Marta Bjeleti} KO IS VRNUTI GLAGOLI Tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata

(na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu)

SERBIAN LANGUAGE INSTITUTE OF SASA Monographs 2

Marta Bjeleti}

VERBS WITH A TWIST
Types of expressive preverbal formatives
(in Serbian and Croatian language material)

BELGRADE 2006

INSTITUT ZA SRPSKI JEZIK SANU Monografije 2

Marta Bjeleti}

IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

Tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata
(na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu)

BEOGRAD 2006

ISBN 86-82873-10-9 Urednik serije: prof. dr Aleksandar Loma, dopisni ~lan SANU Recenzenti: prof. dr Aleksandar Loma dr Jasna Vlaji}-Popovi}, vi{i nau~ni saradnik Tira`: 500 Izdavawe ove kwige finansijski je pomoglo Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije Izdaje: Institut za srpski jezik SANU Kompjuterska priprema: Davor Pal~i} Likovno re{ewe korica: Leposava Kne`evi} [tampa: ^igoja {tampa, Beograd
CIP — Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 811.163.4’373.611 BJELETI], Marta Iskovrnuti glagoli : tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata (na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu) / Marta Bjeleti}. — Beograd : Institut za srpski jezik SANU, 2006 (Beograd : ^igoja {tampa). — 490 str. ; 24 cm. — (Monografije / Institut za srpski jezik SANU ; 2) Na spor. nasl. str. : Verbs with a twist : types of expressive preverbal formatives (in Serbian and Croatian language material). — Tira` 500. — Bele{ka o autoru: str. ‰490Š. — Napomene i bibliografske reference uz tekst. — Bibliografija: str. 395–416. — Summary: Verbs with a twist : types of expressive preverbal formatives (in Serbian and Croatian language material). — Registar. ISBN 86-82873-10-9 a) Srpskohrvatski jezik — Etimologija b) Srpskohrvatski jezik — Tvorba — Glagoli — Prefiksi v) Slovenski jezici COBISS.SR-ID 131160844

SADR@AJ
Sadr`aj

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Uvod I) O predmetu rada . . . . II) Lingvisti~ki okvir teme III) Op{ti istorijat teme . . IV) Ciqevi rada . . . . . . V) O koncepciji rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 13 15 19 20

Pojedina~ni ekspresivni prefiksi 1) kV- (ko-, ka-, ku-, k-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 2) ~V- (~e-, ~a-, ~o-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 3) gV- (ga-, go-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 4) xV- (ha-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 5) {V- ({a-, {e-, {i-, {o-, {u-) . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 6) pa- (pa-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 7) bV- (ba-, be-, bo-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 8) mV- (ma-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 9) (-)tV-; (-)stV- ((-)to-, (-)ta-, (-)te-, (-)tu-; (-)sto-, (-)stu-, (-){to-; }a-) 101 10) lV- (la-, le-, lo-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 11) a-, ja- . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Osnove 1) bazati . . . . . . . . . . . . 2) beqiti . . . . . . . . . . . 3) besiti, -vesiti . . . . . . . . 4) be~iti . . . . . . . . . . . 5) brkati, brcati, br~iti . . . . 6) brqati . . . . . . . . . . . 7) -vedati . . . . . . . . . . . 8) verati / -veriti, voriti, virati, 9) viqati, viqiti . . . . . . . 10) vinuti, vijati . . . . . . . . 11) ?-viwati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . -vrati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 128 132 137 143 149 155 159 173 176 179

6

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

12) vitlati, vitliti . . . . . . . . . . 13) vrg(ati) / vrz(a)ti, vr(ij)eg- / vr(ij)ez14) vrdati, vrwati, vrcati . . . . . . . 15) vrkati, vr~ati, vr~iti . . . . . . . 16) vrqati . . . . . . . . . . . . . . 17) vrteti, vrtati, vrnuti, vratiti . . . 18) -keriti . . . . . . . . . . . . . . 19) ke~iti . . . . . . . . . . . . . . 20) -kle~iti . . . . . . . . . . . . . . 21) -le~iti . . . . . . . . . . . . . . 22) mez(g)ati . . . . . . . . . . . . . 23) mra~iti (se) / mr~iti (se) . . . . . . 24) mrditi se . . . . . . . . . . . . . 25) -mreti, -mriti, -meriti . . . . . . . 26) mr{titi se . . . . . . . . . . . . 27) -muwati . . . . . . . . . . . . . . 28) muriti . . . . . . . . . . . . . . 29) musiti se . . . . . . . . . . . . . 30) mutiti, -muditi . . . . . . . . . . 31) periti, piriti, puriti . . . . . . . 32) pe~iti . . . . . . . . . . . . . . 33) -prdati . . . . . . . . . . . . . . 34) -prkati . . . . . . . . . . . . . . 35) prqati . . . . . . . . . . . . . . 36) pr{kati . . . . . . . . . . . . . . 37) prcati . . . . . . . . . . . . . . 38) pr~iti . . . . . . . . . . . . . . 39) trgati . . . . . . . . . . . . . . . 40) tr~iti . . . . . . . . . . . . . . 41) ?turati, ?tulati, ?tuqati, ?trqati . Zakqu~ak

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

181 185 197 207 218 237 244 252 257 259 262 266 274 277 281 282 291 296 298 308 326 330 337 339 344 346 352 356 359 364

I) Ekspresivni prefiksi u dijahronoj perspektivi . . . . . . II) Ekspresivni prefiksi na sinhronoj ravni . . . . . . . . . 1) Ekspresivni prefiksi kao sistem . . . . . . . . . . . 2) Semantika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3) Status ekspresivnih prefiksa u tvorbenom sistemu jezika Literatura Izvori . . Skra}enice Summary . Registar . . O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

377 382 382 387 391 395 412 417 421 430 490

PREDGOVOR

Ova monografija predstavqa dopuwenu i tehni~ki dora|enu verziju doktorske disertacije œTipovi ekspresivnih preverbalnih formanata u srpskohrvatskom jezikuŒ koja je odbrawena na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, 12. maja 2001. godine, pred komisijom u sastavu: prof. dr Darinka Gortan-Premk (mentor), prof. dr Radojica Jovi}evi}, prof. dr Dragana Mr{evi}-Radovi} i prof. dr Aleksandar Loma. Iako je tekst monografije znatno obimniji od teksta disertacije, van korica kwige ostalo je jo{ relevantne leksi~ke gra|e koja }e, kad œsazriŒ za analizu, biti obra|ena i prezentirana u posebnim radovima. Ta gra|a dodatno svedo~i da je pojava kojom se ova kwiga bavi i te kako prisutna u na{em jeziku i da zaslu`uje ozbiqnu lingvisti~ku interpretaciju. U toku nastajawa kwige svojim uvek dragocenim sugestijama i dobronamernim primedbama neizmerno me je zadu`io Aleksandar Loma, kolega i prijateq. Posebnu zahvalnost dugujem Davoru Pal~i}u, ne samo na visoko profesionalnoj pripremi teksta za {tampu, ve} i na nesebi~noj pomo}i oko izrade registra. Mojim kolegama iz Etimolo{kog odseka Instituta za srpski jezik SANU zahvaqujem se na razumevawu i podr{ci. Beograd, marta 2006. Autor

UVOD

.

b) na tvorbenom planu su neproduktivne. na konotacije razli~ite vrste. Drugi tip su morfeme koje: a) na genetskom planu poti~u od ekspresivnih prefiksa. {ire [arifullin 1988). Radi se o tvorbenim elementima koji su po svojoj su{tini prefiksi. Tu ubraja prefikse sa razli~itim aspekatskim zna~ewima. raz-. zbog postojawa relativno velike grupe derivata na kojima se mo`e primeniti operacija izdvajawa i identifikacije. koje nisu neposredno povezane sa designativnim planom jezika. Napomiwemo da [arifulin pod lokacijskim prefiksima (wegov termin je „lokalânáe ørefiksáŒ. ukazuju na emocionalno-ekspresivnu pragmatiku jezi~kog znaka. po [arifulinu. a obrazovawa koja ih sadr`e su ograni~ena. v) na morfemskom planu su potpuno neizdvojive. ali obrazovawa koja ih sadr`e su prili~no rasprostrawena i ~uvaju reliktnu regularnost. po. Tom kategorijom bavi se prevashodno etimologija. unikatna. Do izdvajawa ovih prefiksa dolazi se iskqu~ivo na dijahrono-komparativnom planu. nepoznata nauci o sinhronoj tvorbi re~i. Ovakva formulacija odabrana je iz slede}ih razloga: 1) U literaturi se pomenuti elementi ozna~avaju razli~itim nazivima: ’ekspresivni prefiksi’. Sa aspekta sinhrone tvorbe — lekseme koje ih sadr`e imaju neprozirnu. npr. Arhai~nost ove dve vrste . g) na funkcionalnom planu delimi~no ~uvaju svoje funkcije u vidu reliktne. g) na funkcionalnom planu su desemantizovane. a u nekim slu~ajevima i transparentne ekspresivnosti ([arifullin 1982:9–10. nera{~lawivu strukturu.itd. funkcionalno nulte. v) na morfemskom planu su delimi~no izdvojive. Ekspresivni prefiksi. Predmet na{eg istra`ivawa definisan je (pod)naslovom Tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata (na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu). ’arhai~ni prefiksi’1. Prvi tip su morfeme koje: a) na genetskom planu poti~u od lokacijskih prefiksa. ali se kao takvi ne prepoznaju u strukturi re~i. ali mi smo ga preveli sa „lokacijskiŒ jer pridev „lokalniŒ u srpskom jeziku ima sasvim druga~iju konotaciju) podrazumeva prefikse koji ukazuju na prostorno-vremensku korelaciju predmeta ili pojave ozna~ene korenom re~i.UVOD I) O predmetu rada Predmet ovog rada jeste jedna specifi~na tvorbena kategorija. ’prefor1 [arifulin pod pojmom ’arhai~an prefiks’ podrazumeva dva tipa morfema. b) na tvorbenom planu su neproduktivne.

Prefiksi koji su predmet na{eg rada po svojim osobinama pripadaju drugom tipu (prema [arifulinovoj klasifikaciji) arhai~nih morfema — ekspresivnim prefiksima. jeziku.(V = vokal). bli`e ga odre|uju}i atributima ’preverbalni’ i ’ekspresivni’. Za taj naziv odlu~ili smo se zbog toga {to termin ’prefiks’ asocira poznatu. 4 Indikativno je da to isto va`i i za s u f i k s a c i j u glagola u s. {to sa elementima koje mi prou~avamo nije slu~aj. *tV-. Glagoli koji sadr`e ekspresivne prefikse (za razliku od imenica) grade razu|en sistem me|usobno povezanih tvorevina i samim tim name}u se kao privla~nija. Imenice su daleko mawe podlo`ne ovom tvorbenom procesu (osim. *{V-. *~V-. ’tvorbene komponente’. *mV. *kV-. *jâ-. 2 Termin je uvela Zemska (Zemskaà 1969). U (pod)naslovu rada za wihovo definisawe koristimo neutralan termin formanti. *la-. *bV-. naravno. ba-). Iako su formanti ovog tipa u slovenskim jezicima karakteristi~ni i za imenice. da prati sudbinu celokupnog sistema arhaprefiksa predstavqa wihovu etimolo{ku karakteristiku (op. kur-. 3) Atribut ekspresivni ovde se upotrebqava u slede}em smislu: analizirani formanti poseduju takav tip tvorbenog zna~ewa da re~i izvedene pomo}u wih postaju markirane (naj~e{}e uz negativnu modifikaciju osnovnog zna~ewa) i ulaze u krug ekspresivne leksike. „Sufiksacija glagola je veoma rasprostrawena i `iva kategorija. zatim ’formanti’ i ’elementi’. 97–98). ’unifiksi’2. ’tvorbeni elementi’.3 2) Atributom preverbalni defini{e se (a ujedno i o g r a n i ~ a v a) predmet na{eg prou~avawa. ra-.12 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI manti’. 4) Za praslovenski jezik dosada je pretpostavqeno postojawe slede}ih arhai~nih. perspektivnija i zna~ajnija tema. tako da se. *so-. *o-. . cit. primewuju}i ga i na „prefiksalne unifikseŒ (npr. To je razlog {to smo se u istra`ivawu koncentrisali pre svega na glagolski korpus (ukqu~uju}i i deverbale). *gV-. Ciq ovog rada nije. 3 U samom radu pak naj~e{}e koristimo termin ’prefiksi’ (jer sa etimolo{kog aspekta oni to zapravo i jesu). *pa-. preliminarna istra`ivawa pokazala su da je u srpsko-hrvatskom jeziku ekspresivna prefiksacija naro~ito `iva kod glagola4. ekspresivnih. priznatu i u strukturi re~i lako uo~qivu tvorbenu kategoriju. prakti~no.-h. Svaki od navedenih prefiksa registrovan je (sa mawe ili vi{e potvrda) i u srpsko-hrvatskom jeziku. deverbalnih imenica izvedenih od ekspresivno prefigiranih glagola). *pra-. [arifullin 1988:95–96). me|utim. sa ~ime se ne sla`u [anski i [arifulin (up. *xV-. retkih imenskih i glagolskih prefiksa: *a-. svi sufiksirani glagoli i ne mogu nabrojatiŒ (Grickat 1955–1956:45).

Svakako da se analizirana tvorbena kategorija ne mo`e posmatrati izvan slovenskog konteksta. Pojava o kojoj je re~ prou~ava se. ne samo zbog enormne koli~ine gra|e koju bi trebalo sakupiti. ne samo zato {to se iste re~i obi~no javqaju i na jednoj i na drugoj strani. me|utim. U tekstu se. zvani~an naziv jezika jo{ uvek bio ’srpskohrvatski jezik’. Opravdawe za ovakav pristup problemu. koji smatra perspektivnim „prou~avawe slovenske tvorbe u celini (ili wenih fragmenata) kroz prizmu tvorbe jednog od slovenskih jezikaŒ (Truba~ev 1971a:67). nego i zbog nemogu}nosti da se odre|eni dijalekatski tipovi u datim vremenima nesporno ve`u za jedno ili drugo etni~ko imeŒ (OS IX). na materijalu j e d n o g (istorijski posmatrano) slovenskog jezika. Ta nau~na disciplina aktuelna je i danas. osnovni metodolo{ki postupak primewen u ovom radu jeste etimolo{ka analiza sakupqene gra|e. Nas prevashodno interesuju tipovi prefiksa koji su karakteristi~ni za analizirani korpus. u su{tini. od genetski raznorodnih elemenata) u srpsko-hrvatskom jeziku. nalazimo u stavu Truba~ova. Etimologija. prinu|ena je da zanemari savremene podele jezika na srpski i hrvatski. tako i iz kajkavskih i ~akavskih dijalekatskih izvora. kada je ovaj rad zapo~et. budu}i da je leksi~ka gra|a za ovaj rad prikupqana kako iz {tokavskih. precizno razvrstavawe leksi~kog materijala i ina~e nije izvodqivo. 5) U (pod)naslovu rada pomiwu se srpski i hrvatski jezi~ki materijal. istorijske tvorbe slovenskih jezika). Potreba da se s. kao i wegovu afirmaciju.UVOD 13 i~ne prefiksacije (sastavqenog. zasnovane na unekoliko razli~itim standardnim realizacijama i na razli~itim nacionalnim ose}awima. kada se 5 Podse}amo da je u vreme.)5. dakle.-h.-h. kao dijahronijska disciplina. ne obavezuje da u okviru ovog istra`ivawa podjednako detaqno prou~imo ekspresivne prefikse i u ostalim slovenskim jezicima6. dosledno koristi termin srpsko-hrvatski (i kao skra}enica s. Osim toga. Na taj na~in i etimolo{ka re{ewa koja predla`emo u radu dobijaju potreban kredibilitet. lekseme koje sadr`e ove prefikse sagledaju u okru`ewu svojih slovenskih ekvivalenata ostvaruje se upu}ivawem na primere obra|ene u etimolo{koj literaturi ili u etimolo{kim re~nicima. ve} i zbog ograni~enog broja slovenskih leksikografskih (u prvom redu dijalekatskih) izvora kojima raspola`emo. To nas. „Uostalom. me|utim. 6 Takav zahvat skoro da i nije ostvarqiv. Oba odre|ewa (srpski i hrvatski / srpsko-hrvatski) stoje u skladu sa prezentiranim i analiziranim materijalom. . II) Lingvisti~ki okvir teme Ovaj rad se svojom tematikom neposredno uklapa u {iru celinu — oblast slovenske t v o r b e (preciznije re~eno.

„normalniŒ glagolski prefiksi). OS XVII)8. To se pre svega odnosi na ~isto imensku prefiksaciju. S druge strane. filter kroz koji se dolazi do etimolo{kog re{ewa (ponekad ve} samo zna~ewe presu|uje da li leksema. 7 O ekspresivnoj derivaciji. jer su preverbi (tj. . Melâni~uk 1969. Vaillant IV). pripada razmatranoj grupi). a mawe je imalo principijelno re{en pristup. u radu se prati i semanti~ki aspekt analiziranog materijala i utvr|uju se zna~ewa karakteristi~na za ekspresivno prefigirane glagole. ekspresivnu prefiksaciju. ipak. {to se javqa tek u modernijim re~nicima (ÅSBM. Etimolo{ki re~nik srpskog jezika je re~nik modernog usmerewa.. kao i imenski prefiksi koji su u vezi sa wima (npr. Sáawski 1974. v. U ovom kontekstu treba posmatrati i predmet na{eg prou~avawa. S obzirom na specifi~nost analiziranog leksi~kog materijala. i to dvojako. po. Bori{ev programski ~lanak. npr.: pa. ovaj rad se ti~e i e k s p r e s i v n e l e k s i k e. koji po svojim karakteristikama stoje najbli`e arhai~nim imenskim prefiksima. 1976. I dok su sufiksi uglavnom detaqno prou~eni (up.) — relativno dobro prou~eni (up. semantika se koristi kao pomo}no sredstvo. pod uslovom da zadovoqava formalnu stranu. id. u sferi prefiksa jo{ uvek ima nedovoqno istra`enih pojava. 1979.. 8 U starijim etimolo{kim re~nicima tretirawe ekspresivne leksike vi{e je zavisilo od li~nih afiniteta autora (npr. v. U nauci je posledwih decenija vr{ena mawe ili vi{e sistematska inventarizacija retkih tipova slovenskih imenskih prefiksa (o tome ni`e). ali taj posao mo`da jo{ uvek nije okon~an. Stoga je jedan od zadataka rada — izrada metodolo{kog pristupa re{avawu problema ove vrste. Machek). S jedne strane. Uvod. ekspresivne preverbe. perspektivan pristup prou~avawu leksike jeste weno razmatrawe u okviru tematskih grupa. konkretno — ekspresivne derivacije7. Rad zadire i u oblast s e m a n t i k e. Borys 1991a). pi{e Stankjevi~ 1964:123–127. u kojem se poklawa potrebna pa`wa i ekspresivnoj leksici (v. To je zna~ajno s aspekta izrade etimolo{kog re~nika za ~ije potrebe je rad i pisan. ne pomiwu}i. Iznose se zapa`awa i o semantici samih prefiksa. up. posebno ukazuju}i na ekspresivnu derivaciju glagola u srpsko-hrvatskom za razliku od ostalih slovenskih jezika (u kojima je derivacija glagola marginalna). id. Osnovni preduslov za to jeste pra}ewe odre|ene pojave na velikom korpusu i sistematski9. 9 Pored ovog.14 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~ini da raspola`emo mawe-vi{e kompletnim inventarom slovenskih tvorbenih morfema. SEK. Truba~ev 1972a:17–20).

Vergleichende Grammatik der slavischen Sprachen I–II. oblasti u kojima treba ra~unati sa mnogo ve}im brojem relevantnih parametara i gde se sve ne mo`e objasniti strogim. on ne dovodi ove elemente u me|usobnu etimolo{ku vezu. apofonija. ~ime se sa korenske etimologije pre{lo na etimologiju konkretnih leksema. zapravo. odnosi na rusku etimolo{ku {kolu). a to je — e t i m o l o g i j a. up.UVOD 15 Tako dolazimo do osnovne. centralne discipline u ~ijim okvirima je i ponikao ovaj rad. ku. Miklo{i~evo zapa`awe otkrilo je novi istra`iva~ki prostor koji se sporo. Ova nauka je tokom svog razvoja pro{la kroz nekoliko faza. Prou~avawe ekspresivnih prefiksa odvija(lo) se na vi{e paralelnih nivoa. ’trans-semanti~ka’ faza (op. koja objediwava razne jezi~ke nivoe: morfonologiju (prozodija. Schulze 1895:243–244. U etimologiji je. O stind. ali konstantno popuwava ve} preko sto dvadeset godina. konkretnih problema koji nisu dobili adekvatno re{ewe. cit. od Miklo{i~a do 80-ih godina XX veka. Savremenoj etimologiji ostale su u nasle|e „drugostepeneŒ (zapostavqane ili izbegavane) teme. Nastajali su sporadi~no. i Miklosich 152–153. 11 F. I mada je na osnovu pojedinih istra`ivawa projektovana ve} i predstoje}a. pre svega. ku-. Toporov 1994:126).up. III) Op{ti istorijat teme10 U svojoj œUporednoj gramatici slovenskih jezikaŒ11 Miklo{i~ prvi u slovenskoj lingvistici skre}e pa`wu na prefikse ko-. 12 Iako kao wihovu paralelu navodi stind. ~etvrtu — orijentacija na semantiku (tzv. Prvu fazu karakteri{e orijentacija iskqu~ivo na spoqa{wu formalnu sli~nost upore|ivanih re~i. Up. Miklosich. u raznim sredinama. Radovi koji se bave ovom problematikom nikada nisu bili u `i`i nau~nih interesovawa. evidentno. „semanti~ke univerzalijeŒ. Schmidt 1984. Moskov 1981:45–55. pouzdano. drugu — orijentacija na fonetiku i striktno uva`avawe tzv. 127–131). iz pera pojedinaca. Jednoj od tih „drugostepenihŒ tema posve}en je i ovaj rad. . glasovne alternacije) i tvorbu (tvorbeni tipovi). semanti~ke motivacije) (up. Tek u novije vreme pojavio se {iri krug autora koji sistemati~nije prilaze re{avawu problema ove vrste (to se. „fonetskih zakonaŒ. Wien 1875–1883. ka-12. ipak je ostalo jo{ mnogo bazi~nih. brugmanovskim fonetskim zakonima. do sada re{eno samo ono {to je bilo nesporno. Schmidt 1987. tre}u — orijentacija na infrastrukturu. 10 Za detaqan hronolo{ki pregled istra`ivawa posve}enih ovoj temi.

1972a. pored Skoka. 1989a. Gorà~eva 1979. Istra`ivawem je obuhva}ena grupa prefiksa tipa ko-. koji za predmet ima arhai~ne tipove prefiksacije u ruskom jeziku ([arifullin 1982). 1979. 1972. 1979a. Kurkina 1974. Moskov 1978. 1977. Petleva 1996. 1980. Mokienko 1972. up. Ovde treba pomenuti i rad Kope~nog. [arifullin 1979. 1981. Naj~e{}e se radi o etimologijama pojedina~nih leksema. Po wemu. Budimir govori o guturalnom prefiksu ka-. 1972. 1992. prefiks ka. U wima se naj~e{}e razmatraju pojedina~ni prefiksi (ili grupe prefiksa) na materijalu jednog ili vi{e slovenskih jezika. ovom temom bavili su se. 1985. 1979. 2004. ~e-. daleko brojniji od onih prvih. Kabun itd. kovitlac. 1997 itd. 1975. [arifullin 1982a.13 Pored pomenutih radova koji se prefiksima bave uglavnom parcijalno. Moskov 1962a. 1985. {a. 1986. naravno. Knobloch 1969. 1976. Schutz 1965. CeèØlin 1954. Debeljak 1954. [ulâga~ 1995. 1988.16 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 1) Prvi nivo predstavqaju radovi specijalno posve}eni ovoj temi. 1985. U na{oj nauci (pod wom ovde podrazumevamo celokupnu srpsko-hrvatsku lingvistiku). 1989. Takav je rad Moskova. npr. 1959. svojevrsnu sistematizaciju doskora{wih prou~avawa ove teme (Kope~ny 1983). Nemec 1979. 1975. ali u kojima se prefiksi na ovaj ili onaj na~in pomiwu. Petleva 1980. Musi} 1931. 2003. 1982. [anskiè 1972. @akova 1975. 1981a. Cvetko-Ore{nik 1985. 1994. Petleva 1986. Ovamo. Moskov 1980. izdvajaju}i ga u ko{uta. up.(Moskov 1981). 1997. 1989. Moskov 1962. Careva 1971. 1965. Malinowski 1889. ima i onih u kojima je ostvaren kompleksniji zahvat u razmatranu problematiku. 2003. 1992a. 1982b. go-. 2002. 1979. 1973. Drugi takav rad je [arifulinov. Truba~ev 1971. dok Filipovi} razmatra ovu pojavu na onomasti~kom materijalu: Kavarna. 1978a. jo{ samo Budimir i Filipovi}. Kamixor. Merkulova 1972. TolsØoè 1969. 1982. 1976. Budimir 1960:19). kome{ati (Budimir 1951:229. 2) Drugi nivo predstavqaju radovi koji nisu strogo koncentrisani na problem prefiksa. Petleva 1976. 2002. . Varbot 1975a. posve}en prefiksima kao sistemu posmatranom na dijahronom i sinhronom planu. Matzenauer 1881. Schuman 1909 itd. Nikon~uk 1979. 1981. Ovakvi radovi su. Truba~ev 1960. u ~ijoj se strukturi izdvajaju ekspresivni prefiksi.ima deminutivnu funkci13 Radovi se navode hronolo{kim redom. 1985. naravno. 1999. 1992. ku-. Borys 1973.: Varbot 1965. up. Moskov 1991. Kala{nikov 1994. Vasmer 1912. spadaju i radovi posve}eni imenskim prefiksima. ali skoro sasvim marginalno. 1983. [arifullin 1988. 1994a. [iràev 1935. 1978.

ili na kontaminaciju (npr. ki-. 15 Iako je proklamovani etimolo{ki princip odmah nai{ao na kritiku (up. pojavi. ~e-. g-. go-. iako u ovom re~niku ekspresivni prefiksi nisu proskribovani. 1994a. ga-. ~u-.i dr.Œ. skovi~em. . ho. ali ne i oko *~e-. 2003. i Gluhak 1999:15 o prefiksima ~a. a SP tek do slova G (*gy`a). ko-. tek su se u posledwem tomu BER-a sporadi~no pojavila tuma~ewa koja umesto kontaminacije ili nekog drugog obja{wewa uzimaju u obzir ekspresivne prefikse. tvrde}i da praslovenski prefiks *k. BER 6:762 s. Iako bi bilo zanimqivo i zna~ajno ustanoviti odnos autora prema prefiksima kao psl.UVOD 17 ju i sre}e se na nekada{woj tra~koj ili ilirskoj teritoriji. {a-. 1999. 3) Tre}i nivo predstavqa tretman ekspresivnih prefiksa u etimolo{koj leksikografiji. Kontaminacija je. {o-. {to bi govorilo o wegovom predslovenskom ili predindoevropskom poreklu (Filipovi} 1968). Na~elni stav prema ekspresivnim prefiksima kao pojavi u velikoj meri odre|uje metodolo{ki pristup etimologizaciji razmatranog sloja leksike. {ko-. re~nici se dele u dve osnovne grupe14: a) re~nici u kojima se ne priznaju ekspresivni prefiksi. skovãrdulâkà. ~o-. `u-. 2005. {i-. id. Principijelno neslagawe sa ovom pojavom vodi ka usmeravawu pa`we na sufiksalni deo re~i (npr.ne postoji i da se svi slu~ajevi u kojima se tra`i taj „fantomskiŒ prefiks mogu objasniti kao kontaminacije. a samim tim i kona~no etimolo{ko re{ewe. Up. ska-. 2000.v. ~ak. sku-. ve} ih analiziramo zajedno. {e-. {u-. 1994. re|e kao haplologije ili slo`ene re~i (op. *ga. Georgiev 1978). Orel 1990:106)./ ~â-. zbog disproporcije u koli~ini obra|ene gra|e — ÅSSÀ je stigao do slova O (*ob`âniviny). ~a-. {ku-. npr. zbog ~estog izno{ewa hipoteza o raznoraznim kontaminacijama (up. b) re~nici u kojima se priznaju ekspresivni prefiksi (bez obzira na to kako se tuma~e i da li se uop{te tuma~e). 199)15. Za sada se mo`e konstatovati da se re~nici sla`u oko postojawa imenskog prefiksa *a-. u BER-u progla{ena jednim od principa etimolo{kog postupka kod onih re~i kod kojih se na osnovu fonetskih zakona ne mo`e do}i do zadovoqavaju}eg re{ewa (up. skoviØlim.koji se javqao u najraznovrsnijim oblicima kao k-. skomraz. 2006. `e-. {ka-. 777 s. 14 Ovde ne pravimo distinkciju izme|u re~nika pojedina~nih slovenskih jezika i re~nika praslovenskog jezika. 763 s. Polaze}i od tog tretmana kao kriterija. ~i-. u BER-u). 2002.(SP ih ne pomiwe). id.vv. cit. ka-. `a-. nema dovoqno materijala za pore|ewe dva praslovenska re~nika. 2006b. Ista principijelna zamerka stavqena je i autorima ESUM-a./ ~e. ha-. up. u SP-u). 2003a. 2004. Mladenov 1973). U istom programskom ~lanku Georgiev izri~ito odbacuje postojawe „nekakvog pretpostavqenog prefiksa k. U posledwe vreme ova tematika razmatra se u na{im radovima: Bjeleti} 1993. sko-.vv. skogorca.

kã ne postoji kao prefiks. 16 Up. koji je povukao isuvi{e pravolinijsku paralelu izme|u slovenskog kã i iran..bi}e obra|ene u posledwem tomu. *la-. iskazuju}i istovremeno svoje poimawe razmatrane pojave: „Kope~ni u su{tini ponavqa stav Benvenista (i delimi~no Vajana). ÅSSÀ..priznaje se u: ÅSBM. tu su jo{ i *a-. ESUM. ÅSSÀ.Œ (id. koverØaØi. konura. nap. ÅSBM. „kao prefiks ovaj predlog ne postoji.Œ. ÅSBM.priznaju se u: Holub/Kope~ny. Berneker. iako tako|e verovatno. ÅSSÀ. mada ne i produktivan u savremenim slovenskim jezicima i dijalektima. O. 17 V. 18 Za sada samo ~e. SEK18. ørikmiØiØi. SEK.pomiwe se u: Bezlaj. najve}i broj re~nika dopu{ta mogu}nost postojawa prefiksa ko. *mo-. Fasmer. 208–209. Machek. daqe). „. Holub/Kope~n y. gde je prisustvo prefiksa kã (ili wegovih varijanata) mnogo vi{e etimolo{ki zatamweno. ÅSSÀ. (sogd. Prefiks ba. Prefiksalna upotreba kã (ka-. Jasno je da je pred nama poseban prefiks. . N.) neposredno poti~e od zameni~kog kã. o~ito ekspresivan. Ne bi trebalo da izaziva sumwu ni wegovo poreklo (koje obja{wava uzrok wegove ekspresivnosti) iz zameni~ke osnove ko. koitd. b) da li imaju jedinstveno obja{wewe za wih.) ku16. Snoj.. re~i na slovo {. 87). ÅSSÀ je re~nik koji pretpostavqa postojawe ~itavog niza prefiksa: pored pomenutih. Zada~i åØimologi~eskih issledovaniè v oblasØi slavànskih àzákov. {to je u op{tim crtama bilo poznato ve} Miklo{i~u17.18 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Sli~ne kategori~ne tvrdwe nalazimo i u ESSJ: „Etimolo{ko kã u slo`enice ne ulaziŒ (id. a da ne govorimo o mnogo ve}em broju slu~ajeva. U prikazu ovog re~nika Truba~ov kritikuje stav Kope~nog. Moskva 1961. {e. Machek. AkØualânáe øroblemá slavànovedenià. kã). ESJS.(i wegovih varijanata): Miklosich. da uzmemo samo etimolo{ki najjasnije primere.. Snoj. [to se ti~e prvog parametra. Truba~ev. v) da li ih tretiraju sistematski ili sporadi~no. 106). Prefiksi ~e-.(i to samo u jednom slu~aju. *ga-. ukr. Skok. To u najmawu ruku neta~no odslikava pravu situaciju u slovenskom. Sáawski. kaverza. U to se mo`emo uveriti na slovenskim primerima koji se ne mogu objasniti a da se ne prizna prefiksalno k(ã)-: rus. Fasmer. 12.i zato Kope~ni nije u pravu kada izvodi kã samo iz zameni~kog priloga *ku(de)Œ (Truba~ev 1976:175–176). kov’àznuØi. v. Me|u re~nicima u kojima se priznaje postojawe ekspresivnih prefiksa mo`e se napraviti gradacija na osnovu nekoliko parametara: a) koje prefikse priznaju.. Prefiks to.(slov..

v) fokusirawe leksi~ko-semanti~kih sfera u kojima se javqa- . U ukrajinskom etimolo{kom re~niku u razli~itim odrednicama prefiks ko. kadib). kaØurhacâ). kalä`a. kaver. kaverØ). Za odnos (i stav) savremene etimolo{ke leksikografije prema prefiksima ovog tipa ilustrativan je primer ESUM i ÅSBM. „zameni~ki prefiksŒ (s. ili tek onda kad nema boqeg re{ewa. To se najboqe vidi na primeru prefiksa ko. nema jedinstveno tuma~ewe. Fasmer.vv. dok se samo kao „ekspresivanŒ odre|uje u: Holub/Kope~ny. U pogledu etimolo{kog tuma~ewa prefiksa vlada velika {arolikost. razli~ito od slu~aja do slu~aja.vv. kahundráca). kavid). kavraØiØi).koji. Pribegava im se samo u slu~ajevima kada je wihovo prisustvo krajwe evidentno (ali i to ne uvek). „tvorbena komponenta ka-. Svi ostali re~nici. dopu{taju}i mogu}nost egzistirawa prefiksa. ko-Œ (s. kanudiØi.v. kavoron).v. ali se oni uglavnom tuma~e u sklopu leksema koje ih sadr`e. Sáawski. „komponenta *ka. Machek ga dovodi u vezu sa lat.(*ko-)Œ (s.odre|uje se kao: „ne sasvim jasna komponenta ka. koøiliØi). kaverza. b) utvr|ivawe zakonitosti wihovog funkcionisawa.v. kao „nu`nom zluŒ. kavàraèka. Snoj. iako naj{ire prihva}en. kaváracâ). „prefiksŒ (s. lit. ne priznaju istovremeno i postojawe sistema.vv. „tvorbeni element ko-Œ (koverØaØi. re{avaju}i probleme te vrste ad hoc. Zameni~ko poreklo pripisuju mu Miklosich. „komponenta zameni~kog poreklaŒ (s. Iz navedenih primera vidi se da u etimologiji zapravo jo{ uvek nije izgra|en stav prema ovim prefiksima.vv. Sa metodolo{kog aspekta ta opcija nije prihvatqiva.vv. IV) Ciqevi rada 1) Osnovni ciq rada jeste da se {to potpunije i svestranije opi{e razmatrana pojava u srpsko-hrvatskom jeziku. kaverácâ. autori ÅSSÀ. U beloruskom etimolo{kom re~niku prefiks ko. koøirsnuØi).(ko-)Œ (s. a predlo{ko — Berneker. SEK.UVOD 19 U nekim re~nicima pojedinim prefiksima posve}ene su posebne odrednice. To je jedini re~nik u kojem se prefiksi dosledno tretiraju kao sistemska pojava i u kojem se za svaki tip prefiksa nudi odre|eno tuma~ewe. „’prefiks’Œ (s.odre|uje se kao: „preformantŒ (s. kavernà. ka-. U pogledu na~ina tretirawa prefiksa posebno mesto me|u re~nicima zauzima ÅSSÀ. „komponenta ka-Œ (s. To podrazumeva slede}e: a) ustanovqavawe osnovnih tipova ekspresivnih preverbalnih formanata.v. Skok. konoziØi. kovoroØ. co-.

iako sadr`e razli~ite prefikse. to. naro~ito pri formirawu etimolo{kih gnezda. Tako se do{lo na ideju da se izvr{i dopunska klasifikacija materijala — prema osnovama. ili samo u kombinaciji sa „obi~nimŒ (npr. Rad nema za ciq utvr|ivawe krajweg porekla ovih prefiksa. bez obzira na to da li se dati glagol javqa kao samostalan. 2) Budu}i da je rad pisan u okviru projekta Etimolo{ki re~nik srpskog jezika. {a-. ka-vrgati). Pojam ’osnova’ ovde se ne koristi u smislu tvorbeno-morfolo{ke kategorije. imaju zajedni~ku osnovu. ~e-. Verujemo da }e apsolvirani tvorbeni model i uspostavqeni sistem wegovih realizacija omogu}iti lak{u etimologizaciju svake nove lekseme koja im po svojim karakteristikama pripada.20 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ju. . Ostvarewe ovog ciqa u potpunosti je uslovqeno realizacijom prvog ciqa. bazati. odn. mr{titi itd. ve} se pod wim podrazumeva glagol na koji se dodaju ekspresivni prefiksi (npr. U prvoj fazi lekseme su klasifikovane prema tipu prefiksa koji sadr`e (ko-. kao i da }e prikupqeni materijal doprineti boqoj organizaciji gra|e u re~niku. vrqati. wegov drugi ciq jeste da se na nivou osnovne ili kona~ne etimolo{ke obrade analizira ~itav niz leksema koje }e kao odrednice u}i u etimolo{ki re~nik. na velikom korpusu relevantnih leksema. V) O koncepciji rada Koncepcija rada proistekla je iz prethodno sprovedene tvorbene analize prikupqene gra|e. 3) Tre}i ciq jeste primena dobijenih rezultata u praksi izrade etimolo{kog re~nika. Tako su formirani korpusi pojedina~nih prefiksa. jer se razmatrana tvorbena kategorija mo`e prou~avati samo sistematski.).). dubqeg od op{teslovenske ravni. ukqu~uju}i i preliminarnu etimolo{ku analizu. g) odre|ivawe statusa ekspresivnih preverbalnih formanata u tvorbenom sistemu srpsko-hrvatskog jezika. Ukazivawem na wihovo evidentno prisustvo u srpsko-hrvatskom jeziku `elimo da doka`emo da je u pitawu tvorbena kategorija na koju se mora ra~unati pri etimolo{kim istra`ivawima.itd. za-le~iti). Tom prilikom ustanovqeno je da mnoge potvrde. ekspresivnim prefiksima (npr.

ja-). . ove dve grupe leksema predstavqaju centralna poglavqa rada. verovatno}a tuma~ewa. prefiksi koji sadr`e likvidu (lV-) i prefiksi bez suglasnika (a-. a ukoliko re~ do sada nije bila predmet etimolo{ke analize — predla`emo svoje tuma~ewe. prefiksi koji sadr`e labijal (pa-. arealna distribucija. 2) inventarisawe ekspresivnih prefiksa koji se javqaju uz odre|ene glagole. ve} uglavnom prema frekventnosti upotrebe.UVOD 21 Nakon grupisawa oblika sa razli~itim prefiksima oko zajedni~kih osnova. me|utim. Sistem ekspresivno prefigiranih oblika formirao se. zatim ishodi{ni glagol. Prednost ovakvog pristupa. Pojedina~ni prefiksi izla`u se slede}im redosledom: prefiksi koji sadr`e gutural (kV-. Nakon toga sledi etimolo{ki komentar. korpusi pojedina~nih prefiksa bitno su se smawili. oblici nisu pore|ani azbu~nim redom (kao osnove). Nakon prve i druge faze klasifikacije dobijene su dve grupe leksema: prva. pri ~emu se prvo navode oblici koji su ve} razmatrani u literaturi.. xV-. To je bio znak da je u~iwen dobar metodolo{ki potez kojim se do{lo do perspektivnog metodolo{kog postupka u prou~avawu ovog materijala. prefiksi koji sadr`e dental (tV-). u kojoj su ekspresivno prefigirani oblici grupisani prema prefiksu koji sadr`e. ve} slede neposredno jedna posle druge). 6) uspostavqawe sistema prefiksa i sistema oblika koji ih sadr`e. gV-. 3) registrovawe postoje}ih alternacija prefiksa ispred iste osnove. 5) uo~avawe zakonitosti semanti~kog odnosa osnove i prefigiranih oblika. npr. u kojoj su ekspresivno prefigirani oblici grupisani oko zajedni~kih osnova. a zatim oblici koji do sada nisu analizirani u literaturi19 (te dve celine. nisu jasno razgrani~ene. kwi`evno / dijalekatsko itd. Na~in izlagawa materijala je slede}i: prvo se navode oblici sa prefiksima (jednoslo`nim ili dvoslo`nim). Tako|e. i druga. ali smo na kraju gra|u ipak rasporedili prema kriteriju: analizirano / neanalizirano (novo). ~V-. bV-. sam od sebe. izme|u ostalog. 19 U opticaju su bili i drugi mogu}i kriteriji klasifikovawa gra|e. {V-). 2) prezentirani materijal. Ovako koncipirane. sastoji se u mogu}nosti istovremenog izvr{avawa nekoliko paralelnih operacija: 1) inventarisawe glagola koji su podlo`ni ekspresivnom prefigirawu. Poglavqa o pojedina~nim prefiksima koncipirana su tako da sadr`e: 1) pregled literature o konkretnom prefiksu. 4) formirawe leksi~kih gnezda. prakti~no. Kod oblika koji su ve} razmatrani u literaturi taj komentar se svodi na citirawe relevantnih radova. mV-).

Ovaj drugi kvalitet po pravilu implicira onaj prvi. u definicijama preuzetim iz RSA izostavqa redni broj i slovo pod kojim je navedeno dato zna~ewe). po na{em mi{qewu. Takav na~in prezentacije ima za ciq da poka`e frekventnost i areal razmatranih oblika. uz literaturu (ako takva postoji). 21 Taj redosled nije uvek po{tovan. 3) komentar o semantici. oblici sa prefiksima izla`u su uglavnom azbu~nim redom. te varijante izlo`ene redosledom koji se za svaki konkretan slu~aj pokazao najlogi~nijim. definicija zna~ewa ne odgovara navedenom primeru upotrebe lekseme u govoru (komentari ovakve vrste daju se u napomenama). npr. Poglavqa o osnovama koncipirana su tako da se u wima izdvajaju tri celine: 1) prezentirani materijal (prvo se navode oblici sa prefiksima. Intervenisali smo samo u onim slu~ajevima kada. Osim toga. Napomiwemo da su definicije zna~ewa analiziranih leksema (kao i kvalifikatori wihove ekspresivne vrednosti) preuzete iz izvora bez ispravqawa. Tehni~ke napomene U poglavqima o osnovama strelicom (è) je obele`en ishodi{ni glagol. ono se iznosi.. U oba poglavqa — i o pojedina~nim prefiksima i o osnovama — znakom pitawa (?) ispred re~i signalizira se da data re~ mo`da odn.pa nadaqe21). . wegov je ciq i da poka`e do koje mere su ovi glagoli ukoreweni u leksi~ki sistem. verovatno ne pripada razmatranom tvorbenom tipu. ~ak na nivou hapaksa. Oni. ili uz minimalna skra}ivawa (tako se. Pored razvijenih leksi~kih porodica. tako|e i u kombinaciji sa „normalnimŒ prefiksima. a tako|e i sva mogu}a zna~ewa rezervisana za razmatranu leksiku. aspekatskih. fonetskih i sl. s tim {to su u okviru svakog poglavqa koje sadr`i nekoliko varijanata (apofonskih. postoje i primeri koji su usamqeni. {to zavisi od potreba konkretnog slu~aja.) jedne osnove. mogu imati vrednost relikta (u slu~aju starih obrazovawa). a s druge — vrednost potvrde (ako imaju ekvivalente u drugim (ne)slovenskim jezicima). po~ev od prefiksa ba. zatim ishodi{ni glagol20. s jedne strane. 20 Razmatrani glagoli prezentiraju se vrlo ekstenzivno. sa svim zabele`enim potvrdama. 2) etimolo{ko tuma~ewe osnove i oblika sa prefiksima22. ili samo kao na{a pretpostavka. 22 U slu~ajevima gde je mogu}e i druga~ije tuma~ewe.22 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Osnove se uglavnom navode azbu~nim redom.

POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI .

.

-h. kao i na prefiksalni spoj sko-. re~i (ukqu~uju}i toponime) autor razdvaja prefikse sa vokalom (ka-. Debeqak dopuwava Miklo{i~eve primere potvrdama iz raznih slovenskih jezika. . daju}i i kratak pregled mi{qewa o poreklu prefiksa ka-. dijalekata v. U etimolo{kim re~nicima prefiks ko. Nikon~uk 1979. 24 O prefiksu ko-. polaze}i od Miklo{i~a i ponavqaju}i neke Macenauerove primere. najpriznatiji.(dijal. ka-. Ovom prefiksu posve}en je niz radova. ~u-) na materijalu ruskog jezika. ~i-. ku-) Kao {to je ve} u Uvodu napomenuto. ~a-.razli~ito se tuma~i. ka-. ali ukazuje i na {irok krug glagola sa ovim prefiksima. navodi tridesetak oblika sa prefiksom ko(Malinowski 1889). gde su analizirani primeri sa prefiksom kou slovena~kom.u preko ~etrdeset slovenskih leksema (Matzenauer 1881). {ko. ka-. ko. Analiziraju}i prefiks ko. g-). ko-. od svih tvorbenih elemenata analiziranih u ovom radu. Andreeva-Vasina 1985.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 1) Prefiks kV(s. a samim tim i najvi{e obra|ivan u literaturi — jeste prefiks ko-. [ic konstatuje da u slovenskim jezicima kao tvorbeni elementi postoje prefiksi k-. ka-. i Kurkina 1992:188–190. i s. ka.i wegove alomorfe (~e-. Ukazuje tako|e i na pojavu s pred prefiksom (s-ko-). On smatra da ovaj prefiksalni tip slu`i prevashodno za tvorbu nomina i nominalnih obrazovawa od glagolskih korenova. U tridesetak sln. [anski zakqu~uje da su oni u funkcionalnom pogledu prefiksi a ne morfeme posebnog tipa. 23 Up. ko-. Autor zapa`a da postoji velika razlika me|u pojedina~nim slovenskim jezicima u kori{}ewu ovog tvorbenog sredstva u sferi glagola (Schutz 1965). i pokazuje wihovo alternirawe (knaditi : gnaditi : naditi).sa palatalnom varijantom ~e. Macenauer izdvaja prefikse ko-.-h. ga-) od prefiksa bez vokala (k-. ko-. Tako|e konstatuje da su ovi prefiksi vrlo frekventni u dijalektima ([anskiè 1972)24.na materijalu rus. Malinovski. ku.(Debeljak 1954)23. ~o-).

Skok izdvaja ovaj prefiks i u drugim re~ima.smatra da je zameni~kog porekla. kovrtaw.i srodan got. 68 s. s. kusrat. Berneker tvrdi da se ovaj prefiks javqa u nekoliko mawe ili vi{e pouzdanih slu~ajeva. kovrta~.prema pro.u vezu sa zamenicom kØo.vv. 67. ko-). kudjabeá. koverkaØâ.) (Miklosich 152–153 s. za ko. da ima varijante sko-. ko. haj-. kuÖad. kadáub). Bernekera. kao predlog u glagolskim i imenskim obrazovawima. -kã (Sáawski II 16–17 s. predlogom k. kune`iØâsà itd.vv. pra. kuvárk a Øâ .v. Fasmer II s. ko-).v.(< ie. ha-.26 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Miklo{i~ smatra da su neke re~i sklone da vezuju inicijalni slog sa zamenicom kã. {ko-.v. kovoroØ. Macenauera. Od ove zamenice on izvodi prefiks ko. ku-.). a ne samo u onima koje navodi u pomenutoj odrednici.25 Slavski tuma~i element ka-.(Berneker 531–532 s.ima ekspresivan karakter.vv. kunocec. {a. kuzep). paralelan sa op{teslovenskim i psl. kabluk. ka./ ka-. kavàza. koperlec sa). nem. ge-. koji se u vidu relikta o~uvao u nizu ka{upskih leksema (id. cho. i to samo u onim slu~ajevima kad je posvedo~en i odgovaraju}i oblik bez prefiksa (up. a ukazuje i na alternacije ka. U ka{upskom etimolo{kom re~niku izdvajaju se prefiksi ka(SEK III 14 s. kaverza. lit. koji se javqa ispred nekih glagola kretawa i nekih imenica (Skok II 116 s. koji se odnosi prema ko. kaÖeb).v. {e. kuverdaØâ . te da postoji i sonorizovana varijanta go(Machek 263 s. Malinovskog. {i. ka. ali ih izdvaja u nekoliko re~i. primere: naknada.v.prema po-. a posebno se isti~e arhai~an pejorativni prefiks ku. nakostrije{iti itd. . u dva slu~aja dovodi prefiks ka./ ko-. ga-. On uglavnom prihvata stavove Miklo{i~a. kuleø e ØiØâ . kovr~ica. k u briØaØâ .i wegove varijante ka-. Fasmer ne daje prefikse kao nosioce odrednice.kao redak (naj~e{}e pejorativan) prefiks.-h.i palatalizovane dublete ~e-. komuÖec sa. On ovamo ubraja i prefiks ka-. *ku-). -ko. 25 Koje re~i su u pitawu vide}e se pri analizi izlo`enog materijala. k u vereØâ . k-.kao pa.(Holub/Kope~ny 174 s. kadolb.v. ka~uriØâsà. ko-2). Holub i Kope~ni konstatuju da prefiks ko. koleduha./ ko-.(id. ku). ga-.v. ko. srodan sa predlogom *kã i partikulama -ka. koverzenâ. zastupqene u nizu re~i koje navodi (da pomenemo samo s. ko-). Skok smatra da je u pitawu redak prefiks. Mahek smatra da je ovaj prefiks identi~an lat. ku~epa. co-.

*konura. *kazobã / *kozobã. *kodybati. *kanura. *kunega?.izdvajaju se dve teorije o wegovom poreklu: pronominalna i prepoziciona. ÅSSÀ s. *koveji. *kadâlbã. *kaveza. a wen glavni zagovornik i predstavnik — Truba~ov. *kovârkati. Na psl. *koulãkã. *kodrâ / *koderâ/ *kodr’a. *komigati.samo u ko{uta (Bezlaj II 72)26. *kome{ati?. u ~ijoj se strukturi izdvaja ekspresivni prefiks kr. *kãnaditi. *kokãrica. *kovârza. *komotati se?. gore.: *ka(o)blokã. *kamãditi. O tretmanu prefiksa ko. *kokl’uka / *kokl’u~âka. *komudânãjâ. *kovitâlati. *kudâla. ali mi ih kao sekundarna obrazovawa ne navodimo. *kotvorã? / *kotvora?.v. *kotãr~â. putiti se). 28 U re~niku su date i rekonstrukcije svih izvedenica od psl. *ko`egã?. U okviru iznetih mi{qewa o prefiksu ko. *korepati. . *kudâlatãjâ. *kovirati. *kurepati (se). *kobacati / *koba~iti. *kodelâ i *kodrâ / *koderâ / *kodr’a. *koristati / *koristiti. *kodelâ. *koveriti?. *komâl`a?. koji ~itav sistem ekspresivnih prefiksa izvodi od elemenata zameni~kog porekla. Snoj pak tuma~i element ko. *kadâlba. Za~etnik pronominalne teorije je Miklo{i~. *kuvârtati (se). kobacati.(Bezlaj III 139 s. *komariti (se). *kãmetiti. * kozvonã(k ã ) . *kadybati. *komãziti (se) / *komâziti (se)?. *kune`iti (se). *kolupati. gizdavo se obu}i (o `enskoj osobi)Œ. *koveza. *kovârtã. *korebati. *karu`ina? / *karo`ina?. Nama se ~ini da je ovde do{lo do alternacije *koputiti se : krputiti se. *kozyrã/â. *kaverã. *kovyriti / *kovyr’ati (se). nivou izdvaja se ~itav niz obrazovawa koja sadr`e razmatrani prefiks. *kodâra. nakrputiti se „na{epuriti se.vv. *kumekati?. *koverditi?. * kov â rzati / * kov â rziti . kolebati se : krlebam se. *kavorna / *kavornã. *kuzobã. *nakovesiti se. Pristalice pro26 Kao kuriozitet pomiwemo tuma~ewe glagola krputiti se „kostre{iti se (o `ivotiwi)Œ. kolebati). dok se o wegovom prisustvu u drugim leksemama ne izja{wava decidirano. *koristâ.u ESUM i ÅSBM v.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 27 Bezlaj pretpostavqa postojawe prefiksa ko. *kopârica. *kobeniti (se). * kov â rz â n ã(jâ) / * kov â rz â na . *konoziti. *kotoriti / *kotriti. {to osporava Kurkina 1997:204–205. up. *kaderâ. up. *kolysati / *kolyxati27. *kavârtã / *kavârtâ / *kavârtja. *koverzslo. 27 Druga~ije Varbot 1989:57.kao ekspresivni prefiks (Snoj s. *kãdãbovati?. sa uobi~ajenom pojavom likvide r na mestu vokala. *kojasnoti (se)?.-h. *kolebati (se). *kojariti (se). *korãdjavãjâ / *korãdjava. *kometati?. *kavârza. *koristânã(jâ). sa svim wegovim varijantama. *kalepa. s.28 *kodâla / *kodâlo. *kolebãka. *kozyriti (se).vv. Podrazumeva se da se i u tim oblicima izdvaja prefiks *ko-. *komuditi. *kovârtati / *kovârteti. *kolybati (se). *kovortã.

/ *kã. „v. „naporno. koprcati se. mada iz wegovog tuma~ewa nije jasno da li on pretpostavqa i zajedni~ko poreklo ovog prefiksa sa predlogom k. klatiti se. mada ne uvek i jednozna~no protuma~ena. œklimati se./ ku. Zakqu~ak). œizvla~iti se iz neprilikeŒ Ma~va (gra|a ERSJ). u kojima je prisutan pun oblik *ko < ie. ~ime se pokazuje frekventnost wegove upotrebe. Indikativna je i jedna Truba~ovqeva opaska. doprinos na{eg rada vidimo pre svega u evidentirawu svih potvrda datog ekspresivno prefigiranog oblika.). 63–67. mu~iti seŒ (RSA). [anski.Œ Pro{}ewe (Vuji~i}). Detaqnu analizu literature o ekspresivnim prefiksima i pomenutih teorija o wihovom poreklu daje Moskov 1981:45–55. œjedva sastavqati kraj s krajemŒ Timok (Dini} 1988). razre{ava ~iwenicom da Truba~ov i ovom œpredlogu-posleloguŒ tako|e pripisuje z a m e n i ~ k o poreklo (l. Ostali autori. s mukom i}i. ne izja{wavaju se konkretno o wegovom poreklu. te bi govorila u prilog zameni~kom poreklu razmatranih prefiksa. Vajan. 30 Ve}ina oblika navedenih u ovom poglavqu ve} je razmatrana u etimolo{koj literaturi. uz dodatni komentar. œtruditi se.(v. pomerati seŒ (RSA). Nedoumica se. Kope~ni) elementarno opovrgavaju ne samo primeri kao *kãnaditi. *kã(n)). kobrqatiŒ Uskoci (Stani}). gmizatiŒ. predlogu *kã(n) (< ie. naporno 29 Varijantnost psl. U takvim slu~ajevima ograni~i}emo se na navo|ewe izvora u kojima se data leksema tuma~i. ili su tuma~eni na drugi na~in. „kotrqati (o kamewu)Œ Piva (Gagovi} 2004). ~ime se sti~e predstava o wegovom arealu. me|utim. . Primeri koji do sada nisu razmatrani u literaturi. Kad su u pitawu etimolo{ki re{ene re~i. poslovima. posebno se komentari{u. izneta u odrednici posve}enoj psl. fig.odgovara indoiranskoj ka. *ko. ka. On nagla{ava da ra{ireno mi{qewe kako se predlog *kã ne javqa kao prefiks (koje zastupaju Benvenist. *ku / *kuom). ako je to potrebno.29 Prvim predstavnikom prepozicione teorije mo`e se smatrati Berneker. imovinom). izlaziti na kraj (s radom. iako priznaju postojawe prefiksa ko-. i}i. „jedva i}iŒ. i svih wegovih izvedenica „normalnimŒ prefiksima. *kom (ÅSSÀ 13:170–171 s. kobeqat (se) „kretati (se). „jedva se kretatiŒ. nego i oni kao *kodelâ. snalaziti se. sg. izvla~iti se iz kakvih te{ko}a. a ova teorija je svoj puni odraz na{la na stranicama ÅSSÀ. kobeqa 3.v.28 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI nominalne teorije su i Fasmer (delimi~no). „s mukom se kretati. Ovo kao da stoji u suprotnosti sa stavovima samog Truba~ova o poreklu prefiksa ko-. kobeqati se „micati telom. a wegovim sledbenicima — Slavski i eventualno Skok. vaqati seŒ Lika. pokretati (se).c. `iveti i sl. PRIMERI : 30 ko-beqati impf.

Uskoci (Stani}). iza}i iz te{ke situacije. . „dokotrqati seŒ Uskoci (Stani}) za-ko-beqati pf. sg. Uskoci (Stani}). „nakotrqati. sg. kobeqati seŒ CG (RSA). zakobeqati se „po~eti se kobeqati.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 29 `iveti. izvu}i se. iskobeqati se „spasti se s nekog opasnog mesta. a oskora se iskobeqo i sa‰dŠ ti je na kowu. „kotrqaju}i dopremiti ne{to odozdo gore. i sve tako Ro`aje (Had`i})31 do-ko-beqati pf. mu~iti seŒ. 31 Up. iskotrqatiŒ Uskoci (Stani}). œspasiti glavu. kosti mu se kobeqale po grobu Piva (Gagovi} 2004). s te{ko}amaŒ. dokobeqati se „do}i. œid. ja }u ga ‰kamenŠ okobeqati. izvu}i nekoga iz te{kog polo`aja. dovaqatiŒ (RSA). al’ te{ko Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. iskobeqam se 1. jedva sastavqati kraj s krajemŒ: Kobeqam se nekako. œmu~no `iveti. sti}i s naporom. odroniti seŒ. „u~initi da se ne{to po~ne kotrqati. jedva opstajati. „koprcati seŒ Leskovac (Mitrovi}). „spasti. otisnutiŒ: Pu{ti mene. kobeqam se 1. „dokotrqati. „do}i s naporomŒ Vojv. ko-m-beqati se „v. ispetqati se iz neke te{ke situacije. œposti}i ne{to s mukom. otkotrqatiŒ: Zakobeqa krqu sijena i otkotrqa pravo na torinu Piva (Gagovi} 2004). nakobeqati (se) „nagomilati (se) kobeqaju}i (se)Œ Uskoci (Stani}) o-ko-beqati pf. pa drepik Piva (Gagovi} 2004). oburvati.Œ: Do skoro je bijo quta sirotiwa. kombeqati se œopstajatiŒ: Kombeqamo se od zime do proqe}a.Œ (RSA). oburvati se. okobeqati se „po~eti se kotrqati. „id. Vasojevi}i (Bori~i}). (RSGV). iskobeqat se œiskoprcati seŒ. sg. neprilikaŒ (RSA). koji bi mogao sugerisati da je glagol kombeqati se zapravo wegova sufiksalna izvedenica (sufiksom -eq-).Œ: Kobeqa se kâko pile u ku~ina. nanetiŒ: Ko li je ovo nakobeqo kamewe. krenuti kotrqaju}i seŒ Komarnica (RSA) is-ko-beqati pf. iz istog izvora oblik kombati se œsastavqati kraj s krajem. kobeqa se 3. od proqe}a do zime. „izvu}i seŒ Leskovac (Mitrovi}) na-ko-beqati pf. otisnuti se. navaqati. œid. (RSGV).Œ. „zakotrqati. pre`ivqavati nekakoŒ Zagara~ (]upi}i 1997). provu}i (se). „iskliznutiŒ: Stadok na nakav kamen a on se iskobeqa. Vojv. s te{ko}omŒ (RSA). situacije i sl. œjedva izi}iŒ. spasiti (se). iskobeqat (se) „izvu}i (se). izvu}i seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). Uskoci (Stani}). Piva (Gagovi} 2004). s naporom (se) i{~upatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). osloboditi (se) ne~ega. 2004).

Temni}. „jedva i}i. sa drugim sufiksom gombesati se „glo`iti se. „ciganski. (ibid. nakazaŒ CG (RSA).) iz-go-m-beqati pf. spustiti seŒ Radimna (Tomi} 1989) VARIJANTE / PARALELE: go-beqati (se) impf. Temni} (RSA) go-m-beqat (se) impf. (ibid. „malo dete koje je . te{ko se kretatiŒ Para}in. vu}i seŒ: Ostarila je mnogo. gabeqski adv. tobo` da ne{to pomogne ali slabo CG (RSA). 33 Treba pretpostaviti i uticaj imenice Gabeq „Ciganin (~erga{)Œ. „gaveqatiŒ Uskoci (Stani})34 32 Ovde svakako treba ra~unati na uticaj glagola gombeqati se „vrpoqiti se. „i}i nesigurno. up. „te{ko. jedva do}iŒ id. œu~initi. umalo nas grdom nagrdi Piva (Gagovi} 2004). 2004) iz-go-beqati se pf. „`iveti gabeqskiŒ33: Gabeqamo. 34 Up. i ga-veqati „gabeqatiŒ Uskoci (Stani}). gaveqak m. „s naporom. odatle gabeq „kova~Œ.Œ. vu}i seŒ: Nijesam ti vi{e kadar nikuj. teturaju}i se. Leva~. jedva gabeqam vuda oko ku}e Piva (Gagovi} 2004) iz-ga-beqati (se) „izi}i gaveqaju}i. œnemo}no ne{to raditiŒ. sg. œ`ivotariti. vrteti seŒ. gobeqa se „jedva se kretatiŒ. Uskoci (Stani}). i tako `ivimo ko za inat. fig. „sna}i seŒ. „i}iŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). kuburiti. no gabeqam Uskoci (Stani}). napraviti (nekako)Œ. Lika (RSA) ge-beqati impf. izgaveqati (se) „izi}i gaveqaju}i. œsi}i. „s mukom. U pitawu je isti tvorbeni model kao kod kombati : kombeqati (v. „id. gabeqa on|e oko ku}e. œte{ko `iveti. i s k o b e q a t i s eŒ Vojv. skobeqati se „si}i kotrqaju}i seŒ id. Lika. prethodnu napomenu). (RSA). s mukom iza}iŒ: Jedva se izgombeqasmo iz [qivi}a potoka uz onu stranu Draga~evo (gra|a ERSJ)32 ga-beqati impf.) s-ko-beqati pf. (ibid. „skotrqatiŒ: Mi sidijasmo ispot puta. Vrawe. sg. „izvu}i se. ne izlazi nikud. gobeqa 3. kuburitiŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V.. œbauqatiŒ. prepirati seŒ: Vazda se oko ne~ega gombesaju (RSA). romskiŒ Uskoci (Stani}).). jedva i}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) do-go-m-beqat (se) pf. „k o b e q a t i ( s e )Œ Uskoci (Stani}). œjedva i}i. a neko skobeqa kamen. `ivotaritiŒ: Ne `ivim ja. œbiti u `ivotu. otkobeqati (se) „otkotrqati (se)Œ id. mu~iti seŒ Vrawe (RSA).Œ Crna Reka (Markovi} 1986). fig. skobeqa (se) 3. i s k o b e q a t i s eŒ Uskoci. „id. me{koqiti se.30 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI œsti}i negde kotrqaju}i seŒ.Œ. prepirati seŒ: Gombeqaju se izme|u sebe (RSA) < gombati / gombati „id. œbogaq. œglo`iti se. i s k o b e q a t i s eŒ Uskoci.

ali mo`da se odgovaraju}a osnova -beq(ati) krije u obliku beqa{an adj. mo`e poticati od *bel’ati. U odrednici se opovrgava Bernekerova i ^opova rekonstrukcija ovog ~e{. gambuqa f. On u glagolu izdvaja prefiks ko. gaveqina f. ge-veqati „gaveqatiŒ Uskoci (Stani}). Oni upu}uju i na Mahekovu pretpostavku o mogu}oj vezi sa ~e{. jeziku sa~uvana samo u prefigiranim oblicima. tako i belhati. 36 Me|utim. kopeqkati se dem. koja pretpostavqa i druga~ije poreklo: ko-peqati impf. belat „quqati. oblik *bel’ati? / *bel’ati? (ÅSSÀ 1:185). uz obja{wewe da je element h ovde sekundaran.-h. kobeljati)36. œbuniti se.Œ (v. sa kasnijim onomatopejskim varirawem p > b (Skok II 118 s. kopeqkati dem. koji tuma~i glagol iskobeqati se kao rezultat kontaminacije iskopeqati se + izbaviti se (Tomanovi} 1938–1939:205). „d o k o b e q a t i s eŒ: ‰OnŠ se ‰nameriŠ na novce. dok je povratni oblik mogao pretrpeti i semanti~ki uticaj glagola koprcati se. oblika kao *belãgati. brqati). (RSA). {epati. kotrqatiŒ. „dete koje je tek prohodalo pa nespretno i nesigurno kora~aŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). raduckatiŒ: Prebiram ovu zemqu u ba{~i – ~o’jek mora ne{to da kopeqa Gacko. jedva kora~atiŒ Uskoci (Stani}). po~elo da pu`eŒ. „kopeqati seŒ. ako bi zaista osnovno zna~ewe glagola bilo œvaqati.i pomi{qa da bi ishodi{ni oblik mogao biti glagol peqati. up. a da se od wega metafori~ki razvilo zna~ewe „truditi se. up. budu}i da je za ekspresivnu leksiku karakteristi~na zamena glasa r vokalom (v. kao u kulhati. iskopeqat se „id.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 31 do-ko-peqati se pf. i s k o b e q a t i s eŒ CG (RSA). bacakati seŒ: Po~eo se kopeqati na zemqi kao zaklano pile Bosna.Œ. izgeveqati „izi}i gaveqaju}i. kopeqati se „koprcati se. mu~iti seŒ. kopkatiŒ Bosna (< kop-eq-ati?). koji mora dugo i strpqivo da se radiŒ: Pekmez od drenke mlogo je beqa{an za pravewe Vrawe (Zlatanovi}). Vezu sa peqati pretpostavqa i Tomanovi}. Kao {to sinonimno kulhati poti~e od *kul’ati (Machek 306). pomalo poslovati. dijal. po mi{qewu autora ÅSSÀ. gavequ{a „id. onda bi se oblik kobeqati mogao protuma~iti i kao fonetska varijanta osnovnog kobrqati „id. Potkozarje (Dalmacija). „kopati.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)35 · Skok smatra da je osnovno zna~ewe glagola kobeqati — „vaqati. „i s k o b e q a t i s eŒ Gacko (RSA).v. „osoba koja se jedva kre}eŒ. ~ija bi kontinuanta moglo biti i s.-h. ili je. (ko)beqati. U prilog tome govori i ~iwenica da je na osnovu ~e{. ga-buqati „te{ko se kretati. gegati seŒ rekonstruisan psl. nesigurno kora~ati (o tek prohodalom detetu)Œ. pak. . kotrqatiŒ. uquqkivati (dete)Œ. i ~e{. Piva (Gagovi} 2004). belhati (se) „hramati. negodovatiŒ id. ga-m-buqati „nespretno. „koji mnogo zamara. te mu za rukom izi|e da ih se dokopeqa ‰dobaviŠ BiH (RSA) is-ko-peqati se pf. Zakqu~ak). Glagol *beqati (se) nije posvedo~en. 35 Osnovni glagol ima ne{to druga~iju semantiku. „pone{to raditi. ova osnova u s. kolebati (< *ko-lebati) (Machek 50).

izvaditi. sg. lepr{ati. po~eti propadati (ekonomski)Œ Banat (RSA). klipsatiŒ (RSA). zawihati. dete i sl. Da li je u pitawu metateza ne mo`e se sa sigurno{}u utvrditi. œuzdrmavati. zawihatiŒ.c. „rasklimav{i izvu}i. izvu}i seŒ Zorunovac. œpokazati neodlu~nost. „zawihati. impf.Œ (RSA) kr-leba se 3. gibati seŒ. klimatiŒ. teturati. œudariti u neki veliki posao. „hodati zanose}i se levo-desnoŒ Lu`nica (Mani}). œuznemiriti. Ovaj sloj leksike karakteri{e prisustvo razli~itih fonetskih promena. „pokrenuti iz ravnote`nog polo`aja. œi}i. {to ~esto za posledicu ima nemogu}nost utvr|ivawa kona~nog re{ewa. nesiguranŒ Vojv. œvijoriti. preduzeti ne{to krupnoŒ BiH (RSA). varijacija. œpokretati tamo-amo. ali da su oblici kolebati i kobeqati me|usobno povezani. zateturati seŒ. iskolebati se „iskobeqati se. pokolebati seŒ.).32 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na osnovu ~ega zakqu~uju da bi i rekonstruisani psl. postati neodlu~anŒ. iskoqebati se „id.> *bel’-? (l. pokazuju i slede}i primeri: zakolebati „udariti u neki veliki posao. klatiti seŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). quqati se. zaquqatiŒ. oblik mogao biti rezultat stare metateze *leb. paralele razmatranog glagola jo{ jednom pokazuju svu slo`enost leksi~kog materijala koji je predmet na{eg istra`ivawa. fig. œposrnuti. klimavo. preduzeti ne{to krupnoŒ BiH. formalnih i semanti~kih kontaminacija. (ibid. pomutitiŒ. œzapasti u te{ko}u. zakolebati „zapo~eti kakvu gradwuŒ: Eno Piwovi sinovi zakolebali staju o‰dŠ dese‰tŠ metara du`ine Piva (Gagovi} 2004) : zakobeqati „zapo~eti neki posaoŒ: Zakobeqo Stojan i uveliko pravi staju id. zakolebat (se) „stati se kolebati. zaquqati. „zaquqati se. pomutitiŒ Uskoci (Stani}). kolebati (se) „pomerati se. istrgnutiŒ: Iskoleba je ono drvo ka da nije imalo korijena CG. „quqati. zawihati seŒ. œbiti neodlu~an.)Œ. œu~initi nesigurnim. ko-lebati / koqebati impf. mrdati. Navedene varijante odn. jedva se kretati. œpokvariti se (o vremenu)Œ Uskoci (Stani}).). (RSGV) za-ko-lebati pf. zakolebati se „zaquqati se. wihati. kretati se teturavo. krqeba „jedva i}i. nepouzdanost. jedva gurati nekako . zibati (kolevku. œzatalasati seŒ. zaglibiti se (obi~no u materijalnom pogledu)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) is-ko-lebati pf. potresatiŒ. nepouzdanim. lelujati (ne{to)Œ. „zapo~eti kakvu gradwuŒ Piva (Gagovi} 2004). œklatiti se.

Skok II 255–256 s. protiviti seŒ. œdizati ustanak. „izme{ati.. „po~eti kome{ati. kol e bati . ESJS 6:327 s. œizazivati nelagodnosti u stomaku. œme{koqiti se. uzburkati se. zavijati. buniti se. dospeti u uzbu|eweŒ (RSA) na-ko-me{ati se pf. „uznemiriti (se). iskrqebati (se) „izvu}i (se). kome{ati se „kretati se u svim smerovima bez redaŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) za-ko-me{ati pf. kovitlati seŒ. BER 2:550–551 s. labav. vrpoqiti seŒ. kol e bati . „(po)kretati. i}i u raznim pravcimaŒ. i ESUM 2:510–511 s. i komr{qati œkome{ati. Up. 38 Ovamo mo`da i komesati „mrsiti kosuŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). œuzbuniti se.v. gde decidirano ka`e: „Ne}e biti prefiks ko.+ *lebam (Moskov 1971:423).v.?) · Od psl. pokretati se u masiŒ. lit. œtresti.v. Oblik krleba se iz jugoisto~ne Srbije svakako je u vezi sa bug. Matzenauer 1881:187. „uzbuwivatiŒ. njihati (se) 37 . bunu. me{ati se. koleba} (sie).v.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 33 kroz `ivotŒ Timok (Dini} 1988). BER 3:208).+ *lebatiŒ (Skok II 125). *ko-lebati (se). laibas œtanakŒ itd. inf. m e { a t iŒ. koje Moskov izvodi od ka. za osnovu up. buniti seŒ (RSA). mrsitiŒ. œvrpoqiti seŒ Uskoci (Stani}). izmrsiti. kãrlebam (se). œ~initi pokrete nekim delom tela u raznim pravcima. drmusatiŒ.v. kolibaØi.v. pokome{qati se œuskome{ati seŒ [umadija (gra|a RSA). uznemiriti seŒ. iskomr{qati œiskome{ati. pomerati u raznim pravcima. ose}ati mukuŒ (RSA). fig. micati. kolijevka.Œ Potkozarje (Dalmacija) is-ku-mije{ati pf. Machek 268 s.v. dok se u bugarskom etimolo{kom re~niku tuma~i kao rezultat kontaminacije (v.v. kolebaØâ. zamrsitiŒ. uskomje{ati se œid. kolebaà se.v. ÅSSÀ 10:129–130 s. Moskov 1965:72. iskobeqati (se) (iz kakve neugodne situacije)Œ Zaglavak (RSA. kretati ne~imŒ. 530 s. Fasmer II 288 s. œpomerati se. uzbuniti (se). Druga~ije Sáawski II 347–348 s. zakome{ati se „uskome{ati se. Up. *kolebati (se). „dovoqno dugo se kome{atiŒ (RSA) us-ko-me{ati (se) pf. mrdatiŒ.v. . negodovati. œpokretati tamo-amo pojedinim delovima telaŒ Uskoci (Stani})38. v. id. ispreturatiŒ (RSA) 37 Sasvim suprotno tuma~ewe Skok daje s. micati. ko-me{ati impf. œqutiti se. kome{ati se „kretati se. Schuster-[ewc 599–600. vrzmati seŒ. acc. œ(oko koga) obigravati. „uzbu|ivati se. uzrujati (se)Œ Uskoci (Stani}).

U obliku iskumije{ati do{lo je do pojave prefiksa ku. *naditi) v. oblik rekonstruisan samo na osnovu s. vestiŒ. vestiŒ. *me{ati (se). kraj s krajem)Œ Siw. razmi{qatiŒ. Zaørudskiè 1989:125–127. RJA) ras-k-naditi pf. œsastaviti (pesmu.34 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ku-me{awe n. nadoknaditiŒ Bukovica (RSA) is-k-naditi pf. Kurkina 1982:21–22. kititi. dodati. pesmi)Œ (RSA. fig. Ajeti smatra da. ÅSSÀ 13:198 s. O ishodi{nom naditi (< psl. kolebati : krleba(ti). 39 Ovamo mo`da i krmije{iti se „protezati se. RSA) do-k-naditi pf.v. œid. nakna|ivatiŒ.v. ispevati. „ukra{avati vezom. œsastavqati pesmu. sabqe i ostalog se~ivaŒ (Vuk. kome{aweŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})39 · Spoj prefiksa ko. spevati pesmuŒ (Ajeti 1985:8). tepiheŒ. rasutiŒ Makarska (Skok II 108 s. up. Druga~ije Skok II 108 s. ÅSSÀ 22:8–9.i glagola me{ati / mije{ati. za koju se smatra da bi mogla biti i lokalna inovacija). sastaviti (pesmu i sl. micati se (o detetu koje se budi). ÅSSÀ 10:171 s. wegov izvor treba tra`iti u alb.Œ.v. „davati naknadu. kome{ati (se). me{koqiti seŒ Dubrovnik (RSA) (tako Skok II 133). i ÅSSÀ 18:215–217 s. (Skok l. o ne~emuŒ (RSA) : naditi œoblagati nadom. nadometnuti (u pri~i. œna{iroko i naduga~ko pri~ati. s obzirom na veoma ograni~enu upotrebu glagola knaditi (isknaditi) „stvoriti tekst narodne pesmeŒ. obe{tetitiŒ. œsmi{qati. ~elikom o{tricu sekire.-h. Kurkina 1981a:25. œpraviti sagove. * kãnaditi . potvrde. œrazgoditi. dodat na osnovu *naditi.umesto ko-. Moskov 1965:71. ?k-naditi impf. œdati ne{to kao naknadu. snovati. „previrawe. po svojoj `eqi doterivati iskaz o ne~emu. œslo`iti u jednu celinu. Otok u Slav. knaditi) s-k-naditi pf. œpribavitiŒ (Vuk). Debeljak 1954:173. dovr{iti.v. Skok II 133 s.) · U ovom glagolu izdvaja se prefiks kã-. *kome{ati? (gde je psl. œnadomestiti. Up. Matzenauer 1881:187.)Œ (RSA) na-k-naditi pf. nadoknaditiŒ (RSA) na-do-k-naditi pf. zast. knaditi (< *kãnada œgomila pawevaŒ < *kãnã / *kãnâ) koji prihvata i dopuwava Murkovo tuma~ewe (v. pevati o nekome.v. Murko 1937). . izmisliti.v. œdopuniti. œdodati.c. up. kendo „pevati. up.

œostvariti kakvu dobit iz ~ega na {tetu drugoga ili koriste}i se ne~ijim nepovoqnim polo`ajemŒ (RSA) · Up. korisno se (po)slu`iti (ne~im)Œ. Jedino se u ova dva etimolo{ka re~nika predla`e etimologija koja podrazumeva prisustvo ekspresivnog prefiksa ko-. primeniti {to. kobacat se Mihaqevi}i (Peru{i} 1993)41. iskola~iti (o~i)Œ (RSA).v.Œ (v. 43 Up. œiskori{}avatiŒ. ‹ se „upotrebqavati (ne{to) za svoje potrebe. „biti od koristi. na~initi kolut napredŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993)42 ku-bacati impf.v.. korist). korzys}). „juriti u skokovima. Borys 251 s. ESJS 6:339–340 s. Machek 279 s.v. Snojev i Bori{ev prihvataju ^opovo tuma~ewe. ritatiŒ Bukovica.. kubacat (se) „brzo prolaziti. a drugi bi mogao biti i fonetska varijanta oblika iskobe~iti „id. korist. primewivati (ne{to) na pogodan na~in. . be~iti). gode}i (o jelu i sl. Skok bez re{ewa. kobêcati se „prebacivati se preko glave. korist. A za tim ~eta gusaka kobaca i is-ko-ba~iti „izbe~iti.Œ. œiskori{}avati ostvaruju}i prednost.v.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). promicati. œimati koristi.vv.. koje se u ÅSSÀ odbacuje (Snoj 261 s. œ(u)~initi dobro prijaju}i.)Œ.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 35 ?ko-ristiti / koristiti impf. ko-bacati se impf. juritiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Prvi oblik ima druga~iju semantiku. koja bi ukazivala i na druga~ije poreklo. omogu}avati da se ne{to postigne. vaqati seŒ Ozaq (Te`ak 1981) pre-ko-baciti se pf. skakatiŒ Tre{wevo (RSA). dobit i sl. kobacat se „id. *koristâ. Potkozarje (Dalmacija). izvla~iti koristŒ (RSA) is-ko-ristiti / iskoristiti pf. iz istog izvora ba~at (se) „bacati (se)Œ. preimu}stvo. uradi. izbuqiti. s tom razlikom {to ona pretpostavqa primarnost imenice u odnosu na glagol. tapkatiŒ: Pas ~uvar . iz istog izvora imenicu kobacawe „vaqawe po tluŒ. Od novijih re~nika. 42 Nije sigurno da ovamo spadaju oblici kobacati „gacati. kobacat „kolutatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). korisno se poslu`iti ~imeŒ.v. 41 Up. b a c a t i s e. „koprcati se. koristâ). œupotrebqavatiŒ. Dubica (RSA). „prevrnuti se preko glave. doprinositiŒ. ali ne postoji saglasnost u pogledu osnove: * ristati „gonitiŒ40 ili *rystati (detaqno v. kubacat (se) „bacati se. ÅSSÀ 11:70–73 s. ipak daju}i prednost Miklo{i~evom izvo|ewu imenice korist od glagola koriti (Skok II 155 s. „korisno upotrebiti. laje. *koristati / *koristiti. Vojv. naglo iskakati ili uskakatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997)43 40 Tako i Varbot 1972:65–70.

v. *bacati. o m o t a t iŒ Uskoci (Stani}). projuriti.Œ Vrgada (Juri{i}) · Od psl. Varbot 1981:35. Machek 41 s.v. *kobacati / *koba~iti?45. obavitiŒ: Zakomotaj tovarninu oko glavara. bezglavo nekud krenutiŒ.v. Snoj 242 s. *ko-motati (se). sko~iti energi~no i naglo. id. udavi}e se — Zmija se zakomotala oko grane i {i~e Piva (Gagovi} 2004) o-ko-motati pf. ERSJ 2 s.36 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ku-baciti pf. „koprcati se. Up. „brzo proma}i.v. Kolubara (gra|a RSA). (RSA).v. ku-m-basiti „naglo. {V-). varijante: ko-basati se „id. ÅSSÀ 10:86 s. kobacati.v.Œ Dvorska. kobacati. Grickat 1955–1956:64. *motati. a verovatno i etimolo{ki (v. zaviti.v. bacat. prikobeci(t) se „prevrnuti seŒ Sumartin (Novakovi} 1994:133) prema becati se „trzati seŒ: Kako xukele laju. œodjednom sko~iti u voduŒ Uskoci (Stani}).v. ko-becati se „v. Up. naglo posko~iti. BER 1:37 s. upla{iti se. Moskov 1965:71. kubacam. „naglo sko~iti. presko~iti. ÅSSÀ 1:118–119 s. ko-motati se impf. ESUM 1:154 s. klisnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) is-ku-bacati pf. kobacajo. za ozna~avawe skoka Zagara~ (]upi}i 1997) ku-m-bacati se impf. ku-basati „skakutati tr~e}iŒ CG (RSA). Ve} je i Macenauer ukazao da je tvorbeno ra{~lawavawe ovog glagola na prefiks ko. odstupa od ostalih primera. Skok II 117 s. prese}i seŒ Kolubara (gra|a RSA).Œ CG (RSA). bacati. vi{ da se vu~e. Skok II 117 s. „izjuriti ska~u}iŒ Tre{wevo (RSA) kubac interj.v. Kurkina 1982b:184. i {emetati (v. Skok I 84–85 s. kobacati seŒ Dalm. Potkozarje (Dalmacija).v. kubacnut (se) „baciti (se). vrzmati seŒ Vojv. 46 Up. „m o t a t i s e. 93. koji semanti~ki. *bacati (se) / *bocati (se).i osnovu ba~iti nesigurno iz semanti~kih razloga ( Matzenauer 1881:185). bacam. * ko-bacati . „uviti. usko~itiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). Banija i Kordun (Petrovi} D. becnuti se „trgnuti seŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). poletetiŒ Tre{wevo. bac. O ishodi{nom glagolu bacati up.v. (RSA) za-ko-motati pf. BER 3:71 s. bacati. jurnuti.v. okomotati „id. kubacnuti „id. Malinowski 1899:119. ritati seŒ (RSA)44 · Od psl.). Matzenauer 1881:185. SP 1:174 s.v. ÅSSÀ 10:178 s.v. Druga~ije Berneker 532 s.46 44 Up. tako se volovi becaju. 45 U odrednici se neopravdano navodi i oblik koba~iti „uhvatitiŒ. 20:44–47 s.v. „obmotati. koba~a). Zaørudskiè 1989:141–142. . becnuti se „kratko se trznuti. umotati. zakomotati se „z a m o t a t i seŒ: Eno se tele zakomotalo. Skok nema. *komotati se?.

povrediti nekoga ru`nom. *moliti. Petleva 1973:33. pogledatiŒ : na-moliti se „pokazati se. u{inutiŒ: Prekerepilo ga u krsta i ni makac. glagol tretira kao izuzetak. Kurkina 1975:34–38. stegnuti. naravno. k o mbol . id. Uz oblik ukerepiti svakako ide i u{}erepit „uzeti i du`e ne pu{tatiŒ. mak. œnagnuti se nad ne{to. Iako se s. „pokazati se.na glagolsko-imenski koren *rep-50. stisnuti. ali se 47 Nije sigurno da ovamo spadaju i pokomolit „poraditi {togod. uprtiti. okomoqit „snu`diti se.Œ CG. 26. barem ne{to uraditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). Skok II 132–133 s. *komoliti48. pre-ke-repiti „zaboleti (krsta). uhvatiti. poq.v. pomaqatiŒ: Kako kad komoli spu` roge na dvor stree — Eto jur prvi zrak komoli bilih zor Zadar XVII v. za ovaj oblik up. gore repit „lupiti.-h. uni{titi do korenaŒ. *korepati. U ÅSSÀ 11:67 rekonstrui{e se psl. narepati se „najesti seŒ. nije jasno zbog ~ega mu nije posve}ena posebna odrednica. uprtiti. ne dopustiti kome da lenstvujeŒ. pose}i. skorijepiti i izvodi ih od korijeniti zamenom sufiksa -en nepoznatim sufiksom -ep (Skok II 154 s. ÅSSÀ 10:174 s.. Ista dilema va`i i za repiti se „praviti se va`anŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). pojaviti se na vidikuŒ. „razvaliti seŒ Sumartin (Novakovi} 1994:142)49 · Skok pomiwe oblike korijepiti (XVI vek).-h. sl~. i{~upati s korenom. i u obliku bez ekspresivnog prefiksa. œprisiliti koga da radi. o{trom re~juŒ (RSA) us-ko-repi(t) se pf. ekspresivno obrazovawe nastalo verovatno dodavawem prefiksa ko. rzepi} sie œzalepiti seŒ (Bezlaj l. ukorijepit se œslepiti se u posudi u kojoj se kuva ili iz koje se jede (o hrani)Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). sneveseliti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990).v. u{}erepit se „posva|ati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). ukelepiti „stegnuti. Debeljak 1954:174. pored s. upregnuti. nakloniti seŒ.c. (RJA)47 na-k-moliti se pf.v. iskorijepiti. (?) zast. lekseme koje imaju sasvim druga~iju etimologiju.). œpoviriti. pojaviti se. 48 U odrednici se.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 37 ko-moliti impf. stisnutiŒ.v. *narepati / *narepiti (ÅSSÀ 22:243).-h. œpobrinuti se o nekomeŒ. „izvaditi. nap. œveoma uvrediti. o{inutiŒ (ali up. retko „p o m o l i t i. up. navode i ~e{. gde se navode s. *moleti. kao i o osnovnom glagolu -moliti up. porepiti se „opru`iti se u nevreme ili u prisustvu stranog ~eqadetaŒ (Aleksi} 1935:90). u-ke-repiti „uhvatiti nekoga tako da ne mo`e da mrdne. korijen). is-ko-rijepati „id. 50 Ovaj koren sre}e se. œudariti. œpodi}i na sebe ne{to te{ko. „zaceniti se od smehaŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). nadviti seŒ Uskoci (Stani}) · O obliku sa prefiksom ko-. . 49 Nije jasno spadaju li ovamo i oblici u-ko-repiti se pf. 19:185–186 s. i rus. udaritiŒ): Prekerepili su ga pro rbata i o‰dŠ tada stalno pobolijeva Piva (Gagovi} 2004). natovaritiŒ Uskoci (Stani}). ?is-ko-repiti / is-ko-rijepiti pf. natovaritiŒ. potvrde u kojoj se izdvaja prefiks ko-.

vrteti seŒ (RSA. popucatiŒ. tu}iŒ Kosovo (Elezovi}) · Skok nema.Œ Zaglavak (RSA) : migati „i}i. mu{i~av ~ovekŒ. larmati. nabitiŒ. Skok III 129 s. œpogoditi ga|aju}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). jo{ i blr. råønucâ „lupnuti. 52 Ovakva definicija zna~ewa proistekla je iz paretimolo{kog naslawawa na imenicu rep. gasitiŒ (Schuster-[ewc 396). „proma}i. komiznuti pf. navodi i druge oblike: rus. Vlaji}-Popovi} 2002:28. dojuritiŒ Uskoci (Stani}). {migati. Kurkina 1974:67–68. . koje se tuma~i kao varijanta oblika *korepati. up.38 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI priznaje da oblik nije sasvim jasan ni u pogledu porekla ni u pogledu starine.v. 51 Eventualno up. lutati. {mágnuØâ „trti. „micati se. Up. œsti}i gaze}i blato. mignuti „oti}i.v. proletetiŒ Posavina (RSA) ko-mizgati se „micati se. Genetski srodni razmatranim oblicima su i do-{-migati „tiho ali hitro do}iŒ Bukovica. ko-mizati se impf. i Bezlaj III 172 s. halamága „zakeraloŒ. mizga „larma. stpoq.v. {migati „hramatiŒ i rus. narzepi} „napuniti.Œ. {alamága „jogunast. komizgati se. Skok II 133–134 s. nestatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). „hodati bez odre|enog ciqa.v. udaritiŒ.(< *{e < *~e) i råøicâ. na{åråøicâ „ra{iriti perjeŒ. okretati se. {mágaØâ. *komãziti narepam „id. Mo`da je do{lo do naslawawa na *repa > repa. -repiti se. blr. obja{weno kao ekspresivna tvorevina u ~ijem je sastavu intenziviraju}e -{a. up. `urno do}i. etimolo{ki nejasno dlu`. *-myzg. dijal. tresnutiŒ (ÅSBM 7:289). repat. bukaŒ CG (RSA).i *-myz-. drmnutiŒ. {emigati. 86 s. a u formalnom mizgati „praviti buku. skitatiŒ korespondiraju. glagol up. naråøicca „ispucati.v. sln. ÅSSÀ 10:180–181 s.51 ku-repati / ku-rijepati impf. Za sln. vla`an sneg i sl. O osnovnom glagolu repati „udaratiŒ v. analiziraju}i kontinuante psl. koje navodi Kurkina govore}i o *muz(g)ati (Kurkina 1974:67).v. Schuman 1909:297. i Bezlaj IV 31 s.v. chorjepas œgu{iti. sa sekundarnim du`ewem e. „udariti koga straga (gde je rep)Œ52 Brusje (Dul~i}i 1985) : repit „lupiti. repat impf. Up. dorepati pf. graja. Zna~ewa „udaratiŒ i „lutati. *-myg-. RJA)53 · Od psl. (Merkulova 1979:95). Up. up. {aromága „luwaloŒ. vu}i seŒ. „do}iŒ Uskoci (Stani}) za-ko-repit pf. Merkulova. skitatiŒ CG (RSA) : repati „skitati. galama. glagola. vrteti seŒ Retkovci. 53 U semanti~kom pogledu up. kretati se. pored pomenutih rus. „lupati. kalamáziØâ „biti nesta{anŒ itd. ÅSSÀ 13:120 s. up. mrdatiŒ. okretati se. na{aråøicâ. do-muzgati „brzo. *kurepati (se). up. galamitiŒ. *ko-miz(g)ati ili *ko-myz(g)ati. Moskov 1978:352–353. Kurkina 1992:189–190.

. izvora ishodi{nog glagola libati v. nit se proso pomi~e (nebo i zvijezde) NZag (RSA) · Oba oblika u su{tini bi se mogla svesti na psl. korena *lub. i @eleznàk 1984:84–90. *migati (se).v. Tomanovi} 1938–1939:205.(tako Skok II 125 s. refleksa psl.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 39 (se) / *komâziti (se)?. komosi}. oblici *libati (ÅSSÀ 15:69) i *lybati (id. O poq. napredovati. ÅSSÀ 21:89 s.-h. *myzgati I. U ÅSSÀ se na osnovu s. svake godine ve}ma i ve}ma raste i kojari se (napreduje) BiH (RSA) · Skok nema. „uve}avati se. Oblik kolimbati ekspresivizuje se nazalnim infiksom -m. Borys 242–243 bez re{ewa. 17:11).-h. libati „quqati se. kolebati seŒ: Puna qesa prosa. nit se qesa kolip~e. ESUM 2:536 s. „quqati se (o brodu. id. komzit’. œpolaziti za rukomŒ rekonstrui{e psl. koje se u ÅSSÀ tretira kao etimolo{ki dublet psl.c. 19:26–28 s. ronim. Vlaji}-Popovi} 2002:170. kolumbaw „zarawam. 54 Juri{i} povodom oblika kolimbati upu}uje na kolibati.v. primeru druga~ije od onog koje podrazumeva etimologija *arâmo. 55 Up. kojarzy} (v.. Zbog podudarawa s. gde se izme|u ostalih slovenskih konØinuanata ie.v. id. jer napomiwu da je *jariti u s. koljebati. kolebati (RJA). potvrdi druga~ije Sáawski II 329–330 s. greznemŒ. kolimbati.. i o drugim stvarima)Œ Vrgada (Juri{i}).-h. glagola. i poq. ko-limbati se. mizgaØisà. {tok. razvijati seŒ: Dragi kamen . *xlibati. kojarzy} „spajatiŒ.v.-h.pomiwe i s. kalimbati sa glagolom kolebati uo~ili su ve} Juri{i} i Ribari}54. komiziØisà. dok se oblik kolipkati mo`e smatrati deminutivom < ko-lib-k-ati. koje se razla`e na prefiks *ko. œsmi{qatiŒ. Varbot 1975:27–29. Vezu oblika kolimbati.v. wihati seŒ. kolijevka ) 55 . Up. Up.v. glagola i poq. Machek 272 s. Toga su svesni i autori ÅSSÀ. ?ko-jariti se impf.v. O problemati~nosti utvr|ivawa psl. *kolybati (se). ka-limbati „quqati seŒ Istra (Ribari} 1940) ko-lipkati se „quqati se.i koren *(j)ar-.v. œpogodovatiŒ. *kolebati (se) (ÅSSÀ 10:164). wihati se. *mizati. O ishodi{nom glagolu up. *i i *y u igri su psl. u vezi sa *arâmo (ÅSSÀ 10:111–112). ESUM 3:458 s. i ÅSSÀ 8:34 s. *kojariti. daqe). kolimbqe se impf.v. dok Ribari} izvodi kolimbati < kolibati. izraz liba voda „quqa seŒ (Vuk). Druga~ije Sáawski II 393–394 s. koqebati.v. . ipak i gr. Druga~ije Skok l. Smatramo da semantika stoji na putu povezivawu s.-h. 61–62 s.

u v a l i t i s e. te{ko govoriti. zbuniti se u toku razgovoraŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). . sg. gde -to.?).Œ Pirot (@ivkovi})58. „zamuckivati. sg. (Dini} 1988) : zamlcnem 1. „mucatiŒ Lu`nica (]iri} 1983). komlca 3. *navaliti) v. na-ka-vali.. mucatiŒ Timok (Stanojevi} 1927). Up. Zaglavak (RSA. impf. bez ikakvog tuma~ewa (Skok II 500). mucatiŒ Zorunovac (RSA. Bjeleti} 1994a:352–353.c. œdola`ewe gostiju. „zamuckivatiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). dijal. œn a v a l i t i na jeloŒ. ka. 58 Up.i glagola -valiti. gu`vaŒ Timok (Dini} 1988) · Spoj prefiksa ko-. ÅSSÀ 23:207–209. „napasti (nekoga). mno{tvo gostijuŒ u primeru: svaki dan imam u ku}i nakavalice. „po~eti zamuckivatiŒ Pirot (@ivkovi}). s-ko-vitli : za-to-vitlit (l. „id. zakomuckivati „zamuckivati. nadja~atiŒ: Kad natkovalim na ovoj. œnaleteti. pridev ne-u-Øo-valânáè „nespretan. œutrpati seŒ Crna Reka (Markovi} 1986) : na-valiti „masovno napasti.?) 56 Iz primera se vidi da zna~ewe nije dobro definisano. Petleva 1994a:336. mucatiŒ.Œ. „do}i nezvanŒ. „mno{tvo gostijuŒ. œpasti u ropacŒ Timok (Dini} 1992). „zamuckivati. „mucatiŒ : mlcam „id. œpadati u ropac. udaritiŒ. napasti. nakavali 3. spopasti (koga)Œ Timok (Stanojevi} 1927). 57 Petqova ukazuje na rus. zakomlckuje „mucati u govoruŒ Timok (Dini} 1988) : zamlckujem 1. acc. Qe{tansko (RSA) : navalica „navala. sg. zakomlca 3. go{}eweŒ Lika. na-ko-mr{tit se : na-to-mr{tit se. nezgrapanŒ.. O ishodi{nom navaliti (< psl. sg.). nasrnutiŒ (RSA) nat-ko-valim 1. utrpati seŒ (RSA).u s. sg. up. (Dini} 1988) na-ka-valica f. sg. nakovaliti se „pridru`iti se nekome protiv wegove voqe. i da bi trebalo da glasi: „navalitiŒ. sg. ko-mlcam 1. zakomlcne id. „krenuti. acc. i mlcam „buncati (u snu). za ~as }e bude gotovo Vlasotince (gra|a RSA)56 na-ka-v a lim „n a v a l i t i. sg. Petleva 1994:60–6157. (Dini} 1988) za-ko-mlcam 1. nasrnuti (na nekoga)Œ Sokobawa. nakovali se 3. sg. umiratiŒ Timok (Dini} 1992) : mlca „mucatiŒ. nasrnuti (o mno{tvu)Œ id. „preovladati.-h. inf. na-ka-valica. impf.40 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na-ko-valiti pf. œmukatiŒ id. sg. Skok navodi samo li~ku potvrdu nakavalica œgostionica. „zamucnutiŒ Pirot (@ivkovi}) za-ko-mlckuje 3. pf. inf. Zorunovac.kao da alternira sa -ka.

„desiti se. „nametnuti se. zakoja{iti se „id. cviletiŒ (BER 6:777)59. kamkati). sretati se. „pojaviti / pojavqivati se. œsuprotstaviti se. i bug. u prolazu. dodirnutiŒ: Ka`e da sam ga tukao. skomãl~em œtra`iti ne{to pla~qivim glasom. ali ne treba odbaciti ni uticaj onomatopejskog skamukati (v. a da se na svadbu ne dokojasi. glagola mlcam. dogoditi seŒ: Zlo ti se kojasilo — [to ti se kojasilo? Cetiwe. dolaziti. ~ioŒ Qe{tansko (usmeno M. RSA) kojasati se impf. impf. navratiti / navra}atiŒ: Pred ve~er svakog dana kojasio se ispod wenih prozora — Kojasi}u se ja tebi Dvorska kod Loznice. „pozdraviti / pozdravqati pri susretu. kojasit se „id. Skok nema. *mâlcati. „zavu}i se u duqinuŒ: Zakojasila se ki{a. sg. makar mrtav ako ne `iv (RSA) za-ko-jasiti se pf. . Bjeleti} 1994a:352. dopreti (do nekog mesta. „koristiti seŒ CG (RSA). „okoristiti seŒ: Bije `icu oko Gospave ne bi li se okojasila Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ). nalaziti seŒ (RSA) ko-jasan adj. do}i / dolaziti. i skamlã~em œid. „dota}i se. „sresti se. Te{i}) do-ko-jasiti se pf.Œ: Zakoja{ilo se lipo vrime Makarska krajina (RJA) is-ko-jasit se pf. Pirot (@ivkovi}) · Spoj prefiksa ko.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 41 sko-ml~em 1. Skok II 28 s. dovu}i seŒ: Ne mo`e on trpiti. javiti se. „mrmqati. O ishodi{nom glagolu v. Up.v.. „dospeti. pru`iti otporŒ Vasojevi}i (Bori~i}) o-ko-jasit se pf.i dijal. ko-jasiti se (im)pf. „do}i. ÅSSÀ 21:99 s. desiti se. „pojavqivati se. „pojaviti se. i odonuda izderem na selo Prawane. „krepak. pf. „privideti / privi|ati seŒ. kojasiti se pf. BER 4:174 s. 723). nerazgovetno govoritiŒ: Dete kad se sprema da zapla~e „skoml~eŒ Lu`nica (]iri} 1983). naturiti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). a nisam ga se ni kojasio Vojv. zakojasilo se zlo vrime Siwska krajina. navrnuti se na nekoga i dosa|ivati muŒ: Okojasila se na mene ka da sam 59 Up.Œ CG (Pe{ikan 1965:247) kojasnuti se pf. pf. javiti / javqati seŒ: Jutros ni se Turci kojasili. kraja)Œ: Kojasim ‰seŠ ~ak Maqena. Petleva 1994a:336. Up. pozdraviti se kod sretawaŒ (Vuk.v. U obliku skoml~em izdvaja se prefiks sko-. Katunska nahija.v.Œ (id. mlãcam. „(pri)paziti na ne{toŒ.

krivicaŒ: Da me je danas . „desiti se. dogoditi seŒ: Nema ga is planine. prekojasiti se (kome) „ozlotrbiti seŒ: da ti se ne prekojasi „da ti ne naudi hrana.Œ: Ako [}epan bez na{e prikojase digne iz Mahina — To je trn u o~i Mle~i}u i bez Mijatove prikojase CG.42 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI joj oca ubio Zagara~ (]upi}i 1997)60. „nesre}a. „vrsta privi|ewaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) pri-ko-jas. ova jadna popusti malo danas. verovatno se radi o istom zna~ewu u primeru: Momak hitar. „popraviti se. a lukav. Matzenauer 1881:186. osvestiti seŒ: Ni dan-danas se ne mogu okojasit kako mi oni vryopci jesenas ukrado{e takulin. (ibid. kad se malo dani proqep{au id. dok mu robiwom postane Qubi{a (RJA). „bolest koja se zove i frasŒ Srem (RJA) pri-ko-jasiti (se) pf. to bi u tren. „id.. koja bi mogla biti u etimolo{koj vezi sa pridevom jasan. „opak. Skok je verovatno od Macenauera preuzeo ideju o prefiksu ko. -a m. shvatiti. stid.i sa svoje stra60 S obzirom na areal. ka`u prekojasilo seŒ Zemun.Œ: Da pusti{ dobra dila. onaj koji uzrokuje. Skok I 758–759 s. jasan. prikojasa f. „povod. {to mu se prikojasilo (RJA). iako su autori re~nika ovo zna- ~ewe okarakterisali kao nejasno. uzrok: ima tu i wegove prikojase Rije~ka nahija (RJA)61 pri-ko-jasan adj.v. avet. Sva tri tuma~ewa svode se na slede}e: u pitawu je oblik u ~ijem se sastavu izdvaja prefiks ko. prikosa je moja bila Maruli} (RJA). 61 Ovamo i prikosa f. prikoja{qiv adj. „kad dete uhvati mali fras. kad se oblijekori i okojasi mladoj i nevje{toj curi. prokletstvoŒ: Svake su me prikojase vatale i pu{tale Uskoci (Stani}). „privi|ewe. deluje. ne zaboli trbuhŒ Mostar (RJA) pre-ko-jas m.i osnova jas-. „naturiti (se). uzrok. tj. dogoditi seŒ: Pripovjedi sve. ~ini zloŒ (RJA) s-ko-jasit se pf. Prikojasa. oja~atiŒ: Okojasi}e se on ~im do|e proqe}e. onaj koji uzrokuje kakvo zloŒ: Ko je ovomu kutwem razdoru prikojasan CG. „desiti se. a bez ikake moje krivice oli prikojasi CG. .) pre-ko-jasiti se pf. -i f. zao. ÅSSÀ 10:112 s. predskazaweŒ: U snu mi do{la neka prikojasa da se u ne|equ ne smiju raditi veliki poslovi.. ~esto ne{to {tetujem Pro{}ewe (Vuji~i}). utvara. mora da mu se ne{to skojasilo Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) · Up. tj. „kriv. okojasit se / okojasit se „do}i sebi. „id. *kojasnoti (se)?. malo sutra. „crni pri{tŒ (RJA) prikojas. prikojasat se „privideti seŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) pri-ko-jasa f. nametnuti (se)Œ: Prikojasila mi se neka {teta.v.

dijal. potvr|en je samo kod Korolije. jasati „postupati samovoqno. besposli~itiŒ Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983)67. razmetati seŒ CG65.v. Nijedan od wih. me|utim. jasat’ „derati. za promenu h > s up. prekopiknuti se „spotaknuti se padaju}iŒ (Skok II 117 s. up. slovenskom. semanti~ki i tvorbeno razvijen i vrlo dobro posvedo~en u srpsko-hrvatskom jezi~kom arealu. 68 Psl. Glagol u ovom zna~ewu (tj.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 43 ne doveo glagol kojasiti se u vezu sa jasan. za koje se kao primarno pretpostavqa zna~ewe „kidati u trakamaŒ. morfolo{kog i semanti~kog nepodudarawa sa wim. kajk. „obvezivati trakom (= opojasivati)Œ (v. rekonstruisano na osnovu ~e{. Iako {iroko rasprostrawen. . ponositoŒ64. Polaze}i od pretpostavke da se razmatrani glagol zaista razla`e na prefiks ko. koje se u ÅSSÀ l. kao uostalom i strukturna podela oblika. dijal. Relevantni srodni oblici nisu prona|eni ni na {irem. praslovenskom planu68. predlo`ak razmatrane lekseme. sli~na obrazovawa prekobaciti se. 67 Posledwa dva oblika mo`da su u vezi sa * jaxati / * j e xati (v. rekonstrui{e i psl. poku{ali smo da mu prona|emo odgovaraju}e slovensko okru`ewe apstrahuju}i prefiks i koncentri{u}i se na koren. jahati : jasati. *jasati. kojasiti se. ÅSSÀ 8:181–182) — u semanti~kom pogledu nema nikakvih dodirnih ta~aka sa glagolom kojasiti se. kobacati ovde ipak izdvaja prefiks ko-). jasati „vikati. 76. ali i sa turcizmom asiti se „siliti se. cepati ode}uŒ: U` si ty gate pravda rozjasaá?. prsiti se. mogu}e je da mu je i zna~ewe blisko zna~ewu imenice. a budu}i da je iz iste zbirke pesama kao i imenica jas „svetlost.c. jasat(i) „skitati. praviti se va`anŒ (RSA). ni iz semanti~kih razloga ne mo`e se smatrati ekvivalentom s. nap. ni iz formalnih. v. Wegova usamqenost na slovenskom terenu utoliko je ~udnija {to izgleda da se radi o autohtonoj re~i (pozajmqenica ili re~ supstratnog porekla ne bi mogla imati tako {irok areal ni tako razu|enu semantiku). 63 Eventualno bi se moglo pretpostaviti da je glagol kojasiti nastao kao posledica pogre{ne dekompozicije prïko-jasiti > (pre-)kojasiti. Ova veza. ni na dubqem. 62 ^e{. glagol kojasiti se kao da nema slovenskih paralela62. ÅSSÀ 8:169–170). skakati. galamitiŒ Vrhovine u Lici66. 65 Ovaj oblik mogao bi biti u vezi sa zamenicom ja. prihva}ena je i u ÅSSÀ gde se. 66 Onomatopeja. vr{qatiŒ Zenica (RSA). uz ogradu. jasati „gaziti. ne mo`e se uzeti kao neprefigirani ekvivalent glagola kojasiti se iz razloga akcenatskog. 64 Definicija zna~ewa nije pouzdana.i koren jas-63. U granicama srpsko-hrvatskog jezi~kog prostora posvedo~eno je nekoliko na prvi pogled srodnih oblika: jasati „stajati gordo.-h. kojacnut „sru{iti seŒ. dovodi u vezu sa na{im glagolom. zrakŒ. kako su ga definisali autori RSA).

dok se u ÅSSÀ predlo`ena etimologija kratko obrazla`e. svetleti. korenova od kojih se. .pretpostavqalo bi pie. *h2eh1s. goreti. su{ica. ie. bez ikakvog komentara. jas. a ne na daleko rasprostrawenijem kojasiti se. plamtetiŒ. Ostavqaju}i po strani ~iwenicu da psl. Veza slovenskog sa indoiranskim oblikom bila bi mogu}a pod pretpostavkom varijantnosti korena (*ieks.(a ne *ya{-) ukazuje na velarno *k (*ieks-). koji je posvedo~en samo kod Vuka. me|utim./ *ieks-) ili sekundarnosti jsl.)70 svojom semantikom ne korespondira sa zna~ewima glagola kojasiti se. 70 Citirano prema izvorima navedenim u prethodnoj napomeni.prema stind.„paliti. svetaoŒ. izvodi pomenuti pridev (ie.sekundarni. Daqe indoevropske veze nisu poznate. Psl. Skok to ~ini uzgred. *jex-. *os-t-n.„plamteti.od psl. yaks. Re~ je o stind.v. U tom slu~aju ovde razmatrani oblici imali bi u 69 Za detaqan pregled i komentar dosad predlo`enih etimologija up. izaziva izvesne nedoumice. smatramo da se povezivawe glagola kojasiti se sa ovim pridevom susre}e i sa preprekama semanti~ke prirode.44 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Skok i ÅSSÀ. ie.„pojaviti seŒ. To obrazlo`ewe. *aidh.pored pie.„vidqivŒ. *esknã nema ni jedinstvenu psl. ali iran. Drugo. jasnã. nijedan od ie.„pojavaŒ > „prikaza. EWAi II 391).„goreti. sa iterativnim du`ewem i drugom palatalizacijom kao u *dãxnoti > *dysati.„jasan. predznakŒ (KEWA III 2. ie. „bolest. kao {to je re~eno. onda povezivawe glagola kojasiti se sa *esknã(jâ) (kako se ovaj pridev rekonstrui{e u ÅSSÀ 6:51–52) gubi svoju formalnu potporu.m.< *h2ah1s. *aisk. sablastŒ (KEWA III 1–2. od novih tuma~ewa v. Smoczynski 2002:191–192. biti vidqivŒ. rekonstrukciju. izuzetno dobra posvedo~enost oblika kojasiti se (za razliku od kojasnuti se) dovodi u pitawe tvrdwu da su oblici bez -n. ni op{teprihva}enu etimologiju69. indoevropskom planu posvedo~ena je jedna potpuna semanti~ka i mogu}a formalna paralela na{eg glagola. (vedskom) pra-yaks.„videti se. EWAi II 392). yaksa. Naime. sjajiti seŒ itd. Prvo. na dubqem. shodno raznim tuma~ewima. ESJS 5:272–273 s. *jas. Majerhofer smatra da bi od tog glagola mogla biti i imenica yaksma. dovode glagol kojasiti se u vezu sa pridevom jasan. *ieks-. izvorno „pojava. tuberkulozaŒ. `ariti seŒ. a po Bailey-u (251) tu bi mogao spadati i hotanski pridev pyasta. ako su pak oblici bez -n.< pie. Tre}e. Me|utim. Glagol je indoiranski. *as. potvr|en je u novoiranskom jeziku jagnobi: yax{. nije jasno za{to je praslovenska rekonstrukcija zasnovana na obliku kojasnuti se. *yax{. *as.primarni (na {ta ukazuje prezentirani materijal).

(Sáawski II 329. podizatiŒ. dogoditi seŒ. Sa druge strane. œsmi{qatiŒ. ubla`avati seŒ. od kojeg se izvode i ukr.Œ. psl. i Loma 2004:35–36). „(po)javiti seŒ > „privideti seŒ 71 Psl. up. s. navratitiŒ. poq. koi} sie itd. koiØisà „de{avati se. oblik kojasiti mogao bi se objasniti kao pro{irewe glagola *kojiti71 sufiksom -as-.v. bez obzira na semanti~ka odstupawa ukr. pozdraviti pri susretuŒ. (ÅSSÀ 10:113). kojit’ „id. U ovom kontekstu. ESUM 2:501–502). poq. kao pandan glagola kojasiti se istupa poq. koi} sie „umirivati se. Berneker 538–539.-h. O mogu}oj vezi kojasiti sa *kojiti svedo~ila bi pre svega semantika ukr.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 45 osnovi (ko)jasati. kojiti „vaspitavati. „(po)javiti seŒ > „javiti se. nastati. tj. paralelizam oblika i zna~ewa izme|u pri-kojasiti i pri-~initi (v. œpolaziti za rukomŒ (tako|e izolovan i ograni~en iskqu~ivo na poqski jezik). Jedni pretpostavqaju dva homonimna glagola: kojiti1 < ie. i kojiti2 < ie. *~initi (< *~inã) poti~e od ie. koi}). sl~. Iako glagolski sufiks -as. umirivatiŒ. doga|ati se (uglavnom o ne~em lo{em)Œ. doga|ati se (uglavnom o ne~em lo{em)Œ itd. za predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe up.„slagatiŒ: ukr. skojasit se „desiti se. sln.-h. kojasiti se.) prema s. koji} „umirivatiŒ. *kueiê. ali sa drugim sufiksom. Iz ovog osnovnog zna~ewa. *kuei. odatle postverbal (pri-ko)jas(a). glu`. *dr-as-ati : *dârati (SP 4:209–210). korena *kuei. pf. uspokojiti itd. *kueiê. neposredno ili posredno. dogoditi seŒ. u kojem Slavski vidi derivat od istog glagola *kojiti (poq. polaziti za rukomŒ (Pokorny 637–638). glagol kojarzy} „spajatiŒ. Semanti~ki pomaci tipa „(po)javiti seŒ > „do}i. ÅSSÀ 10:113. koi} sie „uspevati. Na osnovu izlo`enog materijala moglo bi se zakqu~iti da je etimolo{ko zna~ewe glagola kojasiti se — „manifestovati se (vizuelno ili akusti~ki)Œ. -ar. „saviti konop (od mre`e) u kolutŒ.(SP 2:199–200. (Pokorny 637–638. ~e{. ÅSSÀ 4:112–113). „(po)javiti seŒ > „nametnuti seŒ. Budu}i da psl. Machek 267. proisti~e i ve}ina ostalih. koiØi „~initi ne{to lo{eŒ.nije produktivan. gajitiŒ. .(Sáawski II 329–330). Drugi smatraju da je. kauzativ od *~iti „po~ivatiŒ < ie. koiØi. kojiti impf. Skok II 120. *kojiti rekonstrui{e se na osnovu s. poq. ESUM l. daqe) otvara mogu}nost i druga~ijeg tuma~ewa na{eg glagola. œpogodovatiŒ.-h. SP 2:218 s. *~iti. skoiØisà „dogoditi se. potvrda.c. klaw-as-ati se : klawati (RSA). „gojiti.„mirovatiŒ: pokojiti . Treba ipak napomenuti da ni glagol *kojiti nema op{teprihva}eno tuma~ewe. od wega denominal (ko)jasiti. koiØi „~initi (uglavnom ne{to lo{e)Œ. pojaviti seŒ (v. i poq. ukr. kojiti „hraniti (maj~inim mlekom). u pitawu jedinstven glagol *kojiti. glagola: koiØisà „de{avati se. „(po)javiti seŒ > „desiti se.

privideti seŒ. àskam „id. primer iz Pro{}ewa: Ne{to mi se kojasilo na ruku. „privi|ewe.Š I vampir je tako|e prikojasaŒ (Filipovi} 1972:209). manifestovati seŒ. Ti su prividi u stvari ono {to su |avoli u drugim krajevima ‰.Œ: ZubãØ me àska (Gerov). œpojaviti se. nastati. i ÅSSÀ 11:147–148 s. „dobit. up.. prikaza. Skok I 77–78 s. dijal. Zna~ewe „(o)koristiti seŒ. morase Bïlgrada kosnuti (RSA). avet. dodirnutiŒ > „dospeti. up. Jaska mi rana Vrawe (RSA). up. œdo}i. {trecati (o rani. jaska „pulsiratiŒ Babu{nica (gra|a RSA). sevati. ali je u direktnoj vezi sa osnovnim zna~ewem „pojaviti se. àvina „no}na bi}a koja se preobra}aju u `ivotiwe i skre}u qude s putaŒ (Uzeneva 2001:149). up. ako je od *(j)aviti se (v. i istu rekciju u primerima: Kojasim ‰seŠ ~ak Maqena — Sve {to zemliomã ili vodomã ide.v.46 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sasvim su regularni i o~ekivani. jaska 3. bug.v.Œ Vlasotince (gra|a RSA). 75 S obzirom na areal u kojem se javqa. i bug. u pitawu je oblik bez infinitiva. „boleti pulsiraju}e (o zuboboqi)Œ Lu`nica (Mani}). „pojava. Za wega bi mogao biti relevantan i glagol jaskati / jaskati75 „gnojiti se. u~initi koristŒ. Ovde bi kao semanti~ka paralela mogla poslu`iti imenica avet f. naro~ito no}u. tj. Zna~ewe imenice prikojas „pri{tŒ moglo se razviti direktno iz zna~ewa „pojaviti seŒ > „ono {to se pojaviloŒ.. sg. . Zna~ewa „dota}i se. zaradaŒ CG (RSA). obolelom mestu i sl.v. zajaza „korist. {trecatiŒ: Ni{to mi jaska bubreg Leskovac (Mitrovi}). potvr|eno u Crnoj Gori. Svojom osnovnom semantikom glagol kojasiti se vrlo je blizak glagolu javiti se (pomo}u kojeg se naj~e{}e i defini{e) koji. œpozdraviti se s kimŒ. dobitŒ Bjelopavli}i (]upi} 1977). œpri~initi se (u snu i sl. prikazaŒ razvija se iz „prikazati se. Ovaj glagol. ima i slede}a zna~ewa: „oglasiti seŒ. *kosnoti (se). up. sg. u etimolo{koj literaturi obi~no se svrstava uz 72 „I u takovskom kraju prikojasa je svakako privi|ewe ili privid. utvaraŒ.)Œ (RSA). oglasiti seŒ. budu}i da sadr`i i vizuelnu i akusti~ku komponentu72. neki ~ i r (Vuji~i}). Zna~ewe imenice prikojasa „privi|ewe. 74 Za ovo potowe zna~ewe up.)Œ: Taj ~ir mi odamno jaska Leskovac. avet)73. uz veliku rezervu bi se moglo dovesti u vezu sa slede}im oblicima iz istog areala: zajazit „doneti. sablast. pored ostalih. bez obzira na odstupawe u zna~ewu. „sevati. desiti se. 73 Detaqnije ERSJ 1:50–52 s. i java f. dota}i (se)Œ. pod uslovom da tu imamo prelaz s > z kao u pojaz „pojasŒ Konavqe (Vuk). dopretiŒ mo`da su se razvila ukr{tawem sa semanti~ki bliskim i sazvu~nim kosnuti (se) „dodirnuti. o p t i ~ k a ili a k u s t i ~ k a halucinacija. dopreti do nekog mestaŒ74 (RSA). jaskam „id. privi|eweŒ (RSA). jaskam 1.

Bawa Luka. ovamo i jasla~a pogrd.. dijal. sg.v. grditiŒ. *esniti). Na{e istra`ivawe je pokazalo da je i u s. primeri nisu notirani ni u jednoj od pomenutih odrednica.v. „sevatiŒ Vrawe (Zlatanovi}). B. ne znam {ta e. Bezlaj I 221 s. zajaskati „po~eti psovati. Budu}i da je na istom terenu za oblik jaskam posvedo~eno i zna~ewe „svetlucati. *jasati „svetlucati. *jaskajo : *ja{~o „vikati piskavo. ~e{. jasat’ se „svitatiŒ. Zna~ewa oblika prekojasiti se „dobiti frasŒ i „ozlotrbiti seŒ u izrazima prekojasilo se (dete) i da ti se ne prekojasi nisu jasna78. jasati „vikati. sl~. galamiti. àzva „rana. odatle *po-jasã. jasny).v. brojne slovenske paralele (SP 6:145–146 s. izjaskati se „izvikati se jedan na drugogaŒ. -sk. „brbqiva `enaŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). pohotqivicaŒ. tako i Sáawski I 532. SEK II 334 s. pi{tatiŒ sa tvorbenom varijantom *jasati. predrijeti se „okilavitiŒ (RJA). *esneti. tankim glasom. `igati (o bolu)Œ (RMS). jaskati „vikati.v. . 77 Za zna~ewe „(iz)vedriti seŒ up. galamitiŒ Vrhovine u Lici (RSA). skitara. kao i op{te sevati „sijati. sjajitiŒ > „sevati. klonuti.-h. jazva „ranaŒ. *ezva / *ezvo / *ezvã).: -s-.v. „lena. sjajitiŒ: A kad mi do|e jadujem na wega. preguliti se. jasnuti se „oglasiti se. svitka 3. tj. a wihova krajwa osnova je onomatopejski uzvik ja! koji se sre}e u raznim slovenskim jezicima. [to se ti~e samog oblika. prese}iŒ: Ne{to me prekosi u stomaku. zubi mu traskav Leskovac (Mitrovi}). Sli~no Machek 217–218 s. malaksati.-h. „poganac. jo{ i prekinuti se. iako s. jeziku ova leksi~ka porodica vrlo razvijena. up. Za semanti~ki pomak „svetlucati. zainatiti seŒ. sg. *po-jasati. Za prvo zna~ewe up. up. svitka mi u koleno (usmeno M.Œ. jasna „`ena zla.h.Œ Uskoci (Stani}). *jaskati. moglo bi se pomi{qati da ovaj glagol stoji u vezi sa porodicom prideva jasan. „svetlucatiŒ Timok (Dini} 1990) prema svitka „`igati (o bolu)Œ: svitka mi u glavu. prenemo}i se „iznemo}i. Skok I 759. — o~i mu jaskav. zajasati „zablistatiŒ77.vv. jaska~a „pri~qiva `ena. potvrde kao sekundarne tvorevine od jasny. ~irŒ (o wima v. 78 Eventualno bi se moglo pomi{qati na vezu sa psl. jaskati. `ena sklona sva|iŒ Uskoci (Stani}). apostema. o kojem v. Ne mo`e se zanemariti ni uticaj oblika Øiøa s. i ~e{. opaka jezika. sva|ati se. a za drugo prekositi „dobiti o{tre bolove u stomaku. uzima se da su to onomatopejski glagoli sa suf. pretrgnuti se. Mahek tuma~i sl~. jasati. gnojnica. ako nije ne76 Rekonstrui{e se psl. izjasat se „izvedriti seŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). neradna `enaŒ Du~alovi}i. bug. U`ice (RSA).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 47 oblike koji imaju nesumwivo onomatopejsko poreklo (v. galamiti. *po-ja{o œopasatiŒ. budu}i da se svuda javqa glagol na -iti (Machek 218 s. svetletiŒ > „probadati. po~eti vikati. kao ni sinonimnog i fonetski bliskog germanizma jasla f. sjajitiŒ > jaskati „id.). jaskac76). vikati na nekoga. iz istog areala svitkam 1. psovati. sva|ati seŒ. onesvestiti seŒ (RJA)79. smrad koji iz we te~eŒ (RJA). 79 Up. jasna~a „id. {trecatiŒ up. ÅSSÀ 6:56–57 s. jasla~a. jaslara pogrd.

pri~ina f. uzrokovatiŒ : pri~initi se „u~initi seŒ > pri~ina f. bez primera upotrebe u kontekstu. tj. zast. krepakŒ Uskoci (Stani}). 86 Definicija zna~ewa je nejasna. Zna~ewe oblika okojasit se „do}i sebi. budu}i da se u narodnoj svesti smrt. prikosa) „povod. ~e{.c. 83 S. 85 U RSA se samo napomiwe da je potvrda iz @uni}eve zbirke ({to zna~i da nemamo wenu preciznu ubikaciju).. up.-h. a akcenat bi bio pri~ina). to je tako|e prikojasaŒ Gorwi Bawani (Filipovi} l. Ali ‰.. o n a j k o j i u z r o k u j e k a k v o z l oŒ81. 81 Up. utvaraŒ. zna~ewe prideva prikojasan „k r i v.-h. oporaviti se imovinskiŒ Uskoci (Stani}). povodŒ (RJA) autori re~nika smatraju rusizmom. popraviti se u zdravstvenom pogledu. osvestiti se. Uzrokovawe zla svojstveno je ne samo ne~istoj sili.Š to ne}e da se ka`e nego je lep{e re}i „prikojasaŒ Gorwi Bawani (Filipovi} l. prisestiŒ (RMS). krivicaŒ. shvatiti.c. ali se i za qude koristi isti izraz: „@ene koje umeju da vra~aju ( z a z l o) su ~inilice. 84 Up. oja~atiŒ84.48 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {to od one pokvarene rane Uskoci (Stani}). Zna~ewe imenice prikojasa (prikojas. zlo se svr{iti. „uzrok. da ono nije pri~ina. „privi|eweŒ (RJA)82 prema rus. dok je rekcija kao u prese- sti (kome) „lo{e. Zna~ewa glagola kojasiti se „(pri)paziti na ne{toŒ85. i slede}e primere: U to vrime umre ro|ak toga ~ovika .. Semanti~ki razvoj u tom slu~aju izgledao bi ovako: „privi|ewe. przyczyna „uzrokŒ83. utvaraŒ > „~initi zloŒ > „uzrok.). uzrok. bolest ili bilo kakva druga nevoqa smatra posledicom delovawa ne~iste sile80. ve} i qudskim bi}ima. pa ne mo`e da napreduje ili da se oporavi. „do}i k svesti. mo`da pre „ustaliti se (o vremenu)Œ? . koja se mi~e (autori re~nika smatraju da je ovu re~ sam pisac napravio prema glagolu pri~initi se. oja~atiŒ moglo se razviØi øod uØicajem formalno bliskog (prefiksi o-ko-) i semanti~ki identi~nog glagola (tako|e sa crnogorskog terena) okovijestiti se pf. osvestiti se. Ima oblast na izagnawe n e ~ i s t i h i p r i k o j a s q i v i h d u h o v (RJA). pri~ina. nego neka `iva du{a. r|avo pro}i. poq. porasti. popraviti se. ~ioŒ mogao bi biti u vezi sa zna~ewem œpopraviti se.. da je u k o d l a k o v a (sic!) p r i k o s a Poqica. zakojasiti se „zavu}i se u duqinuŒ86. krivicaŒ posredno bi se moglo izvesti iz zna~ewa „privi|ewe. on odma posumwa.). kao i iskojasit se œsuprotstaviti 80 „Prikojasa mo`e biti u ~oveku: kad je ~oveku ne{to u ~ i w e n o. bolest mu se produ`ava. glagol pri~initi „proizvesti. O imanentnoj povezanosti zna~ewa „uzrokŒ i „privi|eweŒ svedo~i s. øri~ina. I pridev kojasan „krepak. 82 Samo u primeru iz Mili}evi}a: Pri{av{i bli`e uverim se. semanti~ki i formalno (zbog prefiksa ko-) blizak pridev (iako iz drugog areala) kopijeran „`ivahan.

Skok nema. sg.i dijal.vv. psovati. Detaqnije v. jaskati „vikati. Oblik glcam verovatno predstavqa deminutiv osnovnog gltam 1. „n a s m e { i t i s e. glagola glcam.v. sg. sko~awiti seŒ tuma~i se kao rezultat preoblikovawa osnovnog zako~eniØi „id. nap.Œ Potkozarje (Dalmacija) : za-ceniti (se) / za-cenuti se „izgubiti dah.v. up. gutati : gucati (RSA). Bjeleti} 2003. ÅSSÀ 6:157–158 s. na-ko-sme{iti se pf. galamiti. (v. smijati se. zajaskati „po~eti psovati. 7. „{tucati. œgrcati (u pla~u)Œ Pirot (@ivkovi})88. „id. 87 Eventualno se moglo razviti pod uticajem oblika jasnuti se „po~eti vikati. O ishodi{nom glagolu v. osmehnuti seŒ (RSA) · Spoj prefiksa ko. „ispustiti du{u (pod batinama)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) · Spoj prefiksa ko. *nasme{iti. pla~a. pru`iti otporŒ87 — za sada ostaju nejasna.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 49 se. iz istog izvora ko-gl~em „id. uzbu|ewa. „{tucatiŒ Bu~um i Beli Potok (Bogdanovi} 1979) za-ko-glcne pf.i glagola sme{iti se. sg. Ishodi{ni oblik zacenuti se Skok dovodi u vezu sa stsl. Skok III 292 s. Up. *glãgati / *glãkati.Œ (ESUM 2:227).v. . „gutatiŒ Lu`nica (]iri} 1983). izjaskati se „izvikati se jedan na drugogaŒ itd. za-ko-ceniti se / za-ko-cenuti se pf. jasna „`ena zla. sva|ati se. nap. up.)Œ Zenica (RSA). Za poreklo ishodi{nog glagola v. * glãtn o ti . * glãtati . koglca 3.Œ. sva|ati seŒ. ko-glcam 1. glta 3. izgubiti dah (od smeha. mo} disawa ili govora usled jakog smeha. zagrcnuti seŒ (RSA) · Spoj prefiksa ko. zacenuti se)89. zakocenuti se œid. Up. glagol zakoceniØi „smrznuti se. opaka jezikaŒ. osmehnuti seŒ Vojv. 88 Up. pla~a i dr.v. Pri ovakvom tuma~ewu ostaje nejasno semanti~ko nepodudarawe osnovnog i prefigiranih oblika. 76). *glãtati. zainatiti seŒ. galamiti. glne pf. Skok nema. ka{qa. Skok nema. 89 Prividno sli~an ukr. : na-sme{iti se „blago se nasmejati. i ÅSSÀ 23:60 s.i glagola -ceniti / -cenuti. SP 7:160–162 s. impf. i ÅSSÀ 6:157 s. grditiŒ. vikati na nekoga.Œ Timok (Dini} 1988). „progutati. Bjeleti} 1994a:352.v. pro`dratiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). sg. „z a c e n u t i s e. impf. daviti seŒ Timok (Dini} 1988). cepeniti se œrigescereŒ i izvodi ga od *cep-no-ti (Skok III 640 s.

dijal. quskeŒ. cit. œse}i.v. lupiti1. i s. {e-luøina „ko`ica. koluøaØi „id. Skok II 331–332 s. quskaŒ (ukr. k-luøina „otpaci. ukr.-h. Da je osnova *lup. squ{tena kora (krompira. U obliku se uo~ava prefiks {ko.v. rus. Osnovni oblik busiti pro{iren je prefiksom kui dodatno ekspresivizovan umetawem nazalnog infiksa -m. dijal. koluøaØâ „kopkaju}i odvajatiŒ. na-ku-m-busiti se pf. áupina „quska.v. jajeta i sl. „postati qut. kestena. quskeŒ. kora.(< *sko-).podlo`na ekspresivnom prefigirawu svedo~e i slede}i oblici — rus. Za ishodi{ni glagol v. {o-luøina) : luøa „krasteŒ (poq. Up. ÅSBM 4:202 s. ka-luøina). vri{tatiŒ i imenica koqupovina „galama.).)Œ (RSA). „iskobeqati se. „vaditi iz kore. ~eprkati (prstom)Œ. vrisak. ljuska. nabreknuti. SP 1:433 s. qupina „tvrda quska (oraha.-h. is-ko-qupati (se) pf. naqutiti se. up. qupina. up. id. ko-luøa „oguqena i sasu{ena kora drvetaŒ (blr. krcatiŒ (RSA) · Skok nema. 219–222). Od posebnog je zna~aja ~iwenica da oba oblika poti~u sa istog terena. ko`icaŒ)92 (Petleva 1974:208–211).)91 : qupati impf.na glagol *lupati (ÅSSÀ 10:160. i ESUM 2:525 s. oguqena. i ÅSSÀ 16:178–180 s. o kojoj v.(tako i Vlaji}-Popovi} 2002:227. kaluøacâ. S. iz quske. koluøacâ). *kolupati. op.v. o poreklu ishodi{nog busiti detaqno v.v. naprasitŒ (RSA). 340 s. izvu}i se ispod gomile de~urlijeŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. osoran. (RSA)90 · Skok nema. obrazovawe nastalo dodavawem prefiksa ko. le{nik i sl. *lupati (se). rubitiŒ. 90 91 . koluøaØi. 92 Up.50 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na-{ko-bu~iti se pf. ote}iŒ : na-bu~iti „ote}i. razqutiti seŒ Lika : na-busiti se „naqutiti se. lupina „spoqni omota~ biqnih plodova ili semena. dodat na osnovu bu~ati. guliti. „naduti se. koji se svode na psl.v. nabusit „grub. podbuhnutiŒ (RSA) · Skok nema. jabuke i sl.Œ. œkopati. mete`Œ Bukovica (RSA) kao da ne spadaju ovamo. 183–185 s. quskaŒ. vika. naduriti seŒ id. vikati.). Zna~ewe „iskobeqati seŒ sekundarno se razvilo iz osnovnog „izvaditi iz kore. Glagol koqupati „galamiti. ~istiti (orah. koáupa} „dupsti. glagol iskoqupati se mogao bi se dovesti u vezu sa poq. kora. blr.v. *bu~ati 2. riti (zemqu)Œ. id. naduti se. *lupiti (se).

krompira)Œ Gorobiqe : qu{tina „quska.v. ØuhnuØâ. Bjeleti} 1994:268).)Œ (RSA)94 · Spoj prefiksa ko. mu~iti oko kakvog poslaŒ Tupi`nica. ESJS 11:688–689 s. ukr. øoØu{avam. Ishodi{no tu{iti stoji u vezi sa bug. tu-tu{~e „nejako. tiha osobaŒ. œmirna. Up. Skok nema. up. œprodorno posmatrati nekogaŒ: Stalno me ne{to kuzuri{. potuha. odsutno gledati u ne{toŒ Vojv. koruŒ (RSA)93 ko-qu{tina f. œstaro. Truba~ev 1967:61. Øu{iØâ.v. Skok nema. 96 Sa ovim glagolom mo`da je u vezi i tu-tu{iti „dr`ati vlast nad nekim ili ne~im. gledati u ne{to. œnadvladati koga da umukne. 93 94 . potuchnoti)97. pravdati seŒ: Deca se koqu{te. da ne sme govoritiŒ95 Brusje (Dul~i}i 1985) : tu{iti (se) „gu{iti (se)Œ.vv. jabuka. Skok II 340 s. *tuxnoti (na primeru slovena~kih i ~e{kih kontinuanata) v. u-ko-tu{it pf. zamumuqiti (o wima v. slabo deteŒ Uskoci (Stani}). œdaviti se u vodiŒ Potkozarje (Dalmacija)96 · Spoj prefiksa ko. potu{iti. tu{(n)ica : tu-tu{ica „}utqiva.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 51 ko-qu{tati se impf. skrivati (se)Œ Uskoci (Stani}). *l’u{~iti (se) I. gasiti seŒ (v. œkriti (se). rus. blr. sln. Nije jasno spadaju li ovamo i koqu{titi œveoma se truditi. 219 s. ØuhnuØâ. up. zamotuqakŒ. kriomice se dogovaratiŒ Ozaq (Te`ak 1981). œsve`aw. ljuska.v. kojoj se ne zna {ta misliŒ. Fasmer IV 128 s. *tuxnoti „gasiti. ali na wih sumwaju Zorunovac (RSA). *tu{iti. 16:207 s. potuqena osoba. quspa (biqnih plodova.i glagola tu{iti. stare{instvovatiŒ. i ÅSSÀ 15:217.i glagola -qu{tati. O ishodi{nom glagolu v. Øu{iØi. sa pa`wom. gu{iti (vatru i sl. qusku (o orahu)Œ : qu{titi „odvajati. Rejzek 2003:262–264. Nejasna je razlika u rekciji izme|u prefigiranog i ishodi{nog oblika. id. koqu{titi se œbraniti se od neke neistinite optu`be. 97 O mogu}nostima semanti~kog razvoja psl. i qu{tav „koji se qu{ti. potuhniti. otpaci ne~ega (oraha. ?ku-zuriti impf. piqitiŒ. i Skok III 528 s. *lu{~iti (se). Bezlaj III 97 s. *l’uskati (se) I.v.v. skidati qusku. Ovi oblici su verovatno obrazovani reduplikacijom prvog sloga tipa zatutuqiti. „oqu{tene quske. Øu{ácâ < øsl. iznemoglo ~eqadeŒ. (RSGV) · Skok nema nijedan od navedenih oblika. ne znam za{to : zuriti œnetremice. œnesvesno. semena i sl. tu{iti. œneka `ivotiwicaŒ.v. „podu{itiŒ. podlo`an qu{tewuŒ (RSA). up.). „gubiti omota~. 95 Malo je verovatno da ovamo spada i oblik ketu{iti se „sa{aptavati se.

jauknutiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) : pisnut œprogovoritiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). cit. prefigirani oblik ~uva zna~ewe „udaratiŒ.v. pisnuti œid.i dijal. Kajk. œ~istiti vunu. ÅSSÀ l. (Zlatkovi} 1989) : s-klnem 1. 100 Up. pf. up. glagola krdaveje. kokrãdav „kudravŒ (BER 2:543. o tome OS 63–64 s. Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) · Skok nema. „udarati (koga) batinomŒ. U s.. pf. kr`qavŒ (RSA)99. `ivotiwsku dlaku. œp i s n u t i. grivu. ÅSSÀ 4:85). v. sl~. timariti kowe. i ukr. mo`da bi se moglo pomi{qati da je na{a re~ u vezi sa s.. oskrt. „pritegnuti. „zakr`qatiŒ : za-krdaveje œid.). dizam ru}e odi sve Pirot (@ivkovi}). otkriti. a zatim smrt)Œ id.c.Œ Pirot (Zlatkovi} 1990) ko-krdav adj. Tako|e se postavqa pitawe da li je primaran glagol ili pridev. bug. gde se upu}uje na kãdrav (id. Skok nema. koje je posvedo~eno i kod sln. Skok II 663–664 s.v. O ishodi{nom obliku pisnuti v. ~esati). za-ko-krdaveje 3. (@ivkovi})100.. sg.-h. dodat na osnovu ~esati (< psl. iz istog izvora rasklnem „razgrnuti. ko~esnoti pf. S obzirom na semantiku. spopastiŒ: Kad me skoklne bolka. (RJA). pridev pomiwe Petleva 1989a. Skok I 311–312 s. Dalm. kokrdane.. obliku izdvaja se prefiks ko-. 98 Ovamo verovatno i ko-krdan „maliŒ: Oj. vrisnutiŒ Piva (Gagovi} 2004) · Spoj prefiksa ko.52 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-pisnut pf.). *~esati (v. stokuŒ. U ovom kajk. zucnuti. „sna}i.. skoklne (ga) „iznenaditi nekoga (jak bol.i glagola pisnuti. s-ko-klne 3. jeziku glagol ~esati ima slede}a zna~ewa: „grepstiŒ. v. priviti (ode}u uza se)Œ: Sklni se da ne ozebne{ id. sitanŒ: Krdavo prase sve poqe popase (Srp) Lu`nica (Mani})98 · Spoj prefiksa ko. konopquŒ (v. nerazvijenŒ id. krtav „nerazvijen. *~esati. sg. 3:182) i *kokora (id. Alternacija -d / -t u finalnoj poziciji je nejasna. razmaknutiŒ. sg. mrvitiŒ Slav. 99 Ovaj s.v. iako iz primera nije jasno da li je zna~ewe dobro definisano (op. ko-~esati impf..-h.Œ Pro{}ewe (Vuji~i}). 2:538).-h. ~e{. krtiti „lomiti. œ~e{qem ili ~etkom gladiti qudsku kosu. bez provenijencije). (RSA) : krdav „mali. pisnuti œid. Skok nema. .. U tvorbenom pogledu up. petle. piskati. kontinuanata psl. „kr`qav. ciknuti. ti.

glagola je bug.).v. Lu`nica (]iri} 1983). priqubqivati (ode}u uza se)Œ.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 53 œobuhvatiti rukama ne{to ili nekoga. . skokam. skãkãlnalo go œoborilo ga iznenada. u~vrstiti se. kao ishodi{te prefigiranog oblika mogao bi se uzeti i glagol *klãkati / *klãtati (ÅSSÀ 10:79–80). sg. U odrednici se upu}uje i na skokãlvam se. postati nepomi~anŒ Timok (Dini} 1988) · Skok nema. ne~em zlom)Œ. sg. sg. sg. priviti na grudiŒ Lu`nica (]iri} 1983)101 s-ko-kl~i 3. 102 Up. skãkãlnuvam œzadesiti (o bolesti. i skãkãlvam. kocäbnuØi œmrznuti. priviti. 817). napadati nekoga (o bolesti. da se ukruti. ukucubi se 3. pf. ko~iti seŒ > œ~initi da se ne{to skupi. skokãlna se œko~iti se (od hladno}e)Œ. uko~iti seŒ Leskovac (Mitrovi}). skoklãnem œsakupiti. Za navedene oblike nudi se potpuno druga~ija etimologija. ?u-ku-cubim se 1. skokãlnva œuhvatiti. Glagol bi se mo`da mogao dovesti u vezu sa ukr. skltam se „pribijati se. skakoqiti œskakutatiŒ.-h. Uz istu nedoumicu. pretpostavqa se da su one istog porekla kao skokalà (se). skãkãlna. 2:530–532). pa legao bolestanŒ (id.c. Borys/Vlaji}-Popovi} 1989:15–16. nesre}i)Œ. sa semanti~kim razvojem œ~initi na ne{to otvrdne. l. skokãlnuem œdovr{iti ne{to kako biloŒ. o kojem v. Pretpostavqa se da je glagol izveden od skok. tj. (Zlatkovi} 1989)102 · Skok nema. bacati se na nekogaŒ > œspopadati. skokãlnuva samo u 3. pf. skokãlna œsakupiti s velikim naporom. pripremiti s oskudnim sredstvimaŒ. Potpuni tvorbeno-semanti~ki ekvivalent srp. „onesvestiti se. tu}iŒ). gde se upu}uje na s. semanti~ki identi~an oblik s-}i-}in~i (ga ne{to) „uhvatiti nekoga (o bolesti)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) koji bi mogao biti u vezi sa s-ko-ken~i se „smrznuti se. sakupiti ne{to rukama. „ukrutiti se. skukãlna œspopasti nekogaŒ. krutiti seŒ (ESUM 3:64–65 s. zgr~iti se od hladno}eŒ Crna Reka (Markovi} 1986). „uhvatiti nekoga. skokãlna u izrazu skokãlna go œpozlilo mu jeŒ. spopasti nekoga (o bolesti)Œ (BER 6:769)103. ko~iti se. sa semanti~kim razvojem œskakati. 103 Up. skupiti seŒ. pritezati. strefiti (o bolesti)Œ id. œko{ticaŒ (id. œzadesila me je nesre}aŒ u kletvi: Ega Øe skokãlne!. ostaje nejasno semanti~ko nepodudarawe osnovnog i prefigiranih oblika. ko101 Trajni oblik glagola je skltam „privijati. prikupitiŒ (id. s-kltam (< *kãltati œudarati. priqubqivati se (uz nekoga ili ne{to)Œ Pirot (@ivkovi}). stvrdwavati se. skokalàvam (se) œstvrdwavati (se)Œ < kokal œkostŒ. Ukoliko bi se kao ishodi{ni glagol uzeo oblik s-klnem .

Oblik skuv’óznuØisà izvodi se od psl. U ESUM l. osnova *kovez(bez eksplicitnog izdvajawa prefiksa) i ukazuje se na vezu sa koviznuØi „`ivoØariti. skowiazy} sie œumoriti se. Pod pretpostavkom da je ovo ta~no.i osnovu *cubnuØi. *skoveznoti se ([ulâga~ l. a dobijen je od informatora rodom iz Polesja (okolina mesta Pinsk). kov’àznuØi.c. dijal.). *koveza).-h. œizgubiti sve`inu. tuma~ewe dato pod ukoveznuti. Ovamo svakako spada i ukr. dijal.c. stradatiŒ (ESUM 2:488). predlo`ak *(s)ko-vez-. Usamqen na s. i ukr. razla`u}i ga na prefiks ka. bujnost. koje se 104 Up. zakov’àznuØi „ko~iti se. koja je i u prilogu cubom œ?Œ: ruki cubom stanut na ri~ci (Moskov 1962:154)104. smrzavati seŒ : ciliØi œpostajati tvrd. oslabitiŒ: Kad vi|ok kako je ukoveznuo. kovàzliviè „zimogro`qivŒ. Kope~ny 1983:31).Œ (id. i kov’àza „zimogro`qivacŒ. Psl. sledik se — Bogme Øi je ovo |eØi} ukovezno. Fasmer I 374. za-ko-ciliØi œko~iti se.). U ukrajinskom etimolo{kom re~niku oblik kocäbiØisà u zna~ewu œsagibati se. 105 Podatak poti~e iz punkta Strzelce Krajenskie. usahnuti (o biqkama)Œ: @ita su ukoveznula na ovoj zloj godini Piva (Gagovi} 2004) · Skok nema. 106 Za pregled tuma~ewa v. Kala{nikov 1994:81–83. ovaj glagol ima svoj formalni pandan u ukr. 12:13 s. gr~iti seŒ tuma~i se kao denominal od kocäba œ`ara~Œ (v./ *ko. *kaveza. potvrda. 2:408). . i za razmatrane oblike mo`emo pretpostaviti psl. Moskov 1962:154. osnova *vez.v. Debeljak 1954:170. glagol *vezati dolazi u kombinaciji sa prefiksima *ka.v. oslabiti. dijal. a oblik kacubnuØi kao wegova varijanta.-h. 3:64 s. bolovati. biti bolestanŒ. O semanti~kom aspektu navedenih leksema v. kao i poq. id. Druga~ije tuma~ewe ovog posledweg nudi Moskov. gde je prisutan uticaj beloruskog jezika. izraz kovàziØi bidu „oskudevati. *veznoti) nema jedinstveno utvr|enu etimologiju106. terenu. up. u-ko-veznuti pf. id.(up.(*vez(a)ti.od v’àznuØi (Malinowski 1899:119. pripazi ga. umiraØiŒ. krutŒ (l.).v. dijal. skuv’óznuØisà „umretiŒ ([ulâga~ 1995:177).54 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI cäbiØisà). za-ko-zàbnuØi œko~iti seŒ : zàbnuØi œzepstiŒ. „omr{ati. ÅSSÀ 9:165 s. Ukrajinski glagol tuma~i se kao izvedenica prefiksom ko. S obzirom na Øo da psl. kacubnuØi œid. jo{ uvek ostaje nerazja{wen problem osnove s. uvenutiŒ (kartoteka SGP)105. kovizka „øalica sa zakrivqenim krajemŒ. Posebnu pa`wu privla~i weno protetsko *v-.c. rekonstrui{e se psl. `iveti u bedi.

svakako. Kala{nikov 1994:82. rus. najverovatnije na bazi ie. Za gnezdo *vez(a)ti karakteristi~na je semantika vezivawa. nema snage da ustane. tonuti (u glib)Œ. raskva{enog zemqi{ta. up. s. voska. preuzelo deo potencijala marginalizovanog gnezda *verzti (op. odatle vàzkiè œlepqiv. glagol *vez(a)ti razvio je i zna~ewe œ(o)slabiti. izraz ego vsego razvàzalo œoslabio je. œvratŒ. npr. sjediwavawa. a pod uticajem sinonimnog *verzti (up. MarØánov 1986:129. up. . prqavŒ. O korespondirawu zna~ewa œprqav. dijal. periodu.(*ngh-). 109 Up. rus. ~ivreØâ œdugo bolovati. gde se osnova *voza / *vozã koristi za ozna~avawe p~eliweg lepka. ne~ist ~ovekŒ CG. ohredâ œne~isØ. 107 Up. up. *angh. svizel. To zna~ewe moglo je nastati sekundarno od œbiti blatwav. spajawa109. radiŒ (Varbot 2003:60). 108 Gnezdo *vezti je zatim.-h. lew ~ovekŒ Bosna (RSA). Me|utim. (iz)gubiti snaguŒ. 111 Me|ukarika u tom semanti~kom razvoju moglo bi biti zna~ewe œmek. prionqivosti prisutna je u nazivima raznih vrsta biqke Galium: ~e{. vàz œmo~varaŒ. mo~varan teren. zna~ewa œkonop. koji uvla~i u glibŒ. palicaŒ. 110 Ova semantika se najpotpunije ispoqava u oblasti p~elarstva. vàzika œlepqivo blato. budu}i da je takav semanti~ki pomak sasvim regularan. up. m l i t a v. slabiti. mlitavŒ. bolesØanŒ svedo~e i slede}i primeri: rus. dijal. jezeraŒ (SRNG). œzape{}eŒ (Kala{nikov 1994:85–86). muqevit. u`eŒ. nego vezuju}e smese. Liewehr 1956:11–13. œmotka. i [uster-[evc 1992:90. voriti). œdebeo. prqav ~ovek ili `ivoØiwaŒ øored hredeØâ œbolovatiŒ (< *xred-) (Kurkina 2001:102). lepenice. glibav œnedovoqno ~vrst. No bez obzira na krajwe poreklo. vezuju}eg elementa110. cit. za~avreØâ œisprqati seŒ øored ~avreØâ œvenuti. rus. 86). Kurkina 1982:20). glib œraskva{ena lepqiva zemqaŒ. vàznuØâ œzaglibqivati se. leø~ica (Kala{nikov 1992:127) i. {tap. blr. ek grazâ (TS)111. vàzelâ œblatwavo. àk grazâ (o slabosti): Taka u`å slabaà sØala. i u okviru we posebna linija semanti~kog razvoja koja podrazumeva ozna~avawe ne prosto veze. m e k a n ~ovekŒ Leskovac (Mitrovi}).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 55 tako|e obja{wava na razli~ite na~ine107. Kala{nikov 1994:82)108. izvesno je da se gnezdo glagola *vezti formiralo u psl. blatwavŒ i œslab. u nazivima blatwavog. sa}a (v. muqevito dno reke. dijal. sahnutiŒ. blatwav. dijal. postajati slab. glibovito mesØoŒ. Semantika lepqivosti. bolestanŒ (< *~a-vreti) (v. na najve}em delu slovenske teritorije. gliban œprqav. vàzelâ Ørava. v.

Apotropejsku mo} imao je i vez œbrest. up. *vez(a)ti prisutno zna~ewe œ(o)slabiti. ba{ sam zavezao od umora i gladi — Bolestan siromah Jovan. ne mo112 113 (RSA). iznemo}iŒ: Jedva do|oh. (iz)gubiti snaguŒ.v. zatim oblici sa prefiksima za. zapasti. presamititi seŒ Uskoci (Stani})114. up. odaØle verovatno zavàza œbolestŒ ‰koja?Š (SRNG). POS).-h. up. ~e{. i vàzaØâ kilá (k komu) œizazivati bolest. Budu}i da je i kod s. vra~atiŒ: Ovakvu svije}u ~uvaju u ku}i. koji je narodna etimologija dovodila u vezu sa œvezivawemŒ {tetne mo}i |avola. up.i osnovu veznuti (< *veznoti)112 lak{e }emo odrediti wegovo okru`ewe u okviru s. (RSA). zaveznuti œzapasti nogom izme|u dva o{tra i nepomi~na kamenaŒ Brusje113. ba{ je zavezao. Tu pre svega spada zast. pobrkati se. ko~iti seŒ. dijal. jezika. upasti. vàznuØâ œose}ati hladno}u. (u)tonutiŒ. zaglavitiŒ Herc. œzapiwati. kajk. pa wome zavezuju djeci kada se pojavi kakav otok a naro~ito groznica (RSA). ukle{titi seŒ: Veznal sêm z nogum med brvawe Ozaq (Te`ak 1981:413). svàzaØâ œsavladati.-h. dijal. prevezati se œjako omr{aviti. Up. vàzaØâsà œørenositi se. slabitiŒ (< *xyniti) (Kurkina 2001:102). dijal. malaksati. œumiratiŒ. ne mo`e da ih se otrese . slabos. pomesti seŒ (RJA). smrzavati seŒ (AOS. ~ak. vazly œdugotrajan (o bolesti)Œ (Varbot 2003:60). gu da je se oprostim — Ove na{e groznice. obuzeti koga (o bolesti)Œ: Navezala me se bolest. 114 Zna~ewa œbiti slabŒ i œbiti bolestanŒ gotovo da se mogu smatrati sinonimnima. zavezati œbiti na izmaku snaga. ~ija su zna~ewa: œsmrzavati seŒ. rus. zavezivati œbajawem. vezati). potvr|eno kod nekoliko zapadnih pisaca od XVI do po~etka XVIII veka (RJA). nema ni{ta od wega (RSA). vra~awem otklawati bolest. upadati. uvezniti se œne mo}i izbaviti se iz tjesnacaŒ @umberak (Skok III 583 s. uveznuti œzaplesti se. zapadati. slomiti nekoga (o bolesti)Œ. bajati. u osnovi istu definiciju zna~ewa: zaveznut œzapasti nogom u tesan prostor. Sa semanti~kog aspekta sasvim je opravdano i wegovo povezivawe sa gorenavedenim. œnavaliti (na koga. -sti œbolestŒ Piva i Drobwak (Vukovi} 1940:413). œukru}ivati se. koga). a semantika vezivawa ~esto se javqa upravo uz pojam œbolest. kajk.-h. veznuti (im)pf. i *obveznoti (se) / *obãveznoti (se) (ÅSSÀ 31:44). dijal. ohinèà œurokŒ ørema hinàØâ œdugo bolovati. u {kripac (pa se ne mo}i maknuti)Œ: Dogodi se da mul oli tovor na pa{i zavezne Brusje (Dul~i}i 1985). ko. Ulmus effusaŒ (< *vezã). presukati se. rus. uricatiŒ (AOS). rus. zapeti.56 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Nakon tvorbenog ra{~lawavawa glagola ukoveznuti na prefikse u-. Up. leksemama. o~ito je da se glagol ukoveznuti i u pogledu semantike savr{eno uklapa u svoju leksi~ku porodicu. veznati œzaglaviti. kad se na ~oveka nave`u. spopasti. prelazitiŒ: K hudomu fse hudo và`åcca — Bolâ-Øo g boli fsegda và`áca — Na hudáh-Øo bolesâ luØ{å và`åca (AOS). bolovatiŒ: navezati se fig. zamrsiti se. suprotno od s. kontinuanata psl. tvorbeno identi~nim ukr.i u-: zaveznuti œz a g l i b i t i. ve{tica i ostalih natprirodnih bi}a (Jany{kova 2003:87). up.

jedza œbolestŒ (v. up. Taj glagol je u ESUM 3:7 okarakterisan kao nejasan.Œ itd./ *-vez-116. sagibati seŒ ([ulâga~ 1995:177). ko~iti se od hladno}eŒ (Gorà~eva 1997:32). oØ’à` œuzdaŒ < *otãje`â. jeziv œbolestan. Vratimo se ukr. dijalekØizma *ko-(j)eziti sa izvornim zna~ewem „savijati. bolovatiŒ : kaipti. kaipiu œko~iti se od hladno}eŒ (Havlova 1999:289.u korenovima *-ez. Arjol ga smaØra konØinuanØom øsl. up. kavàza œgomila.u prefiksima *ko. œuko~en. plestiŒ (Iliadi 2003:109). Kao semanti~ku paralelu treba pomenuti i rus./ *sko. dijal. zàbaØâ „mrznuti. slabiti. koàziØisà „savijati se. tj. slabitiŒ. œzaostajati u rastu. SP 6:94–96).v. *eza / *ezã koje stoji u odnosu alternacije sa *oza / *ozã ([ulâga~ 1995:177–178). *ega predstavqa deverbalnu imenicu od neposvedo~enog glagola *egt’i œsavijati. up. dijal. nepokretan. *ega / *eza (ÅSSÀ 6:68–69. dijal. mr{aviti. od nesa~uvanog *otãje`ati (< *otãjezjati. ~iji su kontinuanti stsrp. œsmrzavati se. zepstiŒ (SRNG)115. malkiw œko~iti se..POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 57 vàzaØâ œ~initi tvrdim. mekanŒ (Kurkina 1978b:25). [uqga~ za oblik ko à ziØisà rekonstrui{e * ko e ziti s e . (u)ko~iti se od hladno}eŒ. àgliØâsà œsa115 Pomenuta zna~ewa me|usobno korespondiraju i u neslovenskim jezicima. SP l. jeza). jezina œmr{avost sa unutra{wom bolestiŒ (Skok I 780 s. propadati. ukru}ivati seŒ i blhcroj œslab.i zbog prisustva / odsustva inicijalnog v. leksemama.c. bug.od *otãjezati ‹ *(v)ezati œvez(iv)ati. zdravqe. ~vrstim (o mrazu)Œ (POS). glagol ~i~ereveØâ. privezivatiŒ. rekonstruisan na osnovu rus. a za skuv’óznuØisà — *skoveznoti se (v. enza œid. jeza œbolestŒ. dijal. ESJS 5:290–291). lit. U formalnom pogledu psl. propadati. kaipti. Me|usobnu povezanost zna~ewa œsmrznuti seŒ i œslabitiŒ. pri ~emu se ovi oblici u formalnom pogledu razlikuju zbog fakultativnog s. Ovime se u razmatrawe uvodi i psl. neuredan (o ~oveku)Œ. . slab ~ovekŒ. œpostajati prqav.(Orel 1990:106). neotporan mu{karacŒ: Nije smrzlo kadar ni{ta da potegne Qe{tansko (Te{i} 1977:289). koji objediwava sva relevantna zna~ewa: œgubiti snagu. obamroŒ i œslabŒ potvr|uju i slede}i primeri: smrzlo pogrd. malkh œuko~enost od hladno}eŒ. rus. kembti œi{~ezavati.c. zàbelâ „mr{av. slabŒ (Vuk). 116 Kao paralelu navodi rus. stsl. sagibatiŒ (tako ÅSSÀ l. jo{ i ukr.i bez protetskog *v. kr`qati. ukru}en (od zime). kaipstu œvenuti. œmlitav. {to je imperfektiv na -ja. `ivotiwama)Œ. druga~ije). dijal. gore). venuti (o biqkama. gr. Glagol skuv’óznuØisà „umretiŒ dovodi se u vezu sa ukr. mno{tvoŒ i suàzno œu sloziŒ. na ~ije bi postojawe posredno ukazivao glagol *egliti (se). koji odra`ava odgovaraju}i slovenski koren s vokalizmom -e. Autor smatra da je glagol koàziØisà derivat psl. dijal. 292).

mu~iØiŒ. jezik. venuti. propadati. 204). dok su se u ruskim govorima kontaminirale kontinuante psl. morfolo{kog i semanti~kog razvoja me|usobno pribli`avaju oblici potpuno razli~ite provenijencije. vru}ine. ne mo`e dugo — Zaveo sam od gladi — Starac je zaveo. ingas œlew. iznemagati. 120 Up.58 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI vijati se pod uglom u zglobu (o organima kretawa)Œ. angls. periodu. vujati „jesti. œuzimati ne{to od drugoga. ~alabrcnutiŒ Uskoci (Stani}) la-vucnuti pf.)Œ. vundati „bogato. srditi seŒ. Detaqnije o ukoveznuti v. ali up. up. do}i do smrti (od bolesti. gladi i sl. onda bi se isti proces morao pretpostaviti i za psl. lavuwati „mnogo. zavedem œjako se iscrpsti. Varbot 2003:59–60). klonuti. *najezã : *naozã œ~aroban povez koji ~uva od bolesti ili nesre}e. topqewa snega i sl. bogato. i st~e{. œhalapqivo piti (mleko i sl. „alavo. vu}kati „jestiŒ. „obilato. igt œslabiti. ekki œ`alost. pre nego {to se razvilo protetsko v. krastiŒ Uskoci (Stani}) : vukati impf. halapqivo jesti.ispuwen jo{ u psl. Varbot 2003:57)118. moglo bi se re}i da je taj uslov za gnezda *(j)ez. (o putu)Œ. glagola *vezti i *vesti. vurlati „jesti oblimiceŒ. up. oblici srodni su sa lit. slatko i u krupnim zalogajima jestiŒ Uskoci (Stani}). umirati. ?a-la-vukati impf. bolesti)Œ (v.). inca œbolŒ. œdovoditi u stawe potpune slabosti. la-ucnuti „id. Bjeleti} 2006. Kako je najva`niji uslov za kontaminaciju formalno i semanti~ko pribli`avawe leksema koje pripadaju razli~itim gnezdima (v. krkatiŒ Uskoci (Stani}) a-la-vucati impf. sumwaŒ itd. zaves. razvoziØâ œ~initi te{ko prohodnim za vreme ki{e. Ako do kontaminacije razli~itih gnezda dolazi na nivou svakog pojedina~nog jezika117. sØiskaØi. navaz œamuletumŒ < *navezã (id. u srpskim govorima do{lo je do kontaminacije kontinuanata psl. alapqivo jestiŒ Du~alovi}i (RSA)120. morfonolo{kog. „id.i *vez. 119 Up. *vezti i *vezti. ne}e dugo ~im je izgubio rije~ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). halapqivo jestiŒ Lika (RSA). leØ. Psl. tuga.kod *vez(a)ti < *ez(a)ti. sØezaØi. „prezalogajiti. budu}i da se u procesu fonetskog. up. „dobro i brzo jestiŒ. iznemo}i.Œ Ariqe (gra|a RSA).)Œ: \oko e zaveo. tromŒ. (ÅSSÀ l. 118 Od presudnog zna~aja tu svakako nije zajedni~ko poreklo. amuletumŒ (ÅSSÀ 22:104. a-la-vucnuti / a-la-ucnuti pf.Œ Uskoci (Stani})121 117 U konkretnom slu~aju. iznemoglosti (o dejstvu vina. *vedo. `deratiŒ (RSA)119. 23:231). engti œdaviØi. lavu{ati. „halapqivo jesti. klopatiŒ. sØisl. koje se tako|e dovodi u vezu sa *ega œbolestŒ (Merkulova 1996:25–26). .c. 121 Oblik (a)laucnuti je od (a)la(v)ucnuti. razvezØi.

nepristojno srkatiŒ Uskoci (Stani}) pokazuju alternaciju u : r u korenu123.> ala. izgu`vatiŒ : namr`uriti (se) „namre{kati seŒ (RSA). po`deratiŒ: Dijete vuknu sve jelo ispred sebe CG (RSA)122 · Skok ne registruje nijedan od navedenih oblika. za oblik alavukati mogla bi se pretpostaviti afereza inicijalnog k./ kala-. Isto va`i i za glagol alavucati. ili *xala. „halapqivo pojesti. up. 122 Up. pri ~emu osnovni glagoli vukati „halapqivo jesti. vrkati). vurnuti „pojestiŒ Uskoci (Stani}). `deratiŒ i vrkati „jesti. . zgu`vati. nepristojno jestiŒ (v. vujnuti „pojestiŒ. name`uriti „u~initi da {to izgubi ravan.iz dvoslo`nog prefiksa kala-. koji se mo`e smatrati deminutivom osnovnog alavukati. S obzirom na postojawe semanti~ki bliskog kala-vrkati „srkati. vu}nuti „brzo pojestiŒ. gladak oblik. 123 Zamena vokala likvidom r nije retka pojava kod ekspresivnih glagola.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 59 vuknuti pf.

i Merkulova 1986:149. ~e-)124. ~ubuhaØâ. ko-). wemu se u etimolo{kim re~nicima posve}uje i ne{to mawe pa`we. ~ubarahnuØâ.).(i wegove varijante). oblicima: *~abeniti?125.(~a-.(ovaj posledwi poistove}uje sa re~com ~i. ~a-.v. Holub i Kope~ni pomiwu ovaj prefiks u odrednici posve}enoj prefiksu ko. ~ikilàØâ. niti ga izdvajaju kao tvorbeni element pri etimologizaciji leksema koje ga sadr`e.-h.([arifullin 1982:14). ~akrá`iØâ. 125 Up. ~o-) uglavnom se dovodi u vezu sa prefiksom ko.> ~e. U ÅSSÀ ovi elementi tuma~e se kao ekspresivni prefiksi zameni~kog porekla i izdvajaju se u slede}im psl. sli~ni elementu s-mobile (Machek 13–14). (Fasmer IV s.v. Berneker. dodatom glagolima).vv. ~elusnuØâ. {-.i posmatra se kao wegova varijanta. up.mo`e se uporediti i odnos autora dva praslovenska re~nika prema razmatranim tvorbenim elementima. Fasmer.. . `-. ~ihvosØiØâ. Na primeru prefiksa ~e.(Debeljak 1954:175). Snoj 69 s. ko. npr. ali uz {turo obja{wewe da je u pitawu intenziviraju}i prefiks. ~eperiti se. Debeqak pretpostavqa razvoj *ke. ~ekrá`iØâ. Slavski i Skok. principijelno ne daje prefikse kao nosioce odrednice. ka-. ~e-.(Machek 95 s. SEK I 246 s. ali izdvaja nekoliko leksema koje sadr`e prefikse ~a-. koji priznaju postojawe prefiksa ko-. npr. ~i. dodu{e.(Schutz 1965:328–329). varijantu *kobeniti (se) (ÅSSÀ 10:88). ~motac sa. ~iverga. *~a124 U Uvodu svom re~niku Mahek u nizu primera ukazuje na prisustvo intenziviraju}ih elemenata ~-. up.i obja{wavaju ga kao wegov palatalizovani dublet (Holub/Kope~ny 174 s. ~iburiØâ. sli~no i [arifulin. mo`da varijanta od ko. npr. ~u-. ~emárknuØâ.se ne izja{wavaju.v. ~e-. U ostalim re~nicima sporadi~no se pomiwe prefiks ~e. kao {to je ve} napomenuto. ~o-) kao palatalnu varijantu prefiksa k-. S obzirom na izvesnu „sekundarnostŒ ovog prefiksa u odnosu na prefiks ko-. ~ihvaliØâsà.posebnu odrednicu. [ic tretira element ~e(dijal. Tako. koji ga odre|uje kao palatalni alomorf prefiksa ko. ~o-) Prefiksalni element ~e. po wemu. ~iburahnuØâ.60 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 2) Prefiks ~V(s. ~aøoloØâ (~oøoloØâ). koji su. ~umaza itd. posve}uje prefiksu ~e. Mahek. V. o prefiksu ~e.v. ~ukareznuØâ.

*~eperiti se / *~epiriti se. „tr~ati po plitkoj vodi pri ~emu voda prska na sve strane.).?)129 za-~a-vradi 3. ~opqiska se „pquskati se.c. *~epârânâjâ / *~epãrânâjâ. Kao genetski srodne s. acc. ~o-pqiska 3. impf.i dijal. budu}i da se zna~ewe œkovatiŒ regularno razvija od osnovnog œbiti. *koverditi?. *~epuriti se. (ibid. *~ekãrtati. *jâz~eviliti? (id.). Up.-h. 9:22). gde se ujedno kritikuje etimologija data u BER 2:512). *~epyriti se. sa drugim prefiksom *natopy`iti (se) (ÅSSÀ 23:161). 132 Up.v.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 61 mariti126. a i na osnovu ostalih navedenih potvrda. Razlika u pristupu etimolo{kom re{avawu leksema ovog tipa najboqe se vidi u odrednicama zajedni~kim za oba re~nika up. *~epârã / *~epãrã.). sg. *~amâreti. *~amâra / *~amârva127. u SP nema nijedne odrednice u kojoj se pomiwe prefiksalni element *~e-. *~avedeti. *~epy`iti se128. *~avâreti (ÅSSÀ 4:32. *~âmuliti?. Merkulova 1986:148. br~kati po vodiŒ. SP 2:141–143). glagola -vradi. Petleva 1976:11. *~enâzati / *~enâziti. Za razliku od moskovskog re~nika. *~amãrda. V. *~en’uxati. œsmetati (o detetu)Œ (o ovom posledwem v. *~epelzti se. *~eperiti (ÅSSÀ 4:55–56. *~ekãrda / *~ekãrta. Vlaji}-Popovi} 2002:36.. pf. *~âparã (ÅSSÀ 4:147. v. PRIMERI: za-~e-vraditi pf. 128 Up. br~kati se u vodiŒ : pqiska „prskati vodom. 131 Isti autor bele`i i zvu~nu varijantu ~o-bqiska (se) sa identi~nim zna~ewem (op. npr. SP 2:119). pqiskam 1. 126 127 . ÅSSÀ 12:14 s. „zaka~iti {to nogom i otkotrqatiŒ: Ala za~evradi tikvunu! Timok (RSA. *~âparã (ÅSSÀ 4 s. ko-vrada „nadra`ivati ranuŒ. glagolu za~evraditi autorka navodi bug. varijantu *komariti se (ÅSSÀ 10:169). cit. „udariti nekoga za vrat ili u glavuŒ id. *~apoltâ.vv. SP 2:314). ~a. Skok nema. za~avradi{e „udariti nekoga sna`no da se obeznaniŒ id. sg. (Dini} 1988)130. sg. reklo bi se da je i ovde u pitawu zna~ewe „udaritiŒ. *~avâreti. 129 Iz primera. oblike ~o-vrada „odlamati male par~i}e hlebaŒ. 130 Ovamo verovatno spada i za~avradi „kovawem sjediniti dva komada usijanog gvo`|aŒ (l. prskati (vodom)Œ Pirot (@ivkovi})132 Up. inf. pqisnem „pqusnutiŒ Leskovac (Mitrovi}).) · Spoj prefiksa ~e-. mlatarati rukama po vodi. „pquskati. prosipati voduŒ Timok (Dini} 1988)131. udaratiŒ.

v. œne pu{tati se drugomeŒ Brusje (Dul~i}i 1985) 133 U RJA se daje komentar da.> *race. Varbot 1988:74–75.v. 134 O psl. pquskati itd. i jedno od obja{wewa oblika o~koperan (v. nabrbqati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004) : pqaskalo n. 135 O pojavi pro{irivawa ekspresivnih prefiksa elementima koji sadr`e likvide l i r v. pljuskati.i glagola pqiskati. pqizgati. izbrbqati koje{taŒ.v. Petleva 1994a:336.Skok pomi{qa da je mo`da od *rasce. i{-~a-pquskati pf. „ogovaratiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?re-ce(~e)-pquskati se impf. Bezlaj III 59 s. Za inicijalno rece. „blebetalo. pljeskati. kao o genetski neonomatopejskom glagolu. Bjeleti} 1994a:354–355. ~epljuskati. Oblik re~epquskati se ovde je uslovno naveden. O obliku ~opqiska v.v. element re.moglo bi se tuma~iti i kao rezultat metateze od *~e-re-135. prema osnovnom glagolu ~epquskati trebalo bi da bude re~epquskati. ~ovek koji se ne stidi da bilo {ta ka`eŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) ~a-pqizgati impf. buniti se. brbqatiŒ. Machek 460 s. o{tro prigovaratiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). „{aliti seŒ: Da se ja gdigod tako ne recepquskam. Kurkina 1996:9–10. Ako bi se pak po{lo od osnovnog ~epquskati. 287 s. ~epljuskati). na-~a-pquskati pf. Kako je ova pretpostavka malo verovatna. Druga~ije Skok I 309 s. Up. „pri~ati koje{ta.62 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~a-pquskati impf. . ~a. „ispri~ati.v. *pleskati. inicijalno re-~e. periti).)134. daqe u radu i u Zakqu~ku. Skok II 691 s. ~agrljati. I onomatopejske osnove ekspresivizuju se prefiksima ovoga tipa. id. pqaskati (up. U osnovi navedenih oblika le`i onomatopeja — pqiskati. œoslawati se.(Skok I 309 s. pquskati.izgledao bi kao nekakav prefiksalni element dodat na ve} prefigirano ~e-pquskati. puko bi od jada (RJA)133 · Spoj prefiksa ~o-. pliskati itd. pa bi kona~ni oblik imao slede}u genezu: pquskati > ~e-pquskati > *~e-re-pquskati > re-~e-pquskati. „sva{ta pri~atiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) ~o-pliskat impf. „buniti se. ?~e-pi`it se impf.v. iako je re~ tako zabele`ena i verovatno ju je prinosnik (Pavlinovi}) tako ~uo u lokalnom ~akavskom govoru. „napri~ati. prigovaratiŒ. Nije iskqu~eno ni da je u pitawu slo`enica sa re~ u prvom delu. ali sa suprotnog stanovi{ta. v. podupirati seŒ Vrisnik (^DL) ~i-pi`it se œosorno se opirati. zbog svoje formalne i semanti~ke bliskosti sa ostalim oblicima.

*natopy`iti se). lepo se obu}iŒ. zast. „biti sve mr{aviji. *~e-py`iti se. ko-sØo-øá`iØâsà „oholiti seŒ prema ka-øá`iØâsà „{epuriti se. Vukovi} 1940:327). ali i tvorbena bliskost (oblik ~eviziti mogao bi se ra{~laniti na prefiks ~e. „postati jako mr{av. treba dopustiti. Kurkina 1982b:184. a ~eviziti nesvr{enog vida. up. oblik rekonstruisan je samo na osnovu rus. smr{ati. potvrda). i varijantnost tipa *mârzeti / *mârziti (u govoru Pive i Drobwaka mrziti. osnova -viziti prema -veznuti mogla bi se tuma~iti kao rezultat sekundarne iterativizacije. praviti se va`anŒ. Identi~nost semantike i fonetska. sa drugim prefiksima rus. ~e-viziti impf.Œ: U~evizijo rade}i. i ÅSSÀ 23:161 s.) · Budu}i da je zabele`en u istom govoru. .)136. s obzirom na intranzitivno zna~ewe ~eviziti. øá`iØâ i ostalim kontinuantama psl. nastojatiŒ (^DL) · Od psl. ne}e se imati {ta od wega ukopati. glagol ~eviziti mora se tuma~iti paralelno sa wim. Me|utim. iskriviti u stranuŒ Leva~ (RSA). sipi`it se. oslabitiŒ: Nije ona i{~evizila od imawa no od nemawa — I{~evizila ga prazna trpeza id. za eventualni intranzitiv na *-eti: *~e-vezeti 136 Ostale varijante iz istog izvora: {epu`it se.). mu~atiŒ: Do{o mu nekakav nelok i sve ne{to ~evizi Piva (Gagovi} 2004) i{-~e-viziti pf. SP 6:115). zakoviqiti „izviti. ÅSSÀ 4:58 s. v. *~epy`iti se (psl.up. Kurkina 1973:71–72.Œ Brusje (ibid. {upu`it se. s.-h. slabijiŒ: ^evizi i nestaje. (ibid.vv. up. i da je sinoniman glagolu ukoveznuti (v. supi`it se. {ipi~it se. „id. Skok nema. RJA s.i ~e. prisizati. na-Øo-øá`iØâ „nagizdati.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 63 {i-pi`it se „id. œumuknuti. O rus. ÅSSÀ 6:74. ne bi ga majka poznala. *py`.i osnovu -viziti)137 ukazivali bi na srodnost ova dva oblika. Up. œtruditi se. nadutiŒ. (ibid.v. naglo zaslabitiŒ Piva (Gagovi} 2004) : i{~eviqiti œiskrenuti. Me|utim. {ipit se. Up. gore). v. Budu}i da je glagol ukoveznuti svr{enog. na-Øo-øá`iØâsà „nagizdati se. œzauzeti borbeni stavŒ (Petleva 1986:201.) u-~e-viziti pf.v.v. Problem je samo u tome {to bi zavr{etak -iti u ~eviziti pre ukazivao na denominalno poreklo (kakvo se pretpostavqa i za *eziti od *ega / *eza. prisigati kao iterativ od prisegnuti < *pri-segnoti : pri-sizati (Vaillant II 480. odnos oblika ukoveznuti i (u)~eviziti nije sasvim jasan. œ}utati. u}utatiŒ: Do{o mu crni petak. v. œiznenada se razboleti. zavrnuti nagoreŒ (RSA). na ovom terenu. pa i on u~evizijo id. 137 Za alternirawe prefiksa ko.

~a-v’àdiØi œbolovati.v. gde se konstatuje da razmatrani oblici nisu sasvim jasni. glagol ima svoj pandan u ukr. ukrutiti seŒ < *kreg. biti na samrtiŒ. uko~iti se. ‰koviza1Š). dijal. slabostŒ < *lek. kra~ni œbolestanŒ < *krok. zagibaØâsà œbiti te{ko bolestan. savijatiŒ139.-h. dobija svoje tuma~ewe.(Borys 1984–1985). ukrutiti se. (ÅSSÀ 12:13). budu}i da upravo zna~ewe œko~iØi se. Ono {to svakako ne podle`e sumwi jeste semanti~ka kompatibilnost svih razmatranih oblika.c. ego sovsem skruØilo œon se te{ko razboleoŒ (Petleva 1989:68). Posebno je. biti bolestan. ka{. propastiŒ (ESUM 2:484). dijal. „id. impf. ozepsti. dijal. krehnouti œko~iti se. biti jedva `ivŒ (Petleva l. sg. posvedo~eno za srp.Œ. zakoviziØi „ohladiti se. za-ka-v’àdiØi „dosa|ivati se. mrznuti seŒ (prisutno u ukr. iz istog izvora i ~epqi se 3. ~ak. autori praslovenskog re~nika sme{Øaju je øod odrednicu *koveza (zajedno sa ukr. up. ~e-pqezi se 3. koviznuØi „`ivoØariti. oblik (u)~eviziti. mlkvy œtih. izvijati. SEK III 88–89). potvrdama) predstavqa vezuju}u kariku izme|u œ(o)slabitiŒ i œ(u)}uØaØiŒ. ESUM l. œjedva i}i uzbrdoŒ141. . vezeti prema trenutnom vidu veznoti (Vaillant II 388). }udqiv ~ovekŒ.c./ *krog. zakoviznuØi. 140 Up. ukru}ivati se (o telu)Œ. koviziØi „mu~iØiŒ138. okregniti œuko~iti se. sl~. vezeti. „id. indikativna ~iwenica da i ovaj srp. u kom bi slu~aju prvobitno zna~ewe bilo „sagibati. Sa formalne pak strane i srpski i ukrajinski oblici ipak zahtevaju podrobnije obja{wewe. I dok ni sama imenica kovizka u ukrajinskom etimolo{kom re~niku nije dobila kona~no re{ewe (v. iz istog izvora i ~epeli 3. umretiŒ potkrepquju brojne paralele. rus. sg.). }utqivŒ. ukru}ivati seŒ./ *lok. up. venutiŒ < *~a-vedeti (ÅSSÀ 4:31) prema ukr. bolovatiŒ. koveza œhirovit. koviza œba~varsko oru|e za savijawe obru~aŒ. mlknut œko~iti se. umirati od dosadeŒ (v. promrznuti. sagibati se. kriviti seŒ140. st~e{. ~e{. dijal. vedati). uvijati seŒ : œbolovati. 141 Up. ukr. ukru}ivaØi se. s.œsagibatiŒ (VarboØ 1981a:321. zarobqenŒ. sln. me|utim. ~e{. lukno œiznemoglost.(Varbot 1972:74).Œ. „kreveqiti se. koveza œneuredan ~ovekŒ itd. œpewati se uz drvoŒ Timok (Dini} 1992) 138 Za alternirawe prefiksa up. dijal. sln. omolkniti œuko~iti seŒ i œu}utatiŒ (Kurkina 1978b:25). s. Detaqnije v. ali da su mo`da u vezi sa kovizka „øalica sa zakrivqenim krajemŒ. od istog korena i blr. Bjeleti} 2006. U {irem slovenskom okru`ewu ~ak i zna~ewe œ(u)}utatiŒ. 139 Paralelizam zna~ewa œsavijati se.64 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI up. skrågacâ œbolovati. ~e{. vezeti œbiti vezan. sg.

*~epelzti se (psl. ~eølezé sa „pewati se. œmalo zalo`iti. plãzati. . gricnutiŒ: Brsni malo sira i qeba. Bjeleti} 1993:39. potvrda). Up. Skok nema. koja korespondira 142 Oblik je dat bez definicije zna~ewa. Sjenica. fig. re~i se tuma~e kao kontaminati). li{}e)Œ: Po}eraj `ivo nek malo brsne. li{}e)Œ. Boka. *~e-pelzti se. za~ebrãsnav œsulud. B. Ishodi{ni oblik brsnuti najpre bi se mogao svesti na psl. ÅSSÀ 4:55 s. O samom korenu *pelz. nap. zalo`itiŒ (RJA). oblik rekonstruisan je iskqu~ivo na osnovu bug. Anikin 1988:40 (Anikin tako|e raspola`e samo bug. bug. ~alabrcnuti).) ~a-brsnuti pf. o~ehnutiŒ. œlabrcnuti. Boka. Boka. potvrdama). „koristiti se od ne~ega malo. o~ebrsnuti „otkinuti. u primeru: Zar ni va{i seqani nemaju obi~aj da na vas bace u antre{eq po malo sijena? – „Qeti nikad no {to mu zubovi pod tovarom krajem puta ~abrsnu. Zna~ewe „kreveqiti seŒ stoji u vezi sa plaziti (jezik). (ibid.v. o~ebrsnut œodlomiti komadi}Œ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) ~e-le-brsnuti pf.v. ~elebrsnuti „malo zalo`itiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:39) o-~e-le-brsnuti „koristiti se od ne~ega malo. dijal. udarenŒ.) · Od psl. pentrati seŒ.i glagola brsnuti .. U prilog tome govori wegova semantika. ~eølezi „s mukom se pewati. U obliku ~elebrsnuti do{lo je do pro{irivawa prefiksa ~e. *brãsnoti (v. bug. Anikin 1982:45. uspiwati seŒ. SP 1:399). basne (gra|a RSA)142 : brsnuti „otkinuti ustima i jesti (brst. o~ehnutiŒ. Bar (gra|a RSA).v. koje ima i oblik bez prefiksa. za~ebrãsna œlako povreditiŒ. za~ebrãsvam.v. Up./ *pãlz. bilo na koji na~inŒ Crmnica. Up. ~alabrcnuti. Skok samo pomiwe oblik o~ebrsnuti „otkinuti. Bar (gra|a RSA) · Spoj prefiksa ~e -. „jedva iza}i uzbrdo poma`u}i se rukama i nogamaŒ id. odatle pleziti se „kreveqiti seŒ (usmeno M. ~a . Vr~evi}. Za zna~ewe „pewati seŒ up.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 65 i{-~e-pqezi se pf. Bar (gra|a RSA). za~obrãsva œzaka~iti ne{to u prolazuŒ (BER 1:617. „uzeti od ne~ega malo. ÅSSÀ 3:56–57. Up. 20. za~ebrãsnuvam. bez obja{wewa (Skok I 291 s. Nar.. kao uzgredŒ Crmnica. i ESJS 11:665 s. „odlomiti s krajaŒ: O~ebrsni mi malo qeba Wegwevo. kao uzgredŒ Crmnica. ali se iz konteksta mo`e zakqu~iti da se radi o zna~ewu „otkinuti ustima i jesti (brst.elementom sa likvidom -le-. Anikin 1982./ *polz. sa‰dŠ }e ru~ak Piva (Gagovi} 2004) o-~e-brsnuti pf.

Nije iskqu~eno ni poreklo od psl. prigovarati. On bi se. ÅSSÀ l. *brãstiti (v. ?~a-n-grizati impf. i cangrijati „biti tvrdica. Adamovi} izvodi s. „koji mnogo prigovara. . dakle. „zajedqivostŒ.66 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sa zna~ewima isto~noslovenskih kontinuanata ovog psl.. œneprestano pri~atiŒ id.). „zagri`qivŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). œdosadna. „zajedqiva osobaŒ. zagrizalo. brisnuvaØi œogrizati. izazivati jedan drugogŒ Uskoci (Stani}) ~a-n-grizav adj. (ibid. moglo bi se tra`iti i na doma}em terenu. ~antrati. ÅSSÀ 3:57. poreklo oblika ~a-n-grizati itd. sitni~ar. dirati. ~angrizalo „brbqiva zajedqiva osobaŒ Uskoci (Stani}) : za-grizalo „zagri`qiva osoba. œzajedqiva osobaŒ. xangaza „}udqiv. up. glodati. „osoba koja mnogo xangriza.). nar. peckatiŒ.v. guliti koruŒ (v. gun|ati. pogrd. svadqivŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)144 · Skok tretira ovaj glagol kao balkanizam nepoznatog porekla (Skok I 293 s. SP 1:399–400). mogao objasniti kao ob143 Na ovaj oblik je mo`da uticao glagol cangati se „poga|ati se oko ne~ega. gingiz „prznicaŒ (Adamovi} 1970:69).-h. (Jovanovi} 1911:292). ~angrizati). ~angrizat „dosa|ivati. ~e-grz f. œodvajati pozder od lanaŒ. S obzirom na semanti~ki bliske lekseme zagrizati (se). ~e-grs „zadevicaŒ. brosnuØâ œstiskaju}i prstima ~istiti ne{to ili cediti te~nostŒ. xangri`qiv adj. œzajedqiva. cewkati seŒ...c.) ~a-grzati „~angrizatiŒ Dvorska (gra|a RSA) ~e-grzalo n. ukr. xa-n-grizalo n. ~a-n-gr i zalo n. 144 Iako je alternacija ~ : x uobi~ajena. i svoä domakä ~elëdâ ne cangriizaè kod kôkí . `estok (~ovek)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990). pakosna osobaŒ Uskoci (Stani}) ca-n-griizati zast. œpakostŒ. galamxijaŒ < osm. „dosa|ivati nervoznim govoromŒ [abac. koja voli da zagrizaŒ id. dok [kaqi} uop{te ne registruje pomenute oblike. svadqiva osobaŒ Srem (Maksi} 1980). ca-n-gr i zalo n. brosnuØâ œskupqati bobice u pregr{tima ih otkidaju}i od stabqikeŒ. xangrizalo ‹ ~angrizalo „gun|alo. dijal.. brusnuØâ œodvajati seme konopqe od stablaŒ. zakeralo. izazivati. oblika: rus. (ibid.: . dijal. tvrdi~itiŒ. „~angrizaloŒ Uskoci (Stani})143 xa-n-grizati œ~esto prigovaratiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). nametqiva osobaŒ [abac (gra|a ERSJ). Ma~va (gra|a ERSJ). zajedatiŒ ba~ki Buwevci ( Pei}/Ba~lija) : za-grizati „zadirkivati. zagrizati se „zadirkivati. prigovara. mo`da treba uzeti u obzir i uticaj re~i kao npr. œpeckatiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ).

hrskatiŒ (Truba~ev 1965:132). . *bal(a)kati : *bal(a)chati. sa varijantama baqezgati. baqezgati. ?~e-quzgati impf. nametqivŒ. z a g r i z a l oŒ. te~nosti)Œ.). ba-gráza „naziv za staru iznemoglu `ivotiwu i ~ovekaŒ (Gorà~eva 1982:108). iako pomiwe glagol ~equgati „brbqatiŒ iz Like. koje Fasmer dovodi u vezu sa grámaØâ „qutito govoriti.v. dok Truba~ov u ovom obliku izdvaja ekspresivni infiks -m. sitni~avŒ. „brbqivac.Œ. U prilog predlo`enom tuma~ewu govorilo bi rus. 147 Uø. me|utim. rus.Œ (Kurkina 1976:50). dosa|ivati. sva|ati se. up. ru`iti se. brqezgati itd. lit. *bl’ujo). hrymza} pored hryza} „gristi. Up. (ibid. talasatiŒ. Ve}ina ovih oblika navodi se u ÅSSÀ 2:139 s. vla`no vreme sa snegom i ki{omŒ id. Istu osnovu nalazimo i u ba-quzgati „brbqati. baqizgati. koje se tuma~i kao sufiksalno pro{irewe (-zg-) prezentske osnove *bl’-u. pqeskatiŒ < psl. ca.v. ili da se inicijalni slog mo`da razvio pod uticajem oblika tipa ~angrqati. pri~ati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004). balezgati. rus. ~angalica „svadqivo ~eqade. beqezgati. rus. udarati. Oblici sa inicijalnim xa-. 146 Ovamo verovatno ne spada imenica ~equzga „drvo za koje su vezane niti na razbojuŒ. grabiti se oko nekoga ili ne~egaŒ Uskoci (Stani})145.mogli bi se tretirati kao varijante osnovnog ~angrizati. {amarati. {to ne prili~i. tuma~e}i ga kao onomatopeju (Skok I 287 s. lazgeti „id. *l’uskati II (ÅSSÀ 145 Up. gun|aloŒ (Petleva 1974:209).v. zanovetaloŒ.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 67 lik nastao dodavawem prefiksa ~a. Kurkina 1976:50. i SP 1:184–185 s. œququ{kati. dosadna pri~alica. ERSJ 2 s. œonaj koji moqakaŒ : lezga œid. uz dodatno ekspresivizovawe infiksom -n-. {e-lezga „onaj koji je dosadan. brecati seŒ. kavgaxijaŒ id. grámza pogrd. „pri~ati koje{ta. I u ruskom jeziku glagol grázØâ podlo`an je ekspresivnom prefigirawu.v.i tvorbeno ga razla`e na grá-m-za < *gráza. œrana na glaviŒ. Ne treba. uøu}uju}i na glagole ográzaØâsà. psovatiŒ (Fasmer I 466). (ibid. bqazgati. œru`no. up. Analogna ekspresivna infiksacija istog elementa zapa`a se i u glu`. ~anga „svadqiva `enska osobaŒ. œtu}i. ~ango „svadqiv mu{karac. i ~angav „svadqiv.(*bl’âvati. Osnova quzgati mogla bi biti zvu~na varijanta od quskati „pquskati (o vodi.na osnovu -grizati. ~agrljati). grázØâ „zanovetati. bulaznitiŒ Uskoci (Stani})146 : quzg-et-at „govoriti koje{ta. odbaciti ni mogu}nost da je oblik ~angrizati eventualno nastao kontaminacijom glagola zagrizati i ~angati se „psovati se. „staro gun|alo. baqezgatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)147 · Skok nema. S druge strane. lazgoØaØâ „pri~ati bez prestankaŒ. *bl’uzgati.).

RSA) : za-u{iti „udariti {amar.v. blebetatiŒ Ston (RSA). za-}a-u{iti „jako. ali up. od-lau{iti œo{amaritiŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) koji su svakako u vezi sa glagolom lau{iti œ{amarati. `urbati. kontinuantama psl. za sada nejasnog porekla. Wu. me|utim. Skok III 538–539 s.-h. 16:214–215). iako se konkretno ova potvrda ne navodi me|u s. tako|e œgrabiti. glagola. za-~a-u{iti pf. odalamitiŒ. *luzgati (se) (id. naglitiŒ Unac (Jovi~i}). uho) ekspresivizuje se dodavawem prefiksa ~a-. }a-. o{amaritiŒ (RSA) · Skok nema. inf.Œ Unac (Jovi~i}). U ovom kontekstu interesantni su oblici za-qau{iti œo{amariti. . i luzati „brbqati. pqesnuti. *luzgati / *lyzgati (Kurkina 1974:68–73). tu}iŒ. od-qau{iti œid.. sna`no udariti (obi~no {amarom)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977. acc. pomiwe Kurkina analiziraju}i psl.?). Ishodi{ni glagol zau{iti (Skok ga ne registruje.68 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 15:217–218). koje bi moglo poticati od psl. sna`no udariti. o{amaritiŒ Timok (RSA. ali v. „opaliti zau{nicu nekome.

dotle se u SP psl. go-) Osobenost ovog tvorbenog elementa sastoji se u tome {to se suglasnik g. *gmuriti. *ka-vornã./ *ko-.(SP 7:77). i Hereè-[imanâska 2003:62–64. 174. MarØánov 1986:130. Kao {to je ve} re~eno. kao i sam odnos prema sinonimnom *ka-vornã (SP 7:74–76). Treba praviti razliku izme|u protetskog g. pri ~emu prvi delovi slo`enice (*ga-vornã.sa sekundarno razvijenim vokalom (*go-. go-. Petleva 1978:54–55) i elemenata ga-. ni`e. [uster-[evc 1992:90–92) i u takvim slu~ajevima ne mo`e se govoriti o prefiksu. *gy-). me|utim.javqa i kao proteza u nekim leksemama (o tome podrobnije PeØleva 1978. koje se smatra samo zvu~nom varijantom od *kavornã (ÅSSÀ 6:88–89). Pristalice „preformantne teorijeŒ. ka. 148 149 Takav tretman imaju i suglasnici x-. a u SP oblik *gavâriti smatra se ekspresivnim derivatom od glagola *gaviti. Moskov 1981:66–67). V. U ÅSSÀ psl. Dok se u ÅSSÀ psl. Moskov). Za sada se mo`e konstatovati da se re~nici sla`u oko postojawa imenskog prefiksa *a-. U obrazovawima tipa psl. *ga(jâ)vornã / *gavorna tuma~i kao obrazovawe sa ekspresivnim elementom ga-. zbog disproporcije u koli~ini obra|ene gra|e u dvama praslovenskim re~nicima. *gmuriti (se)?. koji imaju status prefiksa. i glagolom *vârati. ko-. *vâriti u osnovi (ÅSSÀ 6:112–113). ga-. Debeljak 1954:171.(ÅSSÀ. *gavornã obja{wava kao slo`enica sa drugim delom .v. i razliku u tuma~ewu glagola * gonositi (s e ) (ÅSSÀ 7:25–26. *gmyriti suglasnik g. Machek 263 s.v.vorn. ili kao zvu~ne varijante prefiksa ko-. *`a-vornã-kã. *ga-. ali ne i oko *~e-. To se mo`e ilustrovati na primeru dveju odrednica.. *sko-vornã) ostaju nejasni. s. SP 8:88–89)149. varijantom *ka. *gavârati / *gavâriti tuma~i se kao obrazovawe sa ekspresivnim prefiksom *ga-.c.). v. Up.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 3) Prefiks gV- 69 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 3) Prefiks gV- 3) Prefiks gV(s. . Ovi elementi tuma~e se ili kao samostalni prefiksi (Debeqak.tretira se kao sekundarna (ekspresivna?) protetska priraslica (ÅSSÀ 6:163–164)148. [arifullin 1982:14).-h. sa formantom -r.tretiraju kao prefiks (up. i takvo g.(l. Druga~ije SP 7:170 s. koje mo`e biti rezultat perintegracije (v. jo{ uvek ne mo`emo uporediti odnos autora SP i ÅSSÀ prema ekspresivnim prefiksima kao pojavi.

da se gomila. RSA). *naxmyliti. dakle. x-. o~ito.-h. namilati „zanovetati. dijalekatska potvrda vrlo je dragocena jer {iri areal glagola *myliti (on. O psl. glagol mleti razvio je i sekundarno zna~ewe „pri~ati jednoli~no.v. mljeti). nije samo zapadnoslovenska. up. na{e tuma~ewe ~ini nam se ubedqivijim. ve} op{teslovenska re~) i razotkriva wegovu motivaciju (l. pf. 152 U RSA dato je zna~ewe „stropo{tavati se.v. Ukoliko nije u pitawu poreklom onomatopejski glagol. x(o. s-. pri ~emu je akcenat stavqen na pokret. pri ~emu je zna~ewe „gre{itiŒ verovatno sekundarno151. primer ahmálicca „pogre{itiŒ. Glagol *g(a)myliti. ru{iti se sa treskomŒ rekonstruisano. „dosa|ivati gun|awemŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) : milati impf. iskrivqavatiŒ. na osnovu primera: Kao {to god nagomilano s glomotom pada.70 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI PRIMERI: na-ga-militi se pf. *xmyliti (se). varati seŒ.v. i ÅSSÀ 8:45 s. za-go-miqa 3. glagol prevashodno ima akusti~ko zna~ewe. Kurkina 2003. muqati. oblik *nag(a)myliti se (ÅSSÀ 22:24).c. a)-. lupetatiŒ (v. nagnuti se. id. nagamiliti se „nagnuti seŒ (RJA) · Na osnovu navedenih s. „pri~ati. ka`e se. Up. strepoŒ. Osnovni glagol *myliti „kriviti. tesawem. Pored osnovnog zna~ewa „drobiti. gwe~itiŒ.). „postaviti se u kos polo`aj. nakriviti seŒ Katalenac (RSA). 151 150 . dosadno. semanti~ki se podudara sa glagolima *xmyliti „praviti zako{enu povr{inu (odsecawem. o{trewem. koje se realizuje i u obliku sa elementom go-. blebetati. koji se javqa sa razli~itim „priraslicamaŒ: g(a)-. budu}i da ga on defini{e kao „poltern. sg. potvrda rekonstruisan je psl. O formalnoj vezi glagola *myliti i *xmyliti govori blr. mora biti u etimolo{koj vezi sa *myliti se „gre{iti. miqati jeste iterativ prema mleti (Skok II 444 s. obarawem)Œ i *x(a)myliti se „i}i klate}i seŒ150.-h. me|utim. Up. pripovedatiŒ Leva~. savijawem. gomila (Skok I 588). *myliti se podrobno v. sa~uvan samo u prefigiranom obliku. Kod Vuka. S. koje Skok neopravdano stavqa s. zakeratiŒ (RSA) · Osnovni glagol milati. Merkulova 1985:40–41. 22:82 s. Ovde treba pomenuti i oblike go-milati se „bu~atiŒ (Vuk)152 i za-go-milati „zapo~eti pri~u nekom vikomŒ Piva i Drobwak (Vukovi} 1940).v. sko-.

zauzimati mnogo mestaŒ (RSA). pun sme}aŒ Lika. „napuniti prqav{tinom. gojatiti se „rasti. potkrepquju}i semanti~ki pomak „pun. bujati.v. Bos. œzarasti u korovŒ: Sve mi se `ito zagojatilo Banija. ?za-go-jatiti pf. zadovoqiti. nanositi sme}eŒ Bos. Lika. œzajaziti se. zagojatiti se „napuniti se talogom. podmiriti (`equ. |ubretom. Lapac. potrebe i sl. „prqati. Jajce. razjapqivatiŒ154. |ubretom. zadovoqiti seŒ : za-jaziti fig. œzajazivati. Up. zaprqati. zaprqati seŒ. zasititiŒ: Tvoju gramzivost na jelo i pi}e ne mo`e niko zagojaziti. prqav. zajaziti se „utoliti glad ili `e|. bujanŒ).v. jaz1. uzimati maha (o urodici u `itu)Œ Banija. neoplevqenŒ: Gojazno `ito. ali u wojzi na|u samo sudove zagoja}ene sirom i kajmakom.mo`da je umetnut pod uticajem oblika zagojatiti (v. Vaqevo (RSA). zasititi. Vrhovine. ni`e). „u kome ima urodice. fig. œprqav{tina. œzasititi. (RSGV). œne~ist. zagojaziti se „zasititi se. zadovoqiti se. zajazitiŒ: Ko }e wega zagojatiti i wegov nesiti burag napuniti? Ba~ka. zaprqati. goj). Zna~ewe „zasititi se. ugojen. debeo (o ~eqadetu)Œ > „ne~ist (o `itu)Œ paralelom gojazan „debeo. Up. O osnovnom glagolu jaziti v. œ{iriti se. utoliti nekom `e|. Grahovo. ovaj pridev ima i zna~ewe „pun.. zasititi seŒ Ba~ka : za-jatiti „napuniti prqav{tinom. œ{iroko otvarati. Skok izvodi glagol gojatiti od prideva gojatan (pored navedenog.v. punitiŒ.)Œ. prohtev. neo~i{}en (o zrnevqu)Œ Banija. œpostajati ne~ist (o `itu kad se napuni urodicom)Œ Lika. uprqatiŒ: Onda mu otvore ku}u. zasititi seŒ (RSA)153 · U RSA nema oblika *gojaziti. jamu i sl. ÅSSÀ 6:56 s. Bos. Element -go. najverovatnije denominal od gojat f.)Œ. uprqatiŒ Leva~ (RSA) · Osnovni glagol je gojatiti impf. zakr~itiŒ: Kad sjedne zagojati kao klade CG. „utoliti nekom glad. i zajazit se œkad dete pla~e pa mu nestane dahaŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). zadovoqiti seŒ verovatno je sekundarno u odnosu na „zatrpavati. up. Grahovo. urodica u `ituŒ Crni Lug. ugojenŒ > œu kome ima urodice. puniti (jaz. Banija. neotrebqen. Grahovo.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 3) Prefiks gV- 71 za-go-jaziti „z a j a z i t i. ne~isto}aŒ Vojv. Skok I 763–764 s. i gojatan adj. Jajce. i pridev zaja`en œsitŒ Vojv. œzapre~iti. neoplevqen (o `itu). poraslo travom i urodicom Bosna (RSA) (Skok I 585–586 s. zatrpavati. 153 154 . dok se jaziti javqa samo u zna~ewu „praviti jaz. odvoditi vodu pomo}u jazaŒ. *eziti. „korov.

ukoliko nije re~ o posebnom glagolu. Zna~ewe „zasititi. mada za takvo tuma~ewe nema adekvatnog obja{wewa. u kojem kao da se ispred iste osno- ve javqa prefiks {a-155. zapremiti (o predmetima)Œ: [to si orman za{ajatijo? Ne mo`e niko pro}i — Za{ajatijo mi orman ~itavu sobu Qe{tansko (Te{i} 1977). jedva uhvatiti pravacŒ (Marseni} 1986).iz oblika zagojatiti. zastranitiŒ Bogova|a (gra|a RSA). zabrazditi. prolazno mestoŒ. o{ejatiti „zaputiti se. Zna~ewe œzapre~iti. . mogao je nastati gubqewem sloga -go. 155 Nije jasno spadaju li ovamo i za{ajatiti œtvrdoglavo ne{to tvrditi. gore). zajazitiŒ razvilo se verovatno pod uticajem fonetski bliskog glagola zagojaziti (v. krenuti najzad nekamo. zakr~itiŒ karakteristi~no je i za oblik za-{a-jatiti „postaviti neki predmet na nezgodno.72 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Oblik zajatiti. œz a u z e t i d o s t a p r o s t o r a.

*xaxuliti.. U ÅSSÀ elementi *ha-. PeØleva 1989:65–67).Œ: Nau~ilo alidati. xo. CG (RSA).karakteri{e ili kao ekspresivni prefiksalni element. 158 Ovamo i oblici sa umek{anim l: aqidati œid. ili se. U obrazovawima tipa psl. MarØánov 1986:131. alidat Kosovo (Elezovi})158 156 Ovamo jo{ i blr. izvoditi x-. M. „pobolevati. tako|e se javqa kao proteza (v.). ovi elementi smatraju frikativnim alomorfima prefiksa ko.va`i donekle i za ha-. dok se *xã. slabitiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). *xalizã?.tuma~i se kao samostalan prefiks (Debeljak 1954:171). ÅSSÀ 8:11). ipak. Pro{}ewe (Vuji~i}).(Merkulova 1985:41). xo. tumarati. Suglasnik x-.< *sko-. xa-.tretiraju se kao ekspresivni prefiksi. i sad ga ne mo{ odu~iti.i wegova varijanta *xo. pak. Oblik se mo`e svesti na psl. ha-) Ono {to je re~eno za prefiksalni element go-. *xy. bazatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). Gorà~eva 1989:272–273. ili kao ekspresivni prefiks. *xoxul’a. Ovi elementi izdvajaju se u slede}im oblicima: *xabârati.. *xymordâ. „lutatiŒ: . lutatiŒ Kosovo. aqidat Vasojevi}i (Stijovi} 1990).. Miqanov (gra|a RSA). *xaxolã / *xaxolâkã.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 4) Prefiks xV- 73 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 4) Prefiks xV- 4) Prefiks hV(s. spoj ekspresivnog prefiksa *ha. suglasnik x. [uster-[evc 1992:92–93). hahuqati „poboqevatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) · Skok nema.i glagola *xuliti II (v. cijo dan hal’ijeda{ od ku}e do ku}e? Ro`aje (Had`i}) a-lidati „skitati. Prefiksalno x-. aqidat „lutati. *xlãkati. alidati „id. . {ámorodâde „sitne` (iverje. *ho-..tretira se kao ekspresivna priraslica (ÅSSÀ s. besciqno se kretati. *xaxuliti. aqidati. *xãbãtã. naime.([arifullin 1982:14). Prihvatqivije je. pru}e itd.-h. aqedati Uskoci (Stani}). *xlamã? / *xlomã?. PRIMERI: ha-hulati impf. ha-l’ijedati œlutati bez ciqaŒ: \e si. *xalepa? / *xalipa?.od *sk’-. *sk’a-.vv.Œ (RSA). *naxymerda. pa Bog Piva (Gagovi} 2004). *xlema. xa-. mene misa `alosna halida . 157 U ovim oblicima izdvaja se prefiks *ko. *xãbuzã. ga. *xamordâ156. *xlemãjâ. ?ha-lidati impf. *sk’o.i osnovu * mordâje (v.)Œ koje se mo`e ra{~laniti na ekspresivni prefiks * {i. *xovezslo / *kovezslo157.

v. œkretati se. lidam. œblago duvati. œlepr{ati. vrckati seŒ: [to lida{ kao kurva?. ne va`i i za oblik Marka Miqanova — halidati. prave}i se vredan. Oblik sa inicijalnim a. koji predstavqa jedinu potvrdu sa glasom hzabele`enu u govorima u kojima se taj glas gubi. podskakuju}iŒ Zaglavak. ~as onamo. Rikov 1988. œpodrhtavati.. (RSA). ERSJ 1:121–122 s. œtr~ati ~as ovamo.. treskati se. œvrteti. œi}i nestabilno. landaratiŒ: Ama mu lida podupina Zaglavak. . te bi se stoga mogao smatrati i rezultatom hiperkorekcije. 159 Oblik osnove -l’ijedati (sa karakteristi~nim prelaskom l > q) mogao bi se smatrati pseudojekavizmom. tr~ati brzo. To. fig. lidkaØâ) javqa se prefiks ha-. [abac (gra|a ERSJ) · Skok ne pomiwe nijedan od ovih oblika. „izvijati se. izvrdavatiŒ Pocerina. ali ni{ta zrelo ne uraditiŒ Zaglavak. posao. budu}i da su u tom govoru vrlo retki slu~ajevi sekundarnog izgovarawa glasa h. a mo`e se objasniti gubitkom inicijalnog h-. alidati. lahoritiŒ id. ESUM 3:230 s. BER 3:394 s. œve{to izbegavati kakvu obavezu.v. œizbegavatiŒ. Ispred ishodi{nog lidati (za koje up.v. kolutati (o~ima)Œ sredwi Timok. drmati seŒ: Lida meso na wemu Srem.74 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI lidati impf. O drugim mogu}im tuma~ewima v. uvijati se. {etati seŒ: Lidaju to~kovi. Kqu~ni dokaz za to je ro`ajski oblik hal’ijedati159. me|utim.{iroko je zastupqen na Kosovu i u Crnoj Gori.

(Debeljak 1954:175. 1981a:22). Pejorativnost ovog prefiksa. tj. Kurkina 1974:67)160. {i. ili u imenicama za koje se mo`e pretpostaviti glagolsko poreklo (Petleva 1974:211). ipak. {e-.(i ku-) (Vasmer 1912). {a-.iz prefiksalnog s-. . kojom se ne mo`e objasniti prisustvo prefiksa {u-. {e-. „ekspresivni prefiksŒ (Merkulova 1972:176.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 75 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 5) Prefiks {V(s.u slovenskim `argonima. {emigati autorka pravi interesantnu opasku da je u konkretnom slu~aju do{lo do ekspresivnog razvoja inicijalnog {e. Polaze}i od protetskih slogova {u-. po wemu. Kope~ny 1983:37). {i-) tuma~e fonetskim putem. on na isti na~in poku{ava da objasni i ruske dijalekatske re~i sa prefiksima {u-. posebno isti~u}i pejorativno-intenzifikatorsku ulogu prefiksa {u. priznaju}i wegovo postojawe. {i. Ovakvo tuma~ewe prihvata Mokienko. Na stabilnijem su terenu oni autori koji poreklo prefiksa {e({u-. Petqova precizira da se dati afiks po pravilu zapa`a kod glagola. „redak ekspresivni prefiksŒ (Kurkina 1992:193). ead. Ve}ina autora se. {migati. {e-. Moskov osporava Fasmerovo tuma~ewe. {u-) U etimolo{koj literaturi operi{e se prefiksalnim elementima ~iji je nose}i glas suglasnik {-. v. Varbot 1973:6). i [arifullin 1982a:120–121). ali sam nema obja{wewe za wihovo poreklo (Moskov 1981:81–82. {i-. {o-. a drugi ga tretiraju kao varijantu nepalatalnog prefiksa xo. Fasmer tra`i izvor ovim elementima u argou. Jedni ga dovode u vezu sa s-mobile ([arifullin 1982:14–15. smatraju}i da su tvorbeni postupci svojstveni sociolektima — zasebna pojava. ne izja{wava o poreklu prefiksa {e. kao palatalizovani dublet prefiksa ko160 Tuma~e}i sln.u leksici slovenskih dijalekata. 90). U etimolo{kim re~nicima izdvaja se nekoliko lakonskih konstatacija o ovom prefiksalnom elementu. proisti~e iz negativne ekspresivnosti koju nose glasovi x / { u slovenskim jezicima (Mokienko 1972:161.i. ali nema mnogo podataka o wihovom krajwem poreklu. Holub i Kope~ni tuma~e ga na isti na~in kao i ~e-.-h. {i.kao argotskih elemenata koji se koriste za ekspresivnu tvorbenu modifikaciju obi~nih re~i (radi iskazivawa omalova`avawa ili da bi se postigla tajnost jezika). defini{e ga kao „arhai~an prefiksŒ (Kurkina 1981:331.

zbuniti seŒ.v. u nekim slu~ajevima. saplesti seŒ Potkozarje (Dalmacija). œi}i desno-levo. smeteno govoriti i sl. ~eperiti se.v. . „po~eti {eprtqati. smu{eno govoriti ili ne{to raditi. biti posledica perintegracije slo`enica sa ot-. zbuniti seŒ.u slede}im leksemama: {abalda.v. Snoj govori o ekspresivnom prefiksu *{e. œnemarno. ko-).76 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (Holub/Kope~ny 174 s. {o-). {eválàØâ. {eprtqat œnesigurno. u{eprtqiti se / u{eprtqiti se „smu{eno govoriti ili ne{to raditi. neodlu~no. po~eti nespretno raditi. ali bez ikakvog obja{wewa (Machek 618 s.Œ BiH (RSA) u-{e-prtqati se „smeteno. PRIMERI: {e-prtqati impf. lagatiŒ Uskoci (Stani}). nespretno raditiŒ. nespretno. œi}i desno-levo. {umarkaØâ. {e-. nespretno. {averziØâ.< ~e-. {obolØaØâ. {a.)161.v. iz istog izvora u-{e-petqiti „nepoverqivo ne{to kazivatiŒ. na{aØárácca itd. U beloruskom etimolo{kom re~niku pretpostavqa se da je prefiks *{e. {eprtqav œid. {ebáhnuØâ. {eprtqiti „raditi koje{ta. œzapetqati se (u poslu). 162 Up. {eluøina. smu{eno govoriti ili ne{to raditi. p r t q a t iŒ Otok u Slavoniji (RJA). zbuniti seŒ.vv. neve{to. u{epetqiti se „smeteno. u{eprtqit se œzbuniti se. *na{aråøicâ. „{eprtqava osobaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983).). „ne{to smu{eno. {ivoroØ. {usØráè i u ve}ini slu~ajeva ponavqa svoj raniji stav da su u pitawu elementi argotskog porekla (Fasmer IV s. pri~a ili ne{to radiŒ Uskoci (Sta161 Razvoj {e-.(Snoj 69 s. {opiriti). œoskudevati u ne~emuŒ Srem (gra|a ERSJ). u{eprtqiti œbiti nespretan u obavqawu nekog poslaŒ Segedin (gra|a ERSJ). navode}i nekoliko primera u kojima se on javqa. {eprtqati „polako raditi. biti slab u ~emuŒ Lika (RJA). ~a. zbuniti se.Œ Sanski Most (gra|a ERSJ) {eprtqa f. {umoriØâ.mogao bi. nevoqno raditiŒ. {eváràØâ. {evrdatiŒ Uskoci (Stani})162. {iverziØâ. {evrdatiŒ Uskoci (Stani}). œpometeno. „pona{ati se {eprtqavoŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983).(ÅSBM 7:289 s. spetqati seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) {eprtqav adj. Fasmer izdvaja prefikse {a-.< *~e. 641 s. „osoba koja se smeteno pona{a. {eøeriØâsà. {emeØaØâ. {u. „nespretanŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). {i-. {o-. upla{iti se. te{ko hodatiŒ Sanski Most (gra|a ERSJ).vv. {eprtati „brbqatiŒ (RJA) za-{e-prtqati / za{eprtqati pf. smu{eno govoritiŒ. Mahek samo ka`e „prefiksŒ. œvrdati.

blebe}eŒ. v. „pri~ati o bezna~ajnim stvarima. {eprtqanko „{eprtqa. Srbija (RJA). pakovati (npr. {eprkqarija „brbqawe. na brzinu {to u~initi. brbqati. nesnala`qivacŒ Crna Reka (Markovi} 1993)163 {o-prtqak m. Tako|e up. up. .Œ Sesvete (Maresi} 1996:215). li~ne stvariŒ id. izvu}i se. sprtqatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) 163 Up. sg. {eprtqa œzbuwena. iselitiŒ. „petqati.Œ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). „i}i nekud sa porodicom i stokom nose}i i pokretnu imovinu. doseliti seŒ. „naprtitiŒ. kao i {laprtak „id. ispri~ati nejasno. i {qaprta „{eprtqaŒ Virje (Herman 1973:94). „preseliti. œodlaziti brzo sa porodicom i stokom nose}i pokretnu imovinuŒ Potkozarje (Dalmacija). „do}i odnekud sa porodicom i stokom teraju}i i pokretnu imovinu. i {eprkqar „~ovek koji koje{ta ili kojekako govori. œs te{kom mukom iza}i. „zaplesti se. konfuzno. prtqat „id. Ma~va (gra|a ERSJ). „prtqagŒ Timok (Dini} 1988). blebetaweŒ? (samo u jednom primeru. isprtqati se „preseliti se. œi}i bez ciqa. u vezi sa prkeqati „blebetatiŒ (RJA). lupetatiŒ Lika (Ajxanovi} 2002). krcati teret i prenositi ga. œpri~ati gluposti. prtlati „povr{no i lo{e raditi kakav posaoŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) doprtqati pf. [abac (gra|a ERSJ). seliti se uz tovarewe i prebacivawe poku}stva. z a p e t q a t i s e (u kakav posao)Œ (RSA) isprtqati pf. prtqat „id. iseliti seŒ. œraditi nesistemati~noŒ Zagara~ (]upi}i 1997). {lapr~ek „id. „nespretna osobaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). naprtqati se „nagomilati se u ve}oj koli~iniŒ (RSA) sprtqati pf. u istom izvoru *{qepr~ek „mu}akŒ. snalaziti seŒ Leskovac (Mitrovi}). poku}stvo). œodlaziti nose}i svoju opremu. œdoneti u velikoj koli~iniŒ Uskoci (Stani}) zaprtqati se pf.Œ (RJA). nesnala`qiva osobaŒ Vasojevi}i (Bori~i}). RJA).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 77 ni}). sg. {oprtqina „prtqag.Œ. prtqam 1. „brbqatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). seliti seŒ. odlazitiŒ. {eprtla „onaj koji je nespretan. neve{t u posluŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) {eprtqan m. pekqam 1. œpri~ati ili raditi koje{taŒ Uskoci (Stani}). Srem (gra|a ERSJ). Unac (Jovi~i}). „govoriti koje{taŒ Vrawe (Zlatanovi}). samo da se ispri~aŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). tumaratiŒ. sprtlati „povr{no. (ibid.) prtqati impf. davitiŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). sa mogu}om promenom t > k kao u petqati > pekqati. „s p e t q a t i. istovariti seŒ (RSA) naprtqati pf.

i Kurkina 1977:19–23.v. izbegavati obavezeŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) : metati „bacatiŒ (RSA)167 · Skok registruje glagol {emetati (bez zna~ewa). 164 165 . {eberiti „{ebeqati se. O s. prtiti v.-h. ESJS 8:462–463 s.v. {emetat. ÅSSÀ 18:112–115 s.v. Skok II 652 s. prtiti (se))164.v. petlja). prevrtqiv. „brbqivacŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). o kojem v. hodati levo-desno. npr. {e-meØiØâsà „muvati se. prtqavac m. -jaga1)165. {eme}ati „posrtati. {epav). *ob{emetati. smatramo da se i s.v. „brbqatiŒ. Skok III 59 s. œteturati seŒ Brusje (Dul~i}i 1985). *metati (se). majati seŒ (Fasmer IV 427. [to se ti~e deverbala prtqag(a). majati seŒ : meØaØâ „bacatiŒ.v. {ebe}ati „tresti se. teturatiŒ Krk (RJA). glagol {eprtqati realizuje posledwa dva.-h. Razvoj tj > tq umesto } u ovoj kategoriji nije nemogu}. mutqag : mutqati (< *motjati). up. / f. {emetati. „id. S obzirom na podudarawe zna~ewa glagola prtqati i {eprtqati (od tri glavna zna~ewa glagola prtqati: „seliti seŒ.v. 168 Up. smatraju}i ga denominalom od {emet „drvo sa vi{e kuka kojima se salpavaju vr{eŒ (Skok III 386 s.v. prtqa~a m. mesti. kao i prideve na -qiv. quqati seŒ Bra~. Up. meØaØâsà „muvati se. {e-meØaØâ. {ebe}ot (se) „drhtati (zbog vitko}e ili od slabosti)Œ. {emet). S obzirom na potpuni formalni i skoro potpuni semanti~ki paralelizam sa rus. mesti. klecati u kolenimaŒ (RJA). i Dorovskih 1981:131. Orahovica u Slavoniji. Nije iskqu~en ni uticaj glagola petqati (o wemu v. smatramo da je potowi oblik nastao dodavawem prefiksa {e. nesigurno hodatiŒ (RJA). dodatim na glagol metati.Œ Draga~evo (\ukanovi} 1995) · Skok tuma~i glagol {eprtqati kao rezultat kontaminacije {epati i prtqati (Skok III 387 s. prtiti (se)). 167 Nije jasno spada li ovamo pri-ho-metiti „udariti otvorenom {akomŒ [epurina (Kursar 1972). „petqatiŒ. {e-metati. Skok II 410–414 s. glagol mo`e objasniti kao tvorevina sa prefiksom {e-. œtresti se u hoduŒ. {emetiti impf. „teturati.na osnovno prtqati (o ovom glagolu v.v. Varbot 1973:8–11.78 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI prtqa. {ebetat. 166 Up. i {ebetati „teturati. teturatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi})166. i psl. Skok ga na jednom mestu izvodi od prtiti sa sufiksom -jaga (Skok I 745 s. {emetiti „izvla~iti se. drhtati. u napitom stawuŒ I` (Kuli{i} 1979). a na drugom od prtqati sa sufiksom -ag (Skok III 59 s. Petleva 1974:209)168. ali se i prvo zna~ewe reflektuje u imenici {oprtqak œprtqagŒ). {eme}at „posrtati.

kutra f. i u{ukutiti se œprimiriti se. izvodi se od ekspresivnog psl. Sln. rvati seŒ (ÅSBM 8:259). kutre m.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 79 rekonstruisano na osnovu stpoq. uz napomenu da je prisustvo ekspresivnog prefiksa {e. 169 170 . (RSA) ku-toriti impf. }utqiv. „hodati po ku}i bez poslaŒ Vinkovci (RJA) ku-triti impf. u ~ami. ispod okaŒ. zajedno sa ostalim gore pomenutim oblicima. {u-ku-triti impf.v. oszemiota} (?) œpokrastiŒ. / m. kutralo n. kuwatiŒ. ~amitiŒ. dosa|ivati seŒ Kordun (gra|a ERSJ) · Skok nema. koje se tuma~i kao poliprefiksalna tvorevina sastavqena od ob-. „}utqiva `enska osobaŒ Lika. szamota} sie œtrzati se. „ne{to }utke smerati. zast. Up. œ}utatiŒ Kordun. bolesti ili polusna). kutiti „machinariŒ. dok prire|iva~i Skokovog re~nika daju etimolo{ku dopunu. kutrowa m. „podmukao.u ovim oblicima mawe verovatno (Bezlaj IV 31). *{em-etaje{â < *{e-ti. tako|e i blr. iz istog izvora i }ukutriti „id. œzami{qeno }utatiŒ Potkozarje (Dalmacija). œzabuniti seŒ Srbija (Vuk. pogubitiŒ < poq. œ~amiti. u{ukuriti se œsnu`diti se. kutriti). oslu{kivati {ta drugi govore. U osnovi prefigiranog oblika le`i glagol kutriti. „koji kutri. {emetati œklimavo hodatiŒ. -im œne{to }utke smeratiŒ: ]uti i kutri od jutra u onom }o{ku Sanski Most (gra|a ERSJ). povu~enŒ. kutriti œpromatrati ne{to sa strane. glagola *{em-etati. iscrpenosti. Skok ga dovodi u etimolo{ku vezu sa kutiti „zami{qeno u bolesti }utatiŒ i poredi sa csl. „onaj koji }ute}i ne{to smi{qaŒ. Prvi oblik je mo`da u vezi sa kutiti „zami{qeno u bolesti }utatiŒ (Skok II 248–249 s. øa{amaØacâ œpobacati. kutriti se „pritajivati se i budno oslu{kivatiŒ (RSA) kutrav adj. obi~no podmuklo u sebi ne{to smi{qaju}iŒ. zami{qen. œ}ute}i pa`qivo slu{ati. œobmanutiŒ. œu}utati se.Œ. {e. v. œprovoditi vreme u osami. koprcati se. posmatratiŒ (RSA). „}utqiva mu{ka osobaŒ id. {aq. zloban ~ovekŒ Banija. sneveseliti seŒ Bogova|a (gra|a RSA). „mirovati bezvoqno (naj~e{}e u stawu iznemoglosti. sa semanti~kim razvojem „le`ati u kutuŒ > Up. daqe. *{eme{â. kutrt.i *metati (id. 30:131). RJA). œpa`qivo (obi~no kri{om) gledati. u potaji se do{aptavatiŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983)169 u-{u-ku-triti pf. povu}i se u ugao sobeŒ: U{ukutrio se kao malo dete kad napravi {tetu — U{ukutrio se pa ne mrda Ka~er (gra|a RSA)170 {u-ku-toriti impf. Up. pokuwiti seŒ [abac. prema kojoj je ovaj glagol izveden od imenice kut. {aq.

i *kotati „skrivatiŒ (ÅSSÀ 12:69–70). œkrivinaŒ Vlasotince (gra|a RSA) · Spoj prefiksa {e. a ovo.v. {i-pi`driti impf. „krivudati.v. „izudarati pesnicom u le|aŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) . ku~iti se „savijati se. Vlasotince (gra|a RSA) : ku~iti „kriviti. *kotoriti / *kotriti. i-{o-bekati pf. no zbori po pravo Leskovac (Mitrovi}). O ishodi{nom glagolu heriti v. vrdatiŒ: Ne mi {ekukaj.v. U razmatranim oblicima {ukutriti i {ukutoriti do{lo je. kukam „kle~atiŒ (BER 3:87 s. naheriti se. kuka. Zna~ewe œnaklobu~iti seŒ odra`ava semantizam œkrivŒ. U pogledu semantike up. erlav. 78–79). œkrivudavŒ. sa psl. me|utim. up. kukam2). pi`drit Vasojevi}i (Stijovi} 1990. dakle. *ku~iti (se) (ÅSSÀ 13:81. nakriviti (se)Œ (RSA) · Spoj prefiksa {o. glagola kukam. i Skok II 225–226 s. Skok nema. Anikin 1988:76. Ako je ta~na predlo`ena tvorbena podela. impf. 86–87). sagiwati seŒ (RSA) {e-kukav adj. sg.80 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „bolovatiŒ > „}utatiŒ (Skok II 248–249 s. [kalji} 327 s. i pridev naheren œzavinut.v. {e-kuka f. kriv. naklobu~iti (se)Œ CG : na-heriti (se) „dovesti (se) u kos polo`aj.v. Bori~i}) · Spoj prefiksa {i. Skok nema. buqitiŒ BiH (RJA) : pi`driti œzuriti. u kojima je sa~uvana puna osnova *toriti (o woj v. pogurenŒ. *kuka. na-{o-heriti (se) pf. Skok III 661–662 s. kutriti).pred osnovom -t(o)riti (o toj pojavi v. Skok nema. „gledati. iskrivqenŒ.i ku. osnovni glagol kukam verovatno je u vezi sa bug. „nadi}i (se). u Zakqu~ku). {e-kukam 1. Ovde su od posebnog zna~aja oblici kutoriti i {ukutoriti. obrazovawe sa pejorativnim prefiksom * k o . glagol kutriti svodi se na psl. U ÅSSÀ.Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). zreti1.i dijal. naduvati (se) u vidu klobuka. 483 s. do naslojavawa prefiksa {u.i glagola heriti se.. herav. up.v. pi`drit œid.i glagola pi`driti. œpovijen. O ishodi{nom glagolu pi`driti v. savijati (vrat)Œ. nagnuti (se). blenutiŒ Lika (Ajxanovi} 2002).v. Skok I 494 s. dodatim na glagol * toriti (ÅSSÀ 12:74). daqe.

Imenica mlata je glagolskog porekla < mlatiti „govoriti mnogo i koje{ta. glagola mlta. (RSA) · Skok nema. Skok II 441 s. za oblik mutati (mlta) moglo bi se rekonstruisati psl. sg. „prodavati zjala. œmucati. „nedoli~no govoriti. {a-mlata m. oba oblika su onomatopeje (Skok II 28 s. Dijalekat ~uva vokalno l. Skok nema. brbqati. su. tepatiŒ.c.i dijal.). U obliku {elebekati do{lo je do pro{irewa prefiksa {e. pri~ati glupostiŒ CG (RSA) · Spoj prefiksa {e.v. u tvorbenom pogledu {o-mutati „{uqati se oko ku}e kao tatŒ.v. iako je tu osnova -mutati verovatno drugog porekla.). s-). bazatiŒ Uskoci (Stani}) : bekati „ispu{tati glas „beŒ (ovca. Hrv. up. 172 Skok smatra da je mutati < mucati. Budu}i da se mlca(ti) = mucati svodi na psl. {omuta „~eqade koje {omuta. „skitnica.elementom sa likvidom -le-. zamla}uje. Po Skoku. „buncatiŒ Lu`nica (Mani}). zamla}ivati seŒ (RSA) (v. {a. teletaŒ. pored ekspresivnog prefiksa {a-. mlatiti). mucati)172. Skok nema. up. / f. {o-mlta 3. „zamlataŒ: Sestra mu je dobra.Œ. i arhai~ni imenski prefiksi (npr.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 81 {e-le-bekati impf. sg. za-. ili je u pitawu dvoslo`ni prefiksalni element {ele-. œpri~ati bez vezeŒ Babu{nica (gra|a RSA) ?{ko-mutati impf. Ispred osnove mlat-. impf. pa je mlta(ti) = mutati (o ovom posledwem v. tj. *mâlcati. œgovoriti. ni na vreme Vrawe (Zlatanovi}) : mlata f.v.i glagola bekati. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:129). fig. onaj ko uludo tro171 Up. a on ti je {amlata: ne pazi ni na re~i. Pada u o~i i paralelizam oblika sko-ml~em : {ko-mutati. lupetatiŒ. koje se {uqa kao kradqivacŒ Krk (RJA). up. „bazatiŒ. Lika (Ajxanovi} 2002) {a-mlta 3. œogla{avati se cvile}i (o {tenadi)Œ Potkozarje (Dalmacija)171 · Spoj prefiksa {o-. podra`avati glas ovce. tele i sl.< *so-). {vrqati. za-mlata „onaj koji se mlati. tra}iti vreme. preterivati u pri~awu i izmi{qawuŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) : mutati „mucati. Skok I 129 s. alterniraju i „normalniŒ (npr. *mâltati. zaplitati jezikomŒ (RSA). lutalicaŒ Gri`ane. „pri~ati glupostiŒ — me|usobno korespondiraju (v. bebekati. Navedeni oblici dovedeni su u vezu zbog toga {to wihova zna~ewa — „udaratiŒ. Skok II 473–474 s. sa zamenom t < c prema mutav (l. mlatiti se „gubiti. kamkati). . ni`e {ele-badati „id.v. O ishodi{nom obliku bekati v. mlcam „mucatiŒ Pirot (@ivkovi}).

{ala-manuti pf. izvrdati. uzeti kradom. iz istog izvora {ele-brdati „id. lupaju}i potmulo nogama. budalaŒ Potkozarje (Dalmacija). œpisati koje{taŒ. zaba{uritiŒ CG (RSA). Skok I 120–121 s. V. i na{arabati „i{vrqati. zdipiti na brzinuŒ Ro`aje (Had`i})173 · Spoj elementa {ala. sumlata œnezgrapan u pona{awu. „lutati. SP 1:194 s. {ala-badati impf. „{vrqati. O ishodi{nom ma(h)nuti v. ÅSSÀ 1:164–165 s. i{krabati. Skok II 354–356 s.v. batati „i}i s naporom. {arabadatiŒ Uskoci (Stani}) : {andati „besposleno hodati okolo. 174 Up. „podsticati badom (= prut za terawe volova). lutati. . paze}i gde }e se statiŒ Uskoci (Stani}) badati impf. RJA). Ovo kao da je samo fonetska varijanta od ({ele)badati (a : r) ili. varatiŒ id. zamrqatiŒ Para}in (RSA) na-{ara-batati pf. i{aratiŒ (RSA). RJA). 177 Up. drqaloŒ (RJA)176 {ere-badati impf. krivudatiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). bockatiŒ. i {arandati „v. „na{krabatiŒ CG (RSA) {ara-batalo n. (ibid. neznalicaŒ Vasojevi}i (Bori~i}). ({ele)vrdati (v : b). a evo popazi {to ti vequ Piva (Gagovi} 2004) : mahnuti œukrasti.v. trupkati pri hodu.). me{ati se u {toŒ. œzamlata. s-mlata œnezgrapna osoba. na{vrqatiŒ BiH (RSA). prisvojitiŒ: [alamanu}e ta iz o~iju. 176 Up. {krabalo.i glagola ma(h)nuti. *batati. v.)175 i-{ara-batati pf. œi}i tamo-amoŒ. besciqno se kretatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) na-{ara-badat pf. nemarno raditiŒ. Skok nema. i{arati. œukrasti. budalaŒ Kordun. {arabadat „`vrqati. za{andati „izbe}i. {to se daqe ekspresivizuje u {andarati „blebetati. na{arlatati „napisati neuredno. œglupa osoba. œlagati. mo`da. „piskaralo. vrlo pa`qivo. nesigurno.v.Œ. œkojekako. „na{vrqati. mahati (se). i {arudati „kretati se tamo-amo. {krabatiŒ. „i}i polako. bat. œdirati. *batati. bosti uop{te. œi}i oprezno kao da se nogom bodeŒ (RSA)177. (ibid. udaratiŒ (RSA). {arabadat „vr{qati. priglup ~ovekŒ Ma~va (gra|a ERSJ). na{arabadat se „na{vrqati se. (ibid. tumaratiŒ Uskoci (Stani}) {ele-badati impf. 175 Up. bazatiŒ id.v. lutati. „i{krabati. lupati. naskitati seŒ id. „r|avo pisati.82 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {i vreme i energijuŒ (RSA). 173 Nije jasno spada li ovamo i tu-maniti. ne~itko. badat „skitati.)174 {ara-badati impf. fig. tumanim œukrastiŒ [umadija (gra|a RSA). brbqatiŒ (Vuk. napisati kako biloŒ. {vrqati. blebetatiŒ (Vuk. {krabatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990).

budati „lo{e raditiŒ. badati1.vv. Nama se ~ini da je ovde u pitawu osnova badati. sporoŒ. {ele-bele adv.v. pro{irena dvoslo`nim ekspresivnim prefiksalnim elementima {ala-. * badati 1. sln. O glagolu badati v. {ara. pored ostalih. staviti u neredŒ. badzàcca „skitati se.itd. „povr{no. blr. „lud.v. luckastŒ Uskoci (Stani}). treba ukazati i na slede}e oblike: {elebe / {elebe adj. xharavis „bekritzleŒ. {alaba „onaj koji ne misli o onome {to radi. Ovi oblici sadr`e uglavnom one glasove koji ulaze u sastav ekspresivnih prefiksa. prevrtqivoŒ Uskoci (Stani}). ~alabako „}aknuta. Up. mazati (o boji)Œ.(o wima v. ERSJ 2 s. badati 2 . {ele. potucati seŒ. bosti. badàØâsà „besposli~iti. {abalaba adv. navode i oblici sa za nas relevantnim zna~ewima: bug. „sad ovako. u Zakqu~ku). luckasta mu{ka osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). i{arabatati „izme{ati. SP 1:175–176 s. lo{eŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). up.. ÅSSÀ 1:121–122 s. bez daqih obja{wewa (Skok III 382 s.. {arabatati). onaj koji je malo luckastŒ Srem (Maksi} 1980).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 83 dangubitiŒ: Po cio dan bada po selu. . ni{ta ne radi Zagara~ (]upi}i 1997) · Od svih navedenih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo {arabatati „kritzelnŒ. Tu se. badakam „raditi nespretno. verovatno se delimi~no razvilo i pod uticajem glagola {arati. * badati 2. sl~. badaØâsà „mrqati. Za sada ostaje otvoreno pitawe o mogu}oj vezi razmatranih ekspresivnih elemenata sa tvorevinama ovakve vrste. tumaratiŒ. Zna~ewe „`vrqati. Kada je re~ o prefiksima tipa {ala-. upore|uju}i ih sa alb.v.vv. {ele-. badkat’ „i}i sitnim koracimaŒ. i Skok I 191–192 s. Merkulova 1986:149. *badati (se). posvedo~eno kod nekih oblika. {krabatiŒ. sad onako. rus. .

jezika. Drugu grupu ~ine dijalekatske re~i obrazovane od predlo{kih izraza. Etimologije pojedina~nih leksema u ~ijoj se strukturi izdvaja prefiks pa. priloga i prideva od imenica u kojima se izdvaja prefiksalno pa.-h.u srpsko-hrvatskom jeziku najdetaqnije je obradio Bori{ i ustanovio da se on javqa u tri razli~ite grupe derivata. jezika prefiks pa.(Careva 1971:191. Gorà~eva 1974:130–133181). gde je prefiks pa. øamorok. Borys 1973. up. obrazovani prema datom tvorbenom modelu u periodu samostalnog razvitka s. 181 Uø. nebu)Œ. Careva 1971. pave~era.(npr.karakteristi~an iskqu~ivo za imenska obrazovawa. rus. parog. Kurkina 1992a:60–62). pape}ak. i prikaz ove monografije: Truba~ev 1978:167–169. Tre}u. ve} su mawe brojni. øa-morosâ : su-morosâ. Za razliku od kwi`evnog jezika.je prevashodno imenski prefiks. u dijalektima je {iroko zastupqena derivacija glagola. nør. npr. palu~ak. øamorga. neveliku grupu. Radovi}-Te{i} 1999). 179 178 . pastorak).-h. Najbrojniju grupu ~ine deverbalne imenice. pa-) Prefiks pa. øa-morosiØâ : morosiØâ. On je relativno dobro obra|en u literaturi.do`ivqavao kao tipi~no imenski prefiks. øa-rosiØâ : rosiØâ „øadaØi (o sitnoj ki{i)Œ. øarosâ „siØna ki{aŒ. Ovi derivati dokazuju da se u jezi~koj svesti nosilaca s.84 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 6) Prefiks pa(s. za-øa-moro~iØâ : moro~iØâ „naobla~iti se (o vremenu. øamorozâ. pau`ina. bilo u okviru radova posve}enih imenskim prefiksima uop{te (up. ali u su{tini tako|e vrlo stari. bilo kao zasebna tema (up. patoka). Sudbinu imenskog prefiksa pa. kao i neki noviji. pamrak. id. {to svedo~i o wihovom reliktnom karakteru. 1985:279–281.(npr. motivisane glagolima sa prefiksom po. ead. Okoniowa 1968. paruka). Kurkina 1981a:25. Noviji derivati. parojak. Varbot 1978:38. Ve}ina ovih imenica ima ekvivalente u ostalim slovenskim jezicima. 1997:202 itd. a ovde posebno isti~emo radove posve}ene g l a g o l i m a koji sadr`e ovaj prefiks (Varbot 1975a 180 . 180 O glagolu øazgaØâ druga~ije Magner 2003:25–26. id. ~ine denominali nasle|eni jo{ iz psl. dijalekatski denominali (npr. perioda (npr.sre}emo u ~itavom nizu radova179. up.-h. V. u kojima je predlog po zamewen prefiksom pa. 1975178. i Kurkina 1992:190–191). CeèØlin 1954. panoga. Up.

primera sa prefiksom pa. mada ne i prihvatqiva.postoje i suprotna.v.. ve} kasnijeg me|ujezi~kog kontakta (Nikonov 1969:104). øa1.imaju zajedni~ku semantiku — ozna~avaju blizinu. Kako i kod glagola 182 O starini prefiksa pa. tvorbeni model ’pa.). øa. up. brati. øa-. poku{ala da objasni one slu~ajeve u kojima se pa. øa-.v.v. . sled u prostoru i vremenu.. Varbot je. npr. koli~ine. zanima pojava ovog prefiksa kod glagola. naj~e{}e n e g a t i v n u (prored M.v. pa-. rizik)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) (v.-h. pakost < *pa-kostâ (Varbot 1965:36–41. koje navodi kao primer — imenskog porekla (v. da doka`e realnost prefiksa pa. mi{qewa.kao imenski i g l a g o l s k i prefiks (Skok l. slu~aj ka{. Autor smatra da je izvesna ograni~enost takvih obrazovawa u slovenskim jezicima dokaz da je øa. nap.v. pa-prqak „velika gruba batinaŒ. u kojima naj~e{}e ima status zasebne odrednice. padoxnoc œuginuti (o `ivotiwama)Œ (SEK IV 11–12). Glagolski prefiks poi imenski pa. ÅSBM 8:84 s.182 Autor zakqu~uje da se psl. BER 4:994 s.B. pauzina < *pa(v)ozina (Kala{nikov 1994:85). Pomenuli smo da su u slovenskim dijalektima ~esti denominalni glagoli obrazovani od imenica koje sadr`e prefiks pa-. naro~ito.u glagolu javqa nezavisno od odgovaraju}e imenice.). pa-tr~e „komad stabqike koja viri iz zemqeŒ Crna Reka (Markovi} 1986). Sadnik 1971:6).stekao ve}i semanti~ki naboj od prefiksa po-. pa-. npr. Time je prefiks pa.itd. Borys 1973:73–74)183. Machek 424 s.v. druga~ije Kurkina 1982a:277–278). u dijalektima su posvedo~ene lekseme koje pokazuju da ovaj imenski prefiks i nije toliko neproduktivan kako se na prvi pogled ~ini: pa-drtine „koma|e krpa u raspadawuŒ Bu~um (Bogdanovi} 1979) (v. ali su glagoli patvoriti i pabir~iti. Ve} je Skok okarakterisao prefiks pa.koji su ve} analizirani u literaturi. Varbot 1975a:62. Tako. Nikonov konstatuje da se prefiks øa. 184 Takav je. tj.v.c. pa-mraka œvelika briga (obaveza. Nas. npr. Bjeleti} 2006a). u ruskim dijalektima.detaqno se komentari{e i u etimolo{kim re~nicima. stepena ispoqavawa svojstva.v.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 85 paperje). 26). kao i sposobnost da izrazi e k s p r e s i v n u ocenu. Na bazi tog zajedni~kog zna~ewa prefiks parazvio je sposobnost da ozna~i i smawewe veli~ine. pa-2. pabirak (Skok I 201 s. Prefiks pa. Skok II 583 s. Bjeleti} 2006v). ESUM 4:247 s.u zna~ewu nepotpunosti javqa u nizu primera i u ruskom kwi`evnom jeziku i.u ruskim imenicama — pre rezultat ne starog jezi~kog zajedni{tva. Autorka smatra da je odlu~uju}u ulogu u tome odigrala semantika samog prefiksa. 183 Pored s.+ nomen (+ sufiks)’ u srpsko-hrvatskom jeziku izgubio zbog toga {to je u wemu postojala izrazita tendencija smawivawa produktivnosti ovog imenskog prefiksa (v. me|utim. za slovenske paralele v. Fasmer III 180–181 s.kao glagolskog prefiksa184. Bezlaj III 1 s. me|utim.

Up. Otuda ovaj prefiks i u glagolima185 (op. œ`uriti se. na-pa-jediti pf. kajk. nasrditi. naravno. @umberak (Skok s. o}u-dumrem. ka ekspresivizaciji.v. Bezlaj III 14). ~ak. i Skok II 618–619.Œ Zagreb..v. uti{ati. jeziku nije sa~uvan (ili posvedo~en) oblik bez prefiksa. Skok l. iako ga Skok l. pa{}iti œid. mada arhai~an imenski prefiks pa. iako je do zbli`avawa ova dva oblika moglo do}i zbog wihove sli~ne semantike i fonetskog lika. 186 Glagol patisati verovatno je stranog porekla. daqe. razgneviti. kori{}en je prefiks pa-. cit.v. id. ne mo`e iskqu~iti ni uticaj denominalnih glagola sa prefiksom pa-.(up. Kurkina 1992:190.(koji stoji u apofonskoj vezi sa œnormalnimŒ glagolskim prefiksom po-) ukqu~en u ovaj rad. Prefigirani glagol ima paralelu jo{ samo u sln. stsl. Skok ga tuma~i kao denominal od prideva tih. tã{tati. O ostalim tuma~ewima ovog glagola v. obrazovan pomo}u prefiksa pa. „popustiti. u takvim slu~ajevima. uminuti. up. Glagol pati(h)nuti nesumwivo je doma}eg porekla. Glagol za sada nema op{teprihva}eno tuma~ewe (o predlaganim re{ewima v. `uriti seŒ. III 468 s. naqutiti. trsiti seŒ Lika (RJA). gotovo prestati (o ki{i)Œ Gorobiqe (Nikoli} 1972). brzatiŒ. rasrditi. patisati. razdra`itiŒ (RSA) 185 Iako se.-h. s obzirom na svoj semanti~ki potencijal. PRIMERI: pa-{titi se impf. prestatiŒ (Vuk. patinuti œprestati. tek danas mi malo patinu Go~ (gra|a RSA) · Skok dovodi ovaj glagol u vezu sa patisati „prestati. rus. smawiti se (o bolovima)Œ: Joj. smatraju}i glagol denominalom sa korenskom morfemom *tã{~. patisati. starati se. RJA ). [kalji} 512.(Skok s. pa{}it se „`uriti se. pati nuti „ u t i h n u t i. brzatiŒ Baumgarten (Koschat 1978) · U s. tuma~i kao nesvr{eni oblik od patihnuti. koja rekonstrui{e *pa-tã{~iti. „hitati. pa{titi se). . Kurkina 1986:110. œnastojati. I upravo je to razlog {to je œnormalanŒ. bolela me glava ova dva dana. tih)186. Skok s. ozlojediti nekogaŒ Dvorska : na-jediti „dovesti u stawe jeda.86 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI razvoj semantike neretko ide u pravcu ozna~avawa stepena intenzivnosti radwe i. utihnuti. popustitiŒ (Skok II 621 s. „naqutiti.c.c. Øoska).v. 61–62). pa{~iti se „truditi seŒ. p a -ti(h)nuti pf. tih). Draga~evo (\ukanovi} 1995). ti{iti.v.

pade te se iskomata Kosovo (Elezovi})187 : is-pu~iti se „ispasti iz mahuneŒ: Kad grah prezri. razbijatiŒ. pa po~ne sam iz komuna ispadati. gristi. up. 187 .v. u alternaciji sa glagolskim prefiksom po-. „izvu}i. nadneti seŒ. Skok I 743–744 s. i{~upati se (iz kakve neprilike)Œ: Od wih trojice. øod uslovom da je wihov neprefigirani ekvivalent zaista glagol ispu~iti se. Oblik -griskovati verovatno je obrazovan prema iterativu -grizovati (sa prefiksima iz-.c. razvila su se sekundarno. Ovaj primer pokazuje kolebawe izme|u prefiksa po. {ta sve kog |avola pagriskuje{! Piva (Gagovi} 2004) : griskati dem.nije samo fonetska varijanta glagolskog prefiksa po-189. id. O glagolu griskati v. raz-) (v. puce. okomiti. „izvu}i se. pe~iti). iskrasti se. uma}i. ina~e. te do|i — Ispopu~i se nekako. „gristiŒ. ute}i. i ispu~iti „izbuqiti. ?is-pa-puliti pf. ispopu~i se. O glagolu jediti se v. øobere`âe : øabere`âe. VarboØ 1975a:61). Skok l. razroga~iti (o~i)Œ.(up. neki put. ispapuliti se „izvu}i se. œnadimati seŒ) i ispu~iti2 „izatkati. 188 U RSA izdvojena su. kao figurativna u odnosu na osnovno „ispasti iz mahuneŒ188. uma}i. u vezi sa psl. te pobe`e — Ispopu~i mi se iz ruka.v. npr. otkatiŒ (v. ka`e se: „Sav mi se gra ispu~iŒ Divoselo (RSA) · Skok ne registruje navedene oblike.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 87 · Skok ne registruje oblik sa prefiksom pa-. reklo bi se da je ipak u pitawu glagolski prefiks pa-. izvu}i se. rus. up. Skok III 65 s. *po~iti (se) (v. Skok I 619 s.v. iskliznutiŒ. 477 s. omaknuti se. jad. „stalno ne{to jesti. ispu~iti se „isturiti se. Uø. Nikola Simeunovi} se nekako ispapu~io i pobegao — Jedva se ove pokrajine ispapu~i{e iz turskih ruku (RSA) : is-po-pu~it se „ute}i. 189 Kosovski glagol je dvostruko prefigiran. œosoba koja neuqudno jedeŒ Du~alovi}i (RSA) · Skok ne registruje oblik sa prefiksom pa-. ukrasti seŒ: Pa tako. grickatiŒ: Sa~ekaj ru~ak. is-po-bijati. ?is-pa-pu~iti se pf. ogulitiŒ (v. „osoba koja neprestano ne{to griskaŒ Banija. S obzirom na primere koji slede (koji predstavqaju sinonime ili ~ak ekspresivizovane varijante glagola ispapu~iti se. domamiti (nekoga)Œ: Ah. dva homonimna oblika: ispu~iti1 „oqu{titi. osloboditi se.). griskalo n. Zna~ewa prefigiranih oblika. koji ovamo stavqa i pu~iti ({qive) œcepati za su{ewe. naduti se. tkati). ni`e ispu~iti se : ispuqiti se). da mi je da ga ispapulim sama. up.i pa. U RSA rekonstruisano kao ispopu~iti se „pobe}i. ukoliko pa.v. izdi}i se. pa-griskovati impf. ne bi mu bilo lako.

kosu)Œ (Skok l.c. „postupno i na fini na~in oduzeti od nekoga sve do najmawe sitnice. i{~upati „silom uzeti. „ispapuliti seŒ: Jedva se ispapuqih od wega Leva~ (RSA) o-pa-puqit pf. pokazati seŒ (RSA). 191 Nije jasno spada li ovamo ispuqiti „izbe~iti.c. oteti. pulit „oguliti. „izudarati sabqom pqo{timice. spasti se. inf. premlatiti. œkrkati. Skok ove oblike smatra varijantama glagola buqiti (Skok l. „oguliti. osloboditi se. puliti.).v. 192 Up. Oblici sa -o. „izvu}i. o~erupatiŒ Uskoci (Stani}). dobro jestiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) is-pala-pucati pf. iz- . sekundarno razvijena na bazi osnovnog zna~ewa „i{~upatiŒ192. up. puqit (se) „isturati. BER 5:851–852 s. (Marseni} 1986:53) : is-pucati „izbiti. „opeqe{itiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) : o-puqiti œoguliti. Wihovim ishodi{tem eventualno bi se mogao smatrati glagol puliti. opeqe{iti koga (naro~ito u kocki)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)190 is-pa-puqiti se pf. i semanti~ki blisko is-poqiti „isterati. ispapoqio sam mu najskrivenije misli Vojv. up. izbuqiti (o~i). (RSA) o-pa-poqit pf.88 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI baviti se. izlupatiŒ (RSA) 190 Nije jasno spada li ovamo s-pa-pulati œnaglo uhvatiti. i { ~ u p a t i s e (iz kakve neprilike)Œ: Ne mogu nikako da se ispapulim Kragujevac : is-puliti se „izvu}i se. osloboditi se. up. øulà se1. U prilog tome govori i semantika prefigiranih oblika. puliti)191. i{~upati se „izvu}i se iz te{kog polo`aja. pa posle lako sredwi Timok (RSA. izagnatiŒ: Na lovxiju je muka dor ispoqi zajca po strani{ta. izlagatiŒ Kosovo (Elezovi}) · Skok ne registruje nijedan od navedenih oblika.?). i Bezlaj III 135 s. opleniti (u kartawu)Œ (RJA) is-pa-poqiti pf. izmamiti (ne{to od nekoga)Œ: Mnogo sam divanio s wime.. puqiti sa osnovnim zna~ewem „~upatiŒ (Skok III 73–74 s. pomoliti. ispuqit se „id.u korenu mogli bi se smatrati fonetskom varijantom osnovnog puqiti. ?pala-pucat impf. ispuqiti se „ispoqiti se. izbacivati. pqa~katiŒ smatra metafori~kim. isprebijatiŒ id. acc. razvijenim od osnovnog puqiti „~upati (dlake. prigwe~itiŒ Potkozarje (Dalmacija).v. ^umakova 1986:222.). oteti seŒ (RSA). istu}i. oduzetiŒ. ~initi vidqivijim (o organima ~oveka ili `ivotiwe)Œ Zagara~ (]upi}i 1997).Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija).v. majstorski nekoga opqa~kati. izbaviti seŒ (RSA). œtu}iŒ. I Skok zna~ewe „peru{ati. ukazatiŒ.

s-pala-puhati œpojestiŒ: Spalapuhasmo cijelu {erpu. *obpuxati (ÅSSÀ 29:33). Element pala-. i ispramacapucati „istu}i nekog (u hvalisawu)Œ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). Kao {to se i iz posledweg primera vidi. naro~ito kad je u pitawu zna~ewe „izudarati s a b q o m pqo{timiceŒ. ali ne mo`e se osporiti izvestan uticaj imenice pala. izlupatiŒ. sre}e se i u drugim sinonimnim glagolima. izmlatiti. Kragujevac (RSA)193. odnos bug. Vlaji}-Popovi} 1993)194.v.-h. Skok II 589 s. is-pala-puhati œisprebijati.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 89 · Skok nema. pomi{qa da je re~ nastala od turcizma pala f. „ma~Œ (v. œzavr{iti posao na brzinuŒ: Spalapuhasmo l’ivadu prije ki{e Ro`aje (Had`i}). . 193 Up.v. ispalampuvati „`estoko istu}i. Takav tip slo`enica nije karakteristi~an za s. za sada nejasnog porekla. opuvati œpojestiŒ Piva (Gagovi} 2004). 194 Up. isprebijatiŒ Kraqevo. tu}iŒ > œjestiŒ sasvim je uobi~ajen (v. dijal. semanti~ki pomak œudarati. Vasojevi}ki oblik sme{ten je s.v.Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990).c. jezik. øuham2) prema s. øuham œudarati (ne{to mekano)Œ (BER 6:14–15 s.-h. up. is-pala-puvati. pala2) i glagola pucati. Marseni} l. opuvat œid.

Fasmer uo~ava element ba. *toriti II — sa ie. izgovaratiŒ. *toriti II (> rus. uz ogradu) u oblicima: *badoriti? / *baduriti? (ÅSSÀ 1:122)197. Psl. *ter. Semanti~ki razvoj ie. baØru`iØâ. *toriti I stoje u vezi sa ie. mahmur. ØaraØoriØâ v.„jasno. baØar~ina.90 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 7) Prefiks bV(s.-ar.i glagolske osnove *toriti. 1992:39). Fraenkel II 1064)Œ. „dostizatiŒ). On izdvaja posebne. dok se u obliku *batoriti (id. 137)195. Na praslovenskom nivou prefiks ba. ØoriØâ „probijati putŒ). mahmur „pijan.do sada je najvi{e prou~avan na ruskom dijalekatskom materijalu. be-. 160). ~uva{. tarti „id. Gorja~eva izdvaja ovaj prefiks (sa wegovim varijantama bo-. a *tarati II. *bat-V-r.Œ (o tome v. *tarati I. muhmar „mamurlukŒ (Popov 1969:121).od glagola *duriti. ali bez komentara (Machek 519 s. obliku primarnijem u pore|ewu sa lit.< pa. *ter. rous). 198 „Nesporno obrazovawe od elementa ba. up. Polaze}i od zna~ewa. 166) ukazuje na wegovo nesporno prisustvo198. lekseme *tarati I (> sln.„trti. *baruxati? (id. autori pretpostavqaju dve mogu}nosti: a) u pitawu je tvorevina sa prefiksom ba. bahmur Popov izvodi od tur. Toporov. ba-. be-. Bezlaj pomiwe prefiks ba. {to osporava Truba~ev 1967:386.v. baØuriØâ. baØoriØâ. 197 Re~ se tretira kao prili~no problemati~na u pogledu starine i porekla. ekspresivnim preformantom bh-mobile. mamuranŒ. etimolo{ki je identi~no lit.-h. naprotiv. tat. 196 Ve}inu oblika u kojima autorka izdvaja prefiks ba-. ukazuje na iskonsko srodstvo ove re~i sa iranizmom *bazuriti (Toporov 1971:457–458). reduplikovano tor-toriti (*tortoriti). precizno govoritiŒ. b) u pitawu je izvedenica od osnove glagola *badati. [arifulin pripisuje ovom prefiksu veliku starinu. O rus. Toporov tuma~i druga~ije. ead. tarati „mu~itiŒ).u bahval. bu-) u nizu imenskih i glagolskih obrazovawa. mahmár „mamurlukŒ. kompleksom *bat-r-. Mahek samo navodi oblik barousy. taryti „govoriti. Sadnik i Ajcetmiler tuma~e inicijalno ba. npr. ali se ne izja{wava o wegovom poreklu (Gorà~eva 1982:107–110196. barusa (Bezlaj I 12). *tarati II (> sl~.v.(Sadnik/Aitzetmuler 61). pretpostavqaju}i da je u pitawu uzvik ba (Fasmer I 136. dovode}i ga u vezu sa ie. homonimne psl. bo-) Prefiksalni element ba. tur.izdvaja se (dodu{e. dovode}i ih u vezu sa psl.(Toøorov 1985). *tortoriti. tarat’ „govoriti glupostiŒ) i *toriti I (> rus. baØresiØâ itd. bahvaliØâsà i bahmur.s. ØoriØâ „pou~avatiŒ). up. Anikin 1988:284–286. Psl. U ovoj odrednici iskazan je i stav autora re~nika 195 Rus. trqatiŒ („pronicatiŒ. koje se u slovenskim jezicima nije sa~uvalo u ~istom obliku. i napomiwe da je on vrlo ~est i u imenskoj prefiksaciji ([arifullin 1982:15). *ter. baØru`âe.„ja- .

*batoriti mo`da prisutan kompleks *batr.ne samo da slu`i za obrazovawe slo`enica. srodne stind.sa lit.c.je mo`da iz ie. *bal(a)kati).). Sli~ne tvorevine u SP tuma~e se kao izvedenice razli~itim sufiksalnim pro{irewima od korena *ba. teturati seŒ. 29 s. *be-). *balagovati. Po wemu.). *bha.(sa pro{irewem -r-) u slo`enom glagolu *balaguriti. on ovde funkcioni{e kao s p e c i j a l n i g l a g o l s k i p r e f i k s. PRIMERI: ba-srqati impf.(Toporov 1985:502). koje se obja{wava kao slo`enica *bala-gov-ati. 145). up. *ba. œbesciqno juriti.v. nego se javqa i kao samostalna osnova. koje daje glagolu nijansu trajawa ili poja~avawa radwe. *batoriti strukturno i etimolo{ki mo`e odgovarati lit. œlutati. nepouzdanost rekonstrukcije psl. „gubiti ravnote`u. moglo razviti i kao fonetska varijanta od øa. lutati. Protiv postojawa prefiksa ba. *balakati. primera u kojima se izdvaja. .B. 199 Onomatopeja *bala. up. gde je *gov.v. Prefiks ba.izja{wava se i Kope~ny 1983:39–40. balbala. be-.(Anikin 1998:24 s. id. i daqe govoritiŒ. ka`e se da nije ni{ta drugo do e k s p r e s i v n a o n o m a t o p e j a (prored M. *ba-. za prvu komponentu. i u pogledu tuma~ewa re~i u celini. i s. *bhu-a-. Na taj na~in psl. *bhu-a-Œ (l. precizno govoritiŒ u slovenskim i baltskim jezicima mo`e se predstaviti u vidu slede}e sheme (koja pokazuje degradaciju ishodi{ne semantike): „jasno. precizno govoritiŒ > „govoriti (promi{qeno)Œ > „savetovati.B. mo`da blizak po zna~ewu lit. œi}i ~etvorono{keŒ Uskoci sno. psl. œi}i besciqno. s. [to se ti~e dvoslo`nog prefiksalnog elementa bala-. Tako npr. betarti „nastavqati govoriti.etimolo{ki srodno komponenti gu-r. be-. œsve dubqe ulaziti.(ÅSSÀ 1:145). srqati „posrtatiŒ. „brbqatiŒ. Ovakav stav izazvao je polemiku i u pogledu tuma~ewa samog preverba. *ba. Anikin smatra *bahipoteti~kim prefiksom. zanositi se pri hodu.(SP 1:184–185 s. daqe). element bala-199.v. gazitiŒ. *balaguriti (id. koje se tuma~i kao izvedenica na -k-ati od onomatopejske osnove bala-.uzrokuje i hipoteti~nost wegovog izvo|ewa iz ie. on se u ÅSSÀ tuma~i kao onomatopeja. Smatra da se ba-. balbala i upu}uje se na Majerhofera (ÅSSÀ 1:144).ili *bat-V-r.) tipa stind. koji se javqa u pojedinim leksemama (v. On tako|e osporava povezivawe psl. tumaratiŒ (RSA). u nizu rus.< ie.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 91 prema elementu ba-: „[to se ti~e elementa ba-. Toporov smatra da je obja{wewe re~i dato u ÅSSÀ suvi{e pravolinijsko i neoprezno.v. p r e v e r b (prored M. `uritiŒ Potkozarje (Dalmacija). i}i kojekudaŒ Piva (Gagovi} 2004) : srqati œnapadatiŒ. pou~avatiŒ > „govoriti glupostiŒ. te da je i u kontinuantama psl.v. posrtati.

pa nabasrqa na trn i sva se izgreba Piva (Gagovi} 2004) : na-srqati „srqaju}i nai}i. posr}u}i. „ra{~upati. sti}i basrqaju}i. i {vrqati (Loma 2000:613).i dekomponovawa oblika (*) obasrqati (Loma 2002:612–613). gu`vatiŒ. brzo obavqati ne{toŒ Vinkovci (gra|a ERSJ) do-ba-srqati pf. *baruxati?). Vlaji}-Popovi}. razvaqivatiŒ. „ra{~upan. doteturatiŒ (RSA) za-ba-srqati pf. Prefiks ba. razbaru{iti (se) (Varbot 1988a:21–22). nagazitiŒ (RSA) · U osnovi prefigiranih oblika le`i glagol srqati.92 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (Stani}). razbaru{iti (kosu)Œ (RSA) ba-rusav adj. me|utim. dvostrukom ekspresivizacijom elementima -r. baruchat „ru{iti. glagolima mogao izdvojiti prefiks ba-. . ?ba-rusiti impf. „do}i basrqaju}i. doteturatiŒ (RSA) na-ba-srqati pf. tako|e „grmetiŒ200 (v. problematizuje se dovo|ewem u vezu sa ~e{. „zateturati se. glagolima barouchat „gwe~iti. „ra{~upavati. Loma se koleba izme|u ekspresivnog ba. str{itiŒ (RSA) na-ba-rusiti.u glagolu basrqati izdvaja Gorà~eva 1982:109. i s. zaneti seŒ (RSA) iz-ba-srqati pf. dijal. {to je ve} uo~ila Varbot.-h. ra{~upan. priznaju}i mogu}nost i takvog tuma~ewa. œnabasati.-h.-h. Varbot komentari{e ovaj oblik kao sekundarno obrazovawe od korena *sârt(Varbot 1977:32). potvrdama ka{.-sloviw. imaju}i u vidu s. up. ÅSSÀ 1:160 s. Oni stoje u vezi sa ~e{. barusati se „biti u neredu.v. Loma smatra da je mo`da pre u pitawu palatalizovana varijanta kao hvistati / svistati od *xvârl’ati > vrqati. naleteti. srqat œjuriti. barec 200 U ovom obliku Mahek obja{wava ba. razbaru{enŒ (RSA) · Skok ne razmatra navedene s. srqat œupadati neobazrivo u opasnostiŒ Vasojevi}i (Bori~i}).< *pa. Autorka smatra da se ovakvim tuma~ewem boqe ostvaruje semanti~ko jedinstvo osnovnog i ekspresivizovanog oblika (Vlaji}-Popovi} 2002:261). Ovakvo tuma~ewe.i -q-. „do}i.v.i osnove glagola *ru{iti).(Machek 47 s. oblike razbarusiti (se). biti razbaru{en. Ukoliko bi se prihvatilo tuma~ewe dato u ÅSSÀ (da je mo`da u pitawu izvedenica sastavqena od prefiksa ba. dok Skok u wemu vidi plod ukr{tawa hrliti i srtati (Skok III 321). razbaru{ivatiŒ. oblike. baruchat 2). `uriti. prednost ipak daje wegovom izvo|ewu od osnovnog basati. onda bi se i u s. nabaru{iti pf. nai}i slu~ajnoŒ: Ne vidi sirota baba.-h.

ukazuju na druga~iju tvorbenu podelu navedenih glagola: korenska morfema bar. varec „kuvatiŒ.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 93 sa „kostre{iti se. Loma pomi{qa da bi barusiti mo`da moglo biti od *obâ(t)rositi. œbaktati seŒ (RSA). œpuzati (o detetu koje nije prohodalo)Œ Vojv. barec sa daje sasvim neo~ekivano tuma~ewe ka{.Œ. -u{-. ~ime se potvr|uje Mahekovo tuma~ewe (Machek 47 s. œi}i spoti~u}i se i padaju}iŒ. O ishodi{nom ro`iti v. jo{ pre. bari} sa „kostre{iti se.> b-. „kretati se pobau~keŒ Piva (Gagovi} 2004). prikradaju}i seŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). praviti se va`an. ko~operiti seŒ. Skok I 333–334 s. s mukom i}iŒ (RSA)202. {epuriti seŒ201. bosti rogovimaŒ (RJA) · Skok I 113–114 bez etimologije. {epuriti se. bauqati „id. vu}i 201 Interesantno je da se u SEK I 93–94 s. up. Loma u bako~iti se pre vidi obrazovawe sa ekspresivnim ba.Œ. ko~operiti se. prema kojem je ~e{. semanti~ki pomak „kuvatiŒ > „kostre{iti se.nego rezultat dekomponovawa oblika *obâkolâ~iti se (Loma 2000:612). on se. daqe). galamiti. upu}uju}i na naboroziti se (v. rog. O ishodi{nom ko~iti se v. Loma 2000:612 pomi{qa na ekspresivno ba. (RSGV).-h. œopirati seŒ : ko~iti se „dr`ati se nadmeno. {epuriti seŒ (RSA) · Budu}i da re~ nije dovoqno potvr|ena u narodnom govoru i da nema utvr|en areal. „praviti se va`an. ba-ro`iti se impf. „zabavqati se sa `enamaŒ.v. Loma 2000:612. ?ba-ulati. pored ro`iti „pru`ati rogove.v.+ sufiksi -ux-.v ~okanj. {epuriti se. dijal. Ovi oblici. bauqati impf. obrusiti lice kao eufemizam za obqubu u narodnoj pesmi (Vuk).). poq. izvodi od ka{. sa varijantom rusit(i) od trusiti Kosovo (Skok III 497). Skok se ne usu|uje da da kona~nu etimologiju. uko~eno. „i}i polako. praviti se va`anŒ.. glagola (bez navo|ewa ~e{. oholiti seŒ potkrepquje se neubedqivim paralelama. œmileti. baru`iti „`amoriti. razmetqivo. ?ba-ko~iti se impf. „puziti. Skok III 153–155 s. baruchat 1).v.c. paralela). na onomatopeju. baro`it se „brundati. bu~itiŒ Ozaq (Te`ak 1981) : ro`iti „glasom krupnim kao u roga pevati ili svirati u gajdeŒ. glagol u vezi sa gnezdom psl. œkretati se po mraku. semanti~ki sasvim adekvatni. i s. inatiti seŒ Brusje (Dul~i}i 1985). *borti (Varbot l. ali ipak pomi{qa na vezu sa bak „bikŒ (Skok I 96–97). tumaratiŒ. 202 U RSA se upu}uje na bu{eqati „id.ili. . v. „sva|ati seŒ Hrv. naime. sa promenom v.

up. U osnovi prefigiranih oblika (alterniraju prefiksi bo. potrbu{ke se kretatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). huliti „sagibatiŒ. nabirati. Glagol (h)ulati se. œnapiti se preko svake mere. natresti seŒ. fulati se). smucati seŒ (Vuk). œi}i sporo. sln. i narozati œnabrati. lewoŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) : (h)ulati se „{uwati se. koje se tuma~i kao tvorevina sastavqena od ekspresivnog prefiksa xa.i *xuliti II (ÅSSÀ 8:11).-h. œnapraviti se stra{nim. tromo. glagol narozati se u Uskocima zna~i i „nakarati nekoga. naboronzati se „isplakati se uglasŒ Piva (Gagovi} 2004). (ibid. probiti seŒ (RSA) · Skok vidi u bahuqati onomatopejski koren *bãx. Loma pretpostavqa slede}i razvoj ovog oblika: bauqati < bahuqati < *obâxul’ati (Loma 2000:613).) na-rozati se „naqutiti seŒ id. fig. 204 Pored pomenutog zna~ewa. na-broziti se „id. . natu{titi seŒ id. koji le`i u osnovi prefigiranog oblika. grudiŒ.na s. a u ÅSSÀ se rekonstrui{e kao psl. boronzati „plakati u glasŒ. koji Kurkina dovodi u vezu sa *rezati 203 Nije jasno spadaju li ovamo bo-rozati œpevati lo{e. huliti se „pretvarati seŒ. hula „predwi deo tela. 115). „do}i. „oneraspolo`iti se. dospeti do ne~ega. boronzati „pevati ne{to nerazumqivo kroz nosŒ. boronza~a „`ena koja pri radu boronzaŒ Du~alovi}i (RSA). huqati se (Skok s. rozati. *xuliti II (ÅSSÀ 8:116) < *xula II. up. fuliti „i}i vuku}i nogeŒ. Budu}i da se u ÅSSÀ rekonstrui{e i psl. predlo`ak. ofuqiti se „ne~ujno pustiti vetarŒ.94 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI se. bauqat „i}i opiru}i se na kolena i oslawaju}i se na dlanoveŒ. na-bo-roziti se pf. nacigovati (tkaninu). œspremiti seŒ. koje Skok tuma~i kao onomatopeje (Skok I 535 s.v. stoji u vezi sa fulati se „vu}i seŒ. œs mukom.v. naduriti seŒ. kontinuantu istog psl.v. sme`urati seŒ Potkozarje (Dalmacija). glagola i rekonstruisati **baxuliti kao wegov psl. sli~no i Vlaji}-Popovi} 2002:259. nemelodi~noŒ Unac (Jovi~i}). zaboronzati „zaplakati uglasŒ. naqutiti seŒ. *xaxuliti.)204 · Indikativno je da sve relevantne potvrde poti~u iz istog izvora. izbo~enostŒ (id. mrskatiŒ (Skok III 161 s. sti}i bauqaju}iŒ. naroqati seŒ.(Skok I 92). izboronzati se „isplakati se uglas (o deci)Œ.-h.i to-) le`i glagol rozati „~initi nabore. œnaobla~iti se. moglo bi se pretpostaviti da je oblik bahuqati nastao dodavawem prefiksa ba.Œ Uskoci (Stani})203 na-to-roziti se „naqutiti se. narogu{iti seŒ. sln. sa osnovnom nijansom zna~ewa „krivina. savla|uju}i velike prepreke. doboronzati „do}i pla~u}i u glasŒ. {uqati se. (ibid. fulati se) do-ba-uqati (se) pf. s. huqati se. bez re{ewa). huliti se „pregibati seŒ.

skawivati se. U ÅSSÀ l. potvrde sa navedenim zna~ewem. dijal. Oblik je okarakterisan kao nejasan. odugovla~itiŒ. O osnovnom gu{iti v.c.-h.) iz-ba-guzati pf. primer iz Potkozarja: Ro`u joj se bore oko o~iju (Dalmacija). *gozati (se). „po}i nesigurnim koracimaŒ: Dr`i to dijete.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 95 — *raziti (Kurkina 1975:41–42). „i}i polako. (ibid. zatisnuti seŒ (RSA) · Spoj prefiksa ba.i glagola guzati. bez `urbeŒ id.Œ Uskoci (Stani}). guzetati „kretati seŒ: Vidim ga gde se guzeta preko ba{te Ariqe (gra|a RSA). guz. guzati œtromo. tr~kati mi~u}i guzovima (obi~no o deci)Œ Uskoci (Stani}). gu{a.-h.i glagola gu{iti se. „iza}i polako. te{ko kora~ati (obi~no zbog debqine)Œ Glasinac (gra|a ERSJ)205 do-ba-guzati pf. zapu{iti seŒ : za-gu{iti se „zapu{iti se.) na-ba-guzati pf. guzaØâ œotezati. izvodi od øsl. mo`da afektivno obrazovawe povezano sa guzuvaØi „otezati. vu}i seŒ: Nije kadar br`e i}i. . eto je zabaguzalo prema tebe id. „i}i sitnim kora~ajima. gegati seŒ Piva (Gagovi} 2004). Ovamo bi mo`da pripadao i glagol sa prefiksom ~a-: ~a-n-guzati „i}i tamo-amoŒ. s. o{qaritiŒ (ESUM 2:346). guzati se œvu}i se. oguzivati œotezati. O ishodi{nom guzati v. dijal. „do}i kora~aju}i sitnim koracimaŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ba-guzati pf. no baguza i stewe Piva (Gagovi} 2004) : guzati „i}i mi~u}i guzovima tamo-amo. obliku v. odugovla~itiŒ. ba-guzati impf. ne pomiwu se s. (ibid. i ukr. rus. *gozati (ESUM 1:614)207. za-ba-gu{iti se pf. polako i}iŒ206. guzeqati œid. Iz osnovnog zna~ewa „borati seŒ sekundarno su se razvila zna~ewa „mr{titi seŒ > „qutiti seŒ.v. aqkavo raditi. U ukrajinskom je od iste osnove obrazovan oblik kala-guziØi „lo{e. i Kurkina 1979:171. guzaØisà „id.v. up. nespretno i}i. 207 Up.v. ÅSSÀ 7:91 s. guzeqat „i}i ili tr~ati zanose}i stra`wicomŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). 205 Up. oklevati. „nai}i vuku}i se.Œ. sa naporomŒ id. „zatisnuti se. Skok ne registruje oblik sa prefiksom. po~anguzati (se) „pobiti se vi{e u {aliŒ Vardi{te kod Vi{egrada (gra|a RSA). 206 O sln. koje predstavqaju semanti~ke pandane na{ih oblika.) · Spoj prefiksa ba. za~epiti se. Skok nema. koje se zajedno sa guzuvaØi iØd. (ibid. Skok I 637–638 s. tromo. ustezati seŒ (RSA). Uø. œulaziti-izlaziti ~estoŒ. Skok I 640 s. ali se zato navode sln.

v. Zna~ewe „{vrqati. zvocatiŒ: Nemoj mi bazvrcati vi{e glave Bos. izdignuti oblik (ode}i. napuhati se usled ispuwenosti perjem (o posteqini)Œ: Na prije~nice se navale modraci. nego o prefiksu ba-. klopara208 Up.v.96 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?na-ba-bu{iti pf. udaratiŒ. „dosa|ivati govorom. kqu~ati.. raspr{tavati seŒ Planinica. To se potvr|uje nizom paralela: zvijukati „zvi`dati. O osnovnom zvrcati v. tumaratiŒ i „besmisleno govoriti.. „nabrani. œo{tro. k a o n a d m e) . zvrjatiŒ. a ovi se nastru . „i}i tamo-amo bez ciqa. {vrqati. obi~no. pufnaŒ: Obrub i {iroki nabu{ci rukava bogato ‰suŠ izvezeni srebrom (RSA). naklapatiŒ: Nemoj da zvrca{ mnogo. zvrndati „zvrjati. korespondiraju zna~ewa „{vrqati. Skok III 667–668 s.v. siktatiŒ. ina~e. tumaratiŒ: Nemoj da mi ostavite samu ku}u. fr. i babu{at œvreti. tumaratiŒ ide zajedno sa zna~ewem „pakosno govoriti. uznemiravati pri~awem. œispup~iti se. perinom (dugim jastukom nalo`enim perjem koji se lako n a b u { i . pa da odvrqate kuda i da bazvizdate po selu Kordun : zvizdati „o{tro. Skok I 527–528 s. up. ukoliko nije posredi varvarizam nastao pod uticajem germanizma bau{-rukavi (v. *ba-bux. i Skok I 229–230 s. . na-bu{ak m. ali oko mi{ice behu vrlo {iroki . tj ..v. 209 Glagol ima i zna~ewe „lupati. peniti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}).v. buhav). bazvrcati. Vrbovac. pakosno govoriti. fijukatiŒ. III 668 s. ?ba-zvizdati impf. O osnovnom zvizdati v. œlutati bez ciqa. OS 5 s. up. fig. Sokobawa (RSA). Grahovo : zvrcati „zujati. i nababu{eni silnim borama : na-bu{iti se „naduvati se. œgovoriti koje{ta. nabrecivati seŒ: Nemoj se ti zvrcati! Nisam ja tvoj balavac! Ba~ka (RSA) · Skok ne registruje oblik sa prefiksom.v. œiskakati. „nabrav{i tkaninu dati nadignuti.„nadimati seŒ (> (na-)ba-bu{-iti). zvizd. pro{ireni deo ode}e. zvrcati se „izbrecivati se. ?ba-zvrcati impf. skitati seŒ. izbo~iti seŒ (RSA)208 · Ovde se pre radi o reduplikaciji psl. id.. pakosno govoriti. jer ja tvoje pare ne brenujem CG209. delu ode}e)Œ: Rukavi behu uzani od lakta pa na ni`e. Up. zvr~ati. babu{ka. odskakati. i ERSJ 2 s. brbqati. siktatiŒ (koje predstavqa jedan od vidova markiranosti osnovnog zna~ewa „govoritiŒ. tumarati. blebetatiŒ). siktatiŒ (RSA) · Skok ne registruje oblik sa prefiksom.

up. „mali. nabrecivati seŒ : zvrcati „lutati. œbazati. hincati se „coitum appetere (o kowu)Œ (Skok s. ba-hincati se impf. „napredno. blenutiŒ. nabijena. jedro a onisko ~eqade. bamburak samo u zagoneci „deteŒ (RSA). -ta. krut ~ovekŒ Pro{}ewe (Vuji~i}).i glagola hincati. tumarati. ?ba-m-brek m. naduti seŒ. naduti seŒ id. podebeo ~ovekŒ CG (RSA). m o t a t i s e.v. „zdepast.)Œ : u-bre~iti se „ukrutiti se. {trkati seŒ: Mi velimo samo da se blago bahinca. gun|ati. œprejesti seŒ. „u~initi trudnomŒ (RSA). bazvizdati. we-prcati se „skakati jedno na drugo. bambekast adj. bambak m. nekakva zami{qena debela `ivotiwa. jedarŒ. krutuqast ~ovekŒ Po`ega. prcati). podebeo. obilazitiŒ Vojv. hizati. . Borys 1999:59. Skok ne registruje oblik sa prefiksom. Up. tandrkatiŒ. zakeratiŒ. œvrteti se. „mali. vulg. lutati. naklapatiŒ. Skok I 669–670 s. bambrek œru`na i zdepasta osobaŒ Bawani (gra|a ERSJ)211. Kao semanti~ku paralelu up. œzijati. naklapati. œnaqutiti seŒ Uskoci (Stani}) u-ba-m-bre~iti se pf. „puno. 211 Up. hitati. skitatiŒ. takvo `ivin~eŒ Uskoci (Stani})210.). uko~iti se. „debequ{an. torokati. O osnovnom hincati v. „krupno i debelo ~eqade.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 97 ti. jedarŒ CG (RSA). zadr`avati se u blizini ne~egaŒ.vv. nabambre~iti se „ugojiti se. zvrcati se „izbrecivati se. fig. ba-m-brqak m. glomazna i zdepasta osoba. igrati seŒ : prcati se „pariti se. hitati) · Spoj prefiksa ba. onizak. -to adj. „tr~ati. a v Mahi}nu vele i qudem da se bahincaju kat se {ale Ozaq (Te`ak 1981) : stkajk. potucati seŒ (RSA) itd. (RSA) · Skok ne registruje nijedan od ovih oblika. bambrekas. œumretiŒ. i bambrak. i ERSJ 2 s.Œ : 210 Up. ukrutiti seŒ. ubambre~it se „id. juriti. „nabijen. œuskogrudŒ Uskoci (Stani}) na-ba-m-bre~iti pf. „nabambre~iti se (v. „z a m o t a t i na brzinu. zvrjatiŒ. (ibid. fig. œbrbqati. ne{to krupnoŒ Zagara~ (]upi}i 1997). jedro mu{ko deteŒ Uskoci (Stani}). i gorwi primer zvrcati „zujati. ?za-ba-vrmati pf. kojoj se od debqine ne vide udovi. œuko~iti se. œgovoriti koje{ta. oplo|avati se (o `ivotiwama)Œ (v. kako biloŒ: Zabavrmati saruk zna~i zamotati ga kako mu drago BiH : vrmati se „kretati se tamo-amo. skitati. ugojena osoba.v. odebqati.

nabreknuti. œdobiti veliki stomakŒ. isturiti. ali je sama imenica verovatno postverbal od breknuti. zapiweŒ. O osnovnom bre~iti.98 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ubre~it se „uko~iti seŒ. œnabujati. gore)213. ÅSSÀ 3:23 s. izazivati nabreklost ne~egaŒ CG212. i ukr.v. balbalakaroti „zamuckuje. bu~ka) nije pravi semanti~ki pandan obliku sa dvoslo`nim prefiksom bala-. *breknoti 2.v. nadi}i seŒ Uskoci (Stani})214 212 Zagara~ki oblik bre~it se „galamiti. nado}iŒ (RSA) · Ova leksi~ka porodica posvedo~ena je samo u crnogorskim govorima. Glagol (na-. {aliti se. Skok I 206 s.v.„pri~ati. „isturiti se onako kako se ne pristojiŒ Kosovo (Elezovi}) : iz-ba~iti se „isturiti se. koje se tuma~i kao rezultat spajawa osnove bala. no se lijepo umiri — drugog je porekla. u-)bambre~iti verovatno je denominal od bambrek. v. nepokretnoŒ Zagara~ (]upi}i 1997) u-be-m-bre~it se „previ{e se ugojitiŒ. izbaciti „naglo pomeriti. . brbqatiŒ. Skok I 206–207 s. balbutio „mucamŒ (Fasmer I 111–112 s. inicijalni slog razvio pod uticajem semanti~ki bliskih obrazovawa tipa babu{ka. mo`da. kod kojih je do{lo do reduplikacije korena (v. „~initi da zabrekne (o drvenom sudu). lat.v. „zapiwati (zbog zbuwenosti ili neznawa). balahresØiØi „praviti vragolije. ukipiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) bre~iti impf. i ERSJ 2 s. ban~iti. Skok ne registruje oblike sa elementom ba-. 214 Up. œprejesti se tako da se izgleda uko~eno. Nije jasno da li je ovde u pitawu prefiks ba. ?bala-bu}kati impf. praviti se va`nimŒ: Ni{ta se nemo bre~it. v. petqatiŒ. ali nije nezamislivo da bi u `argonu mogao razviti i zna~ewe „zapiwati u govoru.. balaboliØâ). 213 Up. bambuh. narasti. breknuti. izbo~itiŒ (RSA). pokrenuti napred ili u koju drugu stranu neki deo tela. breknuti pf. Problem inicijalnog elementa balaza sada ostaje nere{en.v. œodavati isprekidane {umove (o te~nostima)Œ. Skok I 226 s. œprejesti se toliko da natekne stomakŒ. stind. œpadati u neku te~nost uz kratak zvukŒ (RSA) · Glagol bu}kati u navedenom zna~ewu (v. 9).v.(sa umetnutim nazalom -m-). to ti kod mene ne poma`e. OS 5. balbus „mucavacŒ. bre}i.v. œstati negde i ne pomicati se. *breknoti II. ili se. up. SP 1:372 s. iz-bala-ba~it se pf. bambrek. brbqatiŒ sa etimolo{ki nejasnom osnovom.v. kasnije izjedna~enom sa hresØiØi (ESUM 1:125). lumpovati. petqatiŒ (Andri}) : bu}kati „proizvoditi u te~nosti isprekidane {umoveŒ. breknuti v. isturiti. Indikativno je da je ovaj element upotrebqen u leksemi koja ozna~ava govorewe (o elementu bala.

bana bak „gledaj meŒ. . ERSJ 2 s. Nama se ~ini da se u wemu mo`e izdvojiti element -bala-. glagol ba~iti = baciti (v. baciti). ~ije poreklo za sada ostaje nejasno. Ona ga podse}a na izopa~eno tur. od kojeg je napravqen glagol.v.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 99 · Elezovi} ovu re~ do`ivqava kao tu|u. Skok ne registruje ovaj glagol. i dijal.

jeziku prefiks ma. 215 Indoiransko ma./ *mot-: *motati (se) — **motr. up. [arifullin 1982:15–16. mh je modalna. Neki autori dovode ga u vezu sa ie. {to zna~i da nije karakteristi~an za ekspresivno prefigirane glagole. Autori smatraju da se ovde mo`da radi o dva glagola: jedno je oblik obrazovan pomo}u suf.100 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 8) Prefiks mV- 8) Prefiks mV(s. a zapa`en je i u slovena~kom (up. 216 Up. *motoriti218. up. . 1997:206). Skok II 94 s. *gu-toriti (ÅSSÀ 20:50). *mutorânãjâ. a drugo glagol sa zna~ewem „govoriti. brbqatiŒ obrazovan od *toriti sa ekspresivnim prefiksom mo-. Jakobson 1971:635. ead. U s. gr. Skok II 395.( O{tir 1930. **motãrgati / *motãrxati(?). ESUM 3:523 s. 219 I ovde su ponu|ena dva re{ewa: *mo-tro{iti < (*troxa) ili formirawe glagola u okviru gnezda *met.v. moØro{iØi. odre~nom re~com *me . ni`e). *motony. *mutoriti.-h. od kojih je prva preovla|uju}a.-h. Kurkina 1992:187–188. oblik rekonstruisan je na osnovu isto~noslovenskog materijala. maklen)217. Orel 1990:107). ipak alansko li~no ime Matar{a „Neboj{aŒ (od ne boj se) i sl. Gorà~eva 1981.od *motati.-h. klen.— *motroxãla — *motro{iti (ÅSSÀ 20:67). 218 Psl. mecesen)216. *musorã?. Ovaj prefiks izdvojen je u slede}im odrednicama: *macesnã (s. Do sada je ovaj prefiks najvi{e prou~avan na materijalu isto~noslovenskih jezika (up. imperativna negacija. *ma. (Abaev III 274). *maku`avã. *moklâcâ.i *mo-. stoga se retko javqa u kompoziciji.v. kajk. Musi} 1931)215. Merkulova 1976. *matrositi. *maklenã (s. *motãskã(jâ)(?) / *motã{~ânâ(jâ). ma-) Ovaj prefiks nije registrovan u razmatranom materijalu. pri ~emu se nagla{ava da on ima dve varijante. Uø. 217 Up. -or. *motro{iti (se)219.-h. *moklenã. *munâzati. U ÅSSÀ ovaj element tretira se kao ekspresivni prefiks. PeØleva 1985:37–38. U nekoliko oblika javqa se i varijanta *mu-.javqa se uglavnom u fitonimima (v.

POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. Rizescu 1978. b) one pripadaju razli~itim vrstama re~i: pridevima. me|utim. id. id. U svojim komentarima na Fasmerov re~nik Truba~ov tretira ovaj element kao prefiks (detaqnije v. a u drugom jeste. *tod. Petleva 1980:65–66. St. bez ikakvih komentara. 224 To. v) element -to. 220 Ve}ina primera u kojima Miklo{i~ i Fasmer izdvajaju element -to. Petleva 1980:65–66. id. 2003:37)224.-h. Miklo{i~ ga. koja je do{la do slede}ih zakqu~aka: a) lekseme sa ovim elementom javqaju se u sve tri slovenske jezi~ke grupe. Prou~avawem tvorbenog elementa -to. ead.(/ -ta. v. 2002:21. *kuod) kao prvi deo slo`enice upotrebqava i tad. 2002:21.223 Petqova tako|e konstatuje da velika ve}ina ovakvih leksema ima potpune formalno-semanti~ke ekvivalente bez elementa -to-. (-)stV- 101 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. zna~i da u prvom slu~aju nije potrebno etimolo{ko tuma~ewe.220 U Kotovom re~niku -to. Sli~no tuma~ewe nudi i Fasmer. up. 223 U staroindijskom se uz kad. 1986:201. zapravo. Avram 1989. Praha. 1986:198). imenicama. ^esko-nemecky slovnik I–VII. glagolima./ -tu-) na slovenskom jezi~kom materijalu222 najvi{e se bavila Petqova. }a-) Tvorbeni element -to. (-)sto-. neproduktivan prefiks koji etimolo{ki stoji u vezi sa zameni~kom proklitikom to (Petleva 1980:69. 1986:198). 1878–1893.se razmatra samo u sastavu intenziviraju}eg prefiksa rozto-221.za sada nema jedinstvenu interpretaciju. pokazuje da se element to. iz kojeg se razvila i slovenska pokazna zamenica to) (EWAi I 608–609). prilozima. tako|e ead. 1986:201. 222 Pojava je zabele`ena i u rumunskom. ead. 221 F. (-)stV(s.naj~e{}e je neakcentovan i ima fiksirano mesto u strukturi re~i — ispred korena a posle razli~itih prefiksa (na{ materijal. (-)stu-.(< ie.(< ie. Kott. Mladenova 1993. (-)to-. (-){to-. svrstava u re~ce (Miklosich 205–206). nazivaju}i ovaj element intenziviraju}om re~com.je sporna (up. . Graur 1963:24–27. g) na savremenom nivou znawa ovaj element treba interpretirati kao arhai~an. ali i da u nizu primera takvi ekvivalenti nisu na|eni (Petleva 1980:68. 2003:36). (-)tu-. ead. id. (-)te-. (-)ta-.mo`e na}i i u inicijalnom polo`aju). (-)stV- 9) Prefiks (-)tV-.

s obzirom na broj~anu ograni~enost i neproduktivnost ovakvih re~i. mo`da dekomponovano (o)t-ja-. rekonstrui{e se niz oblika sa elementom -to-. . materijalu ima i oblika sa inicijalnim }a-. œslegnuti seŒ: Utolego grob [abac (gra|a ERSJ) · Spoj prefiksa to. Skok I 414–415 s. udubqivati seŒ (RJA) u-to-legnuti pf. izmi{qatiŒ: Sedi. nadevati (kome nadimak)Œ (RSA) · Spoj prefiksa to.v. *natopy`iti (se). Up.v. potvrda. djeti. „ugibati seŒ : u-legati se „popu{tati. „smi{qati. *natumor~iti se. zast. Up. *nas(ã)tumor~iti (se). uzvik tja!. Petleva 1980:67. Skok II 281–283 s. ali ne treba iskqu~iti ni druga obja{wewa: re~ca }a. *natoumoriti se.: *natokle~iti./ u-legati se v.-h. oriti se. oriti seŒ (RJA) u-to-legati se impf. Poreklo ovog elementa nije do kraja razja{weno. pri ~emu se kod ve}ine rekonstruisanih oblika napomiwe da je wihova starina problemati~na. *natopãrliti se. PRIMERI: ras-to-legati se impf. pa samo istodeva! Kupinovac : iz-devati „izmi{qati. le}i. O ishodi{nom izdevati v. Skok nema. navedeni korpus leksema te{ko mo`e zna~ajnije dopuniti.102 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Autorka u svom prvom radu zakqu~uje da se. *natomãr{~iti se. up. is-to-devati impf. grmetiŒ : raz-legati se „odjekivati. *natovol`iti se. „r a z l e g a t i s e. Petleva 1986:200. U sakupqenom s. *natu`uriti se. U ÅSSÀ. *natovârzt’i se. Rumunske potvrde koje navodi Mladenova pokazuju da je u periodu slovensko-rumunskog bilingvizma ovaj prefiks jo{ uvek bio produktivan (Mladenova 1993). uglavnom na osnovu s. O ishodi{nom raz. Skok nema. *natomãrditi se.i glagola legati.-h. *natorypati. *natotãr~iti (se).i glagola devati. Na{ materijal pokazuje da u srpsko-hrvatskom jeziku broj leksema koje sadr`e ovaj element (budu}i da se radi o retkoj i arhai~noj tvorbenoj kategoriji) — nije zanemarqiv. ali ga ipak u slede}im radovima pro{iruje novim primerima. Petleva 1980:67. On bi negde mogao biti varijanta od ~a-. *natovolosãjâ. *natovârt(â)l’ati / *natavârt(â)l’ati.

dobro zatvoriti sve otvoreŒ: J. fig.i glagola tuliti. umisliti seŒ Pirot (Jovanovi} B. i na-tuliti pf. œukrutiti se. izdvojiti se od sveta. œpriterati. sakriti. Petleva 1980:67.v. pritegnuti. prekinuti dodir sa drugimaŒ (RSA). bok. Oblik zatutuqiti pre izgleda kao rezultat reduplikovawa inicijalnog sloga korena. Petleva 1994:60–61. pf. up. sve`awŒ. (-)stV- 103 is-to-bo~iti se pf. neugledno ~eqadeŒ. pri-tuliti „prigwe~itiŒ. œpojaviti se sa svake strane. Petleva 1994a:336. O ishodi{nom bo~iti se v. œpotko~iti se. „zatisnuti svuda okolo. ispup~iti seŒ (RSA) us-to-bo~iti se pf. opkoliti sa svake straneŒ Piva (Gagovi} 2004). eno vojska zatulila sa svake strane Piva (Gagovi} 2004)226 · Spoj prefiksa to. tul. masovno se prikupiti na nekom prostoruŒ: Bqe` da bqe`imo. iz istog izvora i tutuqak / tutuqak „zamotuqak. zatutuqiti se „povu}i se u sebe. smotuqakŒ. tako|e stutoqiti „prikriti. op-to-tuli 3. œzaviti u smotuqak. 2001). iz semanti~kih razloga. O ishodi{nom glagolu tuliti (ovde je. sg. sg. Up. prignati. smotuqak. œosloniti se na ne{toŒ Ro`aje (Had`i})225 · Spoj prefiksa to. uviti.nci zatvorim u {talu pa dobro optotulim vrata da im ne ulazi zima Timok (Dini} 1990) : za-tuliti „zauzeti prostor. naveden samo oblik zatuliti) v. Skok III 520–521 s. Skok nema. „i z b o ~ i t i s eŒ: Polagano ih ‰vrataŠ otvorio i istobo~io se na pragu — ^e{eri su ‰kod jeleŠ istobo~eni i na strani ogranaka. i Borys 1999:86–88. œsitno. sakritiŒ. i na-tu-tuliti „nai}i u masi.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. zamotatiŒ. zatutuqiti „v. œzatajiti. Skok nema. 226 Up. „zaviti. spopastiŒ Uskoci (Stani}). œono {to se sakrije. Up. zamumuqitiŒ Uskoci (Stani})227 : za-tuqiti „zavu}i. œslab radnikŒ. uspraviti se (borbeno)Œ. Petleva 1994:60–61. sakritiŒ. Up. u{tobâl~im 1. pa qudi ne mogu proj. ne na vrhu : iz-bo~iti se „isturiti se.. u~initi ga nepristupa~nimŒ: Zatulijo `drijelo svozom drva. navalitiŒ : na-tuliti „odlu~no u masi nekud i}iŒ Uskoci (Stani}). sakrivena stvarŒ. natutuqiti 225 Up. ?za-tu-tuqiti pf. tutoqak „zamotuqak.v. Skok I 183–184 s. . Up. Petleva 1994a:336. „pritisnuti. Kurkina 1985:22. sklonitiŒ Bukovica (RSA) · Skok nema.i glagola bo~iti se. smotatiŒ. 227 Up.

OS 35–36 s. i oblik pa-`vati œjesti mnogo i brzoŒ Kordun (gra|a ERSJ). oblik obrazovan od prefiksa na. potvrde u ÅSSÀ se rekonstrui{e psl.Œ (RSA) · Spoj prefiksa to. fla{u) ispijaju}i sadr`inu. izviritiŒ Pirot (@ivkovi}). Varbot 1973:6–7. nahrupitiŒ Momina klisura. skupiti seŒ (RSA). nakriviti (~a{u. jedva razumetiŒ. œusmeriti se. ta ga vi{e qeba ne ije. Bjeleti} 1994:268. 230 Up. sg. ne toripam od dr`ave ka on Vasojevi}i (Stijovi} 1990). œnadreti. Napomiwe se da je starina oblika problemati~na. Petleva 1994a:336. `vati.v. pf. Up. z-gu-gurim se 1. ukoliko nije od po`vati. ispup~iti seŒ (RSA)228. ta-`vati impf. sa umetnutim -to-. v. ?na-ta-vrim se 1. nataknutiŒ Pirot (@ivkovi}) · Skok nema. u-to-rypa} „ubitiŒ (ÅSSÀ 23:163. œnani{anitiŒ: Kome ga Radisav natociqi moskovkom. œizbo~iti se.i glagola `vati. o slovenskom *rypati v.(v.Œ Leskovac (Mitrovi}) itd.. sg. nasrnutiŒ. naØavrà (se) (BER 4:547. izraz baba ta`vaka „zanovetalicaŒ (Mate{i} 6). „doterati se. na~uti. 229 Ovamo verovatno i to-ripat œgrabiti. „`vakatiŒ Ozaq (Te`ak 1981)230 : `vati „id. ra-).-h. up. na-su-surim se „naqutiti seŒ Vrawe (Zlatanovi}) : na-surim se „id. a kao tvorbena paralela navodi se poq. Zaglavak (RSA) is-to-ripat (se) pf. Kurkina 1992:100. Oblik natavrim najverovatnije stoji u vezi sa bug.i glagola *rypati. gde }e i biti dato tuma~ewe glagola). ripati v. Petleva 1980:67). sg. œizbaciti mnogo izmeta (obi~no o gove~etu)Œ Zagara~ (]upi}i 1997)229 · Samo na osnovu s. Up. nategnutiŒ. nepotpuno izgovarati (re~i)Œ. Up. P~elice : na-ripati œnavaliti. O s. œnapadati u velikoj koli~ini. *natorypati. œmalo doznati. Skok III 145–146 (bez re{ewa).104 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „neve{to. Skok nema. . nagomilati se jako padaju}i (o snegu)Œ V. Petleva 1994:60–61. na-to-ciqit pf. „izvirivatiŒ : iz-muqim „promoliti. u kome bi se mogao izdvojiti prefiks pa. upu}uje se na Øavrà (se). mu-muqim 1.-h. „skupiti seŒ Leskovac (Mitrovi}) : z-guriti se „poviti se. nagizdati seŒ : na-vrem „navu}i. na-to-ripati pf. œnagnuti. otimatiŒ: Ja po{teno `ivim i mu~im se za ovu |ecu. uputiti seŒ: Kut si to nato228 Reduplikacija je jedno od sredstava tvorbe ekspresivnih glagola.

*legati (se) II i *ligati III)233. 234 S. Bezlaj I 64 s.v. i}i u krug kao klatnoŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) — iako se zna~ewe „quqati seŒ javqa paralelno sa „skitatiŒ — ne idu ovamo (v. Skok I 265 s.v. quqati seŒ Ba~ka (RSA) · Spoj prefiksa ta. li ngam 1. sg. lutatiŒ Gorobiqe. 412 s. Snoj navodi oblik talingati kao parale231 Ovamo verovatno i na-to-ciqati „do}i tamo gde nije pozvan. u. s umetnutim m pred labijalom. pej. v. oblik svesti i na psl. primere s. kolimbati „quqatiŒ (< kolibati. koji se nalazi u osnovi ovog obrazovawa. œnani{aniti. *lygati II) koji se pak tuma~i kao mogu}a ekspresivna varijanta od *lykati II. Zlakusa (RSA).ume}e se izme|u prefiksa na-. namagar~itiŒ (RSA) verovatno stoji u vezi sa glagolom tociqati (se) „klizati (se) na leduŒ (RJA).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. izraz natociqati se na tanak led „ne~ijim podvalama. uzeti na ni{anŒ: Utociqio Tur~in. . ~as ovamo. glagoli l i ngati „skitati. sedi kot ku}e Vasojevi}i (Stijovi} 1990)231 : na-ciqati „upraviti na ciq. œid.-h. {to nije ubedqivo. i BER 3:409 s. te}i).-h. cilj. Skok ne tuma~i glagol ligati. „usmeriti se prema nekome ili ne~emuŒ: Eno ga. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:132).i osnove ciqati (o kojoj v. wihati (se). ligati se œklatiti se. œvoziti se.Œ Vrawe (Zlatanovi}). (-)stV- 105 ciqio.v. Formalno je mogu}e s. opasnu situacijuŒ (RSA). zibati (se)Œ Istra (RSA). klimati se. 232 Oblik natociqati u zna~ewu „prevariti.v. li nga se 3.v. pa samo mene puca Vasojevi}i (Stijovi} 1990) · Element -to. sg. Bjeleti} 2002:116. luwati.v. srodno sa psl. nametnuti se nekomŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). kalimbati (se) œquqati (se). li ngam „vu}i seŒ i id. Toporov 1985a:133–134. utociqio pravo ovamo. *ligati. lukavstvom biti doveden u te{ku.232 ?ta-lingati se impf.v. oblik *lygati (s. Skok II 125 s. v. „i}i ~as tamo. klimati. Skok pomiwe samo glagol tociqati „o{triti. U ÅSSÀ 17:24 on se svodi na psl. nani{aniti. li nkam1„skitati bez poslaŒ. klatitiŒ. cil. up. 233 Za baltske paralele ovog slovenskog glagola up. up. quqati. *legati (se) „quqati se.v. denominal od tocilo „brusŒ (Skok III 451 s. wihati seŒ i ~ini se da semantika govori u prilog takvoj rekonstrukciji (up. U obliku talingati do{lo je do nazalizacije osnove. uperitiŒ (RSA) u-to-ciqit pf.do{lo je do semanti~kog pomaka „nani{anitiŒ > „uputiti seŒ (v. brusitiŒ.i glagola ligati. Fasmer IV 297 s. nasamariti. U oblicima sa elementom -to. kolijevka)234. zibati seŒ: Ne talingaj se vu ti zifki Ozaq (Te`ak 1981) : ligati œpokretati tamo-amo.v. Bjeleti} 2002:115). Up. obmanuti. celâ).

pogrd.-h. œuporno pratiti. brbqati. brbqivacŒ Uskoci (Stani}). œputovati kojekuda bez ciqaŒ CG (RSA). smatraju}i da je ovaj glagol nastao aferezom od kotalikati < kotaliti œid. po~eti dosa|ivati. kotrqatiŒ. pa laju na dobre qude Piva (Gagovi} 2004). jeziku. zaokupitiŒ: No se navelani neka prokleta bolijest. na-te-velaniti se pf. natrtqati se œnapri~ati seŒ Uskoci (Stani}). ne da{ mi mira Crkvi~ko Poqe. . Bezlaj IV 150). talikati œvaqati..v. neuredno raditi ne{toŒ Uskoci (Stani})237 Oblik natevelaniti se dat je bez primera upotrebe. œlo{e. Up. Kao semanti~ku i tvorbenu paralelu up. blebetatiŒ (RMS). navrsti seŒ Uskoci (Stani}). skitatiŒ Uskoci (Stani})236. Up.Œ. spopasti koga. velim pomiwe oblik koji bi tako|e mogao stajati u vezi sa navelaniti. na-to-trtqati pf. prezasititi se ne~imŒ. diramo Jakova. ali s. ali se taj sin odrven~io. velaniti se impf. „govoriti mnogo o ~emu bezna~ajnom. œnavaditi seŒ. pa i ne vela (RSA). œogaditi sebi ne{toŒ od velec „mno`itiŒ (SEK III 310). te mnogo na{eg robqa pokolika. pojaviti se dosa|uju}iŒ (RSA). i izvedenice: trtqa. koji nema kona~no re{ewe i smatra se. na-to-vrsti se „naturiti se. uobi~ajivatiŒ id. „okomiti se. i ESUM 3:230 s.v. On bi se eventualno mogao dovesti u vezu sa velati „besposli~itiŒ.. up. ko ma~ka na xigericu Piva (Gagovi} 2004)235. „navaliti. „onaj koji pri~a koje{ta. isti glagol u primeru: Navelegalo onu neznaniju. œnapri~ati mnogo ~egaŒ : na-trtqati œid. trtati / trtqati „id. nasrnuti na nekoga. eventualno. obra}ati pa`wuŒ: Mi . trtqu{a pogrd. 235 236 . trtqo. v. trtqalo.a m pf. navrsti seŒ : na-vrsti se „po~eti smetati. „(na nekoga) nadovezati se. i velati. navelec sa „zasititi se. velam „mariti. „i}i kojekud. „nava|ati se. Up.Œ. trtqati pej.) · Glagol velaniti se (bez elementa -to-) relativno je dobro potvr|en u s. ne ostavqati nekoga na miruŒ.Œ (v. : na-velaniti se œnavaditi seŒ: Navelanijo se na vru}u vareniku. navrsti seŒ: [ta si se na me navelanio. ali za sada nema etimolo{ko re{ewe. Gorobiqe (RSA). a to je navelegati. lignuØi. up. Skok ne registruje ovaj glagol. (ibid. oblik sa prefiksom ko-: koligaØi „klimati se. 237 Up. quqati seŒ. „nagovoriti nekoga na {toŒ Piva i Drobwak ( Skok III 573–574). rezultatom izmene glagola kolihaØi pod uticajem kulâgaØi (ESUM 2:511). eventualno i ka{.106 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI lu sln. Bjeleti} 2002:115. etimolo{ki srodan ukr.

i rondati œpreturati po ne~emu prave}i bukuŒ Lika (Ajxanovi} 2002). ’mleti’Œ : rondati œid. baqezgatiŒ Uskoci (Stani}).).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. torotaqka. 239 „Mo`da je u vezi s ma|. œpsovati. 240 Up. Kao {to se iz ovog i slede}eg primera vidi. rondati se). trestiŒ: Eno mu se ve} i ku}a po~ela rondati i ru{iti Lika.v. akusti~ku predstavu: rondawe „lupetawe.vv. Iako ne pomiwe sam glagol trtqati. izjuritiŒ : iz-rondati se œizvikati seŒ Uskoci (Stani}) · Spoj prefiksa to. tra`iti pipaju}i. premetati. torokati. pridevom ronda „prqav. dovode}i ih u vezu sa onomatopejom trt. imenicom rongyasz „odrpanacŒ. torontati 238 Up. Sáawski 1974:53–54). . torotan „brbqivacŒ. gun|ati. s varijantom rendaŒ (Skok III 158 s. Kao tvorbena paralela za oblike trtati : trtqati mo`e poslu`iti par brbati „preturati. tepati.i glagola rondati. wihati seŒ. SP 1:414–415 s. Budu}i da je u pitawu glagol koji ozna~ava govorewe. œgun|ati. *brbati. izdirati seŒ. œonaj koji ne{to olako radiŒ. œiza}i. U RJA je zabele`en osnovni glagol sa druga~ijim zna~ewem: rondati (se) „klimati (se). Skok nema kona~no re{ewe za ovaj glagol239. œprevrtati. galamiti. 511 s.v. (-)stV- 107 · Spoj prefiksa to. koje{taŒ (v. œnegodovati. kako se kome svidiŒ. element -to. vikatiŒ Unac (Jovi~i})238 is-to-rondati pf.i glagola trtqati. toroku{aŒ. torotqati „pri~ati bez prestanka i koje{ta. œplakatiŒ Uskoci (Stani}). naro~ito ako se imaju u vidu slede}e potvrde: torotati. œvikati. biti nesiguran u hodu. trtqati. Skok navodi bliske onomatopejske glagole koji ozna~avaju besmisleno i nepravilno govorewe: trtositi „blebetati brzo da se ne mo`e razumetiŒ (Skok III 510 s. zanovetatiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). to-rondati impf. (ibid. œispri~ati nadvoje-natroje. tako|e ronÖat „stalno (za ne{to) prigovarati. i mogu}nost veze sa roniti se „ru{iti seŒ i sa roncat (Kor~ula. klimati se. œnatmuren ~ovekŒ. nerazumqivo govoritiŒ Potkozarje (Dalmacija). brbqati. ali ima i: rotan adj. ali je zanimqivo da glagolska imenica izvedena od wega ozna~ava zvu~nu. œpri~ati koje{ta. Kod Hadrovi~a se pak pomiwe samo pridev ron|av (Hadrovics 1985:437).v. klimavŒ. Up.Œ. œogovaratiŒ. trt) i trtati „zapiwati jezikom. bu~awe kao posledica tre{weŒ: Ko wegovo rondawe obadira? id. ~eprkatiŒ : brbqati „govoriti mnogo. torotaqa. moglo bi se pomisliti i na wegovo onomatopejsko poreklo. subjekt pijan ~ovjek) „posrtati. torota~a „pri~alica. mucatiŒ (id.v. trtati).javqa se i u kombinaciji sa onomatopejskim osnovama (Bjeleti} 2002:114). grditiŒ. a o formantu -l. rasturati. kr{itiŒ Unac (Jovi~i}). *brboliti. rondati œqutito negodovati. roptatiŒ. Piva (Gagovi} 2004)240.

koje Fasmer tako|e tuma~i kao onomatopeju (v. 21 s. kositi ovde-onde. mlataratiŒ. ratoboranŒ. œslabo raditi. skitati. sneveseliti seŒ. tarandaqka. skitaraŒ. dangubitiŒ. up. ØaranØa). nema op{teprihva}enu etimologiju. nato}oriti se „smra~iti se u licu. Skok uop{te ne tuma~i s. up. œzao. lutatiŒ : langati œ{vrqati.i glagola langati. nedru{tven. Zabele`eni su i oblici sa drugim vokalizmom: tarandati „id.108 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „id. Piva (Gagovi} 2004). œokretati se. natmuriti se. œiza}i. umek{avawem zavr{nog suglasnika osnove. Ovaj glagol. Piva (Gagovi} 2004). za ovaj pridev i imenicu up. naqutiti se. natarandati pej. qutit mu{karacŒ. skitatiŒ. bu~anŒ. Kao rezultat tvorbeno-semanti~ke kontaminacije torotati i rotan javqa se glagol natoro(n)tati se.-h. „neraspolo`en. œbrbqatiŒ. Bjeleti} 1994:267. œsvadqiv. protarandati „re}i ne{to bez veze. 242 Up. 268) — natotoriti se. œvise}i kretati se tamo-amoŒ. natrapatiŒ.). glagoli tarandati. prispetiŒ : do-langati „do}i. qutitŒ. toroqav „neotesan. ØaraèdaØâ. langam se 1. iz istog izvora i {-langati „i}i tamo-amo. lutati. skitatiŒ. Bjeleti} 2002:114–115. mada bi se ona mogla svesti na oblik landati „klatiti se. 241 Pored navedenih. œi}i tamo-amo. œslu~ajno nai}i. taranta~a „ona koja neuredno obavqa posloveŒ. natoturiti se. ovla{ radiŒ id. œi}i tamo-amo. „napri~ati koje{taŒ. varirawem vokala osnove. skitati. te{ke naraviŒ Ro`aje (Had`i}). œosoba koja ne{to slabo. tarantati Uskoci (Stani}). toroku{aŒ Uskoci (Stani}). zasukanŒ Uskoci (Stani}). rus. rot. Øarabar I. tarantati imaju i slede}a zna~ewa: „povr{no. rota „sva|a. qut. œi}i bez ciqa. v. mlatarati (o odelu)Œ. potvrdu. œnezgodan. neraspolo`enŒ. taranta „brbqivacŒ Piva (Gagovi} 2004)241. grubŒ. Skok III 160 s. ØarandaØâ „brbqati. odatle daqom modifikacijom (reduplikacijom. propri~ati ne{to maloŒ. (ibid. izjuritiŒ. „osoba koja mnogo ide tamo-amo. sg. namrgoditi se. „besposleno skitatiŒ Leskovac (Mitrovi}) do-ta-langati pf. torokatiŒ. „neraspolo`en.Œ Uskoci (Stani}). i oblike sa prefiksima istarandati „ispri~ati nadvoje-natrojeŒ. bugarskom i ~e{kom. œbrbqivica. vri{tati. „do}i. sasvim se oneraspolo`itiŒ > totoran m. tumarati.Œ Uskoci (Stani}). kako bilo raditiŒ. dojuritiŒ Uskoci (Stani})242 talanga~a f. . Fasmer IV 20. sa promenom nd > ng. œpri~qivŒ Uskoci (Stani}).vv. koja bi mogla biti „koji vi~e. kao i izvedenice taranda~a. potvr|en u srpsko-hrvatskom. (ibid. ØaranØiØâ. totoran adj.v. nesloga (obi~no porodi~na)Œ: Me| wima je vazda vladala rota id. bazati. up. œnemarno odeven. U tom slu~aju oblik torondati mogao bi predstavqati zvu~nu nazalizovanu varijantu. vrlo neuredno plastiti. kupiti senoŒ Uskoci (Stani}).) · Spoj prefiksa ta. lutatiŒ. natoro(n)titi se „naqutiti se. o ovim pojavama v. ta-langati impf.

landati impf. vu}i seŒ. ulandati se „umrqati se. „skitati se. œizvikati se. œjesti sve dok ne nestane i posledwa mrvica hraneŒ Uskoci (Stani})243 ta-landara f. pojesti sve do posledwe mrve. i{opatiŒ. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:132). œmokriti (u posteqi) u snuŒ Drobwak. nemarno uraditi (pokositi. œre}i nehotice. pro{vrqati. skitatiŒ Uskoci (Stani}). „do}i bez i~egaŒ: Zalandal se s prazni yepovi Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. nadlandati „prevazi}i u ve{tom izra`avawu.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. izgrditi nekoga povi{enim tonomŒ. landati „te}i. polizatiŒ. landavu{a f. pograbiti i sl. izbrbqati. „lizatiŒ. œtu}i {akom po stra`wici (obi~no dete)Œ Dubrovnik. 244 Up. lutalicaŒ koje Moskov tuma~i kao turske pozajmqenice onomatopejskog karaktera (Moskov 1969:481). uprqati seŒ Uskoci (Stani}). i}i onako tamo-amo. sg. œizbrbqati se. tra}iti vremeŒ tako|e nema re{ewe (v. obigratiŒ. izlandati se „nalajati seŒ. langazovam „lenstvovatiŒ. Bjeleti} 2002:115. landati se „nedovoqno obu~en stajati ili hodati bez potrebe po hladnom vremenuŒ Dubrovnik (RSA). povr{no.v. izvetriti seŒ (RSA). zalandati se „ukaqati se. izlupati. blebetu{aŒ Srem (Maksi} 1980) : landara „id. œogrepstiŒ. npr. govorewu. landav adj. odati se.Œ. polandati „sve pojesti. œi}i tamo-amo. i protarlandati „ispri~ati kojekako i koje{taŒ Uskoci (Stani}). l a ndalica „larmayijaŒ (RSA)244 243 Semanti~ki potencijal osnovnog glagola daleko je {iri. „brbqivica. dovu}i seŒ. iznuditiŒ. landati (s kim) „vladati nekim. Machek 318 s. litiŒ. 2004). nadgovoritiŒ (RSA). „ispri~ati nadvoje-natrojeŒ. œlagatiŒ. 2004). dolandati „do}i klate}i se. polokatiŒ. izre}i seŒ. nekoga dr`ati na uzdiŒ Istra (Ribari} 1940:162). is-ta-landati pf. odatiŒ. istalandati se „ispri~ati seŒ Uskoci (Stani}) : iz-landati „izbrbqatiŒ (RSA). œgovoriti nepovezano i besmislenoŒ. „klatiti se.Œ. vucarati seŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. langalo „skitnica. up. œnatumarati se. nalandati se „najesti seŒ.)Œ. langãzuvãm vulg. polizatiŒ. obigratiŒ. langat se „i}i bez ciqa. œnaskitati seŒ Uskoci (Stani}). „govoriti nepovezano i besmislenoŒ Uskoci (Stani}) po-ta-landati pf. landati „landaratiŒ Vu~itrn. olandati „jezikom pokupiti ostatke hrane po sudu. landati impf. œr|avo. landat „halapqivo piti voduŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). langaza œid. gde je do{lo do umetawa likvide r mo`da pod uticajem oblika protarandati. lajdati). v. prolandati „obi}i idu}i tamo-amo. pri~qivŒ. uprqati se blatomŒ BiH (RSA). blebetu{aŒ. œre}i otvoreno. ^e{. tako da se zbog vetra ~oveku ode}a lepr{aŒ Kosovo (Elezovi}). govorqiv. œosve`iti se stoje}i na vetru slabo odeven. pogrd. bez okoli{ewaŒ. izlandati „vikom posti}i. „toroku{a. fig. œobi}i. slandati se „sjaraniti seŒ. dogegati se. na{etati seŒ. „brbqiv. (-)stV- 109 posledica izvesnog uticaja turskog jezika (v. olizati. . Na to ukazuju odgovaraju}i oblici u bugarskom. œizbiti dete {akom po stra`wici. uprskati se. proskitati. pogrd. landat „lepr{ati se. sg. lelujati se. „pojestiŒ : po-landati „sve pojesti. zalanda se 3. Ba~ka. landa se 3.

: landarati impf. up. u vezi sa psl. le{kariti. ba{). praviti se va`anŒ. Crna Reka (Markovi} 1986) râs-to-ba{im se 1. „id. rastaba{i se i pita sina i snaju. u pitawu dva etimolo{ki razli~ita homonima ({to je promaklo sastavqa~ima RSA): ba{iti se1 „odmarati se le`e}i. Up. Ovde su. oblik sa prefiksom ~a-: ~alandaØi „kaskaØi. Za problem grupe -nd. brbqati. „provesti se. *baxati (v.v. razmetati se. ras-ta-ba{i se 3. sg. up. „izgovoriti brzo. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991. komotno se namestitiŒ Potkozarje (Dalmacija). ba{ari se „izle`avati se. „pona{ati se kao ba{a. gacaØi øo blaØuŒ (Moskov 1962:154. Vojv. razba{iti se „raskriliti se. i ESUM 3:190 s. O poreklu ovog glagola v. Moskov 1964:139–140). SP 1:180 s. landa.up.v. œra{iriti se. etimolo{ki srodan ukr. . `uriti se. le{kariti. razuzuriti seŒ: Deda sedne uz ogaw. izba{iti se zast. sg.. razglasitiŒ BiH. pogrd. besposli~itiŒ (RMNP I 78). raskriliti. Loma 1999:104–105.Œ: Râstoba{il se kâno aga! Timok (Stanojevi} 1927) ras-ta-ra-ba{it se pf. mak. basati II)245 i ba{iti se2 „pona{ati se kao ba{a. Tomanovi} tuma~i imenicu talandara kao rezultat kontaminacije talambas + landarati. pf. izbrbqati. zabaviti se kao ba{aŒ (RSA). ra{iriti seŒ: ^ovjek se razba{io. ba{-k-ar-iti se „id.110 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI is-ta-landarati / istalandariti pf. siliti se. blebetati.v. izle`avati seŒ.i glagola landati. *bachati 2. „razbala}iti seŒ: Rastaraba{ijo se kaj aga Kosovo (Elezovi}) raz-ba{iti pf. me|utim. siliti se.Œ (RSA). i Bezlaj I 13 s. 245 Up. „pri~ati koje{ta. pej.. smatraju}i da se ovde govor upore|uje sa lupawem u bubaw i da je imenica nastala kao labara od labarati (Tomanovi} 1938–1939:211). up. Skok I 117 s. zbrkano. raditi ne{to kao ba{aŒ: Po minderu ruke razba{ila. naklapatiŒ (RSA) · Spoj prefiksa to.i glagola ba{iti.. „ra{iriti.v. stare{inaŒ (v. brdo se razba{ilo Lika (RJA). praviti se va`anŒ. denominal od ba{a „poglavar. izle`avati seŒ (RSA) · Spoj prefiksa to. koji sufiksacijom daje land-ar-ati. „raskomotiti se. razmetati se. œodmarati se le`e}i. ba{iti se impf.

pona{ati se kao krivacŒ: Ne{to se kom{ija bija{e potalau{io. za-u{vam „oti}i nekud tajnoŒ (rum. . (-)stV- 111 Kod oblika sa umetnutim elementima -ta. -ta-ra-. „primirivati se da se ne bude opa`en. oblik u me|usobnu vezu dovodi Mladenova 1993:15). œnadi}i se. a mi je tra`imo — ^uva se we ka se potalau{i. postideti seŒ: Mikan }uti.u s. prikriti se. i bug. skupiti seŒ. rastu`iti se. kao oblik kod kojeg je do{lo do „uslo`wavawaŒ ekspresivnog prefiksa ta-246 (posvedo~enog u rum. potalau{iti se „u}utati se. pokuweno. tala-u{iti se. umudriti se. Ta-u{anovi} Uskoci (Stani}). i Vlaji}-Popovi} 2002:230–231. u pogledu semantike do{lo je do sekundarnog naslawawa na turcizam ba{iti se2. povampiriti seŒ Uskoci (Stani}). potalau{it se „pritajiti se. obli246 Mo`da bi se smelo pretpostaviti da je nepro{ireni prefiksa ta. dijal. potalau{iti se / potlau{iti se „postideti seŒ: Potalau{ijo se ko kupovno ker~e — Pokrijo se u{ima i potalau{ijo ko i svaki krivac Piva (Gagovi} 2004). potalau{iti se / potalau{iti se „primiriti se. dijal. praviti se neinformisanim o ne~emuŒ: Potalau{ila se iza stoga i ni{ta ne zbori. pokupitiŒ. povu}i se. œpraviti se neve{t. „}utqiva. pritajiti se. prikradati seŒ: Zadovijek se talau{ila oko tu|ija ku}a da ~uje {to pri~au ~eqad Zagara~ (]upi}i 1997) za-tala-u{iti se pf.-h. jeziku sa~uvan u prezimenu Ta-u{an. tala-u{it se impf./ -to-. prevaritiŒ i bug. popustitiŒ. sti{ati se.-h. „poti{tenŒ Uskoci (Stani}) po-tala-u{ice adv. kojima se u osnovi nalazi glagol ba{iti se1. œpovu}i se. zatalau{ijo se i pu{i krxu Piva (Gagovi} 2004) po-tala-u{iti / potalau{iti pf. tader ne{to pakosno sprema Zagara~ (]upi}i 1997). œzapasti u poti{tenost. u}utatiŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) tala-u{a f. sa ose}awem neprijatnostiŒ: Potalau{ice pro|e mimo nas Piva (Gagovi} 2004) · Najbli`e formalno-semanti~ke paralele ovog crnogorskog glagola nalazimo u rum. „biti obuzet ose}awima stida. V. Ovim oblicima mi prikqu~ujemo i s.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. naj~e{}e podmukla osobaŒ Zagara~ (]upi}i 1997) po-tala-u{en adj. ’pokriti se u{ima’. ni{ta ne govori Pro{}ewe (Vuji~i}). gleda ispre sebe. „pokrasti. za-u{a. sneveseliti seŒ. a ta-usi „sakriti. œdobiti smeran izgled posle kakve u~iwene gre{ke. pokolebati se. pokoriti seŒ. „stidqivo.

kimati. s. Autorka i slovenske tvorevine ovog tipa. mo`da i mak. Za glagol u{iti moglo bi se pretpostaviti isto poreklo. ne treba odbaciti ni mogu}nost da je u pitawu rezultat kontaminacije glagola }apiti. Bory s 1980:30–32. do~utiŒ Uskoci (Stani}). Serban 1974:524–530). dou{ati. sneveseliti se. koje tuma~i kao denominale od sintagme do uha (Skok III 538–539). tu`an. ili. „id. a umbla tala-bala „lutati.i glagola -kuwiti. up. œbiti slabog raspolo`ewa (zbog bolesti. `amorewe. }apnuti „malo pojestiŒ Uskoci 247 [to se ti~e elementa tala-. 248 O detaqima formalnog i semanti~kog tuma~ewa ove re~i v. Skok II 81 s. naslutitiŒ Piva i Drobwak (Gagovi} 2004. Semanti~ki i formalno sa navedenim glagolima mogao bi se povezati i s. zau{uvawe „prime}ivaweŒ. glagol u{nuti „kradom brzo pro}i ili protr~atiŒ Vinkovci (RJA). saznati.-h. Bjeleti} 2002:118. ali pod uslovom da je on sekundarno obrazovan na osnovu ve} upro{}enog u{nuti. Mogu}e je i drugo obja{wewe. a sre}e se i u formaciji tala-bala. O ishodi{nom pokuwiti se v. oblika trenutnog vida prema *{ibiti „savijatiŒ248. prou{ati „do}i do obave{tewa o ne~emu. . arh.Œ Zagara~ (]upi}i 1997) · Skok nema.112 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ku)247. Skok s. Vukovi} 1940). koji Bori{ izvodi iz psl. dijal. Pored predlo`enog tuma~ewa. postati snu`den. u{ak „uhodaŒ (RMJ). *au. v. Skok nema. uho)249. mo`da. dijal. ra`alostiti seŒ (RMS) · Spoj prefiksa to. siroma{tva)Œ Kordun (gra|a ERSJ) : po-kuwiti se œpasti duhom.-h. „pojesti na brzinuŒ Piva (Gagovi} 2004) : pokusati „pojestiŒ Uskoci (Stani}). doku~iti. ako se ta re~ izvodi iz istog korena. prema kojem je glagol u{iti kontinuanta ie. up. Tako se na zajedni~ki etimolo{ki i tvorbeni predlo`ak svode oblici iz tri razli~ita jezika. npr.v. prona}i. po-to-kuwiti se pf. mak. *-{âbnoti.„prime}ivati. saznati. pokusat pej. uho navode}i ga pored dou{iti. opazitiŒ. tuma~i kao onomatopejske. ?}a-pokusnuti pf. talandati./ *auses-. prema kojem se u navedenom obliku izdvaja inicijalni element }a-. kao u uho < ie. u rumunskom postoji uzvik tala kojim se ozna~ava tihi govor. shvatatiŒ (Pokorny 78) s pro{irewem -s-. mak. dodat na osnovu glagola pokusati. pro-u{ati „raspituju}i se izna}i. zatu{aluvam se „sakrivati seŒ Gali~nik (Bolinovski 1952:147). Ovaj primer pomiwe Skok s. talavawa. 249 Up. zau{i „primetitiŒ. talavariti. iz sigmatskog aorista (up. korena koji se javqa i u *aviti < ie. skitatiŒ (v.v.v. zau{liv „koji je kadar primetiti. *ausos. doznati.

„lutati bez ciqaŒ Banija i Kordun (Petrovi} D.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. }apat pogrd. „neprikladno. (-)stV- 113 (Stani}). Unac (Jovi~i}).)251 · Skok ne registruje ni }alasati ni lasati. {ega~iti seŒ Piva (Gagovi} 2004). „i}i kako bilo. Skok I 566–567 s. u kome bi se mogao izdvojiti prefiks ba-. i nalahat se œnahodati se i naobilazitiŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). œpri~ati koje{ta. glava. (ibid. dodat na istu osnovu. posetiti neke krajeveŒ Uskoci (Stani}) }a-lasan m. O ishodi{nom glaviwati v. „takva `enaŒ id. `uritiŒ Dubrovnik (RSA)252 (o wemu v. „halapqivo i mqackaju}i jestiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) i kusati pogrd. skita~icaŒ Uskoci (Stani}). 250 Ovamo verovatno i deminutiv }a-laskati se „{aliti se. „pro}i. {ega~iti se. up. disati : dihati. }alaska. up. . „jesti. 252 Up. œnaga|ati. naklapatiŒ Unac (Jovi~i}). gutatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). up. }alasa~a f. U ovom kontekstu interesantan je oblik balasati œlutati. ÅSSÀ 14:16–17 s. i }asati se „{aliti se. *laxati).) : glav-iw-ati „i}i bez ciqa. be`atiŒ (RSA). }alaskara. pri~ati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004).v. brbqivicaŒ. }alastra „`enska osoba koja voli da se {ali.v. tumaratiŒ BiH (RSA). komedija{icaŒ. œnevaqala `enska osoba. jestiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). „jestiŒ Uskoci (Stani}). tr~ati. œona koja pri~a koje{ta. i kala-kusat œprobati. up. tumaratiŒ.) : lasati „brzo i}i. Skok II 261. œpri~atiŒ Lika (usmeno M. }alasati „raditi ne{to sitnoŒ.B. neuredno obu~en mu{karacŒ. kusat pej. Oblik lasati verovatno poti~e od l a hati „hodati brzo. œduvatiŒ: Vqetar }alasa. lutati. {vrqatiŒ. 251 Nije jasno spada li ovamo }elahnuti œukrasti ne{to na brzinuŒ Ro`aje (Had`i}). {aliti seŒ250 Uskoci (Stani}). œlakrdijati. obi}i. kusati. kasati. Kordun (gra|a ERSJ) pro-}a-lasati pf. ?}a-lasati impf. bulaznitiŒ. Piva (Gagovi} 2004) · Skok nema. ?}a-glavati impf.

Re~ je {iroko posvedo~ena. *lagodânã(jâ)). (RSGV). konstatuju}i da se ovaj element dodaje osnovama koje ozna~avaju odre|eni ose}aj u organima za varewe. ili u kombinaciji sa nekim drugim prefiksom (u ovom slu~aju oni uvek zauzimaju drugu poziciju.v. izdvajawe ovog prefiksa nai{lo je na prihvatawe (up. laloka. la-.u krajwoj liniji onomatopejskog porekla253. Unac (Jovi~i}). Materijal prezentiran u radu pokazuje da se elementi la-. labrwa Vojv. Ajxanovi} 2002). „ustaŒ Uskoci (Stani}) za-la-brwati pf. torokatiŒ Lika (RSA. *lagyz(d)iti). pokazne zamenice *ol. *lalokã / *laloka).na relativno uzak leksi~ko-semanti~ki krug. pej.prvi je ukazao Nemec. bez ikakvog komentara o wegovoj prirodi (s. œi}i tamo-amo.tretira ili kao prefiks zameni~kog porekla < ie. i ESJS 7:401 s. *lagyz(d)a.javqaju ili kao samostalni prefiksi. Truba~ev 1991:210. Kurkina 1992:187). blebetati.Œ. lo. iza datog prefiksa). a da je kao prefiks prvobitno ponavqao zna~ewe osnovne re~i u ciqu wegove intenzifikacije (Nemec 1979).-h. (RSGV). {vrqatiŒ Uskoci (Stani}) < la-brwa / labrwa f. On smatra da je element la.(s.114 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 10) Prefiks lV- 10) Prefiks lV(s. le-. œusna. (RSGV). Iako Nemec ograni~ava prisustvo prefiksa la. „id. Potkozarje (Dalmacija). Ma~va (gra|a ERSJ). „wu{ka. „brbqati. Split (Vidovi} 1990). *lagoditi. lo-) Na postojawe prefiksa la. Tako se u ÅSSÀ element *la. *ladã. ili se pak odre|uje samo kao prefiks. „zabrbqati. {to je dovelo do daqeg prou~avawa wegovog porekla i sfere upotrebe. labrwa Vojv. 253 254 .v. Up. gubicaŒ. Lika (Ajxanovi} 2002). zalupetatiŒ: Zalabrwa eravi Nikodim i unese smutu me| qude Piva (Gagovi} 2004) Sa ovom konstatacijom sla`e se i Kope~ny 1983:38–39. Potkozarje (Dalmacija). Piva (Gagovi} 2004). Vojv. le-. up.vv.vv. labrwa Vasojevi}i (Bori~i}). ustaŒ (RSA)254 : brwa / brwa pej. ili same te organe i wihov rad. Uskoci (Stani}). PRIMERI: la-brwati impf. ili kao ekspresivni prefiks (s. *lagoda / *lagodã / *lagodâ.

ustaŒ id. laloka~a „alapa~a. i vrwati. blebetatiŒ < la-brda / labrda f. druga~ije Skok II 265. (ibid. Od varijanata imenice labrwa (lavrwa. U obliku labrndati. labrwaŒ Slobo{tina (RSA). Glagol labrwati o~ito treba smatrati denominalom. (RSGV)255 labrda{ m.v. Zanimqivo je. torokatiŒ Divoselo. i imenicu leprh „jedan pokret pri lepr{awuŒ (RSA). labrwatiŒ Lika (RSA) : brndati „govoriti koje{ta. blebetaloŒ (RSA) la-br-n-dati impf. œdesniŒ (RSA). mahati. leprhnuti pf. le-prhati impf. a na drugom da je nastala ukr{tawem leksema labra i brwa (id.v.v. „leteti. sg. i la-brta / labrta „v. u kojima se tako|e izdvaja prefiks la-. brndat „govoriti bez smisla. O glagolu lavrwati v. koji se mo`e tuma~iti i kao nazalizovana varijanta glagola labrdati. „v. œusneŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). da je posvedo~en i oblik to-brwa 3. „brbqivac. Loma 2000:608–609. œnepcaŒ. Skok I 214). labrda œgubicaŒ Vojv. labrwaŒ. me|utim. labrdati). udarati krilimaŒ. O ishodi{nom obliku brwa v. o~ito je do{lo do ukr{tawa sa brndati „brundatiŒ. labrda) obrazovani su i odgovaraju}i denominali (lavrwati.) la-brdati impf. wu{ka. „gun|ati.pred istom osnovom. labra). pej. ali bez s. „brbqati. Uskoci (Stani}) < la-vrwa f. 257 Up. *lalokã / *laloka. „brbqati. 256 s. Skok na jednom mestu smatra da je ova imenica onomatopejskog porekla (Skok II 255 s. „usna.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 10) Prefiks lV- 115 iz-la-brwati pf. u kojem se izdvaja prefiks to. „nai}i nemarno idu}iŒ Uskoci (Stani}) VARIJANTE: la-vrwati impf.-h. Piva (Gagovi} 2004). „poleteti mahnuv{i krilima. Za etimologiju up. `enska osoba koja puno pri~a i ogovaraŒ Sesvete (Maresi} 1996). labrte pl. œizbrbqatiŒ Lika (Ajxanovi} 2002) na-la-brwati pf. 256 Nemec u svom radu pomiwe i imenicu laloka. *bãrna. ÅSSÀ 14:23 s. „brbqati. nepovezano. 255 . œgubica. mrmqatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) · Prefiks la. œdebela usnaŒ. brbqatiŒ (RSA).v. govoriti sam za sebeŒ Timok (Dini} 1990). ÅSSÀ 3:130 s. „labrwaŒ (RSA). ~equstŒ. Lika (RSA). la3). brbqatiŒ (o ovom glagolu v. pogrd. odatle œgovoriti koje{ta.u imenici labrwa izdvaja Nemec 1979:122256. labrta „labrdaŒ Barawa (Sekere{ 1977). blebetati. buncatiŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993). primera: la-loka / laloka „vilica. laloka „~equstŒ. p r h n u t iŒ (RSA)257 : prhati Up.

[uster-[evc 1971:479. . „kretati se u vazduhu {umno ma{u}i krilima. fig. Osnovno zna~ewe „nadimati seŒ regularno daje sekundarna zna~ewa „qutiti seŒ i „{epuriti seŒ. treperiti. œpokretati.v. mogao bi biti i fonetska varijanta osnovnog leprhati. *pero „letetiŒ. letetiŒ. 259 Up. prema prhnuti pf. vijoriti se (usled vetra)Œ. udarati krilima (o pticama)Œ. povetarcu)Œ.. up. prhati260. podrhtavati. „leteti proizvode}i slabiji ili ja~i {um krilima. povijati se. 258 Up. i Skok II 289 s. povijati. pu{iti se „qutiti seŒ. lepetatiŒ Slav. ko~operiti seŒ (RSA) · Oblik lepuhati. Oblik lepu{iti se „{epuriti seŒ Vlaji}-Popovi} izvodi od osnovnog lepati (Vlaji}-Popovi} 2002:297–298). v. puszy} sie „nadimati seŒ (v. leperiti / leperiti „lelujati se. vijoriti se.116 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI impf. *pârxati / *pãrxati v.c. „mahnuv{i krilima poleteti. Za odnos lepuhati : leprhati (u : r) up. œkovitlati se (o dimu. igrati se u letu (o pticama)Œ. œduvati. puhati). le-puhati impf.(Vlaji}-Popovi} 2002:302 dopu{ta mogu}nost i takvog tuma~ewa). œmahati. vaqu{kati se po pra{ini. pr{ati (ovaj oblik nastao je prenosom suglasnika { iz prezenta u infinitiv.v. pirkati (o slabom vetru. Bezlaj III 119–120 s. O psl. lepr{atiŒ Banija (RSA). lepu{iti se „{epuriti se. i Merkulova 1972:154). œviti se. lepiriti se „lepr{ati se. s obzirom na svoju semantiku. œtreperiti. odn. ali nama se ~ini da u wemu pre treba videti osnovu pu{iti se pro{irenu prefiksom le-. v. le-pu{ati œid.intenziv od *pârati. pr{em „p u h a t i (o kowu)Œ Karlovac (Finka/[ojat 1973). œviti se. lepu{ati se „poigravati se. prhati. (RSA). Skok III 39 s. ~eprkaju}i i ma{u}i krilima. 260 Oblik *pãrxati tuma~i se kao -s. œmahati. izvijatiŒ.v. odletetiŒ (RJA) le-pr{ati impf. Skok s. udarati krilima (o pticama)Œ. sitnom pesku i sl. œmahati. pahuqicama i sl. Ispred osnovnog glagola izdvaja se prefiks le. lepir). prhat. l e p r { a t i (o pticama)Œ. letetiŒ. poq.Œ. vitlati (ne{to. lepr{ati se „kretati se u vazduhu {umno ma{u}i krilima. up.v. i Varbot 2003a:24–25. ne~im)Œ. Skok smatra oblik lepr{ati onomatopejom nastalom ukr{tawem glagola leteti i pr{ati (Skok l. prpo{iti (o peradi i nekim pticama)Œ (RSA) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol prhati.)Œ. titratiŒ258. œvaqati se. vijoriti se (usled vetra)Œ259.

Vlaji}-Popovi} dovodi ovaj glagol u vezu sa lepuhnuti „skon~ati. krenutiŒ (RSA) · S obzirom na oblik o-puhnuti. umretiŒ U`ice (RSA) iz-li-punuti œid. ni`e). lepunuti) pf. 321).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 10) Prefiks lV- 117 la-puhnati pf. œbrzo po}i.i sufiks -uh-) iskqu~uje mogu}nost tuma~ewa ovog glagola kao ekspresivno prefigirane varijante glagola puhnuti < puhati (Vlaji}-Popovi} 2002:284–285. odalamitiŒ: Lapuhnal te bum da bu se zvonilo Ozaq (Te`ak 1981) za-la-pu{iti pf. RJA) iz-le-puniti œizdahnuti. umretiŒ Kordun (gra|a ERSJ) ?li-punuti „preminuti.Œ (RSA) · Skok na jednom mestu tuma~i oblik lepuhnuti „umretiŒ kao rezultat ukr{tawa glagola leteti i puhati (Skok III 69–70 s.v. a na drugom kao onomatopeju (id.v. . iako dopu{ta i mogu}nost predlo`enog tuma~ewa (Vlaji}-Popovi} 2002:284–285. umretiŒ Srem (RSA. umretiŒ i lipunuti „umretiŒ (v. II 289 s. smatraju}i da postojawe oblika lipu(h)nuti (u kojem izdvaja osnovu lip. dat u definiciji zna~ewa. „udariti. „o p u h n u t i. ?le-puhnuti (dijal. puhati). „skon~ati. 339–340). Vlaji}-Popovi} vidi u ovom obliku zna~ewski hapaks glagola lepati. lepir). o{amaritiŒ BiH. izdahnuti. u glagolu lapuhnati mo`e se izdvojiti prefiks la-.

*abredã. ja(s. *arebatãjâ. Kurkina 1992:187.u nekim glagolskim oblicima treba tuma~iti ne kao samostalan prefiks. 1972a:18–20. dakle. *arebãjâ. ja- 11) Prefiksi a-.sa zna~ewem pribli`nosti (< ie. a ne glagolski prefiks. *o. *arebica. Crepajac 1973. Truba~ev 1972.(o wemu detaqnije v. *aduxa. Iako se na osnovu neproduktivnosti ovog tvorbenog modela mo`e zakqu~iti da je re~ o pojavi praslovenske starine.u klasi~nim jezicima v. *apadâ. *e. *abredã / *obredã. iskqu~ivo imenski prefiks.-h.263 U ÅSSÀ ovaj tvorbeni element okarakterisan je kao stari prefiks *a. *avida?. 263 O prefiksu a. *adu{â. 264 Neka obrazovawa problemati~na su u pogledu starine. i Cvetko-Ore{nik 1985. *a{utânãjâ. ja-) Slovenski prefiks a-. *abredãkã. *adera?.118 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 11) Prefiksi a-. Iz toga bi sledilo da inicijalno a. ali se tretiraju kao praslovenska zbog starine prefiksa i potencijalne starine prefiksalnih slo`enica datog tipa. dok se oblik *a{utâ smatra etimolo{ki nejasnim. gde se slovenski primeri uop{te ne navode.up. *abredâje265. id. U SP prefiks *a. *arebâje. *a{utâ. [ulâga~ 2002. EWAi I 157. *arebina. Konstatovano je. abrïdâ v. *arebã. i Ivanova 1981. *abredâ. O prefiksu a. *askodâ. *agolvo?. ve} kao rezultat 261 U slovenskim jezicima javqa se jo{ jedan neproduktivan. *arebãkã./ *e-) i izdvojen je u slede}im oblicima264: *abolnâ II. sastavqenu iskqu~ivo od imenica261 (za razliku od slovenskih jezika. [arifullin 1988:97. time nije iskqu~ena mogu}nost relativno poznijih obrazovawa (Truba~ev 1971:267–268)262. u gr~kom se ekvivalent ovog prefiksa. *avodâ?. . latinske i germanske potvrde slabe i problemati~ne. U slovenskim jezicima obrazovawa sa ovim prefiksom predstavqaju neproduktivnu i malobrojnu grupu leksema. *avidâ?. *arebâ. *abredâ. dok su gr~ke. w-. *abredâje. 262 Novija istra`ivawa pokazuju da je ovaj prefiks dobro potvr|en samo u indoiranskom./ *o-. a-. *abredãka.izdvojen je u oblicima *abredã: *abredã. gr. 265 O slov. a-. u krajwoj instanci svodi se na ie. [arifullin 1979a). *avorã II. gr. javqa i kod imenica i kod glagola). etimolo{ki srodan stind. w-. *arebika. *adu{ivãjâ. da je u pitawu imenski. h-. up. iako se citiraju tuma~ewa prema kojim se u wemu izdvaja prefiks a-. *jâ.

ka-. stara slo`enica osnove *pado. Tako|e treba pretpostaviti i mogu}nost da je inicijalno a. *apadâ. U ÅSSÀ rekonstrui{e se psl. sa drugim prevojem s. . zajapuren. *pasti i prefiksa a. koji se svodi ili na *e. dakle. up. Ukoliko bi se. uzbu|ivati.). japad).-h./ *e-) (ÅSSÀ 1:71).kao arhai~an prefiks sa zna~ewem debilitacije ili pribli`nosti. ha-. ve} i kod glagola (up. to bi zna~ilo da se ovaj prefiks ne javqa samo kod imenica. ~iji se obrisi tek naslu}uju. Pojavu da jedan prevashodno imenski prefiks po~iwe da u~estvuje i u derivaciji glagola uo~ili smo ve} na primeru prefiksa pa-. Od posebnog zna~aja je ~iwenica da je u dva g l a g o l a izdvojen arhai~an prefiks ja-266: ja-pra`iti se „crveneti seŒ (Skok I 755 s. Mo`da je u pitawu tendencija u razvoju funkcionisawa imenskih prefiksa. ead.ili na *a(< ie. crveneti se. w-). on izdvaja stari prefiks ja.koji se obi~no javqa u zna~ewu pribli`nosti (< ie. rumeneti. crveniti. *e.(ja-pad) (Berneker 441). za`arivati seŒ (RSA) : puriti (se) „pr`iti. pe}iŒ (Skok III 81. japuriti se „postajati crven. pucati. 474). S.v. tvorevina (Petleva 1971:142). mo`da psl. navodi ovu re~ kao pozajmqenicu iz turskog (Kne`evi} 1962:164. ja-pad „mesto gde sunce ne greje. prefiks jatretirao kao varijanta prefiksa a-. potresati nekogŒ. upu}uju}i na Miklo{i~a. funkcije gr. *o. praskati potpaquju}iŒ (RJA) < *pra`iti. uzbu|ivati se. ja- 119 gubqewa po~etnog suglasnika nekog od ekspresivnih preverba. japuriti se) : pra`iti „paliti.v. npr. Petqova tuma~i element ja.itd. pr`iti (Petleva 1976:18. 1977:44–45) i ja-puriti „~initi da nekome lice bude crveno.-h. `e}i.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 11) Prefiksi a-.-h. osojeŒ < *japadâ (Skok I 754–755 s. Petleva l. }a.cc. pe}i kakvo jelo bez pomo}i vode. Berneker ipak smatra da je re~ obrazovana na slovenskom terenu: upore|uju}i je sa zapad./ *o-) (Petleva 1977:45). Kne`evi}. 266 Jedna od imenica u kojoj se izdvaja ovaj prefiks jeste i s.nastalo sekundarnim du`ewem o-. re~ je stara.

.

OSNOVE .

.

provrludatiŒ Split (Vidovi} 1990) {alabazan adj. besciqno se kretatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) za-{a-labazati (se) pf. po}i kamo odjednom bez svrhe. „na{etati se. silexija. {vrqati. naskitati seŒ Zagara~ (RSA) pro-{a-labazat „proskitati. mlatnutiŒ (RSA). Hrv. {alabazati œskitatiŒ Kordun (gra|a ERSJ). „tumaratiŒ Virje (Herman 1973) . „po~eti se kretati nesigurno. besposli~ar. Vinkovci (RJA). {alabajzder m.OSNOVE: 1) BAZATI 1) BAZATI la-bazat impf. Unac (Jovi~i}) {a-la-bajzdrati impf. [ajka{ka (Galetin 1980).). „nagva`datiŒ. bezobrazan ~ovekŒ Takovo (gra|a RSA). hodati bez ciqa i svrheŒ Srem (Vuk). {alabajzer œskitnicaŒ Kordun (gra|a ERSJ). vrludaju}iŒ. {alabazat „vr{qati. „prekapati. {alabazat „govoriti bez smislaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Ba~ka (gra|a ERSJ). „udariti. proluwati. „sko~iti. lutati. kao obezumqenŒ: Da bi tko ri~ rekao. lupiti. nahodati se bez ciqa. neodgovoran. vrqati. „lutati. {alabajzariti œne raditi ni{taŒ Ba~ka (gra|a ERSJ) {a-la-bajzer m. bez ciqa. zabasatiŒ (RSA) na-{a-labazati se {atr. œuzalud tra}iti vremeŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). prolutati. „vetropir. œskrenuti. Vasojevi}i (Bori~i}). œglupirati seŒ (Andri}). pretra`ivati (obi~no po tu|im stvarima)Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). „hodati bez ciqa. „lutati. „onaj koji se neodgovorno pona{aŒ id. bezobrazanŒ: Kako ga nije sram da pred decom pri~a {alabazne pri~e Ro`aje (Had`i}) {a-la-bajzati impf. œlascivan. œneozbiqan. „{amaratiŒ: On mene za~as izlabaza Ba~ka (gra|a ERSJ). (ibid. skitatiŒ sev.) ha-la-bajsati impf.. labaznuti pf. on bi se {alobaznuo kao bisan Makarska krajina (RJA) {a-la-bazati impf. nasilnik. labaznuti „udaritiŒ (Andri} 92. nesposobwakŒ (Andri}). „nepouzdana osobaŒ Kolubara (gra|a RSA). Vlajkovi} 1966) {a-lo-baznuti se pf. smucati seŒ Banija i Kordun (Petrovi} D.

dovodi ovaj glagol u semanti~ku vezu sa bazati „i}i bez posla. RJA) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`i glagol bazati. ÅSSÀ 3:143). mnogo nositi. bazat Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). {vrqati. ba`|akati. ~e{. Loma pomi{qa da je bazati (preko *bagati) poreklom od lat. bziti se (Skok I 115–116 s. (RSGV). prenositi ne{to. „i}i tamo-amo bez ciqa. on tuma~i ovaj glagol kao slo`enicu sastavqenu od imenice {ala „jocus. Konstatuje. bazdalikati.i osnova baznuti (< *bãznoti?). oblike 267 Sa varijantama basati. sa promenom v > b i slovenskom palatalizacijom tipa legati > lezati (Loma 2000:613). da se ni za jedan od ova tri oblika ne mo`e utvrditi poreklo.v. œobadati se (o stoci)Œ (SP 1:466–467. ^ak i da se ne uzme u obzir na{ pristup tvorevinama ovog tipa. up. Tako|e opovrgava Dani~i}evu pretpostavku da je bazati u vezi sa sln. Uskoci (Stani}). Ali u odrednici posve}enoj glagolu {alabazati. banzati. odakle je rekompozicijom moglo nastati bazati (Skok I 125–126). 268 S obzirom na to da je {ala. bzikati. onomatopeju baziknati: plamen je iz topa baziknal „izleteoŒ. vagari „lutatiŒ. nanositi se ne~egŒ: Janko se danas nabaza drva u japnenicu Lika (RSA. up. udaratiŒ. Sude}i prema tuma~ewu koje su za s. bazati ponudila dva praslovenska re~nika. moglo bi se pomisliti da ga Skok shvata kao element {ala. „dugo. {vrqatiŒ. Skok ga pomiwe s.-h. tuma~e}i basati „lutati. isti~u}i da se bazati javqa i u slo`enici sa {ala-268: {alabazati „vrqatiŒ. bazat Zagara~ (]upi}i 1997) nabazati se pf. gde navodi kajk. bazvizdati. bazdr~iti. Na drugom mestu. bazdrkati. bazdjeti. bazdulati. Dani~i} je bio u pravu. Lika (Ajxanovi} 2002).124 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI è bazati impf. me|utim.-h. baziwati. tumarati. sln. landrati. basati). U oba re~nika on se svodi na psl. bazat œid. bazdrlikati. U obliku labaznuti „udaritiŒ (nije registrovan kod Skoka) izdvaja se prefiks la. [kaqi}evo tuma~ewe od tur. { a l a b a z a t iŒ (RSA)267. bazetati.v. jezik nisu karakteristi~ne slo`enice obrazovane po modelu ’imenica (u nominativu) + glagol’. glagol onomatopejskog porekla *bãzati „zujati (o insektima)Œ. bandrqati (RSA). Vojv. Skokovo tuma~ewe ne stoji ve} iz razloga {to za s.navedeno sa crticom.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). . {egaŒ i glagola bazati (Skok III 379).(po{to ne daje nikakvo obja{wewe). basmak mawe je verovatno ([kalji} 126).

dijalekatskoj potvrdi. Autorka je svesna da je rekonstrukcija psl. „udariti. kala-. klepiti. sg. bockati. loboz270. o{inutiŒ.(varijanta prefiksa la-).-h. ~ime se diskvalifikuje pomenuta rekonstrukcija a ujedno dovodi u pitawe i predlo`eno psl. wegovo prisustvo u mnogim ekspresivnim glagolima opravdava i potkrepqu269 Kao tvorbenu paralelu up. ali dopu{ta i mogu}nost ovakvog tuma~ewa).v. brzo po}i. Iako u ve}ini slu~ajeva kod dvoslo`nih prefiksalnih elemenata postoji vokalska harmonija ({ala-.na ve} postoje}i prefiks lo. OS 53 s. {inuti. mo`da pod uticajem oblika {alabazati (a mo`da je proces formirawa prefiksalnog dela ovih oblika tekao u obrnutom smeru. ulamariti „o{amariti. u obliku {alobaznuti do{lo je do wenog naru{avawa. {amaratiŒ : mariti „udariti. v. kao derivate s. grub ~ovekŒ. zviznutiŒ Uskoci (Stani}) (za glagol mariti up. la-zuknuti „o{inuti. Oblik {alabazati predstavqa spoj prefiksalnog elementa {ala. ~ala-. koja se svodi na psl. jer je zasnovana na sumwivoj ukr. Za semanti~ki pomak „udaritiŒ > „sko~iti. „udariti. brzo po}iŒ up. baznem. zalapu{iti „udariti. bezniti. odalamitiŒ Ozaq (Te`ak 1981) (Vlaji}-Popovi} 2002:274 druga~ije. balvan.nije do kraja razja{wena (op. o{amariti. I upravo takvo tuma~ewe nalazimo u ESUM 3:276 s. guratiŒ. tele-). Oblik {alobaznuti i u tvorbenom i u semanti~kom pogledu stoji u vezi sa labaznuti. pf. glagola predla`e rekonstrukciju psl. olamariti „sna`no udariti. Vlaji}-Popovi} (uz izvesnu ogradu) posmatra ovu porodicu re~i iz druge perspektive. la-puhnati „o p u h n u t i. *bãzati : bezati „dirati. Kod wega je do{lo do naslojavawa prefiksa {a. krenutiŒ (RSA). koja mo`e biti i polonizam (Vlaji}-Popovi} 2002:177–178). {qisnuti).OSNOVE: 1) BAZATI 125 koji se tako|e izvode iz psl. 270 Re~ se tretira kao pozajmqenica iz poq. lupitiŒ Leskovac (Mitrovi}) (druga~ije Vlaji}-Popovi} 2002:135). áobuz).v. ukrasti. *lãbãzã / *lãbozã krajwe problemati~na. tala-. áobuz i prihvata se tuma~ewe Slavskog o wenoj povezanosti sa áobuzie „korovŒ (Sáawski V 127–128 s. Glagol labaznuti ona dovodi u vezu sa ukr. koji bi se nalazio u odnosu apofonije prema *lubati „udaratiŒ. bazniti (Bezlaj I 18)269. imenicom loboz „neotesanko. *lãbãzã / *lãbozã (ÅSSÀ 16:229) i na osnovu s. drpiti ne{toŒ Banija (gra|a RSA) : bânem 1.-h. glagola *lãbati (eventualno i *lãbazati) „udaratiŒ. osnove lab-. Me|utim. marati). u d a r a t i. labaznutiŒ (RSA). bala-. . Priroda samog elementa {ala. lupiti. {ele-. 42–43). Bjeleti} 1993:42–43).v. cit. udaritiŒ : zuknuti „fijuknutiŒ (RSA) (za razvoj zna~ewa „udaritiŒ kod onomatopeja up. *lãbati. mo`da i o-la-mariti. semanti~ki identi~ne glagole la-banuti „v. ali nepostojanost fonetskog lika jeste jedna od karakteristika ekspresivne leksike (Petleva 1981:92). lupiti nekoga.i glagola bazati (Bjeleti} 1993:39–40).

~uven. koje pokazuje kako se i pozajmqenice modifikuju prema postoje}em modelu. haáaburda. {ala-vrdati : vrdati. ESUM 1:455 s.276 271 Up. Ako bi oblik {ala-ba(j)z-er zaista bio izveden od baz-ati.-h. vezatiŒ (@elehovskiè) 271. {alaberni~aØâ. nagovarati.v. podsticatiŒ (ÅSSÀ 3:115) (Vlaji}-Popovi} 2002:228). „no- . predstavqa pravu semanti~ku paralelu na{eg glagola. tuma~i se kao ekspresivno obrazovawe koje je u vezi sa koloØiØi). {alaøuØnik „lakomislen ~ovek. schallbar „poznat. {alabajzder. Sáawski I 396 s. {alabola „besposli~ar. kako je ve} pomenuto. lutati. koje su se. tumaratiŒ : badat „skitati.v. druga~ije Havlova 1978:40–41)272. U wemu se mo`e izdvojiti element hala-274 i osnova bajsati275. mutitiŒ (ESUM 2:348. {alaøuØ. okovati. 275 Vlaji}-Popovi} navodi potvrdu ovog glagola sa ne{to druga~ijom semantikom: bajsati „hu{kati. {eprtqaŒ. 272 Up. {alaberni~aØâ „besposli~iti. pujdati.fonetski svodi na bahs-. koja se pribli`ila doma}em laèdak (ESUM 3:173). do koje je do{lo pod uticajem poq. autorka vidi paralelu ovom obliku u sloviw. u istom govoru zabele`ena je i re~ yilibaze. tumarati. smatra glagol {alabazati slo`enicom od imenice {ala i bazati (Skok III 379). Kod oblika {alabajzdrati.273 Oblik halabajsati „tumaratiŒ. up. poput rus. baxtac „hu{kati.126 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe. onaj koga bije lo{ glasŒ (Fasmer IV 396). rus. {ala-vrwati : vrwati „lutati bez ciqaŒ. {alabajzer up. o-{ala-mutiti : mutiti. rus. {alaboliØâ „bazaØi. Ova imenica tuma~i se dvojako: ili kao rezultat kontaminacije semanti~ki sli~nih laèdak i baèda „besposli~ar. labaèdak „len~ina. 273 Za s. haraburda.v. vragolanŒ (SUM) : øuØaØi „zamrsiti. sa drugim prefiksalnim elementom kalaøuØaØi „me{ati. {alabajzer (Skok ih ne registruje) fonetika kao da ukazuje da su u pitawu pozajmqenice (najverovatnije iz nema~kog).v. uklopile u dati tvorbeni model. neradnikŒ. len~inaŒ. dangubitiŒ. I u drugim slovenskim jezicima posvedo~ene su ovakve tvorevine. osnovni oblik je u stvari {alberni~aØâ < srvnem. ukr. pobrkati. ili kao varijanta ove pozajmqenice iz poqskog. up. Me|utim. Uø. Uz pretpostavku da se bajs. mo`da i ukr. dra`itiŒ Ozaq (Te`ak 1981). besøosli~iØiŒ. lutati. ograni~en ~ovekŒ (Fasmer IV 396: < *{alã i balaboliØâ „brbqatiŒ. potucati seŒ (RSA). Machek 160 s. {ala-badati „{vrqati. {alabaè „grubijanŒ (Fasmer IV 396: < {aláè i baàØâ). „i}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). 276 Ovde `elimo da pomenemo jo{ jedan oblik koji na prvi pogled izgleda kao da je obrazovan prema razmatranom modelu: yilibazat pej. i rus. skitati seŒ.ba(j)s -ati < bas-ati „i}i nasumice. 274 O elementu hala. onda bi se na analogan na~in mogao protuma~iti i oblik hala. Skok. za razliku od prethodnog {alabajzdrati. galaburda. áabajda „nespretwakovi}. yilibani pej.

osobito u vru}iciŒ Sumartin (Novakovi} 1994). no`urdeŒ. tutariju Poqica (RSA). kao rezultat haplologije). a kao semanti~ku paralelu up. banzat „ogla{avati vikawem prodaju ~ega obilaze}i uliceŒ. buncatiŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989)277. „zinzov. fig. ge. banzat „lutati. Osim pomenutih. banzadur „~ovek koji banzaŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989). pogrd. banzat „nesuvislo govoriti. telalitiŒ (RSA). „neosetqiv i sirov ~ovek. œpronositi glasove. taban > tabanati. koje se proskita. „glupan. bandza. tikvanŒ Vrawe (RSA). up. Up. i}i bez odre|enog ciqaŒ [umadija (Grkovi} 1982). skitatiŒ. „veliki komad masnog mesaŒ. yalapan. Vrawe (RSA). pa ne ide sa ovcama nego banza (skita) kojekuda. {vrqati. bandzov pogrd. glupan. banzov „ov~arski pas koji se proskitaoŒ: Ov~arsko ku~e. œyiliyijaŒ Uskoci (Stani}). œodraslo deteŒ. Za zna~ewe „govoriti bez smislaŒ (posvedo~eno kod ba~kih Buwevaca) up. . jo{ i yiliban „komad.OSNOVE: 1) BAZATI 127 U razmatranoj grupi re~i realizovana su zna~ewa „udaritiŒ. cipov. zovu banzov Pirot. izvedenice: banza pogrd. banzawe. yalapat „onaj koji je velikih stopalaŒ Timok (Dini} 1992). koja je verovatno osnova ovog denominala. mogao bi se mo`da tretirati kao wegova varijanta. „lutati. par~eŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). i wegova ostala zna~ewa: „bazatiŒ. up. 277 S obzirom na to da se glagol banzati u jednom segmentu semanti~ki podudara sa bazati. veliki lewivacŒ Vrawe (Zlatanovi}). pro{irena nazalnim infiksom -n. banzati „buncatiŒ: Velika bolest baci ~ovika u tampas. tikvanŒ Zaje~ar.(ako nije od balanzat „buncati.

œplakati jako krive}i. kreveqiti se. neprirodne pokrete. œnapraviti se va`an. iskreveqiti se „na~initi grimasu krive}i lice. neprirodno. „kreveqiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) . „kriviti.Œ. praviti grimase. prenemagati seŒ. b e k e q i t i s e. raskora~itiŒ. nataknuti seŒ: Jadan mu `ivot kad se nagobeqio na dve ma~uge pa ide ibid. kriviti seŒ Uskoci (Stani}) na-go-beqiti pf. „grimasom iskriviti lice ili wegove delove i sl. o~i i jezik prema kome za poruguŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989) VARIJANTE / PARALELE: kreveqiti impf. ra{iriti noge. kreveqiti seŒ Dubica (RSA) ?kre-beqiti se „kreveqiti se. œnasaditi se. œgovoriti. (RSA) ras-ko-beliti se pf. isturiti seŒ. omlitaviti teloŒ Uskoci (Stani}) keveqit se impf. P~elice. beqiti se œplaziti se. pogorditi seŒ: I onaj se moj mali{an nagobeqio Leva~. „na~initi grimasu. beqit (se) „kriviti usta. dobiti ru`an. kreveqati se „kriviti usta. be~iti (o~i)Œ. zapeti (precewuju}i sopstvenu mo})Œ: Kud si se ti nagobeqio. kreveqiti se „izvijati delovima tela. „postaviti. (RSGV). kolutati (o~ima). kreveqiti seŒ Unac (Jovi~i}). nagobeqiti se „izdi}i se. k r i v i t i s eŒ. kreveliti se „nepristojno se smejatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) iskreveqiti pf. iskrivqen izraz (o licu)Œ (RSA) raskreveqiti (se) „razma}i. nesigurnom mestuŒ: Nagobeqio ono ku}er~e na vr’ brda – da mu ga odnese vetar V. „bekeqiti se. œolabaviti. ne{to na isturenom. usta) prave}i grimase. izbekeqiti se. derati seŒ (RSA). neprirodno prevrtati. „bekeqiti seŒ (RSA). iskobeqiti se „isprsiti seŒ Herc. razvla~e}i usta. izbe~iti seŒ (RSA). œupeti se. praviti grimaseŒ Uskoci (Stani}). izgraditi i sl. be~iti o~i..128 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 2) BEQITI 2) BEQITI is-ko-beqiti se pf. Vojv. pona{ati se izve{ta~eno. „sesti jako ra{irenih noguŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) ?ke-beqiti se impf. „iskriviti teloŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). kretati se. kad nisi kadar? Para}in (RSA) è beqiti se impf. neprirodno razvla~iti (lice.

kobel). izbe~iti. bebekati). kretati se. iskrivqen (o nogama). s naprezawem. œime koko{iŒ (RSA) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika stoji glagol beqiti se. „izbuqiti.v. dlu`. dodat na glagol beqiti se (Skok s. kriviti seŒ (RSA) kriveqiti se impf. tako|e i „predmet takvog oblikaŒ. nabubrelostŒ. dlu`. neprirodno. ni ostale sli~ne re~i (Skok I 129 s. be~iti o~i. kriviti seŒ (RSA) krevqav adj. neprirodne pokrete. sl~. sviwacŒ (v. bekeqiti se. bebekati). kobelec sa arh. up. „onaj koji je krevqavŒ ibid.v. korpaŒ. praviti grimase. oblost. {antav.. glu`.OSNOVE: 2) BEQITI 129 iskeveqiti pf. iskreveqiti seŒ BiH (RSA) krveqiti se impf. mo`da bi se oblik beqiti mogao posmatrati i kao ekspresivna varijanta od be~iti. koko{arnik. Tomanovi} smatra da je oblik beqiti se nastao kao rezultat kontaminacije be~iti se + buqiti (o~i) (Tomanovi} 1938–1939:207). be~iti o~i. iskrivqenih noguŒ.v. {epa u hodu. bekeqiti (v. koji je krivih. dijal. On smatra da Dani~i}evo tuma~ewe beqiti se od bijel „kao lud zjati tako da se zubi bijeleŒ ne uzima u obzir ni q. iskola~iti (o~i). Skok izvodi oblik izbeqiti se od onomatopeje be.i izvedenicama prideva oblã. kobel „~atrqa. zakrivqenoŒ (Schuster-[ewc 576–578. up. kreveqastŒ Rijeka. prenemagati seŒ (RSA) kreviti se impf. obãlã.. re~ je potvr|ena u poq. SEK III 63–64 s. ~e{.v. mr{titi seŒ (SEK III 64 s. „govoriti. iskeveqiti se „izbe~iti se. koje se tuma~i kao denominal od kobel u op{tem zna~ewu „ko{ara. *kobelâ. Ve}ina autora smatra ove re~i pozajmqenicom iz srnem. „kriv. Kao i u slu~aju be~iti. „kriviti usta. „kriviti usta. {epav. krevqast „koji se krivi. Me|utim. poq. prihvataju i autori SEK-a). pro{irene glagolskim sufiksom -q-. isti odnos suglasnika kod ke~iti : keqiti (Skok II 75–76 s.). obâlã. kesiti1 (se)).. Stoga [uster-[evc rekonstrui{e psl. bekeqiti se. Za obja{wewe porekla ovog glagola relevantni su i slede}i slovenski oblici: ka{. daqe). neprirodne pokrete. gde je jed- . praviti grimase. ~e{. buqe}i pogledatiŒ. kobieli} sie „postajati ispup~enŒ.. ni akcenat.. pona{ati se izve{ta~eno. Po{to je re~ o ekspresivnim leksemama. osnovna semantika svih zabele`enih potvrda jeste „ispup~enost. kobelec sa. U obliku iskobeqiti se Skok izdvaja prefiks ko-. „kriviti se (o daskama)Œ. kabel’atet se „borati se. krevqa m. *kabelâ „ne{to zaokrugqeno.v. Macenauer u navedenim oblicima vidi slo`enice sa prefiksom ko. kobjelis se „pokrivati se perjastim obla~i}ima (o nebu)Œ.

Glagol kreveqiti se. samu definiciju glagola kreveqiti se „plakati k r i v e } i ustimaŒ. kao i glagol kriviti se u zna~ewu „plakatiŒ. „poguren. gobeqast adj. Oblik krebeqiti se mo`da svedo~i o postojawu nezabele`enog (ali mogu}eg kao realizacija postoje}eg tvorbenog modela) *ke-re-beqiti se.(up. kriv). i Bezlaj II 91 s. gde se za ~i- . kobeqati : gobeqati.130 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI no o ispalo (Matzenauer 1881:185). Smatramo da u tra`ewu re{ewa treba po}i od osnovne semantike ovog glagola. *~e. krek-). Kreuel „Art GabelŒ (Skok II 187 s. a to je „kriviti seŒ278. S obzirom na to da i sam [uster-[evc upu}uje na rus. Up. 278 Up. otvara mogu}nost razli~itih tuma~ewa.(ÅSSÀ 4:7. *~abeniti?. koji je neravnih povr{ina. koja se tuma~e kao spojevi ekspresivnih prefiksa *ko-. obja{wavaju}i da se ta onomatopeja prenosi i na buku izazvanu plakawem (Skok II 188–189 s. oblik krev-eq-iti se mogao je nastati od krev-iti se. krivitiŒ. ne treba iskqu~iti ni mogu}nost da je u pitawu denominal od gobeqa f. koji se dovodi u vezu sa nem. „naplatak to~kaŒ. gV-). kojim se opona{aju glasovi i grimase plakawa (Skok III 126). v.v. Oblik kebeqiti se mo`e se posmatrati dvojako: kao tvorenica sa prefiksom ke.u nagobeqiti mo`e se tretirati kao zvu~na varijanta prefiksa ko. kriv (o nogama).sa nekim (neutvr|enim) korenom *ben. daqe). ali smatra da je ovaj oblik bez bli`e veze sa nekim odgovaraju}im glagolskim korenom (ipak pomi{qa na kriv-) (Grickat 1955–1956:75). sa izbo~inama (o kamenu)Œ (RSA). be~iti). kebe~iti se. Isti glagol pomiwe i s.v. Sli~nog mi{qewa je i Grickat.v. Sam glagol kreviti se nije zabele`en kod Skoka279. ipak pridev krevqast „pomalo hromŒ. izbe~iti (o~i) + izbeqiti. s obzirom na semantiku. u okru`ewu ostalih oblika koji su uz wega navedeni. kreveqiti seŒ. Tomanovi} smatra oblik iskobeqiti (o~i) rezultatom kontaminacije iskola~iti. Me|utim. kobeniØâ „lomiti. krevelj.(v. reljiti se „plakati. Po analogiji sa kriv-eq-iti se < kriv-iti se. Umetnuto -go.). gobeqav.v. kreblja). *kobeniti (se). uz konstataciju da je pomenuti glagol istog postawa kao i onomatopejsko kreveqiti se.v. Skok dovodi glagol kreveqiti se u zna~ewu „plakati krive}i ustimaŒ u vezu sa onomatopejom krek-. up. sa na~inom formirawa kao krebe~iti se (v. koja izdvaja u kreveqiti se sufiks -eq-. ili kao rezultat metateze od bekeqiti se. treba ukazati na paralelna obrazovawa psl. 279 Up. ili iskobe~iti + izbuqiti (Tomanovi} 1938–1939:209).vv. 10:88 s. koje Skok stavqa u prvi plan (Skok II 200–201 s.

u *krepãkã.vv. kebeqiti se. Bazi~no zna~ewe svih razmatranih oblika jeste „kriviti (se)Œ.v. . I ovde bi mogao biti isti koren kao u *krivã. BER 2:728 s. Up. Fasmer I 363.281 Oblik kreveqiti se mogao bi se protuma~iti i kao varijanta od krebeqiti se (up. krebeqiti). Snoj 403–404. *obkrejo / *obkrejati (ÅSSÀ 27:206–207). zakovrnuti : okovrnuti (v. kraipyti „vrteti. glagol kreveljati. Kao paralelu za sln. {ebeqati : {eveqati). krouwel. 130–131). virati) itd. Skok II 192. Za semanti~ki razvoj „krivitiŒ > „slabiti. kreàm se. gubiti snaguŒ (odatle po principu enantiosemije > „oporavqati se. *obkrâjati. ali je on mo`da ipak u pravu. kobeqati : koveqati. k r i v i t i s eŒ. ja~atiŒ280) up. id. kreipti „okretati. krejo. kreveqiti se. paralelama. stvnem.OSNOVE: 2) BEQITI 131 Smatramo da bi se on mogao dovesti u vezu sa psl. koje je u jednom pravcu dalo „iskriviti teloŒ > „isprsiti seŒ > „izdi}i se. kreà1. obrtati se. tavu porodicu re~i tako|e konstatuje aloglotsko poreklo (< srvnem. gde Truba~ov problematizuje difton{ko poreklo -e. U tom slu~aju trebalo bi ra~unati sa osnovom *-veqiti. Ovaj psl.v. gaveqati. oblik srodan je psl. gabeqati : gaveqati. krevam. krevljam „{epatiŒ Bezlaj navodi s. *krevati / *kreviti (ÅSSÀ 12:140–141). *krejati / *krâjati (id. koje Berneker upore|uje sa *krivã (Berneker 613 s. kriviti seŒ (ÅSSÀ 12:136). Krauel). nvnem. krâjati). krouwil. ali i kao dokaz o postojawu nezabele`enog *ke-re-veqiti se (za tvorbu up. naro~ito kontinuante psl. isturiti seŒ > „napraviti se va`an. vrnuti). usmeravatiŒ. a u drugom — „kreveqiti se. kroul „zakrivqene vileŒ. Wegovo stanovi{te se opovrgava u ÅSSÀ. Za krveqiti se up. *krepiti : lit. 3:5 s.-h. Machek 412–413. vu}iŒ. krewel. 281 Ovakav semanti~ki razvoj mogao bi se pozvati na paralelu slov. bez obzira na semanti~ko odstupawe od tamo navedenih slovenskih potvrda. uprkos pomenutim lit. geveqati : grveqati. ~ime bi se lako objasnio i oblik ke-veqiti se (up. 280 Up. kebe~iti se). krebe~iti. Kurkina 1980:32–34. pogorditi seŒ. tuvirati : okovirka (v. krypti „okretati se.

. olabaviti se. „postati bezvoqan.Œ. . opustiti se. 283 Up. {to stoji negde obe{eno i sl. pogrd.Œ Piva (Gagovi} 2004). „visiti bez ikakvog pokretawa. sneveseliti se. oklapitiŒ. visiti. snevaseliti se. tuguŒ Zagara~ (]upi}i 1997)282 o-ke-m-besiti se „spustiti se nisko.)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). na}i se u takvom polo`aju i visini (o ne~em {to se nosi. neotresitŒ Piva (Gagovi} 2004)283 kle-m-besiti se „ve{ati se o ne{toŒ Momina Klisura (RSA). sg. „onaj koji je mlitav. odsutno. bi reko da je siso u kobile mlijeko. otrom- boqen. oklebesiti se „pokuwiti seŒ Kosovo (Elezovi}) kle-besiti impf. „gledati opu{teno. up. ne misle}i ni{taŒ: Po ~itav dan klebesi na }epalu i blene. formalno identi~an oblik o-}esil se 3. vrlo dugo mirno sedeti i ne praviti pri tom nikakav pokretŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) verovatno stoji u vezi sa bug. biti uveliko u drugom stawuŒ. opustiti se (o izgledu lica)Œ: Oklebesijo dowu usnu i samo {to ne pla~e — Ne{to je oklebesijo. pognutom glavom i licem pokazati bezvoqnost. okebesit „opustiti. daj se malo tresni. zami{qen. {to se vu~e zapregom. biti krivŒ. pognute glaveŒ: [ta si okesijo. plakati. Skok II 75–76 s. snu`diti se.v. okesvam se „do}i nepozvan. kes-mek „se}i. otromboqiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). kesiti1 (se)). „zagledati se ne misle}iŒ: Gledaj ispre sebe. kesam se „obarati glavu zbog ose}awa krivice. ili obratno. otromboqitiŒ. rezatiŒ). naka~iti se. jado moj! pored o-ke~iti „id. biti neraspolo`enŒ Uskoci (Stani}). okebesiti „sneveseliti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). „id. „pustiti da ne{to visi. klebesina m. okebesitiŒ Uskoci (Stani}) o-ko-m-besit „obesiti. ‹ se „opustiti se. S druge strane. sg.132 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 3) BESITI 3) BESITI o-ke-besiti / okebesiti pf. klepetina œid. o-kesiti „biti bri`an. Odnos ova dva oblika pokazuje da je kod ekspresivne leksike ~esta promena s > ~ (up. ku si zaklembesijo? Piva (Gagovi} 2004) 282 Up. oklebesiti „biti snu`den. opustiti. mrtvuqav. o b e s i t i. iz istog izvora klepesina. klembesim se 1. biti neraspolo`en. oslawati se (na nekoga)Œ Pirot (@ivkovi}) zaklembesiti pf. okenbesiti / okenbesiti „v. snu`diti se. okebesit se „obesiti se. pokuwen. zabrinut. tuma~i se kao prenosna upotreba tur. ose}ati se krivimŒ (BER 2:340. olabaviti.

„nagnuti se. nadneti se nad ne{to: Natkvesim se zna~i nadnesem se nada {to. sg. natkvesim se 1. sg. œnasloniti iznad ne~egaŒ Pirot (Jovanovi} B. 2004). Resava. natkvesiti se „uzvisiti se. provaliju itd. 2001) hqenbesat impf.. „id. povr{noŒ Crna Reka (Markovi} 1986) . o}ebasim 1. nadviti se iznad ne~ega. 2001) o-}e-busi se 3. oklembesit (se) „v. zaklawaju}i ne{to. visitiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) o-kle-m-basil se 3. „uraditi kako bilo. sg. oklembesitiŒ Pirot (Jovanovi} B. naheriti seŒ: Ona se kamara. „opustiti (se). nadvisiti se. obesiti (se) o ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1986). œpresamititi. „wihati se. nadneti seŒ Ro`aje (Had`i}). nad bunar. npr. 2001). pogledati nadnev{i se nad ne~imŒ Vrwci. natkvesi se 3. œtromo i}i. dugo mirno sedeti.Œ Pirot (Zlatkovi} 1988). pogledati odozgo. „nadneti se (nad ne{to ili nekoga)Œ Lu`nica (]iri} 1983). Babu{nica (gra|a RSA). sg.OSNOVE: 3) BESITI 133 naklembesiti se prezr. Natkvesiti se zna~i nagnuti se preko nekoga te mu tako nagnut smetati u ma kakvom poslu Kupinovac (RSA). pokuwiti seŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. o}ebusil se „visnuoŒ Lu`nica (Mani}) è besiti (se) impf. okqembesim 1. bez pokretaŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) o-}e-basil se „id. naheriti seŒ Kosovo (Elezovi}). oklebesitiŒ Piva (Gagovi} 2004). natkvesiti (se) œnadvisiti se. natkvesit se „nagnuti se. pf. sg. zaostajatiŒ Pirot (Jovanovi} B. oklembesi (se) 3. le~ka nakvesila na tu stranu — [to si mi se nakvesijo tu vi{e glave? Kosovo (Elezovi}) nat-k-vesiti „natkriliti. „popeti se. sg. „visiti bez ikakvog pokretawa. naka~iti seŒ Momina Klisura (RSA) oklembesiti „v. „ve{ati (se)Œ (RSA) -VESITI na-k-vesit se pf. uzjahati (na nekoga). Dobri~. sg. œnadneti se. visiti iznad ne~egaŒ Pirot (Zlatkovi} 2003) pri-ku-vjesit se œizdu`iti se i obesitiŒ: Prikuvjesijo mi se xemper ka‰dŠ san ga oprala Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) ?s-kle-vesi 3. nagnuti se iznad ne~ega. ka mi se ~ini. „oklembesiti seŒ Timok (Dini} 1988). otromboqit (se)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). nadvisiti nadnose}i se nad ne~im. Zaglavak. sg.

ostavqaju}i da bude rastresito (slamu. Iz istog izvora poti~e i oblik o-}e-basil se. nasovre~it „lo{e se postaviti. a kao posredan dokaz da je pretpostavqeni ishodi{ni oblik verovatan mogu poslu`iti oblici na-so-lo-v e siti . nastalo verovatno kao plod kontaminacije klimati i klembesiti. 286 Up. ko-. Dekompozicijom (ili kako to Skok ka`e „krivom deprefiksacijomŒ) prefigiranog *ob-vesiti dobijen je oblik besiti (Skok III 596–597 s.v. nakriviti se. zabaciti. Me|utim. oklembasil se. na-lo-vesiti (sa drugim inicijalnim prefiksalnim elementom). nabacati. koje se smatra srodnim sa mak. pomiwe samo oblik okombesit se i pravilno u wemu izdvaja prefiks ko. nagomilati ne sabijaju}i. krebeqiti se.134 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?na-lo-vesiti „natrpati. Loma 2000. seno i sl. okenbesiti. i klimbesati „klatiti se. U obliku o-}e-busi se tako|e se javqa }e. up.)Œ. pa bi se mogao objasniti na analogan na~in < *ke-le-besiti (v.i umetnuto m pred labijalom. be~iti. okembesiti se. klatiti seŒ Dubrovnik (RSA. Umetawe nazala kao dodatno sredstvo ekspresivizacije prisutno je u gotovo svim varijantama ovog glagola.v. natrontati ode}omŒ. nata}i ({e{ir. na~etiti seŒ (RSA). sna}i seŒ Barawa (RSA). postaviti ne{to tako da smeta. Wegova neposredna tvorbena paralela jeste oblik s-kle-vesi.v. nasolovesiti se „nabu}iti se. oklabusi. ali sa inicijalnim prefiksom }e. beqiti). Oblik klebesiti u tvorbenom pogledu podse}a na krebe~iti se. nikako se ne mo`e iskqu~iti ni uticaj sinonimnog onomatopejskog glagola klempesati „wihati se vise}i. *obvesiti (se)) i on se nalazi u osnovi ve}ine navedenih oblika285.> b. oklapu{am „o b e s i t i u{i kao svi284 Up. up. nasora}iti se „nakupiti se. mak. klembesiti se. 285 [ire o dekompoziciji ob. . ali je u osnovi vokal -u-. U obliku oklembasil se do{lo je do promene vokala osnove. sa istim vokalom u osnovi. ugodan polo`aj.< ke-. ili zakr~i putŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). okebesiti. zaturitiŒ Bjelovar (RSA). up. visjeti. naguntati seŒ (RSA)284 · Navedeni oblici predstavqaju kontinuante psl. koji je apofonska varijanta psl. „ste}i povoqan. glagola *vesiti. kapu i sl. RJA) < klepati (Skok II 95–97 s. ku-. naheriti seŒ Ba~ka (RSA) ?na-so-lo-vesiti „navu}i mnogo ode}e na nekog. nasara~iti se „smestiti se na nezgodno mesto tako da to pada u o~i i smeta drugimaŒ (RSA).< ke-. nasara}iti „natu}i. i ÅSSÀ 31:22–25 s. nasanda~iti „staviti neku stvar bilo gde. nasara}iti se fig. oklabu{i „praviti se nezainteresovanŒ. Skok l.kao etimolo{kom problemu v. nalovesiti se „nagnuti se. klep)286.c. Ispred osnove besiti javqaju se prefiksi ke-. klimati se vise}iŒ (RSA). v. *viseti.)Œ.

pridevom klapouv „klempavŒ < psl.i ekspresivni k. 835)287.sa glagolom *vesiti (ÅSSÀ 22:140). potvrda. o}ebusi se predla`e istu tvorbenu podelu.-h. spoj *na. Oblici nakvesit se. ispred koje se ni`u „obi~niŒ prefiksi na-. izraz obesiti nos „snu`diti se.(< *kã-). i blr. nalovesiti.v. leksema prvi su ukazali autori ÅSBM. izdvajaju}i u wima ekspresivni prefiks ko.v. rus. ili da su rezultat samostalnog. i ~e{. oneraspolo`iti seŒ.i kvesiti. kabousiti. Tako|e nagla{avaju}i ovu upadqivu podudarnost blr.-h. *kleviti se).c. . kabelit se). Kurkina 1992:96. spustiti se vise}iŒ (RJA)291. Formalne i semanti~ke pandane s. duriti seŒ. ku. busiti (uz nagla{eni oprez) sme{ta me|u derivate glagola buhati (Vlaji}-Popovi} 2002:230–231)288. Nije sigurno da ovoj grupi leksema pripadaju i oblici sklevesi293. i s. nad.i arhai~nog prefiksa *ko. 293 Za etimologiju ovog oblika mo`da bi bilo zna~ajno pore|ewe sa ~e{. sagibati seŒ (v. autori ÅSSÀ rekonstrui{u psl. kleviti se „savijati se. nakvesit se varijante glagola nakve~iti se „nagnuti seŒ. blizu beloruske granice (l. natkvesim se. *klapouxã(jâ) (ÅSSÀ 9:186). 289 U pogledu semanti~kog razvoja upu}uje se na rus. tuma~e}i ga sasvim druga~ije (Machek 233 s. ~istom vidu. prikuvjesit se posebno su zna~ajni zbog toga {to se u wima ~uva osnova vesiti u izvornom. nakuvesicca „navaliti se. Mahek pomiwe samo oblik kabousiti. nakovesicâ „namr{ØiØiŒ: brovi nakovesiu289 (ÅSBM 7:218–219).(ku-. øovesiØâ nos. nasolovesiti. Skok samo konstatuje da su oblici natkvesiti se „obesiti se. ali osnovne glagole basiti. *vesiti. nakoves’icca „natmuriti se (o ~oveku. ÅSSÀ 10:18 s. ali paralelnog razvoja u svakom od jezika. Vlaji}-Popovi} za oblike o}ebasil se.(Moskov 1981:97). 288 Up. 291 U RJA se konstatuje da je glagol nastao od nad. obesiti seŒ. nakovesicca „natmuriti seŒ. natkvesit se.v.). i s. -kve~iti se)292. kavousiti. *nakovesiti (se) / *nakãvesiti (se). 290 U izvoru se nagla{ava da je potvrda iz severnog Polesja. kabu{iti se „mr{titi se. leksemama nalazimo u blr. nakoves’iØ’ brov’i „skupiti obrveŒ (Nikon~uk 1979:124)290. bez ikakvog daqeg obja{wewa (Skok II 252 s. pri ~emu samo kvesiti nije potvr|eno.). smatraju}i da one imaju ili zajedni~ko poreklo.c. Razmatrane oblike oni svode na psl./ *kã. navesiØâ gubá „napraviti nezadovoqno liceŒ (ÅSSÀ 22:140). nebu)Œ.OSNOVE: 3) BESITI 135 waŒ (BER 4:834. up. 292 O glagolu na-kve~iti se v. k-) (ÅSBM l. glagol je verovatno u vezi sa mak. u kojima Moskov izdvaja prefiks ka. jer je wihova osnovna semantika 287 Mak. Na bliskost s.-h.-h. dijal.(< *ku-).

uop{te uraditi ne{to kako bilo. ve} pomenuto klempesati „wihati se vise}i. nasomr|en s. nakriviti se. so-vrqati. nagomilati ne{to bez redaŒ CG (RSA) (v. namestiti ne{to da stoji nestabilno. otromboqitiŒ Kosovo (Elezovi}). opustiti seŒ Ivanda (^e{qar 1983). povr{noŒ294. Vlaji}-Popovi} 2002:291). naheriti seŒ svojom semantikom uklapa u razmatranu grupu. obesiti usne.136 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „natrpati. v.treba videti „priraslicuŒ s(o). biti tu`anŒ Uskoci (Stani}). na-so-veqiti „nabacati. . o ne~em {to se nosi ili vu~e zapregom)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). mrditi se). ovla{. sg. otromboqiti „postati tromŒ. trpatiŒ Piva (Gagovi} 2004). so-vrwati „gomilati jedno na drugo. biti neraspolo`enŒ. œimati poveliki stomak (o `eni u drugom stawu)Œ. ulewiti se. otoboqitŒ Kosovo (Elezovi}). otoboliti (se). mo`da odatle „uraditi kako bilo. visitiŒ. labavo. œoneveseliti se.v. up. otrboqit se / otrboqit se „opustiti stomakŒ [umadija (Grkovi} 1982). Skok II 577 s. uraditi kao od bedeŒ (RSA). mi{i}e na obrazuŒ Uskoci (Stani}). otromnboqiti „opustiti usne. up. bez kona~nog re{ewa. Jedino se povratni glagol nalovesiti se „nagnuti se. sklepati „uraditi kojekakoŒ (v. Semanti~ki dijapazon navedenih oblika prili~no je uzak. pro{irenu slogom sa likvidom -lo-. na-so-vrqati „nabacati. obesiti (se)Œ Uskoci (Stani}). fig. otomboqit „v. ^ine ga zna~ewa koja se legitimno razvijaju iz osnovnog „obesiti. „otomboqiti. olabaviti (se).< *s(o)-.v. visiti. 294 Mo`da bi se ipak ovo zna~ewe moglo dovesti u vezu sa osnovnim „obesiti. otromboqiti se „spustiti se nisko. oto-mn-boqiti „opustiti. obrazeŒ. naslagati rastresito. „biti u drugom stawuŒ295. ne zbijaju}iŒ : naoveqiti „postaviti. opustitiŒ Timok (Dini} 1988). nabacati. olabaviti. otomboqitŒ Kosovo (Elezovi}). Pod pretpostavkom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe navedenih oblika ta~no. klatiti seŒ (< klepati) i klepati „aqkavo raditiŒ. otoboqit (se) „oklembesiti. otromboqit „v. opustiti (se)Œ: „snu`diti se. 295 Semanti~ki pandan razmatranim oblicima nalazimo u slede}oj grupi glagola: otoboliti (se) „opustiti (se). nagomilatiŒ. opustiti se (o trbuhu. otromboqiti (se) „opustiti usne. u elementu so-lo. odrmboqi 3.

ukrutiti seŒ (RSA). kebe~iti se œpraviti grimaseŒ Ba~ka (gra|a ERSJ) is-ke-be~iti se pf. Grahovo. œuko~eno hodatiŒ Vojv. zakerebe~i{ se kako o{ [abac (gra|a ERSJ) is-ke-re-be~iti se „iskriviti malo vrat na jednu stranu dr`e}i se gordo. œv. (RSGV). iskreveqiti seŒ BiH (RSA) ke-re-be~iti se / ke-re-be~iti se impf. Herc. izgledati va`noŒ Ma~va. izbuqiti seŒ: U Dubrovniku se ka`e: iskobe~im se od straha. kerebe~it se „neozbiqno se pona{ati. pona{ati se slobodnoŒ: Najboqe je kod svoje ku}e. oholoŒ Ba~ka (RSA) ke-re-be~no adv. raskora- . razmetati se. iskriviti bokŒ: [ta si se tu iskebe~ila? Bos. razmetati se. kerebe~iti se œzagledati se. œkriviti seŒ. kerebe~it se „praviti se va`an. po~eti prevrtati.Œ. „praviti se va`an. „praviti se va`an. œid. izmotavati seŒ [umadija (Grkovi} 1982) za-ke-re-be~iti se pf. isprsiti se. œistegnuti se. oholo dr`awe. Hrv. „isturiti. „praviti se va`nim. iskriviti se u teluŒ Bos. „dr`ati se va`no. {epuriti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). izbuqiti. oslabetiŒ: Bija{e se iskobe~io od rada CG. {epuriti seŒ: Kojega se |avola kebe~i CG (RSA). œv. {epuriti seŒ Vojv. œdobiti lo{ izgled (u licu).. teratiŒ: Svaki dan je kerebe~i nekud Aleksandrovac (gra|a ERSJ). prsiti se. ko~operiti seŒ CG. razmetati se. „oholo. „razdvajati. ko~operiti seŒ: Sve se ne{to korobe~i CG (RSA) ku-ro-be~iti se œpraviti se va`an. razmetati se. {epuriti seŒ (RSA). Grahovo. kobecati seŒ Dalm. izvaliti seŒ: Eno se iskobe~io u ladu ka i mrcina Lika (RSA) ko-ro-be~iti se impf. „nakriviti se. iskola~iti (o~i). kerebe~iti œvu}i. krebe~iti se „~initi {to ve}i razmak sebi me|u nogama. œopustiti se. iskobe~iti se „i z b e ~ i t i s e. gordo. uko~enoŒ (RSA) ?k-re-be~iti impf. œkreveqiti seŒ. „i z b e ~ i t i. „zauzeti ponosito. (RSA) is-ko-be~iti pf. {iriti nogeŒ Uskoci (Stani}).. povremeno {irom otvarati (o~i)Œ: Iskobe~iti zna~i kad ~ovjek pred smrt okre}e o~ima CG.OSNOVE: 4) BE^ITI 137 OSNOVE: 4) BE^ITI 4) BE^ITI ko-be~iti se impf. (RSGV) ke-be~iti se impf.

(RSGV) ?re-be~em se 1.. rebe}e se pogrd. up. razdvojiti (se). sg. raskere~iti „razroko gledatiŒ: Raskere~ijo o~i. „dr`ati se razmetqivo. otegnuti se. (RSGV). krebe~it (se) „{iriti (se)Œ: Ne krebe~i tome |etetu noge. zabezeknutoŒ (RSA). (ibid. prepre~iti putŒ: Iskrebe~ilo se nekakvo stra{ilo nasre puta. ispru`iti se.. „raskre~iti se. bahato se pona{atiŒ. . ra{iriti noge. impf. impf. sg. 297 Up. zakloniti prolazŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). nagnuti. rebetiti „glasati se (o pticama)Œ. raskere~iti / raskere~iti „razma}i. „smejati seŒ: Kaj se stalno rebeti{? Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). „(namerno) se glasno smejati da bi se skrenula pa`waŒ Timok (Dini} 1988). s koje riba dolazi CG (RSA) ?{e-be~i se 3. œiskeziti se. prepo bi se |avo od wega Piva (Gagovi} 2004). raskere~iti se / raskere~iti se „razma}i svoje noge {to se vi{e mo`eŒ Uskoci (Stani}). Loma) rebe~awe n. pru}iti se po zemqiŒ (Marseni} 1986). nakabe~i ga (nakrivi. œnapadno posmatratiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) is-k-re-be~iti se pf. ko~operiti seŒ (RSA). izdede(n)~iti se „izvaliti se. poma}iŒ: Kari}em se love skobaqi i krapi . Kad se kari} spusti . rebetiti se pej. razvrnu}e{ ga. „drsko se smejatiŒ Pirot (@ivkovi}). iskrebe~it (se) „ra{iriti (se). ra{iriti noge. navije) k onoj strani. œizbe~iti o~iŒ: Iskrebe~io si o~i ka {aruqa!. razvrnuti (se)Œ: Pero mi se raskrebe~ilo. „glasno se smejatiŒ Lu`nica (Mani}). pomeriti. œfutuereŒ (?) Vaqevo (usmeno A. kad drugi nagone. radi skretawa pa`we na sebeŒ Timok (Dini} 1992) na-ka-be~iti pf.. zabezeknutoŒ299: [to me be~i{. œrazdvojiti (se). ra{iriti seŒ Uskoci (Stani}). œste}i veliko imawe. œrazvrnutiŒ: Iskrebe~i}u mu obadvije! Za~ara~ (]upi}i 1997) ras-k-re-be~iti se „v. opru`iti se celom du`inomŒ Uskoci (Stani}). 299 Up.). razvrnuti (se)Œ: Raskrebe~io noge ka `abac i onako ide Za~ara~ (]upi}i 1997)296 ?k-le-be~iti se impf. „i}i raskop~anih grudi. „glasno. isceriti seŒ Vojv. „smejati seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)297. ka’ da me nikad nijesi vi|eo. rebe~iti „maltretiratiŒ. raskora~itiŒ.. Timok (Dini} 1988)298 è be~iti impf. raskrebe~it (se) „ra{iriti (se). raskere~itiŒ. izraz be~iti o~i „gledati razroga~eno.138 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~ivati seŒ id. rebe~e se 3. prosta~ko smejawe. „gledati {iroko otvorenih o~iju. iskre~iti nogeŒ Dubica (RSA). œpodrugqivo se smejatiŒ Vojv. 298 Nije jasno spada li ovamo i izbrembe~iti „ispre~iti se. „nakriviti. ra-{e-be~i se pf. sg. razroga~eno. lovac za vrijeme samoga posla. ili ka’ da 296 Up. „ra{iriti (se).

be~it se „~uditi se ne~emu i pri tome napadno gledati. œ{irom otvarati o~i. napraviti grimasu {iroko otvaraju}i o~i.Œ. be~at se „gledati o{tro. i be~iti „pritezati uzdama (kowe da dr`e visoko glavu)Œ Ba~ka (RSA). nije sasvim jasno koje zna~ewe je u pitawu. hvalisati se. praviti grimaseŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). œiskriviti se. {epuriti se pri hoduŒ Vojv. sinonim ovog glagola je oblik bejit se (l. œisprsiti se. izobli~iti (lice. negodovawe i sl. fig. jako oslabiti. osobito ve}oj)Œ301. „kriviti usta i o~i na koga za poruguŒ Brusje (Dul~i}i 1985)302. usta)Œ. œkloniti se s izrazom nezadovoqstva na licuŒ (RSA). isturiti (prsa)Œ: Bakowa je. 303 Up. „zapu{tena zgrada koja z j a p i. omr{avetiŒ.. U svakom slu~aju. buqe}iŒ.OSNOVE: 4) BE^ITI 139 sam sre}u ureka’? CG. œpodsticati kowa da se propne na zadwe nogeŒ Vojv. œrazmetati seŒ sev. œkreveqiti se. be~it Sumartin (Novakovi} 1994)300. izbe~i prsi Poqica. isticati seŒ (RSA). prsiti se (o kowu)Œ303.c. be~iti se „prsiti se. „izbaciti napred. œbiti prazan (o prostoriji. œmaltretirati nekoga zbog sitnicaŒ Vojv. 302 Up. be~iti se „{iroko otvarati o~i. fig. Vojv. be~alina f. izbe~it se „pogledati razroga~enim o~imaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) be~iti impf. iskola~iti. be~it „napadno. gledati u ~u|ewuŒ Zagara~ (]upi}i 1997). izbe~iti se „zauzeti obestan.). prsiti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œpraviti se va`anŒ Segedin (gra|a ERSJ). (RSGV). œpromeniti se u licu. razroga~itiŒ. .. be~it „netremice gledatiŒ Buwevci (Pei}/Ba~lija). date uz oblik. (RSGV) izbe~iti pf. [ajka{ka (Galetin 1980) zabe~iti se pf. izbe~iti se „(na nekoga) pogledati {iroko otvorenih o~iju izra`avaju}i prekor. p r a z n a. (RSGV). razroga~iti o~i od ~u|ewaŒ Vojv. rebriti seŒ: Kada se ~ovek neprirodno isprsi ka`e se u potsmehu: {ta se be~i{ ili {to se kerebe~i{? Vojv. iz istog izvora pe~it se œid. razroga~iti o~iŒ. gledati ra{irenih o~ijuŒ. sirotiwska ku}aŒ CG (RSA). koji izvrati. œpopreko gledatiŒ. gledati za~u|enoŒ. „{iroko otvoriti (o~i). be~it se „razmetati se. gledati qutito i razroga~enih o~ijuŒ Zagara~ (]upi}i 1997) iz-be~iti pf. „zauzdavati kowe kajasimaŒ. „ko~iti se. be~iti se œ~uditi se. (RSGV). 301 Up. œnaprezati o~i pri slabom osvetqewuŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). uporno gledati. izbuqiti. (RSGV). œiskriviti. fig. „razmetati se. uko~iti se. izobli~iti seŒ (RSA). prkosan 300 Iz definicije „be~e se obi~no decaŒ.

a to je bekeqiti impf. œnadi}i se. izbo~iti (se)Œ (Loma l. odatle *be~iti : *bo~iti. Hrv.308 304 Varijantnost u pogledu zvu~nosti. *pe~iti (v. i za nivo pojedina~nih slovenskih jezika. Stoga se mora ra~unati i sa mogu}no{}u da je do ozvu~avawa do{lo kasnije. zvu~na ili bezvu~na — primarna. *bokati : *bo~ati.: *pop. *okotã „kukaŒ. *bo~iti se. stomak i sl.„nadimati seŒ (Popovi} 1951–1952). 306 Ovaj koren ~uva se u oblicima *je~my „je~amŒ. bu~ookast „buqookŒ (RSA). be~iti o~i. bekonast „buqookŒ (RSA). tj. pe~iti)./ *ok. qutiti se na nekogaŒ. sa osnovnim zna~ewem „iskriviti (se). SP 1:352–353 s. (RSA)307. ÅSSÀ 2:233. 307 Up. *pokati)304. keziti seŒ Jadar. jer odnos e / u u korenu ukazuje na poreklo od *e / *o. be~iti. *bo~iti. *bob. be~iti / bu~iti < *ob-e~iti / *ob-o~iti. u periodu samostalnog razvitka s. Jedino ne postoji saglasnost autora o tome koja je varijanta. i za praslovenski. isprsiti seŒ. kom se trbu izbe~io Otok (RSA) nabe~iti „isturiti. 305 Up. izbekarit se „isprsiti se (pred kim ili na sedi{tu)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). ali je. sa drugim prefiksom ode~iti o~i „vratiti u o~ne dupqeŒ (Loma 2000:606). up. bekokast (Stuli})305 : bu~iti „be~itiŒ. razmetati seŒ. bekeqiti se pej. nabe~iti se „zauzeti prkosan. ÅSSÀ 2:151). izbo~iti (grudi. œnapraviti se va`an. „buqiti. 235). karakteristi~na je i za indoevropski. *bo~iti imaju uglavnom sli~na zna~ewa kao gorenavedeni oblici. 308 Ovde treba ukazati na jo{ jedan glagol koji mo`da sadr`i koren *bek-. *bo~. {iriti (o o~ima)Œ. *paokã „paukŒ.v. Podjednako je verovatno i druga~ije tuma~ewe glagola be~iti (se).: *b(h)u. up. i bekarit se „prsiti se. nije bez osnova pretpostavka da su ovde u pitawu kontinuante psl.)Œ CG.. s obzirom na semantiku. . Banija. sa deprefigiranim (o)b-. izbuqiti (o~i)Œ Banat. pu{taju}i obi~no glas ’be’Œ. S obzirom na oblik bek-ar-iti se „popreko gledati. jezika.mogao bi biti prevoj od *bokã „stranaŒ. verovatnije da je nastala kao zvu~na varijanta u odnosu na *pe~iti (: *po~iti. Ovu hipotezu potkrepquje paralelizam oblika be~iti. ispup~iti seŒ: Buragat je onaj.-h. up.c. isprsiti seŒ CG (RSA) · S obzirom na o~igledan tvorbeni i semanti~ki paralelizam navedenih oblika sa kontinuantama psl. izbekariti „izbe~iti. œbekeqiti se. pa bi i sa semanti~kog aspekta predlo`eno tuma~ewe bilo legitimno.140 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI stav. Me|utim. glagolski koren *bek. plaziti jezik. osnove *be~iti.(up. npr. borbeni stavŒ. npr. naro~ito kada se radi o onomatopejskim osnovama. *ek. isto tako je legitimno pretpostaviti kao ishodi{te psl. nadimati (se)Œ (Korinek 1934:202–207). *p(h)u.v. „kriviti usta. SP 1:292–293 s. Ova osnova mogla se razviti u gnezdu *bok-. praviti grimase. Slovenske kontinuante psl.„duvati.„krivŒ306.

kreveqiti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). keqit se „ironi~no se sme{katiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). bekeqit „praviti grimase. kqovaŒ. kreveqiti seŒ Potkozarje (Dalmacija). ÅSSÀ 13:186 s. ispru`iti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). beqiti se. œisplaziti. Skok wega smatra ishodi{tem oblika be~iti se. ke~iti. isceriti seŒ (RSA). œkeziti seŒ Kordun (gra|a ERSJ). mnogo se bekeqiti. (Skok s. I Grickat u obliku bekeqiti se izdvaja sufiks -eq(Grickat 1955–1956:75).v. Lika. keqiti se itd. bebekati).v. kliti. (RSGV).OSNOVE: 4) BE^ITI 141 Od svih navedenih oblika Skok pomiwe samo (iz)be~iti (se). Izgleda da nije bez osnova ni pretpostavka da je oblik keqiti nastao kao posledica perintegracije ishodi{nog bekeqiti (bek-eq-iti > be-keqiti) pod uticajem svesti o postojawu tvorbenog modela ’ekspresivni prefiks be. ali ne nudi svoje obja{wewe (II 75 s. (RSGV).v. ko-2). „ru`no se smejati bez glasaŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). tj. Skok izvodi i glagol izbekeqiti se od onomatopeje be. „otkrivati zube.).(I 129. œplaziti jezik na nekogaŒ Vojv. ni sam glagol keqiti nema utvr|enu etimologiju. nabekeqiti se „dosta. „smejati se krive}i usta. iskeqit œiskezitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). Kurkina dovodi glagol keqiti se u vezu sa kal „o~wak. œironi~no se sme{kati. U obliku iskobe~iti izdvaja prefiks ko. Tomanovi} smatra da je oblik iskobe~iti (o~i) nastao kao rezultat kontaminacije glagola iskola~iti + izbe~iti. ghiribizzare. iskeqiti (se) „napraviti grimasu razvla~e}i i gr~e}i usne tako da se vide zubi. œsmejati seŒ. P~elice. Srpske Moravice. Tuma~e}i pak glagol pe~iti se. Vojv. „izbe~iti. œsme{iti se (o malom detetu)Œ Zlakusa (RSA).v. bekeqit se œid. Me|utim. izbekeqiti se. keciti. bebekati). U skladu sa tuma~ewem koje je dao za glagol be~iti se. ispru`iti (jezik)Œ (RSA). Skok ga izvodi od kesiti se „pokazati zubeŒ.+ glagol’. ra{iriti (o~i)Œ. na~initi mnogo grimasaŒ (RSA). konstatuju}i da onomatopeja ima i varijantu sa p: pe~iti se „kriviti lice prema nekomeŒ. (RSGV).)Œ (RSA). v. kerebe~iti se). kreveqiti seŒ V. Glagol be~iti izvodi od onomatopeje be. Kragujevac. kreveqiti se (RSA). pej. sa promenom p > b. izbekeqiti se „napraviti grimasu (be~e}i o~i. izbekeqit se „izvaliti se. iz ~ega se vidi onomatopejsko poreklo glagola (Skok II 628 s. keziti seŒ (Kurkina 1996a:24). Ona smatra da je slov. naro~ito u zameni suglasnika s.(Skok I 129 s. Ovakvo tuma~ewe smatra verovatnim i zato {to ne postoji oblik kobe~iti (Tobekariti se. kesiti1 (se)). II 116 s. plaze}i jezik i sl. Povodom oblika kerebe~iti se samo pobija Macenauerovo tuma~ewe od it.v. tvrde}i da ovaj ekspresivni glagol pokazuje mnoge varijante. glagol bekeqiti mogao bi se ra{~laniti i na be-keqiti (gde bi se inicijalno bemoglo tretirati kao prefiks). krive}i usta. S obzirom na oblik keqiti. .Œ Vasojevi}i (Bori~i}). isceriti seŒ (RSA).v.v. izbekeqiti pf. pro{irene glagolskim sufiksom -eq. ispe~iti. iskobe~iti i kerebe~iti se. Predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe razmatranog glagola (bek-eq-iti) dovodi se u sumwu postojawem semanti~ki identi~nog glagola keqiti se impf. œispleziti seŒ Vojv. iskope~iti (sa umetnutim ko-) (Skok I 129 s. Unac (Jovi~i}). nakeqiti se „iskreveqiti se. i da je na bazi te imenice stvoren glagol sa sekundarnom semantikom „smejati se. up. *kãliti (se)). *kãlã postalo osnova za obrazovawe glagola na -iti u zna~ewu „prorastatiŒ (upu}uje na s. keziti se.-h. iskeliti se „izderati se uz grimasuŒ Ozaq (Te`ak 1981). iskola~iti. kreveqiti seŒ.

najverovatnije pod uticajem glagola kliberiti se. Oblik k-re-be~iti se mo`e se izvesti iz ke-re-be~iti se (kao rezultat gubqewa vokala u prefiksu ke-).142 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI manovi} 1938–1939:209). U obliku k-le-be~iti se do{lo je do zamene likvida (r > l). {ebek. isturiti (prsa)Œ > „oholiti se. U pogledu semantike mo`e se pretpostaviti slede}i razvoj zna~ewa: „dizati. i ku-re-becati se „a~iti se. Kod oblika rebe~e se mogu} je pomak „neozbiqno se pona{ati. ludovatiŒ Uskoci (Stani}). Kod oblika {e-be~i se ne treba zanemariti ni uticaj imenice {ebek m. {ega~iti se.i ke. up. Prefiksi ko. sebek „majmunŒ. izbuqiti (o~i).pro{iruju se u ko-ro-. pe~iti). nadimatiŒ > œizbaciti napred. ko~operiti seŒ (RSA).pre{lo je u ku-. izmotavati seŒ > „smejati seŒ. .v. „omawi a debeo ~ovekŒ Vrawe (Zlatanovi}) < tur. verovatno adideacijom prema kur~iti se œpraviti se va`anŒ. kobe~iti se „dr`ati se va`no. ko~operiti seŒ. ali na{ materijal pokazuje suprotno. up. U obliku kurobe~iti se inicijalno ko. „majmunŒ Leskovac (Mitrovi}). up. Oblik re-be~e se mogao je nastati na analogan na~in kao i re-pe~iti se (v. ke-re-. „ru`no nakin|urena osobaŒ Pirot (@ivkovi}). [kalji} 581 s.

pasuq isl. jer nije jasno da li je brko stavqeno prema {}alobrko. ° do|e Pere. nestalna osobaŒ Uskoci (Stani})312 309 Na kraju poglavqa brqati bi}e dat zajedni~ki semanti~ki komentar oblika okupqenih oko osnova brkati. „d o b a c i t i u razgovoru kakvu nesuvislu re~Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) za-~e-brknuti pf. „bu}kati mlekoŒ Svinica (Tomi} 1984) ~a-la-brknuti pf. „malo.?) ~a-brknoti pf. 312 U zna~ewu „bezbrk ~ovekŒ re~ je slo`enica od }ela(v) i brk. da bude pjan! Herc.Œ. {to zna~i da u woj nema ni prefiksa. 311 Up. (Zovko 1901:123) {-}a-lo-brkati pf. ogrepstiŒ. i ~ambrkaq „drvenasti deo pawa koji nastaje razgranavawem. pa ga dere.OSNOVE: 5) BRKATI 143 OSNOVE: 5) BRKATI 5) BRKATI309 ?bo-brkati (se) impf. ° do|e stari. fig. gwurati (se)Œ. Svrqig (RSA. onamoŒ (RJA) {a-la-brknut pf. br~iti i brqati. œne{to malo uraditiŒ Uskoci (Stani}). ~alaberknut „zalo`iti se. „popiti?Œ: Polaba}e i po~alobrkati silu vina. ~alabrknt(i) œprezalogajitiŒ Kqu~ (gra|a ERSJ). prebi mi{a. Figurativno zna~ewe „nemirna. œzagrepsti. Saraje- vo 1898)310 ~e-le-brknuti „v. „pojesti obrok (naglo)Œ311. „potapati (se) u vodu. œnemirna. ali mu ni u repu. U rad smo je uvrstili zbog postojawa sli~nih oblika sa istom semantikom.Œ Lika (Ajxanovi} 2002). „bezbrk ~ovekŒ. prigristiŒ Brusje (Dul~i}i 1985) po-~a-lo-brkati pf. pa ga vari. ni glagolske osnove brkati. za~eprkatiŒ Trebiwe (RSA) ~’o-brkat impf. nepristojno jestiŒ. „~ovek koji tetura ovamo. pa ga hladi. 310 Ova potvrda iz folklornog teksta nije sasvim pouzdana. a gdje li jo{. up. ka-la-vrkati „srkati. acc. [kolski vjesnik V. „izjestiŒ: Pade ki{a. uop{te . Nije jasno spada li ovamo imenica ~abrkaq m. up. po{alabrknut „brzo pojestiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) ?}e-le-brk m. Zovko. œra~vasto drvo pobodeno u zemqu na kome se su{i seno. ° do|e mladi. nestalna osobaŒ verovatno se razvilo ukr{tawem sa ostalim navedenim oblicima. œid. Djetinje pjesmice. ili obratno. bobrknuti (se) pf. brcati. a posebno str{i. tako|e brkqa f. pa ga {}alobrko (I. povr{inski zagrepsti. {alabrknut. inf. ~alabrcnutiŒ Uskoci (Stani}) {e-brkalo m.. „pojesti ne{to malo na brzu rukuŒ. ° do|e brko.

labrcnit „id.. zbuwivatiŒ. na brzinu. œmalo pojesti. malo dobiti (hrane. sva|ati seŒ (RSA). malo uzeti. odatle ~ambrkqiv „koji upadno str{iŒ. za zvuk koji se ~uje pri mu`i. labrcnuti „~alabrcnutiŒ (Vuk. œmalo ne{to uraditi. acc. u d a r i t iŒ Uskoci (Stani}) brk uzvik za naglo povla~ewe prstom ili ~ime drugim kroz mleko. ko-vrcnuti „koprcnuti se. u istom govoru brkaq m. „drvenasti deo pawa (~okota) iz kojeg izrastaju mladiceŒ Brati{kovci (Urukalo 1987:166. bobrcnuti (se) pf. batrgati seŒ (RSA)313 la-brcnuti / labrcnuti pf. mutitiŒ. „uzeti malo kakve hrane. bobrkati seŒ. labrcnit Ba~ka (gra|a ERSJ) le-brcnuti „ogrepstiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:38) ~a-brcnuti „~alabrcnutiŒ Rovca (l. 167).144 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI è brkati impf. Vojv. Dowi Rami}i (Malba{a 1976). Potkozarje (Dalmacija). postajati zbrkan. 313 Up.?) bombrcne 3. œlo{e. prepirati se. sg. bombrcne se „pasti u voduŒ Crna Reka (Markovi} 1986) ko-brcati se impf. gre{iti u zabuni.Œ.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). okusiti. zbuwivati se. inf. ~eprknutiŒ Uskoci (Stani}). ~ebrcnut „malo zahvatiti. pri muzedeo drveta koji str{i van grmaŒ. brkati se „me{ati se u ne{to. neukusno pripremiti jeloŒ Kraqevo (gra|a RSA) BRCATI ?bo-brcati (se) impf. labrcnt Sanski Most (gra|a ERSJ). œdovoditi u zabunu.) ~e-brcnuti „ogrebati. brknuti pf. v r c n u t i se. up. remetiti. kusnut i . œ(po ne~emu) preturati. Svrqig (RSA. „k o p r c a t i s e. vodu i sl. kad mlaz mleka iz vimena udari u mleko u kablu Uskoci (Stani}) zabrkati pf.c. cambar „kanyaŒ i na{e re~i brkaq. zbuwen. premetati (obi~no tra`e}i ne{to)Œ. „me{atiŒ. œspletkariti. „zabrkati. „gurnuti u voduŒ: Bombrcni ga u vodu sa sve dreje. [abac (gra|a ERSJ). (RSGV). labrcnuti Vojv. Autor smatra da je re~ nastala ukr{tawem tur. œpogre{no zamewivati jedno drugim. fig. RJA). . ‹ se „hitro se pokrenuti. pra}aknuti seŒ. œmlatarati rukom (obi~no ispred ne~ijeg lica)Œ. „v. (RSGV).. (nekoga) ometati u posluŒ. (RSGV). labrcnuti Vojv. „id. œ(ne{to) ometati. me{ati ihŒ. ~ a l a b r c n u t iŒ. malo povreditiŒ: Osko~i kamen~i} i malo ga ~ebrcnu Piva (Gagovi} 2004). ~ a l a b r c n u t i Œ. pra}aknuti seŒ (RSA).

turati ruku (u ne{to). ~alab r c n ti Sanski Most (gra|a ERSJ). ~alabrcnut Zagara~ (]upi}i 1997). me{ati seŒ. brcnut œzalo`iti se ne~imŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). {a-la-vrcati „u razgovoru svaki ~as prelaziti na druge predmete. ist. izme{atiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) Up. preturati (po ne~emu). na`vrqatiŒ (RSA). „brkati. {alabrcnuti pf. lutatiŒ. Ba~ka (gra|a ERSJ). (RJA). brcati se „brkati se. Srem (gra|a ERSJ).)Œ: Ne{to sam ~ebrcnuo jutros. „i}i tamo-amo. „uzgred pojesti malo ne~egaŒ sev. œprezalogajitiŒ Lika. „pojesti. ~alabrcnuti (Andri}). mrqavitiŒ. onamoŒ Lika (RJA). Leskovac (Mitrovi}) ~e-la-brcnit „prezalogajitiŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993) ~e-le-brcnuti „id. [abac. kao bacakati se u govoru ovamo. ogrepstiŒ. (RJA) {alabrcnut adj. œme{ati. a sa‰dŠ se pravi veliki mu~enik i rawenik Piva (Gagovi} 2004) ~a-la-brcnuti pf.Œ Rovca (Bjeleti} 1993:38). ~elebrcnut Vasojevi}i (Bori~i}) }a-la-brcnuti œkusnuti. ist. sg. br~katiŒ Uskoci (Stani}). za-{a-vrcati „na{krabati. Slav. na brzinu malo pojestiŒ Unac (Jovi~i}) na-{o-b r cati „i{arati kako bilo. ~alabrcnuti Pro{}ewe (Vuji~i}). „~ a l a b r c n u t i. ~alabrcnem 1..OSNOVE: 5) BRKATI 145 wu i sl. ogrebenŒ: U ratu je malo ~ebrcnut. prezalogajitiŒ Piva (Gagovi} 2004). œzagrepsti. prebiratiŒ. na brzu rukuŒ Kwa`evac (RSA)314 {a-la-brcati impf. „koji je malo skrenuo s umaŒ: Zar ne vidi{ da je {alabrcnut kad je uzeja i obuja `enske cipele Vrawe (Zlatanovi}) è brcati impf. „pomalo uzimati u usta od kakvoga jela ili pi}a i slatko i u`ivaju}i jesti ili pitiŒ Lika. Slav. Brcnula sam jutros svega kilo varavine ot svija ovaca Zagara~ (]upi}i 1997) razbrcat „r a z b a c a t i. „prezalogajitiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:38). ~elebrcnuti „v. œgovoriti sad jedno sad drugo. brcnuti „okrznuØiŒ Uskoci (Stani}). ~alabrcnit ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). malo pojestiŒ Mlava (RSA). ~alabrcnuti „pojesti ne{to malo na brzu rukuŒ. [ajka{ka (Galetin 1980). œne{to malo uraditiŒ Uskoci (Stani}). brcnut „malo pomustiŒ: Brcni malo kravu. Srem. ~alabrcnutiŒ Uskoci (Stani}). Up. œjesti sporo i bez voqe. Potkozarje (Dalmacija). Srem.. „koji je malo povre|en. brcnuti pf. ne ostajati pri re~iŒ315. pa sad ne mogu da ijem Zagara~ (]upi}i 1997) ~ebrcnut adj. ~alabrcnut Vasojevi}i (Bori~i}). 314 315 .

mrqati.v. prati seŒ Uskoci (Stani}) (deminutiv br~kati je u vezi sa razmatranim glagolima. koje pak dovodi u vezu sa osnovom bor. ispup~iti se. malo dobiti (hrane. brbu~iti „turiti ruku ili glavu u ne{toŒ (Vuk. up.146 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI BR^ITI ?bo-br~iti (se) impf.?). precrtavati ono {to je napisano ~ine}i ga ne~itkim. U ÅSSÀ razdvajaju se glagoli *brãkati (srodan sa *brukati) i *bãrkati (se) (onomatopejskog porekla). „gurnuti u vodu. Oblik brkati Skok tuma~i na tri na~ina: a) kao nulski prevojni stepen prema barkati „ticati. bockatiŒ. izazvav{i mali {um. premetati ne{toŒ. inf. prati kako bilo. „zagwuriti se. radukati.(I 213 s. brqatiŒ. zabitiŒ Timok (Dini} 1988) pre-ko-n-br~it se pf. sg. barbucnuti „taknuti u ne{to zabrawenoŒ Lika (RSA. „v. pomalo raditi. nabr{kati se „najesti se jedu}i pomaloŒ (RSA. „preokrenuti se. a sviwa u blato Tupi`nica (RSA. Oblik brcati tuma~i kao deminutiv od brkati ili mo`da brbati (< *brbcati). 316 317 . RJA). malo uzeti. uz napomenu da su kontinuante ovih psl. bobrkati seŒ (RSA). Oblik br~iti tako|e smatra onomatopejom (Ç 204 s. zabrbu~noti „zaronitiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). isprsiti seŒ (RSA)316 br~nuti pf. ispastiŒ.„rezati. œmalo opratiŒ. ~initi ne~istim. „ne{to malo uraditiŒ. nadi}i seŒ (RSA). brcnutiŒ Uskoci (Stani})317 · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`e glagoli brkati.(u boriti se) < ie. gurnutiŒ (RSA) izbr~iti „pojaviti se iznenada. RJA). v) kao prevojni stepen od burkati < bura (I 241). br~kati se „kupati se. Svi pomenuti oblici imaju psl. acc. b) kao onomatopeju br-br. „zagwuriti. zateturatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) ~e-br~nut pf.. starinu. br~kati „me{ati. brqati. oblika me|usobno Up. br~iti. iskrsnuti.)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) ~a-la-br~ak m. zabobr~i 3. barbucati „dirati u ne{to zabraweno. *bher. „malo zahvatiti. œmawi obrokŒ: ^alabr~ak dok prispije ru~ak (Vuk). za-bo-br~iti pf. Up.v. Grickat 1955–1956:76). zavu}i. br~kaweŒ Kosovo (RSA) zabr~iti „uvu}i. brka). pri muzewu i sl. izbr~iti se „isturiti se. uronitiŒ: Plovka se zabobr~i u vodu. brcati. Vasojevi}i (Bori~i}) è br~iti pf. œv. br{kat „{krabatiŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989). udaratiŒ (Skok I 189–190). brc). RSA). ispr~iti se „isturiti se.

le-) i dvoslo`nih prefiksa (~ala. bez s. fonetski bi se mogao objasniti preko *brskati > *brscati > brcati. *brãsnoti. glagol brcati u ovde navedenim zna~ewima (v. {o. po~alobrkati. ~elabrcnit.vv.v. {alabrknut. le. na{obrcati. i 398. {}alobrkati.javqaju se u oblicima {ebrkalo. dirati.javqaju se u oblicima: ~alabrknuti. Elementi la-. s.v. razbacivati. ~obrkat. up. Prefiksi ~a-.). . ~alabrcnuti. 124–125). 127–128). za~ebrknuti. {a-la-.. a se ta-birci „hodati s naporom. *brãsati. 125–127). Prvobitno se. brcati „bacatiŒ (RJA). Svi pomenuti oblici (osim *brãsati. udarati. zbuwivati seŒ. ~elebrcnuti.. ko-. glagol *brkati 2. 418–419 s. zgu`vati (se). {a. rum. i *bãrknoti (id. *brãsnoti. brcat „umakatiŒ Kosovo (Elezovi}) izvode od psl. bacitiŒ. ~e-. ili u kombinaciji sa prefiksima koji sadr`e alveolar (~e-. lebrcnuti. *brkati 2. U tom slu~aju oni uvek zauzimaju drugu poziciju. dakle. sme`urati (se). 56–57). la-. Prefiksi {e-. *bãr~iti (id. *brkati 1. hodati galame}i. oblika *brkati 2. Ispred osnova brkati. *brãsati (id. particip z-bircit „sme`uranŒ (up. Prefiksi la-. spoti~u}i se. iza prefiksa sa alveolarom. sme`urati seŒ.).OSNOVE: 5) BRKATI 147 vrlo bliske (ÅSSÀ 3:53–54. ~ebr~nut. le-. ~alaberknut.itd.. zbr~kati (se) „naborati (se). Zanimqiv je me|usobni odnos prefiksa koji sadr`e likvidu (la-. Naj~e{}e se 318 U rumunskom se osnova koja je u glagolu a se z-birci „namr{titi se. ta-bircit „zgwe~en. {o-. {alabrcnuti. sa op{tom semantikom „bacati. brcati.-h. zvukove (v.javqaju se u slede}im oblicima: ~abrknoti. *bãrsati (se) (id. {e-. ~abrcnuti. le-318. {ala. Autori smatraju da je ovaj oblik najverovatnije u vezi sa onomatopejskim *brkati 1. v. ili. ~a-(la-).-h. Iako se s. lojavqaju se ili kao samostalni prefiksi. ~ele-. potvrda). br~iti alterniraju prefiksi bo-. Dvoslo`ni ekspresivni prefiksi tipa ~ala-. pritisnut (od strane qudi u gomili)Œ. zgu`van (o ode}i). me{ati. ~o. up. 55–56). ~ebrcnuti.. gore) pre bi se mogao protuma~iti kao rezultat palatalizovawa osnovnog brkati ({to je najverovatnije). {alabrcati. odnosio na pokrete koji proizvode razne odjeke. SP 1:417–418 s. *brãsnoti (id. ako se kao polazi{te ipak uzme oblik brsati. *bãrsati (se) (ÅSSÀ 3:130–131). 399 s. popeti seŒ (Mladenova 1993:13). leteti uz fijuk. i a ta-birci „di}i. ~o-. zgwe~iti (se)Œ) ekspresivizuje prefiksom ta-. ~eprkati. koji imaju sopstvene odrednice) u SP objediweni su oko ishodi{nog psl.javqaju se u oblicima labrcnuti. 130–131). ~elebrknuti. Up.-h.itd. te da wihovo precizno razdvajawe nije uvek mogu}e. ~e-(le-).

~alabrknuti). prcati) i prekonbr~it se (sa umetnutim nazalom).prema labrwa. . bobr~iti (se). ~alo-.je samo uslovno izdvojen u oblicima bobrkati (se).148 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI kod ovako spojenih prefiksa uo~ava vokalska harmonija. Oblik o~ebrsnuti ne komentari{e (Skok I 291 s. slede}i Dani~i}a.v. bobrcati (se). udaraju}i.-h. up. Za oblik labrcnuti smatra da je nastao ispu{tawem ~a. kobacati).v. Drugi deo re~i dovodi u vezu sa brk. ~alabrcati. Mogu}a su. u wenom prvom delu tako|e vidi tur. ~alabrcnuti). {to zna~i da je vokal prefiksa koji sadr`i likvidu identi~an vokalu prvog prefiksa. brze radwe ([kalji} 161 s. up. Prefiks bo. bobrknuti (se). [kaqi} tuma~i ~alabrcnuti kao hibridnu re~ sastavqenu od tur. i odstupawa. On smatra glagol ~alabrcnuti onomatopejom i. Od svih izlo`enih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo ~alabrcnuti. ni`e). }alo-. Skok II 117 s. prekobaciti se (za ovaj oblik v. bobrcnuti (se). prilog ili optativ cala „en frappant. i OS 82. jer wihova semantika ukazuje na mogu}e onomatopejsko poreklo (v. labrcnuti i o~ebrsnuti. ali takve tvorevine nisu zabele`ene. obja{wavaju}i da se ~ala stavqa da bi se dobilo zna~ewe brzine. ~ela-. Ovde kao da se ne radi o prostom varirawu i akumulaciji prefiksa ({to je karakteristi~no za ekspresivne prefikse). wegovim varijantama i dvoslo`nim ekspresivnim prefiksima v. jer bi u tom slu~aju bio mogu} i redosled tipa *la-~a-brcnuti. smatraju}i da Dani~i} nije u pravu kada ga identifikuje sa brcnuti. ovo bi mogla biti i zvu~na varijanta od koprcati se.v. u tvorbenom pogledu up.zabele`en je u oblicima kobrcati se (s obzirom na zna~ewe. naravno. Prefiks ko. Detaqnije o glagolu ~alabrcnuti. neka udariŒ. cala i s. Bjeleti} 1993. v. brcnuti.

„id. nabasati na nekogaŒ: Kako ti mene nababrqa? (RSA)319 po-ba-m-brqiti pf. „kotrqnuti. „zavirivati. petqatiŒ Vaqevo (RSA). reku detetu kad ho}e golom rukom da uzme {to iz tawira ibid. gurati u ne{to. otkritiŒ (RSA). biti potopqen (tako da vazdu{ni mehuri izlaze s brbotom)Œ: Kad se ho}e tikva ili kr~ag.OSNOVE: 6) BRQATI 149 OSNOVE: 6) BRQATI 6) BRQATI na-ba-brqati (nekoga) pf. onda se mora da zamo~i u vodu. i nabavrqati „slu~ajno nai}i na nekoga ili ne{to. [ta mu je trebalo da krade! Qe{tansko (Te{i} 1977) bo-brqiti (se) / bobrqnuti (se) pf. Vasojevi}i (Stijovi} 1990. (RSA)320 ko-brqati impf. kobrqa (se) 3. savladatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). nagomilati kotrqaju}iŒ Uskoci (Stani}) 319 Zna~ewe. sg. kobrqati se „kotrqati se. Uskoci (Stani}) za-ko-brqati (se) „zakotrqati (se)Œ Uskoci (Stani}) na-ko-brqati „kotrqaju}i u~initi da ne{to do|e. zagwuriti (se)Œ Svrqig (acc. kobrqat [umadija (Grkovi} 1982). up. proturati se u poslu. zavu}i (u vodu. inf. „kotrqati seŒ Uskoci (Stani}). vaqatiŒ Kosmaj (RSA)321..Œ Ro`aje (Had`i}). up. „kotrqatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). igrati se jajima na Uskrs kotrqaju}i ih i tako poga|aju}i jedno drugimŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „kotrqati (se)Œ. „moralno posrnuti.?). koturati. natrapatiŒ. kobrqnuti se „kotrqnuti se. prevrtawem. Bori~i}). 320 Up. ko-vrqati „pomerati obrtawem. kobrqnut pf. Up. te{ko. razg. zabrbuqati. ve} i zbog neodgovaraju}eg pade`a objekta.. zabobrqiti „zaviriti. zakotrqati seŒ (RSA) do-ko-brqati (se) pf. dovu}i seŒ (RSA). kobrqati œid. uronitiŒ Zlakusa. i}i unapredŒ Crna Reka (Markovi} 1986).)Œ. œkretati se. œkojekako se snalaziti. nabasati. zabrbuqiti se „na}i se u vodi. nije precizno definisano. „potopiti (se) u vodu. Ono kao da je „(pro)na}iŒ. Tad se ka`e da se kr~ag zabrbuqio Mali Po`arevac (RSA). . 321 Up. vaqati seŒ. jedva se kretatiŒ Uskoci (Stani}). zabrbuqiti „zagwuriti. zakotrqatiŒ. zabobrqivati impf. „do}i. „slu~ajno nai}i. uvaqivatiŒ: Ne zabobrquj nokte. osramotiti seŒ: Niko se nije nado da }e on pobambrqiti. zabrbu~noti. da napuni vodom. „kotrqati. kotrqatiŒ. uvaliti. kobrqat se „id. napipati „prona}i.. œoboriti. ali tako da se ne vidi iz vode i onda se puni vodom. pesak i sl.

okupqeni u jednu celinu samo na osnovu „formalnogŒ kriterija. Pro{}ewe (Vuji~i}). Bori~i}). sti}i negde kotrqaju}i se. u ve322 Na listi}u nije dato zna~ewe glagola. kombrqat „kotrqatiŒ Kosovo (Elezovi}). „otkotrqatiŒ id. premetati (tra`e}i ne{to)Œ. dakle. drqati. „kotrqati (se). lutatiŒ. koturati (se). prestati se kotrqatiŒ: Vi{e puta u Siqevoj strani okobrqo se kamen doqe u livadu Uskoci (Stani}) ot-ko-brqati (se) „otkotrqati (se)Œ Uskoci (Stani}) s-ko-brqati „skotrqati (ne{to)Œ: Kad bismo mogli skobrqati ovi val Uskoci (Stani}). „teturati. inf. acc. zbog toga {to po odbijawu ekspresivnih prefiksa. Ovamo verovatno ne spada `a-brqati „kqucati. tj. oburvati se. Pro{}ewe (Vuji~i}). zobatiŒ (RSA). okobrqat œotkotrqatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). me|utim. {krabatiŒ. . {e-beqati se „{eveqiti se. œkaqati.)323 è brqati impf. brqati se „prqati seŒ. Zatvori grdin~e da ga koko{ke ne i~obrqaju Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. „~initi brqavim. œpreturati. skobrqa (se) 3. fig. okobrqati se „po~eti se kotrqati. vaqati (se)Œ Tovarnik (RSA). skombrqat pf. sg..). „~eprkati (o koko{i)Œ Crna Reka (Markovi} 1986) i-~o-brqa pf. (ibid. 323 Up. (ibid. (ibid. sramotitiŒ.).) ~e-brqati impf. 2004) ra-~o-brqa „ra{~eprkatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {e-brqati impf. otisnuti se. „~eprkatiŒ(?)322: ^ebrqaju koko{ke po |ubretu Zorunovac (gra|a RSA. œpisati koje{ta. {e-vrqati „posrtati. sg. ali iz primera (a i na osnovu ostalih potvrda) reklo bi se da je u pitawu zna~ewe „~eprkatiŒ. prqati). skobrqati se „skotrqati seŒ id. odroniti se. ~e-prqati „~eprkatiŒ (v. „i{~eprkatiŒ id. Oni su.?) ~o-brqa 3. teturatiŒ Orahovica u Slavoniji (RJA). Taj fonetski lik. œbr~kati seŒ (RSA) · Ve}ina prefigiranih oblika navedenih u ovoj grupi jeste „problemati~naŒ u tom smislu. up. skobrqat (se) „id.150 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI o-ko-brqati „u~initi da se ne{to po~ne kotrqati.B. otisnutiŒ Uskoci (Stani}). oburvati. hodati nesigurnoŒ Lika (RJA) pro-{e-brqati „prohodati (o detetu)Œ Lika (usmeno M. prqatiŒ. {to osnovni glagol brqati sa svojim zna~ewima ne predstavqa wihovo polazi{te.Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. kod svih oblika ostaje zajedni~ka osnova -brqati. Crna Reka (Markovi} 1986) ko-m-brqati (se) impf. Uskoci (Stani}). impf.

*brl’ati (SP 1:430). o{amu}enŒ < *bârlivã (ÅSSÀ 3:168–169.ovde mogao imati (Loma 2000:608). 168). a ukazuje se i na wegovo srodstvo sa *brãkati.za hv.v. brqav „mente turbataŒ (214 s. *bârlogã / *bârloga (id. sa osnovnim zna~ewem „prqatiŒ.onomatopejske prirode (Skok I 699). brka). dovode}i ga u vezu sa koturati. kobrqati i {ebrqati. nivou etimolo{ki su razdvojeni oblici *brãl’ati i *bârlati / *bârl’ati (ÅSSÀ 3:54–55. smatraju}i da je tu zamena b. 167). kotrqati (Skok II 169 s. *brãl’ati i *bârlati / *bârl’ati. Polaze}i od ~iwenice da se pona{awe bolesne ovce opisuje sa vrqati. U SP rekonstrui{e se samo oblik *brliti. a pridev brqiv glasi i vrqiv. SP 1:420–421 s.c. 46–47). Od pomenuta tri glagola Skok pomiwe samo nazalizovani oblik skombrqat „otkotrqatiŒ.v. Loma ukazuje i na eventualnu mogu}nost nastanka oblika brqati < *obâxvârl’ati. dekomponovawem prefiksa. s obzirom na to da je u pitawu zajedni~ki koren sa razli~itim sufiksalnim pro{irewima. brlj. Loma smatra da treba po}i . Drugi oblik izvodi se od onomatopejske osnove i smatra se srodnim sa *bârliti (id. tako i Skok I 214 s. U ÅSSÀ ovi pridevi izvode se od glagola *bârliti. kota~). bavrqati. b r qav „ludŒ (RSA) < *bârl(’)avã(jâ) (ÅSSÀ 3:167–168.). {to zna~i da u osnovi navedenih prefigiranih oblika le`e drugi glagoli. crv koji je izazivaŒ. a na drugom ga dovodi u vezu sa brq „bolest u ov~ijem mozguŒ. s obzirom na postojawe istozna~nih leksema nabavrqati. mogli bi se smatrati wihovim varijantama.OSNOVE: 6) BRQATI 151 }ini slu~ajeva predstavqa rezultat glasovnih ili drugih promena. 169–170). Istra (Ribari} 1940). Sam glagol brqati Skok na jednom mestu tuma~i kao onomatopeju (Skok I 213 s. {to se vidi ve} i iz materijala izlo`enog u konkretnim odrednicama (jedne iste potvrde navode se kao kontinuante i jednog i drugog rekonstruisanog psl. Wihova osnova mogao bi biti glagol tipa brqati „bacati kameweŒ Vodice (RSA). kovrqati i {evrqati (v. osramotiti seŒ mogao bi biti u vezi sa brqiv „smeten. Oblik pobambrqiti „moralno posrnuti. koji Skok dovodi u vezu sa (h)vrqati. vrludati. iter. Oblici nababrqati. * b r lã ). SP l. vrqati).v. *bârl’ati i dovode u vezu sa brq „ov~ija bolest. brlj). Prvi oblik izvodi se od osnove srodne onoj koja je u *bruliti (id.v.v. oblika). Na psl. Autori ÅSSÀ upozoravaju na mogu}nost homonimizacije kontinuanata psl. iako ne vidi koju bi funkciju preverb ob.

strmŒ u *vârlavã. ~V-. 325 Ovo zna~ewe se kod oblika izvedenih od glagola brcnuti mo`da razvilo pod uticajem zna~ewa fonetski sli~nog glagola brsnuti „otkinuti ustima i pojesti (brst. malo uzeti. li{}e). za~ebrknuti. Zna~ewe „bacatiŒ Stvar se dodatno komplikuje postojawem oblika brvqiv. Prva celina zasnovana je na zna~ewu „malo zahvatiti.)Œ325 (brcnut. „crviŒ < *vârmâje. odatle „(po)jesti (brzo. ~ebrqati. ~ebrcnuti. 324 . ~ebr~nut). ~alabrcnuti. Oblici ~ebrqati. uz razvoj sekundarnog zna~ewa „~eprkatiŒ < „preturati. {alabrknut. brvica bili bi naknadno izvedeni od glagola i prideva po izvr{ewu pretpostavqenih glasovnih i dekompozicionih promena. ~obrqa). ~abrcnuti. malo zalo`iti. brvak. gricnutiŒ. Nije iskqu~eno ni da su se razvili iz osnovnog brqati. gde se po~etno v. ÅSSÀ 3:167–170.152 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI od *obvârliviti > obrqiviti. s obzirom na postojawe istozna~nih leksema ~eprqati. sa zakonomernim gubqewem v. ~obrqa i wihove izvedenice. Drugu celinu ~ine zna~ewa „malo (o)grepstiŒ (brcnuti. ~ebrcnuti. Na semanti~kom planu izdvaja se nekoliko celina. labrcnuti. Tre}a celina kao ishodi{te ima zna~ewe „bacatiŒ (razbrcat „razbacatiŒ. ~alabrknuti. obvrqiviti. premetati (tra`e}i ne{to)Œ. a sa druge u — „malo uraditiŒ (br~nuti. Kod oblika sa zna~ewem „~eprkatiŒ mogu}a je kontaminacija sa porodicom re~i glagola prkati. {alabrcati). Oblik bobrqiti mo`da je onomatopejskog porekla. (v. *bârlo-okã. od varijante *obvrqiviti < *obâvârliviti. ~oprq}a (v. odatle. {alabrcati) i „(po)pitiŒ (po~alobrkati. {alabrcnuti. odatle sa dekompozicijom brqiv (Loma 2000:615–616)324.c. ~abrknoti „dobaciti u razgovoru kakvu nesuvislu re~Œ. ~elebrcnuti. s jedne strane. ~alabrknuti. *vârlo-okã „razrokŒ izmenilo se putem dekompozicije denominala *ob(v)ârl’ati u *bârlavã. ~elabrcnit. mo`da. Psl. ~elebrknuti. ~alabrcnuti) i „~eprkatiŒ (za~ebrknuti. -prkati.). ~ebr~nut). koje se. ~ebrcnut. malo dobiti (hrane.glagolske osnove i prelazom mq > vq Vukovo obrvqiviti. up. prqati itd. sa metatezom. koji se tako|e ekspresivizuje prema razmatranom modelu. konkretizuje u „prezalogajitiŒ (brcnuti. ~ebrcnuti. bavrqati (tako|e o kretawu brqive ovce) i brqook. U oba slu~aja naziv bolesti i wenog uzro~nika brq sa varijantama brv. ~ebrcnuti. labrcnuti se „hitro se pokrenuti. ~alabrcnuti). kod kojih je do{lo do ozvu~avawa inicijalnog suglasnika osnove. lebrcnuti. mogli bi se smatrati wihovim varijantama. *vârlã „kos. prqati). s u`ivawem)Œ ({}alobrkati. ~alabrknuti. brvaq. SP 1:420 (Loma l. mleka pri mu`i i sl. prqati). v.glagolske osnove ~uvalo iza poluglasa. Mo`da je u osnovi re~ srodna staroruskoj vermie coll. vrcnuti seŒ). izvorno *vârml’ivã (obrazovano kao crvqiv) > *obvârml’iviti. up.

i brcnut „malo pomustiŒ. prekonbr~it se. Ono se. {to se vidi iz zna~ewa oblika br~iti „g u r n u t i u vodu. Ovde treba pomenuti i klombrc uzvik za ozna~avawe zvuka koji se ~uje prilikom pada kamena u vodu Lu`nica (Mani})328. koje se tuma~i kao onomatopeja u vezi sa burh „id. up. o pumpi za vodu)Œ Pirot (gra|a RSA). ÅSSÀ 3:53–54. 329 Nije jasno koji je od navedenih oblika primaran. Kod ovih oblika neosporan je uticaj leksema sa vrkati. (RSGV). *brkati (Wrocáawska 1967:176). sekundarno obrazovan od glagola brkati „me{ati drvetom. i klimburac „mehur. {ebrkalo. Ovde kao da je do{lo i do kontaminacije sa onomatopejom (up. up. sg. ka{. (za)gwuriti (se). }elebrk) i sa „kotrqati (se)Œ (kobrqati (se)). Varbot 1988. 330 Up. o{amu}enŒ < psl.-h. zavu}i. i zabrbo~iti œzagwuritiŒ Vojv. U prilog potowoj mogu}nosti govori i uzvik brk kojim se ozna~ava naglo povla~ewe prstom ili ~ime drugim kroz mleko. skrenuti s umaŒ ({alabrcnut. kao i zvuk koji se ~uje kad mlaz mleka iz vimena udari pri mu`i u mleko u kablu. {kripati pri radu. kaburh uzvik za ozna~avawe zvuka koji proizvodi predmet ba~en u vodu. ina~e. vrcati. Ni{. {ebrqati. klomburac „mehurŒ Vrawe. bombrcne. pobambrqiti) po pravilu se izvodi od primarnog „udaritiŒ (koje je. sg.verovatno je nastalo pod uticajem imenica klomburak. preturatiŒ > „zbuniti (se). klombrca 3. po svoj prilici. br~kaweŒ. skrob i sl. zabr~iti326. „klokotatiŒ Pirot (@ivkovi})329. 328 Inicijalno klo.Œ330 (ESUM 2:333). i z a z v a v { i mali { u m. tako da se ~uju {umovi sli~ni bu}kawu (npr. gurnuti u voduŒ (br~iti. acc.)Œ. 125–127. impf. Zna~ewe „biti lud. U semanti~kom i tvorbenom pogledu s. ka{ikom i sl. vrcati. kakvu te~nost (mleko. Vlasotince. bobrcati (se). vodu i sl.. Leskovac. SP 1:417–419) ili do sekundarnog razvoja zvu~ne semantike327. i uzvike ~abovØâ. {uUp. Babu{nica (gra|a RSA). up. posvedo~eno za oblik brknuti). nalet vetra. vrqati u osnovi (v. i {kqombrca 3. a koji je. Me|utim. Isti semanti~ki pomak zabele`en je i u ka{upskom. Up. obarkniaáy „oglupaveo. bobrknuti (se). uzvicima blisko je ukr. bobr~iti (se). lutatiŒ ({alabrcati. œklopotati. up. vrkati. udar talasa. biti zbrkan. bobrcnuti (se). klobukŒ Momina Klisura (RSA. ESUM 1:305. gurnutiŒ. Posebno mesto zauzima zna~ewe „potapati (se) u vodu. up. impf. obarchniaáy. sekundarno razvilo od prvobitnog „uvu}i. vrqati). verovatno. bobrqiti se). bobrkati (se).?). ono ovde mo`e imati druga~iju semasiologiju: „me{ati. Detaqnije o toj pojavi v.OSNOVE: 6) BRQATI 153 korespondira sa „teturati se. 326 327 . zbuwenŒ > „biti ludŒ.

identi~ne su na{im ekspresivnim prefiksima. neke od oblika sa prefiksom to-).154 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI bovsØâ za zvuk bacawa predmeta u vodu. zvowave i bovk. uzvika za ozna~avawe zvuka pri padawu te{kog tela (ESUM 1:218)331. 331 Interesantan je izbor glasovnih spojeva koji se dodaju osnovnim uzvicima: ka-. uzvika za ozna~avawe muklog zvuka. ~a-. b) ekspresivni prefiksi su i sami onomatopejskog porekla. . {to bi moglo zna~iti slede}e: a) ekspresivni prefiksi se dodaju i onomatopejama (v. Ove komponente. koje ulaze u sastav pomenutih uzvika. pored bov. {u-.

u stvari. opadati. gubiti boju. Na osnovu ove i jo{ jedne ukrajinske potvrde. œizmrcvariti seŒ: Okavedak se tebe ~ekaju}i Uskoci (Stani}) è vediti impf. izvediti pf. pritisla siroma{tina i jedva se odr`avam Pro{}ewe (Vuji~i}). kopneti. postojatiŒ. jedva sastavqati kraj s krajemŒ Kordun (gra|a ERSJ) o-~a-vedati se pf. Korist i gojenje {umah. „propadati. (ibid.v. okavedati se „odocnitiŒ: Okaveda se ta tvoj ru~ak Pro{}ewe (Vuji~i}). pre`ivetiŒ: Jedva sam iskavedo iz ove zime id. œte{ko se kretati.. mr{avitiŒ (gra|a RSA). œdospeti u oskudicuŒ Ba~ka (Vuk).) o-ka-vedati pf. sahnutiŒ(?) . „dugo se zadr`atiŒ: Ajmo ku}i. *~avedeti (ÅSSÀ 4:31). okavedasmo ovde Qe{tansko (Te{i} 1977). Trebalo bi mo`da po}i od kolektiva *vetã{adâ.Œ. . oblika ~ev’àdiØi œbolovatiŒ. œvenuti. œtrajati. Prasloven332 Radi se zapravo o obliku uve~aditi pf. vu}i seŒ Uskoci (Stani}) is-ka-vedati pf. tuma~e}i ga kao rezultat metateze v—~ > ~—v prema uve~ati se ‰sic!Š œu{eprtqatiŒ (Skok III 582–583 s. [ulek. venutiŒ. izbledetiŒ Podriwe. vetah)332. do~ekati veliku starostŒ Lika (RJA) ka-vedati impf. ~avedati œvenuti.. dijal. ~av’àdiØi œbolovati. glagol ~avedati ima skoro potpuni formalno-semanti~ki pandan u ukr. rekonstrui{e se psl. nikad da pro|e. Slabo potvr|en na srpsko-hrvatskom jezi~kom prostoru. sve`inuŒ Piva (Gagovi} 2004). delimi~no ponavqa tuma~ewe dato u RJA. stariti. bledeti. œte{ko `iveti. „odu`iti seŒ: Ova se no} okavedala. œid.OSNOVE: 7) -VEDATI 155 OSNOVE: 7) -VEDATI 7) -VEDATI ~a-vedati impf. Zagreb 1866 (gra|a RSA). zdravqe oslabilo. œvrlo ostareti. Podunavqe (RSA) · Od svih navedenih oblika Skok pomiwe samo o~avedati se. prema kojem je o~avedati postalo metatezom od ove~adati < ovet{adati (izvedeno od osnove prideva vetah). „`ivotaritiŒ: Te{ko mogu kavedati. „iza}i `iv. Skok. pak i ni`e ovoga ledenoga priedjela biqe sve samo ~aveda B. œizgubiti boju.

Vukovi} 1940:327). vàdzecâ i jeste nejasna kada se oblik izvodi od psl. uz konstataciju da je wegova morfologija nejasna334. sasvim opravdano. kopneti. *vedeti spada i pomenuti s. Stoga bi se na osnovu s. ukr. ~avedati mogao pretpostaviti psl. glagol vediti œvenuti. v’ànuØi).-h.v. OS 14–15 s.v. ~avedati ukazuju na nesumwivo srodstvo sa ukr.i korena ved-. *vednoti. i *obvednoti (id. slabitiŒ < *uvedati (v. rus. Morfologija blr. Izlo`eni materijal omogu}ava da se — na praslovenskom planu — pretpostavi postojawe intranzitiva *vedeti i wegovog iterativa *vedati (izvedenog od prefigiranih formi svr{enog vida). stsrp. Ovde se o~ito radi o sekundarnom „jatŒ u korenu. ~av’àdiØi (l. izbledetiŒ335. bledeti. izvediti œizgubiti boju.v.i osnove -vedati336. Ako se zanemari prefiks. uvàdaØâ œvenuti. U pogledu obrazovawa s. *vedeti sa~uvan je. gde se rekonstrui{e psl.-h.c. dijal. izgubiti boju.je Up. me|utim. smawiti. stariti. ~ev’àdiØi. zaslabitiŒ Unac (Jovi~i}). u beloruskom. posebno. up. up. npr. 31:38–39). ali postaje potpuno jasna kada se on protuma~i kao kontinuanta glagola *vedeti. Oblik bi mogao biti i od vegd < *vetãxã. u kojima je posvedo~en. dosledno javqa nastavak -ati < *-ati.-h. -vedati).(v. daqe. Iako tvorbena struktura i semantika s. U reflekse psl.156 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ski glagol se tuma~i kao spoj ekspresivnog prefiksa ~a. oblicima se. na formalnom planu ova dva glagola se me|usobno razlikuju po obrazovawu osnove. O nastavku -ati v. par *gledeti : *gledati (ÅSSÀ 6:122–123. ~av’àdiØi. mrziti < *mârzeti u govoru Pive i Drobwaka (v.v. oblik *~avedati. vànucâ. Samostalni refleks psl.-h. ouvêdati œvenutiŒ (ESJS 12:717 s. vetah. Vaillant III 388). sa sekundarnim ï. gubiti boju. blr. up. Koren *ved. vàdzecâ œvenuti. -v’àdiØi je zakonomerni refleks pretpostavqenog psl. upu}uje na ukr. ali u ukrajinskom nije posvedo~en glagol *v’àdiØi van spoja sa prefiksom ~a. prisvenoti). 336 Up.)333. i *obved(j)ati (ÅSSÀ 31:38).). budu}i da je za govore. sve`inuŒ. koji je u *vednoti (l. spoj ekspresivnog prefiksa ~a. sahnuti. vït{ina. sahnutiŒ (ÅSBM 2:298). U s. 335 Up. Pri tome se. *vednoti. kopneti. i oblik izvije|ati œizbledeti. otawiti. oblike navedene u ESUM 1:443 s. *ved-noti. up. 333 334 . glagol se mo`e uporediti sa stsl. karakteristi~an nastavak -iti < -eti. *vedeti. U re~niku se ovaj glagol izvodi od slov.-h. naime.c. ÅSBM 2:301 s.

uz komentar: œnejasnoŒ). dijal. ~a-vedati / ka-vedati : ukr. zakav’àdiØi). (o)du`iti seŒ : œtrajati. 340 Autor smatra da je ovaj oblik poslu`io kao osnova glagola *~evediti (> ukr. up. . ~ev’àdiØi. „`iveti u te{ko}amaŒ Uskoci (Stani}). -o œstarŒ (v. i glagol kavedati ima svoj formalni (tj. za-~i-~e-veláè œmr{av.-h. OS 14–15 s.i glagola koji je kontinuanta psl. ~a-v’àdiØi / (za)ka-v’àdiØi341. vehnuti). i po analogiji rekonstrui{e psl. 339 Indikativno je da ovaj oblik u svom zna~ewu sadr`i nijansu trajawa. œvrlo ostareti. razvilo se verovatno i pod uticajem prideva ved. npr.v. rus. *~avedeti (Kurkina 2001:101). Upadqiva 337 Zanimqivo je da je i taj. OS 16–17 s. do sada nije bio predmet etimolo{ke analize. ~iv’óda œdugotrajna bolestŒ339 < *~e-veda ([ulâga~ 1997:21)340. strukturno-tvorbeni) pandan u ukrajinskom. do~ekati veliku starostŒ.v. semanti~ki bliskog sa *vednoti. koje predstavqa spojnu kariku dva semanti~ka niza: œvenuti. 341 Zna~ewa œbolovatiŒ i œosetiti mu~ninuŒ pripadaju istoj semanti~koj sferi. -a. podlegao daqem ekspresivizirawu. pa otuda oblici *~a-vedeti337. postojatiŒ338. `ivotaritiŒ Ka~er (gra|a RSA). ~ajati „slabiti. ~av’àdiØi). Pada u o~i wegova strukturna identi~nost sa ~avedati. *~a-vedati. patitiŒ Piva (Gagovi} 2004). Sli~no glagolu ~avedati. on sadr`i prefiks ka-. up. *ko-veda (> ukr. dijal. Glagol kavedati. ~ajati „kasniti. suvŒ. ni u RJA. [uqga~ sasvim opravdano dovodi ovaj glagol u vezu sa semanti~ki bliskim ukr. dugotrajnosti. ~ajiti „jedva `iveti (od mnogo godina). zakav’àdiØi œosetiti mu~ninuŒ (ESUM 2:225. Da su navedena zna~ewa me|usobno povezana. bolovatiŒ > œ`ivotaritiŒ < œpre`ivetiŒ : œizmrcvariti seŒ : œvu}i seŒ : œ(o)docniti.obrazovan od spoja prefiksa *~i. slabiti. ba{ kao i s. budu}i da nije notiran ni u RSA. up. pored bliskosti samih zna~ewa œuvenutiŒ i œostaretiŒ (v. Glagole povezuje i zajedni~ko zna~ewe œte{ko `iveti.OSNOVE: 7) -VEDATI 157 o~igledno bio sklon ekspresivnom prefigirawu. vetah). docnitiŒ Piva (Gagovi} 2004). kavedati. 338 Zna~ewe oblika o~avedati se pf. od kojeg se razlikuje samo po prvom elementu — umesto prefiksa ~a-.-h. `ivotaritiŒ. dijal. kopneti. uspostavqa se zanimqiv paralelizam i korelacija: s. svedo~e drugi glagoli kod kojih su naporedo realizovana pojedina zna~ewa iz prvog (~avedati) i drugog (kavedati) semanti~kog niza. sahnutiŒ : œkopneti. koje se tuma~i kao particip na -l. Kada se i oblik zakav’àdiØi stavi u kontekst ovde razmatranih glagola. ukr. ve} prefigirani glagol.

koverØeØâ œvrtetiŒ (ÅSSÀ 12:18). ~evrtati „napraviti rupu. koje Machek 674 s. vrteti / vrtati). 343 Oblik je rekonstruisan na osnovu s.Œ. sa alternacijom prefiksa *~a. koverØaØi œusmeravati. bu{itiŒ (ÅSSÀ 12:18). kvjadat œvenuti. izdubiti ne{toŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). vadnouti smatra neobi~nim. rus. V. *ko-vârteti345 (v. i ~e{./ *ko-: *~e-vârtati343 / *ko-vârtati344.158 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sli~nost srpsko-hrvatskih i ukrajinskih potvrda govorila bi u prilog wihovoj arhai~nosti. s. 345 Up.-h.(< *ke-) / *ka. 342 Up. 344 Up. sli~ne slu~ajeve u kojima alterniraju prefiksi sa kratkim vokalizmom *~e. kopnetiŒ. tako|e ukr. dijal. .-h. pa bi se i na praslovenskom planu mogao pretpostaviti odnos *~a-vedati / *ka-vedati342 : *~a-vedeti / *ka-vedeti. okretatiŒ (ESUM 2:483). Bjeleti} 2005. dijal. kovrtati œdupsti.v. up. chvjadat œid.(< *ko-).

) „klizati se. zavla~itiŒ: U grm glave ne verala (Vuk. 347 Up. „`iveti te{ko. „nekako `iveti. zlopatiti se.OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 159 OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 8) VERATI / -VERITI {e-veriti impf. u bolesti i sl. `ivotariti. koje {ivere od ko{nice. œoskudno `ivetiŒ Potkozarje (Dalmacija). sg. koji bi mogao biti u vezi sa vrdati. lutatiŒ. tavoriti œnemati snage za rad. s mukom. tavorim 1.. „zanositi se u hoduŒ Ozaq (Te`ak 1981). u semanti~kom pogledu oblik {verdat „lo{e hodati slabim nogama. verati / verati impf. spoticati seŒ. œprovla~iti se. posrtati. krivudatiŒ (RSA) VORITI ta-voriti impf. Unac (Jovi~i}). po{everet Orlec (Houtzagers 1985:365)346 {u-ver-qiv adj. œskrivati. kretati se prikrivenoŒ. verati se „puzati se. prazan. oskudno. œtumarati. zast. oskudno provoditi. treba ji(h) po(h)vatati i u cev~ice od trske pometati Kragujevac (RJA) è up. mu~iti seŒ (RMS)347 do-ta-voriti pf. œte}i. odr`avati seŒ Leskovac (Mitrovi}). `ivotaritiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). tavoriti se „s mukom se nositi s ne~im. „pro`iveti. oskudevati. privla~iti se. proturatiŒ. i tavoqiti „tavoriti. iznemo}iŒ Aleksandrovac (gra|a ERSJ). preterano {tedetiŒ Uskoci (Stani}). tavorit „s mukom pre`ivqavati. vrzmati seŒ: Svak se vere da u gorwe ~elo sjede. 346 . RSA). pro`ivqavati. pentrati seŒ. provoditi u~mao. saplitati se u hoduŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). „polagano letetiŒ: Matice. tavorit „`iveti oskudno. provoditi `ivotŒ (RMS). {everet ({everel pt. `ivotare}iŒ (RSA) Up. uop{te `iveti. „zakr`qaoŒ Ma~va (Nikoli} B. kuburitiŒ (RJA). za{everet pf. trajati u oskudicama. izdr`ati do nekog vremena tavore}i. `ivotariti. 1966:300) ?{i-veriti impf. tavoriti „`iveti od danas do sutra. œobigravati. `ivotariti. oskudno `ive}i. jedva sastavqati kraj s krajem. vrteti se.Œ Zagara~ (]upi}i 1997). œprovla~iti. bedan `ivot.

navor œid. tuvij e rat „tumaratiŒ. gubiti snagu. postati r|av. „okrenuti na nepogode. vrlo ostarjetiŒ Kostajnica. RJA). 349 Up. RJA). œnapor. voriti impf. malaksaloŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Vasojevi}i (Bori~i}) ~a-voriti impf. naprezawe. Lika (Skok I 301 s. „zakr`qati.Œ Uskoci (Stani}) zavorqiv adj.Œ (Vuk. „bolovati s vremena na vreme. u~matiŒ Lika. Nije jasno spada li ovamo glagol o-}a-voriti „izazovno zadi}i sukwuŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. „mu~iti se u siroma{tvu i starostiŒ Lika (RJA) za-~a-voriti pf. nemo}no hodati. usukan. lo{ (o zemqi)Œ Ro`aje (Had`i}) è up. radukatiŒ Uskoci (Stani}). pisca XVI veka. protavorit Vasojevi}i (Bori~i}) tavorewe n. œ`ivotaritiŒ. (RJA)348 ~a-vorewe n. nako {to ga vorim su po malo spla~ina Tre{wevo (RSA)349 voriti „varatiŒ (kod dva dalm. trud. mukaŒ. mr{ati. mo}Œ Piva (Gagovi} 2004). „troma i neuredna `ena koja samo sediŒ Ozaq (Te`ak 1981) ?~i-vorqiv adj. istavoriti se „izvu}i se.-dubr. (Vuk. „lagano se kretati.). pokvariti se (o vremenu)Œ: To vreme za~avorilo. ~vornovat (o drvetu)Œ Piva (Gagovi} 2004) VIRATI tu-virati / tu-vijerati impf. u telu se zgr~itiŒ sredwa Dalm. pa nikud ma}i! Banat (RSA) o-~a-voriti „zakr`qaviti. œsporo. ~avor) {-~a-voriti se „zguriti se poput ~avkeŒ Lika (RJA) {-}a-voriti se „stisnuti se. œpomalo raditi. pre`iveti (odre|eni period vremena)Œ: Samo da se istavorimo iz zime Vojv. izraz voriti du{u „jesti samo toliko da se ne umre od gladiŒ Mora~a (RSA).160 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI is-ta-voriti „provesti te{ko `ive}i. RJA) zavor m. pipavo raditiŒ. teret. 348 . tuvirati „postepeno ~ileti. (RSA) pre-ta-voriti „kukavno pro`ivetiŒ (Vuk. „vita miseraŒ Lika (RJA) ~a-vora f.v. ispetqati se (iz ~ega). œpeskovit (o terenu). œkretati se bez snage. poboqevatiŒ. „veoma oskudno hranitiŒ: Nemam ni{ta davat krmetu. RJA) pro-ta-voriti „id. pro`iveti tavore}iŒ Du~alovi}i. mrdukatiŒ. œzasukan.

„vrsta de~je igre {tapovima. sg. lavrat „pri~ati koje{tarijeŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) ?le-vrav adj. zga|aju svi drugi svojim {tapovima wegov {tap. vira mu Le- va~ (RSA) -VRATI ga-vrati se impf. {vrqati. „igrati se naro~ite igre {tapovimaŒ Ba~ka (Vuk. „brbqati koje{taŒ. „krivonogŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) ?ha-vrati impf. gavrawe. skitati. „gaziti (po biqu)Œ: Ne havrajte po {enici — Nigdo mi je su salatu pohavral Ozaq (Te`ak 1981) . „nahodati seŒ id. a. „oja~ati. puno hodatiŒ: Al se nakovral dok se isprt’l gori Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990) na-ko-vrat se pf. Sve {to radi.. Vr{waci smo. gavrawa~a f. len{tina.. pa ima kad da radi Crna Reka (Markovi} 1986) è virati impf. jedan igra~ u toj igriŒ: Svako dete uzme svoj {tap u ruku. ^im baci. tuvirkati dem. „oporaviti se nakon bolestiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) ot-ko-vrat se „otkraviti se. uspevati. bazati. „~ileti. ja ostado’ ka’ petli} — [to su ti krxavi pili}i. oporaviti seŒ: Neka ga malo. Koji pogodi bude misto wega gavrani} Otok (RSA). RSA) ga-vrani} m.OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 161 tuvijerat „lutati.) o-ko-vrat se pf. œhodati mrse}i i gaze}i {to (travu)Œ: Sa mi je {enica polavrana — Gdo je tut lavral? Ozaq (Te`ak 1981). eto. koji su ti jadi? — Viraju `ita na ovoj su{i Piva (Gagovi} 2004) o-ko-virka 3. besciqno i}iŒ Zagara~ (]upi}i 1997). nestajatiŒ: Ama ne{to. bolan. Uskoci (Stani}) tu-vijer m.Œ Fru{ka gora (RSA) ?ko-vrat (se) impf. œid. „te{ko raditi. „rasti. „blesan. napredovati. nek se odmori dok okovirka. bujatiŒ: Neposredno |ubrewe . a gavrani} baci svoj {tap u vis. jer trava onda brzo vira — Ne viram ka drugi qudi. (ibid. moji ba{ viraju? Para}in. je vrlo hr|avo za repu. nesposoban ~ovekŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) è virati impf. vira{. pf. biti neraspolo`en za posao i umoran pa se naglo prenuti i postati ornijiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990) ?la-vrati impf.

~a-. oblik tako|e sekundaran u odnosu na *verti (Iliadi 2001:10. up. ~avrati „id. osnovu *ver. 351 Oblik se smatra etimolo{ki srodnim sa *kovirati. Takav psl. dijal. -veriti. veraØâ „umetati. Neke od s. kontinuanata pomenutih psl. . oblik pretpostavqa i Kurkina. ~avrat Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) ~avre{a m. (na)nizati.({i-) na osnovu -veriti.„vez(iv)ati. Sli~na je situacija i u ruskom. gwe~itiŒ. Oblici {everiti (eventualno i {iveriti) obrazovani su dodavawem prefiksa {e. verenica. saviti (se). Pokorny 1150–1152350).). imitiratiŒ (ÅSSÀ 12:12–13 s. ta-. oka~(iv)atiŒ: npr. savijati (se). potvrde Iliadi rekonstrui{e psl. sakrivati. v. npr. sagibati (se). stavqati. œbrbqati. *uer. savijati. stsl. 350 Materijal koji je izlo`en uglavnom se svodi na dva ie. dijal. metnutiŒ. protnutiŒ. *vir-. *var-) < ie. vãrvâ. Fasmer I 293). ha-. ~eprkatiŒ (v. koveriØâ œslamati. rus. „teturatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) · Svi navedeni oblici svode se na psl.162 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?~a-vrati impf. {a-. [to se ti~e glagola verati353. sa razlikom u glagolskom vokalu. „splesti se. Iliadi 2001:10–32. obrtati (se). povijati (se). (iz)ve{ati. *koveriti u kojima izdvaja osnovu *-veriti. (ibid. pri~ati koje{taŒ Lika (Ajxanovi} 2002).Œ Ozaq (Te`ak 1981). sekundarnu u odnosu na *verti (l. okretati. osnova (verati. veraØâ œtrpati. pri ~emu se upu}uje jo{ i na *kovyriti / *kovyr’ati. koliko ih je izdvojio Pokorny): 1. provãreti „proturiti. ko-. vrijeti se.c. korena (od mogu}ih 13. savijatiŒ (v. -vrati) javqaju se u kombinaciji sa slede}im prefiksima: ga-.-h. sa~uvanu samo u spoju sa datim prefiksima.„vrteti.v. 352 Kurkina 1981:333 izvodi ovaj oblik od osnove *vâreti œkqu~atiŒ. daqe. *koveriti)351. ose}ati se lo{e. *uer. la-. *vâr-. 353 Naveli smo ga ne samo kao pandan samostalno neposvedo~enom glagolu -veriti. gurati. {u-. gde se ova osnova tako|e javqa u prefigiranim oblicima.) ?{a-vrati impf. obesiti. sagnuti (se)Œ. prefigirane glagole *kaveriti. virati. „brbqivacŒ id. (po)re|ati.v. *verati. ve} i zbog wegove semantike. navode}i kao wegov refleks rus. Skok III 627–628 s. istu rekonstrukciju daje Varbot 1976:40). stavqatiŒ i 3. Na osnovu ove dve rus. -voriti. v. zajedno sa rus. œkreveqiti se. {e-. svodi na psl.(sa apofonskim varijantama *vor-. kaveriØâ œbolovati. ~avrqati. *uer„okretati (se). (ibid. tu-. ka{qatiŒ (Iliadi 2001:22)352. vãvreti „turiti.) ?{e-vrat impf. „nespretno hodatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) za-{a-vrati se pf. daqe. poviti (se). on se. rus. vrteti (se). spota}i seŒ id.

viriØisà œkriviti seŒ.. .). Me|utim. bez komentara i re{ewa (Skok III 448 s. {ever œkrivonogŒ itd.v. preina~avatiŒ. glagol voriti „veoma oskudno hranitiŒ. up. suverit’ œ(is)kriviti seŒ. v. tavoriti). Konstatuju}i da se ova dva glagola ne mogu svesti na zajedni~ki etimon357. jedva odr`avati `ivotŒ prema `ivotariti (id. izvode}i od wega (elizijom inicijalnog sloga)356 dijal. {everiti. variare „mewati. a oblik tavoriti tretirati kao sekundaran. mo`da u vezi sa uveqa f. vario. jer je pomak od konkretnog ka apstraktnom zna~ewu uobi~ajeniji. dijal. viraØâsà œvrteti se. viràØâ œizvla~iti se. i {uveqiv œuvenuo. {uvery pored osnovnog uvery œkrivŒ. iz neprijatne situacije)Œ. `goqava. koji se tuma~e kao kontinuante osnovnog *(o)verã (Havlova 1979:137–139)355. zavaravati. daqe.-h. za~avoriti „zakr`qatiŒ. dijal. rus. oblik sa drugim stepenom korenskog vokalizma i drugim prefiksom. koje predstavqa tvorbeno-semanti~ki pandan s.c. okretati seŒ autorka l. œsitna. 357 Pi`urica tretira glagol voriti œvaratiŒ kao ranu pozajmqenicu od lat. 356 Kao paralelu navodi oblik sa istog terena votariti „`ivotariti. {uverit’ (sa) pored (z)uverit’. Pi`urica se glagolom tavoriti bavi posredno. Pi`urica ipak ukazuje na logi~nost uzajamnih pomaka œvaratiŒ ü œzavaravati (hranom)Œ ü œoskudno hranitiŒ (Pi`urica 1987:104). dijal. øomicati seŒ (Kurkina 1981:334). tuma~i kao kontinuante dubletnog *(o)virã. obrazovan dodavawem ekspresivnog prefiksa ta-. {uviry. ovaj oblik bi se sa podjednakom verovatno}om mogao posmatrati i kao rezultat metateze od tavoriti. za semantiku up. izvirovaØâsà œizvla~iti se (npr. uviry. ukr. izvrdavatiŒ. sln. U svetlu ove pretpostavke. Glagol tavoriti nema utvr|enu etimologiju. u osnovi glagola tavoriti mogao bi biti i zast. sa semanti~kim pomerawem prema varati. Pridev {uverqiv œzakr`qaoŒ354 sadr`i prefiks {u-. 355 Oblike kao ~e{. nedovoqno so~anŒ: [uveqivo mu zrwe na kuruznim klipovima — Nikola ka`e da su mu {uveqive kru{ke ove godine Potkozarje (Dalmacija). (sa stepenom du`ewa u korenu) ~e{. Tako se pretpostavqeni semanti~ki razvoj 354 Up. {uviry œkrivŒ. uz semanti~ki pomak œ`ivotaritiŒ > œoskudno hranitiŒ (Pi`urica 1987). sl~.OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 163 {everaØâ „kretati se. Skok ga samo registruje. Osim potencijalnog albanizma voriti œoskudno hranitiŒ. logi~nije bi bilo po}i od oblika voriti kao ishodi{nog. neugledna osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). oblik voriti „varatiŒ. U tom slu~aju treba pretpostaviti obrnut semanti~ki razvoj: œoskudno hranitiŒ > œ`ivotaritiŒ. U prilog tome ide i zna~ewe oblika zavarati „prividno utoliti (glad)Œ (RSA). dijal.

164

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

œoskudno hranitiŒ > œ`ivotaritiŒ pro{iruje novim zna~ewskim karikama, pa dobijamo slede}i niz: œvaratiŒ > œzavaravati (hranom)Œ > œoskudno hranitiŒ > œ`ivotaritiŒ. [to se ti~e samog oblika voriti „varatiŒ, on bi se mo`da mogao smatrati apofonskom varijantom od varati358, up. rus. vor „lopovŒ359; za odnos voriti : varati up. koriti : karati, umoriti : umarati, lomiti : lamati360 (detaqnije v. Bjeleti} 1999). Ako bi se pratila druga semanti~ka linija, sadr`ana u zna~ewu: œs mukom se nositi s ne~im, mu~iti seŒ, glagol tavoriti mogao bi se dovesti u vezu sa oblicima tipa zavor m. œnapor, naprezawe, trud, teret, mukaŒ: Za to ti nije potreban zavor — Nije to veliki zavor, navor œid.Œ: Ti nikad ne}e{ da u~ini{ ni najmawi navor, regularnim derivatima glagola zavrijeti pf. œzapeti svom snagom da bi se obavio neki te`ak posao, napregnuti se u najve}oj mogu}oj meriŒ, zavirati impf. œzapiwati iz sve snage, naporno raditi, natezati se u raduŒ: Ne zaviri toliko, odrije}e{ se Uskoci (Stani}) i navreti / navrijeti pf. „napregnuti se, zapeti, navalitiŒ, œupreti, pritisnutiŒ, œn a m u ~ i t i s e, n a p a t i t i s eŒ: Na ovo dete, mori, navre sas wega! Vu~itrn, navirati impf. œs mukom se probijati, guratiŒ, œtruditi se da se ne{to postigne, upiwati seŒ (RSA)361. Posredan dokaz da se glagol tavoriti mo`e objasniti kao spoj prefiksa ta- i osnove voriti jeste tvorbeno i semanti~ki blizak glagol ~avoriti „mu~iti se u siroma{tvu i starostiŒ. Zanimqivo je da ni ovaj glagol nema jedinstveno prihva}enu etimologiju. Skok tuma~i ~avoriti i wegov prefigirani oblik o~avoriti kao denominale od ~avor m. „{togod malo o ~em se jedva mo`e `ivetiŒ Srbija (RJA), s napomenom da je definicija zna~ewa ove imeni358 Skok III 565 s.v. var smatra ju`noslovenski glagol varati „decipereŒ pozajmqenicom iz frana~kog waron „pa`qivo slu{ati, voditi ra~una o nekome, ne~emuŒ. Druga~ije tuma~ewe nudi Varbot 1976:41. Up. i Snoj 807 s.v. varovati. 359 Fasmer I 350 s.v. vor smatra da je re~ najverovatnije srodna sa vraØâ, vru „lagatiŒ < *vâraØi, *vâré (u naøomeni Truba~ova s.v. vraØâ, vru (id. 361) stoji da je ova re~ novo obrazovawe i ujedno se citiraju tuma~ewa koja je dovode u vezu sa vrïØi „kiøeØiŒ > „brbqatiŒ i za-vereØâ, za-vora, uø. ølesØi, søleØni). Druga~iju i detaqniju etimolo{ku analizu ovih re~i daje Varbot 1976:39–41. 360 Up. Varbot 1984:30–40. Kratkosilazan akcenat na korenskom slogu varati ukazivao bi na staro iterativno obrazovawe tipa klawati : kloniti, vra}ati : vratiti, no naglasak voriti bi u tom slu~aju morao biti sekundaran. 361 Ovamo mo`da i va-vriti se „mu~iti se, baktati seŒ: Daj mi to dete, da ga nosim babi, nek’ se ona s wim vavri Leva~ (RSA) (< *vã-vâreti?, za inicijalno va- up. vavijest, vavijek).

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

165

ce, data na osnovu jedinog primera: ima ~avor i dvije strijele, tj. „malo, `ivi sirotiwskiŒ – nejasna (Skok I 301 s.v. ~avor)362. Glagol ~avoriti pomiwe se i u oba praslovenska re~nika, gde se dovodi u vezu sa bug. dijal. ~avrim se „maziti se; sme{iti seŒ, ~àrvam se „od bola, tuge, ~e`we sahnuti, venuti, propadatiŒ, ~’uree „slabiti, venuti, sahnuti, gubiti snaguŒ, rus. dijal. ~avereØâ, ~avreØâ, ~avriØâ „bledeti, venuti, kr`qati, sahnuØi; bolovati; gwileti; gubiti zdravqe, snagu, poboqevatiŒ, ukr. ~evriØi „slabiti, mr{aviti; venuti, propadatiŒ, blr. ~aurácâ „id.Œ, dijal. ~auråcâ „slabiti, mr{aviti; venuti, propadatiŒ, ~avricâ „sahnuti, propadati npr. od gladi, dugog ~ekawa na nekogaŒ, ~auracâ „slabiti, gubiti snaguŒ, ~åuracâ „slabiti, propadati od gladiŒ itd. U krakovskom re~niku se konstatuje da su veza isto~noslovenskih i ju`noslovenskih potvrda, kao i sama wihova etimologija – nesigurne. Za neposrednu osnovu rekonstruisanog oblika uz rezervu se uzima slabo posvedo~en pridev *~avrã > rus. dijal. ~avráè „mr{av, slab, uveoŒ, eventualno i s.-h. dijal. ~avor363 i upu}uje sa na lit. kiauras (*keuro-) „pocepan, poderanŒ, pa se sve re~i u krajwoj instanci svode na ie. *skeu- „se}i, odvajati, grebati, strugatiŒ (SP 2:119 s.v. *~avreti). U moskovskom re~niku rekonstrui{e se ne{to druga~iji psl. øredlo`ak, oblik *~avâreti, okarakØerisan kao prefiksalna izvedenica sastavqena od ekspresivnog elementa *~a- i glagola *vâreti „vreti, znojiti se, sahnutiŒ, odaØle zaØim „kr`qatiŒ, „venutiŒ, „zlopatiti seŒ (ÅSSÀ 4:32), up. i Kurkina 1981:333, Kurkina 1992b:190. Na istu psl. osnovu Kurkina l.cc. svodi i rus. dijal. kaveriØâ œbolovati, ose}ati se lo{e, ka{qatiŒ, zakovreØâ œsmrznuti se, pokriti ledenom korom (na poledici)Œ, zaskovreØâ œusahnuti, postati krut od vru}ine, mraza, su{eŒ, odatle zaskovrina œne{to {to je usahloŒ, s tim {to su ovi oblici obrazovani pomo}u prefiksa ka- / (s)ko-. Iako je izvo|ewe zna~ewa œvenuti, sahnutiŒ od osnovnog œvreti, kqu~atiŒ sasvim legitimno, situacija se komplikuje kada su u pitawu ostala sekundarna zna~ewa, tj. œkr`qatiŒ, œslabiti, malaksatiŒ, œpoboqevati, bolovatiŒ, œoskudevati, mu~iti seŒ. Stoga ima
362 Ona je, zapravo, pogre{na. Pravo zna~ewe je: „ima tobolac i dve streleŒ, po{to je ~avor od ~ahor, up. sl~. ~achor „tobolac za brusŒ. Daqe je ova re~ svakako u vezi sa ~ahura. Sa ovako protuma~enom re~i ~avor glagol ~avoriti te{ko da mo`e imati ikakve veze. 363 Ova re~ svakako ne pripada ovamo, v. prethodnu napomenu.

166

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

poku{aja da se ova zna~ewa objasne u okviru gnezda glagola *verti, *vâro — tim pre {to je jedno od wih i realno zasvedo~eno me|u wegovim kontinuantama, up. s.-h. zavreti / zavrijeti „klonuti, zanemo}i; malaksati, oslabiti, zamretiŒ: Jelka ... pane na travu, sku~i se i ulo`i
glavu me|u koqena. Tako skupqena i savita ka’ u klupku, opet zavre i obumre CG (RSA) — v. gore tuma~ewe pomenutog rus. kaveriØâ œbolova-

ti, ose}ati se lo{e, ka{qatiŒ (< psl. *kaveriti), koje je ponudio Iliadi 2001:22. U odre|ivawu etimologije osnovnog voriti (sadr`anog u tavoriti i ~avoriti)364, tj. u wegovom pripajawu gnezdu *verti, *vâro, od presudnog su zna~aja oblici {-~a-voriti se „zguriti se poput ~avkeŒ: [~avorila se, do{la ka ~ava365 i {-}a-voriti se „stisnuti se, u telu se zgr~itiŒ, koji pokazuju da je wegovo izvorno zna~ewe œsaviti se, iskriviti seŒ, up. i pridev zavorqiv œzasukan, usukan, ~vornovat (o drvetu)Œ, tj. œiskrivqen, savijenŒ366. I upravo je ovo zna~ewe moglo poslu`iti kao osnova iz koje su se razvila zna~ewa œkr`qatiŒ, œslabiti, malaksatiŒ, œpoboqevati, bolovatiŒ, up. i ukr. dijal. viriØisà „kriviti se, savijati se (o dasci)Œ (ESUM 1:403) prema zviriØi „iscrpsti, izmoriti (o bolesti)Œ (id. 2:251), kao i gorepomenute rus. dijal. glagole koveriØâ œslamati, s a v i j a t i, gwe~itiŒ i kaveriØâ œbolovati, ose}ati se lo{eŒ. Pravilnost ovakvog tuma~ewa potkrepquju mnogi primeri koji svedo~e o me|usobnoj povezanosti zna~ewa œsavijati se, sagibati se, kriviti seŒ i œslabiti; bolovatiŒ, up. zakovrnuti (v. vrnuti), iskope~iti se (v. pe~iti), ukoviqiti (v. viqiti) itd.
364 Kako se ovi glagoli sre}u na terenu gde se glas h gubio pre wihovih prvih zapisa, moglo bi se pomi{qati i na glagolsku osnovu *hvor-, zastupqenu u psl. *xvorati, xvoreti, up. csl. hvorati, rus. hvoramâ, ~e{. choreti, dlu`. chores, poq. zast. chorze}, dijal. chorza}, rus. dijal. hvoremâ, ukr. hvorimi / horimi, blr. hvaråcâ, sve: „bolovati, pobolevati, slabitiŒ (ÅSSÀ 8:128 s.vv.). Tamo se rekonstrui{u jo{ pridev *xvorã(jâ) „bolestan, mr{av, lo{Œ (id. 131–132) i wegove izvedenice *xvoroba (id. 128), *xvorostâ, *xvorota, glagol *xvorovati (id. 129). Zna~ewe ove osnove dobro se sla`e sa semantikom glagola tavoriti, ~avoriti, no tek bi eventualna potvrda sa h ili f dala potrebnu izvesnost wihovoj rekonstrukciji kao *ta-/~a-hvoriti. U dilemi izme|u *voriti i *xvoreti kao osnovnog glagola treba uzeti u obzir i rekciju. Glagol voriti je tranzitivan, a psl. *xvoreti, *xvorati — intranzitivan, kao i tavoriti u najve}em broju primera (refleksiv tavoriti se slabo je potvr|en), {to bi ukazivalo da je tu -iti < -eti (tip slabiti intr. < *slabeti) (v. Bjeleti} 1999:123). 365 Definicija zna~ewa o~igledno po~iva na narodnoj etimologiji, koja ovaj neprozirni glagol zbog fonetske sli~nosti dovodi u vezu sa imenicom ~ava œ~avkaŒ. 366 Pridev zasukan, kojim se defini{e pridev zavorqiv, ima zna~ewe œuvojit, vijugav, spiralanŒ (v. RSA).

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

167

Ovamo verovatno spada i pridev ~ivorqiv œpeskovit (o terenu), lo{ (o zemqi)Œ, budu}i da je wegovo zna~ewe zapravo konkretizacija op{tijeg zna~ewa œslab, lo{Œ; za inicijalno ~i- up. rus. dijal. ~ivreØâ, ~ivereØâ œmr{aviti, sahnutiŒ (ÅSSÀ 4:32). Ukoliko se ipak ne radi o prefiksalnoj izvedenici, mogu}e tuma~ewe bi bilo da je oblik ~avoriti izveden sufiksom -or- (o ovom sufiksu v. SP 1:54)367 od ~aviti impf. „`iveti od danas do sutra, tavoriti, ~ametiŒ, u~aviti pf. „oslabiti, omr{aviti, iznemo}i, imati vrlo iznuren izgledŒ, up. i ~avuwati impf. „biti sasvim iznemogaoŒ, œprovoditi `ivot u bedi, bedno `ivetiŒ, ~avo m. „mr{av, iznemogao mu{karacŒ Uskoci (Stani})368. Iz ovog ugla prate}i paralelizam oblika tavoriti i ~avoriti, dolazimo do glagola taviti, tavim „propu{tati vodu, tajati, curitiŒ: Taviti re~e se o kakvoj `idini, kad kroza sud pomalo probija — Vino kroz ba~vu tavi Makarsko primorje (RJA) koji bi, bez obzira na nepodudarnost akcenata i zna~ewa, mogao biti ekvivalent glagola ~aviti. Taj odnos ekvivalentnosti uspostavqa se preko slede}ih relacija — ~aviti „tavoritiŒ : ~ajati „`iveti u te{ko}ama, zapadati u neprilikeŒ, œo~ajavati ~ekaju}i nekoga ili ne{to, bri`no i{~ekivatiŒ, œdugo se pe}i, pretvarati se u izgoretinu (o hlebu)Œ Uskoci (Stani}), „patiti, o~ajavati, bri`iti, slabitiŒ Piva (Gagovi} 2004), ~ajet „~amiti, nestajatiŒ Kosovo (Elezovi})369 = taviti „propu{tati vodu, tajati, curitiŒ : tajati „curiti, kapatiŒ, fig. œrastapati se, nestajatiŒ Sew, tajati: Ba~va taje — Vene, ~ezne, gasne, blidi, sahne, gine, kopni, taje (o zaqubqenom ~oveku) Ba~ko i Sremsko Podunavqe (RJA). Na taj na~in bi se, po ve} uo~enom paralelizmu, i razmatrani glagol tavoriti mogao objasniti kao izvedenica sufiksom -or- od taviti. I dok je glagol tajati sveslovenski i praslovenski (Skok III 434 s.v. tajati), oblik taviti bi, ve} s obzirom na svoj areal, mogao biti romanizam, od lat. tabere „topiti se, nestajatiŒ, sa romanskim prelazom intervokalskog -b- u -v-370 (v. Bjeleti} 1999:123–124).
Na materijalu na{eg jezika v. Bjeleti} 1994:269. Za ovakvu tvorbu up. lav-or-iti (lah-or-iti) „piriti, pirkatiŒ : lahati „hodati brzoŒ, mav-or-iti „mahati, klatiti, wihati, kretati tamo-amoŒ : mavati (mahati) „~initi nagle pokrete ne~im tamo-amoŒ (RSA). 369 Ovaj srpski oblik navodi se u SP 2:107–108 s.v. *~ajati : *~ati i u ÅSSÀ 4:10–11 s.v. *~ajati. 370 Up. i nem. tauen „topiti seŒ.
368 367

168

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

U obliku tuvirati izdvaja se prefiks tu- dodat na osnovu virati (< *virati), koja je u formalnom pogledu iterativ od vrijeti (< *verti). Iako se ova osnova prete`no javqa u prefigiranim obrazovawima, oblik virati œ~ileti, nestajatiŒ pokazuje da se ona mo`e pojaviti i samostalno, up. i rus. dijal. viraØâ œ(raz)bacati kojekuda, kojekakoŒ, œplesti (opanke, korpe, mre`e); spajati delove mre`eŒ, œplesti kojekako, raditi ne{toŒ, œmakar kako pri{itiŒ, viraØâ œzaokretati (o putu)Œ, viràØâ œizvla~iti se od ne~ega, izvrdavatiŒ (o ruskim potvrdama v. Havlov a 1979:138; Bory s 1991:24 ; Varbot 1995:63; Vlaji}-Popovi} 1999:114; ^erni{ 2003:223–224). Oblik tuvijerati mogao bi se smatrati pseudojekavizmom, up. npr. kumnpijer m. œkrompirŒ Uskoci (Stani})371, kopijeran adj. „`iv, `ivahan, krepak, odva`anŒ id. (v. periti), natoklije~iti pf. œizdi}i, nadi}i, uzdignutiŒ (v. -kle~iti). Osnovna zna~ewa glagola tuvirati jesu œtumaratiŒ i œpoboqevati, slabiti, ~iletiŒ. Kad je u pitawu prvo zna~ewe, razmatrani glagol ima potpune semanti~ke paralele u nizu oblika iz jugoisto~ne Srbije, up. poviram se 1. sg. œpotucati se, tumaratiŒ Pirot (@ivkovi}), „du`e se zadr`avati na nekom mestuŒ Vrawe (Zlatanovi}), sviram se œlutati besciqnoŒ id. (ibid.), spoviram se œpovla~iti se, vu}i se, besciqno i}i tamo-amoŒ, sneviram se œmajati se, skitatiŒ Leskovac (Mitrovi}), ali i na slovenskom severu, up. poq. poniewiera} sie œtumarati, lutati, skitatiŒ. Svi navedeni oblici svode se na psl. *virati, iterativ od *verti (v. Borys 1991:22–25; Vlaji}-Popovi} 1999:113). Kad je u pitawu zna~ewe œpoboqevati, slabiti, ~iletiŒ, glagoli tuvirati, virati imaju svoj semanti~ki pandan u ukr. dijal. koviriØi „bolovati, mr{aviti, slabiti, propadatiŒ (ESUM 2:485). Ovaj glagol, u ESUM l.c. okarakterisan kao nejasan, bez ikakvih prepreka mo`e se uvrstiti me|u kontinuante psl. *verti, *vâro, s tim {to se kod wega ispred osnove javqa prefiks ko-. Ovamo verovatno spadaju i ukr. dijal. kováriØi œpoboqevatiŒ, kováràØi œdugo bolovatiŒ (ÅSSÀ 12:17 s.v. *kovyriti / *kovyr’ati (se)). Uprkos predlo`enoj rekonstrukciji (koja odra`ava sekundarno preoblikovan vokalizam osnove), autori smatraju da su potvrde izlo`ene u odrednici pre u vezi sa psl. oblicima *kovirati i *koveriti. Prvi oblik se tuma~i kao spoj zameni~kog prefiksa *ko- i *-virati, iterativno-durativnog oblika glagola *-verti (id. 13–14)372, a drugi kao etimolo{ki identi~an
V. Skok II 215 s.v. krumpir. Psl. oblik rekonstruisan je na osnovu rus. dijal. koveràØâ œ~a~kati, ~eprkatiŒ i poq. zast. chowiera} œwihati se, klatiti seŒ. Sasvim druga~iju etimologiju poqskog glagola (< psl. *xvejati) daje SEK II 308 s.v. xoveraá.
371 372

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

169

wemu, ali sa druga~ijim vokalom osnove (id. 12–13). O glagolu tuvirati detaqnije v. Bjeleti} 2006b. Oblik iz Crne Reke okovirka 3. sg. pf. œoja~ati, oporaviti seŒ mo`e se razlo`iti na slede}i na~in: o-ko-vir(k)a. U pitawu bi, dakle, mogao biti dvostruko prefigiran i deminutivnim sufiksom pro{iren glagol vira 3. sg. impf. „rasti sna`no, bujati (o rastiwu)Œ Crna Reka (Markovi} 1986), up. sa istog terena i viraje „uspevati, napredovati, izrastati (o biqu)Œ Pirot (@ivkovi}), Vlasotince (gra|a RSA), virae „rasti, `iveti, postojati, razvijati se, napredovatiŒ Timok (Dini} 1988), virajem 1. sg. œnapredovatiŒ Leskovac (Mitrovi}) (v. Vlaji}-Popovi} 1999:116, nap. 13). Isti glagol posvedo~en je u makedonskom i bugarskom, up. mak. viree œrasti, bujatiŒ, bug. vireà œrasti, dobro se razvijati (o biqkama)Œ. Bugarski glagol dovodi se u vezu sa bug. virà œdizati, izdizatiŒ (= s.-h. viriti), koje se smatra srodnim sa vra œguratiŒ < *verti (BER 1:151)373. ^erni{ ovim leksemama prikqu~uje i s.-h. viriti, posvedo~eno samo u izrazu ni viri, ni piri œne raste, ne uspevaŒ (RSA)374, konstatuju}i da je svima wima svojstvena semantika kretawa usmerenog ka gore, uvis, iz koje legitimno proizlazi semantika rasta, izrastawa. Autorka pri tom smatra da svi pomenuti oblici pripadaju gnezdu *ver- / *vâr- / *vor- œgurati, spajati, zatvaratiŒ (^erni{ 2003:221). Up. i Varbot 1995:62–63, koja ovamo sme{ta, pored s.-h. viriti œdelimi~no se videti iznad (ispod, iza) ne~ega, {tr~atiŒ, jo{ i bug. navira œpodi}i (posudu, da bi se pilo)Œ375.
373 Iliadi svodi bug. virà œdizati uvis, dizati (glavu, nos)Œ na psl. *virati, pod uslovom da nije u pitawu refleks psl. *vyr’ati (Iliadi 2001:24). [to se ti~e bug. vireà „rasti (o biqci)Œ, Georgiev 1985:193 ga izvodi od lat. vireo „zeleneti se; biti sve`, bodar, jakŒ, dok Mladenov 67 pomi{qa na srodstvo sa virã I, II. 374 Up. i potvrdu ovog izraza iz Dubrovnika: ni piri, ni viri / niti piri, niti viri œka`e se za ne{to {to slabo napreduje (naj~e{}e o rastiwu)Œ: Presadi}u ovo cvije}e, jer ovako ni piri, ni viri — Djeca niti piru, niti viru! (Bojani}/Trivunac 2002). 375 S druge strane, oblik okovirka ima potpunu semanti~ku paralelu u glagolu kovarnuti (se) pf. „oporaviti se, oja~ati u fizi~kom smislu (posle bolesti, slabosti), otrgnuti se, oteti se; po~eti br`e rasti, napredovatiŒ U`ice, Zlatibor, Jadar (RSA). Stoga Vlaji}-Popovi} l.c. pomi{qa na mogu}u vezu ova dva oblika uprkos neregularnoj vokalskoj alternaciji. Ovde svakako treba pomenuti i pridev kovaran „`ivahan, okretan, ~ioŒ Lika (RJA), Sanyak (RSA), œmlad, ko~operanŒ Dvorska, Jadar (RSA), iako wegov odnos sa glagolom kovarnuti nije jasan. Pomenuti pridev, ali u zna~ewu „lukav, podmukao, pokvaren; koji nanosi zlo, zaoŒ (koji navodi Skok II 171–172 s.v. kovati) dovodi se u vezu sa glagolom kovariti „~initi kovarstva, spletkaritiŒ, up. kovarnik, kovarno, kovarstvo, tako|e rus. kovarnáè, za ~iju etimologiju up. Fasmer II 270; v. i ÅSSÀ 12:8–10 s.vv. *kovariti (se), *kovarâ, *kovarânã(jâ) (gde ipak nije obja{wen semanti~ki aspekt navedenih slovenskih potvrda). U seman-

170

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

Sledi niz leksema u kojima se mo`e izdvojiti osnova *vârati. Ovu osnovu rekonstrui{e Varbot, pretpostavqaju}i da je psl. *verti, *vâro u pojedinim dijalektima razvilo zna~ewe œobmawivatiŒ i da se samo u tom zna~ewu preobrazilo u *vârati, *vâro, odakle rus. vraØâ œlagatiŒ (Varbot 1974:40). Semanti~ki spektar kontinuanata ove osnove ipak je ne{to {iri. Iliadi ovamo svrstava bug. dijal. vra se œgurati se, me{ati se, uplitati seŒ, rus. vrannáè œpleten, zavojitŒ, ka{. ribarski termin vera œdeo ribarske mre`eŒ (Iliadi 2001:22–23). Ista osnova izdvaja se u psl. *gavârati / *gavâriti, koje se tuma~i kao spoj ekspresivnog prefiksa *ga- (varijante od *ka- / *ko-) i glagola *vârati, *vâriti (ÅSSÀ 6:112–113)376. Oblik *gavârati ujedno je i psl. predlo`ak gorepomenutog gavrati se „igrati se naro~ite igre {tapovimaŒ377, up. i gavrani} „vrsta de~ije igre {tapovima, gavrawe; jedan igra~ u toj igriŒ, gavrawa~a œid.Œ. Ta~nost predlo`ene rekonstrukcije potvr|uju istozna~ni oblici bez prefiksa ga- (< *ga-), koji tako|e pripadaju gnezdu glagola *verti: vrana / vrana f. œ{tap, motkaŒ: Ako ne h}ene, a ja }u vranom CG, Vranawe je de~ija igra sa palicama (vranama) Hrv., odatle vranati se / vranati se impf. œigrati se de~ije igre u kojoj se ba~eni {tap ga|a drugim {tapom dok letiŒ Banija (RSA). Imenica vrana svodi se na psl. *vorna (v. Iliadi 2001:81, koji navodi druge slovenske kontinuante ovog psl. oblika). Oblik kovrat (se), ukoliko uop{te spada ovamo, sadr`i prefiks ko-. Kao wegova relativna tvorbeno-semanti~ka paralela mo`e poslu`iti sln. kabrati „trapavo i brzo se pomicatiŒ (Kurkina 1981:335), dok prefigirano o(t)kovrat se „otkraviti seŒ, œoporaviti se nakon
ti~kom pogledu, pridevu kovaran œ`ivahan, okretan, ~ioŒ mnogo je bli`i rus. dijal. pridev uverisØáè œ`ivahan, spretan (o detetu)Œ, koji pripada gnezdu glagola *verti, a ~ije je zna~ewe rezultat semanti~kog razvoja: œgurati, umetatiŒ > œmuvati se, vrzmati seŒ > œonaj koji se svuda vrzma, trpaŒ > œokretan, `ivahan, spretanŒ (v. Kala{nikov 2000). Odnos navedenih leksema, koje bi mogle biti u genetskom srodstvu, zahteva detaqnu analizu. 376 Pored s.-h. potvrde, glagol je rekonstruisan jo{ i na osnovu bug. gavrà se œrugati se, izvrgavati rugluŒ, dijal. gavrem œmilovati, mazitiŒ, œkaqati, sramotitiŒ, gavrà œprqati, kaqatiŒ, rus. dijal. gavraØâ œpraviti ne{to neukusno, ne~isto (o hrani)Œ, œkvariti posao, la}ati se ne~ega neume{noŒ, œlo{e ne{to raditiŒ, gavraØâsà œspremati hranu neukusno, ne~istoŒ, œprqati seŒ, gavràØâ œprestiŒ, œkvaritiŒ, gavràØâsà œdaviti se ne~im, zagrcnuti se, iska{qavati sluzŒ, gavriØâ œose}ati mu~ninu, ispu{tati zvuke kao pri povra}awuŒ, œraditi ne{to lo{e, neume{noŒ, œprqatiŒ. U krakovskom praslovenskom re~niku oblik *gavâriti smatra se ekspresivnim derivatom glagola *gaviti, sa formantom -r- (SP 7:77). 377 Skok I 556 samo notira ovaj glagol, bez ikakvog komentara.

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

171

bolestiŒ ima pandan u obliku sa drugim stepenom korenskog vokalizma okovirka (v. gore), up. i okovrnut (se) œid.Œ (v. vrnuti). U obliku lavrati œbrbqatiŒ mogao bi se izdvojiti prefiks la-, i ina~e karakteristi~an za glagole sa ovim zna~ewem378, up. labrwati, labrdati (v. lV-), laprdati (v. -prdati). Sli~na je situacija i sa glagolom ~avrati, koji sadr`i prefiks ~a-, tako|e ~est u oblicima sa zna~ewem œbrbqatiŒ, up. ~avrqati (v. vrqati), ~avrzati (v. vrgati / vrzati). Up. i rus. dijal. {ávåráØi „brbqati, pri~ati glupostiŒ, istozna~ni oblik sa drugim vokalom osnove i drugim prefiksom (Kurkina 1981:334). Interesantno je da u Ozqu alterniraju prefiksi la- i ha- ispred osnove -vrati, pri ~emu oblici koje obrazuju imaju isto zna~ewe, up. lavrati œhodati mrse}i i gaze}i {to (travu)Œ, havrati „gaziti (po biqu)Œ379, a upotrebqavaju se u gotovo identi~nim kontekstima. Oblici {evrat „teturatiŒ i {avrati „nespretno hodatiŒ, u kojima se izdvajaju prefiksi {e- / {a-, imaju potpune formalno-semanti~ke paralele u sln. {avrati „nespretno, trapavo se kretatiŒ i rus. dijal. {avraØâ „sporo hodatiŒ (Kurkina 1981:334). Kurkina l.c. u ovu porodicu re~i ubraja i sln. {ever „krivonogŒ, {everiti „hramatiŒ, ~e{. {everem „krivoŒ, sl~. {everom, heverom, ukr. {evernogiè, s kojima bi — mo`da — mogao biti u vezi i pridev levrav „krivonogŒ, ako se uzme da je obrazovan pomo}u prefiksa le-. Za druga mogu}a tuma~ewa sln. i ostalih pomenutih oblika up. Bezlaj IV 14 s.v. {avrati, 39 s.v. {ever. Analizirane lekseme svrstavaju se u nekoliko semanti~kih grupa, formiranih na bazi zna~ewa ishodi{ne psl. osnove *ver- pod koju se, u savremenim slavisti~kim istra`ivawima, podvode oblici sa slede}om semantikom: „vezivatiŒ, „trpati, guratiŒ, œupirati, zapiwatiŒ, delimi~no i „vrteti, okretati, savijatiŒ (v. Kala{nikov 1994:81). Prvu grupu ~ine oblici sa zna~ewem œkriviti, savijatiŒ ({~avoriti se, levrav), odakle se regularno razvijaju zna~ewa œzakr`qatiŒ ({uverqiv, za~avoriti, o~avoriti), œpobolevati, ~iletiŒ (tu378 Up. i `-l a -vrati zast. {atr. „brbqati, ~avrqati, }askatiŒ (RSA), {-k-la-vriti „govoriti bez smislaŒ Krk (RJA). 379 Mo`da je ovaj glagol u nekakvoj vezi sa zast. imenicom havre`â m. „korov, trweŒ (?): ... i kakav’ li mo`e báti rod ª havre`a ... (u orig. plodã ª ternjê) Venclovi} (Jovanovi} 1911:304), ili dijal. glagolom uavrit pf. œnabujati, narasti (o travi, trsci i sl.)Œ: Uavrila velika trava oko ku}e, treba ju pokosit, e se ne mo`e proj Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Za tuma~ewe oba oblika v. ERSJ 1:55 s.v. avrik.

172

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

virati, tuvijerati), eventualno i œ`ivotariti, mu~iti seŒ (tavoriti, ~avoriti, kovrat se). Posledwe zna~ewe moglo se razviti i iz osnovnog œzapiwati, upiratiŒ. Semantika te{kog, sporog, nespretnog kretawa objediwuje oblike {everiti, za{everet, po{everet, tuvirati, tuvijerati, {avrati, za{avrati, {evrat. Odatle se lako razvijaju zna~ewa œtumarati, lutatiŒ (tuvijerati), œsporo, pipavo raditiŒ (tuvirati, tuvijerati), œtrom, neuredanŒ (~avora), mo`da i œgaziti po biqu, mrse}i gaŒ (lavrati, havrati). Zna~ewe œbrbqatiŒ (lavrati, ~avrati) uglavnom se razvija iz osnovnog œvezivati, plestiŒ, up. kontinuante psl. *verzti (v. vrgati / vrzati). Relativno izdvojeno stoji zna~ewe œoja~ati, oporaviti seŒ (okovirka, otkovrat se, okovrat se) koje, uprkos gore ponu|enom tuma~ewu, kao da je nastalo po principu enantiosemije prema mnogo boqe posvedo~enom œpobolevati, ~iletiŒ, ili pak uop{te ne spada ovamo.

„za(o)krenuti. zavrnutiŒ. up. pesmu (obi~no prelivaju}i glasom.) u-ko-viqiti „sasvim iznemo}i. vijati1). urlikati. zavrnutiŒ. na-ko-viqati „id. œprelomiti. œzaputiti se. ne}e se kortalisati. zaspatiŒ (RSA). skr{iti zavr}u}iŒ. kukati. omr{avitiŒ. nakriviti seŒ (RSA)380 380 Homonimni oblik ~e-viqiti „suvi{e glasno pevati (obi~no u pijanstvu)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). iznemo}i. naricati (nad mrtvima). Sarajevo. Bos. po}iŒ: Zakoviqio po ‰oŠvoj me}avi pro Muratovi}e. œodgajiti kakvu stokuŒ id. œiznenada se razboleti. Grahovo. „izviti. œprelomiti.Œ Uskoci (Stani}) i{-~e-viqati „i{~a{iti. izvijati „izvoditi kakvu melodiju. zavrnuti nagore. fijukati. œuskome{ivati. zavijati (o vetru)Œ (RSA) etimolo{ki se razlikuje od gorepomenutog. jer stoji u vezi sa viti < psl. uvrnuti.v. uganuti. (ibid. ~a{a) VIQITI za-ko-viqiti pf. œiskriviti. zanemo}iŒ. „izroditi dosta dece ili mladun~adiŒ. da mu je i{~eviqio vilicu u levu stranu! Kolubara (gra|a RSA).v. œrazboleti se. hitnuti u daq (kamen. Skok III 588 s. na}i se pred smrtnim ~asomŒ id. zanemo}iŒ. a eno sa‰dŠ zakoviqio Piva (Gagovi} 2004). jadikovati. *vyti (v. ufitiqitiŒ. œrazboleti se.) i{-~e-viqiti „i{~a{itiŒ Leva~. i{~eviqiti „i{~a{iti. kvariti redŒ. urlati. œnabacivati bez redaŒ Unac (Jovi~i}) za-ko-viqati pf. œumretiŒ Uskoci (Stani}) is-ko-v i qati pogrd. drvo i sl.OSNOVE: 9) VIQATI 173 OSNOVE: 9) VIQATI 9) VIQATI ko-viqati impf. œutonuti u san. zapevaju}i)Œ. (ibid. preturati. uganutiŒ (Skok I 299 s. skr{iti zavr}u}iŒ. i{~eviqiti se „iskriviti se. iskriviti u stranuŒ Leva~ (RSA).)Œ: Zakoviqi kamenom i pogodi u vrg bandijerne. naglo zaslabitiŒ: Jutros je bijo na nogama. Koceqeva (gra|a ERSJ). œumretiŒ Uskoci (Stani}) is-ko-viqiti „sasvim oslabiti. vijati „zavijati (o vuku). iskrivitiŒ: Tako ga je gadno udario pesnicom po licu. Ali i ovaj onomatopejski oblik sadr`i ekspresivni pre- . „za(o)krenuti. i{~a{itiŒ [abac (gra|a ERSJ). œiskrenuti. „baciti.

v. potvrda i{~eviqiti. Kao paralela mo`e se navesti ukr. vilàcâ. „okretati mu{kom jagwetu ili {iqegu rogove ste`u}i ih da ne rastu u stranu ve} uvisŒ. ul. Ova rus.v. koji se tuma~i kao spoj prefiksa *jâz-. *viti (v. U dopuni prire|iva~a upu}uje se na zavili~iti „zaularitiŒ.: *ul-) (Kurkina 1992:88). Fasmer I 315 s. vá-~u-vilivaØâ „lukaviti.i ~e-. izvla~iti se iz neprilikaŒ. Pojava ekspresivnih prefiksa kod onomatopeja nije retka. œmetnuti kowu `vale. izraslinaŒ.v. hramati. ~ever)382. s jedne strane. gegati seŒ izdvaja prefiks ko. fiks. *vil-) glagola viti (up. i sa *kovati. za~equstiti. daqe. Fasmer ÇÇ 274 smatra ovu re~ neprozirnom. iskriviti u stranuŒ Leva~ (RSA) è viqiti impf. ÅSBM 2:142–143 s. imenica dovodi se u vezu sa poq.i glagola *viliti / *vil’ati. glagol cevirmek. Machek 689–690 s.v.(psl.Œ Uskoci (Stani}) · Kao i glagol vitlati (koji se u krajwoj instanci svodi na psl. koválàØâ „{epati. ESUM 1:375 s.ne pomiwu se kod Skoka. s druge (ÅSSÀ 12:15). Kao strukturna paralela navodi se rus. Ako bi se po{lo od Macenauerove pretpostavke. zasukivati brkove.174 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI i{-~o-viqiti „iskrenuti. koválâ moglo tuma~iti kao spoj prefiksa ko. Skok III 600–601).-h. uz konstataciju da oblik bez prefiksa nije potvr|en. Samo na osnovu s. vila). Skok smatra da je kao osnova za stvarawe glagola ra{~eviqiti (vilice kao kow) „ra{iriti. po wegovom mi{qewu. dijal. koje se dovodi u vezu sa *kovylâje. vilàØâ. koje se dovodi u vezu sa rus. upravqaju}i ih nagoreŒ. „id. odakle je. Ispred osnove viq-ati (viq-iti) alterniraju prefiksi ko. koji se tu pojavio mo`da pod uticajem razmatranih leksema.(tako Budimir 1951:229) i korena koji je u válâ „kvrga. i ove lekseme pripadaju gnezdu glagola viti < psl.i válàØâ.v. i{~oviqiti (i i{~evrqiti) u ÅSSÀ 9:22 rekonstruisan je oblik *jâz~eviliti (dodu{e. vilàØi. ul „{upqinaŒ.v. sln. ra{~epitiŒ(?) poslu`io tur. i blr. ~V-. œuvrtati. ulje. metatezom nastalo nepotvr- . mo`da bi se i rus. iako pretpostavqa da je autohtono slovenska (ima i aloglotskih etimologija). *kovyl’ati (se) (iskqu~ivo na osnovu rus. ulja „oteklinaŒ (Fasmer I 368). uz napomenu da prost glagol ~eviqiti nije potvr|en (Skok I 319 s. v. zavojŒ. Oblici sa ko. 382 Skok registruje i fonetski blizak glagol za~eviqiti. koje se kao samostalno ne pojavquje (Matzenauer 1881:190). zavili~itiŒ. 381 Macenauer u rus. U ÅSSÀ se rekonstrui{e psl. osnovu *vi-). koválàØâ (ESUM 2:485)381.: *ul. Oblik viqati izvodi se od participske osnove vil. osnova *vyl. a ni u ÅSSÀ. sa znakom pitawa). ~voruga. kovilä{ka „okuka. potvrda). za~eviqati „zapeti.(*oul. ekspresivnog prefiksa ~e. zaviqiti pf. nategnuti (pu{ku)Œ. Kurkina u navedenim primerima vidi odraz alternirawa psl.

podi}i (decu)Œ Vrawe (RSA). „odnegovati. nakoviqati (ako nisu ekspresivne varijante osnovnog kovrqati pej. iskotiwati pogrd. natovitlit. œizroditi. zatovitlit. up. Op{te zna~ewe je „krivitiŒ. klin. Glagol za~eviqiti u zna~ewu „zapeti pu{kuŒ izvodi se od za~ivijati „staviti ~iviju. i nakoveqati „nakupiti u velikoj koli~ini. Posebno mesto zauzima zna~ewe „gajiti. mladihŒ. izviqkati pf. nara|ati (dece) u velikom brojuŒ (RSA)383. RJA). Kao relativan semanti~ki pandan mogao bi se navesti glagol odwihati „odgajitiŒ (Vuk. zamahnutiŒ. nakovrqati pej. „donositi na svet. moglo bi se pretpostaviti da su oblici iskoviqati. Za zna~ewa „baciti. barem pretrpeli uticaj ovog glagola. pokotiqati pogrd. vrnuti. ra|ati mnogo deceŒ. „i{~a{iti. zanemo}iŒ > „umretiŒ (za isti semanti~ki pomak up. i{~evrqiti. S obzirom na to da se ovo zna~ewe razvilo iz osnovnog „bacatiŒ. „negovati. i oblike bez prefiksa viqkati impf. Ista dilema va`i i za oblike iskoviqati. podizati (decu)Œ. „izroditi. i{~evrqiti (v. up. Iz zna~ewa „kriviti (se)Œ sekundarno se razvilo zna~ewe „oslabiti. zakovrtati. nara|ati (dece) u velikom brojuŒ : navrqati œnabacatiŒ > œnara|ati. Ovamo verovatno spadaju i zna~ewa œpreturati. iskotiqati. izra|atiŒ (v. up. i{~evrnuti. koje se konkretizuje u „zavrnuti. zaokrenutiŒ. pej. zakovrqati. nakoviqati u zna~ewu „izroditi dosta dece. tako da se ~ak postavqa pitawe da li se tu radi o osnovi etimolo{ki identi~noj osnovi *vil-iti. „zaputiti se. „izroditi mnogo dece. sadr`ano u usko~koj potvrdi iskoviqiti „odgajiti stokuŒ. negovatiŒ. 383 Up. zakovrqiti.Œ Uskoci (Stani}). ra|atiŒ). nagomilatiŒ. ~avaoŒ (Skok III 640). „id. . kvariti redŒ i œnabacivati bez redaŒ. up. zakovrnuti). nakotiti dosta mladihŒ. nakotiqati. vrqati).OSNOVE: 9) VIQATI 175 U semanti~kom dijapazonu navedenih oblika izdvaja se nekoliko zna~ewa. uganutiŒ. |eno *za~iviliti. iskoke~it se. i kotiqati „~esto ra|ati decu. i Herej-Szymanska 2002:389. vrqati). v. po}iŒ up. koje je poslu`ilo kao osnova za glagol za~eviqiti u zna~ewu „metnuti kowu `valeŒ.

loviti nekogŒ. „obrnuti. dosa|ivatiŒ Timok (Dini} 1988) ?ka-la-vijati impf. „i{~a{itiŒ (RSA) za-{u-vinuti se pf. „staviti na sebe ne{to {to ru`no stoji. gore). krivinaŒ Temni}. za semantiku up. „ono {to je krivo.)Œ. mahati (glavom)Œ (RSA). povijati (o vetru)Œ. vijoritiŒ. Kao i ~e-viqiti „glasno pevatiŒ (v. œvrteti. lepr{ati se. „saletati. obrnuti seŒ (RSA) VIJATI s-ko-vija 3. i ovaj glagol stoji u vezi sa vijati „zavijati. tj. up. okrenuti. œzaokrenuti se. iskrivitiŒ. povezati ne{to n a k r i v oŒ. œgoniti. urlati. klatiti se (o ne~emu obe{enom)Œ [umadija (gra|a RSA) · Nijedan od navedenih prefigiranih oblika nije registrovan kod Skoka. i{~evrnuti (v. poma}i u stranuŒ CG (RSA) ?ke-re-vija f. ukrivoŒ: Ide na kereviju Leva~ (RSA)384 è vijati impf. poviti seŒ. u ovom slu~aju ka-. œi { ~ a { i t i. isticati (zastavu)Œ. iz istog izvora zakamlijekati „umrtviti se. zavinuti se „saviti se. œv i t i. œwihati se. „lutati bez ikakvog ciqa. sg. vrnuti). „juriti za nekim. Ovo je jo{ jedan primer onomatopejskog oblika koji sadr`i ekspresivni prefiks. . lako se uspostavqa veza sa ishodi384 Ovamo ne spada oblik za-ka-vijati „izgubiti glasŒ: Ono dijete zakavijalo. kukatiŒ od viti < psl. izgubiti glas od pla~aŒ: Ono dijete zakamlijekalo. iz primera se vidi da u RSA nije data precizna definicija zna~ewa. „saviti. nagoniti (koga na kakav rad)Œ. œrazvijati. uganutiŒ (RSA) zavinuti pf. da je wegovo pravo zna~ewe: „obu}i. œplesti (venac i sl. nakrivo pove`e maramu) (RSA) è izvinuti pf. staviti. œviti se. glasa od sebe ne pu{ta Pro{}ewe (Vuji~i}). *vyti. goniti. Kad se ima u vidu ovako definisano zna~ewe. [to se ti~e glagola za{uvinuti se. impf. iskrivitiŒ. izraz na kereviju „nagnuto. zasukatiŒ. ne ~uje se pored kamlijeka- ti „tiho plakatiŒ. U obliku i{~evinuti izdvaja se prefiks ~e-.176 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 10) VINUTI 10) VINUTI i{-~e-vinuti pf. œpodvrnuti. unakaraditi seŒ: [ta si se za{uvinula (ka`e se `eni koja nezgodno. „saviti. skitatiŒ Uskoci (Stani}) za-{e-vijati pf. koso.

povije : kovije „ve|eŒ (v. cit. s obzirom na poznu fiksaciju ovog glagola u neprefigiranom obliku u odnosu na prefigirane. incovoietura „savijaweŒ. Oba pomenuta oblika obrazovana su od perfektivnog vinuti. u vezi sa *vixati (intenziv tipa *maxati od psl. kao i na wegovo leksi~ko-gramati~ko zna~ewe. Nemec. glagola u s. Polskie czasowniki na -na}. ekspresivni prefiks {e. incovoiga „krummenŒ (Skok III 600–601 s. *viti. i to u oblicima zasnovanim na prevoju *voj-: a incovoia „saviti se u vidu luka. {to je mawe verovatno. logi~na je pretpostavka da je i ovaj glagol obrazovan po istom modelu. jeziku v. 388 Za alternaciju prefiksa po. navalitiŒ Leskovac (Mitrovi}). smatra da je on nastao u procesu formirawa aspekatskih odnosa u periodu samostalnog razvitka slovenskih jezika (I. s-ko-vitli „spopastiŒ (v. Polemike izaziva vreme nastanka oblika *vinoti.-h.i ko.-h. incovoiere. a prefiksalni element -{u. Kao tvorbeno-semanti~ku paralelu iz istog izvora up. koje se tuma~i kao slo`enica *jâz i *vixnoti. O reliktima ovog psl. izvinuti se „saviti se. Vlaji}-Popovi} 1999:114. povije. iterativ od viti. izviti seŒ u ÅSSÀ je sme{teno (dodu{e. 7).v.OSNOVE: 10) VINUTI 177 {nim glagolom zavinuti (se). Vajan ga. *koveji). obuzetiŒ. 385 386 . smatra praslovenskim (Vaillant III 231–232). krummenŒ. Oblik skovija tvorbeno se mo`e razlo`iti na prefiks sko-386 i osnovu vija(ti).(i ovde umetnut) i osnova vijati. *jâzvixnoti (9:95). S druge strane. radi o fonetskom prelazu p > k. s. koji je nastao kombinacijom s-mobile i prefiksa *ko-. s-po-pnem „zaokupiti. izgleda. Skok III 17 s. U tom slu~aju. daqe). starina i za oblike **jâz-~e-vinoti se i **za-{u-vinoti se. s-po-padnem „zaokupiti. nap. 259. kako je u govorima jugoisto~ne Srbije izrazito produktivan model dvostruko prefigiranih glagola tipa s-po-viram se. 387 Prefiks ko.ume}e se radi poja~avawa negativne nijanse zna~ewa.poti~e od psl. 6 (15). s-po-re|ujem itd.v. prema Varbot 1984:136. Me|utim. Ako bi Vajanovo stanovi{te bilo ta~no.v. vinem (up.v. ÅSSÀ 12:13 s. Skok III 600–601 s. Borys 1999:75–76. zesz. *sko-. U obliku za{evijati uo~ava se kombinacija istih tvorbenih elemenata: „obi~anŒ prefiks za-. str.javqa se i u rumunskim slavizmima poreklom od glagola *viti.v. viti). mogla bi se pretpostaviti psl. Prefiks sko. ko-387 mo`e biti prefiks koji alternira sa po-388 ili se pak. v. s-po-vrtim. Snoj 717)385. (v. dok Nemec. Poradnik Jezykowy 1957.up. u svojstvu paralele) s. 6). viti). nap. a kao semanti~ke paralele up.

mangup. halaveè œlakomislen. dijal. ona bi predstavqala tvorbeni pandan glagolu kalavijati (razlika je u vokalu prefiksa ko. {aáavija „prepredewak. za tvorbu up. Imenicu kerevija prikqu~ili smo navedenim glagolima zbog semantike. 389 Up. {aqivyijaŒ (Sychta). ipak i rus. koji bi mo`da ukazivali na druga~ije poreklo inicijalnog elementa kala-. Ako je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. klisnutiŒ Ba~ka (RSA)389. nestalan ~ovekŒ (ÅSSÀ 8:13).i u likvidi u slogu kojim se ekspresivni prefiks pro{iruje).178 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U obliku kalavijati izdvaja se dvoslo`ni prefiks ka-la-. ka-la-visnuti „naglo u trku pobe}i. prevarant. . kao i ka{.

nije sigurno da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. biqkama)Œ Zlatibor. iskoviwati se „namno`iti se u velikom brojuŒ CG (RSA) na-ko-viwati „izroditi mnogo deceŒ. 391 Obja{wewe ove pojave le`i u ~iwenici da u ekspresivnom izra`avawu ~ak i tabuirani sadr`aji vezani za umirawe i ra|awe.u osnovi mo`emo smatrati sekundarnima390. „patiti (u zape}ku)Œ Herc. mu~iti se. nakoviqati. koji po normama govornog pona{awa zahtevaju neutralan ili uzvi{en ton. œrazboleti se. œumretiŒ Uskoci (Stani}) is-ko-viwati pogrd. Tre}e. Zasebnu celinu ~ine potvrde iz Uskoka: zakoviwati. (ibid. zavrnutiŒ. Prvo. œnabaviti mnogo razne stokeŒ Uskoci (RSA) ku-viwati impf. i to iz vi{e razloga. „patiti se. koje su potpuni sinonimski dubleti gore analiziranih usko~kih oblika zakoviqati. skr{iti zavr}u}iŒ. Problem. iskoviwati.391 390 Alternirawe q / w je {iroko rasprostrawena pojava. a na lestvici dru{tveno po`eqnih vrednosti zauzima jedno od najvi{ih mesta. nije posvedo~en glagol viwati bez prefiksa. zanemo}iŒ. „pobolevatiŒ Dubica (RSA) ka-viwati impf. up. vuqati se / vuwati se „pritajeno.OSNOVE: 11) ?-VIWATI 179 OSNOVE: 11) ?-VIWATI 11) ?-VIWATI ko-viwati (se) impf. Skok ne registruje glagol koviwati ni u jednom od pomenutih zna~ewa. œprelomiti. koviqe / koviwe bot. podle`u pejorizaciji imenovawem ne- . „biqka Stipa. „razmno`avati se. ploditi se (o ovcama. iskoviqati. npr. ploditi seŒ moglo bi se izvesti iz zna~ewa „izroditi dosta dece ili mladun~adiŒ.). pod znakom pitawa je i genetsko jedinstvo navedenih oblika (mo`da su u pitawu homonimi). (RJA) · Osnova -viw-ati izdvojena je samo uslovno. predstavqa pejorativnost ovog potoweg kao osnove za formirawe pojma koji ulazi u bazi~ni leksi~ki fond. Drugo. skriveno se kretatiŒ). „za(o)krenuti. Slav. Stipa pennataŒ (RSA). Budu}i da je u tom govoru uobi~ajeno ekspresivno alternirawe q / w (up. nakoviwati. kojekako `ivotaritiŒ U`ice (RSA) za-ko-viwati pf. „izroditi dosta dece ili mladun~adiŒ id. me|utim.. oblike sa -w. Zna~ewe „razmno`avati se.

œokajavati. Me|utim. {~avuwati se / {~avowiti se pf. me|usobno ~vrsto isprepletanih i povezanih odnosima apofonije. ploditi seŒ) i œpobolevati./ *keu-. tvorbe./ *~u-.> *kov. On u prvom redu asocira na oblik za~amuwati „razboleti se. upu}uje se na *{~aviti.> *kav.v. Ove lekseme verovatno ~ak i ne spadaju u domen na{ih istra`ivawa. primerenim glagolima. smawiti se. poti{tenostŒ Uskoci (Stani}).> *~av. mogao bi se pretpostaviti slede}i razvoj: *tã{tav-iti > *t{av-iti > *~av-iti (Bjeleti} 1999:123. koji posmatra kuwati u sasvim drugom okru`ewu. „biti sasvim iznemogaoŒ. virati) itd. okovirka i tuvirati (v. ali su navedene kao ilustracija te`ine zahvata u komplikovano tkivo leksike. „oslabiti. (ibid. bolovati (obi~no du`e vremena)Œ. u~aviti / u~avqeti pf./ *ku-. zanemo}iŒ (v. „drematiŒ. „oslabiti. dosa|ivati seŒ Kupinovac (RSA). Up. iznemo}i. a wihova upotreba za pomenute sadr`aje do`ivqava se kao ilokutivni efekat omalova`avawa i nipoda{tavawa (Risti} 1997:174). malaksavati (od bola. malaksalostŒ (RSA)396. kimati. napredovatiŒ (‹ œmno`iti se. sa daqim razvojem *kou./ *ku-. a iznad svega zajedni~kom semantikom. 395 Up. fonetskih alternacija. virati.180 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Glagole koviwati. Havlova 1999:290. omr{aviti. 393 Za alternirawe m / v up. da paralelizam zna~ewa œrasti. „`iveti od danas do sutra.. omr{avitiŒ Uskoci (Stani}). Ipak. up. nap. Svakako u obzir treba uzeti i oblik kuwati impf. Cres (RSA) (Kurkina 1985:14. iznemo}i. To su glagoli koji po osnovnim zna~ewima pripadaju drugim „ni`imŒ sferama. patiti se. œbedno `ivetiŒ.)Œ. 396 O vezi zna~ewa „drematiŒ i œslabitiŒ v. œmu~iti se. . sme`urati se. 19). Na prvom mestu treba pomenuti glagol ~avuwati impf. ipak. imati vrlo iznuren izgledŒ id. ~ametiŒ394. i{~ileti. 392 Podse}amo. svenuti. dok se u ÅSSÀ uop{te ne rekonstrui{e sli~an praslovenski oblik. mu~iti se. zlopatiti seŒ. zahteva daleko dubqu i podrobniju analizu397. tavoriti. „gubiti snagu. -muwati)393. ispa{tatiŒ (RSA). kojekako `ivotaritiŒ mo`da treba izdvojiti iz ovog konteksta i razmatrati ih u okru`ewu semanti~ki bliskih oblika392. 397 Na prvi pogled bi se reklo da se ve}ina wih mo`e svesti na *kou. iskopneti. kaviwati u zna~ewu „pobolevati. a verovatno i kawati „~amiti. osu{iti se. kuviwati. Cela ova grupa leksema. Kurkina 1992b:190). 394 U SP 2:119 pod odgovaraju}om odrednicom *~aviti 2. *keu. œkuwati. ostariti. BiH.)395. *kou. drematiŒ Dalm. ~amotiwa / ~avotiwa „osamqenost. patwe i sl. sasvim regularno mogao bi biti izveden i od ~aviti impf. gde }e i biti data etimologija. œose}ati slabost. Kurkina dovodi oblik kaviti u vezu sa kujati „pobolevati. i Skok II 81 s. ~amiti > ~amuwati. `ivotaritiŒ nije tako retka pojava. Paralelno sa ~aviti egzistira i glagol kaviti impf.

œpo~eti kovitlati. opkolitiŒ: Po}era ga skovitlala sa svake strane i on nema kud no se preda Piva (Gagovi} 2004). vrteti se u kovitlac. œpo~eti sna`no duvati nose}i sve pred sobom (o vetru)Œ. œpovla~iti kojekuda. kovitao. œgoniti. leteti. proletati kru`no. „spasiti se. œgoniti. kovitqac. skovitlaju ga i ve`u. nakupiti se kovitlaju}i se (o oblacima)Œ (RSA) IZVEDENICE: kovitqaj. „baciti vitlaju}iŒ Uskoci (Stani}) s-ko-vitlati pf. kovitlati se œkretati se. kovitlati seŒ (RSA) na-ko-vitqati se pf. œvrzmati se tamo-amo. mu~iti. u tavninu nalete na wega dvojica nepoznati. okretati seŒ. zakovitlati se œpo~eti se kretati u kovitlac. œprogawati. seqakatiŒ. zaklatiti se. œokretati u kovitlac. (RSGV) za-ko-vitlati pf. sg. œmahati. vrtetiŒ. v i t l a t iŒ. kovitqajan. razgoniti. „di}i od zemqe. saviti. kovitlast. loviti. œpokretati. vijati. „s v i t l a t i. brzo tamo-amo. „nagomilati se. œkovitlati seŒ. dovoditi u kovitlac. vrtlo`no. kovitqiv (RSA) è vitlati impf. œk o v i - . sna}i seŒ Radimwa (Tomi} 1989) IZVEDENICE: kovitalac. zatresti seŒ (RSA). obrtatiŒ. izbaviti se. œuznemiriti se. œvijati se. „v. kovitlasto (RSA) ko-vitqati se impf. okretati. pa mi sve o~i napunio Kolubara (gra|a RSA). motati seŒ. uskovitla se 3. uskome{atiŒ: Vetar uskovitlao plevu. œzgrabiti. kovitlav. zawihati se. {~epatiŒ: ^im je izio iz ku}u. kovitlac. uzrujati seŒ Uskoci (Stani}). razgonitiŒ. kovitlavo. ne ostavqati na miruŒ. vitlati ne~imŒ. œzakolutati (o~ima)Œ. kovitlaj. œvrteti se u kruguŒ Vojv. tamo-ovamoŒ (RSA). smotatiŒ: Dunu vqetar i skovitla goru do crne zemqe. dovoditi u vrtlo`no kretawe.OSNOVE: 12) VITLATI 181 OSNOVE: 12) VITLATI 12) VITLATI ko-vitlati impf. œmahati (tamo-amo ili ukrug). pa ga odvedu koj zna kud Crna Reka (Markovi} 1993) us-ko-vitlati pf. zamahivati. œskoliti. œpo~eti se kretati u kovitlacŒ. sg. mlataratiŒ. kiwiti. skovitla 3. u vrtlo`no kretawe. baciti ne{to da se kre}e kovitlaju}i seŒ. uskovitlati se „ustalasati se (o vodi)Œ.

uzbu|ewem. pf. sna`no obuzeti.) . vihoru i sl. u kovitlac. pokrenuti. œizbiti velikom snagom. „napasti. œuvu}i u burna zbivawa. œkretati se brzo. œu~initi da ne{to sna`no izbije. ispuniti nemirom. poleteti. da po~ne besneti. u s k o v i t l a t i s eŒ. uletetiŒ (RSA) svitlati pf. namotavati vitlomŒ. razigrano povestiŒ.)Œ. zavitlati se „po~eti se okretati ubrzano. zamahnuti usmeriv{i prema nekome ciquŒ: Ako ti ga Puno zatovitli qevainom. (ibid. vrtoglavo. ne}e ni da ga kosimo id. sg. zaokupitiŒ. œvinuti se. baciti se nekud. „spopastiŒ: Skovitlila ga me{ina. œskitarati. burno. o}e mozak da provri id. sa zamahom. glavu }e ti razbit Vasojevi}i (Stijovi} 1990) na-to-vitlit œnani{anitiŒ: Kad ja natovitlim moskovkom. vitlati se œid. upraviti prema nekom ciquŒ: Utovitlilo sunce pravo u glavu. œpotezati. mlataratiŒ. pa se samo gr~i i previja.182 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI t l a t i s e. fijukati kroz vazduhŒ. ne{to) po~eti vitlati. u naletimaŒ. „okrenuti u kovitlac. œ(ne~im. proletati. `ivo. mahati ne~imŒ. dovesti u vrtlo`no kretaweŒ.) u-to-vitlit œusmeriti. da se uskovitla. uputiti seŒ: Natovitlio Joko pravo k nama. kretati se vrtlo`no. fig. tamo-amo. po~eti besneti (o oluji. po~eti se kretati vrtlo`no. ne~im) baciti sna`no. œpo~eti burno viti. pritesnitiŒ: Deca ga ukovitlila da i podeli imawe dok je `iv i morao je d i poslu{a Crna Reka (Markovi} 1986) za-to-vitlit pf. œzasukati brkove okre}u}i im krajeve nagoreŒ. uskome{ati se. uskome{ati. udaritiŒ: Svitlali me sa svi’ strana da ka`em da sam i ja bio tamo i sve vidio – a nisam! Kolubara (gra|a RSA) vitqati impf. letetiŒ. œ(ne{to. œnesmi{qeno. œbiti pokretan tamo-ovamo. ne vqeruem da }u proma{it. œsavitiŒ Timok (Dini} 1990) u-ko-vitli œspopasti nekoga.Œ (RSA) zavitlati pf. zamahnuti i bacitiŒ. jurcatiŒ. œz a v i t l a t i. otisnuti se. œv. „usmeriti se. vitlatiŒ (RSA) VITLITI s-ko-vitli 3. opkoliti. ukrug. burno. œpo~eti leteti. brzopleto raditiŒ. podi}iŒ. (ibid.

sg. up. zapucati. zaviØlà. Nije iskqu~eno ni da je ovaj oblik nastao analogijom prema *petâl’ati. od kojeg bi vitlati bilo obrazovano pomo}u elementa -l(kao motati > motqati)399. motoviloŒ (Skok III 599). vitlit œvrtoglaviti.OSNOVE: 12) VITLATI 183 è vitliti impf. u glagolu vitati „kriviti se. vitliti.398 Stoga mo`da neposrednu tvorbenu osnovu glagola vitlati ne treba tra`iti u imenici vitao. ne~im) baciti sna`no. npr. ugibati se (o kolima)Œ (RSA).u glagolu (glagol je dobro posvedo~en u slovenskim jezicima). vr{iti svakodnevni verbalni pritisak da bi se ne{to ostvariloŒ: Uvitlili me i sin i snaa. uvitlit œusmeriti. Budimir 1951:229. ko-2. oØviØlà (BER 1:154 s.v. gra|u tako da budu na promaji i da se ne deformi{uŒ. up. gubiti se u ispraznosti. up. œbaciti. ve}. 399 V. sa drugim sufiksom vitkati se „savijati se. da im kupim auto. RSA s. œzamotati. a navedeni glagoli. zavitliti se „navreti. Kurkina 1981a:26. Up. i Matzenauer 1881:189–190. da su se iz wega sekundarno razvila sva ostala pomenuta zna~ewa. Moskov 1965:71. i ÅSSÀ 20:75–76 s.vv. oholostiŒ Brusje (Dul~i}i 1985) zavitliti pf. mahati ne~imŒ. sko398 Da su neterminolo{ka zna~ewa daleko frekventnija vidi se i iz RSA. œuhvatiti se jednog te istogŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). Kope~n y 1983:31. . okretati se na vitluŒ. koji izdvaja prefiks ko. i bug.(Skok l. *motãl’ati (se). vrteti seŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). uvijati seŒ (RSA).. uvitli 3. œokretati se. pokazuju {irok spektar neterminolo{kih zna~ewa. zafrqa~itiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). koje Skok smatra denominalima od vitao „snovaqka. ne{to) po~eti vitlati. Mogu}e je. sa zamahom. vitliti). el nikako Timok (Dini} 1992) · U osnovi navedenih oblika sa prefiksima ko-. to. i Skok II 116 s.v. U obliku kovitlati izdvaja se prefiks ko. ima ograni~enu sferu upotrebe). „(ne~im. pored specijalizovanog zna~ewa „namotavati vitlom.c.le`e glagoli vitlati. œspopasti.. upraviti prema nekom ciquŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) uvitliti œslo`iti drva. œ(ne{to. zamahnuti i bacitiŒ. vitlati. zasijati se u o~ima (o suzama)Œ (RSA) navitlit œnani{anitiŒ. viØlo). gde se tuma~i strukturni element -ãl.v. ipak. upraviti prema nekom ciquŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). œusmeriti. Budimir 1960:19.u kovitlac). zavitiŒ Prizren. uvijati se. gde se terminolo{ko zna~ewe navodi na posledwem mestu (v. Na isti na~in tuma~e se i bug. glagoli viØli se. Imenica vitao je kulturni termin iz oblasti tka~ke i vodeni~arske terminologije (dakle. navaliti.

Uostalom. Zbog toga i prefigirani oblik kovitlati treba smatrati novijim obrazovawem. psl. „opkolitiŒ. utovitlit : uvitlit (o ovim oblicima v. ali je neizvesna starina glagola vitlati. utociqit (v.i glagola obrazovanog na bazi imena *vitâlã (ÅSSÀ 12:14). kod Vasojevi}a natovitlit : navitlit. koje se tuma~i kao spoj zameni~kog prefiksa ko. smutitiŒ (RJA). ali samo u poziciji posle „normalnihŒ prefiksa za-.184 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI viØlim œnamotavati na vitluŒ. 400 Ovde treba praviti razliku izme|u starine tvorbenog modela i starine oblika. U odrednici se upu}uje samo na *vitâlã (a ne i na glagol *vitâlati). tj. ukovitli : uvitli. œsavijati se od jakih bolova u stomakuŒ (BER 6:762. *kovitâlati. Od osnovnog zna~ewa „okretati. u-. Kod ovakvog tvorbeno-morfolo{kog ra{~lawavawa re~i od posebnog su zna~aja (a ujedno su i najprozirniji) oni slu~ajevi kada u istom govoru naporedo postoje formalno-semanti~ki ekvivalenti. zatovitlit : zavitlati. vrtetiŒ razvila su se i ostala: „savitiŒ. „uskome{ati. koje je nastalo prema tvorbenom modelu nasle|enom iz praslovenskog. u obliku se izdvaja prefiks sko-). 401 Up. „zamahnutiŒ. koje se verovatno razvilo pod uticajem sinonimnih. uznemiritiŒ. Prefiksi uglavnom samo intenziviraju zna~ewe ishodi{nog oblika. U ÅSSÀ. rekonstrui{e se psl. istozna~ni oblici sa i bez prefiksalnog elementa. up. smotati „zamotati. lokalnoj tvorevini. . praoblik izveden na osnovu jedne jedine potvrde u visokom stepenu je hipoteti~an. pobiti. „zgrabitiŒ. tV-). Arhai~an je i prefiks ko. skovitlati : svitlati.(< *ko-). moglo bi se raditi o kasnijoj.-h. samo na osnovu s. savitiŒ > „svladati. Tvorbeni model „ekspresivni prefiks + glagolŒ nesumwivo je praslovenski. S obzirom na to da je on posvedo~en jo{ samo u bugarskom. epohu. {to bi moglo zna~iti da se takav glagol i ne suponira za psl. up. i na istom terenu po istom tvorbenom modelu obrazovanih glagola natociqit. na-. U izvesnoj meri od wih odstupa zna~ewe „usmeriti. Bjeleti} 2002). nani{anitiŒ. „spopastiŒ401.400 Ispred osnove glagola vitliti pojavquje se i element -to-. potvrde.

œ~vorugaŒ Vlasotince (gra|a RSA). ~vrgnem 1. 403 Up. zadebqawe. œkvrga. œveseqakŒ Pirot (gra|a RSA) ~o-vrgaw m. ~an~eŒ Dubica. i{aratiŒ Timok (RSA)403 402 Up. œudaritiŒ. gukaŒ. œpolovina kore duleka. V. ~vrga œk v r g a. vrguqa se „uvijati se. vrguqka „nabor na haqiniŒ. „~vorugavŒ Vrawe (Zlatanovi}). œkrivudava {ara na pojasu. kretawuŒ. „izvijeni. œtraka na slamnom {e{iru. malom ~ovekuŒ [id (RSA). ~vrgav œid. „~vornovat. neravno prestiŒ Lika (RSA) ka-vrga f. Vlasotince (gra|a RSA). na delovima odelaŒ sredwi Timok (RSA). œispup~eno. „lopatica za bra{noŒ Timok (Dini} 1988) k-vrga f. ~vor na drvetuŒ [umadija (gra|a RSA). „krivudati pri hodu. tkani- . tako|e ~vrliknuti pf. da se wom pije vodaŒ Srem (Skok s. vrludati pri hoduŒ. ~vorugaŒ Uskoci (Stani}). œorahovo debloŒ. ~vorugast izra{taj. „udariti po glavi prstom ~vrgeŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). P~elice. gr~). ~anak za zahvatawe i nabacivawe malteraŒ Leva~. „grbast. sg.)Œ (RSA) ~a-vrga f.Œ [umadija (gra|a RSA) è vrg-uq-ati impf. œpraviti vijugave {are na ko{uqi. œumiqavati seŒ Timok (Dini} 1992). œizvla~iti se. œvijugatiŒ. vrguqica „{ara na cikcak u dnu sukweŒ. }aknutŒ: Vidi{ ga kakav je. izraslina na drvetuŒ. „krivudati. izvrguqati „izvijugati. „posuda od lipove kore na izvoru. „nejednako. zakovrnuti predmet (min|u{a ili dr. ~voruga. vrguqa 3. ispletena od slameŒ. œzidarska posuda. œnadimak slabo razvijenom. „mawa primitivna posuda. izbo~eno mesto uop{teŒ (RSA). Leva~. ~vrgav adj. izbegavati direktan odgovorŒ Timok (Dini} 1988). ~vrgnut œudaren.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 185 OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI ka-vrgati impf. sg. kavrga œposuda od vodewa~e (bundeve)Œ Potkozarje (Dalmacija) ko-vrga f. „~vorugaŒ402 Vrawe (Zlatanovi}). tikveŒ [umadija (gra|a RSA) ~e-vrgan m. ko da je malko ~vrgnut u glavu Vlasotince (gra|a RSA). „okretan de~ak u vreme pubertetaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) ~o-vrgan m. izvijati seŒ. œsnebivati seŒ. kvrgavŒ Crna Reka (Markovi} 1986).v. „~ v r g a. Potkozarje (Dalmacija) ~-vrga f. oteklina na telu ~oveka ili `ivotiwe.

Œ (RSA). otovrgnuti. natovrsti se „nametnuti se. œpote}i. kvrgavŒ Banija (RSA). „id. vrgudav adj.Œ Crna Reka (Markovi} 1986). œnavaditi se. uporno navaliti na nekogaŒ Uskoci (Stani}). „vijugatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986). rastovrciŒ. nava|ivati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997) o-to-vrsti. linutiŒ: Otovrzla mu krv na nos Uskoci (Stani}). œuzeti koga na zub. n a v r s t i s eŒ CG. krenuti za nekimŒ. natovariti se nekome na vratŒ: Pera mi se natovrzo da ga povezem Kolubara (gra|a RSA). œbre`uqkast. okomiti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). œo d v r s t i. natovrsti se.obezvu~i. œotpo~eti neki posaoŒ. „krivudav. natovrsti se œna}i se na smetwiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). vrgav „~vorugav. œzapleten. œsna}i se. „izvijugati. orijentisati seŒ. vrguqak „omot. imena ti bo`eg!. Lika (Ajxanovi} 2002). œbubuqi~avŒ Zaglavak. vrgav adj. 404 Oblik od-vrsti ukazuje na to da je ovde u pitawu element -to-. otovr}i pf. otovrsti œkrenuti. ispreplesti se. paklo (o duvanu)Œ. „krenuti. vijugavŒ.186 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI vrg-ud-ati impf. „krivudati. vrguqav „krivudav. Draga~evo (gra|a ERSJ). œnapasti.i osnove -vrsti (od-to-vrsti > o-to-vrsti). „k v r g a v. valovit (o zemqi)Œ Vrawe (RSA) na-to-vrsti se / natovrsti se pf. vrgudav „id. i{aratiŒ. natovr}i se œnaturiti se. k v r g aŒ. skinuti tovarŒ: Otovrzi mi toga kowa. œnapovrsti se. vagan od drvetaŒ Pirot (RSA). œraditi ne{to. naturiti se. uputiti se nekud. fig. natovrs se œkapricirati seŒ. vrga f. . vrga „~voruga od udarca. pa napraviti nered. pustiti volove iz jarma ili otka~iti ih od onoga {to vukuŒ. neravanŒ Vrawe (Zlatanovi}). vrguda 3. Osnova po~iwe zvu~nim suglasnikom i zato nije bilo potrebe da se prefiks od. izvrgudati se „izuvijati se. œpo~eti mnogo pri~atiŒ. izvrgudati pf. po}i. natovrzat se (im)pf. vijugavŒ (RSA). saviti se u smotuqakŒ (RSA) vrg m. œrastovariti. vijugati. „mali ~anak. 405 Iz primera se vidi da je zna~ewe verovatno: œrazbacatiŒ. zapetqanŒ (RSA). Qe{tansko (RSA). lomŒ: Milena parala naki yemper. œo d v e z a t i. umetnut izme|u prefiksa od. sg. otka~itiŒ: Otovrzo e vozove pred kolibom. vijugavŒ. pa rastovrzla ove kasnure po cijeloj ku}i Zlatibor (Milovanovi} 1983)405. i}i u cik-cakŒ sredwi Timok (RSA). otisnuti seŒ: Eno se Tu{iwa otovrzla niz Lug — Oli mi danas otovrsti ot ku}e?. odlu~itiŒ: Jedva otovrze jednom da ide Pro{}ewe (Vuji~i})404 ras-to-vrsti pf. vrguqast „krivudav. œ~vornovato drvoŒ Lika (Ajxanovi} 2002). a ne da se radi o pro{irenom prefiksu od(o)-.

œz a v r s t i se u trwe. „nasrtqiv.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 187 sti œrazbacati stvari bez reda. vrpoqiti se. œvrzati se. razvezatiŒ. navrzan adj.Œ. ne mo`e{ da pro|e{. navrs se / navrs se œnavaditi seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). po~eti smetati. rasturitiŒ. vrsti se „motati se. œnavaditi se. razre{iti (nekoga. raspri~ati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. Kosovo (RSA). zavrzivati „zaka~ivati. Grahovo. „i}i tamo-amo. zapiwatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). napit. navrsti œnata}i. „opletati. nadenutiŒ. „odre{iti. œutrapitiŒ. lozar. œrazmrsiti. „zaka~ivati. navaliti na nekogaŒ Uskoci (Stani}). obilazitiŒ. nametqivŒ Banija (RSA) odvrsti pf. skitatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)406 406 Up. spre~avati. œid. œubitiŒ. œpovrediti. œupetqati se. zapiwati za ne{to. navrsti se œnapasti. razvrz œrazbacati. obigravatiŒ Uskoci (Stani}) zavrsti (se) pf. vrzati se „bacati seŒ (RSA) vrzati2 (im)pf. baviti se. kretati se u velikom brojuŒ (RSA). tumaratiŒ Uskoci (Stani}). œraspri~ati seŒ id. œnabijati. smucati se. vrzat „lutati. rasturiti. navrzan adj. pri~ati besmisliceŒ Dvorska (gra|a RSA) è vrsti / vrsti impf. razvrzem pf. smetatiŒ. [umadija (gra|a RSA). œzaviti. vrzati se „privezati se. malo pijan. razbitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „pustiti volove iz jarma ili otka~iti ih od onoga {to vukuŒ Uskoci (Stani}) razvrsti. „brbqati. naturiti se. motati se. vrsti se / vrsti se „vrzmati se. konopce i sl. œzapo~eti pri~u bez krajaŒ: Rastovrzo pri~u jo{ otkad je bijo mali Ro`aje (Had`i} 2003). (Bori~i}) ~a-vrzati. pripitŒ Bos. œzaka~iti. Bori~i}) u-to-vrz pf.Œ id. muvati se. pojaviti se dosa|uju}iŒ (RSA). vezati seŒ (RSA) vrzati se impf. umotati seŒ Ro`aje (Had`i} 2003) navrsti se pf. Lika. stavqati (u ne{to)Œ. nametnuti se. naticatiŒ. zametnuti plodŒ. napraviti neredŒ: Rastovrzo nekako grawe po avliji. plestiŒ BiH (RSA). kretati se tamo-amo. ~avrzgati impf. ne{to)Œ: Ne~ija }e ku~ka krepati kad je i on razvrzo }esu Piva (Gagovi} 2004). uznemireno se pomicatiŒ. „vezati. okomiti se. i zavrzati impf. svezatiŒ. zadr`avati se u ne~ijoj bliziniŒ. rastovrz œrazbacati. „pijan. œzametati. (Bori~i}) vrzati1 impf. œvrveti. zadenutiŒ. previti ranuŒ. „sme{tati. dosa|ivati. œnalaziti se. motati se. privrzati se . œnama}iŒ.

Œ (< *vorg./ VR(IJ)EZko-vrije`iti se impf. iskola~iti o~imaŒ. besno./ *vorz-). uvrzat se pf. izbrecnuti seŒ Komarnica (RSA). „povraz. neprijateqski. ve}inom puzava stabqika ili izdanak. œispoqiti neprijateqski stav prema nekomeŒ. iskovrije`iti se „qutito. „vrsta doma}e vunene tkanine koja slu`i najvi{e za pravqewe ~ak{iraŒ Pqevqa (RSA) (v.188 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VR(IJ)EG. nao{triti se u qutwi. *uer.Œ. Petleva 1976:10. „pogledati o{tro. iz istog punkta varijantu na-ko-vrije{titi se „naqutiti se. zapretiti pogledomŒ. pripremiti se za tu~uŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) na-ko-vre`iti se pf. narogu{iti se. besno pogledati r a { i r i v { i kapke. Unac (Jovi~i}). duriti seŒ Uskoci (Stani}) is-ko-vrije`iti pf. œispustiti. „privu}i se neopa`enoŒ Kolubara (gra|a RSA). „tawa. œqutiti se. „porodi~na grana. bodqe i sl. ead. porekloŒ. a on se navrije`i na me. osnove *verg. loza. pu{tati vre`eŒ (RSA) < vre`a / vrije`a f. u`e. œnaqutiti seŒ Uskoci (Stani})407 ko-vreslo / ko-vrijeslo n. Budu}i da etimolo{ko gnezdo baziraimpf. nadizati perje. Kontinuanta ove apofonske varijante je i imenica vra`a / vra`a f. „kostre{iti se. nakostre{iti se. pa pomenuk potru. . imati prete}i izgledŒ. uvrs se „u}i u masuŒ Zagara~ (]upi}i 1997). „umetati se. dlake. razbesneti seŒ. popreko pogledatiŒ. œqutito se suprotstaviti nekomeŒ.i *verz. osorno se obratiti nekome. „qutito se okomitiŒ: \avo me nadari. „namrgoditi se. œpogledati { i r o k o otvorenim o~imaŒ Uskoci (Stani})409 navrije`iti se pf. „povraz. „qutito. 407 Up. iz istog izvora drugi prevojni oblik iz-vra`iti „id.„vrteti. Pokorny 1152). 1977:49–51). nakovrije`iti se „naje`iti seŒ. isturitiŒ Uskoci (Stani}). uzica. œo{tro. *uer. œnarogu{iti se. lozicaŒ (RSA)408 izvrije`iti pf. uzicaŒ (RSA) · Psl. „okomiti se na nekogaŒ [umadija (gra|a RSA). 410 Prema klasifikaciji Pokornija. mi{qak sva{ta }e biti Piva (Gagovi} 2004) vreslo / vrijeslo n.(v. 408 I fig. u masu naroda). ukqu~ivati se (npr. 409 Up. savijatiŒ410. u pitawu je tre}a od trinaest odrednica ie. p o v r e s l oŒ (RSA) è vre`iti se / vrije`iti se impf.u krajwoj instanci vode poreklo od ie. „{ i r i t i s e u obliku vre`e.

Na psl. povrsti) : *vârzati (s. mo`e biti rezultat transformacije prve varijante (l. øavoroz „konopac. vrzati se: Tri se `ene oko ku}e vrzaju. i da se ono izvodi kako od „vrteti. 412 Up.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 189 no na ovom korenu obuhvata osnove sa razli~itim pro{irewima. dijal. Skok III 621 s. povraz) : *poverzã (s. *vârgnoti. ( Pokorny 1154–1155. Identi~nu varijantnost Varbot vidi i u imenima sa sufiksom -slo — *povorzslo : *poverzslo (s. smatraju}i da je ovde najstarija varijanta verovatno *poverzslo. docnije. poznija. vrijeslo „ id. *uer-gh. dijalektizam a da druga. øovereslo „povez. a psl.).).: *vorz. npr. *uerg-.< ie. Slovenske kontinuante ovih dveju indoevropskih osnova karakteri{e izuzetna formalna i semanti~ka sli~nost.-h. vre{ti „bacitiŒ. Autorka smatra da je varijanta s apofonskim *o psl. otvraziti) : *verzti : *vârzo. pritezatiŒ.„vrteti. zajedni~ko gnezdo razmatraju oblici okupqeni oko psl. okretatiŒ./ *verz-: csl. analiziraju}i slovenske kontinuante ie.-h. -vresti „vez(iv)atiŒ. u vezi sa *vorziti (s. uzicaŒ. vrzem se.-h. npr. da je taj oblik mo`da poznopraslovenski. Autorka smatra da su varijante s vokalizmom u stepenu *e i u stepenu redukcije najverovatnije nastale kao rezultat transformacije psl. ~ime je otvoren put daqim pro`imawima novih. (Kala{nikov 1994:81). *verg. gwe~itiŒ. a u su{tini genetski vrlo bliskih tvorevina. *vârgati (bug. . U svetlu ove ~iwenice autor posebno skre}e pa`wu na leksiku koja je sa~uvala staru semantiku vr}ewa. upredati (niØi)Œ itd. *povorzã (s apofonskim stepenom *o).-h. lozicaŒ. 629–630 s.-h.: *vârz-413. pritiskati. Kala{nikov konstatuje da je u slovenskim jezicima preovladalo zna~ewe „vezati.. tako i od „stiskati. rus. rus. vrzalo n.v. vezivatiŒ.< ie. osnova: psl. vrsti se.-h. *vârzti (s. vrza f. vãrgam „bacatiŒ) (Varbot 1984:79). vr}i. karakteristi~nu za kontinuante ie.v.. øovrïzØi „id. vrpca. dijal. vrsti se. *uergh-. vãrga).-h. Varijanta *povârzslo mo`e biti kako paralelno obrazovawe od osnove sada{weg vremena.c.. *vorg. Nemogu}nost wihovog preciznog razgrani~avawa verovatno je i dovela do toga da se kao jedno.-h. stsl. vrâgo. detaqno v. obrtawa. oØvrï{Øi „odvezatiŒ. npr. vraga): *vârga (bug. Iliadi 2001:44–64). jeziku glagola sa vokalizmom *e wu navodi na misao da s. *povorzã (s.: *vorg.-h. *vorga (bug.Œ./ *vorz-: s. povrijeslo) : *povârzslo (s. povrz). -vrãzo. vra`a 411 Tako npr.-h. *verz. vrzati) : *vârznoti (Varbot 1984:100–101). uvrï{Øi „svezatiŒ. *uer-g. vre`a „øuzava stabqika. vere`iØâ „sukati. 413 Up. zbog ~ega je u procesu formirawa i razvijawa odgovaraju}ih praslovenskih i. s.-h. slovenskih leksi~ko-semanti~kih gnezda moglo do}i do wihovog me|usobnog ukr{tawa i preklapawa411. povrijez hronolo{ki prethodi formirawu infinitiva vrsti (umesto o~ekivanog *vrijesti). povrslo). s.-h. s. vrpcaŒ. *verg.: *vârg-412 i *verz. tako i posledica kasnije transformacije varijante sa stepenom *e (l. ravni obrazovani su i ablautni redovi *verg. povrijez) : *povârzã (s. id. oØvergnuØâ „odbacitiŒ itd.„vrtetiŒ. Odsustvo u s..-h. tj.-h. rus. Œ itd. vrsti se. u vezi sa *vârgo (prema *vergti). stsl.c. mogu}e je dati i precizniju etimologiju pomenutih psl.

bug. dijal.i osnovni glagol vrgati < *vârgati (Kurkina 1974:80). to. varzul’ka „~vor u pre|i ili tkaniniŒ. verzeà „ograda od poleglog koqaŒ. up. osnova *verg.Œ.v. vrguqak „omot. verzni „opanciŒ itd. ~a-. Kurkina 1986:110. s.v./ *vârz-. zavara`ki „kapija od razmaknutih {tapovaŒ. Skok tako|e dovodi u vezu ~vrga (ali u zna~ewu œkomadŒ) sa kvrga. Petleva 1977:50. 416 Up. Sam oblik kvrga „~vorŒ smatra srodnim sa gr~a. bez obja{wewa). ispletena od slameŒ. verglik „sprava za pletewe opanakaŒ. prefiksu *~â. od *~â-vârga417. mo`da.Œ i sve zajedno ih svodi na ie. voroza „konopac. up. 415 Prefiksalno k. Na analogan na~in mo`e se objasniti i oblik ~vrga < *~a-vârga (*~e-vârga). øoq.v. *kãmetiti. 414 Up./ *vârz-: s. vrpca. k v r g aŒ.-h. pomi{qaju}i da je mogao nastati umetawem a. fr`) „id. paklo (o duvanu)Œ. jo{ i Skok I 541 s. *vârgati (Varbot 1984:79). øovorozØi „svezatiŒ itd. ~vor). spada me|u osnove koje lako podle`u ekspresivnom prefigirawu.-h. da se wom pije vodaŒ. vârzaØi „vez(iv)atiŒ. kvrga. Kurkina 1974:79). II 254 s.-h. u`eŒ.v. krga.-h. øavoroz „id. pretpostavqaju}i drugu etimologiju (Skok I 345 s. ~e-. tuma~e}i ih kao obrazovawa sa krwim prefiksom kaili ko. Za wu se vezuju skoro svi poznati ekspresivni prefiksi: ka-. koji se u s. grawa ili vrqikaŒ.190 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „vrsta doma}e vunene tkanineŒ. bug.i *vârg. kvoga (samo navodi potvrde. sa drugim vokalizmom bug. gr~)414. 417 O psl. Da je ovo tuma~ewe ispravno potvr|uju istozna~ni oblici bez prefiksa k-415. blr. Skok smatra glagol kavrgati denominalom od kavrga „nadimak malom ~ovekuŒ. dijal. ukr.(*~e-) ili. jeziku sa~uvao samo sa sufiksalnim pro{irewima. up. gukaŒ < *vorga : *vergti. sØrus.„okretatiŒ ili *(s)qer. Oblik kavrgati ra{~lawava se na prefiks ka. kvrga „~vori}Œ nudi Kurkina.< *ka-vârga. . *vârgnoti. powroz „konopac.(kao redukovanoj varijanti *~e-) v. koren *ger. sa apofonskim varijantama *vorg.sa pro{irewem -k (Skok I 611–612 s. *vârg. vrka (vr`. Kurkina 1992:189). hrga (rga). vrzina „ograda od trwa. npr. sln. Sasvim druga~ije tuma~ewe za s. vrg-ud-ati. uzicaŒ. Oblik kavrga pak dovodi u mogu}u vezu sa kvrga „~vor na drvetuŒ. sØrus. *kãnaditi (ÅSSÀ 13:198). rus. vraga „otvorena ranaŒ. *~âmuliti.na praslovenskom planu mo`e da se rekonstrui{e i kao *kã-.itd. œposuda od lipove kore na izvoru. -ga (u ovoj odrednici u re~i kvrga izdvaja sufiks -ga). sa krwewem prefiksa *~a./ *verz-. vrg-uq-ati. vãrga „oteklina na glavi ili teluŒ < *vârga416 (Kurkina 1974:79–80. ukr. ÅSSÀ 4:146 s. ko-.v. œplik. Psl. kvrga. vrga „~voruga od udarca. (up. vrguqka „traka na slamnom {e{iru./ *vorz..

oblik sa inicijalnim ~o. nemirko. imenice vrzinovac. S. Isti prefiks javqa se i u obliku ~ovrgan m.tuma~i kao re~cu ~i „liŒ (l. Za razliku od prethodnih. nesta{koŒ (RSA) pokazuju da se isto zna~ewe realizuje i u oblicima bez ekspresivnih prefiksa. ukrutitiŒ Timok (Dini} 1988). vrga „id. kod koje se ispred osnove vrg. „mawa primitivna posuda. prefiksalni element ~i. nesta{no deteŒ (Petleva 1996:36). „nakrivo. plaziti se.v. ~o-prq}a „~eprkatiŒ. Ovoj grupi leksema nesumwivo pripada i imenica ~ovrgaw „lopatica za bra{noŒ. naopako. up. zakr`qao ~ovekŒ (BER 1:209). karakteristi~na za govore jugoisto~ne Srbije. tako|e i rus. ima i zna~ewa „zidarska posuda. ~o-vrqi „iskrivqavati.up. ~an~eŒ. za prefiks sko. ~o-vrqi se œkriviti se. dijal. *kovârkati (ÅSSÀ 12:18). Ista tvorbena podela i sli~na psl. u-~o-pr~i (se) „podi}i (se). u-~o-prqi „uspraviti. kuverzenâ œ`ivahno. „~eprkati. ~o-vrka 3. U pogledu porekla. 420 Fasmer.c. „batinaŒ. skoverga „`ivahan de~ko koji voli bu~no veseqe. vãrga „nizak. œveseqakŒ. samo sa drugim prefiksom — *~a-vârga. mawe ubedqivu etimologiju ka{upske re~i predla`e SEK IV 285–286. mangup. vrzinovi}.422 418 ^ak i oblik kavrga u zna~ewu „nadimak malom ~ovekuŒ ima svoj ekvivalent bez prefiksa. zakovrnuti predmetŒ tvorbeno se ra{~lawava na *ko-vârga.). bug.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 191 [to se pak ti~e imenice kavrga koja. vragolanŒ (< *sko-vârga)421. dubitiŒ.-h. tikveŒ (u pitawu je primitivna posuda).dodat na osnovu vrg-. va`i i za semanti~ki gotovo istovetan oblik ~avrga œpolovina kore duleka. rasturitiŒ. 421 Druga~iju. pa bi se tako|e mogla svesti na psl. preduzeti ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1993). u kojima su ~esta obrazovawa sa prefiksom ~o-419. na-~o-vrq adv. Na analogan na~in oblik kovrga „izvijeni. 419 Up. postojawe semanti~ki gotovo istovetnih oblika vrg „mali ~anak. iako se on u ÅSSÀ neopravdano sme{ta s. U pitawu je verovatno lokalna inovacija. krivitiŒ. ras-~o-vrati „provrteti ve}u rupu nego {to trebaŒ. vrziwak „obe{ewak. rus. ~o-vrdalo n. koje se prevr}eŒ (Kurkina 1981:335). skoverzenâ „dete koje nemirno le`i. vagan od drvetaŒ. U obliku ~evrgan „okretan de~ak u vreme pubertetaŒ ispred osnove vrg. ~o-brqa „~eprkati (o koko{i)Œ.ne mo`e biti praslovenski.Œ jasno govori da se i u woj izdvaja prefiks ka.javqa prefiks ~o-. 422 Navedeni prefigirani primeri imaju svoj tvorbeno-semanti~ki pandan u obliku obrazovanom od druge osnove i sa drugim prefiksom. ~iverga „Ør~karaloŒ (Fasmer IV 358)420 i ka{. tipa prefiksacije i semantike — posledwa dva oblika imaju paralele u rus. dodu{e. ras-~o-vrqi „napraviti nered. pored pomenutih. sg. ali po istom tvorbenom . dijal. ~anak za zahvatawe i nabacivawe malteraŒ. *ka-vârga418. up. rugati seŒ. ustranuŒ.uo~ava se prefiks ~e-. rekonstrukcija.

Ova obrazovawa o~uvala su se i u savremenim isto~noslovenskim jezicima. kaverznà. Interesantno je da element . kaverza. Glagol ~avrzati mo`e se razlo`iti na prefiks ~a. blr. ~i-verziØâ „vrpoqiti se. na-po-vrsti se / napovrsti se „naturiti se. na nekoga.ume}e se i posle prefiksa od-. vragolanŒ Piva. naviknuti na ne{toŒ Divoselo. i *kovârza. stezatiŒ (l. . 423 Up. gnezdo glagola *verzti Kala{nikov konstatuje da su u praisto~noslovenskim dijalektima bila rasprostrawena obrazovawa sa prefiksalnim elementima *ka-. Kao wegovo ishodi{te mogao bi se pretpostaviti psl. utovrz. P~elice. spopasti. ~e{.c. rus.do -v r sti se / nad o v r sti se „spopasti.pod uticajem sinonimnog ~avrqati) ili pak psl.> ~a.to. up. kaverza. vrcati „pokretati se brzo. oblik *~â-vârzati (sa vokalizovanim poluglasom u s. kaverzni. *kovârzânã(jâ) / *kovârzâna (ÅSSÀ 12:18–19). morav. nadati seŒ: [to mi se ne{to napoveqalo. up. obuzetiŒ Dalm.i osnovu vrzati. kaverza (ESUM 2:335). Piva.-h. sa umetnutim -to-. up. kavàrza. 424 Ovaj oblik mo`e biti i onomatopeja. budu}i da u ~e{kom postoje dva glagola vrzati: jedan onomatopejski sa zna~ewem „{kripatiŒ i drugi kao kontinuanta psl.192 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U obliku natovrsti se izdvaja se element -to-. *vârzati „vezivati. navrsti se. blr. baktati modelu — ko-vrcan „nesta{an mladi}. spopasti koga ~ime ne po{taju}i. vàrzeà „brbqawe..-h. œdo}i. nadovezati se na ne{to. *natovârzt’i se. lagatiŒ (Kurkina 1974:79. verziØâ „govoriti gluposti. napoveqati „spopasti. zaokupiti (nekoga)Œ. izmi{qotineŒ. rastovrsti. na. *ko. uz napomenu da je starina oblika problemati~na (ÅSSÀ 23:164). Element -to. jeziku).i *vârzt’i (se). oblik *~e-vârzati (sa kasnijim prelaskom inicijalnog ~e. virzià „~ovek koji govori glupostiŒ. otovrsti.alternira sa „normalnimŒ prefiksima. prekomerno brbqatiŒ424 (Kala{nikov 1996:300–302). up. Kragujevac (RSA)423. Iskqu~ivo na osnovu s. up. zaokupiti. napovrawiti „navaliti. œnau~iti. dijal.tipa *kavârza (Kala{nikov 1994:85). umetnut u strukturu glagola navrsti se (Petleva 1986:200).). *kovârzati / *kovârziti. 271). vrazit hubu (jako dvermi) „hubu otvirati. napoveqati se „nametnuti se.i u-. Glagol verziØâ u ruskom ima izuzetne predispozicije za ekspresivno prefigirawe. |avolast de~ko. U glagolu se ~uva jedno od zna~ewa ove osnove — „brbqatiŒ. Lika (RSA). koje se tuma~i kao izvedenica od na. ne ostavqaju}i na miru. kavàrzacâ (ÅSBM 4:19. ukr. Analiziraju}i psl. potvrda rekonstrui{e se psl. koverzenâ (Fasmer II 153. 22–23). up. n a v r s t i s eŒ V. @akova 1975:200). up. naturiti se. pa stalno grije{im Crkvi~ko Poqe. napovrsti seŒ: Napoveqati ‰zna~iŠ mnogo govoriti o jednoj stvari. Jadar. nagloŒ (RSA). raz. zaokupitiŒ Dvorska. rus.

up. œuraditi kako ne vaqaŒ i vra`a „vrsta doma}e vunene tkanineŒ (v. izvrag œi z b a c i v a w eŒ.mogla bi pripadati i imenica kovrag m. uzica. Galega officinalisŒ (Iliadi 2001:59). uzicaŒ) < psl. onda kovrag (< *ko-vorgã)427 ozna~ava sam taj korov i travuqinu koji se pri kr~ewu skidaju i o d b a c u j u. vrije`a). i uvrije`iti se „ukoreniti seŒ. Tako|e i „biqka iz familije UmbelliferaeŒ. Naime. dijal. s. nap.-h. Kurkina 1981:22). {ikaraŒ426 BiH. u pojedinim slovenskim dijalektima glagol na -noti u kombinaciji sa prefiksom *jâz. {i-verziØâ „smetati drugimaŒ 425 (Fasmer IV 358. v. u kojoj se tako|e izdvaja prefiks ko. Skok tuma~i oblik ~avrzgati kao onomatopeju (Skok I 300–301 s. i skovra` œ`draqevina. vrhnouti pole. povrijeslo (v. U formalnom pogledu pandani ovom s. {iprag.v. nakovrije`iti se : navrije`iti se.v.-h. kovra`ina „id. {a-verziØâ „spletkariti. travuqina. neprijateqskiŒ. jasno je da je oblik kovrije`iti obrazovan dodavawem prefiksa kona osnovu vr(ij)eg-. predlo`ak pretpostavqa i Iliadi 2001:59. Dakle. vra`iti impf. Budu}i da postoji potpuni semanti~ki paralelizam oblika iskovrije`iti : izvrije`iti. ako vraga ozna~ava wivu o~i{}enu od busewa trave i korova. tako|e vre`a / vrije`a „puzava stabqika ili izdanak. navode}i jo{ i naziv wive u Metohijskom Podgoru Kovrage. ali se kao paralela navodi i ka{. lozicaŒ (Skok III 628 s. up.). 436 . strnisko „uzoravati ledinuŒ. vr}i). „wiva napravqena od livade skidawem i spaqivawem busewa (radi |ubrewa)Œ.-h.v. Kurkina 2000:565). „krupan i gust korov. 393. kowrzasáo). *koverzslo. U pogledu zna~ewa up. u`e. oblik rekonstruisan je samo na osnovu s. zvrhnut’ pole „uzorati poqeŒ (l. Srbija. up. i Gorà~eva 1982:113. skidati i spaqivati busewe radi pretvarawa livade u wivuŒ CG (RSA). zavrzati „smetatiŒ.Œ Herc.c. (RSA). obliku (ali sa drugim prefiksom) jesu sln. vraga f. 427 Isti psl. CG. Pored ve} pomenutih oblika izvra`iti „pogledati besno. ~avka).(ÅSSÀ 12:13. povresloŒ (: vreslo / vrijeslo „povraz. kome{ati seŒ. „praviti vragu. Prefiks ko. vrije`iti (neslogu) „{iritiŒ (Skok III 621 s. kontinuantama osnove *vorg. ~e{. ogovaratiŒ. Petleva 1974:209.(*jâzvârgnoti) ozna~ava proces obra|ivawa zemqe.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 193 se. Zna~ewe glagola vra`iti (< *vor`iti) direktno je povezano sa glagolom *verg’ti „ bacatiŒ (v. 409). zap.alternira sa prefiksom po-. potvrda. up. psl. up./ *vorz. Pravilnost predlo`enog ra{~lawavawa glagola kovrije`iti se potvr|uje imenica kovreslo / kovrijeslo „povraz. 425 426 . Skok III 18–19).

zapu{tenŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). Moglo bi se pretpostaviti da je prefiks ko. gwe~itiŒ. ali u tipolo{kom smislu u pitawu je ista semantika)430 i kovrijeslo. mutan.. vestiŒ. „ne{to spletenoŒ429. sa zna~ewem „prestiŒ. U oblicima ~avrzati. œnateklinaŒ. „glupo. ~vrga. osnova *uerg. smetenŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). Kala{nikov 1994:85).c. zaostala osobaŒ. sln. kvrga. Analizirane lekseme svrstavaju se u nekoliko semanti~kih grupa.u kavrgati kao da potencira negativnu nijansu zna~ewa „n e j e d n a k o. svr`ika „suva gran~icaŒ (Kurkina 1974:80). Prvu grupu sa~iwavaju lekseme sa zna~ewem „plesti.„vrteti. uø. „neravninaŒ. ’zavezano’ deteŒ itd. trakaŒ).-h.*uvorzã (stpoq. U ju`noslovenskim jezicima razvio se ~itav niz leksema sa zna~ewem „ne{to ispup~enoŒ. kao i bug. sadr`i ono osnovno semanti~ko obele`je — „zadebqaweŒ. ~estarŒ (RSA). varzul’ka „~vori} u pre|i ili tkaniniŒ. „obmawivatiŒ (Kurkina 1974:79). Wegovo zna~ewe u razmatranoj grupi leksema mo`e se smatrati kasnijom inovacijom (v.u obliku kovrag upotrebqen da bi se wime istakla i poja~ala negativna semantika re~i. vrijeslo). n e r a v n o prestiŒ. œstiskati. strus. uwroz „konopac. *verzslo (s. savijatiŒ. vre`ama od kupina i sl.Œ (ÅSSÀ 9:99. zavr`en adj. rus. verzni „opanci od likeŒ. *povorzã. zavrzan m. øavoroz „vrpca. u`eŒ). formiranih na bazi zna~ewa ishodi{nih ie. svrzav „neuredan. zavrzan~e n. u gnezdu *verzti zastupqeni nazivi konopa. kvrgaŒ (v. pletenice. zavrza f. „smu{ena. Uskoci (Stani}). blr. paviti. skavàrzacâ „neve{to raditi (ølesØi. smetena.-h. otovrsti „po~eti mnogo pri~atiŒ. *vorza (ukr. „glupak. vrpce. up. Kurkina 1974:79–80). iz-vragã œpoba~aj. rastovrz œraspri~ati seŒ realizuje se jedno od zna~ewa karakteri428 Tako su. 429 Kao primere realizacije ovog zna~ewa Kurkina navodi konkretne realije. „neume{an. v. vrzina „mesto obraslo gustim {ipragom. dijal.-h.). savijatiŒ i *uergh. Prefiks ka. iz-vorogã „id. up. ali u s. 430 Za glagol kavrgati va`i isto {to i za glagol vrndati „prestiŒ.. koje povezuje sva navedena obrazovawa (l. Kurkina ovoj grupi pridru`uje i glagol kavrgati isti~u}i da on. stezati. npr. nespretan.194 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI stsl. pripadaju oblici kavrgati (dodu{e. . voroza „konopac ili kai{ na bi~u kojima se udaraŒ). *povorza.„vrteti. konopŒ428. nedono{~eŒ. petqanacŒ Piva (Gagovi} 2004). dok kao semanti~ka paralela mo`e poslu`iti s. i Skok III 621).Œ. npr. smetewakŒ. Ovoj grupi (osim neprefigiranog vrsti „plestiŒ). vrdati). zavrzlan „id. odakle se u jednom pravcu razvija niz „u`e. *obverzslo.-h. „onaj koji je nejasan. (v. jeziku su se razvila i metafori~ka zna~ewa. *pavorzã (rus. *poverzslo itd. œizraslina. {iØi)Œ (Kurkina 1981:335). u koji se savr{eno uklapaju s.

gore). vrãga „kvrgaŒ > „sna`an. a kao semanti~ku paralelu up.-h. rastovrsti „razbacatiŒ. kovrga „i z v i j e n i. verziØâ „govoriti gluposti. Skok I 686–687). ukoliko nije u pitawu metafora „mali predmet (posuda. vrgaw „ralica. up. dijal. i bug. hrga = rga „~vorŒ > „nevelik kow. zakovrnuti predmetŒ431. a s druge — oblikom predmeta. besmisliceŒ. pikavac „opu{ak od cigareteŒ > „mali ~ovekŒ. *uer. œzidarska posuda. ~ovrgan’ œsitan ~ovekŒ (Iliadi 2001:63). po}iŒ. s.„vrtetiŒ karakteristi~an semanti~ki razvoj „vrteti. koje se kao sekundarno razvija od osnovnog „vezatiŒ — s. ni semanti~ki pomak „~vor. S druge strane. rus. Semantika ishodi{nog glagola *verg’ti „bacatiŒ sadr`i u sebi i mogu}nost prelaska ka zna~ewu „kretati seŒ > „pokretanŒ > „okre431 U prilog ovoj mogu}nosti govore potvrde iznete s.-h. hrg sa op{tim zna~ewem „posudaŒ (v. nabijati. 433 Razvoj zna~ewa u suprotnom smeru realizovan je u bug.v. ~anak za z a h v a t a w e i n a b a c i v a w e malteraŒ. 434 Isti semanti~ki razvoj ostvaren je i kod oblika sa osnovom vrqati. jak ~ovekŒ (u tajnom jeziku) (BER 1:188). Semantizam „krivŒ verovatno le`i i u osnovi oblika kavrga „nadimak slabo razvijenom. Nazivi realija kavrga „~an~eŒ. {to pokazuje bug. up. vrg „starinska mera za z a p r e m i n u. povi(ja)ti (se). œposuda od lipove kore kojom se pije vodaŒ. `ivotiwaŒ nije usamqen. svezatiŒ (RSA). gr~). iskovrqiti „iskola~iti o~iŒ (v. kquseŒ (Skok I 611–612 s. Ve} je i Skok doveo oblik kavrga u vezu sa kvrga „~vor na drvetuŒ. up. s jedne strane. naticatiŒ. zakovrqiti „zaputiti se. okaŒ (RSA). up. Zna~ewe „krivŒ razvilo se iz zna~ewa ie.-h. jasno je da za zna~ewa natovrsti se „navaliti se. *uer. savijatiŒ > „bacatiŒ (v. kvrgaŒ > „mali ~ovek. iskovrije`iti „iskola~iti o~iŒ treba pretpostaviti upravo me|ukariku „bacatiŒ — ovo zna~ewe posvedo~eno je u obliku vrzati se „bacati seŒ — iz koje se legitimno razvijaju pomenuta zna~ewa434. vãrga „obao izra{taj na stablu drvetaŒ > „nizak ~ovekŒ433 i s. Polaze}i od ~iwenice da je za ~itavo gnezdo ie. natovrqati se „biti kome na teretuŒ. 432 Up. zna~ewem vrzati1 „sme{tati. sagibati (se)Œ. vrqati). nametnuti seŒ. glavni deo ralaŒ: I s k r i v n e m u n o g e k a ’ d v a v r g w a Poqica (RSA). malom ~ovekuŒ432.„savi(ja)ti (se). ~an~e)Œ > „mali ~ovekŒ. razvezati „raspri~ati seŒ. stavqati (u ne{to). up. ali samo na formalnom planu (v. . Varbot 1978:33).v. otovrsti „uputiti seŒ. ~avrga œpolovina kore dulekaŒ i ~ovrgaw „lopatica za bra{noŒ motivisani su. vrzati2 „vezati.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 195 sti~nih za glagol *verzti —„brbqatiŒ.

mrdati ne~imŒ. up.196 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI tan. dijal. mak. vra`i „u`urbano tr~karati. bug. Upravo ovakvim semanti~kim razvojem obja{wava se zna~ewe oblika ~evrgan „okretan de~ak u vreme pubertetaŒ i ~ovrgan œveseqakŒ. Detaqnije v. kome{ati seŒ. „vrpoqiti se. „brzo micati rukama i usnamaŒ (Kurkina 2000:564). vra`em „mnogo govoritiŒ. spretanŒ. Semantizam „{iriti seŒ mogao je poslu`iti kao osnova za razvoj zna~ewa glagola kovrije`iti se „kostre{iti seŒ > „qutiti seŒ. . Bjeleti} 2003a.

{evrdam 1. pramenŒ Uskoci (Stani}) ~o-vrdalo n.Œ Uskoci (Stani}) qa-vrdati / qavrdati „i}i tamo-amo. raditi ne{to kako biloŒ. zakovrdati se „izrasti u obliku spirale. fig. „izvla~iti se. zagonetkama). „uvojak. œv r d a t i. „razbaru{iti se. „ime zecu u zagoneciŒ (RJA). kovrya. izvla~iti seŒ. Rovca (Bjeleti} 1993:38).. zamrsiti se (o kosi)Œ Du~alovi}i (RSA) la-vrdati impf. zasukati (o rogovima)Œ. œvrdati. „micati se amo-tamoŒ (RJA).Œ. posr}u}iŒ (RSA). po~eti se kretati tamo-amoŒ (RSA) na-{e-vrdati se „izdovoqiti se {evrdaju}i. levo-desnoŒ. „zakerati. œlutati. izvrdavaju}iŒ (RSA) . lutatiŒ id. œlutati tamo-amoŒ Rovca (Bjeleti} 1993:38) na-{a-la-vrdati pf. okretati. (ibid. œi}i kud bilo. {alabazati) {e-vr dati impf. i}i tamo-amoŒ [abac (gra|a ERSJ). œgovoriti ~as jedno ~as drugoŒ Uskoci (Stani}).. œpri~ati koje{taŒ. {avrditi „igrati re~imaŒ (RJA). œne dr`ati re~Œ Pirot (Zlatkovi} 1990) do-{e-vrdati pf. prevrtqivacŒ Brusje (Dul~i}i 1985) {a-la-vrdati impf. rasklimavatiŒ: Ovaj se {oraf levrda Ozaq (Te`ak 1981) ~e-vrda{ / ~evrnda{ m. „slagatiŒ (Skok III 379 s. {evrdati œkrivudati u hoduŒ Ro`aje (Had`i}). nego {evrdaä ovamo onamo Venclovi} (Jovanovi} 1911:294). „izvrdavatiŒ Leskovac (Mitrovi}). impf. uviti seŒ Uskoci (Stani}). {evrda 3. lavr-n-dati „id. {avardat „nesre|eno govoriti ili raditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985) {avrdalo n. zameratiŒ Timok (Dini} 1988) zakovr-n-dati se pf.OSNOVE: 14) VRDATI 197 OSNOVE: 14) VRDATI 14) VRDATI za-ko-vrdati pf.v. lutatiŒ. Uskoci (Stani}) za-{e-vrdati „po~eti {evrdati. „uviti. „id. vrdatiŒ. „hodati pijano. „tr~ati amo-tamoŒ (u nar. „micati. sg. {avardalo „{evrdalo. sg. {evrdat œkrivudati u hoduŒ. zakovrduje 3. „do}i krivudaju}i. izbegavatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). sg.) le-vrdati impf. „~initi. „batinaŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {a-vrdati impf. *{evrdati: Koino ne hode pravám pôtem . {vrqati. usukati se.

krivinaŒ id. klisnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?{-vrndati impf. œpri~ati {ta bilo. œneradnik.v. okoli{itiŒ Timok (Dini} 1992) na-{o-vrda 3. besposli~arŒ. { e v r d a t iŒ. dozvrndati pf. naklapatiŒ. „ona koja {evrda. zvrndalo n. „na`vrqan.) ?{-vrdnut pf. œodugovla~iti da se ne{to 435 436 Up. {evrdan „prevrtqivkoŒ Leskovac (Mitrovi}). „raditi neozbiqno i neve{to kakav sitan. (Dini} 1988) ?z-vrdati impf. „{vrqati. id. skitnicaŒ. zvrndov Zagara~ (]upi}i 1997). ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œonaj koji pri~a koje{taŒ Uskoci (Stani}). glagol zvrndati u Uskocima ima i zna~ewe „zujati. (ibid. œizbegavati pravi odgovor. lutatiŒ. besposli~itiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). zvrndat „id. impf. nedosledan. sg. na{ovrdan adj. pf. œuklawati se. neznatan posao u ku}iŒ (RJA) è vrdati impf. Nije jasno spada li ovamo pridev seleverdast œneozbiqanŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). napisatiŒ. pa se mo`e pretpostaviti da su se u jednom obliku spojila dva po poreklu razli~ita glagola.Œ Uskoci (Stani})437. pogrd. {elevrdati „klimati. do}i. sg. zvr~ati). skretati u stranu. 437 Pored navedenog zna~ewa. „i}i tamo-amo bez ciqa. zvrndov m. lutatiŒ. iz istog izvora u istom zna~ewu oblik {ele-brdati.198 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI od-{e-vrdati „od{vrqatiŒ Uskoci (Stani}) uz-{e-vrdati se „u{eprtqati seŒ id. udaqavati seŒ. i}i levo i desnoŒ ju`. krivudatiŒ. „vrludati. biti prevrtqiv. œpomi~ni deo iznad predwih to~kova na zapre`nim kolimaŒ.) {o-vrdaq}a f.) {evrdan m. œkojekako. zvrndati „id. nemarno raditiŒ Uskoci (Stani})435. Skok III 668 s. zvrndov Vasojevi}i (Bori~i}). {evrduqa f. œizbegavati da se ka`e istina. œbiti nestalan. na{ovrda se „izbaciti izmet slo`en kao u`eŒ. „lutalica. Ma~va (gra|a ERSJ). avionu)Œ. zunzurati (o muvi. „`ensko ~eqade himbene }udiŒ (RJA) {e-le-vrdati / {elevrdati impf. na{kraban. vrludaŒ. œpri~ati koje{taŒ. dojuritiŒ Piva (Gagovi} 2004) zvrdov. (ibid. „{mugnuti. napisanŒ id. biti neveran (o mu`u ili `eni)Œ. œvijuga. [umadija (gra|a RSA)436 {o-vrda 3. „dotr~ati. i kao nadimak Ro`aje (Had`i}). fig. O~ito je da se ovde radi o onomatopeji (v.. . Ro`aje (Had`i}). œu nekom odre|enom prostoru micati se. kretati se mewaju}i pravac. lagatiŒ. kretati seŒ. „na{krabati. „i}i. (ibid.

(RSGV). œprevrtqiva i nemoralna osobaŒ. œizvla~ewe.(Varbot 1980:19–21. vrdolama f. praoblik sadr`avao â na mestu redukovanog vokala (Petleva 1983:28). prebacivatiŒ Barawa ( Sekere{ 1977)441. kuverdaØâ œklimatiŒ koje nedvosmisleno ukazuje da je psl. obilazitiŒ440. uspavati seŒ (RSA). œkretati se tamo-amo. vordati „preturati. motati se. izbe}i ne{to nepovoqnoŒ. nepouzdan ~ovekŒ. œbesneti (o `eni)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990) navrndati pf. Potkozarje (Dalmacija). œpraviti se va`anŒ. vrndalo n. vrndati se „id. izvla~iti se od neke obavezeŒ (RSA). koje tako|e spada u kontinuante psl. „prevrtqivac. œdrapati se. „presti na veliko vretenoŒ439. ispremetati. œ(ne~im) po~eti pomerati (ne{to). navrndat „nabaciti. tretira oblik . Za wega va`i isto {to i za glagol zvrndati. Petleva 1983:28. œbrbqati. izbegavawe obavezaŒ. Rovca (Bjeleti} 1993:38) zavrdati pf. Frndar prezime porodice u ~ijoj se ku}i nekada k o v r ~ a l a vuna (v. ispreturatiŒ CG (RSA)438 vrndati impf. Kurkina 1992a:60. 442 Dilemu izme|u *vãrdati i *vârdati kao mogu}ih psl. vreteno. proizvesti mnogo pre|e. fig. Petleva 1983:26–28. *uer-d. vrteti se. *vârdati < ie. Vojv. œdovesti u veliki nered. „po~eti izvrdavatiŒ. *vârdati (v.OSNOVE: 14) VRDATI 199 uradi. naslagatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) vrnda f. vardalama „id. Skok I 532).Œ Lika. nagva`dati. ali nepa`qivo i slaboŒ (RSA). „okretati se kao ~igraŒ. œonaj koji se izvla~i od posla. navaliti. vrndi 3. „napresti. zabu{antŒ. torokatiŒ (RSA). sg. iako ga Petqova ukqu~uje u porodicu glagola vrdati (Petleva 1983:27). Kurkina 1992a:60). mnogo se ~e{atiŒ Kragujevac (RSA). brujatiŒ. œr|avo prestiŒ Leva~. up. povr{an i }udqiv ~ovekŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). slede}i tuma~ewe dato u re~niku Ivekovi}a i Broza. ~igra i sl. U jednom svom ranijem radu Kurkina.). Up. Skok samo pomiwe ovaj 438 Nije jasno spada li ovamo i zavrditi se „uquqati se. 439 Ovamo svakako i frndati „kovr~ati vunuŒ Vodice. detaqno Iliadi 2001:38–44)442.Œ (RSA). v. v r ndat „premetati. semanti~ki sli~no vrtoloma „prevrtqiv. odatle fr ndalo „sprava za kovr~awe vuneŒ. zvrjati. vrdati Uskoci (Stani}). œ~igraŒ. œprostitutkaŒ Pirot (Zlatkovi} 2004) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol vrdati < psl. izvrdavawe. œnemiran ~ovekŒ Babu{nica (gra|a RSA). Varbot 1980:19. rekonstrukcija razre{ava rus. i vrdalama. dijal. 440 Glagol vrndati ima i slede}a zna~ewa „proizvoditi naro~iti zvuk (kao ma~ka kad prede. premetatiŒ. po~eti micatiŒ (RSA) izvrdati „ve{to se izvu}i iz kakvog te{kog polo`aja. 441 Za ovo zna~ewe up. sln. gore.

Kurkina 1992a:60 (i o *skovorda. rus. {o-.je samo posledica umek{avawa u konkretnom govoru. U pitawu je prefiks ~o-. Varijanta qa. ~e-. Nastala je mo`da ukr{tawem imenice koverza „id.u levrdati. Bjeleti} 1993:38).(Fasmer II 398) i [ahmatova. pri ~emu se upu}uje na rus.-h.). {e-(le-).u oblicima zakovrndati se (Petleva 1983:27) i zakovrduje (Bjeleti} 1994a:356). koji ih dovodi u vezu sa s. Skok smatra da je oblik {evrdati nastao ukr{tawem {eveqiti i vrdati (Skok III 390 s.(uglavnom o glagolu {evrdati) v. kuverdà „neuredno odevena `enaŒ. navode}i kao wegovu potvrdu i oblik vrndati. zamrsiti se (o kosi)Œ. O oblicima sa prefiksom {e.Œ sa rus. besmislicaŒ (ESUM 2:483)443. pokretqiv ~ovek koji se smuca tamo-amo bez poslaŒ (BER 6:763). gu`va. *kuvârtati (se) (13:142).v.200 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI glagol. starinu. koji alternira sa le. a nije iskqu~ena ni mogu}nost veze sa kovirØaØi „brbqati. ./ qa-. skovãrdulâkà œbrz. koji nema psl. {evrdati (l. kuvirdâ uzvik pri naglom padu naglavce (ESUM 3:121)444. vrdati). Kao paralelu up. glagola daje Petleva 1983:28. sa umetnutim n pred dentalom (Skok III 622 s.(v. obrazovanom od iste osnove sa prefiksom *sko-)445. Imenica ~evrda{. Petleva 1983:26–28. pometwaŒ. pri~atiŒ (l. nap.c. mrdnuti (Kurkina 1974a:216). 443 Re~ se tretira kao nejasna. kuvárdaØâ „bacati palicuŒ. vrdnuti kao fonetsku varijantu od mrdati. a drugi kao pozajmqenica iz ruskog. kavardak „nered. kovrya. Kurkina 1982b:184 (i o {avardalo). Bjeleti} 1994:268. verovatno stoji u vezi sa glagolom zakovrndati se „razbaru{iti se. Ispred osnovnog vrdati alterniraju prefiksi ko-. le-. nestrpqiv. {eveljiti). ~o-. 444 Prvi oblik se tretira kao nejasan. u kojoj se izdvaja prefiks ~e-. Petleva 1974:209. koverda „glupost. Autori ESUM smatraju ove glagole nedovoqno razja{wenima. u kome se izdvaja prefiks ku. U obliku lavrdati izdvaja se prefiks la. {a-(la-).v. zbrka. la. uprkos tuma~ewu Fasmera. ukr. O obliku ~ovrdalo v. Bjeleti} 1993:38. kuvárdaØâ.). a oblik na{alavrdati tumavrdati. up. ~evrnda{ „uvojak. koji u wima izdvaja prefiks ku. Bjeleti} 1994a:356. Moskov 1965:71. pramenŒ.i osnova verdaØâ < *vârdati (Petleva 1983:26–28).c. {to Petqova s pravom odbacuje (Petleva 1973:51. 445 Pomo}u istog prefiksa i od iste osnove obrazovano je i bug. Dopunski komentar o fonetici rus. larga : qarga „veliki trup. kuverdaØâ „klimatiŒ. Rus. kuvárdaØâsà „prevrtati seŒ. kuvárdaØâsà zajedno sa kuverdaØâ neopravdano se u ÅSSÀ svodi na psl. Bjeleti} 1994a:355–356. U literaturi se izdvaja prefiks ko. 65). bez tuma~ewa. dijal. batinaŒ Uskoci (Stani}). vrdati.

kako biloŒ. dijal.OSNOVE: 14) VRDATI 201 ~i kao slo`enicu od {ala „jocusŒ i vrdati (Skok III 379 s. lutati.({ovrda). blebetaloŒ (v. Analiziraju}i poreklo ovog slovenskog glagola. bug.v. Ama {ta tudaj lavrwa{. O oblicima {elevrdati. tako|e i rus. oblik {evrdati je rezultat kontaminacije {eveqiti + vrdati. v. {eveljati). blr. Zbog toga se i zna~ewe „prestiŒ u razmatranoj grupi glagola smatra kasnijom inovacijom u odnosu na semantiku ostalih glagola (Varbot 1980:19–21. blebetati. {avàrdzicâ œbrbqati. VRWATI la-vrwati impf. lutati.alternira sa {a. [ulâga~ 2004:256). Lika (RSA). i Kurkina 2001:97–98). {avarda œbrbqivac. z. uslovima i tehnikom samog procesa predewa.(o ovoj pojavi v. zvrdati izdvajaju se protetski suglasnici {-. M.({avrdati). pri ~emu je neposredan semanti~ki izvor odre|en karakterom. odakle se lako obja{wavaju sva ostala posvedo~ena zna~ewa. Furlan tuma~i oblik {evrdati kao ekspresivni deverbativ *s’ev-drati sa promenom dr > rd (Bezlaj IV 39 s. Prema Tomanovi}u. Iliadi 2001:40). U semanti~kom spektru derivata glagola vrdati izdvajaju se slede}a zna~ewa: „okretati. Terminologija predewa obi~no se razvija sekundarno na bazi glagola razli~ite semantike. „izvla~iti se. Lavrwam ponekad i po no}i Uskoci (Stani}).v. Szymanski 1977:50). dijal. torokatiŒ Divoselo. uvijatiŒ. „tr~karati tamo-amo. „brbqati. Zna{ li ti {ta lavrwa{. daj se jednom smiri! — Lavrwa pro onijeg kr{a dok vrat ne slomi Piva (Gagovi} 2004). {o. {alavrdati v. „raditi nemarno. U oblicima {vrdnut. izvrdavatiŒ. vrndati (Tomanovi} 1938–39:203). {vrndati. lupetatiŒ (v. „i}i tamo-amo. Prefiks {e. {alabazati). tumaratiŒ (RSA). tumaratiŒ. {evãrdam „i}i tamo-amoŒ (Moskov 1981:106. {avardaØâ œlutati. savijatiŒ. iz ~ega sledi da je wegovo primarno zna~ewe „vrteti (se)Œ. a {vrndati — {eveqiti + vrdati. zabune jedan? Piva (Gagovi} . Bjeleti} 1994:266). „pri~ati koje{taŒ. Ve}ina ovih zna~ewa karakteristi~na je i za ishodi{ni glagol vrdati . Bjeleti} 1993:38. skitatiŒ. Varbot ga dovodi u vezu sa ie.„vrteti. Kao potpunu tvorbeno-semanti~ku paralelu up. korenom *uer. Posebno mesto me|u navedenim oblicima zauzima glagol vrndati u zna~ewu „prestiŒ.

{ v r q a t iŒ. Lavrwi} prezime (RSA) pro-lo-vrwati pf. „do}i ni sam ne znaju}i kako. „~initi.) Lavrwa. Iz drugog primera reklo bi se da oblik lavrwati ima i zna~ewe „kotrqatiŒ. œi}i malo tamo-amo. slu~ajno nai}iŒ id. podmukloŒ id. Uskoci (Stani}) do-z-vrwati pf. œnavu}i mnogo ode}e. (ibid.202 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 2004)446.) 446 Glagol lavrwati u Pivi ima i zna~ewe „proizvoditi. trpatiŒ Piva (Gagovi} 2004) na-to-vrwat se pf. radi o jednom glagolu. „prolutati.) {o-lo-vrwski adv. lukavo. Ako se. œlutati. sg. nije jasno koje zna~ewe je primarno. odavati jak zvuk. „do}i nemarno. analogno obliku lavrwati. raditi ne{to kako biloŒ: On ne kosi ko {to qudi kose. „ispri~ati. „tumarati.) do-la-vrwati pf. lutati. i}i tamo-amoŒ Uskoci (Stani}) [o-lo-vrwa porodi~ni i li~ni nadimak. œmalo. (ibid. dovu}i seŒ: Ne znam da li }emo malo dolavrwati do vas id. 447 Oblik prolovrwati u Pivi ima i zna~ewe „protutweti. (ibid. (ibid. Ne znam {ta big vi jo{ lavrwo Uskoci (Stani}). ovla{ ne{to uraditiŒ id. prolamati seŒ: Lavrwali su gromovi ~itavu noj — Ma ko ono lavrwa kamewe niz Treskavac?. natrontati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) {a-la-vrwati impf.) od-la-vrwati „oti}i nekud ne misle}i mnogo na ciq svog odlaskaŒ id. pro}i kojekudaŒ: Prolovrwajte malo po selu i do|ite na ru~ak. (ibid. „na {olovrwski na~in. „lutati. tre{tati. nadimak Uskoci (Stani}) {o-lo-vrwati impf. (ibid. jadan! id. skitatiŒ Lika (RSA). pisatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) ?z-vrwati impf. „{arati. impf.) pro-la-vrwati „popri~ati koje{taŒ.) ?{-vrwa 3. kao od bede. (ibid. protr~ati tutwe}iŒ: Malo prolovrwa{e muwe i presta{e. doskitatiŒ id. „gomilati jedno na drugo. prezime id. „lutati bez ciqaŒ Rovca (Bjeleti} 1993:39) [o-vrwa pogrd. izbrbqatiŒ: Ama {ta ti to prolovrwa oni po`mirep? Piva (Gagovi} 2004)447 so-vrwati impf.) na-la-vrwati „nai}i ne paze}i mnogo kud se ide. . Mo`da su ovde u pitawu dva glagola koja su se pribli`ila na fonetskom planu. pogrd. pak. pro{vrqatiŒ. ve} lavrwa. (ibid.

Oblik lavrwati mogao je nastati i na slede}i na~in: glaviwati „i}i bez ciqa. Za alternaciju q / w up. to-. pak. {olovrwati. tako da se tvorbeno i ovaj glagol uklapa u razmatrani model.sastavqa~i RSA. vuqati se / vuwati se „pritajeno. iz istog izvora i logrw m. naklapatiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977)448 è v r wati impf. {o-(lo-). 449 Oblik labrwati je denominal od labrwa. mletiŒ BiH (RSA). nije sigurno da ovamo spadaju i `-vrwati „jesti (uop{te). {olo-. up. Sem toga. lV-). `a-vrwati „ne{to jesti. „logrwawe.zapa`a se potpuni paralelizam zna~ewa sa oblikom lavrwati. U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol vrwati. tumaratiŒ > glavrwati „id. posvedo~ena je i imenica lavrwa „labrwaŒ. i srqati / -srnuti. lo-. 451 O ovim oblicima v.OSNOVE: 14) VRDATI 203 ?z-lo-vrwati impf. „lutati bez ciqa. {a-la-. `-lo-vrwati „jesti. lovrwati posmatrali naporedo sa {alavrwati.Œ451 > lavrwati (RSA). torokatiŒ (oba oblika su iz istog punkta. wihovi inicijalni elementi mogli bi se smatrati osamostaqenim delovima dvoslo`nih prefiksa {ala-. v r q a t iŒ (RSA). tumaratiŒ. skriveno se kretatiŒ Uskoci (Stani}). halapqivo. `vakati van obrokaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). tutwetiŒ: Ama ne logrwaj to kamewe. pa razlikuju lavrwati1 „v. œstarati se. tutwavaŒ. Ukoliko bi se. Kod oblika sa prefiksom lo. ali i u toj imenici izdvaja se prefiks la-. „dosadno pri~ati. pa bi glagol lavrwati sasvim legitimno mogao biti wen denominal (v. 450 Up. kao {to se vidi i iz same definicije povratnog oblika vrwati se „v. truditi seŒ Bukovica (RSA) · Kao uvodnu napomenu isti~emo da nijedan od prezentiranih oblika nije registrovan kod Skoka. l a b r w a t i = brbqati.v.je verovatno nastalo pod uticajem oblika logrwati „orgati. verovatno s pravom. lutati.Œ Lika. U oblicima sa prefiksom la. prologrwati „protutweti. Ispred osnovnog glagola alterniraju prefiksi la-. Divosela u Lici)449 od lavrwati2 „tr~karati tamo-amo. vrwati se „id. Skok I 566–568 s. Tomanovi} 1938–1939:211. 448 S obzirom na sasvim druga~iju semantiku. mnogo jesti. o jadu se svom zabavijo! — Logrwa mi ne{to u drobu Piva (Gagovi} 2004)450. glava. lo. koji ni sam nema re{enu etimologiju. so-. On se najpre mo`e objasniti kao varijanta od vrqati. oblici lavrwati. . `vakatiŒ (RSA). blebetati. drobiti. proorgatiŒ: Prologrwa{e reoplani prema Podgorici. vide homonime. skitatiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:39).

zvrcati. O elementu so. na-sa-vrdavati (se) „gomilati se. [olovrwa452. O oblicima lavrwati. œsredi{wi deo pite savija~e. iskobeqati se. U oblicima {vrwa. kovrtawŒ. a ja za wom trk. kudravacŒ. Semantika navedenih oblika je uobi~ajena i u jednom segmentu potpuno identi~na sa semantikom oblika koji imaju vrdati i vrqati u osnovi. [ovrwa. lutatiŒ. hipokoristik bez odre|enog zna~ewa uz re~ macan: Oj ma452 453 [ovrwa mo`e biti i od *[alvrwa. uvijatiŒ: Ne kovrcaj kosu tom vru}om `icom. spasti seŒ (RSA) za-ko-vrcati pf. ili je on. iscrpstiŒ Unac (Jovi~i}) kovrc m.(o ovoj pojavi v. „krug. brbqatiŒ. mrditi se. {olovrwati v. zvrqati. VRCATI ko-vrcati impf. pra}aknuti seŒ. Oblik natovrwat se ima tvorbeno-semanti~ku paralelu u obliku natovrqati se (v. muriti. Skok III 642–643 s. iz te{ke situacije. svitakŒ (RSA) kovrcan „onaj koji ima kovryavu kosu. zvrwati453 izdvajaju se protetski suglasnici {-. Bjeleti} 1993:39. Up. semanti~ki identi~ne oblike zvrdati. „raditi ne{to kako biloŒ. lutalicaŒ Uskoci (Stani}). „uviti pramen kose u kovryuŒ Piva (Gagovi} 2004) s-ko-vrcati œoronuti. trk i nikako da je stignem. z. œmesto na ko`i od kojeg se razilaze dlake. dotrajati. Bjeleti} 1994:266). nagomilavati seŒ CG (RSA) prema navrndat „nabaciti. svu }e{ je belaisati. kovrcnuti se „izvu}i se iz kakve nevoqe. naslagatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). œma~ak koji nije u{trojenŒ (RSA). . {ovrqan „onaj koji {vrqa.204 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Za semantiku nadimka [ovrwa up. slo`enica sa zlo tipa zlopatiti (v. vijugatiŒ: Ona potr~a i po~e kovrcati. zaslabitiŒ. a u tvorbenom pogledu up. sovrqati. „pri~ati koje{ta.dodato na oblik lovrwati. vrqati). {to je verovatnije. œpotro{iti. Za oblik zlovrwati nije jasno da li je u wemu protetsko z.v. œpramen u koturi} savijene kose koji slu`i kao ukrasŒ. cvetŒ. œsavijati u uvojke (kosu). {alavrwati. Izdvajaju se slede}a zna~ewa: „tumarati. Za oblik sovrwati up. navaliti.v. „i}i vijugavo. trpatiŒ. od koga je mo`da i nastao. „gomilati. zao). „koprcnuti se. kovrcati (se) „kovryati seŒ (RSA) ko-vrcnuti pf.

baciti.. {to vr~i (RSA). œgurnuti. „}aknutŒ. nagao pokretŒ. hitnutiŒ. „}aknuta `enaŒ. naglo. pacicvrk „veoma mala osobaŒ Srem (Maksi} 1980). fig. „do}i ni sam ne znaju}i kako. poma}i seŒ. skitaju}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). lutati. „poma}i se. œpri~ati koje{taŒ. udaqavati seŒ. saviti. ma~ka zovu vr~ak. doskitatiŒ. œnaglo izviti. pamprc „mali ~ovek. œnesta{an mladi}.OSNOVE: 14) VRDATI 205 cane. „pokretati se brzo. œodrastao. zavrcanica f. kepecŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Nije jasno da li razmatranoj leksi~koj grupi pripada i imenica a-vrc „kepec. onamoŒ Lika (RJA) ?na-{-vrcati pf. œrazmetati seŒ (RSA) zavrcuje se 3. nazvrcati se „provesti dosta vremena u lutawuŒ Uskoci (Stani}) zvrcnut adj. œtruditi se da se ne{to izbegneŒ. dozvrcati pf. kao semanti~ku paralelu up. œumretiŒ Poqica. skretati u stranu. na{vrqatiŒ (RSA) ?z-vrcati impf. pomerati se tamo-amoŒ. zvrcat „id. koji se izvodi od onomatopejskog glagola vr~ati „frktati (o `ivotiwama)Œ (Skok III 621 s. vr~ati). Pis. „zamla}ivati se. naziv za ma~ka vr~ak: Deca ma~ku zovu mac. „ka`e se mu{kom detetu od milaŒ Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983) ?pa-la-zvrc m. na-{a-vrcati „id. œdokoli~ar. zavrcanko m. iz istog izvora palazvrk „id. sg. „v.v. „u razgovoru svaki ~as prelaziti na druge predmete. krupan mu{karacŒ Uskoci (Stani})455 è vrcati impf. RSA). osoba koja skita i nema obavezeŒ Ro`aje (Had`i}) vrcawe n. . „zanesewakŒ Crna Reka (Markovi} 1986) vrca f. nabacivatiŒ. nagao pokret. patuqakŒ U`ice (RSA. hitro pokretati deo tela tamo-ovamoŒ. |avolast de~ko. (RSGV). u~initi brz. 455 Up. iskriviti u pisawuŒ. œbacati (obi~no sitne predmete). mrdnuti. b a c a k a t i s eŒ. œtrgnuti se.Œ (RSA) {a-la-vrcati impf. „na{krabati. hitre pokrete. zavrcan adj. kovrcane (Vuk. „vetropir. RJA).Œ. mrdnuti. zavrcojla f. na`vrqatiŒ. zanositi seŒ. œtrzati se. vrcnuti se „u~initi hitar. œprenemagati se. tumaratiŒ Uskoci (Stani}). pokrenuti se. œuklawati se. prenuti 454 Up. kao i pustozvrc „onaj koji beskorisno provodi vreme lutaju}i. zvrcan m. pa-o-tog vrcawa ne mo{ no}u ni spavati Draga~evo (gra|a ERSJ) vrcnuti pf. „skitati. u v i j a t i s eŒ. vrcati se „~initi brze. skitnicaŒ. „blesavŒ Vojv. macane { k o b r c a n e. vragolanŒ Piva (RSA) za-{a-vrcati pf. kao bacakati se u govoru ovamo.Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). ili kovrcane454. œparewe ma~akaŒ: U februaru se ma~ke vrcaju.

zvr~ati). savijatiŒ. dotrajati.v. „brbqati. hitre pokrete. Ono je poslu`ilo kao ishodi{te slede}ih zna~ewa: œvijugatiŒ.v. iako je naj~e{}e od osnovnog œudaritiŒ. pri~ati koje{taŒ. uvrtatiŒ. „neuredno pisatiŒ. 457 Skok nema glagol zvrcati u pomenutom zna~ewu. zaslabitiŒ. vetropirŒ. Zna~ewe œneu{trojen ma~akŒ motivisano je jednim od sekundarnih zna~ewa glagola vrcati se œpariti se (o ma~kama)Œ < „~initi brze. skloniti se nekudŒ Uskoci (Stani}) svrciti œsi}i s uma. vr~ati). v r d n u t i u stranuŒ. pomerati se tamo-amoŒ. uvrnut. Zna~ewe „kovrxati kosuŒ razvilo se verovatno pod uticajem leksi~ke porodice imenica kovr~a i kovrxa (v. trc-vrc. {a-(la-) .v. vrcati (se)).(ovaj posledwi Skok tuma~i kao poja~awe inicijalnog v (f) u onomatopeji (Skok I 527–528 s. 456 Oblik bocati mogao bi se tuma~iti i kao povratno obrazovawe od bockati (bod-ãk-ati > *botkati > bockati > bocati). lutati. svojstvena i oblicima sa vrdati i vrwati u osnovi: „skitati. iako je u wegovoj osnovi zapravo zna~ewe œuvijati. kovrtawŒ.. Podjednako je mogu}e izvesti glagol v r cati se od v r teti se (Grickat 1955–1956:64). mo`e imati i drugu motivaciju: œuvijati. Ispred osnove vrcati alterniraju prefiksi ko. „izvrdavati u razgovoruŒ. œoronuti. up. Zna~ewe œlud.206 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI seŒ (RSA). 620 s. a javqaju se i protetski suglasnici {-. „iskobeqati seŒ. poma}i seŒ. Ovakvo tuma~ewe predla`e i Skok III 495 s. dok na drugom mestu tretira glagol vrcati kao onomatopeju (id. œkrug. koja se javqa u navedenim oblicima. . najpre mo`emo izvesti od vrd-cati (kao bocati < bod-cati)456. Na semanti~kom planu javqaju se o~ekivana zna~ewa. ve} samo u zna~ewu „kucati (nekoga po glavi)Œ (Skok III 668 s. œpobe}i. z. tumaratiŒ > „skitnica. œoti}i.v. poludetiŒ Potkozarje (Dalmacija) · Osnovu vrcati. pa-la-. blesavŒ. fr)457. vrcnuti „mrdnuti.

polokati i sl.c. pro`dretiŒ. 461 Uz napomenu da „jama~no stoji u vezi sa kovr~iti. pogrd. „obilato. bogato jedewe i pijeweŒ id. skovr~itiŒ (RJA). „zavrnuti. {to nije ubedqivo ([kalji} 247 s. „najesti seŒ. {iparacŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ka-la-vrkati impf. patka)Œ Banija i Kordun (Petrovi} D. nepristojno jestiŒ. okrenuti.) po-ka-la-vrkati pogrd. nakalavrskati se / nakalovrskati se pogrd. Me|a.Œ id. Osijek (RSA). 459 Uø. „vrsta oboqewaŒ. odatle {kovrkqiv adj. {kovrkqiv œuvijen. hleba . (ibid.)Œ Banija i Kordun (Petrovi} D. pramen kose)Œ Kordun (gra|a ERSJ) {ko-vr~ak „izdvojeno i savijeno pero (u petla. nemoj graditi {kovrka Lika (RJA)461.. 463 Up. kalavrsnuti „odjednom pojesti. up.v. |avrk). 462 Up... „(o listu vinove loze) usukati se u oblik cigare zbog bolesti {korova~eŒ Brati{kovci (Urukalo 1982:181) {ko-vrk m. |evrekŒ.) u-{ko-vrkniti (se) pf.v. zanemo}iŒ.). „srkati. œumretiŒ Uskoci (Stani}) ko-vrk m. ka-la-vrskati „srkati. „de~a~i}.)463 458 Ovamo verovatno ne spadaju ye-vrk „veliki komad (mesa. nepristojno jestiŒ Uskoci (Stani}) na-ka-la-vrkati se / na-ka-lo-vrkati se pf. izokrenutiŒ. „izdvojeno i savijeno pero (u petla.). 250). (ibid. |a-vrk „veliki komad hlebaŒ Srem.)462 ba-vrk m.Œ. „sve posrkati. œrazboleti se. skr{iti zavr}u}iŒ. [kaqi} ovu posledwu re~ izvodi od tur. ko-vrk „uvojakŒ Bosna (Skok II 172–173 s. (Skok l. }u-frk „pramen kose uvijen iz dokoliceŒ (Be}kovi}. œizraslinaŒ Uskoci (Stani})458. iz istog izvora {kovrtaw „nemiran ~uperak koseŒ. (ibid. poka- . samo u primeru: Lijepo mi to prepredaj. œprelomiti. kovrxav (rep u patka.OSNOVE: 15) VRKATI 207 OSNOVE: 15) VRKATI 15) VRKATI za-ko-vrknuti pf. patka)Œ Slav. pogrd. mehurŒ.: Lijepa mi i ravna pamuka za potku predaj. gevrek „vrsta pekarskog peciva. 460 Up. œopekotina. i |a-vrt „veliki komad hlebaŒ Osijek (RSA). nakalavrkancija / nakalovrkancija f. „najesti seŒ. „zakr`qali plod (obi~no vo}a ili povr}a)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977)460. samo nemoj {kovrkqiva id. kovrca)459 sko-vr~ak m. iz istog izvora {-vrqak „id..

œprovrtetiŒ Timok (Dini} 1988). (ibid. „zadwica. (Te{i} 1977) : viskati „{ibatiŒ. sg. œdubiti. za-ka-la-variti. dubqewem pro{irivatiŒ Timok (Dini} 1988) i{-~o-vrka pf. kalavrsnica „`enska osoba koja se ~uje kad jede te~na jelaŒ. koja se javqaju kod nekih od navedenih oblika (v.)Œ id. 464 Up. œodrastao. (?) „ludovati. da sedne. torofo~ka {aq. skitnicaŒ. neprijatno sr~eŒ.) ras-~o-v r ka „ra{~eprkatiŒ. ~ovek bez vrednostiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995)464 ?z-vrk m. ledu i sl. up. œpripitŒ. pose}i. RJA) ra{-~e-vrkam 1. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:129). Vlaji}-Popovi} 1993. . na-}a-la-viskati se „nahraniti se. ka-la-frskati „lutati bez ikakvog ciqa. „ukusno pripremqeno jeloŒ Srbija (RJA) ~a-vrknuti pf. na-}a-vriskati se „na}alaviskati seŒ Herc. najesti se do sitosti (obi~no brzo i halapqivo jedu}i). „lutalica. stra`wicaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). œrazbitiŒ. k u s a t i. ~o-vrka 3. œluckast. „ra{~eprkatiŒ. kalavr{nica „id. pf. kalafrskowa pej. skitatiŒ. jestiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). œneradnik.Œ. „onaj koji bu~no. „brzo pojestiŒ id. kalavrsnik pej. na`derati seŒ Qe{tansko (RSA). navalitiŒ Dvorska (RSA).Œ (mo`da u vezi sa navr{iti „napuniti do vrhaŒ) : vrskati „srkatiŒ.Œ Pirot (gra|a RSA). vâzdân ne{ta ~ovrka Pirot (gra|a RSA). izbrbqati seŒ Lika (RSA. „iskqucati (o pticama)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) pro-~o-vrka „probiti rupu u lobawiŒ id. kalavrskowa. sa istim inicijalnim elementom televeza „zadwica. pf. ra{~ovrka œid. „provrteti rupu (na glavi. neprijatno sr~eŒ Uskoci (Stani}). zagrabiti. œrascopatiŒ Pirot (@ivkovi}) ~’o-vrkat impf. „zvrkasta osobaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) lavrskati pogrd. sg. stra`wicaŒ. bulaznitiŒ Herc. „id. (gra|a RSA) ~a-vrknut adj. „sve posrkati. za-ka-la-vatiti „po~eti pohlepno jesti. udarenŒ Kordun (gra|a ERSJ) i{-~e-vrkam 1. kalavrskalica „osoba koja mnogo jede i glasno sr~eŒ. p o j e s t iŒ Uskoci (Stani}). (RSA). (Zlatkovi} 1990) pa-la-zvrk m. „badavayija. visnuti „o{inuti.Œ. lutatiŒ. „i{~eprkatiŒ Pirot (@ivkovi}). neradnik. i{-~e-vrkati se „ispri~ati brzo i `ivo mnogo koje~ega. „~eprkatiŒ Svinica (Tomi} 1984). œonaj koji pri~a koje{taŒ Uskoci (Stani}) zvrka f. „onaj koji bu~no. œka{ika kojom mo`e da se zahvati dosta jelaŒ. po}alaviskati {aq. besposli~arŒ. tako|e i: torofoja. „vetropir. skitnicaŒ. krupan mu{karacŒ Uskoci (Stani}) te-le-zvrkan m. œid. polokati i sl.208 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI kala-vrk m. sg. ka-la-kusat œprobati.Œ: Tija ne znaje da mirne. Zna~ewe „jestiŒ po pravilu ide paralelno sa zna~ewima „udaratiŒ i „skitati.

„udaritiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) i{-}o-frkat pf. }aknutŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) ~a-frknoti pf. vreteno. Övrkla mu kapa i tojaga Crna Reka (Markovi} 1986) odvrknuti. œodsko~itiŒ Crna Reka (Markovi} 1986). 466 . œproizvoditi naro~iti zvuk (kao ma~ka kad prede. œnaglo odleteti. odvr}i pf. malaksatiŒ Sesvete (Maresi} 1996:167) otfrknuti „porasti. oÖvrkne „id. otfrknuti œnaglo izrastiŒ. Pirot (@ivkovi}). postati zreo. „frknutiŒ. ofrknut „ubrzati razvitak. œjesti. mom~i}Œ: Lijep je oni Vulev pandrqak — Up. pa idi kud goj oj! Vasojevi}i (Stijovi} 1990) pa-frk m. vrtati „rasti. fig. sg. nepristojno srkatiŒ Uskoci (Stani}) vrknuti pf. œ{iknuti. {iparacŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)465 è vrkati impf. pandrqak / pandrqak „de~a~i}. ocvrkne Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. upredatiŒ Banija. ~igra). „brzo izrasti. „~voruga od udarcaŒ (RSA) frknoti pf. œodma}i u posluŒ Ro`aje (Had`i}). „odsko~itiŒ. izgubiti seŒ. odrastiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}).Œ. „frknuti (o `ivotiwama)Œ. 2004)466 pooÖvrkne 3. œiznemo}i.Œ Kosovo (Elezovi}). œodjednom nestati. odvrkne 3. odvrknutiŒ Kosovo (Elezovi}) 465 Up. œnaglo poleteti. osamostaliti seŒ Vasojevi}i (Marseni} 1986:52). nicatiŒ Dubica (RSA). „de~a~i}. Banija. naqutiti seŒ. „otkidati klasove `ita i sl. œpastiŒ: Kad ga udario ovan u grbinu. benaŒ Novi Sad. sg. „izjuriti. oja~ati. fig.OSNOVE: 15) VRKATI 209 zvrkan m. odvrknem 1. œgun|ati. odvrknut „id. œnapregnuto duvati kroz nozdrve ili usta (o nekim `ivotiwama)Œ. œskidati li{}e vuku}i rukom du` stabqikeŒ Kragujevac. „onaj koji je zvrkast. „sukati. „poodrastiŒ Timok (Dini} 1988) vrka f. negodovatiŒ Ba~ka (RSA). luda. prhnutiŒ. brujatiŒ Banija. œfrktati (o `ivotiwama)Œ. Lika (RSA) zvrkast adj. sg. œbrecnuti se. no }u te i{}ofrkat is ku}e. „odrasti. naglo pote}iŒ (RSA).Œ. Sin~i}i mu se pridigli u pandrqake Uskoci (Stani}). Uskoci. „{a{av.: Vidi kako je ovoj sliv~e pred ku}u odvrknulo Leskovac (Mitrovi}). osna`iti seŒ Uskoci (Stani}). zvrjati. Uskoci (Stani}) Övrkne 3. isteratiŒ: Nej na tu ruku. sko~itiŒ. sg.

tankim mlazovima te~nosti)Œ Zaglavak (RSA. nakote~ka (uzicu) 3. „proizvoditi zvuk ’vr’. uviti seŒ (RSA). prestati biti pokoran i poslu{anŒ Uskoci (Stani}) is-ko-vr~ati se „nabrati se. pf. zavrtati se uop{teŒ (RSA) za-ko-vr~ati pf.. „podi}i uviv{i (rep. naboratiŒ Momina Klisura. œodrasti. „naviti uzicu na klinŒ Crna Reka (Markovi} 1986). sme`urati seŒ (RSA) ko-vr~qiv adj. osamostaliti se. izbijati. „uviti. kapima. udevati (vrpcu. acc. uvijati se (o kosi). kovr~ak / kovr~ak „kovryaŒ. Ni{. savijati se. brkove)Œ. osna`iti se. Mali Po`arevac. fig. kovr~ak / kovryak „vrsta visoke mu{ke kape (u bosanskoj narodnoj no{wi)Œ. „mesto na glavi na kome kosa raste ukrug. œ~igra.. savitqivŒ (RSA) ko-vr~ / kovr~ m. zaviti u kovr~e. œgun|ati (protiv nekoga)Œ (RSA). inf. brizgati (o iskrama. nakudravitiŒ. nametati seŒ. zvrjatiŒ. nabacivati se. . u~kur i sl. proletati. 468 Up. Vrawe. œpetqa ili sli~an ukras ispleten od slame koji se nosi na {e{iru ili u kosiŒ Kragujevac. kovr~a{ „golub koji ima kovryavo perjeŒ (RSA)467 na-ko-vr~ka 3.Œ Draga~evo (\ukanovi} 1995) vr~ati2 „skakati. inf. ‹ se „postati kovr~av. œfrktati (o `ivotiwama)Œ. ° Potekla je majka Bo`ja ° Na vranici kobilici (RSA). „savijati se u uvojke.?) vr~ati „~istiti lan ili vunu na perajici. Aleksinac. uvu}i. „navu}i (petqe na iglu)Œ468. uvojke. cvetŒ Banat. œid. kovrqan. napraviti kovr~u. Poqanica. œpraviti se va`anŒ Vasojevi}i (Bori~i}) è vr~ati1 impf.210 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VR^ATI ko-vr~ati (se) impf. kovr~uqa. „koji se mo`e kovr~iti. Skok i BER nemaju. acc. œnaturati se.)Œ Ni{ (RSA. nakovr~ka se „nagomilati se (o godinama)Œ. nanizati seŒ Zorunovac. œdo}i negde ili oti}i nekuda u velikom brojuŒ Vrawe (RSA) 467 Leksika iz ovog kruga prisutna je i u folkloru. Leskovac. sg. fig. up. œnabrati. dosaditi nekomeŒ Vrawe (Bjeleti} 1994a:353) na-to-fr~at se impf. vihorac. up. zvrkŒ Du~alovi}i.?) navr~kati pf. „navu}i. sitnim predmetima. perjatiŒ (RSA) vr~kati „uvla~iti. sg. provu}iŒ. kovr~uqa u uspavanci: Tutun~uqa. navr~kati se „poredati se. zavrtati. œnavaliti se nekome.

uobraziti seŒ: Uskovr~ila nos ona gwidica. podizati u lukuŒ. izbe~iti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ko-vr~iti impf. œnahero. uvitiŒ. œonemo}ati. savijati. „podi}i uviv{i (rep. „napraviti kovr~u na ne~em. osiliti seŒ (RSA). podi}i u lukuŒ: Zakovr~io kao koza rep. uvojke na ne~emu. ja }u ti navr~kam tuj ~arapu. osna`iti se. „na~initi kovr~e. œrazroga~iti. œnaviti (kosu)Œ: Da si navr~kam kosu. razroga~iti (o~i u ~u|ewu. „iskola~iti. izbavr~it se „pogledati {iroko otvorenih o~iju. œodrasti. tavan bijo?.. „zaplestiŒ: Daj. œokrenuti. pa ne}e ni pomoz Bog Piva (Gagovi} 2004) . po}iŒ: \e si zakovr~ijo bez u`ine. zakovr~iti „zaputiti se. fig. uvrteti se (o misli.. œosiliti se. ponosito hodati. œpo~eti se ko~operiti. zavrtati navi{e.OSNOVE: 15) VRKATI 211 navr~kam 1. œzakr`qatiŒ. zakovr~iti se „postati kovr~av. goleme muke }e ima{ Vrawe (Zlatanovi}) VR^ITI iz-ba-vr~it pf. qutwi i sl. œzametnuti se. prkositiŒ (RSA) za-ko-vr~iti pf. œpo~eti se ko~operiti. gr~iti seŒ Bosna. œizokrenuti. sg. nakrivo natu}i. fig.. osiliti seŒ: Kada ga ‰momkaŠ probije nausnica . ostaritiŒ Uskoci (Stani}) us-ko-vr~iti se pf. napraviti se va`an. „zaokrenuti ne{to navi{eŒ: Uskovr~ijo {iqegu rogove. prepravitiŒ (RSA) na-ko-vr~iti pf. œpovrtati. naglo zanemo}iŒ: Odjednom zakovr~i ~ovjek . saviti u stranuŒ. izbe~iti (o~i)Œ. po~me . brkove)Œ. nataknutiŒ (RSA) s-ko-vr~iti (se) pf. œsaviti u krugŒ.. zabo~i se. odvrzala mi se hodeje}i Leskovac (Mitrovi}). zavezatiŒ: Navr~kaj mi cipelu. u~initi kovr~avimŒ. „u~initi da kosa postane kovrxavaŒ. œzavrnuti navi{e. fig. ako sam si tolke godine navr~kaja. ja kakva izgledam. zakovr~i. œuvezati. pa mu vrovi rastu u visine. „dovesti u neprilikuŒ: Pazi da te ne navr~ka. ose}awu)Œ. œprevijati se. œprotiviti se. zavrnuti seŒ Poqica. fig.)Œ. œsaviti se. œpreceniti se. „kovryatiŒ. œiznenada se razboleti.i du{a iz wega! CG. napraviti se va`an. „nakovr~atiŒ. poneti seŒ: Zakovr~ila ona tawevina i samo se ovuda {epuri — Niko ne more zakovr~iti ko r|a Piva (Gagovi} 2004). fig. osamostaliti seŒ Uskoci (Stani}) is-ko-vr~iti pf. uviti seŒ. œnakupitiŒ: A do{eja sam ovamo.

kapima. ozna~itiŒ. uvrteti sebi u glavuŒ. œobele`iti. sitnim predmetima. . œnapraviti kolomat. ne{to)Œ: Skolovr~ijo ~oeku vrat. stisnutiŒ: Skolovr~ijo ga. œimati neki predznak. P~elice (RSA) ovr~iti pf. zakofr~it œpodignuti (rep). sabitiŒ: Skolovr~i ovce pa ig on|e izme|u `ita pro}eraj. pogoditiŒ CG (RSA). di}i (nos)Œ Vasojevi}i (Bori~i}) is-ko-fr~it pf. vr~iti se „naglo.)469 ?ko-lo-fr~it impf. œzavrnuti ne{to na goreŒ. saviti seŒ Uskoci (Stani}). zavrnuti na gore. (ibid. uobraziti seŒ V. „usukati brkove. zviznuti. (ibid. œpasti na pamet. ne da mu prnuti. œoti}iŒ Uskoci (Stani}). brizgati (o iskrama. vr~iti se „trgnuti se. izbijati. „po~eti se praviti va`an.) ?s-ko-lo-fr~it pf. œuobraziti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) u-fr~it œusukatiŒ id. œpe~iti. œiskola~iti. „udariti. izbuqiti o~iŒ id. œusukati brkoveŒ.) · Kao i u slu~aju vrqati (v. s a v i t iŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). fig. tankim mlazovima te~nosti)Œ Lika (RSA) za-fr~it pf. „obrlatiti. „skakati. ugristiŒ. skr~iti (nekoga. (ibid.212 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?s-ko-lo-vr~iti pf. predskazaweŒ. iznenaditi seŒ (RSA). œsavijatiŒ id. „u d a r i t i. œsaterati. œizabratiŒ Uskoci (Stani}) vr~iti2 impf. „saleteti sa svih strana. podi}i ih uvisŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). iz istog izvora oblik sa œnormalnimŒ prefiksom: is-po-fr~it œnaglo izvaditi ne{to iz ne~egaŒ. skolovr~it „obrlatiti. sklup~atiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) è vr~iti1 pf. œskupqatiŒ. venac oko vrn~anica odozgo po opanku. pritisnuti da se ne{to u~ini ili dozvoliŒ Zagara~ (]upi}i 1997) s-kla-fr~iti „smotati. Skok ovoj leksi~koj porodici posve}uje nekoliko odrednica. „naglo skrenuti. brzo se vratitiŒ Uskoci (Stani}) navr~iti se pf. daqe). „saviti. o}e da mu ga slomi Piva (Gagovi} 2004). i ovde je glavni problem poreklo same osnove. pritisnuti da se ne{to u~ini ili dozvoliŒ Zagara~ (]upi}i 1997) za-ko-fr~iti pf. i u svima nudi jedno isto re{ewe — tuma~i ih kao onoma469 Up. po wegovim krajevima i po srediniŒ: Skolovr~ila sam opanke. proletati. navaliti sa zahtevom. povratitiŒ. zveknutiŒ. ne dati nekome da mrdne. navaliti sa zahtevom. skolovr~iti se „skupiti se. ujesti. vr~iti „udaritiŒ. œo k r e n u t i.

Skok. Onomatopeja se prenosi i na opona{awe zvuka pri okretawu predmeta: frkati = vrkati „sukati. *uerg’h-. glagol *vârkati „bacatiŒ. dok glagol vr~ati „~istiti lan ili vunuŒ uop{te i ne pomiwe. savijatiŒ > „bacatiŒ476. vr~iti u zna~ewu „odleteti. Pored psl.„kidati. .v. „vrteti. gnezda *uerg’h-). *uerk. O slovenskim kontinuantama ovog ie.-h.< *uer. okretati. Tako od uzvika fr on izvodi frknuti. Kralik 1994a. nestatiŒ Varbot obja{wava kao rezultat semanti~kog razvoja. oblika *vârkati (ili *vãrkati)473 < ie. kontinuante ie. korena *uer. npr. vrknuti „odleteti. gnezdo koje bi moglo biti ishodi{te razmatrane grupe re~i. ~upati.v. Iliadi 2001:66–76. *vergti. frk „brzoŒ (Elezovi} s. 476 Na osnovu rus. *uerk. Varbot izvodi glagol vrkati (sa ~e{}om varijantom frkati) „sukatiŒ od psl. *uer. 35). 473 Kao i kod nekih drugih slovenskih etimolo{kih gnezda. a pomiwu se i s. paralelizam zna~ewa „vrtetiŒ i „kidatiŒ javqa se i kod osnova obrazovanih od ie. me|utim. Varbot tako|e suponira i osnovu na -iti. paralelnog ie. gnezda *uer. autorka smatra refleksom psl./ *urek. savijatiŒ474. Oblike vrknuti. vrtetiŒ > „dosadno i zlobno nagovaratiŒ472. tj. 475 Podse}amo da je Pokorni u svom re~niku dao ~ak 13 odrednica ie. i ovde je mogu}e iskonsko varirawe korenskog slogotvornog r po tvrdo}i / meko}i: r / r’ > ãr / âr (op. ne pridaje posebnu va`nost glagolu vrkati u zna~ewu „sukatiŒ. vrgnuti „bacitiŒ < psl.pomo}u drugih determinativa.v.v. Kralik 1994:339–341. 471 Elezovi} smatra da je re~ postala od alb.v. vr~ati. *uerk. porastiŒ = odfrknut „otrgnuti se od neke bolestiŒ. cit. i Skok III 621 s. *uer(Pokorny 1150–1166). up.< *uer„vrteti. Kala{nikov 1994:81–82. sko~itiŒ470 sa daqim razvijawem metafore u odvrknuti „odsko~itiŒ > odvrknut „oja~ati. III 620). Naime.). paratiŒ475. up. glagola *vãrkati i *vãr~ati. ofrknut „ubrzati razvitakŒ471. fr). grepsti.OSNOVE: 15) VRKATI 213 topeje. a to su upravo oblici na osnovu kojih Varbot rekonstrui{e psl. verkalo „pra}kaŒ Varbot rekonstrui{e hipoteti~ki psl.v. Ova prividna genetska razli~itost razmatranih leksema prevazilazi se tako {to se one mogu tuma~iti i kao kontinuante jednog ie. Tako|e relevantan glagol vr~ati „~istiti lan ili vunuŒ. vrcati (se) (id. dakle *vãr~iti (Varbot 1978:33–35). karakteristi~nog za ~itavo gnezdo ie.„vrtetiŒ. s. korena v. i Skok I 698 s.sa sinkreti~kim zna~ewem. *vârgo (kontinuanta ve} pomiwanog. (h)vrknuti. 470 O oblicima sa zna~ewem „odletetiŒ v. osnove *vãr~ati ili *vâr~ati < ie. a ozna~ava i srkawe (Skok I 527–528 s. 472 Za ovo zna~ewe v. koji za sada nema posvedo~ene paralele u ostalim slovenskim jezicima. 474 Detaqno o slovenskim kontinuantama ie.

zakovrnuti predmetŒ (RSA). pa-(la-). mo`da pod uticajem rus.({ko-). o tome da je do{lo do ukr{tawa doma}e re~i kovr~a < psl. zbog izuzetne semanti~ke i formalne sli~nosti s. O stepenu wihove „prepletenostiŒ svedo~i i paralelan semanti~ki razvoj autohtone i aloglotske leksi~ke porodice. ba-.v. koje se ne komentari{e. Skok II 172–173 s. to-. te-le-. Moskov 1965:70). kovr~iti. koverkaØâ.. ~a-. ~e-. k›v›rc›k „ku{trav. neopravdano navodi i s. 481 Oblik se dovodi u vezu sa rus. budu}i da se izvodi od nepotvr|enog *kavãrkam.)477.sa kompleksnom semantikom „udaratiŒ i „vrtetiŒ > „bacati (se)Œ > „(od)letatiŒ. *kovârtja (v. Prefiks ko. Autorka ne negira u~estvovawe onomatopeja u formirawu datih leksema (o ~emu posebno svedo~e varijante sa inicijalnim f). k›v›rc›k javqaju zna~ewa karakteristi~na za 477 Up. pored s. odletatiŒ mogao ostvariti i sekundarno (l. kovr~ast. loknastŒ ([kalji} 417 s. obrØaØiŒ. 35)478. v. bacati. koverkaØâ (v. .izdvaja se u oblicima kovr~ati. kovrga „izvijeni. Ispred osnova vrkati (< *vârkati / *vãrkati). Kurkina 1992:189) sa tur.ili *vãrk. 480 Osnova *vârkati se ne obja{wava.-h. sko. vr~ati (< *vâr~ati / *vãr~ati) alterniraju prefiksi ko-. *vã/ârk. ~ije se zna~ewe mo`e tretirati kao izvedeno od „vrtetiŒ > „ne{to okrugloŒ (op. ali smatra da se wihov uticaj na pretpostavqenu ishodi{nu osnovu *vârk. kovrk „uvojakŒ (kome je tu i mesto). gnezda Varbot razmatra i imenicu vrka „~voruga od udarcaŒ. koverkaØâ (ESUM 2:226). koji se razla`e na prefiks *ko. a u odrednici se. na {ta je ve} ukazao i Skok l. kovr~ica itd. ukr. uz konstataciju da je u pitawu varijanta od *kovârtati (ÅSSÀ 12:18)480. pa se i kod izvedenica od tur. Up.„vrteti. i Varbot 1994.-h.v. vrkkau „obrazi (= oteklina)Œ < ie. *vrt-ka.-h. koje se tretira kao rezulØaØ izmene oblika koverØ a Øi „okretati. prihvata Varbot 1979a:155). vrgati. (Matzenauer 1881:190. cit.c. tako|e i zakovrknuti. ~o-. nivou rekonstrui{e se oblik *kovârkati. kovrca479. Na psl. ali prakti~no ostaje bez re{ewa. ka-(la-). 479 Iznosi Miklo{i~evo i Briknerovo tuma~ewe.214 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI odatle „bacati seŒ > „odletati. potla~itiŒ (BER 2:31)481. Radi se. U okviru ovog psl. leksema. kudrav. nestajatiŒ. 478 U svojstvu paralele navodi se stind. Fasmer II 271). Malinowski 1899:118. izkavãrk(v)am œizmu~iti do krajnosti.i osnovu *vârkati. 119.„obaoŒ (EWAi II 571). zakoverkaØi „zavrtetiŒ. Sli~no tuma~ewe nudi se i za rus. kovrd`a).c. i tur. i bug. Postoje i mi{qewa da je porodica re~i imenice kovr~a „uvojakŒ — turskog porekla ( Kne`evi} 1962:196. zapravo. gde se daqe prou~ava gnezdo psl.

navr~kati i vr~kati „uvla~iti. Prefiksi ~e-.(v. nakovr~ka se prema navr~kam. kovryak / kovryak „gu`vica na pamu~noj ili vunenoj nitiŒ (RSA)482. ostaritiŒ. vrcati). udevati (vrpcu. zakovrcati „uviti pramen kose u kovryuŒ Piva (Gagovi} 2004). œonemo}ati. ~a-vrknuti . „brzo izrasti. zakovr(n)yati se „postati kovryavŒ. skovr(n)yati se „postati kovryavŒ Uskoci (Stani}). uvojakŒ (RSA). ostaritiŒ Uskoci (Stani}). zakovr(n)yati „u~initi da kosa postane kovryava. U semanti~kom (a mo`da i etimolo{kom) pogledu ovim oblicima bliski su i frkun.~esto alternira wegova varijanta sko. posebno kad se posmatraju u kontekstu glagola otfrknuti „porasti. o~ekivane oblike i zna~ewa ovog turcizma: kovrya „pramen uvijene. i{-~e-vrkam. zakovr(n)yati „u~initi da rogovi ovnu rastu zavojito u stranu. pro-~o-vrka .v. ali 482 Up. kovrcan „onaj koji ima kovryavu kosu. Isto zna~ewe javqa se i u ko-vrcati „savijati u uvojke (kosu). grgurave kose ili dlake. œsaviti se u krugŒ. Skok pomiwe neke od ovih oblika. . {ko-vrkqiv. skovr(n)yati „saviti u krugŒ. kao i u imenici ba-vrk. napraviti kovryeŒ.od osnove frk-. Prefiks ba. ~avka)483. kovr~ati.izdvajaju se u oblicima i{-~e-vrkati se (druga~ije Skok I 300–301 s. koja se javqa u oblicima sko-vr~ak. pustiti rogove da rastu zavojitoŒ. odrastiŒ. ~a-frknoti .k. ba{ ko crijevo na `aru Piva (Gagovi} 2004). ~a-. skovryati se „naborati seŒ: Skovryo se u obraze. Bjeleti} 1994a:353). ~o-vrkat .izdvaja se u glagolu iz-ba-vr~it (Skok nema. fig. 483 Up. Skok ove lekseme tuma~i kao pozajmqenice iz italijanskog. u-{ko-vrkniti se (o ovom glagolu detaqnije Petleva 1993).-h. Skok ne registruje nijedan od oblika iz ove grupe. semanti~ki i tvorbeno identi~no izbavrqiti ). œzaokrenuti. zavrnutiŒ. postati zreo. uvijatiŒ. i{~evrqati se sa istim osnovnim zna~ewem „brbqatiŒ. œonemo}ati.v. oblik pa-frk. osamostaliti seŒ. skovr(n)yati se „zasukati seŒ. u~kur i sl. œpramen u koturi} savijene kose koji slu`i kao ukrasŒ (RSA) (v. ili prosto kao bezvu~na varijanta od bavrk. Sa prefiksom ko.({ko-). kovrca).)Œ sadr`e prefiks koi osnovu pro{irenu deminutivnim sufikskom . ra{-~e-vrkam. {ko-vrk. ali bez komentara (Skok II 172–173 s. odvrknutiŒ. up. ~o. mo`e se tretirati ili kao slo`enica sa prefiksom pa. Oblici na-ko-vr~ka. up. ofrknut „ubrzati razvitak. kovrcati (se) „kovryati seŒ (RSA). kudravacŒ. skovr(n)yati „u~initi da kosa postane kovryava. Semanti~ki i tvorbeni pandan ove imenice. {ko-vr~ak. zakovryati „uviti pramen kose u kovryuŒ Piva (Gagovi} 2004). devoj~ica od 12–15 godinaŒ.OSNOVE: 15) VRKATI 215 s. frkunica „de~ak. i{-~o-vrka . ra{-~o-vrka (Skok ih ne registruje).

zakovr~iti. gnezdo *vã/ârk. „izraslina. œumretiŒ (zakovrknuti. isterati (tj. nepristojno jestiŒ (kalavrkati. za ovu leksi~ku porodicu moglo bi se re}i da ima {irok semanti~ki dijapazon. u kojem. skovr~iti). neetimolo{ko z-. Psl. 530 s. Skok I 139 s. i bug. berekin. Pod pretpostavkom da su svi navedeni oblici etimolo{ki srodni. tako|e nejasno). uvijatiŒ (kovr~iti. up. nasØofãr~vam (sa) œuspravqati seŒ (BER 4:540. vrka)485. fregat. zakovr~ati. ipak. U oblicima zvrka. naborati seŒ (iskovr~ati se. izbaciti)Œ. skolofr~it nastali su verovatno od kolo i vr~iti. u{kovrkniti se). nakovr~ka se „nagomilati se (tj. uvijatiŒ razvija se u „izbacivatiŒ.javqa se u obliku natofr~at se484.podrazumeva sinkretizam zna~ewa „vrtetiŒ i „udaratiŒ486. kolofr~it. „navla~iti. fr). fr~iti. tele-zvrkan. zna~ewe „sukati. Prefiks to. uvla~itiŒ (vr~kati. a zna~ewe „udaratiŒ stoji u neposrednoj vezi sa slede}im zna~ewima: „srkati. koje se konkretizuje u „kovrxati (kosu)Œ (kovr~ati. „lu484 Up. œzakr`qatiŒ (skovr~ak). nema neo~ekivanih zna~ewa. vrkati). Oblici skolovr~iti. zakovr~iti. uspraviti seŒ. nakovr~ka). Varbot 1994. nabaciti)Œ. nasØofãr~am se œpodi}i se. up. Kao {to je ve} pomenuto. 485 Za ovo zna~ewe v. ~ije poreklo nije sasvim jasno (o tome {ire Bjeleti} 1993:43). uspravqatiŒ (id. zanemo}iŒ. navr~iti se. „razboleti se. pala-zvrk. „ko~operiti se. skolovratiti (v. a zna~ewe „krivitiŒ daje ~itav niz sekundarnih zna~ewa: „nabrati se. skovr~iti se). koje sa javqa kao bazi~no u slede}im oblicima: i{}ofrkat „izjuriti. vratiti). navr~kati). vr~iti. „brbqatiŒ (i{~evrkati se). natofr~at se). nakovr~iti. izbaciti) o~iŒ. Osnovno zna~ewe je „sukati. . Posebno mesto zauzimaju tvorevine sa dvoslo`nim prefiksalnim elementima: kala-vrkati. iskovr~iti.216 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI u razli~itim odrednicama nudi i razli~ita re{ewa. uskovr~iti se.v. zakofr~iti). nabacati)Œ.v. i Iliadi 2001:72. izbavr~it. ~afrknoti „udaritiŒ. 486 Up. zvrkast izdvaja se protetsko. oteklinaŒ (kovrk. koje Skok obja{wava kao fonetsko poja~awe (Skok I 527–528 s. iskovr~iti „iskola~iti (tj. nakovr~ka „navu}i (tj. siliti seŒ (zakovr~iti. pa i ne pripadaju tvorevinama koje nas interesuju. „sukati (brkove)Œ (zakovr~ati. zakovr~iti.v. „uvijati (rogove)Œ (uskovr~iti). oblici su okarakterisani kao nejasni). mo`da i naØofrn~a œpodizati. 555. up. Rezultat uvijawa je krivqewe. nasØofãr~a œpodi}iŒ.

Pokorny 1163). telezvrkan. Kako ve}ina ovih oblika ujedno ima i zna~ewe œ~eprkatiŒ (i{~evrkam. Vlaji}-Popovi} 2002. zakovr~ati).OSNOVE: 15) VRKATI 217 dovati. ra{~evrkam. pafrk). zvrk). ra{~ovrka). zvrkast. grepstiŒ (v. bulaznitiŒ (~avrknuti). ra{~ovrka). „{a{av. „skitnica. po}iŒ (zakovr~iti)487. ~ovrkat. }aknutŒ (~avrknut. Semanti~ki razvoj „baciti seŒ > „odletetiŒ Skok pro{iruje daqim karikama „odsko~itiŒ > „oja~ati. . „zaputiti se. Semantizam œvrtetiŒ prisutan je i u oblicima sa zna~ewem œprovrteti rupuŒ (pro~ovrka. œdubitiŒ (~ovrka). zvrkan). sa kojima je u vezi i zna~ewe „{iparacŒ (bavrk. 7. zvrka. porastiŒ (odvrknuti.„raskopavati. 487 Detaqno o semanti~kom razvoju glagola sa zna~ewem „udaratiŒ v. neradnikŒ (palazvrk. moglo bi se pretpostaviti da se u wima reflektuje i semantika ie. *uer.

blebetatiŒ (RSA). „nesigurno i}i. {evrdatiŒ Lika. lutati. bavrqak m. nabavrqati se „nalutati seŒ Lika (RSA. natrapatiŒ. „brbqati. RSA) z-ba-vrqati œpromrmqati. „do}i bavrqaju}i. nastradatiŒ Topolovac kod Siska. cucu. œdetiwasta osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). 489 U Pivi se suprotan na~in vr{ewa radwe izra`ava glagolom vrq~iti œi}i pravo i bez zastojaŒ. nabasati. KAKO BILOŒ.218 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 16) VRQATI 16) VRQATI488 a) „TUMARATI. bavrqast adj. Da bi se olak{alo pra}ewe izlo`enog materijala. vet. formirane na osnovu semanti~kog kriterija. pri~ati koje{taŒ: Mlogo i premlogo bavrqa{ Piva (Gagovi} 2004). RJA). „neuredno obavqati neki posaoŒ [umadija (Grkovi} 1982) ba-vrqati impf. lupetati. „malo dete koje jo{ nije sigurno prohodalo. œbrbqati. bavrqa~a f. „koji se pu`e. œlutati. {evrdatiŒ Uskoci (Stani}). „RADITI NEMARNO. „mala preslica na kojoj se deca u~e prestiŒ. „BRBQATIŒ a-vrqat impf. teturati se. up. vijugavŒ (RSA)490 488 Zbog izuzetno velikog broja prefigiranih oblika vezanih za ovaj glagol (ili glagole). 490 Ova leksika prisutna je i u jeziku folklora. „`ivac lutalac. bavrquga (RSA). {vra~ak je ° [avrquga. izgubiti seŒ Katunska nahija (RSA) na-ba-vrqati „slu~ajno nai}i na nekoga ili ne{to. Asane ° Ma~ak je. potvrde su grupisane u celine. teturaju}i seŒ (Vuk. cucane ° Sedlaj kowa. „lagano se kretati. skitati seŒ (RSA). mileti. bavrquga u de~ijoj brojanici: Cucu. œnagraisati. œtumarati. bazatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. œi}i bez ciqa. ispred svake grupe izdvojena su osnovna zna~ewa koja se u woj realizuju. plu}no-`eluda~ni `ivac nervus vagusŒ. TETURATIŒ. nabavrlati „nabasatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) bavrqa f. bavrqat „nesigurno hodati (o malom detetu koje jo{ nije dobro prohodalo)Œ. i}i kojekudaŒ: [ta bavrqa{ po tijem xavrqama. Vojv. noge ti opale?489. LUTATI. . Bori~i}) do-ba-vrqati pf. koje bavrqaŒ. (RSGV). progovoriti brzo i nerazumqivoŒ Knin (RSA) za-ba-vrqati œzalutati.

zabasati. i s k o b e q a t i seŒ CG (RSA)493 za-so-vrqati pf. ispreturati. sg. mlogo se nagla id. okrpiti. „jedva i}i. „i}i ote`ano. œizbrbqati. teturaju}i seŒ: Isplivam.Œ: Ne znam {ta mi je. (ibid. Ba~ka (gra|a ERSJ) do-ta-vrqati (se) pf. tovrqati pogrd.) pre-so-vrqati „razvaliti (ne{to). (ibid. ne voditi ra~una kud se ideŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) is-ko-vrqati se „izvu}i se ispod ne~ega. „tamo-amo. œid. „besputno govoriti. gaveqa 3. 492 Up. 493 Up. Lazarevi} (RSA) 491 Up.) ta-vrqati impf. vu}i seŒ Divoselo. vaqa}e Piva (Gagovi} 2004) o-so-vrqati „isplesti kako biloŒ: Osovrqaj mi jedan {al. klecatiŒ Srbija. zabasatiŒ (RSA). te onako ki{an avrq-bavrq kroz ulice. gaveqati „id.). evo gaveqam Uskoci (Stani}). vu}i seŒ Lika.Œ. œhodatiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). ispremetati (pa ponovo uraditi)Œ: Daj da presovrqamo ovu listru. za-ko-veqati se „skrenuti s puta. „dogegati seŒ Bosna (RSA) za-ta-vrqati œskrenuti s pravog puta. Sombor (RSA). ~avrqatiŒ id. . „oplesti. (RJA). ispri~atiŒ Bos. a ja gaveqam — Gaveqa dijete. u{i mi opanu{e o‰dŠ zime id. œnepovezano. uvezati kako bilo. zalutatiŒ BiH (RSA) is-ta-vrqati pej. zakovrqiti „za}oriti. Lika (RSA)491 za-ko-vrqati pf. dokle dospjeh u veliku kasarnu. „id. ga-veqati „jedva i}i. œjedva raditiŒ. „pri~ati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004). „brbqatiŒ (RJA). „izgubiti orijentaciju. nadimak ~oveka koji mnogo a besputno govori Srbija (RJA)494 to-vrqati impf. (ibid. avrq-bavrq. „kotrqatiŒ. zalutatiŒ Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983)492. 494 Ovamo mo`da i Tavrlinka li~ni nadimak u Lici (RJA). jedva se vu}iŒ: Dok se goj gaveqa – dobro je Piva (Gagovi} 2004).OSNOVE: 16) VRQATI 219 avrq-bavrq / avr-bavr adv. tuc-muc (za govor)Œ: A on. œte{ko `vakatiŒ Timok (Dini} 1988.Œ: Monci idu. Slav. „teturati. „pri~ati koje{ta. baqezgatiŒ Uskoci (Stani}) za-to-vrqati (se) „za~avrqati (se)Œ: I ~isto nam je milo kad zatovrqamo u {koli ruski. œnemo}no ne{to raditiŒ. jedva gaveqam po ovoj zemqi Draga~evo (gra|a ERSJ). pa nek ig. Dini} 1992). is-ko-veqati se „iskobeqati seŒ (RSA). a [vabe se samo obziru L. nemarnoŒ: Zasovrqo sam pe{es qesa. priznade najzad da je kriv (RSA) ga-vrqati impf. œ`ivotaritiŒ: Kako si? A. Grahovo (RSA) ta-vrq m.

Up. Potkozarje (Dalmacija). i{}eretatiŒ. imaju poslugu. govoriti koje{taŒ Sjenica 495 496 Iz primera bi se reklo da glagol ima zna~ewe œprozboriti. œuraditi aqkavo. napraviti opanke i sl. natrapatiŒ CG (RSA) pro-to-vrqati œumetnutiŒ: Ni{ke gostionice . ~avrzgati. na brzinu. ~avrqalo n. ~avrqatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})497 za-~a-vrqati pf. nabrbqati. zapri~ati seŒ (RSA) i{-~a-vrqati „izgovoriti. „mnogo i brzo pri~atiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). natrabuwatiŒ CG. razgovarati o koje~emuŒ Piva (Gagovi} 2004). „voditi neobavezan razgovorŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). izgovoritiŒ. ispri~ati ~avrqaju}i. ~evrqati (RJA). œkako bilo ne{to uraditi. „osoba koja mnogo koje{ta pri~aŒ Uskoci (Stani}) ~e-vrqati impf. za~avrqati se „zaneti se u }askawu.. za`agoriti. „la`no predstavqati ne{toŒ Uskoci (Stani}). œpomalo ne{to raditi. „pri~ati koje{taŒ Uskoci (Stani}).Œ: Evo ~evrqam Mili ~arape. slu~ajno nai}i (na nekoga. plesti i sl. . koja vrlo `udi da protovrqa makar po koju tu|insku re~ Srbija (RJA)495 ~a-vrqati impf. „pri~alicaŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. „pri~ati koje{taŒ. „{ v r q a t iŒ. i{~avrqati se „ispri~ati `ivo i brzo mnogo koje~ega. u~estalim glasovima (o pticama)Œ. ~avkati.220 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI is-to-vrqati fig. zagrajatiŒ. napri~ati sva{taŒ Uskoci (Stani}) na-to-vrqati fig. ~avrlati „ugodno pri~ati. zbrqatiŒ Zlakusa. ~avarijati. nabasati.Œ Vasojevi}i (Bori~i}). izbrbqati se. kojekako isplestiŒ. „onaj koji ~avrqaŒ: Najvi{e se govori deci: U}uti ~avrqu jedan (gra|a RSA). œslabo.. kojekako plestiŒ Uskoci (Stani}). ~avrqa~a f. ~avlati. ~evrqati „brbqati. kako bilo. Vasojevi}i (Bori~i}). natrtqati. na}askati seŒ (RSA) o-~a-vrqati „slabo. RJA)496.). œpri~ati. „izvaliti kakvu veliku glupost. ~avrquga œid. recitare confuseŒ (Vuk. Ba~ka (gra|a ERSJ). „po~eti brzo i `ivo govoriti. œoglasiti se neujedna~enim. ~aveqati. me|usobno se ispri~ati do mile voqeŒ (RSA) na-~a-vrqati se „napri~ati se. 497 Dva posledwa primera pokazuju da glagol ~avrqati ne mora obavezno imati negativnu konotaciju ({to je ina~e karakteristi~no za razmatrane tvorevine). ~avrqat „}askatiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija).Œ Uskoci (Stani}) ~a-vrq m. na ne{to). „nesmotreno izre}i mnogo koje~ega. neo~ekivano. natovrlati (se) „iznenada. „blaterare.

besposli~iti. ra{~evrqati se „raspri~ati seŒ: Ra{~evrqalo se i ne}e da prestane. œrazgovarati (o deci)Œ Kosovo (Elezovi}) za-~evrqati (se) pf.OSNOVE: 16) VRQATI 221 (gra|a RSA). 501 Up. {vrquga Istra (Ribari} 1940). {everquga. ~ovrquga Timok (Dini} 1988). {evrquga [umadija (Grkovi} 1982). zabasatiŒ BiH. ~evrquga Vasojevi}i (Bori~i}). {evrqat „lutati. kod kojih se uo~ava izrazita varijantnost oblika: ~avrquga [umadija (Grkovi} 1982). œpo~eti retko padati (o snegu)Œ Uskoci (Stani}). Leskovac (Mitrovi}). œpo~eti pomalo padati. {ovrquga i druge v. brbqa koje{taŒ. „v. Pirot (Zlatkovi} 1988). ~vrquga. Uskoci (Stani}). „v. ~evrqat œpri~ati mnogo zakeraju}i. „koji je smeten. {eveqat „teturati se. gegati se u hodu. blebetatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. nespretno hodatiŒ Ro`aje (Had`i}) {a-vrqav adj. {evrqati œlutatiŒ. nestalan. ~evrqugica. „quqati se. III 389–390 s. „nemarno i}i tamo-amo. „po498 499 . ~evrqa~a f. lutati. ~evrqatiŒ Uskoci (Stani}) ha-vrqati (se) impf. ~vrqiga. Lerche). Up. sg. {etati bez ciqaŒ Zagara~ (]upi}i 1997) do-{e-vrqati pf. œtavrqati. slabo ne{to raditiŒ Uskoci (Stani}). ~evrquga Vrawe (Zlatanovi}). u jeziku folklora {avrq(a): [ta }emo im piru? ° Jednu kozu gwilu ° i {avrqu i pavrqu (gra|a RSA). ~evrqati „brbqatiŒ F. ~vrq. nesigurno se kretati. krivudavo i}iŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Sikimi} 1999:80. de~iju brojanicu u napomeni 490.). ~avrquga Vrawe (Zlatanovi}). prigovaraju}iŒ. ~vrqu`ica. ~âvrquga id. Skok I 300–301 s. za~avrqati (se)Œ (RSA) ra{-~e-vrqati „razjasniti. Grabovac ( Kosor 1979:60)498. ~evrquga [umadija (Grkovi} 1982). povodqivŒ Piva (Gagovi} 2004)500 {e-vrqati impf. {avrquga. ~vrqinka. {eveqati „teturatiŒ BiH (RJA). œpisati kako bilo. ~evrqalica. fig. ~evrqat „cvrkutati (o {evi)Œ499.v. (ibid. ~vrqica. œbrbqati. nesnala`qiv. usta mu se zakamenila! Piva (Gagovi} 2004) ~e-vrqalo n. fig. {eva. kao npr. bazatiŒ. 500 Up. Bori~i}). Za ostale nazive. vejati (o snegu)Œ Komarnica (RSA) o(d)-{e-vrqati „od{vrqatiŒ Uskoci (Stani})501 Potvrda je starija od onih koje su date u RJA. Aleksina~ko Pomoravqe (Bogdanovi} 1987). „id. œnemarno. ~evrquga œid. {krabatiŒ. ~avka. ~evrqu`ica.Œ I` (Kuli{i} 1979). „dolutatiŒ Vrgada (Juri{i}) za-{e-vrqati „si}i s pravog puta. povoditi se. nazive za {evu (Alauda. teturati. „osoba koja mnogo pri~a. {eveqam 1.v. klatiti seŒ Piva (Gagovi} 2004). ~vrluga. krivudatiŒ. Za oblik {avrquga v. rastuma~itiŒ: Najboqe }e nam to Zelen ra{~evrqati. {eveqati „i}i kre}u}i se tamo-amo. „posrtatiŒ Vrgada (Juri{i}).Œ Vasojevi}i (Bori~i}) ~o-vrqati impf. {evrquga Potkozarje (Dalmacija).

{etati bez ciqaŒ Zagara~ (]upi}i 1997) i-{-vrqati pf.Œ. (ibid. od{eveqati „v. {vrqaju}iŒ Uskoci (Stani}) u-{-vrqati „ugaziti idu}i tamo-amoŒ. {vrqat „lutati. levo-desnoŒ Pirot (Zlatkovi} 1989). krv. uraditiŒ. œprebirati. {evam 1. napisati koje{ta. Uskoci (Stani}). „`ena nespretna i neskladnaŒ (RJA) srtatiŒ Leskovac (Mitrovi}). sg. Leskovac (Mitrovi}).) {-vrqo m. {eveqa 3. mrdatiŒ Timok (Dini} 1988). {eveljiti. {eva 3. {evrdati. prevrtati (o ptici)Œ (RJA). œvrlo neuredno. {vrquga f. {ovrqu{a f. o{eveqati „odgegatiŒ.v. kako bilo isplestiŒ Uskoci (Stani})502 o-{o-vrqati „slabo. „v. œ{vrqawem ispisati. na}i (ne{to)Œ. lutati bez ciqaŒ. skretati (s pravca). nabazati seŒ Zagara~ (RSA) od-{-vrqati „oti}i nekud lagano. i}i pijano. „lutati. izatkati. aqkavo ne{to sa{iti.) o-{o-lo-vrqati pf. okrpiti. izatkati. skitati se. do{eveqati „do}i {eveqaju}i. Potkozarje (Dalmacija). o{oveqati „slabo. (ibid. besposli~iti. grubo isplesti. „id. œnalutati se. mokra}a)Œ. za{eveqati œzamahati.Œ. „gegati se. gegaju}i se. bazatiŒ. zamlataratiŒ. „nemarno. neznatan posao u ku}iŒ. (RJA). „uputiti se nekud idu}i bez ciqa i bez `urbeŒ. oprestiŒ.od {evati „{epatiŒ Zaostrog u Dalm. od{vrqatiŒ. „po}i quqaju}i se. œpisati kako bilo. „sklawati se. aqkavo isplesti ~arapu i sl. œnemarno uraditi kakav posaoŒ. uraditi ne{to kako bilo. iz istog izvora za{oveqati „slabo. „krivudati. opresti. „hodati besposlen.222 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI i-{o-vrqati pf. {ovrqaqka. œraditi neozbiqno i neve{to kakav sitan. nemarnoŒ. œpo ku}i ne{to raditiŒ Srem (Maksi} 1980). do}i. sg. „id. Druga~ije Skok III 390 s.) {o-vrqan. zalutatiŒ. ru`no napisatiŒ id. (ibid. „i}i tamo-amo. sti}i te{ko se kre}u}iŒ Du~alovi}i. neve{toŒ. teturaju}i seŒ (RSA). nemarnoŒ id. ru`no. ne~itko. i{krabatiŒ (RSA) na-{-vrqati „napisati neuredno. u{eveqati „u}i nagiwu}i se ~as tamo ~as amoŒ Uskoci (Stani}). œoplesti kako biloŒ. œkako bilo. vrdatiŒ Pirot (@ivkovi}). (ibid. œza}i. o{ovrqatiŒ id. na{vrqati se „provesti mnogo vremena pi{u}i ili crtaju}i neuredno. tumaratiŒ. hodati quqaju}i se (kao plovka)Œ Crna Reka (Markovi} 1993). . œizlivati se (vino. „skitnicaŒ Ogulin. id.) ?{-vrqati impf. Ovaj glagol bi mogao biti izveden sufiksom -eq. grubo isplesti. œuraditi ne{to kako bilo. {krabatiŒ Uskoci (Stani}). lutalicaŒ. bazati. n a ` v r q a t iŒ. 502 Up. na{eveqati „slu~ajno nai}i (na ne{to). {o-vrqowa m. sg. BiH (RSA). „onaj koji {vrqa..

neravno. sva|ati seŒ Uskoci (Stani}). kamewa. Unac (Jovi~i}) b) „BACATIŒ. uvela. jedva pre}i preko nekog mesta. do}i. „i}i tamo-amo. pogrd.OSNOVE: 16) VRQATI 223 ?ya-vrqati impf. neuredan. impf. vrletnoŒ: Velike su xavrqe ovudijen — Ne more se proj pro ovijeg xavrqa Piva (Gagovi} 2004) ?ye-vrqat adj. sg. na{vrqatiŒ Qe{tansko (RSA) ?`-vrqati impf. avrqak m. yeveqati (se) „sva|ati seŒ Lovra (Mijatovi} 1983). razbrbqati seŒ CG. nayaveqati se „nasva|ati seŒ Qe{tansko (RSA). zayeveqati „v. „{vrqati. „brbqatiŒ Uskoci (Stani}). preyaveqati. naporno prispeti. nemarno pisatiŒ Leskovac (Mitrovi}) na-yvrqati pf.Œ Zagara~ (]upi}i 1997). kvrge (o vo}nim plodovima)Œ (RSA) ?z-vrqati impf. Mali Po`arevac (RSA). priyaveqati „te{ko.Œ [umadija (gra|a RSA). xavrqat œ~avrqatiŒ. ru`no pisati. cigala)Œ Lika. mlati vo}eŒ. {aratiŒ. s mukom nekud oti}i ili odnekud do}iŒ. sti}iŒ. „v. yaveqati „lagano. i `a-vrqati œpawkati. yeveqat se „id. „{ v r q a t i. 504 Up. œbatina kojom se. avrq œpolegla. govoritiŒ. yaveqati se „prepirati se. zame{ena travaŒ. {krabati. œkoji ima pege. Kragujeva~ka Jasenica. œzaostao u telesnom razvoju. (obi~no u mno`ini) œzemqi{te kamenito. Barawa (Vuk). œgomila raznih otpadakaŒ [umadija (Grkovi} 1982). nemarno crtati. Piva (Gagovi} 2004). provoditi vreme u besposlici. iznemoglo i}iŒ. prigovaratiŒ Unac (Jovi~i}). zayaveqatiŒ (RSA). coll. sporo. zayaveqatiŒ CG (RSA)503 xa-vrqa f. b a c a w e m. „ru`an. œpoko{en i delimi~no istruleo korovŒ Srem. yavrqati se „pentrati se. „v. `goqavŒ. „zamahnuv{i rukom iza sebeŒ (RSA) 503 Up. ne~itak (o rukopisu)Œ. lutatiŒ. „RA\ATIŒ. lutati. œzapu{teno zemqi{te na kome je izraslo {ibqe i `buweŒ [umadija (Grkovi} 1982) iz-a-vrqe adv. avrqe n. „GOMILATI. œpri~ati. kr`qav. slame. ~avrqati. gakati (o guskama)Œ (RSA)504 `-vrqav adj. i}i kroz lo{e prohodno zemqi{teŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ya-vrqati pf. nevaspitanŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) ?x-vrqam 1. „brqiv. zayaveqati „po~eti yaveqati. œkakvogod drvce u zemqiŒ (RSA). œ~avrqati. neraduŒ Uskoci (Stani}). œsva|ati seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). brbqati. „neve{to. TRPATIŒ. yavrqat „~avrqatiŒ [umadija (Grkovi} 1982). . yaveqati „id. œotpaci uop{te (od drveta. „KOLA^ITI (O^I)Œ a-vrq m. preyeveqati „te{ko. uyaveqati „jedva u}i u ku}uŒ Uskoci (Stani}).

hitnuti u daqŒ. is-ko-vrqiti „razroga~iti. ra|atiŒ Kragujevac (RSA). debeqasto. i koveqati „~esto ra|ati decuŒ. „id. Ma~va. sa „normalnimŒ prefiksom is-po-vrqati „izneti na videlo. podrug. ubeditiŒ: Skovrqila baba devojku i dovedo{e je [umadija (gra|a RSA) pa-vrqak / po-vrqak m. nara|ati (dece) u velikom brojuŒ Kragujevac (RSA). zavitlati. nara|atiŒ. „izroditi.Œ: Na brzinu nasavrqasmo kladwu.Œ (v. œzaputiti se. nakoveqati „nara|ati dosta deceŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). pa se sorga Piva (Gagovi} 2004)509 505 Up. iskovrqim 1. nagomilavati seŒ CG (RSA). vrwati). œmali. potegnutiŒ. pej. izgovoriti. izvu}i. izbaciti (naj~e{}e neo~ekivano. {ta ig tako sovrqa{? — Sovrqo je zid i eno mu se s l o g r w o Piva (Gagovi} 2004)507 na-so-vrqati pf. debeo i neugledan ~ovekŒ Bawani (gra|a ERSJ) na-ka-vrqiti pf. sg. de`mekasto dete. naslagati rastresito. nasovrqati. trpatiŒ: Slo`i drva lijepo. po}iŒ Piva (Gagovi} 2004)) is-ko-vrqati pf. œkamenica koja se mo`e zapovrteti. nego i’ samo nakavrqi malo i tako ide V. 509 Up. iznenada). kovrqat podrug. b a c i t iŒ Uskoci (Stani}). n a t o v r q a t iŒ: [to si nakovrqala toliku vodu u jelo? Kosovo (Elezovi}) s-ko-vrqiti pf. na-sa-vrqati508 „id. pej. debeqasto. „nabacati. . „izbacitiŒ [umadija (RSA)505. na-so-veqiti „nabacati.Œ Leskovac (Mitrovi}) na-ko-vrqati pf. fig. œizre}i. nakov r q a ti œnara|ati deceŒ Ro`aje (Had`i}). œsaleteti. obutiŒ: Nikad ne}e da zakop~a kaik~i}e na cipela (sic!). osobito mu{kar~eŒ. iz istog izvora sovrwati „id. œpore|ati ne{to bez redaŒ Ma~va (gra|a ERSJ). [abac. obu}i. ispovrqati „ispri~atiŒ Piva (Gagovi} 2004). ve} da je: œizroditi. 508 Up. navu}i. iskola~iti (o~i)Œ Vrawe (RSA). na-sa-vrdavati (se) „gomilati se. œomawi kamenŒ Uskoci (Stani}) so-vrqati impf. bavrqak œmali {iroki plast senaŒ. ne zbijaju}iŒ (RSA). „nata}i. de`mekasto deteŒ. nakovrqat œnabacati ne{to bez redaŒ (sic!): Nakovrqala devet dece [umadija (Grkovi} 1982)506. nagomilati ne{to bez redaŒ CG (RSA). œgojno. 507 Up. „donositi na svet.224 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ba-vrqak m. „baciti. kovrqati œid. „gomilati jedno na drugo.Œ Ro`aje (Had`i}). izvaditi. „gojno. œnasuti. P~elice (RSA) ko-vrqati impf. 506 Iz primera se vidi da zna~ewe nije dobro definisano. Up. „sipati kojekako i koje{taŒ Kosovo (Elezovi}) za-ko-vrqiti pf. izvalitiŒ (RSA).

vrwati). natovrwat se œnavu}i mnogo ode}e. razroga~iti (o~i)Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). baqezgatiŒ (v. debela granaŒ. fig. natovariti (se). 511 Svi navedeni oblici sekundarno su razvili i figurativno zna~ewe „pri~ati koje{ta. 515 Up. tovrqak (oblike spaja zajedni~ka semantika „mali i debeoŒ). izgurati ne{to te{koŒ. zasratiŒ. ba-ta-vrqak m. iz istog izvora toveqak „id. pogrd. na-po-vrqati se „navrsti se. 514 Up. natrontati seŒ (v. iz istog izvora toveqati „izbacivati iz sebe izmet u velikoj koli~iniŒ.OSNOVE: 16) VRQATI 225 u-so-vrqiti pf. U navedenim oblicima mo`da je do{lo do „aglutinacijeŒ prefiksa ba-to-. „maq. œslu~ajno se dogoditiŒ. œdobro se najesti. (ibid. œnapadati u velikoj koli~iniŒ. up. 513 Up. zaobqen) glaveŒ (RSA) v. prejesti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)514 to-vrqak m. . batovrqac m. Up. natrpatiŒ Cetiwe (RSA). „natovariti. „onizak a de`mekastŒ. fig. tra`itiŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) ta-vrq m. zahtevati. ali je verovatnije da su u vezia sa bat m. „uporno navaliti. œnakupiti se. natoveqati se pogrd. navezati seŒ (RSA).)511 na-to-vrqati pf. 512 Up. nakupiti se u ve}em brojuŒ (RSA). „~ovek malog rasta i velike glaveŒ Qe{tansko (Te{i} 1977)510 to-vrqati impf. œiskola~iti.v. napri~ati sva{taŒ. œizbaciti. iskola~iti se (o o~ima)Œ (RSA) 510 Up. nagomilati seŒ Uskoci (Stani}). „velika gomila izmeta koji se izbaci iz sebeŒ. batovrqaka f. „onizak a debeo ~ovekŒ CG (RSA). batina. primere u a) grupi). „izbaciti iz sebe gomilu izmetaŒ. ba-to-vrqast adj. œ m a l o d e b e q u { k a s t o d e t eŒ. natovrqati se „nagomilati se. „batovrqast ~ovekŒ. opteretiti (se)Œ Zagara~ (]upi}i 1997)513. batovrqan. „batovrqasta `enaŒ. œsitan klip kukuruza koji se odvaja pri istovaruŒ Ma~va (gra|a ERSJ) i{-~e-vrqit pf. „najesti seŒ. natovrqat (se) œnabaciti na sebe mnogo ode}e kako bilo. batovrqak. œizvaliti kakvu veliku glupost. batovrq. up. istoveqati (se) „izbaciti iz sebe gomilu izmetaŒ. izgurati ne{to te{koŒ id. œpasti kome na teretŒ512 Uskoci (Stani}). batovrq. i{~evrqiti se „izbe~iti se. baqezgatiŒ. œnabacati kojekako. œizbaciti. œkakav ru`an krupan predmetŒ Uskoci (Stani})515 ~a-vrqak m. batoglavac „neki crvi} b a t u r a s t e (= zadebqao.Œ. i ERSJ 2 s. œizbacivati iz sebe izmet u velikoj koli~iniŒ Uskoci (Stani}) is-to-vrqati (se) pf. natoveqati „nasrati. œpri~ati koje{ta. naturitiŒ Uskoci (Stani}).

„baciti. u~initi kovr~avimŒ Poqica (RSA) na-ko-vrqit / nakovrqit pf. œumreti naprasnoŒ (RSA). Podriwe. Piva (Gagovi} 2004). œkotrqati seŒ: Kavrqa se. œ{eprtqaŒ. . kofrqnut pf. œrazboleti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)517 is-ko-vrqati pf. „jako se naqutiti. kavrqi} dem. vrnuti). œ(RA[)^EPITI. œzaneti se. zakotrqatiŒ BiH (RSA). onesvestiti seŒ. rasturiti. zakoviqiti (v.. „lako roditiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?pa-frqnut pf. Up. koturati se. kotrqati seŒ Makre{ane. œra|ati dosta dece a ne mo}i ih izdr`avatiŒ id. „iznenada se razboleti. (Bori~i}) v) „OBRTATI. 516 517 Up. „qut. naglo zanemo}iŒ. nako. KOTRQATIŒ. kretati se obr}u}i se. œtrpati. nema vi{e od `ivota ni{ta Go~ (gra|a RSA) ka-vrq m. zateturati se. u istom zna~ewu zakovrnuti (v. Piva i Drobwak (Vukovi} 1940:385). dan po dan.Œ: Zakovrqo jednu zipu. viqiti). „napraviti nered. œumreti napre~ac. iron. ~vornovat odlomak od drvaŒ. iz istog izvora kobrqat. „(IS)KRIVITI (SE)Œ. prevr}u}i se. prevrtati (o~ima)Œ. Podunavqe (RSA). naprasit ~ovekŒ id. Bosna (RSA). ‹ se œiskriviti se. „ZANEMO]I. pastiŒ. uvojke na ne~emu. nagomilavatiŒ. odbacitiŒ Lika (RJA) ko-frqat impf. „kratak. „klonuti. (OD)LOMITIŒ. sg. sg. koturati. (ibid.226 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ras-~o-vrqi 3. œru`na i glupa osobaŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ko-vrqati impf. za-ko-vrqiti „udariti.) to-frqat impf. „na~initi kovr~e. kotrqatiŒ CG. umrsitiŒ Timok (Dini} 1988) ?{-vrqiti pf. „ra|atiŒ. fig. UMRETIŒ ka-vrqati se impf. pafrqko m. œne postaviti neku stvar u odgovaraju}i polo`ajŒ. kovrqat „kotrqatiŒ [umadija (Grkovi} 1982)516 za-ko-vrqati pf. „po~eti kovrqati. inf. naprasnoŒ Sokobawa. Pocerina (RSA) a-ka-vrqa f. kovrqati se „pomerati se. „iznenada se razboletiŒ. œzateturati se. lupitiŒ Timok (RSA acc. œuraditi neku stvar netemeqnoŒ. prevrtawem. umalo nas grdom nagrdi Piva (Gagovi} 2004).?). „id. sko~iti od qutineŒ. Kru{evac. vaqati se. onesvestiti seŒ. U`ice. zakovrqi 3. œkolutati. „pomerati obrtawem.

ru`na osobaŒ id. (ibid. œvrsta biqkeŒ. . Bori~i}).v. kovrqan „jelo od kukuruznog bra{na. Me|a. viqiti). sigurno je ne{to bona Pro{}ewe (Vuji~i}) ko-vrqice adv.OSNOVE: 16) VRQATI 227 biti u nepravilnom polo`aju (o stvarima)Œ [umadija (Grkovi} 1982) ko-vrq m. „kovitlac. hovrlica. ~e-vrqit œid. mr{av izgled. o~evrqak m. okresakŒ Uskoci (Stani}). 519 Up. iskriviti se. Kru{evac (RSA) o-~e-vrqiti pf. hovrlica „id. bez re{ewa. „na nogama i rukama. odvrnutiŒ: Uvati koko{ i o~evrqi joj {iju — Kako je ovi jawac o~evrqijo rog? Piva (Gagovi} 2004). Mali Zvornik (gra|a ERSJ). œodvaqivati granu sa drvetaŒ Ro`aje (Had`i}).)Œ Kordun (gra|a ERSJ) i{-~e-vrqiti pf. ~etvorono{keŒ Uskoci (Stani}).Œ Vasojevi}i (Bori~i}) za-~evrqiti pf. kovrqak „vrsta kape koju nose udate `ene u DalmacijiŒ518.. Petleva 1978:55). okresatiŒ Uskoci (Stani}). bot. i{~evrqit „rascepati i delimi~no odvaliti granu tako da se jo{ malo dr`i uz drvoŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). i{~eviqiti (v. „otkinuti zavr}u}i. Truba~ev 1973:85. deformisati seŒ Makre{ane. Grahovo (RSA). œmala krastaŒ. œ~epiti plod {qive da bi se izvadila ko{ticaŒ.Œ (Skok I 681 s. obr}u}i seŒ: Baciti kamen nakovrqke. o~evrqit „odvojiti granu od drveta. Glasinac (gra|a ERSJ). „i{~a{itiŒ Bos. „imati bled. œokruglasto par~e drveta koje se lako kotrqa po zemqiŒ Pocerina. zna~i baciti ga da se okre}e u zraku BiH (RSA) na-ko-vrqa f. ovrq. iskoviqiti. o~evrqak „sporedna gran~ica. vihorŒ. „odlomiti.) ~e-vrqiti impf. Jagodina. œneugledna. œvrsta igreŒ Uskoci (Stani}). biti mr{avŒ519. sira. kovrqu{ka „okretaj. œispru`iti. „odlomqena ili okresana grana. vaqaweŒ: Ona se ovca ne{to okre}e u kovrqu{ku. œlo{e zatesati (kolac i sl. kovrqica f. pokazatiŒ Uskoci (Stani}). 518 Up. masti i jajaŒ Leva~ i Temni}.. Draga~evo (\ukanovi} 1995). „lakomislena i priglupa osoba koja je uz to i ru`naŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) a-ko-vrqa pogrd. prevr}u}i se. odlomak. odlomqena od stablaŒ (Be}kovi}. œ`enska kapa (u narodnoj no{wi) na~iwena od crvenog platna i ispuwena vunomŒ (RSA). odvalitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. „vrsta trave okrugla kao kotur koja se s jeseni odvoji od zemqe pa je vetar kotrqa drumomŒ Ba~ka. ovrqina. i{~evrqiti se „i{~a{iti se. nakovrqke „kotrqaju}i se.

ukosoŒ id. zavrqati „zabasati.) na-~o-vrq adv. `ito i sl. prevrnu}e se Vasojevi}i (Stijovi} 1990). {a{avŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ra{-~e-vrqit pf. fig. (Bori~i}). ra~evrqim 1. (ibid. „i}i tamo-amo. izandavrqit se „iskriviti se. {evrdatiŒ: Govori se u Lici: vrqa. „i}i ustranu. iskositiŒ.)Œ Gru`a. blesav. ra{~evrqit se „rascepiti seŒ id. teturati se.. „kriviti (se). „iskrivqavati. (ibid. „rascepitiŒ. pogre{noŒ. razvrnutiŒ id. œprozliti seŒ id. (ibid.) iz-anda-vrqit „iskriviti. (Stijovi} 1990). nakriviti (se)Œ: Dr`i kosijer pravo. otarasiti seŒ BiH (RSA). œra{~epiti. œvaqati se. i}i pogre{nim pravcemŒ id. rugati seŒ id. (pjan i star). o-de-veqi se 3. „onako kako ne treba. krivitiŒ Crna Reka (Markovi} 1986). zabluditi. i~ovrqenko m. œotka~en. (Markovi} 1986) po-~o-vrqi se œizvitoperiti seŒ.) ?anda-vrqit (se) impf. sg. (Marseni} 1986:47) ?de-vrqiti impf. bez ciqa. iz-de-veqiti se „osloboditi se. sg. izvla~iti seŒ. biti mrzovoqanŒ (uglavnom perfektivno odeveqio se) Crna Reka (Markovi} 1986). ra{~ere~iti. œplaziti se. i}i u andavrq „zastraniti. Du~alovi}i. œodlomqenŒ. motati seŒ. stavu. vrlekati1 „lutati. œpresti. naopakoŒ Zlakusa (RSA)520 è vrqati1 impf. œgaziti. iskrivqavati (se)Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) za-ando-vrqit pf. iz-en-de-veqit (se) „postaviti (se) u kos polo`aj. izraz u andavrq „onako kako ne treba.) anda-vrq adv. ostati pri svome mi{qewu. ~ovrqi se œkriviti seŒ. naopako.. (Bori~i}). ustranuŒ id. œobqubitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). lutati. . (Markovi} 1993) i-~o-vrqi (se) pf. pogrd. „nakrivo. iskositi seŒ. œnesigurno i}i. odvajati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) na-de-vrq adv. „otegnuti se. „iskriviti (se)Œ. vrqati se „verati seŒ (RSA)521 520 Up. o~evrqen adj. (ibid. œukrivo. impf. bazatiŒ (RSA). 521 Up. Potkozarje (Dalmacija). mimo redaŒ id. {to si ga izendeveqio — Vi|i kako se izendeveqio ona stog. upredatiŒ Poqica. izgubiti putŒ Vrgada (Juri{i}).228 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 247). (Stijovi} 1990). „tvrdoglavo zapeti. vrqkati „skitatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). {evrqa . fig. œpromeniti karakterŒ. œ~ovek i{~a{enog karakteraŒ id. sg. i vrqati „lutatiŒ. „raskinuti udarom deo ko`eŒ Leskovac (Mitrovi}) ~o-vrqi 3. „~ovek iskrivqenog vrataŒ. mrsiti (travu. zadretiŒ id. œnaopako. œpokvariti se. iskositi (se). œvrdati. izopa~iti seŒ id.

œdoneti dete pre vremena. izgubiti seŒ (RSA). œ(pu{ku) ispaqivatiŒ. hitnutiŒ.OSNOVE: 16) VRQATI 229 za-vrqati pf. izra|atiŒ (Vuk. naviq~i}Œ. zavrndaqati. zavrqaknuti. nabacivatiŒ Svrqig. natrpatiŒ Kwa`evac.Œ Uskoci (Stani}) : k-vrqanuti „lako udariti. zabasati. fig. vrkun. [umadija (gra|a RSA). ofrqe œid. 523 Up. vrleknuti „bacitiŒ CG.). œpoodraslo deteŒ523 Uskoci (Stani}) bazatiŒ. otkotrqati seŒ. vrqat. pobacitiŒ. vrqakati (se) „bacati (se)Œ. otprilikeŒ Unac (Jovi~i}). pogrbitiŒ. Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983). „omawi kamen. œizbuqiti. vrqiti „baciti. sg. „izbaciti. izvrqiti se „pogledati razroga~enim o~ima. da ne zaboliŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. Pirot (RSA)522 zapovrqiti pf. ugazitiŒ Uskoci (Stani}) u-vrqati „izgaziti. razdrqiti. œizdignuti. ra{~evrqitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). k-vrqeknuti „id. Timok (RSA acc. vrqa~iti. izvrqen adj. otperjatiŒ. zavrle~iti. isturitiŒ Kwa`evac. vrlekati2 „id. Navedeni oblici pokazuju na koje se sve na~ine modifikuje osnova: zavrlekati. vrkati). izbuqiti u kogaŒ id. œotprilike. „iskola~enŒ: Ima i`vrqene o~i Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986).Œ. œizgrbiti. travu i sl. RSA). zamrsitiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995) ovrqica f. Draga~evo (gra|a ERSJ). ispovrqa~iti „pogledati {iroko otvorenim o~ima.. ostaviti zapo~eti posaoŒ Dvorska (RSA) izvrqiti pf. pogledati iskosaŒ Kragujevac. „razbacatiŒ Timok (Dini} 1990) vrqak m.)Œ (RSA) po-vrqati „pogaziti. vrqati se „bacati se (ne~im)Œ Svrqig. ‹ se „baciti seŒ. œizgaziti. „prestati raditi. œnasumice. œseno s t r p a n o u maloj koli~ini. œgaziti. vrlecati (se) „bacati (se)Œ CG (RSA). œnaglo nekud oti}i. nemarno. œteturati se. Ro`aje (Had`i}) è vrqati2 impf. vulg. vrqaknuti „zamahnuv{i baciti. inf. zavrndaqiti.?) razvrqit œ{irom otvoriti. zavrqa~itiŒ. izvitiŒ. razvrqa 3. zamrsiti (`ito.Œ (v. neprecizno. frkun „id. œbacati. {evrdatiŒ CG (RSA). . kamenica koja se mo`e b a c i t i iz rukeŒ. zavrtqati „zavrqa~itiŒ (RSA). iskola~itiŒ Uskoci (Stani}) navrqati pogrd. Bos. 522 Up. œumretiŒ Lika. roditi (iz vi{e puta). œnabacati. stihijski radŒ Unac (Jovi~i}) ovrqe adv. œodleteti. Pirot. œneprecizan. vr{qat „raditi samovoqno i neodgovornoŒ. œpisati brzo i r|avoŒ. Petrovac (RSA). „zalutati. kako biloŒ Potkozarje (Dalmacija).Œ Potkozarje (Dalmacija). (RSA). up. ispovrqiti. „nara|ati. zavrlecati. gaze}i mrsitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990).

vrqav. œisto {to vrqati2Œ. praviti neredŒ. razrokoŒ Uskoci (Stani})524. vrqook527. œsko~itiŒ. hv. œjako se naqutiti.> {v.) vrqke adv. npr. „nasutiŒ). 527 Na drugom mestu Skok priznaje da nije jasna semanti~ka veza glagola vrqiti „bacitiŒ i prideva vrqav „u koga je jedno oko o{te}enoŒ (Skok I 531 s. vrqav. zavrqa~a f. ili dva (mo`da i tri) genetski razli~ita oblika koja su se slila u zajedni~ku fonetsku formu? Sastavqa~i RSA izdvojili su dva homonimna glagola. navrqiti se „nakriviti seŒ. ali fonetsko obja{wewe odre|enih relevantnih oblika zapravo zasniva na pretpostavci o postojawu inicijalne grupe hv-526: hv. (RSGV). onemo}atiŒ (RSA) vrqav adj.) „boja`qivo. naobrqice.-h. navrqe (gledati i sl. Skok fakti~ki razmatra samo glagol vrqati2 u zna~ewu „bacatiŒ. œpopreko. oblik *xvãrliti / *xvãrl’ati (ÅSSÀ 8:135).(vrlet). vrqoka. hv. naheroŒ. kovrqati „kotrqatiŒ. vrqit „gledati u k r i v o. koso. Skok u vezu sa ovim glagolom dovodi i oblike koji svojim zna~ewima pre idu uz vrqati1 i vrqati3 (koje uop{te ne pomiwe). tuma~e}i ga kao onomatopeju kojom se opona{a zvuk ba~enog predmeta. (ibid. naobrqke „krivo. {vrqati. vrqo. vrqokas. hvãrlàm „id. Od s. „okre}u}i se. U izvoru su navedena jo{ i ova zna~ewa glagola: „gaziti po ne~emu ili nekome. ustranu. vrqati1 i vrqati2. gore). zveratiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). koso. . Pored oblika ~ija se zna~ewa zakonomerno razvijaju od osnovnog „bacitiŒ (kao npr. kovrqak „`enska 524 Izvedenice: vrqa. vrqook. razbesneti seŒ.v. o{tro.> v.-h. œxangrizava `enaŒ id. zavrqan œblesav. hitnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) è vrqati3 impf. frqnut pf. ispod okaŒ. zast. frqit pf. jeziku (ima ga bug. naovrqce „nakrivo. 525 Up. On konstatuje da oblik sa inicijalnim h. ludŒ Vojv. frljati). „roditiŒ. ukosoŒ Srem (RSA)525 · Glavni problem koji se ovde name}e jeste poreklo same osnove. kojima smo mi prikqu~ili i tre}i — vrqati3. 526 Ova suglasni~ka grupa rekonstrui{e se i za psl. naovrqke. Da li je u pitawu jedan glagol. œprevrtqiv (o vremenu)Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). qutitoŒ (RSA). potvrda ovog glagola u odrednici se navodi samo hrliti „`uritiŒ. œgledati ukoso. „baciti. vrqookas. ali ona pre pripadaju glagolu vrqati1 (v. naoviqke „nakrivo. „baciti.({vrqati).230 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI frqati impf.nije potvr|en u s. koturaju}i seŒ Uskoci (Stani}).Œ). vrqe{.> h. p r e v r t q i vŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) zavrqati pf. œoslabiti.(hrliti). hitnutiŒ. ukosoŒ (RSA). vrqat œbiti nestalan. vrqokile.

koji s. virlaØá „buqookŒ. tra`itiŒ. razrokoŒ mogao bi se svesti na psl.(Varbot 1977:32).v. i I 531 s. nivou. Da je vrqati moglo nastati od vrtati (preko vr(t)nuti) dokazuje i niz srtati > -sr(t)nuti > srqati529.v. s. *kavârt-lâ (v. a imenicu kavrq na psl. virla {aq. Loma 2000:616). obrtawe. u kome se grupa tl morala uprostiti u l (l. (h)vrljati.„vrteti. *vârl’ati. ali on smatra da u wihovoj osnovi le`i glagol *vârteti (Borys 1999:133.„vrtetiŒ (v.OSNOVE: 16) VRQATI 231 kapaŒ itd. strmŒ. Druga~ije tuma~ewe nudi se u ESUM. varlavoki.v.). III 628 s. koren *uer. vrludati. Za razliku od ukrajinskog. bez preciznijih obja{wewa. gde se ukr. prideva *vârlã „kos. blr. 529 Varbot komentari{e oblik srqati kao o~igledno sekundarno obrazovawe od korena *sârt. 530 Ovaj semanti~ki razvoj karakteristi~an je za ~itavo gnezdo ie. uvijati. u s. gde je ve} uveliko do{lo do diferencijacije i osamostaqivawa etimolo{ki srodnih oblika. vrqav „razrokŒ izvodi od øsl. virla~ „buqav ~ovekŒ. *vârlavã. ~ini se da se mogu izdvojiti dva zasebna leksi~ka gnezda — * vârtl’ati (> v r qati 3 ) i *xvãrl’ati (> vrqati2). Posmatrano na najdubqoj ravni. *uer. 528 Sasvim druga~ija etimologija. up. .-h.-h. od *vârlo „poluga. svi pomenuti glagoli zapravo su genetski identi~ni i mogu se svesti na ie. Skok dovodi u vezu sa {vrndati „po ku}i koje{ta premetati. virlaØiè „izbuqen (o o~ima)Œ. Skokovo mi{qewe da su neki od pomenutih oblika u vezi sa *vârteti dele i autori ÅSSÀ. frljati).(kao {kopiti < skopiti) (Skok III 426 s. kovrqak. Glagol vrqati3 œgledati ukoso. vrdati. predla`e se u ÅSBM 2:61–62 s.izvodi od prefiksa sã.v. up. {vrljati). vrljati. ruda (kod kola)Œ.c. jeziku suglasnik q u vrqati mogao se pojaviti kao umek{ana varijanta od t u vrtati (umesto } u vr}ati). „izbuqene o~iŒ. i daqe sa vrqati. {vrqati u zna~ewu „besposleno kojekuda hodatiŒ (i „po ku}i koje{ta raditiŒ). natavrqati svode na psl. *vârlo-okã œrazrokŒ (v.-h. up. Jedini glagol iz prve semanti~ke grupe.v. opqi umesto op}i. Na psl. *vârl. Ovde inicijalno {. *natovârt(â)l’ati / *natavârt(â)l’ati. Na sli~an na~in obja{wava ove oblike Bori{. natovrqati se. denominal od psl. Varbot 1978:33). ni`e).(*vârdl-) „okretawe. On tako|e dopu{ta da su mnoge od ovih leksema u vezi sa *vârteti (Skok I 698–699 s. prevrtaweŒ (ESUM 1:380)528. savijatiŒ > „bacatiŒ530. napomena 67).

analogno obja{wewe oblika alaprda (v. ~a-. za osnovu vrqati s pravom se mo`e re}i da je izrazito „polivalentnaŒ. to-.c. Kurkina 1982b:184. vrqoka œrazroka `enaŒ. {e-. {a-. tj. izdvaja se protetsko a-.c. Loma tuma~i ovaj glagol kao rezultat dekomponovawa oblika *obâxvrl’ati (sa obâ „unaokoloŒ). i ERSJ 1:90. avare olmak „besposli~iti. Skok l. V. ta-.(Loma 2000:612. up. Ovaj hemijski pojam (naravno. ali i gubqewem inicijalnog suglasnika npr. i ERSJ l. slikovito) mo`da najboqe defini{e svojstvo. kao ~eprqati od ~epati (l.izdvaja Petleva 1980:67. Napomiwemo da zna~ewa „bacatiŒ i „tumarati. dopu{taju}i i mogu}nost da se radi o ekspresivnom ba.v. baviti se). up. -prdati). oblik bez wega: vrqak œvrta~a obrasla {ipragomŒ Zaglavak (ERSJ 1:55–56 s. Skok smatra da je bavrqati nastalo onomatopeizacijom (umetawem r) iterativa bavqati (Skok I 124 s. primer koji najpotpunije pokazuje svu razu|enost i slo`enost analiziranog tvorbenog procesa. ali da je istovremeno pomi{qao i na postawe od baviti. ko-. 534 On podse}a da je Dani~i} smatrao kako je ova re~ turskog porekla (< warylmak). ga-.c.v.v. jezika i gnezdo psl. {o. ha-. 533 Up. ~o-. v. Skok odbacuje Dani~i}evo tuma~ewe od tur. avrq). avrq-bavrq). Na taj na~in osnova vrqati figurira kao svojevrstan „repraesentans specieiŒ. od havrqati533. lutatiŒ tako|e me|usobno korespondiraju531. U obliku avrq. Tomanovi} vidi u ovom obliku rezultat kontaminacije baviti „boravitiŒ + vrqati (Tomanovi} 1938–39: 207)534.c. S druge strane. U obliku bavrqati prefiks ba.-h. Ostaju}i u domenu hemijske terminologije.232 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Na nivou s. ka-. so-.). *xvãrl’ati podelilo se na vrqati2 i vrqati1.itd.). ili od izvornog *okovrqa. Na sli~an na~in mogao bi se protuma~iti i glagol avrqat œneuredno obavqati neki posaoŒ. ~e-. koji se dovodi u vezu sa vrqati < *xvãrl’ati.). Elizijom inicijalnog suglasnika mogao bi se objasniti i oblik akovrqa < nakovrqa. S obzirom na izuzetnu „valentnostŒ532 razmatrane osnove. ovaj oblik mogao je nastati pogre{nom dekompozicijom ob-avrqati (umesto oba-vrqati) (tako ERSJ 1:56 s. gde se predla`u dva mogu}a tuma~ewa: ukr{tawe sa akati. predispozicije nekih osnova da privla~e i vezuju za sebe ekspresivne prefikse. tr~ati kojekudaŒ (iako smatra da ovakva obrazovawa i jesu nastala prema turskom tvorbenom modelu tipa kiUp. 532 531 .). Ovamo spada i prilog izavrqe (l. U vezi sa glagolima avrqat i bavrqati stoji i prilog avrq-bavrq (v. za wu se vezuju gotovo svi dosad registrovani ekspresivni prefiksi: ba-.

iskola~itiŒ (Bjeleti} 1994:268.OSNOVE: 16) VRQATI 233 tap mitap535). koji se tuma~e kao obrazovawa od prefiksa na. Skok pomiwe oblik natovrqati kao paralelu oblika nakovrqat. dok oblik dotavrqati se „do}i pipaju}i po mrakuŒ tuma~i Detaqnije o tome v. kovrqak „`enska kapaŒ (Skok l. sadr`i prefiks ga-. Prefiks ko. iskovrqim „izbe~iti. ali ni sam nema kona~no re{ewe (Skok I 78 s. tj. U srpskom etimolo{kom re~niku ovaj prilog se dovodi u vezu sa vrqati < *xvãrl’ati (ERSJ l.i glagola *vârt(â)l’ati sa umetnutim -to-. iskopeqati se. natovrqati „nasuti vodu u jeloŒ (Petleva 1980:67).izdvaja se u oblicima kovrqati „kotrqatiŒ (Matzenauer 1881:190. okresakŒ. okresatiŒ.v.-h. iskopati se iz ne~ega vrqawem (Tomanovi} 1938–39:209. Skok s. kavrq izdvaja se prefiks ka-.). iskoprcati se + vrqati. *kavârtã).v. Oblik gavrqati.v. nabrbqati. Petleva 1980:67). kotrqati. navrqati.mogli bismo svrstati i oblike o~evrqak œodlomak. Oblik kavrq œkratak.v. (h)vrljati. Petrovi} 1994. sipatiŒ. up. pri ~emu se konstatuje da je starina oblika problemati~na (ÅSSÀ 23:164)537. potvrda natovrqati se.. avrlj-bavrlj).cc. natrpati. padne. Ovakvom tuma~ewu protivi se semantika. kota~). Bjeleti} 1994a:354). nakavrqiti. nasilnom izmenom suglasnika t > v prema vrqati (Skok II 169 s. Prefiks to.). 537 Nije jasno za{to u ÅSSÀ nije rekonstruisan i oblik bez umetnutog -to-. vrljati). natavrqati „nagomilati se.(ta-) izdvaja se u oblicima tavrqati „teturatiŒ. daqe). zakovrqati „zakotrqatiŒ. Iskqu~ivo na osnovu s. *vârtl’. o b r t a t iŒ. natovariti. ÅSSÀ 9:167 s. tako|e i kavrqati. Na drugom mestu Skok daje druga~ije obja{wewe oblika kovrqati „vaqati. Me|u kontinuante psl. dotavrqati „dogegati seŒ. potvrda le`i glagol *xvãrl’ati (v. ali bez komentara (Skok s. o~evrqiti „odlomiti. Tomanovi} oblik kovrqati smatra rezultatom kontaminacije kotrqati + vrtjeti. nakovrqat „nasuti vodu u jeloŒ (Skok l. tj. uraditi aqkavoŒ rekonstruisani su psl. 536 535 . denominal od kotur).c. *kavârt-lâ (v. oblici *natovârt(â)l’ati / *natavârt(â)l’ati.v. zakovrqi „klone. navârt(â)l’ati. razboli seŒ (Petleva 1994a:336). izvode}i ga od kotrqati (< koturati.-h. zatavrqati „zalutatiŒ. vrljati536. s. U oblicima kavrqati. Bjeleti} 1994a:354). kovrqati œkotrqati.-h. ~vornovat odlomak od drvaŒ u moskovskom praslovenskom re~niku svodi se na psl.c. budu}i da u osnovi navedenih s. a iskovrqati se (iz ne~ega) (Boka) rezultatom kontaminacije iskopati se. 211). Petrovi} 1993. ukoliko nije zvu~na varijanta od kavrqati.

bez obja{wewa (Kurkina 1982b:184).). tovrqak mogu se smatrati deverbalima.(I 300–301 s. Up. pro{iruje raznim umecima. U obliku sovrqati i wegovim derivatima izdvaja se element so-. Tomanovi} tuma~i ~avrqati kao rezultat kontaminacije ~avarijati „buncatiŒ538 + brbqati (Tomanovi} 1938–39:203)539. U oblicima xavrqati. u ovom slu~aju grupom -rq. Tomanovi} tuma~i {vrqati kao rezultat kontaminacije {eveqiti + vrqati (Tomanovi} 1938–39:203). izatkati. trpatiŒ (v. kao i {. dok u oblicima ~avrqati. tabati). 539 Dani~i} u RJA ka`e da je ~avrqati postawem od glagola koji sam ne dolazi a glasio bi ~avati. up. neetimolo{ke ekspresivne elemente (v. {vrljati).i `. zvrqati i {vrqati najpre treba posmatrati kao protetske.234 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI kao rezultat ukr{tawa dotapkati i vrqati (Skok III 428 s.v. vidimo na delu dodatnu ekspresivizaciju prefiksa {o-.izdvaja se u oblicima {evrqati „posrtati.v. xevrqati inicijalno xa-.u ovom obliku izvodi od prefiksa sã. Pore|ewem oblika o-{o-vrqati i o-{o-lo-vrqati „slabo. ~avka). naslagati rastresito. mrditi se). i{~evrqiti „iskola~itiŒ (Bjeleti} 1994a:354). ozvu~avawem ~a-. zavariar (Skok I 300–301 s. radi poja~avawa pejorativnog zna~ewa.v. z-. bulaznitiŒ zabele`en je i u Trstu. Oblik {vrqati Kurkina pomiwe naporedo sa {evrqati. Prefiks ~e-. sovrwati „gomilati jedno na drugo. Tipi~ni venecijanizam zavariar „buncati. Vi{ka potvrda pokazuje da je ova re~ i danas u upotrebi severnije od Boke. lutatiŒ (Kurkina 1982b:184) i za{ev r qati „zabasatiŒ (Petleva 1980:67).u xvrqati.c.v. `-.kao prefikse koji se pojavquju u imenicama i glagolima da poja~aju zna~ewe (Skok III 377 s. kriviŒ (Petleva 1994a:336). Bjeleti} 1994:266)./ ~ev.< *s(o)-. oba iz Uskoka. ali mu poreklo nije sigurno utvr|eno (Vinja Ç 96 s. Skok tuma~i kao pozajmqenicu od mlet. koji se pro{iruje slogom sa likvidom -lo-. Inicijalne suglasnike x-.izdvaja se u oblicima ~ovrqi „iskrivquje. dodu{e. glagol cevirmek (Skok I 319 s. brbqatiŒ Komi`a (Marde{i}-Centin 1977). ~ever). ~e-. Mareti} misli da je rq osobit nastavak u ovoj re~i (l. zamrsiti koseŒ poslu`io tur. `vrqati. cavarjat).(Skok III 426 s.v.v. jo{ i cavarjat „buncati. Oblici tavrq. .treba tuma~iti fonetskim putem tj. Skok. Skok smatra da je kao izvor za stvarawe glagola ra{~evrqati se „ra{~upati. Prefiks {e.v. 538 Ovaj oblik. {-). nemarno uop{teŒ. uraditi ne{to kako bilo. ~o. nasomr|en s. zabele`en u Risnu.koja se.v. grubo isplesti. tretira {. Skok inicijalno {. ne zbijaju}iŒ. u kojem treba videti „priraslicuŒ s(o). ~avka). opresti. xe. nasoveqiti „nabacati. ~evrqati „brbqatiŒ izdvaja onomatopejsku osnovu ~av.

Iako sekundarna. tovrqati œizbacivati iz sebe izmet u velikoj koli~iniŒ > œpri~ati koje{ta. Semantika glagola vrqati1. Naime. Oblici andavrqit i devrqiti verovatno stoje u me|usobnoj vezi. tvorbeno i semanti~ki sli~na obrazovawa sa osnovom -veqiti (koja alternira sa -vrqiti): izendeveqit i odeveqi se (v. {iparacŒ prema frkuni} „id. u pogledu semantike up. baqezgatiŒ. kod ~avrqati. zabavrqati. up. vrqati2 i vrqati3 odra`ava tri uspostavqene semanti~ke celine korespondiraju}i sa svakim odgovaraju}im konkretnim zna~ewem ponaosob. zatavrqati : zavrqati œzalutati. nakovrqati : navrqati œnara|ati.OSNOVE: 16) VRQATI 235 U vasojevi}kim oblicima pafrqnut. pafrqko izdvaja se prefiks pa. ona postepeno mo`e postati dominantna (v. ~evrqati. izra|atiŒ. ali su sa tvorbenog aspekta nejasni. vrkati).Œ (v. hitnutiŒ. o{ovrqati. kao {to od onomatopeja mogu da se razviju glagoli koji ozna~avaju radwu.. nap. ~avrqati. up. istovrqati) > 540 U kolokvijalnoj upotrebi glagol srati ima zna~ewe œpri~ati koje{taŒ. To zna~i da su u semanti~kom registru ishodi{nog glagola sadr`ana sva ona zna~ewa koja se realizuju u prefigiranim oblicima. zakovrqati. ~evrqati. . Zna~ewe „brbqati. pogledati iskosaŒ. uprkos tome {to su vrqati1 i vrqati2 zapravo jedan isti glagol sa razgranatom semantikom. Up. nakovrqit : navrqiti œstaviti u neodgovaraju}i polo`ajŒ itd. frqit „id. 520). razbesneti seŒ. U drugom obliku kao da je do{lo do perintegracije. kako biloŒ naj~e{}e se konkretizuje u „nemarno plestiŒ (zasovrqati. ovde ima druga~iju motivaciju. iskovrqati. Mo`da je upravo svest o tome uslovila da se vrqati1 u RSA izdvoji kao poseban glagol. natovrqati : navrqati œnabacatiŒ. izgubiti seŒ. U istom govoru zabele`eno je i pa-frk „de~a~i}.dodat na glagol frqnut „baciti. za koje bi se na prvi pogled reklo da je onomatopejskog porekla. npr. Varbot 1988:69). iskovrqiti : izvrqiti „izbuqiti. Zna~ewe „raditi nemarno. {vrqati. jako se naqutiti. xvrqati. tako se i kod glagola koji su primarno ozna~avali radwu neretko razvija zvu~na semantika. S druge strane. ovo zna~ewe mo`e biti posredno izvedeno od „bacatiŒ preko semanti~ke karike „sratiŒ (= „izbacivati izmetŒ) > „baqezgatiŒ. `vrqati). U okviru prve semanti~ke grupe izlo`ena su zna~ewa koja se po pravilu javqaju paralelno. U okviru druge semanti~ke grupe ostvaruju se legitimni semanti~ki pomaci: „bacatiŒ (zakovrqiti. baqezgatiŒ540. kao npr. o{olovrqati) i „neuredno pisatiŒ ({evrqati. zabasati.

dok Truba~ov zna~ewe „bacatiŒ karakteri{e kao sinonimsku zamenu glagola sa zna~ewem „ra|atiŒ (ÅSSÀ 11:205–207 s. „zanemo}i. i~ovrqi (se). ve} zna~ewe œkriviti. obloŒ544. od kojeg se sasvim legitimno razvijaju slede}a zna~ewa: œi{~a{iti (se)Œ (i{~evrqiti (se)). kovrqica. œizvitoperiti se (u fizi~kom i psihi~kom pogledu)Œ (i~ovrqi se. kotrqatiŒ (kavrqati. na~ovrq. 542 Postoje i mi{qewa da u osnovi ovog zna~ewa ne le`i zna~ewe œbaciti (tj. „gomilati. Semanti~ka motivacija oblika ~avrqak œsitan klip kukuruza koji se odvaja pri istovaruŒ jeste œono {to se o d b a c u j e (zato {to je malo.v. o~evrqak . . ogleda u zna~ewu œobrtati (< *ob-vârtati). zaokrenutiŒ. ra{~epitiŒ (kavrq. Iz zna~ewa „kriviti (se)Œ sekundarno se razvilo zna~ewe „oslabiti. klonuti. vitliti). zanemo}iŒ (v. Wihovo op{te zna~ewe je „krivitiŒ. odatle i œmali {iroki plast senaŒ. „i{~a{itiŒ. natovrqati. i~ovrqenko. i{~evrqiti se. ra{~evrqit ). koji se. o~evrqiti . budu}i da je za bavrqak i pavrqak posvedo~eno i zna~ewe œkamenica koja se mo`e b a c i t i. tofrqat). vrgali se œbuqiti. a kao primer se navodi mak. 544 Up. œne{to malo. 541 Skok ovo zna~ewe smatra metaforom (Skok s. Etimolo{ki su svi ovi oblici u vezi sa glagolom vrqati œbacatiŒ. i vrqak „id. kovrq. savijati (tj. œ(od)lomiti. koje se konkretizuje u „zavrnuti. tovrqak u zna~ewu œmalo debelo deteŒ. ~ovrqi. omawi kamenŒ. nakovrqati. kojima se prikqu~uje i tavrq œ~ovek malog rasta i velike glaveŒ. navu}iŒ (nakavrqiti). Up. kovrqu{ka. andavrqit (se)). tj. usko~ke oblike pabuqak „o k r u g l a s t i kamen. œplaziti se. (h)vrljati). jo{ jedan zanimqiv semantizam — navaqati „nara|ati mnogo deceŒ (RSA). Zna~ewe œmalo debelo dete. œzaputiti se. ~initi okruglim. trpati bez redaŒ (nakovrqati. pre svega. viqati).Œ (< *ob-vrqak). œnajesti seŒ (natovrqati se). nakovrqke). o b l u t a kŒ. po}iŒ (zakovrqiti)543. Centralno mesto u ovoj grupi zauzima zna~ewe „kriviti (se)Œ (nakovrqit (se). izbo~enim)Œ. pavrqak. i{~evrqiti se)542. rugati seŒ (~ovrqi se). po~ovrqi se). Tu su jo{ i zna~ewa: œnata}i. i{~evrqiti)545. up. œsipati kojekako i koje{taŒ (kovrqat. sovrqati. *kotiti (se) II). otkinuti z a v r } u } i. iznenada umretiŒ (zakovrqati. mali (debeo) ~ovek velike glaveŒ verovatno je metafora od œ(omawi) kamenŒ. izbaciti o~i)Œ. sitno)Œ. U okviru tre}e semanti~ke grupe uo~ava se najja~i uticaj glagola vrteti (< *vârteti).236 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „ra|atiŒ541 (kovrqati. 545 Gotovo potpuni semanti~ki paralelizam prisutan je kod oblika sa osnovom viqati.Œ. kovrqati. nasavrqati. obrqak œid. tj. nakovrqati). 543 Isti semanti~ki pomak kao kod zatovitliti. ~evrqiti. blenutiŒ (Iliadi 2001:61). kofrqat). i{~evrqit. zakovrqiti. Posebnu grupu ~ine oblici bavrqak. obu}i. natovitliti (v.v. „kola~iti o~iŒ (iskovrqiti.

„~angrqatiŒ . kovitlati seŒ (RSA) za-ko-vrtati impf. Novi Vinodolski. usukan. œkola~ prstenastog oblika. œveliki. virŒ. vrteti fig.v. zakovrtno adv.OSNOVE: 17) VRTETI. kovryaŒ. obrtajŒ. 547 Ovde je mogu} i uticaj predloga preko. „pobolevatiŒ.i to se zove zakovr}ati Ba~ka (RSA)546. }udi. zavitlavatiŒ (RSA). kovrta~ „vrsta reza~a sa metalnim to~ki}em za se~ewe testa. zakeratiŒ: Samo da ja wu vidim. up. œprevrtatiŒ [abac (gra|a ERSJ)547 ko-vrt m. „na zakovrtan na~in. kV-). izglodatiŒ: Sviwe iskovrtaju tikve pa ostanu samo koruge Du~alovi}i (RSA) pre-ko-vr}ati impf. Bosna. Brezovac (gra|a ERSJ). radlaŒ (RSA). „zasukan. prekobaciti se (v. obi~no bo`i}niŒ Srem. œkovr~a. bi je kao kera tuk’o. Ove oblike Skok tuma~i kao rezultate kontaminacije (Skok II 169 s. „dupsti. te mi ne bi vi{e zakovr}ala!. kovrtaw / kovrtaw „krug. „v r t l o g. Iliji — Ka`e se za mi{a da kovrta orahe [umadija. gospodaritiŒ: Metuti mu`a pod papu~u i voditi ga po svojoj voqi . kovrta~ „vrsta poqskog zeqaŒ Kosovo (Elezovi}). kovrtwak / kovrtwak „vrsta divqeg zeqa sitnog listaŒ Kragujevac (RSA). œsprovoditi svoju voqu. vrtlog... œumirati. lipsavatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) is-ko-vrtati pf. 546 si po~iwu se kovrtati i vaditi jezgra iz wih o sv. VRTATI ko-vrtati impf. prstenŒ. kovitlacŒ. nejasno. bu{itiŒ: I duba~em se kovrta Du~alovi}i. VRTATI 237 OSNOVE: 17) VRTETI. kota~). zamr{en. œosloba|ati quske (oraha). krckatiŒ: Mladi ora[umadija (@ivan~evi} 1986). kovrtqaj „obrt. „upravqati nekim po svojoj voqi. zanovetati. 548 Ovamo i kovrtaqka „vrsta bele {qiveŒ Leva~. vijugavŒ: U velikog ovna rogovi su kovrtqivi Piva (Gagovi} 2004) za-ko-vrtan „nejasan. kovrtlog / kovrtlog zast. kovrtati se „vrtlo`iti se. Dubica. VRTATI 17) VRTETI. 549 Up. „jedu}i izdupsti. da ona meni {evrda . ne~itkoŒ @upa (RSA) Za ovo zna~ewe up. komplikovan za izgovorŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). zamr{eno. r a z v r t a t i. œizvolevati. lipsavati (~e{}e o stoci)Œ. kovitlacŒ. kovrtaq „uvojak. vrtlog. zavrtan „te`ak. ne~itkom rukopisu)Œ549. uvojakŒ. kovrta~ „vrsta salateŒ Tupi`nica. „krug. œ`ito koje se diglo iznad ostalogŒ Srem (RSA)548 ko-vrtqiv adj. kovrtac. Du~alovi}i (RSA). okret. œkrug. uskovitlani oblak pred buruŒ. nerazumqiv (obi~no o te{kim re~ima. zakovrtat „umirati.

„tumarati. „praviti rupu. ose}ati mu}ewe svesti. nesiguranŒ Uskoci (Stani})550 {ko-vrtaw m. |a-vrt m. „okretati.Œ. {uvrtuqa f.238 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~e-vrtati impf. œbiti umno poreme}enŒ (RSA) vrtati „bu{iti. gubiti ravnote`u. œ~a~katiŒ. „postati {uvrtan. dangubitiŒ Timok (Ko`eqac 1989). |avrk (v. œraznetiŒ. „sitni potr~ci pri raduŒ: Sve ovo {to radim obi~na je selevrtwa Piva (Gagovi} 2004). gubiti svestŒ. kud god po|e. vrkati). kojemu se muti u glavi (u bolesti. augm. ne shvatati {ta se doga|aŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) {o-vrt m. œnemaranŒ. nicatiŒ. „praznoglava i }aknuta `enaŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) {u-vrt m. dupstiŒ. vrteti se „okretati se. to je bijo {evrt Ro`aje (Had`i}) u-{o-vrtiti se pf. numeje da se opraji na rabotu na vreme. pf. „nespretna i nepromi{qena osoba koja deluje kao da je hvata nesvesticaŒ.: vrtat „lutati. „izvu}iŒ: (}olice) izvrtaju bob iz zemqe Vrgada (Juri{i})551 550 Nije jasno spadaju li ovamo oblici: se-le-vrtwa f. pri{a{avŒ Ka~er (gra|a RSA). œglava nepromi{qene osobeŒ: Mu}ni malo tom tvojom {uvrtuqom ako ima{ {ta u woj! Zlatibor (Milovanovi} 1983) {u-lo-vr(a)tan adj. teturati se. obrtatiŒ. œnepodesanŒ. sg. razvrta se 3. œprekr{aj u igri kada klis ili lopta odu van linijeŒ: To ti se ne priznaje. œnespretwak. ne pogodi Zlatibor (Milovanovi} 1983). Takovo (gra|a RSA). œbu{iti. uvrtatiŒ. „veliki komad hlebaŒ. vrtati se „vrpoqiti seŒ (RSA) izvrtati pf. dupstiŒ. dubiti ne{toŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) ra{-~o-vrti 3. œvrtlo`iti seŒ. œsukati. sg. pijanstvu. vrtqati se „bezglavo i}i tamo-amo. {ulovrtan „id. i pej. {u{umigava osobaŒ: Prav je {uvrt. ra~ovrti „rascepitiŒ. fig. „grubo pro{iriti neku rupu ili otvorŒ Timok (Dini} 1992). umnoj poreme}enosti)Œ: [ta je ne{ta {uvrtan od jutros.) è vrteti impf. [abac (gra|a ERSJ). . {u-vrtan adj. œimati vrtoglavicu. samo se muva natam-navam Pirot (gra|a RSA). œnapraviti veliku ranuŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {e-vrt m. skitatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). œplestiŒ. „nemiran ~uperak koseŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. kao npr. RJA). luckastŒ (RJA). luckastŒ (Vuk. ne reagovati blagovremeno. {uvrtan „priblesav. „koji nije pri bistroj svesti. obrtati seŒ. 551 U konkretnom slu~aju nisu relevantna ostala zna~ewa razmatranog glagola. „sulud. œzarivati (u ne{to)Œ. „sulud. œneozbiqan. up. œizbijati. |avrtina Osijek (RSA).

prevrnutiŒ. iskola~iti. „naglo se razboleti i zanemo}iŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). naprasnoŒ. nastranŒ. zanemo}iŒ. „osoba kojoj se ne mo`e verovati. œprelomiti.OSNOVE: 17) VRTETI. zakovrnut „uginuti. œuginutiŒ Mali Zvornik (gra|a ERSJ). œodjednom promeniti pravac kretawa (o ribi)Œ. zakovrnutiŒ: Iskovrnuo je da umre CG. œzaneti se. zanemo}iŒ. vrtutla f. „oslabitiŒ.Œ. uvrnut „id. „~udan. œiznenada se razboleti. VRTATI 239 vrtqati impf. tvrdoglavo se vezati za neku idejuŒ Banat (RSA). œizvaliti neku {alu. iskovrnut se „i z v r vrzmati se. „uviti u krug. 552 Up. œumreti napre~ac. zakovrnit „izokrenuti. œposuvrnuti. œumretiŒ Uskoci (Stani}). œzakolutati o~imaŒ. œzavrnutiŒ. (RSGV). vrsti seŒ Uskoci (Stani}). zakovrnut „cr}i. œizvaliti. kolokv. œizokrenuti. z a v r n u t i nagore. zavrnut „nastran. naglo zanemo}iŒ. (Jovanovi} B. œzanemo}i. „prevrnuti. opru`itiŒ CG. . naglo umreti. œrazboleti se. izokrenutiŒ. zateturati se. skr{iti zavr}u}iŒ: Ja }u ti zakovrnuti {iju. „izviti. Potkozarje (Dalmacija). iskam~itiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). œiznenada se razboleti. onesvestiti seŒ Zaglavak. œkoji nema sposobnosti zdravog rasu|ivawa. izbe~iti (o~i)Œ. smicalicuŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). fig. sg. nepouzdana osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) razvrtotina f. „smu{eno. œzavrnutiŒ Prijepoqe (gra|a ERSJ). œbiti na samrtiŒ. zapetqatiŒ (RSA). œbiti na samrtiŒ Vojv. okrenuti. posavitiŒ. izokrenutiŒ. kru`no zamotatiŒ Kolubara (gra|a RSA) vrtquga. izvrtutlit „izmamiti. 2001) VRNUTI za-ko-vrnuti pf. œonesvestiti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). umretiŒ [umadija (Grkovi} 1982). œ(o~ima) prevrnuti. zakovrne 3. œzamlataŒ Pirot (Zlatkovi} 2004) uvrten adj. uvrnuti. œonemo}atiŒ. œizgubiti svest od slabosti ili udarcaŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) za-ko-vrnut adj. œ}aknutŒ id. ufitiqitiŒ. svojeglavŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). poreme}enŒ (RSA)552 is-ko-vrnuti pf. „zavrnuti. razboleti se tako da li~i na umiraweŒ Zagara~ (]upi}i 1997). œuporno se dati na neki posao. œbiti na samrtiŒ Bogova|a. brzopleto ne{to govoriti ili raditiŒ Uskoci (Stani}) zavrtqati pf.

„okru`iti. (RSA) VRATITI ?s-ko-lo-vratiti pf. opkolitiŒ. œte{ko oboleti. da mu toj ne prejde u naviku Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. sg. 144. vrtjeti. œprevrnuti. œpritisnutiŒ Uskoci (Stani}) za-~e-vrati se 3. raskrenuti. œubitiŒ. 99. „i{~a{itiŒ (RSA) {u-vrnut adj. onesvestiti seŒ (RSA). povrnuti. fig. „do}i sebi (posle kakvog {oka ili bolesti)Œ Zagara~ (]upi}i 1997)553 za-{ko-vrnuti pf. œdobiti napad epilepsijeŒ. œpoterati. œokrenuti na nali~jeŒ. ra~ovrati „rascepiti. preturitiŒ. œumretiŒ (RSA) izvrnuti pf. œduvati kru`no (o vetru)Œ: Skolovratijo vqetar. }aknut. iskrenutiŒ. œprevrnuti o~imaŒ. preina~itiŒ itd. pf. „zaneti se. koji je bez orijentacijeŒ [umadija (gra|a RSA) è vrnuti pf. oka ne da otvoriti Piva (Gagovi} 2004). iskriviti. œ{uvrtan. pognatiŒ. œposuvratiti. zdravstveno se popravitiŒ. Skok III 631–633 s. œokrenuti. œuvrnuti. œvratitiŒ. œzaokrenutiŒ. œizvinuti. Up. sg. zadi}iŒ. iskovrnem 1. zadi}iŒ. „skupiti u gomilu (o stoci)Œ: [ta si skolovratijo ta goveda. fig.240 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI n u t i s eŒ Kosovo (Elezovi}). iz istog izvora povrnut (se) „do}i k sebi. pf. rastavitiŒ: Rase~u pu pola pa raz- vrate na dve strane [umadija (gra|a RSA). BER 553 554 Up. izmotavatiŒ: ^im se dete za~evrati. . œposuvratiti. pu{}i ig nek |iraju tijem dolinama.v. iznemo}iŒ. izvitiŒ. Varbot 1984:92. „po~eti se kreveqiti. œiskola~iti o~iŒ Vlasotince (gra|a RSA) o-ko-vrnut (se) pf. a ti preko usta. skrenutiŒ (RSA) zavrnuti pf. „provrteti ve}u rupu nego {to trebaŒ Timok (Dini} 1988). uprestiŒ. zateturati se. œizru~itiŒ. razvratiti œrazvrnuti. oslabitiŒ Potkozarje (Dalmacija) i{-~e-vrnuti pf. œizmeniti. œusukati. u jednom od svojih oblika < psl. sg. œiznemo}i. napraviti veliku ranuŒ: Udario ga s u{i od sekir~e i ra~ovratio mu ~elo Crna Reka (Markovi} 1986)554 · U osnovi svih navedenih prefigiranih oblika le`i glagol vrteti. *vârteti / *vârtati / *vâr(t)noti / *vortiti (v. 2004) ras-~o-vrati 3.

prema s. formalno identi~an. skolovrat = kolovrat Uskoci (Stani}). Ispred osnovnog glagola alterniraju prefiksi ko-. {ko-. kovitlaceŒ558.. ukr. VRTATI 241 1:212–213 s.v. kovrtaw. sa kola)Œ (Nikon~uk 1979:123). Sa drugim prefiksima v. gavãrØam. 556 Upu}uje se i na *kovortã (id. @akova 1975. bug.. ESUM 1:358–360 s. stvaraju}i vrtloge. koje se tuma~i kao obrazovawe sastavqeno od tvorbenog elementa ko.-h. jo{ i TolsØoè 1969:215. koverØaØi „usmeravati. givãrØna „prevrtati.c. upravqati. {o-. gavãrØvam. detaqno Iliadi 2001:103–117). Up. Kurkina 1979:169. kovoroØok „pre|aŒ. za-{ko-vrnuti izdvaja se prefiks {ko. givãrØam. Oblik skolovratiti u zna~ewu „duvati kru`no (o vetru)Œ samo je varijanta glagola kolovratiti „duvati kao vihor.< *sko-). pra{ine i sl.v. dlaka.(< sko. zavrtet „{topovati ~arapuŒ Kosovo (Elezovi}) (Kurkina 1978:288–290. Kurkina 1992:188–189). Ova osnova odlikuje se velikom produktivno{}u i velikim semanti~kim potencijalom (up. kov e rkaØâ (Fasmer II 271) nije sasvim ubedqivo ( ESUM 2:483)557. tako i Moskov 1965:70. ukr. verØeØâ. okretatiŒ. kovrnuti555. verØiØi. Fasmer I 301 s. II 116 s. 558 Up.obrazovani su i neki nazivi iz oblasti tka~ke terminologije. pri~atiŒ. kavraØiØi „zbuwivati.-h. kovrtati i rus. up. *vârteti. na osnovu kojeg je i rekonstruisan psl.v. spoj zameni~kog prefiksa koi glagola *vârtati. kovirØaØi „brbqati. a na osnovu s. Skok izdvaja prefiks ko. v. preturatiŒ (Petleva 1979:33–35. pri ~emu se smatra da zbli`avawe sa rus. ko-2).-h. koji je denominal od kolovrat „kovitlac (vode. ali semanti~ki ne{to druga~iji rus. kovrta~ (Skok l. dijal. ~o-.v.OSNOVE: 17) VRTETI. glagol ka-vernuØ’ „pasti sa visine (npr./ *gy-. vrteti.i glagola verØaØi. Glagol *vârtnoti javqa se i u kombinaciji sa inicijalnim *ga. ~e-. {e-. koverØiØâ „lomitiŒ rekonstrui{e psl. Od glagola *vârteti uz pomo} prefiksa ko. *kuvârtati (se) (ÅSSÀ 13:142). sln. kovrt — psl. . Kurkina 1978:289). koji na isti na~in tuma~i s. mo`da obrazovano od komponente ka. iskovrnut se. 555 Up. i Moskov 1981:109–110). up. {u-(lo-). Malinowski 1899:118 (kovrtaw). *kovârtã (ÅSSÀ 12:18)556. v. 557 Up. i Matzenauer 1881:190. Up.i osnove glagola (na)vraØiØisà „ørivezati. 14). koje se smatra etimolo{ki identi~nim s koverØaØi. biti tvrdoglavŒ (ESUM 2:336). kaverØâ „jama s vodomŒ itd.v. vrtlogŒ (RSA). U oblicima {ko-vrtaw. *kavârtã / *kavârtâ / *kavârtja (ÅSSÀ 9:167). odupreti se. jo{ i ukr. koverØeØâ „vrtetiŒ. vazduha. runoŒ. Machek 701 s. øodbadati.). dijal. O rus. dijal.u oblicima zakovrnuti. U ÅSSÀ se na osnovu s. Ova imenica se svodi na psl. Pokorny 1156–1157.-h. kavrna „dla~ica na kadifi ili suknu. *kovârtati / *kovârteti. oblik. vãrØà. pri ~emu je prvobitno zna~ewe bilo „vrteti (jezikom)Œ (ESUM 2:485). koje nije sasvim jasno. izazivatiŒ.

koje se tuma~i kao slo`enica *kolo i *vortã (ÅSSÀ 10:149). odatle deverbali sa zna~ewem „krug. za-po-vrnuti „po~eti ponovo govoriti o istoj. ova imenica se savr{eno uklapa u razmatrani model prefigiranih leksema. Up. rus. kovrtaw). œzapo~eti. zamr{enŒ (iskovrnuti. kovitlacŒ (kovrt. Kao tvorbenu paralelu. naprotiv. œizvrnuti. zakovrtan). I pored svog aloglotskog porekla. i{~evrnuti. zaokretatiŒ (zakovrnuti)560. Varijanta ~ovrtija verovatno je nastala modifikovawem turcizma pod uticajem doma}eg vrteti. ipak i Budimir 1960:19. cev(i)rinti „tourbillonŒ (Skok I 319 s. vrtlogŒ (Tomi} 1984). „zapetqatiŒ > „nejasan. U obliku { u v r tan Moskov izdvaja prefiks {u. a alternira sa {o. razvratiti „razvrnuti. {uvrnut. Prefiks ~e. œpovratiti. obavqati kakav posao)Œ. skolovr~iti „saviti. kovrtaw druga~ije Varbot 1979a:155. vr~iti).v. iskrenutiŒ. zapovrnuti se „nakupiti se (o vodi)Œ Piva (Gagovi} 2004). œpokvariti se (o karakteru)Œ (BER 2:60 s.u obliku u{ovrtiti se. ~ever). podaviti. U semanti~kom spektru navedenih leksema uo~avaju se slede}a zna~ewa: „zavrtati. prevrnutiŒ.u {ulovrtan. œ(o~ima) zakolutati. {ovrt. ne dati nekome da mrdne. „uvijenŒ (kovrtqiv). po{to je glagol skolovratiti ujedno i wegov sinonim. povrnuti. zasukatiŒ. razbitiŒ (Petleva 1994a:336).-h. suzbiti (o stoci)Œ. U pogledu tvorbe up. iz~evrãæam se)559. {kovrtaw). blesavŒ (zakovrnut. ili se pro{iruje slogom sa likvidom -lo. kovitlati seŒ (kovrtati se). Za zna~ewe „skupiti u gomilu (o stoci)Œ treba pretpostaviti uticaj glagola skoliti „okru`iti.242 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI *kolovortã. glagol cevirmek (Skok I 319 s. poznatoj temiŒ.mo`e se izdvojiti i u oblicima za~evrati se. tako|e i za nizawe prefiksa. vrtlogŒ pretpostavqa tursko poreklo. prevrnutiŒ. „vrtlo`iti se. œpoterati. „o{amu}en. Skok s pravom za oblik ~evrntija „vir. „vrtlogŒ (kovrtlog)561. po~eti (~initi {to. „saleteti sa svih strana. smatra da je kao osnova za stvarawe glagola ra{~evrtati „obrnuti ru`i laticeŒ poslu`io tur. 561 U Svinici je zabele`en sinonim ~’o-vrtija œ~evrntija. od tur.-h. „uvojakŒ (kovrtaq. U obliku {evrt izdvaja se prefiks {e-. stisnutiŒ (v. porede}i ih sa s.(Moskov 1965:70). 562 O s. nepromi{qen. ra~ovrti Petqova izdvaja prefiks ~o-. zametnuti razgovorŒ. u{ovrtiti 559 560 Oblik se tuma~i kao rezultat kontaminacije. Iz ovoga sledi da pomenuti glagol najverovatnije ne pripada tvorevinama koje nas interesuju. razvoroØ i Øâ „razbacati. œzapo~eti.v. „i{~a{itiŒ (i{~evrnuti). Ovaj prefiks javqa se i u oblicima {uvrt. ne{to)Œ. iz~evãrna se œiskriviti se (o dasci)Œ. pognatiŒ (RSA). „podviti. up. Skok. skr~iti (nekoga. kovrtaw562. up. . U oblicima ra~ovrati. opkolitiŒ. bug. ~ever).v.

skovárnuØâsà œiznenada umretiŒ (sa ekspresivnim prelaskom e > á) prema zavernuØâsà œumretiŒ (Iliadi 2001:109). VRTATI 243 se. {uvrtan. ~evrtati.Œ. do}i k sebiŒ Pirot (Zlatkovi} 2004). Uskoci (Stani}). . nepodesan. glup. {u-lo-vetati „ludovati. Na osnovu toga Merkulova predla`e da se blr. ko~iti seŒ. Tvorbeno-semanti~ke paralele nalazimo u oblicima obrazovanim od osnove -vetati. nesiguranŒ.OSNOVE: 17) VRTETI. neozbiqan. *(s)preudh„savijati.Œ (Merkulova 1981:175). *gybnoti „savijatiŒ > „ginutiŒ (ÅSSÀ 7:218–219). rus. zagnulsà „umro jeŒ. pf. iskovrnuti. œumiratiŒ564 (zakovrtati. blesava osobaŒ. {uloveta „luda. up. naprezatiŒ. osvestiti se. i -le~iti. posvrne se 3. ra{~ovrti. za{kovrnuti)565. oørudiØâsà „id. zakovrnuti. glupa. {u-. tako|e povrnuti se œid. V. bu{iti. rus. {u-lu-vetan i sl. up. {ulovetnik „budala. skitati seŒ. iskovrtati. „kreveqiti se. savijati (se)Œ > „ukru}ivati se. psl. œp o v r a t i t i s e. 564 Zna~ewe „umretiŒ je sekundarno i ekspresivno od prvobitnog „sagibati (se). raditi ne{to kako ne treba. rus. 566 Suprotno od zakovrnuti. besposli~iti. sg. 565 Up. up. {u-le-vetan „nemaran. praviti rupuŒ (kovrtati. {a{av. {ulovetnica „glupa~aŒ. {ulovetan. 563 Interesantno je da se ova zna~ewa realizuju prete`no u oblicima sa prefiksom {o-. „dupsti. aørándicca „izdahnutiŒ izvede od psl. glupakŒ. {ulovr(a)tan)563. govoriti koje{ta. svrne se. *obpryditi se < ie. „pobolevatiŒ. up. „do}i k sebiŒ (okovrnut se)566. izmotavati seŒ (za~evrati se). ras~ovrati).

kolibu i sl. nema za wega drugo mesto Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. i s k r i v i t i s e . nakokeriti se „napraviti se va`an. smeta pogledu)Œ Rasina. ukrivo. sg. gore na~okeriti „izgraditi ku}u na uzvi{ewuŒ. ceriti seŒ Momina Klisura (RSA. 568 Uprkos tvorbenoj i semanti~koj identi~nosti. na~okeriti se „popeti se na ne{to. „podi}i seŒ. sg. isceriti seŒ id. zakeketati se „po~eti se smejati glasno. 2004).Œ: Nakekeril se bâ{ do kuma. sg. P~elice. isturiti se (u prvi plan)Œ: Nakekeril se odma do presednika Pirot (@ivkovi}). œpreduzeti ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1986) na-~o-keriti pf. up. i s k o s i t i s eŒ Momina Klisura (RSA). jo{ se ne savwuje. „id.244 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 18) -KERITI 18) -KERITI ?ke-keriti se impf. mu~iti seŒ: [ta se kokeri{ kad nisi kadar sam ni{ta? Crna Reka (Markovi} 1986) na-ko-keriti pf.?)567 is-ke-keriti se pf. nakreveqiti seŒ id.. acc. „kreveqiti se. nakokeri se 3. kokeriti se „praviti se va`an.) na-ke-keriti se „izdovoqiti se kekere}i se. nadi}i. œprevrnuti o~ima tako da se vide samo beowa~eŒ Knin. „namestiti ne{to povrh ne~ega tako da stoji nestabilnoŒ Leva~. „sesti.v. stavqatiŒ: Samo kokeri{ noge na stolicu. inf. obi~no povrh ne~egaŒ Temni}. nakekerim se 1. œstati tako da to smeta nekomeŒ Vu~itrn (RSA). ko~operiti seŒ: [to se kokeri{ kad nesi ni{ta! Makre{ane (RSA). namestiti se (gde mu nije mesto). œpreduzimati ne{to. nakeker adv. na uzvi{ewuŒ V. (ibid. Divoselo (RSA) onomatopejskog su porekla i zato ne spadaju ovamo. kad nema nikakvu rabotu? Kosovo (Elezovi})568. keketati se). œizgraditi ku}u. Mali Po`arevac. „pewati. sg. nakekeriti se „biti izvijen. isprekidano. „postaviti visoko. na~okerit (se) œid. „nakriviti seŒ Leskovac (Mitrovi}). „podizati seŒ: [ta se kokeri{ tolko rano. „iskeziti se. na kakvom istaknutom mestu. kreveqe}i se. nije sigurno da ovamo spada i oblik na-~i-keriti „na- .Œ: [to mi se na~okerijo tuna. nakekeri se 3. prezr. izdi}i (tako da {tr~i. zakikotati seŒ Momina Klisura. Skok II 73 s. nagnut na jednu stranu. iskosaŒ Knin (RSA) ko-keriti impf. zauzeti nadmen stavŒ Leva~ (RSA). kokeri se 3.. nagomilati (se) na gorwoj povr{iniŒ: 567 Oblici zakekeriti se. „nakrivo. uprkos formalnoj i semanti~koj sli~nosti (v. „na~i~kati (se).

(RSGV)569 i{-keriti pf. Momina Klisura. veseliti se uz muziku (obi~no u svadbi)Œ. ne}e{ ga mo} pronijet pros {ipkovine — Na~okerile su se tice na `icu od struje Zagara~ (]upi}i 1997). œpraviti se va`an. . {epuriti seŒ Timok (Dini} 1988)571. ili dva homonima. navedeno zna~ewe œbekrijati. kola~itiŒ. Skok nema ovu imenicu. dokerati. odbijatiŒ Unac (Jovi~i}). napraviti se va`anŒ Ni{ (RSA). be~iti seŒ V. up. RJA). œko~operiti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986). kin|uriti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivu- nac 2002). tipi~no vojvo|anski izraz terati kera œpijan~iti. Leva~. pa me gleda ko {vraka na jugovinu Piva (Gagovi} 2004) na-keriti pf. nadmeno. klobu~iti seŒ. sg. „siliti se. dokertati „lagano i naporno do}i pomeraju}i telo ~as na jednu. 2004) is-ko-koriti se pf. nasamariti. „hvalisati se. kokoriti (o~i) „be~iti. narugati se (nekome)Œ BiH. „isprsiti se. pri{uwati seŒ Uskoci (Stani}). nakrivitiŒ Poqica. lumpovatiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). znati`eqno. 569 U RSGV je. praviti se jakŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. {epuriti se. nakrivitiŒ: Vide ga. „n a h e r i t i. ispre~iti seŒ Ka~er (RSA) è keriti se impf. kokoriti se „praviti se va`an. kako on kapu na uvo nasokeri Lika (RSA. izbe~itiŒ: I{kerilo o~ima. kao osnovno. iskokorit se / iskokorit se „razroga~iti o~i. Iz primera bi se reklo da je re~ o denominalu od ~iker „uzvi{icaŒ. na~o- ko-koriti impf. nadnesenŒ Vasojevi}i (Bori~i}) na-so-keriti pf. ÅSSÀ 13:249–250). verovatno u vezi sa psl. œizvrgnuti podsmehu. kokori se 3. 570 Ovamo verovatno ne spadaju oblici kerit „te{ko raditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). nasokeriti se „stati popreko. P~elice (RSA). *ky~erã (v. „gledati popreko. nadmeno se pona{atiŒ Vojv. da ne znam ni kako uspe da se popne do we! Kolubara (gra|a RSA). izbe~iti seŒ [umadija (Grkovi} 1982) praviti ku}u na vrhu kakvog ~ i k e r a (uzvi{ice)Œ: Ku}u je tako na~ikerio. gledaju}i u nekoga. Nije jasno da li je u pitawu jedan isti glagol. „{iriti latice (o cvetu)Œ.. ismejati. kokoriti se „qutiti se. „postaviti koso. œkin|uriti se. œprevariti. œnakrivqen. keriti œ{utirati. razmetati seŒ Leskovac. œnadizati se. ~as na drugu stranu. duriti se popreko gledaju}i. zagraditi sobom prolaz.OSNOVE: 18) -KERITI 245 keren adj. ban~iti. kikerit se œdoterivati se. namagar~itiŒ Mostar (RSA)570 VARIJANTE / PARALELE: Na~okerila si to breme. dr`ati se oholo. 571 Up. ko~operiti seŒ id. dokeretati. „ustajatiŒ. lumpovati.

nestabilnoŒ id. na~u~uvara. ne~ega. nakokori se 3. podi}i seŒ Crna Reka (Markovi} 1993). istozna~no bug. za koje se samo konstatuje da je nejasno (BER 4:575).246 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na-ko-koriti se pf. povrh. „praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) na-~e-~eriti se impf. nakostre{iti seŒ.) pa izgledati da se ima ve}a zapremina od stvarneŒ id. prezr. o~i ti ne ispale! Piva (Gagovi} 2004). podizati seŒ Pirot (@ivkovi}) na-~u-~uriti pf. Up. „di}i. napeti se. „namestiti se tako da smetamo drugimaŒ: Be`i. naslagati ne{to u visinuŒ: [to obuzi i na~u~uri kladwu. sg. na~o~erit (se) „v. smestiti se na uzdignuto i nezgodno. [trpci (RSA)575. namestiti. nagrnutiŒ Uskoci (Stani}). „napupitiŒ Pirot (@ivkovi}). „nadi}i se. ne mogu da pro|em Kolubara (gra|a RSA)573 na-~o-~eriti „v. nesigurno mesto. 575 Up. skupiti se. na~okeritiŒ Ba~ka (RSA). Momina Klisura. nadi}i tako da {tr~i uvisŒ. na~o~iti „namestiti nekoga da sedi na nezgodnom. na~okeritiŒ Leva~ (RSA). (Zlatkovi} 1988) 572 Nije jasno spada li ovamo zakokoriti „prestati rasti. up. nesigurnom mestuŒ. izaziva~ki. sg. na~e~it se „postaviti se u odre|eni polo`aj. „uspravqati se. narogu{en stavŒ Para}in. nadmen stavŒ Temni}. na~o~iti se „namestiti se. na~e~verit se „nadi}i se {tr~e}i uvisŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ~u-~uri se 3. sg. „nadi}i se. na~u~uri se 3. . œnakin|uriti seŒ Timok (Dini} 1988) ras-ko-korit se „ko~operiti se (o }uranu)Œ Svinica (Tomi} 1984)572 ko-~eriti se impf. œnatrpati. stati na nezgodno mesto tako da to drugom smetaŒ. {ta si se na~e~erio. zaustaviti se u napredovawu (o biqci)Œ Du~alovi}i (RSA). natovariti svrh ne~ega tako da stoji nesigurno. istaknuto mestoŒ (RSA) na-~e-~verit pf. na~u~urilo se „str{ati u svim pravcima pojedinim svojim delovima (o drvetu i sl. prezr. bre. narogu{iti se (o }uranu)Œ. Ni{. 573 574 Up. œsesti. „nakostre{iti se. œzauzeti borben. naklobu~iti se. zauzeti ohol. stati na uzdignuto. zastati u i{~ekivawu (~esto na nepogodnom mestu ili trenutku)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija).. impf. œnakin|uriti seŒ Momina Klisura (RSA). „stati jedan pored drugog nagnuv{i se i gledaju}i nekoga ili ne{to. œnapraviti se va`an. „staviti. nake~it (se)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)574 na-~u-~erit se „popeti se.

yayurak Uskoci (Stani}). pretovaritiŒ. „nadi}i. „natrpati. nadi}iŒ. imati oblik y u y u r k aŒ580.)576 na-ge-n-geriti. nakokeriti se. nayogeriti se „nadi}i se. iznad. iza) ne~ega. „v. 577 Up. na-yo-yoriti578 pf. i{~uguriti se „stajati negde povito. `yuyuriti 576 Up. yuyerak. . na~o~iti seŒ Qe{tansko (RSA) na-yu-yuriti pf. preopteretiti. mali stog senaŒ. yuburak. nayoriti se „nadi}i se u vidu izbo~ine. „ne{to nezgodno. ru`no namestiti tako da to pada u o~i. ozidati. naslagati kako biloŒ Piva (Gagovi} 2004). na-~u-geqiti se. narogu{iti seŒ CG. n a k o k e r i t iŒ579. nayogiti „nadi}i u vidu izbo~ineŒ. bi reko ne}e se nikad povratiti. i nayoyati se „na~i~kati se. nadnositi se. izdi}i se u vidu izbo~ineŒ (RSA). yuyoqak. trpati ne{to da stoji nakrivqeno ili labavoŒ: Vidi kako ~ogeri one naviqke. str~atiŒ Uskoci (Stani}) na-~o-geriti (se) pf. dakle. „natovariti na koga ili {to veliki teret. (ibid. na~uguqiti se „stajati povito. {tr~atiŒ: Ne{to se ~uguri na previji. „v. moglo raditi o denominalu. u kom slu~aju je oblik nayoyoriti rezultat reduplikacije. „nadi}i. pomoliti seŒ: Evo ti trupina pa sedi. ~u-guriti se „pomaqati se. u~uguqiti „stajati skoro nepomi~no. nayuyuriti se „nadi}i se. nayoyeriti „slabo. 578 Up. na-ge-r-ge~iti pf. nagigeriti se „natovariti se velikim teretom. nayogiti se „nadi}i se. na~etiti seŒ (RSA). naprasit. delimi~no se videti (ispod. u kom slu~aju je oblik nayoyoriti obrazovan pomo}u sufiksa -or. œstrpati. nadneti se. up. yayorak. I ovde bi se. ~ogeriti se „nadizati se. nayorqiv „koji se lako i brzo naquti i plane. preopteretiti seŒ (RSA) na-yo-geriti pf.OSNOVE: 18) -KERITI 247 ~o-geriti impf. nagenyeriti. postaviti se tako da to drugima smetaŒ (RSA). natakaritiŒ Kupinovac. œnadi}i tako da str{i. 580 Yuyurak „sitan naviqak. Vrawe (RSA). P~elice (RSA)577 na-yo-yeriti. œnatrpatiŒ Koceqeva (gra|a ERSJ). ‹ se „popev{i se na {to biti na smetwiŒ Qe{tansko (RSA) na-gi-geriti pf. ~iker > na~ikeriti. izdi}i se visoko padaju}i u o~iŒ V. biti u vertikalnom polo`ajuŒ. prgavŒ Leva~. narogu{itiŒ. nayoyeriti se „nadi}i seŒ Uskoci (Stani}) na-ye-yeriti (se) pf. yuyuqak. izdi}i (ne{to) u vidu izbo~ine tako da pada u o~i i da izgleda glomaznijeŒ U`ice (RSA). up. Bjeleti} 1994:269). naslagati bez redaŒ. ali ne i kao samostalnu odrednicu. ‹ se „nezgodno se namestiti. labavo strpati. nakle~iti seŒ id. 579 Autor daje oblik nakokeriti u definiciji zna~ewa. {ta si se tu i{~ugurijo?. naviti se. nepomi~noŒ: Na~ugeqio se iznad vatre i drk}e. „stavqati.(o ovom sufiksu v.

osnovni oblik. naheren sa pretpostavqenim zna~ewem „nadimati se. up. Me|utim. dodu{e. rus. paralela.). bugarski folklorni tekst ~uva oblike naherà se. øoheriØâ „prekri`iti. Ovakvo tuma~ewe (iako ne kona~no) moglo bi se prihvatiti kada bi se navedeni oblici posmatrali izolovano. problem porekla osnovnog -keriti poprima nove dimenzije. nadvitiŒ. sg. ko~operiti seŒ. precrtatiŒ. naklobu~itiŒ. postaviti se tako da to smeta drugimaŒ Vojv.u herav samo srpskohrvatska (l. ko-. smatraju}i da su nastali od naziva za }irili~ko slovo h (herã).. (RSA) · U osnovi navedenih prefigiranih glagola le`i oblik -keriti (se). nadi}i povr{inu ne~ega u vidu klobuka. BER 4:568 s.. praviti se va`anŒ. egri „krivŒ (BER 4:473).vv. Autori BER-a porede bug. Me|utim. nayuyurim 1. folklorni tekst: Naheri se. i 4:492 s. Ispred osnove -keriti alterniraju prefiksi ke-. naheriti se (RSA). ko~operiti seŒ. razøeri se ° KakØo Øi e volà ° . na{oheriti se „id..-h.v.).-h. ~o-. u kojima se realizuje isti tvorbeni model. kao i prilog nahero. nahero). U prilog ponu|enom tuma~ewu govore oblici na-{o-heriti „izdi}i. nakrenutiŒ. so-. dok Skok odbacuje tursku etimologiju za s. pre svega oni sa zna~ewem „nadi}i seŒ. sadesti seno u yuyurkeŒ.vv. „napuniti do vrhaŒ Vrawe (Zlatanovi}) na-}o-}oriti se pf.c. dok je glagol heriti denominal).-h.. potvrde (v. . øoheriØâ). potvrde (l. œnagnuv{i nadneti. naherà se.v. izraz naero naøero „nakrivoŒ. oblik nakeriti nastao je kao plod kontaminacije naheriti se + nakriviti (Tomanovi} 1938–1939:205). prefigirani oblici sa -keriti u osnovi. (o øeØlu) — Isko~i edna diva veøreØina. naheriti se „iskriviti seŒ. On tako|e smatra da je osnova her. S jedne strane. zbog sli~nosti oblika slova sa ra{irenim krilima ptice (v. samo sa drugim prefiksom (v. Nijedan od oblika sa ovim prefiksima nije registrovan kod Skoka. Prema Tomanovi}u. „stati.c. Skok ga pomiwe kao jednu od fonetskih varijanata glagola heriti „krivitiŒ. erlav)581. u kontekstu izlo`enih varijanata odn. ~ime se opovrgava Skokova konstatacija. „pri hodawu poskakivati ~as na jednu. naøero). Fasmer III 346 s. Sa semanti~kog aspekta indikativna je paralelna upotreba u bugarskom glagola (na)herà se i øerà se „gorditi se. i Loma 1998:154. dovesti u kos polo`aj. naherà se. po Skoku. ~as na drugu stranuŒ (BER l. Ova etimologija se mo`e prihvatiti za rus. váheriØâ.c. zaheriØâ. ali ne i za s. oblike sa s. (BER 4:568 s. koji ni sam nema re{enu etimologiju (Skok I 494 s. S druge sØrane. „ko~operiti se.248 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „strpati. nahero). u odrednici naero „nakrivoŒ prihvata se [kaqi}evo izvo|ewe od tur. Øa se zavãrØe nahero i naøero. predla`e komplikovano i nategnuto izvo|ewe prideva herav od dubrova~kog priloga natrhere „naheroŒ (pridev je. {V-). up. nakriviti.v. œskupiti u gomiluŒ Uskoci (Stani}). 581 Skok. i bugarske.Œ CG : na-heriti „postaviti nahero.

kokorav). *ko~a. ~orl’ã „ra{~upavati kosuŒ. Na osnovu ~e{. keker. *(s)ker„se}i. kokorà se582. kokeriti smaØrali varijantama od kokoriti. ali up. razkekerà se „raskre~iti seŒ. ÅSSÀ 4:66). dakle. i ne pomiwu u literaturi. zapa`a se frapantna podudarnost oblika sa -keriti i -~eriti u osnovi. *kokora / *kokorã. To je posledica potpuno razli~itih tuma~ewa koja su ponu|ena za svaki od ovih oblika584. S druge strane. sl~. rekonstrukciju. dijal. glagol ~e~eriti je ~ak dobio i svoju psl. zatim bug. Ukoliko bi se. i blr. kostre{iti seŒ.-h. 583 Istovremeno se opovrgava Mahekovo tuma~ewe. jezi~ku teritoriju. srodno sa glu`. i sl~. up. ~e~erav „uvijen. oblici se tuma~e kao onomatopejski). ra{~upavati (kosu).v. u literaturi ne tuma~i kao slo`enica sa ekspresivnim prefiksom. na-~o-keriti : na-~o-~eriti „namestiti ne{to povrh ne~ega tako da stoji nestabilnoŒ (obe potvrde su iz Lev~a). prema kojem je ~e{. Nasuprot tome. 584 Up.v. ~árácâ „vu}i paraju}iŒ. u ÅSSÀ je rekonstruisan oblik *~e~eriti. grgurav (o kosi ili zakr`qaloj biqci)Œ Zagara~ (]upi}i 1997). npr.OSNOVE: 18) -KERITI 249 stoje u vezi sa istozna~nim kokoriti se (u Crnoj Reci. na-ke-keri se : na-~e-~eriti se „namestiti se tako da smetamo drugimaŒ. kekereva.c. a zatim se dovodi u vezu sa *ko~anã. up. Srpske potvrde poti~u uglavnom iz jugoisto~ne Srbije. Srpski oblici se. oni ne bi bili predmet na{eg istra`ivawa.. ~e~eriti „razbaru{ivati. up. kwi`evni oblik ~eriti „quqati. parati itd. ukr. Taj glagol se.). Indikativno je da se u ÅSSÀ ne uspostavqa nikakav odnos izme|u oblika *~e~eriti i *kokora. keker. Za razliku od glagola kokoriti. v) od gr. Najarhai~nija zna~ewa imaju ukr. kekerica „nazivi za `abuŒ itd. ~eriØi „guliti koruŒ. dakle. i s. i za wega postoje paralele u bugarskom.Œ. iz areala koji se naslawa na bug. (BER 2:318 s.v. b) onomatopejsko poreklo. kostre{itiŒ. ra{~upanŒ. kreveqiti seŒ. obrazovanim od . BER 2:539 s. zapravo. dok se za bugarske predla`u tri razli~ita tuma~ewa: a) u vezi sa *kokora „kovrxaŒ (v. mre{katiŒ nastao haplologijom od narodnog ~e~eriti „razbaru{ivati. i sl~. ~erit’. koje se smatra srodnim pre svega sa *ko~era / *ko~erã. glagoli kekeriti. a kod ostalih Slovena kokora (Machek 100 s.Œ. ~e~erit’ „id. potvrda (v. Skok II 120–121 s. kekeresØ „koji ima izbuqene o~iŒ. kekerà se „govoriti kre{tavo. up. ~eriti. blr. me|utim. ~eriti). ~e~erit’ „id.Œ. Taj primarni glagol rekonstruisan je pak na osnovu pomenutog ~e{. koegzistiraju oba oblika). kokkoreuomai „kostre{iti seŒ (BER l. sl~. [to se ti~e oblika kekeriti se u zna~ewu „kriviti se. {e{er. pona{ati se razma`eno. ve}ina auto582 Treba napomenuti da se glagol kokoriti (se) u navedenom zna~ewu javqa samo u srpskom i bugarskom.v. kreveqiti seŒ. ~e~eraty „kudrav. koji se tuma~i kao ekspresivna reduplikacija prvobitnog glagola *~eriti (ÅSSÀ 4:32–33)583. koji je slabo zastupqen u literaturi. ÅSSÀ 10:114–115 s. ko-keriti se : ko-~eriti se „praviti se va`anŒ. odatle ~e{. kojima se iskqu~uje bilo kakva veza izme|u wih.v. a izvodi se od ie.

203). o~ito varijantne ili ekspresivne u odnosu na osnovu *kuk-. umiratiŒ.250 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ra vidi u pomenutim oblicima samo razli~ite vokalizme jedne iste osnove. Za inicijalni element so. guliti itd. sa op{tom semantikom „ne{to uzdignuto. „postaviti (se) na nezgodno mesto. po modelu ~iker „uzvi{icaŒ > na~ikeriti. paralela. Machek l. stogŒ (RSA) > ko~iti se „praviti se va`anŒ. up.reduplikovanom varijantom psl. na-so-veqiti „nabacati. ko~eriØâsà „ne}kati se. kostre{iti seŒ > „namestiti se tako da smetamo drugimaŒ nije nemogu}. 104). kokornak 1585. dijal. ko~operiti seŒ mo`e se dovesti u vezu i sa rus. keziti seŒ. uobra`avatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) (v.v.-h. gulitiŒ (RSA) : lupa se 3. 103. nagrnutiŒ. nasakerácca „namera~iti se. œkreveqiti seŒ. 585 586 Slavski smatra psl.i glagola *~eriti587. Mo`da su i ostali glagoli sa op{tim zna~ewem „nadi}i seŒ (od kojeg se sekundarno razvijaju i ostala) upravo denominali te vrste.v. potresati (o bolesti)Œ.v. so-vrwati „gomilati jedno na drugo. na-~e-~eriti se „skupiti se. ne zbijaju}iŒ. „zanositi se. Oblik nasokeriti pomiwe se u ÅSBM 7:251 s. Ovo posledwe zna~ewe realizuje se u ~itavom nizu sli~nih tvorevina. U svetlu iznetih ~iwenica i s. lupiti „skidati koru sa plodova. ko~uriØâsà. Iako je ovo tuma~ewe u velikoj meri hipoteti~ko. ko~-anica „`ito naslagano u ve}u gomilu. onda bi se kajk. ispre~iti (se)Œ. so-vrqati. praviti se va`anŒ moglo tuma~iti kao slo`enica prefiksa ko.Œ. sg. vrqati). ali samo kao paralela koja te{ko da ima veze sa blr. ÅSSÀ 10:105). Alternacija ko-~eriti : ~e-~eriti ukazivala bi mo`da na ~iwenicu da je i oblik *~e~eriti slo`enica sa prefiksom (*~e-). naslagati rastresito. sitnitiŒ : kositi se „gorditi se. kajk. 587 Da semantika na{eg glagola mo`e stajati u korelaciji sa „se}i. ko~eriti se „praviti se va`an. nameriti se da se ne{to uradiŒ (koje se izvodi od sakera „sekiraŒ). glagolom. ko~uriØâ „gr~iti. ka~uriØâsà „biti na samrti. nagomilati ne{to bez redaŒ (v. {epuriti seŒ.c. qu{titi. a ako bi se prihvatilo postojawe ishodi{nog glagola *~eriti < ie. „praviti se va`anŒ. „kreveqiti se. gulitiŒ pokazuju slede}i primeri: kosati „seckati. 99. . Pored slabo potvr|ene osnove *kok-. ono ukazuje na jo{ jednu mogu}nost u re{avawu etimologije razmatranih leksema. Vlaji}-Popovi} 2002:93. na-so-vrqati „nabacati. 194. prenemagati se. ne{to {to {tr~iŒ (id. ko~eriti se „ko~operiti se. *ko-r-enâ. *(s)ker. rezati. koji se tretiraju kao izvedenice kontinuanata psl.up. npr. U semanti~kom spektru razmatranih oblika uo~avaju se slede}a zna~ewa: „kriviti seŒ.. kokorav. trpatiŒ. *~e~eriti586. *kokor.v. Skok II 120–121 s. Bezlaj II 54 s. up. koje su navedene u svojstvu varijanata odn. a ne rezultat reduplikacije. Me|utim. Semanti~ki pomak „razbaru{iti se.„se}i. œnamestiti se tako da smetamo drugimaŒ moglo bi se svesti na psl. rezati. joguniti seŒ. kokora. *ko~era / *ko~erã (v. Sáawski II 335–336 s.

na~a~urácca. ko~-er-iti se : ko~-iti se. ekspresivna leksika ujedno je i teren na kojem nijedno obja{wewe nije apsolutno pouzdano. osim na predlo`eni na~in. ili. nayog-er-iti : nayog-iti . na~o~-er-iti : na~o~-iti se). Navedeni glagoli pokazuju veliku varijantnost oblika i likova i uneti su u rad kao ilustracija procesa fonetskih transformacija kojima podle`e ekspresivna leksika. sli~ne tvorevine u beloruskom: nacäcärácca.OSNOVE: 18) -KERITI 251 zna~ewa „postaviti (se) na nezgodno mesto. naxoxoriti. i). Postoji jo{ jedno mogu}e tuma~ewe. Kao {to regularno ki~er metatezom daje neregularno ~iker. Zbog toga se navedeni oblici. O reduplikaciji v. na~e~-er-iti se : na~e~-iti se. . izdi}i (se) padaju}i u o~iŒ. „nadi}i (se). ÅSBM 7:282. na}o}oriti. Me|utim. 285). naslagati bez redaŒ. na~u~uriti)588. Pri tome etimologija osnovnih glagola uglavnom ostaje nepoznata. pak. kao tvorevine obrazovane pomo}u elementa -er. na{a{årácca „nakostre{iti seŒ (v. ovim oblicima iskazuju se jo{ i zna~ewa „natrpati. mogu tuma~iti i kao reduplikacije (npr. tako metateza ove vrste mo`e biti obja{wewe za „neregularneŒ fonetske likove (sa izostankom palatalizacije guturala ispred e. Bjeleti} 1994:268. naxuxuriti.od odgovaraju}eg osnovnog glagola (npr. 588 Up. tako da to drugima smetaŒ.

skeke~iti se „sabiti se. „PRSITI SEŒ ?ke-ke~iti se impf. oholo dr`awe. iskeke~iti se œkomotno le}i. pa }e vam biti svima dugo i {iroko Piva (Gagovi} 2004). (ibid. cr}iŒ: Ne dam ti pare. ukrutiti seŒ (RSA). no se po cijeli dan keke~i po kau~ima Vasojevi}i (Stijovi} 1990) is-ke-ke~iti pf. „n a k r i v i t i s e. pru}iti se. uko~iti seŒ id. œizvaqivati se i le{karitiŒ: Ni{ta ne radi. œnaglo umreti. fig. uko~eno (obi~no o le{u)Œ Tre{wevo. . iskriviti se. zakeke~iti se „zauzeti ponosito. oholo di}i. œpraviti se va`anŒ Ro`aje (Had`i}) 589 Zbog brojnosti potvrda vezanih za ovaj glagol. pej. „biti u le`e}em polo`aju. „pastiŒ. œprsiti se. u ovom poglavqu materijal }e biti izlo`en kao u poglavqu vrqati. oboritiŒ. razba{kariti seŒ Uskoci (Stani}). opru`iti seŒ: Di` se.) is-ko-ke~it se pf. CR]IŒ ?ke-ke~it se impf. paralela. koko{ i sl. isprsiti se. od zime Nik{i} (RSA). „v. zakeke~iti œnamestiti vrat i glavu kao jarac pred borbuŒ. cr}iŒ: Iskeke~ila se ptica. pa da }e{ se sa tu iskeke~it Vasojevi}i (Stijovi} 1990). œukrutiti se. iskeke~it se „opru`iti se. kao i wihovih varijanata odn. pej. izvaliti seŒ. œuginuti. ukeke}iti seŒ. IZVALITI SEŒ. œkrepatiŒ: Dako Bog da da se {to prije iskeke~im. stisnuti seŒ Uskoci (Stani}) u-ke-ke~iti se / ukeke~iti se pf. „i s k r i v i t i s eŒ. „OPRU@ITI SE. œnaglo umreti. iskeken~iti „i s k r i v i t i. ispru`iti se.252 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 19) KE^ITI 19) KE^ITI589 a) „(IS)KRIVITI SEŒ. cr}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) b) „ISPRE^ITI SEŒ. gorditi seŒ Uskoci (Stani}) za-ke-ke~iti „ponosito. biti u kosom polo`ajuŒ Piva (Gagovi} 2004) s-ke-ke~iti pf. „UMRETI. œpru`iti se nepomi~no. izvaliti se. deformisatiŒ Leva~ (RSA) na-ke-ke~iti se pf. œvr}i na le|a. pona{ati se oholo. isturiti (bradu ili koji drugi deo tela)Œ. {ta si se tu iskeke~ijo?.

RJA). zatvoriti sobom prolaz. kida. œispre~iti se. natovariti.) na-ke-ke~iti pf. krivostrano ili iske~eno. na~initi komi~an gestŒ Vojv.OSNOVE: 19) KE^ITI 253 is-ke-ke~it (se) pf. „staviti premnogo kakvog tereta na nekoga ili ne{to. œizvinuti. œpraviti se va`anŒ Uskoci (Stani}) iske~iti pf. za~u|eno. nakoke~it œnagaziti. teglitiŒ Lika (RSA. o~ima) gledati {iroko otvorenih o~iju. para se. nositi te{ko bremeŒ Uskoci (Stani}) do-ke-ke~iti pf. u v r n u t iŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). izbo~iti (se). 590 Primer je iz jednog beogradskog dnevnog lista iz 1894. hvalisati se. prezr. (ibid.) is-ke-ke~iti pf. ke~iti se „keziti seŒ. prtiti. œrazmetati se. to }e re} kad je . pa samo iske~e zube BiH (RSA). iskriviti nogu. „nositi s mukom. ruku i sl. i s k r i v i t i s eŒ: Kada {ilo ili kroj ne iza|e u redu. namestiti se kao za fizi~ki sukobŒ Zagara~ (]upi}i 1997) na-ko-ke~iti se pf. keke~iti „tovariti sebi na le|a te`ak teret. iske~it se œi- zvinuti se. œistovaritiŒ id. (Bojani}/Trivunac 2002).) u-ke-ke~iti / ukeke~iti pf. ispre~iti se (zaklawaju}i drugima pogled i sl. „TEGLITIŒ ?ke-ke~iti impf. natovariti se. silovati. œstajati u nagnutom. uprtitiŒ id. ke~it œi s k r i v q a v a t iŒ: Cuja{ ‰quqa{Š se na sto~i}u i ke~i{ ga id. nakrivqenom polo`aju (o brodu)Œ Dubrovnik (RSA). „NATOVARITI SEŒ. {epuriti seŒ CG (RSA).)Œ (RSA). œprave}i se va`an zauzeti sme{nu pozu.Œ: Iske~ijo san vrat od le`awa Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). istoke~io se na putu opozicionim listovima590. „iskezitiŒ: One ga izdaqe gledaju. natovaritiŒ. iskriviti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). (ibid. naguzitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) is-to-ke~iti se pf. (ibid. be~iti. uspraviti seŒ: Takav jedan kabadahija . pretovariti seŒ id. „staviti breme sebi na le|a. godine. iske~iti se œi z v i t i s e . i {ije opet iznova Poqica (RSA).. „stati (ispred nekoga).. (ibid. doneti jedva se kre}u}iŒ id. (RSA) v) „TOVARITIŒ. œdoneti ne{to te{ko.. „kezitiŒ.) è ke~iti impf. nakeke~iti se „staviti na sebe prete{ko breme. .... œ(o~i. iske~it „u v i n u t i . œisturiti (se). prikraja . roga~itiŒ Du~alovi}i.

odmah se iskeketio — Kad ~ovek udara `apca. œpritesniti. 592 S obzirom na semantiku i areal. n a h e r i t iŒ Brusje (Dul~i}i 1985). œukrutiti se. nake~it œstaviti ne{to tamo gde ne treba. i{~ekivati. rus.v. gde mu nije mestoŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). ~amitiŒ: Starac pred ku}om keti (~ami) Bosna. „zanemo}i.254 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI iske~it se „izbe~iti se. `ivotiwi. iske~it œte{kom mukom istrgnuti. Skok izvodi glagol ke~iti „biti. nake~it œn a k r i v i t i . „razapetiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988)591 VARIJANTE / PARALELE: is-ke-ketiti se pf. œiskriviti seŒ id. stegnutiŒ: Uke~ili su ga izme|u jasala i zida Uskoci (Stani}). istegliti se (o ode- lu)Œ. s. ispre~iti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) raske~it pf. uginuti (o ~oveku. œn a k r i v i t i s e . iskeketiti se „iskeziti se u nekoga.. . zakoø urdiØâsà „umreØiŒ (Gorà~eva 1988:63–64). koje Skok smatra denominalom od it. ispru`iti seŒ: Kako ga je zviznuo. œulovitiŒ: Uke~ijo sam ribu pod oni kamen. zagledati seŒ: On se. dobiti (ne{to od koga)Œ: Jedva son dug od wega iske~i Brusje (Dul~i}i 1985). iskeketio u wu. Glagol ke~iti u zna~ewu „hvatati kod igre loptuŒ samo pomiwe. impf. smrznuti seŒ Zlakusa (RSA)593 591 Nije jasno spadaju li ovamo i oblici ke~iti œdo~ekivati loptu koja leti kroz vazduh i uhvatiti je pre nego {to padne na zemquŒ. ke~at ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). nake~it se œstati negde (kome ili ~emu) na put. ~ekati. n a h e r i t i seŒ Banija (RSA).Œ. is-ko-katiti pf. „iskola~itiŒ (RSA) u-ke-ke}iti se. te{ko oboletiŒ. *quetus (Skok II 76–77).v. stoci)Œ. cheto < poznolatinskog quietus < vlat. ke~iti se œizazivati nekoga da se sva|aŒ ^enej (Mari} 2002). (RSA)592. a on se iskeketi Vojv. uke~iti „u igri plovkawa pogoditi svojom plovkom u saigra~evuŒ. sve do svanu}a Zaostrog (RSA). uneti se u lice kod sva|eŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) nake~iti se pf. œhvatati rukama kogaŒ Vojv. zid i sl. {utnutiŒ. „izvrnuti se na le|a. œupiqiti o~ima u nekoga. Keti on unutra . œumretiŒ. kec1). bez ikakvog obja{wewa (id. (RSGV). „biti u uspravqenom polo`aju uz drvo. n a g n u t i s e . tu}iŒ od uzvika kec kojim se teraju koze (Skok II 72 s. pa ne skida o~i dva sata Kolubara (gra|a RSA) u-ke-ketiti pf. (RSGV). œzaturiti se na naslon stoliceŒ Uskoci (Stani}) is-ko-ke}iti se pf. us-ke-ke}iti se : us-ke}iti se pf. 593 Za odnos zna~ewa „smrznuti seŒ i „umretiŒ up. ne{toŒ Ma~va (gra|a ERSJ) is-ko-ketiti. ke~it „nogom udariti. œizgu`vati se. œumreti. te{ko da je u vezi sa formalno bliskim ketiti „ne raditi ni{ta i{~ekuju}i da se ne{to ~uje ili dogodi. opet. ke~iti2)..

(ibid.-h. jeziku na{li primeri za ovakvo ispadawe l). œkrepati. œsmejati seŒ. kriviti se. „le}i. œosoba koja se pravi va`na li~nostŒ. Ispred osnove ke~iti alterniraju prefiksi ke-. . pej. „iskrenuti se. cr}i (o `ivotiwi)Œ id. ke~a se „kre~iti se. œistegnuti se.OSNOVE: 19) KE^ITI 255 u-ko-ke}iti se pf. dovode}i ga u vezu sa ke~iti „nosati. œkrepati. Skok ovaj glagol u zna~ewu: „iskesiti (zube)Œ. odatle mo`da i keckati se „praviti se va`anŒ pored œpraviti ~udne pokrete u hoduŒ. asŒ. ra{irenih noguŒ. name}e se neodoqiv utisak da se glagol ke~iti na{ao na sredokra}i izme|u le~iti < *le~iti (v. i paralelnost u razvoju sekundarnih zna~ewa. cr}iŒ. ko-.-h. i zajedni~ka osnovna semantika „kriviti seŒ. pored formalne (fonetske) sli~nosti. fig. kao keøam < kleøam (BER 2:349–350). (ibid. Formalno i semanti~ki blisko bug. œkreveqiti seŒ Uskoci (Stani}). i konstatuje da je u pitawu nejasna onomatopeja (Skok II 72 s. mu~iti se nose}i decu u naru~juŒ (obe potvrde iz Like). otegnuti seŒ. sedeti nepristojno. izvrnuti se (na le|a)Œ. „le}i na le|a. -kle~iti). izvaliti seŒ. di}i sve ~etiri uvisŒ. i otvorenost ka ekspresivnom prefigirawu. smrznuti seŒ id. za oblike sa ke. ke~im se „krivo hodatiŒ izvodi se od kle~a se „stajati raskre~enoŒ ispadawem l. ukrutiti se smrznuv{i se. œumretiŒ. Usko~ki glagol ke~iti se œpraviti se va`anŒ mo`da bi se mogao dovesti u vezu sa kec. Da nije ova dva posledwa prefiksa. ke~ „glavna karta. ukoka}iti seŒ Uskoci (Stani}) is-ko-ka}iti se. Sa ova dva glagola povezuje ga. œumretiŒ. œuko~iti se. ke~iti2). „v.v. œiskriviti se (u kakvoj bolesti. -le~iti) i kle~iti < *kle~iti (v. Iako ovakvo tuma~ewe sa formalne strane nije sasvim ubedqivo (pitawe je da li bi se i u s. Jedina razlika je u tome {to glagol ke~iti zbog svog fonetskog lika ne mo`e biti praslovenski. jezika. is-ke-ka}iti se pf. pogrd. œle}iŒ.) iskondra}iti se pf. kesiti1 (se)). œuginuti. o la|i koja dugo vremena nakrivo stoji)Œ dovodi u vezu sa glagolom kesiti se „pokazivati zubeŒ. Od svih navedenih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo keke~iti „te{ko nositi ne{toŒ.) u-ko-ka}iti se pf.v. nastalu zamenom suglasnika s > ~ (Skok s. tretiraju}i ga kao jednu od wegovih varijanata. to-. ve} je verovatno nastao u periodu samostalnog razvitka s. zatreti seŒ Jadar (RSA) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol ke~iti.moglo bi se pomisliti da su nastali reduplikacijom.

. nalecati se (v. koji se tretira kao kontaminat glagola kikerà se i ke~a se (id. nepristojnoŒ. pe~iti). -le~iti). podizati seŒ (BER 2:318). ka}iti).-h. kope~iti se (v. up. izvaliti seŒ > „umreti. isØegnuØi se. „prsiti seŒ. Nijedan od pomenutih varijantnih oblika nije registrovan kod Skoka. Bjeleti} 2002:115–116. Nije jasno da li oblici sa zna~ewem „tovariti. savijati seŒ > „ispru`iti se. le}i. 357). praviti grimaseŒ. ali zna~ewski razli~it glagol keke~a se œpewati se (s mukom)Œ. up. Detaqnije o obliku istoke~iti se œispre~iti se. uspraviti seŒ v. katiti. I kona~no.). ali da se i u wima dosledno sprovodi prefigirawe prema razmatranom modelu. postoji i glagol koji je semanti~ki pandan s. ke}iti. za koji se ka`e da je nejasan (l. b) „kriviti seŒ > „ispre~iti seŒ.256 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U bugarskom postoji formalno identi~an.c. Na semanti~kom planu ocrtavaju se dve linije semanti~kog razvoja: a) „kriviti se. cr}iŒ. Tako|e je zabele`en i glagol kike~a se œhodati raskre~eno. Za sada se samo mo`e konstatovati da su ovi oblici neprozirni. zatvoriti sobom prolaz. najverovatnije nastali kao rezultat ekspresivnog fonetskog transformisawa ishodi{nog glagola ke~iti (> ketiti. teglitiŒ pripadaju razmatranoj leksi~koj grupi. oblika — kiken~a se œkriviti se. koji se tuma~i kao kontaminat tur. kekelez œvevericaŒ i doma}eg ka~a (se) œpewati se.

natku~iti seŒ. {to si se tu na~okle~io?! Zlatibor. œnakriviti. U potvrdi iz Pqevaqa u obliku natokle~iti javqa se obi~no e. natokle~iti se / natoklije~iti se œnadneti se. Gorobiqe. „nagnuti se.OSNOVE: 20) -KLE^ITI 257 OSNOVE: 20) -KLE^ITI 20) -KLE^ITI na-ko-kle~iti pf. œnadneti se nad nekoga. pa ih mo`emo smatrati pseudojekavizmima. ne{to. zaklonitiŒ: Pomakni malo glavu. nestabilnoŒ: Na~okle~io se na stolicu. „postaviti ne{to uspravno tako da stoji nestabilnoŒ: Na~okle~ili nekako ko{ar~e. P~elice (RSA). œsesti nesigurno. pri igri prstena U`ice. uzvisiti se (iznad nekoga. œnakriviti seŒ. pa ni{ta ne vidimo — Skloni se malo. naviti na jednu stranuŒ Uskoci (Stani}). œnarogu{iti seŒ Uskoci (Stani}) è na-kle~iti pf. *kle-. psl. zakle~ijo si lampu. œzauzeti prostor stvarimaŒ: Zakle~ijo tavan sa lijesom. vidi{ da tek {to nije pala Pqevqa (RSA) na-~o-kle~iti pf. œnarogu{iti seŒ Uskoci (Stani}). nakle~iti se œnakriviti seŒ. P~elice (RSA). npr. œstati negde tako da to drugima smeta ili zaklawa vidikŒ: Skloni mi se s vi|ela. ne~ega)Œ: [ta si se natokle~io na tu ogradu. nagnuti se. koji bi mogli sugerisati druga~iji korenski vokalizam ishodi{nog oblika. pa ne mo` ni komin otvoriti Piva (Gagovi} 2004) 594 Oblike natoklije~iti i natokqe~iti. œnadneti seŒ. œizdi}i. a ono ga odno vetar V. nadi}i. izdi}i se. . koristi samo Nevesiwski. zakle~ijo si put. samo {to ne padne V. œstaviti ne{to u neodgovaraju}i polo`ajŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) na-to-kle~iti / natoklije~iti / natokqe~iti594 pf. naviti na jednu stranuŒ. uzdignutiŒ: Podnimi se na natoklije~ena koqena Nevesiwski (RSA). kinu jatagan pa zavika (RSA) za-kle~iti pf. nadneti seŒ: A on ti se nakle~i nada mnom. gledaju}iŒ: Na~okle~iti se zna~i nadnijeti se nad nekoga ili nagnuti se na noge i na ruke pa u ne{ta gledati. œnadneti seŒ. na~okle~iti se „~u~nuti osloniv{i se na ruke i ostati u tom polo`ajuŒ Zlatibor. œnakriviti. „zagraditi sobom prolaz. œuzdi}i se.

to-. kle}i). kle~ati. „v. Skok II 93–94 s. na~okle{iti se „ustati veoma rano ujutro. up. ~o-. (ibid. nadi}i kako biloŒ. up. (ibid.) na-~o-gle{iti pf. œnaku}eriti se. nakriviti nasloniv{i jedno na drugoŒ. œpodi}i. odakle su se razvila zna~ewa „nadnetiŒ. U ÅSSÀ se samo na osnovu s. Oblik sa prefiksom ko. nesigurnom mestuŒ. . izgraditi i sl. U varijantnim oblicima do{lo je do modifikovawa osnovnog -kle~iti prelaskom ~ > { (-kle{iti). jeziku sa~uvao samo u prefigiranim oblicima. „nadi}i.v. „staviti u neodgovaraju}i polo`aj. Skok ne registruje nijedan od ovih oblika. {to na isturenom. œslabo. nagobeqiti „postaviti. koji se u s. nagnutiŒ.ionako nema psl. na~okle~itiŒ Gorwi Milanovac (RSA). ispre~iti (se)Œ. n a k l e ~ i t i s e. Osnovna semantika ovih oblika jeste „nakriviti. uzdignutiŒ. na~ok(l)e{iti se „nadi}i se. 28–29. nakle~iti. korelativan sa *kle~ati (id. *natokle~iti. *kle~iti (ÅSSÀ 10: 29). œnesigurno krenuti da se ne{to radiŒ id.).nije notiran u ÅSSÀ (oblik sa ~o. nadi}i ne{toŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol -kle~iti < psl.258 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VARIJANTE: na-~o-kle{iti pf. i ESJS 5:316 s. 23:156).v. potvrde rekonstrui{e psl. pridi}i se stoje}i nesigurno na nogamaŒ.-h. na~ok(l)e{iti „natkriliti. nesigurno strpatiŒ Uskoci (Stani}). a zatim i k > g (-gle{iti). Ispred osnove -kle~iti alterniraju prefiksi ko-. nadi}i seŒ: [ta si se na~okle{ila tako rano? id. up. zakle~iti. uz napomenu da je starina oblika problemati~na (id. starinu).-h.

koji su se u tomu bole~ili i {prndali . 596 Ovaj oblik. Oblik iskele~iti „i{~upati.. a Marko se naleca. kolce „~uperakŒ (Skok II 73 s. spasti iz neprilikaŒ (RSA). zale~iti. „izle`avati se. spopasti (nekoga)Œ Kupinovac (RSA) is-to-le~iti se pf. (RSA) verovatno stoji u vezi sa iskele~iti „izdrmati za koseŒ < kele~ „kosa otrag glaveŒ Lika. œpodsmevati seŒ: A znam mnoge.. opru`iti seŒ Piva (Gagovi} 2004) è za-le~iti pf. odakle mo`e pastiŒ. nale~iti. le{karitiŒ: Mi radimo. zalije~ijo si wime tavan Piva (Gagovi} 2004) na-le~iti impf. koji Skok smatra turcizmom < tur.-h. „stavqati ne{to na neprikladno mesto. prepre~iti.v. te se ne mo`e pro}i CG (RSA) is-ko-le~iti / iskolije~iti596 „i s k o l a ~ i t i. izbuqiti (o~i)Œ: Iskole~ih o~i ~ekaju}i neprestano na vas (RSA)597 ?na-ko-le~iti „zaokupiti. „zakloniti sobom prolaz. sagiba595 U RJA nema. jeziku sa~uvan samo u prefigiranim oblicima. izvaditiŒ: Iskele~io mu zdrav zub mjesto bolesnog Hrv. „stati nasred puta. . te trondali i baqezgali {to im je samo na usta izlijetalo BiH (RSA) ba-le~iti se „rugati seŒ F. œzatrpati ne~im odre|eni prostorŒ: Nosi otle samarinu.OSNOVE: 21) -LE^ITI 259 OSNOVE: 21) -LE^ITI 21) -LE^ITI bo-le~iti se impf. nale~iti se „pewati se nekud odakle se mo`e lako pastiŒ Ozaq (Te`ak 1981) na-lecati se impf. Grabovac (Kosor 1979:41)595 za-ko-le~iti pf. „le}i opru`eno. ka da e bole`qiv Lika (RSA) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol -le~iti. Ono se javqa u iterativnim obrazovawima sa e < e. „izbo~iti seŒ Qe{tansko (Te{i} 1977) ?is-te-le~iti se pf. najverovatnije po analogiji sa iterativima u kojima prvobitno e du`ewem zakonomerno daje e. *le-. prilazŒ: Po{eni se. kele~). koji je u s. zapre~itiŒ: Zakole~io. prolaza. 597 Nije sigurno spada li ovamo oblik iskolijen~iti „izvu}i. u RSA je dat bez primera i bez izvora. Osnovno zna~ewe ovog glagola bilo bi „savijati. psl. Ukoliko je on zaista realno posvedo~en u jeziku. koji bi mogao sugerisati druga~iji korenski vokalizam ishodi{nog oblika. zale~ijo si qudima put. up. o~ito se radi o sekundarnom „jatŒ.

sa prefiksom -to. *lekati (se). „ukoso izveden. navrsti seŒ. te-. 599 Oblik je istorijski identi~an sa *nalekati. *obsãleknoti).alternira prefiks ko-. pored sln. *gyb. Nijedan od navedenih prefigiranih oblika nije registrovan kod Skoka. isko{en (o vezu)Œ (RSA). u-lek-nuti pf. up.c. ulekwivati se impf.260 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI tiŒ598. imenica bi se tvorbeno mogla . zgurenŒ Javorani (usmeno N. Jo{i}) < psl.v. Ispred osnove -le~iti alterniraju prefiksi bo-. *leknoti (ÅSSÀ 15:61–62). kolo). i z l e ` a v a t i s eŒ BiH (RSA). *le~iti (se). up. bolovatiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977).u osnovi govorio bi da je ovaj oblik pre u vezi sa psl.Œ Vasojevi}i (Bori~i}) u vezi sa psl.(Petleva 1986:199–200). uslek „malo slabo novoro|en~eŒ. *jâzle~iti sa umetnutim -to. oblijekoliti „saleteti. ugnuti po srediniŒ (Be}kovi}. U istoj poziciji. umretiŒ {iroko je rasprostrawen. ESJS 7:417 s. o{lekna „iscrøsØi seŒ. naleceti „naprezatiŒ itd. i ÅSSÀ 15 s. „uviti se. ali ne jakoŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). i s. st~e{. usleci „umretiŒ (v. osleknã „umretiŒ. „len{tina. koja se naro~ito dosledno izvr{ila u ju`noslovenskim jezicima (ÅSSÀ l. RJA). Petleva 1986:199. Lika (Ajxanovi} 2002). up. i lecati „biti slabog zdravqa. skoliti (v. tromŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993).v. samo oblik istole~iti se. spopasti (nekoga)Œ svojom semantikom nagiwe ka denominalima opkoliti. sinonimno nak o lesiti „zaokupiti. Dakle. Kurkina 1980b:41–42.-h. „pogrbqen. lecati se.vv. lekav adj. Skok II 280–281 s. u vezi sa psl. le{karitiŒ. up./ *lok.v. uleknut adj.. up. Ovaj oblik se izvodi od psl. 601 Nije sigurno da ovamo spada i istele`nica f. „bolovati.v. od kojeg se razlikuje sprovedenom tre}om palatalizacijom *k > c’ posle e. lewivacŒ < psl. *lekavãjâ (ÅSSÀ 15:61). Wegovo zna~ewe smatra se rezultatom razvoja „savijati seŒ > „bolovatiŒ600 > „izle`avati seŒ (ÅSSÀ 22:166)601. Skok II 126–127 s.. dijal. Lele. ko-. up. lecati se „ne biti posve zdravŒ (Vuk. ~e{. u obliku iskole~iti. navezati se. Petqova konstatuje da se zna~ewe ovih oblika regularno razvija od prvobitnog „sagibatiŒ i ukazuje na semanti~ki i genetski bliske oblike: bug. Potkozarje (Dalmacija). *leganã (ÅSSÀ 14:181–183). to-. 598 Up. nalecati „natezatiŒ. U etimolo{koj literaturi pomiwe se. sloviw.-h. 600 Za ovo zna~ewe upu}uje se na s. biti bolestan. spopasti (nekoga)Œ Pla{ki (RSA). Oblik nakole~iti „zaokupiti. lewivac (obi~no o momku)Œ Lika (RSA. SemanØi~ki model „sagibati se. ba-.„savijati. psl. legan „lew ~ovek. Oblik istele~iti se mogao bi se dovesti u vezu sa nalecati se „izle`avati se. savijati seŒ > „biti bolestan. zatezatiŒ (Petleva 1986:199). le`iwati „provoditi mnogo vremena u neradu i le`awu. *lek. Suglasnik -`. lecati. 73).„sagibatiŒ i „pogibatiŒ (Petleva 1989:68–69).). Varbot 1972a:376. *lekti. RJA). *legati (se). œuvijen po srediniŒ Kordun (gra|a ERSJ). koji se svodi na psl. zapravo. uleknut se œid. odatle slekav „nespretan. ÅSSÀ 30:109 s. *nalecati (se)599.

mada je mogu} i druga~iji semanti~ki pomak: „izbacitiŒ > „iskola~iti (o~i)Œ. . gore (sve potvrde su iz CG). iskovrqiti. ra{~laniti na slede}i na~in: is-te-le`nica. izbo~itiŒ > „iskola~iti. sa umetnutim -te-. up. izbuqiti (o~i)Œ. iskobe~iti „izbuqiti. zapre~itiŒ mo`da se razvilo pod uticajem sinonimnog i formalno vrlo sli~nog glagola zakle~iti. ali u drugom zna~ewu: „le`ajŒ. ba. zakole~iti „prepre~iti. iskola~iti (o~i)Œ. Pomenuti prefiksi unose u glagole razli~ita zna~ewa. epidemijaŒ (RSA). U oblicima bole~iti se. realizovan u obliku iskole~iti. vrqati). up. œkreveqiti seŒ (RSA). œredwa. krivitiŒ. Za pomak „iskriviti. kriviti se „savijati seŒ.OSNOVE: 21) -LE^ITI 261 Za oblike sa prefiksima bo-. i{~evrqiti (v. bale~iti se realizovano je zna~ewe „rugati seŒ (< „keziti seŒ < „kriviti seŒ). v. Oblik le`nica je posvedo~en. pa je i predlo`eno tuma~ewe krajwe hipoteti~no. up.ne raspola`emo adekvatnim tvorbeno-semanti~kim paralelama. Zna~ewe oblika zale~iti. koja se ipak svode na osnovno „sagibati.

udarati nogama i rukamaŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) is-tu-mezati / istumezati pf. isprebijatiŒ CG. udaratiŒ Piva (Gagovi} 2004) te-mezat impf.. izdovoqiti se udaraju}i nekogaŒ (RSA) tu-mezat impf. izudarati. œiz mesta. izlupatiŒ CG (RSA) è mezgati impf. slabo gristi vaqaju}i jelo po ustima (RSA. trupa~ke (o skakawu)Œ Ro`aje (Had`i}) VARIJANTE / PARALELE: te-qezgati impf. s prefiksom is-) „tu}iŒ: Svaki dan temeza ono nesretno dijete. œprevrtati nesa`vakani zalogaj u ustimaŒ: Mezgati ‰zna~iŠ . izudarati. dosadno.Œ. BiH (RSA) na-te-mezati se pf. œrastezati u posluŒ Ma~va (gra|a ERSJ) . „onaj koji brbqa. pa se sad `iv ne ~uje Piva (Gagovi} 2004) ?mezge adv. RJA) namezgati pf. izlematiŒ CG. izmlatiti. koji mnogo govoriŒ Piva (Gagovi} 2004) is-to-mezgati pf.Œ Piva (Gagovi} 2004). isprebijatiŒ CG. sa mesta. „dobro istu}i. „ispri~ati kakvu bezna~ajnostŒ Uskoci (Stani}) u-te-mezgati „ubitiŒ: Utemezga}u ja wega qemezom id. „tu}i.) te-mezgalo n. nerazumqivo pri~ati. i{ibatiŒ: Namezgala mu je guzicu. temezgat Vasojevi}i (Stijovi} 1990) is-te-mezgati pf. œsva{ta pri~atiŒ: Ne teqezgaj cijelo jutro! Pro{}ewe (Vuji~i}) te-wezgati impf. „istu}i. temezgati „id. „dobro istu}i. (ibid. „istu}i. izmlatiti. Lika. daviti pri~omŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). Vojv. œtu}i. „pri~ati koje{ta. „istu}i. (RSA) tu-mezgati impf. œid. œsporo. govoriti nepovezano i besmislenoŒ Uskoci (Stani}). „mnogo istu}i.Œ.. osakati}e ga Zagara~ (]upi}i 1997) is-te-mezati pf. œid. (naj~e{}e u svr{enom vidu. Lika.262 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 22) MEZ(G)ATI 22) MEZ(G)ATI te-mezgati impf. BiH (RSA).

. zalupetetiŒ id. „dovoqno se na{aliti }askawem. œbiti vla`an. (ibid. pu{tati vlaguŒ.-h.) na-ble-mezgati „napri~ati. Na osnovu s. Od navedenih prefigiranih oblika u literaturi se pomiwe samo istomezgati „istu}i. zgwe~itiŒ. ogovaratiŒ Unac (Jovi~i}) trpqezga f.) trpqezgati impf. Dakle. napri~atiŒ id. mezgati (kome se prikqu~uje oblik sa druga~ijim akcentom — mezgati œprevrtati nesa`vakani zalogaj u ustimaŒ) i sln. ni{ta mu nijesam razumqela Zagara~ (]upi}i 1997) nateqemezat se pf. s-te-wezgalo œonaj koji ne{to sporo radi. gorenavedene potvrde. mezga. nabrbqatiŒ id. srodno slov.) ?te-qe-mezat impf. *mezg-. œbrbqati. sprdati seŒ. ~ije je osnovno zna~ewe „stvarati mezgru. „zapri~ati se iz sveg glasa. 602 Budu}i da je u istom izvoru zabele`en glagol tewezgati. dangubaŒ id. 28:63 s. œjesti. œotezati u govoruŒ id. (ibid. œonaj koji sporo jede ili raste`e kad govoriŒ id.i dovodi ga u vezu sa mezgati. izrugivati se. œpipav ~ovekŒ Gru`a (Stevovi} 1969). up. brbqawemŒ id. u kojem Petqova izdvaja element -to. œpri~alica. mezgati „i}i po mekoj. nestabilnoj podloziŒ rekonstrui{e se psl. œbesposli~arka. (ibid. up. (ibid. œpri~ati koje{tarijeŒ: Teqemeza{e ne{to Jovica. „{aliti se (neumesno). (ibid. izudaratiŒ. mash „izgwe~iti. „pri~ati koje{ta. lupetatiŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ble-mezgati pf. 603 Kao semanti~ku paralelu autorka navodi engl. œlupetatiŒ. koji se te{ko nakawuje na posaoŒ Lu`nica (]iri} 1983) ta-wezgalo ‰sic!Š œspora osoba koja obi~no dosa|uje nezanimqivom pri~omŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983)602 temqezgati impf. mo`da je u pitawu {tamparska gre{ka. tra~araŒ.) iz-ble-mezgati „ispri~ati koje{ta. Skok tuma~i kao denominal od mezga „sok u drvetuŒ (Skok II 417–418).) ble-mezgati impf. (ibid.OSNOVE: 22) MEZ(G)ATI 263 te-wezgalo n. wegova izvedenica bi trebalo da glasi tewezgalo. bez voqeŒ Kordun (gra|a ERSJ) temqezgalo n. œgwavatorŒ.) · Glagol mezgati. biqni sokŒ. *mezgati < *mezga. *obmezgnoti). bez obzira na nepodudarnost zna~ewa (Petleva 1980:67)603. (ibid.v. i id.) trmqezgati impf. koje pomiwe Fasmer II 593 s. uz napomenu da se mo`da radi o lokalnom obrazovawu ( ÅSSÀ 18:225–226.v. govoriti ili raditi sporo.

œmuqati. etimolo{ki se uop{te ne mora poklapati sa wim. Da bi se ono objasnilo. Tako|e je logi~an i pomak „`vakati. maznuti „jako udariti. meznoc. Sa formalne strane postavqa se problem lika -mezati (posvedo~enog samo u oblicima sa zna~ewem „tu}iŒ) koji.(na {ta ukazuje semanti~ka i tvorbena identi~nost glagola sa -mezati i -mezgati u osnovi). 213. nalupati se „najesti seŒ (Vlaji}-Popovi} 2002:176. Zna~ewe ishodi{nog mezgati œprevrtati nesa`vakani zalogaj u ustimaŒ moglo bi se tretirati kao sekundarno u odnosu na „stvarati mezgruŒ. potvr|eno za glagol mezgati. Za ovo se kao paralela mo`e navesti ka{.264 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Semanti~ka strana predlo`enog re{ewa zahteva podrobnije obja{wewe. up. mleti hranuŒ > „govoriti besadr`ajno. tu}i. U svetlu iznetih ~iwenica name}e se i pretpostavka da je u razmatranoj grupi leksema do{lo do preplitawa etimolo{ki razli~itih oblika koji su se pribli`ili zbog fonetske i semanti~ke sli~nosti. muqati jelo po ustimaŒ i „udarati. Analizirani oblici sme{teni su u kontekst svojih varijanata ili paralela koje su etimolo{ki jo{ neprozirnije. gwe~itiŒ. up. Jedna od mogu}nosti je da se oblik temezati dovede u vezu sa s. me|utim. pa ni etimologija oblika namezgati nije izvesna. mleti. tu}iŒ koji u osnovi imaju -mezgati mogli tretirati kao sekundarni u odnosu na one sa -mezati. mash „izgwe~iti. . mlatiti. 202)604. mlatnuti. razg. tu}iŒ koje se javqa kod oblika namezgati. mazati fig. up. Neke od wih se 604 Glagol lupati realizuje i zna~ewe „brbqatiŒ (op. lematiŒ. zgwe~itiŒ). koja bi uspostavila vezu izme|u zna~ewa „`vakati. a sekundarni korenski vokali e i e obja{wavaju se ekspresivnim karakterom glagola ( SEK III 237–238). `vakati „zubima sitniti. Ovako posmatrano. ako nije nastao od mezgati gubqewem -g. lupati „tu}i. mo`da bi se oblici sa zna~ewem „udarati. Druga mogu}nost je da se oblik -mezati protuma~i kao ekspresivna varijanta od mazati. Problem predstavqa zna~ewe „udarati. tu}iŒ. mezgnoc. œbiti vla`an. lupetatiŒ (RSA). mlatiti. mora se pretpostaviti semanti~ka me|ukarika „gwe~itiŒ (na koju ukazuje i Petqova pomiwu}i engl. i u tom slu~aju on bi se tvorbeno ra{~lawavo na slede}i na~in: tem-ez-ati. *mazati. muqati jelo po ustimaŒ > „brbqatiŒ. „`estoko udarati. bitiŒ.-h. mezgnoc „udaritiŒ koje se u krajwoj liniji svodi na psl. ut e mati „ubitiŒ ( Bory s 1981:27–29). pu{tati vlaguŒ. cit. Takvo zna~ewe nije. 210). utemezgati „ubitiŒ. raspalitiŒ (RSA). up.

verovatno denominalom od qemez m. gwevzgalo „nesre|en. 608 Ako nije u neposrednoj vezi sa qemezat impf. 607 Oblici se svode na ie. blevezgoti. odatle (prema temezgalo) > temqezgalo. . Skok s. ali joj se ni{ta ne mo`e. ~V-. stewezgalo./ *blêu. osnovu *bleu. „duga~ka motka koja se stavqa na slameni krov ili na seno da ih {titi od vetraŒ Zagara~ (]upi}i 1997). neume{an ~ovekŒ. Ovamo i naqemeziti se pf. up.v.Œ607. up.u ble-mezgati uø.v. ba-qezgati. blevyzgoti „nepristojno govoritiŒ (ESUM 1:206 s. „najesti se preko mere. pej. ølàvuzgacâ „id. koje jo{ jednom pokazuje vezu izme|u zna~ewa œudaratiŒ i œjestiŒ. 606 Up. srodno sa lit. up.pre{lo je u tr.Œ.). upro{}avawem mq. ipak i oblike kao gwav-ezg-ati „gwavitiŒ. 605 Up. pod uslovom da je ovakvo tvorbeno ra{~lawavawe ta~no (v.(vokalno r alternira sa vokalima u ekspresivnim prefiksima. tawezgalo. blewazga} „id. blevuzniØi „govoriti glupostiŒ. na`derati seŒ Mora~a (RSA). s jedne strane dao teqezgati605 (mq > q). U obliku trmqezgati inicijalno te. blr. Razvojem korenske grupe *me > mje > mqe mogao je nastati oblik temqezgati koji je. ukr. ~equzgati s. slabo i bezvoqno jestiŒ. U obliku te-qe-mezat kao da je realizovan tvorbeni model œprefiks + element sa likvidomŒ608. poq. a s druge — tewezgati606 (mq > w).OSNOVE: 22) MEZ(G)ATI 265 ipak mogu objasniti fonetskim promenama. kolebati se : krleba se). „tu}iŒ: Svaki dan je qemeza otac.v. tewezgalo. bljuzgati). bläzniØi. œsporo i bezvoqno govoritiŒ.koja je i u blävaØi. mrqaviti (RSA). mrq-ezg-ati „sporo. Za inicijalno ble. balanzanje. i primer iz Uskoka: Utemezga}u ja wega qemezom.

smrknuti seŒ (RSA) mr~iti se impf.Œ. namrgoditi se (od nezadovoqstva. „tvrd. smra~iti se. „prekriti se tamnim oblacima. natu{titi seŒ Uskoci (Stani}) na-tu-mra~iti se „natmuriti se. nebo se nakotumra~ilo. skomra~no / skomra~no adv. skomra~an / skomra~an adj. „siroma{an. „mrgoditi se. tvrdovati. nastumra~ilo. namrgodilo. œnaobla~iti se. n a m r a ~ i t i s e. RJA). sivatawe sve to ~e{}e a orqavina groma sve to ja~a Poqica (RSA) ?na-su-mra~iti se „namr{titi se. namrgoditi se. komra~it œsticati ne{to s mukomŒ [umadija (Grkovi} 1982) s-ko-mra~it pf. oskudevatiŒ. „pri{tedetiŒ Piva (Gagovi} 2004) {to se jutrom nebo navunilo. œte{ko `iveti. skomra~iti / skomra~iti œid. natu{titi se (o nebu)Œ (RSA) na-to-mra~iti se œsmra~iti se.)Œ (RSA) ko-mr~it se impf. natmuriti seŒ. biti tvrdŒ: [ta tu {komra~i{ (dramoseri{). {krtaritiŒ (Vuk. œtvrdi~iti. œnamrgoditi se. namra~iti se. mr{titi seŒ. Gru`a (Stevovi} 1969). pojedi ne{to Pro{}ewe (Vuji~i}). œoskudan.266 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) na-ku-mra~iti se pf. oskudanŒ. œmr{titi se. RJA). komra~iti œ{tedeti na hraniŒ: Ne komra~i. oskudnoŒ (RMS) {ko-mra~iti impf. „{krto. œobla~iti se.) ko-mra~an adj. (ibid. natu{titi se. kuburitiŒ (Vuk. {krtŒ. namra~iti se œnamrgoditi se. œnaqutiti seŒ BiH (RSA) na-stu-mra~iti se „smra~iti se. œste}i ne{to s mukomŒ id. natmuriti seŒ: Nena-ko-tu-mra~iti se „naobla~iti se. mrgoditi seŒ (RSA) ko-mra~iti impf. oskudevati. zast. namr{titi se. RSA. Qe{tansko (Te{i} 1977) o-{ko-mra~iti pf. natu{titi se (o nebu)Œ Uskoci (Stani}). bedanŒ (RSA) sko-mra~iti impf. „skomra~iti. patiti se. mra~iti se pred ki{uŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) è na-mra~iti se pf. smrknuti se (o nebu)Œ: Mrki oblak sve to vi{e prikrilija. `ivotariti. ma daj! Lika (RJA). {tedqivo. œbiti siroma{an. smrknuti seŒ. qutwe itd. pa opet uvedrilo kao u pu~inu qeta (RSA) .

up. „zanemo}i. Stoga wihovo izvo|ewe od ovog glagola zahteva detaqnije obja{wewe.v.(id. dijal. Drugu celinu ~ine oblici sa zna~ewima œte{ko `iveti. oskudevati. Oblik sa prefiksom ko. v. za koji se predla`u dva re{ewa — izvedenica prefiksom na. me|utim. ra{~lawuju}i ga na redak prefiks ko. samo na osnovu s. naØumuru~va sa „obla~iti se (o vremenu)Œ. Prva obuhvata oblike objediwene zna~ewem œnaobla~iti se. id. Iako element tu nije bli`e odredio. `ivotariti. namr{tenŒ. i zaØumuru~en „naobla~en. zakovrnutiŒ CG (RSA) {ko-mr~iti impf. „pasti u san. semanti~ki (a verovatno i tvorbeno) blisko bug. œte{ko `iveti. v. problematizuje se starina rekonstruisanih oblika. Skokovo tuma~ewe je sasvim ispravno. On u glagolu izdvaja pro{irewe -kotu-. rekonstrui{u dva psl. cicija{itiŒ koja su. mrknuti). ÅSSÀ 19:216–217) i mr~iti se (< psl. 110). to-.OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 267 ko-mr~iti impf.(ku-) nije registrovan u ÅSSÀ. U ÅSSÀ se. U oba slu~aja. 21:129) alterniraju prefiksi ko-. oskudevatiŒ i œtvrdi~iti. namra609 Up. dok se pridev izvodi od neposvedo~enog glagola *zaØemeru~a se < *zaØemeruØ~a se. namr{tenŒ Rodoøi (Stoè~ev 1965). prenosno i o ~oveku)Œ. Glagolski oblici se ne pomiwu u BER-u.od *mor~iti se. œpasti u agoniju. sa umetnutim elementom -(s)tu-. potvrda natumra~iti se i nastumra~iti se. . ali od glagola *sãmor~iti. „cicija{itiŒ Mokrin (Rajkov 1971) za-{ko-mr~iti pf. za koji se ka`e da je u vezi sa ØemeruØ (BER 1:614). patiti se. koji se tuma~i kao izvedenica prefiksom na. I zaista.-h. sa umetnutim elementom -to. natmuriti se (o nebu. ili izvedenica istim prefiksom. Skok je naslutio wegovu prirodu i funkciju.(koji je u pridevu zamewen ~estim po-) i element tu. sa umetnutim elementom -tu. Od svih navedenih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo nakotumra~iti se. ku-. kod kojih je veza sa ishodi{nim glagolom (na)mra~iti se krajwe prozirna.od glagola *mor~iti se. prili~no udaqena od osnovne semantike glagola mra~iti (se). kao i pridev napotumra~en „namrgo|en. na prvi pogled. U prvoj grupi navedenih oblika ispred osnova mra~iti se (< psl. dospeti u predsmrtni hropacŒ CG (RSA) · U okviru prezentiranog materijala izdvajaju se dve semanti~ke celine. zaspatiŒ. glagola: *natumor~iti se. na-po-tu-mra~iti se „namr{titi se. (s)tu-. kuburitiŒ (RSA) is-ko-mr~iti pf.(ÅSSÀ 23:177–178)609 i *nas(ã)tumor~iti (se). za koji pretpostavqa da je isto {to i to u najtomawe (Skok II 467–468 s. naØumuru~vam sa „mr{titi seŒ. *mor~iti (se). *mâr~iti (se). u obliku na-ko-tu-mra~iti se do{lo je do aglutinacije prefiksa.

pamrak (Borys 1973:73.c. skomroch „praestigiatorŒ. odaØle za-øa-moro~iØâ : moro~iØâ „naobla~iti se (o vremenu. natmuriti se (o nebu. namra~iti se.613 Drugo. rus. komra~iti. pri ~emu se drugi oblik naj~e{}e smatra posledicom pogre{ne deprefiksacije prvog (up. zbijawe grubih {alaŒ. komra~iti sa imenicom skomrah nije prihvatqiva iz nekoliko razloga. pl. smatraju}i da ono semanti~ki ne zadovoqava. jeziku predstavqa staroslovenizam koji nije prodro u narodni jezik.v.i mra~iti. sumoran)611. onomatopejsko poreklo (od *skom-) zala`e se Lâvov 1974:109–112. Skok ih poredi sa stsl. Ujedno se zapa`a i izvesna specijalizacija oblika: nebo / pogled. SEK IV 276 s. 613 Napomiwemo da ni sama ova re~ nema op{teprihva}enu etimologiju. proste {aleŒ. Gorà~eva 1974:130. skomoro h „putuju}i muzikant. jedra u `ivotu. ostaje nejasan prelaz h > ~ (umesto regularnog {). „~arobwak. Prvo. i imenica sumrak sadr`i arhai~an imenski prefiks su.v. skomrahã. re~ skomrah m. „qudi koji vr{e sramotan posaoŒ (Skok l. Bezlaj III 281 s.v. skomoroh. id. Oblik nastumra~iti se (pored dva ponu|ena tuma~ewa) mogao bi se tretirati i kao rezultat kontaminacije nasumra~iti se + natumra~iti se. glagoli navedeni u drugoj grupi — skomra~iti i komra~iti — obi~no se razmatraju zajedno. Fasmer III 648–649. 612 Skok istovremeno odbacuje Macenauerovo tuma~ewe da je u pitawu slo`enica s prefiksom ko.268 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~iti seŒ: Dasina se zove velika kipina od ~ovika. koji mo`e alternirati sa prefiksom pa-.v. . øamorok. Za pregled tuma~ewa rus. up. Skok II 135–136 s. pa je te{ko pretpostaviti da je mogao razviti svoju leksi~ku porodicu. rus. vremenu).)612. skamrec). u krajwoj liniji. ali up. poq. nebu)Œ (v. 611 Uostalom. ali nevesela. up. Skok III 360 s.-h. smrknuti se (dawu)Œ (RSA). I tre}e. Prilikom etimolo{ke analize. so-). veza glagola skomra~iti.< *so(Borys 1975:97. citiraju}i Miklo{i~evo izvo|ewe ove imenice od langobardskog scamareis m. skomoro{ni~aØâ „lakrdijati. varalicaŒ (RJA) u s. obi{ena prilomqena tila Poqica (RSA)610. Me|utim. smra~iti se. ukoliko bi se ipak dozvolilo izvo|ewe razmatranih glagola od imenice skomrah. napotumra~ena mrka pogleda. mo`da je u pitawu i {tamparska gre{ka. Za weno drevno i. skomoro{esØvo „lakrdijawe. zbijati neumesne. 132). 1975:14–15). iako je mogu|e da u istom govoru koegzistiraju ovakvi oblici. opsenarŒ up. za razliku od pomenutih ruskih izvedenica koje 610 Po{to su sve potvrde iz istog izvora. Do sada su predlo`ena tri razli~ita tuma~ewa ovih glagola. na-su-muriti se „natu{titi se. skomoro{eskiè „lakrdija{kiŒ. rus. Oblik nasumra~iti se najverovatnije predstavqa denominal od sumrak (up.

-h. skamrec „moqakati. pa ni logi~an. skam`ec „id. zadr`a}emo se samo na wegovim konkretnim detaqima. Autorka s pravom poziva na krajwu obazrivost prilikom izno{ewa hipoteza o onomatopejskom poreklu glagola koji ozna~avaju radwe. daqe. skomaØi. skomlä „vikati. skamzec „moqakati. budu}i da je suponirani semanti~ki razvoj u potpunosti regularan. hanâkaØâ „cmizdriti. na podjednako mogu}u *skom-âr-?)617. 215). me|utim. sln. up. siroma{tvu. glagole na *skomati614. glagoli svode ba{ na osnovu * skom-ãr. skomati. vri{tatiŒ. trpeti nema{tinuŒ > „{tedeti. autor svodi s. tj. `aliti se. Varbot 1988.OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 269 pokazuju o~ekivana zna~ewa. budu}i da je vrlo ~esto „zvu~naŒ semantika zapravo sekundarna. csl.. jo{ i rus. tvrdi~itiŒ (SEK l. *skomãl’ati. *skamãriti. koje su nastale naslojavawem daqih sufiksa. 73). dijal. pitawe za{to se svi navedeni s. strugatiŒ. v. semanti~ki pomak „opsenar.-h. {komucati „nejasno govoriti. 617 Tuma~ewe koje sledi ra~una sa upravo ovakvom glasovnom strukturom.).„stiskatiŒ. Bori{ razmatra oblike skomra~iti i komra~iti. {tektati. `aliti se na bedu. 616 Up. jadati seŒ > „tvrdi~itiŒ (Petleva 1972:214. ali druga~ije tvorbeno ra{~lawenom: *sko-mâr(~)-. 615 O tome podrobno v. Polaze}i od krajweg onomatopejskog porekla svih leksema analiziranih u odrednici (*skomati. brbqatiŒ. {kamutati (kao {tene)Œ (RJA). pla~qivo uzdisatiŒ616. *skomãlati. skmrcati „jecati. recimo. rezatiŒ. -mam „~eznuti. glagoli ukazuju na mogu}nost semanti~kog razvoja: „je~ati. *skamãziti itd. jo{ i skomicati œcvileti.-h.i „normalnogŒ *skom. `aliti se na beduŒ > „`iveti u bedi. je~atiŒ. U semanti~kom pogledu nije problemati~no povezivawe oblika (s)komra~iti i sk(o)mrcati „jecati. On smatra da je zna~ewe „tvrdi~itiŒ sekundarno. „kidati. i da li je sa tvorbenog aspekta realno postojawe pret614 Rekonstrui{e ga na osnovu strus. {komutati „`evkati. da se onomatopejska zna~ewa razvijaju iz zna~ewa razli~itih radwi: „trqati. U tom svetlu trebalo bi detaqnije prou~iti odnos „onomatopejskogŒ *skom. `aliti se na beduŒ. molitiŒ. prema nekim tuma~ewima.( a ne.c. „se}i. prosja~iti. Postavqa se.). na koje se. naricati. tuma~e}i ih kao kontinuante wegove sufiksalne izvedenice (*skom-ãr-). prosja~iti. skvi~ati (kao {tene)Œ. skamrec „naricati. muzikantŒ > „te{ko `iveti.*sko-mâr(c)-. pla~qivo uzdisatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) u svojstvu paralela ka{. < *skom-). skomati. skomrcati. brinuti seŒ. skomlì „uzdisati. te da s. *skomãliti. . `udeti. tvrdi~itiŒ nije uobi~ajen.c. cit. svode razmatrani glagoli. tvrdi~itiŒ. cepatiŒ (op. skam`ec „tvrdi~itiŒ. jadati seŒ > „tvrdi~itiŒ. „onomatopejskeŒ leksike615. Ostaviv{i ovom prilikom po strani na~elno pitawe tretmana tzv. skuliØâ „cvileti. „derati. komr~iti. tako|e i kajk. lomitiŒ. koje se ovim tuma~ewem otvara. tvrdi~iti (zbog nema{tine)Œ (l. sliniti.

{krØariØiŒ. od *skom.-h. up.270 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI postavqenih dvostruko sufigiranih izvedenica: *skom-ãr-a~-iti. npr. preturati. ali upu}uje i na druga tuma~ewa. Kurkina 1981a:25–26). skomra~iti upu}uje na stezati se. `aØâsà „sØezaØi. skomori} „postupati nedoli~no. up. skomirati „languirŒ < ko. za ~e{. `aØâ. na-tu-mra~iti se itd. scisliwy.) pru`aju gorenavedeni oblici sa drugim prefiksima.c. vri{tatiŒ : rus. zast. na-to-mra~iti se. sln. skomati. savijenŒ > „{krtŒ jedan od najrasprostrawenijih. budu}i da je semanti~ki model „stisnut. *kregã (*krega / *kre`â) „stisnuto. skomiØâ „stiskatiŒ618. neumesno. . Bezlaj III 244–245 s. stegnuti se „podvr}i se strogoj {tedwi. {krtaritiŒ. koji Bori{ tretira kao onomatopeju. Matzenauer 1881:188. stiskati „stiskati. rus. Nijedan od autora ne obrazla`e predlo`eno re{ewe. skràga < *(s)krega „{krtŒ od psl. skomlä „vikati. skomirati „biti bolestan. stisnuti se „postati {tedqiv. ograni~iti svoje tro{koveŒ. stezati. Ve} se i u RJA s.v. skomaØi. Kao tvorbena paralela glagola skomra~iti i komra~iti mo`e poslu`iti i glu`. ali zahteva detaqnije obrazlo`ewe i na formalnom. strus. tako|e rus. sciskliwy „{krtŒ (Petleva 1972:209). prihvatilo ponu|eno tuma~ewe. Ovo tuma~ewe ~ini se najprihvatqivijim. jedino Macenauer kratko komentari{e da se osnovno mra~iti se ipak semanti~ki razlikuje od svojih izvedenica. otvorilo bi se i pitawe krajweg porekla ishodi{nog glagola *skomati. koje ukazuju na pokretan karakter inicijal618 619 Za pregled razli~itih tuma~ewa up. Izvo|ewe na{ih glagola od *skom. razmatrani glagoli tvorbeno se ra{~lawavaju na prefiks ko-. sko. Malinowski 1899:119. kre`iØi „tvrdi~itiŒ (Varbot 1972:70–74). *skom-ãr-~-iti.i osnovu mra~iti „obscurorŒ (v. Autorka smatra da strukturu i poreklo ovog glagola rasvetqavaju dve lekseme — glu`. ali oni se naj~e{}e dodaju na prostu.c. slabŒ619. pod uslovom da se prihvati tuma~ewe koje je za wega ponudila Kurkina. pri~iwavati zloŒ. tvrdi~iti. poq.v.+ mriti „mrijetiŒ. sØiskaØi. ipak. kod kojih je stvar semanti~ki i formalno potpuno jasna: na-ku-mra~iti se . Ako bi se. jeziku se mogu na}i potvrde ovih sufiksa. stegnuti seŒ (RMS). a ne na ve} nekim drugim sufiksom pro{irenu osnovu. stiskivati se. Formalnu potporu tvorbenoj segmentaciji *ko-mor~iti (Kurkina l. dijal. ukr. *skom-ãr-c-ati? U s.„stiskatiŒ (tako Bruckner 494). Prema tre}em tuma~ewu. Tako i Skok l. sporo raditiŒ i ~e{. i na semanti~kom planu.„stiskatiŒ imalo bi sna`nu semanti~ku potporu. komori} „kopkati. savijenoŒ. scisáy. stegnut.

. mr~ilo „jad. *mâr~iti (se) II. i da zna~ewe „te{ko `ivetiŒ u semanti~kom lancu obi~no prethodi zna~ewu „tvrdi~itiŒ (tako i Bori{ l. bolestan)Œ > „`udan.v. mo`da i stind. tako|e blr. *morka II). slaba{ak. 621 Up. jadikovati. mirkti „vla`iti seŒ.(Kurkina 1976:57)620./ *mork-.). nesre}an. morsch „truo. csl. nesre}a. mr~an „obojen u crno. tamanŒ. marcayati „kvariti. uni{tavatiŒ. bedan. dvnem. *morka I. mr~ni „crn.)621. `aliti seŒ (Iqinski. *morkovati I). jadan. kvasiti. vedskim markas „pomra~ewe suncaŒ (v. tu`no. nesre}anŒ (RSA). nevoqaŒ. merkiu „`mirkati. `edan (zavidan. mra~an. mirk{ket. s i r o m a { a n. skomoli}.c. rus. revnostan.(*merti) u spoju sa arhai~nim prefiksom *ko. Polazimo od pretpostavke da je redosled semanti~kih karika bio upravo ovakav. o s k u d a n. *mârknoti II. no mr~im. merkti „vla`iti./ *merk.„mrk. nejak. Odmah treba naglasiti da se na praslovenskom planu razdvajaju dva homonimna leksi~ka gnezda *mârk. legitimno je pretpostaviti dva skoro podjednako mogu}a ishodi{ta zna~ewa „te{ko `ivetiŒ: „biti mra~anŒ i „biti vla`anŒ. 19 s. id. skomati „gemereŒ. zabrinut (sa`aqiv)Œ > „lakom. a drugo sa lit. *mârknoti I. taman. rastresitŒ (id. mirk{et „`mirkatiŒ. skomiØâ „bolovati. jadan. ÅSSÀ 21 s. merkti. mr~it „~initi jadnim. bedan. marcere „slabiti. skomori} nude potpuno ista tuma~ewa kao i za na{e glagole: veza sa rus. Shodno tome. onda treba objasniti semanti~ki razvoj koji je doveo do formirawa zna~ewa „te{ko `iveti./ *merk. {krtaritiŒ.i na mogu}nost izdvajawa korena *mer. merkiu. 620 Indikativno je da se i za glu`. oja|ivatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). pohlepanŒ > „{ k r tŒ. `uri. ~emeran. lat. stind. i Schuster-[ewc 1293 s. up. jadanŒ Zagara~ (]upi}i 1997). got. dakle. {iroko rasprostraweni semanti~ki model ne realizuje se u potpunosti u svakoj konkretnoj re~i./ *mork. „jadan. kao osnova razmatranih oblika prihvati glagol *mor~iti. maurgins „jutroŒ. *mârcati II./ *mir. jedno srodno sa lit. nesre}nim. nesre}anŒ Uskoci (Stani}).OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 271 nog s.v. Semanti~ki pomak „biti mra~anŒ > „te{ko `ivetiŒ realizuje se ve} u okviru samog leksi~kog gnezda *mârk. 19 s. tuguŒ (ÅSSÀ 19:233 s. srp. kuburitiŒ > „tvrdi~iti. mr~iti „bojiti u crno. skamra} „zavijati kao pasŒ. `eqan)Œ > „onaj koji se trudi. dosa|ivatiŒ. 21 s. gwio. Qvov) (Kurkina l. namakatiŒ. budu}i da su nazivi za tvrdice naj~e{}e sekundarni i preneseni. let. up. crn. treptatiŒ. mra~an / mra~an „tu`an. skomoroh (Miklo{i~) ili sa poq. lo{Œ. morokovacâ „`iveti lo{e.vv.v. ve} su obi~no zastupqena dva ili tri zna~ewa (Petleva 1972:212). marqiv.vv.c. semanti~ki niz: „gladan (nedovoqan. *mârcati I.vv. dijal. Ovaj stari. *mâr~iti (se) I. jedva podnositi `alost. mirkstu. t e { k o ` i v e t iŒ: Ne `ivim. Ako se. id. *morkati se).

dijal. Nije iskqu~eno da je ovde do{lo do kontaminacije sa fonetski bliskim onomatopejskim glagolima. id.v. naro~ito ~e{. morokun „~ovek koji je stalno nezadovoqan ne~im. 20:243 s.v. *mãrkotati. Regularnost ovog semanti~kog pomaka dokazuju i slede}i primeri: zàbaØâ „mrznuti. ~e{. Drugi mogu}i semanti~ki pomak: „biti vla`anŒ > „te{ko `ivetiŒ realizuje se u okviru porodice slabo sa~uvanih glagola *mârkati. Za onomatopejske glagole v. 232 s. mr~it „glaskati se re~ju ili pucwemŒ: Ni mr~i ni zbori pored „premazivati se ~ime mrkim. *mârcati II). izmu~iti. markoØa „tuga. 21:135 s. vikati na koga. up. slini. up. „mr{av. tvrdi~itiŒ). dijal. sagwio iznutraŒ (SRNG) pored ørozàbaØâ „`ivotariti. *morkati (se)). *mãrkotati. mr~iti „govoriti. hajkati.272 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Indikativna je ~iwenica da se u okviru ovog gnezda javqa i zna~ewe koje je Bori{ odredio kao ishodi{no u pretpostavqenom nizu: „je~ati. 242–243 s. dijal. melanholija.v. malodu{nostŒ. *mãrkota)623. 234 s. iznuriti.Œ. svakako u vezi sa bug. podsticati kowa da br`e ide uzvikom ’mra’Œ (RSA). mrakati „goniti ili pla{iti divqe `ivotiwe povicima. id.v. Autori neosnovano izvode zna~ewe „malodu{nost. mraka „id. mrkutati „ispu{tati glas ’mr’. nezadovoqnik. zàbelâ m. 622 Up. „nagwila sr~ika drveta.v. rus. i *mârknoti II s druge strane. ukr.)Œ Uskoci (Stani}). izra`avati nezadovoqstvoŒ (id. mrãckam „zamakati ne{to u vodu ili drugu te~nostŒ pored sln. dijal. mra~iti „plakatiŒ. dijal. vla`iti. 216–217 s. *morka II). zàbelâ f. `aliti se na beduŒ (> „`iveti u bedi. gun|aloŒ. usmrdeti se (o mesu)Œ (id. slab ~ovekŒ. ørozàbanie „`ivotarewe. dok zna~ewe „nisko vla`no mestoŒ uop{te ne komentari{u (ono je. gwavator. koji se `ali na ne{toŒ (id. moro~icâ „neprestano moqakati. *mãr~ati. vla`an. 623 U istu odrednicu sme{teno je i sloviw. v. morkoØa „nisko vla`no mestoŒ (tako|e i „neprijatan. blr. markota „cmizdravac. up. *morkunã)622. promicatiŒ. gwavitiŒ. jadikuje.).v.v. zatamwivatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). odvratan zadahŒ) pored blr. trpeti nema{tinuŒ > „{tedeti. izgovaratiŒ. semanti~ki pomak: „onaj koji cvili. grditi. morokaØâsà „jadikovati. *mãrkati (*mârkati). siroma{tvu. dosa|ivati nametqivim molbamaŒ (id. rus. onaj koji moqakaŒ > „{krtŒ (Petleva 1972:214). srp.Œ (id. Ovde je verovatno do{lo do kontaminacije kontinuanata *mãrkati. kvasitiŒ. naricati. halakati. 244 s. ÅSSÀ 20:234 s. bug. potmulo blejati (o ovcama i sl. moro~iØi „dosa|ivati.vv. zàbláè „ovla`en. zepstiŒ.v. ~e{. tavoreweŒ (Fasmer II 110–111). mrcati „iscrpsti. up. brigaŒ iz „`uriti se. markota „id. . oslabitiŒ (ÅSSÀ 21:126 s. garaviti. me|utim. koje bi jedino moglo biti u vezi sa onomatopejskim glagolima *mãrkati. vlaga u seoskim ku}ama posle mrazevaŒ. tavoritiŒ. na koje se upu}uje. dijal. *mor~iti (se)). *mãrkotati s jedne. npr. *mãrkoteti / *mãrkotiti (se).v. *mârknoti „mo~iti. dijal. ÅSSÀ 19:231 s. za-mrknouti „upiti vlagu i usled toga se deformisati (o drvetu).

„te{ko. up. skromizna „beda. uz veliku rezervu. bedanŒ i „{tedqiv. skudaØâsà „oskudevati. „tvrdica. mr{avŒ verovatno razvilo od „nevelik. koji se tuma~i kao kontaminacija sinonimnih skromic i skam`ec (SEK IV 291). Ovaj oblik je eklatantan dokaz o me{awu etimolo{kih gnezda pod uticajem sli~ne fonetike i semantike (podrobno o tome v. Varbot 2003)625. skromic „tvrdi~iti. granice.Œ (Petleva 1972:216). 624 Bori{ smatra da se zna~ewe „bedan. granicamaŒ kao inovacije paralelno razvila oba na{a zna~ewa: „siroma{an. 625 Jasno je uo~qiva i kontaminacija ovde razmatranih etimolo{kih gnezda. na {ta smo u nekoliko navrata i ukazali. Prema tom tuma~ewu. `iveti u bediŒ i „tvrdi~itiŒ. ukromiØâsà „odvojiti se od qudi. u izdacima)Œ (id. povu~en. siroma{an. 291–292). po na{em mi{qewu.OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 273 Bez obzira na smer semanti~kog pomaka (tj. s tim {to bi se wihov fonetski lik obja{wavao kao posledica disimilacije od *sãkrom-r-. mr{avŒ < psl. Disimilacije i metateze te vrste nisu same po sebi neverovatne. te analiza (s)ko-mor~iti/mâr~iti ostaje. koji je svojeglav ili { k r tŒ od ukromiØâ „odvojiti pregradomŒ. od sveta. umeren (u davawu.Œ. bedanŒ. skromca m. on nam dopu{ta da. rub. osamiti seŒ (PeØleva 1972:210). dijal. Ovo drugo zna~ewe javqa se i u rus. . {krtŒ624. ali u ovom slu~aju nedostaje posreduju}a karika koja bi potvrdila takav razvoj. skapy „id. ili bi se mo`da moglo po}i od *skromwa~iti. ukromnáè. dok bi se oblik na -a~iti tuma~io kao denominal od (s)komr-ak „tvrdica. karg „id. nem. evidentno je da se ova dva zna~ewa javqaju paralelno. ili obratno). ukromisØáè „koji se dr`i odvojeno od qudi. 290). a to je glagol skrom`ec „tvrdi~itiŒ. skuøoè „{krtŒ i „oskudan. Detaqnije o ovome v. bednikŒ. neugledanŒ. koji bi mogao baciti dodatno svetlo na razmatrane lekseme. pretpostavimo jo{ jedno mogu}e etimolo{ko obja{wewe na{ih glagola. {krtŒ od ranijeg „ograni~en. i lat. dijal. granica. odse~eni deo ne~egaŒ (SEK IV 289–290). up. primeri: skromni „prekomerno {tedqiv. kraj. siroma{tvoŒ (id. poq. *sãkromânã < *kromã. cicijaŒ. O povezanosti ovih zna~ewa svedo~e i ka{. najubedqivija. a zna~ewe „(prekomerno) {tedqiv. Indikativno je to {to su se na ka{upskom tlu iz prvobitnog zna~ewa *„onaj koji ima krajeve. rubove. U ka{upskom je posvedo~en jo{ jedan oblik. rus. parcus „{krtŒ i „oskudanŒ. {krtŒ i „siroma{an. Bjeleti} 2004. {krtaritiŒ. {tedetiŒ. bedno `ivetiŒ > „tvrdi~iti. *kroma „ne{to odse~eno. S druge strane. ograni~en krajevima. oni bi bili u vezi sa *sãkromânã.

ustru~avati se. to-. ~e-. „id.Œ. œnatu{titi se.Œ. U ÅSSÀ se na osnovu samo jedne s. mrgoditi seŒ Gorobiqe (RSA) na-ko-mrditi se pf. mrgoditi. ustru~avati seŒ Uskoci (Stani}) mrdav adj. nakomrditi se œid. œstideti se. œnabirati. nasomuren „uzrujan. mr{titi seŒ. Pqevqa. v. natmurenŒ (RSA)627 è mrditi impf. zlovoqan.Œ Ro`aje (Had`i}). namrgoditi se. CG (RSA) na-~e-mrdit se pf. œmra~iti se. ÅSSÀ 20:236) alterniraju prefiksi ko-. mardit se „mrgoditi seŒ. mrditi se „id. 627 . mrgodanŒ Bra~ (RSA) · U navedenim oblicima ispred osnove mrditi (se) (< psl.274 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 24) MRDITI SE 24) MRDITI SE ko-mrditi impf.Œ. mr{titi (~elo)Œ (RSA). namrditi se „id. œqutiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). ~o-. natmuriti seŒ Kwa`evac. uznemirenŒ (RSA). *na626 Za inicijalno }. „namrgoditi se. [umadija (gra|a RSA). potvrde rekonstrui{e psl. œnaqutiti seŒ. œsrditi se i to pokazati na licuŒ Brusje (Dul~i}i 1985) namrditi (se) pf. kvariti se nagove{tavaju}i nepogodu (o vremenu)Œ (RSA). „namr{titi se. neveseo. „mr{titi se. namrgoditi seŒ Kosovo (Elezovi}) na-~o-mrditi se pf. Draga~evo (RSA). „mrk. komrditi se œmr{titi se. œzastideti se. namr{titi seŒ (RSA). œqutiti seŒ. namr{titi seŒ CG Up. na}muriti se „natmuriti se. nakomrdit se [umadija (Grkovi} 1982) to-mrditi se impf. mrgoditi seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). œmr{titi seŒ Ro`aje (Had`i}) na-to-mrditi se pf. „neraspolo`en. „namrgoditi se. mrditi se „mr{titi seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). „namrgoditi (se)Œ (RSA).-h. natmuriti se. „mrgoditi se. namrgo|enŒ Ozaq (Te`ak 1981)626 ?na-so-mr|en adj. (RSA). P~elice. namr{titi seŒ V.up. podrug. „namrgo|en. mrdit se „mr{titi seŒ. na~omrdit se Zagara~ (]upi}i 1997) ?}-mrdavf adj. ustezati seŒ Uskoci (Stani}). na~omrditi se œid. *mãrditi (se).Œ Pro{}ewe (Vuji~i}).

uz napomenu da je starina oblika problemati~na.kao determinative koji su odredili pravce semanti~kog razvoja zajedni~kog korena *mãr. i sln. u tvorbenom pogledu ukr. Nejasno je i poreklo umetnutog -so. -g. 22:81 s. cit. ~a-mrda „nespretan. kuÖad.„blistati. osnove *mãrdati. morda (< psl. koji se tuma~i kao spoj ekspresivnog prefiksa ~e-. a ne da radiŒ.c. mrgoditi) kao kontinuantu slovenskog *mãrg. onda bi se varijanta *~â. 23:158). / accus. Skok ne bele`i nijedan od navedenih prefigiranih oblika. bug.v. *~âmuliti?). ~marà „sitna ki{aŒ. O s. up.v. U ÅSSÀ je. zameni~kog porekla. dijal. U pogledu tvorbe i zna~ewa up. U kontekstu ovih oblika autorka tuma~i i s.OSNOVE: 24) MRDITI SE 275 tomãrditi se. x(u)-. iako wegovo krajwe poreklo nije razja{weno630. *mer. U ÅSSÀ elementi s-. quid.u kudjabeá. œlakomislena. *mãrda / *mãrdã). balto-slovenski prefiks (SEK III 109–110 s. mahatiŒ. {ko-mrdati œnespretno hodati. migatiŒ. *naxmariti / *naxmuriti). Oblik sa prefiksom ko. Zanimqivo je da Bori{ tuma~i element ku. i ka{. ukr. gr.(kao i x-. stind. Mo`da je i ovde u pitawu tako definisan element *s(o)-. Element -to. za koje se upu}uje na element ku. saxajda œ`ena koja voli da skita i da se provodi.„praviti brze pokreteŒ > *mãrd. dok Popovska-Taborska. g-.tuma~i se kao redukovani oblik prefiksa *~e(v.kao predlog (l.. *mãrg. mrgoda). quqati. Od posebnog je zna~aja ~iwenica da se rus. vetropirasta devojkaŒ itd. Prefiksalni element *~â. mo`da od psl. *mer. trapav ~ovekŒ631.„tamneti.u nasomr|en. Bezlaj IV 60). *mãrgati i *mãrkati.mogla zasnivati na nom. 631 Up. g(u)-) tretiraju se kao „prirasliceŒ koje se javqaju uz korenove *mar. u ~ijoj se strukturi izdvaja œzagonetnoŒ sa-. ÅSSÀ 4:146 s. tako|e „~igra. cid.v. Ukoliko se prihvati pretpostavka o zameni~kom poreklu ovih prefiksa.). 630 Up. i osnove koja je u *mãrda / *mãrdã i *mãrdati (ÅSSÀ 4:16). *mãrk.< ie. na osnovu ~e{. 218). kusrat (SEK IV 241–242). kudjabeá). nespretnog ~oveka (ÅSSÀ 20:235 s.„kretati se.(*mãr. sln. *~â-629. smrkavati seŒ). ne`ivog roda.nije registrovan u ÅSSÀ.i *mur. Kurkina dovodi u vezu psl.. *mãrda) pore628 Slede}i Briknera i Maheka.-h. *kuid-. iskriti seŒ (Gorà~eva 1982:113). spoj ekspresivnog prefiksa *~â. mrditi se v. tuma~e}i elemente -d-. mrgoditi se (i sln. . vidi u wemu arhai~an.-h. lat. prihvataju}i Knoblohovo tuma~ewe. g(o)-. s(o).u }mrdavf nije sasvim jasno.sa pro{irewem -od(op. dijal.v. 629 Up. x(o)-. i}i tamo-amoŒ (v.i *mara < ie. rekonstruisan oblik *~amãrda.. Inicijalno }. U semanti~kom pogledu up. i Kurkina 1974a:215–219628. ti < ie. zvrkŒ.se tretira kao umetnut (id.i -k.„`mirkati. mãrdã nadimak sporog. blr.u zna~ewu „tamanŒ (id. dok osnovno mrditi se izvodi od mrgoditi se (Skok II 464 s.v. {ko-mrditi se „mr{titi ~eloŒ (Kurkina 1981:25). svetlucati.

o avest. Schmidt 1987:359–361). murdhan. kudjabeá. bilo u vezi sa stind. kuÖad „zao duh.„~elo. vrhŒ. dakle sa r < ie. angls. tako da bi re~ morda bila isto~noslovenski iranizam (Fasmer II 652–653. ka{. sa svoje strane. druga~ije Truba~ev u ÅSSÀ 20:235 s. Ovo bi. dakle. . glava. 632 633 U ovom kontekstu mo`da treba tra`iti re{ewe za pejorativ ~i~omrda „svekrvaŒ (Sikimi} 1998:44).v. gde je ka. ka-mêrêda.pejorativni prefiks)632. |avoŒ (SEK III 109–110). bio primer slovensko-iranske paralele iz domena funkcionisawa razmatranog tvorbenog modela.„glavaŒ (pejorativno o demonskim bi}ima.633 Za istu pojavu na slovenskom terenu up. *mãrda / *mãrdã. {to bi.276 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI di sa avest. kamêrêda v. molda „glavaŒ. *l.

„kopniti. ~emer (?)Œ: Hamar na srcu CG (gra|a RSA) ?{e-meriti impf. inf. -MRITI. œizvetriti. i{~eznuti. „teturati. sg. okopneti (o prezreloj lubenici)Œ Timok (Stanojevi} 1927). „jediti seŒ. sg. uvenuti. oslabiti fizi~ki i psihi~kiŒ: Star ~ovek ~amree. „~amitiŒ Lu`nica (]iri} 1983). ostao bez telesne snageŒ Bu~um i Beli Potok (Bogdanovi} 1979) i{-~e-mreti pf. impf.. onemo}ati. lelujati se. iznemo}i. „slabiti. -MERITI ~a-mrejem 1. i{~amreje 3. kopnitiŒ Timok (Stanojevi} 1927). ~amree 3. i{~amrejem 1. sg. hamrim(n) se impf.?) è (?) mrejem 1. acc. oslabiti i fizi~ki i psihi~ki. is~amree „iskopniti. hamrav adj. „usahnuti.?). œprezreti. i~amri 3. 2004) ?ha-mriti se. osu{iti seŒ sredwi Timok. sg. „nestati. po-{a-merit „pobrkatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). izvetriti. sg. „iskopniti. ~amree. -MERITI 25) -MRETI. „slabiti. pokvaritiŒ: Po{emerili su jim se ra~uni Ozaq (Te`ak 1981). œnestati. okopneti (o prezreloj lubenici)Œ Timok (Stanojevi} 1927). impf. Vrawe (Zlatanovi}) ~a-mrim 1. Kwa`evac. postati senilanŒ Pirot (@ivkovi}). i{~iletiŒ Pirot. -MERITI 277 OSNOVE: 25) -MRETI. „umiratiŒ Leskovac (Mitrovi}). iznemo}i. venutiŒ Leskovac (Mitrovi}). isparitiŒ Pirot.. i{~eznuti. ishlapetiŒ Sokobawa (RSA. ~amrim „~eznuti. Sokobawa. izvetriti. œjed. nesigurno hodatiŒ (RJA)634 634 Nije jasno spadaju li ovamo i po{emeriti „pokvariti neki ure|ajŒ Virje (Herman 1973). po{emerit „izjaloviti seŒ. dok ne is~amree Timok (Dini} 1988). oslabitiŒ: Sva je sirota od staros i{~amrela Vlasotince (gra|a RSA). skrenuti s pravog putaŒ Duga . -MRITI. inf. gubiti se fizi~ki i psihi~kiŒ Timok (Dini} 1988) i{-~a-mreti pf. ishlapitiŒ Vrawe (RSA. izlapitiŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. impf. nestajati. sme`urati seŒ Crna Reka (Markovi} 1986). izgubiti snagu. i{~eznuti. „nestati. acc. œoronuti. sg. venutiŒ Pirot (@ivkovi}). -mra m. kopnitiŒ Timok (Stanojevi} 1927) i{-~a-mrim pf. sg. „ispariti. izvetritiŒ Leskovac (Mitrovi}). hamar. -MRITI. uvenuti. nestajati. po{emerit se „pokvariti se. i{~amrel „uveo. „oronuti. „ishlapiti.OSNOVE: 25) -MRETI. „~eznuti. po{emeriti „pobrkati. „jedakŒ: Hamravo je ~eqade koje se mnogo jedi i u sebi crkaje — Hamravi ~ojak. „u~amiti.

637 Razli~iti od mreti / mreti. . omorinaŒ (v. dijal. ~emreà œbolovatiŒ.278 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI è (?) merati se „vrsti se. sØoiØ ili ~amriØ). 1. o~emeriØi œo{amutiti se. *mârejati pored *mâreti (v. dijal. mriØi œzatamwivati. nijedan od ostalih nabrojanih oblika nije zabele`en kod Skoka.c. *meriti. dijal. ~amreØâ (bezli~no: ~amra ideØ. mreØâ œwihati se. up. mrem. *mâro razvio u mrejem (v. mreàØâ œtreperiti. sparina.i glagola *mâreti. ukr.Œ (ÅSSÀ 26:134–135). naveden kao osnova prefigiranih oblika. *mâreti srodno je sa *marã œvru}ina. ukr. *mârknoti œtamnetiŒ. Beli} 1905:482). Ve} zbog refleksa e nije verovatna veza sa *(po)meriti se. jeziku nisu sa~uvani kao samostalni638. mreØâ. razumŒ rekonstrui{e psl. ali to nije izvesno budu}i da se na istom terenu i tip *merti. ukr. o~amreØâ œo{amutiti seŒ.(mo`da i ha-). *ob~emereti. mriØi œjedva se videti u daqini.). Oni se ne pomiwu ni u ÅSSÀ 4:16 gde se. blr. osim u kombinaciji sa prefiksima ~a-. sanŒ. Gorepomenuti oblici razvili su svoja zna~ewa verovatno pod uticajem kontinuanata psl. spoj ekspresivnog prefiksa *~a. 2. pri~iwavati seŒ itd. rus. *mârkã. 635 Psl. opiti seŒ. *ob~emereti639. ~amriØi œgubiti svest.). po{emeren „umno poreme}enŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). 131)637 koji. sumaglicaŒ i dr. nazirati seŒ. ÅSSÀ 17:217–218). iako takav oblik nije rekonstruisan u ÅSSÀ. nazirati se u izmaglici. gubiti snagu i sve`inuŒ. dijal. marevo œfatamorgana. a oba oblika svode se na ie. mar œ`ega. slov. mrijeti / mrijeti. glagol rekonstruisan je na osnovu rus.„svetlucati. na osnovu bug. Ove potvrde su sme{tene s. ÅSSÀ 21:130–131). ~e.-h. 638 Oblik mrejem. mrijem œumiratiŒ < *merti (ÅSSÀ 18:101–102). Osnova -meriti u obliku {emeriti mogla bi se svesti na psl. glagol rekonstruisan je na osnovu ukr. jo{ i rus. ma{tati. u s. po{emeriti (se) „pokvariti (se)Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). o{amutiti seŒ (l. iako bi wiResa i Karlovac (Peru{i} 1986). dijal. Osim oblika {emeriti. o~amriØi œo{amutiti se. 639 Pored regularnih kontinuanata kao {to su ukr. blr. sawaritiŒ. Psl. uz konstataciju da se radi o bugarsko-isto~noslovenskoj izoglosi. dijal. besposleno se muvatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`e glagoli -mreti < *mâreti (se)635 (ÅSSÀ 21:130–131) i -mriti < *mâriti636 (id. mogao bi poticati od psl. U isto~noslovenskim jezicima ovaj glagol je dobro posvedo~en. nazirati se u sumrakuŒ. mriØi.. do}i u besvesno staweŒ... *~amâreti. gnezdo npr.v. œvenuti. fig. mriØisà œid. a~amråcâ œid. ukr. *morkã itd. privi|ati se. œøoludeØiŒ. rus. dodijatiŒ. mer. svetlucati. a~amàråcâ œid. ukr. strujati obrazuju}i fatamorganu (izmaglicu). sg. u daqini. `mirkatiŒ (Pokorny 733–734 sme{ta u ovo ie. 636 Psl. svetlucaju}i prosijavati kroz ne{toŒ. a~amàråcâ œogaditi se. treperiti.

nemo}an ~ovekŒ. chamradit œpropadati. chamrada œ~ovek iznemogao od starosti ili bolestiŒ. o{amutiti seŒ tako|e se samo upu}uje na ~amråcâ œslabitiŒ. jo{ i blr. ~amriØi. i Bjeleti} 1994a:355). -MERITI 279 hov psl.v. {amara œneugledan. gubiti snagu i sve`inuŒ. ~e. œnazirati se na horizontu u sumrakŒ). chamravy œoronuo od starostiŒ. iz~emreva. {eveljiti). iznemo}iŒ. zagu{qivih gasova)Œ.v. odrednicu *ob~emeriti (se). bole{qivacŒ). fig.karakteristi~na je semantika œslabiti. ali je indikativno da sve potvrde sa prefiksom ~a-.(paralelan sa {ev-. osnove *mer-. hamrav. dijal. venuti. nadovezuju}i se tako na bugarski areal (v.poti~u iz jugoisto~ne Srbije. Kurkina pak.OSNOVE: 25) -MRETI. rekonstrui{e i praoblik glagola koji nas ovde zanima. U BER 2:60 s. U ESUM 2:284 s. Skok u wemu izdvaja onomatopejski koren {em. dijal. Up. chamr œslab. œni{tavan. verovatno na osnovu rus. pro{irene ekspresivnim prefiksom {e. iz~emràva. ~e. {emrit sa œpromicati. posmatraju}i ovaj s. Za sve navedene srpske oblike sa prefiksom ~a-. izgubiti svestŒ.v. z~amriliè upu}uje se na o~amriØi (id. iz~emree œgwitiŒ upu}uje se na ~emer. . chymradny œslab. dijal. Oni bi se mogli dovesti u vezu sa ukr. ru`an ~ovekŒ. dijal.od osnove glagola mriØi. œglupakŒ. gaimuras œ~ovek koji r|avo. chymra`ny œslab. bezna~ajan ~ovekŒ. wihati se. ~emreà œvenuti. lelujati seŒ. tj. o~emrecâ œo{amutiti se (od vru}ine. 135) gde se. srodno sa lit. sl~.). iz~emree œsagwiti i biti pojeden od crva (o drvetu)Œ.v. predlo`ak zapravo bio oblik *ob~amâreti640. U ÅSBM 1:228 s.-h. [to se ti~e oblika {emeriti. Sli~na 640 Up.v. -MRITI. œoslabiti. œotrovati se dimom. bolestanŒ. bolesno izgleda.(Kurkina 1981:331–332). blr. rus. 641 Eventualno i sa ~e{. ~amråcâ œslabitiŒ itd. hamar) svrstani su ovamo uz rezervu. *chamãrã. øo~amråcâ œo{amutiti seŒ (Zaprudskiè 1989:132–133). hamriè œneuredan ~ovekŒ (@elehovskiè)641. izgubiti prisebnost. *ob~amâriti. o~amriØâ œdo}i k sebiŒ. svetlucati. hamrilo. lelujati seŒ. ~ije }e re{ewe biti dato s. slabitiŒ. u vezi sa *{e-mâreti (Kurkina 1981:332). sl~. Prezentirani srpski materijal opovrgava tvrdwu da je re~ o isto~noslovensko-bugarskoj izoglosi. za zna~ewe up. mr{avŒ (Machek 196 svodi ove oblike na psl.(hamriti se. koji bi se mogli protuma~iti kao izvedenice prefiksom ha. Oblici sa inicijalnim ha. vidi u wemu kontinuantu psl. 4:242). glagol u kontekstu srodnih slovenskih obrazovawa (npr. {el-). ~e{. bug. ~emreà. nestajatiŒ (up. kojim se ozna~ava buka kao rezultat nespretne radwe (Skok III 390 s. a~amråcâ œosetiti slabost. *ob~amâriti? (id. {emorit’ sa œwihati se. œsmrkavati seŒ.

v. ~e{. 787). œslabitiŒ (ÅSSÀ 17:212 s. predstavqa sufiksalno pro{irewe osnove *~âma. umirati. svi ovde analizirani oblici pripadaju ie. *ka-. biti u stawu bliskom nesvestiŒ (id. up. *~amariti > rus. bug. Ma kako protuma~ena. st~e{. na{amorácca). ~umar’ã sã œmr{titi se. izra`avati nezadovoqstvoŒ (ÅSSÀ 4:15). sa drugim prefiksom gorepomenuto *~amariti > bug. 642 Kurkina smatra da ovaj glagol.up.) v. *obmariti).kod Pokornija) i tuma~i semantiku ovog gnezda kao „pojavqivawe. gnezdu 2. siroma{tvo. up. skomirati „biti bolestan. wihawa. dijal. gnezdo *mer-. u-Øo-morà se : umorà se „umoriti seŒ (Petleva 1980:67). Kurkina 1981:331–333644.„svetlucati. omar(i)et’ œuvenutiŒ (ÅSSÀ 28:45 s. 644 Up. npr. narastawe i smawivawe svetlosne energije. muku. *obmareti).v. sl~. *mareti). {amråcâ œtreperiti.u zna~ewu œjediti seŒ. 333). gasnutiŒ (ead.v. i blr. *~a-. dijal. dijal. Toporov. me|utim. 643 Za prefiks to. osnova *mer. *mer. . dijal. *mer. koje bi se moglo svesti na *to-mariti643. *sko-. lelujawa. karakteristi~na za slovensko *mer. SbNU XLIX. dijal. kamrela œmrtvaŒ. *merdo 5. bolovatiŒ (ÅSSÀ 4:15)642. nejasno se videtiŒ (ÅSBM 7:289 s. treperiti. Obliku {emeriti svojstvena je semantika nestalnog kretawa. dijal. Kao {to je ve} re~eno. œjedakŒ — imaju paralelu u bug. zajedno sa imenicom ~mara „beda. rekonstrui{e jedinstveno ie. mukaŒ iØd. nestajatiŒ. jo{ i bug.v. up. ~mariØâ „slabiti. mareti œginuti.spada u osnove koje œlakoŒ podle`u ekspresivnom prefigirawu (pored pomenutih oblika. obmariØâ œose}ati slabost. ali i kod oblika koji ne sadr`e ekspresivne prefikse. rus. Autorka zakqu~uje da su sva zna~ewa. 46 s.u kombinaciji sa prefiksima *{e-. ukqu~uju}i u wega ~etiri korena (od 2. Oblici sa inicijalnim ha.280 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI semantika prisutna je i kod kontinuanata srodnog — i po obrazovawu identi~nog — psl. sve do wenog i{~ezavawaŒ (ÅSSÀ 21:134–135). u vezi sa *{~âmeti (Kurkina 1973:61–63). `mirkatiŒ ( Pokorny 733–738 ih navodi {est). Øumarim se „brinuti seŒ Graovo (Martinov 1956. uslovqena ishodi{nim zna~ewem korenske morfeme: œgubiti snagu. slabŒ itd.

komr{tit se Zagara~ (]upi}i 1997) na-ko-mr{titi se pf. natmuriti se. licu. Piva (Gagovi} 2004) na-to-mr{titi se pf.Œ. Vasojevi}i (Stijovi} 1990)645 na-ko-mr{ten adj. Piva (Gagovi} 2004) è mr{titi se impf. [umadija (gra|a RSA). Pqevqa. „namr{titi se.tretira kao umetnut. obrvama). nakomr{tit se [umadija (Grkovi} 1982). nakomr{tit se Zagara~ (]upi}i 1997). komr{tit se „id. nakomr{titi se „namrgoditi seŒ Kolubara (gra|a RSA). natomr{titi se „id. natmuriti seŒ (RSA). oblik tomr{titi se pokazuje da se on mo`e pojaviti i u inicijalnoj poziciji. Skok ne bele`i nijedan od navedenih prefigiranih oblika. „namrgo|enŒ Kolubara (gra|a RSA) na-ko-mr{teno adv. 23:158). planini)Œ (RSA) · U navedenim oblicima ispred osnove mr{titi (se) (< psl. mrkoŒ U`ice (RSA) to-mr{titi se impf.Œ Uskoci (Stani}). œm r { t i t i s eŒ Uskoci (Stani}). namrgoditi seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) s-to-mr{titi se pf. U ÅSSÀ se na osnovu samo jedne s.-h.i to-. „id. nabrati ~eloŒ Uskoci (Stani}). nakomr{titi se „id. Oblik sa prefiksom ko. ÅSSÀ 21:9–10) alterniraju prefiksi ko-. *mãr{~iti (se). biti neraspolo`en. namr{titi seŒ V. qutiti seŒ Uskoci (Stani}). sasvim se pokvariti (o vremenu)Œ Uskoci (Stani}).Œ. namrgoditi se. œnabirati se. natomr{tit se „namr{titi se. . „namr{titi se. *natomãr{~iti se.OSNOVE: 26) MR[TITI SE 281 OSNOVE: 26) MR[TITI SE 26) MR[TITI SE ko-mr{titi se impf.Œ [umadija (Grkovi} 1982). uz napomenu da je starina oblika problemati~na (id. Indikativno je da u pojedinim govorima (Uskoci. prekrivati se borama (o ~elu. „namrgoditi se. iz Vasojevi}a i nakofr{tit se „id. Pro{}ewe (Vuji~i}). „namr{teno.nije registrovan u ÅSSÀ. Ma~va (gra|a ERSJ). P~elice. 645 Up. Iako se element -to. CG (RSA). mrgoditi seŒ. œnaqutiti seŒ. mra~iti se (o nebu. œnadneti se. œmr{titi se. potvrde rekonstrui{e psl. v.Œ Piva (Gagovi} 2004). dakle — kao samostalan prefiks. œobla~iti se. Vasojevi}i) koegzistiraju oblici sa ko. smra~iti se. to-. uzmutiti se (o oblacima).

Leskovac (Mitrovi}). / m. Zagara~ (]upi}i 1997). œgotovan. alamuwina augm. Uskoci (Stani}). bezo~an gostŒ Pirot (Zlatkovi} 1989. brzoplet. toliko mu da‰jŠ Go~ (gra|a RSA) 646 Up. alamuwa „nevreme. lom posle oluje i gradaŒ Zagara~ (]upi}i 1997). olujaŒ Leskovac (Mitrovi}). alamuwast Vojv. „hitar. vredna osobaŒ: na pej. alamuwas Zagara~ (]upi}i 1997). Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. nemiranŒ: Neje vi{e de~ko. sêmo {to pride — ko s ogaw da si ga (posao) izgorel. nepromi{qen.Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Vlasotince (gra|a RSA). Vr{ac (RSGV). vrdati. alamuwetina. nepromi{qen. vetropirast ~ovekŒ [umadija (Grkovi} 1982. nesmotren. alamuwas „id. „nepogoda. lakoumanŒ Ba~ka (?) (RSA). Vojv. (RSGV).Œ Uskoci (Stani}). ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). veliko nevremeŒ Vrawe (Zlatanovi}). zevwa se trese ka ide{ Crnotravska Kalna (gra|a ERSJ) a-la-muwiti impf. alamuwa Crna Reka (Markovi} 1986). neozbiqan. 2004). œid. œnesre}a. Vredna je ko neka alamuwa. alamuwa „vihor. œsmutqivacŒ Timok (Dini} 1988). „varati. vetropirŒ (RSA). alamuwa „id. alamuwes œpokvaren. pokvarewak. alamuwas [umadija (Grkovi} 1982). Crnotravska Kalna (gra|a ERSJ) alamuwa „oluja sa gradomŒ P~iwa (RSA). pogrd. lo{eg karakteraŒ Pirot (gra|a RSA). Zlatkovi} 1990).. Timok (Dini} 1988). œpas lutalicaŒ Pocerina (RSA). alamuwka / alamuw}a hyp. a jo{ je alakikav Vrawe (Zlatanovi}). alamuwi- . `ustra. muvatiŒ: Ne da‰jŠ mu da ti alamuwi. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Vlasotince (gra|a RSA). œolujni vetarŒ Leskova~ka Morava (Mihajlovi} 1966:103) a-la-muwast adj. @ivan~evi} 1986). r|a (o ~oveku)Œ Dowa Lepenica. pro`drqivacŒ Svrqig. „silanŒ (naj~e{}e kao poja~awe imenice alamuwa): Mlogo je alamuwes — Alamuwo alamuwesta. alamuwa „neozbiqan. „osoba koja hitro radi. a-la-kikav „vetropirast. spretan ~ovekŒ Vrawe (Zlatanovi}). nejasnog postawa. lakouman ~ovek. Leskovac (Mitrovi}). nesmotren. no pare u xep i koliki je ra~un.282 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 27) -MUWATI 27) -MUWATI a-la-muwa f. len{tina. (RSGV). „pokvaren ~ovekŒ Kolubara (gra|a RSA). Ivanda (^e{qar 1983). „vetrogowast. „brzoplet. alamuwas Crna Reka (Markovi} 1993)646.. Lika (Ajxanovi} 2002).

„pona{ati se luckasto. [abac (gra|a ERSJ). priglup ~ovek. glupakŒ (RSA) muwen adj. „glup. pijan. „oslabiti. sitnim prevarama. budalasto. omuwit œid. ~oveku)Œ: Skalamuwao kao pas uz tre{we Obadi (gra|a RSA) 647 Od ovih zna~ewa treba razlikovati muwen „prek. „sulud. „neozbiqan ~ovek. muwetalo n. „nepo{tena. „osoba koja muweta. budalaŒ Mali Po`arevac. huqa. „brinuti se. „nepromi{qena. nitkovŒ (RSA). pogrd.. luckastŒ Vrgada (Juri{i})647 muwenac / muwenac i muwenik / muwenik m. intrigantŒ Kraqevo (gra|a RSA) mowa m. luckast. naprasit. brzopleta osoba. vetropir.Œ: Bogme si ovo dobro omuwio! — Boim se da to ne omuwi{ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) muwetati impf. „nesposoban da se sna|e. onaj ko jurcaŒ (Andri}). sumanut. „vetropirasta `enska osobaŒ (RSA) muwasati impf. zbuwen. muwenik „budalast mu{karacŒ Vrgada (Juri{i}). muwen „lud. Aleksinac (RSA). spletkaro{.. „oglupavitiŒ Susak (Hamm/Hraste/Guberina 1956). œpodmukla. ludirati se. muwenica „budalasta `enaŒ. omuwiti „lo{e uraditiŒ Uskoci (Stani}). koje je verovatno u vezi sa muwa œfulgurŒ. Lika (Ajxanovi} 2004). muwera „budalasta `enaŒ Vrgada (Juri{i}) z-muwenet pf. muwetalica f. smeten. prek ~ovekŒ Lika. budalasto. budalast. blesavŒ Orlec (Houtzagers 1985:301). „nepouzdana osoba. Kosovo (RSA). vetropirasta. œpas lutalica. muweni~ina pej. nevaqalac. [abac (gra|a ERSJ). pej. `estokŒ (RSA). smeten. muwenica / muwenica f. „vetropirast. skitnica. izmotavati seŒ. ludujeŒ. . „vetropir. ograni~en ~ovek. smu{en. nemoralna osoba.. onemo}ati u fizi~kom smislu (o psu. „poludetiŒ Orlec (Houtzagers 1985:301) o-munit pf. priglupŒ Qe{tansko (RSA) s-ka-la-muwati pf. / m. sulud. Hrv. sklona la`ima.OSNOVE: 27) -MUWATI 283 ka-la-muwa f. Hrv. luckasta `enska osobaŒ Lika. plahovit. muwara f. napitŒ (RSA). ludovatiŒ Lika (RSA) muwivati se impf. yukelaŒ (RSA). pokvarena osoba. nastojati uzaludŒ Vrgada (Juri{i}) muntav adj. Kosovo (RSA). spetqan. muwen „lud. ludovati. truditi se. Kalamuwa nadimak (RSA) è muwa m. / m. budaliti. „pona{ati se nerazumno. ogovarawuŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983).

œu~mati. v. pridevom muwen „vetropirast. nastradao od muwe’. muwetati. muwasati „pona{ati se nerazumno. . œodr`ati se. Skok izvodi pridev muwen u metafori~kom zna~ewu „stultusŒ od muwa œfulgurŒ. molnjenost. ludovatiŒ itd. potrajati. muwetati. glupŒ. ÅSSÀ 4:15–16 s. muwetalica (Skok II 483–484 s. a ve} u nedequ izjutra ispusti du{u Kru{evac (RSA)648 è muniti se impf. Prefiks a-la. *~amiti (s e) .mogao je nastati elizijom inicijalnog h. molnjen „o{amu}en. dijal. Nijedan od pomenutih prefigiranih oblika ne pomiwe se kod Skoka. zapustiti seŒ. œprestati napredovati. Oblike alamuwa.v. Od metafori~kog zna~ewa „ludŒ < „udaren gromomŒ nastali su i denominali muwasati.v. muwenac itd.u ha-la(ERSJ 1:110–111 s. „venuti. „razboleti se. luckast. œostati dugo zanemaren. karakteristi~ne uglavnom za zapadni areal ju648 Ovaj glagol koji. i -prdati). ludiloŒ i pri tom duhovito prime}uje da je te{ko zamisliti da bi se sln. zbrka.284 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI za-~a-muwati pf. gre{iti. munjenost „nerazumnost. Eseji o slovenskem jeziku. Predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe razmatranih leksema umawuje wihovu neprozirnost. Bezlaj kritikuje ovakvo Skokovo tuma~ewe. mogao bi biti u vezi i sa (za)~amati „id. muldet „biti u zabludi. ima i zna~ewa: „dugo osØaØi negde. muwenica.v. muna1). odatle muwetalo. Za odnos ~am-ati : ~am-uw-ati up. Problem predstavqa etimologija osnove (muw-a. Bezlaj. i 481 s. Skok I 292 s. Ljubljana 1967. O ovom glagolu v. zamr{en. smutwaŒ. neapmulnay „bezgre{anŒ (Bezlaè 1975:182). mulsa „zbrkan. zbuwenŒ i glagolima omunit „oglupavitiŒ.v.vv. do sada nije dobila adekvatno tuma~ewe. pokazuju da je ono figurativno i preneseno). zakr`qati.i ~a-. zaostati u razvoju. ka-la. kalamuwa doveli smo u vezu sa imenicom muwa „neozbiqan ~ovek. budalasto. zadr`aØi seŒ. napomiwu}i da su srodne lekseme zabele`ene i u slovena~kom: pridev molnjav. œpasti u ~amuŒ (RSA). œbiti zanemarenŒ. On podse}a da je u Esejima649 upore|ivao sln. propadatiŒ (RSA) · U navedenim oblicima izdvajaju se prefiksi a-la-. otegnuti seŒ. 649 F. œzadremati.Œ. budalaŒ. ali time se ne re{ava i wihovo krajwe poreklo. v. pored pomenutog. stlit. munja. alamuwa. zanemo}iŒ: U petak uve~e za~amuwa. Bezlaj ove leksi~ke dijalektizme. *~amati. zaboravqenŒ. molnjena goba „Amanita muscariaŒ moglo razviti iz metafore ’ubijen. skit-ati : skit-uw-ati. ~amiti. varati seŒ. poimeni~ewem prideva dobijeni su oblici muwenik. zakuwatiŒ (RSA). pasimuldyti „gre{itiŒ. zmuwenet „poludetiŒ. i munjen. lit. po na{em mi{qewu. zamretiŒ (napomiwemo da svi primeri koji se navode kao ilustracija ovog — za nas relevantnog — zna~ewa. muw-ati) koja. zaparlo`iti se. vetropir. re~i sa let.

RSA). -are „grmeti. naprasit. sjajŒ < *blâsk. muwen smatra se izvedenicom od glagola muwiti) i kod Pleter{nika (sln. obuzet u`asomŒ < attono. smetati. 190). Sli~no tuma~ewe ponu|eno je i u ÅSSÀ. Govore}i o s. rus. {aliti seŒ. molnjen. [to se ti~e oblika muwa „vetropir. budalaŒ i mowa „glupakŒ. m o lnjav „glupav. `estokŒ. stpoq. luckastŒ i sln. Sam glagol muwiti „izazivati elektricitetŒ (pored sln. attonitus „povre|en. mlãnânã „fulgurisŒ.-h. smu{enŒ > „glup. i u RJA (s. Tako|e posebno izdvajaju obrazovawe *mãldn’enã. muwen „vetropirast. ludŒ. sm u wen ( ^DL ) i sln.-h.v. li{en ose}aja. dijal. sloviw. oni su sme{teni s. lud œumno poreme}enŒ : rus. otupeoŒ651. m u wen . i Kurkina 2003:116–117)650. blesny „ludŒ : blesk.(Petleva 1973:50–51. uz ogradu da se zbog svoje dvosmislenosti mogu dovesti u vezu i sa praoblikom *mãldni / *mãldnâji (id. Kao semanti~ku paralelu Kurkina navodi (i u RJA ve} pomenuto) lat. na koju se ukazuje u RJA. ~ak. Ona tvrdi da se semanti~ki pomak „svetlost. munjen. po mi{qewu autorke. maán’ani „svetlucav. zaglu{en. m u wen . . udarati gromomŒ (Kurkina 1989:263–264. molnjen dovodi se u vezu sa molniti „sevati (o muwi)Œ). treperav (o plamenu)Œ.-h. *mãldnânã(jâ) / *mãldn’enãjâ / *mãldnenãjâ). Autori isti~u da navedene prideve objediwava tvorba pomo}u sufiksalnog -n-. Tu se jo{ navodi s. nap.OSNOVE: 27) -MUWATI 285 `noslovenske teritorije. molniti „sevati (o muwi)Œ. mlaniti „udariti. 651 Sln. csl. v. gde se pored s.-h. molnànáè „koji se odnosi na muwuŒ. ~e{. prihvata i Petqova. muwen. nasle|ena iz epohe balto-slovenskih jezi~kih odnosa. Na mogu}nost unutarslovenskog obja{wewa ukazuje se. bleskot œblesak.v. muwev „veliki.enã od glagola *mãldniti < *mãldni ( ÅSSÀ 20:222–223 s. molnjen „o{amu}en. budalastŒ sme{teno je s. i {to nije uzeo u obzir wima najbli`e srodne oblike. 62). ali mu zamera {to nije analizirao morfolo{ku strukturu razmatranih re~i. muwen „prek. odatle „doveden u zabunu. izuzetanŒ (ali se ne pomiwe da se ovaj pridev koristi uz re~ brzina. *mun’a (< *muniti). myliti „dovoditi u zabluduŒ (Bezlaj II 193). kao particip pro{li pasivni na . lud „budalaŒ. odatle muwevan „muwevitŒ (RJA). slo650 Vezu prideva muwen sa glagolom muwiti. razle}i se (o gromu)Œ. s. U oba slu~aja u pitawu je deverbalni pridev na -ânã(jâ) sa prvobitnim zna~ewem „udaren muwomŒ.-h.-h. Kurkina detaqno iznosi Bezlajevo tuma~ewe. v. tretira kao arhai~na obrazovawa. Na slovenskom planu dovodi ih u vezu sa rus. * mãldn’evã ( ÅSSÀ 20:219–220). luda „zaslepquju}a belina snega na svetlosti suncaŒ. máliØâ „obmawivati. bqesak (muwa)Œ > „ludŒ realizuje u nizu slu~ajeva i kao primer navodi rus.v. navode jo{ i s. ali da u svemu ostalom oni predstavqaju prili~no raznovrstan materijal.

*mãldniti (se). Zbog sli~ne semantike doveli smo ih u vezu sa glagolom muniti se „venuti. 652 Ista zamerka izneta je i u SEK III 281–282 s. a za drugi se upu}uje na munà „}utqiv ~ovekŒ (id. ~ovek sa opu{tenim usnama. mr{titi seŒ) pomiwe se s. razboleti se. glagolima skalamuwati i za~amuwati — munà „bolest od koje ~ovek vene i slabiŒ. koje se tuma~i kao glagol na -iti. isprqatiŒ). vrteti oko prstaŒ. kada je qutŒ < dnem. ovako protuma~en glagol *muniti (se) krajwe je diskutabilan. Da se mo`da ipak radi o slovenskoj re~i pokazuje s. tretira se kao nejasno. Rekonstruisani psl. up. fig. naqutiti seŒ id. Kosovo (RSA). Glagol muniti se smatra se kontinuantom psl. bug. Ka{upski glagol u zna~ewu „duriti se. Me|usobno udaqena zna~ewa navedenih oblika.-h. „mr{titi (se)Œ. Iz istog razloga mora se dovesti u sumwu i veza prideva muwen sa glagolom muwiti (na koju je ukazano u RJA. zanemo}iŒ. neo~e{qan Zorunovac (RSA).-h. trebalo bi tuma~iti kao figurativna: „prqatiŒ > „venutiŒ. izveden od *mãldni „muwaŒ (id. munà2).vv.v. munja). uzeto u obzir da je s. zanemariti se. zmuniØi „smra~iti se. mr{titi seŒ..v. gde se smatra da je glagol verovatno izvedenica od munà1 „muwaŒ). œnamr{titi se. up. po mi{qewu autora. „obmawivatiŒ (ÅSSÀ 20:189–190). pored s. munà „telesna slabost. muwati „}uliti u{i. te da mu stoga nije mesto me|u slovenskim potvrdama. gubicaŒ. glagol izveden je od nepotvr|ene imenice *muna / *munã s pretpostavqenim zna~ewem „blato. rus. zapustiti seŒ: Muwosal se ~ovek – napustio se. dijal.286 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI viw. ~e{. kovanica. sloviw. S obzirom na hipoteti~nost ishodi{ne imenice i wenog zna~ewa. Skok s. Pre|imo na oblike skalamuwati i za~amuwati. munic sa „duriti se. maánic sa „sevati bez groma (o muwi). *muniti (se). namra~iti se (o nebu)Œ Qe{tansko. 222). neobrijan. mr{titi seŒ ovde se izvodi od germanizma muna „opu{tena usna.-h.-h. kao i raznorodnost semantike slovenskih potvrda. me|utim. Za prvi oblik se ka`e da je nejasan. munà3). prqav{tinaŒ. munà3. stri}i u{imaŒ (RJA).652 U bugarskom su zabele`ene imenice koje su pravi semanti~ki pandani s. namrgoditi se. i ukr. Mund „usta. muniØâ „obmawivati. Nije. mo`da u vezi sa muwa. muØniØi). munàvi se „kvariti se (o vremenu)Œ (BER 4:329. a ne narodna re~ (v. mo`da u vezi sa muØniè.v. propadatiŒ. U odrednici se navode razli~ita tuma~ewa bugarske i srodnih slovenskih re~i. potamnetiŒ (ESUM 2:269. i muwosati se „prestati voditi brigu o svom fizi~kom izgledu. koje povezuje zajedni~ko zna~ewe „oslabiti. mouniti (obi~no slo`eno umouniti „zamrqati. s. namuwiti se „natu{titi se. tu su tvrdwu kasnije preuzele i prihvatile Petqova i Kurkina).v. nemo}Œ (BER 4:329 s. bez krajweg re{ewa. glagol neologizam. Up. . munic sa.

trom. molnjen. naj~e{}e u rebra. pre}i (okom.. muati „gurati. pomiwe se i u SEK III 280–281 s. }utqiv ~ovekŒ. muna „gubica. ni etimologija imenice ne mo`e se smatrati re{enom. hodatiŒ. ~e{. mogli bismo ga dovesti u vezu sa glagolom munuti / munuti „brzim pokretom.< *-neu. pomenutih s. 654 Up. munega. odjuriti. stiskatiŒ ([ulâga~ 1999:18–19). izmaknuti.v. dijal. id. u d a r i t i nekoga (pesnicom. i druga zna~ewa: munuti „naglo oti}i. molnovaØi „sevatiŒ.OSNOVE: 27) -MUWATI 287 Obja{wewe ponu|eno u moskovskom praslovenskom re~niku je konkretnije. pokrenuti seŒ (RSA). brzo pro}i. izjuriti. muniØâ œsøoro `vakati ili govoritiŒ. up. gore). muna I). budala. muham „tu}i. {eprtqaŒ. budalaŒ. munega. turatiŒ (RJA). guratiŒ itd. munega. obi~no lak{e. monàla). ØihoŒ. mlãnovaØi. III 10 s.). U relevantnim etimolo{kim re~nicima ove re~i nisu dobile kona~no re{ewe (v. 670 s. œlagano i}i.v. munà „mlitav. dijal. iza}i. munà „}utqiv ~ovekŒ. muega. muna II „nespretwak. blesnutiŒ. blr. œhalapqivo jesti. Pod pretpostavkom da se on. S obzirom na problemati~nost samog glagola (v. drmnutiŒ (RSA)654. promaknuti. monàØisà. gutatiŒ. potiskivati. na osnovu istorijskog srodstva formanata -ovati i -no.. pored strus. munia „lewivac. oblika muwa „vetropir.v. *mun’a. Ovaj glagol je u ÅSSÀ sme{ten s.v.v.v. koje se tuma~i kao izvedenica glagola *muniti (ÅSSÀ 20:190)653. hitro preletati. s. verovatno onomatopejskog porekla. bez obzira na fonetsku i semanti~ku bliskost. zabadati. munàga. blesavŒ. bole{qiv ~ovekŒ. rus. ESUM 3:510 s. proleteti. naglo. naglo. *muxati. }u{katiŒ. Nama se ~ini da je prirodnije povezati glagol munuti „udaritiŒ sa psl. tromosti. gore). . SEK III 279–280 s. ~ovek sa opu{tenim usnamaŒ itd. budalaŒ i mowa „glupakŒ (v. Fasmer II 651 s. blr. npr. etimolo{ki ipak razlikuje od sln. bosti. munà „mlitav. mutavac. pogledom). munuti se „pomaknuti se.-h. trom ~ovekŒ. trom ~ovekŒ rekonstrui{e psl.v. muvati (muhati). Tamo se na osnovu bug. ~ovek sa opu{tenim usnamaŒ. laktom i sl. *meti. ‹ se 653 Ista grupa re~i (osim ka{. mlitavosti izrazito prisutna u isto~noslovenskim potvrdama. poq. ÅSBM 7:67 s. v. munàga. munàga œmlitav. mun’a „zatvoren ~ovekŒ. id. monà III. Ka{upska re~ tuma~i se kao ekspresivna. Ovaj oblik je rekonstruisan na osnovu bug. Pada u o~i ~iwenica da je semantika slabosti. poleteti. muhati (se). izleteti. muega. sinuti. muvati „gurati.-h. Vratimo se pridevu muwen „lud. slab. ali postoji tuma~ewe prema kojem one pripadaju gnezdu psl.v. *mãldnovati. dijal. muna „nerazgovorqiv ~ovek.(ÅSSÀ 20:222). munàvo œsøoro. muna u zna~ewu „opu{tena usna. ukr. *mâno œgwe~iti.

ESJS 8:454–455 s.-h. up. œtumarati.v. BER 4:324 s.vv. 200–201).(v. }aknut „id. vrzmati se. tu}iŒ (ÅSSÀ 20:174). Prvo. i pomenuto (su)manut. *muxnoti (gde je pro{iren sa -s. ludetiŒ (RJA). sØuknuØáè. manoti). ako bi se sveo na isti ie. rus. od glagola mu(h)n-uti trpni particip bio bi oblik munut (up. muna4. s tim {to ovde imamo primer gubqewa h upravo kod glagola *muxnoti: bug. kojom se istovremeno prevazilaze obe formalne prepreke. muhati se „ludovati. v. 126–127 s.(id. manuti vidimo da se u srpsko-hrvatskom glas x mo`e izgubiti u poziciji ispred -no.Œ. psl. tiskati seŒ. *nagula II). ukoliko bi se on druga~ije protuma~io. *maxnoti (v. glupŒ sasvim legitiman. po}i od ve} pomiwanog glagola *muniti. defektanŒ. mahnuti ¢ (su)manut. jednokratno muhné „gurnuti. muuna œudaritiŒ < muhna (v. zabosti. Me|utim. bocnutiŒ. Dovo|ewem u vezu glagola *muniti sa *muxati. ~oknuØáè. *maxnoti (se)). Vlaji}-Popovi} 2002. *maniti (id. 166). blesavŒ. ÅSSÀ 17:123–125) postoje i oblici *manoti (id.v. naime. [to se ti~e prve pote{ko}e. skitati seŒ (RSA).v. budu}i da se sva pomenuta zna~ewa daju izvesti od primarnog œudaratiŒ655. .koje iza u daje x). Problem predstavqa dokazivawe ove teze sa formalne strane. muna œsakritiŒ. udaren „lud. [to se ti~e druge pote{ko}e. zamanut „nastranŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). tu}iŒ > „lud. Moglo bi se. Upu}uje se jo{ i na bug. jer je pomak „udarati.v. kao i umanut „sulud. tj. Skok II 354–355 s. gde pored *maxati. blesav. ~ak i verovatnija mogu}nost. polu655 Detaqno o tome (na materijalu s. U prilog ovakvom tuma~ewu govore i glagoli izvedeni od ie. smunuti se „pobenaviti. Drugo. ni na semanti~kom planu nema nikakvih prepreka. i ÅSSÀ 17:200–201 s. up. odgovaraju}i glagol na .288 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „gurati se. 349 s. muna. koren *mou. *manoti.iti nalazimo u oblicima omunit „oglupavitiŒ Susak (Hamm/Hraste/Guberina 1956).(ÅSSÀ 5:151. kao zbuniti > zbuwen (up. mahati (se)). ve} iz oblika mahnuti. korena *ma-. *muxnoti re{ava se i problem semanti~ke raznolikosti wegovih kontinuanata. jezika) v. Ista je situacija i u bugarskom.koji je u *muxati. postoji jo{ jedna. *dhou. i *duxati : *dunoti od primarnog *duti < ie. muuna).v.v. Varbot 1984:141–143). 157. motati se. daqe ga dovode u vezu sa lit. Indikativno je da se upravo kod glagola muhati realizuje ovaj semanti~ki pomak. lutati. glas x se obi~no ne gubi pred -no. *blaznã (ÅSSÀ 22:66–67 s. dok je oblik muwen izveden od glagola na -iti. muna œbocnutiŒ. U skladu sa tim. up. 197–199). omuwit „lo{e uraditiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). up. Glagol se smatra srodnim sa *mu{iti. mu{ti „udarati.

dovodi u vezu sa psl.v.Œ. *mun’a. Nama se ~ini da je u pitawu onomatopeja. nema semanti~kih osnova da se u wega uvrste i oblici sa zna~ewem œ}utqiv. bug. lew. Me|utim. . Œ (BER 4:724)657. budalaŒ i œmlitav. u izvesnoj meri relativizuje dosada{wa etimolo{ka obja{wewa razmatrane leksi~ke grupe. trom. U etimolo{kim re~nicima razmatrana leksi~ka porodica dovodi se u vezu sa kontinuantama onomatopejskih oblika *n’un’a. glagola ukazuje na jo{ jedno mogu}e tuma~ewe psl. sa ~ime se ne sla`e npr. niunia œlew i glup ~ovekŒ interpretira kao fonetska varijanta od munia œid. npr. imenica muwa œvetropir. sémânïti > soumânïti) (ERSJ 1:111). Karlikova 2000:33. up. Zanimqivo je. odatle smu{en œbesan. Predlo`eno tuma~ewe. mutav ~ovekŒ. onda on ne mo`e istovremeno biti i onomatopeja. Kurkina 2003:122. da se u okviru ove onomatopejske porodice javqaju gotovo identi~na zna~ewa kao i kod oblika izvedenih od psl. nespretan ~ovekŒ. me|utim. glagolom baca novo svetlo na prirodu s.-h. Polaze}i od semantike ishodi{nog glagola *muniti (se). pomahnitaoŒ (Vuk). wuwav œsrame`qiv. *n’un’a). Tako se. *n’un’avã(jâ). naime. Ovakvim tuma~ewem otvara se i mogu}nost povezivawa s. spor. neve{t. œtih. uz pretpostavku slede}eg fonetskog razvoja: *man-noti > *monoti > *munuti / *muniti (denazalizacija o > u kao u stsl.OSNOVE: 27) -MUWATI 289 detiŒ Vrgada (Juri{i}). Za razvoj zna~ewa œobmawivatiŒ v. smu{iti se „pobesneti.). muvatiŒ sa rus. ponekad i lukava osobaŒ. s. *muniti (se))656. *maniti (se) „obmawivatiŒ (v. srame`qiv ~ovekŒ. povu~en. budalaŒ. Tako|e se i poq. nänà œtrom.-h. 657 U odrednici je pomalo nejasno formulisano obja{wewe date re~i: ukoliko je oblik nänàv okarakterisan kao fonetska varijanta od munàv. blr. nem. tom gnezdu bi mogli pripadati oblici sa zna~ewem œglupak. Pore|ewe sa rus. s. muniØâ „obmawivati. ruski ekvivalent jasno svedo~i o primarnosti glagola. smu{enŒ. }utqiv ~ovekŒ.-h. vrdati. dijal. Naime.v. *muniti: wegovo formalno svo|ewe na psl. dijal. Brikner (v. brojnost potvrda imenice alamuwa nasuprot samo jednoj zabele`enoj potvrdi glagola alamuwiti mogla bi navesti na zakqu~ak da je u pitawu denominal. vrteti oko prstaŒ (ÅSSÀ 20:189–190 s. nespretan ~ovekŒ. Wime se. wuwa œzatvorena. glagolom *muniti (< ie. dovodi u pitawe objediwavawe svih navedenih leksema u jedno etimolo{ko gnezdo. nänàv œpipav. a-la-muwiti „varati.c. nänà œ}utqiv ~ovekŒ (l. prema kojem se s. nespretanŒ tuma~i kao fonetska varijanta od m u nàv œid. œzatvoren. rus. alamuwiti. recimo. zbuwenŒ po656 Semantika rus. ÅSSÀ 25:159 s.-h. preko participa muwen „vetropirast. Me|utim.-h. budalast. *n’uniti. neume{an. lew. pomahnitatiŒ. *mou-). ÅSSÀ 17:197–199). }utqiva. dijal.

328–329. munâe œzimska nepogoda. Iako nam se ne ~ini verovatnim zajedni~ko poreklo ove dve leksi~ke porodice. neosporno je da je do{lo do wihove semanti~ke kontaminacije. sli~na a`daji ili zmajuŒ. hitra osobaŒ (RSA). vihorŒ658 i œpro`drqivacŒ razvila su se verovatno pod uticajem imenice ala koja.) olomunâe œlo{e vreme (ki{a.290 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI red pomenutog bug. zatvoren ~ovekŒ u okviru gnezda *muniti. pre svega zbog vrlo sli~nog fonetskog sastava leksema koje im pripadaju. vredna osobaŒ razvila su se verovatno pod uticajem imenice muwa u figurativnom zna~ewu œbrza. `ustra. uprkos tuma~ewu ponu|enom u BER 4:863 (slo`enica od *olom. postverbala od oblomiti i dijal. detaqno o semantici ove re~i v.-h. nevreme. spor. up. neve{t. ERSJ 1:96–97 s. Bjeleti} 2004a). jako nevreme sa gradomŒ ibid. dijal. ima i pomenuta zna~ewa (v.. dijal.-h. Zna~ewa „oluja. (zap. spretan ~ovekŒ. nänàv œpipav. nespretanŒ (id. 658 Up. re~i. *mun’a razvila pod uticajem sinonimnih onomatopejskih oblika. koje se te{ko da odvojiti od s. id. Detaqnije v. Bjeleti} 2004b. Stoga bi se moglo pretpostaviti da su se zna~ewa œ}utqiv. „osoba koja hitro radi. Zna~ewa „hitar. pored danas osnovnog zna~ewa œmitolo{ka neman.v. jeziku se ~ak razvilo i zna~ewe wuwa œbudala. glupakŒ CG (RSA). vetar)Œ. ala2. . U s. ili varijanta od glagolske imenice *olomvane) (ERSJ 1:111). i bug. 160).

nabrati (lice ili deo lica)Œ. natmuriti se. „v. (Bojani}/Trivunac 2002) ?na-ho-muriti se pf. natmurenŒ: To je jedan nahmuren ~ovjek. œmra~na izgleda.v.Œ: Nahmurilo se ko da }e ki{a.. kosma. namr{titi seŒ CG (RSA) ?na-su-muriti se / nasumuriti se „natu{titi se. „srditi seŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990) na-~-murit se pf. „namr{ti659 Oblici kosmurati „mrsiti (konac. uznemirenŒ (RSA) è na-muriti se pf.) na-ko-`-muriti se „naqutiti se. „namrgo|enŒ id. vremenu). œskupiti. namr{titi. (Peru{i} 1990) ?na-}-muriti se pf. smra~iti se. sg. namr{titi se. na-o-muriti se „natmuriti se. „namrgoditi seŒ id. namuri se 3. natmuriti seŒ Dubrovnik (RSA). „natmuriti se. nahmuriti seŒ Dalm. namra~iti se. „mr{titi se. namrgoditi se. „namr{titi se. natmuriti se. razbesneti seŒ Sirini}ka `upa (RSA). naqutiti se. nakosmurati „nakovr~atiŒ BiH. „uzrujan. i Herc. œnamrgoditi seŒ Kordun (gra|a ERSJ) ko-{-muriti se impf. Vlaji}-Popovi} 2002:75. pletivo)Œ Lika. napraviti kiselo lice. ko{murati „mrsiti. v. nahmuren adj. nije ti ga drago ni puten sres id. (ibid. natmuriti se (o nebu. okositi se na koga Banija (RSA). „namrgoditi se. nahmurit se œid. œpremetati. stisnuti (usta)Œ. . zaplitati (kosu. „namrgoditi. narogu{iti seŒ: Nakosmuriti se zna~i {to i naduriti se. namra~iti seŒ id. niti. na~muren adj. (Peru{i} 1986). smrknuti se (dawu)Œ (RSA) ?na-so-muren adj. Te{i} 1977) na-ko-{-muriti se pf.OSNOVE: 28) MURITI 291 OSNOVE: 28) MURITI 28) MURITI na-ko-s-muriti se pf. „namrgoditi se. postati zlovoqanŒ Kupinovac (RSA)659 ~-murit se impf. namr{titi seŒ CG (RSA) ?na-h-muriti / nahmuriti pf. pre|u)Œ Lika. OS 46–47 s. preturatiŒ Dobroselo (RSA) ne spadaju ovamo. mrgoditi seŒ Qe{tansko (RSA. nahmuriti se „namrgoditi se.

muriti „bojiti tamnom bojomŒ. ka{. murzy} „mrqati. uznemiravati (se)Œ. sloviw. namuwiti se „natu{titi se. murácca „`muritiŒ.vv. tamnimŒ — zakqu~uje se da je u pitawu izvedenica na -iti od *murã II (ÅSSÀ 20:194)661. ukr. 191–196). acc. namrgoditi se. smurØà se „mr{titi ~eloŒ. namra~iti se (o nebu)Œ. omuliti se „posramiti se. npr. mr{titi seŒ. mo`da namerno. Skok II 392. dlu`. ali s obzirom na wegovu semantiku. kontinuanta naveden je samo glagol muriti „grejati.(id. œnamr{titi se. sln. Skok ne pomiwe ovaj glagol. maglaŒ (primeri su iz: Skok III 360 s. nako{muriti verovatno imamo sa~uvano s-mobile u poziciji ispred osnove -muriti. qutiti se. obarati glavu (o ~oveku). Kosovo (RSA). (id. smura „oblak. sumoran). za}utati. *muravã(jâ). qutiti seŒ. verovatno bi bilo logi~no potra`iti ga s. ~e{. lukavo pogledatiŒ. *murã(jâ) itd. inf. murec sa „duriti se. blr. v. tako|e i ka{. Mavar (< lat. muris (se) „uzrujavati (se). qut. nivou nije dobila zadovoqavaju}e tuma~ewe. 662 Up. *murina. tmuriti se. up. *murava. izostavqeno s.292 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ti se. *murã I. *mul-662. uozbiqiti se./ *mun.na psl. i ÅSSÀ 28:88 s. *mura I).v. prqatiŒ. pa se ~ak pomi{qa i na to da je u pitawu heterokliti~ka arhai~na osnova *mur. Pored ~e{. muricca „`muriti (u igri `murke)Œ. potvrde. mouriti „crniti. bug. Up.-h. 661 Kao s. muri se œkvariti se (o vremenu)Œ (BER 4:334).-h. namurli se 3. {mouriti. evidentno je da re~i sa korenom mur. U ÅSSÀ je.egzistiraju i da se uz ovaj koren javqaju razli~iti prefiksalni elementi. *mura II. 192 s. up. Kurkina 2003:119–121. sg.?).. daqe). U oblicima nakosmuriti. i bug. *obmuliti (se) I. *muriti (se) i na osnovu semantike — budu}i da je osnovna nijansa zna~ewa glagola: „zatamwivati. Up. sneveseliti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). pomra~ivati (se)./ *mul. ~initi crnim. maurus „tamanŒ). u}utati se. Treba ipak napomenuti da porodica re~i sa korenom *mur. smuráè. razlika u akcentu govori da mo`da nije u pitawu samo narodna etimologija) pored namuriti se i namusiti se (v. sneveseliti se. smurØen. naqutiti seŒ Qe{tansko. a posle prefiksa ko-. U ÅSSÀ rekonstrui{e se psl. pe}i istiha na vatriŒ. navode se i neke semanti~ki udaqenije potvrde.v. Isto va`i i za lekseme sa korenom *mun-. muriti „priqubqivati u{i (o kowu). O mogu}im tuma~ewima psl. mrgodno posmatratiŒ: Umulijo se ko mula Piva (Gagovi} 2004. mrgoditi seŒ Vrawe (RSA. *murã II. biti jako qutŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). *muliti v. natmuriti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)660 · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol -muriti se „mr{titi se. rus. umuliti se „biti neraspolo`en. *mura I.v. „namr{titi se (kao nebo pred ki{u). poq.v. tako|e murtiti se „mr{titi se. dijal. smurec sa œobla~iti seŒ (SEK IV 333 660 Up. Anikin 2003:111–112. obja{wewa data s. namrgoditi se. U ovom zna~ewu glagol je sa~uvan samo u obliku sa prefiksom na-. ~initi crnimŒ. iako mu je zna~ewe isto kao kod ~e{. No bez obzira na nere{enu krajwu etimologiju. fig. . dijal.

zakomurisØiè (v. mr{titi seŒ. bug. natmuriti seŒ667.665 U oblicima ~murit se.-h.up. x(u)-. mrqatiŒ < psl. ko-. mo`da od onomatopejskog {amor. nastalo prema prefiksu su-. i rus. Za mogu}nost pojave prefiksa ko. 665 Up.i *mur. na~muren. u vezi sa {amråcâ „`migatiŒ (ÅSBM 7:289). nahumoriti se.ili h-). nakosmrti se pf. id.v. ali sa drugim prefiksom. nap. nakosmrtiti se „id. neraspolo`enŒ (BER 2:194. Oblici nahmuriti se. g-.ispred osnove -muriti up.javqa s. rus.cc. v. sg. {u{tatiŒ. marzy} „ma{tati.u zna~ewu „tamanŒ javqaju ne samo priraslice x-. fantaziratiŒ ( ÅSSÀ 17:212–214 s. vákomurivaØâ. 37.Œ Zaglavak (RSA). S obzirom na uo~enu bliskost osnova *mur.u sumoran sekundarno (u pore|ewu sa ostalim slovenskim oblicima.> xm.v.OSNOVE: 28) MURITI 293 s. 667 Oblici poq. Tako|e se konstatuje da se uz korenove *mar. Gudkov u obliku sumoran (> nasumoriti se) decidirano izdvaja prefiks su. s(o)-. 668 Skok s pravom izvodi glagol nasumoriti od prideva sumoran. 44). ostalo su zapadno. nahomuriti se u ÅSSÀ se tuma~e kao izvedenice prefiksom *na. na{amorácca „namr{ØiØi seŒ. smura. *xmuriti (se) i *xmuliti (se) (v. ÅSSÀ 8:43. na}muriti se mo`emo pretpostaviti prisustvo prefiksa ~. prema Skoku. naxæmare’c „id. Za alternaciju inicijalnog ~. jer se umesto murume{ao glagol moriti. namr{titi seŒ Timok (Dini} 1988). u tvorbenom pogledu ~e{. „namrgoditi se. i SEK IV 332–333 s. Oni se tvorbeno razla`u na slede}i na~in: * na-xo-mariti. pozajmqeno u ukr. {amorhacca „{umiti.v. prepreden. mi bismo ovu re~ doveli u vezu sa muren „crnŒ (v.(}-) < *~â-. dijal. poq.> {m. ~mouliti „prqati.)663. kamuren „namr{ten. 666 Ta bliskost se ogleda i u potpunom paralelizmu psl. i Vlaji}-Popovi} 2002:87.i osnovu -mor. *mariti (se) I. On smatra da je su. vákomarivaØâ. daqe).(bez metateze) < *mor-kã (Gudkov 1966:36–37). ESUM 2:226–227). x(o)-. u kojima se ispred osnove mur. 664 BER l. mrditi se). Pretpostavqa se slede}i fonetski razvoj: sm. }mrdav (v. Glagol se smatra nejasnim. tvorbeno i semanti~ki blizak glagol ko-s-mrti se 3. 4:478)664. namrgo|en (o ~oveku)Œ. uø. zapetqanŒ (SRNG). Odatle se. O glagolu (na)kosmrti se v. *naxmariti / 663 V.i *mul-666. . Osnova moriti.Œ. prisutna je i u blr. Vlaji}-Popovi} tuma~i ovaj oblik u okviru gnezda glagola kositi (Vlaji}-Popovi} 2002:104). 333). naxomaurêc „nafantaziratiŒ ne spadaju ovamo. up. u pogledu tvorbe up. vákomurivaØâ „naobla~iti seŒ (v. nasumoriti se „naobla~iti se (o nebu)Œ668 (ÅSSÀ 22:81 s.i isto~noslovenske kontinuante u zna~ewu „namrgoditi se.v. BER 4:334). up.od glagola *xmuriti se. i upu}uje se na rus. Od ju`noslovenskih potvrda navode se samo pomenuti s. zamr{en.-h.< *so.: }. ne nudi prihvatqivo tuma~ewe. nakamuren œnamr{ten. nahohmoriØâsà „naobla~iti seŒ i s. oblici. sawariti. za-ko-murisØáè „lukav. sumoran). razvilo u i u kompromisnom obliku nahumoriti (Skok III 360 s. i Gorà~eva 1979:103). g(u)nego i s-. *~âmuliti? (ÅSSÀ 4:146). „mrgoditi se.(id. g(o)-. nachomarzy} „nabrbqatiŒ i sloviw.v.

mr{titi se. Petleva 1978:51–55). s. x. *xmyr-. tu-: bu-hmarâ „oblakŒ.v. qutiti seŒ Kurkina izdvaja s-mobile „koje lako prelazi u h-Œ (Kurkina 1973:76). . neetimolo{kog gtako|e ima vi{e tuma~ewa (o slu~ajevima kada se ono javqa ispred osnove koja po~iwe sonantom. v. Poreklo protetskog.v. *kem. bu-hmariØâ(sà). Petleva 1996:33. *gmyriti: „U vezi sa *gmuriti i daqe sa *xmur-.-h. Priroda ovih „priraslicaŒ nije u potpunosti razja{wena. gmurati. ova leksika sa zna~ewem „gledati na specifi~an na~in. chmura). Sli~no se defini{u navedeni inicijalni elementi s.Œ (id. oblika. Sa sasvim suprotnog stanovi{ta nastupa Slavski. 163–164). Oblik nasumuriti se mo`e se protuma~iti na vi{e na~ina.javqaju se jo{ i prefiksi bu-.u *gmuriti sekundarna (ekspresivna?) priraslica uz prvobitni koren *mur. Za s(h-) se pretpostavqa da je u pitawu s-mobile (dakle. Tako u oblicima rus. 674). Za kompletnu sliku o ovoj porodici re~i relevantni su i oblici murati „izazivati {um kome{aju}i vodu. 669 U kombinaciji sa *(x)mar. Mogao je nastati premetawem slogova od na-mu-suriti se (v. *x(u)mur. navedene potvrde sa zna~ewem „mr{titi seŒ dovode se u vezu sa *chmuriti i *smuriti. zamo~iti brzim pokretom. Mo`da i on ~uva s-mobile (sa dodatno razvijenim vokalom u-.. nagloŒ BiH (RSA). murnuti „zagwuriti. smuráè. ørekrivaØi se oblacima (o nebu)Œ (Gorà~eva 1974:131–132. potapati u voduŒ s pravom se etimolo{ki razdvajaju od onih sa zna~ewem „mr{titi seŒ. jer se leksema smatra lokalnom inovacijom.294 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI *naxmuriti)669. zahmariØâsà. Mahek u ovim elementima vidi prefiksalno poja~awe (Machek 201 s.v. 670 Ju`noslovenske potvrde (izme|u ostalog s. nahmariØâ(sà) „obla~iØi se (o vremenu). Autori SP ih dovode u vezu sa psl.. kakav je i gmuriti . mureti „tmuriti se. murati se „br~kati se. br~katiŒ Lika. *xmura / *xmurã(jâ). nastalim pod uticajem oblika sa prefiksom su-). *nuriti. 35). hmuráè : sln.v. i SP 7:170 s. nap. za-Øu-hmarivaØâ : hmariØâ. ne prefiks).sa protetskim priraslicama g. gmurati se) sa zna~ewem „gwuriti. koji smatra da za ~itavu ovu porodicu re~i nije mogu}e ustanoviti ~ak ni koren (Sáawski I 71–72 s. chmura).na ie. ne obja{wavaju}i inicijalno g-. *gmuriti. *myr-Œ (ÅSSÀ 6:163) i s. kupati seŒ (RSA). *smur-.v. V.(Schuster-[ewc 2000:31). Gudkov ove re~i dovodi u vezu sa *tâma (Gudkov 1966:37–38). gde se sumwa u opravdanost rekonstruisawa psl. pri ~emu je g. a mo`da je i plod kontaminacije sumoran + namuriti se.. [uster-[evc svodi psl. up. *gmuriti (se)?: „Srodno sa *xmuriti. ali bez tuma~ewa inicijalnih glasova670. *myr. i ÅSSÀ 8:43–44 s.v.. biti u lo{em raspolo`ewuŒ grupi{e se oko korena *mur./ *s(u)mur.

Skok III 439–440 s. natmu{iti (se) „v. tama. natmu{iti v. natu{titi seŒ Uskoci (Stani}). smra~iti seŒ Piva (Gagovi} 2004). natmuriti se „namra~iti se. œsmra~iti se. stmoriti se œnatmuriti se. namra~iti se. namra~iti se. mrditi se).OSNOVE: 28) MURITI 295 Za oblik nasomuren up. natmuriti seŒ (RSA)672. 671 . vremenu)Œ. v. namrgoditi se. nasumoriti se „namr{titi se. namr{titi seŒ.v. natu{titi se. Nama se ~ini da semanti~ki razvoj mo`e i}i i u suprotnom smeru. SemanØi~ki model „mr{titi se. natmoriti. nasomr|en (v. natmoriti se „namrgoditi se. vremenskim i atmosferskim prilikama)Œ (RSA). smrknuti se (o nebu. „naobla~iti se. smrknuti se u licuŒ. namr{titi seŒ. up. namrgoditi se. i Karlikova 1998:55)671. biti nezadovoqan (o ~oveku)Œ > „obla~iti se (o nebu). natmuriti se (o nebu. 672 O oblicima natmuriti. postati bri`anŒ. jer se lo{e stawe ~oveka i prirode ~esto poistove}uje (Gorà~eva 1985:58. œnaobla~iti se. œnatu{titi se. mrgoditi se. od stawa prirode ka stawu ~oveka. postajati tmuran (o vremenu)Œ dobro je poznat slovenskim jezicima.

„mr{titi seŒ Vrawe (Zlatanovi}). sneveseliti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)674 omusiti pf. „snu`diti se. (RSA)673 o-ko-musim se 1. „pokuwiti se. pf.. na}u{iti se Hrv. „opustiti delove tela na licu.. namr{titi seŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). œnaobla~iti se. rastu`iti seŒ Uskoci (Stani}). musi se 3. omusit (se) „oneraspolo`iti se. 2004) namusiti se pf. rasrditi seŒ Poqica. „omusiti se. pf. skru{iti se. sa -ur. 674 Up. „n a m u s i t i s eŒ Vrgada (Juri{i}) o-ko-muzim se 1. „izra`avati neraspolo`ewe. sg. okomuzi se 3. qutwu i sl. mrgoditi seŒ (RSA). nepreduzimqiv. za}utav{i. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. sg. omusim se 1. musit se „mrgoditi seŒ Brusje (Dul~i}i 1985).v. fig. sg. „sneveseliti se. gorwa Dalm. „neodlu~an. „namr{tena. pokuwiti glavu u znak nezadovoqstva (ili bolesti)Œ Zagara~ (]upi}i 1997). naqutiti se. sg. nesnala`qiv ~ovekŒ Lika (RSA). „dr`ati se uzdr`ano i tako ne pokazivati svoje maneŒ. namrgoditi se. sg. œzamisliti se. sg. oboriti glavuŒ Timok (Stanojevi} 1927). namr{titi se.(Skok II 488 s. sg. uozbiqiv{i se. „omusiti se. namusuriti se „namrgoditi se. sneveseliti se. pf. Kosovo (RSA) k-musa f. muso). . natu{titi seŒ Lika (RSA). namusiti seŒ Lika (RSA). smr}i se u licuŒ Crna Reka (Markovi} 1986).296 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 29) MUSITI SE 29) MUSITI SE na-k-musiti se pf. sneveseliti seŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) è musiti se impf. okomuzil se „snu`dio seŒ Lu`nica (Mani}) u-ku-muzi se 3. „n a m u s i t i s eŒ: Nakmusiti se zna~i napr}iti usne. namusi se 3. Skok izvodi ovaj oblik od musiti se. sg. pokisnutiŒ: Okomuzil se ko }uran na }i{u Babu{nica (gra|a RSA). musit se „ne govoriti (s nekim)Œ Orlec (Houtzagers 1985:302). oboriti glavuŒ Timok (Stanojevi} 1927) na-~e-musiti se pf. sg. „sneveseliti se. omusiti seŒ Pirot (@ivkovi}). musim se 1. œzabrinuti se. „namr{titi se. Lika. rastu`iti 673 Ovamo verovatno spada i kmusle m. srdita `enska osobaŒ Hrv. omusi se 3. namusuriti se „v. namusit se „namrgoditi seŒ Sumartin (Novakovi} 1994).

677 Up. muzati se „osmehivati seŒ. S. „oneraspolo`iti se. imati nezadovoqan izgledŒ (BER 4:309)677. gubicaŒ nije posvedo~ena upravo na ju`noslovenskom terenu (ÅSSÀ 20:196)675. muso. 675 676 . zastideti seŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). *musiti (se). U obliku ukumuzi se vokal u u ekspresivnom prefiksu ku. Me|utim. „zbuniti se. Oblici sa z u osnovi — okomuzim se. œuprepodobiti seŒ Uskoci (Stani}). i s. u BER-u se bugarske potvrde tako|e tuma~e kao ostatak balkanskog latiniteta (BER 4:343–344 s.c. Tretiraju ga kao glagol na -iti izveden. oneraspolo`iti se. biti poti{tenŒ Lu`nica (]iri} 1983) musa f. œu}utatiŒ. nema re{enu etimologiju.. ali oba oblika ostaju nejasna). gore). „u}utati se. dijal. potvrda. ~e-. Bezlaj II 209. ko-. 2:193. okamuzil „zastati nepomi~no i }utatiŒ (id. Pretpostavqen je isti tvorbeni model kao kod *mãrda > *mãrditi se (v. verovatno. umusim se 1. ukumuzi se iz Pirota i Lu`nice — naslawaju se na bug. sg. muso). oneraspolo`iti seŒ Timok (Dini} 1988) umusiti se pf.) smaØraju da je takvo obja{wewe te{ko pro{iriti i na bugarsko-makedonsku leksiku. 830 s.OSNOVE: 29) MUSITI SE 297 se. okomuzil se. muza „grimasaŒ (v. cit. muzim se „mr{titi se. rekonstruisano na osnovu bug. Snoj 365).-h. „zamisliti se. gde se upu}uje na kamuzà se op. okamuzen. musà se)676.v.-h. denominal musiti se Skok obja{wava kao dalmatoromanski leksi~ki relikt < poznolatinskog musus (Skok II 488 s. AuØori ÅSSÀ (l. musa „osoba zlovoqna i srditaŒ. sln. kao rezultat izjedna~avawa sa prefiksom u-. mak. uz napomenu da imenica *musa u odgovaraju}em zna~ewu „wu{ka. od ekspresivne osnove *musa.razvio se verovatno sekundarno.v. snu`diti seŒ. Takvim tuma~ewem otklawa se i problem alternirawa s / z. natmuriti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986). Psl.v. „`ensko zlovoqno i srditoŒ Sumartin (Novakovi} 1994) · Ispred osnove musiti alterniraju prefiksi k-.

zgotoviti lo{e. zakalamukati „pripremiti. sg. uneti razdorŒ: Ko je qude zakalamutijo. zakalamutili se potoci ko orawe. glupan. uzmutiti.) balamutina f. œbuniti. vrdatiŒ Uskoci (Stani}). me{avinuŒ. m u t i t iŒ. zaslepqivatiŒ Ozaq ( Te`ak 1981). „z a m u t i t i. „izazivati zbrku. izazivati sva|u. œne ostajati pri re~i. œzavaditi. „pri~ati koje{taŒ Rovca (Bjeleti} 1993:41) za-ka-la-mutiti pf. Up.). obmanutiŒ Ozaq (Te`ak 1981) z-ba-la-mutit „otaqati posaoŒ Zagara~ (Vlaji}-Popovi} 1986:165) ba-la-muta f. „obmawivati.. zava|atiŒ: Ne kalamuti se tako. „blebetaloŒ Grahovo (Vlaji}-Popovi} l. „me{ati. nijesam o we ni srkno. sakrili presveti Piva (Gagovi} 2004)678 ?ka-la-mutiti impf. kako biloŒ (RSA). nered. zgotoviti lo{e. na brzinu. kako bilo. balamutina „onaj koji je glup. koje{tarijaŒ Pribi} (Te`ak 1981a). uzburqatiŒ: Pade velika ki{a. . neodgovoranŒ: Onu balamutinu nijesu {}eli primiti ni u vojni stan — Kakva li se sve balamutina skupila na sijelo. „bezvezwak koji sva{ta pri~a. „zava- |ati. uzmutiti. m u t i t i. RSA).298 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 30) MUTITI 30) MUTITI ?ba-la-mutiti impf.c. razdor. pokvaritiŒ BiH (RSA)679. glupakŒ Bjelopavli}i (ibid. trag im se utro — Da nemaju neki interez ne bi ovuda i{li i kalamutili Piva (Gagovi} 2004). „na brzinu ne{to uraditiŒ Leskovac (Mitrovi}) 678 679 U drugom primeru imenica kao da ima zbirno zna~ewe. neka r a s k a l a m u } u j e Piva (Gagovi} 2004) na-ka-la-mutim 1. me{ati (~eqad) da postane tiska i bukaŒ (RJA). na brzinu. „id. balamuta „ni{ta ~ovekŒ Zagara~. mrtvi kurepu! — Kalamute ovi crni narod. buniti. galamuŒ (Vuk. no vako. „pripremiti. pf. œuraditi {to na brzinu i kako biloŒ: Bija{e zakalamutila naku ~orbetinu. „cirkusarija. balamotati „brbqatiŒ Mahi}no (Te`ak 1981a) za-ba-la-mutiti pf. praviti smesu. smu{en. „brbqaju}i prikriti istinu.

Lajkovac (gra|a RSA). o{amuti 3.OSNOVE: 30) MUTITI 299 pri-ka-la-mutim „na brzinu ne{to pripremitiŒ id. sg.). „mete`. „nered. „id. haos. (ibid. (ibid. ve} se samo upu}uje sa jednog oblika na drugi. o{amutilo ga ne{to Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. inf. o{amutiti se „izgubiti svest. „pome{ati.. mete`. „prepreka pri obavqawu posla. o{amutiti „zaneti pamet. o{amutiti „onesvestiti. „(nekome) udarati u glavu. sastavitiŒ Uskoci (Stani}) {a-mutiti impf.Œ Crna Reka (Markovi} 1986). onesvestiti seŒ id. neredŒ: Kalamut je vrdawe. s m u t i t i ne{to za ~as za jeloŒ Timok (Dini} 1990) ka-la-mut m. gubiti svestŒ Rovca (Bjeleti} 1993:41) za-{a-mutiti pf. œzapawiti. Bar (gra|a RSA). . Sarajevo. skalamutwa: Ovo dana bila je nekakva skalamutwa po wine ku}e Kosovo (Elezovi})680 kalamutnica f. œuno{ewe razdora. o{am u ti ti Gola ( Ve~enaj/Lon~ari}). „u~initi da se nekome pomuti svest.Œ Sokobawa (gra|a RSA) kalamutwa f. onesvestitiŒ. „zbrka. sg. tako|e bez zna~ewa. zaluditiŒ Zaglavak. s m u t w aŒ (RSA).. kalamutka „id. nemira.?) o-{a-mutiti pf. kalamutwa. spletkarewe. „napraviti ne{to kako bilo. „slu|ivati nekogaŒ Lika (Bjeleti} 1993:41). gu`vaŒ Vrawe (Zlatanovi}) ?pa-la-mutiti impf. onesvestiti seŒ id. gu`va. nesvestice. zbunitiŒ. „dovesti nekoga u stawe omamqenosti.). mete`. nemir. Kalamut prezime Bosna (RJA) kalamutka f. ometawe u radu. haosŒ. Boka. pobrkati. acc. malko opitiŒ Crmnica. mutwa u kojoj se ne zna ni ko pije ni ko pla}a CG (RSA). œdovesti nekoga u stawe da ne mo`e zdravo rasu|ivati. (RSA. „pre}i nekoga. Rovca (Bjeleti} 1993:41). smetwaŒ Kwa`evac (RSA). zaprepastiti. Lebane (gra|a RSA) s-ka-la-mutim „na brzinu ne{to uraditiŒ Leskovac (Mitrovi}). Potkozarje (Dalmacija). palamutiti „palamuditiŒ Herc. œjako udaritiŒ Uskoci (Stani}). za{amutiti se „o{amutiti se. pomeriti pamet nekomeŒ Svrqig. zbunitiŒ Lika (Bjeleti} 1993:41). „dovesti u stawe nesvesticeŒ: Ide po put i leleje se. skalamuti 3. kao i na kalamutnica (Beli} 1905:365). Zaplawe (RJA). o{amutitiŒ. CG (Vlaji}-Popovi} 1986:163) s-pa-la-mutiti pf. fig. 2004) 680 U izvoru se ne daje zna~ewe imenice.

{emet „drvena brkqa~a (kratka motka s rogaqcima) kojom se po dnu mora hvata mre`a. Rovca (Bjeleti} 1993:41). rovaritiŒ. zava|atiŒ.Œ. izazivati razdor. zaprepa{}enŒ Uskoci (Stani}). gde se. „o{amu}enostŒ Timok (Dini} 1992). Vinja III 211 s. konop (kad se ne zna ta~no gde je)Œ. „o{amu}enoŒ Timok (Dini} 1992) o-{e-mutiti pf. wu{katiŒ (RSA). o{emutiti se „onesvestiti seŒ.v. o{amu}en „za kratko izba~en iz svesne orijentacijeŒ Lajkovac (gra|a RSA) {amut m. „gran~icaŒ. nap. koje se {uqa kao kradqivacŒ Krk (RJA). ÅSSÀ 8:69. Skok III 386 s. „mre`a. tj. {emutaqka „nadimak `enskom ~eqadetu iskrivqenih nogu.).). zavrteti se u glaviŒ Banija (gra|a RSA). zbuwivatiŒ. opiti seŒ Uskoci (Stani}) o{emu}en adj.v. odatle {emutat. Mo`da su ovi oblici u vezi sa {emut „grana smrke ili somine. nesloguŒ. zanesenŒ [umadija (gra|a RSA) za-{o-muti (se) 3. o{amutitiŒ. o{alamuti 3. Rovca (Bjeleti} 1993:41). koje se leqa pri hoduŒ Makarska Krajina (RJA). galama. kao i za {o-mutati „{uqati se oko ku}e kao tatŒ. o{amu}enostŒ Split (Vidovi} 1990) {amutan adj. vr{aŒ. 2004)681 è mutiti impf. kojom iste`u sa dna mora vr{e ili kakvo u`eŒ id. „smutiti se. {amutno adv. œprepiti se. kome nije bistro u glaviŒ. v. up. *xomotã / *xomotã (v. i {emut. kome zuji u glavi. sg. {emetat „tra`iti {emutom po dnu mora mre`u. o psl. „koji je o{amu}en.Œ) Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). smutit „id. „zbuwen. koji je malo zanesenŒ. „o { a m u t i t iŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {a-la-mut m. vika. {emutno adv. œstvarati smutwu. podbuwivati. o-{a-matat „o{amutitiŒ (pored smutit. Loma 2002). „pomutiti svestŒ [umadija (gra|a RSA). „koji je o{amu}en. {emut. œnespretno se nogama bacati u hoduŒ. . œlu681 Nije jasno spadaju li ovamo {e-mutati „imati krive noge pa se na wima kao leqati u hoduŒ. onesvestiti. o{amut „omama. „o{amu}enoŒ Timok (Dini} 1992) o-{a-la-mutiti se pf. pored osnovnog zna~ewa „jaramŒ. navode i za nas relevantna zna~ewa: „potpora za lozuŒ. {omuta „~eqade koje {omuta. Vinja 1989:33. 156. Ista dilema va`i i za oblike o-sa-matat. kome nije bistro u glavi. Imenica {emut mogla bi biti apofonska varijanta od homut < psl.300 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI o{amu}en adj. œtajno raditi {to nedozvoqeno. œbuniti. o{emu}en „suludast u mislima. „o{amutiti (se). onesvestiti (se)Œ: Za{omutilo me ne{to u glavu — Za{omutilo mu se u glavu Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. (ibid. {emet. „o{amu}enŒ id. konop i sl. iako je jedno od zna~ewa glagola mutiti i „uhoditi. œneuredno raditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). œudaritiŒ Uskoci (Stani}). sg. „pomutiti pamet. (ibid. re~i detaqno v. „graja. „me{atiŒ. œdovoditi u zabunu. smutqavinaŒ CG (RJA) {e-mutan adj.

ka{. jednoslo`ni (ka-) ili dvoslo`ni (kala-. „smutwa. ~imuØiØâ œunositi razdor. Primeri pokazuju da se i u kombinaciji sa prefiksom *~â. logi~no je o~ekivati pojavu i ostalih prefiksa ispred osnove mutiti..v. . pobrkatiŒ. neprijateqstvoŒ (Petleva 1996:32)684. Ovamo spada jo{ i rus.tretiramo kao dvoslo`ne ekspresivne prefikse (o tome v. kara-) prefiksi sre}u se dosta ~esto. pom u twa „mete`. œpodsticawe na zlo ogovarawemŒ. us-ha-muØiØâsà œuznemiriti se. ~mucicâ „zbuwivati.. U etimolo{koj literaturi ne postoji jedinstveno tuma~ewe oblika balamutiti < *balamotiti. rus. œuhoditi. ESJS 8:498 s. uzrujati seŒ (l. mutiti se „postajati zbrkan. {o-mutiti. ~muØiØâ „spletkariti. 683 To bi moglo ukazivati na wihovo eventualno druga~ije poreklo. up. „mete`. uznemirewaŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) uzmutiti se pf. Autori se uglavnom sla`u da je u pi682 Govore}i o ovakvim prefiksima Knobloh samo konstatuje: „. obmawivatiŒ < *~âmotiti. pomutwaŒ.i kala..OSNOVE: 30) MUTITI 301 tati. zbuwen. „uznemiriti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) · U osnovi svih oblika le`i glagol mutiti (se) < psl. jer ne raspola`emo potvrdama tipa *ba-mutiti. smutit / smutit „o{amutitiŒ Bakarac i [krqevo ( Turina/[epi} ). blr. Svesni smo ~iwenice da oni predstavqaju izvesno odstupawe od modela. brkati se. nered. Dvoslo`ni oblici imaju na po~etku ili eksplozivni suglasnik.ostvaruju uglavnom ista zna~ewa. „zavaditiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). po~motac sa „zbuniti se. s obzirom na postojawe oblika {a-(la-)mutiti. zava|atiŒ. i Popowska-Taborska/Borys 1996:323).varijanta ekspresivnog prefiksa *~e. 150–151). up. zbrka. wu{katiŒ. ~motac sa „kretati se. cit. zava|aweŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). motã. Me|utim. sukobqavaweŒ. 139–140). „sva|a. dijal. œlagatiŒ. 143). 684 Mo`da i ho-muØaØâsà œbiti neodlu~an. *motân’a / *motânâ (id.. nemirŒ Uskoci (Stani}) smutiti pf. ili grleni strujni suglasnikŒ (op.Œ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). v. Elemente bala. *motiti (se). koji je funkcionalno iterativ od *mesti. a u tvorbenom pogledu — izvedenica na -iti od *motã (ÅSSÀ 20:142–145). zbuniti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). pomuta f.c. „uzrujati se. pomutit (se) „id. œstvarawe nesigurnosti. biti u stalnom pokretuŒ. . *ka-mutiti683. smut m. {e-mutiti. sm u ta f. tumaratiŒ. i *mota / *motã / *motâ (id.). gde je *~â.(SEK I 246. smu}ivati seŒ (RSA) pomutiti se pf. davati re~ i povla~iti jeŒ. Knobloch 1969)682. dijal.

*balamotiti685. kao. galama (I 545) pomiwe i ukr{tawe sa tur. balamuta „zbuwenost. koji dobro ~uvaju arhai~nu slovensku leksiku.302 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI tawu slo`enica sa *-motiti u drugom delu. zabuna. Me|utim. kojoj odgovaraju kod severnih Slovena likovi *balamota. up. odnosno prvobitni nazivi radwe (sl~.v. rmoutiti). nezgoda. balamuØ.v. [to se ti~e glagola kalamutiti.v.cc. koáomat). Bezlaj II 58–59 s. *balbala-. (ta)tulati688. SP.c. . Machek 513–514 s. kolobotati se. predla`u se uglavnom dva tuma~ewa: prema prvom. *balamotiti)686. On kao leksi~ki ostatak tretira i deverbalnu imenicu balamuta. *balamotã (v.srodno sa gr. Jedni u woj vide tvorevinu onomatopejskog karaktera (Fasmer I 113 s. kajkavskim i crnogorskim govorima. *bha-)./ kalo.v. i s. *balaguriti. fonetika i semantika ukazuju na autohtonost re~i. drugi — koren *ba. *balamota / *balamotã. zbuwujeŒ). V. balamuØ.predstavqa ekspresivni prefiks).v. Dugo se smatralo da je glagol balamutiti ograni~en iskqu~ivo na severnoslovensko podru~je. uznemirenost. areal. balamuta „onaj koji dovodi u zabunu.-h.v.v. mada s. *balakati. 688 Indikativno je da su lekseme koje su predmet na{eg istra`ivawa posvedo~ene upravo u ~akavskim. jezika ovo je jo{ jedan slu~aj ~akavsko-kajkavsko-crnogorske izoglose. *balamotânãjâ). neprilikaŒ) (Borys l.-h. autori ÅSBM predla`u da se prvi deo slo`enice tretira kao ekspresivni formant. Iznose}i nedostatke ova dva tuma~ewa. predstavqaju dokaz da je isti glagol postojao i na ju`noslovenskom jezi~kom prostoru. Ima i tuma~ewa prema kojima je ~itava porodica re~i stranog porekla. v. gala-. a ujedno da podse}a na sl~. ali je sporno poreklo komponente bala-. Mahek smatra da je bala. kalaba. prema kome bala.v. iz mongolskog balamut (Sáawski I 26). glagol je slo`enica od *kolo i *motiti (ÅSSÀ 10:146 s. ~e{./ kolo-.v. pro{iren ekspresivnim formantom -l. prema drugom. 687 Bori{ pretpostavqa da lik balamotati (sa o < *o) govori o kajkavskom poreklu lekseme. glagol je slo`enica od *kalã i *motiti (Skok II 37 s. i *kolomotã / *kolomota. kalamutiti. s. ESUM 2:347 s. balamuØ (gde se kao jedno od tuma~ewa navodi i Knoblohovo. nered. up.vv.v. ESUM 1:124 s. holo-muta (Machek 43). onomatopeja srodna stind. nemir. kalamuØâ. kala-. sa kojima ga povezuje etimolo{ki zajedni~ka komponenta bala-. 686 Autori SP isti~u da dijalekatski podaci. *kolomotiti.v. fhloj i pravilno uo~ava da se glagol balamutiti rimuje sa npr.(ie.v. i ÅSBM 1:288 s.). {to je prirodna pojava kad su u pitawu eks685 Autori smatraju da se glagol *balamotiti mo`e staviti u isti red sa *balagovati. nazivi vr{ioca radwe (npr. Borys 1989:16)687. ÅSSÀ 1:146–147 s.). kao i crnogorske potvrde.(SP 1:185–186 s. Sáawski II 370–371 s. primeri iz ~akavsko-kajkavskih govora (v. ~ime bi se objasnilo i javqawe fonetskih varijanata kala. U okviru s. ÅSSÀ l.

balabu{ka (deminutiv od balabuha) „zemi~ka ispe~ena i obarena u vodiŒ : kalabu{ka „vekna hlebaŒ (TolsØoè 1969:239. pa-). ÅSSÀ s.ekspresivni formanti dodati na osnovu mutiti. o{emutiti . Dakle. unositi smutwu (re~ima. za{omuti ispred osnove alterniraju prefiksi {a-. blr. kalamuØnáè : balamuØnáè. {o-. smu{enŒ i muØiØâ (Fasmer IV 399). Me|utim. isprebijatiŒ Kraqevo. Truba~ov kritikuje ovakvo tuma~ewe.(kao u bala-. izlupatiŒ (RSA). „izazivati nesuglasiceŒ. dijal. U obliku palamutiti izdvajamo dvoslo`ni ekspresivni element pala-691 (uz istu ogradu kao u slu~aju bala. termine kalabanà.i kala-). {alomuØ „smutqivacŒ od {aláè „{a{av.v. Ova pomalo iskonstruisana semanti~ka slika prevazilazi se prihvatawem teze da su bala. „naru{avati mirŒ. {e-. Ve}ina autora ukazuje na tvorbeni i semanti~ki paralelizam oblika balamutiti i kalamutiti. zna~ewa „obmawivatiŒ. zamutiti. uznemiriti. kalabuha u zna~ewu „baraŒ. U oblicima (o){amutiti . kalaba~. 691 Up. umotati se ne~imŒ. potvrde o{alamuti iz Crne Reke i rus. izmlatiti. „sejati smutwuŒ. nap. up. i u svojstvu paralele navodi oblike tipa: kalamuØiØi : balamuØiØi. Kragujevac (RSA) (v. o{alomuØiØâ œuzrujati. zatiqkuŒ. is-pala-puvati. ba-.690 Nama se ~ini da nije bez osnova posmatrati ih kao dve razli~ite realizacije istog tvorbenog modela — ekspresivni prefiks + osnova — jer se i tvorbeno i semanti~ki uklapaju u sistem takvih obrazovawa. za ukr. balamuØiØi i kalamuØiØi ka`e se da su povezani tako {to drugi oblik predstavqa rimovano obrazovawe u odnosu na prvi (Sadnik/Aitzetmuler 125). . Po wemu. istu}i. ispalampuvati „`estoko istu}i.pa je wegovo primarno zna~ewe bilo „mutiti voduŒ (Truba~ev 1967:386). isprebijatiŒ (Marseni} 1986:53) : ispucati „izbiti.OSNOVE: 30) MUTITI 303 presivna leksika i ekspresivni formanti (ÅSBM 4:123–125 s. balaban „vrsta pecivaŒ : kalaban „veliki hleb sli~an kravajuŒ. smatraju}i da je do zbli`avawa pomenutih re~i do{lo naknadno. v. 690 Tako npr. o prenosu primarnog zna~ewa na moralnu sferu. na osnovu srp. a{alamucecâ 689 Analiziraju}i ukr.pro{iren slogom sa likvidom la.v. prvobitno se na ~ovekov duhovni svet odnosilo samo balamutiti „mutiti. ~iji se semanti~ki razvoj reflektuje i u oblicima sa prefiksima. kalabaØina. kalaba{. premlatiti. *balamotiti). Fasmer izvodi rus.i kala. 29). naziva za jame i bare sa inicijalnim ka-. Tolstoj konstatuje da postoji prili~no veliki broj ukr. o{elomuØiØâsà œogrnuti se. kod kalamutiti bi se radilo o obrnutom smeru semanti~kog razvoja. o{elomu ØiØâ œjako udariti po glavi. kala-. dok kalamutiti u svojoj prvoj komponenti sadr`i osnovu kal. kalamucicâ). priroda me|usobnog odnosa ova dva oblika tako|e nije razja{wena. U moskovskom praslovenskom re~niku. is-pala-pucati „izudarati sabqom pqo{timice. tj. uskome{atiŒ. napomiwu}i da se tu svakako ne mo`e raditi o slu~ajnoj podudarnosti689. dijal. govorom)Œ (odakle se sekundarno razvilo zna~ewe „mutiti ~istu voduŒ. pala-). dok je u obliku o{alamutiti se prefiks {a.

Up. œizgubiti svestŒ. U oblicima sa prefiksima realizuju se zna~ewa iz semanti~kog spektra osnovnog glagola mutiti (se)693. „pri~ati koje{taŒ. „obmawivatiŒ. -MUDITI ba-la-mudit impf. Beograd (Vlaji}-Popovi} 1986:163). SEK IV 244–246 s. Za oblike sa kala. Tako se u oblicima sa bala. *balamotiti (ÅSSÀ 30:128–129). „zatezati situacijuŒ. pritom izmi{qati i zavitlavati seŒ [umadija (Grkovi} 1982). neistinito pri~ati. 129)692. zbuniti seŒ.v. palamuditi „bez veze govoriti o ne~emuŒ Srebrenica. -samatac. obavqati posao smutqivcaŒ. palamudit „puno pri~ati. „mutiti situacijuŒ Novi Sad. v. o{amotac œoglupetiŒ i sl. koji se tuma~i kao lokalna modifikacija osnovnog *ob{alomotiti (id. œobmawivatiŒ Kragujevac. Za oblike sa ({a)la. de~ije vriskeŒ.(i pala-) prete`no realizuju zna~ewa „brbqatiŒ. œlagati. bulaznitiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). mutiti. potvrda). *obãsmotiti.. koje se tuma~i kao glagol na ob. i ÅSSÀ 30:112 s. Herc. tru}atiŒ.karakteristi~na su zna~ewa „unositi razdor. podvaqivati. izmi{qati izgovoreŒ Lika (Ajxanovi} 2002). „brbqaju}i prikrivati istinu.304 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI œizbezumiti se od gu`ve.-h.v. 693 Up. obrazovan od ekspresivne slo`enice *salo-mot-. Bjeleti} 1993:40–42. œlagati. b a l a m u t i t i.vezuje se zna~ewe „pomutiti se (u glavi).i -eti / -iti. Tako|e je. izmi{qatiŒ Unac (Jovi~i}). „zava|ati. pidburävaØiŒ (ESUM 3:541–542 s. pri ~emu svaki prefiks kao da se „specijalizovaoŒ za odre|eni segment toga spektra. trabuwati. palamudit „govoriti gluposti. vrdatiŒ Uskoci (Stani}) pa-la-muditi impf. -samotac. a{alamucicca œo{amutiti se.). œne ostajati pri re~i. 692 .Œ Potkozarje (Dalmacija). Detaqnije o svim pomenutim oblicima v. petqati. obmawivatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988) ka-la-muditi impf. ali uz rezervu. œbrbqati.v. strukturno bliske formacijama *bala-mot-. œlagatiŒ (Andri}). rekonstruisan i oblik *ob{amotiti (i to samo na osnovu s. muØiØi „k a l a m u t i t i. palamuditi „uveravati la`imaŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). palamudit œpri~ati O ka{. definiciju zna~ewa ukr. palamuditi œid. Kosovo. „raditi na brzinu i povr{noŒ. Sarajevo. smutwuŒ. izmi{qatiŒ Bogova|a (gra|a RSA). *ob{alomotiti (se) / *ob{alomoteti. zbuniti seŒ rekonstrui{e se psl. palamuditi „mnogo pri~atiŒ Zorunovac (gra|a RSA). œneozbiqno.

oma|ijatiŒ Zorunovac (RSA. acc. palamuxija m.?. brbqivacŒ Vlasotince (gra|a RSA). œmalo izgoreti. obasuti vatromŒ. spalamudit „uraditi kako bilo. iskori{}avatiŒ: Malo si me ti mene palamudija. œsve pojesti. obmawujeŒ Kragujevac (Vlaji}-Popovi} 1986:163).v. œsmutqivacŒ. pej. „o{amutiti nekoga (jakim udarcem i sl. iz istog izvora paramudim œid. „onaj ko pri~a prazne pri~e. „`ena koja mnogo pri~a. iz istog izvora spalamidati œid. palamudara œpalivatra. 698 Up. za{amaden adj. 696 Up. opalamudim 1. „opqa~katiŒ Leskovac (Mitrovi})696 s-pa-la-muditi pf. smu{en ~ovekŒ Unac (Jovi~i}). ÅSSÀ 20:123 s. œnagristiŒ. {e-medan „onaj koji ne govori jasnoŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). zakeraloŒ (Andri}). }aknutŒ id.Œ.Œ. palamudarka f. „o{amu}en.Œ. lagati. fig. palitiŒ. mudati „svetlucati (o sve}i)Œ (RJA) (v. œpovr{an. i on podle`e ekspresivizaciji u prefiksalnom delu. vu}i za nosŒ Split (Vidovi} 1990). 697 Up. œ`enska osoba koja izvla~i korist na prevaruŒ Lebane (gra|a RSA) palamudija. Ostala zna~ewa koja se u izvoru navode uz ovaj oblik.. povr{noŒ Uskoci (Stani})695.)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990). Andri}). kako se iz primera vidi. œdelimi~no uni{titiŒ. zamr{ena situacijaŒ Kladaw (Vlaji}-Popovi} 1986:163) za-{a-muditi pf. „varakati. {to je verovatno posledica uticaja na{eg glagola. muditi2) ali. œizgoreti dlaku na glavi ili nogama zaklanog bravaŒ — stoje u vezi sa glagolom muditi „`e}i. „ne{to uraditi (poorati. pa si do{ja po jo{ Lebane (gra|a RSA)694 o-pa-la-muditi / opalamuditi pf. *moditi. na brzinuŒ: Ti nijesi ovo pokosio no si spalamudio teke da se ra~una e ko{eno — Spalamudi to kako bilo. sg.) kako bilo. nagoreti. omamitiŒ: Spalamudili su ga momci z Grada i sve {to je ima da im je ka svoijema Zagara~ (]upi}i 1997) palamuda m. pokositi i sl. „op~initi ma|ijama. sve potro{itiŒ Uskoci (Stani}). za{amadi 3. palamu|evina „zame{ateqstvo. inf. palamuxija œonaj koji palamudiŒ Lika (Ajxanovi} 2002) palamudwa~a f. Skok II 475 s. (Zlatkovi} 1988)698 Up. brbqatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). dosadna pri~alica. Isto va`i i za oblik spalamuditi u zna~ewu „spaliti. la`eŒ Zorunovac (gra|a RSA) palamu|evina f. lupetati. sg. uni{titiŒ.OSNOVE: 30) MUTITI 305 gluposti. œbez argumenata ubediti (nekoga u ne{to). ne}e u svatove. iz istog izvora oparamudim œid. a to su: „oblizati. sg. posva|ati kogaŒ Uskoci (Stani})697. sagoreti. „pri~awe onoga koji palamudiŒ [umadija (Grkovi} 1982). palamudim 1. za~arati. 694 695 . œizvla~iti korist na prevaru. nejasna.v. „zavaditi. „gwavator. oprqitiŒ.

istu semantiku imaju i stpoq. i Popowska-Taborska/Borys 1996:313–314)702. omesti.v.Œ. muditi se „`uriti seŒ. komuÖec sa (SEK III 67. naduriti (se)Œ. tako|e se ukazuje na ovu nepodudarnost zna~ewa). „magla. namuditi (se) „naqutiti (se). sumoranŒ. muditi. Po{to je re~ o lu`i~ko-poqsko-ka{upskoj izoglosi701. zamuditi „zadr`ati. izmaglicaŒ. *komuditi (id. U semanti~kom pogledu oblicima balamuditi.).v.c. za koje se pretpostavqa da je mo`da u vezi sa psl. iz istog izvora i namuditi (se) „naqutiti (se). kasnitiŒ. œu~initi da neko postane ohol. kalamuditi i palamuditi najbli`e stoji glagol mudlati „zavaravati nekoga obe}awimaŒ Siw. obestanŒ. muditi „oduzimati (kome) vreme. {-mudati „id. Zabele`eni su. mudljati „docnitiŒ (Skok II 475 s. muden. zakasnitiŒ. „tmuranŒ. *ko- . mudi se (samo bezli~no. koji je prava kontinuanta psl. up. œduriti se. tako|e i ka{. primeri imaju zna~ewa iz jednog semanti~kog kruga: „(na)obla~iti seŒ. 702 Svi ka{. Gorà~eva 1979:103)703. up. polumrakŒ. nema jedinstvene etimologije). gubiti vreme. me|utim. œne{to slabo. Ne{to bli`e zna~ewe ima glagol mudati „muvati se bez ciqaŒ Ka~er (gra|a RSA). sg. tromoŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}).): mene se mudi „zakasni}uŒ Turopoqe ([ojat 1982).. 700 Up. 701 Up. up. „tamaŒ. ostatiŒ. dodu{e. zadr`avati.Œ. u 3. On se ekspresivizuje dodavawem prefiksa ko. Nije. tmuriti seŒ. muden „sporŒ. muÖec „odugovla~iti. lewŒ Sesvete (Maresi} 1996). i zamuditi „zakasnitiŒ.-h. mudqav „spor. muditi1). i ESJS 9:505–506 s. ipak i ukr. di}i glavu. œtumaratiŒ. navode}i kao pandan sln. koji Skok dovodi u vezu sa muditi „docniti. Stoga nam se ~ini da im je po svojoj semantici bli`i pomenuti s. muditi se „`uriti seŒ. namudit se „namrgoditi seŒ Brusje (Dul~i}i 1985). v. postati ohol.306 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI · Navedeni primeri pokazuju potpuni tvorbeni i semanti~ki paralelizam sa oblicima obrazovanim od glagola mutiti. a koje ujedno ukazuje na postojawe psl. *komediti s drugim stepenom vokalizma (ESUM 2:546).v. 10:178–179). *muditi (u SEK l. mudno „sporoŒ id. (RSA).> psl. glagoli muditi se „qutiti seŒ Uskoci (Stani})699 i muditi „kasnitiŒ Virje (Herman 1973)700. 699 Up. namudit se „namrgoditi seŒ nego ka{. kaqatiŒ. pomudno „polako. ovla{ raditiŒ Uskoci (Stani}). *komo(u)diti. gubiti vreme itd. kako se glagol komuditi smatra praslovenskim. dangubitiŒ. zamuditi „propustitiŒ Ozaq (Te`ak 1981). i kako se u ÅSSÀ s. naduriti (se)Œ. potvrde: „prqati. (ibid. „mrak. i ka{. sporo. ali oni zbog svoje (neodgovaraju}e) semantike nisu mogli poslu`iti kao osnova za obrazovawe oblika sa prefiksima. „tmuran. Glagol muditi je praslovenski < *muditi (se) (ÅSSÀ 20:167–169. smetati koga. Dalm. Uostalom. kom’àduvaØi „uznemiravati. xomudni (sa prefiksom ho-. jasno — odakle muditi u osnovi. fig. up. obestan. „i}i tamo-amo (obi~no kroz ku}u) ne svr{avaju}i gotovo nikakav posaoŒ. zadr`avatiŒ. zamuditi se „zadr`ati se. glagol muditi se „qutiti seŒ.

potro{iti / provesti (vreme). (RSGV). navode i ka{. muditi on tuma~i kao spoj prefiksa ko. ima i metafori~ko zna~ewe „globiti.v. pored odgovaraju}ih lu`i~kih. npr. *musa). tupanŒ (SEK III 365–366). 704 Up. odugovla~i. 705 Dodu{e. 706 Autorka oblik palamuditi izvodi od balamutiti (sa promenom b > p i t > d).smatramo samostalnim prefiksalnim elementom. Sáawski. ravni. potvrde sa druga~ijim (gorepomenutim) zna~ewima). one kao da su pretrpele uticaj imenice mudo „testisŒ705. œvetropirŒ Vojv. kao wihov izvor treba pretpostaviti csl. prïmouditi (Mladenova 1993:14). I ma kakva bila krajwa etimologija ovih leksema (za sada nepoznata). a-pra-mindi „biti. tako|e i ka{. kalamuditi i palamuditi ne treba tra`iti neku drugu.-h.vv. *mura. tromoŒ > œ~ovek koji sporo misli. glupanŒ dovode se u vezu sa glagolom *muditi. Nama se ~ini da se navedeni s. méditi. besposli~arŒ [abac (gra|a ERSJ). pored osnovnog. ÅSSÀ s. glagol (poreklom od nekog jo{ nepotvr|enog psl. planu up. prqatiŒ) svojom semantikom uklapa u psl.OSNOVE: 30) MUTITI 307 Nama se ipak ~ini da je glagolu mudlati „zavaravati nekoga obe}awimaŒ bli`i pomenuti glagol mu dati „muvati seŒ. Smatramo da u oblicima balamuditi. iskori{}avatiŒ.Œ. palitiŒ koji. niz *mul. Na psl. dok se u ka{upskom i lu`i~kom javqa ko-. up. prïméditi (up. up. **muditi II „tmuriti. odgovaraju}e imenice sa zna~ewem œbudala. glupan. medlennáè (ESUM 1:117). Ovo je jo{ jedan primer alternirawa ekspresivnih prefiksa ispred iste osnove. ~ije se zna~ewe obja{wava kao rezultat semanti~kog pomaka œonaj koji gubi vreme. œlen{tina. koje se dovodi u vezu sa *modo / *modã „testiculusŒ (ÅSSÀ 6:212). omod œid. posebnu osnovu muditi. 703 Up. baèmud. Vlaji}-Popovi} 1986:165)706. Oblici palamudim œizvla~iti korist na prevaru. opalamudim „opqa~katiŒ mo`da su razvili svoja zna~ewa pod uticajem glagola muditi „`e}i. odlo`itiŒ. oka~ewak. Slavia Occidentalis XVIII 264–265). a ta-minda „odgoditi. tako|e i rum. S obzirom na nazal u rumunskim potvrdama. i ko-ro-mud m./ *mun/ *mur. koje se tuma~i kao slo`eno obrazovawe od osnova glagola baàØi „vra~aØiŒ i starog ørideva mudânái „søorŒ u vezi sa rus. mra~iti. „obe{ewak. deratiŒ (tako Skok II 475 s. *golomodã. sve radi sporo. ve} da ovu izmewenu varijantu primarnog mutiti treba posmatrati tako|e kao rezultat kontaminacije sa mudo „testisŒ. o tome v. npr. dok mi komponentu pala. koje se dovodi u vezu sa csl. mangupŒ CG (RSA)704. *mulã / *mulâ.i glagola *muditi (pri ~emu se u odrednici. tako|e i lelemud m. muditi2). . Zanimqivo je da je u rumunskom upotrebqen prefiks ta-. Takvo tuma~ewe ve} je predlo`eno za glagol palamuditi (v. problem ishodi{nog glagola treba re{avati na psl. csl. *muniti (se). ukr. odlo`itiŒ prema a-pre-minda.(v.

*-puriti. raskre~ivati nogeŒ.) na-~e-periti pf. biti uobra`en. *~epiti < ie. na kraju poglavqa sledi op{ti osvrt na wen dosada{wi tretman u etimolo{koj literaturi. „dr`ati se osiono. *-pyriti. dakle. „ispentrati seŒ id. na~epen pej. i i{~epati „izlomitiŒ Vrgada (Juri{i}). ra{~eperiti se „raskora~iti seŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). naduvenŒ Zagara~ (]upi}i 1997). „koji se pravi va`an. ali semanti~ki razli~iti oblici: ~eperiti „{iriti (o nogama)Œ. ra{~eperiti se „ra{iriti se.). {epuriti seŒ: Sve se ~eperi. 708 ^akavska imenica ~eper „vrsta insektaŒ tuma~i se kao denominal od *~eperiti u zna~ewu „hvatati. œpraviti se va`anŒ (Bernar 1982:332–333).umesto -er-) ra{~epuriti se „nepristojno sedeti. Oni stoje u vezi sa glagolom ~epati. koliko ni svaka tuka Piva (Gagovi} 2004). prionuti za ne{toŒ Istra (RSA). sa jo{ neutvr|enom kona~nom etimologijom. „razmetati se. tako|e i ~epit se „bekeqiti se. kidatiŒ (< psl.v. ~u~ati raskre~enih noguŒ Ozaq (Te`ak 1981). ~epatiŒ (v. navode prema osnovama. kriviti usta. praviti se va`an. ra{~eperiti „ra{iriti. „peti se visoko. na~eperiti se „nakostre{iti seŒ: ~eper je vrst insekta kod doma}eg blaga I` (Kuli{i} 1979:93)708 ~e-peran adj. ra{~epiti „v. 709 Formalno identi~ni. pri{iti mnogo raznih komada tkanine na neki deo ode}eŒ. up. Materijal je prezentiran u skladu sa koncepcijom usvojenom u ovom radu. (ibid. „zaokupiti se kojekakvim poslovima. razma}i seŒ: Ra{~eperijo se kao vrana na dva koca Uskoci (Stani}). Glagoli se. imati nekakav izve{ta~en stavŒ Kosovo (Elezovi}). raskora~iti se. ra{~eperitiŒ Uskoci (Stani}). ~eperit se „praviti se sna`nijim i va`nijim nego {to jeste. na~eperiti se „~vrsto se prihvatiti ne~eg. ~epiti se „rastavqati nogeŒ. isticati se svojim dr`awem.308 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 31) PERITI 31) PERITI707 ~e-periti se impf. Piva (Gagovi} 2004). pentrati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) i{-~e-perit se pf. biti uposlen na vi{e stranaŒ Piva (Gagovi} 2004) — ne spadaju ovamo. Me|utim. „svojeglavŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). noge ili {to drugo jedan od drugogaŒ Uskoci (Stani}). ~eperiti se „sede}i {iriti noge u kolenima. *~epati. a ne zna ni{ta. *skep-). *~eperã 2. (sa sufiksom -ur. „staviti. ~epiti „~u~atiŒ. mali ali ka vatra `iva Zagara~ (]upi}i 1997)709 707 U ovom poglavqu razmatraju se kontinuante psl. uzvrteti seŒ . uz komentar pojedinih navedenih oblika. ~epiti „lomiti. u{~epati se „stalno i}i tamo-amo. po{to se radi o vrlo homogenoj i slo`enoj porodici re~i. ko~operan. osnova *-periti. gorditi seŒ Uskoci (Stani}). razmaknuti prste. SP 2:143 s. ko~operan (o sitnoj odrasloj osobi)Œ: Nikola bqe{e ~eperan. Detaqna analiza razmatrane leksi~ke porodice izneta je u: Bjeleti} 2000.

{eper’t „krivudati u hoduŒ. „biti ko~operan. isticati se svojim dr`awem. „po~eti se ko~operiti. -keriti). ko~operiti seŒ (RSA). ~epa. {epuriti se. Bjeleti} 2000.Œ. .) Uskoci (Stani}). uobra`enŒ: Cio je nekako }eperan. nako~operit (se) „napadno (se) namestiti. {eperiti pej. okretanŒ. hvalisavo se pona{ati. „v. nepokornost. ista}i (se). biti uobra`enŒ Uskoci (Stani}). pona{ati se nabusito. 710 Nije sigurno da ovamo spadaju oblici {eperiti „mo`da isto {to {eper}atiŒ Lika (RJA). Skok I 307–308 s. O ovim glagolima v.OSNOVE: 31) PERITI 309 }e-peran adj. nadvisivati okolinu. napraviti se va`anŒ (RSA) is-ko-~o-periti se pf. (ibid. œuko~en. (RSGV). praviti se va`nim. Varbot 1998:227–228. Bernar 1982:332–333. nadmen stav. „ispre~iti seŒ Uskoci (Stani}). namestiti se ko~opernoŒ (RSA). poneti se va`no. razmetati seŒ. „otresit. praviti se va`an. *~epati. onako. {epati. ponositi se. ka da be` wega nema momka Zagara~ (]upi}i 1997). spretanŒ: ]eperni su oni svi. „stati. razmetati se.. up. œveseo. nadmeno. {tr~atiŒ. otputiti se. œispoqavati nezadovoqstvo. uobraziti (se)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) po-ko-~o-perit se pf.v. œpraviti se va`anŒ Vasojevi}i (Bori~i}) za-ko-~o-periti se pf.v. nakoko}en. œizdvojiti se od celine i {tr~atiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) na-ko-~o-periti se pf. gorditi se. uzneti seŒ id. uobraziti se (o vi{e wih). za{eperit „naglo oti}i. 141–143 s. „zauzeti ko~operan. „to~itiŒ Ozaq (Te`ak 1981). œko~operanŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) {e-periti impf. otperjatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990).v. SP 2:140 s. ko~eperiti se „praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})711 ko-~o-periti se impf. „dr`ati se oholo.v. u ku}u. *~eperiti. „dr`ati se samosvesno. ~epã. ko~operit se „isticati se (o predmetima). narogu{iti seŒ (RSA). joguniti seŒ (RSA). isko~operit (se) „id. va`an. osiono. uobra`eno. {epesati. za sva{to ih je da bog. u{togqen. œprkositi. 711 Up. usprotiviti seŒ Potkozarje (Dalmacija). ko~operit se „busati se u prsa. iz istog izvora ko~eriti se „praviti se va`anŒ (v. uobra`avati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). Ma~va (gra|a ERSJ). Berneker 143 s. praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})710 ko-~e-periti (se) impf. Vojv. œid. oholiti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „nakostre{iti se.

`ivahan. `ustro. namigu{aŒ (RSA). œ`ena lakog morala. gizdavŒ.Œ. {epure}i se. „id. ka}iperski adv. juna~i. „ko~operiti se. `ivahan. „v. „ude{avati se. nadmen. „koji se izdvaja od ostalih.310 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-~o-per m. „na ka}iperski na~in. ~ioŒ. ka}ipera~ki „ka}iperno. nego luwavo i sluzavo ko lu~ewe Otok (RSA) o~-ko-peran adj. œkoji ostavqa utisak ko~operewa. œoholŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œko~operiti seŒ Vojv. razmetqivoŒ (RSA) ko-~i-peran adj. ko~opere}i se. gizdati seŒ Komarnica (RSA) na-ka-}i-periti (se) pf. `ivo. razme}e. ka}iperast „id..?) ?ka-}i-periti se impf. brzŒ. kico{. razmetqivŒ Vojv. ki}iperski adv. fig. ki}iperstvo n. nestalan ~ovek. ka}iperno. (RSA) . „`ivahan.. œlakomislen. œkitwastŒ. ka}iriper u zagonetci (RSA) ki-}i-perka f. ko~operan œgord. œkoji je krepak. gizdavŒ (RSA). vetropirastŒ. ka}iperka~a „pomodarka. „koji se isti~e pomodarstvom.Œ (RSA) ko-~o-peran adj. (RSGV) ko-sto-periti se impf. {epuri. gizdavoŒ. Tupi`nica. kin|urewem. napredanŒ: Ma boqe sam znao da mislim ondar. ~io i to pokazuje svojim dr`awem (o starijim osobama)Œ. nestalan. ka}iperkaŒ Leva~. samosvestan. „nakin|uriti (se)Œ (RSA) u-ka-}i-periti se pf. hvalisavacŒ Mali Po`arevac. „sve~ano se odenuti. „koji se ko~operi. nestalna `enaŒ. (Vuk). œlakomislena. (RSGV). razmetqivŒ. ko~operanŒ: Bit }e dite ko~iperno ko `abica — Dite to nije bilo ko~iperno. ko~operka f. ki}ewem. gizdavacŒ. izaziva~ki. gorditi seŒ Vrawe (RSA acc. vetropirasta. okretan. kin|uriti se. nadmen. œkoji se dr`i gordo. kako sam ja bio o~koperan Draga~evo (\ukanovi} 1995) ku-~u-periti se impf. okretan. œlakomislen. nepristojnog pona{awa. va`no. razmetqivac. „onaj koji se ko~operi. osion. ko~operast „gizdavŒ (RSA) ko~operno. nakin|uriti seŒ Uskoci (Stani}) ka-}i-per m. gizdavicaŒ Du~alovi}i (RSA) ka-}i-peran adj. Segedin (gra|a ERSJ). Uskoci (Stani}). „na ko~operan na~in. vetropirŒ (RSA). ka}ipera f. gizdavicaŒ. „onaj koji voli da se isti~e pomodnim obla~ewem. ka}ipor. nako~opereno adv. pomodar. ki}ewem. „v. inf. ka}iperka „pomodarka. razmetqivoŒ. otmen.

ka}iperiti seŒ. pode{avatiŒ Unac (Jovi~i}) 712 Up. naperati impf. „ko~operiti se. „v. œdoteran. prikladan. sre|enŒ id. œzauzeti neprirodno. „staviti. name{tati se kao ciqŒ. izdi}i seŒ (RSA) naperiti pf. „ni{aniti. œdoterati se. impf. na-ce-periti „staviti ne{to na vidno mesto (tako da smeta drugima)Œ: [to si to tu naceperio? Herc. pomeratiŒ. œstati na ni{an. stati na istureno mestoŒ. (usmeno M. ukra{avatiŒ. œpostaviti kao metuŒ. ta~anŒ Unac (Jovi~i}). nadi}i. . nadi}i se pru`aju}i se u visinuŒ (RSA). œzgodan. ugla|en. popeti se na istureno mestoŒ. œbogatŒ Potkozarje (Dalmacija). uzdi}i se. B. ro-per(~)i se 3. œude{avati. zaperiti se „popeti se. nakaniti. (is)pentrati se (i na taj na~in posta(ja)ti vidqiv) kao kakva metaŒ. periti se „stavqati samog sebe za metuŒ Uskoci (Stani}). podi}iŒ713. Na osnovu primera reklo bi se da zna~ewe nije dobro definisano. „viritiŒ? 713 Up. postavqati se na istaknuto mesto.). usmeriti. „onaj koji misli da je va`an.). istureno mestoŒ CG. vredanŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) ?re-per(~)i se. periti „pomicati.OSNOVE: 31) PERITI 311 ka-~i-periti se „v. postaviti na visoko. lepo obu~enŒ. pri~vrstiti na istureno mestoŒ. „staviti. perit se (im)pf. upravitiŒ. nepromi{qena `enska osobaŒ Piva (Gagovi} 2004) ?u{-}u-perit(i) se pf. ka}iperkaŒ (RSA) }i-li-perka f. „dovesti u uspravan polo`aj. upadqivo dr`aweŒ CG (RSA) isperiti / isperiti pf. kititi. ‹ se „stati.Œ Zagara~ (]upi}i 1997)712 zaperiti pf. odgovaraju}i. œpodesan. œpru`iti se u visinu. pa neka je prazna Piva (Gagovi} 2004). doteranŒ. doga|ati seŒ: On i sam ne zna kaj se iz weg peri Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). œpodizati. (ibid. odlu~itiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). naperiti se „uspraviti se. nametati seŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) è periti impf. œpostavqati metuŒ. ka-~i-perka f. uspraviti. naperiti „uperiti. doteran. „(is)peti se. œuredan. pobadatiŒ. srediti seŒ Kqu~ (gra|a ERSJ) u{-}u-peran adj. œnaumiti. perit se „zbivati se. „lakomislena. perat se „id. œkoji izuzetno precizno radi svoj posaoŒ Sanski Most (gra|a ERSJ). mo`da pre: „pomaqati seŒ. naper’t se „uputiti seŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). upravqati ne{to na nekogaŒ: Ne peri pu{ku na qude. sg. œname{tati.

œupornostŒ Unac (Jovi~i}) uperan adj. pero)714.v. uperan œpodesaan. bogatŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). *periti (se). {iriti (perje)Œ. Isto krajwe re{ewe nudi se i u BER-u za glagol øerà „{iriti (ruke)Œ. onda je r|ica Piva (Gagovi} 2004) poperiti pf. urediti da bude dobroŒ Kulen Vakuf (gra|a ERSJ). poperiti se „poma}i se. namestitiŒ Unac (Jovi~i}). usmeravatiŒ = prijeti < *perti „prodirati. „~initi perje ne~emuŒ > œnabadati ne{to na ne{toŒ (Skok III 641–642 s. uperiti „upraviti ne{to u ne{toŒ Uskoci (Stani}). Semantiku glagola periti kao faktitiva na -iti Skok izvodi od pero. œpokazati prstomŒ. Skok navodi jo{ i zna~ewe „u potaji raditiŒ. pogodan. vr{iti uticajŒ Unac (Jovi~i}) upera f. razumqiv daqi razvitak zna~ewa u „ni{anitiŒ. *periti (se) „pokrivati se perjem. postaviti se u uspravan polo`ajŒ Uskoci (Stani}) priperiti pf. „onaj koji se zbog kakvog uspeha napravi va`nimŒ: Kad mu dobro rodi godina. uperit se „uputiti seŒ: Kamo si se uperil? Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). œsagraditi. pomeriti seŒ. Skok isti~e da je wegovo osnovno zna~ewe sadr`ano u folklornom izrazu periti orahe. œnamestiti. rukovoditiŒ. po wemu. „poma}i. uperi se 3. pomeritiŒ. spreman. usmeritiŒ. œzapovedati. œodlu~ivati.v.Œ. sposoban. œo{triti pred714 Skok je u ovoj odrednici pome{ao glagol periti „snabdevati perima. œpodesiti. podesanŒ Potkozarje (Dalmacija). œupravqati. œusmeriti pogled na nekogŒ. œzgoda. ispravan.312 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI naperica f. œpravilan. uperati impf. uputiti. œume{an. prikladanŒ. -prijeti). nabostiŒ. uperiti œid. ure|enŒ. ve{tŒ Kqu~ (gra|a ERSJ). øerà se „praviti se va`anŒ < psl. tj. Odatle je. œspretan. nametnutiŒ Unac (Jovi~i}) uperiti pf. „ispravan. œvredan. sa homonimnim periti „upravqati. le{nike na jabuku za bo`i}ni ukras ili dar pomo}u drvceta koje se zabada u jabuku i orahe. probadatiŒ (up. za koje tako|e smatra da se razvilo iz „nabadati. odre|ivati pravacŒ. œprislonitiŒ. Skok III 42 s. periti kapu „kititiŒ. œo{triti raonik na raluŒ. podi}iŒ: Poperijo ~ardak nasred Sirovca. prilikaŒ. radan.. œpobosti se. izgraditiŒ. pouzdanŒ Unac (Jovi~i}) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol periti (se) < psl. œutrpati. sg. postaviti. . zatim periti mlinsko kolo. œpobosti. „usmeriti se ka nekome i uporno ga kiwiti i poni`avatiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). on ti je prava naperica. a kad ne rodi. upodobqavati peru i sl. Tuma~e}i glagol periti. denominal od pero.

zna~ilo da svi oblici sa zna~ewem „upraviti. Slovena~ki glagol periti „umetati zupce u grabuqe.„prevesti. Me{awe leksi~kih gnezda glagola *periti i *perti zapa`a se ve} na praslovenskom nivou. naperiti se „nakostre{iti se. sa semanti~kim pomakom „probijatiŒ > „rastiŒ (up.-h. dok se ostali oblici i zna~ewa preklapaju sa onima koji su navedeni s. na-~e-pari se 3. {iqatim predmetom. zbog e-vokalizma. Ovamo mo`da i is-ca-pariti. O~igledno je da je u slovenskim jezicima do{lo do me{awa kontinuanata psl. usmeriti. prodirati. S obzirom na zna~ewe „rase}i se. posvedo~eno za oblik bez prefiksa. *naperiti od zna~ewa koja nas interesuju navodi samo sln. nabosti se na neki o{tar predmetŒ Crkvi~ko Poqe.itd. ko-. *pâroŒ i upu}uje se na odrednicu *naperti. œnapetiŒ. narogu{iti seŒ. Ispred osnove -periti alterniraju prefiksi ~e-. *periti < ie. p r o b o s t iŒ. *per(H). na~parit se „nabosti se na ~ p a r. *perti. prethodnu na- pomenu). dissecareŒ (up. na-~e-pariti se „v.v. zaparatiŒ id. na~aporiti seŒ V. u obliku sa -pariti do{lo je do iterativnog du`ewa o > a. 2004). n a b o s t i se na ne{to o{troŒ Nik{i}. provalitiŒ izvodi se od psl. „nabosti se na o{tar odlomak drveta ili veliki trnŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. naperiti „probostiŒ. prodretiŒ. uperitiŒ pripadaju gnezdu *perti. is-ci-pariti „brzo izrasti. RJA). Tako se. *por’o „discindere. paoke u to~akŒ. nadizatiŒ (< *pero) i *perti „probadati. *naperti (id. kontinuante psl. P~elice (RSA). Piva : na-poriti se „rase}i se. Piva. na~aporiti se „nataknuti se. „po~eti parati. ~ekiwe u dretvu. klati prvobitno „bostiŒ > klica). izrazu vøeriØâ vzglàd (vzor.v.-h. i`yikqatiŒ Lika (RSA. npr. uperiti pogled. vperiti „prodreti. zagrepstiŒ Crkvi~ko Poqe. poriti. glagola *periti „{iriti perje. u ÅSSÀ 22:210 s. up. 717 Ovo se. BiH.v. sg. malo zaporiti. 210–211). ko-~o-. rekonstruisani glagol *naperiti tuma~i se lakonski: „Korelativno sa *periti. na-~a-poriti „n a b o s t i . naperiti „kostre{itiŒ. nadimati.OSNOVE: 31) PERITI 313 metŒ. glagola *perti / *porti (*periti / *poriti) „probadati. up. okrqakŒ Kosovo (Elezovi}). {e-. Varbot ~ak prime}uje da glagoli gnezda *perti ispoqavaju specifi~an semanti~ki razvitak u rus. 715 Zna~ewe „o{tritiŒ pre bi se odnosilo na glagol *perti (v. glagol. koje se smatra izvedenicom od *pero (BER 5:184–185)715. odnosi i na s. œnapujdatiŒ. Varbot 1979:23–25). uperiti. *porti. . rasporiti povr{inu ne~ega (obi~no ko`e na telu) kakvim o{trim. Uostalom. rasporiti se. na~porit se. dakle. upiratiŒ716. To bi. rasporiti seŒ. ali se rekonstruisani psl. is-ca-porati. smatra denominalom (Bezlaj III 26). 716 S.. prodiratiŒ tako|e privla~e ekspresivne prefikse. ko-sto. o~i) i sln. vperiti pogled (Varbot 1984:23)717. Skok III 11–12 s. izgleda da je ovde do{lo do me{awa sa kontinuantama psl.. i na-poriti „rase}i. naravno.

314

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

O oblicima ~eperiti, {eperiti v. komentar na kraju poglavqa. Glagol ko~operiti se prvi pomiwe Malinovski, svrstavaju}i ga (zajedno sa pridevom ko~operan) me|u slovenske lekseme u kojima se izdvaja prefiks ko- i dovode}i ga u vezu sa poq. czupurny „`ustar, naprasitŒ, rus. ~eøornáè, ~oøornáè „sitni~av, pedantanŒ, œusiqen, naduven, oholŒ (Malinowski 1899:118–119). Fasmer osporava tezu Malinovskog o povezanosti rus. ~oøornáè sa s.-h. ko~operan, iako sam ne nudi etimolo{ko re{ewe za ruske primere (Fasmer IV:372–373)718. [ic u obliku ko~operan izdvaja prefiks ko-, porede}i ovaj pridev sa istozna~nim ~eperan (Schutz 1965:323)719. Moskov uvr{}uje oblike ko~operiti, ko~operan u grupu s.-h. leksema sa prefiksom ko- (Moskov 1981:93). Kope~ni prenosi Vukovu konstataciju da je pridev ko~operan varijanta od ~eperan i dovodi ga u vezu sa ~e{. ~epyrit se, sln. ~eperiti se, ~opiriti se, {opiriti itd. (Kope~ny 1983:27, 36). Skok pak tuma~i glagol ko~operiti se kao slo`eni denominal, obrazovan od sintagme „ko~iti perjeŒ (Skok I 333–334 s.v. ~ okanj )720. Na specifi~nost wegove tvorbe skrenuo je pa`wu [arifulin, navode}i ga kao primer u kojem se ispoqava jedna od osobina ekspresivnih prefiksa — wihovo varirawe i naslojavawe ispred iste osnove ([arifullin 1982:119). Glagol se, dakle, tvorbeno mo`e razlo`iti na ko-~o-(/ ~e- / ~i-)-periti721. Kod wega je do{lo do naslojavawa („aglutinacijeŒ) prefiksa ko-, ~o- (< ~e-), up. o-ko-peran „~vrst, zdravŒ Orahovica (Skok II 149 s.v. koporati), bug. ~o-øerà se. Ovo nije usamqena pojava. Ispred iste osnove, u istom zna~ewu, mogu}a je i druga kombinacija prefiksa, up. ko-sto-periti se, bug. kosØoøerà se
718 Truba~ov dopuwava Fasmerovu odrednicu obja{wewem R. Jakobsona, koji smatra da su ovi oblici povezani sa ~eøec (Jakobson 1971:647), ali sam ne iskqu~uje mogu}nost da se radi o tvorevini sa prefiksom ~e-, povezanoj sa ras-Øo-øáriØâ i sl., v. daqe. 719 [ic verovatno (mada to ne nagla{ava, za razliku od Kope~nog koji eksplicitno ka`e „po VukuŒ) samo prenosi podatke iz Vukovog Rje~nika, u kojem su pridevi ko~operan i ~eperan me|usobno upu}eni jedan na drugi. 720 Dodu{e, on tu pomiwe i glagol ko~iti se „oholiti seŒ (Vuk), koji bi mogao poslu`iti kao semanti~ki pandan i uzorak; up. i primer iz RSA: ko~iti se „dr`ati se nadmeno, razmetqivo, uko~eno, praviti se va`an, ko~operiti se, {epuriti seŒ. 721 S obzirom na ~iwenicu da su u s.-h. jeziku potvr|eni oblici sa prefiksom ~e- (ali ne i ~o-), dodatim na osnovu per-, up. ~eperiti se, ~eperan, primarnim mo`emo smatrati oblik ko-~e-periti se . Mnogo rasprostrawenija varijanta ko-~o-periti se nastala je verovatno prelaskom ~e- > ~o-, radi izjedna~avawa sa vokalom prefiksa ko-.

OSNOVE: 31) PERITI

315

„id.Œ (BER 2:662 s.v. kosØ1)722. Da je u pitawu prefiksalna tvorevina „aglutinativnogŒ tipa dokazuje rus. ko-sØo-øá`iØâsà „oholiti seŒ ørema ka-øá`iØâsà „{epuriti se, praviti se va`anŒ, na-Øo-øá`iØâ „nadutiŒ, œnagizdati, na-Øo-øá`iØâsà „nagizdati se, lepo se obu}iŒ (PeØleva 1986:201), ~e-øá`iØâsà „doterivati seŒ, œhvaliti se, praviti se va`anŒ (ÅSSÀ 4:58 s.v. *~epy`iti se)723. Nije sigurno da oblik ka}iperiti, wegove izvedenice i varijante (ka-~i-periti se, ki-}i-perka, }i-li-perka) pripadaju razmatranoj leksi~koj porodici. U pogledu semantike nema zna~ajnijih prepreka wihovom ukqu~ivawu u ovu porodicu, mada su se oni specijalizovali iskqu~ivo za jedno od wenih zna~ewa — „kin|uriti se, gizdati seŒ (sa daqim pomakom: „kico{, gizdavacŒ > „lakomislen, nestalan ~ovek, vetropirŒ). Me|utim, u formalnom pogledu problem predstavqa inicijalni element ka}i- (ka~i-, ki}i-, }ili-), koji te{ko da bi se mogao protuma~iti kao spoj ekspresivnih prefiksa, uprkos upadqivoj fonetskoj sli~nosti sa, npr., ko~operiti. Skok tuma~i imenicu ka}iperka kao imperativnu slo`enicu od *ka}iti se = ka}uniti se „kititi seŒ CG (Vuk) i pero. Po wemu, glagol je denominal od ka}un „biqka orchisŒ (Skok II 11–12 s.v. ka}ipera). Skokovo tuma~ewe nije uverqivo, ve} i stoga {to je re~ izvedena od neposvedo~enog glagolskog oblika. U semanti~kom pogledu ovamo svakako spada i glagol u{}uperit(i) se œdoterati se, srediti seŒ. Oblik reper~i se (roper~i se) mogao bi se dvojako tuma~iti: ili kao prefiksalna tvorevina, ili kao sufiksalna izvedenica. U prvom slu~aju, wegova tvorbena podela bila bi: re-per~i se, up. bug. øer~a se „ko~operiti se, praviti se va`anŒ (BER 5:183); kao tvorbenu paralelu up. re-be~e se, re-pe~iti se, pri ~emu je oblik reper~i se mogao nastati na analogan na~in kao i dva pomenuta oblika (v. be~iti, pe~iti). U drugom slu~aju, tvorbeno ra{~lawavawe ovog glagola bilo bi: rep-er-~i se, up. rep~i se 3. sg. „siliti se, prsiti seŒ Crna Reka (Markovi} 1993), „braniti se bez ~iwenica, galamomŒ Pirot (Zlatkovi} 1990), (iz)rep~im se 1. sg. „(iz)rebriti seŒ
Re~ je samo navedena kao izvedenica ili slo`enica od kost, bez obja{wewa. I pred drugim osnovama dolazi do naslojavawa prefiksa, up. na-ko-tu-mr a ~iti se „naobla~iti se, namra~iti se, smrknuti se (o nebu)Œ : na-ku-mra~iti se „id.Œ, na-tu-mra~iti se „natmuriti se, namrgoditi se, smra~iti se, smrknuti se; naqutiti seŒ (v. mra~iti (se)), rus. ko-~e-vrà`iØâsà „joguniti se; prenemagati seŒ (Fasmer II 357), rus. ~u-ka-reznuØâ „udariti, ispitiŒ (id. IV 380) itd.
722 723

316

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

Timok (Stanojevi} 1927), repiti se „praviti se va`anŒ Pro{}ewe (Vuji~i})724. Izrazitu varijantnost pokazuju pridevski oblici: ~eperan, }eperan, ko~operan, ko~iperan, o~koperan, u{}uperan, ka}iperan. I dok su ~eperan725, ko~operan (sa fonetskom varijantom ko~iperan726) i ka}iperan regularno izvedeni od svojih osnovnih glagola, ostali pomenuti oblici nemaju sasvim jasnu etimologiju. Kod prideva }eperan „`ivahan, okretanŒ Skok izdvaja osnovu }ep-, pro{irenu sufiksom -er-, ali ne zna kako se osnova u toj re~i odnosi prema onomatopeji }ep-, iz koje izvodi naslovnu re~ odrednice i wene izvedenice (Skok I 353 s.v. }epa). Ukoliko se ne radi samo o fonetskoj varijanti oblika ~eperan727, za oblik sa inicijalnim }indikativni bi bili slede}i primeri iz Zagara~a: }epanica „cjepanicaŒ, }ev~ica „cjev~icaŒ, }edilo „cjediloŒ, }eskoba „tjeskobaŒ, }esa „kesaŒ, }etat „cvjetatiŒ, pored pomenutog naceperiti (< nacïperiti?), s obzirom na mogu}i razvoj }e- < *cje- < *ce- (up. Loma 1993:117; Loma 1996:124). Oblik o~koperan mogao je (mada je to malo verovatno) nastati kao posledica dvostruke metateze: ko-~o- > ~o-ko- (zamena mesta prefiksalnih elemenata pred korenom) i ~o- > o~- (zamena mesta glasova u okviru jednog sloga, tj. u okviru jednog prefiksalnog elementa): ko-~o-peran > *~o-ko-peran > o~-ko-peran, up. daqe o{koprc < *o~koprc (v. prcati). Ovaj oblik se, me|utim, neizostavno mora posmatrati u kontekstu porodice prideva okoperan728 „~vrst, zdravŒ, kojoj, verovatno, pripadaju slede}e lekseme: ko-pijeran adj. „`iv, `ivahan, krepak, odva`an, otresitŒ, œvredan, radan, trudoqubivŒ, kopijernuti pf. „kre724 Up. iz istog izvora i napirep „onaj koji se nadi`e, pravi se va`an, lo{ ~ovekŒ; mo`da imperativna slo`enica nap(n)i-rep? 725 Up. SP 2:144 s.v. *~eperânã, gde se navodi i s.-h. ~eperan, a pridev se tuma~i kao deverbal od *~eperiti (se). U ÅSSÀ 4:60 s.v. *~epârânãjâ / *~epãrânãjâ navedeni pridevski oblici smatraju se izvedenicama od *~epârã / *~epãrã, koje se, pak, tretira kao deverbalna imenica u vezi sa nizom glagola *~epuriti, *~epyriti, *~epiriti, *~eperiti. 726 Ovaj oblik kao da donekle govori u prilog Skokovom izvo|ewu glagola ko~operiti se od sintagme „ko~iti perjeŒ, ali mo`da se inicijalno ko~i- razvilo i pod uticajem ka}i-peran. 727 U Zagara~u su posvedo~ena oba oblika, a autori re~nika me|usobno upu}uju jedan na drugi. 728 Moskov 1981:93 navodi s.-h. ko-peran „pokretan, brz, prgav, zdravŒ, ali bez provenijencije. U RSA, RJA i kod Skoka nema.

OSNOVE: 31) PERITI

317

nuti naboqe, malo se oporaviti, `ivnuti, zadobiti snagu, osna`iti se, poozdravitiŒ, zakopijeriti (se), okopijeriti „oporaviti, pomo}i u ozdravqewu, podi}iŒ, okopijeriti se „otrgnuti se od bolesti, oporaviti se, podi}i se, oja~ati, okrepiti seŒ, œizbaviti se iz nema{tine, siroma{tva, ste}i ve}u imovinu; osna`iti seŒ Uskoci (Stani}), okopijerit se, okopijernut se „oporaviti se, pridi}i se, `ivnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990), okopijeriti se, okupijeriti se „oporaviti se, poboq{ati se (zdravstveno, fizi~ki): Potqe prele`ane {pawolice malo se okopijerila, œzaimati, ste}i, pove}ati dobroŒ: U potowe vrijeme okopijerijo se i dr`i veliko `ivo Piva (Gagovi} 2004), okopijeriti se „izvu}i se, osna`iti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}), okopijerit(i) „osna`iti, okrepiti se, otrgnuti se od bedeŒ (Be}kovi}, Me|a... 246), okoprja(t) se „oporaviti seŒ Sumartin (Novakovi} 1994). Skok izvodi oblik okoperan „~vrst, zdravŒ od kopirati „micati se, vrvetiŒ sa prelazom i > e. On ne registruje glagolske oblike kopijernuti, zakopijeriti, okopijeriti, ali navodi wihove semanti~ke paralele okoprqati se „oporaviti seŒ (za koje smatra da je nastalo ukr{tawem sa krqati se) i okopirkati se „oporaviti seŒ Boka (Vuk)729, tako|e i pridev sa prefiksom o-: okopr~an „brz, okretanŒ Lika, BiH (Skok II 149 s.v. koporati)730. U moskovskom praslovenskom re~niku vasojevi}ki oblik okopijerit se (zajedno sa pridevom okoperan) dovodi se u vezu sa rus. dijal. okoøeriØâsà œpostati bogatiji, imu}nijiŒ, pa se na osnovu wih rekonstrui{e psl. *obkoperiti / *obkoperiti, za koje se pretpostavqa da predstavqa spoj prefiksa *ob-, *ko- i glagola *periti (ÅSSÀ 27:145). Navedene pridevske oblike vezuje i zajedni~ka semantika, donekle razli~ita od one koja je karakteristi~na za razmatranu leksi~ku porodicu. Wihovo zna~ewe je „`iv, spretan, odva`anŒ, koje ih dovodi u neposrednu vezu sa ~e{. ~iperny „brz, ve{t, pokretqiv, prgav, sr~anŒ (Machek 103), u kojem se pred istom osnovom javqa drugi prefiks (ovaj pridev se tuma~i u ÅSSÀ 4:60 s.v. *~epârânãjâ / *~epã729

Up. i zakopirkati œste}i malo imawa, skromno se oku}itiŒ Temni}

(RSA).
730 Ovaj posledwi oblik ima jo{ potvrda, up. okopr~an „brz, okretan, `ivahanŒ F. Grabovac ( Kosor 1979:65), ok o pr~an „spretanŒ Mihaqevi}i ( Peru{i} 1993:82), ovamo mo`da i o{koprc „deran, mulacŒ Split (Vidovi} 1990:73), up. pr~it se „praviti se va`an, oholiti seŒ, pr~evit „veoma dobar, vaqan; hrabar, sr~anŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Zabele`ena je i varijanta okoprcan „ve{t, spretan, `ivahan, okretanŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija), v. pr~iti, prcati.

318

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

rânãjâ). U pore|ewu sa okoperan pridev kopijeran mogao bi se tretirati kao pseudojekavizam. U pogledu zna~ewa navedenih glagola up. piriti „rasti, napredovatiŒ (RJA). Kada se imaju u vidu oblici o-koperan, o-kopr~an, o-koprcan, onda se i u pridevu o~koperan po analogiji mo`e izdvojiti prefiks o-. U tom slu~aju treba pretpostaviti neposvedo~eni oblik *~-koperan, ~ija bi eventualna tvorbena paralela mogao biti oblik ~-par „na drvetu ne{to kao trn, zalomqena grana na {to se ~ovek mo`e nabosti i povreditiŒ Kosovo (Elezovi}), up. i o-~-parak „paw od tankog drveta; o{tro par~e drvetaŒ Vrawe (Zlatanovi}). Oblik ~par < psl. *~âparã sa izvesnom rezervom tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~â- / *~e- i korena *par- (u vezi sa glagolom *porti), pri ~emu se dopu{ta posredstvo iterativa-durativa *(~â)parati (ÅSSÀ 4:147)731. Oblik u{}uperan u pogledu semantike potpuno odgovara ishodi{nom pridevu uperan, ali je wegova tvorbena struktura nejasna, mo`da uz-}u-peran? Za element }u- up. }e-peran, samo sa drugim vokalom. Kao jedinu semanti~ku (i delom tvorbenu) paralelu razmatranih oblika mo`emo navesti glagol {iroko-peri se 3. sg. „ko~operiti se (kao petao na koko{ki)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990). Svi ostali glagoli, koji kao drugi deo slo`enice sadr`e element -periti, imaju druga~iju semantiku — „kriviti se, savijati seŒ, sadr`anu u osnovnom glagolu isp e riti se „saviti se, iskriviti se, izviti seŒ (RSA)732.
731 U svetlu ove hipoteze, i semanti~ki gotovo identi~an oblik ~aporak „patrqak, deo grane koji je prilikom okresivawa ostao na stabluŒ (Be}kovi}, Lele... 73) kao da bi mogao imati istu etimologiju, iako je za wega ponu|eno sasvim drugo tuma~ewe, v. ÅSSÀ 4:59 s.v. *~epârã / *~epãrã. 732 Up. i krivo-periti (se) œvitoperiti (se), savijati (se), kriviti (se) (o dasci, gredi i sl.)Œ CG, iskrivoperiti (se) „iskriviti (se), izvinuti (se)Œ CG, vito-periti „izvijati, krivitiŒ, izvitoperiti (se) „saviti (se), iskriviti (se), izviti (se)Œ, fig. œizopa~iti (se), iskvariti (se)Œ, vitoper adj. „usukan, iskrivqen (o plo~astim predmetima, obi~no onima koji treba da budu ravni)Œ, œvitak, gibak, savitqivŒ, fig. œvetropirast, nesre|en, neozbiqanŒ, vitoperan „savitqiv, elasti~anŒ, vitoperast „zavojit poput usukane trakeŒ (RSA) (v. Skok II 641–642 s.v. pero); iz-ero-periti se „iskriviti se, izvitoperiti seŒ; fig. œpostati gori nego pre, iskvariti seŒ Hrv., Kosovo (RSA), verovatno u vezi sa naeriti, erav (v. Skok I 494 s.v. erlav), iz-lijo-periti „izvitoperiti se, iskriviti seŒ Vojv. (RSA), up. lihoper (‹a vrata, daska), liho rebro „vito rebroŒ (v. Skok II 294–295 s.v. lih). Up. i ukr. zavinøeriØisà „odupreti seŒ (ESUM 2:217: nejasno; izvo|ewe od nem. sich emporen „buniti seŒ nije ubedqivo).

OSNOVE: 31) PERITI

319

PIRITI {e-piriti se impf. „oholiti se (kao paun repom), razmetati seŒ (RJA) do-{e-piriti pf. „sti}i {epure}i se, ponosno, gordo do}iŒ (RSA) na-{e-piriti se pf. „lepezasto ra{iriti rep i nakostre{iti perje (o paunu, }uranu i sl.)Œ (RSA) è na-piriti pf. „napuniti vazduhom, naduvati, nadutiŒ, œnadi}i, nakostre{iti (perje)Œ, napiriti se „naduvati se, naduti seŒ, œnadi}i se, razviti se, ra{iriti seŒ (RSA) napiren (dijal. napirit) adj. „naduven, uobra`enŒ, zast. œisturen, istaknut, ispup~enŒ, napirenost f. „naduvenost, uobra`enost, gordostŒ (RSA)733 · U osnovi oblika {e-piriti le`i glagol piriti < psl. *pyriti (se). U RJA se konstatuje da glagol piriti nije potvr|en u drugim slovenskim jezicima i izdvajaju se slede}a wegova zna~ewa: „duvatiŒ, œpotpirivati, podjarivati (vatru)Œ734, œdisatiŒ, œmirisati, vowatiŒ, œpu{iti se, dimiti seŒ. Skok navodi glagol piriti samo u zna~ewu „duvatiŒ i upore|uje ga sa rus. øáriØâ „je`iti dlakuŒ i sa lit. purstu „kostre{iti seŒ. ^ak i u nedostatku semanti~ki relevantih s.-h. potvrda, Skok je pravilno ukazao na srodnost ovog glagola sa rus. i lit. oblicima, ali je ishitreno protuma~io wegovo poreklo kao onomatopejsko (Skok II 661–662 s.v. piriti2). Ne{to vi{e potvrda nalazimo kod Fasmera koji, pored rus. øáriØâ i s.-h. piriti, navodi i ~e{. pureti, pouriti se „nadimati seŒ, ukazuju}i na wihovo srodstvo sa nizom baltskih oblika, ali bez ikakvog etimolo{kog tuma~ewa (Fasmer III 420). PURITI na-~e-puriti se pf. „nakostre{iti se, narogu{iti seŒ Lika (RSA)
733 Up. na-pi-piriti „dobro uzorati tako da zemqa bude rastresita i nadignutaŒ Ba~ka (RSA). 734 Ovo konkretno zna~ewe, osim u s.-h. piriti, raspirivati, o~uvalo se jo{ samo u lu`i~kom, up. glu`. pyri} „lo`iti (pe})Œ, dlu`. pyris „zapaliti, nalo`itiŒ. U drugim slovenskim jezicima glagol dolazi u prenesenom zna~ewu „zajapuriti se, razjariti seŒ. Zna~ewe „paliti vatruŒ bilo bi prvobitno ako je *pyriti od istog korena od kojeg i pie. *peuor, pur- „vatraŒ > gr. pur, het. pahhur, germ. Feuer, fire itd. (v. Schuster-[ewc 1197–1198 s.v. pyri}; Loma 1998:155).

320

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

{e-puriti se impf. „{eøiriØi se, {iriØi reø, øerjeŒ, œrazmeØaØi se, oholiØi seŒ (RJA), œpraviti se va`an, ko~operiti seŒ Potkozarje (Dalmacija), ^enej (Mari} 2002), {epurit se „oholiti se, razmetati se, praviti se va`anŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija), {epurit se Vasojevi}i (Bori~i}) na-{e-puriti pf. „skupiti i isturiti napred (usne), napu}iti, napr}itiŒ Lika (RSA) ra-{e-puren adj. œra{iren, otvorenŒ Kqu~ (gra|a ERSJ) è na-puriti pf. „naqutiti, rasrditi kogaŒ Kupinovac, napuriti se „naduriti se, naqutiti seŒ, œzavaditi se, posva|ati seŒ (RSA), napurlim se 1. sg. „naduriti seŒ Pirot (@ivkovi}) napuren adj. „uobra`en, nadmen, umi{qenŒ (RSA) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol -puriti se < psl. *puriti (se). U RJA je zabele`en samo glagol puriti „pr`iti, pe}iŒ735, ali su kao wegovi povratni oblici navedeni puriti se „spustiti nos kao puranŒ736 i „prpu{kati seŒ737, koji se verovatno etimolo{ki razlikuju od osnovnog oblika. Skok uop{te ne pomiwe glagol (na)puriti se u ovom zna~ewu, dok se on u ÅSSÀ 22:234 s.v. *napuriti (se) tuma~i kao spoj prefiksa *na- i glagola *puriti, i smatra se s.-h.—sloviwskom izoglosom, jer se u odrednici navode jo{ samo sloviw. napuurêc „nalagati, naizmi{qatiŒ, napurec „id.Œ738. Ovoj grupi leksema kao da pripada i st~e{. puriti se „oholiti seŒ, st~e{. purny, ~e{. vzpurny „tvrdoglavŒ (potvrde su citirane prema: Machek 103 s.v. ~iperny). Oblike purny, vzpurny [uster-[evc tretira kao kontinuante prevojnog stepena *(s)pur- ([uster-[evc 1971:479). Mahek pak smatra da je ovde pur- u vezi sa moravskim pyrit’ sa „nadimati se od besaŒ (Machek 706 s.v. vzpoura). Prezentirani oblici imaju brojne paralele u gotovo svim slovenskim jezicima. Wihova je zajedni~ka op{ta semantika: „{iriti perje (o pticama), kostre{iti seŒ, œpraviti se va`an, {epuriti se, dr`ati se nadmenoŒ, œgizdati se, doterivati seŒ, up sln. ~eperiti se, {~eperiti se, {eperiti se, ~epiriti se, ~opiriti se, {opiriti; bug. ~eøerà se, ~o735 Up. Skok III 81 s.v. puriti (se). Radi se o kontinuanti pie. korena *peuor, pur- „vatraŒ (v. prethodnu napomenu). 736 Sa primerom: Nemci se p i r e i p u r e, kako da jim se zemqa pod nogum trese (RJA). 737 Sa primerom: Vi{e puta u prahu se ‰kvo~kaŠ p u r i (RJA). 738 Up. osnovni glagol purec „izmi{qati, lagati; mnogo pri~ati, brbqatiŒ (Sychta IV 230).

OSNOVE: 31) PERITI

321

øerà se, ~oøer~a se, ~aøuri; ~e{. ~eperit sa, ~aperit se, ~epyriti; sl~. ~eperit’ sa, ~apiric se; øoq. czapierzy} sie, czupirzy} sie, czupurzy} sie; glu`. {epjeri} (so); dlu`. {eperis (se); rus. ~eøoriØâsà, ~eøuriØâsà, ~aøuriØâsà, {eøeriØâsà, æeøuriØâsà, æeøáriØâsà, æeøeriØâsà; ukr. ~eøeriØisà, ~eøuriØi(sà); blr. ~aøurácâ, ~aøurácca itd. (potvrde su uzete iz odgovaraju}ih odrednica u ÅSSÀ i SP, v. daqe; pregled navedenih oblika daje i Moskov 1981:72–73). Ova porodica re~i uveliko je privla~ila pa`wu etimologa, ali do danas nije dobila op{teprihva}eno tuma~ewe. Skok, npr., samo konstatuje da je ~itava porodica praslovenska, ali ne daje wenu etimologiju. Sln. ~eperiti se potkrepquje primerima iz drugih slovenskih jezika, ne navode}i pri tom s.-h. potvrde sa inicijalnim ~-. Varirawe ~- / {- obja{wava iz {~- u prefiksalnoj slo`enici ra{~epiriti i upu}uje na ~uperak (Skok III 387 s.v. {epiriti se).739 Bezlaj smatra da je osnova kod ovih leksema ista kao u netopir (Bezlaj II 210 s.v. na~eperiti se), ali s.v. netopir, navode}i razna tuma~ewa ove re~i, zakqu~uje da je sve nejasno (id. 221). Slavski sve pomenute lekseme karakteri{e kao ekspresivne, pa otuda i promenqivost wihovog glasovnog lika. Ishodi{te semanti~kog razvoja on vidi u zna~ewu „kostre{iti perjeŒ odakle „nakostre{en, uobra`en, gordŒ i upu}uje na bug. øerà se, øer~a se „{iriti perje; praviti se va`anŒ : øero (Sáawski I 128–129 s.v. czupurny). Sli~an tretman analizirana grupa re~i ima i u ÅSBM, gde se nagla{ava da ove istozna~ne slovenske lekseme predstavqaju samostalne ekspresivne tvorevine u svakom od jezika, o ~emu svedo~i varijantnost osnove (ÅSBM 7:284 s.v. na~aøurácca). Isti stav ponavqa se i s.v. na{aøerácca, s tim {to se tu ve} ukazuje na Mahekovo tuma~ewe da ova obrazovawa ukqu~uju intenziviraju}e *{e- < *~e- (id. 289).740 Jedan broj autora iznosi pretpostavke i o krajwem poreklu ove leksi~ke porodice. Me|u wima se zapa`a jasna podela na dve struje, zasnovana na razli~itim pristupima tvorbenom ra{~lawavawu raz739 Ne{to vi{e podataka o ovom glagolu mo`e se na}i u vanetimolo{koj literaturi. Tako, npr., Grickat smatra da su glagoli {epiriti se, {epuriti se ekspresivni zahvaquju}i svom osnovnom zna~ewu. Iako pored ovih obrazovawa osnovni, nepro{ireni glagol ne postoji, ona ipak u skupinama -ir-, -ur- vidi sklopove sufiksnog porekla, koji su ovde samo istorijska a ne i stvarna veli~ina (Grickat 1955–1956:69). 740 Zanimqivo je da se s.v. na{aråøicâ (id. 289), ve} kao sopstveno, iznosi tuma~ewe da je u pitawu ekspresivna tvorevina u ~ijem je sastavu intenziviraju}e {a(< *{e- < *~e-) i råøicâ, råønucâ „lupnuti, tresnutiŒ.

322

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

matranih leksema. Dok jedni u wima vide sufiksalne derivate od osnova koje se, u krajwoj instanci, sve mogu svesti na ie. koren *(s)kep-, drugi u wihovoj strukturi uo~avaju prefiksalne elemente dodate ili na imeni~ku osnovu koja je u pero, ili na glagolsku osnovu *-per- / *-pyr- / *-pur-. U SP oblici *~eperiti, *~epariti, *~epuriti tuma~e se kao ekspresivni derivati od *~epati, *~epiti. Da bi potkrepili ovakvo tuma~ewe, autori pokazuju da se derivati istog tipa obrazuju i od semanti~ki bliskih *~apati, *~apiti, *~upati, *~upiti (SP 2:141–143). Tako su u jednu odrednicu sme{teni etimolo{ki razli~iti oblici od kojih je samo *~epariti u vezi sa *~epati.741 U prilog tome govori i semantika. Dok kontinuante psl. *~eperiti, *~epuriti uglavnom imaju zna~ewa karakteristi~na za razmatranu grupu re~i, dotle kontinuante psl. *~epariti pokazuju sasvim druga~iju semantiku: „~eprkatiŒ, œkupati se u pesku ili u vodi (o `ivini)Œ, œdrapati se, ~e{ati seŒ, œ~e{qati se, umivati seŒ, œhvatatiŒ, œraskre~iti seŒ, œrazvla~iti, napiwatiŒ. Autori SEK upu}uju na tuma~ewe dato u SP (kome o~ito daju prednost), ali citiraju i obja{wewe dato u ÅSSÀ (SEK I 230 s.v. ~eparec)742. Berneker navodi pomenute glagole s.v. *~epã „grana, lastar, izdanakŒ, dovode}i ih tako u vezu sa {~epajo, {~epati „rascepitiŒ (Berneker 143). Bernar potkrepquje Bernekerovu etimologiju bugarskim primerima. Tuma~e}i bug. ~oøoresØ „naduven, izve{ta~en, nadmenŒ, on dovodi ovaj pridev u vezu sa glagolima ~eøerà se „ceøati se, rastavqati nogeŒ, œørsiti se, hvaliti se, praviti se va`anŒ, ~oøorà se (~oøerà se, ~oøer~a se) „zasØajati ispred nekoga raskora~eno, da mu se prepre~i putŒ, œnadimati se, ørsiti se, øraviti se va`anŒ, raz~oøervam se „raskora~ivati se, rastavqati ruke ili prsteŒ, odakle i zna~ewe „{iriti se, zauzimati mnogo mesta, biti obimanŒ. Po wemu, to su sve kontinuante korena *skep-, koji se dobro o~uvao u bugarskim dijalektima kod re~i sa osnovnim zna~ewem „ceøati, rastavqatiŒ. Istu
741 Varbot tretira koren *~ep- u *~epati kao varijantu korenova *kop- (*kopati) i *{~ep- (*{~epati) i na osnovu toga zakqu~uje da je Bernekerova pretpostavka (v. daqe) o povezanosti osnova grupe *~epariti / *~eperiti sa *skep- ta~na (ova konstatacija, po na{em mi{qewu, stoji samo u slu~aju *~epariti, ali ne i *~eperiti, jer se tu radi o kontinuanti glagola *periti). Autorka tako|e smatra da je do pribli`avawa i kontaminacije gnezda *~epati, *~epariti sa paronimnim gnezdom *~apati i sinonimnim *-periti (v. daqe) — do{lo sekundarno (Varbot 1998:227–228; Varbot 1996:14–15). 742 Sa ka{. ~eparec sa u zna~ewu „kupati se u pesku ili vodi (o `ivini)Œ korespondira s.-h. puriti se „prpu{kati seŒ (v. nap. 737).

naduvavatiŒ (Snoj 69 s.i glagolske osnove koja ima ~itav niz apofonskih va- . bug. œpraviti se va`anŒ. skidatiŒ i za~eøil se e „nagizdao se i zauzeo va`nu pozuŒ. ~eperiti se). kao i wegov sinonim.v.-h.. ~epyriti). up. ali detaqnije obja{wewe nudi Snoj. *pyriti „duvatiŒ. ovde kao da inicijalni slog {o. {eøeriØâsà). srodno sa lit. kidati seŒ i „nadimati seŒ autor zapa`a i kod drugih kontinuanata korena *(s)kep-: s.-h. *{e-.(u ~e{}em sln. obliku ~epiriti se) i sa {. dok su oblici na ~od *kep. i Bezlaj IV 92–93). prvobitno „nadimati seŒ. Iako citira Fasmerovo tuma~ewe. ~epyriti se „uspravqati se. Bernar smatra da rus. Fasmer.(u {opiriti se) potvr|uje predlo`enu vezu sa korenom *(s)kep-. Ovi oblici sadr`e ekspresivne prefikse *~e-. }ubaŒ (Snoj 641. *pou(H)„duvati. je`iti seŒ ili sln. Inicijalna grupa {~-. Iako oblik {opiriti tretira kao varijantu sa po~etnim {. œpraviti se va`anŒ pretpostavqa da je u vezi sa pero (Machek 98 s. rastresit (o zemqi). On pretpostavqa da su te tvorevine obrazovane pomo}u ørefiksa {e-. praoblika. dlu`. onomatopejskog korena *pu(H)-.ili *(s)kep-. naime. koja alternira sa ~. Psl. ili posledica naslawawa na re~ {op „~uperak. sve od ie. Oblik *~epyriti Snoj tretira kao varijantu od *{epyriti. [uster-[evc navedene lekseme smatra starim onomatopejskim obrazovawima od ie.smatra delom korena.v. {epjeri}). ~oøornáè. jer je u wemu drugo e rezultat asimilacije vokala. Me|utim.izvodi od palatalne varijante *skep-. U ÅSSÀ lekseme iz ovog kruga svode se na nekoliko psl. nakostre{iti se. na {ta ukazuju s. *topyriti „kostre{iti se.i psl. korena *(s)kep. {~epiriti se „praviti se va`anŒ. razbaru{iti se. Za e u obliku perit sa „podizati seŒ. pripada onoj drugoj grupi autora koji razmatrane re~i tretiraju kao prefiksalne tvorevine.OSNOVE: 31) PERITI 323 dvojnost zna~ewa: „rastavqati se. Po wemu. {opiriti autor delimi~no dolazi u koliziju sa datim obja{wewem. bug. Sli~no. jer ka`e da je promena k o r e n s k o g vokala e > o ili ekspresivna. *to. kidatiŒ. {epiriti se. nabreknutiŒ itd. ishodi{ni oblik *~eperiti se nastao je verovatno od *~epyriti se kao posledica paretimolo{kog naslawawa na *pero.od øero (Fasmer IV 428 s. {epuriti seŒ. tuma~e}i sln.v. purti „postati sipak. Mahek oblike sa zna~ewem „kostre{iti seŒ izvodi od *pyriti sa intenziviraju}im ~e-. a ne prefiksom. autor ga smatra mawe verovatnim (Schuster-[ewc 1427–1428 s.v. dijal. ~epiti „lomiti.(sa velarnim k-). Oblike sa inicijalnim {. ~epiti se „rastavqati nogeŒ. sØoji u vezi i sa ~e{. Oblik ~eperiti smatra sekundarnim.od ({)~eperiti se. ~e. ~eøà „kidati. {eperis se (Bernar 1982:332–333). ~oøoresØ. *~eperiti se / *~epiriti se tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~e.

30:148). pyri} so „razjarivati se./ *(s)pâr. bez ikakvog poja{wewa konstatuju da se ova osnova odlikuje ~itavim nizom apofonskih varijanata. me|utim. ku-. glu`. 56 s. ~eperit sa pored perit sa „id.(op. ~o-. Na{ stav ogleda se ve} i u na~inu prezentirawa materijala. tako i Moskov 1978:354–355./ *(s)pãr. Razmatraju}i alternirawe korenskih vokala u nizu *(s)por. {e-. sl~. *-piriti. ~epyriti „razbaru{ivati (kosu). Autori ÅSSÀ. {e-. I mada ne obja{wava inicijalne elemente ~e-. kostre{iti./ *(s)per. {epjeri} „dizati se. Smatramo da se ovde radi o oblicima obrazovanim od osnove *per. rus./ *(s)pur. 743 Up. cit.uz pomo} razli~itih ekspresivnih prefiksa (v./ *(s)pãr/ *(s)pyr.. Pri tom se konstatuje da je kontinuante ovog psl.).i glagolske osnove *-pyriti. Problem ostaje etimologija same osnove.Œ. i [pringer 2002:27). ~e{.v. obrazovane od korenova *per-. ~e{. *por-.Œ. oblike koji ih sadr`e navodi naporedo sa oblicima bez wih. a ~e-. {a-.. [uster-[evc u pomenutom radu uspostavqa taj niz: *(s)por. .). ~u-. Time posredno odre|uje i poreklo oblika sa inicijalnim ~e-. [uster-[evc je u jednom ranijem radu bio na pragu pravog re{ewa. Moskov tretira razmatrane lekseme kao tvorevine sa prefiksima ~e-. ra{~upavati. Iako je u svom etimolo{kom re~niku dao druga~ije tuma~ewe. Jo{ jednom se nagla{ava da ova osnova u sastavu analognih slo`enica ispoqava veliku raznolikost prevojnih stupweva (op. krzno)Œ. øáriØâ „nadizati./ *pur. *pur-. kao primere za prevojni stepen *(s)pyr. ~a-./ *(s)pir. Osporava se izvo|ewe od korena *skep. {tr~ati (o perju).324 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI rijanata: *-periti. i tuma~ewe dato s. Psl.)743.Œ. ~eperit’ sa „id. ne zna~i da imamo i kona~no re{ewe za ove oblike. smatraju}i ih kontinuantama psl.i glagolske osnove *-puriti.[uster-[evc navodi rus.v. *ob{~eperiti (se) (id. oblika te{ko razlu~iti od kontinuanata *~eperiti se / *~epiriti se (op./ *(s)pir-. koji stoje u me|usobnom ablautskom odnosu (Moskov 1978:354). *~epuriti se tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~e./ *(s)per. dijal. praviti se va`anŒ.v. me|utim./ *(s)pâr. {o-. ~e{.Œ. cit. *-pyriti. {e— verovatno preverbima ([uster-[evc 1971:478–479).navodi glu`. To. postajati napet. nadimati se (od besa)Œ. dlu`. npr. kostre{iti (o perju i kosi)Œ. a kao primere za prevojni stepen *(s)per. osnova *(s)pyr. kostre{iti (perje.v. pyrit’ „id./ *(s)pyr.(ÅSSÀ 4:55–56 s. *pyr-./ *(s)per-. dijal./ *(s)pur. *~epyriti se tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~e. rasØoøárivaØâ „{iriti (o krilima). zauzimati neprijateqski izgled. 57–58 s. {epjeris „id./ * pyr. Psl. rasprostiratiŒ. {e-.

koji se javqa kod oblika o/ã-reda (op. 478–479)744. 744 Varijantu *(s)pur. Ipak nije do kraja jasno da li su to apofonske varijante j e d n e osnove ili je u pitawu n e k o l i k o etimolo{ki razli~itih osnova koje su se zbog sli~nosti semantike i glasovnog sklopa — naknadno pribli`ile.autor obja{wava kao dopunski prevojni stepen sa vokalom -u. nap. Me|utim. 22). ostatak iznetih potvrda predstavqa nesumwiv dokaz da je ovde zaista do{lo do me{awa ablautskih redova (v. ali mu Varbot zamera na suvi{e slobodnom pristupu semanti~kom aspektu prezentiranog materijala. .OSNOVE: 31) PERITI 325 cit. Varbot 1984:125. cit. {to za posledicu ima da se u ovu leksi~ku porodicu svrstavaju i one lekseme koje joj ne pripadaju. 477).

œosmeliti seŒ Potkozarje (Dalmacija). 746 Up. œpremreti od strahaŒ id. kurope~iti se „ponositi se.326 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 32) PE^ITI 32) PE^ITI ko-pe~iti se impf. cr}iŒ: Iskope~ila se ona pogan. e ja znam da slomim rogove! Zagara~ (]upi}i 1997). ukope~it se „naglo umreti. {ta se on korope~i prema onijem koi imaju preko stotinu Uskoci (Stani})747 745 Up. œrastrgnuti seŒ: Raskope~ijo san se od posla. „izvitoperiti. razmetati seŒ CG. tako|e iz istog izvora ispe~it se œizbezumiti se od strahaŒ: Ispe~i}u se o(d) straha ako mi ko zazvoni u neka doba no}i.verovatno se radi o ekspresivnom . izobli~itiŒ. „rogu{iti se. cr}iŒ: Ne}u – pa da }e{ se sad tu ukope~it! Vasojevi}i (Stijovi} 1990) o-ko-pe~an adj. iskriviti. va`no. dr`ati se nadmeno i uobra`enoŒ: Ni{ta se nemo kope~it. jedan {pijun mawe Vasojevi}i (Stijovi} 1990) na-ko-pe~it se pf. (ibid. deformisati seŒ: One su stolice iskope~ene — Noge su mu se iskope~ile CG (RSA). go-ro-pe~iti se „ko~operiti se. iskope~iti se „iskriviti se. a niko mi to ne}e priznat id. „dr`ati se nadmeno. œnaglo umreti. gorditi se. izraz iskriviti se od smeha. oholiti se. ko~operiti se. iskope~it se „iskriviti seŒ. iskope~it se œburno do`iveti neko ose}aweŒ: Iskope~ili smo se o(d) smijeha Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002)745. {epuriti seŒ: Video sam Diogena koji se veli~anstveno p e ~ i o i k o p e ~ i o u velikoj purpurnoj ode`di Vinaver (RSA). (ibid. kope~it se „id. œnapraviti se va`anŒ. ko~operiti seŒ: Ako ima dvaes brava. ko~operanŒ Potkozarje (Dalmacija) ko-ro-pe~iti se impf. 747 Up.) u-ko-pe~it se pf.)746. iz istog izvora izraz ostat ukope~en œskameniti se od straha ili drugog iznenadnog uzbu|ewaŒ. ispe~it œveoma nekoga upla{itiŒ. œokretan. œnako~operiti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) ras-ko-pe~it se pf. Up. pej. „isprsiti se. kuropecati se „praviti se va`anŒ (Vuk 1818). Kod oblika sa inicijalnim go. praviti se ve}i no {to jeŒ Kosovo (Elezovi}) is-ko-pe~iti pf. borbeno statiŒ Uskoci (Stani}).. „v. juna~iti seŒ Temni} (RSA). kope~it se œko~operiti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002).

ispe~it se „id. raspe~it œrastrgnuti nekogaŒ. „mazitiŒ. dok je kod druga dva oblika mogu} uticaj glagola kur~iti se „penem imitorŒ (Vuk 1818). pojaviti seŒ. œpreterano se mazitiŒ [abac (gra|a ERSJ). Segedin (gra|a ERSJ). stati (negde gde nije mesto za to i gde nekome smeta)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). raspe~it se œra{iriti se na nekom prostoru ne daju}i drugome mestaŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) upe~it se pf. iskope}iti se pf. iz istog izvora be~it se œid.Œ. repe~iti se „praviti se va`an. izbe~iti seŒ (RSA). raspe~it se „id. . œlepo se obu}i i zauzeti izve{ta~enu pozuŒ id. raspe~iti se „raskora~iti se. œnametqivo stati. Potkozarje (Dalmacija). „kreveqiti seŒ. ukru}enoŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). „umiqavati seŒ: Nemoj se pe~iti. „id. kad ne more{! Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) è pe~iti impf. nape~iti se œnaqutiti se. pe~iti se „be~iti se. ispup~iti seŒ. ra{iriti nogeŒ. „praviti se va`an.) VARIJANTE: ko-pe}iti se impf. 68. oholiti seŒ. 749 Up.OSNOVE: 32) PE^ITI 327 ?re-pe~iti impf. bekeqiti seŒ.Œ BiH (RSA). repe~iti se „upiwati se. razma}iŒ Uskoci (Stani}). praviti se va`anŒ Potkozarje (Dalmacija). „nadi}i se. Mati}. Lexicalia iz starih hrvatskih pisaca. napu}iti ustaŒ Ro`aje (Had`i}) raspe~iti pf. {epuriti seŒ (Kurkina 1986:111)748. „iskriviti seŒ Qe{tansko (Te{i} 1977) fonetskom alternirawu k : g (bezvu~ni : zvu~ni suglasnik). „kriviti se (o predmetima)Œ. truditi. nape~it se „namestiti se. kruto se pona{atiŒ Uskoci (Stani}).Œ Brusje (Dul~i}i 1985) nape~iti se pf. „raskora~iti. œgizdavo hodatiŒ (RJA). œrazmetati se. razma}i nogeŒ Uskoci (Stani}). Rad JAZU 315. pe~it se œdr`ati se izve{ta~eno. œra{iriti o~i u ~u|ewu ili strahuŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). razmetati se. nastojati (da se odr`i)Œ Vrgada (Juri{i}). œ(na nekoga) pogledati sa grimasom na licu.Œ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). pe~it se „kriviti obraz (osobito usta) prema kome za poruguŒ Brusje (Dul~i}i 1985)749 ispe~iti se pf. œgizdati se. repe~it se „naprezati seŒ: Ne repe~i se. œrazvu}i. pe~it se „maziti seŒ Barawa (Sekere{ 1977). Zagreb 1957. ti si veliki de~ko Qe{tansko (Te{i} 1977). 748 Kurkina navodi primer iz: T. (ibid.

u strukturi oblika kope~iti). „zauzeti va`an. *pospe{iti (v. Iako i Skok u obliku kope~iti izdvaja prefiks ko-. izdi}i se. œiskoristiti zgodnu priliku u odnosu na nekoga radi ostvarewa svojih nameraŒ: Deca ispe{e majku kad nije kod ku}e te u~ine ne{to {to im nije dozvoqeno Leva~. lokalnu tvorevinu koja se rano ukqu~ila u ablautske odnose (o tome svedo~i prisustvo prefiksa ko. on nema krajwe niti jedinstveno obja{wewe za oblik bez prefiksa. Ispe{ili me kad ja otidoh u Para}in.v. zate}i nasamoŒ: Ispe{ih ga lepo u poqu. Zorunovac. Sokobawa (RSA)750 na-ko-pe{iti se pf. otimati seŒ: On se sam kope{a Leva~ (RSA). Skok I 427 s.-h. kreveqiti seŒ autorka izvodi iz osnovnog zna~ewa ishodi{nog *po~iti — „dizati. nadneti seŒ (RSA). *napo~iti (se). *po~-. ispe{i}u te Leva~. {epuriti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). i ÅSSÀ 22:226 s. kope{trit se „praviti se va`an i sna`an./ *pe~-.v. ali je nejasno da li ga tu navodi kao onomatopeiziranu varijantu ovog glagola. iskobeqati seŒ: Jedva kowi ispe{a{e iz blata Lika (RSA) verovatno stoje u vezi sa psl.v. osnove *pek. „v.328 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-pe{iti se impf.v. iskope~iti (sa umetnutim ko-) (Skok I 129 s. *napu~iti (se). ispe{ati „izvu}i se s mukom. gore). uma}iŒ Kosovo (Elezovi}). 22:233 s.). na}i seŒ: Nije on siroma’ . gde te uhvatim. i{~ikava drugog. nastale kao rezultat prevoja *pok-. V. ispu~iti se „isturiti se. zate}i se. Obja{wavaju}i glagol be~iti kao onomatopeju (v. koji je u vezi i sa pe~iti se „be~iti se. Nije sigurno da ovamo spada i ko-pe{ati se „braniti se. bekeqiti seŒ (Skok II 628 s. prebitiŒ: Du{a je tvoja u mojim rukama. kad se ispe{io bez para (RSA). kope~iti seŒ: Pa onaj mali kope{i se da se bije. bebekati). nadmen stav. nako~operiti seŒ Para}in (RSA) u-ko-pe{it (se) pf.-h. Ona tretira glagol pe~iti (se) kao s. trsiti seŒ Makre{ane (RSA)751 · Prema Kurkinoj. te se nasladih biju}i Leva~. 751 Oblici ispe{iti „na}i. ispu~iti „izbuqiti. razroga~iti (o~i)Œ. Na jednom mestu tuma~i pe~iti se „gizdavo hodatiŒ. nape~iti se „nakititi seŒ. iskola~iti o~iŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) ko-ro-pe{iti se impf.v. Glagol kope~iti (se) pomiwe i s. ispe{iti se „zadesiti se. *spexã.v. glagoli pe~iti (se). ili kao 750 Up. . on se tad kope{i Para}in. „usprotiviti se tvrdoglavoŒ. nadimatiŒ (Kurkina 1985:20–21)752. ispe~iti. dospjeti). Tupi`nica. nape~iti „napr~itiŒ kao ekspresivan glagol. œzagledati se uko~eno.. kobacati. Semantiku glagola „oholiti se. a sili se. s. kao da je {to kadar — Neko je slab. Skok konstatuje da ta onomatopeja ima i varijantu sa p: pe~iti se „kriviti lice prema nekomeŒ. pa sve digli Para}in. „juna~iti se. naduti se. ispe{it se „izvu}i se. œistu}i. al’ ga sad `alos’ potrevila ba{ u „aminŒ.. 752 Up. kope~iti predstavqaju kontinuante psl.

Oblike ko-pe}iti. ispre~iti seŒ > „oholiti se. upe~iti se). Up. pridev repe~ „o o~ima besnog psa. ko-ro-pe~iti : ko-pe{iti. Po{to se oblik k-re-be~iti se mo`e izvesti iz ke-re-be~iti se (kao rezultat gubqewa vokala u prefiksu ke-). okretanŒ ([kalji} 632 s. ko-ro-pe{iti. *pe~iti. praviti grimaseŒ (up. s jedne strane. œbrz. ko~operiti seŒ i b) „dizati. osnove *rãp(Kurkina 1986:111). up. rappezzare (Juri{i} s. -ro-. razvilo u „be~iti se.v. {epuriti seŒ (RSA). zakovrnuti). po na{em mi{qewu. kriviti se „savijati se.). Oblik korope~iti kod Skoka nije zabele`en. ~ > {). moglo tretirati kao pomenuti element sa likvidom. Me|utim. i re-be~e se (v. kekeriti se). Kurkina neopravdano navodi hrv. kao kontinuante psl. jo{ i ke-re-be~iti se. upaqena pocrvenela ranaŒ. be~iti). nije jasno poreklo inicijalnog re-. razmetati se. fig. u kojem se izgubio ceo ekspresivni prefiks ke-. Stoga se i oblik pe~iti se u zna~ewu „be~iti se. a s druge — u „umretiŒ (up. k-re-be~iti se „praviti se va`an. u vezi sa pejik „glasnikŒ. Indikativan je potpuni tvorbeni i semanti~ki paralelizam oblika ko-pe~iti. mogu}e je pretpostaviti i postojawe neposvedo~enog oblika *ke-re-pe~iti se.(Skok II 117). glagole uz sln. istole~iti se. savijatiŒ koje se. [to se ti~e oblika re-pe~iti (Skok ga ne pomiwe). nakon ~ega je ostalo samo re-pe~iti. bekeqiti seŒ tako|e mo`e uvrstiti u kontinuante psl.OSNOVE: 32) PE^ITI 329 paralelu za oblik sa prefiksom ko. semantika nas primorava da i wega uvrstimo me|u ovde razmatrane lekseme.v. kreveqiti seŒ. nadimatiŒ > „kriviti. u kojima je do{lo do promene krajweg suglasnika osnove (~ > }. Ono bi se. U obliku ko-ro-pe~iti se do{lo je do pro{irewa prefiksa koelementom koji sadr`i likvidu. Semanti~ki razvoj ishodi{nog *po~iti tekao je zapravo u dva pravca: a) „dizati. ko-pe{iti (Skok ih ne pomiwe) za sada mo`emo objasniti samo kao varijante glagola ko-pe~iti. nadimatiŒ > „nametqivo stati. . Juri{i} pomi{qa na aloglotsko poreklo vrgadskog oblika < it. [kaqi} neopravdano smatra da je pe~iti se turcizam.

nespretna `enaŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993) la-prda~a „toroku{a. lamprda~a „`ena. }askatiŒ. pogrd. naprdaweŒ. pogrd. „alapa~astŒ Ni{ (RSA). Jadar. „v. lamprda~a „tra~ibabaŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). laprdati Unac (Jovi~i}). laprdat Vasojevi}i (Bori~i}). œgovoriti koje{ta. (RSGV). Rovca (Bjeleti} 1993:38).Œ CG (RSA). lamprda „debela. naklapatiŒ. sg. besmislenoŒ Du~alovi}i (RSA). laprdati Uskoci (Stani}). œosoba koja pri~a koje{taŒ id. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. pogrd.). pogrd. œbrbqivicaŒ CG (RSA). pogrd. samo za te`e vawske posloveŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) la-prdast adj.Œ Vojv. laprda 3. Split (Vidovi} 1990). lamprda f.330 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 33) -PRDATI 33) -PRDATI a-la-prda f. lupetatiŒ Vrhovine. laprdat [umadija (Grkovi} 1982). Potkozarje (Dalmacija). œgovoriti koje{ta. œpri~ati koje{taŒ Uskoci (Stani}). pogrd. „zapri~ati seŒ Uskoci (Stani}) }a-prda f. laprdati œid. alaprdast „brzopletŒ Leskovac (Mitrovi}) la-prdati / laprdati impf. }aprdati „pri~ati glupostiŒ Srem (gra|a ERSJ) za-}a-prdati pf.) la-prnd-ati impf. „brbqivacŒ Vrawe (Zlatanovi}). izlaprdat (se) „izbrbqati (se)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) na-la-prdat se pf. Mali Zvornik. „brzoplet. napri~ati se kojekakvih glupostiŒ id. „alapa~aŒ Du~alovi}i. lamprda~a œid. „zanovetawe. Prijepoqe (gra|a ERSJ). „nabrbqati se. laprdan „la`ovŒ Lu`nica (Mani}). „ispri~ati {to neozbiqno. Lika (RSA). alaprdast adj. (RSGV). Ma~va (gra|a ERSJ) la-prd-iw-ati pogrd. Srem (gra|a ERSJ) . tru}ati. (ibid. pogrd. (ibid. 2004) za-la-prdati pf. lupetatiŒ Draga~evo. laprdatiŒ CG (RSA) la-prda m. „po~eti pri~ati kojekakve lakrdije. {eprtqastŒ Ni{ (RSA) }a-prdati impf. „pri~ati natenane. tru}ati. Zagara~ (]upi}i 1997). CG (RSA). udariti u neozbiqno i besmisleno pri~aweŒ CG (RSA) iz-la-prdati pf. brbqivicaŒ Draga~evo. laprdan œmu{ka osoba koja pri~a glupostiŒ Vojv. œveselo pri~ati.

) {u-prda f. œglupa~aŒ. govoriti koje{taŒ (Andri}) }a-la-n-prda f. luc-prda pogrd. luca. napri~ati seŒ id. / m. sva|alicaŒ Mokrin (Rajkov 1971). „pri~ati {aqive. 754 Up. lakomislena osobaŒ Uskoci (Stani}) telenprdas adj. luckastŒ. loj-prda œnamigu{aŒ Unas (Jovu~i}). „luckasta `enska osoba. nepredvidiva osobaŒ Srem (gra|a ERSJ). ali bez mere i smisla. }aknut. up. ka`i-prda „osoba koja ne ~uva tajnu. si}i padaju}iŒ Wegwevo (gra|a RSA)754 753 Up. zabavqati (se) kakvom pri~om (ne osobito pametnom)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) na-}o-prdat se pf. „ludorijaŒ Dubrovnik (RJA) ?{o-po-prda f.) ~a-la-pr-n-dati impf. koja mnogo pri~a i brzo prenosi sve {to ~ujeŒ (RSA). vesele stvari. nagva`dati. s-prcati (se) „okliznuti se i pasti. (ibid. nerazumanŒ id. luca „luckasta. sprcat (se) „slomiti se padaju}i sa kakvog visokog mesta. „ona koja je }aknutaŒ Piva (Gagovi} 2004). „ona koja mnogo pri~a. (ibid. ne- . œpasti. lupa~aŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „neuredna `enska osobaŒ Uskoci (Stani}) {o-po-prdile m.) }u-prda f. koprcnuti seŒ (RSA) s-to-prnd-ati se pf. œpuno i zanimqivo pri~ati. vedro. torokati. brbqati. lucprda „luckasta. pri~ati neobaveznoŒ [umadija (gra|a RSA). veselo pri~atiŒ Uskoci (Stani}). „nedovoqno razumna. zamlatasta osobaŒ Zagara~ (]upi}i 1997). }askati. ka`iprda „sitni potkaziva~Œ Zagara~ (]upi}i 1997). „praviti sitne {ale. „na}askati se do mile voqe. }alaprdati nar. œonaj koji puno i {aqivo pri~aŒ id. }askati. luperda. budalicaŒ (RSA). (ibid. œneozbiqna. Vasojevi}i (Bori~i}). sru~iti se.OSNOVE: 33) -PRDATI 331 }a-la-prdati impf. budalasta `enska osoba. u vezi sa lucnut „pomalo lud. „neuredan mu{karacŒ id. tru}ati. œ`ena koja pri~a mnogo. „`ena koja se ru`no pona{a. nepouzdana `enska osobaŒ Unac (Jovi~i}) te-le-n-prda f. qosko-prda pogrd. skotrqati se. trabuwati. Osnova -prd. „neuredna ili lewa `enaŒ Vrhovine (RSA). lu-prda pogrd. sprdati se.)753 ko-prd-ec-nuti se pf. „praznosloviti. {qo-prda arh. slomiti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). nabrbqati se.je vrlo produktivna u tvorewu imenica sa negativnom semantikom. u vezi sa qoska pogrd. zbijati {aluŒ [abac (gra|a ERSJ) ~a-la-prnd-alo n. „mrdnuti (zadwim delom tela). „lakomislen. ludica. Rovca (Bjeleti} 1993:38). (ibid. bestidnicaŒ Piva (Gagovi} 2004) }o-prdat (se) impf. œneozbiqna. lucprdaŒ. „stara lena `ena nesposobna za ma kakav rad u ku}iŒ Lika. œpri~ati gluposti. stropo{tati se.

isprdati se „izrugivati se.) po-pa-m-prd-us-iti se. po~eti se osiono pona{ati. {aliti se.Œ Uskoci (Stani}). ali je neistinitaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). prda~iti se œpodsmevati seŒ ^enej (Mari} 2002). podsmevati se nekomeŒ (RSA) naprdati impf. zaprdivati „pri~ati nekakvu pri~u koja ima u sebi i {ale. naprdati se „sprdati se. mnogi vele i l a p r d a t i: Nemoj tuda naprdati Dalm. prndecati. œzanovetatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) isprdati impf. iz istog izvora po-prd. naprdivatiŒ Uskoci (Stani}). (RSA. sg.)755 è pr|et impf. pogrd. œoporaviti se. prdwaviti Uskoci (Stani}). „qutiti se kra}e vreme pa se umiritiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). „grditi. ohol. zaprdat (se) „zagovarati (se). izmotavati seŒ. opamprdusiti se „nako~operiti se. „pona{ati se i govoriti neozbiqno. nako~operiti seŒ. RJA). ismevati kogaŒ Uskoci (Stani}). Piva (Gagovi} 2004). (RSA).. bezna~ajnostŒ Crna Reka (Markovi} 1986) potprdivati se impf. prsiti se. „jako udaritiŒ. „oporaviti seŒ. œgovoriti glupostiŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). poneti seŒ. . nadi}i se.v. œzanovetati. zboriti kao kakav veqi ~oek. i Herc. poprdica f. pf. zabavqati (se)Œ. (ibid. œ{ala. „{aqiv~ina. prezdravitiŒ id. ko~operiti seŒ Uskoci (Stani}) o-pa-m-prd-us-iti pf. popraviti se. izmotavati se. Lika (Ajxanovi} 2002) hotice se sjuriti niz kakvu strminuŒ. zakeratiŒ CG (RSA). fig. „sitnica. 755 Up. prdlati „id. prndekati „blebetatiŒ Lika (Skok s. podi}i se. „pona{ati se neozbiqno.332 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?pa-n-prd-us-iti se impf. Segedin (gra|a ERSJ). komedijaŒ Uskoci (Stani}) poprdi 3.Œ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). œzbijati {alu. {ega~iti seŒ Hrv. poneti seŒ id. „podsmevati se kome. „pri~ati koje{ta. {ega~iti seŒ: Naprdati . poprnd u siti se „osna`iti se. osiliti se. tako|e popardusiti se „pokazati se nadmen. popardusiti se pf. œumoriti se od te{kog putaŒ Zagara~ (]upi}i 1997). prdjeti) zaprdati impf. „nadizati se. zaprdat „id. izmotavati se. di}i glavu. pogrd. (ibid.u s-iti se . a ovamo je niko i ni{ta CG. œometatiŒ Zagara~ (\upi}i 1997). zaprdavati „moqakatiŒ. œnako~operiti se. popandrusiti se. {eretŒ. naprda f. Uskoci (Stani}). vulg. ru`itiŒ.. zanovetatiŒ: Naprdati ‰zna~iŠ zanovetati. {epuriti seŒ Piva (Gagovi} 2004).

zadirkivati se {alomŒ Srbija (RJA). {prdwa „sprdwa. ~ankolizŒ Pirot (v. }a-(la-) (Bjeleti} 1993:38. Oblik }aprdati (s.v. bez sumwe. ismejavati se.Œ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). sprdati seŒ Dubrovnik (RJA). bacati od badcati.v. podrugivati se. i ~prkati se „podsmevati se. ismejavaweŒ Dubrovnik. Tomanovi} smatra ove glagole rezultatom kontaminacije: laprdati = labarati + prdeti. Posledwi oblik pokazuje da se osnova -prcati < -prdati osamostalila i poklopila sa homonimnom prcati (v. . ERSJ 1:103). lakrdijaŒ < it.(ako ga ne tuma~imo kao palatalnu varijantu prefiksa ~a-) u vezi sa zameni~kim prilogom }a < tja. U oblicima laprdati i }a(la)prdati izdvajaju se prefiksi la-. govorio ili se i daqe govori. i to tako {to je na osnovu sprd-. Machek 482–483. Up. Bezlaj III 108. „rugati seŒ (RJA)756 · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol prdeti < *pârdeti „furzenŒ757. up. podsmevati seŒ Uskoci (Stani}). i {prcati se „{aliti se. U re~niku se oblik izvodi od sprdati se umetawem glasa c ispred infinitivnog nastavka -ati kao u gucati od gutati. rugawe. 40). a-la-vu`da „vrdalama. Up. 758 Ne mo`e se osporiti izvestan uticaj onomatopejskih glagola lapati. 757 O ovom glagolu v.OSNOVE: 33) -PRDATI 333 sprdati se impf.prionuo nastavak -lent ispred infinitivnog nastavka. Skok pomiwe oblike laprdati i }aprdati s.v. sprdati seŒ BiH. zadirkivati. imaju funkciju intenzivirawa zna~ewa ishodi{nog oblika. lupkati (l. }aprdati = }askati + prdeti (Tomanovi} 1938–1939:212)758. naime. {prkawe (RJA). Oblik alaprda u tvorbenom pogledu nije usamqen. prevarant.). u (o ovom prilogu v. kao u kapkati. }a). {prdqavac „~ovek koji je dostojan preziraŒ Srem. U re~niku se imenice izvode od nepotvr|enog glagola {prkati (se). Sali na Dugom otoku (RJA). cianciare „govoriti kroz {aluŒ. {prka „pogrda. i {e-m-prcati se „{aliti se. canca) dovodi u posrednu vezu sa ~an~a „besposlica. prdjeti. Skok III 29–30 s. ruglo. ismejavaweŒ. Skok I 347 s. on je pak od {prd-k-ati. Up. rug. Usko~ki glagol dokazuje iznetu tvrdwu. Ispred wegove osnove (~iste ili modifikovane) alterniraju razli~iti ekspresivni prefiksi.v. ali bez obja{wewa (Skok III 29–30). prcati) pa se i na wu dodaju ekspresivni prefiksi. {prkati se „sprdati se. naro~ito s obzirom na wegovu funkciju poja~awa pred predlozima do. bockati kogaŒ. Nije sasvim iskqu~eno da je prefiks }a. lapandati „brbqatiŒ na glagol laprdati. {prlentati „rugati se. U re~niku se potowi oblik izvodi od osnove koja je u sprdati se.c. Oblik }alaprdati nije registrovan kod Skoka. p rdjeti. a-la-voj756 Ovamo i {prdati se „id. laparati. smatraju}i da je u wemu do{lo do napu{tawa reduplikacije i pojave palatalne afrikate } < ~ (Skok I 250–251). koji se. I ekspresivni prefiksi. podrugivati se. {prd.

coll. „manguparija. `enskaro{Œ Uskoci (RSA). {alaŒ Draga~evo. u krajwoj liniji u vezi sa kurac „penisŒ (Vuk 1818) (o ju`noslovenskom nazivu za mu{ki ud v. kolo-vornica „skup veselog i bu~nog mla|eg svetaŒ Qe{tansko (Te{i} 1977) : tala-vornica „veliki broj qudi na jednom mestu. ta-la-n-kura. a-la-kura „`enska osoba koja se slobodno pona{a i izra`ava. sprdwa. 759 Ovo je. {qamŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). proskitatiŒ Uskoci (Stani}). brbqivacŒ (Vuk. œosoba koja ne{to slabo. „neorganizovana dru`ina. œbudala{tinaŒ [abac (usmeno B. Loma 1999). kurla{ pogrd. brbqati. up. {aliti seŒ Temni}. Kao semanti~ku i donekle tvorbenu paralelu up. 760 Up. brbqati. vrlo zanimqiva leksi~ka grupa: a-la-kura f. ovci)Œ. RSA). ovnu)Œ. bezo~na. O tome svedo~i paralelno postojawe slede}ih oblika: }alanprda : alaprda. alakuras adj. „`ena koja se skita. (ibid. telentrtas „lakomislen. nerazumanŒ Uskoci (Stani})760. talankurati „skitatiŒ. poro~naŒ Piva (Gagovi} 2004). „mu{karac koji se skita. iz istog izvora i telentratati „nerazumno. olo{. œpro}i po selu ili drugde bez nekog naro~itog ciqa. œkurvaŒ. ovla{ radiŒ. sa tvorbenog aspekta. koji juri za `enama. blebetatiŒ Para}in (RSA). bezobzirna. lakomislena osobaŒ. gu`vaŒ [umadija (Grkovi} 1982). ERSJ 1:105). Sikimi}). Ovamo mo`da jo{ i ka-la-kurnica f. ^a~ak. kurwa „{ega. kalamuwa : alamuwa (v.334 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI da „neodgovoran i prevrtqiv ~ovekŒ id. samo smetaju Kolubara (gra|a RSA). protalankurati „nemarno. gubqewem inicijalnog suglasnika datog ekspresivnog prefiksa. jer se isti tvorbeni postupak primewuje na razli~ite osnove. U oblicima }alaprdati. up. }alankur „id. kuretalo „onaj koji kure}e. Navedeni primeri svedo~e o postojawu i ovakvog tvorbenog modela. Temni}. talankura / }alankura / ~alankura : alakura759. U ovim slu~ajevima radi se o onomatopejskim osnovama. „koji je slobodnog pona{awa i izra`avawaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). te-le-n-trta „nedovoqno razumna. neozbiqan. ~a-la-n-kura „ona koja se bestidno pona{a. poro~na (obi~no o sredove~noj `eni)Œ. . smu{eno ne{to raditiŒ.). „`enska osoba koja se slobodno pona{a i izra`avaŒ. œglupa osobaŒ. kako bilo uraditi neki posaoŒ. bludnicaŒ. ~ovek bez vrednostiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). Za svaki od ovih oblika mo`e se pretpostaviti da je nastao od nekog oblika koji sadr`i ekspresivni prefiks pro{iren elementom -la-. (obi~no o mladi}u)Œ. talandura „skitara (tako|e o kravi. talankurile „onaj koji je sklon skitwi (tako|e o volu. telenprda prefiksi se pro{iruju elementom sa likvidom -la. -muwati). te-le-zvrkan „badavaxija. blebetalo. kurla~a pogrd. vetropirŒ (v. Para}in. verovatno u vezi sa kurwati „{ega~iti se. blebetatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). a-la-muwa „brzoplet. kuretati „govoriti koje{ta. skitnica. ERSJ 1:110–111). I za oblik telenprda posvedo~ene su tvorbene paralele. œ`enskaro{Œ. kalakurnica „ludnicaŒ. kala-kurdija „masa zaludni~araŒ: Skupila se neka kalakurdija. sprdati se. neradnik. skup deceŒ Lapovo (gra|a RSA). koja je lakog morala. }a-la-n-kura „koja nema ose}aj stida. kuretat „govoriti gluposti./ -le-. ni~eg se ne stidi i ne ustru~avaŒ Zlatibor (v. œraditi ne{to bez ikakvog reda i planaŒ. lakouman ~ovek.

isprdjeti „izbitiŒ Lika (Skok s. kao wegov ekvivalent bez formanta -to-. U wemu se. lopoprdaqka „id. skotrqati se niz nasipŒ Banija i Kordun (Petrovi} D.u obliku {o-po-prda. prdeknuti „udariti koga da se ~uje kao prdacŒ Dubrovnik.v. Me|utim. na prvi pogled tvorbeno neproziran. lupoprda pogrd. i prdeknuti „pasti onako da se ~uje prdacŒ (Vuk).Œ Uskoci (Stani}). isprndecati œizbiti. Obja{wewe dato u primeru nije samo rezultat narodne etimologije — oblik je zaista slo`enica nastala od lupati i prdeti (budu}i da oba glagola kao sekundarno razvijaju zna~ewe œpri~ati koje{ta. }u{kamaŒ Lika (RSA. isprndekati. v. up. prdjeti). On se verovatno mo`e objasniti u kontekstu slede}ih obrazovawa sa osnovom -prdati: lupoprdati „pri~ati koje{ta. zaprndecati se œzagnati se. a samim tim i desemantizuje: lopoprdati pogrd. prndo{e „cr}i (iz kletve)Œ id.OSNOVE: 33) -PRDATI 335 Ne{to je druga~ija geneza oblika {opoprda. Zbog toga prvi deo re~i po~iwe da se do`ivqava kao ekspresivni formant lo-(po-).i osnova -prd.v. RJA s. 763 Up. govoriti koje{taŒ Lika. . Oblik stoprndati se. pa {ta iza|e. „lucprdaŒ Bosna (RSA). œosoba koja sva{ta pri~a.)763. zabiti. Sa formalne strane obliku stoprndati najbli`e stoji glagol s-prndati „biti rasipanŒ: Lako je s tu|im sprndurat Hrv. semanti~ki bliske oblike skondrqati se „strovaliti se. „pri~ati koje{taŒ. skobrqati se „skotrqati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}).). lopoprda. pri~alicaŒ: Oni lopoprda ne zna ni {ta e ispri~o. zaleteti seŒ Bukovica. up. up. œkrupna `enaŒ. (Zlatkovi} 1989). pa na wegovo mesto dolazi {o. istu}i {amarima. i {u-prda. 762 Za zna~ewe up. udariti seŒ Pro761 Koren -prd. œzapaliti cigaretuŒ Vojv. prdjeti). i sprndosan „pocepan. dakle. uo~ava element -to. lupoprd „onaj koji pri~a koje{ta. slomiti seŒ (< s-prd-cati. U potvrdama koje slede prvi deo slo`enice se modifikuje. up. Knin.v. (RSA). zaprndecati vulg. prdecati se „bacati seŒ Lepetane. prdele~iti „pasti. primorje (RJA)762. naprndi{iti se œzainatiti se u dokazivawu ~egaŒ id.v. prndecati. koji mo`e da alternira sa drugim takvim formantima. (RSGV). lupetatiŒ). BiH (RSA). zadenutiŒ Banat (RSA). œzabosti.~esto podle`e sekundarnoj nazalizaciji. prdjeti). lupetatiŒ: Lupoprdati mu do|e kono lupati i prdeti. RJA). za zna~ewe up. up.pro{irena nazalom -n-761. iz semanti~kih razloga doveli smo glagol stoprndati se u vezu sa sprcati se „okliznuti se i pasti. lupetaŒ Piva (Gagovi} 2004). sprdet „utro{itiŒ Kosovo (Skok s. œzaka~itiŒ. U obliku koprdecnuti izdvaja se prefiks ko-. razla`e se na slede}i na~in: s-to-pr(n)d-ati se. œpodvalitiŒ. lopoprda „r|ava `enska osobaŒ. neugledno odevenŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). Boka (Skok s. prndekati „brbqati.

„razmetati se uobra`enom snagom ili pame}u. uobra`ena osobaŒ. U obliku panprdusiti se izdvaja se osnova prd-us-iti764 i prefiksalni element pa. a mo`da je nastalo od œnormalnogŒ prefiksa po.v. postati umi{qenŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). prdeveqa „umi{qena. „pastiŒ. „mrdati seŒ. Skok s. }askati. poprdusiti se) u procesu ekspresivizacije glagola. up. prdjeti). prdeleknuti „prevrnuti se.pro{iren nazalom -n-. praviti se va`an. oja~ati. veqati „hvaliti. alterniraju nazali n / m. veqoprdati „praviti se va`nimŒ CG (gra|a RSA)765. . a mewa se i mesto na kome se pojavquju). uprdeveqit se „osiliti seŒ.336 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {}ewe (Vuji~i}). „ko~operiti seŒ. pa-). osiliti seŒ Uskoci (Stani}). v. biti umi{qenŒ.pro{iruje razli~itim sufiksima. usamoprditi se „uobraziti seŒ Piva (Gagovi} 2004). Da je u pitawu izuzetno ekspresivan glagol svedo~e wegove brojne varijante (u wima. ko~operiti seŒ CG (RSA). i prdeveqit se pogrd. 764 I ina~e se osnova prd. 765 Up. pastiŒ Sjenica (gra|a RSA). U pogledu zna~ewa up. izme|u ostalog.(v.mo`da je po poreklu imensko-glagolski prefiks pa. osamoprditi „osamostaliti se. prd-uk-ati itd. prd-ec-ati. Glagol prdeti upotrebqava se u ekspresivnom govoru kao pejorativna metafora razvijaju}i razli~ita zna~ewa (v. prd-ek-ati. sa obrnutom pozicijom komponenata slo`enice — veqeprdati.(up. veqati se „praviti se va`an. uzdizatiŒ. œuobraziti se. Inicijalno pa. U oblicima sa ekspresivnim prefiksima realizuju se slede}a zna~ewa wegovog semanti~kog spektra: „brbqati. Bjeleti} 2002:116–117. govoriti koje{taŒ.

kopkatiŒ. œzagrepstiŒ. kopaju}i izdupstiŒ (RSA). œbrbqatiŒ Lika (Ajxanovi} 2002).Œ.Œ Vasojevi}i (Bori~i}) i{-~e-prkati pf. povr{no pro~eprkatiŒ. o{tetiti. bilo kako zakopatiŒ (RSA). skriveno. i{~eprkat Zagara~ (]upi}i 1997). (RSGV). Uskoci (Stani}). (RSA) ot-~e-prkat pf. pretra`ivatiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œrazgrnutiŒ. ~eprkati œgrebati. rasturati. „~eprkaweŒ. œmalo ne~ega {to je iskopanoŒ. radukatiŒ Uskoci (Stani}). œtrag od ~eprkawaŒ Brusje (Dul~i}i 1985) 766 U izvoru nije dato zna~ewe. p r { k a t iŒ. ovla{. œid. œkopati zemqu u potrazi za hranom (o `ivini)Œ Segedin (gra|a ERSJ). ~eprkat „grepsti da se {to iskopaŒ. œpreturati. œ~eprkawem zatrpati. ~eprkat „iskopavati ~eprkawemŒ. Vojv. „grepsti kanyama odbacuju}i zemqu unazad. . ~eprkat „~eprkatiŒ Briwe (Finka/Pave{i} 1968). ~a~katiŒ. œosoba niskog rastaŒ Uskoci (Stani}). iskobeqati seŒ (RSA). œprekopavati.Œ Potkozarje (Dalmacija). ispetqati se. rovikatiŒ Unac (Jovi~i}). œ{eprtqaŒ Unac (Jovi~i}). nejasnoŒ Zagara~ (]upi}i 1997). i{~eprkati se „izvu}i se s mukom. œraduckatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). œpri~alicaŒ. ~eparkat „~eprkati. œ~eprkaju}i. œotkriti tajnuŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ra{-~e-prkati pf. œispitivati ne{to zamagqeno. „onaj koji ~eprkaŒ. œmalo. œupornim tra`ewem prona}i. ~eprkat (ceprkat) Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1990)766. „~eprkaju}i raskopati. kopkaju}i izbaciti. razgrnutiŒ Uskoci (Stani}). „provesti dosta vremena u ~eprkawuŒ Herc. za~eprkat œid. Potkozarje (Dalmacija). ~eprka f. fig. Potkozarje (Dalmacija) ~e-prk m. fig.OSNOVE: 34) -PRKATI 337 OSNOVE: 34) -PRKATI 34) -PRKATI ~e-prkati impf. izvaditi (iz zemqe)Œ fig. ~eparkalo n. fig. rasipati (o koko{i i o qudima)Œ Brusje (Dul~i}i 1985) za-~e-prkati pf. pretra`ivati. ma~ki)Œ. pokvariti ne{toŒ. Potkozarje (Dalmacija). „~eprkaju}i. kopaju}i nogama zemqu tra`iti {to za hranu (o koko{ci. Uskoci (Stani}) na-~e-prkati se pf. tajnoŒ. œid. œ~a~kati zemquŒ. „po~eti ~eprkati. œpretra`ivati po stvarima. otkriti ne{to dotad nepoznato. œ~eprkaju}i upropastiti. œpomalo raditi.

øorkacâ „grepsti. *perk’. tj. Polaze}i od blr. grepstiŒ (< ie. ne sr~e Banat. øorkácca „~eprkati. ~eprkatiŒ). s obzirom na semanti~ku bliskost i realnost prefiksa ~e. 769 Oblik ~aprkati mogao bi biti i od ~apati. koji u odgovaraju}em zna~ewu nije potvr|en (ili sa~uvan?) kao samostalan768. 767 Up. odatle „pomalo raditiŒ. up. up.Œ: [ta radim.(-ar-. preturati. -er-) daju povoda onomatopeizirawu glagola. *~upiti obrazuju derivati istog tipa. . up. izbaviti seŒ. zemqoradni~kom terminologijom (Varbot 1979:22–24). gde se tvrdi da se od bliskozna~nih glagola *~epati. pored o-baze u kopati. potvrda øorkacca „~eprkatiŒ. ve} o osnovi -prkati. kopkatiŒ [umadija (gra|a RSA)767. kopati po zemqi (o koko{i)Œ.u starim slovenskim obrazovawima. SP l. *~eperiti.c. Prefiks ~e. kapati.v. ali mu zamera {to ne obja{wava poreklo r u ovoj re~i (Tomanovi} 1938–39:213). glagol *pãrkati (se) sa op{tim zna~ewem „~eprkati. Osnovna zna~ewa navedenih oblika su: „grepsti. ~ep. „otkriti. Autorka pomi{qa da bi. Varbot rekonstrui{e psl. Eve }epirkam ne- 768 U RJA je registrovan samo oblik prkati „srditi seŒ. smatraju}i da razna pro{irewa osnove ~ep. {ta. Sam pak glagol *pãrkati (se) Varbot smatra vrlo arhai~nim obrazovawem. U prilog tuma~ewu Varbot i Moskova govorila bi i varijanta ~a-prkati. œpreturati. Isto kona~no re{ewe nudi se i u SP 2:141–143 s. œ~eprkati. glagola mogao biti oblik ~eprkati.u ~eprkati izdvaja i Moskov 1965:71. ispred koje alterniraju razli~iti prefiksi769. kontinuanta ovog psl. i to samo u poslovici: Ko pr~e. (o koko{i)Œ. Tomanovi} tuma~i oblik ~eprkati kao rezulatat kontaminacije ~epkati.i ~ap. tra`itiŒ. *~apati. koji se u ostalim slovenskim jezicima sa~uvao samo sporadi~no.ili *perk(u). pita{ me.-h. ~aprkati „id. ~epa). ~epati + pr{kati. i Moskov 1978:355.„kopati. koja pokazuje da se ne radi o osnovi ~ep-. ~eprkatiŒ. „izvu}i (se). iz istog izvora i }epirkati œid.338 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~a-prkati impf. mogu ka sam zaludan. povezanim sa potencijalnom ie. riti. Skok izvodi glagol ~eprkati od ~epati. kopkati.v.. i Grickat 1955–1956:70. pa otuda i ~ep-r-kati (Skok I 307–308 s. Osim toga. „gaze}i nogama pr{katiŒ. pretra`ivatiŒ. œraditi sporoŒ. doznatiŒ.mogu biti normalna i produ`ena baza istog korena (e iza ~ > a). s. On pomiwe i Dani~i}evo mi{qewe da je ~eprkati od ~epati. œpretra`ivatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) · U osnovi navedenih potvrda le`i glagol -prkati.

sg. iskopeqat se „iskobeqati se. raduckatiŒ: Prebiram ovu zemqu u ba{~i – ~o’jek mora ne{to da kopeqa Gacko. „ne{to malo uzorati ili {ta drugo uraditiŒ. kako-tako. bilo kako zakopatiŒ Dalm. pa se. zakopati. u vezi i sa kobeqati (se) (v. „v. za~eprqati œplitko zakopatiŒ. ~eprqat œ~eprkatiŒ. ukopatiŒ. œsahranitiŒ: Umre ~ovjek. koprcati seŒ BiH. œraduckatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). plitko kopatiŒ Gora`devac (Bukumiri} 1983) za-~e-prqati pf. izbaviti se iz kakve nastale krizeŒ: Bija{e privijo od neakve bolesti o-ko-prqati se pf. iskopeqati se „iskobeqati seŒ Gacko (RSA).OSNOVE: 35) PRQATI 339 OSNOVE: 35) PRQATI 35) PRQATI ko-prqati se impf. kV-). fig. œdovr{iti kakav radŒ Uskoci (Stani}). . za~eprqaju 770 Up. pomalo poslovati. ~eprqat „~eprkatiŒ Kosovo (Elezovi}). œposejati kako biloŒ. ko-peqati „pone{to raditi. 773 U izvoru nije dato zna~ewe. œmalo. za~eprqat œza~eprkati. BiH. ovla{. kopeqati se „koprcati se. 772 Tako|e ~eprqnuti pf. zakopati ~eprkaju}iŒ. ~eprjat / ceprjat Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1990)773. na brzinu iskopatiŒ (RSA). „oporaviti seŒ (Skok s.v. œprikriti neku ru`nu radwuŒ Ro`aje (Had`i}). ~eparjat „grepstiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). ~eprjat „~eprqatiŒ Sumartin (Novakovi} 1994). „za~eprkati. „staviti u zemqu. Mo`da od kop-eq-ati. ~eprl’am 1. œkako-tako sahraniti. iskoprqasmo Piva (Gagovi} 2004)771 qati seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „v. povr{no se dota}i nekog poslaŒ. koporati) ~e-prqati impf. bacakati seŒ: Po~eo se kopeqati na zemqi kao zaklano pile Bosna (RSA).. kopeqat se „kobe- i eno se iskoprqa — Ponese godina ko ikad dosle. zagrnuti. z a k o p a t i na brzinuŒ BiH (RSA) is-ko-prqati se pf. izbaviti se (od nekog zla)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „lagano. œpo~eti ~eprkatiŒ. „grepstiŒ Vrgada (Juri{i}). „izvu}i se. „plitko. pritrpati zemqom. „v. „zakopatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). 771 Up. za~eprqati œostaviti zapo~eti posaoŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). ~eprqati œkopati nogama (o koko{i)Œ Ro`aje (Had`i}). œzagrepstiŒ. ~eprkatiŒ Uskoci (Stani})772. „po~eti ~eprkati. iskoprcati seŒ CG (RSA). œ~eprkawem zatrpati. povr{no pro~eprkatiŒ. Lika (RSA)770 za-ko-prqati pf. kopkatiŒ.

ra{~eprqat œid. „~eprkaju}i raskopati. i kojekako je pretrpati. bilo kakoŒ: Ne mo}i ku}u ili kolebu kao {to treba napraviti. i{~eprqati se / i{~eprqiti se „izvu}i se iz kakve te{ke situacije. doznati. istro{eno oru|e. ~eprkaju}i izvaditi. œzakopati nehri{}ansku du{uŒ Kosovo (Elezovi}).)776 ~a-prqati impf. ne dovr{itiŒ Vojv. ~aprqati se œkome{ati se. sa drugim zna~ewem na~eprqiti œpostaviti ne{to tako da se svakog ~asa mo`e sru{itiŒ Kordun (gra|a ERSJ). za ozna~avawe laganog hoda. te{ko. ~aprqam 1. stanŒ: Siroma{ki skunatoriti malo ku}ice . na brzinu. i{~eprkatiŒ Para}in. za~eprqati se „malo se ukopati. œslabe grabuqeŒ id. 776 Up. œugaziti snegŒ. (RSGV) i{-~e-prqati „v. nego ma kako – to se ka`e za~eprqiti ga i nikomu ni{ta! Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). „plitko kopatiŒ Vrawe (Zlatanovi}). „zapo~eti neki posao pa ga ostaviti. œslabo. batrgati se nogama i rukamaŒ Prijepoqe (gra|a ERSJ) 774 Up.Œ. „iskopatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}).Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) ~eprq interj. razgrnutiŒ Uskoci (Stani}). za~epr- Ba~ka (RSA)774. fig. nemoj koko{ke da ~aprqav rasad! Lebane (gra|a RSA). slabog. noktima)Œ Vrgada (Juri{i}) ra{-~e-prqati pf. iza}i uz kakvu uzbrdicu. „ogrepsti (~aporcima. da samo ne prokisuje – to na{i zovu za~epeqiti Ba~ka (RSA). iskopati ve}u koli~inu ne~egaŒ CG (RSA)775 o-~e-prqati pf. „prstŒ. iz sela u planinu i sl.. i{~eprqati se „izgrepsti seŒ Poqica (RSA)..). „grebu}i naneti povrede nekome. {aprqe „sitno graweŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). sg. „~eprkatiŒ Uskoci (Stani}). povr{nog kopawa Uskoci (Stani}) ~eprq. œs mukom. i{~eprqati / i{~eprqiti „izvaditi. jedva se izbavitiŒ Uskoci (Stani}) na-~e-prqati pf. i podrug. œsaznati. „~eprkaweŒ: ]e dobije{ dete niki boles sâs tvoje ~aprqawe po |ubre! id. (ibid. na}i ~eprkaju}iŒ. „~eprkatiŒ: Pazi. grebuckatiŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ). fig. izgrepstiŒ (RSA). provizorno se utvrditi ukopavawemŒ (RSA) za-~e-prqiti „uraditi ne{to povr{no. ~aprqawe n. . „~eprqaju}i. ~eprqci pl. (ibid. alatkaŒ. ~aprqat œgrebati. prona}iŒ Uskoci (Stani}). ~eprqak m.340 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI qat „za~eprkatiŒ. za-~e-peqiti „napraviti nu`no skloni{te. 775 Up. i{~eprqati „izgrepstiŒ Vrgada (Juri{i}).

probadatiŒ. prqati nastalo na analo777 Up. iz istog izvora prq m. Varbot smatra da je podjednako mogu}a veza ove imenice sa *per. ~oprq}a 3. œ~esto. paralelan i srodan glagolu *pãrkati (v. ogrepsti seŒ Poqica (RSA) za-{e-prqati pf.Œ. na koje se. o~eprqati œodgaveqati. gore ~eprq uzvik za ozna~avawe laganog hoda Uskoci (Stani}).-h.-h.-h. „kopati prqemŒ779.-h. 2004). sg. „pro~eprkatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995) ~a-prq m. micati ne~imŒ (RSA). øorøaØi „sitniti zemqu ralomŒ./ *por. lagano se kre}u}iŒ [umadija (gra|a RSA)778 è prqat impf. oratiŒ (Skok ga ne registruje). iz istog izvora ~o-prw~e n. koperlec sa. jo{ i ukr. prq obi~no tuma~i kao derivat osnove *pârati. par~enceŒ. œklinŒ. ~aprqak œkomadi}. Oblik je verovatno nastao glasovnim promenama od od-{eprqati. „za~eprkatiŒ: Za~oprqa{e pili}i po pepel i dignu{e pra{inu Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V.sa pro{irewem -p-. 778 .c. perpolec sa). pf. tuma~e}i potowi oblik kao onomatopeju (SEK III 68 s. imenicu prq „kra}i komad drvetaŒ. izgrepsti se. œ~eprkatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`i glagol prqati „kopati. Up. s. gore) (Varbot 1979:23). œnokatŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ). impf. ali up. prqka 3.OSNOVE: 35) PRQATI 341 i{-~a-prqim 1. 780 Iako se s.). œk o p a t i nogama. ~eprkatiŒ. glagola posredno ukazuje i Varbot. sg. glagol *pãrpati < ie. prpati „raditi ne{to brzo i nemarnoŒ. Mogu}e je da je i s. upirati. gusto sejatiŒ. nedoraslo ~eqadeŒ Vasojevi}i (Bo- ri~i}). rasecati. „plitko okopatiŒ Vrawe (Zlatanovi}) pro-~a-prqati pf. œmotkaŒ. kopkatiŒ < *prpati. *prpajo „~eprkati po ne~em sipkom (o pticama)Œ. *pero „pritiskati. Na srodnost s. dovode}i u vezu s.v.vv.-h. 779 Up. On se mo`e dovesti u vezu sa ka{. „~eprkatiŒ Timok (Dini} 1988) na-ta-prqati se pf. sg. ~eprkati. perlec „nemarno obra|ivati zemquŒ. œdete. perlec I.„razrezivati. koje Bori{ izvodi od starijeg *perplec < *prpliti „~eprkati. IV 52–53 s. „mawe drvo za{iqeno s jedne strane koje slu`i za o k o p a v a w e. pej. u su{tini. œpaw od pose~enog mladog drvetaŒ Vasojevi}i (Bori~i})777 za-~o-prqa 3. perlec780. œkanxaŒ. „po~eti nespretno kretati. ~ e p r k a t i (o `ivini)Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). va|ewe luka i sl. øorøaØisà „rovati zemqu. *per. pf. i ka{. sg. svode i *pãrkati. oti}i polako. „plitko oratiŒ. podupiratiŒ (Skok III 46–47). *pãrpati (l. na osnovu kojih Varbot rekonstrui{e psl. œvrsta r a l aŒ i ka{. id. „zadobiti ogrebotine na ko`i.

ono je u izvesnoj suprotnosti sa tuma~ewem koje je autorka ponudila za s. 783 U odrednici je gre{kom izostavqeno o u obliku okrqati se. Bezlaj III 131 s. up. kontinuantu (pored prqati) psl.v. Oblik koprqati razla`e se na ko. ~a-. koje se tuma~i na isti na~in (SEK l. tj. ~eprkati (Varbot 1979:22). perlec i s.342 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI gan na~in kao ka{.c. Oblik koprqati (nogom) tuma~i od kopati + vrqati. Bjeleti} 1994a:353–354). *kopr-. 782 Za odnos kop-ati : kop-rq-ati up. prtljarija). Moskov 1965:71. ka{. nestrpqiv. ~a-.v.v. up. ~o-. ~ak. Oblik okoprqati se „oporaviti seŒ obja{wava ukr{tawem sa okrqati se „id. {e-. mot-ati : mot-rq-ati. Ispred osnove prqati alterniraju prefiksi ko-. Tuma~ewu Slavskog priklawa se i Varbot. Skok III 55–56 s.-h.-h. i Moskov 1978:355.-h. U oblicima ~eprqati.v. iskopati se (iz ne~ega) + vrqati.(up. dem. ~epa). naro~ito ako se ima u vidu uo~ena bliskost glagola prkati i prqati.v.-h.-iter. kopati nogom vrqaju}i tamo amo (Tomanovi} 1938–39:209).i prqati (Bjeleti} 1994a:354).Œ (Skok II 149)783. glagol — od *prpqati781. koje smatra onomatopejom. prtiti (se). druga~ije Sáawski II 456–457 s. Osnova prp. ~o. Tomanovi} smatra oblik koprqati se u zna~ewu „koprcati seŒ rezultatom kontaminacije koprcati se + vrqati. za~oprqa. koperlec sa „`eniti seŒ. perlat „vaqati se u pesku ili blatu (kao koko{i)Œ Orlec (Houtzagers 1987) kao mogu}i pandan ka{. zamenom deminutivnog nastavka -kati sa -qati (prema ~etrqati) (Skok I 307–308 s. Skok izvodi oblik ~eprqati od ~eprkati (< ~epati). *kopyr-). 781 Up.javqa se i u obliku prp-or-iti se. Skok izvodi oblik koprqati (uvo|ewem q i zamenom sloga or vokalnim r) od koporati. vrteti seŒ. iskopati se iz ne~ega vrqaju}i. Moskov 1978:355. œbiti nemiran. pa s. Kao tvorbenu paralelu up. ~aprqati. upu}uju}i daqe na ~eprkati (Varbot 1974:59). *kopati : *~epati sasvim legitimno782. Iako je tretirawe s. . oblika koprqati : ~eprkati kao derivata psl. ~oprq}a izdvajaju se prefiksi ~e-. kojim se naj~e{}e i defini{e pra}akawe `ivine u pra{ini (up. prtqati < prtiti (Skok III 59 s. kopernacz: kao ekspresivno pro{irewe od *kopati).. Za oblik iskoprqati se (iz ne~ega) smatra da je izveden iz koprqati ili da je samostalno nastao od iskoprcati se. koprqati stavqa u red izvedenica od psl. ta-. *pãrplati. tj. *kop-ati (sa pro{irewima *kopor-. prpor). ~e-.

up. ali tako|e i sa {ebrqati „teturati. . „~eprkatiŒ (> „raditi ne{to povr{noŒ. On navodi Dani~i}evo tuma~ewe oblika ~eprqati od ~epati. prona}iŒ). Oblik za{eprqati mogao bi biti u vezi sa {eprtqati (v. „koprcati seŒ (> „izvu}i se. U obliku nataprqati se izdvaja se element -ta-. ~eprkati vrqaju}i tamo-amo.OSNOVE: 35) PRQATI 343 Tomanovi} smatra oblik ~eprqati „~eprkatiŒ rezultatom kontaminacije ~epati + vrqati. pr~iti). hodati nesigurnoŒ Lika (RJA). {V-). neuredno raditiŒ. ali mu zamera {to ne obja{wava poreklo glasova rqa u ovoj re~i (Tomanovi} 1938–39:210). „klimavo hodati. pro{ebrqati „prohodati (o detetu)Œ Lika (usmeno M. U semanti~kom spektru analiziranih oblika izdvajaju se slede}a osnovna zna~ewa: „grepstiŒ.) (v.B. ni`e natoprqiti se (v. „kopatiŒ. tj. brqati). „oporaviti seŒ). „otkriti. izbaviti seŒ.

prpatiŒ (RMS).Œ. œyarati (vatru)Œ. uni{titiŒ. Glagol pr{kati zaista je u vezi sa pr~kati. kopati i sl. spr{kati „uraditi po- . œbiskati. plitko zakopatiŒ Tre{wevo (RSA). fig. sg. „koprcati seŒ.Œ Pirot (Zlatkovi} 1988). pro}erdati. ~eprkati. pri ~emu oba oblika smatra denominalima od prdac (Skok III 29)784. „po~eti ~eprkati. „xarati. dirkati. pomalo orati. tra`iti.Œ: Raspr~ka{e ono malo imawa ko kerovi. ispitivati. pregledati.?). za~eprkatiŒ. sprdati seŒ Uskoci (Stani}). mrqatiŒ. raduckati. œvrlo lo{e. sg. pr{kat „~a~kati. 2004) ~o-pr{ka 3. „preturati po ~emu sipkavom. inf. pepelu i sl. œdirati u kakvu ne~isto}uŒ. raspr{kati „v. 2004) è pr{kati impf. œpr{kaju}i. sg. zatrpatiŒ: Za~opr{kaj ovoj kravaj~e u pepel. œovla{ prekriti. rastresitom. œzabadati nosŒ Uskoci (Stani}). lake posloveŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). kako bilo uraditiŒ. „na}i ne{to u pra{ini. kopr{kati se „koprcati seŒ Vrawe (RSA. ~eprkaju}i zakopati. up. impf. pr{ka 3. „id. œobavqati neke sitne. acc. œprporiti se u pra{iniŒ Timok (Dini} 1988. pepeluŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) · U osnovi navedenih oblika le`i deminutiv pr{kati. Piva (Gagovi} 2004) ispr{kal 3. lake poslove. raspr~kati „uludo potro{iti. ali u zna~ewu „prqati. pr{kati œpomalo raditi sitne. œ~eprkatiŒ.344 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 36) PR[KATI 36) PR[KATI ko-pr{kati impf. upropastiti. naro~ito ako se u obzir 784 Zna~ewa nekih oblika zaista ukazuju na takvo poreklo. Skok pomiwe ovaj glagol s. ~eprkatiŒ. raspr~katiŒ: Raspr{ka{e sve {to imaju Uskoci (Stani}). (Zlatkovi} 1990) zapr{kati pf. spiskati novac. spr~kati „potro{iti..v. Ko`eqac 1989:80). spr~kati „nepromi{qeno potro{itiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). imawe i sl. pr~kati. sg. pretra`ivati ne{toŒ Zagara~ (]upi}i 1997). kopr{ka se 3. „riti po p r a { i n i. zadirkivatiŒ. ~eprkati (kao koko{ka)Œ id. ~opr{ne se „koprcnuti seŒ Timok (Dini} 1990) za-~o-pr{ka pf. „bacati zemqu rogovima (o volovima)Œ Zorunovac.Œ: Mlogo volim da gledam kâko se ti~i}i kopr{kaju po pra{inu Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. œugaziti. spr~kati se „v. upropastitiŒ. „prporiti seŒ Bu~um i Beli Potok (Bogdanovi} 1979). izraz pr{ka-pr{ka „ne raditi kako vaqa. da se ispe~e Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V.

pr~kati se „br~kati se. glagol pr{kati smatrao varijantom glagola pr~kati. definisane i kao „br~katiŒ. pra{iti. „prporiti seŒ.OSNOVE: 36) PR[KATI 345 uzmu slede}a zna~ewa ovog potoweg: pr~kati „pomalo. Stoga bi pr{kati (< pr~kati) u krajwoj instanci moglo biti deminutiv od prkati. trebalo bi ustanoviti etimologiju ovog drugog (Skokovo tuma~ewe nije prihvatqivo za navedene oblike). up. Petleva 1994a:336. œpomalo raditi. (ras)pr{iti itd. œprati kako biloŒ. otaqati. Ishodi{ni glagol pr{kati ima {iri spektar zna~ewa. Nije jasno da li je sa ovim u vezi i pr{moqak „sitniji plod (krompir. k o p k a t iŒ. kupati seŒ. pr~kati „raditi tek toliko da se radi. prcvoqak „sitna osobaŒ. œprecrtavati ono {to je napisano ~ine}i ga ne~itkim. œ~ e p r k a t i . 786 Grupa ~k daje u nekim dijalektima regularno. Na mogu}e poreklo glagola pr~kati ukazuju usko~ka i kajkavska potvrda. Ako bi se.. pr~kat „raditi {to bez voqe. a u drugima sporadi~no — {k. spr~kati (se)Œ Uskoci (Stani}). Lele.Œ (usmeno M. pr~katiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}).(Petleva 1994:60–61. dakle. p r { k a t iŒ. raspr~kati „r a { ~ e p r k a t iŒ: Raspr~kale koko{i luk. tako da bi se za wega mogao pretpostaviti i ishodi{ni oblik pr{iti > deminutiv pr{kati. „razgrnutiŒ Uskoci (Stani})785.i ~o. pr~karija f. „id. pi`doqak „zakr`qali plod (obi~no vo}a ili povr}a)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). Skok III 21–22 s. „onaj koji je nesposoban da u~initi ne{to vrednoŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). br~iti).). Za odnos ~k : {k786 up. prh).v. slabo. œ~initi ne~istim. brqatiŒ Uskoci (Stani}) : br{kat „{krabatiŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989). o~ebr{kati „zalo`iti (o ma~ki)Œ Dubrovnik (Skok s. raditi povr{noŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993). id. „~eprkatiŒ. Takvo tuma~ewe predla`e se i za sln. nemo}no raditi. koje su. petqatiŒ Virje (Herman 1973). sao kao od nevoqe. prah. me|utim. (up. „koje{tarijaŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). Bezlaj III 100–101 s. pr~kati (Bezlaj III 107). Semantika glagola pr{kati.v. brqatiŒ. ~alabrcnuti) (v. krastavac i sl. i pr~kati „{eprtqati. spr{kati (se) „v. ukazuje i na mogu}u vezu sa prah. 73). prah.. Kao tvorbeno-semanti~ku paralelu oblika pr{moqak up. 785 Up. Ispred osnove pr{kati alterniraju prefiksi ko. Bjeleti} 1994a:353). br~kati „me{atiŒ. sitna osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990).Œ. pr~kavac / pr{kavac m. U prefigiranim oblicima realizuju se zna~ewa: „koprcati seŒ. mrqati.v. pr~kat / pr{kat „br~katiŒ: On samo pr{ka i ni{ ne dela. radukatiŒ.v. . a kao semanti~ku — prdavac „id. upropastitiŒ (Be}kovi}.B.). 119 s. To zna~i da bi oblik pr~kati mogao biti bezvu~na varijanta oblika br~kati. objediwenih hiposemom „vr{iti neku radwu u malom stepenuŒ. izme|u ostalog. Drugo mogu}e tuma~ewe je da je glagol pr~kati deminutiv od prkati.

œotimati seŒ. „po~eti se koprcati. Uskoci (Stani}). œnasekirati seŒ. bacakati se. iskopeqati se. œtruditi se na sve mogu}e na~ine da se suprotstavi nekoj nezgodi ili da se izbegne neko zloŒ. iskoprcat se œizboriti se. zakoper}at (se) „zapetqati (se)Œ. œqutiti se. pokrenuti se. boriti se da se pre`ivi. koparcat „nogama kopati. „s mukom. (RSA) do-ko-prcati se pf. dospeti. 788 787 .Œ. Vojv. nervirati seŒ Komarnica (RSA). ste}i imawe. komprcati se „koprcati seŒ Dalm. Herc. iskoprcati se „osloboditi se. koprcat se ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œisplakati se. koparcat se „koprcati se (o koko{i i ~eqadetu)Œ Brusje (Dul~i}i 1985)788. œte{ko `iveti.Œ. kobeqati seŒ CG. „dovr{iti koprcaweŒ. raskoper}a „razmrsitiŒ Orlec (Houtzagers 1987:274). Nije jasno spadaju li ovamo oblici koper}at se „vaqati se u pesku ili blatu (kao koko{i)Œ. zaimatiŒ. ~eprkati zemqu i za sobom je razmetati (o koko{i). uskoporcit se „pasti i prevrnuti se (nogama uvis)Œ Brusje (Dul~i}i 1985). „id. Piva i Drobwak (Vukovi} 1940:385). œmu~no `iveti. œzalagati se. œizbaviti se kakve neprijatnostiŒ (RSA). izvu}i se koprcaju}i seŒ. te{ko. koprc a ti se Gola ( Ve~enaj/Lon~ari}). dobauqati seŒ BiH (RSA) za-ko-prcati (se) pf. Potkozarje (Dalmacija). razqutiti seŒ Uskoci (Stani}) Tako|e œqutiti se. spasiti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ras-ko-prcati se pf. protiviti seŒ. nogama ili celim telom. zapra}akati seŒ (RSA). (RSGV). „id. œrazbesneti se. ritati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). Uskoci (Stani}). œkoprcaju}i se do}i. uskoporcat se. truditi seŒ. „po~eti se koprcatiŒ. jedva izvaditi. Lika (RSA) 787 . gore). Potkozarje (Dalmacija). fig. Potkozarje (Dalmacija) is-ko-prcati pf.. „~initi brze pokrete rukama. koporcit seŒ. v. 789 Nije jasno spadaju li ovamo oblici iskoporcit se „pasti i izvrnuti se. pra}akati seŒ. izvu}iŒ. budu}i da je u istom izvoru zabele`en oblik koparcat se „koprcati seŒ (v. buniti se. kobeqati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). smiriti seŒ Uskoci (Stani})789. œizvu}i se iz bede. koprcat se „mlatarati nogama.346 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 37) PRCATI 37) PRCATI ko-prcati (se) impf.

tj. „nemirno deteŒ Banija. „po~eti se weprcati. fig. vrevaŒ. „`iv. œonaj koji se neprestano pra}aka. waprc. ° Ti si mene sir poijo! ° Nijesan ga ni vidijo. mladih da se zabavqaju. weprpac interj. pra}akatiŒ. œpreterano `ivahna osobaŒ. igrati seŒ. œonaj koji se koprcaŒ. igra. „po~eti se bacakati. k o v r c a n e. „skakati. Ovo je primer iz folklornog teksta. pogrd. koprcko m. œqutwaŒ Uskoci (Stani}). „vrsta igreŒ. koprsan „id. weprc. kovrcan „nesta{an mladi}. uporan ~ovekŒ. „otresit. spretan. „nemirkoŒ Cetiwe (RSA). „skakati jedno na drugo. koprcaqka f. mulacŒ Split (Vidovi} 1990) ?we-prcati se impf. „nemirko. œlutka {to igra pomo}u `iceŒ. za ozna~avawe koprcawa Leva~. up. Koprc prezime (RSA). |avolast de~ko.Œ. podskakivaweŒ. œkoji se koprcaŒ. œpobuniti se. ~erupati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) za-we-prcati se pf. fig. œotresita. œvredna `enska osobaŒ. fig. weprpac m. œosoba koju jureŒ id. (ibid. vrcati). varijante: Oj macane. weprc. „trk. razdraganŒ. (RSA). œotresit. uporan. mahnitostŒ: Uhitijo ga je koprc ko da mu je dvadeseti godi{ta Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) koprcan m. koprcane. otutwi{e ne gledaju}i kud Up. okretan ma~akŒ: Pis. pra}akaloŒ Novi Sad. radan ~ovekŒ Uskoci (Stani}). ili kovrcane (v. uporna `enska osobaŒ Uskoci (Stani}) koprcav adj. okretanŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) o-{ko-prc m. vredan ~ovekŒ. „nemirno deteŒ Lika790.OSNOVE: 37) PRCATI 347 us-ko-prcati se pf. macane. œbrzo kretawe. vragolanŒ Piva (RSA). nesta{koŒ. œonaj koji se bori da se izvu~e iz nezgodnog polo`ajaŒ Mora~a (RSA). ritatiŒ Herc. „ona koja se koprcaŒ. (RSA) waprc. o-ko-prcan „ve{t. te bi se mogao okarakterisati kao hipokoristik bez odre|enog zna~ewa uz re~ macan. „koprcawe. juriti. œzabavqati se u qubavnoj igriŒ Uskoci (Stani}).Œ sredwa Dalm. œuznemiriti seŒ id. qubavno veseqe (me|u qudima ili `ivotiwama)Œ. ) a-la-m-prc / alamprc vulg. odjuriti u ‹: Odo{e goveda u alamprc. skok. `ivahan.). œpo~eti skakati (o ribama)Œ Zagara~ (]upi}i 1997). macane { k o b r c a n e. jurwavaŒ. „deran. fig. koprcalo n. œqubavna igra. fig. za podsticawe goveda da se obadaju. koprc œneobi~na `ivost. ° A kamoli sir poijo!791. œsna`na mlada osobaŒ Uskoci (Stani}) ?a-prc m. galamiti. œvredan. 790 791 . skrha{e se. fig. samo u izrazu: oti}i u ‹. uskoprcat se „id. usprotiviti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ko-prc interj. œrazigran. koprc m. Pis. (ibid. „po~eti se koprcatiŒ.

„mali ~ovek.Œ. „sterati. Oblik {e-m-prcati se „{aliti se. œdobro se najesti. heravoŒ (RJA) {a-m-prca f. prcat (se) „lomatati se hodaju}i (po te{kom terenu ili na dugom putu)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) zaprcat pf. grbave noge. œu d a r i t i se. kepecŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)792 ?{a-m-prcati impf. iz istog izvora prampurac „id. „hramati. {amprcast adj. œneozbiqna osobaŒ Mali Zvornik (gra|a ERSJ) ?ha-prc m. navijati na jednu noguŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) è prcati impf. zaprcati se œzaleteti se. œprobosti. „udarati stra`wim nogamaŒ Kor~ula (RJA). proburazitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) sprcati pf. pa ih u hodawu {iriŒ. œhitro se kretati. -prdati). œnabiti na o{tar predmet. pogrd. „koji ima krive. „naterati. i zaprckati „zafrknuti. n a b o s t iŒ Kragujevac. „di}i se i naglo oti}iŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990)794. sprdati seŒ BiH. pogrd. pogrd. „nadimak ~oveku koji u hodu baca noge na{iroko. po`uriti (nekoga)Œ BiH. zadirkivati se {alomŒ Srbija (RJA) etimolo{ki ne spada ovamo. œpojestiŒ Uskoci (Stani})795 Up. poterati (na pa{u)Œ Piva (Gagovi} 2004) naprcati pf. œhalapqivo jestiŒ. œslomiti se. prcati se „qutito vikati brane}i se od ~egaŒ Rije~ka nahija (RJA). svadbu)Œ Ma~va. œvr{iti polni sno{aj (o qudima)Œ. grbavim nogama hodati na{iroko. pastiŒ. œvr{iti polni sno{ajŒ Uskoci (Stani}). navalitiŒ Potkozarje (Dalmacija) isprcati pf. Timok (RSA). naprcati se „nabosti se na o{tar predmetŒ id. Nik{i}. sagnatiŒ: Sprcaj goveda na lokvu. 792 793 .. Herc. gungula (vezana za va{ar. (RSA) proprcat pf. œobqubiti. prcati se „pariti se. œizgnati. oplo|avati se (o `ivotiwama)Œ. Zorunovac. alamprc m. -prdati). podrugivati se. prevaritiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}).) (v. nagnatiŒ. 794 Up. nakrivo. zabitiŒ. Vasojevi}i. koji ima krive noge. „krivim. na`derati seŒ Kragujevac. zabiti. œmali. survati se. 795 Razli~ito od sprcati se (< s-prd-cati) „sru{iti se. izudarati seŒ. (ibid. juriti seŒ Uskoci (Stani}). Sali na Dugom otoku (RJA) < sprdati se (v. te ih u hodawu {iri na sme{an na~inŒ (RJA)793 ?{tu-prcati impf. razbiti seŒ id. sitan ~ovekŒ Ro`aje (Had`i}) ?pa-m-prc m. zapoprcati „zadenuti.348 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (RSA). On je u vezi sa {-prcati se „{aliti se. œgu`va. œpoterati. prcati „terati stoku nekudŒ. „izjuriti. zabostiŒ Sokobawa. pogrd. primorati nekoga da iza|eŒ.

uprcati œu}i na siluŒ Ro`aje (Had`i}). tu}i. up. nicatiŒ (Kurkina 1982:22). sko. frcati se. pr~. skoprcati kao tvorevine sa prefiksima ko-. Pri tome oblike sa -c. prcati ostavqa bez obja{wewa) Kurkina izvodi od (homonimnog ili istog?) psl. Kurkina 1982:24). „naglo oti}i. koprcniti. koprcati „vu}i se. œugurati penis u vulvuŒ. odagnatiŒ Uskoci (Stani}). prskati se. srodne sa *perti. koporati dovodi u vezu sa ovim glagolom (Skok II 149). ubostiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). zabitiŒ. ukr.-h. zabosti seŒ Uskoci (Stani}) · U osnovi ve}ine navedenih oblika le`i oblik prcati < psl.v. *pâro.-h. øar~esa „razvijati se (o stablu)Œ. Jedini prezentirani oblik za koji se legitimno mo`e pretpostaviti da sadr`i ekspresivni prefiks jeste glagol koprcati se (sa svojim izvedenicama).u osnovi obja{wava kao rezultat fonetskog preobra`aja korena 796 Preovla|uju}e zna~ewe ovog glagola u ju`noslovenskim jezicima jeste „coitum appetereŒ. U sl~. {koøirØaØi. obliku koprcati (ili wegovim slovenskim paralelama) izdvajaju prefiks ko-. Skok I 529–530 s. *prcniti (Moskov 1965:70. Mahek pak tuma~i sl~.v. uprcat œid. odmaglitiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). œsilovito ugurati.Œ. up. bez daqih obja{wewa (Malinowski 1899:119). Wegova pripadnost razmatranoj grupi leksema dovodi se. dotle ga s. pobe}iŒ. *pãrkati. i ~e{. III 28–29 s. Oblik prcati u zna~ewu „prorastatiŒ (koji Skok III 28 s.v. realizovan je semanti~ki pomak „bosti. u pitawe zbog nere{ene etimologije osnove. udaratiŒ. me|utim.vv. Naime.-h. obliku.v. *pãrkati. øar~esva. *obpãrcati)796. sln. kao i u bug. odjuriti.v.. koprcat’ (sa) kao intenziv na -s od kobrtat’ (sa). i oni autori koji u s. osnove *pert-. udaratiŒ > „probijati se. {epatiŒ Bezlaj ne nudi kona~no re{ewe (Bezlaj II 65–66).v. Skok na razli~itim mestima razli~ito tuma~i oblik koprcati se. sa sinkreti~kim zna~ewem: „riti.OSNOVE: 37) PRCATI 349 uprcati pf. uprcati se „zabiti se. pr~. sln. . id. Bezlaj III 107 s. na silu u}iŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). ko-2 i prcati u wemu izdvaja prefiks ko. koprcati Malinovski izdvaja prefiks ko-. i ÅSSÀ 29:45 s. dijal. i Moskov 1978:355). Kurkina poredi s. œoterati.v. U s. vide}i u ovim oblicima kontinuante psl.-h. III 28). imaju razli~ite stavove (ili ih uop{te nemaju) o poreklu ishodi{nog prcati. kopyrta} (: perta}). koje u prvom izdawu svog re~nika izvodi od *ko-obrtati < *vert-. koperta}. izbijati. 129 s.(bez ikakvih dodatnih komentara) (Skok II 116. Dok s. sl~. Za sln. kopatiŒ i „bosti. „pobe}i. intenziv *pãrskati (v. œuterati.i nesamostalnim oblicima *prcati. a u drugom ga dovodi u vezu sa kotrmelec < *ko-trbati < brt-ati (v. pobe}i. Moskov tuma~i s. potvrdu ovog glagola sa poq.. koprcati. „brzim hodom oti}i nekud.

i o~koperan. {to potvr|uju i neki albanizmi u makedonskim govorima: pora < alb.u vezi sa korenom kop-. korda < alb. s. koøirsnuØi „øasØi. galamiti. kopijeran (v. iskopati se iz ne~ega vrcaju}i se. Oblik o-ko-prcan ima svoj tvorbeni pandan u okopr~an prema kopr~an (v. ~e{. Oblici sa inicijalnim elementima we-. Na primerima a-prc prema a-la-m-prc mo`e se pratiti uslo`wavawe prefiksalnog dela uzvika prc. tj. up. Grickat u wemu izdvaja sufiks -rc. koøár à Øâ „ id. up. ali u savremenom jeziku bez deminutivnog odnosa prema k o pati (Grickat 1955–1956:70). prcati se. a-(la-). Kod oblika o{koprc : koprc mogu}a je dvojaka tvorbena podela: a) o-{ko-prc (kao o-ko-prcan). I Slavski u pomenutim oblicima izdvaja ekspresivni prefiks ko-. za razliku od koprcati. sl~. perta} „id. stiran. kome se prvo dodaje element a-. poq. gde se ukr. ~erupati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). b) o{-ko-prc < *o~-ko-prc (sa ~ak. capra „kozaŒ.(ko-) i osnove psl. hafr „jaracŒ. periti).v. Za oblik weprcati se indikativno je da se upotrebqava paralelno sa prcati se.-h. koperta}.350 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI *pert. . i nagla{ava da je prelaz vokala a > o davna{wi. ali ne obja{wava poreklo osnove perta} (Sáawski II 458–459 s. kaproj „veparŒ.(< sko-). s. cit. stisl. veliki zajedalo i prznica Sokolska Nahija (RSA). ali kod wih ostaje nejasno poreklo inicijalnih elemenata. Tomanovi} tuma~i oblik iskoprcati se (iz ~ega) kao rezultat kontaminacije iskopati se + vrcati se. strmoglaviti seŒ. opredequju}i se o~ito za ovo potowe.-h. rus. Semanti~ki momenat koze dobro odgovara zna~ewima glagola koprcati se. nesumwivo su u vezi sa osnovnim prcati. o~-ko-peran (v. koprcati (se). daqe). Ajeti navodi Vajgandovo (< lat. mo`da u vezi sa lat. kaprth. *pãrtati „guratiŒ (up. kapercej) tuma~ewe glagola koprcati se. . koprcniti tretiraju kao ne sasvim jasne tvorevine. capritiare (capra))797 i Popovi}evo (< alb.Œ) (ESUM 2:567). up. koprcat’ (sa). gr~. gde bi umesto ko. guratiŒ.bio prefiks {ko. sln. kopyrta}. periti). zatim se pro{iruje slogom sa likvidom la-. i smatra da je tek od ovog trenutnog glagola napravqen trajan koprcati se (Tomanovi} 1938–39:209). Sli~no tuma~ewe dato je i u ESUM. weprcati se „skakati. 23–24). Postoje i druga~ije interpretacije glagola koprcati se. mo`da obrazovane od tvorbene komponente ko.(op. promenom {k < ~k). a pritom qut kao zmija. poq . fara. i na kraju se nazali797 Up. kopra: Kopra je vrlo `iv i lakih pokreta ~ovek.„penisŒ (Pokorny 529). koperta}). koøárnuØâ „oboriti protivnika podmetnuv{i mu noguŒ. gardh (Ajeti 1985:8–9). koprcati se.

prcmoqak œmala. Oblik pa-m-prc. budu}i da je u istom govoru posvedo~en i oblik bez prefiksa prco m. i prcvoqak œsitan. sitan ~ovekŒ Ro`aje (Had`i})799. S obzirom na ~iwenicu da razmatrana leksi~ka grupa nije koherentna (ni etimolo{ki. a-la-trup interj. frcati se). up. 798 799 . ali je podjednako verovatna mogu}nost da je nastao kao rezultat fonetskih preina~ewa nekog drugog ekspresivnog glagola. Isto va`i i za oblik {tu-prcati. Oblik {a-m-prcati mogao bi se tvorbeno razlo`iti na predlo`eni na~in. -prdati).). ni semanti~ki). RJA)800. Up. Kor~ula. ima svoju semanti~ku paralelu u obliku ha-prc. ha.v. ne mo`e se govoriti o zajedni~kim zna~ewima. primere tipa alaprda (v. ili eventualno kao plod kontaminacije prideva {ampqiv „koji ima iks nogeŒ (Skok s. 800 V. prcvoqak œnerazvijen mu{karacŒ (pored œpar~ence. Up. koje se tuma~i kao ekspresivno obrazovawe od slov. v. i sln. ali nije iskqu~ena ni mogu}nost kontaminacije. tako|e ~eprk „osoba niskog rastaŒ (v./ *sto-). Dodu{e. ili je.(< *stu.OSNOVE: 37) PRCATI 351 zuje suglasnikom -m-. odatle {amprkav œ{epavŒ. koja ozna~ava da je ne{to u~iweno naglo. komadi}Œ) Vasojevi}i (Bori~i}). oblik aprc mogao bi biti i ostatak nekog prvobitno dvoslo`nog prefiksalnog elementa (npr. u kojem se samo uslovno mo`e izdvojiti prefiks pa-.). iznenadno: ^im do|e. i ERSJ 1:180–181. Up. œmali. *{ampati < *{apati œkrivo hodatiŒ (Bezlaj IV 7). mali (obi~no o ko~opernom detetu)Œ (l. tako|e prc œmalo dete koje ve} iskazuje svoju li~nost i voquŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). s obzirom na isto zna~ewe i areal. prevelika veselost i smeh u vezi sa raspirenom seksualnom potrebomŒ: }apala te je ofrc Smokvica. kod kojeg je skoro izvesno postojawe prefiksa ha-. u pogledu tvorbene strukture up. nastao od waprc798. Up. sitna osoba. patuqakŒ U`ice (RSA. fr~ „kad se ma~ke goneŒ: po}i ili udariti u fr~ (Vuk) (Skok s. ERSJ 1:56. pa sede za sovru @upa (RSA). pr~ „patuqakŒ (Skok III 28–29 s. i a-vrc „kepec. i ofrc „`ivo i veselo kretawe kod qudi. u kojem bi se mogao izdvojiti prefiks {tu.v. gore).u haprc). {amprkati œ{epatiŒ. alatrup. kr`qavacŒ Unac (Jovi~i}).c. {epav) i glagola prcati.v.

`ivahanŒ F. naqutiti seŒ. ko~operanŒ. ko~operiti se. œosiliti seŒ Draga~evo (gra|a ERSJ) ras-ko-pr~iti (se) „ra{iriti (se). Grabovac (Kosor 1979:65). uskofr~it se „uzrujati se. „uzjoguniti se. uznemiriti se. cura)Œ Lika (Skok s. 803 Iz konteksta. tako|e i ~oprqat adj. koji se brzo qutiŒ. raskora~iti (se)Œ. „ko~operan (momak. „spretanŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993:82). ono se topr~i (sve}a kad se pravi me|u rukama) Gorwe Podriwe (RJA)803 Up. koporati) o-ko-pr~an adj. biti nadmen. Up. ma}i seŒ Uskoci (Stani}). razmetati seŒ (RSA). iz istog izvora u-~o-prqi „uspraviti. tresnutiŒ: Udari ga ne~im i kopr~i ko pijevac Piva (Gagovi} 2004). „praviti se va`an. okretan. kro~iti. Up. izvrnuti seŒ Bukovica (RSA). uzbuditi se. naqutiti se nagloŒ Zagara~ (]upi}i 1997) ko-pr~an adj. a s obzirom i na zna~ewa glagola pr~iti se. ~oprq}a f. „podi}i. „posrnuti i pasti. pf. iz istog punkta pr~it (se) „id. „srdita osobaŒ Timok (Dini} 1992). œpreduzeti ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1986) to-pr~iti se impf.v. „biti u bezizlaznoj situaciji. Ovamo mo`da i ~oprq}a f.Œ. nastrana osobaŒ id. uzrujavati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997)801 ko-pr~iti pf. Kordun (gra|a ERSJ) u-~o-pr~i 3. œzainatiti seŒ. razqutiti (se)Œ Uskoci (Stani}) us-ko-pr~it se pf. u~oprqen „uspravan. u~opr~i (se) „podi}i (se)Œ. ukrutitiŒ. kopr~iti „pasti.352 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 38) PR^ITI 38) PR^ITI ko-pr~iti se impf. dur ga gladi. œdenuti se. verovatno „tiskati seŒ: Dur ga mazi. (Dini} 1988). „zaostala osoba. „koji je qute naravi. œumretiŒ Uskoci (Stani}) za-ko-pr~iti pf. kopr~iti „zapeti nogom za zemquŒ. koji je plahovit. reklo bi se da je ovde zna~ewe „krutiti seŒ? 801 802 . stropo{tati se. samo u zagoneci iz koje se ne vidi ta~no zna~ewe. ne mo}i ne{to preduzetiŒ. kopr~it se „qutiti se. okopr~an „brz. kopr~iti se / kopr~iti se „praviti se va`anŒ Uskoci (Stani}). uko~operitiŒ Timok (Dini} 1988)802. sg. œnaqutiti (se). ukrutiti.

zapr~iti se / zapr~iti se „zadi}i na sebi ode}uŒ CG (RSA) ispr~iti pf. sg. „staviti za pojas. juna~iti se. „praviti se va`anŒ Ozaq (Te`ak 1981). Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). zaritiŒ (RSA). izokrenuti. podrug. slobodno pogledati 804 Up. CG. pr~iti „pokazivati pomicawem uvisŒ: Pr~ila je rit bratu. vulg. skrpitiŒ Mali Po`arevac (RSA). oti}iŒ CG. sg. ustatiŒ Bukovica. 805 Up. udariti se spotakav{i se o ne{toŒ. postavqati se u borbeni polo`ajŒ Zagara~ (]upi}i 1997). zata}iŒ Pade` (RSA akc. papr~it „lo{e raditiŒ (Varbot 1975a:62). udariti se spotakav{i se o ne{toŒ Poqica (RSA) < psl. da {tr~i. œhvaliti seŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). „krenuti. praviti se va`anŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). ispr~iti „izmeniti. pr~it se „praviti se va`an. di}iŒ Zaglavak. *natopãrliti se (ÅSSÀ 23:161).~e{. uspravitiŒ. „ubiti. pogrd.OSNOVE: 38) PR^ITI 353 za-to-pr~iti pf. oholiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „neprikladno staviti. promeniti. „isturiti. zapr~it „zadi}i. pona{ati se nabusito. pr~it se „nadimati se. „izmeniti. za-pa-trqiti pej. „zabiti. ukrutiti. uputiti se nekuda bez mnogo razmi{qawaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). isturiti se. „zaputiti se. pr~im se 1. preina~itiŒ (RSA). pr~iti se „podizati stra`wicuŒ. sna`an ~ovekŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?ha-pr~ina œnesposobwakovi}. prsiti seŒ Pirot (Zlatkovi} 1988). „nadi}i se. obu}i tako da pada u o~i.. Mihaqevi}i (Peru{i} 1993). isteratiŒ: Nehotice mu je ispr~io oko CG. fig. œnapraviti se va`anŒ Timok (Dini} 1992) ?a-pr~ina f. natopr~iti se „pasti natr~av{i na ne{to. zaka~itiŒ Zlakusa. po}iŒ \evrske. izbo~itiŒ. „pasti natr~av{i na ne{to. natakaritiŒ. na-to-prqiti se „s naporom se di}i. usmrtitiŒ. u{topr~i se „ukrutiti seŒ. 806 Up. Up. (oko) „pravo. . œuraditi kako bilo. izokrenuti u r|avom smislu. razvijen. „izbiti. „qutiti seŒ. inf. „siliti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986) zapr~iti / zapr~iti pf. pf. „isprsiti se. sa prefiksom pa. „praviti se va`anŒ Vrawe (Zlatanovi}). zadenuti. „pona{ati se ukru}eno k a o j a r a c. zadi}i. izopa~itiŒ (RSA)805 na-to-pr~iti pf. nako~operiti seŒ Momina Klisura (RSA)806 u-{to-pr~i 3. „upadqivo zadenuti. sg. „veoma krupan. bogaqŒ Ro`aje (Had`i}) è pr~iti se impf. pr~i se 3. podi}iŒ Zagara~ (]upi}i 1997).?)804 is-to-pr~iti pf. œisticati se. „podi}i. „zavrnuti. krenuti.

ispr~it (se) „izvaditi na silu. „prevrnuti se. narogu{iti seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). „id. ali joj se ove godine sav rod ne{to spr~io Kolubara (gra|a RSA). øor~a < *pãrtja : øorØiØâ. „podi}iŒ id. sg. 807 808 . œsko~itiŒ. sg. „isprsiti seŒ Vrawe (Zlatanovi}). Skok izdvaja glagol spr~iti „suziti. sg. napr~iti se „oholiti se. stisnuti. 809 Nije jasno spadaju li ovamo i pr~iti impf. upr~iti „pritegnuti. Kurkina pak sme{ta glagol spr~iti me|u kontinuante psl. 2004). sme`uratiŒ iz leksi~ke porodice glagola pr~iti. apofonsku varijanAko je } prvobitno. u{iqitiŒ. upr~il 3. opr~am „zasukivati (rukave)Œ. unakaziti. smawiti. skupqati se. sg. napr~it se „uvrediti se. praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})808. gu`vati seŒ Uskoci (Stani}). zajedno sa mak. naørã~i se „nadi}i se. spr~iti se „skupiti se. Za semanti~ki pomak „stisnuti.354 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI nekome u o~iŒ CG. fig. di}i nosŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). ne dati nikome ni{taŒ. rus. Boka (RSA)807. bug. Vrawe. izokrenuti seŒ CG (RSA). napr~iti se / napr~iti se „napr}iti seŒ Varo{. sg. œista}i (se). ali nema kona~no re{ewe za wega (Skok III 313). Up. nakostre{iti seŒ. spr~iti se „skupiti seŒ: Dobra kru{ka. œsuprotstaviti se (telom). cicija{itiŒ. povrediti. stisnuti se. „napr~iti. œnaqutiti se. œdizati (rep)Œ. „staviti sebe u centar. sg. na psl. Kurkina svodi ovaj oblik. napr~im se 1. napr~i se 3. isturiti koji deo telaŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). skupitiŒ. ispr~iti se „isturiti se. ispr~im se 1. naørã~en „ohol.Œ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. sabitiŒ Uskoci (Stani}). ispr~i se 3. naduvenŒ. up. napraviti se va`anŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) napr~iti / napr~iti pf. stegnuti. spr~iti „stisnuti. „di}i. „napr}itiŒ Vrawe. upr~il se „ukrutiti se kao kolacŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) uspr~im se 1. pr~i „pu}iti usneŒ. nadi}i seŒ. prepre~iti putŒ. *pârkã. ispr~it se „naduti se. izvitoperitiŒ. skupitiŒ > „biti tvrdicaŒ up. „uspraviti se. „biti tvrdica. (Mani}). „preterano {tedeti. pr~iti se „stezati se. izdi}iŒ. naduriti seŒ Pirot (@ivkovi}). „u~initi da ne{to {tr~i (`ivotiwa kad nakostre{i dlaku ili podigne rep)Œ Lu`nica (]iri} 1983). napr~il se „{tr~atiŒ. podi}i. naørã~uvam „prsiti seŒ itd. Petleva 1972:207. œpraviti se va`anŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) upr~im 1. ustegnuti seŒ Uskoci (Stani}). napr~iti se „izazovno se postavitiŒ Ozaq (Te`ak 1981). obi~no radi upadqivostŒ Vrawe (Zlatanovi})809 · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`i glagol pr~iti se. *pârkã (Kurkina 1978:35). sg. pf. zakr`qati (obi~no o biqkama)Œ Zaglavak (RSA). i{~upati (oko). iz istog izvora izraz nosa napr~iti „zauzeti gizdavo. œpraviti se va`anŒ. oholo dr`aweŒ. zapr~iti se „zaostati u razvoju. zguriti se.

ko~operiti seŒ810. Oblik u{topr~i mogao bi se tvorbeno razlo`iti na dva na~ina: u-sto-pr~i (up. U pridevu o-ko-pr~an prema ko-pr~an izdvaja se prefiks o. ake`ina f. „qutiti se. III 28–29 s. Skok smatra glagol pr~iti se denominalom od pr~ „jaracŒ (Skok I 529–530 s. . ukr. to-. øere~enâ. „pasti. vaqanŒ. odupirati seŒ. Za oblik apr~ina u pogledu strukture up. „biti obestan kao pr~Œ (Kurkina 1980a:34–35). „zadenuti. Petleva 1994a:336.v. „drowak. prwa. uspr~iti se). izderina ode}e.-h. sr~anŒ. umretiŒ. Vasojevi}i (Stijovi} 1990). O obliku kopr~iti se v. ukrutiti seŒ > „praviti se va`an. koji semanti~ki vi{e odgovara obliku sa prefiksom ha-: hapr~ina. velepr}i svaka {u{a bu{a. „izra`avati nezadovoqstvoŒ. zata}iŒ > „natakaritiŒ. pridev o-pr~it „srditŒ (Skok s. ~o-. Autorka uspostavqa semanti~ki niz koji se razvija iz osnovnog zna~ewa „ispre~iti se.OSNOVE: 38) PR^ITI 355 tu osnove *perkã (> rus. 810 Up. upr~iti se) ili uz-to-pr~i (up. Bjeleti} 1994a:354. „coitum appetereŒ. Ispred osnove pr~iti alterniraju prefiksi ko-.v.v. pr~evito adv. uzrujavati seŒ. isprsiti se. øereka.-h. praviti se va`anŒ: Danas se. pr~evit „veoma dobar. {to(< sto-). „praviti se va`anŒ) razvila pod uticajem homonimne osnove *pâr~â „jaracŒ i kao primer navodi s. s. pri ~emu obe osnove smatra slovenskim inovacijama. koporati). obu}eŒ Piva (Gagovi} 2004). „qutiti seŒ. frcati se. O obliku u~opr~i se v.v. pa neka i wega Piva (Gagovi} 2004). odatle „skupqati (usne)Œ. razmetati seŒ Du~alovi}i (RSA). prijek). up. œhrabar. iako pretpostavqa da su se neka od zna~ewa u ovoj leksi~koj porodici (npr. Petleva 1986:200. Bjeleti} 1994a:354. slo`enicu vele-pr~iti se „gorditi se bez opravdana razloga. U semanti~kom spektru razmatranih oblika izdvajaju se slede}a zna~ewa: „isturiti se. O obliku istopr~iti v. pr~). vele-pr}iti se „razmetati se. frcati se). pr~iti se „udarati rogovima kao pr~Œ. „zasukivati (rukave)Œ.(Skok II 149 s. bolan.

œzaleteti se. œnemarno. „obadati seŒ. otimati seŒ.)Œ. preme}e (o {tapu)Œ. neuredno raditiŒ. pomerati tamo-amo. œmlatarati. pomeratiŒ. koprcati seŒ. œodstupati od ravnomernog kretawaŒ. œi}i bez ciqa. fig. gu`vatiŒ: Ne batrgaj tu pre|u. bacakati seŒ. œkoprcati se. Piva (Gagovi} 2004). œodstupati od ravnomernog kretawa (o to~ku. zbuniti seŒ. {eveqatiŒ. œjedva i}iŒ Vasojevi}i (Bori~i}) batrgati se „i}i nesigurnim korakomŒ. boriti se za opstanakŒ Zagara~ (]upi}i 1997) do-ba-trgati (se) pf. otimati seŒ. preseqavati seŒ: Stalno se batrgamo. œkidati. teturati seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). lutatiŒ. spoticati seŒ. ~uje{ li me? Piva (Gagovi} 2004). umotavati. dok je jad jadu ne ubije. œgacati. nepromi{qenoŒ. trestiŒ. rukama i sl. œlutati. bacakati se. œkoprcati seŒ. „po~eti batrgatiŒ. œdo}i nesigurnim korakomŒ (RSA). „seliti se.). ~igri i sl. plesti se (u {to)Œ (RSA). (RSGV) . œrvati se da bi se oslobodilo kakve stege ili kakvih te{ko}a. œkoprcati se. ~as u selo. œzaplesti seŒ. œbacakati se. {eveqatiŒ. bez vezeŒ (RSA). „bacati. s mukom micati. smesti se. œmu~iti seŒ Vojv. trabuwati. œmlatarati (nogama. Uskoci (Stani}) za-ba-trgati pf. zatr~ati se ne gledaju}i kuda. œme{ati se. œlutatiŒ Potkozarje (Dalmacija). œboriti se za opstanakŒ Potkozarje (Dalmacija).356 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 39) TRGATI 39) TRGATI ba-trgati impf. izgubiti seŒ. œqutiti seŒ Uskoci (Stani}). fig. (RSGV). œmlatarati rukama i nogamaŒ. œzalutati. zabasati. œkoprcati seŒ. œi}i ne oslawaju}i se ~vrsto na nogeŒ Uskoci (Stani}). batrgat (se) „zaplitati nogama. mlataratiŒ. œgovoriti koje{ta. zaplitatiŒ. „i}i nesigurnim korakom. œ~initi da se pretura. bacakati. suktati (o plamenu)Œ. œlizati. ~as u planinu Pro{}ewe (Vuji~i}). nositi seŒ. zaneti se (ne~im)Œ (RSA).Œ. i}i kojekudaŒ: Po cijo bogovetni dan batrga za govedima. lomitiŒ. pri~ati isprekidano. œdrmusati. posrtati od umora ili pijanstva. œzaplesti se. zabatrgati se „id. œmlatarati (nogama. pra}akatiŒ. rukama). batrgat œrvati se. œnespretno pokretati. œlizati. zapiwu}i u hoduŒ. œmrsiti. suktati (o plamenu)Œ. œzabaviti se. batrgat se „koprcati seŒ. œgacati. œzateturati seŒ Vojv. œteturati se pri hodu.

œid. Za ovo zna~ewe up. Posredan dokaz da je predlo`ena tvorbena analiza navedenih oblika ta~na jeste i psl.v. „v. prtqatiŒ811. rastrzati. (ibid. kompleksa *bat-r-. prinudni radŒ (Skok II 61 s. batrwati. „sa}i sa naporomŒ Piva (Gagovi} 2004) iz-ba-trgati (se) pf. a s obzirom na varijante batrqati. batrgati seŒ Uskoci (Stani}) ka-trgati impf. koØorgaØi „silom vu}i. lutatiŒ: Evo katrgam nekuj u planinu. povezuje ovaj glagol sa trgati.(ka-) (ESUM 3: 61). potezatiŒ. batrwati odraz starijeg. batrgati se iz Pro{}ewa. nabasati. œbrati. razdirati. ka-.OSNOVE: 39) TRGATI 357 z-ba-trgati pf. „besciqno i}i. œseliti se. mo`da katrga „galijaŒ < gr. ~upatiŒ (RJA) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol trgati (se) (o wemu v. rekonstruisano Up. Ispred osnove trgati alterniraju prefiksi ba-. nemarno ne{to raditiŒ812: Ne{to sam katrgo cijo dan oko ku}e. koji na osnovu zna~ewa „kidati. Skok III 499–500).) ko-trgati se impf.(v. raspar~avatiŒ. {to je karakteristi~no za sloj ekspresivne leksike (Toporov 1985:502). izgu`vati. **motãrgati / *motãrxati (?). ka-. odakle je glagol katrgati mogao nastati po modelu galija > galijati „dirinxitiŒ (RSA). katarga). œslabo. Skok smatra da je glagol batrgati nastao onomatopeizacijom denominala batati (< bat) (Skok I 12–121 s. „nai}i. potezatiŒ pomo}u prefiksalnog elementa ko. psl. Toporov isti~e da je podjednako opravdano videti u oblicima batrgati. œiza}i posr}u}iŒ (RSA). „poprtqati. katrgati izdvajaju se prefiksi ko-. koje se izvodi od glagola ØorgaØi „vu}i. 811 812 . Ovakvom tuma~ewu priklawa se i Loma.) è trgati impf. katergon „galija. œnemarno se odnositi prema drugimaŒ id. u inicijalnom slogu pre vidi ekspresivni prefiks ba.) po-ka-trgati pf.nego rezultat dekomponovawa prefiksa *oba. (ibid. œizmrsiti. bat). U oblicima kotrgati. „kidati. ko-. (ibid. lomitiŒ (prisutnog u batrga „patrqakŒ). poteratiŒ: Pokatrgo sam ove stvari u planinu id. iskidatiŒ Piva (Gagovi} 2004) na-ba-trgati pf. Gorà~eva 1982:109). batrqati. U obliku batrgati izdvaja se prefiks ba.Œ. ukr. up. koji je pretrpeo mnogobrojne transformacije usled fonetskih i semanti~kih atrakcija i analogija.v.(Loma 2000:613). natrapatiŒ id.

glagola * kolotoriti . „lutatiŒ. U tom slu~aju glagoli sa h umesto g. u ~e{. Zbog toga nije iskqu~eno ni nezavisno paralelno obrazovawe nekoliko glagola s prefiksom mo. intrigeŒ.( ÅSSÀ 10:147–148. motrha. modrchati „zbuwivati. i ~e{. motrcha „spletke. 813 Na rekonstruisawe ishodi{nog glagola **motãrgati navode vokalizacija i zvu~no ` u rus. koje se tuma~i kao tvorevina sa ekspresivnim prefiksom mo. Machek 15). * ter. spletkaritiŒ. „bacakati se. motrchati. „seliti seŒ. „raditi nemarnoŒ. moØor`no prema sl~. pored trhati postoji i drchati (Machek 128). koprcati seŒ. „i}i nesigurnoŒ. Semantika dozvoqava posmatrawe odnosa g / x na planu fonetskih karakteristika ekspresivnih tvorevina. *tãrxati (Varbot 1973:12–13).358 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na osnovu ~e{. a leksika niza slovenskih jezika daje mogu}nost rekonstruisawa psl.c. lomitiŒ. U semanti~kom dijapazonu navedenih oblika izdvajaju se slede}a zna~ewa: „kidati. Nema pouzdanih kriterija za fonetsku diferencijaciju primarnih i sekundarnih oblika ekspresivnih glagola. koji pripada zajedni~kom gnezdu ie. Sli~an semanti~ki razvoj ostvaren je kod kontinuanata psl. Ponu|ena re{ewa data su uz ogradu zbog ograni~enog broja relevantnih potvrda (ÅSSÀ l.od semanti~ki bliskih glagola. Varbot 1988:73). sl~. muka. motrha „zbrka. neredŒ. Varbot 1984:33–34. . dijal. Sem toga. povra}atiŒ. up. i sa d umesto t — jesu sekundarna ekspresivna preobrazovawa.).od *tãrgati (ÅSSÀ 20:77–78)813. jer se navedeni oblici smatraju deverbalima. rus. Dok jedni autori ukazuju na modifikuju}u ulogu glasa h (Vaillant III 331. bezli~ni glagol moØor`no „(nekome biti) te{ko. prevashodno glagola. drugi smatraju znakom ekspresivnosti ozvu~avawe suglasnika (Szymanski 1977:11). dovoditi u zabludu. „brbqatiŒ itd. Zato se ne mo`e kategori~ki odrediti oblik sa h kao sekundaran.

) jedini su slo814 815 . Oba psl. natotr~iti „pokondiriti se.„tvrd.OSNOVE: 40) TR^ITI 359 OSNOVE: 40) TR^ITI 40) TR^ITI is-to-tr~iti pf. utotr~it se œukrutiti se. odlu~no istupiti napred. obi~no jedno za drugim (o stoci)Œ: Eno ti jagwad tetr~e prema Blagovu `itu. ispru`iti (neki deo tela)Œ Vu~itrn (RSA). rus. œistaknuti. „viriti napoqe. otvrdnutiŒ (Pokorny 1023)818. str~ati. ukipiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)815 pa-tr~e n. Zaglavak (RSA)816 {tr~ati impf. viriti. natotr~it œispup~iti. Up.v. natr}iti (se) „id. „komad stabqike koja viri iz zemqeŒ: Kad se obere kukuruz i pos.-h. na-to-trqiti se „id. dizati se iznad ~egaŒ. glagolu *tãr~ati v. 818 Oblici sa zna~ewem œstr~ati. ne videti od sebe drugeŒ: A se r|a najede. {tr~ati. natetr~iti „i}i kre}u}i se obi~no jedno za drugim (o stoci)Œ: Natetr~ile ne~ije ovce pravo na snije`nicu Piva (Gagovi} 2004). nakostre{iti seŒ (RSA)814 u-to-tr~it pf. tr~iti < psl. uspravitiŒ. izbe~iti (o~i)Œ (RSA) natr~iti pf. œisturiti. isturiti. 816 Up. isturiti napredŒ Kosovo (Elezovi}).e~e toluzina.Œ (RSA). viritiŒ Uskoci (Stani}) istr~iti pf. sln. str~ati. na wive ostane samo patr~e od kukuruz Crna Reka (Markovi} 1986) è tr~iti impf. ukr. Nije jasno spada li ovamo te-tr~iti „i}i. oblika svode se na ie. œizdvajati se ne~im. fig. natrtiti (se). uperiti ne{to (na nekoga)Œ: Ama si mi neka sila. Bezlaj III 325 s. „isturiti. Para}in. izbaciti. natr}iti (se) „isturiti zadwicu. œizbuqiti. isprsiti seŒ Momina Klisura (RSA) na-to-tr~iti / natotr~iti pf. nadi}i (zadwi deo tela)Œ Vrawe. nu povrati ig. natotr~iti se „nadi}i se. kretati se. istotr~iti se „smelo. *tãr~iti (up.v. uko~iti se. odudaratiŒ Uskoci (Stani}) · U osnovi navedenih oblika le`e glagoli ({)tr~ati. „str~ati. i Borys 1997:262. Fasmer IV 88 s. dok si istotr~ija tija pi{toqi. sØor~aØá itd. „staviti tako da {tr~iŒ. œdi}i. obi~no nepodesnim. *(s)ter-k. sagnuti se tako da se spre~ava prolazŒ Ivanda (^e{qar 1983). izdizati se iznad povr{ineŒ (s.Œ (RSA). Øor~aØâ. Øor~aØâ)817. odmak natotr~i i zaboravi i bosotiwu i golotiwu Piva (Gagovi} 2004). str~ati. *(s)tãr~ati. 817 O psl.

820 Up. Skok III 504 s. trkati œtu}iŒ. ~vornovati deo drveta koji ostane pri zemqi kad se deblo odse~e. oblici: *stãrkati. Me|utim. Treba naglasiti da imenica patrq nema kona~no re{enu etimologiju822. Bezlaj IV 215 s. ali up. Me|utim. koji str{iŒ. œna stablu suvo prelomqeno drvo. {trkati.Œ [abac. ali to opovrgava usko~ka potvrda. i Snoj 779 s. biti. up. Polaze}i od semanti~kog kriterija. œiverje. detaqnije v.v. -ajo : *stãr~iti.-h. Na osnovu deminutiva patr~e. udarati. RJA)820. drveta.360 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U ÅSSÀ. ~iji bi deminutiv *patrq~e upro{}avawem suglasni~ke grupe mogao dati oblik patr~e. œpar~e drveta koje se vezuje kvo~ki za nogu da ne bi preletala ograduŒ Ma~va (gra|a ERSJ). moglo bi se pomisliti na imenicu patrq m. tr~iti. Takav oblik. *breg-~e > bre~e Crna Reka (Markovi} 1986:248). trkati I. osaka}ene. trkati. str~im œ{ibati.v. stabqike. (ibid.(ÅSSÀ 23:163). Snoj 784 s. r je uneto prema krq œdowi. -~o (sln. ~e{. trkat œtu}i. rekonstrui{e se psl.v. glu`. -ajo œtu}iŒ < œobra|ivati tvrdim oru|emŒ (sln. jeziku nije potvr|en glagol tr~iti u neprefigiranom obliku. trkam smatra da je ishodi{no zna~ewe verovatno bilo œudarati o ne{to tvrdoŒ. na ie. ostatak pose~ene ili slomqene stabqike kukuruza ili vinove lozeŒ [abac (gra|a ERSJ). Snoj 1987:274–275). (Vuk.mogu se svesti i neki drugi psl. ØorkaØâ. deminutiv patr~e legitimno bi se mogao izvesti i iz oblika *patrk (kao sanduk > sandu~e). noge ili polomqenih krila u pticeŒ (RMS)821. tako|e patrqe coll. pawŒ. tr~im.v. trkam.: bod. hrv. *natotãr~iti (se). ostatak pose~ene ili slomqene grane.Œ) (Skok I 87–88 s. nije posvedo~en. œostatak ruke ili nogeŒ Potkozarje (Dalmacija). zabadatiŒ. sa umetnutim -to. patrkaq. str~iti. i patrq œid. {trkam : str~iti. na koje se mo`e ~ovek ozleditiŒ Makarska venski oblici koje Pokorni stavqa pod ovu osnovu.-h. 226 s.v. ØorkaØâ. *tãrkati.(badrqica œstruk trave od zemqe do cvetaŒ. trkati. i patrqak œsuvi komad. samo na osnovu s. kajk. -kqa m. 822 Skok je dovodi u vezu sa porodicom re~i okupqenom oko imperfektivnog korena bad. œono {to ostane od perja kad se ~ijaŒ. otpaci od se~ewa drvaŒ id.v. œostatak slomqene. bosti rogovimaŒ) : *tãr~iti (tako Bezlaj III 325 s.i glagola tãr~iti (se). . storka} : stor~i} œtu}iŒ). 819 U Makarskoj je zabele`eno i zna~ewe œparo`ak u vilaŒ (RJA). bockati. rus. dodu{e.v. dirati. maqŒ. 821 Up. strkat : str~it œgurati. Fasmer IV 83 s. trkati. tr~ati.). Konstatuje se da u s. a p umesto b prema parijez œid. nude}i œvratolomnoŒ tuma~ewe kojim se prevazilaze fonetske razlike (d je pre{lo u t prema bat œbatina. badrqast œbodqivŒ itd. odse~ene ruke. ~e{. *(s)ter-k. potvrda. Up. u ovom govoru nemamo zabele`enu potvrdu osnovnog oblika patrq(ak).v. obrazovanog pomo}u imenskog prefiksa pa-. ne mo`e se pouzdano utvrditi imenica od koje je izveden. badrljak). œsuvi komadi} drveta {to viri iz zemqeŒ819 Dalm. tu}iŒ. Skok ne pomiwe navedene oblike. {tap.). koje se tuma~i kao spoj prefiksa na. Sa fonetskog stanovi{ta. ~e{}e patrqak / patrqak œsuvi komad.

i osnovno trkaq. ta~kaŒ. kao i u slovena~kom: patr~ m.v. Lika. dodat na osnovu glagola *tãr~ati (l. motkaŒ (Kurkina 1992:191). 826 U pitawu je duga~ka {iba. œdeli} ne~ega. trkqa f.). gori nogu stavi i k wemu ‰tj. dok je Skok smatra dalmato-romanskim leksi~kim ostatkom (Skok III 484 s. on ruku postavi. Kao tvorbena paralela navodi se dijal. npr. œkolac {to se zabije u zemqu. sln. trkaq m. . da se mogu pewati. kojom se mlati `ito. I kona~no.. u kojem izdvaja prefiks *pa-. uz vinovu lozu. œklasŒ824.postoje i druge semanti~ki bliske izvedenice. 827 Zapa`amo da ova potvrda (iako iste tvorbene strukture) ima druga~iji akcenat i specijalizovano zna~ewe. mlatiloŒ826. tr~ek. ostatakŒ: Nabode se bosom nogom na patrkoqicu od kr~evine Piva (Gagovi} 2004). œjareŒ (RMS). œkolac na koji se ne{to obesiŒ Trebiwe. Oblik patrkaq bi se mogao razlo`iti na prefiks pa. dijal. JerolimuŠ poto~i. œjaracŒ > pr~e. Autori RJA povezuju ovu re~ sa kajk. i tuma~i kao nomen agentis (< nomen actionis) od pretpostavqenog glagola *po-tr~iti œudaritiŒ. (mo`da f. deminutiv patr~e mogao bi biti obrazovan od oblika *patr~. {to v i r i iz zemqe.OSNOVE: 40) TR^ITI 361 (RJA)823. tako|e i patrkoqica f. Autorka oba oblika svodi na psl.?) œdrvce.v. pr~ m. {to se priti~e uz neke biqke. ~upra). dem. patrq. I ovde se sln. imenica 823 Autori re~nika smatraju da je u pitawu ista re~ kao i patrq. up. torkul. prezime Potr~ (Bezlaj III 15)827. œmla~uga. U slovena~kom etimolo{kom re~niku postoji posebna odrednica patr~ m. RJA). rus. te{ko tome do smrti ko se s wom uprti (zmija) (Vuk s. tim pre {to je takav oblik i posvedo~en. *patãr~â. te se mo`e ~eqade ili `ivotiwa nabosti. œpar~e drvetaŒ œ{tap. Ston. i to samo u jednom primeru s po~etka XVI veka: Lav . 825 Od osnove trk.. tj. rozga). -eta n. kajk. -kqa œklas kukuruzaŒ Nemani} (RJA)825. motka ili jak {tap sa privezanom da{~icom na jednom kraju. 824 U zagoneci: ^upra sjedi na trkqu. mali paw koji {tr~iŒ. te sve ne{to ~eprqi. œu vrhu granata pritka po kojoj se loze razilazeŒ Boka (Vuk s. 1508. trkelj œcepanicaŒ. udarawem po klasju odvajaju zrna od mahune (kao primitivan vid vr{idbe). patr~.v. up. trkaq. motkaŒ i Øor~eà œgran~ica. œdrvo uz koje se ne{to pewe ili se pobode da ne{to dr`iŒ: Zabo je trkqu u zemqu za privezat mlado drvo Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). pasuq. jer se bi{e nabol. œpatrqakŒ Vojnovi} (RMS). grah. i patr~ isko~i (Transit svetoga Jerolima v Seni. potvrda dovodi u vezu sa hrv. patr~ek. Sarajevsko poqe. Velika u Slavoniji (RJA). v. jadovno sku~e}. tamo i druge potvrde). ali im je nejasno -ka-. za tvorbu up. pritka. tr~ekŒ. palica. Takav oblik posvedo~en je na krajwem zapadu srpsko-hrvatskog jezi~kog prostora: patr~ m. øoØor~ina œpalica.c. npr. kolac.

. œzakr`qao `bun ili drvceŒ. Sa ovakvim tuma~ewem ~e{. œovsik ili ovasŒ i œ{tala za teladŒ i iznosi pretpostavku da je re~ nastala disimilacijom od kostr~.v. œzapu{a~Œ < œzatisnutiŒ. xa-. kao i Mahek. obrazovana od glagola zatr~iti œzapu{iti. prema nekim tuma~ewima. budu}i da se sva pomenuta zna~ewa daju izvesti od osnovnog — œbiti tvrd. a s druge — opovrgava teza da je starina tog oblika problemati~na (bele`ewe slovenskog toponima u starim gr~kim izvorima dokaz je wegove duboke starine). œrukovet (trave). {iri areal psl. Tako su nastali oblici koji. npr. zatisnutiŒ. sadr`e prefikse ko-. ie. imenice. Tvrde}i da je etimologija predlo`ena u ~e{kim etimolo{kim re~nicima — verovatnija830. Iliadi pro{iruje krug kontinuanata psl. prisustvo grmqa i niskog biqa ili wegovih ostataka koji {tr~e iz zemqe (Iliadi 2002:53). *kotãr~â). razgranatu semantiku ove re~i svodi na osnovno zna~ewe: œono {to {tr~i.c. isto tuma~ewe daje se i u ÅSSÀ 11:213 s.362 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI zatr~ œzapu{a~.prevazilazi se na dubqem. za razliku od wega. u ~ijoj osnovi le`i isti koren *tãr~.Œ. s jedne strane. œmali ~ovek. otvrdnutiŒ (v. ima neodre|en oblikŒ. Me|utim. buket (qubi~ica)Œ.)828. on ipak priznaje da se upadqivo podudarawe ove imenice sa korenom tãr~. *tãr~. nitkovŒ829. planu.ne mo`e potpuno zanemariti. *Kotãr~i. za~epiti. œkormilo ili kratko vesloŒ. dijal kosØrec œbiqka Bromus L. *kotãr~â (rekonstruisanog samo na osnovu zapadnoslovenskog materijala). potvrda kotr~ec.(Kurkina 1986:113. Jedan od wih je ~e{. kotrec. [iroke semanti~ke mogu}nosti slovenske osnove *tãr~. prividna semanti~ka raznolikost leksema okupqenih oko psl. 830 Za wu (prema Rejzeku). rus. kostrec. kotr~ ne sla`e se Rejzek. pripada geografskoj nomenklaturi. govore i neke semanti~ke paralele iz drugih slovenskih jezika.(l. me|usobno udaqena: œstabqika. drvce (koje viri uz zemqe)Œ. tuma~i imenicu kao derivat glagola *tãr~ati sa prefiksom ko. Time se. Kurkina. Autor smatra da psl. ~epŒ.kao da su œotvorileŒ ovu osnovu i za ekspresivno prefigirawe. Jedino tako se i mo`e objasniti finalno -~ (po analogi828 Navedeni oblici realizuju zna~ewa koja su. nap. odra`avaju}i fizi~ko-geografske karakteristike terena: prirodna ra~vawa u reqefu. izlazi van granica ne~ega. *kotãr~â. imenica kotr~ œra~vasta motkaŒ. grozd. pored st~e{. tuma~e}i toponim Kotortzi (Epir) kao psl. œmlatiloŒ < œudaritiŒ. ali. 818). na prvi pogled. ba-. ali smatra da ga treba pripisati sekundarnom uticaju tog korena na primarno kostrec. 829 Machek 283 navodi jo{ tri zna~ewa: œvrsta gqive SparassisŒ. kotrec. kao apelativ-motivator toponima.

*batãr~ina > rus. ali sa prefiksom xa-.OSNOVE: 40) TR^ITI 363 ji prema kosim pade`ima o~ekivalo bi se kostrc. obor. u krajwoj liniji od psl. sl~. I kona~no.Œ. kotrec œku}ica za mawe `ivotiwe. pod uslovom da se ne radi o fonetskoj varijanti oblika *øaØa(o)r~ina (tako Iliadi 2002:53). baØar~ina œmotka. œmala staja. ~atrqaŒ. xata-ru~a? œzemqanica sa prozoromŒ. *xa-tãrã~â (tako [ulâga~ 2003:120–121). dovodi ove re~i u vezu sa sl~. {tala. Detaqno v.dopuwava jo{ jedan dijalektizam: psl. . œogra|eno mesto u {tali za doma}e `ivotiwe ili wihovu mladun~adŒ. *kotã. gde se one svode na psl. Bjeleti} 2006v. kao i izvesne modifikacije zna~ewa (Rejzek 2000:330). dijal. koji sadr`i prefiks ba-. baØor~ina œduga~ka motkaŒ. i daqe sa koterec. 831 Oba autora s pravom kritikuju tuma~ewe ovih re~i dato u ÅSSÀ 8:22–23. spisak arhai~nih derivata sa korenom *tãr~. kotr~ œid. jesu ~e{. *kotâcâ œku}ica za `ivotiweŒ. chatr~ œuxerica. œdeo stajeŒ (Rejzek 2000:331)831. Rejzek.Œ < psl. koko{arnikŒ. {tapŒ. Slede}e lekseme kojima se pripisuje status derivata glagola *tãr~ati. chatr~ œid. ku}ica za psa. *xatãrã~â < iran. uprkos izvesnim problemima formalne prirode. kotrc). kavezŒ.

. kotrqatiŒ. zaneti seŒ. klate}i se. zabasatiŒ BiH. œprevrtati se preko glave na le|a u narodnoj igri koturawaŒ Slav. „i}i klate}i se. za podra`avawe kuturawa. implicira druga~iju tvorbenu analizu. zaneti seŒ. posr}u}iŒ. œkretati se. izgubiti ravnote`u. klatiti seŒ Uskoci (Stani}).364 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 41) ?TURATI 41) ?TURATI832 ?ba-turati impf. izgubiti ravnote`u. da bi se lak{e uo~ili i pratili procesi ekspresivizacije. œkretati se. i}i. povode}i seŒ. nalepiti neku `i|u masu u debqem slojuŒ. œposrtati. teturati se „navijati se tamo-amo u hodu. „i}i nesigurno. kontaminacije. bola)Œ. kuturati (se) „kotrqati (se). bez snage raditi ne{toŒ. 833 Nije jasno spada li ovamo i nabanturati „naneti. budu}i da ve}ina oblika. s namerom prezentiran na ovaj na~in. Materijal je. obrtawem. fig. koturati (se) „kotrqati (se)Œ Uskoci (Stani}) ?ku-turati (se) „v. œobu}i. œsvijati se. koji su doveli do stvarawa ovako razu|ene leksi~ke porodice. k o t r q a t i (ne{to okruglo. zateturati se „po~eti se teturati. talasati seŒ. jedva se kretatiŒ Du~alovi}i. te{ko odr`avati ravnote`u u hoduŒ Potkozarje (Dalmacija) za-te-turati pf. stropo{tavati seŒ. œkretati se velikom brzinom (nizbrdo). me|utim. povesti se. œnamotavati konac na kalemŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) kuturu interj. okupqenih oko wih. œpo~eti se teturati. ?tulati. „aqkavo. œkretati se u valovima. ?trqati izdvojene su samo uslovno. talasima. Lika. vaqati (se)Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). koturati (se)Œ CG (RSA). koturati se „pokretati se obrtawem. Komentar o tome sledi na kraju poglavqa. kuturat œvaqati. ?tuqati. „pokretati okretawem. hodati s mukom. te{ko i}i. valovima. kome{ati seŒ. hodati s mukom. skupqati se u kotur (od muke. fig. odmicati (o prevoznim sredstvima na to~kovima)Œ. te{ko i}i. skrenuti. œkolutati. obrtati se (o ne~em okruglom. oblom)Œ. t e t u r a t i s eŒ Uskoci (Stani})833 ?ko-turati impf. œkretati se. kru`iti (o~ima)Œ. œkretati se u masi. œpokretati u talasima. „po}i nekud teturaju}i se. œiznemoglo. povesti se. povr{no raditiŒ Varo{ (RSA). kotrqawa CG (RSA) ?te-turati impf. œpo}i nekud teturaju}i seŒ (RSA) 832 Osnove ?turati. natrpati na sebe mnogo ode}eŒ Ba~ka (RSA). oblo)Œ. œza}i s puta. talasatiŒ. jedva se kretatiŒ (RSA). perintegracije. .

dijal. le`i glagol turati (se) (Skok III 525. Moskov tako|e u koturati izdvaja prefiks ko. Fasmer I 135 s. kaØurvam. Ispred osnove turati alterniraju prefiksi ba-. turat (se) œgurati (se)Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika. œnositi.) i{-~e-turat pf. pod uslovom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. lupaju}i potmulo nogama.(V = vokal) (Toporov 1985:502). (ibid. U BER-u se ovaj glagol smatra denominalom od kaØur „okretnicaŒ. k o t u r a t i. Oblik baturati (Skok ga ne registruje). nesigurno. kaØuràm). metatiŒ. „kotrqati (se)Œ: \eca se ~eturaju niz brijeg Vasojevi}i (Stijovi} 1990) do-~e-turat (se) pf. i{~eturat se „otkotrqati seŒ id. progawatiŒ (Petleva 1996:33). tiskati. pored turati (Skok II 116 s. i Grickat 1955–1956:69. œg u r a t i. Up. te-. prevrtatiŒ (Moskov 1965:70). œgurati. uguravati. ko-. œpognutŒ. kota~). œteturaju}i nai}i na nekoga ili ne{toŒ.v. trupkaju}i pri hoduŒ (RSA). Kao formalna paralela oblika baturati eventualno bi se moglo navesti rus.od batati „i}i s naporom.v. œzabijati. œusredsre|en. u kojem Toporov vidi kompleks *batr. œbacati. {u-. (ibid. . œkreveqiti seŒ.smatra neubedqivim (BER 2:278 s.i kao paralelu navodi bug. zabadatiŒ (RJA). vu}i ne{to te{ko ili kabastoŒ (SRNG.OSNOVE: 41) ?TURATI 365 na-te-turati pf. vrtetiŒ.v. hitatiŒ. umirenŒ Unac (Jovi~i}) è turati impf.) ?ko-~e-turati / ko-~e-terati impf. ku-. kotrqati. „vaqati. „dokotrqati (se)Œ: Do~eturali smo kacu do vrata ot ka~are id. up. ~e-. baØuriØâ(sà) „inatiti seŒ. Oblik koturati Skok tuma~i dvojako: kao tvorevinu sa prefiksom ko-. kaØurà „ru{iti. obarati.v. mogao bi se objasniti i kao fonetska varijanta osnovnog batrgati.ili *bat-V-r. tako|e i rus. bu-ØuràØâ œgoniti. t i s k a t i ispred sebeŒ. dok se izvo|ewe pomo}u prefiksa ka. „iskotrqatiŒ. v. bez kona~nog re{ewa). ili kao izvedenica sufiksom -ur. baØura). osim na predlo`eni na~in. pla{iti. zbijatiŒ Unac (Jovi~i}) ?po-{u-turen adj. œstavqati. œpraviti se va`anŒ. uznemiravatiŒ prema ØuràØâ œgoniti. ko-2) ili kao denominal od imenice kotur (II 169 s. œneo~ekivano ne{to na}iŒ Potkozarje (Dalmacija) ?~e-turat (se) impf.

kojekudaŒ: Mokri. tatulat œnespretno kora~ati.) u-ta-tulati pf. (ibid. cit.c. . (ibid. Oblik teturati Skok izvodi od turati.) o-ta-tulati pf. jedva utatula u ku}u id.) ?te-tulati impf. U semanti~kom spektru navedenih oblika izdvajaju se slede}a zna~ewa: œgurati. „sa}i niz strmen. (ibid. potvrde. „oti}i. „povr{no raditiŒ.) na-ta-tulati pf. reduplikacijom prvog sloga prema tipu teto{iti (Skok III 525 s. „nai}i. turati (se)). „t e t u r a t iŒ. *koturati (se). up. koje se tuma~i kao glagolski intenziv obrazovan sufiksom -ur-a-ti od *kotiti II. pripada ovoj porodici re~i. „u}i gegaju}i seŒ: Umorno. „po}i trapavo. Interesantan je areal oblika sa inicijalnim ku-: potvrde poti~u iz kajkavskih. „kotrqati. op. do}i klate}i se. gladno. v. ~e. U ovom posledwem kao da je do{lo do nizawa. odakle se razvijaju i zna~ewa „i}i nesigurno. gladni zatatulasmo pro Milogore pravo u jedan zbqeg id. œpone{to pomalo raditi. nagomilavawa prefiksa ko-. nasumice. mokro.v. dolutatiŒ: Okle Tale dotatula zorom? — Jedva sam dotatulo pro ~elopeka Piva (Gagovi} 2004) za-ta-tulati pf. tetulati se „teturati seŒ Uskoci (Stani}) 834 U ÅSSÀ l.) s-ta-tulati pf. Mo`da je ipak pre u pitawu asimilacija prema vokalu u osnove. vaqatiŒ (svojstvena ishodi{nom glagolu).tretira kao lokalna fonetska promena (zatvarawe vokala o?). pa dokle }u ne znam Piva (Gagovi} 2004).366 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Glagol koturati (se) poti~e od psl. tj. nabatlatiŒ: Natatulak na roj ~ela u jednom pripe}ku id. (ibid. iz ~ega se mo`e zakqu~iti da se oblik sa ku. prozebli. *kotul’ati (ÅSSÀ 11:209). ~ak i pod uslovom da je predlo`ena tvorbena podela ta~na. ne komentari{e se varijantnost mak. kuturam.ispred osnove turati. odlutatiŒ id. klate}i seŒ. ?TULATI ta-tulati impf. zanositi seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) do-ta-tulati pf. „i}i klate}i se. crnogorskih i makedonskih govora (mak. Oblici ~eturati i ko~eturati nisu registrovani kod Skoka. „dotrapati. niz brdoŒ: Ako mora{ statulaj niz tu stranu id. tiskatiŒ. (ibid. radukatiŒ. Nije jasno da li pridev po{uturen.)834. gegati seŒ: Tatulam jo{.

{a-. skitati seŒ Velika. i}i besciqnoŒ Unac (Jovi~i}). U semanti~kom spektru navedenih oblika realizuju se slede}a zna~ewa „i}i nesigurno.-h. primorju. O oblicima tatulati. 836 Ishodi{ni glagol tulati potvr|en je u pojedinim me|usobno udaqenim s. „po}i nesigurnim koracimaŒ id. govorima. obrazuju}i istovremeno jo{ jednu ~akavsko-kajkavsko-crnogorsku izoglosu. posr}u}iŒ: [ta {atula{. poludeti)Œ: Ubilo ga sto jada. te-. Nijedan od pomenutih oblika nije registrovan kod Skoka. tumarati. lutatiŒ Tetovo (Stamatoski 1959:105). Ispred osnove tulati alterniraju prefiksi ta-. Bjeleti} 2002:115. One ujedno svedo~e o povezanosti i drugih delova s. mutiti). kretati se tamo-amoŒ: Ne {atulaj.-h. Orahovica u Slavoniji.-h. {atulati v. no idi ko i drugi qudi Piva (Gagovi} 2004). blesavŒ Piva (Gagovi} 2004) è tulati impf. tula se „skitati. „uzdrmati se du{evnim patwama i smetwama (tj. gegaju}i se. le`i glagol tulati (za etimologiju v. Zabele`en je i oblik pro{iren sufiksom -ac-: tulacati œlutati. „tumarati. tuá. Bruckner 584 s. naro~ito sa ~e{kim i slova~kim podru~jem (Borys l.v. „pomeriti pame}uŒ.OSNOVE: 41) ?TURATI 367 {a-tulati se impf. i}i potiho. vu}i seŒ Ston na Peqe{cu (RJA)835 · U osnovi navedenih prefigiranih oblika. 117836. te-. ?TUQATI ?ba-tuqati impf. pro{iruju areal ovog leksi~kog relikta u okviru s. (ibid. -to adj. Machek 648 s. cit. lutatiŒ donekle mewa sliku o rasprostrawenosti ovog glagola na slovenskom terenu. potvrda iz Tetova tula se „skitati. {to svedo~i o wegovom reliktnom karakteru. . Me|utim.) 835 Up. kojekudaŒ: Sve ka`e da nije kadar nikuj. „povr{no raditiŒ. {a-. „cuwatiŒ Bribir u Hrv. tulati se „kulati se. {atulat „i}i teturaju}i se. v. jesi li opet pqan? Vasojevi}i (Stijovi} 1990) po-{a-tulati pf. œi}i s naporom. pa je po{atulo. Borys 1982:18–19. mak.cc. 115). i Vaillant 1946:28). balamutiti (v. {atulas. „koji je smeten.v. „i}i klate}i se. dijalekatskog prostora. Potvrde istog glagola sa elementima ta-. mak.). pod uslovom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. da se ne ~uje. -ta. Borys 1999:86–88. a po vazdugi dan batuqa po selu Piva (Gagovi} 2004) za-ba-tuqati pf. zabele`ene u Crnoj Gori. klate}i seŒ. Bori{ ga je okarakterisao kao arhaizam koji povezuje zapadni deo srpsko-hrvatske teritorije sa zapadnoslovenskim jezicima. terena sa zapadnoslovenskom teritorijom (op. Oblik tetulati najpre }e biti varijanta od teturati. toulati se. up.

. kota~) konstatuje da u sh. podmeta~ od kru`no savijene krpe za no{ewe tereta na glavi. koje se smatra identi~nim iterativu *katati. kao izvedenica sufiksom -uq. „nai}i. *kotati (se). iskutuqati se „otkotrqati se. nai}i slu~ajnoŒ). krug (od muke. bez komenØara Øvorbene sØrukØure). *kotul’ati. doku~itiŒ BiH (RSA). vaqatiŒ. savijati se od muke.od odgovaraju}ih osnovnih glagola: batati > batuqati.Œ < kutuqa~ „spara. ESUM 3:163 s. jedva i}iŒ Potkozarje 837 Up. krugŒ. ?TRQATI ?ba-trqati impf.v. spara. vaqatiŒ. To govori u prilog druga~ijem tuma~ewu ovih oblika. 841 Skok (s. batrgatiŒ Lika. i}i kojekudaŒ. nalutati. 204–205). „okrugli smotuqak. 842 Pored batrqati.v. denominal kutuqa~iti se „previjati se. „i}i kojekuda i sa naporomŒ: More li kud batrqati prijateq Jevrem? Piva (Gagovi} 2004)842.) na-ba-tuqati pf. skotrqati seŒ CG (RSA)838 · U s. jeziku nije potvr|en glagol *tuqati u odgovaraju}em zna~ewu. vaqaØiŒ. kotati „kotrqati. vaqatiŒ < psl. 840 Up. obrazovan pomo}u sufiksa -ul’-a. izmamiti. kotati840 > kotuqati (up. bola)Œ CG < kotuqa~ „kolut. sa te{ko}omŒ: . „savijati u kotuqa~. U semanti~kom spektru navedenih oblika izdvajaju se zna~ewa „i}i nesigurnoŒ i „kotrqati. mogao bi se tretirati kao fonetska varijanta od kotuqati.od *kotiti II841.. ÅSSÀ 11:209 s. œv. svitakŒ CG (RSA). vaqatiŒ < *kotiti (se) II (ÅSSÀ 11:205–207). oblik tretira kao glagolski intenziv.-h. œ~a~kati. „iza}i sa naporom. skupqati se u kotuqa~. zbog homonimije sa kotiti „donositi na svet mlade. jeziku nije zastupqen glagol *kotiti „kotrqati. gde se ovaj psl. kutuqati (up. gde se samo ukazuje na vezu sa koØiØi „koØrqaØi. natrapatiŒ id. svake godine na \ur|ev uranak izbatuqa na vr’ vra Buru~kovca id. „kotrqati. kotati se „igraju}i provla~iti se ispod ruku drugih igra~a (u nekim narodnim kolima)Œ (RSA). *kotiti II (ÅSSÀ 11:199). Oblik sa inicijalnim ku-. kotuqa~.v. batr- .368 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI iz-ba-tuqati pf. kuturati). 839 Iz semanti~kih razloga ovamo ne bi spadao glagol istuqati „do}i do nekog saznawa lukavstvom.) ?ko-tuqati impf. denominal kotuqa~iti se „savijati se. bolova i sl. ali sa kontaminacionim korenskim vokalizmom. obmanom. kuØulàØi. svitakŒ (RSA). (ibid. basrqati „id. koji bi mogao biti ishodi{te navedenih oblika839. u Pivi se javqaju i slede}i oblici: bavrqati „lutati. œvu}i se. u krug. potomstvoŒ < *kotiti se I (id. koturŒ CG (RSA)837 ?ku-tuqati impf. up. sln. 838 Up. pipkatiŒ (RSA). (ibid.Œ (nabasrqati „nabasati.

œi}i na nogama i rukama. ba-trwati œv. badrqati se „srditi se na malenkostiŒ (RSA). ne{to)Œ Draga~evo (RSA). „pokretati okretawem.(Vlaji}-Popovi} 2002:156).Œ. œdebequ{kast mu{kar~i}Œ845. skrenuti s putaŒ BiH (RSA). Skok s. Potkozarje (Dalmacija) ba-trqak m. puzati (o maloj deci)Œ.. „govorewe koje{ta. osobito mu{kar~eŒ (v. œbilo kakav okruglast predmetŒ Uskoci (Stani}) ba-n-trqati impf. sg. jedva se uvu}iŒ Uskoci (Stani}). Up. kretati se nesigurnim koracimaŒ Piva (Gagovi} 2004). ne bandrqaj mi tuj Crna Reka (Markovi} 1986). œ`ivotariti samŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990)843 do-ba-trqati pf. 843 Up. batrgatiŒ (RSA). RJA) na-ba-trqati pf. œza}i. bandrqa 3. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. „k o t r q a t iŒ. onaj koji tromo. i ko-teqa 3. œslabo raditiŒ. 846 Up. 844 Up. batrqat „ote`ano hodatiŒ. „govoriti koje{ta. „u}i s dosta muke. baqezgaweŒ Timok (Dini} 1992)847 ?ko-trqati impf. iskobeqati seŒ Lika (RSA. nabandrqati „slu~ajno nai}i. bandrqati „govoriti koje{ta. „k o t r q a t iŒ. Skok smatra da je ovaj oblik obrazovan prema tr~kati (v. kotrqati (uskr{wa jaja). „govoriti koje{taŒ Timok (Dini} 1988). œgegati se. 845 Up. vrqati / vrwati. teturati seŒ. k o t u r a t i (obi~no ne{to okruglo. œbazatiŒ (RSA). debeqasto. lupetatiŒ Para}in. gatawe. sg. „gun|ati. vrqati). „do}i nesigurnim koracima. sg. tandrkatiŒ Uskoci (Stani}). brbqatiŒ: Boqe ti je da radi{. œbrbqatiŒ @upa. kotr{kati dem. batuqati „i}i sa naporom. œnai}i. œnositi. oblo)Œ848. sa te{ko}amaŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ba-trqati pf. batrqati (se) œid. baulati „kretati se pobau~ke.Œ. bantrqawe n. „v. œskakati. œbrbqatiŒ. nespretno ideŒ. bauqatiŒ. de`mekasto dete. 848 Up. œbazatiŒ Gru`a (RSA)846. 847 Up. nabasati (na nekoga. zabatrqati se œzabaviti se.v. govorewe koje{ta. iz istog izvora bantawe „buncawe. kotr{kati se „id. Up. „sa}i sa naporomŒ Piva (Gagovi} 2004) iz-ba-trqati pf. lupetatiŒ. vaqati. i ba-drqati „i}i oprezno kao da se nogom bodeŒ. naga|aweŒ. Za odnos q / w up. potiskivati gati „id. nabasatiŒ (RSA). obrtawem. Piva (Gagovi} 2004)844 u-ba-trqati pf. kojekudaŒ. da ne bandrqa{ — ]uti. ba-n-drqati. povrqak „gojno. batrwat se œgubiti vreme lutaju}i i dangube}iŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). iz istog izvora bavrqak. œneokretna osobaŒ. 2004).OSNOVE: 41) ?TURATI 369 (Dalmacija). dobatrgatiŒ (RSA). bantrqa 3. ga|ati se (uskr{wim jajima)Œ (RSA). zaneti se (ne~im)Œ (RSA) z-ba-trqati pf. „onaj koji se pri hodu gega. œi}i s . kota~). œizvu}i se. Vlaji}-Popovi} izdvaja u ovom obliku prefiksalno ba. „po}i kojekuda.

pojavama. raznositi se. odmicati (o prevoznim sredstvima na to~kovima)Œ. skotrqati se niz nasipŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. œ(o ~oveku) prevrtati se. ra|ati se (o `ivotiwama)Œ. Potkozarje (Dalmacija) do-to-trqati pf. zakondrqat „po~eti kotrqati. „oburvavati kamewe niza stranuŒ Uskoci (Stani}). izbrbqatiŒ id. 849 Up. lupetatiŒ Uskoci (Stani}). ko-tiqati „premetati.). ali v. Piva (Gagovi} 2004). œra|ati (o `eni)Œ849 Kragujevac. vaqati (ne{to bacaju}i ili povla~e}i za sobom)Œ. talasati seŒ.v. ko-n-drqat „vu}i za sobom. kotiti se „dolaziti na svet. „do}i pri~aju}i koje{ta. curiti (o suzama. pej. sa velikom snagom. nakotiqati. pokotiqati pogrd. kru`iti (o~ima)Œ. naro~ito s obzirom na mogu}e prvobitno jedinstvo *kotiti I „ra|atiŒ i *kotiti II „kotrqatiŒ (v. fig. odjekivati (glas. govoritiŒ. vaqati se. te ono. œpone{to slabo raditi. spu{tati seŒ.Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). smatra se etimolo{ki istim sa *kotul’ati). po zemqiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). ko-tiqati „~esto ra|ati decu. œkretati se nizbrdo. dokotrqati seŒ (RSA). iskotiqati.Œ: Pokotiqali buquk |ece pa sad {akama u prsi! \e im je pamet? Uskoci (Stani}). zvuk)Œ. vaqati seŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})850 ko-n-trqat „kotrqatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990)851 ?to-trqati impf. dokondrqati se „v. 850 Iz istog izvora tako|e skotrlati (se) „izvaqati (se) u pra{ini. ra|ati (o nekim `enkama)Œ. kota~.) naporomŒ Timok (Dini} 1988). dokondrqat (se) „dokotrqati (se). œ{iriti se. . prevrtati CG < psl. Piva (RSA). pogrd. dokoturati (se)Œ. œizroditi mnogo dece. „ispri~ati. „(obi~no o kamewu) leteti niza stranu okre}u}i se i s vremena na vreme udaraju}i u zemquŒ Uskoci (Stani}). œra|ati se. nadiratiŒ. Moglo bi biti od kotiti „donositi na svet. kondrqat „wihati kolevku nogomŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). œ(ne{to. doga|ajima) nastavqati se. obrtatiŒ CG (RSA). (ibid. proizvoditi (glasove. te}i. kotiqati se „kotrqati se. radukatiŒ œpri~ati koje{ta. œk o t r q a t i. œkretati se. œizgovarati. blatuŒ. fig. obrtati seŒ. re~i). kotrlati se „kretati se obr}u}i se.370 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (obi~no o vodi ili vetru)Œ. doga|ati seŒ (RSA). 851 Up. s. ~eprkati. prevrtatiŒ Dvorska. daqe). œkretati se u masi. znoju)Œ. ra|ati mnogo deceŒ. ne~im) kolutati. *kotyl’ati (ÅSSÀ 11:214. œkretati se u valovima. (ibid. „id. œslivati se u kapima. Skok nema. œ(o `ivotu. pej. kotrlati „vaqatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) kotrqati se „pokretati se okre}u}i se. iskotiwati pogrd. mno`iti se. lupetaju}iŒ: Oni toroglav dototrqa sa pazara i pri~a te ovo. mladihŒ. skondrqati se „strovaliti se. premetati se le`e}iŒ.). a ne soli Piva (Gagovi} 2004) is-to-trqati pf. i}i. skondrqat se „skotrqati seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „id. talasima. razmno`avati seŒ id.

kakva gruba i te{ka alatkaŒ id. batrqak. grubo opresti. œneuredno. bitiŒ Uskoci (Stani}) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika. kako bilo ne{to raditiŒ Uskoci (Stani}). kako bilo raditiŒ. vrlo neurednoŒ Uskoci (Stani}) to-trqan m. (ibid. niske saoni. „oplesti ili izatkati kako bilo.). (ibid. biti nesiguran na nogamaŒ Lika (usmeno M. „neka vrsta vodeniceŒ(?). aqkavo uraditiŒ id. to-.. ostale deverbale ovog tipa: toveqak. slavizam u vezi sa trti — a sa tiri „vu}i se. {otrqak. {otrqavo / {otrqavo adv. nemarno.). „neuredno. {e-n-drqati „v. fig. tumaratiŒ.). slaboŒ. œsva{ta napri~atiŒ Potkozarje (Dalmacija) o-to-trqati pf. œgovoriti ne paze}i {toŒ Po`ega (RJA).v. {otrqajka. nemarno plestiŒ. {otrqak. œkako bilo uraditi ne{to (poorati. {e-drwa „niska drvena naprava za vu~u kamena i sl. „trtiŒ. 853 Up. 854 Up. „malo debeqasto deteŒ œne{to lo{e ura|enoŒ Uskoci (Stani})852 ?{o-trqati impf. œslabo. {e-drqe. (ibid. nebri`qivo. {o-. totrqajka f. Skok pomiwe samo „i}i ne gledaju}i kudaŒ (up. {a-n-drqati „vu}i. œpri~ati koje{taŒ id. „zaplitati nogama. iskopati. kako biloŒ. i rum. Skok III 513 s. povrqak. koji Skok tuma~i kao denominal od trlo „stupaŒ. pritiskivati. tu}i. œi}i tamo-amoŒ. fig. . neurednoŒ. Od sekundarnih zna~ewa glagola trqati (koja bi za nas bila donekle relevantna). bavrqak. pokositi)Œ id. œ`enska osoba koja pri~a koje{taŒ id. male. ko-. „neuredno.) o-{o-trqati pf. (ibid.) è trqati impf. „nemarno. „onaj koji mnogo pri~aŒ Piva (Gagovi} 2004). „neuredan. 852 Up. isplestiŒ. „ona koja ne{to radi traqavo. {uqati seŒ (l. {otrqaqka. samo u izrazima: klepe}e ko totrqajka. {otrqa~a f.c. {otrqan m. trti)854. (ibid. nemarno. trqati œpritiskuju}i povla~iti tamo-amoŒ. prevla~itiŒ. {e-n-drqe. nemarno. œskitati se.)853 {o-trqav / {otrqav adj. nemaran. {eprtqastŒ. œmu~iti.B. {andrqatiŒ Uskoci (Stani}). „onaj koji ne{to radi nemarno.) i-{o-trqati pf.OSNOVE: 41) ?TURATI 371 na-to-trqati pf. œkrunitiŒ. Ispred osnove trqati alterniraju prefiksi ba-. idu mu usta ko totrqajka „mnogo govoritiŒ Radimci (Tomi} 1989) totrqak m. œolako. pod uslovom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. le`i glagol trqati. luwati.

vr{qawe. totrqati je moglo nastati i disimilacijom od totrtqati (v. {otrqati)856. Me|utim. U obliku kotrqati izdvaja se prefiks ko. muka. potvrda. ko-2. 117). bat). Schutz 1965:323). up. Toporov zastupa stanovi{te da su glagoli batrqati. Iako je u definiciji imenice obja{weno zna~ewe glagola trliti (tj. Na dva mesta izdvaja u wemu prefiks ko.(s. ali se sam sufiks ne komentari{e. œbriga. `uriti seŒ. sln. trliti „trti lan i kudequŒ. vikaŒ. po~eti udarati kqunomŒ (RSA).(Toporov 1985:502). tuma~i kao onomatopeju) i to-trla „ptica. za-to-trkati „po~eti totrkati.v. oblik *kotãrl’ati.(Skok II 116 s. i trla „gu`va. takati se). to-trk „`ena pri~alicaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). 856 Kao tvorbene paralele paru glagola to-trqati „pri~ati koje{ta.(Moskov 1965:70. Na jednom mestu on je obja{wen kao tvorevina sa retkim prefiksom ko. „govoriti koje{ta. totrqati. kota~)855. Citira se Skokovo obja{wewe i zamera mu se {to nije uputio na blizak oblik kotuqati. Decidirano se opovrgava [icovo tuma~ewe (ÅSSÀ 11:213). gungula. lupetatiŒ (bantrqati. kompleksa *bat-r.v. . lupetatiŒ : trqati „govoriti ne paze}i {toŒ mogli bi poslu`iti slede}i oblici: to-trkati „kucati (o `uni)Œ (RJA).372 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U obliku batrqati teoretski bi se mogao izdvojiti prefiks ba-. hvatati. „po855 Ista nedoslednost zapa`a se i u tuma~ewu glagola kotakati se „vaqati seŒ.v. rekonstruisan na osnovu s.(v. neda}a. Skok smatra da je glagol batrqati nastao onomatopeizacijom denominala batati (< bat) (Skok I 12–121 s. œsedetiŒ. „izbijati crve ispod koreŒ). fig. Psl. III 435 s. œbudalasta i neodgovorna osobaŒ Ro`aje (Had`i}) : trkati „tu}i. Bjeleti} 2002:114. batrwati svojevrsne varijante standardnijeg batrgati (se) i vidi u wima odraz psl. U oblicima totrqati.v. kota~). nered. galama. nastalu umetawem sonantnog r u vezi sa q (prema vrqati) (II 169 s. hitati. a na drugom kao rezultat ukr{tawa kotati se i takati se (s. izbija crve ispod koreŒ Lika (RJA). {otrqati izdvajaju se prefiksi to-. vreva. jurwava. klate}i seŒ (batrqati). tuma~i se kao sufiksalni glagolski intenziv od *kotiti II. (-)tV-). i ~e-trkati „glagol kojim se opona{a glasawe jarebiceŒ (Skok I 318.-h.v. loviti gaŒ. up. dodat na osnovu trqati. takati se)..v. da bi ga na tre}em protuma~io kao izvedenicu od kotati. te{ko}a. œ`urno raditiŒ. 116. Skok je nedosledan u tuma~ewu ovog glagola. ~e{. mete`. ne treba odbaciti ni mogu}nost onomatopejskog porekla (Bjeleti} 2002:116). i sl~. kucatiŒ @umberak (RJA). Budu}i da se radi o glagolu koji ozna~ava govorewe. nevoqaŒ. {to t r l i u drvetu. U semanti~kom spektru navedenih oblika izdvajaju se slede}a osnovna zna~ewa: „i}i nesigurno. Sli~no i Grickat 1955–1956:70.. dok usko~ko trliti zna~i: „i}i. u RJA se navode samo potvrde ovog glagola sa slede}im zna~ewima: trliti „paziti na koji predmet u igri (klisa). {o.

Prvo. 857 858 . Mogu}e je. prema leksemama koje sadr`e ekspresivni prefiks ko-. koturati > kotulati. kao fonetska preina~ewa osnove). To se mo`e ilustrovati na primeru oblika koturati . gore). npr. ali se inicijalno ko-.. koteqati. „izvoditi pokret nani`e. kotiqati.OSNOVE: 41) ?TURATI 373 vr{no. Up. Prezentirani materijal pru`a osnove za jo{ jednu pretpostavku. naime. vaqatiŒ (kotrqati). v. vaqatiŒ tj. tatulati (tetulati) : {atulati. Specifi~nost materijala izlo`enog u ovom poglavqu ogleda se u tome {to svi navedeni oblici imaju po dva (ili ~ak tri) podjednako verovatna tuma~ewa. bat-uq-ati itd. batuqati. oni se mogu tretirati kao sufiksalne izvedenice od odgovaraju}ih glagola: npr. navaqati „nara|ati mnogo deceŒ (RSA).859. U tom slu~aju oni ne bi predstavqali predmet na{eg interesovawa. *kotiti se I). potomstvo (o `ivotiwama)Œ i *kotiti II „kotrqati. Oblik kotrqati u pejorativnom zna~ewu „ra|ati (o `eni)Œ reflektuje mogu}e iskonsko jedinstvo *kotiti I „donositi na svet mlade. Toporov 1985:502. kotati > kot-ur-ati. zbacivaweŒ (tehni~ki termin za ozna~avawe poro|aja `ivotiwe)857 (v. trqati. Ovome u prilog ide i ~iwenica da se mnogi od pomenutih oblika semanti~ki defini{u upravo glagolom batrgati. batati > bat-ur-ati. po~elo do`ivqavati kao pomenuti prefiks. totrqati. batrqati858. „kotrqati. batrgati > baturati. Etimolo{ki se on deli na kot-ur-ati (v. {otrqati). koturati (kuturati) : ~eturati. {to je dovelo do perintegracije ko-turati (ovome je doUp. u slu~aju trgati. padawe. U prilog ovakvom tuma~ewu govore potvrde sa razli~itim prefiksima ispred iste osnove. oni mogu biti obja{weni kao varijante jednog ishodi{nog oblika (tj. Tre}e. gore. budu}i da ovi oblici funkcioni{u i kao samostalni. 859 Za mnoge od analiziranih oblika u literaturi je ponu|eno upravo ovakvo obja{wewe. oni se mogu tretirati kao tvorevine nastale dodavawem ekspresivnih prefiksa na samostalne osnove. turati. totrqati : {otrqati. U tom slu~aju radilo bi se tako|e o ekspresivno prefigiranim oblicima. ÅSSÀ 11: 204–205 s. da je u nekim oblicima (koji ina~e ne sadr`e ekspresivni prefiks) do{lo do dekompozicije pod uticajem svesti o postojawu ovde razmatranog tvorbenog modela. npr. npr. kot-ul-ati itd. kotrqati. neuredno raditiŒ (batrqati. tulati. Drugo. batrgati : katrgati (kotrgati). kotuqati.v.

sg. zamrsitiŒ: Svu sam si kosu ukoteqala. uskoteqam „zamrsitiŒ: Sve mi se kosa uskoteqala Leskovac (Mitrovi}). Ovde se verovatno radi o glagolu koteqati „prevrtati. ~ime je dobijen oblik usteqam. {otrqati.inicijalno ko. koteqati se „izvijati telom. oblik usteqam 1. npr. pa se umesto „prefiksaŒ ko. npr.pred „osnovomŒ -turati pojavio prefiks ~e-. totrqati. 860 . tatulati. Ovakvim postupkom mogli su biti obrazovani mnogi od pomenutih oblika. pa je do{lo do perintegracije u(z)-ko-teqam. tak’v je on ~ovek pored ukoteqam „umrsiti.od kotati (Skok nema). i tako je dobijen oblik ~eturati u istom zna~ewu (kasnije je do{lo do nagomilavawa prefiksa.. da bi u jednom trenutku „prefiksŒ ko. izvedenici sufiksom -eq.bio izba~en.osnove po~elo do`ivqavati kao ekspresivni prefiks ko-. {atulati. uvijati seŒ Zorunovac (RSA). ali se u oblicima sa prefiksom u(z). preturatiŒ.374 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI prinela i ~iwenica da glagol turati realno postoji). pa je nastao oblik ko-~e-turati). zaplitatiŒ: ^esto usteqa rabotu. Zatim je do{lo do uobi~ajene alternacije.860 Jedino na ovaj na~in mo`e biti obja{wen. „mrsiti.

ZAKQU^AK .

.

~o-. `eleli smo da prika`emo wihovo funkcionisawe u okviru srpsko-hrvatskog jezika. me|utim. wihovom poreklu i starini.u slovenskim jezicima jo{ nisu ustanovqene. naro~ito lekseme sa arhai~nim prefiksima ko-. ~a-. i nije pisan sa ciqem da odgovori na pomenuta krucijalna pitawa. 861 Izme|u ostalog. ku-. On se izdvaja u mnogim deverbalnim i denominalnim obrazovawima. prevashodno imenskih prefiksa. ka-. ostavqaju}i po strani *(j)a. up.ZAKQU^AK Ve} je re~eno da u nauci ne postoji jedinstveno mi{qewe o pojavi koja je predmet na{eg rada. u nizu slu~ajeva otkrivawe i uvo|ewe u nau~nu upotrebu ~iwenica ove vrste odre|uje etimolo{ko re{ewe ili uop{te dozvoqava da se proces etimologizacije svede na elementarnu tvorbenu analizuŒ (Petleva 1994:60–61). Wihov zna~aj u etimolo{kim istra`ivawima mo`da je najboqe formulisala Petqova: „Neobi~no je va`no pri etimologizaciji uzimati u obzir retka lingvisti~ka fakta i pojave.kod kojih se po svoj prilici radi o posebnoj sekundarnoj upotrebi œnormalnihŒ. dok je wihovo dovo|ewe u vezu sa predlogom *kã(n) (‹ lat. U zakqu~nom delu rada sumira}emo zapa`awa do kojih smo do{li analizom izlo`enog materijala. i konstataciju Varbotove: „Funkcije prefiksa ko.i dr.i *kakoji ponajpre mogu polagati pravo na znatnu starinu. Ovaj rad.Œ (Varbot 1971:68–69). Polaze}i sa stanovi{ta da su ekspresivni prefiksi realne jedinice jezika. U gore izlo`enoj dilemi oko wihovog predlo{kog ili zameni~kog porekla ~ini se da ja~i argumenti govore u prilog ove druge mogu}nosti. neosporno je da oni postoje i funkcioni{u. s obzirom na podudarnosti me|u slovenskim jezicima i na indoiranske paralele. ~u. pa ~ak i suprotni stavovi iskazani su o samom postojawu ekspresivnih prefiksa.i *pa. Iako mo`da jo{ uvek ne znamo pravu prirodu ovih elemenata861. Razli~iti. .. I) Ekspresivni prefiksi u dijahronoj perspektivi Kad je re~ o genezi ekspresivnih preverba. na prvom mestu treba se ponovo osvrnuti na problem porekla *ko./ ka. Pri tome. koji u nizu slu~ajeva stupaju u odnose svojevrsne alternacije sa ~e-..

got.i od *~â-. ~e. *ko. i i k.œplestiŒ te{ko da ima osnova. moglo bi se po862 U nedostatku boqih primera od *kãnaditi (v. kad-ratha.œkakvo bo`anstvo?Œ).œnegostoqubivŒ. up.> *~â. ga. zlonameranŒ.-h. ~esa itd.-h. 863 Prakti~no je *~â.œkoji se polako kre}e (carati). . a jo{ mawe pozajmicom iz iranskog ili germanskog. koji se skita unaokoloŒ itd. ali ~e{}e u pejorativnoj funkciji: npr.378 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI cum-./ kui. ~-mouliti (ÅSSÀ 4:146). ku-nairi{ œbludnicaŒ. majmunŒ. Osim toga. rus.u *konopja. kat-pay a . slov. odatle du`ewem *~a-. kim-rajan. ka-mêrêda. *ka-. Sa druge strane. a izdvajawe *naditi kao osnovnog glagola – semanti~ki problemati~no. Postojawe ovih dveju varijanata ~ini pojedine oblike dvosmislenim u pogledu formalne rekonstrukcije (npr. kao u Knin < Tnin). dosl. logi~no bi bilo pretpostaviti da ko.œlo{a kolaŒ. primera je smela (npr. koji se u tom slu~aju daju svesti na varijante zameni~ke osnove *kue. mlavest.œlo{e ise~enŒ. 348.œnikakav ~ovek.. kim-devata.mo`e reflektovati tn-.œvrh. ku-cara. tako i na semanti~kom planu862. stsl.(up./ kuu. stind.u indoiranskom.œglava demonskih bi}aŒ (prema stind.). Poreklo preverba na x. gde se ne mo`e svesti na ie.(u *~â-to itd. *kon.pored *kon-?).mo`e biti i od *~a.sa palatalizovanim varijantama na {problemati~no je u meri u kojoj je to uop{te svako praslovensko *xu inicijalnoj poziciji.(up.œlo{eg mirisaŒ. ka(t). tako|e i ku. i *kui.u ka-puya. upitne i neodre|ene zamenice *kuo. Druga prednost izvo|ewa k-preverba iz osnove ie.-h.u *ko-delâ stoji u nekoj vezi sa *kon. dijal.œkoji se grozno nadimaŒ.œneraspolo`en. ÅSSÀ 12:48–50). neodre|eno-upitne zamenice je ta {to se wime otvara mogu}nost wihovog etimolo{kog objediwavawa sa preverbima na ~-. daqe kim œ{ta?Œ kao prefiks u upitnoj (npr.stoji na vrlo slabim nogama Rekonstrukcija *kãnaditi samo na osnovu s.i od *~â-863 itd.œlo{ kraqŒ. odatle du`ewem *~i-.i od *~e. kn. kim-dita. ne nudi se obja{wewe za gubitak nazala u *ko-. ~eso. hermafrodit. *s iza r. a uostalom Truba~ovqeva pretpostavka glagola *del.). *kã-de > gde) u ku-manas. u ~e{.zajam~eno samo u slu~ajevima gde je slabi poluglas ispao bez ozvu~ewa.itd. [to se ti~e kudeqe. ~ega. u. zameni~ka hipoteza se mo`e pozvati na analognu upotrebu raznih osnova ie.). glavaŒ).> *~e. kad-arya. Kako za ove preverbe ne dolazi u obzir obja{wewe dekompozicijom iz preverbalnih formi poput *xoditi mesto **soditi prema *vã-xoditi. ~a. ku œgde?Œ. ve} koren (pie. kim-purusa. Truba~ovqeva argumentacija u korist preverbalnog *kã-. œlo{a `enaŒ (EWAIa I 285. mlavest. stind. s. kao npr. koje svakako nije prefiks. murdhan. 359). s. kV-) i *kodelâ (v.) problemati~no kako na formalnom.

kao i u iranskom. gr. psl. {ac œid. no u tom slu~aju prednost bi vaqalo dati re|oj varijanti meklen. no u najmawu ruku i preko jedne normalne re~i *soxa œgranaŒ ‹ stind. fonetski problem koji predstavqa s. prohibitivna negacija. kacazw. npers. Iako se. indoir. mahuna. mh.(i *~-) preverbima uz fonetsku modifikaciju putem predmetawa s-mobile a zatim metateze *sk.nazalizovane varijante od ba-.> *kh. po wemu. 1982:23–24). .> *ks-. bo. a donekle i za *la-. Up. *mexuna (ÅSSÀ 18:152–153). No s obzirom na ekspresivnu prirodu ovih preverba. nije karakteristi~an za prefikse koji su predmet na{eg istra`ivawa. sakha-.i *ga. alb. radi o genetski razli~itim elementima. jer je pie.. ma. Bezvu~na guturalna aspirata bila je u praindoevropskom veoma redak glas mawe-vi{e ograni~en na onomatopeje poput *k(h)akh.nastale u procesu onomatopeizacije. ili putem prelaza *k. U pogledu starine tog sistema u nauci su iznete razli~ite pretpostavke. Alternirawe sa *ne. toh.pored *pa. Poreklo od osnove pokazne zamenice ~ini se verovatnim za *to/ *ta-. jerm.œka{qatiŒ u stind. Ve} s obzirom na varirawe zvu~nosti u slu~ajevima kao *balamotiti / palamuditi. ma-Öura œ}utqivacŒ. [arifullin 1979:117–118).u funkciji ekspresivizacije. mo. id. 1) Neki autori smatraju da su ekspresivni prefiksi vrlo arhai~na. koje Truba~ov svodi na deikti~ko *ol. mi. ne treba iskqu~iti varijantu da su ma-. Na indoevropskoj ravni prefiksi su. [arifullin 1979:113–115.u *ol-ni > lani (ÅSSÀ 14:11). gde je drugi ~lan 3.i *pa. *meH1 > ie. ma-gusa œbesposli~arŒ. dakle. jo{ indoevropska pojava (v. x.najjednostavnije se daju objasniti kao plod ekspresivne onomatopeizacije bezvu~nih. kakhati. *xaxati. ispoqavali dva tipa tvorbenog zna~ewa: negaciju i afirmaciju864. N e g a c i j a predstavqa negirawe semantike korena. *xoxotati (se) œsmejati seŒ. U osetskom jeziku prohibitivno ma dolazi i kao prvi deo slo`enica: ma-tårså œneboj{aŒ. zvu~ne varijante *ba. koji se mo`e posmatrati kao celina.u *ma-klenã zaista navodi na pretpostavku da se tu u prvom delu krije ie.-h.Œ ustanovqava se da je normalni refleks toga glasa u praslovenskom bilo. mo. *me > gr.ZAKQU^AK 379 mi{qati na zajedni~ko krajwe poreklo sa *k. vrednosnu karakteri864 Tre}i tip tvorbenog zna~ewa — l o k a l i z a c i j a u vremenu i prostoru (v.pored *ka. mohuna pored mehuna < psl. ekspresivni prefiksi ipak ~ine donekle jedinstven sistem. lice konjunktiva odgovaraju}ih glagola (Abaev III 274).

id. koji imaju sli~no poreklo i produktivnost u slovenskim jezicima (Truba~ev 1980:5). nazivawe neprijatnih. 866 Za indoiransko ka.„koji se grozno nadimaŒ.. Postoji negacija u op{tem smislu (logi~ko negirawe datog obele`ja) i ekspresivna negacija (omalova`avawe.u imenskoj kompoziciji moglo bi se re}i da izra`ava gradaciju osnovnog zna~ewa bilo u pozitivnom. .B./ *{i. kat-paya. hiperbolizacija itd. To se. li~no ime *Ka-frya. ku-stri.„kretati se (u krug)Œ < ie. kad-arya. prezir.„lo{e rasu|ivaweŒ. *~a. Tako je./ ku. ku-mati. bilo u negativnom smeru..„negostoprimqivŒ (EWAi I 285 s. npr. N..pretpostavqao je Schulze 1895:243–244. Arhai~ni prefiksi *ka/ *ko-. kritikuje ga Schmidt 1987:358–361.zna~ilo „kako drag (frya-)Œ. I 359. tako|e prete`no sa imenskim osnovama. odnosi na one tvorevine koje imaju Negacija je ~esto kori{}ena pri suprotstavqawu sakralnog i svetovnog u drevnim ie. Neosporno je da su mnoga obrazovawa analizirana u radu — stara. 865 .867 2) Umereniji su i brojniji oni autori koji za ekspresivne prefikse pretpostavqaju praslovensku starinu. 867 Uop{te o prefiksima u indoevropskom jeziku v. ku-nairi{ „kurva.„ne ba{ pravo. Toporova).. npr.380 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI stiku re~i.„koji se polako kre}e. kojiŒ. tj. *{a.„lo{a kolaŒ. Postoji afirmacija u op{tem smislu (afirmacija logi~kog prisustva datog obele`ja) i ekspresivna afirmacija (pozitivna ocena./ *~e-.(koji je tako|e nosilac negativnog ekspresivnog zna~ewa) u indoiranskom (v.v. ku-rupya. Ivanova i V. Taj model poredi se sa prefiksima *ka-. ku-vakra. umetnost. tekstovima (o kodirawu semanti~kih opozicija u semioti~kim sistemima pragmati~kog karaktera (religija.„ko. isticawe semantike korena. mlavest. Gamkrelidze/Ivanov I 355–358. Jo{ indoevropsku pejorativnu funkciju *kuu.. Za ku./ *{e. radove V. stind. ka.u skrivenom vidu egzistiraju u sastavu pojedina~nih slovenskih obrazovawa i mogu se izdvojiti samo pomo}u etimolo{ke analizeŒ (Kurkina 1981:331). „u kojoj (velikoj) meri dragŒ.„lo{a `enaŒ. stra{nih predmeta i pojava)865. dok bi stiran. pre svega. „ko(ji) godŒ). kao prefiksi sa pejorativnim zna~ewem.„koji lo{e miri{eŒ.od iste pronominalne osnove v.) ([arifullin 1979:115–116). *kã-. *ko-. mitologija) v.(kato) u takvoj funkciji: .„malo zakrivqenŒ. {uwa unaokoloŒ (car. praslovenska.Š ulaze prefiksalni elementi koji su nekada vr{ili ~isto ekspresivne funkcije. *kuel-). lo{a `enaŒ : stind. ne tako dobro > lo{e srebro (rupya-)Œ > „kalajŒ. 364–368. gore).866 Truba~ov smatra da je tvorbeni model ’upitna zamenica k + glagolsko-imenska osnova’ genetski indoiranski. veli~awe nekih semanti~kih komponenata u zna~ewskoj strukturi re~i. ali i ku-cara. Vs. O starini pojave posredno mo`e svedo~iti postojawe prefiksa ku. kad-ratha. A f i r m a c i j a je utvr|ivawe. ka-puya. javqa se i ka. negativna ocena. Wihov stav formulisala je Kurkina: „U registar morfolo{kih sredstava p r a s l o v e n s k o g j e z i k a ‰prored M. „Kao kimo i kuo.

obrazovanih prema istom arhai~nom tvorbenom modelu. Tvorbeni model ’ekspresivni prefiks + osnova’ nesumwivo je arhai~an868./ mo-. postojawe slovenskih ekvivalenata mo`e biti posledica i paralelnog funkcionisawa datog tvorbenog modela u pojedina~nim jezicima (up. rekonstruisane u ÅSSÀ. sko-. Ovde treba praviti razliku izme|u starine modela i starine pojedina~nih obrazovawa. la-.ZAKQU^AK 381 ekvivalente u drugim slovenskim jezicima. Dati prefiksi unose u semantiku element negativnog odnosa govornika prema pojavama stvarnosti. u beloruskom etimolo{kom re~niku konstatuje: „Po{to se danas tako popularna ideja o velikoj arhai~nosti sli~nih prefiksa pouzdano ne potvr|uje. npr. ~e-. kaluøacâ). U dijalektima slovena~kog jezika zapa`a se izvesna a k t i v i z a c i j a (prored M. ka. nastalih kasnije. Me|utim. Kako je ponekad nemogu}e precizno odrediti starinu analiziranog oblika. ali oni su po pravilu karakteri868 S obzirom na usmerewe na{eg rada. i mi{qewa da ekspresivni prefiksi nemaju veliku starinu. u periodu samostalnog razvitka srpsko-hrvatskog (i drugih slovenskih) jezika. kona~no. Takvi oblici nisu arhai~ni.. Ekspresivnim sredstvima izra`avawa pripadaju jo{ neki prefiksi: a-. epohu i mo`e izazvati protivqewe. ma. pa-.B. propra}ene napomenom da je wihova starina problemati~na. praslovenski. I mnoge lekseme. u praslovenskoj epohi — tako|e su arhai~ne. postoji veliki broj mla|ih oblika. o-. Merkulova ih dovodi u vezu sa *zveno i u wihovoj strukturi izdvaja arhai~ne prefikse po. Tako se. *kozvonãkã. lekseme. Autorka ka`e: „Ako wihovo sme{tawe u psl. so-./ ko-. fakti~ki nema razloga da se ova re~ smatra praslovenskomŒ (ÅSBM 4:202 s. jedno je nesumwivo: u pitawu su dve vrlo arhai~ne re~i u pogledu oblika i zna~ewaŒ (Merkulova 1971:83). Me|utim. nismo se bavili istra`ivawima koja bi nam omogu}ila da procenimo fakti~ku starinu razmatranog tvorbenog modela. Tuma~e}i nazive za ozna~avawe sitnih zglobova: *pozvonã. Ovu pojavu u slovena~kom jeziku opisala je Kurkina: „Zna~ajan deo zapadno-ju`noslovenskog leksikona ~ine obrazovawa sa ekspresivnim prefiksima a-. Smatramo da je on.v. *pozvonãkã i *kozvonã. 3) Postoje.) ovih arhai~nih tvorbenih sredstava: ovde se {ire i slobodnije nego u drugim slovenskim jezicima prefiksi spajaju sa glagolskim i imenskim osnovama.i ko-. nakuvesicca). ovde koegzistiraju oblici sa prefiksima i bez prefiksa.i sl. u svakom slu~aju. Ovde podse}amo i na ~iwenicu da su mnoge psl. obrazovane prema datom modelu. . ÅSBM 7:218 s. autori se opredequju za mawe rigorozne tvrdwe. {e.v.

u srpsko-hrvatskom je aktivizacija razmatranog arhai~nog tvorbenog modela mo`da ~ak i izrazitija nego u slovena~kom. {a-. Sude}i prema analiziranom materijalu. v) me|usobnih odnosa elemenata. ~V. ta-. {to-). a) Pod elementima sistema ovde se podrazumevaju konkretni. Da bi se utvrdili razlozi zbog kojih su pojedine osnove izrazito „otvoreneŒ ka ekspresivnim prefiksima. *vâreti „vreti. b) osobina datih elemenata. Iako su analizirani prefiksi po poreklu razli~iti. name}e se jo{ jedna zanimqiva tema — t i p o v i o s n o v a koje podle`u ekspresivnoj prefiksaciji. Na razmatranom korpusu uo~eni su slede}i tipovi ekspresivnih prefiksa869. {V. Za slovensku etimologiju bilo bi zna~ajno prou~iti sudbinu ovog modela i u ostalim slovenskim jezicima. {o-. da neke osnove (npr. na prvi pogled. stV. potrebno bi bilo sprovesti posebno istra`ivawe. psl.(to-. Ekspresivnom prefigirawu podlo`ne su i slede}e psl. *bârk-. . ko-. ku-). osnove: *vi-.382 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sti~ni za pojedina~ne slu~ajeveŒ (Kurkina 1992:186).(ba-. sa svojim konkretnim realizacijama: kV(k-. trpatiŒ) ispoqavaju {iroku s p o j i v o s t sa svim mogu}im ekspresivnim elementima (Kurkina 1981:331). {i-).(~-. Sve iznete tvrdwe u podjednakoj meri odnose se i na srpsko-hrvatski jezik.(pa-). tu-. Nama se. skV.({e-.itd. *pârk-. {u-. te-). tV.(sto-. *mot. lo-). ka-. bV. ~e-. Analizirawe svakog sistema podrazumeva utvr|ivawe: a) elemenata sistema. *per. Na{ materijal pokazuje da je krug takvih osnova znatno {iri. 869 Tipovi prefiksa odre|eni su prema nose}em suglasniku prefiksa. pojedina~ni ekspresivni prefiksi. Paralelno sa prefiksima. *mâreti./ *pyr-. *vâreti „gurati. pa. ~o-. kipetiŒ. ~a-). dok se simbolom V ozna~ava vokal prefiksa. Ovakva tipologija predlo`ena je iz prakti~nih razloga i primewiva je samo na sinhronoj ravni. II) Ekspresivni prefiksi na sinhronoj ravni 1) Ekspresivni prefiksi kao sistem Jedan od osnovnih ciqeva ovog rada bio je da se uspostavi i prou~i sistem u okviru kojeg egzistiraju i funkcioni{u ekspresivni prefiksi. oni na sinhronom planu ~ine jedinstven sistem jedinica. lV. stu-. naime.(sko-. bo-). ~ini da sve pomenute osnove spaja jedna zajedni~ka karakteristika — razvijen semanti~ki potencijal.(la-. {ko-). Uo~eno je.

}a-prdati > }a-la-prdati (up.lo -vrqati . o. la-brcnuti). iza datog ekspresivnog prefiksa: {e-le-. uslo`wava) slogom koji sadr`i suglasnik l: {e-vrdati > {e-le-vrdati. b) Jedna od uo~enih osobina razmatranih prefiksa jeste wihovo „uslo`wavaweŒ. {a-vrdati > {a-la-vrdati (up.{o . {a . Ali u staroruskom ova je pojava bila mnogo ~e{}aŒ (l.ZAKQU^AK 383 Pored ovih osnovnih i „produktivnihŒ. U tom slu~aju oni uvek zauzimaju drugu poziciju. sV. Reduplikacija korena onomatopejskih glagola u ruskim govorima sre}e se ~e{}e nego pro{irivawe korena likvidom. u ju`noruskim govorima poznato je i ØaØakaeØ i ØarakaeØ (o koko{ci). ko-pe{iti se > ko-ro-pe{iti se. Pro{irivawe ekspresivnog prefiksa slogom koji sadr`i likvidu o~igledno se vr{i u ciqu dodatne ekspresivizacije datog oblika. Na istoj teritoriji ili u susednim govorima guska gakaeØ i garkaeØ. la-prdati). zabele`eni su i tipovi koji se javqaju znatno re|e: xV.(so-). pro{irivawe slogom koji sadr`i likvidu. Pro{irivawe korena likvidom l u savremenim govorima sre}e se re|e: ovca bàkaeØ i blàkaeØ. krava mukaeØ i murkaeØ.(ha-). [o-vrwa > {o-lo-vrwati. mV. kow gogo~eØ i gorgo~eØ.la -bazati ) : la -baznuti . ~e-brcnuti > ~e-le-brcnuti itd. . Istu pojavu zapa`amo i u oblasti onomatopejske leksike. ke-be~iti se > ke-re-be~iti se. U nekim slu~ajevima posvedo~eni su paralelni oblici sa uslo`wenim prefiksom i drugim delom uslo`wenog prefiksa. o-{o-vrqati > o. ~a-brcnuti > ~a-la-brcnuti (up. go-). tj. Azarh je ustanovila da pro{irivawe korena onomatopejskih glagola likvidama r i l ima istu funkciju kao i reduplikacija korena tih glagola — poja~ava izra`ajnost korena (up. na-so-lo-vesiti : na-lo-vesiti itd. 870 „O sinonimnosti reduplikacije i pro{irivawa korena likvidom svedo~i upotreba leksema sa udvojenim ili likvidom pro{irenim korenom u istom ili susednim govorima: npr.c. Navedeni primeri pokazuju da se elementi sa likvidom javqaju ili kao samostalni prefiksi.i u severnoruskim govorima. la-vrdati). {a-la-. ko-pe~iti se > ko-ro-pe~iti se. Azarh 1974:124–125)870. {o-lo-. ili u kombinaciji sa nekim drugim ekspresivnim prefiksom.lo -vrtan . tj.lo -baznuti ( {a . slogom sa likvidom koji istupa kao samostalan prefiks: {a-la-vrwati : la -vrwati . ras-ta-ba{iti se > ras-ta-ra-ba{iti se itd. gV.(ga-. `abe kvakaäØ i kvarkaäØ. Pro{irivawe korena likvidom r zapa`eno je i u ju`no. {u -vrtan > {u . a-. U nizu slu~ajeva ekspresivni prefiks pro{iruje se (tj.). Ne{to su re|i slu~ajevi u kojima se prefiks pro{iruje slogom koji sadr`i suglasnik r: ko-be~iti se > ko-ro-be~iti se.(ma-).{a -mutiti > o-{a-la-mutiti. ja-.

barli „{alaŒ. kala-vijati.v. zasad jo{ neutvr|eno poreklo ovih elemenata (Bjeleti} 1993:43). {ala-brcati. ~ija se struktura izra`ava slede}im formulama: kVLV-. rus. o-pala-muditi. up. Machek 43 s. prazni razgovoriŒ postoji nekoliko mi{qewa. pala-zvrk. U diskusiji na referat Varbotove . tele-zvrkan. Mo`da su na formirawe dvoslo`nih prefiksa delimi~no uticale i parne re~i tipa rus. barabariØâ „brbqatiŒ. prvo. ~a-la-. pVLV. uvek isti redosled jednoslo`nih prefiksa. Øará-bará „brbqaweŒ i Øarabara „izno{ena stvarŒ dovodi u vezu sa *terti — *toriti. o poreklu rus. U ve}ini slu~ajeva kod ovako spojenih prefiksa prisutna je vokalska harmonija. bug. bez konkretnih etimolo{kih re{ewa. sln. Ina~e.itd. Sa ovom osobinom ekspresivnih prefiksa svakako je u vezi i pojava d v o s l o ` n i h p r e f i k s a l n i h e l e m e n a t a. pala-mutiti. {ala-brcnuti. Matveeva 1984:144)872. (V = vokal. baraszki „{ale. dijal. barabara „besmislica. ~e-le-. {ele-badati.871 Problem dvoslo`nih prefiksa uo~en je u literaturi (up. nastali akumulacijom jednoslo`nih prefiksa. barati „pitatiŒ. Øará-bará „brbqarije. bez potvrda sa samo jednim od jednoslo`nih prefiksa. ke-re-. ali do sada nije detaqnije prou~en. bala-mutiti. a drugu sa *bârati. kala-vrkati. baráozy} „brbqatiŒ (Melâni~uk 1969:60).itd. bVLV-. bala-muditi. poq. Ono se. ko-ro-. *bha.„govoritiŒ < ie. dovodi u vezu sa op{teslovenskom glagolskom osnovom bar. balamutiti). Oni se izdvajaju u slede}im leksemama: kala-mutiti. bala-bu}kati. {ala-badati. kao i oblici koji sadr`e samo dvoslo`ne prefikse. nesta{luciŒ. {ulo-). (k)ala-muwa. {ele-bekati. Ono {to se na osnovu izlo`enog materijala sa sigurno{}u mo`e konstatovati jeste postojawe dvoslo`nih prefiksa u strukturi pojedinih ekspresivnih leksema. {ere-badati. pri~atiŒ. tVLV-. budala{tinaŒ. la-vrdati itd. pri ~emu prvobitnim zna~ewem izraza Øará-bará smatra zna~ewe „otpaciŒ (VarboØ 1986:38). tele-n-prda. 871 Ovde se radi o oblicima koji su posvedo~eni samo u kombinaciji sa dvoslo`nim prefiksom.384 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {u-lo-. ukazivali bi na druga~ije. ~e-brcnuti. Øará-bará (v. {e-vrdati. ali ima i izuzetaka (npr. o-para-muditi itd. pala-zvrc. govorili bi u prilog tvrdwi da su dvoslo`ni prefiksi tipa ~ala-.„govoriti. ukr. L = likvida). ta-ra-. {ala. {ala-vrcati. ~VLV-. Knobloch 1969. {ala-brknuti. kala-muditi. Na{a zapa`awa zadr`avaju se na nivou opisa pojave i spekulacijama o mogu}em poreklu ovih elemenata. Oblici tipa la-brcnuti. naklapawa. pala-muditi. is-pala-pucati. {ara-badati. S druge strane. 872 U ovom konkretnom primeru oba elementa predstavqaju tipi~ne forme dvoslo`nih ekspresivnih prefiksa. baram „pitatiŒ. {ele-brdati. Varbot prvu komponentu rus. Øari-bari. {VLV-.

zajedni~ki. kopr{kati = ~opr{kati. Demorfemizacija ekspresivnih prefiksa vodi ka wihovom pretvarawu u „unifikseŒ. U slovenskim jezicima postoje lekseme koje sadr`e nekoliko ekspresivnih prefiksa (up. bez ikakvih posledica po semantiku re~i ([arifullin 1982a:119). Aglutinaciju treba razlikovati od „pojave novih modela ekspresivne prefiksacijeŒ (v. rus. Ovo su primeri takvih alternacija registrovani u analiziranom materijalu: bavrqati = tavrqati = ~avrqati = {evrqati. a sa druge — do naslojavawa razli~itih prefiksa ispred iste osnove. To pak za posledicu ima indiferentnost u pogledu izbora prefiksa. To. kovrtati = ~evrtati. rus. nakmusiti se = na~emusiti se. dakle. prelazak u preformante (u slu~aju mobilnih elemenata). 873 Novi prefiksi. npr. arhaizacija. [arifullin 1982a:118–119)873. up. Tako nastaju nizovi alternacija raznih ekspresivnih prefiksa ispred iste osnove ([arifullin 1982:20). Alternirawe je. nakokle~iti = natokle~iti = na~okle~iti.u zna~ewu „govoritiŒ (Orel 1988:315). prikqu~uju se samo onda kada su se stari ekspresivni prefiksi ve} „desemantizovaliŒ. varirawe razli~itih ekspresivnih prefiksa ispred iste osnove. sa jedne strane.ZAKQU^AK 385 v) Me|usobni odnosi elemenata (= ekspresivnih prefiksa) u okviru sistema zasnivaju se na pojavama alternirawa i aglutinacije. koja se ogleda u neprekidnom tra`ewu novih ekspresora. komr{titi se = tomr{titi se. za koje je karakteristi~na te{ko}a izdvajawa. ni`e). Takvi elementi li{eni su kvalifikacionog zna~ewa u strukturi re~i. iako su im uzroci. kopr~iti se = u ~opr~iti se = u{topr~iti se = natopr~iti se. nakekeriti = nakokeriti = na~okeriti = nasokeriti. Aglutinacija je naslojavawe razli~itih prefiksa ispred iste osnove.uporedi sa slovenskim tar. {-valâ > {u-{-valâ (desemantizovano s-mobile).c. oni su skoro potpuno s i n o n i m n i i uzajamno zamewivi. Truba~ov predla`e da se po|e od semanti~ke evolucije „brbqaweŒ > „starudijaŒ i da se komponenta Øara. batrgati se = kotrgati se = katrgati itd. nakomrditi se = natomrditi se = na~omrditi se = na~emrditi se. {to omogu}ava sekundarnu prefiksaciju ekspresivnim prefiksima ([arifullin 1982:20). dovodi do me|usobnog zamewivawa. iskovrqiti = i{~evrqiti. Kao posledica potpunog slivawa ekspresivnog prefiksa sa osnovom nastaje nova osnova ekspresivnog karaktera. u su{tini. Budu}i da svi ekspresivni prefiksi modifikuju semantiku izvedene re~i samo na planu ekspresije (v. ali su delimi~no sa~uvali modifikaciono zna~ewe (l. po pravilu.). Ove pojave uzrokovane su te`wom jezika ka afektivnosti. . koprqati = ~e prqati.

u-~o-pr~iti se = u-~o-prqiti se.be~iti se = ko. ~ije zakonitosti tek treba utvrditi. tako dolazi i do varirawa razli~itih osnova iza istog prefiksa. tako|e bez promene zna~ewa re~i. r : i). iz-ba-vr~iti = iz-ba-vrqiti. ko-brcati se = ko-prcati se = ko-prqati se = ko-peqati se = ko-vrcati se. Sistem u okviru kojeg funkcioni{u ekspresivni prefiksi ovime nije do kraja prou~en. slede}e pojave: glasovne alternacije. {ala-brcati = {ala-vrcati. ~e-prqati = ~e-brqati = ~e-prkati. zamena zvu~nih i bezvu~nih suglasnika (b : p). up.). zamena glasa r vokalom (r : e. Iako na prvi pogled izgleda da su me|usobni odnosi elemenata sistema u velikoj meri podlo`ni „okazionalnostiŒ. ko-brqati = ko-vrqati = ko-trqati. ga-vrqati = ga-veqati. kontaminacija.386 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-sØo-øá`iØâsà „oholiti seŒ.: ko. Ustanovqeni su samo wegovi osnovni parametri. ne uti~u}i pri tom na zna~ewe re~i. na-to-kle~iti se = na-to-ke~iti se. so-vrqati = so-vrwati. Navedeni primeri ukazuju na naj~e{}e tipove glasovnih alternacija: zamena usnenih suglasnika (b : v). materijal otkriva da u formirawu razmatranog sloja leksike ravnopravnu ulogu imaju. brqati : vrqati : trqati. prenemagati seŒ. To su. zadaci koji stoje pred sinhronom lingvistikom. ~u-ka-reznuØâ „udariti. is-ko-beqati se = is-ko-veqati se = is-ko-peqati se = is-ko-brqati se. pored prefiksa. ba-trqati = ba-vrqati = ba-srqati = ba-trgati = ba-tuqati = ba-trwati itd. detaqnija istra`ivawa verovatno }e pokazati da sistem po~iva na daleko stro`ijoj unutra{woj organizaciji. ko-~e-vrà`iØâsà „joguniti se. Ovako grupisan. analogija. Kao {to prefiksi me|usobno alterniraju. a u na{em materijalu izdvajaju se slede}i slu~ajevi: ~e-periti se = ko-~e-periti se = ko-~o-periti se = ko-sto-periti se. brcati : vrcati : prcati. Ovde se name}e i jedno pore|ewe sa osnovama. naravno. . Osnove analizirane u radu formiraju i slede}e nizove: brkati : vrkati : prkati. ku-triti = {u-ku-triti. br~iti : vr~iti : tr~iti. zamena palatalnih suglasnika (q : w). ispitiŒ itd. na-ku-mra~iti se (= na-to-mra~iti se) = na-tu-mra~iti se = na-ko-tu-mra~iti se. Za potrebe etimologije sasvim su dovoqni i na{i nalazi. {e-brqati = {e-beqati = {e-vrqati = {e-veqati.pe~iti se . i{-~e-vrqiti = i{-~e-viqiti. One se moraju uzimati u obzir pri etimologizaciji svake pojedina~ne lekseme.

iskeke~iti se. kebe~iti se. „( n a / i s ) k r i v i t i ( s e )Œ: nakabe~iti. nakekeriti se. nakekeriti se. „r a z m e t a t i s e . koliko raznolikost formalnih sredstava za wihovo izra`avawe. nakovrqiti se. ~afrknoti > ~afrknuti. p r a v i t i s e v a ` a nŒ: kobe~iti se. kope~iti se. . keke~iti se. natopr~iti itd. ~ovrqiti. nakoke~iti se. ( i z ) b e ~ i t i s e . na~okle~iti. natokle~iti se. „( i s ) p r s i t i s eŒ: iskobeqiti se. „( n a ) p r a v i t i g r i m a s u . Ovo je pregled naj~e{}ih zna~ewa koja se javqaju u analiziranim oblicima874. kebeqiti se. o h o l i t i s e . kope~it se > kope~iti se. iskobe~iti se. jedna te ista zna~ewa izra`avaju se prefigiranim oblicima obrazovanim od razli~itih osnova. i z m o t a v a t i s eŒ: iskobeqiti se. Sekundarna zna~ewa objediwena su oko nekoliko osnovnih. korope~iti se. kokeriti se. Jedan od uzroka ove ograni~enosti le`i u ~iwenici da razli~iti ekspresivni prefiksi ispred iste osnove ne uti~u na promenu zna~ewa oblika. nakokle~iti. U radu su ve} komentarisani uo~eni semanti~ki pomaci i razvoji. nakeke~iti se. iskoke~iti se. Machek 1930:8. zakovr~iti. iskebe~iti se. iskope~iti se. korobe~iti se. nasokeriti. iskope~iti itd. Risti} 1997:168–169). istoke~iti se. „p o s t a v i t i ( s e ) n a n e z g o d n o m e s t o . kerebe~iti se. ~ovrqiti se. nakokeriti. na~okeriti. ~eperiti se.ZAKQU^AK 387 2) Semantika a) Jedan od ciqeva rada bio je da se fokusiraju leksi~ko-semanti~ke grupe u okviru kojih se ekspresivno prefigirani oblici naj~e{}e javqaju. Bjeleti} 1994:265–266. natopr~iti se itd. Za razmatrani sloj leksike nije toliko karakteristi~no bogatstvo realizovanih zna~ewa. zapravo. Navedeni oblici prilago|eni su standardnom jeziku (npr. zna~i da je krug utvr|enih (ali i o~ekivanih) zna~ewa relativno ograni~en. kerebe~iti se. i s p r e ~ i t i ( s e )Œ: zakole~iti. ~ovrqi > ~ovrqiti) i dati su bez akcenta. kekeriti se itd. Na osnovu sprovedene semanti~ke analize do{lo se do zakqu~ka da razmatrani materijal uglavnom pripada semanti~kim sferama koje su i ina~e uobi~ajene za ekspresivnu leksiku (o zna~ewima karakteristi~nim za sloj ekspresivne leksike v. istole~iti se. 874 Ovaj sumarni pregled sadr`i samo glagolske oblike. Osim toga. To. nasokeriti.

kalamutiti. ukoviqiti. ( i z ) b u q i t i o ~ iŒ: iskobe~iti se. ~afrknuti. ~ovrqati. }alaprdati. i{~oviqiti. iskovrnuti. {evrdati. v u } i s e . p o m u t i t i s eŒ: pobambrqiti. ~evrqati. „u s m e r i t i s e . u v i ( j a ) t iŒ: zakovrdati. t e t u r a t iŒ: bavrqati. zakovrqiti itd. balamutiti. o{olovrqati. zakovrqiti itd. {alavrwati.a m oŒ: {alabazati. i{~evrkati se. istomezgati. iskoviqiti. {evrqati. bavrqati. natovrqati. {ovrdati.388 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {eperiti. {alavrcati itd. }oprdati. ukope~iti se itd. lavrwati. {elevrdati. zakovrqati. iskovrije`iti. {ebrqati. z a n e m o } i . spalamuditi. lavrdati. zasovrqati. k a k o b i l oŒ: lavrdati. {alabrcati. „( u ) r a d i t i n e m a r n o . ko~operiti se. u~opr~iti se. zakovrtati. i{~eviqiti. iskovrqiti. zakovr~iti. iskeke~iti se. nakalamutiti. katrgati itd. zakovr~iti. i{~eviqati. „( i s ) k o l a ~ i t i . {evrqati. ko~eperiti se. za{omutiti (se). o{amutiti (se). avrqati. iskope~iti se. „o s l a b i t i . palamuditi. z a o k r e n u t i . ~avrqati. batrgati. izbavr~iti. lavrwati. „b a c i t i . ~avrzati. zakoviqiti. }aprdati. „j e d v a i } i . i{~evrqiti. b r b q a t iŒ: lavrdati. u{ovrtiti se. i } i t a m o . balamuditi. ~avrqati. {olovrwati. tavrqati. gavrqati. lavrwati. kovrcati. zakovrnuti. {alavrdati. l u t a t i . za{amuditi itd. tavrqati. „v r t e t i . palamutiti. „u d a r a t iŒ: labaznuti. skalamutiti. o{ovrqati. natovitliti. {epuriti se. kovr~iti itd. opalamuditi. bavrqati. batrgati itd. istemezgati. ~evrqati. {alavrdati. i { ~ a { i t iŒ: zakoviqati. kalavijati. zakovrnuti. u m r e t iŒ: zakoviqati. u{topr~iti se itd. „p o { a { a v i t i . iskovrnuti. o{emutiti. „s k i t a t i . z a m a h n u t iŒ: zakovitlati. zakovrqiti. i{~evrnuti itd. {epiriti se. laprdati. temezgati. tovrqati. kostoperiti se. iskoke~iti se. batrgati. . o{alamutiti se. katrgati itd. zakalamutiti. u p u t i t i s eŒ: zatovitliti. iskole~iti itd. „z a v r n u t i . zakoviqiti. iskovr~iti. i{~evrqiti (se). tumezgati itd. {elevrdati. „i z v r d a v a t iŒ: {evrdati. zakovrqiti. kopr~iti se. batrgati itd. i{~evrqiti. „p r i ~ a t i k o j e { t a .

nakoviqati. pokotiqati itd. umretiŒ. tj. ~elebrcnuti. u stvari. natumra~iti se. pe~iti se = kope~iti se itd. nasavrqati itd. vr~iti „udaritiŒ > izbavr~iti „iskola~iti o~iŒ. {alabrcnuti. nakosmuriti se. ~alabrknuti. ~alabrcnuti. natomra~iti se. labrcnuti. sovrqati. zaviqiti „okretati rogove da rastu nagoreŒ > zakoviqiti „zanemo}i. ( n a ) q u t i t i s e . bazati = {alabazati. nasovrqati. sovrwati. „g r e p s t i . ~ebrcnuti. na semantiku konkretnih oblika. ~ebrqati. na}muriti se itd. ~ebr~nuti itd. p r e t u r a t i . Ovde postoje dve osnovne mogu}nosti: — prefiks mewa zna~ewe osnove. na~omrditi se. kao osnovno pitawe name}e se semantika spoja ’prefiks + osnova’. ( n a ) b a c a t i . „( n a ) m r { t i t i s e . tj. ~eprkati. ~obrqati. ~elebrknuti. k o p a t i . Takvi slu~ajevi su u radu posebno markirani. nastumra~iti se. lebrcnuti. kotiqati (se). pre|emo na mikro-plan. za~oprqati itd. navrsti se = natovrsti se. zale~iti = zakole~iti. ~abrcnuti. „( o ) g r e p s t iŒ: za~ebrknuti.ZAKQU^AK 389 „( i z ) r o d i t i d o s t a d e c eŒ: iskoviqati. b) Ako sa globalnog plana. izvrije`iti se = iskovrije`iti se. ~ebrcnuti. beqiti se = kebeqiti se. obesiti = okebesiti. nake~iti se = nakoke~iti se. periti se „postavqati se na istaknuto mestoŒ > ~eperiti se „razmetati se. ~ebrcnuti. „( n a ) g o m i l a t i . ( n a ) t r p a t iŒ: natovrwati se. kovrqati. — prefiks ne mewa zna~ewe osnove875. up. ~aprqati. tomr{titi se. ( n a ) t m u r i t i seŒ: komr{titi se. kofrqati. . natovrqati. na~emrditi se. vrkati = kalavrkati. iskotiqati. p r e t r a ` i v a t iŒ: za~ebrknuti. „p r e z a l o g a j i t iŒ: ~alabrknuti. up. vitlati = kovitlati. praviti se va`anŒ itd. navrqati = nakovrqati. nakotiqati. U oblicima u kojima su prefiksi izmenili zna~ewe osnove obi~no se radi o uobi~ajenim. ~muriti se. ~alabrcnuti itd. ~eprqati. zna~i da oblik sa prefiksom omogu}ava realizaciju jednog 875 Ovde su od posebnog zna~aja primeri gde se u definicijama zna~ewa prefigiranih oblika koriste oblici bez prefiksa (ili sa nekim drugim prefiksom). nakovrqati. be~iti se = kobe~iti se. regularnim semanti~kim pomacima. To. nakotumra~iti se. natomrditi se. komrditi (se). nakumra~iti se. sveukupnog semanti~kog potencijala analiziranog korpusa. ~aprkati. i obratno.

nije pojavilo u neprefigiranom obliku).390 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI od zna~ewa iz semanti~kog potencijala osnove. wenog objekta. vrednovawe. To je na primeru prefiksa za deminuirawe (po-. 877 O konotativnim aspektima zna~ewa ekspresivne leksike v.. pri-.. semantikom ispuwene re~i. „umaweweŒ radwe na bilo koji na~in (smawewe wenog intenziteta. pro-. Autori koji pretpostavqaju indoevropsko poreklo razmatranih prefiksa smatraju da su oni prvobitno ispoqavali dva tipa tvorbenog zna~ewa: n e g a c i j u — u op{tem smislu i ekspresivnu. To je zato {to su sufiksi nekad bili prazni elementi. formanata i sl. Ve} i samo odre|ewe ’ekspresivni’ implicira ulogu razmatranih prefiksa u semantici leksema koje ih sadr`e. za-) pokazala I. prefiks ni ovde n e u n o s i n o v o z n a ~ e w e. kako u vreme nastajawa te pojave. pogrd. „Dok je deminuirawe pomo}u sufiksa zna~ilo. „normalniŒ prefiksi s u { t i n s k i modifikuju glagolsko zna~ewe.. ne mo`e se govoriti o nekakvoj samostalnoj intervenciji prefiksa u semantici re~i. pej. konotacija u wihovoj semanti~koj strukturi877. vulg. naj~e{}e metafori~ko. Mnoge analizirane lekseme — u leksikografskim izvorima iz kojih su ekscerpirane — propra}ene su kvalifikativima tipa: podrug. iz nekih razloga. prefiksi su re~i. jasno je da je prefigirani glagol dosta udaqen od svog osnovnog glagolskog zna~ewaŒ (Grickat 1955–1956:89–90). tako i u svim kasnijim epohama. Afiks kome se pripisuje ova osobina poseduje takav tip tvorbenog zna~ewa. i wima se mo`e dati ona uloga koja im se nameni.. intenzivnost. Na sinhronoj ravni tvorbena zna~ewa prefiksa ispoqavaju se samo u svom ekspresivnom vidu. ~ije prila`ewe glagolima ne mo`e ostati bez pribli`avawa glagolskih zna~ewa wihovim specifi~nim zna~ewima. i a f i r m a c i j u — u op{tem smislu i ekspresivnu (v. izrazito prisutnih u ovom sloju leksike).) podrazumeva se prisustvo odre|enih dopunskih semova. Pod ekspresivno{}u prefiksa (kao i jezi~kih jedinica drugih nivoa — leksema. da se re~ izvedena pomo}u wega opisuje terminima kategorije ekspresivnosti. slikovitost itd.. . koji markiraju datu je876 Za razliku od ekspresivnih prefiksa. {to samo za sebe svedo~i o statusu ovih re~i i wihovoj ekspresivnoj vrednosti. ve} nove radwe . dotle je deminuirawe prefiksima prvobitno uvek izmena glagolskog zna~ewa iz osnova. morfema.876 v) Tako dolazimo do pitawa semanti~kog sadr`aja samih ekspresivnih prefiksa. po analogiji sa sli~nim slu~ajevima.). Me|utim.. Su{tinski posmatrano. vremenskih razmaka u kojima se ona vr{i itd. On samo omogu}ava realizaciju jednog od potencijalnih zna~ewa (koje se. kao {to su: emocionalnost. . prvobitno prave. Risti} 1994. na-. ili razvija novo zna~ewe. obele`je ne modifikovane radwe. Ni u slu~ajevima analogije (pome{anim sa raznim vrstama kontaminacija. Grickat... gore). Kad se uzme u obzir jo{ i promena vida.

-h.~e -v r qiti se : is-po-vrqiti „razroga~iti. {to zna~i da je osnovna masa ekspresivno prefigiranih oblika negativnog ili. 121)878. Ve}ina ekspresivnih prefiksa ostvaruje negativnu modifikaciju semantike re~i. u najboqem slu~aju. zapravo. Risti} 1996:75. neutralnog zna~ewa (op. cit. jezik. iako su prefiksi ovog tipa prisutni i u nekim drugim jezi~kim porodicama. mogla bi se nazvati „okazionalno{}uŒ.ko -v r qiti . 879 Ovde se pre svega misli na sistem prefiksacije s l o v e n s k i h jezika. Kriterijumi koji va`e za tzv. is. indoiranskoj. izbacitiŒ : is-po-vrqati „izneti na videlo. nakupiti se u ve}em brojuŒ : na-po-vrqati se „navr878 U jeziku uop{te postoji vi{e re~i i sredstava kojima se izra`ava negativna ocena (l. up. i da mo`emo govoriti samo o mawoj ili ve}oj regularnosti takve „okazionalnostiŒ ([arifullin 1982:12. jer su i u wemu daleko brojnije lekseme sa negativnom konotacijom. u odre|enom kontekstu. is-ko-vrqati „baciti napoqe. motivisanost — na wih se ne mogu primeniti u svom uobi~ajenom zna~ewu. i{. mlcam : komlcam Pirot (@ivkovi}). Ovde su od posebnog zna~aja potvrde koje svedo~e da ~ak i u jednom istom govoru koegzistiraju neprefigiran i ekspresivno prefigiran glagol.c. iako se nalaze na wegovoj periferiji i mogu se ustanoviti iskqu~ivo tvorbeno-etimolo{kom analizom. Pojava koja pokazuje i dokazuje pripadnost ekspresivnih prefiksa aktuelnom sistemu prefiksacije jeste alternirawe ekspresivnih (neproduktivnih) i „normalnihŒ (produktivnih) prefiksa. Tvorbena karakteristika ekspresivnih prefiksa. npr. . 3) Status ekspresivnih prefiksa u tvorbenom sistemu jezika Ekspresivni preverbalni formanti su organski deo. 1982a:117).).ZAKQU^AK 391 dinicu tako da ona postaje semanti~ki slo`enija i sti~e „izra`ajnu snaguŒ (v. To. regularnost. iskola~iti (o~i)Œ. Sude}i po broju leksema analiziranih u radu. r e a l n e j e d i n i c e tvorbenog sistema jezika879. npr. tj. [arifullin 1982a:115). u srpsko-hrvatskom jeziku ekspresivni prefiksi su „produktivnaŒ kategorija. natrtqati : natotrtqati Uskoci (Stani}). up. na-to-vrqati se „nagomilati se. Ova konstatacija va`i i za s. „normalneŒ prefikse — produktivnost. izvu}i. zna~i da potreba (ili neophodnost) realizacije ekspresivnih prefiksa nastaje slu~ajno. koja bi u izvesnom smislu bila analogna kategoriji produktivnosti kod normalnih prefiksa. izvaditiŒ. id. uvitlit : utovitlit Vasojevi}i (Stijovi} 1990) itd.

ve} im je iskqu~ivi zadatak da pove}aju emocionalni potencijal datog glagola. tandara-mandara. predstavqaju slobodne kreacije nastale na osnovu postoje}e tvorbene matrice. Petrovi} 1994). „normalnihŒ i ekspresivnih prefiksa ogleda se i na funkcionalnom.881 Sli~nost izme|u tzv. s-. iz-.392 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sti se. Ovakva pojava mogu}a je samo u uslovima visoke produktivnosti modela. figli-migli i sl. na primeru prefiksa øo-. Dokaz za to su ne samo mnogobrojne lekseme protuma~ene u ovom radu. Øará-bará. nadovezati se na ne{to. obja{wavaju}i je kao uzajamnu zamewivost. {to zna~i da ne uti~u ni na zna~ewe osnovnog glagola (jer su semanti~ki irelevantni). ko-vreslo : po-vreslo „povraz. kozvonok : øozvonok ([arifullin 1982:20–21. navrsti seŒ. dar-mar. 880 [arifulin ovu pojavu naziva „paralelizam prefiksaŒ. Kao primere ove pojave u ruskom on navodi kovoroØ : {ivoroØ : øovoroØ : zavoroØ : øerevoroØ. navezati seŒ. 881 Ova konstatacija va`i za jo{ jednu marginalnu tvorbenu kategoriju — parne re~i i ponavqawa. Up. ve} i svi oni hapaksni oblici koji su u izvorima ozna~eni kao ’individualni’. ’neobi~ni’.i (posmatrane u datoj poziciji) svrstao ih u red ekspresivnih (emocionalnih) prefiksa (Trypu}ko 1950:342). U jezi~koj svesti `iv je i t v o r b e n i m o d e l po kojem ekspresivni prefiksi funkcioni{u i on se aktivira ad hoc. u situacijama kada kontekst afektivnosti zahteva kori{}ewe specifi~nih sredstava za svoju realizaciju. U izvesnim (mada retkim) slu~ajevima normalni prefiksi imaju istu funkciju kao i ekspresivni. obradio je Tripu}ko. ne ostavqaju}i na miru. u stvari. kuøoroØnik : øaøoroØnik. spopasti koga ~ime ne po{taju}i. . Indikativno je da je autor pomenute normalne prefikse uporedio sa ekspresivnim prefiksom ko. Ulogu motivatora ovde vr{i izvestan jezi~ki dinami~ki stereotip. za-. jeziku v. i ka{.880 Ova pojava svedo~i da se e k s p r e s i v n i p r e f i k s i u j e z i ~ k o j s v e s t i jo{ uvek do`ivqavaju kao p r e f i k s i. npr. øri-. rus. {atra-patra (o ovoj kategoriji u s. zaokupiti. a koji. na nekoga. Petrovi} 1993. Za oblast parnih re~i i ponavqawa karakteristi~na je motiviraju}a funkcija tvorbenog modela. koji se sa~uvao u jezi~koj svesti (Matveeva 1984:145). uzicaŒ itd. stvorenim prema postoje}em modelu. Parne re~i obrazuju otvorene nizove koji se lako popuwavaju novim obrazovawima. s. alternirawe `ivih i arhai~nih prefiksa u prepoziciji ispred istog korena i bez naro~itih izmena zna~ewa re~i u celini.-h. 1988:99). i na formalnom planu. IV 93). komudni (SEK III 67) : pomudni (id. tj.-h. Ovu pojavu na materijalu ruskog jezika. na-po-vrsti se „naturiti se. formiran na osnovu velikog broja re~i obrazovanih prema takvim formulama gra|ewa. na-to-vrsti se : na-do-vrsti se. ni na wegov vid. koji se pojavquju u poziciji ispred nekog drugog prefiksa. kaverziØâ : {averziØâ : øavorozá : øraverzni. id. {urá-murá.

po-za-dl`i se. S druge strane. koji sam autor smatra samo postavkom problema. neke anomalne pojave karakteri{u periferiju datog jezika u celini. poetski. s-øo-rodiØâ (Gorà~eva 1973:206. {to zna~i da se periferni elementi mogu na}i na raznim jezi~kim nivoima (op. tj. Konstatovano je da se ekspresivni prefiksi nalaze na periferiji jezi~kog sistema.). Ova pojava zapa`a se uglavnom u leksici slovenskih dijalekata. b) elementi koji vr{e posebne funkcije u procesu komunikacije (emocionalna leksika. 62). s-øo-rádaØâ . gore). s. de~je re~i). pa`wa je usmerena ka periferiji jezika i to. obra}awa) ili s aspekta tog procesa (li~ne i pokazne zamenice. po-o-övrkne. Timok (Dini} 1988).c.). ka pojavama (lako uo~qive) fonetske anomalnosti. vokativi. (Vlaji}-Popovi} 1999:114. Suprotstavqawe centra i periferije nije vezano za odre|eni nivo jezika. 883 Periferiju govora predstavqa govorna delatnost vezana za neobi~nu govornu situaciju (govor stranca ili nosioca lokalnog dijalekta. 6)882. Sistemnost periferije ispoqava se kroz dva razli~ita aspekta. dijal. prefiksima sastavqenim od dva ili vi{e („normalnihŒ) pojedina~nih prefiksa (op. ritualni govor itd. iz-na-praqa. onomatopejska obrazovawa. „aglutinacijiŒ ekspresivnih prefiksa (v. U slovenskim jezicima postoji veliki broj glagola sa slo`enim prefiksima. pre svega. na-z-gazi. s-po-padnem. U tom smislu organizacija periferije mo`e se razumeti kao ~ista „drugostŒ u odnosu na centar. ili bar nekoliko perifernih klasa istovremeno. s-øo-ladiØâ. cit. po-ras-ture se itd. imperativi. 63). uzvici. S jedne strane. na-po-dipe. li~na imena) (l. i potpuno je analogna tzv. up. is-pro-vaqa . s-po-vrtim. up. . Periferiju jezika ~ine: a) elementi koji pripadaju drugom jezi~kom sistemu (pozajmqenice. U citiranom radu. po-na-vali se. [ta je to periferija? Uspenski razlikuje periferiju g o v o r a (parole) i periferiju j e z i k a (langue) (Usøenskiè 1997:62)883. {to nam 882 Mogu}e su kombinacije i drugih prefiksa. anomalnost periferije ispoqava se upravo kroz odnos prema centru: periferija se organizuje kao „odraz u ogledaluŒ centra. is-pre-graxuje. pozdravi. A n o m a l n o s t je osnovni pojam kojim operi{e Uspenski defini{u}i ga kao neispuwavawe zakonitosti svojstvenih jezi~kom centru i smatraju}i da je upravo anomalnost ono obele`je na osnovu kojeg se pojedine klase elemenata odre|uju kao periferne (op. U svom udaqavawu od centra. s-øo-àØi. is-po-vrti. razgovor sa decom. s-po-re|ujem. ideofoni.-h. dijal. v. s-po-luza se itd. jezi~ka periferija sama po sebi obrazuje odre|eni sistem. 336). rus. cit. i Luppova 1971). nap. s-øo-zreØâ. cit.ZAKQU^AK 393 Na formalnom planu zapa`a se paralelizam normalnih i ekspresivnih prefiksa u pogledu wihovog naslojavawa ispred iste osnove. o-po-znae se.

samo Øe zakoniØosØi u mnogim perifernim jezi~kim pojavama jo{ uvek nisu ustanovqene. Osnovni doprinos ovog rada sastoji se u stvarawu preduslova da se svaka slede}a. anomalnim u odnosu na centar. gore). To zna~i da oblasti jezi~ke periferije Øako|e funkcioni{u ørema odre|enim zakoniØosØima. Tolstoj je do{la do zakqu~ka da i sistem onomatopejske leksike.884 Kao tvorbena kategorija. Naprotiv. potencijalnih realizacija razmatranog tvorbenog modela. kao {to su f o l k l o r (up. Ekspresivni prefiksi ne te`e ekonomi~nosti. Grabias 1994:137). odlikuju}i se specifi~nim pojavama. s obzirom na ograni~en broj elemenata koji ga ~ine. {to zna~i da su karakteristi~ni za nekoliko perifernih klasa istovremeno. ` a r g o n (up. prepozna kao takva i smesti na odgovaraju}e mesto u okviru uspostavqenog sistema. koja se obi~no do`ivqava kao „anarhi~naŒ. v) oni nisu regularni. U ovom smislu periferni elementi mogu da istupaju kao samostalan sistem u jeziku. me|utim. b) oni nisu produktivni. u periferiji vidimo suprotnu tendenciju ka uslo`wavawu (op. materijal iznet u: Sikimi} 1996). primeniti i na ekspresivne prefikse. 884 Prou~avaju}i onomatopejska obrazovawa sa sufiksom . cit. Vasmer 1912. koja ima potrebna svojstva. cit. . nije imao za ciq da prikupi s v e relevantne oblike. ima strogu unutra{wu organizaciju (TolsØaà 1971).ot u gorwolu`i~kom jeziku.394 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI dopu{ta razmatrawe iskqu~ivo perifernih elemenata. {to — kod otvorenih sistema kakav je ovaj — i nije primaran zadatak. Ekspresivni prefiksi obrazuju s a m o s t a l a n s i s t e m. Ekspresivni prefiksi su „anomalniŒ u odnosu na normalne. g) oni nemaju odre|enu semantiku itd. a ova te`wa neminovno vodi ka uslo`wavawu. Zakqu~ci do kojih je do{ao Uspenski mogu se. koji funkcioni{e prema sopstvenim zakonitostima (v. [arifullin 1982a:120–121). Rad. jer su wihove karakteristike upravo s u p r o t n e osobinama normalnih prefiksa: a) oni nisu uo~qivi u strukturi re~i. nova leksema. sa neograni~enim brojem kombinacija. Sistem samih prefiksa mogao bi se smatrati zatvorenim. S. U ovom radu uspostavqen je sistem ekspresivnih prefiksa i sistem leksema koje ih sadr`e. ve} i z r a ` a j n o s t i. bez odnosa prema centru. tj. ekspresivni prefiksi prisutni su i u nekim drugim „perifernimŒ sferama (koje su ovom prilikom ostale izvan poqa na{eg interesovawa). u najop{tijim crtama. 64–67). sistem leksema koje u svojoj strukturi sadr`e ekspresivne prefikse jeste o t v o r e n sistem. ali objediwuju}i razli~ite periferne klase (op. t a j n i j e z i c i (up. 72). Dok centar te`i ekonomi~nosti.

Srpskohrvatsko ~alabrcnuti . Beograd. Anikin 1998 — A. Prilog prou~avawu s. BãlgarisØi~ni izsledvanià.v dialekØnáh glagolah. Anikin 1982 — A. Váø. SDZb I. kojasiti se. Bjeleti}. Istoriko-åtimologi~eskiè slovarâ osetinskogo àzáka I–IV. BE 2001–2002/1. Abaev. Bezlaè. Bjeleti} 1999 — M. Zagreb. S. 280–289. E. Moskva — Leningrad 1958–1989.-h. 61–79. E. Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika. 114–119. Bjeleti}. ÅØimologià 1980. Sofià. O svodnáh karØah slov odnoè leksiko-semanØi~eskoè gruøøá (na maØeriale russkih dialekØnáh glagolov. Bjeleti} 2003 — M. Anikin.— *go-). Beli}. E. Sofià 1971—. Bjeleti} 2000 — M. *pelz. Bjeleti} 2002 — M./ *pãlz-.(vãrhu material predimno ot sãrbohãrvatskite dialekti). 1972. Bjeleti}. Neke osmanske etimologije. Bjeleti}. Otnovo za slovoobrazuvatelnià element -Øo. Anali Filolo{kog fakulteta 10.LITERATURA LITERATURA Abaev — V. Bjeleti} 1993 — M. . 104–138. ÅØimologià i balØo-slavànskoe leksi~eskoe sravnenie v øraslavànskoè leksikografii. MaØerialá dlà balØo-slavànskogo slovarà. 165–173. I. ÅØimologi~eskie zameØki. Knjiga druga: K – poni. Studia etymologica Brunensia 2. OLA 1972. 1 (*a. Beleti~. 37–45. Azarh 1974 — Ä. obozna~aäæih kriki `ivoØnáh). O nekim ekspresivnim glagolskim prefiksima. K voørosu o na~alânom ko./ *polz. Bernar 1982 — Ro`e Bernar. Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti. Iz ekspresivne prefiksacije: ko~operiti se. Adamovi}. Bjeleti}. Bezlaè 1975 — F. Bjeleti}. Adamovi} 1970 — M. Anikin. JF LVI/1–2. O praslav. Ekspresivna sredstva u tvorbi srpskohrvatskih glagola (na materijalu govora jugoisto~ne Srbije). 41–49. Andreeva-Vasina 1985 — N. Andreeva-Vasina. I. NJ XXXIII/1–2. Anikin 1988 — A. DialekØnaà leksika 1982. Tavoriti. 181–190. OLA 1984. Bjeleti} 1994 — M. BER — Bãlgarski eØimologi~en re~nik. 351–358. 265–271. 377–389. ÅØimologià 1973. ZbMSFL XXXVI/2. Bjeleti} 1994a — M. Azarh. 119–126. 109–124. Novosibirsk. Dijalekti isto~ne i ju`ne Srbije. Anikin. NSSUVD 22/2. Govori prizrensko-timo~ke oblasti. Petar Skok. Beli} 1905 — A.

143–155.-h. @. 58–64. stesnitelen ~ovek. dial. opravene a doplnene vydani. anguste vivereŒ. 28–38. russk. ÅØimologià 1968. I. @. Bjeleti} 2004a — M. Budimir 1960 — M. Bjeleti}. Kiòv. *prilyka i *lykadlo. glupakŒ. Moskva (u {tampi). nasØárnáè. Kãm proizhoda na bãlg. *olajâ. @. Padrtine (tvorbeni arhaizam iz Bu~uma). *ded(ãk)ã. ZameØki øo slavànskoè åØimologii (ukr. Prilog prou~avawu psl. Bjeleti} 2006v — M. Bjeleti}. russk.-h. russk. *koporul’a). SØudii z onomasØiki Øa eØimologii 2005. 190–195. VarboØ. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. Bjeleti}. *ratiti. ÅØimologià 1972. VarboØ. VarboØ. 23–33. *zanoviti i *zanovetâ). Bjeleti} 2005 — M. dial. Bjeleti} 2004 — M. 42–59. (s)komra~iti „tenacem esseŒ. Budimir./ *verz-. Vaclav Machek. ZameØki øo slavànskoè åØimologii (slav. BE 2004/4. VarboØ. @. slav. Varbot. 27–43. ÅØimologià 1973. Iz leksike jugoisto~ne Srbije (paprqak. De nominis serbici vestigiis classicis. *lezivo). *pakostâ. II (*slenoti. Bjeleti}. ÅØimologià 2000–2002. 65–84. III (*ro~iti. VarboØ 1975a — @. Belgrade. *ver-. Varbot. *naglãjâ. pamraka). @. „misere. Sbornik k äbileä @. ~av’àdiØi). @. VarboØ 1971 — @. @. *lojiti I i II.396 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Bjeleti} 2003a — M. Ju`noslovenska leksika u balkanskom kontekstu. dial. VarboØ 1972 — @. Godi{wak za srpski jezik i kwi`evnost 8. Bjeleti} 2004b — M. mãl~alivec. *târbati. 67–73. RS LIV. *(s)krega. 374–381. . *verg. Prilog prou~avawu s. Bjeleti}. VarboØ 1975 — @. K izu~eniä prasl. @. *vez-. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. 3–19. izmávaØâsà). Beleti~. ÅØimologià 1970. ÅØimologià 1971. VarboØ. Etymologicky slovnik jazyka ~eskeho. *naprasânãjâ. VarboØ 1973 — @. VarboØ 1965 — @. 1968. VarboØ. Bjeleti}. 7–34. *koristâ. NSSUVD 35/1 (u {tampi). øazgaØâ (o slavànskih glagolah s prefiksom pa-). VarboØ. *(s)kometi i *(s)komez-. OLA 1973. Varbot 1972a — @. Ad fontes verborum. drolà. ko~ubeè. Druhe. Balcanica XXXIV/2003. russk. namoknuØâ ’øriu~iØâsà’. Bjeleti} 2006 — M. *zaromã. Bjeleti}. *zakãlo i *nakãlo. ZameØki øo slavànskoè åØimologii (slav. *lezo. ~avedati i ukr. munàk œsrame`liv. Ni{ (u {tampi). VarboØ 1974 — @. Bjeleti} 2006a — M. ÅØimologià 1964. @. Bjeleti} 2006b — M. ÅØimologià 1970. Zb(MS)FL III. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. patr~e. Prilog prou~avawu psl. Bjeleti}. K åtimologii russk. Praha. Leksi~ka porodica imenice hala. Studia etymologica Brunensia 3 (u {tampi). Prilog prou~avawu slovenskih leksi~kih paralela (s. *zaokã. -na~iØâ). 121–129. 68–78.

*vãrkati / *vârkati i *vârka / *vârca. gnuza. @. XIV (*~âlxati i *kãlpati. ÅØimologià 1984. O vozmo`nosti rekonsØrukcii åØimologi~eskogo gnezda na semanti~eskih osnovaniàh. VarboØ. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. pa`ev. . @. V (*pru~iti i *pro~â. *(sã)klenâ i *(sã)klenã). K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. *str’apati). *plixati). VarboØ 1979 — @. *~eka). @.i *myreti. 33–40. *kyrkati. OLA 1982. VarboØ 1984 — @. slovoobrazovanie i åØimologià. 317–328. OLA 1979. VarboØ. *{~igolâ(je)). @. kra~ni. -skuobic. VarboØ 1978 — @. mira). @. o{~akle. *{~âgnoti. 31–42..iti (s e ) . *{~igati. @. *ku`ati i *ku`a. 39–47. *plegti. krevac. Slavànskie åØimologii (*opoka. * plojâma (/-âba) ). @. ÅØimologià 1974. *ruta i *rutina. *sârtati. @. IV (*tipati. @. ÅØimologià 1978. papu`iti). *{~eka. *piskã / *piska. 19–31. ÅØimologià 1976. Praslavànskaà morfonologià. *nadovâsâ i *nadovâsânâ. ZSl XXIV/1. *vãr~ati. * posãkalâ (/-l’â) . VarboØ. *ru`â i *ro`â. *sokorã i *so~iti III). VarboØ. 66–78. ÅØimologià 1985. @. *ru`iti. VarboØ. VarboØ. 150–155. *vârati i *varati. Moskva. @. VarboØ. @. *pãrpati i *(po)parã / *para./ *mârx. *str(’)apa i *str’apiti. 29–41. 21–27. VarboØ 1986 — @. *kãltati. *zakobenâ i dr. ka{ub. K rekonstrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. VarboØ. Varbot. *`e`el’â. VI (*vãrko~â. *(x)rapati. VarboØ 1977 — @. 272–281. Varbot 1980 — @. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. LehiØskie åØimologii (øolâsk. pasary. VarboØ 1989 — @. ^e{skie åØimologii (mlovina. VarboØ 1985 — @. ÅØimologià 1975. *pist(v)ati (se). ÅØimologià 1979. Varbot 1981 — @. * piskati II. Varbot 1981a — @. VarboØ 1988a — @. *mãrx. . Moskva. *baru{iti. Varbot. O semanØike i åØimologii zvukoøodra`aØelânáh glagolov v øraslavànskom àzáke. VarboØ 1988 — @. @. XIII (*bariti se i *baruxati. VIII (*vãrdati. *xoro{âjâ i *xorxoriti se). *pi{~ati II i *pi{~alâ II. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. *golo{~ekã / *golo{~eka i *~ekati. VarboØ. 55–63. ÅØimologià 1986–1987. VarboØ. wneka. ÅØimologià 1977. Slavànskoe àzákoznanie (X me`dunarodnáè sãezd slavisØov). *sojiti. *(x)rapnoti i *(x)rapã. wykoprze}. VII (*pãrkati (se). VarboØ. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen.LITERATURA 397 Varbot 1976 — @. povlovny. VarboØ 1979a — @.-slovin. @. 21–32. 28–42. VarboØ. *kobica. IndividualânosØâ zaimsØvovannogo slova i sisØemnosØâ åØimologi~eskogo izu~enià zaimsØvovaniè. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. *se~ati.

VarboØ. Prasáowianszczyzna. Vlaji}-Popovi} 1993 — J. XV (*reg(a)ti se. Materialá k izu~eniä russkoè narodnoè meØeorologi~eskoè Øerminologii. Gorà~eva 1985 — T. *pãrg(a)ti. 92–97. *piskati). Moskva. ÅØimologi~eskie zameØki. Gorà~eva. 53–57. ZbMSFL XXIX/2. ÅØimologià 1977. Gorà~eva 1981 — T. ÅØimologià 1971. Biblioteka Ju`noslovenskog filologa. 7–17. V. Beograd. Gorà~eva. 112–118. 129–135. 23–28. ÅØimologi~eskie zameØki. NJ XXXIII/1–2. 103–114. KonØaminaciàØa kaØo ørinciø na eØimologi~noØo izsledvane. Tbilisi 1984. *galiti i *`elã. Georgiev 1978 — V. VarboØ. @. 189–203. I. @. V. 223–229. @. 205–207. K åØimologii slavànskih meØeorologi~eskih Øerminov. Studia etymologica Brunensia 2. Istorijska semantika glagola udarawa u srpskom jeziku. @. Ivanov. VarboØ 1998 — @. Jedan semanti~ki pomak kod onomatopejskih i ekspresivnih glagola: „udaratiŒ ¢ „jestiŒ. **`elti. VarboØ. Serià liØeraØurá i àzáka 54/4. Gorà~eva 1973 — T. 125–132. Gorà~eva 1979 — T. V. V. Gamkrelidze.398 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VarboØ 1994 — @. Gorà~eva. ÅØimologià 1972. Varbot 1996 — @. Vlaji}-Popovi}. K åtimologii russkogo dialekØnogo søorádaØâ. Morfo-semanØi~eskoe øole leksemá v åØimologi~eskom slovare i vozmo`nosØi ego rekonsØrukcii. Gorà~eva. Vlaji}-Popovi} 1999 — J. O øognezdovoè orienØacii øri rekonsØrukcii i åØimologizacii øraslavànskogo leksi~eskogo fonda. Vlaji}-Popovi} 2002 — J. 43–49. Zametki po åtimologii russkih narodnáh meØeorologi~eskih Øerminov. K åØimologii rus. ÅØimologià 1984. ÅØimologià 1985. ÅØimologià 1980. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. BE XXVIII/3. V. 21. moØro{iØâ. Preko etimologije do modela semasiolo{kog re~nika. VarboØ. V. Srpskohrvatsko palamuditi . NSSUVD 21/2. 162–165. kw. ÅØimologià 1982. 102–109. VarboØ. Georgiev. Redak dijalekatski glagol iz jugoisto~ne Srbije: sneviram se i sl. dial. Gorà~eva. Gorà~eva 1974 — T. ÅØimologià 2000–2002. Indoevroøeèskiè àzák i indoevroøeècá. II. Vlaji}-Popovi}. K Øiøologii vzaimodeèsØvià åØimologi~eskih gnezd. 54–61. Varbot 2003a — @. V. Nova serija. Gorà~eva 1982 — T. ÅØimologià 1979. 57–62. 62–71. ÅI 6. Gamkrelidze/Ivanov I–II — T. 60–65. Gorà~eva. Varbot 2003 — @. ÅØimologià 1991–1993. Gorà~eva. K åØimologii slavànskih ørilagaØelânáh so zna~eniem ’básØráè’. V. @. K izu~eniä slavànskoè meØeorologi~eskoè Øerminologii. . VarboØ. Vlaji}-Popovi} 1986 — J. Gorà~eva 1988 — T. @. V. Varbot 1995 — @. Vlaji}-Popovi}. Gorà~eva. V. O søecifike dialekØnoè åØimologii. Vlaji}-Popovi}. V. Gorà~eva 1986 — T..

Kiiv. @akova 1975 — Z. Kiiv. A. Sverdlovsk. I. Ivanova. ERSJ — Etimolo{ki re~nik srpskog jezika. JF XXI/1–4. Iliadi. Dorovskih 1981 — L. Minsk 1978—. K åØimologii i semanØike vosØo~noslavànskih meØeorologi~eskih i asØronomi~eskih Øerminov. K semanØike i åØimologii slavànskih meØeorologi~eskih i asØronomi~eskih Øerminov. K semanØike i åØimologii nekoØoráh slavànskih meØeorologi~eskih Øerminov. Tri russkie åØimologii (maèka. Deminutivni glagoli u srpskohrvatskom jeziku. ÅSBM — ÅØámalagi~ná slounik belaruskaè mová. DisserØacià na soiskanie u~enoè sØeøeni kandidaØa filologi~eskih nauk. 36–44. I. o{meØki. 49–56. FoneØi~ni øroblemi øri eØimologizuvaneØo na grãckiØe zaemki v bãlgarski ezik. Kala{nikov. 34–38. @eleznàk 1984 — I. Termin kaverØâ v belorusskih govorah. 51–58. SosØavnáe ~asØi russkogo slova. Kiiv — Kirovograd. Moskva 1974—. Iliadi 2001 — O. và`a. abrïedâ (K voørosu o zna~enii i åØimologii). OLA 1991–1993. Gorà~eva. Zemskaà. A. 126–127. 300–302. Leksi~ni arhaizmi ukrainsâkih dialekØiv ZakarøaØØà. ReørezenØanØá i. Grickat. I.v ukrainskoè aøellàØivnoè i gidronimnoè leksike. ÅØimologià 1991–1993. V. A. Beograd 2003—. Iliadi. OLA 1994–1996. PiØannà slovoØvoru shidnoslov’ànsâkih movi. A. Gudkov 1966 — V. N. *vârzti. Slov’ànsâki toponimi na teritorii Grecii (etimologi~niè komentar). EØimologi~ne gnizdo z korenem *ver. ørosØ. Sofià. Ob åØimologii russkogo dialekØnogo uverisØáè. Gorà~eva. hmuráè). P. Gorà~eva 1997 — T. M. Russk.u øraslov’ànsâkiè movi. 100–114. Kiiv 1982—.-russ. ÅIRÀ V. horo{iè. Kala{nikov 1992 — A. I. Iz isØorii slavànskih sinonimov.LITERATURA 399 Gorà~eva 1989 — T. 45–96. SerbskohorvaØsko-belorusskie leksi~eskie sooØveØsØvià. 271–274.-e. @eleznàk. ÅØimologià 1988–1990. Dzidzilis 1990 — Hr. Gudkov. Gorà~eva. OLA 1985–1987. SØudii z onomasØiki Øa eØimologii 2003. Iliadi. Kala{nikov 1996 — A. A. Kala{nikov 2000 — A. A. *lu-b. 198–200. V. Gorà~eva 1992 — T. ÅØimologià 1988–1990 . V. Kala{nikov. Linguistica slavica. Zemskaà 1969 — E. Kala{nikov. OLA 1981. Zaørudskiè 1989 — S. Dzidzilis. Ivanova 1981 — T. . Dorovskih. 84–101. Kala{nikov. 27–35. V. Iliadi 2003 — O. Soveæanie øo obæeslavànskomu lingvisØi~eskomu aØlasu. ESUM — EØimologi~niè slovnik ukrainsâkoi movi. I. 217–219. 9–11. Moskva. Grickat 1955–1956 — I. Zaørudskiè. K åØimologii dr. Iz åØimologi~eskih nablädeniè nad gnezdom ørasl. ÅØimologi~eskie issledovanià. Slav. ÅØimologià 1994–1996. ÅSSÀ — ÅØimologi~eskiè slovarâ slavànskih àzákov. Kala{nikov 1994 — A. ÅØimologià 1979. 79–88. Iliadi 2002 — O. Minsk (rukoøis). 125–91. @akova.

Kurkina. Etimolo{ki slovar slovenskega jezika.400 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Klajn 2003 — I. Izoglossnáe svàzi ä`noslavànskoè leksiki. Unter Mitarbeit und Redaktion von Reinhold Olesch. Bezlaj F. Kurkina. ÅØimologià 1976. A — J. Kurkina. II. Slavànskie åØimologii. Rje~nik govora otoka Vrgade. *plesmo. 91–102. ÅØimologià 1971. Kurkina 1980a — L. Kurkina. Slavànskie åØimologii. Kurkina. ÅØimologi~eskie issledovanià. Ä`noslavànskie åØimologii (*kujati / *kaviti i *kãvati / *kyvati. Kurkina. Slovensko-vosØo~noslavànskie leksi~eskie svàzi. Zagreb. Juri{i} Bla`. Slovensko-zaøadnoslavànskie leksi~eskie svàzi. Kurkina. V. Sufiksacija i konverzija. V. Drugi deo. 278–293. V. Slavànskie åØimologii. Kurkina 1978a — L. V. 17–31. Von Mate Hraste und Petar [imunovi}. K rekonsØrukcii åØimologi~eskih svàzeè osnov s difØongom na -u. Kurkina 1978 — L. Kurkina. Beograd. ÅØimologi~eskie zameØki . IV (sloven. OLA 1980. ZameØki øo slovenskoè åØimologii. V. V. maloholânáè. 215–223. V. V. ZameØki øo slovenskoè åØimologii. ÅØimologià 1978. 331–338. Kurkina 1982b — L. V. ZameØki øo bolgarskoè åØimologii. 58–79. OLA 1978. *tulã. Kurkina 1977 — L. III. V. ÅØimologià 1977. Kurkina 1980b — L. *mug. Leksi~eskie arhaizmá rodoøskogo dialekØa. Sverdlovsk. Kurkina. ÅØimologià 1972. ÅØimologià 1973. 166–172. *po~iti / *pe~iti. 32–37. 180–186. Kurkina. 1979. Kurkina 1980 — L. *ob-pletã. ÅØimologià 1980. Kurkina. 60–80. 331–337. Kurkina. V. {krt. 13–28. V. . Uspore|en s nekim ~akavskim i zapadno{tokavskim govorima. ÅØimologià 1974. Slavànskie åØimologii. *pokati. II dio. Kurkina. ^akavish–deutsches Lexikon. Kurkina. Kurkina. 44–59. II. Kurkina 1982 — L. OLA 1979. *kujâ / *kuja. Kurkina. ÅØimologià 1980. Koln–Wien. V. s. *tvelã). Kurkina 1978b — L. Kurkina. Teil I. Kurkina 1975 — L. 38–43. *tylã. Klajn. ÅØimologià 1970. svere`iè. Tvorba re~i u savremenom srpskom jeziku. prtiti. Kurkina. Kurkina 1981a — L. Kurkina. ÅØimologià 1982. 16–30. Russk. V. Ljubljana. Kurkina 1974 — L. Kurkina 1981 — L. Kurkina 1985 — L. V. V. dial. 34–43. 13–24./ *mã`-. V. Praslavànskie leksi~eskie dialekØizmá ä`noslavànskih àzákov. Kurkina 1979 — L. ÅØimologià 1979. Kurkina 1973 — L. Kurkina. 23–27. Rje~nik.-horv. Prva knjiga. OLA 1972. Kurkina 1976 — L. Kurkina 1982a — L. V. Kurkina 1974a — L. 15–28. slav. V. Kurkina 1972 — L. 1976. *strukã / *strokã). Bohlau Verlag. OLA 1976. 275–281. 1973. V. Slavistische Forschungen 25/I. ÅØimologià 1978. ÅØimologià 1975. ÅØimologi~eskie zameØki. Slavànskie åØimologii.

NJ XXXI/1–5. ÅØimologià 1988–1990. Kurkina. Razred za filolo{ke in literarne vede. ÅØimologià 1988–1990. Prilog poznavawu predslovenskih ostataka u oronimiji Crne Gore. ZbMSFL XXXIX/2. Luppova 1971 — E. ÅØimologii russkih dialekØnáh slov. F. Kurkina 1996 — L. Luøøova. DialekØnaà sØrukØura øraslavànskogo àzáka øo dannám ä`noslavànskoè leksiki. Kurkina 1992a — L. Etimolo{ki slovar slovenskega jezika. ÅI 8. vvodiØâ v zablu`denieŒ. V. *vor`iti. Slavànovedenie 1. ÅØimologià frazeologizma ni zgi ne vidno. Loma 1993 — A. Loma 1999 — A. V. Kodovi slovenskih kultura 4. Ljubljana. Slawistyczne studia jezykoznawcze. 194–209. Kurkina 1996a — L. 107–126. P. Kurkina. Neki slavisti~ki aspekti srpske etnogeneze. Kurkina 1988 — L. 107–115. Kurkina. Kurkina 1992b — L. K rekonsØrukcii sosØava øraslavànskogo leksi~eskogo fonda slovenskogo àzáka. Loma. Wrocáaw etc. 97–103. Kurkina 1992 — L. V. Slav. 131–144. Ljubljana. Kurkina 2000 — L. Okamewena imena. *myliti (se) œobmanávaØâ. 121–132. OLA 1985–1987. Kurkina.LITERATURA 401 Kurkina 1986 — L. Lingvisti~ke sveske 4. V. Slovenskie åØimologii. DialekØnaà leksika 1969. ÅØimologià 1972. „Petli}Œ. Kurkina. 601–623. V. Kurkina.kao etimolo{ki problem. S. Loma. 66–68. Loma 1996 — A. Kurkina 1989 — L. 185–193. 561–567. K ørobleme regionalânáh ålemenØov v åØimologi~eskom slovare (na maØeriale leksiki serbohorvaØskogo àzáka). 1987. Beograd. 103–113. 263–265. Bezlaj. ÅØimologià 1984. V. ÅØimologi~eskie issledovanià. Kurkina. V. Sverdlovsk. Tretja knjiga. *plesati. 1995. Novi Sad. IzvesØià Uralâskogo gosudarsØvennogo universiØeØa 2001/20. Studia etymologica Brunensia 2. Magner 2003 — G. ÅØimologià 1994–1996. Kurkina. P–S. 7–14. JF LVI/1–2. V. V. Praslovenska leksika i kultura u indoevropskom kontekstu. Dvoènáe øredlogi v russkih narodnáh govorah (na maØeriale govorov Kirovskoè oblasØi). V. Dopolnila in uredila Marko Snoj in Metka Furlan. . JF LVI/1–2. Magner. Dela 38. K åØimologii slav. Delovi tela. Leksi~eskie arhaizmá russkih govorov Srednego Urala. Predavawa iz istorije jezika. Kurkina. Slavànskie åØimologii (*skovorda. *pa~âkati). Loma 2000 — A. Loma. Kurkina 1997 — L. Lâvov 1974 — A. Zbornik Matice srpske za slavistiku 43. 115–125. Novi Sad. 57–62. Iz leksikologi~eskih nablädeniè. 111–125. Ekaterinburg.> b. Kurkina. I. Loma. 19–27. Kurkina. V. 22–32. Loma. „palidrvceŒ ili „oploditeqŒ?. Kurkina 2001 — L. V. Kurkina 2003 — L. Slovenska akademija znanosti in umetnosti. Lâvov. Kurkina. 15–42. K rekonsØrukcii åØimologi~eskih svàzeè slav. Loma 2004 — A. Perintegracija ob. Moskva.

ÅØimologià 1974. Merkulova. gobouduc’a). ÅØimologià 1967. Øom 152. Merkulova 1985 — V. Melâni~uk. ÅØimologià 1977. V. VzaimooØno{enieØo me`du gruøa slavànski dumi s ogled na øroizhoda im. Moskov. MarØánov. hmáliØâ. Moskov. 174–176. M. ProizhodãØ na nàkolko ä`noslavànski dumi. ÅØimologià 1982. V. Moskov. {kvora. Merkulova. O doøolneniàh k slovnikam øraslavànskih slovareè. Moskov 1962a — M. 1. Moskva. Merkulova 1996 — V. Merkulova. Slavànskie øroØezá i åØimologi~eskaà åvrisØika. A. hmáz. Osobaà ørefiksalânaà sisØema v slavànskih àzákah ørimeniØelâno k ukrainskomu àzáku. Moskov 1971 — M. Merkulova. ÅI 6. 436–442. 137–149. A. 140–152. skoludina. ÅØámalagi~ná slounik belaruskaè mová. IIBE XIX. Merkulova 1979 — V. Novosibirsk. ÅØimologià 1970. Mladenov 1973 — M. Merkulova 1971 — V. PiØannà slovànsâkoi filologii. Odesa. Merkulova. Merkulova. 88–101. skrenâ). Sofià. Vl. A. Merkulova. smoØoloka. verøeØâ). Nàkoi misli za Bãlgarski eØimologi~en re~nik. 79–91. Moskov 1965 — M. Godi{nik na Sofièskià universiØeØ. ÅksøressivnosØâ na raznáh urovnàh àzáka. serià filologi~nih nauk. Moskov. Matveeva 1984 — T. A. ÅØimologià 1984. 71–73. EL XVII/3. Slavànski dumi s øredsØavki. VosØo~noslavànskie åØimologii. Moskov 1964 — M. Narodnáe nazvanià bolezneè (na maØeriale russkogo àzáka). Merkulova 1981 — V. FakulØeØ øo slavànski filologii LXII . Ob odnom iz va`náh vidov åØimologi~eskih issledovaniè. Moskov 1962 — M. A. A. hauØ. Sofià. Minsk. IV. 149–155. 57–67. Merkulova 1989 — V. 1978. A. A. 18–26. t. 39–47. Moskov.402 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI MarØánov 1986 — V. regnuØi. 433–532. II (`elunica. Osobena obæoslavànska ørefiksna sisØema i neènoØo oØra`enie v sãrbohãrvaØski ezik. ÅØimologià 1984. Praci Odesâkogo der`avnogo universiØeØu. Moskov 1969 — M. Iz isØorii russkoè åksøressivnoè leksiki. 146–150. . 73–74. Bãlgarski dumi s oØglasno reduvane. horâ. K probleme leksi~eskih povtorov russkogo àzáka. 419–423. ZameØki øo isØorii i åØimologii slov. Russkie åØimologii. III (necevenâe. ÅØimologià 1968. Mladenov. Merkulova 1976 — V. ZbMSFL VIII. Moskov. ÅIRÀ VII. RIK XCVII. Merkulova. ÅØimologià 1979. IIBE XI. Narodnáe nazvanià bolezneè. øràØaØi. 128–132. 67–73. Georgiev. MovoznavsØvo. Moskov 1980 — M. A—B. Ukrainskie åØimologii. S. II (na maØeriale russkogo àzáka). viøusk 15. Moskov. 341–348. A. Merkulova 1986 — V. Ezikovedski ørou~vanià v ~esØ na akad. BE XXIII/5. Melâni~uk 1969 — A. Mokienko 1972 — V. DialekØnaà leksika i åØimologià. Merkulova. II (meræiè. 143–206. Mokienko. 155–165. Merkulova 1972 — V. ÅØimologià 1986–1987. Turski i Øärkski zaemki oØ zvukoøodra`aØelen i nezvukoøodra`aØelen harakØer v balkanskiØe ezici. Matveeva. 141–147.

PeØleva 1985 — I. ÅØimologià 1970. I. Orel. XII (rus. ÅØimologià 1968. 65–69. P. ÅØimologià 1975. vãrne. Nova serija. dial. 105–108. Godi{nik na Sofièskià universiØeØ „KlimenØ OhridskiŒ. dial. II. dial. 33–38. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. Nikon~uk 1979 — N. K åØimologii glagola kolo{maØiØâ. vá~urki. kursiváè. 191–200. Petleva. Sverdlovsk. dial. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. 24–35. SØarinna ørefiksna sisØema v slavànskiØe ezici (IsØorià i Øeorià na øroblema). Nikonov 1969 — V. ÅØimologi~eskie issledovanià. 42–51. AfØoreferaØ disserØacii na soiskanie u~enoè sØeøeni kandidaØa filologi~eskih nauk.v øolesskih govorah. Nikonov. 98–109.((-)ta-. ÅØimologià 1977. OS — Etimolo{ki odsek Instituta za srpski jezik. 23–28. DialekØologià i åØimologià na Me`dunarodnom simøoziume øo øroblemam åØimologii. 75/1. T. (-)tu-) v slavànskih àzákah. PeØleva 1983 — I. Å.LITERATURA 403 Moskov 1981 — M. ÅØimologià 1976. . PeØleva. 3. A. P. dial. VIII (bolg. Petleva. vapavy. Moskov.i ko. Praslavànskiè sloè leksiki serbohorvaØskogo àzáka. P. PeØleva. ~e{. PeØleva 1976 — I. O semanti~eskih istokah slov so zna~eniem ’skuøoè’ v russkom àzáke. Praslavànskiè sloè leksiki serbohorvaØskogo àzáka. ukr. ÅØimologi~eskie issledovanià v oblasØi serbohorvaØskoè leksiki. Moskva 1976. Petleva 1971 — I. curaviè. P. PeØleva 1981 — I. Moskva. P. PeØleva 1980 — I. ObænosØ i mnogoobrazie na slavànskiØe ezici. PeØleva. Prefiks i koren ili koren i sufiks?. Sofià. PeØleva. P. Orel. P. 51–55. K voørosu o g. Petleva 1973 — I. VI. PeØleva. korsonogiè. 40–111. PeØleva. K voørosu o slovah s usiliØelânám (-)to. XIII (rus. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. P. PeØleva. slav. 20–57. 114–156. OLA 1984. PeØleva. Moskov 1997 — M. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike 2. kw. 208–214. 15. P. Beograd 1998.øroØeØi~eskom v slavànskih àzákah. ukr. P. 207–216. Biblioteka Ju`noslovenskog filologa. PeØleva 1978 — I. Moskov. Petleva 1974 — I. mukqiv). *vârdati). Moskov 1991 — M. PrisØavki ka. Slavànski ørefiksni i bezørefiksni dumi. ÅØimologià 1971. 122–126. PeØleva 1972 — I. Orel 1988 — V. dial. SoveØskoe slavànovedenie 1990/5. Sofià. isØori~eskoè leksikologii i leksikografii. ÅØimologià 1967. PeØleva. ÅØimologià 1978. 313–316. Russkoe slovoobrazovanie. P. Kiiv. s. ÅØimologià 1977. PeØleva 1977 — I. Nikon~uk. OLA 1972. EØimologi~niè slovnik ukrainsâkoi movi. Ivan Lekov. EL 1991/6. ÅØimologià 1981. Orel 1990 — V. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. Å. V.. 1989.-horv. Moskov. Ogledna sveska. 92–94. P. kuverdaØâ. rus. Petleva. PeØleva 1979 — I. Sbornik v ~esØ na ørof. ~uriØâ.

). Petrovi}.// -Øu-). 309–310.u srpskom jeziku.-horv.(/ -Øa. Leksi~ka semantika ekspresivnih glagola u savremenom srpskom jeziku. karØaàzákiè i dr. PeØleva. lidam. Govori prizrensko-timo~ke oblasti. skrågacâ. Parne re~i i ponavqawa turskog porekla u srpskohrvatskom jeziku kroz razne jezi~ke nivoe.(// -Øa. ÅØimologi~eskie zameØki (rus. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. PeØleva 1989 — I. XVIII (øo maØerialam ràda nováh dialekØnáh slovareè ørizrensko-Øimokskoè zon). NSSUVD 22/2. horobráè (slav. dial. Popovi} 1951–1952 — I. O vozmo`nosØàh sover{ensØvovanià øriemov åØimologi~eskogo issledovanià. ^etvrti lingvisti~ki skup „Bo{kovi}evi daniŒ. PeØleva 1989a — I. 34–38. øereàèka. BE XXXVIII/4. O va`nosØi u~eØa v åØimologii redkih lingvisØi~eskih àvleniè formalânogo harakØera. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. rus. Zna~enie nováh dialekØnáh slovareè ägo-vosØo~noè Serbii dlà slavànskoè åØimologii. *mârdati. . vrbe}. Risti}./ -Øu-). rus. ÅØimologià 1984 . JF XIX/1–4. Risti} 1996 — S. vrbeti se. 167–176. PeØleva. blr. Petrovi} 1993 — S. Petleva 2002 — I. PeØleva. ørihorniè. 119–128. 102–109. PeØleva. Petrovi} 1994 — S. moØoná). Risti}. OLA 1985–1987. ZbMSFL XXXVII/1–2. rus. P. P. me{kaØâ i dr. PeØleva 1993 — I. Arhai~eskie ørefiksá v russkih govorah. korØaváè. 19–21. ÅI 8. dial. I. P. P. PeØleva. JF LII. Petleva 2003 — I. s. 31–38. Radovi}-Te{i}. PeØleva 1994a — I. 117–121. P. 537–542.404 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ukr. dial. ~e{. Parne re~i u leksi~ko-semanti~kom sistemu srpskog jezika. dial. P. ÅØimologià 1986–1987. Rikov. PeØleva. dial. P. Radovi}-Te{i} 1999 — M. ÅØimologià 1967. ZbMSFL XL/1. Petrovi}. {ámorodâde. dial. ÅI 6. Petleva 1996 — I. slav. Podgorica.). Imeni~ka obrazovawa s prefiksom pa. NSSUVD 21/2. PeØleva. Russkaà dialekØnaà åØimologià. Leksikolo{ko-leksikografski pristup na korpusu iz Re~nika SANU. ÅØimologià 1991–1993. Eæe raz k voørosu o dialekØnáh slovah s vsØavnám ålemenØom -Øo. 113–118. O slovenskim korenima *bob.i nekim wihovim derivatima. 198–201. Tipovi ekspresivne leksike u savremenom srpskom jeziku (model „osoba + psihi~ka ili moralna osobinaŒ). 64–71. Poøov. *xorbrã). blr. PeØleva. vrba~. 159–171. Risti} 1994 — S. PeØleva 1994 — I. 335–344. XV (ukr. Konotativni aspekti zna~ewa ekspresivne leksike. 57–78. 32–37. Bãlg. Rikov 1988 — G. 180–184. Risti}. PeØleva. Popovi}. OLA 1988–1990. 57–62. ÅØimologi~eskie zameØki. Risti} 1997 — S. ÅØimologià 1982. dial. Poøov 1969 — A. P.i *pop. P. Eæe raz k voørosu o dialekØnáh slovah s vsØavnám ålemenØom -Øo. PeØleva 1986 — I. 268–271.

ÅØimologià 1968. ÅØimologià 1991–1993. N. Toporov 1985 — V. N. ÅØimologi~eskie melo~i (1. N. ÅØimologià 1982. Truba~ev. TolsØaà 1971 — S. Truba~ev 1965 — O. N. ZameØki øo åØimologii i sravniØelânoè grammaØike. Semaziologi~eskie åØädá. Iz indoevroøeèskoè åØimologii. Truba~ev. Problemá isØorii i dialekØologii slavànskih àzákov. TolsØaà. 1973. 489–492. 201–217. Svazek 1. 7. váøendrivaØâsà. Tomanovi} 1938–1939 — V. Tomanovi}. III (1–3). Bãlgarski eØimologii. 29–55. Truba~ev 1967 — O. Sikimi} 1998 — B. MJ XV/1–2. Sikimi}. 24–67. I. Toøorov 1994 — V. grámza. 3–20. Toporov. Sikimi} 1999 — B. Russkoe i slavànskoe àzákoznanie. Koncove partikule. Truba~ev 1973 — O. 76–89. 267–272. Toporov. Truba~ev. 175–177. SØ. AØ. ÅØimologià 1974. K probleme åØimologi~esko-grammaØi~eskih svàzeè. Zbornik u ~ast Petru Skoku. I. Slavànskie åØimologii. Etymologicky slovnik slovanskych jazyku. {keØ). Truba~ev. Sikimi}. Ob odnom iranizme v slavànskom: *bazuriti. fifa. v øiku. dranduleØ. Sofià. Dzieje Sáowian. Stankjevi~. Toporov 1971 — V. 6. N. 450–458. ÅØimologià 1965. Todorov. Beograd. Ptica bogomoqica. ÅØimologià 1968. 167–169. N. I. Predlo`ky. Romanski. I. TolsØoè. 497–504. 272–280. Srpski jezik 3/1–2. Todorov 2002 — T. Truba~ev 1971a — O. Iz praslavànskogo slovoobrazovanià: imennáe slo`enià s pristavkoè a-. sloven. Truba~ev. N. Stankjevi~ 1964 . Truba~ev 1978 — O. Praha. 1975 („Monografie SlawistyczneŒ 32). ZameØki øo åØimologii nekoØoráh naricaØelânáh i sobsØvennáh imen. Toøorov: Iz indoevroøeèskoè åØimologii. Tento svazek sestavil F. batriti i pod. 101–138. Truba~ev. FoneØi~eskie nablädenià nad onomaØoøei~eskimi obrazovaniàmi s suffiksom -ot v verhnelu`ickom. Horv. Emotivniot jazik i negovata lingvisti~ka interpretacija. TolsØoè 1969 — N. Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä. Truba~ev. Iz slavàno-iranskih leksi~eskih oØno{eniè. 123–140. N. Moskva. 131–136. Ob odnoè redkoè slovoobrazovaØelânoè modeli. 3–10. 2. Truba~ev 1960 — O. Moskva. Ezikovedsko-eØnografski izsledvanià v øameØ na akad. Truba~ev 1971 — O. Truba~ev 1972a — O. N. ÅØimologià 1970. ZameØki øo åØimologii i sravniØelânoè grammaØike. Nevestinska imena: od hipokoristika do pejorativa. 5. Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä. Kope~ny. Truba~ev.LITERATURA 405 Sadnik 1971 — L. ÅØimologià 1971. v slavànskoè øersøekØive. . 4. sØukolka. Moskva. Slova gramaticka a zajmena. W. Truba~ev. batriti. 80–86. JF XVII.-serbsk. N. Prefiksacja imienna w jezykach sáowianskich. NJ XXXIII/1–2. Truba~ev. Me{awe re~i. Toporov 1985a — V. 126–154. V (1). Borys. Toporov. Wrocáaw — Warszawa — Krakow — Gdansk. Slavànskaà geografi~eskaà Øerminologià. M. 257–260.E. Truba~ev 1972 — O. Truba~ev 1976 — O. N. ÅØimologià 1964. 3–81. Sadnik. 137–143. ÅØimologià 1976. 3.

Leksika i frazeologià russkih govorov Sibiri. Iz balØo-slavànskih åØimologiè. PeØri~eskaà obæina. [iràev 1935 — M.v slavànskih àzákah. Åksøressivnáe ørefiksá. Gega. Akademiku N. ÅØnolingvisØi~eskie maØerialá iz ägo-zaøadnoè Bolgarii (s. Uzeneva 2001 — E. MaØerialá dlà izu~enià øriimennoè ørisØavki su. O. Moskva. 111–123. S. Fasmer — M. DialekØnaà leksika 1969. Crepajac 1973 — Q. Obæee i slavànskoe àzákoznanie. . [arifullin 1979 — B. Careva. CeèØlin 1959 — R. AkØualânáe øroblemá leksikologii i slovoobrazovanià VIII. N. CeèØlin. Tomsk. Sofièskaà oblasØâ). Usøenskiè. ^umakova. Ob arhai~náh ålementah slovoobrazovatelânoè sistemá (tipá arhai~náh prefiksov). A. Truba~eva). S. [arifullin. [arifullin. Filipovi} 1972 — M. [anskiè 1972 — N. Iz isØorii slavànskoè arhai~noè ørefiksacii v russkom àzáke. Hereè-[imanâska. Novosibirsk. [iràev. EIRÀ VII. À. [arifullin 1982 — B. Izbrannáe Ørudá III. N. Usøenskiè 1997 —B. [arifullin 1979a — B. Kiiv. M. Tomsk. [arifullin 1982a — B. [arifullin. 139–150. Moskva 1986–19872. 90–99. M. CeèØlin. CenØr i øeriferià v àzáke v sveØe àzákováh universaliè. Tomsk. [arifullin. Avtoreferat dissertacii na soiskanie u~enoè stepeni kandidata filologi~eskih nauk. Novosibirsk.i formoobrazovanià v indoevroøeèskih àzákah. Voørosá slovoobrazovanià v indoevroøeèskih àzákah 3. [anskiè. 127–151. 203–213. À. Careva 1971 — L. [arifullin. CeèØlin 1954 — R. Beograd. Moskva. K voørosu o zna~eniàh øriimennoè ørisØavki øa. Voørosá slovo. À. Marru. 216–224. ÅØimologi~eskiè slovarâ russkogo àzáka I–IV (perevod s nemeckogo i dopolnenià O. 208–247. Hereè-[imanâska 2003 — K. 205–224.u klasi~nim jezicima. 427–432. 58–77. Crepajac. U~enáe zaøiski XVII. Moskva — Leningrad. O prefiksu a. ^umakova 1986 — Ä. Slova s ørisØavkoè ko. Truba~ev. K øosØanovke øroblemá protoindoevropeèskoè ørefiksacii: ørefiksalânáe modeli i Øiøá ih zna~enià. M.v russkih narodnáh govorah. 3–18.406 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Truba~ev 1980 — O. Voøros o skráØoè ørefiksacii v øromeØeidskih (indo-evroøeèskih) àzákah. Slavànskoe *gonositi (se). U~enáe zaøiski IX. Filipovi}. À. À. Uzeneva. Slov’ànsâka leksika v isØoriko-eØimologi~nomu visviØlenni.i ee allomorfami v russkom àzáke. Slova s ørisØavkoè øa. Srpski etnografski zbornik LXXXIV. ^erni{. Issledovanià øo slavànskoè dialekØologii 7. Leksika dialekØa kak isØo~nik rekonsØrukcii øraslavànskogo slovarà. Ob osobennosØàh åksøressivnáh affiksov v slovoobrazovaØelânoè sisØeme àzáka. 62–64. I. Beograd. ÅØimologià 1978. 187–209. ÅØimologià 2000–2002. [arifullin 1988 — B. Fasmer. Takovci. ^erni{ 2003 — T. 113–121. Iz istorii arhai~noè prefiksacii (lokalânáe arhai~náe prefiksá v istorii russkogo àzáka). Etnolo{ka posmatrawa. À. ÅØimologià 1984. P.v slavànskih àzákah.

[ulâga~ 2004 — V. Studii si cercetari lingvistice XL/6. Borys 1975 — W. Slovotvirne gnizdo z korenem *Vãrd. Ljubljana 1977–2005. RS XLII/1. Wrocáaw etc. Slavisches etymologisches Worterbuch. Avram. [ulâga~ 1997 — V. Berneker — E. tonoveala. pra-. P. 549–552. Bezlaj. 474–485. [usØer-[evc 1992 — G. W. Borys 1981 — W. 21–28./ *pou. Tiøologià movnih zna~enâ u diahroni~nomu Øa zisØavnomu asøekØah. Bailey. Slavànskie øroØezá v slu~aàh ziànià i ih zna~enie dlà slavànskoè åØimologii i isØori~eskoè grammaØiki.cu to. 7–20. Borys 1973 — W. ÅØimologià 1988–1990. Dictionary of Khotan-Saka. Borys. Monografie Slawistyczne 32. 17–37. Bucuresti. [ulâga~. Krakow 2005. Problemi praslov’ànsâkoi imennoi derivacii (deàki pohidni z prefiksom *a-). Borys 1982 — W. Borys. 19–27. Substituirea lui po. Berneker. Ukrainsâki etimologii. so-. [ulâga~ 2002 — V. Gomelâ. [ulâga~. tonoh. Borys 1980 — W. 175–180. Bjeleti}. Zbornik u ~ast Petru Skoku. * Ajeti 1985 — I. Avram 1989 — A. Prefiksacja imienna w jezykach sáowianskich. Prasáowianskie prefiksy imienne pa-. Bezlaj — F. Vlaji}-Popovi}. 120–129. MovoznavsØvo 1997/2–3. SØudii z onomasØiki Øa eØimologii 2003. Borys. Prilozi srpskohrvatskoj etimologiji. 127–134. Heidelberg 1908–1913. Borys. 1–9. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991 — M. [usØer-[evc 1971 — G. ZbMSFL XXV/2. Donecâk. ZbMSFL XXIII/1. [ulâga~ 2003 — V. P. . Sáownik etymologiczny jezyka polskiego. [ulâga~. [øringer. P. MovoznavsØvo 1999/6.w jezyku serbsko-chorwackim. Cambridge 1979. Etimolo{ki slovar slovenskega jezika I–IV. 69–81. Ajeti. Etimolo{ki problemi nekih ekspresivnih glagola kretanja. Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä. 1–6. P. K øraslavànskoè åØimologii. 88–99. Ukrainsâki eØimologii. [ulâga~. o. 25–28. Na tropach sáowianskich reliktow leksykalnych. Re~-dve o dostignu}ima na polju etimolo{kih studija arbanaskog jezika. Serbsko-chorwackie studia leksykalne. Borys. Borys. [ulâga~. A. P. tojeraŠ.LITERATURA 407 [pringer 2002 — O. [ulâga~ 1995 — V./ *pu. Russkoe dialekØnoe øorØ kak ålemenØ gnezda *peu./ *pu-. 179–183. [usØer-[evc. Ukrainsâki etimologii. Iz slavànskogo åØimologi~eskogo slovarà.(na materiali antroponimii). [ulâga~ 1999 — V. [ulâga~. 25–29. 250–260. RS XXXIV/1. WSJ 41. Borys — W. WSJ 37. AkØualânáe voørosá slavànskoè onomasØiki. [usØer-[evc.in limba romana si unele probleme de etimologie ‰tologi. Russkaà dialekØnaà åØimologià. A — morã. Bailey — H. J. 37–45. 16–21.

Vlaji}-Popovi}. 11–20. O mrtvih velarnih predponah. Borys. Havlova 1999 — E. Czakawskie studia leksykalne. Slavia 68. Borys/Vlaji}-Popovi} 1989 — W. 261–269. 13–23. ZB VI/2. Herej-Szymanska. Havlova 1979 — E. Sborn i k prac i Filozofick e fakulty Brn e nsk e univerzity 27. Krakow 1927. Bruckner. Borys. Hadrovics 1985 — L. 389–396.408 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Borys 1984–1985 — W. Havlova. SR V–VII. 135–140. Warszawa. Gluhak. Hadrovics. Czasowniki ze znaczeniem œumiera}Œ w gwarach buágarskich. Etymologicky slovnik jazyka ~eskeho. Mayrhofer. HDZb 11. Jezyk Polski LXXI. Neke praslavenske rije~i u hrvatskom. Etymologisches Worterbuch des Altindoarischen I–II. Etymologica Brunensia. Borys. Ljubljana. Pogranicza i kontakty jezykowe. S. F. ESJS — Etymologicky slovnik jazyka staroslovenskeho. Praha 1989—. 114–118. Debeljak 1954 — A. Zu dem Sogennanten Prafixalen *A. Borys. Skopje. Dziedzictwo prasáowianskie w leksyce kaszubskiej. Fraenkel — E. Krakow. WSJ 37. Ungarische Elemente im Serbokroatischen. . Jezyk na pograniczach 21. Obraz jezykowy sáowianskiego Pomorza i Áuzyc. Cvetko-Ore{nik. Bucuresti. Havlova. Particulae Pelasticae II. ESSJ — Etymologicky slovnik slovanskych jazyku. Holub/Kope~ny — J. Gluhak 1999 — A. Jezyk w zachowaniach spoáecznych. Fraenkel. Filipovi} 1968 — M. Borys 1989 — W. 169–177. Praha 1952. Borys. 7–50. ^akavski semanti~ki arhaizam lukno œiznemoglost. Borys. Lublin. Budimir. slabostŒ. Herej-Szymanska 2002 — K. Havlova 1978 — E. Litauisches etymologisches Worterbuch I–II. Etymologicke poznamky k nekolika ~eskym dialektism u m. Praha 1973–1980. Grabias 1994 — S. Etimologii romanesti. J. Brno. Graur. 222–244. Kope~ny. EWAi — M. Budapest. Slova gramaticka a zajmena I–II. Borys 1991 — W. 15–31. Filipovi}.in der Onomastik auf dem Balkan. Cvetko-Ore{nik 1985 — V. Linguistica XXV. Dzieje Sáowian. Gottingen 1962–1965. Warszawa. Borys 1997 — W. ZbMSFL XXVII-XXVIII. Budimir 1951 — M. 287–294. HDZb 8. @iva antika I/2. Havlova. Holub. Graur 1963 — Al. ZbMSFL XXXII/1. Bruckner — A. Grabias. Iz reliktne leksike praslovenskog porekla u srpskohrvatskim dijalektima III. Borys 1991a — W. Debeljak. Borys 1999 — W. Komplexni situace jako semanticke vychodisko pri vzniku slovanskych slov (na prikladu semantickeho vychodiska ’chradnout’). Heidelberg 1986–1996. 22–34. 95–97.im Slavischen. Nare~ni homonyma z okoli Moskvy. Praha. 137–140. 157–166. Etymologie polskie. Das Prafiks ka. Dijalektolo{ki rje~nici kao izvor za prou~avanje najstarijeg sloja doma}ega hrvatskoga ili srpskoga leksika. Sáownik etymologiczny jezyka polskiego. Projekt Etymologicznego sáownika kaszubszczyzny. Borys.

345–360. ^eska slavistika 2003. Wien 1886. Liewehr 1956 — F. Zbornik u ~ast A. KurzgefaŸtes etymologisches Worterbuch des Altindischen I–IV. Beograd. Jany{kova. Die Turzismen in der Sprache der Kroaten und Serben. ZB 29/1. Knobloch 1969 — J. Korinek 1934 — J. ^eska slavistika 1998. 143–160. Slavica Slovaca 29/2. ZSl I/1. Prilog negaciji u gr~kom i u latinskom jeziku. Typy a puvod semantickych zmen vyrazu pro pojmenovani citovych stavu a jejich projevu ve slovanskych jazycich. Praha 19682. Beli}a. Expresivne predpony v slovanskych a romanskych jazykoch. Praha. 225–229. Kralik. Miklosich. Meisenheim am Glan. Zagreb. Jazykovedny ~asopis XX/2. Kope~ny 1983 — F. Murko 1937 — M. Dzieje Sáowian . Kralik. Machek. Zo slovanskych nazvov nadob (I). Ursl. Murko.LITERATURA 409 Jakobson 1971 — R. While Reading Vasmer’s Dictionary. Loma. Mladenova. Wiesbaden 1956–1980. Kne`evi} 1962 — A. Internationalen Slavistenkongress in Zagreb 1978. Malinowski 1899 — L. Uber expressive Sprachmittel im Slawischen. 25–40. Machek — V. Kralik 1994a — L’. Prilog leksikografiji i prou~avanju narodne epike. Moskov. Vztah starych Slovanu ke stromum z hlediska jejich jmen. Miklosich — F. Prace Filologiczne V. Prace z vedeckych ustavu XXXVI. Kope~ny. *xomo tã. Jany{kova 2003 — I. Musi} 1931 — A. Praha. Knobloch. 12–15. . Kralik 1994 — L’. Prispevek k otazce indoevropskeho ablautu. Machek 1930 — V. Scytho-slavica (III). Karlikova 1998 — H. Poznamky k vykladu niektorych slov. Loma 2002 — A. 620–649. 107–114. Prispevky ke slovanskemu jazykozpytu. 141–147. Musi}. Loma 1998 — A. 117–119. 339–342. Jakobson. 49–56. Ein besonderes Prafixsystem in der slavischen Sprachen./ to. 161–190. Nochmals zu den affektiven Vorsilben im Slavischen. 83–91. Praha. Slavistische Studien zum VIII. Mladenova 1993 — O. Slovenska re~ 59/6. Mundartliche Gliederung des spaten Urslavischen und fruhe slavische Stammesbildungen. Matzenauer. Glagol knaditi. Bratislava. Studie z oblasti onomatopoje. Prasáowianszczyzna. Praha. M. Loma. 11–27. Rad JAZU 242. Roman Jakobson. 161–170. Liewehr. The Hague — Paris. Koln — Wien. Bratislava. Etymologisches Worterbuch der slavischen Sprachen. Etymologicky slovnik jazyka ~eskeho. Berlin. Korinek. Mouton. Bratislava.w jezykach sáowianskich. Listy filologicke a paedagogicke VIII. Kne`evi}. 183–215. Karlikova. Malinowski. Matzenauer 1881 — A. Mayrhofer.in Romanian. Machek. Moskov 1978 —M. On the Prefix ta. Selected Writings II (Word and Language). Studie o tvoreni vyrazu expresivnich. Kilka przykáadow uzycia przedrostka ko. WSJ 29. Warszawa. Praha. KEWA — M.

Sáawski 1979 — F. Slavia XLVIII/2–3.in der Wortbildunge des Slavischen. Skok. Etymologische Erklarungsversuche. 355–362. Pokorny — J. R. n. Vergleichendes Worterbuch der slavischen Sprachen 1–7. Zeitschrift fur vergleichende Sprachforschung auf dem Gebiete der indogermanischen Sprachen XXXIII. Rejzek 2000 — J. Popowska-Taborska. Biblioteka Ju`noslovenskog filologa. Schuster-[ewc. Studia etymologica Brunensia 1. Sáawski 1974 — F. O{tir. Pokorny. Okoniowa 1968 — J. Borys. Berlin. Schuster-[ewc. Schulze 1895 — W. P. Archiv fur slavische Philologie XXX. Bucuresti. 23–35. 79–120. Historisch-etymologisches Worterbuch der ober. Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika I–IV. 329–332. SEK — W. Schutz. Festschrift for Henry Hoenigswald. kotr~. Tubingen. to-). Schmidt 1987 — H. An Indo-Iranian etymological kaleidoscope. Prace Jezykoznawcze 21. Das prafigierende Element ka. Ta. Ljubljana. P. Sáawski 1976 — F. Warszawa 1994—. Aitzetmuller. O slovanske exspresivni predpone la-. Nova serija. Professor R. Schuster-[ewc — H. Sadnik/Aitzetmuller — L. A–bávolâ. Okoniowa. Schuman 1909 — H. Etimologija i male folklorne forme. 191–198. Zeszyty Naukowe Uniwersytetu Jagiellonskiego. Schmidt 1984 — H. Sadnik. 244–246. Sáawski. Schuster-[ewc 2000 — H. H. Zarys sáowotworstwa prasáowianskiego ‰u:Š SP 1. Schmidt. Bautzen 1978–1989. 43–141. Die Welt der Slaven X. Sáownik etymologiczny jezyka polskiego. N. Sáawski. W.we wspoáczesnych gwarach polskich. Rejzek.410 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Nemec 1979 — I./ ko. Zarys sáowotworstwa prasáowianskiego ‰u:Š SP 2. Przedrostek pa. Smoczynski. Wiesbaden. 293–301. Schutz 1965 — J. 11. Sáawski. Zagreb 1971–1974. Warszawa. Prefixele. Dandekar Felicitation Volume. 120–123. Schulze. Formarea cuvintelor in limba romana II. Skok — P. Rizescu. Uwagi laryngalistyczne do niektorych wyrazow sáowianskich i litewskich. Rizescu 1978 — I.und niedersorbischen Sprache 1–24. XIII. Sikimi}. Nemec. Uberlegungen zur Genese des Urslavischen *ch. 378–381. Gutersloh. Schmidt. Sáawski — F. Dzieje Sáowian. . 233–245. Leksyka kaszubska na tle sáowianskim. Wiesbaden 1963–1973. Smoczynski 2002 — W. Arpokrathj. Krakow 1952—. 322–329. Sáownik etymologiczny kaszubszczyzny. Borys. Zarys sáowotworstwa prasáowianskiego ‰u:Š SP 3. chatr~). Beograd. Bern 1959–1969. Schuman. Sikimi} 1996 — B. Indogermanisches etymologisches Worterbuch I–II. 13–60. On the Occasion of his Seventieth Birthday./ k. Popowska-Taborska/Borys 1996 — H. Amrtadhara. Studia etymologica Brunensia 1. Drei vorslavisch-etruskische Vogelnamen. Akupara. ^eska slova na -tr~ (kostr~. f.(te-. Krakow. Popowska-Taborska. O{tir 1930 — K. knj. 11–19. Sáawski. Delhi.

3–41. SR 35/3. Wrocáaw. [kalji} — A. Bucuresti. 197–212. Snoj. ^R 1989/1. Druga. SP — Sáownik prasáowianski. Slavische Etymologie gestern und heute. 175–178. Heidelberg. Trypu}ko 1950 — J. Vaillant 1946 — A. Vaillant I–IV — A. Wrocáaw etc. Vinja. 5–45. Szymanski 1977 — T. Snoj. Sarajevo 19794. Vaillant. Derywacja czasownikow onomatopeicznych i ekspresywnych w jezyku buágarskim. Etimolo{ki prilozi ~akavskoj aloglotiji IV. WSJ 37. Studia z Filologii Polskiej i Sáowianskiej 7. Revue des etudes slaves 22/1–4. pregledana in dopolnjena izdaja. N. Serban. Grammaire comparee des langues slaves. Zagreb 1998–2004. Rotwelsches im russischen Wortschatze. Jadranske etimologije. Vinja 1989 — V. Lyon — Paris 1950–1974. Vaillant. Warszawa. Zwiazki leksykalne kaszubsko-poáudniowosáowianskie. Ljubljana 2003. [kalji}. . Truba~ev 1991 — O. Szymanski. 269–275. Limba Romana XXIII/6. Vasmer 1912 — M. Paris. Slovenski etimolo{ki slovar. SR III/3–4. Serban 1974 — F. Wrocáawska. Truba~ev.LITERATURA 411 Snoj — M. ’Strah in trepet’ in ’groza in strah’ — etimolo{ka analiza praslovanskih leksemov *polxã in *straxã. La depreverbation. Vinja I–III — V. O pewnej nie dostrzezonej funkcji przedrostkow czasownikowych w jezyku rosyjskim. Snoj 1987 — M. Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku. Vinja. Vasmer. 524–530. 1974—. 198–204. Worter und Sachen III. Wrocáawska 1967 — E. Note lexicale si etimologice. Trypu}ko. 327–342. Prace Jezykoznawcze 86.

Be}kovi}. PPJ 2. MJ III/6. 185–417. Bolinovski 1952 — G.IZVORI IZVORI Ajxanovi} 2002 — M. Trivunac. Me|a Vuka Manitoga. Aleksi} 1935 — @. Rje~nik govora Pro{}ewa (kod Mojkovca). Bojani}/Trivunac 2002 — M. Vuji~i}. Lele i kuku. Podgorica 1995. Plovdiv 1895–1908. Iz leksike Pive (selo Bezuje). 147–148.. Beograd 1979. Bogdanovi}. Beograd 2002. Govor Aleksina~kog Pomoravqa. Re~nik „frajerskihŒ ({atrova~kih) re~i i izraza. Dini} 1988 — J. Rje~nik vasojevi}kog govora. Prilog prou~avawu leksike severozapadne Like. Govori Bu~uma i Belog Potoka. Andri}. Gagovi}. Re~i i izrazi. Bojani}. — M.. Akcenat govora Pive i Drobwaka. Dalmacija — S. Rje~nik dubrova~kog govora. 199–257. Vlajkovi}. 59–92. 29. PPJ 16. Vukovi}. Vuk 1818 — V. Bogdanovi}. 89–98. Srpski rje~nik. Lele. Grkovi} 1982 — J. 125–153. Iz ratarske leksike Gora`devca (kod Pe}i). 71–105. Rje~nik govora Potkozarja. Stefanovi}–Karaxi}. Dini} 1990 — J.. Stefanovi}–Karaxi}. SDZb XXXIV. SDZb X. Vukovi} 1940 — J. Bori~i} — V. Beograd 18983. R. Vuk — V. Bori~i} Tivranski.. Dalmacija. Vlajkovi} 1966 — D. Bukumiri}. Iz leksi~ke problematike severne [ajka{ke. SDZb LI. Posebna izdawa CANU kw. Beograd 1976. Be}kovi}. L. Re~nik `argona. Be~. Zborovi od Gali~nik. 7–302. — M. Andri} — R. 1–312. reørinØ Sofià 1975–1978. Bogdanovi} 1987 — N. 89–90. Be}kovi}. Aleksi}. Dini}. 6. Re~nik timo~kog govora. Ajyanovi}. Bawa Luka 2004. NJ IV. . PPJ 33. Galetin 1980 — G. Srpski rje~nik. Grkovi}. SDZb XXXIII. 381–422. Beograd 1978. Bukumiri} 1983 — M. Odjeqewe umjetnosti kw. Be}kovi}. Doøãlnenie . AOS — Arhangelâskiè oblasØnoè slovarâ. PPJ 18. Me|a. Bolinovski. SDZb XLIX. Galetin. Vuji~i} — M. 7–335. Gerov — N. Dini}. Gerov. Bogdanovi} 1979 — N. Prilog poznavawu dijalekatske leksike [umadije (iz leksike ^umi}a). Re~nik na bãlgarskià ezik I–V. Moskva 1980—. PPJ 19. Gagovi} 2004 — S. Dodatak re~niku timo~kog govora. SDZb XXV. 1–178. SDZb XXXVI.

Frazeologija omalova`avawa u pirotskom govoru. 2001 — B. Zlatkovi}. PPJ 22. Lâviv 1886. Govor sela Gorobiqa. Beograd 2003. SDZb XXXV. Jovi~i} — M. 2004 — V. Iz leksike ^eneja (rumunski Banat). Vrawe 1998. Nikoli}. Maksi} 1980 — M. Mani} — D. Govor sela Gorwe Caparde (kod Zvornika). Elezovi} — G. 313–688. Jovanovi} V. Iz narodnog govora Vasojevi}kog kraja. Frazeologija straha i nade u pirotskom govoru. S. Pirot (re~nik 71–78). Re~nik govora ju`ne Srbije. Mijatovi} 1983 — J.IZVORI 413 Dini} 1992 — J. Ko`eqac 1989 — Q. PPJ 19. Dini}. Mani} Forski. Prilog prou~avawu leksike Srema. Babu{nica 1997. Gavrilo Stefanovi} Venclovi}. 102–108. 175–457. Ni{. SDZb XXXII. SDZb XXXIV. Anegdotska i druga kazivawa iz pirotskog kraja. Kwiga II. @arovnice. Zlatanovi} — M. SDZb XXIX. PPJ 33. Zlatkovi}. @elehovskiè. Elezovi}. Zlatkovi}. 271–285. SDZb XXXVIII. Markovi} 1986 — M. Jovi~i}. Markovi}. Neobi~nije re~i iz [umadije. Malorusko-nòmeckiè slovar I–II. SDZb XIX. Jovanovi}. Zlatkovi}. VI (1935). Re~nik narodnog govora u Crnoj Reci. 341–683. Kraji{ki rije~nik. \ukanovi} 1983 — P. Zlatkovi} 1989 — D. Mari}. Prilog poznavawu leksike srpskih govora u Ma|arskoj. Prilog poznavawu leksike Zlatibora. @ivkovi} — N. Lu`ni~ki re~nik. Duma. Jovanovi}. 1–240. @ivan~evi} 1986 — I. Poslovice i pore|ewa u pirotskom govoru. Govor Draga~eva. \ukanovi} 1995 — P. SDZb XXXIX. Mijatovi}. izreke i zagonetke. \ukanovi}. Gladno grne. @ivkovi}. Leskovac 1984. Milovanovi} 1983 — E. Re~nik timo~kog govora (drugi dodatak). Pirocko pcuvawe i pretewe. Markovi} 1993 — M. Re~nik leskova~kog govora. SDZb LI. Zlatanovi}. Pirot (re~nik 99–118). 619–746. Mitrovi} — B. Mitrovi}. Zlatkovi} 2003 — D. Pirot 1987. Maksi}. 13–70. Jovanovi}. 258–326. Beograd. Pirot (re~nik 279–306). \ukanovi}. PPJ 19. SDZb II. Re~nik sela Kamenice kod Ni{a. Rajkovi} Ko`eqac. SDZb IV (1932). Zlatkovi}. Zlatkovi} 1988 — D. Jovanovi} B. Markovi}. 149–398. Timo~ke poslovice. Re~nik pirotskog govora. . Mari} 2002 — B. Nikoli} 1972 — M. 105–306. 43–55. 245–500. Milovanovi}. Jovanovi} 1911 — V. 93–122. Zlatkovi} 1990 — D. 423–740. Zlatkovi} 2004 — D. 379–586. @ivan~evi}. SDZb XLI. SDZb XXXVI. Re~nik kosovsko–metohiskog dijalekta. Marseni} 1986 — T. Re~nik narodnog govora u Crnoj Reci. PPJ 16. @elehovskiè — E. Marseni}. 149–177.

POS — Pskovskiè oblasØnoè slovarâ. SDZb XXIX. Ma~vanski govor. RMNP — Re~nik na makedonskata narodna poezija. Prilozi re~niku timo~kog govora. Re~nik govora Zagara~a. izd. ]upi}i 1997 — D. Skopje. SDZb XXII. 381–747. izd. 7–265. Tomi} 1989 — M. HDZb 7/2. Petrovi}. Govor Lu`nice. ]upi} 1977 — D. SDZb XVI. Minsk 1979–1986. 7–191. Govor Bjelopavli}a. Novi Sad 2000—. 1966 — B. ]upi}. SDZb XXXVI. MJ X/1–2. ^akavish–deutsches Lexikon I. Te{i} 1977 — M. Prilog za dijalektolo{ki re~nik govora Mokrina. Komi{ka ribarska epopeja. Srpska akademija nauka i umetnosti i Institut za srpski jezik SANU. Novi Sad — Zagreb 1967–1976. 401–635. SDZb XXX. SDZb III. . Beograd 1959—. P. Stevovi}. Rodoøski re~nik. Petrovi} D. PPJ 19. Iz leksike Ivande (rumunski Banat). Olesch. ^e{qar. 83–180. SDZb XVIII. * Bo`ani} 1983 — J. Tomi} 1984 — M. Leningrad 1967—. Rajkov. Re~nik radimskog govora. SDZb XXXV. Dul~i}i 1985 — J. red. Beograd 1990–1991. Tomi}. RSGV — Re~nik srpskih govora Vojvodine. Koln–Wien 1979. Stani} — M. Bãlgarska dialekØologià 5. SDZb XLIV. Govor Qe{tanskog. Stamatoski. 179–313. 1983—. Govor Svini~ana. Novi Sad — Zagreb 1978. RSA — Re~nik srpskohrvatskog kwi`evnog i narodnog jezika. Govor Banije i Korduna. 107–148. Tomi}. Rajkov 1971 — I. Koneski. — D. Iz leksike Vasojevi}a. SPZB — Slounik belaruskih gavorak øauno~na–zahodnàè Belarusi i àe øagrani~~a 1–5. 187–192. B. Stani}. SDZb XV. 159–328. Pe{ikan. RMJ — Re~nik na makedonskiot jazik. Minsk 1982–1986. Dul~i}. 3–174. 79–106. SØoè~ev 1965 — T. Te{i}. Stanojevi}. Starocrnogorski sredwokatunski i qe{anski govori. Matica srpska — Matica hrvatska. TS — Turauski slounik 1–5. Sofià. SDZb XXIII. ^e{qar 1983 — M. PPJ 7. Dul~i}. Bo`ani}. ]upi}. 152–221. Stamatoski 1959 — T. P. ^R 1983/1–2. Skopje 1986. [imunovi}. Nikoli}. Usko~ki re~nik 1–2. 177–194. SRNG — Slovarâ russkih narodnáh govorov . 121–380. Rje~nik bru{koga govora. Od leksikata na tetovskiot govor. Stijovi} 1990 — R. [umadijski govor u Gru`i s osobitim osvrtom na akcente. Stanojevi} 1927 — M. Stevovi} 1969 — I. ^DL — M. SØoè~ev. Moskva — Leningrad (SankØ-PeØerburg) 1965—. ]upi} i @.414 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Nikoli} B. ]iri} 1983 — Q. R. Stijovi}. Hraste. RMS — Re~nik srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika 1–6. ]iri}. Pe{ikan 1965 — M.

Gra|a za diferencijalni rje~nik narodnog govora ro`ajskog kraja. Prilog poznavanju leksi~koga blaga u govoru Virja (Podravina). Gei}.IZVORI 415 Finka/Pave{i} 1968 — B. G. HDZb 3. M. Kosor. 77–150. 73–97. 153–228. Rje~nik ~akavskoga narje~ja sela Mihaljevi}i kraj O{tarija. Pei}. ^R 1972/2. Gei}/Slade-[ilovi} 1989 — D. Ro`ajski rje~nik. M. A. ^R 1979/2. Zagreb. Kuli{i} 1979 — [. Govor otoka Suska. Ba~lija. . Slade-[ilovi}. Novakovi}. Kursar 1972 — A. Gra|a za diferencijalni rje~nik trogirskoga cakavskog govora od polovice XIX do polovice XX stolje}a. 5–44. M. Juri{i}. Finka/[ojat 1973 — B. S. Malba{a. PPJ 12. Maresi}. Mate{i} — J. Pei}/Ba~lija — M. Had`i} — I. Pave{i}. Hamm/Hraste/Guberina 1956 — J. ^R 1990/2. Rje~nik govora Podravskih Sesveta. 91–105. Wien. Malba{a 1976 — Z. Kuli{i}. ^R 1988/2. 7–213. Zagreb 1973. Kursar. Houtzagers. Ro`aje 2003. Peru{i}. Karlova~ki govor. Peru{i} 1993 — M. 86–100. Rasprave Zavoda za jezik 1. ^R 1993/1. Gei}. Rje~nik ~akavskog narje~ja op}ine Duga Resa i Karlovac. Peru{i} 1990 — M. Filologija 9. II. Kosor 1979 — K. 265–321. II dio. Amsterdam. ^R 1990/1. Rje~nik ~akavskog narje~ja op}ine Duga Resa i Karlovac. Rje~nik komi{kog govora. Die ~akavische Mundart von Baumgarten in Burgenland. Juri{i} — B. 105–145. P. 73–99. Marde{i}-Centin 1977 — P. Marde{i}-Centin. I{ki kralj. The ^akavian Dialect of Orlec on the Island of Cres. Herman 1973 — J. Gra|a za diferencijalni rje~nik trogirskoga cakavskog govora od polovice XIX do polovice XX stolje}a. Had`i}. ^R 1989/1. HDZb 1. Pogled u leksi~ko blago Grabov~eva „CvitaŒ. Koschat. III dio. Rad na prou~avanju ~akavskoga govora u Brinju i okolici. Novi Sad — Subotica 1990. Guberina. 95–117. HDZb 4. ^R 1986/2. Hamm. Ljubljana 1894–1895. Peru{i}. dio Rje~nik. 113–154. 89–114. Pleter{nik — M. Koschat 1978 — H. 103–131. Pleter{nik. Peru{i}. Zabilje{ke o govoru u [epurini na otoku Prvi}u. Rje~nik ~akavskog narje~ja op}ine Duga Resa i Karlovac. Gei}/Slade-[ilovi} 1990 — D. Zagreb 1982. Re~nik ba~kih Bunjevaca. Peru{i} 1986 — M. Peru{i} 1988 — M. Finka. Novakovi} 1994 — P. Hraste. 35–73. Rje~nik govora otoka Vrgade. Houtzagers 1985 — H. Mate{i}. Frazeolo{ki rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Filologija 27. Sumartinski rje~nik. ^R 1994/2. Peru{i}. 37–72. Slovensko-nem{ki slovar I–II. [ojat. 109–147. Iz leksike sela Donjih Rami}a kod Klju~a u Bosanskoj Krajini. Filologija 7. Finka. P. Slade-[ilovi}. Maresi} 1996 — J. Herman.

Govor Hrvata u ju`noj Baranji. SGP — Sáownik gwar polskich. Rje~nik Gole. HDZb 6. 323–481. . 317–493. Ozaljski govor. Lon~ari}. A. M. Turopoljski govori. Dokle je kaj prodro na ~akavsko podru~je?. Rijeka 1977. Te`ak. Zagreb. [ojat 1982 — A. Opracowany przez Zakáad Dialektologii Polskiej Instytutu Jezyka Polskiego PAN w Krakowie pod kierunkiem M. Knjiga 4. HDZb 5. Urukalo 1982 — M. Sychta. Vidovi} 1990 — R. 155–183. Zovko. Vinogradarska leksika Brati{kovaca. Rje~nik `argona splitskih mla|ih nara{taja. Sekere{. ^R 1990/1. Wrocáaw 1997—. Sáownik gwar kaszubskich na tle kultury ludowej I–VII. HDZb 5. 169–200. Zagreb 1997. Zovko 1901 — I. Karasia. Posebna izdanja Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje. Vidovi}. PPJ 18. [epi}. Razmje{taj ju`noslovenskih dijalekata na poluotoku Istri. 51–87. Sekere{ 1977 — S. 1–207. Turina. Zagreb 1880–1976. Ve~enaj/Lon~ari} — I. Te`ak 1981a — S. Wrocáaw 1967–1976. Ribari}. [ojat. Turina/[epi} — Z. 115–160. Te`ak. Ve~enaj. Rje~nik ~akavskih izraza — Podru~je Bakarca i [krljeva. Zbornik za narodni `ivot i obi~aje Ju`nih Slavena VI/1. Urukalo. Vjerovanja iz Herceg-Bosne. SDZb IX. RJA — Rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika I–XXIII. 203–428. HDZb 4.416 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Ribari} 1940 — J. Sychta — B. Te`ak 1981 — S.

OLA — Obæeslavànskiè lingvisØi~eskiè aØlas. Leningrad. 22–24 okØàbrà 2002. Dzieje Sáowian — Dzieje Sáowian w swietle leksyki. Sofià. ÅØimologià — ÅØimologià. red. Sofià. NSSUVD — Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane. Sbornik v ~esØâ {esØidesàØileØià ørofessora S. Borys. EL — Ezik i liØeraØura. SDZb — Srpski dijalektolo{ki zbornik. MovoznavsØvo — MovoznavsØvo. Moskva. MJ — Makedonski jazik. L. Krakow 2002. Moskva. Ekaterinburg. Kiiv. Dialektnaà leksika — DialekØnaà leksika. Sofià. Novi Sad. Beograd. Moskva. EkaØerinburg. MaØerialá IV Me`dunarodnoè nau~noè konferencii. Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä — Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä . Bern{Øeèna. W. Moskva. MaØerialá i issledovanià. SØudii z onomasØiki Øa eØimologii — SØudii z onomasØiki Øa eØimologii. Beograd. BE — Bãlgarski ezik. . Pamieci Profesora Franciszka Sáawskiego. Ni{ 1994. PPJ — Prilozi prou~avawu jezika.. * ^R — ^akavska ri~. Kiiv. Skopje. IIBE — IzvesØià na InsØiØuØa za bãlgarski ezik. NJ — Na{ jezik.SKRA]ENICE SKRA]ENICE ^asopisi BalkE — Balkansko ezikoznanie / Linguistique balkanique. JF — Ju`noslovenski filolog. Novi Sad. ZbMSFL — Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku. Moskva 1971. U~enáe zaøiski — U~enáe zaøiski InsØiØuØa slavànovedenià AN SSSR. g. B. Rusek. Ekaterinburg. Split. Sofià. Bednarczuk. Beograd. Govori prizrensko-timo~ke oblasti — Govori prizrensko-timo~ke oblasti i susednih dijalekata. Beograd. Russkaà dialekØnaà åØimologià — Russkaà dialekØnaà åØimologià. g. ÅIRÀ — ÅØimologi~eskie issledovanià øo russkomu àzáku. J. ÅI — ÅØimologi~eskie issledovanià.

Krakow. it. avestijski albanski anglosaksonski arapski beloruski bugarski vulgarnolatinski germanski gorwolu`i~ki gotski gr~ki dowovisokonema~ki dowolu`i~ki dowonema~ki engleski indoevropski indoiranski irski iranski islandski italijanski jermenski ju`noslovenski kajkavski ka{upski latinski letonski litavski ma|. indoir. HDZb — Hrvatski dijalektolo{ki zbornik. Ljubljana. mlet. vlat. Zagreb. ka{. Borys. germ. rus. kajk. dvnem. srp. Rusek. slov. ^asopis pro slovanskou filologii. Praha. nvnem. sln. Studia etymologica Brunensia — Studia etymologica Brunensia. blr. ar. angls. ZSl — Zeitschrift fur Slawistik. poq. Slavia — Slavia. nem. jerm. Jezici i dijalekti avest. lat. srvnem. stiran. dlu`. Praha. Zbornik u ~ast Petru Skoku — Zbornik u ~ast Petru Skoku o stotoj obljetnici ro|enja (1881–1956). bug. stvnem. avesta. rum. Zagreb 1985. alb. jsl. isl. mong. sloviw. let. srnem. s. stind. Prasáowianszczyzna — Prasáowianszczyzna i jej rozpad. J. mak. ZB — Zeitschrift fur Balkanologie. RS — Rocznik Slawistyczny. sl~. Wien. glu`. Berlin. lit. SR — Slavisti~na revija. sogd. iran. mlavest. ma|arski makedonski mladoavestijski mleta~ki mongolski novovisokonema~ki nema~ki novopersijski osmanski praindoevropski poqski praslovenski rumunski ruski srpsko-hrvatski slovena~ki slovenski sloviwski slova~ki sogdijski sredwevisokonema~ki sredwenema~ki srpski starovisokonema~ki staroindijski staroirski staroiranski starokajkavski . Warszawa 1998. pie. dnem. gr.418 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Filologija — Filologija. ie. got. psl. red. osm. engl. Zagreb. npers. stir.-h. W. ir. Munchen — Wiesbaden. stkajk. WSJ — Wiener Slavistisches Jahrbuch.

Mesta i oblasti885 BiH Bos. pridev adverbium. pej. Vojv. accentus. augm. iron. tur. zbirna imenica deminutivum. augmentativ collectivum. perfekat pluralis. doslovan. Bosna i Hercegovina. Dubr. particip singularis. vojvo|anski Dalmacija. het. dalmatinski Dubrovnik. . sg. ~ak. pt. CG Slavonija Hercegovina Hrvatska Crna Gora Gramati~ke skra}enice acc. starolitavski staropoqski staroruski staroslovenski starosrpski staro~e{ki tatarski toharski turski ukr. accus. adj. dem. ~e{. stpoq. hyp. tat. coll. Dalm. mno`ina participium. akuzativ adjectivum. adv. Herc. iter. hipokoristik imperfectivum. {tok. m. 885 arhai~an botani~ki veterinarski vulgaran dijalekatski dosl. hrv. uzvik intransitivus. deminutiv femininum. hotan. dijal. infinitiv interjectio. neprelazan iterativus. stsl. Bosna. pejorativ perfectivum. zast. intr.SKRA]ENICE 419 ukrajinski hetitski hotanski hrvatski crkvenoslovenski ~akavski ~e{ki ~uva{ki {tokavski stlit. ~uva{. csl. f. n. mu{ki rod neutrum. perfectum. vulg. stsrp. infinitivus. zap. nesvr{eni vid inf. Hrv. impf. svr{eni vid. dubrova~ki Slav. strus. `enski rod hypocoristicum. toh. prilog augmentativum. pl. jednina Ostale skra}enice arh. nom. akcenat accusativus. interj. st~e{. doslovno zapadni zastareo ironi~no isto~no Iste skra}enice sa po~etnim malim slovom imaju zna~ewe prideva. vet. nominativ pejorativus. sredwi rod nominativus. iterativ masculinum. bot. ist. bosanski Vojvodina. pf.

na navedenim mestima op. ibid. tj. opus citatum.cc. podrugqivo prezrivo razgovorni severni sli~no to jest figurativan {aqiv {atrova~ki * ead. Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI i tako daqe ju`ni kolokvijalan napomena narodni narodna zagonetka na primer odnosno pogradno podrug. pod odrednicama l. pod odrednicom s. eadem. cit. . odn. razg. sub voce. isti (autor).420 itd. na istom mestu idem. prezr. sl. ju`. fig. sub vocibus. kolokv.vv. nap. NZag npr. nar. l. na navedenom mestu locis citatis. ista (autorka) ibidem.c. id.v. {aq. pogrd. {atr. sev. isto (delo. zna~ewe) loco citato. navedeno delo s.

title. The subtitle of this work uses the neutral term formatives. Although in other Slavic languages formatives of this type are characteristic also for nouns. The attributive expressive is used here in the following sense: analyzed formatives possess this type of word-formation meaning. recognized word-formation category which can be easily seen in the structure of the word. Kajkavian and . conceptual approach The subject of this work is word-formation elements which are essentially prefixes. Both designations (Serbian and Croatian / Serbo-Croatian) accord with the material presented and analyzed. aim. ‘word-formation elements’. The subtitle of this work refers to the Serbian and Croatian language. The literature contains various terms for these elements: ‘expressive prefixes’. The attributive preverbal both defines (and limits) the subject of this study. unlike the elements we are studying here. nouns are far less subject to this word-formation process (except in the case of deverbal nouns derived from expressively prefixed verbs). expressive prefixation in the Serbo-Croatian language is especially common for verbs. as the corpus for this work has been assembled from sources in the following dialects: [tokavian. They can be isolated only by word-formation-etymological analysis. ‘archaic prefixes’. but which are not recognized as such in the structure of the word.SUMMARY SUMMARY VERBS WITH A TWIST Types of expressive preverbal formatives (in Serbian and Croatian language material) Subject. such that words derived by them become marked (most commonly with a negative modification to the basic meaning) and enter the sphere of the expressive lexicon. because the term ‘prefix’ is associated with a well-known. while the rest of the text uses the term Serbo-Croatian. ‘word-formation components’. ‘preformatives’. ‘unifixes’.

The major aim of this work was to describe this phenomenon as thoroughly as possible. *mV. b) confirming their usage rules. *pa-. lexemes were classified by the type of prefix they contain (ko-. 2) creating an inventory of expressive prefixes that occur with certain verbs. in which expressive prefixed forms were grouped according to the prefixes they contained. -le~iti. expressive. *ja-. ka-. who was the first in Slavic linguistics to study the prefixes ko-. This meant: a) establishing the basic types of expressive preverbal formatives. A further classification of the material was therefore carried out. *pra-. *kV-. etc. It was established that many attestations.). *o-. by using material from a (historically speaking) s i n g l e Slavic language. in which expressive prefixed forms were grouped around a common stem.(where V = vowel). 5) observation of regularity in semantic relations between a stem form and prefixed forms. *xV-. The advantages of such an approach are found in the possibility of carrying out several parallel operations: 1) creating an inventory of verbs which are subject to expressive prefixation. 3) registering alternation of prefixes before a common stem form. In this way. and the second. *so-. *bV-. c) focusing the lexical-semantic spheres in which they appear. mr{titi. {a-. In the first phase. The phenomenon at hand is studied. 4) forming lexical nests. had a common stem. such as bazati. *tV-. Each of these prefixes has been shown to occur (to a greater or lesser degree) in the Serbo-Croatian language. etc. The corpora for individual prefixes were formed in this way. ~e-. d) specifying the status of expressive preverbal formatives in the word-formation system of the Serbo-Croatian language. to-. The pioneer researcher of these word-formation elements was Miklosich. 6) establishing a system of prefixes and a system of forms that contain them. including a preliminary etymological analysis. therefore. *~V-. A brief history of the topic Research has so far established the existence of the following archaic. two groups of lexemes were obtained: the first. rare nominal and verbal prefixes: *a-. *gV-.). despite containing different prefixes. according to stem forms (‘stem’ meaning a verb to which expressive prefixes may be added. These two groups of lexemes form the central chapters of the work. *{V-. *la-. Miklosich’s observations opened a new area of research which has . The concept and approach arose from a previous word-formation analysis of a corpus.422 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ^akavian.

At the same time. Lastly. who date expressive prefixes back to Proto-Slavic. but which nevertheless touch on the topic in one way or another.SUMMARY 423 been slowly but steadily expanded over the last 130 years. Most frequently. isolating expressive prefixes from word structure. expressive prefixes still form a fairly uniform system which can be regarded as a whole. The third level is represented by the way expressive prefixes are treeted within etymological lexicography.(which also carries a negative expressive meaning) in Indo-Iranian. many lexemes formed along this model during the Proto-Slavic period are also archaic. a diachronic view Although we are dealing with genetically different elements. Differing opinions on the antiquity of this system can be found in the research. The first level is represented by works focusing especially on this topic. whose antiquity is attested by the prefix ku. . such works deal with the etymology of individual lexemes. b) dictionaries in which expressive prefixes are recognized (regardless of how they are interpreted. Expressive prefixes. This relates primarily to forms with equivalents in other Slavic languages. in which certain prefixes (or groups of prefixes) are studied by means of material taken from one or more Slavic languages. Using this approach as a criterion. Our research has shown that a distinction must be drawn between the age of a given model and the age of its individual manifestations. The word-formation model of ‘expressive prefix + stem’ is undoubtedly archaic. A more measured view is held by the majority of authors. The study of expressive prefixes has been carried out on several levels. the existence of Slavic equivalents may be the result of parallel functions of a given word-formation model within individual languages. dictionaries can be divided into two basic groups: a) dictionaries in which expressive prefixes are not recognized. The second level is represented by works not strictly concentrating on the issue of prefixes. Such works are far more numerous than the first type. another view holds that expressive prefixes are not especially old. or whether they are interpreted at all). The position adopted in regard to expressive prefixes largely determines one’s methodology and solutions arrived at in classifying the etymology of the lexical stratum under consideration. Some authors consider expressive prefixes to be highly archaic. Furthermore. a phenomenon of Indo-European.

the synchronic level 1) Expressive prefixes as a system One of the basic aims of this work was to establish and examine the system within which expressive prefixes exist and function. Our material shows that the range of such stems is significantly wider. go-). c) the interaction of those elements. ~V(~-. Besides prefixes. To analyze any system. tu-. *vâreti /‘boil’/. *vâreti /‘shove’/) demonstrate great combinability with all possible expressive elements. *mot-. *pyr-. It seems to us. The material analyzed shows that in dialects of Serbo-Croatian there has even been a certain reactivation of this archaic word-formation model.(la-. ku-. {a-. ka-. Such forms are patterned after the same archaic word-formation model. the following types of expressive prefixes have been observed. gV. sV. {u-). ta-. that such stems share one trait in common — developed semantic potential.(sko-. with their specific realization: kV. ko-. bV.(so-). {o-.(k-. skV. *vi-. The following Proto-Slavic stems also undergo expressive prefixation: *bãrk-. expansion by a syllable containing a liquid. tV. In the corpus under study.424 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI At the same time.(pa-). In a number of cases.(to-. significantly less frequent. etc. that is. Although the prefixes analyzed have different origins. at first glance. It has already been observed in the literature that certain stems (such as Proto-Slavic *mâreti. {V. another interesting topic arises: the types of stems which undergo expressive prefixation.(ba-. te-). b) the properties of given elements. other. mV(ma-). {to-). a-. Besides these basic and ‘productive’ types. *pãrk-. ~o-. lV. separate research would need to be conducted. ja-. lo-). stV.({e-.(sto-. types have also been recorded: xV. bo-). we must specify: a) the elements of that system. a) By the elements of the system we mean specific individual expressive prefixes. pV. A somewhat rarer occurrence is expansion by the syllable with consonant r: ko-be~iti se > ko-ro-be~iti se. the expressive prefix is expanded by the syllable with consonant l: {e-vrdati > {e-le-vrdati. they form a unified system at the synchronic level. ~a-). ~e-.(ga-.(xa-). ke-). {ko-). b) These prefixes undergo complexification. many newer forms exist which arose during the independent development of the Serbo-Croatian (and other Slavic) languages. Expressive prefixes. . In order to determine why certain stems are so ‘open’ to expressive prefixes. stu-.

{u-lo-. of expressive prefixes) within the system is based on alternation and agglutination. after the expressive prefix in question: {e-le-. ke-re-. but has yet to be studied in detail. c) The interaction of these elements (that is. etc.. this leads to mutual substitutions. tele -zvrkan . without a specific etymological solution. (where V = vowel. arose from the chaining together of monosyllabic prefixes. prefixes linked in this way demonstrate vowel harmony. Our observations are limited to the extent of describing the phenomenon and speculating as to the possible origin of such elements. On one hand. etc. {VLV-. they always take the second position.e. Forms such as la-brcnuti. This feature of expressive prefixes is clearly related to the phenomenon of two-syllable prefixation elements. {a-la-. while on the other — to accumulation of different prefixes before the same stem form. ~e-brcnuti. The problem of two-syllable prefixes has been noted in the literature. etc. ~e-le-. {e-vrdati. reflected in the never-ending search for new expressors. and for this reason we find series of expressive prefixes alternating before the same stem: . In this case. i. tend to support the argument that two-syllable prefixes such as ~ala-. although exceptions exist (such as {u-lo-). etc.. {ala-. On the other hand. These phenomena are the result of language’s tendency to demonstrate affect. bVLV-. In some cases. they are nearly synonymous and mutually interchangeable. The material under study certainly allows us to point to the existence of two-syllable prefixes within the structure of certain expressive lexemes. ~a-la-. ko-ro-. In most cases. seem to indicate a different origin for these elements. pala-mutiti. without consequence for word semantics. pVLV-. the unvarying order of monosyllabic prefixes. {ala -vrcati . parallel forms have been observed between an expanded prefix and the second part of the expanded prefix. tVLV-. This results in a free choice of prefixes. ta-ra-. bala -mutiti . la-vrdati. as well as the existence of forms containing only two-syllable prefixes. They may be divided into lexemes of the type: kala -mutiti . ~VLV-. whose structure is expressed by the formulas: kVLV-. Alternation is therefore the variation of different expressive prefixes before the same stem. As all expressive prefixes modify the semantics of derived words at the expressive level only.SUMMARY 425 Expansion of the expressive prefix by a syllable containing a liquid clearly serves to increase the expressive quality of a given form. L = liquid). a liquid syllable which acts as an independent prefix: {a-la-vrnjati : la-vrnjati. {o-lo-. The examples given show that elements with liquids may appear as independent prefixes or in combination with another expressive prefix. one which has yet to be confirmed. ~ala -brcati .

analogy. . allowing for secondary prefixation by means of expressive prefixes. The system in which expressive prefixes function has yet to be thoroughly examined. the material reveals that the following have an equal role in forming the lexical stratum under examination: phonetic alternation. They must all be taken into account when etymologically classifying individual lexemes. brljati : vrljati : trljati. vrteti /‘spin’/. only its basic parameters have been established. replacement of r by vowels (r : e.426 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI bavrljati = tavrljati = ~avrljati = {evrljati. At first glance it may seem that the interaction of elements within this system is highly ‘occasional’. contamination. These examples point to the most common types of phonetic alternation: the substitution of labials (b : v). etc. ko-brcati se = ko-prcati se = ko-prljati se = ko-peljati se = ko-vrcati se. Grouped in this way. also without changing meaning: is-ko-beljati se = is-ko-veljati se = is-ko-peljati se = is-ko-brljati se. ku-triti = {u-ku-triti. brcati : vrcati : prcati. In actuality. r : i). whose rules have not yet been defined. replacement of voiced and voiceless consonants (b : p). The following cases are singled out in our work: ~e-periti se = ko-~e-periti se = ko-~o-periti se = ko-sto-periti se. To date. The stem forms analyzed in this work can be grouped in the following series: brkati : vrkati : prkati. A comparison with stem forms arises here. Agglutination is the building-up of different prefixes before the same stem. nakomrditi se = natomrditi se = na~omrditi se = na~emrditi se. As a result of the complete fusion of the expressive prefix with the stem. a more detailed investigation will show that the system is based on a much stricter inner organization. a new expressive stem is created. Just as prefixes can alternate with one another without affecting the meaning of the word. replacement of palatals (lj : nj). so can different stem forms follow the same prefix. na-ku-mra~iti se (= na-to-mra~iti se = na-tu-mra~iti se) = na-ko-tu-mra~iti se. 2) Semantics a) One of the aims of this work was to focus on lexical-semantic groups in which expressive prefixes most frequently occur. however. bacati /‘toss’/ with all of their secondary meanings). Based on semantic analysis. udarati /‘hit’/. it was concluded that the material under investigation mainly belongs to semantic spheres which are common for the expressive lexicon (such as kriviti /‘bend’/. br~iti : vr~iti : tr~iti. this means that the range of confirmed (and expected) meanings is relatively restricted.

Even in cases of analogy (with different types of the contamination so common in this lexical stratum) we cannot speak of a prefix independently affecting the semantics of a word. Authors who assign an Indo-European origin to such prefixes believe that they convey two basic types of lexical meaning. the prefix does not add new meaning in such cases. approval. In effect. When the prefix changes the meaning of the stem. etc. a fundamental question arises regarding the semantics of the combination ‘prefix + stem’. it is usually a matter of normal. the word-formation meanings of these prefixes can be seen only in their expressive aspect. by means of analogy. from the overall semantic potential of the corpus under examination — to the micro-level. both overall and expressive: negation and affirmation. the same meanings are expressed by prefixed forms on different stems. which mark a given unit in such a way that it becomes semantically more complex and achieves expressive force. it merely allows realization of a potential meaning which for some reason did not appear in the non-prefixed form. regular semantic shift. Two possibilities exist: — the prefix changes the meaning of the stem: vr~iti /‘hit’/ > izbavr~iti /‘to go bug-eyed’/. intensity. Such affixes possess a lexical meaning which allows words derived by them to be categorized as ‘expressive’. this means the prefix allows one of the stem’s potential meanings — part of its semantic potential — to be realized. The very attribute ‘expressive’ implies the semantic role of these prefixes in the lexemes that contain them.) we mean the presence of certain additional semes. etc. c) We then come to the question of the semantic content of expressive prefixes. Furthermore. formative. be a big-shot’/. or semantics of concrete forms. By the expressive nature of the prefix (as well as that of other units at different levels of the language — lexeme. Strictly speaking. conveying emotion. b) If we move from the global view — that is. be~iti se = kobe~iti se /‘stare till your eyes pop out’/. . usually metaphorical meaning. Rather.SUMMARY 427 One of the reasons for this restriction is that the addition of different expressive prefixes to the same stem does not affect meaning. connotations within the semantic structure. etc. picturesqueness. periti se /‘to set yourself up in a prominent place’/ > ~eperiti se /‘to throw your weight around. or develops a new. morpheme. Synchronically. — the prefix does not change the meaning of the stem: bazati = {alabazati /‘ramble’/. The lexical stratum under consideration is characterized less by the wealth of meanings realized than by the great variety of formal means for expressing them.

that is. ‘uncommon’ and which actually represent creativity based on the existing word-formation matrix. this model is activated ad hoc. at most. Slavic languages have many verbs with complex prefixes. neutral meaning. but instead serves only to increase the emotive potential of the given verb. In certain (albeit rare) cases. na-po-vrsti se /‘push in on someone’/. but also by forms indicated as ‘individual’. Judging by the number of lexemes analyzed in this work. The word-formation characteristic of expressive prefixes which might be analogous to productivity for normal prefixes could be called ‘occasionality’. which means that the bulk of expressively prefixed forms have a negative or. The similarity between so-called ‘normal’ and expressive prefixes can be seen at both the functional and formal levels. 3) The status of expressive prefixes in the word-formation system Expressive preverbal formatives are an organic part — that is. although they are located on the periphery and can only be established by word-formation-etymological analysis. a normal prefix will have the same function as an expressive one. The criteria valid for so-called ‘normal’ prefixes — productivity. expressive prefixes are indeed a ‘productive’ category in Serbo-Croatian. a parallel can be seen between normal and expressive prefixes in terms of their accumulation before the same base verb.ko -vrljiti . na-to-vrsti se : na-do-vrsti se. This phenomenon attests that linguistic consciousness continues to perceive expressive prefixes as prefixes. i{-~e-vrljiti se : is-po-vrljiti /‘open your eyes wide’/. in situations where emotional coloring requires specific means in order to be realized. One phenomenon that demonstrates and proves the place of expressive prefixes within the prefixation system is the alternation of expressive (non-productive) and ‘normal’ (productive) prefixes: is. and that we can only speak of the greater or lesser regularity of such ‘occasionality’. prefixes . Especially significant is the coexistence of non-prefixed and expressively prefixed verbs. r e a l u n i t s — of a language’s word-formation system. This means that the need (or requirement) to realize expressive prefixes arises by coincidence in a certain context. This is proved not only by the many lexemes analyzed in this work. Expressive prefixes function according to a word-formation model that exists in a speaker’s linguistic consciousness. At the formal level. motivation — cannot be applied to them in the usual sense. regularity.428 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI The majority of expressive prefixes modify the semantics of the word negatively. in that it does not affect the meaning of the base verb (being semantically irrelevant) or change its perfective or imperfective aspect.

leading inevitably to greater complexity. is-pro-valja. d) they do not have definite semantics. 4) Rather than tending toward economy of expression. a great difference exists between normal and expressive prefixes. despite these formal and functional similarities. and is completely analogous to the so-called agglutination of expressive prefixes. such as in folklore. the system of lexemes which contain expressive prefixes is in fact an open one. na-po-dipe. Translation: Terence McEneny . The system of prefixes itself might be considered closed. with regard to the limited number of elements comprising it. c) they are not regular. b) they are not productive. does not seek to gather all relevant forms — which is not even the most important task concerning an open system such as this one.SUMMARY 429 built up of two or more ‘normal’ individual prefixes. po-za-dl`i se. these prefixes tend toward expressiveness. Still. 2) Expressive prefixes reflect an independent system which functions according to its own rules. The basic contribution of this work is in providing the means to identify and place each new eligible lexeme within the system set forth. given that their characteristics are opposite to the traits of normal prefixes: a) they are not readily apparent within the structure of the word. meaning they are characteristic for several marginal classes at the same time. with an unlimited number of combinations — that is. such as the Serbo-Croatian dialect forms s-po-vrtim. as can be seen by the following: 1) Expressive prefixes are ‘anomalous’ in relation to normal prefixes. 3) As a word-formation category. This phenomenon is especially apparent in the lexicon of Slavic dialects. however. slang and in-group languages. Expressive prefixes are located at the periphery of the language system. The present work establishes a system of expressive prefixes and the lexemes which contain them. This work. expressive prefixes are found at other ‘peripheries’. potential realizations of the word-formation model under consideration. etc. Nevertheless. etc.

laringali se pi{u velikim H. q sa ku. i. 46n) zna~i da se data re~ pomiwe u napomeni na datoj strani. kao i iz jezika nekih drugih jezi~kih grupa (npr.). Srpsko-hrvatski a. stlit. Akcenat je zadr`an samo u jezicima gde je obavezan. itd. turskog. sa ozna~enim dijalekatskim i istorijskim potvrdama (v. u praslovenskim rekonstruktima ch je zameweno sa x. 388 avrq-bavrq 219. 232.74.). 232 avrqak 223 avrqat(i) 218. nema~ki) ili u okviru {ire jezi~ke grupe (v. 233 avrqe 223 avrc 205n. k sa k. iranski jezici).. ma|arskog.). mongolskog itd. stsrp. germanskih. Polazi se od srpsko-hrvatskog jezika kao osnovnog predmeta analize. o sa o. strus. U okviru staroslovenskog jezika navode se i crkvenoslovenski oblici (propra}eni skra}enicom csl. r sa ãr ili âr. 1. zatim baltskih. korenove i tvorbene elemente svih jezika i dijalekata koji se pomiwu u tekstu. npr. y sa u. Slovo n pored broja strane (npr. U registru je radi ve}e preglednosti i boqeg snala`ewa korisnika ujedna~ena grafija pojedinih jezika.). 350 avet 46. 46n avr-bavr 219 avrik 171n avrq 223. u praindoevropskim w. Tako su srpsko-hrvatski i staroslovenski oblici. ve} samo da li je u pitawu istorijska potvrda (npr. lice glagola). kao i osnove. 232 ala 290 . i 3. indoiranskih i drugih indoevropskih jezika. npr. a zatim se navode potvrde iz ostalih slovenskih. 119. 118. Kod slovenskih i baltskih jezika u registru nije nazna~eno da li je re~ kwi`evna ili dijalekatska.REGISTAR REGISTAR Registar sadr`i re~i i wihove oblike (npr. 351 -ag 78 akavrqa 226 akati 232 ake`ina 355 akovrqa 227. romanskih. a u okviru ka{upskog — sloviwski (sloviw. koji su u tekstu dati latinicom. 232. Re~i iz neslovenskih jezika grupisane su ili u okviru jednog jezika.. preba~eni u }irilicu.

365. 127n. 265n baqizgati 67 baquzgati 67 bambak 97n bambekast 97n bambrak 97n bambrek 97. 333n -ac. 217 bavrqa 218 bavrqak 218. 388 balanzawe 265n balanzat 127n balasati 113 balezgati 67 bale~iti se 259. 235. 83. 284. 303. 260.22. 284. 224. 384. 372. 384. 306. 99 bako~iti se 93 bala. 124n bazvrcati 96 bazdalikati 124n bazdjeti 124 bazdrkati 124n bazdrlikati 124n bazdr~iti 124n bazdulati 124n bazetati 124n baziknati 124 baziwati 124n baznuti 124 bajs. 389 bazvizdati 96. 214. 302n balamutina 298 balamutiti 298. 350 alamuwa 282. 334. 126. 126 badrqak 360n badrqast 360n badrqati (se) 369n badrqica 360n *badcati 333n ba`|akati 124n bazat(i) 20. 369n. 232. 307n. 371n bavrqast 218 bavrqat(i) 151. 369n.126n bajsati 126. 261.360n badakam 83 badat(i) 82. 127n banzov 127n bantawe 369n bantrqa 369 bantrqawe 369 bantrqati 369. 350. 303n. 369n banza 127n banzadur 127n banzat(i) 124n. 125. 58n alidat(i) 73. 386. 126n bak 93. 98 baviti (se) 232. 351 apr~ina 353. 382 baba ta`vaka 104n babu{at 96 babu{ka 96. 289 alamuwka 282 alamuw}a 282 alaprda 232n. 351n alaprdast 330 alatrup 351 alaucnuti 58. 367n. 123. 307. 302n balamudit(i) 304. 236 aprc 347. 301. 92. 59 alavucati 58. 350 alavojda 333 alavu`da 333 alavukati 58.99 balabu}kati 98. 93. 385. 388 balamuta 298. 303n.59. 58n alakikav 282n alakura 334. 96. 152n. 388 bavrqa~a 218 bavrquga 218n *bagati 124 baguzati 95 bad. 156n. 261 baqezgati 67. 98 bambrekas(t) 97 bambrqak 97n bamburak 97n bambuh 98 *bamutiti 301 bandza 127n bandzov 127n bandrqa 369n bandrqati 124n. 232n bavqati 232 bavrk 207. 94. 303. 355 -ar. 218. 304 . 357. 348.REGISTAR 431 -bala. 289. 97.98. 334 alamuwas(t) 282 alamuwes(t) 282 alamuwetina 282 alamuwina 282 alamuwiti 282. 334n alakuras(t) 334n alamprc 347. 125. 59 alavucnuti 58. 333. 124n. 368n. 302.367n -a~iti 273 ba. 371. 127. 301. 113. 90. 330. 215. 372 barbucati 146n barbucnuti 146n barkati 146 baro`it(i) se 93 ala. 97. 236. 74 aqedati 73n aqidat(i) 73n andavrq 228 andavrqit (se) 228.338 asiti se 43n -ati 156. 232. 124. 215. 384 balamotati 298. 98. 95.

388 batrqak 369. 152. 373 baulati 93. 368. 372 batavrqak 225n batati 82n. 144. 386. 138n. 130. 139n. 153 bobr~iti (se) 146. 140n. 140n. 153 boriti se 146 borozati 94n boronzati 94n boronza~a 94n bosti 83 *botkati 206n bocati 206. 369. 141. 141n.225n batovrq 225n batovrqak 225n batovrqaka 225n batovrqan 225n batovrqast 225n batovrqac 225n batoglavac 225n batrga 357 batrgat(i) (se) 356. 389 bijel 129 ble. 111 ba{kariti se 110n be. 134. 372. 369n. 141n bekati 81 bekeqit(i) (se) 129. 371n batrqat(i) (se) 357. 328 bejit se 139n bekarit(i) se 140. 138. 129. 365.432 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI baru`iti 93 barusav 92 barusati se 92 barusiti 92. 148. 368n. 327n. 372. 151 brkaq 144n . 92. 368. 146 brbqati 107. 369n bauqat(i) 93. 234 br-br. 388 ba~at (se) 35n ba~iti 36n. 260. 148. 373n. 328. 365. 261 bombrcne (se) 144. 153 bobrqnuti (se) 149 bobrcati (se) 144. 134.90. 373. 385. 265 bqazgati 67 bquzgati 265n bo. 139. 129. 373 ba-to. 386 batrwat(i) (se) 357. 365. 144. 147. 153 bobrqiti (se) 149. 141n. 153 bobrcnuti (se) 144. 140. 148.265 blemezgati 263. 134 becati se 36n becnuti se 36n be~alina 139n be~at se 139 be~it(i) (se) 35n. 386 batuqati 367. 386 bat 82n. 357. 369n. 153 bobrknuti (se) 143. 386 baturati 364. 137. 129. 98n bre}i 98 bre~e 360 bre~it(i) (se) 98. 153 bod. 148. 94. 146. 315. 333n baciti 99. 225n. 329. 124n. 141. 357. 99 ba{ 110 ba{a 110 ba{ari se 110n ba{iti (se) 110. 148. 360n.360n *bodcati 206 bok 103 bole~iti se 259. 141n bekokast 140 bekonast 140n -beq(ati) 31 *beqati (se) 31 beqa{an 31 beqezgati 67 beqit(i) (se) 128. 148. 382 bobrkati (se) 143. 94 bau{-rukavi 96 bahincati se 97 bahs. 141n bebekati 81. 372. 372. 148. 129. 357.146 brbu~iti 146n *brbcati 146 brv 152n brvak 152n brvaq 152n brvica 152n brvqiv 152n *breg-~e 360 breknuti 98. 368n.126n bahuqati 94 bacati 36. 126 basiti 135 basrqati 91. 389 berekin 216 besiti (se) 132.90. 124. 98n brzina 285n brk 143n. 141n. 368. 357n. 261. 206n bockati 206n bo~iti se 103 brati 85n brbati 107. 368. 368n. 153 brka 146. 93 basati 92. 141. 373. 369n. 133. 373.

164. 156n. 171 vratiti 164n. 147. 164. 176n. 144. 146. 163. 135 bu}kati 98 buhati 135 bu~ati 50 bu~iti 140 bu~ka 98 bu~ookast 140 buhav 96 bu{eqati 93n bânem 125n va. 177 viwati 179 -viwati 179 vira 169 virae 169 viraje 169 virajem 169 virati 131. 173. 152. 144. 143n. 152 brqook 152n brndat(i) 115 brwa 114. 345. 386 -brqati 150 brqezgati 67 brqiv 151. 174. 115 brsati 147 *brskati 147 brsnuti 65. 156n vehnuti 157n -viziti 63 vijati 173n. 160. 162. 191. 166. 152. 226n. 177 vil. 168. 180n viriti 169 visjeti 134 viskati 208n visnuti 208n vitao 183 vitati 183 viti 173n.174 viqati 173. 176n. 227n viqkati 175 . 177. 160n. 152n brqav 151 brqati (se) 31n. 236n vitqati 182 vitoper 318n vitoperan 318n vitoperast 318n vitoperiti 318n voriti 159. 195 brkati (se) 143. 160. 146.REGISTAR 433 vinem 177 vinuti 176. 148. 235 veqoprdati 336 verati (se) 159. 162. 193 vra`iti 193 vrana 170 vranati se 170 vrata 318n -vrati 161. 146. 386 br~kati (se) 146n. 389 vitlit(i) 182. 183n. 147. 345 buqiti 88n. 164n. 176. 164n vardalama 199n vegd 156n ved 157n vedati 64n -vedati 155 vediti 155. 143n. 236n viqiti 166. 184n. 345 br~nuti 146. 161. 153. 174. 153. 174. 149. 152n. 343. 162 -veriti 159. 106n velepr}iti se 355n velepr~iti se 355n velim 106 veqati (se) 336n veqeprdati 336 -veqiti 131. 152 br{kat 146n. 386 brkqa 143n brknuti 144. 129 bura 146 burkati 146 busiti 50. 150. 181. 155n. 153 brko 143n brq 151. 153 br~iti 143n. 184. 156 vez 56n vezati 56 veznati 56 veznuti 56 -veznuti 63 velam 106n velaniti se 106 velati 106. 145. 146.164n vavijek 164n vavijest 164n vavriti se 164n -valiti 40 var 164n varati 163n. 183. 182. 189. 162. 240 vra}ati 164n vrg 186. 183n. 157n vït{ina stsrp. 162n vesiti 135 -vesiti 133 -vetati 243n vetah 155. 183. 386 brcnut(i) 145. 147. 152n *brscati 147 brcat(i) (se) 143n. 177n vitkati se 183 vitlati (se) 174. 151. 163n. 166n -voriti 162 votariti 163n vraga 193 -vradi 61 vra`a 188n.

216. 176. 209. 193 vr(ij)ez. 151. 207. 235. 233n. 231 vrqa 230n vrqav 230. 231 vrqak 229. 237n. 189n. 229n. 171. 231. 185. 369n. 214. 191 vrgav 186 vrgaw 195 vrgati 171. 189n. 372. 216. 215n. 261. 238 vrteti (se) 158. 192. 236 vrqakati (se) 229n vrqaknuti 229n vrqat(i) (se) 20. 193 vr` 190 vrza 189n vrzalo 189n vrzat(i) (se) 171.191 vrga 186. 175. 172. 236. 172. 214. 386. 198. 190. 166. 194n. 206.188 vrijeslo 188. 199. 233. 193 vrca 205 vrcawe 205 vrcati (se) 153. 212. 201 vrndi 199 vrnuti 131. 236. 199. 224n. 200. 204. 230n vrqookas(t) 230n vrq~iti 218n vrmati se 97 vrnda 199 vrndalo 199 vrndat(i) (se) 194n. 206. 210. 250. 175. 237. 238n. 193 vrije`a 188. 242n. 194n *vrijesti 189n vrijeti 55. 193. 189. 215. 159n. 190. 232 vrqokas(t) 230n vrqokile 230n vrqook 230. 214 vr~iti (se) 211. 190 vrdalama 199n vrdati 126. 185. 343. 229n. 209n. 216 vr{qat 229n vujati 58n vujnuti 59n . 369n vrskati 208n vrsti (se) 187. 201. 190 vrguqa (se) 185 vrguqav 186n vrguqak 186n. 206 vr~ak 205n vr~ati 205n. 201. 153. 126. 206. 218. 232. 234. 389 vr~kati 210. 213.188. 171. 240. 226n. 190 vrguqica 185n vrguqka 185n. 168 vrijeti se 162 vrka 190. 230. 213. 386 vrcnuti (se) 205. 206. 213n. 386 vrqa~iti 229n vrqe{ 230n vrqiv 151 vrqit(i) 229n. 238. 389 vrknuti 209. 232. 230. 229. 199n. 193 vre`iti se 188 vreslo 188. 195n. 195 vrzem se 189n vrzina 190.434 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI vrg. 230n. 189. 213. 230n -vrqiti 235 vrqkati 228n vrqke 230 vrqo 230n vrqoka 230n. 189. 232n. 212. 203. 242. 240 vrwati (se) 115. 386. 213n. 231. 216. 204. 153. 194 vrzinovac 191 vrzinovi} 191 vrziwak 191 vr(ij)eg. 204. 194 -vrsti 186n vrtat 238n vrtati (se) 158. 225n. 252n. 205. 209. 200. 187. 200n. 203. 229n vrleknuti 229n vrlet 230 vrlecati (se) 229n vrludati 151. 213 vrkun 229n vrlekati 228n. 214n vrgnuti 213n vrguda 186 vrgudav 186 vrgudati 186. 199n. 347n. 388 vrtjeti 233. 231 vrdnuti 200n vrdolama 199n vrd-cati 206 vre`a 188. 190 vrguqast 186n vrguqati 185. 192n. 230n. 239 vrtquga 239 vr(t)nuti 231 vrtoloma 199n vrtutla 239 vr}ati 231 vr}i 189. 193 vrije`iti (se) 188. 350. 92. 235. 216 vrkati 59. 197. 237. 240 vrtqati (se) 238n. 228. 206. 239. 228n.

383 -ga 190n gabeq 30n Gabeq 30n gabeqati 30. 131. 170 gavrqati 219. 383 -go.REGISTAR 435 dar-mar 392n daska 318n devati 102 devrqiti 228. 326n. 130 goj 71 gojazan 71 *gojaziti 71 gojat 71 gojatan 71 gojatiti (se) 71 gombati 30n gombeqat(i) (se) 30. 386. 233. 233. 170 gavrati se 161. 232.69. 386 gaveqina 31n gavequ{a 31n gavrani} 161. 369 dobatrqati 369 dobauqati (se) 94 doboronzati 94n dogombeqat (se) 30 dozvrndati 198 dozvrwati 202 dozvrcati 205 dokeke~iti 253 dokerati 245n dokeretati 245n dokertati 245n doknaditi 34 dokobeqati (se) 29 dokobrqati (se) 149 dokojasiti se 41 dokondrqat(i) se 370n dokopeqati se 31 dokoprcati se 346 dokotrqati se 370n dolavrwati 202 dolangati 108 dolandati 109n domuzgati 38n doprtqati 77 dorepati 38 dospjeti 328n dotavoriti 159 dotavrqati (se) 219. 131 glava 113. 333 dobavrqati 218 dobaguzati 95 dobasrqati 92 dobatrgati (se) 356. 233 dotalangati 108 dotapkati 234 vukati 58. 190.69. 170.71.294n ga. 72. 70. 203 vurlati 58n vurnuti 59n vu}kati 58n vu}nuti 59n g. 388 galama 302 galija 357n galijati 357n gambuqa 31n gambuqati 31n gde 378 gebeqati 30 geveqati 31n. 203n glaviwati 113. 203 glavrwati 203 -gle{iti 258 glib 55n glibav 55n gliban 55n glne 49 glta 49 gltam 49 glcam 49 gmurati (se) 294n gwavezgati 265n gwevzgalo 265n go. 195 gr~a 190 guz 95 guzati 95 guzeqat(i) 95n guzetati 95n gutati 49. 130 gobeqav 130 gobeqast 130 gobeqati (se) 30. 203 vundati 58n vuwati se 179. 333n gucati 49. 235 disati 113 dihati 113 djeti 102 do 112n. 219n. 162. 131 gabeqski 30n gabuqati 31n gaveqa 219n gaveqak 30n gaveqati 30n. 30n gombesati se 30n gomila 70 gomilati se 70 gorope~iti se 326n grveqati 131 -grizati 67 -grizovati 87 griskalo 87 griskati 87 -griskovati 87 gristi 87 gr~ 185. 130 gobeqa (se) 30. 333n gu{a 95 gu{iti (se) 95 . 170 gavrawa~a 161. 59 vuknuti 59 vuqati se 179.

81.204. 149n zavaravati 163n zavarati 163 zavedem 58n zavezati 56 zavezivati 56n zaveznut(i) 56.251. 238n |avrtina 238n Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI -eq. 229. 177 zavirati 164 zavitlati (se) 182. 374n -er. 216. 248.56. 308n.436 dotatulati 366 dototrqati 370 dou{ati 112n dou{iti 112n do~eturat (se) 365 do{eveqati 222n do{evrdati 197 do{evrqati 221 do{epiriti 319 do{migati 38n |avrk 207n. 235 `vrwati 203n `ivotariti 163n `lavrati 171n `lovrwati 203n `yuyuriti 247 z.17 `abrqati 150n `avrqati 223n `avrwati 203n `vakati 264 `vati 104 `vrqav 223 `vrqati 223. 67 zagu{iti se 95 zaja`en 71n zajaza 46 zajazit(i) (se) 46. 184 zavitliti (se) 183 zavitqavat 181 zavor 160. 318n `.29n. 239 zavrcan 205 zavrcanica 205 zavrcanko 205 zavrcojla 205 zavrcuje se 205 zagojaziti (se) 71. 72 zakavijati 176n zakalavariti 208n zakalavatiti 208n zakamlijekati 176n zakalamukati 298n zakalamutiti 298. 389 zavinuti (se) 176. 153 zabrbu~noti 146n. 166. 131. 141n. 388 zakekeriti se 244n zakeketati se 244n zakeke~iti (se) 252 zakerebe~iti se 137 . 56n zaves 58n zavili~iti 174n zaviqiti 174. 71n zajaskati 47n. 184. 49n zajatiti 71. 234 za. 316. 235 zabavrmati 97 zabaguzati 95 zabagu{iti se 95 zabalamutiti 298 zabasrqati 92 zabatrgati (se) 356 zabatrqati (se) 369 zabatuqati 367 zabe~iti se 139 zablemezgati 263 zabobrqivati 149 zabobrqiti 149 zabobr~i 146 zabobr~iti 146 zaboronzati 94n zabrbo~iti 153n zabrbuqati 149n zabrbuqiti (se) 149n zabrkati 144 zabr~iti 146. 166 zavrlekati 229n zavrlecati 229n zavrle~iti 229n zavrqaknuti 229n zavrqan 230 zavrqati 228n. 338 erav 318n erlav 80. 166n zavrdati 199 zavrditi se 199n zavreti 166 zavr`en 194n zavrza 194n zavrzan 194n zavrzan~e 194n zavrzati 187n. 193n zavrzivati 187n zavrzlan 194n zavrijeti 164. 390n zaandovrqit 228 zabavrqati 218. 177. 235 zavrqa~a 230 zavrndaqati 229n zavrndaqiti 229n zavrnut 239n zavrnuti 240 zavrsti (se) 187 zavrtan 237n zavrtet 241n zavrtqati 229n. 164 zavorqiv 160. 72 zagomilati 70 zagomiqa 70 zagrizalo 66 zagrizati (se) 66. 234. 71. 238n |avrt 207n. 222n. 230.234 `a. 72 zagojatiti (se) 71. 206.

388 zakovryati 215n zakoglcne 49 zakojasiti se 41. 388 zatovrqati (se) 219 zatopr~iti 353 zatotrkati 372n zatuliti 103 zatuqiti 103 zatutuqiti (se) 51n. 175. 216 zakovrqati 175. 388 zakoviqiti 63n. 224. 389 zaqau{iti 68 zamanut 288 zamlata 81 zamlckujem 40 zamlcnem 40 zamuditi (se) 306n zamumuqiti 51n. 217. 171 za~avradi 61. 389 zakome{ati (se) 33 zakomlca 40 zakomlcam 40 zakomlckuje 40 zakomlcne 40 zakomotati (se) 36 zakomuckivati 40 zakondrqat 370n zakoper}at (se) 346n zakopijeriti (se) 317 zakopirkati 317n zakoprqati 339 zakoprcati (se) 346 zakopr~iti 352 zakorepit 38 zakofr~it(i) 212. 236. 214. 32 zakobrqati (se) 149 zakoveqati se 219n zakoviqati 173.REGISTAR 437 zapovrnuti (se) 242n zapoprcati 348n zaprdavati 332 zaprdat(i) (se) 332 zaprndecati (se) 335n zaprtqati se 77 zaprcat(i) (se) 348 zaprckati 348n zapr~it(i) (se) 353. 259. 239. 216 zakoceniti se 49 zakocenuti se 49 zako~operiti se 309 zakrdaveje 52 zalabrwati 114 zalanda se 109n zalandati se 109n zalaprdati 330 zalapu{iti 117. 166. 329. 243. 125 zale~iti 20. 242 zakovrtat(i) 175. 226. 388 zasukan 166n zatavrqati 219. 217 zakovr~iti (se) 211. 233. 173. 388 zakovrqi 226. 235 zatalau{iti se 111 zatatulati 366 zateturati (se) 364 zatovitlit(i) 40n. 179. 387. 175. 235. 200 zakovrknuti 207. 221 za~amati 284n za~amuwati 180. 103 za}aprdati 330 za}au{iti 68 zau{iti 68 zafr~it 212 zaceniti (se) 49 zacenuti se 49 za~avoriti 160. 387. 236. 219. 388 zakovrnyati se 215n zakovrtan 237. 200 zakovrne 239 zakovrnit 239 zakovrnut 239. 236n. 261. 241. 243n. 48 zakoja{iti se 41 zakokoriti 246n zakokrdaveje 52 zakolebat(i) (se) 32 zakole~iti 259. 261. 242 zakovrnuti 131. 235. 226n. 388. 389 zakoviwati 179 zakovitlati (se) 181. 163. 261 zakobeqati (se) 29. 216. 388 zakovrtno 237 zakovrcati 204. 103 zaweprcati se 347 zao 204 zapad 119n zapatrqiti 353n zaperiti (se) 311 zapovrqiti 229 . 219. 233. 226. 388 zakovrduje 197. 237. 226n. 195n. 182. 388 zakovrndati se 197. 235. 184. 215n zakovr~ati 210. 242. 388 zakovrdati (se) 197. 258. 61n za~avradi{e 61 za~avrqati (se) 220. 243. 233 zakovrqiti 175. 216. 284. 354n zapr{kati 344 zasovrqati 219. 286 za~au{iti 68 zaklembesiti 132 zakle~iti 257.

216. 177 izvitoperiti (se) 318n izvra`iti 188n. 388. 201. 97. 152. 140n izbekeqit(i) (se) 141n izbeqiti (se) 129. 232 izandavrqit (se) 228 izbaviti se 31 izbavrqiti 215. 152. 235 izvrnuti 240 izvrtati 238 izvrtutlit 239n izgabeqati (se) 30 izgaveqati (se) 30n izgeveqati 31n izgobeqati se 30 . 217 zvrkast 209. 175n za~evraditi 61 za~evrati se 240. 340 za~eprqiti 340 za~ivijati 175n *za~iviliti 175n za~oprqa 341. 130 izbe~it(i) (se) 130. 243 za~evrqati (se) 221 za~evrqiti 227 za~epeqiti 340n za~eprkat(i) 337 za~eprqat(i) (se) 339. 234 za{eperit 309n za{eprqati 341. 389 izvrqen 229 izvrqiti (se) 229. 389 izbaguzati 95 izbalaba~it se 98 izbasrqati 92 izbatrgati (se) 357 izbatrqati 369 izbatuqati 368 izbaciti 98n izba~iti se 98 izba{iti se 110 izbekarit(i) (se) 140. 204n zvrdov 198 zvrk 208. 217 zvrkan 209. 204 zvrcan 205 zvrcat(i) (se) 96. 217 zvrka 208. 243 za{komr~iti 267 za{oveqati 222n za{omuti (se) 300. 198. 388 za{amutiti (se) 299 za{andati 82n za{eveqati 222n za{everet 159. 204 zlopatiti 204 zmuwenet 283. 205 za{ajatiti 72. 284 zreti 80 zuknuti 125n zuriti 51 iz. 198n. 241. 242. 392 izavrqe 223. 216. 386. 204n. 172 za{avrcati 145n. 193. 386 izbavr~it(i) (se) 211. 223n zayavrqati 223 zayeveqati 223n za{avrati (se) 162. 223. 141 izblemezgati 263 izboronzati se 94n izbo~iti se 103 izbrembe~iti 138n izbr~iti (se) 146 izbuqiti 130 izvediti 155. 303 za{omutiti (se) 388 za{uvinuti se 176 zbavrqati 218 zbalamutit 298 zbatrgati 357 zbatrqati 369 zbr~kati (se) 147n zbuniti 288 zbuwen 288 zvizd 96 zvizdati 96 zvijukati 96 zvrdati 198. 139. 343 za{eprtqati 76 za{kovrnuti 240. 177 za{evrdati 197 za{evrqati 221. 389 za~eviqati 174n za~eviqiti 174n. 217 zvrqati 204n. 172 za{evijati 176.438 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI za~ebrknuti 143. 215. 72n za{alabazati (se) 123 za{amaden 305 za{amadi 305 za{amuditi 305. 193 izvrgudati (se) 186 izvrguqati 185 izvrdati 199 izvrije`iti (se) 188. 206n zvrcnut 205 zvr~ati 96. 343 za~oprqati 389 za~opr{ka 344 zayaveqati 223. 156 izvijati 173n izvije|ati 156n izviqkati 175 izvinuti (se) 176. 206n zgugurim se 104n zguriti se 104n zlo 204 zlovrwati 203.87. 198n zvrndov 198 zvrwati 202. 216. 147. 234 zvrndalo 198 zvrndat(i) 96. 205.

109n izlaprdat(i) (se) 330 izlepuniti 117 izlijoperiti 318n izlipunuti 117 izmuqim 104n iznapraqa 393n izrep~im se 315 izrondati se 107 -ir. 233 iskovrqiti 195n. 346. 141. 389 iskotiwati 175n. 328 ispe{ati 328n ispe{it(i) (se) 328n ispobijati 87n ispovrqati 224n. 261. 48 iskokatiti 254 iskoka}iti se 255 iskoketiti 254 iskoke}iti se 254 iskoke~it(i) se 175. 242. 384 ispapoqiti 88 ispapuliti (se) 87 ispapuqiti se 88 ispapu~iti se 87 isperiti (se) 311. 141 iskolebati (se) 32 iskole~iti 259. 387 iskobe~iti (se) 35n. 388 iskokorit(i) se 245 iskola~iti 130. 254. 388 iskoporcit se 346n iskoprqati se 339. 386 . 216 iskovr~iti 211. 326. 350 iskopeqat(i) se 31. 195. 388 iskojasit se 41. 339. 387.321n iskavedati 155 iskebe~iti se 137. 130. 303n. 388 iskoviwati (se) 179 iskovrije`iti (se) 188. 243. 389 iskovrqati (se) 224. 339n. 370n iskofr~it 212 isko~operit(i) (se) 309 iskrebe~it(i) (se) 138 iskreveqiti (se) 128. 216. 254n isknaditi 34 iskoba~iti 35n iskobeqam se 29 iskobeqat(i) (se) 29. 318 ispe~it(i) (se) 141. 350 iskorepiti 37 iskorijepati 37 iskorijepiti 37 iskoristiti 35 iskotiqati 175n. 370n. 243 iskovr~ati se 210. 387 iskeveqiti (se) 129 iskeka}iti se 255 iskeken~iti 252 iskekeriti se 244 iskeketiti se 254 iskeke~it(i) (se) 252. 252. 343. 235. 31. 34 iskutuqati se 368 ispalampuvati 89. 391 iskovrnem 240 iskovrnut(i) (se) 239. 226. 235 izeroperiti se 318n izjasat se 47 izjaskati se 47n. 241. 343. 387. 303n ispalapuvati 89. 389 iskoviqiti 173. 391 iskovrqim 224. 388 iskele~iti 259n iskeliti se 141n iskeqit(i) (se) 141n iskerebe~iti se 137 iske~it(i) (se) 253. 327. 261. 326n. 303n ispalapuhati 89 ispalapucati 88. 227n.REGISTAR 439 iskope}iti se 327 iskope~it(i) (se) 141. 388. 49n izlabrwati 115 izlandati (se) 109. 233. 260. 233. 339. 235. 387. 175. 388. 386 iskobeqiti (se) 128. 328. 130. 261. 343 iskoprcat(i) (se) 233. 253. 385. 137 iskrivoperiti (se) 318n iskrqebati (se) 33 iskubacati 36 iskumije{ati 33. 129. 175. 391 izgombeqati 30 izdevati 102 izdeveqiti se 228n izdede(n)~iti se 138n izendeveqit (se) 228n. 179. 236. 193. 386 iskoviqati 173. 137. 388 iskolijen~iti 259n iskolije~iti 259 iskoqebati se 32 iskoqupati (se) 50 iskomr~iti 267 iskomr{qati 33n iskondra}iti se 255 iskopati se 233. 388 iskobrqati se 386 iskoveqati se 219n. 387. 224. 388 iskovrtati 237. 166.

388 i{~eviqiti (se) 63n. 234. 216. 236 i~ovrqi (se) 228. 43 jasan 42. 216 i{~avrqati (se) 220 i{~amreje 277 i{~amrejem 277 i{~amrel 277 i{~amreti 277 i{~amrim 277 i{~apquskati 62 i{~aprqim 341 i{~eviziti 63 i{~eviqati 173. 119n java 46 javiti se 46 -jaga 78 jad 87 jaz 71 jazva 47 jaziti 71 japad 119n japra`iti se 119 japuriti (se) 119 jas 43n jas. 240. 235 istodevati 102 istoke~iti se 253. 261. 44. 353. 166n. 261n istele~iti se 259. 256. 83 i{vrqati 222 i{keriti 245 i{obekati 80 i{ovrqati 222 i{otrqati 371 i{}ofrkat 209. 387 istomezgati 262. 388 istopr~iti 353. 47n. 225. 386. 260. 388 i{~emreti 277 i{~epati 308n i{~eperit se 308 i{~epqezi se 65 i{~eprkat(i) (se) 337. 391 i{~evrnuti 175. 47 jaskati 46. 217 i{~evrkati se 208. 387 istole~iti (se) 259. 386. 174. 312 i~amri 277 i~obrqa 150 i~ovrqenko 228. 388 i{~ovrka 208. 176.440 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ispovrqa~iti 229 ispovrqiti 229. 288. 215. 340 i{~eprqati (se) 340 i{~eprqiti (se) 340 i{~eturat 365 i{~oviqiti 174. 388 i{~evinuti 176 i{~evrkam 208. 47. 260 istemezati 262 istemezgati 262. 227n. 227. 303n ispu~iti (se) 87. 173. 236. 47 jasati 43. 329. 385. 49n jaska~a 47n jasla 47 jaslara 47n . 242. 47n *jasati 47 jaska 46n jaskam 46n. 236 i{arabatati 82. 87n.42. 328n istavoriti (se) 160 istavrqati 219 istalandarati 110 istalandariti 110 istalandati (se) 109 istarandati 108n istele`nica 260n. 388 i{~evrqati se 215n i{~evrqit(i) (se) 174. 43n. 225. 355 istoripat (se) 104 istorondati 107 istotrqati 370 istotr~iti (se) 359 istr~iti 359 istuqati 368n istumezati 262 iscapariti 313n iscaporati 313n iscipariti 313n is~amree 277 -iti 63. 391 ispovrti 393n ispoqiti 88 ispopu~it(i) se 87n ispofr~it 212n ispramacapucati 89n isprdati (se) 332 isprdjeti 335n ispregraxuje 393n isprndekati 335n isprndecati 335n isprovaqa 393n isprtqati (se) 77 isprcati 348 ispr~i se 354 ispr~im se 354 ispr~it(i) (se) 146n. 263.118. 119. 215 i{~uguriti se 247n i{~upati (se) 88n ja 43n ja! 47n ja. 353n. 175. 88n ispucati 88. 215. 354 ispr{kal 344 ispuliti se 88 ispuqit(i) (se) 87. 388 istobo~iti se 103 istoveqati (se) 225n istovrqati (se) 220. 388.

315 ka}iperka~a 310 ka}iperno 310 ka}iperski 310 ka}ipor 310 ka}iriper 310 ka}iti 256 *ka}iti se 315 ka}un 315 ka}uniti se 315 ka~i. 387. 236 kavrqi} 226 ka`iprda 331n kal 141n kal. 157. 301. 134. 208n kalamuditi 304. 387 keketati se 244n keke~it(i) (se) 252. 382 -ka. 49n jasna~a 47n jasnuti se 47n. 377. 81 kamlijekati 176n *kamutiti 301 kawati 180 kao 302 kapati 338n kapkati 333n karati 164 katarga 357n -kati 343 katiti 256 katrga 357n katrgati 357. 303. 190n. 231.135. 385. 194. 387 *kelebesiti 134 kele~ 259n keqit(i) (se) 129. 357. 311. 49n jahati 43n jediti se 87 jeza 57 jeziv 57 jezina 57 k. 40.315 ka}iper 310 ka}ipera 310. 191. 384.303n kala. 373.142. 178. 387 kerebe~no 137 jasla~a 47n jasna 47n. 180 kaviti 180 kavrga 185. 190. 384 kalamuwa 283. 194. 384. 248. 383. 329. 131 keziti se 141n kekeriti (se) 244. 185. 157n kaviwati 179. 137. 190. 304 kalavijati 176. 303n. 388 kalamutka 299 kalamutnica 299. 389 kalavrskalica 208n kalavrskati 207n kalavrskowa 208n kalavrsnik 208n kalavrsnica 208n kalavrsnuti 207n kalavr{nica 208n kalakurdija 334n kalakurnica 334n kalakusat 113.59. 383. 389 kebe~iti se 130. 307. 249. 384 *kerebeqiti se 130 kerebe~it(i) (se) 137. 311. 384 Kalamuwa 283 kalamut 299 Kalamut 299 kalamutiti 298.130. 316n ka}iperast 310 ka}ipera~ki 310 . 191n. 214. 190n. 316. 306. 131. 130. 233. 297. 357n. 315 ka}iperan 310. 195 kvrqanuti 229n kvrqeknuti 229n ke. 253. 329.315 ka~iperiti se 311. 236 kavrqati (se) 226. 216. 178.REGISTAR 441 ka}iperiti (se) 310. 315 ka~iperka 311 kvesiti 135n -kve~iti se 135 kvoga 190n kvrga 185. 284. 334. 141n kere. 195 kavrgati 20.40n Kabun 16 Kavarna 16 kavedati 155. 255. 105 Kamixor 16 kamkati 41. 388 ka}i. 142. 387 keveqit(i) se 128. 329 kebeqiti se 128. 141. 233. 131. 194. 190. 119. 388 kalavisnuti 178 kalavrk 208 kalavrkati 59. 142.16. 191. 207. 176n. 284. 233. 303. 25. 384.215 ka. 157. 190. 178n. 299n kalamutwa 299 kalafrskati 208n kalafrskowa 208n kalimbati (se) 39. 315 ka}iperka 310. 194n kavrq 226. 232. 382 -k. 302. 255. 303n.

26. 29 kobeqam se 29 kobeqat(i) (se) 28. 56. 48n. 151. 134. 256 ki. 183 kovitqaj 181 kovitqajan 181 kovitqati se 181 kovitqac 181 kovitqiv 181 kovrag 193. 37. 36n. 350. 181. 255.442 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI *kereveqiti se 131 kerevija 176. 194. 274. 245n -keriti (se) 244. 177. 252. 49. 267. 136n klen 100n klep 134 klepati 134. 51. 180n ki}i. 374n. 372n. 386. 365. 250. 386 kobrqnut(i) (se) 149 kobrcati se 144. 142 klembesim se 132 klembesiti (se) 132. 153. 387. 292. 180 koviwe 179n kovitalac 181 kovitao 181 kovitlav 181 kovitlavo 181 kovitlaj 181 kovitlast 181 kovitlasto 181 kovitlati (se) 181. 52. 137 kobêcati se 35 kobe~iti (se) 137. 141n. 258.378n knaditi 25. 258 -kle{iti 258 kliberiti se 142 klimati 134n klimbesati 134n klimburac 153n kliti 141n klica 313n klo. 206. 184n. 31. 193. 25. 255. 170n kovariti 169n kovarnik 169n kovarno 169n kovarnuti (se) 169n kovarstvo 169n kovati 169n koveqati 131. 255 keciti 141n keckati