Marta Bjeleti} KO IS VRNUTI GLAGOLI Tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata

(na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu)

SERBIAN LANGUAGE INSTITUTE OF SASA Monographs 2

Marta Bjeleti}

VERBS WITH A TWIST
Types of expressive preverbal formatives
(in Serbian and Croatian language material)

BELGRADE 2006

INSTITUT ZA SRPSKI JEZIK SANU Monografije 2

Marta Bjeleti}

IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

Tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata
(na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu)

BEOGRAD 2006

ISBN 86-82873-10-9 Urednik serije: prof. dr Aleksandar Loma, dopisni ~lan SANU Recenzenti: prof. dr Aleksandar Loma dr Jasna Vlaji}-Popovi}, vi{i nau~ni saradnik Tira`: 500 Izdavawe ove kwige finansijski je pomoglo Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije Izdaje: Institut za srpski jezik SANU Kompjuterska priprema: Davor Pal~i} Likovno re{ewe korica: Leposava Kne`evi} [tampa: ^igoja {tampa, Beograd
CIP — Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 811.163.4’373.611 BJELETI], Marta Iskovrnuti glagoli : tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata (na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu) / Marta Bjeleti}. — Beograd : Institut za srpski jezik SANU, 2006 (Beograd : ^igoja {tampa). — 490 str. ; 24 cm. — (Monografije / Institut za srpski jezik SANU ; 2) Na spor. nasl. str. : Verbs with a twist : types of expressive preverbal formatives (in Serbian and Croatian language material). — Tira` 500. — Bele{ka o autoru: str. ‰490Š. — Napomene i bibliografske reference uz tekst. — Bibliografija: str. 395–416. — Summary: Verbs with a twist : types of expressive preverbal formatives (in Serbian and Croatian language material). — Registar. ISBN 86-82873-10-9 a) Srpskohrvatski jezik — Etimologija b) Srpskohrvatski jezik — Tvorba — Glagoli — Prefiksi v) Slovenski jezici COBISS.SR-ID 131160844

SADR@AJ
Sadr`aj

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Uvod I) O predmetu rada . . . . II) Lingvisti~ki okvir teme III) Op{ti istorijat teme . . IV) Ciqevi rada . . . . . . V) O koncepciji rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 13 15 19 20

Pojedina~ni ekspresivni prefiksi 1) kV- (ko-, ka-, ku-, k-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 2) ~V- (~e-, ~a-, ~o-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 3) gV- (ga-, go-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 4) xV- (ha-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 5) {V- ({a-, {e-, {i-, {o-, {u-) . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 6) pa- (pa-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 7) bV- (ba-, be-, bo-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 8) mV- (ma-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 9) (-)tV-; (-)stV- ((-)to-, (-)ta-, (-)te-, (-)tu-; (-)sto-, (-)stu-, (-){to-; }a-) 101 10) lV- (la-, le-, lo-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 11) a-, ja- . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Osnove 1) bazati . . . . . . . . . . . . 2) beqiti . . . . . . . . . . . 3) besiti, -vesiti . . . . . . . . 4) be~iti . . . . . . . . . . . 5) brkati, brcati, br~iti . . . . 6) brqati . . . . . . . . . . . 7) -vedati . . . . . . . . . . . 8) verati / -veriti, voriti, virati, 9) viqati, viqiti . . . . . . . 10) vinuti, vijati . . . . . . . . 11) ?-viwati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . -vrati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 128 132 137 143 149 155 159 173 176 179

6

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

12) vitlati, vitliti . . . . . . . . . . 13) vrg(ati) / vrz(a)ti, vr(ij)eg- / vr(ij)ez14) vrdati, vrwati, vrcati . . . . . . . 15) vrkati, vr~ati, vr~iti . . . . . . . 16) vrqati . . . . . . . . . . . . . . 17) vrteti, vrtati, vrnuti, vratiti . . . 18) -keriti . . . . . . . . . . . . . . 19) ke~iti . . . . . . . . . . . . . . 20) -kle~iti . . . . . . . . . . . . . . 21) -le~iti . . . . . . . . . . . . . . 22) mez(g)ati . . . . . . . . . . . . . 23) mra~iti (se) / mr~iti (se) . . . . . . 24) mrditi se . . . . . . . . . . . . . 25) -mreti, -mriti, -meriti . . . . . . . 26) mr{titi se . . . . . . . . . . . . 27) -muwati . . . . . . . . . . . . . . 28) muriti . . . . . . . . . . . . . . 29) musiti se . . . . . . . . . . . . . 30) mutiti, -muditi . . . . . . . . . . 31) periti, piriti, puriti . . . . . . . 32) pe~iti . . . . . . . . . . . . . . 33) -prdati . . . . . . . . . . . . . . 34) -prkati . . . . . . . . . . . . . . 35) prqati . . . . . . . . . . . . . . 36) pr{kati . . . . . . . . . . . . . . 37) prcati . . . . . . . . . . . . . . 38) pr~iti . . . . . . . . . . . . . . 39) trgati . . . . . . . . . . . . . . . 40) tr~iti . . . . . . . . . . . . . . 41) ?turati, ?tulati, ?tuqati, ?trqati . Zakqu~ak

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

181 185 197 207 218 237 244 252 257 259 262 266 274 277 281 282 291 296 298 308 326 330 337 339 344 346 352 356 359 364

I) Ekspresivni prefiksi u dijahronoj perspektivi . . . . . . II) Ekspresivni prefiksi na sinhronoj ravni . . . . . . . . . 1) Ekspresivni prefiksi kao sistem . . . . . . . . . . . 2) Semantika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3) Status ekspresivnih prefiksa u tvorbenom sistemu jezika Literatura Izvori . . Skra}enice Summary . Registar . . O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

377 382 382 387 391 395 412 417 421 430 490

PREDGOVOR

Ova monografija predstavqa dopuwenu i tehni~ki dora|enu verziju doktorske disertacije œTipovi ekspresivnih preverbalnih formanata u srpskohrvatskom jezikuŒ koja je odbrawena na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, 12. maja 2001. godine, pred komisijom u sastavu: prof. dr Darinka Gortan-Premk (mentor), prof. dr Radojica Jovi}evi}, prof. dr Dragana Mr{evi}-Radovi} i prof. dr Aleksandar Loma. Iako je tekst monografije znatno obimniji od teksta disertacije, van korica kwige ostalo je jo{ relevantne leksi~ke gra|e koja }e, kad œsazriŒ za analizu, biti obra|ena i prezentirana u posebnim radovima. Ta gra|a dodatno svedo~i da je pojava kojom se ova kwiga bavi i te kako prisutna u na{em jeziku i da zaslu`uje ozbiqnu lingvisti~ku interpretaciju. U toku nastajawa kwige svojim uvek dragocenim sugestijama i dobronamernim primedbama neizmerno me je zadu`io Aleksandar Loma, kolega i prijateq. Posebnu zahvalnost dugujem Davoru Pal~i}u, ne samo na visoko profesionalnoj pripremi teksta za {tampu, ve} i na nesebi~noj pomo}i oko izrade registra. Mojim kolegama iz Etimolo{kog odseka Instituta za srpski jezik SANU zahvaqujem se na razumevawu i podr{ci. Beograd, marta 2006. Autor

UVOD

.

Arhai~nost ove dve vrste . v) na morfemskom planu su delimi~no izdvojive. raz-. Predmet na{eg istra`ivawa definisan je (pod)naslovom Tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata (na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu). {ire [arifullin 1988). nera{~lawivu strukturu. Drugi tip su morfeme koje: a) na genetskom planu poti~u od ekspresivnih prefiksa. Napomiwemo da [arifulin pod lokacijskim prefiksima (wegov termin je „lokalânáe ørefiksáŒ.itd. Prvi tip su morfeme koje: a) na genetskom planu poti~u od lokacijskih prefiksa. Radi se o tvorbenim elementima koji su po svojoj su{tini prefiksi. g) na funkcionalnom planu delimi~no ~uvaju svoje funkcije u vidu reliktne. ali se kao takvi ne prepoznaju u strukturi re~i. b) na tvorbenom planu su neproduktivne. a obrazovawa koja ih sadr`e su ograni~ena.UVOD I) O predmetu rada Predmet ovog rada jeste jedna specifi~na tvorbena kategorija. a u nekim slu~ajevima i transparentne ekspresivnosti ([arifullin 1982:9–10. Sa aspekta sinhrone tvorbe — lekseme koje ih sadr`e imaju neprozirnu. ali mi smo ga preveli sa „lokacijskiŒ jer pridev „lokalniŒ u srpskom jeziku ima sasvim druga~iju konotaciju) podrazumeva prefikse koji ukazuju na prostorno-vremensku korelaciju predmeta ili pojave ozna~ene korenom re~i. nepoznata nauci o sinhronoj tvorbi re~i. koje nisu neposredno povezane sa designativnim planom jezika. Tom kategorijom bavi se prevashodno etimologija. g) na funkcionalnom planu su desemantizovane. zbog postojawa relativno velike grupe derivata na kojima se mo`e primeniti operacija izdvajawa i identifikacije. Ovakva formulacija odabrana je iz slede}ih razloga: 1) U literaturi se pomenuti elementi ozna~avaju razli~itim nazivima: ’ekspresivni prefiksi’. na konotacije razli~ite vrste. npr. po [arifulinu. funkcionalno nulte. ali obrazovawa koja ih sadr`e su prili~no rasprostrawena i ~uvaju reliktnu regularnost. unikatna. Ekspresivni prefiksi. ’arhai~ni prefiksi’1. po. v) na morfemskom planu su potpuno neizdvojive. ’prefor1 [arifulin pod pojmom ’arhai~an prefiks’ podrazumeva dva tipa morfema. Do izdvajawa ovih prefiksa dolazi se iskqu~ivo na dijahrono-komparativnom planu. Tu ubraja prefikse sa razli~itim aspekatskim zna~ewima. b) na tvorbenom planu su neproduktivne. ukazuju na emocionalno-ekspresivnu pragmatiku jezi~kog znaka.

ekspresivnih. 97–98).3 2) Atributom preverbalni defini{e se (a ujedno i o g r a n i ~ a v a) predmet na{eg prou~avawa. „Sufiksacija glagola je veoma rasprostrawena i `iva kategorija. ’tvorbeni elementi’. *la-. *gV-. Ciq ovog rada nije. U (pod)naslovu rada za wihovo definisawe koristimo neutralan termin formanti. *o-. sa ~ime se ne sla`u [anski i [arifulin (up. 2 Termin je uvela Zemska (Zemskaà 1969). To je razlog {to smo se u istra`ivawu koncentrisali pre svega na glagolski korpus (ukqu~uju}i i deverbale). ra-. preliminarna istra`ivawa pokazala su da je u srpsko-hrvatskom jeziku ekspresivna prefiksacija naro~ito `iva kod glagola4. *pa-. Za taj naziv odlu~ili smo se zbog toga {to termin ’prefiks’ asocira poznatu. priznatu i u strukturi re~i lako uo~qivu tvorbenu kategoriju. kur-. jeziku. cit. retkih imenskih i glagolskih prefiksa: *a-. 4 Indikativno je da to isto va`i i za s u f i k s a c i j u glagola u s. tako da se. 3) Atribut ekspresivni ovde se upotrebqava u slede}em smislu: analizirani formanti poseduju takav tip tvorbenog zna~ewa da re~i izvedene pomo}u wih postaju markirane (naj~e{}e uz negativnu modifikaciju osnovnog zna~ewa) i ulaze u krug ekspresivne leksike. *~V-. Glagoli koji sadr`e ekspresivne prefikse (za razliku od imenica) grade razu|en sistem me|usobno povezanih tvorevina i samim tim name}u se kao privla~nija. Iako su formanti ovog tipa u slovenskim jezicima karakteristi~ni i za imenice. Prefiksi koji su predmet na{eg rada po svojim osobinama pripadaju drugom tipu (prema [arifulinovoj klasifikaciji) arhai~nih morfema — ekspresivnim prefiksima. {to sa elementima koje mi prou~avamo nije slu~aj. *{V-. da prati sudbinu celokupnog sistema arhaprefiksa predstavqa wihovu etimolo{ku karakteristiku (op. ’tvorbene komponente’. *so-. *xV-. Svaki od navedenih prefiksa registrovan je (sa mawe ili vi{e potvrda) i u srpsko-hrvatskom jeziku. [arifullin 1988:95–96). Imenice su daleko mawe podlo`ne ovom tvorbenom procesu (osim. *mV. bli`e ga odre|uju}i atributima ’preverbalni’ i ’ekspresivni’. naravno. svi sufiksirani glagoli i ne mogu nabrojatiŒ (Grickat 1955–1956:45).-h. deverbalnih imenica izvedenih od ekspresivno prefigiranih glagola). me|utim. perspektivnija i zna~ajnija tema. *kV-. *tV-. *pra-. ’unifiksi’2. *bV-. primewuju}i ga i na „prefiksalne unifikseŒ (npr. ba-).(V = vokal). zatim ’formanti’ i ’elementi’. 3 U samom radu pak naj~e{}e koristimo termin ’prefiksi’ (jer sa etimolo{kog aspekta oni to zapravo i jesu). prakti~no. 4) Za praslovenski jezik dosada je pretpostavqeno postojawe slede}ih arhai~nih. . *jâ-.12 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI manti’.

prinu|ena je da zanemari savremene podele jezika na srpski i hrvatski. od genetski raznorodnih elemenata) u srpsko-hrvatskom jeziku. Nas prevashodno interesuju tipovi prefiksa koji su karakteristi~ni za analizirani korpus. ne samo zato {to se iste re~i obi~no javqaju i na jednoj i na drugoj strani. nalazimo u stavu Truba~ova. budu}i da je leksi~ka gra|a za ovaj rad prikupqana kako iz {tokavskih.-h. „Uostalom. II) Lingvisti~ki okvir teme Ovaj rad se svojom tematikom neposredno uklapa u {iru celinu — oblast slovenske t v o r b e (preciznije re~eno. Potreba da se s. To nas. kada se 5 Podse}amo da je u vreme. istorijske tvorbe slovenskih jezika). lekseme koje sadr`e ove prefikse sagledaju u okru`ewu svojih slovenskih ekvivalenata ostvaruje se upu}ivawem na primere obra|ene u etimolo{koj literaturi ili u etimolo{kim re~nicima.)5. me|utim. kao i wegovu afirmaciju. kada je ovaj rad zapo~et. Ta nau~na disciplina aktuelna je i danas. u su{tini. zvani~an naziv jezika jo{ uvek bio ’srpskohrvatski jezik’. Na taj na~in i etimolo{ka re{ewa koja predla`emo u radu dobijaju potreban kredibilitet. Oba odre|ewa (srpski i hrvatski / srpsko-hrvatski) stoje u skladu sa prezentiranim i analiziranim materijalom. ne samo zbog enormne koli~ine gra|e koju bi trebalo sakupiti. Osim toga. osnovni metodolo{ki postupak primewen u ovom radu jeste etimolo{ka analiza sakupqene gra|e. 6 Takav zahvat skoro da i nije ostvarqiv. koji smatra perspektivnim „prou~avawe slovenske tvorbe u celini (ili wenih fragmenata) kroz prizmu tvorbe jednog od slovenskih jezikaŒ (Truba~ev 1971a:67). na materijalu j e d n o g (istorijski posmatrano) slovenskog jezika. tako i iz kajkavskih i ~akavskih dijalekatskih izvora. ve} i zbog ograni~enog broja slovenskih leksikografskih (u prvom redu dijalekatskih) izvora kojima raspola`emo. Opravdawe za ovakav pristup problemu. dakle. nego i zbog nemogu}nosti da se odre|eni dijalekatski tipovi u datim vremenima nesporno ve`u za jedno ili drugo etni~ko imeŒ (OS IX).UVOD 13 i~ne prefiksacije (sastavqenog. Etimologija.-h. zasnovane na unekoliko razli~itim standardnim realizacijama i na razli~itim nacionalnim ose}awima. . me|utim. 5) U (pod)naslovu rada pomiwu se srpski i hrvatski jezi~ki materijal. Pojava o kojoj je re~ prou~ava se. ne obavezuje da u okviru ovog istra`ivawa podjednako detaqno prou~imo ekspresivne prefikse i u ostalim slovenskim jezicima6. precizno razvrstavawe leksi~kog materijala i ina~e nije izvodqivo. kao dijahronijska disciplina. U tekstu se. Svakako da se analizirana tvorbena kategorija ne mo`e posmatrati izvan slovenskog konteksta. dosledno koristi termin srpsko-hrvatski (i kao skra}enica s.

Vaillant IV). po. 8 U starijim etimolo{kim re~nicima tretirawe ekspresivne leksike vi{e je zavisilo od li~nih afiniteta autora (npr. kao i imenski prefiksi koji su u vezi sa wima (npr. Sáawski 1974. a mawe je imalo principijelno re{en pristup. . To je zna~ajno s aspekta izrade etimolo{kog re~nika za ~ije potrebe je rad i pisan. up. npr. ekspresivne preverbe. u sferi prefiksa jo{ uvek ima nedovoqno istra`enih pojava. {to se javqa tek u modernijim re~nicima (ÅSBM. I dok su sufiksi uglavnom detaqno prou~eni (up. Rad zadire i u oblast s e m a n t i k e.) — relativno dobro prou~eni (up. „normalniŒ glagolski prefiksi).14 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~ini da raspola`emo mawe-vi{e kompletnim inventarom slovenskih tvorbenih morfema.: pa. u radu se prati i semanti~ki aspekt analiziranog materijala i utvr|uju se zna~ewa karakteristi~na za ekspresivno prefigirane glagole. U nauci je posledwih decenija vr{ena mawe ili vi{e sistematska inventarizacija retkih tipova slovenskih imenskih prefiksa (o tome ni`e). Melâni~uk 1969.. Iznose se zapa`awa i o semantici samih prefiksa. Uvod. U ovom kontekstu treba posmatrati i predmet na{eg prou~avawa. Machek). ekspresivnu prefiksaciju. id. Truba~ev 1972a:17–20). u kojem se poklawa potrebna pa`wa i ekspresivnoj leksici (v. ipak.. filter kroz koji se dolazi do etimolo{kog re{ewa (ponekad ve} samo zna~ewe presu|uje da li leksema. id. pod uslovom da zadovoqava formalnu stranu. perspektivan pristup prou~avawu leksike jeste weno razmatrawe u okviru tematskih grupa. ali taj posao mo`da jo{ uvek nije okon~an. Osnovni preduslov za to jeste pra}ewe odre|ene pojave na velikom korpusu i sistematski9. To se pre svega odnosi na ~isto imensku prefiksaciju. 1976. OS XVII)8. v. 1979. pi{e Stankjevi~ 1964:123–127. ne pomiwu}i. semantika se koristi kao pomo}no sredstvo. S jedne strane. Borys 1991a). Etimolo{ki re~nik srpskog jezika je re~nik modernog usmerewa. konkretno — ekspresivne derivacije7. koji po svojim karakteristikama stoje najbli`e arhai~nim imenskim prefiksima. 7 O ekspresivnoj derivaciji. pripada razmatranoj grupi). SEK. v. 9 Pored ovog. posebno ukazuju}i na ekspresivnu derivaciju glagola u srpsko-hrvatskom za razliku od ostalih slovenskih jezika (u kojima je derivacija glagola marginalna). jer su preverbi (tj. Stoga je jedan od zadataka rada — izrada metodolo{kog pristupa re{avawu problema ove vrste. Bori{ev programski ~lanak. S druge strane. S obzirom na specifi~nost analiziranog leksi~kog materijala. ovaj rad se ti~e i e k s p r e s i v n e l e k s i k e. i to dvojako.

zapravo. koja objediwava razne jezi~ke nivoe: morfonologiju (prozodija. ~ime se sa korenske etimologije pre{lo na etimologiju konkretnih leksema. 11 F. Jednoj od tih „drugostepenihŒ tema posve}en je i ovaj rad. u raznim sredinama. ku-. iz pera pojedinaca. apofonija. „fonetskih zakonaŒ. brugmanovskim fonetskim zakonima. Schmidt 1987. Radovi koji se bave ovom problematikom nikada nisu bili u `i`i nau~nih interesovawa. a to je — e t i m o l o g i j a. III) Op{ti istorijat teme10 U svojoj œUporednoj gramatici slovenskih jezikaŒ11 Miklo{i~ prvi u slovenskoj lingvistici skre}e pa`wu na prefikse ko-. centralne discipline u ~ijim okvirima je i ponikao ovaj rad. U etimologiji je. Prvu fazu karakteri{e orijentacija iskqu~ivo na spoqa{wu formalnu sli~nost upore|ivanih re~i. Wien 1875–1883. pouzdano. 10 Za detaqan hronolo{ki pregled istra`ivawa posve}enih ovoj temi. evidentno. Ova nauka je tokom svog razvoja pro{la kroz nekoliko faza. semanti~ke motivacije) (up. pre svega. Prou~avawe ekspresivnih prefiksa odvija(lo) se na vi{e paralelnih nivoa. Toporov 1994:126). Vergleichende Grammatik der slavischen Sprachen I–II. 127–131). Up. Tek u novije vreme pojavio se {iri krug autora koji sistemati~nije prilaze re{avawu problema ove vrste (to se. od Miklo{i~a do 80-ih godina XX veka. ipak je ostalo jo{ mnogo bazi~nih. glasovne alternacije) i tvorbu (tvorbeni tipovi). odnosi na rusku etimolo{ku {kolu). . up. Miklosich.UVOD 15 Tako dolazimo do osnovne. do sada re{eno samo ono {to je bilo nesporno. Nastajali su sporadi~no. drugu — orijentacija na fonetiku i striktno uva`avawe tzv. oblasti u kojima treba ra~unati sa mnogo ve}im brojem relevantnih parametara i gde se sve ne mo`e objasniti strogim. ku. Savremenoj etimologiji ostale su u nasle|e „drugostepeneŒ (zapostavqane ili izbegavane) teme. Schmidt 1984. ali konstantno popuwava ve} preko sto dvadeset godina.up. „semanti~ke univerzalijeŒ. 12 Iako kao wihovu paralelu navodi stind. tre}u — orijentacija na infrastrukturu. cit. on ne dovodi ove elemente u me|usobnu etimolo{ku vezu. i Miklosich 152–153. Miklo{i~evo zapa`awe otkrilo je novi istra`iva~ki prostor koji se sporo. O stind. ka-12. konkretnih problema koji nisu dobili adekvatno re{ewe. ~etvrtu — orijentacija na semantiku (tzv. I mada je na osnovu pojedinih istra`ivawa projektovana ve} i predstoje}a. Moskov 1981:45–55. ’trans-semanti~ka’ faza (op. Schulze 1895:243–244.

@akova 1975. 1979. 1965. svojevrsnu sistematizaciju doskora{wih prou~avawa ove teme (Kope~ny 1983). 1979. 1982. up. 1972.13 Pored pomenutih radova koji se prefiksima bave uglavnom parcijalno. CeèØlin 1954. 1972a. Truba~ev 1960. ali u kojima se prefiksi na ovaj ili onaj na~in pomiwu. pored Skoka. kovitlac. [anskiè 1972. Nikon~uk 1979. up. Moskov 1980. Petleva 1986. Kala{nikov 1994. 1979a. go-. 2003. Naj~e{}e se radi o etimologijama pojedina~nih leksema. Truba~ev 1971. U na{oj nauci (pod wom ovde podrazumevamo celokupnu srpsko-hrvatsku lingvistiku). Petleva 1976. {a. 1978a. 1992. 1976. Budimir 1960:19). 1975. Merkulova 1972. naravno. Ovde treba pomenuti i rad Kope~nog. Takav je rad Moskova. [arifullin 1979. 1977. dok Filipovi} razmatra ovu pojavu na onomasti~kom materijalu: Kavarna. 1985. 1994a. Kabun itd. 1985. Varbot 1975a. ali skoro sasvim marginalno. 1982b. Petleva 1980. Moskov 1991. 1980. 2004. Po wemu. [arifullin 1988. 1972. 1992. 1981. naravno. Vasmer 1912. [ulâga~ 1995. [iràev 1935. 1981. 1989. koji za predmet ima arhai~ne tipove prefiksacije u ruskom jeziku ([arifullin 1982). 1973. up. 1985. 2002. ku-. Istra`ivawem je obuhva}ena grupa prefiksa tipa ko-. U wima se naj~e{}e razmatraju pojedina~ni prefiksi (ili grupe prefiksa) na materijalu jednog ili vi{e slovenskih jezika. Kamixor. 1959. jo{ samo Budimir i Filipovi}. .ima deminutivnu funkci13 Radovi se navode hronolo{kim redom. 1979. Cvetko-Ore{nik 1985. prefiks ka. Kurkina 1974. 1994. 2002. 1988. Musi} 1931. Malinowski 1889. Careva 1971. Schuman 1909 itd.(Moskov 1981). 1976. spadaju i radovi posve}eni imenskim prefiksima. 2) Drugi nivo predstavqaju radovi koji nisu strogo koncentrisani na problem prefiksa. Ovamo. Mokienko 1972. izdvajaju}i ga u ko{uta. 2003. 1985. Gorà~eva 1979. ima i onih u kojima je ostvaren kompleksniji zahvat u razmatranu problematiku. 1989. 1978. 1999. 1981a. posve}en prefiksima kao sistemu posmatranom na dijahronom i sinhronom planu. Budimir govori o guturalnom prefiksu ka-.: Varbot 1965. Borys 1973. u ~ijoj se strukturi izdvajaju ekspresivni prefiksi. ovom temom bavili su se. Drugi takav rad je [arifulinov. npr. Petleva 1996. Moskov 1978. daleko brojniji od onih prvih. 1997. Moskov 1962.16 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 1) Prvi nivo predstavqaju radovi specijalno posve}eni ovoj temi. Ovakvi radovi su. kome{ati (Budimir 1951:229. TolsØoè 1969. Moskov 1962a. 1986. [arifullin 1982a. Debeljak 1954. 1997 itd. 1989a. 1983. Nemec 1979. 1992a. ~e-. 1982. 1975. Matzenauer 1881. Knobloch 1969. Schutz 1965.

ho. `e-. 14 Ovde ne pravimo distinkciju izme|u re~nika pojedina~nih slovenskih jezika i re~nika praslovenskog jezika. {a-. id. ~o-. sko-. re|e kao haplologije ili slo`ene re~i (op.(SP ih ne pomiwe). ali ne i oko *~e-. nema dovoqno materijala za pore|ewe dva praslovenska re~nika. Mladenov 1973). 199)15. {o-. U posledwe vreme ova tematika razmatra se u na{im radovima: Bjeleti} 1993. i Gluhak 1999:15 o prefiksima ~a. zbog disproporcije u koli~ini obra|ene gra|e — ÅSSÀ je stigao do slova O (*ob`âniviny). {ko-. {e-.i dr. tvrde}i da praslovenski prefiks *k. cit. ska-. 2003. ~u-. ~e-. 3) Tre}i nivo predstavqa tretman ekspresivnih prefiksa u etimolo{koj leksikografiji. U istom programskom ~lanku Georgiev izri~ito odbacuje postojawe „nekakvog pretpostavqenog prefiksa k./ ~â-. 2000. skogorca. ~a-. sku-. id. go-. {ku-. *ga. u BER-u progla{ena jednim od principa etimolo{kog postupka kod onih re~i kod kojih se na osnovu fonetskih zakona ne mo`e do}i do zadovoqavaju}eg re{ewa (up. ka-. Kontaminacija je. ~i-. skomraz. skoviØlim. re~nici se dele u dve osnovne grupe14: a) re~nici u kojima se ne priznaju ekspresivni prefiksi. Georgiev 1978). `a-. {to bi govorilo o wegovom predslovenskom ili predindoevropskom poreklu (Filipovi} 1968). Na~elni stav prema ekspresivnim prefiksima kao pojavi u velikoj meri odre|uje metodolo{ki pristup etimologizaciji razmatranog sloja leksike. g-. 15 Iako je proklamovani etimolo{ki princip odmah nai{ao na kritiku (up. Iako bi bilo zanimqivo i zna~ajno ustanoviti odnos autora prema prefiksima kao psl. 2003a.vv. 2006. ili na kontaminaciju (npr. 2002. {u-.vv. ~ak. npr. Orel 1990:106). iako u ovom re~niku ekspresivni prefiksi nisu proskribovani. pojavi. skovi~em. zbog ~estog izno{ewa hipoteza o raznoraznim kontaminacijama (up. 2006b. 1994a.v.UVOD 17 ju i sre}e se na nekada{woj tra~koj ili ilirskoj teritoriji. 1994. 1999. 777 s. Ista principijelna zamerka stavqena je i autorima ESUM-a. . ki-. a SP tek do slova G (*gy`a). 763 s. ko-. 2004. skovãrdulâkà. Up.ne postoji i da se svi slu~ajevi u kojima se tra`i taj „fantomskiŒ prefiks mogu objasniti kao kontaminacije. u BER-u). {ka-. `u-. 2005. {i-. b) re~nici u kojima se priznaju ekspresivni prefiksi (bez obzira na to kako se tuma~e i da li se uop{te tuma~e). u SP-u). Polaze}i od tog tretmana kao kriterija./ ~e. a samim tim i kona~no etimolo{ko re{ewe.Œ. Principijelno neslagawe sa ovom pojavom vodi ka usmeravawu pa`we na sufiksalni deo re~i (npr. BER 6:762 s. ga-.koji se javqao u najraznovrsnijim oblicima kao k-. tek su se u posledwem tomu BER-a sporadi~no pojavila tuma~ewa koja umesto kontaminacije ili nekog drugog obja{wewa uzimaju u obzir ekspresivne prefikse. up. ha-. Za sada se mo`e konstatovati da se re~nici sla`u oko postojawa imenskog prefiksa *a-. ve} ih analiziramo zajedno.

. Zada~i åØimologi~eskih issledovaniè v oblasØi slavànskih àzákov. . „. Snoj. Sáawski. O. N.Œ. daqe). Machek. da uzmemo samo etimolo{ki najjasnije primere. ÅSSÀ. [to se ti~e prvog parametra. iskazuju}i istovremeno svoje poimawe razmatrane pojave: „Kope~ni u su{tini ponavqa stav Benvenista (i delimi~no Vajana). koitd. 17 V. U prikazu ovog re~nika Truba~ov kritikuje stav Kope~nog. *mo-. v) da li ih tretiraju sistematski ili sporadi~no. kaverza. Truba~ev. Prefiksi ~e-. iako tako|e verovatno. konura. Machek.. {e..18 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Sli~ne kategori~ne tvrdwe nalazimo i u ESSJ: „Etimolo{ko kã u slo`enice ne ulaziŒ (id. Fasmer. 87). Berneker. „kao prefiks ovaj predlog ne postoji. b) da li imaju jedinstveno obja{wewe za wih. re~i na slovo {. mada ne i produktivan u savremenim slovenskim jezicima i dijalektima.i zato Kope~ni nije u pravu kada izvodi kã samo iz zameni~kog priloga *ku(de)Œ (Truba~ev 1976:175–176). ÅSSÀ. ESUM. Skok.pomiwe se u: Bezlaj. Snoj. kov’àznuØi. *la-. tu su jo{ i *a-. 208–209. kã). 16 Up. ÅSSÀ. ørikmiØiØi. (sogd.priznaje se u: ÅSBM. ÅSBM. Holub/Kope~n y. najve}i broj re~nika dopu{ta mogu}nost postojawa prefiksa ko.priznaju se u: Holub/Kope~ny. o~ito ekspresivan. Prefiks ba. Prefiksalna upotreba kã (ka-. 106). ÅSBM. SEK. koji je povukao isuvi{e pravolinijsku paralelu izme|u slovenskog kã i iran. Moskva 1961. SEK18. Prefiks to. ÅSSÀ je re~nik koji pretpostavqa postojawe ~itavog niza prefiksa: pored pomenutih. v.. koverØaØi.(i to samo u jednom slu~aju..bi}e obra|ene u posledwem tomu. 12. U to se mo`emo uveriti na slovenskim primerima koji se ne mogu objasniti a da se ne prizna prefiksalno k(ã)-: rus. ESJS.) neposredno poti~e od zameni~kog kã. Jasno je da je pred nama poseban prefiks. ÅSSÀ. a da ne govorimo o mnogo ve}em broju slu~ajeva. ukr. AkØualânáe øroblemá slavànovedenià. To u najmawu ruku neta~no odslikava pravu situaciju u slovenskom.(i wegovih varijanata): Miklosich. kã ne postoji kao prefiks. *ga-. 18 Za sada samo ~e. {to je u op{tim crtama bilo poznato ve} Miklo{i~u17. Me|u re~nicima u kojima se priznaje postojawe ekspresivnih prefiksa mo`e se napraviti gradacija na osnovu nekoliko parametara: a) koje prefikse priznaju.Œ (id.) ku16. gde je prisustvo prefiksa kã (ili wegovih varijanata) mnogo vi{e etimolo{ki zatamweno.(slov. Fasmer.. Ne bi trebalo da izaziva sumwu ni wegovo poreklo (koje obja{wava uzrok wegove ekspresivnosti) iz zameni~ke osnove ko. nap.

To podrazumeva slede}e: a) ustanovqavawe osnovnih tipova ekspresivnih preverbalnih formanata. co-.odre|uje se kao: „preformantŒ (s.UVOD 19 U nekim re~nicima pojedinim prefiksima posve}ene su posebne odrednice.v. b) utvr|ivawe zakonitosti wihovog funkcionisawa. ili tek onda kad nema boqeg re{ewa. Iz navedenih primera vidi se da u etimologiji zapravo jo{ uvek nije izgra|en stav prema ovim prefiksima. Za odnos (i stav) savremene etimolo{ke leksikografije prema prefiksima ovog tipa ilustrativan je primer ESUM i ÅSBM. kavernà.koji.vv. „prefiksŒ (s. konoziØi. nema jedinstveno tuma~ewe.v. Sáawski. autori ÅSSÀ. Sa metodolo{kog aspekta ta opcija nije prihvatqiva. SEK. U beloruskom etimolo{kom re~niku prefiks ko. dopu{taju}i mogu}nost egzistirawa prefiksa.odre|uje se kao: „ne sasvim jasna komponenta ka. „komponenta *ka. Svi ostali re~nici. „komponenta ka-Œ (s. kavraØiØi). kanudiØi. iako naj{ire prihva}en. „tvorbena komponenta ka-. kavid). Fasmer. „’prefiks’Œ (s. lit. kaverácâ. dok se samo kao „ekspresivanŒ odre|uje u: Holub/Kope~ny. kaverza.v. razli~ito od slu~aja do slu~aja. IV) Ciqevi rada 1) Osnovni ciq rada jeste da se {to potpunije i svestranije opi{e razmatrana pojava u srpsko-hrvatskom jeziku. kaØurhacâ). v) fokusirawe leksi~ko-semanti~kih sfera u kojima se javqa- . „komponenta zameni~kog poreklaŒ (s. ne priznaju istovremeno i postojawe sistema. „zameni~ki prefiksŒ (s. kaverØ). kavàraèka. kao „nu`nom zluŒ.(*ko-)Œ (s. „tvorbeni element ko-Œ (koverØaØi.(ko-)Œ (s. Machek ga dovodi u vezu sa lat.vv.vv. kaver. To se najboqe vidi na primeru prefiksa ko. koøirsnuØi). Skok. kovoroØ. koøiliØi). ali se oni uglavnom tuma~e u sklopu leksema koje ih sadr`e. ka-.vv. kalä`a. Zameni~ko poreklo pripisuju mu Miklosich.vv. ko-Œ (s. Pribegava im se samo u slu~ajevima kada je wihovo prisustvo krajwe evidentno (ali i to ne uvek). a predlo{ko — Berneker. re{avaju}i probleme te vrste ad hoc. U pogledu etimolo{kog tuma~ewa prefiksa vlada velika {arolikost. U pogledu na~ina tretirawa prefiksa posebno mesto me|u re~nicima zauzima ÅSSÀ. kaváracâ). Snoj. U ukrajinskom etimolo{kom re~niku u razli~itim odrednicama prefiks ko. kavoron). kadib). kahundráca). To je jedini re~nik u kojem se prefiksi dosledno tretiraju kao sistemska pojava i u kojem se za svaki tip prefiksa nudi odre|eno tuma~ewe.v.

2) Budu}i da je rad pisan u okviru projekta Etimolo{ki re~nik srpskog jezika. imaju zajedni~ku osnovu. ~e-. mr{titi itd. na velikom korpusu relevantnih leksema. g) odre|ivawe statusa ekspresivnih preverbalnih formanata u tvorbenom sistemu srpsko-hrvatskog jezika. Tako su formirani korpusi pojedina~nih prefiksa. 3) Tre}i ciq jeste primena dobijenih rezultata u praksi izrade etimolo{kog re~nika.). naro~ito pri formirawu etimolo{kih gnezda. vrqati. bazati. Ukazivawem na wihovo evidentno prisustvo u srpsko-hrvatskom jeziku `elimo da doka`emo da je u pitawu tvorbena kategorija na koju se mora ra~unati pri etimolo{kim istra`ivawima. jer se razmatrana tvorbena kategorija mo`e prou~avati samo sistematski. U prvoj fazi lekseme su klasifikovane prema tipu prefiksa koji sadr`e (ko-. {a-. za-le~iti). dubqeg od op{teslovenske ravni. V) O koncepciji rada Koncepcija rada proistekla je iz prethodno sprovedene tvorbene analize prikupqene gra|e. odn.).itd.20 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ju. ka-vrgati). Pojam ’osnova’ ovde se ne koristi u smislu tvorbeno-morfolo{ke kategorije. bez obzira na to da li se dati glagol javqa kao samostalan. Tako se do{lo na ideju da se izvr{i dopunska klasifikacija materijala — prema osnovama. to. kao i da }e prikupqeni materijal doprineti boqoj organizaciji gra|e u re~niku. iako sadr`e razli~ite prefikse. Ostvarewe ovog ciqa u potpunosti je uslovqeno realizacijom prvog ciqa. ve} se pod wim podrazumeva glagol na koji se dodaju ekspresivni prefiksi (npr. Rad nema za ciq utvr|ivawe krajweg porekla ovih prefiksa. Tom prilikom ustanovqeno je da mnoge potvrde. Verujemo da }e apsolvirani tvorbeni model i uspostavqeni sistem wegovih realizacija omogu}iti lak{u etimologizaciju svake nove lekseme koja im po svojim karakteristikama pripada. . wegov drugi ciq jeste da se na nivou osnovne ili kona~ne etimolo{ke obrade analizira ~itav niz leksema koje }e kao odrednice u}i u etimolo{ki re~nik. ili samo u kombinaciji sa „obi~nimŒ (npr. ukqu~uju}i i preliminarnu etimolo{ku analizu. ekspresivnim prefiksima (npr.

Pojedina~ni prefiksi izla`u se slede}im redosledom: prefiksi koji sadr`e gutural (kV-. ve} uglavnom prema frekventnosti upotrebe. zatim ishodi{ni glagol. 2) inventarisawe ekspresivnih prefiksa koji se javqaju uz odre|ene glagole. sam od sebe.. 2) prezentirani materijal. Ovako koncipirane. Nakon prve i druge faze klasifikacije dobijene su dve grupe leksema: prva. mV-). u kojoj su ekspresivno prefigirani oblici grupisani prema prefiksu koji sadr`e. 4) formirawe leksi~kih gnezda. 3) registrovawe postoje}ih alternacija prefiksa ispred iste osnove. oblici nisu pore|ani azbu~nim redom (kao osnove). ve} slede neposredno jedna posle druge). prakti~no. prefiksi koji sadr`e dental (tV-). ~V-. nisu jasno razgrani~ene. me|utim. a ukoliko re~ do sada nije bila predmet etimolo{ke analize — predla`emo svoje tuma~ewe. verovatno}a tuma~ewa. bV-. ali smo na kraju gra|u ipak rasporedili prema kriteriju: analizirano / neanalizirano (novo). npr. korpusi pojedina~nih prefiksa bitno su se smawili. To je bio znak da je u~iwen dobar metodolo{ki potez kojim se do{lo do perspektivnog metodolo{kog postupka u prou~avawu ovog materijala. 6) uspostavqawe sistema prefiksa i sistema oblika koji ih sadr`e. izme|u ostalog. Nakon toga sledi etimolo{ki komentar. pri ~emu se prvo navode oblici koji su ve} razmatrani u literaturi. arealna distribucija. Sistem ekspresivno prefigiranih oblika formirao se. i druga. . ove dve grupe leksema predstavqaju centralna poglavqa rada. Tako|e. gV-. Poglavqa o pojedina~nim prefiksima koncipirana su tako da sadr`e: 1) pregled literature o konkretnom prefiksu. prefiksi koji sadr`e labijal (pa-. 19 U opticaju su bili i drugi mogu}i kriteriji klasifikovawa gra|e.UVOD 21 Nakon grupisawa oblika sa razli~itim prefiksima oko zajedni~kih osnova. sastoji se u mogu}nosti istovremenog izvr{avawa nekoliko paralelnih operacija: 1) inventarisawe glagola koji su podlo`ni ekspresivnom prefigirawu. u kojoj su ekspresivno prefigirani oblici grupisani oko zajedni~kih osnova. {V-). Prednost ovakvog pristupa. a zatim oblici koji do sada nisu analizirani u literaturi19 (te dve celine. Kod oblika koji su ve} razmatrani u literaturi taj komentar se svodi na citirawe relevantnih radova. Na~in izlagawa materijala je slede}i: prvo se navode oblici sa prefiksima (jednoslo`nim ili dvoslo`nim). xV-. 5) uo~avawe zakonitosti semanti~kog odnosa osnove i prefigiranih oblika. ja-). kwi`evno / dijalekatsko itd. prefiksi koji sadr`e likvidu (lV-) i prefiksi bez suglasnika (a-.

2) etimolo{ko tuma~ewe osnove i oblika sa prefiksima22. ili samo kao na{a pretpostavka. 21 Taj redosled nije uvek po{tovan. te varijante izlo`ene redosledom koji se za svaki konkretan slu~aj pokazao najlogi~nijim. zatim ishodi{ni glagol20. Ovaj drugi kvalitet po pravilu implicira onaj prvi. sa svim zabele`enim potvrdama.) jedne osnove. 22 U slu~ajevima gde je mogu}e i druga~ije tuma~ewe. Oni. a tako|e i sva mogu}a zna~ewa rezervisana za razmatranu leksiku. Takav na~in prezentacije ima za ciq da poka`e frekventnost i areal razmatranih oblika. s jedne strane. Osim toga. fonetskih i sl. Tehni~ke napomene U poglavqima o osnovama strelicom (è) je obele`en ishodi{ni glagol. po~ev od prefiksa ba. npr. 20 Razmatrani glagoli prezentiraju se vrlo ekstenzivno. wegov je ciq i da poka`e do koje mere su ovi glagoli ukoreweni u leksi~ki sistem. Pored razvijenih leksi~kih porodica. {to zavisi od potreba konkretnog slu~aja. mogu imati vrednost relikta (u slu~aju starih obrazovawa). oblici sa prefiksima izla`u su uglavnom azbu~nim redom. aspekatskih. po na{em mi{qewu. Poglavqa o osnovama koncipirana su tako da se u wima izdvajaju tri celine: 1) prezentirani materijal (prvo se navode oblici sa prefiksima. 3) komentar o semantici. U oba poglavqa — i o pojedina~nim prefiksima i o osnovama — znakom pitawa (?) ispred re~i signalizira se da data re~ mo`da odn. u definicijama preuzetim iz RSA izostavqa redni broj i slovo pod kojim je navedeno dato zna~ewe). s tim {to su u okviru svakog poglavqa koje sadr`i nekoliko varijanata (apofonskih.. uz literaturu (ako takva postoji). ili uz minimalna skra}ivawa (tako se.pa nadaqe21). .22 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Osnove se uglavnom navode azbu~nim redom. postoje i primeri koji su usamqeni. ~ak na nivou hapaksa. verovatno ne pripada razmatranom tvorbenom tipu. Napomiwemo da su definicije zna~ewa analiziranih leksema (kao i kvalifikatori wihove ekspresivne vrednosti) preuzete iz izvora bez ispravqawa. ono se iznosi. definicija zna~ewa ne odgovara navedenom primeru upotrebe lekseme u govoru (komentari ovakve vrste daju se u napomenama). a s druge — vrednost potvrde (ako imaju ekvivalente u drugim (ne)slovenskim jezicima). tako|e i u kombinaciji sa „normalnimŒ prefiksima. Intervenisali smo samo u onim slu~ajevima kada.

POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI .

.

Macenauer izdvaja prefikse ko-.-h. ko-. ko-. Tako|e konstatuje da su ovi prefiksi vrlo frekventni u dijalektima ([anskiè 1972)24. Analiziraju}i prefiks ko. U etimolo{kim re~nicima prefiks ko. navodi tridesetak oblika sa prefiksom ko(Malinowski 1889). ka-. i pokazuje wihovo alternirawe (knaditi : gnaditi : naditi). i s. ko-.i wegove alomorfe (~e-. ko. ka-. dijalekata v. daju}i i kratak pregled mi{qewa o poreklu prefiksa ka-. Debeqak dopuwava Miklo{i~eve primere potvrdama iz raznih slovenskih jezika. ~a-. gde su analizirani primeri sa prefiksom kou slovena~kom. {ko. ~i-. Ukazuje tako|e i na pojavu s pred prefiksom (s-ko-). 23 Up. najpriznatiji. ga-) od prefiksa bez vokala (k-.sa palatalnom varijantom ~e. Ovom prefiksu posve}en je niz radova. i Kurkina 1992:188–190.na materijalu rus. ~u-) na materijalu ruskog jezika. . kao i na prefiksalni spoj sko-. ali ukazuje i na {irok krug glagola sa ovim prefiksima. [ic konstatuje da u slovenskim jezicima kao tvorbeni elementi postoje prefiksi k-.u preko ~etrdeset slovenskih leksema (Matzenauer 1881).(Debeljak 1954)23. ~o-). g-). On smatra da ovaj prefiksalni tip slu`i prevashodno za tvorbu nomina i nominalnih obrazovawa od glagolskih korenova. ka. U tridesetak sln. ka-. ku-) Kao {to je ve} u Uvodu napomenuto. 24 O prefiksu ko-. Autor zapa`a da postoji velika razlika me|u pojedina~nim slovenskim jezicima u kori{}ewu ovog tvorbenog sredstva u sferi glagola (Schutz 1965). ka-.razli~ito se tuma~i. ku. od svih tvorbenih elemenata analiziranih u ovom radu. Andreeva-Vasina 1985. polaze}i od Miklo{i~a i ponavqaju}i neke Macenauerove primere.(dijal. re~i (ukqu~uju}i toponime) autor razdvaja prefikse sa vokalom (ka-.-h. a samim tim i najvi{e obra|ivan u literaturi — jeste prefiks ko-. [anski zakqu~uje da su oni u funkcionalnom pogledu prefiksi a ne morfeme posebnog tipa. Malinovski.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 1) Prefiks kV(s. Nikon~uk 1979.

paralelan sa op{teslovenskim i psl. i to samo u onim slu~ajevima kad je posvedo~en i odgovaraju}i oblik bez prefiksa (up. ge-.ima ekspresivan karakter. kaÖeb). ko-)./ ka-. u dva slu~aja dovodi prefiks ka. Macenauera. cho. Berneker tvrdi da se ovaj prefiks javqa u nekoliko mawe ili vi{e pouzdanih slu~ajeva. ali ih izdvaja u nekoliko re~i.vv. {a. primere: naknada. 67. *ku-).vv. ka.26 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Miklo{i~ smatra da su neke re~i sklone da vezuju inicijalni slog sa zamenicom kã.v. lit. kovrta~. te da postoji i sonorizovana varijanta go(Machek 263 s. 25 Koje re~i su u pitawu vide}e se pri analizi izlo`enog materijala.-h. kadáub). co-. koverzenâ. ku-. nakostrije{iti itd.(< ie. . srodan sa predlogom *kã i partikulama -ka. {ko-.v. kune`iØâsà itd. kavàza. kuleø e ØiØâ . kuzep). kao predlog u glagolskim i imenskim obrazovawima. zastupqene u nizu re~i koje navodi (da pomenemo samo s.u vezu sa zamenicom kØo.(id. kaverza. koleduha. koperlec sa).prema po-. koji se u vidu relikta o~uvao u nizu ka{upskih leksema (id. Mahek smatra da je ovaj prefiks identi~an lat. pra. Holub i Kope~ni konstatuju da prefiks ko. ha-. ka. -ko. kovrtaw. kovr~ica. haj-. U ka{upskom etimolo{kom re~niku izdvajaju se prefiksi ka(SEK III 14 s. ku~epa.v./ ko-.).(Holub/Kope~ny 174 s. Fasmer II s. Skok izdvaja ovaj prefiks i u drugim re~ima. kudjabeá. predlogom k.i wegove varijante ka-.(Berneker 531–532 s./ ko-.prema pro. On uglavnom prihvata stavove Miklo{i~a. kuverdaØâ . ko. On ovamo ubraja i prefiks ka-.i srodan got.smatra da je zameni~kog porekla. Bernekera.i palatalizovane dublete ~e-. kabluk. za ko. kadolb. k u vereØâ . k-. -kã (Sáawski II 16–17 s. 68 s. kusrat.v. koji se javqa ispred nekih glagola kretawa i nekih imenica (Skok II 116 s.kao redak (naj~e{}e pejorativan) prefiks. kuvárk a Øâ . koverkaØâ.) (Miklosich 152–153 s. kuÖad. {e. kunocec. {i. Fasmer ne daje prefikse kao nosioce odrednice. ga-.v.v. ko-2). ga-. k u briØaØâ . a ukazuje i na alternacije ka. koji se odnosi prema ko.v. s. Malinovskog. kovoroØ. komuÖec sa. ka~uriØâsà. ko-). Od ove zamenice on izvodi prefiks ko. a ne samo u onima koje navodi u pomenutoj odrednici.25 Slavski tuma~i element ka-. nem. a posebno se isti~e arhai~an pejorativni prefiks ku.kao pa. Skok smatra da je u pitawu redak prefiks.vv. ko. ku). da ima varijante sko-. ko-).

*kalepa. *kobeniti (se). *kokl’uka / *kokl’u~âka. *nakovesiti se. *kome{ati?. *korepati. ÅSSÀ s. *kolupati. sa uobi~ajenom pojavom likvide r na mestu vokala. up. sa svim wegovim varijantama. *kaverã. *kojasnoti (se)?. *kovârtati / *kovârteti. *kunega?. O tretmanu prefiksa ko. *kobacati / *koba~iti. *korebati.-h. *kovyriti / *kovyr’ati (se). *ko`egã?. nivou izdvaja se ~itav niz obrazovawa koja sadr`e razmatrani prefiks. *koristânã(jâ). *kodelâ i *kodrâ / *koderâ / *kodr’a. *kadybati. *kãdãbovati?. *kuvârtati (se). *kotoriti / *kotriti. *kotvorã? / *kotvora?. Za~etnik pronominalne teorije je Miklo{i~. *kodelâ. *kokãrica. *komãziti (se) / *komâziti (se)?. *kadâlbã. *koulãkã. * kov â rz â n ã(jâ) / * kov â rz â na . *kovârtã.(Bezlaj III 139 s. *kadâlba. *kodâra.kao ekspresivni prefiks (Snoj s. u ~ijoj se strukturi izdvaja ekspresivni prefiks kr. kolebati se : krlebam se. . *kovârkati. *kune`iti (se). Podrazumeva se da se i u tim oblicima izdvaja prefiks *ko-. *kãnaditi. Nama se ~ini da je ovde do{lo do alternacije *koputiti se : krputiti se. *kumekati?. *kavârza. *komudânãjâ.samo u ko{uta (Bezlaj II 72)26. gore.: *ka(o)blokã. *koristati / *koristiti. *kodrâ / *koderâ/ *kodr’a. * kov â rzati / * kov â rziti . *konoziti. *komuditi. Snoj pak tuma~i element ko. koji ~itav sistem ekspresivnih prefiksa izvodi od elemenata zameni~kog porekla. *komâl`a?. * kozvonã(k ã ) . *koveza. kobacati. nakrputiti se „na{epuriti se. {to osporava Kurkina 1997:204–205. *koristâ. *kolebati (se). *kurepati (se). up.vv. *kavârtã / *kavârtâ / *kavârtja. *kaveza. *koveriti?. *kudâlatãjâ. *kometati?. putiti se). U okviru iznetih mi{qewa o prefiksu ko. *kolebãka. *koveji. *karu`ina? / *karo`ina?. *kamãditi. *kotãr~â. 27 Druga~ije Varbot 1989:57. *kaderâ. *kuzobã. *kolybati (se). *konura. a wen glavni zagovornik i predstavnik — Truba~ov. ali mi ih kao sekundarna obrazovawa ne navodimo. *kojariti (se). s. *kozyriti (se). Na psl. *kolysati / *kolyxati27. *kovirati. *kopârica.izdvajaju se dve teorije o wegovom poreklu: pronominalna i prepoziciona. *kazobã / *kozobã. *kovortã. *kavorna / *kavornã.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 27 Bezlaj pretpostavqa postojawe prefiksa ko. *kovitâlati. *kodybati. Pristalice pro26 Kao kuriozitet pomiwemo tuma~ewe glagola krputiti se „kostre{iti se (o `ivotiwi)Œ. *komotati se?. kolebati). *koverzslo. dok se o wegovom prisustvu u drugim leksemama ne izja{wava decidirano. *korãdjavãjâ / *korãdjava. *komariti (se). *komigati. *kãmetiti. *kanura.28 *kodâla / *kodâlo. *koverditi?. gizdavo se obu}i (o `enskoj osobi)Œ.v. *kovârza. *kozyrã/â.vv. 28 U re~niku su date i rekonstrukcije svih izvedenica od psl.u ESUM i ÅSBM v. *kudâla.

v. „jedva se kretatiŒ. me|utim.c. vaqati seŒ Lika. te bi govorila u prilog zameni~kom poreklu razmatranih prefiksa. ~ime se sti~e predstava o wegovom arealu. pokretati (se). Vajan.29 Prvim predstavnikom prepozicione teorije mo`e se smatrati Berneker. . œizvla~iti se iz neprilikeŒ Ma~va (gra|a ERSJ). „naporno. ne izja{wavaju se konkretno o wegovom poreklu./ ku. œjedva sastavqati kraj s krajemŒ Timok (Dini} 1988). Kad su u pitawu etimolo{ki re{ene re~i. a wegovim sledbenicima — Slavski i eventualno Skok. predlogu *kã(n) (< ie. naporno 29 Varijantnost psl.). Primeri koji do sada nisu razmatrani u literaturi. [anski. œtruditi se. Ovo kao da stoji u suprotnosti sa stavovima samog Truba~ova o poreklu prefiksa ko-. ~ime se pokazuje frekventnost wegove upotrebe. fig. „jedva i}iŒ. posebno se komentari{u. s mukom i}i. izlaziti na kraj (s radom. snalaziti se. sg. *ku / *kuom). On nagla{ava da ra{ireno mi{qewe kako se predlog *kã ne javqa kao prefiks (koje zastupaju Benvenist. a ova teorija je svoj puni odraz na{la na stranicama ÅSSÀ./ *kã. „v. mada ne uvek i jednozna~no protuma~ena. mu~iti seŒ (RSA). i svih wegovih izvedenica „normalnimŒ prefiksima. 63–67. gmizatiŒ. ako je to potrebno.(v. *kom (ÅSSÀ 13:170–171 s. kobeqat (se) „kretati (se). koprcati se. kobrqatiŒ Uskoci (Stani}).odgovara indoiranskoj ka. u kojima je prisutan pun oblik *ko < ie.Œ Pro{}ewe (Vuji~i}). i}i. nego i oni kao *kodelâ. Kope~ni) elementarno opovrgavaju ne samo primeri kao *kãnaditi. pomerati seŒ (RSA). klatiti se. imovinom). 30 Ve}ina oblika navedenih u ovom poglavqu ve} je razmatrana u etimolo{koj literaturi. „kotrqati (o kamewu)Œ Piva (Gagovi} 2004). *ko. kobeqati se „micati telom. razre{ava ~iwenicom da Truba~ov i ovom œpredlogu-posleloguŒ tako|e pripisuje z a m e n i ~ k o poreklo (l. PRIMERI : 30 ko-beqati impf. Zakqu~ak). œklimati se. uz dodatni komentar. kobeqa 3. poslovima. izneta u odrednici posve}enoj psl. U takvim slu~ajevima ograni~i}emo se na navo|ewe izvora u kojima se data leksema tuma~i. ili su tuma~eni na drugi na~in. Indikativna je i jedna Truba~ovqeva opaska. iako priznaju postojawe prefiksa ko-. doprinos na{eg rada vidimo pre svega u evidentirawu svih potvrda datog ekspresivno prefigiranog oblika. *kã(n)). mada iz wegovog tuma~ewa nije jasno da li on pretpostavqa i zajedni~ko poreklo ovog prefiksa sa predlogom k. Nedoumica se. `iveti i sl. ka. „s mukom se kretati. Ostali autori.28 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI nominalne teorije su i Fasmer (delimi~no). izvla~iti se iz kakvih te{ko}a. Detaqnu analizu literature o ekspresivnim prefiksima i pomenutih teorija o wihovom poreklu daje Moskov 1981:45–55.

„id. izvu}i se. œmu~no `iveti. „spasti. sti}i s naporom. „zakotrqati.Œ (RSA). iskobeqam se 1. (RSGV). situacije i sl. ko-m-beqati se „v. œposti}i ne{to s mukom. otisnutiŒ: Pu{ti mene. œid. oburvati se. s te{ko}amaŒ.Œ: Kobeqa se kâko pile u ku~ina. Uskoci (Stani}). dovaqatiŒ (RSA). . iskobeqat se œiskoprcati seŒ. koji bi mogao sugerisati da je glagol kombeqati se zapravo wegova sufiksalna izvedenica (sufiksom -eq-). od proqe}a do zime. iza}i iz te{ke situacije. kombeqati se œopstajatiŒ: Kombeqamo se od zime do proqe}a. navaqati. zakobeqati se „po~eti se kobeqati. odroniti seŒ. Uskoci (Stani}). (RSGV). dokobeqati se „do}i. nakobeqati (se) „nagomilati (se) kobeqaju}i (se)Œ Uskoci (Stani}) o-ko-beqati pf. œid. „u~initi da se ne{to po~ne kotrqati.Œ. 2004). iskotrqatiŒ Uskoci (Stani}). izvu}i nekoga iz te{kog polo`aja. pa drepik Piva (Gagovi} 2004). ispetqati se iz neke te{ke situacije.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 29 `iveti. oburvati. jedva sastavqati kraj s krajemŒ: Kobeqam se nekako. „nakotrqati. Uskoci (Stani}). kobeqati seŒ CG (RSA). sg. sg. a oskora se iskobeqo i sa‰dŠ ti je na kowu. Vasojevi}i (Bori~i}). s te{ko}omŒ (RSA). ja }u ga ‰kamenŠ okobeqati. sg. Vojv. kosti mu se kobeqale po grobu Piva (Gagovi} 2004). izvu}i seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). iskobeqati se „spasti se s nekog opasnog mesta. spasiti (se). osloboditi (se) ne~ega. al’ te{ko Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. nanetiŒ: Ko li je ovo nakobeqo kamewe. kobeqa se 3. „izvu}i seŒ Leskovac (Mitrovi}) na-ko-beqati pf. i sve tako Ro`aje (Had`i})31 do-ko-beqati pf. okobeqati se „po~eti se kotrqati. provu}i (se). „iskliznutiŒ: Stadok na nakav kamen a on se iskobeqa. s naporom (se) i{~upatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). 31 Up. „dokotrqati. œspasiti glavu. iz istog izvora oblik kombati se œsastavqati kraj s krajem. pre`ivqavati nekakoŒ Zagara~ (]upi}i 1997).Œ: Do skoro je bijo quta sirotiwa. jedva opstajati. otkotrqatiŒ: Zakobeqa krqu sijena i otkotrqa pravo na torinu Piva (Gagovi} 2004). „do}i s naporomŒ Vojv. neprilikaŒ (RSA). krenuti kotrqaju}i seŒ Komarnica (RSA) is-ko-beqati pf. kobeqam se 1. mu~iti seŒ. „kotrqaju}i dopremiti ne{to odozdo gore. otisnuti se. iskobeqat (se) „izvu}i (se). „koprcati seŒ Leskovac (Mitrovi}). Piva (Gagovi} 2004). „dokotrqati seŒ Uskoci (Stani}) za-ko-beqati pf. œjedva izi}iŒ.

„malo dete koje je . vu}i seŒ: Nijesam ti vi{e kadar nikuj. gabeqski adv. prepirati seŒ: Vazda se oko ne~ega gombesaju (RSA). sa drugim sufiksom gombesati se „glo`iti se. gobeqa 3. otkobeqati (se) „otkotrqati (se)Œ id. „`iveti gabeqskiŒ33: Gabeqamo. a neko skobeqa kamen. spustiti seŒ Radimna (Tomi} 1989) VARIJANTE / PARALELE: go-beqati (se) impf. vrteti seŒ. œnemo}no ne{to raditiŒ. sg. „te{ko.. kuburiti. Lika (RSA) ge-beqati impf. vu}i seŒ: Ostarila je mnogo. œbiti u `ivotu. Vrawe.Œ.). izgaveqati (se) „izi}i gaveqaju}i. nakazaŒ CG (RSA). „i}i nesigurno. Temni} (RSA) go-m-beqat (se) impf. umalo nas grdom nagrdi Piva (Gagovi} 2004). jedva i}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) do-go-m-beqat (se) pf. „id. œu~initi. fig. tobo` da ne{to pomogne ali slabo CG (RSA). skobeqa (se) 3. i s k o b e q a t i s eŒ Uskoci. jedva gabeqam vuda oko ku}e Piva (Gagovi} 2004) iz-ga-beqati (se) „izi}i gaveqaju}i.Œ Crna Reka (Markovi} 1986).) s-ko-beqati pf. œ`ivotariti. œglo`iti se. ne izlazi nikud. „id. napraviti (nekako)Œ. œjedva i}i. „jedva i}i. teturaju}i se. odatle gabeq „kova~Œ.) iz-go-m-beqati pf. (ibid. „i}iŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). fig. s mukom iza}iŒ: Jedva se izgombeqasmo iz [qivi}a potoka uz onu stranu Draga~evo (gra|a ERSJ)32 ga-beqati impf. i ga-veqati „gabeqatiŒ Uskoci (Stani}). `ivotaritiŒ: Ne `ivim ja. gaveqak m. (RSA). Leva~. „s naporom. kuburitiŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. œsi}i. romskiŒ Uskoci (Stani}). Temni}. Uskoci (Stani}). gabeqa on|e oko ku}e. skobeqati se „si}i kotrqaju}i seŒ id. i s k o b e q a t i s eŒ Uskoci. (ibid. jedva do}iŒ id. „sna}i seŒ. 2004) iz-go-beqati se pf. no gabeqam Uskoci (Stani}). me{koqiti se. œbauqatiŒ. i s k o b e q a t i s eŒ Vojv. œbogaq. up. prepirati seŒ: Gombeqaju se izme|u sebe (RSA) < gombati / gombati „id. „izvu}i se. „skotrqatiŒ: Mi sidijasmo ispot puta. „ciganski. „gaveqatiŒ Uskoci (Stani})34 32 Ovde svakako treba ra~unati na uticaj glagola gombeqati se „vrpoqiti se. mu~iti seŒ Vrawe (RSA). prethodnu napomenu). œte{ko `iveti. sg. „k o b e q a t i ( s e )Œ Uskoci (Stani}). U pitawu je isti tvorbeni model kao kod kombati : kombeqati (v. „s mukom. i tako `ivimo ko za inat. (ibid. gobeqa se „jedva se kretatiŒ. 34 Up. 33 Treba pretpostaviti i uticaj imenice Gabeq „Ciganin (~erga{)Œ. te{ko se kretatiŒ Para}in.Œ.30 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI œsti}i negde kotrqaju}i seŒ. Lika.

-h. „dete koje je tek prohodalo pa nespretno i nesigurno kora~aŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). gaveqina f. tako i belhati.v. kopeqkati se dem. 36 Me|utim. iskopeqat se „id. oblika kao *belãgati. onda bi se oblik kobeqati mogao protuma~iti i kao fonetska varijanta osnovnog kobrqati „id. Oni upu}uju i na Mahekovu pretpostavku o mogu}oj vezi sa ~e{. U prilog tome govori i ~iwenica da je na osnovu ~e{. koji mora dugo i strpqivo da se radiŒ: Pekmez od drenke mlogo je beqa{an za pravewe Vrawe (Zlatanovi}). brqati). ali mo`da se odgovaraju}a osnova -beq(ati) krije u obliku beqa{an adj. ako bi zaista osnovno zna~ewe glagola bilo œvaqati. U odrednici se opovrgava Bernekerova i ^opova rekonstrukcija ovog ~e{. kotrqatiŒ.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 31 do-ko-peqati se pf. Glagol *beqati (se) nije posvedo~en. kotrqatiŒ. bacakati seŒ: Po~eo se kopeqati na zemqi kao zaklano pile Bosna. budu}i da je za ekspresivnu leksiku karakteristi~na zamena glasa r vokalom (v. uquqkivati (dete)Œ. dok je povratni oblik mogao pretrpeti i semanti~ki uticaj glagola koprcati se. On u glagolu izdvaja prefiks ko. koja pretpostavqa i druga~ije poreklo: ko-peqati impf. „kopati. te mu za rukom izi|e da ih se dokopeqa ‰dobaviŠ BiH (RSA) is-ko-peqati se pf. kopeqkati dem. „kopeqati seŒ. i ~e{. izgeveqati „izi}i gaveqaju}i. „d o k o b e q a t i s eŒ: ‰OnŠ se ‰nameriŠ na novce. ili je. kolebati (< *ko-lebati) (Machek 50). mo`e poticati od *bel’ati. po~elo da pu`eŒ. Potkozarje (Dalmacija). „pone{to raditi. „i s k o b e q a t i s eŒ Gacko (RSA). ga-m-buqati „nespretno. „koji mnogo zamara. {epati. sa kasnijim onomatopejskim varirawem p > b (Skok II 118 s. belhati (se) „hramati.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)35 · Skok smatra da je osnovno zna~ewe glagola kobeqati — „vaqati. Zakqu~ak). (RSA).Œ. up. ga-buqati „te{ko se kretati. belat „quqati. po mi{qewu autora ÅSSÀ. koji tuma~i glagol iskobeqati se kao rezultat kontaminacije iskopeqati se + izbaviti se (Tomanovi} 1938–1939:205). kopkatiŒ Bosna (< kop-eq-ati?). pomalo poslovati. dijal. œbuniti se. „osoba koja se jedva kre}eŒ. up. nesigurno kora~ati (o tek prohodalom detetu)Œ. ge-veqati „gaveqatiŒ Uskoci (Stani}). ~ija bi kontinuanta moglo biti i s. jeziku sa~uvana samo u prefigiranim oblicima. mu~iti seŒ. kao u kulhati. kobeljati)36.Œ (v. Vezu sa peqati pretpostavqa i Tomanovi}.-h. Kao {to sinonimno kulhati poti~e od *kul’ati (Machek 306). uz obja{wewe da je element h ovde sekundaran. oblik *bel’ati? / *bel’ati? (ÅSSÀ 1:185). kopeqati se „koprcati se. . Piva (Gagovi} 2004). raduckatiŒ: Prebiram ovu zemqu u ba{~i – ~o’jek mora ne{to da kopeqa Gacko. gavequ{a „id. 35 Osnovni glagol ima ne{to druga~iju semantiku. pak. i s k o b e q a t i s eŒ CG (RSA). negodovatiŒ id. gegati seŒ rekonstruisan psl. a da se od wega metafori~ki razvilo zna~ewe „truditi se. ova osnova u s. gambuqa f. jedva kora~atiŒ Uskoci (Stani}).i pomi{qa da bi ishodi{ni oblik mogao biti glagol peqati. (ko)beqati.

zibati (kolevku. formalnih i semanti~kih kontaminacija. teturati. klimavo. preduzeti ne{to krupnoŒ BiH (RSA). gibati seŒ. klatiti seŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). pokazuju i slede}i primeri: zakolebati „udariti u neki veliki posao. jedva se kretati. zaglibiti se (obi~no u materijalnom pogledu)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) is-ko-lebati pf. wihati. œzatalasati seŒ. izvaditi.> *bel’-? (l. ko-lebati / koqebati impf.). lepr{ati. zawihatiŒ. fig. nepouzdanost. zateturati seŒ. œpokazati neodlu~nost. kolebati (se) „pomerati se. quqati se. œbiti neodlu~an. œudariti u neki veliki posao. zakolebati „zapo~eti kakvu gradwuŒ: Eno Piwovi sinovi zakolebali staju o‰dŠ dese‰tŠ metara du`ine Piva (Gagovi} 2004) : zakobeqati „zapo~eti neki posaoŒ: Zakobeqo Stojan i uveliko pravi staju id. lelujati (ne{to)Œ. kretati se teturavo. pomutitiŒ Uskoci (Stani}). klipsatiŒ (RSA). zaquqatiŒ. (RSGV) za-ko-lebati pf. zakolebat (se) „stati se kolebati. postati neodlu~anŒ. Ovaj sloj leksike karakteri{e prisustvo razli~itih fonetskih promena. pokolebati seŒ. ali da su oblici kolebati i kobeqati me|usobno povezani. œzapasti u te{ko}u. preduzeti ne{to krupnoŒ BiH. „quqati. nepouzdanim. {to ~esto za posledicu ima nemogu}nost utvr|ivawa kona~nog re{ewa.c. zawihati seŒ.32 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na osnovu ~ega zakqu~uju da bi i rekonstruisani psl. oblik mogao biti rezultat stare metateze *leb. izvu}i seŒ Zorunovac. œposrnuti. „rasklimav{i izvu}i. iskolebati se „iskobeqati se. istrgnutiŒ: Iskoleba je ono drvo ka da nije imalo korijena CG. zawihati. po~eti propadati (ekonomski)Œ Banat (RSA). „zaquqati se. œi}i. œvijoriti. Navedene varijante odn. „hodati zanose}i se levo-desnoŒ Lu`nica (Mani}). nesiguranŒ Vojv. zakolebati se „zaquqati se. œpokvariti se (o vremenu)Œ Uskoci (Stani}). (ibid. œuzdrmavati. „pokrenuti iz ravnote`nog polo`aja. jedva gurati nekako . sg.). varijacija.Œ (RSA) kr-leba se 3. œpokretati tamo-amo. „zawihati. zaquqati. krqeba „jedva i}i. œuznemiriti. œklatiti se. mrdati. impf. iskoqebati se „id. klimatiŒ. œu~initi nesigurnim.)Œ. pomutitiŒ. dete i sl. Da li je u pitawu metateza ne mo`e se sa sigurno{}u utvrditi. „zapo~eti kakvu gradwuŒ Piva (Gagovi} 2004). potresatiŒ. paralele razmatranog glagola jo{ jednom pokazuju svu slo`enost leksi~kog materijala koji je predmet na{eg istra`ivawa.

„uzbu|ivati se. Up. mrdatiŒ. kome{ati se „kretati se. „uznemiriti (se). njihati (se) 37 . drmusatiŒ. Skok II 255–256 s. gde decidirano ka`e: „Ne}e biti prefiks ko. zakome{ati se „uskome{ati se.?) · Od psl. BER 2:550–551 s. fig. koje Moskov izvodi od ka. lit. buniti seŒ (RSA). iskrqebati (se) „izvu}i (se). ESJS 6:327 s.v. zamrsitiŒ. kolebaà se. kovitlati seŒ. œ~initi pokrete nekim delom tela u raznim pravcima.v. .. BER 3:208). „dovoqno dugo se kome{atiŒ (RSA) us-ko-me{ati (se) pf.v. *ko-lebati (se). uzburkati se. kãrlebam (se). ispreturatiŒ (RSA) 37 Sasvim suprotno tuma~ewe Skok daje s. *kolebati (se). i komr{qati œkome{ati. Oblik krleba se iz jugoisto~ne Srbije svakako je u vezi sa bug. œpomerati se. Schuster-[ewc 599–600. i ESUM 2:510–511 s.+ *lebam (Moskov 1971:423). izmrsiti. œtresti. 38 Ovamo mo`da i komesati „mrsiti kosuŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). dospeti u uzbu|eweŒ (RSA) na-ko-me{ati se pf. micati. pokome{qati se œuskome{ati seŒ [umadija (gra|a RSA).v. uzbuniti (se). kome{ati se „kretati se u svim smerovima bez redaŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) za-ko-me{ati pf. uzrujati (se)Œ Uskoci (Stani}). œizazivati nelagodnosti u stomaku. buniti se. vrzmati seŒ. œme{koqiti se. iskobeqati (se) (iz kakve neugodne situacije)Œ Zaglavak (RSA. „po~eti kome{ati. pomerati u raznim pravcima. uznemiriti seŒ. kretati ne~imŒ. iskomr{qati œiskome{ati. mrsitiŒ. œvrpoqiti seŒ Uskoci (Stani}). „uzbuwivatiŒ.v. „izme{ati. negodovati. 530 s. ko-me{ati impf. œ(oko koga) obigravati. i}i u raznim pravcimaŒ. za osnovu up. kolibaØi.v. pokretati se u masiŒ. ose}ati mukuŒ (RSA). Fasmer II 288 s. œqutiti se. Matzenauer 1881:187. m e { a t iŒ. inf. Up.Œ Potkozarje (Dalmacija) is-ku-mije{ati pf. ÅSSÀ 10:129–130 s.v. laibas œtanakŒ itd. acc. dok se u bugarskom etimolo{kom re~niku tuma~i kao rezultat kontaminacije (v. Machek 268 s. Moskov 1965:72. uskomje{ati se œid. kolebaØâ. Druga~ije Sáawski II 347–348 s.v. me{ati se. protiviti seŒ. bunu. kolijevka. kol e bati .POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 33 kroz `ivotŒ Timok (Dini} 1988). œuzbuniti se. œpokretati tamo-amo pojedinim delovima telaŒ Uskoci (Stani})38. labav. zavijati. koleba} (sie). œdizati ustanak. micati. kol e bati . „(po)kretati.v.+ *lebatiŒ (Skok II 125). v. vrpoqiti seŒ. id.v.

dodati.i glagola me{ati / mije{ati. po svojoj `eqi doterivati iskaz o ne~emu. œpraviti sagove. ÅSSÀ 22:8–9. „davati naknadu. dodat na osnovu *naditi. œdati ne{to kao naknadu.) · U ovom glagolu izdvaja se prefiks kã-. nakna|ivatiŒ. up. œnadomestiti. snovati. œdopuniti. razmi{qatiŒ.v. * kãnaditi . knaditi (< *kãnada œgomila pawevaŒ < *kãnã / *kãnâ) koji prihvata i dopuwava Murkovo tuma~ewe (v. nadometnuti (u pri~i. œna{iroko i naduga~ko pri~ati. kititi. sabqe i ostalog se~ivaŒ (Vuk. pesmi)Œ (RSA. ÅSSÀ 13:198 s. kraj s krajem)Œ Siw.34 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ku-me{awe n. nadoknaditiŒ Bukovica (RSA) is-k-naditi pf. za koju se smatra da bi mogla biti i lokalna inovacija).Œ.v. nadoknaditiŒ (RSA) na-do-k-naditi pf. wegov izvor treba tra`iti u alb. vestiŒ. „ukra{avati vezom. kome{aweŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})39 · Spoj prefiksa ko. pevati o nekome. *kome{ati? (gde je psl. ÅSSÀ 10:171 s. œsastavqati pesmu. RJA) ras-k-naditi pf. Matzenauer 1881:187. œsmi{qati.c. ?k-naditi impf. „previrawe. dovr{iti. s obzirom na veoma ograni~enu upotrebu glagola knaditi (isknaditi) „stvoriti tekst narodne pesmeŒ. oblik rekonstruisan samo na osnovu s. œid.v. zast. sastaviti (pesmu i sl. . O ishodi{nom naditi (< psl. Up. potvrde. Debeljak 1954:173.-h.v. rasutiŒ Makarska (Skok II 108 s. œrazgoditi.umesto ko-.v. izmisliti. kendo „pevati. me{koqiti seŒ Dubrovnik (RSA) (tako Skok II 133). vestiŒ. tepiheŒ.v. ispevati. o ne~emuŒ (RSA) : naditi œoblagati nadom. spevati pesmuŒ (Ajeti 1985:8). Moskov 1965:71. ~elikom o{tricu sekire. knaditi) s-k-naditi pf. fig. micati se (o detetu koje se budi). obe{tetitiŒ. œpribavitiŒ (Vuk). Murko 1937). Ajeti smatra da. kolebati : krleba(ti). Kurkina 1982:21–22. Kurkina 1981a:25. U obliku iskumije{ati do{lo je do pojave prefiksa ku. Druga~ije Skok II 108 s. *me{ati (se). up.)Œ (RSA) na-k-naditi pf. *naditi) v. Zaørudskiè 1989:125–127. RSA) do-k-naditi pf. Otok u Slav. œdodati. kome{ati (se). 39 Ovamo mo`da i krmije{iti se „protezati se. i ÅSSÀ 18:215–217 s. œsastaviti (pesmu. (Skok l. œslo`iti u jednu celinu. Skok II 133 s. up.

iz istog izvora ba~at (se) „bacati (se)Œ. Borys 251 s. Prvi oblik ima druga~iju semantiku. 43 Up. uradi. iskola~iti (o~i)Œ (RSA). vaqati seŒ Ozaq (Te`ak 1981) pre-ko-baciti se pf.v. œiskori{}avatiŒ. ritatiŒ Bukovica. œimati koristi. ESJS 6:339–340 s. koja bi ukazivala i na druga~ije poreklo.v.v. Vojv. „prevrnuti se preko glave. primewivati (ne{to) na pogodan na~in.. Od novijih re~nika. kubacat (se) „brzo prolaziti.Œ (v. juritiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). a drugi bi mogao biti i fonetska varijanta oblika iskobe~iti „id. ÅSSÀ 11:70–73 s. „biti od koristi. be~iti). . kubacat (se) „bacati se. A za tim ~eta gusaka kobaca i is-ko-ba~iti „izbe~iti. 42 Nije sigurno da ovamo spadaju oblici kobacati „gacati. korzys}). Snojev i Bori{ev prihvataju ^opovo tuma~ewe.Œ. gode}i (o jelu i sl. laje. „juriti u skokovima. „korisno upotrebiti. 41 Up. Machek 279 s. b a c a t i s e. kobacat se „id. *koristati / *koristiti. Skok bez re{ewa.. na~initi kolut napredŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993)42 ku-bacati impf.)Œ. korisno se poslu`iti ~imeŒ. „koprcati se. œiskori{}avati ostvaruju}i prednost. koristâ). Dubica (RSA). œostvariti kakvu dobit iz ~ega na {tetu drugoga ili koriste}i se ne~ijim nepovoqnim polo`ajemŒ (RSA) · Up. ali ne postoji saglasnost u pogledu osnove: * ristati „gonitiŒ40 ili *rystati (detaqno v. ko-bacati se impf. ipak daju}i prednost Miklo{i~evom izvo|ewu imenice korist od glagola koriti (Skok II 155 s. primeniti {to. Potkozarje (Dalmacija). korist. korist). izvla~iti koristŒ (RSA) is-ko-ristiti / iskoristiti pf.vv. œupotrebqavatiŒ. tapkatiŒ: Pas ~uvar . doprinositiŒ. preimu}stvo.v. kobacat se Mihaqevi}i (Peru{i} 1993)41.. koje se u ÅSSÀ odbacuje (Snoj 261 s. naglo iskakati ili uskakatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997)43 40 Tako i Varbot 1972:65–70. Jedino se u ova dva etimolo{ka re~nika predla`e etimologija koja podrazumeva prisustvo ekspresivnog prefiksa ko-.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). *koristâ. s tom razlikom {to ona pretpostavqa primarnost imenice u odnosu na glagol. ‹ se „upotrebqavati (ne{to) za svoje potrebe. omogu}avati da se ne{to postigne. kobêcati se „prebacivati se preko glave.v. œ(u)~initi dobro prijaju}i. dobit i sl. iz istog izvora imenicu kobacawe „vaqawe po tluŒ. skakatiŒ Tre{wevo (RSA). kobacat „kolutatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). izbuqiti. korist.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 35 ?ko-ristiti / koristiti impf. promicati. korisno se (po)slu`iti (ne~im)Œ.

ko-motati se impf. Snoj 242 s. becnuti se „trgnuti seŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). zaviti. sko~iti energi~no i naglo. klisnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) is-ku-bacati pf. Kolubara (gra|a RSA). kubacam. Malinowski 1899:119. ÅSSÀ 10:86 s. *kobacati / *koba~iti?45. umotati. „naglo sko~iti. „brzo proma}i. (RSA) za-ko-motati pf. bacati. projuriti. ÅSSÀ 10:178 s. upla{iti se.v. ku-m-basiti „naglo. Ve} je i Macenauer ukazao da je tvorbeno ra{~lawavawe ovog glagola na prefiks ko. Skok II 117 s. „m o t a t i s e. 46 Up. usko~itiŒ Zagara~ (]upi}i 1997).v.v.v. a verovatno i etimolo{ki (v. *bacati. ku-basati „skakutati tr~e}iŒ CG (RSA). Zaørudskiè 1989:141–142. Matzenauer 1881:185. SP 1:174 s. koji semanti~ki. zakomotati se „z a m o t a t i seŒ: Eno se tele zakomotalo. Machek 41 s. prese}i seŒ Kolubara (gra|a RSA). tako se volovi becaju.46 44 Up. naglo posko~iti. Grickat 1955–1956:64.). Kurkina 1982b:184. Skok II 117 s.v. œodjednom sko~iti u voduŒ Uskoci (Stani}). koba~a). Up. varijante: ko-basati se „id. {V-). bac.v. 20:44–47 s. „uviti. *ko-motati (se). kubacnuti „id. O ishodi{nom glagolu bacati up. Banija i Kordun (Petrovi} D. *motati. (RSA). udavi}e se — Zmija se zakomotala oko grane i {i~e Piva (Gagovi} 2004) o-ko-motati pf. kobacati. „obmotati.Œ Dvorska.v. 45 U odrednici se neopravdano navodi i oblik koba~iti „uhvatitiŒ. za ozna~avawe skoka Zagara~ (]upi}i 1997) ku-m-bacati se impf. vi{ da se vu~e. id.36 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ku-baciti pf. i {emetati (v. ÅSSÀ 1:118–119 s. bacat. bezglavo nekud krenutiŒ. BER 1:37 s.v. ESUM 1:154 s. Skok I 84–85 s. prikobeci(t) se „prevrnuti seŒ Sumartin (Novakovi} 1994:133) prema becati se „trzati seŒ: Kako xukele laju. poletetiŒ Tre{wevo. kobacati.v. okomotati „id. o m o t a t iŒ Uskoci (Stani}). jurnuti. becnuti se „kratko se trznuti.v.v. Potkozarje (Dalmacija).Œ Vrgada (Juri{i}) · Od psl. kobacajo. ko-becati se „v. presko~iti.Œ CG (RSA). Varbot 1981:35. Moskov 1965:71. odstupa od ostalih primera. ritati seŒ (RSA)44 · Od psl.i osnovu ba~iti nesigurno iz semanti~kih razloga ( Matzenauer 1881:185). bacati. kobacati seŒ Dalm. kubacnut (se) „baciti (se). Druga~ije Berneker 532 s.v. *komotati se?. Up. ERSJ 2 s.v. „izjuriti ska~u}iŒ Tre{wevo (RSA) kubac interj. bacam. * ko-bacati . „koprcati se. . vrzmati seŒ Vojv. 93. *bacati (se) / *bocati (se). obavitiŒ: Zakomotaj tovarninu oko glavara. Skok nema.v.v. BER 3:71 s.

k o mbol . kao i o osnovnom glagolu -moliti up. ?is-ko-repiti / is-ko-rijepiti pf. *moleti. œudariti. i{~upati s korenom. „pokazati se. uprtiti. stegnuti. gore repit „lupiti. pojaviti se. Ista dilema va`i i za repiti se „praviti se va`anŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). œpodi}i na sebe ne{to te{ko. gde se navode s. *komoliti48. rzepi} sie œzalepiti seŒ (Bezlaj l. œnagnuti se nad ne{to. uprtiti. i rus. u{}erepit se „posva|ati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). ali se 47 Nije sigurno da ovamo spadaju i pokomolit „poraditi {togod. ukorijepit se œslepiti se u posudi u kojoj se kuva ili iz koje se jede (o hrani)Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). Kurkina 1975:34–38.c. „razvaliti seŒ Sumartin (Novakovi} 1994:142)49 · Skok pomiwe oblike korijepiti (XVI vek). 19:185–186 s.v. uhvatiti. skorijepiti i izvodi ih od korijeniti zamenom sufiksa -en nepoznatim sufiksom -ep (Skok II 154 s. udaritiŒ): Prekerepili su ga pro rbata i o‰dŠ tada stalno pobolijeva Piva (Gagovi} 2004).na glagolsko-imenski koren *rep-50. pose}i. 50 Ovaj koren sre}e se.. nadviti seŒ Uskoci (Stani}) · O obliku sa prefiksom ko-. „zaceniti se od smehaŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). natovaritiŒ. poq. œpobrinuti se o nekomeŒ. barem ne{to uraditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). pored s. u-ke-repiti „uhvatiti nekoga tako da ne mo`e da mrdne. navode i ~e{. pojaviti se na vidikuŒ. nije jasno zbog ~ega mu nije posve}ena posebna odrednica. *korepati. œpoviriti. *moliti. glagol tretira kao izuzetak. natovaritiŒ Uskoci (Stani}).v.v. okomoqit „snu`diti se. narepati se „najesti seŒ. retko „p o m o l i t i. sneveseliti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). is-ko-rijepati „id. povrediti nekoga ru`nom. stisnuti.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 37 ko-moliti impf. Debeljak 1954:174. nap. porepiti se „opru`iti se u nevreme ili u prisustvu stranog ~eqadetaŒ (Aleksi} 1935:90). uni{titi do korenaŒ. u{inutiŒ: Prekerepilo ga u krsta i ni makac. U ÅSSÀ 11:67 rekonstrui{e se psl. œveoma uvrediti. nakloniti seŒ. sl~. Skok II 132–133 s. ukelepiti „stegnuti. stisnutiŒ. pogledatiŒ : na-moliti se „pokazati se. lekseme koje imaju sasvim druga~iju etimologiju. naravno. 48 U odrednici se. i u obliku bez ekspresivnog prefiksa. œprisiliti koga da radi.-h. *narepati / *narepiti (ÅSSÀ 22:243). ne dopustiti kome da lenstvujeŒ. za ovaj oblik up. (RJA)47 na-k-moliti se pf.-h. . korijen). up. ekspresivno obrazovawe nastalo verovatno dodavawem prefiksa ko.). iskorijepiti. upregnuti. Uz oblik ukerepiti svakako ide i u{}erepit „uzeti i du`e ne pu{tatiŒ. 49 Nije jasno spadaju li ovamo i oblici u-ko-repiti se pf. mak. potvrde u kojoj se izdvaja prefiks ko-. Petleva 1973:33. 26. id. o{trom re~juŒ (RSA) us-ko-repi(t) se pf. Iako se s. ÅSSÀ 10:174 s.Œ CG.-h. o{inutiŒ (ali up. pre-ke-repiti „zaboleti (krsta). (?) zast. pomaqatiŒ: Kako kad komoli spu` roge na dvor stree — Eto jur prvi zrak komoli bilih zor Zadar XVII v.v. „izvaditi.

(Merkulova 1979:95). sa sekundarnim du`ewem e. råønucâ „lupnuti. `urno do}i. Skok III 129 s. na{aråøicâ. dorepati pf. vu}i seŒ. drmnutiŒ. pored pomenutih rus. dojuritiŒ Uskoci (Stani}). okretati se. *kurepati (se). i Bezlaj III 172 s. *komãziti narepam „id. {emigati. up.v.v. graja.38 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI priznaje da oblik nije sasvim jasan ni u pogledu porekla ni u pogledu starine. Kurkina 1992:189–190. Kurkina 1974:67–68. „lupati. obja{weno kao ekspresivna tvorevina u ~ijem je sastavu intenziviraju}e -{a. {alamága „jogunast.51 ku-repati / ku-rijepati impf. glagol up. dijal. {mágaØâ. . komiznuti pf.i *-myz-. vla`an sneg i sl. Mo`da je do{lo do naslawawa na *repa > repa. mu{i~av ~ovekŒ. skitatiŒ CG (RSA) : repati „skitati. ÅSSÀ 10:180–181 s. etimolo{ki nejasno dlu`. *-myzg. narzepi} „napuniti. {mágnuØâ „trti. repat. Schuman 1909:297. 52 Ovakva definicija zna~ewa proistekla je iz paretimolo{kog naslawawa na imenicu rep. œpogoditi ga|aju}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). okretati se. Merkulova. *ko-miz(g)ati ili *ko-myz(g)ati.Œ. galamitiŒ. {migati „hramatiŒ i rus. koje se tuma~i kao varijanta oblika *korepati. blr. sln. O osnovnom glagolu repati „udaratiŒ v. popucatiŒ. Up. analiziraju}i kontinuante psl. na{åråøicâ „ra{iriti perjeŒ. {aromága „luwaloŒ.v. kalamáziØâ „biti nesta{anŒ itd. Vlaji}-Popovi} 2002:28. Up. Moskov 1978:352–353. nabitiŒ. up.v. Up. nestatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). „udariti koga straga (gde je rep)Œ52 Brusje (Dul~i}i 1985) : repit „lupiti. halamága „zakeraloŒ. „hodati bez odre|enog ciqa. up. lutati. -repiti se. udaritiŒ.(< *{e < *~e) i råøicâ. a u formalnom mizgati „praviti buku.Œ Zaglavak (RSA) : migati „i}i. komizgati se. repat impf. chorjepas œgu{iti. galama. bukaŒ CG (RSA). RJA)53 · Od psl. mizga „larma. Zna~ewa „udaratiŒ i „lutati. „micati se. naråøicca „ispucati. larmati. *-myg-. 86 s. jo{ i blr. proletetiŒ Posavina (RSA) ko-mizgati se „micati se. mignuti „oti}i.v. 51 Eventualno up. glagola. koje navodi Kurkina govore}i o *muz(g)ati (Kurkina 1974:67). ko-mizati se impf. vrteti seŒ (RSA. tresnutiŒ (ÅSBM 7:289). navodi i druge oblike: rus. Za sln. skitatiŒ korespondiraju. vrteti seŒ Retkovci. up. {migati. Skok II 133–134 s. œsti}i gaze}i blato. i Bezlaj IV 31 s. ÅSSÀ 13:120 s. „do}iŒ Uskoci (Stani}) za-ko-repit pf. 53 U semanti~kom pogledu up. gasitiŒ (Schuster-[ewc 396). up.v. tu}iŒ Kosovo (Elezovi}) · Skok nema. mrdatiŒ. do-muzgati „brzo. „proma}i. kretati se. stpoq. Genetski srodni razmatranim oblicima su i do-{-migati „tiho ali hitro do}iŒ Bukovica.v.

œsmi{qatiŒ. potvrdi druga~ije Sáawski II 329–330 s. nit se proso pomi~e (nebo i zvijezde) NZag (RSA) · Oba oblika u su{tini bi se mogla svesti na psl. 19:26–28 s. svake godine ve}ma i ve}ma raste i kojari se (napreduje) BiH (RSA) · Skok nema.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 39 (se) / *komâziti (se)?. *kolybati (se). ronim. koqebati. kojarzy} „spajatiŒ. 55 Up. Up. *i i *y u igri su psl.-h. „quqati se (o brodu. primeru druga~ije od onog koje podrazumeva etimologija *arâmo. *mizati.i koren *(j)ar-. kolumbaw „zarawam.v. Smatramo da semantika stoji na putu povezivawu s.-h. refleksa psl. *xlibati. ESUM 2:536 s. nit se qesa kolip~e.. 61–62 s. . kolijevka ) 55 . Up. *kolebati (se) (ÅSSÀ 10:164). Vezu oblika kolimbati. 17:11). kolimbati. ÅSSÀ 21:89 s. id. U ÅSSÀ se na osnovu s. ipak i gr. ESUM 3:458 s. oblici *libati (ÅSSÀ 15:69) i *lybati (id. Borys 242–243 bez re{ewa. *migati (se). wihati se. {tok.v.v. Druga~ije Sáawski II 393–394 s. kalimbati sa glagolom kolebati uo~ili su ve} Juri{i} i Ribari}54. Toga su svesni i autori ÅSSÀ. i o drugim stvarima)Œ Vrgada (Juri{i}). O poq. gde se izme|u ostalih slovenskih konØinuanata ie. izvora ishodi{nog glagola libati v.(tako Skok II 125 s. œpolaziti za rukomŒ rekonstrui{e psl. napredovati. komzit’. komiziØisà. „uve}avati se. *kojariti. wihati seŒ.-h. komosi}. libati „quqati se. 54 Juri{i} povodom oblika kolimbati upu}uje na kolibati. kolebati seŒ: Puna qesa prosa. izraz liba voda „quqa seŒ (Vuk). i @eleznàk 1984:84–90. i ÅSSÀ 8:34 s.. i poq.v. ko-limbati se. koljebati.v. kolebati (RJA). daqe)..-h.v. id. mizgaØisà. Vlaji}-Popovi} 2002:170. u vezi sa *arâmo (ÅSSÀ 10:111–112). kojarzy} (v.v. dok se oblik kolipkati mo`e smatrati deminutivom < ko-lib-k-ati. glagola i poq. O ishodi{nom glagolu up. Oblik kolimbati ekspresivizuje se nazalnim infiksom -m. Druga~ije Skok l. korena *lub. dok Ribari} izvodi kolimbati < kolibati. Machek 272 s.-h. glagola. Zbog podudarawa s.v. ?ko-jariti se impf.c.pomiwe i s. œpogodovatiŒ. jer napomiwu da je *jariti u s. greznemŒ. razvijati seŒ: Dragi kamen . kolimbqe se impf. *myzgati I. koje se razla`e na prefiks *ko.v. ka-limbati „quqati seŒ Istra (Ribari} 1940) ko-lipkati se „quqati se.v. Tomanovi} 1938–1939:205. O problemati~nosti utvr|ivawa psl. koje se u ÅSSÀ tretira kao etimolo{ki dublet psl. Varbot 1975:27–29.

pf. nasrnutiŒ (RSA) nat-ko-valim 1. up. . „preovladati. nezgrapanŒ. „id. œn a v a l i t i na jeloŒ. udaritiŒ. 57 Petqova ukazuje na rus. s-ko-vitli : za-to-vitlit (l. „krenuti. sg. mucatiŒ Zorunovac (RSA. sg. „zamuckivati.. impf. nasrnuti (na nekoga)Œ Sokobawa. sg. ko-mlcam 1. Zorunovac. gu`vaŒ Timok (Dini} 1988) · Spoj prefiksa ko-.c. sg. sg. te{ko govoriti.Œ Pirot (@ivkovi})58. zbuniti se u toku razgovoraŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). go{}eweŒ Lika. mucatiŒ Timok (Stanojevi} 1927). „zamucnutiŒ Pirot (@ivkovi}) za-ko-mlckuje 3.).. „mucatiŒ : mlcam „id. œdola`ewe gostiju. impf. mucatiŒ. umiratiŒ Timok (Dini} 1992) : mlca „mucatiŒ. 58 Up. œnaleteti. „mucatiŒ Lu`nica (]iri} 1983).kao da alternira sa -ka. acc. inf.Œ. Up.i glagola -valiti. zakomlcne id. mno{tvo gostijuŒ u primeru: svaki dan imam u ku}i nakavalice. komlca 3. Petleva 1994:60–6157. ka. i mlcam „buncati (u snu). „do}i nezvanŒ. sg. œpadati u ropac. inf. utrpati seŒ (RSA). ÅSSÀ 23:207–209. na-ko-mr{tit se : na-to-mr{tit se.?). *navaliti) v. napasti. bez ikakvog tuma~ewa (Skok II 500). sg. nakovali se 3. œutrpati seŒ Crna Reka (Markovi} 1986) : na-valiti „masovno napasti. „napasti (nekoga). „mno{tvo gostijuŒ. Zaglavak (RSA. „po~eti zamuckivatiŒ Pirot (@ivkovi}). spopasti (koga)Œ Timok (Stanojevi} 1927). dijal. zakomuckivati „zamuckivati. nadja~atiŒ: Kad natkovalim na ovoj. za ~as }e bude gotovo Vlasotince (gra|a RSA)56 na-ka-v a lim „n a v a l i t i. „zamuckivati. nasrnuti (o mno{tvu)Œ id. sg. na-ka-valica.u s. sg. zakomlca 3. gde -to. (Dini} 1988) na-ka-valica f. (Dini} 1988) : zamlcnem 1. Petleva 1994a:336. nakavali 3. (Dini} 1988) za-ko-mlcam 1.?) 56 Iz primera se vidi da zna~ewe nije dobro definisano. acc. „zamuckivatiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). pridev ne-u-Øo-valânáè „nespretan. zakomlckuje „mucati u govoruŒ Timok (Dini} 1988) : zamlckujem 1.40 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na-ko-valiti pf. œmukatiŒ id. i da bi trebalo da glasi: „navalitiŒ. sg. œpasti u ropacŒ Timok (Dini} 1992). na-ka-vali. O ishodi{nom navaliti (< psl. Qe{tansko (RSA) : navalica „navala. Bjeleti} 1994a:352–353. u v a l i t i s e. nakovaliti se „pridru`iti se nekome protiv wegove voqe.-h. Skok navodi samo li~ku potvrdu nakavalica œgostionica.

pozdraviti se kod sretawaŒ (Vuk. RSA) kojasati se impf. 723). kraja)Œ: Kojasim ‰seŠ ~ak Maqena. zakojasilo se zlo vrime Siwska krajina.v. Petleva 1994a:336. BER 4:174 s. Pirot (@ivkovi}) · Spoj prefiksa ko.Œ: Zakoja{ilo se lipo vrime Makarska krajina (RJA) is-ko-jasit se pf. Skok II 28 s. pru`iti otporŒ Vasojevi}i (Bori~i}) o-ko-jasit se pf. Te{i}) do-ko-jasiti se pf. Katunska nahija. a da se na svadbu ne dokojasi. . i odonuda izderem na selo Prawane. ÅSSÀ 21:99 s. „koristiti seŒ CG (RSA). i skamlã~em œid. „pozdraviti / pozdravqati pri susretu. desiti se. navrnuti se na nekoga i dosa|ivati muŒ: Okojasila se na mene ka da sam 59 Up. impf. zakoja{iti se „id. dodirnutiŒ: Ka`e da sam ga tukao. glagola mlcam. U obliku skoml~em izdvaja se prefiks sko-. „privideti / privi|ati seŒ. cviletiŒ (BER 6:777)59. „desiti se. „do}i. Bjeleti} 1994a:352. O ishodi{nom glagolu v. makar mrtav ako ne `iv (RSA) za-ko-jasiti se pf. navratiti / navra}atiŒ: Pred ve~er svakog dana kojasio se ispod wenih prozora — Kojasi}u se ja tebi Dvorska kod Loznice.i dijal. kamkati). nalaziti seŒ (RSA) ko-jasan adj. „zavu}i se u duqinuŒ: Zakojasila se ki{a. Up. mlãcam. „pojaviti / pojavqivati se. sretati se. dogoditi seŒ: Zlo ti se kojasilo — [to ti se kojasilo? Cetiwe. kojasit se „id. nerazgovetno govoritiŒ: Dete kad se sprema da zapla~e „skoml~eŒ Lu`nica (]iri} 1983). dolaziti. „sresti se.. javiti / javqati seŒ: Jutros ni se Turci kojasili. œsuprotstaviti se.Œ CG (Pe{ikan 1965:247) kojasnuti se pf. ko-jasiti se (im)pf. do}i / dolaziti. dopreti (do nekog mesta.v. naturiti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 41 sko-ml~em 1. „dota}i se. pf. „okoristiti seŒ: Bije `icu oko Gospave ne bi li se okojasila Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ). kojasiti se pf. skomãl~em œtra`iti ne{to pla~qivim glasom. „nametnuti se. „mrmqati. „pojaviti se.v. Skok nema. Up. a nisam ga se ni kojasio Vojv. u prolazu. pf. ali ne treba odbaciti ni uticaj onomatopejskog skamukati (v. „dospeti. javiti se. i bug. sg. ~ioŒ Qe{tansko (usmeno M. *mâlcati. „(pri)paziti na ne{toŒ. dovu}i seŒ: Ne mo`e on trpiti. „krepak.Œ (id. „pojavqivati se.

onaj koji uzrokuje kakvo zloŒ: Ko je ovomu kutwem razdoru prikojasan CG. utvara. shvatiti. ne zaboli trbuhŒ Mostar (RJA) pre-ko-jas m. „naturiti (se). dok mu robiwom postane Qubi{a (RJA). mora da mu se ne{to skojasilo Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) · Up.42 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI joj oca ubio Zagara~ (]upi}i 1997)60. {to mu se prikojasilo (RJA). Skok je verovatno od Macenauera preuzeo ideju o prefiksu ko. predskazaweŒ: U snu mi do{la neka prikojasa da se u ne|equ ne smiju raditi veliki poslovi. okojasit se / okojasit se „do}i sebi. zao. prikosa je moja bila Maruli} (RJA). to bi u tren. oja~atiŒ: Okojasi}e se on ~im do|e proqe}e. „privi|ewe. kad se oblijekori i okojasi mladoj i nevje{toj curi. „desiti se. ova jadna popusti malo danas. ÅSSÀ 10:112 s. ~esto ne{to {tetujem Pro{}ewe (Vuji~i}). avet. „kriv. dogoditi seŒ: Pripovjedi sve.. deluje.i osnova jas-. -i f. iako su autori re~nika ovo zna- ~ewe okarakterisali kao nejasno. „popraviti se. . tj. -a m. dogoditi seŒ: Nema ga is planine. koja bi mogla biti u etimolo{koj vezi sa pridevom jasan. verovatno se radi o istom zna~ewu u primeru: Momak hitar. (ibid. malo sutra. „id. onaj koji uzrokuje. 61 Ovamo i prikosa f. ~ini zloŒ (RJA) s-ko-jasit se pf. stid. „desiti se.Œ: Da pusti{ dobra dila. „nesre}a.Œ: Ako [}epan bez na{e prikojase digne iz Mahina — To je trn u o~i Mle~i}u i bez Mijatove prikojase CG. Sva tri tuma~ewa svode se na slede}e: u pitawu je oblik u ~ijem se sastavu izdvaja prefiks ko. krivicaŒ: Da me je danas . „opak. a bez ikake moje krivice oli prikojasi CG. uzrok: ima tu i wegove prikojase Rije~ka nahija (RJA)61 pri-ko-jasan adj. Matzenauer 1881:186. *kojasnoti (se)?. prekojasiti se (kome) „ozlotrbiti seŒ: da ti se ne prekojasi „da ti ne naudi hrana. prikojasa f..) pre-ko-jasiti se pf. „crni pri{tŒ (RJA) prikojas. ka`u prekojasilo seŒ Zemun. prikoja{qiv adj. prikojasat se „privideti seŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) pri-ko-jasa f. prokletstvoŒ: Svake su me prikojase vatale i pu{tale Uskoci (Stani}). „vrsta privi|ewaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) pri-ko-jas. nametnuti (se)Œ: Prikojasila mi se neka {teta. „kad dete uhvati mali fras. Prikojasa.v. tj. a lukav.i sa svoje stra60 S obzirom na areal.v. „povod. osvestiti seŒ: Ni dan-danas se ne mogu okojasit kako mi oni vryopci jesenas ukrado{e takulin. Skok I 758–759 s. jasan. uzrok. kad se malo dani proqep{au id. „id. „bolest koja se zove i frasŒ Srem (RJA) pri-ko-jasiti (se) pf.

semanti~ki i tvorbeno razvijen i vrlo dobro posvedo~en u srpsko-hrvatskom jezi~kom arealu. jasati „vikati. za promenu h > s up. . Polaze}i od pretpostavke da se razmatrani glagol zaista razla`e na prefiks ko. morfolo{kog i semanti~kog nepodudarawa sa wim. predlo`ak razmatrane lekseme. jahati : jasati. razmetati seŒ CG65. „obvezivati trakom (= opojasivati)Œ (v. prsiti se.i koren jas-63. jasat(i) „skitati. vr{qatiŒ Zenica (RSA). kobacati ovde ipak izdvaja prefiks ko-).-h. *jasati. 68 Psl. prekopiknuti se „spotaknuti se padaju}iŒ (Skok II 117 s. nap. potvr|en je samo kod Korolije. v. jasat’ „derati. sli~na obrazovawa prekobaciti se. Ova veza. kojacnut „sru{iti seŒ. jasati „postupati samovoqno. kako su ga definisali autori RSA). galamitiŒ Vrhovine u Lici66. U granicama srpsko-hrvatskog jezi~kog prostora posvedo~eno je nekoliko na prvi pogled srodnih oblika: jasati „stajati gordo. kajk. praslovenskom planu68. rekonstrui{e i psl. prihva}ena je i u ÅSSÀ gde se. jasati „gaziti. koje se u ÅSSÀ l. Iako {iroko rasprostrawen.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 43 ne doveo glagol kojasiti se u vezu sa jasan. za koje se kao primarno pretpostavqa zna~ewe „kidati u trakamaŒ. me|utim. Glagol u ovom zna~ewu (tj. up. poku{ali smo da mu prona|emo odgovaraju}e slovensko okru`ewe apstrahuju}i prefiks i koncentri{u}i se na koren. 62 ^e{. rekonstruisano na osnovu ~e{. 64 Definicija zna~ewa nije pouzdana. kao uostalom i strukturna podela oblika. uz ogradu. ÅSSÀ 8:169–170). glagol kojasiti se kao da nema slovenskih paralela62. 76. a budu}i da je iz iste zbirke pesama kao i imenica jas „svetlost. skakati. kojasiti se. 66 Onomatopeja. 65 Ovaj oblik mogao bi biti u vezi sa zamenicom ja. slovenskom.v. Wegova usamqenost na slovenskom terenu utoliko je ~udnija {to izgleda da se radi o autohtonoj re~i (pozajmqenica ili re~ supstratnog porekla ne bi mogla imati tako {irok areal ni tako razu|enu semantiku). ne mo`e se uzeti kao neprefigirani ekvivalent glagola kojasiti se iz razloga akcenatskog. ni na dubqem. Nijedan od wih. ni iz semanti~kih razloga ne mo`e se smatrati ekvivalentom s. ni iz formalnih. ÅSSÀ 8:181–182) — u semanti~kom pogledu nema nikakvih dodirnih ta~aka sa glagolom kojasiti se. besposli~itiŒ Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983)67. zrakŒ. 63 Eventualno bi se moglo pretpostaviti da je glagol kojasiti nastao kao posledica pogre{ne dekompozicije prïko-jasiti > (pre-)kojasiti. cepati ode}uŒ: U` si ty gate pravda rozjasaá?.c. dijal. ponositoŒ64. dovodi u vezu sa na{im glagolom. Relevantni srodni oblici nisu prona|eni ni na {irem. mogu}e je da mu je i zna~ewe blisko zna~ewu imenice. 67 Posledwa dva oblika mo`da su u vezi sa * jaxati / * j e xati (v. ali i sa turcizmom asiti se „siliti se. dijal. praviti se va`anŒ (RSA).

Me|utim. plamtetiŒ. EWAi II 391).„pojaviti seŒ.„vidqivŒ. yaksa. Glagol je indoiranski. Veza slovenskog sa indoiranskim oblikom bila bi mogu}a pod pretpostavkom varijantnosti korena (*ieks. sablastŒ (KEWA III 1–2.< pie. shodno raznim tuma~ewima.„jasan. od novih tuma~ewa v. *jex-. onda povezivawe glagola kojasiti se sa *esknã(jâ) (kako se ovaj pridev rekonstrui{e u ÅSSÀ 6:51–52) gubi svoju formalnu potporu. svetaoŒ. biti vidqivŒ.)70 svojom semantikom ne korespondira sa zna~ewima glagola kojasiti se. a ne na daleko rasprostrawenijem kojasiti se. indoevropskom planu posvedo~ena je jedna potpuna semanti~ka i mogu}a formalna paralela na{eg glagola.„pojavaŒ > „prikaza. ali iran. ako su pak oblici bez -n. 70 Citirano prema izvorima navedenim u prethodnoj napomeni. ni op{teprihva}enu etimologiju69. nije jasno za{to je praslovenska rekonstrukcija zasnovana na obliku kojasnuti se. a po Bailey-u (251) tu bi mogao spadati i hotanski pridev pyasta. dok se u ÅSSÀ predlo`ena etimologija kratko obrazla`e. bez ikakvog komentara. U tom slu~aju ovde razmatrani oblici imali bi u 69 Za detaqan pregled i komentar dosad predlo`enih etimologija up. *yax{. koji je posvedo~en samo kod Vuka. `ariti seŒ.od psl. predznakŒ (KEWA III 2. nijedan od ie.v.sekundarni. svetleti.„videti se. To obrazlo`ewe.prema stind. izvorno „pojava. Daqe indoevropske veze nisu poznate.(a ne *ya{-) ukazuje na velarno *k (*ieks-). Psl. tuberkulozaŒ. Prvo. . smatramo da se povezivawe glagola kojasiti se sa ovim pridevom susre}e i sa preprekama semanti~ke prirode. yaks. *aidh. goreti. „bolest. ie. sjajiti seŒ itd.primarni (na {ta ukazuje prezentirani materijal). kao {to je re~eno. *esknã nema ni jedinstvenu psl. ie. dovode glagol kojasiti se u vezu sa pridevom jasan. izuzetno dobra posvedo~enost oblika kojasiti se (za razliku od kojasnuti se) dovodi u pitawe tvrdwu da su oblici bez -n. Smoczynski 2002:191–192. izaziva izvesne nedoumice. Tre}e./ *ieks-) ili sekundarnosti jsl. *jas. Drugo. *h2eh1s.m. rekonstrukciju. Majerhofer smatra da bi od tog glagola mogla biti i imenica yaksma. me|utim. ESJS 5:272–273 s. jas. ie. na dubqem. Naime.„plamteti.pretpostavqalo bi pie. *as. korenova od kojih se. izvodi pomenuti pridev (ie. (vedskom) pra-yaks.pored pie. Ostavqaju}i po strani ~iwenicu da psl. potvr|en je u novoiranskom jeziku jagnobi: yax{.< *h2ah1s. su{ica.„goreti. *as.44 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Skok i ÅSSÀ.„paliti. sa iterativnim du`ewem i drugom palatalizacijom kao u *dãxnoti > *dysati. Skok to ~ini uzgred. EWAi II 392). Re~ je o stind. *os-t-n. jasnã. *ieks-. *aisk.

proisti~e i ve}ina ostalih. i poq. za predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe up. SP 2:218 s. bez obzira na semanti~ka odstupawa ukr. Semanti~ki pomaci tipa „(po)javiti seŒ > „do}i. koji} „umirivatiŒ. kojiti impf. „gojiti. oblik kojasiti mogao bi se objasniti kao pro{irewe glagola *kojiti71 sufiksom -as-. i kojiti2 < ie. uspokojiti itd. umirivatiŒ. s.) prema s. „(po)javiti seŒ > „desiti se. pf. Treba ipak napomenuti da ni glagol *kojiti nema op{teprihva}eno tuma~ewe. ÅSSÀ 4:112–113). . ukr. *kueiê. neposredno ili posredno. œpolaziti za rukomŒ (tako|e izolovan i ograni~en iskqu~ivo na poqski jezik). „(po)javiti seŒ > „privideti seŒ 71 Psl. koi} sie itd. ÅSSÀ 10:113. U ovom kontekstu. (ÅSSÀ 10:113). „(po)javiti seŒ > „javiti se.(Sáawski II 329. ESUM l. up. korena *kuei. Na osnovu izlo`enog materijala moglo bi se zakqu~iti da je etimolo{ko zna~ewe glagola kojasiti se — „manifestovati se (vizuelno ili akusti~ki)Œ. kojit’ „id. glagol kojarzy} „spajatiŒ. œsmi{qatiŒ. Iako glagolski sufiks -as. koiØi. i Loma 2004:35–36). „saviti konop (od mre`e) u kolutŒ. O mogu}oj vezi kojasiti sa *kojiti svedo~ila bi pre svega semantika ukr.(SP 2:199–200. nastati. kojiti „hraniti (maj~inim mlekom). *kueiê. Sa druge strane. u pitawu jedinstven glagol *kojiti. doga|ati se (uglavnom o ne~em lo{em)Œ. ESUM 2:501–502). Iz ovog osnovnog zna~ewa. paralelizam oblika i zna~ewa izme|u pri-kojasiti i pri-~initi (v. koi}). koiØi „~initi ne{to lo{eŒ. koiØi „~initi (uglavnom ne{to lo{e)Œ. poq. kao pandan glagola kojasiti se istupa poq. dogoditi seŒ. gajitiŒ. koiØisà „de{avati se.-h.„slagatiŒ: ukr. ~e{. poq. Skok II 120.-h. „(po)javiti seŒ > „nametnuti seŒ. dogoditi seŒ. ubla`avati seŒ. Berneker 538–539.v. Budu}i da psl. *dr-as-ati : *dârati (SP 4:209–210). Machek 267. od wega denominal (ko)jasiti. ali sa drugim sufiksom. -ar. u kojem Slavski vidi derivat od istog glagola *kojiti (poq. *~iti. (Pokorny 637–638. glagola: koiØisà „de{avati se. *~initi (< *~inã) poti~e od ie. pojaviti seŒ (v. kojiti „vaspitavati. *kojiti rekonstrui{e se na osnovu s. œpogodovatiŒ. navratitiŒ.c. odatle postverbal (pri-ko)jas(a). sln. tj. podizatiŒ. Jedni pretpostavqaju dva homonimna glagola: kojiti1 < ie.(Sáawski II 329–330). polaziti za rukomŒ (Pokorny 637–638). pozdraviti pri susretuŒ. sl~. daqe) otvara mogu}nost i druga~ijeg tuma~ewa na{eg glagola. od kojeg se izvode i ukr.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 45 osnovi (ko)jasati. glu`. koi} sie „uspevati. kauzativ od *~iti „po~ivatiŒ < ie. skojasit se „desiti se. skoiØisà „dogoditi se.Œ. poq. *kuei. Drugi smatraju da je. potvrda. koi} sie „umirivati se. doga|ati se (uglavnom o ne~em lo{em)Œ itd. psl.„mirovatiŒ: pokojiti .-h.nije produktivan. kojasiti se. klaw-as-ati se : klawati (RSA).

àskam „id. dota}i (se)Œ. manifestovati seŒ. dopretiŒ mo`da su se razvila ukr{tawem sa semanti~ki bliskim i sazvu~nim kosnuti (se) „dodirnuti. „privi|ewe. „pojava. dijal. pod uslovom da tu imamo prelaz s > z kao u pojaz „pojasŒ Konavqe (Vuk). up.Š I vampir je tako|e prikojasaŒ (Filipovi} 1972:209). primer iz Pro{}ewa: Ne{to mi se kojasilo na ruku. ako je od *(j)aviti se (v. nastati. prikaza. uz veliku rezervu bi se moglo dovesti u vezu sa slede}im oblicima iz istog areala: zajazit „doneti.v. ali je u direktnoj vezi sa osnovnim zna~ewem „pojaviti se. àvina „no}na bi}a koja se preobra}aju u `ivotiwe i skre}u qude s putaŒ (Uzeneva 2001:149). morase Bïlgrada kosnuti (RSA). Zna~ewe imenice prikojas „pri{tŒ moglo se razviti direktno iz zna~ewa „pojaviti seŒ > „ono {to se pojaviloŒ. sevati. Ovde bi kao semanti~ka paralela mogla poslu`iti imenica avet f. 73 Detaqnije ERSJ 1:50–52 s. oglasiti seŒ. naro~ito no}u.v.)Œ (RSA). Svojom osnovnom semantikom glagol kojasiti se vrlo je blizak glagolu javiti se (pomo}u kojeg se naj~e{}e i defini{e) koji. up. 74 Za ovo potowe zna~ewe up.Œ Vlasotince (gra|a RSA). bug. {trecati (o rani. Zna~ewe imenice prikojasa „privi|ewe. prikazaŒ razvija se iz „prikazati se. i istu rekciju u primerima: Kojasim ‰seŠ ~ak Maqena — Sve {to zemliomã ili vodomã ide.. i ÅSSÀ 11:147–148 s. i bug. jaska „pulsiratiŒ Babu{nica (gra|a RSA). . jaska 3. up. u pitawu je oblik bez infinitiva. avet)73. desiti se. sg. neki ~ i r (Vuji~i}).Œ: ZubãØ me àska (Gerov).)Œ: Taj ~ir mi odamno jaska Leskovac. ima i slede}a zna~ewa: „oglasiti seŒ. 75 S obzirom na areal u kojem se javqa. zaradaŒ CG (RSA). privi|eweŒ (RSA). Za wega bi mogao biti relevantan i glagol jaskati / jaskati75 „gnojiti se. up. œpojaviti se. tj. pored ostalih. dobitŒ Bjelopavli}i (]upi} 1977). jaskam 1. Skok I 77–78 s. Ovaj glagol. Jaska mi rana Vrawe (RSA). œpozdraviti se s kimŒ. u~initi koristŒ. sg. sablast. budu}i da sadr`i i vizuelnu i akusti~ku komponentu72. bez obzira na odstupawe u zna~ewu. „dobit. avet. Zna~ewa „dota}i se. œpri~initi se (u snu i sl. „sevati. „boleti pulsiraju}e (o zuboboqi)Œ Lu`nica (Mani}). jaskam „id. Zna~ewe „(o)koristiti seŒ. dopreti do nekog mestaŒ74 (RSA). o p t i ~ k a ili a k u s t i ~ k a halucinacija.46 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sasvim su regularni i o~ekivani.. Ti su prividi u stvari ono {to su |avoli u drugim krajevima ‰. utvaraŒ. *kosnoti (se). u etimolo{koj literaturi obi~no se svrstava uz 72 „I u takovskom kraju prikojasa je svakako privi|ewe ili privid. up.v. dodirnutiŒ > „dospeti. zajaza „korist. obolelom mestu i sl. privideti seŒ. œdo}i. i java f. potvr|eno u Crnoj Gori. {trecatiŒ: Ni{to mi jaska bubreg Leskovac (Mitrovi}).

bug. iako s. izjasat se „izvedriti seŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986).v. jasnuti se „oglasiti se. „sevatiŒ Vrawe (Zlatanovi}). ~e{. jasla~a. a wihova krajwa osnova je onomatopejski uzvik ja! koji se sre}e u raznim slovenskim jezicima. uzima se da su to onomatopejski glagoli sa suf. galamiti. „svetlucatiŒ Timok (Dini} 1990) prema svitka „`igati (o bolu)Œ: svitka mi u glavu. onesvestiti seŒ (RJA)79. neradna `enaŒ Du~alovi}i. opaka jezika. up.-h. jaskati „vikati. Sli~no Machek 217–218 s. pi{tatiŒ sa tvorbenom varijantom *jasati. jaska~a „pri~qiva `ena.-h. ovamo i jasla~a pogrd. predrijeti se „okilavitiŒ (RJA). moglo bi se pomi{qati da ovaj glagol stoji u vezi sa porodicom prideva jasan. klonuti. Za semanti~ki pomak „svetlucati. zubi mu traskav Leskovac (Mitrovi}). B. skitara. zajaskati „po~eti psovati. *esniti). 79 Up. zajasati „zablistatiŒ77. Mahek tuma~i sl~. „lena. Za prvo zna~ewe up. svitka mi u koleno (usmeno M. svitka 3. budu}i da se svuda javqa glagol na -iti (Machek 218 s. potvrde kao sekundarne tvorevine od jasny. *po-ja{o œopasatiŒ. -sk. sjajitiŒ > jaskati „id. izjaskati se „izvikati se jedan na drugogaŒ. sg. Na{e istra`ivawe je pokazalo da je i u s. sva|ati se. sg.Œ Uskoci (Stani}). sl~. o kojem v. `igati (o bolu)Œ (RMS).. jaslara pogrd. *esneti. jaskati. jasna~a „id. zainatiti seŒ. U`ice (RSA). àzva „rana.v. [to se ti~e samog oblika. ~irŒ (o wima v. . prese}iŒ: Ne{to me prekosi u stomaku. jazva „ranaŒ. ÅSSÀ 6:56–57 s. *jaskati. tako i Sáawski I 532. sva|ati seŒ. svetletiŒ > „probadati. sjajitiŒ > „sevati. jo{ i prekinuti se. up. preguliti se. jasna „`ena zla. dijal.vv. pretrgnuti se. galamitiŒ Vrhovine u Lici (RSA).v. psovati. primeri nisu notirani ni u jednoj od pomenutih odrednica. ako nije ne76 Rekonstrui{e se psl.v. sjajitiŒ: A kad mi do|e jadujem na wega. `ena sklona sva|iŒ Uskoci (Stani}). odatle *po-jasã. smrad koji iz we te~eŒ (RJA). *jasati „svetlucati. galamiti. prenemo}i se „iznemo}i.h. tankim glasom. *jaskajo : *ja{~o „vikati piskavo. kao ni sinonimnog i fonetski bliskog germanizma jasla f. brojne slovenske paralele (SP 6:145–146 s. jasati „vikati. tj. grditiŒ. pohotqivicaŒ. Zna~ewa oblika prekojasiti se „dobiti frasŒ i „ozlotrbiti seŒ u izrazima prekojasilo se (dete) i da ti se ne prekojasi nisu jasna78. jasat’ se „svitatiŒ. gnojnica.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 47 oblike koji imaju nesumwivo onomatopejsko poreklo (v. Skok I 759. malaksati. jaskac76). ne znam {ta e. jeziku ova leksi~ka porodica vrlo razvijena. SEK II 334 s. i ~e{. „brbqiva `enaŒ Qe{tansko (Te{i} 1977).: -s-. jasny). „poganac. kao i op{te sevati „sijati. Bezlaj I 221 s. a za drugo prekositi „dobiti o{tre bolove u stomaku. Bawa Luka. iz istog areala svitkam 1. {trecatiŒ up. Ne mo`e se zanemariti ni uticaj oblika Øiøa s. 78 Eventualno bi se moglo pomi{qati na vezu sa psl. apostema. *ezva / *ezvo / *ezvã). jasati. 77 Za zna~ewe „(iz)vedriti seŒ up.v. Budu}i da je na istom terenu za oblik jaskam posvedo~eno i zna~ewe „svetlucati. po~eti vikati. vikati na nekoga.Œ. — o~i mu jaskav.). *po-jasati.

„do}i k svesti. zakojasiti se „zavu}i se u duqinuŒ86. shvatiti. Uzrokovawe zla svojstveno je ne samo ne~istoj sili.. popraviti se u zdravstvenom pogledu. bolest mu se produ`ava. da je u k o d l a k o v a (sic!) p r i k o s a Poqica. osvestiti se. koja se mi~e (autori re~nika smatraju da je ovu re~ sam pisac napravio prema glagolu pri~initi se. da ono nije pri~ina. budu}i da se u narodnoj svesti smrt. on odma posumwa. Zna~ewa glagola kojasiti se „(pri)paziti na ne{toŒ85. O imanentnoj povezanosti zna~ewa „uzrokŒ i „privi|eweŒ svedo~i s.c.c. i slede}e primere: U to vrime umre ro|ak toga ~ovika . øri~ina. Ali ‰. zast. pa ne mo`e da napreduje ili da se oporavi. 84 Up. 86 Definicija zna~ewa je nejasna. porasti.). Zna~ewe oblika okojasit se „do}i sebi. „uzrok. ve} i qudskim bi}ima.). 83 S. o n a j k o j i u z r o k u j e k a k v o z l oŒ81. semanti~ki i formalno (zbog prefiksa ko-) blizak pridev (iako iz drugog areala) kopijeran „`ivahan. zlo se svr{iti. r|avo pro}i. bez primera upotrebe u kontekstu.. uzrokovatiŒ : pri~initi se „u~initi seŒ > pri~ina f. ~e{. I pridev kojasan „krepak. prikosa) „povod.Š to ne}e da se ka`e nego je lep{e re}i „prikojasaŒ Gorwi Bawani (Filipovi} l. ali se i za qude koristi isti izraz: „@ene koje umeju da vra~aju ( z a z l o) su ~inilice. ~ioŒ mogao bi biti u vezi sa zna~ewem œpopraviti se. a akcenat bi bio pri~ina). uzrok. to je tako|e prikojasaŒ Gorwi Bawani (Filipovi} l. pri~ina.-h.. osvestiti se. „privi|eweŒ (RJA)82 prema rus. przyczyna „uzrokŒ83. nego neka `iva du{a. kao i iskojasit se œsuprotstaviti 80 „Prikojasa mo`e biti u ~oveku: kad je ~oveku ne{to u ~ i w e n o. krivicaŒ posredno bi se moglo izvesti iz zna~ewa „privi|ewe.-h. oja~atiŒ moglo se razviØi øod uØicajem formalno bliskog (prefiksi o-ko-) i semanti~ki identi~nog glagola (tako|e sa crnogorskog terena) okovijestiti se pf. mo`da pre „ustaliti se (o vremenu)Œ? . oporaviti se imovinskiŒ Uskoci (Stani}). utvaraŒ. krepakŒ Uskoci (Stani}). 85 U RSA se samo napomiwe da je potvrda iz @uni}eve zbirke ({to zna~i da nemamo wenu preciznu ubikaciju). glagol pri~initi „proizvesti. tj. dok je rekcija kao u prese- sti (kome) „lo{e. zna~ewe prideva prikojasan „k r i v. bolest ili bilo kakva druga nevoqa smatra posledicom delovawa ne~iste sile80. Semanti~ki razvoj u tom slu~aju izgledao bi ovako: „privi|ewe. povodŒ (RJA) autori re~nika smatraju rusizmom. pri~ina f. 81 Up. oja~atiŒ84. popraviti se. up.. utvaraŒ > „~initi zloŒ > „uzrok. Zna~ewe imenice prikojasa (prikojas.48 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {to od one pokvarene rane Uskoci (Stani}). 82 Samo u primeru iz Mili}evi}a: Pri{av{i bli`e uverim se. krivicaŒ. prisestiŒ (RMS). Ima oblast na izagnawe n e ~ i s t i h i p r i k o j a s q i v i h d u h o v (RJA). poq.

sg. sva|ati seŒ. „gutatiŒ Lu`nica (]iri} 1983). jasna „`ena zla. Skok nema. galamiti. *nasme{iti.vv. cepeniti se œrigescereŒ i izvodi ga od *cep-no-ti (Skok III 640 s. Bjeleti} 2003. * glãtati . sg. glta 3. „progutati. O ishodi{nom glagolu v.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 49 se. „{tucati. 7. Skok III 292 s.v.Œ Timok (Dini} 1988). SP 7:160–162 s. zajaskati „po~eti psovati. „z a c e n u t i s e. : na-sme{iti se „blago se nasmejati.v. sg. smijati se. gutati : gucati (RSA). opaka jezikaŒ. psovati. „id. pro`dratiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990).v. iz istog izvora ko-gl~em „id. Oblik glcam verovatno predstavqa deminutiv osnovnog gltam 1. Up. glagol zakoceniØi „smrznuti se. „n a s m e { i t i s e. . pru`iti otporŒ87 — za sada ostaju nejasna. zacenuti se)89. 87 Eventualno se moglo razviti pod uticajem oblika jasnuti se „po~eti vikati. Pri ovakvom tuma~ewu ostaje nejasno semanti~ko nepodudarawe osnovnog i prefigiranih oblika. *glãtati. zagrcnuti seŒ (RSA) · Spoj prefiksa ko. glagola glcam.v. i ÅSSÀ 23:60 s. uzbu|ewa. zainatiti seŒ. impf. sg. sva|ati se. vikati na nekoga. 88 Up.Œ Potkozarje (Dalmacija) : za-ceniti (se) / za-cenuti se „izgubiti dah. Up. Detaqnije v. ka{qa. izjaskati se „izvikati se jedan na drugogaŒ itd. mo} disawa ili govora usled jakog smeha.i glagola -ceniti / -cenuti. pla~a. i ÅSSÀ 6:157 s. œgrcati (u pla~u)Œ Pirot (@ivkovi})88. *glãgati / *glãkati. grditiŒ.v. 76). up. Bjeleti} 1994a:352. zakocenuti se œid.Œ (ESUM 2:227). „{tucatiŒ Bu~um i Beli Potok (Bogdanovi} 1979) za-ko-glcne pf. (v. osmehnuti seŒ Vojv. Ishodi{ni oblik zacenuti se Skok dovodi u vezu sa stsl. koglca 3. sko~awiti seŒ tuma~i se kao rezultat preoblikovawa osnovnog zako~eniØi „id. 89 Prividno sli~an ukr. Skok nema. glne pf. daviti seŒ Timok (Dini} 1988). ko-glcam 1. up. Skok nema.Œ. ÅSSÀ 6:157–158 s. nap. „ispustiti du{u (pod batinama)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) · Spoj prefiksa ko. jaskati „vikati. * glãtn o ti . pla~a i dr. na-ko-sme{iti se pf. za-ko-ceniti se / za-ko-cenuti se pf. impf. izgubiti dah (od smeha.i dijal. galamiti.i glagola sme{iti se. nap. osmehnuti seŒ (RSA) · Spoj prefiksa ko. Za poreklo ishodi{nog glagola v.)Œ Zenica (RSA).

(tako i Vlaji}-Popovi} 2002:227. glagol iskoqupati se mogao bi se dovesti u vezu sa poq. 90 91 . „vaditi iz kore. nabusit „grub. 92 Up.50 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na-{ko-bu~iti se pf. riti (zemqu)Œ.)Œ (RSA). Glagol koqupati „galamiti. i ÅSSÀ 16:178–180 s. 183–185 s. koluøacâ). mete`Œ Bukovica (RSA) kao da ne spadaju ovamo. oguqena. koluøaØi „id.v. „iskobeqati se. SP 1:433 s. {o-luøina) : luøa „krasteŒ (poq.). Za ishodi{ni glagol v. op. *kolupati. guliti. œse}i. vri{tatiŒ i imenica koqupovina „galama. kaluøacâ. obrazovawe nastalo dodavawem prefiksa ko. *bu~ati 2. koáupa} „dupsti. Zna~ewe „iskobeqati seŒ sekundarno se razvilo iz osnovnog „izvaditi iz kore. naduriti seŒ id.(< *sko-). Da je osnova *lup. (RSA)90 · Skok nema. Osnovni oblik busiti pro{iren je prefiksom kui dodatno ekspresivizovan umetawem nazalnog infiksa -m. ukr. rubitiŒ. blr. razqutiti seŒ Lika : na-busiti se „naqutiti se. Skok II 331–332 s.v. kora. ka-luøina). koluøaØi. Up. *lupati (se). „naduti se. koluøaØâ „kopkaju}i odvajatiŒ. i s. œkopati.v. nabreknuti. is-ko-qupati (se) pf. o kojoj v.)91 : qupati impf.-h. vrisak. *lupiti (se). „postati qut. jabuke i sl. ~istiti (orah.podlo`na ekspresivnom prefigirawu svedo~e i slede}i oblici — rus. quskaŒ (ukr. id. quskeŒ. dijal. Od posebnog je zna~aja ~iwenica da oba oblika poti~u sa istog terena. naqutiti se. ote}iŒ : na-bu~iti „ote}i.v. quskeŒ. qupina „tvrda quska (oraha. podbuhnutiŒ (RSA) · Skok nema. iz quske. vikati. naprasitŒ (RSA). dijal.na glagol *lupati (ÅSSÀ 10:160. naduti se. ko-luøa „oguqena i sasu{ena kora drvetaŒ (blr. lupina „spoqni omota~ biqnih plodova ili semena. vika. S. k-luøina „otpaci. na-ku-m-busiti se pf. U obliku se uo~ava prefiks {ko. o poreklu ishodi{nog busiti detaqno v. jajeta i sl. {e-luøina „ko`ica. krcatiŒ (RSA) · Skok nema.v. id. áupina „quska. 219–222). koji se svode na psl. osoran. up. ko`icaŒ)92 (Petleva 1974:208–211). i ESUM 2:525 s.Œ.v. rus. ÅSBM 4:202 s. up. lupiti1. le{nik i sl. izvu}i se ispod gomile de~urlijeŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. dodat na osnovu bu~ati.-h.). kestena.v. kora. squ{tena kora (krompira. ljuska. cit. qupina. quskaŒ. 340 s. ~eprkati (prstom)Œ.

sa pa`wom.v. blr. ØuhnuØâ. Ishodi{no tu{iti stoji u vezi sa bug.v. tu{iti. rus. œnadvladati koga da umukne. i ÅSSÀ 15:217. ØuhnuØâ. kriomice se dogovaratiŒ Ozaq (Te`ak 1981). 93 94 .). 219 s. „podu{itiŒ. i Skok III 528 s. gu{iti (vatru i sl. *lu{~iti (se). Øu{ácâ < øsl. up. *tuxnoti (na primeru slovena~kih i ~e{kih kontinuanata) v. œprodorno posmatrati nekogaŒ: Stalno me ne{to kuzuri{. ESJS 11:688–689 s. tiha osobaŒ. Bezlaj III 97 s. piqitiŒ. Nije jasno spadaju li ovamo i koqu{titi œveoma se truditi. gasiti seŒ (v. œneka `ivotiwicaŒ. skidati qusku. potu{iti. otpaci ne~ega (oraha. *tu{iti. id. Bjeleti} 1994:268). œstaro. „oqu{tene quske. slabo deteŒ Uskoci (Stani}). Øu{iØi. odsutno gledati u ne{toŒ Vojv. tu-tu{~e „nejako. Truba~ev 1967:61. Fasmer IV 128 s. Skok nema. Skok nema. i qu{tav „koji se qu{ti. pravdati seŒ: Deca se koqu{te. zamotuqakŒ. ukr. zamumuqiti (o wima v.v. ljuska. da ne sme govoritiŒ95 Brusje (Dul~i}i 1985) : tu{iti (se) „gu{iti (se)Œ. sln. kojoj se ne zna {ta misliŒ. 96 Sa ovim glagolom mo`da je u vezi i tu-tu{iti „dr`ati vlast nad nekim ili ne~im. skrivati (se)Œ Uskoci (Stani}). œdaviti se u vodiŒ Potkozarje (Dalmacija)96 · Spoj prefiksa ko.)Œ (RSA)94 · Spoj prefiksa ko. tu{(n)ica : tu-tu{ica „}utqiva. *l’uskati (se) I. œnesvesno. koqu{titi se œbraniti se od neke neistinite optu`be. iznemoglo ~eqadeŒ. semena i sl. ?ku-zuriti impf. up. podlo`an qu{tewuŒ (RSA). O ishodi{nom glagolu v. Ovi oblici su verovatno obrazovani reduplikacijom prvog sloga tipa zatutuqiti. œsve`aw. œkriti (se). 95 Malo je verovatno da ovamo spada i oblik ketu{iti se „sa{aptavati se. quspa (biqnih plodova. potuchnoti)97. *tuxnoti „gasiti. potuhniti. up. ne znam za{to : zuriti œnetremice.v. 16:207 s.i glagola -qu{tati. „gubiti omota~. *l’u{~iti (se) I. (RSGV) · Skok nema nijedan od navedenih oblika. potuqena osoba. u-ko-tu{it pf. koruŒ (RSA)93 ko-qu{tina f. jabuka. Øu{iØâ. Nejasna je razlika u rekciji izme|u prefigiranog i ishodi{nog oblika.v.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 51 ko-qu{tati se impf. potuha. mu~iti oko kakvog poslaŒ Tupi`nica. qusku (o orahu)Œ : qu{titi „odvajati.v. krompira)Œ Gorobiqe : qu{tina „quska. ali na wih sumwaju Zorunovac (RSA).i glagola tu{iti. Rejzek 2003:262–264. stare{instvovatiŒ. Skok II 340 s. Up.vv. œmirna. øoØu{avam. 97 O mogu}nostima semanti~kog razvoja psl. gledati u ne{to.

œ~e{qem ili ~etkom gladiti qudsku kosu. s-ko-klne 3. ÅSSÀ l. i ukr. pridev pomiwe Petleva 1989a. petle. „kr`qav.Œ Pro{}ewe (Vuji~i}). stokuŒ. sg. ciknuti. za-ko-krdaveje 3. koje je posvedo~eno i kod sln..i glagola pisnuti. Dalm.). glagola krdaveje.-h. Skok II 663–664 s. Tako|e se postavqa pitawe da li je primaran glagol ili pridev. Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) · Skok nema. pisnuti œid. U tvorbenom pogledu up. zucnuti. a zatim smrt)Œ id. pf. jeziku glagol ~esati ima slede}a zna~ewa: „grepstiŒ. O ishodi{nom obliku pisnuti v. U s. kontinuanata psl. œp i s n u t i. up.52 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-pisnut pf. prefigirani oblik ~uva zna~ewe „udaratiŒ. Alternacija -d / -t u finalnoj poziciji je nejasna. krtav „nerazvijen.. pisnuti œid. timariti kowe. dodat na osnovu ~esati (< psl.. kokrdane. „udarati (koga) batinomŒ.Œ Pirot (Zlatkovi} 1990) ko-krdav adj.v. `ivotiwsku dlaku. ti. grivu. razmaknutiŒ. „zakr`qatiŒ : za-krdaveje œid. v.). sitanŒ: Krdavo prase sve poqe popase (Srp) Lu`nica (Mani})98 · Spoj prefiksa ko. cit. (RSA) : krdav „mali. (@ivkovi})100. ÅSSÀ 4:85). iz istog izvora rasklnem „razgrnuti. konopquŒ (v. Skok I 311–312 s. *~esati (v. nerazvijenŒ id. dizam ru}e odi sve Pirot (@ivkovi}).v. 2:538). otkriti. ~esati). 100 Up. pf. 99 Ovaj s. Kajk. skoklne (ga) „iznenaditi nekoga (jak bol. S obzirom na semantiku. ko-~esati impf. ~e{.. spopastiŒ: Kad me skoklne bolka.c.. kokrãdav „kudravŒ (BER 2:543. (RJA). priviti (ode}u uza se)Œ: Sklni se da ne ozebne{ id. „pritegnuti.v. bez provenijencije). Skok nema. piskati. „sna}i. bug. (Zlatkovi} 1989) : s-klnem 1.. o tome OS 63–64 s. Skok nema. jauknutiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) : pisnut œprogovoritiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). .-h. 3:182) i *kokora (id. kr`qavŒ (RSA)99. krtiti „lomiti. ko~esnoti pf. gde se upu}uje na kãdrav (id. U ovom kajk. iako iz primera nije jasno da li je zna~ewe dobro definisano (op.. 98 Ovamo verovatno i ko-krdan „maliŒ: Oj.-h. *~esati. oskrt. vrisnutiŒ Piva (Gagovi} 2004) · Spoj prefiksa ko. sg.i dijal. œ~istiti vunu. sg. v. mrvitiŒ Slav. sl~. mo`da bi se moglo pomi{qati da je na{a re~ u vezi sa s. obliku izdvaja se prefiks ko-.

Glagol bi se mo`da mogao dovesti u vezu sa ukr. semanti~ki identi~an oblik s-}i-}in~i (ga ne{to) „uhvatiti nekoga (o bolesti)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) koji bi mogao biti u vezi sa s-ko-ken~i se „smrznuti se. priqubqivati (ode}u uza se)Œ. sg. uko~iti seŒ Leskovac (Mitrovi}). œzadesila me je nesre}aŒ u kletvi: Ega Øe skokãlne!. skãkãlnuvam œzadesiti (o bolesti. ko101 Trajni oblik glagola je skltam „privijati. skokalàvam (se) œstvrdwavati (se)Œ < kokal œkostŒ. sg. pretpostavqa se da su one istog porekla kao skokalà (se). Za navedene oblike nudi se potpuno druga~ija etimologija. skãkãlna. prikupitiŒ (id. priviti na grudiŒ Lu`nica (]iri} 1983)101 s-ko-kl~i 3. tj. skukãlna œspopasti nekogaŒ.v. „ukrutiti se. ostaje nejasno semanti~ko nepodudarawe osnovnog i prefigiranih oblika. skakoqiti œskakutatiŒ. kocäbnuØi œmrznuti. (Zlatkovi} 1989)102 · Skok nema. sg.c. kao ishodi{te prefigiranog oblika mogao bi se uzeti i glagol *klãkati / *klãtati (ÅSSÀ 10:79–80). Pretpostavqa se da je glagol izveden od skok. krutiti seŒ (ESUM 3:64–65 s. „onesvestiti se. Lu`nica (]iri} 1983). u~vrstiti se. nesre}i)Œ. pa legao bolestanŒ (id. o kojem v. bacati se na nekogaŒ > œspopadati. priqubqivati se (uz nekoga ili ne{to)Œ Pirot (@ivkovi}). 102 Up. ?u-ku-cubim se 1. skãkãlnalo go œoborilo ga iznenada.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 53 œobuhvatiti rukama ne{to ili nekoga. ukucubi se 3. Ukoliko bi se kao ishodi{ni glagol uzeo oblik s-klnem . i skãkãlvam. pf. skoklãnem œsakupiti. 817). Uz istu nedoumicu. skokãlnva œuhvatiti. skltam se „pribijati se. da se ukruti. sg. skokãlna se œko~iti se (od hladno}e)Œ. l. Borys/Vlaji}-Popovi} 1989:15–16. 103 Up. Potpuni tvorbeno-semanti~ki ekvivalent srp. gde se upu}uje na s. skokãlnuem œdovr{iti ne{to kako biloŒ. ne~em zlom)Œ. skokãlna œsakupiti s velikim naporom. skokãlna u izrazu skokãlna go œpozlilo mu jeŒ. pripremiti s oskudnim sredstvimaŒ. . s-kltam (< *kãltati œudarati. pf. spopasti nekoga (o bolesti)Œ (BER 6:769)103. glagola je bug. zgr~iti se od hladno}eŒ Crna Reka (Markovi} 1986).-h. skokãlnuva samo u 3. stvrdwavati se. pritezati. skupiti seŒ. U odrednici se upu}uje i na skokãlvam se. strefiti (o bolesti)Œ id. sa semanti~kim razvojem œ~initi na ne{to otvrdne. 2:530–532). priviti. „uhvatiti nekoga. œko{ticaŒ (id. tu}iŒ). napadati nekoga (o bolesti. sa semanti~kim razvojem œskakati.). ko~iti se. ko~iti seŒ > œ~initi da se ne{to skupi. sakupiti ne{to rukama. postati nepomi~anŒ Timok (Dini} 1988) · Skok nema. skokam.

dijal.c. Kala{nikov 1994:81–83. u-ko-veznuti pf. id.c. razla`u}i ga na prefiks ka. 12:13 s. Druga~ije tuma~ewe ovog posledweg nudi Moskov. pripazi ga. i kov’àza „zimogro`qivacŒ. S obzirom na Øo da psl. rekonstrui{e se psl. kovàzliviè „zimogro`qivŒ. osnova *kovez(bez eksplicitnog izdvajawa prefiksa) i ukazuje se na vezu sa koviznuØi „`ivoØariti.Œ (id. koje se 104 Up. *veznoti) nema jedinstveno utvr|enu etimologiju106. 105 Podatak poti~e iz punkta Strzelce Krajenskie. . stradatiŒ (ESUM 2:488). Ukrajinski glagol tuma~i se kao izvedenica prefiksom ko. Psl. *kaveza. bolovati.). kacubnuØi œid. skowiazy} sie œumoriti se. 2:408). uvenutiŒ (kartoteka SGP)105.od v’àznuØi (Malinowski 1899:119. id. `iveti u bedi. terenu. osnova *vez. a oblik kacubnuØi kao wegova varijanta. kao i poq. potvrda. O semanti~kom aspektu navedenih leksema v. dijal. up. gde je prisutan uticaj beloruskog jezika. Kope~ny 1983:31). za-ko-zàbnuØi œko~iti seŒ : zàbnuØi œzepstiŒ.). a dobijen je od informatora rodom iz Polesja (okolina mesta Pinsk). U ESUM l. 3:64 s. krutŒ (l. bujnost. U ukrajinskom etimolo{kom re~niku oblik kocäbiØisà u zna~ewu œsagibati se.c. kovizka „øalica sa zakrivqenim krajemŒ. gr~iti seŒ tuma~i se kao denominal od kocäba œ`ara~Œ (v. dijal.-h. i za razmatrane oblike mo`emo pretpostaviti psl. Posebnu pa`wu privla~i weno protetsko *v-. *skoveznoti se ([ulâga~ l. *koveza).). ÅSSÀ 9:165 s. 106 Za pregled tuma~ewa v. za-ko-ciliØi œko~iti se. ovaj glagol ima svoj formalni pandan u ukr. Debeljak 1954:170. zakov’àznuØi „ko~iti se. i ukr. Moskov 1962:154. jo{ uvek ostaje nerazja{wen problem osnove s.(up.i osnovu *cubnuØi.v. Ovamo svakako spada i ukr. Oblik skuv’óznuØisà izvodi se od psl. Usamqen na s. izraz kovàziØi bidu „oskudevati. biti bolestanŒ. œizgubiti sve`inu. koja je i u prilogu cubom œ?Œ: ruki cubom stanut na ri~ci (Moskov 1962:154)104. „omr{ati./ *ko.-h. sledik se — Bogme Øi je ovo |eØi} ukovezno. Fasmer I 374. oslabiti.v. kov’àznuØi. tuma~ewe dato pod ukoveznuti. dijal. skuv’óznuØisà „umretiŒ ([ulâga~ 1995:177). umiraØiŒ.54 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI cäbiØisà). glagol *vezati dolazi u kombinaciji sa prefiksima *ka. usahnuti (o biqkama)Œ: @ita su ukoveznula na ovoj zloj godini Piva (Gagovi} 2004) · Skok nema. oslabitiŒ: Kad vi|ok kako je ukoveznuo.v. smrzavati seŒ : ciliØi œpostajati tvrd. Pod pretpostavkom da je ovo ta~no.(*vez(a)ti. predlo`ak *(s)ko-vez-.

a pod uticajem sinonimnog *verzti (up. Kala{nikov 1994:82)108.-h. œmotka. mlitavŒ. Za gnezdo *vez(a)ti karakteristi~na je semantika vezivawa. voriti). No bez obzira na krajwe poreklo. bolesØanŒ svedo~e i slede}i primeri: rus. raskva{enog zemqi{ta. vàzelâ Ørava.(*ngh-). up. œdebeo. nema snage da ustane. 107 Up. m e k a n ~ovekŒ Leskovac (Mitrovi}). blatwav. gde se osnova *voza / *vozã koristi za ozna~avawe p~eliweg lepka. sjediwavawa. œzape{}eŒ (Kala{nikov 1994:85–86). prionqivosti prisutna je u nazivima raznih vrsta biqke Galium: ~e{. *angh. slabiti. i u okviru we posebna linija semanti~kog razvoja koja podrazumeva ozna~avawe ne prosto veze. radiŒ (Varbot 2003:60). bolestanŒ (< *~a-vreti) (v. Kala{nikov 1994:82. Me|utim. Liewehr 1956:11–13. rus. 109 Up. œvratŒ. dijal.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 55 tako|e obja{wava na razli~ite na~ine107. dijal. vàzika œlepqivo blato. vezuju}eg elementa110. sahnutiŒ. . mo~varan teren. preuzelo deo potencijala marginalizovanog gnezda *verzti (op. jezeraŒ (SRNG). leø~ica (Kala{nikov 1992:127) i. najverovatnije na bazi ie. ek grazâ (TS)111. 86). up. u nazivima blatwavog. na najve}em delu slovenske teritorije. palicaŒ. blr. rus. (iz)gubiti snaguŒ. s. ohredâ œne~isØ. sa}a (v. cit. prqavŒ. dijal. dijal. periodu. spajawa109. muqevito dno reke. i [uster-[evc 1992:90. gliban œprqav. glibav œnedovoqno ~vrst. u`eŒ. rus. voska. àk grazâ (o slabosti): Taka u`å slabaà sØala. vàznuØâ œzaglibqivati se. tonuti (u glib)Œ. up. glagol *vez(a)ti razvio je i zna~ewe œ(o)slabiti. Semantika lepqivosti. To zna~ewe moglo je nastati sekundarno od œbiti blatwav. vàz œmo~varaŒ. svizel. odatle vàzkiè œlepqiv. Kurkina 1982:20). blatwavŒ i œslab. O korespondirawu zna~ewa œprqav. lepenice. v. glib œraskva{ena lepqiva zemqaŒ. muqevit. ne~ist ~ovekŒ CG. 111 Me|ukarika u tom semanti~kom razvoju moglo bi biti zna~ewe œmek. {tap. izraz ego vsego razvàzalo œoslabio je. lew ~ovekŒ Bosna (RSA). glibovito mesØoŒ. m l i t a v. npr. up. nego vezuju}e smese. MarØánov 1986:129. koji uvla~i u glibŒ. ~ivreØâ œdugo bolovati. vàzelâ œblatwavo. 110 Ova semantika se najpotpunije ispoqava u oblasti p~elarstva. 108 Gnezdo *vezti je zatim. za~avreØâ œisprqati seŒ øored ~avreØâ œvenuti. izvesno je da se gnezdo glagola *vezti formiralo u psl. budu}i da je takav semanti~ki pomak sasvim regularan. zna~ewa œkonop. svakako. prqav ~ovek ili `ivoØiwaŒ øored hredeØâ œbolovatiŒ (< *xred-) (Kurkina 2001:102). postajati slab.

Budu}i da je i kod s. uricatiŒ (AOS). (u)tonutiŒ. up. tvorbeno identi~nim ukr. slabos. upasti. spopasti. kad se na ~oveka nave`u. presamititi seŒ Uskoci (Stani})114. prevezati se œjako omr{aviti. bajati. slabitiŒ (< *xyniti) (Kurkina 2001:102). malaksati. up. koga). vezati). Sa semanti~kog aspekta sasvim je opravdano i wegovo povezivawe sa gorenavedenim. kajk. rus. slomiti nekoga (o bolesti)Œ. ~e{. obuzeti koga (o bolesti)Œ: Navezala me se bolest. u osnovi istu definiciju zna~ewa: zaveznut œzapasti nogom u tesan prostor. ne mo`e da ih se otrese . pobrkati se. dijal. rus. zamrsiti se. zaveznuti œzapasti nogom izme|u dva o{tra i nepomi~na kamenaŒ Brusje113. dijal. leksemama. ve{tica i ostalih natprirodnih bi}a (Jany{kova 2003:87). œumiratiŒ.i osnovu veznuti (< *veznoti)112 lak{e }emo odrediti wegovo okru`ewe u okviru s. (RSA). vra~atiŒ: Ovakvu svije}u ~uvaju u ku}i. zapasti. i vàzaØâ kilá (k komu) œizazivati bolest. ne mo112 113 (RSA). zapadati. œnavaliti (na koga. ~ija su zna~ewa: œsmrzavati seŒ.-h. svàzaØâ œsavladati. vàzaØâsà œørenositi se. vazly œdugotrajan (o bolesti)Œ (Varbot 2003:60). ohinèà œurokŒ ørema hinàØâ œdugo bolovati.v. œzapiwati. nema ni{ta od wega (RSA).i u-: zaveznuti œz a g l i b i t i. Apotropejsku mo} imao je i vez œbrest. o~ito je da se glagol ukoveznuti i u pogledu semantike savr{eno uklapa u svoju leksi~ku porodicu. -sti œbolestŒ Piva i Drobwak (Vukovi} 1940:413). œukru}ivati se. zaglavitiŒ Herc. *vez(a)ti prisutno zna~ewe œ(o)slabiti. ko~iti seŒ. up. suprotno od s. zavezivati œbajawem. kajk. iznemo}iŒ: Jedva do|oh. pomesti seŒ (RJA). pa wome zavezuju djeci kada se pojavi kakav otok a naro~ito groznica (RSA). i *obveznoti (se) / *obãveznoti (se) (ÅSSÀ 31:44). ~ak. dijal. smrzavati seŒ (AOS.-h. potvr|eno kod nekoliko zapadnih pisaca od XVI do po~etka XVIII veka (RJA). (iz)gubiti snaguŒ. Ulmus effusaŒ (< *vezã). ba{ je zavezao. jezika. odaØle verovatno zavàza œbolestŒ ‰koja?Š (SRNG). u {kripac (pa se ne mo}i maknuti)Œ: Dogodi se da mul oli tovor na pa{i zavezne Brusje (Dul~i}i 1985). ko. vra~awem otklawati bolest. rus. prelazitiŒ: K hudomu fse hudo và`åcca — Bolâ-Øo g boli fsegda và`áca — Na hudáh-Øo bolesâ luØ{å và`åca (AOS). Up.56 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Nakon tvorbenog ra{~lawavawa glagola ukoveznuti na prefikse u-. Tu pre svega spada zast. POS). uveznuti œzaplesti se. ba{ sam zavezao od umora i gladi — Bolestan siromah Jovan. 114 Zna~ewa œbiti slabŒ i œbiti bolestanŒ gotovo da se mogu smatrati sinonimnima. bolovatiŒ: navezati se fig. a semantika vezivawa ~esto se javqa upravo uz pojam œbolest. kontinuanata psl. gu da je se oprostim — Ove na{e groznice. veznati œzaglaviti.-h. dijal. Up. ukle{titi seŒ: Veznal sêm z nogum med brvawe Ozaq (Te`ak 1981:413). up. up. vàznuØâ œose}ati hladno}u. upadati. presukati se. veznuti (im)pf. koji je narodna etimologija dovodila u vezu sa œvezivawemŒ {tetne mo}i |avola. uvezniti se œne mo}i izbaviti se iz tjesnacaŒ @umberak (Skok III 583 s. zapeti. zavezati œbiti na izmaku snaga. zatim oblici sa prefiksima za.

gore). malkiw œko~iti se. Ovime se u razmatrawe uvodi i psl. venuti (o biqkama. sagibati seŒ ([ulâga~ 1995:177). mno{tvoŒ i suàzno œu sloziŒ. Arjol ga smaØra konØinuanØom øsl. *ega predstavqa deverbalnu imenicu od neposvedo~enog glagola *egt’i œsavijati. slab ~ovekŒ. (u)ko~iti se od hladno}eŒ. neuredan (o ~oveku)Œ. malkh œuko~enost od hladno}eŒ. œsmrzavati se. [uqga~ za oblik ko à ziØisà rekonstrui{e * ko e ziti s e . nepokretan. koji odra`ava odgovaraju}i slovenski koren s vokalizmom -e. oØ’à` œuzdaŒ < *otãje`â. up. àgliØâsà œsa115 Pomenuta zna~ewa me|usobno korespondiraju i u neslovenskim jezicima. 116 Kao paralelu navodi rus. sagibatiŒ (tako ÅSSÀ l. {to je imperfektiv na -ja. Autor smatra da je glagol koàziØisà derivat psl. koji objediwava sva relevantna zna~ewa: œgubiti snagu. propadati. enza œid. kavàza œgomila. mr{aviti. pri ~emu se ovi oblici u formalnom pogledu razlikuju zbog fakultativnog s. kr`qati. ukru}ivati seŒ i blhcroj œslab. dijal. propadati. ukru}en (od zime).i zbog prisustva / odsustva inicijalnog v. *ega / *eza (ÅSSÀ 6:68–69. Me|usobnu povezanost zna~ewa œsmrznuti seŒ i œslabitiŒ. up. jezina œmr{avost sa unutra{wom bolestiŒ (Skok I 780 s. dijal. kaipiu œko~iti se od hladno}eŒ (Havlova 1999:289.u prefiksima *ko. up.v. Vratimo se ukr. slabiti.c. mekanŒ (Kurkina 1978b:25). rus./ *sko. zàbelâ „mr{av.(Orel 1990:106). kaipti. neotporan mu{karacŒ: Nije smrzlo kadar ni{ta da potegne Qe{tansko (Te{i} 1977:289). stsl. dijalekØizma *ko-(j)eziti sa izvornim zna~ewem „savijati. SP 6:94–96). tj. na ~ije bi postojawe posredno ukazivao glagol *egliti (se). leksemama. Kao semanti~ku paralelu treba pomenuti i rus./ *-vez-116. jeza). druga~ije). zàbaØâ „mrznuti.u korenovima *-ez. ~vrstim (o mrazu)Œ (POS). dijal. jeziv œbolestan. ~iji su kontinuanti stsrp.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 57 vàzaØâ œ~initi tvrdim. a za skuv’óznuØisà — *skoveznoti se (v. zdravqe. koàziØisà „savijati se. U formalnom pogledu psl. jeza œbolestŒ. kaipstu œvenuti. œmlitav. slabŒ (Vuk). . kembti œi{~ezavati. dijal. jo{ i ukr. bolovatiŒ : kaipti. glagol ~i~ereveØâ. obamroŒ i œslabŒ potvr|uju i slede}i primeri: smrzlo pogrd. 292). plestiŒ (Iliadi 2003:109). Glagol skuv’óznuØisà „umretiŒ dovodi se u vezu sa ukr. gr. slabitiŒ.. SP l. dijal. dijal. privezivatiŒ. œuko~en. bug. Taj glagol je u ESUM 3:7 okarakterisan kao nejasan.od *otãjezati ‹ *(v)ezati œvez(iv)ati. œpostajati prqav. ko~iti se od hladno}eŒ (Gorà~eva 1997:32). œzaostajati u rastu. rekonstruisan na osnovu rus. ESJS 5:290–291). *eza / *ezã koje stoji u odnosu alternacije sa *oza / *ozã ([ulâga~ 1995:177–178).i bez protetskog *v. zepstiŒ (SRNG)115. od nesa~uvanog *otãje`ati (< *otãjezjati. `ivotiwama)Œ.Œ itd. lit.c. jedza œbolestŒ (v.

ispuwen jo{ u psl. budu}i da se u procesu fonetskog. tuga. œuzimati ne{to od drugoga. amuletumŒ (ÅSSÀ 22:104. i st~e{. venuti. 119 Up. Varbot 2003:59–60). iznemo}i. sØiskaØi. sØisl. up. do}i do smrti (od bolesti. morfonolo{kog. krastiŒ Uskoci (Stani}) : vukati impf. ne mo`e dugo — Zaveo sam od gladi — Starac je zaveo. zaves. œdovoditi u stawe potpune slabosti. periodu. klonuti. (o putu)Œ. slatko i u krupnim zalogajima jestiŒ Uskoci (Stani}). Psl. vu}kati „jestiŒ. jezik. koje se tako|e dovodi u vezu sa *ega œbolestŒ (Merkulova 1996:25–26). bolesti)Œ (v. iznemagati. moglo bi se re}i da je taj uslov za gnezda *(j)ez. vru}ine. sØezaØi. „id. a-la-vucnuti / a-la-ucnuti pf. gladi i sl. igt œslabiti. vundati „bogato. ekki œ`alost. ?a-la-vukati impf. 204).c. Kako je najva`niji uslov za kontaminaciju formalno i semanti~ko pribli`avawe leksema koje pripadaju razli~itim gnezdima (v. srditi seŒ. vurlati „jesti oblimiceŒ. halapqivo jesti.Œ Ariqe (gra|a RSA). „halapqivo jesti. *vezti i *vezti. vujati „jesti. lavuwati „mnogo. sumwaŒ itd. bogato. u srpskim govorima do{lo je do kontaminacije kontinuanata psl. halapqivo jestiŒ Lika (RSA). ali up. iznemoglosti (o dejstvu vina. morfolo{kog i semanti~kog razvoja me|usobno pribli`avaju oblici potpuno razli~ite provenijencije. tromŒ. mu~iØiŒ. la-ucnuti „id.58 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI vijati se pod uglom u zglobu (o organima kretawa)Œ. *vedo. umirati. `deratiŒ (RSA)119. alapqivo jestiŒ Du~alovi}i (RSA)120. pre nego {to se razvilo protetsko v. Detaqnije o ukoveznuti v. engti œdaviØi. ingas œlew. „alavo. . 118 Od presudnog zna~aja tu svakako nije zajedni~ko poreklo. dok su se u ruskim govorima kontaminirale kontinuante psl.Œ Uskoci (Stani})121 117 U konkretnom slu~aju. „dobro i brzo jestiŒ.)Œ: \oko e zaveo. leØ. up. 121 Oblik (a)laucnuti je od (a)la(v)ucnuti. ~alabrcnutiŒ Uskoci (Stani}) la-vucnuti pf. klopatiŒ. 120 Up. razvoziØâ œ~initi te{ko prohodnim za vreme ki{e. Ako do kontaminacije razli~itih gnezda dolazi na nivou svakog pojedina~nog jezika117. oblici srodni su sa lit. Bjeleti} 2006. lavu{ati. 23:231). œhalapqivo piti (mleko i sl. onda bi se isti proces morao pretpostaviti i za psl. (ÅSSÀ l. krkatiŒ Uskoci (Stani}) a-la-vucati impf. navaz œamuletumŒ < *navezã (id. ne}e dugo ~im je izgubio rije~ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). topqewa snega i sl. inca œbolŒ.i *vez. zavedem œjako se iscrpsti. propadati. glagola *vezti i *vesti. *najezã : *naozã œ~aroban povez koji ~uva od bolesti ili nesre}e. razvezØi.)Œ.). „prezalogajiti. „obilato. Varbot 2003:57)118.kod *vez(a)ti < *ez(a)ti. up. angls.

ili *xala. Isto va`i i za glagol alavucati. izgu`vatiŒ : namr`uriti (se) „namre{kati seŒ (RSA). za oblik alavukati mogla bi se pretpostaviti afereza inicijalnog k. vu}nuti „brzo pojestiŒ.iz dvoslo`nog prefiksa kala-. nepristojno jestiŒ (v. vujnuti „pojestiŒ./ kala-. nepristojno srkatiŒ Uskoci (Stani}) pokazuju alternaciju u : r u korenu123. po`deratiŒ: Dijete vuknu sve jelo ispred sebe CG (RSA)122 · Skok ne registruje nijedan od navedenih oblika. 122 Up. pri ~emu osnovni glagoli vukati „halapqivo jesti. `deratiŒ i vrkati „jesti. „halapqivo pojesti.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 59 vuknuti pf. koji se mo`e smatrati deminutivom osnovnog alavukati. name`uriti „u~initi da {to izgubi ravan. zgu`vati.> ala. vrkati). vurnuti „pojestiŒ Uskoci (Stani}). gladak oblik. . up. S obzirom na postojawe semanti~ki bliskog kala-vrkati „srkati. 123 Zamena vokala likvidom r nije retka pojava kod ekspresivnih glagola.

~ubarahnuØâ. ~ukareznuØâ. ~ubuhaØâ.(~a-.i posmatra se kao wegova varijanta.(Schutz 1965:328–329). npr. ~umaza itd. Snoj 69 s. npr. up. S obzirom na izvesnu „sekundarnostŒ ovog prefiksa u odnosu na prefiks ko-. ~iverga. i Merkulova 1986:149.v. 125 Up. up. Berneker. sli~no i [arifulin. posve}uje prefiksu ~e. ~motac sa. ~e-. ~iburahnuØâ. Mahek. niti ga izdvajaju kao tvorbeni element pri etimologizaciji leksema koje ga sadr`e. ~a-. mo`da varijanta od ko. V. dodatom glagolima). *~a124 U Uvodu svom re~niku Mahek u nizu primera ukazuje na prisustvo intenziviraju}ih elemenata ~-. ~ekrá`iØâ.v.(Machek 95 s.(ovaj posledwi poistove}uje sa re~com ~i. `-. Fasmer. ali uz {turo obja{wewe da je u pitawu intenziviraju}i prefiks. SEK I 246 s. ka-. ~u-.posebnu odrednicu. ~eperiti se.vv. varijantu *kobeniti (se) (ÅSSÀ 10:88).. ali izdvaja nekoliko leksema koje sadr`e prefikse ~a-. po wemu.v. npr. ~elusnuØâ. ~e-)124.([arifullin 1982:14). .(Debeljak 1954:175). ~o-) Prefiksalni element ~e.-h. dodu{e.se ne izja{wavaju. koji su. ~ikilàØâ. ~o-) uglavnom se dovodi u vezu sa prefiksom ko.60 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 2) Prefiks ~V(s. ko. Tako. ~e-. [ic tretira element ~e(dijal. U ÅSSÀ ovi elementi tuma~e se kao ekspresivni prefiksi zameni~kog porekla i izdvajaju se u slede}im psl. Holub i Kope~ni pomiwu ovaj prefiks u odrednici posve}enoj prefiksu ko. ~aøoloØâ (~oøoloØâ). ~ihvosØiØâ. ~iburiØâ. ~o-) kao palatalnu varijantu prefiksa k-. principijelno ne daje prefikse kao nosioce odrednice. o prefiksu ~e. ~akrá`iØâ. ~i. Debeqak pretpostavqa razvoj *ke.v.(i wegove varijante). sli~ni elementu s-mobile (Machek 13–14). Slavski i Skok. koji priznaju postojawe prefiksa ko-. ko-).> ~e. (Fasmer IV s.i obja{wavaju ga kao wegov palatalizovani dublet (Holub/Kope~ny 174 s. {-. wemu se u etimolo{kim re~nicima posve}uje i ne{to mawe pa`we.mo`e se uporediti i odnos autora dva praslovenska re~nika prema razmatranim tvorbenim elementima. Na primeru prefiksa ~e.). U ostalim re~nicima sporadi~no se pomiwe prefiks ~e. ~ihvaliØâsà. oblicima: *~abeniti?125. ~emárknuØâ. kao {to je ve} napomenuto. koji ga odre|uje kao palatalni alomorf prefiksa ko.

reklo bi se da je i ovde u pitawu zna~ewe „udaritiŒ. *~eperiti se / *~epiriti se. *~âmuliti?. v. sg. ~opqiska se „pquskati se. npr. Petleva 1976:11.?)129 za-~a-vradi 3. „udariti nekoga za vrat ili u glavuŒ id. *~amãrda. *~en’uxati. SP 2:314). prskati (vodom)Œ Pirot (@ivkovi})132 Up.).i dijal. br~kati se u vodiŒ : pqiska „prskati vodom. pqisnem „pqusnutiŒ Leskovac (Mitrovi}). glagola -vradi. inf. *~eperiti (ÅSSÀ 4:55–56. *~amâreti. ko-vrada „nadra`ivati ranuŒ. *~epy`iti se128.. Vlaji}-Popovi} 2002:36. Merkulova 1986:148. SP 2:141–143). 131 Isti autor bele`i i zvu~nu varijantu ~o-bqiska (se) sa identi~nim zna~ewem (op. *jâz~eviliti? (id. impf.vv. „pquskati.) · Spoj prefiksa ~e-. *~âparã (ÅSSÀ 4 s. *~âparã (ÅSSÀ 4:147. acc. *~avâreti (ÅSSÀ 4:32. sg. Up. sg. *~epelzti se.). ÅSSÀ 12:14 s. 128 Up. (Dini} 1988)130. 132 Up. Kao genetski srodne s. a i na osnovu ostalih navedenih potvrda. prosipati voduŒ Timok (Dini} 1988)131. 9:22). *koverditi?. budu}i da se zna~ewe œkovatiŒ regularno razvija od osnovnog œbiti. V.-h. *~apoltâ. ~o-pqiska 3. *~amâra / *~amârva127. „tr~ati po plitkoj vodi pri ~emu voda prska na sve strane. *~ekãrtati. mlatarati rukama po vodi. *~epârã / *~epãrã. pf. *~epuriti se. *~avâreti. 129 Iz primera. oblike ~o-vrada „odlamati male par~i}e hlebaŒ. glagolu za~evraditi autorka navodi bug. gde se ujedno kritikuje etimologija data u BER 2:512). *~ekãrda / *~ekãrta. ~a. 130 Ovamo verovatno spada i za~avradi „kovawem sjediniti dva komada usijanog gvo`|aŒ (l. PRIMERI: za-~e-vraditi pf. 126 127 .POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 61 mariti126. „zaka~iti {to nogom i otkotrqatiŒ: Ala za~evradi tikvunu! Timok (RSA. pqiskam 1. br~kati po vodiŒ. (ibid. za~avradi{e „udariti nekoga sna`no da se obeznaniŒ id. *~avedeti.). Za razliku od moskovskog re~nika. cit. udaratiŒ. Razlika u pristupu etimolo{kom re{avawu leksema ovog tipa najboqe se vidi u odrednicama zajedni~kim za oba re~nika up.v. *~epârânâjâ / *~epãrânâjâ. *~enâzati / *~enâziti. *~epyriti se. sa drugim prefiksom *natopy`iti (se) (ÅSSÀ 23:161). varijantu *komariti se (ÅSSÀ 10:169). u SP nema nijedne odrednice u kojoj se pomiwe prefiksalni element *~e-. Skok nema.c. œsmetati (o detetu)Œ (o ovom posledwem v. SP 2:119).

Kurkina 1996:9–10. Oblik re~epquskati se ovde je uslovno naveden. ali sa suprotnog stanovi{ta. iako je re~ tako zabele`ena i verovatno ju je prinosnik (Pavlinovi}) tako ~uo u lokalnom ~akavskom govoru. „ispri~ati. pliskati itd. pljuskati.izgledao bi kao nekakav prefiksalni element dodat na ve} prefigirano ~e-pquskati. O obliku ~opqiska v. nabrbqati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004) : pqaskalo n. pqizgati. 134 O psl.v.v. œne pu{tati se drugomeŒ Brusje (Dul~i}i 1985) 133 U RJA se daje komentar da. i jedno od obja{wewa oblika o~koperan (v. pquskati itd. „buniti se. id. inicijalno re-~e. Bjeleti} 1994a:354–355. ~ovek koji se ne stidi da bilo {ta ka`eŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) ~a-pqizgati impf. 135 O pojavi pro{irivawa ekspresivnih prefiksa elementima koji sadr`e likvide l i r v. o{tro prigovaratiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). „sva{ta pri~atiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) ~o-pliskat impf. buniti se. kao o genetski neonomatopejskom glagolu. brbqatiŒ. Up. pa bi kona~ni oblik imao slede}u genezu: pquskati > ~e-pquskati > *~e-re-pquskati > re-~e-pquskati.v.> *race. „blebetalo. prema osnovnom glagolu ~epquskati trebalo bi da bude re~epquskati. daqe u radu i u Zakqu~ku. ~agrljati. .v. Bezlaj III 59 s.v. „{aliti seŒ: Da se ja gdigod tako ne recepquskam. ~a. Varbot 1988:74–75.(Skok I 309 s. Za inicijalno rece. I onomatopejske osnove ekspresivizuju se prefiksima ovoga tipa.62 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~a-pquskati impf. 287 s. podupirati seŒ Vrisnik (^DL) ~i-pi`it se œosorno se opirati. „napri~ati. Skok II 691 s. ?~e-pi`it se impf. Druga~ije Skok I 309 s. Petleva 1994a:336. Ako bi se pak po{lo od osnovnog ~epquskati.Skok pomi{qa da je mo`da od *rasce. „pri~ati koje{ta. puko bi od jada (RJA)133 · Spoj prefiksa ~o-. na-~a-pquskati pf. izbrbqati koje{taŒ. v.)134.v. pqaskati (up. „ogovaratiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?re-ce(~e)-pquskati se impf. Kako je ova pretpostavka malo verovatna. *pleskati. periti). prigovaratiŒ. œoslawati se. element re. ~epljuskati. pljeskati. ~epljuskati). Nije iskqu~eno ni da je u pitawu slo`enica sa re~ u prvom delu.i glagola pqiskati. U osnovi navedenih oblika le`i onomatopeja — pqiskati.moglo bi se tuma~iti i kao rezultat metateze od *~e-re-135. Machek 460 s. i{-~a-pquskati pf. pquskati. zbog svoje formalne i semanti~ke bliskosti sa ostalim oblicima.

(ibid. supi`it se. ne}e se imati {ta od wega ukopati.v. Vukovi} 1940:327).up.Œ Brusje (ibid. œtruditi se. ne bi ga majka poznala. *~epy`iti se (psl. prisizati. zavrnuti nagoreŒ (RSA). . {ipi~it se. up.v. glagol ~eviziti mora se tuma~iti paralelno sa wim. Budu}i da je glagol ukoveznuti svr{enog. na ovom terenu. praviti se va`anŒ. øá`iØâ i ostalim kontinuantama psl. na-Øo-øá`iØâ „nagizdati. potvrda). ÅSSÀ 4:58 s. mu~atiŒ: Do{o mu nekakav nelok i sve ne{to ~evizi Piva (Gagovi} 2004) i{-~e-viziti pf. „postati jako mr{av. zakoviqiti „izviti. 137 Za alternirawe prefiksa ko. Identi~nost semantike i fonetska. i ÅSSÀ 23:161 s. *natopy`iti se).) · Budu}i da je zabele`en u istom govoru. Kurkina 1973:71–72. Up.i osnovu -viziti)137 ukazivali bi na srodnost ova dva oblika. i varijantnost tipa *mârzeti / *mârziti (u govoru Pive i Drobwaka mrziti.). Up. v.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 63 {i-pi`it se „id. nadutiŒ. oblik rekonstruisan je samo na osnovu rus. ÅSSÀ 6:74. Me|utim.vv. u}utatiŒ: Do{o mu crni petak. v. ko-sØo-øá`iØâsà „oholiti seŒ prema ka-øá`iØâsà „{epuriti se. *py`. Me|utim. naglo zaslabitiŒ Piva (Gagovi} 2004) : i{~eviqiti œiskrenuti. zast. a ~eviziti nesvr{enog vida. sa drugim prefiksima rus. prisigati kao iterativ od prisegnuti < *pri-segnoti : pri-sizati (Vaillant II 480. na-Øo-øá`iØâsà „nagizdati se. œ}utati.Œ: U~evizijo rade}i.-h.v. Skok nema. (ibid. „biti sve mr{aviji. lepo se obu}iŒ. œiznenada se razboleti. ~e-viziti impf. za eventualni intranzitiv na *-eti: *~e-vezeti 136 Ostale varijante iz istog izvora: {epu`it se. pa i on u~evizijo id. osnova -viziti prema -veznuti mogla bi se tuma~iti kao rezultat sekundarne iterativizacije. treba dopustiti. odnos oblika ukoveznuti i (u)~eviziti nije sasvim jasan. RJA s. s obzirom na intranzitivno zna~ewe ~eviziti. Kurkina 1982b:184. up. v. {ipit se. ali i tvorbena bliskost (oblik ~eviziti mogao bi se ra{~laniti na prefiks ~e. œzauzeti borbeni stavŒ (Petleva 1986:201. oslabitiŒ: Nije ona i{~evizila od imawa no od nemawa — I{~evizila ga prazna trpeza id. i da je sinoniman glagolu ukoveznuti (v.) u-~e-viziti pf. {upu`it se.)136. gore). *~e-py`iti se. „id. œumuknuti. SP 6:115). nastojatiŒ (^DL) · Od psl. sipi`it se. O rus. iskriviti u stranuŒ Leva~ (RSA). s. smr{ati.i ~e. slabijiŒ: ^evizi i nestaje. Problem je samo u tome {to bi zavr{etak -iti u ~eviziti pre ukazivao na denominalno poreklo (kakvo se pretpostavqa i za *eziti od *ega / *eza.

oblik (u)~eviziti. venutiŒ < *~a-vedeti (ÅSSÀ 4:31) prema ukr. SEK III 88–89). me|utim. ego sovsem skruØilo œon se te{ko razboleoŒ (Petleva 1989:68). ukru}ivaØi se. slabostŒ < *lek. iz istog izvora i ~epeli 3. zakoviznuØi. ali da su mo`da u vezi sa kovizka „øalica sa zakrivqenim krajemŒ. lukno œiznemoglost.Œ.c. vezeti œbiti vezan. od istog korena i blr. kra~ni œbolestanŒ < *krok. mlkvy œtih. savijatiŒ139. dijal. mlknut œko~iti se. Sa formalne pak strane i srpski i ukrajinski oblici ipak zahtevaju podrobnije obja{wewe. budu}i da upravo zna~ewe œko~iØi se. (ÅSSÀ 12:13).Œ. ukr. izvijati. rus. vedati). sg. }utqivŒ. propastiŒ (ESUM 2:484). uvijati seŒ : œbolovati. ukrutiti se. glagol ima svoj pandan u ukr.(Borys 1984–1985). skrågacâ œbolovati. ~e{. gde se konstatuje da razmatrani oblici nisu sasvim jasni. sg. 141 Up. koviznuØi „`ivoØariti. koveza œhirovit. œpewati se uz drvoŒ Timok (Dini} 1992) 138 Za alternirawe prefiksa up. I dok ni sama imenica kovizka u ukrajinskom etimolo{kom re~niku nije dobila kona~no re{ewe (v. kriviti seŒ140. ESUM l. ukru}ivati seŒ. „id.v. vezeti prema trenutnom vidu veznoti (Vaillant II 388). dijal. zakoviziØi „ohladiti se. biti na samrtiŒ. sl~. ukru}ivati se (o telu)Œ. impf. okregniti œuko~iti se. s. uko~iti se. Detaqnije v.(Varbot 1972:74). za-ka-v’àdiØi „dosa|ivati se. ~e-pqezi se 3. }udqiv ~ovekŒ. up. „id. up. st~e{. sln. ~e{. koviziØi „mu~iØiŒ138. mrznuti seŒ (prisutno u ukr. . autori praslovenskog re~nika sme{Øaju je øod odrednicu *koveza (zajedno sa ukr. u kom bi slu~aju prvobitno zna~ewe bilo „sagibati. ~e{. U {irem slovenskom okru`ewu ~ak i zna~ewe œ(u)}utatiŒ. s. dijal. koveza œneuredan ~ovekŒ itd./ *lok.c. ka{. biti jedva `ivŒ (Petleva l. ozepsti. potvrdama) predstavqa vezuju}u kariku izme|u œ(o)slabitiŒ i œ(u)}uØaØiŒ. Bjeleti} 2006. omolkniti œuko~iti seŒ i œu}utatiŒ (Kurkina 1978b:25).œsagibatiŒ (VarboØ 1981a:321. ~a-v’àdiØi œbolovati. dobija svoje tuma~ewe. Posebno je. biti bolestan. ukrutiti seŒ < *kreg.-h. sln. krehnouti œko~iti se. koviza œba~varsko oru|e za savijawe obru~aŒ. zagibaØâsà œbiti te{ko bolestan. zarobqenŒ. sagibati se. umretiŒ potkrepquju brojne paralele. promrznuti. 139 Paralelizam zna~ewa œsavijati se. bolovatiŒ. posvedo~eno za srp. umirati od dosadeŒ (v. ~ak. dijal.). sg./ *krog. 140 Up. dijal. „kreveqiti se. indikativna ~iwenica da i ovaj srp. œjedva i}i uzbrdoŒ141. vezeti.64 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI up. Ono {to svakako ne podle`e sumwi jeste semanti~ka kompatibilnost svih razmatranih oblika. iz istog izvora i ~epqi se 3. ‰koviza1Š).

O samom korenu *pelz. udarenŒ. œmalo zalo`iti. Anikin 1982.. zalo`itiŒ (RJA). ~alabrcnuti. Za zna~ewe „pewati seŒ up. Anikin 1982:45. potvrdama). kao uzgredŒ Crmnica. potvrda). 20. sa‰dŠ }e ru~ak Piva (Gagovi} 2004) o-~e-brsnuti pf. kao uzgredŒ Crmnica. ÅSSÀ 4:55 s. za~ebrãsnav œsulud. Skok samo pomiwe oblik o~ebrsnuti „otkinuti. *~e-pelzti se. za~ebrãsnuvam. koja korespondira 142 Oblik je dat bez definicije zna~ewa. Bar (gra|a RSA).v. „jedva iza}i uzbrdo poma`u}i se rukama i nogamaŒ id. za~obrãsva œzaka~iti ne{to u prolazuŒ (BER 1:617. B. Bar (gra|a RSA). ~eølezé sa „pewati se. Vr~evi}. u primeru: Zar ni va{i seqani nemaju obi~aj da na vas bace u antre{eq po malo sijena? – „Qeti nikad no {to mu zubovi pod tovarom krajem puta ~abrsnu. uspiwati seŒ. Skok nema. gricnutiŒ: Brsni malo sira i qeba. . U prilog tome govori wegova semantika. Bar (gra|a RSA) · Spoj prefiksa ~e -. ÅSSÀ 3:56–57. i ESJS 11:665 s. Nar. (ibid. Boka. o~ehnutiŒ. ~eølezi „s mukom se pewati. „odlomiti s krajaŒ: O~ebrsni mi malo qeba Wegwevo.elementom sa likvidom -le-. za~ebrãsvam. œlabrcnuti. bilo na koji na~inŒ Crmnica. Up./ *pãlz. o~ebrsnuti „otkinuti. Up. Zna~ewe „kreveqiti seŒ stoji u vezi sa plaziti (jezik). fig. dijal. odatle pleziti se „kreveqiti seŒ (usmeno M. pentrati seŒ. li{}e)Œ: Po}eraj `ivo nek malo brsne. Sjenica.v. li{}e)Œ.) ~a-brsnuti pf. ~a . bug. Up. bez obja{wewa (Skok I 291 s. „uzeti od ne~ega malo. Up./ *polz. plãzati.i glagola brsnuti .) · Od psl. ~alabrcnuti). ~elebrsnuti „malo zalo`itiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:39) o-~e-le-brsnuti „koristiti se od ne~ega malo. Anikin 1988:40 (Anikin tako|e raspola`e samo bug. Boka.v. za~ebrãsna œlako povreditiŒ. re~i se tuma~e kao kontaminati).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 65 i{-~e-pqezi se pf. nap. Bjeleti} 1993:39. o~ebrsnut œodlomiti komadi}Œ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) ~e-le-brsnuti pf. SP 1:399). bug. ali se iz konteksta mo`e zakqu~iti da se radi o zna~ewu „otkinuti ustima i jesti (brst. *~epelzti se (psl.v. basne (gra|a RSA)142 : brsnuti „otkinuti ustima i jesti (brst. Boka. „koristiti se od ne~ega malo. o~ehnutiŒ.. U obliku ~elebrsnuti do{lo je do pro{irivawa prefiksa ~e. Ishodi{ni oblik brsnuti najpre bi se mogao svesti na psl. oblik rekonstruisan je iskqu~ivo na osnovu bug. koje ima i oblik bez prefiksa. *brãsnoti (v.

zagrizati se „zadirkivati.. poreklo oblika ~a-n-grizati itd.-h. œodvajati pozder od lanaŒ. brisnuvaØi œogrizati. *brãstiti (v.). Nije iskqu~eno ni poreklo od psl. zagrizalo. dijal. mo`da treba uzeti u obzir i uticaj re~i kao npr. œpakostŒ. „zajedqiva osobaŒ. prigovara. izazivati jedan drugogŒ Uskoci (Stani}) ~a-n-grizav adj. oblika: rus. dirati. xangaza „}udqiv. cewkati seŒ. brusnuØâ œodvajati seme konopqe od stablaŒ. xangrizalo ‹ ~angrizalo „gun|alo.). nar. (ibid. moglo bi se tra`iti i na doma}em terenu.. i svoä domakä ~elëdâ ne cangriizaè kod kôkí . zajedatiŒ ba~ki Buwevci ( Pei}/Ba~lija) : za-grizati „zadirkivati. tvrdi~itiŒ. izazivati.: . gun|ati. „zajedqivostŒ. . sitni~ar. svadqiva osobaŒ Srem (Maksi} 1980). ?~a-n-grizati impf. zakeralo. „dosa|ivati nervoznim govoromŒ [abac. koja voli da zagrizaŒ id. Adamovi} izvodi s. On bi se. gingiz „prznicaŒ (Adamovi} 1970:69). peckatiŒ. ukr. œzajedqiva. nametqiva osobaŒ [abac (gra|a ERSJ). mogao objasniti kao ob143 Na ovaj oblik je mo`da uticao glagol cangati se „poga|ati se oko ne~ega. „koji mnogo prigovara. `estok (~ovek)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990). ~e-grz f.v. glodati. ~angrizat „dosa|ivati. œpeckatiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). svadqivŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)144 · Skok tretira ovaj glagol kao balkanizam nepoznatog porekla (Skok I 293 s. S obzirom na semanti~ki bliske lekseme zagrizati (se). „~angrizaloŒ Uskoci (Stani})143 xa-n-grizati œ~esto prigovaratiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). dok [kaqi} uop{te ne registruje pomenute oblike. dakle. up.66 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sa zna~ewima isto~noslovenskih kontinuanata ovog psl. brosnuØâ œstiskaju}i prstima ~istiti ne{to ili cediti te~nostŒ. pakosna osobaŒ Uskoci (Stani}) ca-n-griizati zast.. galamxijaŒ < osm. ca-n-gr i zalo n. œdosadna. brosnuØâ œskupqati bobice u pregr{tima ih otkidaju}i od stabqikeŒ. (Jovanovi} 1911:292). dijal. œneprestano pri~atiŒ id. ~angrizati). ~antrati.c. SP 1:399–400). ~a-n-gr i zalo n. „osoba koja mnogo xangriza. (ibid. xa-n-grizalo n. „zagri`qivŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). ~angrizalo „brbqiva zajedqiva osobaŒ Uskoci (Stani}) : za-grizalo „zagri`qiva osoba. guliti koruŒ (v. œzajedqiva osobaŒ. pogrd. 144 Iako je alternacija ~ : x uobi~ajena. Ma~va (gra|a ERSJ). ÅSSÀ l. ÅSSÀ 3:57. ~e-grs „zadevicaŒ.) ~a-grzati „~angrizatiŒ Dvorska (gra|a RSA) ~e-grzalo n. i cangrijati „biti tvrdica. xangri`qiv adj.. prigovarati.

sva|ati se. gun|aloŒ (Petleva 1974:209). ca. sa varijantama baqezgati.Œ (Kurkina 1976:50). sitni~avŒ. brecati seŒ. rus. Ne treba. talasatiŒ. koje Fasmer dovodi u vezu sa grámaØâ „qutito govoriti.mogli bi se tretirati kao varijante osnovnog ~angrizati. bqazgati. ?~e-quzgati impf.(*bl’âvati. œququ{kati. z a g r i z a l oŒ. odbaciti ni mogu}nost da je oblik ~angrizati eventualno nastao kontaminacijom glagola zagrizati i ~angati se „psovati se. bulaznitiŒ Uskoci (Stani})146 : quzg-et-at „govoriti koje{ta. ~angalica „svadqivo ~eqade. ru`iti se. *bl’ujo). (ibid. Kurkina 1976:50. œonaj koji moqakaŒ : lezga œid. Oblici sa inicijalnim xa-. (ibid. lazgeti „id. ba-gráza „naziv za staru iznemoglu `ivotiwu i ~ovekaŒ (Gorà~eva 1982:108).v. ~anga „svadqiva `enska osobaŒ. grabiti se oko nekoga ili ne~egaŒ Uskoci (Stani})145. {amarati. {e-lezga „onaj koji je dosadan. tuma~e}i ga kao onomatopeju (Skok I 287 s. kavgaxijaŒ id. rus. „brbqivac. Up. ~agrljati). S druge strane.i tvorbeno ga razla`e na grá-m-za < *gráza. vla`no vreme sa snegom i ki{omŒ id. uz dodatno ekspresivizovawe infiksom -n-. *bal(a)kati : *bal(a)chati. U prilog predlo`enom tuma~ewu govorilo bi rus. hrymza} pored hryza} „gristi. grázØâ „zanovetati. dosa|ivati. grámza pogrd. œru`no. 146 Ovamo verovatno ne spada imenica ~equzga „drvo za koje su vezane niti na razbojuŒ. „pri~ati koje{ta. .). udarati. baqezgati. *l’uskati II (ÅSSÀ 145 Up. lit. up.v. brqezgati itd.Œ. Analogna ekspresivna infiksacija istog elementa zapa`a se i u glu`.). pqeskatiŒ < psl. rus. nametqivŒ. *bl’uzgati. psovatiŒ (Fasmer I 466). ili da se inicijalni slog mo`da razvio pod uticajem oblika tipa ~angrqati. beqezgati.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 67 lik nastao dodavawem prefiksa ~a. „staro gun|alo.v.v. œrana na glaviŒ. me|utim. {to ne prili~i. ERSJ 2 s. lazgoØaØâ „pri~ati bez prestankaŒ. te~nosti)Œ. zanovetaloŒ.na osnovu -grizati. up. dosadna pri~alica. baqezgatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)147 · Skok nema. œtu}i. Ve}ina ovih oblika navodi se u ÅSSÀ 2:139 s. baqizgati. Osnova quzgati mogla bi biti zvu~na varijanta od quskati „pquskati (o vodi. balezgati. pri~ati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004). dok Truba~ov u ovom obliku izdvaja ekspresivni infiks -m. iako pomiwe glagol ~equgati „brbqatiŒ iz Like. uøu}uju}i na glagole ográzaØâsà. hrskatiŒ (Truba~ev 1965:132). I u ruskom jeziku glagol grázØâ podlo`an je ekspresivnom prefigirawu. Istu osnovu nalazimo i u ba-quzgati „brbqati. i SP 1:184–185 s. ~ango „svadqiv mu{karac. 147 Uø. i ~angav „svadqiv. koje se tuma~i kao sufiksalno pro{irewe (-zg-) prezentske osnove *bl’-u.

tu}iŒ.. blebetatiŒ Ston (RSA).68 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 15:217–218).v. o{amaritiŒ (RSA) · Skok nema. za-}a-u{iti „jako. me|utim. inf. Wu. Skok III 538–539 s. od-qau{iti œid. U ovom kontekstu interesantni su oblici za-qau{iti œo{amariti. za-~a-u{iti pf.-h. koje bi moglo poticati od psl. ali up. i luzati „brbqati. od-lau{iti œo{amaritiŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) koji su svakako u vezi sa glagolom lau{iti œ{amarati. kontinuantama psl. sna`no udariti (obi~no {amarom)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977. naglitiŒ Unac (Jovi~i}). *luzgati / *lyzgati (Kurkina 1974:68–73). tako|e œgrabiti. „opaliti zau{nicu nekome. pqesnuti. o{amaritiŒ Timok (RSA. sna`no udariti. *luzgati (se) (id. `urbati. }a-. acc. ali v. 16:214–215).Œ Unac (Jovi~i}). iako se konkretno ova potvrda ne navodi me|u s. odalamitiŒ. za sada nejasnog porekla. glagola. . uho) ekspresivizuje se dodavawem prefiksa ~a-. Ishodi{ni glagol zau{iti (Skok ga ne registruje.?). RSA) : za-u{iti „udariti {amar. pomiwe Kurkina analiziraju}i psl.

*gavârati / *gavâriti tuma~i se kao obrazovawe sa ekspresivnim prefiksom *ga-. pri ~emu prvi delovi slo`enice (*ga-vornã. *ka-vornã.-h.vorn. ali ne i oko *~e-. To se mo`e ilustrovati na primeru dveju odrednica. ka./ *ko-. dotle se u SP psl.sa sekundarno razvijenim vokalom (*go-. SP 8:88–89)149. varijantom *ka. i Hereè-[imanâska 2003:62–64. v.(ÅSSÀ. Up. *gmuriti. i takvo g. ni`e. *vâriti u osnovi (ÅSSÀ 6:112–113). koji imaju status prefiksa. *ga(jâ)vornã / *gavorna tuma~i kao obrazovawe sa ekspresivnim elementom ga-. koje se smatra samo zvu~nom varijantom od *kavornã (ÅSSÀ 6:88–89). Pristalice „preformantne teorijeŒ. kao i sam odnos prema sinonimnom *ka-vornã (SP 7:74–76). Petleva 1978:54–55) i elemenata ga-. 174.c. Ovi elementi tuma~e se ili kao samostalni prefiksi (Debeqak.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 3) Prefiks gV- 69 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 3) Prefiks gV- 3) Prefiks gV(s. s. a u SP oblik *gavâriti smatra se ekspresivnim derivatom od glagola *gaviti. ko-.). go-. jo{ uvek ne mo`emo uporediti odnos autora SP i ÅSSÀ prema ekspresivnim prefiksima kao pojavi.tretira se kao sekundarna (ekspresivna?) protetska priraslica (ÅSSÀ 6:163–164)148. Moskov 1981:66–67). Debeljak 1954:171.v.(l. [uster-[evc 1992:90–92) i u takvim slu~ajevima ne mo`e se govoriti o prefiksu. *gmuriti (se)?. sa formantom -r.v. U ÅSSÀ psl. go-) Osobenost ovog tvorbenog elementa sastoji se u tome {to se suglasnik g. V. Za sada se mo`e konstatovati da se re~nici sla`u oko postojawa imenskog prefiksa *a-. i glagolom *vârati. MarØánov 1986:130. me|utim. .(SP 7:77). ga-. Kao {to je ve} re~eno. Machek 263 s. *sko-vornã) ostaju nejasni. Moskov).tretiraju kao prefiks (up. i razliku u tuma~ewu glagola * gonositi (s e ) (ÅSSÀ 7:25–26. Druga~ije SP 7:170 s.javqa i kao proteza u nekim leksemama (o tome podrobnije PeØleva 1978.. 148 149 Takav tretman imaju i suglasnici x-. ili kao zvu~ne varijante prefiksa ko-. *gavornã obja{wava kao slo`enica sa drugim delom . Dok se u ÅSSÀ psl. *gmyriti suglasnik g. *ga-. zbog disproporcije u koli~ini obra|ene gra|e u dvama praslovenskim re~nicima. [arifullin 1982:14). *gy-). U obrazovawima tipa psl. Treba praviti razliku izme|u protetskog g. koje mo`e biti rezultat perintegracije (v. *`a-vornã-kã.

o~ito. glagol prevashodno ima akusti~ko zna~ewe. primer ahmálicca „pogre{itiŒ. muqati. *naxmyliti. o{trewem. „pri~ati. RSA). up.c. Kurkina 2003. Merkulova 1985:40–41. Up. zakeratiŒ (RSA) · Osnovni glagol milati. „postaviti se u kos polo`aj.-h. nagnuti se. pf. gomila (Skok I 588). x-. s-.-h. Up. O psl. Osnovni glagol *myliti „kriviti. gwe~itiŒ. koje Skok neopravdano stavqa s. id. sg.v. za-go-miqa 3. oblik *nag(a)myliti se (ÅSSÀ 22:24). koje se realizuje i u obliku sa elementom go-. 151 150 . varati seŒ. ve} op{teslovenska re~) i razotkriva wegovu motivaciju (l. strepoŒ. na{e tuma~ewe ~ini nam se ubedqivijim. pri ~emu je akcenat stavqen na pokret. blebetati. dakle. *myliti se podrobno v. savijawem. namilati „zanovetati. glagol mleti razvio je i sekundarno zna~ewe „pri~ati jednoli~no.70 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI PRIMERI: na-ga-militi se pf. na osnovu primera: Kao {to god nagomilano s glomotom pada. semanti~ki se podudara sa glagolima *xmyliti „praviti zako{enu povr{inu (odsecawem. me|utim.v. budu}i da ga on defini{e kao „poltern. a)-. mljeti).v.v. potvrda rekonstruisan je psl. sko-. Ovde treba pomenuti i oblike go-milati se „bu~atiŒ (Vuk)152 i za-go-milati „zapo~eti pri~u nekom vikomŒ Piva i Drobwak (Vukovi} 1940). tesawem. ka`e se. Glagol *g(a)myliti. sa~uvan samo u prefigiranom obliku. S. nagamiliti se „nagnuti seŒ (RJA) · Na osnovu navedenih s. *xmyliti (se). „dosa|ivati gun|awemŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) : milati impf. koji se javqa sa razli~itim „priraslicamaŒ: g(a)-. pripovedatiŒ Leva~. O formalnoj vezi glagola *myliti i *xmyliti govori blr. 22:82 s. miqati jeste iterativ prema mleti (Skok II 444 s. Ukoliko nije u pitawu poreklom onomatopejski glagol. mora biti u etimolo{koj vezi sa *myliti se „gre{iti. pri ~emu je zna~ewe „gre{itiŒ verovatno sekundarno151. dosadno. lupetatiŒ (v. Kod Vuka. x(o. obarawem)Œ i *x(a)myliti se „i}i klate}i seŒ150. da se gomila.). 152 U RSA dato je zna~ewe „stropo{tavati se. nakriviti seŒ Katalenac (RSA). dijalekatska potvrda vrlo je dragocena jer {iri areal glagola *myliti (on. i ÅSSÀ 8:45 s. iskrivqavatiŒ. nije samo zapadnoslovenska. Pored osnovnog zna~ewa „drobiti. ru{iti se sa treskomŒ rekonstruisano.

bujanŒ). Banija. ugojenŒ > œu kome ima urodice. zaprqati. Skok izvodi glagol gojatiti od prideva gojatan (pored navedenog. potrebe i sl. poraslo travom i urodicom Bosna (RSA) (Skok I 585–586 s. Zna~ewe „zasititi se. ÅSSÀ 6:56 s. neoplevqenŒ: Gojazno `ito. Skok I 763–764 s. zajazitiŒ: Ko }e wega zagojatiti i wegov nesiti burag napuniti? Ba~ka.. œzasititi. ne~isto}aŒ Vojv. jaz1. i gojatan adj. nanositi sme}eŒ Bos. gojatiti se „rasti. puniti (jaz. zajaziti se „utoliti glad ili `e|. Bos. zadovoqiti seŒ : za-jaziti fig. up. goj). jamu i sl. *eziti. Up. zasititi seŒ Ba~ka : za-jatiti „napuniti prqav{tinom. potkrepquju}i semanti~ki pomak „pun. „utoliti nekom glad. zaprqati seŒ. ali u wojzi na|u samo sudove zagoja}ene sirom i kajmakom. Grahovo. uzimati maha (o urodici u `itu)Œ Banija. Vrhovine. zadovoqiti se. Up.mo`da je umetnut pod uticajem oblika zagojatiti (v.v. Element -go.)Œ. œ{iriti se. zatrpavati.v. zaprqati. Grahovo. razjapqivatiŒ154. œprqav{tina. najverovatnije denominal od gojat f. zasititi. zasititi seŒ (RSA)153 · U RSA nema oblika *gojaziti. ?za-go-jatiti pf. zakr~itiŒ: Kad sjedne zagojati kao klade CG. Grahovo. „napuniti prqav{tinom. uprqatiŒ: Onda mu otvore ku}u. punitiŒ. uprqatiŒ Leva~ (RSA) · Osnovni glagol je gojatiti impf. œpostajati ne~ist (o `itu kad se napuni urodicom)Œ Lika. Jajce. zagojaziti se „zasititi se. ovaj pridev ima i zna~ewe „pun. œ{iroko otvarati. prqav. |ubretom. O osnovnom glagolu jaziti v. œzarasti u korovŒ: Sve mi se `ito zagojatilo Banija. odvoditi vodu pomo}u jazaŒ.v. dok se jaziti javqa samo u zna~ewu „praviti jaz. zauzimati mnogo mestaŒ (RSA).)Œ. bujati. „prqati. ugojen. Vaqevo (RSA). œzajaziti se. fig.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 3) Prefiks gV- 71 za-go-jaziti „z a j a z i t i. urodica u `ituŒ Crni Lug. i pridev zaja`en œsitŒ Vojv. debeo (o ~eqadetu)Œ > „ne~ist (o `itu)Œ paralelom gojazan „debeo. zasititiŒ: Tvoju gramzivost na jelo i pi}e ne mo`e niko zagojaziti. „u kome ima urodice. Lika. Bos. zadovoqiti. pun sme}aŒ Lika. utoliti nekom `e|. zagojatiti se „napuniti se talogom. (RSGV). i zajazit se œkad dete pla~e pa mu nestane dahaŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). prohtev. ni`e). neo~i{}en (o zrnevqu)Œ Banija. œzapre~iti. neoplevqen (o `itu). œne~ist. neotrebqen. |ubretom. podmiriti (`equ. Jajce. „korov. Lapac. œzajazivati. zadovoqiti seŒ verovatno je sekundarno u odnosu na „zatrpavati. 153 154 .

. zabrazditi. u kojem kao da se ispred iste osno- ve javqa prefiks {a-155. jedva uhvatiti pravacŒ (Marseni} 1986). krenuti najzad nekamo. zakr~itiŒ karakteristi~no je i za oblik za-{a-jatiti „postaviti neki predmet na nezgodno. ukoliko nije re~ o posebnom glagolu. gore).iz oblika zagojatiti.72 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Oblik zajatiti. Zna~ewe œzapre~iti. zapremiti (o predmetima)Œ: [to si orman za{ajatijo? Ne mo`e niko pro}i — Za{ajatijo mi orman ~itavu sobu Qe{tansko (Te{i} 1977). œz a u z e t i d o s t a p r o s t o r a. o{ejatiti „zaputiti se. zajazitiŒ razvilo se verovatno pod uticajem fonetski bliskog glagola zagojaziti (v. mogao je nastati gubqewem sloga -go. 155 Nije jasno spadaju li ovamo i za{ajatiti œtvrdoglavo ne{to tvrditi. zastranitiŒ Bogova|a (gra|a RSA). mada za takvo tuma~ewe nema adekvatnog obja{wewa. prolazno mestoŒ. Zna~ewe „zasititi.

CG (RSA). *xaxuliti. Miqanov (gra|a RSA). naime. *xlãkati.tretiraju se kao ekspresivni prefiksi.i wegova varijanta *xo. 157 U ovim oblicima izdvaja se prefiks *ko. xa-.. ili kao ekspresivni prefiks. 158 Ovamo i oblici sa umek{anim l: aqidati œid.tretira se kao ekspresivna priraslica (ÅSSÀ s. *sk’o. suglasnik x. PeØleva 1989:65–67). *xovezslo / *kovezslo157.vv. *xaxolã / *xaxolâkã. pru}e itd. *xamordâ156.). spoj ekspresivnog prefiksa *ha. MarØánov 1986:131. M. dok se *xã.. pak. Prihvatqivije je. ili se. PRIMERI: ha-hulati impf. besciqno se kretati. *xymordâ.)Œ koje se mo`e ra{~laniti na ekspresivni prefiks * {i. *xoxul’a. *xalizã?.karakteri{e ili kao ekspresivni prefiksalni element. U obrazovawima tipa psl. xo. *xalepa? / *xalipa?. Gorà~eva 1989:272–273. . hahuqati „poboqevatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) · Skok nema. {ámorodâde „sitne` (iverje. U ÅSSÀ elementi *ha-.va`i donekle i za ha-. aqedati Uskoci (Stani}). Prefiksalno x-. *xlema. pa Bog Piva (Gagovi} 2004).Œ: Nau~ilo alidati.i glagola *xuliti II (v. ipak. ha-) Ono {to je re~eno za prefiksalni element go-. *xaxuliti. „lutatiŒ: . cijo dan hal’ijeda{ od ku}e do ku}e? Ro`aje (Had`i}) a-lidati „skitati. xo. *xãbãtã.i osnovu * mordâje (v. *xãbuzã. *xlamã? / *xlomã?. *naxymerda.< *sko-.([arifullin 1982:14). mene misa `alosna halida . [uster-[evc 1992:92–93). ÅSSÀ 8:11).(Merkulova 1985:41).-h. ga. bazatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). aqidat „lutati.tuma~i se kao samostalan prefiks (Debeljak 1954:171). *ho-. Pro{}ewe (Vuji~i}). xa-. tako|e se javqa kao proteza (v. Suglasnik x-.od *sk’-. *xlemãjâ. lutatiŒ Kosovo. ha-l’ijedati œlutati bez ciqaŒ: \e si. aqidat Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Ovi elementi izdvajaju se u slede}im oblicima: *xabârati. Oblik se mo`e svesti na psl. alidati „id. ovi elementi smatraju frikativnim alomorfima prefiksa ko. „pobolevati.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 4) Prefiks xV- 73 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 4) Prefiks xV- 4) Prefiks hV(s. ?ha-lidati impf. *sk’a-. tumarati.Œ (RSA). alidat Kosovo (Elezovi})158 156 Ovamo jo{ i blr.. i sad ga ne mo{ odu~iti.. izvoditi x-. slabitiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). aqidati. *xy.

Ispred ishodi{nog lidati (za koje up. fig. œvrteti.v. ali ni{ta zrelo ne uraditiŒ Zaglavak. ~as onamo. podskakuju}iŒ Zaglavak. Kqu~ni dokaz za to je ro`ajski oblik hal’ijedati159. lahoritiŒ id. œblago duvati. ESUM 3:230 s. (RSA).74 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI lidati impf..v. „izvijati se. œi}i nestabilno. Oblik sa inicijalnim a. Rikov 1988. budu}i da su u tom govoru vrlo retki slu~ajevi sekundarnog izgovarawa glasa h. O drugim mogu}im tuma~ewima v. ERSJ 1:121–122 s. landaratiŒ: Ama mu lida podupina Zaglavak. To. treskati se.. œizbegavatiŒ. drmati seŒ: Lida meso na wemu Srem. vrckati seŒ: [to lida{ kao kurva?. me|utim.v. lidam. alidati. œtr~ati ~as ovamo.{iroko je zastupqen na Kosovu i u Crnoj Gori. koji predstavqa jedinu potvrdu sa glasom hzabele`enu u govorima u kojima se taj glas gubi. prave}i se vredan. {etati seŒ: Lidaju to~kovi. uvijati se. te bi se stoga mogao smatrati i rezultatom hiperkorekcije. kolutati (o~ima)Œ sredwi Timok. ne va`i i za oblik Marka Miqanova — halidati. izvrdavatiŒ Pocerina. œpodrhtavati. [abac (gra|a ERSJ) · Skok ne pomiwe nijedan od ovih oblika. 159 Oblik osnove -l’ijedati (sa karakteristi~nim prelaskom l > q) mogao bi se smatrati pseudojekavizmom. œlepr{ati. lidkaØâ) javqa se prefiks ha-. œkretati se. œve{to izbegavati kakvu obavezu. BER 3:394 s. a mo`e se objasniti gubitkom inicijalnog h-. . tr~ati brzo. posao.

{migati.u leksici slovenskih dijalekata. Ovakvo tuma~ewe prihvata Mokienko. „redak ekspresivni prefiksŒ (Kurkina 1992:193). Fasmer tra`i izvor ovim elementima u argou. Holub i Kope~ni tuma~e ga na isti na~in kao i ~e-.i. {e-. Ve}ina autora se. kojom se ne mo`e objasniti prisustvo prefiksa {u-. a drugi ga tretiraju kao varijantu nepalatalnog prefiksa xo. on na isti na~in poku{ava da objasni i ruske dijalekatske re~i sa prefiksima {u-. v. tj. {i-. {e-. Jedni ga dovode u vezu sa s-mobile ([arifullin 1982:14–15.(Debeljak 1954:175.(i ku-) (Vasmer 1912). {a-. „ekspresivni prefiksŒ (Merkulova 1972:176. posebno isti~u}i pejorativno-intenzifikatorsku ulogu prefiksa {u. . kao palatalizovani dublet prefiksa ko160 Tuma~e}i sln. 1981a:22). po wemu. {i. i [arifullin 1982a:120–121). priznaju}i wegovo postojawe. proisti~e iz negativne ekspresivnosti koju nose glasovi x / { u slovenskim jezicima (Mokienko 1972:161. ili u imenicama za koje se mo`e pretpostaviti glagolsko poreklo (Petleva 1974:211). {o-. Petqova precizira da se dati afiks po pravilu zapa`a kod glagola. ead.-h. Varbot 1973:6). Kurkina 1974:67)160. U etimolo{kim re~nicima izdvaja se nekoliko lakonskih konstatacija o ovom prefiksalnom elementu. {i. ipak. defini{e ga kao „arhai~an prefiksŒ (Kurkina 1981:331.u slovenskim `argonima. {i-) tuma~e fonetskim putem. {e-.kao argotskih elemenata koji se koriste za ekspresivnu tvorbenu modifikaciju obi~nih re~i (radi iskazivawa omalova`avawa ili da bi se postigla tajnost jezika). ne izja{wava o poreklu prefiksa {e. {u-) U etimolo{koj literaturi operi{e se prefiksalnim elementima ~iji je nose}i glas suglasnik {-. {emigati autorka pravi interesantnu opasku da je u konkretnom slu~aju do{lo do ekspresivnog razvoja inicijalnog {e. ali nema mnogo podataka o wihovom krajwem poreklu. smatraju}i da su tvorbeni postupci svojstveni sociolektima — zasebna pojava. 90). Moskov osporava Fasmerovo tuma~ewe. Polaze}i od protetskih slogova {u-. Pejorativnost ovog prefiksa. ali sam nema obja{wewe za wihovo poreklo (Moskov 1981:81–82. Kope~ny 1983:37). {i.iz prefiksalnog s-. Na stabilnijem su terenu oni autori koji poreklo prefiksa {e({u-.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 75 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 5) Prefiks {V(s.

iz istog izvora u-{e-petqiti „nepoverqivo ne{to kazivatiŒ. {evrdatiŒ Uskoci (Stani}). neodlu~no. „osoba koja se smeteno pona{a.v. {eprtqati „polako raditi. {opiriti).v. {o-. ~eperiti se. {e-. . nespretno. {iverziØâ. po~eti nespretno raditi. p r t q a t iŒ Otok u Slavoniji (RJA). lagatiŒ Uskoci (Stani}). upla{iti se. u{eprtqit se œzbuniti se. smeteno govoriti i sl. nevoqno raditiŒ. smu{eno govoriti ili ne{to raditi. ali bez ikakvog obja{wewa (Machek 618 s. „po~eti {eprtqati.< ~e-. {eprtqiti „raditi koje{ta. biti posledica perintegracije slo`enica sa ot-. Snoj govori o ekspresivnom prefiksu *{e.< *~e. {ebáhnuØâ. {eváràØâ.v. „pona{ati se {eprtqavoŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). „nespretanŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). zbuniti seŒ. *na{aråøicâ. neve{to. œi}i desno-levo.mogao bi. Fasmer izdvaja prefikse {a-. {eválàØâ. ko-). ~a. œzapetqati se (u poslu). pri~a ili ne{to radiŒ Uskoci (Sta161 Razvoj {e-. u nekim slu~ajevima.76 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (Holub/Kope~ny 174 s. PRIMERI: {e-prtqati impf.v. œnemarno. te{ko hodatiŒ Sanski Most (gra|a ERSJ). {u.Œ Sanski Most (gra|a ERSJ) {eprtqa f. „{eprtqava osobaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). {evrdatiŒ Uskoci (Stani})162. nespretno raditiŒ. saplesti seŒ Potkozarje (Dalmacija). œoskudevati u ne~emuŒ Srem (gra|a ERSJ).). zbuniti seŒ.(Snoj 69 s. {umoriØâ.(ÅSBM 7:289 s. œpometeno.vv. {emeØaØâ. {eluøina. u{eprtqiti œbiti nespretan u obavqawu nekog poslaŒ Segedin (gra|a ERSJ). {usØráè i u ve}ini slu~ajeva ponavqa svoj raniji stav da su u pitawu elementi argotskog porekla (Fasmer IV s. {ivoroØ. nespretno. spetqati seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) {eprtqav adj. {i-. œi}i desno-levo. {eøeriØâsà. Mahek samo ka`e „prefiksŒ. zbuniti se. zbuniti seŒ.vv. {obolØaØâ. U beloruskom etimolo{kom re~niku pretpostavqa se da je prefiks *{e. œvrdati. {eprtati „brbqatiŒ (RJA) za-{e-prtqati / za{eprtqati pf.)161. „ne{to smu{eno. 641 s. {eprtqav œid.Œ BiH (RSA) u-{e-prtqati se „smeteno. {eprtqat œnesigurno. smu{eno govoriti ili ne{to raditi. u{epetqiti se „smeteno. {umarkaØâ. biti slab u ~emuŒ Lika (RJA).u slede}im leksemama: {abalda. na{aØárácca itd. 162 Up. u{eprtqiti se / u{eprtqiti se „smu{eno govoriti ili ne{to raditi. {a. navode}i nekoliko primera u kojima se on javqa. {averziØâ. smu{eno govoritiŒ. {o-).

œpri~ati ili raditi koje{taŒ Uskoci (Stani}). i {qaprta „{eprtqaŒ Virje (Herman 1973:94). ispri~ati nejasno. lupetatiŒ Lika (Ajxanovi} 2002). Srbija (RJA). snalaziti seŒ Leskovac (Mitrovi}). blebe}eŒ. „i}i nekud sa porodicom i stokom nose}i i pokretnu imovinu. {lapr~ek „id. sg. sa mogu}om promenom t > k kao u petqati > pekqati. up. RJA). doseliti seŒ. „petqati. neve{t u posluŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) {eprtqan m. isprtqati se „preseliti se. œodlaziti nose}i svoju opremu. krcati teret i prenositi ga. poku}stvo). Tako|e up. prtqam 1. i {eprkqar „~ovek koji koje{ta ili kojekako govori. {oprtqina „prtqag. Unac (Jovi~i}). izvu}i se. „s p e t q a t i. „prtqagŒ Timok (Dini} 1988). œdoneti u velikoj koli~iniŒ Uskoci (Stani}) zaprtqati se pf. „brbqatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}).Œ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988).Œ (RJA). [abac (gra|a ERSJ). u vezi sa prkeqati „blebetatiŒ (RJA). z a p e t q a t i s e (u kakav posao)Œ (RSA) isprtqati pf.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 77 ni}). prtqat „id. sprtlati „povr{no. {eprtqanko „{eprtqa. sg. œs te{kom mukom iza}i. prtlati „povr{no i lo{e raditi kakav posaoŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) doprtqati pf.Œ Sesvete (Maresi} 1996:215). {eprtqa œzbuwena. kao i {laprtak „id. odlazitiŒ. seliti seŒ. blebetaweŒ? (samo u jednom primeru. œpri~ati gluposti. konfuzno. prtqat „id. nesnala`qiva osobaŒ Vasojevi}i (Bori~i}). (ibid. œi}i bez ciqa. samo da se ispri~aŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). iselitiŒ.Œ. v. „do}i odnekud sa porodicom i stokom teraju}i i pokretnu imovinu. „zaplesti se. . sprtqatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) 163 Up. tumaratiŒ.) prtqati impf. nesnala`qivacŒ Crna Reka (Markovi} 1993)163 {o-prtqak m. œodlaziti brzo sa porodicom i stokom nose}i pokretnu imovinuŒ Potkozarje (Dalmacija). u istom izvoru *{qepr~ek „mu}akŒ. istovariti seŒ (RSA) naprtqati pf. davitiŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). pekqam 1. Srem (gra|a ERSJ). iseliti seŒ. brbqati. seliti se uz tovarewe i prebacivawe poku}stva. „naprtitiŒ. naprtqati se „nagomilati se u ve}oj koli~iniŒ (RSA) sprtqati pf. „preseliti. „govoriti koje{taŒ Vrawe (Zlatanovi}). œraditi nesistemati~noŒ Zagara~ (]upi}i 1997). {eprtla „onaj koji je nespretan. „pri~ati o bezna~ajnim stvarima. Ma~va (gra|a ERSJ). li~ne stvariŒ id. „nespretna osobaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). {eprkqarija „brbqawe. na brzinu {to u~initi. pakovati (npr.

smatramo da se i s.v. o kojem v. {e-meØiØâsà „muvati se. majati seŒ : meØaØâ „bacatiŒ. kao i prideve na -qiv. S obzirom na potpuni formalni i skoro potpuni semanti~ki paralelizam sa rus.v. Razvoj tj > tq umesto } u ovoj kategoriji nije nemogu}. prtqa~a m. i {ebetati „teturati.v. mesti. 164 165 . mutqag : mutqati (< *motjati). {emetiti „izvla~iti se.v.v. „petqatiŒ. Orahovica u Slavoniji.v. œtresti se u hoduŒ. smatraju}i ga denominalom od {emet „drvo sa vi{e kuka kojima se salpavaju vr{eŒ (Skok III 386 s. O s. klecati u kolenimaŒ (RJA). teturatiŒ Krk (RJA). up. nesigurno hodatiŒ (RJA). u napitom stawuŒ I` (Kuli{i} 1979). {emetat. Skok II 652 s. smatramo da je potowi oblik nastao dodavawem prefiksa {e. {epav). 168 Up. / f.v. quqati seŒ Bra~. prtiti v. „brbqatiŒ. teturatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi})166.v. {ebe}ot (se) „drhtati (zbog vitko}e ili od slabosti)Œ. petlja). glagol {eprtqati realizuje posledwa dva. mesti. ESJS 8:462–463 s. npr. *metati (se). prtiti (se))164.na osnovno prtqati (o ovom glagolu v. -jaga1)165. Petleva 1974:209)168.-h. *ob{emetati. Varbot 1973:8–11. hodati levo-desno. {emetiti impf. 166 Up. glagol mo`e objasniti kao tvorevina sa prefiksom {e-. izbegavati obavezeŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) : metati „bacatiŒ (RSA)167 · Skok registruje glagol {emetati (bez zna~ewa). drhtati. majati seŒ (Fasmer IV 427. ali se i prvo zna~ewe reflektuje u imenici {oprtqak œprtqagŒ). i psl. [to se ti~e deverbala prtqag(a). {eberiti „{ebeqati se. Skok III 59 s. {emetati. Up. „teturati. {ebetat. {e-metati. {eme}at „posrtati. S obzirom na podudarawe zna~ewa glagola prtqati i {eprtqati (od tri glavna zna~ewa glagola prtqati: „seliti seŒ. Skok ga na jednom mestu izvodi od prtiti sa sufiksom -jaga (Skok I 745 s. prtqavac m. i Dorovskih 1981:131. prevrtqiv.-h. „brbqivacŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}).78 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI prtqa.Œ Draga~evo (\ukanovi} 1995) · Skok tuma~i glagol {eprtqati kao rezultat kontaminacije {epati i prtqati (Skok III 387 s. {emet). Skok II 410–414 s. a na drugom od prtqati sa sufiksom -ag (Skok III 59 s. i Kurkina 1977:19–23. prtiti (se)). {eme}ati „posrtati. dodatim na glagol metati. „id. ÅSSÀ 18:112–115 s. {ebe}ati „tresti se. œteturati seŒ Brusje (Dul~i}i 1985). 167 Nije jasno spada li ovamo pri-ho-metiti „udariti otvorenom {akomŒ [epurina (Kursar 1972). Nije iskqu~en ni uticaj glagola petqati (o wemu v. {e-meØaØâ.v. meØaØâsà „muvati se.

pokuwiti seŒ [abac. zami{qen. u{ukuriti se œsnu`diti se. koprcati se. posmatratiŒ (RSA). kutra f.i *metati (id. Skok ga dovodi u etimolo{ku vezu sa kutiti „zami{qeno u bolesti }utatiŒ i poredi sa csl. zajedno sa ostalim gore pomenutim oblicima. 169 170 . dok prire|iva~i Skokovog re~nika daju etimolo{ku dopunu. sneveseliti seŒ Bogova|a (gra|a RSA). „koji kutri. {aq. kutiti „machinariŒ. „ne{to }utke smerati. kutrt. zast. u potaji se do{aptavatiŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983)169 u-{u-ku-triti pf. „podmukao. dosa|ivati seŒ Kordun (gra|a ERSJ) · Skok nema. œzami{qeno }utatiŒ Potkozarje (Dalmacija). glagola *{em-etati. pogubitiŒ < poq. {u-ku-triti impf. „onaj koji }ute}i ne{to smi{qaŒ. sa semanti~kim razvojem „le`ati u kutuŒ > Up. Prvi oblik je mo`da u vezi sa kutiti „zami{qeno u bolesti }utatiŒ (Skok II 248–249 s. kutriti). „hodati po ku}i bez poslaŒ Vinkovci (RJA) ku-triti impf. *{em-etaje{â < *{e-ti. daqe. „mirovati bezvoqno (naj~e{}e u stawu iznemoglosti. zloban ~ovekŒ Banija. œ}utatiŒ Kordun. œu}utati se. prema kojoj je ovaj glagol izveden od imenice kut.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 79 rekonstruisano na osnovu stpoq. szamota} sie œtrzati se. uz napomenu da je prisustvo ekspresivnog prefiksa {e. œobmanutiŒ. kutrowa m. / m. tako|e i blr. Up.v. œpa`qivo (obi~no kri{om) gledati. oslu{kivati {ta drugi govore. RJA). ispod okaŒ. {emetati œklimavo hodatiŒ. Sln. øa{amaØacâ œpobacati. kutriti œpromatrati ne{to sa strane. „}utqiva mu{ka osobaŒ id.Œ. œ~amiti. iz istog izvora i }ukutriti „id. -im œne{to }utke smeratiŒ: ]uti i kutri od jutra u onom }o{ku Sanski Most (gra|a ERSJ). kutriti se „pritajivati se i budno oslu{kivatiŒ (RSA) kutrav adj. „}utqiva `enska osobaŒ Lika. koje se tuma~i kao poliprefiksalna tvorevina sastavqena od ob-. iscrpenosti. oszemiota} (?) œpokrastiŒ. u ~ami. bolesti ili polusna). Up. obi~no podmuklo u sebi ne{to smi{qaju}iŒ. {e. v. povu~enŒ. U osnovi prefigiranog oblika le`i glagol kutriti.u ovim oblicima mawe verovatno (Bezlaj IV 31). œ}ute}i pa`qivo slu{ati. izvodi se od ekspresivnog psl. *{eme{â. (RSA) ku-toriti impf. 30:131). kutre m. œprovoditi vreme u osami. povu}i se u ugao sobeŒ: U{ukutrio se kao malo dete kad napravi {tetu — U{ukutrio se pa ne mrda Ka~er (gra|a RSA)170 {u-ku-toriti impf. kuwatiŒ. kutralo n. œzabuniti seŒ Srbija (Vuk. i u{ukutiti se œprimiriti se. rvati seŒ (ÅSBM 8:259). {aq. }utqiv. ~amitiŒ.

i dijal.v. u Zakqu~ku). {e-kuka f. herav. U pogledu semantike up. buqitiŒ BiH (RJA) : pi`driti œzuriti. osnovni glagol kukam verovatno je u vezi sa bug. pi`drit Vasojevi}i (Stijovi} 1990. dakle.v. sagiwati seŒ (RSA) {e-kukav adj. [kalji} 327 s. Ovde su od posebnog zna~aja oblici kutoriti i {ukutoriti. 86–87).v. i *kotati „skrivatiŒ (ÅSSÀ 12:69–70). U ÅSSÀ. œpovijen. œkrivudavŒ. pogurenŒ.v. œkrivinaŒ Vlasotince (gra|a RSA) · Spoj prefiksa {e. 483 s. na-{o-heriti (se) pf. no zbori po pravo Leskovac (Mitrovi}). kukam2). *kotoriti / *kotriti. kuka. „nadi}i (se). Zna~ewe œnaklobu~iti seŒ odra`ava semantizam œkrivŒ. Skok III 661–662 s. *ku~iti (se) (ÅSSÀ 13:81.pred osnovom -t(o)riti (o toj pojavi v. i Skok II 225–226 s. {e-kukam 1. glagola kukam. kutriti). Anikin 1988:76. O ishodi{nom glagolu heriti v. sg. naduvati (se) u vidu klobuka. Skok nema.v. Ako je ta~na predlo`ena tvorbena podela. zreti1. „gledati. Skok nema. naheriti se. u kojima je sa~uvana puna osnova *toriti (o woj v. impf. kukam „kle~atiŒ (BER 3:87 s. Bori~i}) · Spoj prefiksa {i. up. Vlasotince (gra|a RSA) : ku~iti „kriviti. i-{o-bekati pf.v. vrdatiŒ: Ne mi {ekukaj.80 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „bolovatiŒ > „}utatiŒ (Skok II 248–249 s. i pridev naheren œzavinut. iskrivqenŒ. daqe. do naslojavawa prefiksa {u. pi`drit œid. *kuka. ku~iti se „savijati se. {i-pi`driti impf.i glagola pi`driti. a ovo. savijati (vrat)Œ.i ku. blenutiŒ Lika (Ajxanovi} 2002). obrazovawe sa pejorativnim prefiksom * k o . O ishodi{nom glagolu pi`driti v. Skok nema. 78–79). U razmatranim oblicima {ukutriti i {ukutoriti do{lo je. naklobu~iti (se)Œ CG : na-heriti (se) „dovesti (se) u kos polo`aj. Skok I 494 s. sa psl. nakriviti (se)Œ (RSA) · Spoj prefiksa {o. erlav. up.v. kriv. glagol kutriti svodi se na psl.i glagola heriti se. „krivudati. dodatim na glagol * toriti (ÅSSÀ 12:74). nagnuti (se).Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002).. me|utim. „izudarati pesnicom u le|aŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) .

mucati)172.< *so-). {o-mlta 3. Lika (Ajxanovi} 2002) {a-mlta 3. ni na vreme Vrawe (Zlatanovi}) : mlata f. Skok nema. su.). . mlcam „mucatiŒ Pirot (@ivkovi}).v. i arhai~ni imenski prefiksi (npr. podra`avati glas ovce. „skitnica. up. iako je tu osnova -mutati verovatno drugog porekla. ni`e {ele-badati „id. U obliku {elebekati do{lo je do pro{irewa prefiksa {e. Skok II 441 s. s-).elementom sa likvidom -le-.i glagola bekati. zaplitati jezikomŒ (RSA). „bazatiŒ. Skok II 473–474 s. {omuta „~eqade koje {omuta.v. teletaŒ. Budu}i da se mlca(ti) = mucati svodi na psl. za oblik mutati (mlta) moglo bi se rekonstruisati psl. alterniraju i „normalniŒ (npr. pa je mlta(ti) = mutati (o ovom posledwem v. mlatiti). Skok nema. zamla}uje. a on ti je {amlata: ne pazi ni na re~i.v. preterivati u pri~awu i izmi{qawuŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) : mutati „mucati. / f. impf.Œ. *mâlcati. 172 Skok smatra da je mutati < mucati. œogla{avati se cvile}i (o {tenadi)Œ Potkozarje (Dalmacija)171 · Spoj prefiksa {o-. Hrv. za-mlata „onaj koji se mlati. Ispred osnove mlat-. „prodavati zjala. „nedoli~no govoriti. tj. Skok I 129 s.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 81 {e-le-bekati impf. onaj ko uludo tro171 Up. zamla}ivati seŒ (RSA) (v. lutalicaŒ Gri`ane. œgovoriti. sg. Po Skoku. tra}iti vreme. Dijalekat ~uva vokalno l. Pada u o~i i paralelizam oblika sko-ml~em : {ko-mutati. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:129). „pri~ati glupostiŒ — me|usobno korespondiraju (v. pri~ati glupostiŒ CG (RSA) · Spoj prefiksa {e. (RSA) · Skok nema. lupetatiŒ. {a. {vrqati. pored ekspresivnog prefiksa {a-. up. „zamlataŒ: Sestra mu je dobra. „buncatiŒ Lu`nica (Mani}). za-. brbqati. bebekati. ili je u pitawu dvoslo`ni prefiksalni element {ele-. {a-mlata m. Navedeni oblici dovedeni su u vezu zbog toga {to wihova zna~ewa — „udaratiŒ. tele i sl.v. glagola mlta. sg. Imenica mlata je glagolskog porekla < mlatiti „govoriti mnogo i koje{ta. koje se {uqa kao kradqivacŒ Krk (RJA). *mâltati. up. O ishodi{nom obliku bekati v. bazatiŒ Uskoci (Stani}) : bekati „ispu{tati glas „beŒ (ovca. mlatiti se „gubiti.). œmucati. œpri~ati bez vezeŒ Babu{nica (gra|a RSA) ?{ko-mutati impf. u tvorbenom pogledu {o-mutati „{uqati se oko ku}e kao tatŒ. kamkati). tepatiŒ. fig. sa zamenom t < c prema mutav (l. oba oblika su onomatopeje (Skok II 28 s.c.i dijal.

œi}i oprezno kao da se nogom bodeŒ (RSA)177. O ishodi{nom ma(h)nuti v. Ovo kao da je samo fonetska varijanta od ({ele)badati (a : r) ili. tumanim œukrastiŒ [umadija (gra|a RSA). napisati kako biloŒ. nemarno raditiŒ. zaba{uritiŒ CG (RSA). na{arlatati „napisati neuredno. 177 Up. neznalicaŒ Vasojevi}i (Bori~i}). (ibid. bazatiŒ id. s-mlata œnezgrapna osoba. „{vrqati. œi}i tamo-amoŒ. ne~itko. brbqatiŒ (Vuk. ({ele)vrdati (v : b). œglupa osoba.i glagola ma(h)nuti. *batati. v. drqaloŒ (RJA)176 {ere-badati impf. a evo popazi {to ti vequ Piva (Gagovi} 2004) : mahnuti œukrasti. lutati. besciqno se kretatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) na-{ara-badat pf. na{vrqatiŒ BiH (RSA). i{krabati. badat „skitati. uzeti kradom. prisvojitiŒ: [alamanu}e ta iz o~iju. {krabatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). œkojekako. i na{arabati „i{vrqati. „podsticati badom (= prut za terawe volova). lutati. 174 Up. œlagati. „piskaralo. œzamlata. mahati (se). Skok I 120–121 s. bosti uop{te. {ala-manuti pf. V. SP 1:194 s.)175 i-{ara-batati pf. „i}i polako. blebetatiŒ (Vuk. i{arati.Œ. bat. bockatiŒ. Skok II 354–356 s. za{andati „izbe}i. batati „i}i s naporom. paze}i gde }e se statiŒ Uskoci (Stani}) badati impf. ÅSSÀ 1:164–165 s. {to se daqe ekspresivizuje u {andarati „blebetati. „i{krabati. zamrqatiŒ Para}in (RSA) na-{ara-batati pf. tumaratiŒ Uskoci (Stani}) {ele-badati impf. {arabadatiŒ Uskoci (Stani}) : {andati „besposleno hodati okolo. fig. trupkati pri hodu. nesigurno. lupaju}i potmulo nogama. sumlata œnezgrapan u pona{awu. i {arandati „v. budalaŒ Kordun. {ala-badati impf. lupati. naskitati seŒ id.)174 {ara-badati impf. budalaŒ Potkozarje (Dalmacija). œdirati. „lutati.v.v. . krivudatiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). zdipiti na brzinuŒ Ro`aje (Had`i})173 · Spoj elementa {ala.v. i {arudati „kretati se tamo-amo.82 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {i vreme i energijuŒ (RSA). me{ati se u {toŒ. mo`da. vrlo pa`qivo. (ibid. 175 Up.v. na{arabadat se „na{vrqati se. œpisati koje{taŒ. „r|avo pisati. Skok nema. izvrdati. „na{vrqati. {arabadat „vr{qati. RJA). {krabalo. priglup ~ovekŒ Ma~va (gra|a ERSJ). varatiŒ id. RJA). i{aratiŒ (RSA).). *batati. {vrqati. udaratiŒ (RSA). œukrasti. (ibid. 176 Up. „na{krabatiŒ CG (RSA) {ara-batalo n. {krabatiŒ. iz istog izvora {ele-brdati „id. {arabadat „`vrqati. 173 Nije jasno spada li ovamo i tu-maniti.

ni{ta ne radi Zagara~ (]upi}i 1997) · Od svih navedenih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo {arabatati „kritzelnŒ.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 83 dangubitiŒ: Po cio dan bada po selu. Ovi oblici sadr`e uglavnom one glasove koji ulaze u sastav ekspresivnih prefiksa.v. xharavis „bekritzleŒ. upore|uju}i ih sa alb. sad onako.v. {ele-. *badati (se). badkat’ „i}i sitnim koracimaŒ. lo{eŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). {ele. up. badakam „raditi nespretno. Zna~ewe „`vrqati. onaj koji je malo luckastŒ Srem (Maksi} 1980). Tu se. ERSJ 2 s. {alaba „onaj koji ne misli o onome {to radi. badaØâsà „mrqati. . luckasta mu{ka osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). {abalaba adv.(o wima v. „povr{no. posvedo~eno kod nekih oblika. bosti. badati 2 . {krabatiŒ. blr. pro{irena dvoslo`nim ekspresivnim prefiksalnim elementima {ala-. budati „lo{e raditiŒ. verovatno se delimi~no razvilo i pod uticajem glagola {arati. ~alabako „}aknuta. sporoŒ. treba ukazati i na slede}e oblike: {elebe / {elebe adj. Kada je re~ o prefiksima tipa {ala-. „sad ovako. rus. luckastŒ Uskoci (Stani}). mazati (o boji)Œ. {ara. potucati seŒ. staviti u neredŒ.itd. „lud. .vv. {ele-bele adv. badàØâsà „besposli~iti. sl~. sln. bez daqih obja{wewa (Skok III 382 s. * badati 2. badati1. Merkulova 1986:149. badzàcca „skitati se. prevrtqivoŒ Uskoci (Stani}). Up.vv. Nama se ~ini da je ovde u pitawu osnova badati. i{arabatati „izme{ati.. pored ostalih. tumaratiŒ. {arabatati). O glagolu badati v. * badati 1. navode i oblici sa za nas relevantnim zna~ewima: bug. SP 1:175–176 s.. ÅSSÀ 1:121–122 s. i Skok I 191–192 s. Za sada ostaje otvoreno pitawe o mogu}oj vezi razmatranih ekspresivnih elemenata sa tvorevinama ovakve vrste. u Zakqu~ku).v.

patoka). On je relativno dobro obra|en u literaturi. øa-rosiØâ : rosiØâ „øadaØi (o sitnoj ki{i)Œ. Najbrojniju grupu ~ine deverbalne imenice. CeèØlin 1954. za-øa-moro~iØâ : moro~iØâ „naobla~iti se (o vremenu. pa-) Prefiks pa. Up. 179 178 . up. 180 O glagolu øazgaØâ druga~ije Magner 2003:25–26. perioda (npr. Drugu grupu ~ine dijalekatske re~i obrazovane od predlo{kih izraza. gde je prefiks pa. i prikaz ove monografije: Truba~ev 1978:167–169. øamorga. Sudbinu imenskog prefiksa pa.do`ivqavao kao tipi~no imenski prefiks. øa-morosâ : su-morosâ. øamorok. 1997:202 itd. ve} su mawe brojni. obrazovani prema datom tvorbenom modelu u periodu samostalnog razvitka s.-h.-h. id.sre}emo u ~itavom nizu radova179. pau`ina. bilo u okviru radova posve}enih imenskim prefiksima uop{te (up. Borys 1973. priloga i prideva od imenica u kojima se izdvaja prefiksalno pa.karakteristi~an iskqu~ivo za imenska obrazovawa. pape}ak. Careva 1971.(npr. pastorak).-h. Ve}ina ovih imenica ima ekvivalente u ostalim slovenskim jezicima. Tre}u. 1985:279–281. bilo kao zasebna tema (up. rus. npr. Za razliku od kwi`evnog jezika. parog. i Kurkina 1992:190–191). panoga. 181 Uø. neveliku grupu.u srpsko-hrvatskom jeziku najdetaqnije je obradio Bori{ i ustanovio da se on javqa u tri razli~ite grupe derivata. parojak. jezika. jezika prefiks pa. Noviji derivati. Etimologije pojedina~nih leksema u ~ijoj se strukturi izdvaja prefiks pa. Varbot 1978:38. øamorozâ. Kurkina 1981a:25. V. 1975178. ead. dijalekatski denominali (npr. paruka). øarosâ „siØna ki{aŒ. motivisane glagolima sa prefiksom po. øa-morosiØâ : morosiØâ. Radovi}-Te{i} 1999).je prevashodno imenski prefiks. palu~ak. ~ine denominali nasle|eni jo{ iz psl. u kojima je predlog po zamewen prefiksom pa. pamrak. {to svedo~i o wihovom reliktnom karakteru. nør. Ovi derivati dokazuju da se u jezi~koj svesti nosilaca s. ali u su{tini tako|e vrlo stari. kao i neki noviji. a ovde posebno isti~emo radove posve}ene g l a g o l i m a koji sadr`e ovaj prefiks (Varbot 1975a 180 . Okoniowa 1968. u dijalektima je {iroko zastupqena derivacija glagola. id.(Careva 1971:191. Gorà~eva 1974:130–133181). Kurkina 1992a:60–62). pave~era. nebu)Œ.(npr. up.84 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 6) Prefiks pa(s.

Fasmer III 180–181 s. Glagolski prefiks poi imenski pa. øa-. rizik)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) (v. npr.imaju zajedni~ku semantiku — ozna~avaju blizinu. npr.). zanima pojava ovog prefiksa kod glagola. da doka`e realnost prefiksa pa.B. Autor smatra da je izvesna ograni~enost takvih obrazovawa u slovenskim jezicima dokaz da je øa.detaqno se komentari{e i u etimolo{kim re~nicima.v.stekao ve}i semanti~ki naboj od prefiksa po-. ve} kasnijeg me|ujezi~kog kontakta (Nikonov 1969:104). 184 Takav je. Skok II 583 s. tvorbeni model ’pa. Bjeleti} 2006v). ali su glagoli patvoriti i pabir~iti. npr.v. slu~aj ka{. me|utim. ÅSBM 8:84 s.u zna~ewu nepotpunosti javqa u nizu primera i u ruskom kwi`evnom jeziku i. koje navodi kao primer — imenskog porekla (v.itd. øa1. 26).v. pa-mraka œvelika briga (obaveza.c. pa-. koli~ine.-h. Sadnik 1971:6). pa-. Varbot je. pa-2.. Bjeleti} 2006a).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 85 paperje). Na bazi tog zajedni~kog zna~ewa prefiks parazvio je sposobnost da ozna~i i smawewe veli~ine. øa. u dijalektima su posvedo~ene lekseme koje pokazuju da ovaj imenski prefiks i nije toliko neproduktivan kako se na prvi pogled ~ini: pa-drtine „koma|e krpa u raspadawuŒ Bu~um (Bogdanovi} 1979) (v. mi{qewa.182 Autor zakqu~uje da se psl. naj~e{}e n e g a t i v n u (prored M. Time je prefiks pa. primera sa prefiksom pa. . Varbot 1975a:62. Ve} je Skok okarakterisao prefiks pa. naro~ito.v.v. Bezlaj III 1 s. mada ne i prihvatqiva. me|utim. pauzina < *pa(v)ozina (Kala{nikov 1994:85). ESUM 4:247 s. brati. pa-prqak „velika gruba batinaŒ.v.v. Nikonov konstatuje da se prefiks øa.koji su ve} analizirani u literaturi. u ruskim dijalektima. øa-.. tj. kao i sposobnost da izrazi e k s p r e s i v n u ocenu.postoje i suprotna. 183 Pored s. druga~ije Kurkina 1982a:277–278). za slovenske paralele v.kao glagolskog prefiksa184. Tako. Autorka smatra da je odlu~uju}u ulogu u tome odigrala semantika samog prefiksa. Borys 1973:73–74)183.kao imenski i g l a g o l s k i prefiks (Skok l. Kako i kod glagola 182 O starini prefiksa pa.). stepena ispoqavawa svojstva. padoxnoc œuginuti (o `ivotiwama)Œ (SEK IV 11–12). Pomenuli smo da su u slovenskim dijalektima ~esti denominalni glagoli obrazovani od imenica koje sadr`e prefiks pa-. pakost < *pa-kostâ (Varbot 1965:36–41. up. BER 4:994 s. Machek 424 s.+ nomen (+ sufiks)’ u srpsko-hrvatskom jeziku izgubio zbog toga {to je u wemu postojala izrazita tendencija smawivawa produktivnosti ovog imenskog prefiksa (v. u kojima naj~e{}e ima status zasebne odrednice.v. Nas. Prefiks pa. poku{ala da objasni one slu~ajeve u kojima se pa. pabirak (Skok I 201 s.u ruskim imenicama — pre rezultat ne starog jezi~kog zajedni{tva.u glagolu javqa nezavisno od odgovaraju}e imenice. nap. pa-tr~e „komad stabqike koja viri iz zemqeŒ Crna Reka (Markovi} 1986). sled u prostoru i vremenu.

ne mo`e iskqu~iti ni uticaj denominalnih glagola sa prefiksom pa-. œ`uriti se. patisati. ozlojediti nekogaŒ Dvorska : na-jediti „dovesti u stawe jeda. pati nuti „ u t i h n u t i. popustitiŒ (Skok II 621 s. Kurkina 1992:190. „popustiti. III 468 s. brzatiŒ.v. u takvim slu~ajevima. 186 Glagol patisati verovatno je stranog porekla. pa{titi se).(koji stoji u apofonskoj vezi sa œnormalnimŒ glagolskim prefiksom po-) ukqu~en u ovaj rad. up. Draga~evo (\ukanovi} 1995). stsl. naqutiti. „naqutiti. gotovo prestati (o ki{i)Œ Gorobiqe (Nikoli} 1972).Œ Zagreb. koja rekonstrui{e *pa-tã{~iti. cit. smawiti se (o bolovima)Œ: Joj. patisati. rus. p a -ti(h)nuti pf. ka ekspresivizaciji. iako ga Skok l. Bezlaj III 14). Prefigirani glagol ima paralelu jo{ samo u sln. utihnuti.v. rasrditi. mada arhai~an imenski prefiks pa. 61–62). razdra`itiŒ (RSA) 185 Iako se. brzatiŒ Baumgarten (Koschat 1978) · U s. nasrditi. ti{iti. I upravo je to razlog {to je œnormalanŒ. O ostalim tuma~ewima ovog glagola v. „hitati. daqe. s obzirom na svoj semanti~ki potencijal. ~ak. pa{~iti se „truditi seŒ. smatraju}i glagol denominalom sa korenskom morfemom *tã{~. tuma~i kao nesvr{eni oblik od patihnuti. Skok s. tek danas mi malo patinu Go~ (gra|a RSA) · Skok dovodi ovaj glagol u vezu sa patisati „prestati. pa{}iti œid. [kalji} 512. Kurkina 1986:110. tih)186. Skok l. jeziku nije sa~uvan (ili posvedo~en) oblik bez prefiksa. œnastojati. uminuti. na-pa-jediti pf. uti{ati. prestatiŒ (Vuk. trsiti seŒ Lika (RJA). obrazovan pomo}u prefiksa pa.c. Skok ga tuma~i kao denominal od prideva tih. o}u-dumrem. kori{}en je prefiks pa-.v. starati se.c. tih). patinuti œprestati. bolela me glava ova dva dana.. Up.v. iako je do zbli`avawa ova dva oblika moglo do}i zbog wihove sli~ne semantike i fonetskog lika. .86 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI razvoj semantike neretko ide u pravcu ozna~avawa stepena intenzivnosti radwe i. Øoska).v. i Skok II 618–619. @umberak (Skok s. pa{}it se „`uriti se. id. naravno. Otuda ovaj prefiks i u glagolima185 (op. razgneviti. tã{tati.(up.(Skok s. `uriti seŒ. PRIMERI: pa-{titi se impf. Glagol pati(h)nuti nesumwivo je doma}eg porekla. RJA ).-h. Glagol za sada nema op{teprihva}eno tuma~ewe (o predlaganim re{ewima v. kajk.

øobere`âe : øabere`âe. i ispu~iti „izbuqiti. ispopu~i se. grickatiŒ: Sa~ekaj ru~ak. Oblik -griskovati verovatno je obrazovan prema iterativu -grizovati (sa prefiksima iz-. izvu}i se. reklo bi se da je ipak u pitawu glagolski prefiks pa-. tkati). „izvu}i se. „izvu}i. razvila su se sekundarno. ?is-pa-pu~iti se pf. Skok III 65 s. 477 s. pa-griskovati impf. up. npr. omaknuti se. te do|i — Ispopu~i se nekako. ina~e. 188 U RSA izdvojena su. uma}i. id.).(up. {ta sve kog |avola pagriskuje{! Piva (Gagovi} 2004) : griskati dem. koji ovamo stavqa i pu~iti ({qive) œcepati za su{ewe. œosoba koja neuqudno jedeŒ Du~alovi}i (RSA) · Skok ne registruje oblik sa prefiksom pa-. griskalo n. dva homonimna oblika: ispu~iti1 „oqu{titi. O glagolu jediti se v. naduti se. uma}i. Nikola Simeunovi} se nekako ispapu~io i pobegao — Jedva se ove pokrajine ispapu~i{e iz turskih ruku (RSA) : is-po-pu~it se „ute}i. razbijatiŒ. 189 Kosovski glagol je dvostruko prefigiran. izdi}i se. ?is-pa-puliti pf. ute}i. is-po-bijati. ni`e ispu~iti se : ispuqiti se). razroga~iti (o~i)Œ.i pa.c.v. „osoba koja neprestano ne{to griskaŒ Banija. ukrasti seŒ: Pa tako.v. S obzirom na primere koji slede (koji predstavqaju sinonime ili ~ak ekspresivizovane varijante glagola ispapu~iti se. i{~upati se (iz kakve neprilike)Œ: Od wih trojice. okomiti. ispapuliti se „izvu}i se. ukoliko pa. Ovaj primer pokazuje kolebawe izme|u prefiksa po. ne bi mu bilo lako. øod uslovom da je wihov neprefigirani ekvivalent zaista glagol ispu~iti se. iskrasti se. œnadimati seŒ) i ispu~iti2 „izatkati. ispu~iti se „isturiti se. O glagolu griskati v. otkatiŒ (v. iskliznutiŒ. pe~iti). „gristiŒ. *po~iti (se) (v. Skok I 619 s. pa po~ne sam iz komuna ispadati. VarboØ 1975a:61). neki put. u alternaciji sa glagolskim prefiksom po-. nadneti seŒ. „stalno ne{to jesti.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 87 · Skok ne registruje oblik sa prefiksom pa-. 187 . raz-) (v. kao figurativna u odnosu na osnovno „ispasti iz mahuneŒ188.v. Uø. ka`e se: „Sav mi se gra ispu~iŒ Divoselo (RSA) · Skok ne registruje navedene oblike. pade te se iskomata Kosovo (Elezovi})187 : is-pu~iti se „ispasti iz mahuneŒ: Kad grah prezri. U RSA rekonstruisano kao ispopu~iti se „pobe}i. up. gristi. ogulitiŒ (v.nije samo fonetska varijanta glagolskog prefiksa po-189. puce. da mi je da ga ispapulim sama. up. jad. u vezi sa psl. te pobe`e — Ispopu~i mi se iz ruka. rus. Skok I 743–744 s. Zna~ewa prefigiranih oblika.v. osloboditi se. Skok l. domamiti (nekoga)Œ: Ah.

puliti)191. (RSA) o-pa-poqit pf. puqiti sa osnovnim zna~ewem „~upatiŒ (Skok III 73–74 s. iz- .88 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI baviti se. „ispapuliti seŒ: Jedva se ispapuqih od wega Leva~ (RSA) o-pa-puqit pf.u korenu mogli bi se smatrati fonetskom varijantom osnovnog puqiti.v. puqit (se) „isturati. opleniti (u kartawu)Œ (RJA) is-pa-poqiti pf. „opeqe{itiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) : o-puqiti œoguliti.). pa posle lako sredwi Timok (RSA. izbaviti seŒ (RSA). izbacivati. izbuqiti (o~i). isprebijatiŒ id. Oblici sa -o. ukazatiŒ. acc. izagnatiŒ: Na lovxiju je muka dor ispoqi zajca po strani{ta. Wihovim ishodi{tem eventualno bi se mogao smatrati glagol puliti. (Marseni} 1986:53) : is-pucati „izbiti. opeqe{iti koga (naro~ito u kocki)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)190 is-pa-puqiti se pf. i{~upati „silom uzeti.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „izudarati sabqom pqo{timice. „oguliti. ispuqit se „id. i Bezlaj III 135 s. majstorski nekoga opqa~kati. razvijenim od osnovnog puqiti „~upati (dlake. U prilog tome govori i semantika prefigiranih oblika. izlupatiŒ (RSA) 190 Nije jasno spada li ovamo s-pa-pulati œnaglo uhvatiti. œtu}iŒ. pqa~katiŒ smatra metafori~kim.c. Skok ove oblike smatra varijantama glagola buqiti (Skok l. ispapoqio sam mu najskrivenije misli Vojv.v. prigwe~itiŒ Potkozarje (Dalmacija).?).). izlagatiŒ Kosovo (Elezovi}) · Skok ne registruje nijedan od navedenih oblika. œkrkati. ispuqiti se „ispoqiti se. spasti se. pokazati seŒ (RSA). „izvu}i. oteti. ?pala-pucat impf. BER 5:851–852 s. inf. kosu)Œ (Skok l.. dobro jestiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) is-pala-pucati pf. izmamiti (ne{to od nekoga)Œ: Mnogo sam divanio s wime. i semanti~ki blisko is-poqiti „isterati. „postupno i na fini na~in oduzeti od nekoga sve do najmawe sitnice.v. øulà se1. i{~upati se „izvu}i se iz te{kog polo`aja. 191 Nije jasno spada li ovamo ispuqiti „izbe~iti. sekundarno razvijena na bazi osnovnog zna~ewa „i{~upatiŒ192. istu}i. up. oteti seŒ (RSA). up.c. up. o~erupatiŒ Uskoci (Stani}). pomoliti. i { ~ u p a t i s e (iz kakve neprilike)Œ: Ne mogu nikako da se ispapulim Kragujevac : is-puliti se „izvu}i se. osloboditi se. ~initi vidqivijim (o organima ~oveka ili `ivotiwe)Œ Zagara~ (]upi}i 1997). oduzetiŒ. ^umakova 1986:222. osloboditi se. 192 Up. puliti. premlatiti. I Skok zna~ewe „peru{ati. pulit „oguliti.

tu}iŒ > œjestiŒ sasvim je uobi~ajen (v. opuvat œid. Element pala-.c. sre}e se i u drugim sinonimnim glagolima. *obpuxati (ÅSSÀ 29:33). semanti~ki pomak œudarati. œzavr{iti posao na brzinuŒ: Spalapuhasmo l’ivadu prije ki{e Ro`aje (Had`i}). up. odnos bug. naro~ito kad je u pitawu zna~ewe „izudarati s a b q o m pqo{timiceŒ. pomi{qa da je re~ nastala od turcizma pala f.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 89 · Skok nema. ispalampuvati „`estoko istu}i. is-pala-puhati œisprebijati.-h. Skok II 589 s. Vasojevi}ki oblik sme{ten je s. izlupatiŒ. Vlaji}-Popovi} 1993)194. 193 Up. . øuham œudarati (ne{to mekano)Œ (BER 6:14–15 s. izmlatiti.-h.v. is-pala-puvati. Marseni} l. pala2) i glagola pucati. Takav tip slo`enica nije karakteristi~an za s. Kao {to se i iz posledweg primera vidi. s-pala-puhati œpojestiŒ: Spalapuhasmo cijelu {erpu.Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Kragujevac (RSA)193. jezik. øuham2) prema s. „ma~Œ (v.v. ali ne mo`e se osporiti izvestan uticaj imenice pala. isprebijatiŒ Kraqevo. dijal.v. 194 Up. opuvati œpojestiŒ Piva (Gagovi} 2004). i ispramacapucati „istu}i nekog (u hvalisawu)Œ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). za sada nejasnog porekla.

*tortoriti.„jasno. Psl. autori pretpostavqaju dve mogu}nosti: a) u pitawu je tvorevina sa prefiksom ba. 160). 1992:39). bahmur Popov izvodi od tur. uz ogradu) u oblicima: *badoriti? / *baduriti? (ÅSSÀ 1:122)197. baØru`iØâ. *bat-V-r. Fasmer uo~ava element ba. taryti „govoriti. lekseme *tarati I (> sln.< pa. U ovoj odrednici iskazan je i stav autora re~nika 195 Rus. 197 Re~ se tretira kao prili~no problemati~na u pogledu starine i porekla. kompleksom *bat-r-. tarti „id.u bahval. Polaze}i od zna~ewa.Œ (o tome v. baØar~ina. dok se u obliku *batoriti (id.(Sadnik/Aitzetmuler 61).„ja- . ead. [arifulin pripisuje ovom prefiksu veliku starinu.-ar. reduplikovano tor-toriti (*tortoriti). Bezlaj pomiwe prefiks ba. baØoriØâ. Na praslovenskom nivou prefiks ba. up. *baruxati? (id. Sadnik i Ajcetmiler tuma~e inicijalno ba. b) u pitawu je izvedenica od osnove glagola *badati. dovode}i ga u vezu sa ie. tur. etimolo{ki je identi~no lit. up.v. izgovaratiŒ. bahvaliØâsà i bahmur. tarati „mu~itiŒ).(Toøorov 1985). precizno govoritiŒ. mahmur. Semanti~ki razvoj ie. ukazuje na iskonsko srodstvo ove re~i sa iranizmom *bazuriti (Toporov 1971:457–458). „dostizatiŒ).v. *toriti II — sa ie. ØoriØâ „probijati putŒ). tat. koje se u slovenskim jezicima nije sa~uvalo u ~istom obliku. be-. *tarati II (> sl~. Toporov. *ter. *toriti II (> rus. a *tarati II.„trti. barusa (Bezlaj I 12). Fraenkel II 1064)Œ. obliku primarnijem u pore|ewu sa lit. mahmur „pijan. baØuriØâ.i glagolske osnove *toriti. ekspresivnim preformantom bh-mobile. ba-. naprotiv. *toriti I stoje u vezi sa ie. trqatiŒ („pronicatiŒ. Toporov tuma~i druga~ije.-h.od glagola *duriti. npr. *ter. 137)195. ali se ne izja{wava o wegovom poreklu (Gorà~eva 1982:107–110196. ali bez komentara (Machek 519 s. be-.s. rous). mamuranŒ. bo-) Prefiksalni element ba. 196 Ve}inu oblika u kojima autorka izdvaja prefiks ba-. *tarati I. On izdvaja posebne. O rus. tarat’ „govoriti glupostiŒ) i *toriti I (> rus. dovode}i ih u vezu sa psl. ØaraØoriØâ v. ~uva{. mahmár „mamurlukŒ. homonimne psl.do sada je najvi{e prou~avan na ruskom dijalekatskom materijalu. ØoriØâ „pou~avatiŒ). i napomiwe da je on vrlo ~est i u imenskoj prefiksaciji ([arifullin 1982:15). 166) ukazuje na wegovo nesporno prisustvo198. pretpostavqaju}i da je u pitawu uzvik ba (Fasmer I 136. muhmar „mamurlukŒ (Popov 1969:121). baØru`âe. Anikin 1988:284–286. 198 „Nesporno obrazovawe od elementa ba. Mahek samo navodi oblik barousy. *ter. Gorja~eva izdvaja ovaj prefiks (sa wegovim varijantama bo-.izdvaja se (dodu{e.90 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 7) Prefiks bV(s. baØresiØâ itd. Psl. {to osporava Truba~ev 1967:386. bu-) u nizu imenskih i glagolskih obrazovawa.

) tipa stind. be-. Toporov smatra da je obja{wewe re~i dato u ÅSSÀ suvi{e pravolinijsko i neoprezno. up. koje daje glagolu nijansu trajawa ili poja~avawa radwe. *bhu-a-Œ (l. pou~avatiŒ > „govoriti glupostiŒ. nego se javqa i kao samostalna osnova.B. Anikin smatra *bahipoteti~kim prefiksom. Na taj na~in psl. element bala-199. *batoriti strukturno i etimolo{ki mo`e odgovarati lit. œi}i ~etvorono{keŒ Uskoci sno. „gubiti ravnote`u. p r e v e r b (prored M. precizno govoritiŒ > „govoriti (promi{qeno)Œ > „savetovati.c. 29 s.B. nepouzdanost rekonstrukcije psl.ne samo da slu`i za obrazovawe slo`enica.v.v. teturati seŒ.(SP 1:184–185 s. i s. te da je i u kontinuantama psl. Prefiks ba. balbala i upu}uje se na Majerhofera (ÅSSÀ 1:144). Sli~ne tvorevine u SP tuma~e se kao izvedenice razli~itim sufiksalnim pro{irewima od korena *ba. ka`e se da nije ni{ta drugo do e k s p r e s i v n a o n o m a t o p e j a (prored M. œlutati. za prvu komponentu.(ÅSSÀ 1:145). srodne stind. . i daqe govoritiŒ. œi}i besciqno. id. 145). *batoriti mo`da prisutan kompleks *batr. on se u ÅSSÀ tuma~i kao onomatopeja.uzrokuje i hipoteti~nost wegovog izvo|ewa iz ie. Po wemu. Protiv postojawa prefiksa ba. i}i kojekudaŒ Piva (Gagovi} 2004) : srqati œnapadatiŒ.etimolo{ki srodno komponenti gu-r. posrtati. primera u kojima se izdvaja. s. „brbqatiŒ.(Toporov 1985:502). psl. *ba. gazitiŒ. On tako|e osporava povezivawe psl. on ovde funkcioni{e kao s p e c i j a l n i g l a g o l s k i p r e f i k s. *bal(a)kati). *bhu-a-. œbesciqno juriti. lutati.je mo`da iz ie. Smatra da se ba-.v. Tako npr. gde je *gov. Ovakav stav izazvao je polemiku i u pogledu tuma~ewa samog preverba.).izja{wava se i Kope~ny 1983:39–40. œsve dubqe ulaziti. koje se tuma~i kao izvedenica na -k-ati od onomatopejske osnove bala-.v. `uritiŒ Potkozarje (Dalmacija). koji se javqa u pojedinim leksemama (v. *bha. 199 Onomatopeja *bala. [to se ti~e dvoslo`nog prefiksalnog elementa bala-. tumaratiŒ (RSA).(sa pro{irewem -r-) u slo`enom glagolu *balaguriti. zanositi se pri hodu.(Anikin 1998:24 s. up.). *ba-. PRIMERI: ba-srqati impf. precizno govoritiŒ u slovenskim i baltskim jezicima mo`e se predstaviti u vidu slede}e sheme (koja pokazuje degradaciju ishodi{ne semantike): „jasno. mo`da blizak po zna~ewu lit.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 91 prema elementu ba-: „[to se ti~e elementa ba-. *balakati. koje se obja{wava kao slo`enica *bala-gov-ati. be-. balbala.sa lit. *be-). moglo razviti i kao fonetska varijanta od øa. i u pogledu tuma~ewa re~i u celini.ili *bat-V-r. srqati „posrtatiŒ. *balagovati. daqe). *balaguriti (id.v. u nizu rus. betarti „nastavqati govoriti.< ie. *ba.

potvrdama ka{. posr}u}i. razvaqivatiŒ.v. priznaju}i mogu}nost i takvog tuma~ewa. naleteti. ÅSSÀ 1:160 s. „ra{~upan. brzo obavqati ne{toŒ Vinkovci (gra|a ERSJ) do-ba-srqati pf. razbaru{enŒ (RSA) · Skok ne razmatra navedene s. dijal.-h. problematizuje se dovo|ewem u vezu sa ~e{. ?ba-rusiti impf. doteturatiŒ (RSA) za-ba-srqati pf. dvostrukom ekspresivizacijom elementima -r. imaju}i u vidu s. Ovakvo tuma~ewe.i -q-. nagazitiŒ (RSA) · U osnovi prefigiranih oblika le`i glagol srqati. œnabasati. oblike razbarusiti (se).92 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (Stani}). {to je ve} uo~ila Varbot. me|utim. Vlaji}-Popovi}. razbaru{iti (kosu)Œ (RSA) ba-rusav adj. i {vrqati (Loma 2000:613).i osnove glagola *ru{iti). Prefiks ba. tako|e „grmetiŒ200 (v. Autorka smatra da se ovakvim tuma~ewem boqe ostvaruje semanti~ko jedinstvo osnovnog i ekspresivizovanog oblika (Vlaji}-Popovi} 2002:261). Oni stoje u vezi sa ~e{. zaneti seŒ (RSA) iz-ba-srqati pf. barusati se „biti u neredu. prednost ipak daje wegovom izvo|ewu od osnovnog basati. razbaru{iti (se) (Varbot 1988a:21–22). Varbot komentari{e ovaj oblik kao sekundarno obrazovawe od korena *sârt(Varbot 1977:32). onda bi se i u s. glagolima barouchat „gwe~iti. pa nabasrqa na trn i sva se izgreba Piva (Gagovi} 2004) : na-srqati „srqaju}i nai}i. i s. oblike. „zateturati se. Ukoliko bi se prihvatilo tuma~ewe dato u ÅSSÀ (da je mo`da u pitawu izvedenica sastavqena od prefiksa ba. gu`vatiŒ. *baruxati?).-h.< *pa.i dekomponovawa oblika (*) obasrqati (Loma 2002:612–613). barec 200 U ovom obliku Mahek obja{wava ba. nabaru{iti pf. baruchat „ru{iti. Loma smatra da je mo`da pre u pitawu palatalizovana varijanta kao hvistati / svistati od *xvârl’ati > vrqati. nai}i slu~ajnoŒ: Ne vidi sirota baba. srqat œupadati neobazrivo u opasnostiŒ Vasojevi}i (Bori~i}).-sloviw. ra{~upan. srqat œjuriti. baruchat 2).v.(Machek 47 s. „do}i basrqaju}i.-h. doteturatiŒ (RSA) na-ba-srqati pf.-h. dok Skok u wemu vidi plod ukr{tawa hrliti i srtati (Skok III 321). str{itiŒ (RSA) na-ba-rusiti. razbaru{ivatiŒ. Loma se koleba izme|u ekspresivnog ba. biti razbaru{en. „ra{~upavati. . sti}i basrqaju}i. `uriti.u glagolu basrqati izdvaja Gorà~eva 1982:109. up. „ra{~upati. „do}i. glagolima mogao izdvojiti prefiks ba-.

v. praviti se va`anŒ. .ili. s mukom i}iŒ (RSA)202.). O ishodi{nom ro`iti v. on se.+ sufiksi -ux-. razmetqivo. pored ro`iti „pru`ati rogove. Skok se ne usu|uje da da kona~nu etimologiju. naime.> b-..-h.nego rezultat dekomponovawa oblika *obâkolâ~iti se (Loma 2000:612).v. uko~eno. {epuriti se. ba-ro`iti se impf. sa promenom v. inatiti seŒ Brusje (Dul~i}i 1985). tumaratiŒ. obrusiti lice kao eufemizam za obqubu u narodnoj pesmi (Vuk). i s. „zabavqati se sa `enamaŒ. upu}uju}i na naboroziti se (v.c. barec sa daje sasvim neo~ekivano tuma~ewe ka{. bu~itiŒ Ozaq (Te`ak 1981) : ro`iti „glasom krupnim kao u roga pevati ili svirati u gajdeŒ. „sva|ati seŒ Hrv. Ovi oblici. -u{-. sa varijantom rusit(i) od trusiti Kosovo (Skok III 497). Skok III 153–155 s. varec „kuvatiŒ. prema kojem je ~e{.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 93 sa „kostre{iti se.Œ. ?ba-ko~iti se impf. semanti~ki sasvim adekvatni. paralela). œi}i spoti~u}i se i padaju}iŒ. jo{ pre. glagol u vezi sa gnezdom psl. Loma u bako~iti se pre vidi obrazovawe sa ekspresivnim ba. izvodi od ka{. Loma 2000:612 pomi{qa na ekspresivno ba.Œ. prikradaju}i seŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). œbaktati seŒ (RSA). galamiti. Loma pomi{qa da bi barusiti mo`da moglo biti od *obâ(t)rositi. œkretati se po mraku. „kretati se pobau~keŒ Piva (Gagovi} 2004). vu}i 201 Interesantno je da se u SEK I 93–94 s. baruchat 1). baru`iti „`amoriti. {epuriti se. *borti (Varbot l. dijal. ko~operiti seŒ. {epuriti seŒ (RSA) · Budu}i da re~ nije dovoqno potvr|ena u narodnom govoru i da nema utvr|en areal. ?ba-ulati. up. 202 U RSA se upu}uje na bu{eqati „id. „puziti. oholiti seŒ potkrepquje se neubedqivim paralelama. bauqati „id. bosti rogovimaŒ (RJA) · Skok I 113–114 bez etimologije. „i}i polako. baro`it se „brundati. semanti~ki pomak „kuvatiŒ > „kostre{iti se. praviti se va`an.v ~okanj. {epuriti seŒ201. na onomatopeju. Skok I 333–334 s. (RSGV). œpuzati (o detetu koje nije prohodalo)Œ Vojv. ukazuju na druga~iju tvorbenu podelu navedenih glagola: korenska morfema bar. glagola (bez navo|ewa ~e{. œmileti. ko~operiti se. ~ime se potvr|uje Mahekovo tuma~ewe (Machek 47 s. „praviti se va`an. poq.v. œopirati seŒ : ko~iti se „dr`ati se nadmeno. v. bauqati impf. daqe). rog. bari} sa „kostre{iti se. Loma 2000:612. ali ipak pomi{qa na vezu sa bak „bikŒ (Skok I 96–97). O ishodi{nom ko~iti se v.

huqati se.Œ Uskoci (Stani})203 na-to-roziti se „naqutiti se. s. sa osnovnom nijansom zna~ewa „krivina. huliti se „pretvarati seŒ. U osnovi prefigiranih oblika (alterniraju prefiksi bo. na-bo-roziti se pf. hula „predwi deo tela. nemelodi~noŒ Unac (Jovi~i}). mrskatiŒ (Skok III 161 s. *xuliti II (ÅSSÀ 8:116) < *xula II. .i *xuliti II (ÅSSÀ 8:11). huliti se „pregibati seŒ. bauqat „i}i opiru}i se na kolena i oslawaju}i se na dlanoveŒ. savla|uju}i velike prepreke. glagola i rekonstruisati **baxuliti kao wegov psl. a u ÅSSÀ se rekonstrui{e kao psl. Budu}i da se u ÅSSÀ rekonstrui{e i psl. zaboronzati „zaplakati uglasŒ.na s. koji le`i u osnovi prefigiranog oblika. ofuqiti se „ne~ujno pustiti vetarŒ. naboronzati se „isplakati se uglasŒ Piva (Gagovi} 2004). rozati. 115). „oneraspolo`iti se. doboronzati „do}i pla~u}i u glasŒ. (ibid. huliti „sagibatiŒ. œs mukom.-h. lewoŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) : (h)ulati se „{uwati se. izboronzati se „isplakati se uglas (o deci)Œ. sln. koji Kurkina dovodi u vezu sa *rezati 203 Nije jasno spadaju li ovamo bo-rozati œpevati lo{e. „do}i. koje se tuma~i kao tvorevina sastavqena od ekspresivnog prefiksa xa. œnapiti se preko svake mere. narogu{iti seŒ. boronza~a „`ena koja pri radu boronzaŒ Du~alovi}i (RSA). probiti seŒ (RSA) · Skok vidi u bahuqati onomatopejski koren *bãx. up. stoji u vezi sa fulati se „vu}i seŒ.-h. predlo`ak. potrbu{ke se kretatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). nacigovati (tkaninu). 204 Pored pomenutog zna~ewa. œnapraviti se stra{nim. œi}i sporo.v.)204 · Indikativno je da sve relevantne potvrde poti~u iz istog izvora. natresti seŒ. Glagol (h)ulati se. *xaxuliti.i to-) le`i glagol rozati „~initi nabore. sli~no i Vlaji}-Popovi} 2002:259. fulati se). sti}i bauqaju}iŒ. tromo. sln. fig. koje Skok tuma~i kao onomatopeje (Skok I 535 s. bez re{ewa). œnaobla~iti se. Loma pretpostavqa slede}i razvoj ovog oblika: bauqati < bahuqati < *obâxul’ati (Loma 2000:613). grudiŒ. fuliti „i}i vuku}i nogeŒ. huqati se (Skok s. (ibid.v. kontinuantu istog psl. boronzati „pevati ne{to nerazumqivo kroz nosŒ.(Skok I 92). naroqati seŒ. naduriti seŒ. smucati seŒ (Vuk). i narozati œnabrati. sme`urati seŒ Potkozarje (Dalmacija). boronzati „plakati u glasŒ.94 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI se. dospeti do ne~ega. fulati se) do-ba-uqati (se) pf. up. œspremiti seŒ. natu{titi seŒ id.v. nabirati. izbo~enostŒ (id. naqutiti seŒ. {uqati se. na-broziti se „id. moglo bi se pretpostaviti da je oblik bahuqati nastao dodavawem prefiksa ba.) na-rozati se „naqutiti seŒ id. glagol narozati se u Uskocima zna~i i „nakarati nekoga.

„do}i kora~aju}i sitnim koracimaŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ba-guzati pf. 207 Up.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 95 — *raziti (Kurkina 1975:41–42). oklevati. 206 O sln. . Iz osnovnog zna~ewa „borati seŒ sekundarno su se razvila zna~ewa „mr{titi seŒ > „qutiti seŒ. zapu{iti seŒ : za-gu{iti se „zapu{iti se. „i}i polako. potvrde sa navedenim zna~ewem.Œ Uskoci (Stani}). guzeqat „i}i ili tr~ati zanose}i stra`wicomŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). primer iz Potkozarja: Ro`u joj se bore oko o~iju (Dalmacija).v. dijal. guzaØisà „id. s. koje predstavqaju semanti~ke pandane na{ih oblika. aqkavo raditi.v. (ibid. eto je zabaguzalo prema tebe id. (ibid. po~anguzati (se) „pobiti se vi{e u {aliŒ Vardi{te kod Vi{egrada (gra|a RSA). o{qaritiŒ (ESUM 2:346). ba-guzati impf.v. guz. tromo. Skok I 637–638 s. polako i}iŒ206. guzati œtromo. koje se zajedno sa guzuvaØi iØd.) · Spoj prefiksa ba. guzaØâ œotezati. „nai}i vuku}i se. *gozati (ESUM 1:614)207. U ÅSSÀ l. bez `urbeŒ id.) na-ba-guzati pf. oguzivati œotezati. nespretno i}i. gegati seŒ Piva (Gagovi} 2004). zatisnuti seŒ (RSA) · Spoj prefiksa ba. „po}i nesigurnim koracimaŒ: Dr`i to dijete. up. „i}i sitnim kora~ajima. Skok nema. dijal. ne pomiwu se s. Oblik je okarakterisan kao nejasan. Ovamo bi mo`da pripadao i glagol sa prefiksom ~a-: ~a-n-guzati „i}i tamo-amoŒ. ustezati seŒ (RSA). tr~kati mi~u}i guzovima (obi~no o deci)Œ Uskoci (Stani}). obliku v. no baguza i stewe Piva (Gagovi} 2004) : guzati „i}i mi~u}i guzovima tamo-amo.i glagola gu{iti se. ÅSSÀ 7:91 s. œulaziti-izlaziti ~estoŒ. mo`da afektivno obrazovawe povezano sa guzuvaØi „otezati. *gozati (se). za-ba-gu{iti se pf. guzati se œvu}i se.i glagola guzati.-h. „iza}i polako. guzeqati œid. Skok ne registruje oblik sa prefiksom. te{ko kora~ati (obi~no zbog debqine)Œ Glasinac (gra|a ERSJ)205 do-ba-guzati pf. 205 Up. Uø. odugovla~itiŒ. gu{a. U ukrajinskom je od iste osnove obrazovan oblik kala-guziØi „lo{e. Skok I 640 s.) iz-ba-guzati pf. i Kurkina 1979:171. rus. odugovla~itiŒ. vu}i seŒ: Nije kadar br`e i}i.-h. O osnovnom gu{iti v. izvodi od øsl. i ukr. guzetati „kretati seŒ: Vidim ga gde se guzeta preko ba{te Ariqe (gra|a RSA). (ibid.Œ. sa naporomŒ id.c. skawivati se. „zatisnuti se. ali se zato navode sln. O ishodi{nom guzati v. za~epiti se.

209 Glagol ima i zna~ewe „lupati.. napuhati se usled ispuwenosti perjem (o posteqini)Œ: Na prije~nice se navale modraci.v. id. OS 5 s. brbqati. izbo~iti seŒ (RSA)208 · Ovde se pre radi o reduplikaciji psl. O osnovnom zvizdati v. tumaratiŒ ide zajedno sa zna~ewem „pakosno govoriti.. O osnovnom zvrcati v. i babu{at œvreti. zvr~ati. Skok I 527–528 s. tumaratiŒ: Nemoj da mi ostavite samu ku}u. obi~no. pa da odvrqate kuda i da bazvizdate po selu Kordun : zvizdati „o{tro. klopara208 Up. na-bu{ak m. bazvrcati. skitati seŒ. ukoliko nije posredi varvarizam nastao pod uticajem germanizma bau{-rukavi (v. nabrecivati seŒ: Nemoj se ti zvrcati! Nisam ja tvoj balavac! Ba~ka (RSA) · Skok ne registruje oblik sa prefiksom. „nabrani..v. zvrcati se „izbrecivati se. nego o prefiksu ba-. Up. „nabrav{i tkaninu dati nadignuti. peniti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). tumaratiŒ i „besmisleno govoriti. To se potvr|uje nizom paralela: zvijukati „zvi`dati. *ba-bux. siktatiŒ (koje predstavqa jedan od vidova markiranosti osnovnog zna~ewa „govoritiŒ. {vrqati. jer ja tvoje pare ne brenujem CG209. i ERSJ 2 s. a ovi se nastru . korespondiraju zna~ewa „{vrqati. uznemiravati pri~awem. naklapatiŒ: Nemoj da zvrca{ mnogo. œlutati bez ciqa. œispup~iti se. fig. zvizd.v.96 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?na-ba-bu{iti pf. i nababu{eni silnim borama : na-bu{iti se „naduvati se. œo{tro. pakosno govoriti. zvrjatiŒ. Sokobawa (RSA). ali oko mi{ice behu vrlo {iroki . fijukatiŒ. udaratiŒ.v. œgovoriti koje{ta.v. œiskakati. pakosno govoriti. kqu~ati. III 668 s. Vrbovac. tj . babu{ka. Skok III 667–668 s. ina~e. zvocatiŒ: Nemoj mi bazvrcati vi{e glave Bos. pufnaŒ: Obrub i {iroki nabu{ci rukava bogato ‰suŠ izvezeni srebrom (RSA). up. . „i}i tamo-amo bez ciqa. k a o n a d m e) . zvrndati „zvrjati. ?ba-zvizdati impf. delu ode}e)Œ: Rukavi behu uzani od lakta pa na ni`e. perinom (dugim jastukom nalo`enim perjem koji se lako n a b u { i . Grahovo : zvrcati „zujati. „dosa|ivati govorom. siktatiŒ (RSA) · Skok ne registruje oblik sa prefiksom. odskakati.„nadimati seŒ (> (na-)ba-bu{-iti). izdignuti oblik (ode}i. ?ba-zvrcati impf. up. blebetatiŒ). Zna~ewe „{vrqati. buhav). i Skok I 229–230 s. fr. pro{ireni deo ode}e.v. tumarati. raspr{tavati seŒ Planinica. siktatiŒ..

„mali. juriti. we-prcati se „skakati jedno na drugo. Skok I 669–670 s. œvrteti se. „krupno i debelo ~eqade. takvo `ivin~eŒ Uskoci (Stani})210. zakeratiŒ. i bambrak.)Œ : u-bre~iti se „ukrutiti se. zadr`avati se u blizini ne~egaŒ. œzijati. kojoj se od debqine ne vide udovi. Borys 1999:59.vv. prcati). tandrkatiŒ. zvrjatiŒ. glomazna i zdepasta osoba. torokati. „mali. naduti seŒ id. „u~initi trudnomŒ (RSA). nabijena. œbrbqati. m o t a t i s e. obilazitiŒ Vojv. jedarŒ CG (RSA). jedarŒ. skitati. hizati. blenutiŒ. hitati. ukrutiti seŒ. œumretiŒ. naklapatiŒ. naduti seŒ. œuskogrudŒ Uskoci (Stani}) na-ba-m-bre~iti pf. ubambre~it se „id. uko~iti se. (RSA) · Skok ne registruje nijedan od ovih oblika. -to adj.v. bamburak samo u zagoneci „deteŒ (RSA). krut ~ovekŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). tumarati. zvrcati se „izbrecivati se. i ERSJ 2 s. hincati se „coitum appetere (o kowu)Œ (Skok s. (ibid. ba-hincati se impf.i glagola hincati. Up. potucati seŒ (RSA) itd. bambekast adj. -ta. i gorwi primer zvrcati „zujati. naklapati. fig. kako biloŒ: Zabavrmati saruk zna~i zamotati ga kako mu drago BiH : vrmati se „kretati se tamo-amo. ?ba-m-brek m. „tr~ati. vulg. nabambre~iti se „ugojiti se. „nabambre~iti se (v. up. ne{to krupnoŒ Zagara~ (]upi}i 1997).Œ : 210 Up. podebeo.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 97 ti. œbazati. krutuqast ~ovekŒ Po`ega. igrati seŒ : prcati se „pariti se. gun|ati. podebeo ~ovekŒ CG (RSA). Skok ne registruje oblik sa prefiksom. œgovoriti koje{ta. „puno. bambrekas. jedro mu{ko deteŒ Uskoci (Stani}). skitatiŒ. œuko~iti se. bazvizdati. ba-m-brqak m. nabrecivati seŒ : zvrcati „lutati. jedro a onisko ~eqade. 211 Up. a v Mahi}nu vele i qudem da se bahincaju kat se {ale Ozaq (Te`ak 1981) : stkajk. „zdepast. Kao semanti~ku paralelu up. fig. oplo|avati se (o `ivotiwama)Œ (v. ugojena osoba. odebqati. œnaqutiti seŒ Uskoci (Stani}) u-ba-m-bre~iti se pf. . hitati) · Spoj prefiksa ba. nekakva zami{qena debela `ivotiwa.v. bambak m. œprejesti seŒ. „debequ{an.). {trkati seŒ: Mi velimo samo da se blago bahinca. „nabijen. lutati. „napredno. bambrek œru`na i zdepasta osobaŒ Bawani (gra|a ERSJ)211. „z a m o t a t i na brzinu. onizak. ?za-ba-vrmati pf. O osnovnom hincati v.

pokrenuti napred ili u koju drugu stranu neki deo tela. O osnovnom bre~iti. bambrek. no se lijepo umiri — drugog je porekla. œdobiti veliki stomakŒ. mo`da. Nije jasno da li je ovde u pitawu prefiks ba. {aliti se. Skok ne registruje oblike sa elementom ba-. Skok I 206–207 s.. Skok I 226 s. œprejesti se tako da se izgleda uko~eno. stind. œnabujati. brbqatiŒ. balbus „mucavacŒ.v. i ERSJ 2 s. ukipiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) bre~iti impf. Problem inicijalnog elementa balaza sada ostaje nere{en. koje se tuma~i kao rezultat spajawa osnove bala. nado}iŒ (RSA) · Ova leksi~ka porodica posvedo~ena je samo u crnogorskim govorima. balbutio „mucamŒ (Fasmer I 111–112 s. nadi}i seŒ Uskoci (Stani})214 212 Zagara~ki oblik bre~it se „galamiti. œpadati u neku te~nost uz kratak zvukŒ (RSA) · Glagol bu}kati u navedenom zna~ewu (v. u-)bambre~iti verovatno je denominal od bambrek. œstati negde i ne pomicati se. izbaciti „naglo pomeriti.(sa umetnutim nazalom -m-). isturiti. OS 5. kod kojih je do{lo do reduplikacije korena (v. kasnije izjedna~enom sa hresØiØi (ESUM 1:125). ?bala-bu}kati impf. *breknoti 2. iz-bala-ba~it se pf. brbqatiŒ sa etimolo{ki nejasnom osnovom. „zapiwati (zbog zbuwenosti ili neznawa). zapiweŒ. 213 Up. petqatiŒ.v.v. ban~iti. v. ali nije nezamislivo da bi u `argonu mogao razviti i zna~ewe „zapiwati u govoru. ÅSSÀ 3:23 s. œprejesti se toliko da natekne stomakŒ.v. bu~ka) nije pravi semanti~ki pandan obliku sa dvoslo`nim prefiksom bala-. praviti se va`nimŒ: Ni{ta se nemo bre~it. Skok I 206 s.v. narasti. to ti kod mene ne poma`e. „~initi da zabrekne (o drvenom sudu).v. ali je sama imenica verovatno postverbal od breknuti. Indikativno je da je ovaj element upotrebqen u leksemi koja ozna~ava govorewe (o elementu bala. breknuti v. lumpovati. balahresØiØi „praviti vragolije. breknuti pf. izbo~itiŒ (RSA). *breknoti II. isturiti. nabreknuti. up. SP 1:372 s. „isturiti se onako kako se ne pristojiŒ Kosovo (Elezovi}) : iz-ba~iti se „isturiti se. nepokretnoŒ Zagara~ (]upi}i 1997) u-be-m-bre~it se „previ{e se ugojitiŒ. bambuh. v. gore)213. œodavati isprekidane {umove (o te~nostima)Œ.v. petqatiŒ (Andri}) : bu}kati „proizvoditi u te~nosti isprekidane {umoveŒ.98 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ubre~it se „uko~iti seŒ. ili se. balbalakaroti „zamuckuje.„pri~ati. 214 Up. inicijalni slog razvio pod uticajem semanti~ki bliskih obrazovawa tipa babu{ka. izazivati nabreklost ne~egaŒ CG212. balaboliØâ). 9). Glagol (na-. lat. . breknuti. i ukr. bre}i.v.

~ije poreklo za sada ostaje nejasno.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 99 · Elezovi} ovu re~ do`ivqava kao tu|u. i dijal. Nama se ~ini da se u wemu mo`e izdvojiti element -bala-.v. glagol ba~iti = baciti (v. od kojeg je napravqen glagol. bana bak „gledaj meŒ. . Ona ga podse}a na izopa~eno tur. Skok ne registruje ovaj glagol. baciti). ERSJ 2 s.

moØro{iØi. jeziku prefiks ma.i *mo-./ *mot-: *motati (se) — **motr. Gorà~eva 1981. od kojih je prva preovla|uju}a. *maklenã (s.— *motroxãla — *motro{iti (ÅSSÀ 20:67). *motro{iti (se)219. Ovaj prefiks izdvojen je u slede}im odrednicama: *macesnã (s. *munâzati. gr. Autori smatraju da se ovde mo`da radi o dva glagola: jedno je oblik obrazovan pomo}u suf. ipak alansko li~no ime Matar{a „Neboj{aŒ (od ne boj se) i sl. U s. 219 I ovde su ponu|ena dva re{ewa: *mo-tro{iti < (*troxa) ili formirawe glagola u okviru gnezda *met. U nekoliko oblika javqa se i varijanta *mu-.100 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 8) Prefiks mV- 8) Prefiks mV(s. Uø. *moklenã. Orel 1990:107). *mutoriti. 1997:206).javqa se uglavnom u fitonimima (v. 215 Indoiransko ma. mh je modalna. a zapa`en je i u slovena~kom (up. imperativna negacija. ma-) Ovaj prefiks nije registrovan u razmatranom materijalu. up. Do sada je ovaj prefiks najvi{e prou~avan na materijalu isto~noslovenskih jezika (up. -or. stoga se retko javqa u kompoziciji. a drugo glagol sa zna~ewem „govoriti.( O{tir 1930. Jakobson 1971:635. . [arifullin 1982:15–16. *musorã?. pri ~emu se nagla{ava da on ima dve varijante.v.-h. *motãskã(jâ)(?) / *motã{~ânâ(jâ). Skok II 395. *gu-toriti (ÅSSÀ 20:50). **motãrgati / *motãrxati(?). (Abaev III 274). brbqatiŒ obrazovan od *toriti sa ekspresivnim prefiksom mo-. Merkulova 1976. mecesen)216. kajk. *motoriti218. Kurkina 1992:187–188. *matrositi. 218 Psl. ni`e). Musi} 1931)215. *moklâcâ. 216 Up.-h. *maku`avã.v. *ma. Neki autori dovode ga u vezu sa ie. 217 Up. U ÅSSÀ ovaj element tretira se kao ekspresivni prefiks.-h. {to zna~i da nije karakteristi~an za ekspresivno prefigirane glagole. ead. maklen)217. up.-h. ESUM 3:523 s. *motony. klen. PeØleva 1985:37–38. odre~nom re~com *me . oblik rekonstruisan je na osnovu isto~noslovenskog materijala.od *motati. *mutorânãjâ. Skok II 94 s.

Prou~avawem tvorbenog elementa -to.(< ie. Avram 1989. v) element -to. Kott. *tod. ead.220 U Kotovom re~niku -to. iz kojeg se razvila i slovenska pokazna zamenica to) (EWAi I 608–609). Mladenova 1993. ali i da u nizu primera takvi ekvivalenti nisu na|eni (Petleva 1980:68. up. (-)to-. neproduktivan prefiks koji etimolo{ki stoji u vezi sa zameni~kom proklitikom to (Petleva 1980:69. (-)tu-. .POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. (-)sto-. pokazuje da se element to. 224 To. svrstava u re~ce (Miklosich 205–206). ^esko-nemecky slovnik I–VII. 220 Ve}ina primera u kojima Miklo{i~ i Fasmer izdvajaju element -to. Sli~no tuma~ewe nudi i Fasmer. 223 U staroindijskom se uz kad.naj~e{}e je neakcentovan i ima fiksirano mesto u strukturi re~i — ispred korena a posle razli~itih prefiksa (na{ materijal. 2002:21. Petleva 1980:65–66. 1986:198). (-){to-. *kuod) kao prvi deo slo`enice upotrebqava i tad. 222 Pojava je zabele`ena i u rumunskom. nazivaju}i ovaj element intenziviraju}om re~com. ead. Rizescu 1978.za sada nema jedinstvenu interpretaciju. Praha. (-)te-. Miklo{i~ ga. me|utim. 1986:198). g) na savremenom nivou znawa ovaj element treba interpretirati kao arhai~an./ -tu-) na slovenskom jezi~kom materijalu222 najvi{e se bavila Petqova. U svojim komentarima na Fasmerov re~nik Truba~ov tretira ovaj element kao prefiks (detaqnije v. Graur 1963:24–27. 2003:36). a u drugom jeste.je sporna (up. ead. id. 221 F. id. 2002:21. (-)stV(s. prilozima. bez ikakvih komentara. 1986:201. 1986:201.-h.(/ -ta. 2003:37)224. St.mo`e na}i i u inicijalnom polo`aju).223 Petqova tako|e konstatuje da velika ve}ina ovakvih leksema ima potpune formalno-semanti~ke ekvivalente bez elementa -to-. koja je do{la do slede}ih zakqu~aka: a) lekseme sa ovim elementom javqaju se u sve tri slovenske jezi~ke grupe. }a-) Tvorbeni element -to. zapravo. zna~i da u prvom slu~aju nije potrebno etimolo{ko tuma~ewe. imenicama. id. v. b) one pripadaju razli~itim vrstama re~i: pridevima. (-)stV- 9) Prefiks (-)tV-. tako|e ead. 1878–1893. Petleva 1980:65–66. (-)ta-.se razmatra samo u sastavu intenziviraju}eg prefiksa rozto-221. id. (-)stu-.(< ie. glagolima. (-)stV- 101 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-.

*natumor~iti se. „smi{qati. le}i.v. udubqivati seŒ (RJA) u-to-legnuti pf. O ishodi{nom raz. Poreklo ovog elementa nije do kraja razja{weno.: *natokle~iti. Petleva 1980:67. *natovârzt’i se.i glagola devati. materijalu ima i oblika sa inicijalnim }a-. Skok nema. grmetiŒ : raz-legati se „odjekivati. ali ne treba iskqu~iti ni druga obja{wewa: re~ca }a. Petleva 1980:67. *natoumoriti se. nadevati (kome nadimak)Œ (RSA) · Spoj prefiksa to. *natotãr~iti (se). „r a z l e g a t i s e. *natomãrditi se. PRIMERI: ras-to-legati se impf.-h. *natomãr{~iti se. navedeni korpus leksema te{ko mo`e zna~ajnije dopuniti. s obzirom na broj~anu ograni~enost i neproduktivnost ovakvih re~i. ali ga ipak u slede}im radovima pro{iruje novim primerima. *natopy`iti (se). . Na{ materijal pokazuje da u srpsko-hrvatskom jeziku broj leksema koje sadr`e ovaj element (budu}i da se radi o retkoj i arhai~noj tvorbenoj kategoriji) — nije zanemarqiv./ u-legati se v. U sakupqenom s. uzvik tja!. *natopãrliti se. U ÅSSÀ. zast. „ugibati seŒ : u-legati se „popu{tati. Skok I 414–415 s. *natu`uriti se. *natovol`iti se. djeti. Skok II 281–283 s.102 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Autorka u svom prvom radu zakqu~uje da se. O ishodi{nom izdevati v. oriti seŒ (RJA) u-to-legati se impf. rekonstrui{e se niz oblika sa elementom -to-. uglavnom na osnovu s. *natovolosãjâ. *natorypati. Up. izmi{qatiŒ: Sedi. up. *nas(ã)tumor~iti (se). Rumunske potvrde koje navodi Mladenova pokazuju da je u periodu slovensko-rumunskog bilingvizma ovaj prefiks jo{ uvek bio produktivan (Mladenova 1993). mo`da dekomponovano (o)t-ja-.i glagola legati. is-to-devati impf. pa samo istodeva! Kupinovac : iz-devati „izmi{qati. On bi negde mogao biti varijanta od ~a-. œslegnuti seŒ: Utolego grob [abac (gra|a ERSJ) · Spoj prefiksa to. Skok nema. pri ~emu se kod ve}ine rekonstruisanih oblika napomiwe da je wihova starina problemati~na. Up. Petleva 1986:200. potvrda.-h. *natovârt(â)l’ati / *natavârt(â)l’ati. oriti se.v.

pri-tuliti „prigwe~itiŒ. „i z b o ~ i t i s eŒ: Polagano ih ‰vrataŠ otvorio i istobo~io se na pragu — ^e{eri su ‰kod jeleŠ istobo~eni i na strani ogranaka. iz semanti~kih razloga. u{tobâl~im 1. tako|e stutoqiti „prikriti. i Borys 1999:86–88. œukrutiti se. prekinuti dodir sa drugimaŒ (RSA). izdvojiti se od sveta. sg.v. uspraviti se (borbeno)Œ. Skok nema. œosloniti se na ne{toŒ Ro`aje (Had`i})225 · Spoj prefiksa to. œzaviti u smotuqak. œsitno. opkoliti sa svake straneŒ Piva (Gagovi} 2004). Petleva 1994:60–61. smotuqak. Up. „zaviti. natutuqiti 225 Up. op-to-tuli 3. sakrivena stvarŒ.v. dobro zatvoriti sve otvoreŒ: J. ?za-tu-tuqiti pf.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. spopastiŒ Uskoci (Stani}). ispup~iti seŒ (RSA) us-to-bo~iti se pf. 2001). sve`awŒ. smotuqakŒ. „zatisnuti svuda okolo.i glagola tuliti. sklonitiŒ Bukovica (RSA) · Skok nema. Oblik zatutuqiti pre izgleda kao rezultat reduplikovawa inicijalnog sloga korena. zamumuqitiŒ Uskoci (Stani})227 : za-tuqiti „zavu}i. œzatajiti. sakritiŒ. Skok nema. pa qudi ne mogu proj. O ishodi{nom bo~iti se v. bok. œono {to se sakrije. O ishodi{nom glagolu tuliti (ovde je. sakritiŒ. tul. eno vojska zatulila sa svake strane Piva (Gagovi} 2004)226 · Spoj prefiksa to. Petleva 1994a:336. prignati. fig. Petleva 1994:60–61. i na-tu-tuliti „nai}i u masi. iz istog izvora i tutuqak / tutuqak „zamotuqak. pritegnuti. navalitiŒ : na-tuliti „odlu~no u masi nekud i}iŒ Uskoci (Stani}). neugledno ~eqadeŒ. smotatiŒ. ne na vrhu : iz-bo~iti se „isturiti se. œpojaviti se sa svake strane. naveden samo oblik zatuliti) v. Kurkina 1985:22. Petleva 1994a:336. (-)stV- 103 is-to-bo~iti se pf.nci zatvorim u {talu pa dobro optotulim vrata da im ne ulazi zima Timok (Dini} 1990) : za-tuliti „zauzeti prostor. tutoqak „zamotuqak. œslab radnikŒ. masovno se prikupiti na nekom prostoruŒ: Bqe` da bqe`imo. up. 226 Up. zamotatiŒ. i na-tuliti pf. zatutuqiti „v. 227 Up. Skok III 520–521 s. uviti. . u~initi ga nepristupa~nimŒ: Zatulijo `drijelo svozom drva. Up. Petleva 1980:67. umisliti seŒ Pirot (Jovanovi} B. Skok I 183–184 s. sg. Up. œpotko~iti se. œpriterati. sakriti. pf.. Up. „pritisnuti.i glagola bo~iti se. zatutuqiti se „povu}i se u sebe.

OS 35–36 s. nagizdati seŒ : na-vrem „navu}i. sg. œizbaciti mnogo izmeta (obi~no o gove~etu)Œ Zagara~ (]upi}i 1997)229 · Samo na osnovu s. na-su-surim se „naqutiti seŒ Vrawe (Zlatanovi}) : na-surim se „id. jedva razumetiŒ.i glagola *rypati. o slovenskom *rypati v. sa umetnutim -to-. nataknutiŒ Pirot (@ivkovi}) · Skok nema.Œ Leskovac (Mitrovi}) itd. a kao tvorbena paralela navodi se poq. izraz baba ta`vaka „zanovetalicaŒ (Mate{i} 6). naØavrà (se) (BER 4:547. Up.Œ (RSA) · Spoj prefiksa to. nahrupitiŒ Momina klisura.-h. ta ga vi{e qeba ne ije. ne toripam od dr`ave ka on Vasojevi}i (Stijovi} 1990). sg. Skok III 145–146 (bez re{ewa). œmalo doznati. Kurkina 1992:100. „izvirivatiŒ : iz-muqim „promoliti. Up. pf. i oblik pa-`vati œjesti mnogo i brzoŒ Kordun (gra|a ERSJ). Bjeleti} 1994:268. 230 Up. ripati v. nasrnutiŒ. Oblik natavrim najverovatnije stoji u vezi sa bug. uputiti seŒ: Kut si to nato228 Reduplikacija je jedno od sredstava tvorbe ekspresivnih glagola. ta-`vati impf. nategnutiŒ. ispup~iti seŒ (RSA)228. œusmeriti se. Varbot 1973:6–7. ?na-ta-vrim se 1. na-to-ripati pf. œizbo~iti se. P~elice : na-ripati œnavaliti. z-gu-gurim se 1. „skupiti seŒ Leskovac (Mitrovi}) : z-guriti se „poviti se. „doterati se. nakriviti (~a{u. oblik obrazovan od prefiksa na. v. izviritiŒ Pirot (@ivkovi}). Napomiwe se da je starina oblika problemati~na.104 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „neve{to. œnagnuti. . Petleva 1994:60–61.i glagola `vati. u kome bi se mogao izdvojiti prefiks pa. œnapadati u velikoj koli~ini. na-to-ciqit pf. „`vakatiŒ Ozaq (Te`ak 1981)230 : `vati „id. ra-). sg. gde }e i biti dato tuma~ewe glagola). up. na~uti. u-to-rypa} „ubitiŒ (ÅSSÀ 23:163. fla{u) ispijaju}i sadr`inu. Skok nema. nagomilati se jako padaju}i (o snegu)Œ V. Petleva 1980:67). Petleva 1994a:336. Up.. O s.-h.(v.v. skupiti seŒ (RSA). potvrde u ÅSSÀ se rekonstrui{e psl. *natorypati. `vati. 229 Ovamo verovatno i to-ripat œgrabiti. upu}uje se na Øavrà (se). otimatiŒ: Ja po{teno `ivim i mu~im se za ovu |ecu. ukoliko nije od po`vati. nepotpuno izgovarati (re~i)Œ. Zaglavak (RSA) is-to-ripat (se) pf. œnani{anitiŒ: Kome ga Radisav natociqi moskovkom. mu-muqim 1. œnadreti.

œvoziti se. 234 S. „i}i ~as tamo. Formalno je mogu}e s. Bjeleti} 2002:116.i glagola ligati. glagoli l i ngati „skitati.v. Zlakusa (RSA).v. lukavstvom biti doveden u te{ku.v. izraz natociqati se na tanak led „ne~ijim podvalama. klimati. uperitiŒ (RSA) u-to-ciqit pf. 412 s. *ligati. *legati (se) II i *ligati III)233. oblik *lygati (s. {to nije ubedqivo. klatitiŒ. denominal od tocilo „brusŒ (Skok III 451 s.v. nasamariti. pa samo mene puca Vasojevi}i (Stijovi} 1990) · Element -to. sedi kot ku}e Vasojevi}i (Stijovi} 1990)231 : na-ciqati „upraviti na ciq.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. (-)stV- 105 ciqio. U oblicima sa elementom -to. quqati. U obliku talingati do{lo je do nazalizacije osnove.-h.v. primere s. i}i u krug kao klatnoŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) — iako se zna~ewe „quqati seŒ javqa paralelno sa „skitatiŒ — ne idu ovamo (v. namagar~itiŒ (RSA) verovatno stoji u vezi sa glagolom tociqati (se) „klizati (se) na leduŒ (RJA). s umetnutim m pred labijalom. u. nani{aniti. *legati (se) „quqati se. Skok I 265 s. sg. obmanuti. v. opasnu situacijuŒ (RSA). U ÅSSÀ 17:24 on se svodi na psl. brusitiŒ. nametnuti se nekomŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). Fasmer IV 297 s. kalimbati (se) œquqati (se). utociqio pravo ovamo. up.ume}e se izme|u prefiksa na-. wihati seŒ i ~ini se da semantika govori u prilog takvoj rekonstrukciji (up. li nkam1„skitati bez poslaŒ. Snoj navodi oblik talingati kao parale231 Ovamo verovatno i na-to-ciqati „do}i tamo gde nije pozvan.v.-h. Bezlaj I 64 s. Skok pomiwe samo glagol tociqati „o{triti. œnani{aniti. luwati. 232 Oblik natociqati u zna~ewu „prevariti.v. ~as ovamo. v. koji se nalazi u osnovi ovog obrazovawa. Up.i osnove ciqati (o kojoj v. kolimbati „quqatiŒ (< kolibati. i BER 3:409 s. cil. li nga se 3. klimati se. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:132). te}i). cilj. ligati se œklatiti se. wihati (se). zibati seŒ: Ne talingaj se vu ti zifki Ozaq (Te`ak 1981) : ligati œpokretati tamo-amo. up. li ngam 1. Toporov 1985a:133–134. „usmeriti se prema nekome ili ne~emuŒ: Eno ga.v.Œ Vrawe (Zlatanovi}). Skok ne tuma~i glagol ligati. Skok II 125 s. œid. quqati seŒ Ba~ka (RSA) · Spoj prefiksa ta. kolijevka)234. Bjeleti} 2002:115). li ngam „vu}i seŒ i id. . zibati (se)Œ Istra (RSA).232 ?ta-lingati se impf. *lygati II) koji se pak tuma~i kao mogu}a ekspresivna varijanta od *lykati II. lutatiŒ Gorobiqe.v. 233 Za baltske paralele ovog slovenskog glagola up. srodno sa psl. sg. uzeti na ni{anŒ: Utociqio Tur~in. oblik svesti i na psl.do{lo je do semanti~kog pomaka „nani{anitiŒ > „uputiti seŒ (v. pej. celâ).

velaniti se impf. neuredno raditi ne{toŒ Uskoci (Stani})237 Oblik natevelaniti se dat je bez primera upotrebe. i izvedenice: trtqa. ali s. „onaj koji pri~a koje{ta.v. na-to-trtqati pf. skitatiŒ Uskoci (Stani})236. Bjeleti} 2002:115.-h. pa i ne vela (RSA). ne ostavqati nekoga na miruŒ. 235 236 . spopasti koga. Skok ne registruje ovaj glagol.. navrsti seŒ: [ta si se na me navelanio.. pa laju na dobre qude Piva (Gagovi} 2004).a m pf. jeziku. pojaviti se dosa|uju}iŒ (RSA). „nagovoriti nekoga na {toŒ Piva i Drobwak ( Skok III 573–574). prezasititi se ne~imŒ. talikati œvaqati. ko ma~ka na xigericu Piva (Gagovi} 2004)235. rezultatom izmene glagola kolihaØi pod uticajem kulâgaØi (ESUM 2:511). diramo Jakova. po~eti dosa|ivati. Bezlaj IV 150). up. Gorobiqe (RSA). On bi se eventualno mogao dovesti u vezu sa velati „besposli~itiŒ. 237 Up.) · Glagol velaniti se (bez elementa -to-) relativno je dobro potvr|en u s. navrsti seŒ Uskoci (Stani}). ali se taj sin odrven~io. Up. na-te-velaniti se pf. œogaditi sebi ne{toŒ od velec „mno`itiŒ (SEK III 310). œnapri~ati mnogo ~egaŒ : na-trtqati œid. „govoriti mnogo o ~emu bezna~ajnom. trtqati pej. up. velam „mariti. a to je navelegati. natrtqati se œnapri~ati seŒ Uskoci (Stani}). „navaliti. . : na-velaniti se œnavaditi seŒ: Navelanijo se na vru}u vareniku.Œ. ali za sada nema etimolo{ko re{ewe.106 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI lu sln. eventualno. lignuØi. Up. isti glagol u primeru: Navelegalo onu neznaniju. obra}ati pa`wuŒ: Mi . Up. uobi~ajivatiŒ id. etimolo{ki srodan ukr. blebetatiŒ (RMS).Œ (v. velim pomiwe oblik koji bi tako|e mogao stajati u vezi sa navelaniti. „okomiti se. trtqu{a pogrd. ne da{ mi mira Crkvi~ko Poqe. v. zaokupitiŒ: No se navelani neka prokleta bolijest. œnavaditi seŒ. eventualno i ka{. i velati. œputovati kojekuda bez ciqaŒ CG (RSA). „(na nekoga) nadovezati se. kotrqatiŒ. œlo{e. navelec sa „zasititi se. navrsti seŒ : na-vrsti se „po~eti smetati.Œ. „nava|ati se. trtqo. brbqati. smatraju}i da je ovaj glagol nastao aferezom od kotalikati < kotaliti œid. na-to-vrsti se „naturiti se. i ESUM 3:230 s. „i}i kojekud. brbqivacŒ Uskoci (Stani}). œuporno pratiti.v. oblik sa prefiksom ko-: koligaØi „klimati se. nasrnuti na nekoga. quqati seŒ. trtqalo. trtati / trtqati „id. koji nema kona~no re{ewe i smatra se. Kao semanti~ku i tvorbenu paralelu up. te mnogo na{eg robqa pokolika. (ibid. pogrd.

akusti~ku predstavu: rondawe „lupetawe.). i rondati œpreturati po ne~emu prave}i bukuŒ Lika (Ajxanovi} 2002). dovode}i ih u vezu sa onomatopejom trt. klimati se. wihati seŒ. Skok navodi bliske onomatopejske glagole koji ozna~avaju besmisleno i nepravilno govorewe: trtositi „blebetati brzo da se ne mo`e razumetiŒ (Skok III 510 s. Budu}i da je u pitawu glagol koji ozna~ava govorewe. Piva (Gagovi} 2004)240.v. biti nesiguran u hodu. Up. 511 s. torota~a „pri~alica. (-)stV- 107 · Spoj prefiksa to. rondati se). Skok nema kona~no re{ewe za ovaj glagol239. brbqati.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. trtqati.v. œpsovati. . a o formantu -l. torotan „brbqivacŒ. klimavŒ. torontati 238 Up. element -to. galamiti. koje{taŒ (v. trt) i trtati „zapiwati jezikom. 239 „Mo`da je u vezi s ma|. mucatiŒ (id. œvikati. œnatmuren ~ovekŒ. Sáawski 1974:53–54). ’mleti’Œ : rondati œid. *brboliti. s varijantom rendaŒ (Skok III 158 s. ~eprkatiŒ : brbqati „govoriti mnogo. rondati œqutito negodovati. Kod Hadrovi~a se pak pomiwe samo pridev ron|av (Hadrovics 1985:437). œpri~ati koje{ta. tra`iti pipaju}i. torokati. rasturati. to-rondati impf. premetati. zanovetatiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). ali je zanimqivo da glagolska imenica izvedena od wega ozna~ava zvu~nu. (ibid. bu~awe kao posledica tre{weŒ: Ko wegovo rondawe obadira? id. i mogu}nost veze sa roniti se „ru{iti seŒ i sa roncat (Kor~ula. œnegodovati.vv. œplakatiŒ Uskoci (Stani}). toroku{aŒ.v. torotaqa. subjekt pijan ~ovjek) „posrtati. trtati). U RJA je zabele`en osnovni glagol sa druga~ijim zna~ewem: rondati (se) „klimati (se).Œ.i glagola trtqati. 240 Up. nerazumqivo govoritiŒ Potkozarje (Dalmacija). œonaj koji ne{to olako radiŒ. izjuritiŒ : iz-rondati se œizvikati seŒ Uskoci (Stani}) · Spoj prefiksa to. trestiŒ: Eno mu se ve} i ku}a po~ela rondati i ru{iti Lika. torotqati „pri~ati bez prestanka i koje{ta. œprevrtati. SP 1:414–415 s. tako|e ronÖat „stalno (za ne{to) prigovarati. vikatiŒ Unac (Jovi~i})238 is-to-rondati pf. baqezgatiŒ Uskoci (Stani}). pridevom ronda „prqav. Kao tvorbena paralela za oblike trtati : trtqati mo`e poslu`iti par brbati „preturati. œispri~ati nadvoje-natroje. Kao {to se iz ovog i slede}eg primera vidi. moglo bi se pomisliti i na wegovo onomatopejsko poreklo. *brbati. torotaqka. naro~ito ako se imaju u vidu slede}e potvrde: torotati. kako se kome svidiŒ. œgun|ati.javqa se i u kombinaciji sa onomatopejskim osnovama (Bjeleti} 2002:114). œogovaratiŒ. gun|ati. roptatiŒ.i glagola rondati. ali ima i: rotan adj. izdirati seŒ. imenicom rongyasz „odrpanacŒ.v. tepati. Iako ne pomiwe sam glagol trtqati. œiza}i. kr{itiŒ Unac (Jovi~i}). grditiŒ.

Bjeleti} 2002:114–115. up. tumarati. qutitŒ. za ovaj pridev i imenicu up. œosoba koja ne{to slabo. naqutiti se. œiza}i. izjuritiŒ. Skok III 160 s. sneveseliti seŒ. v.-h. mada bi se ona mogla svesti na oblik landati „klatiti se. „napri~ati koje{taŒ. Øarabar I. vri{tati. potvr|en u srpsko-hrvatskom. natrapatiŒ. tarantati imaju i slede}a zna~ewa: „povr{no. glagoli tarandati. Fasmer IV 20. Ovaj glagol. koje Fasmer tako|e tuma~i kao onomatopeju (v.) · Spoj prefiksa ta. bugarskom i ~e{kom. natoturiti se. œnezgodan. varirawem vokala osnove. Zabele`eni su i oblici sa drugim vokalizmom: tarandati „id. œi}i tamo-amo. torokatiŒ. kositi ovde-onde. natoro(n)titi se „naqutiti se. koja bi mogla biti „koji vi~e. ØaraèdaØâ. skitati. œbrbqivica. œi}i bez ciqa. œslu~ajno nai}i. kako bilo raditiŒ. rot. œpri~qivŒ Uskoci (Stani}). nato}oriti se „smra~iti se u licu. sa promenom nd > ng.i glagola langati. œslabo raditi. ratoboranŒ. œbrbqatiŒ. iz istog izvora i {-langati „i}i tamo-amo. 268) — natotoriti se. totoran adj. nedru{tven. Bjeleti} 1994:267. U tom slu~aju oblik torondati mogao bi predstavqati zvu~nu nazalizovanu varijantu. taranta~a „ona koja neuredno obavqa posloveŒ. lutatiŒ : langati œ{vrqati. sg. „do}i. ØaranØiØâ. ØaranØa).108 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „id. bazati. œnemarno odeven. taranta „brbqivacŒ Piva (Gagovi} 2004)241.). skitaraŒ. up. œi}i tamo-amo. odatle daqom modifikacijom (reduplikacijom. namrgoditi se. potvrdu. o ovim pojavama v. natmuriti se. tarantati Uskoci (Stani}). nema op{teprihva}enu etimologiju. qut. skitatiŒ. Kao rezultat tvorbeno-semanti~ke kontaminacije torotati i rotan javqa se glagol natoro(n)tati se. neraspolo`enŒ. (ibid. grubŒ. qutit mu{karacŒ. „neraspolo`en. toroqav „neotesan. dojuritiŒ Uskoci (Stani})242 talanga~a f. 21 s. skitatiŒ. rus. ØarandaØâ „brbqati. umek{avawem zavr{nog suglasnika osnove. bu~anŒ. „besposleno skitatiŒ Leskovac (Mitrovi}) do-ta-langati pf. ovla{ radiŒ id. mlataratiŒ. te{ke naraviŒ Ro`aje (Had`i}). „neraspolo`en. ta-langati impf. mlatarati (o odelu)Œ. toroku{aŒ Uskoci (Stani}). vrlo neuredno plastiti. . 242 Up. nesloga (obi~no porodi~na)Œ: Me| wima je vazda vladala rota id. skitati. prispetiŒ : do-langati „do}i. up. 241 Pored navedenih. œvise}i kretati se tamo-amoŒ. i oblike sa prefiksima istarandati „ispri~ati nadvoje-natrojeŒ. „osoba koja mnogo ide tamo-amo. kao i izvedenice taranda~a.v. œsvadqiv. Piva (Gagovi} 2004). Piva (Gagovi} 2004). lutati. protarandati „re}i ne{to bez veze. langam se 1. Skok uop{te ne tuma~i s. natarandati pej. dangubitiŒ. œzao. tarandaqka. propri~ati ne{to maloŒ. (ibid. œokretati se.vv.Œ Uskoci (Stani}). kupiti senoŒ Uskoci (Stani}). sasvim se oneraspolo`itiŒ > totoran m. rota „sva|a.Œ Uskoci (Stani}). lutatiŒ. zasukanŒ Uskoci (Stani}).

bez okoli{ewaŒ. nekoga dr`ati na uzdiŒ Istra (Ribari} 1940:162).)Œ. (-)stV- 109 posledica izvesnog uticaja turskog jezika (v. dovu}i seŒ. landa se 3. . Bjeleti} 2002:115. polizatiŒ. sg. langazovam „lenstvovatiŒ. langat se „i}i bez ciqa. polokatiŒ. œizbiti dete {akom po stra`wici. blebetu{aŒ Srem (Maksi} 1980) : landara „id. i}i onako tamo-amo. govorqiv. œnatumarati se. fig. langaza œid. langalo „skitnica. Ba~ka. landati „te}i. 2004). landav adj. „govoriti nepovezano i besmislenoŒ Uskoci (Stani}) po-ta-landati pf.Œ. uprqati se blatomŒ BiH (RSA). Na to ukazuju odgovaraju}i oblici u bugarskom. landati „landaratiŒ Vu~itrn. œizbrbqati se. œobi}i. na{etati seŒ. pro{vrqati. zalandati se „ukaqati se. œre}i nehotice. obigratiŒ. Machek 318 s. dolandati „do}i klate}i se. landati impf. olizati. vucarati seŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. obigratiŒ. slandati se „sjaraniti seŒ. iznuditiŒ. i protarlandati „ispri~ati kojekako i koje{taŒ Uskoci (Stani}). izvetriti seŒ (RSA). nadgovoritiŒ (RSA). „klatiti se. izlupati. uprqati seŒ Uskoci (Stani}). „skitati se. npr. prolandati „obi}i idu}i tamo-amo. izlandati se „nalajati seŒ. landavu{a f. izlandati „vikom posti}i. up. vu}i seŒ. landat „halapqivo piti voduŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). l a ndalica „larmayijaŒ (RSA)244 243 Semanti~ki potencijal osnovnog glagola daleko je {iri. pogrd. landati se „nedovoqno obu~en stajati ili hodati bez potrebe po hladnom vremenuŒ Dubrovnik (RSA). œre}i otvoreno. pogrd. „ispri~ati nadvoje-natrojeŒ. œizvikati se. œr|avo. landati (s kim) „vladati nekim. odatiŒ. 244 Up. œjesti sve dok ne nestane i posledwa mrvica hraneŒ Uskoci (Stani})243 ta-landara f. „pojestiŒ : po-landati „sve pojesti. ulandati se „umrqati se. govorewu. is-ta-landati pf. zalanda se 3. polandati „sve pojesti. „toroku{a.v. dogegati se. blebetu{aŒ. uprskati se. landati impf. œtu}i {akom po stra`wici (obi~no dete)Œ Dubrovnik. izgrditi nekoga povi{enim tonomŒ. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:132). lajdati). pojesti sve do posledwe mrve. i{opatiŒ. lutalicaŒ koje Moskov tuma~i kao turske pozajmqenice onomatopejskog karaktera (Moskov 1969:481). pri~qivŒ. tako da se zbog vetra ~oveku ode}a lepr{aŒ Kosovo (Elezovi}). v. „brbqivica. izbrbqati. œnaskitati seŒ Uskoci (Stani}). olandati „jezikom pokupiti ostatke hrane po sudu. lelujati se. ^e{. „lizatiŒ. tra}iti vremeŒ tako|e nema re{ewe (v. œlagatiŒ. nalandati se „najesti seŒ. „do}i bez i~egaŒ: Zalandal se s prazni yepovi Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. polizatiŒ. litiŒ. sg. istalandati se „ispri~ati seŒ Uskoci (Stani}) : iz-landati „izbrbqatiŒ (RSA). œosve`iti se stoje}i na vetru slabo odeven.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. œmokriti (u posteqi) u snuŒ Drobwak. proskitati. œi}i tamo-amo. odati se. langãzuvãm vulg. skitatiŒ Uskoci (Stani}). pograbiti i sl. „brbqiv. landat „lepr{ati se.Œ. nemarno uraditi (pokositi. œogrepstiŒ. izre}i seŒ. povr{no. 2004). nadlandati „prevazi}i u ve{tom izra`avawu. œgovoriti nepovezano i besmislenoŒ. gde je do{lo do umetawa likvide r mo`da pod uticajem oblika protarandati.

i glagola landati. raditi ne{to kao ba{aŒ: Po minderu ruke razba{ila. up. rastaba{i se i pita sina i snaju. ba{). up. me|utim. Vojv.. pej. `uriti se. up. landa. i Bezlaj I 13 s. „izgovoriti brzo. sg. praviti se va`anŒ. u vezi sa psl. „id.Œ: Râstoba{il se kâno aga! Timok (Stanojevi} 1927) ras-ta-ra-ba{it se pf. Skok I 117 s. brbqati. razba{iti se „raskriliti se. ba{iti se impf.110 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI is-ta-landarati / istalandariti pf. oblik sa prefiksom ~a-: ~alandaØi „kaskaØi. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991. koji sufiksacijom daje land-ar-ati. zabaviti se kao ba{aŒ (RSA). „raskomotiti se.v.v. zbrkano. SP 1:180 s. O poreklu ovog glagola v.. pf. brdo se razba{ilo Lika (RJA). razmetati se. „razbala}iti seŒ: Rastaraba{ijo se kaj aga Kosovo (Elezovi}) raz-ba{iti pf. ba{-k-ar-iti se „id. izle`avati seŒ (RSA) · Spoj prefiksa to. ra{iriti seŒ: ^ovjek se razba{io. „provesti se. sg. raskriliti. 245 Up. „ra{iriti. razmetati se. basati II)245 i ba{iti se2 „pona{ati se kao ba{a. denominal od ba{a „poglavar. izbrbqati. izle`avati seŒ. le{kariti. praviti se va`anŒ. blebetati. Crna Reka (Markovi} 1986) râs-to-ba{im se 1. komotno se namestitiŒ Potkozarje (Dalmacija).i glagola ba{iti. siliti se. Up. Tomanovi} tuma~i imenicu talandara kao rezultat kontaminacije talambas + landarati.up. *bachati 2. œodmarati se le`e}i. „pri~ati koje{ta. Za problem grupe -nd. smatraju}i da se ovde govor upore|uje sa lupawem u bubaw i da je imenica nastala kao labara od labarati (Tomanovi} 1938–1939:211). „pona{ati se kao ba{a. ras-ta-ba{i se 3. etimolo{ki srodan ukr.Œ (RSA). Loma 1999:104–105. izba{iti se zast. Ovde su. gacaØi øo blaØuŒ (Moskov 1962:154. Moskov 1964:139–140).. *baxati (v. : landarati impf. i ESUM 3:190 s. .v. ba{ari se „izle`avati se. naklapatiŒ (RSA) · Spoj prefiksa to. razglasitiŒ BiH. u pitawu dva etimolo{ki razli~ita homonima ({to je promaklo sastavqa~ima RSA): ba{iti se1 „odmarati se le`e}i.v. mak. le{kariti. pogrd. razuzuriti seŒ: Deda sedne uz ogaw. œra{iriti se. besposli~itiŒ (RMNP I 78). siliti se. stare{inaŒ (v.

u s. pokolebati se.-h. potalau{iti se / potlau{iti se „postideti seŒ: Potalau{ijo se ko kupovno ker~e — Pokrijo se u{ima i potalau{ijo ko i svaki krivac Piva (Gagovi} 2004). tala-u{it se impf. obli246 Mo`da bi se smelo pretpostaviti da je nepro{ireni prefiksa ta. i bug. praviti se neinformisanim o ne~emuŒ: Potalau{ila se iza stoga i ni{ta ne zbori. potalau{iti se / potalau{iti se „primiriti se. pokupitiŒ. œdobiti smeran izgled posle kakve u~iwene gre{ke. potalau{it se „pritajiti se. œpovu}i se.-h. ’pokriti se u{ima’. (-)stV- 111 Kod oblika sa umetnutim elementima -ta. za-u{a. pona{ati se kao krivacŒ: Ne{to se kom{ija bija{e potalau{io. Ovim oblicima mi prikqu~ujemo i s. jeziku sa~uvan u prezimenu Ta-u{an. sneveseliti seŒ. i Vlaji}-Popovi} 2002:230–231. gleda ispre sebe. popustitiŒ. potalau{iti se „u}utati se. „poti{tenŒ Uskoci (Stani}) po-tala-u{ice adv. povu}i se. a mi je tra`imo — ^uva se we ka se potalau{i. za-u{vam „oti}i nekud tajnoŒ (rum. „stidqivo. „pokrasti. „biti obuzet ose}awima stida. pokoriti seŒ. ni{ta ne govori Pro{}ewe (Vuji~i}). a ta-usi „sakriti. Ta-u{anovi} Uskoci (Stani}). tala-u{iti se. prikriti se. povampiriti seŒ Uskoci (Stani}). œzapasti u poti{tenost. dijal. tader ne{to pakosno sprema Zagara~ (]upi}i 1997). naj~e{}e podmukla osobaŒ Zagara~ (]upi}i 1997) po-tala-u{en adj.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. zatalau{ijo se i pu{i krxu Piva (Gagovi} 2004) po-tala-u{iti / potalau{iti pf. u}utatiŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) tala-u{a f. postideti seŒ: Mikan }uti./ -to-. „primirivati se da se ne bude opa`en. „}utqiva. u pogledu semantike do{lo je do sekundarnog naslawawa na turcizam ba{iti se2. . rastu`iti se. V. prikradati seŒ: Zadovijek se talau{ila oko tu|ija ku}a da ~uje {to pri~au ~eqad Zagara~ (]upi}i 1997) za-tala-u{iti se pf. œnadi}i se. kojima se u osnovi nalazi glagol ba{iti se1. sa ose}awem neprijatnostiŒ: Potalau{ice pro|e mimo nas Piva (Gagovi} 2004) · Najbli`e formalno-semanti~ke paralele ovog crnogorskog glagola nalazimo u rum. dijal. pokuweno. kao oblik kod kojeg je do{lo do „uslo`wavawaŒ ekspresivnog prefiksa ta-246 (posvedo~enog u rum. oblik u me|usobnu vezu dovodi Mladenova 1993:15). skupiti seŒ. sti{ati se. œpraviti se neve{t. prevaritiŒ i bug. umudriti se. pritajiti se. -ta-ra-.

v. mo`da i mak. mak. mak.i glagola -kuwiti.v. po-to-kuwiti se pf. Ovaj primer pomiwe Skok s. O ishodi{nom pokuwiti se v. talavariti. „id.Œ Zagara~ (]upi}i 1997) · Skok nema. . ako se ta re~ izvodi iz istog korena. prema kojem se u navedenom obliku izdvaja inicijalni element }a-. up. shvatatiŒ (Pokorny 78) s pro{irewem -s-. postati snu`den. ?}a-pokusnuti pf. kao u uho < ie. Mogu}e je i drugo obja{wewe. dou{ati. sneveseliti se. dodat na osnovu glagola pokusati. uho navode}i ga pored dou{iti. Pored predlo`enog tuma~ewa. Tako se na zajedni~ki etimolo{ki i tvorbeni predlo`ak svode oblici iz tri razli~ita jezika. Serban 1974:524–530). Skok nema. u{ak „uhodaŒ (RMJ). glagol u{nuti „kradom brzo pro}i ili protr~atiŒ Vinkovci (RJA). zau{uvawe „prime}ivaweŒ. ali pod uslovom da je on sekundarno obrazovan na osnovu ve} upro{}enog u{nuti. skitatiŒ (v. kimati. tuma~i kao onomatopejske. Bory s 1980:30–32. œbiti slabog raspolo`ewa (zbog bolesti.„prime}ivati. do~utiŒ Uskoci (Stani}). doku~iti. npr. talavawa. u rumunskom postoji uzvik tala kojim se ozna~ava tihi govor. koji Bori{ izvodi iz psl. mo`da. pro-u{ati „raspituju}i se izna}i. saznati. Autorka i slovenske tvorevine ovog tipa. *-{âbnoti. talandati. naslutitiŒ Piva i Drobwak (Gagovi} 2004. a umbla tala-bala „lutati. *ausos. up. „pojesti na brzinuŒ Piva (Gagovi} 2004) : pokusati „pojestiŒ Uskoci (Stani}). siroma{tva)Œ Kordun (gra|a ERSJ) : po-kuwiti se œpasti duhom.-h.v. zatu{aluvam se „sakrivati seŒ Gali~nik (Bolinovski 1952:147). Semanti~ki i formalno sa navedenim glagolima mogao bi se povezati i s. a sre}e se i u formaciji tala-bala. dijal. ili. 249 Up.-h. tu`an. prema kojem je glagol u{iti kontinuanta ie. ne treba odbaciti ni mogu}nost da je u pitawu rezultat kontaminacije glagola }apiti. zau{i „primetitiŒ.v. Skok II 81 s. iz sigmatskog aorista (up. }apnuti „malo pojestiŒ Uskoci 247 [to se ti~e elementa tala-.112 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ku)247. korena koji se javqa i u *aviti < ie. dijal. doznati. `amorewe. Vukovi} 1940). prou{ati „do}i do obave{tewa o ne~emu. ra`alostiti seŒ (RMS) · Spoj prefiksa to. Skok s. Bjeleti} 2002:118. prona}i. oblika trenutnog vida prema *{ibiti „savijatiŒ248./ *auses-. koje tuma~i kao denominale od sintagme do uha (Skok III 538–539). arh. *au. saznati. uho)249. 248 O detaqima formalnog i semanti~kog tuma~ewa ove re~i v. pokusat pej. opazitiŒ. Za glagol u{iti moglo bi se pretpostaviti isto poreklo. s. zau{liv „koji je kadar primetiti.

ÅSSÀ 14:16–17 s. U ovom kontekstu interesantan je oblik balasati œlutati. posetiti neke krajeveŒ Uskoci (Stani}) }a-lasan m. (ibid. kusati.v. up. tumaratiŒ BiH (RSA). .)251 · Skok ne registruje ni }alasati ni lasati. pri~ati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004).B. {vrqatiŒ. œduvatiŒ: Vqetar }alasa. `uritiŒ Dubrovnik (RSA)252 (o wemu v. }alasa~a f. Skok II 261. i nalahat se œnahodati se i naobilazitiŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). Unac (Jovi~i}). naklapatiŒ Unac (Jovi~i}). 252 Up. Oblik lasati verovatno poti~e od l a hati „hodati brzo. Kordun (gra|a ERSJ) pro-}a-lasati pf.) : glav-iw-ati „i}i bez ciqa. }alastra „`enska osoba koja voli da se {ali. „halapqivo i mqackaju}i jestiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) i kusati pogrd. up. obi}i. œpri~atiŒ Lika (usmeno M. dodat na istu osnovu.) : lasati „brzo i}i. „jestiŒ Uskoci (Stani}). komedija{icaŒ. Piva (Gagovi} 2004) · Skok nema. kasati. bulaznitiŒ. }alaska. i }asati se „{aliti se.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. „i}i kako bilo. {ega~iti seŒ Piva (Gagovi} 2004). kusat pej. u kome bi se mogao izdvojiti prefiks ba-. œpri~ati koje{ta. „lutati bez ciqaŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. ?}a-lasati impf. {ega~iti se.v. (-)stV- 113 (Stani}). 251 Nije jasno spada li ovamo }elahnuti œukrasti ne{to na brzinuŒ Ro`aje (Had`i}). up. disati : dihati. œona koja pri~a koje{ta. œnaga|ati. Skok I 566–567 s. skita~icaŒ Uskoci (Stani}). „neprikladno. gutatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). brbqivicaŒ. *laxati). neuredno obu~en mu{karacŒ. tr~ati. „jesti. tumaratiŒ. }apat pogrd. lutati. }alasati „raditi ne{to sitnoŒ. {aliti seŒ250 Uskoci (Stani}). i kala-kusat œprobati. glava. jestiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). ?}a-glavati impf. up. „takva `enaŒ id. „pro}i. œlakrdijati. be`atiŒ (RSA). 250 Ovamo verovatno i deminutiv }a-laskati se „{aliti se. O ishodi{nom glaviwati v. }alaskara. œnevaqala `enska osoba.

pokazne zamenice *ol. *lagyz(d)iti). PRIMERI: la-brwati impf. Materijal prezentiran u radu pokazuje da se elementi la-. 253 254 . labrwa Vasojevi}i (Bori~i}). (RSGV). œi}i tamo-amo. Lika (Ajxanovi} 2002). „zabrbqati.tretira ili kao prefiks zameni~kog porekla < ie. On smatra da je element la. *lagodânã(jâ)). *lalokã / *laloka). konstatuju}i da se ovaj element dodaje osnovama koje ozna~avaju odre|eni ose}aj u organima za varewe. „id. Piva (Gagovi} 2004). a da je kao prefiks prvobitno ponavqao zna~ewe osnovne re~i u ciqu wegove intenzifikacije (Nemec 1979). *lagyz(d)a. labrwa Vojv. Truba~ev 1991:210. izdvajawe ovog prefiksa nai{lo je na prihvatawe (up. labrwa Vojv. Vojv. œusna. le-. le-. Kurkina 1992:187). Potkozarje (Dalmacija). Ajxanovi} 2002). Re~ je {iroko posvedo~ena. „ustaŒ Uskoci (Stani}) za-la-brwati pf. iza datog prefiksa). Iako Nemec ograni~ava prisustvo prefiksa la.prvi je ukazao Nemec. torokatiŒ Lika (RSA.vv. lo.vv. (RSGV). ili se pak odre|uje samo kao prefiks. Ma~va (gra|a ERSJ). Potkozarje (Dalmacija).na relativno uzak leksi~ko-semanti~ki krug. *lagoda / *lagodã / *lagodâ. lo-) Na postojawe prefiksa la. „brbqati. blebetati.v. „wu{ka. pej. *ladã. Tako se u ÅSSÀ element *la. (RSGV). gubicaŒ. ustaŒ (RSA)254 : brwa / brwa pej.114 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 10) Prefiks lV- 10) Prefiks lV(s. Split (Vidovi} 1990). *lagoditi.(s. up. Up. zalupetatiŒ: Zalabrwa eravi Nikodim i unese smutu me| qude Piva (Gagovi} 2004) Sa ovom konstatacijom sla`e se i Kope~ny 1983:38–39.-h.Œ. ili same te organe i wihov rad. laloka. {vrqatiŒ Uskoci (Stani}) < la-brwa / labrwa f.javqaju ili kao samostalni prefiksi. ili kao ekspresivni prefiks (s. ili u kombinaciji sa nekim drugim prefiksom (u ovom slu~aju oni uvek zauzimaju drugu poziciju. {to je dovelo do daqeg prou~avawa wegovog porekla i sfere upotrebe. Unac (Jovi~i}).u krajwoj liniji onomatopejskog porekla253.v. Uskoci (Stani}). la-. i ESJS 7:401 s. bez ikakvog komentara o wegovoj prirodi (s.

*lalokã / *laloka. „brbqati. druga~ije Skok II 265. 256 s. laloka „~equstŒ. me|utim. Skok I 214). blebetaloŒ (RSA) la-br-n-dati impf. labrwaŒ Slobo{tina (RSA).-h. pogrd. œdebela usnaŒ. „v. la3). sg. (ibid. mahati. œizbrbqatiŒ Lika (Ajxanovi} 2002) na-la-brwati pf. govoriti sam za sebeŒ Timok (Dini} 1990). œusneŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). „leteti. œnepcaŒ. blebetati. U obliku labrndati. p r h n u t iŒ (RSA)257 : prhati Up. labrda) obrazovani su i odgovaraju}i denominali (lavrwati. mrmqatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) · Prefiks la. pej. „gun|ati. odatle œgovoriti koje{ta. da je posvedo~en i oblik to-brwa 3. brndat „govoriti bez smisla. Od varijanata imenice labrwa (lavrwa. i imenicu leprh „jedan pokret pri lepr{awuŒ (RSA). (RSGV)255 labrda{ m. Loma 2000:608–609. i vrwati. ustaŒ id. udarati krilimaŒ. 256 Nemec u svom radu pomiwe i imenicu laloka. a na drugom da je nastala ukr{tawem leksema labra i brwa (id. labrwaŒ. Lika (RSA). O ishodi{nom obliku brwa v. Skok na jednom mestu smatra da je ova imenica onomatopejskog porekla (Skok II 255 s. œgubica.v. „brbqivac. labrta „labrdaŒ Barawa (Sekere{ 1977).pred istom osnovom. nepovezano. u kojima se tako|e izdvaja prefiks la-. koji se mo`e tuma~iti i kao nazalizovana varijanta glagola labrdati.u imenici labrwa izdvaja Nemec 1979:122256.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 10) Prefiks lV- 115 iz-la-brwati pf. „brbqati. blebetatiŒ < la-brda / labrda f. „poleteti mahnuv{i krilima. buncatiŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993). Glagol labrwati o~ito treba smatrati denominalom. labrda œgubicaŒ Vojv.v. le-prhati impf. Zanimqivo je. œdesniŒ (RSA). brbqatiŒ (o ovom glagolu v. o~ito je do{lo do ukr{tawa sa brndati „brundatiŒ. ~equstŒ. labrwatiŒ Lika (RSA) : brndati „govoriti koje{ta. leprhnuti pf. `enska osoba koja puno pri~a i ogovaraŒ Sesvete (Maresi} 1996).v. ali bez s. brbqatiŒ (RSA). wu{ka. torokatiŒ Divoselo. „labrwaŒ (RSA). „nai}i nemarno idu}iŒ Uskoci (Stani}) VARIJANTE: la-vrwati impf. O glagolu lavrwati v. ÅSSÀ 3:130 s. Piva (Gagovi} 2004). *bãrna. „brbqati. labrte pl. i la-brta / labrta „v. laloka~a „alapa~a.) la-brdati impf. labrdati). ÅSSÀ 14:23 s. Za etimologiju up. labra). primera: la-loka / laloka „vilica. 257 Up. „usna.v. 255 . u kojem se izdvaja prefiks to. Uskoci (Stani}) < la-vrwa f.

v. Skok III 39 s. l e p r { a t i (o pticama)Œ. œmahati. œkovitlati se (o dimu. œpokretati. [uster-[evc 1971:479.v. i Skok II 289 s. lepetatiŒ Slav. le-pu{ati œid. .(Vlaji}-Popovi} 2002:302 dopu{ta mogu}nost i takvog tuma~ewa). Ispred osnovnog glagola izdvaja se prefiks le.v. Za odnos lepuhati : leprhati (u : r) up.Œ. „leteti proizvode}i slabiji ili ja~i {um krilima. pahuqicama i sl. lepr{atiŒ Banija (RSA). sitnom pesku i sl. Skok s. prhat.)Œ. prhati260. udarati krilima (o pticama)Œ. lepu{ati se „poigravati se. vijoriti se. le-puhati impf. prema prhnuti pf. ali nama se ~ini da u wemu pre treba videti osnovu pu{iti se pro{irenu prefiksom le-. œmahati. vijoriti se (usled vetra)Œ. povijati. puszy} sie „nadimati seŒ (v. treperiti. œduvati.116 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI impf. odletetiŒ (RJA) le-pr{ati impf. ~eprkaju}i i ma{u}i krilima. œtreperiti. œviti se. Skok smatra oblik lepr{ati onomatopejom nastalom ukr{tawem glagola leteti i pr{ati (Skok l. titratiŒ258. lepu{iti se „{epuriti se.. ne~im)Œ. *pero „letetiŒ. leperiti / leperiti „lelujati se. fig. prpo{iti (o peradi i nekim pticama)Œ (RSA) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol prhati. letetiŒ. lepir). 260 Oblik *pãrxati tuma~i se kao -s. Oblik lepu{iti se „{epuriti seŒ Vlaji}-Popovi} izvodi od osnovnog lepati (Vlaji}-Popovi} 2002:297–298). vijoriti se (usled vetra)Œ259.v. œvaqati se.intenziv od *pârati. „mahnuv{i krilima poleteti. ko~operiti seŒ (RSA) · Oblik lepuhati. œviti se. pr{em „p u h a t i (o kowu)Œ Karlovac (Finka/[ojat 1973). izvijatiŒ. 258 Up. lepr{ati se „kretati se u vazduhu {umno ma{u}i krilima. poq. puhati). (RSA). œmahati. v. pr{ati (ovaj oblik nastao je prenosom suglasnika { iz prezenta u infinitiv.c. i Merkulova 1972:154). pirkati (o slabom vetru. povetarcu)Œ. Osnovno zna~ewe „nadimati seŒ regularno daje sekundarna zna~ewa „qutiti seŒ i „{epuriti seŒ. igrati se u letu (o pticama)Œ. i Varbot 2003a:24–25. 259 Up. povijati se. mogao bi biti i fonetska varijanta osnovnog leprhati. prhati. up. pu{iti se „qutiti seŒ. up. lepiriti se „lepr{ati se. letetiŒ. Bezlaj III 119–120 s. odn. *pârxati / *pãrxati v. podrhtavati. vitlati (ne{to.v. vaqu{kati se po pra{ini. udarati krilima (o pticama)Œ. „kretati se u vazduhu {umno ma{u}i krilima. s obzirom na svoju semantiku. O psl.

i sufiks -uh-) iskqu~uje mogu}nost tuma~ewa ovog glagola kao ekspresivno prefigirane varijante glagola puhnuti < puhati (Vlaji}-Popovi} 2002:284–285. . œbrzo po}i. krenutiŒ (RSA) · S obzirom na oblik o-puhnuti. II 289 s. smatraju}i da postojawe oblika lipu(h)nuti (u kojem izdvaja osnovu lip. RJA) iz-le-puniti œizdahnuti. 321).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 10) Prefiks lV- 117 la-puhnati pf. „o p u h n u t i. puhati). umretiŒ Srem (RSA. Vlaji}-Popovi} dovodi ovaj glagol u vezu sa lepuhnuti „skon~ati. umretiŒ i lipunuti „umretiŒ (v. dat u definiciji zna~ewa. a na drugom kao onomatopeju (id. umretiŒ Kordun (gra|a ERSJ) ?li-punuti „preminuti. Vlaji}-Popovi} vidi u ovom obliku zna~ewski hapaks glagola lepati. u glagolu lapuhnati mo`e se izdvojiti prefiks la-. umretiŒ U`ice (RSA) iz-li-punuti œid. lepir).v.v. „udariti. o{amaritiŒ BiH. iako dopu{ta i mogu}nost predlo`enog tuma~ewa (Vlaji}-Popovi} 2002:284–285. „skon~ati. izdahnuti. ?le-puhnuti (dijal. ni`e). odalamitiŒ: Lapuhnal te bum da bu se zvonilo Ozaq (Te`ak 1981) za-la-pu{iti pf.Œ (RSA) · Skok na jednom mestu tuma~i oblik lepuhnuti „umretiŒ kao rezultat ukr{tawa glagola leteti i puhati (Skok III 69–70 s. lepunuti) pf. 339–340).

*arebãjâ. 264 Neka obrazovawa problemati~na su u pogledu starine. *abredã. *apadâ. U SP prefiks *a. up. [arifullin 1988:97. Iako se na osnovu neproduktivnosti ovog tvorbenog modela mo`e zakqu~iti da je re~ o pojavi praslovenske starine. *adera?. *abredâ. a-. O prefiksu a./ *e-) i izdvojen je u slede}im oblicima264: *abolnâ II. *o. gde se slovenski primeri uop{te ne navode. *adu{â. a-. u gr~kom se ekvivalent ovog prefiksa. . EWAi I 157. latinske i germanske potvrde slabe i problemati~ne. iskqu~ivo imenski prefiks. gr. *avida?. Kurkina 1992:187.izdvojen je u oblicima *abredã: *abredã. *arebika. *arebã. *abredã / *obredã. *avidâ?. a ne glagolski prefiks. [ulâga~ 2002. da je u pitawu imenski. 1972a:18–20. i Ivanova 1981. *avodâ?. Konstatovano je. *arebãkã.(o wemu detaqnije v. ja-) Slovenski prefiks a-. etimolo{ki srodan stind. *abredãka. *arebâ. id. i Cvetko-Ore{nik 1985. time nije iskqu~ena mogu}nost relativno poznijih obrazovawa (Truba~ev 1971:267–268)262. Iz toga bi sledilo da inicijalno a.u nekim glagolskim oblicima treba tuma~iti ne kao samostalan prefiks. *a{utânãjâ. dok su gr~ke. Truba~ev 1972. ve} kao rezultat 261 U slovenskim jezicima javqa se jo{ jedan neproduktivan. 265 O slov.-h. dakle. ali se tretiraju kao praslovenska zbog starine prefiksa i potencijalne starine prefiksalnih slo`enica datog tipa. Crepajac 1973.sa zna~ewem pribli`nosti (< ie. 262 Novija istra`ivawa pokazuju da je ovaj prefiks dobro potvr|en samo u indoiranskom.u klasi~nim jezicima v. *adu{ivãjâ. *aduxa. w-. 263 O prefiksu a. dok se oblik *a{utâ smatra etimolo{ki nejasnim. *arebica. gr. *arebina. *agolvo?.118 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 11) Prefiksi a-. w-. ja- 11) Prefiksi a-. u krajwoj instanci svodi se na ie. *e. *a{utâ. javqa i kod imenica i kod glagola). *avorã II. *abredâ. h-. *arebatãjâ. *jâ. *askodâ. abrïdâ v. [arifullin 1979a). U slovenskim jezicima obrazovawa sa ovim prefiksom predstavqaju neproduktivnu i malobrojnu grupu leksema. *abredâje265. ja(s./ *o-. iako se citiraju tuma~ewa prema kojim se u wemu izdvaja prefiks a-.263 U ÅSSÀ ovaj tvorbeni element okarakterisan je kao stari prefiks *a. *arebâje.up. *abredâje. *abredãkã. sastavqenu iskqu~ivo od imenica261 (za razliku od slovenskih jezika.

-h.nastalo sekundarnim du`ewem o-.v. ead. potresati nekogŒ. upu}uju}i na Miklo{i~a. pe}i kakvo jelo bez pomo}i vode. ja-pad „mesto gde sunce ne greje.ili na *a(< ie.itd. . japuriti se „postajati crven./ *e-) (ÅSSÀ 1:71).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 11) Prefiksi a-. praskati potpaquju}iŒ (RJA) < *pra`iti. *o. osojeŒ < *japadâ (Skok I 754–755 s. }a. za`arivati seŒ (RSA) : puriti (se) „pr`iti. S. ~iji se obrisi tek naslu}uju. koji se svodi ili na *e. `e}i. dakle. Ukoliko bi se. Berneker ipak smatra da je re~ obrazovana na slovenskom terenu: upore|uju}i je sa zapad. 474). uzbu|ivati se.koji se obi~no javqa u zna~ewu pribli`nosti (< ie. zajapuren. Od posebnog zna~aja je ~iwenica da je u dva g l a g o l a izdvojen arhai~an prefiks ja-266: ja-pra`iti se „crveneti seŒ (Skok I 755 s. Petqova tuma~i element ja. crveneti se. mo`da psl. ha-. w-). *apadâ. funkcije gr. ja- 119 gubqewa po~etnog suglasnika nekog od ekspresivnih preverba. Petleva l.-h. uzbu|ivati. ve} i kod glagola (up. Kne`evi}. ka-. navodi ovu re~ kao pozajmqenicu iz turskog (Kne`evi} 1962:164. Mo`da je u pitawu tendencija u razvoju funkcionisawa imenskih prefiksa.(ja-pad) (Berneker 441). tvorevina (Petleva 1971:142). 1977:44–45) i ja-puriti „~initi da nekome lice bude crveno.v./ *o-) (Petleva 1977:45). japuriti se) : pra`iti „paliti.kao arhai~an prefiks sa zna~ewem debilitacije ili pribli`nosti. Pojavu da jedan prevashodno imenski prefiks po~iwe da u~estvuje i u derivaciji glagola uo~ili smo ve} na primeru prefiksa pa-.cc. U ÅSSÀ rekonstrui{e se psl. pr`iti (Petleva 1976:18. *pasti i prefiksa a. up.-h. stara slo`enica osnove *pado. pucati. *e. pe}iŒ (Skok III 81. Tako|e treba pretpostaviti i mogu}nost da je inicijalno a. prefiks jatretirao kao varijanta prefiksa a-. 266 Jedna od imenica u kojoj se izdvaja ovaj prefiks jeste i s. re~ je stara. to bi zna~ilo da se ovaj prefiks ne javqa samo kod imenica. on izdvaja stari prefiks ja. japad). rumeneti. crveniti. npr.). sa drugim prevojem s.

.

OSNOVE .

.

„po~eti se kretati nesigurno. Ba~ka (gra|a ERSJ). {vrqati. pretra`ivati (obi~no po tu|im stvarima)Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). Vlajkovi} 1966) {a-lo-baznuti se pf. œneozbiqan. bez ciqa. {alabajzder m. {alabazat „govoriti bez smislaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). {alabazat „vr{qati. „tumaratiŒ Virje (Herman 1973) . besciqno se kretatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) za-{a-labazati (se) pf. zabasatiŒ (RSA) na-{a-labazati se {atr. nahodati se bez ciqa. lutati. „lutati. hodati bez ciqa i svrheŒ Srem (Vuk). bezobrazanŒ: Kako ga nije sram da pred decom pri~a {alabazne pri~e Ro`aje (Had`i}) {a-la-bajzati impf. „onaj koji se neodgovorno pona{aŒ id. [ajka{ka (Galetin 1980). skitatiŒ sev. proluwati. labaznuti „udaritiŒ (Andri} 92. œlascivan. „{amaratiŒ: On mene za~as izlabaza Ba~ka (gra|a ERSJ). po}i kamo odjednom bez svrhe.OSNOVE: 1) BAZATI 1) BAZATI la-bazat impf. nasilnik. nesposobwakŒ (Andri}). „lutati. labaznuti pf. kao obezumqenŒ: Da bi tko ri~ rekao. {alabajzer œskitnicaŒ Kordun (gra|a ERSJ). naskitati seŒ Zagara~ (RSA) pro-{a-labazat „proskitati. {alabajzariti œne raditi ni{taŒ Ba~ka (gra|a ERSJ) {a-la-bajzer m. œuzalud tra}iti vremeŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). „prekapati. besposli~ar. on bi se {alobaznuo kao bisan Makarska krajina (RJA) {a-la-bazati impf. œskrenuti. neodgovoran.) ha-la-bajsati impf. „nagva`datiŒ. Hrv. vrqati. „vetropir. „udariti. prolutati. vrludaju}iŒ. Unac (Jovi~i}) {a-la-bajzdrati impf. smucati seŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. Vasojevi}i (Bori~i}). „na{etati se. „nepouzdana osobaŒ Kolubara (gra|a RSA).. lupiti. „sko~iti. (ibid. mlatnutiŒ (RSA). provrludatiŒ Split (Vidovi} 1990) {alabazan adj. bezobrazan ~ovekŒ Takovo (gra|a RSA). silexija. Vinkovci (RJA). „hodati bez ciqa. œglupirati seŒ (Andri}). {alabazati œskitatiŒ Kordun (gra|a ERSJ).).

Vojv. tuma~e}i basati „lutati. ^ak i da se ne uzme u obzir na{ pristup tvorevinama ovog tipa. tumarati. RJA) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`i glagol bazati.-h. banzati. . sa promenom v > b i slovenskom palatalizacijom tipa legati > lezati (Loma 2000:613).navedeno sa crticom. bazat Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). Tako|e opovrgava Dani~i}evu pretpostavku da je bazati u vezi sa sln. {vrqatiŒ. ÅSSÀ 3:143). Skokovo tuma~ewe ne stoji ve} iz razloga {to za s. Ali u odrednici posve}enoj glagolu {alabazati. onomatopeju baziknati: plamen je iz topa baziknal „izleteoŒ. basmak mawe je verovatno ([kalji} 126). bazdulati. oblike 267 Sa varijantama basati. on tuma~i ovaj glagol kao slo`enicu sastavqenu od imenice {ala „jocus. U obliku labaznuti „udaritiŒ (nije registrovan kod Skoka) izdvaja se prefiks la. jezik nisu karakteristi~ne slo`enice obrazovane po modelu ’imenica (u nominativu) + glagol’. bazdalikati. nanositi se ne~egŒ: Janko se danas nabaza drva u japnenicu Lika (RSA. { a l a b a z a t iŒ (RSA)267. Konstatuje.-h. moglo bi se pomisliti da ga Skok shvata kao element {ala. Skok ga pomiwe s. bazat Zagara~ (]upi}i 1997) nabazati se pf.i osnova baznuti (< *bãznoti?). {egaŒ i glagola bazati (Skok III 379). bazdjeti. Loma pomi{qa da je bazati (preko *bagati) poreklom od lat. dovodi ovaj glagol u semanti~ku vezu sa bazati „i}i bez posla.(po{to ne daje nikakvo obja{wewe). isti~u}i da se bazati javqa i u slo`enici sa {ala-268: {alabazati „vrqatiŒ. „i}i tamo-amo bez ciqa. mnogo nositi. Dani~i} je bio u pravu. ~e{. bazvizdati. sln. landrati. bazdrkati. bazetati. udaratiŒ. baziwati. {vrqati. da se ni za jedan od ova tri oblika ne mo`e utvrditi poreklo. U oba re~nika on se svodi na psl. bzikati. prenositi ne{to.v.v. bazdr~iti. up. bazati ponudila dva praslovenska re~nika.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „dugo. (RSGV). bandrqati (RSA). glagol onomatopejskog porekla *bãzati „zujati (o insektima)Œ. Na drugom mestu. odakle je rekompozicijom moglo nastati bazati (Skok I 125–126). bazdrlikati. ba`|akati. Lika (Ajxanovi} 2002). œobadati se (o stoci)Œ (SP 1:466–467. Sude}i prema tuma~ewu koje su za s. me|utim. bazat œid. vagari „lutatiŒ. up. basati). Uskoci (Stani}). gde navodi kajk. 268 S obzirom na to da je {ala. bziti se (Skok I 115–116 s.124 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI è bazati impf. [kaqi}evo tuma~ewe od tur.

lupiti. *bãzati : bezati „dirati. labaznutiŒ (RSA). 42–43). la-puhnati „o p u h n u t i.OSNOVE: 1) BAZATI 125 koji se tako|e izvode iz psl. koja mo`e biti i polonizam (Vlaji}-Popovi} 2002:177–178).nije do kraja razja{wena (op. áobuz). dijalekatskoj potvrdi. udaritiŒ : zuknuti „fijuknutiŒ (RSA) (za razvoj zna~ewa „udaritiŒ kod onomatopeja up. Priroda samog elementa {ala. áobuz i prihvata se tuma~ewe Slavskog o wenoj povezanosti sa áobuzie „korovŒ (Sáawski V 127–128 s. . Autorka je svesna da je rekonstrukcija psl. mo`da i o-la-mariti. {amaratiŒ : mariti „udariti.-h. ~ime se diskvalifikuje pomenuta rekonstrukcija a ujedno dovodi u pitawe i predlo`eno psl. ~ala-. ulamariti „o{amariti. tala-. baznem. bockati. pf. *lãbãzã / *lãbozã (ÅSSÀ 16:229) i na osnovu s. Iako u ve}ini slu~ajeva kod dvoslo`nih prefiksalnih elemenata postoji vokalska harmonija ({ala-. grub ~ovekŒ. {ele-. marati).v. o{inutiŒ.v. zalapu{iti „udariti. {inuti. bazniti (Bezlaj I 18)269. krenutiŒ (RSA). Me|utim. kala-. kao derivate s. la-zuknuti „o{inuti. wegovo prisustvo u mnogim ekspresivnim glagolima opravdava i potkrepqu269 Kao tvorbenu paralelu up. u obliku {alobaznuti do{lo je do wenog naru{avawa. tele-). *lãbãzã / *lãbozã krajwe problemati~na. semanti~ki identi~ne glagole la-banuti „v. 270 Re~ se tretira kao pozajmqenica iz poq. mo`da pod uticajem oblika {alabazati (a mo`da je proces formirawa prefiksalnog dela ovih oblika tekao u obrnutom smeru.(varijanta prefiksa la-). *lãbati.na ve} postoje}i prefiks lo. lupitiŒ Leskovac (Mitrovi}) (druga~ije Vlaji}-Popovi} 2002:135). imenicom loboz „neotesanko.v. OS 53 s. o{amariti. zviznutiŒ Uskoci (Stani}) (za glagol mariti up. ali dopu{ta i mogu}nost ovakvog tuma~ewa). Vlaji}-Popovi} (uz izvesnu ogradu) posmatra ovu porodicu re~i iz druge perspektive. „udariti. {qisnuti). glagola predla`e rekonstrukciju psl. u d a r a t i. balvan. Oblik {alabazati predstavqa spoj prefiksalnog elementa {ala. sg.-h. v. klepiti. „udariti. koji bi se nalazio u odnosu apofonije prema *lubati „udaratiŒ. jer je zasnovana na sumwivoj ukr. drpiti ne{toŒ Banija (gra|a RSA) : bânem 1. I upravo takvo tuma~ewe nalazimo u ESUM 3:276 s. koja se svodi na psl. bezniti. ukrasti. odalamitiŒ Ozaq (Te`ak 1981) (Vlaji}-Popovi} 2002:274 druga~ije. guratiŒ. brzo po}i. loboz270. Kod wega je do{lo do naslojavawa prefiksa {a. Za semanti~ki pomak „udaritiŒ > „sko~iti. lupiti nekoga. Oblik {alobaznuti i u tvorbenom i u semanti~kom pogledu stoji u vezi sa labaznuti. Bjeleti} 1993:42–43). glagola *lãbati (eventualno i *lãbazati) „udaratiŒ. olamariti „sna`no udariti. bala-. Glagol labaznuti ona dovodi u vezu sa ukr.i glagola bazati (Bjeleti} 1993:39–40). cit. osnove lab-. ali nepostojanost fonetskog lika jeste jedna od karakteristika ekspresivne leksike (Petleva 1981:92). brzo po}iŒ up.

sa drugim prefiksalnim elementom kalaøuØaØi „me{ati.273 Oblik halabajsati „tumaratiŒ. áabajda „nespretwakovi}. ~uven. rus. U wemu se mo`e izdvojiti element hala-274 i osnova bajsati275.126 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe. Skok. druga~ije Havlova 1978:40–41)272. {ala-vrdati : vrdati. Ako bi oblik {ala-ba(j)z-er zaista bio izveden od baz-ati. predstavqa pravu semanti~ku paralelu na{eg glagola.v. labaèdak „len~ina. pujdati. lutati. podsticatiŒ (ÅSSÀ 3:115) (Vlaji}-Popovi} 2002:228). 275 Vlaji}-Popovi} navodi potvrdu ovog glagola sa ne{to druga~ijom semantikom: bajsati „hu{kati. yilibani pej. neradnikŒ. len~inaŒ. {alaøuØnik „lakomislen ~ovek. {alabola „besposli~ar. 272 Up. {alabajzer (Skok ih ne registruje) fonetika kao da ukazuje da su u pitawu pozajmqenice (najverovatnije iz nema~kog). besøosli~iØiŒ. tuma~i se kao ekspresivno obrazovawe koje je u vezi sa koloØiØi). {alabajzer up. koja se pribli`ila doma}em laèdak (ESUM 3:173).-h. {eprtqaŒ. osnovni oblik je u stvari {alberni~aØâ < srvnem. mutitiŒ (ESUM 2:348. mo`da i ukr. 273 Za s. I u drugim slovenskim jezicima posvedo~ene su ovakve tvorevine. vezatiŒ (@elehovskiè) 271. rus.ba(j)s -ati < bas-ati „i}i nasumice. up. vragolanŒ (SUM) : øuØaØi „zamrsiti. „no- . haraburda.v. do koje je do{lo pod uticajem poq. nagovarati. ukr.276 271 Up. tumaratiŒ : badat „skitati. i rus. u istom govoru zabele`ena je i re~ yilibaze. Me|utim. {alaboliØâ „bazaØi. {ala-vrwati : vrwati „lutati bez ciqaŒ. pobrkati. onaj koga bije lo{ glasŒ (Fasmer IV 396). tumarati. {alaberni~aØâ. Machek 160 s. {alaøuØ. dangubitiŒ. ili kao varijanta ove pozajmqenice iz poqskog. autorka vidi paralelu ovom obliku u sloviw. ograni~en ~ovekŒ (Fasmer IV 396: < *{alã i balaboliØâ „brbqatiŒ. skitati seŒ.v. uklopile u dati tvorbeni model. {alabajzder. poput rus. koje su se. okovati. Kod oblika {alabajzdrati. o-{ala-mutiti : mutiti. Sáawski I 396 s. baxtac „hu{kati. za razliku od prethodnog {alabajzdrati. lutati. up. ESUM 1:455 s. {alabaè „grubijanŒ (Fasmer IV 396: < {aláè i baàØâ). {ala-badati „{vrqati. Uz pretpostavku da se bajs. potucati seŒ (RSA). dra`itiŒ Ozaq (Te`ak 1981). Ova imenica tuma~i se dvojako: ili kao rezultat kontaminacije semanti~ki sli~nih laèdak i baèda „besposli~ar. 276 Ovde `elimo da pomenemo jo{ jedan oblik koji na prvi pogled izgleda kao da je obrazovan prema razmatranom modelu: yilibazat pej.fonetski svodi na bahs-. schallbar „poznat. onda bi se na analogan na~in mogao protuma~iti i oblik hala.v. „i}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). {alaberni~aØâ „besposli~iti. smatra glagol {alabazati slo`enicom od imenice {ala i bazati (Skok III 379). kako je ve} pomenuto. galaburda. haáaburda. koje pokazuje kako se i pozajmqenice modifikuju prema postoje}em modelu. 274 O elementu hala. Uø.

koja je verovatno osnova ovog denominala. banzawe. yalapat „onaj koji je velikih stopalaŒ Timok (Dini} 1992). i wegova ostala zna~ewa: „bazatiŒ. „veliki komad masnog mesaŒ. jo{ i yiliban „komad. kao rezultat haplologije). „zinzov. koje se proskita. banzati „buncatiŒ: Velika bolest baci ~ovika u tampas. pro{irena nazalnim infiksom -n. œyiliyijaŒ Uskoci (Stani}). banzat „ogla{avati vikawem prodaju ~ega obilaze}i uliceŒ. ge. skitatiŒ. banzov „ov~arski pas koji se proskitaoŒ: Ov~arsko ku~e. Za zna~ewe „govoriti bez smislaŒ (posvedo~eno kod ba~kih Buwevaca) up. „lutati. telalitiŒ (RSA). yalapan. 277 S obzirom na to da se glagol banzati u jednom segmentu semanti~ki podudara sa bazati. Up. tikvanŒ Vrawe (RSA). i}i bez odre|enog ciqaŒ [umadija (Grkovi} 1982). banzat „lutati.(ako nije od balanzat „buncati. tikvanŒ Zaje~ar. œpronositi glasove.OSNOVE: 1) BAZATI 127 U razmatranoj grupi re~i realizovana su zna~ewa „udaritiŒ. tutariju Poqica (RSA). up. taban > tabanati. œodraslo deteŒ. mogao bi se mo`da tretirati kao wegova varijanta. up. bandza. bandzov pogrd. „glupan. „neosetqiv i sirov ~ovek. {vrqati. Osim pomenutih. buncatiŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989)277. zovu banzov Pirot. par~eŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). fig. banzadur „~ovek koji banzaŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989). pa ne ide sa ovcama nego banza (skita) kojekuda. cipov. Vrawe (RSA). . izvedenice: banza pogrd. a kao semanti~ku paralelu up. no`urdeŒ. glupan. veliki lewivacŒ Vrawe (Zlatanovi}). pogrd. banzat „nesuvislo govoriti. osobito u vru}iciŒ Sumartin (Novakovi} 1994).

iskrivqen izraz (o licu)Œ (RSA) raskreveqiti (se) „razma}i. b e k e q i t i s e. izbe~iti seŒ (RSA). œnasaditi se. „bekeqiti se. „kreveqiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) . kreveqati se „kriviti usta. kolutati (o~ima). iskreveqiti se „na~initi grimasu krive}i lice. pogorditi seŒ: I onaj se moj mali{an nagobeqio Leva~. derati seŒ (RSA). kreveqiti seŒ Unac (Jovi~i}). beqiti se œplaziti se. izgraditi i sl. kad nisi kadar? Para}in (RSA) è beqiti se impf. neprirodne pokrete. dobiti ru`an. izbekeqiti se. ra{iriti noge. zapeti (precewuju}i sopstvenu mo})Œ: Kud si se ti nagobeqio. kreveliti se „nepristojno se smejatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) iskreveqiti pf.. „grimasom iskriviti lice ili wegove delove i sl. (RSGV). œplakati jako krive}i. „sesti jako ra{irenih noguŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) ?ke-beqiti se impf. be~iti (o~i)Œ. isturiti seŒ. prenemagati seŒ. omlitaviti teloŒ Uskoci (Stani}) keveqit se impf. „kriviti. (RSA) ras-ko-beliti se pf. be~iti o~i.Œ. nataknuti seŒ: Jadan mu `ivot kad se nagobeqio na dve ma~uge pa ide ibid. „bekeqiti seŒ (RSA). k r i v i t i s eŒ. praviti grimaseŒ Uskoci (Stani}). „postaviti. œolabaviti. nagobeqiti se „izdi}i se. neprirodno razvla~iti (lice. iskobeqiti se „isprsiti seŒ Herc. o~i i jezik prema kome za poruguŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989) VARIJANTE / PARALELE: kreveqiti impf. kreveqiti se. P~elice. neprirodno prevrtati. kreveqiti seŒ Dubica (RSA) ?kre-beqiti se „kreveqiti se. œupeti se. raskora~itiŒ. kretati se. kriviti seŒ Uskoci (Stani}) na-go-beqiti pf. „na~initi grimasu. œgovoriti. ne{to na isturenom. „iskriviti teloŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). kreveqiti se „izvijati delovima tela. Vojv. œnapraviti se va`an.128 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 2) BEQITI 2) BEQITI is-ko-beqiti se pf. nesigurnom mestuŒ: Nagobeqio ono ku}er~e na vr’ brda – da mu ga odnese vetar V. praviti grimase. beqit (se) „kriviti usta. usta) prave}i grimase. razvla~e}i usta. pona{ati se izve{ta~eno. neprirodno.

{epav. iskeveqiti se „izbe~iti se. tako|e i „predmet takvog oblikaŒ. pona{ati se izve{ta~eno. praviti grimase... iskreveqiti seŒ BiH (RSA) krveqiti se impf. bekeqiti (v. glu`. obâlã. buqe}i pogledatiŒ. SEK III 63–64 s. poq. kesiti1 (se)). nabubrelostŒ. ni ostale sli~ne re~i (Skok I 129 s.v. Ve}ina autora smatra ove re~i pozajmqenicom iz srnem. zakrivqenoŒ (Schuster-[ewc 576–578. neprirodno. isti odnos suglasnika kod ke~iti : keqiti (Skok II 75–76 s. Tomanovi} smatra da je oblik beqiti se nastao kao rezultat kontaminacije be~iti se + buqiti (o~i) (Tomanovi} 1938–1939:207).v. dlu`. oblost. ~e{. neprirodne pokrete. daqe). „govoriti.v. Kao i u slu~aju be~iti. korpaŒ. „kriviti se (o daskama)Œ. kriviti seŒ (RSA) krevqav adj. „onaj koji je krevqavŒ ibid.v. „kriviti usta. kretati se. kobelec sa. sviwacŒ (v. bebekati). „izbuqiti. Stoga [uster-[evc rekonstrui{e psl. be~iti o~i. ni akcenat. {epa u hodu. izbe~iti. koje se tuma~i kao denominal od kobel u op{tem zna~ewu „ko{ara. krevqast „koji se krivi. œime koko{iŒ (RSA) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika stoji glagol beqiti se. „kriv. Po{to je re~ o ekspresivnim leksemama. bebekati).. up. be~iti o~i.v. iskrivqen (o nogama). kobjelis se „pokrivati se perjastim obla~i}ima (o nebu)Œ. iskrivqenih noguŒ. dijal. prihvataju i autori SEK-a). kriviti seŒ (RSA) kriveqiti se impf. pro{irene glagolskim sufiksom -q-. osnovna semantika svih zabele`enih potvrda jeste „ispup~enost. Za obja{wewe porekla ovog glagola relevantni su i slede}i slovenski oblici: ka{.OSNOVE: 2) BEQITI 129 iskeveqiti pf. On smatra da Dani~i}evo tuma~ewe beqiti se od bijel „kao lud zjati tako da se zubi bijeleŒ ne uzima u obzir ni q. kobieli} sie „postajati ispup~enŒ.i izvedenicama prideva oblã. neprirodne pokrete. kreveqastŒ Rijeka. re~ je potvr|ena u poq. kobel). koji je krivih. s naprezawem. kobelec sa arh.. praviti grimase. *kabelâ „ne{to zaokrugqeno. mr{titi seŒ (SEK III 64 s. up. obãlã. „kriviti usta. kobel „~atrqa. iskola~iti (o~i). gde je jed- . *kobelâ. koko{arnik. kabel’atet se „borati se. {antav. dlu`. dodat na glagol beqiti se (Skok s. U obliku iskobeqiti se Skok izdvaja prefiks ko-. prenemagati seŒ (RSA) kreviti se impf. ~e{. Macenauer u navedenim oblicima vidi slo`enice sa prefiksom ko. bekeqiti se. sl~.). bekeqiti se. krevqa m.. Skok izvodi oblik izbeqiti se od onomatopeje be. Me|utim. mo`da bi se oblik beqiti mogao posmatrati i kao ekspresivna varijanta od be~iti.

ipak pridev krevqast „pomalo hromŒ.(up. Glagol kreveqiti se. gobeqast adj. daqe). samu definiciju glagola kreveqiti se „plakati k r i v e } i ustimaŒ. Me|utim. sa na~inom formirawa kao krebe~iti se (v. „naplatak to~kaŒ. otvara mogu}nost razli~itih tuma~ewa. 278 Up. Oblik kebeqiti se mo`e se posmatrati dvojako: kao tvorenica sa prefiksom ke. Po analogiji sa kriv-eq-iti se < kriv-iti se. kobeniØâ „lomiti. Skok dovodi glagol kreveqiti se u zna~ewu „plakati krive}i ustimaŒ u vezu sa onomatopejom krek-. ili kao rezultat metateze od bekeqiti se.vv. s obzirom na semantiku. ili iskobe~iti + izbuqiti (Tomanovi} 1938–1939:209). be~iti). *kobeniti (se). i Bezlaj II 91 s. reljiti se „plakati. koje Skok stavqa u prvi plan (Skok II 200–201 s. koja se tuma~e kao spojevi ekspresivnih prefiksa *ko-. ali smatra da je ovaj oblik bez bli`e veze sa nekim odgovaraju}im glagolskim korenom (ipak pomi{qa na kriv-) (Grickat 1955–1956:75). kreblja). u okru`ewu ostalih oblika koji su uz wega navedeni. kriv (o nogama). gV-). Smatramo da u tra`ewu re{ewa treba po}i od osnovne semantike ovog glagola. kebe~iti se. izbe~iti (o~i) + izbeqiti. gde se za ~i- . kobeqati : gobeqati. gobeqav. Tomanovi} smatra oblik iskobeqiti (o~i) rezultatom kontaminacije iskola~iti.sa nekim (neutvr|enim) korenom *ben. a to je „kriviti seŒ278. kreveqiti seŒ.v.).v.(ÅSSÀ 4:7. krivitiŒ. kojim se opona{aju glasovi i grimase plakawa (Skok III 126). Umetnuto -go. sa izbo~inama (o kamenu)Œ (RSA). Up.u nagobeqiti mo`e se tretirati kao zvu~na varijanta prefiksa ko. krevelj. Kreuel „Art GabelŒ (Skok II 187 s. *~abeniti?. Isti glagol pomiwe i s. oblik krev-eq-iti se mogao je nastati od krev-iti se.130 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI no o ispalo (Matzenauer 1881:185). kao i glagol kriviti se u zna~ewu „plakatiŒ. Oblik krebeqiti se mo`da svedo~i o postojawu nezabele`enog (ali mogu}eg kao realizacija postoje}eg tvorbenog modela) *ke-re-beqiti se. koji je neravnih povr{ina. koji se dovodi u vezu sa nem.v. „poguren. koja izdvaja u kreveqiti se sufiks -eq-. uz konstataciju da je pomenuti glagol istog postawa kao i onomatopejsko kreveqiti se. treba ukazati na paralelna obrazovawa psl. Sli~nog mi{qewa je i Grickat. 10:88 s. obja{wavaju}i da se ta onomatopeja prenosi i na buku izazvanu plakawem (Skok II 188–189 s. Sam glagol kreviti se nije zabele`en kod Skoka279.(v. up.v. *~e. kriv). krek-). ne treba iskqu~iti ni mogu}nost da je u pitawu denominal od gobeqa f. 279 Up. S obzirom na to da i sam [uster-[evc upu}uje na rus.v. v.

I ovde bi mogao biti isti koren kao u *krivã. stvnem. krebeqiti). ali je on mo`da ipak u pravu. kebe~iti se). Wegovo stanovi{te se opovrgava u ÅSSÀ. geveqati : grveqati. kobeqati : koveqati. kreàm se.v.OSNOVE: 2) BEQITI 131 Smatramo da bi se on mogao dovesti u vezu sa psl. usmeravatiŒ. *obkrâjati. gde Truba~ov problematizuje difton{ko poreklo -e. gaveqati. *krejati / *krâjati (id. krebe~iti. *krevati / *kreviti (ÅSSÀ 12:140–141).vv. kebeqiti se. tuvirati : okovirka (v. paralelama. vu}iŒ. ali i kao dokaz o postojawu nezabele`enog *ke-re-veqiti se (za tvorbu up. krâjati). *obkrejo / *obkrejati (ÅSSÀ 27:206–207). Bazi~no zna~ewe svih razmatranih oblika jeste „kriviti (se)Œ. krejo. koje je u jednom pravcu dalo „iskriviti teloŒ > „isprsiti seŒ > „izdi}i se. id. virati) itd. a u drugom — „kreveqiti se.v. obrtati se. Za semanti~ki razvoj „krivitiŒ > „slabiti. BER 2:728 s. kroul „zakrivqene vileŒ. naro~ito kontinuante psl.u *krepãkã. Snoj 403–404. kreveqiti se. 281 Ovakav semanti~ki razvoj mogao bi se pozvati na paralelu slov.-h. kraipyti „vrteti. bez obzira na semanti~ko odstupawe od tamo navedenih slovenskih potvrda. . krouwel. krewel. uprkos pomenutim lit. krouwil. kreipti „okretati. kriviti seŒ (ÅSSÀ 12:136). nvnem. isturiti seŒ > „napraviti se va`an. Za krveqiti se up. Ovaj psl. gabeqati : gaveqati. 280 Up. Up. kreà1. Krauel). krevljam „{epatiŒ Bezlaj navodi s. Machek 412–413. pogorditi seŒ. oblik srodan je psl. 130–131). ja~atiŒ280) up. Skok II 192. krypti „okretati se. Kurkina 1980:32–34. 3:5 s. krevam. U tom slu~aju trebalo bi ra~unati sa osnovom *-veqiti. ~ime bi se lako objasnio i oblik ke-veqiti se (up. zakovrnuti : okovrnuti (v. *krepiti : lit. tavu porodicu re~i tako|e konstatuje aloglotsko poreklo (< srvnem. koje Berneker upore|uje sa *krivã (Berneker 613 s. vrnuti). Kao paralelu za sln. Fasmer I 363. k r i v i t i s eŒ. {ebeqati : {eveqati). glagol kreveljati.281 Oblik kreveqiti se mogao bi se protuma~iti i kao varijanta od krebeqiti se (up. gubiti snaguŒ (odatle po principu enantiosemije > „oporavqati se.

biti krivŒ.Œ Piva (Gagovi} 2004). pognute glaveŒ: [ta si okesijo. jado moj! pored o-ke~iti „id. „zagledati se ne misle}iŒ: Gledaj ispre sebe. „gledati opu{teno. opustiti se (o izgledu lica)Œ: Oklebesijo dowu usnu i samo {to ne pla~e — Ne{to je oklebesijo. kesam se „obarati glavu zbog ose}awa krivice. daj se malo tresni. otromboqiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). okebesiti „sneveseliti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). ili obratno. oklebesiti se „pokuwiti seŒ Kosovo (Elezovi}) kle-besiti impf. naka~iti se. visiti. {to se vu~e zapregom. rezatiŒ). Skok II 75–76 s. olabaviti. na}i se u takvom polo`aju i visini (o ne~em {to se nosi. tuguŒ Zagara~ (]upi}i 1997)282 o-ke-m-besiti se „spustiti se nisko. klebesina m. oklapitiŒ.)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). bi reko da je siso u kobile mlijeko. up. pognutom glavom i licem pokazati bezvoqnost. okebesit se „obesiti se. S druge strane. kesiti1 (se)). „onaj koji je mlitav. kes-mek „se}i.. pokuwen. pogrd. ku si zaklembesijo? Piva (Gagovi} 2004) 282 Up. biti uveliko u drugom stawuŒ. mrtvuqav. ne misle}i ni{taŒ: Po ~itav dan klebesi na }epalu i blene. zabrinut. opustiti se. vrlo dugo mirno sedeti i ne praviti pri tom nikakav pokretŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) verovatno stoji u vezi sa bug.132 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 3) BESITI 3) BESITI o-ke-besiti / okebesiti pf. klembesim se 1. biti neraspolo`en. 283 Up. sg. snu`diti se. „pustiti da ne{to visi. „postati bezvoqan. otrom- boqen. olabaviti se.Œ. neotresitŒ Piva (Gagovi} 2004)283 kle-m-besiti se „ve{ati se o ne{toŒ Momina Klisura (RSA). oslawati se (na nekoga)Œ Pirot (@ivkovi}) zaklembesiti pf. biti neraspolo`enŒ Uskoci (Stani}). ‹ se „opustiti se. ose}ati se krivimŒ (BER 2:340. Odnos ova dva oblika pokazuje da je kod ekspresivne leksike ~esta promena s > ~ (up. odsutno. plakati. „visiti bez ikakvog pokretawa.v. okenbesiti / okenbesiti „v. opustiti. sneveseliti se. tuma~i se kao prenosna upotreba tur. klepetina œid. o-kesiti „biti bri`an. zami{qen. iz istog izvora klepesina. snevaseliti se. o b e s i t i. otromboqitiŒ. sg. snu`diti se. {to stoji negde obe{eno i sl. . „id. okebesitiŒ Uskoci (Stani}) o-ko-m-besit „obesiti. okebesit „opustiti. okesvam se „do}i nepozvan. oklebesiti „biti snu`den. formalno identi~an oblik o-}esil se 3.

naheriti seŒ: Ona se kamara.. natkvesit se „nagnuti se. nagnuti se iznad ne~ega. natkvesiti se „uzvisiti se. provaliju itd. oklembesi (se) 3. 2001) hqenbesat impf. povr{noŒ Crna Reka (Markovi} 1986) . natkvesim se 1. o}ebasim 1. otromboqit (se)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œtromo i}i. obesiti (se) o ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1986). zaklawaju}i ne{to. sg. œpresamititi. œnadneti se. 2004). naheriti seŒ Kosovo (Elezovi}). bez pokretaŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) o-}e-basil se „id. Zaglavak. „popeti se. oklebesitiŒ Piva (Gagovi} 2004). sg. oklembesitiŒ Pirot (Jovanovi} B. pokuwiti seŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. natkvesiti (se) œnadvisiti se. „visiti bez ikakvog pokretawa. oklembesit (se) „v. „ve{ati (se)Œ (RSA) -VESITI na-k-vesit se pf. nadvisiti se. „opustiti (se). okqembesim 1. dugo mirno sedeti. o}ebusil se „visnuoŒ Lu`nica (Mani}) è besiti (se) impf. visiti iznad ne~egaŒ Pirot (Zlatkovi} 2003) pri-ku-vjesit se œizdu`iti se i obesitiŒ: Prikuvjesijo mi se xemper ka‰dŠ san ga oprala Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) ?s-kle-vesi 3. 2001) o-}e-busi se 3.Œ Pirot (Zlatkovi} 1988). nadvisiti nadnose}i se nad ne~im. „wihati se. Resava. „nagnuti se. sg. pf. sg. Dobri~. npr. nadviti se iznad ne~ega. visitiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) o-kle-m-basil se 3. nad bunar. naka~iti seŒ Momina Klisura (RSA) oklembesiti „v. œnasloniti iznad ne~egaŒ Pirot (Jovanovi} B. „id. ka mi se ~ini. sg. „oklembesiti seŒ Timok (Dini} 1988).OSNOVE: 3) BESITI 133 naklembesiti se prezr. „uraditi kako bilo. sg. pogledati nadnev{i se nad ne~imŒ Vrwci. 2001). le~ka nakvesila na tu stranu — [to si mi se nakvesijo tu vi{e glave? Kosovo (Elezovi}) nat-k-vesiti „natkriliti. Natkvesiti se zna~i nagnuti se preko nekoga te mu tako nagnut smetati u ma kakvom poslu Kupinovac (RSA). nadneti se nad ne{to: Natkvesim se zna~i nadnesem se nada {to. Babu{nica (gra|a RSA). sg. pogledati odozgo. sg. uzjahati (na nekoga). natkvesi se 3. „nadneti se (nad ne{to ili nekoga)Œ Lu`nica (]iri} 1983). nadneti seŒ Ro`aje (Had`i}). zaostajatiŒ Pirot (Jovanovi} B.

„ste}i povoqan. nasanda~iti „staviti neku stvar bilo gde. up. seno i sl. oklapu{am „o b e s i t i u{i kao svi284 Up. beqiti). . okembesiti se. ko-. ostavqaju}i da bude rastresito (slamu.i umetnuto m pred labijalom.< ke-. klep)286. klembesiti se.v. oklabu{i „praviti se nezainteresovanŒ. Skok l. Ispred osnove besiti javqaju se prefiksi ke-. nasolovesiti se „nabu}iti se. koji je apofonska varijanta psl. nakriviti se. Loma 2000. klatiti seŒ Dubrovnik (RSA.134 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?na-lo-vesiti „natrpati.v. Oblik klebesiti u tvorbenom pogledu podse}a na krebe~iti se. up. zaturitiŒ Bjelovar (RSA). U obliku oklembasil se do{lo je do promene vokala osnove. *obvesiti (se)) i on se nalazi u osnovi ve}ine navedenih oblika285. i klimbesati „klatiti se.< ke-. nasara}iti „natu}i. Me|utim. 286 Up. glagola *vesiti.)Œ. nasara~iti se „smestiti se na nezgodno mesto tako da to pada u o~i i smeta drugimaŒ (RSA). okenbesiti. visjeti. ku-. zabaciti. koje se smatra srodnim sa mak.v. ali je u osnovi vokal -u-.> b. up. nalovesiti se „nagnuti se. Umetawe nazala kao dodatno sredstvo ekspresivizacije prisutno je u gotovo svim varijantama ovog glagola. nasovre~it „lo{e se postaviti. na-lo-vesiti (sa drugim inicijalnim prefiksalnim elementom). nata}i ({e{ir. naguntati seŒ (RSA)284 · Navedeni oblici predstavqaju kontinuante psl. a kao posredan dokaz da je pretpostavqeni ishodi{ni oblik verovatan mogu poslu`iti oblici na-so-lo-v e siti . ali sa inicijalnim prefiksom }e.)Œ. naheriti seŒ Ba~ka (RSA) ?na-so-lo-vesiti „navu}i mnogo ode}e na nekog. na~etiti seŒ (RSA). Dekompozicijom (ili kako to Skok ka`e „krivom deprefiksacijomŒ) prefigiranog *ob-vesiti dobijen je oblik besiti (Skok III 596–597 s. okebesiti.c. ugodan polo`aj. klimati se vise}iŒ (RSA). U obliku o-}e-busi se tako|e se javqa }e. sa istim vokalom u osnovi. natrontati ode}omŒ. oklembasil se. RJA) < klepati (Skok II 95–97 s. be~iti. nikako se ne mo`e iskqu~iti ni uticaj sinonimnog onomatopejskog glagola klempesati „wihati se vise}i. nabacati. *viseti. mak. 285 [ire o dekompoziciji ob. nasara}iti se fig. nasora}iti se „nakupiti se. sna}i seŒ Barawa (RSA). nagomilati ne sabijaju}i.kao etimolo{kom problemu v. nastalo verovatno kao plod kontaminacije klimati i klembesiti. i ÅSSÀ 31:22–25 s. Iz istog izvora poti~e i oblik o-}e-basil se. pomiwe samo oblik okombesit se i pravilno u wemu izdvaja prefiks ko. pa bi se mogao objasniti na analogan na~in < *ke-le-besiti (v. v. postaviti ne{to tako da smeta. ili zakr~i putŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). Wegova neposredna tvorbena paralela jeste oblik s-kle-vesi. oklabusi. krebeqiti se. kapu i sl.

. jer je wihova osnovna semantika 287 Mak. nad. nakovesicâ „namr{ØiØiŒ: brovi nakovesiu289 (ÅSBM 7:218–219). spoj *na. nebu)Œ. *klapouxã(jâ) (ÅSSÀ 9:186). smatraju}i da one imaju ili zajedni~ko poreklo. ~istom vidu. leksema prvi su ukazali autori ÅSBM.i ekspresivni k. ku.(ku-. 290 U izvoru se nagla{ava da je potvrda iz severnog Polesja. nakoves’icca „natmuriti se (o ~oveku. kabu{iti se „mr{titi se. sagibati seŒ (v.c.(< *ku-). izraz obesiti nos „snu`diti se. 288 Up. pridevom klapouv „klempavŒ < psl. leksemama nalazimo u blr. busiti (uz nagla{eni oprez) sme{ta me|u derivate glagola buhati (Vlaji}-Popovi} 2002:230–231)288. obesiti seŒ.). i ~e{.c.i kvesiti. i blr. kavousiti. i s. nalovesiti. Razmatrane oblike oni svode na psl.). o}ebusi se predla`e istu tvorbenu podelu. kabousiti. 291 U RJA se konstatuje da je glagol nastao od nad. *nakovesiti (se) / *nakãvesiti (se). natkvesim se. ili da su rezultat samostalnog. Tako|e nagla{avaju}i ovu upadqivu podudarnost blr. Oblici nakvesit se. 293 Za etimologiju ovog oblika mo`da bi bilo zna~ajno pore|ewe sa ~e{. kabelit se). i s.(< *kã-). Nije sigurno da ovoj grupi leksema pripadaju i oblici sklevesi293. 292 O glagolu na-kve~iti se v. u kojima Moskov izdvaja prefiks ka.OSNOVE: 3) BESITI 135 waŒ (BER 4:834. Formalne i semanti~ke pandane s. bez ikakvog daqeg obja{wewa (Skok II 252 s. ali paralelnog razvoja u svakom od jezika. ÅSSÀ 10:18 s. spustiti se vise}iŒ (RJA)291.i arhai~nog prefiksa *ko.sa glagolom *vesiti (ÅSSÀ 22:140). potvrda. k-) (ÅSBM l. blizu beloruske granice (l. ali osnovne glagole basiti. 289 U pogledu semanti~kog razvoja upu}uje se na rus. Vlaji}-Popovi} za oblike o}ebasil se. nakuvesicca „navaliti se. izdvajaju}i u wima ekspresivni prefiks ko. natkvesit se. Mahek pomiwe samo oblik kabousiti.(Moskov 1981:97). oneraspolo`iti seŒ. kleviti se „savijati se.v. navesiØâ gubá „napraviti nezadovoqno liceŒ (ÅSSÀ 22:140). glagol je verovatno u vezi sa mak. *vesiti./ *kã. nakvesit se varijante glagola nakve~iti se „nagnuti seŒ. ispred koje se ni`u „obi~niŒ prefiksi na-. prikuvjesit se posebno su zna~ajni zbog toga {to se u wima ~uva osnova vesiti u izvornom. nakovesicca „natmuriti seŒ. nasolovesiti. tuma~e}i ga sasvim druga~ije (Machek 233 s. rus.-h. autori ÅSSÀ rekonstrui{u psl.v.-h. nakoves’iØ’ brov’i „skupiti obrveŒ (Nikon~uk 1979:124)290. -kve~iti se)292. dijal. øovesiØâ nos. Skok samo konstatuje da su oblici natkvesiti se „obesiti se. Kurkina 1992:96. 835)287.-h. up. pri ~emu samo kvesiti nije potvr|eno. duriti seŒ. Na bliskost s. *kleviti se).v.-h.

otomboqitŒ Kosovo (Elezovi}). biti tu`anŒ Uskoci (Stani}). opustiti (se)Œ: „snu`diti se. visiti. so-vrqati. labavo. 295 Semanti~ki pandan razmatranim oblicima nalazimo u slede}oj grupi glagola: otoboliti (se) „opustiti (se). obesiti usne. Pod pretpostavkom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe navedenih oblika ta~no. Skok II 577 s. Jedino se povratni glagol nalovesiti se „nagnuti se. otromboqitiŒ Kosovo (Elezovi}). nabacati. obesiti (se)Œ Uskoci (Stani}). „otomboqiti. uraditi kao od bedeŒ (RSA). olabaviti (se). ovla{. so-vrwati „gomilati jedno na drugo.< *s(o)-.136 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „natrpati. nagomilatiŒ. odrmboqi 3. nakriviti se. otrboqit se / otrboqit se „opustiti stomakŒ [umadija (Grkovi} 1982). œimati poveliki stomak (o `eni u drugom stawu)Œ. ve} pomenuto klempesati „wihati se vise}i. nasomr|en s. klatiti seŒ (< klepati) i klepati „aqkavo raditiŒ. œoneveseliti se. mi{i}e na obrazuŒ Uskoci (Stani}). otromboqiti se „spustiti se nisko. sg. opustiti seŒ Ivanda (^e{qar 1983). obrazeŒ.treba videti „priraslicuŒ s(o). up. mrditi se). oto-mn-boqiti „opustiti. bez kona~nog re{ewa.v. otoboqit (se) „oklembesiti. o ne~em {to se nosi ili vu~e zapregom)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). . visitiŒ. otromboqiti „postati tromŒ. otoboqitŒ Kosovo (Elezovi}). naslagati rastresito. Vlaji}-Popovi} 2002:291). pro{irenu slogom sa likvidom -lo-. olabaviti. ^ine ga zna~ewa koja se legitimno razvijaju iz osnovnog „obesiti. up. na-so-vrqati „nabacati. „biti u drugom stawuŒ295. u elementu so-lo. namestiti ne{to da stoji nestabilno.v. opustiti se (o trbuhu. ne zbijaju}iŒ : naoveqiti „postaviti. otromboqit „v. sklepati „uraditi kojekakoŒ (v. mo`da odatle „uraditi kako bilo. otromnboqiti „opustiti usne. otomboqit „v. 294 Mo`da bi se ipak ovo zna~ewe moglo dovesti u vezu sa osnovnim „obesiti. v. povr{noŒ294. nagomilati ne{to bez redaŒ CG (RSA) (v. na-so-veqiti „nabacati. opustitiŒ Timok (Dini} 1988). naheriti seŒ svojom semantikom uklapa u razmatranu grupu. trpatiŒ Piva (Gagovi} 2004). ulewiti se. biti neraspolo`enŒ. Semanti~ki dijapazon navedenih oblika prili~no je uzak. otoboliti (se). uop{te uraditi ne{to kako bilo. otromboqiti (se) „opustiti usne. fig.

œid. povremeno {irom otvarati (o~i)Œ: Iskobe~iti zna~i kad ~ovjek pred smrt okre}e o~ima CG.Œ. œkriviti seŒ. „zauzeti ponosito.. œv. (RSGV) ke-be~iti se impf. „i z b e ~ i t i. (RSGV). izmotavati seŒ [umadija (Grkovi} 1982) za-ke-re-be~iti se pf. isprsiti se. „praviti se va`nim. izbuqiti. kerebe~it se „neozbiqno se pona{ati. Grahovo. „dr`ati se va`no. Hrv. „isturiti. kerebe~it se „praviti se va`an. iskreveqiti seŒ BiH (RSA) ke-re-be~iti se / ke-re-be~iti se impf. iskobe~iti se „i z b e ~ i t i s e. „razdvajati. pona{ati se slobodnoŒ: Najboqe je kod svoje ku}e. oholo dr`awe. œv. {epuriti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œuko~eno hodatiŒ Vojv. {epuriti seŒ Vojv. „oholo. izgledati va`noŒ Ma~va. ukrutiti seŒ (RSA). kebe~iti se œpraviti grimaseŒ Ba~ka (gra|a ERSJ) is-ke-be~iti se pf. œopustiti se. {iriti nogeŒ Uskoci (Stani}). oholoŒ Ba~ka (RSA) ke-re-be~no adv. „praviti se va`an. œistegnuti se. (RSA) is-ko-be~iti pf. zakerebe~i{ se kako o{ [abac (gra|a ERSJ) is-ke-re-be~iti se „iskriviti malo vrat na jednu stranu dr`e}i se gordo. razmetati se. kerebe~iti œvu}i. izvaliti seŒ: Eno se iskobe~io u ladu ka i mrcina Lika (RSA) ko-ro-be~iti se impf.OSNOVE: 4) BE^ITI 137 OSNOVE: 4) BE^ITI 4) BE^ITI ko-be~iti se impf. kobecati seŒ Dalm. raskora- . Grahovo. teratiŒ: Svaki dan je kerebe~i nekud Aleksandrovac (gra|a ERSJ). œkreveqiti seŒ. iskriviti bokŒ: [ta si se tu iskebe~ila? Bos. oslabetiŒ: Bija{e se iskobe~io od rada CG. uko~enoŒ (RSA) ?k-re-be~iti impf. iskriviti se u teluŒ Bos. ko~operiti seŒ: Sve se ne{to korobe~i CG (RSA) ku-ro-be~iti se œpraviti se va`an. „nakriviti se. prsiti se. razmetati se. razmetati se. Herc. kerebe~iti se œzagledati se. krebe~iti se „~initi {to ve}i razmak sebi me|u nogama. iskola~iti (o~i). po~eti prevrtati. „praviti se va`an. ko~operiti seŒ CG. izbuqiti seŒ: U Dubrovniku se ka`e: iskobe~im se od straha. gordo. {epuriti seŒ: Kojega se |avola kebe~i CG (RSA). {epuriti seŒ (RSA).. razmetati se. œdobiti lo{ izgled (u licu).

œste}i veliko imawe.138 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~ivati seŒ id. . rebe~iti „maltretiratiŒ. impf. œiskeziti se. „nakriviti. ra-{e-be~i se pf. razvrnuti (se)Œ: Pero mi se raskrebe~ilo. ili ka’ da 296 Up. ra{iriti noge. zabezeknutoŒ299: [to me be~i{. „(namerno) se glasno smejati da bi se skrenula pa`waŒ Timok (Dini} 1988). Kad se kari} spusti .. nakabe~i ga (nakrivi. izraz be~iti o~i „gledati razroga~eno. bahato se pona{atiŒ. ka’ da me nikad nijesi vi|eo. nagnuti. 299 Up. raskere~iti se / raskere~iti se „razma}i svoje noge {to se vi{e mo`eŒ Uskoci (Stani}). „glasno. razvrnu}e{ ga. navije) k onoj strani. ra{iriti seŒ Uskoci (Stani}). sg. „i}i raskop~anih grudi. lovac za vrijeme samoga posla.. Loma) rebe~awe n. ispru`iti se. „glasno se smejatiŒ Lu`nica (Mani}). iskrebe~it (se) „ra{iriti (se). œrazvrnutiŒ: Iskrebe~i}u mu obadvije! Za~ara~ (]upi}i 1997) ras-k-re-be~iti se „v. pru}iti se po zemqiŒ (Marseni} 1986). sg. poma}iŒ: Kari}em se love skobaqi i krapi . rebetiti se pej. 298 Nije jasno spada li ovamo i izbrembe~iti „ispre~iti se. (RSGV).. (ibid. krebe~it (se) „{iriti (se)Œ: Ne krebe~i tome |etetu noge. raskere~iti / raskere~iti „razma}i. „gledati {iroko otvorenih o~iju. prepo bi se |avo od wega Piva (Gagovi} 2004). œrazdvojiti (se). œpodrugqivo se smejatiŒ Vojv. s koje riba dolazi CG (RSA) ?{e-be~i se 3. 297 Up. rebe~e se 3. „drsko se smejatiŒ Pirot (@ivkovi}).).. raskere~itiŒ. ra{iriti noge. sg. pomeriti. Timok (Dini} 1988)298 è be~iti impf. kad drugi nagone. impf. „ra{iriti (se). „raskre~iti se. raskere~iti „razroko gledatiŒ: Raskere~ijo o~i. raskrebe~it (se) „ra{iriti (se). ko~operiti seŒ (RSA). izdede(n)~iti se „izvaliti se. œizbe~iti o~iŒ: Iskrebe~io si o~i ka {aruqa!. „dr`ati se razmetqivo. rebe}e se pogrd. œfutuereŒ (?) Vaqevo (usmeno A. zakloniti prolazŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). prepre~iti putŒ: Iskrebe~ilo se nekakvo stra{ilo nasre puta. prosta~ko smejawe. up. razdvojiti (se). otegnuti se. „smejati seŒ: Kaj se stalno rebeti{? Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). opru`iti se celom du`inomŒ Uskoci (Stani}). „smejati seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)297. zabezeknutoŒ (RSA). raskora~itiŒ. radi skretawa pa`we na sebeŒ Timok (Dini} 1992) na-ka-be~iti pf. (RSGV) ?re-be~em se 1. rebetiti „glasati se (o pticama)Œ. razroga~eno. œnapadno posmatratiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) is-k-re-be~iti se pf. isceriti seŒ Vojv. razvrnuti (se)Œ: Raskrebe~io noge ka `abac i onako ide Za~ara~ (]upi}i 1997)296 ?k-le-be~iti se impf. iskre~iti nogeŒ Dubica (RSA).

be~it „napadno. œiskriviti se. p r a z n a. omr{avetiŒ. be~it se „~uditi se ne~emu i pri tome napadno gledati. „ko~iti se. gledati u ~u|ewuŒ Zagara~ (]upi}i 1997). isturiti (prsa)Œ: Bakowa je. „razmetati se. izbuqiti. buqe}iŒ. (RSGV) izbe~iti pf.). .. „kriviti usta i o~i na koga za poruguŒ Brusje (Dul~i}i 1985)302. izbe~iti se „zauzeti obestan. uporno gledati. i be~iti „pritezati uzdama (kowe da dr`e visoko glavu)Œ Ba~ka (RSA). œkloniti se s izrazom nezadovoqstva na licuŒ (RSA). fig. (RSGV). napraviti grimasu {iroko otvaraju}i o~i. 303 Up. date uz oblik. œpodsticati kowa da se propne na zadwe nogeŒ Vojv. izobli~iti seŒ (RSA). hvalisati se. prsiti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „zapu{tena zgrada koja z j a p i. izobli~iti (lice. (RSGV). œpraviti se va`anŒ Segedin (gra|a ERSJ). izbe~iti se „(na nekoga) pogledati {iroko otvorenih o~iju izra`avaju}i prekor. fig.OSNOVE: 4) BE^ITI 139 sam sre}u ureka’? CG. be~iti se „prsiti se. iskola~iti. [ajka{ka (Galetin 1980) zabe~iti se pf. gledati qutito i razroga~enih o~ijuŒ Zagara~ (]upi}i 1997) iz-be~iti pf. nije sasvim jasno koje zna~ewe je u pitawu. jako oslabiti. {epuriti se pri hoduŒ Vojv. usta)Œ. œkreveqiti se. be~it „netremice gledatiŒ Buwevci (Pei}/Ba~lija). œpopreko gledatiŒ. (RSGV). 301 Up. iz istog izvora pe~it se œid. œ{irom otvarati o~i. razroga~itiŒ. gledati ra{irenih o~ijuŒ. œpromeniti se u licu. izbe~it se „pogledati razroga~enim o~imaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) be~iti impf. isticati seŒ (RSA). osobito ve}oj)Œ301. (RSGV). „{iroko otvoriti (o~i). negodovawe i sl. be~it Sumartin (Novakovi} 1994)300. sinonim ovog glagola je oblik bejit se (l. be~iti se œ~uditi se. sirotiwska ku}aŒ CG (RSA). œbiti prazan (o prostoriji.. œisprsiti se. razroga~iti o~iŒ. koji izvrati. œrazmetati seŒ sev. uko~iti se.Œ.c. be~alina f. be~at se „gledati o{tro. rebriti seŒ: Kada se ~ovek neprirodno isprsi ka`e se u potsmehu: {ta se be~i{ ili {to se kerebe~i{? Vojv. œmaltretirati nekoga zbog sitnicaŒ Vojv. fig. be~it se „razmetati se. gledati za~u|enoŒ. „izbaciti napred. praviti grimaseŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). prkosan 300 Iz definicije „be~e se obi~no decaŒ. izbe~i prsi Poqica. „zauzdavati kowe kajasimaŒ. 302 Up. prsiti se (o kowu)Œ303. œnaprezati o~i pri slabom osvetqewuŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). razroga~iti o~i od ~u|ewaŒ Vojv. U svakom slu~aju. Vojv. œiskriviti. be~iti se „{iroko otvarati o~i.

œnadi}i se. S obzirom na oblik bek-ar-iti se „popreko gledati. jezika. Ova osnova mogla se razviti u gnezdu *bok-. *paokã „paukŒ. *okotã „kukaŒ.)Œ CG. Hrv. bekonast „buqookŒ (RSA)./ *ok. isprsiti seŒ. npr. 305 Up. karakteristi~na je i za indoevropski. be~iti. bekeqiti se pej. Me|utim. pe~iti).140 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI stav. osnove *be~iti. {iriti (o o~ima)Œ. qutiti se na nekogaŒ. bekokast (Stuli})305 : bu~iti „be~itiŒ. œbekeqiti se. a to je bekeqiti impf. izbo~iti (se)Œ (Loma l. jer odnos e / u u korenu ukazuje na poreklo od *e / *o.„krivŒ306. *p(h)u. borbeni stavŒ. Ovu hipotezu potkrepquje paralelizam oblika be~iti. pu{taju}i obi~no glas ’be’Œ. i bekarit se „prsiti se. tj. *bob. Stoga se mora ra~unati i sa mogu}no{}u da je do ozvu~avawa do{lo kasnije. *bo~iti imaju uglavnom sli~na zna~ewa kao gorenavedeni oblici. *bo~. isto tako je legitimno pretpostaviti kao ishodi{te psl. 308 Ovde treba ukazati na jo{ jedan glagol koji mo`da sadr`i koren *bek-. be~iti / bu~iti < *ob-e~iti / *ob-o~iti. SP 1:292–293 s. keziti seŒ Jadar.„duvati. i za nivo pojedina~nih slovenskih jezika. izbekarit se „isprsiti se (pred kim ili na sedi{tu)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œnapraviti se va`an. glagolski koren *bek. *pe~iti (v. *bo~iti. „buqiti. nadimati (se)Œ (Korinek 1934:202–207). *pokati)304. zvu~na ili bezvu~na — primarna. razmetati seŒ. kom se trbu izbe~io Otok (RSA) nabe~iti „isturiti.mogao bi biti prevoj od *bokã „stranaŒ. plaziti jezik. Banija. *bo~iti se.308 304 Varijantnost u pogledu zvu~nosti. isprsiti seŒ CG (RSA) · S obzirom na o~igledan tvorbeni i semanti~ki paralelizam navedenih oblika sa kontinuantama psl. i za praslovenski. up. *bokati : *bo~ati. izbekariti „izbe~iti. up.: *pop. pa bi i sa semanti~kog aspekta predlo`eno tuma~ewe bilo legitimno. *ek. sa osnovnim zna~ewem „iskriviti (se).v. odatle *be~iti : *bo~iti. (RSA)307. izbuqiti (o~i)Œ Banat. sa drugim prefiksom ode~iti o~i „vratiti u o~ne dupqeŒ (Loma 2000:606). izbo~iti (grudi. praviti grimase. . bu~ookast „buqookŒ (RSA). Jedino ne postoji saglasnost autora o tome koja je varijanta.v. Podjednako je verovatno i druga~ije tuma~ewe glagola be~iti (se). be~iti o~i. nabe~iti se „zauzeti prkosan. ali je. ÅSSÀ 2:151). ÅSSÀ 2:233.-h.: *b(h)u. u periodu samostalnog razvitka s. npr. 235).. ispup~iti seŒ: Buragat je onaj. s obzirom na semantiku. up. SP 1:352–353 s. nije bez osnova pretpostavka da su ovde u pitawu kontinuante psl. „kriviti usta. sa deprefigiranim (o)b-. 306 Ovaj koren ~uva se u oblicima *je~my „je~amŒ. Slovenske kontinuante psl. naro~ito kada se radi o onomatopejskim osnovama. verovatnije da je nastala kao zvu~na varijanta u odnosu na *pe~iti (: *po~iti.(up.„nadimati seŒ (Popovi} 1951–1952).c. stomak i sl. 307 Up.

konstatuju}i da onomatopeja ima i varijantu sa p: pe~iti se „kriviti lice prema nekomeŒ. I Grickat u obliku bekeqiti se izdvaja sufiks -eq(Grickat 1955–1956:75). œkeziti seŒ Kordun (gra|a ERSJ). Glagol be~iti izvodi od onomatopeje be. keqiti se itd. S obzirom na oblik keqiti. II 116 s. Predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe razmatranog glagola (bek-eq-iti) dovodi se u sumwu postojawem semanti~ki identi~nog glagola keqiti se impf. œisplaziti. ghiribizzare. kreveqiti seŒ Potkozarje (Dalmacija). glagol bekeqiti mogao bi se ra{~laniti i na be-keqiti (gde bi se inicijalno bemoglo tretirati kao prefiks). bebekati).v. Skok ga izvodi od kesiti se „pokazati zubeŒ. ke~iti. *kãliti (se)). Kragujevac.+ glagol’. tvrde}i da ovaj ekspresivni glagol pokazuje mnoge varijante. pro{irene glagolskim sufiksom -eq. *kãlã postalo osnova za obrazovawe glagola na -iti u zna~ewu „prorastatiŒ (upu}uje na s. U obliku iskobe~iti izdvaja prefiks ko. izbekeqiti se „napraviti grimasu (be~e}i o~i. ispru`iti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). ÅSSÀ 13:186 s.). iskobe~iti i kerebe~iti se. U skladu sa tuma~ewem koje je dao za glagol be~iti se. œispleziti seŒ Vojv.Œ Vasojevi}i (Bori~i}). bebekati). sa promenom p > b. œsmejati seŒ. kreveqiti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). keqit se „ironi~no se sme{katiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). kreveqiti seŒ V. iskola~iti. iskeliti se „izderati se uz grimasuŒ Ozaq (Te`ak 1981). bekeqit „praviti grimase.v. keciti. beqiti se. keziti seŒ (Kurkina 1996a:24).(Skok I 129 s. ali ne nudi svoje obja{wewe (II 75 s. . izbekeqiti pf. kreveqiti se (RSA). Tomanovi} smatra da je oblik iskobe~iti (o~i) nastao kao rezultat kontaminacije glagola iskola~iti + izbe~iti. bekeqit se œid. kqovaŒ. Vojv. Tuma~e}i pak glagol pe~iti se. Izgleda da nije bez osnova ni pretpostavka da je oblik keqiti nastao kao posledica perintegracije ishodi{nog bekeqiti (bek-eq-iti > be-keqiti) pod uticajem svesti o postojawu tvorbenog modela ’ekspresivni prefiks be. Ovakvo tuma~ewe smatra verovatnim i zato {to ne postoji oblik kobe~iti (Tobekariti se. Lika. „otkrivati zube. Srpske Moravice. nabekeqiti se „dosta. krive}i usta.v. „smejati se krive}i usta. Unac (Jovi~i}). (RSGV).v. Me|utim.v. i da je na bazi te imenice stvoren glagol sa sekundarnom semantikom „smejati se. kreveqiti seŒ.v. isceriti seŒ (RSA).-h. izbekeqit se „izvaliti se. ko-2). (Skok s.v. v. œplaziti jezik na nekogaŒ Vojv. Kurkina dovodi glagol keqiti se u vezu sa kal „o~wak. nakeqiti se „iskreveqiti se. ispe~iti. naro~ito u zameni suglasnika s. œironi~no se sme{kati. isceriti seŒ (RSA). iskeqiti (se) „napraviti grimasu razvla~e}i i gr~e}i usne tako da se vide zubi. Skok izvodi i glagol izbekeqiti se od onomatopeje be. na~initi mnogo grimasaŒ (RSA). kesiti1 (se)). kliti. P~elice. pej. Povodom oblika kerebe~iti se samo pobija Macenauerovo tuma~ewe od it. Skok wega smatra ishodi{tem oblika be~iti se. mnogo se bekeqiti. tj.(I 129. œsme{iti se (o malom detetu)Œ Zlakusa (RSA). ra{iriti (o~i)Œ.OSNOVE: 4) BE^ITI 141 Od svih navedenih oblika Skok pomiwe samo (iz)be~iti (se). (RSGV). iskope~iti (sa umetnutim ko-) (Skok I 129 s. up. iz ~ega se vidi onomatopejsko poreklo glagola (Skok II 628 s. keziti se. iskeqit œiskezitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). „ru`no se smejati bez glasaŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). ni sam glagol keqiti nema utvr|enu etimologiju. izbekeqiti se. (RSGV).)Œ (RSA). „izbe~iti. plaze}i jezik i sl. ispru`iti (jezik)Œ (RSA). Ona smatra da je slov. kerebe~iti se).

verovatno adideacijom prema kur~iti se œpraviti se va`anŒ.pro{iruju se u ko-ro-. isturiti (prsa)Œ > „oholiti se. nadimatiŒ > œizbaciti napred. {ega~iti se. izbuqiti (o~i). U obliku k-le-be~iti se do{lo je do zamene likvida (r > l). ko~operiti seŒ (RSA). [kalji} 581 s. up. „omawi a debeo ~ovekŒ Vrawe (Zlatanovi}) < tur. Oblik k-re-be~iti se mo`e se izvesti iz ke-re-be~iti se (kao rezultat gubqewa vokala u prefiksu ke-). U pogledu semantike mo`e se pretpostaviti slede}i razvoj zna~ewa: „dizati. . ke-re-. Kod oblika rebe~e se mogu} je pomak „neozbiqno se pona{ati. i ku-re-becati se „a~iti se. up. „majmunŒ Leskovac (Mitrovi}). izmotavati seŒ > „smejati seŒ.142 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI manovi} 1938–1939:209).i ke.v. ludovatiŒ Uskoci (Stani}). ali na{ materijal pokazuje suprotno. {ebek. sebek „majmunŒ.pre{lo je u ku-. pe~iti). Kod oblika {e-be~i se ne treba zanemariti ni uticaj imenice {ebek m. kobe~iti se „dr`ati se va`no. up. Prefiksi ko. U obliku kurobe~iti se inicijalno ko. „ru`no nakin|urena osobaŒ Pirot (@ivkovi}). najverovatnije pod uticajem glagola kliberiti se. ko~operiti seŒ. Oblik re-be~e se mogao je nastati na analogan na~in kao i re-pe~iti se (v.

fig. prigristiŒ Brusje (Dul~i}i 1985) po-~a-lo-brkati pf. onamoŒ (RJA) {a-la-brknut pf. œid. za~eprkatiŒ Trebiwe (RSA) ~’o-brkat impf. „pojesti ne{to malo na brzu rukuŒ.OSNOVE: 5) BRKATI 143 OSNOVE: 5) BRKATI 5) BRKATI309 ?bo-brkati (se) impf.. œra~vasto drvo pobodeno u zemqu na kome se su{i seno. pa ga hladi. „d o b a c i t i u razgovoru kakvu nesuvislu re~Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) za-~e-brknuti pf. ~alabrcnutiŒ Uskoci (Stani}) {e-brkalo m. acc. „izjestiŒ: Pade ki{a. bobrknuti (se) pf. prebi mi{a. uop{te . gwurati (se)Œ. {to zna~i da u woj nema ni prefiksa. nestalna osobaŒ Uskoci (Stani})312 309 Na kraju poglavqa brqati bi}e dat zajedni~ki semanti~ki komentar oblika okupqenih oko osnova brkati. „potapati (se) u vodu. „~ovek koji tetura ovamo. U rad smo je uvrstili zbog postojawa sli~nih oblika sa istom semantikom. jer nije jasno da li je brko stavqeno prema {}alobrko.Œ Lika (Ajxanovi} 2002). ni glagolske osnove brkati. ° do|e mladi. Djetinje pjesmice. ° do|e Pere. ali mu ni u repu. 312 U zna~ewu „bezbrk ~ovekŒ re~ je slo`enica od }ela(v) i brk. a posebno str{i. pasuq isl. nepristojno jestiŒ. up. Zovko. œne{to malo uraditiŒ Uskoci (Stani}). ~alaberknut „zalo`iti se. œnemirna. „popiti?Œ: Polaba}e i po~alobrkati silu vina. povr{inski zagrepsti.Œ. tako|e brkqa f.?) ~a-brknoti pf. inf. œzagrepsti. ogrepstiŒ. ~alabrknt(i) œprezalogajitiŒ Kqu~ (gra|a ERSJ). ka-la-vrkati „srkati. „bu}kati mlekoŒ Svinica (Tomi} 1984) ~a-la-brknuti pf. „pojesti obrok (naglo)Œ311. ° do|e brko. 311 Up. ° do|e stari. pa ga vari. up. nestalna osobaŒ verovatno se razvilo ukr{tawem sa ostalim navedenim oblicima. pa ga dere. ili obratno. (Zovko 1901:123) {-}a-lo-brkati pf. Figurativno zna~ewe „nemirna. {alabrknut. a gdje li jo{. po{alabrknut „brzo pojestiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) ?}e-le-brk m. br~iti i brqati. Svrqig (RSA. [kolski vjesnik V. Saraje- vo 1898)310 ~e-le-brknuti „v. i ~ambrkaq „drvenasti deo pawa koji nastaje razgranavawem. pa ga {}alobrko (I. brcati. „bezbrk ~ovekŒ. Nije jasno spada li ovamo imenica ~abrkaq m. 310 Ova potvrda iz folklornog teksta nije sasvim pouzdana. „malo. da bude pjan! Herc.

u d a r i t iŒ Uskoci (Stani}) brk uzvik za naglo povla~ewe prstom ili ~ime drugim kroz mleko. pra}aknuti seŒ (RSA). zbuwivatiŒ. „gurnuti u voduŒ: Bombrcni ga u vodu sa sve dreje. labrcnt Sanski Most (gra|a ERSJ). inf. malo povreditiŒ: Osko~i kamen~i} i malo ga ~ebrcnu Piva (Gagovi} 2004). cambar „kanyaŒ i na{e re~i brkaq. Potkozarje (Dalmacija). œ(ne{to) ometati. zbuwen. labrcnuti Vojv. bobrcnuti (se) pf.) ~e-brcnuti „ogrebati. me{ati ihŒ. œ(po ne~emu) preturati. Svrqig (RSA. labrcnuti Vojv. gre{iti u zabuni. odatle ~ambrkqiv „koji upadno str{iŒ. „drvenasti deo pawa (~okota) iz kojeg izrastaju mladiceŒ Brati{kovci (Urukalo 1987:166. œlo{e. (nekoga) ometati u posluŒ. „v.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). labrcnit Ba~ka (gra|a ERSJ) le-brcnuti „ogrepstiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:38) ~a-brcnuti „~alabrcnutiŒ Rovca (l. ~ a l a b r c n u t iŒ. ko-vrcnuti „koprcnuti se. batrgati seŒ (RSA)313 la-brcnuti / labrcnuti pf. „uzeti malo kakve hrane. za zvuk koji se ~uje pri mu`i.144 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI è brkati impf. ~eprknutiŒ Uskoci (Stani}). sg.Œ. œspletkariti. premetati (obi~no tra`e}i ne{to)Œ. fig. na brzinu. vodu i sl. okusiti. œmalo ne{to uraditi. œmlatarati rukom (obi~no ispred ne~ijeg lica)Œ. Autor smatra da je re~ nastala ukr{tawem tur. brknuti pf. „zabrkati. pri muzedeo drveta koji str{i van grmaŒ. 313 Up. bombrcne se „pasti u voduŒ Crna Reka (Markovi} 1986) ko-brcati se impf. „id. acc. ~ebrcnut „malo zahvatiti. Vojv... malo uzeti. „k o p r c a t i s e. postajati zbrkan. (RSGV). œmalo pojesti. up. v r c n u t i se. remetiti. „me{atiŒ. (RSGV). 167). prepirati se. neukusno pripremiti jeloŒ Kraqevo (gra|a RSA) BRCATI ?bo-brcati (se) impf. . zbuwivati se.c. (RSGV). malo dobiti (hrane. pra}aknuti seŒ. ~ a l a b r c n u t i Œ. kusnut i . bobrkati seŒ. ‹ se „hitro se pokrenuti. brkati se „me{ati se u ne{to. mutitiŒ. [abac (gra|a ERSJ). labrcnuti „~alabrcnutiŒ (Vuk. Dowi Rami}i (Malba{a 1976). œdovoditi u zabunu. sva|ati seŒ (RSA). labrcnit „id. u istom govoru brkaq m.?) bombrcne 3. œpogre{no zamewivati jedno drugim. kad mlaz mleka iz vimena udari u mleko u kablu Uskoci (Stani}) zabrkati pf. RJA).

„koji je malo skrenuo s umaŒ: Zar ne vidi{ da je {alabrcnut kad je uzeja i obuja `enske cipele Vrawe (Zlatanovi}) è brcati impf. Slav. ~alabrcnut Vasojevi}i (Bori~i}). na brzinu malo pojestiŒ Unac (Jovi~i}) na-{o-b r cati „i{arati kako bilo. ~alabrcnit ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). prebiratiŒ. brcnuti pf. 314 315 . „koji je malo povre|en. „prezalogajitiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:38). brcati se „brkati se. Up. „brkati. ~alabrcnutiŒ Uskoci (Stani}). prezalogajitiŒ Piva (Gagovi} 2004). na brzu rukuŒ Kwa`evac (RSA)314 {a-la-brcati impf. Srem (gra|a ERSJ). Slav. „pojesti.Œ Rovca (Bjeleti} 1993:38). ~alabrcnuti „pojesti ne{to malo na brzu rukuŒ. ogrepstiŒ. br~katiŒ Uskoci (Stani}). Leskovac (Mitrovi}) ~e-la-brcnit „prezalogajitiŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993) ~e-le-brcnuti „id. Srem. ~elebrcnuti „v. malo pojestiŒ Mlava (RSA). brcnuti „okrznuØiŒ Uskoci (Stani}). kao bacakati se u govoru ovamo. Ba~ka (gra|a ERSJ). mrqavitiŒ. „~ a l a b r c n u t i. ~alabrcnut Zagara~ (]upi}i 1997). œjesti sporo i bez voqe.OSNOVE: 5) BRKATI 145 wu i sl. œzagrepsti. „i}i tamo-amo. lutatiŒ. {alabrcnuti pf. œprezalogajitiŒ Lika. Potkozarje (Dalmacija). ~alabrcnem 1. a sa‰dŠ se pravi veliki mu~enik i rawenik Piva (Gagovi} 2004) ~a-la-brcnuti pf. ~alabrcnuti (Andri}). pa sad ne mogu da ijem Zagara~ (]upi}i 1997) ~ebrcnut adj. brcnut „malo pomustiŒ: Brcni malo kravu. ogrebenŒ: U ratu je malo ~ebrcnut... sg. brcnut œzalo`iti se ne~imŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). ~alab r c n ti Sanski Most (gra|a ERSJ).)Œ: Ne{to sam ~ebrcnuo jutros. [ajka{ka (Galetin 1980). œne{to malo uraditiŒ Uskoci (Stani}). {a-la-vrcati „u razgovoru svaki ~as prelaziti na druge predmete. ~elebrcnut Vasojevi}i (Bori~i}) }a-la-brcnuti œkusnuti. Brcnula sam jutros svega kilo varavine ot svija ovaca Zagara~ (]upi}i 1997) razbrcat „r a z b a c a t i. preturati (po ne~emu). me{ati seŒ. ist. Srem. ne ostajati pri re~iŒ315. œme{ati. ~alabrcnuti Pro{}ewe (Vuji~i}). turati ruku (u ne{to). za-{a-vrcati „na{krabati. [abac. „uzgred pojesti malo ne~egaŒ sev. ist. onamoŒ Lika (RJA). (RJA). izme{atiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) Up. (RJA) {alabrcnut adj. „pomalo uzimati u usta od kakvoga jela ili pi}a i slatko i u`ivaju}i jesti ili pitiŒ Lika. œgovoriti sad jedno sad drugo. na`vrqatiŒ (RSA).

brc). Up. brbu~iti „turiti ruku ili glavu u ne{toŒ (Vuk. Oblik brkati Skok tuma~i na tri na~ina: a) kao nulski prevojni stepen prema barkati „ticati. br{kat „{krabatiŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989). brqati. pri muzewu i sl.„rezati. oblika me|usobno Up.. pomalo raditi. uz napomenu da su kontinuante ovih psl. ispastiŒ. zateturatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) ~e-br~nut pf. bobrkati seŒ (RSA). izazvav{i mali {um. prati seŒ Uskoci (Stani}) (deminutiv br~kati je u vezi sa razmatranim glagolima. „malo zahvatiti. sg. v) kao prevojni stepen od burkati < bura (I 241).?). b) kao onomatopeju br-br. a sviwa u blato Tupi`nica (RSA. nadi}i seŒ (RSA). koje pak dovodi u vezu sa osnovom bor. œmawi obrokŒ: ^alabr~ak dok prispije ru~ak (Vuk). zabitiŒ Timok (Dini} 1988) pre-ko-n-br~it se pf. zavu}i. brqatiŒ. Vasojevi}i (Bori~i}) è br~iti pf. barbucati „dirati u ne{to zabraweno. gurnutiŒ (RSA) izbr~iti „pojaviti se iznenada. „zagwuriti se. isprsiti seŒ (RSA)316 br~nuti pf. ispr~iti se „isturiti se.(I 213 s. Oblik br~iti tako|e smatra onomatopejom (Ç 204 s.v. br~kati se „kupati se. acc. œv. br~kaweŒ Kosovo (RSA) zabr~iti „uvu}i. „gurnuti u vodu. premetati ne{toŒ. malo dobiti (hrane. œmalo opratiŒ. *bher. „zagwuriti. uronitiŒ: Plovka se zabobr~i u vodu. zabobr~i 3. ispup~iti se. Grickat 1955–1956:76). prati kako bilo.)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) ~a-la-br~ak m.(u boriti se) < ie. brcati. „ne{to malo uraditiŒ. zabrbu~noti „zaronitiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). br~iti. RSA).146 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI BR^ITI ?bo-br~iti (se) impf. RJA).v. „v. brcnutiŒ Uskoci (Stani})317 · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`e glagoli brkati. barbucnuti „taknuti u ne{to zabrawenoŒ Lika (RSA. brka). U ÅSSÀ razdvajaju se glagoli *brãkati (srodan sa *brukati) i *bãrkati (se) (onomatopejskog porekla). za-bo-br~iti pf. malo uzeti. up. radukati. 316 317 . bockatiŒ. starinu. Oblik brcati tuma~i kao deminutiv od brkati ili mo`da brbati (< *brbcati). nabr{kati se „najesti se jedu}i pomaloŒ (RSA. iskrsnuti. izbr~iti se „isturiti se. Svi pomenuti oblici imaju psl. ~initi ne~istim. br~kati „me{ati. udaratiŒ (Skok I 189–190). mrqati. „preokrenuti se. precrtavati ono {to je napisano ~ine}i ga ne~itkim. inf. RJA).

Naj~e{}e se 318 U rumunskom se osnova koja je u glagolu a se z-birci „namr{titi se. i a ta-birci „di}i. 55–56). rum. ~eprkati. ~a-(la-). bez s. ~ebr~nut. za~ebrknuti. spoti~u}i se. ~elebrknuti. brcati „bacatiŒ (RJA).). zgu`vati (se). 125–127). up. Prefiksi ~a-. {a.. Zanimqiv je me|usobni odnos prefiksa koji sadr`e likvidu (la-. *bãrsati (se) (id. le-318. ta-bircit „zgwe~en.OSNOVE: 5) BRKATI 147 vrlo bliske (ÅSSÀ 3:53–54.itd. 130–131).. ~elabrcnit. *brkati 2. Svi pomenuti oblici (osim *brãsati. le-. {alabrknut. ~abrcnuti.itd. *brãsati (id. le. lojavqaju se ili kao samostalni prefiksi. {e-. po~alobrkati. 418–419 s. {ala. ili. odnosio na pokrete koji proizvode razne odjeke. zvukove (v. zbr~kati (se) „naborati (se). U tom slu~aju oni uvek zauzimaju drugu poziciju. Prvobitno se. i 398.v. up.vv.-h. {o-. hodati galame}i. sa op{tom semantikom „bacati. *brãsati. {alabrcati. ~alaberknut. i *bãrknoti (id. {alabrcnuti. pritisnut (od strane qudi u gomili)Œ.javqaju se u oblicima: ~alabrknuti. zbuwivati seŒ. *brkati 1. ~o. particip z-bircit „sme`uranŒ (up. *bãr~iti (id. glagol brcati u ovde navedenim zna~ewima (v. a se ta-birci „hodati s naporom. brcati. 399 s. ~obrkat.v. te da wihovo precizno razdvajawe nije uvek mogu}e.javqaju se u slede}im oblicima: ~abrknoti. fonetski bi se mogao objasniti preko *brskati > *brscati > brcati. {}alobrkati. udarati. gore) pre bi se mogao protuma~iti kao rezultat palatalizovawa osnovnog brkati ({to je najverovatnije). s. dirati. ~o-. dakle. ako se kao polazi{te ipak uzme oblik brsati. Up.). koji imaju sopstvene odrednice) u SP objediweni su oko ishodi{nog psl. razbacivati. {a-la-. ko-. brcat „umakatiŒ Kosovo (Elezovi}) izvode od psl. ~e-. ~ele-. 124–125). v. 56–57). iza prefiksa sa alveolarom. sme`urati seŒ. ~elebrcnuti. la-. ~alabrcnuti.-h. potvrda). na{obrcati.javqaju se u oblicima {ebrkalo. *brãsnoti. popeti seŒ (Mladenova 1993:13). ~ebrcnuti. SP 1:417–418 s. lebrcnuti. *brãsnoti (id.-h. Prefiksi {e-. bacitiŒ. Autori smatraju da je ovaj oblik najverovatnije u vezi sa onomatopejskim *brkati 1. me{ati. Iako se s. *bãrsati (se) (ÅSSÀ 3:130–131). br~iti alterniraju prefiksi bo-. zgu`van (o ode}i). . ili u kombinaciji sa prefiksima koji sadr`e alveolar (~e-. ~e-(le-). le-) i dvoslo`nih prefiksa (~ala. leteti uz fijuk. *brãsnoti.. oblika *brkati 2. {o.javqaju se u oblicima labrcnuti. sme`urati (se). Dvoslo`ni ekspresivni prefiksi tipa ~ala-. zgwe~iti (se)Œ) ekspresivizuje prefiksom ta-. glagol *brkati 2. Ispred osnova brkati. Elementi la-.. Prefiksi la-. 127–128).

naravno. neka udariŒ. labrcnuti i o~ebrsnuti.-h. u tvorbenom pogledu up. i odstupawa. }alo-. ovo bi mogla biti i zvu~na varijanta od koprcati se. On smatra glagol ~alabrcnuti onomatopejom i. prcati) i prekonbr~it se (sa umetnutim nazalom). udaraju}i.v. v. ~alabrcnuti). brcnuti. ~ela-.je samo uslovno izdvojen u oblicima bobrkati (se). Ovde kao da se ne radi o prostom varirawu i akumulaciji prefiksa ({to je karakteristi~no za ekspresivne prefikse). kobacati). bobrknuti (se). Prefiks ko. Od svih izlo`enih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo ~alabrcnuti. prekobaciti se (za ovaj oblik v. ali takve tvorevine nisu zabele`ene. cala i s. up.v. [kaqi} tuma~i ~alabrcnuti kao hibridnu re~ sastavqenu od tur. up. ~alo-. {to zna~i da je vokal prefiksa koji sadr`i likvidu identi~an vokalu prvog prefiksa. Za oblik labrcnuti smatra da je nastao ispu{tawem ~a. bobr~iti (se). ni`e). u wenom prvom delu tako|e vidi tur. jer wihova semantika ukazuje na mogu}e onomatopejsko poreklo (v. Oblik o~ebrsnuti ne komentari{e (Skok I 291 s. brze radwe ([kalji} 161 s. ~alabrcati. i OS 82.v. slede}i Dani~i}a. Bjeleti} 1993. Detaqnije o glagolu ~alabrcnuti. bobrcati (se). ~alabrknuti). prilog ili optativ cala „en frappant. Drugi deo re~i dovodi u vezu sa brk. bobrcnuti (se).zabele`en je u oblicima kobrcati se (s obzirom na zna~ewe.148 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI kod ovako spojenih prefiksa uo~ava vokalska harmonija. Skok II 117 s. jer bi u tom slu~aju bio mogu} i redosled tipa *la-~a-brcnuti. obja{wavaju}i da se ~ala stavqa da bi se dobilo zna~ewe brzine. smatraju}i da Dani~i} nije u pravu kada ga identifikuje sa brcnuti.prema labrwa. Mogu}a su. . wegovim varijantama i dvoslo`nim ekspresivnim prefiksima v. Prefiks bo.

. kobrqa (se) 3. „kotrqati. Tad se ka`e da se kr~ag zabrbuqio Mali Po`arevac (RSA). zabrbu~noti. Up. œkojekako se snalaziti. vaqatiŒ Kosmaj (RSA)321. kobrqnuti se „kotrqnuti se. igrati se jajima na Uskrs kotrqaju}i ih i tako poga|aju}i jedno drugimŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). savladatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). kobrqnut pf. „kotrqati (se)Œ. nabasati. ali tako da se ne vidi iz vode i onda se puni vodom. i}i unapredŒ Crna Reka (Markovi} 1986). sg. Bori~i}). 321 Up. natrapatiŒ. inf. razg. prevrtawem. ve} i zbog neodgovaraju}eg pade`a objekta. jedva se kretatiŒ Uskoci (Stani}). petqatiŒ Vaqevo (RSA). nabasati na nekogaŒ: Kako ti mene nababrqa? (RSA)319 po-ba-m-brqiti pf.)Œ. ko-vrqati „pomerati obrtawem. uronitiŒ Zlakusa. œkretati se. kobrqat se „id. „do}i. otkritiŒ (RSA). proturati se u poslu. pesak i sl. kobrqat [umadija (Grkovi} 1982). zavu}i (u vodu. uvaqivatiŒ: Ne zabobrquj nokte. zabobrqivati impf. kobrqati œid. up. „kotrqati seŒ Uskoci (Stani}). onda se mora da zamo~i u vodu. nije precizno definisano. zagwuriti (se)Œ Svrqig (acc. „slu~ajno nai}i. „id. kobrqati se „kotrqati se. dovu}i seŒ (RSA). zakotrqati seŒ (RSA) do-ko-brqati (se) pf. osramotiti seŒ: Niko se nije nado da }e on pobambrqiti.OSNOVE: 6) BRQATI 149 OSNOVE: 6) BRQATI 6) BRQATI na-ba-brqati (nekoga) pf. i nabavrqati „slu~ajno nai}i na nekoga ili ne{to. uvaliti. nagomilati kotrqaju}iŒ Uskoci (Stani}) 319 Zna~ewe. reku detetu kad ho}e golom rukom da uzme {to iz tawira ibid. Uskoci (Stani}) za-ko-brqati (se) „zakotrqati (se)Œ Uskoci (Stani}) na-ko-brqati „kotrqaju}i u~initi da ne{to do|e. da napuni vodom. Vasojevi}i (Stijovi} 1990. zakotrqatiŒ. zabrbuqati. Ono kao da je „(pro)na}iŒ. . zabrbuqiti se „na}i se u vodi. „kotrqnuti. „moralno posrnuti. zabobrqiti „zaviriti. [ta mu je trebalo da krade! Qe{tansko (Te{i} 1977) bo-brqiti (se) / bobrqnuti (se) pf. „kotrqatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). biti potopqen (tako da vazdu{ni mehuri izlaze s brbotom)Œ: Kad se ho}e tikva ili kr~ag. kotrqatiŒ. te{ko. œoboriti. 320 Up.. „potopiti (se) u vodu. up. „zavirivati. gurati u ne{to. napipati „prona}i.Œ Ro`aje (Had`i}). koturati. (RSA)320 ko-brqati impf. zabrbuqiti „zagwuriti.?). vaqati seŒ..

zobatiŒ (RSA). „kotrqati (se). oburvati. lutatiŒ. Taj fonetski lik. okobrqati se „po~eti se kotrqati.).Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. „otkotrqatiŒ id.)323 è brqati impf. sti}i negde kotrqaju}i se. Pro{}ewe (Vuji~i}). dakle. okupqeni u jednu celinu samo na osnovu „formalnogŒ kriterija. Pro{}ewe (Vuji~i}). Crna Reka (Markovi} 1986) ko-m-brqati (se) impf.. „i{~eprkatiŒ id. kod svih oblika ostaje zajedni~ka osnova -brqati. ali iz primera (a i na osnovu ostalih potvrda) reklo bi se da je u pitawu zna~ewe „~eprkatiŒ.) ~e-brqati impf. acc.). kombrqat „kotrqatiŒ Kosovo (Elezovi}). fig. œbr~kati seŒ (RSA) · Ve}ina prefigiranih oblika navedenih u ovoj grupi jeste „problemati~naŒ u tom smislu. œpreturati. „~eprkatiŒ(?)322: ^ebrqaju koko{ke po |ubretu Zorunovac (gra|a RSA. {krabatiŒ. drqati. Oni su. sg. Zatvori grdin~e da ga koko{ke ne i~obrqaju Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. hodati nesigurnoŒ Lika (RJA) pro-{e-brqati „prohodati (o detetu)Œ Lika (usmeno M. prqatiŒ. Ovamo verovatno ne spada `a-brqati „kqucati. (ibid. . odroniti se. skombrqat pf. 2004) ra-~o-brqa „ra{~eprkatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {e-brqati impf. prqati).150 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI o-ko-brqati „u~initi da se ne{to po~ne kotrqati. 323 Up.B. vaqati (se)Œ Tovarnik (RSA). zbog toga {to po odbijawu ekspresivnih prefiksa. „teturati. {e-beqati se „{eveqiti se. ~e-prqati „~eprkatiŒ (v. Bori~i}). teturatiŒ Orahovica u Slavoniji (RJA). premetati (tra`e}i ne{to)Œ. up.?) ~o-brqa 3. „~eprkati (o koko{i)Œ Crna Reka (Markovi} 1986) i-~o-brqa pf. œkaqati. prestati se kotrqatiŒ: Vi{e puta u Siqevoj strani okobrqo se kamen doqe u livadu Uskoci (Stani}) ot-ko-brqati (se) „otkotrqati (se)Œ Uskoci (Stani}) s-ko-brqati „skotrqati (ne{to)Œ: Kad bismo mogli skobrqati ovi val Uskoci (Stani}). skobrqa (se) 3. sramotitiŒ. Uskoci (Stani}). me|utim. œpisati koje{ta. (ibid. impf. okobrqat œotkotrqatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). {e-vrqati „posrtati. otisnuti se. koturati (se). inf. {to osnovni glagol brqati sa svojim zna~ewima ne predstavqa wihovo polazi{te. skobrqat (se) „id. tj. skobrqati se „skotrqati seŒ id. „~initi brqavim. sg. u ve322 Na listi}u nije dato zna~ewe glagola. (ibid. brqati se „prqati seŒ. oburvati se. otisnutiŒ Uskoci (Stani}).

Wihova osnova mogao bi biti glagol tipa brqati „bacati kameweŒ Vodice (RSA). koji Skok dovodi u vezu sa (h)vrqati. vrludati. a ukazuje se i na wegovo srodstvo sa *brãkati. crv koji je izazivaŒ. Sam glagol brqati Skok na jednom mestu tuma~i kao onomatopeju (Skok I 213 s. 168). *bârl’ati i dovode u vezu sa brq „ov~ija bolest. {to se vidi ve} i iz materijala izlo`enog u konkretnim odrednicama (jedne iste potvrde navode se kao kontinuante i jednog i drugog rekonstruisanog psl. *bârlogã / *bârloga (id. sa osnovnim zna~ewem „prqatiŒ. s obzirom na postojawe istozna~nih leksema nabavrqati. *brl’ati (SP 1:430).ovde mogao imati (Loma 2000:608). Polaze}i od ~iwenice da se pona{awe bolesne ovce opisuje sa vrqati. SP 1:420–421 s. nivou etimolo{ki su razdvojeni oblici *brãl’ati i *bârlati / *bârl’ati (ÅSSÀ 3:54–55.v. *brãl’ati i *bârlati / *bârl’ati. Autori ÅSSÀ upozoravaju na mogu}nost homonimizacije kontinuanata psl. U ÅSSÀ ovi pridevi izvode se od glagola *bârliti. Od pomenuta tri glagola Skok pomiwe samo nazalizovani oblik skombrqat „otkotrqatiŒ. brlj). Drugi oblik izvodi se od onomatopejske osnove i smatra se srodnim sa *bârliti (id.onomatopejske prirode (Skok I 699). 167). kobrqati i {ebrqati. vrqati). Loma smatra da treba po}i . * b r lã ).za hv. kovrqati i {evrqati (v.v. s obzirom na to da je u pitawu zajedni~ki koren sa razli~itim sufiksalnim pro{irewima. 169–170). smatraju}i da je tu zamena b. Prvi oblik izvodi se od osnove srodne onoj koja je u *bruliti (id.v. Oblik pobambrqiti „moralno posrnuti. tako i Skok I 214 s. brlj. kota~). dovode}i ga u vezu sa koturati. 46–47). o{amu}enŒ < *bârlivã (ÅSSÀ 3:168–169. mogli bi se smatrati wihovim varijantama. {to zna~i da u osnovi navedenih prefigiranih oblika le`e drugi glagoli.v. Oblici nababrqati. brka).c. Loma ukazuje i na eventualnu mogu}nost nastanka oblika brqati < *obâxvârl’ati. b r qav „ludŒ (RSA) < *bârl(’)avã(jâ) (ÅSSÀ 3:167–168. Na psl. brqav „mente turbataŒ (214 s.). oblika). kotrqati (Skok II 169 s. iako ne vidi koju bi funkciju preverb ob.v. U SP rekonstrui{e se samo oblik *brliti. iter. dekomponovawem prefiksa.OSNOVE: 6) BRQATI 151 }ini slu~ajeva predstavqa rezultat glasovnih ili drugih promena. a pridev brqiv glasi i vrqiv. SP l. osramotiti seŒ mogao bi biti u vezi sa brqiv „smeten. Istra (Ribari} 1940). bavrqati. a na drugom ga dovodi u vezu sa brq „bolest u ov~ijem mozguŒ.

Mo`da je u osnovi re~ srodna staroruskoj vermie coll. mogli bi se smatrati wihovim varijantama. up. Oblik bobrqiti mo`da je onomatopejskog porekla. prqati). Oblici ~ebrqati. labrcnuti se „hitro se pokrenuti. ~elebrknuti. SP 1:420 (Loma l. Kod oblika sa zna~ewem „~eprkatiŒ mogu}a je kontaminacija sa porodicom re~i glagola prkati. a sa druge u — „malo uraditiŒ (br~nuti. Na semanti~kom planu izdvaja se nekoliko celina. premetati (tra`e}i ne{to)Œ. odatle „(po)jesti (brzo. *vârlo-okã „razrokŒ izmenilo se putem dekompozicije denominala *ob(v)ârl’ati u *bârlavã. ~ebrcnuti. vrcnuti seŒ). izvorno *vârml’ivã (obrazovano kao crvqiv) > *obvârml’iviti. za~ebrknuti. s u`ivawem)Œ ({}alobrkati. ~alabrcnuti) i „~eprkatiŒ (za~ebrknuti. lebrcnuti. kod kojih je do{lo do ozvu~avawa inicijalnog suglasnika osnove. konkretizuje u „prezalogajitiŒ (brcnuti. sa zakonomernim gubqewem v.glagolske osnove i prelazom mq > vq Vukovo obrvqiviti. ~obrqa). malo zalo`iti. od varijante *obvrqiviti < *obâvârliviti.152 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI od *obvârliviti > obrqiviti. ~ebr~nut). malo dobiti (hrane. uz razvoj sekundarnog zna~ewa „~eprkatiŒ < „preturati. mleka pri mu`i i sl.glagolske osnove ~uvalo iza poluglasa. koji se tako|e ekspresivizuje prema razmatranom modelu. koje se. gricnutiŒ. ~ebrcnuti. Prva celina zasnovana je na zna~ewu „malo zahvatiti. {alabrcati). {alabrcati) i „(po)pitiŒ (po~alobrkati. 325 Ovo zna~ewe se kod oblika izvedenih od glagola brcnuti mo`da razvilo pod uticajem zna~ewa fonetski sli~nog glagola brsnuti „otkinuti ustima i pojesti (brst. Psl.c. s jedne strane. ~ebr~nut). „crviŒ < *vârmâje. ~alabrcnuti). Tre}a celina kao ishodi{te ima zna~ewe „bacatiŒ (razbrcat „razbacatiŒ.). -prkati. ~ebrcnut. ~alabrknuti. ~oprq}a (v.)Œ325 (brcnut. gde se po~etno v. brvica bili bi naknadno izvedeni od glagola i prideva po izvr{ewu pretpostavqenih glasovnih i dekompozicionih promena. brvaq. Nije iskqu~eno ni da su se razvili iz osnovnog brqati. ~abrcnuti. v. odatle sa dekompozicijom brqiv (Loma 2000:615–616)324. ~ebrcnuti. ~alabrknuti. ~ebrcnuti. ~alabrknuti. li{}e). prqati). ~elabrcnit. 324 . prqati itd. Drugu celinu ~ine zna~ewa „malo (o)grepstiŒ (brcnuti. ~V-. ~obrqa i wihove izvedenice. ÅSSÀ 3:167–170. Zna~ewe „bacatiŒ Stvar se dodatno komplikuje postojawem oblika brvqiv. sa metatezom. obvrqiviti. ~ebrqati. up. ~abrknoti „dobaciti u razgovoru kakvu nesuvislu re~Œ. *bârlo-okã. {alabrcnuti. odatle. {alabrknut. malo uzeti. (v. labrcnuti. ~elebrcnuti. mo`da. s obzirom na postojawe istozna~nih leksema ~eprqati. strmŒ u *vârlavã. U oba slu~aja naziv bolesti i wenog uzro~nika brq sa varijantama brv. *vârlã „kos. bavrqati (tako|e o kretawu brqive ovce) i brqook. brvak. ~alabrcnuti.

kao i zvuk koji se ~uje kad mlaz mleka iz vimena udari pri mu`i u mleko u kablu. impf. vrqati). {uUp. verovatno. nalet vetra. 329 Nije jasno koji je od navedenih oblika primaran. sg. o pumpi za vodu)Œ Pirot (gra|a RSA). SP 1:417–419) ili do sekundarnog razvoja zvu~ne semantike327. Ni{. i klimburac „mehur. ka{ikom i sl. bobrcnuti (se). zabr~iti326. bombrcne. œklopotati. klombrca 3. 326 327 . vrcati. po svoj prilici. Vlasotince.verovatno je nastalo pod uticajem imenica klomburak. o{amu}enŒ < psl. skrob i sl.?).-h. zavu}i. i {kqombrca 3. obarchniaáy. Varbot 1988. acc. ono ovde mo`e imati druga~iju semasiologiju: „me{ati. impf. (za)gwuriti (se). up. posvedo~eno za oblik brknuti). a koji je. obarkniaáy „oglupaveo. 330 Up. sekundarno obrazovan od glagola brkati „me{ati drvetom. Ovde treba pomenuti i klombrc uzvik za ozna~avawe zvuka koji se ~uje prilikom pada kamena u vodu Lu`nica (Mani})328. (RSGV). Kod ovih oblika neosporan je uticaj leksema sa vrkati. sg. kaburh uzvik za ozna~avawe zvuka koji proizvodi predmet ba~en u vodu. 125–127.OSNOVE: 6) BRQATI 153 korespondira sa „teturati se. i z a z v a v { i mali { u m. pobambrqiti) po pravilu se izvodi od primarnog „udaritiŒ (koje je. ina~e. gurnuti u voduŒ (br~iti. vrcati. i uzvike ~abovØâ. i brcnut „malo pomustiŒ. up. vrkati. bobrqiti se). U prilog potowoj mogu}nosti govori i uzvik brk kojim se ozna~ava naglo povla~ewe prstom ili ~ime drugim kroz mleko. vodu i sl. i zabrbo~iti œzagwuritiŒ Vojv. up. udar talasa. Ovde kao da je do{lo i do kontaminacije sa onomatopejom (up. bobrknuti (se). Up. 328 Inicijalno klo. preturatiŒ > „zbuniti (se). }elebrk) i sa „kotrqati (se)Œ (kobrqati (se)). lutatiŒ ({alabrcati. uzvicima blisko je ukr. ka{. {to se vidi iz zna~ewa oblika br~iti „g u r n u t i u vodu.)Œ. bobrkati (se). up. zbuwenŒ > „biti ludŒ. Zna~ewe „biti lud. gurnutiŒ. vrqati u osnovi (v. Posebno mesto zauzima zna~ewe „potapati (se) u vodu. tako da se ~uju {umovi sli~ni bu}kawu (npr. sekundarno razvilo od prvobitnog „uvu}i. kakvu te~nost (mleko. Babu{nica (gra|a RSA). ESUM 1:305.. prekonbr~it se. bobrcati (se). Isti semanti~ki pomak zabele`en je i u ka{upskom.Œ330 (ESUM 2:333). ÅSSÀ 3:53–54. bobr~iti (se). {ebrkalo. skrenuti s umaŒ ({alabrcnut. {ebrqati. Ono se. br~kaweŒ. up. klomburac „mehurŒ Vrawe. „klokotatiŒ Pirot (@ivkovi})329. biti zbrkan. Detaqnije o toj pojavi v. {kripati pri radu. klobukŒ Momina Klisura (RSA. *brkati (Wrocáawska 1967:176). Me|utim. Leskovac. U semanti~kom i tvorbenom pogledu s. koje se tuma~i kao onomatopeja u vezi sa burh „id.

neke od oblika sa prefiksom to-). ~a-. {to bi moglo zna~iti slede}e: a) ekspresivni prefiksi se dodaju i onomatopejama (v.154 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI bovsØâ za zvuk bacawa predmeta u vodu. 331 Interesantan je izbor glasovnih spojeva koji se dodaju osnovnim uzvicima: ka-. Ove komponente. koje ulaze u sastav pomenutih uzvika. pored bov. . identi~ne su na{im ekspresivnim prefiksima. uzvika za ozna~avawe zvuka pri padawu te{kog tela (ESUM 1:218)331. b) ekspresivni prefiksi su i sami onomatopejskog porekla. {u-. zvowave i bovk. uzvika za ozna~avawe muklog zvuka.

„propadati. izbledetiŒ Podriwe. Trebalo bi mo`da po}i od kolektiva *vetã{adâ. „odu`iti seŒ: Ova se no} okavedala. œvrlo ostareti. delimi~no ponavqa tuma~ewe dato u RJA. œizgubiti boju. bledeti. . tuma~e}i ga kao rezultat metateze v—~ > ~—v prema uve~ati se ‰sic!Š œu{eprtqatiŒ (Skok III 582–583 s. œid. Slabo potvr|en na srpsko-hrvatskom jezi~kom prostoru. okavedati se „odocnitiŒ: Okaveda se ta tvoj ru~ak Pro{}ewe (Vuji~i}). Skok. sahnutiŒ(?) . venutiŒ. stariti. vu}i seŒ Uskoci (Stani}) is-ka-vedati pf. oblika ~ev’àdiØi œbolovatiŒ. [ulek. prema kojem je o~avedati postalo metatezom od ove~adati < ovet{adati (izvedeno od osnove prideva vetah). sve`inuŒ Piva (Gagovi} 2004). Prasloven332 Radi se zapravo o obliku uve~aditi pf. opadati. do~ekati veliku starostŒ Lika (RJA) ka-vedati impf. œte{ko se kretati. nikad da pro|e.) o-ka-vedati pf. glagol ~avedati ima skoro potpuni formalno-semanti~ki pandan u ukr. kopneti. postojatiŒ. ~avedati œvenuti. „`ivotaritiŒ: Te{ko mogu kavedati.Œ. okavedasmo ovde Qe{tansko (Te{i} 1977). mr{avitiŒ (gra|a RSA). œizmrcvariti seŒ: Okavedak se tebe ~ekaju}i Uskoci (Stani}) è vediti impf. pre`ivetiŒ: Jedva sam iskavedo iz ove zime id. Korist i gojenje {umah.OSNOVE: 7) -VEDATI 155 OSNOVE: 7) -VEDATI 7) -VEDATI ~a-vedati impf.. *~avedeti (ÅSSÀ 4:31). gubiti boju. rekonstrui{e se psl. zdravqe oslabilo. „iza}i `iv. „dugo se zadr`atiŒ: Ajmo ku}i. vetah)332. izvediti pf. Zagreb 1866 (gra|a RSA). u stvari. œdospeti u oskudicuŒ Ba~ka (Vuk). Na osnovu ove i jo{ jedne ukrajinske potvrde. œtrajati.. (ibid. dijal. œvenuti. pritisla siroma{tina i jedva se odr`avam Pro{}ewe (Vuji~i}). ~av’àdiØi œbolovati. œte{ko `iveti. pak i ni`e ovoga ledenoga priedjela biqe sve samo ~aveda B. jedva sastavqati kraj s krajemŒ Kordun (gra|a ERSJ) o-~a-vedati se pf. Podunavqe (RSA) · Od svih navedenih oblika Skok pomiwe samo o~avedati se.v.

blr. ali postaje potpuno jasna kada se on protuma~i kao kontinuanta glagola *vedeti. ouvêdati œvenutiŒ (ESJS 12:717 s.-h. glagol vediti œvenuti. upu}uje na ukr. vàdzecâ i jeste nejasna kada se oblik izvodi od psl. dosledno javqa nastavak -ati < *-ati. otawiti. up. up. vàdzecâ œvenuti. Vukovi} 1940:327). koji je u *vednoti (l. kopneti. v’ànuØi). U re~niku se ovaj glagol izvodi od slov. budu}i da je za govore.156 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ski glagol se tuma~i kao spoj ekspresivnog prefiksa ~a. gubiti boju. Morfologija blr. 335 Up.v. mrziti < *mârzeti u govoru Pive i Drobwaka (v. sve`inuŒ. Stoga bi se na osnovu s. oblike navedene u ESUM 1:443 s. Vaillant III 388). i *obved(j)ati (ÅSSÀ 31:38). Oblik bi mogao biti i od vegd < *vetãxã.i osnove -vedati336. bledeti.c. *ved-noti. izvediti œizgubiti boju.i korena ved-. slabitiŒ < *uvedati (v. daqe. vànucâ. ~av’àdiØi (l. karakteristi~an nastavak -iti < -eti. Izlo`eni materijal omogu}ava da se — na praslovenskom planu — pretpostavi postojawe intranzitiva *vedeti i wegovog iterativa *vedati (izvedenog od prefigiranih formi svr{enog vida). u beloruskom.je Up. glagol se mo`e uporediti sa stsl. prisvenoti). i *obvednoti (id. up. Pri tome se. sahnutiŒ (ÅSBM 2:298). gde se rekonstrui{e psl. *vednoti. spoj ekspresivnog prefiksa ~a. zaslabitiŒ Unac (Jovi~i}). *vedeti spada i pomenuti s. stariti. Ako se zanemari prefiks. ~avedati ukazuju na nesumwivo srodstvo sa ukr. stsrp. rus.).-h. oblicima se. O nastavku -ati v. 336 Up. U s.v. dijal. ~av’àdiØi. Samostalni refleks psl. vït{ina. uz konstataciju da je wegova morfologija nejasna334. OS 14–15 s. sa sekundarnim ï. sasvim opravdano. uvàdaØâ œvenuti. -vedati). Ovde se o~ito radi o sekundarnom „jatŒ u korenu. *vednoti. me|utim. U reflekse psl. *vedeti sa~uvan je.v.)333.-h. izgubiti boju. sahnuti. u kojima je posvedo~en. ~avedati mogao pretpostaviti psl. posebno.(v. up.-h. na formalnom planu ova dva glagola se me|usobno razlikuju po obrazovawu osnove. *vedeti. U pogledu obrazovawa s. ali u ukrajinskom nije posvedo~en glagol *v’àdiØi van spoja sa prefiksom ~a.-h. ÅSBM 2:301 s. ukr. Koren *ved. -v’àdiØi je zakonomerni refleks pretpostavqenog psl. kopneti. izbledetiŒ335. ~ev’àdiØi. vetah. npr. oblik *~avedati. smawiti. 31:38–39).c. i oblik izvije|ati œizbledeti.v. naime. 333 334 . par *gledeti : *gledati (ÅSSÀ 6:122–123. Iako tvorbena struktura i semantika s.

~ev’àdiØi. ~av’àdiØi). 339 Indikativno je da ovaj oblik u svom zna~ewu sadr`i nijansu trajawa. Glagol kavedati.obrazovan od spoja prefiksa *~i. *ko-veda (> ukr. [uqga~ sasvim opravdano dovodi ovaj glagol u vezu sa semanti~ki bliskim ukr. vehnuti). dugotrajnosti. Glagole povezuje i zajedni~ko zna~ewe œte{ko `iveti. *~a-vedati. ba{ kao i s. i glagol kavedati ima svoj formalni (tj. on sadr`i prefiks ka-. slabiti. pa otuda oblici *~a-vedeti337. `ivotaritiŒ Ka~er (gra|a RSA). bolovatiŒ > œ`ivotaritiŒ < œpre`ivetiŒ : œizmrcvariti seŒ : œvu}i seŒ : œ(o)docniti. (o)du`iti seŒ : œtrajati. œvrlo ostareti. razvilo se verovatno i pod uticajem prideva ved. „`iveti u te{ko}amaŒ Uskoci (Stani}). zakav’àdiØi). `ivotaritiŒ. -o œstarŒ (v. npr. Da su navedena zna~ewa me|usobno povezana. podlegao daqem ekspresivizirawu. Sli~no glagolu ~avedati. Upadqiva 337 Zanimqivo je da je i taj. semanti~ki bliskog sa *vednoti. uz komentar: œnejasnoŒ).-h. ni u RJA. patitiŒ Piva (Gagovi} 2004). za-~i-~e-veláè œmr{av.-h. kavedati. dijal. koje predstavqa spojnu kariku dva semanti~ka niza: œvenuti. Pada u o~i wegova strukturna identi~nost sa ~avedati. ~ajati „kasniti. . ~ajati „slabiti. postojatiŒ338. budu}i da nije notiran ni u RSA. *~avedeti (Kurkina 2001:101). strukturno-tvorbeni) pandan u ukrajinskom. sahnutiŒ : œkopneti. uspostavqa se zanimqiv paralelizam i korelacija: s. dijal. ~ajiti „jedva `iveti (od mnogo godina). i po analogiji rekonstrui{e psl.OSNOVE: 7) -VEDATI 157 o~igledno bio sklon ekspresivnom prefigirawu. suvŒ. up. ~a-v’àdiØi / (za)ka-v’àdiØi341. do sada nije bio predmet etimolo{ke analize. koje se tuma~i kao particip na -l. do~ekati veliku starostŒ. Kada se i oblik zakav’àdiØi stavi u kontekst ovde razmatranih glagola. svedo~e drugi glagoli kod kojih su naporedo realizovana pojedina zna~ewa iz prvog (~avedati) i drugog (kavedati) semanti~kog niza. OS 16–17 s. 338 Zna~ewe oblika o~avedati se pf. rus.v. 341 Zna~ewa œbolovatiŒ i œosetiti mu~ninuŒ pripadaju istoj semanti~koj sferi. OS 14–15 s. dijal. kopneti.i glagola koji je kontinuanta psl. ukr. ve} prefigirani glagol. vetah). docnitiŒ Piva (Gagovi} 2004). zakav’àdiØi œosetiti mu~ninuŒ (ESUM 2:225. od kojeg se razlikuje samo po prvom elementu — umesto prefiksa ~a-. up. up. 340 Autor smatra da je ovaj oblik poslu`io kao osnova glagola *~evediti (> ukr. ~iv’óda œdugotrajna bolestŒ339 < *~e-veda ([ulâga~ 1997:21)340. pored bliskosti samih zna~ewa œuvenutiŒ i œostaretiŒ (v.v. -a. ~a-vedati / ka-vedati : ukr.

s. . 344 Up.(< *ke-) / *ka. izdubiti ne{toŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). i ~e{.-h. okretatiŒ (ESUM 2:483). vrteti / vrtati).-h. up. dijal.(< *ko-).158 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sli~nost srpsko-hrvatskih i ukrajinskih potvrda govorila bi u prilog wihovoj arhai~nosti. koje Machek 674 s. V. *ko-vârteti345 (v. 345 Up. Bjeleti} 2005. sli~ne slu~ajeve u kojima alterniraju prefiksi sa kratkim vokalizmom *~e. pa bi se i na praslovenskom planu mogao pretpostaviti odnos *~a-vedati / *ka-vedati342 : *~a-vedeti / *ka-vedeti. kopnetiŒ. 343 Oblik je rekonstruisan na osnovu s. tako|e ukr. vadnouti smatra neobi~nim. kvjadat œvenuti. 342 Up.Œ. rus. chvjadat œid. koverØaØi œusmeravati. sa alternacijom prefiksa *~a.v./ *ko-: *~e-vârtati343 / *ko-vârtati344. bu{itiŒ (ÅSSÀ 12:18). ~evrtati „napraviti rupu. koverØeØâ œvrtetiŒ (ÅSSÀ 12:18). kovrtati œdupsti. dijal.

Œ Zagara~ (]upi}i 1997). proturatiŒ. „zakr`qaoŒ Ma~va (Nikoli} B. `ivotare}iŒ (RSA) Up. pentrati seŒ. zavla~itiŒ: U grm glave ne verala (Vuk. prazan. 1966:300) ?{i-veriti impf. oskudevati. „pro`iveti. tavorit „`iveti oskudno. i tavoqiti „tavoriti. œskrivati. tavoriti „`iveti od danas do sutra. koji bi mogao biti u vezi sa vrdati. spoticati seŒ. iznemo}iŒ Aleksandrovac (gra|a ERSJ). saplitati se u hoduŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). pro`ivqavati. vrteti se. mu~iti seŒ (RMS)347 do-ta-voriti pf. {everet ({everel pt. oskudno. tavoriti œnemati snage za rad. oskudno provoditi. zast. verati / verati impf. 347 Up. u bolesti i sl. privla~iti se. œprovla~iti se. œprovla~iti. œoskudno `ivetiŒ Potkozarje (Dalmacija). verati se „puzati se. po{everet Orlec (Houtzagers 1985:365)346 {u-ver-qiv adj. oskudno `ive}i. za{everet pf. „zanositi se u hoduŒ Ozaq (Te`ak 1981). tavoriti se „s mukom se nositi s ne~im. sg. trajati u oskudicama. RSA).) „klizati se. krivudatiŒ (RSA) VORITI ta-voriti impf. tavorit „s mukom pre`ivqavati. provoditi `ivotŒ (RMS). „`iveti te{ko. jedva sastavqati kraj s krajem. zlopatiti se. izdr`ati do nekog vremena tavore}i. `ivotaritiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). uop{te `iveti.. posrtati. `ivotariti. lutatiŒ. bedan `ivot. vrzmati seŒ: Svak se vere da u gorwe ~elo sjede. u semanti~kom pogledu oblik {verdat „lo{e hodati slabim nogama. œtumarati. `ivotariti. „polagano letetiŒ: Matice. provoditi u~mao. odr`avati seŒ Leskovac (Mitrovi}). 346 . œobigravati. „nekako `iveti. Unac (Jovi~i}). œte}i. tavorim 1. kretati se prikrivenoŒ. s mukom.OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 159 OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 8) VERATI / -VERITI {e-veriti impf. preterano {tedetiŒ Uskoci (Stani}). `ivotariti. koje {ivere od ko{nice. treba ji(h) po(h)vatati i u cev~ice od trske pometati Kragujevac (RJA) è up. kuburitiŒ (RJA).

pokvariti se (o vremenu)Œ: To vreme za~avorilo.Œ (Vuk. izraz voriti du{u „jesti samo toliko da se ne umre od gladiŒ Mora~a (RSA). gubiti snagu. pa nikud ma}i! Banat (RSA) o-~a-voriti „zakr`qaviti. Vasojevi}i (Bori~i}) ~a-voriti impf. RJA). teret. „vita miseraŒ Lika (RJA) ~a-vora f. (Vuk. 349 Up. poboqevatiŒ. voriti impf.-dubr. mo}Œ Piva (Gagovi} 2004). „troma i neuredna `ena koja samo sediŒ Ozaq (Te`ak 1981) ?~i-vorqiv adj. „mu~iti se u siroma{tvu i starostiŒ Lika (RJA) za-~a-voriti pf. Nije jasno spada li ovamo glagol o-}a-voriti „izazovno zadi}i sukwuŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. tuvij e rat „tumaratiŒ. naprezawe. œsporo. RJA) pro-ta-voriti „id. (RJA)348 ~a-vorewe n. vrlo ostarjetiŒ Kostajnica. nako {to ga vorim su po malo spla~ina Tre{wevo (RSA)349 voriti „varatiŒ (kod dva dalm. lo{ (o zemqi)Œ Ro`aje (Had`i}) è up. trud. „veoma oskudno hranitiŒ: Nemam ni{ta davat krmetu. mrdukatiŒ. (RSA) pre-ta-voriti „kukavno pro`ivetiŒ (Vuk. usukan.).v. „zakr`qati. œzasukan. pro`iveti tavore}iŒ Du~alovi}i. pisca XVI veka. „lagano se kretati. pre`iveti (odre|eni period vremena)Œ: Samo da se istavorimo iz zime Vojv. œkretati se bez snage. nemo}no hodati. mr{ati. postati r|av. protavorit Vasojevi}i (Bori~i}) tavorewe n. malaksaloŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). ~avor) {-~a-voriti se „zguriti se poput ~avkeŒ Lika (RJA) {-}a-voriti se „stisnuti se. ispetqati se (iz ~ega). „bolovati s vremena na vreme. istavoriti se „izvu}i se. u telu se zgr~itiŒ sredwa Dalm. mukaŒ. „okrenuti na nepogode. 348 . pipavo raditiŒ. œpomalo raditi. u~matiŒ Lika. œnapor. œpeskovit (o terenu). tuvirati „postepeno ~ileti. RJA) zavor m. ~vornovat (o drvetu)Œ Piva (Gagovi} 2004) VIRATI tu-virati / tu-vijerati impf. Lika (Skok I 301 s. radukatiŒ Uskoci (Stani}). navor œid.160 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI is-ta-voriti „provesti te{ko `ive}i. œ`ivotaritiŒ. RJA).Œ Uskoci (Stani}) zavorqiv adj.

„vrsta de~je igre {tapovima.Œ Fru{ka gora (RSA) ?ko-vrat (se) impf. tuvirkati dem. jedan igra~ u toj igriŒ: Svako dete uzme svoj {tap u ruku. „nahodati seŒ id. bolan. puno hodatiŒ: Al se nakovral dok se isprt’l gori Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990) na-ko-vrat se pf. „oporaviti se nakon bolestiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) ot-ko-vrat se „otkraviti se. je vrlo hr|avo za repu. „oja~ati. „rasti. bujatiŒ: Neposredno |ubrewe . pf. (ibid. bazati. a. „krivonogŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) ?ha-vrati impf. oporaviti seŒ: Neka ga malo. ja ostado’ ka’ petli} — [to su ti krxavi pili}i. œhodati mrse}i i gaze}i {to (travu)Œ: Sa mi je {enica polavrana — Gdo je tut lavral? Ozaq (Te`ak 1981). lavrat „pri~ati koje{tarijeŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) ?le-vrav adj. gavrawa~a f. „igrati se naro~ite igre {tapovimaŒ Ba~ka (Vuk. „gaziti (po biqu)Œ: Ne havrajte po {enici — Nigdo mi je su salatu pohavral Ozaq (Te`ak 1981) . gavrawe. Koji pogodi bude misto wega gavrani} Otok (RSA). jer trava onda brzo vira — Ne viram ka drugi qudi. vira{. nesposoban ~ovekŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) è virati impf.) o-ko-vrat se pf. zga|aju svi drugi svojim {tapovima wegov {tap. vira mu Le- va~ (RSA) -VRATI ga-vrati se impf. „~ileti. RSA) ga-vrani} m. „te{ko raditi. Vr{waci smo. napredovati. Uskoci (Stani}) tu-vijer m. skitati. ^im baci. besciqno i}iŒ Zagara~ (]upi}i 1997). a gavrani} baci svoj {tap u vis. uspevati. koji su ti jadi? — Viraju `ita na ovoj su{i Piva (Gagovi} 2004) o-ko-virka 3. nestajatiŒ: Ama ne{to. „blesan. len{tina. „brbqati koje{taŒ..OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 161 tuvijerat „lutati. moji ba{ viraju? Para}in. eto. œid. nek se odmori dok okovirka. {vrqati. biti neraspolo`en za posao i umoran pa se naglo prenuti i postati ornijiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990) ?la-vrati impf. Sve {to radi. pa ima kad da radi Crna Reka (Markovi} 1986) è virati impf.. sg.

Skok III 627–628 s. (na)nizati. 352 Kurkina 1981:333 izvodi ovaj oblik od osnove *vâreti œkqu~atiŒ. sekundarnu u odnosu na *verti (l. metnutiŒ. savijati. oblik pretpostavqa i Kurkina. gurati. veraØâ œtrpati. *koveriti u kojima izdvaja osnovu *-veriti. -vrati) javqaju se u kombinaciji sa slede}im prefiksima: ga-. zajedno sa rus.162 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?~a-vrati impf.„vrteti. dijal. svodi na psl. *vir-. ha-. (ibid.({i-) na osnovu -veriti. obesiti. osnova (verati. 351 Oblik se smatra etimolo{ki srodnim sa *kovirati.v. v. „nespretno hodatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) za-{a-vrati se pf. Pokorny 1150–1152350). {e-. vrijeti se. (ibid.) ?{a-vrati impf. stsl.„vez(iv)ati. Oblici {everiti (eventualno i {iveriti) obrazovani su dodavawem prefiksa {e. Sli~na je situacija i u ruskom. oblik tako|e sekundaran u odnosu na *verti (Iliadi 2001:10. verenica. „teturatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) · Svi navedeni oblici svode se na psl.v. Neke od s. potvrde Iliadi rekonstrui{e psl. v. korena (od mogu}ih 13. povijati (se). sagnuti (se)Œ. Takav psl. *verati.c. ka{qatiŒ (Iliadi 2001:22)352. *uer. savijati (se). *uer„okretati (se). rus. navode}i kao wegov refleks rus. 350 Materijal koji je izlo`en uglavnom se svodi na dva ie. saviti (se). gwe~itiŒ. veraØâ „umetati. Iliadi 2001:10–32. okretati. stavqatiŒ i 3. (iz)ve{ati. protnutiŒ. ve} i zbog wegove semantike. [to se ti~e glagola verati353. ose}ati se lo{e. sa razlikom u glagolskom vokalu. gde se ova osnova tako|e javqa u prefigiranim oblicima. kaveriØâ œbolovati. istu rekonstrukciju daje Varbot 1976:40). sa~uvanu samo u spoju sa datim prefiksima. on se. koveriØâ œslamati.(sa apofonskim varijantama *vor-. poviti (se). œbrbqati. ~avrqati. tu-. „brbqivacŒ id. sagibati (se). {u-. kontinuanata pomenutih psl. sakrivati. provãreti „proturiti. ~eprkatiŒ (v. (po)re|ati. *koveriti)351. pri ~emu se upu}uje jo{ i na *kovyriti / *kovyr’ati. ko-. oka~(iv)atiŒ: npr.Œ Ozaq (Te`ak 1981). ta-. . 353 Naveli smo ga ne samo kao pandan samostalno neposvedo~enom glagolu -veriti. rus. -voriti. ~avrati „id. la-. ~a-.). œkreveqiti se. ~avrat Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) ~avre{a m. virati. daqe. savijatiŒ (v. -veriti. vãrvâ. daqe. npr. pri~ati koje{taŒ Lika (Ajxanovi} 2002). stavqati. *vâr-. osnovu *ver. vãvreti „turiti. {a-. spota}i seŒ id. prefigirane glagole *kaveriti.-h.) ?{e-vrat impf. *var-) < ie. imitiratiŒ (ÅSSÀ 12:12–13 s. vrteti (se). obrtati (se). Na osnovu ove dve rus. „splesti se. Fasmer I 293). *uer. up. dijal. koliko ih je izdvojio Pokorny): 1.

Konstatuju}i da se ova dva glagola ne mogu svesti na zajedni~ki etimon357. Skok ga samo registruje. ovaj oblik bi se sa podjednakom verovatno}om mogao posmatrati i kao rezultat metateze od tavoriti.). oblik sa drugim stepenom korenskog vokalizma i drugim prefiksom. dijal. glagol voriti „veoma oskudno hranitiŒ. dijal. preina~avatiŒ. bez komentara i re{ewa (Skok III 448 s. (sa stepenom du`ewa u korenu) ~e{. za semantiku up. œsitna. u osnovi glagola tavoriti mogao bi biti i zast. koje predstavqa tvorbeno-semanti~ki pandan s. {ever œkrivonogŒ itd. viriØisà œkriviti seŒ. uviry. variare „mewati. mo`da u vezi sa uveqa f. neugledna osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). jedva odr`avati `ivotŒ prema `ivotariti (id. oblik voriti „varatiŒ.c. tavoriti). okretati seŒ autorka l. tuma~i kao kontinuante dubletnog *(o)virã. zavaravati. viraØâsà œvrteti se. {uverit’ (sa) pored (z)uverit’. Glagol tavoriti nema utvr|enu etimologiju. {uviry œkrivŒ. obrazovan dodavawem ekspresivnog prefiksa ta-. i {uveqiv œuvenuo. vario.-h. koji se tuma~e kao kontinuante osnovnog *(o)verã (Havlova 1979:137–139)355. Me|utim. Pi`urica se glagolom tavoriti bavi posredno. ukr. 356 Kao paralelu navodi oblik sa istog terena votariti „`ivotariti. a oblik tavoriti tretirati kao sekundaran. U tom slu~aju treba pretpostaviti obrnut semanti~ki razvoj: œoskudno hranitiŒ > œ`ivotaritiŒ. sl~. uz semanti~ki pomak œ`ivotaritiŒ > œoskudno hranitiŒ (Pi`urica 1987). iz neprijatne situacije)Œ. up. U prilog tome ide i zna~ewe oblika zavarati „prividno utoliti (glad)Œ (RSA). øomicati seŒ (Kurkina 1981:334). sln. 355 Oblike kao ~e{. v. Pridev {uverqiv œzakr`qaoŒ354 sadr`i prefiks {u-. izvode}i od wega (elizijom inicijalnog sloga)356 dijal. za~avoriti „zakr`qatiŒ. rus. {everiti. 357 Pi`urica tretira glagol voriti œvaratiŒ kao ranu pozajmqenicu od lat. izvrdavatiŒ. `goqava. Pi`urica ipak ukazuje na logi~nost uzajamnih pomaka œvaratiŒ ü œzavaravati (hranom)Œ ü œoskudno hranitiŒ (Pi`urica 1987:104).. dijal. Osim potencijalnog albanizma voriti œoskudno hranitiŒ. {uvery pored osnovnog uvery œkrivŒ. dijal. U svetlu ove pretpostavke. jer je pomak od konkretnog ka apstraktnom zna~ewu uobi~ajeniji. sa semanti~kim pomerawem prema varati. suverit’ œ(is)kriviti seŒ.v. nedovoqno so~anŒ: [uveqivo mu zrwe na kuruznim klipovima — Nikola ka`e da su mu {uveqive kru{ke ove godine Potkozarje (Dalmacija). logi~nije bi bilo po}i od oblika voriti kao ishodi{nog. . {uviry. daqe.OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 163 {everaØâ „kretati se. Tako se pretpostavqeni semanti~ki razvoj 354 Up. viràØâ œizvla~iti se. izvirovaØâsà œizvla~iti se (npr.

164

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

œoskudno hranitiŒ > œ`ivotaritiŒ pro{iruje novim zna~ewskim karikama, pa dobijamo slede}i niz: œvaratiŒ > œzavaravati (hranom)Œ > œoskudno hranitiŒ > œ`ivotaritiŒ. [to se ti~e samog oblika voriti „varatiŒ, on bi se mo`da mogao smatrati apofonskom varijantom od varati358, up. rus. vor „lopovŒ359; za odnos voriti : varati up. koriti : karati, umoriti : umarati, lomiti : lamati360 (detaqnije v. Bjeleti} 1999). Ako bi se pratila druga semanti~ka linija, sadr`ana u zna~ewu: œs mukom se nositi s ne~im, mu~iti seŒ, glagol tavoriti mogao bi se dovesti u vezu sa oblicima tipa zavor m. œnapor, naprezawe, trud, teret, mukaŒ: Za to ti nije potreban zavor — Nije to veliki zavor, navor œid.Œ: Ti nikad ne}e{ da u~ini{ ni najmawi navor, regularnim derivatima glagola zavrijeti pf. œzapeti svom snagom da bi se obavio neki te`ak posao, napregnuti se u najve}oj mogu}oj meriŒ, zavirati impf. œzapiwati iz sve snage, naporno raditi, natezati se u raduŒ: Ne zaviri toliko, odrije}e{ se Uskoci (Stani}) i navreti / navrijeti pf. „napregnuti se, zapeti, navalitiŒ, œupreti, pritisnutiŒ, œn a m u ~ i t i s e, n a p a t i t i s eŒ: Na ovo dete, mori, navre sas wega! Vu~itrn, navirati impf. œs mukom se probijati, guratiŒ, œtruditi se da se ne{to postigne, upiwati seŒ (RSA)361. Posredan dokaz da se glagol tavoriti mo`e objasniti kao spoj prefiksa ta- i osnove voriti jeste tvorbeno i semanti~ki blizak glagol ~avoriti „mu~iti se u siroma{tvu i starostiŒ. Zanimqivo je da ni ovaj glagol nema jedinstveno prihva}enu etimologiju. Skok tuma~i ~avoriti i wegov prefigirani oblik o~avoriti kao denominale od ~avor m. „{togod malo o ~em se jedva mo`e `ivetiŒ Srbija (RJA), s napomenom da je definicija zna~ewa ove imeni358 Skok III 565 s.v. var smatra ju`noslovenski glagol varati „decipereŒ pozajmqenicom iz frana~kog waron „pa`qivo slu{ati, voditi ra~una o nekome, ne~emuŒ. Druga~ije tuma~ewe nudi Varbot 1976:41. Up. i Snoj 807 s.v. varovati. 359 Fasmer I 350 s.v. vor smatra da je re~ najverovatnije srodna sa vraØâ, vru „lagatiŒ < *vâraØi, *vâré (u naøomeni Truba~ova s.v. vraØâ, vru (id. 361) stoji da je ova re~ novo obrazovawe i ujedno se citiraju tuma~ewa koja je dovode u vezu sa vrïØi „kiøeØiŒ > „brbqatiŒ i za-vereØâ, za-vora, uø. ølesØi, søleØni). Druga~iju i detaqniju etimolo{ku analizu ovih re~i daje Varbot 1976:39–41. 360 Up. Varbot 1984:30–40. Kratkosilazan akcenat na korenskom slogu varati ukazivao bi na staro iterativno obrazovawe tipa klawati : kloniti, vra}ati : vratiti, no naglasak voriti bi u tom slu~aju morao biti sekundaran. 361 Ovamo mo`da i va-vriti se „mu~iti se, baktati seŒ: Daj mi to dete, da ga nosim babi, nek’ se ona s wim vavri Leva~ (RSA) (< *vã-vâreti?, za inicijalno va- up. vavijest, vavijek).

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

165

ce, data na osnovu jedinog primera: ima ~avor i dvije strijele, tj. „malo, `ivi sirotiwskiŒ – nejasna (Skok I 301 s.v. ~avor)362. Glagol ~avoriti pomiwe se i u oba praslovenska re~nika, gde se dovodi u vezu sa bug. dijal. ~avrim se „maziti se; sme{iti seŒ, ~àrvam se „od bola, tuge, ~e`we sahnuti, venuti, propadatiŒ, ~’uree „slabiti, venuti, sahnuti, gubiti snaguŒ, rus. dijal. ~avereØâ, ~avreØâ, ~avriØâ „bledeti, venuti, kr`qati, sahnuØi; bolovati; gwileti; gubiti zdravqe, snagu, poboqevatiŒ, ukr. ~evriØi „slabiti, mr{aviti; venuti, propadatiŒ, blr. ~aurácâ „id.Œ, dijal. ~auråcâ „slabiti, mr{aviti; venuti, propadatiŒ, ~avricâ „sahnuti, propadati npr. od gladi, dugog ~ekawa na nekogaŒ, ~auracâ „slabiti, gubiti snaguŒ, ~åuracâ „slabiti, propadati od gladiŒ itd. U krakovskom re~niku se konstatuje da su veza isto~noslovenskih i ju`noslovenskih potvrda, kao i sama wihova etimologija – nesigurne. Za neposrednu osnovu rekonstruisanog oblika uz rezervu se uzima slabo posvedo~en pridev *~avrã > rus. dijal. ~avráè „mr{av, slab, uveoŒ, eventualno i s.-h. dijal. ~avor363 i upu}uje sa na lit. kiauras (*keuro-) „pocepan, poderanŒ, pa se sve re~i u krajwoj instanci svode na ie. *skeu- „se}i, odvajati, grebati, strugatiŒ (SP 2:119 s.v. *~avreti). U moskovskom re~niku rekonstrui{e se ne{to druga~iji psl. øredlo`ak, oblik *~avâreti, okarakØerisan kao prefiksalna izvedenica sastavqena od ekspresivnog elementa *~a- i glagola *vâreti „vreti, znojiti se, sahnutiŒ, odaØle zaØim „kr`qatiŒ, „venutiŒ, „zlopatiti seŒ (ÅSSÀ 4:32), up. i Kurkina 1981:333, Kurkina 1992b:190. Na istu psl. osnovu Kurkina l.cc. svodi i rus. dijal. kaveriØâ œbolovati, ose}ati se lo{e, ka{qatiŒ, zakovreØâ œsmrznuti se, pokriti ledenom korom (na poledici)Œ, zaskovreØâ œusahnuti, postati krut od vru}ine, mraza, su{eŒ, odatle zaskovrina œne{to {to je usahloŒ, s tim {to su ovi oblici obrazovani pomo}u prefiksa ka- / (s)ko-. Iako je izvo|ewe zna~ewa œvenuti, sahnutiŒ od osnovnog œvreti, kqu~atiŒ sasvim legitimno, situacija se komplikuje kada su u pitawu ostala sekundarna zna~ewa, tj. œkr`qatiŒ, œslabiti, malaksatiŒ, œpoboqevati, bolovatiŒ, œoskudevati, mu~iti seŒ. Stoga ima
362 Ona je, zapravo, pogre{na. Pravo zna~ewe je: „ima tobolac i dve streleŒ, po{to je ~avor od ~ahor, up. sl~. ~achor „tobolac za brusŒ. Daqe je ova re~ svakako u vezi sa ~ahura. Sa ovako protuma~enom re~i ~avor glagol ~avoriti te{ko da mo`e imati ikakve veze. 363 Ova re~ svakako ne pripada ovamo, v. prethodnu napomenu.

166

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

poku{aja da se ova zna~ewa objasne u okviru gnezda glagola *verti, *vâro — tim pre {to je jedno od wih i realno zasvedo~eno me|u wegovim kontinuantama, up. s.-h. zavreti / zavrijeti „klonuti, zanemo}i; malaksati, oslabiti, zamretiŒ: Jelka ... pane na travu, sku~i se i ulo`i
glavu me|u koqena. Tako skupqena i savita ka’ u klupku, opet zavre i obumre CG (RSA) — v. gore tuma~ewe pomenutog rus. kaveriØâ œbolova-

ti, ose}ati se lo{e, ka{qatiŒ (< psl. *kaveriti), koje je ponudio Iliadi 2001:22. U odre|ivawu etimologije osnovnog voriti (sadr`anog u tavoriti i ~avoriti)364, tj. u wegovom pripajawu gnezdu *verti, *vâro, od presudnog su zna~aja oblici {-~a-voriti se „zguriti se poput ~avkeŒ: [~avorila se, do{la ka ~ava365 i {-}a-voriti se „stisnuti se, u telu se zgr~itiŒ, koji pokazuju da je wegovo izvorno zna~ewe œsaviti se, iskriviti seŒ, up. i pridev zavorqiv œzasukan, usukan, ~vornovat (o drvetu)Œ, tj. œiskrivqen, savijenŒ366. I upravo je ovo zna~ewe moglo poslu`iti kao osnova iz koje su se razvila zna~ewa œkr`qatiŒ, œslabiti, malaksatiŒ, œpoboqevati, bolovatiŒ, up. i ukr. dijal. viriØisà „kriviti se, savijati se (o dasci)Œ (ESUM 1:403) prema zviriØi „iscrpsti, izmoriti (o bolesti)Œ (id. 2:251), kao i gorepomenute rus. dijal. glagole koveriØâ œslamati, s a v i j a t i, gwe~itiŒ i kaveriØâ œbolovati, ose}ati se lo{eŒ. Pravilnost ovakvog tuma~ewa potkrepquju mnogi primeri koji svedo~e o me|usobnoj povezanosti zna~ewa œsavijati se, sagibati se, kriviti seŒ i œslabiti; bolovatiŒ, up. zakovrnuti (v. vrnuti), iskope~iti se (v. pe~iti), ukoviqiti (v. viqiti) itd.
364 Kako se ovi glagoli sre}u na terenu gde se glas h gubio pre wihovih prvih zapisa, moglo bi se pomi{qati i na glagolsku osnovu *hvor-, zastupqenu u psl. *xvorati, xvoreti, up. csl. hvorati, rus. hvoramâ, ~e{. choreti, dlu`. chores, poq. zast. chorze}, dijal. chorza}, rus. dijal. hvoremâ, ukr. hvorimi / horimi, blr. hvaråcâ, sve: „bolovati, pobolevati, slabitiŒ (ÅSSÀ 8:128 s.vv.). Tamo se rekonstrui{u jo{ pridev *xvorã(jâ) „bolestan, mr{av, lo{Œ (id. 131–132) i wegove izvedenice *xvoroba (id. 128), *xvorostâ, *xvorota, glagol *xvorovati (id. 129). Zna~ewe ove osnove dobro se sla`e sa semantikom glagola tavoriti, ~avoriti, no tek bi eventualna potvrda sa h ili f dala potrebnu izvesnost wihovoj rekonstrukciji kao *ta-/~a-hvoriti. U dilemi izme|u *voriti i *xvoreti kao osnovnog glagola treba uzeti u obzir i rekciju. Glagol voriti je tranzitivan, a psl. *xvoreti, *xvorati — intranzitivan, kao i tavoriti u najve}em broju primera (refleksiv tavoriti se slabo je potvr|en), {to bi ukazivalo da je tu -iti < -eti (tip slabiti intr. < *slabeti) (v. Bjeleti} 1999:123). 365 Definicija zna~ewa o~igledno po~iva na narodnoj etimologiji, koja ovaj neprozirni glagol zbog fonetske sli~nosti dovodi u vezu sa imenicom ~ava œ~avkaŒ. 366 Pridev zasukan, kojim se defini{e pridev zavorqiv, ima zna~ewe œuvojit, vijugav, spiralanŒ (v. RSA).

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

167

Ovamo verovatno spada i pridev ~ivorqiv œpeskovit (o terenu), lo{ (o zemqi)Œ, budu}i da je wegovo zna~ewe zapravo konkretizacija op{tijeg zna~ewa œslab, lo{Œ; za inicijalno ~i- up. rus. dijal. ~ivreØâ, ~ivereØâ œmr{aviti, sahnutiŒ (ÅSSÀ 4:32). Ukoliko se ipak ne radi o prefiksalnoj izvedenici, mogu}e tuma~ewe bi bilo da je oblik ~avoriti izveden sufiksom -or- (o ovom sufiksu v. SP 1:54)367 od ~aviti impf. „`iveti od danas do sutra, tavoriti, ~ametiŒ, u~aviti pf. „oslabiti, omr{aviti, iznemo}i, imati vrlo iznuren izgledŒ, up. i ~avuwati impf. „biti sasvim iznemogaoŒ, œprovoditi `ivot u bedi, bedno `ivetiŒ, ~avo m. „mr{av, iznemogao mu{karacŒ Uskoci (Stani})368. Iz ovog ugla prate}i paralelizam oblika tavoriti i ~avoriti, dolazimo do glagola taviti, tavim „propu{tati vodu, tajati, curitiŒ: Taviti re~e se o kakvoj `idini, kad kroza sud pomalo probija — Vino kroz ba~vu tavi Makarsko primorje (RJA) koji bi, bez obzira na nepodudarnost akcenata i zna~ewa, mogao biti ekvivalent glagola ~aviti. Taj odnos ekvivalentnosti uspostavqa se preko slede}ih relacija — ~aviti „tavoritiŒ : ~ajati „`iveti u te{ko}ama, zapadati u neprilikeŒ, œo~ajavati ~ekaju}i nekoga ili ne{to, bri`no i{~ekivatiŒ, œdugo se pe}i, pretvarati se u izgoretinu (o hlebu)Œ Uskoci (Stani}), „patiti, o~ajavati, bri`iti, slabitiŒ Piva (Gagovi} 2004), ~ajet „~amiti, nestajatiŒ Kosovo (Elezovi})369 = taviti „propu{tati vodu, tajati, curitiŒ : tajati „curiti, kapatiŒ, fig. œrastapati se, nestajatiŒ Sew, tajati: Ba~va taje — Vene, ~ezne, gasne, blidi, sahne, gine, kopni, taje (o zaqubqenom ~oveku) Ba~ko i Sremsko Podunavqe (RJA). Na taj na~in bi se, po ve} uo~enom paralelizmu, i razmatrani glagol tavoriti mogao objasniti kao izvedenica sufiksom -or- od taviti. I dok je glagol tajati sveslovenski i praslovenski (Skok III 434 s.v. tajati), oblik taviti bi, ve} s obzirom na svoj areal, mogao biti romanizam, od lat. tabere „topiti se, nestajatiŒ, sa romanskim prelazom intervokalskog -b- u -v-370 (v. Bjeleti} 1999:123–124).
Na materijalu na{eg jezika v. Bjeleti} 1994:269. Za ovakvu tvorbu up. lav-or-iti (lah-or-iti) „piriti, pirkatiŒ : lahati „hodati brzoŒ, mav-or-iti „mahati, klatiti, wihati, kretati tamo-amoŒ : mavati (mahati) „~initi nagle pokrete ne~im tamo-amoŒ (RSA). 369 Ovaj srpski oblik navodi se u SP 2:107–108 s.v. *~ajati : *~ati i u ÅSSÀ 4:10–11 s.v. *~ajati. 370 Up. i nem. tauen „topiti seŒ.
368 367

168

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

U obliku tuvirati izdvaja se prefiks tu- dodat na osnovu virati (< *virati), koja je u formalnom pogledu iterativ od vrijeti (< *verti). Iako se ova osnova prete`no javqa u prefigiranim obrazovawima, oblik virati œ~ileti, nestajatiŒ pokazuje da se ona mo`e pojaviti i samostalno, up. i rus. dijal. viraØâ œ(raz)bacati kojekuda, kojekakoŒ, œplesti (opanke, korpe, mre`e); spajati delove mre`eŒ, œplesti kojekako, raditi ne{toŒ, œmakar kako pri{itiŒ, viraØâ œzaokretati (o putu)Œ, viràØâ œizvla~iti se od ne~ega, izvrdavatiŒ (o ruskim potvrdama v. Havlov a 1979:138; Bory s 1991:24 ; Varbot 1995:63; Vlaji}-Popovi} 1999:114; ^erni{ 2003:223–224). Oblik tuvijerati mogao bi se smatrati pseudojekavizmom, up. npr. kumnpijer m. œkrompirŒ Uskoci (Stani})371, kopijeran adj. „`iv, `ivahan, krepak, odva`anŒ id. (v. periti), natoklije~iti pf. œizdi}i, nadi}i, uzdignutiŒ (v. -kle~iti). Osnovna zna~ewa glagola tuvirati jesu œtumaratiŒ i œpoboqevati, slabiti, ~iletiŒ. Kad je u pitawu prvo zna~ewe, razmatrani glagol ima potpune semanti~ke paralele u nizu oblika iz jugoisto~ne Srbije, up. poviram se 1. sg. œpotucati se, tumaratiŒ Pirot (@ivkovi}), „du`e se zadr`avati na nekom mestuŒ Vrawe (Zlatanovi}), sviram se œlutati besciqnoŒ id. (ibid.), spoviram se œpovla~iti se, vu}i se, besciqno i}i tamo-amoŒ, sneviram se œmajati se, skitatiŒ Leskovac (Mitrovi}), ali i na slovenskom severu, up. poq. poniewiera} sie œtumarati, lutati, skitatiŒ. Svi navedeni oblici svode se na psl. *virati, iterativ od *verti (v. Borys 1991:22–25; Vlaji}-Popovi} 1999:113). Kad je u pitawu zna~ewe œpoboqevati, slabiti, ~iletiŒ, glagoli tuvirati, virati imaju svoj semanti~ki pandan u ukr. dijal. koviriØi „bolovati, mr{aviti, slabiti, propadatiŒ (ESUM 2:485). Ovaj glagol, u ESUM l.c. okarakterisan kao nejasan, bez ikakvih prepreka mo`e se uvrstiti me|u kontinuante psl. *verti, *vâro, s tim {to se kod wega ispred osnove javqa prefiks ko-. Ovamo verovatno spadaju i ukr. dijal. kováriØi œpoboqevatiŒ, kováràØi œdugo bolovatiŒ (ÅSSÀ 12:17 s.v. *kovyriti / *kovyr’ati (se)). Uprkos predlo`enoj rekonstrukciji (koja odra`ava sekundarno preoblikovan vokalizam osnove), autori smatraju da su potvrde izlo`ene u odrednici pre u vezi sa psl. oblicima *kovirati i *koveriti. Prvi oblik se tuma~i kao spoj zameni~kog prefiksa *ko- i *-virati, iterativno-durativnog oblika glagola *-verti (id. 13–14)372, a drugi kao etimolo{ki identi~an
V. Skok II 215 s.v. krumpir. Psl. oblik rekonstruisan je na osnovu rus. dijal. koveràØâ œ~a~kati, ~eprkatiŒ i poq. zast. chowiera} œwihati se, klatiti seŒ. Sasvim druga~iju etimologiju poqskog glagola (< psl. *xvejati) daje SEK II 308 s.v. xoveraá.
371 372

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

169

wemu, ali sa druga~ijim vokalom osnove (id. 12–13). O glagolu tuvirati detaqnije v. Bjeleti} 2006b. Oblik iz Crne Reke okovirka 3. sg. pf. œoja~ati, oporaviti seŒ mo`e se razlo`iti na slede}i na~in: o-ko-vir(k)a. U pitawu bi, dakle, mogao biti dvostruko prefigiran i deminutivnim sufiksom pro{iren glagol vira 3. sg. impf. „rasti sna`no, bujati (o rastiwu)Œ Crna Reka (Markovi} 1986), up. sa istog terena i viraje „uspevati, napredovati, izrastati (o biqu)Œ Pirot (@ivkovi}), Vlasotince (gra|a RSA), virae „rasti, `iveti, postojati, razvijati se, napredovatiŒ Timok (Dini} 1988), virajem 1. sg. œnapredovatiŒ Leskovac (Mitrovi}) (v. Vlaji}-Popovi} 1999:116, nap. 13). Isti glagol posvedo~en je u makedonskom i bugarskom, up. mak. viree œrasti, bujatiŒ, bug. vireà œrasti, dobro se razvijati (o biqkama)Œ. Bugarski glagol dovodi se u vezu sa bug. virà œdizati, izdizatiŒ (= s.-h. viriti), koje se smatra srodnim sa vra œguratiŒ < *verti (BER 1:151)373. ^erni{ ovim leksemama prikqu~uje i s.-h. viriti, posvedo~eno samo u izrazu ni viri, ni piri œne raste, ne uspevaŒ (RSA)374, konstatuju}i da je svima wima svojstvena semantika kretawa usmerenog ka gore, uvis, iz koje legitimno proizlazi semantika rasta, izrastawa. Autorka pri tom smatra da svi pomenuti oblici pripadaju gnezdu *ver- / *vâr- / *vor- œgurati, spajati, zatvaratiŒ (^erni{ 2003:221). Up. i Varbot 1995:62–63, koja ovamo sme{ta, pored s.-h. viriti œdelimi~no se videti iznad (ispod, iza) ne~ega, {tr~atiŒ, jo{ i bug. navira œpodi}i (posudu, da bi se pilo)Œ375.
373 Iliadi svodi bug. virà œdizati uvis, dizati (glavu, nos)Œ na psl. *virati, pod uslovom da nije u pitawu refleks psl. *vyr’ati (Iliadi 2001:24). [to se ti~e bug. vireà „rasti (o biqci)Œ, Georgiev 1985:193 ga izvodi od lat. vireo „zeleneti se; biti sve`, bodar, jakŒ, dok Mladenov 67 pomi{qa na srodstvo sa virã I, II. 374 Up. i potvrdu ovog izraza iz Dubrovnika: ni piri, ni viri / niti piri, niti viri œka`e se za ne{to {to slabo napreduje (naj~e{}e o rastiwu)Œ: Presadi}u ovo cvije}e, jer ovako ni piri, ni viri — Djeca niti piru, niti viru! (Bojani}/Trivunac 2002). 375 S druge strane, oblik okovirka ima potpunu semanti~ku paralelu u glagolu kovarnuti (se) pf. „oporaviti se, oja~ati u fizi~kom smislu (posle bolesti, slabosti), otrgnuti se, oteti se; po~eti br`e rasti, napredovatiŒ U`ice, Zlatibor, Jadar (RSA). Stoga Vlaji}-Popovi} l.c. pomi{qa na mogu}u vezu ova dva oblika uprkos neregularnoj vokalskoj alternaciji. Ovde svakako treba pomenuti i pridev kovaran „`ivahan, okretan, ~ioŒ Lika (RJA), Sanyak (RSA), œmlad, ko~operanŒ Dvorska, Jadar (RSA), iako wegov odnos sa glagolom kovarnuti nije jasan. Pomenuti pridev, ali u zna~ewu „lukav, podmukao, pokvaren; koji nanosi zlo, zaoŒ (koji navodi Skok II 171–172 s.v. kovati) dovodi se u vezu sa glagolom kovariti „~initi kovarstva, spletkaritiŒ, up. kovarnik, kovarno, kovarstvo, tako|e rus. kovarnáè, za ~iju etimologiju up. Fasmer II 270; v. i ÅSSÀ 12:8–10 s.vv. *kovariti (se), *kovarâ, *kovarânã(jâ) (gde ipak nije obja{wen semanti~ki aspekt navedenih slovenskih potvrda). U seman-

170

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

Sledi niz leksema u kojima se mo`e izdvojiti osnova *vârati. Ovu osnovu rekonstrui{e Varbot, pretpostavqaju}i da je psl. *verti, *vâro u pojedinim dijalektima razvilo zna~ewe œobmawivatiŒ i da se samo u tom zna~ewu preobrazilo u *vârati, *vâro, odakle rus. vraØâ œlagatiŒ (Varbot 1974:40). Semanti~ki spektar kontinuanata ove osnove ipak je ne{to {iri. Iliadi ovamo svrstava bug. dijal. vra se œgurati se, me{ati se, uplitati seŒ, rus. vrannáè œpleten, zavojitŒ, ka{. ribarski termin vera œdeo ribarske mre`eŒ (Iliadi 2001:22–23). Ista osnova izdvaja se u psl. *gavârati / *gavâriti, koje se tuma~i kao spoj ekspresivnog prefiksa *ga- (varijante od *ka- / *ko-) i glagola *vârati, *vâriti (ÅSSÀ 6:112–113)376. Oblik *gavârati ujedno je i psl. predlo`ak gorepomenutog gavrati se „igrati se naro~ite igre {tapovimaŒ377, up. i gavrani} „vrsta de~ije igre {tapovima, gavrawe; jedan igra~ u toj igriŒ, gavrawa~a œid.Œ. Ta~nost predlo`ene rekonstrukcije potvr|uju istozna~ni oblici bez prefiksa ga- (< *ga-), koji tako|e pripadaju gnezdu glagola *verti: vrana / vrana f. œ{tap, motkaŒ: Ako ne h}ene, a ja }u vranom CG, Vranawe je de~ija igra sa palicama (vranama) Hrv., odatle vranati se / vranati se impf. œigrati se de~ije igre u kojoj se ba~eni {tap ga|a drugim {tapom dok letiŒ Banija (RSA). Imenica vrana svodi se na psl. *vorna (v. Iliadi 2001:81, koji navodi druge slovenske kontinuante ovog psl. oblika). Oblik kovrat (se), ukoliko uop{te spada ovamo, sadr`i prefiks ko-. Kao wegova relativna tvorbeno-semanti~ka paralela mo`e poslu`iti sln. kabrati „trapavo i brzo se pomicatiŒ (Kurkina 1981:335), dok prefigirano o(t)kovrat se „otkraviti seŒ, œoporaviti se nakon
ti~kom pogledu, pridevu kovaran œ`ivahan, okretan, ~ioŒ mnogo je bli`i rus. dijal. pridev uverisØáè œ`ivahan, spretan (o detetu)Œ, koji pripada gnezdu glagola *verti, a ~ije je zna~ewe rezultat semanti~kog razvoja: œgurati, umetatiŒ > œmuvati se, vrzmati seŒ > œonaj koji se svuda vrzma, trpaŒ > œokretan, `ivahan, spretanŒ (v. Kala{nikov 2000). Odnos navedenih leksema, koje bi mogle biti u genetskom srodstvu, zahteva detaqnu analizu. 376 Pored s.-h. potvrde, glagol je rekonstruisan jo{ i na osnovu bug. gavrà se œrugati se, izvrgavati rugluŒ, dijal. gavrem œmilovati, mazitiŒ, œkaqati, sramotitiŒ, gavrà œprqati, kaqatiŒ, rus. dijal. gavraØâ œpraviti ne{to neukusno, ne~isto (o hrani)Œ, œkvariti posao, la}ati se ne~ega neume{noŒ, œlo{e ne{to raditiŒ, gavraØâsà œspremati hranu neukusno, ne~istoŒ, œprqati seŒ, gavràØâ œprestiŒ, œkvaritiŒ, gavràØâsà œdaviti se ne~im, zagrcnuti se, iska{qavati sluzŒ, gavriØâ œose}ati mu~ninu, ispu{tati zvuke kao pri povra}awuŒ, œraditi ne{to lo{e, neume{noŒ, œprqatiŒ. U krakovskom praslovenskom re~niku oblik *gavâriti smatra se ekspresivnim derivatom glagola *gaviti, sa formantom -r- (SP 7:77). 377 Skok I 556 samo notira ovaj glagol, bez ikakvog komentara.

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

171

bolestiŒ ima pandan u obliku sa drugim stepenom korenskog vokalizma okovirka (v. gore), up. i okovrnut (se) œid.Œ (v. vrnuti). U obliku lavrati œbrbqatiŒ mogao bi se izdvojiti prefiks la-, i ina~e karakteristi~an za glagole sa ovim zna~ewem378, up. labrwati, labrdati (v. lV-), laprdati (v. -prdati). Sli~na je situacija i sa glagolom ~avrati, koji sadr`i prefiks ~a-, tako|e ~est u oblicima sa zna~ewem œbrbqatiŒ, up. ~avrqati (v. vrqati), ~avrzati (v. vrgati / vrzati). Up. i rus. dijal. {ávåráØi „brbqati, pri~ati glupostiŒ, istozna~ni oblik sa drugim vokalom osnove i drugim prefiksom (Kurkina 1981:334). Interesantno je da u Ozqu alterniraju prefiksi la- i ha- ispred osnove -vrati, pri ~emu oblici koje obrazuju imaju isto zna~ewe, up. lavrati œhodati mrse}i i gaze}i {to (travu)Œ, havrati „gaziti (po biqu)Œ379, a upotrebqavaju se u gotovo identi~nim kontekstima. Oblici {evrat „teturatiŒ i {avrati „nespretno hodatiŒ, u kojima se izdvajaju prefiksi {e- / {a-, imaju potpune formalno-semanti~ke paralele u sln. {avrati „nespretno, trapavo se kretatiŒ i rus. dijal. {avraØâ „sporo hodatiŒ (Kurkina 1981:334). Kurkina l.c. u ovu porodicu re~i ubraja i sln. {ever „krivonogŒ, {everiti „hramatiŒ, ~e{. {everem „krivoŒ, sl~. {everom, heverom, ukr. {evernogiè, s kojima bi — mo`da — mogao biti u vezi i pridev levrav „krivonogŒ, ako se uzme da je obrazovan pomo}u prefiksa le-. Za druga mogu}a tuma~ewa sln. i ostalih pomenutih oblika up. Bezlaj IV 14 s.v. {avrati, 39 s.v. {ever. Analizirane lekseme svrstavaju se u nekoliko semanti~kih grupa, formiranih na bazi zna~ewa ishodi{ne psl. osnove *ver- pod koju se, u savremenim slavisti~kim istra`ivawima, podvode oblici sa slede}om semantikom: „vezivatiŒ, „trpati, guratiŒ, œupirati, zapiwatiŒ, delimi~no i „vrteti, okretati, savijatiŒ (v. Kala{nikov 1994:81). Prvu grupu ~ine oblici sa zna~ewem œkriviti, savijatiŒ ({~avoriti se, levrav), odakle se regularno razvijaju zna~ewa œzakr`qatiŒ ({uverqiv, za~avoriti, o~avoriti), œpobolevati, ~iletiŒ (tu378 Up. i `-l a -vrati zast. {atr. „brbqati, ~avrqati, }askatiŒ (RSA), {-k-la-vriti „govoriti bez smislaŒ Krk (RJA). 379 Mo`da je ovaj glagol u nekakvoj vezi sa zast. imenicom havre`â m. „korov, trweŒ (?): ... i kakav’ li mo`e báti rod ª havre`a ... (u orig. plodã ª ternjê) Venclovi} (Jovanovi} 1911:304), ili dijal. glagolom uavrit pf. œnabujati, narasti (o travi, trsci i sl.)Œ: Uavrila velika trava oko ku}e, treba ju pokosit, e se ne mo`e proj Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Za tuma~ewe oba oblika v. ERSJ 1:55 s.v. avrik.

172

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

virati, tuvijerati), eventualno i œ`ivotariti, mu~iti seŒ (tavoriti, ~avoriti, kovrat se). Posledwe zna~ewe moglo se razviti i iz osnovnog œzapiwati, upiratiŒ. Semantika te{kog, sporog, nespretnog kretawa objediwuje oblike {everiti, za{everet, po{everet, tuvirati, tuvijerati, {avrati, za{avrati, {evrat. Odatle se lako razvijaju zna~ewa œtumarati, lutatiŒ (tuvijerati), œsporo, pipavo raditiŒ (tuvirati, tuvijerati), œtrom, neuredanŒ (~avora), mo`da i œgaziti po biqu, mrse}i gaŒ (lavrati, havrati). Zna~ewe œbrbqatiŒ (lavrati, ~avrati) uglavnom se razvija iz osnovnog œvezivati, plestiŒ, up. kontinuante psl. *verzti (v. vrgati / vrzati). Relativno izdvojeno stoji zna~ewe œoja~ati, oporaviti seŒ (okovirka, otkovrat se, okovrat se) koje, uprkos gore ponu|enom tuma~ewu, kao da je nastalo po principu enantiosemije prema mnogo boqe posvedo~enom œpobolevati, ~iletiŒ, ili pak uop{te ne spada ovamo.

urlati. œumretiŒ Uskoci (Stani}) is-ko-viqiti „sasvim oslabiti. i{~eviqiti „i{~a{iti. skr{iti zavr}u}iŒ. zapevaju}i)Œ. zavrnutiŒ. œodgajiti kakvu stokuŒ id. i{~eviqiti se „iskriviti se. drvo i sl. œiskriviti. „izroditi dosta dece ili mladun~adiŒ. uvrnuti. „baciti. pesmu (obi~no prelivaju}i glasom. „izviti. up.Œ Uskoci (Stani}) i{-~e-viqati „i{~a{iti. kukati. Skok III 588 s. vijati1). a eno sa‰dŠ zakoviqio Piva (Gagovi} 2004). urlikati. *vyti (v. zanemo}iŒ.)Œ: Zakoviqi kamenom i pogodi u vrg bandijerne. zaspatiŒ (RSA). zanemo}iŒ. zavrnuti nagore. zavijati (o vetru)Œ (RSA) etimolo{ki se razlikuje od gorepomenutog. Sarajevo. ufitiqitiŒ. œiskrenuti. po}iŒ: Zakoviqio po ‰oŠvoj me}avi pro Muratovi}e.v. kvariti redŒ. preturati. (ibid. œuskome{ivati. skr{iti zavr}u}iŒ. œrazboleti se. ne}e se kortalisati. Bos.) i{-~e-viqiti „i{~a{itiŒ Leva~.) u-ko-viqiti „sasvim iznemo}i.v.OSNOVE: 9) VIQATI 173 OSNOVE: 9) VIQATI 9) VIQATI ko-viqati impf. vijati „zavijati (o vuku). izvijati „izvoditi kakvu melodiju. ~a{a) VIQITI za-ko-viqiti pf. (ibid. œzaputiti se. uganutiŒ (Skok I 299 s. nakriviti seŒ (RSA)380 380 Homonimni oblik ~e-viqiti „suvi{e glasno pevati (obi~no u pijanstvu)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). iskriviti u stranuŒ Leva~ (RSA). jadikovati. œprelomiti. hitnuti u daq (kamen. naricati (nad mrtvima). œprelomiti. Ali i ovaj onomatopejski oblik sadr`i ekspresivni pre- . Grahovo. i{~a{itiŒ [abac (gra|a ERSJ). zavrnutiŒ. omr{avitiŒ. da mu je i{~eviqio vilicu u levu stranu! Kolubara (gra|a RSA). œnabacivati bez redaŒ Unac (Jovi~i}) za-ko-viqati pf. Koceqeva (gra|a ERSJ). uganuti. iskrivitiŒ: Tako ga je gadno udario pesnicom po licu. œrazboleti se. na}i se pred smrtnim ~asomŒ id. na-ko-viqati „id. fijukati. iznemo}i. naglo zaslabitiŒ: Jutros je bijo na nogama. œiznenada se razboleti. „za(o)krenuti. œutonuti u san. „za(o)krenuti. œumretiŒ Uskoci (Stani}) is-ko-v i qati pogrd. jer stoji u vezi sa viti < psl.

: *ul. œuvrtati. Oblik viqati izvodi se od participske osnove vil. fiks.174 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI i{-~o-viqiti „iskrenuti. *vil-) glagola viti (up. ulja „oteklinaŒ (Fasmer I 368).i ~e-. Ispred osnove viq-ati (viq-iti) alterniraju prefiksi ko. Skok smatra da je kao osnova za stvarawe glagola ra{~eviqiti (vilice kao kow) „ra{iriti.ne pomiwu se kod Skoka. a ni u ÅSSÀ. vilàØi. Fasmer I 315 s. kovilä{ka „okuka. upravqaju}i ih nagoreŒ. imenica dovodi se u vezu sa poq. i{~oviqiti (i i{~evrqiti) u ÅSSÀ 9:22 rekonstruisan je oblik *jâz~eviliti (dodu{e. ESUM 1:375 s. Pojava ekspresivnih prefiksa kod onomatopeja nije retka. U ÅSSÀ se rekonstrui{e psl. i blr. *kovyl’ati (se) (iskqu~ivo na osnovu rus. zavojŒ. vilàØâ. osnova *vyl. „okretati mu{kom jagwetu ili {iqegu rogove ste`u}i ih da ne rastu u stranu ve} uvisŒ. Fasmer ÇÇ 274 smatra ovu re~ neprozirnom. potvrda i{~eviqiti. gegati seŒ izdvaja prefiks ko. Kurkina u navedenim primerima vidi odraz alternirawa psl. sa znakom pitawa). potvrda). sln. ~ever)382. koválâ moglo tuma~iti kao spoj prefiksa ko. œmetnuti kowu `vale. zavili~itiŒ. vá-~u-vilivaØâ „lukaviti. ul.v.: *ul-) (Kurkina 1992:88). v. koválàØâ „{epati. ulje.v. ~voruga. daqe. iskriviti u stranuŒ Leva~ (RSA) è viqiti impf.Œ Uskoci (Stani}) · Kao i glagol vitlati (koji se u krajwoj instanci svodi na psl. koje se dovodi u vezu sa rus. osnovu *vi-). iako pretpostavqa da je autohtono slovenska (ima i aloglotskih etimologija). v.-h. koje se dovodi u vezu sa *kovylâje. izvla~iti se iz neprilikaŒ.i glagola *viliti / *vil’ati. zasukivati brkove. „id. koje se kao samostalno ne pojavquje (Matzenauer 1881:190).v. 382 Skok registruje i fonetski blizak glagol za~eviqiti. izraslinaŒ. Machek 689–690 s. po wegovom mi{qewu. metatezom nastalo nepotvr- .(tako Budimir 1951:229) i korena koji je u válâ „kvrga. ÅSBM 2:142–143 s. koji se tuma~i kao spoj prefiksa *jâz-.(*oul. Skok III 600–601). za~equstiti. Oblici sa ko. hramati. glagol cevirmek. zaviqiti pf. nategnuti (pu{ku)Œ.v. dijal. Kao strukturna paralela navodi se rus. za~eviqati „zapeti. mo`da bi se i rus.v. koji se tu pojavio mo`da pod uticajem razmatranih leksema. vilàcâ. odakle je. koválàØâ (ESUM 2:485)381. ekspresivnog prefiksa ~e. ra{~epitiŒ(?) poslu`io tur. vila). i sa *kovati. Ako bi se po{lo od Macenauerove pretpostavke. s druge (ÅSSÀ 12:15). s jedne strane. *viti (v. Samo na osnovu s.i válàØâ. uz konstataciju da oblik bez prefiksa nije potvr|en. ul „{upqinaŒ.(psl. uz napomenu da prost glagol ~eviqiti nije potvr|en (Skok I 319 s. i ove lekseme pripadaju gnezdu glagola viti < psl. ~V-. U dopuni prire|iva~a upu}uje se na zavili~iti „zaularitiŒ. Ova rus. Kao paralela mo`e se navesti ukr. 381 Macenauer u rus.

œizroditi. koje je poslu`ilo kao osnova za glagol za~eviqiti u zna~ewu „metnuti kowu `valeŒ. i Herej-Szymanska 2002:389. zamahnutiŒ. Za zna~ewa „baciti. i oblike bez prefiksa viqkati impf. iskoke~it se. iskotiqati. nakotiqati. Iz zna~ewa „kriviti (se)Œ sekundarno se razvilo zna~ewe „oslabiti.OSNOVE: 9) VIQATI 175 U semanti~kom dijapazonu navedenih oblika izdvaja se nekoliko zna~ewa. vrqati). |eno *za~iviliti. mladihŒ. Glagol za~eviqiti u zna~ewu „zapeti pu{kuŒ izvodi se od za~ivijati „staviti ~iviju. zakovrqati. 383 Up. natovitlit. „zaputiti se. izviqkati pf. nakotiti dosta mladihŒ. nakoviqati (ako nisu ekspresivne varijante osnovnog kovrqati pej. up. zatovitlit. i{~evrnuti. i kotiqati „~esto ra|ati decu. „donositi na svet. iskotiwati pogrd. vrqati). nara|ati (dece) u velikom brojuŒ : navrqati œnabacatiŒ > œnara|ati. up. „negovati. po}iŒ up. nara|ati (dece) u velikom brojuŒ (RSA)383. i{~evrqiti. up. zaokrenutiŒ. v. i nakoveqati „nakupiti u velikoj koli~ini. ra|ati mnogo deceŒ. S obzirom na to da se ovo zna~ewe razvilo iz osnovnog „bacatiŒ. klin. barem pretrpeli uticaj ovog glagola. ra|atiŒ).Œ Uskoci (Stani}). tako da se ~ak postavqa pitawe da li se tu radi o osnovi etimolo{ki identi~noj osnovi *vil-iti. zakovrtati. ~avaoŒ (Skok III 640). vrnuti. „id. uganutiŒ. „odnegovati. negovatiŒ. Posebno mesto zauzima zna~ewe „gajiti. Ista dilema va`i i za oblike iskoviqati. „i{~a{iti. nakoviqati u zna~ewu „izroditi dosta dece. Op{te zna~ewe je „krivitiŒ. zanemo}iŒ > „umretiŒ (za isti semanti~ki pomak up. sadr`ano u usko~koj potvrdi iskoviqiti „odgajiti stokuŒ. podi}i (decu)Œ Vrawe (RSA). zakovrqiti. Ovamo verovatno spadaju i zna~ewa œpreturati. koje se konkretizuje u „zavrnuti. Kao relativan semanti~ki pandan mogao bi se navesti glagol odwihati „odgajitiŒ (Vuk. nagomilatiŒ. RJA). up. „izroditi mnogo dece. kvariti redŒ i œnabacivati bez redaŒ. pej. nakovrqati pej. moglo bi se pretpostaviti da su oblici iskoviqati. . podizati (decu)Œ. i{~evrqiti (v. pokotiqati pogrd. izra|atiŒ (v. „izroditi. zakovrnuti).

176 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 10) VINUTI 10) VINUTI i{-~e-vinuti pf. lepr{ati se. da je wegovo pravo zna~ewe: „obu}i. zavinuti se „saviti se. iskrivitiŒ. gore). loviti nekogŒ. œplesti (venac i sl. poma}i u stranuŒ CG (RSA) ?ke-re-vija f. „staviti na sebe ne{to {to ru`no stoji. kukatiŒ od viti < psl. skitatiŒ Uskoci (Stani}) za-{e-vijati pf. [to se ti~e glagola za{uvinuti se. zasukatiŒ. uganutiŒ (RSA) zavinuti pf. „lutati bez ikakvog ciqa. unakaraditi seŒ: [ta si se za{uvinula (ka`e se `eni koja nezgodno. glasa od sebe ne pu{ta Pro{}ewe (Vuji~i}). mahati (glavom)Œ (RSA). goniti. nagoniti (koga na kakav rad)Œ. *vyti. . i{~evrnuti (v. krivinaŒ Temni}. urlati. Kad se ima u vidu ovako definisano zna~ewe. isticati (zastavu)Œ. œzaokrenuti se. „ono {to je krivo. œrazvijati. impf. œgoniti. lako se uspostavqa veza sa ishodi384 Ovamo ne spada oblik za-ka-vijati „izgubiti glasŒ: Ono dijete zakavijalo. œviti se. nakrivo pove`e maramu) (RSA) è izvinuti pf. œi { ~ a { i t i. i ovaj glagol stoji u vezi sa vijati „zavijati. Ovo je jo{ jedan primer onomatopejskog oblika koji sadr`i ekspresivni prefiks. obrnuti seŒ (RSA) VIJATI s-ko-vija 3. ukrivoŒ: Ide na kereviju Leva~ (RSA)384 è vijati impf. œpodvrnuti. tj. sg. œvrteti. Kao i ~e-viqiti „glasno pevatiŒ (v. „saletati. ne ~uje se pored kamlijeka- ti „tiho plakatiŒ. iz istog izvora zakamlijekati „umrtviti se. u ovom slu~aju ka-. œv i t i. klatiti se (o ne~emu obe{enom)Œ [umadija (gra|a RSA) · Nijedan od navedenih prefigiranih oblika nije registrovan kod Skoka. povezati ne{to n a k r i v oŒ. povijati (o vetru)Œ. œwihati se. staviti. „juriti za nekim. izraz na kereviju „nagnuto. dosa|ivatiŒ Timok (Dini} 1988) ?ka-la-vijati impf. iskrivitiŒ. U obliku i{~evinuti izdvaja se prefiks ~e-. „i{~a{itiŒ (RSA) za-{u-vinuti se pf. za semantiku up. izgubiti glas od pla~aŒ: Ono dijete zakamlijekalo. koso. „saviti. iz primera se vidi da u RSA nije data precizna definicija zna~ewa. poviti seŒ. „obrnuti. vrnuti). okrenuti. vijoritiŒ. up.)Œ. „saviti.

izviti seŒ u ÅSSÀ je sme{teno (dodu{e. smatra praslovenskim (Vaillant III 231–232). Polskie czasowniki na -na}.i ko. (v. obuzetiŒ. viti). ÅSSÀ 12:13 s.v. *sko-. cit. incovoiga „krummenŒ (Skok III 600–601 s. 6 (15). viti).poti~e od psl. logi~na je pretpostavka da je i ovaj glagol obrazovan po istom modelu. iterativ od viti. s-po-vrtim. daqe). *viti. Polemike izaziva vreme nastanka oblika *vinoti. ekspresivni prefiks {e. Skok III 17 s. povije. U obliku za{evijati uo~ava se kombinacija istih tvorbenih elemenata: „obi~anŒ prefiks za-. incovoiere.v. a kao semanti~ke paralele up. 6). 388 Za alternaciju prefiksa po. Poradnik Jezykowy 1957.v.-h. radi o fonetskom prelazu p > k. 387 Prefiks ko. Kao tvorbeno-semanti~ku paralelu iz istog izvora up.v. s. u vezi sa *vixati (intenziv tipa *maxati od psl. 259. krummenŒ. navalitiŒ Leskovac (Mitrovi}). Borys 1999:75–76. jeziku v. i to u oblicima zasnovanim na prevoju *voj-: a incovoia „saviti se u vidu luka.-h. glagola u s.ume}e se radi poja~avawa negativne nijanse zna~ewa.OSNOVE: 10) VINUTI 177 {nim glagolom zavinuti (se). Snoj 717)385.(i ovde umetnut) i osnova vijati. nap. izgleda. Vlaji}-Popovi} 1999:114. koji je nastao kombinacijom s-mobile i prefiksa *ko-. s-po-pnem „zaokupiti.up. prema Varbot 1984:136.v. kako je u govorima jugoisto~ne Srbije izrazito produktivan model dvostruko prefigiranih glagola tipa s-po-viram se. ko-387 mo`e biti prefiks koji alternira sa po-388 ili se pak. koje se tuma~i kao slo`enica *jâz i *vixnoti. nap. incovoietura „savijaweŒ. {to je mawe verovatno. str. Vajan ga. Ako bi Vajanovo stanovi{te bilo ta~no. O reliktima ovog psl. *jâzvixnoti (9:95). mogla bi se pretpostaviti psl. Skok III 600–601 s. Prefiks sko. 385 386 . kao i na wegovo leksi~ko-gramati~ko zna~ewe. U tom slu~aju. Me|utim. *koveji).javqa se i u rumunskim slavizmima poreklom od glagola *viti. smatra da je on nastao u procesu formirawa aspekatskih odnosa u periodu samostalnog razvitka slovenskih jezika (I. Oba pomenuta oblika obrazovana su od perfektivnog vinuti. Oblik skovija tvorbeno se mo`e razlo`iti na prefiks sko-386 i osnovu vija(ti). vinem (up. dok Nemec. s-po-padnem „zaokupiti. Nemec. u svojstvu paralele) s. v. s obzirom na poznu fiksaciju ovog glagola u neprefigiranom obliku u odnosu na prefigirane. S druge strane. 7). izvinuti se „saviti se. zesz. starina i za oblike **jâz-~e-vinoti se i **za-{u-vinoti se. povije : kovije „ve|eŒ (v. a prefiksalni element -{u. s-ko-vitli „spopastiŒ (v. s-po-re|ujem itd.

prevarant. ka-la-visnuti „naglo u trku pobe}i. dijal.i u likvidi u slogu kojim se ekspresivni prefiks pro{iruje). ipak i rus. Ako je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. ona bi predstavqala tvorbeni pandan glagolu kalavijati (razlika je u vokalu prefiksa ko. mangup.178 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U obliku kalavijati izdvaja se dvoslo`ni prefiks ka-la-. 389 Up. koji bi mo`da ukazivali na druga~ije poreklo inicijalnog elementa kala-. nestalan ~ovekŒ (ÅSSÀ 8:13). klisnutiŒ Ba~ka (RSA)389. kao i ka{. . {aáavija „prepredewak. {aqivyijaŒ (Sychta). za tvorbu up. halaveè œlakomislen. Imenicu kerevija prikqu~ili smo navedenim glagolima zbog semantike.

u osnovi mo`emo smatrati sekundarnima390.391 390 Alternirawe q / w je {iroko rasprostrawena pojava. Slav. skriveno se kretatiŒ). Zna~ewe „razmno`avati se. Problem. npr. nije posvedo~en glagol viwati bez prefiksa. œprelomiti. nije sigurno da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. Budu}i da je u tom govoru uobi~ajeno ekspresivno alternirawe q / w (up. iskoviwati se „namno`iti se u velikom brojuŒ CG (RSA) na-ko-viwati „izroditi mnogo deceŒ. predstavqa pejorativnost ovog potoweg kao osnove za formirawe pojma koji ulazi u bazi~ni leksi~ki fond. up. oblike sa -w. i to iz vi{e razloga. mu~iti se.OSNOVE: 11) ?-VIWATI 179 OSNOVE: 11) ?-VIWATI 11) ?-VIWATI ko-viwati (se) impf. iskoviwati. œnabaviti mnogo razne stokeŒ Uskoci (RSA) ku-viwati impf. „biqka Stipa. skr{iti zavr}u}iŒ. „patiti (u zape}ku)Œ Herc. Skok ne registruje glagol koviwati ni u jednom od pomenutih zna~ewa. ploditi se (o ovcama. œrazboleti se. „patiti se. 391 Obja{wewe ove pojave le`i u ~iwenici da u ekspresivnom izra`avawu ~ak i tabuirani sadr`aji vezani za umirawe i ra|awe. biqkama)Œ Zlatibor.. nakoviqati. ploditi seŒ moglo bi se izvesti iz zna~ewa „izroditi dosta dece ili mladun~adiŒ. zanemo}iŒ. Stipa pennataŒ (RSA). koje su potpuni sinonimski dubleti gore analiziranih usko~kih oblika zakoviqati. nakoviwati. „izroditi dosta dece ili mladun~adiŒ id. koji po normama govornog pona{awa zahtevaju neutralan ili uzvi{en ton. Tre}e. pod znakom pitawa je i genetsko jedinstvo navedenih oblika (mo`da su u pitawu homonimi). Prvo. vuqati se / vuwati se „pritajeno. œumretiŒ Uskoci (Stani}) is-ko-viwati pogrd. (RJA) · Osnova -viw-ati izdvojena je samo uslovno. „za(o)krenuti. (ibid. „pobolevatiŒ Dubica (RSA) ka-viwati impf.). „razmno`avati se. zavrnutiŒ. kojekako `ivotaritiŒ U`ice (RSA) za-ko-viwati pf. iskoviqati. koviqe / koviwe bot. Zasebnu celinu ~ine potvrde iz Uskoka: zakoviwati. Drugo. podle`u pejorizaciji imenovawem ne- . a na lestvici dru{tveno po`eqnih vrednosti zauzima jedno od najvi{ih mesta. me|utim.

180 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Glagole koviwati. 393 Za alternirawe m / v up.> *~av. Me|utim. (ibid. Ove lekseme verovatno ~ak i ne spadaju u domen na{ih istra`ivawa. Na prvom mestu treba pomenuti glagol ~avuwati impf. iskopneti. {~avuwati se / {~avowiti se pf. a wihova upotreba za pomenute sadr`aje do`ivqava se kao ilokutivni efekat omalova`avawa i nipoda{tavawa (Risti} 1997:174). On u prvom redu asocira na oblik za~amuwati „razboleti se. drematiŒ Dalm. upu}uje se na *{~aviti. i Skok II 81 s. sme`urati se. dosa|ivati seŒ Kupinovac (RSA). œkuwati./ *keu-. Up. ~ametiŒ394./ *ku-. „gubiti snagu.> *kov. zanemo}iŒ (v. ali su navedene kao ilustracija te`ine zahvata u komplikovano tkivo leksike. Havlova 1999:290. omr{avitiŒ Uskoci (Stani}). Ipak. 395 Up. u~aviti / u~avqeti pf. Kurkina 1992b:190). up. a verovatno i kawati „~amiti. ostariti. virati. mu~iti se. 394 U SP 2:119 pod odgovaraju}om odrednicom *~aviti 2. `ivotaritiŒ nije tako retka pojava. 396 O vezi zna~ewa „drematiŒ i œslabitiŒ v. 19). mogao bi se pretpostaviti slede}i razvoj: *tã{tav-iti > *t{av-iti > *~av-iti (Bjeleti} 1999:123. tavoriti. me|usobno ~vrsto isprepletanih i povezanih odnosima apofonije. patwe i sl. 392 Podse}amo. iznemo}i. primerenim glagolima. œokajavati. ~amiti > ~amuwati. ispa{tatiŒ (RSA). svenuti. 397 Na prvi pogled bi se reklo da se ve}ina wih mo`e svesti na *kou. kojekako `ivotaritiŒ mo`da treba izdvojiti iz ovog konteksta i razmatrati ih u okru`ewu semanti~ki bliskih oblika392.)395. iznemo}i. Kurkina dovodi oblik kaviti u vezu sa kujati „pobolevati. kimati. sa daqim razvojem *kou. „oslabiti. smawiti se. Svakako u obzir treba uzeti i oblik kuwati impf. Cela ova grupa leksema. œbedno `ivetiŒ. zlopatiti seŒ. œmu~iti se. *keu. zahteva daleko dubqu i podrobniju analizu397. kuviwati. „biti sasvim iznemogaoŒ. Cres (RSA) (Kurkina 1985:14. „`iveti od danas do sutra. dok se u ÅSSÀ uop{te ne rekonstrui{e sli~an praslovenski oblik. patiti se./ *~u-. a iznad svega zajedni~kom semantikom. osu{iti se. malaksalostŒ (RSA)396.. ploditi seŒ) i œpobolevati.v. poti{tenostŒ Uskoci (Stani}). Paralelno sa ~aviti egzistira i glagol kaviti impf. fonetskih alternacija. i{~ileti. napredovatiŒ (‹ œmno`iti se. -muwati)393. sasvim regularno mogao bi biti izveden i od ~aviti impf. da paralelizam zna~ewa œrasti.> *kav. imati vrlo iznuren izgledŒ id. To su glagoli koji po osnovnim zna~ewima pripadaju drugim „ni`imŒ sferama. koji posmatra kuwati u sasvim drugom okru`ewu. nap./ *ku-. gde }e i biti data etimologija. tvorbe. „drematiŒ. kaviwati u zna~ewu „pobolevati. omr{aviti. . *kou. ipak. virati) itd. malaksavati (od bola. BiH. ~amotiwa / ~avotiwa „osamqenost. œose}ati slabost. „oslabiti. okovirka i tuvirati (v.)Œ. bolovati (obi~no du`e vremena)Œ.

œvrzmati se tamo-amo. „di}i od zemqe. dovoditi u kovitlac. „spasiti se. kovitqac. vrtlo`no. razgonitiŒ. v i t l a t iŒ. zawihati se. mlataratiŒ. kovitlati seŒ (RSA) na-ko-vitqati se pf. proletati kru`no. sg. œpokretati. motati seŒ. „nagomilati se. zamahivati. kiwiti. œgoniti. seqakatiŒ. œokretati u kovitlac. kovitlav. u tavninu nalete na wega dvojica nepoznati. sna}i seŒ Radimwa (Tomi} 1989) IZVEDENICE: kovitalac. izbaviti se. razgoniti. nakupiti se kovitlaju}i se (o oblacima)Œ (RSA) IZVEDENICE: kovitqaj. leteti.OSNOVE: 12) VITLATI 181 OSNOVE: 12) VITLATI 12) VITLATI ko-vitlati impf. {~epatiŒ: ^im je izio iz ku}u. uskome{atiŒ: Vetar uskovitlao plevu. kovitlati se œkretati se. œkovitlati seŒ. œvijati se. œzgrabiti. œpo~eti sna`no duvati nose}i sve pred sobom (o vetru)Œ. sg. mu~iti. œk o v i - . „baciti vitlaju}iŒ Uskoci (Stani}) s-ko-vitlati pf. vrteti se u kovitlac. u vrtlo`no kretawe. „s v i t l a t i. œskoliti. œmahati (tamo-amo ili ukrug). œgoniti. vitlati ne~imŒ. obrtatiŒ. kovitlaj. okretati. skovitlaju ga i ve`u. œprogawati. œzakolutati (o~ima)Œ. okretati seŒ. œuznemiriti se. ne ostavqati na miruŒ. zatresti seŒ (RSA). dovoditi u vrtlo`no kretawe. baciti ne{to da se kre}e kovitlaju}i seŒ. œpovla~iti kojekuda. saviti. (RSGV) za-ko-vitlati pf. kovitlasto (RSA) ko-vitqati se impf. uskovitla se 3. kovitlac. kovitlavo. uzrujati seŒ Uskoci (Stani}). pa mi sve o~i napunio Kolubara (gra|a RSA). „v. kovitqajan. opkolitiŒ: Po}era ga skovitlala sa svake strane i on nema kud no se preda Piva (Gagovi} 2004). uskovitlati se „ustalasati se (o vodi)Œ. pa ga odvedu koj zna kud Crna Reka (Markovi} 1993) us-ko-vitlati pf. œvrteti se u kruguŒ Vojv. kovitao. skovitla 3. zaklatiti se. kovitqiv (RSA) è vitlati impf. brzo tamo-amo. œmahati. smotatiŒ: Dunu vqetar i skovitla goru do crne zemqe. vijati. loviti. kovitlast. tamo-ovamoŒ (RSA). œpo~eti kovitlati. vrtetiŒ. œpo~eti se kretati u kovitlacŒ. zakovitlati se œpo~eti se kretati u kovitlac.

opkoliti. „napasti.Œ (RSA) zavitlati pf. œ(ne~im. udaritiŒ: Svitlali me sa svi’ strana da ka`em da sam i ja bio tamo i sve vidio – a nisam! Kolubara (gra|a RSA) vitqati impf. glavu }e ti razbit Vasojevi}i (Stijovi} 1990) na-to-vitlit œnani{anitiŒ: Kad ja natovitlim moskovkom. o}e mozak da provri id. vrtoglavo. œvinuti se. podi}iŒ. poleteti. letetiŒ. razigrano povestiŒ. fig. „spopastiŒ: Skovitlila ga me{ina. (ibid.) u-to-vitlit œusmeriti.)Œ. dovesti u vrtlo`no kretaweŒ. mahati ne~imŒ. burno. upraviti prema nekom ciquŒ: Utovitlilo sunce pravo u glavu. ne{to) po~eti vitlati. uletetiŒ (RSA) svitlati pf. zavitlati se „po~eti se okretati ubrzano. œuvu}i u burna zbivawa. mlataratiŒ. ukrug. kretati se vrtlo`no. u naletimaŒ. œsavitiŒ Timok (Dini} 1990) u-ko-vitli œspopasti nekoga. u kovitlac. sa zamahom. baciti se nekud.) . u s k o v i t l a t i s eŒ. ispuniti nemirom. brzopleto raditiŒ. œpo~eti leteti. burno. ne}e ni da ga kosimo id. uskome{ati se. œskitarati. „okrenuti u kovitlac. „usmeriti se.182 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI t l a t i s e. œz a v i t l a t i. œu~initi da ne{to sna`no izbije. ne vqeruem da }u proma{it. œpo~eti burno viti. zamahnuti usmeriv{i prema nekome ciquŒ: Ako ti ga Puno zatovitli qevainom. proletati. œzasukati brkove okre}u}i im krajeve nagoreŒ. vitlati se œid. sg. œpotezati. tamo-amo. zamahnuti i bacitiŒ. po~eti besneti (o oluji. fijukati kroz vazduhŒ. œ(ne{to. œizbiti velikom snagom. vihoru i sl. ne~im) baciti sna`no. œnesmi{qeno. sna`no obuzeti. uputiti seŒ: Natovitlio Joko pravo k nama. vitlatiŒ (RSA) VITLITI s-ko-vitli 3. jurcatiŒ. namotavati vitlomŒ. da po~ne besneti. œbiti pokretan tamo-ovamo. da se uskovitla. uskome{ati. pf. otisnuti se. œkretati se brzo. po~eti se kretati vrtlo`no. pa se samo gr~i i previja. zaokupitiŒ. (ibid. `ivo. uzbu|ewem. pokrenuti. œv. pritesnitiŒ: Deca ga ukovitlila da i podeli imawe dok je `iv i morao je d i poslu{a Crna Reka (Markovi} 1986) za-to-vitlit pf.

i Skok II 116 s. gde se terminolo{ko zna~ewe navodi na posledwem mestu (v. 399 V. œspopasti. vitliti). a navedeni glagoli. vitliti. uvitli 3. Nije iskqu~eno ni da je ovaj oblik nastao analogijom prema *petâl’ati. zafrqa~itiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). gubiti se u ispraznosti. œbaciti.. Kope~n y 1983:31. ve}. uvijati se.v. Up. koje Skok smatra denominalima od vitao „snovaqka. up. . zasijati se u o~ima (o suzama)Œ (RSA) navitlit œnani{anitiŒ. to. viØlo). Imenica vitao je kulturni termin iz oblasti tka~ke i vodeni~arske terminologije (dakle. oholostiŒ Brusje (Dul~i}i 1985) zavitliti pf. npr. Mogu}e je.OSNOVE: 12) VITLATI 183 è vitliti impf. RSA s.. upraviti prema nekom ciquŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) uvitliti œslo`iti drva. navaliti.(Skok l. „(ne~im. uvijati seŒ (RSA). i ÅSSÀ 20:75–76 s. zaviØlà. œuhvatiti se jednog te istogŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). u glagolu vitati „kriviti se. vitlit œvrtoglaviti.v. ugibati se (o kolima)Œ (RSA). zavitliti se „navreti. da su se iz wega sekundarno razvila sva ostala pomenuta zna~ewa.398 Stoga mo`da neposrednu tvorbenu osnovu glagola vitlati ne treba tra`iti u imenici vitao. *motãl’ati (se).le`e glagoli vitlati. Na isti na~in tuma~e se i bug. i bug.u kovitlac). ne~im) baciti sna`no. upraviti prema nekom ciquŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Moskov 1965:71. vitlati.u glagolu (glagol je dobro posvedo~en u slovenskim jezicima). motoviloŒ (Skok III 599). œusmeriti. ipak. Budimir 1951:229. oØviØlà (BER 1:154 s. zapucati.v. el nikako Timok (Dini} 1992) · U osnovi navedenih oblika sa prefiksima ko-. okretati se na vitluŒ. zavitiŒ Prizren. up.c.vv. sko398 Da su neterminolo{ka zna~ewa daleko frekventnija vidi se i iz RSA. ima ograni~enu sferu upotrebe). œ(ne{to. mahati ne~imŒ. Kurkina 1981a:26. sa zamahom. œokretati se. sa drugim sufiksom vitkati se „savijati se. Budimir 1960:19. sg. pokazuju {irok spektar neterminolo{kih zna~ewa. da im kupim auto. U obliku kovitlati izdvaja se prefiks ko. pored specijalizovanog zna~ewa „namotavati vitlom. œzamotati. uvitlit œusmeriti. ko-2. koji izdvaja prefiks ko. i Matzenauer 1881:189–190. gde se tuma~i strukturni element -ãl. ne{to) po~eti vitlati. zamahnuti i bacitiŒ. up. vr{iti svakodnevni verbalni pritisak da bi se ne{to ostvariloŒ: Uvitlili me i sin i snaa. od kojeg bi vitlati bilo obrazovano pomo}u elementa -l(kao motati > motqati)399. gra|u tako da budu na promaji i da se ne deformi{uŒ. vrteti seŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). glagoli viØli se.

„zamahnutiŒ. savitiŒ > „svladati. ali samo u poziciji posle „normalnihŒ prefiksa za-. tj. lokalnoj tvorevini. psl. smutitiŒ (RJA). u-. na-. zatovitlit : zavitlati. „uskome{ati. Kod ovakvog tvorbeno-morfolo{kog ra{~lawavawa re~i od posebnog su zna~aja (a ujedno su i najprozirniji) oni slu~ajevi kada u istom govoru naporedo postoje formalno-semanti~ki ekvivalenti. istozna~ni oblici sa i bez prefiksalnog elementa. praoblik izveden na osnovu jedne jedine potvrde u visokom stepenu je hipoteti~an. Zbog toga i prefigirani oblik kovitlati treba smatrati novijim obrazovawem. smotati „zamotati. tV-). œsavijati se od jakih bolova u stomakuŒ (BER 6:762. S obzirom na to da je on posvedo~en jo{ samo u bugarskom. u obliku se izdvaja prefiks sko-). epohu. „spopastiŒ401.i glagola obrazovanog na bazi imena *vitâlã (ÅSSÀ 12:14). potvrde. Uostalom. kod Vasojevi}a natovitlit : navitlit. {to bi moglo zna~iti da se takav glagol i ne suponira za psl.-h. nani{anitiŒ.184 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI viØlim œnamotavati na vitluŒ. ali je neizvesna starina glagola vitlati.(< *ko-). vrtetiŒ razvila su se i ostala: „savitiŒ. uznemiritiŒ. up. „opkolitiŒ. i na istom terenu po istom tvorbenom modelu obrazovanih glagola natociqit. utociqit (v. „zgrabitiŒ. 400 Ovde treba praviti razliku izme|u starine tvorbenog modela i starine oblika. ukovitli : uvitli. rekonstrui{e se psl. Prefiksi uglavnom samo intenziviraju zna~ewe ishodi{nog oblika. skovitlati : svitlati. koje se tuma~i kao spoj zameni~kog prefiksa ko. moglo bi se raditi o kasnijoj. U izvesnoj meri od wih odstupa zna~ewe „usmeriti. U odrednici se upu}uje samo na *vitâlã (a ne i na glagol *vitâlati). Tvorbeni model „ekspresivni prefiks + glagolŒ nesumwivo je praslovenski. koje se verovatno razvilo pod uticajem sinonimnih. . samo na osnovu s. koje je nastalo prema tvorbenom modelu nasle|enom iz praslovenskog. U ÅSSÀ. up. 401 Up. Bjeleti} 2002).400 Ispred osnove glagola vitliti pojavquje se i element -to-. pobiti. *kovitâlati. Arhai~an je i prefiks ko. utovitlit : uvitlit (o ovim oblicima v. Od osnovnog zna~ewa „okretati.

œudaritiŒ. „posuda od lipove kore na izvoru. na delovima odelaŒ sredwi Timok (RSA). œ~vorugaŒ Vlasotince (gra|a RSA). ~vrgav adj. „~ v r g a. da se wom pije vodaŒ Srem (Skok s. ~vrgnut œudaren. ~anak za zahvatawe i nabacivawe malteraŒ Leva~. kvrgavŒ Crna Reka (Markovi} 1986). izraslina na drvetuŒ. gukaŒ. ko da je malko ~vrgnut u glavu Vlasotince (gra|a RSA). Leva~.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 185 OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI ka-vrgati impf. œvijugatiŒ. „krivudati. œpraviti vijugave {are na ko{uqi. „~vorugaŒ402 Vrawe (Zlatanovi}). tkani- . V. „nejednako. ~vrgnem 1. ~vor na drvetuŒ [umadija (gra|a RSA). œispup~eno. œizvla~iti se. œzidarska posuda. œveseqakŒ Pirot (gra|a RSA) ~o-vrgaw m. œnadimak slabo razvijenom. ~vrgav œid. izvrguqati „izvijugati. ~voruga. Vlasotince (gra|a RSA). }aknutŒ: Vidi{ ga kakav je. œkrivudava {ara na pojasu. vrludati pri hoduŒ. zakovrnuti predmet (min|u{a ili dr. œpolovina kore duleka. gr~). neravno prestiŒ Lika (RSA) ka-vrga f. P~elice. „udariti po glavi prstom ~vrgeŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). „izvijeni. izbo~eno mesto uop{teŒ (RSA). zadebqawe. „okretan de~ak u vreme pubertetaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) ~o-vrgan m. sg. „lopatica za bra{noŒ Timok (Dini} 1988) k-vrga f.)Œ (RSA) ~a-vrga f. tako|e ~vrliknuti pf. œsnebivati seŒ. „~vornovat. i{aratiŒ Timok (RSA)403 402 Up.Œ [umadija (gra|a RSA) è vrg-uq-ati impf. vrguqa se „uvijati se. „~vorugavŒ Vrawe (Zlatanovi}). vrguqka „nabor na haqiniŒ. kavrga œposuda od vodewa~e (bundeve)Œ Potkozarje (Dalmacija) ko-vrga f. „mawa primitivna posuda. vrguqa 3. œkvrga. 403 Up. oteklina na telu ~oveka ili `ivotiwe. ~vrga œk v r g a. sg. ~an~eŒ Dubica. ispletena od slameŒ. malom ~ovekuŒ [id (RSA). izvijati seŒ. œtraka na slamnom {e{iru. kretawuŒ. „grbast. Potkozarje (Dalmacija) ~-vrga f. izbegavati direktan odgovorŒ Timok (Dini} 1988). ~vorugaŒ Uskoci (Stani}). ~vorugast izra{taj. vrguqica „{ara na cikcak u dnu sukweŒ. œumiqavati seŒ Timok (Dini} 1992). „krivudati pri hodu. œorahovo debloŒ.v. tikveŒ [umadija (gra|a RSA) ~e-vrgan m.

œnavaditi se. œsna}i se. lomŒ: Milena parala naki yemper. 404 Oblik od-vrsti ukazuje na to da je ovde u pitawu element -to-. „izvijugati. sg. vijugavŒ. „mali ~anak. vijugati. œo d v e z a t i. linutiŒ: Otovrzla mu krv na nos Uskoci (Stani}). natovariti se nekome na vratŒ: Pera mi se natovrzo da ga povezem Kolubara (gra|a RSA). vrguqav „krivudav. uputiti se nekud. po}i. œpo~eti mnogo pri~atiŒ. œbubuqi~avŒ Zaglavak. vrgudav adj. neravanŒ Vrawe (Zlatanovi}). natovr}i se œnaturiti se. otovrgnuti. vrga f. uporno navaliti na nekogaŒ Uskoci (Stani}). œraditi ne{to. vijugavŒ. nava|ivati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997) o-to-vrsti. œnapovrsti se. a ne da se radi o pro{irenom prefiksu od(o)-. paklo (o duvanu)Œ. krenuti za nekimŒ. vrgudav „id. natovrsti se. orijentisati seŒ. skinuti tovarŒ: Otovrzi mi toga kowa. imena ti bo`eg!. otovrsti œkrenuti.186 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI vrg-ud-ati impf. izvrgudati pf.Œ Crna Reka (Markovi} 1986).obezvu~i. pa napraviti nered. natovrsti se œna}i se na smetwiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). œ~vornovato drvoŒ Lika (Ajxanovi} 2002). i{aratiŒ. vijugavŒ (RSA). natovrs se œkapricirati seŒ. natovrzat se (im)pf. vrga „~voruga od udarca. „k v r g a v. œpote}i. „id. zapetqanŒ (RSA). vagan od drvetaŒ Pirot (RSA). izvrgudati se „izuvijati se. otisnuti seŒ: Eno se Tu{iwa otovrzla niz Lug — Oli mi danas otovrsti ot ku}e?. œbre`uqkast. . odlu~itiŒ: Jedva otovrze jednom da ide Pro{}ewe (Vuji~i})404 ras-to-vrsti pf. Lika (Ajxanovi} 2002). Qe{tansko (RSA). 405 Iz primera se vidi da je zna~ewe verovatno: œrazbacatiŒ. „krenuti. vrguda 3.i osnove -vrsti (od-to-vrsti > o-to-vrsti). otka~itiŒ: Otovrzo e vozove pred kolibom. i}i u cik-cakŒ sredwi Timok (RSA). Draga~evo (gra|a ERSJ). pa rastovrzla ove kasnure po cijeloj ku}i Zlatibor (Milovanovi} 1983)405. ispreplesti se. vrguqak „omot. umetnut izme|u prefiksa od. œo d v r s t i. fig. œrastovariti. pustiti volove iz jarma ili otka~iti ih od onoga {to vukuŒ. naturiti se. œotpo~eti neki posaoŒ. n a v r s t i s eŒ CG. vrguqast „krivudav. rastovrciŒ. Osnova po~iwe zvu~nim suglasnikom i zato nije bilo potrebe da se prefiks od. okomiti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}).Œ (RSA). saviti se u smotuqakŒ (RSA) vrg m. kvrgavŒ Banija (RSA). œnapasti. vrgav adj. „krivudati. „vijugatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986). œzapleten. otovr}i pf. natovrsti se „nametnuti se. vrgav „~vorugav. valovit (o zemqi)Œ Vrawe (RSA) na-to-vrsti se / natovrsti se pf. œuzeti koga na zub. „krivudav. k v r g aŒ.

[umadija (gra|a RSA). œz a v r s t i se u trwe. œzaka~iti. „nasrtqiv. zavrzivati „zaka~ivati. navrsti se œnapasti. i zavrzati impf. „pijan. „odre{iti. „sme{tati. uznemireno se pomicatiŒ. stavqati (u ne{to)Œ. œraspri~ati seŒ id. œupetqati se. kretati se u velikom brojuŒ (RSA). Bori~i}) u-to-vrz pf. nadenutiŒ. malo pijan. obilazitiŒ. Kosovo (RSA). navaliti na nekogaŒ Uskoci (Stani}). razbitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). konopce i sl. œnabijati. Lika. œid. raspri~ati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. zapiwatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). zapiwati za ne{to. lozar. motati se. rastovrz œrazbacati. œzapo~eti pri~u bez krajaŒ: Rastovrzo pri~u jo{ otkad je bijo mali Ro`aje (Had`i} 2003). vrsti se / vrsti se „vrzmati se. obigravatiŒ Uskoci (Stani}) zavrsti (se) pf.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 187 sti œrazbacati stvari bez reda. muvati se. navrs se / navrs se œnavaditi seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). razvrz œrazbacati. smetatiŒ. smucati se. vrzat „lutati. vrzati se „privezati se. dosa|ivati. œutrapitiŒ. navrsti œnata}i. œrazmrsiti. nametnuti se. vrzati se „bacati seŒ (RSA) vrzati2 (im)pf. svezatiŒ. kretati se tamo-amo. vrsti se „motati se. rasturiti. œubitiŒ. po~eti smetati. ne{to)Œ: Ne~ija }e ku~ka krepati kad je i on razvrzo }esu Piva (Gagovi} 2004). „pustiti volove iz jarma ili otka~iti ih od onoga {to vukuŒ Uskoci (Stani}) razvrsti. razvezatiŒ. œpovrediti. rasturitiŒ. zametnuti plodŒ. vrpoqiti se. spre~avati. œnama}iŒ. okomiti se. pripitŒ Bos. pojaviti se dosa|uju}iŒ (RSA). „zaka~ivati. navrzan adj. nametqivŒ Banija (RSA) odvrsti pf. „opletati. napraviti neredŒ: Rastovrzo nekako grawe po avliji. naturiti se. vezati seŒ (RSA) vrzati se impf. motati se. ne mo`e{ da pro|e{. napit. (Bori~i}) vrzati1 impf.Œ id. pri~ati besmisliceŒ Dvorska (gra|a RSA) è vrsti / vrsti impf. naticatiŒ. ~avrzgati impf. „brbqati. œvrzati se. skitatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)406 406 Up. œnalaziti se. privrzati se . razvrzem pf. (Bori~i}) ~a-vrzati. œvrveti. previti ranuŒ. zadr`avati se u ne~ijoj bliziniŒ. navrzan adj. „vezati. plestiŒ BiH (RSA). umotati seŒ Ro`aje (Had`i} 2003) navrsti se pf. œzaviti. œzametati. razre{iti (nekoga. Grahovo. œnavaditi se. „i}i tamo-amo. tumaratiŒ Uskoci (Stani}).Œ. baviti se. zadenutiŒ.

uvrs se „u}i u masuŒ Zagara~ (]upi}i 1997). lozicaŒ (RSA)408 izvrije`iti pf. a on se navrije`i na me. pa pomenuk potru. „pogledati o{tro. uvrzat se pf. 409 Up. „privu}i se neopa`enoŒ Kolubara (gra|a RSA). bodqe i sl. 410 Prema klasifikaciji Pokornija. loza. ve}inom puzava stabqika ili izdanak. razbesneti seŒ./ VR(IJ)EZko-vrije`iti se impf. „tawa.188 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VR(IJ)EG. besno. uzica. iskovrije`iti se „qutito. œpogledati { i r o k o otvorenim o~imaŒ Uskoci (Stani})409 navrije`iti se pf.„vrteti. popreko pogledatiŒ. „{ i r i t i s e u obliku vre`e. 1977:49–51). duriti seŒ Uskoci (Stani}) is-ko-vrije`iti pf. porekloŒ. nao{triti se u qutwi. iskola~iti o~imaŒ. nakostre{iti se. imati prete}i izgledŒ. . *uer. narogu{iti se. uzicaŒ (RSA) · Psl. „qutito.(v. iz istog punkta varijantu na-ko-vrije{titi se „naqutiti se. zapretiti pogledomŒ. nakovrije`iti se „naje`iti seŒ. izbrecnuti seŒ Komarnica (RSA). „namrgoditi se. „vrsta doma}e vunene tkanine koja slu`i najvi{e za pravqewe ~ak{iraŒ Pqevqa (RSA) (v. iz istog izvora drugi prevojni oblik iz-vra`iti „id. ukqu~ivati se (npr. „kostre{iti se. Pokorny 1152). isturitiŒ Uskoci (Stani}).Œ. œispoqiti neprijateqski stav prema nekomeŒ. „qutito se okomitiŒ: \avo me nadari. 408 I fig. mi{qak sva{ta }e biti Piva (Gagovi} 2004) vreslo / vrijeslo n. Kontinuanta ove apofonske varijante je i imenica vra`a / vra`a f. osorno se obratiti nekome.i *verz. u pitawu je tre}a od trinaest odrednica ie. dlake. „umetati se. œo{tro. osnove *verg. Petleva 1976:10./ *vorz-). pripremiti se za tu~uŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) na-ko-vre`iti se pf. „okomiti se na nekogaŒ [umadija (gra|a RSA). œispustiti. u masu naroda). pu{tati vre`eŒ (RSA) < vre`a / vrije`a f. „porodi~na grana. ead. œnarogu{iti se. *uer.u krajwoj instanci vode poreklo od ie.Œ (< *vorg. nadizati perje. 407 Up. u`e. Unac (Jovi~i}). œqutito se suprotstaviti nekomeŒ. neprijateqski. p o v r e s l oŒ (RSA) è vre`iti se / vrije`iti se impf. œnaqutiti seŒ Uskoci (Stani})407 ko-vreslo / ko-vrijeslo n. „povraz. besno pogledati r a { i r i v { i kapke. „povraz. savijatiŒ410. Budu}i da etimolo{ko gnezdo baziraimpf. œqutiti se.

-h. dijalektizam a da druga.c. vrâgo.: *vârz-413. obrtawa. uzicaŒ./ *verz-: csl. vre`a „øuzava stabqika. povrslo).< ie. stsl.-h. lozicaŒ. smatraju}i da je ovde najstarija varijanta verovatno *poverzslo. rus. upredati (niØi)Œ itd. 413 Up. *uerg-. Iliadi 2001:44–64). mo`e biti rezultat transformacije prve varijante (l. Varijanta *povârzslo mo`e biti kako paralelno obrazovawe od osnove sada{weg vremena. slovenskih leksi~ko-semanti~kih gnezda moglo do}i do wihovog me|usobnog ukr{tawa i preklapawa411. dijal. a psl. Skok III 621 s.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 189 no na ovom korenu obuhvata osnove sa razli~itim pro{irewima. *verg.-h. vãrgam „bacatiŒ) (Varbot 1984:79).v. povrijez hronolo{ki prethodi formirawu infinitiva vrsti (umesto o~ekivanog *vrijesti). u vezi sa *vorziti (s. u vezi sa *vârgo (prema *vergti)..c. tako i od „stiskati. Autorka smatra da je varijanta s apofonskim *o psl. *vorga (bug. gwe~itiŒ. Identi~nu varijantnost Varbot vidi i u imenima sa sufiksom -slo — *povorzslo : *poverzslo (s.: *vorz. vere`iØâ „sukati.). jeziku glagola sa vokalizmom *e wu navodi na misao da s.< ie. uvrï{Øi „svezatiŒ. povrijez) : *povârzã (s. vrzem se. *verz.-h. a u su{tini genetski vrlo bliskih tvorevina.: *vârg-412 i *verz.-h. Nemogu}nost wihovog preciznog razgrani~avawa verovatno je i dovela do toga da se kao jedno. Œ itd. *uergh-. øovereslo „povez. vre{ti „bacitiŒ.-h. s. *vârzti (s. vraga): *vârga (bug. da je taj oblik mo`da poznopraslovenski. Autorka smatra da su varijante s vokalizmom u stepenu *e i u stepenu redukcije najverovatnije nastale kao rezultat transformacije psl.. vrzati) : *vârznoti (Varbot 1984:100–101).). oØvrï{Øi „odvezatiŒ. povraz) : *poverzã (s. (Kala{nikov 1994:81). pritezatiŒ. vrijeslo „ id. stsl. docnije. ravni obrazovani su i ablautni redovi *verg. zbog ~ega je u procesu formirawa i razvijawa odgovaraju}ih praslovenskih i. vãrga). povrsti) : *vârzati (s.-h. oØvergnuØâ „odbacitiŒ itd. . vezivatiŒ.-h. *verg. Odsustvo u s. id. npr. pritiskati. ( Pokorny 1154–1155. detaqno v.. *povorzã (s. analiziraju}i slovenske kontinuante ie. povrijeslo) : *povârzslo (s. vrsti se. Slovenske kontinuante ovih dveju indoevropskih osnova karakteri{e izuzetna formalna i semanti~ka sli~nost.„vrteti. *uer-g. *vorg. mogu}e je dati i precizniju etimologiju pomenutih psl./ *vorz-: s. vrpcaŒ..-h. rus.v.-h. *vârgnoti. vrsti se. i da se ono izvodi kako od „vrteti. -vresti „vez(iv)atiŒ. zajedni~ko gnezdo razmatraju oblici okupqeni oko psl. vra`a 411 Tako npr. okretatiŒ.-h. 412 Up.-h. npr. øovrïzØi „id. U svetlu ove ~iwenice autor posebno skre}e pa`wu na leksiku koja je sa~uvala staru semantiku vr}ewa.-h. -vrãzo. tako i posledica kasnije transformacije varijante sa stepenom *e (l. s. karakteristi~nu za kontinuante ie. tj. dijal. otvraziti) : *verzti : *vârzo. vrzati se: Tri se `ene oko ku}e vrzaju. vrpca. *povorzã (s apofonskim stepenom *o). vrzalo n. povrz). rus. osnova: psl. Na psl. *vârgati (bug.: *vorg. poznija.-h. s. vrsti se.Œ. *uer-gh. vrza f. 629–630 s. Kala{nikov konstatuje da je u slovenskim jezicima preovladalo zna~ewe „vezati. npr. ~ime je otvoren put daqim pro`imawima novih. øavoroz „konopac. vr}i.„vrtetiŒ.

fr`) „id. ~a-.-h. gukaŒ < *vorga : *vergti. vrguqka „traka na slamnom {e{iru. . pomi{qaju}i da je mogao nastati umetawem a./ *verz-. Za wu se vezuju skoro svi poznati ekspresivni prefiksi: ka-. up. kvrga. jeziku sa~uvao samo sa sufiksalnim pro{irewima.-h. jo{ i Skok I 541 s. vrzina „ograda od trwa. 415 Prefiksalno k. blr. ko-. ukr. Skok tako|e dovodi u vezu ~vrga (ali u zna~ewu œkomadŒ) sa kvrga. od *~â-vârga417. 416 Up. da se wom pije vodaŒ. ukr.Œ. 417 O psl.sa pro{irewem -k (Skok I 611–612 s. sln. ~e-. uzicaŒ. bug. gr~)414. ÅSSÀ 4:146 s. øavoroz „id. Oblik kavrgati ra{~lawava se na prefiks ka. Petleva 1977:50.(*~e-) ili. *vârgnoti. Skok smatra glagol kavrgati denominalom od kavrga „nadimak malom ~ovekuŒ. kvoga (samo navodi potvrde./ *vorz. up.v./ *vârz-. s. k v r g aŒ. prefiksu *~â.190 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „vrsta doma}e vunene tkanineŒ. -ga (u ovoj odrednici u re~i kvrga izdvaja sufiks -ga). ~vor). npr. vrka (vr`. up. koren *ger. sa drugim vokalizmom bug. verzeà „ograda od poleglog koqaŒ. Kurkina 1974:79). dijal. bez obja{wewa). Sasvim druga~ije tuma~ewe za s. vrpca. vrga „~voruga od udarca. *kãnaditi (ÅSSÀ 13:198). Na analogan na~in mo`e se objasniti i oblik ~vrga < *~a-vârga (*~e-vârga). sa krwewem prefiksa *~a.v. Kurkina 1986:110. osnova *verg. Da je ovo tuma~ewe ispravno potvr|uju istozna~ni oblici bez prefiksa k-415. krga. *~âmuliti. varzul’ka „~vor u pre|i ili tkaniniŒ. koji se u s.< *ka-vârga. vrguqak „omot. vrg-ud-ati.v.-h. mo`da. rus. hrga (rga).(kao redukovanoj varijanti *~e-) v. vârzaØi „vez(iv)atiŒ. œposuda od lipove kore na izvoru.itd. bug. *vârg. *kãmetiti. II 254 s.„okretatiŒ ili *(s)qer. 414 Up. øoq. Kurkina 1992:189). kvrga. kvrga „~vori}Œ nudi Kurkina.Œ i sve zajedno ih svodi na ie.v. tuma~e}i ih kao obrazovawa sa krwim prefiksom kaili ko. sa apofonskim varijantama *vorg. sØrus. u`eŒ. verzni „opanciŒ itd. dijal.na praslovenskom planu mo`e da se rekonstrui{e i kao *kã-.i osnovni glagol vrgati < *vârgati (Kurkina 1974:80). voroza „konopac./ *vârz-: s. powroz „konopac. sØrus. *vârgati (Varbot 1984:79). paklo (o duvanu)Œ.-h. vrg-uq-ati. øovorozØi „svezatiŒ itd. spada me|u osnove koje lako podle`u ekspresivnom prefigirawu.i *vârg. verglik „sprava za pletewe opanakaŒ. Oblik kavrga pak dovodi u mogu}u vezu sa kvrga „~vor na drvetuŒ. Sam oblik kvrga „~vorŒ smatra srodnim sa gr~a.v. to. Psl. vraga „otvorena ranaŒ. pretpostavqaju}i drugu etimologiju (Skok I 345 s. ispletena od slameŒ.. zavara`ki „kapija od razmaknutih {tapovaŒ. (up. grawa ili vrqikaŒ. vãrga „oteklina na glavi ili teluŒ < *vârga416 (Kurkina 1974:79–80. œplik.

ali po istom tvorbenom . ima i zna~ewa „zidarska posuda. dijal. ~o-vrqi „iskrivqavati. rekonstrukcija. U obliku ~evrgan „okretan de~ak u vreme pubertetaŒ ispred osnove vrg. kod koje se ispred osnove vrg.dodat na osnovu vrg-. nesta{koŒ (RSA) pokazuju da se isto zna~ewe realizuje i u oblicima bez ekspresivnih prefiksa.uo~ava se prefiks ~e-.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 191 [to se pak ti~e imenice kavrga koja. vrziwak „obe{ewak. ~iverga „Ør~karaloŒ (Fasmer IV 358)420 i ka{. kuverzenâ œ`ivahno. u-~o-prqi „uspraviti. ~an~eŒ. vrga „id. pa bi se tako|e mogla svesti na psl. bug. U pogledu porekla. u-~o-pr~i (se) „podi}i (se). „mawa primitivna posuda. Za razliku od prethodnih. dodu{e. karakteristi~na za govore jugoisto~ne Srbije. za prefiks sko. œveseqakŒ. naopako. imenice vrzinovac.v. ~o-prq}a „~eprkatiŒ. skoverga „`ivahan de~ko koji voli bu~no veseqe. ~o-vrqi se œkriviti se. 421 Druga~iju. „batinaŒ. prefiksalni element ~i. mangup. oblik sa inicijalnim ~o. ~anak za zahvatawe i nabacivawe malteraŒ. rasturitiŒ. Ista tvorbena podela i sli~na psl. ras-~o-vrqi „napraviti nered. zakovrnuti predmetŒ tvorbeno se ra{~lawava na *ko-vârga. up. samo sa drugim prefiksom — *~a-vârga. va`i i za semanti~ki gotovo istovetan oblik ~avrga œpolovina kore duleka. 419 Up. tikveŒ (u pitawu je primitivna posuda). dubitiŒ. rus. ~o-vrka 3. S. na-~o-vrq adv. 422 Navedeni prefigirani primeri imaju svoj tvorbeno-semanti~ki pandan u obliku obrazovanom od druge osnove i sa drugim prefiksom.Œ jasno govori da se i u woj izdvaja prefiks ka. preduzeti ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1993). tako|e i rus. pored pomenutih. „~eprkati. *ka-vârga418. iako se on u ÅSSÀ neopravdano sme{ta s. zakr`qao ~ovekŒ (BER 1:209). Ovoj grupi leksema nesumwivo pripada i imenica ~ovrgaw „lopatica za bra{noŒ. ras-~o-vrati „provrteti ve}u rupu nego {to trebaŒ. skoverzenâ „dete koje nemirno le`i.-h. rugati seŒ. ~o-brqa „~eprkati (o koko{i)Œ. *kovârkati (ÅSSÀ 12:18). U pitawu je verovatno lokalna inovacija. vragolanŒ (< *sko-vârga)421. dijal. vãrga „nizak. „nakrivo.ne mo`e biti praslovenski. ~o-vrdalo n. postojawe semanti~ki gotovo istovetnih oblika vrg „mali ~anak. tipa prefiksacije i semantike — posledwa dva oblika imaju paralele u rus. ukrutitiŒ Timok (Dini} 1988).422 418 ^ak i oblik kavrga u zna~ewu „nadimak malom ~ovekuŒ ima svoj ekvivalent bez prefiksa. u kojima su ~esta obrazovawa sa prefiksom ~o-419.javqa prefiks ~o-. vrzinovi}. nemirko. koje se prevr}eŒ (Kurkina 1981:335). Na analogan na~in oblik kovrga „izvijeni. ustranuŒ. up. nesta{no deteŒ (Petleva 1996:36). krivitiŒ. vagan od drvetaŒ.c. 420 Fasmer.).tuma~i kao re~cu ~i „liŒ (l. plaziti se. sg.up. Isti prefiks javqa se i u obliku ~ovrgan m. mawe ubedqivu etimologiju ka{upske re~i predla`e SEK IV 285–286.

oblik *~e-vârzati (sa kasnijim prelaskom inicijalnog ~e. rus. *ko.). otovrsti. Ova obrazovawa o~uvala su se i u savremenim isto~noslovenskim jezicima. morav.alternira sa „normalnimŒ prefiksima.pod uticajem sinonimnog ~avrqati) ili pak psl. rus. verziØâ „govoriti gluposti. uz napomenu da je starina oblika problemati~na (ÅSSÀ 23:164). oblik *~â-vârzati (sa vokalizovanim poluglasom u s. œnau~iti. @akova 1975:200). œdo}i. Jadar. gnezdo glagola *verzti Kala{nikov konstatuje da su u praisto~noslovenskim dijalektima bila rasprostrawena obrazovawa sa prefiksalnim elementima *ka-. U glagolu se ~uva jedno od zna~ewa ove osnove — „brbqatiŒ. ukr. naviknuti na ne{toŒ Divoselo. na nekoga.c. kaverza (ESUM 2:335). 22–23).-h. up. vrcati „pokretati se brzo. stezatiŒ (l. ~e{. nadovezati se na ne{to. Interesantno je da element . lagatiŒ (Kurkina 1974:79. budu}i da u ~e{kom postoje dva glagola vrzati: jedan onomatopejski sa zna~ewem „{kripatiŒ i drugi kao kontinuanta psl. vragolanŒ Piva. Analiziraju}i psl. nagloŒ (RSA). 423 Up. Kao wegovo ishodi{te mogao bi se pretpostaviti psl. up. napoveqati „spopasti. sa umetnutim -to-.192 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U obliku natovrsti se izdvaja se element -to-. |avolast de~ko. Glagol ~avrzati mo`e se razlo`iti na prefiks ~a. koje se tuma~i kao izvedenica od na. blr. spopasti koga ~ime ne po{taju}i. rastovrsti. Element -to. *natovârzt’i se. *kovârzânã(jâ) / *kovârzâna (ÅSSÀ 12:18–19). up. zaokupiti.i u-. kavàrza.> ~a. 424 Ovaj oblik mo`e biti i onomatopeja.. kavàrzacâ (ÅSBM 4:19. blr.ume}e se i posle prefiksa od-. vàrzeà „brbqawe. up. baktati modelu — ko-vrcan „nesta{an mladi}. jeziku). napovrsti seŒ: Napoveqati ‰zna~iŠ mnogo govoriti o jednoj stvari. n a v r s t i s eŒ V. up. utovrz. ~i-verziØâ „vrpoqiti se. vrazit hubu (jako dvermi) „hubu otvirati. napovrawiti „navaliti. up. Iskqu~ivo na osnovu s. raz. spopasti. umetnut u strukturu glagola navrsti se (Petleva 1986:200). P~elice. Piva.i *vârzt’i (se). i *kovârza. zaokupitiŒ Dvorska. Lika (RSA). potvrda rekonstrui{e se psl. koverzenâ (Fasmer II 153.-h.tipa *kavârza (Kala{nikov 1994:85). navrsti se. Glagol verziØâ u ruskom ima izuzetne predispozicije za ekspresivno prefigirawe. obuzetiŒ Dalm. nadati seŒ: [to mi se ne{to napoveqalo. virzià „~ovek koji govori glupostiŒ.do -v r sti se / nad o v r sti se „spopasti.to. up. dijal. prekomerno brbqatiŒ424 (Kala{nikov 1996:300–302). zaokupiti (nekoga)Œ. na. kaverza. . *vârzati „vezivati. kaverznà. pa stalno grije{im Crkvi~ko Poqe. izmi{qotineŒ. Kragujevac (RSA)423. 271). naturiti se. ne ostavqaju}i na miru. *kovârzati / *kovârziti. na-po-vrsti se / napovrsti se „naturiti se.i osnovu vrzati. kaverza. kaverzni. napoveqati se „nametnuti se.

Prefiks ko. „krupan i gust korov.-h. Skok tuma~i oblik ~avrzgati kao onomatopeju (Skok I 300–301 s. *koverzslo. onda kovrag (< *ko-vorgã)427 ozna~ava sam taj korov i travuqinu koji se pri kr~ewu skidaju i o d b a c u j u. lozicaŒ (Skok III 628 s.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 193 se. Zna~ewe glagola vra`iti (< *vor`iti) direktno je povezano sa glagolom *verg’ti „ bacatiŒ (v. i uvrije`iti se „ukoreniti seŒ. neprijateqskiŒ. navode}i jo{ i naziv wive u Metohijskom Podgoru Kovrage. obliku (ali sa drugim prefiksom) jesu sln. vrije`a). 436 . kome{ati seŒ. vrhnouti pole. povresloŒ (: vreslo / vrijeslo „povraz. izvrag œi z b a c i v a w eŒ.v. i Gorà~eva 1982:113. nap. Srbija. „praviti vragu. Dakle. 409). {a-verziØâ „spletkariti. Tako|e i „biqka iz familije UmbelliferaeŒ. Budu}i da postoji potpuni semanti~ki paralelizam oblika iskovrije`iti : izvrije`iti. {ikaraŒ426 BiH. v.-h. Pored ve} pomenutih oblika izvra`iti „pogledati besno. „wiva napravqena od livade skidawem i spaqivawem busewa (radi |ubrewa)Œ. Kurkina 1981:22). u pojedinim slovenskim dijalektima glagol na -noti u kombinaciji sa prefiksom *jâz. povrijeslo (v. up./ *vorz. vrije`iti (neslogu) „{iritiŒ (Skok III 621 s.mogla bi pripadati i imenica kovrag m.alternira sa prefiksom po-. 427 Isti psl. {iprag. Pravilnost predlo`enog ra{~lawavawa glagola kovrije`iti se potvr|uje imenica kovreslo / kovrijeslo „povraz. œuraditi kako ne vaqaŒ i vra`a „vrsta doma}e vunene tkanineŒ (v. kowrzasáo). ogovaratiŒ. Kurkina 2000:565). ~e{. zap. up. kontinuantama osnove *vorg. ako vraga ozna~ava wivu o~i{}enu od busewa trave i korova.(ÅSSÀ 12:13.(*jâzvârgnoti) ozna~ava proces obra|ivawa zemqe.). predlo`ak pretpostavqa i Iliadi 2001:59. psl.v. Naime. CG. dijal. up. U formalnom pogledu pandani ovom s. kovra`ina „id. strnisko „uzoravati ledinuŒ. Skok III 18–19). (RSA). oblik rekonstruisan je samo na osnovu s. uzica. zvrhnut’ pole „uzorati poqeŒ (l. skidati i spaqivati busewe radi pretvarawa livade u wivuŒ CG (RSA).c. up. nakovrije`iti se : navrije`iti se. uzicaŒ) < psl. i skovra` œ`draqevina. jasno je da je oblik kovrije`iti obrazovan dodavawem prefiksa kona osnovu vr(ij)eg-. vr}i). s. {i-verziØâ „smetati drugimaŒ 425 (Fasmer IV 358. 425 426 . tako|e vre`a / vrije`a „puzava stabqika ili izdanak. zavrzati „smetatiŒ. up. vra`iti impf. Petleva 1974:209. u kojoj se tako|e izdvaja prefiks ko. u`e. ~avka). Galega officinalisŒ (Iliadi 2001:59).-h. 393. travuqina.v. vraga f. U pogledu zna~ewa up. potvrda. ali se kao paralela navodi i ka{.Œ Herc.

*pavorzã (rus. kvrgaŒ (v. zavrzlan „id. iz-vorogã „id. u`eŒ). svr`ika „suva gran~icaŒ (Kurkina 1974:80). nespretan. zaostala osobaŒ. Ovoj grupi (osim neprefigiranog vrsti „plestiŒ). vrzina „mesto obraslo gustim {ipragom. vrdati). zavrzan m. *povorzã. npr. nedono{~eŒ. paviti. uwroz „konopac. varzul’ka „~vori} u pre|i ili tkaniniŒ. vrpce. ~vrga. ~estarŒ (RSA).*uvorzã (stpoq. ’zavezano’ deteŒ itd. Analizirane lekseme svrstavaju se u nekoliko semanti~kih grupa. v. savijatiŒ. „onaj koji je nejasan. iz-vragã œpoba~aj. voroza „konopac ili kai{ na bi~u kojima se udaraŒ). „ne{to spletenoŒ429. Prefiks ka. mutan.u kavrgati kao da potencira negativnu nijansu zna~ewa „n e j e d n a k o. *verzslo (s. skavàrzacâ „neve{to raditi (ølesØi.Œ (ÅSSÀ 9:99. *poverzslo itd. gwe~itiŒ.„vrteti. U oblicima ~avrzati. Uskoci (Stani}). Wegovo zna~ewe u razmatranoj grupi leksema mo`e se smatrati kasnijom inovacijom (v. „neravninaŒ. Kurkina 1974:79–80). otovrsti „po~eti mnogo pri~atiŒ.-h. œstiskati. Moglo bi se pretpostaviti da je prefiks ko.-h. „glupo. „neume{an. 430 Za glagol kavrgati va`i isto {to i za glagol vrndati „prestiŒ. savijatiŒ i *uergh.-h. u gnezdu *verzti zastupqeni nazivi konopa. up. vrijeslo). jeziku su se razvila i metafori~ka zna~ewa. ali u s. „glupak.c. koje povezuje sva navedena obrazovawa (l. rus. sa zna~ewem „prestiŒ.-h. sadr`i ono osnovno semanti~ko obele`je — „zadebqaweŒ. trakaŒ). blr. Kurkina ovoj grupi pridru`uje i glagol kavrgati isti~u}i da on.194 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI stsl. kvrga. sln. smetewakŒ. pripadaju oblici kavrgati (dodu{e. osnova *uerg. œizraslina. petqanacŒ Piva (Gagovi} 2004). .„vrteti. 429 Kao primere realizacije ovog zna~ewa Kurkina navodi konkretne realije.. „obmawivatiŒ (Kurkina 1974:79). formiranih na bazi zna~ewa ishodi{nih ie. konopŒ428.. *povorza. npr. vestiŒ. uø.). zavrzan~e n. i Skok III 621). zavrza f. verzni „opanci od likeŒ. rastovrz œraspri~ati seŒ realizuje se jedno od zna~ewa karakteri428 Tako su. *vorza (ukr. vre`ama od kupina i sl. Kala{nikov 1994:85). kao i bug. Prvu grupu sa~iwavaju lekseme sa zna~ewem „plesti. øavoroz „vrpca. u koji se savr{eno uklapaju s. smetenŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). up. strus. n e r a v n o prestiŒ. zavr`en adj. U ju`noslovenskim jezicima razvio se ~itav niz leksema sa zna~ewem „ne{to ispup~enoŒ. dok kao semanti~ka paralela mo`e poslu`iti s. dijal. „smu{ena. zapu{tenŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). odakle se u jednom pravcu razvija niz „u`e. smetena. œnateklinaŒ. *obverzslo. pletenice. stezati.u obliku kovrag upotrebqen da bi se wime istakla i poja~ala negativna semantika re~i. svrzav „neuredan. ali u tipolo{kom smislu u pitawu je ista semantika)430 i kovrijeslo. (v.Œ. {iØi)Œ (Kurkina 1981:335).

{to pokazuje bug. rastovrsti „razbacatiŒ. malom ~ovekuŒ432. razvezati „raspri~ati seŒ. ukoliko nije u pitawu metafora „mali predmet (posuda. up. vrzati2 „vezati. œposuda od lipove kore kojom se pije vodaŒ.-h. up. Skok I 686–687). vãrga „obao izra{taj na stablu drvetaŒ > „nizak ~ovekŒ433 i s. zna~ewem vrzati1 „sme{tati. hrg sa op{tim zna~ewem „posudaŒ (v. jasno je da za zna~ewa natovrsti se „navaliti se. ni semanti~ki pomak „~vor. 432 Up. `ivotiwaŒ nije usamqen. S druge strane.-h. natovrqati se „biti kome na teretuŒ. po}iŒ. povi(ja)ti (se). a kao semanti~ku paralelu up. savijatiŒ > „bacatiŒ (v. jak ~ovekŒ (u tajnom jeziku) (BER 1:188). iskovrqiti „iskola~iti o~iŒ (v. kovrga „i z v i j e n i.„vrtetiŒ karakteristi~an semanti~ki razvoj „vrteti. nametnuti seŒ. zakovrnuti predmetŒ431. okaŒ (RSA). verziØâ „govoriti gluposti. Nazivi realija kavrga „~an~eŒ. Semantika ishodi{nog glagola *verg’ti „bacatiŒ sadr`i u sebi i mogu}nost prelaska ka zna~ewu „kretati seŒ > „pokretanŒ > „okre431 U prilog ovoj mogu}nosti govore potvrde iznete s. otovrsti „uputiti seŒ. Varbot 1978:33). vrgaw „ralica. gore). a s druge — oblikom predmeta. vrg „starinska mera za z a p r e m i n u. œzidarska posuda. vrãga „kvrgaŒ > „sna`an. stavqati (u ne{to). ~anak za z a h v a t a w e i n a b a c i v a w e malteraŒ. ~an~e)Œ > „mali ~ovekŒ. vrqati). . iskovrije`iti „iskola~iti o~iŒ treba pretpostaviti upravo me|ukariku „bacatiŒ — ovo zna~ewe posvedo~eno je u obliku vrzati se „bacati seŒ — iz koje se legitimno razvijaju pomenuta zna~ewa434. glavni deo ralaŒ: I s k r i v n e m u n o g e k a ’ d v a v r g w a Poqica (RSA).-h. up. Semantizam „krivŒ verovatno le`i i u osnovi oblika kavrga „nadimak slabo razvijenom. s. Zna~ewe „krivŒ razvilo se iz zna~ewa ie. 434 Isti semanti~ki razvoj ostvaren je i kod oblika sa osnovom vrqati. hrga = rga „~vorŒ > „nevelik kow. pikavac „opu{ak od cigareteŒ > „mali ~ovekŒ. sagibati (se)Œ. up. 433 Razvoj zna~ewa u suprotnom smeru realizovan je u bug. besmisliceŒ. svezatiŒ (RSA). nabijati.v. i bug. kvrgaŒ > „mali ~ovek.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 195 sti~nih za glagol *verzti —„brbqatiŒ.v. *uer. up. kquseŒ (Skok I 611–612 s. rus. zakovrqiti „zaputiti se. s jedne strane. gr~). Ve} je i Skok doveo oblik kavrga u vezu sa kvrga „~vor na drvetuŒ. ~ovrgan’ œsitan ~ovekŒ (Iliadi 2001:63). naticatiŒ. *uer. ali samo na formalnom planu (v. ~avrga œpolovina kore dulekaŒ i ~ovrgaw „lopatica za bra{noŒ motivisani su. dijal.„savi(ja)ti (se). Polaze}i od ~iwenice da je za ~itavo gnezdo ie. koje se kao sekundarno razvija od osnovnog „vezatiŒ — s.

196 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI tan. Upravo ovakvim semanti~kim razvojem obja{wava se zna~ewe oblika ~evrgan „okretan de~ak u vreme pubertetaŒ i ~ovrgan œveseqakŒ. vra`em „mnogo govoritiŒ. Semantizam „{iriti seŒ mogao je poslu`iti kao osnova za razvoj zna~ewa glagola kovrije`iti se „kostre{iti seŒ > „qutiti seŒ. bug. Bjeleti} 2003a. Detaqnije v. vra`i „u`urbano tr~karati. . mak. „brzo micati rukama i usnamaŒ (Kurkina 2000:564). mrdati ne~imŒ. spretanŒ. kome{ati seŒ. dijal. „vrpoqiti se. up.

sg. vrdatiŒ. „tr~ati amo-tamoŒ (u nar. zamrsiti se (o kosi)Œ Du~alovi}i (RSA) la-vrdati impf. fig..Œ. {evrdati œkrivudati u hoduŒ Ro`aje (Had`i}). izbegavatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}).v. „hodati pijano. œgovoriti ~as jedno ~as drugoŒ Uskoci (Stani}). impf. (ibid. „batinaŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {a-vrdati impf. posr}u}iŒ (RSA). „slagatiŒ (Skok III 379 s.Œ Uskoci (Stani}) qa-vrdati / qavrdati „i}i tamo-amo. Rovca (Bjeleti} 1993:38). Uskoci (Stani}) za-{e-vrdati „po~eti {evrdati. pramenŒ Uskoci (Stani}) ~o-vrdalo n. „ime zecu u zagoneciŒ (RJA). „micati se amo-tamoŒ (RJA). „do}i krivudaju}i. *{evrdati: Koino ne hode pravám pôtem . {alabazati) {e-vr dati impf. sg. lutatiŒ id. {vrqati. „zakerati. raditi ne{to kako biloŒ. {evrdat œkrivudati u hoduŒ. zameratiŒ Timok (Dini} 1988) zakovr-n-dati se pf. œne dr`ati re~Œ Pirot (Zlatkovi} 1990) do-{e-vrdati pf. œv r d a t i. „razbaru{iti se. „id. {evrdam 1. zagonetkama).OSNOVE: 14) VRDATI 197 OSNOVE: 14) VRDATI 14) VRDATI za-ko-vrdati pf.. rasklimavatiŒ: Ovaj se {oraf levrda Ozaq (Te`ak 1981) ~e-vrda{ / ~evrnda{ m. {avardalo „{evrdalo. {avardat „nesre|eno govoriti ili raditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985) {avrdalo n. sg. „izvrdavatiŒ Leskovac (Mitrovi}). levo-desnoŒ. „micati. nego {evrdaä ovamo onamo Venclovi} (Jovanovi} 1911:294). lutatiŒ. zasukati (o rogovima)Œ. izvla~iti seŒ. zakovrdati se „izrasti u obliku spirale. kovrya. „~initi. i}i tamo-amoŒ [abac (gra|a ERSJ). {evrda 3. œpri~ati koje{taŒ. izvrdavaju}iŒ (RSA) . zakovrduje 3. po~eti se kretati tamo-amoŒ (RSA) na-{e-vrdati se „izdovoqiti se {evrdaju}i. „izvla~iti se. „uviti. œlutati tamo-amoŒ Rovca (Bjeleti} 1993:38) na-{a-la-vrdati pf. „uvojak. œlutati. okretati. prevrtqivacŒ Brusje (Dul~i}i 1985) {a-la-vrdati impf. œvrdati.) le-vrdati impf. uviti seŒ Uskoci (Stani}). usukati se. {avrditi „igrati re~imaŒ (RJA). lavr-n-dati „id. œi}i kud bilo.

) ?{-vrdnut pf. vrludaŒ. œvijuga.Œ Uskoci (Stani})437. pogrd. zvrndat „id. fig. sg. pa se mo`e pretpostaviti da su se u jednom obliku spojila dva po poreklu razli~ita glagola. lutatiŒ. na{ovrda se „izbaciti izmet slo`en kao u`eŒ. {elevrdati „klimati. Skok III 668 s. zvrndati „id. „dotr~ati.) {evrdan m..v. lagatiŒ. [umadija (gra|a RSA)436 {o-vrda 3. nemarno raditiŒ Uskoci (Stani})435. kretati seŒ. napisanŒ id. œu nekom odre|enom prostoru micati se. napisatiŒ. naklapatiŒ. sg. zunzurati (o muvi. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). besposli~arŒ. „lutalica. nedosledan. neznatan posao u ku}iŒ (RJA) è vrdati impf. „i}i. krivinaŒ id. œizbegavati da se ka`e istina. 437 Pored navedenog zna~ewa. i}i levo i desnoŒ ju`. œpomi~ni deo iznad predwih to~kova na zapre`nim kolimaŒ. „raditi neozbiqno i neve{to kakav sitan. œpri~ati koje{taŒ. „vrludati. dozvrndati pf. œbiti nestalan. „na{krabati. œpri~ati {ta bilo. zvrndov m. Ma~va (gra|a ERSJ). Ro`aje (Had`i}). udaqavati seŒ. avionu)Œ. krivudatiŒ. „na`vrqan. i kao nadimak Ro`aje (Had`i}). zvr~ati). „{mugnuti. okoli{itiŒ Timok (Dini} 1992) na-{o-vrda 3. (ibid. œonaj koji pri~a koje{taŒ Uskoci (Stani}). besposli~itiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). {evrduqa f. {evrdan „prevrtqivkoŒ Leskovac (Mitrovi}). na{kraban. na{ovrdan adj. zvrndalo n. œneradnik. klisnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?{-vrndati impf. „ona koja {evrda. œkojekako. „{vrqati. . kretati se mewaju}i pravac. „`ensko ~eqade himbene }udiŒ (RJA) {e-le-vrdati / {elevrdati impf.198 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI od-{e-vrdati „od{vrqatiŒ Uskoci (Stani}) uz-{e-vrdati se „u{eprtqati seŒ id. O~ito je da se ovde radi o onomatopeji (v. id. zvrndov Vasojevi}i (Bori~i}). iz istog izvora u istom zna~ewu oblik {ele-brdati. (ibid. do}i. skitnicaŒ. glagol zvrndati u Uskocima ima i zna~ewe „zujati. dojuritiŒ Piva (Gagovi} 2004) zvrdov. Nije jasno spada li ovamo pridev seleverdast œneozbiqanŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). biti prevrtqiv. biti neveran (o mu`u ili `eni)Œ. impf. { e v r d a t iŒ. œodugovla~iti da se ne{to 435 436 Up. (Dini} 1988) ?z-vrdati impf. zvrndov Zagara~ (]upi}i 1997).) {o-vrdaq}a f. œuklawati se. lutatiŒ. œizbegavati pravi odgovor. „i}i tamo-amo bez ciqa. skretati u stranu. (ibid. pf.

vardalama „id. ispremetati. Petleva 1983:28. izbegavawe obavezaŒ. Kurkina 1992a:60. Za wega va`i isto {to i za glagol zvrndati. navrndat „nabaciti. *vârdati < ie. naslagatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) vrnda f. Up.OSNOVE: 14) VRDATI 199 uradi. semanti~ki sli~no vrtoloma „prevrtqiv. 441 Za ovo zna~ewe up. premetatiŒ. sln. tretira oblik . povr{an i }udqiv ~ovekŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). œ(ne~im) po~eti pomerati (ne{to). œprevrtqiva i nemoralna osobaŒ. œdrapati se. vrteti se. odatle fr ndalo „sprava za kovr~awe vuneŒ.Œ Lika. „po~eti izvrdavatiŒ. po~eti micatiŒ (RSA) izvrdati „ve{to se izvu}i iz kakvog te{kog polo`aja. prebacivatiŒ Barawa ( Sekere{ 1977)441. œonaj koji se izvla~i od posla. zabu{antŒ. vrndi 3. œkretati se tamo-amo. sg. œ~igraŒ. motati se. Vojv. ispreturatiŒ CG (RSA)438 vrndati impf. slede}i tuma~ewe dato u re~niku Ivekovi}a i Broza. „okretati se kao ~igraŒ. œbesneti (o `eni)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990) navrndati pf. dijal. v. obilazitiŒ440. 440 Glagol vrndati ima i slede}a zna~ewa „proizvoditi naro~iti zvuk (kao ma~ka kad prede. vrdolama f. gore. Skok samo pomiwe ovaj 438 Nije jasno spada li ovamo i zavrditi se „uquqati se. nepouzdan ~ovekŒ. detaqno Iliadi 2001:38–44)442. v r ndat „premetati. vrdati Uskoci (Stani}). *vârdati (v. Kurkina 1992a:60). i vrdalama. praoblik sadr`avao â na mestu redukovanog vokala (Petleva 1983:28).(Varbot 1980:19–21. Potkozarje (Dalmacija). koje tako|e spada u kontinuante psl. nagva`dati. œpraviti se va`anŒ. ~igra i sl. izvla~iti se od neke obavezeŒ (RSA). vrndati se „id. „presti na veliko vretenoŒ439. œizvla~ewe. rekonstrukcija razre{ava rus. œr|avo prestiŒ Leva~. *uer-d. mnogo se ~e{atiŒ Kragujevac (RSA). vreteno. uspavati seŒ (RSA). „prevrtqivac. Varbot 1980:19.Œ (RSA). vordati „preturati. izvrdavawe. up. fig. torokatiŒ (RSA). Rovca (Bjeleti} 1993:38) zavrdati pf. Petleva 1983:26–28. navaliti.). vrndalo n. œdovesti u veliki nered. Skok I 532). brujatiŒ. kuverdaØâ œklimatiŒ koje nedvosmisleno ukazuje da je psl. „napresti. (RSGV). 439 Ovamo svakako i frndati „kovr~ati vunuŒ Vodice. œbrbqati. ali nepa`qivo i slaboŒ (RSA). U jednom svom ranijem radu Kurkina. iako ga Petqova ukqu~uje u porodicu glagola vrdati (Petleva 1983:27). œprostitutkaŒ Pirot (Zlatkovi} 2004) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol vrdati < psl. œnemiran ~ovekŒ Babu{nica (gra|a RSA). zvrjati. proizvesti mnogo pre|e. 442 Dilemu izme|u *vãrdati i *vârdati kao mogu}ih psl. izbe}i ne{to nepovoqnoŒ. Frndar prezime porodice u ~ijoj se ku}i nekada k o v r ~ a l a vuna (v.

v. la. *kuvârtati (se) (13:142). ukr. Bjeleti} 1994a:355–356. Bjeleti} 1994:268.(v. besmislicaŒ (ESUM 2:483)443. up. . ~e-. kuverdaØâ „klimatiŒ. ~evrnda{ „uvojak.c. zamrsiti se (o kosi)Œ. Rus. pri ~emu se upu}uje na rus. obrazovanom od iste osnove sa prefiksom *sko-)445. sa umetnutim n pred dentalom (Skok III 622 s. Skok smatra da je oblik {evrdati nastao ukr{tawem {eveqiti i vrdati (Skok III 390 s.c. u kome se izdvaja prefiks ku. vrdnuti kao fonetsku varijantu od mrdati. batinaŒ Uskoci (Stani}). dijal. gu`va. bez tuma~ewa. kuvárdaØâ „bacati palicuŒ. kuverdà „neuredno odevena `enaŒ. mrdnuti (Kurkina 1974a:216). rus. Bjeleti} 1993:38.).je samo posledica umek{avawa u konkretnom govoru. pri~atiŒ (l. a nije iskqu~ena ni mogu}nost veze sa kovirØaØi „brbqati. {a-(la-). 443 Re~ se tretira kao nejasna. Dopunski komentar o fonetici rus.i osnova verdaØâ < *vârdati (Petleva 1983:26–28). nestrpqiv. O obliku ~ovrdalo v. Autori ESUM smatraju ove glagole nedovoqno razja{wenima. {to Petqova s pravom odbacuje (Petleva 1973:51. Nastala je mo`da ukr{tawem imenice koverza „id. a drugi kao pozajmqenica iz ruskog. Petleva 1974:209. koverda „glupost. koji u wima izdvaja prefiks ku. Ispred osnovnog vrdati alterniraju prefiksi ko-. Moskov 1965:71. Varijanta qa.u levrdati. Bjeleti} 1994a:356. kuvirdâ uzvik pri naglom padu naglavce (ESUM 3:121)444. pramenŒ.v. Kurkina 1982b:184 (i o {avardalo). zbrka. uprkos tuma~ewu Fasmera. 444 Prvi oblik se tretira kao nejasan. u kojoj se izdvaja prefiks ~e-.200 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI glagol. Kurkina 1992a:60 (i o *skovorda.Œ sa rus. ~o-.). pokretqiv ~ovek koji se smuca tamo-amo bez poslaŒ (BER 6:763). Bjeleti} 1993:38).u oblicima zakovrndati se (Petleva 1983:27) i zakovrduje (Bjeleti} 1994a:356). {o-. Imenica ~evrda{. koji ih dovodi u vezu sa s. kavardak „nered. koji nema psl. U obliku lavrdati izdvaja se prefiks la. kuvárdaØâsà zajedno sa kuverdaØâ neopravdano se u ÅSSÀ svodi na psl./ qa-. le-.(uglavnom o glagolu {evrdati) v. {e-(le-). larga : qarga „veliki trup. navode}i kao wegovu potvrdu i oblik vrndati. 65). starinu. U pitawu je prefiks ~o-. Petleva 1983:26–28.(Fasmer II 398) i [ahmatova. kuvárdaØâsà „prevrtati seŒ. vrdati). verovatno stoji u vezi sa glagolom zakovrndati se „razbaru{iti se. vrdati. nap. {eveljiti). O oblicima sa prefiksom {e. 445 Pomo}u istog prefiksa i od iste osnove obrazovano je i bug. glagola daje Petleva 1983:28. a oblik na{alavrdati tumavrdati. {evrdati (l. koji alternira sa le. Kao paralelu up. kuvárdaØâ. pometwaŒ. kovrya.-h. U literaturi se izdvaja prefiks ko. skovãrdulâkà œbrz.

Terminologija predewa obi~no se razvija sekundarno na bazi glagola razli~ite semantike. lupetatiŒ (v. dijal. Prema Tomanovi}u. Varbot ga dovodi u vezu sa ie. M. odakle se lako obja{wavaju sva ostala posvedo~ena zna~ewa. dijal.v. blr. lutati.„vrteti. „pri~ati koje{taŒ. torokatiŒ Divoselo. zvrdati izdvajaju se protetski suglasnici {-. lutati.v. Furlan tuma~i oblik {evrdati kao ekspresivni deverbativ *s’ev-drati sa promenom dr > rd (Bezlaj IV 39 s.(o ovoj pojavi v. Zna{ li ti {ta lavrwa{. blebetaloŒ (v. izvrdavatiŒ. „brbqati. Bjeleti} 1993:38. Prefiks {e.OSNOVE: 14) VRDATI 201 ~i kao slo`enicu od {ala „jocusŒ i vrdati (Skok III 379 s. Lika (RSA). {avarda œbrbqivac. U semanti~kom spektru derivata glagola vrdati izdvajaju se slede}a zna~ewa: „okretati. „izvla~iti se. korenom *uer. „raditi nemarno. U oblicima {vrdnut. O oblicima {elevrdati. {evãrdam „i}i tamo-amoŒ (Moskov 1981:106. savijatiŒ. iz ~ega sledi da je wegovo primarno zna~ewe „vrteti (se)Œ. z. a {vrndati — {eveqiti + vrdati.({avrdati). [ulâga~ 2004:256). Analiziraju}i poreklo ovog slovenskog glagola. {eveljati). tumaratiŒ. Ama {ta tudaj lavrwa{. Kao potpunu tvorbeno-semanti~ku paralelu up. {alavrdati v. Lavrwam ponekad i po no}i Uskoci (Stani}). Bjeleti} 1994:266).alternira sa {a. VRWATI la-vrwati impf. Posebno mesto me|u navedenim oblicima zauzima glagol vrndati u zna~ewu „prestiŒ. pri ~emu je neposredan semanti~ki izvor odre|en karakterom. blebetati. Iliadi 2001:40). Zbog toga se i zna~ewe „prestiŒ u razmatranoj grupi glagola smatra kasnijom inovacijom u odnosu na semantiku ostalih glagola (Varbot 1980:19–21. uvijatiŒ. „tr~karati tamo-amo. Szymanski 1977:50). Ve}ina ovih zna~ewa karakteristi~na je i za ishodi{ni glagol vrdati . {alabazati). „i}i tamo-amo. {avàrdzicâ œbrbqati. skitatiŒ. {o. v. kako biloŒ. bug. tumaratiŒ (RSA). {avardaØâ œlutati.({ovrda). oblik {evrdati je rezultat kontaminacije {eveqiti + vrdati. vrndati (Tomanovi} 1938–39:203). i Kurkina 2001:97–98). uslovima i tehnikom samog procesa predewa. {vrndati. zabune jedan? Piva (Gagovi} . daj se jednom smiri! — Lavrwa pro onijeg kr{a dok vrat ne slomi Piva (Gagovi} 2004). tako|e i rus.

œi}i malo tamo-amo.) pro-la-vrwati „popri~ati koje{taŒ. (ibid. „na {olovrwski na~in. Mo`da su ovde u pitawu dva glagola koja su se pribli`ila na fonetskom planu. Uskoci (Stani}) do-z-vrwati pf. raditi ne{to kako biloŒ: On ne kosi ko {to qudi kose. prezime id. slu~ajno nai}iŒ id. jadan! id. Ako se. (ibid. { v r q a t iŒ. protr~ati tutwe}iŒ: Malo prolovrwa{e muwe i presta{e. podmukloŒ id. „{arati. impf. „ispri~ati. odavati jak zvuk. (ibid. „tumarati. (ibid. 447 Oblik prolovrwati u Pivi ima i zna~ewe „protutweti. pro}i kojekudaŒ: Prolovrwajte malo po selu i do|ite na ru~ak. (ibid. pisatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) ?z-vrwati impf. Lavrwi} prezime (RSA) pro-lo-vrwati pf. skitatiŒ Lika (RSA). „gomilati jedno na drugo. kao od bede. (ibid. œmalo.) od-la-vrwati „oti}i nekud ne misle}i mnogo na ciq svog odlaskaŒ id. „do}i nemarno. „~initi. tre{tati. (ibid. „lutati bez ciqaŒ Rovca (Bjeleti} 1993:39) [o-vrwa pogrd. radi o jednom glagolu. . „lutati. doskitatiŒ id.) 446 Glagol lavrwati u Pivi ima i zna~ewe „proizvoditi.) {o-lo-vrwski adv.202 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 2004)446. „prolutati. pak.) Lavrwa. ovla{ ne{to uraditiŒ id. lukavo. œlutati.) do-la-vrwati pf. nije jasno koje zna~ewe je primarno.) ?{-vrwa 3. ve} lavrwa. i}i tamo-amoŒ Uskoci (Stani}) [o-lo-vrwa porodi~ni i li~ni nadimak. Ne znam {ta big vi jo{ lavrwo Uskoci (Stani}). izbrbqatiŒ: Ama {ta ti to prolovrwa oni po`mirep? Piva (Gagovi} 2004)447 so-vrwati impf. nadimak Uskoci (Stani}) {o-lo-vrwati impf.) na-la-vrwati „nai}i ne paze}i mnogo kud se ide. analogno obliku lavrwati. (ibid. lutati. prolamati seŒ: Lavrwali su gromovi ~itavu noj — Ma ko ono lavrwa kamewe niz Treskavac?. Iz drugog primera reklo bi se da oblik lavrwati ima i zna~ewe „kotrqatiŒ. „do}i ni sam ne znaju}i kako. trpatiŒ Piva (Gagovi} 2004) na-to-vrwat se pf. dovu}i seŒ: Ne znam da li }emo malo dolavrwati do vas id. pogrd. œnavu}i mnogo ode}e. pro{vrqatiŒ. natrontati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) {a-la-vrwati impf. sg.

i srqati / -srnuti.v.Œ451 > lavrwati (RSA). `vakatiŒ (RSA). `-lo-vrwati „jesti. lovrwati posmatrali naporedo sa {alavrwati. l a b r w a t i = brbqati. lo-.je verovatno nastalo pod uticajem oblika logrwati „orgati. 449 Oblik labrwati je denominal od labrwa. vide homonime. œstarati se. v r q a t iŒ (RSA). Skok I 566–568 s. lutati. verovatno s pravom. Kod oblika sa prefiksom lo. glava. wihovi inicijalni elementi mogli bi se smatrati osamostaqenim delovima dvoslo`nih prefiksa {ala-. tako da se tvorbeno i ovaj glagol uklapa u razmatrani model. torokatiŒ (oba oblika su iz istog punkta. {olovrwati. U oblicima sa prefiksom la. {o-(lo-). kao {to se vidi i iz same definicije povratnog oblika vrwati se „v. vrwati se „id. 451 O ovim oblicima v. {olo-. o jadu se svom zabavijo! — Logrwa mi ne{to u drobu Piva (Gagovi} 2004)450.Œ Lika. vuqati se / vuwati se „pritajeno.sastavqa~i RSA.OSNOVE: 14) VRDATI 203 ?z-lo-vrwati impf. „lutati bez ciqa. oblici lavrwati. drobiti. tumaratiŒ > glavrwati „id. Sem toga. ali i u toj imenici izdvaja se prefiks la-. to-. up. skitatiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:39).zapa`a se potpuni paralelizam zna~ewa sa oblikom lavrwati. tutwetiŒ: Ama ne logrwaj to kamewe. naklapatiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977)448 è v r wati impf. so-. pa razlikuju lavrwati1 „v. „dosadno pri~ati. tutwavaŒ. . prologrwati „protutweti. Divosela u Lici)449 od lavrwati2 „tr~karati tamo-amo. proorgatiŒ: Prologrwa{e reoplani prema Podgorici. koji ni sam nema re{enu etimologiju. lV-). nije sigurno da ovamo spadaju i `-vrwati „jesti (uop{te). {a-la-. truditi seŒ Bukovica (RSA) · Kao uvodnu napomenu isti~emo da nijedan od prezentiranih oblika nije registrovan kod Skoka. U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol vrwati. lo. blebetati. „logrwawe. Tomanovi} 1938–1939:211. mletiŒ BiH (RSA). Za alternaciju q / w up. skriveno se kretatiŒ Uskoci (Stani}). Oblik lavrwati mogao je nastati i na slede}i na~in: glaviwati „i}i bez ciqa. halapqivo. mnogo jesti. pa bi glagol lavrwati sasvim legitimno mogao biti wen denominal (v. tumaratiŒ. 450 Up. pak. Ukoliko bi se. posvedo~ena je i imenica lavrwa „labrwaŒ. Ispred osnovnog glagola alterniraju prefiksi la-. `a-vrwati „ne{to jesti. On se najpre mo`e objasniti kao varijanta od vrqati. 448 S obzirom na sasvim druga~iju semantiku. `vakati van obrokaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). iz istog izvora i logrw m.

[olovrwa452. Za oblik sovrwati up. œsredi{wi deo pite savija~e. kovrcati (se) „kovryati seŒ (RSA) ko-vrcnuti pf. Izdvajaju se slede}a zna~ewa: „tumarati. . naslagatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). na-sa-vrdavati (se) „gomilati se. {alavrwati.v. lutalicaŒ Uskoci (Stani}). nagomilavati seŒ CG (RSA) prema navrndat „nabaciti. slo`enica sa zlo tipa zlopatiti (v. uvijatiŒ: Ne kovrcaj kosu tom vru}om `icom. iscrpstiŒ Unac (Jovi~i}) kovrc m. Bjeleti} 1994:266). od koga je mo`da i nastao.204 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Za semantiku nadimka [ovrwa up. „krug. vijugatiŒ: Ona potr~a i po~e kovrcati. {to je verovatnije. spasti seŒ (RSA) za-ko-vrcati pf. O oblicima lavrwati. muriti.v. zvrwati453 izdvajaju se protetski suglasnici {-. kudravacŒ. iskobeqati se. Za oblik zlovrwati nije jasno da li je u wemu protetsko z. trk i nikako da je stignem. z. ili je on. [ovrwa. œmesto na ko`i od kojeg se razilaze dlake. O elementu so. Bjeleti} 1993:39. kovrtawŒ. a ja za wom trk. mrditi se. zvrcati. iz te{ke situacije.(o ovoj pojavi v. œpotro{iti. vrqati). trpatiŒ. pra}aknuti seŒ. U oblicima {vrwa. œpramen u koturi} savijene kose koji slu`i kao ukrasŒ. Skok III 642–643 s. sovrqati. „gomilati. a u tvorbenom pogledu up. „koprcnuti se. svitakŒ (RSA) kovrcan „onaj koji ima kovryavu kosu. hipokoristik bez odre|enog zna~ewa uz re~ macan: Oj ma452 453 [ovrwa mo`e biti i od *[alvrwa. kovrcnuti se „izvu}i se iz kakve nevoqe. œsavijati u uvojke (kosu). brbqatiŒ. „uviti pramen kose u kovryuŒ Piva (Gagovi} 2004) s-ko-vrcati œoronuti.dodato na oblik lovrwati. navaliti. VRCATI ko-vrcati impf. dotrajati. œma~ak koji nije u{trojenŒ (RSA). „i}i vijugavo. Up. svu }e{ je belaisati. Semantika navedenih oblika je uobi~ajena i u jednom segmentu potpuno identi~na sa semantikom oblika koji imaju vrdati i vrqati u osnovi. „raditi ne{to kako biloŒ. zaslabitiŒ. Oblik natovrwat se ima tvorbeno-semanti~ku paralelu u obliku natovrqati se (v. {olovrwati v. „pri~ati koje{ta. zvrqati. semanti~ki identi~ne oblike zvrdati. zao). {ovrqan „onaj koji {vrqa. cvetŒ. lutatiŒ.

œtruditi se da se ne{to izbegneŒ. œtrgnuti se.Œ. „zamla}ivati se. iskriviti u pisawuŒ. „poma}i se. udaqavati seŒ. œbacati (obi~no sitne predmete). RSA).v. ili kovrcane454. kepecŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œprenemagati se. „u razgovoru svaki ~as prelaziti na druge predmete. skretati u stranu. ma~ka zovu vr~ak. saviti. naglo. (RSGV). lutati. kao semanti~ku paralelu up. „skitati. na{vrqatiŒ (RSA) ?z-vrcati impf. nazvrcati se „provesti dosta vremena u lutawuŒ Uskoci (Stani}) zvrcnut adj. nagao pokret. „na{krabati. RJA). œnesta{an mladi}. prenuti 454 Up. skitaju}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). macane { k o b r c a n e. kao bacakati se u govoru ovamo. „zanesewakŒ Crna Reka (Markovi} 1986) vrca f. krupan mu{karacŒ Uskoci (Stani})455 è vrcati impf.OSNOVE: 14) VRDATI 205 cane. „blesavŒ Vojv. „}aknutŒ. . pa-o-tog vrcawa ne mo{ no}u ni spavati Draga~evo (gra|a ERSJ) vrcnuti pf. œuklawati se.Œ (RSA) {a-la-vrcati impf. œodrastao. b a c a k a t i s eŒ. zvrcan m. koji se izvodi od onomatopejskog glagola vr~ati „frktati (o `ivotiwama)Œ (Skok III 621 s. zavrcan adj. „ka`e se mu{kom detetu od milaŒ Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983) ?pa-la-zvrc m. vr~ati). hitnutiŒ. hitre pokrete. nabacivatiŒ. „pokretati se brzo. vrcati se „~initi brze. pomerati se tamo-amoŒ. patuqakŒ U`ice (RSA. „}aknuta `enaŒ. „vetropir. |avolast de~ko. zvrcat „id. osoba koja skita i nema obavezeŒ Ro`aje (Had`i}) vrcawe n. mrdnuti. nagao pokretŒ. œnaglo izviti. baciti. doskitatiŒ. sg. onamoŒ Lika (RJA) ?na-{-vrcati pf. 455 Up. œumretiŒ Poqica. œrazmetati seŒ (RSA) zavrcuje se 3. vrcnuti se „u~initi hitar. œparewe ma~akaŒ: U februaru se ma~ke vrcaju. naziv za ma~ka vr~ak: Deca ma~ku zovu mac.Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). tumaratiŒ Uskoci (Stani}). œpri~ati koje{taŒ. hitro pokretati deo tela tamo-ovamoŒ. kao i pustozvrc „onaj koji beskorisno provodi vreme lutaju}i. zavrcanica f. zanositi seŒ. u v i j a t i s eŒ. u~initi brz. œtrzati se. vragolanŒ Piva (RSA) za-{a-vrcati pf. œdokoli~ar. „do}i ni sam ne znaju}i kako. {to vr~i (RSA). mrdnuti. Nije jasno da li razmatranoj leksi~koj grupi pripada i imenica a-vrc „kepec. poma}i seŒ. na-{a-vrcati „id. kovrcane (Vuk. iz istog izvora palazvrk „id. dozvrcati pf.. pamprc „mali ~ovek. zavrcojla f. zavrcanko m. pokrenuti se. fig. œgurnuti. Pis. na`vrqatiŒ. pacicvrk „veoma mala osobaŒ Srem (Maksi} 1980). „v. skitnicaŒ.

457 Skok nema glagol zvrcati u pomenutom zna~ewu. Zna~ewe œneu{trojen ma~akŒ motivisano je jednim od sekundarnih zna~ewa glagola vrcati se œpariti se (o ma~kama)Œ < „~initi brze. „neuredno pisatiŒ. œpobe}i. 456 Oblik bocati mogao bi se tuma~iti i kao povratno obrazovawe od bockati (bod-ãk-ati > *botkati > bockati > bocati). ve} samo u zna~ewu „kucati (nekoga po glavi)Œ (Skok III 668 s. a javqaju se i protetski suglasnici {-. vrcnuti „mrdnuti. Zna~ewe „kovrxati kosuŒ razvilo se verovatno pod uticajem leksi~ke porodice imenica kovr~a i kovrxa (v. vr~ati). iako je naj~e{}e od osnovnog œudaritiŒ. skloniti se nekudŒ Uskoci (Stani}) svrciti œsi}i s uma. svojstvena i oblicima sa vrdati i vrwati u osnovi: „skitati. dok na drugom mestu tretira glagol vrcati kao onomatopeju (id. „izvrdavati u razgovoruŒ. savijatiŒ. pa-la-.v. fr)457.v. koja se javqa u navedenim oblicima.(ovaj posledwi Skok tuma~i kao poja~awe inicijalnog v (f) u onomatopeji (Skok I 527–528 s. uvrnut. mo`e imati i drugu motivaciju: œuvijati. vetropirŒ. œoti}i. lutati. zvr~ati). blesavŒ. pomerati se tamo-amoŒ.v. vrcati (se)). Ono je poslu`ilo kao ishodi{te slede}ih zna~ewa: œvijugatiŒ. Zna~ewe œlud. zaslabitiŒ.v. Podjednako je mogu}e izvesti glagol v r cati se od v r teti se (Grickat 1955–1956:64). uvrtatiŒ. .206 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI seŒ (RSA). pri~ati koje{taŒ. v r d n u t i u stranuŒ. dotrajati. œkrug. „brbqati. tumaratiŒ > „skitnica. {a-(la-) . 620 s. „iskobeqati seŒ. poma}i seŒ. hitre pokrete. trc-vrc. z. Ispred osnove vrcati alterniraju prefiksi ko. najpre mo`emo izvesti od vrd-cati (kao bocati < bod-cati)456. œoronuti. up.. Ovakvo tuma~ewe predla`e i Skok III 495 s. iako je u wegovoj osnovi zapravo zna~ewe œuvijati. poludetiŒ Potkozarje (Dalmacija) · Osnovu vrcati. Na semanti~kom planu javqaju se o~ekivana zna~ewa. kovrtawŒ.

hleba .)463 458 Ovamo verovatno ne spadaju ye-vrk „veliki komad (mesa. Osijek (RSA). „sve posrkati. pro`dretiŒ. mehurŒ. |evrekŒ.c. i |a-vrt „veliki komad hlebaŒ Osijek (RSA). patka)Œ Banija i Kordun (Petrovi} D. „(o listu vinove loze) usukati se u oblik cigare zbog bolesti {korova~eŒ Brati{kovci (Urukalo 1982:181) {ko-vrk m.Œ id. skr{iti zavr}u}iŒ. 463 Up. œrazboleti se. nemoj graditi {kovrka Lika (RJA)461. „srkati. |a-vrk „veliki komad hlebaŒ Srem. polokati i sl. „najesti seŒ. pogrd. 250). 460 Up. œopekotina.: Lijepa mi i ravna pamuka za potku predaj. |avrk).. 461 Uz napomenu da „jama~no stoji u vezi sa kovr~iti. {to nije ubedqivo ([kalji} 247 s. kalavrsnuti „odjednom pojesti. nepristojno jestiŒ Uskoci (Stani}) na-ka-la-vrkati se / na-ka-lo-vrkati se pf.. „vrsta oboqewaŒ. œumretiŒ Uskoci (Stani}) ko-vrk m.)462 ba-vrk m. odatle {kovrkqiv adj. gevrek „vrsta pekarskog peciva. okrenuti.).v.)Œ Banija i Kordun (Petrovi} D. skovr~itiŒ (RJA).v. „zakr`qali plod (obi~no vo}a ili povr}a)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977)460. (ibid. samo nemoj {kovrkqiva id. pramen kose)Œ Kordun (gra|a ERSJ) {ko-vr~ak „izdvojeno i savijeno pero (u petla. bogato jedewe i pijeweŒ id. iz istog izvora {kovrtaw „nemiran ~uperak koseŒ. nepristojno jestiŒ. „zavrnuti. ka-la-vrskati „srkati. {kovrkqiv œuvijen. poka- . 462 Up. œizraslinaŒ Uskoci (Stani})458. kovrca)459 sko-vr~ak m. ko-vrk „uvojakŒ Bosna (Skok II 172–173 s.Œ.. (Skok l. up. Me|a. œprelomiti. zanemo}iŒ.) po-ka-la-vrkati pogrd. „izdvojeno i savijeno pero (u petla. [kaqi} ovu posledwu re~ izvodi od tur. nakalavrskati se / nakalovrskati se pogrd.) u-{ko-vrkniti (se) pf. iz istog izvora {-vrqak „id. (ibid.OSNOVE: 15) VRKATI 207 OSNOVE: 15) VRKATI 15) VRKATI za-ko-vrknuti pf. 459 Uø. }u-frk „pramen kose uvijen iz dokoliceŒ (Be}kovi}. samo u primeru: Lijepo mi to prepredaj. patka)Œ Slav. kovrxav (rep u patka. nakalavrkancija / nakalovrkancija f. „obilato. izokrenutiŒ. (ibid. „najesti seŒ. {iparacŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ka-la-vrkati impf. pogrd.). „de~a~i}..

bulaznitiŒ Herc. (gra|a RSA) ~a-vrknut adj.Œ. udarenŒ Kordun (gra|a ERSJ) i{-~e-vrkam 1. (Te{i} 1977) : viskati „{ibatiŒ. kalavrskalica „osoba koja mnogo jede i glasno sr~eŒ. ra{~ovrka œid. k u s a t i. „vetropir. œneradnik. pose}i. œodrastao. œprovrtetiŒ Timok (Dini} 1988). œrascopatiŒ Pirot (@ivkovi}) ~’o-vrkat impf. œdubiti. kalavrskowa. polokati i sl.Œ: Tija ne znaje da mirne. (?) „ludovati. ledu i sl. po}alaviskati {aq. „id. skitnicaŒ. „~eprkatiŒ Svinica (Tomi} 1984). „ukusno pripremqeno jeloŒ Srbija (RJA) ~a-vrknuti pf. kalavr{nica „id. œluckast. ka-la-kusat œprobati. na-}a-la-viskati se „nahraniti se. „zadwica. sg. navalitiŒ Dvorska (RSA). ~ovek bez vrednostiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995)464 ?z-vrk m. „badavayija.Œ Pirot (gra|a RSA). 464 Up. pf. (Zlatkovi} 1990) pa-la-zvrk m. besposli~arŒ. ka-la-frskati „lutati bez ikakvog ciqa.Œ. (ibid. „onaj koji bu~no.)Œ id. sa istim inicijalnim elementom televeza „zadwica. RJA) ra{-~e-vrkam 1. „lutalica. (RSA). izbrbqati seŒ Lika (RSA. stra`wicaŒ. zagrabiti. kalavrsnica „`enska osoba koja se ~uje kad jede te~na jelaŒ. tako|e i: torofoja. „provrteti rupu (na glavi. skitnicaŒ. „ra{~eprkatiŒ. lutatiŒ. „i{~eprkatiŒ Pirot (@ivkovi}). „zvrkasta osobaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) lavrskati pogrd. krupan mu{karacŒ Uskoci (Stani}) te-le-zvrkan m.208 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI kala-vrk m. najesti se do sitosti (obi~no brzo i halapqivo jedu}i). p o j e s t iŒ Uskoci (Stani}). i{-~e-vrkati se „ispri~ati brzo i `ivo mnogo koje~ega. . vâzdân ne{ta ~ovrka Pirot (gra|a RSA). „onaj koji bu~no. sg. œka{ika kojom mo`e da se zahvati dosta jelaŒ. za-ka-la-vatiti „po~eti pohlepno jesti. neprijatno sr~eŒ Uskoci (Stani}). visnuti „o{inuti. pf. œrazbitiŒ. torofo~ka {aq. „sve posrkati. na`derati seŒ Qe{tansko (RSA). za-ka-la-variti. Zna~ewe „jestiŒ po pravilu ide paralelno sa zna~ewima „udaratiŒ i „skitati. „brzo pojestiŒ id.) ras-~o-v r ka „ra{~eprkatiŒ. koja se javqaju kod nekih od navedenih oblika (v. neprijatno sr~eŒ. kalavrsnik pej. neradnik. dubqewem pro{irivatiŒ Timok (Dini} 1988) i{-~o-vrka pf. ~o-vrka 3. jestiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:129). „iskqucati (o pticama)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) pro-~o-vrka „probiti rupu u lobawiŒ id. up. stra`wicaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). kalafrskowa pej. skitatiŒ. œpripitŒ. œonaj koji pri~a koje{taŒ Uskoci (Stani}) zvrka f. na-}a-vriskati se „na}alaviskati seŒ Herc.Œ (mo`da u vezi sa navr{iti „napuniti do vrhaŒ) : vrskati „srkatiŒ. da sedne. Vlaji}-Popovi} 1993. sg. œid.

„odsko~itiŒ. naglo pote}iŒ (RSA). œgun|ati. œodma}i u posluŒ Ro`aje (Had`i}). malaksatiŒ Sesvete (Maresi} 1996:167) otfrknuti „porasti. odvrknut „id. no }u te i{}ofrkat is ku}e. oÖvrkne „id. ocvrkne Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. œnapregnuto duvati kroz nozdrve ili usta (o nekim `ivotiwama)Œ. vrtati „rasti. otfrknuti œnaglo izrastiŒ. naqutiti seŒ. {iparacŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)465 è vrkati impf. „brzo izrasti. nicatiŒ Dubica (RSA). ofrknut „ubrzati razvitak. prhnutiŒ. brujatiŒ Banija. „frknuti (o `ivotiwama)Œ. sg. œproizvoditi naro~iti zvuk (kao ma~ka kad prede. benaŒ Novi Sad. Sin~i}i mu se pridigli u pandrqake Uskoci (Stani}). „udaritiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) i{-}o-frkat pf. œskidati li{}e vuku}i rukom du` stabqikeŒ Kragujevac. postati zreo. zvrjati. „otkidati klasove `ita i sl.: Vidi kako je ovoj sliv~e pred ku}u odvrknulo Leskovac (Mitrovi}). fig. upredatiŒ Banija. œfrktati (o `ivotiwama)Œ. œbrecnuti se. Uskoci. „odrasti. pa idi kud goj oj! Vasojevi}i (Stijovi} 1990) pa-frk m. Pirot (@ivkovi}).OSNOVE: 15) VRKATI 209 zvrkan m. mom~i}Œ: Lijep je oni Vulev pandrqak — Up. pandrqak / pandrqak „de~a~i}. }aknutŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) ~a-frknoti pf. negodovatiŒ Ba~ka (RSA). vreteno. ~igra).Œ. sko~itiŒ. „de~a~i}. „{a{av. „poodrastiŒ Timok (Dini} 1988) vrka f. œjesti. osna`iti seŒ Uskoci (Stani}). odvrknem 1. „onaj koji je zvrkast. œ{iknuti. „~voruga od udarcaŒ (RSA) frknoti pf. „sukati. odvrkne 3. œiznemo}i. luda. odvr}i pf.Œ.Œ Kosovo (Elezovi}). „frknutiŒ. oja~ati. 466 . odvrknutiŒ Kosovo (Elezovi}) 465 Up. œodjednom nestati. odrastiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). sg. sg. osamostaliti seŒ Vasojevi}i (Marseni} 1986:52). œnaglo odleteti. nepristojno srkatiŒ Uskoci (Stani}) vrknuti pf. œnaglo poleteti. Banija. fig. Uskoci (Stani}) Övrkne 3. 2004)466 pooÖvrkne 3. sg. „izjuriti. œpastiŒ: Kad ga udario ovan u grbinu. Övrkla mu kapa i tojaga Crna Reka (Markovi} 1986) odvrknuti. izgubiti seŒ. Lika (RSA) zvrkast adj. œodsko~itiŒ Crna Reka (Markovi} 1986). isteratiŒ: Nej na tu ruku.

„navu}i. pf. nakote~ka (uzicu) 3. ‹ se „postati kovr~av. fig. cvetŒ Banat. sg. tankim mlazovima te~nosti)Œ Zaglavak (RSA. ° Potekla je majka Bo`ja ° Na vranici kobilici (RSA). „mesto na glavi na kome kosa raste ukrug. izbijati. zvrjatiŒ.. zavrtati. navr~kati se „poredati se. kovrqan. proletati.210 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VR^ATI ko-vr~ati (se) impf. nabacivati se. Mali Po`arevac. uviti seŒ (RSA). kovr~a{ „golub koji ima kovryavo perjeŒ (RSA)467 na-ko-vr~ka 3. udevati (vrpcu. brkove)Œ. „koji se mo`e kovr~iti.)Œ Ni{ (RSA. prestati biti pokoran i poslu{anŒ Uskoci (Stani}) is-ko-vr~ati se „nabrati se. inf. œnabrati. kovr~uqa. nanizati seŒ Zorunovac. osamostaliti se. „uviti.Œ Draga~evo (\ukanovi} 1995) vr~ati2 „skakati. œgun|ati (protiv nekoga)Œ (RSA). nakudravitiŒ. kovr~uqa u uspavanci: Tutun~uqa. „navu}i (petqe na iglu)Œ468. kapima. naboratiŒ Momina Klisura. uvojke. œfrktati (o `ivotiwama)Œ. perjatiŒ (RSA) vr~kati „uvla~iti. u~kur i sl. brizgati (o iskrama. Poqanica. Skok i BER nemaju. œnaturati se. osna`iti se. œpetqa ili sli~an ukras ispleten od slame koji se nosi na {e{iru ili u kosiŒ Kragujevac. nametati seŒ. „podi}i uviv{i (rep. œdo}i negde ili oti}i nekuda u velikom brojuŒ Vrawe (RSA) 467 Leksika iz ovog kruga prisutna je i u folkloru. dosaditi nekomeŒ Vrawe (Bjeleti} 1994a:353) na-to-fr~at se impf. œpraviti se va`anŒ Vasojevi}i (Bori~i}) è vr~ati1 impf. Aleksinac. œnavaliti se nekome. zaviti u kovr~e. œid. sme`urati seŒ (RSA) ko-vr~qiv adj. Leskovac. œ~igra. „savijati se u uvojke. sg. zvrkŒ Du~alovi}i. napraviti kovr~u. Ni{. up. 468 Up. œodrasti. savitqivŒ (RSA) ko-vr~ / kovr~ m. savijati se. sitnim predmetima. kovr~ak / kovryak „vrsta visoke mu{ke kape (u bosanskoj narodnoj no{wi)Œ.?) navr~kati pf. uvu}i. kovr~ak / kovr~ak „kovryaŒ. uvijati se (o kosi). vihorac. provu}iŒ. „proizvoditi zvuk ’vr’. Vrawe.. acc. zavrtati se uop{teŒ (RSA) za-ko-vr~ati pf. up. nakovr~ka se „nagomilati se (o godinama)Œ. fig. „naviti uzicu na klinŒ Crna Reka (Markovi} 1986). inf. . acc.?) vr~ati „~istiti lan ili vunu na perajici.

nakrivo natu}i. napraviti se va`an. sg. uviti seŒ. œpovrtati. „nakovr~atiŒ. œpo~eti se ko~operiti. fig. pa mu vrovi rastu u visine. izbe~iti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ko-vr~iti impf. fig. ja kakva izgledam. œokrenuti. uobraziti seŒ: Uskovr~ila nos ona gwidica. „zaokrenuti ne{to navi{eŒ: Uskovr~ijo {iqegu rogove. odvrzala mi se hodeje}i Leskovac (Mitrovi}). œnaviti (kosu)Œ: Da si navr~kam kosu. œodrasti. pa ne}e ni pomoz Bog Piva (Gagovi} 2004) . ponosito hodati. zakovr~iti se „postati kovr~av. zabo~i se. fig.. brkove)Œ. izbe~iti (o~i)Œ. osiliti seŒ: Kada ga ‰momkaŠ probije nausnica . ako sam si tolke godine navr~kaja. u~initi kovr~avimŒ. po~me . œnakupitiŒ: A do{eja sam ovamo. „zaplestiŒ: Daj. uvojke na ne~emu. fig. prkositiŒ (RSA) za-ko-vr~iti pf. fig. goleme muke }e ima{ Vrawe (Zlatanovi}) VR^ITI iz-ba-vr~it pf. œiznenada se razboleti. œprevijati se. uvrteti se (o misli. œsaviti u krugŒ. poneti seŒ: Zakovr~ila ona tawevina i samo se ovuda {epuri — Niko ne more zakovr~iti ko r|a Piva (Gagovi} 2004). izbavr~it se „pogledati {iroko otvorenih o~iju. zavrnuti seŒ Poqica. osiliti seŒ (RSA). saviti u stranuŒ.. zakovr~i. œnahero. zavezatiŒ: Navr~kaj mi cipelu. „podi}i uviv{i (rep. razroga~iti (o~i u ~u|ewu. „napraviti kovr~u na ne~em. po}iŒ: \e si zakovr~ijo bez u`ine. ja }u ti navr~kam tuj ~arapu. zavrtati navi{e. œzavrnuti navi{e.i du{a iz wega! CG. œzakr`qatiŒ. œsaviti se.OSNOVE: 15) VRKATI 211 navr~kam 1. œonemo}ati. „iskola~iti. gr~iti seŒ Bosna. ose}awu)Œ. œuvezati. prepravitiŒ (RSA) na-ko-vr~iti pf. qutwi i sl. „na~initi kovr~e. œpreceniti se.. œzametnuti se. „u~initi da kosa postane kovrxavaŒ. tavan bijo?. uvitiŒ. osna`iti se. œosiliti se. „dovesti u neprilikuŒ: Pazi da te ne navr~ka. œrazroga~iti. œizokrenuti. osamostaliti seŒ Uskoci (Stani}) is-ko-vr~iti pf. napraviti se va`an.)Œ. savijati. podizati u lukuŒ. nataknutiŒ (RSA) s-ko-vr~iti (se) pf. œpo~eti se ko~operiti. podi}i u lukuŒ: Zakovr~io kao koza rep. œprotiviti se. „kovryatiŒ. zakovr~iti „zaputiti se. naglo zanemo}iŒ: Odjednom zakovr~i ~ovjek .. ostaritiŒ Uskoci (Stani}) us-ko-vr~iti se pf.

skolovr~it „obrlatiti. navaliti sa zahtevom. di}i (nos)Œ Vasojevi}i (Bori~i}) is-ko-fr~it pf. ne{to)Œ: Skolovr~ijo ~oeku vrat. skr~iti (nekoga. pritisnuti da se ne{to u~ini ili dozvoliŒ Zagara~ (]upi}i 1997) s-kla-fr~iti „smotati. „naglo skrenuti. sabitiŒ: Skolovr~i ovce pa ig on|e izme|u `ita pro}eraj. ne dati nekome da mrdne. brizgati (o iskrama. s a v i t iŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). „obrlatiti. „udariti. sitnim predmetima. zveknutiŒ. izbuqiti o~iŒ id. œnapraviti kolomat. iz istog izvora oblik sa œnormalnimŒ prefiksom: is-po-fr~it œnaglo izvaditi ne{to iz ne~egaŒ. podi}i ih uvisŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). „skakati. predskazaweŒ. œskupqatiŒ. proletati. uvrteti sebi u glavuŒ. œimati neki predznak. (ibid. brzo se vratitiŒ Uskoci (Stani}) navr~iti se pf. iznenaditi seŒ (RSA). zviznuti. œzavrnuti ne{to na goreŒ. œusukati brkoveŒ. „u d a r i t i. „saviti. skolovr~iti se „skupiti se. vr~iti se „trgnuti se. œoti}iŒ Uskoci (Stani}).) ?s-ko-lo-fr~it pf. fig. œpasti na pamet. ujesti. vr~iti „udaritiŒ.)469 ?ko-lo-fr~it impf. daqe). œsavijatiŒ id. tankim mlazovima te~nosti)Œ Lika (RSA) za-fr~it pf. (ibid. pritisnuti da se ne{to u~ini ili dozvoliŒ Zagara~ (]upi}i 1997) za-ko-fr~iti pf. „usukati brkove.) · Kao i u slu~aju vrqati (v. (ibid. ozna~itiŒ. œo k r e n u t i. œuobraziti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) u-fr~it œusukatiŒ id. œizabratiŒ Uskoci (Stani}) vr~iti2 impf. zavrnuti na gore. o}e da mu ga slomi Piva (Gagovi} 2004). ne da mu prnuti. œobele`iti. i u svima nudi jedno isto re{ewe — tuma~i ih kao onoma469 Up. izbijati. pogoditiŒ CG (RSA). Skok ovoj leksi~koj porodici posve}uje nekoliko odrednica. i ovde je glavni problem poreklo same osnove. navaliti sa zahtevom. . „saleteti sa svih strana. ugristiŒ. zakofr~it œpodignuti (rep). venac oko vrn~anica odozgo po opanku. po wegovim krajevima i po srediniŒ: Skolovr~ila sam opanke. œpe~iti. œiskola~iti. saviti seŒ Uskoci (Stani}). œsaterati. uobraziti seŒ V.212 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?s-ko-lo-vr~iti pf. vr~iti se „naglo. P~elice (RSA) ovr~iti pf. povratitiŒ. kapima. stisnutiŒ: Skolovr~ijo ga. sklup~atiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) è vr~iti1 pf. „po~eti se praviti va`an.

vr~ati. *vârgo (kontinuanta ve} pomiwanog.v. ne pridaje posebnu va`nost glagolu vrkati u zna~ewu „sukatiŒ. Onomatopeja se prenosi i na opona{awe zvuka pri okretawu predmeta: frkati = vrkati „sukati. vrtetiŒ > „dosadno i zlobno nagovaratiŒ472.„vrtetiŒ. 473 Kao i kod nekih drugih slovenskih etimolo{kih gnezda.-h. (h)vrknuti. dakle *vãr~iti (Varbot 1978:33–35). O slovenskim kontinuantama ovog ie. up. Varbot izvodi glagol vrkati (sa ~e{}om varijantom frkati) „sukatiŒ od psl. kontinuante ie. gnezda *uer./ *urek. i Skok I 698 s. ofrknut „ubrzati razvitakŒ471. gnezdo koje bi moglo biti ishodi{te razmatrane grupe re~i. 475 Podse}amo da je Pokorni u svom re~niku dao ~ak 13 odrednica ie. 476 Na osnovu rus. Naime. cit. Iliadi 2001:66–76. a ozna~ava i srkawe (Skok I 527–528 s. glagola *vãrkati i *vãr~ati.v. vrgnuti „bacitiŒ < psl. up. Oblike vrknuti. *uerg’h-. Kralik 1994:339–341. III 620). 35). koji za sada nema posvedo~ene paralele u ostalim slovenskim jezicima. 471 Elezovi} smatra da je re~ postala od alb. *uer. . okretati. s. porastiŒ = odfrknut „otrgnuti se od neke bolestiŒ. grepsti. vrknuti „odleteti. Kala{nikov 1994:81–82. sko~itiŒ470 sa daqim razvijawem metafore u odvrknuti „odsko~itiŒ > odvrknut „oja~ati. Skok. osnove *vãr~ati ili *vâr~ati < ie. Ova prividna genetska razli~itost razmatranih leksema prevazilazi se tako {to se one mogu tuma~iti i kao kontinuante jednog ie. tj. Varbot tako|e suponira i osnovu na -iti.v. Tako|e relevantan glagol vr~ati „~istiti lan ili vunuŒ. autorka smatra refleksom psl. „vrteti.v. *vergti. korena *uer. vr~iti u zna~ewu „odleteti. karakteristi~nog za ~itavo gnezdo ie. nestatiŒ Varbot obja{wava kao rezultat semanti~kog razvoja. paralelnog ie. me|utim. paratiŒ475. *uerk. 474 Detaqno o slovenskim kontinuantama ie. oblika *vârkati (ili *vãrkati)473 < ie. a to su upravo oblici na osnovu kojih Varbot rekonstrui{e psl. npr. savijatiŒ > „bacatiŒ476.pomo}u drugih determinativa. 470 O oblicima sa zna~ewem „odletetiŒ v. gnezda *uerg’h-). *uer(Pokorny 1150–1166). glagol *vârkati „bacatiŒ. ~upati.v.< *uer. savijatiŒ474.v. dok glagol vr~ati „~istiti lan ili vunuŒ uop{te i ne pomiwe. a pomiwu se i s.). fr). korena v.„kidati.sa sinkreti~kim zna~ewem. paralelizam zna~ewa „vrtetiŒ i „kidatiŒ javqa se i kod osnova obrazovanih od ie. Kralik 1994a. vrcati (se) (id. 472 Za ovo zna~ewe v. *uerk.OSNOVE: 15) VRKATI 213 topeje. Tako od uzvika fr on izvodi frknuti. verkalo „pra}kaŒ Varbot rekonstrui{e hipoteti~ki psl. i Skok III 621 s. *uerk. Pored psl. i ovde je mogu}e iskonsko varirawe korenskog slogotvornog r po tvrdo}i / meko}i: r / r’ > ãr / âr (op. frk „brzoŒ (Elezovi} s.< *uer„vrteti.

na {ta je ve} ukazao i Skok l. kovrk „uvojakŒ (kome je tu i mesto). U okviru ovog psl. 480 Osnova *vârkati se ne obja{wava. kovrd`a). leksema.v. koje se ne komentari{e. k›v›rc›k javqaju zna~ewa karakteristi~na za 477 Up. a u odrednici se. koverkaØâ (v. kovr~ast. koverkaØâ. kovrca479. pa-(la-). zbog izuzetne semanti~ke i formalne sli~nosti s.({ko-).-h. ba-. kovrga „izvijeni. Radi se. *kovârtja (v. prihvata Varbot 1979a:155). pored s. obrØaØiŒ. 481 Oblik se dovodi u vezu sa rus. sko. Postoje i mi{qewa da je porodica re~i imenice kovr~a „uvojakŒ — turskog porekla ( Kne`evi} 1962:196. koji se razla`e na prefiks *ko. koje se tretira kao rezulØaØ izmene oblika koverØ a Øi „okretati. vrkkau „obrazi (= oteklina)Œ < ie. Malinowski 1899:118. ka-(la-). budu}i da se izvodi od nepotvr|enog *kavãrkam.„obaoŒ (EWAi II 571). ~a-. mo`da pod uticajem rus. Na psl. to-. vr~ati (< *vâr~ati / *vãr~ati) alterniraju prefiksi ko-.i osnovu *vârkati. cit. 119. Kurkina 1992:189) sa tur. gde se daqe prou~ava gnezdo psl. bacati.c. k›v›rc›k „ku{trav. O stepenu wihove „prepletenostiŒ svedo~i i paralelan semanti~ki razvoj autohtone i aloglotske leksi~ke porodice.izdvaja se u oblicima kovr~ati. v. zakovrnuti predmetŒ (RSA). 478 U svojstvu paralele navodi se stind. Moskov 1965:70). pa se i kod izvedenica od tur. Up. potla~itiŒ (BER 2:31)481. Ispred osnova vrkati (< *vârkati / *vãrkati). ali smatra da se wihov uticaj na pretpostavqenu ishodi{nu osnovu *vârk. ukr. loknastŒ ([kalji} 417 s. neopravdano navodi i s. gnezda Varbot razmatra i imenicu vrka „~voruga od udarcaŒ.„vrteti. 35)478.-h. Skok II 172–173 s.v. *vrt-ka. Fasmer II 271). nivou rekonstrui{e se oblik *kovârkati. 479 Iznosi Miklo{i~evo i Briknerovo tuma~ewe.sa kompleksnom semantikom „udaratiŒ i „vrtetiŒ > „bacati (se)Œ > „(od)letatiŒ.-h. zakoverkaØi „zavrtetiŒ. te-le-. (Matzenauer 1881:190. Sli~no tuma~ewe nudi se i za rus. odletatiŒ mogao ostvariti i sekundarno (l.214 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI odatle „bacati seŒ > „odletati. nestajatiŒ. uz konstataciju da je u pitawu varijanta od *kovârtati (ÅSSÀ 12:18)480. o tome da je do{lo do ukr{tawa doma}e re~i kovr~a < psl. i Varbot 1994. Autorka ne negira u~estvovawe onomatopeja u formirawu datih leksema (o ~emu posebno svedo~e varijante sa inicijalnim f). . izkavãrk(v)am œizmu~iti do krajnosti. koverkaØâ (ESUM 2:226). ~o-. vrgati. zapravo.. i bug. i tur. Prefiks ko. kovr~iti. kovr~ica itd.c. ali prakti~no ostaje bez re{ewa. ~ije se zna~ewe mo`e tretirati kao izvedeno od „vrtetiŒ > „ne{to okrugloŒ (op. *vã/ârk.ili *vãrk. ~e-. kudrav.)477. tako|e i zakovrknuti.

kovryak / kovryak „gu`vica na pamu~noj ili vunenoj nitiŒ (RSA)482. ra{-~o-vrka (Skok ih ne registruje).({ko-). kovr~ati. devoj~ica od 12–15 godinaŒ. 483 Up. œonemo}ati.-h. uvijatiŒ. posebno kad se posmatraju u kontekstu glagola otfrknuti „porasti. ba{ ko crijevo na `aru Piva (Gagovi} 2004). . pustiti rogove da rastu zavojitoŒ. zavrnutiŒ. kao i u imenici ba-vrk. Skok ove lekseme tuma~i kao pozajmqenice iz italijanskog. u~kur i sl. U semanti~kom (a mo`da i etimolo{kom) pogledu ovim oblicima bliski su i frkun. i{~evrqati se sa istim osnovnim zna~ewem „brbqatiŒ. Skok ne registruje nijedan od oblika iz ove grupe. napraviti kovryeŒ. œsaviti se u krugŒ. kovrcati (se) „kovryati seŒ (RSA). œzaokrenuti. ~a-vrknuti . zakovr(n)yati se „postati kovryavŒ. u-{ko-vrkniti se (o ovom glagolu detaqnije Petleva 1993). osamostaliti seŒ. navr~kati i vr~kati „uvla~iti.k. i{-~e-vrkam. Semanti~ki i tvorbeni pandan ove imenice. ~o-vrkat . ofrknut „ubrzati razvitak. ali bez komentara (Skok II 172–173 s. postati zreo. o~ekivane oblike i zna~ewa ovog turcizma: kovrya „pramen uvijene. ~o. ra{-~e-vrkam. odrastiŒ. Prefiksi ~e-. odvrknutiŒ. zakovrcati „uviti pramen kose u kovryuŒ Piva (Gagovi} 2004).(v. ~a-. kovrca). kovrcan „onaj koji ima kovryavu kosu. Sa prefiksom ko.OSNOVE: 15) VRKATI 215 s.)Œ sadr`e prefiks koi osnovu pro{irenu deminutivnim sufikskom . ostaritiŒ. zakovr(n)yati „u~initi da kosa postane kovryava. Bjeleti} 1994a:353). frkunica „de~ak. koja se javqa u oblicima sko-vr~ak.~esto alternira wegova varijanta sko. mo`e se tretirati ili kao slo`enica sa prefiksom pa. {ko-vrk. ~avka)483.izdvaja se u glagolu iz-ba-vr~it (Skok nema. ali 482 Up. udevati (vrpcu. nakovr~ka se prema navr~kam. „brzo izrasti. Prefiks ba.v. œpramen u koturi} savijene kose koji slu`i kao ukrasŒ (RSA) (v. kudravacŒ. skovr(n)yati se „postati kovryavŒ Uskoci (Stani}). ostaritiŒ Uskoci (Stani}). grgurave kose ili dlake. Isto zna~ewe javqa se i u ko-vrcati „savijati u uvojke (kosu). up. zakovr(n)yati „u~initi da rogovi ovnu rastu zavojito u stranu. ili prosto kao bezvu~na varijanta od bavrk. vrcati). œonemo}ati. i{-~o-vrka . Skok pomiwe neke od ovih oblika. zakovryati „uviti pramen kose u kovryuŒ Piva (Gagovi} 2004). skovr(n)yati „u~initi da kosa postane kovryava. semanti~ki i tvorbeno identi~no izbavrqiti ). ~a-frknoti . {ko-vrkqiv.v. pro-~o-vrka . skovryati se „naborati seŒ: Skovryo se u obraze. up. fig.od osnove frk-. skovr(n)yati se „zasukati seŒ. skovr(n)yati „saviti u krugŒ. Oblici na-ko-vr~ka. {ko-vr~ak.izdvajaju se u oblicima i{-~e-vrkati se (druga~ije Skok I 300–301 s. oblik pa-frk. uvojakŒ (RSA).

„razboleti se. u{kovrkniti se). skolofr~it nastali su verovatno od kolo i vr~iti. siliti seŒ (zakovr~iti. gnezdo *vã/ârk. 486 Up. Skok I 139 s. uskovr~iti se. kolofr~it. U oblicima zvrka. pala-zvrk. . mo`da i naØofrn~a œpodizati. Oblici skolovr~iti. nepristojno jestiŒ (kalavrkati. vrkati). „ko~operiti se. „izraslina. 485 Za ovo zna~ewe v. skovr~iti). Psl. nema neo~ekivanih zna~ewa. nasØofãr~am se œpodi}i se. „sukati (brkove)Œ (zakovr~ati. zakovr~ati. „brbqatiŒ (i{~evrkati se). ~afrknoti „udaritiŒ. zakofr~iti).podrazumeva sinkretizam zna~ewa „vrtetiŒ i „udaratiŒ486. berekin. zakovr~iti.216 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI u razli~itim odrednicama nudi i razli~ita re{ewa. „lu484 Up. Pod pretpostavkom da su svi navedeni oblici etimolo{ki srodni. fr). skovr~iti se). ipak. Kao {to je ve} pomenuto. 555. natofr~at se). izbaciti) o~iŒ. 530 s. i Iliadi 2001:72. oblici su okarakterisani kao nejasni). „navla~iti.v. uvijatiŒ (kovr~iti. nasØofãr~vam (sa) œuspravqati seŒ (BER 4:540. œumretiŒ (zakovrknuti. nabaciti)Œ. tako|e nejasno). u kojem. za ovu leksi~ku porodicu moglo bi se re}i da ima {irok semanti~ki dijapazon. nakovr~iti. up. vrka)485. „uvijati (rogove)Œ (uskovr~iti). koje sa javqa kao bazi~no u slede}im oblicima: i{}ofrkat „izjuriti. zakovr~iti. koje se konkretizuje u „kovrxati (kosu)Œ (kovr~ati. oteklinaŒ (kovrk. navr~kati). izbaciti)Œ. uvijatiŒ razvija se u „izbacivatiŒ. tele-zvrkan. neetimolo{ko z-. nakovr~ka se „nagomilati se (tj. skolovratiti (v. izbavr~it.javqa se u obliku natofr~at se484. iskovr~iti „iskola~iti (tj. navr~iti se. vratiti). a zna~ewe „udaratiŒ stoji u neposrednoj vezi sa slede}im zna~ewima: „srkati. pa i ne pripadaju tvorevinama koje nas interesuju. nakovr~ka). zvrkast izdvaja se protetsko. up. Rezultat uvijawa je krivqewe. nasØofãr~a œpodi}iŒ. iskovr~iti.v. zna~ewe „sukati. zanemo}iŒ. ~ije poreklo nije sasvim jasno (o tome {ire Bjeleti} 1993:43). Prefiks to. uspraviti seŒ. nabacati)Œ. vr~iti. zakovr~iti. koje Skok obja{wava kao fonetsko poja~awe (Skok I 527–528 s. fregat. naborati seŒ (iskovr~ati se. uvla~itiŒ (vr~kati. Varbot 1994. up. i bug. uspravqatiŒ (id. a zna~ewe „krivitiŒ daje ~itav niz sekundarnih zna~ewa: „nabrati se. fr~iti. Osnovno zna~ewe je „sukati. Posebno mesto zauzimaju tvorevine sa dvoslo`nim prefiksalnim elementima: kala-vrkati.v. nakovr~ka „navu}i (tj. œzakr`qatiŒ (skovr~ak). isterati (tj.

7. „{a{av. ~ovrkat. zakovr~ati). pafrk). zvrkan). Vlaji}-Popovi} 2002. zvrk). neradnikŒ (palazvrk. porastiŒ (odvrknuti. Kako ve}ina ovih oblika ujedno ima i zna~ewe œ~eprkatiŒ (i{~evrkam. }aknutŒ (~avrknut. *uer. œdubitiŒ (~ovrka). ra{~evrkam. sa kojima je u vezi i zna~ewe „{iparacŒ (bavrk. moglo bi se pretpostaviti da se u wima reflektuje i semantika ie. telezvrkan. bulaznitiŒ (~avrknuti).„raskopavati. zvrka. Semanti~ki razvoj „baciti seŒ > „odletetiŒ Skok pro{iruje daqim karikama „odsko~itiŒ > „oja~ati. Semantizam œvrtetiŒ prisutan je i u oblicima sa zna~ewem œprovrteti rupuŒ (pro~ovrka. „zaputiti se. ra{~ovrka). ra{~ovrka). grepstiŒ (v. „skitnica.OSNOVE: 15) VRKATI 217 dovati. 487 Detaqno o semanti~kom razvoju glagola sa zna~ewem „udaratiŒ v. po}iŒ (zakovr~iti)487. . Pokorny 1163). zvrkast.

teturaju}i seŒ (Vuk. formirane na osnovu semanti~kog kriterija. pri~ati koje{taŒ: Mlogo i premlogo bavrqa{ Piva (Gagovi} 2004). blebetatiŒ (RSA).218 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 16) VRQATI 16) VRQATI488 a) „TUMARATI. œi}i bez ciqa. œtumarati. „malo dete koje jo{ nije sigurno prohodalo. bavrqak m. „brbqati. 489 U Pivi se suprotan na~in vr{ewa radwe izra`ava glagolom vrq~iti œi}i pravo i bez zastojaŒ. bazatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. Asane ° Ma~ak je. {evrdatiŒ Uskoci (Stani}). progovoriti brzo i nerazumqivoŒ Knin (RSA) za-ba-vrqati œzalutati. i}i kojekudaŒ: [ta bavrqa{ po tijem xavrqama. up. plu}no-`eluda~ni `ivac nervus vagusŒ. bavrqat „nesigurno hodati (o malom detetu koje jo{ nije dobro prohodalo)Œ. 490 Ova leksika prisutna je i u jeziku folklora. „do}i bavrqaju}i. {vra~ak je ° [avrquga. cucu. mileti. RSA) z-ba-vrqati œpromrmqati. nastradatiŒ Topolovac kod Siska. lupetati. (RSGV). RJA). koje bavrqaŒ. potvrde su grupisane u celine. bavrqa~a f. „mala preslica na kojoj se deca u~e prestiŒ. nabavrlati „nabasatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) bavrqa f. „RADITI NEMARNO. „neuredno obavqati neki posaoŒ [umadija (Grkovi} 1982) ba-vrqati impf. œnagraisati. nabasati. vet. lutati. Da bi se olak{alo pra}ewe izlo`enog materijala. „`ivac lutalac. noge ti opale?489. Bori~i}) do-ba-vrqati pf. „lagano se kretati. teturati se. nabavrqati se „nalutati seŒ Lika (RSA. bavrqast adj. vijugavŒ (RSA)490 488 Zbog izuzetno velikog broja prefigiranih oblika vezanih za ovaj glagol (ili glagole). izgubiti seŒ Katunska nahija (RSA) na-ba-vrqati „slu~ajno nai}i na nekoga ili ne{to. TETURATIŒ. bavrquga (RSA). œlutati. {evrdatiŒ Lika. skitati seŒ (RSA). . bavrquga u de~ijoj brojanici: Cucu. „koji se pu`e. „BRBQATIŒ a-vrqat impf. cucane ° Sedlaj kowa. œbrbqati. ispred svake grupe izdvojena su osnovna zna~ewa koja se u woj realizuju. natrapatiŒ. Vojv. œdetiwasta osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). KAKO BILOŒ. LUTATI. „nesigurno i}i.

œid. ispri~atiŒ Bos. zakovrqiti „za}oriti. „besputno govoriti. „jedva i}i. zalutatiŒ Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983)492. (ibid. „tamo-amo. „brbqatiŒ (RJA). za-ko-veqati se „skrenuti s puta. „i}i ote`ano. teturaju}i seŒ: Isplivam. tuc-muc (za govor)Œ: A on. Sombor (RSA). ga-veqati „jedva i}i. . zabasatiŒ (RSA). uvezati kako bilo. „oplesti. ~avrqatiŒ id. gaveqati „id. Lika (RSA)491 za-ko-vrqati pf. vu}i seŒ Lika. (RJA). okrpiti. ispreturati. sg. nemarnoŒ: Zasovrqo sam pe{es qesa. œizbrbqati. zalutatiŒ BiH (RSA) is-ta-vrqati pej.) pre-so-vrqati „razvaliti (ne{to). „id. pa nek ig. Slav. Dini} 1992).Œ. tovrqati pogrd.Œ: Monci idu.Œ: Ne znam {ta mi je. „pri~ati koje{ta. ispremetati (pa ponovo uraditi)Œ: Daj da presovrqamo ovu listru. 492 Up. (ibid. „kotrqatiŒ. „dogegati seŒ Bosna (RSA) za-ta-vrqati œskrenuti s pravog puta. Grahovo (RSA) ta-vrq m. (ibid. œhodatiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). vaqa}e Piva (Gagovi} 2004) o-so-vrqati „isplesti kako biloŒ: Osovrqaj mi jedan {al. is-ko-veqati se „iskobeqati seŒ (RSA).) ta-vrqati impf. œnemo}no ne{to raditiŒ.OSNOVE: 16) VRQATI 219 avrq-bavrq / avr-bavr adv. u{i mi opanu{e o‰dŠ zime id. i s k o b e q a t i seŒ CG (RSA)493 za-so-vrqati pf. zabasati. 494 Ovamo mo`da i Tavrlinka li~ni nadimak u Lici (RJA). te onako ki{an avrq-bavrq kroz ulice. jedva gaveqam po ovoj zemqi Draga~evo (gra|a ERSJ). „izgubiti orijentaciju. vu}i seŒ Divoselo. œnepovezano. mlogo se nagla id. a [vabe se samo obziru L. jedva se vu}iŒ: Dok se goj gaveqa – dobro je Piva (Gagovi} 2004). œ`ivotaritiŒ: Kako si? A. nadimak ~oveka koji mnogo a besputno govori Srbija (RJA)494 to-vrqati impf. „teturati. Lazarevi} (RSA) 491 Up. 493 Up.). avrq-bavrq. klecatiŒ Srbija. priznade najzad da je kriv (RSA) ga-vrqati impf. œjedva raditiŒ. œte{ko `vakatiŒ Timok (Dini} 1988. gaveqa 3. Ba~ka (gra|a ERSJ) do-ta-vrqati (se) pf. „pri~ati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004). a ja gaveqam — Gaveqa dijete. dokle dospjeh u veliku kasarnu. baqezgatiŒ Uskoci (Stani}) za-to-vrqati (se) „za~avrqati (se)Œ: I ~isto nam je milo kad zatovrqamo u {koli ruski. evo gaveqam Uskoci (Stani}). ne voditi ra~una kud se ideŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) is-ko-vrqati se „izvu}i se ispod ne~ega.

nabrbqati. ~avrlati „ugodno pri~ati.Œ: Evo ~evrqam Mili ~arape. ~avrquga œid. ~avarijati. ~evrqati (RJA). . slu~ajno nai}i (na nekoga. „pri~alicaŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. kojekako plestiŒ Uskoci (Stani}). koja vrlo `udi da protovrqa makar po koju tu|insku re~ Srbija (RJA)495 ~a-vrqati impf. na}askati seŒ (RSA) o-~a-vrqati „slabo. nabasati. ~avkati. izgovoritiŒ. RJA)496. natovrlati (se) „iznenada. „nesmotreno izre}i mnogo koje~ega. u~estalim glasovima (o pticama)Œ. imaju poslugu. napraviti opanke i sl. neo~ekivano. 497 Dva posledwa primera pokazuju da glagol ~avrqati ne mora obavezno imati negativnu konotaciju ({to je ina~e karakteristi~no za razmatrane tvorevine). ispri~ati ~avrqaju}i. „po~eti brzo i `ivo govoriti.. za~avrqati se „zaneti se u }askawu. „onaj koji ~avrqaŒ: Najvi{e se govori deci: U}uti ~avrqu jedan (gra|a RSA). za`agoriti. zapri~ati seŒ (RSA) i{-~a-vrqati „izgovoriti.Œ Vasojevi}i (Bori~i}). ~avrzgati. „voditi neobavezan razgovorŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). „blaterare. œslabo. kojekako isplestiŒ. „pri~ati koje{taŒ Uskoci (Stani}). ~avrqatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})497 za-~a-vrqati pf. œuraditi aqkavo.). kako bilo. natrapatiŒ CG (RSA) pro-to-vrqati œumetnutiŒ: Ni{ke gostionice . govoriti koje{taŒ Sjenica 495 496 Iz primera bi se reklo da glagol ima zna~ewe œprozboriti. œoglasiti se neujedna~enim. i{~avrqati se „ispri~ati `ivo i brzo mnogo koje~ega. Ba~ka (gra|a ERSJ). „osoba koja mnogo koje{ta pri~aŒ Uskoci (Stani}) ~e-vrqati impf. ~aveqati. „mnogo i brzo pri~atiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). natrtqati. napri~ati sva{taŒ Uskoci (Stani}) na-to-vrqati fig. Up. na brzinu. ~avrqa~a f. recitare confuseŒ (Vuk. œpomalo ne{to raditi. œpri~ati. me|usobno se ispri~ati do mile voqeŒ (RSA) na-~a-vrqati se „napri~ati se. zbrqatiŒ Zlakusa. i{}eretatiŒ. „pri~ati koje{taŒ. œkako bilo ne{to uraditi. ~avlati. razgovarati o koje~emuŒ Piva (Gagovi} 2004). izbrbqati se. „la`no predstavqati ne{toŒ Uskoci (Stani}). ~evrqati „brbqati.220 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI is-to-vrqati fig. na ne{to). „{ v r q a t iŒ. Potkozarje (Dalmacija).. ~avrqalo n. natrabuwatiŒ CG. plesti i sl. ~avrqat „}askatiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „izvaliti kakvu veliku glupost. Vasojevi}i (Bori~i}).Œ Uskoci (Stani}) ~a-vrq m. zagrajatiŒ.

Œ I` (Kuli{i} 1979). œpisati kako bilo. povodqivŒ Piva (Gagovi} 2004)500 {e-vrqati impf. brbqa koje{taŒ. ~evrqugica.). œtavrqati. „nemarno i}i tamo-amo. „koji je smeten. {etati bez ciqaŒ Zagara~ (]upi}i 1997) do-{e-vrqati pf. {evrquga [umadija (Grkovi} 1982). ~evrqatiŒ Uskoci (Stani}) ha-vrqati (se) impf. ~vrq. ~vrquga. ~avka. Skok I 300–301 s. klatiti seŒ Piva (Gagovi} 2004). „quqati se. {evrqat „lutati. Za ostale nazive. œnemarno. ~evrquga Vrawe (Zlatanovi}). nestalan. Aleksina~ko Pomoravqe (Bogdanovi} 1987). ~evrqa~a f. ra{~evrqati se „raspri~ati seŒ: Ra{~evrqalo se i ne}e da prestane. nazive za {evu (Alauda. ~vrqica. Leskovac (Mitrovi}). Up. {ovrquga i druge v. ~avrquga Vrawe (Zlatanovi}). krivudatiŒ. „v. nesnala`qiv. ~evrquga Vasojevi}i (Bori~i}).Œ Vasojevi}i (Bori~i}) ~o-vrqati impf. {eveqati „i}i kre}u}i se tamo-amo. usta mu se zakamenila! Piva (Gagovi} 2004) ~e-vrqalo n. „po498 499 . {eveqam 1. rastuma~itiŒ: Najboqe }e nam to Zelen ra{~evrqati.v. u jeziku folklora {avrq(a): [ta }emo im piru? ° Jednu kozu gwilu ° i {avrqu i pavrqu (gra|a RSA). {evrquga Potkozarje (Dalmacija). ~âvrquga id. de~iju brojanicu u napomeni 490. sg. Za oblik {avrquga v. kao npr. œpo~eti retko padati (o snegu)Œ Uskoci (Stani}). (ibid. „osoba koja mnogo pri~a. fig. „posrtatiŒ Vrgada (Juri{i}). ~evrqati „brbqatiŒ F. ~evrqat œpri~ati mnogo zakeraju}i. Grabovac ( Kosor 1979:60)498. ~vrqu`ica. vejati (o snegu)Œ Komarnica (RSA) o(d)-{e-vrqati „od{vrqatiŒ Uskoci (Stani})501 Potvrda je starija od onih koje su date u RJA. Uskoci (Stani}). za~avrqati (se)Œ (RSA) ra{-~e-vrqati „razjasniti. ~ovrquga Timok (Dini} 1988). ~evrqat „cvrkutati (o {evi)Œ499. ~evrqalica. œbrbqati. {eva. Pirot (Zlatkovi} 1988). povoditi se. ~vrluga. Sikimi} 1999:80. {avrquga. nesigurno se kretati. gegati se u hodu. „id. ~evrquga œid. „v. 501 Up. {vrquga Istra (Ribari} 1940).v. {krabatiŒ. 500 Up. kod kojih se uo~ava izrazita varijantnost oblika: ~avrquga [umadija (Grkovi} 1982). bazatiŒ. œrazgovarati (o deci)Œ Kosovo (Elezovi}) za-~evrqati (se) pf. ~evrqu`ica. {eveqati „teturatiŒ BiH (RJA). {evrqati œlutatiŒ. teturati. {everquga. zabasatiŒ BiH. blebetatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. krivudavo i}iŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). prigovaraju}iŒ. ~evrquga [umadija (Grkovi} 1982). œpo~eti pomalo padati.OSNOVE: 16) VRQATI 221 (gra|a RSA). Bori~i}). „dolutatiŒ Vrgada (Juri{i}) za-{e-vrqati „si}i s pravog puta. ~vrqinka. III 389–390 s. {eveqat „teturati se. besposli~iti. fig. Lerche). slabo ne{to raditiŒ Uskoci (Stani}). lutati. nespretno hodatiŒ Ro`aje (Had`i}) {a-vrqav adj. ~vrqiga.

œoplesti kako biloŒ.od {evati „{epatiŒ Zaostrog u Dalm. œpisati kako bilo. œnemarno uraditi kakav posaoŒ.Œ. bazatiŒ. sg. „id.. „gegati se. (ibid. hodati quqaju}i se (kao plovka)Œ Crna Reka (Markovi} 1993). na}i (ne{to)Œ. zamlataratiŒ. teturaju}i seŒ (RSA).222 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI i-{o-vrqati pf. Ovaj glagol bi mogao biti izveden sufiksom -eq. do}i. grubo isplesti. sg. œ{vrqawem ispisati. œpo ku}i ne{to raditiŒ Srem (Maksi} 1980). BiH (RSA). „po}i quqaju}i se. iz istog izvora za{oveqati „slabo. tumaratiŒ. napisati koje{ta. aqkavo isplesti ~arapu i sl. o{eveqati „odgegatiŒ. n a ` v r q a t iŒ. vrdatiŒ Pirot (@ivkovi}). œvrlo neuredno. aqkavo ne{to sa{iti. nemarnoŒ. œraditi neozbiqno i neve{to kakav sitan. nabazati seŒ Zagara~ (RSA) od-{-vrqati „oti}i nekud lagano. okrpiti. {ovrqaqka. oprestiŒ. œkako bilo. levo-desnoŒ Pirot (Zlatkovi} 1989). Uskoci (Stani}). na{eveqati „slu~ajno nai}i (na ne{to). mokra}a)Œ.v. ne~itko. (RJA). „nemarno. „`ena nespretna i neskladnaŒ (RJA) srtatiŒ Leskovac (Mitrovi}). {eveljiti. {krabatiŒ Uskoci (Stani}). „krivudati. neznatan posao u ku}iŒ. {etati bez ciqaŒ Zagara~ (]upi}i 1997) i-{-vrqati pf. . prevrtati (o ptici)Œ (RJA). (ibid. œza}i. uraditiŒ. 502 Up. od{vrqatiŒ. kako bilo isplestiŒ Uskoci (Stani})502 o-{o-vrqati „slabo. {evrdati. zalutatiŒ. u{eveqati „u}i nagiwu}i se ~as tamo ~as amoŒ Uskoci (Stani}). {vrqaju}iŒ Uskoci (Stani}) u-{-vrqati „ugaziti idu}i tamo-amoŒ.) {-vrqo m. nemarnoŒ id. œnalutati se. œuraditi ne{to kako bilo. izatkati. „v. gegaju}i se. sti}i te{ko se kre}u}iŒ Du~alovi}i. od{eveqati „v. {evam 1. Potkozarje (Dalmacija). „skitnicaŒ Ogulin. mrdatiŒ Timok (Dini} 1988). na{vrqati se „provesti mnogo vremena pi{u}i ili crtaju}i neuredno. grubo isplesti.) o-{o-lo-vrqati pf. (ibid. „sklawati se. skretati (s pravca). {eva 3. „lutati. izatkati. {vrqat „lutati. œizlivati se (vino.) {o-vrqan. Leskovac (Mitrovi}). id. {vrquga f. œprebirati. o{ovrqatiŒ id. ru`no. bazati. ru`no napisatiŒ id. za{eveqati œzamahati. i}i pijano. lutalicaŒ. opresti.) ?{-vrqati impf. uraditi ne{to kako bilo. krv. besposli~iti. o{oveqati „slabo. Druga~ije Skok III 390 s.Œ. „hodati besposlen. „uputiti se nekud idu}i bez ciqa i bez `urbeŒ. {o-vrqowa m. {ovrqu{a f. do{eveqati „do}i {eveqaju}i. skitati se. i{krabatiŒ (RSA) na-{-vrqati „napisati neuredno. (ibid. {eveqa 3. lutati bez ciqaŒ. „i}i tamo-amo. „onaj koji {vrqa. sg. „id. neve{toŒ.

na{vrqatiŒ Qe{tansko (RSA) ?`-vrqati impf. ne~itak (o rukopisu)Œ. brbqati. œpri~ati. yaveqati „id. kamewa. iznemoglo i}iŒ. razbrbqati seŒ CG. Kragujeva~ka Jasenica. zame{ena travaŒ. neravno. mlati vo}eŒ.Œ [umadija (gra|a RSA). „{ v r q a t i. (obi~no u mno`ini) œzemqi{te kamenito. œkakvogod drvce u zemqiŒ (RSA). `goqavŒ. preyaveqati. yavrqat „~avrqatiŒ [umadija (Grkovi} 1982). œpoko{en i delimi~no istruleo korovŒ Srem. sva|ati seŒ Uskoci (Stani}). œgomila raznih otpadakaŒ [umadija (Grkovi} 1982). „{vrqati. yaveqati se „prepirati se. œkoji ima pege. priyaveqati „te{ko. „v. Mali Po`arevac (RSA). „GOMILATI. i `a-vrqati œpawkati. . sg. œsva|ati seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). preyeveqati „te{ko. œotpaci uop{te (od drveta.OSNOVE: 16) VRQATI 223 ?ya-vrqati impf. TRPATIŒ. cigala)Œ Lika. provoditi vreme u besposlici. „v. yaveqati „lagano. lutati. avrq œpolegla. „brbqatiŒ Uskoci (Stani}). zayaveqatiŒ (RSA). uvela. xavrqat œ~avrqatiŒ. {krabati. œbatina kojom se. „ru`an. s mukom nekud oti}i ili odnekud do}iŒ. „KOLA^ITI (O^I)Œ a-vrq m. yavrqati se „pentrati se. impf. Barawa (Vuk). do}i. neraduŒ Uskoci (Stani}). Unac (Jovi~i}) b) „BACATIŒ. nemarno crtati. „RA\ATIŒ. kvrge (o vo}nim plodovima)Œ (RSA) ?z-vrqati impf. avrqe n. uyaveqati „jedva u}i u ku}uŒ Uskoci (Stani}). 504 Up. „zamahnuv{i rukom iza sebeŒ (RSA) 503 Up. naporno prispeti. avrqak m. zayaveqati „po~eti yaveqati. ~avrqati. nayaveqati se „nasva|ati seŒ Qe{tansko (RSA). lutatiŒ. i}i kroz lo{e prohodno zemqi{teŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ya-vrqati pf. coll. slame. yeveqat se „id. yeveqati (se) „sva|ati seŒ Lovra (Mijatovi} 1983). neuredan. ru`no pisati. kr`qav.Œ Zagara~ (]upi}i 1997). nevaspitanŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) ?x-vrqam 1. govoritiŒ. prigovaratiŒ Unac (Jovi~i}). zayaveqatiŒ CG (RSA)503 xa-vrqa f. „neve{to. {aratiŒ. œzaostao u telesnom razvoju. „i}i tamo-amo. vrletnoŒ: Velike su xavrqe ovudijen — Ne more se proj pro ovijeg xavrqa Piva (Gagovi} 2004) ?ye-vrqat adj. œ~avrqati. jedva pre}i preko nekog mesta. sporo. sti}iŒ. zayeveqati „v. nemarno pisatiŒ Leskovac (Mitrovi}) na-yvrqati pf. gakati (o guskama)Œ (RSA)504 `-vrqav adj. pogrd. b a c a w e m. Piva (Gagovi} 2004). „brqiv. œzapu{teno zemqi{te na kome je izraslo {ibqe i `buweŒ [umadija (Grkovi} 1982) iz-a-vrqe adv.

debeqasto. debeqasto. naslagati rastresito. „nata}i. „izbacitiŒ [umadija (RSA)505. izvalitiŒ (RSA). nego i’ samo nakavrqi malo i tako ide V. Ma~va.224 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ba-vrqak m. pej.Œ Leskovac (Mitrovi}) na-ko-vrqati pf. trpatiŒ: Slo`i drva lijepo. de`mekasto dete. „gomilati jedno na drugo. iznenada). vrwati). kovrqati œid. nara|atiŒ. ra|atiŒ Kragujevac (RSA). izgovoriti. obu}i.Œ (v. œpore|ati ne{to bez redaŒ Ma~va (gra|a ERSJ). nara|ati (dece) u velikom brojuŒ Kragujevac (RSA). sa „normalnimŒ prefiksom is-po-vrqati „izneti na videlo. „donositi na svet.Œ Ro`aje (Had`i}). 509 Up. pej. nasovrqati. P~elice (RSA) ko-vrqati impf. debeo i neugledan ~ovekŒ Bawani (gra|a ERSJ) na-ka-vrqiti pf. œgojno. „izroditi. . izvu}i. „gojno. ve} da je: œizroditi. is-ko-vrqiti „razroga~iti. iskola~iti (o~i)Œ Vrawe (RSA). œomawi kamenŒ Uskoci (Stani}) so-vrqati impf. b a c i t iŒ Uskoci (Stani}). iz istog izvora sovrwati „id. po}iŒ Piva (Gagovi} 2004)) is-ko-vrqati pf. œkamenica koja se mo`e zapovrteti. i koveqati „~esto ra|ati decuŒ. nakovrqat œnabacati ne{to bez redaŒ (sic!): Nakovrqala devet dece [umadija (Grkovi} 1982)506. nakoveqati „nara|ati dosta deceŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). ne zbijaju}iŒ (RSA). na-sa-vrqati508 „id. n a t o v r q a t iŒ: [to si nakovrqala toliku vodu u jelo? Kosovo (Elezovi}) s-ko-vrqiti pf. „id. ubeditiŒ: Skovrqila baba devojku i dovedo{e je [umadija (gra|a RSA) pa-vrqak / po-vrqak m. „baciti. œizre}i. navu}i. ispovrqati „ispri~atiŒ Piva (Gagovi} 2004). œsaleteti. {ta ig tako sovrqa{? — Sovrqo je zid i eno mu se s l o g r w o Piva (Gagovi} 2004)507 na-so-vrqati pf. kovrqat podrug. na-sa-vrdavati (se) „gomilati se. izbaciti (naj~e{}e neo~ekivano. pa se sorga Piva (Gagovi} 2004)509 505 Up. œzaputiti se. izvaditi. de`mekasto deteŒ. œnasuti. sg. podrug. 507 Up. nagomilati ne{to bez redaŒ CG (RSA).Œ: Na brzinu nasavrqasmo kladwu. bavrqak œmali {iroki plast senaŒ. obutiŒ: Nikad ne}e da zakop~a kaik~i}e na cipela (sic!). fig. [abac. zavitlati. „nabacati. 508 Up. œmali. „sipati kojekako i koje{taŒ Kosovo (Elezovi}) za-ko-vrqiti pf. na-so-veqiti „nabacati. Up. hitnuti u daqŒ. potegnutiŒ. 506 Iz primera se vidi da zna~ewe nije dobro definisano. nagomilavati seŒ CG (RSA). nakov r q a ti œnara|ati deceŒ Ro`aje (Had`i}). iskovrqim 1. osobito mu{kar~eŒ.

i ERSJ 2 s. natovariti (se). baqezgatiŒ. „onizak a debeo ~ovekŒ CG (RSA). zahtevati. iskola~iti se (o o~ima)Œ (RSA) 510 Up. U navedenim oblicima mo`da je do{lo do „aglutinacijeŒ prefiksa ba-to-. nakupiti se u ve}em brojuŒ (RSA). pogrd. up. batovrqak. œizbaciti. natrpatiŒ Cetiwe (RSA). i{~evrqiti se „izbe~iti se. œnabacati kojekako. izgurati ne{to te{koŒ id. œiskola~iti. prejesti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)514 to-vrqak m. 514 Up. 511 Svi navedeni oblici sekundarno su razvili i figurativno zna~ewe „pri~ati koje{ta. tovrqak (oblike spaja zajedni~ka semantika „mali i debeoŒ). œpasti kome na teretŒ512 Uskoci (Stani}). œizvaliti kakvu veliku glupost. œizbaciti. „batovrqasta `enaŒ. batoglavac „neki crvi} b a t u r a s t e (= zadebqao. œdobro se najesti. ali je verovatnije da su u vezia sa bat m. . 515 Up. natovrqat (se) œnabaciti na sebe mnogo ode}e kako bilo. batina. batovrqaka f. ba-ta-vrqak m. napri~ati sva{taŒ. natoveqati „nasrati. „natovariti. 513 Up. navezati seŒ (RSA). zasratiŒ. zaobqen) glaveŒ (RSA) v. razroga~iti (o~i)Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). baqezgatiŒ (v. œslu~ajno se dogoditiŒ.Œ. iz istog izvora toveqati „izbacivati iz sebe izmet u velikoj koli~iniŒ. „najesti seŒ. naturitiŒ Uskoci (Stani}). tra`itiŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) ta-vrq m. „maq.v. œnapadati u velikoj koli~iniŒ. debela granaŒ. batovrqan. œpri~ati koje{ta. œizbacivati iz sebe izmet u velikoj koli~iniŒ Uskoci (Stani}) is-to-vrqati (se) pf. 512 Up. batovrq. œkakav ru`an krupan predmetŒ Uskoci (Stani})515 ~a-vrqak m. fig. opteretiti (se)Œ Zagara~ (]upi}i 1997)513. „batovrqast ~ovekŒ. „izbaciti iz sebe gomilu izmetaŒ. batovrqac m. natoveqati se pogrd. istoveqati (se) „izbaciti iz sebe gomilu izmetaŒ. „velika gomila izmeta koji se izbaci iz sebeŒ. natrontati seŒ (v. na-po-vrqati se „navrsti se.)511 na-to-vrqati pf. „~ovek malog rasta i velike glaveŒ Qe{tansko (Te{i} 1977)510 to-vrqati impf. natovrwat se œnavu}i mnogo ode}e. „onizak a de`mekastŒ. primere u a) grupi). fig. œ m a l o d e b e q u { k a s t o d e t eŒ. (ibid. natovrqati se „nagomilati se. œsitan klip kukuruza koji se odvaja pri istovaruŒ Ma~va (gra|a ERSJ) i{-~e-vrqit pf. nagomilati seŒ Uskoci (Stani}). vrwati). Up. œnakupiti se. iz istog izvora toveqak „id. up. ba-to-vrqast adj.OSNOVE: 16) VRQATI 225 u-so-vrqiti pf. izgurati ne{to te{koŒ. batovrq. „uporno navaliti.

„pomerati obrtawem. ~vornovat odlomak od drvaŒ. „iznenada se razboleti. odbacitiŒ Lika (RJA) ko-frqat impf. fig. œru`na i glupa osobaŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ko-vrqati impf. „(IS)KRIVITI (SE)Œ.. u~initi kovr~avimŒ Poqica (RSA) na-ko-vrqit / nakovrqit pf. dan po dan. zakovrqi 3. zakoviqiti (v. kotrqati seŒ Makre{ane. 516 517 Up. „ZANEMO]I. iron. œne postaviti neku stvar u odgovaraju}i polo`ajŒ. zakotrqatiŒ BiH (RSA). (OD)LOMITIŒ. œ{eprtqaŒ. KOTRQATIŒ. Up. naglo zanemo}iŒ. nako. prevrtawem. nagomilavatiŒ. „iznenada se razboletiŒ. œkolutati.226 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ras-~o-vrqi 3. Piva (Gagovi} 2004). „baciti. kofrqnut pf. vrnuti). kovrqat „kotrqatiŒ [umadija (Grkovi} 1982)516 za-ko-vrqati pf. pafrqko m. (ibid. nema vi{e od `ivota ni{ta Go~ (gra|a RSA) ka-vrq m. „id. kavrqi} dem. onesvestiti seŒ. iz istog izvora kobrqat.) to-frqat impf. zateturati se. kovrqati se „pomerati se. rasturiti. sg. za-ko-vrqiti „udariti. prevr}u}i se. sg. naprasit ~ovekŒ id. œuraditi neku stvar netemeqnoŒ. uvojke na ne~emu. (Bori~i}) v) „OBRTATI. „ra|atiŒ. „na~initi kovr~e. „lako roditiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?pa-frqnut pf. vaqati se.Œ: Zakovrqo jednu zipu. œtrpati. umalo nas grdom nagrdi Piva (Gagovi} 2004). „klonuti. viqiti). umrsitiŒ Timok (Dini} 1988) ?{-vrqiti pf. Bosna (RSA). kretati se obr}u}i se. „qut. œumreti napre~ac. „napraviti nered. kotrqatiŒ CG. U`ice. onesvestiti seŒ.?). œumreti naprasnoŒ (RSA). inf. koturati. œ(RA[)^EPITI. prevrtati (o~ima)Œ. Podunavqe (RSA). Pocerina (RSA) a-ka-vrqa f. Piva i Drobwak (Vukovi} 1940:385). œzaneti se. „po~eti kovrqati. sko~iti od qutineŒ. naprasnoŒ Sokobawa. . ‹ se œiskriviti se. œkotrqati seŒ: Kavrqa se. Kru{evac. u istom zna~ewu zakovrnuti (v. lupitiŒ Timok (RSA acc. Podriwe. œra|ati dosta dece a ne mo}i ih izdr`avatiŒ id. „jako se naqutiti. UMRETIŒ ka-vrqati se impf. œzateturati se. pastiŒ. œrazboleti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)517 is-ko-vrqati pf. koturati se. „kratak.

œvrsta biqkeŒ. „otkinuti zavr}u}i. kovrqan „jelo od kukuruznog bra{na. hovrlica „id. „odlomiti. pokazatiŒ Uskoci (Stani}). ovrq. i{~evrqiti se „i{~a{iti se. odvalitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. iskriviti se. bot. œmala krastaŒ. hovrlica. okresakŒ Uskoci (Stani}). Draga~evo (\ukanovi} 1995).. odlomak. deformisati seŒ Makre{ane. iskoviqiti. Glasinac (gra|a ERSJ). okresatiŒ Uskoci (Stani}). „lakomislena i priglupa osoba koja je uz to i ru`naŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) a-ko-vrqa pogrd. œ~epiti plod {qive da bi se izvadila ko{ticaŒ. œokruglasto par~e drveta koje se lako kotrqa po zemqiŒ Pocerina. ~e-vrqit œid.) ~e-vrqiti impf. Bori~i}).Œ Vasojevi}i (Bori~i}) za-~evrqiti pf. prevr}u}i se. ru`na osobaŒ id. i{~eviqiti (v. 518 Up. Jagodina. Grahovo (RSA). o~evrqit „odvojiti granu od drveta. œneugledna. Me|a. Mali Zvornik (gra|a ERSJ). œvrsta igreŒ Uskoci (Stani}). Petleva 1978:55). ovrqina.. nakovrqke „kotrqaju}i se. 519 Up. biti mr{avŒ519. „na nogama i rukama. Kru{evac (RSA) o-~e-vrqiti pf. „vrsta trave okrugla kao kotur koja se s jeseni odvoji od zemqe pa je vetar kotrqa drumomŒ Ba~ka. i{~evrqit „rascepati i delimi~no odvaliti granu tako da se jo{ malo dr`i uz drvoŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). obr}u}i seŒ: Baciti kamen nakovrqke.OSNOVE: 16) VRQATI 227 biti u nepravilnom polo`aju (o stvarima)Œ [umadija (Grkovi} 1982) ko-vrq m. zna~i baciti ga da se okre}e u zraku BiH (RSA) na-ko-vrqa f. vaqaweŒ: Ona se ovca ne{to okre}e u kovrqu{ku. „imati bled. „i{~a{itiŒ Bos. o~evrqak m. sira. kovrqica f. odlomqena od stablaŒ (Be}kovi}. œlo{e zatesati (kolac i sl. mr{av izgled. bez re{ewa. (ibid. ~etvorono{keŒ Uskoci (Stani}). „kovitlac.v. œodvaqivati granu sa drvetaŒ Ro`aje (Had`i}). Truba~ev 1973:85. kovrqak „vrsta kape koju nose udate `ene u DalmacijiŒ518. kovrqu{ka „okretaj.Œ (Skok I 681 s. vihorŒ. œispru`iti. sigurno je ne{to bona Pro{}ewe (Vuji~i}) ko-vrqice adv. œ`enska kapa (u narodnoj no{wi) na~iwena od crvenog platna i ispuwena vunomŒ (RSA). „odlomqena ili okresana grana. .)Œ Kordun (gra|a ERSJ) i{-~e-vrqiti pf. odvrnutiŒ: Uvati koko{ i o~evrqi joj {iju — Kako je ovi jawac o~evrqijo rog? Piva (Gagovi} 2004). viqiti). masti i jajaŒ Leva~ i Temni}. o~evrqak „sporedna gran~ica.

(ibid. „~ovek iskrivqenog vrataŒ.) iz-anda-vrqit „iskriviti. (Markovi} 1986) po-~o-vrqi se œizvitoperiti seŒ. (Bori~i}). „i}i ustranu. „nakrivo. „raskinuti udarom deo ko`eŒ Leskovac (Mitrovi}) ~o-vrqi 3.. œpresti. „iskrivqavati. {evrdatiŒ: Govori se u Lici: vrqa. ra{~ere~iti. `ito i sl. upredatiŒ Poqica. œukrivo. ~ovrqi se œkriviti seŒ. (ibid. iz-en-de-veqit (se) „postaviti (se) u kos polo`aj. „rascepitiŒ. izgubiti putŒ Vrgada (Juri{i}). impf.)Œ Gru`a. bez ciqa. fig. zabluditi. œ~ovek i{~a{enog karakteraŒ id. nakriviti (se)Œ: Dr`i kosijer pravo. {a{avŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ra{-~e-vrqit pf. Du~alovi}i. (ibid. „otegnuti se. ra{~evrqit se „rascepiti seŒ id. œodlomqenŒ. (ibid. iskositi seŒ. i}i pogre{nim pravcemŒ id. œnaopako. „tvrdoglavo zapeti.. (pjan i star). naopakoŒ Zlakusa (RSA)520 è vrqati1 impf. i~ovrqenko m. fig. œpokvariti se. pogrd. {to si ga izendeveqio — Vi|i kako se izendeveqio ona stog. œra{~epiti. stavu.228 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 247). prevrnu}e se Vasojevi}i (Stijovi} 1990). ukosoŒ id. razvrnutiŒ id. vrlekati1 „lutati. ra~evrqim 1. 521 Up. iz-de-veqiti se „osloboditi se. vrqati se „verati seŒ (RSA)521 520 Up. sg.) na-~o-vrq adv. mimo redaŒ id. rugati seŒ id. izopa~iti seŒ id. œnesigurno i}i. ostati pri svome mi{qewu. vrqkati „skitatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). mrsiti (travu. (Marseni} 1986:47) ?de-vrqiti impf. iskositi (se). (Markovi} 1993) i-~o-vrqi (se) pf. biti mrzovoqanŒ (uglavnom perfektivno odeveqio se) Crna Reka (Markovi} 1986). sg. krivitiŒ Crna Reka (Markovi} 1986). œobqubitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). pogre{noŒ. „kriviti (se). œplaziti se. o~evrqen adj. odvajati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) na-de-vrq adv. blesav. {evrqa . i vrqati „lutatiŒ. izvla~iti seŒ. (Bori~i}). (Stijovi} 1990). sg. . œprozliti seŒ id. „onako kako ne treba. iskrivqavati (se)Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) za-ando-vrqit pf. Potkozarje (Dalmacija). œvaqati se. œpromeniti karakterŒ.) ?anda-vrqit (se) impf. bazatiŒ (RSA). zadretiŒ id. izraz u andavrq „onako kako ne treba. „i}i tamo-amo. motati seŒ. iskositiŒ. œgaziti. (Stijovi} 1990). zavrqati „zabasati. „iskriviti (se)Œ.) anda-vrq adv. lutati. o-de-veqi se 3. naopako. ustranuŒ id. teturati se. otarasiti seŒ BiH (RSA). izandavrqit se „iskriviti se. œotka~en. œvrdati. i}i u andavrq „zastraniti.

œnaglo nekud oti}i. pogrbitiŒ.?) razvrqit œ{irom otvoriti. ispovrqiti.Œ. œotprilike. vrkun. Ro`aje (Had`i}) è vrqati2 impf. œnasumice. Timok (RSA acc. zavrqaknuti. zabasati. „prestati raditi. œpoodraslo deteŒ523 Uskoci (Stani}) bazatiŒ. œneprecizan. naviq~i}Œ. „izbaciti. vrqa~iti. „nara|ati. roditi (iz vi{e puta). Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983). frkun „id. œumretiŒ Lika. izvitiŒ. 523 Up. Bos. izgubiti seŒ (RSA). otperjatiŒ. izvrqen adj. (RSA). izvrqiti se „pogledati razroga~enim o~ima. œizbuqiti. nemarno. kamenica koja se mo`e b a c i t i iz rukeŒ. isturitiŒ Kwa`evac. vrqati se „bacati se (ne~im)Œ Svrqig. [umadija (gra|a RSA). œ(pu{ku) ispaqivatiŒ.). ugazitiŒ Uskoci (Stani}) u-vrqati „izgaziti. travu i sl.OSNOVE: 16) VRQATI 229 za-vrqati pf. hitnutiŒ. Pirot. stihijski radŒ Unac (Jovi~i}) ovrqe adv. otprilikeŒ Unac (Jovi~i}). œizdignuti. œodleteti. „zalutati. ostaviti zapo~eti posaoŒ Dvorska (RSA) izvrqiti pf. zavrlecati. da ne zaboliŒ Banija i Kordun (Petrovi} D.Œ Uskoci (Stani}) : k-vrqanuti „lako udariti. izra|atiŒ (Vuk. œgaziti. gaze}i mrsitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990).Œ (v. œdoneti dete pre vremena. razdrqiti. zavrle~iti. vrlecati (se) „bacati (se)Œ CG (RSA). zavrndaqiti. zamrsitiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995) ovrqica f. up.Œ Potkozarje (Dalmacija). œnabacati. neprecizno. pogledati iskosaŒ Kragujevac.)Œ (RSA) po-vrqati „pogaziti. vr{qat „raditi samovoqno i neodgovornoŒ. vrqakati (se) „bacati (se)Œ. RSA). zavrndaqati. „omawi kamen. vrleknuti „bacitiŒ CG. vulg. Pirot (RSA)522 zapovrqiti pf. „iskola~enŒ: Ima i`vrqene o~i Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). œbacati. kako biloŒ Potkozarje (Dalmacija). zavrqa~itiŒ. œizgrbiti. fig. vrlekati2 „id. razvrqa 3. œseno s t r p a n o u maloj koli~ini. vrqat. vrqaknuti „zamahnuv{i baciti. ‹ se „baciti seŒ. œizgaziti. izbuqiti u kogaŒ id. inf. œteturati se.. vrkati). ra{~evrqitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). iskola~itiŒ Uskoci (Stani}) navrqati pogrd. pobacitiŒ. Draga~evo (gra|a ERSJ). „razbacatiŒ Timok (Dini} 1990) vrqak m. sg. natrpatiŒ Kwa`evac. vrqiti „baciti. Navedeni oblici pokazuju na koje se sve na~ine modifikuje osnova: zavrlekati. nabacivatiŒ Svrqig. . k-vrqeknuti „id. ispovrqa~iti „pogledati {iroko otvorenim o~ima. ofrqe œid. œpisati brzo i r|avoŒ. otkotrqati seŒ. 522 Up. {evrdatiŒ CG (RSA). zavrtqati „zavrqa~itiŒ (RSA). zamrsiti (`ito. Petrovac (RSA).

potvrda ovog glagola u odrednici se navodi samo hrliti „`uritiŒ. tuma~e}i ga kao onomatopeju kojom se opona{a zvuk ba~enog predmeta. 527 Na drugom mestu Skok priznaje da nije jasna semanti~ka veza glagola vrqiti „bacitiŒ i prideva vrqav „u koga je jedno oko o{te}enoŒ (Skok I 531 s. ali fonetsko obja{wewe odre|enih relevantnih oblika zapravo zasniva na pretpostavci o postojawu inicijalne grupe hv-526: hv. œxangrizava `enaŒ id. vrqo. (RSGV). vrqit „gledati u k r i v o.) „boja`qivo.nije potvr|en u s. qutitoŒ (RSA).Œ). npr. vrqokas. œgledati ukoso. hitnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) è vrqati3 impf. ustranu. U izvoru su navedena jo{ i ova zna~ewa glagola: „gaziti po ne~emu ili nekome. vrqat œbiti nestalan. ukosoŒ Srem (RSA)525 · Glavni problem koji se ovde name}e jeste poreklo same osnove. kojima smo mi prikqu~ili i tre}i — vrqati3. koso. vrqav. {vrqati. hvãrlàm „id. navrqe (gledati i sl. kovrqak „`enska 524 Izvedenice: vrqa. œprevrtqiv (o vremenu)Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). (ibid. hv. Skok fakti~ki razmatra samo glagol vrqati2 u zna~ewu „bacatiŒ. vrqav. œoslabiti. vrqoka. naovrqke. On konstatuje da oblik sa inicijalnim h. ludŒ Vojv. „baciti. naovrqce „nakrivo. jeziku (ima ga bug.(vrlet). naheroŒ.> v.v. vrqook527. frqnut pf. 526 Ova suglasni~ka grupa rekonstrui{e se i za psl. oblik *xvãrliti / *xvãrl’ati (ÅSSÀ 8:135). œpopreko. „okre}u}i se. frljati). koturaju}i seŒ Uskoci (Stani}). zveratiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „roditiŒ. praviti neredŒ. gore). œsko~itiŒ. o{tro.) vrqke adv. razrokoŒ Uskoci (Stani})524.({vrqati). „baciti. zast. ukosoŒ (RSA). ispod okaŒ.(hrliti). naoviqke „nakrivo. vrqook. vrqokile. . Od s. zavrqan œblesav.-h. Skok u vezu sa ovim glagolom dovodi i oblike koji svojim zna~ewima pre idu uz vrqati1 i vrqati3 (koje uop{te ne pomiwe). razbesneti seŒ. vrqookas. ali ona pre pripadaju glagolu vrqati1 (v. hitnutiŒ. onemo}atiŒ (RSA) vrqav adj. zavrqa~a f. navrqiti se „nakriviti seŒ. œjako se naqutiti. naobrqke „krivo. hv. ili dva (mo`da i tri) genetski razli~ita oblika koja su se slila u zajedni~ku fonetsku formu? Sastavqa~i RSA izdvojili su dva homonimna glagola. œisto {to vrqati2Œ.> h. frqit pf. Pored oblika ~ija se zna~ewa zakonomerno razvijaju od osnovnog „bacitiŒ (kao npr.230 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI frqati impf. vrqe{.> {v. p r e v r t q i vŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) zavrqati pf. koso.-h. naobrqice. Da li je u pitawu jedan glagol. 525 Up. kovrqati „kotrqatiŒ. „nasutiŒ). vrqati1 i vrqati2.

Skok dovodi u vezu sa {vrndati „po ku}i koje{ta premetati. up. predla`e se u ÅSBM 2:61–62 s. tra`itiŒ. *kavârt-lâ (v. prideva *vârlã „kos. vrludati. (h)vrljati. up. razrokoŒ mogao bi se svesti na psl. *vârl. virlaØiè „izbuqen (o o~ima)Œ. Ovde inicijalno {.(Varbot 1977:32). savijatiŒ > „bacatiŒ530. ni`e). Varbot 1978:33).v. prevrtaweŒ (ESUM 1:380)528. 529 Varbot komentari{e oblik srqati kao o~igledno sekundarno obrazovawe od korena *sârt. . napomena 67). *vârlavã. natovrqati se. ~ini se da se mogu izdvojiti dva zasebna leksi~ka gnezda — * vârtl’ati (> v r qati 3 ) i *xvãrl’ati (> vrqati2). *natovârt(â)l’ati / *natavârt(â)l’ati. Jedini glagol iz prve semanti~ke grupe. gde se ukr. „izbuqene o~iŒ.(*vârdl-) „okretawe. koji s. Druga~ije tuma~ewe nudi se u ESUM. natavrqati svode na psl. od *vârlo „poluga. Na sli~an na~in obja{wava ove oblike Bori{.„vrtetiŒ (v. nivou.OSNOVE: 16) VRQATI 231 kapaŒ itd. Loma 2000:616). i I 531 s. jeziku suglasnik q u vrqati mogao se pojaviti kao umek{ana varijanta od t u vrtati (umesto } u vr}ati). ruda (kod kola)Œ. {vrljati). virlaØá „buqookŒ. gde je ve} uveliko do{lo do diferencijacije i osamostaqivawa etimolo{ki srodnih oblika. Za razliku od ukrajinskog. Skokovo mi{qewe da su neki od pomenutih oblika u vezi sa *vârteti dele i autori ÅSSÀ.v. s.v.-h. Na psl. *vârl’ati. vrljati. koren *uer. virla~ „buqav ~ovekŒ. varlavoki. kovrqak.v. opqi umesto op}i. a imenicu kavrq na psl. 528 Sasvim druga~ija etimologija. On tako|e dopu{ta da su mnoge od ovih leksema u vezi sa *vârteti (Skok I 698–699 s. 530 Ovaj semanti~ki razvoj karakteristi~an je za ~itavo gnezdo ie. strmŒ.c. vrqav „razrokŒ izvodi od øsl.v. i daqe sa vrqati. uvijati. {vrqati u zna~ewu „besposleno kojekuda hodatiŒ (i „po ku}i koje{ta raditiŒ). obrtawe. blr.-h.izvodi od prefiksa sã. u s.(kao {kopiti < skopiti) (Skok III 426 s. *vârlo-okã œrazrokŒ (v. up. Glagol vrqati3 œgledati ukoso. bez preciznijih obja{wewa. ali on smatra da u wihovoj osnovi le`i glagol *vârteti (Borys 1999:133. svi pomenuti glagoli zapravo su genetski identi~ni i mogu se svesti na ie. vrdati. Posmatrano na najdubqoj ravni.-h.„vrteti. Da je vrqati moglo nastati od vrtati (preko vr(t)nuti) dokazuje i niz srtati > -sr(t)nuti > srqati529. denominal od psl. *uer. III 628 s. frljati).). u kome se grupa tl morala uprostiti u l (l. virla {aq.

ha-. Elizijom inicijalnog suglasnika mogao bi se objasniti i oblik akovrqa < nakovrqa. V. {e-. {a-. U vezi sa glagolima avrqat i bavrqati stoji i prilog avrq-bavrq (v. kao ~eprqati od ~epati (l.c. avare olmak „besposli~iti. ili od izvornog *okovrqa. 533 Up. U obliku avrq. up. vrqoka œrazroka `enaŒ. v. so-. i ERSJ l. ga-.c. S obzirom na izuzetnu „valentnostŒ532 razmatrane osnove. za wu se vezuju gotovo svi dosad registrovani ekspresivni prefiksi: ba-. Skok l. baviti se).-h.(Loma 2000:612. *xvãrl’ati podelilo se na vrqati2 i vrqati1.).izdvaja Petleva 1980:67. {o. Skok smatra da je bavrqati nastalo onomatopeizacijom (umetawem r) iterativa bavqati (Skok I 124 s. Tomanovi} vidi u ovom obliku rezultat kontaminacije baviti „boravitiŒ + vrqati (Tomanovi} 1938–39: 207)534. avrq).c. analogno obja{wewe oblika alaprda (v. oblik bez wega: vrqak œvrta~a obrasla {ipragomŒ Zaglavak (ERSJ 1:55–56 s. izdvaja se protetsko a-.232 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Na nivou s. predispozicije nekih osnova da privla~e i vezuju za sebe ekspresivne prefikse. ka-. S druge strane. Ovaj hemijski pojam (naravno. ~e-. primer koji najpotpunije pokazuje svu razu|enost i slo`enost analiziranog tvorbenog procesa. tr~ati kojekudaŒ (iako smatra da ovakva obrazovawa i jesu nastala prema turskom tvorbenom modelu tipa kiUp. up. U obliku bavrqati prefiks ba. Loma tuma~i ovaj glagol kao rezultat dekomponovawa oblika *obâxvrl’ati (sa obâ „unaokoloŒ). ali i gubqewem inicijalnog suglasnika npr.). jezika i gnezdo psl. tj. Kurkina 1982b:184. -prdati).c. Na sli~an na~in mogao bi se protuma~iti i glagol avrqat œneuredno obavqati neki posaoŒ. Napomiwemo da zna~ewa „bacatiŒ i „tumarati.v. ta-. za osnovu vrqati s pravom se mo`e re}i da je izrazito „polivalentnaŒ. ali da je istovremeno pomi{qao i na postawe od baviti. koji se dovodi u vezu sa vrqati < *xvãrl’ati. ~a-. ~o-. slikovito) mo`da najboqe defini{e svojstvo.itd. lutatiŒ tako|e me|usobno korespondiraju531. Ostaju}i u domenu hemijske terminologije. 532 531 . Ovamo spada i prilog izavrqe (l. ovaj oblik mogao je nastati pogre{nom dekompozicijom ob-avrqati (umesto oba-vrqati) (tako ERSJ 1:56 s. Na taj na~in osnova vrqati figurira kao svojevrstan „repraesentans specieiŒ. 534 On podse}a da je Dani~i} smatrao kako je ova re~ turskog porekla (< warylmak).). avrq-bavrq). to-.).v. od havrqati533. dopu{taju}i i mogu}nost da se radi o ekspresivnom ba. Skok odbacuje Dani~i}evo tuma~ewe od tur. gde se predla`u dva mogu}a tuma~ewa: ukr{tawe sa akati. i ERSJ 1:90.v. ko-.

Petleva 1980:67).-h. 536 535 . Bjeleti} 1994a:354).c. Petrovi} 1993. Ovakvom tuma~ewu protivi se semantika.cc.). navrqati. natovrqati „nasuti vodu u jeloŒ (Petleva 1980:67). nasilnom izmenom suglasnika t > v prema vrqati (Skok II 169 s. Prefiks ko. up. kovrqati œkotrqati. ali ni sam nema kona~no re{ewe (Skok I 78 s. zatavrqati „zalutatiŒ. kotrqati. U oblicima kavrqati. ÅSSÀ 9:167 s. vrljati). navârt(â)l’ati.c. okresakŒ. Bjeleti} 1994a:354). tj. iskopeqati se. sadr`i prefiks ga-. iskovrqim „izbe~iti. Skok s. natovariti. budu}i da u osnovi navedenih s. koji se tuma~e kao obrazovawa od prefiksa na. padne. kavrq izdvaja se prefiks ka-.v. zakovrqi „klone. Skok pomiwe oblik natovrqati kao paralelu oblika nakovrqat.(ta-) izdvaja se u oblicima tavrqati „teturatiŒ. Na drugom mestu Skok daje druga~ije obja{wewe oblika kovrqati „vaqati. Prefiks to. daqe). dotavrqati „dogegati seŒ.v.). nakovrqat „nasuti vodu u jeloŒ (Skok l. kota~). *vârtl’. iskola~itiŒ (Bjeleti} 1994:268. vrljati536. razboli seŒ (Petleva 1994a:336). denominal od kotur). nakavrqiti. *kavârt-lâ (v. tj.v. iskoprcati se + vrqati. (h)vrljati. sipatiŒ.v. ukoliko nije zvu~na varijanta od kavrqati. potvrda le`i glagol *xvãrl’ati (v. ~vornovat odlomak od drvaŒ u moskovskom praslovenskom re~niku svodi se na psl. potvrda natovrqati se.-h. Tomanovi} oblik kovrqati smatra rezultatom kontaminacije kotrqati + vrtjeti. 537 Nije jasno za{to u ÅSSÀ nije rekonstruisan i oblik bez umetnutog -to-. o b r t a t iŒ. izvode}i ga od kotrqati (< koturati.izdvaja se u oblicima kovrqati „kotrqatiŒ (Matzenauer 1881:190.v. zakovrqati „zakotrqatiŒ. a iskovrqati se (iz ne~ega) (Boka) rezultatom kontaminacije iskopati se. nabrbqati. avrlj-bavrlj). Oblik kavrq œkratak.-h. Me|u kontinuante psl.i glagola *vârt(â)l’ati sa umetnutim -to-. uraditi aqkavoŒ rekonstruisani su psl. dok oblik dotavrqati se „do}i pipaju}i po mrakuŒ tuma~i Detaqnije o tome v. ali bez komentara (Skok s.mogli bismo svrstati i oblike o~evrqak œodlomak.OSNOVE: 16) VRQATI 233 tap mitap535). oblici *natovârt(â)l’ati / *natavârt(â)l’ati. kovrqak „`enska kapaŒ (Skok l. iskopati se iz ne~ega vrqawem (Tomanovi} 1938–39:209. natavrqati „nagomilati se. Iskqu~ivo na osnovu s. okresatiŒ. tako|e i kavrqati. o~evrqiti „odlomiti. U srpskom etimolo{kom re~niku ovaj prilog se dovodi u vezu sa vrqati < *xvãrl’ati (ERSJ l. Oblik gavrqati. natrpati. Petrovi} 1994. pri ~emu se konstatuje da je starina oblika problemati~na (ÅSSÀ 23:164)537. *kavârtã). 211). s..

u kojem treba videti „priraslicuŒ s(o). ~e-. zvrqati i {vrqati najpre treba posmatrati kao protetske. Up. ~avka). radi poja~avawa pejorativnog zna~ewa. Prefiks {e. u ovom slu~aju grupom -rq. pro{iruje raznim umecima. vidimo na delu dodatnu ekspresivizaciju prefiksa {o-. `vrqati.u ovom obliku izvodi od prefiksa sã. trpatiŒ (v.u xvrqati. 538 Ovaj oblik. Mareti} misli da je rq osobit nastavak u ovoj re~i (l.v. Skok smatra da je kao izvor za stvarawe glagola ra{~evrqati se „ra{~upati. zavariar (Skok I 300–301 s.(I 300–301 s. Tipi~ni venecijanizam zavariar „buncati. Tomanovi} tuma~i {vrqati kao rezultat kontaminacije {eveqiti + vrqati (Tomanovi} 1938–39:203). nasoveqiti „nabacati.koja se.v. Prefiks ~e-. brbqatiŒ Komi`a (Marde{i}-Centin 1977).v. dodu{e.234 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI kao rezultat ukr{tawa dotapkati i vrqati (Skok III 428 s. oba iz Uskoka. mrditi se). ozvu~avawem ~a-. opresti./ ~ev. Tomanovi} tuma~i ~avrqati kao rezultat kontaminacije ~avarijati „buncatiŒ538 + brbqati (Tomanovi} 1938–39:203)539. tabati). koji se pro{iruje slogom sa likvidom -lo-. nasomr|en s. grubo isplesti. ~ever).v. Oblik {vrqati Kurkina pomiwe naporedo sa {evrqati.v.izdvaja se u oblicima ~ovrqi „iskrivquje. U oblicima xavrqati. zabele`en u Risnu. izatkati. ~avka). bulaznitiŒ zabele`en je i u Trstu. bez obja{wewa (Kurkina 1982b:184). zamrsiti koseŒ poslu`io tur. xe. dok u oblicima ~avrqati. Skok. . Inicijalne suglasnike x-. neetimolo{ke ekspresivne elemente (v.c.). U obliku sovrqati i wegovim derivatima izdvaja se element so-.< *s(o)-. Oblici tavrq. ne zbijaju}iŒ. {-). `-. Bjeleti} 1994:266). z-.treba tuma~iti fonetskim putem tj. sovrwati „gomilati jedno na drugo. Pore|ewem oblika o-{o-vrqati i o-{o-lo-vrqati „slabo. jo{ i cavarjat „buncati.v. Skok tuma~i kao pozajmqenicu od mlet. glagol cevirmek (Skok I 319 s.v. nemarno uop{teŒ. uraditi ne{to kako bilo. naslagati rastresito.v. Skok inicijalno {. {vrljati). Vi{ka potvrda pokazuje da je ova re~ i danas u upotrebi severnije od Boke.(Skok III 426 s. tovrqak mogu se smatrati deverbalima.kao prefikse koji se pojavquju u imenicama i glagolima da poja~aju zna~ewe (Skok III 377 s. cavarjat). xevrqati inicijalno xa-. ~evrqati „brbqatiŒ izdvaja onomatopejsku osnovu ~av.i `. i{~evrqiti „iskola~itiŒ (Bjeleti} 1994a:354). lutatiŒ (Kurkina 1982b:184) i za{ev r qati „zabasatiŒ (Petleva 1980:67). kriviŒ (Petleva 1994a:336). ali mu poreklo nije sigurno utvr|eno (Vinja Ç 96 s. kao i {. up. tretira {. ~o. 539 Dani~i} u RJA ka`e da je ~avrqati postawem od glagola koji sam ne dolazi a glasio bi ~avati.izdvaja se u oblicima {evrqati „posrtati.

.Œ (v. pafrqko izdvaja se prefiks pa. Iako sekundarna. U istom govoru zabele`eno je i pa-frk „de~a~i}. Semantika glagola vrqati1. nakovrqit : navrqiti œstaviti u neodgovaraju}i polo`ajŒ itd. izra|atiŒ. kod ~avrqati. Mo`da je upravo svest o tome uslovila da se vrqati1 u RSA izdvoji kao poseban glagol. U okviru druge semanti~ke grupe ostvaruju se legitimni semanti~ki pomaci: „bacatiŒ (zakovrqiti. Up. jako se naqutiti.OSNOVE: 16) VRQATI 235 U vasojevi}kim oblicima pafrqnut. up. Oblici andavrqit i devrqiti verovatno stoje u me|usobnoj vezi. ~evrqati. kao npr. uprkos tome {to su vrqati1 i vrqati2 zapravo jedan isti glagol sa razgranatom semantikom. tvorbeno i semanti~ki sli~na obrazovawa sa osnovom -veqiti (koja alternira sa -vrqiti): izendeveqit i odeveqi se (v. zatavrqati : zavrqati œzalutati. nakovrqati : navrqati œnara|ati. ali su sa tvorbenog aspekta nejasni. U drugom obliku kao da je do{lo do perintegracije. U okviru prve semanti~ke grupe izlo`ena su zna~ewa koja se po pravilu javqaju paralelno. zabasati. Zna~ewe „brbqati. S druge strane. natovrqati : navrqati œnabacatiŒ. za koje bi se na prvi pogled reklo da je onomatopejskog porekla. frqit „id. o{ovrqati. nap. Naime. 520). tako se i kod glagola koji su primarno ozna~avali radwu neretko razvija zvu~na semantika. up. vrkati). razbesneti seŒ. tovrqati œizbacivati iz sebe izmet u velikoj koli~iniŒ > œpri~ati koje{ta. iskovrqati. ovde ima druga~iju motivaciju. Varbot 1988:69). pogledati iskosaŒ. Zna~ewe „raditi nemarno. zakovrqati. {vrqati. ona postepeno mo`e postati dominantna (v. izgubiti seŒ. To zna~i da su u semanti~kom registru ishodi{nog glagola sadr`ana sva ona zna~ewa koja se realizuju u prefigiranim oblicima. baqezgatiŒ. ~avrqati. xvrqati. baqezgatiŒ540. kako biloŒ naj~e{}e se konkretizuje u „nemarno plestiŒ (zasovrqati. kao {to od onomatopeja mogu da se razviju glagoli koji ozna~avaju radwu. {iparacŒ prema frkuni} „id. `vrqati). istovrqati) > 540 U kolokvijalnoj upotrebi glagol srati ima zna~ewe œpri~ati koje{taŒ. hitnutiŒ. vrqati2 i vrqati3 odra`ava tri uspostavqene semanti~ke celine korespondiraju}i sa svakim odgovaraju}im konkretnim zna~ewem ponaosob. iskovrqiti : izvrqiti „izbuqiti.dodat na glagol frqnut „baciti. ovo zna~ewe mo`e biti posredno izvedeno od „bacatiŒ preko semanti~ke karike „sratiŒ (= „izbacivati izmetŒ) > „baqezgatiŒ. o{olovrqati) i „neuredno pisatiŒ ({evrqati. . npr. ~evrqati. zabavrqati. u pogledu semantike up.

i~ovrqi (se). U okviru tre}e semanti~ke grupe uo~ava se najja~i uticaj glagola vrteti (< *vârteti). kovrqica. 544 Up. blenutiŒ (Iliadi 2001:61). ogleda u zna~ewu œobrtati (< *ob-vârtati). obrqak œid. o b l u t a kŒ. budu}i da je za bavrqak i pavrqak posvedo~eno i zna~ewe œkamenica koja se mo`e b a c i t i. sovrqati. ra{~epitiŒ (kavrq. i~ovrqenko. i{~evrqiti se)542. Centralno mesto u ovoj grupi zauzima zna~ewe „kriviti (se)Œ (nakovrqit (se). kojima se prikqu~uje i tavrq œ~ovek malog rasta i velike glaveŒ. viqati). ve} zna~ewe œkriviti. „zanemo}i. 543 Isti semanti~ki pomak kao kod zatovitliti. po}iŒ (zakovrqiti)543. rugati seŒ (~ovrqi se). œ(od)lomiti. (h)vrljati). Wihovo op{te zna~ewe je „krivitiŒ. ~initi okruglim. tovrqak u zna~ewu œmalo debelo deteŒ. i{~evrqit. dok Truba~ov zna~ewe „bacatiŒ karakteri{e kao sinonimsku zamenu glagola sa zna~ewem „ra|atiŒ (ÅSSÀ 11:205–207 s. zakovrqiti. jo{ jedan zanimqiv semantizam — navaqati „nara|ati mnogo deceŒ (RSA).236 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „ra|atiŒ541 (kovrqati. navu}iŒ (nakavrqiti). kovrq. ra{~evrqit ). nakovrqati. tj. ~evrqiti. œne{to malo. œsipati kojekako i koje{taŒ (kovrqat. pavrqak. obu}i. kovrqu{ka. izbo~enim)Œ. vrgali se œbuqiti. natovitliti (v. ~ovrqi. tofrqat). „i{~a{itiŒ. savijati (tj. odatle i œmali {iroki plast senaŒ. „kola~iti o~iŒ (iskovrqiti. Tu su jo{ i zna~ewa: œnata}i. zanemo}iŒ (v. trpati bez redaŒ (nakovrqati. pre svega. nakovrqke). 541 Skok ovo zna~ewe smatra metaforom (Skok s. na~ovrq. omawi kamenŒ. natovrqati. *kotiti (se) II). o~evrqiti . obloŒ544. Semanti~ka motivacija oblika ~avrqak œsitan klip kukuruza koji se odvaja pri istovaruŒ jeste œono {to se o d b a c u j e (zato {to je malo. od kojeg se sasvim legitimno razvijaju slede}a zna~ewa: œi{~a{iti (se)Œ (i{~evrqiti (se)).Œ (< *ob-vrqak). „gomilati. Zna~ewe œmalo debelo dete. 542 Postoje i mi{qewa da u osnovi ovog zna~ewa ne le`i zna~ewe œbaciti (tj. i vrqak „id. kovrqati. œzaputiti se. koje se konkretizuje u „zavrnuti. nasavrqati. koji se. Posebnu grupu ~ine oblici bavrqak. kotrqatiŒ (kavrqati. kofrqat).v. Iz zna~ewa „kriviti (se)Œ sekundarno se razvilo zna~ewe „oslabiti. up. nakovrqati). klonuti. o~evrqak . andavrqit (se)). po~ovrqi se). œnajesti seŒ (natovrqati se). vitliti).v. mali (debeo) ~ovek velike glaveŒ verovatno je metafora od œ(omawi) kamenŒ. Up. otkinuti z a v r } u } i.Œ. i{~evrqiti se. 545 Gotovo potpuni semanti~ki paralelizam prisutan je kod oblika sa osnovom viqati. zaokrenutiŒ. i{~evrqiti)545. . iznenada umretiŒ (zakovrqati. usko~ke oblike pabuqak „o k r u g l a s t i kamen. tj. izbaciti o~i)Œ. œplaziti se. sitno)Œ. Etimolo{ki su svi ovi oblici u vezi sa glagolom vrqati œbacatiŒ. a kao primer se navodi mak. œizvitoperiti se (u fizi~kom i psihi~kom pogledu)Œ (i~ovrqi se.

r a z v r t a t i. VRTATI 237 OSNOVE: 17) VRTETI. „upravqati nekim po svojoj voqi. „pobolevatiŒ. VRTATI 17) VRTETI.v. œkovr~a. obi~no bo`i}niŒ Srem. kovrta~ „vrsta reza~a sa metalnim to~ki}em za se~ewe testa. Novi Vinodolski. „dupsti. kV-). usukan. zavitlavatiŒ (RSA). okret. Brezovac (gra|a ERSJ). zakovrtat „umirati.. „zasukan. œkrug. radlaŒ (RSA). uskovitlani oblak pred buruŒ. kovrtaq „uvojak. kovryaŒ. „~angrqatiŒ . kovrtac. kovitlacŒ. gospodaritiŒ: Metuti mu`a pod papu~u i voditi ga po svojoj voqi . Ove oblike Skok tuma~i kao rezultate kontaminacije (Skok II 169 s. komplikovan za izgovorŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). bu{itiŒ: I duba~em se kovrta Du~alovi}i. }udi. œprevrtatiŒ [abac (gra|a ERSJ)547 ko-vrt m. VRTATI ko-vrtati impf. prekobaciti se (v. up. zakovrtno adv. vrtlog. lipsavati (~e{}e o stoci)Œ. te mi ne bi vi{e zakovr}ala!. œumirati. œsprovoditi svoju voqu. œosloba|ati quske (oraha). 549 Up. Iliji — Ka`e se za mi{a da kovrta orahe [umadija. kovrtlog / kovrtlog zast. œveliki. kovrtqaj „obrt. nejasno. izglodatiŒ: Sviwe iskovrtaju tikve pa ostanu samo koruge Du~alovi}i (RSA) pre-ko-vr}ati impf. Du~alovi}i (RSA). virŒ. vrtlog. 548 Ovamo i kovrtaqka „vrsta bele {qiveŒ Leva~. „jedu}i izdupsti. zakeratiŒ: Samo da ja wu vidim. uvojakŒ. „krug. zanovetati. kovrta~ „vrsta poqskog zeqaŒ Kosovo (Elezovi}). vijugavŒ: U velikog ovna rogovi su kovrtqivi Piva (Gagovi} 2004) za-ko-vrtan „nejasan. prstenŒ. ne~itkoŒ @upa (RSA) Za ovo zna~ewe up. kovitlati seŒ (RSA) za-ko-vrtati impf. bi je kao kera tuk’o. da ona meni {evrda . œkola~ prstenastog oblika. nerazumqiv (obi~no o te{kim re~ima. vrteti fig. „na zakovrtan na~in. 547 Ovde je mogu} i uticaj predloga preko. zavrtan „te`ak. œ`ito koje se diglo iznad ostalogŒ Srem (RSA)548 ko-vrtqiv adj. krckatiŒ: Mladi ora[umadija (@ivan~evi} 1986). kovrtwak / kovrtwak „vrsta divqeg zeqa sitnog listaŒ Kragujevac (RSA). kovrtati se „vrtlo`iti se.OSNOVE: 17) VRTETI. obrtajŒ. 546 si po~iwu se kovrtati i vaditi jezgra iz wih o sv. œizvolevati. kovrtaw / kovrtaw „krug. kota~). ne~itkom rukopisu)Œ549. lipsavatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) is-ko-vrtati pf. Bosna. zamr{en.i to se zove zakovr}ati Ba~ka (RSA)546. Dubica. kovrta~ „vrsta salateŒ Tupi`nica. zamr{eno.. kovitlacŒ. „v r t l o g.

vrteti se „okretati se. œglava nepromi{qene osobeŒ: Mu}ni malo tom tvojom {uvrtuqom ako ima{ {ta u woj! Zlatibor (Milovanovi} 1983) {u-lo-vr(a)tan adj. ne shvatati {ta se doga|aŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) {o-vrt m. nicatiŒ. umnoj poreme}enosti)Œ: [ta je ne{ta {uvrtan od jutros. |a-vrt m. up. luckastŒ (RJA). |avrk (v. numeje da se opraji na rabotu na vreme. vrtati se „vrpoqiti seŒ (RSA) izvrtati pf. „veliki komad hlebaŒ. œplestiŒ. kojemu se muti u glavi (u bolesti. œprekr{aj u igri kada klis ili lopta odu van linijeŒ: To ti se ne priznaje. [abac (gra|a ERSJ). pf. nesiguranŒ Uskoci (Stani})550 {ko-vrtaw m. œzarivati (u ne{to)Œ. skitatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). . gubiti ravnote`u.Œ. œvrtlo`iti seŒ. samo se muva natam-navam Pirot (gra|a RSA). vrkati). pri{a{avŒ Ka~er (gra|a RSA). |avrtina Osijek (RSA). obrtatiŒ. to je bijo {evrt Ro`aje (Had`i}) u-{o-vrtiti se pf. „praznoglava i }aknuta `enaŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) {u-vrt m. sg. gubiti svestŒ. „tumarati. {ulovrtan „id. dangubitiŒ Timok (Ko`eqac 1989). {uvrtuqa f. œraznetiŒ. vrtqati se „bezglavo i}i tamo-amo. 551 U konkretnom slu~aju nisu relevantna ostala zna~ewa razmatranog glagola. „sulud. {u{umigava osobaŒ: Prav je {uvrt. „nemiran ~uperak koseŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. „sulud. „izvu}iŒ: (}olice) izvrtaju bob iz zemqe Vrgada (Juri{i})551 550 Nije jasno spadaju li ovamo oblici: se-le-vrtwa f. œimati vrtoglavicu. obrtati seŒ. Takovo (gra|a RSA). augm. {u-vrtan adj. œbu{iti. RJA). uvrtatiŒ. ne reagovati blagovremeno. œneozbiqan. „grubo pro{iriti neku rupu ili otvorŒ Timok (Dini} 1992). ne pogodi Zlatibor (Milovanovi} 1983). dupstiŒ. œbiti umno poreme}enŒ (RSA) vrtati „bu{iti.) è vrteti impf. „okretati. „nespretna i nepromi{qena osoba koja deluje kao da je hvata nesvesticaŒ. „koji nije pri bistroj svesti. i pej. ose}ati mu}ewe svesti. sg. „praviti rupu. {uvrtan „priblesav. œnapraviti veliku ranuŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {e-vrt m. razvrta se 3. fig. kao npr. ra~ovrti „rascepitiŒ. teturati se. œsukati. dupstiŒ. œnepodesanŒ. kud god po|e.: vrtat „lutati. œnemaranŒ. œizbijati. dubiti ne{toŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) ra{-~o-vrti 3. „postati {uvrtan. pijanstvu. œ~a~katiŒ. „sitni potr~ci pri raduŒ: Sve ovo {to radim obi~na je selevrtwa Piva (Gagovi} 2004). œnespretwak.238 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~e-vrtati impf. luckastŒ (Vuk.

smicalicuŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „zavrnuti. œrazboleti se. zateturati se. œuginutiŒ Mali Zvornik (gra|a ERSJ). naglo zanemo}iŒ.OSNOVE: 17) VRTETI. nastranŒ. „naglo se razboleti i zanemo}iŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). œbiti na samrtiŒ Vojv. fig. œzavrnutiŒ Prijepoqe (gra|a ERSJ). izvrtutlit „izmamiti. zanemo}iŒ. „uviti u krug. œprelomiti. izokrenutiŒ. œonemo}atiŒ. œ(o~ima) prevrnuti. VRTATI 239 vrtqati impf. „smu{eno. vrsti seŒ Uskoci (Stani}). izbe~iti (o~i)Œ. œposuvrnuti. œbiti na samrtiŒ Bogova|a. . kolokv. zakovrnutiŒ: Iskovrnuo je da umre CG. „izviti. œizvaliti. iskam~itiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). uvrnuti. zakovrnit „izokrenuti. prevrnutiŒ. naprasnoŒ. poreme}enŒ (RSA)552 is-ko-vrnuti pf. œizokrenuti. œzakolutati o~imaŒ. iskola~iti. umretiŒ [umadija (Grkovi} 1982). zakovrne 3. 2001) VRNUTI za-ko-vrnuti pf. œzanemo}i. izokrenutiŒ. ufitiqitiŒ. œ}aknutŒ id. œizvaliti neku {alu. brzopleto ne{to govoriti ili raditiŒ Uskoci (Stani}) zavrtqati pf. naglo umreti. „~udan. œiznenada se razboleti. œkoji nema sposobnosti zdravog rasu|ivawa. œbiti na samrtiŒ. kru`no zamotatiŒ Kolubara (gra|a RSA) vrtquga. zavrnut „nastran. „prevrnuti. œzavrnutiŒ. svojeglavŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œizgubiti svest od slabosti ili udarcaŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) za-ko-vrnut adj. zapetqatiŒ (RSA). œiznenada se razboleti. opru`itiŒ CG. „oslabitiŒ. œonesvestiti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). œuporno se dati na neki posao. (Jovanovi} B. Potkozarje (Dalmacija). sg. tvrdoglavo se vezati za neku idejuŒ Banat (RSA). zakovrnut „uginuti. zanemo}iŒ. uvrnut „id. razboleti se tako da li~i na umiraweŒ Zagara~ (]upi}i 1997). œzamlataŒ Pirot (Zlatkovi} 2004) uvrten adj.Œ. 552 Up. posavitiŒ. iskovrnut se „i z v r vrzmati se. (RSGV). œumreti napre~ac. onesvestiti seŒ Zaglavak. skr{iti zavr}u}iŒ: Ja }u ti zakovrnuti {iju. nepouzdana osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) razvrtotina f. œzaneti se. œodjednom promeniti pravac kretawa (o ribi)Œ. „osoba kojoj se ne mo`e verovati. zakovrnut „cr}i. okrenuti. vrtutla f. œumretiŒ Uskoci (Stani}). z a v r n u t i nagore.

„i{~a{itiŒ (RSA) {u-vrnut adj. Skok III 631–633 s. œposuvratiti. Varbot 1984:92. a ti preko usta. 99. zadi}iŒ. sg. onesvestiti seŒ (RSA). *vârteti / *vârtati / *vâr(t)noti / *vortiti (v. sg. razvratiti œrazvrnuti. koji je bez orijentacijeŒ [umadija (gra|a RSA) è vrnuti pf. sg. œokrenuti na nali~jeŒ. zateturati se. oka ne da otvoriti Piva (Gagovi} 2004). œpritisnutiŒ Uskoci (Stani}) za-~e-vrati se 3. pu{}i ig nek |iraju tijem dolinama. povrnuti. napraviti veliku ranuŒ: Udario ga s u{i od sekir~e i ra~ovratio mu ~elo Crna Reka (Markovi} 1986)554 · U osnovi svih navedenih prefigiranih oblika le`i glagol vrteti. izmotavatiŒ: ^im se dete za~evrati. izvitiŒ. raskrenuti. œprevrnuti o~imaŒ. pf. œ{uvrtan. }aknut. œizmeniti. iskovrnem 1. œizru~itiŒ. Up. vrtjeti. 144. skrenutiŒ (RSA) zavrnuti pf. œiznemo}i. œumretiŒ (RSA) izvrnuti pf. .v. œzaokrenutiŒ. „zaneti se. œprevrnuti. œokrenuti. „provrteti ve}u rupu nego {to trebaŒ Timok (Dini} 1988). zadi}iŒ. œubitiŒ. preina~itiŒ itd. iskrenutiŒ. œposuvratiti. iskriviti. œuvrnuti. ra~ovrati „rascepiti. preturitiŒ. œusukati. œizvinuti. œvratitiŒ. „po~eti se kreveqiti. rastavitiŒ: Rase~u pu pola pa raz- vrate na dve strane [umadija (gra|a RSA). œpoterati. œte{ko oboleti. oslabitiŒ Potkozarje (Dalmacija) i{-~e-vrnuti pf. „skupiti u gomilu (o stoci)Œ: [ta si skolovratijo ta goveda. œduvati kru`no (o vetru)Œ: Skolovratijo vqetar. iznemo}iŒ. fig. „do}i sebi (posle kakvog {oka ili bolesti)Œ Zagara~ (]upi}i 1997)553 za-{ko-vrnuti pf. œdobiti napad epilepsijeŒ. (RSA) VRATITI ?s-ko-lo-vratiti pf. „okru`iti. zdravstveno se popravitiŒ. opkolitiŒ. iz istog izvora povrnut (se) „do}i k sebi. œiskola~iti o~iŒ Vlasotince (gra|a RSA) o-ko-vrnut (se) pf. da mu toj ne prejde u naviku Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. pognatiŒ. pf. 2004) ras-~o-vrati 3. u jednom od svojih oblika < psl. fig. uprestiŒ. BER 553 554 Up.240 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI n u t i s eŒ Kosovo (Elezovi}).

Ova imenica se svodi na psl. bug. *kovârtã (ÅSSÀ 12:18)556. ko-2). oblik. verØeØâ. kovrnuti555. Kurkina 1978:289). koverØaØi „usmeravati. koji na isti na~in tuma~i s. na osnovu kojeg je i rekonstruisan psl. prema s. U oblicima {ko-vrtaw. koji je denominal od kolovrat „kovitlac (vode. formalno identi~an. *vârteti. kovrt — psl. jo{ i ukr. kovrtaw. vrteti. i Matzenauer 1881:190. kovoroØok „pre|aŒ. vãrØà. dijal. ~o-. @akova 1975. up. Kurkina 1979:169. sln. {o-. ukr. U ÅSSÀ se na osnovu s. vazduha. tako i Moskov 1965:70. kavrna „dla~ica na kadifi ili suknu. 558 Up. Kurkina 1992:188–189).OSNOVE: 17) VRTETI. preturatiŒ (Petleva 1979:33–35.c. i Moskov 1981:109–110). . VRTATI 241 1:212–213 s. II 116 s. a na osnovu s. kovitlaceŒ558. dijal. 14). kovrtati i rus.v. skolovrat = kolovrat Uskoci (Stani}). dijal. Machek 701 s. Skok izdvaja prefiks ko. glagol ka-vernuØ’ „pasti sa visine (npr. ESUM 1:358–360 s. 556 Upu}uje se i na *kovortã (id. Pokorny 1156–1157. jo{ i TolsØoè 1969:215. ali semanti~ki ne{to druga~iji rus..v. {u-(lo-). *kovârtati / *kovârteti. Oblik skolovratiti u zna~ewu „duvati kru`no (o vetru)Œ samo je varijanta glagola kolovratiti „duvati kao vihor.-h. pri ~emu je prvobitno zna~ewe bilo „vrteti (jezikom)Œ (ESUM 2:485). za-{ko-vrnuti izdvaja se prefiks {ko. sa kola)Œ (Nikon~uk 1979:123). iskovrnut se. odupreti se. Up. *kuvârtati (se) (ÅSSÀ 13:142). O rus. Glagol *vârtnoti javqa se i u kombinaciji sa inicijalnim *ga. izazivatiŒ. øodbadati. Up. koje se tuma~i kao obrazovawe sastavqeno od tvorbenog elementa ko./ *gy-. detaqno Iliadi 2001:103–117). spoj zameni~kog prefiksa koi glagola *vârtati. Ispred osnovnog glagola alterniraju prefiksi ko-. gavãrØvam. {ko-. pra{ine i sl. kaverØâ „jama s vodomŒ itd. Od glagola *vârteti uz pomo} prefiksa ko.v.v. stvaraju}i vrtloge.obrazovani su i neki nazivi iz oblasti tka~ke terminologije..-h. pri~atiŒ.(< sko. {e-. runoŒ. v. upravqati. kovrta~ (Skok l. Fasmer I 301 s. verØiØi. givãrØam.-h. Malinowski 1899:118 (kovrtaw). Ova osnova odlikuje se velikom produktivno{}u i velikim semanti~kim potencijalom (up.-h. pri ~emu se smatra da zbli`avawe sa rus.u oblicima zakovrnuti. koverØiØâ „lomitiŒ rekonstrui{e psl. kavraØiØi „zbuwivati.< *sko-). okretatiŒ. gavãrØam. kovirØaØi „brbqati. *kavârtã / *kavârtâ / *kavârtja (ÅSSÀ 9:167). koje nije sasvim jasno. vrtlogŒ (RSA). zavrtet „{topovati ~arapuŒ Kosovo (Elezovi}) (Kurkina 1978:288–290.).i osnove glagola (na)vraØiØisà „ørivezati. biti tvrdoglavŒ (ESUM 2:336). ukr.i glagola verØaØi. dlaka. v. koje se smatra etimolo{ki identi~nim s koverØaØi. ~e-. Sa drugim prefiksima v. up. givãrØna „prevrtati. mo`da obrazovano od komponente ka. 557 Up.v. kov e rkaØâ (Fasmer II 271) nije sasvim ubedqivo ( ESUM 2:483)557. koverØeØâ „vrtetiŒ. 555 Up.

a alternira sa {o. Za zna~ewe „skupiti u gomilu (o stoci)Œ treba pretpostaviti uticaj glagola skoliti „okru`iti. U pogledu tvorbe up. „vrtlogŒ (kovrtlog)561. rus. Iz ovoga sledi da pomenuti glagol najverovatnije ne pripada tvorevinama koje nas interesuju. glagol cevirmek (Skok I 319 s. i{~evrnuti. porede}i ih sa s. {kovrtaw). ~ever). prevrnutiŒ. Prefiks ~e. odatle deverbali sa zna~ewem „krug. povrnuti. Varijanta ~ovrtija verovatno je nastala modifikovawem turcizma pod uticajem doma}eg vrteti. kovitlati seŒ (kovrtati se). œzapo~eti. cev(i)rinti „tourbillonŒ (Skok I 319 s. poznatoj temiŒ. ova imenica se savr{eno uklapa u razmatrani model prefigiranih leksema. iskrenutiŒ. U semanti~kom spektru navedenih leksema uo~avaju se slede}a zna~ewa: „zavrtati. „i{~a{itiŒ (i{~evrnuti). u{ovrtiti 559 560 Oblik se tuma~i kao rezultat kontaminacije. zaokretatiŒ (zakovrnuti)560. „uvijenŒ (kovrtqiv). podaviti. skr~iti (nekoga. „zapetqatiŒ > „nejasan. ra~ovrti Petqova izdvaja prefiks ~o-. po{to je glagol skolovratiti ujedno i wegov sinonim. obavqati kakav posao)Œ. od tur. {uvrnut. œ(o~ima) zakolutati. Skok. œizvrnuti. stisnutiŒ (v. kovrtaw562. zapovrnuti se „nakupiti se (o vodi)Œ Piva (Gagovi} 2004). „uvojakŒ (kovrtaq. zamr{enŒ (iskovrnuti. iz~evãrna se œiskriviti se (o dasci)Œ.v. smatra da je kao osnova za stvarawe glagola ra{~evrtati „obrnuti ru`i laticeŒ poslu`io tur. kovitlacŒ (kovrt. „saleteti sa svih strana.-h. pognatiŒ (RSA). up. zasukatiŒ. prevrnutiŒ. I pored svog aloglotskog porekla.(Moskov 1965:70). razvoroØ i Øâ „razbacati.-h. blesavŒ (zakovrnut. skolovr~iti „saviti. U obliku {evrt izdvaja se prefiks {e-. Skok s pravom za oblik ~evrntija „vir.mo`e se izdvojiti i u oblicima za~evrati se. ili se pro{iruje slogom sa likvidom -lo. kovrtaw druga~ije Varbot 1979a:155. tako|e i za nizawe prefiksa. œzapo~eti. U obliku { u v r tan Moskov izdvaja prefiks {u. nepromi{qen. {ovrt. naprotiv. up.v. za-po-vrnuti „po~eti ponovo govoriti o istoj. razvratiti „razvrnuti. suzbiti (o stoci)Œ. 561 U Svinici je zabele`en sinonim ~’o-vrtija œ~evrntija. bug. . iz~evrãæam se)559. zametnuti razgovorŒ. Up. opkolitiŒ. zakovrtan). U oblicima ra~ovrati. vrtlogŒ (Tomi} 1984).242 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI *kolovortã. kovrtaw). „podviti. ~ever). ne{to)Œ. „o{amu}en. Kao tvorbenu paralelu. vr~iti). koje se tuma~i kao slo`enica *kolo i *vortã (ÅSSÀ 10:149). œpokvariti se (o karakteru)Œ (BER 2:60 s.u obliku u{ovrtiti se. vrtlogŒ pretpostavqa tursko poreklo.v. œpovratiti.u {ulovrtan. ne dati nekome da mrdne. 562 O s. ipak i Budimir 1960:19. po~eti (~initi {to. Ovaj prefiks javqa se i u oblicima {uvrt. „vrtlo`iti se. œpoterati. razbitiŒ (Petleva 1994a:336).

rus. {ulovetnik „budala. ~evrtati. œp o v r a t i t i s e. {u-. psl. {u-lu-vetan i sl. zagnulsà „umro jeŒ. govoriti koje{ta. aørándicca „izdahnutiŒ izvede od psl. glup. {ulovetan. V. up. pf. osvestiti se. {a{av.Œ. oørudiØâsà „id. „do}i k sebiŒ (okovrnut se)566. ras~ovrati). zakovrnuti. 563 Interesantno je da se ova zna~ewa realizuju prete`no u oblicima sa prefiksom {o-. {uloveta „luda. glupa. *obpryditi se < ie. „dupsti. *gybnoti „savijatiŒ > „ginutiŒ (ÅSSÀ 7:218–219). „kreveqiti se. up. œumiratiŒ564 (zakovrtati. Na osnovu toga Merkulova predla`e da se blr. do}i k sebiŒ Pirot (Zlatkovi} 2004). savijati (se)Œ > „ukru}ivati se. iskovrnuti. sg. Uskoci (Stani}). *(s)preudh„savijati. {ulovetnica „glupa~aŒ. 564 Zna~ewe „umretiŒ je sekundarno i ekspresivno od prvobitnog „sagibati (se). bu{iti. posvrne se 3.OSNOVE: 17) VRTETI. rus. naprezatiŒ. rus. ko~iti seŒ.Œ (Merkulova 1981:175). {uvrtan. {u-le-vetan „nemaran. i -le~iti. skovárnuØâsà œiznenada umretiŒ (sa ekspresivnim prelaskom e > á) prema zavernuØâsà œumretiŒ (Iliadi 2001:109). {ulovr(a)tan)563. tako|e povrnuti se œid. nepodesan. 566 Suprotno od zakovrnuti. ra{~ovrti. up. „pobolevatiŒ. up. VRTATI 243 se. iskovrtati. 565 Up. izmotavati seŒ (za~evrati se). za{kovrnuti)565. Tvorbeno-semanti~ke paralele nalazimo u oblicima obrazovanim od osnove -vetati. praviti rupuŒ (kovrtati. skitati seŒ. neozbiqan. . svrne se. blesava osobaŒ. glupakŒ. besposli~iti. {u-lo-vetati „ludovati. raditi ne{to kako ne treba. nesiguranŒ.

568 Uprkos tvorbenoj i semanti~koj identi~nosti. „nakriviti seŒ Leskovac (Mitrovi}). nakekeri se 3. Divoselo (RSA) onomatopejskog su porekla i zato ne spadaju ovamo. „na~i~kati (se). nagomilati (se) na gorwoj povr{iniŒ: 567 Oblici zakekeriti se. na kakvom istaknutom mestu. Mali Po`arevac. „kreveqiti se. acc. mu~iti seŒ: [ta se kokeri{ kad nisi kadar sam ni{ta? Crna Reka (Markovi} 1986) na-ko-keriti pf. ceriti seŒ Momina Klisura (RSA.v. sg. „pewati. „podi}i seŒ. kokeriti se „praviti se va`an. kad nema nikakvu rabotu? Kosovo (Elezovi})568. kokeri se 3. up. œpreduzeti ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1986) na-~o-keriti pf. nakekerim se 1. isprekidano. nakokeriti se „napraviti se va`an. keketati se). isturiti se (u prvi plan)Œ: Nakekeril se odma do presednika Pirot (@ivkovi}). œizgraditi ku}u. uprkos formalnoj i semanti~koj sli~nosti (v.?)567 is-ke-keriti se pf. „sesti. œstati tako da to smeta nekomeŒ Vu~itrn (RSA). „iskeziti se. na~okeriti se „popeti se na ne{to. jo{ se ne savwuje. na uzvi{ewuŒ V. ko~operiti seŒ: [to se kokeri{ kad nesi ni{ta! Makre{ane (RSA). kreveqe}i se.Œ: [to mi se na~okerijo tuna. nije sigurno da ovamo spada i oblik na-~i-keriti „na- .Œ: Nakekeril se bâ{ do kuma. nema za wega drugo mesto Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. „id. namestiti se (gde mu nije mesto). nakreveqiti seŒ id. izdi}i (tako da {tr~i. nakekeriti se „biti izvijen. 2004). isceriti seŒ id. zauzeti nadmen stavŒ Leva~ (RSA). nadi}i. i s k o s i t i s eŒ Momina Klisura (RSA).. obi~no povrh ne~egaŒ Temni}. nakokeri se 3. œpreduzimati ne{to. kolibu i sl. smeta pogledu)Œ Rasina. gore na~okeriti „izgraditi ku}u na uzvi{ewuŒ. prezr. ukrivo.. nagnut na jednu stranu. „namestiti ne{to povrh ne~ega tako da stoji nestabilnoŒ Leva~. na~okerit (se) œid. sg. i s k r i v i t i s e . Skok II 73 s. zakeketati se „po~eti se smejati glasno. „postaviti visoko. sg.244 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 18) -KERITI 18) -KERITI ?ke-keriti se impf. iskosaŒ Knin (RSA) ko-keriti impf. (ibid. „podizati seŒ: [ta se kokeri{ tolko rano. „nakrivo.) na-ke-keriti se „izdovoqiti se kekere}i se. P~elice. stavqatiŒ: Samo kokeri{ noge na stolicu. zakikotati seŒ Momina Klisura. œprevrnuti o~ima tako da se vide samo beowa~eŒ Knin. inf. nakeker adv. sg.

ispre~iti seŒ Ka~er (RSA) è keriti se impf. „postaviti koso. œnadizati se. pa me gleda ko {vraka na jugovinu Piva (Gagovi} 2004) na-keriti pf. nakrivitiŒ: Vide ga. izbe~itiŒ: I{kerilo o~ima. da ne znam ni kako uspe da se popne do we! Kolubara (gra|a RSA). (RSGV)569 i{-keriti pf. œizvrgnuti podsmehu. 569 U RSGV je. {epuriti seŒ Timok (Dini} 1988)571. Leva~. dokertati „lagano i naporno do}i pomeraju}i telo ~as na jednu. RJA). œpraviti se va`an. navedeno zna~ewe œbekrijati. klobu~iti seŒ. Skok nema ovu imenicu. gledaju}i u nekoga. verovatno u vezi sa psl. 2004) is-ko-koriti se pf. kin|uriti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivu- nac 2002). razmetati seŒ Leskovac. izbe~iti seŒ [umadija (Grkovi} 1982) praviti ku}u na vrhu kakvog ~ i k e r a (uzvi{ice)Œ: Ku}u je tako na~ikerio. „gledati popreko. dr`ati se oholo. kokoriti se „qutiti se. nadmeno se pona{atiŒ Vojv. kola~itiŒ. œnakrivqen. {epuriti se. ismejati. „n a h e r i t i. ban~iti. „{iriti latice (o cvetu)Œ. ko~operiti seŒ id. ne}e{ ga mo} pronijet pros {ipkovine — Na~okerile su se tice na `icu od struje Zagara~ (]upi}i 1997). 571 Up. lumpovatiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). *ky~erã (v. kako on kapu na uvo nasokeri Lika (RSA. zagraditi sobom prolaz. dokerati. nakrivitiŒ Poqica. duriti se popreko gledaju}i. kokori se 3. ÅSSÀ 13:249–250). Nije jasno da li je u pitawu jedan isti glagol. P~elice (RSA). odbijatiŒ Unac (Jovi~i}). praviti se jakŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. ili dva homonima. namagar~itiŒ Mostar (RSA)570 VARIJANTE / PARALELE: Na~okerila si to breme. „isprsiti se. kokoriti (o~i) „be~iti. napraviti se va`anŒ Ni{ (RSA). „hvalisati se.. œkin|uriti se. dokeretati. nadmeno. . sg. kokoriti se „praviti se va`an. tipi~no vojvo|anski izraz terati kera œpijan~iti. 570 Ovamo verovatno ne spadaju oblici kerit „te{ko raditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). nasokeriti se „stati popreko. Momina Klisura. veseliti se uz muziku (obi~no u svadbi)Œ. nasamariti. be~iti seŒ V. up. kao osnovno. „siliti se. nadnesenŒ Vasojevi}i (Bori~i}) na-so-keriti pf. narugati se (nekome)Œ BiH. kikerit se œdoterivati se. „ustajatiŒ. lumpovati. znati`eqno. iskokorit se / iskokorit se „razroga~iti o~i.OSNOVE: 18) -KERITI 245 keren adj. œko~operiti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986). Iz primera bi se reklo da je re~ o denominalu od ~iker „uzvi{icaŒ. keriti œ{utirati. na~o- ko-koriti impf. ~as na drugu stranu. pri{uwati seŒ Uskoci (Stani}). œprevariti.

na~o~iti „namestiti nekoga da sedi na nezgodnom. „staviti. „di}i. nakostre{iti seŒ. na~u~uvara. ne~ega. istozna~no bug.246 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na-ko-koriti se pf. istaknuto mestoŒ (RSA) na-~e-~verit pf. sg. sg. o~i ti ne ispale! Piva (Gagovi} 2004). nesigurno mesto. 575 Up. povrh. . naslagati ne{to u visinuŒ: [to obuzi i na~u~uri kladwu. na~okeritiŒ Leva~ (RSA). Up. narogu{iti se (o }uranu)Œ. nadi}i tako da {tr~i uvisŒ. 573 574 Up. zastati u i{~ekivawu (~esto na nepogodnom mestu ili trenutku)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Ni{. na~e~it se „postaviti se u odre|eni polo`aj. „napupitiŒ Pirot (@ivkovi}). „uspravqati se. „nadi}i se. podi}i seŒ Crna Reka (Markovi} 1993). izaziva~ki. œsesti. natovariti svrh ne~ega tako da stoji nesigurno. „nadi}i se. stati na uzdignuto. na~e~verit se „nadi}i se {tr~e}i uvisŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ~u-~uri se 3. œnakin|uriti seŒ Momina Klisura (RSA). skupiti se. na~o~iti se „namestiti se. prezr. œnakin|uriti seŒ Timok (Dini} 1988) ras-ko-korit se „ko~operiti se (o }uranu)Œ Svinica (Tomi} 1984)572 ko-~eriti se impf. œnatrpati. podizati seŒ Pirot (@ivkovi}) na-~u-~uriti pf. up. prezr. stati na nezgodno mesto tako da to drugom smetaŒ. nadmen stavŒ Temni}. narogu{en stavŒ Para}in. œnapraviti se va`an. bre. zauzeti ohol. nesigurnom mestuŒ.. {ta si se na~e~erio. (Zlatkovi} 1988) 572 Nije jasno spada li ovamo zakokoriti „prestati rasti. „namestiti se tako da smetamo drugimaŒ: Be`i.) pa izgledati da se ima ve}a zapremina od stvarneŒ id. „nakostre{iti se. nestabilnoŒ id. impf. [trpci (RSA)575. ne mogu da pro|em Kolubara (gra|a RSA)573 na-~o-~eriti „v. na~o~erit (se) „v. nakokori se 3. na~u~urilo se „str{ati u svim pravcima pojedinim svojim delovima (o drvetu i sl. za koje se samo konstatuje da je nejasno (BER 4:575). na~okeritiŒ Ba~ka (RSA). „stati jedan pored drugog nagnuv{i se i gledaju}i nekoga ili ne{to. namestiti. smestiti se na uzdignuto i nezgodno. naklobu~iti se. œzauzeti borben. na~u~uri se 3. nagrnutiŒ Uskoci (Stani}). zaustaviti se u napredovawu (o biqci)Œ Du~alovi}i (RSA). napeti se. nake~it (se)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)574 na-~u-~erit se „popeti se. sg. „praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) na-~e-~eriti se impf. Momina Klisura.

nayoyeriti se „nadi}i seŒ Uskoci (Stani}) na-ye-yeriti (se) pf. nayogeriti se „nadi}i se. œnatrpatiŒ Koceqeva (gra|a ERSJ). Vrawe (RSA). „stavqati. na~uguqiti se „stajati povito. „ne{to nezgodno. nadi}iŒ. izdi}i se visoko padaju}i u o~iŒ V. {ta si se tu i{~ugurijo?.(o ovom sufiksu v. u kom slu~aju je oblik nayoyoriti rezultat reduplikacije. nayorqiv „koji se lako i brzo naquti i plane. u~uguqiti „stajati skoro nepomi~no. nagenyeriti. yayurak Uskoci (Stani}). nadneti se. naprasit. i{~uguriti se „stajati negde povito. bi reko ne}e se nikad povratiti. iznad. nayuyuriti se „nadi}i se. n a k o k e r i t iŒ579. yuyoqak. nayogiti „nadi}i u vidu izbo~ineŒ. Bjeleti} 1994:269). preopteretiti. nayogiti se „nadi}i se. 578 Up. natakaritiŒ Kupinovac. ~ogeriti se „nadizati se. {tr~atiŒ: Ne{to se ~uguri na previji. naviti se. ozidati. delimi~no se videti (ispod. preopteretiti seŒ (RSA) na-yo-geriti pf.OSNOVE: 18) -KERITI 247 ~o-geriti impf. ~u-guriti se „pomaqati se. yuyerak. na~o~iti seŒ Qe{tansko (RSA) na-yu-yuriti pf. 577 Up. yayorak. „nadi}i. nayoriti se „nadi}i se u vidu izbo~ine. 579 Autor daje oblik nakokeriti u definiciji zna~ewa. P~elice (RSA)577 na-yo-yeriti. nakokeriti se. œnadi}i tako da str{i. nagigeriti se „natovariti se velikim teretom. ru`no namestiti tako da to pada u o~i.)576 na-ge-n-geriti. trpati ne{to da stoji nakrivqeno ili labavoŒ: Vidi kako ~ogeri one naviqke. narogu{itiŒ. postaviti se tako da to drugima smetaŒ (RSA). nakle~iti seŒ id. I ovde bi se. na-ge-r-ge~iti pf. ‹ se „popev{i se na {to biti na smetwiŒ Qe{tansko (RSA) na-gi-geriti pf. „natrpati. pretovaritiŒ. moglo raditi o denominalu. i nayoyati se „na~i~kati se. izdi}i (ne{to) u vidu izbo~ine tako da pada u o~i i da izgleda glomaznijeŒ U`ice (RSA). izdi}i se u vidu izbo~ineŒ (RSA). u kom slu~aju je oblik nayoyoriti obrazovan pomo}u sufiksa -or. nayoyeriti „slabo. mali stog senaŒ. „natovariti na koga ili {to veliki teret. naslagati bez redaŒ. narogu{iti seŒ CG. nepomi~noŒ: Na~ugeqio se iznad vatre i drk}e. . `yuyuriti 576 Up. nadnositi se. up. „v. na-yo-yoriti578 pf. yuyuqak. up. pomoliti seŒ: Evo ti trupina pa sedi. iza) ne~ega. na-~u-geqiti se. prgavŒ Leva~. „v. ‹ se „nezgodno se namestiti. naslagati kako biloŒ Piva (Gagovi} 2004). yuburak. str~atiŒ Uskoci (Stani}) na-~o-geriti (se) pf. biti u vertikalnom polo`ajuŒ. dakle. labavo strpati. 580 Yuyurak „sitan naviqak. ali ne i kao samostalnu odrednicu. „nadi}i. imati oblik y u y u r k aŒ580. œstrpati. na~etiti seŒ (RSA). (ibid. ~iker > na~ikeriti.

egri „krivŒ (BER 4:473). Me|utim.. dovesti u kos polo`aj.c. „pri hodawu poskakivati ~as na jednu.. naøero). folklorni tekst: Naheri se. dok je glagol heriti denominal). Me|utim. pre svega oni sa zna~ewem „nadi}i seŒ. ko-. {V-). nakrenutiŒ. U prilog ponu|enom tuma~ewu govore oblici na-{o-heriti „izdi}i. potvrde (v.v. sg.c. i bugarske. potvrde (l. up. Ispred osnove -keriti alterniraju prefiksi ke-. S druge sØrane. dodu{e. naherà se. zbog sli~nosti oblika slova sa ra{irenim krilima ptice (v. ~o-. nahero). „napuniti do vrhaŒ Vrawe (Zlatanovi}) na-}o-}oriti se pf. „ko~operiti se. œskupiti u gomiluŒ Uskoci (Stani}). Autori BER-a porede bug. . sadesti seno u yuyurkeŒ. Fasmer III 346 s. erlav)581. nakriviti. osnovni oblik.c. praviti se va`anŒ. izraz naero naøero „nakrivoŒ.-h. Sa semanti~kog aspekta indikativna je paralelna upotreba u bugarskom glagola (na)herà se i øerà se „gorditi se. nadi}i povr{inu ne~ega u vidu klobuka. oblike sa s. kao i prilog nahero.u herav samo srpskohrvatska (l. (RSA) · U osnovi navedenih prefigiranih glagola le`i oblik -keriti (se). oblik nakeriti nastao je kao plod kontaminacije naheriti se + nakriviti (Tomanovi} 1938–1939:205). ko~operiti seŒ. nadvitiŒ. u kontekstu izlo`enih varijanata odn. nayuyurim 1. Skok ga pomiwe kao jednu od fonetskih varijanata glagola heriti „krivitiŒ. po Skoku. naheren sa pretpostavqenim zna~ewem „nadimati se. 581 Skok. „stati. i 4:492 s. naheriti se „iskriviti seŒ. samo sa drugim prefiksom (v. Øa se zavãrØe nahero i naøero. prefigirani oblici sa -keriti u osnovi. i Loma 1998:154. Ovakvo tuma~ewe (iako ne kona~no) moglo bi se prihvatiti kada bi se navedeni oblici posmatrali izolovano. øoheriØâ „prekri`iti. predla`e komplikovano i nategnuto izvo|ewe prideva herav od dubrova~kog priloga natrhere „naheroŒ (pridev je. u kojima se realizuje isti tvorbeni model. razøeri se ° KakØo Øi e volà ° . ~as na drugu stranuŒ (BER l.). smatraju}i da su nastali od naziva za }irili~ko slovo h (herã). ko~operiti seŒ.-h. dok Skok odbacuje tursku etimologiju za s. BER 4:568 s. na{oheriti se „id. up.v. so-. naklobu~itiŒ. Nijedan od oblika sa ovim prefiksima nije registrovan kod Skoka.Œ CG : na-heriti „postaviti nahero. (BER 4:568 s. u odrednici naero „nakrivoŒ prihvata se [kaqi}evo izvo|ewe od tur.vv.). ~ime se opovrgava Skokova konstatacija. bugarski folklorni tekst ~uva oblike naherà se. On tako|e smatra da je osnova her. øoheriØâ). nahero). naherà se. (o øeØlu) — Isko~i edna diva veøreØina. Prema Tomanovi}u. rus.vv. problem porekla osnovnog -keriti poprima nove dimenzije.. koji ni sam nema re{enu etimologiju (Skok I 494 s.. naheriti se (RSA). œnagnuv{i nadneti. váheriØâ. ali ne i za s. postaviti se tako da to smeta drugimaŒ Vojv. Ova etimologija se mo`e prihvatiti za rus. S jedne strane. precrtatiŒ.-h. zaheriØâ.248 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „strpati.v. paralela.

ve}ina auto582 Treba napomenuti da se glagol kokoriti (se) u navedenom zna~ewu javqa samo u srpskom i bugarskom. glagol ~e~eriti je ~ak dobio i svoju psl. grgurav (o kosi ili zakr`qaloj biqci)Œ Zagara~ (]upi}i 1997). ~eriti. sl~. up. i s. *ko~a. ~orl’ã „ra{~upavati kosuŒ. blr. up. me|utim. ali up.v. a zatim se dovodi u vezu sa *ko~anã. i za wega postoje paralele u bugarskom. zatim bug.Œ. up. [to se ti~e oblika kekeriti se u zna~ewu „kriviti se. kekerà se „govoriti kre{tavo. zapa`a se frapantna podudarnost oblika sa -keriti i -~eriti u osnovi. koji je slabo zastupqen u literaturi. BER 2:539 s. (BER 2:318 s. na-ke-keri se : na-~e-~eriti se „namestiti se tako da smetamo drugimaŒ. rekonstrukciju. kostre{itiŒ. u ÅSSÀ je rekonstruisan oblik *~e~eriti.v.). Taj glagol se. u literaturi ne tuma~i kao slo`enica sa ekspresivnim prefiksom.v. v) od gr. *(s)ker„se}i. Srpski oblici se. kojima se iskqu~uje bilo kakva veza izme|u wih. dakle. up. ukr. ra{~upanŒ. Na osnovu ~e{. b) onomatopejsko poreklo. parati itd. Skok II 120–121 s. na-~o-keriti : na-~o-~eriti „namestiti ne{to povrh ne~ega tako da stoji nestabilnoŒ (obe potvrde su iz Lev~a). jezi~ku teritoriju. razkekerà se „raskre~iti seŒ. potvrda (v. prema kojem je ~e{. odatle ~e{. a kod ostalih Slovena kokora (Machek 100 s. glagoli kekeriti. ~e~eriti „razbaru{ivati. keker. kekereva. 583 Istovremeno se opovrgava Mahekovo tuma~ewe. i sl~. mre{katiŒ nastao haplologijom od narodnog ~e~eriti „razbaru{ivati. a izvodi se od ie.Œ. 584 Up. kokorav). Srpske potvrde poti~u uglavnom iz jugoisto~ne Srbije. koje se smatra srodnim pre svega sa *ko~era / *ko~erã. i ne pomiwu u literaturi. ~e~eraty „kudrav.v. kostre{iti seŒ. Indikativno je da se u ÅSSÀ ne uspostavqa nikakav odnos izme|u oblika *~e~eriti i *kokora. *kokora / *kokorã. sl~. dok se za bugarske predla`u tri razli~ita tuma~ewa: a) u vezi sa *kokora „kovrxaŒ (v. kreveqiti seŒ. ~e~erit’ „id. kokeriti smaØrali varijantama od kokoriti. kekerica „nazivi za `abuŒ itd. kokkoreuomai „kostre{iti seŒ (BER l. koegzistiraju oba oblika). kokorà se582. kekeresØ „koji ima izbuqene o~iŒ. ~eriØi „guliti koruŒ. Taj primarni glagol rekonstruisan je pak na osnovu pomenutog ~e{. ra{~upavati (kosu). To je posledica potpuno razli~itih tuma~ewa koja su ponu|ena za svaki od ovih oblika584. pona{ati se razma`eno. dijal. ÅSSÀ 4:66). ~eriti). i blr. srodno sa glu`.c. oblici se tuma~e kao onomatopejski). dakle. i sl~. Za razliku od glagola kokoriti.OSNOVE: 18) -KERITI 249 stoje u vezi sa istozna~nim kokoriti se (u Crnoj Reci. iz areala koji se naslawa na bug. ÅSSÀ 10:114–115 s. npr. oni ne bi bili predmet na{eg istra`ivawa. koji se tuma~i kao ekspresivna reduplikacija prvobitnog glagola *~eriti (ÅSSÀ 4:32–33)583. {e{er. obrazovanim od . Najarhai~nija zna~ewa imaju ukr. Ukoliko bi se. S druge strane. keker.-h. kreveqiti seŒ. ko-keriti se : ko-~eriti se „praviti se va`anŒ. Nasuprot tome. ~e~erav „uvijen. ~árácâ „vu}i paraju}iŒ.v. kwi`evni oblik ~eriti „quqati.. ~e~erit’ „id. ~erit’. zapravo.Œ.

up. lupiti „skidati koru sa plodova. ko~eriØâsà „ne}kati se. „praviti se va`anŒ. *kokor. 585 586 Slavski smatra psl. guliti itd. U svetlu iznetih ~iwenica i s. sa op{tom semantikom „ne{to uzdignuto. Pored slabo potvr|ene osnove *kok-. stogŒ (RSA) > ko~iti se „praviti se va`anŒ. *(s)ker.250 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ra vidi u pomenutim oblicima samo razli~ite vokalizme jedne iste osnove. so-vrwati „gomilati jedno na drugo. Sáawski II 335–336 s. kokorav. 103.c. up. *ko~era / *ko~erã (v.reduplikovanom varijantom psl. Semanti~ki pomak „razbaru{iti se. Iako je ovo tuma~ewe u velikoj meri hipoteti~ko. kostre{iti seŒ > „namestiti se tako da smetamo drugimaŒ nije nemogu}. vrqati). a ako bi se prihvatilo postojawe ishodi{nog glagola *~eriti < ie. Me|utim. ali samo kao paralela koja te{ko da ima veze sa blr. a ne rezultat reduplikacije. nagrnutiŒ. dijal. Vlaji}-Popovi} 2002:93. na-so-veqiti „nabacati. *ko-r-enâ. nagomilati ne{to bez redaŒ (v.v. 194. o~ito varijantne ili ekspresivne u odnosu na osnovu *kuk-. rezati. 99. ko~uriØâsà.i glagola *~eriti587. sg. koje su navedene u svojstvu varijanata odn. na-~e-~eriti se „skupiti se. Oblik nasokeriti pomiwe se u ÅSBM 7:251 s. onda bi se kajk. joguniti seŒ.Œ. ko~-anica „`ito naslagano u ve}u gomilu. paralela. ko~eriti se „ko~operiti se. uobra`avatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) (v. nameriti se da se ne{to uradiŒ (koje se izvodi od sakera „sekiraŒ). „zanositi se.v. sitnitiŒ : kositi se „gorditi se. kokornak 1585. glagolom. so-vrqati. „kreveqiti se. nasakerácca „namera~iti se. ko~operiti seŒ mo`e se dovesti u vezu i sa rus. Mo`da su i ostali glagoli sa op{tim zna~ewem „nadi}i seŒ (od kojeg se sekundarno razvijaju i ostala) upravo denominali te vrste. prenemagati se. npr. œkreveqiti seŒ. ka~uriØâsà „biti na samrti. kajk. gulitiŒ (RSA) : lupa se 3. po modelu ~iker „uzvi{icaŒ > na~ikeriti. „postaviti (se) na nezgodno mesto.v. ne{to {to {tr~iŒ (id. rezati. Ovo posledwe zna~ewe realizuje se u ~itavom nizu sli~nih tvorevina. gulitiŒ pokazuju slede}i primeri: kosati „seckati. Alternacija ko-~eriti : ~e-~eriti ukazivala bi mo`da na ~iwenicu da je i oblik *~e~eriti slo`enica sa prefiksom (*~e-). {epuriti seŒ. na-so-vrqati „nabacati. koji se tretiraju kao izvedenice kontinuanata psl. praviti se va`anŒ moglo tuma~iti kao slo`enica prefiksa ko. 587 Da semantika na{eg glagola mo`e stajati u korelaciji sa „se}i. keziti seŒ.-h.. ko~eriti se „praviti se va`an. qu{titi. umiratiŒ. Machek l. kokora. ko~uriØâ „gr~iti. U semanti~kom spektru razmatranih oblika uo~avaju se slede}a zna~ewa: „kriviti seŒ.v. Za inicijalni element so. *~e~eriti586. ispre~iti (se)Œ. Bezlaj II 54 s. potresati (o bolesti)Œ. ono ukazuje na jo{ jednu mogu}nost u re{avawu etimologije razmatranih leksema. Skok II 120–121 s. ÅSSÀ 10:105). 104). 203). œnamestiti se tako da smetamo drugimaŒ moglo bi se svesti na psl.up.„se}i. naslagati rastresito. . trpatiŒ. ne zbijaju}iŒ.

OSNOVE: 18) -KERITI 251 zna~ewa „postaviti (se) na nezgodno mesto. ovim oblicima iskazuju se jo{ i zna~ewa „natrpati. naxoxoriti. mogu tuma~iti i kao reduplikacije (npr. na~a~urácca. Me|utim. na~o~-er-iti : na~o~-iti se). nayog-er-iti : nayog-iti . Pri tome etimologija osnovnih glagola uglavnom ostaje nepoznata. i). ko~-er-iti se : ko~-iti se. na}o}oriti. 285). ekspresivna leksika ujedno je i teren na kojem nijedno obja{wewe nije apsolutno pouzdano. osim na predlo`eni na~in. tako da to drugima smetaŒ. tako metateza ove vrste mo`e biti obja{wewe za „neregularneŒ fonetske likove (sa izostankom palatalizacije guturala ispred e. Postoji jo{ jedno mogu}e tuma~ewe. naslagati bez redaŒ. sli~ne tvorevine u beloruskom: nacäcärácca. ÅSBM 7:282. Navedeni glagoli pokazuju veliku varijantnost oblika i likova i uneti su u rad kao ilustracija procesa fonetskih transformacija kojima podle`e ekspresivna leksika. O reduplikaciji v. Zbog toga se navedeni oblici. . Kao {to regularno ki~er metatezom daje neregularno ~iker. na~u~uriti)588. „nadi}i (se). na{a{årácca „nakostre{iti seŒ (v. na~e~-er-iti se : na~e~-iti se. kao tvorevine obrazovane pomo}u elementa -er. ili. Bjeleti} 1994:268. naxuxuriti. pak. 588 Up. izdi}i (se) padaju}i u o~iŒ.od odgovaraju}eg osnovnog glagola (npr.

pona{ati se oholo. no se po cijeli dan keke~i po kau~ima Vasojevi}i (Stijovi} 1990) is-ke-ke~iti pf. „UMRETI.) is-ko-ke~it se pf. œnaglo umreti. pej. oholo di}i. koko{ i sl. uko~eno (obi~no o le{u)Œ Tre{wevo. pej. cr}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) b) „ISPRE^ITI SEŒ. œizvaqivati se i le{karitiŒ: Ni{ta ne radi. zakeke~iti œnamestiti vrat i glavu kao jarac pred borbuŒ. „pastiŒ. zakeke~iti se „zauzeti ponosito. (ibid. œkrepatiŒ: Dako Bog da da se {to prije iskeke~im. iskriviti se. skeke~iti se „sabiti se. IZVALITI SEŒ. iskeke~iti se œkomotno le}i. kao i wihovih varijanata odn. izvaliti seŒ. „OPRU@ITI SE. œuginuti. stisnuti seŒ Uskoci (Stani}) u-ke-ke~iti se / ukeke~iti se pf. od zime Nik{i} (RSA).252 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 19) KE^ITI 19) KE^ITI589 a) „(IS)KRIVITI SEŒ. pa }e vam biti svima dugo i {iroko Piva (Gagovi} 2004). gorditi seŒ Uskoci (Stani}) za-ke-ke~iti „ponosito. pru}iti se. œvr}i na le|a. deformisatiŒ Leva~ (RSA) na-ke-ke~iti se pf. ukrutiti seŒ (RSA). oholo dr`awe. razba{kariti seŒ Uskoci (Stani}). œpraviti se va`anŒ Ro`aje (Had`i}) 589 Zbog brojnosti potvrda vezanih za ovaj glagol. œpru`iti se nepomi~no. fig. „biti u le`e}em polo`aju. . {ta si se tu iskeke~ijo?. ispru`iti se. isprsiti se. „v. „i s k r i v i t i s eŒ. iskeke~it se „opru`iti se. œnaglo umreti. oboritiŒ. „n a k r i v i t i s e. œprsiti se. iskeken~iti „i s k r i v i t i. pa da }e{ se sa tu iskeke~it Vasojevi}i (Stijovi} 1990). cr}iŒ: Ne dam ti pare. u ovom poglavqu materijal }e biti izlo`en kao u poglavqu vrqati. ukeke}iti seŒ. „PRSITI SEŒ ?ke-ke~iti se impf. paralela. izvaliti se. biti u kosom polo`ajuŒ Piva (Gagovi} 2004) s-ke-ke~iti pf. cr}iŒ: Iskeke~ila se ptica. CR]IŒ ?ke-ke~it se impf. uko~iti seŒ id. isturiti (bradu ili koji drugi deo tela)Œ. opru`iti seŒ: Di` se. œukrutiti se.

iskriviti nogu. ke~iti se „keziti seŒ.. u v r n u t iŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). . nositi te{ko bremeŒ Uskoci (Stani}) do-ke-ke~iti pf. „nositi s mukom. (ibid. prezr. istoke~io se na putu opozicionim listovima590. ispre~iti se (zaklawaju}i drugima pogled i sl. i s k r i v i t i s eŒ: Kada {ilo ili kroj ne iza|e u redu. naguzitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) is-to-ke~iti se pf. doneti jedva se kre}u}iŒ id. œprave}i se va`an zauzeti sme{nu pozu. 590 Primer je iz jednog beogradskog dnevnog lista iz 1894. nakoke~it œnagaziti.) u-ke-ke~iti / ukeke~iti pf. œrazmetati se. keke~iti „tovariti sebi na le|a te`ak teret. to }e re} kad je . œistovaritiŒ id. natovariti. œ(o~i. zatvoriti sobom prolaz. RJA). „kezitiŒ. teglitiŒ Lika (RSA. œispre~iti se. {epuriti seŒ CG (RSA). godine.) è ke~iti impf. be~iti... roga~itiŒ Du~alovi}i. iske~it „u v i n u t i . hvalisati se. ke~it œi s k r i v q a v a t iŒ: Cuja{ ‰quqa{Š se na sto~i}u i ke~i{ ga id. (ibid. iske~it se œi- zvinuti se. (ibid. uprtitiŒ id. prtiti. ruku i sl. œstajati u nagnutom. nakeke~iti se „staviti na sebe prete{ko breme.. silovati. natovariti se. krivostrano ili iske~eno. za~u|eno. „staviti premnogo kakvog tereta na nekoga ili ne{to. œizvinuti. iske~iti se œi z v i t i s e . (ibid. „NATOVARITI SEŒ. „staviti breme sebi na le|a. „TEGLITIŒ ?ke-ke~iti impf. œpraviti se va`anŒ Uskoci (Stani}) iske~iti pf. „stati (ispred nekoga). namestiti se kao za fizi~ki sukobŒ Zagara~ (]upi}i 1997) na-ko-ke~iti se pf. na~initi komi~an gestŒ Vojv. (RSA) v) „TOVARITIŒ. uspraviti seŒ: Takav jedan kabadahija . œisturiti (se). pa samo iske~e zube BiH (RSA). prikraja . pretovariti seŒ id. (Bojani}/Trivunac 2002). para se. natovaritiŒ.Œ: Iske~ijo san vrat od le`awa Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). kida..)Œ (RSA)..) is-ke-ke~iti pf. iskriviti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). i {ije opet iznova Poqica (RSA). nakrivqenom polo`aju (o brodu)Œ Dubrovnik (RSA). o~ima) gledati {iroko otvorenih o~iju.OSNOVE: 19) KE^ITI 253 is-ke-ke~it (se) pf. izbo~iti (se).) na-ke-ke~iti pf. „iskezitiŒ: One ga izdaqe gledaju. œdoneti ne{to te{ko.

smrznuti seŒ Zlakusa (RSA)593 591 Nije jasno spadaju li ovamo i oblici ke~iti œdo~ekivati loptu koja leti kroz vazduh i uhvatiti je pre nego {to padne na zemquŒ. ke~at ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). tu}iŒ od uzvika kec kojim se teraju koze (Skok II 72 s. iske~it œte{kom mukom istrgnuti. iskeketio u wu. rus. (RSA)592. te{ko da je u vezi sa formalno bliskim ketiti „ne raditi ni{ta i{~ekuju}i da se ne{to ~uje ili dogodi. i{~ekivati. n a g n u t i s e . (RSGV). œhvatati rukama kogaŒ Vojv. ~ekati. nake~it œn a k r i v i t i . œumretiŒ. us-ke-ke}iti se : us-ke}iti se pf. œn a k r i v i t i s e . zakoø urdiØâsà „umreØiŒ (Gorà~eva 1988:63–64). n a h e r i t iŒ Brusje (Dul~i}i 1985).v. . „izvrnuti se na le|a. dobiti (ne{to od koga)Œ: Jedva son dug od wega iske~i Brusje (Dul~i}i 1985). sve do svanu}a Zaostrog (RSA). œupiqiti o~ima u nekoga. n a h e r i t i seŒ Banija (RSA). nake~it œstaviti ne{to tamo gde ne treba. gde mu nije mestoŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). s. opet. iskeketiti se „iskeziti se u nekoga. impf. odmah se iskeketio — Kad ~ovek udara `apca. Skok izvodi glagol ke~iti „biti. ke~it „nogom udariti. a on se iskeketi Vojv.. koje Skok smatra denominalom od it. œulovitiŒ: Uke~ijo sam ribu pod oni kamen. Keti on unutra . uke~iti „u igri plovkawa pogoditi svojom plovkom u saigra~evuŒ. 592 S obzirom na semantiku i areal.254 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI iske~it se „izbe~iti se. `ivotiwi. uneti se u lice kod sva|eŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) nake~iti se pf. stoci)Œ. „biti u uspravqenom polo`aju uz drvo. ke~iti se œizazivati nekoga da se sva|aŒ ^enej (Mari} 2002). *quetus (Skok II 76–77). „razapetiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988)591 VARIJANTE / PARALELE: is-ke-ketiti se pf. kec1). ~amitiŒ: Starac pred ku}om keti (~ami) Bosna. Glagol ke~iti u zna~ewu „hvatati kod igre loptuŒ samo pomiwe. (RSGV). nake~it se œstati negde (kome ili ~emu) na put. œiskriviti seŒ id. zagledati seŒ: On se. ke~iti2). cheto < poznolatinskog quietus < vlat. te{ko oboletiŒ. œizgu`vati se. istegliti se (o ode- lu)Œ.v. zid i sl.Œ. uginuti (o ~oveku. pa ne skida o~i dva sata Kolubara (gra|a RSA) u-ke-ketiti pf. ispru`iti seŒ: Kako ga je zviznuo. ispre~iti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) raske~it pf. 593 Za odnos zna~ewa „smrznuti seŒ i „umretiŒ up. œzaturiti se na naslon stoliceŒ Uskoci (Stani}) is-ko-ke}iti se pf. ne{toŒ Ma~va (gra|a ERSJ) is-ko-ketiti. œpritesniti. {utnutiŒ. œumreti. is-ko-katiti pf.. „zanemo}i. œukrutiti se. bez ikakvog obja{wewa (id. „iskola~itiŒ (RSA) u-ke-ke}iti se. stegnutiŒ: Uke~ili su ga izme|u jasala i zida Uskoci (Stani}).

asŒ.-h. (ibid.) u-ko-ka}iti se pf. Iako ovakvo tuma~ewe sa formalne strane nije sasvim ubedqivo (pitawe je da li bi se i u s. izvrnuti se (na le|a)Œ. Od svih navedenih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo keke~iti „te{ko nositi ne{toŒ. ke~iti2). œuginuti. œle}iŒ. œsmejati seŒ.v. . kao keøam < kleøam (BER 2:349–350). zatreti seŒ Jadar (RSA) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol ke~iti. Da nije ova dva posledwa prefiksa. -kle~iti). i zajedni~ka osnovna semantika „kriviti seŒ. izvaliti seŒ. i konstatuje da je u pitawu nejasna onomatopeja (Skok II 72 s.v. ukrutiti se smrznuv{i se. „v. œkrepati. di}i sve ~etiri uvisŒ. kesiti1 (se)). ke~ „glavna karta. ve} je verovatno nastao u periodu samostalnog razvitka s. ko-. i paralelnost u razvoju sekundarnih zna~ewa. Sa ova dva glagola povezuje ga. o la|i koja dugo vremena nakrivo stoji)Œ dovodi u vezu sa glagolom kesiti se „pokazivati zubeŒ. is-ke-ka}iti se pf. œkrepati. Formalno i semanti~ki blisko bug. dovode}i ga u vezu sa ke~iti „nosati. œumretiŒ. œuko~iti se. sedeti nepristojno. œumretiŒ. œistegnuti se.-h. Usko~ki glagol ke~iti se œpraviti se va`anŒ mo`da bi se mogao dovesti u vezu sa kec.) iskondra}iti se pf.moglo bi se pomisliti da su nastali reduplikacijom. Skok ovaj glagol u zna~ewu: „iskesiti (zube)Œ. ke~im se „krivo hodatiŒ izvodi se od kle~a se „stajati raskre~enoŒ ispadawem l. jeziku na{li primeri za ovakvo ispadawe l). nastalu zamenom suglasnika s > ~ (Skok s. œkreveqiti seŒ Uskoci (Stani}). „le}i na le|a. za oblike sa ke. pogrd. Ispred osnove ke~iti alterniraju prefiksi ke-. kriviti se. name}e se neodoqiv utisak da se glagol ke~iti na{ao na sredokra}i izme|u le~iti < *le~iti (v. (ibid. -le~iti) i kle~iti < *kle~iti (v. „iskrenuti se. ukoka}iti seŒ Uskoci (Stani}) is-ko-ka}iti se.OSNOVE: 19) KE^ITI 255 u-ko-ke}iti se pf. pej. Jedina razlika je u tome {to glagol ke~iti zbog svog fonetskog lika ne mo`e biti praslovenski. ke~a se „kre~iti se. cr}i (o `ivotiwi)Œ id. jezika. cr}iŒ. to-. smrznuti seŒ id. tretiraju}i ga kao jednu od wegovih varijanata. odatle mo`da i keckati se „praviti se va`anŒ pored œpraviti ~udne pokrete u hoduŒ. œiskriviti se (u kakvoj bolesti. pored formalne (fonetske) sli~nosti. „le}i. mu~iti se nose}i decu u naru~juŒ (obe potvrde iz Like). i otvorenost ka ekspresivnom prefigirawu. fig. œosoba koja se pravi va`na li~nostŒ. otegnuti seŒ. ra{irenih noguŒ.

up. koji se tuma~i kao kontaminat tur. cr}iŒ. kope~iti se (v. za koji se ka`e da je nejasan (l. savijati seŒ > „ispru`iti se. katiti. Na semanti~kom planu ocrtavaju se dve linije semanti~kog razvoja: a) „kriviti se. le}i. ali zna~ewski razli~it glagol keke~a se œpewati se (s mukom)Œ. Za sada se samo mo`e konstatovati da su ovi oblici neprozirni. b) „kriviti seŒ > „ispre~iti seŒ. .256 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U bugarskom postoji formalno identi~an. kekelez œvevericaŒ i doma}eg ka~a (se) œpewati se. praviti grimaseŒ. ka}iti). up. -le~iti). najverovatnije nastali kao rezultat ekspresivnog fonetskog transformisawa ishodi{nog glagola ke~iti (> ketiti. ke}iti. izvaliti seŒ > „umreti. Nijedan od pomenutih varijantnih oblika nije registrovan kod Skoka. pe~iti). Tako|e je zabele`en i glagol kike~a se œhodati raskre~eno.). Nije jasno da li oblici sa zna~ewem „tovariti. ali da se i u wima dosledno sprovodi prefigirawe prema razmatranom modelu. 357). koji se tretira kao kontaminat glagola kikerà se i ke~a se (id.c. oblika — kiken~a se œkriviti se. nepristojnoŒ. I kona~no. uspraviti seŒ v.-h. Detaqnije o obliku istoke~iti se œispre~iti se. zatvoriti sobom prolaz. podizati seŒ (BER 2:318). Bjeleti} 2002:115–116. teglitiŒ pripadaju razmatranoj leksi~koj grupi. isØegnuØi se. postoji i glagol koji je semanti~ki pandan s. „prsiti seŒ. nalecati se (v.

pa ih mo`emo smatrati pseudojekavizmima. œnadneti se nad nekoga. naviti na jednu stranuŒ Uskoci (Stani}). pri igri prstena U`ice. zakle~ijo si lampu. natku~iti seŒ. pa ne mo` ni komin otvoriti Piva (Gagovi} 2004) 594 Oblike natoklije~iti i natokqe~iti. U potvrdi iz Pqevaqa u obliku natokle~iti javqa se obi~no e. œnakriviti. nadi}i. „postaviti ne{to uspravno tako da stoji nestabilnoŒ: Na~okle~ili nekako ko{ar~e. œsesti nesigurno. . œzauzeti prostor stvarimaŒ: Zakle~ijo tavan sa lijesom. œuzdi}i se. npr. koji bi mogli sugerisati druga~iji korenski vokalizam ishodi{nog oblika. nagnuti se. uzdignutiŒ: Podnimi se na natoklije~ena koqena Nevesiwski (RSA). P~elice (RSA). œnakriviti. nadneti seŒ: A on ti se nakle~i nada mnom. nestabilnoŒ: Na~okle~io se na stolicu. kinu jatagan pa zavika (RSA) za-kle~iti pf. naviti na jednu stranuŒ. zaklonitiŒ: Pomakni malo glavu. Gorobiqe. uzvisiti se (iznad nekoga. izdi}i se. œstati negde tako da to drugima smeta ili zaklawa vidikŒ: Skloni mi se s vi|ela. P~elice (RSA). œizdi}i. œstaviti ne{to u neodgovaraju}i polo`ajŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) na-to-kle~iti / natoklije~iti / natokqe~iti594 pf.OSNOVE: 20) -KLE^ITI 257 OSNOVE: 20) -KLE^ITI 20) -KLE^ITI na-ko-kle~iti pf. gledaju}iŒ: Na~okle~iti se zna~i nadnijeti se nad nekoga ili nagnuti se na noge i na ruke pa u ne{ta gledati. nakle~iti se œnakriviti seŒ. „zagraditi sobom prolaz. na~okle~iti se „~u~nuti osloniv{i se na ruke i ostati u tom polo`ajuŒ Zlatibor. œnarogu{iti seŒ Uskoci (Stani}). zakle~ijo si put. œnadneti seŒ. „nagnuti se. vidi{ da tek {to nije pala Pqevqa (RSA) na-~o-kle~iti pf. a ono ga odno vetar V. koristi samo Nevesiwski. ne{to. œnakriviti seŒ. œnadneti seŒ. psl. {to si se tu na~okle~io?! Zlatibor. œnarogu{iti seŒ Uskoci (Stani}) è na-kle~iti pf. ne~ega)Œ: [ta si se natokle~io na tu ogradu. *kle-. natokle~iti se / natoklije~iti se œnadneti se. samo {to ne padne V. pa ni{ta ne vidimo — Skloni se malo.

n a k l e ~ i t i s e. i ESJS 5:316 s. nadi}i ne{toŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol -kle~iti < psl. korelativan sa *kle~ati (id. nagobeqiti „postaviti. Ispred osnove -kle~iti alterniraju prefiksi ko-. œslabo. *natokle~iti. 23:156). ispre~iti (se)Œ. na~ok(l)e{iti „natkriliti. {to na isturenom. uz napomenu da je starina oblika problemati~na (id. zakle~iti. Osnovna semantika ovih oblika jeste „nakriviti. jeziku sa~uvao samo u prefigiranim oblicima. 28–29. œnaku}eriti se. U ÅSSÀ se samo na osnovu s. „nadi}i. .nije notiran u ÅSSÀ (oblik sa ~o. Skok ne registruje nijedan od ovih oblika. nagnutiŒ.-h. Oblik sa prefiksom ko. nesigurno strpatiŒ Uskoci (Stani}). U varijantnim oblicima do{lo je do modifikovawa osnovnog -kle~iti prelaskom ~ > { (-kle{iti). a zatim i k > g (-gle{iti). starinu).) na-~o-gle{iti pf. nakle~iti. œnesigurno krenuti da se ne{to radiŒ id.ionako nema psl. na~ok(l)e{iti se „nadi}i se. kle}i). uzdignutiŒ.258 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VARIJANTE: na-~o-kle{iti pf. na~okle{iti se „ustati veoma rano ujutro. „staviti u neodgovaraju}i polo`aj. ~o-. kle~ati. nadi}i kako biloŒ. „v. up. (ibid. potvrde rekonstrui{e psl. nesigurnom mestuŒ.v.). Skok II 93–94 s. (ibid.-h. to-. na~okle~itiŒ Gorwi Milanovac (RSA). œpodi}i. pridi}i se stoje}i nesigurno na nogamaŒ. izgraditi i sl. nadi}i seŒ: [ta si se na~okle{ila tako rano? id. up. up. nakriviti nasloniv{i jedno na drugoŒ.v. koji se u s. odakle su se razvila zna~ewa „nadnetiŒ. *kle~iti (ÅSSÀ 10: 29).

. te trondali i baqezgali {to im je samo na usta izlijetalo BiH (RSA) ba-le~iti se „rugati seŒ F. „stati nasred puta. u RSA je dat bez primera i bez izvora. zalije~ijo si wime tavan Piva (Gagovi} 2004) na-le~iti impf. te se ne mo`e pro}i CG (RSA) is-ko-le~iti / iskolije~iti596 „i s k o l a ~ i t i. „zakloniti sobom prolaz. (RSA) verovatno stoji u vezi sa iskele~iti „izdrmati za koseŒ < kele~ „kosa otrag glaveŒ Lika. Ukoliko je on zaista realno posvedo~en u jeziku. Grabovac (Kosor 1979:41)595 za-ko-le~iti pf. le{karitiŒ: Mi radimo. kolce „~uperakŒ (Skok II 73 s. „izbo~iti seŒ Qe{tansko (Te{i} 1977) ?is-te-le~iti se pf. zale~ijo si qudima put. o~ito se radi o sekundarnom „jatŒ. zapre~itiŒ: Zakole~io. zale~iti.. spasti iz neprilikaŒ (RSA). Ono se javqa u iterativnim obrazovawima sa e < e.v. ka da e bole`qiv Lika (RSA) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol -le~iti.OSNOVE: 21) -LE^ITI 259 OSNOVE: 21) -LE^ITI 21) -LE^ITI bo-le~iti se impf. Osnovno zna~ewe ovog glagola bilo bi „savijati. up. prepre~iti. koji su se u tomu bole~ili i {prndali . izbuqiti (o~i)Œ: Iskole~ih o~i ~ekaju}i neprestano na vas (RSA)597 ?na-ko-le~iti „zaokupiti. prilazŒ: Po{eni se. *le-. œzatrpati ne~im odre|eni prostorŒ: Nosi otle samarinu. opru`iti seŒ Piva (Gagovi} 2004) è za-le~iti pf.-h. koji je u s. jeziku sa~uvan samo u prefigiranim oblicima. prolaza. œpodsmevati seŒ: A znam mnoge. „izle`avati se. . najverovatnije po analogiji sa iterativima u kojima prvobitno e du`ewem zakonomerno daje e. sagiba595 U RJA nema. koji Skok smatra turcizmom < tur. „le}i opru`eno. koji bi mogao sugerisati druga~iji korenski vokalizam ishodi{nog oblika. odakle mo`e pastiŒ. izvaditiŒ: Iskele~io mu zdrav zub mjesto bolesnog Hrv. 596 Ovaj oblik. psl. kele~). nale~iti. spopasti (nekoga)Œ Kupinovac (RSA) is-to-le~iti se pf. Oblik iskele~iti „i{~upati. nale~iti se „pewati se nekud odakle se mo`e lako pastiŒ Ozaq (Te`ak 1981) na-lecati se impf. 597 Nije sigurno spada li ovamo oblik iskolijen~iti „izvu}i. a Marko se naleca. „stavqati ne{to na neprikladno mesto.

lecati se. up. legan „lew ~ovek. savijati seŒ > „biti bolestan.v. up. *lekavãjâ (ÅSSÀ 15:61). lekav adj. 599 Oblik je istorijski identi~an sa *nalekati. U istoj poziciji. navezati se. i lecati „biti slabog zdravqa. ulekwivati se impf.alternira prefiks ko-. st~e{. biti bolestan. Potkozarje (Dalmacija). up. ÅSSÀ 30:109 s. u-lek-nuti pf. Petleva 1986:199.u osnovi govorio bi da je ovaj oblik pre u vezi sa psl. to-. nalecati „natezatiŒ.c.vv. zapravo. RJA). od kojeg se razlikuje sprovedenom tre}om palatalizacijom *k > c’ posle e.. zgurenŒ Javorani (usmeno N. dijal. *leganã (ÅSSÀ 14:181–183). ~e{.. *nalecati (se)599. le`iwati „provoditi mnogo vremena u neradu i le`awu. lecati. ali ne jakoŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). *legati (se). *lek. Oblik nakole~iti „zaokupiti. SemanØi~ki model „sagibati se. naleceti „naprezatiŒ itd. tromŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993).v. te-. skoliti (v. Lele. *lekati (se).).v. uleknut adj.v.„sagibatiŒ i „pogibatiŒ (Petleva 1989:68–69). 73). „uviti se. Nijedan od navedenih prefigiranih oblika nije registrovan kod Skoka. uslek „malo slabo novoro|en~eŒ. Varbot 1972a:376. up. „bolovati. osleknã „umretiŒ. Dakle. ESJS 7:417 s. 598 Up. Kurkina 1980b:41–42. navrsti seŒ. koja se naro~ito dosledno izvr{ila u ju`noslovenskim jezicima (ÅSSÀ l. kolo). spopasti (nekoga)Œ svojom semantikom nagiwe ka denominalima opkoliti. Wegovo zna~ewe smatra se rezultatom razvoja „savijati seŒ > „bolovatiŒ600 > „izle`avati seŒ (ÅSSÀ 22:166)601. Oblik istele~iti se mogao bi se dovesti u vezu sa nalecati se „izle`avati se. sloviw. imenica bi se tvorbeno mogla . oblijekoliti „saleteti. isko{en (o vezu)Œ (RSA). Ispred osnove -le~iti alterniraju prefiksi bo-. up. RJA). „pogrbqen. Petqova konstatuje da se zna~ewe ovih oblika regularno razvija od prvobitnog „sagibatiŒ i ukazuje na semanti~ki i genetski bliske oblike: bug. i z l e ` a v a t i s eŒ BiH (RSA). psl. *jâzle~iti sa umetnutim -to. œuvijen po srediniŒ Kordun (gra|a ERSJ).(Petleva 1986:199–200). 601 Nije sigurno da ovamo spada i istele`nica f. *leknoti (ÅSSÀ 15:61–62). U etimolo{koj literaturi pomiwe se. sa prefiksom -to. *le~iti (se). odatle slekav „nespretan. uleknut se œid. usleci „umretiŒ (v. zatezatiŒ (Petleva 1986:199).-h.260 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI tiŒ598. Suglasnik -`. Ovaj oblik se izvodi od psl. le{karitiŒ.„savijati. ko-. *obsãleknoti). Lika (Ajxanovi} 2002)./ *lok. umretiŒ {iroko je rasprostrawen. ugnuti po srediniŒ (Be}kovi}. i s. „ukoso izveden. sinonimno nak o lesiti „zaokupiti. i ÅSSÀ 15 s. u vezi sa psl. lecati se „ne biti posve zdravŒ (Vuk. u obliku iskole~iti. spopasti (nekoga)Œ Pla{ki (RSA). lewivac (obi~no o momku)Œ Lika (RSA. *lekti. ba-. samo oblik istole~iti se. *gyb. koji se svodi na psl. 600 Za ovo zna~ewe upu}uje se na s. up. Jo{i}) < psl. o{lekna „iscrøsØi seŒ.Œ Vasojevi}i (Bori~i}) u vezi sa psl. Skok II 280–281 s. bolovatiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). Skok II 126–127 s. lewivacŒ < psl.-h. „len{tina. pored sln.

Pomenuti prefiksi unose u glagole razli~ita zna~ewa. vrqati). up. bale~iti se realizovano je zna~ewe „rugati seŒ (< „keziti seŒ < „kriviti seŒ). zakole~iti „prepre~iti. . realizovan u obliku iskole~iti. v. mada je mogu} i druga~iji semanti~ki pomak: „izbacitiŒ > „iskola~iti (o~i)Œ. pa je i predlo`eno tuma~ewe krajwe hipoteti~no. ali u drugom zna~ewu: „le`ajŒ. U oblicima bole~iti se. up.OSNOVE: 21) -LE^ITI 261 Za oblike sa prefiksima bo-. koja se ipak svode na osnovno „sagibati. gore (sve potvrde su iz CG). epidemijaŒ (RSA). kriviti se „savijati seŒ. œredwa. krivitiŒ. sa umetnutim -te-. zapre~itiŒ mo`da se razvilo pod uticajem sinonimnog i formalno vrlo sli~nog glagola zakle~iti. Oblik le`nica je posvedo~en. iskola~iti (o~i)Œ. up. Zna~ewe oblika zale~iti. œkreveqiti seŒ (RSA). izbo~itiŒ > „iskola~iti. ba. iskovrqiti. i{~evrqiti (v.ne raspola`emo adekvatnim tvorbeno-semanti~kim paralelama. ra{~laniti na slede}i na~in: is-te-le`nica. Za pomak „iskriviti. iskobe~iti „izbuqiti. izbuqiti (o~i)Œ.

s prefiksom is-) „tu}iŒ: Svaki dan temeza ono nesretno dijete. RJA) namezgati pf. BiH (RSA) na-te-mezati se pf. izudarati. Vojv.262 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 22) MEZ(G)ATI 22) MEZ(G)ATI te-mezgati impf. „onaj koji brbqa. „dobro istu}i. izmlatiti.) te-mezgalo n. nerazumqivo pri~ati. osakati}e ga Zagara~ (]upi}i 1997) is-te-mezati pf. trupa~ke (o skakawu)Œ Ro`aje (Had`i}) VARIJANTE / PARALELE: te-qezgati impf. Lika. slabo gristi vaqaju}i jelo po ustima (RSA.Œ.. temezgat Vasojevi}i (Stijovi} 1990) is-te-mezgati pf. isprebijatiŒ CG. „mnogo istu}i. izudarati. (naj~e{}e u svr{enom vidu. œid. (ibid. udaratiŒ Piva (Gagovi} 2004) te-mezat impf. pa se sad `iv ne ~uje Piva (Gagovi} 2004) ?mezge adv. udarati nogama i rukamaŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) is-tu-mezati / istumezati pf. œtu}i. izlupatiŒ CG (RSA) è mezgati impf. „tu}i. (RSA) tu-mezgati impf.Œ. „istu}i. govoriti nepovezano i besmislenoŒ Uskoci (Stani}). œsporo. œid. BiH (RSA).. Lika.Œ Piva (Gagovi} 2004). sa mesta. œsva{ta pri~atiŒ: Ne teqezgaj cijelo jutro! Pro{}ewe (Vuji~i}) te-wezgati impf. temezgati „id. daviti pri~omŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). izlematiŒ CG. „pri~ati koje{ta. œiz mesta. izmlatiti. i{ibatiŒ: Namezgala mu je guzicu. isprebijatiŒ CG. koji mnogo govoriŒ Piva (Gagovi} 2004) is-to-mezgati pf. œprevrtati nesa`vakani zalogaj u ustimaŒ: Mezgati ‰zna~iŠ . „istu}i. œrastezati u posluŒ Ma~va (gra|a ERSJ) . „ispri~ati kakvu bezna~ajnostŒ Uskoci (Stani}) u-te-mezgati „ubitiŒ: Utemezga}u ja wega qemezom id. dosadno. izdovoqiti se udaraju}i nekogaŒ (RSA) tu-mezat impf. „dobro istu}i. „istu}i.

bez obzira na nepodudarnost zna~ewa (Petleva 1980:67)603.) trmqezgati impf. (ibid.) · Glagol mezgati. œpipav ~ovekŒ Gru`a (Stevovi} 1969). œpri~alica. (ibid. œonaj koji sporo jede ili raste`e kad govoriŒ id. koje pomiwe Fasmer II 593 s. gorenavedene potvrde. mezgati (kome se prikqu~uje oblik sa druga~ijim akcentom — mezgati œprevrtati nesa`vakani zalogaj u ustimaŒ) i sln. napri~atiŒ id. nestabilnoj podloziŒ rekonstrui{e se psl. nabrbqatiŒ id. Skok tuma~i kao denominal od mezga „sok u drvetuŒ (Skok II 417–418). 28:63 s. mezgati „i}i po mekoj. govoriti ili raditi sporo. (ibid. (ibid. srodno slov. s-te-wezgalo œonaj koji ne{to sporo radi. œlupetatiŒ.) ?te-qe-mezat impf. lupetatiŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ble-mezgati pf. (ibid. up.v. brbqawemŒ id. izudaratiŒ. dangubaŒ id. mo`da je u pitawu {tamparska gre{ka. ni{ta mu nijesam razumqela Zagara~ (]upi}i 1997) nateqemezat se pf.) na-ble-mezgati „napri~ati.OSNOVE: 22) MEZ(G)ATI 263 te-wezgalo n. œpri~ati koje{tarijeŒ: Teqemeza{e ne{to Jovica.-h. „{aliti se (neumesno). œbiti vla`an. Od navedenih prefigiranih oblika u literaturi se pomiwe samo istomezgati „istu}i. u kojem Petqova izdvaja element -to. zalupetetiŒ id. sprdati seŒ. œgwavatorŒ. ogovaratiŒ Unac (Jovi~i}) trpqezga f. „dovoqno se na{aliti }askawem. *mezgati < *mezga. pu{tati vlaguŒ.i dovodi ga u vezu sa mezgati. i id. wegova izvedenica bi trebalo da glasi tewezgalo. tra~araŒ. zgwe~itiŒ. uz napomenu da se mo`da radi o lokalnom obrazovawu ( ÅSSÀ 18:225–226. (ibid. up. . biqni sokŒ. *obmezgnoti).) trpqezgati impf. Dakle. 602 Budu}i da je u istom izvoru zabele`en glagol tewezgati.) iz-ble-mezgati „ispri~ati koje{ta. (ibid. œbesposli~arka. mezga. œjesti. ~ije je osnovno zna~ewe „stvarati mezgru. œbrbqati. *mezg-. koji se te{ko nakawuje na posaoŒ Lu`nica (]iri} 1983) ta-wezgalo ‰sic!Š œspora osoba koja obi~no dosa|uje nezanimqivom pri~omŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983)602 temqezgati impf. 603 Kao semanti~ku paralelu autorka navodi engl. izrugivati se. „zapri~ati se iz sveg glasa. œotezati u govoruŒ id. Na osnovu s.v. mash „izgwe~iti. „pri~ati koje{ta. bez voqeŒ Kordun (gra|a ERSJ) temqezgalo n.) ble-mezgati impf.

up. tu}iŒ. mo`da bi se oblici sa zna~ewem „udarati. a sekundarni korenski vokali e i e obja{wavaju se ekspresivnim karakterom glagola ( SEK III 237–238).-h. up. lematiŒ. nalupati se „najesti seŒ (Vlaji}-Popovi} 2002:176. mora se pretpostaviti semanti~ka me|ukarika „gwe~itiŒ (na koju ukazuje i Petqova pomiwu}i engl. koja bi uspostavila vezu izme|u zna~ewa „`vakati. Problem predstavqa zna~ewe „udarati. œmuqati. mezgnoc „udaritiŒ koje se u krajwoj liniji svodi na psl. potvr|eno za glagol mezgati. lupati „tu}i. Sa formalne strane postavqa se problem lika -mezati (posvedo~enog samo u oblicima sa zna~ewem „tu}iŒ) koji. Druga mogu}nost je da se oblik -mezati protuma~i kao ekspresivna varijanta od mazati. utemezgati „ubitiŒ. pu{tati vlaguŒ. maznuti „jako udariti. ut e mati „ubitiŒ ( Bory s 1981:27–29). mash „izgwe~iti. lupetatiŒ (RSA). mleti hranuŒ > „govoriti besadr`ajno. bitiŒ. Neke od wih se 604 Glagol lupati realizuje i zna~ewe „brbqatiŒ (op. i u tom slu~aju on bi se tvorbeno ra{~lawavo na slede}i na~in: tem-ez-ati. Da bi se ono objasnilo. razg. ako nije nastao od mezgati gubqewem -g. muqati jelo po ustimaŒ i „udarati. raspalitiŒ (RSA). „`estoko udarati. tu}iŒ koje se javqa kod oblika namezgati. tu}i. zgwe~itiŒ). U svetlu iznetih ~iwenica name}e se i pretpostavka da je u razmatranoj grupi leksema do{lo do preplitawa etimolo{ki razli~itih oblika koji su se pribli`ili zbog fonetske i semanti~ke sli~nosti. mlatiti. mleti.(na {ta ukazuje semanti~ka i tvorbena identi~nost glagola sa -mezati i -mezgati u osnovi). etimolo{ki se uop{te ne mora poklapati sa wim. me|utim. *mazati. muqati jelo po ustimaŒ > „brbqatiŒ. Zna~ewe ishodi{nog mezgati œprevrtati nesa`vakani zalogaj u ustimaŒ moglo bi se tretirati kao sekundarno u odnosu na „stvarati mezgruŒ. `vakati „zubima sitniti. mezgnoc. Ovako posmatrano. up. mazati fig. mlatiti. .264 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Semanti~ka strana predlo`enog re{ewa zahteva podrobnije obja{wewe. œbiti vla`an. cit. 202)604. gwe~itiŒ. pa ni etimologija oblika namezgati nije izvesna. Za ovo se kao paralela mo`e navesti ka{. Analizirani oblici sme{teni su u kontekst svojih varijanata ili paralela koje su etimolo{ki jo{ neprozirnije. up. tu}iŒ koji u osnovi imaju -mezgati mogli tretirati kao sekundarni u odnosu na one sa -mezati. meznoc. 210). Jedna od mogu}nosti je da se oblik temezati dovede u vezu sa s. Tako|e je logi~an i pomak „`vakati. mlatnuti. 213. Takvo zna~ewe nije.

neume{an ~ovekŒ. up./ *blêu. bläzniØi.OSNOVE: 22) MEZ(G)ATI 265 ipak mogu objasniti fonetskim promenama. stewezgalo. blevyzgoti „nepristojno govoritiŒ (ESUM 1:206 s.(vokalno r alternira sa vokalima u ekspresivnim prefiksima. verovatno denominalom od qemez m. blr. gwevzgalo „nesre|en. Za inicijalno ble. osnovu *bleu. na`derati seŒ Mora~a (RSA). pod uslovom da je ovakvo tvorbeno ra{~lawavawe ta~no (v. ba-qezgati. up. balanzanje. 606 Up. Ovamo i naqemeziti se pf. i primer iz Uskoka: Utemezga}u ja wega qemezom. Skok s. „tu}iŒ: Svaki dan je qemeza otac.u ble-mezgati uø. U obliku te-qe-mezat kao da je realizovan tvorbeni model œprefiks + element sa likvidomŒ608. „duga~ka motka koja se stavqa na slameni krov ili na seno da ih {titi od vetraŒ Zagara~ (]upi}i 1997). U obliku trmqezgati inicijalno te. slabo i bezvoqno jestiŒ. 607 Oblici se svode na ie. a s druge — tewezgati606 (mq > w). tewezgalo. odatle (prema temezgalo) > temqezgalo. poq. œsporo i bezvoqno govoritiŒ.v. s jedne strane dao teqezgati605 (mq > q). blewazga} „id. up. srodno sa lit. ~equzgati s.Œ. ~V-. blevuzniØi „govoriti glupostiŒ. mrqaviti (RSA).pre{lo je u tr. koje jo{ jednom pokazuje vezu izme|u zna~ewa œudaratiŒ i œjestiŒ.v. blevezgoti.v. tawezgalo. ukr. pej.). ipak i oblike kao gwav-ezg-ati „gwavitiŒ. . kolebati se : krleba se). upro{}avawem mq.Œ607. bljuzgati). 605 Up. „najesti se preko mere. ali joj se ni{ta ne mo`e. mrq-ezg-ati „sporo. 608 Ako nije u neposrednoj vezi sa qemezat impf.koja je i u blävaØi. ølàvuzgacâ „id. Razvojem korenske grupe *me > mje > mqe mogao je nastati oblik temqezgati koji je.

biti tvrdŒ: [ta tu {komra~i{ (dramoseri{). Qe{tansko (Te{i} 1977) o-{ko-mra~iti pf.)Œ (RSA) ko-mr~it se impf. natu{titi se (o nebu)Œ (RSA) na-to-mra~iti se œsmra~iti se. smrknuti seŒ (RSA) mr~iti se impf. namrgodilo. œnaqutiti seŒ BiH (RSA) na-stu-mra~iti se „smra~iti se. {krtŒ.266 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) na-ku-mra~iti se pf. oskudanŒ. mra~iti se pred ki{uŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) è na-mra~iti se pf. namr{titi se. oskudevatiŒ. natmuriti seŒ. œbiti siroma{an. skomra~an / skomra~an adj. nastumra~ilo. mrgoditi seŒ (RSA) ko-mra~iti impf. œte{ko `iveti. {krtaritiŒ (Vuk. Gru`a (Stevovi} 1969). kuburitiŒ (Vuk. œste}i ne{to s mukomŒ id. pa opet uvedrilo kao u pu~inu qeta (RSA) . zast. mr{titi seŒ. „tvrd.) ko-mra~an adj. skomra~iti / skomra~iti œid. „pri{tedetiŒ Piva (Gagovi} 2004) {to se jutrom nebo navunilo. œnamrgoditi se. `ivotariti. ma daj! Lika (RJA). pojedi ne{to Pro{}ewe (Vuji~i}). komra~it œsticati ne{to s mukomŒ [umadija (Grkovi} 1982) s-ko-mra~it pf. oskudevati. patiti se. „{krto. oskudnoŒ (RMS) {ko-mra~iti impf. smrknuti seŒ. natu{titi se. qutwe itd. „siroma{an. {tedqivo. nebo se nakotumra~ilo. (ibid. smra~iti se. œnaobla~iti se. komra~iti œ{tedeti na hraniŒ: Ne komra~i. RJA). „prekriti se tamnim oblacima. smrknuti se (o nebu)Œ: Mrki oblak sve to vi{e prikrilija. namrgoditi se. natu{titi se (o nebu)Œ Uskoci (Stani}). œoskudan. œobla~iti se. n a m r a ~ i t i s e. natu{titi seŒ Uskoci (Stani}) na-tu-mra~iti se „natmuriti se. RJA). bedanŒ (RSA) sko-mra~iti impf.Œ. œtvrdi~iti. RSA. natmuriti seŒ: Nena-ko-tu-mra~iti se „naobla~iti se. tvrdovati. sivatawe sve to ~e{}e a orqavina groma sve to ja~a Poqica (RSA) ?na-su-mra~iti se „namr{titi se. namra~iti se œnamrgoditi se. namrgoditi se (od nezadovoqstva. namra~iti se. skomra~no / skomra~no adv. „mrgoditi se. œmr{titi se. „skomra~iti.

I zaista.(id. ÅSSÀ 19:216–217) i mr~iti se (< psl. koji se tuma~i kao izvedenica prefiksom na. naØumuru~vam sa „mr{titi seŒ. U prvoj grupi navedenih oblika ispred osnova mra~iti se (< psl. zakovrnutiŒ CG (RSA) {ko-mr~iti impf. rekonstrui{u dva psl. `ivotariti. prili~no udaqena od osnovne semantike glagola mra~iti (se). Od svih navedenih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo nakotumra~iti se. Skokovo tuma~ewe je sasvim ispravno. œte{ko `iveti. Glagolski oblici se ne pomiwu u BER-u. u obliku na-ko-tu-mra~iti se do{lo je do aglutinacije prefiksa. „pasti u san. 21:129) alterniraju prefiksi ko-. za koji pretpostavqa da je isto {to i to u najtomawe (Skok II 467–468 s. to-. na-po-tu-mra~iti se „namr{titi se. (s)tu-. On u glagolu izdvaja pro{irewe -kotu-. namr{tenŒ.OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 267 ko-mr~iti impf. *mâr~iti (se).(koji je u pridevu zamewen ~estim po-) i element tu. me|utim. U ÅSSÀ se. sa umetnutim elementom -(s)tu-. kao i pridev napotumra~en „namrgo|en. mrknuti). za koji se ka`e da je u vezi sa ØemeruØ (BER 1:614). Stoga wihovo izvo|ewe od ovog glagola zahteva detaqnije obja{wewe. na prvi pogled. up. „zanemo}i. *mor~iti (se). natmuriti se (o nebu. namr{tenŒ Rodoøi (Stoè~ev 1965). ku-.od glagola *mor~iti se. prenosno i o ~oveku)Œ. namra609 Up. Skok je naslutio wegovu prirodu i funkciju.v. id. kod kojih je veza sa ishodi{nim glagolom (na)mra~iti se krajwe prozirna. U oba slu~aja. samo na osnovu s. ali od glagola *sãmor~iti. ra{~lawuju}i ga na redak prefiks ko. . Oblik sa prefiksom ko. semanti~ki (a verovatno i tvorbeno) blisko bug. œpasti u agoniju. „cicija{itiŒ Mokrin (Rajkov 1971) za-{ko-mr~iti pf. Drugu celinu ~ine oblici sa zna~ewima œte{ko `iveti. Prva obuhvata oblike objediwene zna~ewem œnaobla~iti se. glagola: *natumor~iti se. potvrda natumra~iti se i nastumra~iti se. oskudevati.(ÅSSÀ 23:177–178)609 i *nas(ã)tumor~iti (se). kuburitiŒ (RSA) is-ko-mr~iti pf. zaspatiŒ. za koji se predla`u dva re{ewa — izvedenica prefiksom na.(ku-) nije registrovan u ÅSSÀ.-h. dijal. dospeti u predsmrtni hropacŒ CG (RSA) · U okviru prezentiranog materijala izdvajaju se dve semanti~ke celine. naØumuru~va sa „obla~iti se (o vremenu)Œ. 110).od *mor~iti se. oskudevatiŒ i œtvrdi~iti. v. sa umetnutim elementom -tu. patiti se. dok se pridev izvodi od neposvedo~enog glagola *zaØemeru~a se < *zaØemeruØ~a se. Iako element tu nije bli`e odredio. sa umetnutim elementom -to. ili izvedenica istim prefiksom. problematizuje se starina rekonstruisanih oblika. v. cicija{itiŒ koja su. i zaØumuru~en „naobla~en.

Skok II 135–136 s. Skok III 360 s. komra~iti. veza glagola skomra~iti. skomoro h „putuju}i muzikant. 132). smatraju}i da ono semanti~ki ne zadovoqava. poq. ali up. natmuriti se (o nebu. ostaje nejasan prelaz h > ~ (umesto regularnog {).c. za razliku od pomenutih ruskih izvedenica koje 610 Po{to su sve potvrde iz istog izvora. . u krajwoj liniji. glagoli navedeni u drugoj grupi — skomra~iti i komra~iti — obi~no se razmatraju zajedno. Me|utim. koji mo`e alternirati sa prefiksom pa-. citiraju}i Miklo{i~evo izvo|ewe ove imenice od langobardskog scamareis m. skomoroh. øamorok. Za pregled tuma~ewa rus. so-). zbijawe grubih {alaŒ. 612 Skok istovremeno odbacuje Macenauerovo tuma~ewe da je u pitawu slo`enica s prefiksom ko. Gorà~eva 1974:130. Skok ih poredi sa stsl.< *so(Borys 1975:97. pl.613 Drugo. na-su-muriti se „natu{titi se. zbijati neumesne. skamrec). re~ skomrah m. opsenarŒ up. proste {aleŒ. id. skomoro{esØvo „lakrdijawe. varalicaŒ (RJA) u s. napotumra~ena mrka pogleda.v. smrknuti se (dawu)Œ (RSA). skomrahã. skomoro{eskiè „lakrdija{kiŒ. Do sada su predlo`ena tri razli~ita tuma~ewa ovih glagola. Prilikom etimolo{ke analize. Ujedno se zapa`a i izvesna specijalizacija oblika: nebo / pogled. namra~iti se. vremenu). up.v. smra~iti se. Fasmer III 648–649. ukoliko bi se ipak dozvolilo izvo|ewe razmatranih glagola od imenice skomrah. skomoro{ni~aØâ „lakrdijati. obi{ena prilomqena tila Poqica (RSA)610. i imenica sumrak sadr`i arhai~an imenski prefiks su. Oblik nastumra~iti se (pored dva ponu|ena tuma~ewa) mogao bi se tretirati i kao rezultat kontaminacije nasumra~iti se + natumra~iti se. Bezlaj III 281 s. Za weno drevno i. rus. ali nevesela. mo`da je u pitawu i {tamparska gre{ka. up. jedra u `ivotu. komra~iti sa imenicom skomrah nije prihvatqiva iz nekoliko razloga. 611 Uostalom. rus. nebu)Œ (v. „qudi koji vr{e sramotan posaoŒ (Skok l. pamrak (Borys 1973:73.i mra~iti. I tre}e. rus. iako je mogu|e da u istom govoru koegzistiraju ovakvi oblici. jeziku predstavqa staroslovenizam koji nije prodro u narodni jezik. 1975:14–15). Oblik nasumra~iti se najverovatnije predstavqa denominal od sumrak (up. odaØle za-øa-moro~iØâ : moro~iØâ „naobla~iti se (o vremenu.v. „~arobwak.-h. 613 Napomiwemo da ni sama ova re~ nema op{teprihva}enu etimologiju. skomroch „praestigiatorŒ.268 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~iti seŒ: Dasina se zove velika kipina od ~ovika. pa je te{ko pretpostaviti da je mogao razviti svoju leksi~ku porodicu. sumoran)611. Prvo. onomatopejsko poreklo (od *skom-) zala`e se Lâvov 1974:109–112. pri ~emu se drugi oblik naj~e{}e smatra posledicom pogre{ne deprefiksacije prvog (up.)612. SEK IV 276 s.v.

na podjednako mogu}u *skom-âr-?)617. dijal. -mam „~eznuti. tvrdi~itiŒ nije uobi~ajen. zadr`a}emo se samo na wegovim konkretnim detaqima. Ostaviv{i ovom prilikom po strani na~elno pitawe tretmana tzv. skam`ec „id. vri{tatiŒ. v. sln.c. *skomãliti. trpeti nema{tinuŒ > „{tedeti. brinuti seŒ. me|utim. < *skom-). *skomãl’ati. hanâkaØâ „cmizdriti. 615 O tome podrobno v. koje su nastale naslojavawem daqih sufiksa. skmrcati „jecati. glagoli ukazuju na mogu}nost semanti~kog razvoja: „je~ati. Varbot 1988. {kamutati (kao {tene)Œ (RJA). ali druga~ije tvorbeno ra{~lawenom: *sko-mâr(~)-. prema nekim tuma~ewima. cepatiŒ (op. „kidati. prosja~iti.-h. Polaze}i od krajweg onomatopejskog porekla svih leksema analiziranih u odrednici (*skomati. jadati seŒ > „tvrdi~itiŒ (Petleva 1972:214. skomrcati. skomati.„stiskatiŒ. tj.-h. skamrec „naricati. U semanti~kom pogledu nije problemati~no povezivawe oblika (s)komra~iti i sk(o)mrcati „jecati. budu}i da je vrlo ~esto „zvu~naŒ semantika zapravo sekundarna. svode razmatrani glagoli. lomitiŒ. „derati. jo{ i skomicati œcvileti. strugatiŒ.. 73). Autorka s pravom poziva na krajwu obazrivost prilikom izno{ewa hipoteza o onomatopejskom poreklu glagola koji ozna~avaju radwe. jadati seŒ > „tvrdi~itiŒ. cit. na koje se. `udeti. pla~qivo uzdisatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) u svojstvu paralela ka{. *skamãriti. pitawe za{to se svi navedeni s.i „normalnogŒ *skom.). skomaØi. skomati. skam`ec „tvrdi~itiŒ. `aliti se. prosja~iti. autor svodi s. csl. jo{ i rus. semanti~ki pomak „opsenar. molitiŒ. te da s. skamrec „moqakati. daqe. „onomatopejskeŒ leksike615. sliniti. brbqatiŒ. tuma~e}i ih kao kontinuante wegove sufiksalne izvedenice (*skom-ãr-). 617 Tuma~ewe koje sledi ra~una sa upravo ovakvom glasovnom strukturom.-h. rezatiŒ. On smatra da je zna~ewe „tvrdi~itiŒ sekundarno. skomlì „uzdisati. U tom svetlu trebalo bi detaqnije prou~iti odnos „onomatopejskogŒ *skom. muzikantŒ > „te{ko `iveti. siroma{tvu. skuliØâ „cvileti.*sko-mâr(c)-.OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 269 pokazuju o~ekivana zna~ewa. up. skamzec „moqakati. *skamãziti itd. skvi~ati (kao {tene)Œ.). 616 Up. `aliti se na bedu.( a ne. skomlä „vikati. {komucati „nejasno govoriti. *skomãlati. {komutati „`evkati. 215). pa ni logi~an. `aliti se na beduŒ > „`iveti u bedi. komr~iti. `aliti se na beduŒ. budu}i da je suponirani semanti~ki razvoj u potpunosti regularan. tvrdi~iti (zbog nema{tine)Œ (l. koje se ovim tuma~ewem otvara. Bori{ razmatra oblike skomra~iti i komra~iti. je~atiŒ. recimo. „se}i. i da li je sa tvorbenog aspekta realno postojawe pret614 Rekonstrui{e ga na osnovu strus. naricati. tako|e i kajk. tvrdi~itiŒ (SEK l. da se onomatopejska zna~ewa razvijaju iz zna~ewa razli~itih radwi: „trqati.c. {tektati. . glagoli svode ba{ na osnovu * skom-ãr. tvrdi~itiŒ. glagole na *skomati614. pla~qivo uzdisatiŒ616. Postavqa se.

stisnuti se „postati {tedqiv. sciskliwy „{krtŒ (Petleva 1972:209). budu}i da je semanti~ki model „stisnut. i na semanti~kom planu. Ovo tuma~ewe ~ini se najprihvatqivijim. *skom-ãr-c-ati? U s. Bezlaj III 244–245 s. sØiskaØi. Prema tre}em tuma~ewu. skomra~iti upu}uje na stezati se. stiskivati se. koji Bori{ tretira kao onomatopeju. kre`iØi „tvrdi~itiŒ (Varbot 1972:70–74). {krØariØiŒ. ipak. poq. Autorka smatra da strukturu i poreklo ovog glagola rasvetqavaju dve lekseme — glu`. Kao tvorbena paralela glagola skomra~iti i komra~iti mo`e poslu`iti i glu`. up.„stiskatiŒ (tako Bruckner 494).c.i osnovu mra~iti „obscurorŒ (v.-h. zast. scisáy. Ve} se i u RJA s. skomirati „biti bolestan. a ne na ve} nekim drugim sufiksom pro{irenu osnovu. Tako i Skok l. komori} „kopkati. preturati.c.) pru`aju gorenavedeni oblici sa drugim prefiksima. skomaØi. tvrdi~iti. Ako bi se. . Kurkina 1981a:25–26). pod uslovom da se prihvati tuma~ewe koje je za wega ponudila Kurkina. ali zahteva detaqnije obrazlo`ewe i na formalnom. up. slabŒ619. dijal. `aØâ. stegnuti seŒ (RMS). skomirati „languirŒ < ko. jedino Macenauer kratko komentari{e da se osnovno mra~iti se ipak semanti~ki razlikuje od svojih izvedenica. stegnut. prihvatilo ponu|eno tuma~ewe. sko.„stiskatiŒ imalo bi sna`nu semanti~ku potporu. otvorilo bi se i pitawe krajweg porekla ishodi{nog glagola *skomati. savijenŒ > „{krtŒ jedan od najrasprostrawenijih. rus. sporo raditiŒ i ~e{. razmatrani glagoli tvorbeno se ra{~lawavaju na prefiks ko-.270 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI postavqenih dvostruko sufigiranih izvedenica: *skom-ãr-a~-iti.+ mriti „mrijetiŒ. ograni~iti svoje tro{koveŒ. vri{tatiŒ : rus.v. `aØâsà „sØezaØi. Malinowski 1899:119. jeziku se mogu na}i potvrde ovih sufiksa. *kregã (*krega / *kre`â) „stisnuto. strus. *skom-ãr-~-iti. Matzenauer 1881:188. savijenoŒ. stegnuti se „podvr}i se strogoj {tedwi. skomlä „vikati. ali oni se naj~e{}e dodaju na prostu. na-to-mra~iti se. neumesno. {krtaritiŒ. ali upu}uje i na druga tuma~ewa. kod kojih je stvar semanti~ki i formalno potpuno jasna: na-ku-mra~iti se . za ~e{. stezati. skomati. sln. Izvo|ewe na{ih glagola od *skom. tako|e rus. skràga < *(s)krega „{krtŒ od psl. skomiØâ „stiskatiŒ618. Nijedan od autora ne obrazla`e predlo`eno re{ewe. koje ukazuju na pokretan karakter inicijal618 619 Za pregled razli~itih tuma~ewa up. ukr. stiskati „stiskati. npr.v. scisliwy. skomori} „postupati nedoli~no. Formalnu potporu tvorbenoj segmentaciji *ko-mor~iti (Kurkina l. na-tu-mra~iti se itd. od *skom. pri~iwavati zloŒ.

onda treba objasniti semanti~ki razvoj koji je doveo do formirawa zna~ewa „te{ko `iveti. mirk{ket. mirkti „vla`iti seŒ. t e { k o ` i v e t iŒ: Ne `ivim. *mâr~iti (se) I. a drugo sa lit. stind./ *mork-./ *merk. mra~an. mr~iti „bojiti u crno.v. mr~it „~initi jadnim. bedan. marcayati „kvariti. srp.c. up. tuguŒ (ÅSSÀ 19:233 s. 19 s. nesre}a. tamanŒ. ~emeran. kao osnova razmatranih oblika prihvati glagol *mor~iti. skomori} nude potpuno ista tuma~ewa kao i za na{e glagole: veza sa rus. `uri. {iroko rasprostraweni semanti~ki model ne realizuje se u potpunosti u svakoj konkretnoj re~i. morokovacâ „`iveti lo{e.i na mogu}nost izdvajawa korena *mer. *mârknoti II. Polazimo od pretpostavke da je redosled semanti~kih karika bio upravo ovakav. skomiØâ „bolovati. *morkati se). revnostan. no mr~im. *morkovati I). taman. mirk{et „`mirkatiŒ. jadanŒ Zagara~ (]upi}i 1997). kuburitiŒ > „tvrdi~iti. Semanti~ki pomak „biti mra~anŒ > „te{ko `ivetiŒ realizuje se ve} u okviru samog leksi~kog gnezda *mârk. jadan. marqiv./ *mork. csl. „jadan. merkti „vla`iti. *mârcati II. dijal. morsch „truo. skomati „gemereŒ. dvnem./ *merk. jadikovati. . dakle. up. merkiu „`mirkati. Ovaj stari. *mârcati I. {krtaritiŒ. vedskim markas „pomra~ewe suncaŒ (v.(Kurkina 1976:57)620. merkiu. rastresitŒ (id. mirkstu. merkti. *morka II). *mârknoti I. s i r o m a { a n. `aliti seŒ (Iqinski. lo{Œ. skamra} „zavijati kao pasŒ. mra~an / mra~an „tu`an. semanti~ki niz: „gladan (nedovoqan.c.). nesre}an. maurgins „jutroŒ. mr~ni „crn. jedno srodno sa lit. Ako se. nesre}anŒ (RSA). jadan. ÅSSÀ 21 s. let.v. skomoroh (Miklo{i~) ili sa poq. Shodno tome. mr~ilo „jad. nejak. crn. bolestan)Œ > „`udan.(*merti) u spoju sa arhai~nim prefiksom *ko. jedva podnositi `alost. budu}i da su nazivi za tvrdice naj~e{}e sekundarni i preneseni. uni{tavatiŒ.)621. 21 s.OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 271 nog s. *morka I. Odmah treba naglasiti da se na praslovenskom planu razdvajaju dva homonimna leksi~ka gnezda *mârk.„mrk. `eqan)Œ > „onaj koji se trudi. tu`no. 620 Indikativno je da se i za glu`.vv. lat. mo`da i stind. i Schuster-[ewc 1293 s. i da zna~ewe „te{ko `ivetiŒ u semanti~kom lancu obi~no prethodi zna~ewu „tvrdi~itiŒ (tako i Bori{ l. skomoli}. Qvov) (Kurkina l. 19 s. marcere „slabiti. legitimno je pretpostaviti dva skoro podjednako mogu}a ishodi{ta zna~ewa „te{ko `ivetiŒ: „biti mra~anŒ i „biti vla`anŒ. 621 Up. tako|e blr./ *mir. nesre}anŒ Uskoci (Stani}). pohlepanŒ > „{ k r tŒ. zabrinut (sa`aqiv)Œ > „lakom. id. oja|ivatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). kvasiti. got. *mâr~iti (se) II. dosa|ivatiŒ. bedan. gwio.vv. id. rus. treptatiŒ. nevoqaŒ. slaba{ak. nesre}nim. o s k u d a n.v. mr~an „obojen u crno. namakatiŒ. ve} su obi~no zastupqena dva ili tri zna~ewa (Petleva 1972:212).vv. `edan (zavidan.

oslabitiŒ (ÅSSÀ 21:126 s. melanholija. ~e{. vikati na koga. *mor~iti (se)).v. koje bi jedino moglo biti u vezi sa onomatopejskim glagolima *mãrkati. „mr{av. me|utim. 244 s. dosa|ivati nametqivim molbamaŒ (id. markota „id. malodu{nostŒ. id. up. svakako u vezi sa bug. Ovde je verovatno do{lo do kontaminacije kontinuanata *mãrkati. vla`an. naro~ito ~e{. id. izgovaratiŒ. siroma{tvu.Œ (id. v. ÅSSÀ 20:234 s. npr. dijal. *mãrkota)623. morokaØâsà „jadikovati. zàbláè „ovla`en. *mãrkati (*mârkati). izmu~iti.v. mrcati „iscrpsti. . up. vla`iti. ukr. mr~it „glaskati se re~ju ili pucwemŒ: Ni mr~i ni zbori pored „premazivati se ~ime mrkim. gun|aloŒ. mr~iti „govoriti. blr. dijal. promicatiŒ. brigaŒ iz „`uriti se. markota „cmizdravac. zatamwivatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997).v. i *mârknoti II s druge strane. moro~icâ „neprestano moqakati. `aliti se na beduŒ (> „`iveti u bedi. dijal. sagwio iznutraŒ (SRNG) pored ørozàbaØâ „`ivotariti. dijal. 623 U istu odrednicu sme{teno je i sloviw. *mãrkotati. *mârknoti „mo~iti. podsticati kowa da br`e ide uzvikom ’mra’Œ (RSA). zàbelâ m. vlaga u seoskim ku}ama posle mrazevaŒ. na koje se upu}uje. dijal.)Œ Uskoci (Stani}). nezadovoqnik. *mãr~ati. hajkati. mraka „id. *morkunã)622. tvrdi~itiŒ). potmulo blejati (o ovcama i sl. Autori neosnovano izvode zna~ewe „malodu{nost. Regularnost ovog semanti~kog pomaka dokazuju i slede}i primeri: zàbaØâ „mrznuti. Za onomatopejske glagole v.v. morokun „~ovek koji je stalno nezadovoqan ne~im. rus. semanti~ki pomak: „onaj koji cvili. ÅSSÀ 19:231 s. 232 s. ~e{. slab ~ovekŒ. onaj koji moqakaŒ > „{krtŒ (Petleva 1972:214).v. srp. trpeti nema{tinuŒ > „{tedeti. slini. halakati. kvasitiŒ. naricati.). 21:135 s. gwavitiŒ. *mârcati II). mrãckam „zamakati ne{to u vodu ili drugu te~nostŒ pored sln. jadikuje. tavoritiŒ. 234 s. dijal. garaviti.272 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Indikativna je ~iwenica da se u okviru ovog gnezda javqa i zna~ewe koje je Bori{ odredio kao ishodi{no u pretpostavqenom nizu: „je~ati.v. Drugi mogu}i semanti~ki pomak: „biti vla`anŒ > „te{ko `ivetiŒ realizuje se u okviru porodice slabo sa~uvanih glagola *mârkati. koji se `ali na ne{toŒ (id. 20:243 s. bug. gwavator. mra~iti „plakatiŒ. *mãrkotati.vv. *morka II). markoØa „tuga.v.v. odvratan zadahŒ) pored blr. iznuriti. 242–243 s. izra`avati nezadovoqstvoŒ (id. dok zna~ewe „nisko vla`no mestoŒ uop{te ne komentari{u (ono je. *mãrkoteti / *mãrkotiti (se). *morkati (se)). mrakati „goniti ili pla{iti divqe `ivotiwe povicima. morkoØa „nisko vla`no mestoŒ (tako|e i „neprijatan. up. 216–217 s. *mãrkotati s jedne. Nije iskqu~eno da je ovde do{lo do kontaminacije sa fonetski bliskim onomatopejskim glagolima. usmrdeti se (o mesu)Œ (id. ørozàbanie „`ivotarewe. za-mrknouti „upiti vlagu i usled toga se deformisati (o drvetu). moro~iØi „dosa|ivati. dijal. zepstiŒ. „nagwila sr~ika drveta.Œ. grditi. up. zàbelâ f.v. tavoreweŒ (Fasmer II 110–111). rus. mrkutati „ispu{tati glas ’mr’. 622 Up.

Œ. rub. „te{ko. na {ta smo u nekoliko navrata i ukazali. evidentno je da se ova dva zna~ewa javqaju paralelno. uz veliku rezervu. *kroma „ne{to odse~eno. skromic „tvrdi~iti. up. dijal. 291–292). Indikativno je to {to su se na ka{upskom tlu iz prvobitnog zna~ewa *„onaj koji ima krajeve. a to je glagol skrom`ec „tvrdi~itiŒ. `iveti u bediŒ i „tvrdi~itiŒ. Varbot 2003)625. 625 Jasno je uo~qiva i kontaminacija ovde razmatranih etimolo{kih gnezda.OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 273 Bez obzira na smer semanti~kog pomaka (tj. rus. *sãkromânã < *kromã. U ka{upskom je posvedo~en jo{ jedan oblik. {krtŒ od ranijeg „ograni~en. te analiza (s)ko-mor~iti/mâr~iti ostaje. dok bi se oblik na -a~iti tuma~io kao denominal od (s)komr-ak „tvrdica. skromizna „beda. mr{avŒ verovatno razvilo od „nevelik. oni bi bili u vezi sa *sãkromânã. Detaqnije o ovome v. Prema tom tuma~ewu. {tedetiŒ. umeren (u davawu. S druge strane. Ovaj oblik je eklatantan dokaz o me{awu etimolo{kih gnezda pod uticajem sli~ne fonetike i semantike (podrobno o tome v. on nam dopu{ta da. „tvrdica. bednikŒ. pretpostavimo jo{ jedno mogu}e etimolo{ko obja{wewe na{ih glagola. siroma{tvoŒ (id. skuøoè „{krtŒ i „oskudan. O povezanosti ovih zna~ewa svedo~e i ka{. skapy „id. {krtaritiŒ. dijal. karg „id. a zna~ewe „(prekomerno) {tedqiv. povu~en. {krtŒ i „siroma{an. ili bi se mo`da moglo po}i od *skromwa~iti. Disimilacije i metateze te vrste nisu same po sebi neverovatne. i lat. 624 Bori{ smatra da se zna~ewe „bedan. mr{avŒ < psl. nem. koji bi mogao baciti dodatno svetlo na razmatrane lekseme. bedno `ivetiŒ > „tvrdi~iti. odse~eni deo ne~egaŒ (SEK IV 289–290). neugledanŒ. skudaØâsà „oskudevati. s tim {to bi se wihov fonetski lik obja{wavao kao posledica disimilacije od *sãkrom-r-. ali u ovom slu~aju nedostaje posreduju}a karika koja bi potvrdila takav razvoj. ukromiØâsà „odvojiti se od qudi. od sveta. bedanŒ. ukromisØáè „koji se dr`i odvojeno od qudi. poq. bedanŒ i „{tedqiv. granice. koji je svojeglav ili { k r tŒ od ukromiØâ „odvojiti pregradomŒ. primeri: skromni „prekomerno {tedqiv. koji se tuma~i kao kontaminacija sinonimnih skromic i skam`ec (SEK IV 291). . osamiti seŒ (PeØleva 1972:210). Bjeleti} 2004. po na{em mi{qewu. cicijaŒ. skromca m. ili obratno). ukromnáè.Œ (Petleva 1972:216). {krtŒ624. granica. najubedqivija. 290). u izdacima)Œ (id. siroma{an. up. rubove. Ovo drugo zna~ewe javqa se i u rus. ograni~en krajevima. kraj. parcus „{krtŒ i „oskudanŒ. granicamaŒ kao inovacije paralelno razvila oba na{a zna~ewa: „siroma{an.

ustru~avati se. nakomrditi se œid. namr{titi seŒ V. „mrk. namr{titi seŒ (RSA). to-. œzastideti se. natmurenŒ (RSA)627 è mrditi impf. mrgoditi seŒ Gorobiqe (RSA) na-ko-mrditi se pf. [umadija (gra|a RSA). na~omrdit se Zagara~ (]upi}i 1997) ?}-mrdavf adj. namrgoditi se. nasomuren „uzrujan. kvariti se nagove{tavaju}i nepogodu (o vremenu)Œ (RSA). œmra~iti se. natmuriti seŒ Kwa`evac.up. „id. „namrgo|en.-h.274 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 24) MRDITI SE 24) MRDITI SE ko-mrditi impf. „namrgoditi se. œnabirati. Draga~evo (RSA). na}muriti se „natmuriti se. ~e-. podrug. P~elice. mrditi se „mr{titi seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). namrgoditi seŒ Kosovo (Elezovi}) na-~o-mrditi se pf. mrgoditi seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). (RSA). *mãrditi (se).Œ Pro{}ewe (Vuji~i}). v. nakomrdit se [umadija (Grkovi} 1982) to-mrditi se impf. neveseo. „mrgoditi se. mrdit se „mr{titi seŒ. œnatu{titi se. mr{titi (~elo)Œ (RSA). „mr{titi se. mr{titi seŒ. œstideti se.Œ. zlovoqan.Œ Ro`aje (Had`i}). „namr{titi se.Œ. „namrgoditi se. ÅSSÀ 20:236) alterniraju prefiksi ko-. U ÅSSÀ se na osnovu samo jedne s. Pqevqa. mardit se „mrgoditi seŒ. œqutiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „namrgoditi (se)Œ (RSA). œnaqutiti seŒ. namrgo|enŒ Ozaq (Te`ak 1981)626 ?na-so-mr|en adj. komrditi se œmr{titi se. œsrditi se i to pokazati na licuŒ Brusje (Dul~i}i 1985) namrditi (se) pf.Œ. namr{titi seŒ CG Up. mrgoditi. natmuriti se. mrgodanŒ Bra~ (RSA) · U navedenim oblicima ispred osnove mrditi (se) (< psl. potvrde rekonstrui{e psl. uznemirenŒ (RSA). mrditi se „id. œmr{titi seŒ Ro`aje (Had`i}) na-to-mrditi se pf. ustru~avati seŒ Uskoci (Stani}) mrdav adj. „neraspolo`en. ustezati seŒ Uskoci (Stani}). CG (RSA) na-~e-mrdit se pf. namrditi se „id. œqutiti seŒ. na~omrditi se œid. *na626 Za inicijalno }. ~o-. 627 .

u nasomr|en.i -k. 218). U kontekstu ovih oblika autorka tuma~i i s. mrditi se v. vidi u wemu arhai~an. *mãrg. *~âmuliti?). kuÖad. u ~ijoj se strukturi izdvaja œzagonetnoŒ sa-. *mer. cid.„tamneti. ne`ivog roda. 629 Up. zvrkŒ. koji se tuma~i kao spoj ekspresivnog prefiksa ~e-. saxajda œ`ena koja voli da skita i da se provodi. *mãrk.). iskriti seŒ (Gorà~eva 1982:113). . u tvorbenom pogledu ukr. *mãrda / *mãrdã). prihvataju}i Knoblohovo tuma~ewe. Mo`da je i ovde u pitawu tako definisan element *s(o)-. Ukoliko se prihvati pretpostavka o zameni~kom poreklu ovih prefiksa. ~marà „sitna ki{aŒ. Kurkina dovodi u vezu psl. i}i tamo-amoŒ (v. zameni~kog porekla.kao determinative koji su odredili pravce semanti~kog razvoja zajedni~kog korena *mãr. Bezlaj IV 60). ti < ie. x(o)-. mãrdã nadimak sporog.„praviti brze pokreteŒ > *mãrd.„blistati.„`mirkati. Prefiksalni element *~â. dijal. {ko-mrditi se „mr{titi ~eloŒ (Kurkina 1981:25). nespretnog ~oveka (ÅSSÀ 20:235 s. blr. cit. U pogledu tvorbe i zna~ewa up. vetropirasta devojkaŒ itd. gr.. / accus. spoj ekspresivnog prefiksa *~â. *mer. 23:158). g(o)-. Nejasno je i poreklo umetnutog -so. dijal.-h. 22:81 s. osnove *mãrdati. Oblik sa prefiksom ko.kao predlog (l. i ka{. *kuid-. svetlucati. uz napomenu da je starina oblika problemati~na. x(u)-. kusrat (SEK IV 241–242). Skok ne bele`i nijedan od navedenih prefigiranih oblika. i sln. U semanti~kom pogledu up. tuma~e}i elemente -d-. rekonstruisan oblik *~amãrda. g(u)-) tretiraju se kao „prirasliceŒ koje se javqaju uz korenove *mar. ~a-mrda „nespretan. morda (< psl. mahatiŒ. mo`da od psl. Element -to. dok osnovno mrditi se izvodi od mrgoditi se (Skok II 464 s..OSNOVE: 24) MRDITI SE 275 tomãrditi se. stind. g-. za koje se upu}uje na element ku.v.„kretati se. sln. U ÅSSÀ elementi s-. onda bi se varijanta *~â. kudjabeá). mrgoda). 630 Up. *naxmariti / *naxmuriti). trapav ~ovekŒ631.sa pro{irewem -od(op.nije registrovan u ÅSSÀ.v.u zna~ewu „tamanŒ (id..i *mur. dok Popovska-Taborska. na osnovu ~e{.v.v. 631 Up. i Kurkina 1974a:215–219628. *mãrda) pore628 Slede}i Briknera i Maheka. *mãrgati i *mãrkati. iako wegovo krajwe poreklo nije razja{weno630.u kudjabeá. U ÅSSÀ je. up. ukr. {ko-mrdati œnespretno hodati. *~â-629. Od posebnog je zna~aja ~iwenica da se rus. smrkavati seŒ). a ne da radiŒ. s(o). ÅSSÀ 4:146 s.u }mrdavf nije sasvim jasno. tako|e „~igra. bug.v.i *mara < ie.mogla zasnivati na nom. œlakomislena.-h. balto-slovenski prefiks (SEK III 109–110 s. lat. migatiŒ. Zanimqivo je da Bori{ tuma~i element ku. -g. mrgoditi se (i sln. mrgoditi) kao kontinuantu slovenskog *mãrg.tuma~i se kao redukovani oblik prefiksa *~e(v. quid.(kao i x-. i osnove koja je u *mãrda / *mãrdã i *mãrdati (ÅSSÀ 4:16).< ie. O s.se tretira kao umetnut (id. Inicijalno }.(*mãr. quqati.c.

bilo u vezi sa stind.„glavaŒ (pejorativno o demonskim bi}ima.pejorativni prefiks)632. 632 633 U ovom kontekstu mo`da treba tra`iti re{ewe za pejorativ ~i~omrda „svekrvaŒ (Sikimi} 1998:44). dakle. druga~ije Truba~ev u ÅSSÀ 20:235 s. glava. angls. kuÖad „zao duh. ka-mêrêda. Ovo bi. dakle sa r < ie. molda „glavaŒ. vrhŒ.„~elo. . ka{. *mãrda / *mãrdã.276 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI di sa avest. o avest.633 Za istu pojavu na slovenskom terenu up. tako da bi re~ morda bila isto~noslovenski iranizam (Fasmer II 652–653. gde je ka. Schmidt 1987:359–361). murdhan. sa svoje strane. *l. {to bi. bio primer slovensko-iranske paralele iz domena funkcionisawa razmatranog tvorbenog modela.v. kamêrêda v. |avoŒ (SEK III 109–110). kudjabeá.

„u~amiti. dok ne is~amree Timok (Dini} 1988). po{emeriti „pobrkati. „slabiti. i{~amrel „uveo. venutiŒ Pirot (@ivkovi}). po{emerit „izjaloviti seŒ. „jedakŒ: Hamravo je ~eqade koje se mnogo jedi i u sebi crkaje — Hamravi ~ojak. œnestati. ~emer (?)Œ: Hamar na srcu CG (gra|a RSA) ?{e-meriti impf. Vrawe (Zlatanovi}) ~a-mrim 1. izvetritiŒ Leskovac (Mitrovi}). kopnitiŒ Timok (Stanojevi} 1927). izvetriti.. -MRITI. -MERITI 277 OSNOVE: 25) -MRETI. skrenuti s pravog putaŒ Duga . -MRITI. po{emerit se „pokvariti se. hamar. sg. postati senilanŒ Pirot (@ivkovi}). hamrim(n) se impf. gubiti se fizi~ki i psihi~kiŒ Timok (Dini} 1988) i{-~a-mreti pf. „iskopniti. i~amri 3. uvenuti. Sokobawa. œjed. inf. i{~amrejem 1. sg. onemo}ati. „oronuti. pokvaritiŒ: Po{emerili su jim se ra~uni Ozaq (Te`ak 1981). is~amree „iskopniti. „~eznuti. „~amitiŒ Lu`nica (]iri} 1983). iznemo}i. „slabiti. oslabitiŒ: Sva je sirota od staros i{~amrela Vlasotince (gra|a RSA). sg. i{~eznuti. „kopniti. ~amrim „~eznuti. iznemo}i. i{~iletiŒ Pirot. „ishlapiti. Kwa`evac.?). -mra m. i{~eznuti. -MERITI ~a-mrejem 1. izvetriti. sg. „usahnuti. oslabiti i fizi~ki i psihi~ki. -MRITI.. ishlapitiŒ Vrawe (RSA. po-{a-merit „pobrkatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). ishlapetiŒ Sokobawa (RSA. isparitiŒ Pirot. izgubiti snagu. sg. nestajati. -MERITI 25) -MRETI. oslabiti fizi~ki i psihi~kiŒ: Star ~ovek ~amree. sme`urati seŒ Crna Reka (Markovi} 1986). ostao bez telesne snageŒ Bu~um i Beli Potok (Bogdanovi} 1979) i{-~e-mreti pf. okopneti (o prezreloj lubenici)Œ Timok (Stanojevi} 1927). nestajati. „jediti seŒ. acc. osu{iti seŒ sredwi Timok.?) è (?) mrejem 1. uvenuti. kopnitiŒ Timok (Stanojevi} 1927) i{-~a-mrim pf. ~amree 3. sg. i{~amreje 3. œizvetriti. „nestati. inf. impf. œoronuti.OSNOVE: 25) -MRETI. okopneti (o prezreloj lubenici)Œ Timok (Stanojevi} 1927). acc. nesigurno hodatiŒ (RJA)634 634 Nije jasno spadaju li ovamo i po{emeriti „pokvariti neki ure|ajŒ Virje (Herman 1973). ~amree. „nestati. œprezreti. 2004) ?ha-mriti se. „umiratiŒ Leskovac (Mitrovi}). i{~eznuti. „ispariti. „teturati. impf. impf. lelujati se. venutiŒ Leskovac (Mitrovi}). izlapitiŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. hamrav adj. sg.

opiti seŒ. Osnova -meriti u obliku {emeriti mogla bi se svesti na psl. na osnovu bug. *mârkã. Beli} 1905:482). ali to nije izvesno budu}i da se na istom terenu i tip *merti. spoj ekspresivnog prefiksa *~a. ~amreØâ (bezli~no: ~amra ideØ. *mâro razvio u mrejem (v. nijedan od ostalih nabrojanih oblika nije zabele`en kod Skoka. U isto~noslovenskim jezicima ovaj glagol je dobro posvedo~en. mer. ma{tati. glagol rekonstruisan je na osnovu ukr. iako bi wiResa i Karlovac (Peru{i} 1986). sawaritiŒ. jo{ i rus. dijal. ukr. sg. Ove potvrde su sme{tene s. a~amàråcâ œogaditi se. dijal. sparina. ~amriØi œgubiti svest. a oba oblika svode se na ie. po{emeren „umno poreme}enŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988).). mriØi œzatamwivati.. mreØâ œwihati se. . mreØâ. dijal. u daqini. *morkã itd.(mo`da i ha-). ukr. iako takav oblik nije rekonstruisan u ÅSSÀ. *ob~emereti. nazirati se u sumrakuŒ. pri~iwavati seŒ itd. razumŒ rekonstrui{e psl. sanŒ. mriØisà œid. o~amriØi œo{amutiti se.c. Gorepomenuti oblici razvili su svoja zna~ewa verovatno pod uticajem kontinuanata psl. œøoludeØiŒ. treperiti. mrijem œumiratiŒ < *merti (ÅSSÀ 18:101–102). mriØi œjedva se videti u daqini. gnezdo npr. osim u kombinaciji sa prefiksima ~a-. 635 Psl. ukr. 131)637 koji. nazirati seŒ. uz konstataciju da se radi o bugarsko-isto~noslovenskoj izoglosi. mrijeti / mrijeti. nazirati se u izmaglici. svetlucati. a~amàråcâ œid. rus. 638 Oblik mrejem. mreàØâ œtreperiti. *mârknoti œtamnetiŒ. up. mriØi. slov. Ve} zbog refleksa e nije verovatna veza sa *(po)meriti se. Psl. 1. dijal. ~e.i glagola *mâreti. glagol rekonstruisan je na osnovu rus. dodijatiŒ. 2. dijal. o{amutiti seŒ (l. Oni se ne pomiwu ni u ÅSSÀ 4:16 gde se. ukr. o~emeriØi œo{amutiti se.„svetlucati. privi|ati se. ukr. `mirkatiŒ (Pokorny 733–734 sme{ta u ovo ie.278 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI è (?) merati se „vrsti se. blr. fig. œvenuti. *~amâreti. sØoiØ ili ~amriØ). *ob~emereti639.v. 639 Pored regularnih kontinuanata kao {to su ukr. jeziku nisu sa~uvani kao samostalni638. *mâreti srodno je sa *marã œvru}ina. blr. mrem. o~amreØâ œo{amutiti seŒ. sumaglicaŒ i dr.Œ (ÅSSÀ 26:134–135).. Osim oblika {emeriti. svetlucaju}i prosijavati kroz ne{toŒ. u s. ÅSSÀ 17:217–218). rus. 637 Razli~iti od mreti / mreti. marevo œfatamorgana.). 636 Psl. besposleno se muvatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`e glagoli -mreti < *mâreti (se)635 (ÅSSÀ 21:130–131) i -mriti < *mâriti636 (id. gubiti snagu i sve`inuŒ. strujati obrazuju}i fatamorganu (izmaglicu). do}i u besvesno staweŒ. mogao bi poticati od psl.-h. *mârejati pored *mâreti (v. naveden kao osnova prefigiranih oblika. mar œ`ega. a~amråcâ œid. ÅSSÀ 21:130–131). omorinaŒ (v. *meriti. ~emreà œbolovatiŒ. po{emeriti (se) „pokvariti (se)Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}).. dijal.

osnove *mer-.poti~u iz jugoisto~ne Srbije. verovatno na osnovu rus. iz~emree œsagwiti i biti pojeden od crva (o drvetu)Œ. o{amutiti seŒ tako|e se samo upu}uje na ~amråcâ œslabitiŒ. chamrada œ~ovek iznemogao od starosti ili bolestiŒ. {emorit’ sa œwihati se. nemo}an ~ovekŒ. ~e{. chymradny œslab. nestajatiŒ (up. izgubiti prisebnost. {amara œneugledan. ~emreà œvenuti. hamrav. o~emrecâ œo{amutiti se (od vru}ine. glagol u kontekstu srodnih slovenskih obrazovawa (npr. posmatraju}i ovaj s. slabitiŒ.od osnove glagola mriØi. u vezi sa *{e-mâreti (Kurkina 1981:332). venuti. *chamãrã. 4:242). ~ije }e re{ewe biti dato s. *ob~amâriti. iz~emreva. U ÅSBM 1:228 s. . 135) gde se. tj. predlo`ak zapravo bio oblik *ob~amâreti640. ~e. Prezentirani srpski materijal opovrgava tvrdwu da je re~ o isto~noslovensko-bugarskoj izoglosi. chamradit œpropadati. chymra`ny œslab. gaimuras œ~ovek koji r|avo. hamrilo.v.v. dijal. [to se ti~e oblika {emeriti. {emrit sa œpromicati. lelujati seŒ. œoslabiti. Skok u wemu izdvaja onomatopejski koren {em. wihati se. bolesno izgleda.v. vidi u wemu kontinuantu psl.v. dijal.). iznemo}iŒ. Za sve navedene srpske oblike sa prefiksom ~a-. dijal. U BER 2:60 s. hamriè œneuredan ~ovekŒ (@elehovskiè)641.(hamriti se. bezna~ajan ~ovekŒ. øo~amråcâ œo{amutiti seŒ (Zaprudskiè 1989:132–133). ali je indikativno da sve potvrde sa prefiksom ~a-. dijal. rekonstrui{e i praoblik glagola koji nas ovde zanima. *ob~amâriti? (id. bole{qivacŒ). za zna~ewe up. kojim se ozna~ava buka kao rezultat nespretne radwe (Skok III 390 s. zagu{qivih gasova)Œ.(paralelan sa {ev-. Up. -MRITI. chamravy œoronuo od starostiŒ. œotrovati se dimom. jo{ i blr. Sli~na 640 Up. 641 Eventualno i sa ~e{. o~amriØâ œdo}i k sebiŒ. Oni bi se mogli dovesti u vezu sa ukr. svetlucati. Kurkina pak. nadovezuju}i se tako na bugarski areal (v. œsmrkavati seŒ. U ESUM 2:284 s. ~emreà. ~amråcâ œslabitiŒ itd. a~amråcâ œosetiti slabost. iz~emree œgwitiŒ upu}uje se na ~emer. blr. iz~emràva. koji bi se mogli protuma~iti kao izvedenice prefiksom ha. sl~.(Kurkina 1981:331–332). œnazirati se na horizontu u sumrakŒ).karakteristi~na je semantika œslabiti. œglupakŒ. ru`an ~ovekŒ. z~amriliè upu}uje se na o~amriØi (id. -MERITI 279 hov psl. fig. izgubiti svestŒ. {el-).OSNOVE: 25) -MRETI. chamr œslab. sl~. i Bjeleti} 1994a:355). pro{irene ekspresivnim prefiksom {e.v. ~amriØi. bolestanŒ. ~e. rus. srodno sa lit. Oblici sa inicijalnim ha. bug. {eveljiti). odrednicu *ob~emeriti (se). œni{tavan. mr{avŒ (Machek 196 svodi ove oblike na psl.-h. hamar) svrstani su ovamo uz rezervu. lelujati seŒ. gubiti snagu i sve`inuŒ.

gnezdu 2. Autorka zakqu~uje da su sva zna~ewa. st~e{. up. dijal. Obliku {emeriti svojstvena je semantika nestalnog kretawa.280 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI semantika prisutna je i kod kontinuanata srodnog — i po obrazovawu identi~nog — psl. `mirkatiŒ ( Pokorny 733–738 ih navodi {est). omar(i)et’ œuvenutiŒ (ÅSSÀ 28:45 s. predstavqa sufiksalno pro{irewe osnove *~âma. *ka-. Kurkina 1981:331–333644. wihawa. bug. œjedakŒ — imaju paralelu u bug. me|utim.kod Pokornija) i tuma~i semantiku ovog gnezda kao „pojavqivawe. nestajatiŒ. rus. svi ovde analizirani oblici pripadaju ie. Oblici sa inicijalnim ha. 643 Za prefiks to. bolovatiŒ (ÅSSÀ 4:15)642. Ma kako protuma~ena. Kao {to je ve} re~eno.„svetlucati. izra`avati nezadovoqstvoŒ (ÅSSÀ 4:15).u kombinaciji sa prefiksima *{e-. ali i kod oblika koji ne sadr`e ekspresivne prefikse. sve do wenog i{~ezavawaŒ (ÅSSÀ 21:134–135). rekonstrui{e jedinstveno ie.spada u osnove koje œlakoŒ podle`u ekspresivnom prefigirawu (pored pomenutih oblika. narastawe i smawivawe svetlosne energije. umirati. SbNU XLIX. u vezi sa *{~âmeti (Kurkina 1973:61–63). dijal. lelujawa. biti u stawu bliskom nesvestiŒ (id. karakteristi~na za slovensko *mer. dijal. skomirati „biti bolestan. mareti œginuti. *mer. slabŒ itd. . muku. gnezdo *mer-. *mareti).u zna~ewu œjediti seŒ. ukqu~uju}i u wega ~etiri korena (od 2. 644 Up. koje bi se moglo svesti na *to-mariti643. *mer. sl~. mukaŒ iØd. *obmariti). up. nejasno se videtiŒ (ÅSBM 7:289 s. sa drugim prefiksom gorepomenuto *~amariti > bug. dijal. u-Øo-morà se : umorà se „umoriti seŒ (Petleva 1980:67).v. up.v.v. i blr. zajedno sa imenicom ~mara „beda. 642 Kurkina smatra da ovaj glagol. *merdo 5.up. *~amariti > rus.v. *obmareti). jo{ i bug. kamrela œmrtvaŒ. npr. gasnutiŒ (ead. dijal. *~a-. dijal. {amråcâ œtreperiti. na{amorácca). ~e{. siroma{tvo. 787). obmariØâ œose}ati slabost. treperiti. uslovqena ishodi{nim zna~ewem korenske morfeme: œgubiti snagu. ~mariØâ „slabiti. Toporov. *sko-. 333).) v. œslabitiŒ (ÅSSÀ 17:212 s. ~umar’ã sã œmr{titi se. Øumarim se „brinuti seŒ Graovo (Martinov 1956. 46 s. osnova *mer.

*mãr{~iti (se). namrgoditi seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) s-to-mr{titi se pf.tretira kao umetnut. natmuriti seŒ (RSA). licu. namrgoditi se.Œ. natomr{titi se „id. dakle — kao samostalan prefiks. ÅSSÀ 21:9–10) alterniraju prefiksi ko-.i to-. nakomr{titi se „namrgoditi seŒ Kolubara (gra|a RSA). œnaqutiti seŒ. *natomãr{~iti se. Piva (Gagovi} 2004) na-to-mr{titi se pf.Œ Uskoci (Stani}). P~elice.-h. Pqevqa. „namrgo|enŒ Kolubara (gra|a RSA) na-ko-mr{teno adv.nije registrovan u ÅSSÀ. nakomr{tit se [umadija (Grkovi} 1982). Iako se element -to.Œ Piva (Gagovi} 2004). nabrati ~eloŒ Uskoci (Stani}). Pro{}ewe (Vuji~i}). „id. Vasojevi}i (Stijovi} 1990)645 na-ko-mr{ten adj. „namr{titi se. iz Vasojevi}a i nakofr{tit se „id. sasvim se pokvariti (o vremenu)Œ Uskoci (Stani}). Indikativno je da u pojedinim govorima (Uskoci. œmr{titi se. œnabirati se. mrkoŒ U`ice (RSA) to-mr{titi se impf. Oblik sa prefiksom ko. prekrivati se borama (o ~elu. Piva (Gagovi} 2004) è mr{titi se impf. uzmutiti se (o oblacima). komr{tit se Zagara~ (]upi}i 1997) na-ko-mr{titi se pf. 23:158). obrvama).Œ. [umadija (gra|a RSA). uz napomenu da je starina oblika problemati~na (id. œobla~iti se. nakomr{tit se Zagara~ (]upi}i 1997). nakomr{titi se „id. „namrgoditi se. natmuriti se. mra~iti se (o nebu. 645 Up. Skok ne bele`i nijedan od navedenih prefigiranih oblika. œm r { t i t i s eŒ Uskoci (Stani}). . smra~iti se. v. Vasojevi}i) koegzistiraju oblici sa ko. natomr{tit se „namr{titi se. mrgoditi seŒ. komr{tit se „id. CG (RSA). oblik tomr{titi se pokazuje da se on mo`e pojaviti i u inicijalnoj poziciji. „namr{titi se. biti neraspolo`en. planini)Œ (RSA) · U navedenim oblicima ispred osnove mr{titi (se) (< psl. qutiti seŒ Uskoci (Stani}).OSNOVE: 26) MR[TITI SE 281 OSNOVE: 26) MR[TITI SE 26) MR[TITI SE ko-mr{titi se impf. Ma~va (gra|a ERSJ). „namr{teno. U ÅSSÀ se na osnovu samo jedne s.Œ [umadija (Grkovi} 1982). to-. namr{titi seŒ V. œnadneti se. potvrde rekonstrui{e psl.

œid. „silanŒ (naj~e{}e kao poja~awe imenice alamuwa): Mlogo je alamuwes — Alamuwo alamuwesta. alamuwas [umadija (Grkovi} 1982). a jo{ je alakikav Vrawe (Zlatanovi}). „osoba koja hitro radi. „varati. lakoumanŒ Ba~ka (?) (RSA). „brzoplet. toliko mu da‰jŠ Go~ (gra|a RSA) 646 Up. Timok (Dini} 1988). Uskoci (Stani}). Vojv. Crnotravska Kalna (gra|a ERSJ) alamuwa „oluja sa gradomŒ P~iwa (RSA). vetropirŒ (RSA). Leskovac (Mitrovi}). pogrd. a-la-kikav „vetropirast. nesmotren. alamuwa Crna Reka (Markovi} 1986). Vredna je ko neka alamuwa. alamuwi- . nepromi{qen. pokvarewak.Œ Uskoci (Stani}). „hitar. lo{eg karakteraŒ Pirot (gra|a RSA). vetropirast ~ovekŒ [umadija (Grkovi} 1982. nepromi{qen. alamuwka / alamuw}a hyp. r|a (o ~oveku)Œ Dowa Lepenica. no pare u xep i koliki je ra~un. `ustra. alamuwina augm. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Leskovac (Mitrovi}). zevwa se trese ka ide{ Crnotravska Kalna (gra|a ERSJ) a-la-muwiti impf. „nepogoda. alamuwa „vihor. alamuwa „nevreme. alamuwas „id. (RSGV). brzoplet. alamuwas Zagara~ (]upi}i 1997). pro`drqivacŒ Svrqig. veliko nevremeŒ Vrawe (Zlatanovi}). @ivan~evi} 1986). nesmotren. 2004). lakouman ~ovek. bezo~an gostŒ Pirot (Zlatkovi} 1989. Vlasotince (gra|a RSA). Vr{ac (RSGV). Zagara~ (]upi}i 1997). vrdati. neozbiqan. œgotovan. „pokvaren ~ovekŒ Kolubara (gra|a RSA). Zlatkovi} 1990). Lika (Ajxanovi} 2002). ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). alamuwes œpokvaren. (RSGV). olujaŒ Leskovac (Mitrovi}). Vlasotince (gra|a RSA). alamuwetina. lom posle oluje i gradaŒ Zagara~ (]upi}i 1997). œsmutqivacŒ Timok (Dini} 1988). nemiranŒ: Neje vi{e de~ko. Ivanda (^e{qar 1983). muvatiŒ: Ne da‰jŠ mu da ti alamuwi. sêmo {to pride — ko s ogaw da si ga (posao) izgorel.. alamuwa „neozbiqan. œpas lutalicaŒ Pocerina (RSA).282 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 27) -MUWATI 27) -MUWATI a-la-muwa f. len{tina..Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „vetrogowast. œolujni vetarŒ Leskova~ka Morava (Mihajlovi} 1966:103) a-la-muwast adj. nejasnog postawa. / m. spretan ~ovekŒ Vrawe (Zlatanovi}). alamuwast Vojv. vredna osobaŒ: na pej. œnesre}a. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. alamuwas Crna Reka (Markovi} 1993)646. alamuwa „id.

Aleksinac (RSA). ludirati se. sulud. pokvarena osoba. / m. „poludetiŒ Orlec (Houtzagers 1985:301) o-munit pf. „glup. „oslabiti. budalast. sumanut.. vetropirasta. blesavŒ Orlec (Houtzagers 1985:301). „osoba koja muweta.. muwen „lud. nemoralna osoba. muwenica / muwenica f. nastojati uzaludŒ Vrgada (Juri{i}) muntav adj. smeten. ludujeŒ. [abac (gra|a ERSJ). ~oveku)Œ: Skalamuwao kao pas uz tre{we Obadi (gra|a RSA) 647 Od ovih zna~ewa treba razlikovati muwen „prek. luckasta `enska osobaŒ Lika. muweni~ina pej. œpas lutalica. Hrv. yukelaŒ (RSA). „pona{ati se luckasto. „vetropir. muwen „lud. skitnica. brzopleta osoba. muwetalica f. priglup ~ovek. „brinuti se. „oglupavitiŒ Susak (Hamm/Hraste/Guberina 1956). „nepouzdana osoba. „neozbiqan ~ovek. ludovati. muwara f. budaliti.OSNOVE: 27) -MUWATI 283 ka-la-muwa f. onemo}ati u fizi~kom smislu (o psu. muwenik „budalast mu{karacŒ Vrgada (Juri{i}). „vetropirasta `enska osobaŒ (RSA) muwasati impf. „nepromi{qena. intrigantŒ Kraqevo (gra|a RSA) mowa m. ogovarawuŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). muwenica „budalasta `enaŒ. . onaj ko jurcaŒ (Andri}). Lika (Ajxanovi} 2004). „pona{ati se nerazumno. „sulud. prek ~ovekŒ Lika.Œ: Bogme si ovo dobro omuwio! — Boim se da to ne omuwi{ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) muwetati impf. œpodmukla. Kosovo (RSA). luckast. glupakŒ (RSA) muwen adj. huqa. budalasto. priglupŒ Qe{tansko (RSA) s-ka-la-muwati pf. [abac (gra|a ERSJ). vetropir. spletkaro{. plahovit. sklona la`ima. izmotavati seŒ. „nepo{tena. „nesposoban da se sna|e. ludovatiŒ Lika (RSA) muwivati se impf. omuwit œid. budalasto. Kosovo (RSA). / m. nevaqalac. ograni~en ~ovek. spetqan. naprasit. pogrd. `estokŒ (RSA). truditi se.. pijan. pej. zbuwen. napitŒ (RSA). koje je verovatno u vezi sa muwa œfulgurŒ. muwera „budalasta `enaŒ Vrgada (Juri{i}) z-muwenet pf. smu{en. muwetalo n. nitkovŒ (RSA). Hrv. sitnim prevarama. smeten. luckastŒ Vrgada (Juri{i})647 muwenac / muwenac i muwenik / muwenik m. omuwiti „lo{e uraditiŒ Uskoci (Stani}). budalaŒ Mali Po`arevac. „vetropirast. Kalamuwa nadimak (RSA) è muwa m.

po na{em mi{qewu. Za odnos ~am-ati : ~am-uw-ati up. Oblike alamuwa. œu~mati. luckast. mogao bi biti u vezi i sa (za)~amati „id.i ~a-. zadr`aØi seŒ. propadatiŒ (RSA) · U navedenim oblicima izdvajaju se prefiksi a-la-. On podse}a da je u Esejima649 upore|ivao sln. vetropir. muldet „biti u zabludi. Od metafori~kog zna~ewa „ludŒ < „udaren gromomŒ nastali su i denominali muwasati. ima i zna~ewa: „dugo osØaØi negde. i 481 s. œprestati napredovati. muwetati. zapustiti seŒ. zbuwenŒ i glagolima omunit „oglupavitiŒ.v. O ovom glagolu v. i -prdati). ludiloŒ i pri tom duhovito prime}uje da je te{ko zamisliti da bi se sln. „venuti. lit. zbrka. mulsa „zbrkan. Bezlaj. zmuwenet „poludetiŒ. otegnuti seŒ. ka-la. glupŒ. budalasto. „razboleti se. ~amiti. pridevom muwen „vetropirast. Bezlaj ove leksi~ke dijalektizme. munjenost „nerazumnost. zamretiŒ (napomiwemo da svi primeri koji se navode kao ilustracija ovog — za nas relevantnog — zna~ewa. zanemo}iŒ: U petak uve~e za~amuwa. do sada nije dobila adekvatno tuma~ewe.284 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI za-~a-muwati pf. muwetalica (Skok II 483–484 s. re~i sa let.v. ÅSSÀ 4:15–16 s. zaparlo`iti se. varati seŒ. œbiti zanemarenŒ.mogao je nastati elizijom inicijalnog h. i munjen. v. muwetati. zamr{en. karakteristi~ne uglavnom za zapadni areal ju648 Ovaj glagol koji. gre{iti. Nijedan od pomenutih prefigiranih oblika ne pomiwe se kod Skoka.vv. kalamuwa doveli smo u vezu sa imenicom muwa „neozbiqan ~ovek. muwenac itd. Predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe razmatranih leksema umawuje wihovu neprozirnost. pored pomenutog. Problem predstavqa etimologija osnove (muw-a. zakuwatiŒ (RSA). nastradao od muwe’. molnjenost. ali time se ne re{ava i wihovo krajwe poreklo. munja.v.v. a ve} u nedequ izjutra ispusti du{u Kru{evac (RSA)648 è muniti se impf. Skok I 292 s. skit-ati : skit-uw-ati. muwenica. muna1).u ha-la(ERSJ 1:110–111 s. . œostati dugo zanemaren. poimeni~ewem prideva dobijeni su oblici muwenik. pokazuju da je ono figurativno i preneseno). molnjena goba „Amanita muscariaŒ moglo razviti iz metafore ’ubijen. Skok izvodi pridev muwen u metafori~kom zna~ewu „stultusŒ od muwa œfulgurŒ. zakr`qati. zaboravqenŒ. alamuwa. stlit. dijal.Œ. v. *~amiti (s e) . ludovatiŒ itd. *~amati. Prefiks a-la. potrajati. muwasati „pona{ati se nerazumno. Bezlaj kritikuje ovakvo Skokovo tuma~ewe. pasimuldyti „gre{itiŒ. Ljubljana 1967. œpasti u ~amuŒ (RSA). budalaŒ. œodr`ati se. œzadremati. napomiwu}i da su srodne lekseme zabele`ene i u slovena~kom: pridev molnjav. 649 F. muw-ati) koja. smutwaŒ. neapmulnay „bezgre{anŒ (Bezlaè 1975:182). odatle muwetalo. zaostati u razvoju. Eseji o slovenskem jeziku. molnjen „o{amu}en.

nasle|ena iz epohe balto-slovenskih jezi~kih odnosa. `estokŒ. maán’ani „svetlucav.(Petleva 1973:50–51. U oba slu~aja u pitawu je deverbalni pridev na -ânã(jâ) sa prvobitnim zna~ewem „udaren muwomŒ. Sam glagol muwiti „izazivati elektricitetŒ (pored sln. dijal. m u wen . 62). i {to nije uzeo u obzir wima najbli`e srodne oblike. Na slovenskom planu dovodi ih u vezu sa rus. odatle muwevan „muwevitŒ (RJA). sloviw. slo650 Vezu prideva muwen sa glagolom muwiti.v.-h.v. *mun’a (< *muniti). nap. oni su sme{teni s.-h.-h. muwen. rus. ludŒ. molniti „sevati (o muwi)Œ. molnànáè „koji se odnosi na muwuŒ. udarati gromomŒ (Kurkina 1989:263–264. 651 Sln. otupeoŒ651. gde se pored s. myliti „dovoditi u zabluduŒ (Bezlaj II 193). luckastŒ i sln. mlãnânã „fulgurisŒ. RSA). luda „zaslepquju}a belina snega na svetlosti suncaŒ. obuzet u`asomŒ < attono. molnjen. s.-h. naprasit. Sli~no tuma~ewe ponu|eno je i u ÅSSÀ. Kurkina detaqno iznosi Bezlajevo tuma~ewe. muwen „prek. bleskot œblesak. * mãldn’evã ( ÅSSÀ 20:219–220).OSNOVE: 27) -MUWATI 285 `noslovenske teritorije. prihvata i Petqova.enã od glagola *mãldniti < *mãldni ( ÅSSÀ 20:222–223 s. odatle „doveden u zabunu. m o lnjav „glupav. kao particip pro{li pasivni na . blesny „ludŒ : blesk. uz ogradu da se zbog svoje dvosmislenosti mogu dovesti u vezu i sa praoblikom *mãldni / *mãldnâji (id. budalaŒ i mowa „glupakŒ. i u RJA (s. m u wen . stpoq. i Kurkina 2003:116–117)650. sm u wen ( ^DL ) i sln.-h. muwev „veliki. Ona tvrdi da se semanti~ki pomak „svetlost.v. munjen. 190). *mãldnânã(jâ) / *mãldn’enãjâ / *mãldnenãjâ). -are „grmeti. attonitus „povre|en. smetati. Kao semanti~ku paralelu Kurkina navodi (i u RJA ve} pomenuto) lat. ali da u svemu ostalom oni predstavqaju prili~no raznovrstan materijal. [to se ti~e oblika muwa „vetropir. muwen smatra se izvedenicom od glagola muwiti) i kod Pleter{nika (sln. ali mu zamera {to nije analizirao morfolo{ku strukturu razmatranih re~i. tretira kao arhai~na obrazovawa. li{en ose}aja. {aliti seŒ. izuzetanŒ (ali se ne pomiwe da se ovaj pridev koristi uz re~ brzina. molnjen dovodi se u vezu sa molniti „sevati (o muwi)Œ). razle}i se (o gromu)Œ. budalastŒ sme{teno je s. Govore}i o s. ~ak. po mi{qewu autorke. treperav (o plamenu)Œ. zaglu{en. ~e{. v. Tu se jo{ navodi s. lud „budalaŒ. máliØâ „obmawivati. navode jo{ i s. csl. molnjen „o{amu}en. Tako|e posebno izdvajaju obrazovawe *mãldn’enã. bqesak (muwa)Œ > „ludŒ realizuje u nizu slu~ajeva i kao primer navodi rus. . na koju se ukazuje u RJA. sjajŒ < *blâsk.-h. smu{enŒ > „glup. lud œumno poreme}enŒ : rus. Autori isti~u da navedene prideve objediwava tvorba pomo}u sufiksalnog -n-. Na mogu}nost unutarslovenskog obja{wewa ukazuje se. mlaniti „udariti. muwen „vetropirast. v.

te da mu stoga nije mesto me|u slovenskim potvrdama. Iz istog razloga mora se dovesti u sumwu i veza prideva muwen sa glagolom muwiti (na koju je ukazano u RJA. bug. a ne narodna re~ (v. Glagol muniti se smatra se kontinuantom psl. nemo}Œ (BER 4:329 s. up. zanemariti se. munja). mr{titi seŒ) pomiwe se s. kao i raznorodnost semantike slovenskih potvrda. . maánic sa „sevati bez groma (o muwi). gubicaŒ. koje povezuje zajedni~ko zna~ewe „oslabiti. muniØâ „obmawivati. tu su tvrdwu kasnije preuzele i prihvatile Petqova i Kurkina). ~e{. munà „telesna slabost. s. zanemo}iŒ. mr{titi seŒ. kovanica.vv. kada je qutŒ < dnem. S obzirom na hipoteti~nost ishodi{ne imenice i wenog zna~ewa. munic sa. glagol izveden je od nepotvr|ene imenice *muna / *munã s pretpostavqenim zna~ewem „blato. glagol neologizam. potamnetiŒ (ESUM 2:269. U odrednici se navode razli~ita tuma~ewa bugarske i srodnih slovenskih re~i.v. *mãldniti (se). ~ovek sa opu{tenim usnama. uzeto u obzir da je s. me|utim.286 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI viw. rus.. muwati „}uliti u{i. koje se tuma~i kao glagol na -iti. po mi{qewu autora. Mund „usta. fig. isprqatiŒ). munic sa „duriti se. mo`da u vezi sa muwa.-h. stri}i u{imaŒ (RJA). muØniØi). munà3). mouniti (obi~no slo`eno umouniti „zamrqati. neo~e{qan Zorunovac (RSA). zmuniØi „smra~iti se. tretira se kao nejasno. Me|usobno udaqena zna~ewa navedenih oblika.v. izveden od *mãldni „muwaŒ (id.-h. razboleti se. namuwiti se „natu{titi se. glagolima skalamuwati i za~amuwati — munà „bolest od koje ~ovek vene i slabiŒ. up. „mr{titi (se)Œ.-h. Skok s. Pre|imo na oblike skalamuwati i za~amuwati. Up. sloviw. naqutiti seŒ id. 652 Ista zamerka izneta je i u SEK III 281–282 s. a za drugi se upu}uje na munà „}utqiv ~ovekŒ (id. trebalo bi tuma~iti kao figurativna: „prqatiŒ > „venutiŒ. Za prvi oblik se ka`e da je nejasan. munàvi se „kvariti se (o vremenu)Œ (BER 4:329. Zbog sli~ne semantike doveli smo ih u vezu sa glagolom muniti se „venuti. Ka{upski glagol u zna~ewu „duriti se. mr{titi seŒ ovde se izvodi od germanizma muna „opu{tena usna. mo`da u vezi sa muØniè.652 U bugarskom su zabele`ene imenice koje su pravi semanti~ki pandani s. ovako protuma~en glagol *muniti (se) krajwe je diskutabilan. „obmawivatiŒ (ÅSSÀ 20:189–190). i ukr. munà2). namrgoditi se. vrteti oko prstaŒ. prqav{tinaŒ. propadatiŒ. zapustiti seŒ: Muwosal se ~ovek – napustio se. Nije. neobrijan. munà3. gde se smatra da je glagol verovatno izvedenica od munà1 „muwaŒ). Kosovo (RSA). 222). pored s.v.v. bez krajweg re{ewa. œnamr{titi se. Rekonstruisani psl. namra~iti se (o nebu)Œ Qe{tansko. *muniti (se). Da se mo`da ipak radi o slovenskoj re~i pokazuje s.-h. i muwosati se „prestati voditi brigu o svom fizi~kom izgledu. dijal.

}utqiv ~ovekŒ. etimolo{ki ipak razlikuje od sln. trom. *meti. turatiŒ (RJA). munàga. budalaŒ i mowa „glupakŒ (v.v. muham „tu}i. molnjen. munàga œmlitav. koje se tuma~i kao izvedenica glagola *muniti (ÅSSÀ 20:190)653. potiskivati.v. mogli bismo ga dovesti u vezu sa glagolom munuti / munuti „brzim pokretom. muvati (muhati). molnovaØi „sevatiŒ. ~ovek sa opu{tenim usnamaŒ. bole{qiv ~ovekŒ. zabadati. œlagano i}i. Nama se ~ini da je prirodnije povezati glagol munuti „udaritiŒ sa psl. muati „gurati. Pod pretpostavkom da se on. muna II „nespretwak. *mãldnovati. mun’a „zatvoren ~ovekŒ.v. œhalapqivo jesti. hodatiŒ. muvati „gurati.v. muna „nerazgovorqiv ~ovek. ESUM 3:510 s. naglo. .. izleteti. muega. blr. muna u zna~ewu „opu{tena usna. *mun’a. id. ‹ se 653 Ista grupa re~i (osim ka{. pomenutih s. 670 s. gore). blr. budalaŒ. trom ~ovekŒ. *mâno œgwe~iti. pokrenuti seŒ (RSA). ~ovek sa opu{tenim usnamaŒ itd. na osnovu istorijskog srodstva formanata -ovati i -no.v. dijal. naglo. monàla). munà „mlitav. izjuriti. munega. poq.< *-neu. III 10 s. blesnutiŒ.v. muniØâ œsøoro `vakati ili govoritiŒ. naj~e{}e u rebra. dijal. trom ~ovekŒ rekonstrui{e psl. gore). muega. munàga. tromosti. pre}i (okom. pored strus. mlãnovaØi. iza}i. guratiŒ itd. i druga zna~ewa: munuti „naglo oti}i. Pada u o~i ~iwenica da je semantika slabosti.v. obi~no lak{e.(ÅSSÀ 20:222). *muxati. stiskatiŒ ([ulâga~ 1999:18–19). munega. pomiwe se i u SEK III 280–281 s. ukr. verovatno onomatopejskog porekla. s. brzo pro}i. Ovaj glagol je u ÅSSÀ sme{ten s. slab. hitro preletati. SEK III 279–280 s. bosti. U relevantnim etimolo{kim re~nicima ove re~i nisu dobile kona~no re{ewe (v. ~e{.-h. Tamo se na osnovu bug. mlitavosti izrazito prisutna u isto~noslovenskim potvrdama. }u{katiŒ. up. drmnutiŒ (RSA)654. S obzirom na problemati~nost samog glagola (v. gutatiŒ. munega. proleteti.-h. muna „gubica. monà III.. poleteti. ÅSBM 7:67 s. u d a r i t i nekoga (pesnicom. blesavŒ. Ka{upska re~ tuma~i se kao ekspresivna. id. munà „mlitav. npr. budala. munà „}utqiv ~ovekŒ. laktom i sl. monàØisà. muhati (se). dijal. ni etimologija imenice ne mo`e se smatrati re{enom. v. Vratimo se pridevu muwen „lud.OSNOVE: 27) -MUWATI 287 Obja{wewe ponu|eno u moskovskom praslovenskom re~niku je konkretnije. munia „lewivac. mutavac. izmaknuti. oblika muwa „vetropir. munàvo œsøoro. muna I).). rus. pogledom). bez obzira na fonetsku i semanti~ku bliskost. 654 Up. ØihoŒ. munuti se „pomaknuti se.v. odjuriti. ali postoji tuma~ewe prema kojem one pripadaju gnezdu psl. Ovaj oblik je rekonstruisan na osnovu bug. promaknuti. sinuti. {eprtqaŒ. Fasmer II 651 s.

ukoliko bi se on druga~ije protuma~io. i *duxati : *dunoti od primarnog *duti < ie. kao zbuniti > zbuwen (up. muna. v.vv. tiskati seŒ. budu}i da se sva pomenuta zna~ewa daju izvesti od primarnog œudaratiŒ655. polu655 Detaqno o tome (na materijalu s. i ÅSSÀ 17:200–201 s. jer je pomak „udarati. [to se ti~e druge pote{ko}e. *maniti (id. Ista je situacija i u bugarskom. up. ako bi se sveo na isti ie. Dovo|ewem u vezu glagola *muniti sa *muxati. blesavŒ. odgovaraju}i glagol na . lutati. U skladu sa tim.(ÅSSÀ 5:151. *blaznã (ÅSSÀ 22:66–67 s. muna4. mahnuti ¢ (su)manut. ~ak i verovatnija mogu}nost. 349 s.koje iza u daje x). ESJS 8:454–455 s.Œ. 126–127 s. œtumarati. skitati seŒ (RSA). up. glupŒ sasvim legitiman. ve} iz oblika mahnuti. up. naime. mahati (se)). udaren „lud. kojom se istovremeno prevazilaze obe formalne prepreke. Moglo bi se. muna œbocnutiŒ. Vlaji}-Popovi} 2002. korena *ma-. tu}iŒ > „lud. Me|utim. *dhou. muhati se „ludovati. *maxnoti (v. po}i od ve} pomiwanog glagola *muniti. *muxnoti (gde je pro{iren sa -s.-h. Glagol se smatra srodnim sa *mu{iti.(v. rus. gde pored *maxati. omuwit „lo{e uraditiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). ni na semanti~kom planu nema nikakvih prepreka.koji je u *muxati. koren *mou. defektanŒ. daqe ga dovode u vezu sa lit. jednokratno muhné „gurnuti. 157. Problem predstavqa dokazivawe ove teze sa formalne strane. up. ~oknuØáè. U prilog ovakvom tuma~ewu govore i glagoli izvedeni od ie. *maxnoti (se)).v. postoji jo{ jedna. s tim {to ovde imamo primer gubqewa h upravo kod glagola *muxnoti: bug. vrzmati se. bocnutiŒ. *nagula II). muuna). Drugo. psl. [to se ti~e prve pote{ko}e. BER 4:324 s.v. glas x se obi~no ne gubi pred -no. . tu}iŒ (ÅSSÀ 20:174).288 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „gurati se. Indikativno je da se upravo kod glagola muhati realizuje ovaj semanti~ki pomak. }aknut „id. blesav. Varbot 1984:141–143).iti nalazimo u oblicima omunit „oglupavitiŒ Susak (Hamm/Hraste/Guberina 1956). muna œsakritiŒ. od glagola mu(h)n-uti trpni particip bio bi oblik munut (up. smunuti se „pobenaviti. motati se. Prvo. Upu}uje se jo{ i na bug. sØuknuØáè.(id. mu{ti „udarati. 197–199). muuna œudaritiŒ < muhna (v. manuti vidimo da se u srpsko-hrvatskom glas x mo`e izgubiti u poziciji ispred -no. ÅSSÀ 17:123–125) postoje i oblici *manoti (id. 166).v. Skok II 354–355 s.v.v. 200–201). ludetiŒ (RJA). manoti). zabosti. *manoti. kao i umanut „sulud. i pomenuto (su)manut.v. dok je oblik muwen izveden od glagola na -iti. jezika) v. *muxnoti re{ava se i problem semanti~ke raznolikosti wegovih kontinuanata. tj. zamanut „nastranŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija).

*mun’a. ÅSSÀ 25:159 s. Naime. wuwav œsrame`qiv. dovodi u vezu sa psl. nänàv œpipav.). prema kojem se s. s. *mou-). dovodi u pitawe objediwavawe svih navedenih leksema u jedno etimolo{ko gnezdo. povu~en. u izvesnoj meri relativizuje dosada{wa etimolo{ka obja{wewa razmatrane leksi~ke grupe. smu{iti se „pobesneti.c. brojnost potvrda imenice alamuwa nasuprot samo jednoj zabele`enoj potvrdi glagola alamuwiti mogla bi navesti na zakqu~ak da je u pitawu denominal. dijal. Tako se. tom gnezdu bi mogli pripadati oblici sa zna~ewem œglupak.v. smu{enŒ. muvatiŒ sa rus.-h. Me|utim. nema semanti~kih osnova da se u wega uvrste i oblici sa zna~ewem œ}utqiv.-h. Brikner (v. sémânïti > soumânïti) (ERSJ 1:111). ÅSSÀ 17:197–199). nespretanŒ tuma~i kao fonetska varijanta od m u nàv œid. Pore|ewe sa rus. neve{t. neume{an. *muniti: wegovo formalno svo|ewe na psl. preko participa muwen „vetropirast. budalaŒ i œmlitav. Za razvoj zna~ewa œobmawivatiŒ v. trom. Kurkina 2003:122. *muniti (se))656.-h.-h. ponekad i lukava osobaŒ. Œ (BER 4:724)657. uz pretpostavku slede}eg fonetskog razvoja: *man-noti > *monoti > *munuti / *muniti (denazalizacija o > u kao u stsl. mutav ~ovekŒ. Me|utim. srame`qiv ~ovekŒ. 657 U odrednici je pomalo nejasno formulisano obja{wewe date re~i: ukoliko je oblik nänàv okarakterisan kao fonetska varijanta od munàv. œtih. }utqiva. . sa ~ime se ne sla`e npr. Karlikova 2000:33.v. niunia œlew i glup ~ovekŒ interpretira kao fonetska varijanta od munia œid. zbuwenŒ po656 Semantika rus. alamuwiti. pomahnitatiŒ. Polaze}i od semantike ishodi{nog glagola *muniti (se). nespretan ~ovekŒ. nem. vrdati. ruski ekvivalent jasno svedo~i o primarnosti glagola. *n’un’a). vrteti oko prstaŒ (ÅSSÀ 20:189–190 s. imenica muwa œvetropir. *n’un’avã(jâ).OSNOVE: 27) -MUWATI 289 detiŒ Vrgada (Juri{i}). odatle smu{en œbesan. npr. *maniti (se) „obmawivatiŒ (v. me|utim. Ovakvim tuma~ewem otvara se i mogu}nost povezivawa s. lew. rus. muniØâ „obmawivati. *n’uniti.Œ. up. pomahnitaoŒ (Vuk). U etimolo{kim re~nicima razmatrana leksi~ka porodica dovodi se u vezu sa kontinuantama onomatopejskih oblika *n’un’a. bug. }utqiv ~ovekŒ. Nama se ~ini da je u pitawu onomatopeja. budalast. dijal. da se u okviru ove onomatopejske porodice javqaju gotovo identi~na zna~ewa kao i kod oblika izvedenih od psl. budalaŒ. spor. nänà œ}utqiv ~ovekŒ (l.-h. recimo. blr. dijal. nänà œtrom. glagolom *muniti (< ie. Tako|e se i poq. s. onda on ne mo`e istovremeno biti i onomatopeja. a-la-muwiti „varati. glagola ukazuje na jo{ jedno mogu}e tuma~ewe psl. Zanimqivo je. nespretan ~ovekŒ. wuwa œzatvorena. naime. lew. glagolom baca novo svetlo na prirodu s. Predlo`eno tuma~ewe. Wime se. œzatvoren.

i bug. „osoba koja hitro radi. dijal. pre svega zbog vrlo sli~nog fonetskog sastava leksema koje im pripadaju. nänàv œpipav.-h. zatvoren ~ovekŒ u okviru gnezda *muniti. `ustra. Detaqnije v.290 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI red pomenutog bug.. Zna~ewa „oluja.-h. 658 Up. jako nevreme sa gradomŒ ibid. spor. Bjeleti} 2004a). ERSJ 1:96–97 s. detaqno o semantici ove re~i v. nespretanŒ (id. vredna osobaŒ razvila su se verovatno pod uticajem imenice muwa u figurativnom zna~ewu œbrza. nevreme. postverbala od oblomiti i dijal. pored danas osnovnog zna~ewa œmitolo{ka neman. spretan ~ovekŒ. 328–329. ili varijanta od glagolske imenice *olomvane) (ERSJ 1:111). ala2. vihorŒ658 i œpro`drqivacŒ razvila su se verovatno pod uticajem imenice ala koja. up.) olomunâe œlo{e vreme (ki{a. Bjeleti} 2004b. sli~na a`daji ili zmajuŒ. uprkos tuma~ewu ponu|enom u BER 4:863 (slo`enica od *olom. *mun’a razvila pod uticajem sinonimnih onomatopejskih oblika. 160). Zna~ewa „hitar. koje se te{ko da odvojiti od s. id. vetar)Œ. hitra osobaŒ (RSA). dijal. Iako nam se ne ~ini verovatnim zajedni~ko poreklo ove dve leksi~ke porodice. neve{t. Stoga bi se moglo pretpostaviti da su se zna~ewa œ}utqiv. U s. . (zap. re~i. ima i pomenuta zna~ewa (v. neosporno je da je do{lo do wihove semanti~ke kontaminacije. jeziku se ~ak razvilo i zna~ewe wuwa œbudala. munâe œzimska nepogoda. glupakŒ CG (RSA).v.

ko{murati „mrsiti. „srditi seŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990) na-~-murit se pf. postati zlovoqanŒ Kupinovac (RSA)659 ~-murit se impf. pletivo)Œ Lika. Te{i} 1977) na-ko-{-muriti se pf. „namrgoditi se. „namrgoditi. namra~iti se. razbesneti seŒ Sirini}ka `upa (RSA). œmra~na izgleda. namr{titi. namr{titi seŒ CG (RSA) ?na-h-muriti / nahmuriti pf. napraviti kiselo lice.OSNOVE: 28) MURITI 291 OSNOVE: 28) MURITI 28) MURITI na-ko-s-muriti se pf. œskupiti. (Peru{i} 1990) ?na-}-muriti se pf. œpremetati. „namr{ti659 Oblici kosmurati „mrsiti (konac. nije ti ga drago ni puten sres id. okositi se na koga Banija (RSA). kosma. „v. uznemirenŒ (RSA) è na-muriti se pf. „uzrujan. „namrgoditi se. natmuriti se. smrknuti se (dawu)Œ (RSA) ?na-so-muren adj. vremenu). (Bojani}/Trivunac 2002) ?na-ho-muriti se pf. natmuriti seŒ Dubrovnik (RSA). v. „natmuriti se. nahmuriti se „namrgoditi se. nakosmurati „nakovr~atiŒ BiH. „namrgoditi seŒ id. nahmuren adj. natmuriti se.v. OS 46–47 s. .Œ: Nahmurilo se ko da }e ki{a. narogu{iti seŒ: Nakosmuriti se zna~i {to i naduriti se. (Peru{i} 1986). œnamrgoditi seŒ Kordun (gra|a ERSJ) ko-{-muriti se impf. namr{titi seŒ CG (RSA) ?na-su-muriti se / nasumuriti se „natu{titi se. namra~iti seŒ id. smra~iti se. namrgoditi se. „namrgo|enŒ id. „mr{titi se. nahmurit se œid. „namr{titi se. natmurenŒ: To je jedan nahmuren ~ovjek. nahmuriti seŒ Dalm. niti. i Herc.. na~muren adj. namr{titi se. Vlaji}-Popovi} 2002:75. stisnuti (usta)Œ. sg.) na-ko-`-muriti se „naqutiti se. mrgoditi seŒ Qe{tansko (RSA. na-o-muriti se „natmuriti se. preturatiŒ Dobroselo (RSA) ne spadaju ovamo. namuri se 3. natmuriti se (o nebu. naqutiti se. zaplitati (kosu. (ibid. pre|u)Œ Lika. nabrati (lice ili deo lica)Œ.

~e{. œnamr{titi se. a posle prefiksa ko-. Anikin 2003:111–112. *murava. 662 Up. sneveseliti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). *mura I).na psl. navode se i neke semanti~ki udaqenije potvrde. sneveseliti se. qut. smura „oblak. „namr{titi se (kao nebo pred ki{u).vv. namra~iti se (o nebu)Œ. potvrde. uznemiravati (se)Œ. naqutiti seŒ Qe{tansko. Kosovo (RSA). Up. poq. natmuriti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)660 · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol -muriti se „mr{titi se. lukavo pogledatiŒ. *muravã(jâ). pe}i istiha na vatriŒ. 661 Kao s. npr. prqatiŒ. *muriti (se) i na osnovu semantike — budu}i da je osnovna nijansa zna~ewa glagola: „zatamwivati. izostavqeno s. up. murácca „`muritiŒ. rus. pa se ~ak pomi{qa i na to da je u pitawu heterokliti~ka arhai~na osnova *mur. murec sa „duriti se. tmuriti se. U ovom zna~ewu glagol je sa~uvan samo u obliku sa prefiksom na-. muricca „`muriti (u igri `murke)Œ. blr. namurli se 3. smuráè. Skok ne pomiwe ovaj glagol. muris (se) „uzrujavati (se). namrgoditi se. pomra~ivati (se). sg. tako|e i ka{. Up. fig. daqe). sumoran). mo`da namerno.-h. umuliti se „biti neraspolo`en. namuwiti se „natu{titi se.egzistiraju i da se uz ovaj koren javqaju razli~iti prefiksalni elementi. smurec sa œobla~iti seŒ (SEK IV 333 660 Up. maglaŒ (primeri su iz: Skok III 360 s. tamnimŒ — zakqu~uje se da je u pitawu izvedenica na -iti od *murã II (ÅSSÀ 20:194)661.v. qutiti se. 191–196).-h. inf. acc.v. i bug. Isto va`i i za lekseme sa korenom *mun-. U ÅSSÀ je. v. biti jako qutŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). *murina. mr{titi seŒ. evidentno je da re~i sa korenom mur. Kurkina 2003:119–121. i ÅSSÀ 28:88 s. Skok II 392. kontinuanta naveden je samo glagol muriti „grejati. ali s obzirom na wegovu semantiku. 192 s. U oblicima nakosmuriti. {mouriti.. obarati glavu (o ~oveku).v. O mogu}im tuma~ewima psl. mouriti „crniti. up. uozbiqiti se. nako{muriti verovatno imamo sa~uvano s-mobile u poziciji ispred osnove -muriti.v. qutiti seŒ. Treba ipak napomenuti da porodica re~i sa korenom *mur. mrgoditi seŒ Vrawe (RSA. Mavar (< lat. dlu`. namrgoditi se. razlika u akcentu govori da mo`da nije u pitawu samo narodna etimologija) pored namuriti se i namusiti se (v.(id. (id. *murã II. muriti „priqubqivati u{i (o kowu).?). . smurØà se „mr{titi ~eloŒ. omuliti se „posramiti se. ~initi crnim. bug. mrgodno posmatratiŒ: Umulijo se ko mula Piva (Gagovi} 2004. nivou nije dobila zadovoqavaju}e tuma~ewe. *murã(jâ) itd./ *mun. No bez obzira na nere{enu krajwu etimologiju.292 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ti se. *mul-662. muri se œkvariti se (o vremenu)Œ (BER 4:334). muriti „bojiti tamnom bojomŒ. smurØen. sln. ukr. *murã I. sloviw. *mura I. ka{. ~initi crnimŒ. verovatno bi bilo logi~no potra`iti ga s. dijal. iako mu je zna~ewe isto kao kod ~e{. *mura II./ *mul. murzy} „mrqati. *muliti v. tako|e murtiti se „mr{titi se. *obmuliti (se) I. U ÅSSÀ rekonstrui{e se psl. obja{wewa data s. maurus „tamanŒ). za}utati. u}utati se. Pored ~e{. dijal.

javqa s. i Gorà~eva 1979:103). *naxmariti / 663 V. kamuren „namr{ten. }mrdav (v. 44).665 U oblicima ~murit se. dijal. u vezi sa {amråcâ „`migatiŒ (ÅSBM 7:289). ne nudi prihvatqivo tuma~ewe. Gudkov u obliku sumoran (> nasumoriti se) decidirano izdvaja prefiks su. {u{tatiŒ. tvorbeno i semanti~ki blizak glagol ko-s-mrti se 3.up.)663. g(u)nego i s-. nakosmrti se pf. *mariti (se) I. mrditi se). nakamuren œnamr{ten. 665 Up. zakomurisØiè (v.v. „namrgoditi se. O glagolu (na)kosmrti se v. u tvorbenom pogledu ~e{. prepreden.> xm. 668 Skok s pravom izvodi glagol nasumoriti od prideva sumoran. oblici. nahomuriti se u ÅSSÀ se tuma~e kao izvedenice prefiksom *na. Za mogu}nost pojave prefiksa ko. . ostalo su zapadno. s(o)-. sg. sumoran). vákomarivaØâ. ko-. *~âmuliti? (ÅSSÀ 4:146). g(o)-. nahumoriti se. Osnova moriti. vákomurivaØâ.(bez metateze) < *mor-kã (Gudkov 1966:36–37).OSNOVE: 28) MURITI 293 s. prisutna je i u blr.u sumoran sekundarno (u pore|ewu sa ostalim slovenskim oblicima. natmuriti seŒ667. u kojima se ispred osnove mur. Odatle se. zamr{en. nastalo prema prefiksu su-. 667 Oblici poq. 333).i osnovu -mor. razvilo u i u kompromisnom obliku nahumoriti (Skok III 360 s. g-. nakosmrtiti se „id. naxomaurêc „nafantaziratiŒ ne spadaju ovamo. ÅSSÀ 8:43. marzy} „ma{tati. 37. zapetqanŒ (SRNG). i rus.v.< *so. i Vlaji}-Popovi} 2002:87. fantaziratiŒ ( ÅSSÀ 17:212–214 s. jer se umesto murume{ao glagol moriti. ESUM 2:226–227). Tako|e se konstatuje da se uz korenove *mar.: }. rus.(id. pozajmqeno u ukr. mr{titi seŒ. za-ko-murisØáè „lukav. v.ispred osnove -muriti up.cc.ili h-). Za alternaciju inicijalnog ~.i *mur.od glagola *xmuriti se. sawariti. i SEK IV 332–333 s.i isto~noslovenske kontinuante u zna~ewu „namrgoditi se. 666 Ta bliskost se ogleda i u potpunom paralelizmu psl. On smatra da je su. naxæmare’c „id.v. Oni se tvorbeno razla`u na slede}i na~in: * na-xo-mariti. mo`da od onomatopejskog {amor. na{amorácca „namr{ØiØi seŒ. Vlaji}-Popovi} tuma~i ovaj oblik u okviru gnezda glagola kositi (Vlaji}-Popovi} 2002:104). uø.i *mul-666. vákomurivaØâ „naobla~iti seŒ (v. 664 BER l. {amorhacca „{umiti. namr{titi seŒ Timok (Dini} 1988). nasumoriti se „naobla~iti se (o nebu)Œ668 (ÅSSÀ 22:81 s. mi bismo ovu re~ doveli u vezu sa muren „crnŒ (v. smura. BER 4:334). nap. x(u)-. nachomarzy} „nabrbqatiŒ i sloviw.-h. id.> {m. up. x(o)-. up. u pogledu tvorbe up. S obzirom na uo~enu bliskost osnova *mur. na~muren. *xmuriti (se) i *xmuliti (se) (v. prema Skoku.-h.(}-) < *~â-. bug. Oblici nahmuriti se. ali sa drugim prefiksom. „mrgoditi se.u zna~ewu „tamanŒ javqaju ne samo priraslice x-. na}muriti se mo`emo pretpostaviti prisustvo prefiksa ~. ~mouliti „prqati. namrgo|en (o ~oveku)Œ. 4:478)664. daqe). nahohmoriØâsà „naobla~iti seŒ i s. Od ju`noslovenskih potvrda navode se samo pomenuti s.v.Œ. Pretpostavqa se slede}i fonetski razvoj: sm.v. neraspolo`enŒ (BER 2:194. i upu}uje se na rus.Œ Zaglavak (RSA). poq. mrqatiŒ < psl. Glagol se smatra nejasnim.

za-Øu-hmarivaØâ : hmariØâ.na ie. 674). navedene potvrde sa zna~ewem „mr{titi seŒ dovode se u vezu sa *chmuriti i *smuriti. Petleva 1978:51–55). nahmariØâ(sà) „obla~iØi se (o vremenu). kupati seŒ (RSA). Sli~no se defini{u navedeni inicijalni elementi s.v. murati se „br~kati se. *gmuriti (se)?: „Srodno sa *xmuriti. ne prefiks). oblika.. *kem. smuráè. Autori SP ih dovode u vezu sa psl. zamo~iti brzim pokretom. koji smatra da za ~itavu ovu porodicu re~i nije mogu}e ustanoviti ~ak ni koren (Sáawski I 71–72 s. *gmyriti: „U vezi sa *gmuriti i daqe sa *xmur-.v. zahmariØâsà. *nuriti. nap. *myr-Œ (ÅSSÀ 6:163) i s. gde se sumwa u opravdanost rekonstruisawa psl. neetimolo{kog gtako|e ima vi{e tuma~ewa (o slu~ajevima kada se ono javqa ispred osnove koja po~iwe sonantom. *gmuriti.. Petleva 1996:33. ørekrivaØi se oblacima (o nebu)Œ (Gorà~eva 1974:131–132. Tako u oblicima rus.-h. .v. 669 U kombinaciji sa *(x)mar. *smur-. ali bez tuma~ewa inicijalnih glasova670.v. mureti „tmuriti se. s. *myr. Za kompletnu sliku o ovoj porodici re~i relevantni su i oblici murati „izazivati {um kome{aju}i vodu.. gmurati se) sa zna~ewem „gwuriti. Za s(h-) se pretpostavqa da je u pitawu s-mobile (dakle.(Schuster-[ewc 2000:31). 163–164).sa protetskim priraslicama g.v. nagloŒ BiH (RSA). br~katiŒ Lika.. *xmura / *xmurã(jâ). a mo`da je i plod kontaminacije sumoran + namuriti se. i ÅSSÀ 8:43–44 s. v. Gudkov ove re~i dovodi u vezu sa *tâma (Gudkov 1966:37–38). [uster-[evc svodi psl. 670 Ju`noslovenske potvrde (izme|u ostalog s. x. i SP 7:170 s. Mogao je nastati premetawem slogova od na-mu-suriti se (v. mr{titi se. up. chmura). bu-hmariØâ(sà). kakav je i gmuriti .v. qutiti seŒ Kurkina izdvaja s-mobile „koje lako prelazi u h-Œ (Kurkina 1973:76). gmurati. Poreklo protetskog. murnuti „zagwuriti. jer se leksema smatra lokalnom inovacijom. *xmyr-.294 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI *naxmuriti)669. Mahek u ovim elementima vidi prefiksalno poja~awe (Machek 201 s.Œ (id. hmuráè : sln. Mo`da i on ~uva s-mobile (sa dodatno razvijenim vokalom u-. V. ne obja{wavaju}i inicijalno g-. chmura).javqaju se jo{ i prefiksi bu-. tu-: bu-hmarâ „oblakŒ. nastalim pod uticajem oblika sa prefiksom su-). pri ~emu je g. ova leksika sa zna~ewem „gledati na specifi~an na~in.u *gmuriti sekundarna (ekspresivna?) priraslica uz prvobitni koren *mur. Priroda ovih „priraslicaŒ nije u potpunosti razja{wena. Oblik nasumuriti se mo`e se protuma~iti na vi{e na~ina. *x(u)mur. biti u lo{em raspolo`ewuŒ grupi{e se oko korena *mur./ *s(u)mur. potapati u voduŒ s pravom se etimolo{ki razdvajaju od onih sa zna~ewem „mr{titi seŒ. Sa sasvim suprotnog stanovi{ta nastupa Slavski. 35).

smrknuti se (o nebu. SemanØi~ki model „mr{titi se. 672 O oblicima natmuriti. namr{titi seŒ. tama. namrgoditi se.v. natu{titi se. 671 . œnatu{titi se. mrgoditi se. stmoriti se œnatmuriti se. postati bri`anŒ. natmuriti se (o nebu. up. natmu{iti (se) „v. natmoriti. namra~iti se. vremenskim i atmosferskim prilikama)Œ (RSA). natmuriti se „namra~iti se.OSNOVE: 28) MURITI 295 Za oblik nasomuren up. Skok III 439–440 s. natmu{iti v. natu{titi seŒ Uskoci (Stani}). postajati tmuran (o vremenu)Œ dobro je poznat slovenskim jezicima. œsmra~iti se. namra~iti se. smra~iti seŒ Piva (Gagovi} 2004). nasumoriti se „namr{titi se. jer se lo{e stawe ~oveka i prirode ~esto poistove}uje (Gorà~eva 1985:58. namr{titi seŒ. v. vremenu)Œ. smrknuti se u licuŒ. natmuriti seŒ (RSA)672. mrditi se). Nama se ~ini da semanti~ki razvoj mo`e i}i i u suprotnom smeru. biti nezadovoqan (o ~oveku)Œ > „obla~iti se (o nebu). i Karlikova 1998:55)671. nasomr|en (v. od stawa prirode ka stawu ~oveka. œnaobla~iti se. namrgoditi se. natmoriti se „namrgoditi se. „naobla~iti se.

. omusi se 3. na}u{iti se Hrv. rastu`iti seŒ Uskoci (Stani}). Skok izvodi ovaj oblik od musiti se. rastu`iti 673 Ovamo verovatno spada i kmusle m. pf. okomuzil se „snu`dio seŒ Lu`nica (Mani}) u-ku-muzi se 3. sg. nepreduzimqiv. sg. pf.v. œnaobla~iti se. oboriti glavuŒ Timok (Stanojevi} 1927) na-~e-musiti se pf. omusit (se) „oneraspolo`iti se. omusim se 1. „namr{tena. nesnala`qiv ~ovekŒ Lika (RSA). muso). sneveseliti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)674 omusiti pf. „snu`diti se. musit se „ne govoriti (s nekim)Œ Orlec (Houtzagers 1985:302). musi se 3. 2004) namusiti se pf. 674 Up. srdita `enska osobaŒ Hrv. rasrditi seŒ Poqica. sg. Lika. fig. natu{titi seŒ Lika (RSA). „omusiti se. sa -ur. pokisnutiŒ: Okomuzil se ko }uran na }i{u Babu{nica (gra|a RSA). za}utav{i. „namr{titi se. namusi se 3.(Skok II 488 s. namusit se „namrgoditi seŒ Sumartin (Novakovi} 1994). namrgoditi se. namusuriti se „v. „sneveseliti se. mrgoditi seŒ (RSA). namr{titi se. naqutiti se. „n a m u s i t i s eŒ: Nakmusiti se zna~i napr}iti usne. Kosovo (RSA) k-musa f. „mr{titi seŒ Vrawe (Zlatanovi}).. „sneveseliti se. (RSA)673 o-ko-musim se 1. musim se 1. smr}i se u licuŒ Crna Reka (Markovi} 1986). sg. sg. namusiti seŒ Lika (RSA). sg. sg. namusuriti se „namrgoditi se. œzabrinuti se. musit se „mrgoditi seŒ Brusje (Dul~i}i 1985). okomuzi se 3.296 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 29) MUSITI SE 29) MUSITI SE na-k-musiti se pf. „opustiti delove tela na licu. namr{titi seŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). sneveseliti se. œzamisliti se. gorwa Dalm. „dr`ati se uzdr`ano i tako ne pokazivati svoje maneŒ. pf. uozbiqiv{i se. pokuwiti glavu u znak nezadovoqstva (ili bolesti)Œ Zagara~ (]upi}i 1997). „izra`avati neraspolo`ewe. sg.. skru{iti se. sneveseliti seŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) è musiti se impf. oboriti glavuŒ Timok (Stanojevi} 1927). „neodlu~an. „n a m u s i t i s eŒ Vrgada (Juri{i}) o-ko-muzim se 1. „pokuwiti se. „omusiti se. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. sg. omusiti seŒ Pirot (@ivkovi}). qutwu i sl.

okamuzil „zastati nepomi~no i }utatiŒ (id. œu}utatiŒ. muzati se „osmehivati seŒ. denominal musiti se Skok obja{wava kao dalmatoromanski leksi~ki relikt < poznolatinskog musus (Skok II 488 s.razvio se verovatno sekundarno.v. Snoj 365).c. sg. muso. ukumuzi se iz Pirota i Lu`nice — naslawaju se na bug. *musiti (se).-h. Me|utim. „zamisliti se.. nema re{enu etimologiju.v. „oneraspolo`iti se. musa „osoba zlovoqna i srditaŒ. „`ensko zlovoqno i srditoŒ Sumartin (Novakovi} 1994) · Ispred osnove musiti alterniraju prefiksi k-. Psl. okamuzen. zastideti seŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). 675 676 . rekonstruisano na osnovu bug. potvrda. „zbuniti se. imati nezadovoqan izgledŒ (BER 4:309)677. Oblici sa z u osnovi — okomuzim se. sln. ko-. muza „grimasaŒ (v. verovatno. Tretiraju ga kao glagol na -iti izveden. gore). 830 s. 677 Up. U obliku ukumuzi se vokal u u ekspresivnom prefiksu ku. Takvim tuma~ewem otklawa se i problem alternirawa s / z. od ekspresivne osnove *musa. gubicaŒ nije posvedo~ena upravo na ju`noslovenskom terenu (ÅSSÀ 20:196)675. musà se)676.-h. okomuzil se. uz napomenu da imenica *musa u odgovaraju}em zna~ewu „wu{ka. muzim se „mr{titi se. Bezlaj II 209. kao rezultat izjedna~avawa sa prefiksom u-. oneraspolo`iti seŒ Timok (Dini} 1988) umusiti se pf. 2:193. oneraspolo`iti se. œuprepodobiti seŒ Uskoci (Stani}). AuØori ÅSSÀ (l. natmuriti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986). cit. S. ~e-. u BER-u se bugarske potvrde tako|e tuma~e kao ostatak balkanskog latiniteta (BER 4:343–344 s. i s.OSNOVE: 29) MUSITI SE 297 se. dijal.) smaØraju da je takvo obja{wewe te{ko pro{iriti i na bugarsko-makedonsku leksiku. biti poti{tenŒ Lu`nica (]iri} 1983) musa f. Pretpostavqen je isti tvorbeni model kao kod *mãrda > *mãrditi se (v. muso). snu`diti seŒ. ali oba oblika ostaju nejasna). mak.v. umusim se 1. „u}utati se. gde se upu}uje na kamuzà se op.

„pripremiti. „pri~ati koje{taŒ Rovca (Bjeleti} 1993:41) za-ka-la-mutiti pf.) balamutina f.298 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 30) MUTITI 30) MUTITI ?ba-la-mutiti impf. obmanutiŒ Ozaq (Te`ak 1981) z-ba-la-mutit „otaqati posaoŒ Zagara~ (Vlaji}-Popovi} 1986:165) ba-la-muta f. „z a m u t i t i. trag im se utro — Da nemaju neki interez ne bi ovuda i{li i kalamutili Piva (Gagovi} 2004). œzavaditi.). neka r a s k a l a m u } u j e Piva (Gagovi} 2004) na-ka-la-mutim 1. zava|atiŒ: Ne kalamuti se tako. kako bilo. sakrili presveti Piva (Gagovi} 2004)678 ?ka-la-mutiti impf. pf. „blebetaloŒ Grahovo (Vlaji}-Popovi} l. neodgovoranŒ: Onu balamutinu nijesu {}eli primiti ni u vojni stan — Kakva li se sve balamutina skupila na sijelo. glupan. zgotoviti lo{e. mrtvi kurepu! — Kalamute ovi crni narod. „brbqaju}i prikriti istinu. RSA). vrdatiŒ Uskoci (Stani}). m u t i t i. uzburqatiŒ: Pade velika ki{a. uzmutiti. nijesam o we ni srkno. „cirkusarija. buniti. kako biloŒ (RSA). zakalamukati „pripremiti. „zava- |ati. uzmutiti. zgotoviti lo{e. koje{tarijaŒ Pribi} (Te`ak 1981a). balamuta „ni{ta ~ovekŒ Zagara~. balamotati „brbqatiŒ Mahi}no (Te`ak 1981a) za-ba-la-mutiti pf. no vako. nered. zaslepqivatiŒ Ozaq ( Te`ak 1981). „obmawivati. praviti smesu.c. zakalamutili se potoci ko orawe. me{ati (~eqad) da postane tiska i bukaŒ (RJA). œbuniti. pokvaritiŒ BiH (RSA)679. Up. „na brzinu ne{to uraditiŒ Leskovac (Mitrovi}) 678 679 U drugom primeru imenica kao da ima zbirno zna~ewe. galamuŒ (Vuk. balamutina „onaj koji je glup. na brzinu. smu{en. „izazivati zbrku. „id.. œuraditi {to na brzinu i kako biloŒ: Bija{e zakalamutila naku ~orbetinu. „bezvezwak koji sva{ta pri~a. me{avinuŒ. uneti razdorŒ: Ko je qude zakalamutijo. razdor. sg. „me{ati. na brzinu. m u t i t iŒ. . glupakŒ Bjelopavli}i (ibid. œne ostajati pri re~i. izazivati sva|u.

acc. (RSA. „(nekome) udarati u glavu. neredŒ: Kalamut je vrdawe. o{amuti 3. (ibid.?) o-{a-mutiti pf. gubiti svestŒ Rovca (Bjeleti} 1993:41) za-{a-mutiti pf. zbunitiŒ Lika (Bjeleti} 1993:41). nesvestice. nemira.). tako|e bez zna~ewa. mete`. zbunitiŒ.. (ibid. onesvestitiŒ. œjako udaritiŒ Uskoci (Stani}). „dovesti nekoga u stawe omamqenosti. mete`. ve} se samo upu}uje sa jednog oblika na drugi. Boka. sastavitiŒ Uskoci (Stani}) {a-mutiti impf. œzapawiti.OSNOVE: 30) MUTITI 299 pri-ka-la-mutim „na brzinu ne{to pripremitiŒ id. œdovesti nekoga u stawe da ne mo`e zdravo rasu|ivati. „id. o{amutilo ga ne{to Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V..). „prepreka pri obavqawu posla. Lebane (gra|a RSA) s-ka-la-mutim „na brzinu ne{to uraditiŒ Leskovac (Mitrovi}). kalamutka „id. Bar (gra|a RSA). haosŒ. Zaplawe (RJA). pomeriti pamet nekomeŒ Svrqig. spletkarewe. „zbrka. onesvestiti seŒ id. „u~initi da se nekome pomuti svest. zaprepastiti. Potkozarje (Dalmacija). kao i na kalamutnica (Beli} 1905:365). Lajkovac (gra|a RSA). palamutiti „palamuditiŒ Herc. sg. ometawe u radu. 2004) 680 U izvoru se ne daje zna~ewe imenice. zaluditiŒ Zaglavak. onesvestiti seŒ id. „dovesti u stawe nesvesticeŒ: Ide po put i leleje se. „napraviti ne{to kako bilo. haos. „pome{ati. o{amutiti se „izgubiti svest. inf. skalamutwa: Ovo dana bila je nekakva skalamutwa po wine ku}e Kosovo (Elezovi})680 kalamutnica f. o{amutitiŒ. CG (Vlaji}-Popovi} 1986:163) s-pa-la-mutiti pf. „pre}i nekoga. Kalamut prezime Bosna (RJA) kalamutka f. o{amutiti „zaneti pamet. fig. nemir. pobrkati. sg. gu`vaŒ Vrawe (Zlatanovi}) ?pa-la-mutiti impf. kalamutwa. œuno{ewe razdora. . gu`va.Œ Crna Reka (Markovi} 1986). malko opitiŒ Crmnica. o{amutiti „onesvestiti. Sarajevo. mutwa u kojoj se ne zna ni ko pije ni ko pla}a CG (RSA). za{amutiti se „o{amutiti se. „slu|ivati nekogaŒ Lika (Bjeleti} 1993:41). s m u t i t i ne{to za ~as za jeloŒ Timok (Dini} 1990) ka-la-mut m.Œ Sokobawa (gra|a RSA) kalamutwa f. s m u t w aŒ (RSA). Rovca (Bjeleti} 1993:41). o{am u ti ti Gola ( Ve~enaj/Lon~ari}). smetwaŒ Kwa`evac (RSA). „nered. „mete`. skalamuti 3.

. „graja. o{amu}en „za kratko izba~en iz svesne orijentacijeŒ Lajkovac (gra|a RSA) {amut m. {emet „drvena brkqa~a (kratka motka s rogaqcima) kojom se po dnu mora hvata mre`a. {emet. tj. œbuniti. o{amutitiŒ.Œ. zbuwivatiŒ. œneuredno raditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). 2004)681 è mutiti impf.). o{emutiti se „onesvestiti seŒ. galama. zaprepa{}enŒ Uskoci (Stani}). {emut. œdovoditi u zabunu. „o{amutiti (se). œlu681 Nije jasno spadaju li ovamo {e-mutati „imati krive noge pa se na wima kao leqati u hoduŒ. nap. „o { a m u t i t iŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {a-la-mut m. „pomutiti svestŒ [umadija (gra|a RSA). zanesenŒ [umadija (gra|a RSA) za-{o-muti (se) 3. zavrteti se u glaviŒ Banija (gra|a RSA). Rovca (Bjeleti} 1993:41). „koji je o{amu}en. o psl. onesvestiti (se)Œ: Za{omutilo me ne{to u glavu — Za{omutilo mu se u glavu Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. zava|atiŒ. kome nije bistro u glaviŒ. ÅSSÀ 8:69. {emutno adv. Loma 2002). œtajno raditi {to nedozvoqeno. „o{amu}enoŒ Timok (Dini} 1992) o-{e-mutiti pf. i {emut. konop (kad se ne zna ta~no gde je)Œ. koje se leqa pri hoduŒ Makarska Krajina (RJA). „o{amu}enŒ id. vika. „o{amu}enoŒ Timok (Dini} 1992) o-{a-la-mutiti se pf. opiti seŒ Uskoci (Stani}) o{emu}en adj. pored osnovnog zna~ewa „jaramŒ.Œ) Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). œprepiti se. podbuwivati. kojom iste`u sa dna mora vr{e ili kakvo u`eŒ id. Rovca (Bjeleti} 1993:41). Mo`da su ovi oblici u vezi sa {emut „grana smrke ili somine. kao i za {o-mutati „{uqati se oko ku}e kao tatŒ. konop i sl. „me{atiŒ.300 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI o{amu}en adj. {amutno adv. gde se. *xomotã / *xomotã (v. (ibid. smutqavinaŒ CG (RJA) {e-mutan adj. koje se {uqa kao kradqivacŒ Krk (RJA). Vinja III 211 s. odatle {emutat. 156. o{emu}en „suludast u mislima. up. iako je jedno od zna~ewa glagola mutiti i „uhoditi. izazivati razdor. wu{katiŒ (RSA). navode i za nas relevantna zna~ewa: „potpora za lozuŒ. œstvarati smutwu.). onesvestiti. sg. {emutaqka „nadimak `enskom ~eqadetu iskrivqenih nogu. œnespretno se nogama bacati u hoduŒ. sg. „zbuwen. Imenica {emut mogla bi biti apofonska varijanta od homut < psl. {emetat „tra`iti {emutom po dnu mora mre`u.v. kome nije bistro u glavi. v. re~i detaqno v. „mre`a. o{amut „omama. {omuta „~eqade koje {omuta. Skok III 386 s. „smutiti se. „pomutiti pamet. „o{amu}enostŒ Timok (Dini} 1992). „gran~icaŒ. Vinja 1989:33. rovaritiŒ. nesloguŒ. o-{a-matat „o{amutitiŒ (pored smutit. œudaritiŒ Uskoci (Stani}). kome zuji u glavi. o{amu}enostŒ Split (Vidovi} 1990) {amutan adj. o{alamuti 3. „koji je o{amu}en. Ista dilema va`i i za oblike o-sa-matat.v. (ibid. smutit „id. koji je malo zanesenŒ. vr{aŒ.

jer ne raspola`emo potvrdama tipa *ba-mutiti. ESJS 8:498 s. dijal.c. „uznemiriti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) · U osnovi svih oblika le`i glagol mutiti (se) < psl. *motiti (se). *motân’a / *motânâ (id. gde je *~â.ostvaruju uglavnom ista zna~ewa. 150–151)... us-ha-muØiØâsà œuznemiriti se. pomutit (se) „id. Knobloch 1969)682. œlagatiŒ. wu{katiŒ. po~motac sa „zbuniti se. {o-mutiti. . Elemente bala. „sva|a.i kala. up. pomuta f. zbrka. ~mucicâ „zbuwivati. Me|utim. i *mota / *motã / *motâ (id. kara-) prefiksi sre}u se dosta ~esto. uzrujati seŒ (l. 684 Mo`da i ho-muØaØâsà œbiti neodlu~an. up. davati re~ i povla~iti jeŒ. ~muØiØâ „spletkariti. i Popowska-Taborska/Borys 1996:323). pom u twa „mete`. œuhoditi. s obzirom na postojawe oblika {a-(la-)mutiti. Ovamo spada jo{ i rus.). Svesni smo ~iwenice da oni predstavqaju izvesno odstupawe od modela.OSNOVE: 30) MUTITI 301 tati. koji je funkcionalno iterativ od *mesti. a u tvorbenom pogledu — izvedenica na -iti od *motã (ÅSSÀ 20:142–145). ka{. blr. brkati se. 139–140). smutit / smutit „o{amutitiŒ Bakarac i [krqevo ( Turina/[epi} ). zava|atiŒ. cit. nered. pobrkatiŒ.tretiramo kao dvoslo`ne ekspresivne prefikse (o tome v. „zavaditiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}).(SEK I 246.. Dvoslo`ni oblici imaju na po~etku ili eksplozivni suglasnik. {e-mutiti. tumaratiŒ. œstvarawe nesigurnosti. pomutwaŒ. smu}ivati seŒ (RSA) pomutiti se pf. v. jednoslo`ni (ka-) ili dvoslo`ni (kala-. 683 To bi moglo ukazivati na wihovo eventualno druga~ije poreklo.varijanta ekspresivnog prefiksa *~e. U etimolo{koj literaturi ne postoji jedinstveno tuma~ewe oblika balamutiti < *balamotiti.v. „uzrujati se. uznemirewaŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) uzmutiti se pf. 143). . ~motac sa „kretati se. obmawivatiŒ < *~âmotiti. sukobqavaweŒ. smut m. „mete`. œpodsticawe na zlo ogovarawemŒ. neprijateqstvoŒ (Petleva 1996:32)684.Œ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). dijal. logi~no je o~ekivati pojavu i ostalih prefiksa ispred osnove mutiti. „smutwa. nemirŒ Uskoci (Stani}) smutiti pf. zbuwen. ~imuØiØâ œunositi razdor. Autori se uglavnom sla`u da je u pi682 Govore}i o ovakvim prefiksima Knobloh samo konstatuje: „. zava|aweŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). *ka-mutiti683. zbuniti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). rus. ili grleni strujni suglasnikŒ (op. motã. mutiti se „postajati zbrkan. sm u ta f.. biti u stalnom pokretuŒ. Primeri pokazuju da se i u kombinaciji sa prefiksom *~â.

srodno sa gr. Borys 1989:16)687.v.v. nazivi vr{ioca radwe (npr. [to se ti~e glagola kalamutiti. nemir. odnosno prvobitni nazivi radwe (sl~. autori ÅSBM predla`u da se prvi deo slo`enice tretira kao ekspresivni formant. up. kalamutiti.v. holo-muta (Machek 43). *balamotã (v. koáomat). 688 Indikativno je da su lekseme koje su predmet na{eg istra`ivawa posvedo~ene upravo u ~akavskim. i ÅSBM 1:288 s. balamuta „onaj koji dovodi u zabunu. Me|utim. 687 Bori{ pretpostavqa da lik balamotati (sa o < *o) govori o kajkavskom poreklu lekseme. nered. kao i crnogorske potvrde. i s. balamuta „zbuwenost./ kolo-. i *kolomotã / *kolomota. areal. kalaba. Bezlaj II 58–59 s. prema drugom. kojoj odgovaraju kod severnih Slovena likovi *balamota.c.v. *balamotiti)686.(ie. . ESUM 1:124 s.). U okviru s. 686 Autori SP isti~u da dijalekatski podaci. nezgoda. Machek 513–514 s. ÅSSÀ l. onomatopeja srodna stind. *bha-). gala-. balamuØ. koji dobro ~uvaju arhai~nu slovensku leksiku. *balamotiti685. SP. kolobotati se. On kao leksi~ki ostatak tretira i deverbalnu imenicu balamuta.v. fhloj i pravilno uo~ava da se glagol balamutiti rimuje sa npr. ~ime bi se objasnilo i javqawe fonetskih varijanata kala. Mahek smatra da je bala. rmoutiti).-h./ kalo. primeri iz ~akavsko-kajkavskih govora (v. up. ÅSSÀ 1:146–147 s. balamuØ. *balakati. predla`u se uglavnom dva tuma~ewa: prema prvom. prema kome bala. jezika ovo je jo{ jedan slu~aj ~akavsko-kajkavsko-crnogorske izoglose.v.). Dugo se smatralo da je glagol balamutiti ograni~en iskqu~ivo na severnoslovensko podru~je. fonetika i semantika ukazuju na autohtonost re~i. kao. glagol je slo`enica od *kolo i *motiti (ÅSSÀ 10:146 s. mada s. *balamota / *balamotã.v. V. ali je sporno poreklo komponente bala-. *balamotânãjâ). kalamuØâ. predstavqaju dokaz da je isti glagol postojao i na ju`noslovenskom jezi~kom prostoru. a ujedno da podse}a na sl~. ~e{.v. Sáawski II 370–371 s. balamuØ (gde se kao jedno od tuma~ewa navodi i Knoblohovo. {to je prirodna pojava kad su u pitawu eks685 Autori smatraju da se glagol *balamotiti mo`e staviti u isti red sa *balagovati. s. kala-. Iznose}i nedostatke ova dva tuma~ewa.-h.v. galama (I 545) pomiwe i ukr{tawe sa tur. sa kojima ga povezuje etimolo{ki zajedni~ka komponenta bala-.vv. drugi — koren *ba. Ima i tuma~ewa prema kojima je ~itava porodica re~i stranog porekla.302 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI tawu slo`enica sa *-motiti u drugom delu.v. *kolomotiti.predstavqa ekspresivni prefiks). Jedni u woj vide tvorevinu onomatopejskog karaktera (Fasmer I 113 s. zabuna. iz mongolskog balamut (Sáawski I 26). ESUM 2:347 s. uznemirenost. glagol je slo`enica od *kalã i *motiti (Skok II 37 s. kajkavskim i crnogorskim govorima.v.cc. (ta)tulati688. pro{iren ekspresivnim formantom -l. *balaguriti. neprilikaŒ) (Borys l. *balbala-.v.(SP 1:185–186 s. v. zbuwujeŒ).

dijal. „sejati smutwuŒ. Ve}ina autora ukazuje na tvorbeni i semanti~ki paralelizam oblika balamutiti i kalamutiti. Po wemu. i u svojstvu paralele navodi oblike tipa: kalamuØiØi : balamuØiØi. 691 Up. uskome{atiŒ. balabu{ka (deminutiv od balabuha) „zemi~ka ispe~ena i obarena u vodiŒ : kalabu{ka „vekna hlebaŒ (TolsØoè 1969:239. ispalampuvati „`estoko istu}i. up. istu}i. {alomuØ „smutqivacŒ od {aláè „{a{av. potvrde o{alamuti iz Crne Reke i rus. isprebijatiŒ (Marseni} 1986:53) : ispucati „izbiti. o{elomuØiØâsà œogrnuti se. is-pala-puvati. kalabuha u zna~ewu „baraŒ. izmlatiti. zna~ewa „obmawivatiŒ. premlatiti. uznemiriti. „izazivati nesuglasiceŒ. izlupatiŒ (RSA).pro{iren slogom sa likvidom la.v. unositi smutwu (re~ima. Kragujevac (RSA) (v. o{elomu ØiØâ œjako udariti po glavi. v. prvobitno se na ~ovekov duhovni svet odnosilo samo balamutiti „mutiti. umotati se ne~imŒ. a{alamucecâ 689 Analiziraju}i ukr. pala-).i kala. isprebijatiŒ Kraqevo. za ukr. U moskovskom praslovenskom re~niku. balamuØiØi i kalamuØiØi ka`e se da su povezani tako {to drugi oblik predstavqa rimovano obrazovawe u odnosu na prvi (Sadnik/Aitzetmuler 125). kalaba{. {o-.OSNOVE: 30) MUTITI 303 presivna leksika i ekspresivni formanti (ÅSBM 4:123–125 s. zamutiti. kod kalamutiti bi se radilo o obrnutom smeru semanti~kog razvoja. za{omuti ispred osnove alterniraju prefiksi {a-.v. . ~iji se semanti~ki razvoj reflektuje i u oblicima sa prefiksima. Fasmer izvodi rus. kalaba~.pa je wegovo primarno zna~ewe bilo „mutiti voduŒ (Truba~ev 1967:386). „naru{avati mirŒ. *balamotiti). priroda me|usobnog odnosa ova dva oblika tako|e nije razja{wena. pa-). blr. nap. Truba~ov kritikuje ovakvo tuma~ewe. kalabaØina. ÅSSÀ s. Dakle. govorom)Œ (odakle se sekundarno razvilo zna~ewe „mutiti ~istu voduŒ. naziva za jame i bare sa inicijalnim ka-. Me|utim. Tolstoj konstatuje da postoji prili~no veliki broj ukr.i kala-). dijal. termine kalabanà. tj. zatiqkuŒ. o prenosu primarnog zna~ewa na moralnu sferu. smatraju}i da je do zbli`avawa pomenutih re~i do{lo naknadno. balaban „vrsta pecivaŒ : kalaban „veliki hleb sli~an kravajuŒ.(kao u bala-. dok kalamutiti u svojoj prvoj komponenti sadr`i osnovu kal. o{emutiti . kalamucicâ). smu{enŒ i muØiØâ (Fasmer IV 399). U obliku palamutiti izdvajamo dvoslo`ni ekspresivni element pala-691 (uz istu ogradu kao u slu~aju bala.690 Nama se ~ini da nije bez osnova posmatrati ih kao dve razli~ite realizacije istog tvorbenog modela — ekspresivni prefiks + osnova — jer se i tvorbeno i semanti~ki uklapaju u sistem takvih obrazovawa. napomiwu}i da se tu svakako ne mo`e raditi o slu~ajnoj podudarnosti689. kala-. 29). U oblicima (o){amutiti . o{alomuØiØâ œuzrujati. dok je u obliku o{alamutiti se prefiks {a. Ova pomalo iskonstruisana semanti~ka slika prevazilazi se prihvatawem teze da su bala. {e-. na osnovu srp.ekspresivni formanti dodati na osnovu mutiti. is-pala-pucati „izudarati sabqom pqo{timice. 690 Tako npr. ba-. kalamuØnáè : balamuØnáè.

koji se tuma~i kao lokalna modifikacija osnovnog *ob{alomotiti (id. Za oblike sa kala. œbrbqati. „obmawivatiŒ. podvaqivati. zbuniti seŒ rekonstrui{e se psl.v. Sarajevo. „zava|ati. œne ostajati pri re~i. definiciju zna~ewa ukr. 129)692. izmi{qati izgovoreŒ Lika (Ajxanovi} 2002). Up. „raditi na brzinu i povr{noŒ.-h. obrazovan od ekspresivne slo`enice *salo-mot-. smutwuŒ. rekonstruisan i oblik *ob{amotiti (i to samo na osnovu s. obavqati posao smutqivcaŒ.karakteristi~na su zna~ewa „unositi razdor. Detaqnije o svim pomenutim oblicima v. tru}atiŒ. „mutiti situacijuŒ Novi Sad. Tako|e je. mutiti. 692 . Bjeleti} 1993:40–42. palamuditi „uveravati la`imaŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}).i -eti / -iti. trabuwati. ali uz rezervu. *balamotiti (ÅSSÀ 30:128–129). v. neistinito pri~ati.v. petqati. „zatezati situacijuŒ. palamudit „govoriti gluposti.vezuje se zna~ewe „pomutiti se (u glavi). bulaznitiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). palamuditi „bez veze govoriti o ne~emuŒ Srebrenica. „brbqaju}i prikrivati istinu. palamudit „puno pri~ati. obmawivatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988) ka-la-muditi impf. Tako se u oblicima sa bala. „pri~ati koje{taŒ. Za oblike sa ({a)la. -samotac. œneozbiqno. 693 Up. -MUDITI ba-la-mudit impf.. Herc. a{alamucicca œo{amutiti se.(i pala-) prete`no realizuju zna~ewa „brbqatiŒ. muØiØi „k a l a m u t i t i. strukturno bliske formacijama *bala-mot-.Œ Potkozarje (Dalmacija). œlagati. U oblicima sa prefiksima realizuju se zna~ewa iz semanti~kog spektra osnovnog glagola mutiti (se)693. zbuniti seŒ. *obãsmotiti. izmi{qatiŒ Unac (Jovi~i}). palamudit œpri~ati O ka{. palamuditi œid. koje se tuma~i kao glagol na ob. potvrda). Kosovo. i ÅSSÀ 30:112 s. izmi{qatiŒ Bogova|a (gra|a RSA). œizgubiti svestŒ. œlagatiŒ (Andri}). œobmawivatiŒ Kragujevac.). vrdatiŒ Uskoci (Stani}) pa-la-muditi impf. palamuditi „mnogo pri~atiŒ Zorunovac (gra|a RSA). *ob{alomotiti (se) / *ob{alomoteti. -samatac. pidburävaØiŒ (ESUM 3:541–542 s. œlagati. o{amotac œoglupetiŒ i sl.v. pritom izmi{qati i zavitlavati seŒ [umadija (Grkovi} 1982). Beograd (Vlaji}-Popovi} 1986:163). SEK IV 244–246 s. de~ije vriskeŒ. pri ~emu svaki prefiks kao da se „specijalizovaoŒ za odre|eni segment toga spektra.304 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI œizbezumiti se od gu`ve. b a l a m u t i t i.

fig. acc. {to je verovatno posledica uticaja na{eg glagola. lagati. oma|ijatiŒ Zorunovac (RSA. za~arati. „varakati. omamitiŒ: Spalamudili su ga momci z Grada i sve {to je ima da im je ka svoijema Zagara~ (]upi}i 1997) palamuda m. sg. obmawujeŒ Kragujevac (Vlaji}-Popovi} 1986:163). za{amadi 3. „op~initi ma|ijama. pokositi i sl. na brzinuŒ: Ti nijesi ovo pokosio no si spalamudio teke da se ra~una e ko{eno — Spalamudi to kako bilo.Œ. 694 695 . mudati „svetlucati (o sve}i)Œ (RJA) (v. Isto va`i i za oblik spalamuditi u zna~ewu „spaliti. Andri}). œmalo izgoreti. œdelimi~no uni{titiŒ. i on podle`e ekspresivizaciji u prefiksalnom delu. palamuxija m. dosadna pri~alica. palitiŒ. posva|ati kogaŒ Uskoci (Stani})697. iz istog izvora paramudim œid. palamuxija œonaj koji palamudiŒ Lika (Ajxanovi} 2002) palamudwa~a f. œbez argumenata ubediti (nekoga u ne{to). œ`enska osoba koja izvla~i korist na prevaruŒ Lebane (gra|a RSA) palamudija.Œ. „pri~awe onoga koji palamudiŒ [umadija (Grkovi} 1982). „o{amutiti nekoga (jakim udarcem i sl. œsve pojesti. nagoreti. smu{en ~ovekŒ Unac (Jovi~i}). lupetati. inf. obasuti vatromŒ. iz istog izvora oparamudim œid. (Zlatkovi} 1988)698 Up. sg. 696 Up. pej.. „o{amu}en.) kako bilo. „gwavator. pa si do{ja po jo{ Lebane (gra|a RSA)694 o-pa-la-muditi / opalamuditi pf. spalamudit „uraditi kako bilo. iz istog izvora spalamidati œid. palamudarka f. „opqa~katiŒ Leskovac (Mitrovi})696 s-pa-la-muditi pf. {e-medan „onaj koji ne govori jasnoŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). œnagristiŒ.v.OSNOVE: 30) MUTITI 305 gluposti. Ostala zna~ewa koja se u izvoru navode uz ovaj oblik. œizvla~iti korist na prevaru.)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990). palamudim 1. uni{titiŒ. kako se iz primera vidi. a to su: „oblizati. zakeraloŒ (Andri}). palamudara œpalivatra. sagoreti. œizgoreti dlaku na glavi ili nogama zaklanog bravaŒ — stoje u vezi sa glagolom muditi „`e}i. brbqivacŒ Vlasotince (gra|a RSA). 697 Up. ne}e u svatove. „zavaditi. muditi2) ali. palamu|evina „zame{ateqstvo. *moditi. nejasna. iskori{}avatiŒ: Malo si me ti mene palamudija.?. Skok II 475 s. sve potro{itiŒ Uskoci (Stani}). 698 Up. œsmutqivacŒ.v.Œ. „`ena koja mnogo pri~a. zamr{ena situacijaŒ Kladaw (Vlaji}-Popovi} 1986:163) za-{a-muditi pf. la`eŒ Zorunovac (gra|a RSA) palamu|evina f. povr{noŒ Uskoci (Stani})695. oprqitiŒ. za{amaden adj. }aknutŒ id. „ne{to uraditi (poorati. ÅSSÀ 20:123 s. sg. opalamudim 1. vu}i za nosŒ Split (Vidovi} 1990). „onaj ko pri~a prazne pri~e. brbqatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). œpovr{an.

*muditi (u SEK l. mudljati „docnitiŒ (Skok II 475 s. U semanti~kom pogledu oblicima balamuditi. up. zadr`avati. nema jedinstvene etimologije). i ka{. (RSA). sumoranŒ. gubiti vreme. „i}i tamo-amo (obi~no kroz ku}u) ne svr{avaju}i gotovo nikakav posaoŒ. 700 Up. Nije. muditi se „`uriti seŒ. koji je prava kontinuanta psl.> psl. glagol muditi se „qutiti seŒ. obestanŒ. œtumaratiŒ. 699 Up. glagoli muditi se „qutiti seŒ Uskoci (Stani})699 i muditi „kasnitiŒ Virje (Herman 1973)700. *komo(u)diti. smetati koga. „magla. namudit se „namrgoditi seŒ Brusje (Dul~i}i 1985).. namudit se „namrgoditi seŒ nego ka{. gubiti vreme itd. up. Stoga nam se ~ini da im je po svojoj semantici bli`i pomenuti s. Glagol muditi je praslovenski < *muditi (se) (ÅSSÀ 20:167–169. pomudno „polako. naduriti (se)Œ.v. zamuditi „zadr`ati. tmuriti seŒ. a koje ujedno ukazuje na postojawe psl. œu~initi da neko postane ohol. tromoŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). za koje se pretpostavqa da je mo`da u vezi sa psl. iz istog izvora i namuditi (se) „naqutiti (se).Œ. lewŒ Sesvete (Maresi} 1996). potvrde: „prqati. mudno „sporoŒ id. polumrakŒ. izmaglicaŒ. naduriti (se)Œ. i kako se u ÅSSÀ s. di}i glavu. *komediti s drugim stepenom vokalizma (ESUM 2:546).v.): mene se mudi „zakasni}uŒ Turopoqe ([ojat 1982). me|utim. 701 Up.-h. muden „sporŒ. „tmuran. dodu{e. u 3. kasnitiŒ. Dalm. i zamuditi „zakasnitiŒ. 10:178–179). zakasnitiŒ. istu semantiku imaju i stpoq. v. muden. Ne{to bli`e zna~ewe ima glagol mudati „muvati se bez ciqaŒ Ka~er (gra|a RSA). *komuditi (id. zadr`avatiŒ. mudqav „spor. kako se glagol komuditi smatra praslovenskim. muditi1). omesti. On se ekspresivizuje dodavawem prefiksa ko. ipak i ukr. up. kaqatiŒ. „tamaŒ. komuÖec sa (SEK III 67. muÖec „odugovla~iti. tako|e i ka{. œne{to slabo. {-mudati „id. „tmuranŒ. muditi se „`uriti seŒ. i Popowska-Taborska/Borys 1996:313–314)702. ostatiŒ. i ESJS 9:505–506 s. tako|e se ukazuje na ovu nepodudarnost zna~ewa). kalamuditi i palamuditi najbli`e stoji glagol mudlati „zavaravati nekoga obe}awimaŒ Siw.).v. œduriti se. up.Œ. muditi. obestan. (ibid. zamuditi se „zadr`ati se.306 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI · Navedeni primeri pokazuju potpuni tvorbeni i semanti~ki paralelizam sa oblicima obrazovanim od glagola mutiti. zamuditi „propustitiŒ Ozaq (Te`ak 1981). kom’àduvaØi „uznemiravati. 702 Svi ka{. dangubitiŒ. mudi se (samo bezli~no. Uostalom. Zabele`eni su. „mrak. ovla{ raditiŒ Uskoci (Stani}). namuditi (se) „naqutiti (se).c. *ko- . muditi „oduzimati (kome) vreme. sporo. primeri imaju zna~ewa iz jednog semanti~kog kruga: „(na)obla~iti seŒ. Po{to je re~ o lu`i~ko-poqsko-ka{upskoj izoglosi701. xomudni (sa prefiksom ho-. sg. ali oni zbog svoje (neodgovaraju}e) semantike nisu mogli poslu`iti kao osnova za obrazovawe oblika sa prefiksima. jasno — odakle muditi u osnovi. koji Skok dovodi u vezu sa muditi „docniti. fig. Gorà~eva 1979:103)703. navode}i kao pandan sln. postati ohol.

*mura. . prïmouditi (Mladenova 1993:14). Sáawski. a-pra-mindi „biti. odugovla~i. oka~ewak.-h. npr. I ma kakva bila krajwa etimologija ovih leksema (za sada nepoznata). Oblici palamudim œizvla~iti korist na prevaru. i ko-ro-mud m. mangupŒ CG (RSA)704. up. o tome v. a ta-minda „odgoditi. potro{iti / provesti (vreme). Slavia Occidentalis XVIII 264–265). medlennáè (ESUM 1:117). Vlaji}-Popovi} 1986:165)706. 704 Up. 703 Up. odlo`itiŒ.i glagola *muditi (pri ~emu se u odrednici. *muniti (se).smatramo samostalnim prefiksalnim elementom. Zanimqivo je da je u rumunskom upotrebqen prefiks ta-. tromoŒ > œ~ovek koji sporo misli. navode i ka{. œlen{tina. „obe{ewak. 705 Dodu{e. koje se dovodi u vezu sa *modo / *modã „testiculusŒ (ÅSSÀ 6:212). tako|e i lelemud m. opalamudim „opqa~katiŒ mo`da su razvili svoja zna~ewa pod uticajem glagola muditi „`e}i.v. csl. prïméditi (up. pored osnovnog. odgovaraju}e imenice sa zna~ewem œbudala. planu up. Nama se ~ini da se navedeni s. palitiŒ koji.Œ. ÅSSÀ s. ~ije se zna~ewe obja{wava kao rezultat semanti~kog pomaka œonaj koji gubi vreme. *mulã / *mulâ. glupanŒ dovode se u vezu sa glagolom *muditi. glupan. one kao da su pretrpele uticaj imenice mudo „testisŒ705. pored odgovaraju}ih lu`i~kih. niz *mul. Smatramo da u oblicima balamuditi. muditi on tuma~i kao spoj prefiksa ko. Na psl. kao wihov izvor treba pretpostaviti csl. œvetropirŒ Vojv. mra~iti. omod œid.(v. deratiŒ (tako Skok II 475 s. baèmud. (RSGV). muditi2). sve radi sporo./ *mun/ *mur. koje se tuma~i kao slo`eno obrazovawe od osnova glagola baàØi „vra~aØiŒ i starog ørideva mudânái „søorŒ u vezi sa rus. ukr. méditi.OSNOVE: 30) MUTITI 307 Nama se ipak ~ini da je glagolu mudlati „zavaravati nekoga obe}awimaŒ bli`i pomenuti glagol mu dati „muvati seŒ. tako|e i ka{. ima i metafori~ko zna~ewe „globiti. Takvo tuma~ewe ve} je predlo`eno za glagol palamuditi (v. prqatiŒ) svojom semantikom uklapa u psl. potvrde sa druga~ijim (gorepomenutim) zna~ewima). dok se u ka{upskom i lu`i~kom javqa ko-. **muditi II „tmuriti. *golomodã. 706 Autorka oblik palamuditi izvodi od balamutiti (sa promenom b > p i t > d). *musa). Ovo je jo{ jedan primer alternirawa ekspresivnih prefiksa ispred iste osnove. iskori{}avatiŒ. odlo`itiŒ prema a-pre-minda. ve} da ovu izmewenu varijantu primarnog mutiti treba posmatrati tako|e kao rezultat kontaminacije sa mudo „testisŒ. koje se dovodi u vezu sa csl. kalamuditi i palamuditi ne treba tra`iti neku drugu. up. dok mi komponentu pala. ravni. problem ishodi{nog glagola treba re{avati na psl. besposli~arŒ [abac (gra|a ERSJ). posebnu osnovu muditi.vv. S obzirom na nazal u rumunskim potvrdama. tupanŒ (SEK III 365–366). glagol (poreklom od nekog jo{ nepotvr|enog psl. npr. tako|e i rum.

sa jo{ neutvr|enom kona~nom etimologijom. pentrati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) i{-~e-perit se pf. prionuti za ne{toŒ Istra (RSA). „koji se pravi va`an.308 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 31) PERITI 31) PERITI707 ~e-periti se impf. na~eperiti se „nakostre{iti seŒ: ~eper je vrst insekta kod doma}eg blaga I` (Kuli{i} 1979:93)708 ~e-peran adj. raskre~ivati nogeŒ. na kraju poglavqa sledi op{ti osvrt na wen dosada{wi tretman u etimolo{koj literaturi. noge ili {to drugo jedan od drugogaŒ Uskoci (Stani}). po{to se radi o vrlo homogenoj i slo`enoj porodici re~i. ra{~eperiti se „ra{iriti se. uz komentar pojedinih navedenih oblika. naduvenŒ Zagara~ (]upi}i 1997). *~epati.v. *-puriti. praviti se va`an. kidatiŒ (< psl. u{~epati se „stalno i}i tamo-amo.umesto -er-) ra{~epuriti se „nepristojno sedeti. ko~operan (o sitnoj odrasloj osobi)Œ: Nikola bqe{e ~eperan. koliko ni svaka tuka Piva (Gagovi} 2004). up. na~epen pej. *skep-). Piva (Gagovi} 2004). a ne zna ni{ta. „zaokupiti se kojekakvim poslovima. uzvrteti seŒ . biti uposlen na vi{e stranaŒ Piva (Gagovi} 2004) — ne spadaju ovamo. osnova *-periti. *~epiti < ie. ~u~ati raskre~enih noguŒ Ozaq (Te`ak 1981). œpraviti se va`anŒ (Bernar 1982:332–333). ~eperiti se „sede}i {iriti noge u kolenima.). pri{iti mnogo raznih komada tkanine na neki deo ode}eŒ. ~epatiŒ (v. kriviti usta. 708 ^akavska imenica ~eper „vrsta insektaŒ tuma~i se kao denominal od *~eperiti u zna~ewu „hvatati. razmaknuti prste. ~eperit se „praviti se sna`nijim i va`nijim nego {to jeste. biti uobra`en. i i{~epati „izlomitiŒ Vrgada (Juri{i}). SP 2:143 s. imati nekakav izve{ta~en stavŒ Kosovo (Elezovi}). „razmetati se. „ispentrati seŒ id. ali semanti~ki razli~iti oblici: ~eperiti „{iriti (o nogama)Œ. Glagoli se. ~epiti „~u~atiŒ. raskora~iti se. ~epiti „lomiti. {epuriti seŒ: Sve se ~eperi. ra{~epiti „v. na~eperiti se „~vrsto se prihvatiti ne~eg. (sa sufiksom -ur. navode prema osnovama. razma}i seŒ: Ra{~eperijo se kao vrana na dva koca Uskoci (Stani}). Detaqna analiza razmatrane leksi~ke porodice izneta je u: Bjeleti} 2000. 709 Formalno identi~ni. gorditi seŒ Uskoci (Stani}). (ibid. Me|utim. dakle.) na-~e-periti pf. isticati se svojim dr`awem. ra{~eperiti se „raskora~iti seŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). „peti se visoko. ~epiti se „rastavqati nogeŒ. „dr`ati se osiono. ko~operan. „staviti. Materijal je prezentiran u skladu sa koncepcijom usvojenom u ovom radu. ra{~eperitiŒ Uskoci (Stani}). tako|e i ~epit se „bekeqiti se. *~eperã 2. ra{~eperiti „ra{iriti. „svojeglavŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). mali ali ka vatra `iva Zagara~ (]upi}i 1997)709 707 U ovom poglavqu razmatraju se kontinuante psl. *-pyriti. Oni stoje u vezi sa glagolom ~epati.

ko~operiti seŒ (RSA). (RSGV). O ovim glagolima v. va`an. œveseo. isko~operit (se) „id. „nakostre{iti se. nadvisivati okolinu. œid. u ku}u. razmetati seŒ. (ibid. œispoqavati nezadovoqstvo. Skok I 307–308 s. Varbot 1998:227–228. isticati se svojim dr`awem. onako. ista}i (se). Bjeleti} 2000. œizdvojiti se od celine i {tr~atiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) na-ko-~o-periti se pf. praviti se va`nim. otputiti se. nepokornost. namestiti se ko~opernoŒ (RSA). „v. {epesati. uobra`eno. praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})710 ko-~e-periti (se) impf. ko~eperiti se „praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})711 ko-~o-periti se impf. osiono. pona{ati se nabusito. gorditi se. u{togqen. razmetati se. otperjatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). {epati. {epuriti se. ko~operit se „isticati se (o predmetima). œprkositi. „stati. „biti ko~operan. uobraziti se (o vi{e wih). uobra`avati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). . „ispre~iti seŒ Uskoci (Stani}). {eperiti pej. ka da be` wega nema momka Zagara~ (]upi}i 1997).v. œko~operanŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) {e-periti impf. praviti se va`an. SP 2:140 s. nakoko}en. -keriti). uobra`enŒ: Cio je nekako }eperan. biti uobra`enŒ Uskoci (Stani}). nadmeno. {eper’t „krivudati u hoduŒ. Berneker 143 s.) Uskoci (Stani}). hvalisavo se pona{ati. nadmen stav. „otresit.. up. œpraviti se va`anŒ Vasojevi}i (Bori~i}) za-ko-~o-periti se pf. „to~itiŒ Ozaq (Te`ak 1981). 710 Nije sigurno da ovamo spadaju oblici {eperiti „mo`da isto {to {eper}atiŒ Lika (RJA). „zauzeti ko~operan. œuko~en. okretanŒ.Œ. spretanŒ: ]eperni su oni svi. za{eperit „naglo oti}i. narogu{iti seŒ (RSA). poneti se va`no. Bernar 1982:332–333. 711 Up. ~epã. uobraziti (se)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) po-ko-~o-perit se pf. Ma~va (gra|a ERSJ). *~eperiti. ponositi se. {tr~atiŒ. iz istog izvora ko~eriti se „praviti se va`anŒ (v. joguniti seŒ (RSA). usprotiviti seŒ Potkozarje (Dalmacija). „dr`ati se oholo. Vojv. za sva{to ih je da bog. ~epa.OSNOVE: 31) PERITI 309 }e-peran adj. 141–143 s. *~epati. nako~operit (se) „napadno (se) namestiti.v. „po~eti se ko~operiti. uzneti seŒ id. napraviti se va`anŒ (RSA) is-ko-~o-periti se pf. oholiti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). ko~operit se „busati se u prsa. „dr`ati se samosvesno.v.v.

nestalna `enaŒ. nakin|uriti seŒ Uskoci (Stani}) ka-}i-per m. (RSGV) ko-sto-periti se impf. ka}iperski adv. okretan. kico{. nepristojnog pona{awa. gizdavŒ (RSA). vetropirasta. juna~i. `ivo. (RSGV). „na ko~operan na~in. razmetqivoŒ (RSA) ko-~i-peran adj. „ko~operiti se. gizdavacŒ. razmetqivŒ. „v.. kin|urewem. ~ioŒ. ko~operan œgord. izaziva~ki. `ivahan. ka}iperkaŒ Leva~. ka}iperka „pomodarka. nestalan. gizdavicaŒ. inf. nako~opereno adv. vetropirŒ (RSA). ka}iperka~a „pomodarka. œlakomislen. brzŒ. otmen. samosvestan. vetropirastŒ. ka}ipera~ki „ka}iperno. ka}iperno.. „sve~ano se odenuti. ko~operanŒ: Bit }e dite ko~iperno ko `abica — Dite to nije bilo ko~iperno. „onaj koji voli da se isti~e pomodnim obla~ewem. Segedin (gra|a ERSJ). razmetqivŒ Vojv. ki}ewem. namigu{aŒ (RSA). ka}iriper u zagonetci (RSA) ki-}i-perka f. „ude{avati se. nego luwavo i sluzavo ko lu~ewe Otok (RSA) o~-ko-peran adj. `ivahan. ki}iperstvo n. œkoji ostavqa utisak ko~operewa. gorditi seŒ Vrawe (RSA acc. {epure}i se. œkoji se dr`i gordo. „nakin|uriti (se)Œ (RSA) u-ka-}i-periti se pf. `ustro. nadmen.310 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-~o-per m. {epuri. ki}ewem. „koji se ko~operi. razme}e. pomodar. ka}iperast „id.?) ?ka-}i-periti se impf. ko~operka f. (RSA) . Tupi`nica. œlakomislen. fig. „koji se isti~e pomodarstvom. gizdati seŒ Komarnica (RSA) na-ka-}i-periti (se) pf. „id. gizdavŒ. nadmen. hvalisavacŒ Mali Po`arevac. „na ka}iperski na~in. „v. gizdavicaŒ Du~alovi}i (RSA) ka-}i-peran adj. „koji se izdvaja od ostalih. œkitwastŒ. „`ivahan. ka}ipera f. (Vuk). œoholŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œko~operiti seŒ Vojv. œ`ena lakog morala. Uskoci (Stani}). „onaj koji se ko~operi. kako sam ja bio o~koperan Draga~evo (\ukanovi} 1995) ku-~u-periti se impf.Œ. œlakomislena. napredanŒ: Ma boqe sam znao da mislim ondar. razmetqivoŒ. va`no. ki}iperski adv. kin|uriti se. ko~opere}i se. okretan. gizdavoŒ. osion.Œ (RSA) ko-~o-peran adj. nestalan ~ovek. ka}ipor. razmetqivac. ~io i to pokazuje svojim dr`awem (o starijim osobama)Œ. œkoji je krepak. ko~operast „gizdavŒ (RSA) ko~operno.

‹ se „stati. sre|enŒ id. . odgovaraju}i. ka}iperkaŒ (RSA) }i-li-perka f. œkoji izuzetno precizno radi svoj posaoŒ Sanski Most (gra|a ERSJ). prikladan. (usmeno M. sg. mo`da pre: „pomaqati seŒ. upadqivo dr`aweŒ CG (RSA) isperiti / isperiti pf. uzdi}i se. œuredan. postavqati se na istaknuto mesto. ro-per(~)i se 3. lepo obu~enŒ. naperati impf. „dovesti u uspravan polo`aj. stati na istureno mestoŒ. „lakomislena. istureno mestoŒ CG. nakaniti. œzauzeti neprirodno. ugla|en. œdoteran. srediti seŒ Kqu~ (gra|a ERSJ) u{-}u-peran adj. œpostavqati metuŒ. œpostaviti kao metuŒ. „(is)peti se. odlu~itiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). œstati na ni{an. œude{avati. nadi}i se pru`aju}i se u visinuŒ (RSA). nepromi{qena `enska osobaŒ Piva (Gagovi} 2004) ?u{-}u-perit(i) se pf. doga|ati seŒ: On i sam ne zna kaj se iz weg peri Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). naper’t se „uputiti seŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). ka}iperiti seŒ. usmeriti.Œ Zagara~ (]upi}i 1997)712 zaperiti pf. doteranŒ. B.OSNOVE: 31) PERITI 311 ka-~i-periti se „v. pa neka je prazna Piva (Gagovi} 2004). nametati seŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) è periti impf. perit se „zbivati se. œpru`iti se u visinu. „ni{aniti. periti „pomicati. doteran. „staviti. (is)pentrati se (i na taj na~in posta(ja)ti vidqiv) kao kakva metaŒ. upravqati ne{to na nekogaŒ: Ne peri pu{ku na qude. œpodesan. name{tati se kao ciqŒ. impf. pomeratiŒ. na-ce-periti „staviti ne{to na vidno mesto (tako da smeta drugima)Œ: [to si to tu naceperio? Herc. periti se „stavqati samog sebe za metuŒ Uskoci (Stani}). „staviti. ka-~i-perka f. naperiti se „uspraviti se. ta~anŒ Unac (Jovi~i}). popeti se na istureno mestoŒ. œzgodan. zaperiti se „popeti se. œbogatŒ Potkozarje (Dalmacija). œname{tati. œpodizati. „onaj koji misli da je va`an. „viritiŒ? 713 Up. vredanŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) ?re-per(~)i se.). œdoterati se. perat se „id. pobadatiŒ. „ko~operiti se. œnaumiti. pode{avatiŒ Unac (Jovi~i}) 712 Up. podi}iŒ713. uspraviti. upravitiŒ. „v.). perit se (im)pf. naperiti „uperiti. pri~vrstiti na istureno mestoŒ. kititi. Na osnovu primera reklo bi se da zna~ewe nije dobro definisano. (ibid. postaviti na visoko. izdi}i seŒ (RSA) naperiti pf. nadi}i. ukra{avatiŒ.

œpobosti. uperan œpodesaan. „usmeriti se ka nekome i uporno ga kiwiti i poni`avatiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). ve{tŒ Kqu~ (gra|a ERSJ). podi}iŒ: Poperijo ~ardak nasred Sirovca. œpodesiti. pogodan. postaviti. *periti (se) „pokrivati se perjem. „onaj koji se zbog kakvog uspeha napravi va`nimŒ: Kad mu dobro rodi godina. œo{triti raonik na raluŒ. œupravqati. uperi se 3. œpobosti se. pomeritiŒ. œzgoda. Semantiku glagola periti kao faktitiva na -iti Skok izvodi od pero. odre|ivati pravacŒ.312 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI naperica f. „~initi perje ne~emuŒ > œnabadati ne{to na ne{toŒ (Skok III 641–642 s. nametnutiŒ Unac (Jovi~i}) uperiti pf. tj.. denominal od pero. prikladanŒ. œume{an. -prijeti). Skok navodi jo{ i zna~ewe „u potaji raditiŒ. .v. pero)714. poperiti se „poma}i se. rukovoditiŒ. spreman. razumqiv daqi razvitak zna~ewa u „ni{anitiŒ. œvredan. ure|enŒ. sg.Œ. ispravan. on ti je prava naperica. a kad ne rodi. periti kapu „kititiŒ. œspretan. usmeravatiŒ = prijeti < *perti „prodirati. Tuma~e}i glagol periti. uperiti „upraviti ne{to u ne{toŒ Uskoci (Stani}). sa homonimnim periti „upravqati. œpokazati prstomŒ. namestitiŒ Unac (Jovi~i}). uperiti œid. le{nike na jabuku za bo`i}ni ukras ili dar pomo}u drvceta koje se zabada u jabuku i orahe. œpravilan. nabostiŒ. œodlu~ivati. postaviti se u uspravan polo`ajŒ Uskoci (Stani}) priperiti pf. usmeritiŒ. {iriti (perje)Œ. pouzdanŒ Unac (Jovi~i}) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol periti (se) < psl. œupornostŒ Unac (Jovi~i}) uperan adj. bogatŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). probadatiŒ (up. øerà se „praviti se va`anŒ < psl. podesanŒ Potkozarje (Dalmacija). prilikaŒ. Isto krajwe re{ewe nudi se i u BER-u za glagol øerà „{iriti (ruke)Œ. vr{iti uticajŒ Unac (Jovi~i}) upera f. „ispravan. Odatle je. œnamestiti. Skok III 42 s. urediti da bude dobroŒ Kulen Vakuf (gra|a ERSJ). sposoban. uperati impf. upodobqavati peru i sl. po wemu. uputiti. onda je r|ica Piva (Gagovi} 2004) poperiti pf. „poma}i. uperit se „uputiti seŒ: Kamo si se uperil? Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). zatim periti mlinsko kolo. œutrpati. œprislonitiŒ. *periti (se).v. pomeriti seŒ. za koje tako|e smatra da se razvilo iz „nabadati. œo{triti pred714 Skok je u ovoj odrednici pome{ao glagol periti „snabdevati perima. œusmeriti pogled na nekogŒ. œsagraditi. Skok isti~e da je wegovo osnovno zna~ewe sadr`ano u folklornom izrazu periti orahe. radan. œzapovedati. izgraditiŒ.

zbog e-vokalizma. *per(H).-h. Piva : na-poriti se „rase}i se. odnosi i na s. rekonstruisani glagol *naperiti tuma~i se lakonski: „Korelativno sa *periti. paoke u to~akŒ. okrqakŒ Kosovo (Elezovi}). na~aporiti se „nataknuti se. izrazu vøeriØâ vzglàd (vzor. is-ca-porati. P~elice (RSA). prodirati. dok se ostali oblici i zna~ewa preklapaju sa onima koji su navedeni s. n a b o s t i se na ne{to o{troŒ Nik{i}. rasporiti se. usmeriti. zna~ilo da svi oblici sa zna~ewem „upraviti. prodiratiŒ tako|e privla~e ekspresivne prefikse. prodretiŒ. *porti. 716 S.v.. nadizatiŒ (< *pero) i *perti „probadati. Uostalom.OSNOVE: 31) PERITI 313 metŒ. is-ci-pariti „brzo izrasti.v. *pâroŒ i upu}uje se na odrednicu *naperti. S obzirom na zna~ewe „rase}i se. na-~e-pariti se „v. sg. zagrepstiŒ Crkvi~ko Poqe. œnapetiŒ. glagol. O~igledno je da je u slovenskim jezicima do{lo do me{awa kontinuanata psl. na~parit se „nabosti se na ~ p a r. dissecareŒ (up. up. prethodnu na- pomenu). glagola *perti / *porti (*periti / *poriti) „probadati. Varbot ~ak prime}uje da glagoli gnezda *perti ispoqavaju specifi~an semanti~ki razvitak u rus. kontinuante psl. koje se smatra izvedenicom od *pero (BER 5:184–185)715.itd. . *por’o „discindere. uperiti pogled. npr. œnapujdatiŒ. *periti < ie. sa semanti~kim pomakom „probijatiŒ > „rastiŒ (up.v. *perti. 210–211). ko-sto. rasporiti seŒ. Slovena~ki glagol periti „umetati zupce u grabuqe. dakle. To bi. i`yikqatiŒ Lika (RSA. Skok III 11–12 s. p r o b o s t iŒ. *naperti (id. 715 Zna~ewe „o{tritiŒ pre bi se odnosilo na glagol *perti (v. „nabosti se na o{tar odlomak drveta ili veliki trnŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. vperiti pogled (Varbot 1984:23)717. nabosti se na neki o{tar predmetŒ Crkvi~ko Poqe. *naperiti od zna~ewa koja nas interesuju navodi samo sln. Piva. na-~e-pari se 3. izgleda da je ovde do{lo do me{awa sa kontinuantama psl. uperitiŒ pripadaju gnezdu *perti. glagola *periti „{iriti perje. ~ekiwe u dretvu. narogu{iti seŒ. „po~eti parati. naravno. Me{awe leksi~kih gnezda glagola *periti i *perti zapa`a se ve} na praslovenskom nivou. posvedo~eno za oblik bez prefiksa. naperiti „probostiŒ. naperiti „kostre{itiŒ. nadimati. Tako se. {iqatim predmetom. i na-poriti „rase}i. Varbot 1979:23–25). Ovamo mo`da i is-ca-pariti. {e-.-h. na~aporiti seŒ V. RJA). naperiti se „nakostre{iti se. vperiti „prodreti. na-~a-poriti „n a b o s t i . ko-~o-. u obliku sa -pariti do{lo je do iterativnog du`ewa o > a. rasporiti povr{inu ne~ega (obi~no ko`e na telu) kakvim o{trim. 2004). upiratiŒ716. Ispred osnove -periti alterniraju prefiksi ~e-. poriti. smatra denominalom (Bezlaj III 26). 717 Ovo se. klati prvobitno „bostiŒ > klica). u ÅSSÀ 22:210 s. ko-.. up. uperiti. BiH. malo zaporiti. na~porit se.„prevesti. o~i) i sln. zaparatiŒ id. provalitiŒ izvodi se od psl. ali se rekonstruisani psl.

314

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

O oblicima ~eperiti, {eperiti v. komentar na kraju poglavqa. Glagol ko~operiti se prvi pomiwe Malinovski, svrstavaju}i ga (zajedno sa pridevom ko~operan) me|u slovenske lekseme u kojima se izdvaja prefiks ko- i dovode}i ga u vezu sa poq. czupurny „`ustar, naprasitŒ, rus. ~eøornáè, ~oøornáè „sitni~av, pedantanŒ, œusiqen, naduven, oholŒ (Malinowski 1899:118–119). Fasmer osporava tezu Malinovskog o povezanosti rus. ~oøornáè sa s.-h. ko~operan, iako sam ne nudi etimolo{ko re{ewe za ruske primere (Fasmer IV:372–373)718. [ic u obliku ko~operan izdvaja prefiks ko-, porede}i ovaj pridev sa istozna~nim ~eperan (Schutz 1965:323)719. Moskov uvr{}uje oblike ko~operiti, ko~operan u grupu s.-h. leksema sa prefiksom ko- (Moskov 1981:93). Kope~ni prenosi Vukovu konstataciju da je pridev ko~operan varijanta od ~eperan i dovodi ga u vezu sa ~e{. ~epyrit se, sln. ~eperiti se, ~opiriti se, {opiriti itd. (Kope~ny 1983:27, 36). Skok pak tuma~i glagol ko~operiti se kao slo`eni denominal, obrazovan od sintagme „ko~iti perjeŒ (Skok I 333–334 s.v. ~ okanj )720. Na specifi~nost wegove tvorbe skrenuo je pa`wu [arifulin, navode}i ga kao primer u kojem se ispoqava jedna od osobina ekspresivnih prefiksa — wihovo varirawe i naslojavawe ispred iste osnove ([arifullin 1982:119). Glagol se, dakle, tvorbeno mo`e razlo`iti na ko-~o-(/ ~e- / ~i-)-periti721. Kod wega je do{lo do naslojavawa („aglutinacijeŒ) prefiksa ko-, ~o- (< ~e-), up. o-ko-peran „~vrst, zdravŒ Orahovica (Skok II 149 s.v. koporati), bug. ~o-øerà se. Ovo nije usamqena pojava. Ispred iste osnove, u istom zna~ewu, mogu}a je i druga kombinacija prefiksa, up. ko-sto-periti se, bug. kosØoøerà se
718 Truba~ov dopuwava Fasmerovu odrednicu obja{wewem R. Jakobsona, koji smatra da su ovi oblici povezani sa ~eøec (Jakobson 1971:647), ali sam ne iskqu~uje mogu}nost da se radi o tvorevini sa prefiksom ~e-, povezanoj sa ras-Øo-øáriØâ i sl., v. daqe. 719 [ic verovatno (mada to ne nagla{ava, za razliku od Kope~nog koji eksplicitno ka`e „po VukuŒ) samo prenosi podatke iz Vukovog Rje~nika, u kojem su pridevi ko~operan i ~eperan me|usobno upu}eni jedan na drugi. 720 Dodu{e, on tu pomiwe i glagol ko~iti se „oholiti seŒ (Vuk), koji bi mogao poslu`iti kao semanti~ki pandan i uzorak; up. i primer iz RSA: ko~iti se „dr`ati se nadmeno, razmetqivo, uko~eno, praviti se va`an, ko~operiti se, {epuriti seŒ. 721 S obzirom na ~iwenicu da su u s.-h. jeziku potvr|eni oblici sa prefiksom ~e- (ali ne i ~o-), dodatim na osnovu per-, up. ~eperiti se, ~eperan, primarnim mo`emo smatrati oblik ko-~e-periti se . Mnogo rasprostrawenija varijanta ko-~o-periti se nastala je verovatno prelaskom ~e- > ~o-, radi izjedna~avawa sa vokalom prefiksa ko-.

OSNOVE: 31) PERITI

315

„id.Œ (BER 2:662 s.v. kosØ1)722. Da je u pitawu prefiksalna tvorevina „aglutinativnogŒ tipa dokazuje rus. ko-sØo-øá`iØâsà „oholiti seŒ ørema ka-øá`iØâsà „{epuriti se, praviti se va`anŒ, na-Øo-øá`iØâ „nadutiŒ, œnagizdati, na-Øo-øá`iØâsà „nagizdati se, lepo se obu}iŒ (PeØleva 1986:201), ~e-øá`iØâsà „doterivati seŒ, œhvaliti se, praviti se va`anŒ (ÅSSÀ 4:58 s.v. *~epy`iti se)723. Nije sigurno da oblik ka}iperiti, wegove izvedenice i varijante (ka-~i-periti se, ki-}i-perka, }i-li-perka) pripadaju razmatranoj leksi~koj porodici. U pogledu semantike nema zna~ajnijih prepreka wihovom ukqu~ivawu u ovu porodicu, mada su se oni specijalizovali iskqu~ivo za jedno od wenih zna~ewa — „kin|uriti se, gizdati seŒ (sa daqim pomakom: „kico{, gizdavacŒ > „lakomislen, nestalan ~ovek, vetropirŒ). Me|utim, u formalnom pogledu problem predstavqa inicijalni element ka}i- (ka~i-, ki}i-, }ili-), koji te{ko da bi se mogao protuma~iti kao spoj ekspresivnih prefiksa, uprkos upadqivoj fonetskoj sli~nosti sa, npr., ko~operiti. Skok tuma~i imenicu ka}iperka kao imperativnu slo`enicu od *ka}iti se = ka}uniti se „kititi seŒ CG (Vuk) i pero. Po wemu, glagol je denominal od ka}un „biqka orchisŒ (Skok II 11–12 s.v. ka}ipera). Skokovo tuma~ewe nije uverqivo, ve} i stoga {to je re~ izvedena od neposvedo~enog glagolskog oblika. U semanti~kom pogledu ovamo svakako spada i glagol u{}uperit(i) se œdoterati se, srediti seŒ. Oblik reper~i se (roper~i se) mogao bi se dvojako tuma~iti: ili kao prefiksalna tvorevina, ili kao sufiksalna izvedenica. U prvom slu~aju, wegova tvorbena podela bila bi: re-per~i se, up. bug. øer~a se „ko~operiti se, praviti se va`anŒ (BER 5:183); kao tvorbenu paralelu up. re-be~e se, re-pe~iti se, pri ~emu je oblik reper~i se mogao nastati na analogan na~in kao i dva pomenuta oblika (v. be~iti, pe~iti). U drugom slu~aju, tvorbeno ra{~lawavawe ovog glagola bilo bi: rep-er-~i se, up. rep~i se 3. sg. „siliti se, prsiti seŒ Crna Reka (Markovi} 1993), „braniti se bez ~iwenica, galamomŒ Pirot (Zlatkovi} 1990), (iz)rep~im se 1. sg. „(iz)rebriti seŒ
Re~ je samo navedena kao izvedenica ili slo`enica od kost, bez obja{wewa. I pred drugim osnovama dolazi do naslojavawa prefiksa, up. na-ko-tu-mr a ~iti se „naobla~iti se, namra~iti se, smrknuti se (o nebu)Œ : na-ku-mra~iti se „id.Œ, na-tu-mra~iti se „natmuriti se, namrgoditi se, smra~iti se, smrknuti se; naqutiti seŒ (v. mra~iti (se)), rus. ko-~e-vrà`iØâsà „joguniti se; prenemagati seŒ (Fasmer II 357), rus. ~u-ka-reznuØâ „udariti, ispitiŒ (id. IV 380) itd.
722 723

316

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

Timok (Stanojevi} 1927), repiti se „praviti se va`anŒ Pro{}ewe (Vuji~i})724. Izrazitu varijantnost pokazuju pridevski oblici: ~eperan, }eperan, ko~operan, ko~iperan, o~koperan, u{}uperan, ka}iperan. I dok su ~eperan725, ko~operan (sa fonetskom varijantom ko~iperan726) i ka}iperan regularno izvedeni od svojih osnovnih glagola, ostali pomenuti oblici nemaju sasvim jasnu etimologiju. Kod prideva }eperan „`ivahan, okretanŒ Skok izdvaja osnovu }ep-, pro{irenu sufiksom -er-, ali ne zna kako se osnova u toj re~i odnosi prema onomatopeji }ep-, iz koje izvodi naslovnu re~ odrednice i wene izvedenice (Skok I 353 s.v. }epa). Ukoliko se ne radi samo o fonetskoj varijanti oblika ~eperan727, za oblik sa inicijalnim }indikativni bi bili slede}i primeri iz Zagara~a: }epanica „cjepanicaŒ, }ev~ica „cjev~icaŒ, }edilo „cjediloŒ, }eskoba „tjeskobaŒ, }esa „kesaŒ, }etat „cvjetatiŒ, pored pomenutog naceperiti (< nacïperiti?), s obzirom na mogu}i razvoj }e- < *cje- < *ce- (up. Loma 1993:117; Loma 1996:124). Oblik o~koperan mogao je (mada je to malo verovatno) nastati kao posledica dvostruke metateze: ko-~o- > ~o-ko- (zamena mesta prefiksalnih elemenata pred korenom) i ~o- > o~- (zamena mesta glasova u okviru jednog sloga, tj. u okviru jednog prefiksalnog elementa): ko-~o-peran > *~o-ko-peran > o~-ko-peran, up. daqe o{koprc < *o~koprc (v. prcati). Ovaj oblik se, me|utim, neizostavno mora posmatrati u kontekstu porodice prideva okoperan728 „~vrst, zdravŒ, kojoj, verovatno, pripadaju slede}e lekseme: ko-pijeran adj. „`iv, `ivahan, krepak, odva`an, otresitŒ, œvredan, radan, trudoqubivŒ, kopijernuti pf. „kre724 Up. iz istog izvora i napirep „onaj koji se nadi`e, pravi se va`an, lo{ ~ovekŒ; mo`da imperativna slo`enica nap(n)i-rep? 725 Up. SP 2:144 s.v. *~eperânã, gde se navodi i s.-h. ~eperan, a pridev se tuma~i kao deverbal od *~eperiti (se). U ÅSSÀ 4:60 s.v. *~epârânãjâ / *~epãrânãjâ navedeni pridevski oblici smatraju se izvedenicama od *~epârã / *~epãrã, koje se, pak, tretira kao deverbalna imenica u vezi sa nizom glagola *~epuriti, *~epyriti, *~epiriti, *~eperiti. 726 Ovaj oblik kao da donekle govori u prilog Skokovom izvo|ewu glagola ko~operiti se od sintagme „ko~iti perjeŒ, ali mo`da se inicijalno ko~i- razvilo i pod uticajem ka}i-peran. 727 U Zagara~u su posvedo~ena oba oblika, a autori re~nika me|usobno upu}uju jedan na drugi. 728 Moskov 1981:93 navodi s.-h. ko-peran „pokretan, brz, prgav, zdravŒ, ali bez provenijencije. U RSA, RJA i kod Skoka nema.

OSNOVE: 31) PERITI

317

nuti naboqe, malo se oporaviti, `ivnuti, zadobiti snagu, osna`iti se, poozdravitiŒ, zakopijeriti (se), okopijeriti „oporaviti, pomo}i u ozdravqewu, podi}iŒ, okopijeriti se „otrgnuti se od bolesti, oporaviti se, podi}i se, oja~ati, okrepiti seŒ, œizbaviti se iz nema{tine, siroma{tva, ste}i ve}u imovinu; osna`iti seŒ Uskoci (Stani}), okopijerit se, okopijernut se „oporaviti se, pridi}i se, `ivnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990), okopijeriti se, okupijeriti se „oporaviti se, poboq{ati se (zdravstveno, fizi~ki): Potqe prele`ane {pawolice malo se okopijerila, œzaimati, ste}i, pove}ati dobroŒ: U potowe vrijeme okopijerijo se i dr`i veliko `ivo Piva (Gagovi} 2004), okopijeriti se „izvu}i se, osna`iti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}), okopijerit(i) „osna`iti, okrepiti se, otrgnuti se od bedeŒ (Be}kovi}, Me|a... 246), okoprja(t) se „oporaviti seŒ Sumartin (Novakovi} 1994). Skok izvodi oblik okoperan „~vrst, zdravŒ od kopirati „micati se, vrvetiŒ sa prelazom i > e. On ne registruje glagolske oblike kopijernuti, zakopijeriti, okopijeriti, ali navodi wihove semanti~ke paralele okoprqati se „oporaviti seŒ (za koje smatra da je nastalo ukr{tawem sa krqati se) i okopirkati se „oporaviti seŒ Boka (Vuk)729, tako|e i pridev sa prefiksom o-: okopr~an „brz, okretanŒ Lika, BiH (Skok II 149 s.v. koporati)730. U moskovskom praslovenskom re~niku vasojevi}ki oblik okopijerit se (zajedno sa pridevom okoperan) dovodi se u vezu sa rus. dijal. okoøeriØâsà œpostati bogatiji, imu}nijiŒ, pa se na osnovu wih rekonstrui{e psl. *obkoperiti / *obkoperiti, za koje se pretpostavqa da predstavqa spoj prefiksa *ob-, *ko- i glagola *periti (ÅSSÀ 27:145). Navedene pridevske oblike vezuje i zajedni~ka semantika, donekle razli~ita od one koja je karakteristi~na za razmatranu leksi~ku porodicu. Wihovo zna~ewe je „`iv, spretan, odva`anŒ, koje ih dovodi u neposrednu vezu sa ~e{. ~iperny „brz, ve{t, pokretqiv, prgav, sr~anŒ (Machek 103), u kojem se pred istom osnovom javqa drugi prefiks (ovaj pridev se tuma~i u ÅSSÀ 4:60 s.v. *~epârânãjâ / *~epã729

Up. i zakopirkati œste}i malo imawa, skromno se oku}itiŒ Temni}

(RSA).
730 Ovaj posledwi oblik ima jo{ potvrda, up. okopr~an „brz, okretan, `ivahanŒ F. Grabovac ( Kosor 1979:65), ok o pr~an „spretanŒ Mihaqevi}i ( Peru{i} 1993:82), ovamo mo`da i o{koprc „deran, mulacŒ Split (Vidovi} 1990:73), up. pr~it se „praviti se va`an, oholiti seŒ, pr~evit „veoma dobar, vaqan; hrabar, sr~anŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Zabele`ena je i varijanta okoprcan „ve{t, spretan, `ivahan, okretanŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija), v. pr~iti, prcati.

318

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

rânãjâ). U pore|ewu sa okoperan pridev kopijeran mogao bi se tretirati kao pseudojekavizam. U pogledu zna~ewa navedenih glagola up. piriti „rasti, napredovatiŒ (RJA). Kada se imaju u vidu oblici o-koperan, o-kopr~an, o-koprcan, onda se i u pridevu o~koperan po analogiji mo`e izdvojiti prefiks o-. U tom slu~aju treba pretpostaviti neposvedo~eni oblik *~-koperan, ~ija bi eventualna tvorbena paralela mogao biti oblik ~-par „na drvetu ne{to kao trn, zalomqena grana na {to se ~ovek mo`e nabosti i povreditiŒ Kosovo (Elezovi}), up. i o-~-parak „paw od tankog drveta; o{tro par~e drvetaŒ Vrawe (Zlatanovi}). Oblik ~par < psl. *~âparã sa izvesnom rezervom tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~â- / *~e- i korena *par- (u vezi sa glagolom *porti), pri ~emu se dopu{ta posredstvo iterativa-durativa *(~â)parati (ÅSSÀ 4:147)731. Oblik u{}uperan u pogledu semantike potpuno odgovara ishodi{nom pridevu uperan, ali je wegova tvorbena struktura nejasna, mo`da uz-}u-peran? Za element }u- up. }e-peran, samo sa drugim vokalom. Kao jedinu semanti~ku (i delom tvorbenu) paralelu razmatranih oblika mo`emo navesti glagol {iroko-peri se 3. sg. „ko~operiti se (kao petao na koko{ki)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990). Svi ostali glagoli, koji kao drugi deo slo`enice sadr`e element -periti, imaju druga~iju semantiku — „kriviti se, savijati seŒ, sadr`anu u osnovnom glagolu isp e riti se „saviti se, iskriviti se, izviti seŒ (RSA)732.
731 U svetlu ove hipoteze, i semanti~ki gotovo identi~an oblik ~aporak „patrqak, deo grane koji je prilikom okresivawa ostao na stabluŒ (Be}kovi}, Lele... 73) kao da bi mogao imati istu etimologiju, iako je za wega ponu|eno sasvim drugo tuma~ewe, v. ÅSSÀ 4:59 s.v. *~epârã / *~epãrã. 732 Up. i krivo-periti (se) œvitoperiti (se), savijati (se), kriviti (se) (o dasci, gredi i sl.)Œ CG, iskrivoperiti (se) „iskriviti (se), izvinuti (se)Œ CG, vito-periti „izvijati, krivitiŒ, izvitoperiti (se) „saviti (se), iskriviti (se), izviti (se)Œ, fig. œizopa~iti (se), iskvariti (se)Œ, vitoper adj. „usukan, iskrivqen (o plo~astim predmetima, obi~no onima koji treba da budu ravni)Œ, œvitak, gibak, savitqivŒ, fig. œvetropirast, nesre|en, neozbiqanŒ, vitoperan „savitqiv, elasti~anŒ, vitoperast „zavojit poput usukane trakeŒ (RSA) (v. Skok II 641–642 s.v. pero); iz-ero-periti se „iskriviti se, izvitoperiti seŒ; fig. œpostati gori nego pre, iskvariti seŒ Hrv., Kosovo (RSA), verovatno u vezi sa naeriti, erav (v. Skok I 494 s.v. erlav), iz-lijo-periti „izvitoperiti se, iskriviti seŒ Vojv. (RSA), up. lihoper (‹a vrata, daska), liho rebro „vito rebroŒ (v. Skok II 294–295 s.v. lih). Up. i ukr. zavinøeriØisà „odupreti seŒ (ESUM 2:217: nejasno; izvo|ewe od nem. sich emporen „buniti seŒ nije ubedqivo).

OSNOVE: 31) PERITI

319

PIRITI {e-piriti se impf. „oholiti se (kao paun repom), razmetati seŒ (RJA) do-{e-piriti pf. „sti}i {epure}i se, ponosno, gordo do}iŒ (RSA) na-{e-piriti se pf. „lepezasto ra{iriti rep i nakostre{iti perje (o paunu, }uranu i sl.)Œ (RSA) è na-piriti pf. „napuniti vazduhom, naduvati, nadutiŒ, œnadi}i, nakostre{iti (perje)Œ, napiriti se „naduvati se, naduti seŒ, œnadi}i se, razviti se, ra{iriti seŒ (RSA) napiren (dijal. napirit) adj. „naduven, uobra`enŒ, zast. œisturen, istaknut, ispup~enŒ, napirenost f. „naduvenost, uobra`enost, gordostŒ (RSA)733 · U osnovi oblika {e-piriti le`i glagol piriti < psl. *pyriti (se). U RJA se konstatuje da glagol piriti nije potvr|en u drugim slovenskim jezicima i izdvajaju se slede}a wegova zna~ewa: „duvatiŒ, œpotpirivati, podjarivati (vatru)Œ734, œdisatiŒ, œmirisati, vowatiŒ, œpu{iti se, dimiti seŒ. Skok navodi glagol piriti samo u zna~ewu „duvatiŒ i upore|uje ga sa rus. øáriØâ „je`iti dlakuŒ i sa lit. purstu „kostre{iti seŒ. ^ak i u nedostatku semanti~ki relevantih s.-h. potvrda, Skok je pravilno ukazao na srodnost ovog glagola sa rus. i lit. oblicima, ali je ishitreno protuma~io wegovo poreklo kao onomatopejsko (Skok II 661–662 s.v. piriti2). Ne{to vi{e potvrda nalazimo kod Fasmera koji, pored rus. øáriØâ i s.-h. piriti, navodi i ~e{. pureti, pouriti se „nadimati seŒ, ukazuju}i na wihovo srodstvo sa nizom baltskih oblika, ali bez ikakvog etimolo{kog tuma~ewa (Fasmer III 420). PURITI na-~e-puriti se pf. „nakostre{iti se, narogu{iti seŒ Lika (RSA)
733 Up. na-pi-piriti „dobro uzorati tako da zemqa bude rastresita i nadignutaŒ Ba~ka (RSA). 734 Ovo konkretno zna~ewe, osim u s.-h. piriti, raspirivati, o~uvalo se jo{ samo u lu`i~kom, up. glu`. pyri} „lo`iti (pe})Œ, dlu`. pyris „zapaliti, nalo`itiŒ. U drugim slovenskim jezicima glagol dolazi u prenesenom zna~ewu „zajapuriti se, razjariti seŒ. Zna~ewe „paliti vatruŒ bilo bi prvobitno ako je *pyriti od istog korena od kojeg i pie. *peuor, pur- „vatraŒ > gr. pur, het. pahhur, germ. Feuer, fire itd. (v. Schuster-[ewc 1197–1198 s.v. pyri}; Loma 1998:155).

320

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

{e-puriti se impf. „{eøiriØi se, {iriØi reø, øerjeŒ, œrazmeØaØi se, oholiØi seŒ (RJA), œpraviti se va`an, ko~operiti seŒ Potkozarje (Dalmacija), ^enej (Mari} 2002), {epurit se „oholiti se, razmetati se, praviti se va`anŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija), {epurit se Vasojevi}i (Bori~i}) na-{e-puriti pf. „skupiti i isturiti napred (usne), napu}iti, napr}itiŒ Lika (RSA) ra-{e-puren adj. œra{iren, otvorenŒ Kqu~ (gra|a ERSJ) è na-puriti pf. „naqutiti, rasrditi kogaŒ Kupinovac, napuriti se „naduriti se, naqutiti seŒ, œzavaditi se, posva|ati seŒ (RSA), napurlim se 1. sg. „naduriti seŒ Pirot (@ivkovi}) napuren adj. „uobra`en, nadmen, umi{qenŒ (RSA) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol -puriti se < psl. *puriti (se). U RJA je zabele`en samo glagol puriti „pr`iti, pe}iŒ735, ali su kao wegovi povratni oblici navedeni puriti se „spustiti nos kao puranŒ736 i „prpu{kati seŒ737, koji se verovatno etimolo{ki razlikuju od osnovnog oblika. Skok uop{te ne pomiwe glagol (na)puriti se u ovom zna~ewu, dok se on u ÅSSÀ 22:234 s.v. *napuriti (se) tuma~i kao spoj prefiksa *na- i glagola *puriti, i smatra se s.-h.—sloviwskom izoglosom, jer se u odrednici navode jo{ samo sloviw. napuurêc „nalagati, naizmi{qatiŒ, napurec „id.Œ738. Ovoj grupi leksema kao da pripada i st~e{. puriti se „oholiti seŒ, st~e{. purny, ~e{. vzpurny „tvrdoglavŒ (potvrde su citirane prema: Machek 103 s.v. ~iperny). Oblike purny, vzpurny [uster-[evc tretira kao kontinuante prevojnog stepena *(s)pur- ([uster-[evc 1971:479). Mahek pak smatra da je ovde pur- u vezi sa moravskim pyrit’ sa „nadimati se od besaŒ (Machek 706 s.v. vzpoura). Prezentirani oblici imaju brojne paralele u gotovo svim slovenskim jezicima. Wihova je zajedni~ka op{ta semantika: „{iriti perje (o pticama), kostre{iti seŒ, œpraviti se va`an, {epuriti se, dr`ati se nadmenoŒ, œgizdati se, doterivati seŒ, up sln. ~eperiti se, {~eperiti se, {eperiti se, ~epiriti se, ~opiriti se, {opiriti; bug. ~eøerà se, ~o735 Up. Skok III 81 s.v. puriti (se). Radi se o kontinuanti pie. korena *peuor, pur- „vatraŒ (v. prethodnu napomenu). 736 Sa primerom: Nemci se p i r e i p u r e, kako da jim se zemqa pod nogum trese (RJA). 737 Sa primerom: Vi{e puta u prahu se ‰kvo~kaŠ p u r i (RJA). 738 Up. osnovni glagol purec „izmi{qati, lagati; mnogo pri~ati, brbqatiŒ (Sychta IV 230).

OSNOVE: 31) PERITI

321

øerà se, ~oøer~a se, ~aøuri; ~e{. ~eperit sa, ~aperit se, ~epyriti; sl~. ~eperit’ sa, ~apiric se; øoq. czapierzy} sie, czupirzy} sie, czupurzy} sie; glu`. {epjeri} (so); dlu`. {eperis (se); rus. ~eøoriØâsà, ~eøuriØâsà, ~aøuriØâsà, {eøeriØâsà, æeøuriØâsà, æeøáriØâsà, æeøeriØâsà; ukr. ~eøeriØisà, ~eøuriØi(sà); blr. ~aøurácâ, ~aøurácca itd. (potvrde su uzete iz odgovaraju}ih odrednica u ÅSSÀ i SP, v. daqe; pregled navedenih oblika daje i Moskov 1981:72–73). Ova porodica re~i uveliko je privla~ila pa`wu etimologa, ali do danas nije dobila op{teprihva}eno tuma~ewe. Skok, npr., samo konstatuje da je ~itava porodica praslovenska, ali ne daje wenu etimologiju. Sln. ~eperiti se potkrepquje primerima iz drugih slovenskih jezika, ne navode}i pri tom s.-h. potvrde sa inicijalnim ~-. Varirawe ~- / {- obja{wava iz {~- u prefiksalnoj slo`enici ra{~epiriti i upu}uje na ~uperak (Skok III 387 s.v. {epiriti se).739 Bezlaj smatra da je osnova kod ovih leksema ista kao u netopir (Bezlaj II 210 s.v. na~eperiti se), ali s.v. netopir, navode}i razna tuma~ewa ove re~i, zakqu~uje da je sve nejasno (id. 221). Slavski sve pomenute lekseme karakteri{e kao ekspresivne, pa otuda i promenqivost wihovog glasovnog lika. Ishodi{te semanti~kog razvoja on vidi u zna~ewu „kostre{iti perjeŒ odakle „nakostre{en, uobra`en, gordŒ i upu}uje na bug. øerà se, øer~a se „{iriti perje; praviti se va`anŒ : øero (Sáawski I 128–129 s.v. czupurny). Sli~an tretman analizirana grupa re~i ima i u ÅSBM, gde se nagla{ava da ove istozna~ne slovenske lekseme predstavqaju samostalne ekspresivne tvorevine u svakom od jezika, o ~emu svedo~i varijantnost osnove (ÅSBM 7:284 s.v. na~aøurácca). Isti stav ponavqa se i s.v. na{aøerácca, s tim {to se tu ve} ukazuje na Mahekovo tuma~ewe da ova obrazovawa ukqu~uju intenziviraju}e *{e- < *~e- (id. 289).740 Jedan broj autora iznosi pretpostavke i o krajwem poreklu ove leksi~ke porodice. Me|u wima se zapa`a jasna podela na dve struje, zasnovana na razli~itim pristupima tvorbenom ra{~lawavawu raz739 Ne{to vi{e podataka o ovom glagolu mo`e se na}i u vanetimolo{koj literaturi. Tako, npr., Grickat smatra da su glagoli {epiriti se, {epuriti se ekspresivni zahvaquju}i svom osnovnom zna~ewu. Iako pored ovih obrazovawa osnovni, nepro{ireni glagol ne postoji, ona ipak u skupinama -ir-, -ur- vidi sklopove sufiksnog porekla, koji su ovde samo istorijska a ne i stvarna veli~ina (Grickat 1955–1956:69). 740 Zanimqivo je da se s.v. na{aråøicâ (id. 289), ve} kao sopstveno, iznosi tuma~ewe da je u pitawu ekspresivna tvorevina u ~ijem je sastavu intenziviraju}e {a(< *{e- < *~e-) i råøicâ, råønucâ „lupnuti, tresnutiŒ.

322

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

matranih leksema. Dok jedni u wima vide sufiksalne derivate od osnova koje se, u krajwoj instanci, sve mogu svesti na ie. koren *(s)kep-, drugi u wihovoj strukturi uo~avaju prefiksalne elemente dodate ili na imeni~ku osnovu koja je u pero, ili na glagolsku osnovu *-per- / *-pyr- / *-pur-. U SP oblici *~eperiti, *~epariti, *~epuriti tuma~e se kao ekspresivni derivati od *~epati, *~epiti. Da bi potkrepili ovakvo tuma~ewe, autori pokazuju da se derivati istog tipa obrazuju i od semanti~ki bliskih *~apati, *~apiti, *~upati, *~upiti (SP 2:141–143). Tako su u jednu odrednicu sme{teni etimolo{ki razli~iti oblici od kojih je samo *~epariti u vezi sa *~epati.741 U prilog tome govori i semantika. Dok kontinuante psl. *~eperiti, *~epuriti uglavnom imaju zna~ewa karakteristi~na za razmatranu grupu re~i, dotle kontinuante psl. *~epariti pokazuju sasvim druga~iju semantiku: „~eprkatiŒ, œkupati se u pesku ili u vodi (o `ivini)Œ, œdrapati se, ~e{ati seŒ, œ~e{qati se, umivati seŒ, œhvatatiŒ, œraskre~iti seŒ, œrazvla~iti, napiwatiŒ. Autori SEK upu}uju na tuma~ewe dato u SP (kome o~ito daju prednost), ali citiraju i obja{wewe dato u ÅSSÀ (SEK I 230 s.v. ~eparec)742. Berneker navodi pomenute glagole s.v. *~epã „grana, lastar, izdanakŒ, dovode}i ih tako u vezu sa {~epajo, {~epati „rascepitiŒ (Berneker 143). Bernar potkrepquje Bernekerovu etimologiju bugarskim primerima. Tuma~e}i bug. ~oøoresØ „naduven, izve{ta~en, nadmenŒ, on dovodi ovaj pridev u vezu sa glagolima ~eøerà se „ceøati se, rastavqati nogeŒ, œørsiti se, hvaliti se, praviti se va`anŒ, ~oøorà se (~oøerà se, ~oøer~a se) „zasØajati ispred nekoga raskora~eno, da mu se prepre~i putŒ, œnadimati se, ørsiti se, øraviti se va`anŒ, raz~oøervam se „raskora~ivati se, rastavqati ruke ili prsteŒ, odakle i zna~ewe „{iriti se, zauzimati mnogo mesta, biti obimanŒ. Po wemu, to su sve kontinuante korena *skep-, koji se dobro o~uvao u bugarskim dijalektima kod re~i sa osnovnim zna~ewem „ceøati, rastavqatiŒ. Istu
741 Varbot tretira koren *~ep- u *~epati kao varijantu korenova *kop- (*kopati) i *{~ep- (*{~epati) i na osnovu toga zakqu~uje da je Bernekerova pretpostavka (v. daqe) o povezanosti osnova grupe *~epariti / *~eperiti sa *skep- ta~na (ova konstatacija, po na{em mi{qewu, stoji samo u slu~aju *~epariti, ali ne i *~eperiti, jer se tu radi o kontinuanti glagola *periti). Autorka tako|e smatra da je do pribli`avawa i kontaminacije gnezda *~epati, *~epariti sa paronimnim gnezdom *~apati i sinonimnim *-periti (v. daqe) — do{lo sekundarno (Varbot 1998:227–228; Varbot 1996:14–15). 742 Sa ka{. ~eparec sa u zna~ewu „kupati se u pesku ili vodi (o `ivini)Œ korespondira s.-h. puriti se „prpu{kati seŒ (v. nap. 737).

kao i wegov sinonim. pripada onoj drugoj grupi autora koji razmatrane re~i tretiraju kao prefiksalne tvorevine. Psl.od øero (Fasmer IV 428 s. tuma~e}i sln. Po wemu.izvodi od palatalne varijante *skep-. up. œpraviti se va`anŒ pretpostavqa da je u vezi sa pero (Machek 98 s. ~eøà „kidati. koja alternira sa ~. korena *(s)kep.i glagolske osnove koja ima ~itav niz apofonskih va- . U ÅSSÀ lekseme iz ovog kruga svode se na nekoliko psl. {epiriti se. autor ga smatra mawe verovatnim (Schuster-[ewc 1427–1428 s. Oblike sa inicijalnim {. Fasmer. srodno sa lit. Ovi oblici sadr`e ekspresivne prefikse *~e-. Sli~no. Za e u obliku perit sa „podizati seŒ. ~e. Inicijalna grupa {~-. Oblik *~epyriti Snoj tretira kao varijantu od *{epyriti. ishodi{ni oblik *~eperiti se nastao je verovatno od *~epyriti se kao posledica paretimolo{kog naslawawa na *pero. sve od ie. jer ka`e da je promena k o r e n s k o g vokala e > o ili ekspresivna. *~eperiti se / *~epiriti se tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~e. praoblika. Me|utim. skidatiŒ i za~eøil se e „nagizdao se i zauzeo va`nu pozuŒ. ~epiti „lomiti. kidati seŒ i „nadimati seŒ autor zapa`a i kod drugih kontinuanata korena *(s)kep-: s. ~epyriti se „uspravqati se. ~epiti se „rastavqati nogeŒ. naime.v. a ne prefiksom. [uster-[evc navedene lekseme smatra starim onomatopejskim obrazovawima od ie. i Bezlaj IV 92–93). je`iti seŒ ili sln. sØoji u vezi i sa ~e{. purti „postati sipak. kidatiŒ. ~oøornáè. Iako citira Fasmerovo tuma~ewe. {eperis se (Bernar 1982:332–333).(u {opiriti se) potvr|uje predlo`enu vezu sa korenom *(s)kep-. Mahek oblike sa zna~ewem „kostre{iti seŒ izvodi od *pyriti sa intenziviraju}im ~e-. ovde kao da inicijalni slog {o. ~oøoresØ. nabreknutiŒ itd.i psl. dlu`. nakostre{iti se.v.ili *(s)kep-. prvobitno „nadimati seŒ. {~epiriti se „praviti se va`anŒ.(sa velarnim k-). }ubaŒ (Snoj 641.smatra delom korena. ~epyriti).(u ~e{}em sln. bug.-h. dok su oblici na ~od *kep. dijal. Oblik ~eperiti smatra sekundarnim. jer je u wemu drugo e rezultat asimilacije vokala. bug.v. rastresit (o zemqi). ili posledica naslawawa na re~ {op „~uperak. na {ta ukazuju s. *to.od ({)~eperiti se. Bernar smatra da rus. {epjeri}).OSNOVE: 31) PERITI 323 dvojnost zna~ewa: „rastavqati se.-h. *{e-. Iako oblik {opiriti tretira kao varijantu sa po~etnim {. {epuriti seŒ. ali detaqnije obja{wewe nudi Snoj. On pretpostavqa da su te tvorevine obrazovane pomo}u ørefiksa {e-. *pyriti „duvatiŒ. {opiriti autor delimi~no dolazi u koliziju sa datim obja{wewem. naduvavatiŒ (Snoj 69 s. ~eperiti se). {eøeriØâsà).v. onomatopejskog korena *pu(H)-. *topyriti „kostre{iti se. *pou(H)„duvati. razbaru{iti se. obliku ~epiriti se) i sa {. œpraviti se va`anŒ..

{epjeris „id. 56 s. *-pyriti. ~e{. dlu`.v. rus. glu`. *-piriti. ku-. *ob{~eperiti (se) (id. kao primere za prevojni stepen *(s)pyr. [uster-[evc u pomenutom radu uspostavqa taj niz: *(s)por. rasØoøárivaØâ „{iriti (o krilima). pyri} so „razjarivati se. {e-. i [pringer 2002:27). dijal. ~e{./ *(s)pâr. kostre{iti (perje.. dijal. To. 743 Up. ~o-. *~epuriti se tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~e. {tr~ati (o perju). Moskov tretira razmatrane lekseme kao tvorevine sa prefiksima ~e-. {e-. ne zna~i da imamo i kona~no re{ewe za ove oblike.)./ *(s)pur.Œ. sl~. kostre{iti (o perju i kosi)Œ. .uz pomo} razli~itih ekspresivnih prefiksa (v./ *(s)per. ~eperit’ sa „id. *pyr-. Problem ostaje etimologija same osnove. koji stoje u me|usobnom ablautskom odnosu (Moskov 1978:354). oblike koji ih sadr`e navodi naporedo sa oblicima bez wih. Smatramo da se ovde radi o oblicima obrazovanim od osnove *per.[uster-[evc navodi rus. *por-./ *pur. Time posredno odre|uje i poreklo oblika sa inicijalnim ~e-. Autori ÅSSÀ.). me|utim. ~epyriti „razbaru{ivati (kosu). Psl.Œ.Œ.v. cit. {a-. ~eperit sa pored perit sa „id. {o-. tako i Moskov 1978:354–355. Psl./ *(s)pãr. Pri tom se konstatuje da je kontinuante ovog psl. cit. oblika te{ko razlu~iti od kontinuanata *~eperiti se / *~epiriti se (op. Razmatraju}i alternirawe korenskih vokala u nizu *(s)por.i glagolske osnove *-puriti. {e— verovatno preverbima ([uster-[evc 1971:478–479)./ *(s)pãr/ *(s)pyr. øáriØâ „nadizati./ *(s)pir-. [uster-[evc je u jednom ranijem radu bio na pragu pravog re{ewa. me|utim. *pur-. praviti se va`anŒ. obrazovane od korenova *per-./ *(s)per./ *(s)per-. kostre{iti. ~e{.)743. nadimati se (od besa)Œ. npr. Na{ stav ogleda se ve} i u na~inu prezentirawa materijala. 57–58 s. Jo{ jednom se nagla{ava da ova osnova u sastavu analognih slo`enica ispoqava veliku raznolikost prevojnih stupweva (op./ *(s)pur./ * pyr. i tuma~ewe dato s. I mada ne obja{wava inicijalne elemente ~e-. osnova *(s)pyr. krzno)Œ./ *(s)pyr.(ÅSSÀ 4:55–56 s.v. a kao primere za prevojni stepen *(s)per.Œ.v. zauzimati neprijateqski izgled./ *(s)pir. postajati napet. {e-. ra{~upavati. rasprostiratiŒ. pyrit’ „id. *~epyriti se tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~e. bez ikakvog poja{wewa konstatuju da se ova osnova odlikuje ~itavim nizom apofonskih varijanata. a ~e-. ~a-.i glagolske osnove *-pyriti.324 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI rijanata: *-periti. smatraju}i ih kontinuantama psl.(op. Osporava se izvo|ewe od korena *skep. Iako je u svom etimolo{kom re~niku dao druga~ije tuma~ewe./ *(s)pâr..navodi glu`. 30:148). {epjeri} „dizati se. ~u-.

. ostatak iznetih potvrda predstavqa nesumwiv dokaz da je ovde zaista do{lo do me{awa ablautskih redova (v. Me|utim. Ipak nije do kraja jasno da li su to apofonske varijante j e d n e osnove ili je u pitawu n e k o l i k o etimolo{ki razli~itih osnova koje su se zbog sli~nosti semantike i glasovnog sklopa — naknadno pribli`ile. nap. cit. ali mu Varbot zamera na suvi{e slobodnom pristupu semanti~kom aspektu prezentiranog materijala. {to za posledicu ima da se u ovu leksi~ku porodicu svrstavaju i one lekseme koje joj ne pripadaju. 477).koji se javqa kod oblika o/ã-reda (op. 478–479)744. 744 Varijantu *(s)pur. Varbot 1984:125.OSNOVE: 31) PERITI 325 cit. 22).autor obja{wava kao dopunski prevojni stepen sa vokalom -u.

Up. œnako~operiti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) ras-ko-pe~it se pf. (ibid. go-ro-pe~iti se „ko~operiti se. ko~operiti se.) u-ko-pe~it se pf. jedan {pijun mawe Vasojevi}i (Stijovi} 1990) na-ko-pe~it se pf. dr`ati se nadmeno i uobra`enoŒ: Ni{ta se nemo kope~it. iskope~iti se „iskriviti se. œosmeliti seŒ Potkozarje (Dalmacija). e ja znam da slomim rogove! Zagara~ (]upi}i 1997). kope~it se œko~operiti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). kuropecati se „praviti se va`anŒ (Vuk 1818). œnaglo umreti. „rogu{iti se. œpremreti od strahaŒ id. 746 Up. „v. ko~operanŒ Potkozarje (Dalmacija) ko-ro-pe~iti se impf. deformisati seŒ: One su stolice iskope~ene — Noge su mu se iskope~ile CG (RSA). tako|e iz istog izvora ispe~it se œizbezumiti se od strahaŒ: Ispe~i}u se o(d) straha ako mi ko zazvoni u neka doba no}i. „izvitoperiti. iz istog izvora izraz ostat ukope~en œskameniti se od straha ili drugog iznenadnog uzbu|ewaŒ. {ta se on korope~i prema onijem koi imaju preko stotinu Uskoci (Stani})747 745 Up. a niko mi to ne}e priznat id. oholiti se. 747 Up. izobli~itiŒ. kope~it se „id. izraz iskriviti se od smeha. ko~operiti seŒ: Ako ima dvaes brava.)746. razmetati seŒ CG. ispe~it œveoma nekoga upla{itiŒ. „isprsiti se.. œrastrgnuti seŒ: Raskope~ijo san se od posla. iskriviti. praviti se ve}i no {to jeŒ Kosovo (Elezovi}) is-ko-pe~iti pf. juna~iti seŒ Temni} (RSA). borbeno statiŒ Uskoci (Stani}). iskope~it se „iskriviti seŒ. gorditi se. œokretan.326 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 32) PE^ITI 32) PE^ITI ko-pe~iti se impf. pej. cr}iŒ: Iskope~ila se ona pogan. cr}iŒ: Ne}u – pa da }e{ se sad tu ukope~it! Vasojevi}i (Stijovi} 1990) o-ko-pe~an adj. kurope~iti se „ponositi se. iskope~it se œburno do`iveti neko ose}aweŒ: Iskope~ili smo se o(d) smijeha Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002)745.verovatno se radi o ekspresivnom . „dr`ati se nadmeno. Kod oblika sa inicijalnim go. ukope~it se „naglo umreti. œnapraviti se va`anŒ. va`no. {epuriti seŒ: Video sam Diogena koji se veli~anstveno p e ~ i o i k o p e ~ i o u velikoj purpurnoj ode`di Vinaver (RSA). (ibid.

ispup~iti seŒ. repe~it se „naprezati seŒ: Ne repe~i se. nape~it se „namestiti se. œrazvu}i. ti si veliki de~ko Qe{tansko (Te{i} 1977). {epuriti seŒ (Kurkina 1986:111)748. nastojati (da se odr`i)Œ Vrgada (Juri{i}). „kreveqiti seŒ. „iskriviti seŒ Qe{tansko (Te{i} 1977) fonetskom alternirawu k : g (bezvu~ni : zvu~ni suglasnik). . oholiti seŒ. pe~iti se „be~iti se. „id. pe~it se œdr`ati se izve{ta~eno. raspe~it œrastrgnuti nekogaŒ. napu}iti ustaŒ Ro`aje (Had`i}) raspe~iti pf. raspe~iti se „raskora~iti se. nape~iti se œnaqutiti se. 748 Kurkina navodi primer iz: T. razma}iŒ Uskoci (Stani}). „praviti se va`an. raspe~it se „id.OSNOVE: 32) PE^ITI 327 ?re-pe~iti impf.) VARIJANTE: ko-pe}iti se impf.Œ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). kad ne more{! Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) è pe~iti impf. pe~it se „maziti seŒ Barawa (Sekere{ 1977). „nadi}i se. raspe~it se œra{iriti se na nekom prostoru ne daju}i drugome mestaŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) upe~it se pf.Œ Brusje (Dul~i}i 1985) nape~iti se pf. repe~iti se „praviti se va`an. Lexicalia iz starih hrvatskih pisaca. ispe~it se „id.Œ BiH (RSA). razmetati se. stati (negde gde nije mesto za to i gde nekome smeta)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). pe~it se „kriviti obraz (osobito usta) prema kome za poruguŒ Brusje (Dul~i}i 1985)749 ispe~iti se pf. 749 Up. Segedin (gra|a ERSJ). „raskora~iti. izbe~iti seŒ (RSA). bekeqiti seŒ. kruto se pona{atiŒ Uskoci (Stani}). Rad JAZU 315. dok je kod druga dva oblika mogu} uticaj glagola kur~iti se „penem imitorŒ (Vuk 1818). Potkozarje (Dalmacija). „umiqavati seŒ: Nemoj se pe~iti.Œ. iskope}iti se pf. ukru}enoŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). „mazitiŒ. œgizdati se. (ibid. razma}i nogeŒ Uskoci (Stani}). œpreterano se mazitiŒ [abac (gra|a ERSJ). ra{iriti nogeŒ. Mati}. œra{iriti o~i u ~u|ewu ili strahuŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). praviti se va`anŒ Potkozarje (Dalmacija). œlepo se obu}i i zauzeti izve{ta~enu pozuŒ id. iz istog izvora be~it se œid. repe~iti se „upiwati se. Zagreb 1957. „kriviti se (o predmetima)Œ. truditi. pojaviti seŒ. œnametqivo stati. œ(na nekoga) pogledati sa grimasom na licu. œrazmetati se. 68. œgizdavo hodatiŒ (RJA).

pa sve digli Para}in. zate}i se. nadneti seŒ (RSA).. *napo~iti (se). izdi}i se. nastale kao rezultat prevoja *pok-. *napu~iti (se). Tupi`nica. 752 Up. razroga~iti (o~i)Œ. gde te uhvatim. te se nasladih biju}i Leva~. a sili se. œzagledati se uko~eno. trsiti seŒ Makre{ane (RSA)751 · Prema Kurkinoj. Semantiku glagola „oholiti se. Obja{wavaju}i glagol be~iti kao onomatopeju (v.v. gore). na}i seŒ: Nije on siroma’ . kreveqiti seŒ autorka izvodi iz osnovnog zna~ewa ishodi{nog *po~iti — „dizati. Sokobawa (RSA)750 na-ko-pe{iti se pf. nako~operiti seŒ Para}in (RSA) u-ko-pe{it (se) pf. uma}iŒ Kosovo (Elezovi}). kope{trit se „praviti se va`an i sna`an./ *pe~-. i{~ikava drugog. nadmen stav. on se tad kope{i Para}in. Iako i Skok u obliku kope~iti izdvaja prefiks ko-.-h. zate}i nasamoŒ: Ispe{ih ga lepo u poqu.v.v. ispe~iti. . osnove *pek.v. glagoli pe~iti (se). ispe{ati „izvu}i se s mukom. „juna~iti se. otimati seŒ: On se sam kope{a Leva~ (RSA). „zauzeti va`an.328 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-pe{iti se impf. on nema krajwe niti jedinstveno obja{wewe za oblik bez prefiksa. „usprotiviti se tvrdoglavoŒ. kope~iti predstavqaju kontinuante psl. kad se ispe{io bez para (RSA). bekeqiti seŒ (Skok II 628 s.). prebitiŒ: Du{a je tvoja u mojim rukama. Ona tretira glagol pe~iti (se) kao s. naduti se. al’ ga sad `alos’ potrevila ba{ u „aminŒ. *po~-. kobacati. „v. ispe{i}u te Leva~. ispu~iti „izbuqiti. koji je u vezi i sa pe~iti se „be~iti se. kao da je {to kadar — Neko je slab. nape~iti „napr~itiŒ kao ekspresivan glagol. Skok konstatuje da ta onomatopeja ima i varijantu sa p: pe~iti se „kriviti lice prema nekomeŒ. 751 Oblici ispe{iti „na}i. ispe{iti se „zadesiti se. ili kao 750 Up. V. 22:233 s.. Na jednom mestu tuma~i pe~iti se „gizdavo hodatiŒ. *spexã. i ÅSSÀ 22:226 s. œistu}i. iskope~iti (sa umetnutim ko-) (Skok I 129 s. kope~iti seŒ: Pa onaj mali kope{i se da se bije.-h. ispu~iti se „isturiti se. Skok I 427 s. œiskoristiti zgodnu priliku u odnosu na nekoga radi ostvarewa svojih nameraŒ: Deca ispe{e majku kad nije kod ku}e te u~ine ne{to {to im nije dozvoqeno Leva~. ispe{it se „izvu}i se. s. Zorunovac.v. bebekati). iskobeqati seŒ: Jedva kowi ispe{a{e iz blata Lika (RSA) verovatno stoje u vezi sa psl. dospjeti). nape~iti se „nakititi seŒ. Glagol kope~iti (se) pomiwe i s. lokalnu tvorevinu koja se rano ukqu~ila u ablautske odnose (o tome svedo~i prisustvo prefiksa ko.u strukturi oblika kope~iti). Nije sigurno da ovamo spada i ko-pe{ati se „braniti se. ali je nejasno da li ga tu navodi kao onomatopeiziranu varijantu ovog glagola. Ispe{ili me kad ja otidoh u Para}in.v. nadimatiŒ (Kurkina 1985:20–21)752. {epuriti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). iskola~iti o~iŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) ko-ro-pe{iti se impf. *pospe{iti (v.

OSNOVE: 32) PE^ITI 329 paralelu za oblik sa prefiksom ko. osnove *rãp(Kurkina 1986:111). œbrz. -ro-. i re-be~e se (v. ko~operiti seŒ i b) „dizati. kriviti se „savijati se. Oblik korope~iti kod Skoka nije zabele`en. nije jasno poreklo inicijalnog re-. ko-ro-pe{iti. okretanŒ ([kalji} 632 s. kreveqiti seŒ. ispre~iti seŒ > „oholiti se. po na{em mi{qewu.v. kao kontinuante psl. Semanti~ki razvoj ishodi{nog *po~iti tekao je zapravo u dva pravca: a) „dizati. ko-pe{iti (Skok ih ne pomiwe) za sada mo`emo objasniti samo kao varijante glagola ko-pe~iti. . savijatiŒ koje se. fig. razmetati se. ~ > {). moglo tretirati kao pomenuti element sa likvidom.v. ko-ro-pe~iti : ko-pe{iti. s jedne strane. nadimatiŒ > „kriviti.(Skok II 117). *pe~iti. {epuriti seŒ (RSA). glagole uz sln. kekeriti se). mogu}e je pretpostaviti i postojawe neposvedo~enog oblika *ke-re-pe~iti se. zakovrnuti). pridev repe~ „o o~ima besnog psa. nakon ~ega je ostalo samo re-pe~iti. up. U obliku ko-ro-pe~iti se do{lo je do pro{irewa prefiksa koelementom koji sadr`i likvidu. Po{to se oblik k-re-be~iti se mo`e izvesti iz ke-re-be~iti se (kao rezultat gubqewa vokala u prefiksu ke-). nadimatiŒ > „nametqivo stati. praviti grimaseŒ (up. u kojem se izgubio ceo ekspresivni prefiks ke-. upaqena pocrvenela ranaŒ. upe~iti se). a s druge — u „umretiŒ (up. rappezzare (Juri{i} s. u vezi sa pejik „glasnikŒ. bekeqiti seŒ tako|e mo`e uvrstiti u kontinuante psl.). Stoga se i oblik pe~iti se u zna~ewu „be~iti se. Ono bi se. Juri{i} pomi{qa na aloglotsko poreklo vrgadskog oblika < it. [kaqi} neopravdano smatra da je pe~iti se turcizam. Up. semantika nas primorava da i wega uvrstimo me|u ovde razmatrane lekseme. u kojima je do{lo do promene krajweg suglasnika osnove (~ > }. istole~iti se. Indikativan je potpuni tvorbeni i semanti~ki paralelizam oblika ko-pe~iti. Kurkina neopravdano navodi hrv. [to se ti~e oblika re-pe~iti (Skok ga ne pomiwe). k-re-be~iti se „praviti se va`an. Me|utim. razvilo u „be~iti se. be~iti). Oblike ko-pe}iti. jo{ i ke-re-be~iti se.

}askatiŒ. laprdatiŒ CG (RSA) la-prda m. „nabrbqati se. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. „po~eti pri~ati kojekakve lakrdije. lamprda f. sg. „brzoplet. besmislenoŒ Du~alovi}i (RSA). laprdati œid. œgovoriti koje{ta. lamprda „debela. lamprda~a „tra~ibabaŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). pogrd. „brbqivacŒ Vrawe (Zlatanovi}). laprdat [umadija (Grkovi} 1982). udariti u neozbiqno i besmisleno pri~aweŒ CG (RSA) iz-la-prdati pf. œpri~ati koje{taŒ Uskoci (Stani}). Mali Zvornik.) la-prnd-ati impf. tru}ati. alaprdast adj. lupetatiŒ Vrhovine. „zanovetawe. pogrd. lupetatiŒ Draga~evo. „alapa~astŒ Ni{ (RSA). œbrbqivicaŒ CG (RSA). naklapatiŒ. Prijepoqe (gra|a ERSJ). }aprdati „pri~ati glupostiŒ Srem (gra|a ERSJ) za-}a-prdati pf. tru}ati. napri~ati se kojekakvih glupostiŒ id. „alapa~aŒ Du~alovi}i. œveselo pri~ati. samo za te`e vawske posloveŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) la-prdast adj. (ibid. izlaprdat (se) „izbrbqati (se)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) na-la-prdat se pf. laprdati Uskoci (Stani}). nespretna `enaŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993) la-prda~a „toroku{a. laprdati Unac (Jovi~i}). {eprtqastŒ Ni{ (RSA) }a-prdati impf. Jadar. lamprda~a œid.Œ Vojv. Potkozarje (Dalmacija). Lika (RSA). laprdan „la`ovŒ Lu`nica (Mani}). laprdan œmu{ka osoba koja pri~a glupostiŒ Vojv. „v.). „pri~ati natenane. pogrd. pogrd. Split (Vidovi} 1990).Œ CG (RSA). laprda 3. laprdat Vasojevi}i (Bori~i}). (ibid. œgovoriti koje{ta. pogrd. œosoba koja pri~a koje{taŒ id. Zagara~ (]upi}i 1997). (RSGV). brbqivicaŒ Draga~evo. (RSGV). 2004) za-la-prdati pf. „zapri~ati seŒ Uskoci (Stani}) }a-prda f. „ispri~ati {to neozbiqno. Ma~va (gra|a ERSJ) la-prd-iw-ati pogrd. pogrd. Srem (gra|a ERSJ) . CG (RSA). Rovca (Bjeleti} 1993:38). lamprda~a „`ena. naprdaweŒ. alaprdast „brzopletŒ Leskovac (Mitrovi}) la-prdati / laprdati impf. pogrd.330 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 33) -PRDATI 33) -PRDATI a-la-prda f.

„pri~ati {aqive. luperda. bestidnicaŒ Piva (Gagovi} 2004) }o-prdat (se) impf. si}i padaju}iŒ Wegwevo (gra|a RSA)754 753 Up.OSNOVE: 33) -PRDATI 331 }a-la-prdati impf. sva|alicaŒ Mokrin (Rajkov 1971). œglupa~aŒ. œneozbiqna. koprcnuti seŒ (RSA) s-to-prnd-ati se pf. „`ena koja se ru`no pona{a. }askati. luckastŒ. Osnova -prd. „luckasta `enska osoba. „praznosloviti. ka`i-prda „osoba koja ne ~uva tajnu.) ~a-la-pr-n-dati impf. zbijati {aluŒ [abac (gra|a ERSJ) ~a-la-prnd-alo n. Vasojevi}i (Bori~i}). „lakomislen.) }u-prda f. }aknut. „ona koja je }aknutaŒ Piva (Gagovi} 2004).) {u-prda f. (ibid. „praviti sitne {ale. (ibid. qosko-prda pogrd. lakomislena osobaŒ Uskoci (Stani}) telenprdas adj. nepouzdana `enska osobaŒ Unac (Jovi~i}) te-le-n-prda f. veselo pri~atiŒ Uskoci (Stani}). / m. sru~iti se. luc-prda pogrd. lu-prda pogrd. }askati. trabuwati. sprdati se. œpri~ati gluposti. nagva`dati. lupa~aŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). }alaprdati nar. „neuredna `enska osobaŒ Uskoci (Stani}) {o-po-prdile m. „nedovoqno razumna. ka`iprda „sitni potkaziva~Œ Zagara~ (]upi}i 1997). slomiti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). lucprda „luckasta. luca.je vrlo produktivna u tvorewu imenica sa negativnom semantikom. nerazumanŒ id. sprcat (se) „slomiti se padaju}i sa kakvog visokog mesta. up. œneozbiqna.)753 ko-prd-ec-nuti se pf. ne- . tru}ati. skotrqati se. koja mnogo pri~a i brzo prenosi sve {to ~ujeŒ (RSA). loj-prda œnamigu{aŒ Unas (Jovu~i}). vesele stvari. Rovca (Bjeleti} 1993:38). nepredvidiva osobaŒ Srem (gra|a ERSJ). s-prcati (se) „okliznuti se i pasti. „ona koja mnogo pri~a. ali bez mere i smisla. brbqati. napri~ati seŒ id. œonaj koji puno i {aqivo pri~aŒ id. {qo-prda arh. nabrbqati se. œ`ena koja pri~a mnogo. 754 Up. pri~ati neobaveznoŒ [umadija (gra|a RSA). vedro. budalasta `enska osoba. „ludorijaŒ Dubrovnik (RJA) ?{o-po-prda f. zabavqati (se) kakvom pri~om (ne osobito pametnom)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) na-}o-prdat se pf. (ibid. luca „luckasta. œpasti. lucprdaŒ. u vezi sa qoska pogrd. „neuredan mu{karacŒ id. budalicaŒ (RSA). „stara lena `ena nesposobna za ma kakav rad u ku}iŒ Lika. govoriti koje{taŒ (Andri}) }a-la-n-prda f. „neuredna ili lewa `enaŒ Vrhovine (RSA). „mrdnuti (zadwim delom tela). œpuno i zanimqivo pri~ati. ludica. u vezi sa lucnut „pomalo lud. torokati. „na}askati se do mile voqe. (ibid. zamlatasta osobaŒ Zagara~ (]upi}i 1997). stropo{tati se.

izmotavati se. „qutiti se kra}e vreme pa se umiritiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). {aliti se. 755 Up. prda~iti se œpodsmevati seŒ ^enej (Mari} 2002). „podsmevati se kome. zakeratiŒ CG (RSA). œumoriti se od te{kog putaŒ Zagara~ (]upi}i 1997).Œ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). zaprdivati „pri~ati nekakvu pri~u koja ima u sebi i {ale. naprdivatiŒ Uskoci (Stani}). prndekati „blebetatiŒ Lika (Skok s. prdwaviti Uskoci (Stani}). fig. pf. (RSA. opamprdusiti se „nako~operiti se. prndecati. poneti seŒ. zanovetatiŒ: Naprdati ‰zna~iŠ zanovetati. ru`itiŒ. ali je neistinitaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). komedijaŒ Uskoci (Stani}) poprdi 3. „nadizati se. {eretŒ. izmotavati se. {ega~iti seŒ Hrv. Lika (Ajxanovi} 2002) hotice se sjuriti niz kakvu strminuŒ. „grditi.Œ Uskoci (Stani}). zboriti kao kakav veqi ~oek.. podi}i se. „pona{ati se i govoriti neozbiqno. nako~operiti seŒ. œgovoriti glupostiŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). „oporaviti seŒ. Piva (Gagovi} 2004). tako|e popardusiti se „pokazati se nadmen. ismevati kogaŒ Uskoci (Stani}). œometatiŒ Zagara~ (\upi}i 1997). (RSA). œoporaviti se. nadi}i se. œnako~operiti se. ko~operiti seŒ Uskoci (Stani}) o-pa-m-prd-us-iti pf.) po-pa-m-prd-us-iti se. bezna~ajnostŒ Crna Reka (Markovi} 1986) potprdivati se impf. „{aqiv~ina. prezdravitiŒ id. i Herc. Segedin (gra|a ERSJ). naprdati se „sprdati se. œ{ala. (ibid. œzbijati {alu. poprdica f.. prdlati „id. podsmevati se nekomeŒ (RSA) naprdati impf. œzanovetati. izmotavati seŒ. poprnd u siti se „osna`iti se. „sitnica. prsiti se. „pri~ati koje{ta. popardusiti se pf. œzanovetatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) isprdati impf. iz istog izvora po-prd. poneti seŒ id. sg. zaprdat (se) „zagovarati (se).u s-iti se .v. (ibid. pogrd.)755 è pr|et impf. prdjeti) zaprdati impf. „pona{ati se neozbiqno. isprdati se „izrugivati se. {epuriti seŒ Piva (Gagovi} 2004). vulg. mnogi vele i l a p r d a t i: Nemoj tuda naprdati Dalm. . a ovamo je niko i ni{ta CG. zaprdavati „moqakatiŒ. popandrusiti se. „jako udaritiŒ. di}i glavu. {ega~iti seŒ: Naprdati .332 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?pa-n-prd-us-iti se impf. naprda f. zaprdat „id. RJA). ohol. popraviti se. po~eti se osiono pona{ati. zabavqati (se)Œ. pogrd. osiliti se. Uskoci (Stani}).

40). naro~ito s obzirom na wegovu funkciju poja~awa pred predlozima do. u (o ovom prilogu v. ruglo. Oblik }alaprdati nije registrovan kod Skoka. {prka „pogrda. up. Tomanovi} smatra ove glagole rezultatom kontaminacije: laprdati = labarati + prdeti. 757 O ovom glagolu v. {prkawe (RJA). {prdwa „sprdwa.v. {prdqavac „~ovek koji je dostojan preziraŒ Srem. U re~niku se potowi oblik izvodi od osnove koja je u sprdati se.(ako ga ne tuma~imo kao palatalnu varijantu prefiksa ~a-) u vezi sa zameni~kim prilogom }a < tja. laparati. sprdati seŒ BiH.v. Oblik }aprdati (s. sprdati seŒ Dubrovnik (RJA). lupkati (l. ismejavaweŒ. }aprdati = }askati + prdeti (Tomanovi} 1938–1939:212)758. prdjeti. Skok pomiwe oblike laprdati i }aprdati s. prevarant. koji se. ERSJ 1:103). govorio ili se i daqe govori. lapandati „brbqatiŒ na glagol laprdati. a-la-voj756 Ovamo i {prdati se „id. }a). i {prcati se „{aliti se. imaju funkciju intenzivirawa zna~ewa ishodi{nog oblika. }a-(la-) (Bjeleti} 1993:38. bockati kogaŒ. Bezlaj III 108. Skok I 347 s. {prkati se „sprdati se. a-la-vu`da „vrdalama.prionuo nastavak -lent ispred infinitivnog nastavka. Up. . zadirkivati se {alomŒ Srbija (RJA). Skok III 29–30 s. Up. U re~niku se oblik izvodi od sprdati se umetawem glasa c ispred infinitivnog nastavka -ati kao u gucati od gutati. U oblicima laprdati i }a(la)prdati izdvajaju se prefiksi la-.v. ~ankolizŒ Pirot (v. Oblik alaprda u tvorbenom pogledu nije usamqen. ali bez obja{wewa (Skok III 29–30). bez sumwe.v. Usko~ki glagol dokazuje iznetu tvrdwu. Ispred wegove osnove (~iste ili modifikovane) alterniraju razli~iti ekspresivni prefiksi. ismejavaweŒ Dubrovnik. Up. prcati) pa se i na wu dodaju ekspresivni prefiksi. bacati od badcati. smatraju}i da je u wemu do{lo do napu{tawa reduplikacije i pojave palatalne afrikate } < ~ (Skok I 250–251). U re~niku se imenice izvode od nepotvr|enog glagola {prkati (se). ismejavati se.Œ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). „rugati seŒ (RJA)756 · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol prdeti < *pârdeti „furzenŒ757.). naime. canca) dovodi u posrednu vezu sa ~an~a „besposlica. i to tako {to je na osnovu sprd-. cianciare „govoriti kroz {aluŒ. Posledwi oblik pokazuje da se osnova -prcati < -prdati osamostalila i poklopila sa homonimnom prcati (v. on je pak od {prd-k-ati.OSNOVE: 33) -PRDATI 333 sprdati se impf. Nije sasvim iskqu~eno da je prefiks }a. podsmevati seŒ Uskoci (Stani}). rug. lakrdijaŒ < it. I ekspresivni prefiksi. podrugivati se. rugawe. i ~prkati se „podsmevati se. {prd. Sali na Dugom otoku (RJA). i {e-m-prcati se „{aliti se.c. 758 Ne mo`e se osporiti izvestan uticaj onomatopejskih glagola lapati. kao u kapkati. zadirkivati. Machek 482–483. {prlentati „rugati se. podrugivati se. p rdjeti.

U oblicima }alaprdati. „`ena koja se skita. vrlo zanimqiva leksi~ka grupa: a-la-kura f. Navedeni primeri svedo~e o postojawu i ovakvog tvorbenog modela. verovatno u vezi sa kurwati „{ega~iti se. proskitatiŒ Uskoci (Stani}). talankurile „onaj koji je sklon skitwi (tako|e o volu. (ibid. kuretalo „onaj koji kure}e. nerazumanŒ Uskoci (Stani})760. RSA). blebetatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). bezobzirna. skitnica. bezo~na. ERSJ 1:110–111). kolo-vornica „skup veselog i bu~nog mla|eg svetaŒ Qe{tansko (Te{i} 1977) : tala-vornica „veliki broj qudi na jednom mestu. 760 Up. „manguparija. brbqati. Loma 1999). jer se isti tvorbeni postupak primewuje na razli~ite osnove. Kao semanti~ku i donekle tvorbenu paralelu up. ovci)Œ. sprdati se. kalakurnica „ludnicaŒ. poro~na (obi~no o sredove~noj `eni)Œ. Temni}. blebetalo. ovla{ radiŒ. lakouman ~ovek. „`enska osoba koja se slobodno pona{a i izra`avaŒ. œraditi ne{to bez ikakvog reda i planaŒ. sa tvorbenog aspekta. {aliti seŒ Temni}. ~ovek bez vrednostiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). Sikimi}). kurla{ pogrd. kuretati „govoriti koje{ta. u krajwoj liniji u vezi sa kurac „penisŒ (Vuk 1818) (o ju`noslovenskom nazivu za mu{ki ud v. brbqati. `enskaro{Œ Uskoci (RSA). skup deceŒ Lapovo (gra|a RSA). kako bilo uraditi neki posaoŒ. alakuras adj. kalamuwa : alamuwa (v. Ovamo mo`da jo{ i ka-la-kurnica f. blebetatiŒ Para}in (RSA). œkurvaŒ. kuretat „govoriti gluposti. 759 Ovo je. -muwati). samo smetaju Kolubara (gra|a RSA). œbudala{tinaŒ [abac (usmeno B. bludnicaŒ. ^a~ak. sprdwa. œpro}i po selu ili drugde bez nekog naro~itog ciqa. kala-kurdija „masa zaludni~araŒ: Skupila se neka kalakurdija. te-le-n-trta „nedovoqno razumna. gubqewem inicijalnog suglasnika datog ekspresivnog prefiksa. koji juri za `enama. O tome svedo~i paralelno postojawe slede}ih oblika: }alanprda : alaprda. neradnik. Za svaki od ovih oblika mo`e se pretpostaviti da je nastao od nekog oblika koji sadr`i ekspresivni prefiks pro{iren elementom -la-.334 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI da „neodgovoran i prevrtqiv ~ovekŒ id. ni~eg se ne stidi i ne ustru~avaŒ Zlatibor (v. kurla~a pogrd. brbqivacŒ (Vuk. œglupa osobaŒ. iz istog izvora i telentratati „nerazumno. „mu{karac koji se skita. {qamŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). koja je lakog morala. œosoba koja ne{to slabo. talankura / }alankura / ~alankura : alakura759. up. U ovim slu~ajevima radi se o onomatopejskim osnovama. „neorganizovana dru`ina. neozbiqan. telentrtas „lakomislen. ~a-la-n-kura „ona koja se bestidno pona{a. talandura „skitara (tako|e o kravi. ovnu)Œ. {alaŒ Draga~evo. up. (obi~no o mladi}u)Œ.). talankurati „skitatiŒ. vetropirŒ (v. a-la-kura „`enska osoba koja se slobodno pona{a i izra`ava. }a-la-n-kura „koja nema ose}aj stida. lakomislena osobaŒ. poro~naŒ Piva (Gagovi} 2004). olo{. . a-la-muwa „brzoplet./ -le-. œ`enskaro{Œ. ERSJ 1:105). ta-la-n-kura. }alankur „id. Para}in. „koji je slobodnog pona{awa i izra`avawaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). telenprda prefiksi se pro{iruju elementom sa likvidom -la. te-le-zvrkan „badavaxija. kurwa „{ega. gu`vaŒ [umadija (Grkovi} 1982). protalankurati „nemarno. I za oblik telenprda posvedo~ene su tvorbene paralele. coll. smu{eno ne{to raditiŒ.

skotrqati se niz nasipŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. 763 Up. isprndecati œizbiti.v. pri~alicaŒ: Oni lopoprda ne zna ni {ta e ispri~o. U potvrdama koje slede prvi deo slo`enice se modifikuje. prdeknuti „udariti koga da se ~uje kao prdacŒ Dubrovnik. œosoba koja sva{ta pri~a. „pri~ati koje{taŒ. isprdjeti „izbitiŒ Lika (Skok s. zadenutiŒ Banat (RSA). prndecati.i osnova -prd. prdjeti). U wemu se. Me|utim. zaprndecati se œzagnati se. . lopoprda.). lopoprda „r|ava `enska osobaŒ. isprndekati. œzaka~itiŒ. sprdet „utro{itiŒ Kosovo (Skok s. Boka (Skok s. a samim tim i desemantizuje: lopoprdati pogrd. govoriti koje{taŒ Lika. udariti seŒ Pro761 Koren -prd. i sprndosan „pocepan. prdele~iti „pasti. U obliku koprdecnuti izdvaja se prefiks ko-. up. dakle. i {u-prda. up. uo~ava element -to. kao wegov ekvivalent bez formanta -to-. lopoprdaqka „id. lupetatiŒ: Lupoprdati mu do|e kono lupati i prdeti. iz semanti~kih razloga doveli smo glagol stoprndati se u vezu sa sprcati se „okliznuti se i pasti. primorje (RJA)762.OSNOVE: 33) -PRDATI 335 Ne{to je druga~ija geneza oblika {opoprda. RJA). Zbog toga prvi deo re~i po~iwe da se do`ivqava kao ekspresivni formant lo-(po-). lupoprda pogrd. skobrqati se „skotrqati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). up. Knin.)763. œzapaliti cigaretuŒ Vojv. semanti~ki bliske oblike skondrqati se „strovaliti se.v. na prvi pogled tvorbeno neproziran. lupetatiŒ). prndo{e „cr}i (iz kletve)Œ id. istu}i {amarima.v. prdecati se „bacati seŒ Lepetane. (RSGV). razla`e se na slede}i na~in: s-to-pr(n)d-ati se. naprndi{iti se œzainatiti se u dokazivawu ~egaŒ id. œkrupna `enaŒ.u obliku {o-po-prda. zabiti. prdjeti). Obja{wewe dato u primeru nije samo rezultat narodne etimologije — oblik je zaista slo`enica nastala od lupati i prdeti (budu}i da oba glagola kao sekundarno razvijaju zna~ewe œpri~ati koje{ta.Œ Uskoci (Stani}). On se verovatno mo`e objasniti u kontekstu slede}ih obrazovawa sa osnovom -prdati: lupoprdati „pri~ati koje{ta.~esto podle`e sekundarnoj nazalizaciji. neugledno odevenŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). }u{kamaŒ Lika (RSA.pro{irena nazalom -n-761. 762 Za zna~ewe up. Oblik stoprndati se. „lucprdaŒ Bosna (RSA). Sa formalne strane obliku stoprndati najbli`e stoji glagol s-prndati „biti rasipanŒ: Lako je s tu|im sprndurat Hrv. zaprndecati vulg. BiH (RSA). slomiti seŒ (< s-prd-cati. (RSA). prdjeti). za zna~ewe up. up. pa na wegovo mesto dolazi {o. v. prndekati „brbqati. up. pa {ta iza|e.v. lupetaŒ Piva (Gagovi} 2004). koji mo`e da alternira sa drugim takvim formantima. i prdeknuti „pasti onako da se ~uje prdacŒ (Vuk). œpodvalitiŒ. (Zlatkovi} 1989). lupoprd „onaj koji pri~a koje{ta. œzabosti. zaleteti seŒ Bukovica. RJA s.

poprdusiti se) u procesu ekspresivizacije glagola. prdeleknuti „prevrnuti se. U pogledu zna~ewa up.(up. i prdeveqit se pogrd. „razmetati se uobra`enom snagom ili pame}u.mo`da je po poreklu imensko-glagolski prefiks pa. „mrdati seŒ. 764 I ina~e se osnova prd. up. uobra`ena osobaŒ. izme|u ostalog. osamoprditi „osamostaliti se. Skok s. prd-ec-ati. prd-uk-ati itd. a mewa se i mesto na kome se pojavquju). osiliti seŒ Uskoci (Stani}). }askati. „ko~operiti seŒ. Bjeleti} 2002:116–117. uprdeveqit se „osiliti seŒ. sa obrnutom pozicijom komponenata slo`enice — veqeprdati. biti umi{qenŒ. Glagol prdeti upotrebqava se u ekspresivnom govoru kao pejorativna metafora razvijaju}i razli~ita zna~ewa (v. veqati se „praviti se va`an.336 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {}ewe (Vuji~i}).v. prdeveqa „umi{qena. U obliku panprdusiti se izdvaja se osnova prd-us-iti764 i prefiksalni element pa. alterniraju nazali n / m. a mo`da je nastalo od œnormalnogŒ prefiksa po. . praviti se va`an.pro{iruje razli~itim sufiksima. œuobraziti se. prd-ek-ati. v. postati umi{qenŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). uzdizatiŒ. ko~operiti seŒ CG (RSA). pa-). „pastiŒ. 765 Up. veqati „hvaliti. usamoprditi se „uobraziti seŒ Piva (Gagovi} 2004). pastiŒ Sjenica (gra|a RSA). Inicijalno pa.pro{iren nazalom -n-.(v. oja~ati. Da je u pitawu izuzetno ekspresivan glagol svedo~e wegove brojne varijante (u wima. U oblicima sa ekspresivnim prefiksima realizuju se slede}a zna~ewa wegovog semanti~kog spektra: „brbqati. prdjeti). govoriti koje{taŒ. veqoprdati „praviti se va`nimŒ CG (gra|a RSA)765.

za~eprkat œid. ovla{. „grepsti kanyama odbacuju}i zemqu unazad. rasturati. œosoba niskog rastaŒ Uskoci (Stani}). radukatiŒ Uskoci (Stani}). ~a~katiŒ. ma~ki)Œ. p r { k a t iŒ. fig. i{~eprkati se „izvu}i se s mukom. œmalo. œpreturati. œmalo ne~ega {to je iskopanoŒ. „~eprkaweŒ. pokvariti ne{toŒ. œzagrepstiŒ. tajnoŒ. Potkozarje (Dalmacija). kopaju}i izdupstiŒ (RSA). ~eparkat „~eprkati. pretra`ivatiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œpomalo raditi. Potkozarje (Dalmacija) ~e-prk m. povr{no pro~eprkatiŒ. œid. œ~eprkawem zatrpati. œ~a~kati zemquŒ. ~eprkat „~eprkatiŒ Briwe (Finka/Pave{i} 1968). skriveno. œispitivati ne{to zamagqeno. ~eprka f. œraduckatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). iskobeqati seŒ (RSA). o{tetiti. „onaj koji ~eprkaŒ. œprekopavati. œpri~alicaŒ.Œ. „~eprkaju}i. Vojv. œid. Potkozarje (Dalmacija). œtrag od ~eprkawaŒ Brusje (Dul~i}i 1985) 766 U izvoru nije dato zna~ewe. otkriti ne{to dotad nepoznato. fig. kopaju}i nogama zemqu tra`iti {to za hranu (o koko{ci. pretra`ivati.OSNOVE: 34) -PRKATI 337 OSNOVE: 34) -PRKATI 34) -PRKATI ~e-prkati impf. œpretra`ivati po stvarima. (RSA) ot-~e-prkat pf. ispetqati se. (RSGV).Œ Vasojevi}i (Bori~i}) i{-~e-prkati pf. œupornim tra`ewem prona}i. rovikatiŒ Unac (Jovi~i}). ~eparkalo n. ~eprkati œgrebati. . œbrbqatiŒ Lika (Ajxanovi} 2002). œ~eprkaju}i. „po~eti ~eprkati. razgrnutiŒ Uskoci (Stani}). Uskoci (Stani}). fig. Uskoci (Stani}) na-~e-prkati se pf. rasipati (o koko{i i o qudima)Œ Brusje (Dul~i}i 1985) za-~e-prkati pf. œ{eprtqaŒ Unac (Jovi~i}). izvaditi (iz zemqe)Œ fig. œ~eprkaju}i upropastiti. kopkaju}i izbaciti. „~eprkaju}i raskopati. œkopati zemqu u potrazi za hranom (o `ivini)Œ Segedin (gra|a ERSJ). ~eprkat „iskopavati ~eprkawemŒ.Œ Potkozarje (Dalmacija). ~eprkat „grepsti da se {to iskopaŒ. „provesti dosta vremena u ~eprkawuŒ Herc. bilo kako zakopatiŒ (RSA). œotkriti tajnuŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ra{-~e-prkati pf. kopkatiŒ. nejasnoŒ Zagara~ (]upi}i 1997). ~eprkat (ceprkat) Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1990)766. œrazgrnutiŒ. i{~eprkat Zagara~ (]upi}i 1997).

up.„kopati. iz istog izvora i }epirkati œid. i Grickat 1955–1956:70. riti. doznatiŒ. *~eperiti. *perk’.i ~ap. Osnovna zna~ewa navedenih oblika su: „grepsti. Polaze}i od blr. Autorka pomi{qa da bi. œpretra`ivatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) · U osnovi navedenih potvrda le`i glagol -prkati. U prilog tuma~ewu Varbot i Moskova govorila bi i varijanta ~a-prkati. (o koko{i)Œ. ~ep. koja pokazuje da se ne radi o osnovi ~ep-. ve} o osnovi -prkati.mogu biti normalna i produ`ena baza istog korena (e iza ~ > a). -er-) daju povoda onomatopeizirawu glagola. s obzirom na semanti~ku bliskost i realnost prefiksa ~e. grepstiŒ (< ie. Varbot rekonstrui{e psl. Sam pak glagol *pãrkati (se) Varbot smatra vrlo arhai~nim obrazovawem. Eve }epirkam ne- 768 U RJA je registrovan samo oblik prkati „srditi seŒ. koji se u ostalim slovenskim jezicima sa~uvao samo sporadi~no. up. Skok izvodi glagol ~eprkati od ~epati.u ~eprkati izdvaja i Moskov 1965:71. mogu ka sam zaludan.Œ: [ta radim. Osim toga. i to samo u poslovici: Ko pr~e. tj. pored o-baze u kopati. gde se tvrdi da se od bliskozna~nih glagola *~epati. tra`itiŒ. 769 Oblik ~aprkati mogao bi biti i od ~apati. SP l. s.v. ne sr~e Banat. Tomanovi} tuma~i oblik ~eprkati kao rezulatat kontaminacije ~epkati. potvrda øorkacca „~eprkatiŒ. ~eprkatiŒ.v. On pomiwe i Dani~i}evo mi{qewe da je ~eprkati od ~epati. *~upiti obrazuju derivati istog tipa. 767 Up. up.c. odatle „pomalo raditiŒ. pretra`ivatiŒ. smatraju}i da razna pro{irewa osnove ~ep. ali mu zamera {to ne obja{wava poreklo r u ovoj re~i (Tomanovi} 1938–39:213).338 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~a-prkati impf. œ~eprkati. *~apati. kapati. . izbaviti seŒ. ~eprkatiŒ). kontinuanta ovog psl.(-ar-. glagola mogao biti oblik ~eprkati. œraditi sporoŒ. „izvu}i (se).ili *perk(u). ~epati + pr{kati. zemqoradni~kom terminologijom (Varbot 1979:22–24).-h. kopkatiŒ [umadija (gra|a RSA)767. {ta. Isto kona~no re{ewe nudi se i u SP 2:141–143 s. øorkácca „~eprkati. ispred koje alterniraju razli~iti prefiksi769.. ~aprkati „id. Prefiks ~e. pita{ me. kopati po zemqi (o koko{i)Œ. „otkriti. ~epa). „gaze}i nogama pr{katiŒ. koji u odgovaraju}em zna~ewu nije potvr|en (ili sa~uvan?) kao samostalan768. glagol *pãrkati (se) sa op{tim zna~ewem „~eprkati. øorkacâ „grepsti. kopkati. preturati. œpreturati. i Moskov 1978:355.u starim slovenskim obrazovawima. povezanim sa potencijalnom ie. pa otuda i ~ep-r-kati (Skok I 307–308 s.

~eprjat / ceprjat Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1990)773. koprcati seŒ BiH. zakopati ~eprkaju}iŒ. ~eprqat „~eprkatiŒ Kosovo (Elezovi}). zagrnuti. œsahranitiŒ: Umre ~ovjek. kopeqat se „kobe- i eno se iskoprqa — Ponese godina ko ikad dosle. œmalo. „lagano. izbaviti se iz kakve nastale krizeŒ: Bija{e privijo od neakve bolesti o-ko-prqati se pf. BiH. za~eprqaju 770 Up. iskoprcati seŒ CG (RSA). za~eprqati œostaviti zapo~eti posaoŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). pomalo poslovati. fig. za~eprqati œplitko zakopatiŒ. œposejati kako biloŒ. 771 Up. œkako-tako sahraniti. „v. „v. „plitko. plitko kopatiŒ Gora`devac (Bukumiri} 1983) za-~e-prqati pf. kopkatiŒ.OSNOVE: 35) PRQATI 339 OSNOVE: 35) PRQATI 35) PRQATI ko-prqati se impf. . Lika (RSA)770 za-ko-prqati pf. ~eprqati œkopati nogama (o koko{i)Œ Ro`aje (Had`i}). izbaviti se (od nekog zla)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „zakopatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). koporati) ~e-prqati impf. ko-peqati „pone{to raditi. za~eprqat œza~eprkati. œ~eprkawem zatrpati. iskopeqati se „iskobeqati seŒ Gacko (RSA). ~eprkatiŒ Uskoci (Stani})772.. œzagrepstiŒ. œraduckatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). u vezi i sa kobeqati (se) (v. kako-tako. ~eparjat „grepstiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). bilo kako zakopatiŒ Dalm. ~eprjat „~eprqatiŒ Sumartin (Novakovi} 1994). kopeqati se „koprcati se. kV-). „ne{to malo uzorati ili {ta drugo uraditiŒ. „grepstiŒ Vrgada (Juri{i}). œprikriti neku ru`nu radwuŒ Ro`aje (Had`i}). ovla{. ~eprl’am 1. œdovr{iti kakav radŒ Uskoci (Stani}). bacakati seŒ: Po~eo se kopeqati na zemqi kao zaklano pile Bosna (RSA). iskopeqat se „iskobeqati se. na brzinu iskopatiŒ (RSA). 773 U izvoru nije dato zna~ewe. pritrpati zemqom. iskoprqasmo Piva (Gagovi} 2004)771 qati seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „izvu}i se. raduckatiŒ: Prebiram ovu zemqu u ba{~i – ~o’jek mora ne{to da kopeqa Gacko. „staviti u zemqu. povr{no se dota}i nekog poslaŒ. ~eprqat œ~eprkatiŒ. „v.v. zakopati. œpo~eti ~eprkatiŒ. pa se. ukopatiŒ. Mo`da od kop-eq-ati. sg. „oporaviti seŒ (Skok s. z a k o p a t i na brzinuŒ BiH (RSA) is-ko-prqati se pf. povr{no pro~eprkatiŒ. „za~eprkati. „po~eti ~eprkati. 772 Tako|e ~eprqnuti pf.

~eprqci pl. razgrnutiŒ Uskoci (Stani}). ~aprqati se œkome{ati se. „plitko kopatiŒ Vrawe (Zlatanovi}). fig. œslabo.)776 ~a-prqati impf. za ozna~avawe laganog hoda. i{~eprqati se „izgrepsti seŒ Poqica (RSA). te{ko. da samo ne prokisuje – to na{i zovu za~epeqiti Ba~ka (RSA).. za~epr- Ba~ka (RSA)774. œzakopati nehri{}ansku du{uŒ Kosovo (Elezovi}). œsaznati. ~aprqawe n. „iskopatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). 775 Up. na}i ~eprkaju}iŒ.. „~eprqaju}i. i{~eprqati „izgrepstiŒ Vrgada (Juri{i}).340 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI qat „za~eprkatiŒ. sa drugim zna~ewem na~eprqiti œpostaviti ne{to tako da se svakog ~asa mo`e sru{itiŒ Kordun (gra|a ERSJ). ra{~eprqat œid. ~aprqat œgrebati. povr{nog kopawa Uskoci (Stani}) ~eprq. za~eprqati se „malo se ukopati. stanŒ: Siroma{ki skunatoriti malo ku}ice . „zapo~eti neki posao pa ga ostaviti. „ogrepsti (~aporcima. (ibid. batrgati se nogama i rukamaŒ Prijepoqe (gra|a ERSJ) 774 Up. fig. bilo kakoŒ: Ne mo}i ku}u ili kolebu kao {to treba napraviti. i{~eprkatiŒ Para}in. „grebu}i naneti povrede nekome. iza}i uz kakvu uzbrdicu. nemoj koko{ke da ~aprqav rasad! Lebane (gra|a RSA). izgrepstiŒ (RSA). ~aprqam 1.). „~eprkatiŒ: Pazi. i podrug. grebuckatiŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ). na brzinu. ~eprqak m. za-~e-peqiti „napraviti nu`no skloni{te. (ibid. nego ma kako – to se ka`e za~eprqiti ga i nikomu ni{ta! Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). „~eprkaweŒ: ]e dobije{ dete niki boles sâs tvoje ~aprqawe po |ubre! id. {aprqe „sitno graweŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). doznati. i{~eprqati / i{~eprqiti „izvaditi. istro{eno oru|e. sg. jedva se izbavitiŒ Uskoci (Stani}) na-~e-prqati pf. alatkaŒ. œugaziti snegŒ.Œ. œs mukom. slabog. „~eprkatiŒ Uskoci (Stani}). œslabe grabuqeŒ id. prona}iŒ Uskoci (Stani}). 776 Up. ne dovr{itiŒ Vojv. i kojekako je pretrpati. noktima)Œ Vrgada (Juri{i}) ra{-~e-prqati pf. ~eprkaju}i izvaditi. iskopati ve}u koli~inu ne~egaŒ CG (RSA)775 o-~e-prqati pf. . „~eprkaju}i raskopati.Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) ~eprq interj. provizorno se utvrditi ukopavawemŒ (RSA) za-~e-prqiti „uraditi ne{to povr{no. „prstŒ. (RSGV) i{-~e-prqati „v. i{~eprqati se / i{~eprqiti se „izvu}i se iz kakve te{ke situacije. iz sela u planinu i sl.

id. sg. œ~eprkatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`i glagol prqati „kopati. prpati „raditi ne{to brzo i nemarnoŒ.c. 2004). œvrsta r a l aŒ i ka{. koje Bori{ izvodi od starijeg *perplec < *prpliti „~eprkati. pf. *pero „pritiskati. i ka{. ~aprqak œkomadi}. koperlec sa. „kopati prqemŒ779. iz istog izvora ~o-prw~e n. gore) (Varbot 1979:23). oratiŒ (Skok ga ne registruje). Mogu}e je da je i s. s. probadatiŒ. œk o p a t i nogama. 778 . œpaw od pose~enog mladog drvetaŒ Vasojevi}i (Bori~i})777 za-~o-prqa 3. ~ e p r k a t i (o `ivini)Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „~eprkatiŒ Timok (Dini} 1988) na-ta-prqati se pf.-h. prq obi~no tuma~i kao derivat osnove *pârati. Up. perlec780. gore ~eprq uzvik za ozna~avawe laganog hoda Uskoci (Stani}). impf. *per. œklinŒ.-h. glagola posredno ukazuje i Varbot. rasecati. jo{ i ukr.vv. „plitko okopatiŒ Vrawe (Zlatanovi}) pro-~a-prqati pf. „pro~eprkatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995) ~a-prq m.-h.Œ. ~eprkatiŒ. *pãrpati (l. glagol *pãrpati < ie. oti}i polako. par~enceŒ. paralelan i srodan glagolu *pãrkati (v. na koje se. va|ewe luka i sl. 780 Iako se s. svode i *pãrkati. ~oprq}a 3. „po~eti nespretno kretati. sg. pf. ali up./ *por. pej. na osnovu kojih Varbot rekonstrui{e psl. øorøaØi „sitniti zemqu ralomŒ. o~eprqati œodgaveqati. ogrepsti seŒ Poqica (RSA) za-{e-prqati pf. upirati. dovode}i u vezu s. „zadobiti ogrebotine na ko`i. u su{tini. perlec I. kopkatiŒ < *prpati. *prpajo „~eprkati po ne~em sipkom (o pticama)Œ.OSNOVE: 35) PRQATI 341 i{-~a-prqim 1. On se mo`e dovesti u vezu sa ka{. lagano se kre}u}iŒ [umadija (gra|a RSA)778 è prqat impf. podupiratiŒ (Skok III 46–47). tuma~e}i potowi oblik kao onomatopeju (SEK III 68 s. „mawe drvo za{iqeno s jedne strane koje slu`i za o k o p a v a w e.). perpolec sa).-h. œnokatŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ). prqati nastalo na analo777 Up. 779 Up. „plitko oratiŒ. iz istog izvora prq m. gusto sejatiŒ. œkanxaŒ. sg. øorøaØisà „rovati zemqu.sa pro{irewem -p-. Oblik je verovatno nastao glasovnim promenama od od-{eprqati. perlec „nemarno obra|ivati zemquŒ.-h. Na srodnost s. œdete. œmotkaŒ. Varbot smatra da je podjednako mogu}a veza ove imenice sa *per. imenicu prq „kra}i komad drvetaŒ. izgrepsti se. prqka 3. œ~esto. sg. IV 52–53 s. nedoraslo ~eqadeŒ Vasojevi}i (Bo- ri~i}). ~eprkati. micati ne~imŒ (RSA). „za~eprkatiŒ: Za~oprqa{e pili}i po pepel i dignu{e pra{inu Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V.v.„razrezivati.

-h. druga~ije Sáawski II 456–457 s. ~o-. koje se tuma~i na isti na~in (SEK l. prpor).c. Bjeleti} 1994a:353–354). Skok izvodi oblik ~eprqati od ~eprkati (< ~epati). koprqati stavqa u red izvedenica od psl. ta-. naro~ito ako se ima u vidu uo~ena bliskost glagola prkati i prqati. kopati nogom vrqaju}i tamo amo (Tomanovi} 1938–39:209). kopernacz: kao ekspresivno pro{irewe od *kopati). ~o. ~aprqati. koje smatra onomatopejom.v. prtqati < prtiti (Skok III 59 s. mot-ati : mot-rq-ati. glagol — od *prpqati781. .-iter.Œ (Skok II 149)783. tj. Bezlaj III 131 s. Moskov 1965:71. koperlec sa „`eniti seŒ. Ispred osnove prqati alterniraju prefiksi ko-.v.v. ka{.i prqati (Bjeleti} 1994a:354). 783 U odrednici je gre{kom izostavqeno o u obliku okrqati se. prtljarija). 782 Za odnos kop-ati : kop-rq-ati up. Osnova prp. Oblik koprqati razla`e se na ko. perlec i s. Za oblik iskoprqati se (iz ne~ega) smatra da je izveden iz koprqati ili da je samostalno nastao od iskoprcati se. Kao tvorbenu paralelu up. ~a-.v. tj. nestrpqiv. ono je u izvesnoj suprotnosti sa tuma~ewem koje je autorka ponudila za s.(up. Tuma~ewu Slavskog priklawa se i Varbot. ~eprkati (Varbot 1979:22). up. *kop-ati (sa pro{irewima *kopor-. *pãrplati. vrteti seŒ. iskopati se (iz ne~ega) + vrqati.342 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI gan na~in kao ka{. œbiti nemiran. kontinuantu (pored prqati) psl. ~epa).. Oblik koprqati (nogom) tuma~i od kopati + vrqati. dem. za~oprqa. Oblik okoprqati se „oporaviti seŒ obja{wava ukr{tawem sa okrqati se „id. iskopati se iz ne~ega vrqaju}i.-h. ~a-. i Moskov 1978:355. *kopati : *~epati sasvim legitimno782. Moskov 1978:355. ~e-. ~ak.v. Skok III 55–56 s. *kopyr-). Iako je tretirawe s.javqa se i u obliku prp-or-iti se. ~oprq}a izdvajaju se prefiksi ~e-. upu}uju}i daqe na ~eprkati (Varbot 1974:59).-h. prtiti (se).-h. *kopr-. pa s. Skok izvodi oblik koprqati (uvo|ewem q i zamenom sloga or vokalnim r) od koporati. zamenom deminutivnog nastavka -kati sa -qati (prema ~etrqati) (Skok I 307–308 s. oblika koprqati : ~eprkati kao derivata psl. 781 Up. {e-. U oblicima ~eprqati. kojim se naj~e{}e i defini{e pra}akawe `ivine u pra{ini (up. Tomanovi} smatra oblik koprqati se u zna~ewu „koprcati seŒ rezultatom kontaminacije koprcati se + vrqati. up. perlat „vaqati se u pesku ili blatu (kao koko{i)Œ Orlec (Houtzagers 1987) kao mogu}i pandan ka{.

Oblik za{eprqati mogao bi biti u vezi sa {eprtqati (v. ali tako|e i sa {ebrqati „teturati. ali mu zamera {to ne obja{wava poreklo glasova rqa u ovoj re~i (Tomanovi} 1938–39:210). „otkriti.) (v. prona}iŒ). U semanti~kom spektru analiziranih oblika izdvajaju se slede}a osnovna zna~ewa: „grepstiŒ. pr~iti). ni`e natoprqiti se (v. pro{ebrqati „prohodati (o detetu)Œ Lika (usmeno M.B. neuredno raditiŒ. brqati). izbaviti seŒ. „kopatiŒ. . On navodi Dani~i}evo tuma~ewe oblika ~eprqati od ~epati. up. U obliku nataprqati se izdvaja se element -ta-. „klimavo hodati. „oporaviti seŒ). {V-). hodati nesigurnoŒ Lika (RJA). tj. „~eprkatiŒ (> „raditi ne{to povr{noŒ. „koprcati seŒ (> „izvu}i se. ~eprkati vrqaju}i tamo-amo.OSNOVE: 35) PRQATI 343 Tomanovi} smatra oblik ~eprqati „~eprkatiŒ rezultatom kontaminacije ~epati + vrqati.

spiskati novac. spr~kati se „v. spr{kati „uraditi po- . up. œovla{ prekriti. œbiskati.Œ: Raspr~ka{e ono malo imawa ko kerovi.Œ. raduckati. pr{kati œpomalo raditi sitne. zadirkivatiŒ.344 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 36) PR[KATI 36) PR[KATI ko-pr{kati impf. Ko`eqac 1989:80). 2004) è pr{kati impf. dirkati. sg. acc. spr~kati „nepromi{qeno potro{itiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). œobavqati neke sitne. tra`iti. lake posloveŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). œvrlo lo{e. pepeluŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) · U osnovi navedenih oblika le`i deminutiv pr{kati. za~eprkatiŒ. sg. pri ~emu oba oblika smatra denominalima od prdac (Skok III 29)784. uni{titiŒ. Glagol pr{kati zaista je u vezi sa pr~kati. spr~kati „potro{iti. ~eprkaju}i zakopati. imawe i sl. raspr~kati „uludo potro{iti. pr{kat „~a~kati. 2004) ~o-pr{ka 3. „na}i ne{to u pra{ini. sg. fig. œpr{kaju}i. „prporiti seŒ Bu~um i Beli Potok (Bogdanovi} 1979). impf. prpatiŒ (RMS). ~eprkati (kao koko{ka)Œ id. pepelu i sl. pro}erdati. œdirati u kakvu ne~isto}uŒ. naro~ito ako se u obzir 784 Zna~ewa nekih oblika zaista ukazuju na takvo poreklo. (Zlatkovi} 1990) zapr{kati pf. ~eprkati. ~eprkatiŒ. izraz pr{ka-pr{ka „ne raditi kako vaqa. raspr{kati „v. „po~eti ~eprkati. raspr~katiŒ: Raspr{ka{e sve {to imaju Uskoci (Stani}). œzabadati nosŒ Uskoci (Stani}). mrqatiŒ.?). kopati i sl. ali u zna~ewu „prqati. upropastitiŒ. ispitivati. plitko zakopatiŒ Tre{wevo (RSA). pr{ka 3. kako bilo uraditiŒ. œprporiti se u pra{iniŒ Timok (Dini} 1988. lake poslove. pr~kati. „riti po p r a { i n i. rastresitom. kopr{ka se 3. upropastiti. „preturati po ~emu sipkavom. pomalo orati.. Piva (Gagovi} 2004) ispr{kal 3. œugaziti.v. „koprcati seŒ. sprdati seŒ Uskoci (Stani}).Œ: Mlogo volim da gledam kâko se ti~i}i kopr{kaju po pra{inu Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. „xarati. sg. zatrpatiŒ: Za~opr{kaj ovoj kravaj~e u pepel. „id. œ~eprkatiŒ. œyarati (vatru)Œ. pretra`ivati ne{toŒ Zagara~ (]upi}i 1997). da se ispe~e Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. pregledati.Œ Pirot (Zlatkovi} 1988). kopr{kati se „koprcati seŒ Vrawe (RSA. ~opr{ne se „koprcnuti seŒ Timok (Dini} 1990) za-~o-pr{ka pf. Skok pomiwe ovaj glagol s. „bacati zemqu rogovima (o volovima)Œ Zorunovac. inf.

.Œ. pi`doqak „zakr`qali plod (obi~no vo}a ili povr}a)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). mrqati. id. p r { k a t iŒ. „id. koje su. brqatiŒ Uskoci (Stani}) : br{kat „{krabatiŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989).). ~alabrcnuti) (v. Kao tvorbeno-semanti~ku paralelu oblika pr{moqak up. tako da bi se za wega mogao pretpostaviti i ishodi{ni oblik pr{iti > deminutiv pr{kati. Drugo mogu}e tuma~ewe je da je glagol pr~kati deminutiv od prkati. a kao semanti~ku — prdavac „id. prh). kupati seŒ. br~iti). pr~kati (Bezlaj III 107). petqatiŒ Virje (Herman 1973). otaqati.(Petleva 1994:60–61.). trebalo bi ustanoviti etimologiju ovog drugog (Skokovo tuma~ewe nije prihvatqivo za navedene oblike).v. raditi povr{noŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993). a u drugima sporadi~no — {k. U prefigiranim oblicima realizuju se zna~ewa: „koprcati seŒ. 785 Up. Ispred osnove pr{kati alterniraju prefiksi ko. (up. Ishodi{ni glagol pr{kati ima {iri spektar zna~ewa. Bezlaj III 100–101 s. pr~kat / pr{kat „br~katiŒ: On samo pr{ka i ni{ ne dela. „~eprkatiŒ. nemo}no raditi. dakle. „onaj koji je nesposoban da u~initi ne{to vrednoŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). objediwenih hiposemom „vr{iti neku radwu u malom stepenuŒ.v. „razgrnutiŒ Uskoci (Stani})785.v. (ras)pr{iti itd. „koje{tarijaŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). raspr~kati „r a { ~ e p r k a t iŒ: Raspr~kale koko{i luk. spr~kati (se)Œ Uskoci (Stani}). . Takvo tuma~ewe predla`e se i za sln. To zna~i da bi oblik pr~kati mogao biti bezvu~na varijanta oblika br~kati. Na mogu}e poreklo glagola pr~kati ukazuju usko~ka i kajkavska potvrda. pra{iti. 73). radukatiŒ. pr~karija f. pr~kavac / pr{kavac m. izme|u ostalog. œ~initi ne~istim. br~kati „me{atiŒ. k o p k a t iŒ. „prporiti seŒ. definisane i kao „br~katiŒ.v. Ako bi se. Semantika glagola pr{kati. spr{kati (se) „v. prah. Petleva 1994a:336. slabo.B.. 119 s. o~ebr{kati „zalo`iti (o ma~ki)Œ Dubrovnik (Skok s. sao kao od nevoqe. Stoga bi pr{kati (< pr~kati) u krajwoj instanci moglo biti deminutiv od prkati. prah.OSNOVE: 36) PR[KATI 345 uzmu slede}a zna~ewa ovog potoweg: pr~kati „pomalo. Bjeleti} 1994a:353). Za odnos ~k : {k786 up. ukazuje i na mogu}u vezu sa prah. me|utim. prcvoqak „sitna osobaŒ. sitna osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990).i ~o. up. pr~kati se „br~kati se. brqatiŒ. Nije jasno da li je sa ovim u vezi i pr{moqak „sitniji plod (krompir. œpomalo raditi. œprecrtavati ono {to je napisano ~ine}i ga ne~itkim. œ~ e p r k a t i . pr~kati „raditi tek toliko da se radi.Œ (usmeno M. upropastitiŒ (Be}kovi}. 786 Grupa ~k daje u nekim dijalektima regularno. Skok III 21–22 s. krastavac i sl. œprati kako biloŒ. pr~katiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). Lele. glagol pr{kati smatrao varijantom glagola pr~kati. i pr~kati „{eprtqati. pr~kat „raditi {to bez voqe.

Uskoci (Stani}). œnasekirati seŒ. zaimatiŒ. Herc. œqutiti se. Nije jasno spadaju li ovamo oblici koper}at se „vaqati se u pesku ili blatu (kao koko{i)Œ. uskoporcit se „pasti i prevrnuti se (nogama uvis)Œ Brusje (Dul~i}i 1985). iskoprcat se œizboriti se. „id. (RSA) do-ko-prcati se pf. Potkozarje (Dalmacija). Uskoci (Stani}).346 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 37) PRCATI 37) PRCATI ko-prcati (se) impf.Œ. Lika (RSA) 787 . koprcat se ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). gore). kobeqati seŒ CG. kobeqati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „~initi brze pokrete rukama. „po~eti se koprcatiŒ. œisplakati se. „id. œte{ko `iveti. pra}akati seŒ. „dovr{iti koprcaweŒ. ~eprkati zemqu i za sobom je razmetati (o koko{i). koparcat „nogama kopati. smiriti seŒ Uskoci (Stani})789. zakoper}at (se) „zapetqati (se)Œ. nogama ili celim telom. Piva i Drobwak (Vukovi} 1940:385). truditi seŒ. koprc a ti se Gola ( Ve~enaj/Lon~ari}). ritati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). boriti se da se pre`ivi. zapra}akati seŒ (RSA). œizbaviti se kakve neprijatnostiŒ (RSA). budu}i da je u istom izvoru zabele`en oblik koparcat se „koprcati seŒ (v. ste}i imawe. „s mukom. œrazbesneti se. protiviti seŒ. komprcati se „koprcati seŒ Dalm. nervirati seŒ Komarnica (RSA). bacakati se.. koporcit seŒ. koprcat se „mlatarati nogama. œkoprcaju}i se do}i. dospeti. œtruditi se na sve mogu}e na~ine da se suprotstavi nekoj nezgodi ili da se izbegne neko zloŒ. spasiti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ras-ko-prcati se pf. uskoporcat se. œizvu}i se iz bede. te{ko.Œ. izvu}i se koprcaju}i seŒ. „po~eti se koprcati. iskoprcati se „osloboditi se. fig. izvu}iŒ. jedva izvaditi. œzalagati se. pokrenuti se. iskopeqati se. Potkozarje (Dalmacija). œotimati seŒ. raskoper}a „razmrsitiŒ Orlec (Houtzagers 1987:274). 789 Nije jasno spadaju li ovamo oblici iskoporcit se „pasti i izvrnuti se. œmu~no `iveti. koparcat se „koprcati se (o koko{i i ~eqadetu)Œ Brusje (Dul~i}i 1985)788. razqutiti seŒ Uskoci (Stani}) Tako|e œqutiti se. Vojv. (RSGV). Potkozarje (Dalmacija) is-ko-prcati pf. dobauqati seŒ BiH (RSA) za-ko-prcati (se) pf. 788 787 . v. buniti se.

usprotiviti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ko-prc interj. pra}akatiŒ. œsna`na mlada osobaŒ Uskoci (Stani}) ?a-prc m. o-ko-prcan „ve{t. k o v r c a n e. 790 791 . „koprcawe. Koprc prezime (RSA). „vrsta igreŒ. uporan.). okretanŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) o-{ko-prc m. skrha{e se. fig. œvredna `enska osobaŒ. otutwi{e ne gledaju}i kud Up. „otresit. vredan ~ovekŒ. „`iv. samo u izrazu: oti}i u ‹. œosoba koju jureŒ id. „skakati jedno na drugo. koprsan „id. œonaj koji se bori da se izvu~e iz nezgodnog polo`ajaŒ Mora~a (RSA). Pis. fig. „ona koja se koprcaŒ.OSNOVE: 37) PRCATI 347 us-ko-prcati se pf. razdraganŒ. uporna `enska osobaŒ Uskoci (Stani}) koprcav adj. ) a-la-m-prc / alamprc vulg. ~erupati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) za-we-prcati se pf. skok. œbrzo kretawe. fig. „nemirno deteŒ Banija. (ibid. œpo~eti skakati (o ribama)Œ Zagara~ (]upi}i 1997). igrati seŒ. vrcati). œpobuniti se. œvredan. œrazigran. spretan. galamiti. radan ~ovekŒ Uskoci (Stani}). koprcaqka f. tj. macane. koprcko m. „trk. œuznemiriti seŒ id. œqubavna igra. `ivahan. mulacŒ Split (Vidovi} 1990) ?we-prcati se impf. Ovo je primer iz folklornog teksta. „nemirko. uskoprcat se „id. œotresit. (RSA) waprc. jurwavaŒ. odjuriti u ‹: Odo{e goveda u alamprc. œonaj koji se koprcaŒ. te bi se mogao okarakterisati kao hipokoristik bez odre|enog zna~ewa uz re~ macan.Œ sredwa Dalm. za podsticawe goveda da se obadaju. „po~eti se koprcatiŒ. œotresita. fig. ° Ti si mene sir poijo! ° Nijesan ga ni vidijo. macane { k o b r c a n e. koprcalo n. œlutka {to igra pomo}u `iceŒ. „deran. mladih da se zabavqaju. weprpac interj. koprc œneobi~na `ivost. weprpac m. okretan ma~akŒ: Pis. |avolast de~ko. varijante: Oj macane. up.Œ. „po~eti se bacakati. œqutwaŒ Uskoci (Stani}). koprcane. koprc m. „nemirkoŒ Cetiwe (RSA). „nemirno deteŒ Lika790. œpreterano `ivahna osobaŒ. podskakivaweŒ. pra}akaloŒ Novi Sad. œonaj koji se neprestano pra}aka. fig. waprc. weprc. za ozna~avawe koprcawa Leva~. fig. ° A kamoli sir poijo!791. weprc. ritatiŒ Herc. qubavno veseqe (me|u qudima ili `ivotiwama)Œ. uporan ~ovekŒ. igra. nesta{koŒ. pogrd. juriti. vrevaŒ. ili kovrcane (v. œkoji se koprcaŒ. mahnitostŒ: Uhitijo ga je koprc ko da mu je dvadeseti godi{ta Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) koprcan m. (RSA). kovrcan „nesta{an mladi}. œzabavqati se u qubavnoj igriŒ Uskoci (Stani}). (ibid. „po~eti se weprcati. „skakati. vragolanŒ Piva (RSA).

„hramati. „izjuriti. (ibid. œu d a r i t i se. nagnatiŒ. zabiti.348 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (RSA). zabostiŒ Sokobawa. kepecŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)792 ?{a-m-prcati impf. sagnatiŒ: Sprcaj goveda na lokvu. œpojestiŒ Uskoci (Stani})795 Up. prcat (se) „lomatati se hodaju}i (po te{kom terenu ili na dugom putu)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) zaprcat pf. prevaritiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). n a b o s t iŒ Kragujevac. koji ima krive noge. primorati nekoga da iza|eŒ. œnabiti na o{tar predmet. navijati na jednu noguŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) è prcati impf. navalitiŒ Potkozarje (Dalmacija) isprcati pf. oplo|avati se (o `ivotiwama)Œ. œvr{iti polni sno{ajŒ Uskoci (Stani}).Œ. izudarati seŒ. po`uriti (nekoga)Œ BiH. œneozbiqna osobaŒ Mali Zvornik (gra|a ERSJ) ?ha-prc m. -prdati). zabitiŒ. svadbu)Œ Ma~va. razbiti seŒ id. „mali ~ovek. juriti seŒ Uskoci (Stani}). „sterati. zapoprcati „zadenuti. œhitro se kretati. zadirkivati se {alomŒ Srbija (RJA) etimolo{ki ne spada ovamo. œdobro se najesti. 795 Razli~ito od sprcati se (< s-prd-cati) „sru{iti se. „udarati stra`wim nogamaŒ Kor~ula (RJA). œmali. zaprcati se œzaleteti se. pa ih u hodawu {iriŒ. „di}i se i naglo oti}iŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990)794. pogrd. prcati se „pariti se. œgu`va. „nadimak ~oveku koji u hodu baca noge na{iroko. podrugivati se. -prdati). œhalapqivo jestiŒ. œizgnati.) (v. Herc. naprcati se „nabosti se na o{tar predmetŒ id. 792 793 . pastiŒ. prcati „terati stoku nekudŒ. i zaprckati „zafrknuti. gungula (vezana za va{ar. Zorunovac. œpoterati.. Sali na Dugom otoku (RJA) < sprdati se (v. pogrd. nakrivo. pogrd. iz istog izvora prampurac „id. pogrd. grbave noge. Timok (RSA). grbavim nogama hodati na{iroko. proburazitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) sprcati pf. na`derati seŒ Kragujevac. prcati se „qutito vikati brane}i se od ~egaŒ Rije~ka nahija (RJA). sitan ~ovekŒ Ro`aje (Had`i}) ?pa-m-prc m. survati se. 794 Up. On je u vezi sa {-prcati se „{aliti se. „koji ima krive. heravoŒ (RJA) {a-m-prca f. Nik{i}. poterati (na pa{u)Œ Piva (Gagovi} 2004) naprcati pf. {amprcast adj. sprdati seŒ BiH. œprobosti. „krivim. Oblik {e-m-prcati se „{aliti se. œslomiti se. te ih u hodawu {iri na sme{an na~inŒ (RJA)793 ?{tu-prcati impf. œvr{iti polni sno{aj (o qudima)Œ. „naterati. alamprc m. œobqubiti. (RSA) proprcat pf. Vasojevi}i.

koprcati. me|utim. osnove *pert-.. pobe}iŒ. prcati ostavqa bez obja{wewa) Kurkina izvodi od (homonimnog ili istog?) psl. œuterati. {epatiŒ Bezlaj ne nudi kona~no re{ewe (Bezlaj II 65–66). skoprcati kao tvorevine sa prefiksima ko-. up.-h. up. vide}i u ovim oblicima kontinuante psl. obliku. potvrdu ovog glagola sa poq. Pri tome oblike sa -c. sko. pr~. Naime. œsilovito ugurati.v. koprcati „vu}i se. Mahek pak tuma~i sl~. Za sln. kao i u bug. dotle ga s. Moskov tuma~i s. odjuriti. ukr. U sl~. a u drugom ga dovodi u vezu sa kotrmelec < *ko-trbati < brt-ati (v. ko-2 i prcati u wemu izdvaja prefiks ko. i Moskov 1978:355). Kurkina poredi s.v. koprcat’ (sa) kao intenziv na -s od kobrtat’ (sa). Kurkina 1982:24).(bez ikakvih dodatnih komentara) (Skok II 116. realizovan je semanti~ki pomak „bosti.-h. {koøirØaØi. i ~e{.v.i nesamostalnim oblicima *prcati. *obpãrcati)796. Bezlaj III 107 s.-h. izbijati. dijal. i oni autori koji u s. zabitiŒ. udaratiŒ. pobe}i. kopatiŒ i „bosti. Dok s. III 28–29 s. U s. „brzim hodom oti}i nekud. obliku koprcati (ili wegovim slovenskim paralelama) izdvajaju prefiks ko-. uprcati œu}i na siluŒ Ro`aje (Had`i}). koprcati Malinovski izdvaja prefiks ko-.-h. kopyrta} (: perta}). bez daqih obja{wewa (Malinowski 1899:119). *pâro. i ÅSSÀ 29:45 s. sln. koporati dovodi u vezu sa ovim glagolom (Skok II 149). koprcniti. id. *prcniti (Moskov 1965:70. uprcat œid. koje u prvom izdawu svog re~nika izvodi od *ko-obrtati < *vert-. *pãrkati. uprcati se „zabiti se. *pãrkati. frcati se. tu}i. øar~esa „razvijati se (o stablu)Œ. „naglo oti}i. odagnatiŒ Uskoci (Stani}). srodne sa *perti. . Oblik prcati u zna~ewu „prorastatiŒ (koji Skok III 28 s.Œ. sa sinkreti~kim zna~ewem: „riti. sln.. nicatiŒ (Kurkina 1982:22). 129 s. œoterati.v.u osnovi obja{wava kao rezultat fonetskog preobra`aja korena 796 Preovla|uju}e zna~ewe ovog glagola u ju`noslovenskim jezicima jeste „coitum appetereŒ. pr~. ubostiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). imaju razli~ite stavove (ili ih uop{te nemaju) o poreklu ishodi{nog prcati. na silu u}iŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). koperta}.v. u pitawe zbog nere{ene etimologije osnove. III 28). intenziv *pãrskati (v.vv. øar~esva. prskati se. sl~.OSNOVE: 37) PRCATI 349 uprcati pf. odmaglitiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). œugurati penis u vulvuŒ. udaratiŒ > „probijati se. Jedini prezentirani oblik za koji se legitimno mo`e pretpostaviti da sadr`i ekspresivni prefiks jeste glagol koprcati se (sa svojim izvedenicama).v. „pobe}i.v. Skok na razli~itim mestima razli~ito tuma~i oblik koprcati se. Wegova pripadnost razmatranoj grupi leksema dovodi se. zabosti seŒ Uskoci (Stani}) · U osnovi ve}ine navedenih oblika le`i oblik prcati < psl. Skok I 529–530 s.

opredequju}i se o~ito za ovo potowe. capritiare (capra))797 i Popovi}evo (< alb. Na primerima a-prc prema a-la-m-prc mo`e se pratiti uslo`wavawe prefiksalnog dela uzvika prc. up. Oblik o-ko-prcan ima svoj tvorbeni pandan u okopr~an prema kopr~an (v. za razliku od koprcati. strmoglaviti seŒ. periti). koprcniti tretiraju kao ne sasvim jasne tvorevine. i nagla{ava da je prelaz vokala a > o davna{wi. kaprth. Postoje i druga~ije interpretacije glagola koprcati se. up.(< sko-).u vezi sa korenom kop-. kopra: Kopra je vrlo `iv i lakih pokreta ~ovek. ali u savremenom jeziku bez deminutivnog odnosa prema k o pati (Grickat 1955–1956:70). veliki zajedalo i prznica Sokolska Nahija (RSA). koøirsnuØi „øasØi. mo`da obrazovane od tvorbene komponente ko. poq . sln.Œ) (ESUM 2:567). Oblici sa inicijalnim elementima we-. I Slavski u pomenutim oblicima izdvaja ekspresivni prefiks ko-. gardh (Ajeti 1985:8–9). gde se ukr. *pãrtati „guratiŒ (up. koperta}. Grickat u wemu izdvaja sufiks -rc. 23–24). Sli~no tuma~ewe dato je i u ESUM. kopijeran (v. koperta}). weprcati se „skakati. ali kod wih ostaje nejasno poreklo inicijalnih elemenata. . a-(la-). koprcati se. kome se prvo dodaje element a-. daqe). koøár à Øâ „ id. o~-ko-peran (v. kaproj „veparŒ. rus. koøárnuØâ „oboriti protivnika podmetnuv{i mu noguŒ. gr~.v. periti). stiran.-h. iskopati se iz ne~ega vrcaju}i se. i o~koperan. zatim se pro{iruje slogom sa likvidom la-. Kod oblika o{koprc : koprc mogu}a je dvojaka tvorbena podela: a) o-{ko-prc (kao o-ko-prcan). mo`da u vezi sa lat. korda < alb. s. sl~. capra „kozaŒ. i na kraju se nazali797 Up.(ko-) i osnove psl. a pritom qut kao zmija.-h. b) o{-ko-prc < *o~-ko-prc (sa ~ak. guratiŒ. Za oblik weprcati se indikativno je da se upotrebqava paralelno sa prcati se. perta} „id. promenom {k < ~k). koprcati (se). {to potvr|uju i neki albanizmi u makedonskim govorima: pora < alb. Tomanovi} tuma~i oblik iskoprcati se (iz ~ega) kao rezultat kontaminacije iskopati se + vrcati se. tj. poq. gde bi umesto ko.bio prefiks {ko. hafr „jaracŒ. kapercej) tuma~ewe glagola koprcati se. Semanti~ki momenat koze dobro odgovara zna~ewima glagola koprcati se. nesumwivo su u vezi sa osnovnim prcati. kopyrta}. ali ne obja{wava poreklo osnove perta} (Sáawski II 458–459 s. galamiti.350 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI *pert. ~erupati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). prcati se.„penisŒ (Pokorny 529). s. koprcat’ (sa). fara. . ~e{. cit. Ajeti navodi Vajgandovo (< lat. up. i smatra da je tek od ovog trenutnog glagola napravqen trajan koprcati se (Tomanovi} 1938–39:209). stisl.(op.

pr~ „patuqakŒ (Skok III 28–29 s. kr`qavacŒ Unac (Jovi~i}). u kojem bi se mogao izdvojiti prefiks {tu.c.v. fr~ „kad se ma~ke goneŒ: po}i ili udariti u fr~ (Vuk) (Skok s. Kor~ula. i ERSJ 1:180–181. RJA)800. ili eventualno kao plod kontaminacije prideva {ampqiv „koji ima iks nogeŒ (Skok s.v. iznenadno: ^im do|e. ne mo`e se govoriti o zajedni~kim zna~ewima. budu}i da je u istom govoru posvedo~en i oblik bez prefiksa prco m. tako|e ~eprk „osoba niskog rastaŒ (v. i ofrc „`ivo i veselo kretawe kod qudi. ERSJ 1:56. -prdati). prcmoqak œmala. prcvoqak œnerazvijen mu{karacŒ (pored œpar~ence.v. tako|e prc œmalo dete koje ve} iskazuje svoju li~nost i voquŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002).). a-la-trup interj.). Dodu{e. ha. u kojem se samo uslovno mo`e izdvojiti prefiks pa-. alatrup. Oblik pa-m-prc. sitna osoba. S obzirom na ~iwenicu da razmatrana leksi~ka grupa nije koherentna (ni etimolo{ki. ili je. ni semanti~ki). Up. 798 799 . sitan ~ovekŒ Ro`aje (Had`i})799. i a-vrc „kepec. koja ozna~ava da je ne{to u~iweno naglo.u haprc). koje se tuma~i kao ekspresivno obrazovawe od slov. ali je podjednako verovatna mogu}nost da je nastao kao rezultat fonetskih preina~ewa nekog drugog ekspresivnog glagola. prevelika veselost i smeh u vezi sa raspirenom seksualnom potrebomŒ: }apala te je ofrc Smokvica. *{ampati < *{apati œkrivo hodatiŒ (Bezlaj IV 7). Up. primere tipa alaprda (v. odatle {amprkav œ{epavŒ. gore). œmali. pa sede za sovru @upa (RSA). ima svoju semanti~ku paralelu u obliku ha-prc. {epav) i glagola prcati. s obzirom na isto zna~ewe i areal. u pogledu tvorbene strukture up. {amprkati œ{epatiŒ. i prcvoqak œsitan. frcati se).OSNOVE: 37) PRCATI 351 zuje suglasnikom -m-. mali (obi~no o ko~opernom detetu)Œ (l. up. oblik aprc mogao bi biti i ostatak nekog prvobitno dvoslo`nog prefiksalnog elementa (npr. patuqakŒ U`ice (RSA. Up. komadi}Œ) Vasojevi}i (Bori~i}). Isto va`i i za oblik {tu-prcati. Up.(< *stu. kod kojeg je skoro izvesno postojawe prefiksa ha-. i sln./ *sto-). v. Oblik {a-m-prcati mogao bi se tvorbeno razlo`iti na predlo`eni na~in. 800 V. ali nije iskqu~ena ni mogu}nost kontaminacije. nastao od waprc798.

„biti u bezizlaznoj situaciji. „uzjoguniti se. „spretanŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993:82). uko~operitiŒ Timok (Dini} 1988)802. koji se brzo qutiŒ. u~opr~i (se) „podi}i (se)Œ. raskora~iti (se)Œ. sg.Œ. kopr~iti se / kopr~iti se „praviti se va`anŒ Uskoci (Stani}). ne mo}i ne{to preduzetiŒ. kopr~iti „zapeti nogom za zemquŒ. izvrnuti seŒ Bukovica (RSA). nastrana osobaŒ id. ~oprq}a f. tako|e i ~oprqat adj. ko~operiti se. kro~iti. kopr~iti „pasti.v. naqutiti seŒ. uskofr~it se „uzrujati se. pf. uznemiriti se. œnaqutiti (se). Kordun (gra|a ERSJ) u-~o-pr~i 3. iz istog punkta pr~it (se) „id. uzrujavati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997)801 ko-pr~iti pf. naqutiti se nagloŒ Zagara~ (]upi}i 1997) ko-pr~an adj. cura)Œ Lika (Skok s. (Dini} 1988). œpreduzeti ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1986) to-pr~iti se impf.352 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 38) PR^ITI 38) PR^ITI ko-pr~iti se impf. Grabovac (Kosor 1979:65). „ko~operan (momak. œosiliti seŒ Draga~evo (gra|a ERSJ) ras-ko-pr~iti (se) „ra{iriti (se). `ivahanŒ F. „zaostala osoba. verovatno „tiskati seŒ: Dur ga mazi. a s obzirom i na zna~ewa glagola pr~iti se. razqutiti (se)Œ Uskoci (Stani}) us-ko-pr~it se pf. ma}i seŒ Uskoci (Stani}). ukrutiti. tresnutiŒ: Udari ga ne~im i kopr~i ko pijevac Piva (Gagovi} 2004). œumretiŒ Uskoci (Stani}) za-ko-pr~iti pf. koji je plahovit. okopr~an „brz. 803 Iz konteksta. okretan. „koji je qute naravi. biti nadmen. dur ga gladi. Up. „praviti se va`an. Up. uzbuditi se. Ovamo mo`da i ~oprq}a f. reklo bi se da je ovde zna~ewe „krutiti seŒ? 801 802 . iz istog izvora u-~o-prqi „uspraviti. œzainatiti seŒ. kopr~it se „qutiti se. ono se topr~i (sve}a kad se pravi me|u rukama) Gorwe Podriwe (RJA)803 Up. stropo{tati se. „posrnuti i pasti. ko~operanŒ. koporati) o-ko-pr~an adj. ukrutitiŒ. „podi}i. œdenuti se. „srdita osobaŒ Timok (Dini} 1992). u~oprqen „uspravan. samo u zagoneci iz koje se ne vidi ta~no zna~ewe. razmetati seŒ (RSA).

prsiti seŒ Pirot (Zlatkovi} 1988). 806 Up. zapr~iti se / zapr~iti se „zadi}i na sebi ode}uŒ CG (RSA) ispr~iti pf. zapr~it „zadi}i. udariti se spotakav{i se o ne{toŒ Poqica (RSA) < psl. œhvaliti seŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). 805 Up. pr~it se „praviti se va`an. „staviti za pojas. œnapraviti se va`anŒ Timok (Dini} 1992) ?a-pr~ina f. na-to-prqiti se „s naporom se di}i. zadi}i. ispr~iti „izmeniti. Up. „zabiti. pr~im se 1. izokrenuti u r|avom smislu. fig. Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). obu}i tako da pada u o~i. „isprsiti se. usmrtitiŒ. sna`an ~ovekŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?ha-pr~ina œnesposobwakovi}. „ubiti. izokrenuti. inf. za-pa-trqiti pej. „praviti se va`anŒ Vrawe (Zlatanovi}). ustatiŒ Bukovica. podrug. „podi}i.. Mihaqevi}i (Peru{i} 1993). . pogrd. natakaritiŒ. krenuti. nako~operiti seŒ Momina Klisura (RSA)806 u-{to-pr~i 3. izopa~itiŒ (RSA)805 na-to-pr~iti pf. razvijen. zaritiŒ (RSA). juna~iti se. uputiti se nekuda bez mnogo razmi{qawaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). oti}iŒ CG. papr~it „lo{e raditiŒ (Varbot 1975a:62). „zaputiti se. CG. praviti se va`anŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). pf. pr~i se 3. „izbiti. zaka~itiŒ Zlakusa. uspravitiŒ. pr~iti „pokazivati pomicawem uvisŒ: Pr~ila je rit bratu. pr~iti se „podizati stra`wicuŒ. oholiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). *natopãrliti se (ÅSSÀ 23:161). pr~it se „nadimati se. (oko) „pravo. „veoma krupan. podi}iŒ Zagara~ (]upi}i 1997).~e{. „neprikladno staviti. œuraditi kako bilo. „pasti natr~av{i na ne{to. di}iŒ Zaglavak. „praviti se va`anŒ Ozaq (Te`ak 1981). „isturiti. „izmeniti. „upadqivo zadenuti. preina~itiŒ (RSA). zadenuti. postavqati se u borbeni polo`ajŒ Zagara~ (]upi}i 1997). isteratiŒ: Nehotice mu je ispr~io oko CG. skrpitiŒ Mali Po`arevac (RSA). isturiti se. œisticati se. „qutiti seŒ. da {tr~i. „krenuti. sg. slobodno pogledati 804 Up. zata}iŒ Pade` (RSA akc. vulg. sa prefiksom pa. u{topr~i se „ukrutiti seŒ. „pona{ati se ukru}eno k a o j a r a c. natopr~iti se „pasti natr~av{i na ne{to. „siliti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986) zapr~iti / zapr~iti pf. izbo~itiŒ. „nadi}i se. promeniti. po}iŒ \evrske.OSNOVE: 38) PR^ITI 353 za-to-pr~iti pf. udariti se spotakav{i se o ne{toŒ. „zavrnuti. bogaqŒ Ro`aje (Had`i}) è pr~iti se impf.?)804 is-to-pr~iti pf. sg. pona{ati se nabusito. sg. ukrutiti.

Za semanti~ki pomak „stisnuti. pf. napr~i se 3. bug. œpraviti se va`anŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) upr~im 1. spr~iti se „skupiti seŒ: Dobra kru{ka. napr~im se 1. skupitiŒ.354 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI nekome u o~iŒ CG. œdizati (rep)Œ. nakostre{iti seŒ. upr~iti „pritegnuti. „napr~iti. di}i nosŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). zajedno sa mak. smawiti. „u~initi da ne{to {tr~i (`ivotiwa kad nakostre{i dlaku ili podigne rep)Œ Lu`nica (]iri} 1983). unakaziti. stisnuti se. upr~il se „ukrutiti se kao kolacŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) uspr~im se 1. Vrawe. Petleva 1972:207. „napr}itiŒ Vrawe. naørã~uvam „prsiti seŒ itd. „isprsiti seŒ Vrawe (Zlatanovi}). napr~il se „{tr~atiŒ. izdi}iŒ. napr~iti se „izazovno se postavitiŒ Ozaq (Te`ak 1981). stegnuti. u{iqitiŒ. isturiti koji deo telaŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). sg. sg. naduriti seŒ Pirot (@ivkovi}). œsuprotstaviti se (telom). na psl. „id. ali joj se ove godine sav rod ne{to spr~io Kolubara (gra|a RSA). iz istog izvora izraz nosa napr~iti „zauzeti gizdavo. *pârkã (Kurkina 1978:35). pr~i „pu}iti usneŒ. 809 Nije jasno spadaju li ovamo i pr~iti impf. fig. prepre~iti putŒ. ustegnuti seŒ Uskoci (Stani}). ispr~iti se „isturiti se. podi}i. spr~iti „stisnuti. ispr~it se „naduti se. ispr~it (se) „izvaditi na silu. Skok izdvaja glagol spr~iti „suziti. sme`uratiŒ iz leksi~ke porodice glagola pr~iti. ne dati nikome ni{taŒ. ispr~i se 3.Œ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. cicija{itiŒ. sg. apofonsku varijanAko je } prvobitno. „di}i. narogu{iti seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). stisnuti. pr~iti se „stezati se. Kurkina svodi ovaj oblik. *pârkã. napr~iti se / napr~iti se „napr}iti seŒ Varo{. naduvenŒ. sg. nadi}i seŒ. œpraviti se va`anŒ. Kurkina pak sme{ta glagol spr~iti me|u kontinuante psl. œnaqutiti se. praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})808. Boka (RSA)807. zguriti se. opr~am „zasukivati (rukave)Œ. „podi}iŒ id. up. izokrenuti seŒ CG (RSA). „prevrnuti se. „uspraviti se. sg. „staviti sebe u centar. œista}i (se). i{~upati (oko). zakr`qati (obi~no o biqkama)Œ Zaglavak (RSA). sg. 807 808 . obi~no radi upadqivostŒ Vrawe (Zlatanovi})809 · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`i glagol pr~iti se. spr~iti se „skupiti se. napr~iti se „oholiti se. 2004). sg. ispr~im se 1. (Mani}). sabitiŒ Uskoci (Stani}). skupqati se. povrediti. oholo dr`aweŒ. „preterano {tedeti. naørã~en „ohol. skupitiŒ > „biti tvrdicaŒ up. œsko~itiŒ. ali nema kona~no re{ewe za wega (Skok III 313). „biti tvrdica. napraviti se va`anŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) napr~iti / napr~iti pf. gu`vati seŒ Uskoci (Stani}). zapr~iti se „zaostati u razvoju. naørã~i se „nadi}i se. upr~il 3. izvitoperitiŒ. øor~a < *pãrtja : øorØiØâ. Up. rus. napr~it se „uvrediti se.

up. frcati se). „qutiti seŒ. Petleva 1994a:336. koji semanti~ki vi{e odgovara obliku sa prefiksom ha-: hapr~ina. pridev o-pr~it „srditŒ (Skok s.v. praviti se va`anŒ: Danas se. Vasojevi}i (Stijovi} 1990).v. prwa. koporati). „drowak. . frcati se. „izra`avati nezadovoqstvoŒ. razmetati seŒ Du~alovi}i (RSA). pr~iti se „udarati rogovima kao pr~Œ. vaqanŒ. uspr~iti se). odupirati seŒ. Autorka uspostavqa semanti~ki niz koji se razvija iz osnovnog zna~ewa „ispre~iti se. „zadenuti. s. ko~operiti seŒ810. Za oblik apr~ina u pogledu strukture up. „zasukivati (rukave)Œ.OSNOVE: 38) PR^ITI 355 tu osnove *perkã (> rus. „qutiti se. U semanti~kom spektru razmatranih oblika izdvajaju se slede}a zna~ewa: „isturiti se.v. {to(< sto-). sr~anŒ. prijek).v. upr~iti se) ili uz-to-pr~i (up. to-. pr~evit „veoma dobar. pr~). ukr. isprsiti se. „pasti. velepr}i svaka {u{a bu{a. ~o-. O obliku istopr~iti v. III 28–29 s. Skok smatra glagol pr~iti se denominalom od pr~ „jaracŒ (Skok I 529–530 s. obu}eŒ Piva (Gagovi} 2004). slo`enicu vele-pr~iti se „gorditi se bez opravdana razloga.-h. bolan. O obliku kopr~iti se v. zata}iŒ > „natakaritiŒ. Bjeleti} 1994a:354. uzrujavati seŒ. Petleva 1986:200. pri ~emu obe osnove smatra slovenskim inovacijama. Ispred osnove pr~iti alterniraju prefiksi ko-. vele-pr}iti se „razmetati se.-h. øere~enâ. umretiŒ. ukrutiti seŒ > „praviti se va`an. iako pretpostavqa da su se neka od zna~ewa u ovoj leksi~koj porodici (npr. U pridevu o-ko-pr~an prema ko-pr~an izdvaja se prefiks o. Bjeleti} 1994a:354. izderina ode}e. øereka. odatle „skupqati (usne)Œ. O obliku u~opr~i se v. „biti obestan kao pr~Œ (Kurkina 1980a:34–35). Oblik u{topr~i mogao bi se tvorbeno razlo`iti na dva na~ina: u-sto-pr~i (up. 810 Up. „praviti se va`anŒ) razvila pod uticajem homonimne osnove *pâr~â „jaracŒ i kao primer navodi s. ake`ina f. „coitum appetereŒ. œhrabar.(Skok II 149 s. pr~evito adv. pa neka i wega Piva (Gagovi} 2004).

œboriti se za opstanakŒ Potkozarje (Dalmacija). „obadati seŒ. (RSGV). zapiwu}i u hoduŒ. œmlatarati. œdrmusati. batrgat (se) „zaplitati nogama. œkoprcati seŒ. œbacakati se. suktati (o plamenu)Œ. fig. boriti se za opstanakŒ Zagara~ (]upi}i 1997) do-ba-trgati (se) pf. „i}i nesigurnim korakom. nositi seŒ. Uskoci (Stani}) za-ba-trgati pf. lomitiŒ. batrgat se „koprcati seŒ. preme}e (o {tapu)Œ. pomerati tamo-amo. ~as u selo. bacakati. œi}i ne oslawaju}i se ~vrsto na nogeŒ Uskoci (Stani}). œgacati. œmlatarati (nogama. œodstupati od ravnomernog kretawa (o to~ku. trestiŒ.)Œ. œkoprcati se. mlataratiŒ. nepromi{qenoŒ. dok je jad jadu ne ubije. umotavati. œkidati. spoticati seŒ. fig. œmrsiti. plesti se (u {to)Œ (RSA). œkoprcati se. œgacati. zbuniti seŒ. bacakati se. i}i kojekudaŒ: Po cijo bogovetni dan batrga za govedima. œlutati. œ~initi da se pretura. œdo}i nesigurnim korakomŒ (RSA). preseqavati seŒ: Stalno se batrgamo. œnespretno pokretati. œnemarno.Œ. koprcati seŒ. posrtati od umora ili pijanstva. pomeratiŒ. lutatiŒ.). œzaplesti se. {eveqatiŒ. œlizati. „seliti se. zaneti se (ne~im)Œ (RSA). bacakati seŒ. suktati (o plamenu)Œ. ~uje{ li me? Piva (Gagovi} 2004). œrvati se da bi se oslobodilo kakve stege ili kakvih te{ko}a. pra}akatiŒ. œmu~iti seŒ Vojv. œmlatarati (nogama. œkoprcati seŒ. œzalutati. rukama). gu`vatiŒ: Ne batrgaj tu pre|u. œqutiti seŒ Uskoci (Stani}). œzaleteti se. otimati seŒ. „po~eti batrgatiŒ. bez vezeŒ (RSA). Piva (Gagovi} 2004). otimati seŒ. zaplitatiŒ. œlizati. neuredno raditiŒ. s mukom micati. œzabaviti se. œzateturati seŒ Vojv. (RSGV) . œjedva i}iŒ Vasojevi}i (Bori~i}) batrgati se „i}i nesigurnim korakomŒ. smesti se. rukama i sl. trabuwati. teturati seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). zatr~ati se ne gledaju}i kuda. {eveqatiŒ. izgubiti seŒ. œzaplesti seŒ. œodstupati od ravnomernog kretawaŒ. ~igri i sl. ~as u planinu Pro{}ewe (Vuji~i}). batrgat œrvati se. pri~ati isprekidano. zabasati. œme{ati se. œi}i bez ciqa. zabatrgati se „id. œgovoriti koje{ta. œmlatarati rukama i nogamaŒ. „bacati. œlutatiŒ Potkozarje (Dalmacija).356 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 39) TRGATI 39) TRGATI ba-trgati impf. œteturati se pri hodu.

a s obzirom na varijante batrqati. Skok smatra da je glagol batrgati nastao onomatopeizacijom denominala batati (< bat) (Skok I 12–121 s. poteratiŒ: Pokatrgo sam ove stvari u planinu id.v.v. „kidati. batrwati.) è trgati impf. **motãrgati / *motãrxati (?). „sa}i sa naporomŒ Piva (Gagovi} 2004) iz-ba-trgati (se) pf. „poprtqati. (ibid.) po-ka-trgati pf. iskidatiŒ Piva (Gagovi} 2004) na-ba-trgati pf. psl. katergon „galija.(ka-) (ESUM 3: 61). povezuje ovaj glagol sa trgati. prtqatiŒ811. „nai}i. ka-. ~upatiŒ (RJA) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol trgati (se) (o wemu v. koji na osnovu zna~ewa „kidati. œid. potezatiŒ pomo}u prefiksalnog elementa ko. raspar~avatiŒ. koje se izvodi od glagola ØorgaØi „vu}i. {to je karakteristi~no za sloj ekspresivne leksike (Toporov 1985:502).OSNOVE: 39) TRGATI 357 z-ba-trgati pf. natrapatiŒ id. up. (ibid. razdirati. katrgati izdvajaju se prefiksi ko-. 811 812 . nemarno ne{to raditiŒ812: Ne{to sam katrgo cijo dan oko ku}e. nabasati.) ko-trgati se impf. Ispred osnove trgati alterniraju prefiksi ba-.(Loma 2000:613). œbrati. batrgati seŒ Uskoci (Stani}) ka-trgati impf. u inicijalnom slogu pre vidi ekspresivni prefiks ba. Posredan dokaz da je predlo`ena tvorbena analiza navedenih oblika ta~na jeste i psl. rekonstruisano Up. Ovakvom tuma~ewu priklawa se i Loma. potezatiŒ. katarga).nego rezultat dekomponovawa prefiksa *oba. lutatiŒ: Evo katrgam nekuj u planinu. mo`da katrga „galijaŒ < gr. bat). œnemarno se odnositi prema drugimaŒ id. Skok III 499–500).(v. „besciqno i}i. batrwati odraz starijeg.Œ. U obliku batrgati izdvaja se prefiks ba. batrqati. izgu`vati. œiza}i posr}u}iŒ (RSA). „v. (ibid. U oblicima kotrgati. prinudni radŒ (Skok II 61 s. batrgati se iz Pro{}ewa. œseliti se. Gorà~eva 1982:109). koji je pretrpeo mnogobrojne transformacije usled fonetskih i semanti~kih atrakcija i analogija. œslabo. ukr. ko-. Toporov isti~e da je podjednako opravdano videti u oblicima batrgati. odakle je glagol katrgati mogao nastati po modelu galija > galijati „dirinxitiŒ (RSA). lomitiŒ (prisutnog u batrga „patrqakŒ). Za ovo zna~ewe up. œizmrsiti. koØorgaØi „silom vu}i. ka-. rastrzati. kompleksa *bat-r-.

( ÅSSÀ 10:147–148. U tom slu~aju glagoli sa h umesto g.c. rus. Semantika dozvoqava posmatrawe odnosa g / x na planu fonetskih karakteristika ekspresivnih tvorevina. Sli~an semanti~ki razvoj ostvaren je kod kontinuanata psl. povra}atiŒ. „i}i nesigurnoŒ. koje se tuma~i kao tvorevina sa ekspresivnim prefiksom mo. „lutatiŒ. „bacakati se. Sem toga. koprcati seŒ. intrigeŒ.). i sa d umesto t — jesu sekundarna ekspresivna preobrazovawa. dijal. Zbog toga nije iskqu~eno ni nezavisno paralelno obrazovawe nekoliko glagola s prefiksom mo. prevashodno glagola. dovoditi u zabludu. motrha „zbrka. spletkaritiŒ. 813 Na rekonstruisawe ishodi{nog glagola **motãrgati navode vokalizacija i zvu~no ` u rus. jer se navedeni oblici smatraju deverbalima. Varbot 1988:73). modrchati „zbuwivati. pored trhati postoji i drchati (Machek 128).358 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na osnovu ~e{. „seliti seŒ. drugi smatraju znakom ekspresivnosti ozvu~avawe suglasnika (Szymanski 1977:11). motrha. neredŒ. „brbqatiŒ itd. u ~e{. Ponu|ena re{ewa data su uz ogradu zbog ograni~enog broja relevantnih potvrda (ÅSSÀ l. koji pripada zajedni~kom gnezdu ie. Nema pouzdanih kriterija za fonetsku diferencijaciju primarnih i sekundarnih oblika ekspresivnih glagola. * ter. moØor`no prema sl~. Machek 15). Zato se ne mo`e kategori~ki odrediti oblik sa h kao sekundaran. U semanti~kom dijapazonu navedenih oblika izdvajaju se slede}a zna~ewa: „kidati. a leksika niza slovenskih jezika daje mogu}nost rekonstruisawa psl.od *tãrgati (ÅSSÀ 20:77–78)813. up. glagola * kolotoriti . i ~e{. bezli~ni glagol moØor`no „(nekome biti) te{ko. motrchati. „raditi nemarnoŒ. . Dok jedni autori ukazuju na modifikuju}u ulogu glasa h (Vaillant III 331. motrcha „spletke. Varbot 1984:33–34. lomitiŒ. muka.od semanti~ki bliskih glagola. *tãrxati (Varbot 1973:12–13). sl~.

817 O psl. isprsiti seŒ Momina Klisura (RSA) na-to-tr~iti / natotr~iti pf. nakostre{iti seŒ (RSA)814 u-to-tr~it pf. odudaratiŒ Uskoci (Stani}) · U osnovi navedenih oblika le`e glagoli ({)tr~ati. istotr~iti se „smelo. fig. str~ati. „str~ati. 816 Up. otvrdnutiŒ (Pokorny 1023)818. uperiti ne{to (na nekoga)Œ: Ama si mi neka sila. natr}iti (se) „isturiti zadwicu. str~ati. Up. „isturiti. ispru`iti (neki deo tela)Œ Vu~itrn (RSA). Øor~aØâ. œizbuqiti. {tr~ati. sln. str~ati.e~e toluzina. natetr~iti „i}i kre}u}i se obi~no jedno za drugim (o stoci)Œ: Natetr~ile ne~ije ovce pravo na snije`nicu Piva (Gagovi} 2004). *(s)tãr~ati. izdizati se iznad povr{ineŒ (s. na wive ostane samo patr~e od kukuruz Crna Reka (Markovi} 1986) è tr~iti impf. oblika svode se na ie. „viriti napoqe. „staviti tako da {tr~iŒ. nadi}i (zadwi deo tela)Œ Vrawe. Øor~aØâ)817. Fasmer IV 88 s. odlu~no istupiti napred. i Borys 1997:262. glagolu *tãr~ati v. natr}iti (se) „id. ukipiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)815 pa-tr~e n. obi~no jedno za drugim (o stoci)Œ: Eno ti jagwad tetr~e prema Blagovu `itu. Bezlaj III 325 s. izbaciti. odmak natotr~i i zaboravi i bosotiwu i golotiwu Piva (Gagovi} 2004). natotr~iti „pokondiriti se. utotr~it se œukrutiti se. viriti. œistaknuti.„tvrd. natotr~iti se „nadi}i se.) jedini su slo814 815 . natrtiti (se). isturiti. isturiti napredŒ Kosovo (Elezovi}).OSNOVE: 40) TR^ITI 359 OSNOVE: 40) TR^ITI 40) TR^ITI is-to-tr~iti pf. uko~iti se. Para}in. dok si istotr~ija tija pi{toqi.Œ (RSA). izbe~iti (o~i)Œ (RSA) natr~iti pf. Nije jasno spada li ovamo te-tr~iti „i}i. *(s)ter-k. nu povrati ig. œizdvajati se ne~im. sagnuti se tako da se spre~ava prolazŒ Ivanda (^e{qar 1983). „komad stabqike koja viri iz zemqeŒ: Kad se obere kukuruz i pos. sØor~aØá itd.v. 818 Oblici sa zna~ewem œstr~ati. ukr. rus. œisturiti.Œ (RSA). na-to-trqiti se „id. viritiŒ Uskoci (Stani}) istr~iti pf. natotr~it œispup~iti. tr~iti < psl. dizati se iznad ~egaŒ. kretati se. *tãr~iti (up. Zaglavak (RSA)816 {tr~ati impf. Oba psl.-h.v. uspravitiŒ. obi~no nepodesnim. œdi}i. ne videti od sebe drugeŒ: A se r|a najede.

). ~iji bi deminutiv *patrq~e upro{}avawem suglasni~ke grupe mogao dati oblik patr~e. otpaci od se~ewa drvaŒ id. *(s)ter-k.v. trkati. Konstatuje se da u s. samo na osnovu s. . tr~iti.360 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U ÅSSÀ. badrqast œbodqivŒ itd.: bod. Treba naglasiti da imenica patrq nema kona~no re{enu etimologiju822.Œ) (Skok I 87–88 s. trkati. {trkam : str~iti. biti. Bezlaj IV 215 s. obrazovanog pomo}u imenskog prefiksa pa-. tr~im. Me|utim. i Snoj 779 s. moglo bi se pomisliti na imenicu patrq m. kajk. Up. na ie. dodu{e. ~vornovati deo drveta koji ostane pri zemqi kad se deblo odse~e. tu}iŒ.v. trkati œtu}iŒ. Na osnovu deminutiva patr~e. koje se tuma~i kao spoj prefiksa na. deminutiv patr~e legitimno bi se mogao izvesti i iz oblika *patrk (kao sanduk > sandu~e). potvrda. trkati I. glu`.v. ~e{}e patrqak / patrqak œsuvi komad. ali up. ~e{. trkati. (ibid. ostatak pose~ene ili slomqene stabqike kukuruza ili vinove lozeŒ [abac (gra|a ERSJ).Œ [abac. ali to opovrgava usko~ka potvrda. r je uneto prema krq œdowi.mogu se svesti i neki drugi psl. Sa fonetskog stanovi{ta. tako|e patrqe coll. patrkaq. trkam smatra da je ishodi{no zna~ewe verovatno bilo œudarati o ne{to tvrdoŒ. 822 Skok je dovodi u vezu sa porodicom re~i okupqenom oko imperfektivnog korena bad. -kqa m. na koje se mo`e ~ovek ozleditiŒ Makarska venski oblici koje Pokorni stavqa pod ovu osnovu. Fasmer IV 83 s. 821 Up.v. stabqike. trkat œtu}i. {tap. koji str{iŒ. up. detaqnije v.i glagola tãr~iti (se). Polaze}i od semanti~kog kriterija. nude}i œvratolomnoŒ tuma~ewe kojim se prevazilaze fonetske razlike (d je pre{lo u t prema bat œbatina. drveta. Snoj 1987:274–275). œostatak ruke ili nogeŒ Potkozarje (Dalmacija). ~e{. (Vuk. a p umesto b prema parijez œid. -~o (sln. -ajo œtu}iŒ < œobra|ivati tvrdim oru|emŒ (sln. -ajo : *stãr~iti. jeziku nije potvr|en glagol tr~iti u neprefigiranom obliku. tr~ati. osaka}ene. oblici: *stãrkati. rekonstrui{e se psl.(badrqica œstruk trave od zemqe do cvetaŒ. dirati. maqŒ. str~im œ{ibati. nije posvedo~en. ØorkaØâ. bosti rogovimaŒ) : *tãr~iti (tako Bezlaj III 325 s. Me|utim. Snoj 784 s. ØorkaØâ. trkam.). œpar~e drveta koje se vezuje kvo~ki za nogu da ne bi preletala ograduŒ Ma~va (gra|a ERSJ). *breg-~e > bre~e Crna Reka (Markovi} 1986:248).v. zabadatiŒ. odse~ene ruke. 820 Up. i patrq œid. RJA)820.-h. u ovom govoru nemamo zabele`enu potvrdu osnovnog oblika patrq(ak). str~iti. *natotãr~iti (se). badrljak). bockati. strkat : str~it œgurati. hrv. ne mo`e se pouzdano utvrditi imenica od koje je izveden. 226 s. 819 U Makarskoj je zabele`eno i zna~ewe œparo`ak u vilaŒ (RJA). *tãrkati.v. œiverje. {trkati. œostatak slomqene.v. i patrqak œsuvi komad. œono {to ostane od perja kad se ~ijaŒ. pawŒ. Skok ne pomiwe navedene oblike. Skok III 504 s. udarati. rus.(ÅSSÀ 23:163). Takav oblik. ostatak pose~ene ili slomqene grane. œna stablu suvo prelomqeno drvo.v.-h. sa umetnutim -to. storka} : stor~i} œtu}iŒ). noge ili polomqenih krila u pticeŒ (RMS)821. œsuvi komadi} drveta {to viri iz zemqeŒ819 Dalm.

dodat na osnovu glagola *tãr~ati (l. tako|e i patrkoqica f. gori nogu stavi i k wemu ‰tj. œdrvo uz koje se ne{to pewe ili se pobode da ne{to dr`iŒ: Zabo je trkqu u zemqu za privezat mlado drvo Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). torkul. kajk. pr~ m. œpar~e drvetaŒ œ{tap. œklasŒ824. te se mo`e ~eqade ili `ivotiwa nabosti.v. mlatiloŒ826. œkolac na koji se ne{to obesiŒ Trebiwe. -kqa œklas kukuruzaŒ Nemani} (RJA)825. jer se bi{e nabol. i patr~ isko~i (Transit svetoga Jerolima v Seni. Autori RJA povezuju ovu re~ sa kajk. potvrda dovodi u vezu sa hrv. sln. patr~ek. œdeli} ne~ega. mali paw koji {tr~iŒ. up. 1508. JerolimuŠ poto~i. RJA). u kojem izdvaja prefiks *pa-. npr. Lika. Ston. deminutiv patr~e mogao bi biti obrazovan od oblika *patr~. kojom se mlati `ito. I kona~no. œpatrqakŒ Vojnovi} (RMS).OSNOVE: 40) TR^ITI 361 (RJA)823. dok je Skok smatra dalmato-romanskim leksi~kim ostatkom (Skok III 484 s. 826 U pitawu je duga~ka {iba. dijal. i tuma~i kao nomen agentis (< nomen actionis) od pretpostavqenog glagola *po-tr~iti œudaritiŒ. kolac. rus. 827 Zapa`amo da ova potvrda (iako iste tvorbene strukture) ima druga~iji akcenat i specijalizovano zna~ewe.c. kao i u slovena~kom: patr~ m. trkaq m. Velika u Slavoniji (RJA). œmla~uga. trkelj œcepanicaŒ. Autorka oba oblika svodi na psl. on ruku postavi. œjaracŒ > pr~e. Takav oblik posvedo~en je na krajwem zapadu srpsko-hrvatskog jezi~kog prostora: patr~ m. trkaq. imenica 823 Autori re~nika smatraju da je u pitawu ista re~ kao i patrq. pasuq. ta~kaŒ. (mo`da f. te{ko tome do smrti ko se s wom uprti (zmija) (Vuk s. up. ~upra). I ovde se sln. palica.i osnovno trkaq. te sve ne{to ~eprqi. 825 Od osnove trk.v. ostatakŒ: Nabode se bosom nogom na patrkoqicu od kr~evine Piva (Gagovi} 2004). trkqa f. tim pre {to je takav oblik i posvedo~en. tj. patr~. da se mogu pewati. Kao tvorbena paralela navodi se dijal. U slovena~kom etimolo{kom re~niku postoji posebna odrednica patr~ m. *patãr~â. 824 U zagoneci: ^upra sjedi na trkqu. œkolac {to se zabije u zemqu. -eta n. rozga). pritka. œjareŒ (RMS). tr~ekŒ. Sarajevsko poqe..postoje i druge semanti~ki bliske izvedenice. {to se priti~e uz neke biqke. jadovno sku~e}. udarawem po klasju odvajaju zrna od mahune (kao primitivan vid vr{idbe). motkaŒ (Kurkina 1992:191). npr. œu vrhu granata pritka po kojoj se loze razilazeŒ Boka (Vuk s. . {to v i r i iz zemqe. dem. tamo i druge potvrde).). za tvorbu up. motka ili jak {tap sa privezanom da{~icom na jednom kraju. i to samo u jednom primeru s po~etka XVI veka: Lav .v. ali im je nejasno -ka-.?) œdrvce. tr~ek. motkaŒ i Øor~eà œgran~ica. grah.. øoØor~ina œpalica. v. Oblik patrkaq bi se mogao razlo`iti na prefiks pa. patrq. uz vinovu lozu. prezime Potr~ (Bezlaj III 15)827.

*Kotãr~i. œzakr`qao `bun ili drvceŒ. me|usobno udaqena: œstabqika. œkormilo ili kratko vesloŒ. xa-. . s jedne strane. Sa ovakvim tuma~ewem ~e{. ~epŒ. *tãr~. Tako su nastali oblici koji. *kotãr~â. pored st~e{. za~epiti. npr. Jedino tako se i mo`e objasniti finalno -~ (po analogi828 Navedeni oblici realizuju zna~ewa koja su. Iliadi pro{iruje krug kontinuanata psl.362 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI zatr~ œzapu{a~. œovsik ili ovasŒ i œ{tala za teladŒ i iznosi pretpostavku da je re~ nastala disimilacijom od kostr~. imenice. ali smatra da ga treba pripisati sekundarnom uticaju tog korena na primarno kostrec. govore i neke semanti~ke paralele iz drugih slovenskih jezika. œrukovet (trave).ne mo`e potpuno zanemariti. pripada geografskoj nomenklaturi. œmlatiloŒ < œudaritiŒ. Time se. ima neodre|en oblikŒ. ba-. grozd. kotr~ ne sla`e se Rejzek. prema nekim tuma~ewima. tuma~i imenicu kao derivat glagola *tãr~ati sa prefiksom ko. Me|utim.c. 829 Machek 283 navodi jo{ tri zna~ewa: œvrsta gqive SparassisŒ. Kurkina. za razliku od wega. kao i Mahek. kostrec. 830 Za wu (prema Rejzeku). na prvi pogled. rus. odra`avaju}i fizi~ko-geografske karakteristike terena: prirodna ra~vawa u reqefu. nap. prividna semanti~ka raznolikost leksema okupqenih oko psl. isto tuma~ewe daje se i u ÅSSÀ 11:213 s. drvce (koje viri uz zemqe)Œ. buket (qubi~ica)Œ. [iroke semanti~ke mogu}nosti slovenske osnove *tãr~. budu}i da se sva pomenuta zna~ewa daju izvesti od osnovnog — œbiti tvrd. on ipak priznaje da se upadqivo podudarawe ove imenice sa korenom tãr~. kotrec. potvrda kotr~ec.)828.(l. *kotãr~â).prevazilazi se na dubqem.(Kurkina 1986:113. u ~ijoj osnovi le`i isti koren *tãr~. Tvrde}i da je etimologija predlo`ena u ~e{kim etimolo{kim re~nicima — verovatnija830. izlazi van granica ne~ega. kotrec.Œ.kao da su œotvorileŒ ovu osnovu i za ekspresivno prefigirawe. planu. nitkovŒ829. tuma~e}i toponim Kotortzi (Epir) kao psl. œmali ~ovek. œzapu{a~Œ < œzatisnutiŒ. otvrdnutiŒ (v. kao apelativ-motivator toponima. {iri areal psl. obrazovana od glagola zatr~iti œzapu{iti. *kotãr~â (rekonstruisanog samo na osnovu zapadnoslovenskog materijala). ali. Autor smatra da psl. ie. zatisnutiŒ.v. razgranatu semantiku ove re~i svodi na osnovno zna~ewe: œono {to {tr~i. Jedan od wih je ~e{. 818). prisustvo grmqa i niskog biqa ili wegovih ostataka koji {tr~e iz zemqe (Iliadi 2002:53). a s druge — opovrgava teza da je starina tog oblika problemati~na (bele`ewe slovenskog toponima u starim gr~kim izvorima dokaz je wegove duboke starine). dijal kosØrec œbiqka Bromus L. sadr`e prefikse ko-. imenica kotr~ œra~vasta motkaŒ.

ali sa prefiksom xa-. gde se one svode na psl. kotr~ œid. *xatãrã~â < iran. œmala staja. œogra|eno mesto u {tali za doma}e `ivotiwe ili wihovu mladun~adŒ. {tapŒ. 831 Oba autora s pravom kritikuju tuma~ewe ovih re~i dato u ÅSSÀ 8:22–23. Rejzek. i daqe sa koterec. xata-ru~a? œzemqanica sa prozoromŒ. dovodi ove re~i u vezu sa sl~. œdeo stajeŒ (Rejzek 2000:331)831. chatr~ œuxerica. Detaqno v. *kotâcâ œku}ica za `ivotiweŒ. kotrc). obor. baØor~ina œduga~ka motkaŒ. Slede}e lekseme kojima se pripisuje status derivata glagola *tãr~ati.Œ. Bjeleti} 2006v. chatr~ œid. *batãr~ina > rus. uprkos izvesnim problemima formalne prirode. ku}ica za psa. kotrec œku}ica za mawe `ivotiwe. ~atrqaŒ. kao i izvesne modifikacije zna~ewa (Rejzek 2000:330). jesu ~e{. kavezŒ. I kona~no. baØar~ina œmotka.OSNOVE: 40) TR^ITI 363 ji prema kosim pade`ima o~ekivalo bi se kostrc. koji sadr`i prefiks ba-. sl~. dijal. u krajwoj liniji od psl. *xa-tãrã~â (tako [ulâga~ 2003:120–121).dopuwava jo{ jedan dijalektizam: psl. *kotã. . spisak arhai~nih derivata sa korenom *tãr~.Œ < psl. pod uslovom da se ne radi o fonetskoj varijanti oblika *øaØa(o)r~ina (tako Iliadi 2002:53). {tala. koko{arnikŒ.

obrtawem. s namerom prezentiran na ovaj na~in. povesti se. bola)Œ. skrenuti. za podra`avawe kuturawa. œiznemoglo. valovima. stropo{tavati seŒ. œpo}i nekud teturaju}i seŒ (RSA) 832 Osnove ?turati. œpo~eti se teturati. klatiti seŒ Uskoci (Stani}). klate}i se. Komentar o tome sledi na kraju poglavqa. kome{ati seŒ. odmicati (o prevoznim sredstvima na to~kovima)Œ. œkretati se u masi. œkretati se. œpokretati u talasima. teturati se „navijati se tamo-amo u hodu. kotrqatiŒ. perintegracije. œposrtati. ?tuqati. zaneti seŒ. hodati s mukom. okupqenih oko wih. œprevrtati se preko glave na le|a u narodnoj igri koturawaŒ Slav. œkolutati. talasatiŒ. me|utim. koturati se „pokretati se obrtawem. oblo)Œ. kontaminacije. zateturati se „po~eti se teturati. oblom)Œ. ?trqati izdvojene su samo uslovno. obrtati se (o ne~em okruglom. œnamotavati konac na kalemŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) kuturu interj. talasati seŒ. ?tulati. bez snage raditi ne{toŒ. „i}i klate}i se. Materijal je. koji su doveli do stvarawa ovako razu|ene leksi~ke porodice. natrpati na sebe mnogo ode}eŒ Ba~ka (RSA). talasima. k o t r q a t i (ne{to okruglo. koturati (se) „kotrqati (se)Œ Uskoci (Stani}) ?ku-turati (se) „v. da bi se lak{e uo~ili i pratili procesi ekspresivizacije. kuturat œvaqati. œkretati se u valovima. te{ko i}i. jedva se kretatiŒ Du~alovi}i. zaneti seŒ. izgubiti ravnote`u. povr{no raditiŒ Varo{ (RSA). povode}i seŒ. implicira druga~iju tvorbenu analizu. . œkretati se velikom brzinom (nizbrdo).. kru`iti (o~ima)Œ. Lika. kotrqawa CG (RSA) ?te-turati impf. „po}i nekud teturaju}i se. izgubiti ravnote`u. zabasatiŒ BiH. 833 Nije jasno spada li ovamo i nabanturati „naneti. œza}i s puta. œkretati se. œobu}i. budu}i da ve}ina oblika. skupqati se u kotur (od muke. te{ko odr`avati ravnote`u u hoduŒ Potkozarje (Dalmacija) za-te-turati pf.364 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 41) ?TURATI 41) ?TURATI832 ?ba-turati impf. kuturati (se) „kotrqati (se). koturati (se)Œ CG (RSA). te{ko i}i. œsvijati se. nalepiti neku `i|u masu u debqem slojuŒ. „pokretati okretawem. t e t u r a t i s eŒ Uskoci (Stani})833 ?ko-turati impf. jedva se kretatiŒ (RSA). œkretati se. posr}u}iŒ. „aqkavo. hodati s mukom. fig. „i}i nesigurno. fig. i}i. vaqati (se)Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). povesti se.

kaØuràm). œteturaju}i nai}i na nekoga ili ne{toŒ. kotrqati. zabadatiŒ (RJA).i kao paralelu navodi bug. i{~eturat se „otkotrqati seŒ id. Fasmer I 135 s. œzabijati.ili *bat-V-r. baØuriØâ(sà) „inatiti seŒ. ko-2) ili kao denominal od imenice kotur (II 169 s. (ibid. œg u r a t i.) ?ko-~e-turati / ko-~e-terati impf. u kojem Toporov vidi kompleks *batr. œkreveqiti seŒ. Oblik koturati Skok tuma~i dvojako: kao tvorevinu sa prefiksom ko-. Oblik baturati (Skok ga ne registruje). œpraviti se va`anŒ. kota~).v. tiskati. nesigurno. uguravati. pla{iti.) i{-~e-turat pf. „kotrqati (se)Œ: \eca se ~eturaju niz brijeg Vasojevi}i (Stijovi} 1990) do-~e-turat (se) pf.OSNOVE: 41) ?TURATI 365 na-te-turati pf. i Grickat 1955–1956:69. dok se izvo|ewe pomo}u prefiksa ka. œneo~ekivano ne{to na}iŒ Potkozarje (Dalmacija) ?~e-turat (se) impf. „dokotrqati (se)Œ: Do~eturali smo kacu do vrata ot ka~are id.smatra neubedqivim (BER 2:278 s. osim na predlo`eni na~in. k o t u r a t i. pod uslovom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. bu-ØuràØâ œgoniti. obarati. t i s k a t i ispred sebeŒ. Ispred osnove turati alterniraju prefiksi ba-.v. œstavqati. . Up. {u-. ~e-. tako|e i rus. hitatiŒ. lupaju}i potmulo nogama. vrtetiŒ. progawatiŒ (Petleva 1996:33). œnositi. ili kao izvedenica sufiksom -ur. Kao formalna paralela oblika baturati eventualno bi se moglo navesti rus. vu}i ne{to te{ko ili kabastoŒ (SRNG. te-. zbijatiŒ Unac (Jovi~i}) ?po-{u-turen adj. mogao bi se objasniti i kao fonetska varijanta osnovnog batrgati. uznemiravatiŒ prema ØuràØâ œgoniti. dijal. kaØurvam.od batati „i}i s naporom. Moskov tako|e u koturati izdvaja prefiks ko. up. „vaqati.v.v. œpognutŒ. œusredsre|en.(V = vokal) (Toporov 1985:502). œbacati. turat (se) œgurati (se)Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika. U BER-u se ovaj glagol smatra denominalom od kaØur „okretnicaŒ. ko-. baØura). pored turati (Skok II 116 s. œgurati. kaØurà „ru{iti. bez kona~nog re{ewa). prevrtatiŒ (Moskov 1965:70). trupkaju}i pri hoduŒ (RSA). le`i glagol turati (se) (Skok III 525. (ibid. v. ku-. „iskotrqatiŒ. umirenŒ Unac (Jovi~i}) è turati impf. metatiŒ.

prozebli. U semanti~kom spektru navedenih oblika izdvajaju se slede}a zna~ewa: œgurati. klate}i seŒ. dolutatiŒ: Okle Tale dotatula zorom? — Jedva sam dotatulo pro ~elopeka Piva (Gagovi} 2004) za-ta-tulati pf. odlutatiŒ id. koje se tuma~i kao glagolski intenziv obrazovan sufiksom -ur-a-ti od *kotiti II. *kotul’ati (ÅSSÀ 11:209). „oti}i.) na-ta-tulati pf.366 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Glagol koturati (se) poti~e od psl.) o-ta-tulati pf. (ibid. radukatiŒ.) ?te-tulati impf. turati (se)).c. „nai}i. crnogorskih i makedonskih govora (mak. . tiskatiŒ. v. Mo`da je ipak pre u pitawu asimilacija prema vokalu u osnove. niz brdoŒ: Ako mora{ statulaj niz tu stranu id. Oblik teturati Skok izvodi od turati. „povr{no raditiŒ. „sa}i niz strmen. potvrde. up. kuturam. kojekudaŒ: Mokri. „i}i klate}i se. (ibid. ~ak i pod uslovom da je predlo`ena tvorbena podela ta~na. Oblici ~eturati i ko~eturati nisu registrovani kod Skoka. „dotrapati. tatulat œnespretno kora~ati. nagomilavawa prefiksa ko-.) u-ta-tulati pf. reduplikacijom prvog sloga prema tipu teto{iti (Skok III 525 s. tetulati se „teturati seŒ Uskoci (Stani}) 834 U ÅSSÀ l. gegati seŒ: Tatulam jo{. do}i klate}i se. mokro.) s-ta-tulati pf. (ibid. gladni zatatulasmo pro Milogore pravo u jedan zbqeg id. pa dokle }u ne znam Piva (Gagovi} 2004). „po}i trapavo. ?TULATI ta-tulati impf.v. zanositi seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) do-ta-tulati pf. jedva utatula u ku}u id. iz ~ega se mo`e zakqu~iti da se oblik sa ku. *koturati (se). nabatlatiŒ: Natatulak na roj ~ela u jednom pripe}ku id. Interesantan je areal oblika sa inicijalnim ku-: potvrde poti~u iz kajkavskih. gladno. tj. (ibid. „t e t u r a t iŒ. „u}i gegaju}i seŒ: Umorno. nasumice.)834. Nije jasno da li pridev po{uturen. œpone{to pomalo raditi. odakle se razvijaju i zna~ewa „i}i nesigurno. vaqatiŒ (svojstvena ishodi{nom glagolu). ne komentari{e se varijantnost mak. U ovom posledwem kao da je do{lo do nizawa. op. (ibid. pripada ovoj porodici re~i.ispred osnove turati.tretira kao lokalna fonetska promena (zatvarawe vokala o?). cit. „kotrqati. ~e.

skitati seŒ Velika. „uzdrmati se du{evnim patwama i smetwama (tj. Orahovica u Slavoniji. {to svedo~i o wegovom reliktnom karakteru. posr}u}iŒ: [ta {atula{.). pod uslovom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. balamutiti (v.OSNOVE: 41) ?TURATI 367 {a-tulati se impf. {atulat „i}i teturaju}i se. ?TUQATI ?ba-tuqati impf. toulati se. pa je po{atulo. . -ta. tulati se „kulati se. lutatiŒ Tetovo (Stamatoski 1959:105). obrazuju}i istovremeno jo{ jednu ~akavsko-kajkavsko-crnogorsku izoglosu. vu}i seŒ Ston na Peqe{cu (RJA)835 · U osnovi navedenih prefigiranih oblika. (ibid. up. kretati se tamo-amoŒ: Ne {atulaj. le`i glagol tulati (za etimologiju v. 836 Ishodi{ni glagol tulati potvr|en je u pojedinim me|usobno udaqenim s. Bruckner 584 s. tumarati. da se ne ~uje. potvrda iz Tetova tula se „skitati. 115). Ispred osnove tulati alterniraju prefiksi ta-. Me|utim.) 835 Up. „cuwatiŒ Bribir u Hrv. dijalekatskog prostora. {atulati v. Machek 648 s.v. kojekudaŒ: Sve ka`e da nije kadar nikuj. „i}i klate}i se. mutiti). te-. -to adj. lutatiŒ donekle mewa sliku o rasprostrawenosti ovog glagola na slovenskom terenu. „pomeriti pame}uŒ. Potvrde istog glagola sa elementima ta-. Nijedan od pomenutih oblika nije registrovan kod Skoka. tula se „skitati. „koji je smeten. mak. no idi ko i drugi qudi Piva (Gagovi} 2004). govorima. œi}i s naporom. pro{iruju areal ovog leksi~kog relikta u okviru s. Bjeleti} 2002:115. poludeti)Œ: Ubilo ga sto jada. i}i besciqnoŒ Unac (Jovi~i}). i Vaillant 1946:28). naro~ito sa ~e{kim i slova~kim podru~jem (Borys l. Zabele`en je i oblik pro{iren sufiksom -ac-: tulacati œlutati. Bori{ ga je okarakterisao kao arhaizam koji povezuje zapadni deo srpsko-hrvatske teritorije sa zapadnoslovenskim jezicima. 117836. klate}i seŒ. zabele`ene u Crnoj Gori. {a-. primorju. „povr{no raditiŒ. Borys 1982:18–19.-h.cc.-h. cit. a po vazdugi dan batuqa po selu Piva (Gagovi} 2004) za-ba-tuqati pf. mak. „tumarati. gegaju}i se. One ujedno svedo~e o povezanosti i drugih delova s. terena sa zapadnoslovenskom teritorijom (op. „po}i nesigurnim koracimaŒ id. O oblicima tatulati. tuá. {a-. te-. Oblik tetulati najpre }e biti varijanta od teturati. {atulas.-h. U semanti~kom spektru navedenih oblika realizuju se slede}a zna~ewa „i}i nesigurno. jesi li opet pqan? Vasojevi}i (Stijovi} 1990) po-{a-tulati pf. v. Borys 1999:86–88.v. blesavŒ Piva (Gagovi} 2004) è tulati impf. i}i potiho.

*kotul’ati. *kotiti II (ÅSSÀ 11:199). „iza}i sa naporom. koje se smatra identi~nim iterativu *katati. 839 Iz semanti~kih razloga ovamo ne bi spadao glagol istuqati „do}i do nekog saznawa lukavstvom. svitakŒ (RSA). ?TRQATI ?ba-trqati impf. sa te{ko}omŒ: . gde se ovaj psl. svake godine na \ur|ev uranak izbatuqa na vr’ vra Buru~kovca id. vaqatiŒ < psl. basrqati „id. „savijati u kotuqa~. vaqaØiŒ. kutuqati (up. obmanom. i}i kojekudaŒ. batrgatiŒ Lika. ESUM 3:163 s. vaqatiŒ < *kotiti (se) II (ÅSSÀ 11:205–207). denominal kutuqa~iti se „previjati se.v. gde se samo ukazuje na vezu sa koØiØi „koØrqaØi. nalutati. iskutuqati se „otkotrqati se. „nai}i. pipkatiŒ (RSA). (ibid. u Pivi se javqaju i slede}i oblici: bavrqati „lutati. U semanti~kom spektru navedenih oblika izdvajaju se zna~ewa „i}i nesigurnoŒ i „kotrqati. izmamiti. skupqati se u kotuqa~. Oblik sa inicijalnim ku-.-h. potomstvoŒ < *kotiti se I (id. jedva i}iŒ Potkozarje 837 Up.368 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI iz-ba-tuqati pf. mogao bi se tretirati kao fonetska varijanta od kotuqati. kotati se „igraju}i provla~iti se ispod ruku drugih igra~a (u nekim narodnim kolima)Œ (RSA). „kotrqati. u krug. sln. natrapatiŒ id. 840 Up. kotuqa~. œv. kao izvedenica sufiksom -uq. podmeta~ od kru`no savijene krpe za no{ewe tereta na glavi. 842 Pored batrqati.od odgovaraju}ih osnovnih glagola: batati > batuqati. vaqatiŒ. jeziku nije zastupqen glagol *kotiti „kotrqati.. krugŒ. (ibid. „okrugli smotuqak. *kotati (se). bola)Œ CG < kotuqa~ „kolut. skotrqati seŒ CG (RSA)838 · U s. ÅSSÀ 11:209 s.v. jeziku nije potvr|en glagol *tuqati u odgovaraju}em zna~ewu.v.od *kotiti II841. denominal kotuqa~iti se „savijati se. up. koturŒ CG (RSA)837 ?ku-tuqati impf. nai}i slu~ajnoŒ). kuØulàØi. 841 Skok (s. „i}i kojekuda i sa naporomŒ: More li kud batrqati prijateq Jevrem? Piva (Gagovi} 2004)842. To govori u prilog druga~ijem tuma~ewu ovih oblika.. kotati840 > kotuqati (up. 838 Up.Œ (nabasrqati „nabasati. doku~itiŒ BiH (RSA). krug (od muke. spara. zbog homonimije sa kotiti „donositi na svet mlade. œ~a~kati. bez komenØara Øvorbene sØrukØure).Œ < kutuqa~ „spara. savijati se od muke. bolova i sl. batr- . obrazovan pomo}u sufiksa -ul’-a. vaqatiŒ. œvu}i se. oblik tretira kao glagolski intenziv. koji bi mogao biti ishodi{te navedenih oblika839. kota~) konstatuje da u sh. 204–205).) na-ba-tuqati pf. kuturati). svitakŒ CG (RSA). ali sa kontaminacionim korenskim vokalizmom.) ?ko-tuqati impf. kotati „kotrqati.

Potkozarje (Dalmacija) ba-trqak m. 848 Up. iz istog izvora bantawe „buncawe. œza}i. badrqati se „srditi se na malenkostiŒ (RSA).OSNOVE: 41) ?TURATI 369 (Dalmacija). i ko-teqa 3. oblo)Œ848. naga|aweŒ. „onaj koji se pri hodu gega. kota~). œi}i s . nespretno ideŒ. de`mekasto dete. brbqatiŒ: Boqe ti je da radi{. lupetatiŒ. baulati „kretati se pobau~ke. œdebequ{kast mu{kar~i}Œ845. i ba-drqati „i}i oprezno kao da se nogom bodeŒ. „govoriti koje{taŒ Timok (Dini} 1988). „k o t r q a t iŒ. sa te{ko}amaŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ba-trqati pf. „govoriti koje{ta. puzati (o maloj deci)Œ. sg. lupetatiŒ Para}in. Skok s. gatawe. govorewe koje{ta. kojekudaŒ. œbilo kakav okruglast predmetŒ Uskoci (Stani}) ba-n-trqati impf. dobatrgatiŒ (RSA). 846 Up. skrenuti s putaŒ BiH (RSA). œneokretna osobaŒ. jedva se uvu}iŒ Uskoci (Stani}). sg. k o t u r a t i (obi~no ne{to okruglo. 844 Up. 847 Up. Za odnos q / w up. bandrqati „govoriti koje{ta. Up. bantrqa 3. onaj koji tromo. 843 Up. œi}i na nogama i rukama. vrqati). ne bandrqaj mi tuj Crna Reka (Markovi} 1986). 2004). ba-trwati œv. „govorewe koje{ta. potiskivati gati „id. ne{to)Œ Draga~evo (RSA). zaneti se (ne~im)Œ (RSA) z-ba-trqati pf. da ne bandrqa{ — ]uti. iz istog izvora bavrqak. baqezgaweŒ Timok (Dini} 1992)847 ?ko-trqati impf. batrqati (se) œid. batrgatiŒ (RSA).Œ. œbazatiŒ (RSA). „v. debeqasto. vaqati. bauqatiŒ. tandrkatiŒ Uskoci (Stani}). Vlaji}-Popovi} izdvaja u ovom obliku prefiksalno ba. kretati se nesigurnim koracimaŒ Piva (Gagovi} 2004). œnositi. osobito mu{kar~eŒ (v. œslabo raditiŒ. vrqati / vrwati.Œ. batuqati „i}i sa naporom. RJA) na-ba-trqati pf. œbazatiŒ Gru`a (RSA)846. batrqat „ote`ano hodatiŒ. œ`ivotariti samŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990)843 do-ba-trqati pf. œgegati se. „gun|ati.. nabandrqati „slu~ajno nai}i. sg. œbrbqatiŒ. bandrqa 3. „po}i kojekuda. „k o t r q a t iŒ.v. kotr{kati dem. batrwat se œgubiti vreme lutaju}i i dangube}iŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). nabasatiŒ (RSA). iskobeqati seŒ Lika (RSA. œnai}i. bantrqawe n. Skok smatra da je ovaj oblik obrazovan prema tr~kati (v. Piva (Gagovi} 2004)844 u-ba-trqati pf. kotrqati (uskr{wa jaja).(Vlaji}-Popovi} 2002:156). 845 Up. kotr{kati se „id. teturati seŒ. ga|ati se (uskr{wim jajima)Œ (RSA). „u}i s dosta muke. „sa}i sa naporomŒ Piva (Gagovi} 2004) iz-ba-trqati pf. „do}i nesigurnim koracima. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. ba-n-drqati. œbrbqatiŒ @upa. „pokretati okretawem. œizvu}i se. obrtawem. Up. povrqak „gojno. œskakati. nabasati (na nekoga. zabatrqati se œzabaviti se.

ko-tiqati „~esto ra|ati decu. œra|ati se. curiti (o suzama. Potkozarje (Dalmacija) do-to-trqati pf. lupetatiŒ Uskoci (Stani}). skondrqati se „strovaliti se. vaqati se. ra|ati (o nekim `enkama)Œ. (ibid. Skok nema. 850 Iz istog izvora tako|e skotrlati (se) „izvaqati (se) u pra{ini. „ispri~ati. ali v. kondrqat „wihati kolevku nogomŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). „oburvavati kamewe niza stranuŒ Uskoci (Stani}). dokondrqat (se) „dokotrqati (se).Œ: Pokotiqali buquk |ece pa sad {akama u prsi! \e im je pamet? Uskoci (Stani}). dokondrqati se „v. (ibid. obrtatiŒ CG (RSA). „id. dokoturati (se)Œ.370 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (obi~no o vodi ili vetru)Œ. i}i. blatuŒ. pej. spu{tati seŒ. talasati seŒ. ko-n-drqat „vu}i za sobom. „id. œslivati se u kapima. fig. Piva (RSA). nadiratiŒ. iskotiwati pogrd. odjekivati (glas. smatra se etimolo{ki istim sa *kotul’ati). œk o t r q a t i. Moglo bi biti od kotiti „donositi na svet. œkretati se. nakotiqati. prevrtati CG < psl. œ(ne{to. kotrlati „vaqatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) kotrqati se „pokretati se okre}u}i se. naro~ito s obzirom na mogu}e prvobitno jedinstvo *kotiti I „ra|atiŒ i *kotiti II „kotrqatiŒ (v. œ(o ~oveku) prevrtati se. œkretati se nizbrdo. œkretati se u masi. talasima. izbrbqatiŒ id. pej. iskotiqati. skondrqat se „skotrqati seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). mno`iti se. a ne soli Piva (Gagovi} 2004) is-to-trqati pf. kota~. po zemqiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). odmicati (o prevoznim sredstvima na to~kovima)Œ. skotrqati se niz nasipŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. govoritiŒ. œizgovarati. . vaqati seŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})850 ko-n-trqat „kotrqatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990)851 ?to-trqati impf. mladihŒ. *kotyl’ati (ÅSSÀ 11:214. doga|ati seŒ (RSA). fig. lupetaju}iŒ: Oni toroglav dototrqa sa pazara i pri~a te ovo. œpone{to slabo raditi. kru`iti (o~ima)Œ.v. œ{iriti se. s.). kotrlati se „kretati se obr}u}i se. „do}i pri~aju}i koje{ta.). Piva (Gagovi} 2004). radukatiŒ œpri~ati koje{ta. 851 Up. kotiti se „dolaziti na svet.) naporomŒ Timok (Dini} 1988). œkretati se u valovima. ~eprkati.Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). prevrtatiŒ Dvorska. re~i). „(obi~no o kamewu) leteti niza stranu okre}u}i se i s vremena na vreme udaraju}i u zemquŒ Uskoci (Stani}). kotiqati se „kotrqati se. raznositi se. znoju)Œ. te}i. te ono. doga|ajima) nastavqati se. zakondrqat „po~eti kotrqati. pogrd. œ(o `ivotu. ra|ati se (o `ivotiwama)Œ. premetati se le`e}iŒ. dokotrqati seŒ (RSA). obrtati seŒ. ra|ati mnogo deceŒ. œra|ati (o `eni)Œ849 Kragujevac. pojavama. ne~im) kolutati. ko-tiqati „premetati. œizroditi mnogo dece. daqe). razmno`avati seŒ id. zvuk)Œ. sa velikom snagom. vaqati (ne{to bacaju}i ili povla~e}i za sobom)Œ. 849 Up. proizvoditi (glasove. pokotiqati pogrd.

bavrqak.OSNOVE: 41) ?TURATI 371 na-to-trqati pf. œgovoriti ne paze}i {toŒ Po`ega (RJA). tu}i. isplestiŒ.). „trtiŒ. „onaj koji ne{to radi nemarno.) i-{o-trqati pf.). Skok III 513 s. „neuredan. iskopati. {e-drwa „niska drvena naprava za vu~u kamena i sl. pod uslovom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. kako bilo ne{to raditiŒ Uskoci (Stani}). {otrqak. nemarno. œi}i tamo-amoŒ. {otrqajka. {e-n-drqati „v. to-. biti nesiguran na nogamaŒ Lika (usmeno M. 854 Up. grubo opresti. nemaran. fig. œolako. nemarno. trqati œpritiskuju}i povla~iti tamo-amoŒ. œkrunitiŒ. œneuredno.. {otrqan m.)853 {o-trqav / {otrqav adj. prevla~itiŒ. œ`enska osoba koja pri~a koje{taŒ id. pritiskivati. idu mu usta ko totrqajka „mnogo govoritiŒ Radimci (Tomi} 1989) totrqak m. koji Skok tuma~i kao denominal od trlo „stupaŒ. {e-drqe. ko-.v. {otrqa~a f. œkako bilo uraditi ne{to (poorati. œslabo. pokositi)Œ id. niske saoni. œmu~iti. trti)854. slaboŒ. le`i glagol trqati. „neuredno. „oplesti ili izatkati kako bilo. {eprtqastŒ. slavizam u vezi sa trti — a sa tiri „vu}i se. 852 Up. kako biloŒ. (ibid. Skok pomiwe samo „i}i ne gledaju}i kudaŒ (up. „neka vrsta vodeniceŒ(?). „zaplitati nogama. aqkavo uraditiŒ id. œsva{ta napri~atiŒ Potkozarje (Dalmacija) o-to-trqati pf. „malo debeqasto deteŒ œne{to lo{e ura|enoŒ Uskoci (Stani})852 ?{o-trqati impf. {otrqaqka. 853 Up. vrlo neurednoŒ Uskoci (Stani}) to-trqan m. „neuredno. neurednoŒ. {otrqavo / {otrqavo adv. œskitati se. {andrqatiŒ Uskoci (Stani}).B. {otrqak. Od sekundarnih zna~ewa glagola trqati (koja bi za nas bila donekle relevantna). nebri`qivo. {e-n-drqe. (ibid. luwati. tumaratiŒ. „onaj koji mnogo pri~aŒ Piva (Gagovi} 2004).). fig. batrqak. {uqati seŒ (l. {a-n-drqati „vu}i. ostale deverbale ovog tipa: toveqak.) o-{o-trqati pf. (ibid. „nemarno. i rum. . nemarno plestiŒ. {o-. (ibid. kako bilo raditiŒ. nemarno.c. œpri~ati koje{taŒ id. male. samo u izrazima: klepe}e ko totrqajka. „ona koja ne{to radi traqavo. povrqak. Ispred osnove trqati alterniraju prefiksi ba-. bitiŒ Uskoci (Stani}) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika.) è trqati impf. totrqajka f. (ibid. kakva gruba i te{ka alatkaŒ id.

i trla „gu`va. vr{qawe. dok usko~ko trliti zna~i: „i}i. ali se sam sufiks ne komentari{e. hitati. dodat na osnovu trqati. to-trk „`ena pri~alicaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). kota~). ne treba odbaciti ni mogu}nost onomatopejskog porekla (Bjeleti} 2002:116). kucatiŒ @umberak (RJA). „izbijati crve ispod koreŒ).-h. U semanti~kom spektru navedenih oblika izdvajaju se slede}a osnovna zna~ewa: „i}i nesigurno. takati se). {otrqati izdvajaju se prefiksi to-. œsedetiŒ. trliti „trti lan i kudequŒ.v.(s. œ`urno raditiŒ. neda}a. po~eti udarati kqunomŒ (RSA). oblik *kotãrl’ati. nastalu umetawem sonantnog r u vezi sa q (prema vrqati) (II 169 s. totrqati je moglo nastati i disimilacijom od totrtqati (v. U obliku kotrqati izdvaja se prefiks ko. nevoqaŒ. Skok je nedosledan u tuma~ewu ovog glagola. klate}i seŒ (batrqati). lupetatiŒ : trqati „govoriti ne paze}i {toŒ mogli bi poslu`iti slede}i oblici: to-trkati „kucati (o `uni)Œ (RJA). kompleksa *bat-r. mete`. Bjeleti} 2002:114. {o.372 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U obliku batrqati teoretski bi se mogao izdvojiti prefiks ba-. III 435 s. U oblicima totrqati. totrqati. i ~e-trkati „glagol kojim se opona{a glasawe jarebiceŒ (Skok I 318. tuma~i se kao sufiksalni glagolski intenziv od *kotiti II. a na drugom kao rezultat ukr{tawa kotati se i takati se (s. te{ko}a.v. batrwati svojevrsne varijante standardnijeg batrgati (se) i vidi u wima odraz psl. izbija crve ispod koreŒ Lika (RJA). za-to-trkati „po~eti totrkati.v. ~e{. vikaŒ. „po855 Ista nedoslednost zapa`a se i u tuma~ewu glagola kotakati se „vaqati seŒ. . hvatati. rekonstruisan na osnovu s. 856 Kao tvorbene paralele paru glagola to-trqati „pri~ati koje{ta. `uriti seŒ. Me|utim.v.v. Citira se Skokovo obja{wewe i zamera mu se {to nije uputio na blizak oblik kotuqati. (-)tV-). nered. Schutz 1965:323). Skok smatra da je glagol batrqati nastao onomatopeizacijom denominala batati (< bat) (Skok I 12–121 s. Decidirano se opovrgava [icovo tuma~ewe (ÅSSÀ 11:213). vreva.. i sl~. ko-2. Sli~no i Grickat 1955–1956:70. jurwava.(Skok II 116 s. {to t r l i u drvetu.. œbudalasta i neodgovorna osobaŒ Ro`aje (Had`i}) : trkati „tu}i.v. {otrqati)856.(Moskov 1965:70. tuma~i kao onomatopeju) i to-trla „ptica. galama. u RJA se navode samo potvrde ovog glagola sa slede}im zna~ewima: trliti „paziti na koji predmet u igri (klisa). sln. da bi ga na tre}em protuma~io kao izvedenicu od kotati. Iako je u definiciji imenice obja{weno zna~ewe glagola trliti (tj. kota~)855. Na jednom mestu on je obja{wen kao tvorevina sa retkim prefiksom ko. muka. œbriga. Budu}i da se radi o glagolu koji ozna~ava govorewe. 117). takati se). Toporov zastupa stanovi{te da su glagoli batrqati. Na dva mesta izdvaja u wemu prefiks ko. bat). „govoriti koje{ta. up. potvrda. 116.(Toporov 1985:502). Psl. fig. loviti gaŒ. gungula. up.(v. lupetatiŒ (bantrqati.

batrgati : katrgati (kotrgati). Ovome u prilog ide i ~iwenica da se mnogi od pomenutih oblika semanti~ki defini{u upravo glagolom batrgati. {otrqati). npr. koturati > kotulati. oni se mogu tretirati kao sufiksalne izvedenice od odgovaraju}ih glagola: npr. kotiqati. Toporov 1985:502. budu}i da ovi oblici funkcioni{u i kao samostalni. oni se mogu tretirati kao tvorevine nastale dodavawem ekspresivnih prefiksa na samostalne osnove.. 859 Za mnoge od analiziranih oblika u literaturi je ponu|eno upravo ovakvo obja{wewe. bat-uq-ati itd. U tom slu~aju radilo bi se tako|e o ekspresivno prefigiranim oblicima. totrqati. 857 858 . kotati > kot-ur-ati. npr. kotrqati. batrqati858. neuredno raditiŒ (batrqati. potomstvo (o `ivotiwama)Œ i *kotiti II „kotrqati. {to je dovelo do perintegracije ko-turati (ovome je doUp. oni mogu biti obja{weni kao varijante jednog ishodi{nog oblika (tj. turati. vaqatiŒ (kotrqati). *kotiti se I). Drugo. Mogu}e je. totrqati : {otrqati. tulati. ÅSSÀ 11: 204–205 s. zbacivaweŒ (tehni~ki termin za ozna~avawe poro|aja `ivotiwe)857 (v.v. kao fonetska preina~ewa osnove). po~elo do`ivqavati kao pomenuti prefiks. „kotrqati. npr.859. padawe. ali se inicijalno ko-. gore. Specifi~nost materijala izlo`enog u ovom poglavqu ogleda se u tome {to svi navedeni oblici imaju po dva (ili ~ak tri) podjednako verovatna tuma~ewa. U tom slu~aju oni ne bi predstavqali predmet na{eg interesovawa. Up. Prvo. v. da je u nekim oblicima (koji ina~e ne sadr`e ekspresivni prefiks) do{lo do dekompozicije pod uticajem svesti o postojawu ovde razmatranog tvorbenog modela. Tre}e. koteqati. „izvoditi pokret nani`e. kot-ul-ati itd. u slu~aju trgati. To se mo`e ilustrovati na primeru oblika koturati . trqati. Oblik kotrqati u pejorativnom zna~ewu „ra|ati (o `eni)Œ reflektuje mogu}e iskonsko jedinstvo *kotiti I „donositi na svet mlade. U prilog ovakvom tuma~ewu govore potvrde sa razli~itim prefiksima ispred iste osnove. batati > bat-ur-ati. vaqatiŒ tj. batrgati > baturati. batuqati. koturati (kuturati) : ~eturati. gore). naime. Prezentirani materijal pru`a osnove za jo{ jednu pretpostavku. Etimolo{ki se on deli na kot-ur-ati (v.OSNOVE: 41) ?TURATI 373 vr{no. tatulati (tetulati) : {atulati. kotuqati. prema leksemama koje sadr`e ekspresivni prefiks ko-. navaqati „nara|ati mnogo deceŒ (RSA).

od kotati (Skok nema).374 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI prinela i ~iwenica da glagol turati realno postoji). totrqati.860 Jedino na ovaj na~in mo`e biti obja{wen. tatulati. „mrsiti. pa je do{lo do perintegracije u(z)-ko-teqam. sg.. pa se umesto „prefiksaŒ ko.pred „osnovomŒ -turati pojavio prefiks ~e-.bio izba~en. Zatim je do{lo do uobi~ajene alternacije. i tako je dobijen oblik ~eturati u istom zna~ewu (kasnije je do{lo do nagomilavawa prefiksa. preturatiŒ. uskoteqam „zamrsitiŒ: Sve mi se kosa uskoteqala Leskovac (Mitrovi}). izvedenici sufiksom -eq. uvijati seŒ Zorunovac (RSA). npr. 860 . oblik usteqam 1. koteqati se „izvijati telom. Ovakvim postupkom mogli su biti obrazovani mnogi od pomenutih oblika. zaplitatiŒ: ^esto usteqa rabotu. zamrsitiŒ: Svu sam si kosu ukoteqala. {otrqati. da bi u jednom trenutku „prefiksŒ ko.osnove po~elo do`ivqavati kao ekspresivni prefiks ko-. ~ime je dobijen oblik usteqam.inicijalno ko. tak’v je on ~ovek pored ukoteqam „umrsiti. ali se u oblicima sa prefiksom u(z). pa je nastao oblik ko-~e-turati). npr. {atulati. Ovde se verovatno radi o glagolu koteqati „prevrtati.

ZAKQU^AK .

.

~u. U zakqu~nom delu rada sumira}emo zapa`awa do kojih smo do{li analizom izlo`enog materijala. Ovaj rad.. `eleli smo da prika`emo wihovo funkcionisawe u okviru srpsko-hrvatskog jezika. Pri tome. Razli~iti. ka-. U gore izlo`enoj dilemi oko wihovog predlo{kog ili zameni~kog porekla ~ini se da ja~i argumenti govore u prilog ove druge mogu}nosti. pa ~ak i suprotni stavovi iskazani su o samom postojawu ekspresivnih prefiksa./ ka. na prvom mestu treba se ponovo osvrnuti na problem porekla *ko.kod kojih se po svoj prilici radi o posebnoj sekundarnoj upotrebi œnormalnihŒ. ostavqaju}i po strani *(j)a. koji u nizu slu~ajeva stupaju u odnose svojevrsne alternacije sa ~e-. ~o-. . up. prevashodno imenskih prefiksa. Wihov zna~aj u etimolo{kim istra`ivawima mo`da je najboqe formulisala Petqova: „Neobi~no je va`no pri etimologizaciji uzimati u obzir retka lingvisti~ka fakta i pojave. u nizu slu~ajeva otkrivawe i uvo|ewe u nau~nu upotrebu ~iwenica ove vrste odre|uje etimolo{ko re{ewe ili uop{te dozvoqava da se proces etimologizacije svede na elementarnu tvorbenu analizuŒ (Petleva 1994:60–61).i *kakoji ponajpre mogu polagati pravo na znatnu starinu. ~a-. Polaze}i sa stanovi{ta da su ekspresivni prefiksi realne jedinice jezika. s obzirom na podudarnosti me|u slovenskim jezicima i na indoiranske paralele.Œ (Varbot 1971:68–69). dok je wihovo dovo|ewe u vezu sa predlogom *kã(n) (‹ lat. naro~ito lekseme sa arhai~nim prefiksima ko-. wihovom poreklu i starini. neosporno je da oni postoje i funkcioni{u. i konstataciju Varbotove: „Funkcije prefiksa ko.i dr. On se izdvaja u mnogim deverbalnim i denominalnim obrazovawima.i *pa. me|utim. 861 Izme|u ostalog. ku-. Iako mo`da jo{ uvek ne znamo pravu prirodu ovih elemenata861.u slovenskim jezicima jo{ nisu ustanovqene..ZAKQU^AK Ve} je re~eno da u nauci ne postoji jedinstveno mi{qewe o pojavi koja je predmet na{eg rada. I) Ekspresivni prefiksi u dijahronoj perspektivi Kad je re~ o genezi ekspresivnih preverba. i nije pisan sa ciqem da odgovori na pomenuta krucijalna pitawa.

tako i na semanti~kom planu862. odatle du`ewem *~a-. ~a.œlo{eg mirisaŒ. Poreklo preverba na x. kim-rajan.stoji na vrlo slabim nogama Rekonstrukcija *kãnaditi samo na osnovu s.œnegostoqubivŒ.(u *~â-to itd. *s iza r. stind.).u *ko-delâ stoji u nekoj vezi sa *kon. kad-arya.zajam~eno samo u slu~ajevima gde je slabi poluglas ispao bez ozvu~ewa.-h. kim-dita. rus.œnikakav ~ovek. kn. upitne i neodre|ene zamenice *kuo.). ve} koren (pie.> *~â.œlo{a kolaŒ. hermafrodit. mlavest. s.(up.-h.i od *~e.itd. ka-mêrêda. kim-purusa. neodre|eno-upitne zamenice je ta {to se wime otvara mogu}nost wihovog etimolo{kog objediwavawa sa preverbima na ~-. ne nudi se obja{wewe za gubitak nazala u *ko-. got.œkakvo bo`anstvo?Œ).mo`e reflektovati tn-. up. 359). . koje svakako nije prefiks.œkoji se polako kre}e (carati). Druga prednost izvo|ewa k-preverba iz osnove ie. a izdvajawe *naditi kao osnovnog glagola – semanti~ki problemati~no.(up.œplestiŒ te{ko da ima osnova. majmunŒ.œlo{ kraqŒ. ~e. gde se ne mo`e svesti na ie. tako|e i ku. ~-mouliti (ÅSSÀ 4:146). 348. ga. ~esa itd. *ka-. moglo bi se po862 U nedostatku boqih primera od *kãnaditi (v. dijal. i *kui. kat-pay a . u ~e{.pored *kon-?). odatle du`ewem *~i-. Osim toga. kV-) i *kodelâ (v.mo`e biti i od *~a.œglava demonskih bi}aŒ (prema stind. œlo{a `enaŒ (EWAIa I 285. ali ~e{}e u pejorativnoj funkciji: npr. ÅSSÀ 12:48–50). s.œneraspolo`en.. a jo{ mawe pozajmicom iz iranskog ili germanskog.i od *~â-.sa palatalizovanim varijantama na {problemati~no je u meri u kojoj je to uop{te svako praslovensko *xu inicijalnoj poziciji. *kon. u. zlonameranŒ. i i k.u indoiranskom. kao npr. 863 Prakti~no je *~â.u *konopja. ku-cara.œlo{e ise~enŒ. Truba~ovqeva argumentacija u korist preverbalnog *kã-. ku-nairi{ œbludnicaŒ. kim-devata. slov. ~eso. [to se ti~e kudeqe./ kuu. zameni~ka hipoteza se mo`e pozvati na analognu upotrebu raznih osnova ie. stind. daqe kim œ{ta?Œ kao prefiks u upitnoj (npr. koji se skita unaokoloŒ itd.u ka-puya.> *~e.) problemati~no kako na formalnom.i od *~â-863 itd. ku œgde?Œ. glavaŒ). koji se u tom slu~aju daju svesti na varijante zameni~ke osnove *kue. mlavest. *kã-de > gde) u ku-manas. Postojawe ovih dveju varijanata ~ini pojedine oblike dvosmislenim u pogledu formalne rekonstrukcije (npr.-h. a uostalom Truba~ovqeva pretpostavka glagola *del./ kui. ka(t). primera je smela (npr. Kako za ove preverbe ne dolazi u obzir obja{wewe dekompozicijom iz preverbalnih formi poput *xoditi mesto **soditi prema *vã-xoditi. kad-ratha.œvrh. *ko. ~ega. murdhan.œkoji se grozno nadimaŒ.378 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI cum-.). Sa druge strane. stsl. kao u Knin < Tnin). logi~no bi bilo pretpostaviti da ko. dosl.

jerm. Up. [arifullin 1979:117–118).ZAKQU^AK 379 mi{qati na zajedni~ko krajwe poreklo sa *k. zvu~ne varijante *ba. ne treba iskqu~iti varijantu da su ma-. dakle. ma-gusa œbesposli~arŒ. ma. No s obzirom na ekspresivnu prirodu ovih preverba. mo.u funkciji ekspresivizacije.nazalizovane varijante od ba-.-h. {ac œid. a donekle i za *la-. mohuna pored mehuna < psl. Bezvu~na guturalna aspirata bila je u praindoevropskom veoma redak glas mawe-vi{e ograni~en na onomatopeje poput *k(h)akh. toh. 1) Neki autori smatraju da su ekspresivni prefiksi vrlo arhai~na. jer je pie. ili putem prelaza *k. mahuna. Ve} s obzirom na varirawe zvu~nosti u slu~ajevima kao *balamotiti / palamuditi. lice konjunktiva odgovaraju}ih glagola (Abaev III 274). bo. 1982:23–24). mi.Œ ustanovqava se da je normalni refleks toga glasa u praslovenskom bilo. jo{ indoevropska pojava (v.œka{qatiŒ u stind.u *ma-klenã zaista navodi na pretpostavku da se tu u prvom delu krije ie.u *ol-ni > lani (ÅSSÀ 14:11). Iako se.(i *~-) preverbima uz fonetsku modifikaciju putem predmetawa s-mobile a zatim metateze *sk. alb. N e g a c i j a predstavqa negirawe semantike korena. kakhati.i *ga. gr. *meH1 > ie. gde je drugi ~lan 3.pored *ka. *xoxotati (se) œsmejati seŒ. no u najmawu ruku i preko jedne normalne re~i *soxa œgranaŒ ‹ stind. npers. no u tom slu~aju prednost bi vaqalo dati re|oj varijanti meklen. fonetski problem koji predstavqa s. mo. *xaxati. koji se mo`e posmatrati kao celina. prohibitivna negacija.. nije karakteristi~an za prefikse koji su predmet na{eg istra`ivawa. ispoqavali dva tipa tvorbenog zna~ewa: negaciju i afirmaciju864.nastale u procesu onomatopeizacije. radi o genetski razli~itim elementima. indoir.najjednostavnije se daju objasniti kao plod ekspresivne onomatopeizacije bezvu~nih.> *ks-. *mexuna (ÅSSÀ 18:152–153). [arifullin 1979:113–115.> *kh. vrednosnu karakteri864 Tre}i tip tvorbenog zna~ewa — l o k a l i z a c i j a u vremenu i prostoru (v. kacazw. ma-Öura œ}utqivacŒ. psl. id. kao i u iranskom. U pogledu starine tog sistema u nauci su iznete razli~ite pretpostavke. mh. U osetskom jeziku prohibitivno ma dolazi i kao prvi deo slo`enica: ma-tårså œneboj{aŒ. po wemu. koje Truba~ov svodi na deikti~ko *ol. sakha-. Na indoevropskoj ravni prefiksi su. *me > gr. x. Alternirawe sa *ne. .pored *pa. ekspresivni prefiksi ipak ~ine donekle jedinstven sistem. Poreklo od osnove pokazne zamenice ~ini se verovatnim za *to/ *ta-.i *pa.

Postoji negacija u op{tem smislu (logi~ko negirawe datog obele`ja) i ekspresivna negacija (omalova`avawe. ku-stri. praslovenska./ *{e. odnosi na one tvorevine koje imaju Negacija je ~esto kori{}ena pri suprotstavqawu sakralnog i svetovnog u drevnim ie.Š ulaze prefiksalni elementi koji su nekada vr{ili ~isto ekspresivne funkcije..380 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI stiku re~i.. Postoji afirmacija u op{tem smislu (afirmacija logi~kog prisustva datog obele`ja) i ekspresivna afirmacija (pozitivna ocena. Wihov stav formulisala je Kurkina: „U registar morfolo{kih sredstava p r a s l o v e n s k o g j e z i k a ‰prored M.od iste pronominalne osnove v. kat-paya. pre svega. tekstovima (o kodirawu semanti~kih opozicija u semioti~kim sistemima pragmati~kog karaktera (religija. javqa se i ka. .„lo{a kolaŒ. kao prefiksi sa pejorativnim zna~ewem. id. Toporova). ka.. kad-ratha.. Arhai~ni prefiksi *ka/ *ko-.pretpostavqao je Schulze 1895:243–244. radove V. {uwa unaokoloŒ (car. A f i r m a c i j a je utvr|ivawe. prezir. kad-arya. ku-vakra. koji imaju sli~no poreklo i produktivnost u slovenskim jezicima (Truba~ev 1980:5). Tako je. ne tako dobro > lo{e srebro (rupya-)Œ > „kalajŒ./ *{i. *kã-. 867 Uop{te o prefiksima u indoevropskom jeziku v.u imenskoj kompoziciji moglo bi se re}i da izra`ava gradaciju osnovnog zna~ewa bilo u pozitivnom.B.„koji lo{e miri{eŒ. To se.866 Truba~ov smatra da je tvorbeni model ’upitna zamenica k + glagolsko-imenska osnova’ genetski indoiranski./ ku. I 359. N.(koji je tako|e nosilac negativnog ekspresivnog zna~ewa) u indoiranskom (v. *{a. umetnost. npr.„malo zakrivqenŒ. „Kao kimo i kuo.867 2) Umereniji su i brojniji oni autori koji za ekspresivne prefikse pretpostavqaju praslovensku starinu. bilo u negativnom smeru. Jo{ indoevropsku pejorativnu funkciju *kuu. kritikuje ga Schmidt 1987:358–361./ *~e-. hiperbolizacija itd. mitologija) v. ka-puya.„koji se polako kre}e. gore). Gamkrelidze/Ivanov I 355–358.„kretati se (u krug)Œ < ie. 865 . veli~awe nekih semanti~kih komponenata u zna~ewskoj strukturi re~i.zna~ilo „kako drag (frya-)Œ.v. stind.„lo{a `enaŒ.„ko.„lo{e rasu|ivaweŒ. stra{nih predmeta i pojava)865. O starini pojave posredno mo`e svedo~iti postojawe prefiksa ku. tako|e prete`no sa imenskim osnovama.. mlavest. Neosporno je da su mnoga obrazovawa analizirana u radu — stara. *~a. Ivanova i V. *kuel-). negativna ocena. ku-mati.(kato) u takvoj funkciji: . ku-nairi{ „kurva.„ne ba{ pravo. Vs. li~no ime *Ka-frya. 866 Za indoiransko ka. nazivawe neprijatnih. lo{a `enaŒ : stind.„koji se grozno nadimaŒ. tj.u skrivenom vidu egzistiraju u sastavu pojedina~nih slovenskih obrazovawa i mogu se izdvojiti samo pomo}u etimolo{ke analizeŒ (Kurkina 1981:331). „ko(ji) godŒ). kojiŒ. Za ku. *ko-. npr. „u kojoj (velikoj) meri dragŒ.) ([arifullin 1979:115–116). dok bi stiran. 364–368. isticawe semantike korena. Taj model poredi se sa prefiksima *ka-. ku-rupya. ali i ku-cara.„negostoprimqivŒ (EWAi I 285 s.

i sl. ~e-.v.. nastalih kasnije. *kozvonãkã. Me|utim. U dijalektima slovena~kog jezika zapa`a se izvesna a k t i v i z a c i j a (prored M. postojawe slovenskih ekvivalenata mo`e biti posledica i paralelnog funkcionisawa datog tvorbenog modela u pojedina~nim jezicima (up. . Takvi oblici nisu arhai~ni.v. obrazovane prema datom modelu. o-. nismo se bavili istra`ivawima koja bi nam omogu}ila da procenimo fakti~ku starinu razmatranog tvorbenog modela. Ovu pojavu u slovena~kom jeziku opisala je Kurkina: „Zna~ajan deo zapadno-ju`noslovenskog leksikona ~ine obrazovawa sa ekspresivnim prefiksima a-. postoji veliki broj mla|ih oblika. epohu i mo`e izazvati protivqewe. u svakom slu~aju. u beloruskom etimolo{kom re~niku konstatuje: „Po{to se danas tako popularna ideja o velikoj arhai~nosti sli~nih prefiksa pouzdano ne potvr|uje. obrazovanih prema istom arhai~nom tvorbenom modelu. u periodu samostalnog razvitka srpsko-hrvatskog (i drugih slovenskih) jezika. propra}ene napomenom da je wihova starina problemati~na. Ovde podse}amo i na ~iwenicu da su mnoge psl. so-. Tuma~e}i nazive za ozna~avawe sitnih zglobova: *pozvonã.ZAKQU^AK 381 ekvivalente u drugim slovenskim jezicima. I mnoge lekseme. *pozvonãkã i *kozvonã. sko-. pa-. Smatramo da je on./ mo-.) ovih arhai~nih tvorbenih sredstava: ovde se {ire i slobodnije nego u drugim slovenskim jezicima prefiksi spajaju sa glagolskim i imenskim osnovama. npr. 3) Postoje. Kako je ponekad nemogu}e precizno odrediti starinu analiziranog oblika. praslovenski. Autorka ka`e: „Ako wihovo sme{tawe u psl. ali oni su po pravilu karakteri868 S obzirom na usmerewe na{eg rada. Me|utim. i mi{qewa da ekspresivni prefiksi nemaju veliku starinu. ovde koegzistiraju oblici sa prefiksima i bez prefiksa. Merkulova ih dovodi u vezu sa *zveno i u wihovoj strukturi izdvaja arhai~ne prefikse po.B. autori se opredequju za mawe rigorozne tvrdwe. ma. nakuvesicca). fakti~ki nema razloga da se ova re~ smatra praslovenskomŒ (ÅSBM 4:202 s. Tako se. Ovde treba praviti razliku izme|u starine modela i starine pojedina~nih obrazovawa./ ko-. kona~no. ka. u praslovenskoj epohi — tako|e su arhai~ne. lekseme. ÅSBM 7:218 s. kaluøacâ). la-. rekonstruisane u ÅSSÀ. {e. Ekspresivnim sredstvima izra`avawa pripadaju jo{ neki prefiksi: a-. Dati prefiksi unose u semantiku element negativnog odnosa govornika prema pojavama stvarnosti.i ko-. Tvorbeni model ’ekspresivni prefiks + osnova’ nesumwivo je arhai~an868. jedno je nesumwivo: u pitawu su dve vrlo arhai~ne re~i u pogledu oblika i zna~ewaŒ (Merkulova 1971:83).

stu-. te-). sa svojim konkretnim realizacijama: kV(k-. Iako su analizirani prefiksi po poreklu razli~iti. Na razmatranom korpusu uo~eni su slede}i tipovi ekspresivnih prefiksa869. kipetiŒ. {i-). naime. Ekspresivnom prefigirawu podlo`ne su i slede}e psl.({e-. Uo~eno je. lo-). ~a-). *mot. Nama se. bV. ~e-./ *pyr-. {u-. osnove: *vi-. {ko-). potrebno bi bilo sprovesti posebno istra`ivawe. *vâreti „gurati. lV. Da bi se utvrdili razlozi zbog kojih su pojedine osnove izrazito „otvoreneŒ ka ekspresivnim prefiksima. ku-). skV. {to-). v) me|usobnih odnosa elemenata. tV. ~o-. ta-. Analizirawe svakog sistema podrazumeva utvr|ivawe: a) elemenata sistema. pa. ka-. Za slovensku etimologiju bilo bi zna~ajno prou~iti sudbinu ovog modela i u ostalim slovenskim jezicima. Sude}i prema analiziranom materijalu. na prvi pogled. Paralelno sa prefiksima. oni na sinhronom planu ~ine jedinstven sistem jedinica.(~-.itd. a) Pod elementima sistema ovde se podrazumevaju konkretni. {o-. bo-). Na{ materijal pokazuje da je krug takvih osnova znatno {iri. stV. tu-. *bârk-. dok se simbolom V ozna~ava vokal prefiksa. . psl. ~ini da sve pomenute osnove spaja jedna zajedni~ka karakteristika — razvijen semanti~ki potencijal. da neke osnove (npr. pojedina~ni ekspresivni prefiksi.382 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sti~ni za pojedina~ne slu~ajeveŒ (Kurkina 1992:186). trpatiŒ) ispoqavaju {iroku s p o j i v o s t sa svim mogu}im ekspresivnim elementima (Kurkina 1981:331). 869 Tipovi prefiksa odre|eni su prema nose}em suglasniku prefiksa. {V. *mâreti. *per.(pa-). *pârk-. Sve iznete tvrdwe u podjednakoj meri odnose se i na srpsko-hrvatski jezik. u srpsko-hrvatskom je aktivizacija razmatranog arhai~nog tvorbenog modela mo`da ~ak i izrazitija nego u slovena~kom.(sko-.(ba-. *vâreti „vreti.(sto-. {a-. II) Ekspresivni prefiksi na sinhronoj ravni 1) Ekspresivni prefiksi kao sistem Jedan od osnovnih ciqeva ovog rada bio je da se uspostavi i prou~i sistem u okviru kojeg egzistiraju i funkcioni{u ekspresivni prefiksi. ko-. name}e se jo{ jedna zanimqiva tema — t i p o v i o s n o v a koje podle`u ekspresivnoj prefiksaciji. b) osobina datih elemenata.(to-. Ovakva tipologija predlo`ena je iz prakti~nih razloga i primewiva je samo na sinhronoj ravni.(la-. ~V.

U nizu slu~ajeva ekspresivni prefiks pro{iruje se (tj. na-so-lo-vesiti : na-lo-vesiti itd.(ha-). {a . ke-be~iti se > ke-re-be~iti se. {a-vrdati > {a-la-vrdati (up. Istu pojavu zapa`amo i u oblasti onomatopejske leksike. tj.(ga-. {a-la-.lo -vrtan .ZAKQU^AK 383 Pored ovih osnovnih i „produktivnihŒ. [o-vrwa > {o-lo-vrwati. ~e-brcnuti > ~e-le-brcnuti itd. mV. sV. uslo`wava) slogom koji sadr`i suglasnik l: {e-vrdati > {e-le-vrdati. Azarh je ustanovila da pro{irivawe korena onomatopejskih glagola likvidama r i l ima istu funkciju kao i reduplikacija korena tih glagola — poja~ava izra`ajnost korena (up. b) Jedna od uo~enih osobina razmatranih prefiksa jeste wihovo „uslo`wavaweŒ. `abe kvakaäØ i kvarkaäØ. Ali u staroruskom ova je pojava bila mnogo ~e{}aŒ (l. u ju`noruskim govorima poznato je i ØaØakaeØ i ØarakaeØ (o koko{ci). ras-ta-ba{iti se > ras-ta-ra-ba{iti se itd. Navedeni primeri pokazuju da se elementi sa likvidom javqaju ili kao samostalni prefiksi.lo -vrqati . ~a-brcnuti > ~a-la-brcnuti (up. U tom slu~aju oni uvek zauzimaju drugu poziciju. iza datog ekspresivnog prefiksa: {e-le-. Pro{irivawe korena likvidom l u savremenim govorima sre}e se re|e: ovca bàkaeØ i blàkaeØ. 870 „O sinonimnosti reduplikacije i pro{irivawa korena likvidom svedo~i upotreba leksema sa udvojenim ili likvidom pro{irenim korenom u istom ili susednim govorima: npr. ko-pe{iti se > ko-ro-pe{iti se.(so-). pro{irivawe slogom koji sadr`i likvidu. {u -vrtan > {u . Ne{to su re|i slu~ajevi u kojima se prefiks pro{iruje slogom koji sadr`i suglasnik r: ko-be~iti se > ko-ro-be~iti se. Reduplikacija korena onomatopejskih glagola u ruskim govorima sre}e se ~e{}e nego pro{irivawe korena likvidom. }a-prdati > }a-la-prdati (up.). ko-pe~iti se > ko-ro-pe~iti se.lo -baznuti ( {a . gV. {o-lo-.i u severnoruskim govorima.la -bazati ) : la -baznuti . slogom sa likvidom koji istupa kao samostalan prefiks: {a-la-vrwati : la -vrwati . tj. . la-vrdati).{o . Na istoj teritoriji ili u susednim govorima guska gakaeØ i garkaeØ. la-prdati). zabele`eni su i tipovi koji se javqaju znatno re|e: xV. la-brcnuti). Pro{irivawe korena likvidom r zapa`eno je i u ju`no. o. o-{o-vrqati > o. go-).{a -mutiti > o-{a-la-mutiti. krava mukaeØ i murkaeØ. a-.c. Azarh 1974:124–125)870. kow gogo~eØ i gorgo~eØ. ja-.(ma-). U nekim slu~ajevima posvedo~eni su paralelni oblici sa uslo`wenim prefiksom i drugim delom uslo`wenog prefiksa. Pro{irivawe ekspresivnog prefiksa slogom koji sadr`i likvidu o~igledno se vr{i u ciqu dodatne ekspresivizacije datog oblika. ili u kombinaciji sa nekim drugim ekspresivnim prefiksom.

872 U ovom konkretnom primeru oba elementa predstavqaju tipi~ne forme dvoslo`nih ekspresivnih prefiksa. zasad jo{ neutvr|eno poreklo ovih elemenata (Bjeleti} 1993:43). U diskusiji na referat Varbotove . Øará-bará „brbqaweŒ i Øarabara „izno{ena stvarŒ dovodi u vezu sa *terti — *toriti. barabara „besmislica. Ono {to se na osnovu izlo`enog materijala sa sigurno{}u mo`e konstatovati jeste postojawe dvoslo`nih prefiksa u strukturi pojedinih ekspresivnih leksema. prazni razgovoriŒ postoji nekoliko mi{qewa. pri ~emu prvobitnim zna~ewem izraza Øará-bará smatra zna~ewe „otpaciŒ (VarboØ 1986:38). {ala-brcnuti. baráozy} „brbqatiŒ (Melâni~uk 1969:60). Øari-bari. barati „pitatiŒ. bez konkretnih etimolo{kih re{ewa. poq. pri~atiŒ. bug. kao i oblici koji sadr`e samo dvoslo`ne prefikse. (V = vokal. {ala-badati. *bha. pala-zvrc. pala-muditi. uvek isti redosled jednoslo`nih prefiksa. ukr. L = likvida). S druge strane. Ono se. sln.384 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {u-lo-. kala-muditi. dovodi u vezu sa op{teslovenskom glagolskom osnovom bar. rus. o-pala-muditi. ali ima i izuzetaka (npr. Na{a zapa`awa zadr`avaju se na nivou opisa pojave i spekulacijama o mogu}em poreklu ovih elemenata. {ele-brdati. {ere-badati. la-vrdati itd. U ve}ini slu~ajeva kod ovako spojenih prefiksa prisutna je vokalska harmonija. 871 Ovde se radi o oblicima koji su posvedo~eni samo u kombinaciji sa dvoslo`nim prefiksom. baraszki „{ale. nesta{luciŒ. kala-vijati. ~a-la-.v. bVLV-. pVLV. is-pala-pucati.itd. pala-zvrk. barabariØâ „brbqatiŒ. {VLV-. bala-mutiti. pala-mutiti. barli „{alaŒ. {ala. tele-zvrkan. {ele-badati. govorili bi u prilog tvrdwi da su dvoslo`ni prefiksi tipa ~ala-. ko-ro-. Oblici tipa la-brcnuti. Matveeva 1984:144)872. tVLV-. {ara-badati.„govoriti. up. baram „pitatiŒ. {ala-vrcati. prvo. o-para-muditi itd. Varbot prvu komponentu rus. ta-ra-. a drugu sa *bârati. Øará-bará „brbqarije. bala-bu}kati. {ulo-). Ina~e. ali do sada nije detaqnije prou~en. budala{tinaŒ.itd.„govoritiŒ < ie. tele-n-prda. Machek 43 s. ~VLV-. bala-muditi. dijal. (k)ala-muwa. bez potvrda sa samo jednim od jednoslo`nih prefiksa. o poreklu rus. Øará-bará (v. Mo`da su na formirawe dvoslo`nih prefiksa delimi~no uticale i parne re~i tipa rus.871 Problem dvoslo`nih prefiksa uo~en je u literaturi (up. {ele-bekati. {ala-brknuti. ~ija se struktura izra`ava slede}im formulama: kVLV-. {e-vrdati. ~e-le-. Sa ovom osobinom ekspresivnih prefiksa svakako je u vezi i pojava d v o s l o ` n i h p r e f i k s a l n i h e l e m e n a t a. ukazivali bi na druga~ije. nastali akumulacijom jednoslo`nih prefiksa. {ala-brcati. ke-re-. ~e-brcnuti. Knobloch 1969. Oni se izdvajaju u slede}im leksemama: kala-mutiti. balamutiti). naklapawa. kala-vrkati.

prelazak u preformante (u slu~aju mobilnih elemenata). koja se ogleda u neprekidnom tra`ewu novih ekspresora. rus. ali su delimi~no sa~uvali modifikaciono zna~ewe (l. Tako nastaju nizovi alternacija raznih ekspresivnih prefiksa ispred iste osnove ([arifullin 1982:20).uporedi sa slovenskim tar. Kao posledica potpunog slivawa ekspresivnog prefiksa sa osnovom nastaje nova osnova ekspresivnog karaktera. Truba~ov predla`e da se po|e od semanti~ke evolucije „brbqaweŒ > „starudijaŒ i da se komponenta Øara.). zajedni~ki. iako su im uzroci. Ovo su primeri takvih alternacija registrovani u analiziranom materijalu: bavrqati = tavrqati = ~avrqati = {evrqati. Aglutinaciju treba razlikovati od „pojave novih modela ekspresivne prefiksacijeŒ (v. U slovenskim jezicima postoje lekseme koje sadr`e nekoliko ekspresivnih prefiksa (up. koprqati = ~e prqati. komr{titi se = tomr{titi se. dovodi do me|usobnog zamewivawa. {to omogu}ava sekundarnu prefiksaciju ekspresivnim prefiksima ([arifullin 1982:20).ZAKQU^AK 385 v) Me|usobni odnosi elemenata (= ekspresivnih prefiksa) u okviru sistema zasnivaju se na pojavama alternirawa i aglutinacije. kovrtati = ~evrtati. .c. dakle. nakokle~iti = natokle~iti = na~okle~iti. rus. To. sa jedne strane. arhaizacija. 873 Novi prefiksi. up. To pak za posledicu ima indiferentnost u pogledu izbora prefiksa. za koje je karakteristi~na te{ko}a izdvajawa. prikqu~uju se samo onda kada su se stari ekspresivni prefiksi ve} „desemantizovaliŒ.u zna~ewu „govoritiŒ (Orel 1988:315). Takvi elementi li{eni su kvalifikacionog zna~ewa u strukturi re~i. kopr~iti se = u ~opr~iti se = u{topr~iti se = natopr~iti se. batrgati se = kotrgati se = katrgati itd. [arifullin 1982a:118–119)873. po pravilu. bez ikakvih posledica po semantiku re~i ([arifullin 1982a:119). {-valâ > {u-{-valâ (desemantizovano s-mobile). iskovrqiti = i{~evrqiti. npr. Aglutinacija je naslojavawe razli~itih prefiksa ispred iste osnove. nakekeriti = nakokeriti = na~okeriti = nasokeriti. a sa druge — do naslojavawa razli~itih prefiksa ispred iste osnove. ni`e). Budu}i da svi ekspresivni prefiksi modifikuju semantiku izvedene re~i samo na planu ekspresije (v. nakomrditi se = natomrditi se = na~omrditi se = na~emrditi se. Alternirawe je. kopr{kati = ~opr{kati. u su{tini. Demorfemizacija ekspresivnih prefiksa vodi ka wihovom pretvarawu u „unifikseŒ. oni su skoro potpuno s i n o n i m n i i uzajamno zamewivi. nakmusiti se = na~emusiti se. Ove pojave uzrokovane su te`wom jezika ka afektivnosti. varirawe razli~itih ekspresivnih prefiksa ispred iste osnove.

~ije zakonitosti tek treba utvrditi. Za potrebe etimologije sasvim su dovoqni i na{i nalazi.386 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-sØo-øá`iØâsà „oholiti seŒ. Osnove analizirane u radu formiraju i slede}e nizove: brkati : vrkati : prkati. ko-brcati se = ko-prcati se = ko-prqati se = ko-peqati se = ko-vrcati se. Ustanovqeni su samo wegovi osnovni parametri. To su. i{-~e-vrqiti = i{-~e-viqiti. . iz-ba-vr~iti = iz-ba-vrqiti.). so-vrqati = so-vrwati. zamena zvu~nih i bezvu~nih suglasnika (b : p). tako|e bez promene zna~ewa re~i. detaqnija istra`ivawa verovatno }e pokazati da sistem po~iva na daleko stro`ijoj unutra{woj organizaciji. naravno. {e-brqati = {e-beqati = {e-vrqati = {e-veqati. ko-~e-vrà`iØâsà „joguniti se. Kao {to prefiksi me|usobno alterniraju. Ovako grupisan. ne uti~u}i pri tom na zna~ewe re~i. brqati : vrqati : trqati.: ko. brcati : vrcati : prcati. a u na{em materijalu izdvajaju se slede}i slu~ajevi: ~e-periti se = ko-~e-periti se = ko-~o-periti se = ko-sto-periti se. ko-brqati = ko-vrqati = ko-trqati. One se moraju uzimati u obzir pri etimologizaciji svake pojedina~ne lekseme. ba-trqati = ba-vrqati = ba-srqati = ba-trgati = ba-tuqati = ba-trwati itd. na-ku-mra~iti se (= na-to-mra~iti se) = na-tu-mra~iti se = na-ko-tu-mra~iti se. ga-vrqati = ga-veqati. pored prefiksa. Ovde se name}e i jedno pore|ewe sa osnovama. materijal otkriva da u formirawu razmatranog sloja leksike ravnopravnu ulogu imaju. zamena palatalnih suglasnika (q : w). is-ko-beqati se = is-ko-veqati se = is-ko-peqati se = is-ko-brqati se. zadaci koji stoje pred sinhronom lingvistikom. ispitiŒ itd. r : i). ~e-prqati = ~e-brqati = ~e-prkati. slede}e pojave: glasovne alternacije. tako dolazi i do varirawa razli~itih osnova iza istog prefiksa. ~u-ka-reznuØâ „udariti. analogija. Navedeni primeri ukazuju na naj~e{}e tipove glasovnih alternacija: zamena usnenih suglasnika (b : v).pe~iti se .be~iti se = ko. u-~o-pr~iti se = u-~o-prqiti se. zamena glasa r vokalom (r : e. br~iti : vr~iti : tr~iti. prenemagati seŒ. kontaminacija. na-to-kle~iti se = na-to-ke~iti se. ku-triti = {u-ku-triti. {ala-brcati = {ala-vrcati. Sistem u okviru kojeg funkcioni{u ekspresivni prefiksi ovime nije do kraja prou~en. up. Iako na prvi pogled izgleda da su me|usobni odnosi elemenata sistema u velikoj meri podlo`ni „okazionalnostiŒ.

nakoke~iti se. Jedan od uzroka ove ograni~enosti le`i u ~iwenici da razli~iti ekspresivni prefiksi ispred iste osnove ne uti~u na promenu zna~ewa oblika. koliko raznolikost formalnih sredstava za wihovo izra`avawe. „( n a / i s ) k r i v i t i ( s e )Œ: nakabe~iti. „r a z m e t a t i s e . kebeqiti se. kerebe~iti se. Risti} 1997:168–169). kebe~iti se. 874 Ovaj sumarni pregled sadr`i samo glagolske oblike. natopr~iti se itd. ~ovrqiti. Osim toga. Sekundarna zna~ewa objediwena su oko nekoliko osnovnih. „( i s ) p r s i t i s eŒ: iskobeqiti se. korobe~iti se. iskope~iti itd. istoke~iti se. iskobe~iti se. kope~it se > kope~iti se. iskope~iti se. natopr~iti itd. na~okeriti. kerebe~iti se. zapravo. nakeke~iti se. Na osnovu sprovedene semanti~ke analize do{lo se do zakqu~ka da razmatrani materijal uglavnom pripada semanti~kim sferama koje su i ina~e uobi~ajene za ekspresivnu leksiku (o zna~ewima karakteristi~nim za sloj ekspresivne leksike v. i s p r e ~ i t i ( s e )Œ: zakole~iti. zna~i da je krug utvr|enih (ali i o~ekivanih) zna~ewa relativno ograni~en. U radu su ve} komentarisani uo~eni semanti~ki pomaci i razvoji. iskeke~iti se. korope~iti se. i z m o t a v a t i s eŒ: iskobeqiti se. nasokeriti. ~eperiti se. ( i z ) b e ~ i t i s e . kope~iti se. Ovo je pregled naj~e{}ih zna~ewa koja se javqaju u analiziranim oblicima874. kokeriti se. na~okle~iti. nasokeriti. Za razmatrani sloj leksike nije toliko karakteristi~no bogatstvo realizovanih zna~ewa. ~ovrqi > ~ovrqiti) i dati su bez akcenta. Bjeleti} 1994:265–266. nakekeriti se. „( n a ) p r a v i t i g r i m a s u . natokle~iti se. iskoke~iti se. Machek 1930:8. nakovrqiti se. p r a v i t i s e v a ` a nŒ: kobe~iti se. „p o s t a v i t i ( s e ) n a n e z g o d n o m e s t o . nakokle~iti. Navedeni oblici prilago|eni su standardnom jeziku (npr. kekeriti se itd. To. . ~afrknoti > ~afrknuti. ~ovrqiti se.ZAKQU^AK 387 2) Semantika a) Jedan od ciqeva rada bio je da se fokusiraju leksi~ko-semanti~ke grupe u okviru kojih se ekspresivno prefigirani oblici naj~e{}e javqaju. keke~iti se. iskebe~iti se. zakovr~iti. o h o l i t i s e . jedna te ista zna~ewa izra`avaju se prefigiranim oblicima obrazovanim od razli~itih osnova. nakekeriti se. nakokeriti. istole~iti se.

batrgati itd. „p o { a { a v i t i . za{amuditi itd. z a n e m o } i . ~avrqati. i{~evrnuti itd. u m r e t iŒ: zakoviqati. i{~evrqiti. zakovrqati. ko~eperiti se. natovrqati. }aprdati. ukoviqiti. o{alamutiti se. zakovrqiti itd. {elevrdati. spalamuditi. v u } i s e . o{olovrqati. bavrqati. k a k o b i l oŒ: lavrdati. ~avrzati.388 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {eperiti. lavrwati. lavrwati. {evrdati. ko~operiti se. {elevrdati. zasovrqati. laprdati. „v r t e t i . balamutiti. {ovrdati. zakovrqiti itd. „b a c i t i . batrgati. {alavrwati. i { ~ a { i t iŒ: zakoviqati. i } i t a m o . u{ovrtiti se. ~evrqati. „j e d v a i } i . „s k i t a t i . zakovrqiti. „u d a r a t iŒ: labaznuti. „o s l a b i t i . o{emutiti. iskoviqiti. zakovrqiti. kalamutiti. u v i ( j a ) t iŒ: zakovrdati. palamutiti. {evrqati. „( i s ) k o l a ~ i t i . ~evrqati. natovitliti. o{ovrqati. skalamutiti. katrgati itd. bavrqati. „u s m e r i t i s e . kovrcati. tavrqati. temezgati. iskeke~iti se. zakovrnuti. zakoviqiti. o{amutiti (se). u p u t i t i s eŒ: zatovitliti. {epuriti se. }alaprdati. {alavrdati. {alabrcati. }oprdati. . z a m a h n u t iŒ: zakovitlati. ( i z ) b u q i t i o ~ iŒ: iskobe~iti se. kostoperiti se. istomezgati. {ebrqati. u{topr~iti se itd. za{omutiti (se). opalamuditi. t e t u r a t iŒ: bavrqati. gavrqati. z a o k r e n u t i . {alavrcati itd. izbavr~iti. tumezgati itd. katrgati itd. zakovr~iti. ~ovrqati. „z a v r n u t i . batrgati itd. lavrwati. i{~eviqiti. {olovrwati. zakovr~iti. iskope~iti se. tavrqati. nakalamutiti. „p r i ~ a t i k o j e { t a . balamuditi. {evrqati. zakalamutiti. avrqati. ~afrknuti. u~opr~iti se. palamuditi. iskole~iti itd. lavrdati. zakovrnuti. iskovrqiti. i{~evrqiti. iskovrije`iti. {alavrdati. l u t a t i . zakovrtati. kopr~iti se. iskovrnuti. b r b q a t iŒ: lavrdati. kovr~iti itd.a m oŒ: {alabazati. i{~evrkati se. batrgati. i{~oviqiti. p o m u t i t i s eŒ: pobambrqiti. iskoke~iti se. tovrqati. ukope~iti se itd. istemezgati. {epiriti se. ~avrqati. iskovrnuti. i{~eviqati. iskovr~iti. zakoviqiti. i{~evrqiti (se). kalavijati. „i z v r d a v a t iŒ: {evrdati. „( u ) r a d i t i n e m a r n o .

lebrcnuti. na~emrditi se. tomr{titi se. natomrditi se. pokotiqati itd. natumra~iti se. komrditi (se). Takvi slu~ajevi su u radu posebno markirani. navrqati = nakovrqati. ~ebrcnuti. ~muriti se. nasovrqati. vitlati = kovitlati. natomra~iti se. ~alabrcnuti. nakosmuriti se. zna~i da oblik sa prefiksom omogu}ava realizaciju jednog 875 Ovde su od posebnog zna~aja primeri gde se u definicijama zna~ewa prefigiranih oblika koriste oblici bez prefiksa (ili sa nekim drugim prefiksom). ( n a ) q u t i t i s e . tj. bazati = {alabazati. beqiti se = kebeqiti se. na semantiku konkretnih oblika. ~alabrknuti. nake~iti se = nakoke~iti se.ZAKQU^AK 389 „( i z ) r o d i t i d o s t a d e c eŒ: iskoviqati. „( o ) g r e p s t iŒ: za~ebrknuti. obesiti = okebesiti. ~abrcnuti. labrcnuti. ~aprqati. p r e t r a ` i v a t iŒ: za~ebrknuti. nakoviqati. {alabrcnuti. nakotiqati. ~alabrcnuti itd. tj. umretiŒ. „p r e z a l o g a j i t iŒ: ~alabrknuti. Ovde postoje dve osnovne mogu}nosti: — prefiks mewa zna~ewe osnove. nasavrqati itd. ~ebr~nuti itd. ~elebrcnuti. izvrije`iti se = iskovrije`iti se. sveukupnog semanti~kog potencijala analiziranog korpusa. „g r e p s t i . periti se „postavqati se na istaknuto mestoŒ > ~eperiti se „razmetati se. kao osnovno pitawe name}e se semantika spoja ’prefiks + osnova’. up. kofrqati. vr~iti „udaritiŒ > izbavr~iti „iskola~iti o~iŒ. na}muriti se itd. nakovrqati. regularnim semanti~kim pomacima. ~eprkati. U oblicima u kojima su prefiksi izmenili zna~ewe osnove obi~no se radi o uobi~ajenim. na~omrditi se. ~eprqati. „( n a ) m r { t i t i s e . nakotumra~iti se. iskotiqati. ( n a ) t r p a t iŒ: natovrwati se. ~elebrknuti. p r e t u r a t i . zaviqiti „okretati rogove da rastu nagoreŒ > zakoviqiti „zanemo}i. ~obrqati. sovrwati. u stvari. pre|emo na mikro-plan. k o p a t i . up. nastumra~iti se. natovrqati. ~ebrcnuti. nakumra~iti se. . ~aprkati. ~ebrqati. vrkati = kalavrkati. To. ( n a ) b a c a t i . i obratno. zale~iti = zakole~iti. sovrqati. kotiqati (se). praviti se va`anŒ itd. ( n a ) t m u r i t i seŒ: komr{titi se. kovrqati. be~iti se = kobe~iti se. — prefiks ne mewa zna~ewe osnove875. „( n a ) g o m i l a t i . ~ebrcnuti. za~oprqati itd. pe~iti se = kope~iti se itd. navrsti se = natovrsti se. b) Ako sa globalnog plana.

876 v) Tako dolazimo do pitawa semanti~kog sadr`aja samih ekspresivnih prefiksa. da se re~ izvedena pomo}u wega opisuje terminima kategorije ekspresivnosti.. ne mo`e se govoriti o nekakvoj samostalnoj intervenciji prefiksa u semantici re~i.) podrazumeva se prisustvo odre|enih dopunskih semova. Kad se uzme u obzir jo{ i promena vida...).. nije pojavilo u neprefigiranom obliku). morfema. ve} nove radwe . To je na primeru prefiksa za deminuirawe (po-. prvobitno prave. na-. prefiks ni ovde n e u n o s i n o v o z n a ~ e w e.. tako i u svim kasnijim epohama. obele`je ne modifikovane radwe. „Dok je deminuirawe pomo}u sufiksa zna~ilo. kao {to su: emocionalnost. naj~e{}e metafori~ko.. konotacija u wihovoj semanti~koj strukturi877. pej. jasno je da je prefigirani glagol dosta udaqen od svog osnovnog glagolskog zna~ewaŒ (Grickat 1955–1956:89–90). vremenskih razmaka u kojima se ona vr{i itd. pro-. formanata i sl. po analogiji sa sli~nim slu~ajevima. dotle je deminuirawe prefiksima prvobitno uvek izmena glagolskog zna~ewa iz osnova.. . Grickat. Pod ekspresivno{}u prefiksa (kao i jezi~kih jedinica drugih nivoa — leksema. i wima se mo`e dati ona uloga koja im se nameni. koji markiraju datu je876 Za razliku od ekspresivnih prefiksa. Afiks kome se pripisuje ova osobina poseduje takav tip tvorbenog zna~ewa. Ni u slu~ajevima analogije (pome{anim sa raznim vrstama kontaminacija. wenog objekta. Su{tinski posmatrano. Mnoge analizirane lekseme — u leksikografskim izvorima iz kojih su ekscerpirane — propra}ene su kvalifikativima tipa: podrug. gore). intenzivnost. i a f i r m a c i j u — u op{tem smislu i ekspresivnu (v. izrazito prisutnih u ovom sloju leksike). Na sinhronoj ravni tvorbena zna~ewa prefiksa ispoqavaju se samo u svom ekspresivnom vidu. slikovitost itd. kako u vreme nastajawa te pojave. vulg. „normalniŒ prefiksi s u { t i n s k i modifikuju glagolsko zna~ewe. Ve} i samo odre|ewe ’ekspresivni’ implicira ulogu razmatranih prefiksa u semantici leksema koje ih sadr`e. semantikom ispuwene re~i. 877 O konotativnim aspektima zna~ewa ekspresivne leksike v. iz nekih razloga. Autori koji pretpostavqaju indoevropsko poreklo razmatranih prefiksa smatraju da su oni prvobitno ispoqavali dva tipa tvorbenog zna~ewa: n e g a c i j u — u op{tem smislu i ekspresivnu. ~ije prila`ewe glagolima ne mo`e ostati bez pribli`avawa glagolskih zna~ewa wihovim specifi~nim zna~ewima. On samo omogu}ava realizaciju jednog od potencijalnih zna~ewa (koje se. Risti} 1994. ili razvija novo zna~ewe. Me|utim. pri-. prefiksi su re~i. To je zato {to su sufiksi nekad bili prazni elementi. pogrd. „umaweweŒ radwe na bilo koji na~in (smawewe wenog intenziteta. {to samo za sebe svedo~i o statusu ovih re~i i wihovoj ekspresivnoj vrednosti. za-) pokazala I. vrednovawe.390 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI od zna~ewa iz semanti~kog potencijala osnove.. .

motivisanost — na wih se ne mogu primeniti u svom uobi~ajenom zna~ewu. r e a l n e j e d i n i c e tvorbenog sistema jezika879. zna~i da potreba (ili neophodnost) realizacije ekspresivnih prefiksa nastaje slu~ajno. Ve}ina ekspresivnih prefiksa ostvaruje negativnu modifikaciju semantike re~i. npr. „normalneŒ prefikse — produktivnost. Kriterijumi koji va`e za tzv.). up. iskola~iti (o~i)Œ.~e -v r qiti se : is-po-vrqiti „razroga~iti. mlcam : komlcam Pirot (@ivkovi}).ko -v r qiti . regularnost. izvaditiŒ. i da mo`emo govoriti samo o mawoj ili ve}oj regularnosti takve „okazionalnostiŒ ([arifullin 1982:12. iako su prefiksi ovog tipa prisutni i u nekim drugim jezi~kim porodicama. id. jezik. {to zna~i da je osnovna masa ekspresivno prefigiranih oblika negativnog ili. i{. na-to-vrqati se „nagomilati se. iako se nalaze na wegovoj periferiji i mogu se ustanoviti iskqu~ivo tvorbeno-etimolo{kom analizom.c. Tvorbena karakteristika ekspresivnih prefiksa. izbacitiŒ : is-po-vrqati „izneti na videlo. Ovde su od posebnog zna~aja potvrde koje svedo~e da ~ak i u jednom istom govoru koegzistiraju neprefigiran i ekspresivno prefigiran glagol. 121)878. jer su i u wemu daleko brojnije lekseme sa negativnom konotacijom. Sude}i po broju leksema analiziranih u radu. Risti} 1996:75. u najboqem slu~aju. is-ko-vrqati „baciti napoqe. koja bi u izvesnom smislu bila analogna kategoriji produktivnosti kod normalnih prefiksa. 3) Status ekspresivnih prefiksa u tvorbenom sistemu jezika Ekspresivni preverbalni formanti su organski deo.ZAKQU^AK 391 dinicu tako da ona postaje semanti~ki slo`enija i sti~e „izra`ajnu snaguŒ (v. mogla bi se nazvati „okazionalno{}uŒ. [arifullin 1982a:115). indoiranskoj. cit. . u srpsko-hrvatskom jeziku ekspresivni prefiksi su „produktivnaŒ kategorija. natrtqati : natotrtqati Uskoci (Stani}). Ova konstatacija va`i i za s. npr. 879 Ovde se pre svega misli na sistem prefiksacije s l o v e n s k i h jezika. To. 1982a:117). u odre|enom kontekstu. izvu}i. neutralnog zna~ewa (op. Pojava koja pokazuje i dokazuje pripadnost ekspresivnih prefiksa aktuelnom sistemu prefiksacije jeste alternirawe ekspresivnih (neproduktivnih) i „normalnihŒ (produktivnih) prefiksa. zapravo. up. uvitlit : utovitlit Vasojevi}i (Stijovi} 1990) itd.-h. nakupiti se u ve}em brojuŒ : na-po-vrqati se „navr878 U jeziku uop{te postoji vi{e re~i i sredstava kojima se izra`ava negativna ocena (l. tj. is.

i na formalnom planu. formiran na osnovu velikog broja re~i obrazovanih prema takvim formulama gra|ewa. na-po-vrsti se „naturiti se. Ovakva pojava mogu}a je samo u uslovima visoke produktivnosti modela. na primeru prefiksa øo-. {urá-murá. iz-. ve} i svi oni hapaksni oblici koji su u izvorima ozna~eni kao ’individualni’. ve} im je iskqu~ivi zadatak da pove}aju emocionalni potencijal datog glagola.881 Sli~nost izme|u tzv. 1988:99). {to zna~i da ne uti~u ni na zna~ewe osnovnog glagola (jer su semanti~ki irelevantni). obja{wavaju}i je kao uzajamnu zamewivost. Parne re~i obrazuju otvorene nizove koji se lako popuwavaju novim obrazovawima. obradio je Tripu}ko. ko-vreslo : po-vreslo „povraz. na-to-vrsti se : na-do-vrsti se. U jezi~koj svesti `iv je i t v o r b e n i m o d e l po kojem ekspresivni prefiksi funkcioni{u i on se aktivira ad hoc. u stvari. nadovezati se na ne{to. u situacijama kada kontekst afektivnosti zahteva kori{}ewe specifi~nih sredstava za svoju realizaciju. 881 Ova konstatacija va`i za jo{ jednu marginalnu tvorbenu kategoriju — parne re~i i ponavqawa. jeziku v. na nekoga. Petrovi} 1993. øri-. IV 93). ne ostavqaju}i na miru. zaokupiti. rus. Up. s. dar-mar. stvorenim prema postoje}em modelu. s-. tandara-mandara.880 Ova pojava svedo~i da se e k s p r e s i v n i p r e f i k s i u j e z i ~ k o j s v e s t i jo{ uvek do`ivqavaju kao p r e f i k s i. Dokaz za to su ne samo mnogobrojne lekseme protuma~ene u ovom radu. koji se sa~uvao u jezi~koj svesti (Matveeva 1984:145). spopasti koga ~ime ne po{taju}i. figli-migli i sl. tj. Indikativno je da je autor pomenute normalne prefikse uporedio sa ekspresivnim prefiksom ko. id. . Za oblast parnih re~i i ponavqawa karakteristi~na je motiviraju}a funkcija tvorbenog modela.-h. kaverziØâ : {averziØâ : øavorozá : øraverzni. 880 [arifulin ovu pojavu naziva „paralelizam prefiksaŒ.i (posmatrane u datoj poziciji) svrstao ih u red ekspresivnih (emocionalnih) prefiksa (Trypu}ko 1950:342). Petrovi} 1994). {atra-patra (o ovoj kategoriji u s. a koji. ni na wegov vid. navezati seŒ. „normalnihŒ i ekspresivnih prefiksa ogleda se i na funkcionalnom. npr. Kao primere ove pojave u ruskom on navodi kovoroØ : {ivoroØ : øovoroØ : zavoroØ : øerevoroØ. i ka{. kozvonok : øozvonok ([arifullin 1982:20–21. predstavqaju slobodne kreacije nastale na osnovu postoje}e tvorbene matrice. U izvesnim (mada retkim) slu~ajevima normalni prefiksi imaju istu funkciju kao i ekspresivni. komudni (SEK III 67) : pomudni (id.-h. alternirawe `ivih i arhai~nih prefiksa u prepoziciji ispred istog korena i bez naro~itih izmena zna~ewa re~i u celini. koji se pojavquju u poziciji ispred nekog drugog prefiksa. Øará-bará. kuøoroØnik : øaøoroØnik. navrsti seŒ. za-. Ovu pojavu na materijalu ruskog jezika. uzicaŒ itd. Ulogu motivatora ovde vr{i izvestan jezi~ki dinami~ki stereotip.392 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sti se. ’neobi~ni’.

dijal. U slovenskim jezicima postoji veliki broj glagola sa slo`enim prefiksima. S jedne strane. poetski. 62). obra}awa) ili s aspekta tog procesa (li~ne i pokazne zamenice. uzvici. pre svega. i Luppova 1971). pozdravi. s-øo-ladiØâ. [ta je to periferija? Uspenski razlikuje periferiju g o v o r a (parole) i periferiju j e z i k a (langue) (Usøenskiè 1997:62)883. Konstatovano je da se ekspresivni prefiksi nalaze na periferiji jezi~kog sistema. s-øo-rádaØâ . dijal. Periferiju jezika ~ine: a) elementi koji pripadaju drugom jezi~kom sistemu (pozajmqenice. 6)882. prefiksima sastavqenim od dva ili vi{e („normalnihŒ) pojedina~nih prefiksa (op. anomalnost periferije ispoqava se upravo kroz odnos prema centru: periferija se organizuje kao „odraz u ogledaluŒ centra.). .-h. is-pro-vaqa . U svom udaqavawu od centra. U tom smislu organizacija periferije mo`e se razumeti kao ~ista „drugostŒ u odnosu na centar. up. „aglutinacijiŒ ekspresivnih prefiksa (v. s-øo-zreØâ. {to zna~i da se periferni elementi mogu na}i na raznim jezi~kim nivoima (op. gore). 63). vokativi. pa`wa je usmerena ka periferiji jezika i to. cit. po-ras-ture se itd. 336). iz-na-praqa. po-na-vali se. v. {to nam 882 Mogu}e su kombinacije i drugih prefiksa. s-po-padnem. koji sam autor smatra samo postavkom problema.ZAKQU^AK 393 Na formalnom planu zapa`a se paralelizam normalnih i ekspresivnih prefiksa u pogledu wihovog naslojavawa ispred iste osnove. ka pojavama (lako uo~qive) fonetske anomalnosti. is-po-vrti. onomatopejska obrazovawa. ideofoni. is-pre-graxuje. s-øo-rodiØâ (Gorà~eva 1973:206.). cit. Ova pojava zapa`a se uglavnom u leksici slovenskih dijalekata. razgovor sa decom. de~je re~i). s-po-vrtim. cit. li~na imena) (l. jezi~ka periferija sama po sebi obrazuje odre|eni sistem. ili bar nekoliko perifernih klasa istovremeno. na-z-gazi. po-za-dl`i se. nap. ritualni govor itd. Suprotstavqawe centra i periferije nije vezano za odre|eni nivo jezika. o-po-znae se. tj. po-o-övrkne. A n o m a l n o s t je osnovni pojam kojim operi{e Uspenski defini{u}i ga kao neispuwavawe zakonitosti svojstvenih jezi~kom centru i smatraju}i da je upravo anomalnost ono obele`je na osnovu kojeg se pojedine klase elemenata odre|uju kao periferne (op. na-po-dipe. (Vlaji}-Popovi} 1999:114. b) elementi koji vr{e posebne funkcije u procesu komunikacije (emocionalna leksika. Timok (Dini} 1988). U citiranom radu. s-øo-àØi. rus. s-po-luza se itd. Sistemnost periferije ispoqava se kroz dva razli~ita aspekta. S druge strane. up. neke anomalne pojave karakteri{u periferiju datog jezika u celini. s-po-re|ujem. i potpuno je analogna tzv. 883 Periferiju govora predstavqa govorna delatnost vezana za neobi~nu govornu situaciju (govor stranca ili nosioca lokalnog dijalekta.c. s. imperativi.

cit. Grabias 1994:137). samo Øe zakoniØosØi u mnogim perifernim jezi~kim pojavama jo{ uvek nisu ustanovqene.394 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI dopu{ta razmatrawe iskqu~ivo perifernih elemenata. tj. Vasmer 1912. materijal iznet u: Sikimi} 1996). me|utim. prepozna kao takva i smesti na odgovaraju}e mesto u okviru uspostavqenog sistema. U ovom radu uspostavqen je sistem ekspresivnih prefiksa i sistem leksema koje ih sadr`e. sa neograni~enim brojem kombinacija. S. Zakqu~ci do kojih je do{ao Uspenski mogu se. Ekspresivni prefiksi obrazuju s a m o s t a l a n s i s t e m. bez odnosa prema centru. sistem leksema koje u svojoj strukturi sadr`e ekspresivne prefikse jeste o t v o r e n sistem. {to — kod otvorenih sistema kakav je ovaj — i nije primaran zadatak. koja ima potrebna svojstva. [arifullin 1982a:120–121). Rad. potencijalnih realizacija razmatranog tvorbenog modela. Ekspresivni prefiksi ne te`e ekonomi~nosti. ima strogu unutra{wu organizaciju (TolsØaà 1971). Naprotiv. ekspresivni prefiksi prisutni su i u nekim drugim „perifernimŒ sferama (koje su ovom prilikom ostale izvan poqa na{eg interesovawa). s obzirom na ograni~en broj elemenata koji ga ~ine. a ova te`wa neminovno vodi ka uslo`wavawu.ot u gorwolu`i~kom jeziku. ali objediwuju}i razli~ite periferne klase (op. kao {to su f o l k l o r (up. ` a r g o n (up. u periferiji vidimo suprotnu tendenciju ka uslo`wavawu (op. jer su wihove karakteristike upravo s u p r o t n e osobinama normalnih prefiksa: a) oni nisu uo~qivi u strukturi re~i. primeniti i na ekspresivne prefikse. Sistem samih prefiksa mogao bi se smatrati zatvorenim. Ekspresivni prefiksi su „anomalniŒ u odnosu na normalne. .884 Kao tvorbena kategorija. anomalnim u odnosu na centar. koji funkcioni{e prema sopstvenim zakonitostima (v. nije imao za ciq da prikupi s v e relevantne oblike. To zna~i da oblasti jezi~ke periferije Øako|e funkcioni{u ørema odre|enim zakoniØosØima. Dok centar te`i ekonomi~nosti. t a j n i j e z i c i (up. Tolstoj je do{la do zakqu~ka da i sistem onomatopejske leksike. koja se obi~no do`ivqava kao „anarhi~naŒ. odlikuju}i se specifi~nim pojavama. v) oni nisu regularni. nova leksema. g) oni nemaju odre|enu semantiku itd. Osnovni doprinos ovog rada sastoji se u stvarawu preduslova da se svaka slede}a. gore). cit. U ovom smislu periferni elementi mogu da istupaju kao samostalan sistem u jeziku. ve} i z r a ` a j n o s t i. b) oni nisu produktivni. u najop{tijim crtama. 72). 884 Prou~avaju}i onomatopejska obrazovawa sa sufiksom . 64–67). {to zna~i da su karakteristi~ni za nekoliko perifernih klasa istovremeno.

41–49. E. Govori prizrensko-timo~ke oblasti. BER — Bãlgarski eØimologi~en re~nik. Moskva — Leningrad 1958–1989. K voørosu o na~alânom ko. 351–358. DialekØnaà leksika 1982. Adamovi}. Beli} 1905 — A. Bjeleti} 1993 — M. Neke osmanske etimologije. NSSUVD 22/2. obozna~aäæih kriki `ivoØnáh)./ *pãlz-. 37–45.— *go-). NJ XXXIII/1–2. Anikin. Bernar 1982 — Ro`e Bernar. Bjeleti} 2000 — M. Prilog prou~avawu s. Bjeleti} 2002 — M. Azarh. Bezlaè. O praslav. Knjiga druga: K – poni. ÅØimologi~eskie zameØki. Anikin 1988 — A. Bjeleti} 2003 — M. O nekim ekspresivnim glagolskim prefiksima. Bjeleti}. Váø.LITERATURA LITERATURA Abaev — V. OLA 1972. Ekspresivna sredstva u tvorbi srpskohrvatskih glagola (na materijalu govora jugoisto~ne Srbije). 1 (*a. Adamovi} 1970 — M. BE 2001–2002/1. 104–138. Sofià. Bjeleti} 1994a — M. O svodnáh karØah slov odnoè leksiko-semanØi~eskoè gruøøá (na maØeriale russkih dialekØnáh glagolov. Dijalekti isto~ne i ju`ne Srbije. S.v dialekØnáh glagolah. Bjeleti}. Novosibirsk. Anikin. ÅØimologià 1973./ *polz. Anali Filolo{kog fakulteta 10. ÅØimologià i balØo-slavànskoe leksi~eskoe sravnenie v øraslavànskoè leksikografii. MaØerialá dlà balØo-slavànskogo slovarà. OLA 1984. 119–126. Bjeleti} 1999 — M. Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika. E. 181–190. kojasiti se. Bezlaè 1975 — F. Bjeleti} 1994 — M. Zagreb. Sofià 1971—. ÅØimologià 1980. Studia etymologica Brunensia 2. I. Anikin. Beleti~. 265–271. Anikin 1982 — A. . *pelz. Beli}. 1972. Istoriko-åtimologi~eskiè slovarâ osetinskogo àzáka I–IV. SDZb I. Beograd. Bjeleti}. Srpskohrvatsko ~alabrcnuti . I. Abaev. Bjeleti}. Bjeleti}. Petar Skok. ZbMSFL XXXVI/2. 165–173. Azarh 1974 — Ä. E. Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.(vãrhu material predimno ot sãrbohãrvatskite dialekti). Bjeleti}. JF LVI/1–2. 280–289. 377–389. Iz ekspresivne prefiksacije: ko~operiti se. 114–119.-h. Andreeva-Vasina. Anikin 1998 — A. Otnovo za slovoobrazuvatelnià element -Øo. BãlgarisØi~ni izsledvanià. 109–124. Tavoriti. Andreeva-Vasina 1985 — N. 61–79.

De nominis serbici vestigiis classicis. dial. *zakãlo i *nakãlo. Leksi~ka porodica imenice hala. dial. *zaromã. 58–64. ZameØki øo slavànskoè åØimologii (slav. Padrtine (tvorbeni arhaizam iz Bu~uma). K izu~eniä prasl. dial. Beleti~. russk. NSSUVD 35/1 (u {tampi). Ad fontes verborum. Varbot 1972a — @. VarboØ 1971 — @. *naprasânãjâ. Moskva (u {tampi). *naglãjâ. 1968. Etymologicky slovnik jazyka ~eskeho. Prilog prou~avawu slovenskih leksi~kih paralela (s. slav. Bjeleti} 2004a — M. drolà. Bjeleti} 2004b — M. *koristâ. ÅØimologià 1964. russk. VarboØ 1972 — @. VarboØ. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. 65–84. Zb(MS)FL III. Budimir 1960 — M. Bjeleti}. ZameØki øo slavànskoè åØimologii (ukr. (s)komra~iti „tenacem esseŒ. Prilog prou~avawu psl. I. VarboØ. ÅØimologià 1973. Bjeleti} 2004 — M. *lezo. 28–38. Bjeleti} 2006b — M. patr~e. ÅØimologià 1968. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. Bjeleti}. *ratiti. Budimir. Kãm proizhoda na bãlg. III (*ro~iti. 42–59. Druhe. „misere. *lojiti I i II. *pakostâ. Godi{wak za srpski jezik i kwi`evnost 8. ko~ubeè. 27–43.-h. BE 2004/4. 7–34. @. VarboØ. VarboØ 1975 — @. VarboØ 1965 — @. *(s)krega./ *verz-. Vaclav Machek. -na~iØâ). Prilog prou~avawu psl. ÅØimologià 1972. . VarboØ 1974 — @. @. VarboØ. *prilyka i *lykadlo. @. anguste vivereŒ. *verg. 143–155. VarboØ. ÅØimologià 1970. *ver-. *(s)kometi i *(s)komez-. 68–78. Bjeleti}. @. mãl~alivec. VarboØ. K åtimologii russk. 23–33. Praha. Varbot. VarboØ 1975a — @. *târbati. Prilog prou~avawu s. Bjeleti}. Varbot. ÅØimologià 1971. 67–73. *zaokã. ÅØimologià 1970. russk. *ded(ãk)ã. OLA 1973. Bjeleti} 2006v — M. munàk œsrame`liv. RS LIV. *vez-. *zanoviti i *zanovetâ). Sbornik k äbileä @. VarboØ. Bjeleti}. @. pamraka).396 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Bjeleti} 2003a — M. @. 190–195. russk. ÅØimologià 2000–2002. Bjeleti}. @. Bjeleti} 2005 — M. ZameØki øo slavànskoè åØimologii (slav. Balcanica XXXIV/2003. *koporul’a). 374–381. Ni{ (u {tampi). @. II (*slenoti. Belgrade. 121–129. glupakŒ. opravene a doplnene vydani. Iz leksike jugoisto~ne Srbije (paprqak. ~av’àdiØi). SØudii z onomasØiki Øa eØimologii 2005. Bjeleti}. *lezivo). VarboØ 1973 — @. stesnitelen ~ovek. øazgaØâ (o slavànskih glagolah s prefiksom pa-). nasØárnáè. Bjeleti}. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. Kiòv. *olajâ. Studia etymologica Brunensia 3 (u {tampi). namoknuØâ ’øriu~iØâsà’.-h. @. Bjeleti} 2006a — M. Bjeleti} 2006 — M. ~avedati i ukr. Ju`noslovenska leksika u balkanskom kontekstu. izmávaØâsà). 3–19.

VarboØ. VIII (*vãrdati. K rekonstrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. o{~akle. ÅØimologià 1976. *str(’)apa i *str’apiti. VarboØ 1985 — @. 21–27. ÅØimologià 1978. @. Praslavànskaà morfonologià. 66–78. *ru`â i *ro`â. Varbot 1981a — @. 33–40. @. XIII (*bariti se i *baruxati. VII (*pãrkati (se). VarboØ 1984 — @. povlovny. *{~igolâ(je)). -skuobic. Varbot. . K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. *(x)rapnoti i *(x)rapã. VarboØ 1979 — @. VarboØ. LehiØskie åØimologii (øolâsk. O semanØike i åØimologii zvukoøodra`aØelânáh glagolov v øraslavànskom àzáke. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. V (*pru~iti i *pro~â.i *myreti. *kãltati. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. VI (*vãrko~â. *vârati i *varati. *~eka). *(sã)klenâ i *(sã)klenã). *str’apati). *{~eka. *sârtati. ka{ub. * plojâma (/-âba) ). mira). *`e`el’â. OLA 1982. Varbot. *plixati). VarboØ 1988 — @. VarboØ. Varbot 1981 — @. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. gnuza. *kyrkati. *{~âgnoti. VarboØ. *golo{~ekã / *golo{~eka i *~ekati. *zakobenâ i dr. VarboØ 1989 — @. VarboØ. 39–47. OLA 1979. VarboØ. VarboØ. *xoro{âjâ i *xorxoriti se). VarboØ. *kobica. slovoobrazovanie i åØimologià. VarboØ 1977 — @. 28–42. Moskva. ÅØimologià 1984. @. Slavànskie åØimologii (*opoka. IndividualânosØâ zaimsØvovannogo slova i sisØemnosØâ åØimologi~eskogo izu~enià zaimsØvovaniè. *ruta i *rutina. ÅØimologià 1974. *ku`ati i *ku`a. @. VarboØ. *piskã / *piska. ÅØimologià 1979./ *mârx. pa`ev. Slavànskoe àzákoznanie (X me`dunarodnáè sãezd slavisØov). *baru{iti. wykoprze}. Moskva. ZSl XXIV/1.LITERATURA 397 Varbot 1976 — @. *sokorã i *so~iti III). pasary. VarboØ 1979a — @. @. VarboØ. *pi{~ati II i *pi{~alâ II. *plegti. *se~ati. @. VarboØ 1988a — @. * posãkalâ (/-l’â) . 55–63. papu`iti). @. 317–328. *(x)rapati. *vãrkati / *vârkati i *vârka / *vârca. 29–41. O vozmo`nosti rekonsØrukcii åØimologi~eskogo gnezda na semanti~eskih osnovaniàh. *pãrpati i *(po)parã / *para. ÅØimologià 1986–1987. VarboØ. VarboØ. ÅØimologià 1975. @. 31–42. . @. VarboØ 1986 — @.. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen.iti (s e ) . *pist(v)ati (se). @. *mãrx. *nadovâsâ i *nadovâsânâ. Varbot 1980 — @. 21–32. @. 150–155. ^e{skie åØimologii (mlovina. *ru`iti. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. *sojiti. 19–31. *vãr~ati.-slovin. IV (*tipati. 272–281. XIV (*~âlxati i *kãlpati. * piskati II. wneka. @. ÅØimologià 1977. @. ÅØimologià 1985. @. *{~igati. kra~ni. VarboØ 1978 — @. krevac.

K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. @. Gorà~eva. Gorà~eva 1985 — T. Materialá k izu~eniä russkoè narodnoè meØeorologi~eskoè Øerminologii. Vlaji}-Popovi}. Gorà~eva. KonØaminaciàØa kaØo ørinciø na eØimologi~noØo izsledvane. V. K åØimologii slavànskih ørilagaØelânáh so zna~eniem ’básØráè’. K izu~eniä slavànskoè meØeorologi~eskoè Øerminologii. V. 102–109. VarboØ 1998 — @. ÅØimologià 1979. Biblioteka Ju`noslovenskog filologa. @. @. ÅØimologià 1991–1993. VarboØ. Gorà~eva. V. Tbilisi 1984.398 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VarboØ 1994 — @. I. ÅØimologià 2000–2002. Studia etymologica Brunensia 2. K åØimologii slavànskih meØeorologi~eskih Øerminov.. Ivanov. V. 60–65. 125–132. ÅØimologià 1971. 54–61. ÅØimologià 1977. 7–17. K åtimologii russkogo dialekØnogo søorádaØâ. . Morfo-semanØi~eskoe øole leksemá v åØimologi~eskom slovare i vozmo`nosØi ego rekonsØrukcii. ÅØimologià 1984. K åØimologii rus. XV (*reg(a)ti se. 112–118. Prasáowianszczyzna. Redak dijalekatski glagol iz jugoisto~ne Srbije: sneviram se i sl. Nova serija. Vlaji}-Popovi}. Gorà~eva 1979 — T. Varbot 2003 — @. Georgiev 1978 — V. **`elti. 57–62. ZbMSFL XXIX/2. ÅØimologi~eskie zameØki. 129–135. ÅØimologià 1982. V. Vlaji}-Popovi} 1999 — J. V. Srpskohrvatsko palamuditi . Gorà~eva. VarboØ. VarboØ. Beograd. kw. Gorà~eva. Jedan semanti~ki pomak kod onomatopejskih i ekspresivnih glagola: „udaratiŒ ¢ „jestiŒ. Gamkrelidze/Ivanov I–II — T. Istorijska semantika glagola udarawa u srpskom jeziku. *pãrg(a)ti. ÅØimologià 1985. 23–28. Gorà~eva 1973 — T. Gorà~eva. Gorà~eva 1986 — T. Vlaji}-Popovi}. 53–57. Gorà~eva 1981 — T. O øognezdovoè orienØacii øri rekonsØrukcii i åØimologizacii øraslavànskogo leksi~eskogo fonda. 189–203. O søecifike dialekØnoè åØimologii. II. Gorà~eva 1988 — T. Vlaji}-Popovi} 2002 — J. Varbot 1995 — @. ÅØimologi~eskie zameØki. 205–207. V. V. NSSUVD 21/2. K Øiøologii vzaimodeèsØvià åØimologi~eskih gnezd. Serià liØeraØurá i àzáka 54/4. 223–229. @. 43–49. V. Gamkrelidze. Gorà~eva 1982 — T. V. Vlaji}-Popovi} 1993 — J. Moskva. Zametki po åtimologii russkih narodnáh meØeorologi~eskih Øerminov. BE XXVIII/3. Varbot 2003a — @. Indoevroøeèskiè àzák i indoevroøeècá. ÅØimologià 1972. 62–71. 103–114. Gorà~eva. 92–97. Georgiev. *piskati). V. NJ XXXIII/1–2. @. moØro{iØâ. ÅØimologià 1980. ÅI 6. VarboØ. 162–165. Vlaji}-Popovi} 1986 — J. VarboØ. @. *galiti i *`elã. Varbot 1996 — @. 21. Vlaji}-Popovi}. dial. Gorà~eva 1974 — T. Gorà~eva. Preko etimologije do modela semasiolo{kog re~nika. VarboØ.

Tri russkie åØimologii (maèka. Grickat. A. 125–91.-e. K åØimologii i semanØike vosØo~noslavànskih meØeorologi~eskih i asØronomi~eskih Øerminov. Kala{nikov 1992 — A. 271–274. Zaørudskiè 1989 — S. A. 79–88. Kala{nikov. Iliadi 2003 — O. Grickat 1955–1956 — I. Leksi~ni arhaizmi ukrainsâkih dialekØiv ZakarøaØØà. ESUM — EØimologi~niè slovnik ukrainsâkoi movi. I. I. Kiiv. I. PiØannà slovoØvoru shidnoslov’ànsâkih movi. Gorà~eva. Russk. Kala{nikov 1994 — A. FoneØi~ni øroblemi øri eØimologizuvaneØo na grãckiØe zaemki v bãlgarski ezik. 198–200. Termin kaverØâ v belorusskih govorah. Linguistica slavica.LITERATURA 399 Gorà~eva 1989 — T. OLA 1985–1987. SerbskohorvaØsko-belorusskie leksi~eskie sooØveØsØvià. Minsk (rukoøis). @eleznàk. OLA 1994–1996. ørosØ. 27–35. DisserØacià na soiskanie u~enoè sØeøeni kandidaØa filologi~eskih nauk. Iliadi. @akova 1975 — Z. ÅØimologià 1988–1990. 9–11. 36–44. Beograd 2003—. JF XXI/1–4. Zemskaà 1969 — E. 217–219. Kala{nikov. K semanØike i åØimologii slavànskih meØeorologi~eskih i asØronomi~eskih Øerminov. ÅØimologià 1991–1993. Dzidzilis. K åØimologii dr. o{meØki. Gudkov. OLA 1981. Dorovskih 1981 — L. và`a. Moskva. ÅSSÀ — ÅØimologi~eskiè slovarâ slavànskih àzákov. @eleznàk 1984 — I. A. Iliadi. Kiiv 1982—. Soveæanie øo obæeslavànskomu lingvisØi~eskomu aØlasu. ERSJ — Etimolo{ki re~nik srpskog jezika. Gudkov 1966 — V. Slav. ÅØimologià 1994–1996. I. 300–302. Iliadi 2001 — O. EØimologi~ne gnizdo z korenem *ver. Dzidzilis 1990 — Hr. Sofià. Deminutivni glagoli u srpskohrvatskom jeziku. Kala{nikov. V. Ivanova. ÅIRÀ V. OLA 1991–1993. . P. Gorà~eva. ÅSBM — ÅØámalagi~ná slounik belaruskaè mová. Kiiv — Kirovograd. Gorà~eva 1997 — T. Dorovskih. SosØavnáe ~asØi russkogo slova. 45–96. 49–56. 34–38. A. A. ÅØimologià 1988–1990 . Moskva 1974—. M. K semanØike i åØimologii nekoØoráh slavànskih meØeorologi~eskih Øerminov. ÅØimologi~eskie issledovanià. Iz åØimologi~eskih nablädeniè nad gnezdom ørasl.v ukrainskoè aøellàØivnoè i gidronimnoè leksike. ÅØimologià 1979. *lu-b. Slov’ànsâki toponimi na teritorii Grecii (etimologi~niè komentar). SØudii z onomasØiki Øa eØimologii 2003. Kala{nikov. 84–101. Iliadi 2002 — O. Gorà~eva 1992 — T. V. Zaørudskiè. A. @akova.u øraslov’ànsâkiè movi. N. Ob åØimologii russkogo dialekØnogo uverisØáè. Kiiv. 51–58. ReørezenØanØá i. Iz isØorii slavànskih sinonimov. I. Iliadi. Kala{nikov 1996 — A.-russ. V. horo{iè. Kala{nikov 2000 — A. Minsk 1978—. Sverdlovsk. 126–127. hmuráè). Zemskaà. Gorà~eva. abrïedâ (K voørosu o zna~enii i åØimologii). *vârzti. 100–114. Ivanova 1981 — T. V.

Russk. Slavànskie åØimologii. OLA 1978. ÅØimologià 1982. Bezlaj F. Kurkina. 278–293. Slavànskie åØimologii. 58–79. Rje~nik govora otoka Vrgade. V. prtiti. Zagreb. ÅØimologià 1974. 13–24. Prva knjiga. OLA 1972. 32–37. Sverdlovsk. Kurkina. 44–59. Kurkina 1978 — L. Slavànskie åØimologii. Kurkina 1979 — L. Kurkina 1974a — L. Kurkina 1974 — L. Ä`noslavànskie åØimologii (*kujati / *kaviti i *kãvati / *kyvati. *pokati. 15–28. svere`iè. Kurkina. A — J. Slavànskie åØimologii. *ob-pletã. Kurkina 1985 — L. Kurkina 1973 — L. V. Kurkina 1982b — L. V. ÅØimologi~eskie issledovanià. Kurkina 1975 — L. ÅØimologi~eskie zameØki . II dio. ZameØki øo slovenskoè åØimologii. Beograd. 23–27. Kurkina. Kurkina 1977 — L. Kurkina 1981a — L. Kurkina. V. ZameØki øo bolgarskoè åØimologii. V. V. *tvelã). V. Kurkina 1978a — L.400 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Klajn 2003 — I. Kurkina 1981 — L. ÅØimologià 1978. Von Mate Hraste und Petar [imunovi}. 91–102. Kurkina 1976 — L. 1973. *mug. Ljubljana. Unter Mitarbeit und Redaktion von Reinhold Olesch. ÅØimologià 1973. V. Kurkina 1980a — L. *tylã. . Bohlau Verlag. 331–337. Juri{i} Bla`. ÅØimologià 1972. OLA 1976. *plesmo. Kurkina. Kurkina. *tulã. III.-horv. Kurkina. Kurkina 1982a — L. maloholânáè. 60–80. Sufiksacija i konverzija. V. Slavistische Forschungen 25/I. ÅØimologià 1976. Kurkina. ÅØimologià 1975. Drugi deo. ÅØimologià 1977. V. Kurkina. 331–338. Izoglossnáe svàzi ä`noslavànskoè leksiki. 17–31. V. Uspore|en s nekim ~akavskim i zapadno{tokavskim govorima. Leksi~eskie arhaizmá rodoøskogo dialekØa. Slavànskie åØimologii. V. s. V. {krt. ÅØimologià 1980. Slovensko-zaøadnoslavànskie leksi~eskie svàzi. 180–186. 16–30. II. Etimolo{ki slovar slovenskega jezika. V. 38–43. Praslavànskie leksi~eskie dialekØizmá ä`noslavànskih àzákov. Kurkina 1972 — L. Teil I. 13–28. Slovensko-vosØo~noslavànskie leksi~eskie svàzi. dial. Kurkina. *strukã / *strokã). *po~iti / *pe~iti. 1979. Tvorba re~i u savremenom srpskom jeziku. ÅØimologià 1979. Kurkina. Kurkina 1980 — L. ÅØimologià 1970. Kurkina. Kurkina. slav. Kurkina 1978b — L./ *mã`-. K rekonsØrukcii åØimologi~eskih svàzeè osnov s difØongom na -u. *kujâ / *kuja. Kurkina. Kurkina 1980b — L. V. 34–43. Kurkina. V. V. 166–172. ^akavish–deutsches Lexikon. IV (sloven. V. ÅØimologià 1978. V. Kurkina. Rje~nik. ZameØki øo slovenskoè åØimologii. 275–281. ÅØimologià 1980. Kurkina. 1976. Kurkina 1982 — L. OLA 1979. Kurkina. II. ÅØimologià 1971. Kurkina. Koln–Wien. 215–223. V. Klajn. ÅØimologi~eskie zameØki. OLA 1980.

DialekØnaà sØrukØura øraslavànskogo àzáka øo dannám ä`noslavànskoè leksiki. Praslovenska leksika i kultura u indoevropskom kontekstu. Kurkina 1996 — L. Neki slavisti~ki aspekti srpske etnogeneze. V. V. Kurkina 1992b — L. Loma 2004 — A. V.kao etimolo{ki problem. Loma. P. Kodovi slovenskih kultura 4. V. 561–567. Loma. Lâvov 1974 — A. 97–103. Ljubljana. Ljubljana. Moskva. Kurkina. Dela 38. 107–115. Slovenskie åØimologii. 7–14. Etimolo{ki slovar slovenskega jezika.> b. Kurkina. Kurkina. „palidrvceŒ ili „oploditeqŒ?. ÅØimologià 1994–1996. Bezlaj. Slavànskie åØimologii (*skovorda. 19–27. 1987. Slav. Delovi tela. Kurkina 1997 — L. Lâvov. S. Kurkina 1996a — L. Magner. 107–126. Ekaterinburg. Kurkina 1989 — L. Wrocáaw etc.LITERATURA 401 Kurkina 1986 — L. Loma 1996 — A. K åØimologii slav. 15–42. Slovenska akademija znanosti in umetnosti. V. ÅØimologi~eskie issledovanià. DialekØnaà leksika 1969. Kurkina. Kurkina. ZbMSFL XXXIX/2. 22–32. Kurkina 2000 — L. 185–193. ÅØimologià 1972. Slavànovedenie 1. Kurkina 2001 — L. ÅØimologià 1988–1990. K rekonsØrukcii sosØava øraslavànskogo leksi~eskogo fonda slovenskogo àzáka. ÅØimologià 1984. 121–132. Novi Sad. V. *vor`iti. ÅØimologii russkih dialekØnáh slov. Lingvisti~ke sveske 4. ÅØimologià 1988–1990. Loma. Kurkina. Loma. Kurkina 1988 — L. ÅI 8. Predavawa iz istorije jezika. V. Zbornik Matice srpske za slavistiku 43. Kurkina. Loma 1999 — A. I. Kurkina 1992 — L. Kurkina. Iz leksikologi~eskih nablädeniè. K ørobleme regionalânáh ålemenØov v åØimologi~eskom slovare (na maØeriale leksiki serbohorvaØskogo àzáka). Kurkina. Razred za filolo{ke in literarne vede. K rekonsØrukcii åØimologi~eskih svàzeè slav. 601–623. Prilog poznavawu predslovenskih ostataka u oronimiji Crne Gore. Kurkina. Kurkina 1992a — L. Kurkina 2003 — L. ÅØimologià frazeologizma ni zgi ne vidno. Beograd. Leksi~eskie arhaizmá russkih govorov Srednego Urala. 103–113. 111–125. JF LVI/1–2. Magner 2003 — G. vvodiØâ v zablu`denieŒ. F. Loma 2000 — A. JF LVI/1–2. OLA 1985–1987. Slawistyczne studia jezykoznawcze. Okamewena imena. Sverdlovsk. Luøøova. *myliti (se) œobmanávaØâ. V. *plesati. Kurkina. Kurkina. Tretja knjiga. 131–144. V. Loma. „Petli}Œ. . 1995. Loma 1993 — A. V. V. P–S. Luppova 1971 — E. 115–125. 194–209. NJ XXXI/1–5. Dvoènáe øredlogi v russkih narodnáh govorah (na maØeriale govorov Kirovskoè oblasØi). V. *pa~âkati). 57–62. IzvesØià Uralâskogo gosudarsØvennogo universiØeØa 2001/20. Novi Sad. 66–68. Dopolnila in uredila Marko Snoj in Metka Furlan. 263–265. Perintegracija ob. Studia etymologica Brunensia 2.

Moskov. Osobena obæoslavànska ørefiksna sisØema i neènoØo oØra`enie v sãrbohãrvaØski ezik. horâ. Mokienko. Moskov 1980 — M. Merkulova 1979 — V. 155–165. MarØánov. Merkulova 1972 — V. Nàkoi misli za Bãlgarski eØimologi~en re~nik. ÅØimologià 1984. Odesa. 1978. Merkulova. Ukrainskie åØimologii. Minsk. Melâni~uk. Slavànskie øroØezá i åØimologi~eskaà åvrisØika. Moskov. A. 174–176. II (meræiè. Georgiev. 18–26. DialekØnaà leksika i åØimologià. 137–149. ÅØimologià 1984. 436–442. A. ÅØimologià 1974. Osobaà ørefiksalânaà sisØema v slavànskih àzákah ørimeniØelâno k ukrainskomu àzáku. EL XVII/3. Ezikovedski ørou~vanià v ~esØ na akad. RIK XCVII. Ob odnom iz va`náh vidov åØimologi~eskih issledovaniè. ÅØimologià 1970. Moskva. Matveeva 1984 — T. Moskov. Moskov 1965 — M. 79–91. ÅØimologià 1967. ÅØimologià 1986–1987. hmáz. IIBE XI. Bãlgarski dumi s oØglasno reduvane. 88–101. ÅØimologià 1968. Narodnáe nazvanià bolezneè (na maØeriale russkogo àzáka). verøeØâ). Merkulova 1985 — V. Merkulova 1981 — V. PiØannà slovànsâkoi filologii. Moskov. Sofià. Moskov. Merkulova 1971 — V. 1.402 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI MarØánov 1986 — V. Praci Odesâkogo der`avnogo universiØeØu. MovoznavsØvo. ÅØámalagi~ná slounik belaruskaè mová. FakulØeØ øo slavànski filologii LXII . VzaimooØno{enieØo me`du gruøa slavànski dumi s ogled na øroizhoda im. {kvora. 128–132. O doøolneniàh k slovnikam øraslavànskih slovareè. Merkulova. . V. IV. Slavànski dumi s øredsØavki. Merkulova. Merkulova. 419–423. IIBE XIX. Iz isØorii russkoè åksøressivnoè leksiki. Melâni~uk 1969 — A. t. Mladenov. viøusk 15. Mokienko 1972 — V. Øom 152. K probleme leksi~eskih povtorov russkogo àzáka. A. A. 73–74. Mladenov 1973 — M. smoØoloka. 433–532. ÅØimologià 1979. hmáliØâ. Merkulova. M. ÅØimologià 1977. Merkulova 1989 — V. 140–152. II (`elunica. Moskov 1962a — M. ÅksøressivnosØâ na raznáh urovnàh àzáka. A. ZbMSFL VIII. A. Merkulova 1986 — V. Merkulova. 149–155. ÅØimologià 1982. ÅI 6. Merkulova 1996 — V. 141–147. 143–206. Godi{nik na Sofièskià universiØeØ. Narodnáe nazvanià bolezneè. Moskov 1971 — M. Vl. Merkulova. ZameØki øo isØorii i åØimologii slov. Moskov. hauØ. Moskov 1964 — M. skoludina. 57–67. Turski i Øärkski zaemki oØ zvukoøodra`aØelen i nezvukoøodra`aØelen harakØer v balkanskiØe ezici. ÅIRÀ VII. Moskov 1969 — M. Novosibirsk. Moskov 1962 — M. Moskov. øràØaØi. ProizhodãØ na nàkolko ä`noslavànski dumi. S. A. 39–47. II (na maØeriale russkogo àzáka). V. Sofià. skrenâ). gobouduc’a). 341–348. Russkie åØimologii. serià filologi~nih nauk. 146–150. 71–73. BE XXIII/5. A. III (necevenâe. Matveeva. A. regnuØi. Merkulova 1976 — V. 67–73. Merkulova. A—B. Merkulova. VosØo~noslavànskie åØimologii.

PeØleva. PeØleva. Sofià. P. Nikonov. PeØleva 1977 — I. 20–57. OLA 1972. ÅØimologià 1981. ~e{. PeØleva 1979 — I. Orel. vãrne. Praslavànskiè sloè leksiki serbohorvaØskogo àzáka. PeØleva. isØori~eskoè leksikologii i leksikografii. Sofià. Orel 1990 — V. curaviè. Kiiv. Moskov 1991 — M. PeØleva 1976 — I. SØarinna ørefiksna sisØema v slavànskiØe ezici (IsØorià i Øeorià na øroblema). P. Petleva. 15. Petleva. ÅØimologi~eskie issledovanià v oblasØi serbohorvaØskoè leksiki. Moskov. ÅØimologià 1977. 1989. PeØleva. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike 2. 65–69. 208–214.øroØeØi~eskom v slavànskih àzákah. korsonogiè. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. 24–35.LITERATURA 403 Moskov 1981 — M. Ivan Lekov. K åØimologii glagola kolo{maØiØâ. O semanti~eskih istokah slov so zna~eniem ’skuøoè’ v russkom àzáke. AfØoreferaØ disserØacii na soiskanie u~enoè sØeøeni kandidaØa filologi~eskih nauk. Orel 1988 — V. PeØleva 1983 — I. kursiváè. vapavy. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. P. P. dial. ukr. Å. ukr. dial. ÅØimologià 1975. ÅØimologià 1976. P. II.((-)ta-. Prefiks i koren ili koren i sufiks?. Petleva 1971 — I. dial. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. rus. Petleva 1974 — I. *vârdati). P. 51–55. 75/1.i ko. DialekØologià i åØimologià na Me`dunarodnom simøoziume øo øroblemam åØimologii. 207–216. P. Ogledna sveska. PeØleva 1981 — I. EL 1991/6. Godi{nik na Sofièskià universiØeØ „KlimenØ OhridskiŒ. ÅØimologià 1967. PrisØavki ka. PeØleva. ÅØimologià 1971. 40–111. 98–109.-horv. PeØleva 1978 — I. dial. Moskov 1997 — M. ObænosØ i mnogoobrazie na slavànskiØe ezici. dial. PeØleva. XIII (rus. (-)tu-) v slavànskih àzákah. dial. Å.. Nova serija. 3. Moskva. 92–94. OLA 1984. Slavànski ørefiksni i bezørefiksni dumi. ÅØimologià 1977. T. ÅØimologià 1978. P. Praslavànskiè sloè leksiki serbohorvaØskogo àzáka. OS — Etimolo{ki odsek Instituta za srpski jezik. 313–316. Orel. P. PeØleva. P. s. Nikon~uk 1979 — N. PeØleva 1972 — I. K voørosu o g. Moskov. 105–108. V. Petleva. P. PeØleva 1980 — I. 122–126. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. 114–156. ÅØimologià 1970. ÅØimologi~eskie issledovanià. Petleva 1973 — I.v øolesskih govorah. 33–38. vá~urki. A. PeØleva 1985 — I. kw. Nikonov 1969 — V. 42–51. Russkoe slovoobrazovanie. Sbornik v ~esØ na ørof. ~uriØâ. Nikon~uk. XII (rus. slav. PeØleva. K voørosu o slovah s usiliØelânám (-)to. Beograd 1998. Moskva 1976. Moskov. P. 23–28. EØimologi~niè slovnik ukrainsâkoi movi. VIII (bolg. Biblioteka Ju`noslovenskog filologa. . SoveØskoe slavànovedenie 1990/5. mukqiv). PeØleva. 191–200. ÅØimologià 1968. I. VI. kuverdaØâ. Sverdlovsk.

Popovi}. horobráè (slav. PeØleva. korØaváè. ÅI 8. {ámorodâde. 180–184. dial. Poøov 1969 — A. Radovi}-Te{i} 1999 — M. ÅI 6. ÅØimologià 1991–1993. 57–62. NSSUVD 21/2. ÅØimologi~eskie zameØki. 335–344. Risti} 1994 — S. PeØleva. 119–128. ZbMSFL XL/1. 34–38. NSSUVD 22/2. ~e{. PeØleva. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. ZbMSFL XXXVII/1–2. Risti}. 32–37. BE XXXVIII/4.-horv. vrbeti se. P. 198–201. O vozmo`nosØàh sover{ensØvovanià øriemov åØimologi~eskogo issledovanià. PeØleva. ^etvrti lingvisti~ki skup „Bo{kovi}evi daniŒ. PeØleva 1993 — I. blr. skrågacâ. ÅØimologià 1986–1987. P. Podgorica. OLA 1985–1987. Petleva 2003 — I. øereàèka. Petleva 2002 — I. blr. vrba~. slav. rus. PeØleva. Zna~enie nováh dialekØnáh slovareè ägo-vosØo~noè Serbii dlà slavànskoè åØimologii. PeØleva. Eæe raz k voørosu o dialekØnáh slovah s vsØavnám ålemenØom -Øo. Eæe raz k voørosu o dialekØnáh slovah s vsØavnám ålemenØom -Øo. Russkaà dialekØnaà åØimologià. P. me{kaØâ i dr. Risti} 1997 — S. Risti}. *xorbrã).u srpskom jeziku.i *pop. PeØleva 1994 — I. Parne re~i i ponavqawa turskog porekla u srpskohrvatskom jeziku kroz razne jezi~ke nivoe. P. P. OLA 1988–1990. dial. Poøov. karØaàzákiè i dr. PeØleva. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. O slovenskim korenima *bob. 113–118. 64–71. Leksi~ka semantika ekspresivnih glagola u savremenom srpskom jeziku. 167–176. 31–38.). ÅØimologià 1967. Petrovi}. JF LII. Govori prizrensko-timo~ke oblasti. 19–21. dial. moØoná). XV (ukr. dial./ -Øu-). Petrovi}. ÅØimologià 1982. 57–78. . Petrovi} 1993 — S. PeØleva 1989 — I. XVIII (øo maØerialam ràda nováh dialekØnáh slovareè ørizrensko-Øimokskoè zon). Petrovi} 1994 — S. Risti}. Konotativni aspekti zna~ewa ekspresivne leksike. ørihorniè. Arhai~eskie ørefiksá v russkih govorah. 117–121. Risti} 1996 — S. 309–310. 102–109. lidam. PeØleva 1986 — I. I. 159–171. rus. P.// -Øu-).404 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ukr. O va`nosØi u~eØa v åØimologii redkih lingvisØi~eskih àvleniè formalânogo harakØera. JF XIX/1–4. Imeni~ka obrazovawa s prefiksom pa. PeØleva 1989a — I. vrbe}.i nekim wihovim derivatima. rus. Petleva 1996 — I. PeØleva. ÅØimologià 1984 . Leksikolo{ko-leksikografski pristup na korpusu iz Re~nika SANU. Parne re~i u leksi~ko-semanti~kom sistemu srpskog jezika. P. P. P. Bãlg. s. Tipovi ekspresivne leksike u savremenom srpskom jeziku (model „osoba + psihi~ka ili moralna osobinaŒ). ÅØimologi~eskie zameØki (rus. Rikov. *mârdati. Popovi} 1951–1952 — I. PeØleva 1994a — I.(// -Øa. Radovi}-Te{i}. dial. dial. 268–271.(/ -Øa.). Rikov 1988 — G. 537–542. dial. PeØleva.

-serbsk. Prefiksacja imienna w jezykach sáowianskich. Stankjevi~ 1964 . SØ. FoneØi~eskie nablädenià nad onomaØoøei~eskimi obrazovaniàmi s suffiksom -ot v verhnelu`ickom. Toporov. ZameØki øo åØimologii i sravniØelânoè grammaØike. ZameØki øo åØimologii i sravniØelânoè grammaØike. Slavànskaà geografi~eskaà Øerminologià. 2. 175–177. Truba~ev. 5. ZameØki øo åØimologii nekoØoráh naricaØelânáh i sobsØvennáh imen. N. N. Truba~ev. Truba~ev 1972 — O. Sikimi} 1998 — B. 489–492. Truba~ev 1967 — O. N. ÅØimologià 1968. TolsØoè 1969 — N. N. Truba~ev. ÅØimologià 1968. ÅØimologià 1982. N. Truba~ev 1971 — O. Ob odnoè redkoè slovoobrazovaØelânoè modeli. 450–458. 257–260. Truba~ev. 101–138. 4. TolsØaà. ÅØimologià 1965. Toporov. Sikimi} 1999 — B. Sikimi}. Wrocáaw — Warszawa — Krakow — Gdansk. III (1–3). Moskva. 3–10. Iz praslavànskogo slovoobrazovanià: imennáe slo`enià s pristavkoè a-. Tento svazek sestavil F. I. Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä. Slova gramaticka a zajmena. 201–217. Toporov 1985 — V. Horv. Ob odnom iranizme v slavànskom: *bazuriti. Srpski jezik 3/1–2. Truba~ev. I. N. Praha. 123–140. Tomanovi}. MJ XV/1–2. V (1). Truba~ev. Beograd. I. grámza. {keØ). Koncove partikule. Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä. AØ. Truba~ev. TolsØoè.LITERATURA 405 Sadnik 1971 — L. Etymologicky slovnik slovanskych jazyku. 137–143. Iz slavàno-iranskih leksi~eskih oØno{eniè. NJ XXXIII/1–2.E. dranduleØ. ÅØimologià 1974. 76–89. Truba~ev. Sadnik. Zbornik u ~ast Petru Skoku. Semaziologi~eskie åØädá. Truba~ev 1976 — O. Toporov 1985a — V. Romanski. 80–86. K probleme åØimologi~esko-grammaØi~eskih svàzeè. N. batriti. 7. 1975 („Monografie SlawistyczneŒ 32). batriti i pod. I. Truba~ev 1971a — O. Truba~ev. Me{awe re~i. v slavànskoè øersøekØive. Ptica bogomoqica. Moskva. Slavànskie åØimologii. Toporov 1971 — V. N. 3–20. Nevestinska imena: od hipokoristika do pejorativa. Truba~ev. Sikimi}. Tomanovi} 1938–1939 — V. N. Truba~ev 1973 — O. ÅØimologià 1970. Svazek 1. Sofià. 29–55. Todorov. Problemá isØorii i dialekØologii slavànskih àzákov. Borys. 6. 267–272. 497–504. sØukolka. Stankjevi~. Moskva. Dzieje Sáowian. 272–280. Truba~ev 1965 — O. fifa. M. ÅØimologià 1976. Kope~ny. ÅØimologià 1971. Toøorov 1994 — V. Predlo`ky. Russkoe i slavànskoe àzákoznanie. sloven. 131–136. JF XVII. 24–67. W. N. 3–81. Truba~ev 1972a — O. Ezikovedsko-eØnografski izsledvanià v øameØ na akad. 167–169. ÅØimologià 1991–1993. Emotivniot jazik i negovata lingvisti~ka interpretacija. Toøorov: Iz indoevroøeèskoè åØimologii. Toporov. ÅØimologià 1964. 3. 1973. Todorov 2002 — T. váøendrivaØâsà. Truba~ev 1978 — O. N. ÅØimologi~eskie melo~i (1. v øiku. Bãlgarski eØimologii. Iz indoevroøeèskoè åØimologii. TolsØaà 1971 — S. Truba~ev 1960 — O. 126–154. .

Slova s ørisØavkoè ko. [arifullin. DialekØnaà leksika 1969. [arifullin 1982 — B. Usøenskiè 1997 —B. K voørosu o zna~eniàh øriimennoè ørisØavki øa. PeØri~eskaà obæina. Issledovanià øo slavànskoè dialekØologii 7. ÅØimologià 1984. [arifullin 1979a — B. Ob osobennosØàh åksøressivnáh affiksov v slovoobrazovaØelânoè sisØeme àzáka. AkØualânáe øroblemá leksikologii i slovoobrazovanià VIII.v russkih narodnáh govorah. ÅØnolingvisØi~eskie maØerialá iz ägo-zaøadnoè Bolgarii (s. CeèØlin 1959 — R. Gega. Tomsk. Ob arhai~náh ålementah slovoobrazovatelânoè sistemá (tipá arhai~náh prefiksov). À. 187–209. K øosØanovke øroblemá protoindoevropeèskoè ørefiksacii: ørefiksalânáe modeli i Øiøá ih zna~enià. CenØr i øeriferià v àzáke v sveØe àzákováh universaliè. ^erni{. Novosibirsk. Filipovi} 1972 — M. S. Fasmer — M. Åksøressivnáe ørefiksá. M. Uzeneva. [anskiè. À. I. Fasmer. Hereè-[imanâska 2003 — K. Iz balØo-slavànskih åØimologiè. 111–123. N.406 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Truba~ev 1980 — O. Voøros o skráØoè ørefiksacii v øromeØeidskih (indo-evroøeèskih) àzákah. Truba~eva).v slavànskih àzákah. Careva. À. Slov’ànsâka leksika v isØoriko-eØimologi~nomu visviØlenni. [anskiè 1972 — N. ÅØimologià 1978. Crepajac 1973 — Q. 113–121. Marru. 3–18. À. Moskva. [arifullin. Leksika dialekØa kak isØo~nik rekonsØrukcii øraslavànskogo slovarà. MaØerialá dlà izu~enià øriimennoè ørisØavki su. Careva 1971 — L. O. O prefiksu a. Moskva — Leningrad. Akademiku N. 58–77.v slavànskih àzákah. Beograd. Avtoreferat dissertacii na soiskanie u~enoè stepeni kandidata filologi~eskih nauk. 203–213. Iz istorii arhai~noè prefiksacii (lokalânáe arhai~náe prefiksá v istorii russkogo àzáka). EIRÀ VII. Voørosá slovo. CeèØlin. CeèØlin. [iràev 1935 — M. Usøenskiè. Takovci. Moskva. Voørosá slovoobrazovanià v indoevroøeèskih àzákah 3. Novosibirsk. 90–99. Slova s ørisØavkoè øa. Crepajac. 139–150. [iràev. [arifullin. . [arifullin. S. P.i ee allomorfami v russkom àzáke. 127–151. Tomsk. Uzeneva 2001 — E. Izbrannáe Ørudá III. Srpski etnografski zbornik LXXXIV. ÅØimologià 2000–2002. Beograd. [arifullin 1979 — B. Etnolo{ka posmatrawa.i formoobrazovanià v indoevroøeèskih àzákah. Obæee i slavànskoe àzákoznanie.u klasi~nim jezicima. Leksika i frazeologià russkih govorov Sibiri. Sofièskaà oblasØâ). À. M. ^erni{ 2003 — T. Slavànskoe *gonositi (se). Tomsk. [arifullin 1988 — B. U~enáe zaøiski XVII. M. 62–64. [arifullin 1982a — B. 205–224. Iz isØorii slavànskoè arhai~noè ørefiksacii v russkom àzáke. Hereè-[imanâska. Filipovi}. ^umakova 1986 — Ä. N. Kiiv. [arifullin. 427–432. CeèØlin 1954 — R. Moskva 1986–19872. 216–224. Truba~ev. À. ^umakova. ÅØimologi~eskiè slovarâ russkogo àzáka I–IV (perevod s nemeckogo i dopolnenià O. A. U~enáe zaøiski IX. 208–247.

7–20. A. [ulâga~ 2003 — V. 19–27. [ulâga~ 1997 — V. Substituirea lui po. Bucuresti. Krakow 2005. Borys. Slovotvirne gnizdo z korenem *Vãrd. Borys. tonoh. Berneker. K øraslavànskoè åØimologii. [ulâga~ 2004 — V. Etimolo{ki slovar slovenskega jezika I–IV. [ulâga~ 1995 — V. 25–29. [ulâga~. ZbMSFL XXV/2. [ulâga~ 2002 — V. Borys. [usØer-[evc. 17–37. P. [ulâga~. 250–260. W. Dictionary of Khotan-Saka. Na tropach sáowianskich reliktow leksykalnych. Etimolo{ki problemi nekih ekspresivnih glagola kretanja. o. Wrocáaw etc. Zbornik u ~ast Petru Skoku. pra-. 549–552. Avram. so-. 179–183. [ulâga~. [ulâga~. Slavànskie øroØezá v slu~aàh ziànià i ih zna~enie dlà slavànskoè åØimologii i isØori~eskoè grammaØiki. Borys. Re~-dve o dostignu}ima na polju etimolo{kih studija arbanaskog jezika. Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä. 37–45. 120–129. Borys 1980 — W. P. Donecâk. Gomelâ. Bailey — H. RS XLII/1. [ulâga~. Ljubljana 1977–2005. Prefiksacja imienna w jezykach sáowianskich. WSJ 41. ZbMSFL XXIII/1. WSJ 37. [ulâga~.w jezyku serbsko-chorwackim. tonoveala.LITERATURA 407 [pringer 2002 — O. Borys 1973 — W. [ulâga~ 1999 — V. P. MovoznavsØvo 1999/6.cu to. SØudii z onomasØiki Øa eØimologii 2003. Bezlaj. Avram 1989 — A. Borys. Prasáowianskie prefiksy imienne pa-.in limba romana si unele probleme de etimologie ‰tologi. 175–180. 25–28.(na materiali antroponimii). Prilozi srpskohrvatskoj etimologiji. ÅØimologià 1988–1990. 16–21. Monografie Slawistyczne 32. 69–81. Studii si cercetari lingvistice XL/6./ *pu. Ukrainsâki etimologii. Problemi praslov’ànsâkoi imennoi derivacii (deàki pohidni z prefiksom *a-)./ *pou. Russkoe dialekØnoe øorØ kak ålemenØ gnezda *peu. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991 — M. 1–6. Sáownik etymologiczny jezyka polskiego. Borys 1975 — W. Borys — W. J. Slavisches etymologisches Worterbuch. Borys 1981 — W. [usØer-[evc 1971 — G. . Vlaji}-Popovi}. tojeraŠ. 21–28. RS XXXIV/1. Bjeleti}. Tiøologià movnih zna~enâ u diahroni~nomu Øa zisØavnomu asøekØah. Russkaà dialekØnaà åØimologià. A — morã. [usØer-[evc 1992 — G. Ajeti. Borys. 1–9. P. Ukrainsâki eØimologii. Iz slavànskogo åØimologi~eskogo slovarà. MovoznavsØvo 1997/2–3. AkØualânáe voørosá slavànskoè onomasØiki. Bezlaj — F. P. 88–99. Heidelberg 1908–1913. Ukrainsâki etimologii. Serbsko-chorwackie studia leksykalne. 474–485. Bailey. Cambridge 1979./ *pu-. [øringer. Borys 1982 — W. * Ajeti 1985 — I. [usØer-[evc. Berneker — E. 127–134.

222–244. Grabias. Borys. Bruckner. Graur 1963 — Al. HDZb 8. Hadrovics 1985 — L. 261–269. Budimir. Etymologie polskie. Jezyk Polski LXXI. Grabias 1994 — S. 169–177. Borys. Borys 1999 — W. Borys. Budimir 1951 — M. ESJS — Etymologicky slovnik jazyka staroslovenskeho. Vlaji}-Popovi}. 157–166. Komplexni situace jako semanticke vychodisko pri vzniku slovanskych slov (na prikladu semantickeho vychodiska ’chradnout’). Dijalektolo{ki rje~nici kao izvor za prou~avanje najstarijeg sloja doma}ega hrvatskoga ili srpskoga leksika. Borys. Havlova. slabostŒ. Borys 1989 — W. Slavia 68. Holub/Kope~ny — J. . Brno. Havlova. @iva antika I/2. 22–34. Havlova. 135–140. Filipovi} 1968 — M. ^akavski semanti~ki arhaizam lukno œiznemoglost. 287–294. 11–20. Etymologica Brunensia. Etymologicke poznamky k nekolika ~eskym dialektism u m. ZB VI/2. EWAi — M. 137–140. S. Herej-Szymanska 2002 — K. Havlova 1978 — E. 7–50. Fraenkel.in der Onomastik auf dem Balkan. Praha 1952. Gottingen 1962–1965. Cvetko-Ore{nik 1985 — V. Jezyk na pograniczach 21. Iz reliktne leksike praslovenskog porekla u srpskohrvatskim dijalektima III. O mrtvih velarnih predponah. Etimologii romanesti. 13–23. ZbMSFL XXXII/1. Krakow. Filipovi}. WSJ 37. Sborn i k prac i Filozofick e fakulty Brn e nsk e univerzity 27. Czasowniki ze znaczeniem œumiera}Œ w gwarach buágarskich. Particulae Pelasticae II. Borys. Lublin. Gluhak. Mayrhofer. Jezyk w zachowaniach spoáecznych. Hadrovics. Krakow 1927. Pogranicza i kontakty jezykowe. 95–97. ESSJ — Etymologicky slovnik slovanskych jazyku. Ljubljana. Budapest. Bruckner — A. Dziedzictwo prasáowianskie w leksyce kaszubskiej. Nare~ni homonyma z okoli Moskvy. ZbMSFL XXVII-XXVIII. Borys 1991a — W. Debeljak. Havlova 1979 — E. Praha 1989—. Sáownik etymologiczny jezyka polskiego. Etymologisches Worterbuch des Altindoarischen I–II. Skopje. Borys 1997 — W. SR V–VII. Neke praslavenske rije~i u hrvatskom. 114–118. 389–396. Havlova 1999 — E. Holub. Litauisches etymologisches Worterbuch I–II. Linguistica XXV. J. Zu dem Sogennanten Prafixalen *A. Praha. Das Prafiks ka. Herej-Szymanska. Ungarische Elemente im Serbokroatischen. Etymologicky slovnik jazyka ~eskeho. Borys/Vlaji}-Popovi} 1989 — W. Fraenkel — E. Praha 1973–1980. Gluhak 1999 — A. Warszawa. Slova gramaticka a zajmena I–II. Debeljak 1954 — A. 15–31. Graur. Borys. Warszawa. HDZb 11. Heidelberg 1986–1996. F. Czakawskie studia leksykalne.im Slavischen. Obraz jezykowy sáowianskiego Pomorza i Áuzyc. Borys 1991 — W. Bucuresti. Borys. Projekt Etymologicznego sáownika kaszubszczyzny. Dzieje Sáowian.408 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Borys 1984–1985 — W. Kope~ny. Cvetko-Ore{nik.

Slovenska re~ 59/6. 141–147. Liewehr. 12–15. . 107–114. Kilka przykáadow uzycia przedrostka ko. Machek — V.w jezykach sáowianskich. Ein besonderes Prafixsystem in der slavischen Sprachen. Ursl. ZB 29/1. Slavistische Studien zum VIII. Praha. Kralik. ^eska slavistika 2003. Matzenauer 1881 — A. Praha. Internationalen Slavistenkongress in Zagreb 1978. Scytho-slavica (III). Musi}. Kralik 1994 — L’. 83–91. Vztah starych Slovanu ke stromum z hlediska jejich jmen. Roman Jakobson.in Romanian. Korinek. Wien 1886. On the Prefix ta. 11–27. Karlikova 1998 — H. Die Turzismen in der Sprache der Kroaten und Serben. Etymologisches Worterbuch der slavischen Sprachen./ to.LITERATURA 409 Jakobson 1971 — R. Prace Filologiczne V. WSJ 29. Mladenova 1993 — O. Mouton. Moskov. 25–40. KEWA — M. Prilog leksikografiji i prou~avanju narodne epike. Miklosich — F. Uber expressive Sprachmittel im Slawischen. Praha. Studie z oblasti onomatopoje. Jany{kova 2003 — I. Zo slovanskych nazvov nadob (I). Praha. Loma. Slavica Slovaca 29/2. Jany{kova. Moskov 1978 —M. Knobloch. Jazykovedny ~asopis XX/2. Zagreb. Loma 1998 — A. Expresivne predpony v slovanskych a romanskych jazykoch. Liewehr 1956 — F. Berlin. Kope~ny 1983 — F. Bratislava. Praha 19682. While Reading Vasmer’s Dictionary. Selected Writings II (Word and Language). Listy filologicke a paedagogicke VIII. Poznamky k vykladu niektorych slov. ZSl I/1. Machek 1930 — V. Etymologicky slovnik jazyka ~eskeho. Murko 1937 — M. Meisenheim am Glan. Praha. Beli}a. 620–649. ^eska slavistika 1998. Korinek 1934 — J. 345–360. Knobloch 1969 — J. 161–170. Mundartliche Gliederung des spaten Urslavischen und fruhe slavische Stammesbildungen. Dzieje Sáowian . Loma 2002 — A. 183–215. Kne`evi}. Prasáowianszczyzna. Kope~ny. Malinowski 1899 — L. 161–190. Prispevky ke slovanskemu jazykozpytu. *xomo tã. Machek. Musi} 1931 — A. Rad JAZU 242. Prace z vedeckych ustavu XXXVI. Wiesbaden 1956–1980. Kralik 1994a — L’. Nochmals zu den affektiven Vorsilben im Slavischen. 49–56. 225–229. Matzenauer. 117–119. Kne`evi} 1962 — A. The Hague — Paris. Miklosich. Murko. Kralik. Prilog negaciji u gr~kom i u latinskom jeziku. Typy a puvod semantickych zmen vyrazu pro pojmenovani citovych stavu a jejich projevu ve slovanskych jazycich. M. Zbornik u ~ast A. Karlikova. Beograd. Bratislava. Malinowski. Jakobson. Mladenova. Loma. Prispevek k otazce indoevropskeho ablautu. KurzgefaŸtes etymologisches Worterbuch des Altindischen I–IV. 339–342. Warszawa. Glagol knaditi. Studie o tvoreni vyrazu expresivnich. Bratislava. Koln — Wien. Machek. Mayrhofer. 143–160.

Beograd. 322–329. Delhi. A–bávolâ. Biblioteka Ju`noslovenskog filologa. O slovanske exspresivni predpone la-. Sáawski 1974 — F. Sáawski. P. Sadnik. Sáawski 1979 — F. Zarys sáowotworstwa prasáowianskiego ‰u:Š SP 3. Etimologija i male folklorne forme. Zagreb 1971–1974. to-). Vergleichendes Worterbuch der slavischen Sprachen 1–7. Festschrift for Henry Hoenigswald. Zeitschrift fur vergleichende Sprachforschung auf dem Gebiete der indogermanischen Sprachen XXXIII. Rizescu 1978 — I. Popowska-Taborska. H. Nemec. Schulze. Okoniowa 1968 — J. chatr~). 79–120.(te-. XIII.in der Wortbildunge des Slavischen. Krakow 1952—.und niedersorbischen Sprache 1–24. Gutersloh. P. Rejzek. Wiesbaden. Schutz. Schuster-[ewc — H. Schuman 1909 — H. Sikimi}. Borys. Schuman. 293–301. Prace Jezykoznawcze 21. Sikimi} 1996 — B. Warszawa. 13–60. R. Indogermanisches etymologisches Worterbuch I–II. Zarys sáowotworstwa prasáowianskiego ‰u:Š SP 1. Przedrostek pa. Ljubljana. Uberlegungen zur Genese des Urslavischen *ch. Zeszyty Naukowe Uniwersytetu Jagiellonskiego. N. Schmidt. Sáownik etymologiczny kaszubszczyzny. Studia etymologica Brunensia 1. Borys. Schuster-[ewc 2000 — H. Bern 1959–1969. Aitzetmuller. Smoczynski. Bautzen 1978–1989. Sáawski. Nova serija. 11. Warszawa 1994—. SEK — W. 11–19. 233–245. n. Slavia XLVIII/2–3. Pokorny — J. Schmidt 1984 — H./ ko. Sáawski. 329–332. Ta. Leksyka kaszubska na tle sáowianskim. knj. Prefixele. Popowska-Taborska/Borys 1996 — H. Drei vorslavisch-etruskische Vogelnamen./ k. Sáownik etymologiczny jezyka polskiego. Formarea cuvintelor in limba romana II. f. 244–246. An Indo-Iranian etymological kaleidoscope.we wspoáczesnych gwarach polskich. Berlin. Das prafigierende Element ka. W. O{tir. Zarys sáowotworstwa prasáowianskiego ‰u:Š SP 2. 378–381. Smoczynski 2002 — W.410 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Nemec 1979 — I. Sadnik/Aitzetmuller — L. Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika I–IV. Schulze 1895 — W. Krakow. 120–123. O{tir 1930 — K. Amrtadhara. Schuster-[ewc. Schuster-[ewc. Popowska-Taborska. Archiv fur slavische Philologie XXX. kotr~. Pokorny. Schutz 1965 — J. 23–35. Sáawski. Studia etymologica Brunensia 1. Akupara. Bucuresti. On the Occasion of his Seventieth Birthday. Sáawski 1976 — F. Rejzek 2000 — J. Skok — P. Tubingen. 355–362. Arpokrathj. 43–141. Uwagi laryngalistyczne do niektorych wyrazow sáowianskich i litewskich. 191–198. Rizescu. Historisch-etymologisches Worterbuch der ober. Wiesbaden 1963–1973. ^eska slova na -tr~ (kostr~. Dzieje Sáowian. Schmidt. Schmidt 1987 — H. Okoniowa. . Sáawski — F. Skok. Etymologische Erklarungsversuche. Professor R. Die Welt der Slaven X. Dandekar Felicitation Volume.

Lyon — Paris 1950–1974. Ljubljana 2003. 3–41. SR 35/3. Warszawa. ’Strah in trepet’ in ’groza in strah’ — etimolo{ka analiza praslovanskih leksemov *polxã in *straxã. [kalji} — A. Sarajevo 19794. SR III/3–4. . WSJ 37. 327–342. SP — Sáownik prasáowianski. [kalji}. Jadranske etimologije. 524–530. 198–204. Limba Romana XXIII/6. 5–45. Trypu}ko 1950 — J. Wrocáawska 1967 — E. Truba~ev 1991 — O. Slovenski etimolo{ki slovar. Szymanski 1977 — T. Vaillant 1946 — A. Wrocáaw. ^R 1989/1. Vasmer. Prace Jezykoznawcze 86. 197–212. La depreverbation. Note lexicale si etimologice. N. Vinja. Snoj 1987 — M. Druga. Truba~ev.LITERATURA 411 Snoj — M. Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku. Vasmer 1912 — M. Serban 1974 — F. Trypu}ko. Bucuresti. Vinja 1989 — V. Vinja. pregledana in dopolnjena izdaja. Wrocáaw etc. Vaillant. 175–178. O pewnej nie dostrzezonej funkcji przedrostkow czasownikowych w jezyku rosyjskim. Heidelberg. Revue des etudes slaves 22/1–4. Studia z Filologii Polskiej i Sáowianskiej 7. 269–275. Rotwelsches im russischen Wortschatze. Zwiazki leksykalne kaszubsko-poáudniowosáowianskie. Szymanski. Worter und Sachen III. Slavische Etymologie gestern und heute. 1974—. Paris. Vaillant I–IV — A. Vaillant. Serban. Wrocáawska. Derywacja czasownikow onomatopeicznych i ekspresywnych w jezyku buágarskim. Grammaire comparee des langues slaves. Etimolo{ki prilozi ~akavskoj aloglotiji IV. Vinja I–III — V. Snoj. Zagreb 1998–2004. Snoj.

Odjeqewe umjetnosti kw. Dini} 1988 — J. — M. Re~nik na bãlgarskià ezik I–V. Trivunac. Vlajkovi} 1966 — D. Prilog prou~avawu leksike severozapadne Like. 1–178. Gagovi}.IZVORI IZVORI Ajxanovi} 2002 — M. Govori Bu~uma i Belog Potoka. Bori~i} — V. Beograd 18983. Moskva 1980—. Be}kovi}. Beograd 1978. Re~nik timo~kog govora. Dini} 1990 — J. Dodatak re~niku timo~kog govora. Bogdanovi}. Vuk 1818 — V.. 29. SDZb XLIX. R. Dalmacija. Dalmacija — S. Beograd 1976. Re~nik `argona. Zborovi od Gali~nik. Ajyanovi}.. Plovdiv 1895–1908. Aleksi} 1935 — @. Vuji~i} — M. PPJ 2.. 381–422. Bori~i} Tivranski. Galetin. . Vuji~i}. L. Be}kovi}. Prilog poznavawu dijalekatske leksike [umadije (iz leksike ^umi}a). Gerov. SDZb X. 1–312. Gagovi} 2004 — S. Stefanovi}–Karaxi}. 125–153. Rje~nik dubrova~kog govora. Rje~nik govora Pro{}ewa (kod Mojkovca). Dini}. Me|a. Srpski rje~nik. Bolinovski 1952 — G. Be}kovi}. Re~nik „frajerskihŒ ({atrova~kih) re~i i izraza. Galetin 1980 — G. reørinØ Sofià 1975–1978. Grkovi}. PPJ 16. Me|a Vuka Manitoga. Bukumiri} 1983 — M. Aleksi}. Beograd 2002. Be~. Govor Aleksina~kog Pomoravqa. Bogdanovi} 1979 — N. Bukumiri}. Grkovi} 1982 — J. SDZb XXV. SDZb XXXVI. Posebna izdawa CANU kw. Vukovi}. Re~i i izrazi. Akcenat govora Pive i Drobwaka. — M. 71–105. NJ IV. MJ III/6. Lele i kuku. 89–90. AOS — Arhangelâskiè oblasØnoè slovarâ. 147–148. Be}kovi}. Bawa Luka 2004. Gerov — N. Bolinovski. Andri} — R. 7–302. Vuk — V. 185–417. Bojani}/Trivunac 2002 — M. 89–98. Bogdanovi} 1987 — N. Rje~nik govora Potkozarja. 199–257. PPJ 19. Lele. Andri}. Podgorica 1995. 6. SDZb LI. Dini}. Rje~nik vasojevi}kog govora. Iz ratarske leksike Gora`devca (kod Pe}i). Doøãlnenie . Bojani}. PPJ 33. Vukovi} 1940 — J. Beograd 1979. Srpski rje~nik. SDZb XXXIV. 59–92. Vlajkovi}. Iz leksi~ke problematike severne [ajka{ke.. Iz leksike Pive (selo Bezuje). SDZb XXXIII. 7–335. Bogdanovi}. PPJ 18. Stefanovi}–Karaxi}.

149–398. 2004 — V. Anegdotska i druga kazivawa iz pirotskog kraja. Govor sela Gorwe Caparde (kod Zvornika). Neobi~nije re~i iz [umadije. Maksi}. Zlatkovi} 1989 — D. Iz narodnog govora Vasojevi}kog kraja. Prilog poznavawu leksike srpskih govora u Ma|arskoj. Zlatkovi}. 43–55. Mani} — D. @ivkovi} — N. Duma. Pirot 1987. VI (1935). Lâviv 1886. SDZb XXXVI. Ko`eqac 1989 — Q. PPJ 22. 341–683. SDZb XXXVIII. SDZb XXXV. Pirot (re~nik 279–306). Re~nik govora ju`ne Srbije. 379–586. Lu`ni~ki re~nik. Re~nik narodnog govora u Crnoj Reci. Frazeologija straha i nade u pirotskom govoru. Re~nik leskova~kog govora. izreke i zagonetke.IZVORI 413 Dini} 1992 — J. Gavrilo Stefanovi} Venclovi}. 13–70. Re~nik pirotskog govora. Jovanovi}. Maksi} 1980 — M. Mitrovi}. Elezovi}. 93–122. Mijatovi}. Leskovac 1984. Rajkovi} Ko`eqac. Zlatkovi} 2004 — D. Beograd. \ukanovi}. SDZb XIX. @ivan~evi} 1986 — I. Kwiga II. Poslovice i pore|ewa u pirotskom govoru. Jovanovi}. Jovanovi} V. Babu{nica 1997. PPJ 19. Kraji{ki rije~nik. Markovi}. Markovi} 1993 — M. 2001 — B. Zlatkovi}. SDZb XXXIX. Iz leksike ^eneja (rumunski Banat). 102–108. SDZb XXXII. Prilog poznavawu leksike Zlatibora. Jovi~i} — M. 175–457. Jovanovi} 1911 — V. S. \ukanovi} 1983 — P. 423–740. @ivan~evi}. Elezovi} — G. SDZb XXIX. Markovi} 1986 — M. \ukanovi}. Marseni} 1986 — T. PPJ 16. Prilog prou~avawu leksike Srema. Milovanovi} 1983 — E. Zlatkovi} 1990 — D. Zlatkovi}. Zlatkovi} 2003 — D. Nikoli} 1972 — M. Pirot (re~nik 99–118). Zlatanovi}. @elehovskiè. 258–326. 271–285. Pirot (re~nik 71–78). Zlatkovi}. Markovi}. Frazeologija omalova`avawa u pirotskom govoru. Mani} Forski. Mari} 2002 — B. PPJ 33. . Jovanovi} B. Nikoli}. Govor sela Gorobiqa. Zlatanovi} — M. 619–746. Mari}. Re~nik narodnog govora u Crnoj Reci. PPJ 19. @arovnice. 245–500. @ivkovi}. 313–688. Milovanovi}. SDZb II. SDZb LI. SDZb IV (1932). Gladno grne. Jovanovi}. 105–306. Re~nik sela Kamenice kod Ni{a. Re~nik timo~kog govora (drugi dodatak). SDZb XXXIV. Malorusko-nòmeckiè slovar I–II. SDZb XLI. 149–177. Vrawe 1998. Jovi~i}. Dini}. Mitrovi} — B. Zlatkovi}. Zlatkovi} 1988 — D. \ukanovi} 1995 — P. Re~nik kosovsko–metohiskog dijalekta. Mijatovi} 1983 — J. Beograd 2003. Pirocko pcuvawe i pretewe. Marseni}. Timo~ke poslovice. Ni{. @elehovskiè — E. Govor Draga~eva. 1–240.

Komi{ka ribarska epopeja. Ma~vanski govor. Prilozi re~niku timo~kog govora. SDZb XV. POS — Pskovskiè oblasØnoè slovarâ. Bo`ani}. 7–191. SDZb XVIII. SDZb XXIII. TS — Turauski slounik 1–5. [umadijski govor u Gru`i s osobitim osvrtom na akcente. SØoè~ev. Dul~i}i 1985 — J. Starocrnogorski sredwokatunski i qe{anski govori. SDZb XLIV. ^e{qar 1983 — M. ]iri} 1983 — Q. ]upi}. SDZb III. Beograd 1959—. Stamatoski 1959 — T. Govor Svini~ana. SPZB — Slounik belaruskih gavorak øauno~na–zahodnàè Belarusi i àe øagrani~~a 1–5. Pe{ikan 1965 — M. Iz leksike Vasojevi}a. Usko~ki re~nik 1–2. HDZb 7/2. Skopje 1986. PPJ 7. Rje~nik bru{koga govora. . 1983—. Leningrad 1967—. Moskva — Leningrad (SankØ-PeØerburg) 1965—. ]upi} i @. — D. Iz leksike Ivande (rumunski Banat). SDZb XXX. Tomi} 1989 — M. Novi Sad — Zagreb 1967–1976. P. Prilog za dijalektolo{ki re~nik govora Mokrina.414 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Nikoli} B. ^akavish–deutsches Lexikon I. Govor Bjelopavli}a. * Bo`ani} 1983 — J. Nikoli}. RMNP — Re~nik na makedonskata narodna poezija. Te{i}. Dul~i}. Matica srpska — Matica hrvatska. 159–328. ^DL — M. 187–192. Re~nik radimskog govora. Pe{ikan. RSGV — Re~nik srpskih govora Vojvodine. Govor Banije i Korduna. 1966 — B. Srpska akademija nauka i umetnosti i Institut za srpski jezik SANU. SDZb XXXVI. [imunovi}. 381–747. ]upi}i 1997 — D. 107–148. Stani} — M. ^R 1983/1–2. Tomi}. SDZb XVI. Stijovi} 1990 — R. Govor Qe{tanskog. Beograd 1990–1991. Bãlgarska dialekØologià 5. PPJ 19. Stevovi}. 179–313. Rajkov 1971 — I. Stijovi}. Stevovi} 1969 — I. P. Stamatoski. 121–380. Govor Lu`nice. izd. MJ X/1–2. R. RMS — Re~nik srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika 1–6. izd. SRNG — Slovarâ russkih narodnáh govorov . Minsk 1982–1986. Hraste. Koln–Wien 1979. SDZb XXIX. RSA — Re~nik srpskohrvatskog kwi`evnog i narodnog jezika. B. Novi Sad — Zagreb 1978. Tomi}. ^e{qar. Petrovi}. Dul~i}. Rodoøski re~nik. Novi Sad 2000—. SDZb XXXV. Olesch. Koneski. ]upi}. Sofià. RMJ — Re~nik na makedonskiot jazik. ]upi} 1977 — D. 3–174. 401–635. 152–221. Te{i} 1977 — M. 79–106. Od leksikata na tetovskiot govor. Skopje. Stani}. Re~nik govora Zagara~a. Rajkov. Petrovi} D. Stanojevi} 1927 — M. SDZb XXII. 177–194. Tomi} 1984 — M. Stanojevi}. Minsk 1979–1986. 83–180. ]iri}. 7–265. red. SØoè~ev 1965 — T.

A. 95–117. Mate{i} — J. ^R 1993/1. Koschat 1978 — H. Finka. 89–114. Had`i} — I. 37–72. Finka. Rje~nik ~akavskog narje~ja op}ine Duga Resa i Karlovac. 7–213. Zagreb. Kursar. Houtzagers. HDZb 1. Novi Sad — Subotica 1990. [ojat. S. Frazeolo{ki rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Novakovi} 1994 — P. HDZb 4. ^R 1979/2. Peru{i} 1993 — M. Zagreb 1982. Pave{i}. 153–228. Marde{i}-Centin. Kuli{i} 1979 — [. Malba{a 1976 — Z. Peru{i} 1990 — M. Rad na prou~avanju ~akavskoga govora u Brinju i okolici. Gra|a za diferencijalni rje~nik trogirskoga cakavskog govora od polovice XIX do polovice XX stolje}a. Kosor. Slade-[ilovi}. Pleter{nik — M. Mate{i}. 105–145. Houtzagers 1985 — H. Juri{i}. Hamm. Malba{a. Govor otoka Suska. 35–73. Maresi}. Peru{i} 1986 — M. Wien. Filologija 27. 265–321. Ro`ajski rje~nik. M. I{ki kralj. Had`i}. Peru{i}. 77–150. Pogled u leksi~ko blago Grabov~eva „CvitaŒ. 91–105. 86–100. Re~nik ba~kih Bunjevaca. Novakovi}. ^R 1990/2. Rje~nik ~akavskog narje~ja op}ine Duga Resa i Karlovac. . Kosor 1979 — K. Pei}. Ljubljana 1894–1895. Rje~nik ~akavskoga narje~ja sela Mihaljevi}i kraj O{tarija. ^R 1990/1. Juri{i} — B. HDZb 3. The ^akavian Dialect of Orlec on the Island of Cres. 73–97. Slovensko-nem{ki slovar I–II. Sumartinski rje~nik. Hraste. Peru{i}. Peru{i} 1988 — M. Iz leksike sela Donjih Rami}a kod Klju~a u Bosanskoj Krajini. Die ~akavische Mundart von Baumgarten in Burgenland. Rje~nik govora otoka Vrgade. dio Rje~nik. Gra|a za diferencijalni rje~nik narodnog govora ro`ajskog kraja. ^R 1986/2. Zabilje{ke o govoru u [epurini na otoku Prvi}u. Hamm/Hraste/Guberina 1956 — J.IZVORI 415 Finka/Pave{i} 1968 — B. Koschat. Kuli{i}. Finka/[ojat 1973 — B. Kursar 1972 — A. Pleter{nik. ^R 1988/2. ^R 1994/2. Herman 1973 — J. Gra|a za diferencijalni rje~nik trogirskoga cakavskog govora od polovice XIX do polovice XX stolje}a. Slade-[ilovi}. II dio. 113–154. G. Filologija 7. Rje~nik komi{kog govora. II. Gei}/Slade-[ilovi} 1989 — D. Guberina. Amsterdam. Rje~nik govora Podravskih Sesveta. Peru{i}. M. P. 109–147. Herman. Maresi} 1996 — J. ^R 1972/2. Karlova~ki govor. Zagreb 1973. Ba~lija. Rasprave Zavoda za jezik 1. Marde{i}-Centin 1977 — P. PPJ 12. 5–44. 103–131. III dio. Prilog poznavanju leksi~koga blaga u govoru Virja (Podravina). Gei}/Slade-[ilovi} 1990 — D. Rje~nik ~akavskog narje~ja op}ine Duga Resa i Karlovac. M. Gei}. Gei}. 73–99. ^R 1989/1. Filologija 9. Peru{i}. Pei}/Ba~lija — M. P. Ro`aje 2003.

Zovko. A. Vjerovanja iz Herceg-Bosne. . [ojat 1982 — A. Ozaljski govor. Zovko 1901 — I. Rje~nik Gole. Zagreb. Zagreb 1880–1976. Ribari}. Lon~ari}. Opracowany przez Zakáad Dialektologii Polskiej Instytutu Jezyka Polskiego PAN w Krakowie pod kierunkiem M. Sekere{. Urukalo. PPJ 18. Vidovi} 1990 — R. Ve~enaj. M. Sychta — B. [ojat. 115–160. Turopoljski govori.416 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Ribari} 1940 — J. ^R 1990/1. 317–493. Urukalo 1982 — M. SGP — Sáownik gwar polskich. Vinogradarska leksika Brati{kovaca. Posebna izdanja Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje. Dokle je kaj prodro na ~akavsko podru~je?. 51–87. Knjiga 4. Rijeka 1977. [epi}. Rje~nik `argona splitskih mla|ih nara{taja. Wrocáaw 1997—. Rje~nik ~akavskih izraza — Podru~je Bakarca i [krljeva. Karasia. HDZb 5. Sychta. Vidovi}. HDZb 4. 203–428. HDZb 6. Razmje{taj ju`noslovenskih dijalekata na poluotoku Istri. 155–183. Te`ak 1981a — S. Turina/[epi} — Z. Wrocáaw 1967–1976. Govor Hrvata u ju`noj Baranji. Te`ak. SDZb IX. Ve~enaj/Lon~ari} — I. 323–481. Zbornik za narodni `ivot i obi~aje Ju`nih Slavena VI/1. HDZb 5. Zagreb 1997. RJA — Rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika I–XXIII. Turina. Te`ak 1981 — S. Sáownik gwar kaszubskich na tle kultury ludowej I–VII. 1–207. Sekere{ 1977 — S. Te`ak. 169–200.

Beograd. B. . Sofià. Moskva. Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä — Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä . Moskva. NSSUVD — Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane. Sofià. Ekaterinburg. g. JF — Ju`noslovenski filolog. MJ — Makedonski jazik. 22–24 okØàbrà 2002. J. Split. g. Dialektnaà leksika — DialekØnaà leksika. MovoznavsØvo — MovoznavsØvo. PPJ — Prilozi prou~avawu jezika. Moskva. L. Leningrad. Ekaterinburg. Bednarczuk. Dzieje Sáowian — Dzieje Sáowian w swietle leksyki. Krakow 2002. Rusek. Pamieci Profesora Franciszka Sáawskiego.SKRA]ENICE SKRA]ENICE ^asopisi BalkE — Balkansko ezikoznanie / Linguistique balkanique. Moskva 1971. Sofià.. NJ — Na{ jezik. Borys. Skopje. OLA — Obæeslavànskiè lingvisØi~eskiè aØlas. U~enáe zaøiski — U~enáe zaøiski InsØiØuØa slavànovedenià AN SSSR. SØudii z onomasØiki Øa eØimologii — SØudii z onomasØiki Øa eØimologii. SDZb — Srpski dijalektolo{ki zbornik. Bern{Øeèna. EL — Ezik i liØeraØura. ZbMSFL — Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku. ÅI — ÅØimologi~eskie issledovanià. Novi Sad. ÅØimologià — ÅØimologià. MaØerialá IV Me`dunarodnoè nau~noè konferencii. * ^R — ^akavska ri~. IIBE — IzvesØià na InsØiØuØa za bãlgarski ezik. Sofià. Beograd. ÅIRÀ — ÅØimologi~eskie issledovanià øo russkomu àzáku. Govori prizrensko-timo~ke oblasti — Govori prizrensko-timo~ke oblasti i susednih dijalekata. Beograd. Kiiv. Ni{ 1994. Sbornik v ~esØâ {esØidesàØileØià ørofessora S. EkaØerinburg. Novi Sad. red. Russkaà dialekØnaà åØimologià — Russkaà dialekØnaà åØimologià. W. Kiiv. Moskva. MaØerialá i issledovanià. BE — Bãlgarski ezik. Beograd.

pie. Wien. WSJ — Wiener Slavistisches Jahrbuch. Berlin. Krakow. ar. Borys. red. mlavest. poq. Ljubljana. avesta. nem. Studia etymologica Brunensia — Studia etymologica Brunensia. J. mak. ka{. stkajk. stind.-h. avestijski albanski anglosaksonski arapski beloruski bugarski vulgarnolatinski germanski gorwolu`i~ki gotski gr~ki dowovisokonema~ki dowolu`i~ki dowonema~ki engleski indoevropski indoiranski irski iranski islandski italijanski jermenski ju`noslovenski kajkavski ka{upski latinski letonski litavski ma|. Praha. Warszawa 1998. jerm. sogd. sln. srvnem. nvnem. npers. Zagreb. isl. ZB — Zeitschrift fur Balkanologie. s. stvnem. alb. stiran. vlat. blr. srnem. Zagreb. Praha. RS — Rocznik Slawistyczny. Slavia — Slavia. ZSl — Zeitschrift fur Slawistik. iran. Zagreb 1985. ^asopis pro slovanskou filologii. ir. kajk. Munchen — Wiesbaden. lit.418 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Filologija — Filologija. dnem. HDZb — Hrvatski dijalektolo{ki zbornik. jsl. bug. osm. dvnem. got. it. lat. sloviw. mlet. stir. slov. rus. Rusek. let. Prasáowianszczyzna — Prasáowianszczyzna i jej rozpad. ie. engl. Zbornik u ~ast Petru Skoku — Zbornik u ~ast Petru Skoku o stotoj obljetnici ro|enja (1881–1956). W. glu`. ma|arski makedonski mladoavestijski mleta~ki mongolski novovisokonema~ki nema~ki novopersijski osmanski praindoevropski poqski praslovenski rumunski ruski srpsko-hrvatski slovena~ki slovenski sloviwski slova~ki sogdijski sredwevisokonema~ki sredwenema~ki srpski starovisokonema~ki staroindijski staroirski staroiranski starokajkavski . gr. sl~. rum. psl. angls. germ. indoir. Jezici i dijalekti avest. mong. srp. dlu`. SR — Slavisti~na revija.

impf. csl. tur. `enski rod hypocoristicum.SKRA]ENICE 419 ukrajinski hetitski hotanski hrvatski crkvenoslovenski ~akavski ~e{ki ~uva{ki {tokavski stlit. pej. ~e{. perfekat pluralis. tat. st~e{. Dubr. bot. CG Slavonija Hercegovina Hrvatska Crna Gora Gramati~ke skra}enice acc. dijal. Herc. Mesta i oblasti885 BiH Bos. ~uva{. stsrp. stpoq. Dalm. augm. stsl. Vojv. infinitiv interjectio. augmentativ collectivum. nom. hrv. mno`ina participium. coll. adj. zast. akuzativ adjectivum. iron. Bosna i Hercegovina. sg. pejorativ perfectivum. hotan. uzvik intransitivus. perfectum. accus. dem. f. . hipokoristik imperfectivum. deminutiv femininum. infinitivus. nominativ pejorativus. het. dubrova~ki Slav. vet. interj. toh. svr{eni vid. starolitavski staropoqski staroruski staroslovenski starosrpski staro~e{ki tatarski toharski turski ukr. vulg. iterativ masculinum. doslovno zapadni zastareo ironi~no isto~no Iste skra}enice sa po~etnim malim slovom imaju zna~ewe prideva. accentus. {tok. jednina Ostale skra}enice arh. hyp. pridev adverbium. nesvr{eni vid inf. dalmatinski Dubrovnik. intr. Bosna. 885 arhai~an botani~ki veterinarski vulgaran dijalekatski dosl. ~ak. m. sredwi rod nominativus. Hrv. pt. n. pf. doslovan. vojvo|anski Dalmacija. zap. bosanski Vojvodina. neprelazan iterativus. strus. akcenat accusativus. prilog augmentativum. zbirna imenica deminutivum. particip singularis. ist. iter. pl. mu{ki rod neutrum. adv.

NZag npr.420 itd. sub voce. isti (autor). pogrd. ibid. cit.c. razg. {aq. prezr. l. sl. {atr. Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI i tako daqe ju`ni kolokvijalan napomena narodni narodna zagonetka na primer odnosno pogradno podrug. id.cc. zna~ewe) loco citato. eadem. na istom mestu idem. odn. navedeno delo s.vv. nar. sev. pod odrednicom s. ju`.v. pod odrednicama l. nap. opus citatum. isto (delo. fig. na navedenim mestima op. podrugqivo prezrivo razgovorni severni sli~no to jest figurativan {aqiv {atrova~ki * ead. ista (autorka) ibidem. sub vocibus. . kolokv. na navedenom mestu locis citatis. tj.

while the rest of the text uses the term Serbo-Croatian. expressive prefixation in the Serbo-Croatian language is especially common for verbs. ‘archaic prefixes’. such that words derived by them become marked (most commonly with a negative modification to the basic meaning) and enter the sphere of the expressive lexicon. They can be isolated only by word-formation-etymological analysis. nouns are far less subject to this word-formation process (except in the case of deverbal nouns derived from expressively prefixed verbs). as the corpus for this work has been assembled from sources in the following dialects: [tokavian. title. The attributive expressive is used here in the following sense: analyzed formatives possess this type of word-formation meaning. because the term ‘prefix’ is associated with a well-known. unlike the elements we are studying here. Kajkavian and . ‘unifixes’. ‘word-formation components’. ‘preformatives’. recognized word-formation category which can be easily seen in the structure of the word. Both designations (Serbian and Croatian / Serbo-Croatian) accord with the material presented and analyzed. The literature contains various terms for these elements: ‘expressive prefixes’. ‘word-formation elements’. The subtitle of this work uses the neutral term formatives.SUMMARY SUMMARY VERBS WITH A TWIST Types of expressive preverbal formatives (in Serbian and Croatian language material) Subject. but which are not recognized as such in the structure of the word. The attributive preverbal both defines (and limits) the subject of this study. aim. conceptual approach The subject of this work is word-formation elements which are essentially prefixes. The subtitle of this work refers to the Serbian and Croatian language. Although in other Slavic languages formatives of this type are characteristic also for nouns.

*o-.). The major aim of this work was to describe this phenomenon as thoroughly as possible. Each of these prefixes has been shown to occur (to a greater or lesser degree) in the Serbo-Croatian language. rare nominal and verbal prefixes: *a-. including a preliminary etymological analysis. {a-. 6) establishing a system of prefixes and a system of forms that contain them. lexemes were classified by the type of prefix they contain (ko-. ~e-. *bV-. In the first phase. 4) forming lexical nests. Miklosich’s observations opened a new area of research which has . had a common stem. to-. This meant: a) establishing the basic types of expressive preverbal formatives. two groups of lexemes were obtained: the first. in which expressive prefixed forms were grouped around a common stem. A further classification of the material was therefore carried out. It was established that many attestations. These two groups of lexemes form the central chapters of the work. by using material from a (historically speaking) s i n g l e Slavic language. -le~iti. *la-. *tV-. *pra-. c) focusing the lexical-semantic spheres in which they appear.(where V = vowel). 2) creating an inventory of expressive prefixes that occur with certain verbs. ka-. who was the first in Slavic linguistics to study the prefixes ko-. In this way. *kV-. The concept and approach arose from a previous word-formation analysis of a corpus. *~V-. etc. *mV. expressive. The corpora for individual prefixes were formed in this way. in which expressive prefixed forms were grouped according to the prefixes they contained. and the second. etc. The advantages of such an approach are found in the possibility of carrying out several parallel operations: 1) creating an inventory of verbs which are subject to expressive prefixation. *{V-.). *xV-. d) specifying the status of expressive preverbal formatives in the word-formation system of the Serbo-Croatian language. b) confirming their usage rules. The pioneer researcher of these word-formation elements was Miklosich. *so-. mr{titi. according to stem forms (‘stem’ meaning a verb to which expressive prefixes may be added. therefore. *ja-. such as bazati. 3) registering alternation of prefixes before a common stem form.422 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ^akavian. 5) observation of regularity in semantic relations between a stem form and prefixed forms. despite containing different prefixes. A brief history of the topic Research has so far established the existence of the following archaic. *gV-. *pa-. The phenomenon at hand is studied.

or whether they are interpreted at all). many lexemes formed along this model during the Proto-Slavic period are also archaic. dictionaries can be divided into two basic groups: a) dictionaries in which expressive prefixes are not recognized. but which nevertheless touch on the topic in one way or another. Such works are far more numerous than the first type. The position adopted in regard to expressive prefixes largely determines one’s methodology and solutions arrived at in classifying the etymology of the lexical stratum under consideration.(which also carries a negative expressive meaning) in Indo-Iranian. who date expressive prefixes back to Proto-Slavic. expressive prefixes still form a fairly uniform system which can be regarded as a whole. whose antiquity is attested by the prefix ku. Some authors consider expressive prefixes to be highly archaic. the existence of Slavic equivalents may be the result of parallel functions of a given word-formation model within individual languages. At the same time. Lastly. The second level is represented by works not strictly concentrating on the issue of prefixes. Our research has shown that a distinction must be drawn between the age of a given model and the age of its individual manifestations. b) dictionaries in which expressive prefixes are recognized (regardless of how they are interpreted. . This relates primarily to forms with equivalents in other Slavic languages. a phenomenon of Indo-European. such works deal with the etymology of individual lexemes. The first level is represented by works focusing especially on this topic. A more measured view is held by the majority of authors. The word-formation model of ‘expressive prefix + stem’ is undoubtedly archaic. Furthermore. The study of expressive prefixes has been carried out on several levels. isolating expressive prefixes from word structure. Using this approach as a criterion.SUMMARY 423 been slowly but steadily expanded over the last 130 years. Most frequently. in which certain prefixes (or groups of prefixes) are studied by means of material taken from one or more Slavic languages. Expressive prefixes. Differing opinions on the antiquity of this system can be found in the research. a diachronic view Although we are dealing with genetically different elements. The third level is represented by the way expressive prefixes are treeted within etymological lexicography. another view holds that expressive prefixes are not especially old.

Expressive prefixes. The material analyzed shows that in dialects of Serbo-Croatian there has even been a certain reactivation of this archaic word-formation model. *pãrk-. The following Proto-Slavic stems also undergo expressive prefixation: *bãrk-. stu-. {ko-). the synchronic level 1) Expressive prefixes as a system One of the basic aims of this work was to establish and examine the system within which expressive prefixes exist and function. that such stems share one trait in common — developed semantic potential. *mot-. ~a-).(xa-). we must specify: a) the elements of that system. etc.(so-). te-).(la-. ~e-. *vi-. In a number of cases. *vâreti /‘boil’/. a) By the elements of the system we mean specific individual expressive prefixes. ta-. ka-. pV. tV. at first glance. ke-). tu-. {o-. a-. bo-). lV. *pyr-.(to-. types have also been recorded: xV. significantly less frequent.(k-. expansion by a syllable containing a liquid. .(sto-. Such forms are patterned after the same archaic word-formation model. ko-. Our material shows that the range of such stems is significantly wider. bV.424 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI At the same time.({e-. many newer forms exist which arose during the independent development of the Serbo-Croatian (and other Slavic) languages. A somewhat rarer occurrence is expansion by the syllable with consonant r: ko-be~iti se > ko-ro-be~iti se. Although the prefixes analyzed have different origins. Besides prefixes. In the corpus under study. skV. lo-). mV(ma-). the following types of expressive prefixes have been observed. ~o-.(sko-. *vâreti /‘shove’/) demonstrate great combinability with all possible expressive elements. other. that is. c) the interaction of those elements. ~V(~-. stV. b) These prefixes undergo complexification. with their specific realization: kV. It has already been observed in the literature that certain stems (such as Proto-Slavic *mâreti. {a-.(ba-. It seems to us. gV. To analyze any system. go-). {V. In order to determine why certain stems are so ‘open’ to expressive prefixes. another interesting topic arises: the types of stems which undergo expressive prefixation. separate research would need to be conducted. sV. b) the properties of given elements. ja-.(pa-). {u-). {to-).(ga-. they form a unified system at the synchronic level. ku-. Besides these basic and ‘productive’ types. the expressive prefix is expanded by the syllable with consonant l: {e-vrdati > {e-le-vrdati.

{ala-. without a specific etymological solution. whose structure is expressed by the formulas: kVLV-. tele -zvrkan . reflected in the never-ending search for new expressors. they always take the second position. Alternation is therefore the variation of different expressive prefixes before the same stem. seem to indicate a different origin for these elements.. Our observations are limited to the extent of describing the phenomenon and speculating as to the possible origin of such elements. {VLV-. {e-vrdati. These phenomena are the result of language’s tendency to demonstrate affect. parallel forms have been observed between an expanded prefix and the second part of the expanded prefix. without consequence for word semantics. L = liquid). a liquid syllable which acts as an independent prefix: {a-la-vrnjati : la-vrnjati. {ala -vrcati . after the expressive prefix in question: {e-le-. {a-la-. On one hand. and for this reason we find series of expressive prefixes alternating before the same stem: . In this case. As all expressive prefixes modify the semantics of derived words at the expressive level only. ko-ro-. The material under study certainly allows us to point to the existence of two-syllable prefixes within the structure of certain expressive lexemes. In some cases. la-vrdati. the unvarying order of monosyllabic prefixes. prefixes linked in this way demonstrate vowel harmony. In most cases. ~a-la-. On the other hand. ta-ra-. pala-mutiti. Forms such as la-brcnuti. etc. c) The interaction of these elements (that is. while on the other — to accumulation of different prefixes before the same stem form. {u-lo-. they are nearly synonymous and mutually interchangeable. although exceptions exist (such as {u-lo-). This results in a free choice of prefixes. The problem of two-syllable prefixes has been noted in the literature. but has yet to be studied in detail.SUMMARY 425 Expansion of the expressive prefix by a syllable containing a liquid clearly serves to increase the expressive quality of a given form. ~ala -brcati . of expressive prefixes) within the system is based on alternation and agglutination. bVLV-. tVLV-. arose from the chaining together of monosyllabic prefixes.. {o-lo-. one which has yet to be confirmed. tend to support the argument that two-syllable prefixes such as ~ala-. ~e-brcnuti. this leads to mutual substitutions. pVLV-. etc. The examples given show that elements with liquids may appear as independent prefixes or in combination with another expressive prefix. etc. This feature of expressive prefixes is clearly related to the phenomenon of two-syllable prefixation elements. (where V = vowel. as well as the existence of forms containing only two-syllable prefixes. ~e-le-. ~VLV-. i. etc. They may be divided into lexemes of the type: kala -mutiti .e. bala -mutiti . ke-re-.

so can different stem forms follow the same prefix. etc. however. They must all be taken into account when etymologically classifying individual lexemes. . 2) Semantics a) One of the aims of this work was to focus on lexical-semantic groups in which expressive prefixes most frequently occur. na-ku-mra~iti se (= na-to-mra~iti se = na-tu-mra~iti se) = na-ko-tu-mra~iti se. it was concluded that the material under investigation mainly belongs to semantic spheres which are common for the expressive lexicon (such as kriviti /‘bend’/. vrteti /‘spin’/. At first glance it may seem that the interaction of elements within this system is highly ‘occasional’. bacati /‘toss’/ with all of their secondary meanings). a more detailed investigation will show that the system is based on a much stricter inner organization. To date. only its basic parameters have been established. contamination. also without changing meaning: is-ko-beljati se = is-ko-veljati se = is-ko-peljati se = is-ko-brljati se. the material reveals that the following have an equal role in forming the lexical stratum under examination: phonetic alternation. this means that the range of confirmed (and expected) meanings is relatively restricted. In actuality. replacement of palatals (lj : nj). nakomrditi se = natomrditi se = na~omrditi se = na~emrditi se. brcati : vrcati : prcati.426 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI bavrljati = tavrljati = ~avrljati = {evrljati. Just as prefixes can alternate with one another without affecting the meaning of the word. A comparison with stem forms arises here. ko-brcati se = ko-prcati se = ko-prljati se = ko-peljati se = ko-vrcati se. Grouped in this way. The stem forms analyzed in this work can be grouped in the following series: brkati : vrkati : prkati. whose rules have not yet been defined. br~iti : vr~iti : tr~iti. The system in which expressive prefixes function has yet to be thoroughly examined. replacement of r by vowels (r : e. allowing for secondary prefixation by means of expressive prefixes. a new expressive stem is created. ku-triti = {u-ku-triti. As a result of the complete fusion of the expressive prefix with the stem. Agglutination is the building-up of different prefixes before the same stem. r : i). brljati : vrljati : trljati. analogy. replacement of voiced and voiceless consonants (b : p). These examples point to the most common types of phonetic alternation: the substitution of labials (b : v). Based on semantic analysis. The following cases are singled out in our work: ~e-periti se = ko-~e-periti se = ko-~o-periti se = ko-sto-periti se. udarati /‘hit’/.

or develops a new. connotations within the semantic structure. b) If we move from the global view — that is.SUMMARY 427 One of the reasons for this restriction is that the addition of different expressive prefixes to the same stem does not affect meaning. etc. etc. from the overall semantic potential of the corpus under examination — to the micro-level. approval. Strictly speaking. The lexical stratum under consideration is characterized less by the wealth of meanings realized than by the great variety of formal means for expressing them. by means of analogy. By the expressive nature of the prefix (as well as that of other units at different levels of the language — lexeme. picturesqueness. In effect. Rather. — the prefix does not change the meaning of the stem: bazati = {alabazati /‘ramble’/. which mark a given unit in such a way that it becomes semantically more complex and achieves expressive force. formative. the word-formation meanings of these prefixes can be seen only in their expressive aspect. both overall and expressive: negation and affirmation. a fundamental question arises regarding the semantics of the combination ‘prefix + stem’. intensity. regular semantic shift. periti se /‘to set yourself up in a prominent place’/ > ~eperiti se /‘to throw your weight around. Furthermore. When the prefix changes the meaning of the stem. be a big-shot’/. Even in cases of analogy (with different types of the contamination so common in this lexical stratum) we cannot speak of a prefix independently affecting the semantics of a word. be~iti se = kobe~iti se /‘stare till your eyes pop out’/. The very attribute ‘expressive’ implies the semantic role of these prefixes in the lexemes that contain them. . usually metaphorical meaning. morpheme. it is usually a matter of normal. Such affixes possess a lexical meaning which allows words derived by them to be categorized as ‘expressive’. conveying emotion. it merely allows realization of a potential meaning which for some reason did not appear in the non-prefixed form. Two possibilities exist: — the prefix changes the meaning of the stem: vr~iti /‘hit’/ > izbavr~iti /‘to go bug-eyed’/. or semantics of concrete forms. Synchronically. Authors who assign an Indo-European origin to such prefixes believe that they convey two basic types of lexical meaning. the same meanings are expressed by prefixed forms on different stems. the prefix does not add new meaning in such cases. this means the prefix allows one of the stem’s potential meanings — part of its semantic potential — to be realized.) we mean the presence of certain additional semes. etc. c) We then come to the question of the semantic content of expressive prefixes.

a normal prefix will have the same function as an expressive one. a parallel can be seen between normal and expressive prefixes in terms of their accumulation before the same base verb. ‘uncommon’ and which actually represent creativity based on the existing word-formation matrix. 3) The status of expressive prefixes in the word-formation system Expressive preverbal formatives are an organic part — that is. Especially significant is the coexistence of non-prefixed and expressively prefixed verbs. Judging by the number of lexemes analyzed in this work. that is. r e a l u n i t s — of a language’s word-formation system. neutral meaning. in that it does not affect the meaning of the base verb (being semantically irrelevant) or change its perfective or imperfective aspect. na-po-vrsti se /‘push in on someone’/. Expressive prefixes function according to a word-formation model that exists in a speaker’s linguistic consciousness. Slavic languages have many verbs with complex prefixes. na-to-vrsti se : na-do-vrsti se. and that we can only speak of the greater or lesser regularity of such ‘occasionality’. This means that the need (or requirement) to realize expressive prefixes arises by coincidence in a certain context.428 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI The majority of expressive prefixes modify the semantics of the word negatively. At the formal level. this model is activated ad hoc. i{-~e-vrljiti se : is-po-vrljiti /‘open your eyes wide’/. although they are located on the periphery and can only be established by word-formation-etymological analysis. but instead serves only to increase the emotive potential of the given verb. at most. In certain (albeit rare) cases. expressive prefixes are indeed a ‘productive’ category in Serbo-Croatian. The word-formation characteristic of expressive prefixes which might be analogous to productivity for normal prefixes could be called ‘occasionality’. This phenomenon attests that linguistic consciousness continues to perceive expressive prefixes as prefixes. The similarity between so-called ‘normal’ and expressive prefixes can be seen at both the functional and formal levels.ko -vrljiti . regularity. prefixes . but also by forms indicated as ‘individual’. in situations where emotional coloring requires specific means in order to be realized. This is proved not only by the many lexemes analyzed in this work. One phenomenon that demonstrates and proves the place of expressive prefixes within the prefixation system is the alternation of expressive (non-productive) and ‘normal’ (productive) prefixes: is. motivation — cannot be applied to them in the usual sense. which means that the bulk of expressively prefixed forms have a negative or. The criteria valid for so-called ‘normal’ prefixes — productivity.

with regard to the limited number of elements comprising it. despite these formal and functional similarities. d) they do not have definite semantics. etc. na-po-dipe. slang and in-group languages. as can be seen by the following: 1) Expressive prefixes are ‘anomalous’ in relation to normal prefixes. etc. b) they are not productive. po-za-dl`i se. 4) Rather than tending toward economy of expression. potential realizations of the word-formation model under consideration. This phenomenon is especially apparent in the lexicon of Slavic dialects. such as the Serbo-Croatian dialect forms s-po-vrtim. such as in folklore. 2) Expressive prefixes reflect an independent system which functions according to its own rules. with an unlimited number of combinations — that is. This work. expressive prefixes are found at other ‘peripheries’. The basic contribution of this work is in providing the means to identify and place each new eligible lexeme within the system set forth. leading inevitably to greater complexity. and is completely analogous to the so-called agglutination of expressive prefixes.SUMMARY 429 built up of two or more ‘normal’ individual prefixes. The system of prefixes itself might be considered closed. 3) As a word-formation category. c) they are not regular. meaning they are characteristic for several marginal classes at the same time. the system of lexemes which contain expressive prefixes is in fact an open one. is-pro-valja. these prefixes tend toward expressiveness. does not seek to gather all relevant forms — which is not even the most important task concerning an open system such as this one. given that their characteristics are opposite to the traits of normal prefixes: a) they are not readily apparent within the structure of the word. Nevertheless. a great difference exists between normal and expressive prefixes. The present work establishes a system of expressive prefixes and the lexemes which contain them. Still. Translation: Terence McEneny . Expressive prefixes are located at the periphery of the language system. however.

koji su u tekstu dati latinicom. npr. strus. mongolskog itd. i 3. 351 -ag 78 akavrqa 226 akati 232 ake`ina 355 akovrqa 227.REGISTAR REGISTAR Registar sadr`i re~i i wihove oblike (npr. 118. o sa o. 232. kao i osnove. germanskih. 350 avet 46. indoiranskih i drugih indoevropskih jezika. Tako su srpsko-hrvatski i staroslovenski oblici. iranski jezici). a zatim se navode potvrde iz ostalih slovenskih. U okviru staroslovenskog jezika navode se i crkvenoslovenski oblici (propra}eni skra}enicom csl. Re~i iz neslovenskih jezika grupisane su ili u okviru jednog jezika. i. Kod slovenskih i baltskih jezika u registru nije nazna~eno da li je re~ kwi`evna ili dijalekatska. lice glagola). turskog. 46n) zna~i da se data re~ pomiwe u napomeni na datoj strani. laringali se pi{u velikim H. 388 avrq-bavrq 219.74.). 232 ala 290 . U registru je radi ve}e preglednosti i boqeg snala`ewa korisnika ujedna~ena grafija pojedinih jezika. u praslovenskim rekonstruktima ch je zameweno sa x. nema~ki) ili u okviru {ire jezi~ke grupe (v. 46n avr-bavr 219 avrik 171n avrq 223.). 119. stsrp.). stlit. 232 avrqak 223 avrqat(i) 218. romanskih. itd. Akcenat je zadr`an samo u jezicima gde je obavezan. u praindoevropskim w.. ma|arskog. 1. zatim baltskih. Srpsko-hrvatski a. q sa ku. 232. Polazi se od srpsko-hrvatskog jezika kao osnovnog predmeta analize. preba~eni u }irilicu.).. k sa k. Slovo n pored broja strane (npr. sa ozna~enim dijalekatskim i istorijskim potvrdama (v. a u okviru ka{upskog — sloviwski (sloviw. r sa ãr ili âr. npr. y sa u. ve} samo da li je u pitawu istorijska potvrda (npr. korenove i tvorbene elemente svih jezika i dijalekata koji se pomiwu u tekstu. 233 avrqe 223 avrc 205n. kao i iz jezika nekih drugih jezi~kih grupa (npr.

124n. 372 barbucati 146n barbucnuti 146n barkati 146 baro`it(i) se 93 ala.338 asiti se 43n -ati 156. 307n. 350. 217 bavrqa 218 bavrqak 218. 98. 125. 372.360n badakam 83 badat(i) 82. 334. 386. 382 baba ta`vaka 104n babu{at 96 babu{ka 96. 348. 152n.22. 388 balamuta 298. 93. 306. 126. 232. 125. 124. 127.59. 97. 369n. 98 baviti (se) 232. 214. 369n banza 127n banzadur 127n banzat(i) 124n. 350 alavojda 333 alavu`da 333 alavukati 58. 303. 127n banzov 127n bantawe 369n bantrqa 369 bantrqawe 369 bantrqati 369. 333n -ac. 384. 302. 236. 218. 215. 261. 90. 371. 58n alidat(i) 73. 113. 83. 59 alavucati 58. 284. 333. 236 aprc 347.REGISTAR 431 -bala. 385. 388 balanzawe 265n balanzat 127n balasati 113 balezgati 67 bale~iti se 259. 330. 303n. 355 -ar.126n bajsati 126. 351n alaprdast 330 alatrup 351 alaucnuti 58. 235. 126n bak 93. 59 alavucnuti 58. 302n balamudit(i) 304. 232n bavqati 232 bavrk 207. 334 alamuwas(t) 282 alamuwes(t) 282 alamuwetina 282 alamuwina 282 alamuwiti 282. 92. 289 alamuwka 282 alamuw}a 282 alaprda 232n. 384. 365. 350 alamuwa 282. 124n bazvrcati 96 bazdalikati 124n bazdjeti 124 bazdrkati 124n bazdrlikati 124n bazdr~iti 124n bazdulati 124n bazetati 124n baziknati 124 baziwati 124n baznuti 124 bajs. 284. 232. 367n. 97.99 balabu}kati 98.367n -a~iti 273 ba. 351 apr~ina 353. 261 baqezgati 67. 96. 384 balamotati 298. 301. 369n. 389 bazvizdati 96. 260. 303. 388 bavrqa~a 218 bavrquga 218n *bagati 124 baguzati 95 bad. 58n alakikav 282n alakura 334. 302n balamutina 298 balamutiti 298. 215. 304 . 334n alakuras(t) 334n alamprc 347. 289. 368n. 307. 156n. 303n. 127n. 74 aqedati 73n aqidat(i) 73n andavrq 228 andavrqit (se) 228. 123. 95. 224. 371n bavrqast 218 bavrqat(i) 151. 265n baqizgati 67 baquzgati 67 bambak 97n bambekast 97n bambrak 97n bambrek 97. 98 bambrekas(t) 97 bambrqak 97n bamburak 97n bambuh 98 *bamutiti 301 bandza 127n bandzov 127n bandrqa 369n bandrqati 124n. 357.98. 301. 99 bako~iti se 93 bala. 126 badrqak 360n badrqast 360n badrqati (se) 369n badrqica 360n *badcati 333n ba`|akati 124n bazat(i) 20. 94.

130. 153 bobrqnuti (se) 149 bobrcati (se) 144. 373 baulati 93. 372. 138. 146 brbqati 107. 261 bombrcne (se) 144. 328. 139. 153 bobr~iti (se) 146. 372. 385. 111 ba{kariti se 110n be. 373. 141n bebekati 81. 261. 152. 365. 389 bijel 129 ble. 386 baturati 364. 140n. 151 brkaq 144n . 148. 153 brka 146.90. 373. 369n. 141n. 129. 373 ba-to. 368n. 368. 94. 153 bobrcnuti (se) 144. 373n. 373. 368. 141n. 153 bobrqiti (se) 149. 368. 365. 386 batuqati 367. 148. 147. 133. 327n. 225n. 148. 368. 139n. 126 basiti 135 basrqati 91.360n *bodcati 206 bok 103 bole~iti se 259. 234 br-br. 92. 357. 265 bqazgati 67 bquzgati 265n bo. 138n. 134 becati se 36n becnuti se 36n be~alina 139n be~at se 139 be~it(i) (se) 35n. 369. 371n batrqat(i) (se) 357. 98n bre}i 98 bre~e 360 bre~it(i) (se) 98. 386. 144. 357. 153 boriti se 146 borozati 94n boronzati 94n boronza~a 94n bosti 83 *botkati 206n bocati 206. 99 ba{ 110 ba{a 110 ba{ari se 110n ba{iti (se) 110.146 brbu~iti 146n *brbcati 146 brv 152n brvak 152n brvaq 152n brvica 152n brvqiv 152n *breg-~e 360 breknuti 98. 372. 148. 124. 148. 369n. 365.265 blemezgati 263. 369n. 94 bau{-rukavi 96 bahincati se 97 bahs. 333n baciti 99. 148. 368n. 124n. 141n bekati 81 bekeqit(i) (se) 129. 141n. 93 basati 92.225n batovrq 225n batovrqak 225n batovrqaka 225n batovrqan 225n batovrqast 225n batovrqac 225n batoglavac 225n batrga 357 batrgat(i) (se) 356. 357. 140n. 146. 141n bekokast 140 bekonast 140n -beq(ati) 31 *beqati (se) 31 beqa{an 31 beqezgati 67 beqit(i) (se) 128. 369n bauqat(i) 93. 98n brzina 285n brk 143n. 140. 260. 389 berekin 216 besiti (se) 132. 386 bat 82n. 372 batavrqak 225n batati 82n. 137. 328 bejit se 139n bekarit(i) se 140. 144. 360n. 134. 357n. 153 bod. 329.432 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI baru`iti 93 barusav 92 barusati se 92 barusiti 92.126n bahuqati 94 bacati 36. 129. 141. 386 batrwat(i) (se) 357. 129. 315. 382 bobrkati (se) 143. 153 bobrknuti (se) 143. 134. 388 batrqak 369. 141. 141. 206n bockati 206n bo~iti se 103 brati 85n brbati 107. 372. 148. 368n.90. 129. 388 ba~at (se) 35n ba~iti 36n.

162. 149. 156n vehnuti 157n -viziti 63 vijati 173n. 183n. 152n. 115 brsati 147 *brskati 147 brsnuti 65. 174. 345 buqiti 88n. 177 vil. 164. 135 bu}kati 98 buhati 135 bu~ati 50 bu~iti 140 bu~ka 98 bu~ookast 140 buhav 96 bu{eqati 93n bânem 125n va. 129 bura 146 burkati 146 busiti 50. 191. 160. 182. 164. 184. 177. 193 vra`iti 193 vrana 170 vranati se 170 vrata 318n -vrati 161. 150. 153 br~iti 143n. 162. 173. 176n. 235 veqoprdati 336 verati (se) 159. 168. 386 brcnut(i) 145. 240 vra}ati 164n vrg 186. 236n vitqati 182 vitoper 318n vitoperan 318n vitoperast 318n vitoperiti 318n voriti 159.174 viqati 173. 164n vardalama 199n vegd 156n ved 157n vedati 64n -vedati 155 vediti 155. 176. 146. 153. 183. 163n. 195 brkati (se) 143. 343. 166n -voriti 162 votariti 163n vraga 193 -vradi 61 vra`a 188n. 386 brkqa 143n brknuti 144. 162 -veriti 159. 386 br~kati (se) 146n. 106n velepr}iti se 355n velepr~iti se 355n velim 106 veqati (se) 336n veqeprdati 336 -veqiti 131. 181. 345 br~nuti 146. 160n. 152 brqook 152n brndat(i) 115 brwa 114. 163. 146. 174. 157n vït{ina stsrp.164n vavijek 164n vavijest 164n vavriti se 164n -valiti 40 var 164n varati 163n. 143n. 155n. 147. 143n. 177n vitkati se 183 vitlati (se) 174. 164n. 152n *brscati 147 brcat(i) (se) 143n. 147. 153 brko 143n brq 151. 145. 177 viwati 179 -viwati 179 vira 169 virae 169 viraje 169 virajem 169 virati 131. 144. 152n brqav 151 brqati (se) 31n. 227n viqkati 175 . 161.REGISTAR 433 vinem 177 vinuti 176. 146. 180n viriti 169 visjeti 134 viskati 208n visnuti 208n vitao 183 vitati 183 viti 173n. 183n. 389 vitlit(i) 182. 152 br{kat 146n. 152. 226n. 160. 171 vratiti 164n. 386 -brqati 150 brqezgati 67 brqiv 151. 166. 345. 174. 236n viqiti 166. 151. 189. 184n. 146. 176n. 147. 183. 144. 156n. 148. 153. 152. 156 vez 56n vezati 56 veznati 56 veznuti 56 -veznuti 63 velam 106n velaniti se 106 velati 106. 162. 162n vesiti 135 -vesiti 133 -vetati 243n vetah 155.

206. 153. 203. 192n. 232 vrqokas(t) 230n vrqokile 230n vrqook 230. 159n. 229n. 209. 194 vrzinovac 191 vrzinovi} 191 vrziwak 191 vr(ij)eg. 190 vrguqica 185n vrguqka 185n. 195 vrzem se 189n vrzina 190. 229n. 197. 190. 231 vrqa 230n vrqav 230. 193 vr` 190 vrza 189n vrzalo 189n vrzat(i) (se) 171. 189. 168 vrijeti se 162 vrka 190. 126. 194n *vrijesti 189n vrijeti 55.188. 193 vr(ij)ez. 215. 185. 389 vrknuti 209. 236 vrqakati (se) 229n vrqaknuti 229n vrqat(i) (se) 20. 193 vrije`a 188. 234. 240 vrwati (se) 115. 210. 230n. 206. 193 vrije`iti (se) 188. 189. 194n. 343. 190 vrguqa (se) 185 vrguqav 186n vrguqak 186n. 216. 189n. 198. 225n. 231. 176. 213 vrkun 229n vrlekati 228n. 238n.434 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI vrg. 237. 386 vrcnuti (se) 205. 239 vrtquga 239 vr(t)nuti 231 vrtoloma 199n vrtutla 239 vr}ati 231 vr}i 189. 230. 192. 231 vrdnuti 200n vrdolama 199n vrd-cati 206 vre`a 188. 206. 238 vrteti (se) 158. 213n. 153. 252n. 200. 213. 230n. 194 -vrsti 186n vrtat 238n vrtati (se) 158. 204. 193. 229. 232. 171. 226n. 199n. 216 vrkati 59. 386. 189. 193 vrca 205 vrcawe 205 vrcati (se) 153. 191 vrgav 186 vrgaw 195 vrgati 171. 209. 213. 214n vrgnuti 213n vrguda 186 vrgudav 186 vrgudati 186.188 vrijeslo 188. 228. 369n. 231 vrqak 229. 236. 212.191 vrga 186. 261. 235. 230n vrqookas(t) 230n vrq~iti 218n vrmati se 97 vrnda 199 vrndalo 199 vrndat(i) (se) 194n. 201. 389 vr~kati 210. 172. 250. 233n. 213. 386 vrqa~iti 229n vrqe{ 230n vrqiv 151 vrqit(i) 229n. 212. 232. 190 vrdalama 199n vrdati 126. 236. 369n vrskati 208n vrsti (se) 187. 200. 216. 228n. 199n. 347n. 224n. 230n -vrqiti 235 vrqkati 228n vrqke 230 vrqo 230n vrqoka 230n. 231. 214. 187. 204. 206. 190. 200n. 207. 238. 209n. 235. 195n. 240 vrtqati (se) 238n. 216 vr{qat 229n vujati 58n vujnuti 59n . 237n. 172. 350. 205. 151. 201. 215n. 240. 175. 388 vrtjeti 233. 175. 214 vr~iti (se) 211. 242. 206. 201 vrndi 199 vrnuti 131. 230. 237. 189n. 216. 199. 199. 193 vre`iti se 188 vreslo 188. 185. 233. 232n. 92. 218. 166. 242n. 213n. 372. 171. 386. 204. 239. 214. 229n vrleknuti 229n vrlet 230 vrlecati (se) 229n vrludati 151. 190 vrguqast 186n vrguqati 185. 203. 206 vr~ak 205n vr~ati 205n.

386 gaveqina 31n gavequ{a 31n gavrani} 161. 203n glaviwati 113. 235 disati 113 dihati 113 djeti 102 do 112n. 333n gucati 49. 326n. 333n gu{a 95 gu{iti (se) 95 . 130 gobeqav 130 gobeqast 130 gobeqati (se) 30. 369 dobatrqati 369 dobauqati (se) 94 doboronzati 94n dogombeqat (se) 30 dozvrndati 198 dozvrwati 202 dozvrcati 205 dokeke~iti 253 dokerati 245n dokeretati 245n dokertati 245n doknaditi 34 dokobeqati (se) 29 dokobrqati (se) 149 dokojasiti se 41 dokondrqat(i) se 370n dokopeqati se 31 dokoprcati se 346 dokotrqati se 370n dolavrwati 202 dolangati 108 dolandati 109n domuzgati 38n doprtqati 77 dorepati 38 dospjeti 328n dotavoriti 159 dotavrqati (se) 219.71. 130 goj 71 gojazan 71 *gojaziti 71 gojat 71 gojatan 71 gojatiti (se) 71 gombati 30n gombeqat(i) (se) 30.294n ga. 70. 219n. 162. 131 glava 113. 333 dobavrqati 218 dobaguzati 95 dobasrqati 92 dobatrgati (se) 356. 195 gr~a 190 guz 95 guzati 95 guzeqat(i) 95n guzetati 95n gutati 49. 233. 388 galama 302 galija 357n galijati 357n gambuqa 31n gambuqati 31n gde 378 gebeqati 30 geveqati 31n. 190. 170 gavrati se 161.69. 130 gobeqa (se) 30. 203 vurlati 58n vurnuti 59n vu}kati 58n vu}nuti 59n g. 30n gombesati se 30n gomila 70 gomilati se 70 gorope~iti se 326n grveqati 131 -grizati 67 -grizovati 87 griskalo 87 griskati 87 -griskovati 87 gristi 87 gr~ 185. 203 glavrwati 203 -gle{iti 258 glib 55n glibav 55n gliban 55n glne 49 glta 49 gltam 49 glcam 49 gmurati (se) 294n gwavezgati 265n gwevzgalo 265n go. 383 -ga 190n gabeq 30n Gabeq 30n gabeqati 30. 59 vuknuti 59 vuqati se 179. 233 dotalangati 108 dotapkati 234 vukati 58. 170 gavrawa~a 161. 170 gavrqati 219. 233.69. 131 gabeqski 30n gabuqati 31n gaveqa 219n gaveqak 30n gaveqati 30n. 383 -go. 170. 131. 72. 386. 232.REGISTAR 435 dar-mar 392n daska 318n devati 102 devrqiti 228. 203 vundati 58n vuwati se 179.

229. 71. 318n `. 338 erav 318n erlav 80. 166. 166 zavrlekati 229n zavrlecati 229n zavrle~iti 229n zavrqaknuti 229n zavrqan 230 zavrqati 228n. 164 zavorqiv 160. 184 zavitliti (se) 183 zavitqavat 181 zavor 160. 230. 72 zagomilati 70 zagomiqa 70 zagrizalo 66 zagrizati (se) 66. 177 zavirati 164 zavitlati (se) 182. 166n zavrdati 199 zavrditi se 199n zavreti 166 zavr`en 194n zavrza 194n zavrzan 194n zavrzan~e 194n zavrzati 187n. 388 zakekeriti se 244n zakeketati se 244n zakeke~iti (se) 252 zakerebe~iti se 137 . 71n zajaskati 47n. 374n -er. 239 zavrcan 205 zavrcanica 205 zavrcanko 205 zavrcojla 205 zavrcuje se 205 zagojaziti (se) 71. 177. 67 zagu{iti se 95 zaja`en 71n zajaza 46 zajazit(i) (se) 46. 81. 390n zaandovrqit 228 zabavrqati 218.204. 248. 193n zavrzivati 187n zavrzlan 194n zavrijeti 164. 153 zabrbu~noti 146n. 389 zavinuti (se) 176. 222n. 56n zaves 58n zavili~iti 174n zaviqiti 174. 234 za. 316. 72 zakavijati 176n zakalavariti 208n zakalavatiti 208n zakamlijekati 176n zakalamukati 298n zakalamutiti 298. 308n.251. 149n zavaravati 163n zavarati 163 zavedem 58n zavezati 56 zavezivati 56n zaveznut(i) 56.234 `a. 238n |avrt 207n. 235 `vrwati 203n `ivotariti 163n `lavrati 171n `lovrwati 203n `yuyuriti 247 z. 72 zagojatiti (se) 71.56.436 dotatulati 366 dototrqati 370 dou{ati 112n dou{iti 112n do~eturat (se) 365 do{eveqati 222n do{evrdati 197 do{evrqati 221 do{epiriti 319 do{migati 38n |avrk 207n.29n. 235 zabavrmati 97 zabaguzati 95 zabagu{iti se 95 zabalamutiti 298 zabasrqati 92 zabatrgati (se) 356 zabatrqati (se) 369 zabatuqati 367 zabe~iti se 139 zablemezgati 263 zabobrqivati 149 zabobrqiti 149 zabobr~i 146 zabobr~iti 146 zaboronzati 94n zabrbo~iti 153n zabrbuqati 149n zabrbuqiti (se) 149n zabrkati 144 zabr~iti 146. 216. 234.17 `abrqati 150n `avrqati 223n `avrwati 203n `vakati 264 `vati 104 `vrqav 223 `vrqati 223. 235 zavrqa~a 230 zavrndaqati 229n zavrndaqiti 229n zavrnut 239n zavrnuti 240 zavrsti (se) 187 zavrtan 237n zavrtet 241n zavrtqati 229n. 49n zajatiti 71. 141n. 184. 206. 131. 238n |avrtina 238n Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI -eq.

261 zakobeqati (se) 29. 286 za~au{iti 68 zaklembesiti 132 zakle~iti 257. 387. 235 zatalau{iti se 111 zatatulati 366 zateturati (se) 364 zatovitlit(i) 40n. 241. 243. 236n. 216 zakovrqati 175. 388 zakovrdati (se) 197. 125 zale~iti 20. 236. 214. 259. 217 zakovr~iti (se) 211. 48 zakoja{iti se 41 zakokoriti 246n zakokrdaveje 52 zakolebat(i) (se) 32 zakole~iti 259. 235. 103 za}aprdati 330 za}au{iti 68 zau{iti 68 zafr~it 212 zaceniti (se) 49 zacenuti se 49 za~avoriti 160. 388 zakoviqiti 63n. 233. 200 zakovrne 239 zakovrnit 239 zakovrnut 239. 184. 221 za~amati 284n za~amuwati 180. 387. 216. 242. 236. 226. 233. 388 zakovrnyati se 215n zakovrtan 237. 388. 226n. 195n. 103 zaweprcati se 347 zao 204 zapad 119n zapatrqiti 353n zaperiti (se) 311 zapovrqiti 229 . 389 zaqau{iti 68 zamanut 288 zamlata 81 zamlckujem 40 zamlcnem 40 zamuditi (se) 306n zamumuqiti 51n. 219. 224. 329.REGISTAR 437 zapovrnuti (se) 242n zapoprcati 348n zaprdavati 332 zaprdat(i) (se) 332 zaprndecati (se) 335n zaprtqati se 77 zaprcat(i) (se) 348 zaprckati 348n zapr~it(i) (se) 353. 163. 200 zakovrknuti 207. 388 zatovrqati (se) 219 zatopr~iti 353 zatotrkati 372n zatuliti 103 zatuqiti 103 zatutuqiti (se) 51n. 216. 388 zakovrtno 237 zakovrcati 204. 388 zakovrndati se 197. 243. 284. 243n. 226n. 239. 388 zakovryati 215n zakoglcne 49 zakojasiti se 41. 354n zapr{kati 344 zasovrqati 219. 237. 217. 175. 166. 242 zakovrnuti 131. 235. 219. 258. 171 za~avradi 61. 175. 173. 389 zakome{ati (se) 33 zakomlca 40 zakomlcam 40 zakomlckuje 40 zakomlcne 40 zakomotati (se) 36 zakomuckivati 40 zakondrqat 370n zakoper}at (se) 346n zakopijeriti (se) 317 zakopirkati 317n zakoprqati 339 zakoprcati (se) 346 zakopr~iti 352 zakorepit 38 zakofr~it(i) 212. 179. 242 zakovrtat(i) 175. 388 zakovrduje 197. 216 zakoceniti se 49 zakocenuti se 49 zako~operiti se 309 zakrdaveje 52 zalabrwati 114 zalanda se 109n zalandati se 109n zalaprdati 330 zalapu{iti 117. 388 zasukan 166n zatavrqati 219. 215n zakovr~ati 210. 233 zakovrqiti 175. 389 zakoviwati 179 zakovitlati (se) 181. 226. 32 zakobrqati (se) 149 zakoveqati se 219n zakoviqati 173. 261. 261. 235. 61n za~avradi{e 61 za~avrqati (se) 220. 388 zakovrqi 226. 182.

198n zvrndov 198 zvrwati 202. 206n zvrcnut 205 zvr~ati 96. 234 za{eperit 309n za{eprqati 341. 193. 130 izbe~it(i) (se) 130. 172 za{evijati 176. 217 zvrkan 209. 206n zgugurim se 104n zguriti se 104n zlo 204 zlovrwati 203. 235 izvrnuti 240 izvrtati 238 izvrtutlit 239n izgabeqati (se) 30 izgaveqati (se) 30n izgeveqati 31n izgobeqati se 30 . 204n. 388. 172 za{avrcati 145n. 193 izvrgudati (se) 186 izvrguqati 185 izvrdati 199 izvrije`iti (se) 188. 223. 223n zayavrqati 223 zayeveqati 223n za{avrati (se) 162. 205. 216. 340 za~eprqiti 340 za~ivijati 175n *za~iviliti 175n za~oprqa 341. 147. 215.87. 216. 217 zvrka 208. 72n za{alabazati (se) 123 za{amaden 305 za{amadi 305 za{amuditi 305. 217 zvrqati 204n. 243 za~evrqati (se) 221 za~evrqiti 227 za~epeqiti 340n za~eprkat(i) 337 za~eprqat(i) (se) 339. 241. 388 za{amutiti (se) 299 za{andati 82n za{eveqati 222n za{everet 159. 152. 177 izvitoperiti (se) 318n izvra`iti 188n. 343 za~oprqati 389 za~opr{ka 344 zayaveqati 223. 392 izavrqe 223. 204 zvrcan 205 zvrcat(i) (se) 96. 205 za{ajatiti 72. 152. 201. 386 izbavr~it(i) (se) 211. 204n zvrdov 198 zvrk 208. 243 za{komr~iti 267 za{oveqati 222n za{omuti (se) 300. 141 izblemezgati 263 izboronzati se 94n izbo~iti se 103 izbrembe~iti 138n izbr~iti (se) 146 izbuqiti 130 izvediti 155. 140n izbekeqit(i) (se) 141n izbeqiti (se) 129. 234 zvrndalo 198 zvrndat(i) 96. 343 za{eprtqati 76 za{kovrnuti 240. 198n. 139. 242. 232 izandavrqit (se) 228 izbaviti se 31 izbavrqiti 215. 175n za~evraditi 61 za~evrati se 240. 177 za{evrdati 197 za{evrqati 221. 389 izvrqen 229 izvrqiti (se) 229. 216. 303 za{omutiti (se) 388 za{uvinuti se 176 zbavrqati 218 zbalamutit 298 zbatrgati 357 zbatrqati 369 zbr~kati (se) 147n zbuniti 288 zbuwen 288 zvizd 96 zvizdati 96 zvijukati 96 zvrdati 198. 386. 284 zreti 80 zuknuti 125n zuriti 51 iz. 198.438 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI za~ebrknuti 143. 204 zlopatiti 204 zmuwenet 283. 389 izbaguzati 95 izbalaba~it se 98 izbasrqati 92 izbatrgati (se) 357 izbatrqati 369 izbatuqati 368 izbaciti 98n izba~iti se 98 izba{iti se 110 izbekarit(i) (se) 140. 389 za~eviqati 174n za~eviqiti 174n. 217 zvrkast 209. 156 izvijati 173n izvije|ati 156n izviqkati 175 izvinuti (se) 176. 97.

388 iskobrqati se 386 iskoveqati se 219n. 261. 387. 34 iskutuqati se 368 ispalampuvati 89. 385. 370n. 339. 137 iskrivoperiti (se) 318n iskrqebati (se) 33 iskubacati 36 iskumije{ati 33. 236. 388. 48 iskokatiti 254 iskoka}iti se 255 iskoketiti 254 iskoke}iti se 254 iskoke~it(i) se 175. 389 iskotiwati 175n. 346. 195. 388 iskolijen~iti 259n iskolije~iti 259 iskoqebati se 32 iskoqupati (se) 50 iskomr~iti 267 iskomr{qati 33n iskondra}iti se 255 iskopati se 233. 233. 224. 253. 254.321n iskavedati 155 iskebe~iti se 137. 303n. 389 iskoviqiti 173. 109n izlaprdat(i) (se) 330 izlepuniti 117 izlijoperiti 318n izlipunuti 117 izmuqim 104n iznapraqa 393n izrep~im se 315 izrondati se 107 -ir. 175. 193. 388 iskoporcit se 346n iskoprqati se 339. 242. 388 iskoviwati (se) 179 iskovrije`iti (se) 188. 387 iskobe~iti (se) 35n. 261. 175. 137. 216. 227n.REGISTAR 439 iskope}iti se 327 iskope~it(i) (se) 141. 386 iskoviqati 173. 388. 179. 318 ispe~it(i) (se) 141. 141. 391 iskovrnem 240 iskovrnut(i) (se) 239. 254n isknaditi 34 iskoba~iti 35n iskobeqam se 29 iskobeqat(i) (se) 29. 233. 328 ispe{ati 328n ispe{it(i) (se) 328n ispobijati 87n ispovrqati 224n. 49n izlabrwati 115 izlandati (se) 109. 391 izgombeqati 30 izdevati 102 izdeveqiti se 228n izdede(n)~iti se 138n izendeveqit (se) 228n. 303n ispalapuhati 89 ispalapucati 88. 388 iskokorit(i) se 245 iskola~iti 130. 260. 216 iskovr~iti 211. 343 iskoprcat(i) (se) 233. 391 iskovrqim 224. 326n. 235. 328. 326. 129. 339n. 350 iskopeqat(i) se 31. 261. 241. 226. 387. 252. 130. 235 izeroperiti se 318n izjasat se 47 izjaskati se 47n. 386 . 386 iskobeqiti (se) 128. 384 ispapoqiti 88 ispapuliti (se) 87 ispapuqiti se 88 ispapu~iti se 87 isperiti (se) 311. 130. 370n iskofr~it 212 isko~operit(i) (se) 309 iskrebe~it(i) (se) 138 iskreveqiti (se) 128. 31. 388 iskovrtati 237. 343. 350 iskorepiti 37 iskorijepati 37 iskorijepiti 37 iskoristiti 35 iskotiqati 175n. 235. 339. 388 iskele~iti 259n iskeliti se 141n iskeqit(i) (se) 141n iskerebe~iti se 137 iske~it(i) (se) 253. 243 iskovr~ati se 210. 388 iskojasit se 41. 141 iskolebati (se) 32 iskole~iti 259. 303n ispalapuvati 89. 389 iskovrqati (se) 224. 166. 327. 233 iskovrqiti 195n. 343. 243. 387 iskeveqiti (se) 129 iskeka}iti se 255 iskeken~iti 252 iskekeriti se 244 iskeketiti se 254 iskeke~it(i) (se) 252. 387. 387.

47. 217 i{~evrkati se 208. 236. 388 i{~evinuti 176 i{~evrkam 208. 44. 227. 388 istobo~iti se 103 istoveqati (se) 225n istovrqati (se) 220. 388 i{~ovrka 208. 215 i{~uguriti se 247n i{~upati (se) 88n ja 43n ja! 47n ja. 175. 227n. 386. 88n ispucati 88. 391 i{~evrnuti 175. 328n istavoriti (se) 160 istavrqati 219 istalandarati 110 istalandariti 110 istalandati (se) 109 istarandati 108n istele`nica 260n. 353n. 173. 260. 354 ispr{kal 344 ispuliti se 88 ispuqit(i) (se) 87. 47 jaskati 46. 387 istole~iti (se) 259. 174. 391 ispovrti 393n ispoqiti 88 ispopu~it(i) se 87n ispofr~it 212n ispramacapucati 89n isprdati (se) 332 isprdjeti 335n ispregraxuje 393n isprndekati 335n isprndecati 335n isprovaqa 393n isprtqati (se) 77 isprcati 348 ispr~i se 354 ispr~im se 354 ispr~it(i) (se) 146n. 340 i{~eprqati (se) 340 i{~eprqiti (se) 340 i{~eturat 365 i{~oviqiti 174.42. 386.118. 242. 388 istopr~iti 353. 83 i{vrqati 222 i{keriti 245 i{obekati 80 i{ovrqati 222 i{otrqati 371 i{}ofrkat 209. 216 i{~avrqati (se) 220 i{~amreje 277 i{~amrejem 277 i{~amrel 277 i{~amreti 277 i{~amrim 277 i{~apquskati 62 i{~aprqim 341 i{~eviziti 63 i{~eviqati 173. 43n. 388 i{~eviqiti (se) 63n. 329. 47n.440 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ispovrqa~iti 229 ispovrqiti 229. 388 i{~emreti 277 i{~epati 308n i{~eperit se 308 i{~epqezi se 65 i{~eprkat(i) (se) 337. 235 istodevati 102 istoke~iti se 253. 388. 263. 215. 215. 261n istele~iti se 259. 47n *jasati 47 jaska 46n jaskam 46n. 288. 355 istoripat (se) 104 istorondati 107 istotrqati 370 istotr~iti (se) 359 istr~iti 359 istuqati 368n istumezati 262 iscapariti 313n iscaporati 313n iscipariti 313n is~amree 277 -iti 63. 388 i{~evrqati se 215n i{~evrqit(i) (se) 174. 87n. 260 istemezati 262 istemezgati 262. 385. 225. 43 jasan 42. 353. 216. 225. 312 i~amri 277 i~obrqa 150 i~ovrqenko 228. 236 i~ovrqi (se) 228. 166n. 261. 387 istomezgati 262. 303n ispu~iti (se) 87. 236 i{arabatati 82. 49n jaska~a 47n jasla 47 jaslara 47n . 234. 119. 47 jasati 43. 256. 240. 176. 119n java 46 javiti se 46 -jaga 78 jad 87 jaz 71 jazva 47 jaziti 71 japad 119n japra`iti se 119 japuriti (se) 119 jas 43n jas.

178. 157. 303n.16. 231. 384 Kalamuwa 283 kalamut 299 Kalamut 299 kalamutiti 298. 190. 195 kvrqanuti 229n kvrqeknuti 229n ke. 141n kere.142. 388 ka}i. 384. 329 kebeqiti se 128. 311. 253. 302. 373. 81 kamlijekati 176n *kamutiti 301 kawati 180 kao 302 kapati 338n kapkati 333n karati 164 katarga 357n -kati 343 katiti 256 katrga 357n katrgati 357. 178. 315 ka}iperka~a 310 ka}iperno 310 ka}iperski 310 ka}ipor 310 ka}iriper 310 ka}iti 256 *ka}iti se 315 ka}un 315 ka}uniti se 315 ka~i. 315 ka~iperka 311 kvesiti 135n -kve~iti se 135 kvoga 190n kvrga 185. 232. 389 kalavrskalica 208n kalavrskati 207n kalavrskowa 208n kalavrsnik 208n kalavrsnica 208n kalavrsnuti 207n kalavr{nica 208n kalakurdija 334n kalakurnica 334n kalakusat 113. 190. 233. 157n kaviwati 179. 307. 49n jasna~a 47n jasnuti se 47n. 40. 315 ka}iperan 310.135. 195 kavrgati 20. 382 -ka. 299n kalamutwa 299 kalafrskati 208n kalafrskowa 208n kalimbati (se) 39. 385. 190n. 384 *kerebeqiti se 130 kerebe~it(i) (se) 137. 387 keketati se 244n keke~it(i) (se) 252. 25. 176n. 329.59. 284. 236 kavrqati (se) 226. 207. 389 kebe~iti se 130. 304 kalavijati 176.315 ka~iperiti se 311. 306. 255. 157. 303.40n Kabun 16 Kavarna 16 kavedati 155. 384 kalamuwa 283.303n kala. 284. 131. 142. 185. 255. 194n kavrq 226. 191. 119. 387 kerebe~no 137 jasla~a 47n jasna 47n.215 ka. 191n. 142. 316n ka}iperast 310 ka}ipera~ki 310 . 384. 382 -k. 194. 49n jahati 43n jediti se 87 jeza 57 jeziv 57 jezina 57 k. 384. 131. 383. 249. 130. 316. 301. 194. 334. 137. 190n. 377. 303. 105 Kamixor 16 kamkati 41. 233. 383. 357n.130. 131 keziti se 141n kekeriti (se) 244. 311. 191. 233. 214. 141. 387 *kelebesiti 134 kele~ 259n keqit(i) (se) 129. 216. 134.REGISTAR 441 ka}iperiti (se) 310. 194.315 ka}iper 310 ka}ipera 310. 315 ka}iperka 310. 180 kaviti 180 kavrga 185. 388 kalavisnuti 178 kalavrk 208 kalavrkati 59. 190. 178n. 297. 357. 387 keveqit(i) se 128. 248. 236 kavrqi} 226 ka`iprda 331n kal 141n kal. 388 kalamutka 299 kalamutnica 299. 329. 208n kalamuditi 304. 387. 303n. 190.

297. 31. 386 kobrqnut(i) (se) 149 kobrcati se 144. 63n. 31n. 148. 141n. 164n klati 313n klebesina 132 klebesiti 132. 29 kobeqam se 29 kobeqat(i) (se) 28. 141. 293. 215. 377. 241. 183. 34. 142. 137 kobêcati se 35 kobe~iti (se) 137. 371. 252. 258 -kle{iti 258 kliberiti se 142 klimati 134n klimbesati 134n klimburac 153n kliti 141n klica 313n klo. 177n. 214. 183 kovitqaj 181 kovitqajan 181 kovitqati se 181 kovitqac 181 kovitqiv 181 kovrag 193. 313. 335. 386 kovaran 169n. 254n. 256 ki. 174. 42. 184n.17 kikerit se 245n kimati 112. 250. 180 koviwe 179n kovitalac 181 kovitao 181 kovitlav 181 kovitlavo 181 kovitlaj 181 kovitlast 181 kovitlasto 181 kovitlati (se) 181. 345. 37n. 43n. 130. 255. 29. 389 kovitlac 16. 249. 314. 132n. 248. 253. 224n kovije 177n koviqati 173 koviqe 179n koviwati (se) 179. 374n. 372. 149. 51. 355. 281. 255. 31n. 194. 255 ketiti 254n. 260. 350. 194 . 309n kesiti (se) 129. 131. 142 klembesim se 132 klembesiti (se) 132. 226n. 130. 365. 129. 314n. 206. 36n. 142. 386. 43n. 256 ketu{iti se 51n ke}iti 256 kec 254n. 328. 141. 339n kobecati se 36n. 148. 255. 170. 342. 329. 136n klepesina 132n klepetina 132n kle}i 258 kle~iti 255 -kle~iti 168. 153. 180n ki}i. 170n kovariti 169n kovarnik 169n kovarno 169n kovarnuti (se) 169n kovarstvo 169n kovati 169n koveqati 131. 383.153n klombrc 153 klombrca 153 klomburak 153n klomburac 153n kloniti 164n kmusa 296 kmusle 296n kn. 357. 43. 31. 181. 36.