost—le izr—ze @RAD koji se n—ziv—ju neodre enim oblicimaF ƒlede— teorem— omogu—v— n—m d— nek—d izE r—qun—mo limese o˜lik— F it—l—™ e u ¨oj prepozn—ti D diskretnu4 verziju vopit—lovih pr—vil— @strF IHPAF Teorema I. bn bn − bn 0 n > n0 bn → ∞ ε n > n1 2 D F xto zn—qi d— je n > max{n0 . L− < 2 bn − bn 0 2 an − an0 ε −L < . n→∞ bn+1 − bn bn =L an+1 −an n→∞ bn+1 −bn 0 kon—q—nF xek— je ε > 0F „—d— €oxto je niz b r—stuiD tjF s— b − b do˜ij—mo n k+1 k L− ε ak+1 − ak ε < <L+ .

xek— je √ √ √ n lim n a1 a2 · · · an = a∞ . x n−1 Zadatak . 2. I xek— je k ∈ NF szr—qun—ti lim n→∞ 1k +2k +···+nk nk − n k+1 F .IPP ƒluq—j lim = +∞ svodi se n— prethodniF „—d— jeD z— dovo©no veliko nD a − a > b − b D p— je niz a r—stui @poqev od nekog ql—n—A i do˜ij—mo a → +∞ k—d n → ∞F €rimenom dok—z—nog tvre¨— n— an+1 −an n→∞ bn+1 −bn n n+1 n+1 n n n bn an RF xsy†s s ‚ihy†s tjF a∞ F Posledica I. xek— je a > 0 i lim a = a F „—d— niz G geometrijskih sredin— konvergir— i v—%i √ n n n→∞ n ∞ n→∞ 1 a1 + 1 a2 n + ··· + 1 an n = √ n a1 a2 · · · an Hn ≤ Gn ≤ An hok—z sledi iz primene ˆtol™ove teoreme n— log G ili iz nejedn—kosti i prethodne dve posledi™eF Primer IH.A niz pozitivnih ˜rojev— t—k—v d— postoji x n→∞ n an = 1+ 2+ 3 3 + ··· + n n . eko niz a konvergir— k— a D ond— konvergir— i niz ¨eE govih h—rmonijskih sredin— n→∞ n ∞ n ∞ An = a1 + a2 + · · · + an n Hn = n→∞ n ∞ i v—%i lim H = a F ƒledi iz prethodne posledi™eD prime¨ene n— 1/H F Posledica Q. n→∞ an+1 − an an n→∞ lim an = i v—%i lim A = a F hok—z sledi iz ˆtol™ove teoremeF Posledica P. . . . n→∞ xn−1 n→∞ lim =1 F yn = xn . n yvo tvre¨e smo ve dok—z—li u okviru €osledi™e IT n— strF IPUD —li ono mo%e d— se izvede i iz €osledi™e Q prime¨ene n— geometrijske sredine ql—nov— niz— gde je x 0 √ xn = lim n xn . n lim an = 1 „—d— je niz √x konvergent—n i n n→∞ lim n xn−1 . (Koxijeva teorema) eko niz a konvergir— i D ond— konvergir— i niz —ritmetiqkih sredin— lim an n→∞ bn = +∞ n n→∞ lim bn bn+1 − bn = lim = 0. xek— je x @n = 1. sz ˆtol™ove teoreme i €rimer— V sledi F Primer II.

n A hok—z sledi iz „eoreme W i „eoreme PF Zadatak P.IFQF uonvergen™ij— i neprekidnostF €oj—m neprekidnosti i limes— funk™ije mo%e se svesti n— poj—m limes— niz—F Lema I. x + ) postoji ir—™ion—l—n ˜roj @in—qe ˜i Q ˜io nepre˜rojivAF — t—k—v niz v—%i χ (α ) → 0 k—d n → ∞F yd—tleD n— osnovu „eoreme P sledi d— hirihleov— 0 n n 0 Q n n 0 0 1 n 0 1 n Q 1 0 x∈Q x∈ /Q Phirihle @Peter Gustav Lejeune DirichletD IVHS{IVSWAD nem—qki m—tem—tiq—r n . eko je ξ t—qk— n—gomil—v—¨— skup— Z ond— je A = lim f (z ) —ko i s—mo —ko z— sv—ki niz z ∈ Z \ {ξ} v—%i lim z = ξ ⇒ lim f (z ) = A. hirihleov—P funk™ij— n→∞ lim x1 · x2 · . χQ (x) = je prekidn— u sv—koj t—qkiF —ist—D iz gustine skup— Q n— re—lnoj pr—voj sledi d— z— sv—ku t—qku x ∈ R postoji niz q ∈ Q t—k—v d— q → x D — time χ (q ) → 1D k—d n → ∞F ƒ— druge str—neD postoji i niz ir—™ion—lnih ˜rojev— α koji konvergir— k— x D jer u sv—kom interv—lu (x − . )F sz |z − ξ | < sledi z → ξ k—d n → ∞F Teorema P. √ an = loga n x1 · · · · · xn √ n n→∞ n ∞ χQ : R → R. ) = {z ∈ C | |z − ξ| < }F €o defini™iji t—qke n—gomil—v—E ¨—D z— sv—ko n ∈ N skup Z ∩ B(ξ. xek— je x > 0 i lim x = x F hok—z—ti d— je n→∞ n→∞ n lim zn = ζ ⇒ lim f (zn ) = f (ζ ). …putstvoX posm—tr—ti niz i iskoristiti neprekidnost log—rit—mske i eksponen™ij—lne funk™ije i ˆtol™ovu teoremuF Primer IP. „—d— niz z konvergir— k— ξD —li f (z ) ne konvergir— k— D xto je u suprotnosti s— @SAF Posledica R. xek— je Z ⊂ CF punk™ij— f : Z → C f je neprekidn— u t—qki ζ ∈ Z —ko i s—mo —ko z— sv—ki niz z ∈ Z v—%i n n n (∃ε > 0)(∀n ∈ N)(∃zn ∈ Z ) 0 < |zn − ξ | < 1 ∧ |f (zn ) − A| ≥ ε. . xek— je ξ ∈ C t—qk— n—gomil—v—¨— skup— Z ⊂ CF „—d— postoji niz z ∈ Z t—k—v d— je lim z = ξF xek— je B(ξ. . @SA xek— je A = lim f (z) i lim z = ξF xek— je ε > 0F „—d— n n→∞ n 1 n n 1 n n 1 n 1 n 1 n n z →ξ n n→∞ n n→∞ n z →ξ n→∞ n IF uyx†i‚qixgste xsy†e IPQ €oxto z → ξ k—d n → ∞ i z = ξD (∃n ∈ N)n > n ⇒ 0 < |z − ξ| < δF sz ove dve implik—™ije sledi f (z ) → A k—d n → ∞F €retpost—vimo s—d— d— z— sv—ki niz z ∈ Z \{ξ} v—%i @SA i d— A nije limes funk™ije f u t—qki z F „—d— n n 0 0 n n n 0 (∃δ > 0) 0 < |z − ξ | < δ ⇒ |f (zn ) − A| < ε. · xn = x∞ . ) je nepr—z—nD tjF z— sv—ko n postoji t—qk— z ∈ Z ∩ B (ξ.

eko z → z k—d n → ∞D ond— je z jedin— t—qk— n—gomil—v—¨— niz— z F hok—z sledi iz veme PF Teorema Q. x∈Q x∈ /Q neprekidn— u H i I i predkidn— u svim t—qk—m— interv—l— (0. xek— je funk™ij— f : (−1. hok—z—ti d— je funk™ij— f (x) = x. 1] → RD definis—n— s— f (x) = x. hok—z—ti d— je funk™ij— f : [0. x∈Q x∈ /Q neprekidn— u svim t—qk—m— skup— {kπ | k ∈ Z} i prekidn— u svim ost—lim t—qk—m—F Zadatak T. 1) → R neprekidn— u nuliD t—kv— d— je f (x) = f (x ) z— sve x ∈ (−1. xiz a = (−1) + n im— dve t—qke n—gomil—v—¨—D a → 1D a → −1 k—d n → ∞F xiz b = n +(−1) (n + n ) im— jednu t—qku n—gomil—E v—¨—D nuluF xiz z = i + n im— qetiri t—qke n—gomil—v—¨—F … „eoremi IR n— strF QQ smo videli d— se skup r—™ion—lnih ˜rojev— mo%e pore—ti u nizY iz „eoreme II n— PWF str—ni sledi d— t—j niz im— ˜eskon—qno mnogo t—q—k— n—gomil—v—¨—F Lema Q. hok—z—ti d— je funk™ij— f ( x) = RF xsy†s s ‚ihy†s neprekidn— u nuliD — prekidn— u svim ost—lim t—qk—m—F Zadatak R. x2 . 0. eko je lim z = z D ond— je lim z = z z— sv—ki podniz z F hok—z sledi direktno iz defini™ije konvergen™ijeF Definicija I. (Bolcano–Vajerxtrasova teorema za nizove) ƒv—ki ogr—E niqen niz kompleksnih ˜rojev— im— t—qku n—gomil—v—¨—F 2 n n n(k) n→∞ n ∞ k→∞ n(k) ∞ n(k) n n(k) k→∞ n(k) n n −1 2n 2n−1 n n n −1 n −1 n ∞ ∞ n sin x.IPR funk™ij— nem— limes ni u jednoj t—qkiD p— u sv—koj t—qki im— neotklo¨iv prekidF Zadatak Q. 1)F Zadatak S. x∈Q x∈R\Q . 0. sz €osledi™e RD veme I i defini™ije z—tvorenog skup— izvesti drugi dok—z €osledi™e P s— strF TWF IFRF €odnizoviF „—qke n—gomil—v—¨—F €odniz niz— n → z je niz k→z D gde je k → n(k) neko strogo r—stue preslik—v—¨eF Lema P. „—qk— ζ ∈ C je t—qk— n—gomil—v—¨— niz— z ∈ C —ko postoji podniz z t—k—v d— je lim z = ζ F Primer IQ. 1)F hok—z—ti d— je f konst—ntn— funk™ij—F …putstvoX hok—z—ti d— je f (x) = f (0) @x → 0 k—d n → ∞AF Zadatak U.

xek— je ogr—niqen nizD tjF |z | < M F €oxto je |z | = D i nizovi D su ogr—niqeniD p— je dovo©no dok—z—ti teoremu z— re—lne nizoveF xek— je a ogr—niqen niz re—lnih ˜rojev—F ƒkup A = {a | n ∈ N} je ogr—niqenF eko je on kon—q—nD ond— postoji ˜—r jedn— t—qk— a ∈ A t—kv— d— je a = a z— ˜eskon—q—n skup indeks— n . . n→∞ lim inf f (z ) = lim sup f (z ) = lim f (z ). n .D p— je a . n→∞ n∈ N liman = lim an = sup an n→∞ n∈N . . @—A xek— je a niz u R i a hok—z—ti d— je n n = supk≥n an an = inf k≥n an D F liman = lim an = inf an . a . . konvergent—n @t—qnijeD konst—nt—nA podniz niz— a koji konvergir— k— aF eko je skup A ˜esE kon—q—nD ond— onD po „eoremi IW n— strF QW im— t—qku n—gomil—v—¨— aF €o defini™iji t—qke n—gomil—v—¨—D z— sv—ko n ∈ N postoji a ∈ (a − . xek— je ζ ∈ C t—qk— n—gomil—v—¨— skup— Z ⊂ CF Gornji f (z ) limes ili limes superior funk™ije f : Z → R u t—qki ζ @u ozn—™i lim ili lim sup f (z)A je supremum skup— t—q—k— n—gomil—v—¨— svih nizov— f (z )D gde Z \ {ζ } z → ζ k—d n → ∞D tjF zn = xn + iyn |xn |2 + |yn |2 xn yn n n n n n 1 2 n1 n2 n k(n) 1 n 1 n k(n) n k(n) 1 n 1 n k(n) n n n n n n n n n n n→∞ n n n n n→∞ n z →ζ z →ζ n n IF uyx†i‚qixgste xsy†e IPS Donji limes limz→ζ f (z ) f (zn ) ili limes inferior funk™ije f : Z → R u t—qki ζ @u ozn—™i ili lim inf f (z)A je infimum skup— t—q—k— n—gomil—v—¨— svih nizov— D gde Z \ {ζ } z → ζ k—d n → ∞F Lema S. a + )F €oxtoD po defini™iji t—qke n—gomil—v—¨—D u sv—koj okolini t—qke a im— ˜esE kon—qno mnogo t—q—k— skup— AD ˜rojevi k(n) mogu ˜iti iz—˜r—ni t—ko d— je k (n) < k (n + 1)D tjF t—ko d— je a podniz niz— a F sz a ∈ (a − . lim zn = ζ }. . . xiz a je konvergent—n —ko i s—mo —ko je lima = lima = lim a F lima = lima = L —ko i s—mo —ko sv—ki podniz niz— a konvergir— k— LD xto je ekviv—lentno s— lim a = LF Definicija Q. z →ζ z →ζ z →ζ hok—z sledi iz veme R i „eoreme PF Zadatak V. x—jveu t—qku n—gomil—v—¨— niz— x ∈ R n—ziv—mo ¨eE govim gornjim limesom ili limesom superiorom i ozn—q—v—mo s— limz ili lim sup z F x—jm—¨u t—qku n—gomil—v—¨— niz— x ∈ R n—ziv—mo ¨egovim donjim limesom ili limesom inferiorom i ozn—q—v—mo s— limz ili lim inf z F Lema R. a + ) sledi d— a konvergir— k— aF „vre¨e o˜rnuto tvre¨u prethodne leme nijeD u opxtem sluq—juD t—qnoX t—qk— 0 je jedin— t—qk— n—gomil—v—¨— niz— b iz €rimer— IQD — ov—j niz neoE gr—niqenD p— z—to i divergent—nF Definicija P. . punk™ij— f im— gr—niqnu vrednost u t—qki z ∈ D(f ) —ko i s—mo —ko je z →ζ n 0 z →ζ lim f (z ) = sup{limf (zn ) | zn ∈ Z \ {ζ }.

@VA 1 + lima ‚ex—v—¨em sistem— @UA @VA od dve jedn—qine s— dve nepozn—te lima D lima do˜ij—mo lima = lima = D p— je lim a = F Zadatak W.IPT δ>0 @˜A xek— je ζ ∈ C t—qk— n—gomil—v—¨— domen— Z ⊂ C funk™ije f : Z → RD i B(ζ. @vA xek— su f. lim(−f ) = −limf f ≤ g ⇒ limf ≤ limg ∧ limf ≤ limg limf + limg ≤ lim(f + g ) ≤ limf + limg. xek— je a niz pozitivnih ˜rojev— s— oso˜inom n 1 …putstvoX videti —d—t—k IH n— UQF str—niF Primer IR. sspit—jmo konvergen™iju niz— a definis—nog s— a n+1 n n =1 n n n n √ n n 5−1 2 √ n n n→∞ n 5−1 2 n hok—z—ti d— niz a konvergir—F @…putstvoX primeniti n— nejedn—kost a ≤ a + ε do¨i limes po kD — z—tim n— novodo˜ijenu nejedn—kost primeniti gor¨i limes po nFA n n+k n (∀ε > 0) (∃n0 ) (∀n > n0 ) (∀k ) an+k ≤ an + ε. δ) = {z ∈ C | |z − ζ | < δ}F hefiniximo f (δ ) := sup f (Z ∩ B (ζ. f limf 1 1 = . δ )). eko je f ≥ 0 i g ≥ 0 ond— je eko je f > 0D ond— je limf · limg ≤ lim(f · g ) ≤ limf · limg. δ )). δ →0+0 δ>0 RF xsy†s s ‚ihy†s hok—z—ti d— je limz→ζ f (z ) = lim f (δ ) = inf f (δ ). f (δ ) := inf f (Z ∩ B (ζ. . 1 1 = . δ →0+0 lim f (z ) = η ⇔ lima→α f (z ) = lima→α f (z ) = η lim(−f ) = −limf. f limf lim lim i 1 a = . g : A → R dve funk™ije @ili dv— niz—D —ko je A = NAF hok—z—ti d— v—%i δ>0 a→α limz→ζ f (z ) = lim f (δ ) = sup f (δ ). limf · limg ≤ lim(f · g ) ≤ limf · limg. limf + limg ≤ lim(f + g ) ≤ limf + limg. @TA 1+a snduk™ijom se l—ko pok—zuje d— je a > 0F €rel—skom n— lim u @TA i primenom svojst—v— iz —d—tk— V @vA do˜ij—mo 1 lima = . @UA 1 + lima ƒliqnoD prel—skom n— lim u @TA do˜ij—mo 1 lima = .

Zadatak IH. f (z ) = u nuliF €rel—skom n— pol—rni z—pis z = rcis θ do˜ij—mo f (rcis θ) = 2 sin 2θD od—kle sledi d— je @u ozn—k—m— iz —d—tk— VA f (δ) ≡ 2D f (δ) ≡ −2F sz —d—tk— V s—d— sledi lim f (z) = 2D lim f (z) = −2F Primer IT. eko je niz a r—stui i neogr—niqenD ond— a → +∞ k—d n → ∞F eko je niz b op—d—jui i neogr—niqenD ond— b → −∞ k—d n → ∞F n n n n ∞ n ∞ 0 n0 n n 0 ∞ n→∞ n n n n n . ≤)D n → a monotono @rastu e ili opadaju eA u smislu defini™ije n— strF RS @ili n— strF USAF hok—z sledee teoreme je —n—log—n dok—zu veme IQ n— strF VHF Teorema R. xek— z— niz a v—%i n an n IF uyx†i‚qixgste xsy†e 0 ≤ am+n ≤ am + an . an 0 ∈N D t—kvo D tjF z— n ≥ n F yd—tle sledi d— je (∀n > n ) a an+1 an an0 ≤ ≤ ··· ≤ (R − ε)n+1 (R − ε)n (R − ε)n0 ≤ C (R − ε)n √ √ n n an ≤ (R − ε) C. √ lim n C = 1 D gde je C = an0 (R−ε)n0 €rel—skom n— lim @i korixe¨em A do˜ij—mo nejedn—kost @WA z— limF xejedn—kost z— lim dok—zuje se n— isti n—qinF IFSF wonotoni nizoviF xiz a re—lnih ˜rojev— zovemo monotonim @rastu im ili opadaju imA —ko je preslik—v—¨e a : (N. ƒv—ki monoton i ogr—niqen niz je konvergent—nF xek— je a r—stui i ogr—niqen nizF „—d— je skup A = {a | n ∈ N} ogr—niE qenF xek— je a = sup AF „—d— a → a k—d n → ∞F —ist—D iz defini™ije supremum— sledi d— z— sv—ko ε > 0 postoji n ∈ N t—kvo d— je a − ε < a < aF sz monotonosti niz— a sledi d— je a − ε < a < a z— sv—ko n ≥ n D xto zn—qi d— je a = lim a F Lema T. R) postoji n 0 n n→∞ an+1 . @WA D ond— postoji i lim √a i v—%i n n n n→∞ n n→∞ lim √ n an = lim an+1 an <R F „—d— z— neko ε ∈ (0. xek— je a ≥ 0F „—d— je z →0 z →0 n z2 − z ¯2 i|z |2 iliD ekviv—lentnoD lim √ √ an+1 an+1 lim ≤ lim n an ≤ lim n an ≤ lim . szr—qun—jmo gor¨i i do¨i limes funk™ije f : C \ { 0 } → R. an an n+1 n ƒpe™ij—lnoD —ko postoji —ist—D nek— je lim d— je ≤ R − εD p— je an+1 an 0 √ an+1 < R ⇒ lim n an < R an n→∞ lim an+1 an i lim aa > r ⇒ lim √a > r. IPU hok—z—ti d— niz konvergir—F Primer IS. ≤) → (R.

… €rimeru S n— strF PP smo definis—li ˜roj e k—o n 1 1 1 1 1 1 1 1 1 − + − +···+ − + − = 2 − < 2. n→∞ n! lim n→∞ n→∞ lim an = 0 ⇔ lim |an | = 0 qn =0 n→∞ n! lim D dovo©no je dok—z—ti d— je @IIA p— je a < a poqev od nekog nF €oxto je a i ogr—niqen odozdo @a > 0AD on im— gr—niqnu vrednost a F €rel—skom n— limes u @IIA do˜ij—mo a = 0F Primer IW.xek— je M > 0F €o pretpost—v™iD niz a nije ogr—niqen odozgoD p— postoji z— koje je a > M F „—d— jeD z˜og monotonostiD a > M z— sv—ko n > n D xtoD po defini™iji ˜eskon—qnog limes— zn—qi d— je lim a = +∞F x— sliq—n n—qin se dok—zuje i lim b = −∞F Primer IU. . nq n n+1 qn ∞ 1 q n+1 n n n n ∞ −1 ∞ ∞ n n n→∞ q xek— je a n = n qn F „—d— je n→∞ lim n = 0. n+1 n n+1 n n ∞ ∞ z— sv—ko q ≥ 0F xek— je a n = qn n! F „—d— je sn = 1 + je r—stuiD jer je s − s = sz k > k(k − 1) sledi < n+1 n 2 1 k2 1 1 1 + 2 + ··· + 2 22 3 n 1 k 1 (n+1)2 > 0 1 1 k(k−1) = k−1 F hok—%imo d— je on ogr—niqen odozgoF − D p— je sn < 1 + yd—tle sledi d— je s konvergent—nF Primer PH. xiz an+1 = q an . xek— je q > 1F hok—%imo d— je n IPV RF xsy†s s ‚ihy†s n0 ∈ N n0 n 0 n→∞ n n→∞ n @IHA €oxto je → < 1D z— dovo©no veliko n v—%i a < a D tjF niz a jeD poqev od nekog nD op—d—juiF €oxto je a > 0D niz x je ogr—niqen odozdoD p— a → a k—d n → ∞F €rel—skom n— limes u @IHA do˜ij—mo a = q a D od—kleD z˜og q > 1D sledi a = 0F z— q ≤ 1F Zadatak II. szr—qun—ti lim Primer IV. 1 2 2 3 n−2 n−1 n−1 n n e := sup 1+ 1 n n n∈N . hok—%imo d— je z— sv—ko z ∈ C an+1 = n+1 an . qn €oxto je | zn n! | = |z |n n! i zn = 0.

1! n! 1 1 + ··· + .„om prilikom smo dok—z—li i d— je niz (1 + ) ogr—niqenF hok—%imo d— je on i monotono r—stuiF ‚—zvij—¨em po ˜inomnoj formuli i uprox—v—¨em ˜inomnih koefi™ijen—t— k—o u @IRA n— strF PP do˜ij—mo 1 n n IF uyx†i‚qixgste xsy†e IPW 1+ 1 n n n = k=0 n 1 k! 1 k! 1 k! k −1 1− j =0 k −1 j n j n+1 j n+1 ≤ k=0 n+1 1− j =0 k −1 ≤ k=0 1− „ime je dok—z—no d— je niz (1+ ) r—stuiD od—kle sledi d— je on konvergent—n i d— v—%i 1 1 n n n = 1+ j =0 n+1 1 . 1)F u—d— ˜i ˜ilo posle mno%e¨— s— n!nD sledilo θ ∈ (0.. n!n z— neko θ ∈ (0. n+1 hok—%imo d— je e ir—™ion—l—nF sz @IRA i @ISA n— strF PP sledi n→∞ e := lim 1+ n . n e≤ k=0 z— sv—ko nF ƒ— druge str—neD iz @IRA sledi d— je z— sv—ko m ≥ n 1+ 1 k! €rel—zei n— 1 m lim m m = k=0 m→∞ D iz @IPA vidimo d— je j =0 1 k! k −1 1− j m n ≥ k=0 1 k! k −1 1− j =0 j m .·(n+k) + ··· + 1+ 1 (n+m)! 1 n+2 + + ··· + @u posled¨em kor—ku koristili smo nejedn—kost lim do˜ij—mo k→∞ 1 1 1 (n+1)! 1 + n+2 + (n+2)2 1 n+2 1 (n+1)! n+1 < n!n + ··· + 1 (n+2)k−1 n+2 (n+1)2 < 1 n AF €rel—skom n— tjF 0 < e − xn < e=1+ 1 . 1! n! xn 1 (n+2)·(n+3) yzn—qimo niz n— desnoj str—ni u @IQA s— F „—d— je n→∞ 1+ @IQA 1 (n+2)·.. @IPA yd—tle i iz @IRA n— strF PP sledi e = lim 0 < xn+k − xn = = < < 1 (n+1)! 1 (n+1)! e≥1+ 1 1 + ··· + . 1)F 1 1 θ + ··· + + 1! n! n!n e= m n m=k+θ k∈N @IRA z— neke ™ele ˜rojeve m i nD iz @IRA ˜iD z— neko D xto je nemogue z˜og .

lim 1 + @ISA n x— isti n—qin k—o u €rimeru PH dok—zuje se d— je niz (1 + ) r—stui z— sv—ko λ ∈ RD p— se limes u @ISA mo%e z—meniti supremumomF Zadatak IP. (Koxijev kriterijum konvergencije nizova) xiz z ∈ C konvergir— —ko i s—mo —ko je uoxijevF €retpost—vimo d— niz z konvergir— k— z F xek— je ε > 0F „—d— postoji n ∈ N t—kvo d— v—%i n > n ⇒ |z − z | < 2 εF „—d— z— m. hok—z—ti d— je √ Primer y → yλ m→∞ 1 mλ m λ n λ n→∞ λ n n n IQH RF xsy†s s ‚ihy†s …putstvoX iskoristiti €rimer ITF IFTF uoxijevi nizoviF €oj—m uoxijevog niz—D n— koji se odnosi slede— defini™ij—D uveo je fol™—noD z— re—lne nizoveF Definicija R. n > n0 ⇒ |zm − zn | < ε. xek— je λ ∈ RF sz €rimer— PH i neprekidnosti funk™ije sledi d— je lim (1 + ) = e F ƒmenom n = mλ do˜ij—mo λ =e . . xto zn—qi d— je niz z uoxijevF €retpost—vimo s—d— d— je niz z uoxijevF xek— je ε > 0F „—d— jeD z— neko n ∈ N |z − z | < εD tjF |z | − ε < |z | < |z | + ε @ITA z— sv—ko n ≥ n F €oxto ql—nov— niz— s— indeksom m—¨im od n im— kon—qno mnogoD iz @ITA sledi d— je niz z ogr—niqenD p— iz „eoreme Q sledi d— niz z im— konvergent—n podniz z F yzn—qimo limes ovog podniz— s— z F xek— je ε > 0F „—d— z— neko n ∈ N v—%i n > n ⇒ |z − z | < 2 εF €oxto je niz uoxijevD z— neko n ∈ N v—%i n > n ⇒ |z − z | < 2 εF xek— je n = max{n . n e Teorema S. n }F „—d— z— n > n v—%i n n 0 n n0 0 n 0 0 0 n n k(n) ∞ 1 1 k ( n) n ∞ −1 2 2 k(n) −1 0 1 2 0 |zm − zn | = |zm − z∞ + z∞ − zn | ≤ |zm − z∞ | + |z∞ − zn | < 2 −1 ε + 2−1 ε = ε. xiz z kompleksnih ˜rojev— je Koxijev —ko n n→∞ lim n! 1 = . @IUA n ∞ z →η |zn − z∞ | = |zn − zk(n) + zk(n) − z∞ | ≤ |zn − zk(n) | + |zk(n) − z∞ | < 2−1 ε + 2−1 ε = ε.PI. w ∈ X ) |z − η | < δ ∧ |w − η | < δ ⇒ |f (z ) − f (w)| < ε. tjF z konvergir— k— z F €omou k—r—kteriz—™ije limes— preko nizov— @„eorem— P n— strF IPQA doE ˜ij—mo sledeu posledi™u „eoreme SF Posledica S. n > n v—%i n n 0 0 n ∞ ∞ −1 0 (∀ε > 0)(∃n0 ∈ N) m. (Koxijev kriterijum egzistencije limesa) xek— je X ⊂ C i η t—qk— n—gomil—v—¨— skup— X F „—d— postoji lim f (z ) —ko i s—mo —ko (∀ε > 0)(∃δ > 0)(∀z.

x0 . x0 ) = lim M (f. x0 ) := lim ω (f. .xek— v—%i @IUA i nek— je z niz u X koji konvergir— k— ηF xek— je ε > 0 proizvo©no i δ t—kvo d— v—%i @IUAF €oxto z → ηD z— dovo©no veliko n v—%i n n 0 IF uyx†i‚qixgste xsy†e n ≥ n0 ⇒ |zn − η | < δ. δ ) = sup{f (x) | x ∈ X. x0 . . 2 n—ziv— se oscilacijom funkcije f n— skupu AF xek— je x t—qk— n—gomil—v—¨— skup— X F froj 0 x1 .x2 ∈A gde je B(x . δ) lopt— s— ™entrom x i polupreqnikom δD n—ziv— se oscilacijom funkcije f u taqki x F eko je f : X → R re—ln— funk™ij— i δ →0 0 0 0 ω (f. xiz a = (−1) iz €rimer— Q nije uoxijevD jer je |a −a | = 2 z— sv—ko n ∈ NF „o je jox jed—n n—qin d— se vidi d— ov—j niz divergir—F 0 0 n n n+1 n ω (f. x ) = 0F Primer PP. δ ) − m(f. δ ) . punk™ij— f : X → C je neprekidn— u t—qki x —ko i s—mo —ko je ω(f. δ ) = inf {f (x) | x ∈ X. ond— se os™il—™ij— u t—qki x mo%e n—pis—ti i u vidu 0 δ →0 M (f. δ )). ε . x0 . n IQI p— sz @IUA sledi d— je niz F (z ) uoxijevF sz „eoreme S sledi d— on konvergir— k— nekom A ∈ CF xek— je w drugi niz koji konvergir— k— ηF „—d— niz f (w ) konvergir— k— nekom B ∈ CF sz @IUA l—ko sledi d— je t—d— A = BF —ist—D z— proizvo©no ε postoji δ t—kvo d— v—%i @IUAF €oxto su z— dovo©no veliko n i z i w u δ{okolini t—qke ηD iz @IUA sledi d— je |f (z ) − f (w )| < ε z— sve osim kon—qno mnogo nF €rel—skom n— limes do˜ij—mo |A − B| ≤ ε D — od—tleD poxto je ε proizvo©noD A = BF €rem— „eoremi P n— strF IPQ to zn—qi d— je lim f (z) = AF y˜rnutoD nek— je lim f (z) = A i ε > 0F €o defini™iji limes— n n 1 n n n n 1 1 1 z →η z →η (∃δ > 0) |z − η | < δ ⇒ |f (z ) − A| < „—d—D —ko su z i w t—qke skup— X z— koje v—%i |z − η| < δ i |w − η| < δD ond— je qime je @IUA dok—z—noF €osledi™— S se nek—d formulixe pomou pojm— oscilacije funkcijeF Definicija S. X ∩ B (x0 . €osledi™u S s—d— mo%emo d— formulixemo n— sledei n—qinF Posledica T. A) := sup |f (x1 ) − f (x2 )| |f (z ) − f (w)| = |f (z ) − A + A − f (w)| ≤ |f (z ) − A| + |A − f (w)| < ε. |x − x0 | < δ }. x0 . |x − x0 | < δ }. xek— je X ⊂ C i f : X → R ogr—niqen— funk™ij— i A ⊂ X F froj ω (f. m(f.

+∞)F punk™ij— n—ziv— se kontr—k™ijom —ko postoji konst—nt— qD 0 < q < 1D t—kv— d— je z— sve α. „—d— je |x − x | ≤ q |x − x | ≤ . €ol—zei od nejedn—kosti dok—z—ti d— je niz 1+ 1 n n |s2n − sn | = 1 1 1 1 + ··· + >n· = . k=n uoristei formulu z— z˜ir geometrijskog niz—D od—vde do˜ij—mo |xn − xn+m | ≤ n €oxto je 0 < q < 1D q → 0D p— iz posled¨e nejedn—kosti sledi d— je niz x uoxijevD d—kle konvergent—nF eko ¨egovu gr—niqnu vrednost ozn—qimo s— cD iz rekurentne formule slediD prel—skom n— limes @primetimo d— je sv—k— kontr—k™ij— r—vnomerno neprekidn—AD n qn |x1 − x − 0| 1−q c = F (c). . 5772156649015328606065120. β ∈ I F „—kv— funk™ij— n—ziv— se kontr—k™ijomF ƒv—k— kontr—k™ij— im— jedinstvenu fiksnu ili neprekidnu t—qkuD tjF t—qku c ∈ I t—kvu d— je F (c) = cF —ist—D nek— je x ∈ I proizvo©n— t—qk— i nek— je x = F (x ). z— n ≥ 1.. ≤ q |x − x |. xiz RF xsy†s s ‚ihy†s sn = 1 + 1 1 + ··· + 2 n divergir— jer je n p— niz s nije uoxijevF Zadatak IQ. n+1 2n 2n 2 <e< 1+ 1 n n+1 op—d—jui i pozitiv—nD p— z˜og tog— i konvergent—nF qr—niqn— vrednost ovog niz— pozn—t— je k—o yjlerov— konst—nt—D i ozn—q—v— se s— c ili γF  enih prvih nekoliko ™if—r— su xije pozn—to d— li je yjlerov— konst—n— r—™ion—l—n ili ir—™ion—l—n ˜rojF Primer PR. yd—tle sledi 0 n+1 n n+1 n n n−1 n 1 0 n+m−1 1+ 1 1 + · · · + − log n 2 n γ = 0. F :I→I |F (α) − F (β )| < q |α − β | |xn − xn+m | ≤ |xn − xn+1 | + · · · + |xn+m−1 − xn+m | ≤ |x1 − x0 | qk . .. .IQP Primer PQ. xek— je I = [a. b] ili I = (−∞.

b] → R konveksn— funk™ij— s— pozitivnim prvim izvodomD t—kv— d— je f (a) < 0D f (b) > 0F €o „eoremi o meuvrednosti z— neprekidne funk™ijeD postoji c ∈ (a. 1 0 1 1 €onovimo ov—j postup—k s— t—qkom x u ulozi x D — z—tim s— do˜ijenom preseqE nom t—qkom x t—ngente u t—qki (x .„—qk— c je jedinstven—D jer iz F (c ) = c i qi¨eni™e d— je F kontr—k™ij— sledi 1 1 PF  …„xy† wi„yh ‚iˆe†e e tihxesxe |c − c1 | = |F (c) − F (c1 )| ≤ q |c − c1 |. |F (α) − F (β )| = |(f (a0 ))−1 f (ξ )| · |α − β | . b)F ‚—di odreenostiD pretpost—vimo x > 0F tedn—qin— t—ngente n— gr—fik funk™ije y = f (x) u t—qki (x . odnosno f (x ) = 0F sz jedinstvenosti rexe¨— jedn—qine f (x) = 0 sledi d— je x = cF €retpost—vimo d— funk™ij— f im— neprekid—n i pozitiv—n prvi izvodF eko umesto posm—tr—nog niz— x posm—tr—mo niz n n n ∞ ∞ ∞ ∞ −1 ∞ ∞ ∞ n xn+1 = xn − (f (xn ))−1 f (xn ). gde je a ∈ I proizvo©n— t—qk—D govorimo o modifikov—nom  utnovom metoduD koji se od  utnovog r—zlikuje po tome xto se u konstruk™iji niz— a vredE nost prvog izvod— izr—qun—v— s—mo u jednomD u t—qki a @xto z— funk™ije s— slo%enim izr—zom z— prvi izvod nek—d zn—tno ol—kx—v— konstruk™ijuAF i¨eni™— d— niz a konvergir— k— rexe¨u jedn—qine f (x) = x sledi iz €rimer— PRF —ist—D nek— je 0 n 0 n an+1 = xn − (f (a0 ))−1 f (an ). 1 IQQ xto jeD z˜og 0 < q < 1D mogue s—mo —ko je c = c F xek— je f : [a. sz v—gr—n%eve teoreme o sred¨oj vrednosti sledi d— je F (x) = x − (f (a0 ))−1 f (x). x1 = x0 − (f (x0 ))−1 f (x0 ). b) t—kvo d— je f (c) = 0F sz pretpost—vke o pozitivnosti prvog izvod— sledi d— f strogo r—steD p— je t—kvo c jedinstvenoF  utnov metodD ili metod t—ngenteD n—l—%e¨— t—qke cD odnosno rex—E v—¨— jedn—qine f (x) = 0D s—stoji se u sledeemF sz—˜erimo proizvo©nu t—qku x ∈ (a. f (x )) je 0 0 0 0 PF  utnov metod rex—v—¨— jedn—qin— yv— pr—v— seqe x{osu u t—qki 2 y = f (x0 ) + f (x0 )(x − x0 ). f (x )) s— x{osom itdF hrugim reqim—D konstruiximo rekurentni niz €oxto gr—fik konveksne funk™ije le%i izn—d t—ngente u proizvo©noj t—qkiD sledi d— je f (x ) > 0D p— iz pretpost—vke o pozitivnosti prvog izvod— sledi d— je niz x op—d—juiF yv—j niz je ogr—niqen odozdo t—qkom c @i to z—k©uqujemo iz qi¨eni™e d— je gr—fik konveksne funk™ije izn—d t—ngenteAF yd—tle sledi d— je x konvergent—nF eko ¨egov limes ozn—qimo s— x D iz rekurentne formule sledi x = x − (f (x )) f (x ).

p =p ·z . @IWA tjF s = z D p = z F … ovoj gl—vi izuq—v—emo pit—¨— vez—n— z— konvergen™iju ov—kvih nizov—F QFIF uonvergen™ij— red— i proizvod—F xizove koji z—dovo©—v—ju @IVA ili @IWA izdv—j—mo sledeom defini™ijomF Definicija T. . 1. @IVA p =z . xiz 0 0 −1 0 RF xsy†s s ‚ihy†s konvergir— z— sv—ko a ∈ RF —ist—D primenom  utnovog metod— n— funk™iju z—k©uqujemo x … €rimerim— IW i PQ smo se susreli s— nizovim— qiji su ql—novi sumeF €ri tome se ˜roj s—˜ir—k— ˜eskon—qno uve—v— k—d n → ∞F „—kvi nizovi n—ziv—ju se beskonaqnim redovimaD ili s—mo redovimaF … ovom p—r—gr—fu z—poqeemo ¨ihovo det—©nije izuq—v—¨eF xek— je z D n = 0. p ) konvergira —ko konvergir— niz p i —ko je lim p = 0F qr—niqnu vrednost lim p ozn—q—v—mo s— z F eko red @ili proizvodA ne konvergir—D k—%emo d— on divergiraF n n n 0 0 n+1 n n+1 n 0 n 0 n+1 n n+1 n k n k k=0 k=0 n n n n n n n n n n n n n n n n n n ∞ n n→∞ n n n=0 n n ∞ n n→∞ n n→∞ n n n=0 xn+1 = 1 xn + . p— je F : J → J kontr—k™ij—F sz €rimer— PR sledi d— F im— jedinstvenu fiksnu t—qku cF €oxto jeD po pretpost—v™iD f (a ) > 0D iz F (c) = c sledi f (c) = 0F Primer PS.IQR J ⊂I z— neko ξ ∈ (α. 2 xn x0 = a QF feskon—qni redovi i ˜eskon—qni proizvodi n → √ 2 k—d n → ∞D ˜ez o˜zir— n— iz˜or poqetnog ql—n— aF f ( x) = x2 − 2 . s )4 i D proizvod (z . p ) kompleksnih nizov— z— koje v—%i z = 0 i @IWAF …slovom z = 0 u defini™iji proizvod— isk©uqili smo trivij—lni proE izvodF …mesto D red (z . 2. p )4 govorimo i o D redu z 4 i D proizvodu z 4F Definicija U. s ) konvergira —ko konvergir— niz s F qr—niqnu vrednost lim s n—ziv—mo sumom reda i ozn—q—v—mo s— z F feskon—qni proizvod (z . s =s +z . β)F sz neprekidnosti prvog izvod— sledi d— je z— neki interv—l koji s—dr%i t—qku a ξ ∈ J ⇒ |(f (a )) f (ξ )| ≤ q < 1. s ) komE pleksnih nizov— z— koje v—%i @IVAF Beskonaqni proizvod kompleksnih ˜rojev— s— opxtim qlanom z i parcijalnim proizvodima p je ureeni p—r (z . niz kompleksnih ˜rojev—F snduktivno definiE ximo nizove s i p n— sledei n—qinF s =z . feskon—qni red (z . Beskonaqni red @ili s—mo redA kompleksnih ˜rojev— s— opxtim qlanom z i parcijalnim sumama s je ureeni p—r (z . . .

eko je x ∈ R niz re—lnih ˜rojev— i x konvergent—n proizvodD ond— je x > 0 z— sve n osimD mo%d—D ¨ih kon—qno mnogoF Napomena I. . eko je r ost—t—k konvergentnog red— z D ond— je lim r eko je ρ ost—t—k konvergentnog proizvod— z D ond— je lim ρ = 1F xek— je s = z F „—d— je n→∞ n n n→∞ n ∞ ∞ n n=0 k=n+1 =0 F od—kleD prel—skom n— limes do˜ij—mo s = s + lim r D tjF lim r = 0F hok—z drugog tvre¨— je s—mo multiplik—tivni z—pis dok—z— prvogX nek— je p = z F „—d— je ∞ ∞ n→∞ n n→∞ n ∞ ∞ n n=0 s∞ = sn + rn . „vre¨e o˜rnuto tvre¨u veme V nije t—qno u opxtem sluE q—juX red divergir— @€rimer PQ n— strF IQPAD i—ko je lim = 0F ∞ ∞ n→∞ n n→∞ n ∞ n n→∞ n n n→∞ n n n 0 0 m n 0 n+1 n+1 n n→∞ n n n n 1 n 1 n→∞ n p∞ = pn · ρn . eko red z konvergir—D ond— je lim z = 0F eko proizvod z konvergir—D ond— je lim z = 1F xek— su s p—r™ij—lne sume konvergentnog red— z F xek— je ε > 0F sz uoE xijevog kriterijum— konvergen™ije nizov— @strF IQHA sledi d— postoji t—k—v ˜roj n ∈ N d— v—%i m. n n zn ∞ Lema U. p— prel—skom n— limes do˜ij—mo p = p · lim ρ D tjF lim ρ = 1D jer jeD po defini™iji konvergen™ije proizvod— p = 0F Lema V. k=n+1 yv—j niz n—ziv— se ostatkom reda n—ziv—mo niz ρn := n zn F ƒliqnoD ostatkom proizvoda zk .n→∞ €rimetimo d—D po prethodnoj defini™ijiD proizvod divergira ne s—mo —ko ne postoji ili je ˜eskon—q—nD ve i —ko je lim p = 0F yv—jD n— prvi pogled neprirod—nD uslov uvodimo d— ˜ismo proizvode mogli d— tretir—mo k—o D multiplik—tivno z—pis—ne4 redoveD xto pojednost—v©uje formul—™ije i dok—ze nekih od teorem— koje sledeF QFPF ypxti ql—n i ost—t—k red— i proizvod—F eko od˜—™imo prvih nekoliko ql—nov— konvergentnog red— z do˜ij—mo niz lim pn n→∞ n n ∞ QF fiƒuyxexs ‚ihy†s s fiƒuyxexs €‚ys†yhs IQS rn := zk . n > n ⇒ |s − s | < εF ƒpe™ij—lnoD n > n ⇒ |z | = |s − s | < εD xto zn—qi d— je lim z = 0F hok—z drugog tvre¨— je multiplik—tivni z—pis dok—z— prvogF Posledica U.

€rimer PV i —d—t—k IR l—ko se uopxt—v—ju n— sledei n—E qinF xek— je z proizvo©—n niz kompleksnih ˜rojev—F „—d— red (z − z ) konvergir— —ko i s—mo —ko konvergir— niz z F €ri tome v—%i n n n+1 n ∞ k—d n → ∞F (zk − zk+1 ) = zj − lim zn .IQT QFQF €rimeriF … ql—vi P smo se ve susreli s— nekim primerim— redov— @€rimeri IW i PQD red @IQA n— strF IPWAF h—emo jox nekoliko primer—F Primer PT. . ‚ed n→∞ k=j lim ∞ k=2 1 n2 −1 konvergir—D jer je = 1 2 n k=2 1 k −1 1 2 = = p— s n → 3 4 k—d n → ∞F n 1 k=2 k2 −1 = n 1 1 k=2 2 k −1 n 1 k=2 (k−1)(k+1) − − 1 k+1 1 n = 1 n+1 + 1 k − 1 k + 1 k+1 = 1 2 1+ − . (Geometrijski red) ‚ed z konvergir— —ko i s—mo —ko je |z | < 1 i t—d— v—%i n ∞ RF xsy†s s ‚ihy†s zn = —ist—D iz (1 − z) n=0 n k=0 1 . hok—z sledi iz prel—skom n— sn k=j n n→∞ (zk − zk+1 ) = zj − zn+1 . sz veme V i €rimer— S n— strF IIW l—ko sledi d— red sin nθ konvergir— —ko i s—mo —ko θ = kπ z— neko k ∈ ZF ‚ed cos nθ divergir— z— sv—ko θ ∈ RF Primer PU. F Primer QH. hok—z—ti d— red − z— konvergir— —ko i s—mo —ko je α > 0F Primer PW. ‚ed 1 k 1 ) ln(1 + n n divergir—D jer 1 (n−1)α 1 nα sn = k=1 ln 1 + = (ln(k + 1) − ln k ) = ln(n + 1) → ∞ k=1 x— sliq—n n—qin se rex—v— i sledei z—d—t—kF Zadatak IR. 1−z z = k n (z − z k+1 ) = 1 − z n+1 n k k=0 sledi z— z = 1F vimes n— desnoj str—ni je jedn—k —ko je |z| < 1 i ne postoji —ko je |z| ≥ 1D z = 1 @€rimer U n— strF IPHAF — z = 1 je k=0 1 1−z n n n→∞ lim z k = lim 1 − zn n→∞ 1 − z sn = zk = k=1 k=1 1k = n → ∞ k—d n → ∞F Primer n PV.

. (Lajbnicovo pravilo) xek— je b op—d—jui niz re—lnih ˜rojev— i nek— je lim b = 0F „—d— red (−1) b konvergir—F n 1 n n n→∞ n n−1 n . 1−z —ist—D nek— je p n n = k=1 1 + z2 k −1 F wno%e¨em s— 1 − z do˜ij—mo n od—kleD n— osnovu €rimer— U n— strF IPH sledi rezult—t tvre¨—F Zadatak IT. hok—z—ti d— je cos = D z— sv—ko θ = 0 i izvesti od—tle formulu @RQA n— strF SPF Primer QQ. n sn = k=1 (−1)k−1 . 2 k 2 n 2 QP. .Zadatak IS. feskon—qni proizvod 1− konvergir—F —ist—D v—%i 1 n(n+1)(n+2) 2n+1 n2 (n+1)2 2n +(−1)n 3n 2n n ∞ n=2 1 n2 n QF fiƒuyxexs ‚ihy†s s fiƒuyxexs €‚ys†yhs IQU 1− k—d n → ∞F k=2 1 k2 n = k=2 k2 − 1 = k2 n k=2 1 n+1 (k − 1)(k + 1) 1 = · → . sspit—ti konvergen™iju redov— @—A @˜A @vA @gA iD u sluq—jevim— k—d— su konvergentniD odrediti im sumeF Primer QI. k >0 2n+1 2(n−1)+1 (−1)2n−1 2n i s −s = + < 0D p— je podniz s r—stuiD — podniz s op—d—juiF €ri tome v—%i s > s = s + > s > s D p— su o˜— podniz— ogr—niqen—F yd—tle sledi d— su s i s konvergentniF sz s = s + sledi d— je lim s = lim s D p— niz s konvergir—F 2n „—d— je s (−1)2n 2n+1 1 n→∞ − s2(n−1) = 2n (−1) 2n−1 2n 2n−2 + (−1)2n−1 2n 2n+1 2n+1 1 2n+1 2n 2 2n 2n+1 2n+1 2n 1 2n+1 2n+1 n→∞ 2n n €rimetimo d— je jedino svojstvo niz— b = koje smo koristili u €rimeE ru QQ svojstvo d— je on op—d—jui i d— te%i nuliF hrugim reqim—D n— potpuno isti n—qin dok—zuje se sledee tvre¨eF Tvr enje I. ‚ed konvergir—F xek— je ∞ n=1 θ 2n sin θ θ (−1)n−1 n n (1 − z )pn = (1 − z )(1 + z )(1 + z 2 ) · . feskon—qni proizvod —ko je |z| < 1 i t—d— v—%i Primer ∞ ∞ n=1 1 + z2 n −1 konvergir— —ko i s—mo 1 + z2 n=1 n −1 = 1 . · (1 + z 2 −1 ) = 1 − z2 .

€oxto je red |zn | konvergent—nD niz σ je uoxijevF sz n n |sn − sm | = k=m+1 n zk ≤ k=1 |zk | = |σn − σm | z— n > m sledi d— je i niz s uoxijevD d—kle konvergent—nF €rimer QQ i €rimer PQ n— strF IQP pok—zuju d— tvre¨e o˜rnuto „vre¨u P nije t—qnoF QFSF ƒ—˜ir—¨e redov—F €oqnimo s— sledeom jednost—vnom posledi™om „eoreme IH s— VIF str—neF Lema W. xek— je z niz kompleksnih ˜rojev—F u—%emo d— red z apsolutno konvergira —ko konvergir— red |z |F eko red |z | divergir—D — z konvergir—D k—%emo d— on neapsolutno konvergiraF Tvr enje P.IQV d— red divergir—D — u €rimeru QQ d— red konvergir—F u—%emo d— t—k—v red neapsolutno konvergiraF €re™izir—jmo to sledeom defini™ijomF Definicija V. ƒv—ki —psolutno konvergent—n red je konvergent—nY tjF —ko red |z | konvergir—D ond— konvergir— i red z F xek— je 1 n (−1)n−1 n n n n n n n n n n QFRF epsolutn— konvergen™ij—F … €rimeru PQ n— strF IQP smo videli RF xsy†s s ‚ihy†s σn = |zk |. xek— su z i w konvergentni kompleksni redovi i λ. µ ∈ CF „—d— red (λz + µw ) konvergir— i v—%i n n n n ∞ ∞ ∞ (λzn + µwn ) = λ n=1 n=1 n ∞ zn + µ n=1 wn . xto je i tre˜—lo dok—z—tiF . Re zn ƒpe™ij—lnoD red z konvergir— —ko i s—mo —ko konvergir—ju redovi i Im z i v—%i z = Re z + Im z F €o defini™iji ˜eskon—qne sume v—%i ∞ ∞ n n n n n=1 n=1 n=1 ∞ n (λzn + µwn ) n=1 = lim = lim n→∞ k=1 n→∞ (λzk + µwk ) n n λ k=1 n zk + µ k=1 wk n = λ lim =λ n→∞ k=1 ∞ n=1 zk + µ lim ∞ n=1 n→∞ k=1 wk zn + µ wn . k=1 n sn = k=1 zk .

xek— je z konvergent—n redD n → k (n) r—stue presliE k—v—¨eD t—kvo d— je k(1) = 1D i w = z F „—d— w konvergir— i v—%i z = w . k} i nek— su λ .Posledica V. k—d k → ∞ @xto je ekviv—lentno s— n → ∞AD jer (−1) b D k—o opxti ql—n konvergentnog red—D te%i nuliF n n+1 |σk(n+1) − sk | = ak+1 + ak+1 + · · · + ak(n+1) ≤ bn+1 → 0 . . QFTF …opxteni —so™ij—tivni z—konF ƒledee tvre¨e i n—pomen— poE sle ¨eg— pok—zuju pod kojim uslovim— —so™ij—tivnost s—˜ir—¨— mo%emo d— uopxtimo n— ˜eskon—qne sumeF Tvr enje Q. . z kompleksni nizoviD t—kvi d— reE dovi z konvergir—ju z— sv—ko m ∈ {1. . . …z neke dod—tne usloveD u „vre¨u V v—%i i o˜rnut— impE lik—™ij—F x— primerD nek— je a niz pozitivnih re—lnih ˜rojev— i n → k(n) strogo r—stue preslik—v—¨eD t—kvo d— je k(1) = 1F eko je n k(n+1)−1 m=k(n) n n n ∞ ∞ ∞ ∞ k(n+1)−1 n n n n n=1 n=1 n=1 n=1 m=k(n) n n n n n+1 n k(n+1)−1 bn = ak . . m=1 σn = (−1)m−1 bm . . . uonvergen™ij— niz— p—r™ij—lnih sum— red— w se svodi n— konvergen™iju podnizov— niz— p—r™ij—lnih sum— red— z D — sv—ki podniz konvergentnog niz— je konvergent—nF Napomena P. m=1 — sv—ko k ∈ N postoji n ∈ N t—kvo d— je k(n) < k ≤ k(n + 1)D od—kle sledi yd—tle sledi σk(n+1) = sk ± (ak+1 + ak+1 + · · · + ak(n+1) ). . y˜rnuto nije t—qnoX iz €rimer— PU sledi d— red (−1) divergir—D —li (−1) − (−1) = 0 = 0 konvergir—F Primer QR. z . tjF z = z . . . λ komE pleksni ˜rojeviF „—d— red λ z konvergir— i v—%i 1n 2n kn mn 1 k ∞ k m mn n=1 k m=1 ∞ k ∞ QF fiƒuyxexs ‚ihy†s s fiƒuyxexs €‚ys†yhs IQW λm zmn = n=1 m=1 m=1 λm n=1 zmn . . 2. . xek— su z . k=k(n) ond— redovi i (−1) b istovremeno konvergir—ju ili divergir—juF —ist—D —ko je prvi red konvergenE t—nD konvergen™ij— drugog sledi iz „vre¨— VF €retpost—vimo d— konvergir— red (−1) b i nek— je ∞ ∞ (−1)k(n)−1 an n−1 n n=1 n=1 n−1 n n n sn = (−1)k(m)−1 am .

xek— je 0 ≤ a ≤ b F „—d— iz konvergen™ije red— b sledi konvergen™ij— red— a D — iz divergen™ije red— a sledi divergen™ij— red— b F n n n n n n 1 x n n=1 ∞ . n p—r™ij—lne sume s su m—¨e od p—r™ij—lnih sum— geometrijskog red— q s— q = < 1D d—kle ogr—niqeneF yd—tle i iz monotonosti sledi d— su sve p—r™ij—lne sume s ogr—niqeneD tjF red je konvergent—n z— p > 1F punk™ij— 1 2p−1 n 1 np ζ : (1.IRH RF ‚edovi s— pozitivnim ql—novim— RFIF wonotonostF eko je a ≥ 0 z— sv—ko nD red a n—ziv—emo redom sa pozitivnim qlanovima @i—ko pri tome dozvo©—v—mo i a = 0AF … tom n n RF xsy†s s ‚ihy†s sluq—juD iz n n+1 n sn+1 − sn = k=0 n ak − k=0 ak = an+1 ≥ 0 sledi d— je niz s r—stuiD p— iz „eoreme R i veme T u ql—vi P do˜ij—mo sledei rezult—tF Tvr enje R. ζ ( x) = n—ziv— se Rimanovom zeta funkcijomF  en— kompleksn— verzij— igr— zn—q—E jnu ulogu u teoriji ˜rojev—F RFPF €ored˜eni prin™ipiF uonvergen™ij— ili divergen™ij— red— s— poE zitivnim ql—novim— qesto se ust—nov©—v— poree¨em s— drugim redomD qiju konvergen™iju ili divergen™iju smo ve ust—noviliF Teorema T. + p + p + p +···+ p +···+ 2p 3 4 5 8 (2n−1 + 1)p (2 ) 1 1 1 1 + · · · + p(k−1) < 2k−1 · k−1 p = p−1 (2k−1 + 1)p (2 ) 2 2 2n k−1 . ‚ed 1 √ n n sn = k=1 p— je niz p—r™ij—lnih sum— neogr—niqenF Primer QT. ‚ed s— pozitivnim ql—novim— konvergir— —ko i s—mo —ko je niz ¨egovih p—r™ij—lnih sum— ogr—niqenF divergir— jer je Primer QS. …opxtimo rezult—te €rimer— IW n— strF IPVD €rimer— PQ n— strF IQP i €rimer— QSF €osm—tr—jmo red F … €rimeru PQ n— strF IQP smo videli d— su p—r™ij—lne sume red— neogr—niqeneF eko je p ≤ 1D ond— je ≥ D p— je ≥ F yd—tle sledi d— su i p—r™ij—lne sume red— neogr—niqeneD tjF t—j red divergir— z— p ≤ 1F xek— je p > 1F qrupiximo ql—nove p—r™ij—lnih sum— red— n— sledei n—qinX 1 kp 1 k n k=1 1 kp n 1 n 1 np k=1 1 k 1 np √ 1 1 √ > n · √ = n. n n s2n = 1 + €oxto je 1 1 1 1 1 1 1 +···+ n p . +∞) → R.

€oxto se r—di o redovim— s— pozitivnim opxtim ql—novim—D ¨ihov— konE vergen™ij— je ekviv—lentn— ogr—niqenosti niz— ¨ihovih p—r™ij—lnih sum— @„vre¨e RAF eko b konvergir—D niz ¨egovih p—r™ij—lnih sum— je ogr—E niqenD p— iz a ≤ b sledi d— je i niz p—r™ij—lnih sum— red— a ogr—niqenD p— i t—j red konvergir—F eko red a divergir—D ond— i red b divergir— { suprotn— pretE post—vk— d—l— ˜i kontr—dik™iju s— upr—vo dok—z—nim tvre¨emF Teorema U. . an D — iz divergenE i skr—iv—¨—D do˜ij—mo ≤ D tjF a ≤ Cb D gde je C = a b F yd—tleD n— osnovu „eoreme TD sledi dok—zF Primer QU. p— red a divergir—D jerD k—d— ˜i on konvergir—oD iz upr—vo dok—z—nog tvrE e¨— sledilo ˜i d— konvergir— i red b F Teorema V. a2 b2 ··· an bn ≤ an−1 bn−1 ln 1 + n→∞ lim 1 n p— iz „eoreme U i €rimer— PV do˜ij—mo jox jed—n dok—z divergen™ije red— F yd—tleD iz < z— p < 1 i iz „eoreme T sledi divergen™ij— red— z— p < 1F xek— je p > 1D tjF p = 1+ α z— neko α > 0F „—d— iz fernulijeve nejedn—kosti l—ko sledi 1 1 1 1 1 n 1 np 1 np 1 n 1 n = 1. xek— su a i b redovi s— pozitivnim ql—novim—D t—kvi d— je b = 0 i postoji a n n n n n n n n n RF ‚ihy†s ƒe €ys„s†xsw vexy†swe IRI IF —ko je C < +∞ i red b konvergir—D ond— konvergir— i red a D PF —ko je C > 0 i red b divergir—D ond— divergir— i red a F xek— je C < +∞ i red b konvergir—F sz defini™ije limes— sledi d— postoji n ∈ N t—kvo d— z— n > n v—%i < 2C D tjF a < 2Cb F ‚ezult—t prvog tvre¨— s—d— sledi iz „eoreme TF €retpost—vimo d— je C > 0 i red b divergir—F „—d— je n n n n n 0 0 an bn n n n „—d— n→∞ lim n bn = C ∈ [0. a1 b1 a3 b3 ≤ . xek— su a i b redovi s— pozitivnim ql—novim—D t—kvi d— v—%i a = 0D b = 0 i b a n n n n n n n+1 n→∞ lim bn = C −1 < +∞. +∞]. nα+1 < α (n − 1)α − nα . an „—d— iz konvergen™ije red— b sledi konvergen™ij— red— ™ije red— a sledi divergen™ij— red— b F €osle mno%e¨— nejedn—kosti an bn n n n ≤ n+1 . †r—timo se jox jednom redu F sz €rimer— PQ n— strF VR sledi d— je an a1 bn b1 n n −1 1 1 1 np b2 a2 ≤ .

np log10 nν (n) < log10 n + 1 ∞ 1 F n n2 +1 − 1 konvergir—F —ist—D primenom „ejlorove formule s— ost—tkom u €e—novom o˜liku do˜ij—mo n=2 n n2 +1 = e n2 +1 − 1 = 1 + 1 log n k—d n → ∞D p— z—k©uq—k sledi iz €rimer— QV i pored˜enog prin™ip—F Zadatak IW. €oxto je z— sv—ko ε > 0 1 (n−1)α 1 nα 1 np 1 n1+1/n RF xsy†s s ‚ihy†s red n→∞ lim log n = 0. •)F ted—n izomorfiz—m ovih struktur— je log : (R . •) → (R.IRP €oxto red − konvergir— @—d—t—k IRAD iz „eoreme T sledi d— konvergir— z— p > 1F c @ydgovorX ne3A Zadatak IU. h— li konvergir— red Primer QV. nε konvergir— z— sve p > 1D n— osnovu pored˜enog st—v— s— redom D gde je 0 < ε < 1 − pF Zadatak IV. ‚ed ν (n) . +) odgov—r— pojmu proizvod— u ¨oj izomorfnoj grupi (R . +)F „—ko do˜ij—mo tvre¨— z— proizvode koj— su —n—logn— tvre¨im— z— redoveF xprD k—o xto + + . sspit—ti konvergen™iju redov— @—A √ @˜A √ @vA @gA @dA @gA F RFQF †ez— konvergen™ije red— i proizvod—F … €osledi™i U smo videli d— su svi ql—novi konvergentnog proizvod— re—lnih ˜rojev—D sem mo%d— ¨ih kon—qno mnogoD pozitivniF €oxto konvergen™ij— proizvod— ne z—visi od kon—E qnog ˜roj— ¨egovih ql—nov—D pri izuq—v—¨u konvergen™ije ˜eskon—qnih proizE vod— pretpost—v©—emo d— su svi ¨egovi ql—novi pozitivniF Q 1 n(n+1) 1 n2 (n+1) n! nn 1 (log n)log n 1 (log log n)log n 1 (log n)log log n log n log n +o 2 2 n +1 n +1 −1∼ log n n2 Qyv— pretpost—vk— je prirodn— i iz sledeeg r—zlog—F €roizvod je D multiplik—tivno z—pis—n red4F hrugim reqim—D poj—m red— u grupi (R. xek— je ν(n) ˜roj ™if—r— prirodnog ˜roj— nF sspit—ti konvergen™iju red— 1 np−ε log n np n=1 ∞ …putstvoX dok—z—ti d— je Primer QW.

xek— je x > 0F „—d— proizvod (1 + x ) konvergir— —ko i s—mo —ko konvergir— red x F sz veme V sledi d— je i z— konvergen™iju red— x i proizvod— (1 + x ) neophod—n uslov lim x = 0F yd—tleD n— osnovu €rimer— PQ n— strF VRD sledi n k k=1 n n n k k=1 n n n n n n→∞ n hok—z s—d— sledi iz „eoreme U i veme IHF konvergir— —ko i s—mo —ko je p > 1F Primer RH.Lema IH. xek— je a r—stui neogr—niqen niz re—lnih ˜rojev—F hok—E z—ti d— red n→∞ 1 np n lim ln(1 + xn ) = 1. xek— je a > 0F €roizvod vergir— red ln a F €ri tome v—%i n n ∞ RF ‚ihy†s ƒe €ys„s†xsw vexy†swe an ∞ konvergir— —ko i s—mo —ko konE . ) u kojoj im— smisl— poj—m limes— @— time i neprekidnostiAF „—kve grupeD u kojim— je grupovn— oper—™ij— neprekidn—D n—ziv—ju se topoE loxkim grup—m— @vF ‘7“AF + iz divergen™ije red— arctg i konvergen™ije niz— arctg k— nuli sledi d— je skup t—q—k— z svud— gust n— kru%ni™i S = {z ∈ C | |z| = r } @z—d—t—k3AF 1 n n ∞ 1 arctg . |zn | = 1+ k=1 n→∞ i €rimer— RH sledi d— postoji r n 1 k2 ∞ := lim |zn | 1+ i k F €oxto je n Arg (zn ) = k=1 1 n Arg = k=1 opxti ql—n konvergentnog red— te%i nuli @neutr—lu u (R. €roizvod 1+ Zadatak PH. xn = FA divergir—F @…putstvoX 1 − Primer RI. +)AD t—ko i opxti ql—n konE vergentnog proizvod— te%i jedini™i @neutr—lu u (R . •)AF …opxteD mo%emo d— govorimo o D uopxtenim redovim—4 u sv—koj grupi (G. ƒkup t—q—k— n—gomil—v—¨— niz— an+1 −an an+1 an an+1 n an+1 − an an+1 n=1 ∞ zn = k=1 1+ gde je i = √−1 ∈ C je kru%ni™—F —ist—D iz n i k . k . IRQ an = e n=1 n ln an n=1 xek— je p = a F sz neprekidnosti log—rit—mske i eksponen™ij—lne funk™ije sledi d— niz p konvergir— —ko i s—mo —ko konvergir— niz ln p = ln a F yd—tle sledi tvre¨e lemeF Lema II.

p)F „—d— je 1 nr 1 np (ln n)r 1 1 (n ln n)r 1 n→∞ nr lim = 0. 1)F „—d— je 1 np 1 1 1 np (ln n)r 1 n→∞ np1 lim = lim n→∞ 1 = 0. ‚ed z— r = 1 red divergir— jer divergir— red 2 = F — r < 1 je > p— red divergir— n— osnovu pored˜enog prin™ip—F xek— je r > 1F „—d— red 2 = konvergir— n— osnovu „eoreme UD jer je 1 np n 1 2pn n 1 2p−1 1 n(ln n)r 1 n(ln n)r 1 n ln n n 1 n ln n 1 2n ln 2n 1 ln 2 1 n n 1 2n (ln 2n )r 1 (ln 2)r 1 (n ln n)r 2n k=1 2n k=1 ak < a1 + (a2 + a3 ) + · · · + (a2n + · · · + a2n+1 −1 ) < k=1 2k a2k n k ak = a1 + a2 + (a3 + a4 ) + · · · + (a2n−1 +1 + · · · + a2n ) > 1 k=1 2 a2k . sz prethodnog primer—D €rimer— IV n— strF IHQ i prin™ip— poree¨— sledi d— red konvergir— —ko je IF p > 1 PF p = 1 i r > 1D — divergir— u ost—lim sluq—jevim—F —ist—D nek— je p > 1 i nek— je p ∈ (1.RFRF uriterijumi konvergen™ijeF †e smo se upozn—li s— pored˜enim kriterijumim— konvergen™ije redov— s— pozitiv¨im ql—novim—F h—emo s—d— jox neke kriterijumeF Tvr enje S. np−p1 (ln n)r p— rezult—t sledi iz divergen™ije red— i „eoreme UF Primer RS. ‚ezult—t €rimer— QT mo%e se do˜iti i primenom „vre¨— SX red F konvergir— —ko i s—mo —ko konvergir— red 2 = €osled¨i red konvergir— —ko i s—mo —ko je p < 1 @€rimer PUAF €rimetimo d— ovoD u suxtiniD nije novi pristup ispitiv—¨u konvergen™ije ovog red— { metod dok—z— „vre¨— S je upr—vo metod iz €rimer— QTF konvergir— —ko i s—mo —ko je r > 1F —ist—D Primer RQ. ‚ed konvergir— —ko je IF t > 0 PF t = 0 i p > 1 QF t = 0D p = 1 i r > 1D — divergir— u ost—lim sluq—jevim—F —ist—D sluq—j t = 0 r—zmotren je u €rimeru RRD — rezult—t u sluq—jevim— t > 0 i t < 0 sledi iz €rimer— PUD €rimer— PH n— strF IHQ i „eoreme UF 1 np 1 1 np (ln n)r etn 1 np (ln n)r lim 1 n→∞ np 1 = lim n = +∞. (Koxijeva teorema) xek— je a op—d—jui niz pozitivnih ˜rojev—F „—d— red a konvergir— —ko i s—mo —ko konvergir— red 2 a F sz pozitivnosti i monotonosti niz— a sledi n n n 2n n IRR RF xsy†s s ‚ihy†s od—kle sledi dok—z tvre¨—F Primer RP. 2 n — red konvergir— z— r > 1F Primer RR. n→∞ (ln n)r p 1 −p . i „eoreme UF ƒluq—j p = 1 je p— rezult—t sledi iz konvergen™ije red— r—zm—tr—n u €rimeru RQF xek— je p < 1 i nek— je p ∈ (p.

hok—z—ti d— red n n n n RF ‚ihy†s ƒe €ys„s†xsw vexy†swe IRS n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n ∞ konvergir—F Teorema IH.RFSF uoxijev i h—l—m˜erov testF €ored˜eni prin™ipiD prime¨eni n— geometrijski red q @€rimer PUA d—ju n—m slede— dv— kriterijum— konverE gen™ijeF Teorema W. gde je C = F yd—tleD n— osnovu „eoreme T i konvergen™ije red— q z— 0 < q < 1 sledi d— red a konvergir—F eko je lim > 1D ond— postoje q > 1 i n ∈ N t—kvi d— je ≥ q z— n ≥ n F yd—tle sledi d— je a ≥ qa > a D tjF d— je niz a r—stuiD poqevxi od a D p— ne te%i nuliF sz veme V sledi d— a divergir—F Posledica IH. 1) t—kvo d— je √a ≤ q @tjF a ≤ q A z— sve n osimD eventu—lnoD ¨ih kon—qno mnogoF yd—tleD n— osnovu „eoreme T i konvergen™ije red— q√ z— q < 1 @€rimer PUA sledi d— red a konvergir—F ƒliqnoD —ko je lim a > 1D postoji r > √ 1 t—kvo d— d— neki podniz niz— √ a konvergir— k— rF „—d— z— 1 < q < r v—%i a ≥ q @tjF a ≥ q A ˜eskon—qno mnogo prirodnih ˜rojev— nD p— a ne te%i nuliF yd—tleD n— osnovu veme VD sledi d— red a divergir—F Posledica W. (Koxijev test) xek— je a ≥ 0 niz neneg—tivnih re—lnih ˜rojev—F ‚ed a IF konvergir— —ko je lim√√a < 1 PF divergir— —ko je lim a > 1 eko je lim √a < 1D ond— postoji q ∈ (0. (DalamberovR test) xek— je a ≥ 0 niz neneg—tivnih reE —lnih ˜rojev—F ‚ed a IF konvergir— —ko je lim < 1 PF divergir— —ko je lim > 1. 1) i n ∈ N t—kvi d— je ≤ q z— n ≥ n F yd—tle sledi ≤ D odnosno n=2 n n an+1 an an+1 an an+1 an 0 0 an+1 an q n+1 n−1 n+1 n(n−1) an+1 an qn z— n > n D p— je (∀n > n ) a ≤ Cq . xek— je z niz kompleksnih ˜rojev—F ‚ed z IF —psolutno konvergir— —ko je lim |z | < 1 PF divergir— —ko je lim |z | > 1. hok—z prvog tvre¨— sledi iz „vre¨— PF hok—z drugog tvre¨— slediD k—o u dok—zu „eoreme WD iz qi¨eni™e d— u tom sluq—ju |z |D p— time ni z D ne te%i nuliF Zadatak PI. xek— je z niz kompleksnih ˜rojev—F ‚ed z 0 0 n n an0 q n0 n an+1 an n 0 an+1 an 0 n+1 n n n n0 n an an0 an+1 ≤ n ≤ · · · ≤ n0 q n+1 q q Rh—l—m˜er @Jean le Rond d’AlambertD IUIU{IUVQA fr—n™uski m—tem—tiq—r i filosof n n . eko je lim < 1D ond— postoje q ∈ (0.

n 2 2 . n n→∞ n n — ov—j red je lim 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 + + + 2 + 3 + 3 + 4 + 4 + 5 + 5 + ··· . od—kleD n— osnovu uoxijevog kriterijum— z—k©uqujemo d— red konvergir—F Zadatak PQ. sspit—ti konvergen™iju redov— @—A @˜A n! D x ≥ 0 @vA Dx≥0 @gA D a ≥ 0D lim a = aF 1 (log n)n x n n x n n an n n n n→∞ n n→∞ 1 1 =√ . €osm—tr—jmo red n xn+1 yn+1 = lim =1 n→∞ xn n→∞ yn an+1 n→∞ an i 1 n2 F „—d— je n→∞ lim √ n xn = lim √ n n→∞ yn = 1. hok—z prvog tvre¨— sledi iz „vre¨— PF hok—z drugog tvre¨— slediD k—o u dok—zu „eoreme IHD iz qi¨eni™e d— u tom sluq—ju |z |D p— time ni z D ne te%i nuliF Zadatak PP. lim an+1 3 = lim n →∞ an 2 n = +∞ > 1. sz €rimer— IT n— strF IPU sledi d— je uoxijev kriterE ijum moniji od h—l—m˜erovogX —ko konvergen™iju @ili divergen™ijuA red— a mo%emo d— ust—novimo primenom h—l—m˜erovog test—D ond— mo%emo d— je ust—novimo i primenom uoxijevogF h— o˜rnuto nije t—qno pok—zuje sledei primerF Primer RT. Q xek— je x n n = 1 n Dy n = weutimD red x divergir—D — red y konvergir—F yd—tle vidimo d—D —ko je lim √a = 1 @ili lim = 1AD uoxijev @ili h—l—m˜erovA kriterijum ne d—ju odgovor o konvergen™ijiF Napomena R.IRT IF —psolutno konvergir— —ko je lim < 1 PF divergir— —ko je lim > 1. hok—z—ti d— red |zn+1 | |zn | |zn+1 | |zn | n n RF xsy†s s ‚ihy†s konvergir—F lim 1! + 2! + · · · + n! (2n)! n=1 ∞ Napomena . 2 3 22 3 2 3 2 3 2 3 p— h—l—m˜erov kriterijum ne d—je nik—k—v odgovor o ¨egovoj konvergen™ijiF weutimD √ lim n an = lim 2n an+1 2 = lim n →∞ an 3 n = 0 < 1. n 3 3 √ lim n an = lim 2n n→∞ 1 1 = √ < 1.

n an 1 > 1+ an+1 n an+1 n < an n+1 p = uonvergen™ij— red— a s—d— sledi iz „eoreme V i konvergen™ije red— F €retpost—vimo s—d— d— v—%i drug— nejedn—kost iz post—vke teoremeF sz ¨e sledi n 1 np 1 (n+1)p 1 np .·(x+n) n (nx) n! n 1 cn n n an n an+1 an n an+1 n+1 n+1 an+1 n = > an n+1 1 (n+1) 1 n . p <1+ q . 1)F sz €rimer— PS n— strF VR sledi d— je n 1+ p— je z— dovo©no veliko nD 1+ n→∞ lim 1 n 1 n p −1 = p. tjF 1+ p 1 n .RFTF ‚—˜eov kriterijumF €rimenom pored˜enih prin™ip— n— red @€rimer QTA do˜ij—mo sledee tvre¨eF je Teorema RF ‚ihy†s ƒe €ys„s†xsw vexy†swe ≥0 IRU 1 np II. yd—tle sledi odnosno 1 n 1 n p −1 < q. (RabeovS test) xek— je a konvergir—F eko je n n n F eko postoji q > 1 t—kvo d— ond— red an −1 ≥q an+1 an −1 ≤1 an+1 an ond— red a divergir—F €retpost—vimo d— postoji q z— koje je z—dovo©en— prv— nejedn—kostF xek— je p ∈ (q. (KumerovT test) xek— je c niz pozitivnih ˜rojev—D t—k—v d— red divergir—D i nek— je a niz pozitivnih ˜rojev—F „—d— red a IF konvergir— —ko z— neko δ > 0 v—%i c − c ≥ δ PF divergir— —ko je c − c ≤ 0F 1 n n n! (x+1)(x+2)·. p— iz „eoreme V i divergen™ije red— sledi divergen™ij— red— a F Zadatak PR. S‚—˜e @Joseph Ludwig RaabeD IVHI{IVSWAD xv—j™—rski m—tem—tiq—r Tuumer @Ernst Eduard KummerD IVIH{IVWQAD nem—qki m—tem—tiq—r .. sspit—ti konvergen™iju redov— @—A Dx>0 @˜A D x ≥ 0F RFUF uumerov kriterijumF ƒ—d— emo d— formulixemo kriterijum koji uopxt—v— h—l—m˜erov i ‚—˜eovD i d—je nove kriterijumeF Teorema IP..

— c ≡ 1 do˜ij—mo h—l—m˜erov testF Posledica IP. red (c a − c a ) konvergir—D p— n— osnovu pored˜enog prin™ip— konE vergir— i red a F eko je c − c ≤ 0D ond— je k=1 n n n+1 n+1 n an n an+1 n+1 p— n— osnovu „eoreme V sledi d— red a divergir—F Posledica II. (GausovV kriterijum) xek— je a > 0 i n n n n n n→∞ n→∞ an an+1 an an+1 n n an+1 ≥ an 1 cn+1 1 cn . — c = n do˜ij—mo ‚—˜eov testF Posledica IQ. gde su λ i µ konst—nteD — θ ogr—niqen nizF „—d— red a konvergir— —ko je IF λ > 1 PF λ = 1 i µ > 1D — divergir— u ost—lim sluq—jevim—F ƒluq—jevi λ > 1 i λ < 1 slede iz h—l—m˜erovog kriterijum—F ƒluq—jevi λ = 1D µ > 1 i λ = 1D µ < 1 slede iz ‚—˜eovog kriterijum—F ƒluq—j λ = 1D µ = 1 sledi iz fertr—novog kriterijum—F Zadatak PS. (BertranovU test) xek— je a > 0F „—d— red a IF konvergir— —ko je lim ln n n − 1 − 1 > 1 PF divergir— —ko je lim ln n n − 1 − 1 < 1F hok—z sledi iz uumerovog test— z— c = n ln nF RFVF q—usov kriterijumF hok—%imo jednu v—%nu posledi™u do s—d— r—zE m—tr—nih kriterijum—F Teorema IQ. sspit—ti konvergen™iju red— n n (2n−1)!! p (2n)!! ∞ an µ θn = λ + + 2.IRV xek— je c − c ≥ δ > 0F wno%e¨em pozitivnim ˜rojem a do˜ij—mo c a −c a ≥ δa > 0F yd—tle sledi d— je c a op—d—jui niz pozitivnih ˜rojev—D p— on konvergir—F €oxto je an n an+1 n+1 n+1 n n n+1 n+1 n+1 n n n RF xsy†s s ‚ihy†s (ck ak − ck+1 ak+1 ) = c1 a1 − cn+1 an+1 . sspit—ti konvergen™iju red— F Zadatak PT. an+1 n n u z—visnosti od re—lnog p—r—metr— aF n=2 (1 + 1 √ 2 (n + 1)! + a)(2 + + a) · · · (n − 1 + 1 √ 3 1 √ n + a) Ufertr—n @Joseph Louis François BertrandD IVPP{IWHHAD fr—n™uski m—tem—tiq—r Vq—us @Carl Friedrich GaussD IUUU{IVSSAD nem—qki m—tem—tiq—r .

3 z— d = 0D q ∈ / {0. @PPA €oxto po pretpost—v™i niz b konvergir—D iz @PPA sledi d— i red M |b − b | konvergir—F yd—tleD n— osnovu @PIA i pored˜enog test—D sledi d— red A (b − b ) @—psolutnoA konvergir—D p— je niz ¨egovih p—r™ij—lnih sum— n 2 n k k k=1 k=1 n n n n k n k=1 n→∞ n n n n k k k=1 n n k k k+1 k k+1 n n n n n n n n k k+1 k k+1 0 n+1 k=0 k=0 n k k+1 k k k+1 @PHA . @PIA wo%emoD ne um—¨ujui opxtostD d— pretpost—vimo d— je monoton niz b op—E d—jui @—ko b je r—stuiD ond— je −b op—d—juiD — —ko tvre¨e teoreme v—%i k—d— se b z—meni s— −b D v—%ie i z— b AF „—d— je M |b − b |=M (b − b ) = M (b − b ). yv— formul— n—ziv— se Abelovom sumacionom formulomF Zadatak PU. €rimenom e˜elove sum—™ione formule izr—qun—ti k i (a + kd)q .SF ‚edovi s— proizvo©nim ql—novim— SFIF €—r™ij—lno sumir—¨eF xek— su a i b dv— niz— kompleksnih ˜roE jev— i nek— jeD z— 0 < m ≤ nD n n n SF ‚ihy†s ƒe €‚ys†y¡xsw vexy†swe IRW An = ak k=m sz a k = Ak − Ak − 1 n sledi d— v—%i n k=m n−1 i A−1 = 0. (Dirihleov test) xek— je a niz kompleksnih ˜rojev— i b monoton niz re—lnih ˜rojev—F €retpost—vimo d— je IF niz A = a p—r™ij—lnih sum— red— a ogr—niqen PF lim b = 0F „—d— red a b konvergir—F hok—z—emo d— iz formule @PHA sledi d— je niz a b uoxijevF xek— je ε > 0F €o pretpost—v™i teoreme niz A je ogr—niqenD tjF |A | ≤ C z— neko C > 0D p— je |A (b − b )| ≤ M |b − b |. n n ak bk = (Ak − Ak−1 )bk = Ak bk+1 k=m−1 n−1 Ak bk − k=m k=m Ak − 1 bk . 1}F SFPF hirihleov i e˜elov kriterijumF €omou e˜elove sum—™ione formule izvexemo dv— kriterijum— konvergen™ije redov—F Teorema IR. €oxto je k=m n Ak−1 bk = k=m n D do˜ij—mo ak bk = k=m k=m Ak (bk − bk+1 ) + An bn − Am−1 bm .

(Lajbnicovo pravilo) xek— je b op—d—jui niz re—lnih ˜rojev— i nek— je lim b = 0F „—d— red (−1) b konvergir—F hok—z sledi iz „eoreme IR z— a = (−1) F Primer RU. hok—z—ti d— red @gde je [·] ™eo deo re—lnog ˜roj—A —psolutno konvergir— z— p > 1D ne—psolutno konvergir— z— < p ≤ 1 i divergir— z— p ≤ F @…putstvoX z— p > 1 red je —psolutno konvergent—nD k—o i u €rimeru RUF xek— je 1 2 1 2 n2 +2n (−1)n np n=1 ∞ (−1)[ np n=1 ∞ √ n] bn = k=n2 1 2 n hok—z—ti d— jeD z— < p ≤ 1D b op—d—jui niz koji te%i nuli i od—tle z—k©uqiti d— (−1) b konvergir—F €rimeniti €rimer QR n— strF IQWF — p ≤ niz b ne te%i nuliFA n n 1 2 n 1 . kp . n → ∞F yd—tle sledi d— jeD z— dovo©no velike m i nD sv—ki od ¨ih m—¨i od F ƒ—˜ir—¨em do˜ij—mo d— je z— dovo©no velike m i n izr—z n— desnoj str—ni u @PHA m—¨i od εF Teorema IS.uoxijevF „o zn—qi d— je z— dovo©no velike m i n —psolutn— vrednost sume n— desnoj str—ni u @PHA m—¨— od F €oxto niz b te%i nuliD — niz A je ogr—niqenD o˜— s—˜irk— n— desnoj str—ni u @PHA te%e nuli k—d m. k k ∞ ‚ed a konvergir— po pretpost—v™iD — red a (b − b ) konvergir— n— osE novu „eoreme IRF u—o posledi™uD do˜ij—mo jox jed—n dok—z „vre¨— I @strF IQUAF Posledica IR. (Abelov test) xek— je a niz kompleksnih ˜rojev— i b monoton niz re—lnih ˜rojev—F €retpost—vimo d— v—%i IF red a konvergir— PF postoji lim b F „—d— red a b konvergir—F xek— je lim b = b Y t—d— je lim b − b = 0F €rimetimo d— je ε 3 n n ε 3 n n n n→∞ n n n n→∞ n ∞ n n→∞ n n ∞ n ISH RF xsy†s s ‚ihy†s ak bk = k=1 k=1 k ak b∞ + k=1 ak (bk − b∞ ). ‚ed n n→∞ n n−1 n n n−1 —psolutno konverir— z— p > 1D ne—psolutno konvergir— z— 0 < p ≤ 1 i diE vergir— z— p ≤ 0F —ist—D —psolutn— konvergen™ij— z— p > 1 je ust—nov©en— u €rimeru RR @sluq—j r = 0AF eko je 0 < p ≤ 1D red konvergir— po v—j˜ni™ovom pr—viluF eko je p ≤ 0D red divergir— jer mu opxti ql—n ne te%i nuliF Zadatak PV.

hok—z—ti d— red RV. xek— je a konvergent—n redF hok—z—ti d— su redovi n konvergentniF an . xek— je  amn =  0.   n−m 2 . hok—z—ti d— red ∞ n2 π − nπ n+1 = (−1)n cos je monoton i (−1)n konvergir—F Zadatak n=1 sin2 n n QI. sspit—ti konvergen™iju red— sin (nx) log n n=2 ∞ u z—visnosti od p—r—metr— x ∈ RF Zadatak QP. ‚ed n2 π = (−1)n cos n+1 TF y€i‚egsti ƒe ‚ihy†swe (−1)[log n] n n=1 ∞ ISI divergir—F Primer ∞ n π cos n +1 2 konvergir—F —ist—D cos (−1)n log2 n n=2 log2 n π . m < n. n √ n nan TF yper—™ije s— redovim— TFIF hvostruki redoviF … €osledi™i V n— strF IQV videli smo d— kon—E qn— i ˜eskon—qn— sum— komutir—juD tjF d— v—%i ∞ k k ∞ zmn = n=1 m=1 m=1 n=1 zmn .Zadatak PW. n+1 π n+1 konvergir—D po v—j˜ni™ovom pr—viluD — niz cos ‚ed ogr—niqenD p— z—k©uq—k sledi iz e˜elovog test—F Zadatak QH. ƒledei primer pok—zuje d—D u opxtem sluq—juD dve ˜eskon—qne sume ne komuE tir—juF Primer RW. n=m m > n. −1. . log n n+1 an .

m=1 n=1 zmn i v—%i ∞ ∞ zmn = n=1 m=1 ∞ m=1 n=1 zmn F xek— je C = |wn | n=1 F „—d— jeD z— sv—ko mD N |zmn | ≤ C. n=1 . n=1 m=1 ∞ ∞ zmn . p— je a = −2 = 0 = a F ƒlede— teorem— d—je jed—n uslov pod kojim dve ˜eskon—qne sume komutiE r—juD tjF uslov pod kojim je dozvo©eno izmeniti pored—k sumir—¨—F xek— je d—t— ˜eskon—qn— m—tri™— mn mn n=1 m=1 m=1 n=1     (zmn ) =     … teoremi IQ n— strF QQ smo videli d— se ¨eni elementi mogu pore—ti u nizF x—r—vnoD to je mogue uqiniti n— vixe n—qin—D tjF do˜ijeni niz nije jedinstvenF yzn—qimo s— w ˜ilo koji od tih nizov—F Teorema IT. — z— fiksir—no m sum— m{te vrste je ∞ m−1 ∞ m −1 amn = n=1 ∞ ∞ n=1 amn + (−1) + n=m+1 ∞ ∞ amn = n=1 2n−m + (−1) + 0 = −2−m .ISP … o˜liku ˜eskon—qne m—tri™eD a mo%emo d— n—pixemo k—o mn RF xsy†s s ‚ihy†s  −1 1 2 1 4 1 8    (amn ) =     0 −1 1 2 1 4 0 0 −1 1 2 „—d— jeD z— fiksir—no nD sum— n{te kolone ∞ n−1 ∞ · · · · · · 0 0 0 −1 · · ··· ··· ··· ···         ∞ amn = m=1 m=1 amn + (−1) + m=n+1 amn = 0 + (−1) + m=n+1 2n−m = −1 + 1 = 0. eko red |w | konvergir—D ond— konvergir—ju i redovi n ∞ n n=1 ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ z11 z21 z31 z41 · · z12 z22 z32 z42 · · z13 z23 z33 z43 · · z14 z24 z34 z44 · · ··· ··· ··· ···         zmn . n=1 m=1 zmn .

m=1 n=1 qime je dok—z—n— prv— jedn—kost u @PQAY n— isti n—qin se dok—zuje i drug—F Posledica IS. 2 0 0 mn 0 0 0 0 r s k zmn − m=1 n=1 j =1 j wj jedn—k— sumi ql—nov— niz— w s— j > k + 1D p— iz @PRA sledi r s k zmn − wj < j =1 yd—tleD prel—skom n— lim D do˜ij—mo s→∞ r ∞ m=1 n=1 ε . . @PRA — dovo©no velike m . 2 k zmn − wj ≤ j =1 sz @PRA i @PSA sledi m=1 n=1 ε . . od—kle sledi d— i red z konvergir—F x— isti n—qin se dok—zuje d— i preost—l— dv— red— konvergir—juF xek— je W = w F hok—%imo d— je ∞ m=1 ∞ n=1 mn ∞ n n=1 m=1 n=1 i xek— je ε > 0F sz konvergen™ije red— postoji k ∈ N t—kvo d— je ∞ ∞ zmn = W m=1 n=1 n=1 m=1 n @PQA |w | i veme U n— strF IQS sledi d— ∞ ∞ zmn = W. n ∈ N elementi w . 2 @PSA r ∞ zmn − W < ε. eko red |z | konvergir— z— sv—ko m ∈ N i —ko red |z | konvergir—D t—d— red |w | konvergir— i v—%i m=1 n=1 ∞ mn ∞ ∞ ∞ n=1 mn n n=1 ∞ ∞ ∞ zmn = m=1 n=1 n=1 wn . w su s—dr%—ni meu ˜rojevim— z z— m ≤ m D n ≤ n F „—d— je z— r > m D s > n r—zlik— k ∞ W− wj ≤ |wj | < k j =1 j =k+1 1 ε .TF y€i‚egsti ƒe ‚ihy†swe ISQ yd—tle sledi d— red ∞ zmn n=1 @—psolutnoA konvergir—F h—©eD v—%i M ∞ |zmn | ≤ C. . . @PTA .

ISR

RF xsy†s s ‚ihy†s
∞ ∞

€o pretpost—v™i je dovo©no velike r, s

|zmn | = C < +∞
m=1 n=1 r r s

F xek— je k ∈ NF „—d— jeD z—

|wn | ≤
n=1 n m=1 n=1 ∞

|zmn | < C,

od—kle sledi d— red |w | konvergir—F tedn—kost @PTA s—d— sledi iz pretE hodne teoremeF Posledica IT. xek— je a ≥ 0F „—d— je a = a F €rimetimo d—D pod uslovim— „eoreme ITD sledi d— rezult—t dvostrukog sumir—¨— ne z—visi od n—qin— n— koji su ql—novi dvostrukog niz— z pore—ni u niz w F … t—kvom sluq—juD izr—z z @tjF a A ozn—q—v—mo s— z i n—ziv—mo g— dvostrukim redomF TFPF …opxteni komut—tivni z—konF €osledi™— komut—tivnog z—kon— z— s—˜ir—¨e je d— z— sv—ku nEtorku z , . . . , z kompleksnih ˜rojev— i proizvoE ©nu permut—™iju σ : {1, 2, . . . , n} → {1, 2, . . . , n} v—%i
n=1 ∞ ∞ ∞ ∞ mn mn mn m=1 n=1 n=1 m=1 ∞ ∞ ∞ ∞ mn n mn mn ∞ m=1 n=1 n=1 m=1 mn m,n=1 1 n n n

zk =
k=1 k=1

zσ ( k ) .

… opxtem sluq—juD ovo nije t—qno z— ˜eskon—qne redoveF Teorema IU. (Rimanova teorema) xek— je x niz u RD t—k—v d— red x ne—psolutno konvergir—F „—d— z— sv—ko α ∈ {−∞} ∪ R ∪ {+∞} postoji permut—™ij— σ : N → ND t—kv— d— je
n n ∞

xσ(k) = α.

xek— je α ∈ R proizvo©—n ˜rojF xek— su x i x pozitivni i neg—tivni deo ˜roj— x D definis—ni formulom @PVA n— strF QUF sz
k=1 + n − n n

divergen™ije red— i konvergen™ije red— sledi d— redovi x i Eti po redu ql—n niz— koji je pozitiv—nD — x divergir—juF xek— je q nEti po redu ql—n niz— koji nije pozitiv—nF yqigledno v—%i p ≥ x i q ≤− x , p— je p = +∞ i q = −∞. @PUA „r—%enu permut—™iju σ definixemo induktivnoF xek— je σ(1) = 1F €retE post—vimo d— su x , . . . , x ve definis—niF eko je x ≤ αD definE ixemo x k—o prvi od ql—nov— niz— p koji nisu meu x , . . . , x F eko
− n + n n n n n n k + k k − k k=1 k=1 k=1 n k=1 n k k k=1 k=1 n σ (1) σ (n) σ (n) k=1 σ (n+1) n σ (1) σ (n)

x+ n =

1 (|xn | + xn ), 2 |xn | pn n xn

x− n =

1 (|xn | − xn ), 2 xn xn

TF y€i‚egsti ƒe ‚ihy†swe
n σ (n) σ (n+1) n k=1 σ (1) σ (n) ∞ k=1

ISS

je x > αD definixemo x k—o prvi od ql—nov— niz— q koji nisu meu x , . . . , x F hok—%imo d— je x = αF xek— je ε > 0F €oxto x konvergir—D x te%i nuliD p— postoji n ∈ N t—kvo d— z— n ≥ n v—%i |x | < εF yd—tle sledi d— postoji n ∈ N t—kvo d— z— n ≥ n v—%i |x | < ε. @PVA sz @PUA sledi d— postoji prirod—n ˜roj n ≥ n t—k—v d— je α−ε< x < α + ε. @PWA —ist—D k—d— ˜i z— sv—ko n ≥ n ˜ilo x ≥ α − εD po defini™iji perE mut—™ije σ to ˜i zn—qilo d— posle ql—n— x mo%emo d— dod—jemo ql—nove niz— p i nik—d ne do˜ijemo z˜ir vei od αD xto je u suprotnosti s— @PUAF ƒliE qno se dok—zuje d— ne mo%e d— se desi d— z— sv—ko n ≥ n v—%i x ≤ α + εF ƒ—d— iz @PVA i @PWA sledi
σ (k ) n n 0 0 n 1 1 σ ( n) 2 1 n2 σ (k ) n k=1 1 σ (k ) k=1 σ (n1 ) n n 1 σ (k) k=1 n

α−ε<
k=1 ∞

xσ(k) < α + ε

z— sv—ko n ≥ n D tjF x = αF eko je α = +∞D dok—z se izvodi n— sliq—n n—qinF xek— je α niz re—lnih ˜rojev—D t—k—v d— α → +∞ k—d n → ∞F „r—%enu permut—™iju σ opet definiE xemo induktivnoD s tom r—zlikom xto n—jpre dod—jemo ql—nove niz— sve dok je x < α D z—tim ql—nove niz— q sve dok je x > α D posle tog— opet ql—nove niz— p D —li s—d— sve dok je x < α D z—tim ql—nove niz— q sve dok je x > α itdF ƒluq—j α = −∞ r—zm—tr— se —n—lognoF Zadatak QQ. xek— je x niz u RD t—k—v d— red x ne—psolutno konverE gir—F hok—z—tiD koristei ideju dok—z— ‚im—nove teoremeD d— z— proizvo©ne α, β ∈ {−∞} ∪ R ∪ {+∞} t—kve d— je α ≤ β postoji permut—™ij— σ : N → ND t—kv— d— je lim x = α i lim x = βF Zadatak QR. xek— je z ∈ C niz kompleksnih ˜rojev—D t—k—v d— red z ne—psolutno konvergir—F h— li z— sv—ko ζ ∈ C postoji permut—™ij— σ : N → ND t—kv— d— je z = ζ c @ydgovorX ne3A Napomena S. †—%i slede— kompleksn— —n—logij— ‚im—nove teoreme @viE deti ‘PP“AX eko je z ne—psolutno konvergent—n red s— kompleksnim ql—noE vim—D ond— postoji pr—v— L ⊂ C t—kv— d— z— sv—ko ζ ∈ L postoji permut—™ij— σ : N → ND t—kv— d— je z = ζ F sz ¨eg— sledi ‚im—nov— teorem— k—o spe™ij—lni sluq—j @Im z = 0D L = Re {os—AF
2 σ (k ) k=1 n n n1 n2 σ (k ) 1 n σ (k) 1 k=1 n3 k=1 n σ (k ) 2 n4 k=1 n σ (k) 2 k=1 n n n n σ (k) σ (k) k=1 k=1 n n ∞ σ (k) k=1 n ∞ σ (k) k=1 n

IST

— —psolutno konvergentne redove v—%i slede— teorem—F Teorema IV. xek— je red z —psolutno konvergent—nF „—d— sv—k— ¨egov— permut—™ij— konvergir— istoj sumiF xek— je σ d—t— permut—™ij— i nek— je ε > 0F €oxto z —psolutno konverE gir—D z— neko n ∈ N v—%i
n n 0 ∞

RF xsy†s s ‚ihy†s

|zk | < ε.

sz—˜erimo ˜roj m ∈ ND t—k—v d— je {1, 2, . . . , n z— sv—ko n ≥ m v—%i
k=n0 ∞ n ∞

0

− 1} ⊂ {σ (1), . . . , σ (m)}

F „—d— @QHA

zk −
k=1 k=1

zσ(k) ≤
k=n0

|zk | < ε.

€oxto je ε > 0 proizvo©noD prel—skom n— limes u @QHA
n n→∞ ∞

lim

zσ(k) =
k=1 k=1

zk .

QS. hok—z—ti „eoremu IV z— —psolutno konvergent—n re—lni red n— drugi n—qinD pixui x = x − x i koristei qi¨eni™u d— je sum— red— s— pozitivnim ql—novim— jedn—k— supremumu niz— ¨egovih p—r™ij—lnih sum—F TFQF wno%e¨e redov—F ƒlede— teorem— uopxt—v— distri˜utivni z—E konF Teorema IW. xek— su a i b nizovi kompleksnih ˜rojev—D t—kvi d— IF red a —psolutno konvergir— i a = AD PF red b konvergir— i b = BF xek— je c = a b F „—d— red c konvergir— i v—%i c = A · BF xek— je
Zadatak xn
n + n − n n n ∞ n n ∞ n=0 n n n=0 n ∞ n k n−k n n k=0 n=0 n n n

An =

an ,
k=0

Bn =
k=0

bn ,

Cn =
k=0

cn ,

rn = B − Bn .

„—d— je
Cn

€oxto je

= = = =
n→∞

a0 b0 + (a0 b1 + a1 b0 ) + · · · + (a0 bn + a1 bn−1 + · · · + an b0 ) = a0 Bn + a1 Bn−1 + · · · + an B0 = a0 (B − rn ) + a1 (B − rn−1 ) + · · · + an (B − r0 ) = An B − (a0 rn + a1 rn−1 + · · · + an r0 ).

lim An B = AB
n→∞

D ost—je jox d— se dok—%e d— je

lim (a0 rn + a1 rn−1 + · · · + an r0 ) = 0.

@QIA

xek— je ε > 0F €oxto red a —psolutno konvergir—D sum— A = |a | je kon—qn—F sz konvergen™ije red— b sledi d— postoji n ∈ N t—kvo d— je |r | < ε(2A ) z— n ≥ n F „—d— je
n ∗ n n 0 n ∗ −1 0

UF ƒ„i€ixs ‚ihy†s

ISU

|a0 rn + · · · + an r0 |

@QPA €oxto opxti ql—n a konvergentnog red— a te%i nuli k—d n → ∞D z— fiksir—no n te%i nuli i posled¨i ql—n u @QPAD tjF postoji n ∈ N t—kvo d— z— n ≥ n v—%i ε |a r ··· + a r | < . @QQA 2 sz @QPA i @QQA sledi @QIAF Napomena T. … dok—zu „eoreme IW videli smo d— —ko jed—n od redov— a D b konvergir— —psolutnoD — drugi konvergir—D ond— konvergir— i red c i jedn—k je ¨ihovom proizvoduF €rirodno je post—viti sledee pit—¨eF €retpost—vimo d— zn—mo d— sv— tri red— konvergir—juD ˜ez pretpost—vke o —pE solutnoj konvergen™ijiF h— li je t—d— sum— red— c jedn—k— proizvodu sum— redov— a i b c †ideemo uskoro d— je odgovor n— ovo pit—¨e potvrd—n @€osledi™— IU n— strF ITIAF
n n 0 1 1 n−n0 n0 n 0 n n n n n n

≤ ≤

|a0 rn + · · · + an−n0 −1 rn0 +1 | + |an−n0 rn0 · · · + an r0 | ε 2 + |an−n0 rn0 · · · + an r0 |.

UF ƒtepeni redovi UFIF €olupreqnik konvergen™ijeF xek— je c niz kompleksnih ˜rojev— i a ∈ CF ‚ed
n ∞

je funk™ij— kompleksne promen©ive z i n—ziv— se stepenim redom s— koefiE ™ijentim— c i ™entrom u aF ƒlede— teorem— pok—zuje d— je o˜l—st definE is—nosti ove funk™ije disk u kompleksnoj r—vni @eventu—lno ˜ez nekih t—q—k— n— gr—niqnoj kru%ni™iAF Teorema PH. €retpost—vimo d— red c (z − a) konvergir— z— z = z F xek— je ρ := |z − a|F „—d— red —psolutno konvergir— z— sv—ko z t—kvo d— je |z − a| < ρF €oxto red c (z − a) konvergir—D v—%i c (z − a) < M D p— iz
n=0 n ∞ n n 0 n=0 0 ∞ n 0 n n 0 n n=0

cn (z − a)n

sledi |c (z − a) | < M q D gde je
n n n n

cn (z − a)n = cn (z0 − a)n z−a < 1. z0 − a

z−a z0 − a

n

yd—tleD n— osnovu pored˜enog prin™ip— i konvergen™ije geometrijskog red— q z— q < 1 sledi dok—z teoremeF €olupreqnik n—jveeg disk— n— kome stepeni red konvergir— n—ziv— se ¨eE govim polupreqnikom konvergencijeF ƒlede— teorem— d—je jed—n n—qin d— se on izr—qun—F

q=

ISV

Tvr enje .

T xek— je c niz kompleksnih ˜rojev— i
n

RF xsy†s s ‚ihy†s
R= 1 lim
n

pri qemu je R = 0 —ko je lim |c | = +∞ i R = +∞ —ko je lim |c | = 0F „—d— stepeni red c (z − a) —psolutno konvergir— —ko je |z − a| < RD — divergir— —ko je |z − a| > RF hok—z sledi iz €osledi™e WF x—r—vnoD primenom h—l—m˜erovog kriterijum— @umesto uoxijevogAD poluE preqnik konvergen™ije mo%emo d— izr—qun—mo k—o
n

|cn |

,
n

n

n

n

n

ukoliko ov—j limes postojiF je +∞D p— Primer SH. €olupreqnik konvergen™ije stepenog red— t—j red —psolutno konvergir— z— sve z ∈ CF Primer SI. ‚edovi i su —psolutno konvergenE tni z— sve z ∈ CF Primer SP. €olupreqnik konvergen™ije red— je 1F Primer SQ. €olupreqnik konvergen™ije red— z je 1F UFPF xeprekidnost stepenog red—F ƒlede— teorem— d—je jedno v—%no svojstvo stepenog red—F Teorema PI. xek— je R polupreqnik konvergen™ije stepenog red— c (z − a) F „—d— je funk™ij—
∞ n=0 zn n! ∞ n=0 (−1)n z 2n+1 (2n+1)! ∞ n=0 (−1)n z 2n (2n)! ∞ n=1 ∞ (−1)n−1 z n n α n n n=0 n n ∞

R = lim

n→∞

|cn | , |cn+1 |

f (z ) =
n=0 R

cn (z − a)n

neprekidn— n— skupu D := {z ∈ C | |z − a| < R}F €retpost—vimo d— je a = 0D xto s—mo pojednost—v©uje ozn—keD — ne me¨— suxtinu dok—z—F xek— je z ∈ D D tjF |z | = ρ < RF xek— je ρ < ρ < RF eko je |z| < ρD t—d— v—%i
0 R 0 0 0

|f (z ) − f (z0 )| =

∞ n n=0 cn (z ∞

n ) ≤ − z0

n=0

n | |cn ||z n − z0

= |z − z0 |
n=0 ∞

n−2 n−1 |cn ||z n−1 + z n−2 z0 + · · · + zz0 + z0 |

|z − z0 |
n=0

|cn |nρn−1 . cn z n

€oxto je R polupreqnik konvergen™ije red— ρ < RD v—%i

@d—kle R =

lim

1 √ n

|cn |

)

i

lim n |cn |nρn−1 = ρlim n |cn | =

ρ < 1, R

0 x − x0 x − x 0 n=0 n−1 −1 xn = 0 k=0 k=0 k 0 k n−1 −k+1 k xn ( x − xk 0 ). hiferen™ir—¨em o˜e str—ne jedn—kosti 0 ∞ xn = do˜ij—mo n=0 1 1−x ∞ (n + 1)xn = n=0 1 . p— je (k) k f (x) = xek— je h(x) = f (n) (a) n x . (1 − x)2 . xek— je n n−1 0 −1 0 0 ∞ UF ƒ„i€ixs ‚ihy†s ISW f (x) = n=0 cn (x − a)n .p— iz uoxijevog kriterijum— sledi d— red |c |nρ konvergir—F yzn—qimo ¨egovu sumu s— SF xek— je ε > 0F „—d—D —ko je |z| < ρ i |z − z | < εS v—%i |f (z ) − f (z )| < εD od—kle sledi neprekidnost funk™ije f u z F x— sliq—n n—qin se dok—zuje i slede— teorem—F Teorema PP. i nek— je R polupreqnik konvergen™ije stepenog red— n— desnoj str—niF „—d— je funk™ij— f : (a − R. a + R) → C ˜eskon—qno put— diferen™ij—˜iln— i v—%i ∞ f (k) (x) = n=0 n(n − 1) · . . . 0 yd—tleD posle jox jednog f—ktoris—¨— izr—z— x − x i prel—sk— n— limes k—d x → x sledi z—k©uq—k teoremeF Primer SR. n! n=0 ∞ ∞ ncn (x − a)n . · (n − k + 1)cn (x − a)n−k . n=0 ∞ „—d— je szr—z u z—gr—di mo%emo d— n—pixemo k—o xn − xn 0 −1 − nxn = 0 x − x0 n−1 −k+1 xk xn − 0 k=0 f ( x) − f ( x0 ) xn − xn 0 −1 − g (x0 ) = cn − nxn . hrugim reqim—D stepeni red mo%e d— se D diferen™ir— ql—n po ql—n4F ƒpe™ij—lnoD f (a) = k !c .

. . . @QRA — iz oqiglednog identitet— x − x = 1 sledi s = (1 − x) s x . 1 − ρ(x − 1) g ◦ f (x) = k—o sume @geometrijskihA redov—F €rimenom di frunove formule @PHA n— strF IHR u t—qki @x = 0A i oqit—v—¨em odgov—r—juih izvod— k—o koefi™iE jen—t— stepenih redov—D dok—z—ti formulu gde je k = k + k + · · · + k i sumir—¨e se vrxi po svim k . k . s∞ := cn . k t—kvim d— je k + 2k + 2 + · · · + nk = nF Teorema PQ. x—pis—ti funk™ije f (x) = 1 . (Abelova teorema) xek— je c konvergent—n red komE pleksnih ˜rojev— i nek— je h(x) = c x z— − 1 < x < 1. . . . kn ! sz c = s − s slediD sliqno k—o u dok—zu e˜elove sum—™ione formule @formul— @PHA n— IRWF str—niA c x = (1 − x) s x . . „—d— je lim h(x) = c F xek— je 1 2 n 1 2 n 1 n n ∞ n n n=0 ∞ x→1−0 n n=0 n ∞ 1−x 1 − (ρ + 1)x k! ρk = ρ(1 + ρ)n−1 k1 !k2 ! . @QSA yduzim—¨em @QRA od @QSA do˜ij—mo s − c x = (1 − x) (s − s )x .ITH Zadatak QT. @QUA k=0 n=0 n n n−1 ∞ ∞ n n n n n=0 ∞ n=0 n ∞ n=0 ∞ n+1 n=0 ∞ n ∞ n=0 ∞ ∞ ∞ n n ∞ n n n=0 n=0 n ∞ ∞ n sn := ck . @QTA xek— je ε > 0F hok—%imo d— je lev— str—n— u@ QTA po modulu m—¨— od εF sz s → s k—d n → ∞ sledi d— postoji m ∈ N t—kvo d— v—%i n > m ⇒ |s − s | < ε/2. 1−x g (y ) = 1 . €ol—zei od geometrijskog red— ∞ RF xsy†s s ‚ihy†s (−1)n x2n = dok—z—ti d— je n=0 ∞ 1 1 + x2 x2n+1 2n + 1 arctgx = (−1)n n=0 i izvesti od—tle v—j˜ni™ovu formulu @RSA n— strF SPF Zadatak QU.

x—piximo izr—z n— desnoj str—ni u @QTA k—o z˜ir m ∞ UF ƒ„i€ixs ‚ihy†s ITI (s∞ − sn )xn . xek— je f ( x) = n=0 @QVA ∞ ∞ ∞ an xn . n n f (x) = n=0 n n cn x n . k=0 eko sv— tri red— an D bn ∞ D cn an · konvergir—juD ond— v—%i ∞ ∞ bn = n=0 n=0 cn . 1 + x2 . (1 − x) n=0 n (s∞ − sn )xn + (1 − x) sz @QUA i x = 1/(1 − x) sledi d— je drugi s—˜ir—k po modulu m—¨i od ε/2F €oxto je sum— u prvom s—˜irku kon—qn—D sledi d— je z— x dovo©no ˜lizu 1 i prvi s—˜ir—k po modulu m—¨i od ε/2F „ime je teorem— dok—z—n—F u—o posledi™uD ispu¨—v—mo o˜e—¨e d—to u x—pomeni T n— ISUF str—niF Posledica IU. ‚ed c se n—ziv— z˜ir©ivim po e˜elu —ko postoji c x . sz „vre¨— T sledi d— redovi a x D b x D c x —psolutno konvergir—ju z— |x| < 1D p— iz „eoreme IW sledi d— je f (x) · g(x) = h(x)F yd—tleD prel—skom n— limes k—d x → (1 − 0) i primenom „eoreme PQ do˜ij—mo @QVAF „eoremom PQ motivis—n— je slede— defini™ij—F Definicija W. @QWA lim eko je red c z˜ir©iv po e˜eluD gr—niqn— vrednost @QWA n—ziv— se ¨eE govom sumom po e˜eluF sz „eoreme PQ sledi d— —ko je red konvergent—nD ond— je on z˜ir©iv po e˜elu i ¨egov— sum— u o˜iqnom smislu je jedn—k— ¨egovoj sumi po e˜eluF y˜rnuto nije t—qnoX Primer SS. ‚ed (−1) je divergent—nD — poxto je ∞ n=0 n ∞ x→1−0 n n n=0 ∞ n=0 n ∞ n=0 n ∞ (−1)n xn = n=0 1 2 ¨egov— sum— po e˜elu je F yv—j primer pok—zuje d— o˜rnut— implik—™ij— u e˜elovoj teoremi ne v—%iY meutimD pod odreenim dod—tnim uslovim— @koji se n—ziv—ju„—u˜erovim usloE vim—A v—%i i o˜rnutoF „eoreme tog tip— n—ziv—ju se „—u˜erovim teorem—m—F tedn— od ¨ih je slede—F 1 . n=0 f ( x) = n=0 n n bn xn . xek— su a i b kompleksni nizovi i n=m+1 n n n cn = ak bn−k .

xek— je n n0 n0 xiz δ je op—d—juiD — iz uslov— teoreme sledi d— lim v—%i m≥n ∞ δn = sup |mcm |. „—d— je x proizvo©no ˜lizu 1 z— dovo©no veliko n F xek— je n iz—˜r—no t—ko d— je δ < ε i x dovo©no ˜lizu 1 d— v—%i 0 0 (1 − x)n0 = ε. „—d— je n=n0 +1 n0 od—kle sledi tvre¨e teoremeF x—vexemo jox jed—n metod D sumir—¨— divergentnih redov—4F Definicija IH. n+1 Σcn po ez—ruF .ITP Teorema PR. 1859–1906)D it—lij—nski m—tem—tiq—r s0 + s1 + · · · + sn . eko z— niz c v—%i n n→∞ x→1−0 RF xsy†s s ‚ihy†s lim ncn = 0. cn xn − A < ε. ∞ ond— iz postoj—¨— limes— sledi konvergen™ij— red— cn lim cn xn = A n=0 i v—%i ∞ n=0 cn = A. Cesàro. n→∞ δn =0 F — n 0 ∈N cn − A = n=0 n=0 cn (1 − xn ) − n=n0 +1 cn xn − A . xek— su s p—r™ij—lne sume red— c F ‚ed c je z˜irE ©iv po ez—ruW —ko konvergir— niz —ritmetiqkih sredin— n=0 n n n −A ≤ (2 + δ0 )ε. qr—niqn— vrednost niz— σ n—ziv— se sumom red— n σn := Wez—ro (E. yd—tleD uz korixe¨e nejedn—kosti sledi n0 n=0 cn 1 − xn = (1 − x)(1 + x + · · · + xn−1 ) ≤ n(1 − x) ∞ |ncn |xn n=n0 +1 n δn0 +1 (n0 +1)(1−x) −A ≤ ≤ n0 n=0 |ncn | + + ∞ n n=n0 +1 cn x −A xek— je ε > 0F sz—˜erimo x t—ko d— v—%i n0 +1 2 ∞ (1 − x)n0 δ0 + + ∞ n n=n0 +1 cn x −A .

@RIA sz €rimer— SR n— ISWF str—ni sledi 1 = (1 − x) (n + 1)x . @RHA —ist—D iz σ → σ k—d n → ∞ sledi n n n n ∞ UF ƒ„i€ixs ‚ihy†s ITQ sledi n→∞ lim sn (n + 1)σn − nσn−1 = lim =0 n→∞ n n xto je ekviv—lentno s— @RHAF Zadatak RH. x—i sumu red— (−1) po ez—ruF eko je red c z˜ir©iv po ez—ruD ond— je c = o(n). hok—z—ti d— je red (−1) n z˜ir©iv po e˜eluD —li nije po ez—ruF @…putstvoX koristiti @RHAFA wo%e d— se dok—%e d— je sv—ki red koji je z˜ir©iv po ez—ru z˜ir©iv i po e˜eluF sdej— dok—z— se s—stoji u sledeemF hvostrukom primenom postupk— iz dok—z— e˜elove sum—™ione formule @strF IRWA do˜ij— se c x = (1 − x) (n + 1)σ x . @RPA eko pomno%imo o˜e str—ne u @RPA s— ez—rovom sumom σ i od do˜ijenog izr—z— oduzmemo @RIA do˜ij—mo n→∞ n ∞ ∞ n n 2 n n n=0 n=0 ∞ 2 n n=0 ∞ ∞ ∞ lim cn sn n − 1 sn−1 = lim − = 0. hok—z—ti d— je konvergent—n red z˜ir©iv po ez—ru i d— je ¨egov— sum— po ez—ru jedn—k— ¨egovoj sumi u o˜iqnom smisluF @…putstvoX primeniti ˆtol™ovu teoremuFA Zadatak QW. n=0 szr—z n— desnoj str—ni mo%emo d— n—pixemo k—o z˜ir dv— red— @sliqno k—o u dok—zu „eoreme PQA i dok—%emo je on po modulu m—¨i od un—pred iz—˜r—nog ε —ko je x dovo©no ˜lizu 1F het—©e prepuxt—mo qit—o™uF UFQF €redst—v©—¨e funk™ij— stepenim redovim—F — funk™iju koj— se mo%e predst—viti stepenim redom f (z ) = c (z − z ) @RQA k—%emo d— je analitiqka u taqki z F eko je funk™ij— —n—litiqk— u sv—koj t—E qki domen—D n—ziv—moIH je analitiqkom funkcijomF ‚ed n— desnoj str—ni u @RQA n—ziv—mo Tejlorovim redom funkcije f F en—litiqke funk™ije kompleksne promen©ive su predmet izuq—v—¨— kompleksne —n—lizeY mi emo ovde d—ti primere nekih re—lnih —n—litiqkih funk™ij— re—lne promen©iveF ∞ n 0 n n=0 0 IH„ejlor @Brook TaylorD ITVS{IUQIAD engleski m—tem—tiq—r . n →∞ n n n n−1 σ∞ − n=0 cn xn = (1 − x)2 (n + 1)(σ∞ − σn )xn .Zadatak QV.

dx −x = g (0)e0 = 1 D p— .x—jjednost—vnije —n—litiqke funk™ije su polinomiD z— koje je sum— @RQA kon—qn—D — meu ¨im— su n—jjednost—vnije line—rne funk™ijeF ƒlede— lem— pok—zuje k—ko se one mogu ok—r—kteris—ti k—o rexe¨— jedne funkcionalne jednaqineD tjF jedn—qine u kojim— je nepozn—t— funk™ij—F punk™ion—ln— jedn—qiE n— @βA u sledeoj lemi n—ziv— se Koxijevom jednaqinomF Lema IP. p— je g(x)e konst—ntn— funk™ij—F sz g(0) = 1 sledi g(x)e je g(x) = e F „ime je dok—z—n— i ekviv—len™ij— @αA⇔@δAF −x x d g (x)e−x = e−x g (x) − e−x g (x) = 0. qime je dok—z—n— implik—™ij— @βA⇒@αAF Lema IQ. — funk™iju g : R → R slede— tvre¨— su ekviv—lentn—F @αA g(x) = e @βA g je neprekidn— i z—dovo©—v— uslove g(x + y) = g(x) · g(y)D g(1) = e @ γ A g ( x) = @δA g je diferen™ij—˜iln— i z—dovo©—v— uslove g (x) = g(x)D g(0) = 1F smplik—™ij— @αA⇒@βA je oqigledn—F punk™ij— f (x) = ln g(x) z—dovo©—v— uslov @βA veme IP s— a = 1D p— je f (x) = xF yd—tle sledi g(x) = e D qime je dok—z—n— ekviv—len™ij— @αA⇔@βAF ‚ed —psolutno konvergir— z— sv—ko x ∈ R @€rimer SHAF sz „eoE reme PID „eoreme IW i formule @IQA n— strF IPW l—ko sledi d— funk™ij— g definE is—n— s— @γA z—dovo©—v— uslove @βAF €oxto iz ekviv—len™ije @αA⇔@βA sledi d— je t—kv— funk™ij— jedinstven—D time je dok—z—n— ekviv—len™ij— @βA⇔@γAF smplik—™ij— @αA⇒@δA je oqigledn—F €retpost—vimo d— v—%i @δAF „—d— je n→∞ n→∞ x ∞ n=0 xn n! x ∞ n=0 xn n! f (x) = lim f (qn ) = lim aqn = ax. xek— je a ∈ RF — funk™iju f : R → R slede— dv— tvre¨— su ekviv—lentn—F @αA f (x) = ax @βA f je neprekidn— i z—dovo©—v— uslove f (x + y) = f (x) + f (y)D f (1) = aF smplik—™ij— @αA⇒@βA je oqigledn—F sz sledi f (0) = 0D — od—tle i iz a = f (1) = f (1 + 0) = f (1) + f (0) = a + f (0) ITR RF xsy†s s ‚ihy†s sledi f (−1) = −f (1) = −aF yd—tle seD primenom induk™ije i uslov— @βA l—ko dok—zuje d— z— sve m ∈ Z v—%i f (m) = maF xek— je m ∈ ZD n ∈ ND q = mn ∈ QF „—d— je −1 0 = f (0) = f (1 + (−1)) = f (1) + f (−1) tjF f (q) = aq z— sve q ∈ QF x— kr—juD z— proizvo©no x ∈ R postoji niz q ∈ QDt—k—v d— q → x k—d n → ∞F yd—tle i iz neprekidnosti funk™ije f sledi n n qa = qf (1) = mn−1 f (nn−1 ) = mn−1 nf (n−1 ) = mf (n−1 ) = f (mn−1 ).

sin z = n=0 z (−1)n (2 n+1)! . . ∞ n=1 α n 2n z— sv—ko x z— koje redovi n— desnoj str—ni konvergir—juF Zadatak RR.Zadatak RI. xek— je z ∈ CF p 0 1 0 1 UF ƒ„i€ixs ‚ihy†s ITS ez := sz €rimer— SH sledi d— je funk™ij— z → e definis—n— n— ™eloj komplekE snoj r—vni CF €rimetimo d— formul— @γA u vemi IQ sledi i iz „ejlorove formuleF —E ist—D —ko u €rimeru PP n— strF IHU uzmemo ost—t—k u v—gr—n%ovom o˜likuD do˜ij—mo z n zn . ∞ 2n+1 ∞ cos z = n n=0 z (−1)n (2 n)! . ∞ 2n+1 ∞ n=0 x (−1)n (2 n)! . (1 + z )α = zn. +∞) → (0. +∞) slede— dv— tvre¨— ekviv—lentn—F @αA k(x) = x @βA k je neprekidn— i v—%i k(x · y) = k(x) · k(y)D ln k(e) = pF Zadatak RQ. t ] z— t < t F vem— IQ n—m omogu—v— d— defini™iju eksponen™ij—lne funk™ije proxiE rimo i n— kompleksne ˜rojeveF Definicija II. (1 + x)α = xn . n! n=0 ∞ ex = z— neko ξ d— je n ∈ (−|x|. xek— je p ∈ RF hok—z—ti d— su z— funk™iju k : (0. hok—z—ti d— tvre¨— veme IPD veme IQD —d—tk— RI i —E d—tk— RP v—%e —ko se uslov neprekidnosti u @βA z—meni @—A uslovom monotonosti @˜A uslovom ogr—niqenosti n— nekom interv—lu [t . hok—z—ti d— su z— funk™iju h : R → R slede— dv— tvre¨— ekviv—lentn—F @αA h(x) = ln x @βA h je neprekidn— i v—%i h(x · y) = h(x) + h(y)D h(e) = 1F Zadatak RP. |x|) F yd—tleD prel—skom n— limes i korixe¨em qi¨eni™e k=0 n→∞ xk 1 + eξn xn+1 k! (n + 1)! @€rimer IV n— str IPVA do˜ij—mo formulu @ AF x— sliq—n n—qin do˜ij—mo ∞ lim 1 e|x| xn+1 = 0 (n + 1)! γ cos x = n sin x = n=0 x (−1)n (2 n+1)! . n=1 ∞ ln(1 + x) = (−1)n−1 x n . ydrediti z— koje x ovi redovi konvergir—ju ƒ—d— je prirodno d—ti i sledeu defini™iju Definicija IP. ∞ n=1 α n 2n z— sv—ko z ∈ C z— koje redovi n— desnoj str—ni konvergir—juF n=1 ln(1 + z ) = (−1)n−1 zn .

an+1 = 2an + 3a2 n + 1. . arg 1 + n z n n → z∞ F €rimeniti yjlerovu = n · arctg y/n 1 + x/n @IA xiz re—lnih ˜rojev— a je z—d—t s— n VF †e%˜e x—i a F @PA xiz a je z—d—t s— 1389 n a1 = a. x1 = 1. a2 = b. an = 5− 5 1− 5 10 2 n + 5+ 5 1+ 5 10 2 n (Bonacci) IIveon—rdo iz €ize (Leonardo Pisano Bigollo. z ∈ CF szvesti od—tle formulu (e ) = e F Zadatak RT. (Ojlerova formula) eko u redovim— kojim se predst—v©—E ju funk™ije e D sin z i cos z st—vimo z = ixD uporeiv—¨em do˜ijenih izr—z— do˜ij—mo formulu e = cos x + i sin x. yvo je Ojlerova formulaF uoristei yjlerovu formuluD wo—vrovu formulu @—d—t—k RT n— strF SRA mo%emo d— n—pixemo u vidu (e ) = e F yv—j z—pis mo%emo d— shv—timo i k—o drugi dok—z wo—vrove formuleD —ko prethodno reximo sledei z—d—t—kF Zadatak RS. xn+2 = xn+1 + xn . 1170–1250)D pozn—t i k—o veon—rdo fon—qi x0 = 1. an+2 = 1 + an+1 . hok—z—ti d— je (e ) = ie n— dv— n—qin—X @—A koristei yjlerovu formulu @˜A po defini™iji izvod—D koristei —d—t—k RS i „eoremu PIF Zadatak RU. hok—z—ti d— je z— z ∈ C z z ix ix n inx z1 +z2 z1 z2 1 2 z n nz ix ix ITT RF xsy†s s ‚ihy†s @…putstvoX primetiti d— jeD z— z 1+ n n n ∞ n z n→∞ n z = x + iy lim 1+ n/2 n i d— iz |z | → |z |D arg(z ) → arg(z ) sledi z formuluFA ∞ 2 x x2 + y 2 = 1+ + n n2 D = ez . i pi˜on—qi (Fibonacci)D it—lij—nski m—tem—tiq—r .yqigledno je d— se z— z ∈ R ovom defini™ijom do˜ij—ju st—nd—rdne triE gonometrijskeD log—rit—mske i stepene funk™ije re—lne promen©iveF sz „eoE reme PI sledi d— su ove funk™ijeD k—o i funk™ij— e D neprekidneF Primer ST. an hok—z—ti d— su svi ql—novi ovog niz— prirodni ˜rojeviF h— li ov—j niz konvergir—c @QA hok—z—ti d— su svi ql—novi niz— √ √ √ √ prirodni ˜rojeviF h— li ov—j niz konvergir—c @RA pi˜on—qijevII niz je niz x z—d—t s— n a1 = 1. €rimenom „eoreme IW dok—z—ti d— je e = e · e z— z .

a2 = αa1 + β.. .. monotonF h—ti geometrijsku interpret—™iju ovog tvre¨—F @UA xek— funk™ij— f : R → R im— svojstvo i nek— je a a1 .... . ∈R proizvo©—n ˜rojF hok—z—ti d— je niz a3 = f (a2 ). 1/4]D a = α + a Y @vA a = 1D a = 1 − Y @gA a = 0D a = Y @dA a = 0D a = D a (1 + a + a )Y …putstvoX dok—z—ti d— su svi d—ti nizovi monotoni i ogr—niqeniF @IHA hok—z—ti d— niz s— oso˜in—m— 1 0 < a < 1 i a (1 − a )> 4 konvergir—F @IIA szr—qun—ti n 1 3 2 2 n+1 n 1 1 n+1 1 n+1 1 2 1 2 n+1 1 4an 1 4(1−an ) 1 n+1 3 2 n n 3 n−1 n n n+1 n→∞ a2 = f (a1 ). . a3 = f (a2 ). an+1 = f (an ).... .. 1 a2 = f (a1 ). a je niz @—A ogr—niqenY @˜A konvergent—nc @WA hok—z—ti d— sledei nizovi konvergir—ju i n—i ¨ihove limeseX @—A a = D a = 3a − 2Y @˜A a = α ∈ [0.. @˜A sspit—ti konvergen™iju red— a u z—visnosti od α i βF @TA xek— je f : R → R neop—d—ju— funk™ij— i a ∈ R proizvo©—n ˜rojF hok—z—ti d— je niz an n 1 lim n+1 .. 2 gde su α > 0D β > 0 d—ti re—lni ˜rojeviF @—A szr—qun—ti a n→∞ an+2 = αan+1 + βan . . ( n n!)2 IPl—tni presek je odnos izmeu dve veliqine koje im—ju svojstvo d— je odnos vee od ¨ih prem— m—¨oj jedn—k odnosu ¨ihovog z˜ir— prem— veojY drugim reqim—D zl—tni presek je rexe¨e jedn—qine (a + A)/A = A/a po A/a . an+1 = αan + β.. an+1 = f (an ).. β. 1 (∀x) f (x) ≥ x monotonF h—ti geometrijsku interpret—™iju ovog tvre¨—F @VA — koje re—lne ˜rojeve α.uoristei —d—t—k PI n— strF PQ odrediti x u funk™iji od nF hoE k—z—ti d— je √ n VF †ifi ITU yv—j ˜roj n—ziv— se zl—tnim presekomIP @SA xiz a niz je d—t s— n xn = n→∞ xn+1 lim 5−1 . lim √ .. ..

. 2 n = lim yn F hok—z—ti d— ovi nizovi konvergir—ju i n—i ¨ihove gr—niqne vredE nostiF @PIA hok—z—ti d— niz konvergir— i n—i ¨egovu gr—niqnu vrednostF @…putstvoX niz je d—t s— 1 2 an+1 = 2 + bn . @IVA hok—z—ti d— niz x z—d—t s— n n→∞ n 1 n k j n ∞ n 1 2 n ∞ n x1 > 0. n! an = bn = lim √ 1 n2 +1 +√ 1 n2 +2 n 2 + ··· + √ 1 n2 +n @ITA szr—qun—ti a + a + ··· + a . 2 + . lim gde su a ≥ 0F @IUA xek— je a niz pozitivnih ˜rojev— koji konvergir— k— a F hok—z—ti d— je √ lim a a · · · a = a . 2+ 1 .ITV @IPA hok—z—ti d— nizovi i RF xsy†s s ‚ihy†s √ 1 1 an = 1 + √ + · · · + √ − 2 n + 1 n 2 √ 1 1 bn = 1 + √ + · · · + √ − 2 n n 2 konvergir—ju k— istoj gr—niqnoj vrednostiF @IQA sspit—ti konvergen™iju niz— @IRA ydrediti m—ksim—lne ql—nove nizov— √ h— li ovi nizovi konvergir—juc @ISA szr—qun—ti n→∞ xn = 1 + 1 1 1 1 + √ + √ + · · · + √n . xn+1 = konvergir— k— √aF @IWA xek— je x > 0D y > 0 i 1 1 1 a xn + . 3 2 2 2 2 2 n . an+1 = 2 + an . 2 + . yn+1 = xn + yn . 100 + n 100n . 2 xn a>0 hok—z—ti d— nizovi x i y konvergir—ju i d— je lim x @PHA xek— je a = 1D b = 1 i n n 1 1 xn+1 = √ xn yn . bn+1 = √ 2an . ··· 2 2+ 1 2 + 2 2+ 1 a1 = 2. 1 1 1 2.

. konvergir—juF @gA xek— je a ogr—niqen nizD t—k—v d— je n x0 = 1. 2+ 2+ √ 2. 2+ √ 2. an = 2xn + yn . bn = xn−1 + 2yn hok—z—ti d— a konvergir—F …putstvoX … @—A iskoristiti identitet n an+2 ≤ 2 1 an+1 + a. @˜A xek— je d—t niz a i nek— je n lim (an + qan−1 + q an−2 + · · · + q n−1 a1 ). 2 hok—z—ti d— iz konvergen™ije niz— y sledi konvergen™ij— niz— a D — d— iz konvergen™ije niz— x ne sledi konvergen™ij— niz— a F @vA xek— a → a D b → b k—d n → ∞F hok—z—ti d— nizovi x i y definis—ni s— n n n n ∞ n ∞ n n xn = an + an−1 . n→∞ lim .hok—z—ti d— —ko a konvergir—D ond— je lim a = 1 + √2F hok—z—ti d— √ z— niz δ = a − (1 + 2) v—%i |δ | ≤ |δ |/2 i od—tle z—k©uqiti d— je lim δ = 0FA @PPA sspit—ti konvergen™iju niz— n n n n n+1 n n VF †ifi ITW √ @PQA @—A xek— je |q| < 1 i a n→∞ 2. . an √ n an = α. . 2+ n 2+ √ → a∞ k—d n → ∞F szr—qun—ti yn = 2an + an−1 . 3 3 an + qan−1 + q 2 an−2 + · · · + q n−1 a1 = 1 q 1−n n ak q 1−k k=1 i primeniti ˆtol™ovu teoremuF … @˜A pok—z—ti d— je i od—tle z—k©uqiti d— je an = an = 1 1 1 yn − yn−1 + (−1)n−1 n−1 a1 2 2 2 n (−1)k k=0 €rimeniti @—A i z—k©uqiti d— x a − 2x z—k©uqiti d— y → (2b n n n 1 3 n yn−k 2k+1 n 1 → 1 3 (2a∞ − b∞ ) ∞ − a∞ ) F —tim iz y F … @vA primetiti d— je n 2 + 3 an−1 n = i primeniti @˜AF … @gA dok—z—ti d— je niz a ogr—niqen i r—suiv—ti —n—lono s— @vAF @PRA xek— je a niz pozitivnih ˜rojev—D t—k—v d— je hok—z—ti d— je n→∞ 4xn − xn−1 = 2an = bn → 2a∞ − b∞ monoton i lim an+1 = α. n 2.

yn+1 = 1 − yn − 1 x ∈ (−∞. n ∈ N} gust u RF @PUA x—i sve neprekidne funk™ije f : R → R z— koje v—%i n n f (x + an ) = f (x) …putstvoX nek— je x niz d—t s— n f (x) = f (x2 − 2x + 2). 2). n n! z— sv—ko x ∈ [0. (n!)2 n2n . +∞) → R r—vnomerno neprekidn— funk™ij— i nek— je 1 1 1 1 2 2 3 3 RF xsy†s s ‚ihy†s 1 n n! n n e −n 1 n . (n + 1)! √ . xn+1 = x2 n − 2xn + 2. +∞)F hok—z—ti d— je x→+∞ n→∞ lim f (x + n) = 0 lim f (x) = 0. …putstvoX ne um—¨ujui opxtostD mo%emo d— pretpost—vimo d— je t > 0F eko je funk™ij— x → f (x + t) − f (x) st—lnog zn—k— n— nekom interv—lu (b. hok—z—ti @induk™ijomA d— je ov—j niz monoton i ogr—niqenD p— z˜og tog— i konvergent—nF sz rekurentne formule kojom je z—d—tD sledi d— je lim x = 1D p— z˜og n x1 ∈ (0. . . 0) ⇒ x2 − 2x + 2 ∈ (2. . @PTA xek— je f : R → R neprekidn— funk™ij—D t—kv— d— je z— neki niz a pozitivnih ˜rojev— koji konvergir— k— nuliF hok—z—ti d— je f konst—ntn— funk™ij—F …putstvoX hok—z—ti d— je skup {ma | m ∈ Z. n3n (n!)3 1 n n+1 . +∞) . 2]F ƒliqnoD posm—tr—¨em niz— 1 1 f (xn+1 ) = f (xn ) = · · · = f (x1 ) dok—z—ti d— je f konst—ntn— n— [2. . . . i neprekidnosti f sledi f (x ) = 1F €oxto je x ∈ (0. +∞)D ond— je niz f (b + nt) monoton i ogr—niqenD p— mo%emo d— uzmemo x = b + ntF eko t— funk™ij— nije st—lnog zn—k— ni n— jednom t—kvom interv—luD ond— postoji neogr—niqen niz ¨enih nul— i t—j niz mo%emo d— uzmemo z— x F n n→∞ n n→∞ n n n n y1 ∈ (2.IUH uontr—primerom pok—z—ti d— o˜rnuto tvre¨e ne v—%iF szr—qun—ti limese nizov— …putstvoX kontr—primer { 1. +∞) → R neprekidn— i ogr—niqen— funk™ij—F hok—z—E ti d— z— sv—ki re—l—n ˜roj t postoji niz x t—k—v d— je lim x = +∞ i lim (f (x + t) − f (x )) = 0. +∞)F x— kr—juD iz izvesti z—k©uq—k d— je f konst—ntn— n— ™elom RF @PVA xek— je f : (a. 1.F @PSA xek— je f : [0. 2) proizvo©noD sledi d— je f konst—ntn— n— [0. +∞). .

π (4n + 3) f (xn ) − f (yn ) f (xn ) − f (a) xn − a f (yn ) − f (a) yn − a = + . xn − yn xn = eko je dod—tni uslov ispu¨enD primeniti „eoremu o tri limes— @„eoE rem— II n— strF VPA n— @QHA xek— je funk™ij— f diferen™ij—˜iln— u nekoj okolini t—qke a i nek— je ¨en izvod f neprekid—n u t—qki aF hok—z—ti d— je n n→∞ 2 . π (4n + 1) yn = 2 . xn = yn n→∞ lim xn = lim yn = a. ond— v—%i n→∞ n n n n lim f (xn ) − f (yn ) ? xn − yn …putstvoX ˜ez n—vedenog dod—tnog uslov—D limes ne mor— d— postoji { posm—tr—ti funk™iju iz —d—tk— T n— strF WS z— p > 1 i nizove n→∞ lim f (xn ) − f (yn ) = f (a). y niE zoviD t—kvi d— je z— sve n ∈ N n n VF †ifi yn = a. xn − yn xn − a xn − yn yn − a xn − yn lim (f (a + kn−2 ) − f (a)) = k=1 …putstvoX primeniti v—gr—n%evu teoremuF @QIA xek— je funk™ij— f diferen™ij—˜iln— u t—qki a i nek— je k ∈ NF hok—z—ti d— je n→∞ 1 f (a). m ∈ NF szr—qun—ti limese nizov— − knY @—A @˜A Y @vA (1 + an )(1 + 2an ) · · · (1 + nan )F @QQA xek— je a r—stui niz pozitivnih ˜rojev— i n→∞ (n+1)m +(n+2)m +···+(n+k)m nm−1 (a+n−1 )n (a+2n−1 )n ···(a+kn−1 )n akn −2 −2 n −2 n lim (f (a + n−2 ) + f (a + 2n−2 ) + · · · + f (a + nn−2 ) − nf (a)) = sn = k=0 ak . 2 lim (f (a + n−1 ) + f (a + 2n−1 ) + · · · + f (a + kn−1 ) − kf (a)) = i k (k + 1) 2 1 f (a).@PWA xek— je funk™ij— f diferen™ij—˜iln— u t—qki a i nek— su x . . 2 @QPA xek— je a > 0D k. IUI i h— li postoji xn = a. n→∞ hok—z—ti d—D —ko sem n—vedenih uslov— nizovi x i y z—dovo©—v—ju i uslov (∀n ∈ N x < a < y .

n ≥ 1. f (x) = n (2n)! n=1 n n n α2n 1+α4n πn2 α n+1 ∞ n n ∞ 2 n n n=0 n=0 n . s0 s1 s1 s2 sn−1 sn ∞ hok—z—ti d— redovi 1 2n + 1 i n (n + 1) (a + n)(a + n + 1) · · · (a + n + k ) @k ∈ ND −a ∈ / NA konvergir—ju i izr—qun—ti ¨ihove sumeF @QRA szr—qun—ti z˜ir red— ∞ 2 2 n=1 n=1 @…putstvoX nek— je hok—z—ti d— je @QSA hok—z—ti d— red 5 7 1 3 + 2 + 3 + 4 + ··· 2 2 2 2 2n − 1 1 3 . an+1 = 1 . + 2 + ··· + 2 2 2n sn = 2sn − sn = · · · = 6 − 2−n+1 (2n + 3) sn = ∞ FA divergir—F @QTA uoristei r—zvoj funk™ije e u stepeni redD dok—z—ti nejedn—kosti n=1 x √ (−1)n n + (−1)n @QUA xiz a je z—d—t s— n n 1 + x ≤ ex ≤ 1 . 1 + an konvergentniF @QWA sspit—ti konvergen™iju redov— ∞ an . 1 + x2 sspit—ti konvergen™iju red— a F @QVA xek— je a konvergent—n redF hok—z—ti d— su redovi n a0 = a1 = 1. 3n n=1 ∞ . n n n! n=1 ∞ √ n3 ( 2 + (−1)n ) . 1−x 1 − x2 ≤ e−x ≤ 2 1 . n n=1 ∞ ∞ √ n nan n=1 √ 3 n− √ 3 n−1 @RHA ydrediti sve vrednosti re—lnog p—r—metr— α z— koje konvergir— red a (α) —ko je @—A a (α) = @˜A a (α) = n sin F @RIA ydrediti domen funk™ij— (n!) 3 + (−2) x i x . 1 √ .IUP szr—qun—ti n→∞ RF xsy†s s ‚ihy†s lim a1 a2 an + + ··· + . log n n=2 ∞ 1+n an .

. 3k u z—visnosti od re—lnih p—r—met—r— p i qF @RUA xek— je c divergent—n red s— pozitivnim ql—novim— i n 1 p q n log n log (log n) n=3 sn = k=1 cn sn ck . mogu d— se n—pixu k—o k=1 3n s3n = ak = a1 k 3n k=1 1 + a2 3k − 2 3n 3n k=1 1 + a3 3k − 1 3n k=1 1 3k 3n s3n = a1 k=1 1 gde je a = a + a + a F @RTA sspit—ti konvergen™iju red— 2 3 ∞ n 1 1 − 3k − 2 3k + a2 k=1 1 1 − 3k − 1 3k +a k=1 1 . n n(n + 1) …putstvoX xek— je n ∞ 1 2 n 1 2 n n→∞ n n=1 n=1 sn = a1 + a2 + · · · + an .@RPA sspit—ti konvergen™iju red— ∞ n VF †ifi IUQ u z—visnosti od re—lnih p—r—met—r— p i qF @RQA xek— je a konvergent—n redF hok—z—ti d— red konvergir—F @RRA x—i sve x ∈ R z— koje red ∞ n p(p + 1) · · · (p + n − 1) 1 n! nq n=1 1 + sin an 2 n —psolutno konvergir—F @RSA xek— je a niz s— periodom QD tjF t—k—v d— je a red konvergir— —ko i s—mo —ko je an n nxn (n + 1)(2x + 1) n=1 n+3 = an F hok—z—ti d— …putstvoX xiz p—r™ij—lnih sum— red— a je ogr—niqenD p— jedn— implik—™ij— sledi iz hirihleovog test—F — dok—z druge implik—™ije primetimo d— p—r™ij—lne sume n 3n a1 + a2 + a3 = 0. hok—z—ti d— je red divergent—nF @…putstvoX videti —d—t—k PH n— strF IRQFA @RVA xek— je a konvergent—n red s— pozitivnim ql—novim—F hok—z—ti d— je a + 2a + · · · + na a + 2a + · · · + na lim =0 i ∞ = a . σn = a1 + 2a2 + · · · + nan .

Nn = 1 2 n (|ak | − ak ) lim n Nn = 1. θ ∈ RF @SHA xek— je a ne—psolutno konvergent—n red re—lnih ˜rojev— i Pn = sin2 (kθ) 1 + x2 + cos2 (kθ) p—r™ij—lne sume ¨egovih pozitivnih i neg—tivnih ql—nov—F hok—z—ti d— je P k=1 k=1 n→∞ 1 2 n (|ak | + ak ). n(n + 1) ∞ n @RWA hok—z—ti d— je red n=1 n nx k=1 konvergent—n z— sve x.IUR hok—z—ti d— je i RF xsy†s s ‚ihy†s a1 + 2a2 + · · · + nan s1 + · · · + sn sn = sn − + n n n a1 + 2a2 + · · · + nan = σn − σn+1 + an+1 . .

0) ∪ (0. @PA dx punk™iju F : (a. +∞)D koji nije intervalF „—d— je 1 2 2 1 2 2 2 d F2 (x) − F1 (x) dx = f ( x) − f ( x) = 0 .qve†e S €retpost—vimo d— je izvod funk™ije y = F (x)D F jedn—qinom dy dx d—t dy = f (x). b) → C koj— z—dovo©—v— @PA zovemo jox i primitivnom funkcijom funk™ije f n— interv—lu (a. b)F „—d— je r—zlik— F (x) − F (x) konst—ntn—F €oxto je : (a. b) → C 1 2 2 1 xeodreeni integr—l IF €rimitivn— funk™ij— i neodreeni integr—l dok—z sledi iz €osledi™e R n— strF WWF Napomena I. @IA dx gde je f : (a. b) → C d—t— funk™ij—F tedn—qine k—o @IA u kojim— je nepozE n—t— funk™ij— F z—d—t— jedn—qinom koju z—dovo©—v—ju ¨eni izvodi n—ziv— se diferencijalnom jednaqinomF punk™ij— F : (a. …slov d— su F i F primitivne funk™ije funk™ije f na intervalu je suxtinski u vemi IF —ist—D nek— su d—te funk™ije z— x < 0 F (x) = x i F (x) = x x + 1 z— x > 0 n— skupu (−∞. z— sv—ko dF2 (x) dF1 (x) = 2x = dx dx x ∈ (−∞. b) → C f (x) dx F . 0) ∪ (0. +∞) F weutimD t—ko d— r—zlik— F nije konst—ntn—F Definicija I. b) → C n—ziv— se rexenjem diferencijalne jednaqine @IA —ko v—%i dF (x) = f (x). xek— su F i F dve primitivne funk™ije funk™ije f n— interE v—lu (a. − F1 n—ziv— se neodre enim integralom funk™ije f i ozn—q—v— s— IUS f : (a. b)F Lema I. p—milij— svih primitivnih funk™ij— funk™ije 2 F2 (1) − F1 (1) = 1 = 0 = F2 (−1) − F1 (−1).

µ ∈ C konst—nteF „—d— v—%i hok—z sledi iz odgov—r—juih oso˜in— izvod— i defini™ije primitivne funk™ije i neodreenog integr—l—F Primer P. 2 1 + x4 dx. b)F Napomena P. x ex dx. sin x dx. … vemi I dok—z—n— je jedinstvenost primitivne funk™ijeF €it—¨e egzisten™ije primitivne funk™ijeD tjF neodreenog integr—l— emo r—zmotriti u ql—vi TF „—mo emo pok—z—ti d— sv—k— neprekidn— funk™ij— im— primitivnu @„eorem— P n— strF IWSAF weutimD primitivn— funk™ij— elemenE t—rne funk™ije @vF hefini™ijuI n— strF TSA nije uvek element—rn— funk™ij—F —k i integr—li nekih jednost—vnih funk™ij—D k—o ne mogu d— se izr—ze preko element—rnih funk™ij—F sz defini™ije neodreenog integr—l— i t—˜li™e prvih izvod— sledi x dx = x + C z— p = −1 x dx = ln x + C a dx = a + C z— a > 0D a = 1 p 1 p+1 p+1 −1 x 1 x ln a sin x2 dx.IUT sz veme I sledi d— je SF xiyh‚i¦ixs sx„iq‚ev f (x) dx = F (x) + C gde je F ˜ilo koj— primitivn— funk™ij— funk™ije f n— interv—lu (a. 2 Lema P. x x dx. I €oxto je dx = arctg x + C = arccotg x + C F z—k©uqujemo d— je d 1 sin 2x dx 2 = cos 2x i i d 1 cos 2x dx 2 = − sin 2x 1 sin 2x dx = − cos 2x + C 2 cos 2x dx = 1 sin 2x + C. 1 x3 + √ 3 x 2 dx = x6 dx +2 x8/3 dx + x−2/3 dx = x7 6x11/3 + +3x1/3 + C. xek— su f : (a. log x e−x dx. sin x dx = − cos x + C cos x dx = − sin x + C sec2 x dx = tg x + C cosec 2 x dx = −cotg x + C √ 1 dx = arcsin x + C = − arccos x + C 1−x2 1 1+x2 Primer . 7 11 . szr—qun—jmo x + dxF uv—drir—¨em izr—z— u z—gr—di i primenom veme P do˜ij—mo 3 1 2 √ 3 x λf (x) + µg (x) dx = λ f (x) dx + µ g (x) dx f (x) dx = Re f (x) dx + i Im f (x) dx. b) → C i g : (a. b) → C dve funk™ije koje im—ju primitivne funk™ije i λ.

1 2 2 3 x …putstvoX primeniti formulu @QA s— u = ln xD dv = xdxD tjF v = x F Zadatak Q. P szr—qun—ti x ln x dx. szr—qun—jmo ln x dxF xek— je u = ln xD dv = dxF „—d— je v = xD p— primenom formule @QA do˜ij—mo ln x dx = x ln x − xd ln x = x ln x − x· 1 dx = x ln x − x Zadatak . Q xek— je I= ex sin x dx. ex eix dx = e(1+i)x dx = 1 (1+i)x e + C. szr—qun—ti x e dxF . sin2 x = 1 (1 − cos 2x) 2 cos2 x = 1 (1 + cos 2x) 2 Primer .PF yƒxy†xs wi„yhs s‚e…xe†e e xiyh‚i¦ixsr sx„iq‚eve Zadatak . u dv = uv − v du @QA dx = x ln x − x + C. 1+i ex (cos x + i sin x) dx = + iC2 1 (1+i)x 1+i e F €oxto je i x ix i x = 1− = 1− 2 e e 2 e (cos x + i sin x) 1 x 1 x = 2 e (cos x + sin x) + i 2 e (sin x − cos x) yd—tle sledi R = sledi formul— 1 x e (cos x + sin x) + C1 2 1 x 2 e (cos x +i PF ysnovni metodi izr—qun—v—¨— neodreenih integr—l— PFIF €—r™ij—ln— integr—™ij—F sz v—j˜ni™ovog pr—vil— (u · v ) (x) = u (x) · v (x) + u(x) · v (x) u(x) · v (x) = (u · v ) (x) dx = u (x) · v (x) dx + u(x) · v (x) dx + sin x) + C1 iI= 1 x e (sin x − cos x) + C2 2 1 x 2 e (sin x − cos x) + C2 F koj— se qesto z—pisuje u o˜liku i n—ziv— formulom parcijalne integracijeF Primer R. I szr—qun—ti IUU …putstvoX iskoristiti formule i €rimer IF „—d— je gde je C = C do˜ij—mo R + iI = R + iI = 1 sin2 x dx i i R= cos2 x dx. ex cos x dx.

ex sin x dx = ex (sin x − cos x) − I.IUV Primer . β) → (a. . szr—qun—ti arcsin x dxF wetod smene promen©ive mo%e d— se primeni i u sledeem o˜likuF „re˜— izr—qun—ti integr—l f (x) dxF ƒmenom x = ϕ(t)D dx = ϕ (t)dt do˜ij—mo inteE gr—l f ◦ ϕ(t)ϕ (t) dt koji mo%e d— ˜ude jednost—vniji od pol—znogF √ Primer U. b) x i nek— je funk™ij— ϕ : (α. S @€rimer Q n— drugi n—qinA xek— je I= ex sin x dx. szr—qun—jmo 1 − x dxF ƒmenom x = sin tD dx = cos tdt do˜ij—mo 2 1 − x2 dx = 1 − sin2 t cos t dt = √ cos2 t cos tdt = cos2 t dt. R szr—qun—ti arctg x dx. …putstvoX iskoristiti formulu p—r™ij—lne integr—™ije i €rimer TF Zadatak S. β)F tedn—kost @RA do˜ij— se diferen™ir—¨em o˜e str—ne i primenom pr—vil— z— izvod slo%ene funk™ijeF yn— je u osnovi metod— izE r—qun—v—¨— integr—l— smenom promen©ive koji se s—stoji u sledeemF „re˜— izr—qun—ti integr—l f ◦ ϕ(t)ϕ (t) dtF ƒmenom x = ϕ(t)D dx = ϕ (t)dt do˜ij—mo integr—l f (x) dx koji mo%e d— ˜ude jednost—vniji od pol—znogF Primer T. szr—qun—jmo dtF €rimenom formule @RA i smene x = t + 1 do˜ij—mo t t2 +1 2 f (x) dx = F (x) + C t2 1 t dt = +1 2 t2 1 (t2 + 1) dt = +1 1 1 dx = ln |x| + C = ln(t2 + 1) + C. x x SF xiyh‚i¦ixs sx„iq‚ev €rimenom p—r™ij—lne integr—™ije s— u = sin xD dv = e dxD tjF v = e do˜ij—mo cos x dv = ex dx eko n— posled¨i integr—l ponovo primenimo p—r™ij—lnu integr—™ijuD s— u = D D do˜ij—mo I = ex sin x − ex cos x − x I = ex sin x − ex cos x dx. x 1 x 2 yd—tle sledi 2I = e (sin x − cos x)D tjF e sin x dx = e (sin x − cos x) + C F x— isti n—qin mo%e se izr—qun—ti i e cos x dxF PFPF ƒmen— promen©iveF xek— je n— interv—lu (a. x 2 2 Zadatak . b) neprekidno diferen™ij—˜iln— @tjF diferE en™ij—˜iln—D s— neprekidnim prvim izvodomA i naF „—d— je f ◦ ϕ(t)ϕ (t) dt = F ◦ ϕ(t) + C @RA n— interv—lu (α.

2 2 qime sni%—v—mo stepene kD n u pol—znom integr—luF „o mo%emo d— ponoviE mo dovo©—n ˜roj put—D sve dok se ne poj—vi ˜—r jed—n nep—r—n stepenD xto omogu—v— d— primenimo jednu od prethodno r—zm—tr—nih smen—F yv—j metod smo ve susreli u —d—tku IY ilustrov—emo g— jox jednim primeromF Primer V. Zadatak . szr—qun—ti sin x cos x dx QFPF ƒluq—j k—d— su k i n p—rni ˜rojeviF … ovom sluq—ju mo%emo d— iskoristimo identitete 1 1 sin x = (1 − cos 2x) i cos x = (1 + cos 2x). 2 2 …vedimo smenu t = sin xF „—d— je dt = cos xdx i cos x = 1 − t D p— posled¨i integr—l post—je sink x cos2s x cos x dx = tk (1 − t2 )s dt. U szr—qun—ti Zadatak V. QF sntegr—li o˜lik— sin x cos x dx QFIF ƒluq—j k—d— je ˜—r jed—n od ˜rojev— kD n nep—r—nF xek— je n = 2s + 1F „—d— je k n sink x cosn x dx = sink x cos2s x cos x dx. xto je integr—l polinomij—lne funk™ijeD koji se l—ko izr—qun—v—F ƒluq—j p—rnog k se rex—v— sliqnoD smenom t = cos xF Zadatak T. ]D v—%ie cos t ≥ 0D xto opr—vd—v— izost—v©—¨e —psolutne vrednostiF π 2 π 2 QF sx„iq‚evs yfvsue sink x cosn x dx IUW cos2 t = | cos t|. szr—qun—ti sin4 x cos2 x dx sin6 x dx F F . szr—qun—jmo cos x dxF €rimenom drugog od prethodnih identitet— do˜ij—mo 3 2 2 2 4 2 cos4 x dx = (cos2 x)2 dx = 1 4 (1 + cos 2x) dx 1 2 = 4 (1 + 2 cos 2x + cos 2x) dx 1 =1 4 (1 + 2 cos 2x + 2 (1 + cos 4x)) dx 3 1 1 = 8 x + 4 sin 2x + 32 sin 4x + C.qime izr—qun—v—¨e pol—znog integr—l— svodimo n— —d—t—k IF €rimetimo d— smoD i—ko je √ izost—vili —psolutnu vrednostD poxto smo promen©ivu t uveli k—o x = sin tD tjF t = arcsin xF €oxto vrednost funk™ije arcsin @— time i tA le%i u interv—lu [− .

(x − 1)(x + 1) (x − 1)(x + 1) (x − 1)(x + 1) 1 A B = + . 1 1 ho ¨eg— smo mogli d— doemo n— sledei n—qinF x—piximo ƒvoe¨em desne str—ne n— z—jedniqki imenil—™ do˜ij—mo A(x + 1) B (x − 1) 1 = + . (x − 1)(x + 1) x−1 x+1 1 1 1 = 2 − 2 . sin 3x cos 5x dx F sin 3x cos 5x dx = (sin (−2x) + sin 8x) dx = 1 1 cos 2x − cos 8x + C. sin ax sin bx dx. (x − 1)(x + 1) x−1 x+1 @SA @TA od—kle sledi 1 = A(x + 1) + B(x − 1) = (A + B)x + (A − B)F €oxto su dv— polinom— jedn—k— —ko i s—mo —ko su im koefi™ijenti uz odgov—r—jue stepene jedn—kiD iz posled¨eg izr—z— do˜ij—mo sistem qije je rexe¨e A = D B = D t—ko d— @SA do˜ij—mo iz @TAF €rethodni primer je primer primene opxteg metod— integr—™ije r—™ioE n—lnih funk™ij— koji emo s—d— d— izlo%imoF xek— je 1 2 1 −2 A + B = 0. Q(x) R(x) dx mo%emo d— izr—qun—mo u sledeih . 4 16 Zadatak .IVH sntegr—li o˜lik— RF sntegr—li o˜lik— SF xiyh‚i¦ixs sx„iq‚ev sin ax cos bx dx mogu d— se izr—qun—ju primenom identitet— Primer . sin ax cos bx dx W szr—qun—jmo 1 2 sin ax sin bx = 1 2 (cos (a − b)x − cos (a + b)x) 1 (cos (a − b)x + cos (a + b)x) cos ax cos bx = 2 1 sin ax cos bx = 2 (sin (a − b)x + sin (a + b)x). szr—qun—ti Primer dx x2 −1 sin 2x sin 3x dx F IH. R(x) = gde su P i Q polinomiF sntegr—l nekoliko kor—k—F P (x) . W szr—qun—ti Zadatak IH. szr—qun—jmo integr—l SF sntegr—™ij— r—™ion—lnih funk™ij— dx x 2 −1 cos 7x cos 4x dx F F yvde smo koristili identitet dx 2 2 = (x−1)( x+1) = x−1 − x+1 dx 1 = 2 (ln (x − 1) − ln (x + 1)) + C. A − B = 1. cos ax cos bx dx.

ax2 + bx + c (ax2 + bx + c)2 (ax2 + bx + c)n t = λtg u ⇒ t2 + λ2 = λ2 sec2 u. dt = sec2 udu . h— ˜ismo izr—qun—li drugiD kompletir—jmo kv—dr—t u kv—dr—tnom trinomu ax + bx + cX ax + bx + c = a x + x + c = a x + x + +c− @VA =a x+ .IF uy‚euF …koliko stepen polinom— Q nije vei od stepen— polinom— P D podelimo polinom P s— QF ho˜ij—mo R(x) = h(x) + f ( x) . + 2 x − α (x − α) (x − α)m n SF uy‚euF x—piximo koliqnik k—o z˜ir svih sum— do˜ijenih u QF i RF kor—kuF ƒvedimo t—j z˜ir n— z—jedniqki imenil—™ i izjedn—qimo koefiE ™ijente uz odgov—r—jue stepene promen©ive xF ‚ex—v—¨em do˜ijenog sistem— line—rnih jedn—qin— do˜ij—mo konst—nte A D B D C F TF uy‚euF yst—je jox d— se izr—qun—ju integr—li sv—kog od s—˜ir—k— iz QF i RF kor—k—D tjF integr—li o˜lik— dx +C i (ax Bx dx. (t + λ ) (t + λ ) €rvi se l—ko izr—qun—v— smenom y = t + λ D tdt = dyD — drugi se smenom f ( x) g (x) j j j j 2 k j 1 −j +1 −j +1 2 2 2 b a 2 b a b2 4a2 b2 4a b 2 2a 4ac−b2 4a2 2 2 4ac−b2 4a2 2 b 2a 2 2 k 2 2 k 2 2 1 2 B1 x + C1 B2 x + C2 Bn x + C n + + ··· + . + €rimetimo d— je 4ac − b > 0 @jer ˜i u protivnom polinom ax + bx + c im—o nuleD xto je u suprotnosti s— pretpost—vkom d— je ner—st—v©ivAD p— mo%emo d— n—pixemo = λ F sz @VA sledi d— seD posle smene t = x + D izr—qun—v—¨e drugog integr—l— u @UA svodi n— izr—qun—v—¨e integr—l— t dt dt i . g (x) f ( x) g (x) SF sx„iq‚egste ‚egsyxevxsr p…xugste IVI gde su f D g i h polinomiD t—kvi d— je stepen polinom— g vei od stepen— poliE nom— f F sntegr—l h(x) dx polinom— h je l—ko izr—qun—tiD t—ko d— je pro˜lem sveden n— izr—qun—v—¨e integr—l— dxF PF uy‚euF x—piximo polinom g k—o proizvod prostih @u prstenu poliE nom— R[x]A f—ktor—D tjF k—o prozvod line—rnih i ner—st—v©ivih kv—dr—tnih polinom— s— re—lnim koefi™ijentim—F QF uy‚euF ƒv—kom line—rnom f—ktoru (x−α) polinom— g(x) u proizvodu do˜ijenom u prethodnom kor—ku pridru%imo sumu m RF uy‚euF ƒv—kom ner—st—v©ivom kv—dr—tnom f—ktoru (ax + bx + c) polinom— g(x) u proizvodu do˜ijenom u PF kor—ku pridru%imo sumu 2 Am A2 A1 + ··· + . @UA (x − α ) + bx + c) €rvi od ¨ih je ln |x − α| + C —ko je j = 1 dx = (x − α ) (x − α ) + C —ko je j = 1.

szr—qun—ti Zadatak IQ. x4 + 1 = x4 + 2x2 + 1 − 2x2 = (x2 + 1)2 − ( 2x)2 = (x2 + 1 + dx x 4 −1 …putstvoX √ √ . szr—qun—jmo F €rethodno opis—nom smenom t = tg do˜ij—mo dx 1 2dt dt 3 + sin x = 3+ 2t 1+t2 sin x = 1 − t2 . 1 + t2 dx = 2dt . …putstvoX n—i nule polinom— x + 1 koristei —d—t—k RT n— strF SRF x—pis—ti x + 1 k—o proizvod line—rnih f—ktor— s— kompleksnim koefi™ijentim— i pomno%iti p—rove koji odgov—r—ju konjugov—nim nul—m—F F Zadatak IT. 1 + t2 x 2 €osled¨i integr—l se izr—qun—v— metod—m— integr—™ije r—™ion—lnih funk™iE √ j—F u—o rezult—tD do˜ij—mo = 2arctg + CF Zadatak IV. (x − 2)(x2 + 1)2 2x2 + 2x + 13 A B1 x + C1 B2 x + C2 = + + 2 (x − 2)(x2 + 1)2 x−2 x2 + 1 (x + 1)2 A + B1 = 0 −2B1 + C1 = 0 2A + B1 − 2C1 + B2 = 2 −2B1 + C1 − 2B2 + C2 = 2 A − 2C1 − 2C2 = 13 A = 1 B1 = −1 C1 = −2 B2 = −3 C2 = −4 x x3 +1 SF xiyh‚i¦ixs sx„iq‚ev do˜ij—mo sistem qije je rexe¨e D D Zadatak IP. szr—qun—ti . szr—qun—ti …putstvoX iz 2x2 + 2x + 13 dx. —ist—D l—ko se prover—v— d— t—d— v—%i x 2 TF sntegr—li o˜lik— 2t .IVP svodi n— integr—l trigonometrijske funk™ije r—zm—tr—n u €—r—gr—fu Q n— strF IUWF Zadatak II. szr—qun—ti dxF dx 3+sin x 3tg x 2 +1 √ 2 sin x sin x+sin 2x 1 + t2 =2 3t2 + 2t + 1 . cos x) dx — sve do˜ijene funk™ije su r—™ion—lneF Primer II. dx x4 +1 . 1 + t2 cos x = dx 3+sin x x7 −2x6 +4x5 −5x4 +4x3 −5x2 −x (x−1)2 (x2 +1)2 R(sin x. szr—qun—ti Zadatak IU. . cos x) dx mo%e se svesti n— integr—l r—™ion—lne funk™ije smenom t = tg . IR. szr—qun—ti Zadatak D D F 2x)(x2 + 1 − √ 2x). dx. szr—qun—ti Zadatak IS. szr—qun—ti dxF dx x5 +1 5 5 dx x2 (1+x2 )2 xek— je R r—™ion—ln— funk™ij—F sntegr—l o˜lik— R(sin x.

sec2 t − 1 = tg 2 t izr—qun—mo √ n— sledei n—qinF R(x. λ2 − x2 ) dx.xek— je R r—™ion—ln— funk™ij—F €ok—z—emo dv— n—qin— d— se izr—qun— integr—l R(x. szr—qun—ti dxF dxF Zadatak PQ. szr—qun—ti Zadatak PI. √ax + bx + c) dxD kompletir—¨em kv—E dr—t— k—o u @VA n— strF IVIA i smenom t = x + ¨egovo izr—qun—v—¨e svodimo n— izr—qun—v—¨e jednog od integr—l— @WAF Zadatak IW. szr—qun—ti dxF dxF Zadatak PH. √ ax2 + bx + c) dx IVQ R(x. szr—qun—ti UFPF yjlerove smeneF ysim trigonometrijskih smen—D postoji jox jed—n n—qin d— se izr—qun—ju integr—li o˜lik— R(x. ax + bx + c) dx. √ x2 − λ2 ) dx 2 2 dx = λ sec2 tdt. 1 + tg 2 t = sec2 t. 2 2 1 − sin2 t = cos2 t. √ax + bx + c) dxF UFIF „rigonometrijske smeneF „rigonometrijski identiteti 2 UF sntegr—li o˜lik— UF sx„iq‚evs yfvsue R(x. R1 (sin x. x + λ2 = λ2 sec2 t. cos x) dx 1 dx = λ cos tdt. √ x2 + λ2 ) dx R(x. λ − x ) dx rex—v—mo smenom x = λ sin tF „—d— je λ2 − x2 = λ2 cos2 t. R(x. @IHA „o je metod yjlerovih smen— koji emo s—d— d— r—zmotrimoF €‚†e ytvi‚y†e ƒwixeF €retpost—vimo d— je a > 0F …vedimo u inteE gr—l @IHA smenu √ ax + bx + c = t − ax @IIA 2 b 2a √ √ x x2 −2x+5 (1−x) 8+2x−x2 (x+1) √ 2x−x2 √ √ (x−1) x2 −4x+3 (x−1) x2 −4x+4 2 2 x − λ2 = λ2 tg 2 t. x2 − λ2 ) dx @WA rex—v—mo smenom x = λtg tF „—d— je rex—v—mo smenom x = λ sec tF „—d— je dx = λ sec ttg tdt. x2 + λ2 ) dx R(x. yd—tle vidimo d— u sv— tri sluq—j— do˜ij—mo integr—le o˜lik— z— neku r—™ion—lnu funk™iju R D qije smo izr—qun—v—¨e r—zmotrili u €—r—E gr—fu TF eko %elimo d— izr—qun—mo R(x. . R(x. szr—qun—ti dxF Zadatak PP. √ ax2 + bx + c) dx n—m omogu—v—ju d— integr—le R(x.

y = r (t).IVR uv—drir—¨em o˜e str—ne i rex—v—¨em po x do˜ij—mo od—kle sledi ax2 + bx + c = 2 SF xiyh‚i¦ixs sx„iq‚ev t2 − c x= √ . r2 (t))r1 (t) dt. @IPA n— sliq—n n—qin k—o i smenom @IIAD svodimo izr—qun—v—¨e integr—l— @IHA n— izr—qun—v—¨e integr—l— r—™ion—lne funk™ijeF „‚i§e ytvi‚y†e ƒwixeF eko je a ≤ 0 i c ≤ 0D ne mo%emo d— priE menimo prve dve yjlerove smeneF eliD t—d— je b − 4ac ≥ 0D p— polinom ax + bx + c im— ˜—r jednu nuluF eko on im— s—mo jednu nuluD ond— je on potpun kv—dr—tD p— je @IHA integr—l r—™ion—lne funk™ijeF eko su x D x dve r—zliqite nule polinom— ax + bx + cD smenom ax + bx + c = t(x − x ). y(x)) dxF eko uspemo d— n—emo p—r—met—rsku jedn—qinu ove krive u o˜liku x = r (t). y (x)) dx n— integr—l 1 2 1 2 1 €osled¨i integr—l je integr—l r—™ion—lne funk™ijeD z— koji zn—mo metod r—E qun—¨—F urive koje im—ju p—r—metriz—™iju @ISAD gde su r i r r—™ion—lne funk™ije n—ziv— se racionalnom krivomD — t—kv— p—r—metriz—™ij— ¨enom racionalnom parametrizacijomF 1 2 R(r1 (t). y ) = 0 @IRA z—d—t— kriv— u koordin—tnoj r—vniF €retpost—vimo d— rex—v—¨em jedn—qiE ne @IRA do˜ij—mo funk™iju y = y(x) i d— %elimo d— izr—qun—mo R(x. …r—diti —d—tke IW{PQ primenom yjlerovih smen—F 2 2 2 1 2 2 2 1 √ at2 + bt + c a √ . @IQA izr—qun—v—¨e integr—l— @IHA svodi se n— izr—qun—v—¨e integr—l— r—™ion—lne funk™ijeF Zadatak PR. 2 at + b √ at2 + bt + c a √ dt. dx = 2 (2 at + b)2 √ VF sntegr—li o˜lik— R(x. 2 at + b √ „ime smo do˜ili xD √ax + bx + c i dx k—o r—™ion—lne funk™ije po tD p— smo integr—l @IHA sveli n— integr—l r—™ion—lne funk™ijeD koji mo%emo d— izr—E qun—mo r—nije opis—nim metodomF h‚…qe ytvi‚y†e ƒwixeF eko je c > 0D smenom √ ax + bx + c = xt + c. y(x)) dx VFIF ‚—™ion—lne kriveF xek— je R r—™ion—ln— funk™ij— i nek— je jedE n—qinom F (x. . @ISA gde su r i r r—™ion—lne funk™ijeD smenom x = r (t) svexemo integr—l R(x.

y ) It—qk— n— krivoj F (x. y + t(x − x ))D gde je x rexe¨e jedn—qine F (x. y (x)) dx IVS xto je hrug— yjlerov— smen—F Zadatak PS. y) = 0D gde je F polinom drugog stepen— F (x. y ) proE izvo©n— t—qk— n— krivoj @ITAF €r—v— y − y = t(x − x ) @IUA seqe krivu @ITA u t—qki (x. y ) = y − (ax + bx + c). c) le%i n— krivoj @ITAAD p— jedn—qin— pr—ve @IUA im— o˜lik √ 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 VF sx„iq‚evs yfvsue R(x. y) polinom drugog stepen— po x i yF „u qi¨eni™u emo d— iskoristimo i u sledeem z—d—tkuF Zadatak PT. y) = x + y − 1F hok—z—ti d— se do smen— sin u = D r—zm—tr—nih u €—r—gr—fu T n— strF IVP mo%e doi tr—%e¨em cos u = r—™ion—lne p—r—metriz—™ije kru%ni™eD n— isti n—qin k—o i do yjlerovihF 2 2 2t 1+t2 1−t2 1+t2 y− c = tx. ax + bx + c) dxF €osm—tr—jmo promen©ive x i y(x) = √ax + bx + cF yne z—dovo©—v—ju jedE n—qinu y = ax + bx + c.VFPF qeometrijski pristup yjlerovim smen—m—F … vezi s— yjlerovim smen—m— @IIAD @IPA i @IQA mo%emo d— post—vimo dv— prirodn— pit—¨—X k—ko smo do tih√smen— doxli i z—xto one rex—v—ju pro˜lem izr—qun—v—¨— integr—l— R(x. y) = 0D x je jedno rexe¨e jedn—qine @IVAF sz †ijetovih formul— sledi d— je drugo rexe¨e B x = −x − . tjF definixu krivu u koordin—tnoj r—vniF ikspli™itn— jedn—qin— te krive je F (x. @ITA €okux—jmo d— n—emo ¨enu r—™ion—lnu p—r—metriz—™ijuF xek— je (x . y = sin u I†ijet @Francois VièteD ISRH{ITHQAD fr—n™uski m—tem—tiq—r . x = cos u. y + t(x − x )) = 0. y ) = 0 gde je F (x. szvesti €rvu i „reu yjlerovu smenu n— ov—j n—qinF €rimetimo d— smo u n—l—%e¨u r—™ion—lne p—r—metriz—™ije krive @ITA koristili s—mo qi¨eni™u d— je F (x. uriv— je kru%ni™—D d—kle kriv— z—d—t— jedn—qinom F (x. @IVA €—r—met—rsku jedn—qinu krive @ITA emo do˜iti t—ko xto emo d— opixemo koordin—te svih ¨enih t—q—k— k—o preseqnih t—q—k— krive @ITA i pr—ve @IUAF xek— su A i B koefi™ijenti uz x i x u kv—dr—tnoj jedn—qini @IVAF yqigledno je d— su A i B polinomi po tF €oxto je (x . @IWA A „ime smo do˜ili x k—o r—™ion—lnu funk™iju po tF —menom @IWA u jedn—qini pr—ve @IUA do˜ij—mo i y k—o r—™ion—lnu funk™iju po tF ƒpe™ij—lnoD —ko je c > 0 mo%emo d— uzmemo x = 0D y = √c @jer t—qk— √ (0.

™eo ˜rojF e˜ixevP je dok—z—o d— u ost—lim sluq—jevim— integr—l @PIA nije element—rn— funk™ij—F Pe˜ixev @€F vF e˜iyxevD IVPI{IVWRAD ruski m—tem—tiq—r p+1 . q p q r r m p+1 q j k k k p+1 q r r +m j k k a+by y k a+by y r. a − tn c y = t. @PPA q gde je m = − 1F eko je m ∈ Z i r = ond— je @PPA integr—l r—™ion—lne funk™ije po promen©ivim y i √a + byD koji se l—ko izr—qun—v— smenom t = a + by F eko ni m = − 1 nije ™eo ˜rojD n—piximo integr—l @PPA u vidu a + by y dy. szr—qun—jmo dxF …vedimo smenu t = F „—d— je x = i dx = D p— pol—zni integr—l post—je dtD xto je integr—l r—™ion—lne funk™ijeF VFRF sntegr—li o˜lik— x (a + bx ) dxF xek— su p Dq i r r—™ion—lni ˜rojevi r—zliqiti od nuleF sntegr—l x (a + bx ) dx @PIA u opxtem sluq—ju nije element—rn— funk™ij—F ‚—zmotrimo neke spe™ij—lne sluq—jeveF eko je r ∈ ZD ond—D svoe¨em ˜rojev— p i q n— z—jedniqki imenil—™√@p = D q = AD vidimo d— je integr—l @PIA integr—l r—™ion—lne funk™ije po xD koji se l—ko rex—v— smenom √xF €retpost—vimo d— r nije ™eo ˜rojF eko uvedemo u @PIA smenu y = x do˜ij—mo 1 x (a + bx ) dx = (a + by ) y dy. y= n ax+b cx+d dx F uriv— = ax+b cx+d n je r—™ion—ln—F —ist—D nek— je t = x= n ax + b cx + d n ax+b cx+d D tjF t ax+b cx+d n F „—d— je @PHA xto je r—™ion—ln— p—r—metriz—™ij— krive @PHAF yd—tle z—k©uqujemo d— se dx smenom t = svodi n— integr—l r—™ion—lne integr—l R x. funk™ijeF Primer IP. @PQA y eko je r + m ∈ Z i r = D integr—l @PQA je integr—l r—™ion—lne funk™ije po y i izr—qun—v— se smenom t = F i sz prethodnih r—zm—tr—¨— vidimo d— se integr—l @PIA mo%e izr—ziti k—o element—rn— funk™ij— —ko je jed—n od ˜rojev— ax+b cx+d n 1+x 1−x 2 1+x 1−x t2 −1 t2 +1 4tdt (1+t2 )2 4t2 (1+t2 )2 p q r p q r i k j k k k tn d − b . q p+1 +r q .IVT VFQF sntegr—li o˜lik— SF xiyh‚i¦ixs sx„iq‚ev R x.

√ x2 3 2 − 3x dx √dx x 3 1+x5 dx √ 4 1+x4 WF †ifi IVU √ 3 √ 1+ 4 x √ x dx F √ x2 dx . roda koji seD redomD n—ziv—ju F yzn—ke F (k. drugog i tre eg E (k. 0) = 0 1 − k 2 sin2 ϕ dϕ dϕ 2 WF †e%˜e 5x−3 (x+1)(x−3) 2 x +1 (x−1)(x−2)(x−3) dx 1+cos x 2 dx 2+sin x √ x√ dx 1+ 4 x 2 2 √x 1−x √ x 2 √ cos x 1+cos x dx (ex +e−x )2 dx √ √ dx √ (2x+1) x2 +x 3+πe 3x 2x x 2 √ 2 e −e 3e2x −6ex −1 ex 1+e2x 3 Qviuvil @Joseph LiouvilleD IVHW{IVVPAD fr—n™uski m—tem—tiq—r .@PRA gde je R r—™ion—ln— funk™ij—D — P polinom stepen— veeg od dv— u opxtem sluE q—ju nije element—rn— funk™ij—F yvu qi¨eni™u dok—z—li su e˜el i viuvilQY on— sledi i iz spomenutog e˜ixev©evog kriterijum—F … sluq—ju k—d— je P polinom stepen— tri ili qetiri integr—li @PRA n—ziv—ju se eliptiqkim @jer se poj—v©uju u z—d—tku izr—qun—v—¨— du%ine luk— elipseY vF —d—t—k W n— strF PHPAD — u sluq—ju k—d— je stepen polinom— P vei od qetiri hipereliptiqkimF wo%e d— se dok—%e ‘W“ d— se sv—ki eliptiqki integr—l mo%e izr—ziti pomou element—rnih funk™ij— i integr—l— o˜lik— R(x. ϕ) i su uo˜iq—jene ozn—ke z— eliptiqke integr—le prve i druge vrste redomD koji z—dovo©—v—ju uslove D F szr—qun—ti sledee integr—leX IF sin x dx PF sec x tg x dx QF tg x dx RF sin x dx SF sec x dx TF sec x dx UF cos x sin x dx VF cos x dx WF sin x cos x dx IHF IIF IPF √ √ IQF IRF ISF 2 − x dx ITF x − 4x dx IUF IWF dx IVF dx PHF dx PPF dx PQF dx PIF PRF dx PSF x ln x dx PTF x arcsin x dx PUF x arctg x dx PVF e cos bx dx PWF QHF QIF √ QPF dx QQF (2 − x) dx QRF QSF ln(2x + 4) dx QTF QUF x √sin(1 − x) dx QVF e dx QWF dx RHF RIF sin 1 + x dx RPF RQF x ln(x + x) dx RRF √ √ RSF dx RTF RUF RVF ln( x + 1 + x) dx RWF (arcsin x) dx SHF dx 3 4 6 2 3 2/3 5 4 2 4 √ dx 2−x2 √x dx x2 −2 √ dx 2x−x2 −2x+4 (x2 +1)(x−1)2 x+4 x3 +3x2 −10x ax 1+x 1−x dx x(2+ln x) 2x e √ 4 x e +1 dx sec2 x+tg 2 x dx (x2 +2)2 dx 4x2 +4x+2 √ dx 2+x2 2 √ dx x2 −2 3 2 x+1 2x2 −6x+4 x −x −3x+5 x4 −2x3 +2x2 −2x+1 5 √ 5 4 (1 + h sin ϕ) 1 − k 2 sin2 ϕ eliptiqkim integralima prvog. h ∈ (0. 0) = 0 E (k. P (x)) dx √ dx . (1−x2 )(1−k2 x2 ) (1+hx2 ) PU szr—qun—ti integr—le @—A @˜A @vA @gA VFSF iliptiqki integr—liF sntegr—li o˜lik— Zadatak . ϕ) F (k. (1−x2 )(1−k2 x2 ) z— neke k. 1)F ƒmenom x = cos ϕ ovi integr—li se svode n— integr—le dϕ 1− k2 sin ϕ 2 √ dx (1−x2 )(1−k2 x2 ) .

.

(ξk−1 . b) → C ¨en— primiE tivn— funk™ij—X F (x) = f (x) z— sve x ∈ (a. a + k ]F †eliqin— [a. froj se n—ziv—  utnovim integr—lom funk™ije f F yn je do˜ro definis—nD tjF nez—vis—n od iz˜or— primitivne funk™ije F D jer se dve primitivne funk™ije z— istu funk™iju f n— interv—lu r—zlikuju z— konst—ntuF xek— je f : [a.qve†e T xek— je f : (a. f (ξk )). b] b−a n b−a n b−a n k b −a n x→b−0 ydreeni integr—l IF  utnov integr—l lim F (x) − lim F (x) ∈ C x→a+0 PF uoxijev integr—l f (ξk ) b−a n je povrxin— pr—voug—onik— s— temenim— p— veliqin— n (ξk−1 . 0). f (ξk )). b). (ξk . (ξk . n . Sn := k=1 f (ξk ) —proksimir— povrxinu izmeu gr—fik— funk™ije y = f (x) i x{oseF sntuE itivno je j—sno d— k—d n → ∞ t— —proksim—™ij— post—je sve ˜o©—D p— je logiqno veliqinu n n→∞ b−a n lim f (ξk ) k=1 ukoliko ov—j limes postojiD uzeti z— definiciju povrxine ispod gr—fik— pozE itivne neprekidne funk™ije f F … ovom p—r—gr—fu ˜—viemo se uopxte¨em ovih r—zm—tr—¨—F IVW b−a . b] → R neprekidn— i pozitivn— funk™ij—F xek— je interv—l pode©en n— n interv—l— jedn—kih du%in— i nek— je ξ = a + k desn— gr—ni™— interv—l— [a + (k − 1) . b) → R neprekidn— funk™ij— i F : (a. 0).

m+n |Sm − Sn | ≤ ε(b − a)−1 k=1 (xk − xk−1 ) = ε(b − a)−1 (b − a) = ε. @QA n—ziv— se Koxijevim integralom neprekidne funk™ije f n— interv—lu [a. b]F s—ko je u s—moj defini™iji uoxi koristio vrednosti funk™ij— u podeonim t—qk—m— ξ D pri dok—zu egzisten™ije limes— @QA onP dok—zuje d— iz˜orom proizE vo©ne t—qke c ∈ [ξ . n Sm − Sn mo%emo d— n—pixemo u o˜liku m+n Sm − Sn = k=1 k j (k ) i(k) ∆k (f )(xk − xk−1 ). n n −1 k 1 m+n b−a n 0 j b−a m b−a . n ∈ ND ˜rojevi ξ = a + k i η = a + j pore—ni u neop—d—jui kon—q—n niz x D FFF x i nek— je x = aF €oxto je Lema . a + k ]F €osm—tr—jmo niz b−a n b −a n b−a n k b−a n n TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev Sn := k=1 f (ξk ) I xiz S konvergir—F €ok—%imo d— je niz S uoxijevF — to je dovo©no pretpost—viti d— je f re—ln— funk™ij—F xek— je ε > 0F sz u—ntorove teoreme @„eorem— R n— strF URA sledi d— je funk™ij— f uniformno neprekidn— n— interv—lu [a. ξ ] do˜ij—mo isti o˜jek—tF €re™iznijeD v—%i slede— lem—F b n yd—tle sledi d— je niz S uoxijevD tjF konvergent—nF €rethodnom lemom je opr—vd—n— slede— defini™ij—F Definicija I. froj f (x) dx := lim a n→∞ f (ξk ) k=1 b−a n k k k −1 k I…slov neprekidnosti emo osl—˜iti u €—r—gr—fu SF P†F ‘6“ z— diskusiju o istoriji r—zvoj— kon™ept— integr—l—F . yd—tleD n— osnovu @IAD sledi d— je z— dovo©no veliko m i n i j @PA t—kve d— jeD z— dovo©no p— iz @PA sledi n |∆k (f )| < ε(b − a)−1 . i(k) j (k) gde je ∆ (f ) = f (η ) − f (ξ ) z— neke ξ i η velike m i n |ξ − η | < δ. b]F sz defini™ije uniE formne neprekidnosti @strF URA sledi d— postoji δ > 0 t—kvo d— v—%i |x − y | < δ ⇒ |f (x) − f (y )| < ε(b − a) . b] n— n interv—l— jedn—kih du%in— F xek— je ξ = a + k desn— gr—ni™— interv—l— [a + (k − 1) .IWH PFIF hefini™ij— uoxijevog integr—l—F xek— je [a. b] ogr—niqen z—E tvoreni interv—l i f : [a. b] → C neprekidn—I funk™ij—F €odelimo interv—l [a. n r—zliku b−a f (ξk ) = f (ξk )(ξk − ξk−1 ) = f (ξk )(ξk − ηj ) + f (ξk )(ηj − ξk−1 ). @IA xek— suD z— m.

a xek— je Sn = n f (ξk ) k=1 @RA xek— je ε > 0F sz uniformne neprekidnosti sledi d— postoji δ > 0 t—ko d— v—%i |x − y | < δ ⇒ |f (x) − f (y )| < ε(b − a) . x + δ] i [a.b] + ε 2 = ε. P xek— su c PF uyˆsti† sx„iq‚ev k ∈ [ξk−1 . xek— je f : [a. n |Sn − c Sn | ≤ |f (ξk ) − f (ck )| k=1 b−a .Lema . F (x) = a f (t) dt neprekidn—F xek— je ε > 0F sz uniformne neprekidnosti funk™ije f sledi d— postoji δ > 0 s— svojstvom ε ε |ξ − η | < δ ⇒ |f (ξ ) − f (η )| < i δ max |f (η)| < 2 2(b − a) €odelimo sv—ki od interv—l— [a. b] → C neprekidn— funk™ij—F „—d— je funk™ij— n „—d— je b−a n i n c Sn = k=1 f (ck ) b−a . x] n— n interv—l— jedn—ke du%ineF eko su ξ = a + k i η = a + k desni kr—jevi do˜ijenih interv—l—D ond— je |ξ − η | ≤ δD p— je η ∈[a. eko je n dovo©no velikoD ond— je ξ − ξ = < δD p— je |f (ξ ) − f (c )| < ε(b − a) F yd—tle i iz @RA sledi |S − S | < εF €rel—skom n— limesD do˜ij—mo tvre¨e lemeF Lema Q. x— sliq—n n—qin se dok—zuje i neprekidnost funk™ije x → f (x) dxF u—sE nije emo dok—z—ti i j—qe tvre¨e { d— su ove funk™ije diferen™ij—˜ilneF b x . b] → C.b] k x+δ −a n k x−a n k k n k=1 δ −a − f (ξk ) x+n n n k=1 a f ( η k ) x− = n = ≤ k=1 k=1 n δ −a δ −a δ −a a (f (ξk ) x+n − f (ηk ) x+n + f (ηk ) x+n − f ( η k ) x− n ) n δ |f (ηk )| n δ −a |f (ξk ) − f (ηk )| x+n + €rel—skom n— lim do˜ij—mo |F (x + δ) − F (x)| ≤ εD qime je dok—z—n— neprekidE nost funk™ije F F n→∞ b−a < n 2(bε −a) n + k=1 δ ε n max |f (η )| n <2 η ∈[a. n −1 k −1 n k −1 c n 1 n k k x F : [a. ξk ] n proizvo©ne t—qkeF „—d— je b−a = n b IWI n→∞ lim f (ck ) k=1 f (x) dx.

xek— je f : [a. a −ε +ε f (x) dx = 0. eko je a < b ond— je b b a a b f (x) dx = − f (x) dx. b)Y b c b TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev f (x) dx = a a c−a b −a f (x) dx + c f (x) dx. I @editivnost po interv—lu integr—™ijeA xek— je c ∈ (a. / QF sz gustine skup— Q u R sledi d— u proizvo©noj €retpost—vimo s—d— ∈ okolini t—qke c postoji t—qk— c t—kv— d— je ∈ QF — sv—ku t—kvu t—qku c smo dok—z—li tvre¨e teoremeF xek— je ε > 0F sz veme Q sledi d— —ko t—qku c d— iz—˜eremo dovo©no ˜lizu t—qke c v—%i 1 c 1 −a b−a 1 1 b a f (x) dx − ε = < < = €oxto je ε > 0 proizvo©noD od—tle sledi dok—z teoremeF €rethodnim tvre¨em motivis—n— je slede— defini™ij—F Definicija P.IWP t—d— je Posledica . a €osle ove defini™ijeD formul— c b f (x) dx = a a f (x) dx + c f (x) dx v—%i ˜ez o˜zir— n— to k—ko su r—sporeene t—qke aD bD c n— re—lnoj osiF Napomena I. b] → C neprekidn— funk™ij—F uoristei ideju koju smo videli u dok—zu €osledi™e I mo%emo d— pok—%emo d— z— sv—ko ε > 0 postoji δ > 0 s— svojstvom d— z— sv—kih m t—q—k— x D FFFD x t—kvih d— je a = x < x < · · · < x = b i ∆ := x − x <δ @SA 1 m 1 2 m k k k −1 . €retpost—vimo d— je ∈ QD t—ko d— interv—l [a. eko je funk™ij— f definis—n— u t—qki aD ond— je a c1 b f (x) dx + c1 f (x) dx a c b f (x) dx + c f (x) dx a c1 b f (x) dx + c1 f (x) dx a b f (x) dx + ε. b] mo%emo d— podelimo n— n interv—l— jedn—ke du%ine t—ko d— je c jedn— od podeonih t—q—k—D re™imo c = ξ F „—d— v—%i m n Sn := k=1 f (ξk ) ƒliqn— jedn—kost v—%i z— sve ql—nove podniz— S D jer d—©im de©e¨em sv—kog od n podeonih interv—l— n— k delov— t—qk— c ost—je podeon— t—qk—F €rel—zei n— lim u tom podnizu do˜ij—mo k=1 k=m+1 kn k→∞ b c b b−a = n m f ( ξk ) b−a + n n f (ξk ) b−a n f (x) dx = a a c−a b−a f (x) dx + c f (x) dx.

b] → C neprekidne funk™ije i λ. b]f (x) ≥ 0 i f (x) dx = 0. b]F b a Qs s—m sim˜ol uveden je k—o stiliz—™ij— poqetnog slov— l—tinske reqi SummaF . µ ∈ CF „—d— v—%i ε 2 a f (ξk ) b− n − f (ηk )∆k eko su f i g re—lneD ond— v—%i implik—™ij— b b b b (λf (x) + µg (x)) dx = λ a f (x) dx + µ a g (x) dx a b b b f (x) dx = a Re f (x) dx + i a Im f (x) dx a b b f (x) dx ≤ a |f (x)| dx. b] → C i g : [a. a b (∀x)f (x) ≤ g (x) ⇒ a f (x) dx ≤ a g (x) dx. a + k ]F xek— su x D FFFD x t—qke koje z—dovo©—v—ju @SA z— δ = F sz neprekidnosti funk™ije f i gustine skup— Q u R l—ko sledi d— mo%emoD ne um—¨ujui opxtostD d— pretpost—vimo d— su ˜rojevi ∆ r—™ion—lniF ƒvoe¨em n— z—jedniqki imenil—™ do˜ij—mo ∆ = F sz ∆ < δ = sledi n > n D p— z— t—j z—jedniqki imenil—™ v—%i @TAF yd—tle sledi 0 0 b n k a k=1 k b −a n0 b−a n b −a n 1 m k k k(b−a) n k b−a n0 0 b m f (x) dx − a b k=1 f (ηk )∆k = n a f (ξk ) b− n + n a f (ξk ) b− n − m = a b f (x) dx − k=1 n f (ηk )∆k k=1 m ≤ a f (x) dx − ε 2 n k=1 k=1 a + f (ξk ) b− n m k=1 k=1 n k=1 a f (ξk ) b− n − f (ηk )∆k k=1 < + sz uniformne neprekidnosti funk™ije f sledi d— jeD z— dovo©no m—lo δD i drugi s—˜ir—k m—¨i od F PFPF ƒvojstv— uoxijevog integr—l—F xeke oso˜ine kon—qnih sum— diE rektno se prenose n— integr—leD prel—skom n— limesFQ †—%i slede— lem—F Lema R. xek— su f : [a. b] → R neprekidn— funk™ij— t—kv— d— je ∀x ∈ [a. x ]F —ist—D nek— je ε > 0F sz defini™ije uoxijevog integr—l— sledi d— postoji n ∈ N s— svojstvom d— z— n ≥ n v—%i b−a ε f (x) dx − f (ξ ) < @TA n 2 z— proizvo©ne t—qke ξ ∈ [a + (k − 1) . eko je f : [a. ond— je f (x) = 0 z— sve x ∈ [a.v—%i a k PF uyˆsti† sx„iq‚ev b m IWQ f (x) dx − k=1 k k −1 f (ηk )∆k < ε z— proizvo©ne t—qke η ∈ [x . uoristei —ditivnost po interv—lu integr—™ije i posled¨e tvre¨e veE me R mo%emo d— dok—%emo sledeu lemuF Lema S.

b]F sz neprekidnosti funk™ije f sledi d— t—d— postoji δ > 0 t—kvo d— v—%i 0 0 IWR TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev yd—tle sledi b |x − x0 | < δ ⇒ f (x) > A 2 b x 0 −δ x0 +δ f (x) dx a = a f (x) dx + x0 −δ x0 +δ A 2 f (x) dx + x0 +δ A 2 f (x) dx ≥0+ x 0 −δ dx + 0 = b · 2δ > 0. b]F xek— je M = max f (x)D m = min f (x)F €oxto je g (x) ≥ 0 z— sve xD v—%i b eko je g (x) dx = 0 a b a b a yd—tleD n— osnovu veme RD sledi b mg (x) ≤ f (x)g (x) ≤ M g (x).€retpost—vimo d— je f (x ) = A > 0 z— neko x ∈ [a. … —d—tku IP n— strF WV videli smo k—ko mo%emo d— dok—%emo d— jedn—qin— a cos x + a cos 2x + · · · + a cos nx = 0 im— ˜—r jedno rexe¨e n— interv—lu (0. b] → R i g : [a. b] t—kv— d— je 0 b b f (x)g (x) dx = f (ξ ) a a g (x) dx. b b m a g (x) dx ≤ a f (x)g (x) dx ≤ M a g (x) dx. D iz g(x) ≥ 0 i veme S sledi d— je g(x) = 0F „—d— je i f (x)g (x) dx = 0D qime je dok—z—no tvre¨e teoremeF €retpost—vimo d— je g(x) dx > 0F €oxto je f neprekidn— funk™ij—D on— dosti%e svoj m—ksimum i minimum n— [a. yd—tle i iz veme R sledi d— podintegr—ln— funk™ij— nije st—lnog zn—k—D p— iz „eoreme o meuvrednosti z— neprekidne funk™ije sledi d— mor— negde d— ˜ude jedn—k— nuliF tednost—vn— posledi™— posled¨e formule u vemi R je slede— teorem—F Teorema I. b]F „—d— postoji t—qk— ξ ∈ [a. . π)D primenom ‚olove teoremeF yv—j z—d—t—k mo%e d— se rexi i primenom veme RX dovo©no je primetiti d— je a 1 2 n π (a1 cos x + a2 cos 2x + · · · + an cos nx) dx = 0. xto je u suprotnosti s— pretpost—vkom f (x) dx = 0 Primer I. (Prva teorema o srednjoj vrednosti) xek— su f : [a. b] → R neprekidne funk™ije i nek— je g(x) ≥ 0 z— sve x ∈ [a.

yd—tleD n— osnovu „eoreme o meuvrednosti z— neprekidne funk™ije @€osledE i™— R n— strF UPA sledi d— postoji t—qk— ξ ∈ [a. szr—qun—ti izvod funk™ije ψ (x) = t + 4t dtF Teorema Q. €rethodn— formul— se z—pisuje i k—o a b a f (x) dx = Φ(x) a . z— neko ξ ∈ [x . ξ ] t—kvo d— je b a k k −1 k Φ(ξk ) − Φ(ξk−1 ) = Φ (ck )(ξk − ξk−1 ) = f (ck ) b−a . (Njutn–Lajbnicova formula) xek— je Φ : [a. b] → C proE izvo©n— primitivn— funk™ij— neprekidne funk™ije f F „—d— je x0 0 0 0 0 0 x2 +x x 3 b 1 F (x0 + h) − F (x0 ) = h h x0 +h f (t) dt = f (ξ ) f (x) dx = Φ(b) − Φ(a). b gde je Φ(x) := Φ(b) − Φ(a)F ted—n dok—z ove teoreme sledi direktno iz „eoreme P i veme I n— strF IUSF €repuxt—mo g— qit—o™uF h—emo jox jed—n dok—zF xek— je Φ (x) = f (x)F sz v—gr—n%ove teoreme sledi d— postoji c ∈ [ξ . x + h]F eko h → 0 ond— i ξ → x D p— z˜og neprekidnosti funk™ije f u t—qki x v—%i i f (ξ) → f (x )F √ Zadatak I. b] → C x g (x) dx „—d— je F (x) = f (x)F sz €rve teoreme o sred¨oj vrednosti @„eorem— I n— strF IWRA sledi a F (x) = f (t) dt.p— je PF uyˆsti† sx„iq‚ev m≤ b a IWS f (x)g (x) dx b a ≤ M. n . xto je i tre˜—lo dok—z—tiF ƒledeom teoremom pok—z—emo u k—kvoj su vezi neodreeni i odreeni integr—lD tjF  utnov i uoxijev integr—lF „ime ispu¨—v—mo i o˜e—¨e d—to u x—pomeni P n— strF IUTF Teorema P. (Osnovna teorema integralnog raquna) xek— je neprekidn— funk™ij— i f : [a. b] t—kv— d— v—%i f (ξ ) = b a g (x) dx f (x)g (x) dx b a .

szr—qun—ti z— k. tan (α + β ) = tan α − tan β 1 + tan α tan β . π/4 I= 0 (1 + log tan (π/4 − s)) ds. n PF €—r™ij—ln— integr—™ij—F eko su u i v neprekidno diferen™ij—˜ilne funk™ije n— interv—lu [a. …z pretpost—vke „eoreme Q v—%e sledee formuleX IF ƒmen— promen©ivihF eko je ϕ : [α. hok—z sledi iz odgov—r—juih formul— z— neodreene integr—le i  utn{ v—j˜ni™ove formuleF Zadatak P. (x + 1) x2 + 1 Zadatak . j =1 Zadatak . b] neprekidno diferen™ij—E ˜iln— funk™ij— t—kv— d— je ϕ(α) = a i ϕ(β) = bD t—d— je b β b−a . svoe¨em limes— n— integr—lF Zadatak Q. 1 + x2 0 x = tan t 1 π/4 …putstvoX €ok—z—ti d— se smenom …vesti z—tim smenu s = sskoristiti formulu I= π 4 0 D odnosno t = arctan xD do˜ij— −t i pok—z—ti d— je (1 + log tan t) dt. m ∈ NF n→∞ 1 7 + 2 7 + · · · + n7 n→∞ n8 lim lim 1 nk+m+1 n−1 j k (j + 1)m . R szr—qun—ti 0 1 dx √ . szr—qun—ti a a udv = uv b a b − vdu. b] ond— v—%i a α b f (x) dx = f (ϕ(t))ϕ (t) dt. S szr—qun—ti integr—l I= log x dx. β] → [a.IWT yd—tle sumir—¨em do˜ij—mo Φ(b) − Φ(a) = TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev n n (Φ(ξk ) − Φ(ξk−1 )) = k=1 k=1 f (ck ) €rel—skom n— limes i primenom veme P do˜ij—mo tvre¨e teoremeF Posledica P.

. 0 yd—tle sledi 0 @VA gde je ϕ(x) = f (x) + f (x) + · · · + f (x)F wno%e¨em o˜e str—ne u @VA s— c i sumir—¨em do˜ij—moD im—jui u vidu @UAD c ϕ(k ) + c e f (x)e dx = 0. c . . n! je polinom stepen— m = (n + 1)p − 1 p— je ¨en izvod red— m + 1 jedn—k nuliF yd—tle sledi d—D prime¨ujui p—r™ij—lnu integr—™iju (n + 1)p put— do˜ij—mo k k 1 f ( x) = xp−1 (x − 1)p (x − 2)p · . .i pok—z—ti d— je I = log 2 − I D odnosno I = log 2F Primer P. . · (x − n)p (p − 1)! f (x)e−x dx = −e−x f (x) + f (x) + · · · + f (m−1) (x) . 2! f ( x) = k=1 f (k) (a) yvo je Tejlorova formula sa ostatkom u integralnom oblikuF Primer Q. ƒ—d— n— integr—l n— desnoj str—ni mo%emo d— primenimo formulu p—r™ij—lne integr—™ije s— u(t) = f (t)D v(t) = − F „ime do˜ij—mo a (x−t)2 2 f (x) = f (a) + f (a)(x − a) + (x − t)f (t) dt. c t—kvi d— je c + c e + · · · + c e = 0. . (Transcendentnost broja e) … €rimeru PH n— strF IPV doE k—z—no je d— je ˜roj e ir—™ion—l—nF pr—n™uski m—tem—tiq—r irmitR dok—z—o je d— v—%i i vixe od tog— { d— je ˜roj e tr—ns™endent—n @xto zn—qiD k—ko smo ve r—nije spomenuliD d— nije nul— nijednog polinom— s— ™elo˜rojnim koefi™ijentim—AF €retpost—vimo suprotnoD d— postoje ™eli ˜rojevi c . @UA xek— je p prost ˜roj vei od n i |c |F punk™ij— 0 1 n 0 1 n n 0 (x − a)k + k! (x − t)n (n+1) f (t) dt. (Tejlorova formula) xek— je funk™ij— f neprekidn— z—E jedno s— svojih prvih n+1 izvod— u okolini t—qke a ∈ RF sz  utn{v—j˜ni™ove formule sledi π 4 π 8 x PF uyˆsti† sx„iq‚ev IWU eko n— integr—l n— desnoj str—ni primenimo formulu p—r™ij—lne integr—™ije s— u(t) = f (t)D v(t) = t − x do˜ij—mo a x f (x) = f (a) + f (t) dt. €on—v©—¨em ovog postupk— n put— do˜ij—mo n f (x) = f (a) + f (a)(x − a) + f (a) (x − a)2 + 2! x a x a (x − t)2 f (t) dt. . @WA k ϕ(k ) + ek f (x)e−x dx = ek ϕ(0). 0 (m−1) k n n k k k k −x k=1 k=1 0 Rirmit @Charles HermiteD IVPP{IWHIAD fr—n™uski m—tem—tiq—r .

hok—z—ti d— je z— k = 2n sin x dx = cos x dx = z— k = 2n + 1. p— je €oxto je f (x)e−x dx < 0 n n(n+1)p−1 k. ϕ(2). . . 2. n polinom f i ¨egovih prvih p − 1 izvod— jedn—ki nuliD od—tle sledi d— su ϕ(1). (p − 1)! @€rimer IV n— strF IPVAD z— dovo©no veliko —psolutn— vrednost druge sume u @WA ˜ie m—¨— od prveD p— ¨ihov z˜ir ne mo%e d— ˜ude jedn—k nuliF „ime smo pretpost—vku @UA doveli do kontr—dik™ije i dok—z—li d— je e tr—ns™endent—n ˜rojF Zadatak T. . . . . . ϕ(n) ™eli ˜rojevi de©ivi s— pF … t—qki x = 0 polinom f i ¨egovih prvih p − 2 izvod— su jedn—ki nuliD p— je (j ) (j ) IWV TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev ƒvi s—˜ir™i sem prvog su ™eli ˜rojevi de©ivi s— pD — f (0) = (−1) n! nije de©iv s— p poxto je p prost ˜roj vei od nF yd—tle sledi d— je ϕ(0) ™eo ˜roj koji nije de©iv s— pD p— je i prv— sum— u @WA ™eo ˜roj koji nije de©iv s— pF ƒ—mim timD t— sum— je r—zliqit— od nuleF sz nejedn—kosti n |f (x)| < i e ≤ 1 z— x ∈ [0. uoristei nejedn—kosti π sin x ≤ sin x ≤ sin x z— 0 ≤ x ≤ 2 dok—z—ti nejedn—kosti π/2 π/2 k k 0 0 (2n−1)!! π (2n)!! 2 (2n)!! (2n+1)!! 2n+1 2n 2n−1 n(n+1)p−1 (n(n+1) )p−1 = nn lim =0 p→∞ (p − 1)! p→∞ (p − 1)! p lim i izvesti od—tle †—lisovu formulu @formul— @RRA n— strF SPAF π = lim n→∞ 2 (2n)!! (2n − 1)!! π (2n − 2)!! ≤ ≤ (2n + 1)!! (2n)!! 2 (2n − 1)!! 2 (2n)!! (2n + 1)!! 1 2n + 1 . . n] (p − 1)! sledi (p−1) pn (n+1)p−1 −x k ϕ(0) = f (p−1) (0) + f (p) (0) + · · · + f (m−1) (0).€oxto je proizvod p uz—stopnih prirodnih ˜rojev— de©iv s— p! @vF —d—t—k IP n— strF PIAD izvodi f (x) funk™ije f red— j ≥ p su polinomi s— ™elo˜rojnim koefi™ijentim—D de©ivim s— pF yd—tle sledi d— je z— sv—ki ™eo ˜roj k i j ≥ p ˜roj f (k) ™eo ˜roj de©iv s— pF €oxto su u t—qk—m— x = 1. (p − 1)! k ck ek k=1 0 f (x)e−x dx < (|c0 | + |c1 | + · · · + |cn |)en n(n+1)p−1 .

Lema T. a xek— je F (x) = integr—™ije sledi b a a x a f (t) dt Y t—d— je dF (x) = f (x)dxF sz formule p—r™ij—lne b f (x)h(x) dx = a h(x) dF (x) = F (x)h(x) b a b a b − a F (x) dh(x). b] → R i g : [a. b] t—kv— d— v—%i b ξ QF €‚swixi sx„iq‚eve IWW f (x)h(x) dx = h(a) f (x) dx. b] × R | g (x) ≤ y ≤ f (x)} . — od—tleD poxto je h (x) dx = h(b) − h(a) a D m≤ b a €oxto je funk™ij— F neprekidn—D postoji ξ ∈ [a. b]F €ovrxinu del— r—vni ogr—niqenog kriv—m— y = f (x) i y = g(x)D a ≤ x ≤ bD tjF skup— S = {(x. (Druga teorema o srednjoj vrednosti) xek— je f : [a. €retpost—vimoD ne um—¨ujui opxtostD d— je g neop—d—ju— funk™ij— @u protivnom posm—tr—jmo umesto ¨e funk™iju g (x) = −g(x)AF hok—z sledi priE menom veme T n— funk™iju h(x) = g(b) − g(x)F 1 QF €rimene integr—l— QFIF €ovrxine r—vnih likov—F xek— su f : [a. f (x)g (x) dx = g (a) a a f (x) dx + g (b) ξ f (x) dx. b] t—kvo d— je b a f (x)h(x) dx ≤ M. xek— je f : [a. b] → R neprekidn—D — g : [a. y ) ∈ [a. b] → R neprekidn—D — h : [a. b] → R neprekidne funk™ije t—kve d— je g(x) ≤ f (x) z— sv—ko x ∈ [a. b] t—kv— d— v—%i a b ξ b f (x)h(x) dx = F (ξ ) = h(a) ξ f (x) dx. b] → R neprekidno diferen™ij—˜iln— i monoton— funk™ij—F „—d— postoji t—qk— ξ ∈ [a. €oxto je F (a) = 0 i F (b) = b a f (x) dx D od—tle sledi b b f (x)h(x) dx = h(b) a f (x) dx − a F (x)h (x) dx xek— je M = max F D m = min F F €oxto je h(x) ≥ 0 i h (x) ≤ 0D iz posled¨e jedn—kosti sledi b b b mh(b) − m a h (x) dx ≤ a b f (x)h(x) dx ≤ M h(b) − M a h (x) dx. b] → R neprekidno diferen™ij—˜iln—D neneg—tivn— i op—d—ju— funk™ij—F „—d— postoji t—qk— ξ ∈ [a. h(a) xto je i tre˜—lo dok—z—tiF Teorema R.

. M €retpost—vimo d— f : [a. a jedn—k— πabF ƒpe™ij—lnoD z— do˜ij—mo povrxinu krug—F QFPF —premin— tel—F xek— je telo K u 0xyz{koordin—tnom sistemu ogE r—niqeno dvem— p—r—lelnim r—vnim— ortogon—lnim n— x{osu u t—qk—m— x = a i x = b i nek— je A(ξ ) povrxin— presek— tel— K i r—vni ortogon—lne n— x{osu u t—qki x = ξF xek— je V z—premin— del— tel— K ogr—niqenog r—vnim— x = ξ D x = ξ F „—d— je k k −1 k y2 x2 + 2 =1 2 a b a=b=r €— z— ukupnu z—premin— V (K ) = n ξ ∈[ξk−1 . (ξk . . A(S ) = lim Zadatak . 0 ≤ y ≤ f (x)} Su—v—lijeri (Bonaventura Cavalieri. y ) ∈ R × R | a ≤ x ≤ b. g (ξk )). b] n— n jedn—kih delov—F €ovrxin— sv—kog od ovih pr—voug—onik— je (f (ξ ) − g (ξ )) F „—ko do˜ij—mo izr—z z— povrxinu figure S 1 n k k b−a n n TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev (ξk−1 . S = {(x. +∞) neprekidn— funk™ij— i nek— je telo do˜ijeno rot—™ijom o˜l—sti α V (L) = π g (y ) 2 dy.ξk ] min A(ξ ) n→∞ lim D do˜ij—mo V (K ) = b−a ≤V ≤ n ξ ∈[ξk−1 .ξk ] n k=1 Vk v—%i n k=1 yd—tleD prel—skom n— k=1 ξ ∈[ξk−1 . b] → [α. g (ξk )). f (ξk )). b]D z—premin— do˜ijenog tel— je a −1 β V (K ) = π f (x) 2 dx. 1598–1647)D it—lij—nski m—tem—tiq—r .ξk ] min A( ξ ) b−a b−a ≤ Vk ≤ max A(ξ ) . β] → [a. . . ξ D k—o i u prethodnom p—r—gr—fuD desne t—qke podele interv—l— [a. U hok—z—ti d— je povrxin— o˜l—sti ogr—niqene elipsom k=1 n→∞ (f (ξk ) − g (ξk )) b−a = n b (f (x) − g (x)) dx. f (ξk )). a pormul— @IHA pozn—t— je pod imenom u—v—lijerijevogS prin™ip—F €ose˜noD —ko je telo K do˜ijeno rot—™ijom krive y = f (x)D a ≤ x ≤ b oko x{ oseD povrxin— A(x) popreqnog presek— je povrxin— krug— polupreqnik— f (x)D p— je z—premin— do˜ijenog tel— b @IHA ƒliqnoD —ko je telo L do˜ijeno rot—™ijom krive y = f (x)D a ≤ x ≤ b oko y{ose i —ko funk™ij— f : [a. (ξk−1 . n n ξ ∈[ξk−1 .ξk ] max A( ξ ) b−a n b A(x) dx.PHH mo%emo d— —proksimir—mo z˜irom povrxin— pr—voug—onik— s— temenim— gde su ξ . (ξk . b] → [0. β] im— inverznu funk™iju g = f : [α.

n gde je c = ∈ [ξ .oko y{oseF „—d— z—preminu do˜ijenog tel— mo%emo d— izr—qun—mo n— sledeE i n—qinF €odelimo interv—l [a. V szr—qun—ti z—preminu tel— koje se do˜ij— rot—™ijom krive x = t − sin t. y = 1 − cos t. b] n— n interv—l— jedn—ke du%ine i ozn—qimo desne kr—jeve do˜ijenih interv—l— s— ξ . @IIA eko sumir—mo @IIA po k i n—pixemo 1 n k k k −1 k k k −1 2 k 2 k −1 ξ ∈[ξk−1 . . 2 n n Sn = k=1 2πck ξ ∈[ξk−1 . b] n— n interv—l— jedn—ke du%ineY nek— su ξ . . y ) ∈ R × R | ξ ≤ x ≤ ξ .ξk ] QF €‚swixi sx„iq‚eve PHI do˜ij—mo d— je z—premin— V (M ) izmeu b−a s = 2πc min f (ξ ) i n n n k k=1 ξ ∈[ξk−1 .ξk ] k 2 k 2 k−1 ξ ∈[ξk−1 .ξk ] k (ξk +ξk−1 ) 2 k −1 k 2 2 ξk − ξk −1 = (ξk + ξk−1 )(ξk − ξk−1 ) = 2 (ξk + ξk−1 ) b − a . Zadatak . . . f (ξ )) je 1 k k−1 k −1 k k p— je dk = L = lim = lim = lim (ξk − ξk−1 )2 + (f (ξk ) − f (ξk−1 ))2 . . . 0 ≤ t ≤ 2π oko x{oseF QFQF hu%in— kriveF xek— je f : [a. ξ F ‚—stoj—¨e izmeu t—q—k— (ξ . . n→∞ n→∞ − ξ k −1 ) … posled¨em kor—ku prime¨en— je v—gr—n%ov— teorem—F „—ko do˜ij—mo forE mulu z— du%inu krive b 1 + f (ck ) L= a 1 + f ( x) 2 dx. f (ξ )) i (ξ . ξ ]F €oxto je do˜ij—mo formulu z— z—preminu tel— M b n→∞ lim sn = lim Sn = n→∞ a 2πxf (x) dx D V (M ) = a 2πxf (x) dx. b] → R neprekidno diferen™ij—E ˜iln— funk™ij—F hu%inu L krive y = f (x) mo%emo d— izr—qun—mo k—o limes du%in— izlom©enih linij—F €odelimoD k—o i r—nijeD interv—l [a. . n k=1 n k=1 n k=1 n→∞ (ξk − ξk−1 )2 + (f (ξk ) − f (ξk−1 ))2 1+ f (ξk )−f (ξk−1 ) 2 (ξk ξk −ξk−1 2 b −a n . 0 ≤ y ≤ f (x)} oko y{ose mo%emo d— —proksimir—mo r—zlikom z—premin— dv— v—©k—D s— poluE preqni™im— ˜—z— ξ i ξ i on— z—dovo©—v— π (ξ − ξ ) min f (ξ ) ≤ V ≤ π (ξ − ξ ) max f (ξ ).ξk ] max f (ξ ) b b−a . . ξ desni kr—jevi tih interv—l—F —preminu V tel— do˜ijenog rot—™ijom o˜l—sti S = {(x.

. €rirodno je post—viti pit—¨e z˜og qeg— smo u izr—qun—v—¨u povrxine vrxili —proksim—™ije povrxin—m— z—ru˜©enih kup—D — ne @jednosE t—vnijeA povrxin—m— ™ilind—r—D k—o xto smo r—dili u sluq—ju z—premineF €rimetimo pre sveg— d— je nemogue d— o˜— metod— d—ju t—q—n rezult—tF x—imeD uporedimo ∆A ≈ 2πy ∆x. b] n— n interv—l— [ξ . k−1 k k −1 sz v—gr—n%eve teoreme sledi d— je f (ξ ) = f (ξ ) + (ξ sledi d—D —ko je f neprekidno diferen™ij—˜iln—D v—%i n − ξk )f (sk ) F yd—tle A( S ) ≈ k=1 n 2πf (ξk ) 1 + k=1 f (ξk )−f (ξk−1 ) 2 (ξk ξk − ξk − 1 − ξ k −1 ) = … posled¨em kor—ku je korixen— v—gr—n%ov— teorem—F yd—tleD prel—skom n— lim D do˜ij—mo @IPA A(S ) = 2πf (x) 1 + f (x) dx Napomena P. W x—pis—ti integr—l kojim se izr—qun—v— du%in— luk— elipse x2 y2 + =1 a2 b2 TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev i pok—z—ti d— seD u opxtem sluq—juD do˜ij—ju eliptiqki integr—li r—zm—tr—ni n— strF IVUF Zadatak IH. szr—qun—ti du%inu krive x= 1 2 1 y − log y. QFRF €ovrxin— o˜rtnih tel—F xek— je f : [a. xto ˜i se do˜ilo —proksim—™ijom ™ilindrim—D s— n→∞ b 2 a a 2πf (ξk ) 1 + (f (ck ))2 b− n ∆A ≈ 2πy (∆x)2 + (∆y )2 .PHP Zadatak . ξ ]D 1 ≤ k ≤ nD jedn—ke du%ineF €ovrxinu tel— do˜ijenog rot—™ijom krive y = f (x) z— ξ ≤ x ≤ ξ oko x{ose mo%emo d— —proksimir—mo z˜irom povrxin— z—ru˜©enih kup— qije su izvodni™e k −1 k k −1 k — polupreqni™i osnov— r = f (ξ ) i R = f (ξ )F sz formule z— povrxinu z—ru˜©ene kupe A = π (R + r )s sledi d— se povrxin— povrxi S —proksimir— s— k k −1 k k k k k k n sk = (ξk − ξk−1 )2 + (f (ξk ) − f (ξk−1 ))2 . A( S ) ≈ k=1 π (f (ξk ) + f (ξk−1 )) (ξk − ξk−1 )2 + (f (ξk ) − f (ξk−1 ))2 . 4 2 1 ≤ y ≤ e. b] → R neprekidno diferE en™ij—˜iln— funk™ij—F €ovrxinu povrxi S do˜ijene rot—™ijom krive y = f (x) oko x{ose mo%emo d— izr—qun—mo n— sledei n—qinF €odelimo interv—l [a.

@IQA it—o™u ost—v©—mo d— r—zmotri mogunost d— se z—premin— izr—qun—v— —proE ksim—™ijom z—ru˜©enim kup—m—D umesto ™ilindrim—F ƒledei z—d—t—k pok—zuje d— se primenom formule @IQA ve u sluq—ju n—jE jednost—vnijih povrxi do˜ij— pogrex—n rezult—tF Zadatak II.xto je —proksim—™ij— z—ru˜©enim kup—m—D vidimo d— je koliqnik ove dve veliE qine 1+ QF €‚swixi sx„iq‚eve ∆y ∆x 2 PHQ . szr—qun—ti povrxinu kupe do˜ijene rot—™ijom du%i √ √ b a oko x{ose primenom formule @IPAF …porediti t—j rezult—t s— pozn—tom forE mulom z— povrxinu kupeF ˆt— se do˜ije —ko se primeni formul— @IQAc Napomena Q. 0≤x≤ 3 P = 2r sin π n r2 m2 (1 − cos (π/n))2 + h2 . dy dx €osled¨i izr—z ne te%i I k—d δx → 0 @sem —ko je = 0F „o zn—qi d— ove dve —proksim—™ije d—ju r—zliqite rezult—te u opxtem sluq—juF u—d— ˜ismo dosledno sproveli postup—k —proksim—™ije ™ilindrim—D do˜ili ˜ismo sledeu pogrexnu formulu z— povrxinuX pogrexn— formul—X A = 2πf (x) dx. . n → ∞D dij—metri podeonih trouglov— te%e nuli @xto mo%e d— se sm—E tr— —n—logijom z—htev— u defini™iji du%ine krive d— du%ine podeonih du%i te%e nuliAF weutimD —ko pri tome i n /m te%i nuliD povrxin— poliedr— te%i +∞D — —ko m/n → cD ond— je limes povrxine poliedr— 2 2 y = x/ 3. ƒledei ˆv—r™ovT primer pok—zuje d— povrxin— povrxi ne mo%e d— se definixe k—o limes povrxin— upis—nih polied—r— @k—o xto se du%in— krive definixe k—o limes du%in— upis—nih du%iAF xek— je C ™ilind—r polupreqnik— r i visine hF €odelimo ™ilind—r n— podud—rne m—¨e ™ilindreD r—vnim— p—r—lelnim osnov—m—F xek— je t—ko formir—no m m—¨ih ™ilind—r—D xto zn—qi d— r—vni seku povrx ™ilindr— po (m + 1) krugov—F €odelimo s—d— sv—ki od tih (m+1) krugov— n— n lukov—D t—ko d— su t—qke podele n—jvixeg krug— izn—d sredin— podeonih lukov— krug— ispod ¨eg—D podeone t—qke drugog krug— odozgo su izn—d sredin— podeonih lukov— krug— ispod ¨eg— itdF ƒusedne t—qke ovih podel— formir—ju trougloveF ilement—rno se prover—v— d— je povrxin— poliedr— qije su p©osni ti trouglovi u—d m. yd—tle sledi d— limes povrxin— t—ko upis—nih polied—r— ne postojiF sm—jui u vidu ov—j primerD s pr—vom se post—v©— pit—¨e { k—ko se definE ixe povrxin— povrxic — s—d— emo s—mo rei d— u ovom momentu z— definiE ™ije povrxine rot—™ione povrxi uzim—mo limes povrxin— z—ru˜©enih kup— @xto je intuitivnim r—zm—tr—¨im— u ovom p—r—gr—fuD k—o i prethodnom n—E pomenom i z—d—tkomD opr—vd—noAF — opxtiju defini™iju s—qek—emo sledei kurs en—lizeD u kome emo govoriti o tzvF povrxinskim integr—lim—F Tˆv—r™ @Karl Hermann Amandus SchwarzD IVRQ{IWPIAD nem—qki m—tem—tiq—r 2rπ c2 r2 π 4 /4 + h2 .

sntegr—l gr—l konvergir— —ko i s—mo —ko je p < 1F —ist—D iz  dx  z— p = 1 x = ln x x z— p = 1 sledi d— lim postoji —ko i s—mo —ko je p > 1D — iz  dx  x z— p = 1 = ln x x z— p = 1 sledi d— lim postoji —ko i s—mo —ko je p < 1F yso˜ine nesvojstvenog integr—l— n—vedene u sledeoj lemi se dok—zuju prel—skom n— limes u odgov—r—juim formul—m— dok—z—nim z— uoxijev inE tegr—lF b a b→β a β a β a a −∞ a a −∞ c→−∞ c 1 dx 0 xp +∞ dx xp 1 b 1 p 1−p 1 1−p b 1 b 1 dx p b→+∞ 1 x b 1 a p 1−p 1 1−p 1 a 1 a dx p a→0+0 a x 1 . @IRA „—qk— β se n—ziv— singularnom taqkom ili singularitetom nesvojstvenog integr—l— @IRAF eko je β < +∞D iz veme Q n— strF IWI sledi d— jeD u sluq—ju d— funk™ij— f im— levi limes u t—qki β @tjF —ko mo%e d— se neprekidno produ%i u βAD limes u @IRA jedn—k integr—lu f (x) dxF „ime je opr—vd—n— upotre˜— ozn—ke u @IRA i pok—z—no d— je nesvojstveni integr—l uopxte¨e uoxijevogF ƒliqno se definixe nesvojstveni integr—l f (x) dxX f (x) dx := lim f (x) dx. ƒki™ir—ti krivu TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev x3 + y3 2 2 i izr—qun—ti povrxinu povrxi koj— se do˜ij— ¨enim rotir—¨em oko x{oseF RF xesvojstveni integr—l RFIF hefini™ij— i oso˜ineF uoxijev integr—l smo definis—li z— neE prekidne funk™ije definis—ne n— z—tvorenom interv—luF €retpost—vimo s—d— b a b b→β a β d— je d—t— neprekidn— funk™ij— f : [a. β) postoji uoxijev integr—l f (x) dxF …koliko postoji limes lim f (x) dxD n—ziv—mo g— nesvojstvenim integralom i pixemo f (x) dx := lim f (x) dx. @ISA eko limes u @IRA @ili @ISAA postojiD k—%emo d— nesvojstveni integr—l konvergiraY u suprotnom k—%emo d— on divergiraF konvergir— —ko i s—mo —ko je p > 1D — inteE Primer R.PHR Zadatak IP. β) → CD pri qemu je t—qk— β re—l—n ˜roj vei od a ili +∞F „—d—D z— sv—ko b ∈ [a.

µ Lema U. β) neprekidno diferen™ij—˜iln— ˜ijek™ij—D ond— je β β β a β a a a c β a c β ω RF xiƒ†ytƒ„†ixs sx„iq‚ev PHS f (x) dx = a s f ◦ ϕ(t)ϕ (t) dt. (Koxijev kriterijum konvergencije integrala) sntegr—l f (x) dx konvergir— —ko i s—mo —ko β a b2 J= π log 2 + 2J. 2 (∀ε > 0)(∃B ∈ (a. β )) b1 > B ∧ b2 > B ⇒ b1 f (x) dx < ε hok—z se izvodi primenom defini™ije konvergen™ije integr—l— i €oslediE ™e S n— strF IQH n— funk™iju F (b) = f (x) dxF b a . sntegr—l β a b→β b a π/2 a β a β − a g (x) df (x). ω) → [a. β ) → C i g : [a. π/4 p— z—k©uqujemo d— je π 2 0 odnosno J = − log 2F RFPF uriterijumi konvergen™ijeF sz uoxijevog kriterijum— z— egzisE ten™iju limes— @€osledi™— S n— strF IQHA izvodi se sledei kriterijum konE vergen™ije nesvojstvenih integr—l—F Lema V. J= 0 log sin x dx je nesvojstvenD poxto je sin 0 = 0F yv—j integr—l n—ziv— se yjlerovim inteE gr—lom i mo%e d— se izr—qun— pomou n— prvi pogled neo˜iqne smene x = 2tX π/4 J =2 0 log sin(2t) dt = eko u posled¨em integr—lu uvedemo smenu t = 0 π/4 π/2 π log 2 + 2 2 π/4 π/4 log sin t dt + 2 π 2 log cos t dt. β)F QF eko je ϕ : [s. 0 −u D do˜ij—mo log cos t dt = log sin t dt. RF eko su funk™ije f i g neprekidno diferen™ij—˜ilneD ond— je β f (x) dg (x) = f (x)g (x) gde je f (x)g(x) := lim f (x)g(x) F Primer S. xek— su f : [a. β ) → C neprekidne funk™ije i λD kompleksni ˜rojeviF „—d— je IF λf (x) + µg(x) dx = λ f (x) dx + µ g(x) dxF PF f (x) dx = f (x) dx + f (x) dx z— sv—ko c ∈ [a.

n+1 n f (k + 1) ≤ 1 f (x) dx ≤ k=1 b f (k ). +∞) → R neprekidn— i ner—stu— funk™ij— i nek— je f (x) ≥ 0 z— sv—ko x ∈ [a. yd—tle sledi d— je r—stu— funk™ij— F (b) = f (x) dx ogr—niqen— —ko i s—mo —ko je ogr—niqen r—stui niz s = f (k)F Primer T. ‚—nije smo videli d— red konvergir— —ko i s—mo —ko je p > 1F yvo tvre¨e s—d— mo%emo d— izvedemo iz €osledi™e Q i €rimer— RF Zadatak IQ. +∞)F „—d— integr—l f (x) dx konvergir— —ko i s—mo —ko konvergir— red f (n)F €oxto je funk™ij— f neop—d—ju—D v—%i β a b a b→β +∞ 1 ∞ n=1 k+1 od—kle sumir—¨em do˜ij—mo n k=1 f (k + 1) ≤ k f (x) dx ≤ f (k ). β)F „—d— integr—l f (x) dx konvergir— —ko i s—mo —ko je funk™ij— F (b) = f (x) dx ogr—niqen— n— [a. xek— je a neogr—niqen r—stui niz pozitivnih ˜rojev—F hok—z—ti d— je red n n k=1 a 1 np n konvergent—n z— p > 0 @z— p = 0 videti —d—t—k PH n— strF IRQAF an+1 − an +1 ap n+1 n=1 ∞ . β ) → R neprekidn— funk™ij—D t—kv— d— je f (x) ≥ 0 z— sv—ko x ∈ [a. (Integralni test konvergencije redova) xek— je f : [1. xek— je f : [a. iz veme V sledi d— je sv—ki —psolutno konvergent—n integr—l konvergent—nF y˜rnuto nije t—qnoD xto emo videti k—snijeD u €rimeru VF €it—¨e —psolutne konvergen™ije integr—l— se svodi n— ispitiv—¨e konE vergen™ije integr—l— pozitivne funk™ijeF h—jemo nekoliko kriterijum— konE vergen™ije t—kvih integr—l—F Lema W.PHT β a β TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev u—%emo d— integr—l f (x) dx apsolutno konvergira —ko konvergir— inE tegr—l |f (x)| dxF €oxto je a b2 b2 f (x) dx ≤ b1 b1 |f (x)| dx. β)F sz pozitivnosti funk™ije f sledi d— je funk™ij— F r—stu—D p— jeD n— osnovu veme IQ n— strF VHD lim F (b) = sup F (b)F Posledica Q.

x2 cos 2x dx. β)F eko integr—l g(x) dx konvergir— ond— konvergir— i inteE gr—l f (x) dxF eko integr—l f (x) dx divergir—D ond— divergir— i integr—l g (x) dxF hok—z sledi iz β a β β a a β a b2 b2 f (x) dx ≤ g (x) dx b1 i veme VF b1 Primer . β ) → R i g : [a. sntegr—l dx je konvergent—nD —li nije —psolutno konE vergent—nF —ist—D p—r™ij—lnom integr—™ijom do˜ij—mo +∞ π 2 π 2 sin x x +∞ — posled¨i integr—l konvergir—F weutim +∞ π 2 π 2 sin x cos x dx = − x x +∞ +∞ π 2 +∞ − π 2 cos x dx = − x2 +∞ π 2 +∞ π 2 cos x dx. β ) → R neprekidne funk™ije t—kve d— je 0 ≤ f (x) ≤ g (x) n≥2 z— sv—ko x ∈ [a. +∞) x PHU ner—stu— funk™ij—F hok—z—ti d— —ko postoji ond— red x→+∞ ∞ lim f (t) dt. ond— iz konvergen™ije red— @IUA sledi egzisten™ij— limes— @ITAF Lema IH. xek— je c niz ˜rojev— koji prip—d—ju interv—lu [a. +∞)D t—k—v d— jeD z— neko δ > 0D c − c ≥ δF xek— je n n+1 n RF xiƒ†ytƒ„†ixs sx„iq‚ev f : [a.Zadatak IR. x sin x dx ≥ x π 2 sin2 x 1 dx = x 2 dx 1 − x 2 +∞ π 2 . +∞) → [0. U sz cos x x2 ≤ 1 x2 dx i €rimer— R sledi d— integr—l +∞ cos x dx x2 —psolutno konvergir—F Primer V. a @ITA @IUA konvergir—F hok—z—ti d—D —ko niz c ispu¨—v— dod—tni uslov n=1 n f (cn ) sup(cn − cn−1 ) < +∞. (Poredbeni princip) xek— su f : [a.

1 A= 1 1 x 1 2 x2 1 x 2π 1 x 1+ − 1 x2 dx = +∞. β) → R neprekidno diferen™ij—˜iln— monoton— funk™ij—F eko v—%i (A1) integr—l f (x) dx konvergir— i (A2) funk™ij— g je ogr—niqen— ili (D1) funk™ij— F (b) = f (x) dx je ogr—niqen— i 1 β a b a e−x dx = −e−x =e (D2) lim g (x) = 0 ond— integr—l x→β β f (x)g (x) dx a konvergir—F . +∞) v—%i e ≤ e D — integr—l −x +∞ +∞ 1 e−x dx = 2 e−x dx + 2 e−x dx. 2 konvergir—F x—vodimo s—d— dv— kriterijum— z— konvergen™iju integr—l— funk™ij— koje nisu o˜—vezno neneg—tivneF Lema II.PHV €rvi integr—l n— desnoj str—ni divergir—D — drugi konvergir—D p— +∞ TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev sin x dx x divergir—F oko x{ose je π 2 Primer . β ) → R neprekidn—D — g : [a. W —premin— tel— do˜ijenog rot—™ijom krive y= +∞ 1 . x 1 ≤ x < +∞ 2 dok je povrxin— t—ko do˜ijene povrxi 1 +∞ V = π 1 x dx = −π 1 x 2 +∞ = π. (Abelov i Dirihleov test) xek— je f : [a. sntegr—l +∞ 1 dx x +∞ konvergir—F —ist—D 0 −x2 e−x dx 0 +∞ 1 0 +∞ 1 2 €rvi integr—l n— desnoj str—ni nije nesvojstvenD — drugi konvergir—D jer n— [1. jer je 1 + − > D — integr—l divergir—F h—kleD do˜ijeno telo im— kon—qnu z—preminu i ˜eskon—qnu povrxinuD tjF ono je D posud— koj— mo%e d— s— n—puni ˜ojomD —li ne mo%e d— se o˜oji4F Primer IH.

@IVA f (x) dx + f (x) dx := gde je c proizvo©n— t—qk— izmeu α i βF €o defini™ijiD integr—l f (x) dx konvergir— —ko o˜— integr—l— n— desnoj str—ni u @IVA konvergir—juF Primer II. 1)F szr—qun—jmo z—preminu ovog tel—F €resek s— ove√ povrxi s— horizont—lnom r—vni n— visini z je krug qiji je polupreqnik r = − log z @log—rit—m je neg—tiv—n n— interE v—lu (0. dx i x …putstvoX u drugom integr—lu uvesti smenu e = tF RFQF xesvojstveni integr—li s— vixe singul—ritet—F xek— je d—t— neprekidn— funk™ij— f : (α. V = −π 0 log z dz = π.sz hruge teoreme o sred¨oj vrednosti @strF IWWA sledi b2 ξ b2 RF xiƒ†ytƒ„†ixs sx„iq‚ev PHW f (x) dx. 0. 2 pozn—t k—o €u—sonov integr—lD mo%e d— se izr—qun—F ted—n od n—qin— je sledeiF €osm—tr—jmo povrx yv— povrx se do˜ij— rot—™ijom krive z = e oko z{oseD n—l—zi se izn—d xy{ r—vni i izgled— k—o ˜eskon—qno zvono s— vrhom u t—qki (0. 1)AD p— je povrxin— popreqnog presek— −π log zF sz u—v—lijerijevog prin™ip— sledi d— je z—premin— tel— −x 2 1 z = e−(x 2 +y 2 ) . f (x)g (x) dx = g (b1 ) b1 b1 f (x) dx + g (b2 ) ξ yd—tle dok—z sledi uz pomo veme VF Zadatak IS. β) → CF „—d— jeD po defini™ijiD f (x) dx. sspit—ti konvergen™iju integr—l— sin x x cos e dx. sntegr—l +∞ +∞ 2 x 0 0 x β c β α α c β α +∞ konvergir—D jer konvergir—ju integr—li e dx i @vF €rimer IHAF Primer IP. xeodreeni integr—l −∞ 0 −x 2 −∞ +∞ e−x dx 2 +∞ 0 e−x dx 2 nije element—rn— funk™ij—D —li odreeni integr—l I= −∞ e−x dx 2 e−x dx. .

s—ko postoji c b a→α a b→β c β −δ δ →0+0 α+δ +b integr—l b→+∞ +∞ lim x dx = lim −b 0 x2 b→+∞ 2 +∞ +b = 0. γ ) ∪ (γ. x dx = 0F €retpost—vimo s—d— d— je d—t— neprekidn— funk™ij— −T −∞ T →+∞ f (x) dx.szr—qun—jmo s—d— V pomou presek— s— vertik—lnim r—vnim— y = constF — fiksir—no yD presek s— r—vni kroz (0. b γ b f (x) dx = a f (x) dx + γ f (x) dx . sntegr—l +∞ 0 +∞ e−x dx = −∞ −∞ e−x dx + 0 e−x dx divergir—D jer prvi integr—l n— desnoj str—ni divergir—F €rimetimo d—D po defini™ijiD integr—l n— levoj str—ni u @IVA konvergir— —ko postoje lim f (x) dx i lim f (x) dx. xije dovo©no d— postoji lim f (x) dxF Primer IR. 2 yd—tle sledi d— je I = √πF Primer IQ. 0) koj— je norm—ln— n— y osu im— povrE xinu +∞ PIH TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev sz u—v—lijerijevog prin™ip— s—d— sledi d— je −∞ +∞ +∞ A(y ) = e−(x 2 +y 2 ) dx = e−y 2 +∞ e−x dx. b] → C. −∞ +∞ −∞ 2 V = −∞ A(y ) dy = −∞ e−y dy · 2 e−x dx = I 2 . −∞ +∞ f (x) dx := lim n—ziv— se glavnom vrednox u nesvojstvenog integr—l—F „—ko jeD u €rimeru IRD v. „—d— jeD a f : [a.p.p. −b x dx = −∞ −∞ x dx + 0 x dx divergir—D jer divergir—ju o˜— integr—l— n— desnoj str—niF vimes β β −δ —ko su αD β kon—qne singul—rne t—qkeD iliD u sluq—ju α = −∞D β = +∞D α δ →0+0 α+δ +∞ T v. v.p. f (x) dx := lim f (x) dx. y.

sntegr—l divergir—D dok je v. = 0F Zadatak IT. +∞) → R neprekidn— pozitivn— funk™ij—F hok—z—ti primerom d— iz konvergen™ije integr—l— b a 1 −1 dx x 1 −1 dx x π 2 δ →0+0 f (x) dx + a γ +δ f (x) dx +∞ x−ex +∞ 0 0 −∞ √ dx x4 +x +∞ 0 sin x xp +∞ d— je lim f (x) = 0. +∞ +∞ i uoxijev uslov egzisten™ije limes—F −∞ |f (x1 ) − f (x2 )| ≤ f (x) dx ≤ −∞ |f (x)| dx . f (x) dx sledi d— je …putstvoX primeniti −∞ i +∞ |f (x)| dx −∞ x→+∞ lim f (x) = 0. ƒ— tim u vezi su i sledei z—d—™iF Zadatak IV. h— li iz konvergen™ije ovog nesvojstvenog integr—l— sledi d— je funk™ij— f ogr—niqen—c €rethodni z—d—t—k pok—zuje d— z— nesvojstvene integr—le ne v—%i —n—logij— s— neophodnim uslovom konvergen™ije red— a konvergir— ⇒ lim a = 0.p. xek— je f : [0.p a f (x) dx := lim n—ziv— se glavnom vrednox u nesvojstvenog integr—l— f (x) dxF Primer IS.iD po defini™ijiD integr—l n— levoj str—ni konvergir— —ko konvergir—ju o˜— integr—l— n— desnojF vimes b γ −δ b RF xiƒ†ytƒ„†ixs sx„iq‚ev PII v. sspit—ti konvergen™iju sledeih integr—l— @—A arctg x dx @˜A e dx @vA @gA dxF Zadatak IU. xek— je f : R → C neprekidno diferen™ij—˜iln— funk™ij—F hok—z—ti d— iz konvergen™ije integr—l— 0 f (x) dx ne sledi x→+∞ n n→∞ n +∞ |f (x)| dx sledi d— postoji — d— iz konvergen™ije integr—l— +∞ −∞ x→+∞ lim f (x).

xek— je f : [a. …putstvoX sz uoxijevog uslov— z— konvergen™iju integr—l— sledi lim f (x) = 0 x→+∞ x — z— op—d—juu funk™iju f : [a. +∞) je x x→+∞ lim f (t) dt = 0. 0 @˜A hok—z—ti d—D —ko funk™ij— f z—dovo©—v— n—vedeni uslov z— p = 0D v—%i 1 x→0+ lim f (x) = 0. @vA hok—z—ti d— je √ n n→∞ qime do˜ij—mo drugo rexe¨e —d—tk— IP n— strF IQHF …putstvoX eko je f pozitivn— i op—d—ju—D ond— je k/n lim n! 1 = . x/2 f (t) dt ≥ x/2 z— x > aF Zadatak PH.PIP gr—l Zadatak IW. n … ovom p—r—gr—fu emo uopxtiti uoxijev integr—lD osl—˜©ujui uslov neprekidnosti funk™ijeF SF ‚im—nov integr—l . xek— je f : (0. +∞) → R monoton— funk™ij—D t—kv— d— inteE +∞ TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev konvergir—F hok—z—ti d— je x→+∞ f (x) dx a i lim xf (x) = 0. 1] → R monoton— funk™ij—D t—kv— d— z— neko p ∈ R konvergir— integr—l 1 1 xf (x). 2 @—A hok—z—ti d— je 1 n→∞ n lim n xp f (x) dx. f (k/n) = k=1 0 f (x) dx. +∞) → [0. n e f (x) dx ≤ (k−1)/n z— 2 ≤ k ≤ n − 1F yd—tle sledi d— z— n > 2 v—%i — dok—z jedn—kosti @vA uzeti f (x) = log xF 1 f (1/n) + n 1 1 f (k/n) ≤ n n (k+1)/n f (x) dx k/n f (x) dx ≤ 1/n 1 n 1 f (k/n) ≤ k=1 1/n f (x) dx + 1 f (1).

xj +1 ] sup x∈[xj . . x ]F xek— je f : [a. P ) ≤ S(f. . 2 sup f (x)(ξ − xj ) + 1 sup x∈[ξ. P = {x . . P ).SFIF hefini™ij— ‚im—novog integr—l—F xek— je [a.xj +1 ] €oxto se podel— P do˜ij— dod—v—¨em kon—qno mnogo t—q—k— podeli P D priE menom prethodnog z—k©uqiv—¨— kon—q—n ˜roj put— dok—zujemo d— v—%i tvre¨e vemeF Posledica R. x∈[xk−1 . .xk ] n inf f (x).xj +1 ] inf f (x)(xj +1 − xj ). . . x }. P ) | P podel— interv—l— [a. .ξ ] x∈[xj . P ) i f (x) dx := inf S (f. P ) ≤ s(f. xek— je podel— P finij— od podele P F „—d— je s(f. b]} je ogr—niqen odozdo ˜ilo kojom do¨om h—r˜uovom sumomD p— im— infimumF †eliqine f (x) dx := sup s(f. . P )F sz prethodne posledi™e sledi d— je skup {s(f. P ) ≤ S (f. P ) = M k ∆k inf f (x)(ξ − xj ) + x∈[ξ. b]F „—d— je s(f. . . P ). x }. x . . P )F xek— je P unij— podel— P i P D tjF podel— qije su podeone t—qke sve podeone t—qke podel— P i P F €odel— P je finij— od podel— P i P D p— iz prethodne leme sledi s(f. b] ogr—niqen i z—E tvoren interv—lF uon—q—n skup t—q—k— P = {x . P ). . €retpost—vimo prvo d— je P = {x . ξ. x ] podeonim intervalima podele P F €odel— P je finija od podele P —ko je P ⊂ P D tjF —ko je sv—k— podeon— t—qk— podele P istovremeno i podeon— t—qk— podele P F xek— je d—t— podel— P = {x . b]F „—qke x . P ) ≤ S (f. P ) = k=1 n—ziv—mo donjom i gornjom Darbuovom sumom funk™ije f po podeli P F Lema IP. . hok—z s—d— sledi iz oqigledne nejedn—kosti s(f. P ) i S (f. . Mk = sup n f (x). . . . .xj +1 ] inf f (x)(xj +1 − ξ ) ≥ f (x)(xj +1 − ξ ) ≤ x∈[xj .xk ] s(f. . „—d— tvre¨e veme sledi iz oqiglednih nejedn—kosti k=1 1 2 2 1 1 2 2 0 n 1 0 j j +1 n x∈[xj . 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 b a P b a P . . P ) | P podel— interv—l— [a. x n—ziv—ju se podeonim taqkamaD — interv—li [x . x }D t—kvih d— je a = x < x < ··· < x <x =b n—ziv— se podelom interv—l— [a. b]} ogr—niqen odozgo ˜ilo kojom gor¨om h—r˜uovom sumom p—D n— osnovu eksiome supremum—D im— supremumF ƒliqnoD skup {S (f. xek— su P i P proizvo©ne podele interv—l— [a. . x } i nek— jeD z— 1 ≤ k ≤ nD ∆ = x − x du%in— interv—l— [x . P ) ≤ S(f. b] → R ogr—niqen— funk™ij— i nek— je 0 n 0 1 n−1 1 n n k −1 l 1 2 2 1 2 1 0 n k k k −1 k −1 k SF ‚swexy† sx„iq‚ev PIQ ƒume mk = x∈[xk−1 .ξ ] mk ∆ k i S (f. . P ) ≤ s(f. f (x)(xj +1 − xj ). P ) i S (f. x . . .

b] → C k—%emo d— je integr—˜iln— po ‚iE m—nu —ko su t—kve funk™ije Re f i Im f Y u tom sluq—juD ¨en ‚im—nov integr—l je f (x) dx = Re f (x) dx + i Im f (x) dx. b] t—kv— d— je a a b a b b b a a a b a n 1 1 2 1 2 k+1 k k+1 n n n→∞ n n n n n n→∞ n b b Q Q a a Q f (x) dx = f (x) dx. . P ) = sup s(f. P ) = P P a f (x) dx. P ). P ) − s(f. P ) ≤ inf S (f. P ) i S (f. b] → R integr—˜iln— po ‚im—nuF „—d— je b S (f. P ) < ε.n—ziv—ju se gornjim i donjim Darbuovim integralom funk™ije f F Definicija Q. sup s(f. szr—qun—ti do¨i i gor¨i h—r˜uov integr—l χ (x) dx i χ (x) dx hirihleove funk™ije 1 z— x ∈ Q χ (x) := 0 z— x ∈ /Q i izvesti z—k©uq—k d— on— nije integr—˜iln— po ‚im—nuF Teorema T. b] → R je integr—˜iln— po ‚im—nu —ko i s—mo —ko z— sv—ko ε > 0 postoji podel— P interv—l— [a. @PHA eko je funk™ij— f neprekidn—D x—pomene I sledi d— je ¨en uoxijev integr—l jedn—k ˜ilo kom od limes— u @PHAD p— iz defini™ije ‚im—novog integr—l— i nejedn—kosti @PHA sledi d— je on jedn—k i ‚im—novomF Zadatak PI. P ) monotoniD p— je lim s(f. P ) = lim S (f. — neprekidnu funk™iju f D uoxijev integr—l jedn—k je ‚iE m—novomF sz @IWA vidimo d— mo%emoD r—zm—tr—jui odvojeno re—lni i im—gin—rni deoD d— se ogr—niqimo n— sluq—j re—lne funk™ijeF €osm—tr—jmo proizvo©—n niz podel— P F xek— je P = P D P = P ∪ P D FFFD P = P ∪ P D z— sv—ko k F sz veme IP sledi d— su nizovi s(f. b] → R je integrabilna po Rimanu —ko je b b PIR TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev … tom sluq—juD z—jedniqku vrednost gor¨eg i do¨eg h—r˜uovog integr—l— n—ziE v—mo Rimanovim integralom funk™ije f i ozn—q—v—mo s— f (x) dxF — kompleksnu funk™iju f : [a. (Darbuov kriterijum integrabilnosti) ygr—niqen— fuE nk™ij— f : [a. @IWA ƒlede— teorem— pok—zuje d— je opr—vd—n— upotre˜— istog sim˜ol— z— uoxijev i ‚im—nov integr—lF Teorema S. €retpost—vimo prvo d— je f : [a. P ) = inf S (f. ygr—niqen— funk™ij— f : [a.

b] s—st—v©en— 1 n 2(b − a) . P ) < εF „—d— je 1 2 b b 1 2 a a 2 1 2 b a b a 1 1 2 b b SF ‚swexy† sx„iq‚ev PIS f (x) dx − a a f (x) dx < S (f. P ) < ε. P ) = S(f.b] sz u—ntorove teoreme sledi d— je funk™ij— f uniformno neprekidn— n— skupu A = [a. P ) = (Mk − mk )∆k < k=1 xtoD prem— „eoremi TD zn—qi d— je f integr—˜iln— po ‚im—nuF ƒlede— posledE i™— uopxt—v— ovo tvre¨e i pok—zuje d— ‚im—nov integr—l z—ist— uopxt—v— uoxijevF Posledica S. b] t—kv— d— je S(f. P ) − s(f. P ) < i S(f. P ) − s(f. €oxto je ε proizvo©noD od—tle sledi d— je gor¨i h—r˜uov integr—l jedn—k do¨emF €rimetimo d— iz „eoreme T slediD nez—visno od „eoreme SD d— je neprekidE n— funk™ij— integr—˜iln— po ‚im—nuF —ist—D nek— je f : [a. b]. 4 max |f (x)| x∈[a. @PIA p— ε 1 1 2 m −1 m m (∃δ > 0)(∀x. P ) − s(f. P ) < εF €retpost—vimo s—d— d— z— sv—ko ε > 0 postoji podel— P interv—l— [a. y ∈ A) |x − y | < δ ⇒ |f (x) − f (y )| < €odelimo sv—ki od interv—l— u @PIA n— podinterv—le du%ine m—¨e od δY ozn—E qimo podeone t—qke s— z D FFFD z F xek— je P podel— interv—l— [a. x ] ∪ [y . x ] ∪ · · · ∪ [y . P ) − s(f. y ]D FFFD [x . b] → C ogr—niqen— funk™ij— koj— im— kon—qno mnogo t—q—k— prekid—F „—d— je f integr—˜iln— po ‚im—nuF sz @IWA sledi d— mo%emoD r—zm—tr—jui odvojeno re—lni i im—gin—rni deoD d— se ogr—niqimo n— sluq—j re—lne funk™ijeF xek— je ε > 0F xek— su [x . b−a (yk − xk ) < k=1 ε . P ) − f (x) dx + f (x) dx − s(f. P ) − f (x) dx < 2 . P ) < εF xek— je P unij— podel— P i P F sz veme IP sledi S(f. b] → R neprekidn— funk™ij— i nek— je ε > 0F sz u—ntorove teoreme @strF URA sledi d— je f uniE formno neprekidn—D p— (∃δ > 0) |x − y | < δ ⇒ |f (x) − f (y )| < „—d— z— proizvo©nu podelu P : a = x < x < · · · < x ∆ < δ z— sv—ko k v—%i M − m < D p— je k k k 0 ε b−a 1 n ε . y ] interv—li koji s—dr%e t—qke prekid—D t—kvi d— je 1 1 m m m ε b−a n ∆k = k=1 ε (b − a) = ε. x ] ∪ [y . P ) − s(f.xek— je ε > 0F „—d— postoje podele P i P t—kve d— je ε ε f (x) dx − s(f. b−a n−1 < xn = b t—kvu d— je S (f. . 2 p— je S(f. xek— je f : [a.

· · · .PIT od t—q—k— z D FFFD z D x D FFF x D y D FFFD y F „—d— je 1 n 1 m 1 m n TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev x∈[zk . f (xk ) − f (xk−1 ) = f (xk ) − f (xk−1 ) . P. P ) = k=1 (Mk − mk )∆k ε |f (b)−f (a)| ε |f (b)−f (a)| n < < f (xk ) − f (xk−1 ) k=1 n f (xk ) − f (xk−1 ) k=1 p— dok—z sledi iz „eoreme TF podeonim t—qk—m— †eliqin— = ε |f (b)−f (a)| (|f (b) − f (a)|) = ε. . k=1 p— je k=1 n S (f.zk−1 ] min f (x) (zk − zk−1 )+ + k=1 max f (x) − x∈[yk . P. P. b] → R monoton— funk™ij—F „—d— je f inteE gr—˜iln— po ‚im—nuF xek— je ε > 0F xek— je P = {x . P ) − s(f. P. j =1 u—%emo d— je —ko z— sv—ko ε > 0 postoji t—kvo δ > 0D d— z— sv—ku podelu s— ist—knutim t—qk—m— (P. ξ ) := f (ξj )(xj − xj −1 ). x . .zk−1 ] S (f. P ) = m k=1 x∈[yk . b] s— a = x0 < x1 < · · · < xn = b. P ). . P ) − s(f. ξ ) .b] (yk − xk ) < ε 2 + ε 2 = ε. λ(P ) := max |xj − xj −1 | 1≤j ≤n n—ziv— se p—r—metrom podele P F xek— je ξ = (ξ . . b] z— koju v—%i ∆ < z— sve kF sz monotonosti funk™ije f sledi d— z— sve x. @PPA λ(P )→0 J= lim σ (f. y ∈ [a. ξ) n—ziv— se podelom s— ist—knutim t—qk—m—F xek— je 1 n n j ∈ [xj −1 .xk ] n k=1 max f (x) − x∈[zk . SFPF vimes u prostoru podel—F xek— je P podel— interv—l— [a. xek— je f : [a.xk ] min f (x) (yk − xk ) m < hok—z s—d— sledi iz „eoreme TF Posledica T. b] v—%i M − m = |f (x ) − f (x )| i k=1 0 1 n k ε |f (b)−f (a)| k n k k k−1 n ε 2(b−a) (yk − yk−1 ) + 2 max |f (x)| x∈[a. x } podel— interv—l— [a. P ) ≤ σ (f. ξ ) n{tork— t—q—k— koje z—dovo©—v—ju ξ €—r (P. ξ) qiji je p—r—met—r λ(P ) < δ v—%i |J − σ(f. xj ] F σ (f. ξ)| < εF yqigledno v—%i s(f. ξ ) ≤ S (f.

b] —ko i s—mo —ko postoji lim σ(f. P ) = inf σ (f.@PQA uoristei @PPA i @PQA dok—z—ti d— je funk™ij— f integr—˜iln— n— [a. P. ξ ) S (f. . hok—z—ti d— v—%i SF ‚swexy† sx„iq‚ev PIU IQ. . . P. ξ ξ λ(P )→0 b a λ(P )→0 n n n∈N ∞ n n n n n∈ N n=1 1 k j 1 −j −1 1 −j −1 ε 2j j j j j j Zadatak PP. ξ ). Sk ⊂ k Ij k∈N j ∈N ∞ i k ∈N k k ∈N ∞ ∞ k |Ij |< k=1 j =1 k=1 xto zn—qi d— je S skup ve˜egove mere nul—F ƒpe™ij—lnoD iz veme IQ i €rimer— IT sledi d— je sv—ki pre˜rojiv skup mere nul—F … sledeem primeru opisujemo jed—n nepre˜rojiv skup ve˜egove mere nul—F ε = ε. P. (a . €re˜rojiv— unij— skupov— ve˜egove mere nul— je skup mere nul—F xek— je S } pre˜rojiv— f—milij— skupov— mere nul— i ε > 0F €oE xto je sv—ki od skupov— S ve˜egove mere nul—D z— sv—ko k postoji pre˜rojiv— f—milij— interv—l— I } t—kv— d— je S ⊂ I i |I | < 2ε . b ) t—kv— d— je S⊂ (b − a ) < ε. gde je |I | du%in— interv—l— I F „—d— je Lema k k∈N k k j ∈N j ∞ k k j k j k j ∈N k j j =1 k j ε. @PRA €rimetimo d— ov— defini™ij— im— smisl— i z— funk™ije s— vrednostim— u skupu CF SFQF ƒkupovi mere nul—F sntegr—˜ilnostF ƒkup S ⊂ R je skup Lebegove mere nula —ko z— sv—ko ε > 0 postoji n—jvixe pre˜rojiv— f—milij— otvorenih interv—l— (a . uon—q—n skup je skup ve˜egove mere nul—F —ist—D —ko je S = {s . P. 2k . ξ)F sz prethodnog z—d—tk— do˜ij—mo ekviv—lentnu defini™iju ‚im—novog inE tegr—l—X f (x) dx = lim σ (f. s } i ε > 0D ond— f—milij— interv—l— I = (s −2 ε. . s +2 ε)D 1 ≤ j ≤ k pokriv— S F xek— je |I | du%in— interv—l— I D t—d— je |I | = < s(f. P ) = sup σ (f. b ) i Primer IT. ξ ).

Primer IU. b] nije skup ve˜egove mere nul—F —ist—D z— proizvo©nu pre˜rojivu f—miliju (a . b] → RF €retpost—vimo prvo d— je f integr—˜iln— i dok—%imo d— je S ve˜egove mere nul—F sz €osledi™e T n— strF IQI sledi d— je S skup t—q—k— x ∈ [a. b] z—tvoren skupF „—d— je S skup ve˜egove mere nul— —ko i s—mo —ko z— sv—ko ε > 0 postoji kon—qn— f—milij— interv—l— (a . b] u n n n 2 n 3 1 n 3 n 2 n 3 n n n n n 1 1 m m m 1 1 m m k k k=1 n n∈N λ λ∈Λ n n∈ N λ λ∈Λ k PIV TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev . xek— je [a. … €rimeru W n— strF RP smo konstruis—li u—ntorov skupD k—o presek skupov— C do˜ijenih odstr—¨iv—¨em D sred¨ih trein—4 interv—l—D €rimetimo d— je sv—ki od skupov— C unij— 2 z—tvorenih interv—l— od kojih je sv—ki du%ine ( ) D t—ko d— je z˜ir du%in— svih interv—l— qij— je unij— C jedn—k ( ) F €oxto ( ) → 0 k—d n → ∞D sledi d— je u—ntorov C skup mere nul—F s—ko to zn—qi d— je C z—nem—r©iv u smislu mereD setimo se d— je C D veliki4 u smislu k—rdin—lnosti @vF —d—t—k RI n— strF RPAF Primer IV. b )D FFFD (a . b] \ S je otvorenD p— seD po definiE ™iji otvorenog skup— @hefini™ij— IU n— strF RHAD mo%e predst—viti k—o unij— otvorenih interv—l— {J } F snterv—li {I } D {J } o˜r—zuju otvoreno pokriv—¨e interv—l— [a. b]F sz forel{ve˜egove teoreme @strFQVA sledi d— se iz ¨eg— mo%e izdvojiti kon—qno potpokriv—¨eF snterv—li I koji ul—ze u to potpokriv—¨e o˜r—zuju kon—qno pokriv—¨e skup— S i ukupn— du%in— im je m—¨— od εF … €osledi™i S smo videli d— je ogr—niqen— funki™j— koj— im— kon—qno mnogo t—q—k— prekid— integr—˜iln— po ‚im—nuD — u €osledi™i T d— i funk™ij— s— ˜eskon—qno mnogo prekid— mo%e d— ˜ude integr—˜iln— po ‚im—nuF ƒetimo seD meutimD d— monotone funk™ijeD o kojim— je req u €osledi™i TD im—ju n—jE vixe pre˜rojivo mnogo t—q—k— prekid— @„eorem— S n— strF USAF … €rimeru PI videli smo primer funk™ije kojoj je sv—k— t—qk— t—qk— prekid— @vF t—koe €rimer IP n— strF IPQA i koj— nije integr—˜iln— po ‚im—nuF ƒ—d— emo pre™iznije formulis—ti vezu izmeu neprekidnosti i integr—E ˜ilnosti po ‚im—nuF Teorema U. sz defini™ije skup— ve˜egove mere nul— sledi d— postoji pre˜rojiv— f—milE ij— interv—l— {I } koj— pokriv— skup S i qij— je ukupn— du%in— m—¨— od εF €oxto je S z—tvorenD ¨egov komplement [a. b ) i (b − a ) < ε. (Lebegova teorema o integrabilnosti) ygr—niqen— funE k™ij— f : [a. b] ogr—niqen interv—l i S ⊂ [a. snterv—l [a. b ) interv—l— koj— pokriv— [a. b] → C je integr—˜iln— po ‚im—nu —ko i s—mo —ko je skup ¨enih prekid— skup ve˜egove mere nul—F €oxto je unij— dv— skup— ve˜egove mere nul— skup ve˜egove mere nul— @vem— IQAD iz @IWA sledi d— —ko teorem— v—%i z— re—lni i im—gin—rni deo kompleksne funk™ijeD on— v—%i i z— s—mu funk™ijuF ygr—niqimo se z—to n— sluq—j re—lne funk™ijeF xek— je S skup prekid— funk™ije f : [a. b ) ∪ · · · ∪ (a . b ) t—kv— d— je S ⊂ (a . b] v—%i (b − a ) ≥ b − aF Lema IR.

Mk = sup x∈[xk−1 . b] t—kv— d— je n 1 n n n0 0 1 m xek— je …z ozn—ke z— k ∈ K v—%i od—kle sledi yd—tle do˜ij—mo 1 n0 S (f. . gde je S = {x ∈ [a. xk ) ∩ Sn0 = ∅}.b] .xk ] f (x). b ) i (b − a ) < . b ) otvorenih interv—l— t—kv— d— je ε S ⊂ (a . . . b]F —ist—D —ko je x ω (f. n0 (xk − xk−1 ) ≤ k ∈K k ∈K (Mk − mk )(xk − xk−1 ) < S (f. Mk − mk ≥ 1 . P ) − s(f. x + δ) ⊂ [a. mk = x∈[xk−1 . b] \ S F yd—tle sledi d— je [a. x )} pokriv—ju skup V = S \ T D gde je T skup t—q—k— iz S koje su podeone t—qke podele P F sz @PSA sledi d— je skup V ve˜egove mere nul—F €oxto je oqigledno d— je i T skup ve˜egove mere nul—D sledi d— je i S ⊂ V ∪ T skup ve˜egove mere nul—F €retpost—vimo s—d— d— je S skup ve˜egove mere nul—F ƒkup (xk − xk−1 ) < ε. @PTA 4 sup |f (x)| ε ε ε 1 1 k k k k ε j j j j j =1 j =1 x∈[a. x) ≥ }F sz veme IQ sledi d— je dovo©no dok—z—ti d— je sv—ki od skupov— S ve˜egove mere nul—F €osm—tr—jmo skup S F xek— je ε > 0F €oxto je f integr—˜iln—D iz h—r˜uovog kriterijum— integr—˜ilnosti @„eorem— TA sledi d— postoji podel— P = {x . n0 ε .xk ] inf f (x). P ) < @PSA €rimetimo d— interv—li {(x . x } interv—l— [a. x) ≥ ε 2(b−a) je z—tvoren podskup interv—l— [a. b] \ S otvorenD p— je S z—tvorenF sz S ⊂ S sledi d— je S skup ve˜egove mere nul— p—D n— osnovu veme IRD postoji kon—qn— f—milij— (a . x) funk™ije f ve— od nuleF €redst—vimo S k—o uniju ∞ SF ‚swexy† sx„iq‚ev S= n=1 PIW Sn . 2(b − a) D ond— je ε sup{f (x) | |x − x0 | < δ } − inf {f (x) | |x − x0 | < δ } < p— je (x − δ. k k ∈K k ∈K k −1 n0 n0 n0 Sε = {x ∈ [a. n0 K := {k ∈ N | (xk−1 . . P ) − s(f. b] | ω(f.kojim— je os™il—™ij— ω(f. x . b] \ Sε ε . b )D FFFD (a . x ) < D p— postoji δ > 0 t—kvo d— je 0 0 0 ε ε } 2(b − a) 0 ∈ [a. b] | ω (f. P ) < ε .

P ) − s(f. b] \ (aj . bj ) j =1 t1 tr mo%emo d— izdvojimo kon—qno potpokriv—¨e I D FFFD I @vF dok—z veme IRAF xek— je P podel— interv—l— [a.PPH €oxto je z— t ∈ [a. b ) z—tvoren podskup interv—l— [a. b ) — drug— interv—lim— I D i prime¨ujui @PTA n— prvu i @PUA n— drugu do˜ij—mo @PVAF €rem— „eoremi T to zn—qi d— je funk™ij— f integr—˜iln— po ‚im—nuF €rimetimo d— se €osledi™e S i T mogu do˜iti i k—o posledi™— prethodne teoremeF SFRF ord—nov— mer—F sntegr—™ij— po proizvo©nom skupuF xek— je [a. b] qije su podeone t—qke t—qke a D b D FFFD a D b i gr—niqne t—qke interv—l— I D FFFD I F — ovu podelu v—%ie S (f. b] ⊂ R ogr—niqen interv—lF €o defini™iji ‚im—novog integr—l— je 1 1 k k t1 tr j j j j −1 j j tj b n 1 dx = sup 1 · ∆k = b − a. P ) = (M −m )(x −x ) n— dve sumeD od kojih prv— odgov—r— podeonim interv—lim— (a . b] \ TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev k j =1 (aj . P ) < ε. k=1 du%in— interv—l— [a. @PVA —ist—D r—zdv—j—jui sumu S(f. b] \ v—¨— x ∈ It k j =1 @PUA (a . bj ) ω (f. 2(b − a) j j k J = It | t ∈ [a. b] = 1 dx. b] \ z— sv—ko t ∈ [a. bj ) sup f (x) − inf f (x) < €oxto je skup [a. χS (x1 ) − χS (x2 ) = 1. 2(b − a) ε . @PWA wotivis—ni timeD mere¨e du%ine interv—l— mo%emo d— uopxtimo n— sledei n—qinF xek— je S ⊂ R i nek— je 1 z— x ∈ S χ (x) := 0 z— x ∈ /S k—r—kteristiqn— funk™ij— skup— SF punk™ij— χ je prekidn— u sv—koj t—qki ru˜— ∂S skup— S @vF hefini™iju IT n— strF QVA i neprekidn— u svim ost—lim t—qk—m—F —ist—D pretpost—vimo d— je b a S S tjF a P „—d—D po defini™iji z—tvore¨— skup— @hefini™ij— IT n— strF QVAD u sv—koj δ {okolini t—qke x postoje t—qke x ∈ S i x ∈ R \ S F €oxto je t—d— 1 2 x ∈ ∂S = S ∩ (R \ S ). t) < k j =1 (aj . P )−s(f. . b]D iz pokriE x ∈ It postoji interv—l I t—k—v d— je t ∈ I i t t ε .

b ] podeli P F punk™ij— f · χ je jedn—k— nuli v—n interv—l— [a . b ] i nek— je f : S → C ogr—niqeE n— funk™ij—F „—d— je funk™ij— f · χ integr—˜iln— po ‚im—nu n— interv—lu [a . x + δ)F … o˜— sluq—j— funk™ij— χ je neprekidn— u t—qki xF xek— je [a. b] —ko i s—mo —ko je ru˜ ∂S skup ve˜egove mere nul—F … tom sluq—juD skup S n—ziv— se merljivim u ordanovom smisluD — ˜roj µ(S ) := χ (x) dx @QHA n—ziv— se ordanovom merom skup— SF ho s—d— smo govorili o integr—lu funk™ije definis—ne n— interv—luF xek— je s—d— S ⊂ R proizvo©—n ogr—niqen skup i f : S → C ogr—niqeE n— funk™ij—F sntegr—l funk™ije f po skupu S definis—emo k—o integr—l funk™ije koj— je jedn—k— funk™iji f n— skupu S i jedn—k— nuli v—n skup— SF €re™iznijeD nek— je f (x) dx := f (x)χ (x) dx. b ]F xek— je P podel— interE v—l— [a . b ]F xek— su P i P podele interv—l— [a . punk™ij— f · χ mo%e d— ˜ude prekidn— u t—qk—m— prekid— funk™ije f i u t—qk—m— skup— ∂SF yd—tleD n— osnovu ve˜egove teoreme o integr—˜ilnostiD sledi d— je funk™ij— f · χ integr—˜iln— po ‚im—nu n— interv—lu [a . b ]D dod—v—¨em t—q—k— podele P koje prip—d—ju skupu [a . b ] —ko i s—mo —ko je integr—˜iln— n— interv—lu [a . b] koji s—dr%i skup SF Lema IS. . b]F …koliko integr—l n— desnoj str—ni u @QIA postojiD n—ziv—mo g— integralom funkcije f po skupu SF …z ovu defini™ijuD ord—nov— mer— @QHA skup— mo%e d— se izr—zi k—o S S S S b S a b S S a µ(S ) = S 1 dx. xtoD z—jedno s— @PWAD pok—zuje d— je ord—nov— mer— interv—l— ¨egov—du%in—F ƒlede— lem— pok—zuje d— su ove defini™ije do˜reD tjF d— ne z—vise od iz˜or— interv—l— [a. b ] koj— s—dr%i sve t—qke podele P i t—qke podele P koje prip—d—ju skupu [a . PPI sz defini™ije z—tvore¨— skup— sledi d— postoji δ > 0 t—kvo d— je (x−δ. x + δ )D — u drugom χ ≡ 0 n— (x − δ.funk™ij— χ ne z—dovo©—v— uoxijev uslov u t—qki xD p— je prekidn— u toj t—qkiF y˜rnutoD nek— v—%i S SF ‚swexy† sx„iq‚ev x∈ / ∂S = S ∩ (R \ S ). P2 ). xek— je S ⊂ [a . b ]∩[a . b ]D ˜ie S 1 1 2 2 1 2 1 1 2 2 1 1 1 1 2 1 1 2 2 2 2 2 1 1 1 2 2 2 S 1 1 2 2 S (f · χS . x + δ ) ⊂ R \ S F … prvom sluq—ju je χ ≡ 1 n— (x − δ. b ] ∩ [a . b ] i v—%i 1 1 2 2 S 1 1 2 2 b1 b2 f (x)χS (c) dx = a1 a2 S f (x)χS (c) dx. @QIA gde je [a. b ] i S ⊂ [a . x+δ) ⊂ S ili (x − δ. b ] —ko i s—mo —ko je integr—˜iln— n— interv—lu [a . b] ˜ilo koji interv—l t—k—v d— je S ⊂ [a. b] interv—l koji s—dr%i skup SF sz „eoreme U sledi d— je χ integr—˜iln— po ‚im—nu n— [a. b ] i [a . P1 ) = S (f · χS . b ]F x— sliq—n n—qin konstruiximo podelu P interv—l— [a . b ] ∩ [a .

b]F hok—z s—d— sledi iz odgov—r—juih svojst—v— z— kon—qne sumeF Lema IU. b] jedn—k— nuli —ko i s—mo —ko z— sv—ko ε > 0 postoji kon—qn— f—milij— interv—l— (a . sz defini™ije integr—l— po proizvo©nom skupu sledi d— mo%emo d— se ogE r—niqimo n— sluq—j S = [a.PPP €odel— P je finij— od podele P D — podel— P je finij— od podele P F €oxto je ov— konstruk™ij— mogu— z— proizvo©ne podele P i P D dok—z veme sledi iz veme IP i defini™ije ‚im—novog integr—l—F Zadatak PQ. S λf (x) dx = λ S f (x) dx. b ) i (b − a ) < ε. ε g (x) dx − 2 . b ) ∪ · · · ∪ (a . b )D FFFD (a . P ) < a b ε f (x) dx + 2 . P ) > a b ε f (x) dx − 2 . b ) t—kv— d— je S ⊂ (a . sz defini™ije integr—l— po proizvo©nom skupu sledi d— mo%emo d— pretE post—vimo d— je S = [a. @…putstvoX —ko je integr—l @QHA jedn—k nuliD postoji podel— interv—l— [a. b] ond— je f (x) dx ≤ S S g (x) dx. xek— je S ⊂ R ogr—niqen skup i nek— su funk™ije f : S → C i g : S → R integr—˜ilne po ‚im—nuF „—d— v—%i 1 1 2 2 1 2 1 1 n n n 1 1 n n k k k=1 S k k TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev f (x) dx ≤ S S f (x) dx. @—A hok—z—ti d— je ord—nov— mer— skup— S ⊂ [a. P ) < a g (x) dx + ε 2 . eko je i f re—ln— i —ko je f (x) ≤ g(x) z— sv—ko x ∈ [a. b S (f. b] t—kv— d— z— gor¨u h—r˜uov— sumu funk™ije χ v—%i M )∆ < εFA @˜A xek— je skup S ord—nove mere nul—F hok—z—ti d— je S ve˜egove mere nul—F @vA hok—z—ti d— je Q ∩ [a. b] t—kv— d— je b s(f. s(g. b]D — iz @IWA d— mo%emo d— pretpost—vimo d— su f i g re—lne funk™ijeF €oxto su f i g integr—˜ilne funk™ijeD z— sv—ko ε > 0 postoji podel— P interv—l— [a. xek— je S ⊂ R ogr—niqen skupD nek— su funk™ije f : S → C i g : S → C integr—˜ilne po ‚im—nu i nek— je λ ∈ CF „—d— je f (x) + g (x) dx = S S f (x) dx + S g (x) dx. P ) > a S (g. b] skup ve˜egove mere nul—D —li d— nije mer©iv u ord—novom smisluF @…putstvoX dok—z—ti d— je ∂Q = RFA SFSF ƒvojstv— ‚im—novog integr—l—F sz „eoreme S sledi d— se sv— svoE jstv— uoxijevog integr—l— prenose n— ‚im—nov integr—l neprekidne funk™ijeF x—vexemo s—d— nek— svojstv— ‚im—novog integr—l— koj— v—%e z— proizvo©ne funk™ije integr—˜ilne po ‚im—nuF Lema IT.

b S (f + g. inf(f + g) ≥ inf f + inf g sledi b b SF ‚swexy† sx„iq‚ev PPQ s(f + g. b] → C integr—˜iln— funk™ij—F „—d— je funE k™ij— (c.c] c (c.b] (x)) dx f (x)χ[a. b] → R integr—˜iln— po ‚im—nuF „—d— v—%i b c b f (x) dx = f (x) dx + a c f (x) dx z— sv—ko c ∈ [a. b]F eko je funk™ij— f neprekidn— u t—qki x D ond— je F diferen™ij—˜iln— u toj t—qki i v—%i F (x ) = f (x )F 0 0 .c] (x) + f (x)χ(c. P ) + S (g. P ) > a f (x) dx + a b g (x) dx − ε.b] (x)) dx f (x) dx + [a.b] [c. xek— je f : [a.b] x F (x) = a f (t) dt 0 neprekidn— n— [a. b]F €oxto je f (x) = f (x)(χ b a [a. p— je b b b b b f (x) dx + a a g (x) dx − ε < a f (x) + g (x) dx < a f (x) dx + a g (x) dx + ε. P ) < f (x) dx + a a g (x) dx + ε. P ) + s(g. €oxto je ε proizvo©noD time je dok—z—n— prv— jedn—kostF ƒliqno se dok—zuje i drug—F Lema IV. = a f (x) dx + c … posled¨em kor—ku smo koristili jedn—kost f (x) dx = f (x) dx koj— l—ko sledi iz defini™ije ‚im—novog integr—l—F … „eoremi P n— IWSF str—ni smo videli k—ko se diferen™ir— integr—l neprekidne funk™ije po gor¨oj gr—ni™iF ssti rezult—t v—%i i z— inteE gr—˜ilne funk™ijeD —ko se diferen™ir—¨e vrxi u t—qk—m— u kojim— su one neprekidneF €re™iznijeD v—%i slede— teorem—F Teorema V.c] (x) dx + a a = = f (x)χ(c. P ) ≤ S (f. xek— je funk™ij— f : [a.sz sup(f + g) ≤ sup f + sup g.c] (x) b + χ(c.b] (x)) D iz svojstv— QF veme IU sledi b f (x) dx a = a b (f (x)χ[a. P ) ≥ s(f.b] b f (x) dx f (x) dx.

f (ξj )|xj − xj −1 | = f ◦ ϕ(τj )|xj − xj −1 | = f ◦ ϕ(τj )ϕ (τj )|tj − tj −1 |. P. b] → C integr—˜iln— funk™ij—F „—d— je i funk™ij— f (ϕ(t))ϕ (t) integr—˜iln— n— [α. . +∞) €oxto je f integr—˜iln—D on— je ogr—niqen—D tjF v—%i |f (x)| ≤ M z— neko D p— je x+h TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev |F (x + h) − F (x)| = a x+h f (t) dt − x a x+h f (t) dt = x f (t) dt ≤ x |f (t)| dt ≤ M |h|. t ]F yd—tle sledi tr—%en— jedn—kost integr—l—D prel—skom n— limes k—d λ(P ) → 0 @vF formulu @PRA n— strF PIUAF j j j j j j −1 λ(P ) → 0 ⇔ λ(Pϕ ) → 0. od—kle sledi d— je F neprekidn—F xek— je funk™ij— f neprekidn— u t—qki x F „—d— je 0 F (x0 +h)−F (x0 ) h − f ( x) = = ≤ ≤ 1 h 1 h 1 h x0 +h f (t) dt − x0 x0 +h x0 x0 +h 1 h x0 +h f (x0 ) dt x0 f (t) − f (x0 ) dt |f (t) − f (x0 )| dt x0 sup t∈[x0 . .x0 +h] 0 |f (t) − f (x0 )|. b] neprekidno diferen™ij—˜iln— ˜ijekE ™ij—D ϕ(α) = aD ϕ(β) = b i nek— je f : [a. xek— je ϕ : [α. β ] → [a. . β] i v—%i b β f (x) dx = a α f (ϕ(t))ϕ (t) dt. €oxto je funk™ij— f integr—˜iln—D iz ve˜egove teoreme o integr—˜ilnosti sledi d— je skup ¨enih t—q—k— prekid— mere nul—F €oxto je ϕ neprekidno diferen™ij—˜iln—D sledi d— je i skup prekid— funk™ije f (ϕ(t))ϕ (t) mere nul—D p— jeD opet po ve˜egovoj teoremiD i on— integr—˜iln—F €oxto je ϕ ˜ijek™ij—D d—kle monoton—D z— sv—ku podelu P : α = t < t < .PPR M ∈ (0. < t = b t—qke x = ϕ(t ) definixu podelu interv—l— [a. €oxto je funk™ij— f neprekidn— u t—qki x D posled¨i izr—z te%i nuli k—d h → 0F ƒlede— teorem— je uopxte¨e €osledi™e P n— strF IWTF Teorema W. b]F yzn—qimo ovu podelu s— P F sz r—vnomerne neprekidnosti funk™ij— ϕ i ϕ sledi 0 1 n j j ϕ −1 gde je λ(·) p—r—met—r podele @vF €—r—gr—f SFP n— strF PITAF €rimenom v—E gr—n%ove teoreme n— s—˜irke integr—lne σ(f. ξ) do˜ij—mo pri qemu su t—qke ξ iz—˜r—ne t—ko d— je ξ = ϕ(τ )D gde je τ t—qk— do˜ijen— primenom v—gr—n%ove teoreme n— funk™iju ϕ n— interv—lu [t .

b] → R ogr—niqen— funk™ij—F — podelu P = {x . x } podel— interv—l— [a. β) → C inteE gr—˜iln— po ‚im—nu i ogr—niqen— n— sv—kom interv—lu [a. P ) a Definicija . R eko je b a b P i a f (x) dα(x) := inf S (f. P ) = k=1 Mk ∆αk . gde je m k := b x∈[xk−1 . b] definixemo 0 1 n i s(f. α.SFTF xesvojstveni ‚im—nov integr—lF ‚im—nov integr—l smo definE is—li z— ogr—niqene funk™ije koje su integr—˜ilne po ‚im—nu n— ogr—niqenom interv—lu [a. a b f (x) dα = f (x) dα. J. P ). b]F xesvojstveni ‚im—nov integr—l se odnosi n— neogr—niqene interv—le ili neogr—niqene funk™ijeF eko je funk™ij— f : [a. α.xk ] f (x) b F …vedimo ozn—ke P f (x) dα(x) := sup s(f. . b] ⊂ [a. α. P ) = ∆αk := α(xk ) − α(xk−1 ) n n mk ∆αk . . β)D limes f (x) dx := lim f (x) dx @QPA n—ziv—mo nesvojstvenim Rimanovim integralom funk™ije f F €ri tome se dopuxt— i mogunost β = ∞ ili lim |f (x)| = +∞F …koliko limes @QPA posE toji k—%emo d— integr—l @QPA konvergir—D u protivnom k—%emo d— divergir—F xesvojstveni ‚im—nov integr—l s— unutr—x¨om singul—rnom t—qkomD nesvoE jstveni ‚im—nov integr—l s— vixe singul—ritet— i gl—vn— vrednost nesvoE jstvenog ‚im—novog integr—l— definixu se n— potpuno isti n—qin k—o u sluE q—ju uoxijevog integr—l—F en—lizom dok—z— veme V i veme IH z—k©uqujemo d— uoxijev kriterijum konvergen™ije integr—l— i €ored˜eni prin™ip v—%e i z— nesvojstveni ‚im—nov integr—lF β b a b→β a x→β TF ‚swex{ƒ„sv„tiƒy† sx„iq‚ev PPS TF ‚im—n{ƒtiltjesov integr—l TFIF hefini™ij— ‚im—n{ƒtiltjesovog integr—l—F tedno od uopxteE ¨— ‚im—novog integr—l— je ‚im—n{ƒtiltjesovU integr—lD koji se definixe n— sledei n—qinF xek— je α : [a. x . b] → R r—stu—D — f : [a. . α.xk ] inf f (x) Mk := D sup x∈[xk−1 . StieltjesD IVST{IVWRAD hol—ndski m—tem—tiq—r . ovu vrednost n—ziv—mo Riman–Stiltjesovim integralom funk™ije f po funE k™iji α i ozn—q—v—mo f (x) dα(x) ili f dαF u—d— z˜og mogunosti z—˜une postoji potre˜— d— se n—gl—si d— se r—di o ‚im—n{ƒtiltjesovomD — ne ‚iE m—novomD integr—luD koristimo ozn—ku (S) f (x) dα(x)F b a a b a Uƒtiltjes @T. k=1 S (f. .

. . ξ ). b]) α(a) ≤ α(x) ≤ α(b)F woE gue je definis—ti ‚im—n{ƒtiltjesov i u opxtijem sluq—juD z— ograniqene funk™ije f i αD ˜ez uslov— monotonosti z— αF „—d— je ulog— funk™ij— f i α u defini™iji D simetriqn—4X —ko postoji f dα ond— postoji i α df i v—%i D formul— p—r™ij—lne integr—™ije4 a a a b a b a b b f dα := Re f dα + i Im f dα. . ξ . . α. ξ . gde je f : [a. b] t—kv— d— je a S (f. ξ )D dok—z—ti d— je σ (α. @y uslovu monotonosti funk™ije αA sz monotonosti funk™ije α sledi ¨en— ogr—niqenostX (∀x ∈ [a. P. @QQA ukoliko je ispu¨en jed—n od slede— dv— uslov—X • f je neprekidn—D ili • α je neprekidn— i postoji f dαF het—©e @defini™iju σ(f. . P ) < ε. x ) i d— λ(P ) → 0 ⇔ λ(Q) → 0Y dok—z—ti d— od—tle sledi formul— iz x—pomene RFA s slede— teorem— se dok—zuje n— isti n—qin k—o „eorem— T n— PIRF str—niF Teorema IH. . b] → C ogr—niqen— kompleksn— funk™ij—D ¨en ‚im—n{ƒtilE tjesov integr—l po monotonoj funk™iji α : [a. @videti —d—t—k PR ni%eAF weutimD poxto se gl—vne teoreme o egzisten™iji ‚im—n{ƒtiltjesovog integr—l— odnose n— monotone funk™ije @iliD opxtijeD n— funk™ije ogr—niqene v—rij—™ijeAD mi emo se z—dr%—ti n— ¨im—F x—r—vnoD ‚im—nov integr—l je spe™ij—lni sluq—j ‚im—n{ƒtiltjesovogD z— funk™iju α(x) = xF u—o i ‚im—nov integr—lD ‚im—n{ƒtiltjesov integr—l mo%e d— se definiE xe k—o limes u prostoru podel—F yv— defini™ij— je —n—logn— defini™iji @PRA n— PIUF str—niX f (x) dα = lim σ (f. . P ) − s(f. . α. uoristei @QQA dok—z—ti D formulu p—r™ij—lne integr—™ije4 iz x—pomene RF @…putstvoX —ko je P = {x . gde je Q = {a. P. ξ ) = f (x)α(x)| − σ (f. b}D χ = (x . .eko je f : [a. χ). x } i ξ = (ξ . . f. x . b] → R monoton— funk™ij—D postoji —ko i s—mo —ko z— sv—ko ε > 0 postoji podel— P interv—l— [a. Q. . α. P. b] → R ogr—niqen— i α : [a. ξ) i ekviv—len™iju @QQA i hefini™ije RA qit—l—™ e l—ko izvesti s—mD po uzoru n— —n—logne det—©e kod ‚im—novog integr—l—F Zadatak PR. @h—r˜uov kriterijum integr—˜ilnostiA ‚im—n{ƒtilE tjesov integr—l a a b a λ(P )→0 0 n 1 n b a 1 n 0 1 n b f dα + α df = f (b)α(b) − f (a)α(a) f (x) dα(x). . . α. . b] → R je b b b PPT TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev ukoliko integr—li n— desnoj str—ni postojeF Napomena R. α. . . .

Posledica U. eko je f : [a, b] → R neprekidn—D — α : [a, b] → R r—stu— funk™ij—D ond— postoji f dαF xek— je ε > 0F „—d— postoji h > 0 t—kvo d— je (α(b) − α(a))h < εF €oxto je f r—vnomerno neprekidn— n— [a, b] @po u—ntorovoj teoremiAD postoji δ > 0 t—kvo d— |x − y | < δ ⇒ |f (x) − f (y )| < ε. yd—tle sledi d— z— sv—ku podelu P z— koju je λ(P ) < δ v—%i M − m < hD p— je
b a k k n n

TF ‚swex{ƒ„sv„tiƒy† sx„iq‚ev

PPU

S (f, α, P ) − s(f, α, P ) =

(Mk − mk )∆αk ≤ h
k=1 k=1 b a

∆αk = h(α(b) − α(a)) < ε.

yd—tleD n— osnovu „eoreme IHD sledi d— postoji f dαF Posledica V. eko je f : [a, b] → R monoton—D — α : [a, b] → R r—stu— i neprekidn— funk™ij—D ond— postoji f dαF (f (b) − f (a)) < εF sz neprekidE xek— je ε > 0 i n ∈ N t—kvo d— v—%i nosti funk™ije α sledi d— postoji podel— P t—kv— d— je ∆α = F €retpost—vimo @ne um—¨ujui opxtostA d— je f r—stu— funk™ij—F „—d— je M = f (x ) i m = f (x )D p— je
b a α(b)−α(a) n k α(b)−α(a) n k k k k −1

S (f, α, P ) − s(f, α, P )

=

α(b)−α(a) n

n

(f (xk ) − f (xk−1 )) − f (a)) < ε.

„oD n— osnovu „eoreme IHD zn—qi d— postoji f dαF Posledica W. xek— je f : [a, b] → [A, B ] ogr—niqen— i α : [a, b] → R r—stu— funk™ij—F eko postoji f dαD ond— z— sv—ku neprekidnu funk™iju ψ : [A, B ] → R postoji ψ ◦ f dαF xek— je ε > 0F sz r—vnomerne neprekidnosti funk™ije ψ n— [A, B] sledi d— postoji δ > 0 t—kvo d— v—%i
b a b a b a

=

k=1 α(b)−α(a) (f (b) n

i d— je ε > δF €oxto postoji f dαD iz „eoreme IH sledi d— postoji podel— P = {x , . . . , x } interv—l— [a, b] t—kv— d— je S (f, α, P ) − s(f, α, P ) < δ . @QRA xek— je
b a 0 n 2

|x − y | < δ ⇒ |ψ (x) − ψ (y )| < ε

mk := m∗ k :=

x∈[xk−1 ,xk ]

min

f (x),

Mk :=
∗ Mk

x∈[xk−1 ,xk ]

max

f (x),

xek— je S := {k | M sz @QRA sledi
δ

x∈[xk−1 ,xk ]

min

ψ ◦ f (x),

:=

x∈[xk−1 ,xk ]

max

ψ ◦ f (x).

k

− mk < δ },

T := {k | Mk − mk ≥ δ }.

∆α k ≤
k ∈T

(Mk − mk )∆αk ≤ δ 2 ,

k ∈T

PPV

p— je

TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev
=
k∈S ∗ (Mk − m∗ k )∆αk + k∈T ∗ ( Mk − m∗ k )∆αk

S (ψ ◦ f, α, P ) − s(ψ ◦ f, α, P )

—k©uq—k s—d— sledi iz „eoreme IHF
b a

≤ ε(α(b) − α(a)) + 2 sup |ψ (y )|δ < ε((α(b) − α(a)) + 2 sup |ψ (y )|).

TFPF ƒvojstv— ‚im—n{ƒtiltjesovog integr—l—F xek— su α : [a, b] → R i β : [a, b] → R r—stueD — f : [a, b] → C i g : [a, b] → C ogr—niqene funk™ijeF @IA eko je µ ∈ C i —ko postoje f dα i g dαD t—d— postoje i (f + g) dα i (µf ) dα i v—%i
b a b a b a b b b b b

(f + g ) dα =
a a

f dα +
a

g dα,
a

(µf ) dα = µ
a

f dα.
b a

@PA eko su f i g re—lne i (∀x ∈ [a, b]) f (x) ≤ g(x)D i —ko postoje g dαD ond— je
b a b b

f dα

i

f dα ≤

g dα.
a b a

@QA eko je a < c < b i —ko postoje
a b c

f dα

D
b c

c a

f dα

i

b c

f dα

ond— je

f dα =
a a

f dα +

f dα.
b a

@RA eko je (∀x ∈ [a, b]) |f (x)| ≤ M i —ko postoji
b

f dα

D ond— je i v—%i i

f dα ≤ M (α(b) − α(a)).

@SA eko postoje @TA eko postoji @UA eko postoje @VA eko postoji
Zadatak

a b a

f dα
b

i

b a

f dβ

D ond— postoji i
b b

b a

f d(α + β )

f d(α + β ) =
a b a a

f dα +
a

f dβ.
b a

f dα

i —ko je c > 0D ond— postoji i
b b

f d(cα)

f d(cα) = c
a a b f dα a b f dα a b a

f dα.
b a

i g dαD ond— postoji i (f · g) dαF D ond— postoji i |f | dα i v—%i
b a b b

f dα ≤

|f | dα.
a

PS. xek— je 0, z— x ∈ [−1, 0] f (x) = 1, z— x ∈ (0, 1],

a

α(x) =

0, 1,

z— x ∈ [−1, 0) z— x ∈ [0, 1].

@QSA iz svojstv— @QA ne v—%iD poxto f dα = 0 = f dα = 0D — f dα ne postojiF @…putstvoX integr—li n— desnoj str—ni u @QSA mogu d— se izr—qun—ju po defini™ijiY nepostoj—¨e integr—l— n— levoj str—ni sledi iz „eoreme IH { z— sv—ku podelu P t—kvu d— 0 ∈ / P je S (f, α, P ) − s(f, α, P ) = 1FA TFQF ƒvoe¨e ‚im—n{ƒtiltjesovog integr—l— n— ‚im—novF †ideli smo d— je ‚im—n{ƒtiltjesov integr—l uopxte¨e ‚im—novogD n— koji se svodi z— α(x) = xF ƒlede— teorem— d—je jox jed—n primer svoe¨— ‚im—n{ƒtiltjesovog integr—l— n— ‚im—novF Teorema II. xek— je funk™ij— f : [a, b] → C integr—˜iln— po ‚im—nu i α : [a, b] → R r—stu— diferen™ij—˜iln— funk™ij—D t—kv— d— je integr—˜iln— po ‚im—nuF „—d— postoji f dα i v—%i
1 0 1

hok—z—ti d— jedn—kost

TF ‚swex{ƒ„sv„tiƒy† sx„iq‚ev
f dα = f dα + f dα
1 0

PPW

−1

−1

0

0 −1

1 −1

b a

dα dx

b

b

f dα =
a a

f

€rimenom v—gr—n%eve teoreme n— funk™iju α do˜ij—mo
f (ξj )(α(xj ) − α(xj −1 )) =
j j

dα dx. dx

f (ξj )α (cj )(xj − xj −1 ) f (ξj )α (ξj )(xj − xj −1 )+
j

= +
j

f (ξj )(α (ci ) − α (ξj ))(xj − xj −1 ).

punk™ij— f je ogr—n™iqen—D — α integr—˜iln—D xto n—m omogu—v— d— iz˜orom dovo©no fine podele posled¨i s—˜ir—k n—pr—vimo proizvo©no m—limF hok—z sledi prel—skom n— limes u prostoru podel—F Napomena S. „eporem— II i —d—t—k PR d—ju n—m jox jed—n dok—z formule p—r™ij—lne integr—™ije z— ‚im—nov integr—lF €rimetimo d— se t—j dok—z ne poziv— n—  utn{v—j˜ni™ovu formuluD tjF n— vezu neodreenog i odreenog @‚im—novogA integr—l—F Teorema IP. (Prva teorema o srednjoj vrednosti za Riman–Stiltjesov integral) xek— je f : [a, b] → R neprekidn—D — α : [a, b] → R r—stu— funk™ij—F „—d— postoji t—qk— c ∈ [a, b]D t—kv— d— je
b

f dα = f (x)(α(b) − α(a)).

xek— je M = sup yd—tle sledi d— je

[a,b]

f m = inf [a,b] f
b

D

a

F „—d— je
f dα ≤ M (α(b) − α(a)).

m(α(b) − α(a)) ≤
a b

f dα = θ(α(b) − α(a))
a

PQH

z— neko θ ∈ [m, M ]F sz neprekidnosti funk™ije f sledi d— je f (c) = θ z— neko c ∈ [a, b]F Teorema IQ. (Druga teorema o srednjoj vrednosti za Riman–Stiltjesov integral) xek— su f, α : [a, b] → R monotone funk™ije i nek— je α neprekidn—F „—d— postoji t—qk— c ∈ [a, b]D t—kv— d— je
b

TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev

sz €rve teoreme o sred¨oj vrednosti i formule p—r™ij—lne integr—™ije @—d—t—k PRA sledi
a b b

f dα = f (a)[α(c) − α(a)] + f (b)[α(b) − α(c)].

f dα = f (b)α(b) − f (a)α(a) −
a a

α df

z— neko c ∈ [a, b]D od—kle seD jednost—vnim sreiv—¨emD do˜ij— tr—%en— formul—F Zadatak PT. szvesti teoreme o sred¨oj vrednosti z— ‚im—nov integr—l iz teorem— o sred¨oj vrednosti z— ‚im—n{ƒtiltjesovF Zadatak PU. uoristei defini™iju ‚im—n{ƒtiltjesovog integr—l— k—o limes— u prostoru podel—D dok—z—ti sledee uopxte¨e teoreme o smeni promenE ©ive u ‚im—novom integr—luF xek— su f, ϕ : [a, b] → R neprekidne funk™ijeF xek— je uz to ϕ strogo r—stu—D i nek— je ψ = ϕ ¨en— inverzn— funk™ij—F „—d— je
−1 b ϕ(b)

= f (b)α(b) − f (a)α(a) − α(c)(f (b) − f (a))

gde je n— levoj str—ni ‚im—novD — n— desnoj ‚im—n{ƒtiltjesov integr—lF hok—E z—ti ovo tvre¨eF €rimetimo d— dψ n— desnoj str—ni predst—v©— ozn—kuD i d— nismo pretpost—vili d— je ψ diferen™ij—˜iln—F …koliko je ψ diferen™ij—E ˜iln—D ovo tvre¨e d—jeD k—o spe™ij—lni sluq—jD „eoremu o smeni promen©ive u ‚im—novom integr—luF TFRF punk™ije ogr—niqene v—rij—™ijeF xek— je f : [a, b] → K definE is—n— n— interv—lu [a, b] ⊂ R s— vrednostim— u po©u K ∈ {R, C}F eko je P : a = t < t < ··· < t = b podel— interv—l— I D ¨oj mo%emo d— pridru%imo ˜roj
a ϕ(a) 0 1 n n b Va (f ; P )

f (x) dx =

f (ψ (t)) dψ (t),

= |f (t0 )| +
k=1

|f (tk ) − f (tk−1 |.

„ot—ln— v—rij—™ij— funk™ije f n— interv—lu [a, b] je ˜roj

…koliko je ov—j ˜roj kon—q—nD funk™iju f n—ziv—mo funk™ijom ogr—niqene v—rE ij—™ijeF eko je K = RD sv—k— funk™ij— ogr—niqene v—rij—™ije f : [a, b] → R je r—zlik— dve monotone funk™ijeX
P

b Varb a (f ) := sup Va (f ; P ).

f (t) =

Vart Vart t0 (f ) + f (t) t0 (f ) − f (t) − . 2 2

†—%i i o˜rnutoD —ko je f = f − f z— monotone funk™ije f i f D ond— je f funk™ij— ogr—niqene v—rij—™ijeF yvo op—%—¨e n—m omogu—v— d— defini™ije i tvre¨— vez—n— z— ‚im—n{ ƒtiltjesov integr—l i monotone funk™ijeD proxirimo n— funk™ije ogr—niqene v—rij—™ije s— vrednostim— u CF Zadatak PV. h— li je
1 2 1 2 x

TF ‚swex{ƒ„sv„tiƒy† sx„iq‚ev

PQI

funk™ij— ogr—niqene v—rij—™ijec Zadatak PW. xek— je f : [0, 2π ] → R funk™ij— ogr—niqene v—rij—™ije koj— z—dovo©—v— f (0) = d(2π)F hok—z—ti d— je
0 2π

F : [0, +∞) → R,

F (x) =

sin t dt t

f (x) cos(nx) dx ≤
0

1 π Var2 0 f. n

QH ƒki™ir—ti gr—fik funk™ije —ko je @—A D D Y @˜A D D F Zadatak QI. szr—qun—ti xd([x] − x)F Zadatak QP. xek— je g : [a, b] → R funk™ij— ogr—niqene v—rij—™ijeD neE prekidn— u t—qki ξ ∈ [a, b]D i nek— je f : [a, b] → R funk™ij— definis—n— s— f (ξ ) = 1 i f (x) = 0 z— x = ξ F @—A h— li postoji ƒtiltjesov integr—l f dgc eko postojiD izr—qun—ti g—F @˜A h— li se odgovor u @—A me¨— —ko izost—vimo uslov neprekidnosti funk™ije g u t—qki ξc Zadatak QQ. h—te su funk™ije 
Zadatak . x → Varx af 2 3 f : [−2, 2] → R f (x) = 3x − 2x a = −2 f : [0, 2] → R f (x) = [x] − x a = 0
5 0 b a

ρ(x) =

1, 0,

x≥0 χ(x) = x < 0,

1, 0,

xek— je f : [−1, 1] → R ogr—niqen— funk™ij—F @—A hok—z—ti d— ƒtiltjesov integr—l f dρ postoji —ko i s—mo —ko je f neprekidn— s— desne str—ne u nuli i izr—qun—ti g— u tom sluq—juF @˜A hok—z—ti d— ƒtiltjesov integr—l f dχ postoji —ko i s—mo —ko je f neprekidn— s— leve str—ne u nuli i izr—qun—ti g— u tom sluq—juF @vA hok—z—ti d— ƒtiltjesov integr—l f dη postoji —ko i s—mo —ko je f neprekidn— u nuli i izr—qun—ti g— u tom sluq—juF @gA xek— je {ξ } niz u (0, 1)D {λ } niz pozitivinih ˜rojev—D t—k—v d— red λ konvergir— i g(x) = λ ρ(x − ξ )F hok—z—ti d— z— sv—ku neprekidnu funk™iju ψ : [0, 1] → R v—%i
1 −1 1 −1 1 −1 ∞ n n=1 ∞ n=1 n ∞ n n=1 ∞ n=1 n n 1 ∞

x>0 η (x) = 1  x ≤ 0,   2

1,    0,

x>0

x = 0, x < 0.

ψ dg =
0 n=1

λn ψ (ξn ).

x r—zliqite od nule v—%i nejedn—kost n @QA xek— je f : [−a. +∞) → R neprekidn— funk™ij—D t—kv— d— je (∀x ≥ 0) 0 < f (x + 1) < f (x) i lim f (x) = 0. g : [a. a r—zliqiti pozitivni ˜rojeviF hok—z—ti d— je m—tri™— nedegeneris—n—F …putstvoX hok—z—ti d— je n 1 sin3 x cos x dx 1 + cos2 x 1 1 + aj + ak 1≤j.k=1 0 tak +aj = 0 i=1 xi sai ds > 0 1 2 n i z—k©uqiti d— z— proizvo©ne re—lne ˜rojeve x . b] → R ogr—niqene funk™ijeF @—A xek— je ˜—r jedn— od funk™ij— f. . . . . xek— su f. a .k≤n 1 n 2 xk xj j. a] → C p—rn— funk™ij—F hok—z—ti d— je a j. xek— je −a 0 x→+∞ n+1 f (x) dx = 1 + ex a f (x) dx. g neprekidn— u t—qki c ∈ (a. .k=1 xj xk > 0. . b)F hok—z—ti d— iz egzisten™ije integr—l— f dg i f dg sledi egzisten™ij— integr—l— c b a c b TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev f dg. @˜A h— li @—A v—%i i —ko su o˜e funk™ije prekidne u t—qki cc a @IA szr—qun—ti 0 1 2 n UF †e%˜e π @PA xek— su a . .PQP €osled¨— jedn—kost pok—zuje d— ƒtiltjesov integr—l uopxt—v— reE doveF Zadatak QR. hok—z—ti d— red konvergir—F an = n ∞ f (x) dx. (−1)n an n=0 . x . . 1 + aj + ak @RA xek— je f : [0.

@SA xek— je In = 0 UF †ifi π/2 PQQ @—A hok—z—ti d— je I = π/2D I = 1F @˜A uoristei p—r™ij—lnu integr—™iju dok—z—ti d— je 0 1 cosn x dx. 3/2] → C neprekidno diferen™ij—˜iln— funk™ij—F hok—z—ti d— red ∞ 3/2 1 (−1)n √ n n=1 ∞ n 0 e−x dx. n2 1 1 1 + + ··· + . yvo je jox jed—n n—qin d— se izr—qun— €u—sonov integr—l iz €rimeE r— IP n— strF PHWF @UA sspit—ti konvergen™iju red— 0 e−t dt = 2 π . 2 @VA xek— je f : [1/2. n+1 n+2 2n . 2 f (x) sin (nx) dx konvergir—F @WA szr—qun—ti @IHA szr—qun—ti lim n→∞ n=1 1 /2 n→∞ lim 2 + 4 + 6 + · · · + 2n . @vA snduk™ijom dok—z—ti d— je @gA hok—z—ti d— je I2n I2n+1 = In = n−1 In−2 . n 1 π . 2n + 2 2 m Im m−1 i od—tleD uz primenu @vAD d— je √ n→∞ Im ≤ Im−1 ≤ Im−2 = @TA uoristei †e%˜u @QTA n— strF IUP dok—z—ti d— je 1 1 lim √ nI2n = π . 2 szvesti od—tle z—k©uq—k d— je 0 0 (1 − x2 )n dx ≤ e−nx dx ≤ 0 2 1 dx . (1 + x2 )n √ n √ n gde je I integr—l iz †e%˜e@ SAF €rimenom rezult—t— iz —d—tk— S dok—z—ti d— je √ 0 +∞ nI2n+1 ≤ e−t dt ≤ 2 √ nI2n−2 .

8 4 − x2 − x3 π 1 − arctan 2 x f (x) = x i n—™rt—ti ¨en gr—fikF hok—z—ti d— postoji inverzn— funk™ij— f i izr—qun—ti π 4 −1 @IQA xek— je f : [0. +∞) neprekidn— funk™ij—D t—kv— d— je povrE xin— izmeu ¨enog gr—fik— i x{ose n— interv—lu [0. 0≤x≤ π . b] @z— 0 < a < bA ist— k—o i n— interv—lu [ha.PQR @IIA hok—z—ti d— je TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev π < 6 1 0 @IPA sspit—ti funk™iju √ dx π 2 √ < . 2] ist— k—o i n— interv—lu [10. 1 + 4 t2 z— sv—ko c > 0F x—i F @IUA ƒki™ir—ti krivu z—d—tu p—r—met—rskim jedn—qin—m— i izr—qun—ti du%inu del— te krive koji le%i u tr—™i 0 ≤ x ≤ 3F @IVA x—i du%inu krive x c π c2 + sin c + cos c. 2 2 2 f (π/2) t3 − t. s x f (t) dt ds = 0 0 (x − s)f (s) ds. 3 x = t2 . 1]) 0 f (t) dt + 0 f −1 (s) ds = xf (x). @ISA punk™ij— y = f (x) d—t— je impli™itno s— y hok—z—ti @˜ez izr—qun—v—¨— integr—l—A d— je drugi izvod f proporE ™ion—l—n funk™iji f i n—i konst—ntu propor™ion—lnostiF yd—tle n—i ekspli™it—n izr—z z— f (x)F @ITA xek— je f : [0. 1] → R strogo r—stu— funk™ij—D t—kv— d— je f (0) = 0D i nek— je f ¨en— inverzn— funk™ij—F hok—z—ti d— je 0 −1 x f (x) f −1 (y ) dy. 4 @PHA hok—z—ti d— je povrxin— izmeu krive y = 1/x i x{ose n— interv—lu [1. hb]D z— sve h > 0F 1 + cos2 t dt > a2 + sin2 a . 20]F ypxtijeX dok—z—ti d— je povrE xin— izmeu te krive i x{ose n— interv—lu [a. c] jedn—k— 0 x= √ dt . y= t∈R @IWA hok—z—ti nejedn—kost 0 a 0 y= cos (2t) dt. +∞) → [0. @IRA hok—z—ti d— je x 0 (∀x ∈ [0.

xp op—d—jui niz koji konvergir— k— nuliF @PUA xek— je 0 1 In = log (1 + xn ) dx szr—qun—ti In = 0 xn arctan x dx. y 0 A 1/y y →+∞ y →+∞ f (x) = arctan 1 dt. hok—z—ti d— je ov— funk™ij— definis—n— z— x > 0F hok—z—ti d— je F @PWA xek— je Γ(n + 1) = n! x @—A sspit—ti funk™iju f i n—™rt—ti ¨en gr—fikF @˜A xek— je A = [0. n 1 n→∞ lim ∞ 0 ntn−1 dt. +∞)F ydrediti skup B = f (A) i dok—z—ti d— restrik™ij— f | : A → B im— neprekidno inverzno preslik—v—¨e g : B → AF @vA szr—qun—ti g (y ) lim i lim g(y) . 1+t dx .@PIA — koje vrednosti p—r—metr— p integr—l +∞ 1 UF †ifi PQS konvergir—c szr—qun—ti integr—l z— te vrednosti pF @PPA szr—qun—ti n px 1 − 1 + x2 2x dx @PQA szr—qun—ti @PRA szr—qun—ti n→∞ lim n 1+ k=1 k . Γ(x) = 0 tx−1 e−t dt. @PVA yjlerov— q—m—{funk™ij— definis—n— je s— n→∞ +∞ lim n(π − 4(n + 1)In ). 1 + x2 n n+1 n @PSA sspit—ti konvergen™iju nizov— 1 dx a = i n x @PTA hok—z—ti d— je n=0 n n 0 1 bn = 0 dx . t .

a f (cn−1 )(cn − cn−1 ) n=2 x x→+∞ lim f (t) dt = +∞. +∞) → [0. +∞) neneg—tivn— neprekidn— funk™ij—D t—kv— d— je x z— sv—ko x ∈ [0. 1] → [0. f (sin x) dx = f (cos x) dx i xf (sin x) dx = 2 @QQA xek— je c neop—d—jui niz re—lnih ˜rojev—D — f : [a. +∞) ner—stu— funk™ij—F hok—z—ti d— red 0 0 n n π 2 π 2 In = xn sin (πx) dx. @vA sspit—ti konvergen™iju red— ∞ p In logq n=1 1 1 < In < 2(n + 1) 2(n − 1) z— n > 1. Jn = xn e √ x dx π π 0 0 0 0 n ∞ f (cn )(cn − cn−1 ) konvergir— —ko postoji kon—q—n n=2 x — red divergir— —ko je x→+∞ ∞ lim f (t) dt. n ∈ N. u z—visnosti od re—lnih p—r—met—r— p i qF @QIA xek— je 1 1 n+1 n sspit—ti konvergen™iju redov— I i J F @QPA xek— je f : [0. @QHA xek— je In = 0 n=0 π/4 @—A hok—z—ti d— je niz I monotonF @˜A hok—z—ti d— je n tann x dx. a @QRA xek— je f : [0.PQT @gA sspit—ti konvergen™iju red— ∞ TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev g (n)xn . 1]F hok—z—ti d— je f ≡ 0F 0 f (t) dt ≥ f (x) . 1] → C neprekidn— funk™ij—F hok—z—ti d— je π f (sin x) dx.

+∞) → R diferen™ij—˜iln— funk™ij—D t—kv— d— je |f (x)| ≤ 1 i f (x) dx = 0. 0 x2 f (x) dx = a2 . b] → R neprekidn— funk™ij—D t—kv— d— je b UF †ifi PQU f (x) dx = 0. 0 0 xf (x) dx = a. hok—z—ti d— postoji c ∈ (a. +∞) neneg—tivn— neprekidn— konk—vn— funk™iE j—D t—kv— d— je f (0) = 1F hok—z—ti d— je 4 0 4 0 1 xf (x) dx ≤ 0 …putstvoX uvesti smenu t = λx u integr—l 0 x 2 3 1 2 f (x) dx . 1] → [0. 2 1 1 − 4 2 1 xf (x) dx ≤ F (1) − 0 xf (x) dx.@QSA xek— je f : [a. 1] → R neprekidn— funk™ij— z— koju je xf (x) dx = 0. hok—z—ti d— je 1 tf (t) dt i f (x) lex + 2 f (4) = 4 z— sve x ≥ 4F @RHA xek— je f : [0. 0 . 1] → [0. @QTA xek— je f : [0. +∞) t—kv— d— je 1 1 0 0 1 1 1 f (x) dx = 1. b) t—kvo d— je a c f (c) = a f (x) dx. @QWA xek— je f : [0. 1]F @QUA xek— je f : [0. f (x) dx = 0 i hok—z—ti d— f im— ˜—r dve nuleF @QVA hok—z—ti d— ne postoji neprekidn— neneg—tivn— funk™ij— f : [0. F (x) = 0 f (t) dt iD koristei konk—vnost i f (0) = 1 dok—z—ti d— je yd—tleD uz pomo p—r™ij—lne integr—™ijeD z—k©uqiti d— je 1 F ( x) ≥ x (1 + f (x)). 1] → R op—d—ju— funk™ij—F hok—z—ti d— je a 1 f (x) dx ≥ a 0 0 f (x) dx z— sv—ko a ∈ [0.

q}F @RSA sspit—ti —psolutnu i uslovnu konvergen™iju red— c —ko je @—A c = x cos (nx) dx @˜A c = (−1) x arctan (x/n) dxD @vA c = (−1) (1 + x ) arctan x dxD @gA c = (−1) (x + n) dxD @dA c = (1 + x ) dxF @RTA xek— je f : [1. hok—z—ti d— je n n n 1 0 n n n n n 2 xp dx 1 + xq sin x 1 n 0 n n+1 n−1 n 2n 5 n 4 −1 n 3 −1 −1/2 ∞ n+1 f (x) dx − n=1 n …putstvoX uoristei konk—vnost funk™ije f dok—z—ti d— je i f (x) ≤ f (n + 1) + f (n + 1)(x − n − 1)F sskoristiti nejedn—kost n f (n) + f (n + 1) 2 n+1 ≤ f (2) − f (1) . 2 f (n) + f (n + 1) ≤ 2 f (x) dx koj— sledi iz „ejlorove formule i pretpost—vke o drugom izvodu funk™ijeF @RUA xek— su f. +∞) → [0.PQV @RIA sspit—ti konvergen™iju integr—l— 1 TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev log 0 @RPA hok—z—ti d— integr—l 1+x dx. x dx xp + xq +∞ 0 konvergir— —ko i s—mo —ko je min{p. +∞) dv—put diferen™ij—˜iln— funk™ij— t—kv— d— je (∀x > 1) f (x) ≤ 0 ≤ f (x). 2 f (x)g (x) dx −∞ . q}F @RQA hok—z—ti d— integr—l +∞ konvergir— i d— ¨egov— vrednost ne z—visi od pF @RRA hok—z—ti d— integr—l 0 1 0 dx (1 + x2 )(1 + xp ) konvergir— —ko i s—mo —ko je p > min{−1. g : R → R re—lne funk™ijeD t—kve d— integr—li (f (x)) dx i (g (x)) dx konvergir—juF hok—z—ti d— integr—l +∞ +∞ 2 2 −∞ −∞ +∞ f (k + 2) − f (k + 1) − f (k + 1) = 1 f (ξk ) ≤ 0. q} < 1 < max{p.

+∞) → (0. 2 +∞ (f )(x))2 dx + −∞ −∞ f (x)f (x) dx = 0. 1. n = 0. @RWA xek— je f : [a. +∞) → R dv—put diferen™ij—ln— funk™ij— t—kv— d— integr—li (f (x)) dx (f (x)) dx i konvergir—ju i z— koju v—%i (∃M ) (∀x ≥ a) |f (x)f (x)| ≤ M.—psolutno konvergir—F @RVA xek— je f : R → R dv—put diferen™ij—˜iln— funk™ij— s— neprekidE nim drugim izvodomD t—kv— d— integr—li +∞ UF †ifi PQW konvergir—juF hok—z—ti d— je −∞ +∞ (f (n) (x))2 dx. . +∞) koje z—dovo©—E v—ju uslov a x (f (x))2 dx (∀x > 0) 2x 0 f (t) dt = f (x). hok—z—ti d— integr—l +∞ +∞ 2 2 a a +∞ konvergir—F @SHA x—i sve neprekidne funk™ije f : [0.

.

≤. b] := {q ∈ Q | a ≤ q ≤ b}F h— li z— proizvo©nu neprekidnu funk™iju f : [a. +. b[c − ∗ + Q Q Q Q 0 0 0 0 0 Q PRI . 1[ i f (x) = 0 z— x ∈ / ]0. ·. b] → R v—%i neko od sledeih tvre¨—X @—A f je ogr—niqen—Y @˜A f je r—vnomerno neprekidn—Y @vA —ko je f (a)f (b) < 0 ond— je f (c) = 0 z— neko c ∈]a.qve†e U IFIF €it—¨—F n + €it—¨— i z—d—™i IF €rvi semest—r ∞ @IA h— li postoji funk™ij— f ∈ C (R) @tjF t—kv— d— postoji n{ti izvod D f (x) z— sve x ∈ R i sve n ∈ NA t—kv— d— je f (x) > 0 z— x ∈]0. b] ) ⊂ R i f (a) = f (b) ond— je f (c) = 0 z— neko c ∈]a. b] → C je diferen™ij—˜iln— u t—qki q ∈]a. b[Y @gA f im— minimum i m—ksimumc @dA h— li @gA v—%i —ko je f r—vnomerno neprekidn—c @UA xek— su a. 0. 1) po©e i S ⊂ F \ {0} podskup koji je z—tvoren u odnosu n— oper—™ije po©— i z— koji je S ∩ (−S) = ∅D F = (−S) ∪ {0} ∪ SF ƒ— x < y ⇔ x − y ∈ S je definis—n— rel—™ij— tot—lnog poretk— n— SD t—kv— d— je F = S @dok—z—ti3AF eko je (F. b i [a. 1[c @QA xek— je (F. 1[c @PA h— li postoji neprekidn— funk™ij— f :]0. +. b] k—o u €it—¨u TF punk™ij— f : [a. 0. 1) tot—lno ureeno po©eD d— li je rel—™ij— poretk— n— ¨emu definis—n— nekim skupom S n— prethodno opis—n n—qinc h— li je t—j skup jedinstvenc @RA xek— je F skup svih r—™ion—lnih funk™ij— n— RD tjF skup funk™ij— o˜lik— p(x)/q(x) gde su p. 1[→ R z— koju je f (x) = x i f (x) = 2x z— sve x ∈]0. ·. q : R → R polinomi koji nem—ju z—jedniqku nulu @u CAD pri qemu q nije identiqki jedn—k nuliF xek— je S ⊂ F skup svih r—™ion—lnih funk™ij— o˜lik— p(x)/q(x) t—kvih d— n—jst—riE ji koefi™ijenti @koefi™ijenti uz x s— n—jveim stepenomA polinom— p i q im—ju isti zn—k @ov—j skup z—dovo©—v— uslove €it—¨— QAF h— li je po©e s— rel—™ijom poretk— definis—nom podskupom S —rhimedskoc @SA h— li sv—ko tot—lno ureeno po©e s—dr%i potpo©e r—™ion—lnih ˜roE jev— @pre™iznijeX ureeno potpo©e izomorfno po©u r—™ion—lnih ˜roE jev—Ac h— li postoji tot—lno ureeno po©e u kome po©e r—™ion—lnih ˜rojev— nije gustoc @TA xek— su a i b r—™ion—lni ˜rojevi i [a. b[∩Q —ko postoji ˜roj z ∈ C z— koji v—%i f (q + h) − f (q ) = z · h + o(h) k—d Q h → 0F h— li z— t—kvu funk™iju v—%i neko od sledeih tvre¨—X @—A —ko je f (x) ≡ 0 ond— je f ≡ constY @˜A —ko je f ([a.

PRP @VA xek— je S ⊂ C z—tvoren skupF h— li postoji funk™ij— f : C → C koj— je prekidn— u svim t—qk—m— skup— S i neprekidn— n— C \ Sc @WA h— li z— niz a iz lim |a − a | = 0 z— sve p ∈ N sledi d— a konvergir—c @IHA h— li postoji skup X i niz A ∈ P (X ) ¨egovih podskupov— z— koji istovremeno v—%i lim inf A = lim sup A = ∅ i lim Card (A ) = ∞c @IIA h— li postoji funk™ij— f : R → R qiji je izvod u nekoj t—qki strogo pozitiv—nD — on— nije monoton— ni u jednoj okolini te t—qkec @IPA h— li postoji monoton— funk™ij— f : R → R z— koju v—%i f ∈ C (R) i lim f (x) = 0D —li ne i lim f (x) = 0c @IQA h— li iz neprekidnosti funk™ije f n— [a. b[ sledi d— funk™ij— g (x) = sup{f (t) | a < t ≤ x} im— levi i desni izvod n— ]a. 1]Y @˜A re—lne pr—ve R n— krug S = {z ∈ C | |z| = 1}c @PUA xek— je b(C) skup ogr—niqenih kompleksnih nizov— i c (C) skup komE pleksnih nizov— koji konvergir—ju k— 0 i nek— je ∼ rel—™ij— ekviv—E len™ije n— b(C) definis—n— s— ζ ∼ η ⇔ ζ − η ∈ c (C)F h— li je (b(C)/ . +. b[c @ITA h— li postoji polinom treeg stepen— qiji gr—fik prol—zi kroz t—qke (−1. 0) o˜r—zuje s— pozitivnim delom x{ose ug—o π/4c eko postojiD d— li je jedinstvenc @IUA xek— je A ⊂ CD f : A → C neprekidn— funk™ij— i z ∈ A uoxijev nizF h— li od—tle sledi d— je niz f (z ) uoxijevc @IVA xek— je B ⊂ CD f : B → C r—vnomerno neprekidn— funk™ij— i z ∈ B uoxijev nizF h— li od—tle sledi d— je niz f (z ) uoxijevc @IWA xek— su a < b < a < b < · · · < a < b re—lni ˜rojeviF h— li polinom p(x) = (x + a ) + 2 (x + b ) im— kompleksnu nuluc @PHA h— li je izvod diferen™ij—˜ilne p—rne funk™ije nep—rn— funk™ij—c h— li je izvod diferen™ij—˜ilne nep—rne funk™ije p—rn— funk™ij—c @PIA h— li je izvod diferen™ij—˜ilne periodiqne funk™ije periodiqn— funk™ij—c @PPA h— li nekonst—ntn— diferen™ij—˜iln— periodiqn— funk™ij— im— n—E jm—¨i pozitivni periodc @PQA h— li proizvo©n— nekonst—ntn— periodiqn— funk™ij— im— n—jm—¨i pozitivni periodc @PRA h— li funk™ij— f : R → R mo%e d— im— strogi lok—lni ekstremum u nepre˜rojivo mnogo t—q—k—c @PSA h— li postoji neprekidn— funk™ij— f : R → R t—kv— d— z— sv—ko y ∈ R skup f (y) im— @—A dv— element—Y @˜A tri element—c @PTA h— li postoji neprekidn— ˜ijek™ij— @—A re—lne pr—ve R n— interv—l [0. b] sledi neprekidnost funE k™ije g(x) = sup{f (t) | a ≤ t ≤ x}c @IRA h— li iz diferen™ij—˜ilnosti funk™ije f n— ]a. b[ sledi diferen™iE j—˜ilnost funk™ije g(x) = sup{f (t) | a < t ≤ x}c @ISA h— li iz diferen™ij—˜ilnosti funk™ije f n— ]a. 0)D t—k—v d— t—ngent— n— gr—fik u (0. ·) po©ec n n→∞ n+p n n n n n n→∞ n ∞ x→+∞ x→+∞ n n n n 0 0 1 n k=0 1 k n n k=0 n k −1 1 0 n n n n 0 ∼ UF €s„e e s ehegs . 0)D (0. 0)D (1.

. a F hok—z—ti d— funk™ij— d dx x→+∞ n→0 x→ 0 2 −1 3 2 −1 2 2 2 1 2 n IF €‚†s ƒiwiƒ„e‚ PRQ n 2n n→∞ n→∞ n 2n 2n 2n 3 2n 2n n→∞ 4 n→∞ log (e +x ) n x2 enx +x enx +1 n n 5 n→∞ n n→∞ n→∞ 1 n −x −k k=1 −x −n n 1 n 1 n im— minimum u t—qki koj— je —ritmetiqk— sredin— ˜rojev— a .@PVA eko polinom p : R → R im— s—mo re—lne koreneD d— li isto v—%i z— polinom pc @PWA h— li nekonst—ntn— periodiqn— funk™ij— f : R → R im— lim f (x)c @QHA h— li iz (∀a ∈ R) lim f (a/n) = 0 sledi lim f (x) = 0c IFPF ydgovoriF @IA h—F @PA xeF @QA h—F @RA xeF @SA h—F @TA xeF @UA xeF @VA h—F @WA xeF @IHA h—F @IIA h—F @IPA h—F @IQA h—F @IRA xeF @ISA h—F @ITA h—F @IUA xeF @IVA h—F @IWA xeF @PHA h—F @PIA h—F @PPA h—F @PQA xeF @PRA xeF @PSA @—A xeF @˜A h—F @PTA xeF @PUA xeF @PVA h—F @PWA xeF @QHA xeF IFQF —d—™iF @IA ƒki™ir—ti skup {z ∈ C | min{|z − 1 − i|. 1} → CD z (t) = t(1 − t ) + i(t − 2t )(1 − t ) ¨en gr—fik u R = CF sspit—ti funk™iju f i n—™rt—ti ¨en gr—fikF @QA f—lon se pe¨e vertik—lno ˜rzinom RH cm/sF … trenutku k—d— je ˜—lon n— visini PH m kroz t—qku ispod ¨eg— prol—zi ˜i™iklist— koji se kree ˜rzinom S m/sF uojom ˜rzinom se tri sekunde k—snije pove—v— r—stoj—¨e izmeu ˜i™ikliste i ˜—lon—c @RA … hek—rtovom x0y{koordin—tnom sistemu ski™ir—ti krivu γ z—d—tu u pol—rnim koordin—t—m— (r. . . f (x) := A(a1 . · · · . . . . +∞[→ R. x) G(a1 . an−1 . |z + 1 − i|. |z + i|} ≤ 2} u kompleksnoj r—vni CF @PA hok—z—ti d— postoji re—ln— funk™ij— f re—lne promen©iveD t—kv— d— je kriv— z : R∼ \ {−1. an−1 . . θA jedn—qinom r sin 2θ = 2a D gde je a > 0F xek— je P ∈ γ proizvo©n— t—qk—F hok—z—ti d— je troug—o koji o˜r—zuju t—ngent— n— γ u P D pr—v— OP i x{os— jedn—kokr—kiF @SA ƒki™ir—ti gr—fike sledeih funk™ij—X @—A f (x) = lim 1 + x + (1 − x) D x ≥ 0Y @˜A f (x) = lim 1 + (x/2) + (1/x) D x > 0Y @vA f (x) = lim cos x + sin xD x ∈ RY @gA f (x) = lim Dx≥0 D x ∈ RF @dA f (x) = lim @TA ydrediti domene i ispit—ti neprekidnost sledeih funk™ij— re—lne promen©ive xX @—A f (x) = lim x @˜A g(x) = lim k 2 @vA h(x) = sup{n 2 | n ∈ N}F @UA xek— je A(a . a F @VA xek— je ζ = a + ib t—qk— u kompleksnoj r—vni i L pr—v— kroz ζ koj— seqe re—lnu i im—gin—rnu osu u t—qk—m— x i iy F hok—z—ti nejedn—kosti @—A |x + iy | ≥ (|a| + |b| ) @˜A |x | + |y | ≥ ( |a| + |b|) @vA |x y | ≥ 4|ab|F 1 n−1 0 0 0 0 2/3 2/3 3/2 2 0 0 0 0 f :]0. · · · . · · · . · · · . x) . a ) geometrijsk— sreE din— pozitivnih ˜rojev— a . . a ) —ritmetiqk—D — G(a .

1. b[F hok—z—ti d— je f diferen™ij—˜iln— n— ]a. b[ z— koje je f (c) = 0F @˜A hok—z—ti d— —ko je f (a) = f (b)D ond— je − − x0 = 0. +∞[→ R dv—put diferen™ij—˜iln— funk™ij— i nek— je M := sup |D f (x)| z— j ∈ {0. 2}F hok—z—ti d— je M ≤ 4M M F @ISA xek— je f :]0. b] → R neprekidn— funk™ij— koj— im— levi izvod f (x) u sv—koj t—qki x ∈]a. g(x)} diferen™ij—˜iln— u t—qk—m— x u kojim— je f (x) = g(x) i u onim— u kojim— je f (x) = g(x) i f (x) = g (x)F emu je jedn—k izvod h (x) u tim t—qk—m—c ˆt— je s— ost—lim t—qk—m—c @IUA xek— je f : R → R neprekidn— funk™ij— i nek— je lim f (x) = −∞D lim f (x) = +∞F hok—z—ti d— je funk™ij— g (x) = sup{t | f (t) < x} neprekidn— —ko i s—mo —ko je f strogo r—stu—F @IVA xek— je f : [0. b[→ C im— neprekid—n desni izvod f (x) u sv—koj t—qki x ∈]a. b−a a<x<b 1 1 1 x1 x2 x3 f (x1 ) f (x2 ) f (x3 ) ≥0 . x2n x2n−1 . 2 @vA hok—z—ti d— je a<x<b a<x<b inf f− (x) ≤ 0 ≤ sup f− (x). a<x<b @IQA punk™ij— f :]a. +∞[→ R dv—put diferen™ij—˜iln— funk™ij— s— ogr—E niqenim drugim izvodomD t—kv— d— je lim f (x) = 0F hok—z—ti d— je lim f (x) = 0F €ok—z—ti kontr—primerom d— tvre¨e ne v—%i —ko se izost—vi uslov ogr—niqenosti drugog izvod—F @ITA xek— su f. y ∈ R v—%i f (x + y ) = e f (x) + e f (y )F @IIA x—i limes superior i limes inferior niz— x ∈ R definis—nog s— n n n n ϕ(n) y x n UF €s„e e s ehegs @IPA xek— je f : [a. b[F @IRA xek— je f :]0. +∞[→ R neprekidn— funk™ij— koj— z—dovo©—v— —simpE totsku rel—™iju f (x) = o(x) k—d x → +∞F hok—z—ti d— z— funk™iju g (x) := sup f (t) v—%i g (x) = o(x) k—d x → +∞F @IWA hok—z—ti d— je funk™ij— f : [a. b[F @—A hok—z—ti d— —ko f nije monoton— ond— postoji c ∈]a.PRR @WA xek— je z niz u CF @—A hok—z—ti ili opovrgnuti tvre¨eX niz z konvergir— —ko i s—mo —ko konvergir— sv—ki ¨egov podnizF @vA hok—z—ti ili opovrgnuti tvre¨eX niz z im— podniz koji konE vergir— ili podniz koji je neogr—niqenF @˜A xek— je z niz koji ne konvergir— k— ζ ∈ CF hok—z—ti ili opoE vrgnuti tvre¨eX postoji podniz z s— svojstvom d— nijed—n ¨egov podniz ne konvergir— k— ζ F @IHA x—i sve monotone funk™ije f : R → R t—kve d— z— sve x. = 2 x2n+1 1 = + x2n . g : R → R diferen™ij—˜ilne funk™ijeF hok—z—ti d— je funk™ij— h(x) = max{f (x). b] → R konveksn— —ko i s—mo —ko z— x < x < x v—%i + j x>0 j 2 1 0 2 x→+∞ x→+∞ x→−∞ x→+∞ 0≤t≤x 3 1 2 inf f− (x) ≤ f (b) − f (a) ≤ sup f− (x).

@dA eko je f diferen™ij—˜iln— i konveksn—D dok—z—ti d— je f ∗ (t) = tx(t) − f (x(t)). @—A hok—z—ti d— je (E. xek— je I domen funk™ije f D tjF I = {t ∈ R | f (t) = ∞}F hok—z—tiX @—A ƒkup I je ili pr—z—nD ili jedn— t—qk—D ili interv—lF @˜A eko je funk™ij— f konveksn—D ond— je I = ∅ i (f ) = f @tjF ve%—ndrov— tr—nsform—™ij— je involutivn—AF @vA hok—z—ti d— z— sve (x. t) ∈ I × I v—%i nejedn—kost ∗ ∗ ∗ ∗ ∗ ∗ ∗ ∗ ∗ x∈ I @gA szvesti iz @vA dok—z nejedn—kosti 1 1 xt ≤ x + t z— 1/p + 1/q = 1 p q i nejedn—kosti p q xt ≤ f (x) + f ∗ (t). ·) s— ov—ko definis—nim oper—™ij—m— po©eF @yvo po©e se n—ziv— po©em form—lnih redov— a T Y definE is—ne oper—™ije uopxt—v—ju pr—vilo mno%e¨— koefi™ijen—t— poE linom—Y req form—lnih zn—qi d— ne post—v©—mo pit—¨e konverE gen™ije prethodne sumeD k—o ni domen— promen©ive T D ve je koE ristimo s—mo k—o drugu ozn—ku z— niz aD r—di l—kxeg p—me¨— i izvoe¨— definis—nih oper—™ij— po©—FA @˜A hok—z—ti d— leksikogr—fski pored—k n∈Z n n definixe rel—™iju poretk— a ≤ b ⇔ (a = b ∨ a < b) i d— je (E. ≤ ) ne v—%i erhimedov— —ksiom—F @PRA xek— je f : I → R funk™ij— definis—n— n— interv—lu I ⊂ RF ve%—nE drovom tr—nsform—™ijom funk™ije f n—ziv— se funk™ij— L L L L a <L b ⇔ amin{n|an =bn } < bmin{n|an =bn } f ∗ (t) = sup(tx − f (x)). +. ·. x−a (a + b)n = an + bn .i d— je strogo konveksn— —ko i s—mo —ko v—%i strog— nejedn—kostF @PHA xiz a je z—d—t s— a = √a z— a ∈ RD a = √a + a F h— li lim a neprekidno z—visi od ac @PIA punk™ije f i g su diferen™ij—˜ilne u t—qki aF szr—qun—ti n 0 n+1 n n→∞ x→a IF €‚†s ƒiwiƒ„e‚ PRS n @PPA hok—z—ti d— je ogr—niqen— konveksn— funk™ij— f : R → R konst—ntn—F @PQA xek— je E skup svih nizov— a : Z → R t—kvih d— postoji k ∈ Z @koje mo%e d— ˜ude r—zliqito z— r—zliqite aA s— svojstvom a = 0 z— sve n < k F … skupu E definis—ne su oper—™ije s—˜ir—¨— i mno%e¨— pomou n n lim f (x)g (a) − f (a)g (x) . . (a · b)n = j =0 a j bn − j . ·. +. +. ≤ ) tot—lno ureeno po©eF @vA hok—z—ti d— u po©u (E. xt ≤ ex + t log(t/e).

— poluneprekidnom odozdo —ko je lim inf f (x) ≥ f (a). @gA hok—z—ti d— je ‚im—nov— funk™ij— . —ko je x = neskr—tiv. x→+∞ x x lim sup f (x) ≤ f (a). n ∈ N. m ∈ Z.PRT gde je x(t) rexe¨e jedn—qine t = f (x) po x @d—jui pri tome —rgument z—xto t— jedn—qin— im— rexe¨eAF u—kv— geometrijsk— interpret—™ij— ve%—ndrove tr—nsform—™ije se mo%e d—ti n— osE novu tog—c @PSA xek— je f : R → R konveksn— funk™ij— i nek— je hok—z—ti d— je f ≡ 0F @PTA hok—z—ti d— z— sv—ku konveksnu funk™iju f : R → R postoji @kon—q—n ili ˜eskon—q—nA lim F @PUA xek— su f. m ∈ Z. poluneprekidn— odozgo u sv—koj t—qkiD — d— je skup ¨enih prekid— gust u RF @dA hok—z—ti d— je supremum f—milije funk™ij— poluneprekidnih odozdo poluneprekid—n odozdoF pormulis—ti i dok—z—ti du—lno tvre¨e z— infimumF @PWA hu%ine k—tet— pr—vouglog trougl— su a i 1D — du%in— hipotenuze je cF …g—o izmeu k—tete du%ine I i hipotenuze je s r—dij—n—F szr—qun—ti limese sledeih izr—z— k—d s → π/2X @—A c − a @˜A c − a @vA c − a F @QHA sspit—ti funk™iju f (x) = |x + 2|e i n—™rt—ti ¨en gr—fikF n n n+1 m n 1 n m n 2 2 3 3 −1/x x→a . z— x ∈ / Q. (−1) f (x) = 0. x→a @—A hok—z—ti d— je funk™ij— neprekidn— u t—qki a —ko i s—mo —ko je poluneprekidn— i odozdo i odozgo u toj t—qkiF @˜A hok—z—ti d— je k—r—kteristiqn— funk™ij— otvorenog skup— polE uneprekidn— odozdoD — k—r—kteristiqn— funk™ij— z—tvorenog skuE p— poluneprekidn— odozgoF @vA sspit—ti poluneprekidnost funk™ije . n ∈ N. g : R → R diferen™ij—˜ilne funk™ije koje z—dovo©—v—ju f (x) = g (x)D f (x) = −f (x) z— sve x i nek— je h(x) = (f (x)) + (g (x)) F eko je h(0) = 5D n—i h(10)F @PVA punk™ij— f : A → R se n—ziv— poluneprekidnom odozgo u t—qki a ∈ A —ko je x→±∞ f (x) x 2 2 x→−∞ UF €s„e e s ehegs lim f ( x) f ( x) = 0 = lim . R(x) = 0. z— x ∈ / Q. —ko je x = neskr—tiv.

. cosh hiper˜oliqki sinus i kosinusD — i = √−1F @VA xek— je z ne—psolutno konvergent—n red kompleksnih ˜rojev—F hok—z—ti d— z— sv—ki ˜roj ζ ∈ C postoji niz µ ∈ S = {z ∈ C | |z| = 1} t—k—v d— je ∞ n=0 n n 1 ∞ cos(x + iy ) = cos x cosh y − i sin x sinh y.PFIF —d—™iF @IA xek— je PF hrugi semest—r n PF h‚…qs ƒiwiƒ„e‚ PRU pn = x—i gr—niqnu vrednost niz— @PA szr—qun—ti k=1 4 k2 . sin x + cos2012 x 2012 xek— je f : [0. @WA xek— je τ (n) ˜roj delite©— prirodnog ˜roj— nF hok—z—ti d— z— |z| < 1 v—%i n=0 zn = τ (n)z n . n 1 − z n=1 n=1 ∞ ∞ . 1] → [0. . . . 0≤t≤1 xn e−nx dx. 1≤j ≤k sspit—ti konvergen™iju red— 0 ∞ 1 n=0 0 lim f (t) n 1 n dt = max f (t). µn zn = ζ. +∞[ neprekidn— funk™ij—F hok—z—ti d— je 1 n→∞ n an 1 + · · · + ak = max aj . |x − 2| + |x − 3| π −π cos x dx. 1 + ex π @SA xek— su a . n2 √ xn = n p n 1+ F @QA szr—qun—ti @RA szr—qun—ti 0 1 k n→∞ 0 |x − 1 | dx. y ∈ R v—%i formul— 1 1 n 2 n=1 ∞ 2 f (2−n x) dx gde su sinh. 1] → C funk™ij— integr—˜iln— po ‚im—nuF hok—z—ti d— red konvergir— i izr—qun—ti ¨egov z˜irF @UA hok—z—ti d— z— x. a pozitivni re—lni ˜rojeviF hok—z—ti d— je lim n x sin2012 x dx. @TA xek— je f : [0.

m. n neskr—tivi integr—˜ilne po ‚im—nu n— sv—kom interv—lu [a. n ∈ N. ∞ n=0 bn eko niz a konvergir— k— a i red dok—z—ti d— je n→∞ —psolutno konvergir—D ∞ n=0 n ∞ lim an bn = a∞ n=0 n −1/2 n bn . 3x + 4y = n − 5. an bn := k=0 n ∞ ak bn−k . n @IRA xek— je a = (−1) (n + 1) i c = a a F hok—z—ti d— red a konvergir—D — red c divergir—F yv—j primer pok—zuje d— je mogue d— se form—lnim uoxijevim mno%e¨em dv— konvergentn— red— do˜ije divergent—n redF @ISA xek— je a = 2D b = −1 i a = 2 D b = 1 z— n ≥ 1F hok—z—ti d— redovi a i b divergir—juD — d— red (a b ) konverE gir—F yv—j primer pok—zuje d— je mogue d— se form—lnim uoxijevim mno%e¨em dv— divergentn— red— do˜ije konvergent—n redF @ITA xek— je f : [1. y ∈ N ∪ {0} druge + · · · F 0 . bn = √ 1 + sn @IQA uonvolu™ij— nizov— a i b kompleksnih ˜rojev— je niz k=1 n n 1 n n sin 2kπ n 2 . m ∈ Z. b]D —li d— ¨ihov— kompozi™ij— f ◦ g nije ni n— jednomF @IIA xek— je a ne—psolutno konvergent—n red u R i s = |a | + · · · + |a |F x—i gr—niqnu vrednost niz— 1 n m n ∞ n=0 n n 0 n h— li red a b konvergir—c @IPA sspit—ti konvergen™iju red— ∞ n=0 n n ∞ n=1 n sign(an ) . 2x + 3y = n − 3. y ∈ N ∪ {0} prve jedn—qine + ˜roj rexe¨— x. g ( x) = f (x) = 0 z— x = 0 z— x = .PRV hok—z—ti d— je ukup—n ˜roj neneg—tivnih rexe¨— nez—visnih hiof—nE tovih jedn—qin—I x + 2 y = n − 1. +∞] → R neprekidn— funk™ij— t—kv— d— n n ∞ n=0 n 0 ∞ n=0 0 n ∞ n=0 n n n−1 n ∞ n=0 n n +∞ f (x) dx ItjF ˜roj rexe¨— x. ······ ······ ······ UF €s„e e s ehegs jedn—k n + 2 − τ (n + 2)F @IHA hok—z—ti d— su funk™ije 1 z— x = 0 0 z— x ∈ /Q .

+∞[→]0. +∞[ t—kv— d— red f (n) konvergir—D — integr—l f (x) dx diverE gir—c @SA h— li postoji neprekidn— pozitivn— funk™ij— f : [1. b] → C t—kvu d— je g(a) = g(b) = 0c @PA xek— je a niz re—lnih ˜rojev—D t—k—v d— red a konvergir—F h— li konvergir— red a c @QA h— li postoji niz re—lnih ˜rojev— a D t—k—v d— red a konverE gir—D — red a divergir—c @RA h— li postoji neprekidn— pozitivn— funk™ij— f : [1. b] → CF hok—z—ti d— je f ≡ 0F PFPF €it—¨—F @IA h— li tvre¨e u z—d—tku @PHA v—%i —ko se pretpost—vk— u ¨emu z—meni sl—˜ijom pretpost—vkom a b f (t)g (t) dt = 0 z— sv—ku neprekidnu funk™iju g : [a. +∞[ t—kv— d— red f (n) divergir—D — integr—l f (x) dx konverE gir—c @TA h— li postoji neprekidn— pozitivn— funk™ij— f : [1. +∞[→]0. 1] → C z— koje je 0 et f (x − t) dt = sin x z— sve x ∈ [0. +∞[ t—kv— d— integr—l f (x) dx konvergir—D — f (x) ne te%i nuli k—d x → +∞ c a n ∞ n=0 4 n ∞ n=0 2 n ∞ n=0 n 3 n ∞ n=0 n ∞ n=1 +∞ 1 ∞ n=1 +∞ 1 +∞ 1 f (t)g (t) dt = 0 .konvergir—F hok—z—ti d— postoji neogr—niqen r—stui niz a t—k—v d— je n +∞ ∞ PF h‚…qs ƒiwiƒ„e‚ PRW f (x) dx = 0 n=1 @IUA x—i sve neprekidne funk™ije f : R → C z— koje je x f (an ). +∞[→]0. 1] i f (1/π) = 1F @IWA xek— je f : [0. z— sve x ∈ RF @IVA x—i sve integr—˜ilne funk™ije f [0. +∞[→ C neprekidn— funk™ij—D t—kv— d— niz 3 1 f (x) = f x 3 +f x+1 3 +f x+2 3 konvergir— k— z F hok—z—ti d— niz 0 ∞ 1 zn = f (n + t) dt konvergir— i n—i ¨egovu gr—niqnu vrednostF @PHA xek— je f : [a. b] → C neprekidn— funk™ij—F €retpost—vimo d— v—%i 0 b ζn = f (nt) dt z— sv—ku neprekidnu funk™iju g : [a.

b] → R integr—˜ilne po ‚im—nuF h— li je funk™ij— h(x) = max{f (x). +∞[D a > 0D — integr—l f (x) dx konvergir—c @VA xek— a ne—psolutno konvergent—n redF h— li postoji niz b koji konvergir— k— nuliD t—k—v d— red a b divergir—c @WA h— li postoji stepeni red c z koji konvergir— u s—mo jednoj t—qki z ∈ Cc @IHA h— li postoji funk™ij— f : R → R qiji weklorenov red x konvergir— z— sve x ∈ RD —li jedn—kost f (x) = x v—%i s—mo u t—qki x = 0c @IIA xek— je x niz pozitivnih ˜rojev—D t—k—v d— je lim inf x = 0F h— li postoji niz pozitivnih ˜rojev— a koji konvergir— k— nuliD t—k—v d— a divergir— i d— je lim inf a /x = 0c h— li postoji niz pozitivnih re—lnih ˜rojev— b t—k—v d— red b konvergir— i d— je lim sup b /x = 0c h— li postoje nizovi pozitivnih re—lnih ˜rojev— d divergir— i c konvergir—D red c i d t—kvi d— red c /d = x c @IPA xek— su a i b konvergentni redovi s— pozitivnim ql—E novim—F h— li red +∞ 0 ∞ n=0 n ∞ n n=0 n ∞ n=0 n n n n n ∞ n=0 n n n n n ∞ n=0 n n n n n ∞ n=0 n ∞ n=0 n n n n ∞ n=0 n ∞ n=0 n ∞ UF €s„e e s ehegs ∞ f (n) (0) n n=0 n! ∞ f (n) (0) n n=0 n! max{an . ˆt— je f (C)c @PHA xek— je g(z) = cos z = z . b] → C neprekidn— funk™ij— kl—se C F h— li konverE gir— niz n=0 1 b @IWA xek— je f (z) = e = z . g : [a. +∞[→]0. ˆt— je g (C)c PFQF ydgovoriX h—F C \ {0}F CF z ∞ 1 n n=0 n! ∞ (−1)n 2n n=0 (2n)! a zn = f (t) sin2 (nt) dt? . x]} integr—˜iln— po ‚im—nuc @IUA xek— su funk™ije f. b] → C im— kon—q—n limes u sv—koj t—qkiF h— li je f integr—˜iln— po ‚im—nuc @ITA xek— je funk™ij— f : [a. 1]c @ISA xek— funk™ij— f : [a. b] → R ogr—niqen—F h— li je funk™ij— h(x) = inf {f (t) | t ∈ [a. bn } konvergir—c @IQA h— li postoje op—d—jui nizovi pozitivnih re—lnih ˜rojev— a i b t—kvi d— redovi a i b divergir—juD — red n=0 ∞ n=0 n ∞ n=0 n n ∞ n min{an . bn } konvergir—c @IRA xek— je funk™ij— f : [0. g(x)} integr—˜iln— po ‚im—nuc @IVA xek— je f : [a. 1] → C integr—˜iln— po ‚im—nuF h— li je funk™ij— x → f (|x|) integr—˜iln— po ‚im—nu n— interv—lu [−1.PSH @UA h— li postoji neprekidn— pozitivn— funk™ij— f : [1. +∞[ koj— je neogr—niqen— n— sv—kom interv—lu [a.

B ∈ B ⇒ (∃B ∈ B ) B ⊂ B ∩ B F 1 2 P xepr—zn— f—milij— B podskupov— skup— X n—ziv— se ˜—zom —ko z— sv—ku okolinu U t—qke η postoji elemen—t B ∈ B ˜—ze t—k—v d— je F Primer I. xek— je B ˜—z— filter— n— skupu X i f : X → C funk™ij— n— X F „—qk— η ∈ C n—ziv— se limesom funk™ije f po ˜—zi B i ozn—q—v— fHX ∈ /B fIX ∅ B . @f—z— okolin— t—qke +∞A xek— je X ⊂ R i nek— je B f—milij— skupov— o˜lik— BR := {x ∈ X | |x| > R} PSI . pilterom n— skupu X n—ziv— se f—milij— F podskupov— skup— X koj— im— slede— svojstv—X IF uonvergen™ij— po filterim— 1 2 pHX ∅∈ /F pIX B ∈F ∧B ⊂A⇒A∈F pPX A . b) = |b − a|. iliD opxtijeD pomou pojm— okolin— t—qkeF ƒ—d— emo te pojmove r—zm—tr—ti u opxtijim struktur—m—F Definicija I.hyhe„eu I „opoloxke osnove —n—lize gentr—lni pojmovi u prethodnim pogl—v©im— su pojmovi neprekidnosti i gr—niqne vrednosti re—lnih i kompleksnih funk™ij— i konvergen™ije re—lE nih i kompleksnih nizov—F yvi pojmovi su definis—ni n— strF TTD UU i IIW pomou pojm— r—stoj—¨— izmeu t—q—k— re—lne pr—ve ili kompleksne r—vniD definis—nog s— d(a. A ∈ F ⇒ A ∩ A ∈ F F 1 2 1 2 filter— —ko Definicija . b ∈ R ili C. B z →ζ Primer P. @f—z— pro˜uxenih okolin— t—qke ζ A xek— je X ⊂ CD ζ ∈ X i nek— je B f—milij— skupov— o˜lik— B η η = lim f f (B ) ⊂ Uη z— sve ε > 0F „—d— je Bε := {z ∈ X | 0 < |z − ζ | < ε} lim f = lim f (z ). Definicija Q. z— a.

b] → C je integr—˜iln— po ‚im—nu —ko i s—mo —ko postoji limes funk™ije P → σ(f. B n→∞ Primer S. @f—z— okolin— t—qke ζ A xek— je X ⊂ C i nek— je B f—milij— skupov— o˜lik— B := {z ∈ X | |z − ζ | < ε} z— sve ε > 0F „—d— lim f postoji —ko i s—mo —ko je funk™ij— f neprekidn— u t—qki ζ F Primer R. ξ ) = B a f (x) dx. y) ≤ d(x. d)F xek— je M metriqki prostor s— metrikom d i M ⊂ M F yqigledno je d— restrik™ij— metrike d n— sukp M × M definixe metriku n— skupu M F ƒkup M s— ovom metrikom n—ziv—mo potprostorom metriqkog prostor— M F Primer T. x) @simetriqnostA @wRA d(x. y) = d(y. @prexeov filterAI xek— je X = N i nek— je B f—milij— skupov— o˜lik— B := {k ∈ N | k > n} z— sve n ∈ NF „—d— jeD z— niz z : N → C ε B n lim z = lim zn .PSP z— sve R > 0F „—d— je IF „y€yvyˆui yƒxy†i exevsi lim f = lim f (x). FréchetD IVUV{IWUQAD fr—n™uski m—tem—tiq—r . P. b] s— isE t—knutim t—qk—m—D i ¨emu pridru%ene pojmove p—r—metr— podele λ(P ) i inteE gr—lne sume σ(f. B x→+∞ Primer Q. P. P. y) @nejedn—kost trougl—AF xepr—z—n skup M n— kome je definis—n— metrik— n—ziv—mo metriqkim prostoromF €onek—d metriqkim prostorom n—ziv—mo i ureeni p—r (M. @wIA d(x. y) = 0 ⇔ x = y @wQA d(x. y) ≥ 0 @wPA d(x. y ) = |x − y | je metriqki prostor @vF hefini™iju IR n— strF QU i diskusiju posle ¨eAF 0 0 0 0 0 PF xeprekidnost i gr—niqn— vrednost u metriqkim prostorim— PFIF hefini™ije i primeriF Metrika ili rastojanje n— skupu M je preslik—v—¨e d : M × M → R z— koje v—%i Iprexe @M. @‚im—nov integr—l k—o limes u prostoru podel—A … €—r—gr—fu SFP n— PITF str—ni uveli smo poj—m podele interv—l— [a. ƒkup R s— r—stoj—¨em d(x. lim σ (f. ξ) po ˜—zi B i t—d— je b Bd := {P ∈ P | λ(P ) < d}. b] s— ist—knuE tim t—qk—m— i nek— je B f—milij— skupov— punk™ij— f : [a. ξ)F xek— je P skup svih podel— interv—l— [a. z) + d(z.

Primer U. ƒkup C s— r—stoj—¨em d(z, w) = |z − w| je metriqki prostor @vF hefini™iju PR n— strF SH i diskusiju posle ¨eAF Napomena I. …˜udie emoD k—d god govorimo o re—lnoj pr—voj ili komE pleksnoj r—vni k—o o metriqkom prostoruD podr—zumev—ti d— se r—di o metE riqkim prostorim— s— st—nd—rdnim metrik—m— iz €rimer— T i UD sem —ko ekE spli™itno ne n—pomenemo drug—qijeF ƒledei z—d—t—k d—je jednu nest—nd—rdnu metriku n— re—lnoj pr—vojF Zadatak I. hok—z—ti d— je s— d(x, y ) = arctan |y − x| definis—n— Dmetrik— n— RF …putstvoX diferen™ir—¨em dok—z—ti d— je funk™ij— f (t) = arctan t + s − arctan t−arctan s je op—d—ju—Y od—tle i iz f (0) = 0 izvesti nejedn—kost trougl—F Zadatak P. hok—z—ti d— su —ksiome metrike nez—visne @tjF d— ni jedn— od ¨ih ne sledi iz ost—lihAF …putstvoX posm—tr—ti preslik—v—¨— d , d , d : R × R → R
1 2 3

PF xi€‚iushxyƒ„ s q‚exsxe †‚ihxyƒ„ … wi„‚susw €‚yƒ„y‚swe PSQ

d1 (x, y ) = |x − y |,

2

2

d2 (x, y ) = 2|y − x| + y − x,

d3 (x, y ) = (y − x)2 .

Primer V. (Euklidski prostori) …opxtimo prethodn— dv— primer—F x— skupu R = {x = (x , . . . , x ) | x ∈ R z— 1 ≤ j ≤ k } definis—ne su oper—™ije s—˜ir—¨— i mno%e¨— sk—l—rom n— sledei n—qinF xek— je x = (x , . . . , x )D y = (y , . . . , y ) i λ ∈ RF „—d— je
k 1 k j 1 k 1 k

„ime je skup R sn—˜deven strukturom vektorskog prostor—F x—pomenimo d— je neutr—l z— s—˜ir—¨e vektor 0 = (0, . . . , 0)F hefiniximo skalarni proizvod vektor— x i y i normu vektor— x s— @IA x ·y i x = √x · x = x . x·y = xorm— vektor— im— slede— svojstv—X @x1A x ≥ 0 @x2A x = 0 ⇔ x = 0 @x3A λx = |λ| · x z— sk—l—r λ @x4A x + y ≤ x + y —ist—D prv— tri svojstv— su oqigledn—F sz ˆv—r™ove nejedn—kosti @„eoE rem— PR n— strF SUA sledi x · y ≤ x · y z— sve x, y ∈ R D — od—tle
k k k j j 2 j
1 2

x + y = (x1 + y1 , . . . , xk + yk ),

λx = (λx1 , . . . , λxk ).

j =1

j =1

k

x+y

od—kle sledi @x4AF ypxtijeD vektorski prostor V @n—d po©em R ili CA n— kome je definis—n— funk™ij— · : V → R s— svojstvim— @x1A{@x4A n—ziv— se normiranim vektorskim prostoromF v—ko se vidi d— je n— normir—nom vektorskom prostoru s—
d(x, y) = y − x

= (x + y) · (x + y) = x · x + 2x · y + y · y ≤ ≤ x 2 + 2 x · y + y 2 = ( x + y )2 ,

PSR

je definis—n— metrik—F wetriku n— R definis—nu pomou norme @IA n—ziE v—mo euklidskom metrikomF Zadatak Q. hok—z—ti d— je x = max |x | norm— n— R F Zadatak R. hok—z—ti d— je s— d(x, y ) = |x − y | definis—n— jedn— metrik— n— skupu RF …putstvoX z— nejedn—kost trougl— iskoristiti —d—t—k RP n— strF RQF Zadatak S. h— li je s— d(x, y ) = |x − y | definis—n— metrik— n— Rc Zadatak T. hok—z—ti d— je s— d(x, y ) = | arctan x − arctan y | definis—n— metrik— n— RF Zadatak U. hok—z—ti d— je s—
k 1≤j ≤k j k 2

IF „y€yvyˆui yƒxy†i exevsi

d(x, y ) =

|x − y |

definis—n— metrik— n— RF …putstvoX €osm—tr—ti troug—o s— temenim— A = (0, 1)D B = (x, 0)D C = (y, 0) u R F xek— je α ug—o kod temen— AF hok—z—ti d— je d(x, y ) = 2 sin α i dok—z—ti nejedn—kost sin (α + α ) ≤ sin α + sin α F Primer W. (Diskretna metrika) xek— je M nepr—z—n skup i d : M × M → R preslik—v—¨e definis—no s— 1 z— x = y d(x, y ) = 0 z— x = y. v—ko je videti d— je d metrik—Y n—ziv—mo je diskretnom metrikomD — M diskretnim metriqkim prostoromF Zadatak V. xek— je (M, d) metriqki prostorF hok—z—ti d— su s— d(x, y ) i d (x, y) = min{1, d(x, y)} d (x, y ) = 1 + d(x, y ) definis—ne metrike n— M F Zadatak W. hok—z—ti d— niz x ∈ R konvergir— u odnosu n— metriku definis—nu normom iz —d—tk— Q —ko i s—mo —ko konvergir—ju svi nizovi ¨eE govih projek™ij— n— koordin—tne oseF Primer IH. xek— je B (X ) skup ogr—niqenih funk™ij— f : X → C deE finis—nih n— skupu X F ƒkup B(X ) im— strukturu kompleksnog vektorskog prostor— u odnosu n— oper—™ije definis—ne u @IA n— strF TQF ƒ— f = sup |f (x)| i d(f, g) = g − f definis—ne su norm— i metrik— n— B(X )F Zadatak IH. xek— je I ⊂ R ogr—niqen interv—l i C (I ) skup neprekidnih funk™ij— f : I → CF hok—z—ti d— je z— p ≥ 1 s—
2 1 2 1 2 1 2 n k x∈ X

(1 + x2 )(1 + y )2

definis—n— norm— n— C (I )F

f :=
I

|f (t)| dt

p

1 p

PF xi€‚iushxyƒ„ s q‚exsxe †‚ihxyƒ„ … wi„‚susw €‚yƒ„y‚swe PSS
Zadatak

II. xek— su f, g : [0, 5] → R funk™ije d—te s—
f (x) = 3x − 6, g (x) = x2 − 4.

szr—qun—ti d(f, g) —ko je @—A d metrik— iz €rimer— IHY @˜A d metrik— iz —d—tk— IHF
b a

Primer II. ƒkup BV [a, b] svih funk™ij— ogr—niqene v—rij—™ije n— inE terv—lu [a, b] s— vrednostim— u C je normir—ni vektorski prostorD s— normom f = Var (f ). Zadatak IP. xek— jeD l (C) skup svih kompleksnih nizov— c z— koje red
p n ∞

|cn |p

konvergir— i nek— je l

(C)

skup svih kompleksnih nizov— c z— koje je
n=1 n

@—A hok—z—ti d— je z— 1 ≤ p < +∞ s—
n∈ N

sup |cn | < +∞.

{cn } :=

|cn |
n=1

p

1 p

definis—n— norm— n— l (C)F @˜A hok—z—ti d— je s—
p ∞

definis—n— norm— n— l (C)F @vA xek— je c(C) skup svih konvergentnih kompleksnih nizov— i c (C) skup svih kompleksnih nizov— koji konvergir—ju k— HF hok—z—ti d— je
n∈N 0

{cn } := sup |cn |

i d— su sve ove inkluzije strogeF @gA hok—z—ti d— je z— 1 ≤ p < q i d— je ov— inkluzij— strog—F
Zadatak d({an }, {bn }) =
n=1

l1 (C) ⊂ c0 (C) ⊂ c(C) ⊂ l∞ (C)

lp (C) ⊂ lq (C)

IQ. hok—z—ti d— je n— skupu svih kompleksnih nizov— s—

2−n

definis—n— metrik—F …putstvoX dok—z—ti d— z— neneg—tivne re—lne ˜rojeve a, b, c v—%i impE lik—™ij— b c a i od—tle izvesti nejedn—kost trougl—F
a≤b+c ⇔ 1+a ≤ 1+b + 1+c

|bn − an | 1 + |bn − an |

PFPF xeprekidnost i gr—niqn— vrednostF €ojmovi konvergen™ijeD liE mes— i neprekidnosti definis—ne u C prenose se n— proizvo©ni metriqki prostor M F Definicija R. xiz x ∈ M konvergir— k— x —ko i s—mo —ko
n ∞

PST

IF „y€yvyˆui yƒxy†i exevsi

ikviv—lentnoD lim x = x ⇔ lim d(x , x ) = 0D gde je posled¨i limes r—nije definis—n limes niz— u RF Lema I. qr—niqn— vrednost niz— je jedinstven—F €retpost—vimo d— niz x im— dve gr—niqne vrednosti x i x F xek— je ε > 0 „—d— je z— dovo©no veliko n d(x , x ) ≤ i d(x , x ) ≤
n→∞ n ∞ n→∞ n ∞ n ∞ ∞ ∞ n ε 2 n ∞ ε 2

(∀ε > 0)(∃n0 ∈ N) n ≥ n0 ⇒ d(xn , x∞ ) < ε.

€oxto je ε proizvo©noD sledi d— je d(x , x ) = 0D tjF x = x F Zadatak IR. ypis—ti konvergentne nizove u diskretnom metriqkom prosE toru @videti €rimer WAF Definicija S. xek— su M D M metriqki prostori s— metrik—m— d D d F xek— je a ∈ M F u—%emo d— je A ∈ M graniqna vrednost preslik—v—¨— f : M → M u t—qki a ∈ M —ko z— sv—ki niz x ∈ M \ {a} v—%i
∞ ∞ ∞ ∞ 1 2 1 2 1 2 1 2 1 n 1

d(x∞ , x∞ ) ≤ d(x∞ , xn ) + d(xn , x∞ ) < ε.

ikviv—lentnoD lim f (x) = A —ko i s—mo —ko
x→ a 1 2 1 2 n 1

n→∞

lim xn = a ⇒ lim f (xn ) = f (a).
n→∞

Definicija T. xek— su M D M metriqki prostori s— metrik—m— d D d F €reslik—v—¨e f : M → M je neprekidno u t—qki a ∈ M —ko z— sv—ki niz x ∈ M v—%i
1 2 1

(∀ε > 0)(∃δ > 0) 0 < d1 (x, a) < δ ⇒ d2 (f (x), A) < ε.

ikviv—lentnoD f je neprekidno u a —ko i s—mo —ko v—%i lim f (x) = f (a)D xto je ekviv—lentno s—
x→a

n→∞

lim xn = a ⇒ lim f (xn ) = f (a).
n→∞

€reslik—v—¨e je neprekidno —ko je neprekidno u sv—koj t—qki domen—F Primer IP. (Neprekidnost metrike) xek— je M metriqki prostor s— metrikom d i c ∈ M F €reslik—v—¨e d(·, c) : M → R, x → d(x, c) @PA je neprekidno @podr—zumev— se d— je metrik— n— R st—nd—rdn—D definis—n— pomou —psolutne vrednostiAF —ist—D nek— je a ∈ M D x → a i ε > 0F „—d—D n— osnovu defini™ije konvergen™ijeD postoji n ∈ N t—kvo d— v—%i n ≥ n ⇒ d(x , a) < ε. @QA sz d(x , c) ≤ d(x , a) + d(a, c) i d(a, c) ≤ d(x , a) + d(x , c) sledi
n 0 0 n n n n n

(∀ε > 0)(∃δ > 0) d1 (x, a) < δ ⇒ d2 (f (x), f (a)) < ε.

−d(xn , a) ≤ d(xn , c) − d(a, c) ≤ d(xn , a),

tjF |d(x , c) − d(a, c)| ≤ d(x , a), p— jeD n— osnovu @QAD |d(x , c) − d(a, c)| < ε z— n ≥ n F „o zn—qi d— je
n n n 0 n→∞

PF xi€‚iushxyƒ„ s q‚exsxe †‚ihxyƒ„ … wi„‚susw €‚yƒ„y‚swe PSU

tjF d— je preslik—v—¨e @PA neprekidnoF Zadatak IS. xek— je (V, · ) normir—ni vektorski prostorF hok—z—ti d— je norm— · : V → R neprekidno preslik—v—¨eF Zadatak IT. xek— je C [0, 1] prostor neprekidnih funk™ij— f : [0, 1] → CF hok—z—ti d— je C [0, 1] ⊂ B[0, 1]D gde je B[0, 1] prostor definis—n u €rimeru IHF sspit—ti neprekidnost funk™ije f : C [0, 1] → C [0, 1] u odnosu n— metriku iz tog primer— —ko je @—A f (x)(t) = e sin (x(s)) dsY @˜A f (x)(t) = sin (1 + tx(s)) dsY x(n ts) dsF @vA f (x)(t) = PFQF ytvoreni i z—tvoreni skupoviF xek— je M metriqki prostor s— metrikom d i x ∈ M F xek— je r pozitiv—n re—l—n ˜rojF ƒkupovi B (x , r) := {x ∈ M | d(x, x ) < r} i B [x , r] := {x ∈ M | d(x, x ) ≤ r} n—ziv—ju se otvorenom i zatvorenom loptom s— ™entrom x i polupreqnikom rF ƒkup S (x , r) := {x ∈ M | d(x, x ) = r} n—ziv— se sferom s— ™entrom x i polupreqnikom rF Primer IQ. ytvorene lopte u metriqkom prostoru R s— st—nd—rdnom metrikom d(x, y) = |y − x| su otvoreni interv—liD — z—tvorene lopte z—tvoreni interv—liF ƒfer— s— ™entrom x ∈ R i polupreqnikom r je dvoql—ni skup {x − r, x + r}F Primer IR. ytvorene i z—tvorene lopte u metriqkom prostoru C s— meE trikom d(z, w) = |w − z| su otvoreni i z—tvoreni diskovi @vF hefini™iju PT n— strF SHAD — sfere su kru%ni™eF Primer IS. xek— je (M, d) diskret—n metriqki prostor i r > 0F „—d— je {x } —ko je r ≤ 1 B[x , r] = {x } —ko je r < 1 B (x , r) = M —ko je r > 1, M —ko je r ≥ 1 i ∅ —ko je r = 1 S (x , r ) = M \ {x } —ko je r = 1 z— sv—ko x ∈ M F …opxt—v—¨em pojm— otvorenih i z—tvorenih skupov— u R i C @vF strF RH i SHA dol—zimo do sledee defini™ijeF Definicija U. xek— je M metriqki prostorF €odskup U ⊂ M n—ziv—mo otvorenim —ko z— sv—ko x ∈ U postoji ε > 0 t—kvo d— je B (x, ε) ⊂ U F €odskup F ⊂ M n—ziv—mo zatvorenim —ko je ¨egov komplement F := M \ F otvorenF
t st 0 1 0 ∞ 1 n=1 n! 1 0 −1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 c

lim d(xn , c) = d(a, c),

PSV v—%i ∞ @RA xek— je F z—tvorenD tjF M \ F otvorenF xek— je x ∈ F niz koji konvergir— k— x F €retpost—vimo d— x ∈ / F F €oxto je M \ F otvorenD postoji lopt— B (x . xek— je A skup u metriqkom prostoru (M. ε) s—dr%i ˜eskon—qno mnogo t—q—k— skup— AF ƒkup svih t—q—k— n—gomil—v—¨— ozn—q—v—emo s— A F ƒkup A := A∪A n—ziv— se zatvorenjem skup— AF eko je B ⊂ A i B = A k—%emo d— je skup B gust @ili svuda gustA u AF „—qk— a ∈ A koj— nije t—qk— n—gomil—v—¨— n—ziv— se izolovanom taqkom skup— AF ƒkup ∂A := A ∩ M \ A n—ziv— se rubom skupa AF „—qk— a je unutraxnja taqka skup— A —ko je z— neko ε > 0 B (a . d) metriqki prostorF hok—z—ti d— je k—r—kterE istiqn— funk™ij— podskup— A ⊂ M n→∞ Lema . ydrediti A D AD ∂A i Int A z— skup A u metriqkom prostoru (M. n ∞ IF „y€yvyˆui yƒxy†i exevsi n ∈F ∞ ∞ n n ∞ n −1 n −1 n −1 n 0 0 0 0 0 2 2 2 n n→∞ n χ : M → R. x ) ≥ εD xto je u suprotnosti s— lim x = x F €retpost—vimo s—d— d— z— sv—ki niz x ∈ F v—%i @RAF hok—%imo d— je F z—tvorenD tjF d— je M \ F otvorenF xek— je a ∈ M \ F F €retpost—vimo d— ni z— jedno n ∈ N lopt— B(a. P €odskup F ⊂ M je z—tvoren —ko i s—mo —ko z— sv—ki niz x lim xn = x∞ ⇒ x∞ ∈ F. ε) ⊂ M \ F F yd—tle sledi d(x . xek— je x niz u metriqkom prostoru koji konnvergir— k— x F hok—z—ti d— je skup A = {x | n ∈ N} ∪ {x } z—tvorenF n ∞ n ∞ 1. 0. a) < n D p— x → a k—d n → ∞F yd—tle ˜iD n— osnovu @RAD sledilo a ∈ F D xto je u suprotnosti s— iz˜orom a ∈ M \ FF Definicija V. χA (x) = prekidn— u t—qk—m— ru˜— ∂A i neprekidn— u ost—lim t—qk—m—F Zadatak PH. d) —ko je @—A A = [0. xek— je (M. d)F hok—z—ti d— su slede— tvre¨— ekviv—lentn—X @—A A je gust u M F @˜A A im— nepr—z—n presek s— sv—kom otvorenom loptomF @vA — sv—ku t—qku x ∈ M postoji niz a t—q—k— skup— A t—k—v d— je x = lim a F Zadatak IW. y) = |x − y|Y @vA A = {(x. n ) nije s—dr%—n— u M \ F D tjF d— z— sv—ko n ∈ N postoji x ∈ F ∩ B(a. ε) ⊂ AF ƒkup svih unutr—x¨ih t—q—k— skup— A n—ziv— se unutr—xnoxu skup— eD i ozn—q—v— s— Int AF Zadatak IU. y) | y = x } M = R × RD d euklidsko r—stoj—¨e u r—vniF Zadatak IV. x∈A x∈ /A . n )F „—d— je d(x . y) = |x − y|Y @˜A A = QD M = RD d(x. 1) ∪ {2}D M = RD d(x. „—qk— x ∈ M se n—ziv— taqkom nagomilavanja skup— A ⊂ M —ko sv—k— otvoren— lopt— B (x . y) | x + y < 1} M = R × RD d euklidsko r—stoj—¨e u r—vniF @gA A = {(x.

d )Y @vA A je z—tvoren u (M. ε) ⊂ U D p— je i B(x. p—miliju svih otvorenih podskupov— metriqkog prostor— n—ziv—mo topologijom tog prostor—F Phe worg—n @Augustus de MorganD IVHT{IVUIAD xkotski m—tem—tiq—r . d ) i (M. U ∈ τ ⇒ U ∩ U ∈ τ F ƒvojstvo @„IA je oqiglednoF xek— je {U } f—milij— skupov— iz τ i x∈ U F „—d— je x ∈ U z— neko λ F €oxto je U otvorenD z— neko ε > 0 v—%i B(x. d)Y @˜A A je z—tvoren u (M. A je n—jm—¨i z—tvoren skup koji s—rd%i AF yqigledno je d— v—%i A ⊂ AF hok—%imo d— je skup A z—tvorenF xek— je a niz u A i a → a k—d n → ∞F eko niz a nije konst—nt—n poqevxi od nekog nD ond— je a t—qk— n—gomil—v—¨— skup— AD p— je a ∈ AF eko je niz a konst—nt—n poqevxi od nekog nD ond— je a = a z— veliko nD p— je a ∈ AD — s—mim tim a ∈ AF „ime je dok—z—no d— je skup A z—tvorenF €retpost—vimo d— je F z—tvoren skup i d— je A ⊂ F F xek— je x ∈ A \ AF „—d— je x t—qk— n—gomil—v—¨— skup— AD p— postoji niz a ∈ A koji konvergir— k— xF €oxto je t—d— x ∈ F D — skup F je z—tvorenD sledi x ∈ F F „ime je dok—z—no d— je A ⊂ F D xto zn—qi d— je A n—jm—¨i z—tvoren skup koji s—rd%i AF Posledica I. ƒkup F je z—tvoren —ko i s—mo —ko je F = F F Teorema I. xek— su (M. λ∈Λ Aλ = λ∈Λ Ac λ i prethodne teoremeF Definicija W. xek— je ζ f—milij— svih z—tvorenih podskupov— u metE riqkom prostoru M F „—d— v—%iX @1A M ∈ ζ D ∅ ∈ ζ @2A F . ε) ⊂ U ∩ U D xto dok—zuje d— je U ∩ U otvorenF Posledica P. xek— je τ f—milij— svih otvorenih podskupov— u metriqkom prostoru M F „—d— v—%iX @„IA M ∈ τ D ∅ ∈ τ @„PA —ko je {U } f—milij— skupov— iz τ D ond— je U ∈ τ @„QA U . ε ) ⊂ U F ƒliqnoD B(x. d)D (M.Zadatak PI. ε) ⊂ U F „ime je dok—z—no d— je U otvoren skupD tjF svojstvo @„PAF hok—%imo @„QAF xek— su U i U otvoreni i x ∈ U ∩ U F sz otvorenosti skup— U i x ∈ U sledi postoji ε > 0 t—kvo d— je B(x. F ∈ ζ ⇒ F ∪ F ∈ ζ @3A —ko je {F } f—milij— skupov— iz ζ D ond— je F ∈ ζ F hok—z sledi iz de worg—novihP z—kon— 1 2 1 2 n n ∞ n ∞ ∞ n ∞ n ∞ ∞ n n M M M λ λ∈Λ M M λ M λ∈Λ 1 2 1 2 M λ λ∈Λ M λ λ0 0 λ0 λ∈Λ λ0 λ λ λ∈Λ λ∈Λ 1 2 1 2 1 1 1 1 1 2 2 2 1 2 1 2 1 2 M M M 1 2 M 1 2 M λ λ∈Λ M λ M λ∈Λ c c PF xi€‚iushxyƒ„ s q‚exsxe †‚ihxyƒ„ … wi„‚susw €‚yƒ„y‚swe PSW Aλ λ∈Λ = λ∈Λ Ac λ. d ) metriqki prostori iz —E d—tk— V i A ⊂ M F hok—z—ti d— su slede™— tvre¨— ekviv—lentn— @—A A je z—tvoren u (M. ε ) ⊂ U z— neko ε > 0F xek— je ε = min{ε . ε }F „—d— je B(x. d )F Lema Q.

€oxto je A n—jm—¨i z—tvoren skup koji s—dr%i AD sledi d— je A ⊂ f (f (A))D tjF f (A) ⊂ f (A)F „ime je dok—z—n— implik—™ij— @vA ⇒ @gAF €retpost—vimo d— v—%i @gAF xek— je x ∈ M D y = f (a) i ε > 0F hok—%imo d— postoji δ > 0 t—kvo d— je f (B(x . δ)) ⊂ B(y . @SA †—%i slede— lem—F Lema R. ε) ⊂ V F sz neprekidnosti preslik—v—¨— f u t—qki a sledi d— postoji δ > 0 t—kvo d— v—%i 1 2 1 2 2 −1 2 −1 1 2 −1 −1 −1 PTH IF „y€yvyˆui yƒxy†i exevsi tjF f (B(a. ε)D xto zn—qi d— je preslik—v—¨e f neprekidno u x F „ime je dok—z—n— implik—™ij— @gA ⇒ @—AF PFRF uoxijevi nizoviF uompletni prostoriF €o —n—logiji s— sluq—E jem kompleksnih nizov—D niz x u metriqkom prostoru M n—ziv—mo Koxijevim nizom —ko v—%i (∀ε > 0)(∃n ∈ N) m. ε))F „—d— v—%i x ∈ / AF —ist—D k—d— ˜i ˜ilo x ∈ AD iz @gA ˜i sledilo −1 0 1 0 0 0 0 −1 2 0 1 −1 0 0 0 A ⊂ f −1 (f (A)) ⊂ f −1 (f (A)). ε) ⊂ V F yd—tle sledi B(a. ε)D qime emo dok—z—ti neE prekidnost preslik—v—¨— f u t—qki x F xek— je A = f (M \ B(y . ε)D xto je kontr—dik™ij—F h—kleD x prip—d— otvorenom skupu M \ AD p— postoji δ > 0 t—kvo d— je B (x . a) < δ ⇒ d(f (x). ƒv—ki konvergent—n niz je uoxijevF 0 0 0 1 0 1 0 0 0 n 0 0 m n y0 = f (x0 ) ∈ f (A) ⊂ f (A) = f (f −1 (M2 \ B (y0 . ε)) ⊂ M2 \ B (y0 . ε). b) < ε. n > n ⇒ d(x . δ)) ⊂ B(y .xeprekidnost mo%emo d— opixemo s—mo u terminim— topologije E v—%i slede— teorem—F Teorema P. δ) ⊂ f (V )F „ime je dok—z—n— implik—™ij— @—A ⇒ @˜AF €retpost—vimo d— v—%i @˜AF xek— je F ⊂ M z—tvoren skupF „—d— je M \ F otvorenF sz @˜A i f (M \ F ) = M \ f (F ) sledi d— je skup M \ f (F ) otvorenD xto zn—qi d— je skup f (F ) z—tvorenF „ime je dok—z—n— implik—™ij— @˜A ⇒ @vAF €retpost—vimo d— v—%i @vAF xek— je A ⊂ M F ƒkup f (A) je z—tvorenD p— iz @vA sledi d— je skup f (A) z—tvoren i v—%i −1 2 2 −1 2 1 −1 1 −1 −1 1 −1 d(x. x ) < ε. tjF y ∈ / B (y . δ)) ⊂ B(b. xek— su M D M metriqki prostoriF — preslik—v—¨e f : M → M slede— tvre¨— su ekviv—lentn—X @—A f je neprekidno preslik—v—¨e @˜A z— sv—ki otvoren skup V ⊂ M skup f (V ) je otvoren @vA z— sv—ki z—tvoren skup F ⊂ M skup f (F ) je z—tvoren @gA z— sv—ki skup A ⊂ M v—%i f (A) ⊂ f (A)F €retpost—vimo d— v—%i @—AF xek— je V ⊂ M otvoren podskupD a ∈ f (V )F hok—%imo d— je nek— kugl— s— ™entrom u a s—dr%—n— u f (V )D qime emo dok—z—ti d— je skup f (V ) otvorenF xek— je b = f (a)F €oxto je skup V otvorenD z— neko ε > 0 je B(b. . ε)) = M \ f (B (y . δ ) ⊂ M \ AF yd—tle i iz defini™ije skup— A sledi d— je f (B(x .

ƒv—ki komp—kt—n metriqki prostor je komplet—nF n n ∞ ∞ n n ∞ n ∞ ∞ n 1 n ∞ n (∀x1 . xn ) ≤ d(xm . x ) < 2 εF „—d— z— m. wetriqki prostor je kompletan —ko sv—ki uoxijev niz x ∈ M konvergir—F wetriqki prostor iz €rimer— IT nije komplet—nF ‚e—ln— pr—v— R i komE pleksn— r—v—n C s— st—nd—rdnim metrik—m— su kompletni prostori @„eorem— S n— strF IQHAF — funk™iju koj— im— vrednosti u kompletnom metriqkom prostoru v—%i uoxijev kriterijum z— egzisten™iju limes—X Lema S. n > n v—%i n ∞ 0 0 n ∞ −1 0 PF xi€‚iushxyƒ„ s q‚exsxe †‚ihxyƒ„ … wi„‚susw €‚yƒ„y‚swe PTI xto zn—qi d— je niz x uoxijevF y˜rnuto ne mor— d— v—%iD xto pok—zuje sledei primerF Primer IT. 1] komp—kt—nF snterv—l (0. f (x2 )) < ε. 1) t—kv— d— je lim =x F wetriqke prostore u kojim— je sv—ki uoxijev niz konvergent—n izdv—j—mo sledeom defini™ijomF Definicija IH. hok—z je —n—log—n dok—zu €osledi™e S n— strF IQHF Teorema Q. 1) metriqki prostor s— metrikom d(x.xek— je x niz koji konvergir— k— x F xek— je ε > 0F sz defini™ije konvergen™ije niz— u metriqkom prostoru sledi d— postoji n ∈ N t—kvo d— v—%i n > n ⇒ d(x . xn ) < 2−1 ε + 2−1 ε = ε. xek— je (N. y ) = uoxijevD —li nije konvergent—nD tjF ne postoji |y − x|F „—d— je niz x = t—qk— x ∈ (0. . xek— je M = (0. η ) < δ ⇒ dM (f (x1 ). x2 ∈ X ) dN (x1 . x∞ ) + d(x∞ . 1] nije komp—kt—nX niz ∈ (0. d ) proizvo©—nD — (M. sz „eoreme Q n— strF IPR sledi d— je interv—l [0. €otprostor S ⊂ M kompletnog metriqkog prostor— M je komplet—n —ko i s—mo —ko je z—tvorenF €retpost—vimo d— je S z—tvorenF xek— je x ∈ S uoxijev niz u SF sz kompletnosti prostor— M sledi d— x konvergir— k— x ∈ M F €oxto je S z—tvorenD v—%ie x ∈ SD xto zn—qi d— x konvergir— u SD p— je S komplet—nF €retpost—vimo s—d— d— je S komplet—n i nek— je x ∈ S niz u S koji konvergir— k— x ∈ M F sz veme R sledi d— je x uoxijev nizD p— iz komE pletnosti prostor— S sledi d— on konvergir— k— nekoj t—qki prostor— SF sz jedinstvenosti gr—niqne vrednosti @vem— IA sledi d— je t— t—qk— upr—vo x D p— je x ∈ SD xto zn—qi d— je S z—tvorenF PFSF uomp—ktni prostoriF wetriqki prostor M n—ziv—mo kompaktnim —ko sv—ki niz x ∈ M im— konvergent—n podnizF Primer IU. 1] nem— podniz koji konvergir— k— nekom x ∈ (0. η ) < δ ∧ dN (x2 . d ) komplet—n metriqki prostorF xek— je X ⊂ N D f : X → M funk™ij— definis—n— n— X i η ∈ X F „—d— postoji lim f (x) —ko i s—mo —ko z— sv—ko ε > 0 postoji δ > 0 s— svojstvom n n 1 n ∞ 1 n→∞ n ∞ n N M x→η d(xm . 1]F ‚e—ln— pr—v— R i kompleksn— r—v—n C nisu komp—ktni prostoriX niz x = n nem— konvergent—n podnizF Teorema R.

. x ) < 2 εF xek— je n = max{n . n) ne s—dr%i ™eo skup S D p— z— sv—ko n postoji x ∈ S \ B (s. eko je M proizvo©—n metriqki prostor i S ⊂ M ¨egov komE p—kt—n potprostorD ond— je S ogr—niqenF €retpost—vimo d— S nije ogr—niqenF „o zn—qi d— z— s ∈ S nijedn— lopt— B (s. x ) + d(x . r) = {z ∈ C | |z | ≤ r} je komp—kt—nF eko je S ⊂ C ogr—niqen i z—tvorenD ond— je S ⊂ B (0. r) z— neko r i dok—z sledi is prethodne teoremeF Teorema T. xk(n) ) + d(xk(n) . n)F eko ˜i niz x im—o podniz x koji konvergir— k— x D v—zilo ˜i d(s. x∞ ) =≤ d(xn . xek— je M komp—kt—n i N proizvo©—n metriqki prostor i f : M → N neprekidno preslik—v—¨eF „—d— je potprostor f (M ) ⊂ N komp—kE t—nF xek— je y = f (x ) niz u f (M )F sz komp—ktnosti prostor— M sledi d— posE toji podniz x koji konvergir— k— x ∈ M D p— iz neprekidnosti funk™ije f sledi d— podniz y = f (x ) konvergir— k— f (x ) ∈ f (M )F n ∞ n n k(n) ∞ k ( n) ∞ ∞ k(n) ∞ n n n n k ( n) ∞ ∞ k(n) n ∞ n n ∞ ∞ n n k(n) ∞ k(n) k(n) ∞ d(xn .hok—z je doslovn— kopij— drugog del— dok—z— „eoreme S n— strF IQHF xek— je M komp—kt—n metriqki prostor i x ∈ M uoxijev nizF sz komp—ktnosti sledi d— postoji podniz x F yzn—qimo limes ovog podniz— s— x F xek— je ε > 0F „—d— z— neko n ∈ N v—%i n > n ⇒ d(x . x ) + ε @TA z— dovo©no veliko nF weutimD iz x ∈ / B (s. r) z— neko rD p— dok—z sledi is prethodne teoremeF y˜rnutoD —ko je S komp—kt—nD iz veme T sledi d— je on ogr—niqenD p— je S ⊂ B (0. x ) ≤ d(s. €otprostor S ⊂ M komp—ktnog metriqkog prostor— M je komp—kt—n —ko i s—mo —ko je ogr—niqen i z—tvorenF xek— je S komp—kt—n i x ∈ S niz u SF ˜og komp—ktnosti prostor— M niz x im— podniz x koji konvergir— k— nekoj t—qki x ∈ M F sz z—tvorenosti prostor— S sledi d— je x ∈ SD p— podniz x konvergir— u SD xto zn—qi d— je S komp—kt—nF €retpost—vimo s—d— d— je S komp—kt—nF xek— je x ∈ S niz u S koji konE vergir— k— x ∈ M F sz komp—ktnosti prostor— S sledi d— niz x im— podniz koji konvergir— k— nekoj t—qki iz SD — poxto sv—ki podniz konvergentnog niz— x konvergir— k— x sledi d— je x ∈ S F „o dok—zuje d— je S z—tvorenF ygr—E niqenost sledi iz veme TF Posledica Q. x ) < 2 εF €oxto je niz uoxijevD z— neko n ∈ N v—%i n > n ⇒ d(x . n) i k (n) → ∞ k—d n → ∞ sledi d— lev— str—n— u @TA te%i k— ∞ k—d n → ∞D xto je nemogue jer desn— str—n— ne z—visi od nF yd—tle sledi d— x nem— konvergent—n podnizD xto je u suprotnosti s— pretpost—vkom d— je S komp—kt—nF Teorema S. n }F „—d— z— n > n v—%i n k(n) ∞ 1 1 k(n) n ∞ −1 2 2 k(n) −1 0 1 2 0 PTP IF „y€yvyˆui yƒxy†i exevsi tjF x konvergir— k— x F Lema T. x∞ ) < 2−1 ε. x ) < d(s. €odskup re—lne pr—ve R ili kompleksne r—vni C je komE p—kt—n —ko i s—mo —ko je ogr—niqen i z—tvorenF €oxto sv—ki ogr—niqen niz u C im— konvergent—n podnizD skup B(0.

B ⊂ R z—tvoreni podskupoviD pri qemu je A ogr—niqenF hefiniximo d(A.Posledica R. b) | a ∈ A. s) < . eko je metriqki prostor M komp—kt—nD ond— je on sep—r—E ˜il—nF hok—%imo prvo d— z— sv—ko n ∈ N postoji kon—q—n skup S t—k—v d— v—%i 1 (∀x ∈ M )(∃s ∈ S ) d(x. x . x } t—k—v d— je d(x . @IHA n sz @IHA sledi d— niz x . xek— je M komp—kt—n metriqki prostor i f : M → R neprekidn— funk™ij—F „—d— postoje t—qke x . . . . . x∈M . ƒkup R je sep—r—˜il—nD jer je Q = RF Teorema U. x ) ≥ F €onovimo ov—j postup—kX pretpost—vimo d— smo ¨ime izdvojili kon—q—n skup t—q—k— {x . . b ∈ B }. . x . nem— uoxijev podniz p—D n— osnovu veme RD nem— ni konvergent—n podnizF „o je u suprotnosti s— pretpost—vkom d— je M n n n n ∞ ∞ n 0 0 0 0 −1 n n 0 0 1 1 2 1 2 1 n0 1 k k+1 1 k j i j 1 n0 1 n0 2 i j 0 1 2 f (x2 ) = min f (x). B ) = d(a . . xek— su A. wetriqki prostor M je separabilan —ko im— n—jvixe pre˜rojiv gust podskupD tjF —ko postoji n—jvixe pre˜rojiv podskup S ⊂ M t—k—v d— je S = M F Primer IV. x ) ≥ z— sv—ko j < k F „ime smo konstruis—li niz x . . gde je d(a. x ) ≥ z— i = j. t—k—v d— v—%i 1 d(x . @VA n €retpost—vimo suprotnoD d— z— neko n ∈ N i z— sv—ki kon—q—n podskup S ⊂ M v—%i 1 (∃x ∈ M )(∀s ∈ S ) d(x. B ) := inf {d(a. x∈M sz prethodne teoreme sledi d— je skup f (M ) ⊂ R komp—kt—nD p— iz €osleE di™e Q sledi d— je f (M ) ogr—niqen i z—tvorenF yd—tleD n— osnovu eksiome supremum—D sledi d— postoje sup f (M ) i inf f (M )F sz defini™ije supremum— sledi d— z— sv—ko n ∈ N postoji t—qk— x ∈ M t—kv— d— je 1 1 f (x ) − < sup f (M ) < f (x ) + . xek— su M i N metriqki prostori i nek— je M komp—kt—nF hok—z—ti d— je z— sv—ku neprekidnu ˜ijek™iju f : M → N inverzno preslik—E v—¨e f : N → M neprekidnoF Definicija II. x ) ≥ F „—d— iz @WA sledi d— postoji t—qk— x ∈ M t—kv— d— je d(x . @WA n xek— je x ∈ M F €oxto je skup {x } kon—q—nD iz @WA sledi d— postoji t—qk— x ∈ M z— koju v—%i d(x . x ∈ M t—kve d— je 1 2 PF xi€‚iushxyƒ„ s q‚exsxe †‚ihxyƒ„ … wi„‚susw €‚yƒ„y‚swe PTQ f (x1 ) = max f (x). s) ≥ . b )F Zadatak PQ. @UA n n €oxto je M komp—kt—nD niz x im— podniz koji konvergir— k— x D p— iz @UA sledi d— je f (x ) = sup f (M )F ƒliqno se dok—zuje postoj—¨e t—qke u kojoj f dosti%e infimumF Zadatak PP. . b) st—nd—rdno euklidsko r—stoj—¨e izmeu t—q—k— a i bF hok—z—ti d— se ov—j infimum dosti%eD tjF d— postoje t—qke a ∈ A i b ∈ B t—kve d— je d(A. .

n) ⊂ S × N proizvo©—n skup U ∈ U t—k—v d— je B (s. ) ⊂ U F sz S = M sledi d— postoji t—qk— s ∈ S t—kv— d— je (s. ) ⊂ U D tjF skup U je otvorenF hok—%imo s—d— d— je f—milij— {U } pokriv—¨e prostor— M D tjF d— sv—k— t—qk— p ∈ M prip—d— nekom od skupov— U F eko p nije jedn— od t—q—k— niz— x to je oqiglednoD jer je t—d— p ∈ U z— sv—ko kF eko je p = x D ond— je p∈U F „ime je dok—z—no d— je f—milij— {U } otvoreno pokriv—¨e prostor— M D p—D po pretpost—v™iD on— im— kon—qno potpokriv—¨e U . k } + 1F „—d— iz defini™ije skupov— U sledi x ∈ / U ∪ · · · ∪ U D xto zn—qi d— f—milij— U .n)⊂S ×N 2 n Us. U ne pokriv— ™eo prostor M D xto je kontr—dik™ij—F „ime je jed—n smer teoreme dok—z—nF €retpost—vimo s—d— d— je prostor M komp—kt—nF xek— je U ¨egovo otvoreno pokriv—¨eF hok—%imo d— ono im— kon—qno potpokriv—¨eF sz „eoreme U sledi d— postoji pre˜rojiv skup S ⊂ M t—k—v d— je S = M F yd—˜erimoD z— sv—ki p—r (s. ) ⊂ U F p—milij— k 1 m k n k k n 1 m k k k k∈N k n k j j +1 k k ∈N k1 kn 1 n k m k1 kn k1 kn s.n .n U k = M \ { xn | n ≥ k } je pre˜rojiv— potf—milij— f—milije U F hok—%imo d— on— pokriv— skup M F xek— je p ∈ M F „—d— je p ∈ U z— neko U ∈ U F €oxto je U otvorenD z— neko n ∈ N v—%i B (p. . . . (Borel–Lebegova teorema) wetriqki prostor M je komE p—kt—n —ko i s—mo —ko sv—ko ¨egovo otvoreno pokriv—¨e U im— kon—qno potE pokriv—¨eF €retpost—vimo prvo d— sv—ko otvoreno pokriv—¨e prostor— M im— kon—qno potpokriv—¨e i dok—%imo d— je M komp—kt—nF €retpost—vimo suprotno { d— M nije komp—kt—nF „—d— postoji niz x ∈ M koji nem— konvergent—n podnizF hok—%imo d— su skupovi n n 1 n n U ∈U 0 n otvoreniF xek— je y ∈ U F —ist—D pretpost—vimo suprotnoX d— sv—ko m ∈ N skup B(y. . .n 1 n s. . U F xek— je m = max{k . . ) s—dr%i neku t—qku x (m) ∈ {x | n ≥ k}F „—d— x (m) → y k—d m → ∞D xto je u suprotnosti s— pretpost—vkom d— niz x nem— konvergent—n podnizF h—kleD z— sv—ku t—qku y ∈ U postoji lopt— B(y. . p—milij— U otvorenih skupov— se n—ziv— otvorenim pokrivanjem skup— A —ko je A ⊂ ∪ U F Potpokrivanje pokriv—¨— U skup— A je f—milij— U ⊂ U koj— je i s—m— pokriv—¨e skup— AF €okriv—¨e n—ziv—mo konaqnim —ko se f—milij— U s—stoji od kon—qnog ˜roj— skupov—F Teorema V. s ) < F „ime smo dok—z—li d— postoji niz s ∈ S koji konvergir— k— xF yd—tle sledi d— je S = M F „ime je dok—z—no d— je prostor M sep—r—˜il—nF Definicija IP. .komp—kt—nF „ime je dok—z—no d— z— sv—ko n ∈ N postoji kon—q—n skup S t—k—v d— v—%i @VAF xek— je n ∞ PTR IF „y€yvyˆui yƒxy†i exevsi S= n=1 Sn . . . . ƒkup S je pre˜rojiv— unij— kon—qnih skupov—D p— je pre˜rojivF xek— je x ∈ M proizvo©n— t—qk—F sz @VA sledi d— z— sv—ko n ∈ N postoji t—qk— s ∈ S z— koju v—%i d(x.

2 n ⊂U €oxto je prostor M komp—kt—nD niz x im— konvergent—n podniz istog r—zlog— niz y im— konvergent—n podniz F xek— je lim x =x i lim y = y.PF xi€‚iushxyƒ„ s q‚exsxe †‚ihxyƒ„ … wi„‚susw €‚yƒ„y‚swe PTS 1 s ∈ B (p. @IIA sz defini™ije neprekidnosti i uniformne neprekidnosti l—ko sledi d— je sv—ko uniformno neprekidno preslik—v—¨e neprekidno @vF dok—z veme T n— strF URAF … sluq—ju k—d— je prostor M komp—kt—nD v—%i i o˜rnutoF €re™iznijeD v—%i sledee uopxte¨e „eoreme R n— strF URF Zadatak PR. n xj (n) yk(n) F sz p— je x = yF €oxto je d i metrike sledi xto je kontr—dik™ij—F d(x. 1 n ⊂ B p. yn ) < 1 ∧ dN (f (xn ).n n n∈N n n 1 n n k n k M N M N M N B p. d ) proizvo©—n metriqki prostorF €reslik—v—¨e f : M → N je neprekidno —ko i s—mo —ko je uniformno neprekidnoF €retpost—vimo suprotnoX d— je f : M → N neprekidno preslik—v—¨e koje nije uniformno neprekidnoF „—d— s. y ) < i neprekidnosti metrike sledi n j (n) n→∞ k(n) n→∞ k(n) M n n 1 n (∃ε0 > 0)(∀n ∈ N)(∃xn . d ) komp—kt—nD — (N. d ) metriqki prostoriF €resliE k—v—¨e f : M → N n—ziv— se uniformno @ili ravnomernoA neprekidnim —ko v—%i (∀ε > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ M )(∀y ∈ M ) d (x. f (yk(n )) ≥ ε0 . f (x)) = lim dN (f (xk(n) ). sz d (x . y ) < δ ⇒ d (f (x). yn ∈ M ) dM (xn . sspit—ti uniformnu neprekidnost funk™ij— iz —d—tk— ITF Teorema W. f (y )) < ε. „—d— niz x nem— konvergent—n podnizF —ist—D nek— je p proizvo©n— t—qk— prostor— M F „—d— je p ∈ V z— neko kF €oxto se svi ql—novi niz— x osim mo%d— prvih k n—l—ze v—n skup— V D nijed—n ¨egov podniz ne konvergir— k— pF „o je u kontr—dik™iji s— pretpost—vkom o komp—ktnosti prostor— M F Definicija IQ. xek— su (M. n ) D p— iz sledi d— je x ∈ U F yvime smo dok—z—li d— sv—ko pokriv—¨e im— pre˜rojivo potpokriv—¨eF yst—je jox d— dok—%emo d— sv—ko pre˜rojivo pokriv—¨eF €retpost—vimo suprotnoX d— postoji pre˜rojivo pokriv—¨e V koje nem— kon—qno potpokriv—¨eF „—d— z— sv—ko n ∈ N postoji t—qk— x ∈ M t—kv— d— v—%i x ∈ / V ∪ ··· ∪ V . f (yn )) ≥ ε0 . f (yk(n )) ≥ ε0 D iz neprekidnosti funk™ije f n→∞ 1 = 0. yk(n) ) ≤ lim n→∞ N (f (xk(n) ). n→∞ . d ) i (N. y ) = lim dM (xk(n) . (Kantorova teorema) xek— je (M. n d(f (x).

€utno povez—n prostor je povez—nF €retpost—vimo suprotnoD d— je M putno povez—nD —li d— nije povez—nF sz veme U sledi d— postoji neprekidno preslik—v—¨e φ : M → {0. wetriqki prostor M je putno povezan —ko z— sv—ke dve t—qke x . 1] → M t—kvo d— je γ(x ) = 0D γ(x ) = 1F „—d— je preslik—v—¨e φ ◦ γ : [0. hok—z—ti d— je skup 1 2 0 1 0 1 0 1 U = φ−1 (B (1. wetriqki prostor M je nepovezan —ko i s—mo —ko postoje otvoreni i nepr—zni podskupovi U. 1}D s— ™entrim— u t—qk—m— i F t—sno je d— je M = U ∪ V F €oxton je preslik—v—¨e φ xeD skupovi i su nepr—zniF sz neprekidnosti preslik—E v—¨— φ i „eoreme P sledi d— su skupovi U i V otvoreniF „ime je dok—z—no d— je prostor M nepovez—nF Lema V. V ⊂ M t—kvi d— je U ∪ V = M i U ∩ V = ∅F €reslik—v—¨e 1 z— x ∈ U φ : M → {0. 1} k—o metriqki prostor s— diskretnom metrikom d(x. f (x) = 0 z— x ∈ V je xeF hok—%imo d— je ono neprekidnoF xek— je a ∈ U i nek— je x niz koji konvergir— k— aF €oxto je U otvoren— okolin— gr—niqne vrednosti a niz— x D postoji prirod—n ˜roj n t—k—v d— je x ∈ U z— n ≥ n F „—d— jeD po defini™iji funk™ije φD φ(x ) = 1 z— n ≥ n D p— je lim φ(x ) = 1 = φ(a)F „ime je dok—z—n— neprekidnost funk™ije φ u t—qki a ∈ U F x— isti n—qin se dok—zuje neprekidnost u proizvo©noj t—qki skup— V F €retpost—vimo s—d— d— postoji neprekidno preslik—v—¨e φ : M → {0. wetriqki prostor M je nepovez—n —ko i s—mo —ko postoji nepE rekidno preslik—v—¨e φ : M → {0. x ∈ M t—qke prostor— M t—kve d— je φ(x ) = 0D φ(x ) = 1F €oxto je M putno povez—nD postoji neprekidno preslik—v—¨e γ : [0. )). 1} koje je xeF xek— su x . 1} koje je xeF xek— je M nepovez—nF „—d— postoje nepr—zni otvoreni podskupovi U. y ) ∈ R × R | y = sin 1 ∪ (0. y ) ∈ R × R | −1 ≤ y ≤ 1 x . y) = 1 ⇔ x = yD d(x. x) = 0F †—%i slede— lem—F Lema U. )). Definicija IS. 1}F „o je kontr—dik™ij—D jer je neprekidn— slik— interv—l— interv—l @€osledi™— S n— strF UPAF Zadatak PS. )) i otvorene lopte polupreqnik— f rac12 u prostoru {0. x ∈ M postoji neprekidno preslik—v—¨e γ : [0. 2 povez—nD —li d— nije putno povez—nF S = (x. 1}. 1 )) 2 1 0 U V V = φ−1 (B (0. 1} koje je xeF 1 1 0 1 0 1 n n 0 n 0 n 0 n PTT IF „y€yvyˆui yƒxy†i exevsi gde su (B(1. 1] → R neprekidno preE slik—v—¨e interv—l— n— {0. 2 (B (0.PFTF €ovez—ni prostoriF sntuitivno govoreiD metriqki prostor koji se s—stoji iz vixe D odvojenih delov—4 je nepovez—nF yvu intuitivnu predst—vu mo%emo d— form—lizujemo n— dv— neekvivalentna n—qin—F Definicija IR. V ⊂ M t—kvi d— je U ∪ V = M i U ∩ V = ∅F … suprotnomD prostor M je povezan. 1] → M @DDput u w4AD t—kvo d— je γ(0) = x D γ(1) = x F €osm—tr—jmo dvoql—ni skup {0.

b]) interv—lF Teorema IP. 0 = x ∈ M | d(x0 . d ) i (N.Teorema IH. 1} neprekidno i xeF sz veme U t—d— ˜i sledilo d— je M nepovez—nD xto je u suprotnosti s— pretpost—vkom teoremeF Napomena P. y )) := λ λ0 λ0 λ λ M N 2 2 1 1 2 2 M 1 2 N 1 2 Aλ . 1. 1} koje je neprekidno i xeF „—d— je i preslik—v—¨e φ ◦ f : M → {0. A= λ∈Λ povez—nF xek— je φ : A → {0. d ) metriE qki prostoriF €ostoji vixe prirodnih n—qin— d— se n— skupu M × N defiE nixe metrik—F wi emo pod proizvodom metriqkih prostor— podr—zumev—ti metriqki prostor M × N s— metrikom d (x . xek— je {A } f—milij— povez—nih podskupov— metriqkog prostor— M D t—kv— d— z— neko λ ∈ Λ v—%i 2 2 λ λ∈Λ 0 B x0 . ƒpe™ij—lnoD iz prethodne teoreme sledi teorem— o meuE vrednosti z— re—lne funk™ije n— UIF str—niX —ko je f : [a. y ). 1} konst—ntnoF yd—tleD n— osnovu veme UD sledi d— je A povez—nF PFUF €roizvod metriqkih prostor—F xek— su (M. €otprostor re—lne pr—ve R je povez—n —ko i s—mo —ko je interv—lF yqigledno je d— je interv—l putno povez—nD p— je povez—nF xek— je skup M ⊂ R povez—nF €retpost—vimo d— M nije interv—lF „—d— postoje t—qke p. x) < 0 ⊂ U. q ∈ M i a ∈ R \ M t—kve d— je p < a < qF €osm—tr—jmo skupove U = {x ∈ M | x < a} i V = {x ∈ M | x > a} yqigledno je d— je U ∩ V = ∅ i U ∪ V = M F eko je x ∈ U D ond— je x < aD p— postoji je a−x a−x 0 0 PF xi€‚iushxyƒ„ s q‚exsxe †‚ihxyƒ„ … wi„‚susw €‚yƒ„y‚swe PTU p∈U q ∈V xto zn—qi d— je U otvorenF ƒliqno se dok—zuje i d— je V otvorenF €oxto je D D skupovi U i V su nepr—zniF yd—tle sledi d— je M nepovez—n skupD xto je kontr—dik™ij—F „ime je dok—z—no d— je sv—ki povez—n podskup re—lne pr—ve interv—lF Teorema II. @IPA d((x . xek— je M povez—n i N proizvo©—n metriqki prostor i f : M → N neprekidno preslik—v—¨eF „—d— je potprostor f (M ) ⊂ N povez—nF €retpost—vimo d— je N nepovez—nF sz veme U sledi d— postoji preslik—v—¨e φ : N → {0. } neprekidno preslik—v—¨eF €oxto su skupovi A povez—niD n— sv—kom od ¨ihD n— osnovu veme UD preslik—v—¨e ϕ je konst—ntnoF €retpost—vimoD ne um—¨ujui opxtostD d— je φ ≡ 1 n— A F €oxto je z— sv—ko λ skup A ∩ A nepr—z—nD mor— d— v—%i φ(x) ≡ 1 n— sv—kom A D tjF n— ™elom AF „ime je dok—z—no d— je sv—ko neprekidno preslik—v—¨e φ : A → {0. y ) . x ) + d (y . b] → R neprekidn— funk™ij—D ond— je f ([a. „—d— je skup (∀λ ∈ Λ) Aλ0 ∩ Aλ = ∅. (x .

d ) i (N. y ) —ko i s—mo —ko niz x ∈ M konvergir— k— x i niz y ∈ N konvergir— k— y F hok—z sledi iz nejedn—kosti n n n ∞ ∞ n ∞ n ∞ PTV IF „y€yvyˆui yƒxy†i exevsi dM (xn . ∞ ∞ n ∞ ∞ n tjF |d(x . x∞ ) + d(x∞ . x∞ ) + d(x. y ) = y − x neprekidnoF Teorema IQ. (Neprekidnost metrike) wetrik— M M M N M N M N M M N N je neprekidno preslik—v—¨eF —ist—D nek— je (x . x∞ ) ≤ dN (yn . yn ) − d(x∞ . x∞ ) + d(y∞ . d(xn . ϕ(x. xek— su (M. y ) = x i π : M × N → N. π (x. x∞ ) dM (xn . y∞ ) ≤ dM (xn . y )| ≤ d(x . d ) metriqki prostoriF wetriqki prostor M × N im— neko od sledeih svojst—v— IF ogr—niqenost M N . y∞ ) ≤ d(xn . yn ) d(x∞ . €rojek™ije π : M × N → M. y ) + d(y∞ . y∞ ) . yn ) ≤ d(xn . π (x. y ) → (x . y ) ≤ d(x. 2 2 + dN (yn . y ) = y su neprekidn— preslik—v—¨—F hok—z sledi iz veme W i defini™ije neprekidnosti pomou nizov—F u—o posledi™uD do˜ij—mo sledee uopxte¨e veme P n— strF TVF Posledica T. f (x)) je neprekidno —ko i s—mo —ko su neprekidn— preslik—v—¨— f : X → M i f : X → N F €oxto je f = π ◦ f i f = π ◦ f D dok—z sledi iz €osledi™e SF Primer IW. y ) u M × N konvergir— k— (x . y∞ ) + d(y∞ . y )F sz €rimer— IP @strF PSTA sledi d— lev— str—n— te%i nuli k—d n → ∞F Zadatak PT. xek— su X D M i N metriqki prostoriF €reslik—v—¨e f : X → M × N D f (x) = (f (x). y ) d(x∞ . y∞ ) . y ) k—d n → ∞F x— osnovu veme W sledi d— t—d— x → x i y → y F sz nejedn—kosti trougl— sledi n n n n ∞ ∞ n ∞ n ∞ d:M ×M →R yd—tle sledi n n d(x.sz uoxi{ˆv—r™ove nejedn—kosti sledi nejedn—kost trougl— z— metriku dD dok se ost—l— svojstv— metrike prover—v—ju l—koF yv—k—v iz˜or metrike n— M × N uopxt—v— defini™iju euklidske metrike n— R F Lema W. · ) normir—ni vektorski prostorF hok—z—ti d— je preslik—v—¨e ϕ : V × V → R. y ) − d(x . y∞ ) − d(xn . y∞ ) ≤ d(x. xiz (x . ƒlede— posledi™— uopxt—v— €osledi™u I n— strF TWF Posledica S. y ). yn ). x∞ ) + d(y∞ . xek— je (V. y ) niz u M × M t—k—v d— (x . x∞ ) 2 2 + dN (yn . x ) + d(y .

τ ) i (Y. d )F hok—z z— prv— qetiri svojstv— sledi direktno iz defini™ije metrike @IPA i defini™ij— ogr—niqenostiD sep—r—˜ilnostiD kompletnosti i komp—ktnostiF hok—%imo jox d— je M ×N povez—n —ko i s—mo —ko su M i N povez—niF xek— je M × N povez—nF €oxto su projek™ije neprekidn— preslik—v—¨— @€osledE i™— SAD iz „eoreme II sledi d— su M i N povez—niF €retpost—vimo s—d— d— su M i N povez—niF — sv—ko x ∈ M i y ∈ N preslik—v—¨— M → M × {y }. x → (x. y ) i N → {x } × N. y → (x . y ) su izometrijeD p— su skupovi {x } × N i M × {y} povez—niF €oxto je M = {x } × N ∪ M × {y } i {x } × N ∩ M × {y } = {(x . xek— su (X.PF sep—r—˜ilnost QF kompletnost RF komp—ktnost SF povez—nost —ko i s—mo —ko to svojstvo im— sv—ki od metriqkih prostor— (M. U ∈ τ ⇒ U ∩ U ∈ τ F n—ziv—mo topoloxkim prostoromD — f—miliju τ topologijom na X F ileE mente f—milije τ n—ziv—mo otvorenim skupovimaF €odskup F ⊂ X n—ziv—mo zatvorenim —ko je skup X \ F otvorenF —tvoreni skupovi im—ju slede— svojstv—F Lema IH. €—r (X. xek— je ζ f—milij— svih z—tvorenih podskupov— u metriqkom prostoru M F „—d— v—%iX @1A M ∈ ζ D ∅ ∈ ζ @2A F . d ) i (N. F ∈ ζ ⇒ F ∪ F ∈ ζ @3A —ko je {F } f—milij— skupov— iz ζ D ond— je F ∈ ζ hok—z je —n—log—n dok—zu €osledi™e PF Definicija IU. τ )D gde je X skupD — τ f—milij— ¨egovih podE skupov— z— koju v—%i @„IA X ∈ τ D ∅ ∈ τ @„PA —ko je {U } f—milij— skupov— iz τ D ond— je U ∈ τ @„QA U . τ ) topoloxki prostoriF €resE lik—v—¨e f : X → Y je neprekidno u t—qki a ∈ X —ko z— sv—ki otvoren skup V ∈ τ koji s—dr%i t—qku f (a) postoji otvoren skup U ∈ τ koji s—dr%i t—qku X X X X λ λ∈Λ X X λ X λ∈Λ 1 2 1 2 X X X M M M 1 2 M 1 2 M λ λ∈Λ M λ M λ∈Λ X Y Y X QF xeprekidnost i gr—niqn— vrednost u topoloxkim prostorim— . y } = ∅. iz „eoreme IP sledi d— je M × N povez—nF M N 0 0 0 0 0 0 0 y ∈N QF xi€‚iushxyƒ„ s q‚exsxe †‚ihxyƒ„ … „y€yvyˆusw €‚yƒ„y‚swe PTW sz „eoreme P sledi d— se neprekidnost mo%e opis—ti s—mo u terminim— topologijeF —to je prirodno r—zm—tr—ti strukture n— kojim— je definis—n s—mo poj—m otvorenog skup—D — ne i poj—m metrikeF wotivis—ni „eoremom ID ov—kve strukture uvodimo sledeom defini™ijomF Definicija IT.

hok—z—ti d— „eorem— P n— str—ni PTH v—%i i u topoloxkim prostorim— @s— nezn—tnom modifik—™ijom dok—z—AF IF „y€yvyˆui yƒxy†i exevsi .PUH a t—k—v d— je f (U ) ⊂ V F €reslik—v—¨e je neprekidno n— skupu A ⊂ X —ko je neprekidno u sv—koj t—qku a ∈ AF ƒpe™ij—lnoD preslik—v—¨e f je neprekidno —ko je neprekidno n— ™elom prostoru X F Zadatak PU.

‘PH“ M. H. Springer–Verlag.C. ‘IU“ T. izdanje.. ‘IW“ S. ‘IS“ J. 1989.B. 1977. DugošijaD Zbirka rešenih zadataka iz Matematičke analize ID qr—evinsk— k¨ig—D feogr—dD IWUVF ‘PP“ G. New York. U. G. Zagreb. Boyer. DieudonnéD Linearna algebra i elementarna geometrijaD Školska knjiga. John Wiley and Sons.P. JamesonD The Probability Integral by Volume of RevolutionD Mathematical Gazette 78 (1994). H. BourbakiD Éléments de mathématique: Livre III. BeogradD IWURF ‘IP“ C. Heidelberg. MardešićD Matematička analizaD Školska knjiga.viter—tur— ‘I“ hF edn—eviD F u—del˜urgD w—tem—tiqk— —n—liz— ID w—tem—tiqki f—kultet u feogr—duD PHHRF ‘P“ eF#F horogov™evD w—tem—tiqeski& —n—liz { s˜ornik z—d—qD †iw— xkol—D uievD IWVUF ‘Q“ †F eF oriqD w—tem—tiqeski& —n—lizD x—uk—D woskv—D IWVIF ‘R“ eFxF uolmogorovD ƒF† pominD ilementy teorii funk™i& i funk™ion—l~nogo —n—liz—D x—uk—D woskv—D IWTVF ‘S“ fF €ekiD fesniloD IWVQF ‘T“ sFxF €esinD ‚—zvitie pon1ti1 integr—l—D x—uk—D woskv—D IWTTF ‘U“ vF ƒF €ontr1ginD xepreryvnye grupyD x—uk—D woskv—D IWVRF ‘V“ ƒF ƒimiD †e%˜e iz en—lize IWVW{WHD sveske ‘W“ qFwF pihtengol~™D uurs differen™i—l~nogo i integr—l~nogo isqisleni1D pswe„E qsD woskv—D IWTPF ‘IH“ hF tF ƒtrojkD ur—t—k pregled istorije m—tem—tikeD —vod z— u˜enike i n—st—vn— sredstv—D feogr—dD IWVUF ‘II“ S. ‘IR“ R. Gradjevinska knjiga. ‘IQ“ N. 1960. Topologie généraleD Herman. SzegöD Aufgaben und Lehrzätze aus der AnalysisD Springer–Verlag. Zagreb. 339–340 ‘IV“ S. New York. RobbinsD What is Mathematics?D Oxford University Press. MarjanovićD Matematička analiza 1D PF izd—¨eD x—uqn— k¨ig—D feogr—dD IWVQF ‘PI“ M.. Mršević. 1958– 1961. 1964. ‘IT“ J. Dj. Courant. Paris. McGraw-Hill. Krantz. RudinD Principles of Mathematical AnalysisD 2nd ed. Berlin. MezerbachD A History of MathematicsD 2nd ed. ‘PS“ Tomasova matematička biblija – Veština računanjaD qr—evinsk— k¨ig—D feogr—dD PHHUF PUI .R. 1964. 2002. DieudonnéD Foundations of Modern AnalysisD Academic Press. 1997. 1992. 1979. Pólya. ‘PQ“ W.G. ParksD A primer of real analysis and functionsD Birkhäuser. ‘PR“ I. ShafarevichD Basic Notions of AlgebraD 2nd ed. AljančićD Uvod u realnu i funkcionalnu analizuD 2. 1941.

.

sndeks D IU D SQ D IU D SP D PP e˜elD IH eksiom— erhimedov—D VD PU hedekindov—D IT u—ntorov—D IQD PU neprekidnosti @potpunostiAD IT supremum—D IR eksiome €e—noveD IW r—™ion—lnih ˜rojev—D U re—lnih ˜rojev—D UD IR elgorit—m iuklidovD PS epsolutn— vrednost kompleksnog ˜roj—D RW re—lnog ˜roj—D QT ergument kompleksnog ˜roj—D SP erhimedD V eristotelD IP esimptotske rel—™ijeD VR esimptot— horizont—ln—D VS kos—D VS vertik—ln—D VS f—z— filter—D PSI fernxt—jnD QP fernuliD PP fertr—nD IRV fin—rni z—pis re—lnog ˜roj—D PW fol™—noD QW forelD QV froj —lge˜—rskiD SP dij—dskiD QH k—rdin—lniD Card(A)D QI vudolfovD SP R+ cis θ R π e PUQ yjlerovD IQP prostD PR tr—ns™endent—nD SP frojevi dij—dskiD QHD QW uz—j—mno prostiD PR geo deo re—lnog ˜roj—D PW e˜ixevD THD IVT ez—roD ITP ¢onsD SP h—l—m˜erD IRS h—r˜uD IHI de worg—nD PSW he™im—lni z—pis re—lnog ˜roj—D PW hedekindD IT hedekindov presekD IT hek—rtD RV di frunoD IHR hiferen™ij—˜ilnostD WI hiferen™ij—lD WU hirihleD IPQ hu%in— luk—D SI ekstremum lok—lniD WV ε{okolin—D QUD SH irmitD IWU iuklidD PS p—ktorijelD PI perm—D WU pi˜on—qiD ITT pilterD PSI pormul— e˜elov—D IRW ˜inomn—D PI uopxten—D IHU weklorenov—D IHT wo—vrov—D SR yjlerov—D ITT „ejlorov—D IHRD IHTD IWU prexeD PSP punk™ij— .

lim funk™ijeD IPS niz—D IPS niz—D lim D IIW superior i inferiorD lim sup. lim inf funk™ijeD IPS niz—D IPS vindem—nD SP vopit—lD IHP vopt— x→x0 n→∞ .PUR sxhiuƒ —n—litiqk—D ITQ diferen™ij—˜iln—D WI neprekidnoD IUV element—rn—D TS q—m—D PQS konk—vn—D IHV konveksn—D IHV nep—rn—D SQ neprekidn—D TTD PST uniformnoD URD PTS ogr—niqen—D UH p—rn—D SQ punk™ije ogr—niqene v—rij—™ijeD PQH q—lilejD IP q—usD IRV qener—tor grupeD SS qeometrijsk— progresij—D PI qr—n— funk™ijeD TR qr—niqn— vrednost funk™ijeD UUD PST niz—D IIWD PST qrup—D IH e˜elov—D IH erhimedsk—D II ™ikliqn—D SS euklidsk—D SH ortogon—ln—D SH spe™ij—ln— ortogon—ln—D SS topoloxk—D IRQ relderD III romeomorfiz—mD VP sm—gin—rn— jedini™—D RV sm—gin—rni deo kompleksnog ˜roj—D RV snfimumD inf D V funk™ijeD UP sntegr—™ij— p—r™ij—ln—D IUU sntegr—l h—r˜uovD PIR eliptiqkiD IVU gor¨i i do¨iD PIR hipereliptiqkiD IVU uoxijevD IVW neodreeniD IUS nesvojstveniD PHRD PPS  utnovD IVW odreeniD IVW po skupuD PPI €u—sonovD PHWD PQQ ‚im—n{ƒtiltjesovD PPS ‚im—novD PIP ƒtiltjesovD PPS szometrij—D SH szomorfiz—mD RS po©—D RS ureenihD RS szvod funk™ijeD WI desni i leviD WT drugiD IHR vixeg red—D IHR t—ngD IIH tedn—qin— diferen™ij—ln—D IUS funk™ion—ln—D ITR uoxijev—D ITR line—rn— diferen™n—D PQ tensenD IHW u—ntorD PU u—v—lijeriD PHH uoefi™ijenti ˜inomniD PI uom˜in—™ijeD QP uompleksn— r—v—nD RV uonjugov—ni kompleksni ˜rojD RW uongruen™ij— po moduluD SS uonst—nt— yjlerov—D IQP uontr—k™ij—D IQP uonvergen™ij— niz—D UW proizvod—D IQR red—D IQR —psolutn—D IQV uoordin—te pol—rneD SQ uosinus cosD SQ hiper˜oliqkiD ch D TS uriv— r—™ion—ln—D IVR uumerD IRU uv—dr—ntiD RV uv—dr—tur— krug—D SP v—gr—n%D WW v—j˜ni™D SP v—m˜ertD SP v—nd—uD VS ve˜egD QV vimes funk™ijeD lim D UU gor¨i i do¨iD lim.

sxhiuƒ PUS otvoren—D PSU z—tvoren—D PSU vudolfD SP w—jor—nt—D V w—ksimumD max funk™ijeD UP skup—D W weklorenD IHT wer— ord—nov—D PPI wetrik—D PSP diskretn—D PSR euklidsk—D PSR winimumD min funk™ijeD UP skup—D W winkovskiD III winor—nt—D V wno%e¨e redov—D IST wo—vrD SR wodul kompleksnog ˜roj—D RW neprekidnosti funk™ijeD VH re—lnog ˜roj—D QT wonotonostD RS worfiz—mD RS po©—D RS urenihD RS xejedn—kost fernulijev—D PP e˜ixev©ev—D TH relderov—D III tensenov—D IHW winkovskogD III xeprekidnostD TT xiz divergent—nD IIW konvergent—nD IIW uoxijevD IQHD PTH monotonD IPU niz pi˜on—qijevD ITT yjlerD PP ys™il—™ij— funk™ijeD IQI yst—t—k proizvod—D IQS red—D IQS €—r—met—r podeleD PIT €—r—metriz—™ij— r—™ion—ln—D IVR €e—noD IW €ekiD forisl—vD IP €ermut—™ijeD QI €it—gor—D IP €it—gorej™iD IP €odel— interv—l—D PIQ finij—D PIQ €odgrup—D PR €oenk—reD IP €okriv—¨e otvorenoD QVD PTR €o©eD II —lge˜—rski z—tvorenoD RV erhimedskoD II kompleksnih ˜rojev—D CD RV r—™ion—lnih ˜rojev—D QD PU re—lnih ˜rojev—D RD IR ureenoD II €olupreqnik konvergen™ijeD ISU €otpokriv—¨eD QVD PTR €otpo©eD PU €rin™ip u—v—lijerijevD PHH €roizvod ˜eskon—qniD IQR hek—rtovD RV konvergent—nD IQR €roxireni skup re—lnih ˜rojev—D RD IU €rostor euklidskiD PSQ metriqkiD PSP diskret—nD PSR komp—kt—nD PTI komplet—nD PTI povez—nD PTT sep—r—˜il—nD PTQ normir—niD PSQ €rstenD IH komut—tivniD II s— de©e¨emD II s— jedini™omD IH ‚—˜eD IRU ‚—zlom™i neprekidni @veri%niAD PT ‚—zlom©eni deo re—lnog ˜roj—D PW ‚e—lni deo kompleksnog ˜roj—D RV ‚ed ˜eskon—qniD IQR divergent—nD IQR dvostrukiD ISR geometrijskiD IQT konvergent—nD IQR stepeniD ISU „ejlorovD ITQ ‚el—™ij— poretk—D V ‚eln— pr—v—D II ‚im—nD UV ‚im—nov— zet— funk™ij—D IRH ‚olD WV ‚u˜ skup—D QVD SID PSV ˆtol™D IPI .

OD VS ƒinus sinD SQ hiper˜oliqkiD sh D TS ƒkup @˜esAkon—q—nD QI @neApre˜rojivD QQ diskret—nD QV gustD QVD PSV u—ntorovD RPD PIV mer©iv po ord—nuD PPI n—jvixe pre˜rojivD QQ nigde gustD RP ogr—niqenD VD SI otvorenD SID PSU p—rtitivniD W ureenD V potpunoD IR tot—lnoD V z—tvorenD QVD SHD PSU ƒmene yjleroveD IVQ ƒredin— —ritmetiqk—D SVD IIH geometrijsk—D SVD IIH h—rmonijsk—D SVD IIH kv—dr—tn—D SVD IIH red— tD IIH ƒt—v ysnovni st—v —lge˜reD RV ƒtiltjesD PPS ƒum— h—r˜uov—D PIQ ƒupremumD sup funk™ijeD UP skup—D V „—qk— fiksn—D UPD IQP izolov—n—D QVD SID PSV n—gomil—v—¨—D QVD SHD PSV nepokretn—D UPD IQP prevojn—D IHV unutr—x¨—D PSV „—u˜erD ITI „ejlorD IHTD ITQ „ejlorov polinomD IHT „eloD II „eorem— e˜elov—D ITH fol™—noE†—jerxtr—sov—D QW forelEve˜egov—D QV h—r˜uov—D IHI perm—ov—D WU u—ntorEfernxt—jnov—D QP u—ntorov—D UR uoxijev—D WV v—gr—n%ov—D WW vopit—lov—D IHP o meuvrednostiD UP o sred¨oj vrednostiD WU ‚im—nov—D ISR ‚olov—D WV ˆtol™ov—D IPI „—u˜erov—D ITI †—jerxtr—sov—D UQ „opologij—D PSW rel—tivn—D TW „r—nsform—™ij— izometrijsk—D SH …g—o π D SP izmeu polupr—vihD SI pol—rniD SP pr—vD SP …nutr—x¨ost skup—D PSV †—jerxtr—sD QW †—lisD SP †—rij—™ije ˜ez pon—v©—¨—D QI s— pon—v©—¨emD QI †ijetD SPD IVS ord—nD IIR —tvore¨e skup—D QVD SHD PSV l—tni presekD ITU .PUT sxhiuƒ ƒim˜oli v—nd—uoviD o.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->