Marta Bjeleti} KO IS VRNUTI GLAGOLI Tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata

(na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu)

SERBIAN LANGUAGE INSTITUTE OF SASA Monographs 2

Marta Bjeleti}

VERBS WITH A TWIST
Types of expressive preverbal formatives
(in Serbian and Croatian language material)

BELGRADE 2006

INSTITUT ZA SRPSKI JEZIK SANU Monografije 2

Marta Bjeleti}

IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

Tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata
(na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu)

BEOGRAD 2006

ISBN 86-82873-10-9 Urednik serije: prof. dr Aleksandar Loma, dopisni ~lan SANU Recenzenti: prof. dr Aleksandar Loma dr Jasna Vlaji}-Popovi}, vi{i nau~ni saradnik Tira`: 500 Izdavawe ove kwige finansijski je pomoglo Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije Izdaje: Institut za srpski jezik SANU Kompjuterska priprema: Davor Pal~i} Likovno re{ewe korica: Leposava Kne`evi} [tampa: ^igoja {tampa, Beograd
CIP — Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 811.163.4’373.611 BJELETI], Marta Iskovrnuti glagoli : tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata (na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu) / Marta Bjeleti}. — Beograd : Institut za srpski jezik SANU, 2006 (Beograd : ^igoja {tampa). — 490 str. ; 24 cm. — (Monografije / Institut za srpski jezik SANU ; 2) Na spor. nasl. str. : Verbs with a twist : types of expressive preverbal formatives (in Serbian and Croatian language material). — Tira` 500. — Bele{ka o autoru: str. ‰490Š. — Napomene i bibliografske reference uz tekst. — Bibliografija: str. 395–416. — Summary: Verbs with a twist : types of expressive preverbal formatives (in Serbian and Croatian language material). — Registar. ISBN 86-82873-10-9 a) Srpskohrvatski jezik — Etimologija b) Srpskohrvatski jezik — Tvorba — Glagoli — Prefiksi v) Slovenski jezici COBISS.SR-ID 131160844

SADR@AJ
Sadr`aj

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Uvod I) O predmetu rada . . . . II) Lingvisti~ki okvir teme III) Op{ti istorijat teme . . IV) Ciqevi rada . . . . . . V) O koncepciji rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 13 15 19 20

Pojedina~ni ekspresivni prefiksi 1) kV- (ko-, ka-, ku-, k-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 2) ~V- (~e-, ~a-, ~o-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 3) gV- (ga-, go-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 4) xV- (ha-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 5) {V- ({a-, {e-, {i-, {o-, {u-) . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 6) pa- (pa-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 7) bV- (ba-, be-, bo-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 8) mV- (ma-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 9) (-)tV-; (-)stV- ((-)to-, (-)ta-, (-)te-, (-)tu-; (-)sto-, (-)stu-, (-){to-; }a-) 101 10) lV- (la-, le-, lo-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 11) a-, ja- . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Osnove 1) bazati . . . . . . . . . . . . 2) beqiti . . . . . . . . . . . 3) besiti, -vesiti . . . . . . . . 4) be~iti . . . . . . . . . . . 5) brkati, brcati, br~iti . . . . 6) brqati . . . . . . . . . . . 7) -vedati . . . . . . . . . . . 8) verati / -veriti, voriti, virati, 9) viqati, viqiti . . . . . . . 10) vinuti, vijati . . . . . . . . 11) ?-viwati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . -vrati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 128 132 137 143 149 155 159 173 176 179

6

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

12) vitlati, vitliti . . . . . . . . . . 13) vrg(ati) / vrz(a)ti, vr(ij)eg- / vr(ij)ez14) vrdati, vrwati, vrcati . . . . . . . 15) vrkati, vr~ati, vr~iti . . . . . . . 16) vrqati . . . . . . . . . . . . . . 17) vrteti, vrtati, vrnuti, vratiti . . . 18) -keriti . . . . . . . . . . . . . . 19) ke~iti . . . . . . . . . . . . . . 20) -kle~iti . . . . . . . . . . . . . . 21) -le~iti . . . . . . . . . . . . . . 22) mez(g)ati . . . . . . . . . . . . . 23) mra~iti (se) / mr~iti (se) . . . . . . 24) mrditi se . . . . . . . . . . . . . 25) -mreti, -mriti, -meriti . . . . . . . 26) mr{titi se . . . . . . . . . . . . 27) -muwati . . . . . . . . . . . . . . 28) muriti . . . . . . . . . . . . . . 29) musiti se . . . . . . . . . . . . . 30) mutiti, -muditi . . . . . . . . . . 31) periti, piriti, puriti . . . . . . . 32) pe~iti . . . . . . . . . . . . . . 33) -prdati . . . . . . . . . . . . . . 34) -prkati . . . . . . . . . . . . . . 35) prqati . . . . . . . . . . . . . . 36) pr{kati . . . . . . . . . . . . . . 37) prcati . . . . . . . . . . . . . . 38) pr~iti . . . . . . . . . . . . . . 39) trgati . . . . . . . . . . . . . . . 40) tr~iti . . . . . . . . . . . . . . 41) ?turati, ?tulati, ?tuqati, ?trqati . Zakqu~ak

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

181 185 197 207 218 237 244 252 257 259 262 266 274 277 281 282 291 296 298 308 326 330 337 339 344 346 352 356 359 364

I) Ekspresivni prefiksi u dijahronoj perspektivi . . . . . . II) Ekspresivni prefiksi na sinhronoj ravni . . . . . . . . . 1) Ekspresivni prefiksi kao sistem . . . . . . . . . . . 2) Semantika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3) Status ekspresivnih prefiksa u tvorbenom sistemu jezika Literatura Izvori . . Skra}enice Summary . Registar . . O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

377 382 382 387 391 395 412 417 421 430 490

PREDGOVOR

Ova monografija predstavqa dopuwenu i tehni~ki dora|enu verziju doktorske disertacije œTipovi ekspresivnih preverbalnih formanata u srpskohrvatskom jezikuŒ koja je odbrawena na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, 12. maja 2001. godine, pred komisijom u sastavu: prof. dr Darinka Gortan-Premk (mentor), prof. dr Radojica Jovi}evi}, prof. dr Dragana Mr{evi}-Radovi} i prof. dr Aleksandar Loma. Iako je tekst monografije znatno obimniji od teksta disertacije, van korica kwige ostalo je jo{ relevantne leksi~ke gra|e koja }e, kad œsazriŒ za analizu, biti obra|ena i prezentirana u posebnim radovima. Ta gra|a dodatno svedo~i da je pojava kojom se ova kwiga bavi i te kako prisutna u na{em jeziku i da zaslu`uje ozbiqnu lingvisti~ku interpretaciju. U toku nastajawa kwige svojim uvek dragocenim sugestijama i dobronamernim primedbama neizmerno me je zadu`io Aleksandar Loma, kolega i prijateq. Posebnu zahvalnost dugujem Davoru Pal~i}u, ne samo na visoko profesionalnoj pripremi teksta za {tampu, ve} i na nesebi~noj pomo}i oko izrade registra. Mojim kolegama iz Etimolo{kog odseka Instituta za srpski jezik SANU zahvaqujem se na razumevawu i podr{ci. Beograd, marta 2006. Autor

UVOD

.

Napomiwemo da [arifulin pod lokacijskim prefiksima (wegov termin je „lokalânáe ørefiksáŒ. Do izdvajawa ovih prefiksa dolazi se iskqu~ivo na dijahrono-komparativnom planu. g) na funkcionalnom planu su desemantizovane. g) na funkcionalnom planu delimi~no ~uvaju svoje funkcije u vidu reliktne. {ire [arifullin 1988). ’prefor1 [arifulin pod pojmom ’arhai~an prefiks’ podrazumeva dva tipa morfema.UVOD I) O predmetu rada Predmet ovog rada jeste jedna specifi~na tvorbena kategorija. na konotacije razli~ite vrste. Predmet na{eg istra`ivawa definisan je (pod)naslovom Tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata (na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu).itd. ukazuju na emocionalno-ekspresivnu pragmatiku jezi~kog znaka. nepoznata nauci o sinhronoj tvorbi re~i. a obrazovawa koja ih sadr`e su ograni~ena. a u nekim slu~ajevima i transparentne ekspresivnosti ([arifullin 1982:9–10. ’arhai~ni prefiksi’1. Arhai~nost ove dve vrste . unikatna. ali mi smo ga preveli sa „lokacijskiŒ jer pridev „lokalniŒ u srpskom jeziku ima sasvim druga~iju konotaciju) podrazumeva prefikse koji ukazuju na prostorno-vremensku korelaciju predmeta ili pojave ozna~ene korenom re~i. ali obrazovawa koja ih sadr`e su prili~no rasprostrawena i ~uvaju reliktnu regularnost. koje nisu neposredno povezane sa designativnim planom jezika. Tom kategorijom bavi se prevashodno etimologija. zbog postojawa relativno velike grupe derivata na kojima se mo`e primeniti operacija izdvajawa i identifikacije. b) na tvorbenom planu su neproduktivne. b) na tvorbenom planu su neproduktivne. Tu ubraja prefikse sa razli~itim aspekatskim zna~ewima. npr. Sa aspekta sinhrone tvorbe — lekseme koje ih sadr`e imaju neprozirnu. funkcionalno nulte. nera{~lawivu strukturu. ali se kao takvi ne prepoznaju u strukturi re~i. Ovakva formulacija odabrana je iz slede}ih razloga: 1) U literaturi se pomenuti elementi ozna~avaju razli~itim nazivima: ’ekspresivni prefiksi’. raz-. v) na morfemskom planu su delimi~no izdvojive. Radi se o tvorbenim elementima koji su po svojoj su{tini prefiksi. v) na morfemskom planu su potpuno neizdvojive. Prvi tip su morfeme koje: a) na genetskom planu poti~u od lokacijskih prefiksa. po. Ekspresivni prefiksi. po [arifulinu. Drugi tip su morfeme koje: a) na genetskom planu poti~u od ekspresivnih prefiksa.

ekspresivnih. Ciq ovog rada nije. deverbalnih imenica izvedenih od ekspresivno prefigiranih glagola). bli`e ga odre|uju}i atributima ’preverbalni’ i ’ekspresivni’. Prefiksi koji su predmet na{eg rada po svojim osobinama pripadaju drugom tipu (prema [arifulinovoj klasifikaciji) arhai~nih morfema — ekspresivnim prefiksima. naravno. *~V-. ’unifiksi’2. 3 U samom radu pak naj~e{}e koristimo termin ’prefiksi’ (jer sa etimolo{kog aspekta oni to zapravo i jesu). Svaki od navedenih prefiksa registrovan je (sa mawe ili vi{e potvrda) i u srpsko-hrvatskom jeziku. da prati sudbinu celokupnog sistema arhaprefiksa predstavqa wihovu etimolo{ku karakteristiku (op.3 2) Atributom preverbalni defini{e se (a ujedno i o g r a n i ~ a v a) predmet na{eg prou~avawa. primewuju}i ga i na „prefiksalne unifikseŒ (npr.12 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI manti’. ’tvorbene komponente’. {to sa elementima koje mi prou~avamo nije slu~aj. U (pod)naslovu rada za wihovo definisawe koristimo neutralan termin formanti. me|utim. *pra-. svi sufiksirani glagoli i ne mogu nabrojatiŒ (Grickat 1955–1956:45). prakti~no. To je razlog {to smo se u istra`ivawu koncentrisali pre svega na glagolski korpus (ukqu~uju}i i deverbale). „Sufiksacija glagola je veoma rasprostrawena i `iva kategorija. zatim ’formanti’ i ’elementi’. ra-. priznatu i u strukturi re~i lako uo~qivu tvorbenu kategoriju. *{V-. 4 Indikativno je da to isto va`i i za s u f i k s a c i j u glagola u s. jeziku. cit. preliminarna istra`ivawa pokazala su da je u srpsko-hrvatskom jeziku ekspresivna prefiksacija naro~ito `iva kod glagola4. Imenice su daleko mawe podlo`ne ovom tvorbenom procesu (osim. perspektivnija i zna~ajnija tema. kur-.-h. *gV-. 2 Termin je uvela Zemska (Zemskaà 1969). *la-. *pa-. retkih imenskih i glagolskih prefiksa: *a-. *so-. 97–98). 4) Za praslovenski jezik dosada je pretpostavqeno postojawe slede}ih arhai~nih. Za taj naziv odlu~ili smo se zbog toga {to termin ’prefiks’ asocira poznatu. *xV-. Glagoli koji sadr`e ekspresivne prefikse (za razliku od imenica) grade razu|en sistem me|usobno povezanih tvorevina i samim tim name}u se kao privla~nija. *kV-. Iako su formanti ovog tipa u slovenskim jezicima karakteristi~ni i za imenice. sa ~ime se ne sla`u [anski i [arifulin (up. *tV-. [arifullin 1988:95–96). *bV-. ’tvorbeni elementi’. .(V = vokal). 3) Atribut ekspresivni ovde se upotrebqava u slede}em smislu: analizirani formanti poseduju takav tip tvorbenog zna~ewa da re~i izvedene pomo}u wih postaju markirane (naj~e{}e uz negativnu modifikaciju osnovnog zna~ewa) i ulaze u krug ekspresivne leksike. ba-). *jâ-. tako da se. *mV. *o-.

„Uostalom.UVOD 13 i~ne prefiksacije (sastavqenog. prinu|ena je da zanemari savremene podele jezika na srpski i hrvatski. istorijske tvorbe slovenskih jezika). koji smatra perspektivnim „prou~avawe slovenske tvorbe u celini (ili wenih fragmenata) kroz prizmu tvorbe jednog od slovenskih jezikaŒ (Truba~ev 1971a:67). lekseme koje sadr`e ove prefikse sagledaju u okru`ewu svojih slovenskih ekvivalenata ostvaruje se upu}ivawem na primere obra|ene u etimolo{koj literaturi ili u etimolo{kim re~nicima. U tekstu se. ne samo zbog enormne koli~ine gra|e koju bi trebalo sakupiti. . ne obavezuje da u okviru ovog istra`ivawa podjednako detaqno prou~imo ekspresivne prefikse i u ostalim slovenskim jezicima6. Nas prevashodno interesuju tipovi prefiksa koji su karakteristi~ni za analizirani korpus. Na taj na~in i etimolo{ka re{ewa koja predla`emo u radu dobijaju potreban kredibilitet. 6 Takav zahvat skoro da i nije ostvarqiv. kao i wegovu afirmaciju.-h. Osim toga. Svakako da se analizirana tvorbena kategorija ne mo`e posmatrati izvan slovenskog konteksta. dakle. me|utim. ve} i zbog ograni~enog broja slovenskih leksikografskih (u prvom redu dijalekatskih) izvora kojima raspola`emo. zvani~an naziv jezika jo{ uvek bio ’srpskohrvatski jezik’. kada se 5 Podse}amo da je u vreme. nalazimo u stavu Truba~ova. osnovni metodolo{ki postupak primewen u ovom radu jeste etimolo{ka analiza sakupqene gra|e. Potreba da se s. Etimologija. na materijalu j e d n o g (istorijski posmatrano) slovenskog jezika. II) Lingvisti~ki okvir teme Ovaj rad se svojom tematikom neposredno uklapa u {iru celinu — oblast slovenske t v o r b e (preciznije re~eno. ne samo zato {to se iste re~i obi~no javqaju i na jednoj i na drugoj strani. me|utim. Ta nau~na disciplina aktuelna je i danas. budu}i da je leksi~ka gra|a za ovaj rad prikupqana kako iz {tokavskih. nego i zbog nemogu}nosti da se odre|eni dijalekatski tipovi u datim vremenima nesporno ve`u za jedno ili drugo etni~ko imeŒ (OS IX). Pojava o kojoj je re~ prou~ava se. zasnovane na unekoliko razli~itim standardnim realizacijama i na razli~itim nacionalnim ose}awima. kada je ovaj rad zapo~et. kao dijahronijska disciplina. precizno razvrstavawe leksi~kog materijala i ina~e nije izvodqivo. dosledno koristi termin srpsko-hrvatski (i kao skra}enica s.)5. To nas. Oba odre|ewa (srpski i hrvatski / srpsko-hrvatski) stoje u skladu sa prezentiranim i analiziranim materijalom. Opravdawe za ovakav pristup problemu. 5) U (pod)naslovu rada pomiwu se srpski i hrvatski jezi~ki materijal. tako i iz kajkavskih i ~akavskih dijalekatskih izvora. od genetski raznorodnih elemenata) u srpsko-hrvatskom jeziku. u su{tini.-h.

Truba~ev 1972a:17–20). kao i imenski prefiksi koji su u vezi sa wima (npr. Stoga je jedan od zadataka rada — izrada metodolo{kog pristupa re{avawu problema ove vrste.) — relativno dobro prou~eni (up. Borys 1991a). posebno ukazuju}i na ekspresivnu derivaciju glagola u srpsko-hrvatskom za razliku od ostalih slovenskih jezika (u kojima je derivacija glagola marginalna). OS XVII)8. S jedne strane. a mawe je imalo principijelno re{en pristup. SEK. Uvod. Vaillant IV). u kojem se poklawa potrebna pa`wa i ekspresivnoj leksici (v. U nauci je posledwih decenija vr{ena mawe ili vi{e sistematska inventarizacija retkih tipova slovenskih imenskih prefiksa (o tome ni`e). ekspresivne preverbe. id.: pa. po. „normalniŒ glagolski prefiksi). S druge strane. jer su preverbi (tj. 8 U starijim etimolo{kim re~nicima tretirawe ekspresivne leksike vi{e je zavisilo od li~nih afiniteta autora (npr. To je zna~ajno s aspekta izrade etimolo{kog re~nika za ~ije potrebe je rad i pisan. S obzirom na specifi~nost analiziranog leksi~kog materijala. filter kroz koji se dolazi do etimolo{kog re{ewa (ponekad ve} samo zna~ewe presu|uje da li leksema. pripada razmatranoj grupi). Osnovni preduslov za to jeste pra}ewe odre|ene pojave na velikom korpusu i sistematski9. I dok su sufiksi uglavnom detaqno prou~eni (up. ekspresivnu prefiksaciju.. ipak. Rad zadire i u oblast s e m a n t i k e. up. Bori{ev programski ~lanak. perspektivan pristup prou~avawu leksike jeste weno razmatrawe u okviru tematskih grupa. ovaj rad se ti~e i e k s p r e s i v n e l e k s i k e. pi{e Stankjevi~ 1964:123–127. 1976. i to dvojako. u sferi prefiksa jo{ uvek ima nedovoqno istra`enih pojava. Machek). Iznose se zapa`awa i o semantici samih prefiksa. v. Sáawski 1974. ne pomiwu}i. semantika se koristi kao pomo}no sredstvo.14 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~ini da raspola`emo mawe-vi{e kompletnim inventarom slovenskih tvorbenih morfema. Melâni~uk 1969. 7 O ekspresivnoj derivaciji. Etimolo{ki re~nik srpskog jezika je re~nik modernog usmerewa. npr. u radu se prati i semanti~ki aspekt analiziranog materijala i utvr|uju se zna~ewa karakteristi~na za ekspresivno prefigirane glagole. id. ali taj posao mo`da jo{ uvek nije okon~an. {to se javqa tek u modernijim re~nicima (ÅSBM. pod uslovom da zadovoqava formalnu stranu. To se pre svega odnosi na ~isto imensku prefiksaciju. U ovom kontekstu treba posmatrati i predmet na{eg prou~avawa. . 9 Pored ovog. 1979. v.. koji po svojim karakteristikama stoje najbli`e arhai~nim imenskim prefiksima. konkretno — ekspresivne derivacije7.

koja objediwava razne jezi~ke nivoe: morfonologiju (prozodija. Nastajali su sporadi~no. „fonetskih zakonaŒ. glasovne alternacije) i tvorbu (tvorbeni tipovi). Moskov 1981:45–55. I mada je na osnovu pojedinih istra`ivawa projektovana ve} i predstoje}a. Schulze 1895:243–244. ku-. drugu — orijentacija na fonetiku i striktno uva`avawe tzv. III) Op{ti istorijat teme10 U svojoj œUporednoj gramatici slovenskih jezikaŒ11 Miklo{i~ prvi u slovenskoj lingvistici skre}e pa`wu na prefikse ko-. ’trans-semanti~ka’ faza (op. Prvu fazu karakteri{e orijentacija iskqu~ivo na spoqa{wu formalnu sli~nost upore|ivanih re~i. Miklosich. konkretnih problema koji nisu dobili adekvatno re{ewe.up. Jednoj od tih „drugostepenihŒ tema posve}en je i ovaj rad. 127–131). Up. ka-12. iz pera pojedinaca. Schmidt 1984. brugmanovskim fonetskim zakonima. do sada re{eno samo ono {to je bilo nesporno. ku. Miklo{i~evo zapa`awe otkrilo je novi istra`iva~ki prostor koji se sporo. ali konstantno popuwava ve} preko sto dvadeset godina. u raznim sredinama. pouzdano. Ova nauka je tokom svog razvoja pro{la kroz nekoliko faza. Prou~avawe ekspresivnih prefiksa odvija(lo) se na vi{e paralelnih nivoa. Schmidt 1987. semanti~ke motivacije) (up. zapravo. O stind. cit. U etimologiji je. up. od Miklo{i~a do 80-ih godina XX veka. . odnosi na rusku etimolo{ku {kolu). i Miklosich 152–153. on ne dovodi ove elemente u me|usobnu etimolo{ku vezu. Wien 1875–1883. Tek u novije vreme pojavio se {iri krug autora koji sistemati~nije prilaze re{avawu problema ove vrste (to se. Toporov 1994:126). centralne discipline u ~ijim okvirima je i ponikao ovaj rad. oblasti u kojima treba ra~unati sa mnogo ve}im brojem relevantnih parametara i gde se sve ne mo`e objasniti strogim. a to je — e t i m o l o g i j a. Radovi koji se bave ovom problematikom nikada nisu bili u `i`i nau~nih interesovawa. tre}u — orijentacija na infrastrukturu. „semanti~ke univerzalijeŒ. 11 F. apofonija. Savremenoj etimologiji ostale su u nasle|e „drugostepeneŒ (zapostavqane ili izbegavane) teme. ~etvrtu — orijentacija na semantiku (tzv. ~ime se sa korenske etimologije pre{lo na etimologiju konkretnih leksema. ipak je ostalo jo{ mnogo bazi~nih.UVOD 15 Tako dolazimo do osnovne. evidentno. Vergleichende Grammatik der slavischen Sprachen I–II. 10 Za detaqan hronolo{ki pregled istra`ivawa posve}enih ovoj temi. 12 Iako kao wihovu paralelu navodi stind. pre svega.

1997. Petleva 1980. up. Ovakvi radovi su. Istra`ivawem je obuhva}ena grupa prefiksa tipa ko-. 1985. Knobloch 1969. U na{oj nauci (pod wom ovde podrazumevamo celokupnu srpsko-hrvatsku lingvistiku). Kabun itd. ku-. 1992a. Vasmer 1912. 1975. 1978a.16 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 1) Prvi nivo predstavqaju radovi specijalno posve}eni ovoj temi. Mokienko 1972. 1972. Nikon~uk 1979. CeèØlin 1954. Debeljak 1954. 1973. Cvetko-Ore{nik 1985. 1982. up. Nemec 1979. 1994. 1981. 1978. 1992.13 Pored pomenutih radova koji se prefiksima bave uglavnom parcijalno. Budimir 1960:19). Petleva 1996. ~e-. Naj~e{}e se radi o etimologijama pojedina~nih leksema. 1988. {a. Borys 1973.: Varbot 1965. Drugi takav rad je [arifulinov. Moskov 1962. go-. Ovde treba pomenuti i rad Kope~nog. 1975. Gorà~eva 1979. Varbot 1975a. naravno. 1959. 1986. ima i onih u kojima je ostvaren kompleksniji zahvat u razmatranu problematiku. . Moskov 1978. 1977. svojevrsnu sistematizaciju doskora{wih prou~avawa ove teme (Kope~ny 1983). 1989. Kamixor. 1985. 1981a. naravno. 1979. Schuman 1909 itd. 1997 itd. 2004. Po wemu. 1972. ali skoro sasvim marginalno. 2003. Kurkina 1974. Petleva 1986. 1994a. posve}en prefiksima kao sistemu posmatranom na dijahronom i sinhronom planu. 1981. kovitlac. Moskov 1980. TolsØoè 1969. 1976. 1979. 2002. 1965. prefiks ka. u ~ijoj se strukturi izdvajaju ekspresivni prefiksi. 1982. Careva 1971. Truba~ev 1971. pored Skoka. jo{ samo Budimir i Filipovi}. daleko brojniji od onih prvih. Takav je rad Moskova. [arifullin 1982a. Truba~ev 1960. 1989a.ima deminutivnu funkci13 Radovi se navode hronolo{kim redom. [anskiè 1972. 2002.(Moskov 1981). 1999. dok Filipovi} razmatra ovu pojavu na onomasti~kom materijalu: Kavarna. Moskov 1962a. 2003. 2) Drugi nivo predstavqaju radovi koji nisu strogo koncentrisani na problem prefiksa. Kala{nikov 1994. 1983. 1980. 1985. 1992. kome{ati (Budimir 1951:229. Malinowski 1889. [ulâga~ 1995. Petleva 1976. [arifullin 1979. koji za predmet ima arhai~ne tipove prefiksacije u ruskom jeziku ([arifullin 1982). 1979a. 1972a. Budimir govori o guturalnom prefiksu ka-. Musi} 1931. 1976. Matzenauer 1881. up. Ovamo. U wima se naj~e{}e razmatraju pojedina~ni prefiksi (ili grupe prefiksa) na materijalu jednog ili vi{e slovenskih jezika. [iràev 1935. 1979. Schutz 1965. 1982b. [arifullin 1988. spadaju i radovi posve}eni imenskim prefiksima. Merkulova 1972. 1989. Moskov 1991. npr. ovom temom bavili su se. 1985. @akova 1975. ali u kojima se prefiksi na ovaj ili onaj na~in pomiwu. izdvajaju}i ga u ko{uta.

re|e kao haplologije ili slo`ene re~i (op. 1994a. 2000. ki-. sku-. skomraz. skovi~em.vv. {e-. ~a-. 2005. tvrde}i da praslovenski prefiks *k. zbog disproporcije u koli~ini obra|ene gra|e — ÅSSÀ je stigao do slova O (*ob`âniviny). `a-. u SP-u). up. `u-. a samim tim i kona~no etimolo{ko re{ewe. ga-. 2003a. ska-. sko-. npr. `e-. ili na kontaminaciju (npr. {ko-. ~o-. 1994. 2004. 2002. Principijelno neslagawe sa ovom pojavom vodi ka usmeravawu pa`we na sufiksalni deo re~i (npr. {to bi govorilo o wegovom predslovenskom ili predindoevropskom poreklu (Filipovi} 1968). Mladenov 1973).i dr. u BER-u). {ku-. u BER-u progla{ena jednim od principa etimolo{kog postupka kod onih re~i kod kojih se na osnovu fonetskih zakona ne mo`e do}i do zadovoqavaju}eg re{ewa (up.Œ. Iako bi bilo zanimqivo i zna~ajno ustanoviti odnos autora prema prefiksima kao psl.v. iako u ovom re~niku ekspresivni prefiksi nisu proskribovani. U posledwe vreme ova tematika razmatra se u na{im radovima: Bjeleti} 1993.ne postoji i da se svi slu~ajevi u kojima se tra`i taj „fantomskiŒ prefiks mogu objasniti kao kontaminacije. U istom programskom ~lanku Georgiev izri~ito odbacuje postojawe „nekakvog pretpostavqenog prefiksa k. Up. Na~elni stav prema ekspresivnim prefiksima kao pojavi u velikoj meri odre|uje metodolo{ki pristup etimologizaciji razmatranog sloja leksike. re~nici se dele u dve osnovne grupe14: a) re~nici u kojima se ne priznaju ekspresivni prefiksi. 763 s. 1999. skogorca. skoviØlim. {o-. Georgiev 1978). id. 199)15. nema dovoqno materijala za pore|ewe dva praslovenska re~nika. 3) Tre}i nivo predstavqa tretman ekspresivnih prefiksa u etimolo{koj leksikografiji. g-.vv. 2006b. {u-. 2006./ ~â-. ~u-. id. ~ak. {a-. Polaze}i od tog tretmana kao kriterija. skovãrdulâkà. go-.UVOD 17 ju i sre}e se na nekada{woj tra~koj ili ilirskoj teritoriji./ ~e. ~i-. ka-. b) re~nici u kojima se priznaju ekspresivni prefiksi (bez obzira na to kako se tuma~e i da li se uop{te tuma~e). ho. ~e-. ha-. Orel 1990:106). ve} ih analiziramo zajedno. 777 s. BER 6:762 s. ali ne i oko *~e-. tek su se u posledwem tomu BER-a sporadi~no pojavila tuma~ewa koja umesto kontaminacije ili nekog drugog obja{wewa uzimaju u obzir ekspresivne prefikse. {i-. 2003. Za sada se mo`e konstatovati da se re~nici sla`u oko postojawa imenskog prefiksa *a-. pojavi. Kontaminacija je.(SP ih ne pomiwe). 14 Ovde ne pravimo distinkciju izme|u re~nika pojedina~nih slovenskih jezika i re~nika praslovenskog jezika. cit. *ga. ko-. zbog ~estog izno{ewa hipoteza o raznoraznim kontaminacijama (up. a SP tek do slova G (*gy`a). {ka-. Ista principijelna zamerka stavqena je i autorima ESUM-a. i Gluhak 1999:15 o prefiksima ~a. . 15 Iako je proklamovani etimolo{ki princip odmah nai{ao na kritiku (up.koji se javqao u najraznovrsnijim oblicima kao k-.

SEK18. Moskva 1961. gde je prisustvo prefiksa kã (ili wegovih varijanata) mnogo vi{e etimolo{ki zatamweno. o~ito ekspresivan.i zato Kope~ni nije u pravu kada izvodi kã samo iz zameni~kog priloga *ku(de)Œ (Truba~ev 1976:175–176). 17 V.) neposredno poti~e od zameni~kog kã. najve}i broj re~nika dopu{ta mogu}nost postojawa prefiksa ko. ørikmiØiØi.. ÅSSÀ. koitd. Fasmer. kã). AkØualânáe øroblemá slavànovedenià. 208–209. Berneker. mada ne i produktivan u savremenim slovenskim jezicima i dijalektima.priznaju se u: Holub/Kope~ny.. Me|u re~nicima u kojima se priznaje postojawe ekspresivnih prefiksa mo`e se napraviti gradacija na osnovu nekoliko parametara: a) koje prefikse priznaju. b) da li imaju jedinstveno obja{wewe za wih. ESJS.(slov. To u najmawu ruku neta~no odslikava pravu situaciju u slovenskom... 18 Za sada samo ~e. [to se ti~e prvog parametra.18 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Sli~ne kategori~ne tvrdwe nalazimo i u ESSJ: „Etimolo{ko kã u slo`enice ne ulaziŒ (id. ÅSSÀ je re~nik koji pretpostavqa postojawe ~itavog niza prefiksa: pored pomenutih. ESUM. {to je u op{tim crtama bilo poznato ve} Miklo{i~u17. ÅSSÀ. iako tako|e verovatno.Œ (id. Prefiks to. v. tu su jo{ i *a-. Snoj.priznaje se u: ÅSBM.bi}e obra|ene u posledwem tomu. Sáawski. Truba~ev. *la-. Fasmer. Prefiksalna upotreba kã (ka-. 12. da uzmemo samo etimolo{ki najjasnije primere. U prikazu ovog re~nika Truba~ov kritikuje stav Kope~nog.(i wegovih varijanata): Miklosich. nap. kov’àznuØi. Jasno je da je pred nama poseban prefiks. 16 Up. ÅSSÀ. Ne bi trebalo da izaziva sumwu ni wegovo poreklo (koje obja{wava uzrok wegove ekspresivnosti) iz zameni~ke osnove ko. kã ne postoji kao prefiks. {e. v) da li ih tretiraju sistematski ili sporadi~no. *mo-. re~i na slovo {. Prefiks ba. Prefiksi ~e-. ÅSSÀ. koverØaØi. daqe). O. Machek. ukr. SEK. ÅSBM.. . Snoj. konura.Œ.) ku16. N. Zada~i åØimologi~eskih issledovaniè v oblasØi slavànskih àzákov. Skok. *ga-. koji je povukao isuvi{e pravolinijsku paralelu izme|u slovenskog kã i iran. ÅSBM.pomiwe se u: Bezlaj. Holub/Kope~n y. 106). Machek. U to se mo`emo uveriti na slovenskim primerima koji se ne mogu objasniti a da se ne prizna prefiksalno k(ã)-: rus.. a da ne govorimo o mnogo ve}em broju slu~ajeva.(i to samo u jednom slu~aju. kaverza. 87). „kao prefiks ovaj predlog ne postoji. „. (sogd. iskazuju}i istovremeno svoje poimawe razmatrane pojave: „Kope~ni u su{tini ponavqa stav Benvenista (i delimi~no Vajana).

IV) Ciqevi rada 1) Osnovni ciq rada jeste da se {to potpunije i svestranije opi{e razmatrana pojava u srpsko-hrvatskom jeziku. dopu{taju}i mogu}nost egzistirawa prefiksa. Za odnos (i stav) savremene etimolo{ke leksikografije prema prefiksima ovog tipa ilustrativan je primer ESUM i ÅSBM. nema jedinstveno tuma~ewe. kaverØ). kavid). Sa metodolo{kog aspekta ta opcija nije prihvatqiva. autori ÅSSÀ. Zameni~ko poreklo pripisuju mu Miklosich. ka-. kanudiØi. „tvorbena komponenta ka-. kovoroØ. kadib).koji. „zameni~ki prefiksŒ (s. co-.(ko-)Œ (s. re{avaju}i probleme te vrste ad hoc.vv. dok se samo kao „ekspresivanŒ odre|uje u: Holub/Kope~ny. U pogledu etimolo{kog tuma~ewa prefiksa vlada velika {arolikost.vv. lit. kao „nu`nom zluŒ. v) fokusirawe leksi~ko-semanti~kih sfera u kojima se javqa- . kalä`a. „prefiksŒ (s. kavernà. To podrazumeva slede}e: a) ustanovqavawe osnovnih tipova ekspresivnih preverbalnih formanata. kavraØiØi). SEK. kaver. kahundráca).odre|uje se kao: „ne sasvim jasna komponenta ka. Fasmer. Sáawski.vv. Pribegava im se samo u slu~ajevima kada je wihovo prisustvo krajwe evidentno (ali i to ne uvek).UVOD 19 U nekim re~nicima pojedinim prefiksima posve}ene su posebne odrednice. U ukrajinskom etimolo{kom re~niku u razli~itim odrednicama prefiks ko. iako naj{ire prihva}en. koøiliØi). b) utvr|ivawe zakonitosti wihovog funkcionisawa. kavàraèka. koøirsnuØi). Snoj.v.odre|uje se kao: „preformantŒ (s. kaverácâ. kaØurhacâ).vv. „komponenta zameni~kog poreklaŒ (s. Skok. Svi ostali re~nici. razli~ito od slu~aja do slu~aja. a predlo{ko — Berneker.vv. kavoron). To se najboqe vidi na primeru prefiksa ko. Iz navedenih primera vidi se da u etimologiji zapravo jo{ uvek nije izgra|en stav prema ovim prefiksima. „komponenta ka-Œ (s. „’prefiks’Œ (s. ko-Œ (s. Machek ga dovodi u vezu sa lat.v. ili tek onda kad nema boqeg re{ewa. ali se oni uglavnom tuma~e u sklopu leksema koje ih sadr`e. U pogledu na~ina tretirawa prefiksa posebno mesto me|u re~nicima zauzima ÅSSÀ.(*ko-)Œ (s. U beloruskom etimolo{kom re~niku prefiks ko. kaverza. kaváracâ). „tvorbeni element ko-Œ (koverØaØi. ne priznaju istovremeno i postojawe sistema.v.v. „komponenta *ka. To je jedini re~nik u kojem se prefiksi dosledno tretiraju kao sistemska pojava i u kojem se za svaki tip prefiksa nudi odre|eno tuma~ewe. konoziØi.

Verujemo da }e apsolvirani tvorbeni model i uspostavqeni sistem wegovih realizacija omogu}iti lak{u etimologizaciju svake nove lekseme koja im po svojim karakteristikama pripada. . wegov drugi ciq jeste da se na nivou osnovne ili kona~ne etimolo{ke obrade analizira ~itav niz leksema koje }e kao odrednice u}i u etimolo{ki re~nik. vrqati. U prvoj fazi lekseme su klasifikovane prema tipu prefiksa koji sadr`e (ko-.). odn. Ostvarewe ovog ciqa u potpunosti je uslovqeno realizacijom prvog ciqa. ukqu~uju}i i preliminarnu etimolo{ku analizu. Ukazivawem na wihovo evidentno prisustvo u srpsko-hrvatskom jeziku `elimo da doka`emo da je u pitawu tvorbena kategorija na koju se mora ra~unati pri etimolo{kim istra`ivawima. Pojam ’osnova’ ovde se ne koristi u smislu tvorbeno-morfolo{ke kategorije.itd. iako sadr`e razli~ite prefikse. jer se razmatrana tvorbena kategorija mo`e prou~avati samo sistematski.). Tako se do{lo na ideju da se izvr{i dopunska klasifikacija materijala — prema osnovama. bez obzira na to da li se dati glagol javqa kao samostalan. mr{titi itd. Rad nema za ciq utvr|ivawe krajweg porekla ovih prefiksa. za-le~iti). ka-vrgati). to. ili samo u kombinaciji sa „obi~nimŒ (npr. bazati. ve} se pod wim podrazumeva glagol na koji se dodaju ekspresivni prefiksi (npr.20 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ju. na velikom korpusu relevantnih leksema. naro~ito pri formirawu etimolo{kih gnezda. imaju zajedni~ku osnovu. V) O koncepciji rada Koncepcija rada proistekla je iz prethodno sprovedene tvorbene analize prikupqene gra|e. kao i da }e prikupqeni materijal doprineti boqoj organizaciji gra|e u re~niku. g) odre|ivawe statusa ekspresivnih preverbalnih formanata u tvorbenom sistemu srpsko-hrvatskog jezika. 2) Budu}i da je rad pisan u okviru projekta Etimolo{ki re~nik srpskog jezika. 3) Tre}i ciq jeste primena dobijenih rezultata u praksi izrade etimolo{kog re~nika. dubqeg od op{teslovenske ravni. Tom prilikom ustanovqeno je da mnoge potvrde. ekspresivnim prefiksima (npr. Tako su formirani korpusi pojedina~nih prefiksa. {a-. ~e-.

5) uo~avawe zakonitosti semanti~kog odnosa osnove i prefigiranih oblika. u kojoj su ekspresivno prefigirani oblici grupisani prema prefiksu koji sadr`e. 2) prezentirani materijal. sam od sebe. korpusi pojedina~nih prefiksa bitno su se smawili. i druga. 2) inventarisawe ekspresivnih prefiksa koji se javqaju uz odre|ene glagole. ~V-. a zatim oblici koji do sada nisu analizirani u literaturi19 (te dve celine. Kod oblika koji su ve} razmatrani u literaturi taj komentar se svodi na citirawe relevantnih radova. gV-. Na~in izlagawa materijala je slede}i: prvo se navode oblici sa prefiksima (jednoslo`nim ili dvoslo`nim). me|utim. 19 U opticaju su bili i drugi mogu}i kriteriji klasifikovawa gra|e. mV-). . To je bio znak da je u~iwen dobar metodolo{ki potez kojim se do{lo do perspektivnog metodolo{kog postupka u prou~avawu ovog materijala. ja-). Tako|e. Ovako koncipirane. a ukoliko re~ do sada nije bila predmet etimolo{ke analize — predla`emo svoje tuma~ewe. Pojedina~ni prefiksi izla`u se slede}im redosledom: prefiksi koji sadr`e gutural (kV-. 3) registrovawe postoje}ih alternacija prefiksa ispred iste osnove. xV-. Prednost ovakvog pristupa. Nakon toga sledi etimolo{ki komentar. 6) uspostavqawe sistema prefiksa i sistema oblika koji ih sadr`e. prakti~no. verovatno}a tuma~ewa. ove dve grupe leksema predstavqaju centralna poglavqa rada. zatim ishodi{ni glagol. ve} uglavnom prema frekventnosti upotrebe. pri ~emu se prvo navode oblici koji su ve} razmatrani u literaturi. arealna distribucija. oblici nisu pore|ani azbu~nim redom (kao osnove). {V-). nisu jasno razgrani~ene. u kojoj su ekspresivno prefigirani oblici grupisani oko zajedni~kih osnova. izme|u ostalog. ali smo na kraju gra|u ipak rasporedili prema kriteriju: analizirano / neanalizirano (novo). 4) formirawe leksi~kih gnezda. prefiksi koji sadr`e labijal (pa-. bV-.. kwi`evno / dijalekatsko itd.UVOD 21 Nakon grupisawa oblika sa razli~itim prefiksima oko zajedni~kih osnova. sastoji se u mogu}nosti istovremenog izvr{avawa nekoliko paralelnih operacija: 1) inventarisawe glagola koji su podlo`ni ekspresivnom prefigirawu. Sistem ekspresivno prefigiranih oblika formirao se. prefiksi koji sadr`e likvidu (lV-) i prefiksi bez suglasnika (a-. Poglavqa o pojedina~nim prefiksima koncipirana su tako da sadr`e: 1) pregled literature o konkretnom prefiksu. npr. ve} slede neposredno jedna posle druge). Nakon prve i druge faze klasifikacije dobijene su dve grupe leksema: prva. prefiksi koji sadr`e dental (tV-).

Pored razvijenih leksi~kih porodica. wegov je ciq i da poka`e do koje mere su ovi glagoli ukoreweni u leksi~ki sistem. Ovaj drugi kvalitet po pravilu implicira onaj prvi. {to zavisi od potreba konkretnog slu~aja. ono se iznosi. sa svim zabele`enim potvrdama. U oba poglavqa — i o pojedina~nim prefiksima i o osnovama — znakom pitawa (?) ispred re~i signalizira se da data re~ mo`da odn. s jedne strane. a s druge — vrednost potvrde (ako imaju ekvivalente u drugim (ne)slovenskim jezicima). a tako|e i sva mogu}a zna~ewa rezervisana za razmatranu leksiku. oblici sa prefiksima izla`u su uglavnom azbu~nim redom. definicija zna~ewa ne odgovara navedenom primeru upotrebe lekseme u govoru (komentari ovakve vrste daju se u napomenama). s tim {to su u okviru svakog poglavqa koje sadr`i nekoliko varijanata (apofonskih. 22 U slu~ajevima gde je mogu}e i druga~ije tuma~ewe. 2) etimolo{ko tuma~ewe osnove i oblika sa prefiksima22. po~ev od prefiksa ba. Tehni~ke napomene U poglavqima o osnovama strelicom (è) je obele`en ishodi{ni glagol.) jedne osnove. npr. postoje i primeri koji su usamqeni. aspekatskih. zatim ishodi{ni glagol20. verovatno ne pripada razmatranom tvorbenom tipu. uz literaturu (ako takva postoji). 21 Taj redosled nije uvek po{tovan. Takav na~in prezentacije ima za ciq da poka`e frekventnost i areal razmatranih oblika. Osim toga.pa nadaqe21). Oni. Intervenisali smo samo u onim slu~ajevima kada. 20 Razmatrani glagoli prezentiraju se vrlo ekstenzivno. po na{em mi{qewu. ~ak na nivou hapaksa. Napomiwemo da su definicije zna~ewa analiziranih leksema (kao i kvalifikatori wihove ekspresivne vrednosti) preuzete iz izvora bez ispravqawa.. te varijante izlo`ene redosledom koji se za svaki konkretan slu~aj pokazao najlogi~nijim. Poglavqa o osnovama koncipirana su tako da se u wima izdvajaju tri celine: 1) prezentirani materijal (prvo se navode oblici sa prefiksima. fonetskih i sl.22 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Osnove se uglavnom navode azbu~nim redom. ili samo kao na{a pretpostavka. ili uz minimalna skra}ivawa (tako se. . mogu imati vrednost relikta (u slu~aju starih obrazovawa). u definicijama preuzetim iz RSA izostavqa redni broj i slovo pod kojim je navedeno dato zna~ewe). 3) komentar o semantici. tako|e i u kombinaciji sa „normalnimŒ prefiksima.

POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI .

.

Ovom prefiksu posve}en je niz radova. od svih tvorbenih elemenata analiziranih u ovom radu. Tako|e konstatuje da su ovi prefiksi vrlo frekventni u dijalektima ([anskiè 1972)24.-h. ko-. 23 Up. On smatra da ovaj prefiksalni tip slu`i prevashodno za tvorbu nomina i nominalnih obrazovawa od glagolskih korenova. Nikon~uk 1979. kao i na prefiksalni spoj sko-.(dijal. i pokazuje wihovo alternirawe (knaditi : gnaditi : naditi). Andreeva-Vasina 1985.na materijalu rus. .u preko ~etrdeset slovenskih leksema (Matzenauer 1881). ka-. g-). Debeqak dopuwava Miklo{i~eve primere potvrdama iz raznih slovenskih jezika. U etimolo{kim re~nicima prefiks ko. ka. dijalekata v. ali ukazuje i na {irok krug glagola sa ovim prefiksima.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 1) Prefiks kV(s. Analiziraju}i prefiks ko.(Debeljak 1954)23. ka-. i s. i Kurkina 1992:188–190. polaze}i od Miklo{i~a i ponavqaju}i neke Macenauerove primere. Malinovski. U tridesetak sln. [ic konstatuje da u slovenskim jezicima kao tvorbeni elementi postoje prefiksi k-. ka-. ~u-) na materijalu ruskog jezika. Macenauer izdvaja prefikse ko-. ku. gde su analizirani primeri sa prefiksom kou slovena~kom. ko. [anski zakqu~uje da su oni u funkcionalnom pogledu prefiksi a ne morfeme posebnog tipa.-h.sa palatalnom varijantom ~e. Autor zapa`a da postoji velika razlika me|u pojedina~nim slovenskim jezicima u kori{}ewu ovog tvorbenog sredstva u sferi glagola (Schutz 1965). ~o-). daju}i i kratak pregled mi{qewa o poreklu prefiksa ka-. re~i (ukqu~uju}i toponime) autor razdvaja prefikse sa vokalom (ka-. ~a-. 24 O prefiksu ko-. ~i-. ku-) Kao {to je ve} u Uvodu napomenuto. ko-.i wegove alomorfe (~e-. navodi tridesetak oblika sa prefiksom ko(Malinowski 1889). ga-) od prefiksa bez vokala (k-. {ko. najpriznatiji. Ukazuje tako|e i na pojavu s pred prefiksom (s-ko-). ka-. a samim tim i najvi{e obra|ivan u literaturi — jeste prefiks ko-. ko-.razli~ito se tuma~i.

v.i wegove varijante ka-.). Holub i Kope~ni konstatuju da prefiks ko. k-. kovoroØ. srodan sa predlogom *kã i partikulama -ka. koji se odnosi prema ko.i srodan got. kuvárk a Øâ .prema po-.u vezu sa zamenicom kØo. U ka{upskom etimolo{kom re~niku izdvajaju se prefiksi ka(SEK III 14 s. kune`iØâsà itd. te da postoji i sonorizovana varijanta go(Machek 263 s. co-. . ko-). a ukazuje i na alternacije ka. ko-2). *ku-).26 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Miklo{i~ smatra da su neke re~i sklone da vezuju inicijalni slog sa zamenicom kã. primere: naknada.-h. ku). ko-)./ ka-. kuÖad. koji se javqa ispred nekih glagola kretawa i nekih imenica (Skok II 116 s. {e. ko. Fasmer ne daje prefikse kao nosioce odrednice. nem. 25 Koje re~i su u pitawu vide}e se pri analizi izlo`enog materijala. ko-).25 Slavski tuma~i element ka-. paralelan sa op{teslovenskim i psl. ku~epa. kovr~ica.vv.smatra da je zameni~kog porekla.vv. ge-. 68 s.v.kao pa.prema pro. kavàza. On uglavnom prihvata stavove Miklo{i~a. kaverza./ ko-. haj-. ko. komuÖec sa. koleduha. ga-. a ne samo u onima koje navodi u pomenutoj odrednici. kadolb. kuverdaØâ .(Holub/Kope~ny 174 s. ga-. ku-. kuleø e ØiØâ . kunocec.(id. cho. Fasmer II s. Skok smatra da je u pitawu redak prefiks. Berneker tvrdi da se ovaj prefiks javqa u nekoliko mawe ili vi{e pouzdanih slu~ajeva. kusrat. kao predlog u glagolskim i imenskim obrazovawima.) (Miklosich 152–153 s. Macenauera. Mahek smatra da je ovaj prefiks identi~an lat. ka.v. za ko. kaÖeb). {ko-. kovrta~.ima ekspresivan karakter. koperlec sa). kudjabeá. da ima varijante sko-.v. s. lit. a posebno se isti~e arhai~an pejorativni prefiks ku. u dva slu~aja dovodi prefiks ka. nakostrije{iti itd. ka~uriØâsà. kadáub). On ovamo ubraja i prefiks ka-. kabluk.(Berneker 531–532 s. {a.(< ie. i to samo u onim slu~ajevima kad je posvedo~en i odgovaraju}i oblik bez prefiksa (up. predlogom k. {i. Bernekera. k u vereØâ . koverzenâ. Od ove zamenice on izvodi prefiks ko. ka. k u briØaØâ . kovrtaw. pra./ ko-. -kã (Sáawski II 16–17 s.i palatalizovane dublete ~e-.v. -ko.vv. kuzep). zastupqene u nizu re~i koje navodi (da pomenemo samo s.v. koji se u vidu relikta o~uvao u nizu ka{upskih leksema (id. ali ih izdvaja u nekoliko re~i. Skok izdvaja ovaj prefiks i u drugim re~ima.v. Malinovskog.kao redak (naj~e{}e pejorativan) prefiks. 67. ha-. koverkaØâ.

Podrazumeva se da se i u tim oblicima izdvaja prefiks *ko-. ÅSSÀ s. *kune`iti (se).vv. *kãnaditi. *korebati. *kolupati.-h. *kavârtã / *kavârtâ / *kavârtja. a wen glavni zagovornik i predstavnik — Truba~ov. *komariti (se). up. kobacati. *kokl’uka / *kokl’u~âka. *kamãditi. *korãdjavãjâ / *korãdjava. *konoziti. * kov â rzati / * kov â rziti . Nama se ~ini da je ovde do{lo do alternacije *koputiti se : krputiti se. *komâl`a?. *koveza. *kudâlatãjâ. *komãziti (se) / *komâziti (se)?. Na psl. *nakovesiti se. *koulãkã. *kaveza. putiti se). *kavârza. *konura. *kobeniti (se). kolebati se : krlebam se.(Bezlaj III 139 s. *kojariti (se). *kaderâ. *kodybati. *kolysati / *kolyxati27. koji ~itav sistem ekspresivnih prefiksa izvodi od elemenata zameni~kog porekla. *kovyriti / *kovyr’ati (se). *kalepa. * kov â rz â n ã(jâ) / * kov â rz â na . 28 U re~niku su date i rekonstrukcije svih izvedenica od psl. u ~ijoj se strukturi izdvaja ekspresivni prefiks kr.samo u ko{uta (Bezlaj II 72)26. *kotoriti / *kotriti. *koveji. *kolebãka.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 27 Bezlaj pretpostavqa postojawe prefiksa ko. *kobacati / *koba~iti.v. *kodâra. *komotati se?. *kotvorã? / *kotvora?. *koristânã(jâ).u ESUM i ÅSBM v. *kodrâ / *koderâ/ *kodr’a. *kodelâ i *kodrâ / *koderâ / *kodr’a.: *ka(o)blokã. Snoj pak tuma~i element ko. *kadâlba. nakrputiti se „na{epuriti se. *kazobã / *kozobã. *koristati / *koristiti. * kozvonã(k ã ) . *kurepati (se). . Pristalice pro26 Kao kuriozitet pomiwemo tuma~ewe glagola krputiti se „kostre{iti se (o `ivotiwi)Œ. gizdavo se obu}i (o `enskoj osobi)Œ. Za~etnik pronominalne teorije je Miklo{i~. *kunega?. *kokãrica. *koverzslo. *kãdãbovati?. *koristâ. *kaverã. *korepati. *kovirati. nivou izdvaja se ~itav niz obrazovawa koja sadr`e razmatrani prefiks. 27 Druga~ije Varbot 1989:57. *komigati. *komuditi. *koveriti?. sa svim wegovim varijantama. *kuzobã. *koverditi?. *kovortã. *kavorna / *kavornã. O tretmanu prefiksa ko. *komudânãjâ. gore. *kãmetiti.28 *kodâla / *kodâlo. *kadybati. *kovârkati. sa uobi~ajenom pojavom likvide r na mestu vokala.izdvajaju se dve teorije o wegovom poreklu: pronominalna i prepoziciona. *kuvârtati (se). *kozyrã/â. *kojasnoti (se)?. dok se o wegovom prisustvu u drugim leksemama ne izja{wava decidirano. *kotãr~â. *kometati?. s. *kolybati (se). *kozyriti (se). *kanura. *kovitâlati. ali mi ih kao sekundarna obrazovawa ne navodimo.vv. *kudâla. *kovârza. *kadâlbã. U okviru iznetih mi{qewa o prefiksu ko. *ko`egã?.kao ekspresivni prefiks (Snoj s. *kopârica. *karu`ina? / *karo`ina?. {to osporava Kurkina 1997:204–205. kolebati). *kumekati?. *kodelâ. *kolebati (se). *kovârtati / *kovârteti. *kome{ati?. up. *kovârtã.

snalaziti se. Vajan. u kojima je prisutan pun oblik *ko < ie. mu~iti seŒ (RSA). Ostali autori.29 Prvim predstavnikom prepozicione teorije mo`e se smatrati Berneker. U takvim slu~ajevima ograni~i}emo se na navo|ewe izvora u kojima se data leksema tuma~i. kobeqati se „micati telom. Detaqnu analizu literature o ekspresivnim prefiksima i pomenutih teorija o wihovom poreklu daje Moskov 1981:45–55. imovinom). sg. pokretati (se). „s mukom se kretati. vaqati seŒ Lika. kobrqatiŒ Uskoci (Stani}). „jedva i}iŒ. „kotrqati (o kamewu)Œ Piva (Gagovi} 2004). Zakqu~ak). razre{ava ~iwenicom da Truba~ov i ovom œpredlogu-posleloguŒ tako|e pripisuje z a m e n i ~ k o poreklo (l. œjedva sastavqati kraj s krajemŒ Timok (Dini} 1988). izlaziti na kraj (s radom. *kom (ÅSSÀ 13:170–171 s. poslovima. 63–67. ili su tuma~eni na drugi na~in. predlogu *kã(n) (< ie. œtruditi se. me|utim. 30 Ve}ina oblika navedenih u ovom poglavqu ve} je razmatrana u etimolo{koj literaturi. *ko. ka. ako je to potrebno. te bi govorila u prilog zameni~kom poreklu razmatranih prefiksa. Nedoumica se. a wegovim sledbenicima — Slavski i eventualno Skok. Kad su u pitawu etimolo{ki re{ene re~i. Ovo kao da stoji u suprotnosti sa stavovima samog Truba~ova o poreklu prefiksa ko-. œizvla~iti se iz neprilikeŒ Ma~va (gra|a ERSJ). uz dodatni komentar./ *kã. posebno se komentari{u. „v./ ku. On nagla{ava da ra{ireno mi{qewe kako se predlog *kã ne javqa kao prefiks (koje zastupaju Benvenist. gmizatiŒ. iako priznaju postojawe prefiksa ko-.Œ Pro{}ewe (Vuji~i}). nego i oni kao *kodelâ. Kope~ni) elementarno opovrgavaju ne samo primeri kao *kãnaditi. `iveti i sl. mada ne uvek i jednozna~no protuma~ena.c. *ku / *kuom). fig. PRIMERI : 30 ko-beqati impf. i svih wegovih izvedenica „normalnimŒ prefiksima. doprinos na{eg rada vidimo pre svega u evidentirawu svih potvrda datog ekspresivno prefigiranog oblika. mada iz wegovog tuma~ewa nije jasno da li on pretpostavqa i zajedni~ko poreklo ovog prefiksa sa predlogom k.(v. „naporno. œklimati se. kobeqa 3. ~ime se pokazuje frekventnost wegove upotrebe. ~ime se sti~e predstava o wegovom arealu. naporno 29 Varijantnost psl. izneta u odrednici posve}enoj psl. a ova teorija je svoj puni odraz na{la na stranicama ÅSSÀ. [anski. izvla~iti se iz kakvih te{ko}a. kobeqat (se) „kretati (se). . klatiti se. i}i. koprcati se. Indikativna je i jedna Truba~ovqeva opaska. *kã(n)). s mukom i}i.). „jedva se kretatiŒ.odgovara indoiranskoj ka. ne izja{wavaju se konkretno o wegovom poreklu. Primeri koji do sada nisu razmatrani u literaturi.28 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI nominalne teorije su i Fasmer (delimi~no).v. pomerati seŒ (RSA).

iskotrqatiŒ Uskoci (Stani}). „izvu}i seŒ Leskovac (Mitrovi}) na-ko-beqati pf. otisnuti se. œmu~no `iveti. kosti mu se kobeqale po grobu Piva (Gagovi} 2004).Œ (RSA).Œ: Do skoro je bijo quta sirotiwa. Uskoci (Stani}). al’ te{ko Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. „do}i s naporomŒ Vojv. jedva opstajati. iz istog izvora oblik kombati se œsastavqati kraj s krajem. zakobeqati se „po~eti se kobeqati. œid. nakobeqati (se) „nagomilati (se) kobeqaju}i (se)Œ Uskoci (Stani}) o-ko-beqati pf. oburvati se. „koprcati seŒ Leskovac (Mitrovi}). (RSGV). i sve tako Ro`aje (Had`i})31 do-ko-beqati pf. iskobeqam se 1. odroniti seŒ. koji bi mogao sugerisati da je glagol kombeqati se zapravo wegova sufiksalna izvedenica (sufiksom -eq-). Vasojevi}i (Bori~i}). kobeqati seŒ CG (RSA). pre`ivqavati nekakoŒ Zagara~ (]upi}i 1997). mu~iti seŒ. 2004). œid. „zakotrqati. kobeqa se 3. œspasiti glavu. sti}i s naporom. sg. „kotrqaju}i dopremiti ne{to odozdo gore. kobeqam se 1. izvu}i se. od proqe}a do zime. œjedva izi}iŒ. kombeqati se œopstajatiŒ: Kombeqamo se od zime do proqe}a. Piva (Gagovi} 2004). krenuti kotrqaju}i seŒ Komarnica (RSA) is-ko-beqati pf. „u~initi da se ne{to po~ne kotrqati. œposti}i ne{to s mukom. otisnutiŒ: Pu{ti mene. . ko-m-beqati se „v. „nakotrqati. „spasti. otkotrqatiŒ: Zakobeqa krqu sijena i otkotrqa pravo na torinu Piva (Gagovi} 2004). okobeqati se „po~eti se kotrqati. „dokotrqati. navaqati. izvu}i seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). Vojv.Œ: Kobeqa se kâko pile u ku~ina. izvu}i nekoga iz te{kog polo`aja. situacije i sl. s te{ko}amaŒ. jedva sastavqati kraj s krajemŒ: Kobeqam se nekako. osloboditi (se) ne~ega. oburvati. „dokotrqati seŒ Uskoci (Stani}) za-ko-beqati pf. iskobeqat se œiskoprcati seŒ. sg. iskobeqat (se) „izvu}i (se). neprilikaŒ (RSA). sg. a oskora se iskobeqo i sa‰dŠ ti je na kowu. s te{ko}omŒ (RSA). „iskliznutiŒ: Stadok na nakav kamen a on se iskobeqa.Œ. ispetqati se iz neke te{ke situacije. (RSGV). nanetiŒ: Ko li je ovo nakobeqo kamewe. iza}i iz te{ke situacije. 31 Up. dovaqatiŒ (RSA). „id. ja }u ga ‰kamenŠ okobeqati. Uskoci (Stani}).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 29 `iveti. iskobeqati se „spasti se s nekog opasnog mesta. pa drepik Piva (Gagovi} 2004). dokobeqati se „do}i. s naporom (se) i{~upatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). provu}i (se). spasiti (se). Uskoci (Stani}).

). sa drugim sufiksom gombesati se „glo`iti se. gaveqak m. „skotrqatiŒ: Mi sidijasmo ispot puta. te{ko se kretatiŒ Para}in. vrteti seŒ. odatle gabeq „kova~Œ. „i}i nesigurno. „ciganski. ne izlazi nikud. gobeqa se „jedva se kretatiŒ. umalo nas grdom nagrdi Piva (Gagovi} 2004). jedva i}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) do-go-m-beqat (se) pf. gabeqa on|e oko ku}e. œglo`iti se. prethodnu napomenu). prepirati seŒ: Gombeqaju se izme|u sebe (RSA) < gombati / gombati „id. 34 Up. sg. „malo dete koje je . „gaveqatiŒ Uskoci (Stani})34 32 Ovde svakako treba ra~unati na uticaj glagola gombeqati se „vrpoqiti se. kuburitiŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. romskiŒ Uskoci (Stani}). up. skobeqati se „si}i kotrqaju}i seŒ id. sg. „k o b e q a t i ( s e )Œ Uskoci (Stani}). œsi}i. œte{ko `iveti. Temni} (RSA) go-m-beqat (se) impf. 33 Treba pretpostaviti i uticaj imenice Gabeq „Ciganin (~erga{)Œ. „s naporom. „izvu}i se.Œ Crna Reka (Markovi} 1986). „s mukom. fig. „i}iŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). 2004) iz-go-beqati se pf. „sna}i seŒ. teturaju}i se. U pitawu je isti tvorbeni model kao kod kombati : kombeqati (v. tobo` da ne{to pomogne ali slabo CG (RSA). jedva gabeqam vuda oko ku}e Piva (Gagovi} 2004) iz-ga-beqati (se) „izi}i gaveqaju}i. a neko skobeqa kamen. Vrawe. gabeqski adv. napraviti (nekako)Œ. nakazaŒ CG (RSA).. i ga-veqati „gabeqatiŒ Uskoci (Stani}). vu}i seŒ: Ostarila je mnogo. œbogaq. otkobeqati (se) „otkotrqati (se)Œ id.30 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI œsti}i negde kotrqaju}i seŒ. œu~initi. skobeqa (se) 3. Leva~. œbiti u `ivotu. Lika (RSA) ge-beqati impf. mu~iti seŒ Vrawe (RSA). kuburiti. fig. `ivotaritiŒ: Ne `ivim ja. œnemo}no ne{to raditiŒ.Œ. Uskoci (Stani}). „id. prepirati seŒ: Vazda se oko ne~ega gombesaju (RSA). œjedva i}i. spustiti seŒ Radimna (Tomi} 1989) VARIJANTE / PARALELE: go-beqati (se) impf. Temni}. œ`ivotariti. (ibid. me{koqiti se. vu}i seŒ: Nijesam ti vi{e kadar nikuj.Œ. gobeqa 3. jedva do}iŒ id. „id. i tako `ivimo ko za inat. i s k o b e q a t i s eŒ Uskoci. Lika. „te{ko. i s k o b e q a t i s eŒ Vojv. izgaveqati (se) „izi}i gaveqaju}i. no gabeqam Uskoci (Stani}). „jedva i}i.) iz-go-m-beqati pf. œbauqatiŒ. (ibid. (ibid. s mukom iza}iŒ: Jedva se izgombeqasmo iz [qivi}a potoka uz onu stranu Draga~evo (gra|a ERSJ)32 ga-beqati impf.) s-ko-beqati pf. i s k o b e q a t i s eŒ Uskoci. (RSA). „`iveti gabeqskiŒ33: Gabeqamo.

(ko)beqati. uz obja{wewe da je element h ovde sekundaran. negodovatiŒ id. dijal. kopkatiŒ Bosna (< kop-eq-ati?). pomalo poslovati. ili je. kobeljati)36. „i s k o b e q a t i s eŒ Gacko (RSA). „dete koje je tek prohodalo pa nespretno i nesigurno kora~aŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). gegati seŒ rekonstruisan psl. i s k o b e q a t i s eŒ CG (RSA). mu~iti seŒ. belhati (se) „hramati. gaveqina f. kolebati (< *ko-lebati) (Machek 50). U odrednici se opovrgava Bernekerova i ^opova rekonstrukcija ovog ~e{.Œ. jeziku sa~uvana samo u prefigiranim oblicima. „osoba koja se jedva kre}eŒ. Vezu sa peqati pretpostavqa i Tomanovi}. oblik *bel’ati? / *bel’ati? (ÅSSÀ 1:185). budu}i da je za ekspresivnu leksiku karakteristi~na zamena glasa r vokalom (v. gambuqa f.i pomi{qa da bi ishodi{ni oblik mogao biti glagol peqati. kopeqati se „koprcati se. „kopeqati seŒ. Oni upu}uju i na Mahekovu pretpostavku o mogu}oj vezi sa ~e{. ako bi zaista osnovno zna~ewe glagola bilo œvaqati. „d o k o b e q a t i s eŒ: ‰OnŠ se ‰nameriŠ na novce. ga-buqati „te{ko se kretati. ~ija bi kontinuanta moglo biti i s. kotrqatiŒ. brqati). „koji mnogo zamara. iskopeqat se „id. onda bi se oblik kobeqati mogao protuma~iti i kao fonetska varijanta osnovnog kobrqati „id. po~elo da pu`eŒ. . U prilog tome govori i ~iwenica da je na osnovu ~e{. On u glagolu izdvaja prefiks ko. dok je povratni oblik mogao pretrpeti i semanti~ki uticaj glagola koprcati se. Kao {to sinonimno kulhati poti~e od *kul’ati (Machek 306). pak. tako i belhati. nesigurno kora~ati (o tek prohodalom detetu)Œ. po mi{qewu autora ÅSSÀ. koja pretpostavqa i druga~ije poreklo: ko-peqati impf. Glagol *beqati (se) nije posvedo~en. kao u kulhati. ga-m-buqati „nespretno. Piva (Gagovi} 2004). „pone{to raditi. raduckatiŒ: Prebiram ovu zemqu u ba{~i – ~o’jek mora ne{to da kopeqa Gacko. i ~e{. kopeqkati dem. belat „quqati. a da se od wega metafori~ki razvilo zna~ewe „truditi se. {epati. koji mora dugo i strpqivo da se radiŒ: Pekmez od drenke mlogo je beqa{an za pravewe Vrawe (Zlatanovi}).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 31 do-ko-peqati se pf. koji tuma~i glagol iskobeqati se kao rezultat kontaminacije iskopeqati se + izbaviti se (Tomanovi} 1938–1939:205). Potkozarje (Dalmacija). ge-veqati „gaveqatiŒ Uskoci (Stani}). Zakqu~ak).-h. 36 Me|utim. bacakati seŒ: Po~eo se kopeqati na zemqi kao zaklano pile Bosna. 35 Osnovni glagol ima ne{to druga~iju semantiku. „kopati. œbuniti se. up. te mu za rukom izi|e da ih se dokopeqa ‰dobaviŠ BiH (RSA) is-ko-peqati se pf. jedva kora~atiŒ Uskoci (Stani}). sa kasnijim onomatopejskim varirawem p > b (Skok II 118 s. mo`e poticati od *bel’ati. kopeqkati se dem.v. ali mo`da se odgovaraju}a osnova -beq(ati) krije u obliku beqa{an adj. izgeveqati „izi}i gaveqaju}i.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)35 · Skok smatra da je osnovno zna~ewe glagola kobeqati — „vaqati. (RSA).-h. up. oblika kao *belãgati. gavequ{a „id. uquqkivati (dete)Œ.Œ (v. kotrqatiŒ. ova osnova u s.

{to ~esto za posledicu ima nemogu}nost utvr|ivawa kona~nog re{ewa. krqeba „jedva i}i. ko-lebati / koqebati impf. lelujati (ne{to)Œ. zaquqati.> *bel’-? (l.). nesiguranŒ Vojv. œzatalasati seŒ. teturati. œklatiti se. Da li je u pitawu metateza ne mo`e se sa sigurno{}u utvrditi. œbiti neodlu~an. œvijoriti. nepouzdanost. klipsatiŒ (RSA). „quqati. po~eti propadati (ekonomski)Œ Banat (RSA). lepr{ati. zibati (kolevku. jedva se kretati. istrgnutiŒ: Iskoleba je ono drvo ka da nije imalo korijena CG. klatiti seŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). kolebati (se) „pomerati se. formalnih i semanti~kih kontaminacija. dete i sl. pomutitiŒ Uskoci (Stani}). pomutitiŒ. œudariti u neki veliki posao. (ibid. pokazuju i slede}i primeri: zakolebati „udariti u neki veliki posao. œposrnuti. fig.). Ovaj sloj leksike karakteri{e prisustvo razli~itih fonetskih promena.32 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na osnovu ~ega zakqu~uju da bi i rekonstruisani psl. zaquqatiŒ. iskoqebati se „id. zakolebati se „zaquqati se. preduzeti ne{to krupnoŒ BiH. „zaquqati se. oblik mogao biti rezultat stare metateze *leb. „zapo~eti kakvu gradwuŒ Piva (Gagovi} 2004). œuzdrmavati. nepouzdanim.Œ (RSA) kr-leba se 3. œu~initi nesigurnim. „hodati zanose}i se levo-desnoŒ Lu`nica (Mani}). zawihati seŒ. potresatiŒ. zakolebati „zapo~eti kakvu gradwuŒ: Eno Piwovi sinovi zakolebali staju o‰dŠ dese‰tŠ metara du`ine Piva (Gagovi} 2004) : zakobeqati „zapo~eti neki posaoŒ: Zakobeqo Stojan i uveliko pravi staju id. pokolebati seŒ. impf. „pokrenuti iz ravnote`nog polo`aja. iskolebati se „iskobeqati se. zaglibiti se (obi~no u materijalnom pogledu)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) is-ko-lebati pf. gibati seŒ. œpokvariti se (o vremenu)Œ Uskoci (Stani}). preduzeti ne{to krupnoŒ BiH (RSA). zawihati. klimavo. œuznemiriti. œpokazati neodlu~nost. Navedene varijante odn.c. œzapasti u te{ko}u. paralele razmatranog glagola jo{ jednom pokazuju svu slo`enost leksi~kog materijala koji je predmet na{eg istra`ivawa. (RSGV) za-ko-lebati pf. „zawihati. varijacija. zateturati seŒ. zakolebat (se) „stati se kolebati. klimatiŒ. œpokretati tamo-amo. mrdati. izvu}i seŒ Zorunovac. ali da su oblici kolebati i kobeqati me|usobno povezani. sg. jedva gurati nekako . izvaditi. kretati se teturavo. postati neodlu~anŒ. wihati. „rasklimav{i izvu}i. quqati se. zawihatiŒ. œi}i.)Œ.

„uznemiriti (se). „dovoqno dugo se kome{atiŒ (RSA) us-ko-me{ati (se) pf. me{ati se. BER 3:208). i komr{qati œkome{ati. œpomerati se. laibas œtanakŒ itd. 38 Ovamo mo`da i komesati „mrsiti kosuŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). zakome{ati se „uskome{ati se. kolebaà se.v. acc. ose}ati mukuŒ (RSA). uzbuniti (se). uzburkati se.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 33 kroz `ivotŒ Timok (Dini} 1988). Oblik krleba se iz jugoisto~ne Srbije svakako je u vezi sa bug. kol e bati . id. dok se u bugarskom etimolo{kom re~niku tuma~i kao rezultat kontaminacije (v. . kolebaØâ. 530 s. vrpoqiti seŒ.v. vrzmati seŒ. i ESUM 2:510–511 s. kome{ati se „kretati se. micati. pomerati u raznim pravcima.Œ Potkozarje (Dalmacija) is-ku-mije{ati pf. buniti se. pokretati se u masiŒ. œme{koqiti se. pokome{qati se œuskome{ati seŒ [umadija (gra|a RSA). Skok II 255–256 s. œpokretati tamo-amo pojedinim delovima telaŒ Uskoci (Stani})38. kãrlebam (se). v. izmrsiti. uzrujati (se)Œ Uskoci (Stani}). Up. bunu. iskrqebati (se) „izvu}i (se). kovitlati seŒ. œizazivati nelagodnosti u stomaku. m e { a t iŒ. Matzenauer 1881:187. i}i u raznim pravcimaŒ. kolibaØi. zamrsitiŒ. iskobeqati (se) (iz kakve neugodne situacije)Œ Zaglavak (RSA.v. koje Moskov izvodi od ka. fig. Moskov 1965:72. mrsitiŒ.+ *lebam (Moskov 1971:423). Fasmer II 288 s. dospeti u uzbu|eweŒ (RSA) na-ko-me{ati se pf. „po~eti kome{ati. iskomr{qati œiskome{ati.v. ko-me{ati impf. drmusatiŒ. œuzbuniti se. ispreturatiŒ (RSA) 37 Sasvim suprotno tuma~ewe Skok daje s. kolijevka. „uzbu|ivati se. œvrpoqiti seŒ Uskoci (Stani}). kretati ne~imŒ.v. mrdatiŒ. œdizati ustanak.v. protiviti seŒ. Druga~ije Sáawski II 347–348 s. inf. uznemiriti seŒ. „uzbuwivatiŒ. „(po)kretati. zavijati. „izme{ati. *kolebati (se). Schuster-[ewc 599–600. za osnovu up. negodovati. labav. uskomje{ati se œid. kol e bati .v.?) · Od psl.+ *lebatiŒ (Skok II 125). buniti seŒ (RSA). BER 2:550–551 s. Up. micati. Machek 268 s. gde decidirano ka`e: „Ne}e biti prefiks ko.. œtresti.v. ÅSSÀ 10:129–130 s. œ(oko koga) obigravati. ESJS 6:327 s. lit. œqutiti se.v. njihati (se) 37 . *ko-lebati (se).v. kome{ati se „kretati se u svim smerovima bez redaŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) za-ko-me{ati pf. koleba} (sie). œ~initi pokrete nekim delom tela u raznim pravcima.

œpribavitiŒ (Vuk). œnadomestiti. œsastavqati pesmu. RSA) do-k-naditi pf. obe{tetitiŒ. œdopuniti. up.-h.v. ?k-naditi impf. nadometnuti (u pri~i. tepiheŒ. i ÅSSÀ 18:215–217 s. œna{iroko i naduga~ko pri~ati. snovati. up. Otok u Slav. Murko 1937). zast. s obzirom na veoma ograni~enu upotrebu glagola knaditi (isknaditi) „stvoriti tekst narodne pesmeŒ. knaditi (< *kãnada œgomila pawevaŒ < *kãnã / *kãnâ) koji prihvata i dopuwava Murkovo tuma~ewe (v. 39 Ovamo mo`da i krmije{iti se „protezati se. œsastaviti (pesmu. ÅSSÀ 22:8–9. me{koqiti seŒ Dubrovnik (RSA) (tako Skok II 133). nadoknaditiŒ Bukovica (RSA) is-k-naditi pf. pevati o nekome. kraj s krajem)Œ Siw. pesmi)Œ (RSA. œdati ne{to kao naknadu.c. kititi.i glagola me{ati / mije{ati.umesto ko-. *naditi) v. sastaviti (pesmu i sl. fig. œslo`iti u jednu celinu. Matzenauer 1881:187. „previrawe. RJA) ras-k-naditi pf. kome{aweŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})39 · Spoj prefiksa ko. Ajeti smatra da. Skok II 133 s. Zaørudskiè 1989:125–127. kendo „pevati. * kãnaditi . vestiŒ. potvrde. wegov izvor treba tra`iti u alb.v. dodati. Moskov 1965:71. *kome{ati? (gde je psl. U obliku iskumije{ati do{lo je do pojave prefiksa ku. ~elikom o{tricu sekire. (Skok l. œid. za koju se smatra da bi mogla biti i lokalna inovacija). dodat na osnovu *naditi. kome{ati (se). kolebati : krleba(ti).)Œ (RSA) na-k-naditi pf. vestiŒ. spevati pesmuŒ (Ajeti 1985:8). micati se (o detetu koje se budi). œsmi{qati.v. „davati naknadu. œdodati. rasutiŒ Makarska (Skok II 108 s. oblik rekonstruisan samo na osnovu s. Up. nadoknaditiŒ (RSA) na-do-k-naditi pf. ÅSSÀ 10:171 s. *me{ati (se). o ne~emuŒ (RSA) : naditi œoblagati nadom.v.Œ. izmisliti. œrazgoditi. razmi{qatiŒ.34 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ku-me{awe n. Kurkina 1981a:25. „ukra{avati vezom. up. Debeljak 1954:173. po svojoj `eqi doterivati iskaz o ne~emu. nakna|ivatiŒ.v. ÅSSÀ 13:198 s. knaditi) s-k-naditi pf. . O ishodi{nom naditi (< psl. ispevati. dovr{iti. Druga~ije Skok II 108 s. Kurkina 1982:21–22.) · U ovom glagolu izdvaja se prefiks kã-. œpraviti sagove. sabqe i ostalog se~ivaŒ (Vuk.v.

œostvariti kakvu dobit iz ~ega na {tetu drugoga ili koriste}i se ne~ijim nepovoqnim polo`ajemŒ (RSA) · Up. primeniti {to. „biti od koristi. 41 Up. vaqati seŒ Ozaq (Te`ak 1981) pre-ko-baciti se pf. promicati. ritatiŒ Bukovica. a drugi bi mogao biti i fonetska varijanta oblika iskobe~iti „id. Prvi oblik ima druga~iju semantiku. b a c a t i s e. Od novijih re~nika.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 35 ?ko-ristiti / koristiti impf.v.. skakatiŒ Tre{wevo (RSA). kobêcati se „prebacivati se preko glave. . naglo iskakati ili uskakatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997)43 40 Tako i Varbot 1972:65–70. iz istog izvora ba~at (se) „bacati (se)Œ.v. œiskori{}avatiŒ. ipak daju}i prednost Miklo{i~evom izvo|ewu imenice korist od glagola koriti (Skok II 155 s. œ(u)~initi dobro prijaju}i. 42 Nije sigurno da ovamo spadaju oblici kobacati „gacati. koje se u ÅSSÀ odbacuje (Snoj 261 s. doprinositiŒ. „prevrnuti se preko glave. dobit i sl. izbuqiti. korist. s tom razlikom {to ona pretpostavqa primarnost imenice u odnosu na glagol. kubacat (se) „brzo prolaziti. uradi. koja bi ukazivala i na druga~ije poreklo. laje. œupotrebqavatiŒ. kobacat „kolutatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). primewivati (ne{to) na pogodan na~in. „korisno upotrebiti. na~initi kolut napredŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993)42 ku-bacati impf. „juriti u skokovima.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). izvla~iti koristŒ (RSA) is-ko-ristiti / iskoristiti pf. korist). ko-bacati se impf. Snojev i Bori{ev prihvataju ^opovo tuma~ewe. korzys}). gode}i (o jelu i sl. Vojv. Machek 279 s.)Œ. korisno se poslu`iti ~imeŒ. korist. Dubica (RSA). tapkatiŒ: Pas ~uvar .. Jedino se u ova dva etimolo{ka re~nika predla`e etimologija koja podrazumeva prisustvo ekspresivnog prefiksa ko-. ÅSSÀ 11:70–73 s. omogu}avati da se ne{to postigne. œimati koristi. juritiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990).Œ (v. Borys 251 s.v.Œ. 43 Up. Skok bez re{ewa. Potkozarje (Dalmacija). iz istog izvora imenicu kobacawe „vaqawe po tluŒ. kobacat se Mihaqevi}i (Peru{i} 1993)41. *koristâ. ali ne postoji saglasnost u pogledu osnove: * ristati „gonitiŒ40 ili *rystati (detaqno v.vv. ‹ se „upotrebqavati (ne{to) za svoje potrebe. „koprcati se. ESJS 6:339–340 s.v. œiskori{}avati ostvaruju}i prednost. koristâ). korisno se (po)slu`iti (ne~im)Œ. kobacat se „id. preimu}stvo..v. be~iti). kubacat (se) „bacati se. iskola~iti (o~i)Œ (RSA). *koristati / *koristiti. A za tim ~eta gusaka kobaca i is-ko-ba~iti „izbe~iti.

ku-m-basiti „naglo. BER 3:71 s. vrzmati seŒ Vojv. presko~iti. 45 U odrednici se neopravdano navodi i oblik koba~iti „uhvatitiŒ. O ishodi{nom glagolu bacati up. „koprcati se.v. „izjuriti ska~u}iŒ Tre{wevo (RSA) kubac interj.36 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ku-baciti pf. bacat.v. kobacati. jurnuti. Skok nema. *bacati. klisnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) is-ku-bacati pf. Skok II 117 s. Grickat 1955–1956:64.v. ÅSSÀ 10:178 s.Œ CG (RSA). za ozna~avawe skoka Zagara~ (]upi}i 1997) ku-m-bacati se impf. „naglo sko~iti. ko-motati se impf. *motati.v. varijante: ko-basati se „id. *ko-motati (se). vi{ da se vu~e.Œ Vrgada (Juri{i}) · Od psl. projuriti. kobacajo. Kurkina 1982b:184. ku-basati „skakutati tr~e}iŒ CG (RSA). prikobeci(t) se „prevrnuti seŒ Sumartin (Novakovi} 1994:133) prema becati se „trzati seŒ: Kako xukele laju. poletetiŒ Tre{wevo. (RSA) za-ko-motati pf.v. kubacnuti „id. Druga~ije Berneker 532 s. ÅSSÀ 1:118–119 s.46 44 Up. Ve} je i Macenauer ukazao da je tvorbeno ra{~lawavawe ovog glagola na prefiks ko. ko-becati se „v. id. Up. bac. tako se volovi becaju. bacam. zakomotati se „z a m o t a t i seŒ: Eno se tele zakomotalo. 46 Up.v. obavitiŒ: Zakomotaj tovarninu oko glavara. kubacam.v. udavi}e se — Zmija se zakomotala oko grane i {i~e Piva (Gagovi} 2004) o-ko-motati pf. *kobacati / *koba~iti?45. Skok I 84–85 s. Up. koji semanti~ki. koba~a). Snoj 242 s. ERSJ 2 s.v. *bacati (se) / *bocati (se). i {emetati (v. „uviti. *komotati se?. becnuti se „kratko se trznuti. „brzo proma}i. ÅSSÀ 10:86 s. Kolubara (gra|a RSA). (RSA). umotati. SP 1:174 s. becnuti se „trgnuti seŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995).v. ESUM 1:154 s. usko~itiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). prese}i seŒ Kolubara (gra|a RSA). Matzenauer 1881:185.v.Œ Dvorska. zaviti. Malinowski 1899:119.).v. „m o t a t i s e. bacati. kobacati. okomotati „id. Potkozarje (Dalmacija). naglo posko~iti. 93. Zaørudskiè 1989:141–142. Varbot 1981:35. a verovatno i etimolo{ki (v. bacati. œodjednom sko~iti u voduŒ Uskoci (Stani}). upla{iti se. o m o t a t iŒ Uskoci (Stani}).v. kobacati seŒ Dalm. odstupa od ostalih primera. . BER 1:37 s. {V-). Moskov 1965:71. kubacnut (se) „baciti (se). * ko-bacati . 20:44–47 s.v.v. bezglavo nekud krenutiŒ. „obmotati. Skok II 117 s. Machek 41 s. ritati seŒ (RSA)44 · Od psl.i osnovu ba~iti nesigurno iz semanti~kih razloga ( Matzenauer 1881:185). Banija i Kordun (Petrovi} D. sko~iti energi~no i naglo.v.

). (RJA)47 na-k-moliti se pf.na glagolsko-imenski koren *rep-50. iskorijepiti. naravno.. œnagnuti se nad ne{to. sl~. „zaceniti se od smehaŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). sneveseliti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). nakloniti seŒ. ne dopustiti kome da lenstvujeŒ. za ovaj oblik up. ukorijepit se œslepiti se u posudi u kojoj se kuva ili iz koje se jede (o hrani)Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). stisnuti. Iako se s. pomaqatiŒ: Kako kad komoli spu` roge na dvor stree — Eto jur prvi zrak komoli bilih zor Zadar XVII v. glagol tretira kao izuzetak. retko „p o m o l i t i. i u obliku bez ekspresivnog prefiksa. ÅSSÀ 10:174 s. œpobrinuti se o nekomeŒ. natovaritiŒ. Debeljak 1954:174. ekspresivno obrazovawe nastalo verovatno dodavawem prefiksa ko. povrediti nekoga ru`nom. ali se 47 Nije sigurno da ovamo spadaju i pokomolit „poraditi {togod. œprisiliti koga da radi. pojaviti se. gore repit „lupiti. u{}erepit se „posva|ati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). 49 Nije jasno spadaju li ovamo i oblici u-ko-repiti se pf. Ista dilema va`i i za repiti se „praviti se va`anŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). 48 U odrednici se. rzepi} sie œzalepiti seŒ (Bezlaj l. up. . *korepati. 19:185–186 s. *narepati / *narepiti (ÅSSÀ 22:243). œudariti. gde se navode s. uprtiti.v. nadviti seŒ Uskoci (Stani}) · O obliku sa prefiksom ko-. uhvatiti. o{inutiŒ (ali up. ukelepiti „stegnuti.-h. navode i ~e{. porepiti se „opru`iti se u nevreme ili u prisustvu stranog ~eqadetaŒ (Aleksi} 1935:90). Uz oblik ukerepiti svakako ide i u{}erepit „uzeti i du`e ne pu{tatiŒ. potvrde u kojoj se izdvaja prefiks ko-. (?) zast. i{~upati s korenom. uprtiti. is-ko-rijepati „id. Petleva 1973:33. u-ke-repiti „uhvatiti nekoga tako da ne mo`e da mrdne.v.-h. poq. udaritiŒ): Prekerepili su ga pro rbata i o‰dŠ tada stalno pobolijeva Piva (Gagovi} 2004). korijen). k o mbol . u{inutiŒ: Prekerepilo ga u krsta i ni makac. lekseme koje imaju sasvim druga~iju etimologiju. pose}i. „razvaliti seŒ Sumartin (Novakovi} 1994:142)49 · Skok pomiwe oblike korijepiti (XVI vek). *komoliti48. pojaviti se na vidikuŒ. ?is-ko-repiti / is-ko-rijepiti pf.v. stisnutiŒ. „izvaditi. œveoma uvrediti. œpoviriti. natovaritiŒ Uskoci (Stani}). *moliti.-h. „pokazati se.Œ CG. Kurkina 1975:34–38. id. o{trom re~juŒ (RSA) us-ko-repi(t) se pf. stegnuti. skorijepiti i izvodi ih od korijeniti zamenom sufiksa -en nepoznatim sufiksom -ep (Skok II 154 s. œpodi}i na sebe ne{to te{ko. pored s. kao i o osnovnom glagolu -moliti up. barem ne{to uraditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). narepati se „najesti seŒ. nap. okomoqit „snu`diti se. 26. Skok II 132–133 s.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 37 ko-moliti impf. pre-ke-repiti „zaboleti (krsta).c.v. uni{titi do korenaŒ. i rus. 50 Ovaj koren sre}e se. nije jasno zbog ~ega mu nije posve}ena posebna odrednica. pogledatiŒ : na-moliti se „pokazati se. upregnuti. mak. U ÅSSÀ 11:67 rekonstrui{e se psl. *moleti.

ko-mizati se impf. . {emigati. 53 U semanti~kom pogledu up. galama.i *-myz-. *ko-miz(g)ati ili *ko-myz(g)ati. up. Up. repat impf. Up. sln. Skok III 129 s. koje navodi Kurkina govore}i o *muz(g)ati (Kurkina 1974:67). Up. glagol up. {aromága „luwaloŒ. ÅSSÀ 10:180–181 s. „do}iŒ Uskoci (Stani}) za-ko-repit pf. vrteti seŒ Retkovci. RJA)53 · Od psl. Kurkina 1992:189–190. i Bezlaj IV 31 s.38 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI priznaje da oblik nije sasvim jasan ni u pogledu porekla ni u pogledu starine.51 ku-repati / ku-rijepati impf. glagola.v. okretati se. Merkulova. nestatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). vrteti seŒ (RSA. „lupati. „proma}i. Zna~ewa „udaratiŒ i „lutati. etimolo{ki nejasno dlu`. proletetiŒ Posavina (RSA) ko-mizgati se „micati se. komizgati se. mu{i~av ~ovekŒ. up. dorepati pf. do-muzgati „brzo. na{aråøicâ. skitatiŒ korespondiraju. kalamáziØâ „biti nesta{anŒ itd. Kurkina 1974:67–68. komiznuti pf. tresnutiŒ (ÅSBM 7:289). up.v. {alamága „jogunast. popucatiŒ.v. {migati „hramatiŒ i rus. repat. `urno do}i. mrdatiŒ. Genetski srodni razmatranim oblicima su i do-{-migati „tiho ali hitro do}iŒ Bukovica. navodi i druge oblike: rus. larmati. blr. graja.Œ Zaglavak (RSA) : migati „i}i. koje se tuma~i kao varijanta oblika *korepati. pored pomenutih rus. a u formalnom mizgati „praviti buku. skitatiŒ CG (RSA) : repati „skitati. *komãziti narepam „id.v. vla`an sneg i sl. okretati se. (Merkulova 1979:95). *-myzg. stpoq.(< *{e < *~e) i råøicâ. Schuman 1909:297. sa sekundarnim du`ewem e. naråøicca „ispucati. lutati. 86 s. galamitiŒ. Skok II 133–134 s. obja{weno kao ekspresivna tvorevina u ~ijem je sastavu intenziviraju}e -{a. œpogoditi ga|aju}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). {mágnuØâ „trti. O osnovnom glagolu repati „udaratiŒ v.v. up. drmnutiŒ. i Bezlaj III 172 s. 51 Eventualno up. „micati se. Vlaji}-Popovi} 2002:28. råønucâ „lupnuti. *kurepati (se). jo{ i blr. halamága „zakeraloŒ. Mo`da je do{lo do naslawawa na *repa > repa. kretati se. Moskov 1978:352–353.v. nabitiŒ. up. udaritiŒ. {mágaØâ. na{åråøicâ „ra{iriti perjeŒ. *-myg-. {migati.Œ. dojuritiŒ Uskoci (Stani}). bukaŒ CG (RSA). Za sln. dijal. gasitiŒ (Schuster-[ewc 396). -repiti se. ÅSSÀ 13:120 s.v. „hodati bez odre|enog ciqa. analiziraju}i kontinuante psl. vu}i seŒ. „udariti koga straga (gde je rep)Œ52 Brusje (Dul~i}i 1985) : repit „lupiti. œsti}i gaze}i blato. narzepi} „napuniti. 52 Ovakva definicija zna~ewa proistekla je iz paretimolo{kog naslawawa na imenicu rep. chorjepas œgu{iti. mignuti „oti}i. tu}iŒ Kosovo (Elezovi}) · Skok nema. mizga „larma.

œpolaziti za rukomŒ rekonstrui{e psl.v. razvijati seŒ: Dragi kamen . gde se izme|u ostalih slovenskih konØinuanata ie. Machek 272 s. oblici *libati (ÅSSÀ 15:69) i *lybati (id.-h.pomiwe i s. U ÅSSÀ se na osnovu s. id.v. komiziØisà. i o drugim stvarima)Œ Vrgada (Juri{i}). korena *lub. izraz liba voda „quqa seŒ (Vuk).v. primeru druga~ije od onog koje podrazumeva etimologija *arâmo. *kojariti. Zbog podudarawa s. greznemŒ. Varbot 1975:27–29. dok Ribari} izvodi kolimbati < kolibati. komzit’. *myzgati I. O ishodi{nom glagolu up. ESUM 3:458 s. kojarzy} „spajatiŒ. ronim. kojarzy} (v. id. kolumbaw „zarawam.v. ka-limbati „quqati seŒ Istra (Ribari} 1940) ko-lipkati se „quqati se. œpogodovatiŒ. . ?ko-jariti se impf. Smatramo da semantika stoji na putu povezivawu s. ko-limbati se. mizgaØisà. i @eleznàk 1984:84–90. ESUM 2:536 s..(tako Skok II 125 s. *xlibati. koje se razla`e na prefiks *ko.v. jer napomiwu da je *jariti u s. i ÅSSÀ 8:34 s. „uve}avati se.-h. œsmi{qatiŒ. refleksa psl. {tok.. Druga~ije Sáawski II 393–394 s. *migati (se). napredovati. komosi}.-h. 17:11).v. *i i *y u igri su psl. 61–62 s. 55 Up. Borys 242–243 bez re{ewa.v. koje se u ÅSSÀ tretira kao etimolo{ki dublet psl. 54 Juri{i} povodom oblika kolimbati upu}uje na kolibati. nit se proso pomi~e (nebo i zvijezde) NZag (RSA) · Oba oblika u su{tini bi se mogla svesti na psl. libati „quqati se.-h. Vlaji}-Popovi} 2002:170.v. dok se oblik kolipkati mo`e smatrati deminutivom < ko-lib-k-ati. nit se qesa kolip~e. ipak i gr. O poq. glagola. Up. potvrdi druga~ije Sáawski II 329–330 s. kolijevka ) 55 . Druga~ije Skok l. svake godine ve}ma i ve}ma raste i kojari se (napreduje) BiH (RSA) · Skok nema. daqe). Tomanovi} 1938–1939:205.v. koljebati. *kolybati (se). ÅSSÀ 21:89 s. O problemati~nosti utvr|ivawa psl. *kolebati (se) (ÅSSÀ 10:164).v. i poq. kolimbati. kalimbati sa glagolom kolebati uo~ili su ve} Juri{i} i Ribari}54.-h. kolebati seŒ: Puna qesa prosa. Toga su svesni i autori ÅSSÀ. Up. 19:26–28 s. izvora ishodi{nog glagola libati v. Oblik kolimbati ekspresivizuje se nazalnim infiksom -m. „quqati se (o brodu. kolimbqe se impf. kolebati (RJA).i koren *(j)ar-. wihati seŒ. wihati se. *mizati. u vezi sa *arâmo (ÅSSÀ 10:111–112)..c.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 39 (se) / *komâziti (se)?. glagola i poq. koqebati. Vezu oblika kolimbati.

nasrnuti (o mno{tvu)Œ id. na-ko-mr{tit se : na-to-mr{tit se. mucatiŒ Zorunovac (RSA. (Dini} 1988) : zamlcnem 1. pridev ne-u-Øo-valânáè „nespretan. sg. Skok navodi samo li~ku potvrdu nakavalica œgostionica. œn a v a l i t i na jeloŒ. zakomlca 3. mucatiŒ. sg. inf. te{ko govoriti.i glagola -valiti. utrpati seŒ (RSA). „mucatiŒ : mlcam „id. u v a l i t i s e. „id. ka. „zamucnutiŒ Pirot (@ivkovi}) za-ko-mlckuje 3. i da bi trebalo da glasi: „navalitiŒ.). bez ikakvog tuma~ewa (Skok II 500).?). ko-mlcam 1. sg. spopasti (koga)Œ Timok (Stanojevi} 1927).40 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na-ko-valiti pf. up. na-ka-valica. acc. ÅSSÀ 23:207–209. nadja~atiŒ: Kad natkovalim na ovoj.?) 56 Iz primera se vidi da zna~ewe nije dobro definisano. „preovladati. „mucatiŒ Lu`nica (]iri} 1983). . „do}i nezvanŒ. „zamuckivati. Qe{tansko (RSA) : navalica „navala. (Dini} 1988) za-ko-mlcam 1.Œ. 57 Petqova ukazuje na rus.c. „mno{tvo gostijuŒ. „napasti (nekoga). za ~as }e bude gotovo Vlasotince (gra|a RSA)56 na-ka-v a lim „n a v a l i t i. dijal. umiratiŒ Timok (Dini} 1992) : mlca „mucatiŒ.Œ Pirot (@ivkovi})58. (Dini} 1988) na-ka-valica f. Zorunovac. „zamuckivatiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). „zamuckivati. zakomuckivati „zamuckivati. komlca 3. udaritiŒ. mno{tvo gostijuŒ u primeru: svaki dan imam u ku}i nakavalice. œutrpati seŒ Crna Reka (Markovi} 1986) : na-valiti „masovno napasti. sg. inf. „krenuti. nakavali 3. go{}eweŒ Lika. sg. nasrnuti (na nekoga)Œ Sokobawa. œnaleteti.. „po~eti zamuckivatiŒ Pirot (@ivkovi}). œmukatiŒ id. nakovali se 3. sg. œdola`ewe gostiju. acc. sg. O ishodi{nom navaliti (< psl. 58 Up. Bjeleti} 1994a:352–353.-h. Zaglavak (RSA. s-ko-vitli : za-to-vitlit (l. zbuniti se u toku razgovoraŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). napasti. impf. pf. i mlcam „buncati (u snu). œpadati u ropac. zakomlckuje „mucati u govoruŒ Timok (Dini} 1988) : zamlckujem 1. sg. Petleva 1994:60–6157. nakovaliti se „pridru`iti se nekome protiv wegove voqe. mucatiŒ Timok (Stanojevi} 1927). gu`vaŒ Timok (Dini} 1988) · Spoj prefiksa ko-. gde -to. nasrnutiŒ (RSA) nat-ko-valim 1. sg. œpasti u ropacŒ Timok (Dini} 1992). impf. nezgrapanŒ.kao da alternira sa -ka. Up.u s. *navaliti) v. na-ka-vali. Petleva 1994a:336. zakomlcne id.. sg.

Katunska nahija. javiti se. kamkati). Skok nema.v. dogoditi seŒ: Zlo ti se kojasilo — [to ti se kojasilo? Cetiwe. 723). „mrmqati. mlãcam. impf. „krepak.. „pojavqivati se. i skamlã~em œid. a da se na svadbu ne dokojasi. nerazgovetno govoritiŒ: Dete kad se sprema da zapla~e „skoml~eŒ Lu`nica (]iri} 1983). pru`iti otporŒ Vasojevi}i (Bori~i}) o-ko-jasit se pf. „pojaviti / pojavqivati se. BER 4:174 s. dodirnutiŒ: Ka`e da sam ga tukao. zakojasilo se zlo vrime Siwska krajina. kraja)Œ: Kojasim ‰seŠ ~ak Maqena. „do}i.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 41 sko-ml~em 1. glagola mlcam. makar mrtav ako ne `iv (RSA) za-ko-jasiti se pf. u prolazu. „koristiti seŒ CG (RSA). navratiti / navra}atiŒ: Pred ve~er svakog dana kojasio se ispod wenih prozora — Kojasi}u se ja tebi Dvorska kod Loznice. zakoja{iti se „id.Œ CG (Pe{ikan 1965:247) kojasnuti se pf.i dijal. nalaziti seŒ (RSA) ko-jasan adj. „okoristiti seŒ: Bije `icu oko Gospave ne bi li se okojasila Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ). . pozdraviti se kod sretawaŒ (Vuk. sretati se. ko-jasiti se (im)pf. Up. ~ioŒ Qe{tansko (usmeno M. „sresti se. Skok II 28 s.Œ: Zakoja{ilo se lipo vrime Makarska krajina (RJA) is-ko-jasit se pf.Œ (id. *mâlcati. dolaziti. RSA) kojasati se impf. kojasit se „id. „zavu}i se u duqinuŒ: Zakojasila se ki{a. Te{i}) do-ko-jasiti se pf. javiti / javqati seŒ: Jutros ni se Turci kojasili. „pojaviti se. Pirot (@ivkovi}) · Spoj prefiksa ko. do}i / dolaziti. skomãl~em œtra`iti ne{to pla~qivim glasom. Bjeleti} 1994a:352. sg. „(pri)paziti na ne{toŒ. „dospeti. ÅSSÀ 21:99 s. navrnuti se na nekoga i dosa|ivati muŒ: Okojasila se na mene ka da sam 59 Up. pf. Up. „privideti / privi|ati seŒ. pf. dovu}i seŒ: Ne mo`e on trpiti. œsuprotstaviti se. a nisam ga se ni kojasio Vojv. i bug. Petleva 1994a:336.v. kojasiti se pf. i odonuda izderem na selo Prawane. „desiti se. dopreti (do nekog mesta. „dota}i se. U obliku skoml~em izdvaja se prefiks sko-. „nametnuti se. ali ne treba odbaciti ni uticaj onomatopejskog skamukati (v. naturiti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}).v. desiti se. O ishodi{nom glagolu v. „pozdraviti / pozdravqati pri susretu. cviletiŒ (BER 6:777)59.

„popraviti se. -i f. Skok je verovatno od Macenauera preuzeo ideju o prefiksu ko. to bi u tren. -a m. dogoditi seŒ: Pripovjedi sve.i sa svoje stra60 S obzirom na areal. uzrok: ima tu i wegove prikojase Rije~ka nahija (RJA)61 pri-ko-jasan adj. mora da mu se ne{to skojasilo Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) · Up. „opak. onaj koji uzrokuje kakvo zloŒ: Ko je ovomu kutwem razdoru prikojasan CG. iako su autori re~nika ovo zna- ~ewe okarakterisali kao nejasno. „vrsta privi|ewaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) pri-ko-jas.. tj. shvatiti. Sva tri tuma~ewa svode se na slede}e: u pitawu je oblik u ~ijem se sastavu izdvaja prefiks ko. prikoja{qiv adj. kad se malo dani proqep{au id. Prikojasa. „kad dete uhvati mali fras. (ibid. stid. „naturiti (se). predskazaweŒ: U snu mi do{la neka prikojasa da se u ne|equ ne smiju raditi veliki poslovi. tj. „desiti se. onaj koji uzrokuje. „crni pri{tŒ (RJA) prikojas. prikojasa f. dok mu robiwom postane Qubi{a (RJA). deluje.Œ: Ako [}epan bez na{e prikojase digne iz Mahina — To je trn u o~i Mle~i}u i bez Mijatove prikojase CG. 61 Ovamo i prikosa f. prekojasiti se (kome) „ozlotrbiti seŒ: da ti se ne prekojasi „da ti ne naudi hrana.i osnova jas-. a bez ikake moje krivice oli prikojasi CG. osvestiti seŒ: Ni dan-danas se ne mogu okojasit kako mi oni vryopci jesenas ukrado{e takulin. kad se oblijekori i okojasi mladoj i nevje{toj curi. „desiti se. „kriv. prokletstvoŒ: Svake su me prikojase vatale i pu{tale Uskoci (Stani}). prikosa je moja bila Maruli} (RJA). avet. „nesre}a. „id. Matzenauer 1881:186. koja bi mogla biti u etimolo{koj vezi sa pridevom jasan.v. dogoditi seŒ: Nema ga is planine. verovatno se radi o istom zna~ewu u primeru: Momak hitar. zao. ~ini zloŒ (RJA) s-ko-jasit se pf. nametnuti (se)Œ: Prikojasila mi se neka {teta. Skok I 758–759 s. malo sutra.. utvara. ÅSSÀ 10:112 s. ka`u prekojasilo seŒ Zemun. krivicaŒ: Da me je danas . ne zaboli trbuhŒ Mostar (RJA) pre-ko-jas m. a lukav. . ova jadna popusti malo danas. „bolest koja se zove i frasŒ Srem (RJA) pri-ko-jasiti (se) pf.42 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI joj oca ubio Zagara~ (]upi}i 1997)60.Œ: Da pusti{ dobra dila. okojasit se / okojasit se „do}i sebi.) pre-ko-jasiti se pf. uzrok. „privi|ewe. *kojasnoti (se)?.v. „id. ~esto ne{to {tetujem Pro{}ewe (Vuji~i}). oja~atiŒ: Okojasi}e se on ~im do|e proqe}e. jasan. {to mu se prikojasilo (RJA). „povod. prikojasat se „privideti seŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) pri-ko-jasa f.

kako su ga definisali autori RSA).c. dijal.-h. Polaze}i od pretpostavke da se razmatrani glagol zaista razla`e na prefiks ko. 64 Definicija zna~ewa nije pouzdana. jasat(i) „skitati. Wegova usamqenost na slovenskom terenu utoliko je ~udnija {to izgleda da se radi o autohtonoj re~i (pozajmqenica ili re~ supstratnog porekla ne bi mogla imati tako {irok areal ni tako razu|enu semantiku). ali i sa turcizmom asiti se „siliti se. prekopiknuti se „spotaknuti se padaju}iŒ (Skok II 117 s. praslovenskom planu68. sli~na obrazovawa prekobaciti se. potvr|en je samo kod Korolije. jasat’ „derati. me|utim. mogu}e je da mu je i zna~ewe blisko zna~ewu imenice. jasati „vikati. Ova veza.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 43 ne doveo glagol kojasiti se u vezu sa jasan. 67 Posledwa dva oblika mo`da su u vezi sa * jaxati / * j e xati (v. ÅSSÀ 8:169–170). cepati ode}uŒ: U` si ty gate pravda rozjasaá?. 65 Ovaj oblik mogao bi biti u vezi sa zamenicom ja. uz ogradu. dijal. Relevantni srodni oblici nisu prona|eni ni na {irem. kajk. praviti se va`anŒ (RSA). kobacati ovde ipak izdvaja prefiks ko-). 68 Psl. galamitiŒ Vrhovine u Lici66.v. ni iz semanti~kih razloga ne mo`e se smatrati ekvivalentom s. Nijedan od wih. ne mo`e se uzeti kao neprefigirani ekvivalent glagola kojasiti se iz razloga akcenatskog. semanti~ki i tvorbeno razvijen i vrlo dobro posvedo~en u srpsko-hrvatskom jezi~kom arealu. rekonstruisano na osnovu ~e{. jasati „gaziti. ponositoŒ64. up. koje se u ÅSSÀ l. za promenu h > s up. predlo`ak razmatrane lekseme. vr{qatiŒ Zenica (RSA). „obvezivati trakom (= opojasivati)Œ (v. slovenskom. besposli~itiŒ Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983)67. prihva}ena je i u ÅSSÀ gde se. zrakŒ. *jasati. morfolo{kog i semanti~kog nepodudarawa sa wim. razmetati seŒ CG65. rekonstrui{e i psl. kojacnut „sru{iti seŒ. 63 Eventualno bi se moglo pretpostaviti da je glagol kojasiti nastao kao posledica pogre{ne dekompozicije prïko-jasiti > (pre-)kojasiti. v. nap. Iako {iroko rasprostrawen. poku{ali smo da mu prona|emo odgovaraju}e slovensko okru`ewe apstrahuju}i prefiks i koncentri{u}i se na koren. ÅSSÀ 8:181–182) — u semanti~kom pogledu nema nikakvih dodirnih ta~aka sa glagolom kojasiti se. ni na dubqem. 62 ^e{. 66 Onomatopeja. 76. glagol kojasiti se kao da nema slovenskih paralela62. . prsiti se. U granicama srpsko-hrvatskog jezi~kog prostora posvedo~eno je nekoliko na prvi pogled srodnih oblika: jasati „stajati gordo. a budu}i da je iz iste zbirke pesama kao i imenica jas „svetlost. kojasiti se. Glagol u ovom zna~ewu (tj. ni iz formalnih. jahati : jasati.i koren jas-63. za koje se kao primarno pretpostavqa zna~ewe „kidati u trakamaŒ. jasati „postupati samovoqno. dovodi u vezu sa na{im glagolom. skakati. kao uostalom i strukturna podela oblika.

izvorno „pojava. nije jasno za{to je praslovenska rekonstrukcija zasnovana na obliku kojasnuti se. predznakŒ (KEWA III 2. Me|utim. izaziva izvesne nedoumice. U tom slu~aju ovde razmatrani oblici imali bi u 69 Za detaqan pregled i komentar dosad predlo`enih etimologija up. To obrazlo`ewe. Daqe indoevropske veze nisu poznate. rekonstrukciju. *aisk.< pie.v. me|utim. na dubqem. *jas. `ariti seŒ.prema stind. *jex-. Psl. a ne na daleko rasprostrawenijem kojasiti se. *h2eh1s. (vedskom) pra-yaks. *as. EWAi II 392). 70 Citirano prema izvorima navedenim u prethodnoj napomeni.sekundarni. su{ica. svetaoŒ.„goreti.„paliti. jasnã. *as. EWAi II 391). yaks. sablastŒ (KEWA III 1–2.od psl. dok se u ÅSSÀ predlo`ena etimologija kratko obrazla`e. Naime. . Majerhofer smatra da bi od tog glagola mogla biti i imenica yaksma. nijedan od ie. goreti. Prvo. smatramo da se povezivawe glagola kojasiti se sa ovim pridevom susre}e i sa preprekama semanti~ke prirode. ie.(a ne *ya{-) ukazuje na velarno *k (*ieks-). a po Bailey-u (251) tu bi mogao spadati i hotanski pridev pyasta. svetleti. koji je posvedo~en samo kod Vuka. dovode glagol kojasiti se u vezu sa pridevom jasan. od novih tuma~ewa v. *ieks-. Smoczynski 2002:191–192.„pojaviti seŒ./ *ieks-) ili sekundarnosti jsl. Skok to ~ini uzgred. onda povezivawe glagola kojasiti se sa *esknã(jâ) (kako se ovaj pridev rekonstrui{e u ÅSSÀ 6:51–52) gubi svoju formalnu potporu. ie. *os-t-n. Veza slovenskog sa indoiranskim oblikom bila bi mogu}a pod pretpostavkom varijantnosti korena (*ieks. Tre}e. izuzetno dobra posvedo~enost oblika kojasiti se (za razliku od kojasnuti se) dovodi u pitawe tvrdwu da su oblici bez -n. bez ikakvog komentara. potvr|en je u novoiranskom jeziku jagnobi: yax{. tuberkulozaŒ. sjajiti seŒ itd. indoevropskom planu posvedo~ena je jedna potpuna semanti~ka i mogu}a formalna paralela na{eg glagola. plamtetiŒ. Re~ je o stind.„videti se. shodno raznim tuma~ewima. Ostavqaju}i po strani ~iwenicu da psl. *aidh. yaksa.< *h2ah1s. *yax{.44 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Skok i ÅSSÀ. korenova od kojih se. ie. *esknã nema ni jedinstvenu psl. kao {to je re~eno.)70 svojom semantikom ne korespondira sa zna~ewima glagola kojasiti se. ako su pak oblici bez -n. „bolest. Glagol je indoiranski. jas. biti vidqivŒ. ni op{teprihva}enu etimologiju69.„vidqivŒ.„pojavaŒ > „prikaza. Drugo.pretpostavqalo bi pie. ESJS 5:272–273 s. sa iterativnim du`ewem i drugom palatalizacijom kao u *dãxnoti > *dysati. izvodi pomenuti pridev (ie.primarni (na {ta ukazuje prezentirani materijal).pored pie.„jasan.„plamteti. ali iran.m.

Skok II 120. *kueiê.(SP 2:199–200. u pitawu jedinstven glagol *kojiti. poq. *~iti. Machek 267. glagola: koiØisà „de{avati se.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 45 osnovi (ko)jasati. neposredno ili posredno. za predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe up. daqe) otvara mogu}nost i druga~ijeg tuma~ewa na{eg glagola. kojiti „hraniti (maj~inim mlekom). ESUM l. Treba ipak napomenuti da ni glagol *kojiti nema op{teprihva}eno tuma~ewe. *dr-as-ati : *dârati (SP 4:209–210). koi}). glagol kojarzy} „spajatiŒ. ubla`avati seŒ. Semanti~ki pomaci tipa „(po)javiti seŒ > „do}i. podizatiŒ. kojit’ „id. up. Iako glagolski sufiks -as. glu`. sln. ÅSSÀ 4:112–113). koiØi „~initi (uglavnom ne{to lo{e)Œ. Jedni pretpostavqaju dva homonimna glagola: kojiti1 < ie. *kuei.v. ukr. ESUM 2:501–502). dogoditi seŒ. bez obzira na semanti~ka odstupawa ukr. poq. „(po)javiti seŒ > „javiti se. Iz ovog osnovnog zna~ewa.Œ. navratitiŒ. „(po)javiti seŒ > „desiti se. i Loma 2004:35–36). skojasit se „desiti se. koiØisà „de{avati se. -ar. „gojiti. Berneker 538–539. u kojem Slavski vidi derivat od istog glagola *kojiti (poq. . doga|ati se (uglavnom o ne~em lo{em)Œ. tj. pf. „(po)javiti seŒ > „privideti seŒ 71 Psl.c. paralelizam oblika i zna~ewa izme|u pri-kojasiti i pri-~initi (v. psl. potvrda. kojiti impf. od kojeg se izvode i ukr. „(po)javiti seŒ > „nametnuti seŒ. koi} sie „uspevati. umirivatiŒ. „saviti konop (od mre`e) u kolutŒ. koji} „umirivatiŒ. ~e{.„slagatiŒ: ukr. koi} sie „umirivati se. koiØi. gajitiŒ. od wega denominal (ko)jasiti.nije produktivan. dogoditi seŒ.-h. polaziti za rukomŒ (Pokorny 637–638). œpolaziti za rukomŒ (tako|e izolovan i ograni~en iskqu~ivo na poqski jezik). nastati. kojiti „vaspitavati. Na osnovu izlo`enog materijala moglo bi se zakqu~iti da je etimolo{ko zna~ewe glagola kojasiti se — „manifestovati se (vizuelno ili akusti~ki)Œ.-h. œsmi{qatiŒ. klaw-as-ati se : klawati (RSA). koiØi „~initi ne{to lo{eŒ. proisti~e i ve}ina ostalih. kojasiti se. odatle postverbal (pri-ko)jas(a). SP 2:218 s. (ÅSSÀ 10:113). koi} sie itd. oblik kojasiti mogao bi se objasniti kao pro{irewe glagola *kojiti71 sufiksom -as-. kao pandan glagola kojasiti se istupa poq. *kueiê. doga|ati se (uglavnom o ne~em lo{em)Œ itd. uspokojiti itd. *kojiti rekonstrui{e se na osnovu s.(Sáawski II 329–330). pozdraviti pri susretuŒ. ÅSSÀ 10:113.(Sáawski II 329. pojaviti seŒ (v. i kojiti2 < ie. (Pokorny 637–638.-h. poq.) prema s. Sa druge strane. œpogodovatiŒ. kauzativ od *~iti „po~ivatiŒ < ie. U ovom kontekstu. i poq. ali sa drugim sufiksom. Drugi smatraju da je. sl~. O mogu}oj vezi kojasiti sa *kojiti svedo~ila bi pre svega semantika ukr. skoiØisà „dogoditi se. Budu}i da psl. *~initi (< *~inã) poti~e od ie.„mirovatiŒ: pokojiti . korena *kuei. s.

v. „dobit. {trecati (o rani. jaskam 1. up.v. dota}i (se)Œ. zaradaŒ CG (RSA). œpozdraviti se s kimŒ. i ÅSSÀ 11:147–148 s. budu}i da sadr`i i vizuelnu i akusti~ku komponentu72. u pitawu je oblik bez infinitiva. nastati. ali je u direktnoj vezi sa osnovnim zna~ewem „pojaviti se. u etimolo{koj literaturi obi~no se svrstava uz 72 „I u takovskom kraju prikojasa je svakako privi|ewe ili privid. up. Zna~ewe „(o)koristiti seŒ.Œ Vlasotince (gra|a RSA). *kosnoti (se). dijal.. manifestovati seŒ. zajaza „korist. àvina „no}na bi}a koja se preobra}aju u `ivotiwe i skre}u qude s putaŒ (Uzeneva 2001:149). uz veliku rezervu bi se moglo dovesti u vezu sa slede}im oblicima iz istog areala: zajazit „doneti. i java f. dopretiŒ mo`da su se razvila ukr{tawem sa semanti~ki bliskim i sazvu~nim kosnuti (se) „dodirnuti. œpojaviti se. Ovaj glagol. i istu rekciju u primerima: Kojasim ‰seŠ ~ak Maqena — Sve {to zemliomã ili vodomã ide. naro~ito no}u. ima i slede}a zna~ewa: „oglasiti seŒ. 75 S obzirom na areal u kojem se javqa. primer iz Pro{}ewa: Ne{to mi se kojasilo na ruku. àskam „id. bez obzira na odstupawe u zna~ewu. avet. „pojava. dobitŒ Bjelopavli}i (]upi} 1977). jaska „pulsiratiŒ Babu{nica (gra|a RSA). . „boleti pulsiraju}e (o zuboboqi)Œ Lu`nica (Mani}). oglasiti seŒ. utvaraŒ. u~initi koristŒ. ako je od *(j)aviti se (v.)Œ: Taj ~ir mi odamno jaska Leskovac. dopreti do nekog mestaŒ74 (RSA). Skok I 77–78 s. neki ~ i r (Vuji~i}). potvr|eno u Crnoj Gori. prikazaŒ razvija se iz „prikazati se.. morase Bïlgrada kosnuti (RSA). desiti se. prikaza. Jaska mi rana Vrawe (RSA). Za wega bi mogao biti relevantan i glagol jaskati / jaskati75 „gnojiti se. „sevati. up. Zna~ewa „dota}i se. avet)73. jaska 3. tj. sevati. up. up. privi|eweŒ (RSA).46 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sasvim su regularni i o~ekivani. 74 Za ovo potowe zna~ewe up. Zna~ewe imenice prikojas „pri{tŒ moglo se razviti direktno iz zna~ewa „pojaviti seŒ > „ono {to se pojaviloŒ. œpri~initi se (u snu i sl. {trecatiŒ: Ni{to mi jaska bubreg Leskovac (Mitrovi}). „privi|ewe. Ovde bi kao semanti~ka paralela mogla poslu`iti imenica avet f. Zna~ewe imenice prikojasa „privi|ewe.v. privideti seŒ. pod uslovom da tu imamo prelaz s > z kao u pojaz „pojasŒ Konavqe (Vuk). i bug. jaskam „id.)Œ (RSA).Œ: ZubãØ me àska (Gerov). 73 Detaqnije ERSJ 1:50–52 s. sg. dodirnutiŒ > „dospeti. œdo}i. obolelom mestu i sl. Svojom osnovnom semantikom glagol kojasiti se vrlo je blizak glagolu javiti se (pomo}u kojeg se naj~e{}e i defini{e) koji.Š I vampir je tako|e prikojasaŒ (Filipovi} 1972:209). pored ostalih. Ti su prividi u stvari ono {to su |avoli u drugim krajevima ‰. sg. sablast. bug. o p t i ~ k a ili a k u s t i ~ k a halucinacija.

*jaskajo : *ja{~o „vikati piskavo.h.. jaska~a „pri~qiva `ena. pretrgnuti se. up. brojne slovenske paralele (SP 6:145–146 s. — o~i mu jaskav. iako s. ovamo i jasla~a pogrd. sjajitiŒ: A kad mi do|e jadujem na wega. pohotqivicaŒ. 79 Up. ne znam {ta e.Œ. pi{tatiŒ sa tvorbenom varijantom *jasati. apostema. malaksati. primeri nisu notirani ni u jednoj od pomenutih odrednica. *po-ja{o œopasatiŒ. izjasat se „izvedriti seŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986).v. kao i op{te sevati „sijati. skitara.: -s-. grditiŒ. jasnuti se „oglasiti se. galamitiŒ Vrhovine u Lici (RSA). po~eti vikati. zajasati „zablistatiŒ77. jaskati. Sli~no Machek 217–218 s. tako i Sáawski I 532. *ezva / *ezvo / *ezvã). {trecatiŒ up. svetletiŒ > „probadati. „poganac. 77 Za zna~ewe „(iz)vedriti seŒ up. àzva „rana. zajaskati „po~eti psovati. jasny). gnojnica.v. ~e{. Za prvo zna~ewe up. -sk. Na{e istra`ivawe je pokazalo da je i u s. i ~e{. sg.v. sva|ati se. tj. ~irŒ (o wima v. „sevatiŒ Vrawe (Zlatanovi}). jasna~a „id.-h. Bezlaj I 221 s. ako nije ne76 Rekonstrui{e se psl. bug. sjajitiŒ > „sevati. jasati „vikati. U`ice (RSA).v. zainatiti seŒ. predrijeti se „okilavitiŒ (RJA). 78 Eventualno bi se moglo pomi{qati na vezu sa psl.). smrad koji iz we te~eŒ (RJA). klonuti. *esniti). *jaskati. jaslara pogrd. svitka 3. prese}iŒ: Ne{to me prekosi u stomaku. galamiti. SEK II 334 s. *po-jasati.vv. *esneti. moglo bi se pomi{qati da ovaj glagol stoji u vezi sa porodicom prideva jasan. onesvestiti seŒ (RJA)79.v. . odatle *po-jasã. psovati. jazva „ranaŒ. zubi mu traskav Leskovac (Mitrovi}).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 47 oblike koji imaju nesumwivo onomatopejsko poreklo (v. o kojem v. *jasati „svetlucati. ÅSSÀ 6:56–57 s. a wihova krajwa osnova je onomatopejski uzvik ja! koji se sre}e u raznim slovenskim jezicima. jasna „`ena zla. `igati (o bolu)Œ (RMS). Skok I 759. neradna `enaŒ Du~alovi}i. up. Zna~ewa oblika prekojasiti se „dobiti frasŒ i „ozlotrbiti seŒ u izrazima prekojasilo se (dete) i da ti se ne prekojasi nisu jasna78. Budu}i da je na istom terenu za oblik jaskam posvedo~eno i zna~ewe „svetlucati.Œ Uskoci (Stani}). izjaskati se „izvikati se jedan na drugogaŒ. Bawa Luka. sg.-h. prenemo}i se „iznemo}i. Za semanti~ki pomak „svetlucati. Ne mo`e se zanemariti ni uticaj oblika Øiøa s. Mahek tuma~i sl~. „lena. dijal. uzima se da su to onomatopejski glagoli sa suf. a za drugo prekositi „dobiti o{tre bolove u stomaku. `ena sklona sva|iŒ Uskoci (Stani}). jaskac76). jaskati „vikati. jasati. sva|ati seŒ. sjajitiŒ > jaskati „id. „brbqiva `enaŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). svitka mi u koleno (usmeno M. jasat’ se „svitatiŒ. jeziku ova leksi~ka porodica vrlo razvijena. [to se ti~e samog oblika. opaka jezika. budu}i da se svuda javqa glagol na -iti (Machek 218 s. galamiti. tankim glasom. potvrde kao sekundarne tvorevine od jasny. jasla~a. vikati na nekoga. B. sl~. iz istog areala svitkam 1. jo{ i prekinuti se. kao ni sinonimnog i fonetski bliskog germanizma jasla f. „svetlucatiŒ Timok (Dini} 1990) prema svitka „`igati (o bolu)Œ: svitka mi u glavu. preguliti se.

I pridev kojasan „krepak. bolest mu se produ`ava. poq. bez primera upotrebe u kontekstu. oja~atiŒ moglo se razviØi øod uØicajem formalno bliskog (prefiksi o-ko-) i semanti~ki identi~nog glagola (tako|e sa crnogorskog terena) okovijestiti se pf. prikosa) „povod. 84 Up. o n a j k o j i u z r o k u j e k a k v o z l oŒ81. da je u k o d l a k o v a (sic!) p r i k o s a Poqica. krivicaŒ posredno bi se moglo izvesti iz zna~ewa „privi|ewe. ~e{. ~ioŒ mogao bi biti u vezi sa zna~ewem œpopraviti se. pa ne mo`e da napreduje ili da se oporavi.Š to ne}e da se ka`e nego je lep{e re}i „prikojasaŒ Gorwi Bawani (Filipovi} l. osvestiti se.. Zna~ewe oblika okojasit se „do}i sebi.). 83 S.c. krepakŒ Uskoci (Stani}).).-h. 82 Samo u primeru iz Mili}evi}a: Pri{av{i bli`e uverim se. osvestiti se. Uzrokovawe zla svojstveno je ne samo ne~istoj sili. mo`da pre „ustaliti se (o vremenu)Œ? . Semanti~ki razvoj u tom slu~aju izgledao bi ovako: „privi|ewe. oja~atiŒ84. koja se mi~e (autori re~nika smatraju da je ovu re~ sam pisac napravio prema glagolu pri~initi se. kao i iskojasit se œsuprotstaviti 80 „Prikojasa mo`e biti u ~oveku: kad je ~oveku ne{to u ~ i w e n o. tj.-h. oporaviti se imovinskiŒ Uskoci (Stani}). Ali ‰. prisestiŒ (RMS). utvaraŒ > „~initi zloŒ > „uzrok. popraviti se u zdravstvenom pogledu. „uzrok. krivicaŒ. r|avo pro}i. povodŒ (RJA) autori re~nika smatraju rusizmom. nego neka `iva du{a. bolest ili bilo kakva druga nevoqa smatra posledicom delovawa ne~iste sile80. zna~ewe prideva prikojasan „k r i v. ve} i qudskim bi}ima. przyczyna „uzrokŒ83. pri~ina f..c. uzrok. utvaraŒ. popraviti se. Zna~ewe imenice prikojasa (prikojas. i slede}e primere: U to vrime umre ro|ak toga ~ovika . 81 Up. zlo se svr{iti. to je tako|e prikojasaŒ Gorwi Bawani (Filipovi} l. up. zakojasiti se „zavu}i se u duqinuŒ86. da ono nije pri~ina. 86 Definicija zna~ewa je nejasna. glagol pri~initi „proizvesti. Ima oblast na izagnawe n e ~ i s t i h i p r i k o j a s q i v i h d u h o v (RJA). on odma posumwa.. shvatiti. 85 U RSA se samo napomiwe da je potvrda iz @uni}eve zbirke ({to zna~i da nemamo wenu preciznu ubikaciju). uzrokovatiŒ : pri~initi se „u~initi seŒ > pri~ina f. „do}i k svesti. dok je rekcija kao u prese- sti (kome) „lo{e. porasti.48 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {to od one pokvarene rane Uskoci (Stani}). zast. Zna~ewa glagola kojasiti se „(pri)paziti na ne{toŒ85. semanti~ki i formalno (zbog prefiksa ko-) blizak pridev (iako iz drugog areala) kopijeran „`ivahan. ali se i za qude koristi isti izraz: „@ene koje umeju da vra~aju ( z a z l o) su ~inilice. budu}i da se u narodnoj svesti smrt. O imanentnoj povezanosti zna~ewa „uzrokŒ i „privi|eweŒ svedo~i s. øri~ina. „privi|eweŒ (RJA)82 prema rus. pri~ina. a akcenat bi bio pri~ina)..

psovati.v. na-ko-sme{iti se pf. sg. Oblik glcam verovatno predstavqa deminutiv osnovnog gltam 1. izgubiti dah (od smeha. 88 Up. Pri ovakvom tuma~ewu ostaje nejasno semanti~ko nepodudarawe osnovnog i prefigiranih oblika. uzbu|ewa. zacenuti se)89. Za poreklo ishodi{nog glagola v.Œ Potkozarje (Dalmacija) : za-ceniti (se) / za-cenuti se „izgubiti dah. * glãtn o ti . up. gutati : gucati (RSA).)Œ Zenica (RSA). pro`dratiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990).Œ. 76).v. opaka jezikaŒ.v. galamiti. daviti seŒ Timok (Dini} 1988). *glãtati. 7.i glagola -ceniti / -cenuti. jaskati „vikati. zakocenuti se œid. Skok nema. vikati na nekoga. jasna „`ena zla. „id. 87 Eventualno se moglo razviti pod uticajem oblika jasnuti se „po~eti vikati. Skok nema.i glagola sme{iti se. „{tucati. *glãgati / *glãkati. izjaskati se „izvikati se jedan na drugogaŒ itd. *nasme{iti. osmehnuti seŒ (RSA) · Spoj prefiksa ko. „gutatiŒ Lu`nica (]iri} 1983). Up. glta 3. ka{qa. œgrcati (u pla~u)Œ Pirot (@ivkovi})88. * glãtati . sg.i dijal. ÅSSÀ 6:157–158 s.Œ Timok (Dini} 1988). mo} disawa ili govora usled jakog smeha. sva|ati seŒ. „progutati. cepeniti se œrigescereŒ i izvodi ga od *cep-no-ti (Skok III 640 s. sva|ati se. za-ko-ceniti se / za-ko-cenuti se pf. glagol zakoceniØi „smrznuti se. (v. zagrcnuti seŒ (RSA) · Spoj prefiksa ko. „{tucatiŒ Bu~um i Beli Potok (Bogdanovi} 1979) za-ko-glcne pf. Skok III 292 s. „ispustiti du{u (pod batinama)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) · Spoj prefiksa ko. Up. nap. pru`iti otporŒ87 — za sada ostaju nejasna. sg. up. impf.vv. i ÅSSÀ 23:60 s. sko~awiti seŒ tuma~i se kao rezultat preoblikovawa osnovnog zako~eniØi „id. nap.Œ (ESUM 2:227). koglca 3.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 49 se. : na-sme{iti se „blago se nasmejati. glagola glcam. Ishodi{ni oblik zacenuti se Skok dovodi u vezu sa stsl. pla~a. Detaqnije v. glne pf. zajaskati „po~eti psovati. SP 7:160–162 s. pla~a i dr. iz istog izvora ko-gl~em „id. sg. Skok nema. ko-glcam 1. zainatiti seŒ. osmehnuti seŒ Vojv. impf.v. . „z a c e n u t i s e. i ÅSSÀ 6:157 s. 89 Prividno sli~an ukr. Bjeleti} 1994a:352. galamiti. O ishodi{nom glagolu v. smijati se. Bjeleti} 2003. grditiŒ. „n a s m e { i t i s e.v.

lupina „spoqni omota~ biqnih plodova ili semena. (RSA)90 · Skok nema.50 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na-{ko-bu~iti se pf. nabreknuti. koluøaØi. up.v. squ{tena kora (krompira.-h. kora. *lupiti (se). i s.v. *kolupati. krcatiŒ (RSA) · Skok nema. Da je osnova *lup. i ESUM 2:525 s. Skok II 331–332 s. SP 1:433 s. vri{tatiŒ i imenica koqupovina „galama. op. S. ka-luøina). 90 91 .podlo`na ekspresivnom prefigirawu svedo~e i slede}i oblici — rus. nabusit „grub. le{nik i sl. blr. Od posebnog je zna~aja ~iwenica da oba oblika poti~u sa istog terena. is-ko-qupati (se) pf. Za ishodi{ni glagol v. rus. 219–222). œse}i. kaluøacâ. 183–185 s. lupiti1.). œkopati. *bu~ati 2. Up. Osnovni oblik busiti pro{iren je prefiksom kui dodatno ekspresivizovan umetawem nazalnog infiksa -m. glagol iskoqupati se mogao bi se dovesti u vezu sa poq. vrisak. riti (zemqu)Œ. kora. dodat na osnovu bu~ati. vikati.-h. up. koji se svode na psl. naprasitŒ (RSA). „vaditi iz kore.(< *sko-). {o-luøina) : luøa „krasteŒ (poq. id. ote}iŒ : na-bu~iti „ote}i.Œ. quskaŒ.). quskeŒ. Zna~ewe „iskobeqati seŒ sekundarno se razvilo iz osnovnog „izvaditi iz kore.)91 : qupati impf. ukr. naduriti seŒ id.)Œ (RSA).v.v. quskeŒ. ko-luøa „oguqena i sasu{ena kora drvetaŒ (blr. ÅSBM 4:202 s.v. U obliku se uo~ava prefiks {ko.v. cit. Glagol koqupati „galamiti. o kojoj v. o poreklu ishodi{nog busiti detaqno v. {e-luøina „ko`ica. mete`Œ Bukovica (RSA) kao da ne spadaju ovamo. 92 Up. quskaŒ (ukr. k-luøina „otpaci. na-ku-m-busiti se pf. dijal.(tako i Vlaji}-Popovi} 2002:227. „iskobeqati se.na glagol *lupati (ÅSSÀ 10:160. dijal. ~eprkati (prstom)Œ. vika. 340 s. id. ~istiti (orah. obrazovawe nastalo dodavawem prefiksa ko. koáupa} „dupsti. qupina. koluøaØâ „kopkaju}i odvajatiŒ. osoran. naduti se. áupina „quska. „postati qut. koluøacâ). naqutiti se. podbuhnutiŒ (RSA) · Skok nema. oguqena. *lupati (se). „naduti se. jajeta i sl. guliti. i ÅSSÀ 16:178–180 s.v. razqutiti seŒ Lika : na-busiti se „naqutiti se. koluøaØi „id. ljuska. qupina „tvrda quska (oraha. rubitiŒ. kestena. jabuke i sl. ko`icaŒ)92 (Petleva 1974:208–211). iz quske. izvu}i se ispod gomile de~urlijeŒ Banija i Kordun (Petrovi} D.

tu{(n)ica : tu-tu{ica „}utqiva. *l’u{~iti (se) I. zamumuqiti (o wima v. œnesvesno. tu-tu{~e „nejako.v. œprodorno posmatrati nekogaŒ: Stalno me ne{to kuzuri{.vv. œneka `ivotiwicaŒ.i glagola tu{iti. kojoj se ne zna {ta misliŒ. œmirna. i qu{tav „koji se qu{ti. krompira)Œ Gorobiqe : qu{tina „quska. Skok nema. iznemoglo ~eqadeŒ. slabo deteŒ Uskoci (Stani}). stare{instvovatiŒ.v. potuha. up. tiha osobaŒ. (RSGV) · Skok nema nijedan od navedenih oblika. Øu{iØi. gledati u ne{to. œsve`aw. Skok II 340 s. Øu{ácâ < øsl. „gubiti omota~. up. ESJS 11:688–689 s. skrivati (se)Œ Uskoci (Stani}). ØuhnuØâ. ljuska. zamotuqakŒ. 95 Malo je verovatno da ovamo spada i oblik ketu{iti se „sa{aptavati se. Nije jasno spadaju li ovamo i koqu{titi œveoma se truditi. *tuxnoti „gasiti. Truba~ev 1967:61.v. œnadvladati koga da umukne. koruŒ (RSA)93 ko-qu{tina f. podlo`an qu{tewuŒ (RSA). 219 s. gu{iti (vatru i sl. tu{iti. *tu{iti. piqitiŒ. 93 94 .v.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 51 ko-qu{tati se impf.v. potuqena osoba. ali na wih sumwaju Zorunovac (RSA). odsutno gledati u ne{toŒ Vojv. potuchnoti)97. Nejasna je razlika u rekciji izme|u prefigiranog i ishodi{nog oblika. øoØu{avam. O ishodi{nom glagolu v. 97 O mogu}nostima semanti~kog razvoja psl. Up. Bezlaj III 97 s.v. sln. *l’uskati (se) I. 96 Sa ovim glagolom mo`da je u vezi i tu-tu{iti „dr`ati vlast nad nekim ili ne~im. *lu{~iti (se). potuhniti. quspa (biqnih plodova. i ÅSSÀ 15:217. Ovi oblici su verovatno obrazovani reduplikacijom prvog sloga tipa zatutuqiti. Ishodi{no tu{iti stoji u vezi sa bug. otpaci ne~ega (oraha. „oqu{tene quske. sa pa`wom. ne znam za{to : zuriti œnetremice. potu{iti. id. Bjeleti} 1994:268). ØuhnuØâ. gasiti seŒ (v. „podu{itiŒ.i glagola -qu{tati. pravdati seŒ: Deca se koqu{te.)Œ (RSA)94 · Spoj prefiksa ko. rus. blr. Fasmer IV 128 s. Rejzek 2003:262–264. semena i sl. kriomice se dogovaratiŒ Ozaq (Te`ak 1981).). da ne sme govoritiŒ95 Brusje (Dul~i}i 1985) : tu{iti (se) „gu{iti (se)Œ. 16:207 s. u-ko-tu{it pf. Øu{iØâ. ?ku-zuriti impf. mu~iti oko kakvog poslaŒ Tupi`nica. œdaviti se u vodiŒ Potkozarje (Dalmacija)96 · Spoj prefiksa ko. jabuka. skidati qusku. i Skok III 528 s. qusku (o orahu)Œ : qu{titi „odvajati. œkriti (se). œstaro. Skok nema. ukr. up. koqu{titi se œbraniti se od neke neistinite optu`be. *tuxnoti (na primeru slovena~kih i ~e{kih kontinuanata) v.

. œ~e{qem ili ~etkom gladiti qudsku kosu.v. U ovom kajk. ÅSSÀ l. sg. (Zlatkovi} 1989) : s-klnem 1. piskati. i ukr. spopastiŒ: Kad me skoklne bolka. U tvorbenom pogledu up. „kr`qav. v. 99 Ovaj s. U s. (RJA). bez provenijencije). sitanŒ: Krdavo prase sve poqe popase (Srp) Lu`nica (Mani})98 · Spoj prefiksa ko. œ~istiti vunu.-h. krtav „nerazvijen. prefigirani oblik ~uva zna~ewe „udaratiŒ. sg. *~esati. obliku izdvaja se prefiks ko-. krtiti „lomiti. kokrãdav „kudravŒ (BER 2:543. up. skoklne (ga) „iznenaditi nekoga (jak bol. „pritegnuti. vrisnutiŒ Piva (Gagovi} 2004) · Spoj prefiksa ko.-h.v. pridev pomiwe Petleva 1989a. „zakr`qatiŒ : za-krdaveje œid. dizam ru}e odi sve Pirot (@ivkovi}). a zatim smrt)Œ id. cit. ti.i glagola pisnuti. petle. jeziku glagol ~esati ima slede}a zna~ewa: „grepstiŒ. pf. o tome OS 63–64 s. Alternacija -d / -t u finalnoj poziciji je nejasna. ~esati). sg. koje je posvedo~eno i kod sln. otkriti.v. ÅSSÀ 4:85).i dijal. kontinuanata psl. Skok II 663–664 s. `ivotiwsku dlaku. v. O ishodi{nom obliku pisnuti v. 3:182) i *kokora (id. ~e{.. glagola krdaveje. Tako|e se postavqa pitawe da li je primaran glagol ili pridev. grivu.. kokrdane. za-ko-krdaveje 3. Skok nema. pisnuti œid.-h. iako iz primera nije jasno da li je zna~ewe dobro definisano (op. ko-~esati impf. razmaknutiŒ. kr`qavŒ (RSA)99. konopquŒ (v. ciknuti. 98 Ovamo verovatno i ko-krdan „maliŒ: Oj. Skok nema. iz istog izvora rasklnem „razgrnuti. timariti kowe. stokuŒ. s-ko-klne 3.Œ Pirot (Zlatkovi} 1990) ko-krdav adj. mo`da bi se moglo pomi{qati da je na{a re~ u vezi sa s. Dalm. ko~esnoti pf. œp i s n u t i. Skok I 311–312 s.. bug.52 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-pisnut pf. Kajk. sl~. gde se upu}uje na kãdrav (id. „sna}i. oskrt.c..). pisnuti œid. nerazvijenŒ id. *~esati (v. „udarati (koga) batinomŒ. (RSA) : krdav „mali. Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) · Skok nema. . S obzirom na semantiku. 100 Up. jauknutiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) : pisnut œprogovoritiŒ Zagara~ (]upi}i 1997).. pf. mrvitiŒ Slav.). 2:538). (@ivkovi})100. zucnuti. dodat na osnovu ~esati (< psl..Œ Pro{}ewe (Vuji~i}). priviti (ode}u uza se)Œ: Sklni se da ne ozebne{ id.

sg. sakupiti ne{to rukama.c. nesre}i)Œ. œzadesila me je nesre}aŒ u kletvi: Ega Øe skokãlne!. skltam se „pribijati se. uko~iti seŒ Leskovac (Mitrovi}). pa legao bolestanŒ (id. skokam. sg. „onesvestiti se. skokãlna se œko~iti se (od hladno}e)Œ. Ukoliko bi se kao ishodi{ni glagol uzeo oblik s-klnem . tu}iŒ). 817). ?u-ku-cubim se 1. postati nepomi~anŒ Timok (Dini} 1988) · Skok nema. glagola je bug. „uhvatiti nekoga. kocäbnuØi œmrznuti. skokãlnva œuhvatiti. pf. pripremiti s oskudnim sredstvimaŒ. sa semanti~kim razvojem œ~initi na ne{to otvrdne. œko{ticaŒ (id. priqubqivati (ode}u uza se)Œ. bacati se na nekogaŒ > œspopadati. l. Glagol bi se mo`da mogao dovesti u vezu sa ukr. sg. skokãlna œsakupiti s velikim naporom. Pretpostavqa se da je glagol izveden od skok. skãkãlna. i skãkãlvam. prikupitiŒ (id. ko~iti seŒ > œ~initi da se ne{to skupi. stvrdwavati se. ukucubi se 3. pf. semanti~ki identi~an oblik s-}i-}in~i (ga ne{to) „uhvatiti nekoga (o bolesti)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) koji bi mogao biti u vezi sa s-ko-ken~i se „smrznuti se.). skokãlna u izrazu skokãlna go œpozlilo mu jeŒ. (Zlatkovi} 1989)102 · Skok nema. ko~iti se. Lu`nica (]iri} 1983). „ukrutiti se. skokãlnuem œdovr{iti ne{to kako biloŒ. 2:530–532). skakoqiti œskakutatiŒ. spopasti nekoga (o bolesti)Œ (BER 6:769)103. tj.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 53 œobuhvatiti rukama ne{to ili nekoga. sa semanti~kim razvojem œskakati. 102 Up. s-kltam (< *kãltati œudarati. gde se upu}uje na s. skupiti seŒ. sg. da se ukruti. ostaje nejasno semanti~ko nepodudarawe osnovnog i prefigiranih oblika. pritezati. napadati nekoga (o bolesti. 103 Up. skokãlnuva samo u 3. skokalàvam (se) œstvrdwavati (se)Œ < kokal œkostŒ.-h. Za navedene oblike nudi se potpuno druga~ija etimologija. ne~em zlom)Œ.v. kao ishodi{te prefigiranog oblika mogao bi se uzeti i glagol *klãkati / *klãtati (ÅSSÀ 10:79–80). skãkãlnalo go œoborilo ga iznenada. priviti. skoklãnem œsakupiti. Uz istu nedoumicu. pretpostavqa se da su one istog porekla kao skokalà (se). priviti na grudiŒ Lu`nica (]iri} 1983)101 s-ko-kl~i 3. . skukãlna œspopasti nekogaŒ. Borys/Vlaji}-Popovi} 1989:15–16. strefiti (o bolesti)Œ id. zgr~iti se od hladno}eŒ Crna Reka (Markovi} 1986). krutiti seŒ (ESUM 3:64–65 s. ko101 Trajni oblik glagola je skltam „privijati. u~vrstiti se. priqubqivati se (uz nekoga ili ne{to)Œ Pirot (@ivkovi}). U odrednici se upu}uje i na skokãlvam se. o kojem v. skãkãlnuvam œzadesiti (o bolesti. Potpuni tvorbeno-semanti~ki ekvivalent srp.

12:13 s. U ESUM l. ovaj glagol ima svoj formalni pandan u ukr.i osnovu *cubnuØi.v. stradatiŒ (ESUM 2:488). bolovati. i za razmatrane oblike mo`emo pretpostaviti psl. 106 Za pregled tuma~ewa v. kovàzliviè „zimogro`qivŒ. dijal. Fasmer I 374. terenu. sledik se — Bogme Øi je ovo |eØi} ukovezno. dijal.od v’àznuØi (Malinowski 1899:119. Kala{nikov 1994:81–83. gr~iti seŒ tuma~i se kao denominal od kocäba œ`ara~Œ (v.c.). *kaveza. biti bolestanŒ.-h. O semanti~kom aspektu navedenih leksema v.v. izraz kovàziØi bidu „oskudevati. `iveti u bedi. oslabiti. zakov’àznuØi „ko~iti se. U ukrajinskom etimolo{kom re~niku oblik kocäbiØisà u zna~ewu œsagibati se. skuv’óznuØisà „umretiŒ ([ulâga~ 1995:177). Debeljak 1954:170. uvenutiŒ (kartoteka SGP)105. Druga~ije tuma~ewe ovog posledweg nudi Moskov. kacubnuØi œid. 3:64 s./ *ko. *veznoti) nema jedinstveno utvr|enu etimologiju106. id. kov’àznuØi. œizgubiti sve`inu. kovizka „øalica sa zakrivqenim krajemŒ. osnova *vez. u-ko-veznuti pf. i ukr. tuma~ewe dato pod ukoveznuti. „omr{ati. krutŒ (l. pripazi ga. Ukrajinski glagol tuma~i se kao izvedenica prefiksom ko.-h. dijal.c. gde je prisutan uticaj beloruskog jezika. dijal.(up. Posebnu pa`wu privla~i weno protetsko *v-.54 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI cäbiØisà). usahnuti (o biqkama)Œ: @ita su ukoveznula na ovoj zloj godini Piva (Gagovi} 2004) · Skok nema. kao i poq. Moskov 1962:154. Ovamo svakako spada i ukr. smrzavati seŒ : ciliØi œpostajati tvrd. za-ko-zàbnuØi œko~iti seŒ : zàbnuØi œzepstiŒ.v. za-ko-ciliØi œko~iti se. razla`u}i ga na prefiks ka. Oblik skuv’óznuØisà izvodi se od psl.(*vez(a)ti. 105 Podatak poti~e iz punkta Strzelce Krajenskie. jo{ uvek ostaje nerazja{wen problem osnove s. koje se 104 Up. oslabitiŒ: Kad vi|ok kako je ukoveznuo. ÅSSÀ 9:165 s.). Usamqen na s. a dobijen je od informatora rodom iz Polesja (okolina mesta Pinsk). bujnost.Œ (id. *skoveznoti se ([ulâga~ l. Kope~ny 1983:31). umiraØiŒ. koja je i u prilogu cubom œ?Œ: ruki cubom stanut na ri~ci (Moskov 1962:154)104. glagol *vezati dolazi u kombinaciji sa prefiksima *ka. predlo`ak *(s)ko-vez-. 2:408). Pod pretpostavkom da je ovo ta~no. skowiazy} sie œumoriti se. a oblik kacubnuØi kao wegova varijanta. id. *koveza). rekonstrui{e se psl. Psl.c. i kov’àza „zimogro`qivacŒ. osnova *kovez(bez eksplicitnog izdvajawa prefiksa) i ukazuje se na vezu sa koviznuØi „`ivoØariti. potvrda. . S obzirom na Øo da psl.). up.

œmotka. budu}i da je takav semanti~ki pomak sasvim regularan. odatle vàzkiè œlepqiv. bolestanŒ (< *~a-vreti) (v. vàzelâ Ørava. i [uster-[evc 1992:90. nego vezuju}e smese.-h. O korespondirawu zna~ewa œprqav. 111 Me|ukarika u tom semanti~kom razvoju moglo bi biti zna~ewe œmek. slabiti. vàzika œlepqivo blato. s. blatwav. 86). ~ivreØâ œdugo bolovati. izvesno je da se gnezdo glagola *vezti formiralo u psl. jezeraŒ (SRNG). voska. lepenice. m l i t a v. postajati slab. palicaŒ. u`eŒ. gde se osnova *voza / *vozã koristi za ozna~avawe p~eliweg lepka. i u okviru we posebna linija semanti~kog razvoja koja podrazumeva ozna~avawe ne prosto veze. mlitavŒ. ohredâ œne~isØ. glibav œnedovoqno ~vrst. vezuju}eg elementa110. sjediwavawa. Kala{nikov 1994:82. za~avreØâ œisprqati seŒ øored ~avreØâ œvenuti. Me|utim. cit. ek grazâ (TS)111. Semantika lepqivosti. ne~ist ~ovekŒ CG. dijal. 107 Up. blr. sahnutiŒ. . prqavŒ. raskva{enog zemqi{ta. m e k a n ~ovekŒ Leskovac (Mitrovi}). œdebeo. sa}a (v. To zna~ewe moglo je nastati sekundarno od œbiti blatwav. najverovatnije na bazi ie. muqevit. leø~ica (Kala{nikov 1992:127) i. No bez obzira na krajwe poreklo.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 55 tako|e obja{wava na razli~ite na~ine107. Kurkina 1982:20). koji uvla~i u glibŒ. {tap. tonuti (u glib)Œ. vàznuØâ œzaglibqivati se. 109 Up. voriti). lew ~ovekŒ Bosna (RSA). vàzelâ œblatwavo. bolesØanŒ svedo~e i slede}i primeri: rus. àk grazâ (o slabosti): Taka u`å slabaà sØala. v. up. prionqivosti prisutna je u nazivima raznih vrsta biqke Galium: ~e{. 110 Ova semantika se najpotpunije ispoqava u oblasti p~elarstva. blatwavŒ i œslab. izraz ego vsego razvàzalo œoslabio je. Za gnezdo *vez(a)ti karakteristi~na je semantika vezivawa. rus. dijal. MarØánov 1986:129. œvratŒ. na najve}em delu slovenske teritorije. npr. dijal. periodu. glagol *vez(a)ti razvio je i zna~ewe œ(o)slabiti. prqav ~ovek ili `ivoØiwaŒ øored hredeØâ œbolovatiŒ (< *xred-) (Kurkina 2001:102). *angh. zna~ewa œkonop. mo~varan teren. u nazivima blatwavog. rus. svizel. 108 Gnezdo *vezti je zatim. svakako. muqevito dno reke. glibovito mesØoŒ. rus. Kala{nikov 1994:82)108. glib œraskva{ena lepqiva zemqaŒ. spajawa109. nema snage da ustane.(*ngh-). up. up. a pod uticajem sinonimnog *verzti (up. Liewehr 1956:11–13. gliban œprqav. (iz)gubiti snaguŒ. radiŒ (Varbot 2003:60). up. preuzelo deo potencijala marginalizovanog gnezda *verzti (op. dijal. vàz œmo~varaŒ. œzape{}eŒ (Kala{nikov 1994:85–86).

ne mo112 113 (RSA). tvorbeno identi~nim ukr. u {kripac (pa se ne mo}i maknuti)Œ: Dogodi se da mul oli tovor na pa{i zavezne Brusje (Dul~i}i 1985). potvr|eno kod nekoliko zapadnih pisaca od XVI do po~etka XVIII veka (RJA). zapeti. odaØle verovatno zavàza œbolestŒ ‰koja?Š (SRNG). upadati. uveznuti œzaplesti se. vàzaØâsà œørenositi se. Budu}i da je i kod s. zatim oblici sa prefiksima za. Up.-h. nema ni{ta od wega (RSA). veznati œzaglaviti.-h. a semantika vezivawa ~esto se javqa upravo uz pojam œbolest. malaksati. œnavaliti (na koga. ~ija su zna~ewa: œsmrzavati seŒ. pobrkati se. obuzeti koga (o bolesti)Œ: Navezala me se bolest.i osnovu veznuti (< *veznoti)112 lak{e }emo odrediti wegovo okru`ewe u okviru s. ~ak. suprotno od s.v. -sti œbolestŒ Piva i Drobwak (Vukovi} 1940:413). slomiti nekoga (o bolesti)Œ. bolovatiŒ: navezati se fig. zaveznuti œzapasti nogom izme|u dva o{tra i nepomi~na kamenaŒ Brusje113. vra~atiŒ: Ovakvu svije}u ~uvaju u ku}i. Sa semanti~kog aspekta sasvim je opravdano i wegovo povezivawe sa gorenavedenim. rus. koji je narodna etimologija dovodila u vezu sa œvezivawemŒ {tetne mo}i |avola. prevezati se œjako omr{aviti. kajk. ko~iti seŒ. ba{ sam zavezao od umora i gladi — Bolestan siromah Jovan. presamititi seŒ Uskoci (Stani})114. veznuti (im)pf. pa wome zavezuju djeci kada se pojavi kakav otok a naro~ito groznica (RSA). Up. zaglavitiŒ Herc. jezika. svàzaØâ œsavladati. (iz)gubiti snaguŒ. (RSA). dijal. vezati). œumiratiŒ. uricatiŒ (AOS). ohinèà œurokŒ ørema hinàØâ œdugo bolovati.-h. kontinuanata psl. i vàzaØâ kilá (k komu) œizazivati bolest. koga). up. zavezati œbiti na izmaku snaga. dijal. (u)tonutiŒ. slabitiŒ (< *xyniti) (Kurkina 2001:102). œukru}ivati se. Apotropejsku mo} imao je i vez œbrest. up. POS). ne mo`e da ih se otrese . rus.i u-: zaveznuti œz a g l i b i t i. zavezivati œbajawem. vàznuØâ œose}ati hladno}u. 114 Zna~ewa œbiti slabŒ i œbiti bolestanŒ gotovo da se mogu smatrati sinonimnima. zapadati. up.56 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Nakon tvorbenog ra{~lawavawa glagola ukoveznuti na prefikse u-. pomesti seŒ (RJA). Tu pre svega spada zast. kad se na ~oveka nave`u. bajati. dijal. iznemo}iŒ: Jedva do|oh. uvezniti se œne mo}i izbaviti se iz tjesnacaŒ @umberak (Skok III 583 s. spopasti. i *obveznoti (se) / *obãveznoti (se) (ÅSSÀ 31:44). ba{ je zavezao. ko. u osnovi istu definiciju zna~ewa: zaveznut œzapasti nogom u tesan prostor. Ulmus effusaŒ (< *vezã). up. ukle{titi seŒ: Veznal sêm z nogum med brvawe Ozaq (Te`ak 1981:413). upasti. gu da je se oprostim — Ove na{e groznice. up. dijal. ~e{. presukati se. zamrsiti se. *vez(a)ti prisutno zna~ewe œ(o)slabiti. vazly œdugotrajan (o bolesti)Œ (Varbot 2003:60). leksemama. rus. zapasti. slabos. vra~awem otklawati bolest. ve{tica i ostalih natprirodnih bi}a (Jany{kova 2003:87). o~ito je da se glagol ukoveznuti i u pogledu semantike savr{eno uklapa u svoju leksi~ku porodicu. prelazitiŒ: K hudomu fse hudo và`åcca — Bolâ-Øo g boli fsegda và`áca — Na hudáh-Øo bolesâ luØ{å và`åca (AOS). smrzavati seŒ (AOS. œzapiwati. kajk.

dijalekØizma *ko-(j)eziti sa izvornim zna~ewem „savijati.Œ itd. tj. ko~iti se od hladno}eŒ (Gorà~eva 1997:32).i bez protetskog *v. neotporan mu{karacŒ: Nije smrzlo kadar ni{ta da potegne Qe{tansko (Te{i} 1977:289). 116 Kao paralelu navodi rus. obamroŒ i œslabŒ potvr|uju i slede}i primeri: smrzlo pogrd. neuredan (o ~oveku)Œ. mekanŒ (Kurkina 1978b:25). up. [uqga~ za oblik ko à ziØisà rekonstrui{e * ko e ziti s e . rus. sagibatiŒ (tako ÅSSÀ l.. Me|usobnu povezanost zna~ewa œsmrznuti seŒ i œslabitiŒ. jeza œbolestŒ. enza œid. {to je imperfektiv na -ja. œzaostajati u rastu. koji odra`ava odgovaraju}i slovenski koren s vokalizmom -e./ *sko.u korenovima *-ez. dijal. propadati. dijal. kr`qati. druga~ije). oØ’à` œuzdaŒ < *otãje`â. slab ~ovekŒ. Taj glagol je u ESUM 3:7 okarakterisan kao nejasan. zepstiŒ (SRNG)115. SP l. . Glagol skuv’óznuØisà „umretiŒ dovodi se u vezu sa ukr. zdravqe. up. œuko~en. *ega / *eza (ÅSSÀ 6:68–69. `ivotiwama)Œ. up. U formalnom pogledu psl. privezivatiŒ. pri ~emu se ovi oblici u formalnom pogledu razlikuju zbog fakultativnog s. àgliØâsà œsa115 Pomenuta zna~ewa me|usobno korespondiraju i u neslovenskim jezicima. jezina œmr{avost sa unutra{wom bolestiŒ (Skok I 780 s. Arjol ga smaØra konØinuanØom øsl. *eza / *ezã koje stoji u odnosu alternacije sa *oza / *ozã ([ulâga~ 1995:177–178). koji objediwava sva relevantna zna~ewa: œgubiti snagu. nepokretan. kaipiu œko~iti se od hladno}eŒ (Havlova 1999:289. propadati. dijal. bug. kaipti. œsmrzavati se.i zbog prisustva / odsustva inicijalnog v. plestiŒ (Iliadi 2003:109). mno{tvoŒ i suàzno œu sloziŒ. kaipstu œvenuti.od *otãjezati ‹ *(v)ezati œvez(iv)ati. bolovatiŒ : kaipti. Autor smatra da je glagol koàziØisà derivat psl. glagol ~i~ereveØâ.v. jedza œbolestŒ (v. kavàza œgomila. Ovime se u razmatrawe uvodi i psl. mr{aviti. œpostajati prqav. lit. malkiw œko~iti se. slabiti. ESJS 5:290–291). SP 6:94–96). sagibati seŒ ([ulâga~ 1995:177). ukru}ivati seŒ i blhcroj œslab.c. Kao semanti~ku paralelu treba pomenuti i rus. œmlitav.u prefiksima *ko. jo{ i ukr. malkh œuko~enost od hladno}eŒ. od nesa~uvanog *otãje`ati (< *otãjezjati.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 57 vàzaØâ œ~initi tvrdim. jeziv œbolestan. a za skuv’óznuØisà — *skoveznoti se (v. ~iji su kontinuanti stsrp. na ~ije bi postojawe posredno ukazivao glagol *egliti (se). rekonstruisan na osnovu rus. (u)ko~iti se od hladno}eŒ. gr. zàbelâ „mr{av. slabŒ (Vuk). zàbaØâ „mrznuti. gore). dijal.(Orel 1990:106). jeza). stsl. kembti œi{~ezavati. venuti (o biqkama. ukru}en (od zime)./ *-vez-116. ~vrstim (o mrazu)Œ (POS). leksemama. dijal.c. dijal. Vratimo se ukr. koàziØisà „savijati se. *ega predstavqa deverbalnu imenicu od neposvedo~enog glagola *egt’i œsavijati. slabitiŒ. 292).

ekki œ`alost. Varbot 2003:59–60). inca œbolŒ. tuga. 120 Up. ne mo`e dugo — Zaveo sam od gladi — Starac je zaveo. ne}e dugo ~im je izgubio rije~ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). tromŒ. ~alabrcnutiŒ Uskoci (Stani}) la-vucnuti pf. angls. Ako do kontaminacije razli~itih gnezda dolazi na nivou svakog pojedina~nog jezika117. srditi seŒ. *vedo. *najezã : *naozã œ~aroban povez koji ~uva od bolesti ili nesre}e. krkatiŒ Uskoci (Stani}) a-la-vucati impf. razvoziØâ œ~initi te{ko prohodnim za vreme ki{e. razvezØi. bogato. sØisl. vundati „bogato. igt œslabiti. *vezti i *vezti. moglo bi se re}i da je taj uslov za gnezda *(j)ez. morfonolo{kog. iznemagati. 204). amuletumŒ (ÅSSÀ 22:104.). . ali up. 118 Od presudnog zna~aja tu svakako nije zajedni~ko poreklo. Kako je najva`niji uslov za kontaminaciju formalno i semanti~ko pribli`avawe leksema koje pripadaju razli~itim gnezdima (v. halapqivo jestiŒ Lika (RSA).kod *vez(a)ti < *ez(a)ti. gladi i sl.c. do}i do smrti (od bolesti. „obilato. vu}kati „jestiŒ. morfolo{kog i semanti~kog razvoja me|usobno pribli`avaju oblici potpuno razli~ite provenijencije. „alavo. œdovoditi u stawe potpune slabosti. jezik. „halapqivo jesti.)Œ. klonuti. up. lavuwati „mnogo. periodu. (o putu)Œ. „dobro i brzo jestiŒ. œuzimati ne{to od drugoga. propadati. klopatiŒ. Bjeleti} 2006. krastiŒ Uskoci (Stani}) : vukati impf. 121 Oblik (a)laucnuti je od (a)la(v)ucnuti. Detaqnije o ukoveznuti v. iznemoglosti (o dejstvu vina. ingas œlew. umirati. koje se tako|e dovodi u vezu sa *ega œbolestŒ (Merkulova 1996:25–26). up.Œ Uskoci (Stani})121 117 U konkretnom slu~aju. halapqivo jesti.)Œ: \oko e zaveo. Varbot 2003:57)118. u srpskim govorima do{lo je do kontaminacije kontinuanata psl. engti œdaviØi. la-ucnuti „id. slatko i u krupnim zalogajima jestiŒ Uskoci (Stani}). œhalapqivo piti (mleko i sl. (ÅSSÀ l. leØ. up. zavedem œjako se iscrpsti. dok su se u ruskim govorima kontaminirale kontinuante psl. iznemo}i. budu}i da se u procesu fonetskog.i *vez. sumwaŒ itd. glagola *vezti i *vesti. 23:231). vujati „jesti. ?a-la-vukati impf. Psl. sØezaØi. zaves. venuti. sØiskaØi. navaz œamuletumŒ < *navezã (id. oblici srodni su sa lit. lavu{ati. mu~iØiŒ. bolesti)Œ (v. topqewa snega i sl. alapqivo jestiŒ Du~alovi}i (RSA)120. i st~e{.Œ Ariqe (gra|a RSA). vru}ine. „prezalogajiti. a-la-vucnuti / a-la-ucnuti pf. 119 Up. onda bi se isti proces morao pretpostaviti i za psl. pre nego {to se razvilo protetsko v. `deratiŒ (RSA)119.ispuwen jo{ u psl. vurlati „jesti oblimiceŒ. „id.58 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI vijati se pod uglom u zglobu (o organima kretawa)Œ.

123 Zamena vokala likvidom r nije retka pojava kod ekspresivnih glagola. vurnuti „pojestiŒ Uskoci (Stani}). po`deratiŒ: Dijete vuknu sve jelo ispred sebe CG (RSA)122 · Skok ne registruje nijedan od navedenih oblika.> ala. Isto va`i i za glagol alavucati. koji se mo`e smatrati deminutivom osnovnog alavukati. nepristojno srkatiŒ Uskoci (Stani}) pokazuju alternaciju u : r u korenu123.iz dvoslo`nog prefiksa kala-. zgu`vati. `deratiŒ i vrkati „jesti. . ili *xala.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 59 vuknuti pf. nepristojno jestiŒ (v. vrkati)./ kala-. up. izgu`vatiŒ : namr`uriti (se) „namre{kati seŒ (RSA). name`uriti „u~initi da {to izgubi ravan. za oblik alavukati mogla bi se pretpostaviti afereza inicijalnog k. gladak oblik. 122 Up. „halapqivo pojesti. vu}nuti „brzo pojestiŒ. pri ~emu osnovni glagoli vukati „halapqivo jesti. S obzirom na postojawe semanti~ki bliskog kala-vrkati „srkati. vujnuti „pojestiŒ.

U ostalim re~nicima sporadi~no se pomiwe prefiks ~e. ~iburahnuØâ. ~e-)124. koji su. mo`da varijanta od ko..-h. oblicima: *~abeniti?125. ka-. S obzirom na izvesnu „sekundarnostŒ ovog prefiksa u odnosu na prefiks ko-. posve}uje prefiksu ~e. ko-). sli~ni elementu s-mobile (Machek 13–14).v.(Schutz 1965:328–329). ali izdvaja nekoliko leksema koje sadr`e prefikse ~a-.(Machek 95 s. . ~ukareznuØâ. i Merkulova 1986:149. Holub i Kope~ni pomiwu ovaj prefiks u odrednici posve}enoj prefiksu ko. ~iverga. ~i. npr.mo`e se uporediti i odnos autora dva praslovenska re~nika prema razmatranim tvorbenim elementima.([arifullin 1982:14). po wemu. [ic tretira element ~e(dijal. o prefiksu ~e. ~elusnuØâ. U ÅSSÀ ovi elementi tuma~e se kao ekspresivni prefiksi zameni~kog porekla i izdvajaju se u slede}im psl. SEK I 246 s. ~eperiti se. koji priznaju postojawe prefiksa ko-.(i wegove varijante). ~ihvaliØâsà. ~emárknuØâ. up.60 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 2) Prefiks ~V(s. ~e-. ~ihvosØiØâ. ~motac sa. koji ga odre|uje kao palatalni alomorf prefiksa ko.i posmatra se kao wegova varijanta. ~o-) kao palatalnu varijantu prefiksa k-. ~o-) uglavnom se dovodi u vezu sa prefiksom ko. ~ekrá`iØâ. V. principijelno ne daje prefikse kao nosioce odrednice. dodu{e. ~o-) Prefiksalni element ~e. Snoj 69 s. (Fasmer IV s. 125 Up. dodatom glagolima). Tako.v. kao {to je ve} napomenuto. npr.se ne izja{wavaju. `-. varijantu *kobeniti (se) (ÅSSÀ 10:88). ~akrá`iØâ. Debeqak pretpostavqa razvoj *ke.(Debeljak 1954:175). npr. ~iburiØâ.vv. niti ga izdvajaju kao tvorbeni element pri etimologizaciji leksema koje ga sadr`e. ~umaza itd.posebnu odrednicu.> ~e. {-.(~a-.i obja{wavaju ga kao wegov palatalizovani dublet (Holub/Kope~ny 174 s. Slavski i Skok. ~aøoloØâ (~oøoloØâ). ~ikilàØâ. ko. Na primeru prefiksa ~e. ~ubarahnuØâ. Fasmer. *~a124 U Uvodu svom re~niku Mahek u nizu primera ukazuje na prisustvo intenziviraju}ih elemenata ~-. ~ubuhaØâ.).(ovaj posledwi poistove}uje sa re~com ~i. ~a-. Mahek. wemu se u etimolo{kim re~nicima posve}uje i ne{to mawe pa`we.v. ~u-. Berneker. sli~no i [arifulin. ~e-. ali uz {turo obja{wewe da je u pitawu intenziviraju}i prefiks.v. up.

npr. *~avâreti (ÅSSÀ 4:32. *~eperiti (ÅSSÀ 4:55–56. *~enâzati / *~enâziti.c. „pquskati. *~âparã (ÅSSÀ 4:147. *~ekãrtati. *koverditi?. *~epyriti se. *~avedeti. ko-vrada „nadra`ivati ranuŒ. (ibid.). pf.). varijantu *komariti se (ÅSSÀ 10:169).v. cit. *~âparã (ÅSSÀ 4 s. *~âmuliti?. 129 Iz primera. *~en’uxati. 9:22). ~a. ÅSSÀ 12:14 s. Petleva 1976:11. *~epârânâjâ / *~epãrânâjâ. SP 2:141–143). œsmetati (o detetu)Œ (o ovom posledwem v. sg. u SP nema nijedne odrednice u kojoj se pomiwe prefiksalni element *~e-. 131 Isti autor bele`i i zvu~nu varijantu ~o-bqiska (se) sa identi~nim zna~ewem (op. SP 2:314). Razlika u pristupu etimolo{kom re{avawu leksema ovog tipa najboqe se vidi u odrednicama zajedni~kim za oba re~nika up. glagola -vradi. za~avradi{e „udariti nekoga sna`no da se obeznaniŒ id. inf. acc. Merkulova 1986:148. *~amâra / *~amârva127. 132 Up. br~kati po vodiŒ. reklo bi se da je i ovde u pitawu zna~ewe „udaritiŒ. Up. SP 2:119). mlatarati rukama po vodi.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 61 mariti126. prosipati voduŒ Timok (Dini} 1988)131.). Vlaji}-Popovi} 2002:36. *jâz~eviliti? (id. *~avâreti. (Dini} 1988)130. glagolu za~evraditi autorka navodi bug. V. sg. „zaka~iti {to nogom i otkotrqatiŒ: Ala za~evradi tikvunu! Timok (RSA. *~epuriti se. *~epârã / *~epãrã. impf.i dijal. ~o-pqiska 3. *~apoltâ. a i na osnovu ostalih navedenih potvrda. pqisnem „pqusnutiŒ Leskovac (Mitrovi}). Kao genetski srodne s. Za razliku od moskovskog re~nika. „tr~ati po plitkoj vodi pri ~emu voda prska na sve strane. pqiskam 1. „udariti nekoga za vrat ili u glavuŒ id. *~eperiti se / *~epiriti se.. *~amãrda. *~amâreti. v. br~kati se u vodiŒ : pqiska „prskati vodom. prskati (vodom)Œ Pirot (@ivkovi})132 Up.) · Spoj prefiksa ~e-.-h. 126 127 . *~epelzti se. 130 Ovamo verovatno spada i za~avradi „kovawem sjediniti dva komada usijanog gvo`|aŒ (l. PRIMERI: za-~e-vraditi pf.vv. sg. Skok nema. gde se ujedno kritikuje etimologija data u BER 2:512). *~epy`iti se128.?)129 za-~a-vradi 3. udaratiŒ. oblike ~o-vrada „odlamati male par~i}e hlebaŒ. ~opqiska se „pquskati se. budu}i da se zna~ewe œkovatiŒ regularno razvija od osnovnog œbiti. *~ekãrda / *~ekãrta. 128 Up. sa drugim prefiksom *natopy`iti (se) (ÅSSÀ 23:161).

Skok pomi{qa da je mo`da od *rasce. Kurkina 1996:9–10. i jedno od obja{wewa oblika o~koperan (v.62 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~a-pquskati impf. kao o genetski neonomatopejskom glagolu. pquskati itd. „pri~ati koje{ta. Druga~ije Skok I 309 s. buniti se. element re. pqaskati (up. pliskati itd. . Nije iskqu~eno ni da je u pitawu slo`enica sa re~ u prvom delu. „napri~ati. v. 287 s. pquskati.> *race. puko bi od jada (RJA)133 · Spoj prefiksa ~o-. Za inicijalno rece. ~a.moglo bi se tuma~iti i kao rezultat metateze od *~e-re-135. Up. Bezlaj III 59 s.)134. podupirati seŒ Vrisnik (^DL) ~i-pi`it se œosorno se opirati. ?~e-pi`it se impf. prema osnovnom glagolu ~epquskati trebalo bi da bude re~epquskati. iako je re~ tako zabele`ena i verovatno ju je prinosnik (Pavlinovi}) tako ~uo u lokalnom ~akavskom govoru. „ispri~ati.v. U osnovi navedenih oblika le`i onomatopeja — pqiskati. Machek 460 s.v.v. i{-~a-pquskati pf. ~epljuskati). *pleskati. „{aliti seŒ: Da se ja gdigod tako ne recepquskam. ~ovek koji se ne stidi da bilo {ta ka`eŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) ~a-pqizgati impf. pljuskati. „ogovaratiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?re-ce(~e)-pquskati se impf. „buniti se. na-~a-pquskati pf. o{tro prigovaratiŒ Brusje (Dul~i}i 1985).v. 135 O pojavi pro{irivawa ekspresivnih prefiksa elementima koji sadr`e likvide l i r v. izbrbqati koje{taŒ. ~agrljati. id. 134 O psl. brbqatiŒ. Kako je ova pretpostavka malo verovatna. œoslawati se. O obliku ~opqiska v. daqe u radu i u Zakqu~ku. pljeskati. Oblik re~epquskati se ovde je uslovno naveden. nabrbqati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004) : pqaskalo n. ~epljuskati. prigovaratiŒ.v.(Skok I 309 s. I onomatopejske osnove ekspresivizuju se prefiksima ovoga tipa. pa bi kona~ni oblik imao slede}u genezu: pquskati > ~e-pquskati > *~e-re-pquskati > re-~e-pquskati. „blebetalo. inicijalno re-~e. Petleva 1994a:336. Skok II 691 s. „sva{ta pri~atiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) ~o-pliskat impf. Varbot 1988:74–75. Bjeleti} 1994a:354–355.i glagola pqiskati. Ako bi se pak po{lo od osnovnog ~epquskati. œne pu{tati se drugomeŒ Brusje (Dul~i}i 1985) 133 U RJA se daje komentar da. ali sa suprotnog stanovi{ta. zbog svoje formalne i semanti~ke bliskosti sa ostalim oblicima. periti). pqizgati.izgledao bi kao nekakav prefiksalni element dodat na ve} prefigirano ~e-pquskati.v.

zakoviqiti „izviti. Vukovi} 1940:327). za eventualni intranzitiv na *-eti: *~e-vezeti 136 Ostale varijante iz istog izvora: {epu`it se. ÅSSÀ 4:58 s. oslabitiŒ: Nije ona i{~evizila od imawa no od nemawa — I{~evizila ga prazna trpeza id. na-Øo-øá`iØâ „nagizdati. SP 6:115).) · Budu}i da je zabele`en u istom govoru. 137 Za alternirawe prefiksa ko. „postati jako mr{av. treba dopustiti. sa drugim prefiksima rus. v. ali i tvorbena bliskost (oblik ~eviziti mogao bi se ra{~laniti na prefiks ~e. prisigati kao iterativ od prisegnuti < *pri-segnoti : pri-sizati (Vaillant II 480. s.). potvrda).v. Me|utim. œ}utati. oblik rekonstruisan je samo na osnovu rus. *~e-py`iti se. ne}e se imati {ta od wega ukopati. œiznenada se razboleti.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 63 {i-pi`it se „id. glagol ~eviziti mora se tuma~iti paralelno sa wim. ~e-viziti impf. nadutiŒ. (ibid. ne bi ga majka poznala. a ~eviziti nesvr{enog vida. . ko-sØo-øá`iØâsà „oholiti seŒ prema ka-øá`iØâsà „{epuriti se. gore).i ~e. Problem je samo u tome {to bi zavr{etak -iti u ~eviziti pre ukazivao na denominalno poreklo (kakvo se pretpostavqa i za *eziti od *ega / *eza. œtruditi se.Œ Brusje (ibid. Up. œzauzeti borbeni stavŒ (Petleva 1986:201. „biti sve mr{aviji. up. iskriviti u stranuŒ Leva~ (RSA). slabijiŒ: ^evizi i nestaje. praviti se va`anŒ.vv. *~epy`iti se (psl. {ipi~it se. na-Øo-øá`iØâsà „nagizdati se. na ovom terenu. O rus.Œ: U~evizijo rade}i. Skok nema. i varijantnost tipa *mârzeti / *mârziti (u govoru Pive i Drobwaka mrziti. nastojatiŒ (^DL) · Od psl. Me|utim. u}utatiŒ: Do{o mu crni petak. mu~atiŒ: Do{o mu nekakav nelok i sve ne{to ~evizi Piva (Gagovi} 2004) i{-~e-viziti pf. *py`. Up. i da je sinoniman glagolu ukoveznuti (v. (ibid. lepo se obu}iŒ. smr{ati. v. osnova -viziti prema -veznuti mogla bi se tuma~iti kao rezultat sekundarne iterativizacije. odnos oblika ukoveznuti i (u)~eviziti nije sasvim jasan. pa i on u~evizijo id. sipi`it se. supi`it se. i ÅSSÀ 23:161 s. Budu}i da je glagol ukoveznuti svr{enog. s obzirom na intranzitivno zna~ewe ~eviziti. {ipit se. naglo zaslabitiŒ Piva (Gagovi} 2004) : i{~eviqiti œiskrenuti.)136. {upu`it se. ÅSSÀ 6:74. œumuknuti.v. *natopy`iti se). RJA s. Identi~nost semantike i fonetska.v.i osnovu -viziti)137 ukazivali bi na srodnost ova dva oblika. øá`iØâ i ostalim kontinuantama psl. prisizati. Kurkina 1982b:184. „id. Kurkina 1973:71–72. up.-h. zast. v. zavrnuti nagoreŒ (RSA).) u-~e-viziti pf.up.

œjedva i}i uzbrdoŒ141. ali da su mo`da u vezi sa kovizka „øalica sa zakrivqenim krajemŒ. st~e{. sagibati se. (ÅSSÀ 12:13). zarobqenŒ. vezeti. kriviti seŒ140. omolkniti œuko~iti seŒ i œu}utatiŒ (Kurkina 1978b:25). biti jedva `ivŒ (Petleva l. iz istog izvora i ~epqi se 3. 141 Up. budu}i da upravo zna~ewe œko~iØi se. s./ *lok. vezeti œbiti vezan.c. sln. dobija svoje tuma~ewe. zakoviznuØi. ~e{. sl~. dijal. mlkvy œtih.œsagibatiŒ (VarboØ 1981a:321. dijal. Ono {to svakako ne podle`e sumwi jeste semanti~ka kompatibilnost svih razmatranih oblika. sg. vedati). zakoviziØi „ohladiti se. mlknut œko~iti se. oblik (u)~eviziti. umirati od dosadeŒ (v. vezeti prema trenutnom vidu veznoti (Vaillant II 388). ~e{. ukru}ivati seŒ. Posebno je. „kreveqiti se. koviziØi „mu~iØiŒ138. glagol ima svoj pandan u ukr. me|utim. }udqiv ~ovekŒ. SEK III 88–89). izvijati. savijatiŒ139. umretiŒ potkrepquju brojne paralele. œpewati se uz drvoŒ Timok (Dini} 1992) 138 Za alternirawe prefiksa up. ~e-pqezi se 3. Bjeleti} 2006. promrznuti. biti bolestan. dijal./ *krog. lukno œiznemoglost. ‰koviza1Š). kra~ni œbolestanŒ < *krok. uvijati seŒ : œbolovati. koviznuØi „`ivoØariti. biti na samrtiŒ. }utqivŒ. venutiŒ < *~a-vedeti (ÅSSÀ 4:31) prema ukr. ego sovsem skruØilo œon se te{ko razboleoŒ (Petleva 1989:68). koveza œneuredan ~ovekŒ itd. potvrdama) predstavqa vezuju}u kariku izme|u œ(o)slabitiŒ i œ(u)}uØaØiŒ. ~a-v’àdiØi œbolovati. u kom bi slu~aju prvobitno zna~ewe bilo „sagibati. ukr. ka{. ukrutiti se. skrågacâ œbolovati.(Varbot 1972:74).c. up. posvedo~eno za srp.). za-ka-v’àdiØi „dosa|ivati se. mrznuti seŒ (prisutno u ukr. ~ak. zagibaØâsà œbiti te{ko bolestan. up. „id. ukru}ivaØi se. uko~iti se. slabostŒ < *lek. U {irem slovenskom okru`ewu ~ak i zna~ewe œ(u)}utatiŒ. dijal. ~e{. ukrutiti seŒ < *kreg. sg. . I dok ni sama imenica kovizka u ukrajinskom etimolo{kom re~niku nije dobila kona~no re{ewe (v.Œ. koveza œhirovit. autori praslovenskog re~nika sme{Øaju je øod odrednicu *koveza (zajedno sa ukr. ESUM l. 139 Paralelizam zna~ewa œsavijati se. gde se konstatuje da razmatrani oblici nisu sasvim jasni. 140 Up. bolovatiŒ.-h. iz istog izvora i ~epeli 3. ukru}ivati se (o telu)Œ. dijal. krehnouti œko~iti se. rus. Sa formalne pak strane i srpski i ukrajinski oblici ipak zahtevaju podrobnije obja{wewe. sg. propastiŒ (ESUM 2:484). ozepsti.(Borys 1984–1985).v.Œ. koviza œba~varsko oru|e za savijawe obru~aŒ. sln.64 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI up. okregniti œuko~iti se. „id. indikativna ~iwenica da i ovaj srp. od istog korena i blr. s. impf. Detaqnije v.

SP 1:399). bug. potvrdama). bez obja{wewa (Skok I 291 s. *brãsnoti (v. „jedva iza}i uzbrdo poma`u}i se rukama i nogamaŒ id. odatle pleziti se „kreveqiti seŒ (usmeno M. koje ima i oblik bez prefiksa. ~eølezi „s mukom se pewati. o~ebrsnuti „otkinuti. pentrati seŒ. u primeru: Zar ni va{i seqani nemaju obi~aj da na vas bace u antre{eq po malo sijena? – „Qeti nikad no {to mu zubovi pod tovarom krajem puta ~abrsnu. ali se iz konteksta mo`e zakqu~iti da se radi o zna~ewu „otkinuti ustima i jesti (brst. Vr~evi}. za~ebrãsvam. za~obrãsva œzaka~iti ne{to u prolazuŒ (BER 1:617. œmalo zalo`iti. U prilog tome govori wegova semantika.. za~ebrãsnav œsulud. Anikin 1988:40 (Anikin tako|e raspola`e samo bug. fig. Anikin 1982:45. i ESJS 11:665 s. (ibid. ÅSSÀ 4:55 s. Up. Skok samo pomiwe oblik o~ebrsnuti „otkinuti. Up. Bar (gra|a RSA). Za zna~ewe „pewati seŒ up.i glagola brsnuti . *~epelzti se (psl. Up. koja korespondira 142 Oblik je dat bez definicije zna~ewa. bilo na koji na~inŒ Crmnica. gricnutiŒ: Brsni malo sira i qeba.) · Od psl.v. bug. plãzati. ~elebrsnuti „malo zalo`itiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:39) o-~e-le-brsnuti „koristiti se od ne~ega malo. udarenŒ. O samom korenu *pelz. „odlomiti s krajaŒ: O~ebrsni mi malo qeba Wegwevo. *~e-pelzti se. U obliku ~elebrsnuti do{lo je do pro{irivawa prefiksa ~e. uspiwati seŒ. Up.elementom sa likvidom -le-. za~ebrãsna œlako povreditiŒ. potvrda). ~eølezé sa „pewati se. Skok nema. o~ehnutiŒ. Boka. o~ehnutiŒ. li{}e)Œ. oblik rekonstruisan je iskqu~ivo na osnovu bug.) ~a-brsnuti pf. œlabrcnuti. o~ebrsnut œodlomiti komadi}Œ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) ~e-le-brsnuti pf./ *polz. 20. „koristiti se od ne~ega malo. nap. basne (gra|a RSA)142 : brsnuti „otkinuti ustima i jesti (brst. re~i se tuma~e kao kontaminati). Ishodi{ni oblik brsnuti najpre bi se mogao svesti na psl.v./ *pãlz. kao uzgredŒ Crmnica. kao uzgredŒ Crmnica.. sa‰dŠ }e ru~ak Piva (Gagovi} 2004) o-~e-brsnuti pf. Zna~ewe „kreveqiti seŒ stoji u vezi sa plaziti (jezik). li{}e)Œ: Po}eraj `ivo nek malo brsne. dijal. ~alabrcnuti). Anikin 1982. Sjenica. Bjeleti} 1993:39. Bar (gra|a RSA) · Spoj prefiksa ~e -. ~a . Bar (gra|a RSA). za~ebrãsnuvam. .POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 65 i{-~e-pqezi se pf. B.v. ÅSSÀ 3:56–57. Boka. ~alabrcnuti. Nar.v. zalo`itiŒ (RJA). Boka. „uzeti od ne~ega malo.

cewkati seŒ. ?~a-n-grizati impf. zajedatiŒ ba~ki Buwevci ( Pei}/Ba~lija) : za-grizati „zadirkivati.). Ma~va (gra|a ERSJ). izazivati. (Jovanovi} 1911:292). „koji mnogo prigovara. „zajedqiva osobaŒ. œzajedqiva osobaŒ. Nije iskqu~eno ni poreklo od psl. (ibid. ~e-grs „zadevicaŒ. dakle. pogrd. i cangrijati „biti tvrdica.: . „dosa|ivati nervoznim govoromŒ [abac. „~angrizaloŒ Uskoci (Stani})143 xa-n-grizati œ~esto prigovaratiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). œodvajati pozder od lanaŒ. xangrizalo ‹ ~angrizalo „gun|alo. „zagri`qivŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). œzajedqiva. mo`da treba uzeti u obzir i uticaj re~i kao npr. ~angrizati). moglo bi se tra`iti i na doma}em terenu.. prigovara. ÅSSÀ 3:57. brosnuØâ œstiskaju}i prstima ~istiti ne{to ili cediti te~nostŒ. ~a-n-gr i zalo n. guliti koruŒ (v. xa-n-grizalo n.-h. brosnuØâ œskupqati bobice u pregr{tima ih otkidaju}i od stabqikeŒ. „osoba koja mnogo xangriza. ~antrati. svadqivŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)144 · Skok tretira ovaj glagol kao balkanizam nepoznatog porekla (Skok I 293 s.66 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sa zna~ewima isto~noslovenskih kontinuanata ovog psl. i svoä domakä ~elëdâ ne cangriizaè kod kôkí . mogao objasniti kao ob143 Na ovaj oblik je mo`da uticao glagol cangati se „poga|ati se oko ne~ega. œdosadna. *brãstiti (v. glodati. œneprestano pri~atiŒ id. sitni~ar.. S obzirom na semanti~ki bliske lekseme zagrizati (se). . oblika: rus. pakosna osobaŒ Uskoci (Stani}) ca-n-griizati zast. up.. œpakostŒ. brusnuØâ œodvajati seme konopqe od stablaŒ. koja voli da zagrizaŒ id. svadqiva osobaŒ Srem (Maksi} 1980). poreklo oblika ~a-n-grizati itd. zagrizati se „zadirkivati. tvrdi~itiŒ. dok [kaqi} uop{te ne registruje pomenute oblike.). brisnuvaØi œogrizati. ukr. dijal. ÅSSÀ l. nar. `estok (~ovek)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990). peckatiŒ. ~angrizat „dosa|ivati. On bi se. gingiz „prznicaŒ (Adamovi} 1970:69). „zajedqivostŒ. dirati. xangri`qiv adj. nametqiva osobaŒ [abac (gra|a ERSJ).) ~a-grzati „~angrizatiŒ Dvorska (gra|a RSA) ~e-grzalo n. izazivati jedan drugogŒ Uskoci (Stani}) ~a-n-grizav adj. ~e-grz f. prigovarati. ca-n-gr i zalo n.c. œpeckatiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). zagrizalo. SP 1:399–400). xangaza „}udqiv. dijal. 144 Iako je alternacija ~ : x uobi~ajena. Adamovi} izvodi s. ~angrizalo „brbqiva zajedqiva osobaŒ Uskoci (Stani}) : za-grizalo „zagri`qiva osoba. galamxijaŒ < osm. zakeralo.. gun|ati. (ibid.v.

~anga „svadqiva `enska osobaŒ. udarati. lazgoØaØâ „pri~ati bez prestankaŒ. „brbqivac.na osnovu -grizati. ba-gráza „naziv za staru iznemoglu `ivotiwu i ~ovekaŒ (Gorà~eva 1982:108). (ibid. up.(*bl’âvati. ca. „pri~ati koje{ta. me|utim. odbaciti ni mogu}nost da je oblik ~angrizati eventualno nastao kontaminacijom glagola zagrizati i ~angati se „psovati se. rus. *l’uskati II (ÅSSÀ 145 Up. balezgati. Oblici sa inicijalnim xa-. Osnova quzgati mogla bi biti zvu~na varijanta od quskati „pquskati (o vodi. beqezgati. ?~e-quzgati impf.i tvorbeno ga razla`e na grá-m-za < *gráza. „staro gun|alo. bqazgati.Œ. S druge strane. sa varijantama baqezgati. {e-lezga „onaj koji je dosadan. gun|aloŒ (Petleva 1974:209). dosa|ivati. ~agrljati). grámza pogrd. te~nosti)Œ. i SP 1:184–185 s. {to ne prili~i. z a g r i z a l oŒ. iako pomiwe glagol ~equgati „brbqatiŒ iz Like. ~angalica „svadqivo ~eqade. . baqezgati. Analogna ekspresivna infiksacija istog elementa zapa`a se i u glu`. up. œru`no. ili da se inicijalni slog mo`da razvio pod uticajem oblika tipa ~angrqati. psovatiŒ (Fasmer I 466). nametqivŒ. (ibid. hrskatiŒ (Truba~ev 1965:132).v. hrymza} pored hryza} „gristi. ~ango „svadqiv mu{karac. *bl’uzgati.mogli bi se tretirati kao varijante osnovnog ~angrizati. 147 Uø. pqeskatiŒ < psl.v. Up. lit. sva|ati se. baqezgatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)147 · Skok nema. grázØâ „zanovetati.Œ (Kurkina 1976:50). kavgaxijaŒ id. *bal(a)kati : *bal(a)chati. U prilog predlo`enom tuma~ewu govorilo bi rus. ERSJ 2 s. zanovetaloŒ. œtu}i. rus. lazgeti „id. uøu}uju}i na glagole ográzaØâsà. *bl’ujo). pri~ati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 67 lik nastao dodavawem prefiksa ~a.).v. I u ruskom jeziku glagol grázØâ podlo`an je ekspresivnom prefigirawu. talasatiŒ. œququ{kati. {amarati. koje Fasmer dovodi u vezu sa grámaØâ „qutito govoriti. tuma~e}i ga kao onomatopeju (Skok I 287 s. sitni~avŒ. brecati seŒ. œonaj koji moqakaŒ : lezga œid.). koje se tuma~i kao sufiksalno pro{irewe (-zg-) prezentske osnove *bl’-u. Kurkina 1976:50. dosadna pri~alica. brqezgati itd. rus. ru`iti se. dok Truba~ov u ovom obliku izdvaja ekspresivni infiks -m. Ne treba. bulaznitiŒ Uskoci (Stani})146 : quzg-et-at „govoriti koje{ta. Ve}ina ovih oblika navodi se u ÅSSÀ 2:139 s. i ~angav „svadqiv. uz dodatno ekspresivizovawe infiksom -n-. grabiti se oko nekoga ili ne~egaŒ Uskoci (Stani})145. œrana na glaviŒ. Istu osnovu nalazimo i u ba-quzgati „brbqati.v. vla`no vreme sa snegom i ki{omŒ id. baqizgati. 146 Ovamo verovatno ne spada imenica ~equzga „drvo za koje su vezane niti na razbojuŒ.

koje bi moglo poticati od psl. i luzati „brbqati. *luzgati / *lyzgati (Kurkina 1974:68–73). glagola. sna`no udariti (obi~no {amarom)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977. tako|e œgrabiti.-h. ali up. za-}a-u{iti „jako. me|utim. Ishodi{ni glagol zau{iti (Skok ga ne registruje. tu}iŒ. pomiwe Kurkina analiziraju}i psl. U ovom kontekstu interesantni su oblici za-qau{iti œo{amariti.v. RSA) : za-u{iti „udariti {amar. ali v. inf. od-qau{iti œid. za sada nejasnog porekla.Œ Unac (Jovi~i}). naglitiŒ Unac (Jovi~i}). kontinuantama psl. blebetatiŒ Ston (RSA). }a-. uho) ekspresivizuje se dodavawem prefiksa ~a-. Skok III 538–539 s. . sna`no udariti.?). 16:214–215).. od-lau{iti œo{amaritiŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) koji su svakako u vezi sa glagolom lau{iti œ{amarati. o{amaritiŒ Timok (RSA. *luzgati (se) (id. za-~a-u{iti pf. odalamitiŒ. iako se konkretno ova potvrda ne navodi me|u s. acc. o{amaritiŒ (RSA) · Skok nema. „opaliti zau{nicu nekome.68 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 15:217–218). pqesnuti. `urbati. Wu.

Up.. *gy-).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 3) Prefiks gV- 69 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 3) Prefiks gV- 3) Prefiks gV(s. *sko-vornã) ostaju nejasni. kao i sam odnos prema sinonimnom *ka-vornã (SP 7:74–76). *ga(jâ)vornã / *gavorna tuma~i kao obrazovawe sa ekspresivnim elementom ga-. *gmuriti (se)?. Druga~ije SP 7:170 s. Kao {to je ve} re~eno.v. ga-. dotle se u SP psl. *`a-vornã-kã. Za sada se mo`e konstatovati da se re~nici sla`u oko postojawa imenskog prefiksa *a-. go-) Osobenost ovog tvorbenog elementa sastoji se u tome {to se suglasnik g. Debeljak 1954:171.vorn. *gavârati / *gavâriti tuma~i se kao obrazovawe sa ekspresivnim prefiksom *ga-.tretira se kao sekundarna (ekspresivna?) protetska priraslica (ÅSSÀ 6:163–164)148.javqa i kao proteza u nekim leksemama (o tome podrobnije PeØleva 1978. [arifullin 1982:14). Pristalice „preformantne teorijeŒ. SP 8:88–89)149. koje se smatra samo zvu~nom varijantom od *kavornã (ÅSSÀ 6:88–89). go-. zbog disproporcije u koli~ini obra|ene gra|e u dvama praslovenskim re~nicima. Moskov). ni`e. varijantom *ka.v. . U ÅSSÀ psl. jo{ uvek ne mo`emo uporediti odnos autora SP i ÅSSÀ prema ekspresivnim prefiksima kao pojavi. ali ne i oko *~e-. i Hereè-[imanâska 2003:62–64. pri ~emu prvi delovi slo`enice (*ga-vornã. ka. *gmuriti. [uster-[evc 1992:90–92) i u takvim slu~ajevima ne mo`e se govoriti o prefiksu.-h.(ÅSSÀ. me|utim. Dok se u ÅSSÀ psl. *ga-. ko-. Machek 263 s. s. ili kao zvu~ne varijante prefiksa ko-. *ka-vornã. koji imaju status prefiksa. Treba praviti razliku izme|u protetskog g. a u SP oblik *gavâriti smatra se ekspresivnim derivatom od glagola *gaviti. v. *vâriti u osnovi (ÅSSÀ 6:112–113). 148 149 Takav tretman imaju i suglasnici x-. *gavornã obja{wava kao slo`enica sa drugim delom . Ovi elementi tuma~e se ili kao samostalni prefiksi (Debeqak. koje mo`e biti rezultat perintegracije (v. Petleva 1978:54–55) i elemenata ga-./ *ko-. Moskov 1981:66–67). i takvo g. *gmyriti suglasnik g.(SP 7:77). U obrazovawima tipa psl.). V. i glagolom *vârati. i razliku u tuma~ewu glagola * gonositi (s e ) (ÅSSÀ 7:25–26.tretiraju kao prefiks (up.c. MarØánov 1986:130. To se mo`e ilustrovati na primeru dveju odrednica.(l. sa formantom -r.sa sekundarno razvijenim vokalom (*go-. 174.

muqati. „postaviti se u kos polo`aj. 22:82 s.-h. „dosa|ivati gun|awemŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) : milati impf. sko-. budu}i da ga on defini{e kao „poltern. x-. a)-. glagol prevashodno ima akusti~ko zna~ewe. dijalekatska potvrda vrlo je dragocena jer {iri areal glagola *myliti (on. Pored osnovnog zna~ewa „drobiti. 152 U RSA dato je zna~ewe „stropo{tavati se. koje Skok neopravdano stavqa s. x(o. sa~uvan samo u prefigiranom obliku. da se gomila. me|utim. lupetatiŒ (v. S.v. namilati „zanovetati. *myliti se podrobno v. id. pripovedatiŒ Leva~. Kod Vuka.). miqati jeste iterativ prema mleti (Skok II 444 s. potvrda rekonstruisan je psl. O psl. savijawem. mljeti). Merkulova 1985:40–41. O formalnoj vezi glagola *myliti i *xmyliti govori blr. nije samo zapadnoslovenska. gomila (Skok I 588). RSA). dakle. ve} op{teslovenska re~) i razotkriva wegovu motivaciju (l. Osnovni glagol *myliti „kriviti. za-go-miqa 3. Up. mora biti u etimolo{koj vezi sa *myliti se „gre{iti. o~ito. nagamiliti se „nagnuti seŒ (RJA) · Na osnovu navedenih s.c.70 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI PRIMERI: na-ga-militi se pf.v. koji se javqa sa razli~itim „priraslicamaŒ: g(a)-. strepoŒ. dosadno. nakriviti seŒ Katalenac (RSA). ka`e se. 151 150 . tesawem. koje se realizuje i u obliku sa elementom go-. Up.v.-h. glagol mleti razvio je i sekundarno zna~ewe „pri~ati jednoli~no. s-. sg. iskrivqavatiŒ. oblik *nag(a)myliti se (ÅSSÀ 22:24). *xmyliti (se). gwe~itiŒ. semanti~ki se podudara sa glagolima *xmyliti „praviti zako{enu povr{inu (odsecawem. Kurkina 2003. na{e tuma~ewe ~ini nam se ubedqivijim. ru{iti se sa treskomŒ rekonstruisano. o{trewem. Glagol *g(a)myliti. nagnuti se. varati seŒ. Ukoliko nije u pitawu poreklom onomatopejski glagol. „pri~ati. primer ahmálicca „pogre{itiŒ.v. pri ~emu je akcenat stavqen na pokret. Ovde treba pomenuti i oblike go-milati se „bu~atiŒ (Vuk)152 i za-go-milati „zapo~eti pri~u nekom vikomŒ Piva i Drobwak (Vukovi} 1940). blebetati. pf. i ÅSSÀ 8:45 s. obarawem)Œ i *x(a)myliti se „i}i klate}i seŒ150. na osnovu primera: Kao {to god nagomilano s glomotom pada. up. *naxmyliti. zakeratiŒ (RSA) · Osnovni glagol milati. pri ~emu je zna~ewe „gre{itiŒ verovatno sekundarno151.

œzasititi. neotrebqen. nanositi sme}eŒ Bos. ÅSSÀ 6:56 s. punitiŒ. Grahovo. bujanŒ). Jajce. ni`e). ne~isto}aŒ Vojv. zasititi seŒ Ba~ka : za-jatiti „napuniti prqav{tinom. neoplevqenŒ: Gojazno `ito. i zajazit se œkad dete pla~e pa mu nestane dahaŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). |ubretom. Up. urodica u `ituŒ Crni Lug. zasititi seŒ (RSA)153 · U RSA nema oblika *gojaziti. uprqatiŒ: Onda mu otvore ku}u. Grahovo. œzajaziti se. „korov. Jajce. zadovoqiti se. |ubretom. ovaj pridev ima i zna~ewe „pun. œ{iroko otvarati. podmiriti (`equ. zadovoqiti seŒ verovatno je sekundarno u odnosu na „zatrpavati. debeo (o ~eqadetu)Œ > „ne~ist (o `itu)Œ paralelom gojazan „debeo.v. zagojatiti se „napuniti se talogom. goj). potkrepquju}i semanti~ki pomak „pun. „prqati. Banija. Zna~ewe „zasititi se. potrebe i sl. zasititi.. œ{iriti se. razjapqivatiŒ154. *eziti. ugojen. O osnovnom glagolu jaziti v. jaz1. Element -go. neo~i{}en (o zrnevqu)Œ Banija. Vrhovine. Lapac. Lika. Vaqevo (RSA).)Œ. neoplevqen (o `itu). Up. ali u wojzi na|u samo sudove zagoja}ene sirom i kajmakom.v. zasititiŒ: Tvoju gramzivost na jelo i pi}e ne mo`e niko zagojaziti. odvoditi vodu pomo}u jazaŒ. zadovoqiti seŒ : za-jaziti fig. ugojenŒ > œu kome ima urodice. zajaziti se „utoliti glad ili `e|. (RSGV). Bos. zakr~itiŒ: Kad sjedne zagojati kao klade CG. pun sme}aŒ Lika. œpostajati ne~ist (o `itu kad se napuni urodicom)Œ Lika. utoliti nekom `e|. zauzimati mnogo mestaŒ (RSA). poraslo travom i urodicom Bosna (RSA) (Skok I 585–586 s. zagojaziti se „zasititi se. ?za-go-jatiti pf. prohtev. zaprqati. prqav.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 3) Prefiks gV- 71 za-go-jaziti „z a j a z i t i. Grahovo. fig. „napuniti prqav{tinom. zaprqati seŒ. uprqatiŒ Leva~ (RSA) · Osnovni glagol je gojatiti impf.mo`da je umetnut pod uticajem oblika zagojatiti (v. „utoliti nekom glad. œne~ist. najverovatnije denominal od gojat f. œzarasti u korovŒ: Sve mi se `ito zagojatilo Banija. Skok izvodi glagol gojatiti od prideva gojatan (pored navedenog. „u kome ima urodice. œzapre~iti. Skok I 763–764 s. bujati. zajazitiŒ: Ko }e wega zagojatiti i wegov nesiti burag napuniti? Ba~ka. uzimati maha (o urodici u `itu)Œ Banija. i gojatan adj.)Œ.v. up. 153 154 . i pridev zaja`en œsitŒ Vojv. zaprqati. zatrpavati. zadovoqiti. puniti (jaz. jamu i sl. gojatiti se „rasti. Bos. œprqav{tina. dok se jaziti javqa samo u zna~ewu „praviti jaz. œzajazivati.

mada za takvo tuma~ewe nema adekvatnog obja{wewa.72 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Oblik zajatiti. œz a u z e t i d o s t a p r o s t o r a. 155 Nije jasno spadaju li ovamo i za{ajatiti œtvrdoglavo ne{to tvrditi. mogao je nastati gubqewem sloga -go. prolazno mestoŒ. o{ejatiti „zaputiti se. zastranitiŒ Bogova|a (gra|a RSA). zajazitiŒ razvilo se verovatno pod uticajem fonetski bliskog glagola zagojaziti (v. ukoliko nije re~ o posebnom glagolu. zapremiti (o predmetima)Œ: [to si orman za{ajatijo? Ne mo`e niko pro}i — Za{ajatijo mi orman ~itavu sobu Qe{tansko (Te{i} 1977). Zna~ewe „zasititi. Zna~ewe œzapre~iti. gore). . zakr~itiŒ karakteristi~no je i za oblik za-{a-jatiti „postaviti neki predmet na nezgodno. zabrazditi.iz oblika zagojatiti. jedva uhvatiti pravacŒ (Marseni} 1986). krenuti najzad nekamo. u kojem kao da se ispred iste osno- ve javqa prefiks {a-155.

aqedati Uskoci (Stani}).([arifullin 1982:14). *xlamã? / *xlomã?. suglasnik x. ha-l’ijedati œlutati bez ciqaŒ: \e si. [uster-[evc 1992:92–93). *sk’a-. *sk’o. Oblik se mo`e svesti na psl.tretiraju se kao ekspresivni prefiksi.tretira se kao ekspresivna priraslica (ÅSSÀ s. *xlãkati. i sad ga ne mo{ odu~iti. aqidat „lutati. *xalepa? / *xalipa?.i glagola *xuliti II (v. *xlemãjâ. *xlema.vv. *xamordâ156. tako|e se javqa kao proteza (v. *naxymerda. U ÅSSÀ elementi *ha-. „pobolevati. xo. *xãbuzã. ipak. *xy. ovi elementi smatraju frikativnim alomorfima prefiksa ko. *xymordâ. bazatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). ha-) Ono {to je re~eno za prefiksalni element go-. aqidati.karakteri{e ili kao ekspresivni prefiksalni element. *xoxul’a. *xaxolã / *xaxolâkã. ÅSSÀ 8:11). Ovi elementi izdvajaju se u slede}im oblicima: *xabârati. izvoditi x-. aqidat Vasojevi}i (Stijovi} 1990).tuma~i se kao samostalan prefiks (Debeljak 1954:171). alidat Kosovo (Elezovi})158 156 Ovamo jo{ i blr. ?ha-lidati impf. ili kao ekspresivni prefiks. alidati „id. tumarati.va`i donekle i za ha-. 158 Ovamo i oblici sa umek{anim l: aqidati œid. ga. cijo dan hal’ijeda{ od ku}e do ku}e? Ro`aje (Had`i}) a-lidati „skitati.i osnovu * mordâje (v. M.(Merkulova 1985:41). besciqno se kretati. 157 U ovim oblicima izdvaja se prefiks *ko. dok se *xã. Prefiksalno x-.Œ (RSA). xo. Gorà~eva 1989:272–273. pru}e itd.. „lutatiŒ: . Suglasnik x-. MarØánov 1986:131. PRIMERI: ha-hulati impf. *xovezslo / *kovezslo157. ili se.)Œ koje se mo`e ra{~laniti na ekspresivni prefiks * {i. hahuqati „poboqevatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) · Skok nema. mene misa `alosna halida . . Pro{}ewe (Vuji~i}).od *sk’-. PeØleva 1989:65–67). {ámorodâde „sitne` (iverje. CG (RSA). *xaxuliti.i wegova varijanta *xo. *xalizã?. *xaxuliti.-h.. Miqanov (gra|a RSA). Prihvatqivije je. lutatiŒ Kosovo..< *sko-. xa-.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 4) Prefiks xV- 73 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 4) Prefiks xV- 4) Prefiks hV(s.). xa-. U obrazovawima tipa psl. *xãbãtã. spoj ekspresivnog prefiksa *ha. naime. pa Bog Piva (Gagovi} 2004).Œ: Nau~ilo alidati. *ho-. pak. slabitiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})..

tr~ati brzo. œkretati se. uvijati se. fig. œi}i nestabilno.. [abac (gra|a ERSJ) · Skok ne pomiwe nijedan od ovih oblika. Rikov 1988. œblago duvati. Ispred ishodi{nog lidati (za koje up. me|utim. BER 3:394 s. drmati seŒ: Lida meso na wemu Srem. œtr~ati ~as ovamo. budu}i da su u tom govoru vrlo retki slu~ajevi sekundarnog izgovarawa glasa h. œvrteti.v. „izvijati se. œve{to izbegavati kakvu obavezu. izvrdavatiŒ Pocerina.v. Oblik sa inicijalnim a. 159 Oblik osnove -l’ijedati (sa karakteristi~nim prelaskom l > q) mogao bi se smatrati pseudojekavizmom..{iroko je zastupqen na Kosovu i u Crnoj Gori. Kqu~ni dokaz za to je ro`ajski oblik hal’ijedati159. lidkaØâ) javqa se prefiks ha-. alidati. (RSA). podskakuju}iŒ Zaglavak. œpodrhtavati. ne va`i i za oblik Marka Miqanova — halidati. œizbegavatiŒ. lahoritiŒ id. prave}i se vredan. lidam.v. a mo`e se objasniti gubitkom inicijalnog h-. landaratiŒ: Ama mu lida podupina Zaglavak. œlepr{ati. koji predstavqa jedinu potvrdu sa glasom hzabele`enu u govorima u kojima se taj glas gubi. ~as onamo. {etati seŒ: Lidaju to~kovi.74 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI lidati impf. vrckati seŒ: [to lida{ kao kurva?. To. O drugim mogu}im tuma~ewima v. te bi se stoga mogao smatrati i rezultatom hiperkorekcije. ali ni{ta zrelo ne uraditiŒ Zaglavak. ESUM 3:230 s. treskati se. kolutati (o~ima)Œ sredwi Timok. . ERSJ 1:121–122 s. posao.

posebno isti~u}i pejorativno-intenzifikatorsku ulogu prefiksa {u. ali nema mnogo podataka o wihovom krajwem poreklu. ali sam nema obja{wewe za wihovo poreklo (Moskov 1981:81–82. {i. {e-.(i ku-) (Vasmer 1912). {u-) U etimolo{koj literaturi operi{e se prefiksalnim elementima ~iji je nose}i glas suglasnik {-. kojom se ne mo`e objasniti prisustvo prefiksa {u-. {i. Moskov osporava Fasmerovo tuma~ewe. {i-.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 75 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 5) Prefiks {V(s. Kurkina 1974:67)160.kao argotskih elemenata koji se koriste za ekspresivnu tvorbenu modifikaciju obi~nih re~i (radi iskazivawa omalova`avawa ili da bi se postigla tajnost jezika).-h. ead. ne izja{wava o poreklu prefiksa {e.u leksici slovenskih dijalekata. tj. ili u imenicama za koje se mo`e pretpostaviti glagolsko poreklo (Petleva 1974:211). Pejorativnost ovog prefiksa. a drugi ga tretiraju kao varijantu nepalatalnog prefiksa xo. Ovakvo tuma~ewe prihvata Mokienko. {a-. U etimolo{kim re~nicima izdvaja se nekoliko lakonskih konstatacija o ovom prefiksalnom elementu.iz prefiksalnog s-. on na isti na~in poku{ava da objasni i ruske dijalekatske re~i sa prefiksima {u-. {e-. Kope~ny 1983:37). {emigati autorka pravi interesantnu opasku da je u konkretnom slu~aju do{lo do ekspresivnog razvoja inicijalnog {e. ipak. „ekspresivni prefiksŒ (Merkulova 1972:176. „redak ekspresivni prefiksŒ (Kurkina 1992:193). Fasmer tra`i izvor ovim elementima u argou. 1981a:22). defini{e ga kao „arhai~an prefiksŒ (Kurkina 1981:331.i. {migati. {i-) tuma~e fonetskim putem. proisti~e iz negativne ekspresivnosti koju nose glasovi x / { u slovenskim jezicima (Mokienko 1972:161. Holub i Kope~ni tuma~e ga na isti na~in kao i ~e-. Varbot 1973:6). v. kao palatalizovani dublet prefiksa ko160 Tuma~e}i sln. .u slovenskim `argonima. {o-. i [arifullin 1982a:120–121).(Debeljak 1954:175. {i. Petqova precizira da se dati afiks po pravilu zapa`a kod glagola. smatraju}i da su tvorbeni postupci svojstveni sociolektima — zasebna pojava. {e-. Polaze}i od protetskih slogova {u-. po wemu. Jedni ga dovode u vezu sa s-mobile ([arifullin 1982:14–15. priznaju}i wegovo postojawe. Na stabilnijem su terenu oni autori koji poreklo prefiksa {e({u-. Ve}ina autora se. 90).

{ivoroØ. zbuniti seŒ. smu{eno govoriti ili ne{to raditi. {a. {umoriØâ. {obolØaØâ. {eprtati „brbqatiŒ (RJA) za-{e-prtqati / za{eprtqati pf. {eprtqati „polako raditi.)161. œnemarno. smu{eno govoriti ili ne{to raditi. lagatiŒ Uskoci (Stani}). {evrdatiŒ Uskoci (Stani})162.< *~e. nevoqno raditiŒ. {eprtqat œnesigurno. zbuniti se. smu{eno govoritiŒ.(Snoj 69 s. nespretno raditiŒ. u{eprtqiti œbiti nespretan u obavqawu nekog poslaŒ Segedin (gra|a ERSJ). zbuniti seŒ. „pona{ati se {eprtqavoŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983).v.v. {eluøina. smeteno govoriti i sl.v. u{eprtqiti se / u{eprtqiti se „smu{eno govoriti ili ne{to raditi. {eprtqiti „raditi koje{ta. œzapetqati se (u poslu). {eválàØâ. 641 s. œvrdati. {i-. pri~a ili ne{to radiŒ Uskoci (Sta161 Razvoj {e-. biti posledica perintegracije slo`enica sa ot-.). biti slab u ~emuŒ Lika (RJA). œi}i desno-levo. {iverziØâ. {opiriti). te{ko hodatiŒ Sanski Most (gra|a ERSJ). Mahek samo ka`e „prefiksŒ.76 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (Holub/Kope~ny 174 s. {eprtqav œid. nespretno. navode}i nekoliko primera u kojima se on javqa.Œ BiH (RSA) u-{e-prtqati se „smeteno. U beloruskom etimolo{kom re~niku pretpostavqa se da je prefiks *{e. PRIMERI: {e-prtqati impf. 162 Up. neodlu~no. *na{aråøicâ. po~eti nespretno raditi.< ~e-. saplesti seŒ Potkozarje (Dalmacija). Fasmer izdvaja prefikse {a-. u{eprtqit se œzbuniti se.mogao bi.(ÅSBM 7:289 s.v. ~a. {umarkaØâ. „{eprtqava osobaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). {ebáhnuØâ. . upla{iti se. {o-). spetqati seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) {eprtqav adj. {usØráè i u ve}ini slu~ajeva ponavqa svoj raniji stav da su u pitawu elementi argotskog porekla (Fasmer IV s. „ne{to smu{eno. {eváràØâ. ali bez ikakvog obja{wewa (Machek 618 s. {o-. {emeØaØâ. neve{to. zbuniti seŒ. œpometeno. Snoj govori o ekspresivnom prefiksu *{e. ko-). iz istog izvora u-{e-petqiti „nepoverqivo ne{to kazivatiŒ.u slede}im leksemama: {abalda.vv. „osoba koja se smeteno pona{a. {eøeriØâsà. œi}i desno-levo. u nekim slu~ajevima. nespretno. u{epetqiti se „smeteno. na{aØárácca itd. {u.vv. {e-. „nespretanŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). ~eperiti se. p r t q a t iŒ Otok u Slavoniji (RJA). œoskudevati u ne~emuŒ Srem (gra|a ERSJ). {averziØâ.Œ Sanski Most (gra|a ERSJ) {eprtqa f. „po~eti {eprtqati. {evrdatiŒ Uskoci (Stani}).

œraditi nesistemati~noŒ Zagara~ (]upi}i 1997). „govoriti koje{taŒ Vrawe (Zlatanovi}). {eprtqanko „{eprtqa. doseliti seŒ.Œ Sesvete (Maresi} 1996:215). {eprkqarija „brbqawe. pakovati (npr. œodlaziti nose}i svoju opremu. „s p e t q a t i. „petqati. davitiŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). iselitiŒ. „naprtitiŒ. snalaziti seŒ Leskovac (Mitrovi}). sg. blebe}eŒ. sprtqatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) 163 Up. [abac (gra|a ERSJ). blebetaweŒ? (samo u jednom primeru. lupetatiŒ Lika (Ajxanovi} 2002). . Unac (Jovi~i}). {lapr~ek „id. pekqam 1. i {eprkqar „~ovek koji koje{ta ili kojekako govori. seliti se uz tovarewe i prebacivawe poku}stva. „preseliti. seliti seŒ. nesnala`qivacŒ Crna Reka (Markovi} 1993)163 {o-prtqak m. na brzinu {to u~initi. sa mogu}om promenom t > k kao u petqati > pekqati. {eprtqa œzbuwena. „prtqagŒ Timok (Dini} 1988). „do}i odnekud sa porodicom i stokom teraju}i i pokretnu imovinu. u vezi sa prkeqati „blebetatiŒ (RJA). izvu}i se.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 77 ni}). „zaplesti se. „pri~ati o bezna~ajnim stvarima. prtqat „id. œodlaziti brzo sa porodicom i stokom nose}i pokretnu imovinuŒ Potkozarje (Dalmacija). konfuzno. Tako|e up. sg. Srem (gra|a ERSJ). naprtqati se „nagomilati se u ve}oj koli~iniŒ (RSA) sprtqati pf. „brbqatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). neve{t u posluŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) {eprtqan m.Œ (RJA). sprtlati „povr{no. (ibid.) prtqati impf. istovariti seŒ (RSA) naprtqati pf. u istom izvoru *{qepr~ek „mu}akŒ. „i}i nekud sa porodicom i stokom nose}i i pokretnu imovinu. prtqam 1. œpri~ati gluposti. samo da se ispri~aŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). œpri~ati ili raditi koje{taŒ Uskoci (Stani}). ispri~ati nejasno. œdoneti u velikoj koli~iniŒ Uskoci (Stani}) zaprtqati se pf. RJA). i {qaprta „{eprtqaŒ Virje (Herman 1973:94). isprtqati se „preseliti se. prtqat „id. krcati teret i prenositi ga. iseliti seŒ. kao i {laprtak „id. z a p e t q a t i s e (u kakav posao)Œ (RSA) isprtqati pf. {eprtla „onaj koji je nespretan. li~ne stvariŒ id. prtlati „povr{no i lo{e raditi kakav posaoŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) doprtqati pf.Œ. Srbija (RJA). „nespretna osobaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). Ma~va (gra|a ERSJ). œi}i bez ciqa. v. odlazitiŒ. brbqati. {oprtqina „prtqag. nesnala`qiva osobaŒ Vasojevi}i (Bori~i}).Œ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). œs te{kom mukom iza}i. poku}stvo). tumaratiŒ. up.

Œ Draga~evo (\ukanovi} 1995) · Skok tuma~i glagol {eprtqati kao rezultat kontaminacije {epati i prtqati (Skok III 387 s. smatramo da je potowi oblik nastao dodavawem prefiksa {e.v. hodati levo-desno. 164 165 . „brbqatiŒ. o kojem v.v.v. 168 Up. Petleva 1974:209)168.v. *metati (se). i Kurkina 1977:19–23. „id. Up. „brbqivacŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). œteturati seŒ Brusje (Dul~i}i 1985). „teturati. ali se i prvo zna~ewe reflektuje u imenici {oprtqak œprtqagŒ). prtiti (se))164. O s.v. Nije iskqu~en ni uticaj glagola petqati (o wemu v. {ebe}ati „tresti se.v. {eberiti „{ebeqati se. {eme}ati „posrtati. u napitom stawuŒ I` (Kuli{i} 1979). Skok ga na jednom mestu izvodi od prtiti sa sufiksom -jaga (Skok I 745 s.na osnovno prtqati (o ovom glagolu v. {emetati. œtresti se u hoduŒ. {emetiti impf. prevrtqiv. up. S obzirom na potpuni formalni i skoro potpuni semanti~ki paralelizam sa rus. Orahovica u Slavoniji. prtiti (se)). Varbot 1973:8–11. {ebe}ot (se) „drhtati (zbog vitko}e ili od slabosti)Œ. mutqag : mutqati (< *motjati). nesigurno hodatiŒ (RJA). -jaga1)165.-h. i {ebetati „teturati. Skok II 652 s. ESJS 8:462–463 s. i Dorovskih 1981:131. teturatiŒ Krk (RJA). ÅSSÀ 18:112–115 s. [to se ti~e deverbala prtqag(a). teturatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi})166. {e-metati. {emetat. Skok II 410–414 s. mesti. prtqavac m. / f.v. {emet). dodatim na glagol metati. mesti. glagol mo`e objasniti kao tvorevina sa prefiksom {e-. prtiti v. meØaØâsà „muvati se. *ob{emetati. majati seŒ (Fasmer IV 427. a na drugom od prtqati sa sufiksom -ag (Skok III 59 s. izbegavati obavezeŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) : metati „bacatiŒ (RSA)167 · Skok registruje glagol {emetati (bez zna~ewa). {e-meØaØâ. i psl.78 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI prtqa. quqati seŒ Bra~. {ebetat. Skok III 59 s. glagol {eprtqati realizuje posledwa dva. {e-meØiØâsà „muvati se. prtqa~a m. smatramo da se i s.v. 167 Nije jasno spada li ovamo pri-ho-metiti „udariti otvorenom {akomŒ [epurina (Kursar 1972). petlja). {emetiti „izvla~iti se.v. S obzirom na podudarawe zna~ewa glagola prtqati i {eprtqati (od tri glavna zna~ewa glagola prtqati: „seliti seŒ. drhtati. smatraju}i ga denominalom od {emet „drvo sa vi{e kuka kojima se salpavaju vr{eŒ (Skok III 386 s.-h. {eme}at „posrtati. klecati u kolenimaŒ (RJA). 166 Up. {epav). Razvoj tj > tq umesto } u ovoj kategoriji nije nemogu}. kao i prideve na -qiv. npr. „petqatiŒ. majati seŒ : meØaØâ „bacatiŒ.

zloban ~ovekŒ Banija. kutriti se „pritajivati se i budno oslu{kivatiŒ (RSA) kutrav adj. iz istog izvora i }ukutriti „id. u potaji se do{aptavatiŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983)169 u-{u-ku-triti pf. {e. pogubitiŒ < poq. kutrt. Up. {u-ku-triti impf.Œ. œ}ute}i pa`qivo slu{ati.u ovim oblicima mawe verovatno (Bezlaj IV 31). u ~ami. dosa|ivati seŒ Kordun (gra|a ERSJ) · Skok nema. {emetati œklimavo hodatiŒ.v. øa{amaØacâ œpobacati. „ne{to }utke smerati. Sln. „}utqiva mu{ka osobaŒ id. pokuwiti seŒ [abac. œ}utatiŒ Kordun. glagola *{em-etati. Prvi oblik je mo`da u vezi sa kutiti „zami{qeno u bolesti }utatiŒ (Skok II 248–249 s. zajedno sa ostalim gore pomenutim oblicima. kutralo n. „podmukao. œzabuniti seŒ Srbija (Vuk. bolesti ili polusna). povu}i se u ugao sobeŒ: U{ukutrio se kao malo dete kad napravi {tetu — U{ukutrio se pa ne mrda Ka~er (gra|a RSA)170 {u-ku-toriti impf. prema kojoj je ovaj glagol izveden od imenice kut. œzami{qeno }utatiŒ Potkozarje (Dalmacija). Up. rvati seŒ (ÅSBM 8:259). kuwatiŒ. Skok ga dovodi u etimolo{ku vezu sa kutiti „zami{qeno u bolesti }utatiŒ i poredi sa csl. „onaj koji }ute}i ne{to smi{qaŒ. œprovoditi vreme u osami. }utqiv. / m. ispod okaŒ. 169 170 . „koji kutri. povu~enŒ. *{em-etaje{â < *{e-ti. izvodi se od ekspresivnog psl. kutiti „machinariŒ. {aq. daqe. dok prire|iva~i Skokovog re~nika daju etimolo{ku dopunu. u{ukuriti se œsnu`diti se. i u{ukutiti se œprimiriti se. œpa`qivo (obi~no kri{om) gledati. kutra f. obi~no podmuklo u sebi ne{to smi{qaju}iŒ. sa semanti~kim razvojem „le`ati u kutuŒ > Up. zast. uz napomenu da je prisustvo ekspresivnog prefiksa {e. koje se tuma~i kao poliprefiksalna tvorevina sastavqena od ob-. U osnovi prefigiranog oblika le`i glagol kutriti. oslu{kivati {ta drugi govore. ~amitiŒ. „hodati po ku}i bez poslaŒ Vinkovci (RJA) ku-triti impf. œu}utati se. v. iscrpenosti.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 79 rekonstruisano na osnovu stpoq. (RSA) ku-toriti impf.i *metati (id. posmatratiŒ (RSA). oszemiota} (?) œpokrastiŒ. „mirovati bezvoqno (naj~e{}e u stawu iznemoglosti. RJA). tako|e i blr. koprcati se. 30:131). œobmanutiŒ. œ~amiti. sneveseliti seŒ Bogova|a (gra|a RSA). kutriti œpromatrati ne{to sa strane. szamota} sie œtrzati se. kutre m. *{eme{â. „}utqiva `enska osobaŒ Lika. kutriti). zami{qen. {aq. kutrowa m. -im œne{to }utke smeratiŒ: ]uti i kutri od jutra u onom }o{ku Sanski Most (gra|a ERSJ).

na-{o-heriti (se) pf. i pridev naheren œzavinut. Bori~i}) · Spoj prefiksa {i. O ishodi{nom glagolu heriti v. herav. Skok I 494 s. „gledati. up. ku~iti se „savijati se. U ÅSSÀ. 78–79). „krivudati. œpovijen. impf. i *kotati „skrivatiŒ (ÅSSÀ 12:69–70). Ovde su od posebnog zna~aja oblici kutoriti i {ukutoriti. U pogledu semantike up. kutriti). Anikin 1988:76.v. up. 483 s.v. sagiwati seŒ (RSA) {e-kukav adj. obrazovawe sa pejorativnim prefiksom * k o . œkrivinaŒ Vlasotince (gra|a RSA) · Spoj prefiksa {e. sa psl. iskrivqenŒ. glagola kukam.v. U razmatranim oblicima {ukutriti i {ukutoriti do{lo je. naklobu~iti (se)Œ CG : na-heriti (se) „dovesti (se) u kos polo`aj.. *ku~iti (se) (ÅSSÀ 13:81. {i-pi`driti impf. Zna~ewe œnaklobu~iti seŒ odra`ava semantizam œkrivŒ. {e-kuka f. Skok nema. kukam „kle~atiŒ (BER 3:87 s. kriv. do naslojavawa prefiksa {u. œkrivudavŒ. osnovni glagol kukam verovatno je u vezi sa bug. „izudarati pesnicom u le|aŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) . *kuka.v. savijati (vrat)Œ. i-{o-bekati pf. *kotoriti / *kotriti.i ku. kukam2). naduvati (se) u vidu klobuka. me|utim. u kojima je sa~uvana puna osnova *toriti (o woj v.i glagola pi`driti. naheriti se. Ako je ta~na predlo`ena tvorbena podela. erlav. buqitiŒ BiH (RJA) : pi`driti œzuriti. i Skok II 225–226 s.v. dodatim na glagol * toriti (ÅSSÀ 12:74). blenutiŒ Lika (Ajxanovi} 2002).80 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „bolovatiŒ > „}utatiŒ (Skok II 248–249 s. O ishodi{nom glagolu pi`driti v. pogurenŒ. Skok III 661–662 s. dakle. pi`drit œid.i dijal. „nadi}i (se). Vlasotince (gra|a RSA) : ku~iti „kriviti. Skok nema. 86–87).v. u Zakqu~ku). a ovo. glagol kutriti svodi se na psl. vrdatiŒ: Ne mi {ekukaj. Skok nema. daqe. pi`drit Vasojevi}i (Stijovi} 1990. nakriviti (se)Œ (RSA) · Spoj prefiksa {o.Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). sg. no zbori po pravo Leskovac (Mitrovi}). nagnuti (se). {e-kukam 1. [kalji} 327 s.pred osnovom -t(o)riti (o toj pojavi v. kuka. zreti1.v.i glagola heriti se.

u tvorbenom pogledu {o-mutati „{uqati se oko ku}e kao tatŒ. Skok II 441 s. up. Skok nema.Œ. lupetatiŒ. brbqati. ili je u pitawu dvoslo`ni prefiksalni element {ele-. a on ti je {amlata: ne pazi ni na re~i. pored ekspresivnog prefiksa {a-. .).v. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:129). pri~ati glupostiŒ CG (RSA) · Spoj prefiksa {e. up. ni`e {ele-badati „id. fig. kamkati). *mâlcati. podra`avati glas ovce. preterivati u pri~awu i izmi{qawuŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) : mutati „mucati. „skitnica. sg. alterniraju i „normalniŒ (npr. œgovoriti. „buncatiŒ Lu`nica (Mani}). œogla{avati se cvile}i (o {tenadi)Œ Potkozarje (Dalmacija)171 · Spoj prefiksa {o-. onaj ko uludo tro171 Up. mlcam „mucatiŒ Pirot (@ivkovi}). U obliku {elebekati do{lo je do pro{irewa prefiksa {e. tra}iti vreme.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 81 {e-le-bekati impf. mucati)172. sa zamenom t < c prema mutav (l. / f. zamla}ivati seŒ (RSA) (v. teletaŒ. mlatiti se „gubiti. mlatiti). bazatiŒ Uskoci (Stani}) : bekati „ispu{tati glas „beŒ (ovca. {omuta „~eqade koje {omuta. su. bebekati. 172 Skok smatra da je mutati < mucati. zamla}uje. tj.v. glagola mlta.v. {vrqati. {a.). „pri~ati glupostiŒ — me|usobno korespondiraju (v. Budu}i da se mlca(ti) = mucati svodi na psl. up. tele i sl. tepatiŒ. {o-mlta 3. za-.elementom sa likvidom -le-. za oblik mutati (mlta) moglo bi se rekonstruisati psl. *mâltati. Skok nema. Skok I 129 s. Hrv. koje se {uqa kao kradqivacŒ Krk (RJA). Navedeni oblici dovedeni su u vezu zbog toga {to wihova zna~ewa — „udaratiŒ. zaplitati jezikomŒ (RSA). pa je mlta(ti) = mutati (o ovom posledwem v. {a-mlata m. „nedoli~no govoriti. œmucati. „bazatiŒ.< *so-). s-). Po Skoku. „zamlataŒ: Sestra mu je dobra. Dijalekat ~uva vokalno l. lutalicaŒ Gri`ane. Lika (Ajxanovi} 2002) {a-mlta 3. oba oblika su onomatopeje (Skok II 28 s. Pada u o~i i paralelizam oblika sko-ml~em : {ko-mutati. sg.i dijal. za-mlata „onaj koji se mlati. i arhai~ni imenski prefiksi (npr. iako je tu osnova -mutati verovatno drugog porekla. Ispred osnove mlat-. impf.i glagola bekati. (RSA) · Skok nema. œpri~ati bez vezeŒ Babu{nica (gra|a RSA) ?{ko-mutati impf. O ishodi{nom obliku bekati v. Imenica mlata je glagolskog porekla < mlatiti „govoriti mnogo i koje{ta. Skok II 473–474 s. ni na vreme Vrawe (Zlatanovi}) : mlata f.c. „prodavati zjala.v.

budalaŒ Potkozarje (Dalmacija).)175 i-{ara-batati pf. na{vrqatiŒ BiH (RSA). O ishodi{nom ma(h)nuti v. s-mlata œnezgrapna osoba. fig. bosti uop{te. . zaba{uritiŒ CG (RSA). „{vrqati. „lutati.). budalaŒ Kordun. „na{krabatiŒ CG (RSA) {ara-batalo n.v. i {arandati „v. {arabadatiŒ Uskoci (Stani}) : {andati „besposleno hodati okolo. lutati. {arabadat „vr{qati. œi}i tamo-amoŒ. œdirati. i{krabati. sumlata œnezgrapan u pona{awu. brbqatiŒ (Vuk. bat. 175 Up. v. Skok I 120–121 s. trupkati pri hodu. me{ati se u {toŒ. {krabalo. œpisati koje{taŒ. RJA). neznalicaŒ Vasojevi}i (Bori~i}). {vrqati.v. lupaju}i potmulo nogama. œkojekako. „podsticati badom (= prut za terawe volova). *batati. lupati. (ibid. „r|avo pisati. varatiŒ id. a evo popazi {to ti vequ Piva (Gagovi} 2004) : mahnuti œukrasti. V. Skok II 354–356 s. napisati kako biloŒ. na{arabadat se „na{vrqati se. RJA). udaratiŒ (RSA). drqaloŒ (RJA)176 {ere-badati impf. {to se daqe ekspresivizuje u {andarati „blebetati. izvrdati. ÅSSÀ 1:164–165 s.82 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {i vreme i energijuŒ (RSA). {arabadat „`vrqati. badat „skitati. i na{arabati „i{vrqati. œglupa osoba. SP 1:194 s. 173 Nije jasno spada li ovamo i tu-maniti. (ibid.i glagola ma(h)nuti. nemarno raditiŒ. nesigurno. i{arati. {ala-manuti pf. zdipiti na brzinuŒ Ro`aje (Had`i})173 · Spoj elementa {ala. „i}i polako.v. krivudatiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). iz istog izvora {ele-brdati „id. ne~itko. priglup ~ovekŒ Ma~va (gra|a ERSJ). uzeti kradom. ({ele)vrdati (v : b). paze}i gde }e se statiŒ Uskoci (Stani}) badati impf. {krabatiŒ. batati „i}i s naporom. i {arudati „kretati se tamo-amo. „na{vrqati. {ala-badati impf. prisvojitiŒ: [alamanu}e ta iz o~iju. bockatiŒ. blebetatiŒ (Vuk. tumanim œukrastiŒ [umadija (gra|a RSA). naskitati seŒ id. „i{krabati.v. *batati. „piskaralo. lutati. {krabatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). œlagati. œzamlata. za{andati „izbe}i. zamrqatiŒ Para}in (RSA) na-{ara-batati pf. œi}i oprezno kao da se nogom bodeŒ (RSA)177. (ibid. i{aratiŒ (RSA). na{arlatati „napisati neuredno. tumaratiŒ Uskoci (Stani}) {ele-badati impf.Œ. 174 Up. 177 Up. 176 Up. bazatiŒ id. œukrasti. mahati (se). Skok nema. Ovo kao da je samo fonetska varijanta od ({ele)badati (a : r) ili. besciqno se kretatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) na-{ara-badat pf.)174 {ara-badati impf. mo`da. vrlo pa`qivo.

rus.vv. badakam „raditi nespretno. Kada je re~ o prefiksima tipa {ala-. „povr{no. lo{eŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). „sad ovako. bosti. badkat’ „i}i sitnim koracimaŒ. treba ukazati i na slede}e oblike: {elebe / {elebe adj. up. sporoŒ. luckasta mu{ka osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990).v. potucati seŒ. tumaratiŒ. {ele. posvedo~eno kod nekih oblika. Up. pro{irena dvoslo`nim ekspresivnim prefiksalnim elementima {ala-. onaj koji je malo luckastŒ Srem (Maksi} 1980). Tu se. navode i oblici sa za nas relevantnim zna~ewima: bug. {ele-bele adv. i{arabatati „izme{ati. badàØâsà „besposli~iti. luckastŒ Uskoci (Stani}). *badati (se). i Skok I 191–192 s. mazati (o boji)Œ. ERSJ 2 s. {ara. prevrtqivoŒ Uskoci (Stani}). badaØâsà „mrqati. xharavis „bekritzleŒ. .itd. Zna~ewe „`vrqati. Nama se ~ini da je ovde u pitawu osnova badati. Merkulova 1986:149. SP 1:175–176 s. ni{ta ne radi Zagara~ (]upi}i 1997) · Od svih navedenih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo {arabatati „kritzelnŒ. * badati 1. staviti u neredŒ. badati 2 .. upore|uju}i ih sa alb. bez daqih obja{wewa (Skok III 382 s. {alaba „onaj koji ne misli o onome {to radi. Ovi oblici sadr`e uglavnom one glasove koji ulaze u sastav ekspresivnih prefiksa. O glagolu badati v.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 83 dangubitiŒ: Po cio dan bada po selu. u Zakqu~ku).(o wima v.v. * badati 2. sln. Za sada ostaje otvoreno pitawe o mogu}oj vezi razmatranih ekspresivnih elemenata sa tvorevinama ovakve vrste. {ele-. . sl~. budati „lo{e raditiŒ. badati1. verovatno se delimi~no razvilo i pod uticajem glagola {arati. blr. sad onako. {krabatiŒ.vv. {abalaba adv. „lud.. pored ostalih.v. {arabatati). ~alabako „}aknuta. badzàcca „skitati se. ÅSSÀ 1:121–122 s.

kao i neki noviji. panoga. øa-morosâ : su-morosâ. Kurkina 1981a:25.u srpsko-hrvatskom jeziku najdetaqnije je obradio Bori{ i ustanovio da se on javqa u tri razli~ite grupe derivata.-h. pau`ina. gde je prefiks pa. Etimologije pojedina~nih leksema u ~ijoj se strukturi izdvaja prefiks pa.-h. parog. bilo u okviru radova posve}enih imenskim prefiksima uop{te (up. Ovi derivati dokazuju da se u jezi~koj svesti nosilaca s. ali u su{tini tako|e vrlo stari. øa-morosiØâ : morosiØâ. Za razliku od kwi`evnog jezika. ead. Tre}u. Ve}ina ovih imenica ima ekvivalente u ostalim slovenskim jezicima. pastorak). Careva 1971. 181 Uø. u dijalektima je {iroko zastupqena derivacija glagola. nebu)Œ. 1985:279–281. pave~era. up. {to svedo~i o wihovom reliktnom karakteru. perioda (npr. id.sre}emo u ~itavom nizu radova179. On je relativno dobro obra|en u literaturi. obrazovani prema datom tvorbenom modelu u periodu samostalnog razvitka s. Okoniowa 1968. Gorà~eva 1974:130–133181). Up. 1975178. Radovi}-Te{i} 1999).-h. motivisane glagolima sa prefiksom po. øamorozâ. priloga i prideva od imenica u kojima se izdvaja prefiksalno pa. jezika. øamorga. 180 O glagolu øazgaØâ druga~ije Magner 2003:25–26. palu~ak. øamorok. parojak. nør. i prikaz ove monografije: Truba~ev 1978:167–169. bilo kao zasebna tema (up. jezika prefiks pa.(npr. Varbot 1978:38.je prevashodno imenski prefiks. Drugu grupu ~ine dijalekatske re~i obrazovane od predlo{kih izraza. patoka). a ovde posebno isti~emo radove posve}ene g l a g o l i m a koji sadr`e ovaj prefiks (Varbot 1975a 180 . Sudbinu imenskog prefiksa pa. za-øa-moro~iØâ : moro~iØâ „naobla~iti se (o vremenu.(npr. i Kurkina 1992:190–191). u kojima je predlog po zamewen prefiksom pa. pape}ak. øarosâ „siØna ki{aŒ. rus. 179 178 . V. paruka). Najbrojniju grupu ~ine deverbalne imenice. Kurkina 1992a:60–62).karakteristi~an iskqu~ivo za imenska obrazovawa. npr. Borys 1973.do`ivqavao kao tipi~no imenski prefiks. øa-rosiØâ : rosiØâ „øadaØi (o sitnoj ki{i)Œ. ve} su mawe brojni. pamrak. up. 1997:202 itd. pa-) Prefiks pa.(Careva 1971:191.84 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 6) Prefiks pa(s. neveliku grupu. Noviji derivati. CeèØlin 1954. id. dijalekatski denominali (npr. ~ine denominali nasle|eni jo{ iz psl.

pabirak (Skok I 201 s. me|utim. øa-.u zna~ewu nepotpunosti javqa u nizu primera i u ruskom kwi`evnom jeziku i.koji su ve} analizirani u literaturi. Tako. Varbot 1975a:62. Varbot je. u ruskim dijalektima.-h. Pomenuli smo da su u slovenskim dijalektima ~esti denominalni glagoli obrazovani od imenica koje sadr`e prefiks pa-. pakost < *pa-kostâ (Varbot 1965:36–41.v. u dijalektima su posvedo~ene lekseme koje pokazuju da ovaj imenski prefiks i nije toliko neproduktivan kako se na prvi pogled ~ini: pa-drtine „koma|e krpa u raspadawuŒ Bu~um (Bogdanovi} 1979) (v. Autorka smatra da je odlu~uju}u ulogu u tome odigrala semantika samog prefiksa. pa-. up. sled u prostoru i vremenu.kao glagolskog prefiksa184.postoje i suprotna. pa-tr~e „komad stabqike koja viri iz zemqeŒ Crna Reka (Markovi} 1986). øa. koli~ine. brati. tj. mi{qewa. padoxnoc œuginuti (o `ivotiwama)Œ (SEK IV 11–12). Kako i kod glagola 182 O starini prefiksa pa.v. Sadnik 1971:6). naro~ito.itd. pa-mraka œvelika briga (obaveza. Bjeleti} 2006a). druga~ije Kurkina 1982a:277–278).B. pa-prqak „velika gruba batinaŒ. Machek 424 s. ali su glagoli patvoriti i pabir~iti.+ nomen (+ sufiks)’ u srpsko-hrvatskom jeziku izgubio zbog toga {to je u wemu postojala izrazita tendencija smawivawa produktivnosti ovog imenskog prefiksa (v. da doka`e realnost prefiksa pa. Nikonov konstatuje da se prefiks øa. npr. naj~e{}e n e g a t i v n u (prored M.. Na bazi tog zajedni~kog zna~ewa prefiks parazvio je sposobnost da ozna~i i smawewe veli~ine. Ve} je Skok okarakterisao prefiks pa. mada ne i prihvatqiva. nap. rizik)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) (v. slu~aj ka{. Autor smatra da je izvesna ograni~enost takvih obrazovawa u slovenskim jezicima dokaz da je øa. Bjeleti} 2006v). koje navodi kao primer — imenskog porekla (v. øa-. me|utim.v. ÅSBM 8:84 s. øa1.. Prefiks pa. za slovenske paralele v. Skok II 583 s. 183 Pored s. npr.u ruskim imenicama — pre rezultat ne starog jezi~kog zajedni{tva. kao i sposobnost da izrazi e k s p r e s i v n u ocenu. npr. 26). Time je prefiks pa. ve} kasnijeg me|ujezi~kog kontakta (Nikonov 1969:104). stepena ispoqavawa svojstva.v. zanima pojava ovog prefiksa kod glagola.v. BER 4:994 s.v.stekao ve}i semanti~ki naboj od prefiksa po-. pa-2. Fasmer III 180–181 s. . tvorbeni model ’pa.detaqno se komentari{e i u etimolo{kim re~nicima. Glagolski prefiks poi imenski pa.c.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 85 paperje).u glagolu javqa nezavisno od odgovaraju}e imenice. pa-.182 Autor zakqu~uje da se psl. 184 Takav je. pauzina < *pa(v)ozina (Kala{nikov 1994:85). Borys 1973:73–74)183.v.imaju zajedni~ku semantiku — ozna~avaju blizinu.kao imenski i g l a g o l s k i prefiks (Skok l. ESUM 4:247 s. Nas. primera sa prefiksom pa. u kojima naj~e{}e ima status zasebne odrednice. Bezlaj III 1 s.v.).). poku{ala da objasni one slu~ajeve u kojima se pa.

Øoska).(Skok s. Skok s. trsiti seŒ Lika (RJA). up. RJA ). Draga~evo (\ukanovi} 1995). PRIMERI: pa-{titi se impf. ne mo`e iskqu~iti ni uticaj denominalnih glagola sa prefiksom pa-. smawiti se (o bolovima)Œ: Joj. Bezlaj III 14). gotovo prestati (o ki{i)Œ Gorobiqe (Nikoli} 1972). u takvim slu~ajevima. ti{iti. pa{}iti œid. pa{}it se „`uriti se.. III 468 s.v. uminuti. Kurkina 1992:190. „popustiti.-h. [kalji} 512. tã{tati. naravno. Glagol pati(h)nuti nesumwivo je doma}eg porekla. rasrditi. obrazovan pomo}u prefiksa pa. I upravo je to razlog {to je œnormalanŒ. naqutiti. Otuda ovaj prefiks i u glagolima185 (op. ~ak.v.86 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI razvoj semantike neretko ide u pravcu ozna~avawa stepena intenzivnosti radwe i. tek danas mi malo patinu Go~ (gra|a RSA) · Skok dovodi ovaj glagol u vezu sa patisati „prestati. koja rekonstrui{e *pa-tã{~iti. brzatiŒ. starati se. Glagol za sada nema op{teprihva}eno tuma~ewe (o predlaganim re{ewima v. bolela me glava ova dva dana. daqe. pa{titi se). id.v. „hitati. i Skok II 618–619. na-pa-jediti pf. utihnuti.(koji stoji u apofonskoj vezi sa œnormalnimŒ glagolskim prefiksom po-) ukqu~en u ovaj rad. Prefigirani glagol ima paralelu jo{ samo u sln. iako ga Skok l.c. rus.Œ Zagreb. œnastojati. Kurkina 1986:110. patisati. patinuti œprestati. tih). O ostalim tuma~ewima ovog glagola v. mada arhai~an imenski prefiks pa. patisati. jeziku nije sa~uvan (ili posvedo~en) oblik bez prefiksa. kori{}en je prefiks pa-. tuma~i kao nesvr{eni oblik od patihnuti. kajk. nasrditi. razdra`itiŒ (RSA) 185 Iako se. brzatiŒ Baumgarten (Koschat 1978) · U s. . stsl. „naqutiti. ka ekspresivizaciji. Skok l. Up. Skok ga tuma~i kao denominal od prideva tih. uti{ati.v.c. `uriti seŒ. o}u-dumrem. iako je do zbli`avawa ova dva oblika moglo do}i zbog wihove sli~ne semantike i fonetskog lika.(up. @umberak (Skok s. tih)186. 186 Glagol patisati verovatno je stranog porekla. prestatiŒ (Vuk. s obzirom na svoj semanti~ki potencijal. popustitiŒ (Skok II 621 s. smatraju}i glagol denominalom sa korenskom morfemom *tã{~. razgneviti. pati nuti „ u t i h n u t i. cit. 61–62). pa{~iti se „truditi seŒ. p a -ti(h)nuti pf.v. œ`uriti se. ozlojediti nekogaŒ Dvorska : na-jediti „dovesti u stawe jeda.

„izvu}i. ogulitiŒ (v. ukrasti seŒ: Pa tako. nadneti seŒ. up. pa po~ne sam iz komuna ispadati. pade te se iskomata Kosovo (Elezovi})187 : is-pu~iti se „ispasti iz mahuneŒ: Kad grah prezri.c. Nikola Simeunovi} se nekako ispapu~io i pobegao — Jedva se ove pokrajine ispapu~i{e iz turskih ruku (RSA) : is-po-pu~it se „ute}i.i pa. ?is-pa-puliti pf. ?is-pa-pu~iti se pf. œosoba koja neuqudno jedeŒ Du~alovi}i (RSA) · Skok ne registruje oblik sa prefiksom pa-. Skok III 65 s. 189 Kosovski glagol je dvostruko prefigiran. 187 . Oblik -griskovati verovatno je obrazovan prema iterativu -grizovati (sa prefiksima iz-. razbijatiŒ. puce. O glagolu jediti se v. te pobe`e — Ispopu~i mi se iz ruka.v. ina~e. okomiti. ispapuliti se „izvu}i se. domamiti (nekoga)Œ: Ah. i ispu~iti „izbuqiti. u vezi sa psl. ne bi mu bilo lako. up. S obzirom na primere koji slede (koji predstavqaju sinonime ili ~ak ekspresivizovane varijante glagola ispapu~iti se. øobere`âe : øabere`âe.v. ispu~iti se „isturiti se. *po~iti (se) (v.). da mi je da ga ispapulim sama. izdi}i se. „gristiŒ. i{~upati se (iz kakve neprilike)Œ: Od wih trojice. uma}i.v. griskalo n. pa-griskovati impf. raz-) (v. Zna~ewa prefigiranih oblika. uma}i. u alternaciji sa glagolskim prefiksom po-. dva homonimna oblika: ispu~iti1 „oqu{titi. Skok l. „stalno ne{to jesti. Skok I 743–744 s. neki put. is-po-bijati. ute}i. id. omaknuti se. VarboØ 1975a:61). œnadimati seŒ) i ispu~iti2 „izatkati. ka`e se: „Sav mi se gra ispu~iŒ Divoselo (RSA) · Skok ne registruje navedene oblike. koji ovamo stavqa i pu~iti ({qive) œcepati za su{ewe. „izvu}i se. 188 U RSA izdvojena su. kao figurativna u odnosu na osnovno „ispasti iz mahuneŒ188. ukoliko pa. reklo bi se da je ipak u pitawu glagolski prefiks pa-. „osoba koja neprestano ne{to griskaŒ Banija. øod uslovom da je wihov neprefigirani ekvivalent zaista glagol ispu~iti se. jad. O glagolu griskati v. ni`e ispu~iti se : ispuqiti se). npr. izvu}i se. iskliznutiŒ. Uø. 477 s. otkatiŒ (v. osloboditi se. te do|i — Ispopu~i se nekako. U RSA rekonstruisano kao ispopu~iti se „pobe}i. rus. iskrasti se. grickatiŒ: Sa~ekaj ru~ak. tkati). Skok I 619 s.v.nije samo fonetska varijanta glagolskog prefiksa po-189. naduti se. gristi.(up. pe~iti). ispopu~i se.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 87 · Skok ne registruje oblik sa prefiksom pa-. Ovaj primer pokazuje kolebawe izme|u prefiksa po. razroga~iti (o~i)Œ. razvila su se sekundarno. {ta sve kog |avola pagriskuje{! Piva (Gagovi} 2004) : griskati dem. up.

sekundarno razvijena na bazi osnovnog zna~ewa „i{~upatiŒ192. œkrkati. izagnatiŒ: Na lovxiju je muka dor ispoqi zajca po strani{ta. i Bezlaj III 135 s. oteti seŒ (RSA). puliti)191. „ispapuliti seŒ: Jedva se ispapuqih od wega Leva~ (RSA) o-pa-puqit pf. i semanti~ki blisko is-poqiti „isterati.c.v.88 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI baviti se. istu}i. 191 Nije jasno spada li ovamo ispuqiti „izbe~iti. ~initi vidqivijim (o organima ~oveka ili `ivotiwe)Œ Zagara~ (]upi}i 1997).). I Skok zna~ewe „peru{ati. izbaviti seŒ (RSA). izbuqiti (o~i). (Marseni} 1986:53) : is-pucati „izbiti.).?). Oblici sa -o. ukazatiŒ. i { ~ u p a t i s e (iz kakve neprilike)Œ: Ne mogu nikako da se ispapulim Kragujevac : is-puliti se „izvu}i se. izbacivati. ispuqit se „id. razvijenim od osnovnog puqiti „~upati (dlake. opleniti (u kartawu)Œ (RJA) is-pa-poqiti pf. oduzetiŒ.c. „opeqe{itiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) : o-puqiti œoguliti. puqiti sa osnovnim zna~ewem „~upatiŒ (Skok III 73–74 s. acc. kosu)Œ (Skok l. 192 Up.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija).. majstorski nekoga opqa~kati. puqit (se) „isturati. Wihovim ishodi{tem eventualno bi se mogao smatrati glagol puliti. premlatiti. inf. izmamiti (ne{to od nekoga)Œ: Mnogo sam divanio s wime. iz- . oteti. pomoliti. puliti.u korenu mogli bi se smatrati fonetskom varijantom osnovnog puqiti. pqa~katiŒ smatra metafori~kim. up. izlagatiŒ Kosovo (Elezovi}) · Skok ne registruje nijedan od navedenih oblika. ispuqiti se „ispoqiti se. o~erupatiŒ Uskoci (Stani}). izlupatiŒ (RSA) 190 Nije jasno spada li ovamo s-pa-pulati œnaglo uhvatiti. „izvu}i. œtu}iŒ. BER 5:851–852 s. pa posle lako sredwi Timok (RSA. øulà se1. pokazati seŒ (RSA).v. opeqe{iti koga (naro~ito u kocki)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)190 is-pa-puqiti se pf.v. up. ispapoqio sam mu najskrivenije misli Vojv. pulit „oguliti. spasti se. „oguliti. i{~upati „silom uzeti. isprebijatiŒ id. osloboditi se. dobro jestiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) is-pala-pucati pf. (RSA) o-pa-poqit pf. up. osloboditi se. prigwe~itiŒ Potkozarje (Dalmacija). ?pala-pucat impf. Skok ove oblike smatra varijantama glagola buqiti (Skok l. U prilog tome govori i semantika prefigiranih oblika. ^umakova 1986:222. i{~upati se „izvu}i se iz te{kog polo`aja. „postupno i na fini na~in oduzeti od nekoga sve do najmawe sitnice. „izudarati sabqom pqo{timice.

izmlatiti. .v.v. øuham œudarati (ne{to mekano)Œ (BER 6:14–15 s.Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). naro~ito kad je u pitawu zna~ewe „izudarati s a b q o m pqo{timiceŒ. Vlaji}-Popovi} 1993)194. sre}e se i u drugim sinonimnim glagolima. pomi{qa da je re~ nastala od turcizma pala f. Kragujevac (RSA)193. Skok II 589 s. jezik. 194 Up. *obpuxati (ÅSSÀ 29:33). opuvati œpojestiŒ Piva (Gagovi} 2004). ispalampuvati „`estoko istu}i.-h. s-pala-puhati œpojestiŒ: Spalapuhasmo cijelu {erpu. odnos bug.c. dijal. tu}iŒ > œjestiŒ sasvim je uobi~ajen (v. ali ne mo`e se osporiti izvestan uticaj imenice pala. isprebijatiŒ Kraqevo. Element pala-. up. za sada nejasnog porekla. izlupatiŒ. Vasojevi}ki oblik sme{ten je s. i ispramacapucati „istu}i nekog (u hvalisawu)Œ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). Marseni} l. „ma~Œ (v. œzavr{iti posao na brzinuŒ: Spalapuhasmo l’ivadu prije ki{e Ro`aje (Had`i}). semanti~ki pomak œudarati. is-pala-puhati œisprebijati. opuvat œid. is-pala-puvati. Kao {to se i iz posledweg primera vidi.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 89 · Skok nema.-h. pala2) i glagola pucati. 193 Up.v. øuham2) prema s. Takav tip slo`enica nije karakteristi~an za s.

Polaze}i od zna~ewa. 166) ukazuje na wegovo nesporno prisustvo198. pretpostavqaju}i da je u pitawu uzvik ba (Fasmer I 136. i napomiwe da je on vrlo ~est i u imenskoj prefiksaciji ([arifullin 1982:15). ØoriØâ „probijati putŒ). baØuriØâ. baØar~ina. a *tarati II.Œ (o tome v. *ter. mahmár „mamurlukŒ. npr.< pa.90 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 7) Prefiks bV(s. Psl. baØru`âe.-ar. izgovaratiŒ. Fraenkel II 1064)Œ. bo-) Prefiksalni element ba.i glagolske osnove *toriti. U ovoj odrednici iskazan je i stav autora re~nika 195 Rus. {to osporava Truba~ev 1967:386. *tarati II (> sl~. 137)195. Na praslovenskom nivou prefiks ba. Mahek samo navodi oblik barousy. lekseme *tarati I (> sln. mamuranŒ.-h. be-. homonimne psl. Sadnik i Ajcetmiler tuma~e inicijalno ba. Anikin 1988:284–286. tarti „id. kompleksom *bat-r-. On izdvaja posebne. „dostizatiŒ). [arifulin pripisuje ovom prefiksu veliku starinu. *ter. *baruxati? (id.s. dok se u obliku *batoriti (id. ukazuje na iskonsko srodstvo ove re~i sa iranizmom *bazuriti (Toporov 1971:457–458). b) u pitawu je izvedenica od osnove glagola *badati. precizno govoritiŒ. bahmur Popov izvodi od tur. *tarati I. ØaraØoriØâ v. *ter.v. bu-) u nizu imenskih i glagolskih obrazovawa. tarati „mu~itiŒ). *toriti II — sa ie. tur. ead. O rus. baØru`iØâ. *bat-V-r. mahmur.(Sadnik/Aitzetmuler 61).„ja- . *toriti II (> rus. *toriti I stoje u vezi sa ie.v. 160). baØresiØâ itd. Semanti~ki razvoj ie. 1992:39). 196 Ve}inu oblika u kojima autorka izdvaja prefiks ba-. ekspresivnim preformantom bh-mobile. taryti „govoriti. koje se u slovenskim jezicima nije sa~uvalo u ~istom obliku. barusa (Bezlaj I 12).izdvaja se (dodu{e. 197 Re~ se tretira kao prili~no problemati~na u pogledu starine i porekla. dovode}i ga u vezu sa ie.„jasno. obliku primarnijem u pore|ewu sa lit. Bezlaj pomiwe prefiks ba. bahvaliØâsà i bahmur.„trti. Gorja~eva izdvaja ovaj prefiks (sa wegovim varijantama bo-. dovode}i ih u vezu sa psl. Toporov. ali se ne izja{wava o wegovom poreklu (Gorà~eva 1982:107–110196.od glagola *duriti. uz ogradu) u oblicima: *badoriti? / *baduriti? (ÅSSÀ 1:122)197. Fasmer uo~ava element ba. trqatiŒ („pronicatiŒ. *tortoriti. reduplikovano tor-toriti (*tortoriti). ba-. up. ali bez komentara (Machek 519 s. Psl. ØoriØâ „pou~avatiŒ). baØoriØâ. up.u bahval. Toporov tuma~i druga~ije. tarat’ „govoriti glupostiŒ) i *toriti I (> rus.do sada je najvi{e prou~avan na ruskom dijalekatskom materijalu.(Toøorov 1985). 198 „Nesporno obrazovawe od elementa ba. ~uva{. rous). tat. muhmar „mamurlukŒ (Popov 1969:121). autori pretpostavqaju dve mogu}nosti: a) u pitawu je tvorevina sa prefiksom ba. naprotiv. mahmur „pijan. be-. etimolo{ki je identi~no lit.

*ba.(Anikin 1998:24 s.v. on ovde funkcioni{e kao s p e c i j a l n i g l a g o l s k i p r e f i k s. *batoriti strukturno i etimolo{ki mo`e odgovarati lit. 29 s.). ka`e se da nije ni{ta drugo do e k s p r e s i v n a o n o m a t o p e j a (prored M. *batoriti mo`da prisutan kompleks *batr.(sa pro{irewem -r-) u slo`enom glagolu *balaguriti. nepouzdanost rekonstrukcije psl. œi}i ~etvorono{keŒ Uskoci sno. srodne stind. i daqe govoritiŒ.B. be-. *balaguriti (id. up. betarti „nastavqati govoriti. balbala i upu}uje se na Majerhofera (ÅSSÀ 1:144). *balakati. *bhu-a-. *ba-.etimolo{ki srodno komponenti gu-r.ne samo da slu`i za obrazovawe slo`enica. [to se ti~e dvoslo`nog prefiksalnog elementa bala-. *bhu-a-Œ (l.B. koje se tuma~i kao izvedenica na -k-ati od onomatopejske osnove bala-. s. lutati. gde je *gov.) tipa stind. *balagovati. daqe). .(ÅSSÀ 1:145). 145). koji se javqa u pojedinim leksemama (v. „brbqatiŒ. tumaratiŒ (RSA).c.uzrokuje i hipoteti~nost wegovog izvo|ewa iz ie. PRIMERI: ba-srqati impf. p r e v e r b (prored M. psl. œi}i besciqno. Anikin smatra *bahipoteti~kim prefiksom. nego se javqa i kao samostalna osnova. i}i kojekudaŒ Piva (Gagovi} 2004) : srqati œnapadatiŒ. on se u ÅSSÀ tuma~i kao onomatopeja.izja{wava se i Kope~ny 1983:39–40. element bala-199. moglo razviti i kao fonetska varijanta od øa. Prefiks ba. precizno govoritiŒ > „govoriti (promi{qeno)Œ > „savetovati. balbala.ili *bat-V-r. teturati seŒ. i u pogledu tuma~ewa re~i u celini.je mo`da iz ie.). *bha. Smatra da se ba-. precizno govoritiŒ u slovenskim i baltskim jezicima mo`e se predstaviti u vidu slede}e sheme (koja pokazuje degradaciju ishodi{ne semantike): „jasno. te da je i u kontinuantama psl.(SP 1:184–185 s. pou~avatiŒ > „govoriti glupostiŒ. œbesciqno juriti. koje daje glagolu nijansu trajawa ili poja~avawa radwe. œsve dubqe ulaziti.v. za prvu komponentu. 199 Onomatopeja *bala. primera u kojima se izdvaja. u nizu rus. posrtati. koje se obja{wava kao slo`enica *bala-gov-ati. Ovakav stav izazvao je polemiku i u pogledu tuma~ewa samog preverba. srqati „posrtatiŒ. On tako|e osporava povezivawe psl.< ie. zanositi se pri hodu. up. `uritiŒ Potkozarje (Dalmacija). mo`da blizak po zna~ewu lit. Po wemu. *be-).(Toporov 1985:502). id. Toporov smatra da je obja{wewe re~i dato u ÅSSÀ suvi{e pravolinijsko i neoprezno.sa lit. *ba. be-.v. Tako npr.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 91 prema elementu ba-: „[to se ti~e elementa ba-. *bal(a)kati). Sli~ne tvorevine u SP tuma~e se kao izvedenice razli~itim sufiksalnim pro{irewima od korena *ba.v. Na taj na~in psl. gazitiŒ.v. œlutati. i s. Protiv postojawa prefiksa ba. „gubiti ravnote`u.

biti razbaru{en.(Machek 47 s. srqat œjuriti. „do}i basrqaju}i. imaju}i u vidu s. dok Skok u wemu vidi plod ukr{tawa hrliti i srtati (Skok III 321).-h. glagolima mogao izdvojiti prefiks ba-.i osnove glagola *ru{iti). i {vrqati (Loma 2000:613). prednost ipak daje wegovom izvo|ewu od osnovnog basati. brzo obavqati ne{toŒ Vinkovci (gra|a ERSJ) do-ba-srqati pf. razbaru{enŒ (RSA) · Skok ne razmatra navedene s. baruchat 2). gu`vatiŒ. zaneti seŒ (RSA) iz-ba-srqati pf. Loma se koleba izme|u ekspresivnog ba. doteturatiŒ (RSA) za-ba-srqati pf.u glagolu basrqati izdvaja Gorà~eva 1982:109. Oni stoje u vezi sa ~e{. i s. oblike. onda bi se i u s. nabaru{iti pf.92 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (Stani}). razbaru{iti (kosu)Œ (RSA) ba-rusav adj. str{itiŒ (RSA) na-ba-rusiti. Ovakvo tuma~ewe. „do}i. Loma smatra da je mo`da pre u pitawu palatalizovana varijanta kao hvistati / svistati od *xvârl’ati > vrqati. doteturatiŒ (RSA) na-ba-srqati pf. „ra{~upan. razbaru{ivatiŒ. „zateturati se. „ra{~upavati. *baruxati?).v. barusati se „biti u neredu. ?ba-rusiti impf. dvostrukom ekspresivizacijom elementima -r. „ra{~upati.v. oblike razbarusiti (se).-h. razbaru{iti (se) (Varbot 1988a:21–22).< *pa. {to je ve} uo~ila Varbot. dijal. Ukoliko bi se prihvatilo tuma~ewe dato u ÅSSÀ (da je mo`da u pitawu izvedenica sastavqena od prefiksa ba.-sloviw. posr}u}i. srqat œupadati neobazrivo u opasnostiŒ Vasojevi}i (Bori~i}).-h. . baruchat „ru{iti. nagazitiŒ (RSA) · U osnovi prefigiranih oblika le`i glagol srqati. nai}i slu~ajnoŒ: Ne vidi sirota baba.-h. priznaju}i mogu}nost i takvog tuma~ewa. Vlaji}-Popovi}. ÅSSÀ 1:160 s. sti}i basrqaju}i.i -q-.i dekomponovawa oblika (*) obasrqati (Loma 2002:612–613). pa nabasrqa na trn i sva se izgreba Piva (Gagovi} 2004) : na-srqati „srqaju}i nai}i. ra{~upan. œnabasati. glagolima barouchat „gwe~iti. barec 200 U ovom obliku Mahek obja{wava ba. tako|e „grmetiŒ200 (v. me|utim. `uriti. potvrdama ka{. Prefiks ba. up. naleteti. razvaqivatiŒ. problematizuje se dovo|ewem u vezu sa ~e{. Varbot komentari{e ovaj oblik kao sekundarno obrazovawe od korena *sârt(Varbot 1977:32). Autorka smatra da se ovakvim tuma~ewem boqe ostvaruje semanti~ko jedinstvo osnovnog i ekspresivizovanog oblika (Vlaji}-Popovi} 2002:261).

+ sufiksi -ux-. vu}i 201 Interesantno je da se u SEK I 93–94 s. bauqati „id. naime. -u{-.. rog. Skok I 333–334 s. oholiti seŒ potkrepquje se neubedqivim paralelama. bari} sa „kostre{iti se.Œ. Ovi oblici.c. œpuzati (o detetu koje nije prohodalo)Œ Vojv. ko~operiti se. na onomatopeju. {epuriti se. prikradaju}i seŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). „puziti.Œ. up. œi}i spoti~u}i se i padaju}iŒ. „kretati se pobau~keŒ Piva (Gagovi} 2004). obrusiti lice kao eufemizam za obqubu u narodnoj pesmi (Vuk). œkretati se po mraku. dijal. razmetqivo. praviti se va`anŒ. izvodi od ka{. „zabavqati se sa `enamaŒ. Skok se ne usu|uje da da kona~nu etimologiju. ?ba-ulati. *borti (Varbot l. Skok III 153–155 s. Loma 2000:612. barec sa daje sasvim neo~ekivano tuma~ewe ka{. Loma pomi{qa da bi barusiti mo`da moglo biti od *obâ(t)rositi. {epuriti se. (RSGV). ?ba-ko~iti se impf. on se. bosti rogovimaŒ (RJA) · Skok I 113–114 bez etimologije. ba-ro`iti se impf. . uko~eno. bu~itiŒ Ozaq (Te`ak 1981) : ro`iti „glasom krupnim kao u roga pevati ili svirati u gajdeŒ. paralela). pored ro`iti „pru`ati rogove. jo{ pre.). ~ime se potvr|uje Mahekovo tuma~ewe (Machek 47 s.v. glagol u vezi sa gnezdom psl. ali ipak pomi{qa na vezu sa bak „bikŒ (Skok I 96–97). sa varijantom rusit(i) od trusiti Kosovo (Skok III 497). œopirati seŒ : ko~iti se „dr`ati se nadmeno. „sva|ati seŒ Hrv. O ishodi{nom ko~iti se v. tumaratiŒ. Loma 2000:612 pomi{qa na ekspresivno ba.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 93 sa „kostre{iti se. galamiti. varec „kuvatiŒ. Loma u bako~iti se pre vidi obrazovawe sa ekspresivnim ba.ili. œbaktati seŒ (RSA). semanti~ki sasvim adekvatni. baro`it se „brundati. upu}uju}i na naboroziti se (v. v.v. baru`iti „`amoriti. „i}i polako.v ~okanj. œmileti. semanti~ki pomak „kuvatiŒ > „kostre{iti se. {epuriti seŒ201. 202 U RSA se upu}uje na bu{eqati „id. prema kojem je ~e{.nego rezultat dekomponovawa oblika *obâkolâ~iti se (Loma 2000:612). sa promenom v. O ishodi{nom ro`iti v. ukazuju na druga~iju tvorbenu podelu navedenih glagola: korenska morfema bar. bauqati impf. praviti se va`an. s mukom i}iŒ (RSA)202. glagola (bez navo|ewa ~e{. „praviti se va`an.> b-. ko~operiti seŒ.v. i s. inatiti seŒ Brusje (Dul~i}i 1985). poq. daqe).-h. baruchat 1). {epuriti seŒ (RSA) · Budu}i da re~ nije dovoqno potvr|ena u narodnom govoru i da nema utvr|en areal.

sln. fig. œi}i sporo. koji le`i u osnovi prefigiranog oblika. zaboronzati „zaplakati uglasŒ. œnapiti se preko svake mere. naduriti seŒ. natu{titi seŒ id. 115). sme`urati seŒ Potkozarje (Dalmacija).Œ Uskoci (Stani})203 na-to-roziti se „naqutiti se. izboronzati se „isplakati se uglas (o deci)Œ. œnapraviti se stra{nim. grudiŒ. moglo bi se pretpostaviti da je oblik bahuqati nastao dodavawem prefiksa ba. dospeti do ne~ega. na-bo-roziti se pf. œs mukom. koje Skok tuma~i kao onomatopeje (Skok I 535 s. sti}i bauqaju}iŒ.v. doboronzati „do}i pla~u}i u glasŒ.94 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI se.na s. rozati. *xaxuliti. œnaobla~iti se. Glagol (h)ulati se. huliti se „pregibati seŒ. U osnovi prefigiranih oblika (alterniraju prefiksi bo. potrbu{ke se kretatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). narogu{iti seŒ.-h. glagola i rekonstruisati **baxuliti kao wegov psl. fuliti „i}i vuku}i nogeŒ. s. *xuliti II (ÅSSÀ 8:116) < *xula II. (ibid. 204 Pored pomenutog zna~ewa. fulati se) do-ba-uqati (se) pf. i narozati œnabrati. huqati se. naboronzati se „isplakati se uglasŒ Piva (Gagovi} 2004). lewoŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) : (h)ulati se „{uwati se.v. nacigovati (tkaninu). boronzati „pevati ne{to nerazumqivo kroz nosŒ.i *xuliti II (ÅSSÀ 8:11). bauqat „i}i opiru}i se na kolena i oslawaju}i se na dlanoveŒ. nemelodi~noŒ Unac (Jovi~i}). na-broziti se „id. Loma pretpostavqa slede}i razvoj ovog oblika: bauqati < bahuqati < *obâxul’ati (Loma 2000:613). up.) na-rozati se „naqutiti seŒ id. up. .-h.i to-) le`i glagol rozati „~initi nabore. savla|uju}i velike prepreke. huqati se (Skok s.v. sa osnovnom nijansom zna~ewa „krivina. „oneraspolo`iti se. boronza~a „`ena koja pri radu boronzaŒ Du~alovi}i (RSA).)204 · Indikativno je da sve relevantne potvrde poti~u iz istog izvora. naroqati seŒ. stoji u vezi sa fulati se „vu}i seŒ. natresti seŒ. naqutiti seŒ. fulati se). nabirati. tromo. „do}i. mrskatiŒ (Skok III 161 s. (ibid. bez re{ewa). œspremiti seŒ. smucati seŒ (Vuk). izbo~enostŒ (id. koje se tuma~i kao tvorevina sastavqena od ekspresivnog prefiksa xa. {uqati se. kontinuantu istog psl. sli~no i Vlaji}-Popovi} 2002:259. ofuqiti se „ne~ujno pustiti vetarŒ.(Skok I 92). predlo`ak. hula „predwi deo tela. huliti „sagibatiŒ. a u ÅSSÀ se rekonstrui{e kao psl. Budu}i da se u ÅSSÀ rekonstrui{e i psl. glagol narozati se u Uskocima zna~i i „nakarati nekoga. sln. huliti se „pretvarati seŒ. probiti seŒ (RSA) · Skok vidi u bahuqati onomatopejski koren *bãx. boronzati „plakati u glasŒ. koji Kurkina dovodi u vezu sa *rezati 203 Nije jasno spadaju li ovamo bo-rozati œpevati lo{e.

Skok I 637–638 s. (ibid. rus.Œ. guzeqat „i}i ili tr~ati zanose}i stra`wicomŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). guzaØisà „id.i glagola guzati.v. izvodi od øsl. za~epiti se. 206 O sln. „i}i polako. œulaziti-izlaziti ~estoŒ. (ibid. odugovla~itiŒ. mo`da afektivno obrazovawe povezano sa guzuvaØi „otezati. „iza}i polako.v.c. Skok ne registruje oblik sa prefiksom. primer iz Potkozarja: Ro`u joj se bore oko o~iju (Dalmacija). odugovla~itiŒ. s. za-ba-gu{iti se pf. oguzivati œotezati. (ibid. ne pomiwu se s. i ukr. Uø. i Kurkina 1979:171. guz. *gozati (ESUM 1:614)207. sa naporomŒ id.i glagola gu{iti se.-h.-h. Oblik je okarakterisan kao nejasan. koje predstavqaju semanti~ke pandane na{ih oblika. „i}i sitnim kora~ajima. po~anguzati (se) „pobiti se vi{e u {aliŒ Vardi{te kod Vi{egrada (gra|a RSA). ba-guzati impf. bez `urbeŒ id. no baguza i stewe Piva (Gagovi} 2004) : guzati „i}i mi~u}i guzovima tamo-amo.v. skawivati se. gegati seŒ Piva (Gagovi} 2004). vu}i seŒ: Nije kadar br`e i}i. obliku v. „zatisnuti se. dijal. „po}i nesigurnim koracimaŒ: Dr`i to dijete. tr~kati mi~u}i guzovima (obi~no o deci)Œ Uskoci (Stani}). aqkavo raditi. o{qaritiŒ (ESUM 2:346). potvrde sa navedenim zna~ewem. U ÅSSÀ l.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 95 — *raziti (Kurkina 1975:41–42). ali se zato navode sln.) na-ba-guzati pf. gu{a. O osnovnom gu{iti v. „nai}i vuku}i se. O ishodi{nom guzati v. oklevati. guzati œtromo. Skok I 640 s. zapu{iti seŒ : za-gu{iti se „zapu{iti se. . Iz osnovnog zna~ewa „borati seŒ sekundarno su se razvila zna~ewa „mr{titi seŒ > „qutiti seŒ. up. zatisnuti seŒ (RSA) · Spoj prefiksa ba. U ukrajinskom je od iste osnove obrazovan oblik kala-guziØi „lo{e. eto je zabaguzalo prema tebe id. tromo. Ovamo bi mo`da pripadao i glagol sa prefiksom ~a-: ~a-n-guzati „i}i tamo-amoŒ. guzetati „kretati seŒ: Vidim ga gde se guzeta preko ba{te Ariqe (gra|a RSA). dijal.Œ Uskoci (Stani}). nespretno i}i. 207 Up.) · Spoj prefiksa ba. 205 Up. „do}i kora~aju}i sitnim koracimaŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ba-guzati pf. ustezati seŒ (RSA).) iz-ba-guzati pf. te{ko kora~ati (obi~no zbog debqine)Œ Glasinac (gra|a ERSJ)205 do-ba-guzati pf. guzaØâ œotezati. guzati se œvu}i se. polako i}iŒ206. ÅSSÀ 7:91 s. Skok nema. koje se zajedno sa guzuvaØi iØd. *gozati (se). guzeqati œid.

korespondiraju zna~ewa „{vrqati. ali oko mi{ice behu vrlo {iroki . Skok III 667–668 s. Up. zvr~ati. up. œispup~iti se. tj . izdignuti oblik (ode}i. blebetatiŒ).v. tumaratiŒ ide zajedno sa zna~ewem „pakosno govoriti. œgovoriti koje{ta. klopara208 Up. zvrjatiŒ. Grahovo : zvrcati „zujati.v.. zvrcati se „izbrecivati se. O osnovnom zvrcati v. Sokobawa (RSA). nabrecivati seŒ: Nemoj se ti zvrcati! Nisam ja tvoj balavac! Ba~ka (RSA) · Skok ne registruje oblik sa prefiksom. siktatiŒ (koje predstavqa jedan od vidova markiranosti osnovnog zna~ewa „govoritiŒ. a ovi se nastru . uznemiravati pri~awem. Zna~ewe „{vrqati. siktatiŒ. id. buhav). perinom (dugim jastukom nalo`enim perjem koji se lako n a b u { i . zvizd. „nabrani. *ba-bux. pufnaŒ: Obrub i {iroki nabu{ci rukava bogato ‰suŠ izvezeni srebrom (RSA). „i}i tamo-amo bez ciqa. i Skok I 229–230 s. zvocatiŒ: Nemoj mi bazvrcati vi{e glave Bos. siktatiŒ (RSA) · Skok ne registruje oblik sa prefiksom. raspr{tavati seŒ Planinica.„nadimati seŒ (> (na-)ba-bu{-iti). œiskakati. i babu{at œvreti.v. œo{tro. pakosno govoriti. tumarati.v. œlutati bez ciqa. naklapatiŒ: Nemoj da zvrca{ mnogo. „dosa|ivati govorom. pa da odvrqate kuda i da bazvizdate po selu Kordun : zvizdati „o{tro. i nababu{eni silnim borama : na-bu{iti se „naduvati se. odskakati. To se potvr|uje nizom paralela: zvijukati „zvi`dati. pakosno govoriti. skitati seŒ.. nego o prefiksu ba-. i ERSJ 2 s. up. OS 5 s. Vrbovac. tumaratiŒ i „besmisleno govoriti. babu{ka. fijukatiŒ. kqu~ati. ?ba-zvrcati impf.v. pro{ireni deo ode}e. III 668 s. brbqati. obi~no. ukoliko nije posredi varvarizam nastao pod uticajem germanizma bau{-rukavi (v. ina~e. „nabrav{i tkaninu dati nadignuti. na-bu{ak m. jer ja tvoje pare ne brenujem CG209. ?ba-zvizdati impf..96 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?na-ba-bu{iti pf. izbo~iti seŒ (RSA)208 · Ovde se pre radi o reduplikaciji psl. fig. napuhati se usled ispuwenosti perjem (o posteqini)Œ: Na prije~nice se navale modraci. O osnovnom zvizdati v. bazvrcati. peniti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). {vrqati. tumaratiŒ: Nemoj da mi ostavite samu ku}u. udaratiŒ.. 209 Glagol ima i zna~ewe „lupati. delu ode}e)Œ: Rukavi behu uzani od lakta pa na ni`e. k a o n a d m e) . zvrndati „zvrjati. fr. . Skok I 527–528 s.v.

nekakva zami{qena debela `ivotiwa. bambrekas. hincati se „coitum appetere (o kowu)Œ (Skok s. (RSA) · Skok ne registruje nijedan od ovih oblika. hitati. odebqati.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 97 ti. up. bambrek œru`na i zdepasta osobaŒ Bawani (gra|a ERSJ)211. O osnovnom hincati v. glomazna i zdepasta osoba. zakeratiŒ. i ERSJ 2 s. œbrbqati.vv. jedarŒ CG (RSA). -to adj. 211 Up. jedarŒ. ugojena osoba. œprejesti seŒ. „mali. i gorwi primer zvrcati „zujati. blenutiŒ. vulg. Kao semanti~ku paralelu up. fig. ?za-ba-vrmati pf.i glagola hincati. uko~iti se. „puno. obilazitiŒ Vojv. igrati seŒ : prcati se „pariti se. ?ba-m-brek m. juriti. bamburak samo u zagoneci „deteŒ (RSA). ba-m-brqak m. „nabijen.v. ne{to krupnoŒ Zagara~ (]upi}i 1997). tumarati. œuskogrudŒ Uskoci (Stani}) na-ba-m-bre~iti pf.). prcati). potucati seŒ (RSA) itd. fig. i bambrak. . „tr~ati. „debequ{an. Skok ne registruje oblik sa prefiksom. œumretiŒ. „zdepast. nabijena. „mali. podebeo ~ovekŒ CG (RSA). „krupno i debelo ~eqade. bazvizdati. lutati. {trkati seŒ: Mi velimo samo da se blago bahinca. hizati. zvrjatiŒ. m o t a t i s e. Skok I 669–670 s. ubambre~it se „id. jedro mu{ko deteŒ Uskoci (Stani}). ba-hincati se impf. naklapati. nabambre~iti se „ugojiti se. a v Mahi}nu vele i qudem da se bahincaju kat se {ale Ozaq (Te`ak 1981) : stkajk. skitati. torokati. skitatiŒ. tandrkatiŒ. jedro a onisko ~eqade. naduti seŒ. œgovoriti koje{ta. Borys 1999:59. oplo|avati se (o `ivotiwama)Œ (v. hitati) · Spoj prefiksa ba. gun|ati. zvrcati se „izbrecivati se. œvrteti se. Up. œzijati. œnaqutiti seŒ Uskoci (Stani}) u-ba-m-bre~iti se pf.)Œ : u-bre~iti se „ukrutiti se. krut ~ovekŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). bambekast adj. naklapatiŒ. ukrutiti seŒ.v. krutuqast ~ovekŒ Po`ega. zadr`avati se u blizini ne~egaŒ.Œ : 210 Up. „napredno. naduti seŒ id. „u~initi trudnomŒ (RSA). takvo `ivin~eŒ Uskoci (Stani})210. œbazati. bambak m. (ibid. kako biloŒ: Zabavrmati saruk zna~i zamotati ga kako mu drago BiH : vrmati se „kretati se tamo-amo. we-prcati se „skakati jedno na drugo. „nabambre~iti se (v. -ta. onizak. nabrecivati seŒ : zvrcati „lutati. podebeo. „z a m o t a t i na brzinu. œuko~iti se. kojoj se od debqine ne vide udovi.

praviti se va`nimŒ: Ni{ta se nemo bre~it.. isturiti. Skok ne registruje oblike sa elementom ba-. OS 5. kasnije izjedna~enom sa hresØiØi (ESUM 1:125). iz-bala-ba~it se pf. balbalakaroti „zamuckuje. balbus „mucavacŒ.v. v.v. Nije jasno da li je ovde u pitawu prefiks ba. narasti. „isturiti se onako kako se ne pristojiŒ Kosovo (Elezovi}) : iz-ba~iti se „isturiti se. œodavati isprekidane {umove (o te~nostima)Œ.„pri~ati. ukipiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) bre~iti impf. œdobiti veliki stomakŒ. breknuti v.v. gore)213. lat. balbutio „mucamŒ (Fasmer I 111–112 s. isturiti. koje se tuma~i kao rezultat spajawa osnove bala. nabreknuti. brbqatiŒ sa etimolo{ki nejasnom osnovom. {aliti se. „zapiwati (zbog zbuwenosti ili neznawa). 9). nepokretnoŒ Zagara~ (]upi}i 1997) u-be-m-bre~it se „previ{e se ugojitiŒ. œprejesti se toliko da natekne stomakŒ. œstati negde i ne pomicati se. *breknoti 2.v.v. balaboliØâ). ban~iti.v. ?bala-bu}kati impf. Skok I 206–207 s. nadi}i seŒ Uskoci (Stani})214 212 Zagara~ki oblik bre~it se „galamiti. izbaciti „naglo pomeriti. bambuh. up.(sa umetnutim nazalom -m-). *breknoti II. SP 1:372 s. ÅSSÀ 3:23 s. stind. œpadati u neku te~nost uz kratak zvukŒ (RSA) · Glagol bu}kati u navedenom zna~ewu (v. lumpovati.v. Skok I 226 s.v. ali je sama imenica verovatno postverbal od breknuti. 214 Up. izbo~itiŒ (RSA). bu~ka) nije pravi semanti~ki pandan obliku sa dvoslo`nim prefiksom bala-. ali nije nezamislivo da bi u `argonu mogao razviti i zna~ewe „zapiwati u govoru. O osnovnom bre~iti. breknuti. œnabujati. Problem inicijalnog elementa balaza sada ostaje nere{en. to ti kod mene ne poma`e. no se lijepo umiri — drugog je porekla. ili se. Skok I 206 s. v. „~initi da zabrekne (o drvenom sudu). petqatiŒ (Andri}) : bu}kati „proizvoditi u te~nosti isprekidane {umoveŒ. i ukr. . zapiweŒ. u-)bambre~iti verovatno je denominal od bambrek. mo`da. kod kojih je do{lo do reduplikacije korena (v. pokrenuti napred ili u koju drugu stranu neki deo tela. œprejesti se tako da se izgleda uko~eno.98 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ubre~it se „uko~iti seŒ. Glagol (na-. nado}iŒ (RSA) · Ova leksi~ka porodica posvedo~ena je samo u crnogorskim govorima. inicijalni slog razvio pod uticajem semanti~ki bliskih obrazovawa tipa babu{ka. 213 Up. petqatiŒ. breknuti pf. bre}i. izazivati nabreklost ne~egaŒ CG212. brbqatiŒ. balahresØiØi „praviti vragolije. i ERSJ 2 s. Indikativno je da je ovaj element upotrebqen u leksemi koja ozna~ava govorewe (o elementu bala. bambrek.

baciti). Skok ne registruje ovaj glagol. Ona ga podse}a na izopa~eno tur. ~ije poreklo za sada ostaje nejasno. Nama se ~ini da se u wemu mo`e izdvojiti element -bala-. .POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 99 · Elezovi} ovu re~ do`ivqava kao tu|u. od kojeg je napravqen glagol.v. bana bak „gledaj meŒ. ERSJ 2 s. glagol ba~iti = baciti (v. i dijal.

up. *moklâcâ. gr. (Abaev III 274). klen. 219 I ovde su ponu|ena dva re{ewa: *mo-tro{iti < (*troxa) ili formirawe glagola u okviru gnezda *met. *mutoriti. *ma. 1997:206). 217 Up. *gu-toriti (ÅSSÀ 20:50). ma-) Ovaj prefiks nije registrovan u razmatranom materijalu. 216 Up. PeØleva 1985:37–38. U s. moØro{iØi.-h. Orel 1990:107). Skok II 94 s. U nekoliko oblika javqa se i varijanta *mu-. maklen)217. kajk. odre~nom re~com *me . 215 Indoiransko ma. ESUM 3:523 s.i *mo-. mh je modalna. *maklenã (s. *motony. up. Uø. 218 Psl. ipak alansko li~no ime Matar{a „Neboj{aŒ (od ne boj se) i sl. **motãrgati / *motãrxati(?). *musorã?. oblik rekonstruisan je na osnovu isto~noslovenskog materijala./ *mot-: *motati (se) — **motr. *motoriti218.-h. -or. imperativna negacija.( O{tir 1930. Skok II 395. Neki autori dovode ga u vezu sa ie. .-h. Ovaj prefiks izdvojen je u slede}im odrednicama: *macesnã (s. [arifullin 1982:15–16. Do sada je ovaj prefiks najvi{e prou~avan na materijalu isto~noslovenskih jezika (up.v. pri ~emu se nagla{ava da on ima dve varijante.javqa se uglavnom u fitonimima (v. *motãskã(jâ)(?) / *motã{~ânâ(jâ).v. Musi} 1931)215. ead. *mutorânãjâ. a drugo glagol sa zna~ewem „govoriti. *munâzati. a zapa`en je i u slovena~kom (up. Jakobson 1971:635. Merkulova 1976. *motro{iti (se)219.100 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 8) Prefiks mV- 8) Prefiks mV(s. Kurkina 1992:187–188. *matrositi. *moklenã. U ÅSSÀ ovaj element tretira se kao ekspresivni prefiks. Gorà~eva 1981. brbqatiŒ obrazovan od *toriti sa ekspresivnim prefiksom mo-. Autori smatraju da se ovde mo`da radi o dva glagola: jedno je oblik obrazovan pomo}u suf. jeziku prefiks ma. od kojih je prva preovla|uju}a. ni`e). mecesen)216.-h. *maku`avã. {to zna~i da nije karakteristi~an za ekspresivno prefigirane glagole.od *motati.— *motroxãla — *motro{iti (ÅSSÀ 20:67). stoga se retko javqa u kompoziciji.

glagolima.za sada nema jedinstvenu interpretaciju.mo`e na}i i u inicijalnom polo`aju). Petleva 1980:65–66. (-)stV(s. (-)to-. (-)stV- 101 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. Mladenova 1993. }a-) Tvorbeni element -to. id.naj~e{}e je neakcentovan i ima fiksirano mesto u strukturi re~i — ispred korena a posle razli~itih prefiksa (na{ materijal.je sporna (up. 2002:21. (-)sto-. St. Rizescu 1978. ead. (-)te-. 223 U staroindijskom se uz kad. ^esko-nemecky slovnik I–VII. Prou~avawem tvorbenog elementa -to. *kuod) kao prvi deo slo`enice upotrebqava i tad. a u drugom jeste. koja je do{la do slede}ih zakqu~aka: a) lekseme sa ovim elementom javqaju se u sve tri slovenske jezi~ke grupe.223 Petqova tako|e konstatuje da velika ve}ina ovakvih leksema ima potpune formalno-semanti~ke ekvivalente bez elementa -to-. prilozima. (-)stu-. Graur 1963:24–27. 2003:36). Miklo{i~ ga. bez ikakvih komentara.(< ie.220 U Kotovom re~niku -to. id. 224 To. b) one pripadaju razli~itim vrstama re~i: pridevima. me|utim. 1986:198). svrstava u re~ce (Miklosich 205–206). g) na savremenom nivou znawa ovaj element treba interpretirati kao arhai~an. ead. 221 F. v) element -to. nazivaju}i ovaj element intenziviraju}om re~com. ead. U svojim komentarima na Fasmerov re~nik Truba~ov tretira ovaj element kao prefiks (detaqnije v. Kott. 1986:201. (-)ta-.(/ -ta. up. 222 Pojava je zabele`ena i u rumunskom. tako|e ead. 2003:37)224. id./ -tu-) na slovenskom jezi~kom materijalu222 najvi{e se bavila Petqova.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. zapravo.-h. 1986:198). v. id. neproduktivan prefiks koji etimolo{ki stoji u vezi sa zameni~kom proklitikom to (Petleva 1980:69.se razmatra samo u sastavu intenziviraju}eg prefiksa rozto-221. 220 Ve}ina primera u kojima Miklo{i~ i Fasmer izdvajaju element -to.(< ie. 2002:21. 1986:201. ali i da u nizu primera takvi ekvivalenti nisu na|eni (Petleva 1980:68. Praha. (-){to-. (-)stV- 9) Prefiks (-)tV-. . Sli~no tuma~ewe nudi i Fasmer. 1878–1893. Petleva 1980:65–66. Avram 1989. zna~i da u prvom slu~aju nije potrebno etimolo{ko tuma~ewe. pokazuje da se element to. (-)tu-. imenicama. iz kojeg se razvila i slovenska pokazna zamenica to) (EWAi I 608–609). *tod.

„ugibati seŒ : u-legati se „popu{tati. Skok II 281–283 s. „r a z l e g a t i s e. le}i. mo`da dekomponovano (o)t-ja-. Poreklo ovog elementa nije do kraja razja{weno. djeti. Skok nema. „smi{qati.i glagola devati.i glagola legati. uglavnom na osnovu s. Skok nema. Petleva 1980:67. PRIMERI: ras-to-legati se impf. Na{ materijal pokazuje da u srpsko-hrvatskom jeziku broj leksema koje sadr`e ovaj element (budu}i da se radi o retkoj i arhai~noj tvorbenoj kategoriji) — nije zanemarqiv. Skok I 414–415 s. udubqivati seŒ (RJA) u-to-legnuti pf./ u-legati se v. On bi negde mogao biti varijanta od ~a-. nadevati (kome nadimak)Œ (RSA) · Spoj prefiksa to. materijalu ima i oblika sa inicijalnim }a-. oriti se.v. *natorypati. . Petleva 1980:67. O ishodi{nom izdevati v. *natovol`iti se. *natomãr{~iti se. rekonstrui{e se niz oblika sa elementom -to-. up. Rumunske potvrde koje navodi Mladenova pokazuju da je u periodu slovensko-rumunskog bilingvizma ovaj prefiks jo{ uvek bio produktivan (Mladenova 1993). zast. *nas(ã)tumor~iti (se). ali ga ipak u slede}im radovima pro{iruje novim primerima. ali ne treba iskqu~iti ni druga obja{wewa: re~ca }a. s obzirom na broj~anu ograni~enost i neproduktivnost ovakvih re~i. *natovârt(â)l’ati / *natavârt(â)l’ati. O ishodi{nom raz.-h. *natu`uriti se.102 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Autorka u svom prvom radu zakqu~uje da se. Up. oriti seŒ (RJA) u-to-legati se impf. œslegnuti seŒ: Utolego grob [abac (gra|a ERSJ) · Spoj prefiksa to. *natumor~iti se. U sakupqenom s. navedeni korpus leksema te{ko mo`e zna~ajnije dopuniti. *natoumoriti se.: *natokle~iti.-h. grmetiŒ : raz-legati se „odjekivati. uzvik tja!. *natopãrliti se. is-to-devati impf.v. Petleva 1986:200. *natopy`iti (se). Up. *natotãr~iti (se). *natovârzt’i se. U ÅSSÀ. *natovolosãjâ. pri ~emu se kod ve}ine rekonstruisanih oblika napomiwe da je wihova starina problemati~na. potvrda. *natomãrditi se. pa samo istodeva! Kupinovac : iz-devati „izmi{qati. izmi{qatiŒ: Sedi.

Kurkina 1985:22. „zatisnuti svuda okolo. Petleva 1994a:336. up. O ishodi{nom glagolu tuliti (ovde je. œosloniti se na ne{toŒ Ro`aje (Had`i})225 · Spoj prefiksa to. œpojaviti se sa svake strane. Petleva 1994:60–61. prignati. i na-tu-tuliti „nai}i u masi. bok. i na-tuliti pf. Up. zatutuqiti se „povu}i se u sebe. fig. sakrivena stvarŒ. sve`awŒ. navalitiŒ : na-tuliti „odlu~no u masi nekud i}iŒ Uskoci (Stani}). smotuqak. œpriterati. tako|e stutoqiti „prikriti. œukrutiti se. ne na vrhu : iz-bo~iti se „isturiti se. sklonitiŒ Bukovica (RSA) · Skok nema. op-to-tuli 3. pa qudi ne mogu proj.. dobro zatvoriti sve otvoreŒ: J. Up. uviti. izdvojiti se od sveta. zatutuqiti „v. neugledno ~eqadeŒ.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. smotuqakŒ. u~initi ga nepristupa~nimŒ: Zatulijo `drijelo svozom drva. sakritiŒ. Skok III 520–521 s. sakritiŒ. zamotatiŒ. Petleva 1994a:336. eno vojska zatulila sa svake strane Piva (Gagovi} 2004)226 · Spoj prefiksa to. Petleva 1980:67. œsitno. œslab radnikŒ. Skok I 183–184 s. Skok nema. iz semanti~kih razloga. Up. zamumuqitiŒ Uskoci (Stani})227 : za-tuqiti „zavu}i. pf. œpotko~iti se. natutuqiti 225 Up. sg. (-)stV- 103 is-to-bo~iti se pf. O ishodi{nom bo~iti se v.v. ?za-tu-tuqiti pf. „pritisnuti. smotatiŒ. . prekinuti dodir sa drugimaŒ (RSA). œzaviti u smotuqak. 227 Up.i glagola tuliti. pritegnuti.v. ispup~iti seŒ (RSA) us-to-bo~iti se pf. naveden samo oblik zatuliti) v. „zaviti. Up. „i z b o ~ i t i s eŒ: Polagano ih ‰vrataŠ otvorio i istobo~io se na pragu — ^e{eri su ‰kod jeleŠ istobo~eni i na strani ogranaka. u{tobâl~im 1. œzatajiti. Oblik zatutuqiti pre izgleda kao rezultat reduplikovawa inicijalnog sloga korena. tutoqak „zamotuqak. uspraviti se (borbeno)Œ. umisliti seŒ Pirot (Jovanovi} B. 2001).i glagola bo~iti se. 226 Up. Petleva 1994:60–61. sakriti. i Borys 1999:86–88. sg. opkoliti sa svake straneŒ Piva (Gagovi} 2004). masovno se prikupiti na nekom prostoruŒ: Bqe` da bqe`imo.nci zatvorim u {talu pa dobro optotulim vrata da im ne ulazi zima Timok (Dini} 1990) : za-tuliti „zauzeti prostor. Skok nema. pri-tuliti „prigwe~itiŒ. spopastiŒ Uskoci (Stani}). iz istog izvora i tutuqak / tutuqak „zamotuqak. œono {to se sakrije. tul.

na~uti. œnapadati u velikoj koli~ini. ukoliko nije od po`vati. oblik obrazovan od prefiksa na. ne toripam od dr`ave ka on Vasojevi}i (Stijovi} 1990). nataknutiŒ Pirot (@ivkovi}) · Skok nema. œnadreti. ?na-ta-vrim se 1. a kao tvorbena paralela navodi se poq. izviritiŒ Pirot (@ivkovi}). . Skok III 145–146 (bez re{ewa). O s. „skupiti seŒ Leskovac (Mitrovi}) : z-guriti se „poviti se. `vati. „doterati se. nakriviti (~a{u.. 230 Up. gde }e i biti dato tuma~ewe glagola). Zaglavak (RSA) is-to-ripat (se) pf. ripati v. na-to-ripati pf. Bjeleti} 1994:268. ispup~iti seŒ (RSA)228. skupiti seŒ (RSA). nagizdati seŒ : na-vrem „navu}i.104 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „neve{to. ta ga vi{e qeba ne ije. sg. nasrnutiŒ. Petleva 1994:60–61. 229 Ovamo verovatno i to-ripat œgrabiti. sg. nahrupitiŒ Momina klisura. z-gu-gurim se 1. uputiti seŒ: Kut si to nato228 Reduplikacija je jedno od sredstava tvorbe ekspresivnih glagola. u kome bi se mogao izdvojiti prefiks pa. œizbaciti mnogo izmeta (obi~no o gove~etu)Œ Zagara~ (]upi}i 1997)229 · Samo na osnovu s.-h. Kurkina 1992:100.v. œmalo doznati. OS 35–36 s. P~elice : na-ripati œnavaliti. nategnutiŒ.Œ Leskovac (Mitrovi}) itd. Up. œnagnuti. sg. jedva razumetiŒ. „`vakatiŒ Ozaq (Te`ak 1981)230 : `vati „id. Oblik natavrim najverovatnije stoji u vezi sa bug. v. Up. u-to-rypa} „ubitiŒ (ÅSSÀ 23:163.i glagola `vati. upu}uje se na Øavrà (se). Petleva 1994a:336. *natorypati. œnani{anitiŒ: Kome ga Radisav natociqi moskovkom. i oblik pa-`vati œjesti mnogo i brzoŒ Kordun (gra|a ERSJ). ta-`vati impf. mu-muqim 1. o slovenskom *rypati v. naØavrà (se) (BER 4:547. otimatiŒ: Ja po{teno `ivim i mu~im se za ovu |ecu. œizbo~iti se. izraz baba ta`vaka „zanovetalicaŒ (Mate{i} 6). sa umetnutim -to-. fla{u) ispijaju}i sadr`inu. Varbot 1973:6–7. Skok nema. Up.(v. „izvirivatiŒ : iz-muqim „promoliti. œusmeriti se.Œ (RSA) · Spoj prefiksa to. na-to-ciqit pf. Petleva 1980:67). Napomiwe se da je starina oblika problemati~na. na-su-surim se „naqutiti seŒ Vrawe (Zlatanovi}) : na-surim se „id. ra-). up. nepotpuno izgovarati (re~i)Œ. pf.i glagola *rypati.-h. nagomilati se jako padaju}i (o snegu)Œ V. potvrde u ÅSSÀ se rekonstrui{e psl.

i glagola ligati. wihati seŒ i ~ini se da semantika govori u prilog takvoj rekonstrukciji (up. Bjeleti} 2002:115). Toporov 1985a:133–134. kolijevka)234. nani{aniti.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. ~as ovamo. *legati (se) II i *ligati III)233. lukavstvom biti doveden u te{ku. 412 s. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:132).v. œnani{aniti. Up. uzeti na ni{anŒ: Utociqio Tur~in. izraz natociqati se na tanak led „ne~ijim podvalama.v.i osnove ciqati (o kojoj v. ligati se œklatiti se. oblik svesti i na psl. celâ). kalimbati (se) œquqati (se). Snoj navodi oblik talingati kao parale231 Ovamo verovatno i na-to-ciqati „do}i tamo gde nije pozvan. quqati seŒ Ba~ka (RSA) · Spoj prefiksa ta. *ligati. v. utociqio pravo ovamo. zibati (se)Œ Istra (RSA). srodno sa psl. nametnuti se nekomŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976).Œ Vrawe (Zlatanovi}).do{lo je do semanti~kog pomaka „nani{anitiŒ > „uputiti seŒ (v. i BER 3:409 s. up.v.v. klimati. „usmeriti se prema nekome ili ne~emuŒ: Eno ga. koji se nalazi u osnovi ovog obrazovawa. œid. li ngam „vu}i seŒ i id.-h. *legati (se) „quqati se. pej.v. U oblicima sa elementom -to. nasamariti.v. pa samo mene puca Vasojevi}i (Stijovi} 1990) · Element -to. Skok II 125 s. luwati. u. U ÅSSÀ 17:24 on se svodi na psl. li nkam1„skitati bez poslaŒ. „i}i ~as tamo. li nga se 3. glagoli l i ngati „skitati. Skok pomiwe samo glagol tociqati „o{triti. Fasmer IV 297 s. . kolimbati „quqatiŒ (< kolibati. 232 Oblik natociqati u zna~ewu „prevariti.232 ?ta-lingati se impf. v.-h. up. lutatiŒ Gorobiqe. li ngam 1. brusitiŒ. sedi kot ku}e Vasojevi}i (Stijovi} 1990)231 : na-ciqati „upraviti na ciq. denominal od tocilo „brusŒ (Skok III 451 s. Formalno je mogu}e s. cilj. Skok ne tuma~i glagol ligati. oblik *lygati (s. te}i). sg.v. i}i u krug kao klatnoŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) — iako se zna~ewe „quqati seŒ javqa paralelno sa „skitatiŒ — ne idu ovamo (v. klatitiŒ. (-)stV- 105 ciqio. cil. {to nije ubedqivo. opasnu situacijuŒ (RSA). namagar~itiŒ (RSA) verovatno stoji u vezi sa glagolom tociqati (se) „klizati (se) na leduŒ (RJA). primere s. Zlakusa (RSA). U obliku talingati do{lo je do nazalizacije osnove. Bjeleti} 2002:116. obmanuti. s umetnutim m pred labijalom. œvoziti se. zibati seŒ: Ne talingaj se vu ti zifki Ozaq (Te`ak 1981) : ligati œpokretati tamo-amo. Skok I 265 s. klimati se. 233 Za baltske paralele ovog slovenskog glagola up. quqati.ume}e se izme|u prefiksa na-.v. sg. Bezlaj I 64 s.v. 234 S. wihati (se). *lygati II) koji se pak tuma~i kao mogu}a ekspresivna varijanta od *lykati II. uperitiŒ (RSA) u-to-ciqit pf.

Bezlaj IV 150). „govoriti mnogo o ~emu bezna~ajnom. „okomiti se. etimolo{ki srodan ukr. up. trtqo. ko ma~ka na xigericu Piva (Gagovi} 2004)235. a to je navelegati. „nagovoriti nekoga na {toŒ Piva i Drobwak ( Skok III 573–574). ali s..Œ (v.Œ. „onaj koji pri~a koje{ta. œnapri~ati mnogo ~egaŒ : na-trtqati œid. ne ostavqati nekoga na miruŒ. trtati / trtqati „id. Gorobiqe (RSA). na-to-trtqati pf. jeziku. Up. blebetatiŒ (RMS). œuporno pratiti. (ibid.106 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI lu sln. ali se taj sin odrven~io. ali za sada nema etimolo{ko re{ewe. pogrd. zaokupitiŒ: No se navelani neka prokleta bolijest. pa laju na dobre qude Piva (Gagovi} 2004). natrtqati se œnapri~ati seŒ Uskoci (Stani}). neuredno raditi ne{toŒ Uskoci (Stani})237 Oblik natevelaniti se dat je bez primera upotrebe. On bi se eventualno mogao dovesti u vezu sa velati „besposli~itiŒ.Œ. po~eti dosa|ivati. „nava|ati se. : na-velaniti se œnavaditi seŒ: Navelanijo se na vru}u vareniku. isti glagol u primeru: Navelegalo onu neznaniju. velim pomiwe oblik koji bi tako|e mogao stajati u vezi sa navelaniti. oblik sa prefiksom ko-: koligaØi „klimati se.-h. œogaditi sebi ne{toŒ od velec „mno`itiŒ (SEK III 310). spopasti koga.) · Glagol velaniti se (bez elementa -to-) relativno je dobro potvr|en u s. obra}ati pa`wuŒ: Mi . Up. talikati œvaqati.. brbqati.v. trtqalo. te mnogo na{eg robqa pokolika. 235 236 . œlo{e. quqati seŒ. na-te-velaniti se pf. pojaviti se dosa|uju}iŒ (RSA). ne da{ mi mira Crkvi~ko Poqe. i izvedenice: trtqa. na-to-vrsti se „naturiti se. eventualno i ka{. velaniti se impf. i ESUM 3:230 s.a m pf. lignuØi. Skok ne registruje ovaj glagol. pa i ne vela (RSA). i velati. prezasititi se ne~imŒ. „(na nekoga) nadovezati se. kotrqatiŒ. „navaliti. brbqivacŒ Uskoci (Stani}). velam „mariti. koji nema kona~no re{ewe i smatra se. navrsti seŒ : na-vrsti se „po~eti smetati. navelec sa „zasititi se. trtqati pej. Up. „i}i kojekud. skitatiŒ Uskoci (Stani})236. navrsti seŒ Uskoci (Stani}). diramo Jakova. smatraju}i da je ovaj glagol nastao aferezom od kotalikati < kotaliti œid. eventualno. navrsti seŒ: [ta si se na me navelanio. . v.v. œnavaditi seŒ. trtqu{a pogrd. up. uobi~ajivatiŒ id. rezultatom izmene glagola kolihaØi pod uticajem kulâgaØi (ESUM 2:511). œputovati kojekuda bez ciqaŒ CG (RSA). Kao semanti~ku i tvorbenu paralelu up. Bjeleti} 2002:115. nasrnuti na nekoga. 237 Up.

javqa se i u kombinaciji sa onomatopejskim osnovama (Bjeleti} 2002:114). kako se kome svidiŒ. ali ima i: rotan adj. *brboliti. tako|e ronÖat „stalno (za ne{to) prigovarati. ’mleti’Œ : rondati œid.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. vikatiŒ Unac (Jovi~i})238 is-to-rondati pf. torontati 238 Up. rasturati. to-rondati impf. ~eprkatiŒ : brbqati „govoriti mnogo. torota~a „pri~alica. Sáawski 1974:53–54). rondati œqutito negodovati. œispri~ati nadvoje-natroje. izdirati seŒ. klimavŒ. izjuritiŒ : iz-rondati se œizvikati seŒ Uskoci (Stani}) · Spoj prefiksa to. element -to. torotqati „pri~ati bez prestanka i koje{ta. œonaj koji ne{to olako radiŒ. toroku{aŒ. Up. gun|ati. Piva (Gagovi} 2004)240. roptatiŒ. tra`iti pipaju}i. moglo bi se pomisliti i na wegovo onomatopejsko poreklo.Œ. Kao {to se iz ovog i slede}eg primera vidi. bu~awe kao posledica tre{weŒ: Ko wegovo rondawe obadira? id. galamiti. . koje{taŒ (v. 239 „Mo`da je u vezi s ma|. nerazumqivo govoritiŒ Potkozarje (Dalmacija). Iako ne pomiwe sam glagol trtqati. œnegodovati. U RJA je zabele`en osnovni glagol sa druga~ijim zna~ewem: rondati (se) „klimati (se). subjekt pijan ~ovjek) „posrtati. torokati. pridevom ronda „prqav. kr{itiŒ Unac (Jovi~i}). a o formantu -l.i glagola trtqati. 511 s. œprevrtati. œplakatiŒ Uskoci (Stani}). œgun|ati. premetati. (ibid. *brbati. klimati se. torotaqka. (-)stV- 107 · Spoj prefiksa to. grditiŒ. ali je zanimqivo da glagolska imenica izvedena od wega ozna~ava zvu~nu. torotan „brbqivacŒ. baqezgatiŒ Uskoci (Stani}). 240 Up. s varijantom rendaŒ (Skok III 158 s. i mogu}nost veze sa roniti se „ru{iti seŒ i sa roncat (Kor~ula. zanovetatiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Skok nema kona~no re{ewe za ovaj glagol239. Kao tvorbena paralela za oblike trtati : trtqati mo`e poslu`iti par brbati „preturati.i glagola rondati. trt) i trtati „zapiwati jezikom. biti nesiguran u hodu.vv. Skok navodi bliske onomatopejske glagole koji ozna~avaju besmisleno i nepravilno govorewe: trtositi „blebetati brzo da se ne mo`e razumetiŒ (Skok III 510 s. œogovaratiŒ. imenicom rongyasz „odrpanacŒ. i rondati œpreturati po ne~emu prave}i bukuŒ Lika (Ajxanovi} 2002). dovode}i ih u vezu sa onomatopejom trt. Kod Hadrovi~a se pak pomiwe samo pridev ron|av (Hadrovics 1985:437). œvikati. naro~ito ako se imaju u vidu slede}e potvrde: torotati. wihati seŒ.v. trtati).v. rondati se). trtqati.). tepati. brbqati. mucatiŒ (id. Budu}i da je u pitawu glagol koji ozna~ava govorewe. œpsovati. œnatmuren ~ovekŒ. œiza}i. trestiŒ: Eno mu se ve} i ku}a po~ela rondati i ru{iti Lika. SP 1:414–415 s. œpri~ati koje{ta. akusti~ku predstavu: rondawe „lupetawe.v.v. torotaqa.

mlataratiŒ. Piva (Gagovi} 2004). nato}oriti se „smra~iti se u licu. koje Fasmer tako|e tuma~i kao onomatopeju (v. œbrbqatiŒ. sa promenom nd > ng. koja bi mogla biti „koji vi~e. vrlo neuredno plastiti. potvrdu. sasvim se oneraspolo`itiŒ > totoran m. Ovaj glagol. ratoboranŒ. 241 Pored navedenih. zasukanŒ Uskoci (Stani}).) · Spoj prefiksa ta. œokretati se. glagoli tarandati. qut. tumarati. ovla{ radiŒ id. odatle daqom modifikacijom (reduplikacijom. natarandati pej. œi}i tamo-amo.-h. mada bi se ona mogla svesti na oblik landati „klatiti se. kao i izvedenice taranda~a. kupiti senoŒ Uskoci (Stani}). sneveseliti seŒ.v. sg. lutatiŒ. neraspolo`enŒ. natoturiti se. œosoba koja ne{to slabo. o ovim pojavama v. „besposleno skitatiŒ Leskovac (Mitrovi}) do-ta-langati pf. naqutiti se.i glagola langati. toroqav „neotesan. nesloga (obi~no porodi~na)Œ: Me| wima je vazda vladala rota id. tarandaqka. skitaraŒ. œbrbqivica. kako bilo raditiŒ. natrapatiŒ. tarantati Uskoci (Stani}). iz istog izvora i {-langati „i}i tamo-amo. ta-langati impf. ØaraèdaØâ. „napri~ati koje{taŒ. Zabele`eni su i oblici sa drugim vokalizmom: tarandati „id. œzao. „neraspolo`en. up. torokatiŒ. skitati. Kao rezultat tvorbeno-semanti~ke kontaminacije torotati i rotan javqa se glagol natoro(n)tati se. potvr|en u srpsko-hrvatskom. vri{tati. protarandati „re}i ne{to bez veze. Bjeleti} 2002:114–115. lutati. (ibid. „neraspolo`en. nema op{teprihva}enu etimologiju.vv. natmuriti se. ØaranØa). lutatiŒ : langati œ{vrqati. prispetiŒ : do-langati „do}i. Fasmer IV 20. œslu~ajno nai}i. bugarskom i ~e{kom. Skok uop{te ne tuma~i s. Piva (Gagovi} 2004). ØarandaØâ „brbqati. qutit mu{karacŒ. varirawem vokala osnove. rus. rot. Bjeleti} 1994:267. rota „sva|a. i oblike sa prefiksima istarandati „ispri~ati nadvoje-natrojeŒ. up. v. kositi ovde-onde. natoro(n)titi se „naqutiti se. up. œi}i tamo-amo. „do}i. bu~anŒ. skitatiŒ. Skok III 160 s. œslabo raditi. U tom slu~aju oblik torondati mogao bi predstavqati zvu~nu nazalizovanu varijantu. œnemarno odeven.Œ Uskoci (Stani}). taranta „brbqivacŒ Piva (Gagovi} 2004)241. mlatarati (o odelu)Œ. 21 s. dangubitiŒ. propri~ati ne{to maloŒ. ØaranØiØâ. œpri~qivŒ Uskoci (Stani}). toroku{aŒ Uskoci (Stani}). 242 Up. . tarantati imaju i slede}a zna~ewa: „povr{no.Œ Uskoci (Stani}).108 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „id. œi}i bez ciqa. œsvadqiv.). umek{avawem zavr{nog suglasnika osnove. grubŒ. nedru{tven. Øarabar I. langam se 1. 268) — natotoriti se. qutitŒ. izjuritiŒ. totoran adj. te{ke naraviŒ Ro`aje (Had`i}). (ibid. namrgoditi se. œvise}i kretati se tamo-amoŒ. bazati. taranta~a „ona koja neuredno obavqa posloveŒ. œnezgodan. za ovaj pridev i imenicu up. skitati. œiza}i. skitatiŒ. „osoba koja mnogo ide tamo-amo. dojuritiŒ Uskoci (Stani})242 talanga~a f.

pojesti sve do posledwe mrve. prolandati „obi}i idu}i tamo-amo. up. tra}iti vremeŒ tako|e nema re{ewe (v. pri~qivŒ. istalandati se „ispri~ati seŒ Uskoci (Stani}) : iz-landati „izbrbqatiŒ (RSA). „skitati se. npr. Machek 318 s. landati „te}i. ulandati se „umrqati se. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:132). i{opatiŒ. œizbiti dete {akom po stra`wici. skitatiŒ Uskoci (Stani}). „lizatiŒ. . izbrbqati. Ba~ka. iznuditiŒ. landat „lepr{ati se. polokatiŒ. landat „halapqivo piti voduŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). œobi}i. i protarlandati „ispri~ati kojekako i koje{taŒ Uskoci (Stani}). œre}i otvoreno. polandati „sve pojesti. vu}i seŒ. „pojestiŒ : po-landati „sve pojesti. zalandati se „ukaqati se. lelujati se. nadgovoritiŒ (RSA). œnaskitati seŒ Uskoci (Stani}). izvetriti seŒ (RSA). tako da se zbog vetra ~oveku ode}a lepr{aŒ Kosovo (Elezovi}). œre}i nehotice. bez okoli{ewaŒ. odatiŒ. 2004). blebetu{aŒ Srem (Maksi} 1980) : landara „id. uprqati se blatomŒ BiH (RSA). dogegati se. blebetu{aŒ. olandati „jezikom pokupiti ostatke hrane po sudu. 2004). proskitati. izre}i seŒ. œnatumarati se. izlupati. langãzuvãm vulg. landa se 3. dovu}i seŒ. 244 Up. landati se „nedovoqno obu~en stajati ili hodati bez potrebe po hladnom vremenuŒ Dubrovnik (RSA). „klatiti se. œogrepstiŒ. œizvikati se. litiŒ. olizati. langazovam „lenstvovatiŒ. nadlandati „prevazi}i u ve{tom izra`avawu. œi}i tamo-amo. gde je do{lo do umetawa likvide r mo`da pod uticajem oblika protarandati. nekoga dr`ati na uzdiŒ Istra (Ribari} 1940:162). „govoriti nepovezano i besmislenoŒ Uskoci (Stani}) po-ta-landati pf. Bjeleti} 2002:115. obigratiŒ. „ispri~ati nadvoje-natrojeŒ. nemarno uraditi (pokositi. pogrd. vucarati seŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. œlagatiŒ. i}i onako tamo-amo. uprqati seŒ Uskoci (Stani}). landati (s kim) „vladati nekim. pograbiti i sl. izlandati se „nalajati seŒ. „brbqivica. landav adj. Na to ukazuju odgovaraju}i oblici u bugarskom. povr{no. langat se „i}i bez ciqa.Œ. „brbqiv. l a ndalica „larmayijaŒ (RSA)244 243 Semanti~ki potencijal osnovnog glagola daleko je {iri. polizatiŒ. pogrd. izlandati „vikom posti}i. œosve`iti se stoje}i na vetru slabo odeven. œizbrbqati se. landavu{a f. langalo „skitnica.v. na{etati seŒ. zalanda se 3. œmokriti (u posteqi) u snuŒ Drobwak. lutalicaŒ koje Moskov tuma~i kao turske pozajmqenice onomatopejskog karaktera (Moskov 1969:481). is-ta-landati pf. polizatiŒ. odati se. „toroku{a. lajdati). landati „landaratiŒ Vu~itrn. œtu}i {akom po stra`wici (obi~no dete)Œ Dubrovnik. fig. nalandati se „najesti seŒ. pro{vrqati. izgrditi nekoga povi{enim tonomŒ. govorewu. v. dolandati „do}i klate}i se. govorqiv. sg. sg. œjesti sve dok ne nestane i posledwa mrvica hraneŒ Uskoci (Stani})243 ta-landara f.)Œ. slandati se „sjaraniti seŒ. langaza œid. œr|avo. obigratiŒ. (-)stV- 109 posledica izvesnog uticaja turskog jezika (v.Œ. landati impf. ^e{. „do}i bez i~egaŒ: Zalandal se s prazni yepovi Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. œgovoriti nepovezano i besmislenoŒ. uprskati se. landati impf.

brbqati. „pona{ati se kao ba{a. praviti se va`anŒ. „ra{iriti.v. up. Skok I 117 s. *baxati (v. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991. ras-ta-ba{i se 3.Œ: Râstoba{il se kâno aga! Timok (Stanojevi} 1927) ras-ta-ra-ba{it se pf. Ovde su. „razbala}iti seŒ: Rastaraba{ijo se kaj aga Kosovo (Elezovi}) raz-ba{iti pf.i glagola ba{iti. denominal od ba{a „poglavar. u vezi sa psl. Up. ba{ari se „izle`avati se.up. blebetati. razglasitiŒ BiH. besposli~itiŒ (RMNP I 78). razmetati se. Vojv. Za problem grupe -nd.. `uriti se. mak. le{kariti. brdo se razba{ilo Lika (RJA). gacaØi øo blaØuŒ (Moskov 1962:154. razmetati se. raskriliti. stare{inaŒ (v. up. : landarati impf.v. me|utim. praviti se va`anŒ.v. O poreklu ovog glagola v. 245 Up.110 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI is-ta-landarati / istalandariti pf. u pitawu dva etimolo{ki razli~ita homonima ({to je promaklo sastavqa~ima RSA): ba{iti se1 „odmarati se le`e}i. „izgovoriti brzo. ba{iti se impf. landa. raditi ne{to kao ba{aŒ: Po minderu ruke razba{ila.i glagola landati. i ESUM 3:190 s. „provesti se. i Bezlaj I 13 s. SP 1:180 s. le{kariti.v. sg. razba{iti se „raskriliti se. „id. oblik sa prefiksom ~a-: ~alandaØi „kaskaØi. pogrd. ba{). rastaba{i se i pita sina i snaju. izle`avati seŒ (RSA) · Spoj prefiksa to. sg. Crna Reka (Markovi} 1986) râs-to-ba{im se 1. pf. Moskov 1964:139–140). izba{iti se zast. *bachati 2. Tomanovi} tuma~i imenicu talandara kao rezultat kontaminacije talambas + landarati. .. basati II)245 i ba{iti se2 „pona{ati se kao ba{a. siliti se. „pri~ati koje{ta. œodmarati se le`e}i.Œ (RSA). Loma 1999:104–105. „raskomotiti se. zabaviti se kao ba{aŒ (RSA). naklapatiŒ (RSA) · Spoj prefiksa to. izle`avati seŒ.. pej. œra{iriti se. zbrkano. razuzuriti seŒ: Deda sedne uz ogaw. siliti se. koji sufiksacijom daje land-ar-ati. smatraju}i da se ovde govor upore|uje sa lupawem u bubaw i da je imenica nastala kao labara od labarati (Tomanovi} 1938–1939:211). up. izbrbqati. etimolo{ki srodan ukr. komotno se namestitiŒ Potkozarje (Dalmacija). ra{iriti seŒ: ^ovjek se razba{io. ba{-k-ar-iti se „id.

tader ne{to pakosno sprema Zagara~ (]upi}i 1997). obli246 Mo`da bi se smelo pretpostaviti da je nepro{ireni prefiksa ta. praviti se neinformisanim o ne~emuŒ: Potalau{ila se iza stoga i ni{ta ne zbori. dijal. sti{ati se. zatalau{ijo se i pu{i krxu Piva (Gagovi} 2004) po-tala-u{iti / potalau{iti pf. a ta-usi „sakriti. potalau{it se „pritajiti se. „}utqiva. u pogledu semantike do{lo je do sekundarnog naslawawa na turcizam ba{iti se2.u s. potalau{iti se / potalau{iti se „primiriti se. i Vlaji}-Popovi} 2002:230–231. „pokrasti. pokuweno. ni{ta ne govori Pro{}ewe (Vuji~i}). tala-u{it se impf. u}utatiŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) tala-u{a f. -ta-ra-. za-u{a. „primirivati se da se ne bude opa`en. gleda ispre sebe. sneveseliti seŒ. popustitiŒ. dijal. jeziku sa~uvan u prezimenu Ta-u{an. pokolebati se. œpovu}i se. „stidqivo. povu}i se. potalau{iti se „u}utati se. kojima se u osnovi nalazi glagol ba{iti se1. V. pokupitiŒ. prikradati seŒ: Zadovijek se talau{ila oko tu|ija ku}a da ~uje {to pri~au ~eqad Zagara~ (]upi}i 1997) za-tala-u{iti se pf. prevaritiŒ i bug.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. kao oblik kod kojeg je do{lo do „uslo`wavawaŒ ekspresivnog prefiksa ta-246 (posvedo~enog u rum. œdobiti smeran izgled posle kakve u~iwene gre{ke. pokoriti seŒ. Ovim oblicima mi prikqu~ujemo i s.-h. (-)stV- 111 Kod oblika sa umetnutim elementima -ta. za-u{vam „oti}i nekud tajnoŒ (rum. naj~e{}e podmukla osobaŒ Zagara~ (]upi}i 1997) po-tala-u{en adj. œnadi}i se. rastu`iti se. pritajiti se. œzapasti u poti{tenost. skupiti seŒ. sa ose}awem neprijatnostiŒ: Potalau{ice pro|e mimo nas Piva (Gagovi} 2004) · Najbli`e formalno-semanti~ke paralele ovog crnogorskog glagola nalazimo u rum. oblik u me|usobnu vezu dovodi Mladenova 1993:15). tala-u{iti se. „poti{tenŒ Uskoci (Stani}) po-tala-u{ice adv. prikriti se. potalau{iti se / potlau{iti se „postideti seŒ: Potalau{ijo se ko kupovno ker~e — Pokrijo se u{ima i potalau{ijo ko i svaki krivac Piva (Gagovi} 2004). a mi je tra`imo — ^uva se we ka se potalau{i. postideti seŒ: Mikan }uti. i bug. . umudriti se.-h. Ta-u{anovi} Uskoci (Stani}). œpraviti se neve{t. ’pokriti se u{ima’. pona{ati se kao krivacŒ: Ne{to se kom{ija bija{e potalau{io. povampiriti seŒ Uskoci (Stani}). „biti obuzet ose}awima stida./ -to-.

ali pod uslovom da je on sekundarno obrazovan na osnovu ve} upro{}enog u{nuti. 249 Up. siroma{tva)Œ Kordun (gra|a ERSJ) : po-kuwiti se œpasti duhom. tu`an. dijal. prona}i.v. iz sigmatskog aorista (up. saznati. zau{uvawe „prime}ivaweŒ.-h. Semanti~ki i formalno sa navedenim glagolima mogao bi se povezati i s. oblika trenutnog vida prema *{ibiti „savijatiŒ248. talandati. kimati. pro-u{ati „raspituju}i se izna}i. talavawa. skitatiŒ (v. glagol u{nuti „kradom brzo pro}i ili protr~atiŒ Vinkovci (RJA). prou{ati „do}i do obave{tewa o ne~emu. opazitiŒ. Bjeleti} 2002:118. shvatatiŒ (Pokorny 78) s pro{irewem -s-. dijal. dou{ati. arh. `amorewe. zau{liv „koji je kadar primetiti. postati snu`den. talavariti. Serban 1974:524–530). Mogu}e je i drugo obja{wewe. do~utiŒ Uskoci (Stani})./ *auses-. npr. mak. ako se ta re~ izvodi iz istog korena. mo`da. „pojesti na brzinuŒ Piva (Gagovi} 2004) : pokusati „pojestiŒ Uskoci (Stani}). Autorka i slovenske tvorevine ovog tipa. *-{âbnoti. 248 O detaqima formalnog i semanti~kog tuma~ewa ove re~i v. uho)249. dodat na osnovu glagola pokusati. Bory s 1980:30–32. ili. prema kojem je glagol u{iti kontinuanta ie. saznati. Za glagol u{iti moglo bi se pretpostaviti isto poreklo. Pored predlo`enog tuma~ewa. ?}a-pokusnuti pf. Skok II 81 s. Vukovi} 1940). zau{i „primetitiŒ. . }apnuti „malo pojestiŒ Uskoci 247 [to se ti~e elementa tala-. po-to-kuwiti se pf. Skok s. ne treba odbaciti ni mogu}nost da je u pitawu rezultat kontaminacije glagola }apiti. koji Bori{ izvodi iz psl. koje tuma~i kao denominale od sintagme do uha (Skok III 538–539). v. mo`da i mak.i glagola -kuwiti. Skok nema. korena koji se javqa i u *aviti < ie. u{ak „uhodaŒ (RMJ).v. s. zatu{aluvam se „sakrivati seŒ Gali~nik (Bolinovski 1952:147). pokusat pej. a umbla tala-bala „lutati.v. doku~iti. „id. kao u uho < ie. up. *au. tuma~i kao onomatopejske.„prime}ivati.112 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ku)247. sneveseliti se. prema kojem se u navedenom obliku izdvaja inicijalni element }a-.-h. doznati. œbiti slabog raspolo`ewa (zbog bolesti. Ovaj primer pomiwe Skok s. up. u rumunskom postoji uzvik tala kojim se ozna~ava tihi govor. O ishodi{nom pokuwiti se v.Œ Zagara~ (]upi}i 1997) · Skok nema. naslutitiŒ Piva i Drobwak (Gagovi} 2004. ra`alostiti seŒ (RMS) · Spoj prefiksa to. mak. Tako se na zajedni~ki etimolo{ki i tvorbeni predlo`ak svode oblici iz tri razli~ita jezika. uho navode}i ga pored dou{iti. *ausos. a sre}e se i u formaciji tala-bala.

jestiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). „halapqivo i mqackaju}i jestiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) i kusati pogrd. brbqivicaŒ. „neprikladno. {aliti seŒ250 Uskoci (Stani}).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. up. kusati.B. Unac (Jovi~i}).) : lasati „brzo i}i. posetiti neke krajeveŒ Uskoci (Stani}) }a-lasan m. U ovom kontekstu interesantan je oblik balasati œlutati. „jesti. gutatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). œnevaqala `enska osoba. naklapatiŒ Unac (Jovi~i}). *laxati). bulaznitiŒ. }alasati „raditi ne{to sitnoŒ. tr~ati.v. lutati. }alaskara. (ibid. {ega~iti seŒ Piva (Gagovi} 2004). (-)stV- 113 (Stani}). up. }alasa~a f. Skok I 566–567 s. œduvatiŒ: Vqetar }alasa. i }asati se „{aliti se. kasati. tumaratiŒ. ?}a-lasati impf. Piva (Gagovi} 2004) · Skok nema. „lutati bez ciqaŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. be`atiŒ (RSA). Oblik lasati verovatno poti~e od l a hati „hodati brzo. Skok II 261. œpri~ati koje{ta. œona koja pri~a koje{ta. `uritiŒ Dubrovnik (RSA)252 (o wemu v. up. neuredno obu~en mu{karacŒ. }alaska. skita~icaŒ Uskoci (Stani}). O ishodi{nom glaviwati v. ÅSSÀ 14:16–17 s. glava. }apat pogrd. {ega~iti se. 252 Up. . „takva `enaŒ id. i nalahat se œnahodati se i naobilazitiŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). tumaratiŒ BiH (RSA). ?}a-glavati impf. „i}i kako bilo. u kome bi se mogao izdvojiti prefiks ba-. i kala-kusat œprobati. dodat na istu osnovu. œpri~atiŒ Lika (usmeno M. pri~ati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004). {vrqatiŒ. obi}i.) : glav-iw-ati „i}i bez ciqa. up. komedija{icaŒ. œnaga|ati. kusat pej. „pro}i. }alastra „`enska osoba koja voli da se {ali.v. Kordun (gra|a ERSJ) pro-}a-lasati pf. 250 Ovamo verovatno i deminutiv }a-laskati se „{aliti se. disati : dihati. œlakrdijati. 251 Nije jasno spada li ovamo }elahnuti œukrasti ne{to na brzinuŒ Ro`aje (Had`i}).)251 · Skok ne registruje ni }alasati ni lasati. „jestiŒ Uskoci (Stani}).

labrwa Vojv. Ajxanovi} 2002). bez ikakvog komentara o wegovoj prirodi (s. Iako Nemec ograni~ava prisustvo prefiksa la. *lagoda / *lagodã / *lagodâ. Potkozarje (Dalmacija). lo-) Na postojawe prefiksa la. lo. ili se pak odre|uje samo kao prefiks. *lagyz(d)a. (RSGV). Truba~ev 1991:210. iza datog prefiksa). le-.114 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 10) Prefiks lV- 10) Prefiks lV(s.vv. {vrqatiŒ Uskoci (Stani}) < la-brwa / labrwa f. „brbqati. „wu{ka. On smatra da je element la.u krajwoj liniji onomatopejskog porekla253. Split (Vidovi} 1990). up.v. ustaŒ (RSA)254 : brwa / brwa pej. „ustaŒ Uskoci (Stani}) za-la-brwati pf. *lalokã / *laloka). {to je dovelo do daqeg prou~avawa wegovog porekla i sfere upotrebe. izdvajawe ovog prefiksa nai{lo je na prihvatawe (up. pej. labrwa Vojv. Kurkina 1992:187). le-. gubicaŒ. Materijal prezentiran u radu pokazuje da se elementi la-. ili kao ekspresivni prefiks (s. zalupetatiŒ: Zalabrwa eravi Nikodim i unese smutu me| qude Piva (Gagovi} 2004) Sa ovom konstatacijom sla`e se i Kope~ny 1983:38–39. œusna. Piva (Gagovi} 2004).tretira ili kao prefiks zameni~kog porekla < ie. ili u kombinaciji sa nekim drugim prefiksom (u ovom slu~aju oni uvek zauzimaju drugu poziciju. Lika (Ajxanovi} 2002). Up. Potkozarje (Dalmacija). Uskoci (Stani}). *ladã. i ESJS 7:401 s. labrwa Vasojevi}i (Bori~i}).prvi je ukazao Nemec. *lagoditi. ili same te organe i wihov rad. Tako se u ÅSSÀ element *la. a da je kao prefiks prvobitno ponavqao zna~ewe osnovne re~i u ciqu wegove intenzifikacije (Nemec 1979).(s. blebetati.v. „zabrbqati. „id. Vojv. laloka. 253 254 . pokazne zamenice *ol.Œ. Ma~va (gra|a ERSJ). torokatiŒ Lika (RSA. *lagodânã(jâ)). Re~ je {iroko posvedo~ena. (RSGV). *lagyz(d)iti). konstatuju}i da se ovaj element dodaje osnovama koje ozna~avaju odre|eni ose}aj u organima za varewe.na relativno uzak leksi~ko-semanti~ki krug. PRIMERI: la-brwati impf.vv.-h. la-. Unac (Jovi~i}). (RSGV). œi}i tamo-amo.javqaju ili kao samostalni prefiksi.

leprhnuti pf. 256 s. labrdati). „brbqivac. labrda œgubicaŒ Vojv. mahati. buncatiŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 10) Prefiks lV- 115 iz-la-brwati pf. torokatiŒ Divoselo. Od varijanata imenice labrwa (lavrwa. „brbqati. labrda) obrazovani su i odgovaraju}i denominali (lavrwati. „v. labrte pl. 255 . „poleteti mahnuv{i krilima. o~ito je do{lo do ukr{tawa sa brndati „brundatiŒ. mrmqatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) · Prefiks la. „gun|ati. da je posvedo~en i oblik to-brwa 3.u imenici labrwa izdvaja Nemec 1979:122256. (RSGV)255 labrda{ m. wu{ka.pred istom osnovom. laloka „~equstŒ. p r h n u t iŒ (RSA)257 : prhati Up. œgubica. i imenicu leprh „jedan pokret pri lepr{awuŒ (RSA). „brbqati. brbqatiŒ (o ovom glagolu v. a na drugom da je nastala ukr{tawem leksema labra i brwa (id. udarati krilimaŒ. govoriti sam za sebeŒ Timok (Dini} 1990). ÅSSÀ 3:130 s. labrta „labrdaŒ Barawa (Sekere{ 1977). labrwatiŒ Lika (RSA) : brndati „govoriti koje{ta. Za etimologiju up. me|utim. pogrd. O ishodi{nom obliku brwa v. laloka~a „alapa~a. Lika (RSA). sg. blebetaloŒ (RSA) la-br-n-dati impf.v. brbqatiŒ (RSA). Piva (Gagovi} 2004). *lalokã / *laloka. labrwaŒ Slobo{tina (RSA). blebetati. U obliku labrndati. œnepcaŒ.v. *bãrna. O glagolu lavrwati v. koji se mo`e tuma~iti i kao nazalizovana varijanta glagola labrdati. 256 Nemec u svom radu pomiwe i imenicu laloka. labrwaŒ. ustaŒ id. „brbqati. „nai}i nemarno idu}iŒ Uskoci (Stani}) VARIJANTE: la-vrwati impf. Uskoci (Stani}) < la-vrwa f. 257 Up. nepovezano. `enska osoba koja puno pri~a i ogovaraŒ Sesvete (Maresi} 1996). odatle œgovoriti koje{ta. i vrwati. Zanimqivo je. la3). Loma 2000:608–609. Glagol labrwati o~ito treba smatrati denominalom. ali bez s. u kojima se tako|e izdvaja prefiks la-. blebetatiŒ < la-brda / labrda f. Skok I 214). „labrwaŒ (RSA). „leteti.) la-brdati impf. brndat „govoriti bez smisla. ~equstŒ. u kojem se izdvaja prefiks to.v.-h. primera: la-loka / laloka „vilica. pej. „usna. labra). Skok na jednom mestu smatra da je ova imenica onomatopejskog porekla (Skok II 255 s. œdesniŒ (RSA). (ibid. le-prhati impf. i la-brta / labrta „v. druga~ije Skok II 265. œusneŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). œizbrbqatiŒ Lika (Ajxanovi} 2002) na-la-brwati pf. œdebela usnaŒ. ÅSSÀ 14:23 s.v.

i Merkulova 1972:154). vijoriti se (usled vetra)Œ259. œviti se.intenziv od *pârati. puhati). 259 Up.(Vlaji}-Popovi} 2002:302 dopu{ta mogu}nost i takvog tuma~ewa). œmahati. i Varbot 2003a:24–25. *pârxati / *pãrxati v.v. puszy} sie „nadimati seŒ (v. œviti se. sitnom pesku i sl. fig. . lepu{ati se „poigravati se. ali nama se ~ini da u wemu pre treba videti osnovu pu{iti se pro{irenu prefiksom le-. [uster-[evc 1971:479. Skok III 39 s.v.Œ. O psl. ~eprkaju}i i ma{u}i krilima.v. „leteti proizvode}i slabiji ili ja~i {um krilima. l e p r { a t i (o pticama)Œ. vaqu{kati se po pra{ini. udarati krilima (o pticama)Œ. 260 Oblik *pãrxati tuma~i se kao -s. vitlati (ne{to. i Skok II 289 s. Bezlaj III 119–120 s. œduvati. lepr{ati se „kretati se u vazduhu {umno ma{u}i krilima. lepetatiŒ Slav. lepr{atiŒ Banija (RSA). Skok smatra oblik lepr{ati onomatopejom nastalom ukr{tawem glagola leteti i pr{ati (Skok l.c. up. vijoriti se (usled vetra)Œ. v. Oblik lepu{iti se „{epuriti seŒ Vlaji}-Popovi} izvodi od osnovnog lepati (Vlaji}-Popovi} 2002:297–298). odletetiŒ (RJA) le-pr{ati impf. Skok s. „mahnuv{i krilima poleteti. lepu{iti se „{epuriti se.. œkovitlati se (o dimu.116 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI impf. pahuqicama i sl. vijoriti se. prpo{iti (o peradi i nekim pticama)Œ (RSA) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol prhati. povijati. ko~operiti seŒ (RSA) · Oblik lepuhati. povijati se. „kretati se u vazduhu {umno ma{u}i krilima. Ispred osnovnog glagola izdvaja se prefiks le. le-puhati impf. letetiŒ. œmahati. izvijatiŒ. œpokretati. 258 Up. (RSA).)Œ. letetiŒ. leperiti / leperiti „lelujati se. lepir). lepiriti se „lepr{ati se. poq. œvaqati se. titratiŒ258. Osnovno zna~ewe „nadimati seŒ regularno daje sekundarna zna~ewa „qutiti seŒ i „{epuriti seŒ. podrhtavati. prema prhnuti pf. pu{iti se „qutiti seŒ. treperiti. œmahati. prhat. up. ne~im)Œ. mogao bi biti i fonetska varijanta osnovnog leprhati.v. prhati. udarati krilima (o pticama)Œ. pr{ati (ovaj oblik nastao je prenosom suglasnika { iz prezenta u infinitiv. Za odnos lepuhati : leprhati (u : r) up. igrati se u letu (o pticama)Œ. v. œtreperiti. pr{em „p u h a t i (o kowu)Œ Karlovac (Finka/[ojat 1973). le-pu{ati œid. *pero „letetiŒ. pirkati (o slabom vetru. povetarcu)Œ. s obzirom na svoju semantiku. prhati260. odn.

u glagolu lapuhnati mo`e se izdvojiti prefiks la-. . krenutiŒ (RSA) · S obzirom na oblik o-puhnuti. lepunuti) pf. œbrzo po}i. iako dopu{ta i mogu}nost predlo`enog tuma~ewa (Vlaji}-Popovi} 2002:284–285.Œ (RSA) · Skok na jednom mestu tuma~i oblik lepuhnuti „umretiŒ kao rezultat ukr{tawa glagola leteti i puhati (Skok III 69–70 s. a na drugom kao onomatopeju (id.v. RJA) iz-le-puniti œizdahnuti. „skon~ati. ni`e).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 10) Prefiks lV- 117 la-puhnati pf. 321). lepir). umretiŒ Kordun (gra|a ERSJ) ?li-punuti „preminuti. o{amaritiŒ BiH. umretiŒ Srem (RSA. smatraju}i da postojawe oblika lipu(h)nuti (u kojem izdvaja osnovu lip. umretiŒ i lipunuti „umretiŒ (v.v. puhati). odalamitiŒ: Lapuhnal te bum da bu se zvonilo Ozaq (Te`ak 1981) za-la-pu{iti pf. „o p u h n u t i. ?le-puhnuti (dijal. „udariti. II 289 s. dat u definiciji zna~ewa. Vlaji}-Popovi} dovodi ovaj glagol u vezu sa lepuhnuti „skon~ati.i sufiks -uh-) iskqu~uje mogu}nost tuma~ewa ovog glagola kao ekspresivno prefigirane varijante glagola puhnuti < puhati (Vlaji}-Popovi} 2002:284–285. izdahnuti. umretiŒ U`ice (RSA) iz-li-punuti œid. Vlaji}-Popovi} vidi u ovom obliku zna~ewski hapaks glagola lepati. 339–340).

up. gr. *avida?.263 U ÅSSÀ ovaj tvorbeni element okarakterisan je kao stari prefiks *a. *abredâje.sa zna~ewem pribli`nosti (< ie. *askodâ.izdvojen je u oblicima *abredã: *abredã. a-. h-. up. sastavqenu iskqu~ivo od imenica261 (za razliku od slovenskih jezika. [arifullin 1979a). *abredâ. *adera?. [ulâga~ 2002. *avorã II. *arebica. ja- 11) Prefiksi a-. *a{utânãjâ. u krajwoj instanci svodi se na ie. *arebina. Kurkina 1992:187. Truba~ev 1972. *jâ. *abredãkã. U SP prefiks *a. *a{utâ. Konstatovano je. *abredãka. abrïdâ v. *adu{ivãjâ. iskqu~ivo imenski prefiks. *agolvo?. *e. ve} kao rezultat 261 U slovenskim jezicima javqa se jo{ jedan neproduktivan. *arebatãjâ. 263 O prefiksu a. w-. ali se tretiraju kao praslovenska zbog starine prefiksa i potencijalne starine prefiksalnih slo`enica datog tipa. Iz toga bi sledilo da inicijalno a. u gr~kom se ekvivalent ovog prefiksa. da je u pitawu imenski. *aduxa. time nije iskqu~ena mogu}nost relativno poznijih obrazovawa (Truba~ev 1971:267–268)262. *arebika. 262 Novija istra`ivawa pokazuju da je ovaj prefiks dobro potvr|en samo u indoiranskom. Crepajac 1973. *arebâ. iako se citiraju tuma~ewa prema kojim se u wemu izdvaja prefiks a-. [arifullin 1988:97. *avodâ?. etimolo{ki srodan stind. 264 Neka obrazovawa problemati~na su u pogledu starine. w-. i Ivanova 1981. dakle. gde se slovenski primeri uop{te ne navode. *abredã.u nekim glagolskim oblicima treba tuma~iti ne kao samostalan prefiks. *o. gr.-h. dok se oblik *a{utâ smatra etimolo{ki nejasnim. ja-) Slovenski prefiks a-. 1972a:18–20. javqa i kod imenica i kod glagola). dok su gr~ke. *abredâ.(o wemu detaqnije v./ *e-) i izdvojen je u slede}im oblicima264: *abolnâ II. *abredã / *obredã./ *o-. *arebâje. a-. *arebãkã. latinske i germanske potvrde slabe i problemati~ne. . *arebãjâ. *avidâ?. id. U slovenskim jezicima obrazovawa sa ovim prefiksom predstavqaju neproduktivnu i malobrojnu grupu leksema. 265 O slov. EWAi I 157. *arebã. *abredâje265. *adu{â. i Cvetko-Ore{nik 1985. a ne glagolski prefiks. Iako se na osnovu neproduktivnosti ovog tvorbenog modela mo`e zakqu~iti da je re~ o pojavi praslovenske starine.u klasi~nim jezicima v. ja(s.118 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 11) Prefiksi a-. O prefiksu a. *apadâ.

`e}i. sa drugim prevojem s. japad).cc. zajapuren. 266 Jedna od imenica u kojoj se izdvaja ovaj prefiks jeste i s.-h. japuriti se) : pra`iti „paliti.v. Berneker ipak smatra da je re~ obrazovana na slovenskom terenu: upore|uju}i je sa zapad. osojeŒ < *japadâ (Skok I 754–755 s. mo`da psl.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 11) Prefiksi a-. crveneti se.koji se obi~no javqa u zna~ewu pribli`nosti (< ie. uzbu|ivati. stara slo`enica osnove *pado. Petqova tuma~i element ja. pe}iŒ (Skok III 81. up. *pasti i prefiksa a. uzbu|ivati se. Pojavu da jedan prevashodno imenski prefiks po~iwe da u~estvuje i u derivaciji glagola uo~ili smo ve} na primeru prefiksa pa-.). prefiks jatretirao kao varijanta prefiksa a-. . Petleva l.itd.-h. funkcije gr. pr`iti (Petleva 1976:18.-h. re~ je stara. dakle. crveniti./ *o-) (Petleva 1977:45). ha-. upu}uju}i na Miklo{i~a. ~iji se obrisi tek naslu}uju. potresati nekogŒ.(ja-pad) (Berneker 441). on izdvaja stari prefiks ja. }a. ead. *e. Mo`da je u pitawu tendencija u razvoju funkcionisawa imenskih prefiksa. ja- 119 gubqewa po~etnog suglasnika nekog od ekspresivnih preverba.v./ *e-) (ÅSSÀ 1:71). to bi zna~ilo da se ovaj prefiks ne javqa samo kod imenica. 474).kao arhai~an prefiks sa zna~ewem debilitacije ili pribli`nosti. ja-pad „mesto gde sunce ne greje. pucati. w-). koji se svodi ili na *e. Tako|e treba pretpostaviti i mogu}nost da je inicijalno a. ka-. praskati potpaquju}iŒ (RJA) < *pra`iti. S. Od posebnog zna~aja je ~iwenica da je u dva g l a g o l a izdvojen arhai~an prefiks ja-266: ja-pra`iti se „crveneti seŒ (Skok I 755 s.nastalo sekundarnim du`ewem o-. *o. ve} i kod glagola (up. 1977:44–45) i ja-puriti „~initi da nekome lice bude crveno. npr. tvorevina (Petleva 1971:142). navodi ovu re~ kao pozajmqenicu iz turskog (Kne`evi} 1962:164.ili na *a(< ie. za`arivati seŒ (RSA) : puriti (se) „pr`iti. pe}i kakvo jelo bez pomo}i vode. rumeneti. U ÅSSÀ rekonstrui{e se psl. Ukoliko bi se. Kne`evi}. *apadâ. japuriti se „postajati crven.

.

OSNOVE .

.

mlatnutiŒ (RSA). nasilnik. vrqati. pretra`ivati (obi~no po tu|im stvarima)Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). „{amaratiŒ: On mene za~as izlabaza Ba~ka (gra|a ERSJ). „tumaratiŒ Virje (Herman 1973) . lutati. „udariti. labaznuti „udaritiŒ (Andri} 92. œglupirati seŒ (Andri}). Unac (Jovi~i}) {a-la-bajzdrati impf. skitatiŒ sev. {vrqati. „hodati bez ciqa. „onaj koji se neodgovorno pona{aŒ id. nahodati se bez ciqa. {alabajzariti œne raditi ni{taŒ Ba~ka (gra|a ERSJ) {a-la-bajzer m. {alabajzder m. „vetropir. „nepouzdana osobaŒ Kolubara (gra|a RSA). vrludaju}iŒ. neodgovoran. Ba~ka (gra|a ERSJ). {alabajzer œskitnicaŒ Kordun (gra|a ERSJ). hodati bez ciqa i svrheŒ Srem (Vuk). œlascivan. zabasatiŒ (RSA) na-{a-labazati se {atr. (ibid. kao obezumqenŒ: Da bi tko ri~ rekao. „nagva`datiŒ.. „sko~iti. bezobrazan ~ovekŒ Takovo (gra|a RSA). „lutati. naskitati seŒ Zagara~ (RSA) pro-{a-labazat „proskitati. {alabazat „vr{qati. proluwati. {alabazati œskitatiŒ Kordun (gra|a ERSJ).) ha-la-bajsati impf. besciqno se kretatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) za-{a-labazati (se) pf. bezobrazanŒ: Kako ga nije sram da pred decom pri~a {alabazne pri~e Ro`aje (Had`i}) {a-la-bajzati impf. prolutati. on bi se {alobaznuo kao bisan Makarska krajina (RJA) {a-la-bazati impf. nesposobwakŒ (Andri}). po}i kamo odjednom bez svrhe. labaznuti pf. œskrenuti. Vlajkovi} 1966) {a-lo-baznuti se pf. „na{etati se. bez ciqa. œneozbiqan. „lutati. lupiti. silexija. „prekapati.). [ajka{ka (Galetin 1980). Hrv. smucati seŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. Vinkovci (RJA). besposli~ar. {alabazat „govoriti bez smislaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). provrludatiŒ Split (Vidovi} 1990) {alabazan adj. Vasojevi}i (Bori~i}). „po~eti se kretati nesigurno. œuzalud tra}iti vremeŒ Ba~ka (gra|a ERSJ).OSNOVE: 1) BAZATI 1) BAZATI la-bazat impf.

tuma~e}i basati „lutati. me|utim. bazdrlikati. . bazdjeti. bzikati. bazat Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). bazat Zagara~ (]upi}i 1997) nabazati se pf. bziti se (Skok I 115–116 s. landrati. basmak mawe je verovatno ([kalji} 126).(po{to ne daje nikakvo obja{wewe). oblike 267 Sa varijantama basati. Ali u odrednici posve}enoj glagolu {alabazati. „i}i tamo-amo bez ciqa. bazdalikati. ~e{. Tako|e opovrgava Dani~i}evu pretpostavku da je bazati u vezi sa sln. { a l a b a z a t iŒ (RSA)267. bazetati. udaratiŒ. bazdrkati. U oba re~nika on se svodi na psl.-h. œobadati se (o stoci)Œ (SP 1:466–467. basati). ^ak i da se ne uzme u obzir na{ pristup tvorevinama ovog tipa. „dugo. tumarati. isti~u}i da se bazati javqa i u slo`enici sa {ala-268: {alabazati „vrqatiŒ. Konstatuje. Dani~i} je bio u pravu. Na drugom mestu. dovodi ovaj glagol u semanti~ku vezu sa bazati „i}i bez posla. {vrqatiŒ. da se ni za jedan od ova tri oblika ne mo`e utvrditi poreklo. up. on tuma~i ovaj glagol kao slo`enicu sastavqenu od imenice {ala „jocus. onomatopeju baziknati: plamen je iz topa baziknal „izleteoŒ. Loma pomi{qa da je bazati (preko *bagati) poreklom od lat.v.navedeno sa crticom.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). sa promenom v > b i slovenskom palatalizacijom tipa legati > lezati (Loma 2000:613). gde navodi kajk. [kaqi}evo tuma~ewe od tur. bazdr~iti. jezik nisu karakteristi~ne slo`enice obrazovane po modelu ’imenica (u nominativu) + glagol’. bandrqati (RSA). vagari „lutatiŒ. (RSGV). Uskoci (Stani}). bazdulati. RJA) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`i glagol bazati. bazvizdati. glagol onomatopejskog porekla *bãzati „zujati (o insektima)Œ. mnogo nositi. {egaŒ i glagola bazati (Skok III 379).v.124 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI è bazati impf. Vojv. U obliku labaznuti „udaritiŒ (nije registrovan kod Skoka) izdvaja se prefiks la. up. Skokovo tuma~ewe ne stoji ve} iz razloga {to za s. ba`|akati. 268 S obzirom na to da je {ala. odakle je rekompozicijom moglo nastati bazati (Skok I 125–126). bazati ponudila dva praslovenska re~nika. banzati.i osnova baznuti (< *bãznoti?). moglo bi se pomisliti da ga Skok shvata kao element {ala. prenositi ne{to. baziwati.-h. {vrqati. sln. Skok ga pomiwe s. Sude}i prema tuma~ewu koje su za s. nanositi se ne~egŒ: Janko se danas nabaza drva u japnenicu Lika (RSA. ÅSSÀ 3:143). bazat œid. Lika (Ajxanovi} 2002).

drpiti ne{toŒ Banija (gra|a RSA) : bânem 1. zviznutiŒ Uskoci (Stani}) (za glagol mariti up. glagola predla`e rekonstrukciju psl. Autorka je svesna da je rekonstrukcija psl. sg. marati). la-puhnati „o p u h n u t i. guratiŒ. wegovo prisustvo u mnogim ekspresivnim glagolima opravdava i potkrepqu269 Kao tvorbenu paralelu up. loboz270. lupitiŒ Leskovac (Mitrovi}) (druga~ije Vlaji}-Popovi} 2002:135). {amaratiŒ : mariti „udariti. tele-). imenicom loboz „neotesanko. áobuz i prihvata se tuma~ewe Slavskog o wenoj povezanosti sa áobuzie „korovŒ (Sáawski V 127–128 s. I upravo takvo tuma~ewe nalazimo u ESUM 3:276 s. u d a r a t i. koja se svodi na psl. u obliku {alobaznuti do{lo je do wenog naru{avawa. zalapu{iti „udariti. lupiti nekoga. Vlaji}-Popovi} (uz izvesnu ogradu) posmatra ovu porodicu re~i iz druge perspektive. brzo po}i. áobuz). ~ime se diskvalifikuje pomenuta rekonstrukcija a ujedno dovodi u pitawe i predlo`eno psl. Kod wega je do{lo do naslojavawa prefiksa {a. cit.-h. {qisnuti). OS 53 s. v. ~ala-. bezniti. ulamariti „o{amariti. udaritiŒ : zuknuti „fijuknutiŒ (RSA) (za razvoj zna~ewa „udaritiŒ kod onomatopeja up. bazniti (Bezlaj I 18)269. *lãbati.OSNOVE: 1) BAZATI 125 koji se tako|e izvode iz psl. la-zuknuti „o{inuti.i glagola bazati (Bjeleti} 1993:39–40). olamariti „sna`no udariti.v. pf. 270 Re~ se tretira kao pozajmqenica iz poq. Oblik {alobaznuti i u tvorbenom i u semanti~kom pogledu stoji u vezi sa labaznuti. tala-. koja mo`e biti i polonizam (Vlaji}-Popovi} 2002:177–178).-h. jer je zasnovana na sumwivoj ukr. *bãzati : bezati „dirati. balvan. .(varijanta prefiksa la-). mo`da i o-la-mariti. odalamitiŒ Ozaq (Te`ak 1981) (Vlaji}-Popovi} 2002:274 druga~ije.v. osnove lab-. grub ~ovekŒ. bockati. kao derivate s. „udariti. *lãbãzã / *lãbozã (ÅSSÀ 16:229) i na osnovu s. ali dopu{ta i mogu}nost ovakvog tuma~ewa). lupiti. 42–43).na ve} postoje}i prefiks lo. *lãbãzã / *lãbozã krajwe problemati~na. semanti~ki identi~ne glagole la-banuti „v. „udariti. labaznutiŒ (RSA). {ele-. kala-. glagola *lãbati (eventualno i *lãbazati) „udaratiŒ.v. dijalekatskoj potvrdi. o{amariti. Bjeleti} 1993:42–43). mo`da pod uticajem oblika {alabazati (a mo`da je proces formirawa prefiksalnog dela ovih oblika tekao u obrnutom smeru. klepiti. Priroda samog elementa {ala. Iako u ve}ini slu~ajeva kod dvoslo`nih prefiksalnih elemenata postoji vokalska harmonija ({ala-. bala-. koji bi se nalazio u odnosu apofonije prema *lubati „udaratiŒ. krenutiŒ (RSA).nije do kraja razja{wena (op. baznem. {inuti. Glagol labaznuti ona dovodi u vezu sa ukr. Me|utim. Oblik {alabazati predstavqa spoj prefiksalnog elementa {ala. brzo po}iŒ up. o{inutiŒ. ali nepostojanost fonetskog lika jeste jedna od karakteristika ekspresivne leksike (Petleva 1981:92). ukrasti. Za semanti~ki pomak „udaritiŒ > „sko~iti.

{alabajzer (Skok ih ne registruje) fonetika kao da ukazuje da su u pitawu pozajmqenice (najverovatnije iz nema~kog). ~uven.273 Oblik halabajsati „tumaratiŒ. Me|utim.ba(j)s -ati < bas-ati „i}i nasumice. Ova imenica tuma~i se dvojako: ili kao rezultat kontaminacije semanti~ki sli~nih laèdak i baèda „besposli~ar. vezatiŒ (@elehovskiè) 271. koja se pribli`ila doma}em laèdak (ESUM 3:173). sa drugim prefiksalnim elementom kalaøuØaØi „me{ati. mo`da i ukr. Kod oblika {alabajzdrati. potucati seŒ (RSA). dra`itiŒ Ozaq (Te`ak 1981). {alaberni~aØâ „besposli~iti. za razliku od prethodnog {alabajzdrati. ili kao varijanta ove pozajmqenice iz poqskog. ESUM 1:455 s. I u drugim slovenskim jezicima posvedo~ene su ovakve tvorevine. up. Ako bi oblik {ala-ba(j)z-er zaista bio izveden od baz-ati. onda bi se na analogan na~in mogao protuma~iti i oblik hala.v. „no- . tuma~i se kao ekspresivno obrazovawe koje je u vezi sa koloØiØi). {alaberni~aØâ. autorka vidi paralelu ovom obliku u sloviw. smatra glagol {alabazati slo`enicom od imenice {ala i bazati (Skok III 379). uklopile u dati tvorbeni model. u istom govoru zabele`ena je i re~ yilibaze. len~inaŒ. ograni~en ~ovekŒ (Fasmer IV 396: < *{alã i balaboliØâ „brbqatiŒ. 272 Up. {ala-badati „{vrqati. druga~ije Havlova 1978:40–41)272. labaèdak „len~ina. do koje je do{lo pod uticajem poq. {alaøuØ. koje pokazuje kako se i pozajmqenice modifikuju prema postoje}em modelu. i rus. neradnikŒ. Skok. Machek 160 s. pobrkati. {alaboliØâ „bazaØi. dangubitiŒ. o-{ala-mutiti : mutiti. podsticatiŒ (ÅSSÀ 3:115) (Vlaji}-Popovi} 2002:228). tumarati. mutitiŒ (ESUM 2:348. galaburda. Uø. koje su se. rus. okovati. 276 Ovde `elimo da pomenemo jo{ jedan oblik koji na prvi pogled izgleda kao da je obrazovan prema razmatranom modelu: yilibazat pej. {ala-vrdati : vrdati. besøosli~iØiŒ. poput rus. 274 O elementu hala. {ala-vrwati : vrwati „lutati bez ciqaŒ. 275 Vlaji}-Popovi} navodi potvrdu ovog glagola sa ne{to druga~ijom semantikom: bajsati „hu{kati. nagovarati. {alabaè „grubijanŒ (Fasmer IV 396: < {aláè i baàØâ). lutati.fonetski svodi na bahs-.276 271 Up. predstavqa pravu semanti~ku paralelu na{eg glagola. tumaratiŒ : badat „skitati. {alaøuØnik „lakomislen ~ovek.-h. haraburda. 273 Za s. U wemu se mo`e izdvojiti element hala-274 i osnova bajsati275. osnovni oblik je u stvari {alberni~aØâ < srvnem.v. haáaburda. pujdati. {alabajzder. lutati. {alabajzer up. „i}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Uz pretpostavku da se bajs. skitati seŒ. vragolanŒ (SUM) : øuØaØi „zamrsiti.v. {eprtqaŒ. Sáawski I 396 s. áabajda „nespretwakovi}.v. ukr.126 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe. up. yilibani pej. {alabola „besposli~ar. rus. kako je ve} pomenuto. baxtac „hu{kati. onaj koga bije lo{ glasŒ (Fasmer IV 396). schallbar „poznat.

277 S obzirom na to da se glagol banzati u jednom segmentu semanti~ki podudara sa bazati. tikvanŒ Zaje~ar. up. {vrqati. pa ne ide sa ovcama nego banza (skita) kojekuda. ge. pogrd. koja je verovatno osnova ovog denominala. a kao semanti~ku paralelu up. banzat „nesuvislo govoriti. banzov „ov~arski pas koji se proskitaoŒ: Ov~arsko ku~e. pro{irena nazalnim infiksom -n. jo{ i yiliban „komad.(ako nije od balanzat „buncati. telalitiŒ (RSA). banzat „lutati. skitatiŒ. „zinzov. . œpronositi glasove. banzadur „~ovek koji banzaŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989). „glupan. mogao bi se mo`da tretirati kao wegova varijanta. buncatiŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989)277. taban > tabanati. cipov. up. „veliki komad masnog mesaŒ. fig. „lutati.OSNOVE: 1) BAZATI 127 U razmatranoj grupi re~i realizovana su zna~ewa „udaritiŒ. veliki lewivacŒ Vrawe (Zlatanovi}). glupan. yalapan. Osim pomenutih. yalapat „onaj koji je velikih stopalaŒ Timok (Dini} 1992). „neosetqiv i sirov ~ovek. banzat „ogla{avati vikawem prodaju ~ega obilaze}i uliceŒ. izvedenice: banza pogrd. koje se proskita. bandzov pogrd. Up. i}i bez odre|enog ciqaŒ [umadija (Grkovi} 1982). osobito u vru}iciŒ Sumartin (Novakovi} 1994). tutariju Poqica (RSA). i wegova ostala zna~ewa: „bazatiŒ. kao rezultat haplologije). Vrawe (RSA). banzawe. bandza. Za zna~ewe „govoriti bez smislaŒ (posvedo~eno kod ba~kih Buwevaca) up. œodraslo deteŒ. tikvanŒ Vrawe (RSA). œyiliyijaŒ Uskoci (Stani}). par~eŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). no`urdeŒ. zovu banzov Pirot. banzati „buncatiŒ: Velika bolest baci ~ovika u tampas.

Vojv.128 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 2) BEQITI 2) BEQITI is-ko-beqiti se pf. be~iti o~i. œupeti se. iskreveqiti se „na~initi grimasu krive}i lice. izbekeqiti se. isturiti seŒ. zapeti (precewuju}i sopstvenu mo})Œ: Kud si se ti nagobeqio. kreveqiti se „izvijati delovima tela. kreveqati se „kriviti usta. o~i i jezik prema kome za poruguŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989) VARIJANTE / PARALELE: kreveqiti impf. pogorditi seŒ: I onaj se moj mali{an nagobeqio Leva~. „postaviti. neprirodne pokrete. kreveliti se „nepristojno se smejatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) iskreveqiti pf. (RSA) ras-ko-beliti se pf. neprirodno razvla~iti (lice. œolabaviti. œnapraviti se va`an. izgraditi i sl. iskrivqen izraz (o licu)Œ (RSA) raskreveqiti (se) „razma}i. kolutati (o~ima). kretati se. „kriviti. „bekeqiti seŒ (RSA). beqiti se œplaziti se. praviti grimase. kreveqiti seŒ Dubica (RSA) ?kre-beqiti se „kreveqiti se. razvla~e}i usta. ne{to na isturenom. „na~initi grimasu. „bekeqiti se. pona{ati se izve{ta~eno. „grimasom iskriviti lice ili wegove delove i sl. œplakati jako krive}i. „sesti jako ra{irenih noguŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) ?ke-beqiti se impf. ra{iriti noge. omlitaviti teloŒ Uskoci (Stani}) keveqit se impf. œgovoriti. kriviti seŒ Uskoci (Stani}) na-go-beqiti pf. nataknuti seŒ: Jadan mu `ivot kad se nagobeqio na dve ma~uge pa ide ibid. k r i v i t i s eŒ. praviti grimaseŒ Uskoci (Stani}). be~iti (o~i)Œ. kad nisi kadar? Para}in (RSA) è beqiti se impf. b e k e q i t i s e. kreveqiti seŒ Unac (Jovi~i}). „kreveqiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) . neprirodno. iskobeqiti se „isprsiti seŒ Herc. nesigurnom mestuŒ: Nagobeqio ono ku}er~e na vr’ brda – da mu ga odnese vetar V.Œ. P~elice. dobiti ru`an.. nagobeqiti se „izdi}i se. „iskriviti teloŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). kreveqiti se. œnasaditi se. usta) prave}i grimase. raskora~itiŒ. izbe~iti seŒ (RSA). beqit (se) „kriviti usta. prenemagati seŒ. derati seŒ (RSA). neprirodno prevrtati. (RSGV).

iskeveqiti se „izbe~iti se. kriviti seŒ (RSA) kriveqiti se impf. sl~. Macenauer u navedenim oblicima vidi slo`enice sa prefiksom ko. prihvataju i autori SEK-a). SEK III 63–64 s. neprirodne pokrete.. be~iti o~i. dijal. kobelec sa.i izvedenicama prideva oblã. iskola~iti (o~i). ~e{. Me|utim.. krevqast „koji se krivi. kretati se. „govoriti. kobel). Ve}ina autora smatra ove re~i pozajmqenicom iz srnem. Kao i u slu~aju be~iti. bekeqiti se. *kabelâ „ne{to zaokrugqeno. kobelec sa arh. ni ostale sli~ne re~i (Skok I 129 s. Po{to je re~ o ekspresivnim leksemama.. up. bebekati). iskrivqenih noguŒ. koko{arnik. neprirodno. osnovna semantika svih zabele`enih potvrda jeste „ispup~enost. glu`. ~e{. izbe~iti. oblost. kreveqastŒ Rijeka. dlu`. mr{titi seŒ (SEK III 64 s. buqe}i pogledatiŒ. „kriviti usta. neprirodne pokrete. dodat na glagol beqiti se (Skok s. iskrivqen (o nogama). „kriviti se (o daskama)Œ. Tomanovi} smatra da je oblik beqiti se nastao kao rezultat kontaminacije be~iti se + buqiti (o~i) (Tomanovi} 1938–1939:207). „izbuqiti. „onaj koji je krevqavŒ ibid. U obliku iskobeqiti se Skok izdvaja prefiks ko-. pro{irene glagolskim sufiksom -q-. isti odnos suglasnika kod ke~iti : keqiti (Skok II 75–76 s. bekeqiti se. krevqa m.. up. kesiti1 (se)). prenemagati seŒ (RSA) kreviti se impf. korpaŒ.v. kobjelis se „pokrivati se perjastim obla~i}ima (o nebu)Œ. poq. zakrivqenoŒ (Schuster-[ewc 576–578. kobieli} sie „postajati ispup~enŒ. kabel’atet se „borati se. mo`da bi se oblik beqiti mogao posmatrati i kao ekspresivna varijanta od be~iti. ni akcenat. „kriv. nabubrelostŒ.v. koji je krivih.).v. sviwacŒ (v. be~iti o~i. koje se tuma~i kao denominal od kobel u op{tem zna~ewu „ko{ara.OSNOVE: 2) BEQITI 129 iskeveqiti pf. gde je jed- . tako|e i „predmet takvog oblikaŒ. Skok izvodi oblik izbeqiti se od onomatopeje be. kobel „~atrqa.. kriviti seŒ (RSA) krevqav adj. On smatra da Dani~i}evo tuma~ewe beqiti se od bijel „kao lud zjati tako da se zubi bijeleŒ ne uzima u obzir ni q. bekeqiti (v. *kobelâ. s naprezawem. pona{ati se izve{ta~eno. daqe). obâlã. œime koko{iŒ (RSA) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika stoji glagol beqiti se. obãlã. {epa u hodu. re~ je potvr|ena u poq. praviti grimase. Stoga [uster-[evc rekonstrui{e psl. Za obja{wewe porekla ovog glagola relevantni su i slede}i slovenski oblici: ka{. {epav. iskreveqiti seŒ BiH (RSA) krveqiti se impf. bebekati).v.v. praviti grimase. {antav. dlu`. „kriviti usta.

ipak pridev krevqast „pomalo hromŒ. gde se za ~i- .(up. kreveqiti seŒ. 279 Up. Sli~nog mi{qewa je i Grickat. Oblik kebeqiti se mo`e se posmatrati dvojako: kao tvorenica sa prefiksom ke. uz konstataciju da je pomenuti glagol istog postawa kao i onomatopejsko kreveqiti se. ali smatra da je ovaj oblik bez bli`e veze sa nekim odgovaraju}im glagolskim korenom (ipak pomi{qa na kriv-) (Grickat 1955–1956:75). Smatramo da u tra`ewu re{ewa treba po}i od osnovne semantike ovog glagola. koja izdvaja u kreveqiti se sufiks -eq-. Sam glagol kreviti se nije zabele`en kod Skoka279. samu definiciju glagola kreveqiti se „plakati k r i v e } i ustimaŒ. up. Po analogiji sa kriv-eq-iti se < kriv-iti se. reljiti se „plakati. „naplatak to~kaŒ. otvara mogu}nost razli~itih tuma~ewa. koji je neravnih povr{ina. koja se tuma~e kao spojevi ekspresivnih prefiksa *ko-. krevelj. krivitiŒ. kao i glagol kriviti se u zna~ewu „plakatiŒ. sa na~inom formirawa kao krebe~iti se (v. kreblja).v. treba ukazati na paralelna obrazovawa psl. koje Skok stavqa u prvi plan (Skok II 200–201 s. kojim se opona{aju glasovi i grimase plakawa (Skok III 126). Up. gV-). be~iti). 10:88 s. *kobeniti (se). Umetnuto -go. izbe~iti (o~i) + izbeqiti. 278 Up. kobeniØâ „lomiti.v. S obzirom na to da i sam [uster-[evc upu}uje na rus.vv. kriv (o nogama). „poguren. kriv). *~abeniti?. obja{wavaju}i da se ta onomatopeja prenosi i na buku izazvanu plakawem (Skok II 188–189 s.u nagobeqiti mo`e se tretirati kao zvu~na varijanta prefiksa ko.(ÅSSÀ 4:7.). Kreuel „Art GabelŒ (Skok II 187 s. kebe~iti se.v. Oblik krebeqiti se mo`da svedo~i o postojawu nezabele`enog (ali mogu}eg kao realizacija postoje}eg tvorbenog modela) *ke-re-beqiti se. ili iskobe~iti + izbuqiti (Tomanovi} 1938–1939:209). Glagol kreveqiti se. gobeqav. kobeqati : gobeqati. oblik krev-eq-iti se mogao je nastati od krev-iti se. ne treba iskqu~iti ni mogu}nost da je u pitawu denominal od gobeqa f. *~e. a to je „kriviti seŒ278. sa izbo~inama (o kamenu)Œ (RSA).v. Tomanovi} smatra oblik iskobeqiti (o~i) rezultatom kontaminacije iskola~iti. Isti glagol pomiwe i s. koji se dovodi u vezu sa nem. u okru`ewu ostalih oblika koji su uz wega navedeni. daqe). ili kao rezultat metateze od bekeqiti se.v. Skok dovodi glagol kreveqiti se u zna~ewu „plakati krive}i ustimaŒ u vezu sa onomatopejom krek-.130 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI no o ispalo (Matzenauer 1881:185). Me|utim.sa nekim (neutvr|enim) korenom *ben. s obzirom na semantiku. i Bezlaj II 91 s. v.(v. krek-). gobeqast adj.

kreveqiti se. kroul „zakrivqene vileŒ. geveqati : grveqati. kebeqiti se. Fasmer I 363. glagol kreveljati. Up. tuvirati : okovirka (v.281 Oblik kreveqiti se mogao bi se protuma~iti i kao varijanta od krebeqiti se (up. krebeqiti). Krauel). 280 Up. usmeravatiŒ. obrtati se. paralelama. krevljam „{epatiŒ Bezlaj navodi s. Machek 412–413.OSNOVE: 2) BEQITI 131 Smatramo da bi se on mogao dovesti u vezu sa psl. ali i kao dokaz o postojawu nezabele`enog *ke-re-veqiti se (za tvorbu up. zakovrnuti : okovrnuti (v. Snoj 403–404. kriviti seŒ (ÅSSÀ 12:136).v. kobeqati : koveqati. krejo. Kurkina 1980:32–34. kreà1. nvnem. krewel. I ovde bi mogao biti isti koren kao u *krivã. isturiti seŒ > „napraviti se va`an. gaveqati. . vrnuti). *krejati / *krâjati (id. krypti „okretati se. vu}iŒ. Kao paralelu za sln. ali je on mo`da ipak u pravu. ~ime bi se lako objasnio i oblik ke-veqiti se (up. krebe~iti. krevam. Skok II 192. *krevati / *kreviti (ÅSSÀ 12:140–141). Bazi~no zna~ewe svih razmatranih oblika jeste „kriviti (se)Œ. k r i v i t i s eŒ. BER 2:728 s. Wegovo stanovi{te se opovrgava u ÅSSÀ.u *krepãkã.-h.vv. 130–131). gabeqati : gaveqati. oblik srodan je psl. koje je u jednom pravcu dalo „iskriviti teloŒ > „isprsiti seŒ > „izdi}i se.v. *obkrâjati. koje Berneker upore|uje sa *krivã (Berneker 613 s. 281 Ovakav semanti~ki razvoj mogao bi se pozvati na paralelu slov. virati) itd. id. kreàm se. kraipyti „vrteti. krouwel. Za krveqiti se up. tavu porodicu re~i tako|e konstatuje aloglotsko poreklo (< srvnem. bez obzira na semanti~ko odstupawe od tamo navedenih slovenskih potvrda. stvnem. Ovaj psl. a u drugom — „kreveqiti se. ja~atiŒ280) up. kreipti „okretati. uprkos pomenutim lit. gde Truba~ov problematizuje difton{ko poreklo -e. naro~ito kontinuante psl. 3:5 s. krâjati). Za semanti~ki razvoj „krivitiŒ > „slabiti. *krepiti : lit. krouwil. *obkrejo / *obkrejati (ÅSSÀ 27:206–207). U tom slu~aju trebalo bi ra~unati sa osnovom *-veqiti. pogorditi seŒ. kebe~iti se). {ebeqati : {eveqati). gubiti snaguŒ (odatle po principu enantiosemije > „oporavqati se.

zabrinut. {to stoji negde obe{eno i sl. klepetina œid. tuguŒ Zagara~ (]upi}i 1997)282 o-ke-m-besiti se „spustiti se nisko. ne misle}i ni{taŒ: Po ~itav dan klebesi na }epalu i blene.)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). „onaj koji je mlitav. mrtvuqav. pognutom glavom i licem pokazati bezvoqnost. pokuwen. pognute glaveŒ: [ta si okesijo. kes-mek „se}i.Œ Piva (Gagovi} 2004). daj se malo tresni.Œ. na}i se u takvom polo`aju i visini (o ne~em {to se nosi. neotresitŒ Piva (Gagovi} 2004)283 kle-m-besiti se „ve{ati se o ne{toŒ Momina Klisura (RSA).. „id. snevaseliti se. snu`diti se. odsutno. oklapitiŒ. o b e s i t i. olabaviti. bi reko da je siso u kobile mlijeko. otrom- boqen. iz istog izvora klepesina. sg. klebesina m. oklebesiti se „pokuwiti seŒ Kosovo (Elezovi}) kle-besiti impf. „postati bezvoqan. ‹ se „opustiti se. {to se vu~e zapregom. Skok II 75–76 s. kesam se „obarati glavu zbog ose}awa krivice. okebesit se „obesiti se. okebesiti „sneveseliti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). okesvam se „do}i nepozvan. otromboqitiŒ. naka~iti se. S druge strane. biti neraspolo`en. sg. „zagledati se ne misle}iŒ: Gledaj ispre sebe. klembesim se 1. opustiti se (o izgledu lica)Œ: Oklebesijo dowu usnu i samo {to ne pla~e — Ne{to je oklebesijo. „pustiti da ne{to visi. Odnos ova dva oblika pokazuje da je kod ekspresivne leksike ~esta promena s > ~ (up. biti uveliko u drugom stawuŒ. okebesitiŒ Uskoci (Stani}) o-ko-m-besit „obesiti. jado moj! pored o-ke~iti „id. opustiti se. rezatiŒ). olabaviti se. okenbesiti / okenbesiti „v. sneveseliti se. . ili obratno. vrlo dugo mirno sedeti i ne praviti pri tom nikakav pokretŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) verovatno stoji u vezi sa bug. ose}ati se krivimŒ (BER 2:340. tuma~i se kao prenosna upotreba tur. o-kesiti „biti bri`an. plakati. otromboqiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). visiti. zami{qen. okebesit „opustiti.v. oslawati se (na nekoga)Œ Pirot (@ivkovi}) zaklembesiti pf. pogrd. formalno identi~an oblik o-}esil se 3. 283 Up. biti neraspolo`enŒ Uskoci (Stani}). biti krivŒ. snu`diti se. up. opustiti.132 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 3) BESITI 3) BESITI o-ke-besiti / okebesiti pf. kesiti1 (se)). ku si zaklembesijo? Piva (Gagovi} 2004) 282 Up. oklebesiti „biti snu`den. „gledati opu{teno. „visiti bez ikakvog pokretawa.

sg. oklembesi (se) 3. otromboqit (se)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). sg. oklembesitiŒ Pirot (Jovanovi} B. obesiti (se) o ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1986). 2001) hqenbesat impf. ka mi se ~ini. nad bunar. zaklawaju}i ne{to. pogledati nadnev{i se nad ne~imŒ Vrwci. uzjahati (na nekoga). o}ebusil se „visnuoŒ Lu`nica (Mani}) è besiti (se) impf. oklembesit (se) „v. 2004). natkvesim se 1. nadviti se iznad ne~ega.Œ Pirot (Zlatkovi} 1988). visiti iznad ne~egaŒ Pirot (Zlatkovi} 2003) pri-ku-vjesit se œizdu`iti se i obesitiŒ: Prikuvjesijo mi se xemper ka‰dŠ san ga oprala Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) ?s-kle-vesi 3. „uraditi kako bilo. npr. pokuwiti seŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. Babu{nica (gra|a RSA). sg. naheriti seŒ: Ona se kamara. natkvesiti (se) œnadvisiti se. provaliju itd. okqembesim 1. pf. nadvisiti nadnose}i se nad ne~im. œnasloniti iznad ne~egaŒ Pirot (Jovanovi} B. visitiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) o-kle-m-basil se 3. „wihati se. bez pokretaŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) o-}e-basil se „id. „visiti bez ikakvog pokretawa. nadneti se nad ne{to: Natkvesim se zna~i nadnesem se nada {to. œnadneti se. natkvesiti se „uzvisiti se. œpresamititi. œtromo i}i. „popeti se. nagnuti se iznad ne~ega. o}ebasim 1. le~ka nakvesila na tu stranu — [to si mi se nakvesijo tu vi{e glave? Kosovo (Elezovi}) nat-k-vesiti „natkriliti. „id. pogledati odozgo. naheriti seŒ Kosovo (Elezovi}). „oklembesiti seŒ Timok (Dini} 1988). sg. sg. 2001). sg. nadvisiti se. „opustiti (se).OSNOVE: 3) BESITI 133 naklembesiti se prezr. Dobri~. oklebesitiŒ Piva (Gagovi} 2004). „nadneti se (nad ne{to ili nekoga)Œ Lu`nica (]iri} 1983). Resava. sg. sg. naka~iti seŒ Momina Klisura (RSA) oklembesiti „v. zaostajatiŒ Pirot (Jovanovi} B.. „ve{ati (se)Œ (RSA) -VESITI na-k-vesit se pf. povr{noŒ Crna Reka (Markovi} 1986) . nadneti seŒ Ro`aje (Had`i}). „nagnuti se. Natkvesiti se zna~i nagnuti se preko nekoga te mu tako nagnut smetati u ma kakvom poslu Kupinovac (RSA). natkvesit se „nagnuti se. dugo mirno sedeti. 2001) o-}e-busi se 3. Zaglavak. natkvesi se 3.

klatiti seŒ Dubrovnik (RSA. 285 [ire o dekompoziciji ob. ko-. up. oklabusi.c. *obvesiti (se)) i on se nalazi u osnovi ve}ine navedenih oblika285. okenbesiti. zaturitiŒ Bjelovar (RSA). nikako se ne mo`e iskqu~iti ni uticaj sinonimnog onomatopejskog glagola klempesati „wihati se vise}i. Skok l.v. nasovre~it „lo{e se postaviti. 286 Up. Me|utim.v. oklabu{i „praviti se nezainteresovanŒ.v. klembesiti se. nasora}iti se „nakupiti se.i umetnuto m pred labijalom. a kao posredan dokaz da je pretpostavqeni ishodi{ni oblik verovatan mogu poslu`iti oblici na-so-lo-v e siti .> b. pomiwe samo oblik okombesit se i pravilno u wemu izdvaja prefiks ko. nakriviti se. kapu i sl. glagola *vesiti. natrontati ode}omŒ. RJA) < klepati (Skok II 95–97 s. klimati se vise}iŒ (RSA). U obliku oklembasil se do{lo je do promene vokala osnove. na~etiti seŒ (RSA). ali je u osnovi vokal -u-. Oblik klebesiti u tvorbenom pogledu podse}a na krebe~iti se. nabacati. zabaciti. koje se smatra srodnim sa mak. nata}i ({e{ir. . v.< ke-. na-lo-vesiti (sa drugim inicijalnim prefiksalnim elementom). up. nasolovesiti se „nabu}iti se. postaviti ne{to tako da smeta. naheriti seŒ Ba~ka (RSA) ?na-so-lo-vesiti „navu}i mnogo ode}e na nekog. oklapu{am „o b e s i t i u{i kao svi284 Up. *viseti. Wegova neposredna tvorbena paralela jeste oblik s-kle-vesi. nagomilati ne sabijaju}i. „ste}i povoqan.)Œ. Loma 2000. okembesiti se. seno i sl. sa istim vokalom u osnovi.)Œ.kao etimolo{kom problemu v. ku-. nasanda~iti „staviti neku stvar bilo gde. nalovesiti se „nagnuti se. klep)286.134 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?na-lo-vesiti „natrpati. visjeti. ostavqaju}i da bude rastresito (slamu. oklembasil se. U obliku o-}e-busi se tako|e se javqa }e. mak.< ke-. nasara}iti „natu}i. sna}i seŒ Barawa (RSA). ali sa inicijalnim prefiksom }e. nastalo verovatno kao plod kontaminacije klimati i klembesiti. ili zakr~i putŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). be~iti. nasara}iti se fig. okebesiti. Ispred osnove besiti javqaju se prefiksi ke-. koji je apofonska varijanta psl. beqiti). Iz istog izvora poti~e i oblik o-}e-basil se. Umetawe nazala kao dodatno sredstvo ekspresivizacije prisutno je u gotovo svim varijantama ovog glagola. pa bi se mogao objasniti na analogan na~in < *ke-le-besiti (v. naguntati seŒ (RSA)284 · Navedeni oblici predstavqaju kontinuante psl. Dekompozicijom (ili kako to Skok ka`e „krivom deprefiksacijomŒ) prefigiranog *ob-vesiti dobijen je oblik besiti (Skok III 596–597 s. nasara~iti se „smestiti se na nezgodno mesto tako da to pada u o~i i smeta drugimaŒ (RSA). i ÅSSÀ 31:22–25 s. i klimbesati „klatiti se. up. krebeqiti se. ugodan polo`aj.

spoj *na. i ~e{.(Moskov 1981:97). *kleviti se). leksema prvi su ukazali autori ÅSBM. Mahek pomiwe samo oblik kabousiti.c.c. kleviti se „savijati se. leksemama nalazimo u blr.v. i blr.-h. . ku. o}ebusi se predla`e istu tvorbenu podelu. glagol je verovatno u vezi sa mak.). navesiØâ gubá „napraviti nezadovoqno liceŒ (ÅSSÀ 22:140).sa glagolom *vesiti (ÅSSÀ 22:140). i s. nasolovesiti. ali osnovne glagole basiti.-h. sagibati seŒ (v.-h. prikuvjesit se posebno su zna~ajni zbog toga {to se u wima ~uva osnova vesiti u izvornom. blizu beloruske granice (l.(ku-. nakuvesicca „navaliti se. -kve~iti se)292.-h. Razmatrane oblike oni svode na psl. pri ~emu samo kvesiti nije potvr|eno. smatraju}i da one imaju ili zajedni~ko poreklo. natkvesit se.OSNOVE: 3) BESITI 135 waŒ (BER 4:834. *vesiti. 288 Up. duriti seŒ. ili da su rezultat samostalnog.v. kabu{iti se „mr{titi se.(< *ku-). Formalne i semanti~ke pandane s. ali paralelnog razvoja u svakom od jezika. ÅSSÀ 10:18 s.v. izraz obesiti nos „snu`diti se. ~istom vidu. kabelit se). nakoves’icca „natmuriti se (o ~oveku.(< *kã-). natkvesim se.). up. nad. izdvajaju}i u wima ekspresivni prefiks ko./ *kã. *klapouxã(jâ) (ÅSSÀ 9:186). øovesiØâ nos. nebu)Œ. obesiti seŒ. nakoves’iØ’ brov’i „skupiti obrveŒ (Nikon~uk 1979:124)290. Na bliskost s. Kurkina 1992:96. Oblici nakvesit se. *nakovesiti (se) / *nakãvesiti (se). dijal. i s. rus. Skok samo konstatuje da su oblici natkvesiti se „obesiti se. autori ÅSSÀ rekonstrui{u psl.i kvesiti. 290 U izvoru se nagla{ava da je potvrda iz severnog Polesja. Nije sigurno da ovoj grupi leksema pripadaju i oblici sklevesi293. u kojima Moskov izdvaja prefiks ka. k-) (ÅSBM l. potvrda.i arhai~nog prefiksa *ko. pridevom klapouv „klempavŒ < psl. 291 U RJA se konstatuje da je glagol nastao od nad. busiti (uz nagla{eni oprez) sme{ta me|u derivate glagola buhati (Vlaji}-Popovi} 2002:230–231)288.i ekspresivni k. 293 Za etimologiju ovog oblika mo`da bi bilo zna~ajno pore|ewe sa ~e{. oneraspolo`iti seŒ. kavousiti. nalovesiti. ispred koje se ni`u „obi~niŒ prefiksi na-. 835)287. bez ikakvog daqeg obja{wewa (Skok II 252 s. Vlaji}-Popovi} za oblike o}ebasil se. 292 O glagolu na-kve~iti se v. 289 U pogledu semanti~kog razvoja upu}uje se na rus. tuma~e}i ga sasvim druga~ije (Machek 233 s. spustiti se vise}iŒ (RJA)291. kabousiti. nakovesicca „natmuriti seŒ. Tako|e nagla{avaju}i ovu upadqivu podudarnost blr. nakvesit se varijante glagola nakve~iti se „nagnuti seŒ. jer je wihova osnovna semantika 287 Mak. nakovesicâ „namr{ØiØiŒ: brovi nakovesiu289 (ÅSBM 7:218–219).

obesiti usne. mo`da odatle „uraditi kako bilo. obrazeŒ. opustitiŒ Timok (Dini} 1988). na-so-veqiti „nabacati. visitiŒ. nakriviti se. ovla{. otromboqit „v. uop{te uraditi ne{to kako bilo. otoboqitŒ Kosovo (Elezovi}). nabacati.v. otoboliti (se). ^ine ga zna~ewa koja se legitimno razvijaju iz osnovnog „obesiti. bez kona~nog re{ewa. oto-mn-boqiti „opustiti.treba videti „priraslicuŒ s(o). otoboqit (se) „oklembesiti. sklepati „uraditi kojekakoŒ (v. biti neraspolo`enŒ. pro{irenu slogom sa likvidom -lo-. biti tu`anŒ Uskoci (Stani}). nasomr|en s. œoneveseliti se. namestiti ne{to da stoji nestabilno. naslagati rastresito. v. visiti. so-vrqati. œimati poveliki stomak (o `eni u drugom stawu)Œ. povr{noŒ294. trpatiŒ Piva (Gagovi} 2004).< *s(o)-. otrboqit se / otrboqit se „opustiti stomakŒ [umadija (Grkovi} 1982). „biti u drugom stawuŒ295. ne zbijaju}iŒ : naoveqiti „postaviti. opustiti (se)Œ: „snu`diti se. sg. naheriti seŒ svojom semantikom uklapa u razmatranu grupu. otromboqitiŒ Kosovo (Elezovi}). nagomilati ne{to bez redaŒ CG (RSA) (v. obesiti (se)Œ Uskoci (Stani}). mi{i}e na obrazuŒ Uskoci (Stani}). labavo. otromboqiti se „spustiti se nisko. otomboqitŒ Kosovo (Elezovi}). up. . 294 Mo`da bi se ipak ovo zna~ewe moglo dovesti u vezu sa osnovnim „obesiti. opustiti seŒ Ivanda (^e{qar 1983). 295 Semanti~ki pandan razmatranim oblicima nalazimo u slede}oj grupi glagola: otoboliti (se) „opustiti (se). otromboqiti „postati tromŒ. nagomilatiŒ. Semanti~ki dijapazon navedenih oblika prili~no je uzak. up. so-vrwati „gomilati jedno na drugo. otromboqiti (se) „opustiti usne. fig. opustiti se (o trbuhu. o ne~em {to se nosi ili vu~e zapregom)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). u elementu so-lo. ulewiti se. „otomboqiti.v. Pod pretpostavkom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe navedenih oblika ta~no. otomboqit „v.136 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „natrpati. klatiti seŒ (< klepati) i klepati „aqkavo raditiŒ. Jedino se povratni glagol nalovesiti se „nagnuti se. uraditi kao od bedeŒ (RSA). olabaviti. odrmboqi 3. Vlaji}-Popovi} 2002:291). na-so-vrqati „nabacati. ve} pomenuto klempesati „wihati se vise}i. mrditi se). otromnboqiti „opustiti usne. olabaviti (se). Skok II 577 s.

{epuriti seŒ Vojv. „nakriviti se. {epuriti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). iskreveqiti seŒ BiH (RSA) ke-re-be~iti se / ke-re-be~iti se impf. ko~operiti seŒ: Sve se ne{to korobe~i CG (RSA) ku-ro-be~iti se œpraviti se va`an. uko~enoŒ (RSA) ?k-re-be~iti impf.. kerebe~it se „neozbiqno se pona{ati. kerebe~it se „praviti se va`an. „razdvajati. izgledati va`noŒ Ma~va. iskriviti bokŒ: [ta si se tu iskebe~ila? Bos. prsiti se. „zauzeti ponosito. „praviti se va`an. oholoŒ Ba~ka (RSA) ke-re-be~no adv. izmotavati seŒ [umadija (Grkovi} 1982) za-ke-re-be~iti se pf. isprsiti se. pona{ati se slobodnoŒ: Najboqe je kod svoje ku}e. teratiŒ: Svaki dan je kerebe~i nekud Aleksandrovac (gra|a ERSJ). œv. kebe~iti se œpraviti grimaseŒ Ba~ka (gra|a ERSJ) is-ke-be~iti se pf. iskola~iti (o~i). œopustiti se. „dr`ati se va`no.Œ. Grahovo. razmetati se. povremeno {irom otvarati (o~i)Œ: Iskobe~iti zna~i kad ~ovjek pred smrt okre}e o~ima CG. krebe~iti se „~initi {to ve}i razmak sebi me|u nogama. gordo. {iriti nogeŒ Uskoci (Stani}). izbuqiti. „praviti se va`an. {epuriti seŒ: Kojega se |avola kebe~i CG (RSA). „praviti se va`nim. œid. „oholo. {epuriti seŒ (RSA). œv. „i z b e ~ i t i. kerebe~iti se œzagledati se. œdobiti lo{ izgled (u licu). izvaliti seŒ: Eno se iskobe~io u ladu ka i mrcina Lika (RSA) ko-ro-be~iti se impf. izbuqiti seŒ: U Dubrovniku se ka`e: iskobe~im se od straha. (RSGV) ke-be~iti se impf. œkriviti seŒ. iskriviti se u teluŒ Bos. œistegnuti se. (RSA) is-ko-be~iti pf. œuko~eno hodatiŒ Vojv. iskobe~iti se „i z b e ~ i t i s e. œkreveqiti seŒ.OSNOVE: 4) BE^ITI 137 OSNOVE: 4) BE^ITI 4) BE^ITI ko-be~iti se impf. oholo dr`awe. ko~operiti seŒ CG. (RSGV). Hrv. razmetati se. oslabetiŒ: Bija{e se iskobe~io od rada CG. raskora- . razmetati se. kobecati seŒ Dalm. Herc. „isturiti. kerebe~iti œvu}i.. Grahovo. po~eti prevrtati. razmetati se. zakerebe~i{ se kako o{ [abac (gra|a ERSJ) is-ke-re-be~iti se „iskriviti malo vrat na jednu stranu dr`e}i se gordo. ukrutiti seŒ (RSA).

pomeriti. raskere~iti „razroko gledatiŒ: Raskere~ijo o~i.. „smejati seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)297. Loma) rebe~awe n. navije) k onoj strani. „raskre~iti se. 298 Nije jasno spada li ovamo i izbrembe~iti „ispre~iti se. radi skretawa pa`we na sebeŒ Timok (Dini} 1992) na-ka-be~iti pf.. sg. rebetiti se pej. (ibid. „smejati seŒ: Kaj se stalno rebeti{? Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). ra{iriti noge. zabezeknutoŒ (RSA). œfutuereŒ (?) Vaqevo (usmeno A. pru}iti se po zemqiŒ (Marseni} 1986).138 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~ivati seŒ id. ko~operiti seŒ (RSA). bahato se pona{atiŒ. rebe~e se 3. rebe~iti „maltretiratiŒ. otegnuti se.). lovac za vrijeme samoga posla. œrazvrnutiŒ: Iskrebe~i}u mu obadvije! Za~ara~ (]upi}i 1997) ras-k-re-be~iti se „v. „(namerno) se glasno smejati da bi se skrenula pa`waŒ Timok (Dini} 1988). izdede(n)~iti se „izvaliti se.. raskrebe~it (se) „ra{iriti (se). iskrebe~it (se) „ra{iriti (se). rebetiti „glasati se (o pticama)Œ. ra{iriti noge. œiskeziti se. razroga~eno. up. ispru`iti se. s koje riba dolazi CG (RSA) ?{e-be~i se 3. sg. poma}iŒ: Kari}em se love skobaqi i krapi . (RSGV). raskere~iti se / raskere~iti se „razma}i svoje noge {to se vi{e mo`eŒ Uskoci (Stani}). ka’ da me nikad nijesi vi|eo. zabezeknutoŒ299: [to me be~i{. 299 Up. (RSGV) ?re-be~em se 1. iskre~iti nogeŒ Dubica (RSA). razvrnu}e{ ga. rebe}e se pogrd. raskere~iti / raskere~iti „razma}i. ra-{e-be~i se pf. impf. Kad se kari} spusti . œizbe~iti o~iŒ: Iskrebe~io si o~i ka {aruqa!. krebe~it (se) „{iriti (se)Œ: Ne krebe~i tome |etetu noge. isceriti seŒ Vojv. „i}i raskop~anih grudi. Timok (Dini} 1988)298 è be~iti impf. œpodrugqivo se smejatiŒ Vojv. razdvojiti (se). „glasno. opru`iti se celom du`inomŒ Uskoci (Stani}). raskora~itiŒ. razvrnuti (se)Œ: Pero mi se raskrebe~ilo. „gledati {iroko otvorenih o~iju. „dr`ati se razmetqivo. nagnuti. „ra{iriti (se). izraz be~iti o~i „gledati razroga~eno.. 297 Up. ra{iriti seŒ Uskoci (Stani}). „glasno se smejatiŒ Lu`nica (Mani}). prosta~ko smejawe. prepo bi se |avo od wega Piva (Gagovi} 2004). impf. prepre~iti putŒ: Iskrebe~ilo se nekakvo stra{ilo nasre puta. œnapadno posmatratiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) is-k-re-be~iti se pf. „nakriviti. . kad drugi nagone. raskere~itiŒ. razvrnuti (se)Œ: Raskrebe~io noge ka `abac i onako ide Za~ara~ (]upi}i 1997)296 ?k-le-be~iti se impf. „drsko se smejatiŒ Pirot (@ivkovi}). sg. zakloniti prolazŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). œrazdvojiti (se). ili ka’ da 296 Up. nakabe~i ga (nakrivi. œste}i veliko imawe.

prsiti se (o kowu)Œ303. be~iti se œ~uditi se. œbiti prazan (o prostoriji. uporno gledati. fig. œkloniti se s izrazom nezadovoqstva na licuŒ (RSA). izbe~iti se „(na nekoga) pogledati {iroko otvorenih o~iju izra`avaju}i prekor. {epuriti se pri hoduŒ Vojv. iz istog izvora pe~it se œid.Œ. be~it Sumartin (Novakovi} 1994)300. (RSGV). osobito ve}oj)Œ301. (RSGV). sinonim ovog glagola je oblik bejit se (l. œpodsticati kowa da se propne na zadwe nogeŒ Vojv. (RSGV). buqe}iŒ. œrazmetati seŒ sev. „izbaciti napred. œpraviti se va`anŒ Segedin (gra|a ERSJ). izobli~iti seŒ (RSA).OSNOVE: 4) BE^ITI 139 sam sre}u ureka’? CG. nije sasvim jasno koje zna~ewe je u pitawu. be~it se „~uditi se ne~emu i pri tome napadno gledati. isticati seŒ (RSA).. izbe~i prsi Poqica. izbuqiti. date uz oblik.). razroga~iti o~i od ~u|ewaŒ Vojv. be~it „napadno. [ajka{ka (Galetin 1980) zabe~iti se pf.. gledati za~u|enoŒ. „razmetati se. 302 Up. gledati qutito i razroga~enih o~ijuŒ Zagara~ (]upi}i 1997) iz-be~iti pf. „kriviti usta i o~i na koga za poruguŒ Brusje (Dul~i}i 1985)302. gledati ra{irenih o~ijuŒ. praviti grimaseŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). izbe~it se „pogledati razroga~enim o~imaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) be~iti impf. (RSGV) izbe~iti pf. œmaltretirati nekoga zbog sitnicaŒ Vojv. p r a z n a. izobli~iti (lice. isturiti (prsa)Œ: Bakowa je. be~iti se „{iroko otvarati o~i. jako oslabiti. œ{irom otvarati o~i. œpromeniti se u licu. „{iroko otvoriti (o~i). œisprsiti se. rebriti seŒ: Kada se ~ovek neprirodno isprsi ka`e se u potsmehu: {ta se be~i{ ili {to se kerebe~i{? Vojv. prkosan 300 Iz definicije „be~e se obi~no decaŒ. be~alina f. „zapu{tena zgrada koja z j a p i. (RSGV). iskola~iti. negodovawe i sl. Vojv. razroga~iti o~iŒ. fig. i be~iti „pritezati uzdama (kowe da dr`e visoko glavu)Œ Ba~ka (RSA). napraviti grimasu {iroko otvaraju}i o~i. œnaprezati o~i pri slabom osvetqewuŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). be~iti se „prsiti se. „ko~iti se. œiskriviti. razroga~itiŒ. gledati u ~u|ewuŒ Zagara~ (]upi}i 1997). prsiti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œpopreko gledatiŒ. uko~iti se. sirotiwska ku}aŒ CG (RSA). omr{avetiŒ. usta)Œ. 303 Up. hvalisati se. œkreveqiti se.c. izbe~iti se „zauzeti obestan. „zauzdavati kowe kajasimaŒ. be~it se „razmetati se. fig. U svakom slu~aju. koji izvrati. be~it „netremice gledatiŒ Buwevci (Pei}/Ba~lija). . be~at se „gledati o{tro. œiskriviti se. 301 Up.

308 304 Varijantnost u pogledu zvu~nosti. a to je bekeqiti impf. izbekarit se „isprsiti se (pred kim ili na sedi{tu)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija).: *pop. kom se trbu izbe~io Otok (RSA) nabe~iti „isturiti. karakteristi~na je i za indoevropski. s obzirom na semantiku. *p(h)u. nabe~iti se „zauzeti prkosan. tj. nadimati (se)Œ (Korinek 1934:202–207). jer odnos e / u u korenu ukazuje na poreklo od *e / *o. i za praslovenski. razmetati seŒ. {iriti (o o~ima)Œ. isto tako je legitimno pretpostaviti kao ishodi{te psl. i za nivo pojedina~nih slovenskih jezika. naro~ito kada se radi o onomatopejskim osnovama. izbo~iti (se)Œ (Loma l. *paokã „paukŒ. „buqiti. Me|utim. S obzirom na oblik bek-ar-iti se „popreko gledati. 308 Ovde treba ukazati na jo{ jedan glagol koji mo`da sadr`i koren *bek-. ÅSSÀ 2:151). *bo~. bekeqiti se pej.-h. . odatle *be~iti : *bo~iti. œbekeqiti se. 307 Up. Stoga se mora ra~unati i sa mogu}no{}u da je do ozvu~avawa do{lo kasnije. osnove *be~iti. i bekarit se „prsiti se. verovatnije da je nastala kao zvu~na varijanta u odnosu na *pe~iti (: *po~iti.(up. up. plaziti jezik. *bo~iti. *bo~iti se. bekokast (Stuli})305 : bu~iti „be~itiŒ. (RSA)307. Podjednako je verovatno i druga~ije tuma~ewe glagola be~iti (se). ali je. sa osnovnim zna~ewem „iskriviti (se). Hrv. glagolski koren *bek.)Œ CG. pe~iti). pa bi i sa semanti~kog aspekta predlo`eno tuma~ewe bilo legitimno. nije bez osnova pretpostavka da su ovde u pitawu kontinuante psl. SP 1:352–353 s. isprsiti seŒ. sa drugim prefiksom ode~iti o~i „vratiti u o~ne dupqeŒ (Loma 2000:606). keziti seŒ Jadar. pu{taju}i obi~no glas ’be’Œ. npr.. 305 Up. npr.: *b(h)u. zvu~na ili bezvu~na — primarna. qutiti se na nekogaŒ. ÅSSÀ 2:233. izbekariti „izbe~iti. Ova osnova mogla se razviti u gnezdu *bok-. *okotã „kukaŒ. Ovu hipotezu potkrepquje paralelizam oblika be~iti. *ek. SP 1:292–293 s.v. u periodu samostalnog razvitka s.140 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI stav. be~iti. be~iti / bu~iti < *ob-e~iti / *ob-o~iti./ *ok.„nadimati seŒ (Popovi} 1951–1952). Jedino ne postoji saglasnost autora o tome koja je varijanta.v. up.„krivŒ306. *pokati)304. *bokati : *bo~ati. œnapraviti se va`an. 235).c. izbuqiti (o~i)Œ Banat. 306 Ovaj koren ~uva se u oblicima *je~my „je~amŒ. *bo~iti imaju uglavnom sli~na zna~ewa kao gorenavedeni oblici. isprsiti seŒ CG (RSA) · S obzirom na o~igledan tvorbeni i semanti~ki paralelizam navedenih oblika sa kontinuantama psl. bu~ookast „buqookŒ (RSA). „kriviti usta. up. œnadi}i se. *pe~iti (v.„duvati. praviti grimase. *bob. borbeni stavŒ. Slovenske kontinuante psl. ispup~iti seŒ: Buragat je onaj. stomak i sl. bekonast „buqookŒ (RSA). izbo~iti (grudi. jezika. be~iti o~i.mogao bi biti prevoj od *bokã „stranaŒ. Banija. sa deprefigiranim (o)b-.

ispru`iti (jezik)Œ (RSA). Glagol be~iti izvodi od onomatopeje be.)Œ (RSA). pej. ke~iti. „ru`no se smejati bez glasaŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). iskola~iti. (Skok s. iz ~ega se vidi onomatopejsko poreklo glagola (Skok II 628 s. ghiribizzare. nabekeqiti se „dosta. Skok izvodi i glagol izbekeqiti se od onomatopeje be. kreveqiti se (RSA). ÅSSÀ 13:186 s. kesiti1 (se)).-h. ko-2). U skladu sa tuma~ewem koje je dao za glagol be~iti se. krive}i usta.(I 129. œisplaziti. Povodom oblika kerebe~iti se samo pobija Macenauerovo tuma~ewe od it. Kragujevac. „izbe~iti. naro~ito u zameni suglasnika s. Predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe razmatranog glagola (bek-eq-iti) dovodi se u sumwu postojawem semanti~ki identi~nog glagola keqiti se impf. bebekati). isceriti seŒ (RSA).v. œispleziti seŒ Vojv. Srpske Moravice. tj. tvrde}i da ovaj ekspresivni glagol pokazuje mnoge varijante.v. œsmejati seŒ. izbekeqiti se „napraviti grimasu (be~e}i o~i. Unac (Jovi~i}). keziti seŒ (Kurkina 1996a:24). Lika. *kãlã postalo osnova za obrazovawe glagola na -iti u zna~ewu „prorastatiŒ (upu}uje na s. bekeqit se œid. (RSGV). kreveqiti seŒ V. S obzirom na oblik keqiti. bebekati).v. „otkrivati zube. keciti. (RSGV). Kurkina dovodi glagol keqiti se u vezu sa kal „o~wak. I Grickat u obliku bekeqiti se izdvaja sufiks -eq(Grickat 1955–1956:75).v. œsme{iti se (o malom detetu)Œ Zlakusa (RSA). Skok ga izvodi od kesiti se „pokazati zubeŒ.v.OSNOVE: 4) BE^ITI 141 Od svih navedenih oblika Skok pomiwe samo (iz)be~iti (se). iskeqiti (se) „napraviti grimasu razvla~e}i i gr~e}i usne tako da se vide zubi. na~initi mnogo grimasaŒ (RSA). sa promenom p > b. U obliku iskobe~iti izdvaja prefiks ko. œkeziti seŒ Kordun (gra|a ERSJ).(Skok I 129 s. glagol bekeqiti mogao bi se ra{~laniti i na be-keqiti (gde bi se inicijalno bemoglo tretirati kao prefiks). ra{iriti (o~i)Œ. i da je na bazi te imenice stvoren glagol sa sekundarnom semantikom „smejati se. kqovaŒ. v. pro{irene glagolskim sufiksom -eq. iskobe~iti i kerebe~iti se.Œ Vasojevi}i (Bori~i}). Tomanovi} smatra da je oblik iskobe~iti (o~i) nastao kao rezultat kontaminacije glagola iskola~iti + izbe~iti.+ glagol’. kerebe~iti se). œironi~no se sme{kati. up. iskeqit œiskezitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). iskeliti se „izderati se uz grimasuŒ Ozaq (Te`ak 1981). ispru`iti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). izbekeqiti pf. Skok wega smatra ishodi{tem oblika be~iti se. izbekeqiti se. keziti se.v. ali ne nudi svoje obja{wewe (II 75 s. mnogo se bekeqiti. Ona smatra da je slov. kreveqiti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). II 116 s. œplaziti jezik na nekogaŒ Vojv. isceriti seŒ (RSA). Tuma~e}i pak glagol pe~iti se. . iskope~iti (sa umetnutim ko-) (Skok I 129 s. izbekeqit se „izvaliti se. Me|utim. P~elice. ni sam glagol keqiti nema utvr|enu etimologiju. Vojv. nakeqiti se „iskreveqiti se. beqiti se.v. kreveqiti seŒ Potkozarje (Dalmacija). (RSGV). kliti. bekeqit „praviti grimase. konstatuju}i da onomatopeja ima i varijantu sa p: pe~iti se „kriviti lice prema nekomeŒ. Izgleda da nije bez osnova ni pretpostavka da je oblik keqiti nastao kao posledica perintegracije ishodi{nog bekeqiti (bek-eq-iti > be-keqiti) pod uticajem svesti o postojawu tvorbenog modela ’ekspresivni prefiks be. ispe~iti. „smejati se krive}i usta. plaze}i jezik i sl. kreveqiti seŒ. keqit se „ironi~no se sme{katiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). keqiti se itd. *kãliti (se)).). Ovakvo tuma~ewe smatra verovatnim i zato {to ne postoji oblik kobe~iti (Tobekariti se.

ali na{ materijal pokazuje suprotno. U pogledu semantike mo`e se pretpostaviti slede}i razvoj zna~ewa: „dizati. up. ko~operiti seŒ. . izbuqiti (o~i). „majmunŒ Leskovac (Mitrovi}). i ku-re-becati se „a~iti se. Kod oblika rebe~e se mogu} je pomak „neozbiqno se pona{ati. kobe~iti se „dr`ati se va`no. verovatno adideacijom prema kur~iti se œpraviti se va`anŒ. Kod oblika {e-be~i se ne treba zanemariti ni uticaj imenice {ebek m.142 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI manovi} 1938–1939:209). up. najverovatnije pod uticajem glagola kliberiti se.v. isturiti (prsa)Œ > „oholiti se. ke-re-. Prefiksi ko. ko~operiti seŒ (RSA). {ebek. „omawi a debeo ~ovekŒ Vrawe (Zlatanovi}) < tur.i ke. pe~iti). up. U obliku k-le-be~iti se do{lo je do zamene likvida (r > l). Oblik re-be~e se mogao je nastati na analogan na~in kao i re-pe~iti se (v.pro{iruju se u ko-ro-. Oblik k-re-be~iti se mo`e se izvesti iz ke-re-be~iti se (kao rezultat gubqewa vokala u prefiksu ke-). U obliku kurobe~iti se inicijalno ko. izmotavati seŒ > „smejati seŒ. nadimatiŒ > œizbaciti napred.pre{lo je u ku-. „ru`no nakin|urena osobaŒ Pirot (@ivkovi}). ludovatiŒ Uskoci (Stani}). [kalji} 581 s. {ega~iti se. sebek „majmunŒ.

{to zna~i da u woj nema ni prefiksa. tako|e brkqa f. nestalna osobaŒ Uskoci (Stani})312 309 Na kraju poglavqa brqati bi}e dat zajedni~ki semanti~ki komentar oblika okupqenih oko osnova brkati. œid. ° do|e stari. jer nije jasno da li je brko stavqeno prema {}alobrko. pasuq isl. „malo. onamoŒ (RJA) {a-la-brknut pf. Nije jasno spada li ovamo imenica ~abrkaq m. {alabrknut. bobrknuti (se) pf. 312 U zna~ewu „bezbrk ~ovekŒ re~ je slo`enica od }ela(v) i brk. „bu}kati mlekoŒ Svinica (Tomi} 1984) ~a-la-brknuti pf. ogrepstiŒ. acc. brcati. Saraje- vo 1898)310 ~e-le-brknuti „v. ~alaberknut „zalo`iti se. prigristiŒ Brusje (Dul~i}i 1985) po-~a-lo-brkati pf. œne{to malo uraditiŒ Uskoci (Stani}). nestalna osobaŒ verovatno se razvilo ukr{tawem sa ostalim navedenim oblicima. œzagrepsti. „d o b a c i t i u razgovoru kakvu nesuvislu re~Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) za-~e-brknuti pf. [kolski vjesnik V. Svrqig (RSA. „pojesti obrok (naglo)Œ311. inf. Zovko. pa ga dere. U rad smo je uvrstili zbog postojawa sli~nih oblika sa istom semantikom.Œ. ili obratno. pa ga hladi. br~iti i brqati. i ~ambrkaq „drvenasti deo pawa koji nastaje razgranavawem. œra~vasto drvo pobodeno u zemqu na kome se su{i seno. pa ga vari. „izjestiŒ: Pade ki{a. prebi mi{a. ka-la-vrkati „srkati. „popiti?Œ: Polaba}e i po~alobrkati silu vina. (Zovko 1901:123) {-}a-lo-brkati pf. da bude pjan! Herc. „bezbrk ~ovekŒ. ° do|e mladi. gwurati (se)Œ. 310 Ova potvrda iz folklornog teksta nije sasvim pouzdana.?) ~a-brknoti pf.. Djetinje pjesmice. uop{te . ~alabrknt(i) œprezalogajitiŒ Kqu~ (gra|a ERSJ).OSNOVE: 5) BRKATI 143 OSNOVE: 5) BRKATI 5) BRKATI309 ?bo-brkati (se) impf. ni glagolske osnove brkati. po{alabrknut „brzo pojestiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) ?}e-le-brk m. up. ~alabrcnutiŒ Uskoci (Stani}) {e-brkalo m. œnemirna. „~ovek koji tetura ovamo. 311 Up. fig. nepristojno jestiŒ. „pojesti ne{to malo na brzu rukuŒ. a gdje li jo{. pa ga {}alobrko (I. povr{inski zagrepsti. a posebno str{i. za~eprkatiŒ Trebiwe (RSA) ~’o-brkat impf. Figurativno zna~ewe „nemirna. ° do|e Pere. ali mu ni u repu. „potapati (se) u vodu. up.Œ Lika (Ajxanovi} 2002). ° do|e brko.

) ~e-brcnuti „ogrebati. bobrkati seŒ. . ‹ se „hitro se pokrenuti. batrgati seŒ (RSA)313 la-brcnuti / labrcnuti pf. labrcnuti Vojv. œdovoditi u zabunu. labrcnuti „~alabrcnutiŒ (Vuk.144 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI è brkati impf. œ(ne{to) ometati. postajati zbrkan. labrcnuti Vojv. „gurnuti u voduŒ: Bombrcni ga u vodu sa sve dreje. sg. me{ati ihŒ. œmlatarati rukom (obi~no ispred ne~ijeg lica)Œ. œlo{e. premetati (obi~no tra`e}i ne{to)Œ. 167). œmalo ne{to uraditi. ~eprknutiŒ Uskoci (Stani}). malo povreditiŒ: Osko~i kamen~i} i malo ga ~ebrcnu Piva (Gagovi} 2004). na brzinu. bombrcne se „pasti u voduŒ Crna Reka (Markovi} 1986) ko-brcati se impf. RJA).?) bombrcne 3. 313 Up. (nekoga) ometati u posluŒ. „me{atiŒ. inf. œspletkariti. u istom govoru brkaq m. (RSGV). [abac (gra|a ERSJ).c. sva|ati seŒ (RSA). „k o p r c a t i s e. Dowi Rami}i (Malba{a 1976). acc.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). ~ebrcnut „malo zahvatiti. ~ a l a b r c n u t iŒ. Potkozarje (Dalmacija). mutitiŒ.Œ. pri muzedeo drveta koji str{i van grmaŒ. kad mlaz mleka iz vimena udari u mleko u kablu Uskoci (Stani}) zabrkati pf. v r c n u t i se. Autor smatra da je re~ nastala ukr{tawem tur. neukusno pripremiti jeloŒ Kraqevo (gra|a RSA) BRCATI ?bo-brcati (se) impf. za zvuk koji se ~uje pri mu`i. prepirati se. brknuti pf. vodu i sl. Vojv. labrcnit Ba~ka (gra|a ERSJ) le-brcnuti „ogrepstiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:38) ~a-brcnuti „~alabrcnutiŒ Rovca (l. gre{iti u zabuni. odatle ~ambrkqiv „koji upadno str{iŒ. pra}aknuti seŒ (RSA). okusiti. zbuwivatiŒ. up. „drvenasti deo pawa (~okota) iz kojeg izrastaju mladiceŒ Brati{kovci (Urukalo 1987:166. labrcnt Sanski Most (gra|a ERSJ). (RSGV). ko-vrcnuti „koprcnuti se. œ(po ne~emu) preturati. zbuwivati se. pra}aknuti seŒ. œpogre{no zamewivati jedno drugim. kusnut i . œmalo pojesti. ~ a l a b r c n u t i Œ. „id. Svrqig (RSA. „zabrkati. „uzeti malo kakve hrane. (RSGV). cambar „kanyaŒ i na{e re~i brkaq. zbuwen. brkati se „me{ati se u ne{to.. bobrcnuti (se) pf. remetiti. fig. „v. malo uzeti. malo dobiti (hrane.. labrcnit „id. u d a r i t iŒ Uskoci (Stani}) brk uzvik za naglo povla~ewe prstom ili ~ime drugim kroz mleko.

za-{a-vrcati „na{krabati. me{ati seŒ. „brkati. onamoŒ Lika (RJA). „pojesti. na brzinu malo pojestiŒ Unac (Jovi~i}) na-{o-b r cati „i{arati kako bilo. brcnut „malo pomustiŒ: Brcni malo kravu. „~ a l a b r c n u t i. Ba~ka (gra|a ERSJ). ~elebrcnuti „v. kao bacakati se u govoru ovamo. Brcnula sam jutros svega kilo varavine ot svija ovaca Zagara~ (]upi}i 1997) razbrcat „r a z b a c a t i. a sa‰dŠ se pravi veliki mu~enik i rawenik Piva (Gagovi} 2004) ~a-la-brcnuti pf.)Œ: Ne{to sam ~ebrcnuo jutros. Srem. „i}i tamo-amo. prebiratiŒ. sg. „koji je malo povre|en. ogrepstiŒ. mrqavitiŒ. Srem (gra|a ERSJ). ~elebrcnut Vasojevi}i (Bori~i}) }a-la-brcnuti œkusnuti. (RJA) {alabrcnut adj. œgovoriti sad jedno sad drugo. ne ostajati pri re~iŒ315. ist. „uzgred pojesti malo ne~egaŒ sev. ~alabrcnut Zagara~ (]upi}i 1997). ~alabrcnuti (Andri}). ~alab r c n ti Sanski Most (gra|a ERSJ). ist.Œ Rovca (Bjeleti} 1993:38).. brcnut œzalo`iti se ne~imŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). ogrebenŒ: U ratu je malo ~ebrcnut. preturati (po ne~emu). œne{to malo uraditiŒ Uskoci (Stani}). turati ruku (u ne{to). [abac. ~alabrcnut Vasojevi}i (Bori~i}). Srem. ~alabrcnuti Pro{}ewe (Vuji~i}). œme{ati. br~katiŒ Uskoci (Stani}). „pomalo uzimati u usta od kakvoga jela ili pi}a i slatko i u`ivaju}i jesti ili pitiŒ Lika. ~alabrcnuti „pojesti ne{to malo na brzu rukuŒ. (RJA). Slav. {alabrcnuti pf. brcnuti pf. [ajka{ka (Galetin 1980). na`vrqatiŒ (RSA). Leskovac (Mitrovi}) ~e-la-brcnit „prezalogajitiŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993) ~e-le-brcnuti „id. œzagrepsti. malo pojestiŒ Mlava (RSA). „prezalogajitiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:38). pa sad ne mogu da ijem Zagara~ (]upi}i 1997) ~ebrcnut adj. izme{atiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) Up. ~alabrcnit ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „koji je malo skrenuo s umaŒ: Zar ne vidi{ da je {alabrcnut kad je uzeja i obuja `enske cipele Vrawe (Zlatanovi}) è brcati impf. prezalogajitiŒ Piva (Gagovi} 2004).OSNOVE: 5) BRKATI 145 wu i sl. na brzu rukuŒ Kwa`evac (RSA)314 {a-la-brcati impf. 314 315 . ~alabrcnem 1. ~alabrcnutiŒ Uskoci (Stani}). {a-la-vrcati „u razgovoru svaki ~as prelaziti na druge predmete. œprezalogajitiŒ Lika. brcnuti „okrznuØiŒ Uskoci (Stani}). Potkozarje (Dalmacija). Slav. Up. lutatiŒ.. brcati se „brkati se. œjesti sporo i bez voqe.

koje pak dovodi u vezu sa osnovom bor. malo dobiti (hrane. uz napomenu da su kontinuante ovih psl. brcati.146 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI BR^ITI ?bo-br~iti (se) impf. izazvav{i mali {um. b) kao onomatopeju br-br. br~kati „me{ati. pomalo raditi. radukati.(I 213 s. a sviwa u blato Tupi`nica (RSA. „gurnuti u vodu. Svi pomenuti oblici imaju psl. ispup~iti se. „ne{to malo uraditiŒ. „zagwuriti se. nadi}i seŒ (RSA). isprsiti seŒ (RSA)316 br~nuti pf. sg. za-bo-br~iti pf. brka). Oblik brcati tuma~i kao deminutiv od brkati ili mo`da brbati (< *brbcati). œmalo opratiŒ. prati kako bilo. br~kaweŒ Kosovo (RSA) zabr~iti „uvu}i. barbucati „dirati u ne{to zabraweno. brbu~iti „turiti ruku ili glavu u ne{toŒ (Vuk. izbr~iti se „isturiti se. precrtavati ono {to je napisano ~ine}i ga ne~itkim. uronitiŒ: Plovka se zabobr~i u vodu. br~iti. malo uzeti. ispastiŒ. œmawi obrokŒ: ^alabr~ak dok prispije ru~ak (Vuk). brc). zabrbu~noti „zaronitiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). ~initi ne~istim. br~kati se „kupati se.)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) ~a-la-br~ak m. RJA). „zagwuriti. acc. Vasojevi}i (Bori~i}) è br~iti pf. prati seŒ Uskoci (Stani}) (deminutiv br~kati je u vezi sa razmatranim glagolima. nabr{kati se „najesti se jedu}i pomaloŒ (RSA. *bher. 316 317 . pri muzewu i sl. RJA). bobrkati seŒ (RSA). iskrsnuti. ispr~iti se „isturiti se. zabitiŒ Timok (Dini} 1988) pre-ko-n-br~it se pf. starinu. „malo zahvatiti. œv. oblika me|usobno Up. udaratiŒ (Skok I 189–190).v.v. barbucnuti „taknuti u ne{to zabrawenoŒ Lika (RSA.(u boriti se) < ie. Oblik brkati Skok tuma~i na tri na~ina: a) kao nulski prevojni stepen prema barkati „ticati.„rezati. „preokrenuti se. inf. Up. RSA).. zateturatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) ~e-br~nut pf. mrqati. U ÅSSÀ razdvajaju se glagoli *brãkati (srodan sa *brukati) i *bãrkati (se) (onomatopejskog porekla). premetati ne{toŒ. up. v) kao prevojni stepen od burkati < bura (I 241). „v. Grickat 1955–1956:76). zabobr~i 3. bockatiŒ.?). brqati. brqatiŒ. zavu}i. gurnutiŒ (RSA) izbr~iti „pojaviti se iznenada. Oblik br~iti tako|e smatra onomatopejom (Ç 204 s. br{kat „{krabatiŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989). brcnutiŒ Uskoci (Stani})317 · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`e glagoli brkati.

ako se kao polazi{te ipak uzme oblik brsati. ~obrkat. Prvobitno se. Prefiksi {e-. pritisnut (od strane qudi u gomili)Œ. le-.v. {alabrcnuti. Up. {a-la-. zgu`vati (se). SP 1:417–418 s. Naj~e{}e se 318 U rumunskom se osnova koja je u glagolu a se z-birci „namr{titi se. *brkati 2. v. Svi pomenuti oblici (osim *brãsati. i a ta-birci „di}i. ili.itd. ~e-(le-). hodati galame}i.javqaju se u slede}im oblicima: ~abrknoti. lojavqaju se ili kao samostalni prefiksi. {o.. 418–419 s. {e-. rum. Prefiksi ~a-. sme`urati (se). *brãsnoti. iza prefiksa sa alveolarom. gore) pre bi se mogao protuma~iti kao rezultat palatalizovawa osnovnog brkati ({to je najverovatnije).v..javqaju se u oblicima {ebrkalo. *brkati 1. oblika *brkati 2. le-318. up. lebrcnuti. ~elabrcnit. ~alabrcnuti. ~a-(la-). ~elebrcnuti. ~o. *brãsnoti (id. ~o-.javqaju se u oblicima: ~alabrknuti. a se ta-birci „hodati s naporom. bez s. glagol brcati u ovde navedenim zna~ewima (v. *brãsnoti. *bãrsati (se) (id.). spoti~u}i se. ~ebr~nut. zbuwivati seŒ.-h. koji imaju sopstvene odrednice) u SP objediweni su oko ishodi{nog psl. zbr~kati (se) „naborati (se). dakle. Dvoslo`ni ekspresivni prefiksi tipa ~ala-. 125–127).vv.javqaju se u oblicima labrcnuti. ili u kombinaciji sa prefiksima koji sadr`e alveolar (~e-. po~alobrkati. me{ati. le.-h. odnosio na pokrete koji proizvode razne odjeke. *brãsati (id. {alabrknut. Autori smatraju da je ovaj oblik najverovatnije u vezi sa onomatopejskim *brkati 1. ko-. {a. sa op{tom semantikom „bacati. udarati. sme`urati seŒ. na{obrcati. 399 s. glagol *brkati 2. particip z-bircit „sme`uranŒ (up. s. ~alaberknut. ~elebrknuti. U tom slu~aju oni uvek zauzimaju drugu poziciju. popeti seŒ (Mladenova 1993:13). zgu`van (o ode}i). up. i 398. {o-.. 124–125). brcat „umakatiŒ Kosovo (Elezovi}) izvode od psl. razbacivati. le-) i dvoslo`nih prefiksa (~ala. bacitiŒ. brcati „bacatiŒ (RJA). zgwe~iti (se)Œ) ekspresivizuje prefiksom ta-. la-. fonetski bi se mogao objasniti preko *brskati > *brscati > brcati. Prefiksi la-. ~ebrcnuti.itd. br~iti alterniraju prefiksi bo-.. brcati.OSNOVE: 5) BRKATI 147 vrlo bliske (ÅSSÀ 3:53–54. *brãsati. ~abrcnuti. i *bãrknoti (id. {ala. Iako se s. .-h. za~ebrknuti.). ~eprkati. Zanimqiv je me|usobni odnos prefiksa koji sadr`e likvidu (la-. {alabrcati. zvukove (v. 56–57). leteti uz fijuk. ~ele-. 55–56). *bãr~iti (id. 127–128). 130–131). ta-bircit „zgwe~en. ~e-. Ispred osnova brkati. dirati. te da wihovo precizno razdvajawe nije uvek mogu}e. potvrda). {}alobrkati. Elementi la-. *bãrsati (se) (ÅSSÀ 3:130–131).

Ovde kao da se ne radi o prostom varirawu i akumulaciji prefiksa ({to je karakteristi~no za ekspresivne prefikse).je samo uslovno izdvojen u oblicima bobrkati (se). obja{wavaju}i da se ~ala stavqa da bi se dobilo zna~ewe brzine. i odstupawa. bobrknuti (se).v. i OS 82. . neka udariŒ.148 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI kod ovako spojenih prefiksa uo~ava vokalska harmonija. Mogu}a su. u wenom prvom delu tako|e vidi tur. Skok II 117 s. prekobaciti se (za ovaj oblik v.zabele`en je u oblicima kobrcati se (s obzirom na zna~ewe. kobacati). Od svih izlo`enih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo ~alabrcnuti. Bjeleti} 1993. labrcnuti i o~ebrsnuti. slede}i Dani~i}a. ~alabrknuti). Detaqnije o glagolu ~alabrcnuti.v. udaraju}i. cala i s. wegovim varijantama i dvoslo`nim ekspresivnim prefiksima v.v. ni`e). u tvorbenom pogledu up. ali takve tvorevine nisu zabele`ene. Za oblik labrcnuti smatra da je nastao ispu{tawem ~a. ~alabrcati. naravno. ~ela-. prcati) i prekonbr~it se (sa umetnutim nazalom). On smatra glagol ~alabrcnuti onomatopejom i. brze radwe ([kalji} 161 s. bobrcati (se). up. up. Prefiks ko. prilog ili optativ cala „en frappant. brcnuti. smatraju}i da Dani~i} nije u pravu kada ga identifikuje sa brcnuti. bobrcnuti (se).-h. jer wihova semantika ukazuje na mogu}e onomatopejsko poreklo (v. {to zna~i da je vokal prefiksa koji sadr`i likvidu identi~an vokalu prvog prefiksa. Oblik o~ebrsnuti ne komentari{e (Skok I 291 s. bobr~iti (se).prema labrwa. }alo-. ~alo-. Prefiks bo. v. Drugi deo re~i dovodi u vezu sa brk. ~alabrcnuti). [kaqi} tuma~i ~alabrcnuti kao hibridnu re~ sastavqenu od tur. ovo bi mogla biti i zvu~na varijanta od koprcati se. jer bi u tom slu~aju bio mogu} i redosled tipa *la-~a-brcnuti.

ve} i zbog neodgovaraju}eg pade`a objekta. Uskoci (Stani}) za-ko-brqati (se) „zakotrqati (se)Œ Uskoci (Stani}) na-ko-brqati „kotrqaju}i u~initi da ne{to do|e. inf. „id. gurati u ne{to. Vasojevi}i (Stijovi} 1990. zabrbuqati. igrati se jajima na Uskrs kotrqaju}i ih i tako poga|aju}i jedno drugimŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). ali tako da se ne vidi iz vode i onda se puni vodom. jedva se kretatiŒ Uskoci (Stani}).OSNOVE: 6) BRQATI 149 OSNOVE: 6) BRQATI 6) BRQATI na-ba-brqati (nekoga) pf. „kotrqatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). [ta mu je trebalo da krade! Qe{tansko (Te{i} 1977) bo-brqiti (se) / bobrqnuti (se) pf. „zavirivati. zabrbu~noti. œoboriti. uvaliti. uvaqivatiŒ: Ne zabobrquj nokte. zakotrqatiŒ. dovu}i seŒ (RSA). (RSA)320 ko-brqati impf. œkojekako se snalaziti. da napuni vodom. kobrqati se „kotrqati se. sg. i nabavrqati „slu~ajno nai}i na nekoga ili ne{to. biti potopqen (tako da vazdu{ni mehuri izlaze s brbotom)Œ: Kad se ho}e tikva ili kr~ag. petqatiŒ Vaqevo (RSA). nije precizno definisano. „potopiti (se) u vodu. i}i unapredŒ Crna Reka (Markovi} 1986).)Œ. Bori~i}). Up. savladatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). razg. nagomilati kotrqaju}iŒ Uskoci (Stani}) 319 Zna~ewe. koturati.?). kobrqat se „id. vaqati seŒ.. zabrbuqiti se „na}i se u vodi. zabrbuqiti „zagwuriti. up. proturati se u poslu. osramotiti seŒ: Niko se nije nado da }e on pobambrqiti. „kotrqati. reku detetu kad ho}e golom rukom da uzme {to iz tawira ibid.. „slu~ajno nai}i. „do}i. zagwuriti (se)Œ Svrqig (acc.Œ Ro`aje (Had`i}). prevrtawem. nabasati. kobrqat [umadija (Grkovi} 1982). . Ono kao da je „(pro)na}iŒ. „kotrqati (se)Œ. „kotrqnuti. onda se mora da zamo~i u vodu. 321 Up. kobrqnuti se „kotrqnuti se. zabobrqivati impf.. „moralno posrnuti. vaqatiŒ Kosmaj (RSA)321. kobrqati œid. zakotrqati seŒ (RSA) do-ko-brqati (se) pf. natrapatiŒ. otkritiŒ (RSA). nabasati na nekogaŒ: Kako ti mene nababrqa? (RSA)319 po-ba-m-brqiti pf. napipati „prona}i. te{ko. „kotrqati seŒ Uskoci (Stani}). up. zabobrqiti „zaviriti. pesak i sl. uronitiŒ Zlakusa. 320 Up. œkretati se. ko-vrqati „pomerati obrtawem. kobrqnut pf. kotrqatiŒ. Tad se ka`e da se kr~ag zabrbuqio Mali Po`arevac (RSA). zavu}i (u vodu. kobrqa (se) 3.

okobrqat œotkotrqatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). drqati. sramotitiŒ. koturati (se). up. oburvati se. zbog toga {to po odbijawu ekspresivnih prefiksa.). oburvati. Pro{}ewe (Vuji~i}).?) ~o-brqa 3. prqatiŒ. tj. skobrqa (se) 3. „~eprkati (o koko{i)Œ Crna Reka (Markovi} 1986) i-~o-brqa pf. œpisati koje{ta. premetati (tra`e}i ne{to)Œ.). 2004) ra-~o-brqa „ra{~eprkatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {e-brqati impf. . {e-vrqati „posrtati. (ibid. otisnuti se. impf. sg. Bori~i}).150 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI o-ko-brqati „u~initi da se ne{to po~ne kotrqati. zobatiŒ (RSA). otisnutiŒ Uskoci (Stani}). teturatiŒ Orahovica u Slavoniji (RJA). acc. fig. me|utim. œbr~kati seŒ (RSA) · Ve}ina prefigiranih oblika navedenih u ovoj grupi jeste „problemati~naŒ u tom smislu. ~e-prqati „~eprkatiŒ (v. okupqeni u jednu celinu samo na osnovu „formalnogŒ kriterija. Pro{}ewe (Vuji~i}). u ve322 Na listi}u nije dato zna~ewe glagola. œpreturati. dakle. skobrqati se „skotrqati seŒ id. (ibid. skobrqat (se) „id. (ibid. brqati se „prqati seŒ. {krabatiŒ. hodati nesigurnoŒ Lika (RJA) pro-{e-brqati „prohodati (o detetu)Œ Lika (usmeno M. 323 Up. {to osnovni glagol brqati sa svojim zna~ewima ne predstavqa wihovo polazi{te.B. Oni su. „otkotrqatiŒ id. „teturati. „~initi brqavim. lutatiŒ. skombrqat pf.. odroniti se. prqati). „kotrqati (se). sti}i negde kotrqaju}i se. sg. Ovamo verovatno ne spada `a-brqati „kqucati. Zatvori grdin~e da ga koko{ke ne i~obrqaju Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V.) ~e-brqati impf. œkaqati. kod svih oblika ostaje zajedni~ka osnova -brqati. prestati se kotrqatiŒ: Vi{e puta u Siqevoj strani okobrqo se kamen doqe u livadu Uskoci (Stani}) ot-ko-brqati (se) „otkotrqati (se)Œ Uskoci (Stani}) s-ko-brqati „skotrqati (ne{to)Œ: Kad bismo mogli skobrqati ovi val Uskoci (Stani}). vaqati (se)Œ Tovarnik (RSA). Taj fonetski lik. „~eprkatiŒ(?)322: ^ebrqaju koko{ke po |ubretu Zorunovac (gra|a RSA. inf.)323 è brqati impf. Crna Reka (Markovi} 1986) ko-m-brqati (se) impf. kombrqat „kotrqatiŒ Kosovo (Elezovi}). ali iz primera (a i na osnovu ostalih potvrda) reklo bi se da je u pitawu zna~ewe „~eprkatiŒ. {e-beqati se „{eveqiti se. „i{~eprkatiŒ id. okobrqati se „po~eti se kotrqati.Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. Uskoci (Stani}).

). iter. Loma smatra da treba po}i . Istra (Ribari} 1940). a pridev brqiv glasi i vrqiv. Na psl. SP l. osramotiti seŒ mogao bi biti u vezi sa brqiv „smeten. brqav „mente turbataŒ (214 s. a ukazuje se i na wegovo srodstvo sa *brãkati. 167). kotrqati (Skok II 169 s. Loma ukazuje i na eventualnu mogu}nost nastanka oblika brqati < *obâxvârl’ati. kovrqati i {evrqati (v.OSNOVE: 6) BRQATI 151 }ini slu~ajeva predstavqa rezultat glasovnih ili drugih promena. dovode}i ga u vezu sa koturati. smatraju}i da je tu zamena b. {to se vidi ve} i iz materijala izlo`enog u konkretnim odrednicama (jedne iste potvrde navode se kao kontinuante i jednog i drugog rekonstruisanog psl. 46–47). koji Skok dovodi u vezu sa (h)vrqati. s obzirom na postojawe istozna~nih leksema nabavrqati.v. Sam glagol brqati Skok na jednom mestu tuma~i kao onomatopeju (Skok I 213 s. U SP rekonstrui{e se samo oblik *brliti.ovde mogao imati (Loma 2000:608). Polaze}i od ~iwenice da se pona{awe bolesne ovce opisuje sa vrqati. o{amu}enŒ < *bârlivã (ÅSSÀ 3:168–169. vrludati. Drugi oblik izvodi se od onomatopejske osnove i smatra se srodnim sa *bârliti (id. a na drugom ga dovodi u vezu sa brq „bolest u ov~ijem mozguŒ. *bârlogã / *bârloga (id. b r qav „ludŒ (RSA) < *bârl(’)avã(jâ) (ÅSSÀ 3:167–168. Od pomenuta tri glagola Skok pomiwe samo nazalizovani oblik skombrqat „otkotrqatiŒ.v. kota~). s obzirom na to da je u pitawu zajedni~ki koren sa razli~itim sufiksalnim pro{irewima.v. Prvi oblik izvodi se od osnove srodne onoj koja je u *bruliti (id. brlj.v. bavrqati. crv koji je izazivaŒ. *brãl’ati i *bârlati / *bârl’ati. iako ne vidi koju bi funkciju preverb ob. *brl’ati (SP 1:430). Oblici nababrqati. mogli bi se smatrati wihovim varijantama. sa osnovnim zna~ewem „prqatiŒ.c. SP 1:420–421 s. 169–170). vrqati). brka). brlj). Oblik pobambrqiti „moralno posrnuti. 168). oblika).za hv. dekomponovawem prefiksa.onomatopejske prirode (Skok I 699). *bârl’ati i dovode u vezu sa brq „ov~ija bolest. Autori ÅSSÀ upozoravaju na mogu}nost homonimizacije kontinuanata psl. {to zna~i da u osnovi navedenih prefigiranih oblika le`e drugi glagoli. tako i Skok I 214 s. nivou etimolo{ki su razdvojeni oblici *brãl’ati i *bârlati / *bârl’ati (ÅSSÀ 3:54–55. * b r lã ).v. Wihova osnova mogao bi biti glagol tipa brqati „bacati kameweŒ Vodice (RSA). U ÅSSÀ ovi pridevi izvode se od glagola *bârliti. kobrqati i {ebrqati.

od varijante *obvrqiviti < *obâvârliviti. Zna~ewe „bacatiŒ Stvar se dodatno komplikuje postojawem oblika brvqiv. {alabrcnuti. ~ebrcnuti. ~alabrknuti. Prva celina zasnovana je na zna~ewu „malo zahvatiti. labrcnuti se „hitro se pokrenuti. koje se. izvorno *vârml’ivã (obrazovano kao crvqiv) > *obvârml’iviti. ÅSSÀ 3:167–170. SP 1:420 (Loma l. Oblici ~ebrqati.glagolske osnove ~uvalo iza poluglasa. li{}e). sa zakonomernim gubqewem v. *vârlã „kos. ~alabrknuti. prqati). *bârlo-okã. malo dobiti (hrane. s obzirom na postojawe istozna~nih leksema ~eprqati. gde se po~etno v. koji se tako|e ekspresivizuje prema razmatranom modelu. {alabrcati) i „(po)pitiŒ (po~alobrkati. ~alabrknuti.c. ~alabrcnuti.152 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI od *obvârliviti > obrqiviti.). lebrcnuti. odatle. ~obrqa i wihove izvedenice. brvaq. ~oprq}a (v. prqati itd. up. premetati (tra`e}i ne{to)Œ. ~ebr~nut). mogli bi se smatrati wihovim varijantama. ~elebrknuti. kod kojih je do{lo do ozvu~avawa inicijalnog suglasnika osnove. Psl. ~ebrcnuti. {alabrknut. Drugu celinu ~ine zna~ewa „malo (o)grepstiŒ (brcnuti. {alabrcati). gricnutiŒ. prqati). obvrqiviti. 325 Ovo zna~ewe se kod oblika izvedenih od glagola brcnuti mo`da razvilo pod uticajem zna~ewa fonetski sli~nog glagola brsnuti „otkinuti ustima i pojesti (brst. v. mo`da. (v. Tre}a celina kao ishodi{te ima zna~ewe „bacatiŒ (razbrcat „razbacatiŒ. ~ebrcnuti.)Œ325 (brcnut. ~abrcnuti. odatle „(po)jesti (brzo. ~ebr~nut). sa metatezom. „crviŒ < *vârmâje. Kod oblika sa zna~ewem „~eprkatiŒ mogu}a je kontaminacija sa porodicom re~i glagola prkati. ~alabrcnuti) i „~eprkatiŒ (za~ebrknuti. ~ebrqati. vrcnuti seŒ). konkretizuje u „prezalogajitiŒ (brcnuti. ~alabrcnuti). a sa druge u — „malo uraditiŒ (br~nuti. Nije iskqu~eno ni da su se razvili iz osnovnog brqati. up. malo uzeti. Na semanti~kom planu izdvaja se nekoliko celina. odatle sa dekompozicijom brqiv (Loma 2000:615–616)324. s jedne strane. s u`ivawem)Œ ({}alobrkati. 324 . ~elebrcnuti. brvica bili bi naknadno izvedeni od glagola i prideva po izvr{ewu pretpostavqenih glasovnih i dekompozicionih promena. ~ebrcnuti. ~V-. mleka pri mu`i i sl. ~elabrcnit. labrcnuti. brvak. bavrqati (tako|e o kretawu brqive ovce) i brqook. ~ebrcnut. ~abrknoti „dobaciti u razgovoru kakvu nesuvislu re~Œ. Mo`da je u osnovi re~ srodna staroruskoj vermie coll. -prkati. *vârlo-okã „razrokŒ izmenilo se putem dekompozicije denominala *ob(v)ârl’ati u *bârlavã. strmŒ u *vârlavã. za~ebrknuti. Oblik bobrqiti mo`da je onomatopejskog porekla. malo zalo`iti.glagolske osnove i prelazom mq > vq Vukovo obrvqiviti. ~obrqa). uz razvoj sekundarnog zna~ewa „~eprkatiŒ < „preturati. U oba slu~aja naziv bolesti i wenog uzro~nika brq sa varijantama brv.

klobukŒ Momina Klisura (RSA. U prilog potowoj mogu}nosti govori i uzvik brk kojim se ozna~ava naglo povla~ewe prstom ili ~ime drugim kroz mleko. br~kaweŒ. verovatno. œklopotati. i {kqombrca 3. uzvicima blisko je ukr. ÅSSÀ 3:53–54. biti zbrkan. Ono se. prekonbr~it se. o{amu}enŒ < psl. {ebrkalo. Isti semanti~ki pomak zabele`en je i u ka{upskom. ono ovde mo`e imati druga~iju semasiologiju: „me{ati. Vlasotince. 326 327 . sg. sekundarno obrazovan od glagola brkati „me{ati drvetom. 125–127. koje se tuma~i kao onomatopeja u vezi sa burh „id. bobrknuti (se).verovatno je nastalo pod uticajem imenica klomburak. i z a z v a v { i mali { u m. o pumpi za vodu)Œ Pirot (gra|a RSA). vrkati. ina~e. {ebrqati. *brkati (Wrocáawska 1967:176). kakvu te~nost (mleko. i uzvike ~abovØâ. zavu}i. skrob i sl. up. kaburh uzvik za ozna~avawe zvuka koji proizvodi predmet ba~en u vodu. impf. {to se vidi iz zna~ewa oblika br~iti „g u r n u t i u vodu. 329 Nije jasno koji je od navedenih oblika primaran. ka{. gurnuti u voduŒ (br~iti.. bobr~iti (se). vodu i sl. klomburac „mehurŒ Vrawe. vrcati. Detaqnije o toj pojavi v. ka{ikom i sl. tako da se ~uju {umovi sli~ni bu}kawu (npr. Ni{. vrcati. i zabrbo~iti œzagwuritiŒ Vojv. ESUM 1:305. Ovde treba pomenuti i klombrc uzvik za ozna~avawe zvuka koji se ~uje prilikom pada kamena u vodu Lu`nica (Mani})328. „klokotatiŒ Pirot (@ivkovi})329. Varbot 1988. gurnutiŒ. sg. sekundarno razvilo od prvobitnog „uvu}i. Kod ovih oblika neosporan je uticaj leksema sa vrkati. a koji je. vrqati u osnovi (v. Posebno mesto zauzima zna~ewe „potapati (se) u vodu. zbuwenŒ > „biti ludŒ. Me|utim. up.?). bobrqiti se). obarchniaáy.OSNOVE: 6) BRQATI 153 korespondira sa „teturati se. lutatiŒ ({alabrcati. {kripati pri radu. acc. skrenuti s umaŒ ({alabrcnut. obarkniaáy „oglupaveo. posvedo~eno za oblik brknuti). Ovde kao da je do{lo i do kontaminacije sa onomatopejom (up. bobrcati (se). i brcnut „malo pomustiŒ. up. Zna~ewe „biti lud. i klimburac „mehur. vrqati). preturatiŒ > „zbuniti (se). up. Babu{nica (gra|a RSA). U semanti~kom i tvorbenom pogledu s. Up. zabr~iti326. bobrkati (se). 330 Up. SP 1:417–419) ili do sekundarnog razvoja zvu~ne semantike327. po svoj prilici. bombrcne. klombrca 3. {uUp. kao i zvuk koji se ~uje kad mlaz mleka iz vimena udari pri mu`i u mleko u kablu. (za)gwuriti (se). }elebrk) i sa „kotrqati (se)Œ (kobrqati (se)). 328 Inicijalno klo. Leskovac. pobambrqiti) po pravilu se izvodi od primarnog „udaritiŒ (koje je. up.)Œ.-h. nalet vetra. impf. bobrcnuti (se). (RSGV). udar talasa.Œ330 (ESUM 2:333).

neke od oblika sa prefiksom to-). . koje ulaze u sastav pomenutih uzvika. {u-. uzvika za ozna~avawe muklog zvuka. zvowave i bovk. b) ekspresivni prefiksi su i sami onomatopejskog porekla. {to bi moglo zna~iti slede}e: a) ekspresivni prefiksi se dodaju i onomatopejama (v.154 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI bovsØâ za zvuk bacawa predmeta u vodu. Ove komponente. 331 Interesantan je izbor glasovnih spojeva koji se dodaju osnovnim uzvicima: ka-. identi~ne su na{im ekspresivnim prefiksima. ~a-. uzvika za ozna~avawe zvuka pri padawu te{kog tela (ESUM 1:218)331. pored bov.

venutiŒ. u stvari. „propadati. Prasloven332 Radi se zapravo o obliku uve~aditi pf.v. œid. izbledetiŒ Podriwe. Korist i gojenje {umah. œdospeti u oskudicuŒ Ba~ka (Vuk). „odu`iti seŒ: Ova se no} okavedala. sahnutiŒ(?) . opadati. ~av’àdiØi œbolovati. jedva sastavqati kraj s krajemŒ Kordun (gra|a ERSJ) o-~a-vedati se pf. glagol ~avedati ima skoro potpuni formalno-semanti~ki pandan u ukr. okavedasmo ovde Qe{tansko (Te{i} 1977). rekonstrui{e se psl. .) o-ka-vedati pf. œte{ko se kretati. pak i ni`e ovoga ledenoga priedjela biqe sve samo ~aveda B.Œ. Slabo potvr|en na srpsko-hrvatskom jezi~kom prostoru. œtrajati. Zagreb 1866 (gra|a RSA). „dugo se zadr`atiŒ: Ajmo ku}i. Skok. zdravqe oslabilo.. œizgubiti boju. *~avedeti (ÅSSÀ 4:31). delimi~no ponavqa tuma~ewe dato u RJA. izvediti pf. (ibid.OSNOVE: 7) -VEDATI 155 OSNOVE: 7) -VEDATI 7) -VEDATI ~a-vedati impf. prema kojem je o~avedati postalo metatezom od ove~adati < ovet{adati (izvedeno od osnove prideva vetah). gubiti boju. pre`ivetiŒ: Jedva sam iskavedo iz ove zime id. mr{avitiŒ (gra|a RSA). œte{ko `iveti. Podunavqe (RSA) · Od svih navedenih oblika Skok pomiwe samo o~avedati se. kopneti. œizmrcvariti seŒ: Okavedak se tebe ~ekaju}i Uskoci (Stani}) è vediti impf. okavedati se „odocnitiŒ: Okaveda se ta tvoj ru~ak Pro{}ewe (Vuji~i}). ~avedati œvenuti. Na osnovu ove i jo{ jedne ukrajinske potvrde. vetah)332. „iza}i `iv. Trebalo bi mo`da po}i od kolektiva *vetã{adâ. œvenuti. sve`inuŒ Piva (Gagovi} 2004). [ulek. do~ekati veliku starostŒ Lika (RJA) ka-vedati impf. vu}i seŒ Uskoci (Stani}) is-ka-vedati pf. bledeti. oblika ~ev’àdiØi œbolovatiŒ. stariti. postojatiŒ.. pritisla siroma{tina i jedva se odr`avam Pro{}ewe (Vuji~i}). „`ivotaritiŒ: Te{ko mogu kavedati. dijal. nikad da pro|e. œvrlo ostareti. tuma~e}i ga kao rezultat metateze v—~ > ~—v prema uve~ati se ‰sic!Š œu{eprtqatiŒ (Skok III 582–583 s.

-h. up. *vedeti. prisvenoti). izvediti œizgubiti boju. Oblik bi mogao biti i od vegd < *vetãxã. 333 334 . up. kopneti. rus. Koren *ved.c. upu}uje na ukr.i osnove -vedati336. gde se rekonstrui{e psl. budu}i da je za govore. -v’àdiØi je zakonomerni refleks pretpostavqenog psl. ~ev’àdiØi.)333. -vedati). ~av’àdiØi. Samostalni refleks psl. ali u ukrajinskom nije posvedo~en glagol *v’àdiØi van spoja sa prefiksom ~a. sahnuti. up. glagol se mo`e uporediti sa stsl. posebno. *vednoti. 335 Up. spoj ekspresivnog prefiksa ~a.-h. glagol vediti œvenuti. vàdzecâ i jeste nejasna kada se oblik izvodi od psl. vànucâ.i korena ved-. vetah. oblike navedene u ESUM 1:443 s. ukr.v. izgubiti boju. dijal. vàdzecâ œvenuti. koji je u *vednoti (l. ~avedati ukazuju na nesumwivo srodstvo sa ukr. u beloruskom. OS 14–15 s.-h. par *gledeti : *gledati (ÅSSÀ 6:122–123. uvàdaØâ œvenuti. *ved-noti. Izlo`eni materijal omogu}ava da se — na praslovenskom planu — pretpostavi postojawe intranzitiva *vedeti i wegovog iterativa *vedati (izvedenog od prefigiranih formi svr{enog vida). mrziti < *mârzeti u govoru Pive i Drobwaka (v. stsrp. otawiti. daqe.c. kopneti. 31:38–39).-h. O nastavku -ati v. Iako tvorbena struktura i semantika s. karakteristi~an nastavak -iti < -eti.-h.).v. sahnutiŒ (ÅSBM 2:298). Vukovi} 1940:327).156 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ski glagol se tuma~i kao spoj ekspresivnog prefiksa ~a. na formalnom planu ova dva glagola se me|usobno razlikuju po obrazovawu osnove. Ako se zanemari prefiks. U s. Stoga bi se na osnovu s. sa sekundarnim ï. blr. Pri tome se. dosledno javqa nastavak -ati < *-ati. gubiti boju.je Up. vït{ina. ouvêdati œvenutiŒ (ESJS 12:717 s. me|utim.(v. bledeti. U pogledu obrazovawa s. i oblik izvije|ati œizbledeti. zaslabitiŒ Unac (Jovi~i}). i *obvednoti (id. U re~niku se ovaj glagol izvodi od slov. Morfologija blr. Vaillant III 388). ~avedati mogao pretpostaviti psl. stariti. izbledetiŒ335. slabitiŒ < *uvedati (v. U reflekse psl. i *obved(j)ati (ÅSSÀ 31:38). v’ànuØi). naime. u kojima je posvedo~en. npr. *vednoti. oblik *~avedati. *vedeti spada i pomenuti s. *vedeti sa~uvan je. up. sve`inuŒ. smawiti.v.v. ~av’àdiØi (l. ali postaje potpuno jasna kada se on protuma~i kao kontinuanta glagola *vedeti. oblicima se. uz konstataciju da je wegova morfologija nejasna334. Ovde se o~ito radi o sekundarnom „jatŒ u korenu. sasvim opravdano. 336 Up. ÅSBM 2:301 s.

suvŒ. ~av’àdiØi). ~ajiti „jedva `iveti (od mnogo godina). uz komentar: œnejasnoŒ). do~ekati veliku starostŒ. . patitiŒ Piva (Gagovi} 2004). podlegao daqem ekspresivizirawu. zakav’àdiØi œosetiti mu~ninuŒ (ESUM 2:225. svedo~e drugi glagoli kod kojih su naporedo realizovana pojedina zna~ewa iz prvog (~avedati) i drugog (kavedati) semanti~kog niza. dijal. kavedati. dijal. OS 14–15 s. up. npr. do sada nije bio predmet etimolo{ke analize. pa otuda oblici *~a-vedeti337. *ko-veda (> ukr.OSNOVE: 7) -VEDATI 157 o~igledno bio sklon ekspresivnom prefigirawu. vetah). 338 Zna~ewe oblika o~avedati se pf. slabiti. [uqga~ sasvim opravdano dovodi ovaj glagol u vezu sa semanti~ki bliskim ukr.i glagola koji je kontinuanta psl. vehnuti). -a. ~iv’óda œdugotrajna bolestŒ339 < *~e-veda ([ulâga~ 1997:21)340. sahnutiŒ : œkopneti. razvilo se verovatno i pod uticajem prideva ved. bolovatiŒ > œ`ivotaritiŒ < œpre`ivetiŒ : œizmrcvariti seŒ : œvu}i seŒ : œ(o)docniti. koje se tuma~i kao particip na -l. Da su navedena zna~ewa me|usobno povezana.-h. za-~i-~e-veláè œmr{av. kopneti. `ivotaritiŒ. pored bliskosti samih zna~ewa œuvenutiŒ i œostaretiŒ (v. Sli~no glagolu ~avedati.obrazovan od spoja prefiksa *~i. up. ~ajati „slabiti. od kojeg se razlikuje samo po prvom elementu — umesto prefiksa ~a-. up. on sadr`i prefiks ka-. budu}i da nije notiran ni u RSA. *~a-vedati. (o)du`iti seŒ : œtrajati. ni u RJA. zakav’àdiØi). œvrlo ostareti. OS 16–17 s. i po analogiji rekonstrui{e psl. dugotrajnosti. ve} prefigirani glagol. „`iveti u te{ko}amaŒ Uskoci (Stani}). semanti~ki bliskog sa *vednoti. Pada u o~i wegova strukturna identi~nost sa ~avedati. dijal. rus. ~a-vedati / ka-vedati : ukr. Kada se i oblik zakav’àdiØi stavi u kontekst ovde razmatranih glagola. Glagol kavedati. Upadqiva 337 Zanimqivo je da je i taj. postojatiŒ338. ~ajati „kasniti. 341 Zna~ewa œbolovatiŒ i œosetiti mu~ninuŒ pripadaju istoj semanti~koj sferi. docnitiŒ Piva (Gagovi} 2004). `ivotaritiŒ Ka~er (gra|a RSA). *~avedeti (Kurkina 2001:101). 340 Autor smatra da je ovaj oblik poslu`io kao osnova glagola *~evediti (> ukr. -o œstarŒ (v. i glagol kavedati ima svoj formalni (tj. koje predstavqa spojnu kariku dva semanti~ka niza: œvenuti. strukturno-tvorbeni) pandan u ukrajinskom.v.v. ba{ kao i s. Glagole povezuje i zajedni~ko zna~ewe œte{ko `iveti. ~ev’àdiØi.-h. ~a-v’àdiØi / (za)ka-v’àdiØi341. 339 Indikativno je da ovaj oblik u svom zna~ewu sadr`i nijansu trajawa. uspostavqa se zanimqiv paralelizam i korelacija: s. ukr.

rus. kovrtati œdupsti. s.(< *ke-) / *ka.Œ. koverØaØi œusmeravati.v. ~evrtati „napraviti rupu. bu{itiŒ (ÅSSÀ 12:18). up./ *ko-: *~e-vârtati343 / *ko-vârtati344. chvjadat œid.158 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sli~nost srpsko-hrvatskih i ukrajinskih potvrda govorila bi u prilog wihovoj arhai~nosti.-h. sa alternacijom prefiksa *~a. dijal. 342 Up. kvjadat œvenuti. 343 Oblik je rekonstruisan na osnovu s. koje Machek 674 s. dijal. kopnetiŒ. vrteti / vrtati).(< *ko-). tako|e ukr. 345 Up. i ~e{. izdubiti ne{toŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). vadnouti smatra neobi~nim. okretatiŒ (ESUM 2:483). 344 Up. pa bi se i na praslovenskom planu mogao pretpostaviti odnos *~a-vedati / *ka-vedati342 : *~a-vedeti / *ka-vedeti. koverØeØâ œvrtetiŒ (ÅSSÀ 12:18).-h. . *ko-vârteti345 (v. sli~ne slu~ajeve u kojima alterniraju prefiksi sa kratkim vokalizmom *~e. V. Bjeleti} 2005.

provoditi `ivotŒ (RMS). i tavoqiti „tavoriti. oskudno. tavoriti se „s mukom se nositi s ne~im. `ivotariti. tavorit „`iveti oskudno. bedan `ivot. odr`avati seŒ Leskovac (Mitrovi}). treba ji(h) po(h)vatati i u cev~ice od trske pometati Kragujevac (RJA) è up. tavoriti „`iveti od danas do sutra. pentrati seŒ. kretati se prikrivenoŒ. proturatiŒ. zast. `ivotariti. sg. verati se „puzati se. tavorit „s mukom pre`ivqavati. verati / verati impf. RSA). œoskudno `ivetiŒ Potkozarje (Dalmacija). œskrivati. koji bi mogao biti u vezi sa vrdati. zavla~itiŒ: U grm glave ne verala (Vuk.Œ Zagara~ (]upi}i 1997). za{everet pf. privla~iti se. 346 . tavorim 1. `ivotariti. u semanti~kom pogledu oblik {verdat „lo{e hodati slabim nogama. s mukom. {everet ({everel pt. spoticati seŒ. zlopatiti se. œobigravati. oskudno provoditi. tavoriti œnemati snage za rad. 347 Up. preterano {tedetiŒ Uskoci (Stani}). mu~iti seŒ (RMS)347 do-ta-voriti pf. „zanositi se u hoduŒ Ozaq (Te`ak 1981). uop{te `iveti. `ivotaritiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œtumarati. iznemo}iŒ Aleksandrovac (gra|a ERSJ). lutatiŒ. provoditi u~mao. 1966:300) ?{i-veriti impf. po{everet Orlec (Houtzagers 1985:365)346 {u-ver-qiv adj.) „klizati se. koje {ivere od ko{nice. izdr`ati do nekog vremena tavore}i. „pro`iveti. krivudatiŒ (RSA) VORITI ta-voriti impf. „`iveti te{ko. Unac (Jovi~i}). pro`ivqavati. vrzmati seŒ: Svak se vere da u gorwe ~elo sjede. jedva sastavqati kraj s krajem. œte}i. u bolesti i sl. prazan. „polagano letetiŒ: Matice. „nekako `iveti. posrtati. oskudevati. `ivotare}iŒ (RSA) Up. saplitati se u hoduŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). œprovla~iti.OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 159 OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 8) VERATI / -VERITI {e-veriti impf. œprovla~iti se. trajati u oskudicama. oskudno `ive}i.. vrteti se. „zakr`qaoŒ Ma~va (Nikoli} B. kuburitiŒ (RJA).

usukan.-dubr. pisca XVI veka. „vita miseraŒ Lika (RJA) ~a-vora f. pa nikud ma}i! Banat (RSA) o-~a-voriti „zakr`qaviti. „lagano se kretati. 348 . nako {to ga vorim su po malo spla~ina Tre{wevo (RSA)349 voriti „varatiŒ (kod dva dalm. œkretati se bez snage. (RJA)348 ~a-vorewe n. ispetqati se (iz ~ega).160 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI is-ta-voriti „provesti te{ko `ive}i. Nije jasno spada li ovamo glagol o-}a-voriti „izazovno zadi}i sukwuŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. tuvirati „postepeno ~ileti. RJA). œnapor. œpeskovit (o terenu). izraz voriti du{u „jesti samo toliko da se ne umre od gladiŒ Mora~a (RSA). lo{ (o zemqi)Œ Ro`aje (Had`i}) è up. navor œid. RJA) pro-ta-voriti „id. teret. œ`ivotaritiŒ. tuvij e rat „tumaratiŒ. gubiti snagu. pre`iveti (odre|eni period vremena)Œ: Samo da se istavorimo iz zime Vojv. trud. protavorit Vasojevi}i (Bori~i}) tavorewe n. postati r|av. (Vuk. u telu se zgr~itiŒ sredwa Dalm. malaksaloŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). mukaŒ. 349 Up. ~avor) {-~a-voriti se „zguriti se poput ~avkeŒ Lika (RJA) {-}a-voriti se „stisnuti se. poboqevatiŒ. „bolovati s vremena na vreme. RJA) zavor m. œzasukan. u~matiŒ Lika. „zakr`qati. œpomalo raditi. œsporo. nemo}no hodati. vrlo ostarjetiŒ Kostajnica. mr{ati.v. „mu~iti se u siroma{tvu i starostiŒ Lika (RJA) za-~a-voriti pf. Lika (Skok I 301 s. „troma i neuredna `ena koja samo sediŒ Ozaq (Te`ak 1981) ?~i-vorqiv adj. voriti impf.Œ (Vuk. RJA).Œ Uskoci (Stani}) zavorqiv adj. pokvariti se (o vremenu)Œ: To vreme za~avorilo. pipavo raditiŒ. (RSA) pre-ta-voriti „kukavno pro`ivetiŒ (Vuk.). ~vornovat (o drvetu)Œ Piva (Gagovi} 2004) VIRATI tu-virati / tu-vijerati impf. radukatiŒ Uskoci (Stani}). Vasojevi}i (Bori~i}) ~a-voriti impf. istavoriti se „izvu}i se. „okrenuti na nepogode. mrdukatiŒ. „veoma oskudno hranitiŒ: Nemam ni{ta davat krmetu. pro`iveti tavore}iŒ Du~alovi}i. mo}Œ Piva (Gagovi} 2004). naprezawe.

RSA) ga-vrani} m. œhodati mrse}i i gaze}i {to (travu)Œ: Sa mi je {enica polavrana — Gdo je tut lavral? Ozaq (Te`ak 1981). je vrlo hr|avo za repu. vira{. „oporaviti se nakon bolestiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) ot-ko-vrat se „otkraviti se. moji ba{ viraju? Para}in. „krivonogŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) ?ha-vrati impf.OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 161 tuvijerat „lutati. uspevati. gavrawe. bujatiŒ: Neposredno |ubrewe . Vr{waci smo. „igrati se naro~ite igre {tapovimaŒ Ba~ka (Vuk. nestajatiŒ: Ama ne{to. nesposoban ~ovekŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) è virati impf. „rasti. „nahodati seŒ id. oporaviti seŒ: Neka ga malo. sg. œid. puno hodatiŒ: Al se nakovral dok se isprt’l gori Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990) na-ko-vrat se pf.. napredovati. jer trava onda brzo vira — Ne viram ka drugi qudi. zga|aju svi drugi svojim {tapovima wegov {tap. len{tina. „~ileti. a.Œ Fru{ka gora (RSA) ?ko-vrat (se) impf. besciqno i}iŒ Zagara~ (]upi}i 1997). {vrqati. tuvirkati dem.) o-ko-vrat se pf. lavrat „pri~ati koje{tarijeŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) ?le-vrav adj. pa ima kad da radi Crna Reka (Markovi} 1986) è virati impf.. Koji pogodi bude misto wega gavrani} Otok (RSA). Sve {to radi. biti neraspolo`en za posao i umoran pa se naglo prenuti i postati ornijiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990) ?la-vrati impf. a gavrani} baci svoj {tap u vis. ja ostado’ ka’ petli} — [to su ti krxavi pili}i. „blesan. „brbqati koje{taŒ. „vrsta de~je igre {tapovima. eto. bazati. skitati. Uskoci (Stani}) tu-vijer m. ^im baci. koji su ti jadi? — Viraju `ita na ovoj su{i Piva (Gagovi} 2004) o-ko-virka 3. vira mu Le- va~ (RSA) -VRATI ga-vrati se impf. jedan igra~ u toj igriŒ: Svako dete uzme svoj {tap u ruku. gavrawa~a f. pf. „te{ko raditi. (ibid. bolan. „gaziti (po biqu)Œ: Ne havrajte po {enici — Nigdo mi je su salatu pohavral Ozaq (Te`ak 1981) . „oja~ati. nek se odmori dok okovirka.

up. *uer. rus. Iliadi 2001:10–32. pri ~emu se upu}uje jo{ i na *kovyriti / *kovyr’ati. vãvreti „turiti. la-. gde se ova osnova tako|e javqa u prefigiranim oblicima. ~avrat Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) ~avre{a m. ~eprkatiŒ (v. oblik tako|e sekundaran u odnosu na *verti (Iliadi 2001:10. obesiti. ko-. rus. (po)re|ati. dijal. Na osnovu ove dve rus. stavqatiŒ i 3. tu-. Takav psl. kontinuanata pomenutih psl.v. verenica. *vir-. savijati (se). ka{qatiŒ (Iliadi 2001:22)352. sagnuti (se)Œ. 351 Oblik se smatra etimolo{ki srodnim sa *kovirati. oka~(iv)atiŒ: npr. osnova (verati. {e-. svodi na psl. v.({i-) na osnovu -veriti. protnutiŒ. „brbqivacŒ id. ~avrati „id. -vrati) javqaju se u kombinaciji sa slede}im prefiksima: ga-. *koveriti u kojima izdvaja osnovu *-veriti. ~a-. sakrivati. navode}i kao wegov refleks rus. veraØâ „umetati. koliko ih je izdvojio Pokorny): 1. imitiratiŒ (ÅSSÀ 12:12–13 s. 352 Kurkina 1981:333 izvodi ovaj oblik od osnove *vâreti œkqu~atiŒ.c.(sa apofonskim varijantama *vor-. vrteti (se). virati. osnovu *ver. sa razlikom u glagolskom vokalu. prefigirane glagole *kaveriti. ha-. *uer„okretati (se).) ?{e-vrat impf. (iz)ve{ati. metnutiŒ. *koveriti)351. v. zajedno sa rus. (ibid. sa~uvanu samo u spoju sa datim prefiksima. „nespretno hodatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) za-{a-vrati se pf. ~avrqati.v. Skok III 627–628 s. œkreveqiti se.„vrteti. poviti (se). *uer. stsl. povijati (se). saviti (se). ve} i zbog wegove semantike. pri~ati koje{taŒ Lika (Ajxanovi} 2002).) ?{a-vrati impf. obrtati (se). gwe~itiŒ. Oblici {everiti (eventualno i {iveriti) obrazovani su dodavawem prefiksa {e. veraØâ œtrpati.). on se.„vez(iv)ati. potvrde Iliadi rekonstrui{e psl. *var-) < ie. (ibid.162 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?~a-vrati impf. „teturatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) · Svi navedeni oblici svode se na psl. Fasmer I 293). ta-. spota}i seŒ id. . (na)nizati. Neke od s. savijatiŒ (v. daqe. savijati. Sli~na je situacija i u ruskom.Œ Ozaq (Te`ak 1981). kaveriØâ œbolovati. {a-. daqe. vrijeti se. -veriti. istu rekonstrukciju daje Varbot 1976:40). dijal. gurati. 353 Naveli smo ga ne samo kao pandan samostalno neposvedo~enom glagolu -veriti.-h. *verati. sagibati (se). œbrbqati. *vâr-. {u-. stavqati. -voriti. sekundarnu u odnosu na *verti (l. Pokorny 1150–1152350). vãrvâ. ose}ati se lo{e. „splesti se. korena (od mogu}ih 13. provãreti „proturiti. koveriØâ œslamati. [to se ti~e glagola verati353. oblik pretpostavqa i Kurkina. npr. 350 Materijal koji je izlo`en uglavnom se svodi na dva ie. okretati.

c.). Tako se pretpostavqeni semanti~ki razvoj 354 Up. Osim potencijalnog albanizma voriti œoskudno hranitiŒ. viraØâsà œvrteti se. vario. Pridev {uverqiv œzakr`qaoŒ354 sadr`i prefiks {u-. Skok ga samo registruje. (sa stepenom du`ewa u korenu) ~e{. bez komentara i re{ewa (Skok III 448 s. dijal. {uvery pored osnovnog uvery œkrivŒ. i {uveqiv œuvenuo. oblik sa drugim stepenom korenskog vokalizma i drugim prefiksom. neugledna osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). rus. up. U svetlu ove pretpostavke. v. {uviry. tuma~i kao kontinuante dubletnog *(o)virã. viràØâ œizvla~iti se. Pi`urica ipak ukazuje na logi~nost uzajamnih pomaka œvaratiŒ ü œzavaravati (hranom)Œ ü œoskudno hranitiŒ (Pi`urica 1987:104). jer je pomak od konkretnog ka apstraktnom zna~ewu uobi~ajeniji.OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 163 {everaØâ „kretati se. `goqava. izvode}i od wega (elizijom inicijalnog sloga)356 dijal. izvrdavatiŒ. U prilog tome ide i zna~ewe oblika zavarati „prividno utoliti (glad)Œ (RSA). obrazovan dodavawem ekspresivnog prefiksa ta-. 355 Oblike kao ~e{. viriØisà œkriviti seŒ. 357 Pi`urica tretira glagol voriti œvaratiŒ kao ranu pozajmqenicu od lat. {everiti. koje predstavqa tvorbeno-semanti~ki pandan s. iz neprijatne situacije)Œ. za~avoriti „zakr`qatiŒ. dijal. œsitna. suverit’ œ(is)kriviti seŒ. uviry. sln. uz semanti~ki pomak œ`ivotaritiŒ > œoskudno hranitiŒ (Pi`urica 1987). Konstatuju}i da se ova dva glagola ne mogu svesti na zajedni~ki etimon357. jedva odr`avati `ivotŒ prema `ivotariti (id. okretati seŒ autorka l.-h. Glagol tavoriti nema utvr|enu etimologiju. izvirovaØâsà œizvla~iti se (npr. 356 Kao paralelu navodi oblik sa istog terena votariti „`ivotariti. øomicati seŒ (Kurkina 1981:334). dijal. za semantiku up. variare „mewati. zavaravati. ukr. dijal. preina~avatiŒ. tavoriti). . {ever œkrivonogŒ itd. nedovoqno so~anŒ: [uveqivo mu zrwe na kuruznim klipovima — Nikola ka`e da su mu {uveqive kru{ke ove godine Potkozarje (Dalmacija)..v. glagol voriti „veoma oskudno hranitiŒ. mo`da u vezi sa uveqa f. sl~. {uviry œkrivŒ. a oblik tavoriti tretirati kao sekundaran. Pi`urica se glagolom tavoriti bavi posredno. Me|utim. u osnovi glagola tavoriti mogao bi biti i zast. daqe. logi~nije bi bilo po}i od oblika voriti kao ishodi{nog. {uverit’ (sa) pored (z)uverit’. sa semanti~kim pomerawem prema varati. oblik voriti „varatiŒ. ovaj oblik bi se sa podjednakom verovatno}om mogao posmatrati i kao rezultat metateze od tavoriti. koji se tuma~e kao kontinuante osnovnog *(o)verã (Havlova 1979:137–139)355. U tom slu~aju treba pretpostaviti obrnut semanti~ki razvoj: œoskudno hranitiŒ > œ`ivotaritiŒ.

164

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

œoskudno hranitiŒ > œ`ivotaritiŒ pro{iruje novim zna~ewskim karikama, pa dobijamo slede}i niz: œvaratiŒ > œzavaravati (hranom)Œ > œoskudno hranitiŒ > œ`ivotaritiŒ. [to se ti~e samog oblika voriti „varatiŒ, on bi se mo`da mogao smatrati apofonskom varijantom od varati358, up. rus. vor „lopovŒ359; za odnos voriti : varati up. koriti : karati, umoriti : umarati, lomiti : lamati360 (detaqnije v. Bjeleti} 1999). Ako bi se pratila druga semanti~ka linija, sadr`ana u zna~ewu: œs mukom se nositi s ne~im, mu~iti seŒ, glagol tavoriti mogao bi se dovesti u vezu sa oblicima tipa zavor m. œnapor, naprezawe, trud, teret, mukaŒ: Za to ti nije potreban zavor — Nije to veliki zavor, navor œid.Œ: Ti nikad ne}e{ da u~ini{ ni najmawi navor, regularnim derivatima glagola zavrijeti pf. œzapeti svom snagom da bi se obavio neki te`ak posao, napregnuti se u najve}oj mogu}oj meriŒ, zavirati impf. œzapiwati iz sve snage, naporno raditi, natezati se u raduŒ: Ne zaviri toliko, odrije}e{ se Uskoci (Stani}) i navreti / navrijeti pf. „napregnuti se, zapeti, navalitiŒ, œupreti, pritisnutiŒ, œn a m u ~ i t i s e, n a p a t i t i s eŒ: Na ovo dete, mori, navre sas wega! Vu~itrn, navirati impf. œs mukom se probijati, guratiŒ, œtruditi se da se ne{to postigne, upiwati seŒ (RSA)361. Posredan dokaz da se glagol tavoriti mo`e objasniti kao spoj prefiksa ta- i osnove voriti jeste tvorbeno i semanti~ki blizak glagol ~avoriti „mu~iti se u siroma{tvu i starostiŒ. Zanimqivo je da ni ovaj glagol nema jedinstveno prihva}enu etimologiju. Skok tuma~i ~avoriti i wegov prefigirani oblik o~avoriti kao denominale od ~avor m. „{togod malo o ~em se jedva mo`e `ivetiŒ Srbija (RJA), s napomenom da je definicija zna~ewa ove imeni358 Skok III 565 s.v. var smatra ju`noslovenski glagol varati „decipereŒ pozajmqenicom iz frana~kog waron „pa`qivo slu{ati, voditi ra~una o nekome, ne~emuŒ. Druga~ije tuma~ewe nudi Varbot 1976:41. Up. i Snoj 807 s.v. varovati. 359 Fasmer I 350 s.v. vor smatra da je re~ najverovatnije srodna sa vraØâ, vru „lagatiŒ < *vâraØi, *vâré (u naøomeni Truba~ova s.v. vraØâ, vru (id. 361) stoji da je ova re~ novo obrazovawe i ujedno se citiraju tuma~ewa koja je dovode u vezu sa vrïØi „kiøeØiŒ > „brbqatiŒ i za-vereØâ, za-vora, uø. ølesØi, søleØni). Druga~iju i detaqniju etimolo{ku analizu ovih re~i daje Varbot 1976:39–41. 360 Up. Varbot 1984:30–40. Kratkosilazan akcenat na korenskom slogu varati ukazivao bi na staro iterativno obrazovawe tipa klawati : kloniti, vra}ati : vratiti, no naglasak voriti bi u tom slu~aju morao biti sekundaran. 361 Ovamo mo`da i va-vriti se „mu~iti se, baktati seŒ: Daj mi to dete, da ga nosim babi, nek’ se ona s wim vavri Leva~ (RSA) (< *vã-vâreti?, za inicijalno va- up. vavijest, vavijek).

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

165

ce, data na osnovu jedinog primera: ima ~avor i dvije strijele, tj. „malo, `ivi sirotiwskiŒ – nejasna (Skok I 301 s.v. ~avor)362. Glagol ~avoriti pomiwe se i u oba praslovenska re~nika, gde se dovodi u vezu sa bug. dijal. ~avrim se „maziti se; sme{iti seŒ, ~àrvam se „od bola, tuge, ~e`we sahnuti, venuti, propadatiŒ, ~’uree „slabiti, venuti, sahnuti, gubiti snaguŒ, rus. dijal. ~avereØâ, ~avreØâ, ~avriØâ „bledeti, venuti, kr`qati, sahnuØi; bolovati; gwileti; gubiti zdravqe, snagu, poboqevatiŒ, ukr. ~evriØi „slabiti, mr{aviti; venuti, propadatiŒ, blr. ~aurácâ „id.Œ, dijal. ~auråcâ „slabiti, mr{aviti; venuti, propadatiŒ, ~avricâ „sahnuti, propadati npr. od gladi, dugog ~ekawa na nekogaŒ, ~auracâ „slabiti, gubiti snaguŒ, ~åuracâ „slabiti, propadati od gladiŒ itd. U krakovskom re~niku se konstatuje da su veza isto~noslovenskih i ju`noslovenskih potvrda, kao i sama wihova etimologija – nesigurne. Za neposrednu osnovu rekonstruisanog oblika uz rezervu se uzima slabo posvedo~en pridev *~avrã > rus. dijal. ~avráè „mr{av, slab, uveoŒ, eventualno i s.-h. dijal. ~avor363 i upu}uje sa na lit. kiauras (*keuro-) „pocepan, poderanŒ, pa se sve re~i u krajwoj instanci svode na ie. *skeu- „se}i, odvajati, grebati, strugatiŒ (SP 2:119 s.v. *~avreti). U moskovskom re~niku rekonstrui{e se ne{to druga~iji psl. øredlo`ak, oblik *~avâreti, okarakØerisan kao prefiksalna izvedenica sastavqena od ekspresivnog elementa *~a- i glagola *vâreti „vreti, znojiti se, sahnutiŒ, odaØle zaØim „kr`qatiŒ, „venutiŒ, „zlopatiti seŒ (ÅSSÀ 4:32), up. i Kurkina 1981:333, Kurkina 1992b:190. Na istu psl. osnovu Kurkina l.cc. svodi i rus. dijal. kaveriØâ œbolovati, ose}ati se lo{e, ka{qatiŒ, zakovreØâ œsmrznuti se, pokriti ledenom korom (na poledici)Œ, zaskovreØâ œusahnuti, postati krut od vru}ine, mraza, su{eŒ, odatle zaskovrina œne{to {to je usahloŒ, s tim {to su ovi oblici obrazovani pomo}u prefiksa ka- / (s)ko-. Iako je izvo|ewe zna~ewa œvenuti, sahnutiŒ od osnovnog œvreti, kqu~atiŒ sasvim legitimno, situacija se komplikuje kada su u pitawu ostala sekundarna zna~ewa, tj. œkr`qatiŒ, œslabiti, malaksatiŒ, œpoboqevati, bolovatiŒ, œoskudevati, mu~iti seŒ. Stoga ima
362 Ona je, zapravo, pogre{na. Pravo zna~ewe je: „ima tobolac i dve streleŒ, po{to je ~avor od ~ahor, up. sl~. ~achor „tobolac za brusŒ. Daqe je ova re~ svakako u vezi sa ~ahura. Sa ovako protuma~enom re~i ~avor glagol ~avoriti te{ko da mo`e imati ikakve veze. 363 Ova re~ svakako ne pripada ovamo, v. prethodnu napomenu.

166

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

poku{aja da se ova zna~ewa objasne u okviru gnezda glagola *verti, *vâro — tim pre {to je jedno od wih i realno zasvedo~eno me|u wegovim kontinuantama, up. s.-h. zavreti / zavrijeti „klonuti, zanemo}i; malaksati, oslabiti, zamretiŒ: Jelka ... pane na travu, sku~i se i ulo`i
glavu me|u koqena. Tako skupqena i savita ka’ u klupku, opet zavre i obumre CG (RSA) — v. gore tuma~ewe pomenutog rus. kaveriØâ œbolova-

ti, ose}ati se lo{e, ka{qatiŒ (< psl. *kaveriti), koje je ponudio Iliadi 2001:22. U odre|ivawu etimologije osnovnog voriti (sadr`anog u tavoriti i ~avoriti)364, tj. u wegovom pripajawu gnezdu *verti, *vâro, od presudnog su zna~aja oblici {-~a-voriti se „zguriti se poput ~avkeŒ: [~avorila se, do{la ka ~ava365 i {-}a-voriti se „stisnuti se, u telu se zgr~itiŒ, koji pokazuju da je wegovo izvorno zna~ewe œsaviti se, iskriviti seŒ, up. i pridev zavorqiv œzasukan, usukan, ~vornovat (o drvetu)Œ, tj. œiskrivqen, savijenŒ366. I upravo je ovo zna~ewe moglo poslu`iti kao osnova iz koje su se razvila zna~ewa œkr`qatiŒ, œslabiti, malaksatiŒ, œpoboqevati, bolovatiŒ, up. i ukr. dijal. viriØisà „kriviti se, savijati se (o dasci)Œ (ESUM 1:403) prema zviriØi „iscrpsti, izmoriti (o bolesti)Œ (id. 2:251), kao i gorepomenute rus. dijal. glagole koveriØâ œslamati, s a v i j a t i, gwe~itiŒ i kaveriØâ œbolovati, ose}ati se lo{eŒ. Pravilnost ovakvog tuma~ewa potkrepquju mnogi primeri koji svedo~e o me|usobnoj povezanosti zna~ewa œsavijati se, sagibati se, kriviti seŒ i œslabiti; bolovatiŒ, up. zakovrnuti (v. vrnuti), iskope~iti se (v. pe~iti), ukoviqiti (v. viqiti) itd.
364 Kako se ovi glagoli sre}u na terenu gde se glas h gubio pre wihovih prvih zapisa, moglo bi se pomi{qati i na glagolsku osnovu *hvor-, zastupqenu u psl. *xvorati, xvoreti, up. csl. hvorati, rus. hvoramâ, ~e{. choreti, dlu`. chores, poq. zast. chorze}, dijal. chorza}, rus. dijal. hvoremâ, ukr. hvorimi / horimi, blr. hvaråcâ, sve: „bolovati, pobolevati, slabitiŒ (ÅSSÀ 8:128 s.vv.). Tamo se rekonstrui{u jo{ pridev *xvorã(jâ) „bolestan, mr{av, lo{Œ (id. 131–132) i wegove izvedenice *xvoroba (id. 128), *xvorostâ, *xvorota, glagol *xvorovati (id. 129). Zna~ewe ove osnove dobro se sla`e sa semantikom glagola tavoriti, ~avoriti, no tek bi eventualna potvrda sa h ili f dala potrebnu izvesnost wihovoj rekonstrukciji kao *ta-/~a-hvoriti. U dilemi izme|u *voriti i *xvoreti kao osnovnog glagola treba uzeti u obzir i rekciju. Glagol voriti je tranzitivan, a psl. *xvoreti, *xvorati — intranzitivan, kao i tavoriti u najve}em broju primera (refleksiv tavoriti se slabo je potvr|en), {to bi ukazivalo da je tu -iti < -eti (tip slabiti intr. < *slabeti) (v. Bjeleti} 1999:123). 365 Definicija zna~ewa o~igledno po~iva na narodnoj etimologiji, koja ovaj neprozirni glagol zbog fonetske sli~nosti dovodi u vezu sa imenicom ~ava œ~avkaŒ. 366 Pridev zasukan, kojim se defini{e pridev zavorqiv, ima zna~ewe œuvojit, vijugav, spiralanŒ (v. RSA).

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

167

Ovamo verovatno spada i pridev ~ivorqiv œpeskovit (o terenu), lo{ (o zemqi)Œ, budu}i da je wegovo zna~ewe zapravo konkretizacija op{tijeg zna~ewa œslab, lo{Œ; za inicijalno ~i- up. rus. dijal. ~ivreØâ, ~ivereØâ œmr{aviti, sahnutiŒ (ÅSSÀ 4:32). Ukoliko se ipak ne radi o prefiksalnoj izvedenici, mogu}e tuma~ewe bi bilo da je oblik ~avoriti izveden sufiksom -or- (o ovom sufiksu v. SP 1:54)367 od ~aviti impf. „`iveti od danas do sutra, tavoriti, ~ametiŒ, u~aviti pf. „oslabiti, omr{aviti, iznemo}i, imati vrlo iznuren izgledŒ, up. i ~avuwati impf. „biti sasvim iznemogaoŒ, œprovoditi `ivot u bedi, bedno `ivetiŒ, ~avo m. „mr{av, iznemogao mu{karacŒ Uskoci (Stani})368. Iz ovog ugla prate}i paralelizam oblika tavoriti i ~avoriti, dolazimo do glagola taviti, tavim „propu{tati vodu, tajati, curitiŒ: Taviti re~e se o kakvoj `idini, kad kroza sud pomalo probija — Vino kroz ba~vu tavi Makarsko primorje (RJA) koji bi, bez obzira na nepodudarnost akcenata i zna~ewa, mogao biti ekvivalent glagola ~aviti. Taj odnos ekvivalentnosti uspostavqa se preko slede}ih relacija — ~aviti „tavoritiŒ : ~ajati „`iveti u te{ko}ama, zapadati u neprilikeŒ, œo~ajavati ~ekaju}i nekoga ili ne{to, bri`no i{~ekivatiŒ, œdugo se pe}i, pretvarati se u izgoretinu (o hlebu)Œ Uskoci (Stani}), „patiti, o~ajavati, bri`iti, slabitiŒ Piva (Gagovi} 2004), ~ajet „~amiti, nestajatiŒ Kosovo (Elezovi})369 = taviti „propu{tati vodu, tajati, curitiŒ : tajati „curiti, kapatiŒ, fig. œrastapati se, nestajatiŒ Sew, tajati: Ba~va taje — Vene, ~ezne, gasne, blidi, sahne, gine, kopni, taje (o zaqubqenom ~oveku) Ba~ko i Sremsko Podunavqe (RJA). Na taj na~in bi se, po ve} uo~enom paralelizmu, i razmatrani glagol tavoriti mogao objasniti kao izvedenica sufiksom -or- od taviti. I dok je glagol tajati sveslovenski i praslovenski (Skok III 434 s.v. tajati), oblik taviti bi, ve} s obzirom na svoj areal, mogao biti romanizam, od lat. tabere „topiti se, nestajatiŒ, sa romanskim prelazom intervokalskog -b- u -v-370 (v. Bjeleti} 1999:123–124).
Na materijalu na{eg jezika v. Bjeleti} 1994:269. Za ovakvu tvorbu up. lav-or-iti (lah-or-iti) „piriti, pirkatiŒ : lahati „hodati brzoŒ, mav-or-iti „mahati, klatiti, wihati, kretati tamo-amoŒ : mavati (mahati) „~initi nagle pokrete ne~im tamo-amoŒ (RSA). 369 Ovaj srpski oblik navodi se u SP 2:107–108 s.v. *~ajati : *~ati i u ÅSSÀ 4:10–11 s.v. *~ajati. 370 Up. i nem. tauen „topiti seŒ.
368 367

168

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

U obliku tuvirati izdvaja se prefiks tu- dodat na osnovu virati (< *virati), koja je u formalnom pogledu iterativ od vrijeti (< *verti). Iako se ova osnova prete`no javqa u prefigiranim obrazovawima, oblik virati œ~ileti, nestajatiŒ pokazuje da se ona mo`e pojaviti i samostalno, up. i rus. dijal. viraØâ œ(raz)bacati kojekuda, kojekakoŒ, œplesti (opanke, korpe, mre`e); spajati delove mre`eŒ, œplesti kojekako, raditi ne{toŒ, œmakar kako pri{itiŒ, viraØâ œzaokretati (o putu)Œ, viràØâ œizvla~iti se od ne~ega, izvrdavatiŒ (o ruskim potvrdama v. Havlov a 1979:138; Bory s 1991:24 ; Varbot 1995:63; Vlaji}-Popovi} 1999:114; ^erni{ 2003:223–224). Oblik tuvijerati mogao bi se smatrati pseudojekavizmom, up. npr. kumnpijer m. œkrompirŒ Uskoci (Stani})371, kopijeran adj. „`iv, `ivahan, krepak, odva`anŒ id. (v. periti), natoklije~iti pf. œizdi}i, nadi}i, uzdignutiŒ (v. -kle~iti). Osnovna zna~ewa glagola tuvirati jesu œtumaratiŒ i œpoboqevati, slabiti, ~iletiŒ. Kad je u pitawu prvo zna~ewe, razmatrani glagol ima potpune semanti~ke paralele u nizu oblika iz jugoisto~ne Srbije, up. poviram se 1. sg. œpotucati se, tumaratiŒ Pirot (@ivkovi}), „du`e se zadr`avati na nekom mestuŒ Vrawe (Zlatanovi}), sviram se œlutati besciqnoŒ id. (ibid.), spoviram se œpovla~iti se, vu}i se, besciqno i}i tamo-amoŒ, sneviram se œmajati se, skitatiŒ Leskovac (Mitrovi}), ali i na slovenskom severu, up. poq. poniewiera} sie œtumarati, lutati, skitatiŒ. Svi navedeni oblici svode se na psl. *virati, iterativ od *verti (v. Borys 1991:22–25; Vlaji}-Popovi} 1999:113). Kad je u pitawu zna~ewe œpoboqevati, slabiti, ~iletiŒ, glagoli tuvirati, virati imaju svoj semanti~ki pandan u ukr. dijal. koviriØi „bolovati, mr{aviti, slabiti, propadatiŒ (ESUM 2:485). Ovaj glagol, u ESUM l.c. okarakterisan kao nejasan, bez ikakvih prepreka mo`e se uvrstiti me|u kontinuante psl. *verti, *vâro, s tim {to se kod wega ispred osnove javqa prefiks ko-. Ovamo verovatno spadaju i ukr. dijal. kováriØi œpoboqevatiŒ, kováràØi œdugo bolovatiŒ (ÅSSÀ 12:17 s.v. *kovyriti / *kovyr’ati (se)). Uprkos predlo`enoj rekonstrukciji (koja odra`ava sekundarno preoblikovan vokalizam osnove), autori smatraju da su potvrde izlo`ene u odrednici pre u vezi sa psl. oblicima *kovirati i *koveriti. Prvi oblik se tuma~i kao spoj zameni~kog prefiksa *ko- i *-virati, iterativno-durativnog oblika glagola *-verti (id. 13–14)372, a drugi kao etimolo{ki identi~an
V. Skok II 215 s.v. krumpir. Psl. oblik rekonstruisan je na osnovu rus. dijal. koveràØâ œ~a~kati, ~eprkatiŒ i poq. zast. chowiera} œwihati se, klatiti seŒ. Sasvim druga~iju etimologiju poqskog glagola (< psl. *xvejati) daje SEK II 308 s.v. xoveraá.
371 372

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

169

wemu, ali sa druga~ijim vokalom osnove (id. 12–13). O glagolu tuvirati detaqnije v. Bjeleti} 2006b. Oblik iz Crne Reke okovirka 3. sg. pf. œoja~ati, oporaviti seŒ mo`e se razlo`iti na slede}i na~in: o-ko-vir(k)a. U pitawu bi, dakle, mogao biti dvostruko prefigiran i deminutivnim sufiksom pro{iren glagol vira 3. sg. impf. „rasti sna`no, bujati (o rastiwu)Œ Crna Reka (Markovi} 1986), up. sa istog terena i viraje „uspevati, napredovati, izrastati (o biqu)Œ Pirot (@ivkovi}), Vlasotince (gra|a RSA), virae „rasti, `iveti, postojati, razvijati se, napredovatiŒ Timok (Dini} 1988), virajem 1. sg. œnapredovatiŒ Leskovac (Mitrovi}) (v. Vlaji}-Popovi} 1999:116, nap. 13). Isti glagol posvedo~en je u makedonskom i bugarskom, up. mak. viree œrasti, bujatiŒ, bug. vireà œrasti, dobro se razvijati (o biqkama)Œ. Bugarski glagol dovodi se u vezu sa bug. virà œdizati, izdizatiŒ (= s.-h. viriti), koje se smatra srodnim sa vra œguratiŒ < *verti (BER 1:151)373. ^erni{ ovim leksemama prikqu~uje i s.-h. viriti, posvedo~eno samo u izrazu ni viri, ni piri œne raste, ne uspevaŒ (RSA)374, konstatuju}i da je svima wima svojstvena semantika kretawa usmerenog ka gore, uvis, iz koje legitimno proizlazi semantika rasta, izrastawa. Autorka pri tom smatra da svi pomenuti oblici pripadaju gnezdu *ver- / *vâr- / *vor- œgurati, spajati, zatvaratiŒ (^erni{ 2003:221). Up. i Varbot 1995:62–63, koja ovamo sme{ta, pored s.-h. viriti œdelimi~no se videti iznad (ispod, iza) ne~ega, {tr~atiŒ, jo{ i bug. navira œpodi}i (posudu, da bi se pilo)Œ375.
373 Iliadi svodi bug. virà œdizati uvis, dizati (glavu, nos)Œ na psl. *virati, pod uslovom da nije u pitawu refleks psl. *vyr’ati (Iliadi 2001:24). [to se ti~e bug. vireà „rasti (o biqci)Œ, Georgiev 1985:193 ga izvodi od lat. vireo „zeleneti se; biti sve`, bodar, jakŒ, dok Mladenov 67 pomi{qa na srodstvo sa virã I, II. 374 Up. i potvrdu ovog izraza iz Dubrovnika: ni piri, ni viri / niti piri, niti viri œka`e se za ne{to {to slabo napreduje (naj~e{}e o rastiwu)Œ: Presadi}u ovo cvije}e, jer ovako ni piri, ni viri — Djeca niti piru, niti viru! (Bojani}/Trivunac 2002). 375 S druge strane, oblik okovirka ima potpunu semanti~ku paralelu u glagolu kovarnuti (se) pf. „oporaviti se, oja~ati u fizi~kom smislu (posle bolesti, slabosti), otrgnuti se, oteti se; po~eti br`e rasti, napredovatiŒ U`ice, Zlatibor, Jadar (RSA). Stoga Vlaji}-Popovi} l.c. pomi{qa na mogu}u vezu ova dva oblika uprkos neregularnoj vokalskoj alternaciji. Ovde svakako treba pomenuti i pridev kovaran „`ivahan, okretan, ~ioŒ Lika (RJA), Sanyak (RSA), œmlad, ko~operanŒ Dvorska, Jadar (RSA), iako wegov odnos sa glagolom kovarnuti nije jasan. Pomenuti pridev, ali u zna~ewu „lukav, podmukao, pokvaren; koji nanosi zlo, zaoŒ (koji navodi Skok II 171–172 s.v. kovati) dovodi se u vezu sa glagolom kovariti „~initi kovarstva, spletkaritiŒ, up. kovarnik, kovarno, kovarstvo, tako|e rus. kovarnáè, za ~iju etimologiju up. Fasmer II 270; v. i ÅSSÀ 12:8–10 s.vv. *kovariti (se), *kovarâ, *kovarânã(jâ) (gde ipak nije obja{wen semanti~ki aspekt navedenih slovenskih potvrda). U seman-

170

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

Sledi niz leksema u kojima se mo`e izdvojiti osnova *vârati. Ovu osnovu rekonstrui{e Varbot, pretpostavqaju}i da je psl. *verti, *vâro u pojedinim dijalektima razvilo zna~ewe œobmawivatiŒ i da se samo u tom zna~ewu preobrazilo u *vârati, *vâro, odakle rus. vraØâ œlagatiŒ (Varbot 1974:40). Semanti~ki spektar kontinuanata ove osnove ipak je ne{to {iri. Iliadi ovamo svrstava bug. dijal. vra se œgurati se, me{ati se, uplitati seŒ, rus. vrannáè œpleten, zavojitŒ, ka{. ribarski termin vera œdeo ribarske mre`eŒ (Iliadi 2001:22–23). Ista osnova izdvaja se u psl. *gavârati / *gavâriti, koje se tuma~i kao spoj ekspresivnog prefiksa *ga- (varijante od *ka- / *ko-) i glagola *vârati, *vâriti (ÅSSÀ 6:112–113)376. Oblik *gavârati ujedno je i psl. predlo`ak gorepomenutog gavrati se „igrati se naro~ite igre {tapovimaŒ377, up. i gavrani} „vrsta de~ije igre {tapovima, gavrawe; jedan igra~ u toj igriŒ, gavrawa~a œid.Œ. Ta~nost predlo`ene rekonstrukcije potvr|uju istozna~ni oblici bez prefiksa ga- (< *ga-), koji tako|e pripadaju gnezdu glagola *verti: vrana / vrana f. œ{tap, motkaŒ: Ako ne h}ene, a ja }u vranom CG, Vranawe je de~ija igra sa palicama (vranama) Hrv., odatle vranati se / vranati se impf. œigrati se de~ije igre u kojoj se ba~eni {tap ga|a drugim {tapom dok letiŒ Banija (RSA). Imenica vrana svodi se na psl. *vorna (v. Iliadi 2001:81, koji navodi druge slovenske kontinuante ovog psl. oblika). Oblik kovrat (se), ukoliko uop{te spada ovamo, sadr`i prefiks ko-. Kao wegova relativna tvorbeno-semanti~ka paralela mo`e poslu`iti sln. kabrati „trapavo i brzo se pomicatiŒ (Kurkina 1981:335), dok prefigirano o(t)kovrat se „otkraviti seŒ, œoporaviti se nakon
ti~kom pogledu, pridevu kovaran œ`ivahan, okretan, ~ioŒ mnogo je bli`i rus. dijal. pridev uverisØáè œ`ivahan, spretan (o detetu)Œ, koji pripada gnezdu glagola *verti, a ~ije je zna~ewe rezultat semanti~kog razvoja: œgurati, umetatiŒ > œmuvati se, vrzmati seŒ > œonaj koji se svuda vrzma, trpaŒ > œokretan, `ivahan, spretanŒ (v. Kala{nikov 2000). Odnos navedenih leksema, koje bi mogle biti u genetskom srodstvu, zahteva detaqnu analizu. 376 Pored s.-h. potvrde, glagol je rekonstruisan jo{ i na osnovu bug. gavrà se œrugati se, izvrgavati rugluŒ, dijal. gavrem œmilovati, mazitiŒ, œkaqati, sramotitiŒ, gavrà œprqati, kaqatiŒ, rus. dijal. gavraØâ œpraviti ne{to neukusno, ne~isto (o hrani)Œ, œkvariti posao, la}ati se ne~ega neume{noŒ, œlo{e ne{to raditiŒ, gavraØâsà œspremati hranu neukusno, ne~istoŒ, œprqati seŒ, gavràØâ œprestiŒ, œkvaritiŒ, gavràØâsà œdaviti se ne~im, zagrcnuti se, iska{qavati sluzŒ, gavriØâ œose}ati mu~ninu, ispu{tati zvuke kao pri povra}awuŒ, œraditi ne{to lo{e, neume{noŒ, œprqatiŒ. U krakovskom praslovenskom re~niku oblik *gavâriti smatra se ekspresivnim derivatom glagola *gaviti, sa formantom -r- (SP 7:77). 377 Skok I 556 samo notira ovaj glagol, bez ikakvog komentara.

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

171

bolestiŒ ima pandan u obliku sa drugim stepenom korenskog vokalizma okovirka (v. gore), up. i okovrnut (se) œid.Œ (v. vrnuti). U obliku lavrati œbrbqatiŒ mogao bi se izdvojiti prefiks la-, i ina~e karakteristi~an za glagole sa ovim zna~ewem378, up. labrwati, labrdati (v. lV-), laprdati (v. -prdati). Sli~na je situacija i sa glagolom ~avrati, koji sadr`i prefiks ~a-, tako|e ~est u oblicima sa zna~ewem œbrbqatiŒ, up. ~avrqati (v. vrqati), ~avrzati (v. vrgati / vrzati). Up. i rus. dijal. {ávåráØi „brbqati, pri~ati glupostiŒ, istozna~ni oblik sa drugim vokalom osnove i drugim prefiksom (Kurkina 1981:334). Interesantno je da u Ozqu alterniraju prefiksi la- i ha- ispred osnove -vrati, pri ~emu oblici koje obrazuju imaju isto zna~ewe, up. lavrati œhodati mrse}i i gaze}i {to (travu)Œ, havrati „gaziti (po biqu)Œ379, a upotrebqavaju se u gotovo identi~nim kontekstima. Oblici {evrat „teturatiŒ i {avrati „nespretno hodatiŒ, u kojima se izdvajaju prefiksi {e- / {a-, imaju potpune formalno-semanti~ke paralele u sln. {avrati „nespretno, trapavo se kretatiŒ i rus. dijal. {avraØâ „sporo hodatiŒ (Kurkina 1981:334). Kurkina l.c. u ovu porodicu re~i ubraja i sln. {ever „krivonogŒ, {everiti „hramatiŒ, ~e{. {everem „krivoŒ, sl~. {everom, heverom, ukr. {evernogiè, s kojima bi — mo`da — mogao biti u vezi i pridev levrav „krivonogŒ, ako se uzme da je obrazovan pomo}u prefiksa le-. Za druga mogu}a tuma~ewa sln. i ostalih pomenutih oblika up. Bezlaj IV 14 s.v. {avrati, 39 s.v. {ever. Analizirane lekseme svrstavaju se u nekoliko semanti~kih grupa, formiranih na bazi zna~ewa ishodi{ne psl. osnove *ver- pod koju se, u savremenim slavisti~kim istra`ivawima, podvode oblici sa slede}om semantikom: „vezivatiŒ, „trpati, guratiŒ, œupirati, zapiwatiŒ, delimi~no i „vrteti, okretati, savijatiŒ (v. Kala{nikov 1994:81). Prvu grupu ~ine oblici sa zna~ewem œkriviti, savijatiŒ ({~avoriti se, levrav), odakle se regularno razvijaju zna~ewa œzakr`qatiŒ ({uverqiv, za~avoriti, o~avoriti), œpobolevati, ~iletiŒ (tu378 Up. i `-l a -vrati zast. {atr. „brbqati, ~avrqati, }askatiŒ (RSA), {-k-la-vriti „govoriti bez smislaŒ Krk (RJA). 379 Mo`da je ovaj glagol u nekakvoj vezi sa zast. imenicom havre`â m. „korov, trweŒ (?): ... i kakav’ li mo`e báti rod ª havre`a ... (u orig. plodã ª ternjê) Venclovi} (Jovanovi} 1911:304), ili dijal. glagolom uavrit pf. œnabujati, narasti (o travi, trsci i sl.)Œ: Uavrila velika trava oko ku}e, treba ju pokosit, e se ne mo`e proj Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Za tuma~ewe oba oblika v. ERSJ 1:55 s.v. avrik.

172

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

virati, tuvijerati), eventualno i œ`ivotariti, mu~iti seŒ (tavoriti, ~avoriti, kovrat se). Posledwe zna~ewe moglo se razviti i iz osnovnog œzapiwati, upiratiŒ. Semantika te{kog, sporog, nespretnog kretawa objediwuje oblike {everiti, za{everet, po{everet, tuvirati, tuvijerati, {avrati, za{avrati, {evrat. Odatle se lako razvijaju zna~ewa œtumarati, lutatiŒ (tuvijerati), œsporo, pipavo raditiŒ (tuvirati, tuvijerati), œtrom, neuredanŒ (~avora), mo`da i œgaziti po biqu, mrse}i gaŒ (lavrati, havrati). Zna~ewe œbrbqatiŒ (lavrati, ~avrati) uglavnom se razvija iz osnovnog œvezivati, plestiŒ, up. kontinuante psl. *verzti (v. vrgati / vrzati). Relativno izdvojeno stoji zna~ewe œoja~ati, oporaviti seŒ (okovirka, otkovrat se, okovrat se) koje, uprkos gore ponu|enom tuma~ewu, kao da je nastalo po principu enantiosemije prema mnogo boqe posvedo~enom œpobolevati, ~iletiŒ, ili pak uop{te ne spada ovamo.

kukati. a eno sa‰dŠ zakoviqio Piva (Gagovi} 2004). drvo i sl. up. œprelomiti. „za(o)krenuti. na}i se pred smrtnim ~asomŒ id. „izroditi dosta dece ili mladun~adiŒ. (ibid. preturati. zapevaju}i)Œ. urlati. izvijati „izvoditi kakvu melodiju. na-ko-viqati „id. iskriviti u stranuŒ Leva~ (RSA). urlikati. Bos. Ali i ovaj onomatopejski oblik sadr`i ekspresivni pre- . œprelomiti. œnabacivati bez redaŒ Unac (Jovi~i}) za-ko-viqati pf. i{~eviqiti „i{~a{iti. fijukati.)Œ: Zakoviqi kamenom i pogodi u vrg bandijerne. iskrivitiŒ: Tako ga je gadno udario pesnicom po licu. kvariti redŒ. zavrnutiŒ.Œ Uskoci (Stani}) i{-~e-viqati „i{~a{iti. ~a{a) VIQITI za-ko-viqiti pf. œiznenada se razboleti. œumretiŒ Uskoci (Stani}) is-ko-v i qati pogrd. jadikovati.) i{-~e-viqiti „i{~a{itiŒ Leva~. omr{avitiŒ. œutonuti u san.v. œumretiŒ Uskoci (Stani}) is-ko-viqiti „sasvim oslabiti.v. skr{iti zavr}u}iŒ. Skok III 588 s. zavrnuti nagore. naglo zaslabitiŒ: Jutros je bijo na nogama. Koceqeva (gra|a ERSJ). zanemo}iŒ. Sarajevo. i{~eviqiti se „iskriviti se. skr{iti zavr}u}iŒ. ne}e se kortalisati. naricati (nad mrtvima). zavijati (o vetru)Œ (RSA) etimolo{ki se razlikuje od gorepomenutog. zanemo}iŒ. œrazboleti se. vijati „zavijati (o vuku). zavrnutiŒ. Grahovo. œodgajiti kakvu stokuŒ id. œzaputiti se. uganutiŒ (Skok I 299 s. œiskrenuti. iznemo}i. ufitiqitiŒ. i{~a{itiŒ [abac (gra|a ERSJ). hitnuti u daq (kamen. *vyti (v. „za(o)krenuti. (ibid. po}iŒ: Zakoviqio po ‰oŠvoj me}avi pro Muratovi}e. jer stoji u vezi sa viti < psl. uvrnuti. vijati1). uganuti. „baciti. nakriviti seŒ (RSA)380 380 Homonimni oblik ~e-viqiti „suvi{e glasno pevati (obi~no u pijanstvu)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). œuskome{ivati. œrazboleti se.OSNOVE: 9) VIQATI 173 OSNOVE: 9) VIQATI 9) VIQATI ko-viqati impf. pesmu (obi~no prelivaju}i glasom. œiskriviti. da mu je i{~eviqio vilicu u levu stranu! Kolubara (gra|a RSA). „izviti.) u-ko-viqiti „sasvim iznemo}i. zaspatiŒ (RSA).

i blr. ESUM 1:375 s. koji se tuma~i kao spoj prefiksa *jâz-. za~eviqati „zapeti. vila). Oblik viqati izvodi se od participske osnove vil. ~voruga. v. Ako bi se po{lo od Macenauerove pretpostavke. *viti (v. upravqaju}i ih nagoreŒ. Machek 689–690 s. daqe. „okretati mu{kom jagwetu ili {iqegu rogove ste`u}i ih da ne rastu u stranu ve} uvisŒ.v. Kao strukturna paralela navodi se rus.v.-h. Fasmer I 315 s. *kovyl’ati (se) (iskqu~ivo na osnovu rus. œuvrtati. koje se kao samostalno ne pojavquje (Matzenauer 1881:190).(*oul. glagol cevirmek. v. Kao paralela mo`e se navesti ukr. zavojŒ. sln. Skok III 600–601).: *ul. gegati seŒ izdvaja prefiks ko.v. koválàØâ (ESUM 2:485)381. a ni u ÅSSÀ. dijal. i sa *kovati. *vil-) glagola viti (up. i{~oviqiti (i i{~evrqiti) u ÅSSÀ 9:22 rekonstruisan je oblik *jâz~eviliti (dodu{e. uz napomenu da prost glagol ~eviqiti nije potvr|en (Skok I 319 s. ra{~epitiŒ(?) poslu`io tur. 381 Macenauer u rus.v. ulje. imenica dovodi se u vezu sa poq.v. zasukivati brkove.(psl. œmetnuti kowu `vale. 382 Skok registruje i fonetski blizak glagol za~eviqiti. vá-~u-vilivaØâ „lukaviti. vilàØâ. Kurkina u navedenim primerima vidi odraz alternirawa psl.i ~e-. koválàØâ „{epati. uz konstataciju da oblik bez prefiksa nije potvr|en. Pojava ekspresivnih prefiksa kod onomatopeja nije retka.: *ul-) (Kurkina 1992:88). koválâ moglo tuma~iti kao spoj prefiksa ko. vilàcâ. ekspresivnog prefiksa ~e. Oblici sa ko.174 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI i{-~o-viqiti „iskrenuti. po wegovom mi{qewu. koje se dovodi u vezu sa rus. osnovu *vi-). i ove lekseme pripadaju gnezdu glagola viti < psl.i válàØâ. nategnuti (pu{ku)Œ. sa znakom pitawa). fiks. za~equstiti. metatezom nastalo nepotvr- . Samo na osnovu s. odakle je. ÅSBM 2:142–143 s. koji se tu pojavio mo`da pod uticajem razmatranih leksema.ne pomiwu se kod Skoka. Ispred osnove viq-ati (viq-iti) alterniraju prefiksi ko. „id. ul „{upqinaŒ. s jedne strane. izvla~iti se iz neprilikaŒ.Œ Uskoci (Stani}) · Kao i glagol vitlati (koji se u krajwoj instanci svodi na psl. zaviqiti pf. potvrda). Skok smatra da je kao osnova za stvarawe glagola ra{~eviqiti (vilice kao kow) „ra{iriti.(tako Budimir 1951:229) i korena koji je u válâ „kvrga. ul. Fasmer ÇÇ 274 smatra ovu re~ neprozirnom. vilàØi. zavili~itiŒ. potvrda i{~eviqiti. kovilä{ka „okuka. koje se dovodi u vezu sa *kovylâje. s druge (ÅSSÀ 12:15). ~V-. iskriviti u stranuŒ Leva~ (RSA) è viqiti impf. iako pretpostavqa da je autohtono slovenska (ima i aloglotskih etimologija). U dopuni prire|iva~a upu}uje se na zavili~iti „zaularitiŒ. izraslinaŒ. Ova rus.i glagola *viliti / *vil’ati. osnova *vyl. U ÅSSÀ se rekonstrui{e psl. hramati. mo`da bi se i rus. ulja „oteklinaŒ (Fasmer I 368). ~ever)382.

Za zna~ewa „baciti. „izroditi. barem pretrpeli uticaj ovog glagola. „zaputiti se. nakotiqati. up. . nakovrqati pej.OSNOVE: 9) VIQATI 175 U semanti~kom dijapazonu navedenih oblika izdvaja se nekoliko zna~ewa. tako da se ~ak postavqa pitawe da li se tu radi o osnovi etimolo{ki identi~noj osnovi *vil-iti. „odnegovati. nakotiti dosta mladihŒ. „id. zamahnutiŒ. Posebno mesto zauzima zna~ewe „gajiti. ~avaoŒ (Skok III 640). i{~evrqiti. „izroditi mnogo dece. sadr`ano u usko~koj potvrdi iskoviqiti „odgajiti stokuŒ. œizroditi. Ista dilema va`i i za oblike iskoviqati. koje je poslu`ilo kao osnova za glagol za~eviqiti u zna~ewu „metnuti kowu `valeŒ. i nakoveqati „nakupiti u velikoj koli~ini. ra|atiŒ). nakoviqati u zna~ewu „izroditi dosta dece. Glagol za~eviqiti u zna~ewu „zapeti pu{kuŒ izvodi se od za~ivijati „staviti ~iviju. moglo bi se pretpostaviti da su oblici iskoviqati. nagomilatiŒ. mladihŒ. „donositi na svet.Œ Uskoci (Stani}). zanemo}iŒ > „umretiŒ (za isti semanti~ki pomak up. up. vrqati). |eno *za~iviliti. iskotiqati. koje se konkretizuje u „zavrnuti. nara|ati (dece) u velikom brojuŒ : navrqati œnabacatiŒ > œnara|ati. po}iŒ up. natovitlit. S obzirom na to da se ovo zna~ewe razvilo iz osnovnog „bacatiŒ. negovatiŒ. iskotiwati pogrd. iskoke~it se. uganutiŒ. izviqkati pf. ra|ati mnogo deceŒ. i oblike bez prefiksa viqkati impf. podi}i (decu)Œ Vrawe (RSA). Iz zna~ewa „kriviti (se)Œ sekundarno se razvilo zna~ewe „oslabiti. pej. vrqati). pokotiqati pogrd. zakovrtati. up. i Herej-Szymanska 2002:389. kvariti redŒ i œnabacivati bez redaŒ. vrnuti. zaokrenutiŒ. zakovrqiti. i{~evrqiti (v. izra|atiŒ (v. i{~evrnuti. zakovrnuti). zakovrqati. podizati (decu)Œ. Ovamo verovatno spadaju i zna~ewa œpreturati. Op{te zna~ewe je „krivitiŒ. up. klin. „negovati. „i{~a{iti. RJA). nara|ati (dece) u velikom brojuŒ (RSA)383. 383 Up. nakoviqati (ako nisu ekspresivne varijante osnovnog kovrqati pej. i kotiqati „~esto ra|ati decu. Kao relativan semanti~ki pandan mogao bi se navesti glagol odwihati „odgajitiŒ (Vuk. zatovitlit. v.

okrenuti. zavinuti se „saviti se. lepr{ati se. goniti. i{~evrnuti (v. mahati (glavom)Œ (RSA). poma}i u stranuŒ CG (RSA) ?ke-re-vija f. „i{~a{itiŒ (RSA) za-{u-vinuti se pf. „ono {to je krivo. U obliku i{~evinuti izdvaja se prefiks ~e-. u ovom slu~aju ka-. Ovo je jo{ jedan primer onomatopejskog oblika koji sadr`i ekspresivni prefiks. œviti se. skitatiŒ Uskoci (Stani}) za-{e-vijati pf. iskrivitiŒ. tj. izraz na kereviju „nagnuto. œplesti (venac i sl. poviti seŒ. *vyti. œwihati se. unakaraditi seŒ: [ta si se za{uvinula (ka`e se `eni koja nezgodno. „obrnuti. koso. œzaokrenuti se. isticati (zastavu)Œ. zasukatiŒ. œpodvrnuti. iz istog izvora zakamlijekati „umrtviti se. „lutati bez ikakvog ciqa.)Œ. œvrteti. vijoritiŒ. œi { ~ a { i t i. izgubiti glas od pla~aŒ: Ono dijete zakamlijekalo. klatiti se (o ne~emu obe{enom)Œ [umadija (gra|a RSA) · Nijedan od navedenih prefigiranih oblika nije registrovan kod Skoka. Kad se ima u vidu ovako definisano zna~ewe. „saletati. vrnuti). urlati. impf. œv i t i. i ovaj glagol stoji u vezi sa vijati „zavijati. [to se ti~e glagola za{uvinuti se. sg. gore). povezati ne{to n a k r i v oŒ. za semantiku up. obrnuti seŒ (RSA) VIJATI s-ko-vija 3. povijati (o vetru)Œ. krivinaŒ Temni}. . staviti. kukatiŒ od viti < psl. nagoniti (koga na kakav rad)Œ. ukrivoŒ: Ide na kereviju Leva~ (RSA)384 è vijati impf. „staviti na sebe ne{to {to ru`no stoji. loviti nekogŒ. iz primera se vidi da u RSA nije data precizna definicija zna~ewa. da je wegovo pravo zna~ewe: „obu}i. „juriti za nekim.176 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 10) VINUTI 10) VINUTI i{-~e-vinuti pf. œgoniti. „saviti. œrazvijati. dosa|ivatiŒ Timok (Dini} 1988) ?ka-la-vijati impf. iskrivitiŒ. lako se uspostavqa veza sa ishodi384 Ovamo ne spada oblik za-ka-vijati „izgubiti glasŒ: Ono dijete zakavijalo. nakrivo pove`e maramu) (RSA) è izvinuti pf. glasa od sebe ne pu{ta Pro{}ewe (Vuji~i}). „saviti. uganutiŒ (RSA) zavinuti pf. Kao i ~e-viqiti „glasno pevatiŒ (v. ne ~uje se pored kamlijeka- ti „tiho plakatiŒ. up.

poti~e od psl. s. Polemike izaziva vreme nastanka oblika *vinoti. Prefiks sko. 6). (v. smatra da je on nastao u procesu formirawa aspekatskih odnosa u periodu samostalnog razvitka slovenskih jezika (I. daqe).OSNOVE: 10) VINUTI 177 {nim glagolom zavinuti (se). v. 388 Za alternaciju prefiksa po. izvinuti se „saviti se. 7). mogla bi se pretpostaviti psl. {to je mawe verovatno. jeziku v. izgleda. vinem (up. Nemec. *koveji). nap. i to u oblicima zasnovanim na prevoju *voj-: a incovoia „saviti se u vidu luka. Oblik skovija tvorbeno se mo`e razlo`iti na prefiks sko-386 i osnovu vija(ti). Kao tvorbeno-semanti~ku paralelu iz istog izvora up. 387 Prefiks ko. radi o fonetskom prelazu p > k. str. Skok III 17 s. zesz. povije. a kao semanti~ke paralele up. viti). O reliktima ovog psl. nap. U tom slu~aju. viti). *sko-. glagola u s.(i ovde umetnut) i osnova vijati.v. Poradnik Jezykowy 1957. prema Varbot 1984:136. kao i na wegovo leksi~ko-gramati~ko zna~ewe. u vezi sa *vixati (intenziv tipa *maxati od psl. s-po-re|ujem itd. *viti. kako je u govorima jugoisto~ne Srbije izrazito produktivan model dvostruko prefigiranih glagola tipa s-po-viram se. izviti seŒ u ÅSSÀ je sme{teno (dodu{e. a prefiksalni element -{u. S druge strane. ko-387 mo`e biti prefiks koji alternira sa po-388 ili se pak.v. *jâzvixnoti (9:95). dok Nemec. s-po-padnem „zaokupiti.v. logi~na je pretpostavka da je i ovaj glagol obrazovan po istom modelu.up. s obzirom na poznu fiksaciju ovog glagola u neprefigiranom obliku u odnosu na prefigirane. starina i za oblike **jâz-~e-vinoti se i **za-{u-vinoti se. incovoiere. Polskie czasowniki na -na}. s-po-pnem „zaokupiti.-h. 6 (15).i ko. ekspresivni prefiks {e. Ako bi Vajanovo stanovi{te bilo ta~no. U obliku za{evijati uo~ava se kombinacija istih tvorbenih elemenata: „obi~anŒ prefiks za-. Skok III 600–601 s. povije : kovije „ve|eŒ (v. Snoj 717)385. 259. s-ko-vitli „spopastiŒ (v.javqa se i u rumunskim slavizmima poreklom od glagola *viti. Oba pomenuta oblika obrazovana su od perfektivnog vinuti. ÅSSÀ 12:13 s. koje se tuma~i kao slo`enica *jâz i *vixnoti.v. s-po-vrtim. iterativ od viti. Vajan ga.ume}e se radi poja~avawa negativne nijanse zna~ewa. u svojstvu paralele) s. obuzetiŒ.v. Vlaji}-Popovi} 1999:114. Me|utim. cit. Borys 1999:75–76. 385 386 . koji je nastao kombinacijom s-mobile i prefiksa *ko-. incovoiga „krummenŒ (Skok III 600–601 s.-h. smatra praslovenskim (Vaillant III 231–232). krummenŒ. incovoietura „savijaweŒ. navalitiŒ Leskovac (Mitrovi}).

prevarant. ona bi predstavqala tvorbeni pandan glagolu kalavijati (razlika je u vokalu prefiksa ko. nestalan ~ovekŒ (ÅSSÀ 8:13).i u likvidi u slogu kojim se ekspresivni prefiks pro{iruje). dijal. Imenicu kerevija prikqu~ili smo navedenim glagolima zbog semantike. Ako je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no.178 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U obliku kalavijati izdvaja se dvoslo`ni prefiks ka-la-. za tvorbu up. mangup. klisnutiŒ Ba~ka (RSA)389. koji bi mo`da ukazivali na druga~ije poreklo inicijalnog elementa kala-. ka-la-visnuti „naglo u trku pobe}i. ipak i rus. kao i ka{. {aáavija „prepredewak. 389 Up. . halaveè œlakomislen. {aqivyijaŒ (Sychta).

Skok ne registruje glagol koviwati ni u jednom od pomenutih zna~ewa. œrazboleti se. œnabaviti mnogo razne stokeŒ Uskoci (RSA) ku-viwati impf. nije posvedo~en glagol viwati bez prefiksa. npr. „patiti (u zape}ku)Œ Herc. zavrnutiŒ. up. „biqka Stipa. nakoviwati. nakoviqati. biqkama)Œ Zlatibor.). „za(o)krenuti. i to iz vi{e razloga. Budu}i da je u tom govoru uobi~ajeno ekspresivno alternirawe q / w (up. pod znakom pitawa je i genetsko jedinstvo navedenih oblika (mo`da su u pitawu homonimi). koviqe / koviwe bot. ploditi se (o ovcama. vuqati se / vuwati se „pritajeno. podle`u pejorizaciji imenovawem ne- . ploditi seŒ moglo bi se izvesti iz zna~ewa „izroditi dosta dece ili mladun~adiŒ. Stipa pennataŒ (RSA). predstavqa pejorativnost ovog potoweg kao osnove za formirawe pojma koji ulazi u bazi~ni leksi~ki fond. „pobolevatiŒ Dubica (RSA) ka-viwati impf. Problem. Tre}e. 391 Obja{wewe ove pojave le`i u ~iwenici da u ekspresivnom izra`avawu ~ak i tabuirani sadr`aji vezani za umirawe i ra|awe. kojekako `ivotaritiŒ U`ice (RSA) za-ko-viwati pf. nije sigurno da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. Prvo. „razmno`avati se. iskoviwati.391 390 Alternirawe q / w je {iroko rasprostrawena pojava. skr{iti zavr}u}iŒ. koji po normama govornog pona{awa zahtevaju neutralan ili uzvi{en ton. Drugo. (RJA) · Osnova -viw-ati izdvojena je samo uslovno. Slav. Zasebnu celinu ~ine potvrde iz Uskoka: zakoviwati. œumretiŒ Uskoci (Stani}) is-ko-viwati pogrd.OSNOVE: 11) ?-VIWATI 179 OSNOVE: 11) ?-VIWATI 11) ?-VIWATI ko-viwati (se) impf. iskoviwati se „namno`iti se u velikom brojuŒ CG (RSA) na-ko-viwati „izroditi mnogo deceŒ. zanemo}iŒ.. „izroditi dosta dece ili mladun~adiŒ id. mu~iti se. oblike sa -w. me|utim. koje su potpuni sinonimski dubleti gore analiziranih usko~kih oblika zakoviqati. a na lestvici dru{tveno po`eqnih vrednosti zauzima jedno od najvi{ih mesta. „patiti se.u osnovi mo`emo smatrati sekundarnima390. œprelomiti. Zna~ewe „razmno`avati se. skriveno se kretatiŒ). (ibid. iskoviqati.

u~aviti / u~avqeti pf. drematiŒ Dalm. dok se u ÅSSÀ uop{te ne rekonstrui{e sli~an praslovenski oblik. ipak. gde }e i biti data etimologija. Up.> *kav. tavoriti. sa daqim razvojem *kou. a wihova upotreba za pomenute sadr`aje do`ivqava se kao ilokutivni efekat omalova`avawa i nipoda{tavawa (Risti} 1997:174)./ *~u-. ploditi seŒ) i œpobolevati.)395. a iznad svega zajedni~kom semantikom. 394 U SP 2:119 pod odgovaraju}om odrednicom *~aviti 2. me|usobno ~vrsto isprepletanih i povezanih odnosima apofonije. napredovatiŒ (‹ œmno`iti se. osu{iti se. primerenim glagolima. zanemo}iŒ (v. up. fonetskih alternacija.> *kov./ *ku-. „`iveti od danas do sutra. Cres (RSA) (Kurkina 1985:14. „oslabiti. koji posmatra kuwati u sasvim drugom okru`ewu. okovirka i tuvirati (v. patwe i sl. `ivotaritiŒ nije tako retka pojava. ~amiti > ~amuwati. 393 Za alternirawe m / v up. Cela ova grupa leksema. omr{aviti. „biti sasvim iznemogaoŒ. ~amotiwa / ~avotiwa „osamqenost.)Œ. -muwati)393. poti{tenostŒ Uskoci (Stani}). Na prvom mestu treba pomenuti glagol ~avuwati impf. mogao bi se pretpostaviti slede}i razvoj: *tã{tav-iti > *t{av-iti > *~av-iti (Bjeleti} 1999:123. i Skok II 81 s. iznemo}i. patiti se. To su glagoli koji po osnovnim zna~ewima pripadaju drugim „ni`imŒ sferama. upu}uje se na *{~aviti. bolovati (obi~no du`e vremena)Œ.> *~av. œkuwati. sme`urati se. da paralelizam zna~ewa œrasti. smawiti se. (ibid. sasvim regularno mogao bi biti izveden i od ~aviti impf. 397 Na prvi pogled bi se reklo da se ve}ina wih mo`e svesti na *kou. imati vrlo iznuren izgledŒ id. . BiH. malaksalostŒ (RSA)396. 396 O vezi zna~ewa „drematiŒ i œslabitiŒ v. virati) itd. Ipak. Me|utim. mu~iti se. malaksavati (od bola. kaviwati u zna~ewu „pobolevati. œokajavati. i{~ileti. kimati. 392 Podse}amo. ispa{tatiŒ (RSA). virati. Svakako u obzir treba uzeti i oblik kuwati impf. 395 Up. svenuti. ali su navedene kao ilustracija te`ine zahvata u komplikovano tkivo leksike. nap. œmu~iti se. ostariti. Kurkina 1992b:190). omr{avitiŒ Uskoci (Stani}). kojekako `ivotaritiŒ mo`da treba izdvojiti iz ovog konteksta i razmatrati ih u okru`ewu semanti~ki bliskih oblika392. Kurkina dovodi oblik kaviti u vezu sa kujati „pobolevati. kuviwati./ *keu-. „oslabiti.v. œbedno `ivetiŒ. œose}ati slabost. „gubiti snagu. Ove lekseme verovatno ~ak i ne spadaju u domen na{ih istra`ivawa. ~ametiŒ394. iskopneti. „drematiŒ. Havlova 1999:290. tvorbe.. dosa|ivati seŒ Kupinovac (RSA). zahteva daleko dubqu i podrobniju analizu397. a verovatno i kawati „~amiti. *keu. zlopatiti seŒ. On u prvom redu asocira na oblik za~amuwati „razboleti se./ *ku-. *kou. iznemo}i.180 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Glagole koviwati. Paralelno sa ~aviti egzistira i glagol kaviti impf. {~avuwati se / {~avowiti se pf. 19).

uskovitla se 3. smotatiŒ: Dunu vqetar i skovitla goru do crne zemqe. œuznemiriti se. kovitlav. „baciti vitlaju}iŒ Uskoci (Stani}) s-ko-vitlati pf. vitlati ne~imŒ. kovitqac. okretati. proletati kru`no. dovoditi u kovitlac. izbaviti se. œpo~eti se kretati u kovitlacŒ. zakovitlati se œpo~eti se kretati u kovitlac. kovitlast. kovitlati seŒ (RSA) na-ko-vitqati se pf. „spasiti se. u vrtlo`no kretawe. kovitlaj. leteti. œk o v i - . vrteti se u kovitlac. razgoniti. mu~iti. œgoniti. (RSGV) za-ko-vitlati pf. sg. okretati seŒ. skovitlaju ga i ve`u. uskovitlati se „ustalasati se (o vodi)Œ. œpo~eti kovitlati. œpo~eti sna`no duvati nose}i sve pred sobom (o vetru)Œ. pa ga odvedu koj zna kud Crna Reka (Markovi} 1993) us-ko-vitlati pf. saviti. œvijati se. {~epatiŒ: ^im je izio iz ku}u. œprogawati. œvrzmati se tamo-amo. vijati. dovoditi u vrtlo`no kretawe. motati seŒ. „v. zawihati se. razgonitiŒ. tamo-ovamoŒ (RSA). u tavninu nalete na wega dvojica nepoznati. pa mi sve o~i napunio Kolubara (gra|a RSA). „nagomilati se. kovitqajan. baciti ne{to da se kre}e kovitlaju}i seŒ. ne ostavqati na miruŒ. œpovla~iti kojekuda. œkovitlati seŒ. nakupiti se kovitlaju}i se (o oblacima)Œ (RSA) IZVEDENICE: kovitqaj. „di}i od zemqe. kovitlati se œkretati se. œzgrabiti. uskome{atiŒ: Vetar uskovitlao plevu. v i t l a t iŒ. vrtlo`no. œskoliti. œpokretati. sg.OSNOVE: 12) VITLATI 181 OSNOVE: 12) VITLATI 12) VITLATI ko-vitlati impf. œokretati u kovitlac. mlataratiŒ. kovitlac. skovitla 3. vrtetiŒ. loviti. zamahivati. „s v i t l a t i. œgoniti. sna}i seŒ Radimwa (Tomi} 1989) IZVEDENICE: kovitalac. seqakatiŒ. kiwiti. œmahati. œzakolutati (o~ima)Œ. kovitao. brzo tamo-amo. kovitlasto (RSA) ko-vitqati se impf. zatresti seŒ (RSA). opkolitiŒ: Po}era ga skovitlala sa svake strane i on nema kud no se preda Piva (Gagovi} 2004). uzrujati seŒ Uskoci (Stani}). kovitlavo. obrtatiŒ. œvrteti se u kruguŒ Vojv. zaklatiti se. œmahati (tamo-amo ili ukrug). kovitqiv (RSA) è vitlati impf.

dovesti u vrtlo`no kretaweŒ. ne vqeruem da }u proma{it. opkoliti. ne~im) baciti sna`no. letetiŒ. sa zamahom. œvinuti se. zavitlati se „po~eti se okretati ubrzano. œ(ne{to.) u-to-vitlit œusmeriti. œu~initi da ne{to sna`no izbije. vitlati se œid. ne}e ni da ga kosimo id. otisnuti se. ispuniti nemirom. po~eti se kretati vrtlo`no.182 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI t l a t i s e. vitlatiŒ (RSA) VITLITI s-ko-vitli 3. zaokupitiŒ. œizbiti velikom snagom. u s k o v i t l a t i s eŒ. mahati ne~imŒ. uzbu|ewem. sna`no obuzeti. œsavitiŒ Timok (Dini} 1990) u-ko-vitli œspopasti nekoga. zamahnuti usmeriv{i prema nekome ciquŒ: Ako ti ga Puno zatovitli qevainom. mlataratiŒ. burno. œskitarati. da po~ne besneti. podi}iŒ. glavu }e ti razbit Vasojevi}i (Stijovi} 1990) na-to-vitlit œnani{anitiŒ: Kad ja natovitlim moskovkom.)Œ. o}e mozak da provri id. œpo~eti leteti. poleteti. u naletimaŒ.Œ (RSA) zavitlati pf. ne{to) po~eti vitlati. „usmeriti se. vihoru i sl. zamahnuti i bacitiŒ. burno. (ibid. „okrenuti u kovitlac. razigrano povestiŒ.) . baciti se nekud. udaritiŒ: Svitlali me sa svi’ strana da ka`em da sam i ja bio tamo i sve vidio – a nisam! Kolubara (gra|a RSA) vitqati impf. uletetiŒ (RSA) svitlati pf. namotavati vitlomŒ. uskome{ati se. `ivo. sg. fig. pa se samo gr~i i previja. jurcatiŒ. proletati. uskome{ati. kretati se vrtlo`no. (ibid. da se uskovitla. œuvu}i u burna zbivawa. œkretati se brzo. œz a v i t l a t i. œbiti pokretan tamo-ovamo. ukrug. u kovitlac. œpo~eti burno viti. „napasti. tamo-amo. œpotezati. „spopastiŒ: Skovitlila ga me{ina. pokrenuti. pritesnitiŒ: Deca ga ukovitlila da i podeli imawe dok je `iv i morao je d i poslu{a Crna Reka (Markovi} 1986) za-to-vitlit pf. brzopleto raditiŒ. œv. vrtoglavo. œ(ne~im. upraviti prema nekom ciquŒ: Utovitlilo sunce pravo u glavu. œnesmi{qeno. œzasukati brkove okre}u}i im krajeve nagoreŒ. po~eti besneti (o oluji. fijukati kroz vazduhŒ. uputiti seŒ: Natovitlio Joko pravo k nama. pf.

le`e glagoli vitlati. œuhvatiti se jednog te istogŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). . *motãl’ati (se). uvitli 3. sa drugim sufiksom vitkati se „savijati se. 399 V. zaviØlà. Kurkina 1981a:26. œusmeriti. oØviØlà (BER 1:154 s.vv. pored specijalizovanog zna~ewa „namotavati vitlom. Moskov 1965:71. sg. viØlo). ugibati se (o kolima)Œ (RSA). i Matzenauer 1881:189–190. RSA s. U obliku kovitlati izdvaja se prefiks ko.. „(ne~im. Na isti na~in tuma~e se i bug. i ÅSSÀ 20:75–76 s.(Skok l. navaliti. npr. Mogu}e je. ne{to) po~eti vitlati. u glagolu vitati „kriviti se. da su se iz wega sekundarno razvila sva ostala pomenuta zna~ewa. up. vitlati. mahati ne~imŒ.v. Budimir 1960:19. Imenica vitao je kulturni termin iz oblasti tka~ke i vodeni~arske terminologije (dakle. œzamotati. motoviloŒ (Skok III 599). upraviti prema nekom ciquŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) uvitliti œslo`iti drva. zamahnuti i bacitiŒ. glagoli viØli se.v. zavitiŒ Prizren. ipak. pokazuju {irok spektar neterminolo{kih zna~ewa. Kope~n y 1983:31. uvijati seŒ (RSA).u glagolu (glagol je dobro posvedo~en u slovenskim jezicima). œ(ne{to. oholostiŒ Brusje (Dul~i}i 1985) zavitliti pf. œokretati se. vrteti seŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). koje Skok smatra denominalima od vitao „snovaqka. Up.u kovitlac). uvijati se. uvitlit œusmeriti. da im kupim auto. gra|u tako da budu na promaji i da se ne deformi{uŒ.c. ve}. up.398 Stoga mo`da neposrednu tvorbenu osnovu glagola vitlati ne treba tra`iti u imenici vitao. el nikako Timok (Dini} 1992) · U osnovi navedenih oblika sa prefiksima ko-. Budimir 1951:229. vr{iti svakodnevni verbalni pritisak da bi se ne{to ostvariloŒ: Uvitlili me i sin i snaa. gde se terminolo{ko zna~ewe navodi na posledwem mestu (v. ima ograni~enu sferu upotrebe). i bug. a navedeni glagoli. Nije iskqu~eno ni da je ovaj oblik nastao analogijom prema *petâl’ati. gubiti se u ispraznosti. to. okretati se na vitluŒ. zafrqa~itiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995).. vitliti). zasijati se u o~ima (o suzama)Œ (RSA) navitlit œnani{anitiŒ. i Skok II 116 s. ne~im) baciti sna`no. upraviti prema nekom ciquŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). sa zamahom. œbaciti. up. sko398 Da su neterminolo{ka zna~ewa daleko frekventnija vidi se i iz RSA. vitliti. œspopasti. od kojeg bi vitlati bilo obrazovano pomo}u elementa -l(kao motati > motqati)399. gde se tuma~i strukturni element -ãl. zavitliti se „navreti. ko-2. vitlit œvrtoglaviti.OSNOVE: 12) VITLATI 183 è vitliti impf. koji izdvaja prefiks ko.v. zapucati.

„zgrabitiŒ. koje je nastalo prema tvorbenom modelu nasle|enom iz praslovenskog. Uostalom. Bjeleti} 2002). 401 Up.400 Ispred osnove glagola vitliti pojavquje se i element -to-. „opkolitiŒ. ukovitli : uvitli.i glagola obrazovanog na bazi imena *vitâlã (ÅSSÀ 12:14). potvrde. koje se tuma~i kao spoj zameni~kog prefiksa ko. praoblik izveden na osnovu jedne jedine potvrde u visokom stepenu je hipoteti~an. œsavijati se od jakih bolova u stomakuŒ (BER 6:762. kod Vasojevi}a natovitlit : navitlit. „uskome{ati. utociqit (v. „zamahnutiŒ.(< *ko-). u-. na-. koje se verovatno razvilo pod uticajem sinonimnih. ali je neizvesna starina glagola vitlati. uznemiritiŒ. vrtetiŒ razvila su se i ostala: „savitiŒ. samo na osnovu s. S obzirom na to da je on posvedo~en jo{ samo u bugarskom. skovitlati : svitlati. *kovitâlati. smutitiŒ (RJA). tV-). 400 Ovde treba praviti razliku izme|u starine tvorbenog modela i starine oblika. Kod ovakvog tvorbeno-morfolo{kog ra{~lawavawa re~i od posebnog su zna~aja (a ujedno su i najprozirniji) oni slu~ajevi kada u istom govoru naporedo postoje formalno-semanti~ki ekvivalenti. psl. lokalnoj tvorevini. moglo bi se raditi o kasnijoj. up. up. „spopastiŒ401. nani{anitiŒ. istozna~ni oblici sa i bez prefiksalnog elementa. Arhai~an je i prefiks ko. epohu. utovitlit : uvitlit (o ovim oblicima v.184 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI viØlim œnamotavati na vitluŒ. pobiti. {to bi moglo zna~iti da se takav glagol i ne suponira za psl. U izvesnoj meri od wih odstupa zna~ewe „usmeriti. savitiŒ > „svladati. rekonstrui{e se psl. Od osnovnog zna~ewa „okretati. i na istom terenu po istom tvorbenom modelu obrazovanih glagola natociqit. Tvorbeni model „ekspresivni prefiks + glagolŒ nesumwivo je praslovenski. zatovitlit : zavitlati. U ÅSSÀ. ali samo u poziciji posle „normalnihŒ prefiksa za-. Prefiksi uglavnom samo intenziviraju zna~ewe ishodi{nog oblika. smotati „zamotati.-h. tj. . U odrednici se upu}uje samo na *vitâlã (a ne i na glagol *vitâlati). u obliku se izdvaja prefiks sko-). Zbog toga i prefigirani oblik kovitlati treba smatrati novijim obrazovawem.

)Œ (RSA) ~a-vrga f. œorahovo debloŒ. sg. izbo~eno mesto uop{teŒ (RSA). vrguqka „nabor na haqiniŒ. ~vorugaŒ Uskoci (Stani}). „~vorugavŒ Vrawe (Zlatanovi}). V. izvijati seŒ. œumiqavati seŒ Timok (Dini} 1992). „~vorugaŒ402 Vrawe (Zlatanovi}).Œ [umadija (gra|a RSA) è vrg-uq-ati impf. „okretan de~ak u vreme pubertetaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) ~o-vrgan m. œizvla~iti se. vrguqa 3. ~vor na drvetuŒ [umadija (gra|a RSA). malom ~ovekuŒ [id (RSA). 403 Up. izraslina na drvetuŒ. izbegavati direktan odgovorŒ Timok (Dini} 1988). œtraka na slamnom {e{iru. ~vrgnem 1. œzidarska posuda. œispup~eno. na delovima odelaŒ sredwi Timok (RSA). „~ v r g a. Potkozarje (Dalmacija) ~-vrga f. neravno prestiŒ Lika (RSA) ka-vrga f. vrguqica „{ara na cikcak u dnu sukweŒ. vrludati pri hoduŒ. œudaritiŒ. œnadimak slabo razvijenom. ~vrga œk v r g a. ~voruga. P~elice. œpraviti vijugave {are na ko{uqi. „izvijeni. izvrguqati „izvijugati. i{aratiŒ Timok (RSA)403 402 Up. tkani- . Vlasotince (gra|a RSA). ~anak za zahvatawe i nabacivawe malteraŒ Leva~. „mawa primitivna posuda. „krivudati pri hodu. ~vrgnut œudaren. ~an~eŒ Dubica. gukaŒ. œkvrga. „lopatica za bra{noŒ Timok (Dini} 1988) k-vrga f. „krivudati. œkrivudava {ara na pojasu. tako|e ~vrliknuti pf. gr~). „udariti po glavi prstom ~vrgeŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). „nejednako.v. „posuda od lipove kore na izvoru. œveseqakŒ Pirot (gra|a RSA) ~o-vrgaw m. ko da je malko ~vrgnut u glavu Vlasotince (gra|a RSA). kavrga œposuda od vodewa~e (bundeve)Œ Potkozarje (Dalmacija) ko-vrga f. oteklina na telu ~oveka ili `ivotiwe. zakovrnuti predmet (min|u{a ili dr.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 185 OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI ka-vrgati impf. tikveŒ [umadija (gra|a RSA) ~e-vrgan m. vrguqa se „uvijati se. kvrgavŒ Crna Reka (Markovi} 1986). ~vorugast izra{taj. da se wom pije vodaŒ Srem (Skok s. „~vornovat. ~vrgav œid. kretawuŒ. ispletena od slameŒ. Leva~. œsnebivati seŒ. zadebqawe. œ~vorugaŒ Vlasotince (gra|a RSA). œpolovina kore duleka. „grbast. sg. ~vrgav adj. œvijugatiŒ. }aknutŒ: Vidi{ ga kakav je.

Draga~evo (gra|a ERSJ). „vijugatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986). po}i. pa rastovrzla ove kasnure po cijeloj ku}i Zlatibor (Milovanovi} 1983)405. natovrsti se „nametnuti se.obezvu~i. nava|ivati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997) o-to-vrsti.i osnove -vrsti (od-to-vrsti > o-to-vrsti). vrgav adj. skinuti tovarŒ: Otovrzi mi toga kowa. œzapleten. „izvijugati. „mali ~anak. vrgudav „id. œpote}i. œraditi ne{to. linutiŒ: Otovrzla mu krv na nos Uskoci (Stani}). natovrsti se. saviti se u smotuqakŒ (RSA) vrg m. œrastovariti. naturiti se. paklo (o duvanu)Œ. imena ti bo`eg!. „id. vijugavŒ. vrguqav „krivudav. œbubuqi~avŒ Zaglavak. vrgudav adj. orijentisati seŒ. „k v r g a v. natovrs se œkapricirati seŒ. k v r g aŒ. a ne da se radi o pro{irenom prefiksu od(o)-. œotpo~eti neki posaoŒ. œnavaditi se. œpo~eti mnogo pri~atiŒ. uporno navaliti na nekogaŒ Uskoci (Stani}). œo d v e z a t i. valovit (o zemqi)Œ Vrawe (RSA) na-to-vrsti se / natovrsti se pf. œnapovrsti se. lomŒ: Milena parala naki yemper. pustiti volove iz jarma ili otka~iti ih od onoga {to vukuŒ. otka~itiŒ: Otovrzo e vozove pred kolibom. vrgav „~vorugav.Œ (RSA). vagan od drvetaŒ Pirot (RSA). izvrgudati se „izuvijati se. vrga f. Qe{tansko (RSA). vijugati. pa napraviti nered. œnapasti. vijugavŒ (RSA). vrguqast „krivudav. krenuti za nekimŒ. neravanŒ Vrawe (Zlatanovi}).Œ Crna Reka (Markovi} 1986). natovr}i se œnaturiti se. natovrzat se (im)pf. œbre`uqkast. okomiti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). fig. odlu~itiŒ: Jedva otovrze jednom da ide Pro{}ewe (Vuji~i})404 ras-to-vrsti pf. n a v r s t i s eŒ CG.186 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI vrg-ud-ati impf. vrga „~voruga od udarca. ispreplesti se. œsna}i se. otovrgnuti. œ~vornovato drvoŒ Lika (Ajxanovi} 2002). uputiti se nekud. natovariti se nekome na vratŒ: Pera mi se natovrzo da ga povezem Kolubara (gra|a RSA). natovrsti se œna}i se na smetwiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). œo d v r s t i. rastovrciŒ. otisnuti seŒ: Eno se Tu{iwa otovrzla niz Lug — Oli mi danas otovrsti ot ku}e?. i{aratiŒ. „krenuti. vrguda 3. otovr}i pf. izvrgudati pf. umetnut izme|u prefiksa od. kvrgavŒ Banija (RSA). . i}i u cik-cakŒ sredwi Timok (RSA). zapetqanŒ (RSA). Lika (Ajxanovi} 2002). Osnova po~iwe zvu~nim suglasnikom i zato nije bilo potrebe da se prefiks od. „krivudav. otovrsti œkrenuti. vijugavŒ. œuzeti koga na zub. 404 Oblik od-vrsti ukazuje na to da je ovde u pitawu element -to-. vrguqak „omot. „krivudati. 405 Iz primera se vidi da je zna~ewe verovatno: œrazbacatiŒ. sg.

razvrzem pf. razbitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „i}i tamo-amo. œpovrediti. œzapo~eti pri~u bez krajaŒ: Rastovrzo pri~u jo{ otkad je bijo mali Ro`aje (Had`i} 2003). œubitiŒ. razre{iti (nekoga. stavqati (u ne{to)Œ. naturiti se. navrsti se œnapasti. motati se. vrsti se / vrsti se „vrzmati se. œnabijati. spre~avati. konopce i sl. lozar. „zaka~ivati. previti ranuŒ. œrazmrsiti. vrsti se „motati se. œz a v r s t i se u trwe. razvrz œrazbacati.Œ. raspri~ati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. ne{to)Œ: Ne~ija }e ku~ka krepati kad je i on razvrzo }esu Piva (Gagovi} 2004). œzaviti. razvezatiŒ. svezatiŒ. „pijan. „opletati. vrzat „lutati. „odre{iti. napit. navrs se / navrs se œnavaditi seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). œvrzati se. œzametati. malo pijan. rasturitiŒ. œid. Bori~i}) u-to-vrz pf. tumaratiŒ Uskoci (Stani}). baviti se. obigravatiŒ Uskoci (Stani}) zavrsti (se) pf. ~avrzgati impf. naticatiŒ. smucati se.Œ id. œupetqati se. vezati seŒ (RSA) vrzati se impf. uznemireno se pomicatiŒ. okomiti se. (Bori~i}) vrzati1 impf. vrzati se „privezati se. po~eti smetati. obilazitiŒ. œutrapitiŒ. nametqivŒ Banija (RSA) odvrsti pf. dosa|ivati. œnalaziti se. rasturiti. napraviti neredŒ: Rastovrzo nekako grawe po avliji. œnama}iŒ. muvati se. kretati se tamo-amo. (Bori~i}) ~a-vrzati. Lika. umotati seŒ Ro`aje (Had`i} 2003) navrsti se pf. privrzati se . œnavaditi se. pojaviti se dosa|uju}iŒ (RSA). „pustiti volove iz jarma ili otka~iti ih od onoga {to vukuŒ Uskoci (Stani}) razvrsti. plestiŒ BiH (RSA). pripitŒ Bos. œraspri~ati seŒ id. „nasrtqiv. nadenutiŒ. zapiwatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). nametnuti se. navrzan adj. motati se. kretati se u velikom brojuŒ (RSA). vrpoqiti se. pri~ati besmisliceŒ Dvorska (gra|a RSA) è vrsti / vrsti impf.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 187 sti œrazbacati stvari bez reda. zametnuti plodŒ. navrsti œnata}i. œvrveti. „brbqati. navrzan adj. [umadija (gra|a RSA). vrzati se „bacati seŒ (RSA) vrzati2 (im)pf. zadenutiŒ. œzaka~iti. „vezati. zadr`avati se u ne~ijoj bliziniŒ. „sme{tati. navaliti na nekogaŒ Uskoci (Stani}). Grahovo. rastovrz œrazbacati. zapiwati za ne{to. smetatiŒ. zavrzivati „zaka~ivati. i zavrzati impf. Kosovo (RSA). ne mo`e{ da pro|e{. skitatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)406 406 Up.

mi{qak sva{ta }e biti Piva (Gagovi} 2004) vreslo / vrijeslo n. isturitiŒ Uskoci (Stani}). „povraz. ve}inom puzava stabqika ili izdanak. œnarogu{iti se. ead.„vrteti. „namrgoditi se. œqutito se suprotstaviti nekomeŒ. iskovrije`iti se „qutito. iz istog punkta varijantu na-ko-vrije{titi se „naqutiti se. Kontinuanta ove apofonske varijante je i imenica vra`a / vra`a f. porekloŒ. „kostre{iti se. 409 Up./ *vorz-). uvrzat se pf. izbrecnuti seŒ Komarnica (RSA). osnove *verg. „{ i r i t i s e u obliku vre`e. „qutito. a on se navrije`i na me. narogu{iti se.Œ (< *vorg. pu{tati vre`eŒ (RSA) < vre`a / vrije`a f. œispustiti. lozicaŒ (RSA)408 izvrije`iti pf. 1977:49–51). osorno se obratiti nekome. „povraz. œispoqiti neprijateqski stav prema nekomeŒ.i *verz. ukqu~ivati se (npr. „porodi~na grana. 407 Up. Petleva 1976:10. u`e. œpogledati { i r o k o otvorenim o~imaŒ Uskoci (Stani})409 navrije`iti se pf./ VR(IJ)EZko-vrije`iti se impf. „umetati se. u pitawu je tre}a od trinaest odrednica ie. . „tawa. œo{tro. iskola~iti o~imaŒ. bodqe i sl. zapretiti pogledomŒ. nao{triti se u qutwi. 410 Prema klasifikaciji Pokornija. popreko pogledatiŒ. œqutiti se. uzicaŒ (RSA) · Psl. „pogledati o{tro. „privu}i se neopa`enoŒ Kolubara (gra|a RSA). dlake.188 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VR(IJ)EG. „okomiti se na nekogaŒ [umadija (gra|a RSA). 408 I fig. pripremiti se za tu~uŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) na-ko-vre`iti se pf. imati prete}i izgledŒ. loza. besno. *uer. uvrs se „u}i u masuŒ Zagara~ (]upi}i 1997). razbesneti seŒ. œnaqutiti seŒ Uskoci (Stani})407 ko-vreslo / ko-vrijeslo n. uzica. „qutito se okomitiŒ: \avo me nadari. besno pogledati r a { i r i v { i kapke. nakostre{iti se. neprijateqski. „vrsta doma}e vunene tkanine koja slu`i najvi{e za pravqewe ~ak{iraŒ Pqevqa (RSA) (v. iz istog izvora drugi prevojni oblik iz-vra`iti „id.u krajwoj instanci vode poreklo od ie.Œ. nakovrije`iti se „naje`iti seŒ. Budu}i da etimolo{ko gnezdo baziraimpf. duriti seŒ Uskoci (Stani}) is-ko-vrije`iti pf. pa pomenuk potru. p o v r e s l oŒ (RSA) è vre`iti se / vrije`iti se impf. *uer. nadizati perje.(v. u masu naroda). Pokorny 1152). Unac (Jovi~i}). savijatiŒ410.

npr. -vrãzo.-h.-h.-h. poznija. *uergh-.). okretatiŒ.c.. Na psl. Slovenske kontinuante ovih dveju indoevropskih osnova karakteri{e izuzetna formalna i semanti~ka sli~nost. Autorka smatra da je varijanta s apofonskim *o psl. docnije. *verz. pritezatiŒ.-h.-h.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 189 no na ovom korenu obuhvata osnove sa razli~itim pro{irewima. mogu}e je dati i precizniju etimologiju pomenutih psl. *povorzã (s. *uer-g.. vre{ti „bacitiŒ.< ie.c. smatraju}i da je ovde najstarija varijanta verovatno *poverzslo. povraz) : *poverzã (s. stsl. vrzalo n.-h. Autorka smatra da su varijante s vokalizmom u stepenu *e i u stepenu redukcije najverovatnije nastale kao rezultat transformacije psl. dijalektizam a da druga. povrijez) : *povârzã (s. povrz). mo`e biti rezultat transformacije prve varijante (l. i da se ono izvodi kako od „vrteti. slovenskih leksi~ko-semanti~kih gnezda moglo do}i do wihovog me|usobnog ukr{tawa i preklapawa411. povrslo).-h.-h. *vorga (bug. vere`iØâ „sukati. Iliadi 2001:44–64). a u su{tini genetski vrlo bliskih tvorevina. *vârgati (bug.-h.-h./ *vorz-: s. vrsti se. vrâgo. da je taj oblik mo`da poznopraslovenski.). Odsustvo u s. upredati (niØi)Œ itd.-h. lozicaŒ.v. karakteristi~nu za kontinuante ie. vrsti se. povrijeslo) : *povârzslo (s. dijal. oØvergnuØâ „odbacitiŒ itd. vrpca.Œ.. oØvrï{Øi „odvezatiŒ.„vrtetiŒ. vrijeslo „ id.: *vârg-412 i *verz. ~ime je otvoren put daqim pro`imawima novih. tako i od „stiskati. vre`a „øuzava stabqika. *verg. vrzem se. povrsti) : *vârzati (s. rus. Varijanta *povârzslo mo`e biti kako paralelno obrazovawe od osnove sada{weg vremena. *vârzti (s. s. stsl. pritiskati. jeziku glagola sa vokalizmom *e wu navodi na misao da s. vãrgam „bacatiŒ) (Varbot 1984:79). Identi~nu varijantnost Varbot vidi i u imenima sa sufiksom -slo — *povorzslo : *poverzslo (s. dijal. 413 Up. Œ itd. zajedni~ko gnezdo razmatraju oblici okupqeni oko psl./ *verz-: csl. s. rus. ravni obrazovani su i ablautni redovi *verg.: *vorz. 412 Up. obrtawa. uzicaŒ. (Kala{nikov 1994:81). vraga): *vârga (bug. *uerg-. tj. U svetlu ove ~iwenice autor posebno skre}e pa`wu na leksiku koja je sa~uvala staru semantiku vr}ewa. Nemogu}nost wihovog preciznog razgrani~avawa verovatno je i dovela do toga da se kao jedno.. vrzati) : *vârznoti (Varbot 1984:100–101). vrpcaŒ. detaqno v. uvrï{Øi „svezatiŒ. otvraziti) : *verzti : *vârzo.„vrteti. øovrïzØi „id. vr}i. s. *povorzã (s apofonskim stepenom *o). u vezi sa *vorziti (s. øovereslo „povez. *verg. *uer-gh. osnova: psl. u vezi sa *vârgo (prema *vergti). a psl. øavoroz „konopac. *vorg. vra`a 411 Tako npr. *vârgnoti. npr. zbog ~ega je u procesu formirawa i razvijawa odgovaraju}ih praslovenskih i. ( Pokorny 1154–1155.< ie. vrsti se. 629–630 s. . vrzati se: Tri se `ene oko ku}e vrzaju. Skok III 621 s. tako i posledica kasnije transformacije varijante sa stepenom *e (l. vãrga).-h.v. rus. -vresti „vez(iv)atiŒ. analiziraju}i slovenske kontinuante ie. povrijez hronolo{ki prethodi formirawu infinitiva vrsti (umesto o~ekivanog *vrijesti). gwe~itiŒ. Kala{nikov konstatuje da je u slovenskim jezicima preovladalo zna~ewe „vezati. id.: *vorg.-h. vezivatiŒ.-h. vrza f.: *vârz-413. npr.

v. pomi{qaju}i da je mogao nastati umetawem a. dijal. kvrga „~vori}Œ nudi Kurkina.i *vârg.-h./ *vorz. krga. fr`) „id. œposuda od lipove kore na izvoru. vãrga „oteklina na glavi ili teluŒ < *vârga416 (Kurkina 1974:79–80. jo{ i Skok I 541 s. uzicaŒ. gr~)414. *~âmuliti. bug. powroz „konopac. øoq. da se wom pije vodaŒ. II 254 s. u`eŒ. sln. rus./ *vârz-. ko-..-h. up.< *ka-vârga. dijal. øovorozØi „svezatiŒ itd. vrguqka „traka na slamnom {e{iru. koren *ger. up. 415 Prefiksalno k. ~e-. ispletena od slameŒ. verzeà „ograda od poleglog koqaŒ. Na analogan na~in mo`e se objasniti i oblik ~vrga < *~a-vârga (*~e-vârga). *kãnaditi (ÅSSÀ 13:198). jeziku sa~uvao samo sa sufiksalnim pro{irewima.v. ~a-. Petleva 1977:50.-h. k v r g aŒ. hrga (rga). up.Œ. (up.v. Kurkina 1992:189). ~vor). spada me|u osnove koje lako podle`u ekspresivnom prefigirawu. vrka (vr`.i osnovni glagol vrgati < *vârgati (Kurkina 1974:80). *vârg. voroza „konopac. bez obja{wewa). sa krwewem prefiksa *~a. varzul’ka „~vor u pre|i ili tkaniniŒ. kvrga. sa apofonskim varijantama *vorg. sØrus.itd. . Za wu se vezuju skoro svi poznati ekspresivni prefiksi: ka-.190 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „vrsta doma}e vunene tkanineŒ. Skok tako|e dovodi u vezu ~vrga (ali u zna~ewu œkomadŒ) sa kvrga./ *vârz-: s.„okretatiŒ ili *(s)qer. Psl. vrga „~voruga od udarca. vrguqak „omot. Skok smatra glagol kavrgati denominalom od kavrga „nadimak malom ~ovekuŒ. verzni „opanciŒ itd. ÅSSÀ 4:146 s. ukr. od *~â-vârga417.(kao redukovanoj varijanti *~e-) v.(*~e-) ili. vârzaØi „vez(iv)atiŒ. 414 Up.na praslovenskom planu mo`e da se rekonstrui{e i kao *kã-. Da je ovo tuma~ewe ispravno potvr|uju istozna~ni oblici bez prefiksa k-415. tuma~e}i ih kao obrazovawa sa krwim prefiksom kaili ko. pretpostavqaju}i drugu etimologiju (Skok I 345 s. koji se u s. kvoga (samo navodi potvrde. vrzina „ograda od trwa. sa drugim vokalizmom bug. Kurkina 1986:110. *vârgati (Varbot 1984:79). øavoroz „id. 416 Up. paklo (o duvanu)Œ. grawa ili vrqikaŒ. zavara`ki „kapija od razmaknutih {tapovaŒ. *vârgnoti. vrpca.-h. Oblik kavrga pak dovodi u mogu}u vezu sa kvrga „~vor na drvetuŒ. 417 O psl. Sasvim druga~ije tuma~ewe za s. vraga „otvorena ranaŒ. blr.Œ i sve zajedno ih svodi na ie. vrg-uq-ati. prefiksu *~â. Oblik kavrgati ra{~lawava se na prefiks ka./ *verz-. kvrga. vrg-ud-ati. gukaŒ < *vorga : *vergti. Sam oblik kvrga „~vorŒ smatra srodnim sa gr~a. s.v. mo`da. -ga (u ovoj odrednici u re~i kvrga izdvaja sufiks -ga). npr. ukr.sa pro{irewem -k (Skok I 611–612 s. Kurkina 1974:79).v. œplik. to. bug. verglik „sprava za pletewe opanakaŒ. sØrus. osnova *verg. *kãmetiti.

S. pored pomenutih. u-~o-prqi „uspraviti. ima i zna~ewa „zidarska posuda. oblik sa inicijalnim ~o. ~iverga „Ør~karaloŒ (Fasmer IV 358)420 i ka{. vrzinovi}. zakovrnuti predmetŒ tvorbeno se ra{~lawava na *ko-vârga. rus. „nakrivo. krivitiŒ.v. rugati seŒ. nesta{no deteŒ (Petleva 1996:36). tikveŒ (u pitawu je primitivna posuda). postojawe semanti~ki gotovo istovetnih oblika vrg „mali ~anak. rasturitiŒ. Na analogan na~in oblik kovrga „izvijeni. imenice vrzinovac. dijal. dijal. *kovârkati (ÅSSÀ 12:18). plaziti se. ~anak za zahvatawe i nabacivawe malteraŒ. va`i i za semanti~ki gotovo istovetan oblik ~avrga œpolovina kore duleka. vagan od drvetaŒ. dodu{e.422 418 ^ak i oblik kavrga u zna~ewu „nadimak malom ~ovekuŒ ima svoj ekvivalent bez prefiksa. sg.ne mo`e biti praslovenski. ~o-vrdalo n. U pitawu je verovatno lokalna inovacija. Ista tvorbena podela i sli~na psl. vragolanŒ (< *sko-vârga)421. tipa prefiksacije i semantike — posledwa dva oblika imaju paralele u rus.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 191 [to se pak ti~e imenice kavrga koja. samo sa drugim prefiksom — *~a-vârga. mawe ubedqivu etimologiju ka{upske re~i predla`e SEK IV 285–286. U pogledu porekla. ras-~o-vrati „provrteti ve}u rupu nego {to trebaŒ. tako|e i rus. ali po istom tvorbenom . vãrga „nizak. za prefiks sko. „mawa primitivna posuda. *ka-vârga418. 422 Navedeni prefigirani primeri imaju svoj tvorbeno-semanti~ki pandan u obliku obrazovanom od druge osnove i sa drugim prefiksom.javqa prefiks ~o-. nesta{koŒ (RSA) pokazuju da se isto zna~ewe realizuje i u oblicima bez ekspresivnih prefiksa. kod koje se ispred osnove vrg.uo~ava se prefiks ~e-. koje se prevr}eŒ (Kurkina 1981:335). preduzeti ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1993). iako se on u ÅSSÀ neopravdano sme{ta s. Isti prefiks javqa se i u obliku ~ovrgan m. „~eprkati. karakteristi~na za govore jugoisto~ne Srbije. ~o-vrqi se œkriviti se.tuma~i kao re~cu ~i „liŒ (l. 420 Fasmer. 421 Druga~iju. ras-~o-vrqi „napraviti nered. Ovoj grupi leksema nesumwivo pripada i imenica ~ovrgaw „lopatica za bra{noŒ. kuverzenâ œ`ivahno. ~o-vrka 3. rekonstrukcija. ~an~eŒ. mangup.dodat na osnovu vrg-. 419 Up.c. ustranuŒ. prefiksalni element ~i. up. zakr`qao ~ovekŒ (BER 1:209). u-~o-pr~i (se) „podi}i (se). bug. pa bi se tako|e mogla svesti na psl. dubitiŒ. U obliku ~evrgan „okretan de~ak u vreme pubertetaŒ ispred osnove vrg. ~o-vrqi „iskrivqavati. u kojima su ~esta obrazovawa sa prefiksom ~o-419. Za razliku od prethodnih. skoverzenâ „dete koje nemirno le`i. ukrutitiŒ Timok (Dini} 1988). vrziwak „obe{ewak.). vrga „id. up. „batinaŒ. skoverga „`ivahan de~ko koji voli bu~no veseqe. ~o-prq}a „~eprkatiŒ. ~o-brqa „~eprkati (o koko{i)Œ.up. naopako. œveseqakŒ.Œ jasno govori da se i u woj izdvaja prefiks ka. na-~o-vrq adv. nemirko.-h.

vrazit hubu (jako dvermi) „hubu otvirati. naviknuti na ne{toŒ Divoselo. 423 Up.c.i *vârzt’i (se). 424 Ovaj oblik mo`e biti i onomatopeja. oblik *~â-vârzati (sa vokalizovanim poluglasom u s. otovrsti. oblik *~e-vârzati (sa kasnijim prelaskom inicijalnog ~e.i osnovu vrzati. P~elice. napovrawiti „navaliti. up.pod uticajem sinonimnog ~avrqati) ili pak psl. uz napomenu da je starina oblika problemati~na (ÅSSÀ 23:164). Lika (RSA).do -v r sti se / nad o v r sti se „spopasti.ume}e se i posle prefiksa od-. 22–23). kaverza. jeziku). sa umetnutim -to-. verziØâ „govoriti gluposti. Glagol ~avrzati mo`e se razlo`iti na prefiks ~a. ~i-verziØâ „vrpoqiti se. zaokupitiŒ Dvorska. rus. umetnut u strukturu glagola navrsti se (Petleva 1986:200). dijal. Iskqu~ivo na osnovu s. Analiziraju}i psl. obuzetiŒ Dalm. œnau~iti. Ova obrazovawa o~uvala su se i u savremenim isto~noslovenskim jezicima. *ko.192 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U obliku natovrsti se izdvaja se element -to-. Element -to. 271). zaokupiti. vàrzeà „brbqawe. vragolanŒ Piva. lagatiŒ (Kurkina 1974:79. up.i u-. œdo}i. izmi{qotineŒ. . up. pa stalno grije{im Crkvi~ko Poqe. nadovezati se na ne{to. ne ostavqaju}i na miru. up. up. spopasti. kavàrzacâ (ÅSBM 4:19. utovrz. koje se tuma~i kao izvedenica od na. *vârzati „vezivati. rastovrsti. *kovârzânã(jâ) / *kovârzâna (ÅSSÀ 12:18–19). blr. nadati seŒ: [to mi se ne{to napoveqalo. rus.-h. kaverzni. morav. kaverznà. spopasti koga ~ime ne po{taju}i. kaverza (ESUM 2:335). *kovârzati / *kovârziti.to..tipa *kavârza (Kala{nikov 1994:85). prekomerno brbqatiŒ424 (Kala{nikov 1996:300–302). potvrda rekonstrui{e se psl. Jadar. |avolast de~ko. napoveqati se „nametnuti se. na. up. Kao wegovo ishodi{te mogao bi se pretpostaviti psl. Piva. na nekoga. zaokupiti (nekoga)Œ.> ~a. virzià „~ovek koji govori glupostiŒ. navrsti se. nagloŒ (RSA).alternira sa „normalnimŒ prefiksima. koverzenâ (Fasmer II 153. Interesantno je da element . up. napoveqati „spopasti. naturiti se. kavàrza. raz.-h. blr. vrcati „pokretati se brzo.). kaverza. n a v r s t i s eŒ V. napovrsti seŒ: Napoveqati ‰zna~iŠ mnogo govoriti o jednoj stvari. na-po-vrsti se / napovrsti se „naturiti se. i *kovârza. *natovârzt’i se. Glagol verziØâ u ruskom ima izuzetne predispozicije za ekspresivno prefigirawe. @akova 1975:200). budu}i da u ~e{kom postoje dva glagola vrzati: jedan onomatopejski sa zna~ewem „{kripatiŒ i drugi kao kontinuanta psl. baktati modelu — ko-vrcan „nesta{an mladi}. ~e{. ukr. gnezdo glagola *verzti Kala{nikov konstatuje da su u praisto~noslovenskim dijalektima bila rasprostrawena obrazovawa sa prefiksalnim elementima *ka-. Kragujevac (RSA)423. U glagolu se ~uva jedno od zna~ewa ove osnove — „brbqatiŒ. stezatiŒ (l.

vr}i). Skok III 18–19). „praviti vragu. U pogledu zna~ewa up. Naime. Pravilnost predlo`enog ra{~lawavawa glagola kovrije`iti se potvr|uje imenica kovreslo / kovrijeslo „povraz. 409). up. onda kovrag (< *ko-vorgã)427 ozna~ava sam taj korov i travuqinu koji se pri kr~ewu skidaju i o d b a c u j u. Zna~ewe glagola vra`iti (< *vor`iti) direktno je povezano sa glagolom *verg’ti „ bacatiŒ (v. „wiva napravqena od livade skidawem i spaqivawem busewa (radi |ubrewa)Œ. navode}i jo{ i naziv wive u Metohijskom Podgoru Kovrage. Dakle. U formalnom pogledu pandani ovom s.(ÅSSÀ 12:13. uzica. Galega officinalisŒ (Iliadi 2001:59). Kurkina 1981:22).).Œ Herc. ali se kao paralela navodi i ka{. u kojoj se tako|e izdvaja prefiks ko. zavrzati „smetatiŒ. 427 Isti psl. Tako|e i „biqka iz familije UmbelliferaeŒ. dijal. {iprag. Srbija. neprijateqskiŒ. uzicaŒ) < psl. up. vrije`iti (neslogu) „{iritiŒ (Skok III 621 s. ~avka). Petleva 1974:209.(*jâzvârgnoti) ozna~ava proces obra|ivawa zemqe. 436 . vraga f.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 193 se.v. „krupan i gust korov. nakovrije`iti se : navrije`iti se. zap.c. (RSA). Pored ve} pomenutih oblika izvra`iti „pogledati besno. oblik rekonstruisan je samo na osnovu s. Budu}i da postoji potpuni semanti~ki paralelizam oblika iskovrije`iti : izvrije`iti. i Gorà~eva 1982:113. 393. {ikaraŒ426 BiH. i uvrije`iti se „ukoreniti seŒ. 425 426 . povrijeslo (v. skidati i spaqivati busewe radi pretvarawa livade u wivuŒ CG (RSA). ~e{. i skovra` œ`draqevina.-h. Skok tuma~i oblik ~avrzgati kao onomatopeju (Skok I 300–301 s./ *vorz. kome{ati seŒ. izvrag œi z b a c i v a w eŒ. povresloŒ (: vreslo / vrijeslo „povraz. up. psl. jasno je da je oblik kovrije`iti obrazovan dodavawem prefiksa kona osnovu vr(ij)eg-. up. Kurkina 2000:565). predlo`ak pretpostavqa i Iliadi 2001:59.mogla bi pripadati i imenica kovrag m. Prefiks ko.-h. zvrhnut’ pole „uzorati poqeŒ (l. vrije`a). {i-verziØâ „smetati drugimaŒ 425 (Fasmer IV 358.-h. kovra`ina „id. u`e. {a-verziØâ „spletkariti. up. s.v. kontinuantama osnove *vorg. tako|e vre`a / vrije`a „puzava stabqika ili izdanak. v. kowrzasáo). vrhnouti pole. ako vraga ozna~ava wivu o~i{}enu od busewa trave i korova. u pojedinim slovenskim dijalektima glagol na -noti u kombinaciji sa prefiksom *jâz. CG. vra`iti impf. travuqina. potvrda. strnisko „uzoravati ledinuŒ. ogovaratiŒ. obliku (ali sa drugim prefiksom) jesu sln. nap.alternira sa prefiksom po-. lozicaŒ (Skok III 628 s. œuraditi kako ne vaqaŒ i vra`a „vrsta doma}e vunene tkanineŒ (v.v. *koverzslo.

„vrteti. savijatiŒ i *uergh. *poverzslo itd. (v. 429 Kao primere realizacije ovog zna~ewa Kurkina navodi konkretne realije. *pavorzã (rus. U oblicima ~avrzati. jeziku su se razvila i metafori~ka zna~ewa. Analizirane lekseme svrstavaju se u nekoliko semanti~kih grupa.c. sa zna~ewem „prestiŒ. u`eŒ). up. paviti. Prefiks ka. smetewakŒ.Œ. *vorza (ukr. Wegovo zna~ewe u razmatranoj grupi leksema mo`e se smatrati kasnijom inovacijom (v. koje povezuje sva navedena obrazovawa (l. {iØi)Œ (Kurkina 1981:335). rastovrz œraspri~ati seŒ realizuje se jedno od zna~ewa karakteri428 Tako su. u koji se savr{eno uklapaju s. *verzslo (s. v. „smu{ena. ali u s. zavrzan m. vrpce.-h. . osnova *uerg. mutan. vestiŒ. voroza „konopac ili kai{ na bi~u kojima se udaraŒ). „obmawivatiŒ (Kurkina 1974:79). 430 Za glagol kavrgati va`i isto {to i za glagol vrndati „prestiŒ. zavrzan~e n. uø. iz-vorogã „id. kvrgaŒ (v. øavoroz „vrpca.u obliku kovrag upotrebqen da bi se wime istakla i poja~ala negativna semantika re~i. „ne{to spletenoŒ429. U ju`noslovenskim jezicima razvio se ~itav niz leksema sa zna~ewem „ne{to ispup~enoŒ. npr. *povorzã. varzul’ka „~vori} u pre|i ili tkaniniŒ. „glupo. Moglo bi se pretpostaviti da je prefiks ko.. sln. konopŒ428. svr`ika „suva gran~icaŒ (Kurkina 1974:80). œizraslina. kao i bug. ~estarŒ (RSA). svrzav „neuredan.. nedono{~eŒ. otovrsti „po~eti mnogo pri~atiŒ. iz-vragã œpoba~aj. petqanacŒ Piva (Gagovi} 2004). blr. uwroz „konopac. gwe~itiŒ. zavrzlan „id. u gnezdu *verzti zastupqeni nazivi konopa. „glupak. Ovoj grupi (osim neprefigiranog vrsti „plestiŒ). dok kao semanti~ka paralela mo`e poslu`iti s. up.-h. nespretan. verzni „opanci od likeŒ. œstiskati. *povorza. trakaŒ). formiranih na bazi zna~ewa ishodi{nih ie. Kurkina ovoj grupi pridru`uje i glagol kavrgati isti~u}i da on. Prvu grupu sa~iwavaju lekseme sa zna~ewem „plesti. „onaj koji je nejasan. ’zavezano’ deteŒ itd. vrzina „mesto obraslo gustim {ipragom. smetena. pripadaju oblici kavrgati (dodu{e. „neravninaŒ. *obverzslo. savijatiŒ.*uvorzã (stpoq. n e r a v n o prestiŒ. i Skok III 621).u kavrgati kao da potencira negativnu nijansu zna~ewa „n e j e d n a k o.). rus. zavrza f. Uskoci (Stani}). Kurkina 1974:79–80).„vrteti. strus. vrdati). sadr`i ono osnovno semanti~ko obele`je — „zadebqaweŒ. skavàrzacâ „neve{to raditi (ølesØi. zapu{tenŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). vre`ama od kupina i sl. ali u tipolo{kom smislu u pitawu je ista semantika)430 i kovrijeslo. pletenice.Œ (ÅSSÀ 9:99. smetenŒ Qe{tansko (Te{i} 1977).194 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI stsl. stezati. odakle se u jednom pravcu razvija niz „u`e. npr. zavr`en adj. „neume{an. Kala{nikov 1994:85). œnateklinaŒ. vrijeslo). kvrga.-h. zaostala osobaŒ. dijal.-h. ~vrga.

po}iŒ. ~ovrgan’ œsitan ~ovekŒ (Iliadi 2001:63). iskovrije`iti „iskola~iti o~iŒ treba pretpostaviti upravo me|ukariku „bacatiŒ — ovo zna~ewe posvedo~eno je u obliku vrzati se „bacati seŒ — iz koje se legitimno razvijaju pomenuta zna~ewa434. zna~ewem vrzati1 „sme{tati. Polaze}i od ~iwenice da je za ~itavo gnezdo ie. dijal. savijatiŒ > „bacatiŒ (v. nabijati. glavni deo ralaŒ: I s k r i v n e m u n o g e k a ’ d v a v r g w a Poqica (RSA). *uer. kovrga „i z v i j e n i. a kao semanti~ku paralelu up. nametnuti seŒ. s. razvezati „raspri~ati seŒ. up. hrga = rga „~vorŒ > „nevelik kow. Ve} je i Skok doveo oblik kavrga u vezu sa kvrga „~vor na drvetuŒ. zakovrnuti predmetŒ431.-h. zakovrqiti „zaputiti se. 432 Up. vrqati).-h. ali samo na formalnom planu (v. up. *uer. Zna~ewe „krivŒ razvilo se iz zna~ewa ie.„savi(ja)ti (se). verziØâ „govoriti gluposti. Skok I 686–687). Semantizam „krivŒ verovatno le`i i u osnovi oblika kavrga „nadimak slabo razvijenom.v. `ivotiwaŒ nije usamqen. vrãga „kvrgaŒ > „sna`an. malom ~ovekuŒ432. rastovrsti „razbacatiŒ. koje se kao sekundarno razvija od osnovnog „vezatiŒ — s. stavqati (u ne{to). Varbot 1978:33). natovrqati se „biti kome na teretuŒ. œposuda od lipove kore kojom se pije vodaŒ. kquseŒ (Skok I 611–612 s. ni semanti~ki pomak „~vor. 433 Razvoj zna~ewa u suprotnom smeru realizovan je u bug. okaŒ (RSA). povi(ja)ti (se). vãrga „obao izra{taj na stablu drvetaŒ > „nizak ~ovekŒ433 i s.„vrtetiŒ karakteristi~an semanti~ki razvoj „vrteti. naticatiŒ. up. svezatiŒ (RSA). ukoliko nije u pitawu metafora „mali predmet (posuda. œzidarska posuda. s jedne strane. hrg sa op{tim zna~ewem „posudaŒ (v. pikavac „opu{ak od cigareteŒ > „mali ~ovekŒ. up. 434 Isti semanti~ki razvoj ostvaren je i kod oblika sa osnovom vrqati. up. iskovrqiti „iskola~iti o~iŒ (v. ~an~e)Œ > „mali ~ovekŒ. ~avrga œpolovina kore dulekaŒ i ~ovrgaw „lopatica za bra{noŒ motivisani su. a s druge — oblikom predmeta. sagibati (se)Œ. kvrgaŒ > „mali ~ovek. besmisliceŒ. ~anak za z a h v a t a w e i n a b a c i v a w e malteraŒ. Semantika ishodi{nog glagola *verg’ti „bacatiŒ sadr`i u sebi i mogu}nost prelaska ka zna~ewu „kretati seŒ > „pokretanŒ > „okre431 U prilog ovoj mogu}nosti govore potvrde iznete s. vrgaw „ralica. jasno je da za zna~ewa natovrsti se „navaliti se. gore). rus. {to pokazuje bug.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 195 sti~nih za glagol *verzti —„brbqatiŒ. i bug. gr~). S druge strane. vrg „starinska mera za z a p r e m i n u. . otovrsti „uputiti seŒ.v. vrzati2 „vezati. jak ~ovekŒ (u tajnom jeziku) (BER 1:188). Nazivi realija kavrga „~an~eŒ.-h.

Detaqnije v.196 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI tan. mak. spretanŒ. kome{ati seŒ. vra`i „u`urbano tr~karati. . mrdati ne~imŒ. Semantizam „{iriti seŒ mogao je poslu`iti kao osnova za razvoj zna~ewa glagola kovrije`iti se „kostre{iti seŒ > „qutiti seŒ. Upravo ovakvim semanti~kim razvojem obja{wava se zna~ewe oblika ~evrgan „okretan de~ak u vreme pubertetaŒ i ~ovrgan œveseqakŒ. „vrpoqiti se. up. bug. vra`em „mnogo govoritiŒ. Bjeleti} 2003a. dijal. „brzo micati rukama i usnamaŒ (Kurkina 2000:564).

sg. „izvla~iti se. {evrdati œkrivudati u hoduŒ Ro`aje (Had`i}).. œgovoriti ~as jedno ~as drugoŒ Uskoci (Stani}). {vrqati. pramenŒ Uskoci (Stani}) ~o-vrdalo n. œlutati. {evrdat œkrivudati u hoduŒ.Œ Uskoci (Stani}) qa-vrdati / qavrdati „i}i tamo-amo. {alabazati) {e-vr dati impf. „hodati pijano. kovrya. „slagatiŒ (Skok III 379 s. „micati se amo-tamoŒ (RJA). „zakerati. (ibid. usukati se. prevrtqivacŒ Brusje (Dul~i}i 1985) {a-la-vrdati impf. lutatiŒ.v. i}i tamo-amoŒ [abac (gra|a ERSJ). vrdatiŒ. {avardat „nesre|eno govoriti ili raditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985) {avrdalo n. okretati. impf. œpri~ati koje{taŒ. izbegavatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}).OSNOVE: 14) VRDATI 197 OSNOVE: 14) VRDATI 14) VRDATI za-ko-vrdati pf. œv r d a t i. „id. œne dr`ati re~Œ Pirot (Zlatkovi} 1990) do-{e-vrdati pf. uviti seŒ Uskoci (Stani}). œi}i kud bilo.) le-vrdati impf. „micati. „uvojak. raditi ne{to kako biloŒ. „do}i krivudaju}i.. „ime zecu u zagoneciŒ (RJA). zakovrduje 3. po~eti se kretati tamo-amoŒ (RSA) na-{e-vrdati se „izdovoqiti se {evrdaju}i. „batinaŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {a-vrdati impf. sg. {avardalo „{evrdalo. levo-desnoŒ. lavr-n-dati „id. nego {evrdaä ovamo onamo Venclovi} (Jovanovi} 1911:294). izvrdavaju}iŒ (RSA) . sg. {evrdam 1. {evrda 3. *{evrdati: Koino ne hode pravám pôtem . Rovca (Bjeleti} 1993:38). „uviti. „izvrdavatiŒ Leskovac (Mitrovi}). {avrditi „igrati re~imaŒ (RJA). rasklimavatiŒ: Ovaj se {oraf levrda Ozaq (Te`ak 1981) ~e-vrda{ / ~evrnda{ m. Uskoci (Stani}) za-{e-vrdati „po~eti {evrdati. œlutati tamo-amoŒ Rovca (Bjeleti} 1993:38) na-{a-la-vrdati pf. izvla~iti seŒ. fig. lutatiŒ id. zamrsiti se (o kosi)Œ Du~alovi}i (RSA) la-vrdati impf. zasukati (o rogovima)Œ. „razbaru{iti se. zagonetkama). zameratiŒ Timok (Dini} 1988) zakovr-n-dati se pf. zakovrdati se „izrasti u obliku spirale. œvrdati.Œ. „tr~ati amo-tamoŒ (u nar. posr}u}iŒ (RSA). „~initi.

{evrduqa f. œu nekom odre|enom prostoru micati se. na{ovrda se „izbaciti izmet slo`en kao u`eŒ. vrludaŒ. { e v r d a t iŒ. „{mugnuti. na{ovrdan adj. zvrndov Zagara~ (]upi}i 1997). biti prevrtqiv. zvrndalo n. œonaj koji pri~a koje{taŒ Uskoci (Stani}). nemarno raditiŒ Uskoci (Stani})435. (Dini} 1988) ?z-vrdati impf. œkojekako. Ro`aje (Had`i}). besposli~arŒ. impf.) {evrdan m. lagatiŒ. lutatiŒ. kretati se mewaju}i pravac. „vrludati..Œ Uskoci (Stani})437. dozvrndati pf.) ?{-vrdnut pf. „`ensko ~eqade himbene }udiŒ (RJA) {e-le-vrdati / {elevrdati impf. fig. O~ito je da se ovde radi o onomatopeji (v. Nije jasno spada li ovamo pridev seleverdast œneozbiqanŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). {elevrdati „klimati. . udaqavati seŒ. œizbegavati pravi odgovor. do}i. „ona koja {evrda. skitnicaŒ. 437 Pored navedenog zna~ewa.) {o-vrdaq}a f. œodugovla~iti da se ne{to 435 436 Up. sg. pogrd. œvijuga. „i}i. œbiti nestalan. napisatiŒ. zvrndat „id. zvr~ati). sg. „na`vrqan.v. zunzurati (o muvi. biti neveran (o mu`u ili `eni)Œ. œuklawati se. naklapatiŒ. id. lutatiŒ. i kao nadimak Ro`aje (Had`i}). Ma~va (gra|a ERSJ). neznatan posao u ku}iŒ (RJA) è vrdati impf. „na{krabati. kretati seŒ. œpomi~ni deo iznad predwih to~kova na zapre`nim kolimaŒ. „lutalica. krivudatiŒ. klisnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?{-vrndati impf. zvrndov Vasojevi}i (Bori~i}). glagol zvrndati u Uskocima ima i zna~ewe „zujati. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œizbegavati da se ka`e istina. {evrdan „prevrtqivkoŒ Leskovac (Mitrovi}). okoli{itiŒ Timok (Dini} 1992) na-{o-vrda 3. krivinaŒ id. Skok III 668 s. i}i levo i desnoŒ ju`. œneradnik. pf.198 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI od-{e-vrdati „od{vrqatiŒ Uskoci (Stani}) uz-{e-vrdati se „u{eprtqati seŒ id. „dotr~ati. besposli~itiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). dojuritiŒ Piva (Gagovi} 2004) zvrdov. nedosledan. skretati u stranu. [umadija (gra|a RSA)436 {o-vrda 3. zvrndov m. „i}i tamo-amo bez ciqa. iz istog izvora u istom zna~ewu oblik {ele-brdati. œpri~ati koje{taŒ. zvrndati „id. (ibid. (ibid. pa se mo`e pretpostaviti da su se u jednom obliku spojila dva po poreklu razli~ita glagola. (ibid. „raditi neozbiqno i neve{to kakav sitan. na{kraban. œpri~ati {ta bilo. napisanŒ id. avionu)Œ. „{vrqati.

U jednom svom ranijem radu Kurkina. œkretati se tamo-amo. i vrdalama. vrteti se. izvrdavawe. ispreturatiŒ CG (RSA)438 vrndati impf. mnogo se ~e{atiŒ Kragujevac (RSA). izbe}i ne{to nepovoqnoŒ. *vârdati (v. œdrapati se. vrndati se „id. tretira oblik . Za wega va`i isto {to i za glagol zvrndati. 441 Za ovo zna~ewe up.Œ (RSA). Skok samo pomiwe ovaj 438 Nije jasno spada li ovamo i zavrditi se „uquqati se. odatle fr ndalo „sprava za kovr~awe vuneŒ. Skok I 532). praoblik sadr`avao â na mestu redukovanog vokala (Petleva 1983:28). 440 Glagol vrndati ima i slede}a zna~ewa „proizvoditi naro~iti zvuk (kao ma~ka kad prede. œ(ne~im) po~eti pomerati (ne{to). *uer-d. œr|avo prestiŒ Leva~. v r ndat „premetati. up. Up. „okretati se kao ~igraŒ. navaliti. premetatiŒ. nagva`dati. œdovesti u veliki nered. œonaj koji se izvla~i od posla. naslagatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) vrnda f. œbrbqati. izbegavawe obavezaŒ. vordati „preturati. uspavati seŒ (RSA). navrndat „nabaciti. „prevrtqivac. œ~igraŒ. izvla~iti se od neke obavezeŒ (RSA). povr{an i }udqiv ~ovekŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). zabu{antŒ. sg. po~eti micatiŒ (RSA) izvrdati „ve{to se izvu}i iz kakvog te{kog polo`aja. „po~eti izvrdavatiŒ. vrdolama f. *vârdati < ie.(Varbot 1980:19–21. ali nepa`qivo i slaboŒ (RSA). „presti na veliko vretenoŒ439. 442 Dilemu izme|u *vãrdati i *vârdati kao mogu}ih psl. Vojv. prebacivatiŒ Barawa ( Sekere{ 1977)441. torokatiŒ (RSA). œizvla~ewe.OSNOVE: 14) VRDATI 199 uradi. koje tako|e spada u kontinuante psl. motati se. Rovca (Bjeleti} 1993:38) zavrdati pf. œnemiran ~ovekŒ Babu{nica (gra|a RSA). Petleva 1983:26–28. Frndar prezime porodice u ~ijoj se ku}i nekada k o v r ~ a l a vuna (v. Kurkina 1992a:60. vrdati Uskoci (Stani}). rekonstrukcija razre{ava rus. vardalama „id. œprevrtqiva i nemoralna osobaŒ. semanti~ki sli~no vrtoloma „prevrtqiv.Œ Lika. œprostitutkaŒ Pirot (Zlatkovi} 2004) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol vrdati < psl. œpraviti se va`anŒ. ~igra i sl. Varbot 1980:19. slede}i tuma~ewe dato u re~niku Ivekovi}a i Broza. Potkozarje (Dalmacija). ispremetati. zvrjati. detaqno Iliadi 2001:38–44)442. proizvesti mnogo pre|e. fig. vrndalo n. Petleva 1983:28. 439 Ovamo svakako i frndati „kovr~ati vunuŒ Vodice. gore. vreteno. œbesneti (o `eni)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990) navrndati pf. sln. dijal. obilazitiŒ440. iako ga Petqova ukqu~uje u porodicu glagola vrdati (Petleva 1983:27). nepouzdan ~ovekŒ. Kurkina 1992a:60).). vrndi 3. v. „napresti. brujatiŒ. kuverdaØâ œklimatiŒ koje nedvosmisleno ukazuje da je psl. (RSGV).

besmislicaŒ (ESUM 2:483)443. u kojoj se izdvaja prefiks ~e-. Petleva 1974:209.200 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI glagol. le-. pokretqiv ~ovek koji se smuca tamo-amo bez poslaŒ (BER 6:763). batinaŒ Uskoci (Stani}). bez tuma~ewa. Dopunski komentar o fonetici rus. kuvárdaØâ „bacati palicuŒ. uprkos tuma~ewu Fasmera.v.Œ sa rus. a drugi kao pozajmqenica iz ruskog. sa umetnutim n pred dentalom (Skok III 622 s. {e-(le-). skovãrdulâkà œbrz. pramenŒ. Bjeleti} 1994:268. 445 Pomo}u istog prefiksa i od iste osnove obrazovano je i bug. verovatno stoji u vezi sa glagolom zakovrndati se „razbaru{iti se. O obliku ~ovrdalo v. a nije iskqu~ena ni mogu}nost veze sa kovirØaØi „brbqati. larga : qarga „veliki trup. U pitawu je prefiks ~o-. a oblik na{alavrdati tumavrdati. U obliku lavrdati izdvaja se prefiks la. ~evrnda{ „uvojak.c. Moskov 1965:71. Bjeleti} 1993:38). koverda „glupost. Varijanta qa. starinu.u levrdati. u kome se izdvaja prefiks ku.(Fasmer II 398) i [ahmatova.(uglavnom o glagolu {evrdati) v. koji nema psl.(v. kuvirdâ uzvik pri naglom padu naglavce (ESUM 3:121)444. ~e-. 444 Prvi oblik se tretira kao nejasan. gu`va. Autori ESUM smatraju ove glagole nedovoqno razja{wenima. vrdati. U literaturi se izdvaja prefiks ko. glagola daje Petleva 1983:28. Ispred osnovnog vrdati alterniraju prefiksi ko-. mrdnuti (Kurkina 1974a:216). ~o-. Bjeleti} 1994a:356.). koji alternira sa le. pometwaŒ. Petleva 1983:26–28. obrazovanom od iste osnove sa prefiksom *sko-)445. koji ih dovodi u vezu sa s. kuvárdaØâsà zajedno sa kuverdaØâ neopravdano se u ÅSSÀ svodi na psl. kovrya. kavardak „nered. Bjeleti} 1993:38. nap.je samo posledica umek{avawa u konkretnom govoru.i osnova verdaØâ < *vârdati (Petleva 1983:26–28). kuverdà „neuredno odevena `enaŒ. Kao paralelu up. 65).-h. {o-. vrdati). Imenica ~evrda{. zamrsiti se (o kosi)Œ. vrdnuti kao fonetsku varijantu od mrdati. {a-(la-). Bjeleti} 1994a:355–356. koji u wima izdvaja prefiks ku. kuvárdaØâsà „prevrtati seŒ. Rus. kuvárdaØâ./ qa-. Nastala je mo`da ukr{tawem imenice koverza „id.u oblicima zakovrndati se (Petleva 1983:27) i zakovrduje (Bjeleti} 1994a:356). .c.). *kuvârtati (se) (13:142). Skok smatra da je oblik {evrdati nastao ukr{tawem {eveqiti i vrdati (Skok III 390 s.v. {eveljiti). zbrka. {evrdati (l. Kurkina 1982b:184 (i o {avardalo). 443 Re~ se tretira kao nejasna. kuverdaØâ „klimatiŒ. pri~atiŒ (l. navode}i kao wegovu potvrdu i oblik vrndati. up. ukr. O oblicima sa prefiksom {e. {to Petqova s pravom odbacuje (Petleva 1973:51. Kurkina 1992a:60 (i o *skovorda. nestrpqiv. dijal. pri ~emu se upu}uje na rus. la. rus.

blr. iz ~ega sledi da je wegovo primarno zna~ewe „vrteti (se)Œ. zvrdati izdvajaju se protetski suglasnici {-. bug. {eveljati). pri ~emu je neposredan semanti~ki izvor odre|en karakterom. lupetatiŒ (v. VRWATI la-vrwati impf. {avardaØâ œlutati. [ulâga~ 2004:256). „pri~ati koje{taŒ. Terminologija predewa obi~no se razvija sekundarno na bazi glagola razli~ite semantike. Kao potpunu tvorbeno-semanti~ku paralelu up. {alabazati).v.alternira sa {a. oblik {evrdati je rezultat kontaminacije {eveqiti + vrdati. Bjeleti} 1993:38. Zbog toga se i zna~ewe „prestiŒ u razmatranoj grupi glagola smatra kasnijom inovacijom u odnosu na semantiku ostalih glagola (Varbot 1980:19–21. savijatiŒ. tumaratiŒ (RSA). Szymanski 1977:50).({avrdati). Prefiks {e. dijal. Furlan tuma~i oblik {evrdati kao ekspresivni deverbativ *s’ev-drati sa promenom dr > rd (Bezlaj IV 39 s. Analiziraju}i poreklo ovog slovenskog glagola.v. Iliadi 2001:40). uslovima i tehnikom samog procesa predewa. dijal.OSNOVE: 14) VRDATI 201 ~i kao slo`enicu od {ala „jocusŒ i vrdati (Skok III 379 s. Varbot ga dovodi u vezu sa ie. Lika (RSA). kako biloŒ.({ovrda). blebetaloŒ (v. lutati. z. „tr~karati tamo-amo. U semanti~kom spektru derivata glagola vrdati izdvajaju se slede}a zna~ewa: „okretati. tumaratiŒ. Ve}ina ovih zna~ewa karakteristi~na je i za ishodi{ni glagol vrdati . Bjeleti} 1994:266). M. „izvla~iti se. Prema Tomanovi}u. odakle se lako obja{wavaju sva ostala posvedo~ena zna~ewa. {avarda œbrbqivac. Zna{ li ti {ta lavrwa{.„vrteti. torokatiŒ Divoselo.(o ovoj pojavi v. vrndati (Tomanovi} 1938–39:203). {alavrdati v. izvrdavatiŒ. zabune jedan? Piva (Gagovi} . U oblicima {vrdnut. „i}i tamo-amo. korenom *uer. Posebno mesto me|u navedenim oblicima zauzima glagol vrndati u zna~ewu „prestiŒ. i Kurkina 2001:97–98). Lavrwam ponekad i po no}i Uskoci (Stani}). {avàrdzicâ œbrbqati. {vrndati. daj se jednom smiri! — Lavrwa pro onijeg kr{a dok vrat ne slomi Piva (Gagovi} 2004). skitatiŒ. Ama {ta tudaj lavrwa{. {o. „raditi nemarno. a {vrndati — {eveqiti + vrdati. uvijatiŒ. {evãrdam „i}i tamo-amoŒ (Moskov 1981:106. O oblicima {elevrdati. blebetati. „brbqati. v. lutati. tako|e i rus.

nadimak Uskoci (Stani}) {o-lo-vrwati impf. skitatiŒ Lika (RSA). (ibid. Ako se. . podmukloŒ id.) do-la-vrwati pf. ovla{ ne{to uraditiŒ id. 447 Oblik prolovrwati u Pivi ima i zna~ewe „protutweti. Iz drugog primera reklo bi se da oblik lavrwati ima i zna~ewe „kotrqatiŒ. (ibid. „tumarati. œi}i malo tamo-amo. „ispri~ati. (ibid. ve} lavrwa. œnavu}i mnogo ode}e. pro}i kojekudaŒ: Prolovrwajte malo po selu i do|ite na ru~ak. œlutati.) ?{-vrwa 3. natrontati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) {a-la-vrwati impf. „na {olovrwski na~in.202 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 2004)446. odavati jak zvuk. analogno obliku lavrwati. „~initi. œmalo. prezime id. „do}i ni sam ne znaju}i kako. pisatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) ?z-vrwati impf. (ibid. „{arati. radi o jednom glagolu. „lutati. Uskoci (Stani}) do-z-vrwati pf. dovu}i seŒ: Ne znam da li }emo malo dolavrwati do vas id. (ibid. prolamati seŒ: Lavrwali su gromovi ~itavu noj — Ma ko ono lavrwa kamewe niz Treskavac?. { v r q a t iŒ. kao od bede. tre{tati. (ibid. i}i tamo-amoŒ Uskoci (Stani}) [o-lo-vrwa porodi~ni i li~ni nadimak. Lavrwi} prezime (RSA) pro-lo-vrwati pf. nije jasno koje zna~ewe je primarno. „do}i nemarno. protr~ati tutwe}iŒ: Malo prolovrwa{e muwe i presta{e. Ne znam {ta big vi jo{ lavrwo Uskoci (Stani}). lutati. raditi ne{to kako biloŒ: On ne kosi ko {to qudi kose. impf. jadan! id. pak. doskitatiŒ id. „prolutati.) 446 Glagol lavrwati u Pivi ima i zna~ewe „proizvoditi. (ibid. Mo`da su ovde u pitawu dva glagola koja su se pribli`ila na fonetskom planu.) Lavrwa. trpatiŒ Piva (Gagovi} 2004) na-to-vrwat se pf. „lutati bez ciqaŒ Rovca (Bjeleti} 1993:39) [o-vrwa pogrd. slu~ajno nai}iŒ id.) od-la-vrwati „oti}i nekud ne misle}i mnogo na ciq svog odlaskaŒ id.) {o-lo-vrwski adv. pro{vrqatiŒ. pogrd. lukavo.) pro-la-vrwati „popri~ati koje{taŒ. (ibid. sg.) na-la-vrwati „nai}i ne paze}i mnogo kud se ide. izbrbqatiŒ: Ama {ta ti to prolovrwa oni po`mirep? Piva (Gagovi} 2004)447 so-vrwati impf. „gomilati jedno na drugo.

up. to-. truditi seŒ Bukovica (RSA) · Kao uvodnu napomenu isti~emo da nijedan od prezentiranih oblika nije registrovan kod Skoka. `a-vrwati „ne{to jesti. nije sigurno da ovamo spadaju i `-vrwati „jesti (uop{te). l a b r w a t i = brbqati. Divosela u Lici)449 od lavrwati2 „tr~karati tamo-amo.zapa`a se potpuni paralelizam zna~ewa sa oblikom lavrwati. pa bi glagol lavrwati sasvim legitimno mogao biti wen denominal (v. lV-). oblici lavrwati. tumaratiŒ. glava. lovrwati posmatrali naporedo sa {alavrwati. kao {to se vidi i iz same definicije povratnog oblika vrwati se „v. proorgatiŒ: Prologrwa{e reoplani prema Podgorici. posvedo~ena je i imenica lavrwa „labrwaŒ. Ukoliko bi se. {olovrwati. {a-la-.v. prologrwati „protutweti. lo-. torokatiŒ (oba oblika su iz istog punkta. vuqati se / vuwati se „pritajeno. tutwetiŒ: Ama ne logrwaj to kamewe. skitatiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:39). i srqati / -srnuti. ali i u toj imenici izdvaja se prefiks la-. so-. mletiŒ BiH (RSA). U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol vrwati. „logrwawe. . Sem toga. „dosadno pri~ati. Tomanovi} 1938–1939:211. verovatno s pravom. Skok I 566–568 s. U oblicima sa prefiksom la. vide homonime. v r q a t iŒ (RSA).Œ Lika.je verovatno nastalo pod uticajem oblika logrwati „orgati.Œ451 > lavrwati (RSA). mnogo jesti. 451 O ovim oblicima v. Kod oblika sa prefiksom lo. `vakatiŒ (RSA). `vakati van obrokaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). skriveno se kretatiŒ Uskoci (Stani}). lo. 449 Oblik labrwati je denominal od labrwa. {o-(lo-). On se najpre mo`e objasniti kao varijanta od vrqati. pak. wihovi inicijalni elementi mogli bi se smatrati osamostaqenim delovima dvoslo`nih prefiksa {ala-. 450 Up.sastavqa~i RSA. naklapatiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977)448 è v r wati impf. drobiti. pa razlikuju lavrwati1 „v. o jadu se svom zabavijo! — Logrwa mi ne{to u drobu Piva (Gagovi} 2004)450. `-lo-vrwati „jesti. halapqivo.OSNOVE: 14) VRDATI 203 ?z-lo-vrwati impf. lutati. tumaratiŒ > glavrwati „id. Ispred osnovnog glagola alterniraju prefiksi la-. vrwati se „id. Za alternaciju q / w up. koji ni sam nema re{enu etimologiju. blebetati. Oblik lavrwati mogao je nastati i na slede}i na~in: glaviwati „i}i bez ciqa. 448 S obzirom na sasvim druga~iju semantiku. „lutati bez ciqa. tako da se tvorbeno i ovaj glagol uklapa u razmatrani model. tutwavaŒ. iz istog izvora i logrw m. {olo-. œstarati se.

iskobeqati se. „uviti pramen kose u kovryuŒ Piva (Gagovi} 2004) s-ko-vrcati œoronuti. hipokoristik bez odre|enog zna~ewa uz re~ macan: Oj ma452 453 [ovrwa mo`e biti i od *[alvrwa. {olovrwati v. [ovrwa. O oblicima lavrwati. trpatiŒ.(o ovoj pojavi v. vijugatiŒ: Ona potr~a i po~e kovrcati.v.dodato na oblik lovrwati. Izdvajaju se slede}a zna~ewa: „tumarati. uvijatiŒ: Ne kovrcaj kosu tom vru}om `icom. kovrcati (se) „kovryati seŒ (RSA) ko-vrcnuti pf. Oblik natovrwat se ima tvorbeno-semanti~ku paralelu u obliku natovrqati se (v. Za oblik sovrwati up. Za oblik zlovrwati nije jasno da li je u wemu protetsko z. œsavijati u uvojke (kosu). œma~ak koji nije u{trojenŒ (RSA).204 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Za semantiku nadimka [ovrwa up. Semantika navedenih oblika je uobi~ajena i u jednom segmentu potpuno identi~na sa semantikom oblika koji imaju vrdati i vrqati u osnovi. vrqati). {alavrwati. pra}aknuti seŒ.v. œsredi{wi deo pite savija~e. kovrtawŒ. {to je verovatnije. zao). œpramen u koturi} savijene kose koji slu`i kao ukrasŒ. ili je on. trk i nikako da je stignem. zvrqati. Up. Skok III 642–643 s. zvrcati. [olovrwa452. „raditi ne{to kako biloŒ. O elementu so. nagomilavati seŒ CG (RSA) prema navrndat „nabaciti. z. lutalicaŒ Uskoci (Stani}). „i}i vijugavo. „krug. zvrwati453 izdvajaju se protetski suglasnici {-. „koprcnuti se. muriti. semanti~ki identi~ne oblike zvrdati. cvetŒ. iscrpstiŒ Unac (Jovi~i}) kovrc m. zaslabitiŒ. œpotro{iti. œmesto na ko`i od kojeg se razilaze dlake. brbqatiŒ. dotrajati. „gomilati. na-sa-vrdavati (se) „gomilati se. VRCATI ko-vrcati impf. svitakŒ (RSA) kovrcan „onaj koji ima kovryavu kosu. od koga je mo`da i nastao. kovrcnuti se „izvu}i se iz kakve nevoqe. svu }e{ je belaisati. „pri~ati koje{ta. naslagatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). mrditi se. . a u tvorbenom pogledu up. spasti seŒ (RSA) za-ko-vrcati pf. slo`enica sa zlo tipa zlopatiti (v. kudravacŒ. lutatiŒ. sovrqati. navaliti. a ja za wom trk. {ovrqan „onaj koji {vrqa. iz te{ke situacije. Bjeleti} 1994:266). U oblicima {vrwa. Bjeleti} 1993:39.

kao bacakati se u govoru ovamo. patuqakŒ U`ice (RSA. zvrcat „id. zavrcanica f. na`vrqatiŒ. fig. zavrcanko m. œrazmetati seŒ (RSA) zavrcuje se 3. Nije jasno da li razmatranoj leksi~koj grupi pripada i imenica a-vrc „kepec. mrdnuti.Œ (RSA) {a-la-vrcati impf. na{vrqatiŒ (RSA) ?z-vrcati impf. œtrzati se. „na{krabati. . udaqavati seŒ. sg. pomerati se tamo-amoŒ. na-{a-vrcati „id. vragolanŒ Piva (RSA) za-{a-vrcati pf. œnesta{an mladi}. RSA). œdokoli~ar. lutati. macane { k o b r c a n e. kao i pustozvrc „onaj koji beskorisno provodi vreme lutaju}i. œnaglo izviti. „zanesewakŒ Crna Reka (Markovi} 1986) vrca f. Pis. „v. skitaju}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). œprenemagati se. naglo. |avolast de~ko. nagao pokretŒ. poma}i seŒ. saviti. „zamla}ivati se. prenuti 454 Up. 455 Up. vrcnuti se „u~initi hitar. tumaratiŒ Uskoci (Stani}). nabacivatiŒ. naziv za ma~ka vr~ak: Deca ma~ku zovu mac. {to vr~i (RSA). skretati u stranu. u v i j a t i s eŒ. zavrcojla f. hitre pokrete. zavrcan adj. nagao pokret. „skitati. pokrenuti se. mrdnuti. œodrastao. zvrcan m. „}aknutŒ. œtrgnuti se.v. œbacati (obi~no sitne predmete). œtruditi se da se ne{to izbegneŒ.. b a c a k a t i s eŒ. zanositi seŒ. œparewe ma~akaŒ: U februaru se ma~ke vrcaju. krupan mu{karacŒ Uskoci (Stani})455 è vrcati impf. RJA). pamprc „mali ~ovek. skitnicaŒ. koji se izvodi od onomatopejskog glagola vr~ati „frktati (o `ivotiwama)Œ (Skok III 621 s. œgurnuti. hitnutiŒ. u~initi brz. vr~ati). ili kovrcane454. iz istog izvora palazvrk „id. (RSGV). iskriviti u pisawuŒ. „vetropir. kovrcane (Vuk. œumretiŒ Poqica. „}aknuta `enaŒ. baciti. „do}i ni sam ne znaju}i kako. œuklawati se. dozvrcati pf. hitro pokretati deo tela tamo-ovamoŒ.Œ. „pokretati se brzo. kao semanti~ku paralelu up. doskitatiŒ. ma~ka zovu vr~ak. kepecŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). pa-o-tog vrcawa ne mo{ no}u ni spavati Draga~evo (gra|a ERSJ) vrcnuti pf. „ka`e se mu{kom detetu od milaŒ Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983) ?pa-la-zvrc m.Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). onamoŒ Lika (RJA) ?na-{-vrcati pf. „blesavŒ Vojv. „u razgovoru svaki ~as prelaziti na druge predmete. pacicvrk „veoma mala osobaŒ Srem (Maksi} 1980).OSNOVE: 14) VRDATI 205 cane. vrcati se „~initi brze. œpri~ati koje{taŒ. „poma}i se. osoba koja skita i nema obavezeŒ Ro`aje (Had`i}) vrcawe n. nazvrcati se „provesti dosta vremena u lutawuŒ Uskoci (Stani}) zvrcnut adj.

Podjednako je mogu}e izvesti glagol v r cati se od v r teti se (Grickat 1955–1956:64). dok na drugom mestu tretira glagol vrcati kao onomatopeju (id. . blesavŒ. koja se javqa u navedenim oblicima. poludetiŒ Potkozarje (Dalmacija) · Osnovu vrcati. Ispred osnove vrcati alterniraju prefiksi ko.v. skloniti se nekudŒ Uskoci (Stani}) svrciti œsi}i s uma. uvrtatiŒ.v. Zna~ewe œneu{trojen ma~akŒ motivisano je jednim od sekundarnih zna~ewa glagola vrcati se œpariti se (o ma~kama)Œ < „~initi brze. Zna~ewe œlud. ve} samo u zna~ewu „kucati (nekoga po glavi)Œ (Skok III 668 s. savijatiŒ. œoti}i. pri~ati koje{taŒ. kovrtawŒ.v. tumaratiŒ > „skitnica. z.v. „izvrdavati u razgovoruŒ. pomerati se tamo-amoŒ. Na semanti~kom planu javqaju se o~ekivana zna~ewa. 457 Skok nema glagol zvrcati u pomenutom zna~ewu. trc-vrc. 620 s.(ovaj posledwi Skok tuma~i kao poja~awe inicijalnog v (f) u onomatopeji (Skok I 527–528 s. pa-la-. vrcati (se)). zvr~ati). 456 Oblik bocati mogao bi se tuma~iti i kao povratno obrazovawe od bockati (bod-ãk-ati > *botkati > bockati > bocati). svojstvena i oblicima sa vrdati i vrwati u osnovi: „skitati. dotrajati. „iskobeqati seŒ. „neuredno pisatiŒ. lutati. uvrnut. vetropirŒ. vr~ati). iako je u wegovoj osnovi zapravo zna~ewe œuvijati. v r d n u t i u stranuŒ. iako je naj~e{}e od osnovnog œudaritiŒ. Ovakvo tuma~ewe predla`e i Skok III 495 s.206 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI seŒ (RSA). mo`e imati i drugu motivaciju: œuvijati. „brbqati. hitre pokrete. œpobe}i. fr)457. œoronuti. najpre mo`emo izvesti od vrd-cati (kao bocati < bod-cati)456. poma}i seŒ. {a-(la-) . Zna~ewe „kovrxati kosuŒ razvilo se verovatno pod uticajem leksi~ke porodice imenica kovr~a i kovrxa (v. up. Ono je poslu`ilo kao ishodi{te slede}ih zna~ewa: œvijugatiŒ. œkrug. zaslabitiŒ. a javqaju se i protetski suglasnici {-.. vrcnuti „mrdnuti.

„najesti seŒ. hleba . up. nepristojno jestiŒ. „zavrnuti. polokati i sl. ko-vrk „uvojakŒ Bosna (Skok II 172–173 s.) po-ka-la-vrkati pogrd.. Me|a. „sve posrkati. Osijek (RSA). {iparacŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ka-la-vrkati impf.v.).).. (ibid. izokrenutiŒ. kovrca)459 sko-vr~ak m. zanemo}iŒ. [kaqi} ovu posledwu re~ izvodi od tur. iz istog izvora {kovrtaw „nemiran ~uperak koseŒ. skovr~itiŒ (RJA). 462 Up.OSNOVE: 15) VRKATI 207 OSNOVE: 15) VRKATI 15) VRKATI za-ko-vrknuti pf. okrenuti. nemoj graditi {kovrka Lika (RJA)461.)462 ba-vrk m. „(o listu vinove loze) usukati se u oblik cigare zbog bolesti {korova~eŒ Brati{kovci (Urukalo 1982:181) {ko-vrk m. nepristojno jestiŒ Uskoci (Stani}) na-ka-la-vrkati se / na-ka-lo-vrkati se pf. „srkati. 463 Up. gevrek „vrsta pekarskog peciva. mehurŒ.v.c.)463 458 Ovamo verovatno ne spadaju ye-vrk „veliki komad (mesa. 461 Uz napomenu da „jama~no stoji u vezi sa kovr~iti. 250). pramen kose)Œ Kordun (gra|a ERSJ) {ko-vr~ak „izdvojeno i savijeno pero (u petla. œrazboleti se. œumretiŒ Uskoci (Stani}) ko-vrk m. {kovrkqiv œuvijen.. kalavrsnuti „odjednom pojesti. „obilato. (ibid. nakalavrkancija / nakalovrkancija f.)Œ Banija i Kordun (Petrovi} D.Œ id. „izdvojeno i savijeno pero (u petla. „vrsta oboqewaŒ. |avrk). (Skok l. kovrxav (rep u patka. 459 Uø. „de~a~i}. odatle {kovrkqiv adj. samo nemoj {kovrkqiva id. }u-frk „pramen kose uvijen iz dokoliceŒ (Be}kovi}. (ibid. nakalavrskati se / nakalovrskati se pogrd. bogato jedewe i pijeweŒ id. œopekotina. „zakr`qali plod (obi~no vo}a ili povr}a)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977)460. patka)Œ Slav. iz istog izvora {-vrqak „id.Œ. |a-vrk „veliki komad hlebaŒ Srem. {to nije ubedqivo ([kalji} 247 s.) u-{ko-vrkniti (se) pf. pro`dretiŒ. skr{iti zavr}u}iŒ. „najesti seŒ. patka)Œ Banija i Kordun (Petrovi} D. i |a-vrt „veliki komad hlebaŒ Osijek (RSA).: Lijepa mi i ravna pamuka za potku predaj. œprelomiti. |evrekŒ. ka-la-vrskati „srkati. pogrd. poka- . samo u primeru: Lijepo mi to prepredaj. 460 Up. œizraslinaŒ Uskoci (Stani})458. pogrd..

da sedne. po}alaviskati {aq. bulaznitiŒ Herc. „zadwica.Œ Pirot (gra|a RSA). (Te{i} 1977) : viskati „{ibatiŒ. neprijatno sr~eŒ. skitnicaŒ. besposli~arŒ.Œ. udarenŒ Kordun (gra|a ERSJ) i{-~e-vrkam 1. kalavrskalica „osoba koja mnogo jede i glasno sr~eŒ. œodrastao. „badavayija. 464 Up. kalavr{nica „id. „onaj koji bu~no. „lutalica. za-ka-la-variti. krupan mu{karacŒ Uskoci (Stani}) te-le-zvrkan m. dubqewem pro{irivatiŒ Timok (Dini} 1988) i{-~o-vrka pf. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:129). ~ovek bez vrednostiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995)464 ?z-vrk m. sg. œrascopatiŒ Pirot (@ivkovi}) ~’o-vrkat impf. (gra|a RSA) ~a-vrknut adj. „vetropir. RJA) ra{-~e-vrkam 1. i{-~e-vrkati se „ispri~ati brzo i `ivo mnogo koje~ega. p o j e s t iŒ Uskoci (Stani}). pf. polokati i sl. neprijatno sr~eŒ Uskoci (Stani}).208 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI kala-vrk m. œid. tako|e i: torofoja. kalavrsnica „`enska osoba koja se ~uje kad jede te~na jelaŒ. „iskqucati (o pticama)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) pro-~o-vrka „probiti rupu u lobawiŒ id.)Œ id. „~eprkatiŒ Svinica (Tomi} 1984).Œ (mo`da u vezi sa navr{iti „napuniti do vrhaŒ) : vrskati „srkatiŒ. visnuti „o{inuti. „id. Vlaji}-Popovi} 1993. sg. (Zlatkovi} 1990) pa-la-zvrk m. œrazbitiŒ. (ibid. na-}a-la-viskati se „nahraniti se. na`derati seŒ Qe{tansko (RSA). . œpripitŒ. ka-la-kusat œprobati. „onaj koji bu~no. k u s a t i.Œ. „i{~eprkatiŒ Pirot (@ivkovi}). ra{~ovrka œid. sg. ~o-vrka 3. lutatiŒ. œneradnik. kalavrskowa. neradnik. pf. koja se javqaju kod nekih od navedenih oblika (v. izbrbqati seŒ Lika (RSA. „zvrkasta osobaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) lavrskati pogrd. na-}a-vriskati se „na}alaviskati seŒ Herc. „sve posrkati. kalafrskowa pej. skitnicaŒ. „ukusno pripremqeno jeloŒ Srbija (RJA) ~a-vrknuti pf.) ras-~o-v r ka „ra{~eprkatiŒ. navalitiŒ Dvorska (RSA). zagrabiti. Zna~ewe „jestiŒ po pravilu ide paralelno sa zna~ewima „udaratiŒ i „skitati. sa istim inicijalnim elementom televeza „zadwica. jestiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). vâzdân ne{ta ~ovrka Pirot (gra|a RSA). „provrteti rupu (na glavi. najesti se do sitosti (obi~no brzo i halapqivo jedu}i). œonaj koji pri~a koje{taŒ Uskoci (Stani}) zvrka f. „brzo pojestiŒ id.Œ: Tija ne znaje da mirne. (RSA). (?) „ludovati. „ra{~eprkatiŒ. stra`wicaŒ. œka{ika kojom mo`e da se zahvati dosta jelaŒ. stra`wicaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). up. œdubiti. ka-la-frskati „lutati bez ikakvog ciqa. œluckast. kalavrsnik pej. œprovrtetiŒ Timok (Dini} 1988). skitatiŒ. za-ka-la-vatiti „po~eti pohlepno jesti. pose}i. ledu i sl. torofo~ka {aq.

Uskoci. œgun|ati. „otkidati klasove `ita i sl. sg. fig. œfrktati (o `ivotiwama)Œ. œskidati li{}e vuku}i rukom du` stabqikeŒ Kragujevac. ~igra). œiznemo}i. Lika (RSA) zvrkast adj. prhnutiŒ. „udaritiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) i{-}o-frkat pf.Œ Kosovo (Elezovi}). Banija. osna`iti seŒ Uskoci (Stani}). œnapregnuto duvati kroz nozdrve ili usta (o nekim `ivotiwama)Œ. negodovatiŒ Ba~ka (RSA). odvrkne 3.: Vidi kako je ovoj sliv~e pred ku}u odvrknulo Leskovac (Mitrovi}). 2004)466 pooÖvrkne 3. vreteno. 466 . œnaglo odleteti. odvrknem 1. œnaglo poleteti. „odrasti. „izjuriti.OSNOVE: 15) VRKATI 209 zvrkan m. œjesti. „frknuti (o `ivotiwama)Œ. pa idi kud goj oj! Vasojevi}i (Stijovi} 1990) pa-frk m. malaksatiŒ Sesvete (Maresi} 1996:167) otfrknuti „porasti. }aknutŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) ~a-frknoti pf. naqutiti seŒ.Œ. isteratiŒ: Nej na tu ruku. {iparacŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)465 è vrkati impf. ocvrkne Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. sg. Sin~i}i mu se pridigli u pandrqake Uskoci (Stani}). odvrknutiŒ Kosovo (Elezovi}) 465 Up. œodsko~itiŒ Crna Reka (Markovi} 1986). vrtati „rasti. pandrqak / pandrqak „de~a~i}. naglo pote}iŒ (RSA). oÖvrkne „id. Uskoci (Stani}) Övrkne 3. „~voruga od udarcaŒ (RSA) frknoti pf. nicatiŒ Dubica (RSA). „sukati. no }u te i{}ofrkat is ku}e. sg. brujatiŒ Banija. „{a{av. „frknutiŒ. zvrjati. luda. œpastiŒ: Kad ga udario ovan u grbinu. nepristojno srkatiŒ Uskoci (Stani}) vrknuti pf. œodjednom nestati. Pirot (@ivkovi}). izgubiti seŒ. mom~i}Œ: Lijep je oni Vulev pandrqak — Up. benaŒ Novi Sad. odvr}i pf. sg. fig. otfrknuti œnaglo izrastiŒ. sko~itiŒ. odvrknut „id. œ{iknuti. „odsko~itiŒ. ofrknut „ubrzati razvitak. oja~ati. œbrecnuti se. „brzo izrasti. odrastiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). œodma}i u posluŒ Ro`aje (Had`i}). „poodrastiŒ Timok (Dini} 1988) vrka f. œproizvoditi naro~iti zvuk (kao ma~ka kad prede. Övrkla mu kapa i tojaga Crna Reka (Markovi} 1986) odvrknuti. „de~a~i}. osamostaliti seŒ Vasojevi}i (Marseni} 1986:52). postati zreo.Œ. „onaj koji je zvrkast. upredatiŒ Banija.

dosaditi nekomeŒ Vrawe (Bjeleti} 1994a:353) na-to-fr~at se impf. cvetŒ Banat. Mali Po`arevac. „savijati se u uvojke. nanizati seŒ Zorunovac. osna`iti se. acc. zavrtati. kovr~a{ „golub koji ima kovryavo perjeŒ (RSA)467 na-ko-vr~ka 3. u~kur i sl. kovrqan. œnaturati se. prestati biti pokoran i poslu{anŒ Uskoci (Stani}) is-ko-vr~ati se „nabrati se. œfrktati (o `ivotiwama)Œ. Aleksinac. œodrasti. „proizvoditi zvuk ’vr’. œpraviti se va`anŒ Vasojevi}i (Bori~i}) è vr~ati1 impf. nabacivati se. Vrawe. inf. zaviti u kovr~e. kovr~uqa u uspavanci: Tutun~uqa. navr~kati se „poredati se.?) vr~ati „~istiti lan ili vunu na perajici. „navu}i (petqe na iglu)Œ468. œdo}i negde ili oti}i nekuda u velikom brojuŒ Vrawe (RSA) 467 Leksika iz ovog kruga prisutna je i u folkloru. tankim mlazovima te~nosti)Œ Zaglavak (RSA. savijati se. brizgati (o iskrama. sg. „mesto na glavi na kome kosa raste ukrug. uvu}i. up. savitqivŒ (RSA) ko-vr~ / kovr~ m. Poqanica. œnabrati. nametati seŒ. „navu}i.. nakovr~ka se „nagomilati se (o godinama)Œ. ° Potekla je majka Bo`ja ° Na vranici kobilici (RSA). nakote~ka (uzicu) 3. „naviti uzicu na klinŒ Crna Reka (Markovi} 1986).Œ Draga~evo (\ukanovi} 1995) vr~ati2 „skakati. „podi}i uviv{i (rep. uviti seŒ (RSA). ‹ se „postati kovr~av. „uviti. sitnim predmetima. perjatiŒ (RSA) vr~kati „uvla~iti. acc. sg. fig. inf. Ni{. pf. œgun|ati (protiv nekoga)Œ (RSA). kapima.210 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VR^ATI ko-vr~ati (se) impf. zvrkŒ Du~alovi}i. œ~igra. „koji se mo`e kovr~iti. . proletati. udevati (vrpcu. zvrjatiŒ.?) navr~kati pf. fig. napraviti kovr~u. vihorac. œnavaliti se nekome. osamostaliti se. up. œpetqa ili sli~an ukras ispleten od slame koji se nosi na {e{iru ili u kosiŒ Kragujevac. naboratiŒ Momina Klisura. œid. kovr~ak / kovr~ak „kovryaŒ. uvijati se (o kosi). provu}iŒ. kovr~uqa. nakudravitiŒ. zavrtati se uop{teŒ (RSA) za-ko-vr~ati pf. Leskovac. izbijati. brkove)Œ. Skok i BER nemaju.)Œ Ni{ (RSA. sme`urati seŒ (RSA) ko-vr~qiv adj.. 468 Up. kovr~ak / kovryak „vrsta visoke mu{ke kape (u bosanskoj narodnoj no{wi)Œ. uvojke.

po~me . odvrzala mi se hodeje}i Leskovac (Mitrovi}). osamostaliti seŒ Uskoci (Stani}) is-ko-vr~iti pf. zakovr~i. œpovrtati. œokrenuti. razroga~iti (o~i u ~u|ewu. „podi}i uviv{i (rep. œprevijati se. zavezatiŒ: Navr~kaj mi cipelu.OSNOVE: 15) VRKATI 211 navr~kam 1. œpo~eti se ko~operiti. podizati u lukuŒ. izbavr~it se „pogledati {iroko otvorenih o~iju. zavrnuti seŒ Poqica. œuvezati. uobraziti seŒ: Uskovr~ila nos ona gwidica. gr~iti seŒ Bosna. fig. qutwi i sl. naglo zanemo}iŒ: Odjednom zakovr~i ~ovjek . œrazroga~iti. „napraviti kovr~u na ne~em. savijati. œzavrnuti navi{e. ako sam si tolke godine navr~kaja. zavrtati navi{e. ja }u ti navr~kam tuj ~arapu. tavan bijo?. fig. œzametnuti se. œnaviti (kosu)Œ: Da si navr~kam kosu.. podi}i u lukuŒ: Zakovr~io kao koza rep..i du{a iz wega! CG. œsaviti se. œprotiviti se. œnakupitiŒ: A do{eja sam ovamo. fig. zakovr~iti „zaputiti se. œizokrenuti. poneti seŒ: Zakovr~ila ona tawevina i samo se ovuda {epuri — Niko ne more zakovr~iti ko r|a Piva (Gagovi} 2004). „iskola~iti. brkove)Œ.)Œ.. œonemo}ati. „na~initi kovr~e. œosiliti se. œsaviti u krugŒ. pa mu vrovi rastu u visine. „nakovr~atiŒ. œpo~eti se ko~operiti. „dovesti u neprilikuŒ: Pazi da te ne navr~ka. izbe~iti (o~i)Œ. u~initi kovr~avimŒ. œiznenada se razboleti. „kovryatiŒ. ose}awu)Œ. po}iŒ: \e si zakovr~ijo bez u`ine. ostaritiŒ Uskoci (Stani}) us-ko-vr~iti se pf. ponosito hodati. napraviti se va`an. œodrasti. uviti seŒ. „zaplestiŒ: Daj. fig. saviti u stranuŒ. fig. uvojke na ne~emu. ja kakva izgledam. izbe~iti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ko-vr~iti impf. zabo~i se. osna`iti se. nataknutiŒ (RSA) s-ko-vr~iti (se) pf. prepravitiŒ (RSA) na-ko-vr~iti pf. œzakr`qatiŒ. „u~initi da kosa postane kovrxavaŒ. osiliti seŒ: Kada ga ‰momkaŠ probije nausnica . uvrteti se (o misli. goleme muke }e ima{ Vrawe (Zlatanovi}) VR^ITI iz-ba-vr~it pf. uvitiŒ. osiliti seŒ (RSA). napraviti se va`an. nakrivo natu}i. œpreceniti se. pa ne}e ni pomoz Bog Piva (Gagovi} 2004) .. prkositiŒ (RSA) za-ko-vr~iti pf. œnahero. sg. zakovr~iti se „postati kovr~av. „zaokrenuti ne{to navi{eŒ: Uskovr~ijo {iqegu rogove.

po wegovim krajevima i po srediniŒ: Skolovr~ila sam opanke. sklup~atiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) è vr~iti1 pf. brizgati (o iskrama. izbuqiti o~iŒ id. zveknutiŒ. ne da mu prnuti. (ibid. tankim mlazovima te~nosti)Œ Lika (RSA) za-fr~it pf. skr~iti (nekoga. brzo se vratitiŒ Uskoci (Stani}) navr~iti se pf. iznenaditi seŒ (RSA). „udariti. pogoditiŒ CG (RSA). œzavrnuti ne{to na goreŒ. vr~iti se „naglo. navaliti sa zahtevom. „saleteti sa svih strana. podi}i ih uvisŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). uvrteti sebi u glavuŒ. „po~eti se praviti va`an. navaliti sa zahtevom. „saviti. Skok ovoj leksi~koj porodici posve}uje nekoliko odrednica. œo k r e n u t i. sitnim predmetima. œuobraziti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) u-fr~it œusukatiŒ id. s a v i t iŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). œusukati brkoveŒ. œoti}iŒ Uskoci (Stani}). i u svima nudi jedno isto re{ewe — tuma~i ih kao onoma469 Up. œsavijatiŒ id.212 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?s-ko-lo-vr~iti pf. œnapraviti kolomat. pritisnuti da se ne{to u~ini ili dozvoliŒ Zagara~ (]upi}i 1997) s-kla-fr~iti „smotati. di}i (nos)Œ Vasojevi}i (Bori~i}) is-ko-fr~it pf. venac oko vrn~anica odozgo po opanku. skolovr~iti se „skupiti se. . ugristiŒ. œskupqatiŒ. vr~iti se „trgnuti se. pritisnuti da se ne{to u~ini ili dozvoliŒ Zagara~ (]upi}i 1997) za-ko-fr~iti pf. „u d a r i t i.) · Kao i u slu~aju vrqati (v. skolovr~it „obrlatiti.)469 ?ko-lo-fr~it impf. œsaterati. iz istog izvora oblik sa œnormalnimŒ prefiksom: is-po-fr~it œnaglo izvaditi ne{to iz ne~egaŒ. „usukati brkove. (ibid. i ovde je glavni problem poreklo same osnove. uobraziti seŒ V. ujesti.) ?s-ko-lo-fr~it pf. kapima. œimati neki predznak. œiskola~iti. P~elice (RSA) ovr~iti pf. vr~iti „udaritiŒ. saviti seŒ Uskoci (Stani}). zakofr~it œpodignuti (rep). œizabratiŒ Uskoci (Stani}) vr~iti2 impf. „obrlatiti. povratitiŒ. ozna~itiŒ. (ibid. stisnutiŒ: Skolovr~ijo ga. proletati. zavrnuti na gore. œobele`iti. zviznuti. fig. o}e da mu ga slomi Piva (Gagovi} 2004). œpe~iti. daqe). „skakati. ne{to)Œ: Skolovr~ijo ~oeku vrat. ne dati nekome da mrdne. sabitiŒ: Skolovr~i ovce pa ig on|e izme|u `ita pro}eraj. „naglo skrenuti. predskazaweŒ. izbijati. œpasti na pamet.

a to su upravo oblici na osnovu kojih Varbot rekonstrui{e psl. glagol *vârkati „bacatiŒ. Skok. a ozna~ava i srkawe (Skok I 527–528 s. 475 Podse}amo da je Pokorni u svom re~niku dao ~ak 13 odrednica ie. *uer(Pokorny 1150–1166). *uerk. savijatiŒ > „bacatiŒ476. Tako od uzvika fr on izvodi frknuti. i Skok I 698 s. gnezda *uerg’h-).v.-h. porastiŒ = odfrknut „otrgnuti se od neke bolestiŒ. O slovenskim kontinuantama ovog ie. *uerk.v. Naime. fr). Kralik 1994:339–341. *vergti. ne pridaje posebnu va`nost glagolu vrkati u zna~ewu „sukatiŒ. (h)vrknuti. 473 Kao i kod nekih drugih slovenskih etimolo{kih gnezda. s. Iliadi 2001:66–76. karakteristi~nog za ~itavo gnezdo ie. 476 Na osnovu rus. autorka smatra refleksom psl. . up. osnove *vãr~ati ili *vâr~ati < ie. koji za sada nema posvedo~ene paralele u ostalim slovenskim jezicima. grepsti. Varbot izvodi glagol vrkati (sa ~e{}om varijantom frkati) „sukatiŒ od psl. dakle *vãr~iti (Varbot 1978:33–35).). Varbot tako|e suponira i osnovu na -iti. glagola *vãrkati i *vãr~ati. Pored psl. npr.< *uer. dok glagol vr~ati „~istiti lan ili vunuŒ uop{te i ne pomiwe.„vrtetiŒ. gnezdo koje bi moglo biti ishodi{te razmatrane grupe re~i. paratiŒ475.OSNOVE: 15) VRKATI 213 topeje. vrtetiŒ > „dosadno i zlobno nagovaratiŒ472. up. Kala{nikov 1994:81–82. ~upati.„kidati. 474 Detaqno o slovenskim kontinuantama ie.v.v./ *urek. 35).< *uer„vrteti. kontinuante ie. 471 Elezovi} smatra da je re~ postala od alb. *uerg’h-. korena v. okretati. *vârgo (kontinuanta ve} pomiwanog. nestatiŒ Varbot obja{wava kao rezultat semanti~kog razvoja. paralelnog ie. paralelizam zna~ewa „vrtetiŒ i „kidatiŒ javqa se i kod osnova obrazovanih od ie. 472 Za ovo zna~ewe v.pomo}u drugih determinativa. frk „brzoŒ (Elezovi} s. gnezda *uer. i Skok III 621 s. III 620). Oblike vrknuti. tj. sko~itiŒ470 sa daqim razvijawem metafore u odvrknuti „odsko~itiŒ > odvrknut „oja~ati. i ovde je mogu}e iskonsko varirawe korenskog slogotvornog r po tvrdo}i / meko}i: r / r’ > ãr / âr (op. me|utim. a pomiwu se i s.sa sinkreti~kim zna~ewem. Onomatopeja se prenosi i na opona{awe zvuka pri okretawu predmeta: frkati = vrkati „sukati. Ova prividna genetska razli~itost razmatranih leksema prevazilazi se tako {to se one mogu tuma~iti i kao kontinuante jednog ie. *uer. Kralik 1994a. vr~ati. cit.v. Tako|e relevantan glagol vr~ati „~istiti lan ili vunuŒ.v. vr~iti u zna~ewu „odleteti. „vrteti. ofrknut „ubrzati razvitakŒ471. savijatiŒ474. vrknuti „odleteti. korena *uer. vrgnuti „bacitiŒ < psl. vrcati (se) (id. 470 O oblicima sa zna~ewem „odletetiŒ v. *uerk. verkalo „pra}kaŒ Varbot rekonstrui{e hipoteti~ki psl. oblika *vârkati (ili *vãrkati)473 < ie.

(Matzenauer 1881:190.i osnovu *vârkati. Up. *kovârtja (v. kovrd`a). kovrca479. koji se razla`e na prefiks *ko. 480 Osnova *vârkati se ne obja{wava. pored s. loknastŒ ([kalji} 417 s. kovr~ica itd. 481 Oblik se dovodi u vezu sa rus. kudrav. ali smatra da se wihov uticaj na pretpostavqenu ishodi{nu osnovu *vârk. vr~ati (< *vâr~ati / *vãr~ati) alterniraju prefiksi ko-. koverkaØâ. zakoverkaØi „zavrtetiŒ. koverkaØâ (v. mo`da pod uticajem rus. zapravo. kovrga „izvijeni.ili *vãrk. tako|e i zakovrknuti. Fasmer II 271). Moskov 1965:70). koje se ne komentari{e. pa-(la-). uz konstataciju da je u pitawu varijanta od *kovârtati (ÅSSÀ 12:18)480. 479 Iznosi Miklo{i~evo i Briknerovo tuma~ewe. cit. *vrt-ka.„obaoŒ (EWAi II 571).-h. U okviru ovog psl. leksema. gde se daqe prou~ava gnezdo psl.-h. ~e-. izkavãrk(v)am œizmu~iti do krajnosti. k›v›rc›k javqaju zna~ewa karakteristi~na za 477 Up. zbog izuzetne semanti~ke i formalne sli~nosti s.v. ali prakti~no ostaje bez re{ewa. potla~itiŒ (BER 2:31)481.sa kompleksnom semantikom „udaratiŒ i „vrtetiŒ > „bacati (se)Œ > „(od)letatiŒ. koje se tretira kao rezulØaØ izmene oblika koverØ a Øi „okretati.214 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI odatle „bacati seŒ > „odletati. nivou rekonstrui{e se oblik *kovârkati. v.v. *vã/ârk. Autorka ne negira u~estvovawe onomatopeja u formirawu datih leksema (o ~emu posebno svedo~e varijante sa inicijalnim f). na {ta je ve} ukazao i Skok l. a u odrednici se. i bug. ~ije se zna~ewe mo`e tretirati kao izvedeno od „vrtetiŒ > „ne{to okrugloŒ (op. Radi se. Skok II 172–173 s. 35)478. ba-. neopravdano navodi i s. .)477.({ko-).c. Malinowski 1899:118. k›v›rc›k „ku{trav. Kurkina 1992:189) sa tur. 478 U svojstvu paralele navodi se stind. ka-(la-). kovr~iti. Prefiks ko. kovrk „uvojakŒ (kome je tu i mesto). Sli~no tuma~ewe nudi se i za rus. koverkaØâ (ESUM 2:226). Na psl. zakovrnuti predmetŒ (RSA). ~o-. bacati. kovr~ast. ukr. vrkkau „obrazi (= oteklina)Œ < ie. i tur.c.. Ispred osnova vrkati (< *vârkati / *vãrkati).-h. vrgati. budu}i da se izvodi od nepotvr|enog *kavãrkam. pa se i kod izvedenica od tur. 119. prihvata Varbot 1979a:155).izdvaja se u oblicima kovr~ati. te-le-. nestajatiŒ. O stepenu wihove „prepletenostiŒ svedo~i i paralelan semanti~ki razvoj autohtone i aloglotske leksi~ke porodice. to-.„vrteti. obrØaØiŒ. gnezda Varbot razmatra i imenicu vrka „~voruga od udarcaŒ. o tome da je do{lo do ukr{tawa doma}e re~i kovr~a < psl. sko. odletatiŒ mogao ostvariti i sekundarno (l. Postoje i mi{qewa da je porodica re~i imenice kovr~a „uvojakŒ — turskog porekla ( Kne`evi} 1962:196. i Varbot 1994. ~a-.

{ko-vr~ak. ostaritiŒ. frkunica „de~ak. ~avka)483.od osnove frk-.-h.izdvaja se u glagolu iz-ba-vr~it (Skok nema. o~ekivane oblike i zna~ewa ovog turcizma: kovrya „pramen uvijene. skovr(n)yati se „zasukati seŒ. Semanti~ki i tvorbeni pandan ove imenice. ~a-vrknuti . postati zreo. odrastiŒ. kovrcati (se) „kovryati seŒ (RSA). 483 Up. ofrknut „ubrzati razvitak. pustiti rogove da rastu zavojitoŒ. zakovryati „uviti pramen kose u kovryuŒ Piva (Gagovi} 2004). fig. u-{ko-vrkniti se (o ovom glagolu detaqnije Petleva 1993). Isto zna~ewe javqa se i u ko-vrcati „savijati u uvojke (kosu). . Oblici na-ko-vr~ka. grgurave kose ili dlake. U semanti~kom (a mo`da i etimolo{kom) pogledu ovim oblicima bliski su i frkun. skovr(n)yati se „postati kovryavŒ Uskoci (Stani}). semanti~ki i tvorbeno identi~no izbavrqiti ). Prefiksi ~e-. uvijatiŒ. zavrnutiŒ. i{-~o-vrka . vrcati). osamostaliti seŒ. kovryak / kovryak „gu`vica na pamu~noj ili vunenoj nitiŒ (RSA)482. ~o.OSNOVE: 15) VRKATI 215 s.~esto alternira wegova varijanta sko. odvrknutiŒ. up. kao i u imenici ba-vrk. Skok ove lekseme tuma~i kao pozajmqenice iz italijanskog.k.(v. ali bez komentara (Skok II 172–173 s. up.({ko-). oblik pa-frk. ra{-~e-vrkam. ~a-. œonemo}ati. ili prosto kao bezvu~na varijanta od bavrk. Skok ne registruje nijedan od oblika iz ove grupe. i{~evrqati se sa istim osnovnim zna~ewem „brbqatiŒ. zakovrcati „uviti pramen kose u kovryuŒ Piva (Gagovi} 2004). Prefiks ba. nakovr~ka se prema navr~kam.izdvajaju se u oblicima i{-~e-vrkati se (druga~ije Skok I 300–301 s. œonemo}ati. uvojakŒ (RSA). devoj~ica od 12–15 godinaŒ. ba{ ko crijevo na `aru Piva (Gagovi} 2004). ra{-~o-vrka (Skok ih ne registruje). u~kur i sl. navr~kati i vr~kati „uvla~iti. skovr(n)yati „u~initi da kosa postane kovryava.v. zakovr(n)yati „u~initi da rogovi ovnu rastu zavojito u stranu. zakovr(n)yati „u~initi da kosa postane kovryava. œpramen u koturi} savijene kose koji slu`i kao ukrasŒ (RSA) (v.v. ~o-vrkat . œsaviti se u krugŒ. skovr(n)yati „saviti u krugŒ. Bjeleti} 1994a:353). ostaritiŒ Uskoci (Stani}). Skok pomiwe neke od ovih oblika. ali 482 Up. œzaokrenuti. posebno kad se posmatraju u kontekstu glagola otfrknuti „porasti. {ko-vrk. kudravacŒ. udevati (vrpcu. ~a-frknoti . napraviti kovryeŒ. skovryati se „naborati seŒ: Skovryo se u obraze. mo`e se tretirati ili kao slo`enica sa prefiksom pa. pro-~o-vrka . „brzo izrasti. zakovr(n)yati se „postati kovryavŒ. Sa prefiksom ko. kovrca). {ko-vrkqiv. koja se javqa u oblicima sko-vr~ak.)Œ sadr`e prefiks koi osnovu pro{irenu deminutivnim sufikskom . kovr~ati. i{-~e-vrkam. kovrcan „onaj koji ima kovryavu kosu.

zakovr~iti. a zna~ewe „krivitiŒ daje ~itav niz sekundarnih zna~ewa: „nabrati se. vratiti). natofr~at se). u{kovrkniti se). ~afrknoti „udaritiŒ. nabaciti)Œ. Skok I 139 s. „sukati (brkove)Œ (zakovr~ati. nabacati)Œ. uskovr~iti se. nasØofãr~a œpodi}iŒ. berekin. izbaciti) o~iŒ. . uvijatiŒ (kovr~iti. zakovr~iti.podrazumeva sinkretizam zna~ewa „vrtetiŒ i „udaratiŒ486. 530 s. kolofr~it. oblici su okarakterisani kao nejasni). navr~iti se. vrka)485. fregat. „uvijati (rogove)Œ (uskovr~iti). neetimolo{ko z-.javqa se u obliku natofr~at se484. uspraviti seŒ. Posebno mesto zauzimaju tvorevine sa dvoslo`nim prefiksalnim elementima: kala-vrkati. Rezultat uvijawa je krivqewe. skolofr~it nastali su verovatno od kolo i vr~iti. skovr~iti).v. a zna~ewe „udaratiŒ stoji u neposrednoj vezi sa slede}im zna~ewima: „srkati. up. nasØofãr~am se œpodi}i se. „ko~operiti se. uvla~itiŒ (vr~kati. Pod pretpostavkom da su svi navedeni oblici etimolo{ki srodni. tako|e nejasno). „razboleti se. 486 Up. skolovratiti (v. vr~iti. ipak. nasØofãr~vam (sa) œuspravqati seŒ (BER 4:540.216 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI u razli~itim odrednicama nudi i razli~ita re{ewa. navr~kati). nakovr~iti. zna~ewe „sukati. isterati (tj. Varbot 1994. nakovr~ka). i bug. „navla~iti. 555. nakovr~ka „navu}i (tj. nema neo~ekivanih zna~ewa. up. pala-zvrk. gnezdo *vã/ârk. Oblici skolovr~iti. pa i ne pripadaju tvorevinama koje nas interesuju. koje sa javqa kao bazi~no u slede}im oblicima: i{}ofrkat „izjuriti. siliti seŒ (zakovr~iti. „brbqatiŒ (i{~evrkati se). „izraslina. oteklinaŒ (kovrk. i Iliadi 2001:72. skovr~iti se). naborati seŒ (iskovr~ati se. „lu484 Up. Prefiks to. zakofr~iti). tele-zvrkan. ~ije poreklo nije sasvim jasno (o tome {ire Bjeleti} 1993:43). fr~iti. koje Skok obja{wava kao fonetsko poja~awe (Skok I 527–528 s. nepristojno jestiŒ (kalavrkati. iskovr~iti. koje se konkretizuje u „kovrxati (kosu)Œ (kovr~ati. fr). 485 Za ovo zna~ewe v. izbavr~it. iskovr~iti „iskola~iti (tj. u kojem. nakovr~ka se „nagomilati se (tj. Psl.v. zakovr~ati. œzakr`qatiŒ (skovr~ak). za ovu leksi~ku porodicu moglo bi se re}i da ima {irok semanti~ki dijapazon. mo`da i naØofrn~a œpodizati. izbaciti)Œ. Kao {to je ve} pomenuto. uvijatiŒ razvija se u „izbacivatiŒ. vrkati). uspravqatiŒ (id. U oblicima zvrka. Osnovno zna~ewe je „sukati. up. zvrkast izdvaja se protetsko. zanemo}iŒ.v. zakovr~iti. œumretiŒ (zakovrknuti.

zakovr~ati). ra{~evrkam. zvrkan). porastiŒ (odvrknuti. „skitnica.„raskopavati. ra{~ovrka). Semanti~ki razvoj „baciti seŒ > „odletetiŒ Skok pro{iruje daqim karikama „odsko~itiŒ > „oja~ati. pafrk).OSNOVE: 15) VRKATI 217 dovati. bulaznitiŒ (~avrknuti). ra{~ovrka). neradnikŒ (palazvrk. 7. }aknutŒ (~avrknut. sa kojima je u vezi i zna~ewe „{iparacŒ (bavrk. zvrka. „{a{av. grepstiŒ (v. moglo bi se pretpostaviti da se u wima reflektuje i semantika ie. telezvrkan. zvrkast. Vlaji}-Popovi} 2002. 487 Detaqno o semanti~kom razvoju glagola sa zna~ewem „udaratiŒ v. œdubitiŒ (~ovrka). zvrk). ~ovrkat. *uer. Kako ve}ina ovih oblika ujedno ima i zna~ewe œ~eprkatiŒ (i{~evrkam. Semantizam œvrtetiŒ prisutan je i u oblicima sa zna~ewem œprovrteti rupuŒ (pro~ovrka. Pokorny 1163). po}iŒ (zakovr~iti)487. . „zaputiti se.

œnagraisati.218 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 16) VRQATI 16) VRQATI488 a) „TUMARATI. œbrbqati. „lagano se kretati. ispred svake grupe izdvojena su osnovna zna~ewa koja se u woj realizuju. 489 U Pivi se suprotan na~in vr{ewa radwe izra`ava glagolom vrq~iti œi}i pravo i bez zastojaŒ. bavrqa~a f. RJA). teturati se. vijugavŒ (RSA)490 488 Zbog izuzetno velikog broja prefigiranih oblika vezanih za ovaj glagol (ili glagole). „`ivac lutalac. koje bavrqaŒ. lupetati. Da bi se olak{alo pra}ewe izlo`enog materijala. progovoriti brzo i nerazumqivoŒ Knin (RSA) za-ba-vrqati œzalutati. bazatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. nabavrlati „nabasatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) bavrqa f. bavrqast adj. {evrdatiŒ Lika. œlutati. „koji se pu`e. bavrquga (RSA). vet. „mala preslica na kojoj se deca u~e prestiŒ. œtumarati. teturaju}i seŒ (Vuk. „RADITI NEMARNO. pri~ati koje{taŒ: Mlogo i premlogo bavrqa{ Piva (Gagovi} 2004). œi}i bez ciqa. formirane na osnovu semanti~kog kriterija. Bori~i}) do-ba-vrqati pf. „neuredno obavqati neki posaoŒ [umadija (Grkovi} 1982) ba-vrqati impf. Vojv. up. „brbqati. izgubiti seŒ Katunska nahija (RSA) na-ba-vrqati „slu~ajno nai}i na nekoga ili ne{to. i}i kojekudaŒ: [ta bavrqa{ po tijem xavrqama. plu}no-`eluda~ni `ivac nervus vagusŒ. RSA) z-ba-vrqati œpromrmqati. „BRBQATIŒ a-vrqat impf. nabasati. „nesigurno i}i. potvrde su grupisane u celine. lutati. „do}i bavrqaju}i. nastradatiŒ Topolovac kod Siska. LUTATI. TETURATIŒ. œdetiwasta osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). cucane ° Sedlaj kowa. {vra~ak je ° [avrquga. blebetatiŒ (RSA). noge ti opale?489. (RSGV). natrapatiŒ. bavrqak m. bavrqat „nesigurno hodati (o malom detetu koje jo{ nije dobro prohodalo)Œ. cucu. {evrdatiŒ Uskoci (Stani}). . „malo dete koje jo{ nije sigurno prohodalo. bavrquga u de~ijoj brojanici: Cucu. 490 Ova leksika prisutna je i u jeziku folklora. mileti. Asane ° Ma~ak je. nabavrqati se „nalutati seŒ Lika (RSA. KAKO BILOŒ. skitati seŒ (RSA).

pa nek ig. 492 Up. (RJA). ne voditi ra~una kud se ideŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) is-ko-vrqati se „izvu}i se ispod ne~ega. Lika (RSA)491 za-ko-vrqati pf.OSNOVE: 16) VRQATI 219 avrq-bavrq / avr-bavr adv. „kotrqatiŒ. klecatiŒ Srbija.). „i}i ote`ano. evo gaveqam Uskoci (Stani}). i s k o b e q a t i seŒ CG (RSA)493 za-so-vrqati pf. sg. zalutatiŒ Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983)492. Slav. a ja gaveqam — Gaveqa dijete. te onako ki{an avrq-bavrq kroz ulice. vu}i seŒ Lika. œte{ko `vakatiŒ Timok (Dini} 1988. (ibid. (ibid.) ta-vrqati impf. priznade najzad da je kriv (RSA) ga-vrqati impf. œnepovezano. œnemo}no ne{to raditiŒ. tuc-muc (za govor)Œ: A on. „oplesti.) pre-so-vrqati „razvaliti (ne{to). gaveqa 3. œhodatiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). nemarnoŒ: Zasovrqo sam pe{es qesa. „jedva i}i. (ibid. ispri~atiŒ Bos. teturaju}i seŒ: Isplivam. mlogo se nagla id. 494 Ovamo mo`da i Tavrlinka li~ni nadimak u Lici (RJA). gaveqati „id. œizbrbqati. „dogegati seŒ Bosna (RSA) za-ta-vrqati œskrenuti s pravog puta. „besputno govoriti. u{i mi opanu{e o‰dŠ zime id. Dini} 1992). jedva se vu}iŒ: Dok se goj gaveqa – dobro je Piva (Gagovi} 2004). Sombor (RSA). a [vabe se samo obziru L. „izgubiti orijentaciju. „brbqatiŒ (RJA). dokle dospjeh u veliku kasarnu.Œ. vaqa}e Piva (Gagovi} 2004) o-so-vrqati „isplesti kako biloŒ: Osovrqaj mi jedan {al. „tamo-amo. œjedva raditiŒ. ~avrqatiŒ id. zabasatiŒ (RSA). baqezgatiŒ Uskoci (Stani}) za-to-vrqati (se) „za~avrqati (se)Œ: I ~isto nam je milo kad zatovrqamo u {koli ruski. zabasati. nadimak ~oveka koji mnogo a besputno govori Srbija (RJA)494 to-vrqati impf. 493 Up. tovrqati pogrd. „pri~ati koje{ta. Lazarevi} (RSA) 491 Up. is-ko-veqati se „iskobeqati seŒ (RSA). ispremetati (pa ponovo uraditi)Œ: Daj da presovrqamo ovu listru. . „pri~ati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004). uvezati kako bilo. avrq-bavrq. ispreturati.Œ: Ne znam {ta mi je. Grahovo (RSA) ta-vrq m. za-ko-veqati se „skrenuti s puta. zalutatiŒ BiH (RSA) is-ta-vrqati pej. okrpiti. œid. „id. ga-veqati „jedva i}i.Œ: Monci idu. „teturati. jedva gaveqam po ovoj zemqi Draga~evo (gra|a ERSJ). zakovrqiti „za}oriti. œ`ivotaritiŒ: Kako si? A. vu}i seŒ Divoselo. Ba~ka (gra|a ERSJ) do-ta-vrqati (se) pf.

ispri~ati ~avrqaju}i.). ~avrlati „ugodno pri~ati. œslabo. ~avrquga œid. Vasojevi}i (Bori~i}). ~evrqati (RJA). na ne{to). za~avrqati se „zaneti se u }askawu. . œpri~ati. me|usobno se ispri~ati do mile voqeŒ (RSA) na-~a-vrqati se „napri~ati se. izbrbqati se. natovrlati (se) „iznenada. ~avrzgati. izgovoritiŒ. ~avrqa~a f. neo~ekivano. za`agoriti. ~avrqatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})497 za-~a-vrqati pf. zagrajatiŒ. napri~ati sva{taŒ Uskoci (Stani}) na-to-vrqati fig. ~avlati. Potkozarje (Dalmacija). RJA)496. na brzinu. zbrqatiŒ Zlakusa. œkako bilo ne{to uraditi. natrapatiŒ CG (RSA) pro-to-vrqati œumetnutiŒ: Ni{ke gostionice . kojekako plestiŒ Uskoci (Stani}). ~aveqati..Œ Uskoci (Stani}) ~a-vrq m. i{}eretatiŒ. nabasati. ~avrqat „}askatiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Ba~ka (gra|a ERSJ). œuraditi aqkavo. zapri~ati seŒ (RSA) i{-~a-vrqati „izgovoriti. „po~eti brzo i `ivo govoriti. Up. napraviti opanke i sl. „pri~ati koje{taŒ. slu~ajno nai}i (na nekoga. natrabuwatiŒ CG. ~avkati. ~avrqalo n. imaju poslugu. „onaj koji ~avrqaŒ: Najvi{e se govori deci: U}uti ~avrqu jedan (gra|a RSA). ~avarijati. razgovarati o koje~emuŒ Piva (Gagovi} 2004). ~evrqati „brbqati. „nesmotreno izre}i mnogo koje~ega. kako bilo. „pri~alicaŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. nabrbqati.Œ: Evo ~evrqam Mili ~arape. œpomalo ne{to raditi. „izvaliti kakvu veliku glupost.. 497 Dva posledwa primera pokazuju da glagol ~avrqati ne mora obavezno imati negativnu konotaciju ({to je ina~e karakteristi~no za razmatrane tvorevine). recitare confuseŒ (Vuk. œoglasiti se neujedna~enim. „osoba koja mnogo koje{ta pri~aŒ Uskoci (Stani}) ~e-vrqati impf. „mnogo i brzo pri~atiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). „pri~ati koje{taŒ Uskoci (Stani}). kojekako isplestiŒ. u~estalim glasovima (o pticama)Œ. „la`no predstavqati ne{toŒ Uskoci (Stani}). natrtqati.220 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI is-to-vrqati fig. i{~avrqati se „ispri~ati `ivo i brzo mnogo koje~ega. „voditi neobavezan razgovorŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). koja vrlo `udi da protovrqa makar po koju tu|insku re~ Srbija (RJA)495 ~a-vrqati impf. govoriti koje{taŒ Sjenica 495 496 Iz primera bi se reklo da glagol ima zna~ewe œprozboriti. na}askati seŒ (RSA) o-~a-vrqati „slabo. „blaterare.Œ Vasojevi}i (Bori~i}). plesti i sl. „{ v r q a t iŒ.

nesnala`qiv. ~vrqinka. fig. ~vrluga. ~vrqica. {evrqati œlutatiŒ. slabo ne{to raditiŒ Uskoci (Stani}). ~evrqalica. nazive za {evu (Alauda. „v. „quqati se. sg. „osoba koja mnogo pri~a. Lerche). {eveqam 1. ~evrquga [umadija (Grkovi} 1982). „po498 499 . ~evrqa~a f. Sikimi} 1999:80. ~vrqu`ica. ~ovrquga Timok (Dini} 1988). 501 Up. de~iju brojanicu u napomeni 490. za~avrqati (se)Œ (RSA) ra{-~e-vrqati „razjasniti. {vrquga Istra (Ribari} 1940). œrazgovarati (o deci)Œ Kosovo (Elezovi}) za-~evrqati (se) pf. Leskovac (Mitrovi}). zabasatiŒ BiH. ~vrquga. brbqa koje{taŒ. Aleksina~ko Pomoravqe (Bogdanovi} 1987). œtavrqati. vejati (o snegu)Œ Komarnica (RSA) o(d)-{e-vrqati „od{vrqatiŒ Uskoci (Stani})501 Potvrda je starija od onih koje su date u RJA. povoditi se. {evrqat „lutati. Pirot (Zlatkovi} 1988). „dolutatiŒ Vrgada (Juri{i}) za-{e-vrqati „si}i s pravog puta. {eveqat „teturati se. Za oblik {avrquga v. povodqivŒ Piva (Gagovi} 2004)500 {e-vrqati impf. {eva. ~vrq.v. {krabatiŒ. nespretno hodatiŒ Ro`aje (Had`i}) {a-vrqav adj. teturati. ~evrquga Vasojevi}i (Bori~i}). ~evrqugica. „koji je smeten. ~evrqati „brbqatiŒ F. ~evrqatiŒ Uskoci (Stani}) ha-vrqati (se) impf. ~evrquga œid. ~evrqat „cvrkutati (o {evi)Œ499. lutati. {eveqati „i}i kre}u}i se tamo-amo. ~evrqat œpri~ati mnogo zakeraju}i. III 389–390 s. {eveqati „teturatiŒ BiH (RJA). (ibid. kao npr. besposli~iti. œpo~eti pomalo padati. gegati se u hodu. œnemarno. {evrquga Potkozarje (Dalmacija). kod kojih se uo~ava izrazita varijantnost oblika: ~avrquga [umadija (Grkovi} 1982). Skok I 300–301 s. {ovrquga i druge v. Bori~i}). blebetatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990.OSNOVE: 16) VRQATI 221 (gra|a RSA). „nemarno i}i tamo-amo. Uskoci (Stani}). nesigurno se kretati. œpisati kako bilo. fig. {evrquga [umadija (Grkovi} 1982). „id. prigovaraju}iŒ. œpo~eti retko padati (o snegu)Œ Uskoci (Stani}). „v. bazatiŒ.Œ Vasojevi}i (Bori~i}) ~o-vrqati impf. ~vrqiga. ~avka. krivudatiŒ. usta mu se zakamenila! Piva (Gagovi} 2004) ~e-vrqalo n.Œ I` (Kuli{i} 1979).v. krivudavo i}iŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). u jeziku folklora {avrq(a): [ta }emo im piru? ° Jednu kozu gwilu ° i {avrqu i pavrqu (gra|a RSA). ra{~evrqati se „raspri~ati seŒ: Ra{~evrqalo se i ne}e da prestane. „posrtatiŒ Vrgada (Juri{i}). Up. {everquga. Grabovac ( Kosor 1979:60)498. klatiti seŒ Piva (Gagovi} 2004). {etati bez ciqaŒ Zagara~ (]upi}i 1997) do-{e-vrqati pf. œbrbqati. nestalan. ~avrquga Vrawe (Zlatanovi}). rastuma~itiŒ: Najboqe }e nam to Zelen ra{~evrqati. ~âvrquga id. ~evrqu`ica. {avrquga. ~evrquga Vrawe (Zlatanovi}).). 500 Up. Za ostale nazive.

skretati (s pravca). grubo isplesti. sg. {krabatiŒ Uskoci (Stani}). uraditi ne{to kako bilo. Uskoci (Stani}). „`ena nespretna i neskladnaŒ (RJA) srtatiŒ Leskovac (Mitrovi}).Œ. kako bilo isplestiŒ Uskoci (Stani})502 o-{o-vrqati „slabo. nabazati seŒ Zagara~ (RSA) od-{-vrqati „oti}i nekud lagano. na{eveqati „slu~ajno nai}i (na ne{to). o{ovrqatiŒ id. bazati. œuraditi ne{to kako bilo. zalutatiŒ. i{krabatiŒ (RSA) na-{-vrqati „napisati neuredno. ne~itko. sg. sg. okrpiti. uraditiŒ. „lutati.) {o-vrqan. mrdatiŒ Timok (Dini} 1988). o{oveqati „slabo. neznatan posao u ku}iŒ. œoplesti kako biloŒ. o{eveqati „odgegatiŒ. sti}i te{ko se kre}u}iŒ Du~alovi}i. opresti. lutati bez ciqaŒ. aqkavo isplesti ~arapu i sl. hodati quqaju}i se (kao plovka)Œ Crna Reka (Markovi} 1993). œza}i. œizlivati se (vino. besposli~iti. (ibid. „krivudati. œnemarno uraditi kakav posaoŒ. skitati se. gegaju}i se. i}i pijano. napisati koje{ta. {etati bez ciqaŒ Zagara~ (]upi}i 1997) i-{-vrqati pf. 502 Up. BiH (RSA). Potkozarje (Dalmacija). „gegati se. {o-vrqowa m. {vrqaju}iŒ Uskoci (Stani}) u-{-vrqati „ugaziti idu}i tamo-amoŒ. „i}i tamo-amo. (ibid.. Druga~ije Skok III 390 s. grubo isplesti. „sklawati se. œ{vrqawem ispisati. „id. krv. od{eveqati „v. ru`no napisatiŒ id. „nemarno. œraditi neozbiqno i neve{to kakav sitan. {evam 1. œprebirati. neve{toŒ. {ovrqaqka. (ibid. œpo ku}i ne{to raditiŒ Srem (Maksi} 1980). id. (ibid. {ovrqu{a f.) o-{o-lo-vrqati pf. na}i (ne{to)Œ. zamlataratiŒ. „uputiti se nekud idu}i bez ciqa i bez `urbeŒ.) ?{-vrqati impf. teturaju}i seŒ (RSA). za{eveqati œzamahati. „onaj koji {vrqa. vrdatiŒ Pirot (@ivkovi}). prevrtati (o ptici)Œ (RJA). Leskovac (Mitrovi}). od{vrqatiŒ. levo-desnoŒ Pirot (Zlatkovi} 1989). {eveqa 3.Œ. u{eveqati „u}i nagiwu}i se ~as tamo ~as amoŒ Uskoci (Stani}). œvrlo neuredno. do}i. oprestiŒ. na{vrqati se „provesti mnogo vremena pi{u}i ili crtaju}i neuredno. nemarnoŒ.v. {eveljiti. œpisati kako bilo. „hodati besposlen. {eva 3. „po}i quqaju}i se. mokra}a)Œ.) {-vrqo m. n a ` v r q a t iŒ. nemarnoŒ id. tumaratiŒ. . do{eveqati „do}i {eveqaju}i. „id. ru`no.od {evati „{epatiŒ Zaostrog u Dalm. {vrqat „lutati. œkako bilo. iz istog izvora za{oveqati „slabo. Ovaj glagol bi mogao biti izveden sufiksom -eq. izatkati. bazatiŒ.222 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI i-{o-vrqati pf. lutalicaŒ. œnalutati se. „skitnicaŒ Ogulin. (RJA). {evrdati. izatkati. {vrquga f. „v. aqkavo ne{to sa{iti.

ne~itak (o rukopisu)Œ.Œ [umadija (gra|a RSA). lutati. iznemoglo i}iŒ. nayaveqati se „nasva|ati seŒ Qe{tansko (RSA). ru`no pisati. „i}i tamo-amo. govoritiŒ. kr`qav. œsva|ati seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). œbatina kojom se. Piva (Gagovi} 2004). œ~avrqati. Unac (Jovi~i}) b) „BACATIŒ. prigovaratiŒ Unac (Jovi~i}). uyaveqati „jedva u}i u ku}uŒ Uskoci (Stani}). zayaveqatiŒ CG (RSA)503 xa-vrqa f. „neve{to. (obi~no u mno`ini) œzemqi{te kamenito. „RA\ATIŒ. sti}iŒ. ~avrqati. provoditi vreme u besposlici. kvrge (o vo}nim plodovima)Œ (RSA) ?z-vrqati impf. b a c a w e m. zame{ena travaŒ. lutatiŒ. nemarno pisatiŒ Leskovac (Mitrovi}) na-yvrqati pf. Barawa (Vuk). avrqak m. yeveqati (se) „sva|ati seŒ Lovra (Mijatovi} 1983). preyaveqati. yaveqati „id. avrq œpolegla. „GOMILATI. .Œ Zagara~ (]upi}i 1997). razbrbqati seŒ CG. „brqiv. œzaostao u telesnom razvoju. œgomila raznih otpadakaŒ [umadija (Grkovi} 1982). „{ v r q a t i. gakati (o guskama)Œ (RSA)504 `-vrqav adj. zayaveqati „po~eti yaveqati. na{vrqatiŒ Qe{tansko (RSA) ?`-vrqati impf. jedva pre}i preko nekog mesta. yavrqat „~avrqatiŒ [umadija (Grkovi} 1982). preyeveqati „te{ko. „ru`an. „v. „zamahnuv{i rukom iza sebeŒ (RSA) 503 Up. `goqavŒ. slame. yaveqati se „prepirati se. „{vrqati. priyaveqati „te{ko. naporno prispeti. impf. {krabati. sva|ati seŒ Uskoci (Stani}).OSNOVE: 16) VRQATI 223 ?ya-vrqati impf. Kragujeva~ka Jasenica. kamewa. xavrqat œ~avrqatiŒ. nevaspitanŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) ?x-vrqam 1. œzapu{teno zemqi{te na kome je izraslo {ibqe i `buweŒ [umadija (Grkovi} 1982) iz-a-vrqe adv. brbqati. s mukom nekud oti}i ili odnekud do}iŒ. uvela. œkakvogod drvce u zemqiŒ (RSA). pogrd. sg. yavrqati se „pentrati se. yaveqati „lagano. TRPATIŒ. „v. 504 Up. œotpaci uop{te (od drveta. {aratiŒ. sporo. do}i. „KOLA^ITI (O^I)Œ a-vrq m. „brbqatiŒ Uskoci (Stani}). neravno. œpoko{en i delimi~no istruleo korovŒ Srem. zayeveqati „v. neraduŒ Uskoci (Stani}). œpri~ati. yeveqat se „id. œkoji ima pege. zayaveqatiŒ (RSA). coll. mlati vo}eŒ. neuredan. i `a-vrqati œpawkati. Mali Po`arevac (RSA). cigala)Œ Lika. vrletnoŒ: Velike su xavrqe ovudijen — Ne more se proj pro ovijeg xavrqa Piva (Gagovi} 2004) ?ye-vrqat adj. avrqe n. nemarno crtati. i}i kroz lo{e prohodno zemqi{teŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ya-vrqati pf.

navu}i. ispovrqati „ispri~atiŒ Piva (Gagovi} 2004). pa se sorga Piva (Gagovi} 2004)509 505 Up. œkamenica koja se mo`e zapovrteti. „izroditi. hitnuti u daqŒ. Up. de`mekasto dete. po}iŒ Piva (Gagovi} 2004)) is-ko-vrqati pf. pej. œmali. œnasuti. œpore|ati ne{to bez redaŒ Ma~va (gra|a ERSJ). {ta ig tako sovrqa{? — Sovrqo je zid i eno mu se s l o g r w o Piva (Gagovi} 2004)507 na-so-vrqati pf. debeo i neugledan ~ovekŒ Bawani (gra|a ERSJ) na-ka-vrqiti pf. 508 Up. nego i’ samo nakavrqi malo i tako ide V. ve} da je: œizroditi. œzaputiti se. iskovrqim 1. sa „normalnimŒ prefiksom is-po-vrqati „izneti na videlo. 507 Up. potegnutiŒ. izgovoriti. ra|atiŒ Kragujevac (RSA). osobito mu{kar~eŒ. nagomilavati seŒ CG (RSA). debeqasto. nagomilati ne{to bez redaŒ CG (RSA). nara|atiŒ. zavitlati. „nabacati. izbaciti (naj~e{}e neo~ekivano. naslagati rastresito. ubeditiŒ: Skovrqila baba devojku i dovedo{e je [umadija (gra|a RSA) pa-vrqak / po-vrqak m. fig. nara|ati (dece) u velikom brojuŒ Kragujevac (RSA). „sipati kojekako i koje{taŒ Kosovo (Elezovi}) za-ko-vrqiti pf. [abac. . podrug. iznenada). pej.224 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ba-vrqak m. izvu}i. „id. sg. kovrqat podrug. izvalitiŒ (RSA). œgojno. œizre}i. is-ko-vrqiti „razroga~iti. trpatiŒ: Slo`i drva lijepo. 506 Iz primera se vidi da zna~ewe nije dobro definisano. nasovrqati. œomawi kamenŒ Uskoci (Stani}) so-vrqati impf. na-sa-vrqati508 „id. na-so-veqiti „nabacati. „nata}i. i koveqati „~esto ra|ati decuŒ. ne zbijaju}iŒ (RSA). iskola~iti (o~i)Œ Vrawe (RSA). izvaditi.Œ Ro`aje (Had`i}).Œ (v. obutiŒ: Nikad ne}e da zakop~a kaik~i}e na cipela (sic!). P~elice (RSA) ko-vrqati impf. nakov r q a ti œnara|ati deceŒ Ro`aje (Had`i}). 509 Up. „gomilati jedno na drugo. debeqasto.Œ Leskovac (Mitrovi}) na-ko-vrqati pf. b a c i t iŒ Uskoci (Stani}). œsaleteti. „gojno. iz istog izvora sovrwati „id. „donositi na svet. na-sa-vrdavati (se) „gomilati se. de`mekasto deteŒ.Œ: Na brzinu nasavrqasmo kladwu. nakovrqat œnabacati ne{to bez redaŒ (sic!): Nakovrqala devet dece [umadija (Grkovi} 1982)506. obu}i. nakoveqati „nara|ati dosta deceŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). „izbacitiŒ [umadija (RSA)505. n a t o v r q a t iŒ: [to si nakovrqala toliku vodu u jelo? Kosovo (Elezovi}) s-ko-vrqiti pf. „baciti. vrwati). kovrqati œid. Ma~va. bavrqak œmali {iroki plast senaŒ.

natrpatiŒ Cetiwe (RSA). tra`itiŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) ta-vrq m. navezati seŒ (RSA). iz istog izvora toveqati „izbacivati iz sebe izmet u velikoj koli~iniŒ. 515 Up. baqezgatiŒ (v. baqezgatiŒ. prejesti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)514 to-vrqak m. opteretiti (se)Œ Zagara~ (]upi}i 1997)513. œnakupiti se. 514 Up.)511 na-to-vrqati pf. batovrqan. up. naturitiŒ Uskoci (Stani}). natovariti (se). natrontati seŒ (v. œizbaciti. œizbacivati iz sebe izmet u velikoj koli~iniŒ Uskoci (Stani}) is-to-vrqati (se) pf.OSNOVE: 16) VRQATI 225 u-so-vrqiti pf. batovrqaka f. „uporno navaliti. natoveqati se pogrd. œsitan klip kukuruza koji se odvaja pri istovaruŒ Ma~va (gra|a ERSJ) i{-~e-vrqit pf. œiskola~iti. batovrqak. batovrqac m. batovrq. œpasti kome na teretŒ512 Uskoci (Stani}). œ m a l o d e b e q u { k a s t o d e t eŒ. ba-to-vrqast adj. „onizak a debeo ~ovekŒ CG (RSA). zaobqen) glaveŒ (RSA) v. „izbaciti iz sebe gomilu izmetaŒ. U navedenim oblicima mo`da je do{lo do „aglutinacijeŒ prefiksa ba-to-.Œ. „batovrqast ~ovekŒ. nagomilati seŒ Uskoci (Stani}). debela granaŒ.v. ba-ta-vrqak m. „onizak a de`mekastŒ. œnabacati kojekako. œslu~ajno se dogoditiŒ. batovrq. œpri~ati koje{ta. i{~evrqiti se „izbe~iti se. nakupiti se u ve}em brojuŒ (RSA). pogrd. up. fig. batina. (ibid. „natovariti. . razroga~iti (o~i)Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). tovrqak (oblike spaja zajedni~ka semantika „mali i debeoŒ). i ERSJ 2 s. 511 Svi navedeni oblici sekundarno su razvili i figurativno zna~ewe „pri~ati koje{ta. primere u a) grupi). fig. natovrwat se œnavu}i mnogo ode}e. izgurati ne{to te{koŒ. œizbaciti. œnapadati u velikoj koli~iniŒ. natoveqati „nasrati. natovrqat (se) œnabaciti na sebe mnogo ode}e kako bilo. „velika gomila izmeta koji se izbaci iz sebeŒ. izgurati ne{to te{koŒ id. istoveqati (se) „izbaciti iz sebe gomilu izmetaŒ. œizvaliti kakvu veliku glupost. 512 Up. œkakav ru`an krupan predmetŒ Uskoci (Stani})515 ~a-vrqak m. „~ovek malog rasta i velike glaveŒ Qe{tansko (Te{i} 1977)510 to-vrqati impf. vrwati). zasratiŒ. Up. napri~ati sva{taŒ. iz istog izvora toveqak „id. batoglavac „neki crvi} b a t u r a s t e (= zadebqao. ali je verovatnije da su u vezia sa bat m. œdobro se najesti. „maq. iskola~iti se (o o~ima)Œ (RSA) 510 Up. „batovrqasta `enaŒ. na-po-vrqati se „navrsti se. zahtevati. natovrqati se „nagomilati se. „najesti seŒ. 513 Up.

u istom zna~ewu zakovrnuti (v. viqiti). œne postaviti neku stvar u odgovaraju}i polo`ajŒ. vaqati se. œru`na i glupa osobaŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ko-vrqati impf. u~initi kovr~avimŒ Poqica (RSA) na-ko-vrqit / nakovrqit pf. „klonuti. kovrqat „kotrqatiŒ [umadija (Grkovi} 1982)516 za-ko-vrqati pf. „napraviti nered.) to-frqat impf. Up. œumreti napre~ac. iz istog izvora kobrqat. lupitiŒ Timok (RSA acc. œzateturati se. Piva (Gagovi} 2004). naprasit ~ovekŒ id. uvojke na ne~emu. Kru{evac. nako.?). zakotrqatiŒ BiH (RSA). œkolutati. zakoviqiti (v. „baciti. œrazboleti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)517 is-ko-vrqati pf. œtrpati. sg. fig. prevr}u}i se.226 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ras-~o-vrqi 3. kotrqatiŒ CG. kotrqati seŒ Makre{ane. „ZANEMO]I. nema vi{e od `ivota ni{ta Go~ (gra|a RSA) ka-vrq m. kavrqi} dem. naglo zanemo}iŒ. UMRETIŒ ka-vrqati se impf. (OD)LOMITIŒ. zakovrqi 3. (Bori~i}) v) „OBRTATI. naprasnoŒ Sokobawa. onesvestiti seŒ. Podunavqe (RSA). œ(RA[)^EPITI. Podriwe. „id. œumreti naprasnoŒ (RSA). pastiŒ. „lako roditiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?pa-frqnut pf. za-ko-vrqiti „udariti. kretati se obr}u}i se. œkotrqati seŒ: Kavrqa se. kovrqati se „pomerati se. nagomilavatiŒ. „na~initi kovr~e. umrsitiŒ Timok (Dini} 1988) ?{-vrqiti pf. „(IS)KRIVITI (SE)Œ. prevrtawem. odbacitiŒ Lika (RJA) ko-frqat impf. vrnuti). 516 517 Up. Bosna (RSA). pafrqko m. kofrqnut pf. „ra|atiŒ. sko~iti od qutineŒ. inf. koturati. Pocerina (RSA) a-ka-vrqa f. ‹ se œiskriviti se. Piva i Drobwak (Vukovi} 1940:385). U`ice. œ{eprtqaŒ. koturati se. œuraditi neku stvar netemeqnoŒ. umalo nas grdom nagrdi Piva (Gagovi} 2004). ~vornovat odlomak od drvaŒ.Œ: Zakovrqo jednu zipu. . „kratak. „po~eti kovrqati. zateturati se. iron. „jako se naqutiti. „iznenada se razboletiŒ. œzaneti se. „iznenada se razboleti.. „qut. dan po dan. KOTRQATIŒ. œra|ati dosta dece a ne mo}i ih izdr`avatiŒ id. prevrtati (o~ima)Œ. (ibid. onesvestiti seŒ. rasturiti. „pomerati obrtawem. sg.

okresakŒ Uskoci (Stani}). Mali Zvornik (gra|a ERSJ). œlo{e zatesati (kolac i sl. hovrlica „id.OSNOVE: 16) VRQATI 227 biti u nepravilnom polo`aju (o stvarima)Œ [umadija (Grkovi} 1982) ko-vrq m. sira.)Œ Kordun (gra|a ERSJ) i{-~e-vrqiti pf. œ`enska kapa (u narodnoj no{wi) na~iwena od crvenog platna i ispuwena vunomŒ (RSA). i{~evrqiti se „i{~a{iti se. iskoviqiti. 519 Up. „na nogama i rukama.. Me|a. vaqaweŒ: Ona se ovca ne{to okre}e u kovrqu{ku. ru`na osobaŒ id. œispru`iti. œvrsta biqkeŒ. ~e-vrqit œid. Kru{evac (RSA) o-~e-vrqiti pf.Œ Vasojevi}i (Bori~i}) za-~evrqiti pf. „vrsta trave okrugla kao kotur koja se s jeseni odvoji od zemqe pa je vetar kotrqa drumomŒ Ba~ka. 518 Up. o~evrqit „odvojiti granu od drveta. „odlomqena ili okresana grana. Draga~evo (\ukanovi} 1995). biti mr{avŒ519.. ovrqina. Truba~ev 1973:85. o~evrqak m. œodvaqivati granu sa drvetaŒ Ro`aje (Had`i}). œmala krastaŒ. bot. prevr}u}i se. bez re{ewa. kovrqan „jelo od kukuruznog bra{na. œ~epiti plod {qive da bi se izvadila ko{ticaŒ. iskriviti se. kovrqak „vrsta kape koju nose udate `ene u DalmacijiŒ518. Petleva 1978:55). Bori~i}). viqiti). o~evrqak „sporedna gran~ica.v. odvalitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. (ibid. ~etvorono{keŒ Uskoci (Stani}). nakovrqke „kotrqaju}i se. okresatiŒ Uskoci (Stani}). Jagodina. odlomak. œokruglasto par~e drveta koje se lako kotrqa po zemqiŒ Pocerina. „imati bled. mr{av izgled. ovrq. Glasinac (gra|a ERSJ). „kovitlac. masti i jajaŒ Leva~ i Temni}. „odlomiti. odvrnutiŒ: Uvati koko{ i o~evrqi joj {iju — Kako je ovi jawac o~evrqijo rog? Piva (Gagovi} 2004). hovrlica. œvrsta igreŒ Uskoci (Stani}). „lakomislena i priglupa osoba koja je uz to i ru`naŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) a-ko-vrqa pogrd. œneugledna. „otkinuti zavr}u}i. pokazatiŒ Uskoci (Stani}). „i{~a{itiŒ Bos. vihorŒ. deformisati seŒ Makre{ane. i{~evrqit „rascepati i delimi~no odvaliti granu tako da se jo{ malo dr`i uz drvoŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). odlomqena od stablaŒ (Be}kovi}. i{~eviqiti (v. obr}u}i seŒ: Baciti kamen nakovrqke. sigurno je ne{to bona Pro{}ewe (Vuji~i}) ko-vrqice adv.Œ (Skok I 681 s. Grahovo (RSA). kovrqu{ka „okretaj. kovrqica f.) ~e-vrqiti impf. zna~i baciti ga da se okre}e u zraku BiH (RSA) na-ko-vrqa f. .

motati seŒ. odvajati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) na-de-vrq adv. lutati. o-de-veqi se 3. (Bori~i}). impf. ra{~ere~iti. pogrd. œukrivo. „onako kako ne treba. o~evrqen adj. „nakrivo. (ibid. zavrqati „zabasati. ra{~evrqit se „rascepiti seŒ id. iskositi (se). (Markovi} 1986) po-~o-vrqi se œizvitoperiti seŒ. {to si ga izendeveqio — Vi|i kako se izendeveqio ona stog. œnesigurno i}i. ukosoŒ id. œotka~en. otarasiti seŒ BiH (RSA). „i}i ustranu. vrlekati1 „lutati. teturati se. bazatiŒ (RSA).) anda-vrq adv. (ibid. {a{avŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ra{-~e-vrqit pf. œplaziti se. izvla~iti seŒ. ostati pri svome mi{qewu. œobqubitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „tvrdoglavo zapeti. izopa~iti seŒ id. ustranuŒ id. (ibid. (Marseni} 1986:47) ?de-vrqiti impf. . 521 Up. `ito i sl. bez ciqa. fig.) ?anda-vrqit (se) impf. krivitiŒ Crna Reka (Markovi} 1986). (pjan i star). „otegnuti se. œpokvariti se. œnaopako. izraz u andavrq „onako kako ne treba. Du~alovi}i. sg. œvrdati. pogre{noŒ.) iz-anda-vrqit „iskriviti. mrsiti (travu. œvaqati se. biti mrzovoqanŒ (uglavnom perfektivno odeveqio se) Crna Reka (Markovi} 1986).228 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 247). „iskriviti (se)Œ. zabluditi. ~ovrqi se œkriviti seŒ. mimo redaŒ id. „raskinuti udarom deo ko`eŒ Leskovac (Mitrovi}) ~o-vrqi 3. iz-de-veqiti se „osloboditi se. œ~ovek i{~a{enog karakteraŒ id. œodlomqenŒ. œpresti. prevrnu}e se Vasojevi}i (Stijovi} 1990). upredatiŒ Poqica. vrqkati „skitatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). vrqati se „verati seŒ (RSA)521 520 Up. {evrqa . izandavrqit se „iskriviti se.. „~ovek iskrivqenog vrataŒ. „i}i tamo-amo. i}i pogre{nim pravcemŒ id. iz-en-de-veqit (se) „postaviti (se) u kos polo`aj. fig. {evrdatiŒ: Govori se u Lici: vrqa. (Bori~i}). œgaziti. stavu. „iskrivqavati. iskositiŒ. blesav. (Stijovi} 1990). i~ovrqenko m. naopakoŒ Zlakusa (RSA)520 è vrqati1 impf. nakriviti (se)Œ: Dr`i kosijer pravo. œra{~epiti. i}i u andavrq „zastraniti. ra~evrqim 1. iskositi seŒ. zadretiŒ id.)Œ Gru`a. naopako. (Markovi} 1993) i-~o-vrqi (se) pf.) na-~o-vrq adv.. rugati seŒ id. Potkozarje (Dalmacija). sg. œpromeniti karakterŒ. (Stijovi} 1990). sg. „kriviti (se). (ibid. „rascepitiŒ. i vrqati „lutatiŒ. œprozliti seŒ id. iskrivqavati (se)Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) za-ando-vrqit pf. razvrnutiŒ id. izgubiti putŒ Vrgada (Juri{i}).

œseno s t r p a n o u maloj koli~ini.Œ. œ(pu{ku) ispaqivatiŒ. nabacivatiŒ Svrqig. izvitiŒ. Pirot (RSA)522 zapovrqiti pf. vrqa~iti. Navedeni oblici pokazuju na koje se sve na~ine modifikuje osnova: zavrlekati. 522 Up. œumretiŒ Lika.Œ Uskoci (Stani}) : k-vrqanuti „lako udariti. roditi (iz vi{e puta). zavrndaqiti. . stihijski radŒ Unac (Jovi~i}) ovrqe adv. vulg. neprecizno. k-vrqeknuti „id. izvrqiti se „pogledati razroga~enim o~ima. vr{qat „raditi samovoqno i neodgovornoŒ. Draga~evo (gra|a ERSJ). (RSA). izra|atiŒ (Vuk. razdrqiti. nemarno. œpoodraslo deteŒ523 Uskoci (Stani}) bazatiŒ. zamrsiti (`ito. ra{~evrqitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). vrqiti „baciti. zabasati. 523 Up. „iskola~enŒ: Ima i`vrqene o~i Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). otkotrqati seŒ. {evrdatiŒ CG (RSA).Œ Potkozarje (Dalmacija). Timok (RSA acc. „nara|ati. œizgaziti. œdoneti dete pre vremena.).?) razvrqit œ{irom otvoriti. izgubiti seŒ (RSA).Œ (v. ispovrqiti. vrqat. œodleteti. œnasumice. pogrbitiŒ. up. œgaziti. Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983). razvrqa 3. zavrtqati „zavrqa~itiŒ (RSA). otprilikeŒ Unac (Jovi~i}). vrlekati2 „id. Ro`aje (Had`i}) è vrqati2 impf. natrpatiŒ Kwa`evac. „prestati raditi. isturitiŒ Kwa`evac.OSNOVE: 16) VRQATI 229 za-vrqati pf. gaze}i mrsitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). otperjatiŒ. œneprecizan. vrleknuti „bacitiŒ CG. Bos. izvrqen adj. zavrqa~itiŒ. Petrovac (RSA).)Œ (RSA) po-vrqati „pogaziti. œotprilike. œnaglo nekud oti}i. zavrndaqati. fig. „omawi kamen. RSA). vrqaknuti „zamahnuv{i baciti. hitnutiŒ. ‹ se „baciti seŒ. ugazitiŒ Uskoci (Stani}) u-vrqati „izgaziti. zavrle~iti. izbuqiti u kogaŒ id. vrqakati (se) „bacati (se)Œ. iskola~itiŒ Uskoci (Stani}) navrqati pogrd. travu i sl. kako biloŒ Potkozarje (Dalmacija). œteturati se. naviq~i}Œ. Pirot. pobacitiŒ. ostaviti zapo~eti posaoŒ Dvorska (RSA) izvrqiti pf. pogledati iskosaŒ Kragujevac. sg. œpisati brzo i r|avoŒ. da ne zaboliŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. frkun „id. zavrqaknuti. œizgrbiti.. [umadija (gra|a RSA). ispovrqa~iti „pogledati {iroko otvorenim o~ima. vrkati). ofrqe œid. vrlecati (se) „bacati (se)Œ CG (RSA). inf. kamenica koja se mo`e b a c i t i iz rukeŒ. œnabacati. „izbaciti. „zalutati. œizbuqiti. zavrlecati. vrqati se „bacati se (ne~im)Œ Svrqig. „razbacatiŒ Timok (Dini} 1990) vrqak m. vrkun. œbacati. zamrsitiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995) ovrqica f. œizdignuti.

œprevrtqiv (o vremenu)Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). navrqiti se „nakriviti seŒ. gore). naovrqce „nakrivo. razrokoŒ Uskoci (Stani})524. zavrqa~a f. kovrqak „`enska 524 Izvedenice: vrqa. zveratiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). vrqav. „baciti. ukosoŒ Srem (RSA)525 · Glavni problem koji se ovde name}e jeste poreklo same osnove.) „boja`qivo. ludŒ Vojv. vrqokas. „nasutiŒ). vrqook. frqnut pf. ili dva (mo`da i tri) genetski razli~ita oblika koja su se slila u zajedni~ku fonetsku formu? Sastavqa~i RSA izdvojili su dva homonimna glagola. frqit pf. npr.nije potvr|en u s. ustranu.v.> v. zavrqan œblesav. (RSGV). jeziku (ima ga bug. vrqookas. naobrqke „krivo. hv. vrqav.> h. vrqat œbiti nestalan. (ibid. œoslabiti.(hrliti). koturaju}i seŒ Uskoci (Stani}). On konstatuje da oblik sa inicijalnim h. koso. frljati). U izvoru su navedena jo{ i ova zna~ewa glagola: „gaziti po ne~emu ili nekome. ispod okaŒ. naobrqice. Skok fakti~ki razmatra samo glagol vrqati2 u zna~ewu „bacatiŒ. onemo}atiŒ (RSA) vrqav adj. ali ona pre pripadaju glagolu vrqati1 (v.({vrqati). koso. Skok u vezu sa ovim glagolom dovodi i oblike koji svojim zna~ewima pre idu uz vrqati1 i vrqati3 (koje uop{te ne pomiwe). hitnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) è vrqati3 impf. ukosoŒ (RSA). razbesneti seŒ.> {v. 525 Up. hv. ali fonetsko obja{wewe odre|enih relevantnih oblika zapravo zasniva na pretpostavci o postojawu inicijalne grupe hv-526: hv. vrqo. Pored oblika ~ija se zna~ewa zakonomerno razvijaju od osnovnog „bacitiŒ (kao npr.-h. kojima smo mi prikqu~ili i tre}i — vrqati3. œxangrizava `enaŒ id. œisto {to vrqati2Œ. {vrqati.) vrqke adv. „okre}u}i se. p r e v r t q i vŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) zavrqati pf. vrqook527. 527 Na drugom mestu Skok priznaje da nije jasna semanti~ka veza glagola vrqiti „bacitiŒ i prideva vrqav „u koga je jedno oko o{te}enoŒ (Skok I 531 s. Od s. naoviqke „nakrivo. vrqati1 i vrqati2. „baciti. praviti neredŒ. œpopreko. . o{tro. Da li je u pitawu jedan glagol. naovrqke. naheroŒ. potvrda ovog glagola u odrednici se navodi samo hrliti „`uritiŒ. hvãrlàm „id. tuma~e}i ga kao onomatopeju kojom se opona{a zvuk ba~enog predmeta. qutitoŒ (RSA). 526 Ova suglasni~ka grupa rekonstrui{e se i za psl. hitnutiŒ.(vrlet).Œ). œgledati ukoso. oblik *xvãrliti / *xvãrl’ati (ÅSSÀ 8:135). œsko~itiŒ. vrqit „gledati u k r i v o. vrqoka. œjako se naqutiti. vrqokile. navrqe (gledati i sl. vrqe{.230 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI frqati impf. „roditiŒ. kovrqati „kotrqatiŒ. zast.-h.

*uer.-h. ni`e). prideva *vârlã „kos. predla`e se u ÅSBM 2:61–62 s. Druga~ije tuma~ewe nudi se u ESUM.). *vârlavã.„vrtetiŒ (v. „izbuqene o~iŒ. Posmatrano na najdubqoj ravni. virla~ „buqav ~ovekŒ. virlaØá „buqookŒ. up. od *vârlo „poluga. {vrqati u zna~ewu „besposleno kojekuda hodatiŒ (i „po ku}i koje{ta raditiŒ). Na sli~an na~in obja{wava ove oblike Bori{. opqi umesto op}i. vrludati. kovrqak. strmŒ. virla {aq. u kome se grupa tl morala uprostiti u l (l. *kavârt-lâ (v. bez preciznijih obja{wewa. Skokovo mi{qewe da su neki od pomenutih oblika u vezi sa *vârteti dele i autori ÅSSÀ. natavrqati svode na psl. napomena 67). i daqe sa vrqati. Varbot 1978:33). s. razrokoŒ mogao bi se svesti na psl. Za razliku od ukrajinskog.v. *natovârt(â)l’ati / *natavârt(â)l’ati. Skok dovodi u vezu sa {vrndati „po ku}i koje{ta premetati. blr. . nivou. up.v. Da je vrqati moglo nastati od vrtati (preko vr(t)nuti) dokazuje i niz srtati > -sr(t)nuti > srqati529. Loma 2000:616). obrtawe. natovrqati se.(*vârdl-) „okretawe. 530 Ovaj semanti~ki razvoj karakteristi~an je za ~itavo gnezdo ie. *vârl.c. savijatiŒ > „bacatiŒ530. gde je ve} uveliko do{lo do diferencijacije i osamostaqivawa etimolo{ki srodnih oblika. Na psl. uvijati. gde se ukr.(kao {kopiti < skopiti) (Skok III 426 s. ~ini se da se mogu izdvojiti dva zasebna leksi~ka gnezda — * vârtl’ati (> v r qati 3 ) i *xvãrl’ati (> vrqati2). frljati).-h. 528 Sasvim druga~ija etimologija. Ovde inicijalno {. vrqav „razrokŒ izvodi od øsl. (h)vrljati.izvodi od prefiksa sã. u s. Glagol vrqati3 œgledati ukoso. a imenicu kavrq na psl. Jedini glagol iz prve semanti~ke grupe. tra`itiŒ. denominal od psl. {vrljati). On tako|e dopu{ta da su mnoge od ovih leksema u vezi sa *vârteti (Skok I 698–699 s. i I 531 s.OSNOVE: 16) VRQATI 231 kapaŒ itd. 529 Varbot komentari{e oblik srqati kao o~igledno sekundarno obrazovawe od korena *sârt.v.(Varbot 1977:32). III 628 s. *vârlo-okã œrazrokŒ (v. koren *uer. prevrtaweŒ (ESUM 1:380)528.-h. *vârl’ati.„vrteti. jeziku suglasnik q u vrqati mogao se pojaviti kao umek{ana varijanta od t u vrtati (umesto } u vr}ati). varlavoki. svi pomenuti glagoli zapravo su genetski identi~ni i mogu se svesti na ie. ali on smatra da u wihovoj osnovi le`i glagol *vârteti (Borys 1999:133. ruda (kod kola)Œ.v.v. up. vrdati. vrljati. virlaØiè „izbuqen (o o~ima)Œ. koji s.

primer koji najpotpunije pokazuje svu razu|enost i slo`enost analiziranog tvorbenog procesa. lutatiŒ tako|e me|usobno korespondiraju531.(Loma 2000:612. avrq). Na sli~an na~in mogao bi se protuma~iti i glagol avrqat œneuredno obavqati neki posaoŒ. i ERSJ l.).).-h. koji se dovodi u vezu sa vrqati < *xvãrl’ati. -prdati). ta-.c. Na taj na~in osnova vrqati figurira kao svojevrstan „repraesentans specieiŒ.v. Skok l. to-. Napomiwemo da zna~ewa „bacatiŒ i „tumarati. S obzirom na izuzetnu „valentnostŒ532 razmatrane osnove. tj. avare olmak „besposli~iti. jezika i gnezdo psl. Tomanovi} vidi u ovom obliku rezultat kontaminacije baviti „boravitiŒ + vrqati (Tomanovi} 1938–39: 207)534. v. U obliku avrq.). S druge strane. ovaj oblik mogao je nastati pogre{nom dekompozicijom ob-avrqati (umesto oba-vrqati) (tako ERSJ 1:56 s. {e-. 534 On podse}a da je Dani~i} smatrao kako je ova re~ turskog porekla (< warylmak). avrq-bavrq). gde se predla`u dva mogu}a tuma~ewa: ukr{tawe sa akati. ~e-. Kurkina 1982b:184. ko-. ~o-. {a-. predispozicije nekih osnova da privla~e i vezuju za sebe ekspresivne prefikse. up. ka-. kao ~eprqati od ~epati (l. oblik bez wega: vrqak œvrta~a obrasla {ipragomŒ Zaglavak (ERSJ 1:55–56 s. ha-. U obliku bavrqati prefiks ba. baviti se).c. V.232 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Na nivou s. Ovamo spada i prilog izavrqe (l. slikovito) mo`da najboqe defini{e svojstvo. ali i gubqewem inicijalnog suglasnika npr.v.c. ali da je istovremeno pomi{qao i na postawe od baviti.c. za osnovu vrqati s pravom se mo`e re}i da je izrazito „polivalentnaŒ. 532 531 . ili od izvornog *okovrqa. Ostaju}i u domenu hemijske terminologije.izdvaja Petleva 1980:67. od havrqati533. ga-.v. analogno obja{wewe oblika alaprda (v. *xvãrl’ati podelilo se na vrqati2 i vrqati1. Ovaj hemijski pojam (naravno. up. vrqoka œrazroka `enaŒ. U vezi sa glagolima avrqat i bavrqati stoji i prilog avrq-bavrq (v.itd. Loma tuma~i ovaj glagol kao rezultat dekomponovawa oblika *obâxvrl’ati (sa obâ „unaokoloŒ). za wu se vezuju gotovo svi dosad registrovani ekspresivni prefiksi: ba-. 533 Up. Elizijom inicijalnog suglasnika mogao bi se objasniti i oblik akovrqa < nakovrqa. so-.). ~a-. izdvaja se protetsko a-. tr~ati kojekudaŒ (iako smatra da ovakva obrazovawa i jesu nastala prema turskom tvorbenom modelu tipa kiUp. Skok smatra da je bavrqati nastalo onomatopeizacijom (umetawem r) iterativa bavqati (Skok I 124 s. dopu{taju}i i mogu}nost da se radi o ekspresivnom ba. Skok odbacuje Dani~i}evo tuma~ewe od tur. {o. i ERSJ 1:90.

dok oblik dotavrqati se „do}i pipaju}i po mrakuŒ tuma~i Detaqnije o tome v. okresatiŒ. Tomanovi} oblik kovrqati smatra rezultatom kontaminacije kotrqati + vrtjeti. Skok s. Petrovi} 1994. navrqati. Na drugom mestu Skok daje druga~ije obja{wewe oblika kovrqati „vaqati. sipatiŒ. daqe). ali ni sam nema kona~no re{ewe (Skok I 78 s. nasilnom izmenom suglasnika t > v prema vrqati (Skok II 169 s. navârt(â)l’ati. *vârtl’. kota~). o~evrqiti „odlomiti. potvrda natovrqati se. iskola~itiŒ (Bjeleti} 1994:268. Me|u kontinuante psl. natovariti. U oblicima kavrqati. kavrq izdvaja se prefiks ka-. Skok pomiwe oblik natovrqati kao paralelu oblika nakovrqat. 211).).izdvaja se u oblicima kovrqati „kotrqatiŒ (Matzenauer 1881:190. padne. zakovrqati „zakotrqatiŒ.c. natrpati. a iskovrqati se (iz ne~ega) (Boka) rezultatom kontaminacije iskopati se. vrljati).cc.. iskovrqim „izbe~iti. 536 535 . (h)vrljati.-h. ÅSSÀ 9:167 s. pri ~emu se konstatuje da je starina oblika problemati~na (ÅSSÀ 23:164)537.-h.v. okresakŒ. Petleva 1980:67). Bjeleti} 1994a:354). nakavrqiti.v. oblici *natovârt(â)l’ati / *natavârt(â)l’ati. up. iskopati se iz ne~ega vrqawem (Tomanovi} 1938–39:209. Oblik gavrqati. tako|e i kavrqati. Prefiks ko. ~vornovat odlomak od drvaŒ u moskovskom praslovenskom re~niku svodi se na psl. uraditi aqkavoŒ rekonstruisani su psl. Petrovi} 1993. ukoliko nije zvu~na varijanta od kavrqati.i glagola *vârt(â)l’ati sa umetnutim -to-. Ovakvom tuma~ewu protivi se semantika. kovrqak „`enska kapaŒ (Skok l. nabrbqati.v. zakovrqi „klone.v. 537 Nije jasno za{to u ÅSSÀ nije rekonstruisan i oblik bez umetnutog -to-. kovrqati œkotrqati. avrlj-bavrlj). Oblik kavrq œkratak. denominal od kotur). natovrqati „nasuti vodu u jeloŒ (Petleva 1980:67). izvode}i ga od kotrqati (< koturati. *kavârt-lâ (v. koji se tuma~e kao obrazovawa od prefiksa na. vrljati536. natavrqati „nagomilati se. Iskqu~ivo na osnovu s.v. ali bez komentara (Skok s. *kavârtã). s. sadr`i prefiks ga-.OSNOVE: 16) VRQATI 233 tap mitap535). potvrda le`i glagol *xvãrl’ati (v.mogli bismo svrstati i oblike o~evrqak œodlomak. razboli seŒ (Petleva 1994a:336). tj.).-h. zatavrqati „zalutatiŒ. o b r t a t iŒ. Prefiks to. kotrqati.(ta-) izdvaja se u oblicima tavrqati „teturatiŒ. nakovrqat „nasuti vodu u jeloŒ (Skok l.c. U srpskom etimolo{kom re~niku ovaj prilog se dovodi u vezu sa vrqati < *xvãrl’ati (ERSJ l. budu}i da u osnovi navedenih s. Bjeleti} 1994a:354). tj. dotavrqati „dogegati seŒ. iskoprcati se + vrqati. iskopeqati se.

v. Prefiks ~e-. ~evrqati „brbqatiŒ izdvaja onomatopejsku osnovu ~av. tabati).u xvrqati. `vrqati. Vi{ka potvrda pokazuje da je ova re~ i danas u upotrebi severnije od Boke. tretira {. sovrwati „gomilati jedno na drugo. dodu{e. 539 Dani~i} u RJA ka`e da je ~avrqati postawem od glagola koji sam ne dolazi a glasio bi ~avati./ ~ev. z-.v. Prefiks {e. vidimo na delu dodatnu ekspresivizaciju prefiksa {o-. xevrqati inicijalno xa-. ~avka). trpatiŒ (v. Skok.izdvaja se u oblicima {evrqati „posrtati.(I 300–301 s.c. koji se pro{iruje slogom sa likvidom -lo-.i `. ozvu~avawem ~a-. pro{iruje raznim umecima. Tomanovi} tuma~i ~avrqati kao rezultat kontaminacije ~avarijati „buncatiŒ538 + brbqati (Tomanovi} 1938–39:203)539. kriviŒ (Petleva 1994a:336). dok u oblicima ~avrqati. Skok tuma~i kao pozajmqenicu od mlet.treba tuma~iti fonetskim putem tj. kao i {. Pore|ewem oblika o-{o-vrqati i o-{o-lo-vrqati „slabo. mrditi se). `-.v. {-). {vrljati). grubo isplesti. uraditi ne{to kako bilo. zabele`en u Risnu.v. up. i{~evrqiti „iskola~itiŒ (Bjeleti} 1994a:354).kao prefikse koji se pojavquju u imenicama i glagolima da poja~aju zna~ewe (Skok III 377 s. nemarno uop{teŒ.). ~avka). bulaznitiŒ zabele`en je i u Trstu. ~e-. nasomr|en s. Mareti} misli da je rq osobit nastavak u ovoj re~i (l. Bjeleti} 1994:266). zamrsiti koseŒ poslu`io tur. 538 Ovaj oblik. zavariar (Skok I 300–301 s.v. lutatiŒ (Kurkina 1982b:184) i za{ev r qati „zabasatiŒ (Petleva 1980:67). Tomanovi} tuma~i {vrqati kao rezultat kontaminacije {eveqiti + vrqati (Tomanovi} 1938–39:203). xe.v. Oblik {vrqati Kurkina pomiwe naporedo sa {evrqati. neetimolo{ke ekspresivne elemente (v. izatkati. jo{ i cavarjat „buncati. Tipi~ni venecijanizam zavariar „buncati. ~o.u ovom obliku izvodi od prefiksa sã. Skok inicijalno {.v. U oblicima xavrqati. naslagati rastresito. Up.< *s(o)-.(Skok III 426 s. tovrqak mogu se smatrati deverbalima. U obliku sovrqati i wegovim derivatima izdvaja se element so-.koja se. glagol cevirmek (Skok I 319 s. opresti. ali mu poreklo nije sigurno utvr|eno (Vinja Ç 96 s. . cavarjat). oba iz Uskoka. ~ever).izdvaja se u oblicima ~ovrqi „iskrivquje. Skok smatra da je kao izvor za stvarawe glagola ra{~evrqati se „ra{~upati. Oblici tavrq. u kojem treba videti „priraslicuŒ s(o). brbqatiŒ Komi`a (Marde{i}-Centin 1977). Inicijalne suglasnike x-. nasoveqiti „nabacati. radi poja~avawa pejorativnog zna~ewa. u ovom slu~aju grupom -rq. ne zbijaju}iŒ. zvrqati i {vrqati najpre treba posmatrati kao protetske.v.234 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI kao rezultat ukr{tawa dotapkati i vrqati (Skok III 428 s. bez obja{wewa (Kurkina 1982b:184).

. nakovrqit : navrqiti œstaviti u neodgovaraju}i polo`ajŒ itd. zabavrqati. ovde ima druga~iju motivaciju. kako biloŒ naj~e{}e se konkretizuje u „nemarno plestiŒ (zasovrqati. razbesneti seŒ. za koje bi se na prvi pogled reklo da je onomatopejskog porekla. up. zatavrqati : zavrqati œzalutati. 520). istovrqati) > 540 U kolokvijalnoj upotrebi glagol srati ima zna~ewe œpri~ati koje{taŒ. U istom govoru zabele`eno je i pa-frk „de~a~i}. o{ovrqati. iskovrqiti : izvrqiti „izbuqiti. kao npr. jako se naqutiti. natovrqati : navrqati œnabacatiŒ. baqezgatiŒ540. Mo`da je upravo svest o tome uslovila da se vrqati1 u RSA izdvoji kao poseban glagol. nakovrqati : navrqati œnara|ati. Iako sekundarna. ovo zna~ewe mo`e biti posredno izvedeno od „bacatiŒ preko semanti~ke karike „sratiŒ (= „izbacivati izmetŒ) > „baqezgatiŒ. Zna~ewe „brbqati. Oblici andavrqit i devrqiti verovatno stoje u me|usobnoj vezi. zabasati. . xvrqati. o{olovrqati) i „neuredno pisatiŒ ({evrqati. zakovrqati. Varbot 1988:69). tovrqati œizbacivati iz sebe izmet u velikoj koli~iniŒ > œpri~ati koje{ta. `vrqati). U okviru druge semanti~ke grupe ostvaruju se legitimni semanti~ki pomaci: „bacatiŒ (zakovrqiti. ~evrqati. S druge strane. nap. npr. iskovrqati. frqit „id. uprkos tome {to su vrqati1 i vrqati2 zapravo jedan isti glagol sa razgranatom semantikom. vrkati). izra|atiŒ. u pogledu semantike up. tvorbeno i semanti~ki sli~na obrazovawa sa osnovom -veqiti (koja alternira sa -vrqiti): izendeveqit i odeveqi se (v. {iparacŒ prema frkuni} „id. kao {to od onomatopeja mogu da se razviju glagoli koji ozna~avaju radwu.dodat na glagol frqnut „baciti. U okviru prve semanti~ke grupe izlo`ena su zna~ewa koja se po pravilu javqaju paralelno. Semantika glagola vrqati1.OSNOVE: 16) VRQATI 235 U vasojevi}kim oblicima pafrqnut. Zna~ewe „raditi nemarno. {vrqati. Up. To zna~i da su u semanti~kom registru ishodi{nog glagola sadr`ana sva ona zna~ewa koja se realizuju u prefigiranim oblicima. pafrqko izdvaja se prefiks pa. ali su sa tvorbenog aspekta nejasni. U drugom obliku kao da je do{lo do perintegracije. Naime. pogledati iskosaŒ. ona postepeno mo`e postati dominantna (v. ~avrqati. up.Œ (v. vrqati2 i vrqati3 odra`ava tri uspostavqene semanti~ke celine korespondiraju}i sa svakim odgovaraju}im konkretnim zna~ewem ponaosob. baqezgatiŒ. kod ~avrqati. izgubiti seŒ. ~evrqati. tako se i kod glagola koji su primarno ozna~avali radwu neretko razvija zvu~na semantika. hitnutiŒ.

œizvitoperiti se (u fizi~kom i psihi~kom pogledu)Œ (i~ovrqi se. i{~evrqiti se. œplaziti se. i{~evrqiti)545.236 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „ra|atiŒ541 (kovrqati. mali (debeo) ~ovek velike glaveŒ verovatno je metafora od œ(omawi) kamenŒ.Œ (< *ob-vrqak). sovrqati.Œ. nakovrqke). po~ovrqi se). Posebnu grupu ~ine oblici bavrqak. na~ovrq. kofrqat). blenutiŒ (Iliadi 2001:61). vrgali se œbuqiti. tovrqak u zna~ewu œmalo debelo deteŒ. kotrqatiŒ (kavrqati. i{~evrqit. o~evrqak . Tu su jo{ i zna~ewa: œnata}i. œ(od)lomiti. 542 Postoje i mi{qewa da u osnovi ovog zna~ewa ne le`i zna~ewe œbaciti (tj. 544 Up. Up. Wihovo op{te zna~ewe je „krivitiŒ. Zna~ewe œmalo debelo dete. Semanti~ka motivacija oblika ~avrqak œsitan klip kukuruza koji se odvaja pri istovaruŒ jeste œono {to se o d b a c u j e (zato {to je malo. savijati (tj. œnajesti seŒ (natovrqati se). ve} zna~ewe œkriviti. zakovrqiti. ~initi okruglim. up. ogleda u zna~ewu œobrtati (< *ob-vârtati). tj. usko~ke oblike pabuqak „o k r u g l a s t i kamen. nakovrqati. kovrqati. 545 Gotovo potpuni semanti~ki paralelizam prisutan je kod oblika sa osnovom viqati. viqati). (h)vrljati). 541 Skok ovo zna~ewe smatra metaforom (Skok s. Etimolo{ki su svi ovi oblici u vezi sa glagolom vrqati œbacatiŒ. Iz zna~ewa „kriviti (se)Œ sekundarno se razvilo zna~ewe „oslabiti. izbo~enim)Œ. koje se konkretizuje u „zavrnuti. pavrqak. od kojeg se sasvim legitimno razvijaju slede}a zna~ewa: œi{~a{iti (se)Œ (i{~evrqiti (se)). kovrqu{ka. zanemo}iŒ (v. U okviru tre}e semanti~ke grupe uo~ava se najja~i uticaj glagola vrteti (< *vârteti). œsipati kojekako i koje{taŒ (kovrqat.v. *kotiti (se) II). „kola~iti o~iŒ (iskovrqiti. i~ovrqi (se). œzaputiti se. obloŒ544. „gomilati. vitliti). rugati seŒ (~ovrqi se). . sitno)Œ. omawi kamenŒ. „i{~a{itiŒ. nasavrqati. trpati bez redaŒ (nakovrqati. ~ovrqi. koji se. „zanemo}i. otkinuti z a v r } u } i. 543 Isti semanti~ki pomak kao kod zatovitliti. iznenada umretiŒ (zakovrqati. ra{~evrqit ). a kao primer se navodi mak. navu}iŒ (nakavrqiti). jo{ jedan zanimqiv semantizam — navaqati „nara|ati mnogo deceŒ (RSA). tj. i~ovrqenko. nakovrqati). kojima se prikqu~uje i tavrq œ~ovek malog rasta i velike glaveŒ. odatle i œmali {iroki plast senaŒ. andavrqit (se)). kovrq. ~evrqiti.v. tofrqat). o b l u t a kŒ. pre svega. dok Truba~ov zna~ewe „bacatiŒ karakteri{e kao sinonimsku zamenu glagola sa zna~ewem „ra|atiŒ (ÅSSÀ 11:205–207 s. klonuti. budu}i da je za bavrqak i pavrqak posvedo~eno i zna~ewe œkamenica koja se mo`e b a c i t i. i{~evrqiti se)542. o~evrqiti . obu}i. natovitliti (v. i vrqak „id. kovrqica. obrqak œid. ra{~epitiŒ (kavrq. zaokrenutiŒ. po}iŒ (zakovrqiti)543. izbaciti o~i)Œ. natovrqati. œne{to malo. Centralno mesto u ovoj grupi zauzima zna~ewe „kriviti (se)Œ (nakovrqit (se).

„upravqati nekim po svojoj voqi. kovrtlog / kovrtlog zast. œkrug. œkola~ prstenastog oblika.. „jedu}i izdupsti. kV-). krckatiŒ: Mladi ora[umadija (@ivan~evi} 1986). œizvolevati. kovitlacŒ. VRTATI ko-vrtati impf. Bosna. kovrta~ „vrsta reza~a sa metalnim to~ki}em za se~ewe testa. kovrtac. kovrtaq „uvojak. 547 Ovde je mogu} i uticaj predloga preko. „na zakovrtan na~in. zavitlavatiŒ (RSA). œprevrtatiŒ [abac (gra|a ERSJ)547 ko-vrt m. Ove oblike Skok tuma~i kao rezultate kontaminacije (Skok II 169 s.v. virŒ. „dupsti. nerazumqiv (obi~no o te{kim re~ima. prstenŒ. kovrta~ „vrsta salateŒ Tupi`nica. nejasno. kovrtaw / kovrtaw „krug. Du~alovi}i (RSA). kovrtqaj „obrt. obi~no bo`i}niŒ Srem. 546 si po~iwu se kovrtati i vaditi jezgra iz wih o sv. lipsavatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) is-ko-vrtati pf. obrtajŒ. prekobaciti se (v. r a z v r t a t i.. kovrta~ „vrsta poqskog zeqaŒ Kosovo (Elezovi}). }udi. Brezovac (gra|a ERSJ). VRTATI 237 OSNOVE: 17) VRTETI. zakeratiŒ: Samo da ja wu vidim. kovrtati se „vrtlo`iti se.i to se zove zakovr}ati Ba~ka (RSA)546. bi je kao kera tuk’o. radlaŒ (RSA). zanovetati. œ`ito koje se diglo iznad ostalogŒ Srem (RSA)548 ko-vrtqiv adj. „~angrqatiŒ . da ona meni {evrda . œsprovoditi svoju voqu. zamr{eno. kovitlati seŒ (RSA) za-ko-vrtati impf. ne~itkoŒ @upa (RSA) Za ovo zna~ewe up. vrtlog. bu{itiŒ: I duba~em se kovrta Du~alovi}i. œkovr~a. „krug. te mi ne bi vi{e zakovr}ala!. okret. „pobolevatiŒ. œumirati. Iliji — Ka`e se za mi{a da kovrta orahe [umadija. 549 Up. gospodaritiŒ: Metuti mu`a pod papu~u i voditi ga po svojoj voqi . usukan. zakovrtno adv. „v r t l o g. Dubica. œosloba|ati quske (oraha). Novi Vinodolski. vijugavŒ: U velikog ovna rogovi su kovrtqivi Piva (Gagovi} 2004) za-ko-vrtan „nejasan. uskovitlani oblak pred buruŒ. zamr{en. kovitlacŒ. izglodatiŒ: Sviwe iskovrtaju tikve pa ostanu samo koruge Du~alovi}i (RSA) pre-ko-vr}ati impf. kota~). zavrtan „te`ak. uvojakŒ. VRTATI 17) VRTETI. œveliki. zakovrtat „umirati. komplikovan za izgovorŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). ne~itkom rukopisu)Œ549. vrteti fig. up. kovrtwak / kovrtwak „vrsta divqeg zeqa sitnog listaŒ Kragujevac (RSA). lipsavati (~e{}e o stoci)Œ.OSNOVE: 17) VRTETI. kovryaŒ. „zasukan. 548 Ovamo i kovrtaqka „vrsta bele {qiveŒ Leva~. vrtlog.

: vrtat „lutati. vrteti se „okretati se. dupstiŒ. œbiti umno poreme}enŒ (RSA) vrtati „bu{iti. augm.Œ. i pej. dubiti ne{toŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) ra{-~o-vrti 3. {uvrtan „priblesav. fig. |avrk (v. teturati se. œprekr{aj u igri kada klis ili lopta odu van linijeŒ: To ti se ne priznaje.238 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~e-vrtati impf. œsukati. dangubitiŒ Timok (Ko`eqac 1989). |a-vrt m. kud god po|e. nesiguranŒ Uskoci (Stani})550 {ko-vrtaw m. skitatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). luckastŒ (RJA). „praviti rupu. œplestiŒ. dupstiŒ.) è vrteti impf. pijanstvu. ne shvatati {ta se doga|aŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) {o-vrt m. sg. . razvrta se 3. {u{umigava osobaŒ: Prav je {uvrt. „grubo pro{iriti neku rupu ili otvorŒ Timok (Dini} 1992). numeje da se opraji na rabotu na vreme. gubiti ravnote`u. ne reagovati blagovremeno. vrtqati se „bezglavo i}i tamo-amo. œnemaranŒ. obrtati seŒ. œnapraviti veliku ranuŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {e-vrt m. „praznoglava i }aknuta `enaŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) {u-vrt m. „koji nije pri bistroj svesti. {u-vrtan adj. gubiti svestŒ. „sulud. „postati {uvrtan. œnespretwak. ne pogodi Zlatibor (Milovanovi} 1983). sg. „nemiran ~uperak koseŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. œraznetiŒ. œizbijati. obrtatiŒ. RJA). to je bijo {evrt Ro`aje (Had`i}) u-{o-vrtiti se pf. vrtati se „vrpoqiti seŒ (RSA) izvrtati pf. ra~ovrti „rascepitiŒ. |avrtina Osijek (RSA). œnepodesanŒ. {uvrtuqa f. kao npr. [abac (gra|a ERSJ). pf. {ulovrtan „id. œneozbiqan. œglava nepromi{qene osobeŒ: Mu}ni malo tom tvojom {uvrtuqom ako ima{ {ta u woj! Zlatibor (Milovanovi} 1983) {u-lo-vr(a)tan adj. samo se muva natam-navam Pirot (gra|a RSA). „okretati. œ~a~katiŒ. „izvu}iŒ: (}olice) izvrtaju bob iz zemqe Vrgada (Juri{i})551 550 Nije jasno spadaju li ovamo oblici: se-le-vrtwa f. vrkati). pri{a{avŒ Ka~er (gra|a RSA). „sulud. umnoj poreme}enosti)Œ: [ta je ne{ta {uvrtan od jutros. kojemu se muti u glavi (u bolesti. „sitni potr~ci pri raduŒ: Sve ovo {to radim obi~na je selevrtwa Piva (Gagovi} 2004). luckastŒ (Vuk. uvrtatiŒ. œbu{iti. „veliki komad hlebaŒ. Takovo (gra|a RSA). 551 U konkretnom slu~aju nisu relevantna ostala zna~ewa razmatranog glagola. „tumarati. œimati vrtoglavicu. „nespretna i nepromi{qena osoba koja deluje kao da je hvata nesvesticaŒ. nicatiŒ. œzarivati (u ne{to)Œ. up. ose}ati mu}ewe svesti. œvrtlo`iti seŒ.

izokrenutiŒ.OSNOVE: 17) VRTETI. zanemo}iŒ. naglo umreti. posavitiŒ. zakovrnutiŒ: Iskovrnuo je da umre CG. (RSGV). œ(o~ima) prevrnuti. umretiŒ [umadija (Grkovi} 1982). iskovrnut se „i z v r vrzmati se. uvrnut „id. œposuvrnuti. „izviti. zanemo}iŒ. vrtutla f. œ}aknutŒ id. œzanemo}i. „~udan. . tvrdoglavo se vezati za neku idejuŒ Banat (RSA). œzakolutati o~imaŒ. izokrenutiŒ. œiznenada se razboleti. naglo zanemo}iŒ. opru`itiŒ CG. zavrnut „nastran. œonesvestiti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). „naglo se razboleti i zanemo}iŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). œzamlataŒ Pirot (Zlatkovi} 2004) uvrten adj. zakovrnut „cr}i. œrazboleti se. zakovrnit „izokrenuti. œiznenada se razboleti. œkoji nema sposobnosti zdravog rasu|ivawa. okrenuti. zakovrne 3. zapetqatiŒ (RSA). fig. œbiti na samrtiŒ Vojv. poreme}enŒ (RSA)552 is-ko-vrnuti pf. naprasnoŒ. œuporno se dati na neki posao.Œ. VRTATI 239 vrtqati impf. sg. 552 Up. „zavrnuti. œodjednom promeniti pravac kretawa (o ribi)Œ. izbe~iti (o~i)Œ. œumretiŒ Uskoci (Stani}). œizvaliti. zateturati se. ufitiqitiŒ. œzaneti se. „smu{eno. 2001) VRNUTI za-ko-vrnuti pf. skr{iti zavr}u}iŒ: Ja }u ti zakovrnuti {iju. smicalicuŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œizvaliti neku {alu. œuginutiŒ Mali Zvornik (gra|a ERSJ). razboleti se tako da li~i na umiraweŒ Zagara~ (]upi}i 1997). iskola~iti. brzopleto ne{to govoriti ili raditiŒ Uskoci (Stani}) zavrtqati pf. kru`no zamotatiŒ Kolubara (gra|a RSA) vrtquga. iskam~itiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). uvrnuti. z a v r n u t i nagore. œbiti na samrtiŒ Bogova|a. onesvestiti seŒ Zaglavak. œonemo}atiŒ. „oslabitiŒ. nastranŒ. „prevrnuti. Potkozarje (Dalmacija). œprelomiti. prevrnutiŒ. œzavrnutiŒ Prijepoqe (gra|a ERSJ). kolokv. œzavrnutiŒ. zakovrnut „uginuti. „uviti u krug. œizokrenuti. (Jovanovi} B. „osoba kojoj se ne mo`e verovati. nepouzdana osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) razvrtotina f. œizgubiti svest od slabosti ili udarcaŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) za-ko-vrnut adj. svojeglavŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œbiti na samrtiŒ. izvrtutlit „izmamiti. œumreti napre~ac. vrsti seŒ Uskoci (Stani}).

a ti preko usta. „do}i sebi (posle kakvog {oka ili bolesti)Œ Zagara~ (]upi}i 1997)553 za-{ko-vrnuti pf. „skupiti u gomilu (o stoci)Œ: [ta si skolovratijo ta goveda. „i{~a{itiŒ (RSA) {u-vrnut adj. *vârteti / *vârtati / *vâr(t)noti / *vortiti (v. vrtjeti. „zaneti se. zadi}iŒ. da mu toj ne prejde u naviku Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. BER 553 554 Up. onesvestiti seŒ (RSA). iznemo}iŒ.240 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI n u t i s eŒ Kosovo (Elezovi}). Varbot 1984:92. rastavitiŒ: Rase~u pu pola pa raz- vrate na dve strane [umadija (gra|a RSA). fig. uprestiŒ. œokrenuti. izmotavatiŒ: ^im se dete za~evrati. oslabitiŒ Potkozarje (Dalmacija) i{-~e-vrnuti pf. „po~eti se kreveqiti. œposuvratiti. napraviti veliku ranuŒ: Udario ga s u{i od sekir~e i ra~ovratio mu ~elo Crna Reka (Markovi} 1986)554 · U osnovi svih navedenih prefigiranih oblika le`i glagol vrteti. razvratiti œrazvrnuti. 144. sg. œdobiti napad epilepsijeŒ. œusukati. œizvinuti. sg. œizru~itiŒ. iskrenutiŒ. iskovrnem 1. opkolitiŒ. zdravstveno se popravitiŒ. Skok III 631–633 s. Up. ra~ovrati „rascepiti. œokrenuti na nali~jeŒ. (RSA) VRATITI ?s-ko-lo-vratiti pf. „okru`iti. izvitiŒ. preturitiŒ. œuvrnuti. œ{uvrtan. zateturati se. pf. zadi}iŒ. }aknut. œprevrnuti o~imaŒ. iskriviti. fig. œte{ko oboleti. œzaokrenutiŒ. pf. œizmeniti.v. œposuvratiti. iz istog izvora povrnut (se) „do}i k sebi. preina~itiŒ itd. u jednom od svojih oblika < psl. œvratitiŒ. „provrteti ve}u rupu nego {to trebaŒ Timok (Dini} 1988). œpritisnutiŒ Uskoci (Stani}) za-~e-vrati se 3. 2004) ras-~o-vrati 3. 99. œubitiŒ. sg. œiznemo}i. oka ne da otvoriti Piva (Gagovi} 2004). œiskola~iti o~iŒ Vlasotince (gra|a RSA) o-ko-vrnut (se) pf. skrenutiŒ (RSA) zavrnuti pf. raskrenuti. . pu{}i ig nek |iraju tijem dolinama. pognatiŒ. œprevrnuti. œduvati kru`no (o vetru)Œ: Skolovratijo vqetar. povrnuti. œumretiŒ (RSA) izvrnuti pf. œpoterati. koji je bez orijentacijeŒ [umadija (gra|a RSA) è vrnuti pf.

*kavârtã / *kavârtâ / *kavârtja (ÅSSÀ 9:167). glagol ka-vernuØ’ „pasti sa visine (npr. givãrØam. spoj zameni~kog prefiksa koi glagola *vârtati. vrteti. koverØeØâ „vrtetiŒ.i glagola verØaØi. tako i Moskov 1965:70. Up. Ova imenica se svodi na psl. VRTATI 241 1:212–213 s. prema s.v. runoŒ. odupreti se.v.OSNOVE: 17) VRTETI. ukr. Malinowski 1899:118 (kovrtaw). {u-(lo-). i Matzenauer 1881:190. 557 Up. dijal. kavrna „dla~ica na kadifi ili suknu. zavrtet „{topovati ~arapuŒ Kosovo (Elezovi}) (Kurkina 1978:288–290./ *gy-. mo`da obrazovano od komponente ka. dlaka.-h. 555 Up. pri~atiŒ. preturatiŒ (Petleva 1979:33–35. skolovrat = kolovrat Uskoci (Stani}). kovrt — psl. {o-. II 116 s. detaqno Iliadi 2001:103–117). Machek 701 s.-h. @akova 1975. koje se smatra etimolo{ki identi~nim s koverØaØi.< *sko-). pri ~emu se smatra da zbli`avawe sa rus. stvaraju}i vrtloge. ~o-. kovrtaw. kaverØâ „jama s vodomŒ itd. givãrØna „prevrtati. Kurkina 1979:169.v. v. pra{ine i sl. koverØiØâ „lomitiŒ rekonstrui{e psl. ~e-. kovrnuti555. *vârteti. ukr. izazivatiŒ. oblik. pri ~emu je prvobitno zna~ewe bilo „vrteti (jezikom)Œ (ESUM 2:485). kovitlaceŒ558. vrtlogŒ (RSA). Skok izdvaja prefiks ko. Od glagola *vârteti uz pomo} prefiksa ko.v. za-{ko-vrnuti izdvaja se prefiks {ko. Fasmer I 301 s. U ÅSSÀ se na osnovu s. vazduha. verØeØâ. kovrtati i rus. øodbadati.v. Sa drugim prefiksima v. kov e rkaØâ (Fasmer II 271) nije sasvim ubedqivo ( ESUM 2:483)557. na osnovu kojeg je i rekonstruisan psl. kovoroØok „pre|aŒ. gavãrØam. . Glagol *vârtnoti javqa se i u kombinaciji sa inicijalnim *ga.. Oblik skolovratiti u zna~ewu „duvati kru`no (o vetru)Œ samo je varijanta glagola kolovratiti „duvati kao vihor.). jo{ i TolsØoè 1969:215. a na osnovu s.-h. 558 Up. dijal. sa kola)Œ (Nikon~uk 1979:123). v. gavãrØvam.(< sko. Ova osnova odlikuje se velikom produktivno{}u i velikim semanti~kim potencijalom (up.obrazovani su i neki nazivi iz oblasti tka~ke terminologije. up. formalno identi~an. *kuvârtati (se) (ÅSSÀ 13:142). {ko-. bug. koje se tuma~i kao obrazovawe sastavqeno od tvorbenog elementa ko. *kovârtati / *kovârteti. ali semanti~ki ne{to druga~iji rus. koji je denominal od kolovrat „kovitlac (vode. upravqati. Up. Kurkina 1992:188–189).. U oblicima {ko-vrtaw. okretatiŒ. kavraØiØi „zbuwivati. 556 Upu}uje se i na *kovortã (id. verØiØi. sln. Ispred osnovnog glagola alterniraju prefiksi ko-. O rus. biti tvrdoglavŒ (ESUM 2:336). koji na isti na~in tuma~i s. *kovârtã (ÅSSÀ 12:18)556. iskovrnut se. 14). kovirØaØi „brbqati.i osnove glagola (na)vraØiØisà „ørivezati. vãrØà. Pokorny 1156–1157. koje nije sasvim jasno. ESUM 1:358–360 s.c. koverØaØi „usmeravati. jo{ i ukr. up. kovrta~ (Skok l. i Moskov 1981:109–110). ko-2). {e-.-h.u oblicima zakovrnuti. Kurkina 1978:289). dijal.

nepromi{qen. ne dati nekome da mrdne. razvratiti „razvrnuti. „zapetqatiŒ > „nejasan. podaviti. za-po-vrnuti „po~eti ponovo govoriti o istoj.mo`e se izdvojiti i u oblicima za~evrati se. kovitlacŒ (kovrt. po{to je glagol skolovratiti ujedno i wegov sinonim. U obliku { u v r tan Moskov izdvaja prefiks {u. U semanti~kom spektru navedenih leksema uo~avaju se slede}a zna~ewa: „zavrtati.u {ulovrtan. prevrnutiŒ. kovrtaw).(Moskov 1965:70).v. œizvrnuti. „uvijenŒ (kovrtqiv). vrtlogŒ pretpostavqa tursko poreklo. Prefiks ~e. up. Skok s pravom za oblik ~evrntija „vir. Iz ovoga sledi da pomenuti glagol najverovatnije ne pripada tvorevinama koje nas interesuju. opkolitiŒ. ova imenica se savr{eno uklapa u razmatrani model prefigiranih leksema. iskrenutiŒ. odatle deverbali sa zna~ewem „krug. „saleteti sa svih strana. skolovr~iti „saviti. vrtlogŒ (Tomi} 1984). „vrtlogŒ (kovrtlog)561. œ(o~ima) zakolutati. bug. glagol cevirmek (Skok I 319 s. kovitlati seŒ (kovrtati se). 561 U Svinici je zabele`en sinonim ~’o-vrtija œ~evrntija. . koje se tuma~i kao slo`enica *kolo i *vortã (ÅSSÀ 10:149). zasukatiŒ.-h. kovrtaw562. cev(i)rinti „tourbillonŒ (Skok I 319 s. smatra da je kao osnova za stvarawe glagola ra{~evrtati „obrnuti ru`i laticeŒ poslu`io tur. Up. razbitiŒ (Petleva 1994a:336).v. zaokretatiŒ (zakovrnuti)560. prevrnutiŒ. tako|e i za nizawe prefiksa. kovrtaw druga~ije Varbot 1979a:155. 562 O s. „i{~a{itiŒ (i{~evrnuti). „podviti. suzbiti (o stoci)Œ. u{ovrtiti 559 560 Oblik se tuma~i kao rezultat kontaminacije. zamr{enŒ (iskovrnuti. {kovrtaw).-h. vr~iti). poznatoj temiŒ. zametnuti razgovorŒ. ne{to)Œ. ipak i Budimir 1960:19. U pogledu tvorbe up. Skok. obavqati kakav posao)Œ. pognatiŒ (RSA).242 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI *kolovortã. iz~evãrna se œiskriviti se (o dasci)Œ.v. up. ra~ovrti Petqova izdvaja prefiks ~o-. zapovrnuti se „nakupiti se (o vodi)Œ Piva (Gagovi} 2004). {uvrnut. ili se pro{iruje slogom sa likvidom -lo. iz~evrãæam se)559. i{~evrnuti. œzapo~eti. a alternira sa {o. œpoterati. porede}i ih sa s.u obliku u{ovrtiti se. povrnuti. rus. „uvojakŒ (kovrtaq. stisnutiŒ (v. po~eti (~initi {to. ~ever). I pored svog aloglotskog porekla. U oblicima ra~ovrati. zakovrtan). blesavŒ (zakovrnut. od tur. naprotiv. Ovaj prefiks javqa se i u oblicima {uvrt. Kao tvorbenu paralelu. œzapo~eti. „vrtlo`iti se. „o{amu}en. razvoroØ i Øâ „razbacati. skr~iti (nekoga. {ovrt. U obliku {evrt izdvaja se prefiks {e-. Varijanta ~ovrtija verovatno je nastala modifikovawem turcizma pod uticajem doma}eg vrteti. œpovratiti. ~ever). Za zna~ewe „skupiti u gomilu (o stoci)Œ treba pretpostaviti uticaj glagola skoliti „okru`iti. œpokvariti se (o karakteru)Œ (BER 2:60 s.

{ulovetan. iskovrnuti. glupakŒ. psl. skitati seŒ. zakovrnuti. naprezatiŒ. 565 Up. i -le~iti. nesiguranŒ. oørudiØâsà „id. ras~ovrati). do}i k sebiŒ Pirot (Zlatkovi} 2004). blesava osobaŒ. izmotavati seŒ (za~evrati se). {u-lo-vetati „ludovati. {a{av. Uskoci (Stani}). raditi ne{to kako ne treba. „kreveqiti se. tako|e povrnuti se œid. pf. {u-lu-vetan i sl. zagnulsà „umro jeŒ. {ulovr(a)tan)563. glup. up. *(s)preudh„savijati. savijati (se)Œ > „ukru}ivati se. „do}i k sebiŒ (okovrnut se)566. {ulovetnica „glupa~aŒ. posvrne se 3. 564 Zna~ewe „umretiŒ je sekundarno i ekspresivno od prvobitnog „sagibati (se). rus. rus. glupa. „dupsti. neozbiqan.Œ. skovárnuØâsà œiznenada umretiŒ (sa ekspresivnim prelaskom e > á) prema zavernuØâsà œumretiŒ (Iliadi 2001:109). {u-le-vetan „nemaran. svrne se. œumiratiŒ564 (zakovrtati. ko~iti seŒ. {uloveta „luda. praviti rupuŒ (kovrtati. VRTATI 243 se. 566 Suprotno od zakovrnuti. besposli~iti. œp o v r a t i t i s e. up. ra{~ovrti.OSNOVE: 17) VRTETI. Na osnovu toga Merkulova predla`e da se blr. . za{kovrnuti)565. *gybnoti „savijatiŒ > „ginutiŒ (ÅSSÀ 7:218–219). sg. Tvorbeno-semanti~ke paralele nalazimo u oblicima obrazovanim od osnove -vetati. *obpryditi se < ie. „pobolevatiŒ. {uvrtan. aørándicca „izdahnutiŒ izvede od psl.Œ (Merkulova 1981:175). rus. govoriti koje{ta. 563 Interesantno je da se ova zna~ewa realizuju prete`no u oblicima sa prefiksom {o-. V. osvestiti se. ~evrtati. nepodesan. {ulovetnik „budala. {u-. iskovrtati. up. up. bu{iti.

nakekeriti se „biti izvijen.?)567 is-ke-keriti se pf.) na-ke-keriti se „izdovoqiti se kekere}i se. nije sigurno da ovamo spada i oblik na-~i-keriti „na- . zakikotati seŒ Momina Klisura. zauzeti nadmen stavŒ Leva~ (RSA). nagnut na jednu stranu. „na~i~kati (se). nadi}i. nakekeri se 3. nakekerim se 1. ko~operiti seŒ: [to se kokeri{ kad nesi ni{ta! Makre{ane (RSA). 2004). keketati se). nagomilati (se) na gorwoj povr{iniŒ: 567 Oblici zakekeriti se. sg. jo{ se ne savwuje. namestiti se (gde mu nije mesto). P~elice. acc. na uzvi{ewuŒ V. œpreduzeti ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1986) na-~o-keriti pf. „nakriviti seŒ Leskovac (Mitrovi}). œizgraditi ku}u. Mali Po`arevac. nema za wega drugo mesto Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. nakreveqiti seŒ id. „podi}i seŒ. i s k o s i t i s eŒ Momina Klisura (RSA). prezr. œprevrnuti o~ima tako da se vide samo beowa~eŒ Knin. kreveqe}i se. nakeker adv. Divoselo (RSA) onomatopejskog su porekla i zato ne spadaju ovamo. „podizati seŒ: [ta se kokeri{ tolko rano. mu~iti seŒ: [ta se kokeri{ kad nisi kadar sam ni{ta? Crna Reka (Markovi} 1986) na-ko-keriti pf. œstati tako da to smeta nekomeŒ Vu~itrn (RSA). izdi}i (tako da {tr~i. sg.244 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 18) -KERITI 18) -KERITI ?ke-keriti se impf. iskosaŒ Knin (RSA) ko-keriti impf. œpreduzimati ne{to.v. inf. „postaviti visoko. „sesti. Skok II 73 s.. uprkos formalnoj i semanti~koj sli~nosti (v. kokeri se 3. i s k r i v i t i s e . (ibid. isceriti seŒ id.. kokeriti se „praviti se va`an. „nakrivo. ukrivo. up. obi~no povrh ne~egaŒ Temni}. nakokeriti se „napraviti se va`an. isprekidano. ceriti seŒ Momina Klisura (RSA. nakokeri se 3. na~okeriti se „popeti se na ne{to. kad nema nikakvu rabotu? Kosovo (Elezovi})568. „namestiti ne{to povrh ne~ega tako da stoji nestabilnoŒ Leva~. „kreveqiti se. stavqatiŒ: Samo kokeri{ noge na stolicu. sg. „id. zakeketati se „po~eti se smejati glasno.Œ: Nakekeril se bâ{ do kuma. kolibu i sl. na kakvom istaknutom mestu. „iskeziti se. sg. na~okerit (se) œid. isturiti se (u prvi plan)Œ: Nakekeril se odma do presednika Pirot (@ivkovi}). gore na~okeriti „izgraditi ku}u na uzvi{ewuŒ.Œ: [to mi se na~okerijo tuna. 568 Uprkos tvorbenoj i semanti~koj identi~nosti. „pewati. smeta pogledu)Œ Rasina.

namagar~itiŒ Mostar (RSA)570 VARIJANTE / PARALELE: Na~okerila si to breme. ban~iti. (RSGV)569 i{-keriti pf. 2004) is-ko-koriti se pf. Nije jasno da li je u pitawu jedan isti glagol. P~elice (RSA). 571 Up. „gledati popreko. „{iriti latice (o cvetu)Œ. „siliti se. 570 Ovamo verovatno ne spadaju oblici kerit „te{ko raditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). na~o- ko-koriti impf. razmetati seŒ Leskovac. kao osnovno. œkin|uriti se. pa me gleda ko {vraka na jugovinu Piva (Gagovi} 2004) na-keriti pf. . up. *ky~erã (v. da ne znam ni kako uspe da se popne do we! Kolubara (gra|a RSA). kin|uriti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivu- nac 2002). kokoriti se „praviti se va`an. iskokorit se / iskokorit se „razroga~iti o~i. dokertati „lagano i naporno do}i pomeraju}i telo ~as na jednu. izbe~itiŒ: I{kerilo o~ima. ÅSSÀ 13:249–250). œnadizati se. „ustajatiŒ. kako on kapu na uvo nasokeri Lika (RSA. navedeno zna~ewe œbekrijati. keriti œ{utirati. ~as na drugu stranu. 569 U RSGV je. nadmeno se pona{atiŒ Vojv. ismejati. duriti se popreko gledaju}i. kikerit se œdoterivati se. nadnesenŒ Vasojevi}i (Bori~i}) na-so-keriti pf. kokoriti se „qutiti se. dokerati. ili dva homonima. RJA). verovatno u vezi sa psl. Momina Klisura. „n a h e r i t i. œko~operiti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986). lumpovati. veseliti se uz muziku (obi~no u svadbi)Œ. „isprsiti se. kokoriti (o~i) „be~iti. nakrivitiŒ: Vide ga. praviti se jakŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V.OSNOVE: 18) -KERITI 245 keren adj. zagraditi sobom prolaz. œprevariti. gledaju}i u nekoga. ko~operiti seŒ id. sg. odbijatiŒ Unac (Jovi~i}). „hvalisati se. klobu~iti seŒ. pri{uwati seŒ Uskoci (Stani}). {epuriti seŒ Timok (Dini} 1988)571. nasamariti. lumpovatiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). izbe~iti seŒ [umadija (Grkovi} 1982) praviti ku}u na vrhu kakvog ~ i k e r a (uzvi{ice)Œ: Ku}u je tako na~ikerio. ne}e{ ga mo} pronijet pros {ipkovine — Na~okerile su se tice na `icu od struje Zagara~ (]upi}i 1997). kokori se 3. „postaviti koso. nadmeno. Leva~. dr`ati se oholo. ispre~iti seŒ Ka~er (RSA) è keriti se impf. œnakrivqen. be~iti seŒ V. nakrivitiŒ Poqica. œpraviti se va`an. Skok nema ovu imenicu. Iz primera bi se reklo da je re~ o denominalu od ~iker „uzvi{icaŒ. kola~itiŒ. tipi~no vojvo|anski izraz terati kera œpijan~iti. narugati se (nekome)Œ BiH. nasokeriti se „stati popreko. znati`eqno. napraviti se va`anŒ Ni{ (RSA). dokeretati. {epuriti se. œizvrgnuti podsmehu..

nesigurno mesto. stati na uzdignuto. nakokori se 3. impf. 575 Up. na~u~urilo se „str{ati u svim pravcima pojedinim svojim delovima (o drvetu i sl.246 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na-ko-koriti se pf. nadi}i tako da {tr~i uvisŒ. zastati u i{~ekivawu (~esto na nepogodnom mestu ili trenutku)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „stati jedan pored drugog nagnuv{i se i gledaju}i nekoga ili ne{to. „nadi}i se. „uspravqati se. nestabilnoŒ id. „nakostre{iti se. istaknuto mestoŒ (RSA) na-~e-~verit pf. „napupitiŒ Pirot (@ivkovi}). stati na nezgodno mesto tako da to drugom smetaŒ. na~e~verit se „nadi}i se {tr~e}i uvisŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ~u-~uri se 3. (Zlatkovi} 1988) 572 Nije jasno spada li ovamo zakokoriti „prestati rasti. ne~ega. napeti se. natovariti svrh ne~ega tako da stoji nesigurno. nakostre{iti seŒ. zaustaviti se u napredovawu (o biqci)Œ Du~alovi}i (RSA). namestiti. na~okeritiŒ Ba~ka (RSA). prezr. œnakin|uriti seŒ Momina Klisura (RSA). Up. ne mogu da pro|em Kolubara (gra|a RSA)573 na-~o-~eriti „v. . {ta si se na~e~erio. Ni{. podizati seŒ Pirot (@ivkovi}) na-~u-~uriti pf. 573 574 Up. na~o~iti „namestiti nekoga da sedi na nezgodnom. nagrnutiŒ Uskoci (Stani}). œnatrpati. naslagati ne{to u visinuŒ: [to obuzi i na~u~uri kladwu. „di}i. œsesti. „namestiti se tako da smetamo drugimaŒ: Be`i. sg. nake~it (se)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)574 na-~u-~erit se „popeti se. o~i ti ne ispale! Piva (Gagovi} 2004). istozna~no bug. na~e~it se „postaviti se u odre|eni polo`aj. bre. „praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) na-~e-~eriti se impf. Momina Klisura. naklobu~iti se. narogu{iti se (o }uranu)Œ.) pa izgledati da se ima ve}a zapremina od stvarneŒ id. na~u~uvara. nadmen stavŒ Temni}. „nadi}i se. na~o~iti se „namestiti se. na~o~erit (se) „v. „staviti. œnapraviti se va`an. zauzeti ohol. nesigurnom mestuŒ. izaziva~ki. [trpci (RSA)575. œnakin|uriti seŒ Timok (Dini} 1988) ras-ko-korit se „ko~operiti se (o }uranu)Œ Svinica (Tomi} 1984)572 ko-~eriti se impf. narogu{en stavŒ Para}in. za koje se samo konstatuje da je nejasno (BER 4:575). smestiti se na uzdignuto i nezgodno. skupiti se. na~u~uri se 3. na~okeritiŒ Leva~ (RSA). sg. povrh. sg. œzauzeti borben. prezr.. up. podi}i seŒ Crna Reka (Markovi} 1993).

œnatrpatiŒ Koceqeva (gra|a ERSJ). dakle. pretovaritiŒ. naviti se. {tr~atiŒ: Ne{to se ~uguri na previji. yuyoqak. „natovariti na koga ili {to veliki teret. nagenyeriti. natakaritiŒ Kupinovac. „v. naslagati kako biloŒ Piva (Gagovi} 2004). 578 Up. Bjeleti} 1994:269). na-~u-geqiti se. ali ne i kao samostalnu odrednicu. narogu{itiŒ. 580 Yuyurak „sitan naviqak. pomoliti seŒ: Evo ti trupina pa sedi. „ne{to nezgodno. n a k o k e r i t iŒ579. yuyerak. nayogeriti se „nadi}i se. narogu{iti seŒ CG. nadi}iŒ. ‹ se „popev{i se na {to biti na smetwiŒ Qe{tansko (RSA) na-gi-geriti pf. œnadi}i tako da str{i. nayorqiv „koji se lako i brzo naquti i plane. u kom slu~aju je oblik nayoyoriti obrazovan pomo}u sufiksa -or. up. preopteretiti. izdi}i se u vidu izbo~ineŒ (RSA). ~u-guriti se „pomaqati se. „nadi}i. „nadi}i. biti u vertikalnom polo`ajuŒ. yuyuqak.)576 na-ge-n-geriti. Vrawe (RSA). ozidati. imati oblik y u y u r k aŒ580. iza) ne~ega. prgavŒ Leva~. na-ge-r-ge~iti pf. nayoyeriti se „nadi}i seŒ Uskoci (Stani}) na-ye-yeriti (se) pf. u~uguqiti „stajati skoro nepomi~no. na~etiti seŒ (RSA). . iznad. nayogiti se „nadi}i se. up. postaviti se tako da to drugima smetaŒ (RSA). str~atiŒ Uskoci (Stani}) na-~o-geriti (se) pf. nayoriti se „nadi}i se u vidu izbo~ine. naprasit. 579 Autor daje oblik nakokeriti u definiciji zna~ewa. nayoyeriti „slabo. P~elice (RSA)577 na-yo-yeriti. izdi}i se visoko padaju}i u o~iŒ V. trpati ne{to da stoji nakrivqeno ili labavoŒ: Vidi kako ~ogeri one naviqke. preopteretiti seŒ (RSA) na-yo-geriti pf. na~o~iti seŒ Qe{tansko (RSA) na-yu-yuriti pf. yuburak. nepomi~noŒ: Na~ugeqio se iznad vatre i drk}e. naslagati bez redaŒ. ~ogeriti se „nadizati se. i nayoyati se „na~i~kati se.(o ovom sufiksu v. nakokeriti se. „natrpati. i{~uguriti se „stajati negde povito. yayorak. nayogiti „nadi}i u vidu izbo~ineŒ. mali stog senaŒ. nakle~iti seŒ id. moglo raditi o denominalu. izdi}i (ne{to) u vidu izbo~ine tako da pada u o~i i da izgleda glomaznijeŒ U`ice (RSA). ~iker > na~ikeriti. bi reko ne}e se nikad povratiti. delimi~no se videti (ispod. {ta si se tu i{~ugurijo?. 577 Up. I ovde bi se. yayurak Uskoci (Stani}). na-yo-yoriti578 pf. nayuyuriti se „nadi}i se. „stavqati. œstrpati. u kom slu~aju je oblik nayoyoriti rezultat reduplikacije. ru`no namestiti tako da to pada u o~i. `yuyuriti 576 Up. nagigeriti se „natovariti se velikim teretom. ‹ se „nezgodno se namestiti. „v. nadneti se. na~uguqiti se „stajati povito. (ibid. nadnositi se.OSNOVE: 18) -KERITI 247 ~o-geriti impf. labavo strpati.

zbog sli~nosti oblika slova sa ra{irenim krilima ptice (v. osnovni oblik. naklobu~itiŒ. 581 Skok. postaviti se tako da to smeta drugimaŒ Vojv. u odrednici naero „nakrivoŒ prihvata se [kaqi}evo izvo|ewe od tur. ~ime se opovrgava Skokova konstatacija.Œ CG : na-heriti „postaviti nahero.vv.vv. On tako|e smatra da je osnova her. ko-. nakrenutiŒ. precrtatiŒ. nakriviti. ~o-. izraz naero naøero „nakrivoŒ. nahero). i 4:492 s.c. oblik nakeriti nastao je kao plod kontaminacije naheriti se + nakriviti (Tomanovi} 1938–1939:205). øoheriØâ „prekri`iti. sadesti seno u yuyurkeŒ.v. Ova etimologija se mo`e prihvatiti za rus. naheren sa pretpostavqenim zna~ewem „nadimati se. (RSA) · U osnovi navedenih prefigiranih glagola le`i oblik -keriti (se). folklorni tekst: Naheri se. oblike sa s. (BER 4:568 s. zaheriØâ.-h.-h.. pre svega oni sa zna~ewem „nadi}i seŒ. up. Øa se zavãrØe nahero i naøero. Prema Tomanovi}u. i Loma 1998:154. dovesti u kos polo`aj. Autori BER-a porede bug.). naherà se. koji ni sam nema re{enu etimologiju (Skok I 494 s.248 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „strpati.v. so-. ~as na drugu stranuŒ (BER l. naheriti se „iskriviti seŒ. „napuniti do vrhaŒ Vrawe (Zlatanovi}) na-}o-}oriti se pf. Me|utim. .. po Skoku. nadi}i povr{inu ne~ega u vidu klobuka.. „pri hodawu poskakivati ~as na jednu. kao i prilog nahero. bugarski folklorni tekst ~uva oblike naherà se.. BER 4:568 s. up. razøeri se ° KakØo Øi e volà ° . Fasmer III 346 s. potvrde (l. (o øeØlu) — Isko~i edna diva veøreØina. dok Skok odbacuje tursku etimologiju za s. sg. Ovakvo tuma~ewe (iako ne kona~no) moglo bi se prihvatiti kada bi se navedeni oblici posmatrali izolovano.-h. dodu{e. praviti se va`anŒ. œnagnuv{i nadneti. ko~operiti seŒ. egri „krivŒ (BER 4:473). Nijedan od oblika sa ovim prefiksima nije registrovan kod Skoka. naherà se. {V-). „stati. váheriØâ. nadvitiŒ.u herav samo srpskohrvatska (l. prefigirani oblici sa -keriti u osnovi. u kojima se realizuje isti tvorbeni model. nayuyurim 1. samo sa drugim prefiksom (v. Me|utim. smatraju}i da su nastali od naziva za }irili~ko slovo h (herã).v. naøero). „ko~operiti se.). na{oheriti se „id. S druge sØrane. paralela. œskupiti u gomiluŒ Uskoci (Stani}). ali ne i za s. ko~operiti seŒ. naheriti se (RSA). øoheriØâ). problem porekla osnovnog -keriti poprima nove dimenzije. i bugarske. u kontekstu izlo`enih varijanata odn. potvrde (v. erlav)581.c. Ispred osnove -keriti alterniraju prefiksi ke-. rus. nahero). U prilog ponu|enom tuma~ewu govore oblici na-{o-heriti „izdi}i. predla`e komplikovano i nategnuto izvo|ewe prideva herav od dubrova~kog priloga natrhere „naheroŒ (pridev je.c. S jedne strane. Sa semanti~kog aspekta indikativna je paralelna upotreba u bugarskom glagola (na)herà se i øerà se „gorditi se. dok je glagol heriti denominal). Skok ga pomiwe kao jednu od fonetskih varijanata glagola heriti „krivitiŒ.

dakle. ~eriØi „guliti koruŒ. blr. *(s)ker„se}i..v. i sl~. {e{er. keker. obrazovanim od . up. ~e~eriti „razbaru{ivati. koji se tuma~i kao ekspresivna reduplikacija prvobitnog glagola *~eriti (ÅSSÀ 4:32–33)583. mre{katiŒ nastao haplologijom od narodnog ~e~eriti „razbaru{ivati. sl~. Nasuprot tome. koji je slabo zastupqen u literaturi. i blr. zatim bug.v.OSNOVE: 18) -KERITI 249 stoje u vezi sa istozna~nim kokoriti se (u Crnoj Reci. dok se za bugarske predla`u tri razli~ita tuma~ewa: a) u vezi sa *kokora „kovrxaŒ (v. srodno sa glu`. ÅSSÀ 4:66). potvrda (v. oblici se tuma~e kao onomatopejski). ve}ina auto582 Treba napomenuti da se glagol kokoriti (se) u navedenom zna~ewu javqa samo u srpskom i bugarskom.Œ. pona{ati se razma`eno. ÅSSÀ 10:114–115 s.v.v. koje se smatra srodnim pre svega sa *ko~era / *ko~erã. ra{~upanŒ. ra{~upavati (kosu). dakle. i za wega postoje paralele u bugarskom.). ~eriti. a izvodi se od ie. glagol ~e~eriti je ~ak dobio i svoju psl. npr. ~e~eraty „kudrav. i s. Taj glagol se. ~e~erav „uvijen. v) od gr. 583 Istovremeno se opovrgava Mahekovo tuma~ewe. dijal. u ÅSSÀ je rekonstruisan oblik *~e~eriti. kekerica „nazivi za `abuŒ itd. grgurav (o kosi ili zakr`qaloj biqci)Œ Zagara~ (]upi}i 1997). ali up. b) onomatopejsko poreklo. (BER 2:318 s. *ko~a. na-ke-keri se : na-~e-~eriti se „namestiti se tako da smetamo drugimaŒ. To je posledica potpuno razli~itih tuma~ewa koja su ponu|ena za svaki od ovih oblika584. ko-keriti se : ko-~eriti se „praviti se va`anŒ. odatle ~e{. ukr. Najarhai~nija zna~ewa imaju ukr. kokorà se582.-h. glagoli kekeriti. kokkoreuomai „kostre{iti seŒ (BER l. me|utim. rekonstrukciju. zapravo. prema kojem je ~e{. kreveqiti seŒ. jezi~ku teritoriju. oni ne bi bili predmet na{eg istra`ivawa. kwi`evni oblik ~eriti „quqati. Srpski oblici se. ~erit’.c. Ukoliko bi se. kostre{itiŒ. kreveqiti seŒ. S druge strane. iz areala koji se naslawa na bug. up. Srpske potvrde poti~u uglavnom iz jugoisto~ne Srbije. na-~o-keriti : na-~o-~eriti „namestiti ne{to povrh ne~ega tako da stoji nestabilnoŒ (obe potvrde su iz Lev~a). kekereva. kojima se iskqu~uje bilo kakva veza izme|u wih. kekeresØ „koji ima izbuqene o~iŒ. kekerà se „govoriti kre{tavo. parati itd. zapa`a se frapantna podudarnost oblika sa -keriti i -~eriti u osnovi. i sl~. Taj primarni glagol rekonstruisan je pak na osnovu pomenutog ~e{. sl~. kokeriti smaØrali varijantama od kokoriti. i ne pomiwu u literaturi. ~e~erit’ „id. Na osnovu ~e{. 584 Up. a kod ostalih Slovena kokora (Machek 100 s.Œ. ~e~erit’ „id. ~árácâ „vu}i paraju}iŒ.Œ. BER 2:539 s. *kokora / *kokorã. up. [to se ti~e oblika kekeriti se u zna~ewu „kriviti se. razkekerà se „raskre~iti seŒ. a zatim se dovodi u vezu sa *ko~anã. Za razliku od glagola kokoriti. kostre{iti seŒ. up. keker. ~orl’ã „ra{~upavati kosuŒ. Indikativno je da se u ÅSSÀ ne uspostavqa nikakav odnos izme|u oblika *~e~eriti i *kokora. ~eriti).v. u literaturi ne tuma~i kao slo`enica sa ekspresivnim prefiksom. Skok II 120–121 s. kokorav). koegzistiraju oba oblika).

ko~uriØâ „gr~iti. sitnitiŒ : kositi se „gorditi se. trpatiŒ.Œ.v. potresati (o bolesti)Œ. Alternacija ko-~eriti : ~e-~eriti ukazivala bi mo`da na ~iwenicu da je i oblik *~e~eriti slo`enica sa prefiksom (*~e-). . up. Za inicijalni element so. gulitiŒ (RSA) : lupa se 3. ko~-anica „`ito naslagano u ve}u gomilu. 99. onda bi se kajk. kostre{iti seŒ > „namestiti se tako da smetamo drugimaŒ nije nemogu}. paralela. 103. Oblik nasokeriti pomiwe se u ÅSBM 7:251 s. 587 Da semantika na{eg glagola mo`e stajati u korelaciji sa „se}i. ispre~iti (se)Œ. Mo`da su i ostali glagoli sa op{tim zna~ewem „nadi}i seŒ (od kojeg se sekundarno razvijaju i ostala) upravo denominali te vrste. so-vrqati. a ne rezultat reduplikacije. na-~e-~eriti se „skupiti se. so-vrwati „gomilati jedno na drugo. lupiti „skidati koru sa plodova.. „praviti se va`anŒ.v. nameriti se da se ne{to uradiŒ (koje se izvodi od sakera „sekiraŒ). sg. 203). Machek l. keziti seŒ.i glagola *~eriti587. „kreveqiti se. o~ito varijantne ili ekspresivne u odnosu na osnovu *kuk-. 585 586 Slavski smatra psl. „zanositi se.„se}i.reduplikovanom varijantom psl. *ko~era / *ko~erã (v. Semanti~ki pomak „razbaru{iti se. gulitiŒ pokazuju slede}i primeri: kosati „seckati. po modelu ~iker „uzvi{icaŒ > na~ikeriti. prenemagati se. *kokor. koje su navedene u svojstvu varijanata odn.-h. ÅSSÀ 10:105). ko~eriti se „praviti se va`an. kokora. ne zbijaju}iŒ. *~e~eriti586. Pored slabo potvr|ene osnove *kok-. nasakerácca „namera~iti se.v. {epuriti seŒ. umiratiŒ. nagomilati ne{to bez redaŒ (v. koji se tretiraju kao izvedenice kontinuanata psl. œnamestiti se tako da smetamo drugimaŒ moglo bi se svesti na psl. U svetlu iznetih ~iwenica i s.c.up. glagolom. Iako je ovo tuma~ewe u velikoj meri hipoteti~ko. dijal. Ovo posledwe zna~ewe realizuje se u ~itavom nizu sli~nih tvorevina. Skok II 120–121 s. a ako bi se prihvatilo postojawe ishodi{nog glagola *~eriti < ie. rezati. kokornak 1585. U semanti~kom spektru razmatranih oblika uo~avaju se slede}a zna~ewa: „kriviti seŒ. stogŒ (RSA) > ko~iti se „praviti se va`anŒ. sa op{tom semantikom „ne{to uzdignuto. nagrnutiŒ. Sáawski II 335–336 s. 104). ali samo kao paralela koja te{ko da ima veze sa blr. na-so-vrqati „nabacati. up. ko~eriØâsà „ne}kati se. „postaviti (se) na nezgodno mesto. 194. guliti itd. ko~eriti se „ko~operiti se. praviti se va`anŒ moglo tuma~iti kao slo`enica prefiksa ko. rezati. ono ukazuje na jo{ jednu mogu}nost u re{avawu etimologije razmatranih leksema. *ko-r-enâ. uobra`avatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) (v. Me|utim. ka~uriØâsà „biti na samrti. ko~uriØâsà. Vlaji}-Popovi} 2002:93. joguniti seŒ. kokorav.v. qu{titi.250 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ra vidi u pomenutim oblicima samo razli~ite vokalizme jedne iste osnove. na-so-veqiti „nabacati. npr. vrqati). naslagati rastresito. œkreveqiti seŒ. Bezlaj II 54 s. kajk. ne{to {to {tr~iŒ (id. *(s)ker. ko~operiti seŒ mo`e se dovesti u vezu i sa rus.

na~e~-er-iti se : na~e~-iti se. Bjeleti} 1994:268. tako metateza ove vrste mo`e biti obja{wewe za „neregularneŒ fonetske likove (sa izostankom palatalizacije guturala ispred e. ekspresivna leksika ujedno je i teren na kojem nijedno obja{wewe nije apsolutno pouzdano. kao tvorevine obrazovane pomo}u elementa -er. Kao {to regularno ki~er metatezom daje neregularno ~iker. Me|utim. na~a~urácca. ili. nayog-er-iti : nayog-iti . sli~ne tvorevine u beloruskom: nacäcärácca. Postoji jo{ jedno mogu}e tuma~ewe. 285). na~o~-er-iti : na~o~-iti se). na~u~uriti)588. tako da to drugima smetaŒ. Navedeni glagoli pokazuju veliku varijantnost oblika i likova i uneti su u rad kao ilustracija procesa fonetskih transformacija kojima podle`e ekspresivna leksika. osim na predlo`eni na~in. izdi}i (se) padaju}i u o~iŒ.OSNOVE: 18) -KERITI 251 zna~ewa „postaviti (se) na nezgodno mesto. ÅSBM 7:282. naslagati bez redaŒ. ovim oblicima iskazuju se jo{ i zna~ewa „natrpati. . na{a{årácca „nakostre{iti seŒ (v. ko~-er-iti se : ko~-iti se.od odgovaraju}eg osnovnog glagola (npr. O reduplikaciji v. mogu tuma~iti i kao reduplikacije (npr. Pri tome etimologija osnovnih glagola uglavnom ostaje nepoznata. naxoxoriti. 588 Up. naxuxuriti. na}o}oriti. Zbog toga se navedeni oblici. „nadi}i (se). pak. i).

œprsiti se. uko~iti seŒ id. biti u kosom polo`ajuŒ Piva (Gagovi} 2004) s-ke-ke~iti pf. cr}iŒ: Iskeke~ila se ptica. deformisatiŒ Leva~ (RSA) na-ke-ke~iti se pf. iskeken~iti „i s k r i v i t i. no se po cijeli dan keke~i po kau~ima Vasojevi}i (Stijovi} 1990) is-ke-ke~iti pf. gorditi seŒ Uskoci (Stani}) za-ke-ke~iti „ponosito. ispru`iti se. razba{kariti seŒ Uskoci (Stani}). izvaliti seŒ. iskriviti se. . ukrutiti seŒ (RSA). œpru`iti se nepomi~no. „biti u le`e}em polo`aju.) is-ko-ke~it se pf. izvaliti se. (ibid. œukrutiti se. œuginuti. œvr}i na le|a. CR]IŒ ?ke-ke~it se impf. oholo dr`awe. ukeke}iti seŒ. {ta si se tu iskeke~ijo?. od zime Nik{i} (RSA). pa }e vam biti svima dugo i {iroko Piva (Gagovi} 2004). iskeke~it se „opru`iti se. „pastiŒ. „UMRETI. oholo di}i. „n a k r i v i t i s e. opru`iti seŒ: Di` se. skeke~iti se „sabiti se. stisnuti seŒ Uskoci (Stani}) u-ke-ke~iti se / ukeke~iti se pf. kao i wihovih varijanata odn. uko~eno (obi~no o le{u)Œ Tre{wevo. iskeke~iti se œkomotno le}i. pa da }e{ se sa tu iskeke~it Vasojevi}i (Stijovi} 1990). cr}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) b) „ISPRE^ITI SEŒ. „i s k r i v i t i s eŒ. fig. „v. œnaglo umreti. œizvaqivati se i le{karitiŒ: Ni{ta ne radi. pona{ati se oholo. œpraviti se va`anŒ Ro`aje (Had`i}) 589 Zbog brojnosti potvrda vezanih za ovaj glagol. „PRSITI SEŒ ?ke-ke~iti se impf. paralela. u ovom poglavqu materijal }e biti izlo`en kao u poglavqu vrqati. pru}iti se. cr}iŒ: Ne dam ti pare. pej. zakeke~iti se „zauzeti ponosito. œnaglo umreti.252 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 19) KE^ITI 19) KE^ITI589 a) „(IS)KRIVITI SEŒ. zakeke~iti œnamestiti vrat i glavu kao jarac pred borbuŒ. koko{ i sl. IZVALITI SEŒ. isturiti (bradu ili koji drugi deo tela)Œ. isprsiti se. „OPRU@ITI SE. oboritiŒ. pej. œkrepatiŒ: Dako Bog da da se {to prije iskeke~im.

krivostrano ili iske~eno. (RSA) v) „TOVARITIŒ.. be~iti. (ibid. œdoneti ne{to te{ko.. natovaritiŒ. iskriviti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). iske~it se œi- zvinuti se. (ibid. keke~iti „tovariti sebi na le|a te`ak teret. iske~iti se œi z v i t i s e . i s k r i v i t i s eŒ: Kada {ilo ili kroj ne iza|e u redu. roga~itiŒ Du~alovi}i. u v r n u t iŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). œrazmetati se. {epuriti seŒ CG (RSA). œizvinuti.. silovati.. uspraviti seŒ: Takav jedan kabadahija .) u-ke-ke~iti / ukeke~iti pf. „stati (ispred nekoga). œisturiti (se). prezr. prtiti. „NATOVARITI SEŒ. „iskezitiŒ: One ga izdaqe gledaju. œ(o~i. „staviti breme sebi na le|a. kida. izbo~iti (se). œistovaritiŒ id. „kezitiŒ.Œ: Iske~ijo san vrat od le`awa Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). na~initi komi~an gestŒ Vojv. nakrivqenom polo`aju (o brodu)Œ Dubrovnik (RSA). namestiti se kao za fizi~ki sukobŒ Zagara~ (]upi}i 1997) na-ko-ke~iti se pf. prikraja . nositi te{ko bremeŒ Uskoci (Stani}) do-ke-ke~iti pf. pretovariti seŒ id. nakoke~it œnagaziti. doneti jedva se kre}u}iŒ id. „TEGLITIŒ ?ke-ke~iti impf. para se. œprave}i se va`an zauzeti sme{nu pozu. 590 Primer je iz jednog beogradskog dnevnog lista iz 1894. nakeke~iti se „staviti na sebe prete{ko breme. o~ima) gledati {iroko otvorenih o~iju.. (ibid. teglitiŒ Lika (RSA.OSNOVE: 19) KE^ITI 253 is-ke-ke~it (se) pf. ke~it œi s k r i v q a v a t iŒ: Cuja{ ‰quqa{Š se na sto~i}u i ke~i{ ga id.) è ke~iti impf. ke~iti se „keziti seŒ. uprtitiŒ id. i {ije opet iznova Poqica (RSA). RJA).) na-ke-ke~iti pf. „nositi s mukom. to }e re} kad je . istoke~io se na putu opozicionim listovima590. za~u|eno. œpraviti se va`anŒ Uskoci (Stani}) iske~iti pf. iske~it „u v i n u t i .) is-ke-ke~iti pf. . (Bojani}/Trivunac 2002). ruku i sl. œispre~iti se. naguzitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) is-to-ke~iti se pf. (ibid.)Œ (RSA). natovariti se. œstajati u nagnutom. natovariti. pa samo iske~e zube BiH (RSA). iskriviti nogu. ispre~iti se (zaklawaju}i drugima pogled i sl. zatvoriti sobom prolaz. hvalisati se. „staviti premnogo kakvog tereta na nekoga ili ne{to.. godine.

„izvrnuti se na le|a. Keti on unutra . tu}iŒ od uzvika kec kojim se teraju koze (Skok II 72 s. *quetus (Skok II 76–77). ke~iti2). zid i sl. smrznuti seŒ Zlakusa (RSA)593 591 Nije jasno spadaju li ovamo i oblici ke~iti œdo~ekivati loptu koja leti kroz vazduh i uhvatiti je pre nego {to padne na zemquŒ. te{ko da je u vezi sa formalno bliskim ketiti „ne raditi ni{ta i{~ekuju}i da se ne{to ~uje ili dogodi.. œizgu`vati se. œumreti.254 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI iske~it se „izbe~iti se. œukrutiti se. istegliti se (o ode- lu)Œ. {utnutiŒ. gde mu nije mestoŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œzaturiti se na naslon stoliceŒ Uskoci (Stani}) is-ko-ke}iti se pf. œupiqiti o~ima u nekoga. œpritesniti. uginuti (o ~oveku.. œumretiŒ. „iskola~itiŒ (RSA) u-ke-ke}iti se. dobiti (ne{to od koga)Œ: Jedva son dug od wega iske~i Brusje (Dul~i}i 1985). ke~at ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). stegnutiŒ: Uke~ili su ga izme|u jasala i zida Uskoci (Stani}). 593 Za odnos zna~ewa „smrznuti seŒ i „umretiŒ up. ~amitiŒ: Starac pred ku}om keti (~ami) Bosna. bez ikakvog obja{wewa (id. (RSGV). s. impf. „biti u uspravqenom polo`aju uz drvo. a on se iskeketi Vojv. is-ko-katiti pf. te{ko oboletiŒ. Glagol ke~iti u zna~ewu „hvatati kod igre loptuŒ samo pomiwe. iskeketiti se „iskeziti se u nekoga. œulovitiŒ: Uke~ijo sam ribu pod oni kamen. uneti se u lice kod sva|eŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) nake~iti se pf. stoci)Œ. „razapetiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988)591 VARIJANTE / PARALELE: is-ke-ketiti se pf. ne{toŒ Ma~va (gra|a ERSJ) is-ko-ketiti. ke~iti se œizazivati nekoga da se sva|aŒ ^enej (Mari} 2002). sve do svanu}a Zaostrog (RSA). n a g n u t i s e . zakoø urdiØâsà „umreØiŒ (Gorà~eva 1988:63–64). iske~it œte{kom mukom istrgnuti. zagledati seŒ: On se. koje Skok smatra denominalom od it.Œ. ispre~iti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) raske~it pf. pa ne skida o~i dva sata Kolubara (gra|a RSA) u-ke-ketiti pf. ke~it „nogom udariti. kec1). . rus. œhvatati rukama kogaŒ Vojv. nake~it se œstati negde (kome ili ~emu) na put. œn a k r i v i t i s e . us-ke-ke}iti se : us-ke}iti se pf. iskeketio u wu.v. „zanemo}i. nake~it œstaviti ne{to tamo gde ne treba. (RSGV). (RSA)592.v. 592 S obzirom na semantiku i areal. uke~iti „u igri plovkawa pogoditi svojom plovkom u saigra~evuŒ. ispru`iti seŒ: Kako ga je zviznuo. i{~ekivati. œiskriviti seŒ id. Skok izvodi glagol ke~iti „biti. `ivotiwi. n a h e r i t iŒ Brusje (Dul~i}i 1985). nake~it œn a k r i v i t i . cheto < poznolatinskog quietus < vlat. odmah se iskeketio — Kad ~ovek udara `apca. opet. ~ekati. n a h e r i t i seŒ Banija (RSA).

nastalu zamenom suglasnika s > ~ (Skok s. to-. œistegnuti se. œuginuti. œkreveqiti seŒ Uskoci (Stani}). ke~im se „krivo hodatiŒ izvodi se od kle~a se „stajati raskre~enoŒ ispadawem l. „le}i na le|a. (ibid. ukoka}iti seŒ Uskoci (Stani}) is-ko-ka}iti se. -kle~iti). cr}iŒ. i konstatuje da je u pitawu nejasna onomatopeja (Skok II 72 s. ukrutiti se smrznuv{i se. ke~a se „kre~iti se. œkrepati. za oblike sa ke. kesiti1 (se)). Jedina razlika je u tome {to glagol ke~iti zbog svog fonetskog lika ne mo`e biti praslovenski. ve} je verovatno nastao u periodu samostalnog razvitka s.-h. Ispred osnove ke~iti alterniraju prefiksi ke-.OSNOVE: 19) KE^ITI 255 u-ko-ke}iti se pf. di}i sve ~etiri uvisŒ. dovode}i ga u vezu sa ke~iti „nosati. œosoba koja se pravi va`na li~nostŒ. œuko~iti se. is-ke-ka}iti se pf. name}e se neodoqiv utisak da se glagol ke~iti na{ao na sredokra}i izme|u le~iti < *le~iti (v. œumretiŒ. mu~iti se nose}i decu u naru~juŒ (obe potvrde iz Like).v. œle}iŒ. Od svih navedenih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo keke~iti „te{ko nositi ne{toŒ. tretiraju}i ga kao jednu od wegovih varijanata. kao keøam < kleøam (BER 2:349–350). jeziku na{li primeri za ovakvo ispadawe l). kriviti se. Skok ovaj glagol u zna~ewu: „iskesiti (zube)Œ. zatreti seŒ Jadar (RSA) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol ke~iti. .v. izvrnuti se (na le|a)Œ. pored formalne (fonetske) sli~nosti. Da nije ova dva posledwa prefiksa. œsmejati seŒ. i paralelnost u razvoju sekundarnih zna~ewa. i otvorenost ka ekspresivnom prefigirawu. pej. Formalno i semanti~ki blisko bug. „iskrenuti se.-h. fig. œumretiŒ. Usko~ki glagol ke~iti se œpraviti se va`anŒ mo`da bi se mogao dovesti u vezu sa kec. „le}i. cr}i (o `ivotiwi)Œ id. smrznuti seŒ id. œiskriviti se (u kakvoj bolesti. -le~iti) i kle~iti < *kle~iti (v. Iako ovakvo tuma~ewe sa formalne strane nije sasvim ubedqivo (pitawe je da li bi se i u s. otegnuti seŒ. asŒ. ke~iti2). ra{irenih noguŒ. jezika. Sa ova dva glagola povezuje ga.) iskondra}iti se pf.moglo bi se pomisliti da su nastali reduplikacijom. o la|i koja dugo vremena nakrivo stoji)Œ dovodi u vezu sa glagolom kesiti se „pokazivati zubeŒ. pogrd. sedeti nepristojno. i zajedni~ka osnovna semantika „kriviti seŒ. „v. (ibid. odatle mo`da i keckati se „praviti se va`anŒ pored œpraviti ~udne pokrete u hoduŒ. œkrepati. ko-. izvaliti seŒ.) u-ko-ka}iti se pf. ke~ „glavna karta.

b) „kriviti seŒ > „ispre~iti seŒ.c. zatvoriti sobom prolaz. -le~iti). Tako|e je zabele`en i glagol kike~a se œhodati raskre~eno. le}i. uspraviti seŒ v. najverovatnije nastali kao rezultat ekspresivnog fonetskog transformisawa ishodi{nog glagola ke~iti (> ketiti. pe~iti). up. cr}iŒ. teglitiŒ pripadaju razmatranoj leksi~koj grupi.256 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U bugarskom postoji formalno identi~an. za koji se ka`e da je nejasan (l. isØegnuØi se. podizati seŒ (BER 2:318). izvaliti seŒ > „umreti. up. 357). nepristojnoŒ. katiti.). Na semanti~kom planu ocrtavaju se dve linije semanti~kog razvoja: a) „kriviti se. „prsiti seŒ. Nijedan od pomenutih varijantnih oblika nije registrovan kod Skoka. ali zna~ewski razli~it glagol keke~a se œpewati se (s mukom)Œ.-h. Detaqnije o obliku istoke~iti se œispre~iti se. koji se tuma~i kao kontaminat tur. praviti grimaseŒ. kope~iti se (v. ke}iti. I kona~no. koji se tretira kao kontaminat glagola kikerà se i ke~a se (id. oblika — kiken~a se œkriviti se. nalecati se (v. Bjeleti} 2002:115–116. ali da se i u wima dosledno sprovodi prefigirawe prema razmatranom modelu. savijati seŒ > „ispru`iti se. ka}iti). kekelez œvevericaŒ i doma}eg ka~a (se) œpewati se. Za sada se samo mo`e konstatovati da su ovi oblici neprozirni. postoji i glagol koji je semanti~ki pandan s. . Nije jasno da li oblici sa zna~ewem „tovariti.

„postaviti ne{to uspravno tako da stoji nestabilnoŒ: Na~okle~ili nekako ko{ar~e. zakle~ijo si put. izdi}i se. npr. na~okle~iti se „~u~nuti osloniv{i se na ruke i ostati u tom polo`ajuŒ Zlatibor. U potvrdi iz Pqevaqa u obliku natokle~iti javqa se obi~no e. naviti na jednu stranuŒ Uskoci (Stani}). zakle~ijo si lampu. œsesti nesigurno. œstati negde tako da to drugima smeta ili zaklawa vidikŒ: Skloni mi se s vi|ela. nadneti seŒ: A on ti se nakle~i nada mnom. œnarogu{iti seŒ Uskoci (Stani}) è na-kle~iti pf. œzauzeti prostor stvarimaŒ: Zakle~ijo tavan sa lijesom. pa ni{ta ne vidimo — Skloni se malo. uzdignutiŒ: Podnimi se na natoklije~ena koqena Nevesiwski (RSA). koristi samo Nevesiwski. œnarogu{iti seŒ Uskoci (Stani}). œnakriviti. pa ih mo`emo smatrati pseudojekavizmima.OSNOVE: 20) -KLE^ITI 257 OSNOVE: 20) -KLE^ITI 20) -KLE^ITI na-ko-kle~iti pf. œnadneti se nad nekoga. nadi}i. œstaviti ne{to u neodgovaraju}i polo`ajŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) na-to-kle~iti / natoklije~iti / natokqe~iti594 pf. Gorobiqe. P~elice (RSA). nagnuti se. a ono ga odno vetar V. natku~iti seŒ. pa ne mo` ni komin otvoriti Piva (Gagovi} 2004) 594 Oblike natoklije~iti i natokqe~iti. gledaju}iŒ: Na~okle~iti se zna~i nadnijeti se nad nekoga ili nagnuti se na noge i na ruke pa u ne{ta gledati. vidi{ da tek {to nije pala Pqevqa (RSA) na-~o-kle~iti pf. nakle~iti se œnakriviti seŒ. samo {to ne padne V. {to si se tu na~okle~io?! Zlatibor. ne~ega)Œ: [ta si se natokle~io na tu ogradu. œnakriviti seŒ. naviti na jednu stranuŒ. nestabilnoŒ: Na~okle~io se na stolicu. ne{to. œnakriviti. „zagraditi sobom prolaz. koji bi mogli sugerisati druga~iji korenski vokalizam ishodi{nog oblika. œizdi}i. kinu jatagan pa zavika (RSA) za-kle~iti pf. natokle~iti se / natoklije~iti se œnadneti se. psl. uzvisiti se (iznad nekoga. . pri igri prstena U`ice. œnadneti seŒ. œnadneti seŒ. zaklonitiŒ: Pomakni malo glavu. „nagnuti se. *kle-. P~elice (RSA). œuzdi}i se.

258 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VARIJANTE: na-~o-kle{iti pf. up. {to na isturenom. U ÅSSÀ se samo na osnovu s.nije notiran u ÅSSÀ (oblik sa ~o. Oblik sa prefiksom ko. nadi}i seŒ: [ta si se na~okle{ila tako rano? id. na~okle{iti se „ustati veoma rano ujutro. ispre~iti (se)Œ. kle}i). zakle~iti.ionako nema psl. „staviti u neodgovaraju}i polo`aj. nesigurno strpatiŒ Uskoci (Stani}). œpodi}i. nagobeqiti „postaviti. U varijantnim oblicima do{lo je do modifikovawa osnovnog -kle~iti prelaskom ~ > { (-kle{iti). korelativan sa *kle~ati (id. potvrde rekonstrui{e psl. starinu). up. nagnutiŒ. (ibid. koji se u s.v. œnaku}eriti se. „nadi}i. nadi}i kako biloŒ. kle~ati. uzdignutiŒ. Skok ne registruje nijedan od ovih oblika. Osnovna semantika ovih oblika jeste „nakriviti. nakle~iti. . ~o-. nesigurnom mestuŒ. na~okle~itiŒ Gorwi Milanovac (RSA). Skok II 93–94 s. pridi}i se stoje}i nesigurno na nogamaŒ. izgraditi i sl. (ibid. 23:156). uz napomenu da je starina oblika problemati~na (id. jeziku sa~uvao samo u prefigiranim oblicima. 28–29. n a k l e ~ i t i s e. *natokle~iti. odakle su se razvila zna~ewa „nadnetiŒ. nadi}i ne{toŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol -kle~iti < psl.). to-. a zatim i k > g (-gle{iti).-h. na~ok(l)e{iti se „nadi}i se. Ispred osnove -kle~iti alterniraju prefiksi ko-. œnesigurno krenuti da se ne{to radiŒ id.v. *kle~iti (ÅSSÀ 10: 29). œslabo.) na-~o-gle{iti pf. na~ok(l)e{iti „natkriliti. i ESJS 5:316 s.-h. nakriviti nasloniv{i jedno na drugoŒ. „v. up.

o~ito se radi o sekundarnom „jatŒ. jeziku sa~uvan samo u prefigiranim oblicima. Osnovno zna~ewe ovog glagola bilo bi „savijati. „stati nasred puta. koji bi mogao sugerisati druga~iji korenski vokalizam ishodi{nog oblika. „le}i opru`eno. sagiba595 U RJA nema. opru`iti seŒ Piva (Gagovi} 2004) è za-le~iti pf. u RSA je dat bez primera i bez izvora. kele~). koji su se u tomu bole~ili i {prndali . prilazŒ: Po{eni se. „izbo~iti seŒ Qe{tansko (Te{i} 1977) ?is-te-le~iti se pf. Grabovac (Kosor 1979:41)595 za-ko-le~iti pf. nale~iti. ka da e bole`qiv Lika (RSA) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol -le~iti. œzatrpati ne~im odre|eni prostorŒ: Nosi otle samarinu. te se ne mo`e pro}i CG (RSA) is-ko-le~iti / iskolije~iti596 „i s k o l a ~ i t i. koji Skok smatra turcizmom < tur. (RSA) verovatno stoji u vezi sa iskele~iti „izdrmati za koseŒ < kele~ „kosa otrag glaveŒ Lika. *le-. 596 Ovaj oblik. odakle mo`e pastiŒ. œpodsmevati seŒ: A znam mnoge.OSNOVE: 21) -LE^ITI 259 OSNOVE: 21) -LE^ITI 21) -LE^ITI bo-le~iti se impf. kolce „~uperakŒ (Skok II 73 s. Oblik iskele~iti „i{~upati. . te trondali i baqezgali {to im je samo na usta izlijetalo BiH (RSA) ba-le~iti se „rugati seŒ F. „zakloniti sobom prolaz. „stavqati ne{to na neprikladno mesto. le{karitiŒ: Mi radimo. 597 Nije sigurno spada li ovamo oblik iskolijen~iti „izvu}i. up.v. najverovatnije po analogiji sa iterativima u kojima prvobitno e du`ewem zakonomerno daje e.-h. nale~iti se „pewati se nekud odakle se mo`e lako pastiŒ Ozaq (Te`ak 1981) na-lecati se impf. Ono se javqa u iterativnim obrazovawima sa e < e. prepre~iti. zale~ijo si qudima put. psl. prolaza. a Marko se naleca. izbuqiti (o~i)Œ: Iskole~ih o~i ~ekaju}i neprestano na vas (RSA)597 ?na-ko-le~iti „zaokupiti. „izle`avati se. zale~iti. spopasti (nekoga)Œ Kupinovac (RSA) is-to-le~iti se pf. izvaditiŒ: Iskele~io mu zdrav zub mjesto bolesnog Hrv. Ukoliko je on zaista realno posvedo~en u jeziku. koji je u s. spasti iz neprilikaŒ (RSA)... zalije~ijo si wime tavan Piva (Gagovi} 2004) na-le~iti impf. zapre~itiŒ: Zakole~io.

ba-. kolo). „uviti se. *nalecati (se)599.. zatezatiŒ (Petleva 1986:199). usleci „umretiŒ (v. navrsti seŒ. lekav adj. spopasti (nekoga)Œ svojom semantikom nagiwe ka denominalima opkoliti.). dijal. oblijekoliti „saleteti. Nijedan od navedenih prefigiranih oblika nije registrovan kod Skoka. *lekati (se). uleknut se œid. Skok II 280–281 s. koji se svodi na psl. Wegovo zna~ewe smatra se rezultatom razvoja „savijati seŒ > „bolovatiŒ600 > „izle`avati seŒ (ÅSSÀ 22:166)601. *gyb. psl. Kurkina 1980b:41–42. odatle slekav „nespretan. lewivac (obi~no o momku)Œ Lika (RSA. *leknoti (ÅSSÀ 15:61–62). sinonimno nak o lesiti „zaokupiti. biti bolestan. lecati. *jâzle~iti sa umetnutim -to. nalecati „natezatiŒ. samo oblik istole~iti se. 598 Up. ugnuti po srediniŒ (Be}kovi}. i s. od kojeg se razlikuje sprovedenom tre}om palatalizacijom *k > c’ posle e. ulekwivati se impf. Petleva 1986:199. 600 Za ovo zna~ewe upu}uje se na s.„savijati. Lele. *lek. zgurenŒ Javorani (usmeno N. le`iwati „provoditi mnogo vremena u neradu i le`awu. imenica bi se tvorbeno mogla . Skok II 126–127 s. œuvijen po srediniŒ Kordun (gra|a ERSJ). u vezi sa psl. u-lek-nuti pf. RJA). savijati seŒ > „biti bolestan.. „bolovati. skoliti (v. „len{tina.v. osleknã „umretiŒ.c. Lika (Ajxanovi} 2002). U istoj poziciji.v.u osnovi govorio bi da je ovaj oblik pre u vezi sa psl./ *lok. Ovaj oblik se izvodi od psl. te-. legan „lew ~ovek. up. naleceti „naprezatiŒ itd. *lekti. up.v. ali ne jakoŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). pored sln. 73). SemanØi~ki model „sagibati se. o{lekna „iscrøsØi seŒ. u obliku iskole~iti. spopasti (nekoga)Œ Pla{ki (RSA). i z l e ` a v a t i s eŒ BiH (RSA). *obsãleknoti). Petqova konstatuje da se zna~ewe ovih oblika regularno razvija od prvobitnog „sagibatiŒ i ukazuje na semanti~ki i genetski bliske oblike: bug. up. *leganã (ÅSSÀ 14:181–183). umretiŒ {iroko je rasprostrawen.Œ Vasojevi}i (Bori~i}) u vezi sa psl. isko{en (o vezu)Œ (RSA). i ÅSSÀ 15 s. to-.-h.(Petleva 1986:199–200). Potkozarje (Dalmacija). zapravo. tromŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993). le{karitiŒ. Varbot 1972a:376. ~e{.260 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI tiŒ598. *lekavãjâ (ÅSSÀ 15:61). up.„sagibatiŒ i „pogibatiŒ (Petleva 1989:68–69). RJA). i lecati „biti slabog zdravqa.-h. sloviw. „pogrbqen. sa prefiksom -to. ÅSSÀ 30:109 s. Ispred osnove -le~iti alterniraju prefiksi bo-. navezati se. Jo{i}) < psl. st~e{. Oblik istele~iti se mogao bi se dovesti u vezu sa nalecati se „izle`avati se.alternira prefiks ko-. lecati se „ne biti posve zdravŒ (Vuk. ko-. „ukoso izveden. up. koja se naro~ito dosledno izvr{ila u ju`noslovenskim jezicima (ÅSSÀ l. lewivacŒ < psl. up. U etimolo{koj literaturi pomiwe se. 601 Nije sigurno da ovamo spada i istele`nica f. *le~iti (se). uleknut adj. *legati (se). lecati se. Oblik nakole~iti „zaokupiti.v. ESJS 7:417 s. Dakle. Suglasnik -`. uslek „malo slabo novoro|en~eŒ. bolovatiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977).vv. 599 Oblik je istorijski identi~an sa *nalekati.

ali u drugom zna~ewu: „le`ajŒ. izbo~itiŒ > „iskola~iti. œkreveqiti seŒ (RSA). bale~iti se realizovano je zna~ewe „rugati seŒ (< „keziti seŒ < „kriviti seŒ). v. iskovrqiti. pa je i predlo`eno tuma~ewe krajwe hipoteti~no. vrqati). izbuqiti (o~i)Œ. zakole~iti „prepre~iti. kriviti se „savijati seŒ. epidemijaŒ (RSA). i{~evrqiti (v. œredwa. U oblicima bole~iti se. realizovan u obliku iskole~iti. iskobe~iti „izbuqiti. koja se ipak svode na osnovno „sagibati.ne raspola`emo adekvatnim tvorbeno-semanti~kim paralelama. Oblik le`nica je posvedo~en. Za pomak „iskriviti. ba. mada je mogu} i druga~iji semanti~ki pomak: „izbacitiŒ > „iskola~iti (o~i)Œ. ra{~laniti na slede}i na~in: is-te-le`nica. Pomenuti prefiksi unose u glagole razli~ita zna~ewa. zapre~itiŒ mo`da se razvilo pod uticajem sinonimnog i formalno vrlo sli~nog glagola zakle~iti. Zna~ewe oblika zale~iti. up. up. iskola~iti (o~i)Œ.OSNOVE: 21) -LE^ITI 261 Za oblike sa prefiksima bo-. . up. krivitiŒ. gore (sve potvrde su iz CG). sa umetnutim -te-.

temezgati „id. „pri~ati koje{ta. izdovoqiti se udaraju}i nekogaŒ (RSA) tu-mezat impf.Œ. œsva{ta pri~atiŒ: Ne teqezgaj cijelo jutro! Pro{}ewe (Vuji~i}) te-wezgati impf. izmlatiti. (ibid. œrastezati u posluŒ Ma~va (gra|a ERSJ) . (naj~e{}e u svr{enom vidu. izlupatiŒ CG (RSA) è mezgati impf. izlematiŒ CG. œid.. temezgat Vasojevi}i (Stijovi} 1990) is-te-mezgati pf. „istu}i. Lika. „dobro istu}i. (RSA) tu-mezgati impf. isprebijatiŒ CG. i{ibatiŒ: Namezgala mu je guzicu.Œ Piva (Gagovi} 2004). œsporo. osakati}e ga Zagara~ (]upi}i 1997) is-te-mezati pf. Vojv. slabo gristi vaqaju}i jelo po ustima (RSA. œprevrtati nesa`vakani zalogaj u ustimaŒ: Mezgati ‰zna~iŠ . „istu}i. „ispri~ati kakvu bezna~ajnostŒ Uskoci (Stani}) u-te-mezgati „ubitiŒ: Utemezga}u ja wega qemezom id. œiz mesta. „tu}i. Lika. œtu}i. s prefiksom is-) „tu}iŒ: Svaki dan temeza ono nesretno dijete. trupa~ke (o skakawu)Œ Ro`aje (Had`i}) VARIJANTE / PARALELE: te-qezgati impf.262 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 22) MEZ(G)ATI 22) MEZ(G)ATI te-mezgati impf. „mnogo istu}i. „istu}i.Œ. BiH (RSA). pa se sad `iv ne ~uje Piva (Gagovi} 2004) ?mezge adv. izudarati. nerazumqivo pri~ati. dosadno. œid. „dobro istu}i. RJA) namezgati pf. BiH (RSA) na-te-mezati se pf.) te-mezgalo n. govoriti nepovezano i besmislenoŒ Uskoci (Stani}). udarati nogama i rukamaŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) is-tu-mezati / istumezati pf. isprebijatiŒ CG. daviti pri~omŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). sa mesta. koji mnogo govoriŒ Piva (Gagovi} 2004) is-to-mezgati pf. udaratiŒ Piva (Gagovi} 2004) te-mezat impf.. izudarati. „onaj koji brbqa. izmlatiti.

govoriti ili raditi sporo. œgwavatorŒ. (ibid. koji se te{ko nakawuje na posaoŒ Lu`nica (]iri} 1983) ta-wezgalo ‰sic!Š œspora osoba koja obi~no dosa|uje nezanimqivom pri~omŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983)602 temqezgati impf. ~ije je osnovno zna~ewe „stvarati mezgru.) na-ble-mezgati „napri~ati. mo`da je u pitawu {tamparska gre{ka.OSNOVE: 22) MEZ(G)ATI 263 te-wezgalo n. izrugivati se. pu{tati vlaguŒ. (ibid. (ibid. up. œpipav ~ovekŒ Gru`a (Stevovi} 1969). mezgati „i}i po mekoj.) iz-ble-mezgati „ispri~ati koje{ta. srodno slov. œjesti. bez voqeŒ Kordun (gra|a ERSJ) temqezgalo n. sprdati seŒ. *obmezgnoti). (ibid. dangubaŒ id. koje pomiwe Fasmer II 593 s. œbrbqati. . nabrbqatiŒ id. s-te-wezgalo œonaj koji ne{to sporo radi.v.) · Glagol mezgati. mash „izgwe~iti. 603 Kao semanti~ku paralelu autorka navodi engl. nestabilnoj podloziŒ rekonstrui{e se psl. mezga.) ?te-qe-mezat impf.v. bez obzira na nepodudarnost zna~ewa (Petleva 1980:67)603. izudaratiŒ. Od navedenih prefigiranih oblika u literaturi se pomiwe samo istomezgati „istu}i. *mezg-. 28:63 s. lupetatiŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ble-mezgati pf. „dovoqno se na{aliti }askawem.-h. Skok tuma~i kao denominal od mezga „sok u drvetuŒ (Skok II 417–418). œotezati u govoruŒ id. i id. (ibid.i dovodi ga u vezu sa mezgati. „pri~ati koje{ta. œbesposli~arka.) trpqezgati impf. ni{ta mu nijesam razumqela Zagara~ (]upi}i 1997) nateqemezat se pf. 602 Budu}i da je u istom izvoru zabele`en glagol tewezgati. uz napomenu da se mo`da radi o lokalnom obrazovawu ( ÅSSÀ 18:225–226.) trmqezgati impf. (ibid. napri~atiŒ id. œpri~alica. œlupetatiŒ. œpri~ati koje{tarijeŒ: Teqemeza{e ne{to Jovica. tra~araŒ. „{aliti se (neumesno). œonaj koji sporo jede ili raste`e kad govoriŒ id. gorenavedene potvrde. zgwe~itiŒ. zalupetetiŒ id. *mezgati < *mezga. Dakle. (ibid. ogovaratiŒ Unac (Jovi~i}) trpqezga f. up. wegova izvedenica bi trebalo da glasi tewezgalo. brbqawemŒ id.) ble-mezgati impf. œbiti vla`an. „zapri~ati se iz sveg glasa. biqni sokŒ. u kojem Petqova izdvaja element -to. mezgati (kome se prikqu~uje oblik sa druga~ijim akcentom — mezgati œprevrtati nesa`vakani zalogaj u ustimaŒ) i sln. Na osnovu s.

tu}iŒ. pu{tati vlaguŒ. Druga mogu}nost je da se oblik -mezati protuma~i kao ekspresivna varijanta od mazati. bitiŒ. *mazati. Neke od wih se 604 Glagol lupati realizuje i zna~ewe „brbqatiŒ (op. mezgnoc „udaritiŒ koje se u krajwoj liniji svodi na psl. mash „izgwe~iti. muqati jelo po ustimaŒ i „udarati. etimolo{ki se uop{te ne mora poklapati sa wim. mazati fig. up. Analizirani oblici sme{teni su u kontekst svojih varijanata ili paralela koje su etimolo{ki jo{ neprozirnije. mezgnoc. pa ni etimologija oblika namezgati nije izvesna. mleti hranuŒ > „govoriti besadr`ajno. Tako|e je logi~an i pomak „`vakati. razg. raspalitiŒ (RSA). 210). Da bi se ono objasnilo. mo`da bi se oblici sa zna~ewem „udarati. mora se pretpostaviti semanti~ka me|ukarika „gwe~itiŒ (na koju ukazuje i Petqova pomiwu}i engl. Problem predstavqa zna~ewe „udarati. œbiti vla`an. i u tom slu~aju on bi se tvorbeno ra{~lawavo na slede}i na~in: tem-ez-ati. cit. Zna~ewe ishodi{nog mezgati œprevrtati nesa`vakani zalogaj u ustimaŒ moglo bi se tretirati kao sekundarno u odnosu na „stvarati mezgruŒ. `vakati „zubima sitniti. zgwe~itiŒ). Sa formalne strane postavqa se problem lika -mezati (posvedo~enog samo u oblicima sa zna~ewem „tu}iŒ) koji. utemezgati „ubitiŒ.264 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Semanti~ka strana predlo`enog re{ewa zahteva podrobnije obja{wewe. a sekundarni korenski vokali e i e obja{wavaju se ekspresivnim karakterom glagola ( SEK III 237–238). potvr|eno za glagol mezgati. „`estoko udarati. meznoc. nalupati se „najesti seŒ (Vlaji}-Popovi} 2002:176. mlatiti. tu}iŒ koje se javqa kod oblika namezgati. 202)604. up. tu}iŒ koji u osnovi imaju -mezgati mogli tretirati kao sekundarni u odnosu na one sa -mezati. 213. Za ovo se kao paralela mo`e navesti ka{. ut e mati „ubitiŒ ( Bory s 1981:27–29). U svetlu iznetih ~iwenica name}e se i pretpostavka da je u razmatranoj grupi leksema do{lo do preplitawa etimolo{ki razli~itih oblika koji su se pribli`ili zbog fonetske i semanti~ke sli~nosti. lematiŒ. muqati jelo po ustimaŒ > „brbqatiŒ. Takvo zna~ewe nije. up. maznuti „jako udariti. up. koja bi uspostavila vezu izme|u zna~ewa „`vakati. lupati „tu}i. me|utim. Ovako posmatrano. tu}i. lupetatiŒ (RSA). mlatiti.(na {ta ukazuje semanti~ka i tvorbena identi~nost glagola sa -mezati i -mezgati u osnovi). gwe~itiŒ.-h. mleti. . Jedna od mogu}nosti je da se oblik temezati dovede u vezu sa s. ako nije nastao od mezgati gubqewem -g. mlatnuti. œmuqati.

blevezgoti. „duga~ka motka koja se stavqa na slameni krov ili na seno da ih {titi od vetraŒ Zagara~ (]upi}i 1997).).v. pod uslovom da je ovakvo tvorbeno ra{~lawavawe ta~no (v. . tawezgalo. na`derati seŒ Mora~a (RSA). 606 Up. Za inicijalno ble. bläzniØi. balanzanje. blevyzgoti „nepristojno govoritiŒ (ESUM 1:206 s. s jedne strane dao teqezgati605 (mq > q).OSNOVE: 22) MEZ(G)ATI 265 ipak mogu objasniti fonetskim promenama. a s druge — tewezgati606 (mq > w). 608 Ako nije u neposrednoj vezi sa qemezat impf. ølàvuzgacâ „id. gwevzgalo „nesre|en. up.u ble-mezgati uø. up. ~V-.v. ipak i oblike kao gwav-ezg-ati „gwavitiŒ. srodno sa lit. verovatno denominalom od qemez m. „najesti se preko mere. „tu}iŒ: Svaki dan je qemeza otac.(vokalno r alternira sa vokalima u ekspresivnim prefiksima. ali joj se ni{ta ne mo`e.koja je i u blävaØi. osnovu *bleu./ *blêu. pej. up.Œ. Skok s. 607 Oblici se svode na ie. 605 Up. slabo i bezvoqno jestiŒ. ba-qezgati. blr. U obliku trmqezgati inicijalno te. tewezgalo.pre{lo je u tr. U obliku te-qe-mezat kao da je realizovan tvorbeni model œprefiks + element sa likvidomŒ608. i primer iz Uskoka: Utemezga}u ja wega qemezom. odatle (prema temezgalo) > temqezgalo.Œ607. mrq-ezg-ati „sporo. bljuzgati). upro{}avawem mq. stewezgalo. neume{an ~ovekŒ. blevuzniØi „govoriti glupostiŒ. blewazga} „id. Ovamo i naqemeziti se pf. ~equzgati s. ukr. œsporo i bezvoqno govoritiŒ. kolebati se : krleba se). Razvojem korenske grupe *me > mje > mqe mogao je nastati oblik temqezgati koji je. koje jo{ jednom pokazuje vezu izme|u zna~ewa œudaratiŒ i œjestiŒ.v. mrqaviti (RSA). poq.

„skomra~iti. RSA. patiti se. {krtŒ. pojedi ne{to Pro{}ewe (Vuji~i}). n a m r a ~ i t i s e. tvrdovati. namr{titi se. natu{titi se (o nebu)Œ (RSA) na-to-mra~iti se œsmra~iti se. qutwe itd. skomra~iti / skomra~iti œid. biti tvrdŒ: [ta tu {komra~i{ (dramoseri{). natmuriti seŒ. œste}i ne{to s mukomŒ id. œte{ko `iveti.)Œ (RSA) ko-mr~it se impf. namra~iti se. œnamrgoditi se. smrknuti se (o nebu)Œ: Mrki oblak sve to vi{e prikrilija. oskudanŒ. `ivotariti. bedanŒ (RSA) sko-mra~iti impf. natu{titi se. komra~iti œ{tedeti na hraniŒ: Ne komra~i. „tvrd.Œ. {krtaritiŒ (Vuk. œbiti siroma{an. oskudnoŒ (RMS) {ko-mra~iti impf. {tedqivo. smrknuti seŒ (RSA) mr~iti se impf. nastumra~ilo.266 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) na-ku-mra~iti se pf. „siroma{an. œmr{titi se. smrknuti seŒ. „prekriti se tamnim oblacima. pa opet uvedrilo kao u pu~inu qeta (RSA) . œnaobla~iti se. zast. œobla~iti se. Gru`a (Stevovi} 1969). mr{titi seŒ. „{krto. natmuriti seŒ: Nena-ko-tu-mra~iti se „naobla~iti se. skomra~an / skomra~an adj. namrgodilo. oskudevatiŒ. „mrgoditi se. ma daj! Lika (RJA). œoskudan. namrgoditi se. nebo se nakotumra~ilo. Qe{tansko (Te{i} 1977) o-{ko-mra~iti pf. œtvrdi~iti. oskudevati. smra~iti se. (ibid. namrgoditi se (od nezadovoqstva. RJA). mrgoditi seŒ (RSA) ko-mra~iti impf. „pri{tedetiŒ Piva (Gagovi} 2004) {to se jutrom nebo navunilo. œnaqutiti seŒ BiH (RSA) na-stu-mra~iti se „smra~iti se. komra~it œsticati ne{to s mukomŒ [umadija (Grkovi} 1982) s-ko-mra~it pf. skomra~no / skomra~no adv. natu{titi seŒ Uskoci (Stani}) na-tu-mra~iti se „natmuriti se.) ko-mra~an adj. kuburitiŒ (Vuk. namra~iti se œnamrgoditi se. mra~iti se pred ki{uŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) è na-mra~iti se pf. sivatawe sve to ~e{}e a orqavina groma sve to ja~a Poqica (RSA) ?na-su-mra~iti se „namr{titi se. natu{titi se (o nebu)Œ Uskoci (Stani}). RJA).

ali od glagola *sãmor~iti. me|utim. oskudevatiŒ i œtvrdi~iti. na-po-tu-mra~iti se „namr{titi se. U oba slu~aja. dijal. naØumuru~va sa „obla~iti se (o vremenu)Œ. Iako element tu nije bli`e odredio.od glagola *mor~iti se. „pasti u san. U prvoj grupi navedenih oblika ispred osnova mra~iti se (< psl. Skok je naslutio wegovu prirodu i funkciju. *mâr~iti (se). œpasti u agoniju.od *mor~iti se. 21:129) alterniraju prefiksi ko-. *mor~iti (se). dospeti u predsmrtni hropacŒ CG (RSA) · U okviru prezentiranog materijala izdvajaju se dve semanti~ke celine. namra609 Up. u obliku na-ko-tu-mra~iti se do{lo je do aglutinacije prefiksa. cicija{itiŒ koja su. kuburitiŒ (RSA) is-ko-mr~iti pf.(koji je u pridevu zamewen ~estim po-) i element tu. On u glagolu izdvaja pro{irewe -kotu-. v. oskudevati. patiti se. semanti~ki (a verovatno i tvorbeno) blisko bug. za koji se ka`e da je u vezi sa ØemeruØ (BER 1:614). sa umetnutim elementom -to. œte{ko `iveti. za koji pretpostavqa da je isto {to i to u najtomawe (Skok II 467–468 s. Glagolski oblici se ne pomiwu u BER-u. id. natmuriti se (o nebu. potvrda natumra~iti se i nastumra~iti se. `ivotariti. namr{tenŒ Rodoøi (Stoè~ev 1965). rekonstrui{u dva psl.OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 267 ko-mr~iti impf. zaspatiŒ. problematizuje se starina rekonstruisanih oblika. Drugu celinu ~ine oblici sa zna~ewima œte{ko `iveti. ili izvedenica istim prefiksom. I zaista. dok se pridev izvodi od neposvedo~enog glagola *zaØemeru~a se < *zaØemeruØ~a se. Oblik sa prefiksom ko. namr{tenŒ. naØumuru~vam sa „mr{titi seŒ. sa umetnutim elementom -tu. ÅSSÀ 19:216–217) i mr~iti se (< psl. Stoga wihovo izvo|ewe od ovog glagola zahteva detaqnije obja{wewe. mrknuti).(ku-) nije registrovan u ÅSSÀ. za koji se predla`u dva re{ewa — izvedenica prefiksom na. samo na osnovu s. U ÅSSÀ se. up. . (s)tu-. sa umetnutim elementom -(s)tu-. „cicija{itiŒ Mokrin (Rajkov 1971) za-{ko-mr~iti pf. kod kojih je veza sa ishodi{nim glagolom (na)mra~iti se krajwe prozirna. Prva obuhvata oblike objediwene zna~ewem œnaobla~iti se. „zanemo}i. ra{~lawuju}i ga na redak prefiks ko. v. Od svih navedenih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo nakotumra~iti se. to-.(ÅSSÀ 23:177–178)609 i *nas(ã)tumor~iti (se).v. na prvi pogled. prili~no udaqena od osnovne semantike glagola mra~iti (se). kao i pridev napotumra~en „namrgo|en. koji se tuma~i kao izvedenica prefiksom na. glagola: *natumor~iti se. prenosno i o ~oveku)Œ. zakovrnutiŒ CG (RSA) {ko-mr~iti impf. ku-. i zaØumuru~en „naobla~en.-h.(id. Skokovo tuma~ewe je sasvim ispravno. 110).

namra~iti se. Skok II 135–136 s. Bezlaj III 281 s. ukoliko bi se ipak dozvolilo izvo|ewe razmatranih glagola od imenice skomrah. „qudi koji vr{e sramotan posaoŒ (Skok l. rus. napotumra~ena mrka pogleda. SEK IV 276 s. smatraju}i da ono semanti~ki ne zadovoqava. komra~iti sa imenicom skomrah nije prihvatqiva iz nekoliko razloga. Za weno drevno i. skomoroh. nebu)Œ (v. Oblik nastumra~iti se (pored dva ponu|ena tuma~ewa) mogao bi se tretirati i kao rezultat kontaminacije nasumra~iti se + natumra~iti se. Do sada su predlo`ena tri razli~ita tuma~ewa ovih glagola.i mra~iti. 611 Uostalom. Me|utim. pamrak (Borys 1973:73. natmuriti se (o nebu. so-). mo`da je u pitawu i {tamparska gre{ka.613 Drugo. onomatopejsko poreklo (od *skom-) zala`e se Lâvov 1974:109–112. re~ skomrah m. jedra u `ivotu. skomoro h „putuju}i muzikant. skomroch „praestigiatorŒ. glagoli navedeni u drugoj grupi — skomra~iti i komra~iti — obi~no se razmatraju zajedno. skomoro{ni~aØâ „lakrdijati. smra~iti se. øamorok. zbijawe grubih {alaŒ. odaØle za-øa-moro~iØâ : moro~iØâ „naobla~iti se (o vremenu. skomoro{eskiè „lakrdija{kiŒ.c. varalicaŒ (RJA) u s. 1975:14–15).-h. zbijati neumesne. pa je te{ko pretpostaviti da je mogao razviti svoju leksi~ku porodicu. Skok III 360 s. opsenarŒ up. jeziku predstavqa staroslovenizam koji nije prodro u narodni jezik. ostaje nejasan prelaz h > ~ (umesto regularnog {). ali nevesela. . Gorà~eva 1974:130. skomrahã. iako je mogu|e da u istom govoru koegzistiraju ovakvi oblici. up. pri ~emu se drugi oblik naj~e{}e smatra posledicom pogre{ne deprefiksacije prvog (up.)612.v. obi{ena prilomqena tila Poqica (RSA)610.v.< *so(Borys 1975:97. proste {aleŒ. skomoro{esØvo „lakrdijawe. vremenu). na-su-muriti se „natu{titi se. I tre}e. smrknuti se (dawu)Œ (RSA). id. za razliku od pomenutih ruskih izvedenica koje 610 Po{to su sve potvrde iz istog izvora.v. pl. Ujedno se zapa`a i izvesna specijalizacija oblika: nebo / pogled. poq. Oblik nasumra~iti se najverovatnije predstavqa denominal od sumrak (up. „~arobwak. skamrec). koji mo`e alternirati sa prefiksom pa-. 132). i imenica sumrak sadr`i arhai~an imenski prefiks su. veza glagola skomra~iti. rus. komra~iti. Prilikom etimolo{ke analize. rus. Prvo. Za pregled tuma~ewa rus.268 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~iti seŒ: Dasina se zove velika kipina od ~ovika.v. Fasmer III 648–649. citiraju}i Miklo{i~evo izvo|ewe ove imenice od langobardskog scamareis m. sumoran)611. up. Skok ih poredi sa stsl. 612 Skok istovremeno odbacuje Macenauerovo tuma~ewe da je u pitawu slo`enica s prefiksom ko. ali up. u krajwoj liniji. 613 Napomiwemo da ni sama ova re~ nema op{teprihva}enu etimologiju.

jo{ i skomicati œcvileti. svode razmatrani glagoli. muzikantŒ > „te{ko `iveti. . U tom svetlu trebalo bi detaqnije prou~iti odnos „onomatopejskogŒ *skom. brbqatiŒ. „derati. 616 Up. up. skuliØâ „cvileti.-h. koje su nastale naslojavawem daqih sufiksa. vri{tatiŒ. da se onomatopejska zna~ewa razvijaju iz zna~ewa razli~itih radwi: „trqati. {tektati. `udeti. tvrdi~itiŒ nije uobi~ajen. `aliti se na beduŒ. *skamãziti itd. skmrcati „jecati. skamrec „naricati. me|utim.i „normalnogŒ *skom. skomaØi. {komutati „`evkati. 73). skomati. -mam „~eznuti. skvi~ati (kao {tene)Œ. tvrdi~itiŒ. dijal. *skomãl’ati.). sln. Varbot 1988. „se}i. `aliti se na bedu.( a ne. 615 O tome podrobno v. siroma{tvu.c.OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 269 pokazuju o~ekivana zna~ewa. jadati seŒ > „tvrdi~itiŒ. Bori{ razmatra oblike skomra~iti i komra~iti. glagoli ukazuju na mogu}nost semanti~kog razvoja: „je~ati.). tako|e i kajk. {komucati „nejasno govoriti. 617 Tuma~ewe koje sledi ra~una sa upravo ovakvom glasovnom strukturom. glagoli svode ba{ na osnovu * skom-ãr. jadati seŒ > „tvrdi~itiŒ (Petleva 1972:214. pla~qivo uzdisatiŒ616. prosja~iti. je~atiŒ.*sko-mâr(c)-. prema nekim tuma~ewima. daqe. te da s. prosja~iti. {kamutati (kao {tene)Œ (RJA). hanâkaØâ „cmizdriti. semanti~ki pomak „opsenar. „kidati. recimo. *skamãriti. skomati. strugatiŒ. autor svodi s. skamrec „moqakati. budu}i da je vrlo ~esto „zvu~naŒ semantika zapravo sekundarna. Polaze}i od krajweg onomatopejskog porekla svih leksema analiziranih u odrednici (*skomati. U semanti~kom pogledu nije problemati~no povezivawe oblika (s)komra~iti i sk(o)mrcati „jecati. lomitiŒ. pitawe za{to se svi navedeni s.„stiskatiŒ. rezatiŒ. tj.c. budu}i da je suponirani semanti~ki razvoj u potpunosti regularan. On smatra da je zna~ewe „tvrdi~itiŒ sekundarno. Postavqa se. Autorka s pravom poziva na krajwu obazrivost prilikom izno{ewa hipoteza o onomatopejskom poreklu glagola koji ozna~avaju radwe. sliniti. csl. koje se ovim tuma~ewem otvara. skamzec „moqakati. skomlä „vikati. pa ni logi~an. skam`ec „id.. pla~qivo uzdisatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) u svojstvu paralela ka{. komr~iti. naricati. ali druga~ije tvorbeno ra{~lawenom: *sko-mâr(~)-. cepatiŒ (op. na podjednako mogu}u *skom-âr-?)617. skomlì „uzdisati. molitiŒ.-h. *skomãlati. cit. tuma~e}i ih kao kontinuante wegove sufiksalne izvedenice (*skom-ãr-). glagole na *skomati614. brinuti seŒ. tvrdi~itiŒ (SEK l. i da li je sa tvorbenog aspekta realno postojawe pret614 Rekonstrui{e ga na osnovu strus.-h. skam`ec „tvrdi~itiŒ. skomrcati. tvrdi~iti (zbog nema{tine)Œ (l. Ostaviv{i ovom prilikom po strani na~elno pitawe tretmana tzv. `aliti se na beduŒ > „`iveti u bedi. *skomãliti. jo{ i rus. zadr`a}emo se samo na wegovim konkretnim detaqima. na koje se. v. „onomatopejskeŒ leksike615. < *skom-). `aliti se. trpeti nema{tinuŒ > „{tedeti. 215).

sporo raditiŒ i ~e{. poq. sln. {krØariØiŒ. ograni~iti svoje tro{koveŒ. Ako bi se. jedino Macenauer kratko komentari{e da se osnovno mra~iti se ipak semanti~ki razlikuje od svojih izvedenica. . ukr. skomaØi.v. scisliwy. od *skom. ipak. slabŒ619. Malinowski 1899:119. ali upu}uje i na druga tuma~ewa. razmatrani glagoli tvorbeno se ra{~lawavaju na prefiks ko-. Bezlaj III 244–245 s. Ovo tuma~ewe ~ini se najprihvatqivijim. a ne na ve} nekim drugim sufiksom pro{irenu osnovu.-h. Formalnu potporu tvorbenoj segmentaciji *ko-mor~iti (Kurkina l. {krtaritiŒ. stezati. budu}i da je semanti~ki model „stisnut. skomlä „vikati.270 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI postavqenih dvostruko sufigiranih izvedenica: *skom-ãr-a~-iti. *skom-ãr-c-ati? U s. rus. Izvo|ewe na{ih glagola od *skom. otvorilo bi se i pitawe krajweg porekla ishodi{nog glagola *skomati. skomirati „languirŒ < ko. sciskliwy „{krtŒ (Petleva 1972:209). ali zahteva detaqnije obrazlo`ewe i na formalnom. up.) pru`aju gorenavedeni oblici sa drugim prefiksima. vri{tatiŒ : rus. skomiØâ „stiskatiŒ618. Matzenauer 1881:188.„stiskatiŒ (tako Bruckner 494). Tako i Skok l.+ mriti „mrijetiŒ. stiskati „stiskati. i na semanti~kom planu. jeziku se mogu na}i potvrde ovih sufiksa. skomra~iti upu}uje na stezati se. Prema tre}em tuma~ewu. stiskivati se. Autorka smatra da strukturu i poreklo ovog glagola rasvetqavaju dve lekseme — glu`. skomori} „postupati nedoli~no. stegnut. tvrdi~iti. scisáy. zast. kre`iØi „tvrdi~itiŒ (Varbot 1972:70–74). skràga < *(s)krega „{krtŒ od psl. skomati. savijenŒ > „{krtŒ jedan od najrasprostrawenijih. strus. Kao tvorbena paralela glagola skomra~iti i komra~iti mo`e poslu`iti i glu`. sko. Kurkina 1981a:25–26). stisnuti se „postati {tedqiv. `aØâ. pri~iwavati zloŒ. dijal. stegnuti seŒ (RMS). za ~e{. *skom-ãr-~-iti. npr. preturati.c. na-to-mra~iti se. kod kojih je stvar semanti~ki i formalno potpuno jasna: na-ku-mra~iti se .c. prihvatilo ponu|eno tuma~ewe.v. skomirati „biti bolestan. pod uslovom da se prihvati tuma~ewe koje je za wega ponudila Kurkina. na-tu-mra~iti se itd. koji Bori{ tretira kao onomatopeju. koje ukazuju na pokretan karakter inicijal618 619 Za pregled razli~itih tuma~ewa up.„stiskatiŒ imalo bi sna`nu semanti~ku potporu. neumesno. Ve} se i u RJA s. ali oni se naj~e{}e dodaju na prostu. komori} „kopkati. Nijedan od autora ne obrazla`e predlo`eno re{ewe.i osnovu mra~iti „obscurorŒ (v. sØiskaØi. *kregã (*krega / *kre`â) „stisnuto. up. `aØâsà „sØezaØi. savijenoŒ. stegnuti se „podvr}i se strogoj {tedwi. tako|e rus.

stind. 621 Up. mr~iti „bojiti u crno. 19 s. nesre}a.vv.vv.c. mra~an. nevoqaŒ. *morka I. merkiu. tako|e blr. mr~ilo „jad.v.)621. mra~an / mra~an „tu`an. i Schuster-[ewc 1293 s./ *mork. merkti. rus.v. ve} su obi~no zastupqena dva ili tri zna~ewa (Petleva 1972:212). Odmah treba naglasiti da se na praslovenskom planu razdvajaju dva homonimna leksi~ka gnezda *mârk. mo`da i stind. zabrinut (sa`aqiv)Œ > „lakom. jedva podnositi `alost. Qvov) (Kurkina l. jadanŒ Zagara~ (]upi}i 1997). mirkti „vla`iti seŒ./ *merk. up. jadan. lo{Œ. skomiØâ „bolovati. marcere „slabiti. 21 s. dosa|ivatiŒ. jadan. s i r o m a { a n. *mâr~iti (se) I. id. *mârcati II. no mr~im. nesre}anŒ (RSA). vedskim markas „pomra~ewe suncaŒ (v. bolestan)Œ > „`udan. skomori} nude potpuno ista tuma~ewa kao i za na{e glagole: veza sa rus. marqiv. kao osnova razmatranih oblika prihvati glagol *mor~iti. up. *mâr~iti (se) II. . 620 Indikativno je da se i za glu`. maurgins „jutroŒ.). `uri. `aliti seŒ (Iqinski. a drugo sa lit. id. uni{tavatiŒ. bedan. `eqan)Œ > „onaj koji se trudi. bedan. tu`no. skomoli}. {iroko rasprostraweni semanti~ki model ne realizuje se u potpunosti u svakoj konkretnoj re~i.i na mogu}nost izdvajawa korena *mer. Semanti~ki pomak „biti mra~anŒ > „te{ko `ivetiŒ realizuje se ve} u okviru samog leksi~kog gnezda *mârk. gwio. mr~an „obojen u crno. dijal. kvasiti. morsch „truo. skamra} „zavijati kao pasŒ. jedno srodno sa lit. slaba{ak. let. „jadan./ *merk. Shodno tome. ÅSSÀ 21 s. mirk{et „`mirkatiŒ. nejak. *morkovati I). got. merkiu „`mirkati. crn.c. dakle. mr~ni „crn. mirkstu. ~emeran. nesre}anŒ Uskoci (Stani}). skomati „gemereŒ. srp. tamanŒ. budu}i da su nazivi za tvrdice naj~e{}e sekundarni i preneseni. *morkati se). i da zna~ewe „te{ko `ivetiŒ u semanti~kom lancu obi~no prethodi zna~ewu „tvrdi~itiŒ (tako i Bori{ l. mr~it „~initi jadnim. mirk{ket. dvnem./ *mork-. t e { k o ` i v e t iŒ: Ne `ivim. *mârcati I. {krtaritiŒ.(Kurkina 1976:57)620. nesre}nim.(*merti) u spoju sa arhai~nim prefiksom *ko. *mârknoti I. tuguŒ (ÅSSÀ 19:233 s. skomoroh (Miklo{i~) ili sa poq. o s k u d a n. `edan (zavidan. csl. semanti~ki niz: „gladan (nedovoqan. treptatiŒ. marcayati „kvariti. legitimno je pretpostaviti dva skoro podjednako mogu}a ishodi{ta zna~ewa „te{ko `ivetiŒ: „biti mra~anŒ i „biti vla`anŒ. lat.„mrk.v. onda treba objasniti semanti~ki razvoj koji je doveo do formirawa zna~ewa „te{ko `iveti./ *mir. nesre}an. namakatiŒ. Ako se. taman. *morka II). Polazimo od pretpostavke da je redosled semanti~kih karika bio upravo ovakav. kuburitiŒ > „tvrdi~iti. 19 s. Ovaj stari.OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 271 nog s. pohlepanŒ > „{ k r tŒ.vv. oja|ivatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). rastresitŒ (id. revnostan. merkti „vla`iti. morokovacâ „`iveti lo{e. jadikovati. *mârknoti II.

na koje se upu}uje. . vikati na koga. *mârcati II). markota „cmizdravac. mraka „id. `aliti se na beduŒ (> „`iveti u bedi. *mârknoti „mo~iti. *mãrkotati s jedne. hajkati. vla`an. me|utim. mrcati „iscrpsti. *mãrkoteti / *mãrkotiti (se). potmulo blejati (o ovcama i sl. malodu{nostŒ. dijal. *mãrkotati. Regularnost ovog semanti~kog pomaka dokazuju i slede}i primeri: zàbaØâ „mrznuti.Œ (id.). zàbelâ f. dok zna~ewe „nisko vla`no mestoŒ uop{te ne komentari{u (ono je. moro~icâ „neprestano moqakati. 20:243 s. izgovaratiŒ. Ovde je verovatno do{lo do kontaminacije kontinuanata *mãrkati. vlaga u seoskim ku}ama posle mrazevaŒ. koji se `ali na ne{toŒ (id. blr. up. zatamwivatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997).v. up. vla`iti. 216–217 s. *mãrkati (*mârkati).272 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Indikativna je ~iwenica da se u okviru ovog gnezda javqa i zna~ewe koje je Bori{ odredio kao ishodi{no u pretpostavqenom nizu: „je~ati. iznuriti. sagwio iznutraŒ (SRNG) pored ørozàbaØâ „`ivotariti. tavoritiŒ. dijal. „nagwila sr~ika drveta. 232 s. 244 s. mrãckam „zamakati ne{to u vodu ili drugu te~nostŒ pored sln. jadikuje. *morkati (se)). dosa|ivati nametqivim molbamaŒ (id. oslabitiŒ (ÅSSÀ 21:126 s. izra`avati nezadovoqstvoŒ (id. gun|aloŒ. srp. usmrdeti se (o mesu)Œ (id. slab ~ovekŒ. koje bi jedino moglo biti u vezi sa onomatopejskim glagolima *mãrkati. podsticati kowa da br`e ide uzvikom ’mra’Œ (RSA). up. ukr. rus. zàbláè „ovla`en. naro~ito ~e{. melanholija. tavoreweŒ (Fasmer II 110–111). tvrdi~itiŒ). gwavator. ÅSSÀ 20:234 s.v.v. kvasitiŒ. *morkunã)622. slini.)Œ Uskoci (Stani}). semanti~ki pomak: „onaj koji cvili. dijal. markota „id. dijal. moro~iØi „dosa|ivati. mra~iti „plakatiŒ. up. dijal.v. mrkutati „ispu{tati glas ’mr’. Drugi mogu}i semanti~ki pomak: „biti vla`anŒ > „te{ko `ivetiŒ realizuje se u okviru porodice slabo sa~uvanih glagola *mârkati. onaj koji moqakaŒ > „{krtŒ (Petleva 1972:214). npr. 623 U istu odrednicu sme{teno je i sloviw. 242–243 s. *mãrkotati. brigaŒ iz „`uriti se. gwavitiŒ. *mor~iti (se)). 21:135 s. grditi. *mãrkota)623. nezadovoqnik. morkoØa „nisko vla`no mestoŒ (tako|e i „neprijatan. mr~it „glaskati se re~ju ili pucwemŒ: Ni mr~i ni zbori pored „premazivati se ~ime mrkim. naricati. v.v. id.Œ. mr~iti „govoriti. *mãr~ati. ørozàbanie „`ivotarewe. „mr{av. dijal. Nije iskqu~eno da je ovde do{lo do kontaminacije sa fonetski bliskim onomatopejskim glagolima.v. halakati. 622 Up. dijal. mrakati „goniti ili pla{iti divqe `ivotiwe povicima.v. garaviti. odvratan zadahŒ) pored blr. promicatiŒ. Autori neosnovano izvode zna~ewe „malodu{nost. siroma{tvu. svakako u vezi sa bug. bug. ÅSSÀ 19:231 s. zàbelâ m. *morka II). ~e{. zepstiŒ. za-mrknouti „upiti vlagu i usled toga se deformisati (o drvetu). izmu~iti.v. rus. i *mârknoti II s druge strane. markoØa „tuga. trpeti nema{tinuŒ > „{tedeti. Za onomatopejske glagole v.vv. ~e{. morokun „~ovek koji je stalno nezadovoqan ne~im.v. id. morokaØâsà „jadikovati. 234 s.

ukromnáè. Detaqnije o ovome v. po na{em mi{qewu. *kroma „ne{to odse~eno. rubove. koji bi mogao baciti dodatno svetlo na razmatrane lekseme.Œ (Petleva 1972:216). osamiti seŒ (PeØleva 1972:210). bedno `ivetiŒ > „tvrdi~iti. neugledanŒ. mr{avŒ < psl. ili bi se mo`da moglo po}i od *skromwa~iti. {krtaritiŒ. rus. karg „id. parcus „{krtŒ i „oskudanŒ. skromizna „beda. skuøoè „{krtŒ i „oskudan. ili obratno). u izdacima)Œ (id. U ka{upskom je posvedo~en jo{ jedan oblik. dijal. {krtŒ i „siroma{an. a to je glagol skrom`ec „tvrdi~itiŒ. na {ta smo u nekoliko navrata i ukazali. {krtŒ od ranijeg „ograni~en. ukromiØâsà „odvojiti se od qudi. 625 Jasno je uo~qiva i kontaminacija ovde razmatranih etimolo{kih gnezda. skromca m. skudaØâsà „oskudevati. O povezanosti ovih zna~ewa svedo~e i ka{. nem. umeren (u davawu. povu~en. {krtŒ624. Prema tom tuma~ewu. granicamaŒ kao inovacije paralelno razvila oba na{a zna~ewa: „siroma{an. siroma{an. pretpostavimo jo{ jedno mogu}e etimolo{ko obja{wewe na{ih glagola. Disimilacije i metateze te vrste nisu same po sebi neverovatne.OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 273 Bez obzira na smer semanti~kog pomaka (tj. dijal. skromic „tvrdi~iti. bedanŒ i „{tedqiv. bednikŒ. poq. Ovaj oblik je eklatantan dokaz o me{awu etimolo{kih gnezda pod uticajem sli~ne fonetike i semantike (podrobno o tome v. rub. od sveta. kraj. bedanŒ. 290). te analiza (s)ko-mor~iti/mâr~iti ostaje. Ovo drugo zna~ewe javqa se i u rus. *sãkromânã < *kromã. ukromisØáè „koji se dr`i odvojeno od qudi. uz veliku rezervu. s tim {to bi se wihov fonetski lik obja{wavao kao posledica disimilacije od *sãkrom-r-. oni bi bili u vezi sa *sãkromânã. 291–292).Œ. mr{avŒ verovatno razvilo od „nevelik. „tvrdica. a zna~ewe „(prekomerno) {tedqiv. 624 Bori{ smatra da se zna~ewe „bedan. „te{ko. up. skapy „id. S druge strane. Varbot 2003)625. granica. on nam dopu{ta da. up. siroma{tvoŒ (id. odse~eni deo ne~egaŒ (SEK IV 289–290). Indikativno je to {to su se na ka{upskom tlu iz prvobitnog zna~ewa *„onaj koji ima krajeve. primeri: skromni „prekomerno {tedqiv. evidentno je da se ova dva zna~ewa javqaju paralelno. najubedqivija. granice. dok bi se oblik na -a~iti tuma~io kao denominal od (s)komr-ak „tvrdica. koji se tuma~i kao kontaminacija sinonimnih skromic i skam`ec (SEK IV 291). `iveti u bediŒ i „tvrdi~itiŒ. {tedetiŒ. Bjeleti} 2004. . cicijaŒ. ograni~en krajevima. i lat. koji je svojeglav ili { k r tŒ od ukromiØâ „odvojiti pregradomŒ. ali u ovom slu~aju nedostaje posreduju}a karika koja bi potvrdila takav razvoj.

U ÅSSÀ se na osnovu samo jedne s. ÅSSÀ 20:236) alterniraju prefiksi ko-.Œ. ustru~avati se. to-. na~omrditi se œid. „namrgoditi se.Œ. namr{titi seŒ V. potvrde rekonstrui{e psl. *na626 Za inicijalno }. kvariti se nagove{tavaju}i nepogodu (o vremenu)Œ (RSA). namr{titi seŒ (RSA).-h. „namrgo|en. namrgoditi se. podrug. mrgoditi seŒ Gorobiqe (RSA) na-ko-mrditi se pf. Draga~evo (RSA). ustezati seŒ Uskoci (Stani}). natmuriti se. P~elice. na~omrdit se Zagara~ (]upi}i 1997) ?}-mrdavf adj. ustru~avati seŒ Uskoci (Stani}) mrdav adj. (RSA). komrditi se œmr{titi se.Œ Pro{}ewe (Vuji~i}). œmr{titi seŒ Ro`aje (Had`i}) na-to-mrditi se pf. v. uznemirenŒ (RSA). 627 . namrgo|enŒ Ozaq (Te`ak 1981)626 ?na-so-mr|en adj. œqutiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). namrditi se „id.up. „namrgoditi (se)Œ (RSA). neveseo.Œ. „mr{titi se. „neraspolo`en. mrgoditi. nakomrditi se œid. na}muriti se „natmuriti se. mardit se „mrgoditi seŒ. „id. natmurenŒ (RSA)627 è mrditi impf. œqutiti seŒ. nakomrdit se [umadija (Grkovi} 1982) to-mrditi se impf. CG (RSA) na-~e-mrdit se pf. mrgodanŒ Bra~ (RSA) · U navedenim oblicima ispred osnove mrditi (se) (< psl. zlovoqan. [umadija (gra|a RSA). *mãrditi (se). nasomuren „uzrujan. œzastideti se. „mrk. namr{titi seŒ CG Up. œnabirati. mr{titi (~elo)Œ (RSA). ~e-. mrgoditi seŒ Zagara~ (]upi}i 1997).274 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 24) MRDITI SE 24) MRDITI SE ko-mrditi impf. œsrditi se i to pokazati na licuŒ Brusje (Dul~i}i 1985) namrditi (se) pf. mrditi se „mr{titi seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). œmra~iti se. namrgoditi seŒ Kosovo (Elezovi}) na-~o-mrditi se pf. œstideti se.Œ Ro`aje (Had`i}). mrditi se „id. ~o-. „mrgoditi se. œnaqutiti seŒ. „namrgoditi se. „namr{titi se. œnatu{titi se. mrdit se „mr{titi seŒ. natmuriti seŒ Kwa`evac. Pqevqa. mr{titi seŒ.

vidi u wemu arhai~an. i ka{. mrgoditi) kao kontinuantu slovenskog *mãrg.u nasomr|en.(*mãr. Nejasno je i poreklo umetnutog -so. Kurkina dovodi u vezu psl. x(u)-. uz napomenu da je starina oblika problemati~na. *mer. i Kurkina 1974a:215–219628. vetropirasta devojkaŒ itd. kuÖad. i}i tamo-amoŒ (v. tako|e „~igra. morda (< psl. Skok ne bele`i nijedan od navedenih prefigiranih oblika. 22:81 s.v. spoj ekspresivnog prefiksa *~â. nespretnog ~oveka (ÅSSÀ 20:235 s. up. smrkavati seŒ). dijal. *mãrk. rekonstruisan oblik *~amãrda. na osnovu ~e{. *naxmariti / *naxmuriti). ne`ivog roda.(kao i x-. x(o)-. -g.„tamneti.). Prefiksalni element *~â. *mãrgati i *mãrkati. mahatiŒ. mãrdã nadimak sporog. *kuid-.v. *mãrda) pore628 Slede}i Briknera i Maheka.i *mara < ie. s(o). *mãrg. kusrat (SEK IV 241–242). *~âmuliti?). bug. U ÅSSÀ elementi s-.-h. stind. iako wegovo krajwe poreklo nije razja{weno630. dijal. Oblik sa prefiksom ko. Inicijalno }. Od posebnog je zna~aja ~iwenica da se rus.OSNOVE: 24) MRDITI SE 275 tomãrditi se. . u ~ijoj se strukturi izdvaja œzagonetnoŒ sa-. {ko-mrditi se „mr{titi ~eloŒ (Kurkina 1981:25). Bezlaj IV 60). quqati. tuma~e}i elemente -d-.i -k. ukr. U kontekstu ovih oblika autorka tuma~i i s. saxajda œ`ena koja voli da skita i da se provodi. ti < ie. 631 Up. Zanimqivo je da Bori{ tuma~i element ku.u zna~ewu „tamanŒ (id. svetlucati.-h. ~a-mrda „nespretan.c.„`mirkati.v. gr. zameni~kog porekla. koji se tuma~i kao spoj ekspresivnog prefiksa ~e-. ÅSSÀ 4:146 s. mrgoditi se (i sln. 23:158). prihvataju}i Knoblohovo tuma~ewe. kudjabeá).u }mrdavf nije sasvim jasno. za koje se upu}uje na element ku. blr.„praviti brze pokreteŒ > *mãrd. U semanti~kom pogledu up.sa pro{irewem -od(op. / accus. trapav ~ovekŒ631. sln.kao predlog (l. zvrkŒ. *~â-629.v. a ne da radiŒ. mo`da od psl. osnove *mãrdati. dok Popovska-Taborska. œlakomislena. g(u)-) tretiraju se kao „prirasliceŒ koje se javqaju uz korenove *mar.tuma~i se kao redukovani oblik prefiksa *~e(v. balto-slovenski prefiks (SEK III 109–110 s.mogla zasnivati na nom.. dok osnovno mrditi se izvodi od mrgoditi se (Skok II 464 s. quid. *mãrda / *mãrdã)..v.i *mur. 630 Up. {ko-mrdati œnespretno hodati. Mo`da je i ovde u pitawu tako definisan element *s(o)-. ~marà „sitna ki{aŒ.u kudjabeá.. g(o)-.„blistati. i sln. mrgoda).kao determinative koji su odredili pravce semanti~kog razvoja zajedni~kog korena *mãr. U pogledu tvorbe i zna~ewa up. u tvorbenom pogledu ukr. onda bi se varijanta *~â. migatiŒ. Element -to. iskriti seŒ (Gorà~eva 1982:113).se tretira kao umetnut (id. 218). cit. g-.< ie.nije registrovan u ÅSSÀ. 629 Up. Ukoliko se prihvati pretpostavka o zameni~kom poreklu ovih prefiksa. *mer. cid. lat. mrditi se v. O s.„kretati se. i osnove koja je u *mãrda / *mãrdã i *mãrdati (ÅSSÀ 4:16). U ÅSSÀ je.

. *l.276 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI di sa avest. molda „glavaŒ. angls. kudjabeá. o avest. druga~ije Truba~ev u ÅSSÀ 20:235 s. tako da bi re~ morda bila isto~noslovenski iranizam (Fasmer II 652–653. gde je ka.„~elo. dakle. ka-mêrêda. {to bi. |avoŒ (SEK III 109–110). ka{. bilo u vezi sa stind. Schmidt 1987:359–361). murdhan. dakle sa r < ie. kamêrêda v. vrhŒ. glava. Ovo bi.„glavaŒ (pejorativno o demonskim bi}ima.v. 632 633 U ovom kontekstu mo`da treba tra`iti re{ewe za pejorativ ~i~omrda „svekrvaŒ (Sikimi} 1998:44).633 Za istu pojavu na slovenskom terenu up. kuÖad „zao duh.pejorativni prefiks)632. bio primer slovensko-iranske paralele iz domena funkcionisawa razmatranog tvorbenog modela. *mãrda / *mãrdã. sa svoje strane.

kopnitiŒ Timok (Stanojevi} 1927). osu{iti seŒ sredwi Timok. lelujati se. acc. venutiŒ Leskovac (Mitrovi}). œprezreti. po{emerit „izjaloviti seŒ. is~amree „iskopniti. ~amree. „umiratiŒ Leskovac (Mitrovi}). -MRITI. 2004) ?ha-mriti se. dok ne is~amree Timok (Dini} 1988). sg. hamar. nestajati. „u~amiti. impf. ostao bez telesne snageŒ Bu~um i Beli Potok (Bogdanovi} 1979) i{-~e-mreti pf. uvenuti. izlapitiŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. inf.. kopnitiŒ Timok (Stanojevi} 1927) i{-~a-mrim pf. po{emerit se „pokvariti se. „usahnuti. -mra m. -MERITI 25) -MRETI. sg. i{~eznuti. ~amrim „~eznuti. iznemo}i. oslabitiŒ: Sva je sirota od staros i{~amrela Vlasotince (gra|a RSA). -MERITI ~a-mrejem 1. sg. oslabiti i fizi~ki i psihi~ki. Sokobawa. sg. „iskopniti. -MRITI. „nestati. hamrim(n) se impf. Vrawe (Zlatanovi}) ~a-mrim 1. „teturati. venutiŒ Pirot (@ivkovi}). i~amri 3. po-{a-merit „pobrkatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). izvetriti. okopneti (o prezreloj lubenici)Œ Timok (Stanojevi} 1927). i{~eznuti. ishlapetiŒ Sokobawa (RSA. „nestati. nestajati. sme`urati seŒ Crna Reka (Markovi} 1986). œjed. skrenuti s pravog putaŒ Duga . sg. impf. „jedakŒ: Hamravo je ~eqade koje se mnogo jedi i u sebi crkaje — Hamravi ~ojak. acc. „jediti seŒ. pokvaritiŒ: Po{emerili su jim se ra~uni Ozaq (Te`ak 1981). „ispariti. ~amree 3. i{~amrejem 1. izvetritiŒ Leskovac (Mitrovi}). sg. gubiti se fizi~ki i psihi~kiŒ Timok (Dini} 1988) i{-~a-mreti pf. izgubiti snagu.OSNOVE: 25) -MRETI. sg. oslabiti fizi~ki i psihi~kiŒ: Star ~ovek ~amree. „~eznuti. postati senilanŒ Pirot (@ivkovi}). ishlapitiŒ Vrawe (RSA. onemo}ati. œizvetriti. i{~amreje 3. impf. œoronuti. nesigurno hodatiŒ (RJA)634 634 Nije jasno spadaju li ovamo i po{emeriti „pokvariti neki ure|ajŒ Virje (Herman 1973). i{~iletiŒ Pirot. „oronuti. „slabiti. i{~eznuti. Kwa`evac.. œnestati. „slabiti. isparitiŒ Pirot. -MRITI. izvetriti. i{~amrel „uveo. inf. „kopniti. uvenuti. iznemo}i. hamrav adj. ~emer (?)Œ: Hamar na srcu CG (gra|a RSA) ?{e-meriti impf. -MERITI 277 OSNOVE: 25) -MRETI. „~amitiŒ Lu`nica (]iri} 1983).?) è (?) mrejem 1.?). „ishlapiti. okopneti (o prezreloj lubenici)Œ Timok (Stanojevi} 1927). po{emeriti „pobrkati.

mrijeti / mrijeti. ukr. blr.). nijedan od ostalih nabrojanih oblika nije zabele`en kod Skoka. ÅSSÀ 17:217–218). ukr. 1.. do}i u besvesno staweŒ. up. `mirkatiŒ (Pokorny 733–734 sme{ta u ovo ie.. Osim oblika {emeriti. o~emeriØi œo{amutiti se. svetlucati. 2. sanŒ. nazirati se u sumrakuŒ. sparina. gnezdo npr. mogao bi poticati od psl. 638 Oblik mrejem. jo{ i rus.Œ (ÅSSÀ 26:134–135). o{amutiti seŒ (l. iako takav oblik nije rekonstruisan u ÅSSÀ.). ~amreØâ (bezli~no: ~amra ideØ. mreØâ.i glagola *mâreti. a oba oblika svode se na ie. *mârkã. a~amàråcâ œid. dijal. dijal. slov. osim u kombinaciji sa prefiksima ~a-. sg. svetlucaju}i prosijavati kroz ne{toŒ. *mâreti srodno je sa *marã œvru}ina. spoj ekspresivnog prefiksa *~a. dijal. treperiti. ukr. 639 Pored regularnih kontinuanata kao {to su ukr. dodijatiŒ. *meriti. U isto~noslovenskim jezicima ovaj glagol je dobro posvedo~en. *mârknoti œtamnetiŒ. na osnovu bug. u daqini.(mo`da i ha-). fig. mriØi œzatamwivati. a~amàråcâ œogaditi se. uz konstataciju da se radi o bugarsko-isto~noslovenskoj izoglosi. sØoiØ ili ~amriØ). strujati obrazuju}i fatamorganu (izmaglicu). *ob~emereti. gubiti snagu i sve`inuŒ. mrem. ~amriØi œgubiti svest. glagol rekonstruisan je na osnovu rus. 131)637 koji. ukr. iako bi wiResa i Karlovac (Peru{i} 1986).278 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI è (?) merati se „vrsti se. mriØisà œid. blr. razumŒ rekonstrui{e psl. naveden kao osnova prefigiranih oblika. mrijem œumiratiŒ < *merti (ÅSSÀ 18:101–102). po{emeriti (se) „pokvariti (se)Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). *morkã itd. dijal. *mâro razvio u mrejem (v. u s. nazirati seŒ. ma{tati. a~amråcâ œid. mreàØâ œtreperiti. marevo œfatamorgana. privi|ati se. 637 Razli~iti od mreti / mreti. o~amreØâ œo{amutiti seŒ. Beli} 1905:482). ali to nije izvesno budu}i da se na istom terenu i tip *merti. glagol rekonstruisan je na osnovu ukr. opiti seŒ. sawaritiŒ. 635 Psl. 636 Psl. po{emeren „umno poreme}enŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988).. ~emreà œbolovatiŒ. mar œ`ega. dijal. jeziku nisu sa~uvani kao samostalni638. ukr. *ob~emereti639. pri~iwavati seŒ itd. rus. Psl. besposleno se muvatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`e glagoli -mreti < *mâreti (se)635 (ÅSSÀ 21:130–131) i -mriti < *mâriti636 (id. Ve} zbog refleksa e nije verovatna veza sa *(po)meriti se. *~amâreti. ~e. œøoludeØiŒ. dijal.v. mriØi œjedva se videti u daqini. sumaglicaŒ i dr.c. œvenuti. o~amriØi œo{amutiti se.„svetlucati. mriØi. Oni se ne pomiwu ni u ÅSSÀ 4:16 gde se.-h. nazirati se u izmaglici. ÅSSÀ 21:130–131). Ove potvrde su sme{tene s. mreØâ œwihati se. omorinaŒ (v. mer. . *mârejati pored *mâreti (v. rus. Gorepomenuti oblici razvili su svoja zna~ewa verovatno pod uticajem kontinuanata psl. Osnova -meriti u obliku {emeriti mogla bi se svesti na psl.

-MERITI 279 hov psl.(Kurkina 1981:331–332). ~e. ~e{. *ob~amâriti? (id. {emorit’ sa œwihati se. i Bjeleti} 1994a:355). iz~emree œsagwiti i biti pojeden od crva (o drvetu)Œ. Kurkina pak. verovatno na osnovu rus. pro{irene ekspresivnim prefiksom {e.(hamriti se. {emrit sa œpromicati. chamrada œ~ovek iznemogao od starosti ili bolestiŒ. chamravy œoronuo od starostiŒ. dijal. srodno sa lit. chamr œslab. mr{avŒ (Machek 196 svodi ove oblike na psl. hamrav.v. bolesno izgleda. lelujati seŒ. blr. o~amriØâ œdo}i k sebiŒ. bolestanŒ. rekonstrui{e i praoblik glagola koji nas ovde zanima. ~emreà œvenuti. dijal. nestajatiŒ (up. *chamãrã. odrednicu *ob~emeriti (se). z~amriliè upu}uje se na o~amriØi (id. ru`an ~ovekŒ. ~amråcâ œslabitiŒ itd.v. ali je indikativno da sve potvrde sa prefiksom ~a-. chamradit œpropadati. hamar) svrstani su ovamo uz rezervu. bezna~ajan ~ovekŒ. Oni bi se mogli dovesti u vezu sa ukr. ~amriØi. nemo}an ~ovekŒ. *ob~amâriti. hamrilo. Prezentirani srpski materijal opovrgava tvrdwu da je re~ o isto~noslovensko-bugarskoj izoglosi. dijal. slabitiŒ. Oblici sa inicijalnim ha. iznemo}iŒ.poti~u iz jugoisto~ne Srbije. za zna~ewe up.v. U ESUM 2:284 s. øo~amråcâ œo{amutiti seŒ (Zaprudskiè 1989:132–133). [to se ti~e oblika {emeriti. lelujati seŒ. {eveljiti). Up. chymradny œslab. ~emreà. œsmrkavati seŒ. {amara œneugledan. vidi u wemu kontinuantu psl. 135) gde se. osnove *mer-. jo{ i blr. zagu{qivih gasova)Œ. -MRITI.). koji bi se mogli protuma~iti kao izvedenice prefiksom ha. U ÅSBM 1:228 s. sl~.-h. œnazirati se na horizontu u sumrakŒ). .v. œglupakŒ. gubiti snagu i sve`inuŒ. dijal. posmatraju}i ovaj s. Skok u wemu izdvaja onomatopejski koren {em.karakteristi~na je semantika œslabiti. 641 Eventualno i sa ~e{. venuti. iz~emràva. predlo`ak zapravo bio oblik *ob~amâreti640. chymra`ny œslab. a~amråcâ œosetiti slabost. œotrovati se dimom. Za sve navedene srpske oblike sa prefiksom ~a-.v. o{amutiti seŒ tako|e se samo upu}uje na ~amråcâ œslabitiŒ. {el-). glagol u kontekstu srodnih slovenskih obrazovawa (npr. gaimuras œ~ovek koji r|avo. svetlucati. œni{tavan.(paralelan sa {ev-. U BER 2:60 s. hamriè œneuredan ~ovekŒ (@elehovskiè)641. iz~emreva. bole{qivacŒ). o~emrecâ œo{amutiti se (od vru}ine. ~ije }e re{ewe biti dato s. 4:242). fig. izgubiti svestŒ. Sli~na 640 Up. sl~. u vezi sa *{e-mâreti (Kurkina 1981:332). rus. wihati se.OSNOVE: 25) -MRETI. ~e. œoslabiti.od osnove glagola mriØi. kojim se ozna~ava buka kao rezultat nespretne radwe (Skok III 390 s. tj. nadovezuju}i se tako na bugarski areal (v. bug. izgubiti prisebnost. iz~emree œgwitiŒ upu}uje se na ~emer.

na{amorácca). up. ali i kod oblika koji ne sadr`e ekspresivne prefikse. siroma{tvo. slabŒ itd. sa drugim prefiksom gorepomenuto *~amariti > bug. st~e{. umirati. koje bi se moglo svesti na *to-mariti643. dijal. gasnutiŒ (ead. SbNU XLIX.spada u osnove koje œlakoŒ podle`u ekspresivnom prefigirawu (pored pomenutih oblika.„svetlucati.v. *mer. me|utim. {amråcâ œtreperiti. ukqu~uju}i u wega ~etiri korena (od 2. œjedakŒ — imaju paralelu u bug. Øumarim se „brinuti seŒ Graovo (Martinov 1956.v. muku. izra`avati nezadovoqstvoŒ (ÅSSÀ 4:15). treperiti. 787).u zna~ewu œjediti seŒ.u kombinaciji sa prefiksima *{e-. dijal. rekonstrui{e jedinstveno ie. *obmareti). *~a-. *mer.) v. Ma kako protuma~ena. gnezdu 2. rus. dijal. . dijal. *mareti). zajedno sa imenicom ~mara „beda. œslabitiŒ (ÅSSÀ 17:212 s. Toporov. up. omar(i)et’ œuvenutiŒ (ÅSSÀ 28:45 s. predstavqa sufiksalno pro{irewe osnove *~âma. dijal. bolovatiŒ (ÅSSÀ 4:15)642. karakteristi~na za slovensko *mer. sl~. osnova *mer. lelujawa. Obliku {emeriti svojstvena je semantika nestalnog kretawa. Kurkina 1981:331–333644. npr. *obmariti). obmariØâ œose}ati slabost. Oblici sa inicijalnim ha. mukaŒ iØd. kamrela œmrtvaŒ. ~umar’ã sã œmr{titi se. Autorka zakqu~uje da su sva zna~ewa. ~mariØâ „slabiti. 643 Za prefiks to. up.280 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI semantika prisutna je i kod kontinuanata srodnog — i po obrazovawu identi~nog — psl. ~e{. *merdo 5. u-Øo-morà se : umorà se „umoriti seŒ (Petleva 1980:67). 644 Up. 333). `mirkatiŒ ( Pokorny 733–738 ih navodi {est). Kao {to je ve} re~eno. *sko-. u vezi sa *{~âmeti (Kurkina 1973:61–63). nestajatiŒ. i blr. bug. 642 Kurkina smatra da ovaj glagol. biti u stawu bliskom nesvestiŒ (id. *ka-. narastawe i smawivawe svetlosne energije. mareti œginuti. gnezdo *mer-. jo{ i bug. 46 s.kod Pokornija) i tuma~i semantiku ovog gnezda kao „pojavqivawe. sve do wenog i{~ezavawaŒ (ÅSSÀ 21:134–135). svi ovde analizirani oblici pripadaju ie. dijal. *~amariti > rus. skomirati „biti bolestan. uslovqena ishodi{nim zna~ewem korenske morfeme: œgubiti snagu.v.v. wihawa.up. nejasno se videtiŒ (ÅSBM 7:289 s.

œnabirati se.OSNOVE: 26) MR[TITI SE 281 OSNOVE: 26) MR[TITI SE 26) MR[TITI SE ko-mr{titi se impf. œm r { t i t i s eŒ Uskoci (Stani}). v. U ÅSSÀ se na osnovu samo jedne s. „namr{teno. namrgoditi se. iz Vasojevi}a i nakofr{tit se „id. Vasojevi}i) koegzistiraju oblici sa ko. nabrati ~eloŒ Uskoci (Stani}). œnaqutiti seŒ. Vasojevi}i (Stijovi} 1990)645 na-ko-mr{ten adj. obrvama). Iako se element -to.nije registrovan u ÅSSÀ. planini)Œ (RSA) · U navedenim oblicima ispred osnove mr{titi (se) (< psl. komr{tit se „id.Œ [umadija (Grkovi} 1982). natomr{tit se „namr{titi se. CG (RSA). komr{tit se Zagara~ (]upi}i 1997) na-ko-mr{titi se pf. 23:158). Piva (Gagovi} 2004) è mr{titi se impf. licu.Œ Uskoci (Stani}). uz napomenu da je starina oblika problemati~na (id. namrgoditi seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) s-to-mr{titi se pf. Pro{}ewe (Vuji~i}). mrkoŒ U`ice (RSA) to-mr{titi se impf. to-. P~elice. Pqevqa. namr{titi seŒ V. oblik tomr{titi se pokazuje da se on mo`e pojaviti i u inicijalnoj poziciji. ÅSSÀ 21:9–10) alterniraju prefiksi ko-. Indikativno je da u pojedinim govorima (Uskoci. 645 Up. *mãr{~iti (se). „namr{titi se. œnadneti se.Œ. Ma~va (gra|a ERSJ).Œ.Œ Piva (Gagovi} 2004). qutiti seŒ Uskoci (Stani}). œobla~iti se. . œmr{titi se. Skok ne bele`i nijedan od navedenih prefigiranih oblika. natmuriti seŒ (RSA). *natomãr{~iti se. „namr{titi se. sasvim se pokvariti (o vremenu)Œ Uskoci (Stani}). natmuriti se. „namrgo|enŒ Kolubara (gra|a RSA) na-ko-mr{teno adv. „id.-h. nakomr{tit se Zagara~ (]upi}i 1997). mra~iti se (o nebu. „namrgoditi se. Oblik sa prefiksom ko. potvrde rekonstrui{e psl. Piva (Gagovi} 2004) na-to-mr{titi se pf. dakle — kao samostalan prefiks.tretira kao umetnut.i to-. nakomr{titi se „namrgoditi seŒ Kolubara (gra|a RSA). mrgoditi seŒ. uzmutiti se (o oblacima). [umadija (gra|a RSA). smra~iti se. natomr{titi se „id. biti neraspolo`en. nakomr{tit se [umadija (Grkovi} 1982). prekrivati se borama (o ~elu. nakomr{titi se „id.

Vredna je ko neka alamuwa. alamuwa „neozbiqan. „hitar. alamuwast Vojv. muvatiŒ: Ne da‰jŠ mu da ti alamuwi. Timok (Dini} 1988). „vetrogowast. alamuwas Crna Reka (Markovi} 1993)646. alamuwetina. alamuwa „vihor. Vlasotince (gra|a RSA). œsmutqivacŒ Timok (Dini} 1988). @ivan~evi} 1986). zevwa se trese ka ide{ Crnotravska Kalna (gra|a ERSJ) a-la-muwiti impf.Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). alamuwes œpokvaren. Vojv. neozbiqan. lom posle oluje i gradaŒ Zagara~ (]upi}i 1997). Ivanda (^e{qar 1983). sêmo {to pride — ko s ogaw da si ga (posao) izgorel. „varati.. pogrd. (RSGV). nepromi{qen. alamuwka / alamuw}a hyp. pokvarewak. nejasnog postawa. alamuwina augm. lakouman ~ovek. alamuwas Zagara~ (]upi}i 1997). veliko nevremeŒ Vrawe (Zlatanovi}). œgotovan. Zlatkovi} 1990). nesmotren. a-la-kikav „vetropirast. „osoba koja hitro radi. pro`drqivacŒ Svrqig.Œ Uskoci (Stani}). Vr{ac (RSGV). œolujni vetarŒ Leskova~ka Morava (Mihajlovi} 1966:103) a-la-muwast adj. „silanŒ (naj~e{}e kao poja~awe imenice alamuwa): Mlogo je alamuwes — Alamuwo alamuwesta. vrdati. / m. alamuwa „id. alamuwas „id. vetropirŒ (RSA). a jo{ je alakikav Vrawe (Zlatanovi}). œid. alamuwa Crna Reka (Markovi} 1986). „pokvaren ~ovekŒ Kolubara (gra|a RSA). „brzoplet. toliko mu da‰jŠ Go~ (gra|a RSA) 646 Up. Leskovac (Mitrovi}). alamuwa „nevreme. Zagara~ (]upi}i 1997). vredna osobaŒ: na pej. (RSGV). len{tina. Crnotravska Kalna (gra|a ERSJ) alamuwa „oluja sa gradomŒ P~iwa (RSA). ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). nesmotren. „nepogoda. olujaŒ Leskovac (Mitrovi}). lo{eg karakteraŒ Pirot (gra|a RSA). œpas lutalicaŒ Pocerina (RSA). Lika (Ajxanovi} 2002). Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. spretan ~ovekŒ Vrawe (Zlatanovi}).. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija).282 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 27) -MUWATI 27) -MUWATI a-la-muwa f. Uskoci (Stani}). `ustra. vetropirast ~ovekŒ [umadija (Grkovi} 1982. brzoplet. alamuwi- . nepromi{qen. nemiranŒ: Neje vi{e de~ko. r|a (o ~oveku)Œ Dowa Lepenica. 2004). alamuwas [umadija (Grkovi} 1982). lakoumanŒ Ba~ka (?) (RSA). œnesre}a. Vlasotince (gra|a RSA). bezo~an gostŒ Pirot (Zlatkovi} 1989. no pare u xep i koliki je ra~un. Leskovac (Mitrovi}).

. ograni~en ~ovek. ludovatiŒ Lika (RSA) muwivati se impf. œpas lutalica. yukelaŒ (RSA). „pona{ati se nerazumno. œpodmukla. sulud. vetropir. [abac (gra|a ERSJ). prek ~ovekŒ Lika. intrigantŒ Kraqevo (gra|a RSA) mowa m. onemo}ati u fizi~kom smislu (o psu. muwen „lud. omuwiti „lo{e uraditiŒ Uskoci (Stani}). koje je verovatno u vezi sa muwa œfulgurŒ. „nesposoban da se sna|e. „vetropirast. pokvarena osoba. luckast. muwenik „budalast mu{karacŒ Vrgada (Juri{i}). „nepo{tena. Lika (Ajxanovi} 2004). blesavŒ Orlec (Houtzagers 1985:301). Kalamuwa nadimak (RSA) è muwa m. plahovit. ludovati. [abac (gra|a ERSJ). spletkaro{. „osoba koja muweta. / m. spetqan.Œ: Bogme si ovo dobro omuwio! — Boim se da to ne omuwi{ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) muwetati impf. „oglupavitiŒ Susak (Hamm/Hraste/Guberina 1956).. huqa. budalast. ludirati se. muwen „lud. „vetropir. smu{en. Kosovo (RSA). „nepouzdana osoba. . „sulud. nevaqalac. truditi se. muwara f. zbuwen. muwenica „budalasta `enaŒ. „brinuti se. priglup ~ovek. pijan. muwetalo n. brzopleta osoba. Hrv. napitŒ (RSA). pogrd. „nepromi{qena. nitkovŒ (RSA). luckastŒ Vrgada (Juri{i})647 muwenac / muwenac i muwenik / muwenik m. ludujeŒ. muwetalica f. onaj ko jurcaŒ (Andri}).. nastojati uzaludŒ Vrgada (Juri{i}) muntav adj. pej. omuwit œid. smeten. „vetropirasta `enska osobaŒ (RSA) muwasati impf. „glup. Aleksinac (RSA). `estokŒ (RSA). sklona la`ima. „oslabiti. izmotavati seŒ. budalaŒ Mali Po`arevac. Hrv. naprasit. „neozbiqan ~ovek. nemoralna osoba. priglupŒ Qe{tansko (RSA) s-ka-la-muwati pf. „pona{ati se luckasto. budaliti. skitnica. luckasta `enska osobaŒ Lika. sitnim prevarama. muweni~ina pej. Kosovo (RSA). „poludetiŒ Orlec (Houtzagers 1985:301) o-munit pf. muwenica / muwenica f. muwera „budalasta `enaŒ Vrgada (Juri{i}) z-muwenet pf. ogovarawuŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). budalasto.OSNOVE: 27) -MUWATI 283 ka-la-muwa f. glupakŒ (RSA) muwen adj. vetropirasta. budalasto. ~oveku)Œ: Skalamuwao kao pas uz tre{we Obadi (gra|a RSA) 647 Od ovih zna~ewa treba razlikovati muwen „prek. sumanut. smeten. / m.

glupŒ. ali time se ne re{ava i wihovo krajwe poreklo. muwenac itd. zadr`aØi seŒ. muwetalica (Skok II 483–484 s. zamr{en. mogao bi biti u vezi i sa (za)~amati „id.vv. smutwaŒ. Prefiks a-la. œodr`ati se. skit-ati : skit-uw-ati. zakr`qati. „venuti. munja.u ha-la(ERSJ 1:110–111 s. *~amiti (s e) .v. karakteristi~ne uglavnom za zapadni areal ju648 Ovaj glagol koji. nastradao od muwe’. muwasati „pona{ati se nerazumno. v. œpasti u ~amuŒ (RSA). œostati dugo zanemaren. munjenost „nerazumnost. zamretiŒ (napomiwemo da svi primeri koji se navode kao ilustracija ovog — za nas relevantnog — zna~ewa. Skok I 292 s. muldet „biti u zabludi. zaboravqenŒ. pasimuldyti „gre{itiŒ. dijal. pridevom muwen „vetropirast. i munjen. stlit. œprestati napredovati. v. . napomiwu}i da su srodne lekseme zabele`ene i u slovena~kom: pridev molnjav.i ~a-. zaostati u razvoju. Nijedan od pomenutih prefigiranih oblika ne pomiwe se kod Skoka. poimeni~ewem prideva dobijeni su oblici muwenik. Problem predstavqa etimologija osnove (muw-a. œzadremati. Ljubljana 1967. ka-la. varati seŒ. Skok izvodi pridev muwen u metafori~kom zna~ewu „stultusŒ od muwa œfulgurŒ. zakuwatiŒ (RSA). Predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe razmatranih leksema umawuje wihovu neprozirnost. a ve} u nedequ izjutra ispusti du{u Kru{evac (RSA)648 è muniti se impf. do sada nije dobila adekvatno tuma~ewe. 649 F. zbrka. pokazuju da je ono figurativno i preneseno). budalasto.v. odatle muwetalo.v. propadatiŒ (RSA) · U navedenim oblicima izdvajaju se prefiksi a-la-. zaparlo`iti se. *~amati. œu~mati. i -prdati). muw-ati) koja.Œ. Od metafori~kog zna~ewa „ludŒ < „udaren gromomŒ nastali su i denominali muwasati. ludiloŒ i pri tom duhovito prime}uje da je te{ko zamisliti da bi se sln. vetropir. alamuwa. luckast. zmuwenet „poludetiŒ. Bezlaj ove leksi~ke dijalektizme. Eseji o slovenskem jeziku. Za odnos ~am-ati : ~am-uw-ati up. „razboleti se. On podse}a da je u Esejima649 upore|ivao sln. zbuwenŒ i glagolima omunit „oglupavitiŒ. ludovatiŒ itd. po na{em mi{qewu. muwenica.v.284 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI za-~a-muwati pf. zanemo}iŒ: U petak uve~e za~amuwa. muwetati. molnjenost. zapustiti seŒ. potrajati.mogao je nastati elizijom inicijalnog h. kalamuwa doveli smo u vezu sa imenicom muwa „neozbiqan ~ovek. neapmulnay „bezgre{anŒ (Bezlaè 1975:182). ima i zna~ewa: „dugo osØaØi negde. re~i sa let. Bezlaj kritikuje ovakvo Skokovo tuma~ewe. ÅSSÀ 4:15–16 s. molnjena goba „Amanita muscariaŒ moglo razviti iz metafore ’ubijen. ~amiti. gre{iti. molnjen „o{amu}en. pored pomenutog. œbiti zanemarenŒ. budalaŒ. Bezlaj. muwetati. lit. muna1). Oblike alamuwa. mulsa „zbrkan. O ovom glagolu v. i 481 s. otegnuti seŒ.

budalastŒ sme{teno je s. molniti „sevati (o muwi)Œ. {aliti seŒ. naprasit. maán’ani „svetlucav. muwen smatra se izvedenicom od glagola muwiti) i kod Pleter{nika (sln.enã od glagola *mãldniti < *mãldni ( ÅSSÀ 20:222–223 s. ~e{. Kao semanti~ku paralelu Kurkina navodi (i u RJA ve} pomenuto) lat. -are „grmeti. oni su sme{teni s. obuzet u`asomŒ < attono. `estokŒ. ali da u svemu ostalom oni predstavqaju prili~no raznovrstan materijal. sjajŒ < *blâsk.v. mlaniti „udariti. 651 Sln.-h. Autori isti~u da navedene prideve objediwava tvorba pomo}u sufiksalnog -n-. odatle muwevan „muwevitŒ (RJA). i {to nije uzeo u obzir wima najbli`e srodne oblike. m u wen . Tu se jo{ navodi s.OSNOVE: 27) -MUWATI 285 `noslovenske teritorije. ludŒ. Na mogu}nost unutarslovenskog obja{wewa ukazuje se. sloviw. lud œumno poreme}enŒ : rus. 190). Sli~no tuma~ewe ponu|eno je i u ÅSSÀ. sm u wen ( ^DL ) i sln. Govore}i o s. uz ogradu da se zbog svoje dvosmislenosti mogu dovesti u vezu i sa praoblikom *mãldni / *mãldnâji (id. RSA). mlãnânã „fulgurisŒ. v. Kurkina detaqno iznosi Bezlajevo tuma~ewe. munjen. stpoq. m u wen . navode jo{ i s.-h. molnjen. máliØâ „obmawivati. izuzetanŒ (ali se ne pomiwe da se ovaj pridev koristi uz re~ brzina. . razle}i se (o gromu)Œ. treperav (o plamenu)Œ. gde se pored s.-h. 62). bleskot œblesak. muwev „veliki. muwen „vetropirast. molnjen „o{amu}en. myliti „dovoditi u zabluduŒ (Bezlaj II 193). tretira kao arhai~na obrazovawa. budalaŒ i mowa „glupakŒ. smetati. ali mu zamera {to nije analizirao morfolo{ku strukturu razmatranih re~i.-h. zaglu{en.v. v. na koju se ukazuje u RJA. U oba slu~aja u pitawu je deverbalni pridev na -ânã(jâ) sa prvobitnim zna~ewem „udaren muwomŒ. luckastŒ i sln. otupeoŒ651. kao particip pro{li pasivni na . csl. i Kurkina 2003:116–117)650. po mi{qewu autorke. s. Sam glagol muwiti „izazivati elektricitetŒ (pored sln. *mun’a (< *muniti). odatle „doveden u zabunu. bqesak (muwa)Œ > „ludŒ realizuje u nizu slu~ajeva i kao primer navodi rus. blesny „ludŒ : blesk. i u RJA (s. m o lnjav „glupav. [to se ti~e oblika muwa „vetropir.-h. luda „zaslepquju}a belina snega na svetlosti suncaŒ. smu{enŒ > „glup. dijal. rus. * mãldn’evã ( ÅSSÀ 20:219–220). slo650 Vezu prideva muwen sa glagolom muwiti. molnànáè „koji se odnosi na muwuŒ. ~ak. muwen. lud „budalaŒ. *mãldnânã(jâ) / *mãldn’enãjâ / *mãldnenãjâ). Ona tvrdi da se semanti~ki pomak „svetlost. prihvata i Petqova. attonitus „povre|en. muwen „prek. Tako|e posebno izdvajaju obrazovawe *mãldn’enã. udarati gromomŒ (Kurkina 1989:263–264. Na slovenskom planu dovodi ih u vezu sa rus.v.(Petleva 1973:50–51.-h. molnjen dovodi se u vezu sa molniti „sevati (o muwi)Œ). nasle|ena iz epohe balto-slovenskih jezi~kih odnosa. nap. li{en ose}aja.

munà2). me|utim. namuwiti se „natu{titi se. po mi{qewu autora. zanemariti se. mr{titi seŒ. zanemo}iŒ. munic sa. Nije. rus. kada je qutŒ < dnem. mr{titi seŒ) pomiwe se s. izveden od *mãldni „muwaŒ (id. kovanica. muwati „}uliti u{i. s. naqutiti seŒ id. . up. Zbog sli~ne semantike doveli smo ih u vezu sa glagolom muniti se „venuti.-h. koje povezuje zajedni~ko zna~ewe „oslabiti.vv. maánic sa „sevati bez groma (o muwi). bez krajweg re{ewa. mouniti (obi~no slo`eno umouniti „zamrqati. Glagol muniti se smatra se kontinuantom psl. te da mu stoga nije mesto me|u slovenskim potvrdama. munic sa „duriti se. glagol izveden je od nepotvr|ene imenice *muna / *munã s pretpostavqenim zna~ewem „blato. a ne narodna re~ (v. sloviw. up.v. dijal. munà3). kao i raznorodnost semantike slovenskih potvrda. Za prvi oblik se ka`e da je nejasan. zapustiti seŒ: Muwosal se ~ovek – napustio se. muniØâ „obmawivati. isprqatiŒ). glagolima skalamuwati i za~amuwati — munà „bolest od koje ~ovek vene i slabiŒ. mo`da u vezi sa muØniè. Up. muØniØi).v. namrgoditi se. vrteti oko prstaŒ. Ka{upski glagol u zna~ewu „duriti se. œnamr{titi se. bug. Me|usobno udaqena zna~ewa navedenih oblika. a za drugi se upu}uje na munà „}utqiv ~ovekŒ (id. 222). 652 Ista zamerka izneta je i u SEK III 281–282 s. Da se mo`da ipak radi o slovenskoj re~i pokazuje s. potamnetiŒ (ESUM 2:269. namra~iti se (o nebu)Œ Qe{tansko. „mr{titi (se)Œ. mr{titi seŒ ovde se izvodi od germanizma muna „opu{tena usna. Iz istog razloga mora se dovesti u sumwu i veza prideva muwen sa glagolom muwiti (na koju je ukazano u RJA. trebalo bi tuma~iti kao figurativna: „prqatiŒ > „venutiŒ. Mund „usta.286 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI viw. stri}i u{imaŒ (RJA).-h. munàvi se „kvariti se (o vremenu)Œ (BER 4:329. glagol neologizam. ~ovek sa opu{tenim usnama. zmuniØi „smra~iti se. U odrednici se navode razli~ita tuma~ewa bugarske i srodnih slovenskih re~i. neobrijan. ovako protuma~en glagol *muniti (se) krajwe je diskutabilan. pored s.-h.v. tretira se kao nejasno. gubicaŒ. uzeto u obzir da je s. ~e{. mo`da u vezi sa muwa. gde se smatra da je glagol verovatno izvedenica od munà1 „muwaŒ).. *mãldniti (se). Skok s.-h. tu su tvrdwu kasnije preuzele i prihvatile Petqova i Kurkina). S obzirom na hipoteti~nost ishodi{ne imenice i wenog zna~ewa. munà „telesna slabost. *muniti (se). Rekonstruisani psl. „obmawivatiŒ (ÅSSÀ 20:189–190). koje se tuma~i kao glagol na -iti. munà3. razboleti se. Kosovo (RSA). neo~e{qan Zorunovac (RSA). i muwosati se „prestati voditi brigu o svom fizi~kom izgledu. fig.v. nemo}Œ (BER 4:329 s. prqav{tinaŒ. i ukr. Pre|imo na oblike skalamuwati i za~amuwati. propadatiŒ. munja).652 U bugarskom su zabele`ene imenice koje su pravi semanti~ki pandani s.

muna „nerazgovorqiv ~ovek. obi~no lak{e. {eprtqaŒ. muega. 670 s. munàvo œsøoro.OSNOVE: 27) -MUWATI 287 Obja{wewe ponu|eno u moskovskom praslovenskom re~niku je konkretnije. muna II „nespretwak. u d a r i t i nekoga (pesnicom. id. laktom i sl. verovatno onomatopejskog porekla. koje se tuma~i kao izvedenica glagola *muniti (ÅSSÀ 20:190)653. hitro preletati.. promaknuti. potiskivati. *meti. sinuti. etimolo{ki ipak razlikuje od sln. munia „lewivac.v. monà III. }utqiv ~ovekŒ. ali postoji tuma~ewe prema kojem one pripadaju gnezdu psl. mogli bismo ga dovesti u vezu sa glagolom munuti / munuti „brzim pokretom. budala. iza}i. muvati „gurati. pomiwe se i u SEK III 280–281 s. drmnutiŒ (RSA)654. munàga. munàga.-h. molnjen. hodatiŒ. slab. blesavŒ. Nama se ~ini da je prirodnije povezati glagol munuti „udaritiŒ sa psl. gore). ÅSBM 7:67 s. monàØisà. }u{katiŒ. Tamo se na osnovu bug. munega. munega. izmaknuti. dijal. dijal. pogledom). odjuriti. . naj~e{}e u rebra. ni etimologija imenice ne mo`e se smatrati re{enom. ESUM 3:510 s. i druga zna~ewa: munuti „naglo oti}i. budalaŒ.< *-neu. ~ovek sa opu{tenim usnamaŒ itd. zabadati. *mãldnovati. ‹ se 653 Ista grupa re~i (osim ka{. *mâno œgwe~iti. budalaŒ i mowa „glupakŒ (v. bez obzira na fonetsku i semanti~ku bliskost. oblika muwa „vetropir. molnovaØi „sevatiŒ. bole{qiv ~ovekŒ. Pod pretpostavkom da se on. Ovaj oblik je rekonstruisan na osnovu bug. trom ~ovekŒ rekonstrui{e psl. munuti se „pomaknuti se. mlãnovaØi. muvati (muhati). ØihoŒ. muega. blesnutiŒ. ~ovek sa opu{tenim usnamaŒ. pomenutih s. trom ~ovekŒ. monàla). munà „mlitav. poq. SEK III 279–280 s. tromosti.(ÅSSÀ 20:222). muniØâ œsøoro `vakati ili govoritiŒ. stiskatiŒ ([ulâga~ 1999:18–19). bosti. id. muham „tu}i. munàga œmlitav. izleteti. guratiŒ itd. ~e{. muhati (se). pokrenuti seŒ (RSA). naglo.v. npr. dijal.v. blr. proleteti. *muxati. *mun’a. turatiŒ (RJA).v. brzo pro}i. s. U relevantnim etimolo{kim re~nicima ove re~i nisu dobile kona~no re{ewe (v. up. œhalapqivo jesti.v. 654 Up. v.v. muna I).v. Vratimo se pridevu muwen „lud. S obzirom na problemati~nost samog glagola (v. izjuriti. pre}i (okom. mlitavosti izrazito prisutna u isto~noslovenskim potvrdama.. ukr. Pada u o~i ~iwenica da je semantika slabosti. Fasmer II 651 s. muna u zna~ewu „opu{tena usna. na osnovu istorijskog srodstva formanata -ovati i -no. munega. rus. gore). poleteti. gutatiŒ. munà „mlitav. mun’a „zatvoren ~ovekŒ. Ovaj glagol je u ÅSSÀ sme{ten s.). mutavac. blr. muna „gubica.v. III 10 s. œlagano i}i. pored strus. naglo. trom. muati „gurati. munà „}utqiv ~ovekŒ.-h. Ka{upska re~ tuma~i se kao ekspresivna.

muna. Ista je situacija i u bugarskom.iti nalazimo u oblicima omunit „oglupavitiŒ Susak (Hamm/Hraste/Guberina 1956). sØuknuØáè.(ÅSSÀ 5:151. muna œbocnutiŒ. manuti vidimo da se u srpsko-hrvatskom glas x mo`e izgubiti u poziciji ispred -no. ni na semanti~kom planu nema nikakvih prepreka. udaren „lud. up. jednokratno muhné „gurnuti. vrzmati se. BER 4:324 s.v. mahnuti ¢ (su)manut. 349 s.v.Œ.v. U skladu sa tim. motati se. Drugo. *maniti (id. Problem predstavqa dokazivawe ove teze sa formalne strane. ukoliko bi se on druga~ije protuma~io. *muxnoti re{ava se i problem semanti~ke raznolikosti wegovih kontinuanata. [to se ti~e prve pote{ko}e. *nagula II). od glagola mu(h)n-uti trpni particip bio bi oblik munut (up. Skok II 354–355 s. *maxnoti (v. i pomenuto (su)manut. jezika) v. psl. odgovaraju}i glagol na . mahati (se)). Upu}uje se jo{ i na bug. rus. gde pored *maxati. Dovo|ewem u vezu glagola *muniti sa *muxati. U prilog ovakvom tuma~ewu govore i glagoli izvedeni od ie. *maxnoti (se)). v. 157. Glagol se smatra srodnim sa *mu{iti. *manoti. 166). kojom se istovremeno prevazilaze obe formalne prepreke.vv. mu{ti „udarati. Moglo bi se. budu}i da se sva pomenuta zna~ewa daju izvesti od primarnog œudaratiŒ655.v. tu}iŒ > „lud. ~oknuØáè. muuna œudaritiŒ < muhna (v. skitati seŒ (RSA). muhati se „ludovati.v. ÅSSÀ 17:123–125) postoje i oblici *manoti (id. *muxnoti (gde je pro{iren sa -s. lutati. ESJS 8:454–455 s. ve} iz oblika mahnuti. muuna). po}i od ve} pomiwanog glagola *muniti. blesavŒ. ako bi se sveo na isti ie. Indikativno je da se upravo kod glagola muhati realizuje ovaj semanti~ki pomak. Prvo. }aknut „id. 200–201). . dok je oblik muwen izveden od glagola na -iti. manoti).(id. polu655 Detaqno o tome (na materijalu s.288 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „gurati se. tiskati seŒ. glupŒ sasvim legitiman.koji je u *muxati. i *duxati : *dunoti od primarnog *duti < ie. 126–127 s.v. ~ak i verovatnija mogu}nost. zabosti.(v. s tim {to ovde imamo primer gubqewa h upravo kod glagola *muxnoti: bug. koren *mou. bocnutiŒ. i ÅSSÀ 17:200–201 s. daqe ga dovode u vezu sa lit. [to se ti~e druge pote{ko}e. up. smunuti se „pobenaviti. ludetiŒ (RJA). tj. kao zbuniti > zbuwen (up. kao i umanut „sulud.koje iza u daje x). *blaznã (ÅSSÀ 22:66–67 s. up. muna œsakritiŒ. muna4.-h. tu}iŒ (ÅSSÀ 20:174). 197–199). Vlaji}-Popovi} 2002. omuwit „lo{e uraditiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). œtumarati. Varbot 1984:141–143). glas x se obi~no ne gubi pred -no. Me|utim. zamanut „nastranŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). up. defektanŒ. naime. *dhou. jer je pomak „udarati. blesav. postoji jo{ jedna. korena *ma-.

u izvesnoj meri relativizuje dosada{wa etimolo{ka obja{wewa razmatrane leksi~ke grupe. *n’uniti. Kurkina 2003:122. *n’un’a). nespretanŒ tuma~i kao fonetska varijanta od m u nàv œid.Œ. nespretan ~ovekŒ. up.-h. glagolom *muniti (< ie. Predlo`eno tuma~ewe. muvatiŒ sa rus. budalaŒ i œmlitav. *n’un’avã(jâ). zbuwenŒ po656 Semantika rus. *maniti (se) „obmawivatiŒ (v. Œ (BER 4:724)657. glagola ukazuje na jo{ jedno mogu}e tuma~ewe psl. pomahnitatiŒ. recimo. nema semanti~kih osnova da se u wega uvrste i oblici sa zna~ewem œ}utqiv. ÅSSÀ 17:197–199). povu~en. œzatvoren. Tako se. srame`qiv ~ovekŒ. }utqiva. tom gnezdu bi mogli pripadati oblici sa zna~ewem œglupak. odatle smu{en œbesan. 657 U odrednici je pomalo nejasno formulisano obja{wewe date re~i: ukoliko je oblik nänàv okarakterisan kao fonetska varijanta od munàv.c.-h.). dovodi u pitawe objediwavawe svih navedenih leksema u jedno etimolo{ko gnezdo. Brikner (v. wuwa œzatvorena. brojnost potvrda imenice alamuwa nasuprot samo jednoj zabele`enoj potvrdi glagola alamuwiti mogla bi navesti na zakqu~ak da je u pitawu denominal. Ovakvim tuma~ewem otvara se i mogu}nost povezivawa s.v. npr. Pore|ewe sa rus.-h. Karlikova 2000:33. prema kojem se s. nänà œtrom. dijal. nem. uz pretpostavku slede}eg fonetskog razvoja: *man-noti > *monoti > *munuti / *muniti (denazalizacija o > u kao u stsl. vrteti oko prstaŒ (ÅSSÀ 20:189–190 s. neume{an. Naime. blr. . wuwav œsrame`qiv. naime.-h. nänàv œpipav. œtih. budalaŒ. Za razvoj zna~ewa œobmawivatiŒ v. sa ~ime se ne sla`e npr. muniØâ „obmawivati. Zanimqivo je. a-la-muwiti „varati. ruski ekvivalent jasno svedo~i o primarnosti glagola. dovodi u vezu sa psl. onda on ne mo`e istovremeno biti i onomatopeja. nespretan ~ovekŒ. rus. *muniti: wegovo formalno svo|ewe na psl. sémânïti > soumânïti) (ERSJ 1:111). budalast. Me|utim. spor. Nama se ~ini da je u pitawu onomatopeja. Polaze}i od semantike ishodi{nog glagola *muniti (se). *mou-). smu{enŒ. glagolom baca novo svetlo na prirodu s. ponekad i lukava osobaŒ. mutav ~ovekŒ. vrdati. imenica muwa œvetropir. lew. }utqiv ~ovekŒ. neve{t. s. lew. U etimolo{kim re~nicima razmatrana leksi~ka porodica dovodi se u vezu sa kontinuantama onomatopejskih oblika *n’un’a. dijal. preko participa muwen „vetropirast. *muniti (se))656. Wime se.v. Tako|e se i poq. nänà œ}utqiv ~ovekŒ (l. bug. s. smu{iti se „pobesneti. alamuwiti. da se u okviru ove onomatopejske porodice javqaju gotovo identi~na zna~ewa kao i kod oblika izvedenih od psl. pomahnitaoŒ (Vuk). niunia œlew i glup ~ovekŒ interpretira kao fonetska varijanta od munia œid. dijal.OSNOVE: 27) -MUWATI 289 detiŒ Vrgada (Juri{i}). Me|utim. ÅSSÀ 25:159 s.-h. trom. *mun’a. me|utim.

sli~na a`daji ili zmajuŒ. ala2. uprkos tuma~ewu ponu|enom u BER 4:863 (slo`enica od *olom. nespretanŒ (id. *mun’a razvila pod uticajem sinonimnih onomatopejskih oblika. Zna~ewa „oluja. spor. glupakŒ CG (RSA). (zap. spretan ~ovekŒ. ERSJ 1:96–97 s. . Zna~ewa „hitar. pored danas osnovnog zna~ewa œmitolo{ka neman. „osoba koja hitro radi. U s. nänàv œpipav. dijal.-h. vredna osobaŒ razvila su se verovatno pod uticajem imenice muwa u figurativnom zna~ewu œbrza. `ustra. i bug.) olomunâe œlo{e vreme (ki{a. postverbala od oblomiti i dijal. Detaqnije v.-h.. jako nevreme sa gradomŒ ibid. 328–329.290 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI red pomenutog bug. neosporno je da je do{lo do wihove semanti~ke kontaminacije. neve{t. up. pre svega zbog vrlo sli~nog fonetskog sastava leksema koje im pripadaju. detaqno o semantici ove re~i v. re~i. dijal. id. 160). koje se te{ko da odvojiti od s. Stoga bi se moglo pretpostaviti da su se zna~ewa œ}utqiv. Bjeleti} 2004a). ima i pomenuta zna~ewa (v. Iako nam se ne ~ini verovatnim zajedni~ko poreklo ove dve leksi~ke porodice. ili varijanta od glagolske imenice *olomvane) (ERSJ 1:111). 658 Up. zatvoren ~ovekŒ u okviru gnezda *muniti. vetar)Œ. Bjeleti} 2004b. vihorŒ658 i œpro`drqivacŒ razvila su se verovatno pod uticajem imenice ala koja. munâe œzimska nepogoda. jeziku se ~ak razvilo i zna~ewe wuwa œbudala.v. hitra osobaŒ (RSA). nevreme.

œskupiti. natmuriti seŒ Dubrovnik (RSA). kosma. pre|u)Œ Lika. mrgoditi seŒ Qe{tansko (RSA. nije ti ga drago ni puten sres id. narogu{iti seŒ: Nakosmuriti se zna~i {to i naduriti se. Te{i} 1977) na-ko-{-muriti se pf. nabrati (lice ili deo lica)Œ. (Peru{i} 1990) ?na-}-muriti se pf. ko{murati „mrsiti. (ibid. (Bojani}/Trivunac 2002) ?na-ho-muriti se pf. pletivo)Œ Lika. natmuriti se (o nebu. napraviti kiselo lice. namrgoditi se. „namrgoditi se. „namrgoditi. œnamrgoditi seŒ Kordun (gra|a ERSJ) ko-{-muriti se impf. namr{titi. „uzrujan. namr{titi seŒ CG (RSA) ?na-h-muriti / nahmuriti pf. natmuriti se. natmurenŒ: To je jedan nahmuren ~ovjek. zaplitati (kosu. namr{titi se. uznemirenŒ (RSA) è na-muriti se pf. „mr{titi se. „srditi seŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990) na-~-murit se pf. postati zlovoqanŒ Kupinovac (RSA)659 ~-murit se impf. . „namrgoditi seŒ id. vremenu).Œ: Nahmurilo se ko da }e ki{a. preturatiŒ Dobroselo (RSA) ne spadaju ovamo. namra~iti seŒ id. Vlaji}-Popovi} 2002:75. naqutiti se. okositi se na koga Banija (RSA). „namrgo|enŒ id. nahmuren adj. smra~iti se. namuri se 3. „natmuriti se. stisnuti (usta)Œ.OSNOVE: 28) MURITI 291 OSNOVE: 28) MURITI 28) MURITI na-ko-s-muriti se pf. niti. „namrgoditi se. „namr{ti659 Oblici kosmurati „mrsiti (konac. nahmurit se œid. i Herc. œmra~na izgleda. smrknuti se (dawu)Œ (RSA) ?na-so-muren adj. OS 46–47 s. namr{titi seŒ CG (RSA) ?na-su-muriti se / nasumuriti se „natu{titi se. nakosmurati „nakovr~atiŒ BiH.. nahmuriti se „namrgoditi se. œpremetati. „namr{titi se. razbesneti seŒ Sirini}ka `upa (RSA). na~muren adj.v. sg. (Peru{i} 1986). v. na-o-muriti se „natmuriti se. „v. namra~iti se.) na-ko-`-muriti se „naqutiti se. natmuriti se. nahmuriti seŒ Dalm.

razlika u akcentu govori da mo`da nije u pitawu samo narodna etimologija) pored namuriti se i namusiti se (v. Kurkina 2003:119–121. ~e{. 662 Up.-h. uozbiqiti se. pa se ~ak pomi{qa i na to da je u pitawu heterokliti~ka arhai~na osnova *mur. murec sa „duriti se. „namr{titi se (kao nebo pred ki{u). v. up. pomra~ivati (se). muris (se) „uzrujavati (se). U ÅSSÀ rekonstrui{e se psl.-h. za}utati.v. biti jako qutŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). Mavar (< lat. sln. smuráè. *murava. rus. naqutiti seŒ Qe{tansko. umuliti se „biti neraspolo`en. Treba ipak napomenuti da porodica re~i sa korenom *mur. navode se i neke semanti~ki udaqenije potvrde. i ÅSSÀ 28:88 s.v. ~initi crnim. tamnimŒ — zakqu~uje se da je u pitawu izvedenica na -iti od *murã II (ÅSSÀ 20:194)661. mr{titi seŒ. evidentno je da re~i sa korenom mur. .292 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ti se. U oblicima nakosmuriti. namurli se 3. *murã(jâ) itd. i bug. Skok ne pomiwe ovaj glagol. verovatno bi bilo logi~no potra`iti ga s. maglaŒ (primeri su iz: Skok III 360 s. lukavo pogledatiŒ. prqatiŒ. *mura I. natmuriti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)660 · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol -muriti se „mr{titi se. smura „oblak. U ÅSSÀ je. Up. sneveseliti se. daqe). U ovom zna~ewu glagol je sa~uvan samo u obliku sa prefiksom na-./ *mun. dijal. murzy} „mrqati. mo`da namerno. namrgoditi se. (id. blr.?).egzistiraju i da se uz ovaj koren javqaju razli~iti prefiksalni elementi. Skok II 392. ali s obzirom na wegovu semantiku. npr. iako mu je zna~ewe isto kao kod ~e{. mrgodno posmatratiŒ: Umulijo se ko mula Piva (Gagovi} 2004. namra~iti se (o nebu)Œ. smurØen. nivou nije dobila zadovoqavaju}e tuma~ewe. *muravã(jâ). a posle prefiksa ko-. sneveseliti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). tako|e i ka{. izostavqeno s. Up. qutiti seŒ. Isto va`i i za lekseme sa korenom *mun-. maurus „tamanŒ).(id. 191–196).na psl. qut. ka{. uznemiravati (se)Œ. dijal. muricca „`muriti (u igri `murke)Œ.v. Pored ~e{.v. obarati glavu (o ~oveku). obja{wewa data s. œnamr{titi se. ~initi crnimŒ. namuwiti se „natu{titi se. smurec sa œobla~iti seŒ (SEK IV 333 660 Up. qutiti se. sg. dlu`. sloviw. kontinuanta naveden je samo glagol muriti „grejati. mrgoditi seŒ Vrawe (RSA. *obmuliti (se) I./ *mul. O mogu}im tuma~ewima psl. acc. mouriti „crniti. *murã I. fig. *mura II. Kosovo (RSA). omuliti se „posramiti se. Anikin 2003:111–112. poq. sumoran).. tako|e murtiti se „mr{titi se. *murã II. pe}i istiha na vatriŒ. {mouriti. muriti „bojiti tamnom bojomŒ. *mul-662. muri se œkvariti se (o vremenu)Œ (BER 4:334).vv. No bez obzira na nere{enu krajwu etimologiju. up. *muliti v. bug. potvrde. muriti „priqubqivati u{i (o kowu). 661 Kao s. *muriti (se) i na osnovu semantike — budu}i da je osnovna nijansa zna~ewa glagola: „zatamwivati. *murina. inf. tmuriti se. 192 s. murácca „`muritiŒ. u}utati se. nako{muriti verovatno imamo sa~uvano s-mobile u poziciji ispred osnove -muriti. ukr. *mura I). smurØà se „mr{titi ~eloŒ. namrgoditi se.

bug. nakosmrtiti se „id. g(o)-. mrditi se). „mrgoditi se. vákomurivaØâ „naobla~iti seŒ (v. {u{tatiŒ. Gudkov u obliku sumoran (> nasumoriti se) decidirano izdvaja prefiks su. ~mouliti „prqati. natmuriti seŒ667. x(o)-. Pretpostavqa se slede}i fonetski razvoj: sm. 37. nakosmrti se pf.u zna~ewu „tamanŒ javqaju ne samo priraslice x-. 665 Up.i *mur. 666 Ta bliskost se ogleda i u potpunom paralelizmu psl. Oni se tvorbeno razla`u na slede}i na~in: * na-xo-mariti. nahohmoriØâsà „naobla~iti seŒ i s. nachomarzy} „nabrbqatiŒ i sloviw. naxæmare’c „id.-h. i rus.od glagola *xmuriti se. uø. u tvorbenom pogledu ~e{. Tako|e se konstatuje da se uz korenove *mar.: }.cc. . „namrgoditi se. *naxmariti / 663 V. prepreden.v. id. zapetqanŒ (SRNG). }mrdav (v.ispred osnove -muriti up. zamr{en. neraspolo`enŒ (BER 2:194. i SEK IV 332–333 s. i upu}uje se na rus. 333).> {m. Za mogu}nost pojave prefiksa ko. Za alternaciju inicijalnog ~.i *mul-666. vákomurivaØâ. za-ko-murisØáè „lukav. *~âmuliti? (ÅSSÀ 4:146).i isto~noslovenske kontinuante u zna~ewu „namrgoditi se.)663. Glagol se smatra nejasnim. nakamuren œnamr{ten. namrgo|en (o ~oveku)Œ. ESUM 2:226–227).i osnovu -mor. vákomarivaØâ. up. na}muriti se mo`emo pretpostaviti prisustvo prefiksa ~. mr{titi seŒ. S obzirom na uo~enu bliskost osnova *mur. fantaziratiŒ ( ÅSSÀ 17:212–214 s. 4:478)664. ne nudi prihvatqivo tuma~ewe. ostalo su zapadno.v. 667 Oblici poq.(}-) < *~â-. naxomaurêc „nafantaziratiŒ ne spadaju ovamo. nahumoriti se. nap. 664 BER l. marzy} „ma{tati. i Gorà~eva 1979:103).OSNOVE: 28) MURITI 293 s.ili h-). sawariti. kamuren „namr{ten.v. razvilo u i u kompromisnom obliku nahumoriti (Skok III 360 s. Oblici nahmuriti se. g-. ali sa drugim prefiksom. ÅSSÀ 8:43. jer se umesto murume{ao glagol moriti.665 U oblicima ~murit se. rus. mrqatiŒ < psl. Osnova moriti. nasumoriti se „naobla~iti se (o nebu)Œ668 (ÅSSÀ 22:81 s.> xm. ko-. pozajmqeno u ukr.Œ Zaglavak (RSA). *mariti (se) I. {amorhacca „{umiti.u sumoran sekundarno (u pore|ewu sa ostalim slovenskim oblicima. nahomuriti se u ÅSSÀ se tuma~e kao izvedenice prefiksom *na. tvorbeno i semanti~ki blizak glagol ko-s-mrti se 3. namr{titi seŒ Timok (Dini} 1988). na{amorácca „namr{ØiØi seŒ.-h. poq. oblici.v. 668 Skok s pravom izvodi glagol nasumoriti od prideva sumoran.Œ.(bez metateze) < *mor-kã (Gudkov 1966:36–37). prema Skoku.(id. BER 4:334). Od ju`noslovenskih potvrda navode se samo pomenuti s. *xmuriti (se) i *xmuliti (se) (v. Vlaji}-Popovi} tuma~i ovaj oblik u okviru gnezda glagola kositi (Vlaji}-Popovi} 2002:104). nastalo prema prefiksu su-.< *so. mi bismo ovu re~ doveli u vezu sa muren „crnŒ (v. up. s(o)-. i Vlaji}-Popovi} 2002:87. u pogledu tvorbe up. g(u)nego i s-. v. mo`da od onomatopejskog {amor. u vezi sa {amråcâ „`migatiŒ (ÅSBM 7:289). 44). Odatle se. sg.v. daqe). u kojima se ispred osnove mur.up. On smatra da je su. prisutna je i u blr. smura. x(u)-.javqa s. sumoran). zakomurisØiè (v. O glagolu (na)kosmrti se v. na~muren. dijal.

V. Oblik nasumuriti se mo`e se protuma~iti na vi{e na~ina. *nuriti. ørekrivaØi se oblacima (o nebu)Œ (Gorà~eva 1974:131–132.294 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI *naxmuriti)669. x.v.na ie. mureti „tmuriti se. *myr. *smur-.v.(Schuster-[ewc 2000:31). Petleva 1996:33. *gmyriti: „U vezi sa *gmuriti i daqe sa *xmur-.sa protetskim priraslicama g. i SP 7:170 s. smuráè. mr{titi se.. Za kompletnu sliku o ovoj porodici re~i relevantni su i oblici murati „izazivati {um kome{aju}i vodu. [uster-[evc svodi psl. oblika.Œ (id. i ÅSSÀ 8:43–44 s. v.. gmurati se) sa zna~ewem „gwuriti.v. Mogao je nastati premetawem slogova od na-mu-suriti se (v. *gmuriti. 35). koji smatra da za ~itavu ovu porodicu re~i nije mogu}e ustanoviti ~ak ni koren (Sáawski I 71–72 s. navedene potvrde sa zna~ewem „mr{titi seŒ dovode se u vezu sa *chmuriti i *smuriti.u *gmuriti sekundarna (ekspresivna?) priraslica uz prvobitni koren *mur.v.v. gmurati. Petleva 1978:51–55). Mo`da i on ~uva s-mobile (sa dodatno razvijenim vokalom u-. pri ~emu je g. zamo~iti brzim pokretom. Sa sasvim suprotnog stanovi{ta nastupa Slavski. up. Gudkov ove re~i dovodi u vezu sa *tâma (Gudkov 1966:37–38). ali bez tuma~ewa inicijalnih glasova670. *myr-Œ (ÅSSÀ 6:163) i s. zahmariØâsà. murati se „br~kati se. 670 Ju`noslovenske potvrde (izme|u ostalog s.javqaju se jo{ i prefiksi bu-. nap. 674). gde se sumwa u opravdanost rekonstruisawa psl. *xmyr-. nahmariØâ(sà) „obla~iØi se (o vremenu). kupati seŒ (RSA). a mo`da je i plod kontaminacije sumoran + namuriti se. . 669 U kombinaciji sa *(x)mar.v. biti u lo{em raspolo`ewuŒ grupi{e se oko korena *mur. Mahek u ovim elementima vidi prefiksalno poja~awe (Machek 201 s. *xmura / *xmurã(jâ). bu-hmariØâ(sà).. nastalim pod uticajem oblika sa prefiksom su-). Tako u oblicima rus./ *s(u)mur. s. chmura). tu-: bu-hmarâ „oblakŒ. Priroda ovih „priraslicaŒ nije u potpunosti razja{wena. nagloŒ BiH (RSA). 163–164). kakav je i gmuriti . Autori SP ih dovode u vezu sa psl.-h. murnuti „zagwuriti. chmura). potapati u voduŒ s pravom se etimolo{ki razdvajaju od onih sa zna~ewem „mr{titi seŒ. ne obja{wavaju}i inicijalno g-. Sli~no se defini{u navedeni inicijalni elementi s. br~katiŒ Lika. *gmuriti (se)?: „Srodno sa *xmuriti. ova leksika sa zna~ewem „gledati na specifi~an na~in.. Za s(h-) se pretpostavqa da je u pitawu s-mobile (dakle. ne prefiks). jer se leksema smatra lokalnom inovacijom. neetimolo{kog gtako|e ima vi{e tuma~ewa (o slu~ajevima kada se ono javqa ispred osnove koja po~iwe sonantom. hmuráè : sln. *kem. qutiti seŒ Kurkina izdvaja s-mobile „koje lako prelazi u h-Œ (Kurkina 1973:76). Poreklo protetskog. za-Øu-hmarivaØâ : hmariØâ. *x(u)mur.

natmuriti seŒ (RSA)672. 672 O oblicima natmuriti. vremenu)Œ. nasumoriti se „namr{titi se. v.OSNOVE: 28) MURITI 295 Za oblik nasomuren up. natmu{iti v. namra~iti se. od stawa prirode ka stawu ~oveka. stmoriti se œnatmuriti se. œsmra~iti se. SemanØi~ki model „mr{titi se. natmu{iti (se) „v. smra~iti seŒ Piva (Gagovi} 2004). up. biti nezadovoqan (o ~oveku)Œ > „obla~iti se (o nebu). natmoriti. namrgoditi se. nasomr|en (v. natmoriti se „namrgoditi se. i Karlikova 1998:55)671. natmuriti se (o nebu. œnaobla~iti se. mrditi se). jer se lo{e stawe ~oveka i prirode ~esto poistove}uje (Gorà~eva 1985:58. namra~iti se.v. natmuriti se „namra~iti se. natu{titi se. smrknuti se (o nebu. postati bri`anŒ. œnatu{titi se. namrgoditi se. namr{titi seŒ. namr{titi seŒ. mrgoditi se. natu{titi seŒ Uskoci (Stani}). vremenskim i atmosferskim prilikama)Œ (RSA). Skok III 439–440 s. tama. Nama se ~ini da semanti~ki razvoj mo`e i}i i u suprotnom smeru. smrknuti se u licuŒ. 671 . postajati tmuran (o vremenu)Œ dobro je poznat slovenskim jezicima. „naobla~iti se.

na}u{iti se Hrv. pokuwiti glavu u znak nezadovoqstva (ili bolesti)Œ Zagara~ (]upi}i 1997). musim se 1. œzamisliti se. namusuriti se „namrgoditi se. sg. okomuzi se 3. „namr{tena. „n a m u s i t i s eŒ: Nakmusiti se zna~i napr}iti usne. natu{titi seŒ Lika (RSA). sg. „omusiti se. sg.v. namr{titi seŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). pf. uozbiqiv{i se. za}utav{i. srdita `enska osobaŒ Hrv. omusiti seŒ Pirot (@ivkovi}). „neodlu~an. sg. pf. „n a m u s i t i s eŒ Vrgada (Juri{i}) o-ko-muzim se 1. „dr`ati se uzdr`ano i tako ne pokazivati svoje maneŒ. sg. skru{iti se. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. nesnala`qiv ~ovekŒ Lika (RSA). œnaobla~iti se. sg. sneveseliti se. Lika. sg.296 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 29) MUSITI SE 29) MUSITI SE na-k-musiti se pf. Skok izvodi ovaj oblik od musiti se. (RSA)673 o-ko-musim se 1. „sneveseliti se. „sneveseliti se. oboriti glavuŒ Timok (Stanojevi} 1927) na-~e-musiti se pf. sa -ur. musit se „mrgoditi seŒ Brusje (Dul~i}i 1985).(Skok II 488 s. muso). „namr{titi se. „omusiti se. smr}i se u licuŒ Crna Reka (Markovi} 1986). „snu`diti se. gorwa Dalm. rasrditi seŒ Poqica. sneveseliti seŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) è musiti se impf. „opustiti delove tela na licu. omusi se 3.. naqutiti se. rastu`iti 673 Ovamo verovatno spada i kmusle m. sg. namusuriti se „v. namusi se 3. pf. 674 Up. sneveseliti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)674 omusiti pf. 2004) namusiti se pf. omusim se 1. „izra`avati neraspolo`ewe. mrgoditi seŒ (RSA). œzabrinuti se. Kosovo (RSA) k-musa f. rastu`iti seŒ Uskoci (Stani}). namusit se „namrgoditi seŒ Sumartin (Novakovi} 1994). nepreduzimqiv. fig. pokisnutiŒ: Okomuzil se ko }uran na }i{u Babu{nica (gra|a RSA). omusit (se) „oneraspolo`iti se. namr{titi se. oboriti glavuŒ Timok (Stanojevi} 1927). musi se 3. „mr{titi seŒ Vrawe (Zlatanovi}).. musit se „ne govoriti (s nekim)Œ Orlec (Houtzagers 1985:302). „pokuwiti se. qutwu i sl. sg. . namusiti seŒ Lika (RSA). okomuzil se „snu`dio seŒ Lu`nica (Mani}) u-ku-muzi se 3. namrgoditi se.

c. gde se upu}uje na kamuzà se op. denominal musiti se Skok obja{wava kao dalmatoromanski leksi~ki relikt < poznolatinskog musus (Skok II 488 s. Oblici sa z u osnovi — okomuzim se. mak. ko-. musa „osoba zlovoqna i srditaŒ. 675 676 . imati nezadovoqan izgledŒ (BER 4:309)677. Pretpostavqen je isti tvorbeni model kao kod *mãrda > *mãrditi se (v. sg. S. muso. ali oba oblika ostaju nejasna). Takvim tuma~ewem otklawa se i problem alternirawa s / z. œuprepodobiti seŒ Uskoci (Stani}).. u BER-u se bugarske potvrde tako|e tuma~e kao ostatak balkanskog latiniteta (BER 4:343–344 s. ~e-. U obliku ukumuzi se vokal u u ekspresivnom prefiksu ku. dijal. oneraspolo`iti seŒ Timok (Dini} 1988) umusiti se pf. „u}utati se.v.OSNOVE: 29) MUSITI SE 297 se. œu}utatiŒ. *musiti (se). „zamisliti se. nema re{enu etimologiju. Psl. muza „grimasaŒ (v. gubicaŒ nije posvedo~ena upravo na ju`noslovenskom terenu (ÅSSÀ 20:196)675.v. od ekspresivne osnove *musa. Me|utim. Bezlaj II 209. muzim se „mr{titi se. cit. okamuzil „zastati nepomi~no i }utatiŒ (id. 2:193. 830 s. gore). potvrda. AuØori ÅSSÀ (l. biti poti{tenŒ Lu`nica (]iri} 1983) musa f. uz napomenu da imenica *musa u odgovaraju}em zna~ewu „wu{ka. zastideti seŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). Snoj 365). okomuzil se.-h. „`ensko zlovoqno i srditoŒ Sumartin (Novakovi} 1994) · Ispred osnove musiti alterniraju prefiksi k-.v.-h. kao rezultat izjedna~avawa sa prefiksom u-. ukumuzi se iz Pirota i Lu`nice — naslawaju se na bug.) smaØraju da je takvo obja{wewe te{ko pro{iriti i na bugarsko-makedonsku leksiku. sln. muso).razvio se verovatno sekundarno. snu`diti seŒ. „oneraspolo`iti se. natmuriti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986). rekonstruisano na osnovu bug. Tretiraju ga kao glagol na -iti izveden. verovatno. umusim se 1. oneraspolo`iti se. „zbuniti se. 677 Up. i s. muzati se „osmehivati seŒ. musà se)676. okamuzen.

glupan. uzmutiti. zava|atiŒ: Ne kalamuti se tako. sg. œuraditi {to na brzinu i kako biloŒ: Bija{e zakalamutila naku ~orbetinu. smu{en. balamutina „onaj koji je glup. me{ati (~eqad) da postane tiska i bukaŒ (RJA). mrtvi kurepu! — Kalamute ovi crni narod. „zava- |ati. „izazivati zbrku. RSA). „pripremiti. galamuŒ (Vuk. balamotati „brbqatiŒ Mahi}no (Te`ak 1981a) za-ba-la-mutiti pf. nijesam o we ni srkno. neodgovoranŒ: Onu balamutinu nijesu {}eli primiti ni u vojni stan — Kakva li se sve balamutina skupila na sijelo. no vako. koje{tarijaŒ Pribi} (Te`ak 1981a). kako biloŒ (RSA). „obmawivati. „blebetaloŒ Grahovo (Vlaji}-Popovi} l. na brzinu. nered. uzmutiti. uneti razdorŒ: Ko je qude zakalamutijo. zaslepqivatiŒ Ozaq ( Te`ak 1981).. pokvaritiŒ BiH (RSA)679. m u t i t iŒ. izazivati sva|u. pf. zakalamukati „pripremiti.c. me{avinuŒ.298 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 30) MUTITI 30) MUTITI ?ba-la-mutiti impf. glupakŒ Bjelopavli}i (ibid. zgotoviti lo{e. „me{ati. œbuniti. kako bilo. obmanutiŒ Ozaq (Te`ak 1981) z-ba-la-mutit „otaqati posaoŒ Zagara~ (Vlaji}-Popovi} 1986:165) ba-la-muta f. balamuta „ni{ta ~ovekŒ Zagara~. . sakrili presveti Piva (Gagovi} 2004)678 ?ka-la-mutiti impf. œzavaditi. praviti smesu. œne ostajati pri re~i. zakalamutili se potoci ko orawe. na brzinu. „na brzinu ne{to uraditiŒ Leskovac (Mitrovi}) 678 679 U drugom primeru imenica kao da ima zbirno zna~ewe. m u t i t i. uzburqatiŒ: Pade velika ki{a. vrdatiŒ Uskoci (Stani}). zgotoviti lo{e.).) balamutina f. „z a m u t i t i. „cirkusarija. trag im se utro — Da nemaju neki interez ne bi ovuda i{li i kalamutili Piva (Gagovi} 2004). buniti. neka r a s k a l a m u } u j e Piva (Gagovi} 2004) na-ka-la-mutim 1. „bezvezwak koji sva{ta pri~a. razdor. Up. „brbqaju}i prikriti istinu. „pri~ati koje{taŒ Rovca (Bjeleti} 1993:41) za-ka-la-mutiti pf. „id.

„u~initi da se nekome pomuti svest. zaluditiŒ Zaglavak. pobrkati. sg. gu`vaŒ Vrawe (Zlatanovi}) ?pa-la-mutiti impf. „pre}i nekoga...OSNOVE: 30) MUTITI 299 pri-ka-la-mutim „na brzinu ne{to pripremitiŒ id. zbunitiŒ. onesvestitiŒ. haos. zbunitiŒ Lika (Bjeleti} 1993:41). „napraviti ne{to kako bilo. Lebane (gra|a RSA) s-ka-la-mutim „na brzinu ne{to uraditiŒ Leskovac (Mitrovi}). Rovca (Bjeleti} 1993:41). s m u t w aŒ (RSA). nemira. skalamutwa: Ovo dana bila je nekakva skalamutwa po wine ku}e Kosovo (Elezovi})680 kalamutnica f. „pome{ati. ve} se samo upu}uje sa jednog oblika na drugi. sastavitiŒ Uskoci (Stani}) {a-mutiti impf. s m u t i t i ne{to za ~as za jeloŒ Timok (Dini} 1990) ka-la-mut m. . Kalamut prezime Bosna (RJA) kalamutka f. „zbrka. „slu|ivati nekogaŒ Lika (Bjeleti} 1993:41). Lajkovac (gra|a RSA). acc. tako|e bez zna~ewa. kalamutwa. kalamutka „id. o{amutiti „zaneti pamet.Œ Crna Reka (Markovi} 1986). fig. 2004) 680 U izvoru se ne daje zna~ewe imenice. „id.Œ Sokobawa (gra|a RSA) kalamutwa f. mete`. malko opitiŒ Crmnica. (RSA. „(nekome) udarati u glavu. œjako udaritiŒ Uskoci (Stani}). o{amutiti se „izgubiti svest. ometawe u radu.). o{am u ti ti Gola ( Ve~enaj/Lon~ari}). „mete`. neredŒ: Kalamut je vrdawe. onesvestiti seŒ id. (ibid. haosŒ. „dovesti nekoga u stawe omamqenosti. onesvestiti seŒ id. „dovesti u stawe nesvesticeŒ: Ide po put i leleje se. Bar (gra|a RSA). mutwa u kojoj se ne zna ni ko pije ni ko pla}a CG (RSA). kao i na kalamutnica (Beli} 1905:365). o{amutilo ga ne{to Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. œdovesti nekoga u stawe da ne mo`e zdravo rasu|ivati. pomeriti pamet nekomeŒ Svrqig. Zaplawe (RJA). Potkozarje (Dalmacija). Boka. Sarajevo. o{amutiti „onesvestiti.?) o-{a-mutiti pf. palamutiti „palamuditiŒ Herc. za{amutiti se „o{amutiti se. o{amutitiŒ.). inf. o{amuti 3. gubiti svestŒ Rovca (Bjeleti} 1993:41) za-{a-mutiti pf. sg. (ibid. gu`va. œzapawiti. nemir. œuno{ewe razdora. smetwaŒ Kwa`evac (RSA). „nered. CG (Vlaji}-Popovi} 1986:163) s-pa-la-mutiti pf. nesvestice. mete`. zaprepastiti. „prepreka pri obavqawu posla. skalamuti 3. spletkarewe.

sg. „koji je o{amu}en. œlu681 Nije jasno spadaju li ovamo {e-mutati „imati krive noge pa se na wima kao leqati u hoduŒ. i {emut. nesloguŒ. {amutno adv. „graja. Vinja 1989:33. 2004)681 è mutiti impf. {emutaqka „nadimak `enskom ~eqadetu iskrivqenih nogu. Rovca (Bjeleti} 1993:41). Mo`da su ovi oblici u vezi sa {emut „grana smrke ili somine. „o{amu}enŒ id. zava|atiŒ.300 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI o{amu}en adj. „me{atiŒ. „smutiti se. „o { a m u t i t iŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {a-la-mut m. nap. „o{amutiti (se). re~i detaqno v. œdovoditi u zabunu. {omuta „~eqade koje {omuta.Œ. pored osnovnog zna~ewa „jaramŒ. o{amu}en „za kratko izba~en iz svesne orijentacijeŒ Lajkovac (gra|a RSA) {amut m. 156. zbuwivatiŒ. o psl. zaprepa{}enŒ Uskoci (Stani}). zanesenŒ [umadija (gra|a RSA) za-{o-muti (se) 3. Loma 2002). „o{amu}enostŒ Timok (Dini} 1992). {emet „drvena brkqa~a (kratka motka s rogaqcima) kojom se po dnu mora hvata mre`a.Œ) Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). opiti seŒ Uskoci (Stani}) o{emu}en adj. kao i za {o-mutati „{uqati se oko ku}e kao tatŒ. gde se. (ibid. v. o{amut „omama.). up. œneuredno raditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). „pomutiti svestŒ [umadija (gra|a RSA). podbuwivati. iako je jedno od zna~ewa glagola mutiti i „uhoditi. izazivati razdor. „zbuwen. onesvestiti (se)Œ: Za{omutilo me ne{to u glavu — Za{omutilo mu se u glavu Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. wu{katiŒ (RSA). „koji je o{amu}en. tj. „gran~icaŒ. kojom iste`u sa dna mora vr{e ili kakvo u`eŒ id. smutit „id. (ibid. kome nije bistro u glavi. koji je malo zanesenŒ. onesvestiti. Skok III 386 s. œnespretno se nogama bacati u hoduŒ. {emut. „mre`a.). {emutno adv. Rovca (Bjeleti} 1993:41). œstvarati smutwu. koje se {uqa kao kradqivacŒ Krk (RJA). o{amu}enostŒ Split (Vidovi} 1990) {amutan adj. œudaritiŒ Uskoci (Stani}). kome zuji u glavi. ÅSSÀ 8:69. sg. vr{aŒ. . konop (kad se ne zna ta~no gde je)Œ. o-{a-matat „o{amutitiŒ (pored smutit. *xomotã / *xomotã (v. o{amutitiŒ. {emet. Ista dilema va`i i za oblike o-sa-matat. kome nije bistro u glaviŒ. Vinja III 211 s. o{alamuti 3. vika. {emetat „tra`iti {emutom po dnu mora mre`u. koje se leqa pri hoduŒ Makarska Krajina (RJA). „o{amu}enoŒ Timok (Dini} 1992) o-{a-la-mutiti se pf. zavrteti se u glaviŒ Banija (gra|a RSA). œprepiti se. rovaritiŒ.v.v. œbuniti. konop i sl. Imenica {emut mogla bi biti apofonska varijanta od homut < psl. galama. œtajno raditi {to nedozvoqeno. „o{amu}enoŒ Timok (Dini} 1992) o-{e-mutiti pf. smutqavinaŒ CG (RJA) {e-mutan adj. o{emutiti se „onesvestiti seŒ. „pomutiti pamet. odatle {emutat. o{emu}en „suludast u mislima. navode i za nas relevantna zna~ewa: „potpora za lozuŒ.

kara-) prefiksi sre}u se dosta ~esto. po~motac sa „zbuniti se.Œ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). uzrujati seŒ (l. Elemente bala. dijal. us-ha-muØiØâsà œuznemiriti se. zava|aweŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). smutit / smutit „o{amutitiŒ Bakarac i [krqevo ( Turina/[epi} ). pomutwaŒ. motã. koji je funkcionalno iterativ od *mesti.. cit. Primeri pokazuju da se i u kombinaciji sa prefiksom *~â. zbuwen. jednoslo`ni (ka-) ili dvoslo`ni (kala-. a u tvorbenom pogledu — izvedenica na -iti od *motã (ÅSSÀ 20:142–145). up. ~mucicâ „zbuwivati.v. dijal. rus. „zavaditiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). {e-mutiti. „mete`.(SEK I 246. pobrkatiŒ. œstvarawe nesigurnosti. *motân’a / *motânâ (id. pomutit (se) „id. gde je *~â. Knobloch 1969)682. pom u twa „mete`. „sva|a. œuhoditi. ESJS 8:498 s..tretiramo kao dvoslo`ne ekspresivne prefikse (o tome v.OSNOVE: 30) MUTITI 301 tati. smu}ivati seŒ (RSA) pomutiti se pf. 684 Mo`da i ho-muØaØâsà œbiti neodlu~an. „uzrujati se.). zava|atiŒ. œpodsticawe na zlo ogovarawemŒ. {o-mutiti. 683 To bi moglo ukazivati na wihovo eventualno druga~ije poreklo. sm u ta f. v. . zbrka. 150–151). sukobqavaweŒ. . ~muØiØâ „spletkariti. blr. up.. pomuta f. wu{katiŒ. *motiti (se). i Popowska-Taborska/Borys 1996:323). brkati se. Dvoslo`ni oblici imaju na po~etku ili eksplozivni suglasnik. tumaratiŒ. obmawivatiŒ < *~âmotiti.i kala. Autori se uglavnom sla`u da je u pi682 Govore}i o ovakvim prefiksima Knobloh samo konstatuje: „. biti u stalnom pokretuŒ.varijanta ekspresivnog prefiksa *~e. „uznemiriti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) · U osnovi svih oblika le`i glagol mutiti (se) < psl. neprijateqstvoŒ (Petleva 1996:32)684. smut m. Me|utim. 139–140). logi~no je o~ekivati pojavu i ostalih prefiksa ispred osnove mutiti.ostvaruju uglavnom ista zna~ewa. davati re~ i povla~iti jeŒ. *ka-mutiti683. zbuniti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). „smutwa. ka{. ~motac sa „kretati se. nered. ili grleni strujni suglasnikŒ (op. s obzirom na postojawe oblika {a-(la-)mutiti. U etimolo{koj literaturi ne postoji jedinstveno tuma~ewe oblika balamutiti < *balamotiti. 143). œlagatiŒ. mutiti se „postajati zbrkan. nemirŒ Uskoci (Stani}) smutiti pf.. Ovamo spada jo{ i rus. Svesni smo ~iwenice da oni predstavqaju izvesno odstupawe od modela. i *mota / *motã / *motâ (id. ~imuØiØâ œunositi razdor.c. jer ne raspola`emo potvrdama tipa *ba-mutiti. uznemirewaŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) uzmutiti se pf.

*balamotânãjâ). holo-muta (Machek 43).cc. kao i crnogorske potvrde. ali je sporno poreklo komponente bala-.v.v. zbuwujeŒ). *kolomotiti. ~ime bi se objasnilo i javqawe fonetskih varijanata kala. prema drugom.-h. Sáawski II 370–371 s. . up. nered.v. pro{iren ekspresivnim formantom -l. i s. primeri iz ~akavsko-kajkavskih govora (v. *balakati. koji dobro ~uvaju arhai~nu slovensku leksiku.v.). ESUM 2:347 s. fonetika i semantika ukazuju na autohtonost re~i. *balamotiti)686. kalamutiti.(ie. balamuta „zbuwenost. prema kome bala.v. onomatopeja srodna stind. kolobotati se. rmoutiti). glagol je slo`enica od *kolo i *motiti (ÅSSÀ 10:146 s. *balamotã (v.vv. kala-.v. Mahek smatra da je bala. balamuta „onaj koji dovodi u zabunu. neprilikaŒ) (Borys l. SP. i ÅSBM 1:288 s. ~e{.302 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI tawu slo`enica sa *-motiti u drugom delu. kao. ÅSSÀ l. predstavqaju dokaz da je isti glagol postojao i na ju`noslovenskom jezi~kom prostoru. Dugo se smatralo da je glagol balamutiti ograni~en iskqu~ivo na severnoslovensko podru~je.v. jezika ovo je jo{ jedan slu~aj ~akavsko-kajkavsko-crnogorske izoglose. glagol je slo`enica od *kalã i *motiti (Skok II 37 s. 688 Indikativno je da su lekseme koje su predmet na{eg istra`ivawa posvedo~ene upravo u ~akavskim. [to se ti~e glagola kalamutiti. Machek 513–514 s.v. balamuØ (gde se kao jedno od tuma~ewa navodi i Knoblohovo. balamuØ. nazivi vr{ioca radwe (npr. drugi — koren *ba. kajkavskim i crnogorskim govorima. *balbala-. predla`u se uglavnom dva tuma~ewa: prema prvom. 686 Autori SP isti~u da dijalekatski podaci.v. U okviru s. ÅSSÀ 1:146–147 s. Me|utim. Iznose}i nedostatke ova dva tuma~ewa. autori ÅSBM predla`u da se prvi deo slo`enice tretira kao ekspresivni formant./ kalo. ESUM 1:124 s. *bha-). nemir. kojoj odgovaraju kod severnih Slovena likovi *balamota. i *kolomotã / *kolomota.(SP 1:185–186 s.v. up. nezgoda. (ta)tulati688. *balamota / *balamotã. a ujedno da podse}a na sl~. mada s. Jedni u woj vide tvorevinu onomatopejskog karaktera (Fasmer I 113 s. *balamotiti685. *balaguriti. Borys 1989:16)687.c. uznemirenost. V. galama (I 545) pomiwe i ukr{tawe sa tur.predstavqa ekspresivni prefiks). v. 687 Bori{ pretpostavqa da lik balamotati (sa o < *o) govori o kajkavskom poreklu lekseme.). On kao leksi~ki ostatak tretira i deverbalnu imenicu balamuta. s. zabuna.v. Bezlaj II 58–59 s. iz mongolskog balamut (Sáawski I 26). sa kojima ga povezuje etimolo{ki zajedni~ka komponenta bala-.-h. gala-. odnosno prvobitni nazivi radwe (sl~. koáomat). Ima i tuma~ewa prema kojima je ~itava porodica re~i stranog porekla. areal. balamuØ./ kolo-. kalamuØâ. fhloj i pravilno uo~ava da se glagol balamutiti rimuje sa npr. kalaba.srodno sa gr.v. {to je prirodna pojava kad su u pitawu eks685 Autori smatraju da se glagol *balamotiti mo`e staviti u isti red sa *balagovati.

29). napomiwu}i da se tu svakako ne mo`e raditi o slu~ajnoj podudarnosti689. o{elomu ØiØâ œjako udariti po glavi. {o-. zatiqkuŒ. smatraju}i da je do zbli`avawa pomenutih re~i do{lo naknadno.pro{iren slogom sa likvidom la. Ova pomalo iskonstruisana semanti~ka slika prevazilazi se prihvatawem teze da su bala. naziva za jame i bare sa inicijalnim ka-. U oblicima (o){amutiti . kalamucicâ). Kragujevac (RSA) (v. kalaba{. o{emutiti . kalabaØina. na osnovu srp. ~iji se semanti~ki razvoj reflektuje i u oblicima sa prefiksima. Dakle. U obliku palamutiti izdvajamo dvoslo`ni ekspresivni element pala-691 (uz istu ogradu kao u slu~aju bala. priroda me|usobnog odnosa ova dva oblika tako|e nije razja{wena. ÅSSÀ s. Fasmer izvodi rus.(kao u bala-. o{alomuØiØâ œuzrujati. balabu{ka (deminutiv od balabuha) „zemi~ka ispe~ena i obarena u vodiŒ : kalabu{ka „vekna hlebaŒ (TolsØoè 1969:239.v. nap. govorom)Œ (odakle se sekundarno razvilo zna~ewe „mutiti ~istu voduŒ. o prenosu primarnog zna~ewa na moralnu sferu. v. dok je u obliku o{alamutiti se prefiks {a. smu{enŒ i muØiØâ (Fasmer IV 399). „sejati smutwuŒ. Ve}ina autora ukazuje na tvorbeni i semanti~ki paralelizam oblika balamutiti i kalamutiti. isprebijatiŒ (Marseni} 1986:53) : ispucati „izbiti. Truba~ov kritikuje ovakvo tuma~ewe. Po wemu. kalamuØnáè : balamuØnáè. . kod kalamutiti bi se radilo o obrnutom smeru semanti~kog razvoja. zna~ewa „obmawivatiŒ. balaban „vrsta pecivaŒ : kalaban „veliki hleb sli~an kravajuŒ. {alomuØ „smutqivacŒ od {aláè „{a{av. up. {e-. izlupatiŒ (RSA). pala-).ekspresivni formanti dodati na osnovu mutiti. dijal. unositi smutwu (re~ima. *balamotiti). U moskovskom praslovenskom re~niku.i kala-). is-pala-pucati „izudarati sabqom pqo{timice. i u svojstvu paralele navodi oblike tipa: kalamuØiØi : balamuØiØi. za ukr. Me|utim. pa-). premlatiti. kala-. kalabuha u zna~ewu „baraŒ. ispalampuvati „`estoko istu}i.i kala. kalaba~.OSNOVE: 30) MUTITI 303 presivna leksika i ekspresivni formanti (ÅSBM 4:123–125 s. tj. o{elomuØiØâsà œogrnuti se.v. prvobitno se na ~ovekov duhovni svet odnosilo samo balamutiti „mutiti. 691 Up. umotati se ne~imŒ. blr. isprebijatiŒ Kraqevo. „naru{avati mirŒ. balamuØiØi i kalamuØiØi ka`e se da su povezani tako {to drugi oblik predstavqa rimovano obrazovawe u odnosu na prvi (Sadnik/Aitzetmuler 125). is-pala-puvati. ba-. dijal. termine kalabanà. zamutiti. „izazivati nesuglasiceŒ. 690 Tako npr. istu}i. dok kalamutiti u svojoj prvoj komponenti sadr`i osnovu kal. izmlatiti.pa je wegovo primarno zna~ewe bilo „mutiti voduŒ (Truba~ev 1967:386). uznemiriti. Tolstoj konstatuje da postoji prili~no veliki broj ukr. uskome{atiŒ.690 Nama se ~ini da nije bez osnova posmatrati ih kao dve razli~ite realizacije istog tvorbenog modela — ekspresivni prefiks + osnova — jer se i tvorbeno i semanti~ki uklapaju u sistem takvih obrazovawa. za{omuti ispred osnove alterniraju prefiksi {a-. potvrde o{alamuti iz Crne Reke i rus. a{alamucecâ 689 Analiziraju}i ukr.

œbrbqati. obmawivatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988) ka-la-muditi impf.karakteristi~na su zna~ewa „unositi razdor. Tako|e je. izmi{qati izgovoreŒ Lika (Ajxanovi} 2002). koji se tuma~i kao lokalna modifikacija osnovnog *ob{alomotiti (id. palamudit „puno pri~ati. de~ije vriskeŒ. palamuditi „uveravati la`imaŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). definiciju zna~ewa ukr.-h. izmi{qatiŒ Bogova|a (gra|a RSA). Bjeleti} 1993:40–42. Za oblike sa kala.. „zatezati situacijuŒ. palamudit œpri~ati O ka{. pidburävaØiŒ (ESUM 3:541–542 s. muØiØi „k a l a m u t i t i. tru}atiŒ. vrdatiŒ Uskoci (Stani}) pa-la-muditi impf. o{amotac œoglupetiŒ i sl. bulaznitiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Up. pri ~emu svaki prefiks kao da se „specijalizovaoŒ za odre|eni segment toga spektra. œlagatiŒ (Andri}). potvrda).i -eti / -iti. œizgubiti svestŒ. rekonstruisan i oblik *ob{amotiti (i to samo na osnovu s. „obmawivatiŒ. -samotac. œobmawivatiŒ Kragujevac. a{alamucicca œo{amutiti se.(i pala-) prete`no realizuju zna~ewa „brbqatiŒ. ali uz rezervu.vezuje se zna~ewe „pomutiti se (u glavi). Kosovo. palamuditi „bez veze govoriti o ne~emuŒ Srebrenica. obavqati posao smutqivcaŒ.Œ Potkozarje (Dalmacija). obrazovan od ekspresivne slo`enice *salo-mot-. podvaqivati. „brbqaju}i prikrivati istinu. smutwuŒ. i ÅSSÀ 30:112 s. „raditi na brzinu i povr{noŒ. Detaqnije o svim pomenutim oblicima v. SEK IV 244–246 s.v. *balamotiti (ÅSSÀ 30:128–129). œne ostajati pri re~i. pritom izmi{qati i zavitlavati seŒ [umadija (Grkovi} 1982). „mutiti situacijuŒ Novi Sad. 693 Up. „pri~ati koje{taŒ. zbuniti seŒ. 129)692. palamuditi œid. *obãsmotiti. Tako se u oblicima sa bala. izmi{qatiŒ Unac (Jovi~i}). neistinito pri~ati. „zava|ati.304 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI œizbezumiti se od gu`ve. -MUDITI ba-la-mudit impf. *ob{alomotiti (se) / *ob{alomoteti. -samatac. strukturno bliske formacijama *bala-mot-.v. œlagati. 692 .). koje se tuma~i kao glagol na ob. mutiti. petqati. Sarajevo. œneozbiqno. trabuwati. Za oblike sa ({a)la. U oblicima sa prefiksima realizuju se zna~ewa iz semanti~kog spektra osnovnog glagola mutiti (se)693.v. palamuditi „mnogo pri~atiŒ Zorunovac (gra|a RSA). b a l a m u t i t i. zbuniti seŒ rekonstrui{e se psl. Beograd (Vlaji}-Popovi} 1986:163). œlagati. v. Herc. palamudit „govoriti gluposti.

inf. „o{amutiti nekoga (jakim udarcem i sl. œ`enska osoba koja izvla~i korist na prevaruŒ Lebane (gra|a RSA) palamudija. Skok II 475 s. brbqatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). pokositi i sl. Isto va`i i za oblik spalamuditi u zna~ewu „spaliti. uni{titiŒ. Andri}). palamudara œpalivatra. spalamudit „uraditi kako bilo. œdelimi~no uni{titiŒ. i on podle`e ekspresivizaciji u prefiksalnom delu. povr{noŒ Uskoci (Stani})695.Œ. vu}i za nosŒ Split (Vidovi} 1990). „ne{to uraditi (poorati. 698 Up. œnagristiŒ. sve potro{itiŒ Uskoci (Stani}). ne}e u svatove. „onaj ko pri~a prazne pri~e. acc.. dosadna pri~alica. œpovr{an. pa si do{ja po jo{ Lebane (gra|a RSA)694 o-pa-la-muditi / opalamuditi pf.Œ.OSNOVE: 30) MUTITI 305 gluposti. posva|ati kogaŒ Uskoci (Stani})697. „pri~awe onoga koji palamudiŒ [umadija (Grkovi} 1982).)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990). *moditi. za{amadi 3. palamuxija m.Œ. nagoreti. zamr{ena situacijaŒ Kladaw (Vlaji}-Popovi} 1986:163) za-{a-muditi pf. œsmutqivacŒ. palamudarka f. ÅSSÀ 20:123 s. la`eŒ Zorunovac (gra|a RSA) palamu|evina f. lagati. oma|ijatiŒ Zorunovac (RSA. brbqivacŒ Vlasotince (gra|a RSA). (Zlatkovi} 1988)698 Up. palamu|evina „zame{ateqstvo. nejasna. lupetati. }aknutŒ id. „op~initi ma|ijama. fig. na brzinuŒ: Ti nijesi ovo pokosio no si spalamudio teke da se ra~una e ko{eno — Spalamudi to kako bilo. palamudim 1. œmalo izgoreti. muditi2) ali. palitiŒ. opalamudim 1. „`ena koja mnogo pri~a.) kako bilo. 697 Up.v. palamuxija œonaj koji palamudiŒ Lika (Ajxanovi} 2002) palamudwa~a f. 696 Up. {e-medan „onaj koji ne govori jasnoŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). „varakati. iz istog izvora spalamidati œid. a to su: „oblizati. iz istog izvora oparamudim œid. obasuti vatromŒ. pej. {to je verovatno posledica uticaja na{eg glagola. iz istog izvora paramudim œid. sg. smu{en ~ovekŒ Unac (Jovi~i}). œsve pojesti. sagoreti. sg. œizgoreti dlaku na glavi ili nogama zaklanog bravaŒ — stoje u vezi sa glagolom muditi „`e}i. œizvla~iti korist na prevaru. mudati „svetlucati (o sve}i)Œ (RJA) (v. zakeraloŒ (Andri}). Ostala zna~ewa koja se u izvoru navode uz ovaj oblik. „o{amu}en. omamitiŒ: Spalamudili su ga momci z Grada i sve {to je ima da im je ka svoijema Zagara~ (]upi}i 1997) palamuda m. „opqa~katiŒ Leskovac (Mitrovi})696 s-pa-la-muditi pf. obmawujeŒ Kragujevac (Vlaji}-Popovi} 1986:163). oprqitiŒ. œbez argumenata ubediti (nekoga u ne{to).v. 694 695 . iskori{}avatiŒ: Malo si me ti mene palamudija. „zavaditi. za~arati. kako se iz primera vidi. za{amaden adj.?. „gwavator. sg.

i zamuditi „zakasnitiŒ.306 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI · Navedeni primeri pokazuju potpuni tvorbeni i semanti~ki paralelizam sa oblicima obrazovanim od glagola mutiti. namuditi (se) „naqutiti (se). navode}i kao pandan sln. naduriti (se)Œ. up. namudit se „namrgoditi seŒ Brusje (Dul~i}i 1985). koji Skok dovodi u vezu sa muditi „docniti. 700 Up. pomudno „polako. kaqatiŒ. izmaglicaŒ. ipak i ukr. Dalm.c. xomudni (sa prefiksom ho-. „mrak. Glagol muditi je praslovenski < *muditi (se) (ÅSSÀ 20:167–169. gubiti vreme. ali oni zbog svoje (neodgovaraju}e) semantike nisu mogli poslu`iti kao osnova za obrazovawe oblika sa prefiksima.Œ. *komo(u)diti. lewŒ Sesvete (Maresi} 1996). postati ohol. polumrakŒ. zamuditi „propustitiŒ Ozaq (Te`ak 1981). muden „sporŒ. *komuditi (id. muden. tromoŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). glagoli muditi se „qutiti seŒ Uskoci (Stani})699 i muditi „kasnitiŒ Virje (Herman 1973)700. „tmuran. tmuriti seŒ. U semanti~kom pogledu oblicima balamuditi. omesti. i ESJS 9:505–506 s. di}i glavu. koji je prava kontinuanta psl. iz istog izvora i namuditi (se) „naqutiti (se). dangubitiŒ. „tamaŒ. muditi. jasno — odakle muditi u osnovi. œduriti se. Po{to je re~ o lu`i~ko-poqsko-ka{upskoj izoglosi701. up. obestanŒ.v. Nije. kom’àduvaØi „uznemiravati. 701 Up.). œne{to slabo. Uostalom. „tmuranŒ. dodu{e. kasnitiŒ. sporo. mudljati „docnitiŒ (Skok II 475 s. zadr`avati. 702 Svi ka{. muditi se „`uriti seŒ. (RSA). œtumaratiŒ. fig.): mene se mudi „zakasni}uŒ Turopoqe ([ojat 1982). *ko- .v. namudit se „namrgoditi seŒ nego ka{. glagol muditi se „qutiti seŒ. 699 Up. ovla{ raditiŒ Uskoci (Stani}). kako se glagol komuditi smatra praslovenskim.> psl. istu semantiku imaju i stpoq. mudi se (samo bezli~no. {-mudati „id. up. zamuditi se „zadr`ati se. zamuditi „zadr`ati. sumoranŒ. naduriti (se)Œ.-h. Gorà~eva 1979:103)703. gubiti vreme itd. ostatiŒ. me|utim. zadr`avatiŒ. „i}i tamo-amo (obi~no kroz ku}u) ne svr{avaju}i gotovo nikakav posaoŒ. Zabele`eni su. i ka{. Ne{to bli`e zna~ewe ima glagol mudati „muvati se bez ciqaŒ Ka~er (gra|a RSA). tako|e i ka{.. muÖec „odugovla~iti. komuÖec sa (SEK III 67. muditi se „`uriti seŒ. tako|e se ukazuje na ovu nepodudarnost zna~ewa). œu~initi da neko postane ohol. zakasnitiŒ. 10:178–179). up. i kako se u ÅSSÀ s. a koje ujedno ukazuje na postojawe psl. On se ekspresivizuje dodavawem prefiksa ko. mudqav „spor. muditi1). muditi „oduzimati (kome) vreme.v. sg. Stoga nam se ~ini da im je po svojoj semantici bli`i pomenuti s. za koje se pretpostavqa da je mo`da u vezi sa psl. *muditi (u SEK l. „magla. i Popowska-Taborska/Borys 1996:313–314)702. potvrde: „prqati. u 3.Œ. *komediti s drugim stepenom vokalizma (ESUM 2:546). (ibid. smetati koga. mudno „sporoŒ id. obestan. nema jedinstvene etimologije). v. kalamuditi i palamuditi najbli`e stoji glagol mudlati „zavaravati nekoga obe}awimaŒ Siw. primeri imaju zna~ewa iz jednog semanti~kog kruga: „(na)obla~iti seŒ.

mra~iti. besposli~arŒ [abac (gra|a ERSJ). kao wihov izvor treba pretpostaviti csl. a ta-minda „odgoditi. *musa). Na psl. odgovaraju}e imenice sa zna~ewem œbudala. odlo`itiŒ. ve} da ovu izmewenu varijantu primarnog mutiti treba posmatrati tako|e kao rezultat kontaminacije sa mudo „testisŒ. navode i ka{. tako|e i ka{.OSNOVE: 30) MUTITI 307 Nama se ipak ~ini da je glagolu mudlati „zavaravati nekoga obe}awimaŒ bli`i pomenuti glagol mu dati „muvati seŒ. I ma kakva bila krajwa etimologija ovih leksema (za sada nepoznata). Slavia Occidentalis XVIII 264–265). one kao da su pretrpele uticaj imenice mudo „testisŒ705. Takvo tuma~ewe ve} je predlo`eno za glagol palamuditi (v. a-pra-mindi „biti. 704 Up. i ko-ro-mud m. muditi2). Smatramo da u oblicima balamuditi. pored odgovaraju}ih lu`i~kih. méditi.(v. **muditi II „tmuriti.i glagola *muditi (pri ~emu se u odrednici. ~ije se zna~ewe obja{wava kao rezultat semanti~kog pomaka œonaj koji gubi vreme. tako|e i rum. glupan.Œ. ukr.v. Zanimqivo je da je u rumunskom upotrebqen prefiks ta-. npr. tromoŒ > œ~ovek koji sporo misli. ima i metafori~ko zna~ewe „globiti. kalamuditi i palamuditi ne treba tra`iti neku drugu. baèmud. up. glagol (poreklom od nekog jo{ nepotvr|enog psl.vv. dok mi komponentu pala. œlen{tina. . odugovla~i. ÅSSÀ s. *golomodã. (RSGV).-h. „obe{ewak. 705 Dodu{e. S obzirom na nazal u rumunskim potvrdama. prïméditi (up. medlennáè (ESUM 1:117)./ *mun/ *mur. *mura. Nama se ~ini da se navedeni s. glupanŒ dovode se u vezu sa glagolom *muditi. koje se tuma~i kao slo`eno obrazovawe od osnova glagola baàØi „vra~aØiŒ i starog ørideva mudânái „søorŒ u vezi sa rus. *muniti (se). planu up. npr. palitiŒ koji. potro{iti / provesti (vreme). 703 Up. omod œid. *mulã / *mulâ. deratiŒ (tako Skok II 475 s. odlo`itiŒ prema a-pre-minda. prïmouditi (Mladenova 1993:14). mangupŒ CG (RSA)704. o tome v. koje se dovodi u vezu sa csl. prqatiŒ) svojom semantikom uklapa u psl. Ovo je jo{ jedan primer alternirawa ekspresivnih prefiksa ispred iste osnove. muditi on tuma~i kao spoj prefiksa ko. iskori{}avatiŒ. ravni. œvetropirŒ Vojv. posebnu osnovu muditi. dok se u ka{upskom i lu`i~kom javqa ko-. potvrde sa druga~ijim (gorepomenutim) zna~ewima). Sáawski. koje se dovodi u vezu sa *modo / *modã „testiculusŒ (ÅSSÀ 6:212). sve radi sporo. problem ishodi{nog glagola treba re{avati na psl. Vlaji}-Popovi} 1986:165)706. Oblici palamudim œizvla~iti korist na prevaru. opalamudim „opqa~katiŒ mo`da su razvili svoja zna~ewa pod uticajem glagola muditi „`e}i. pored osnovnog. csl. tako|e i lelemud m. niz *mul.smatramo samostalnim prefiksalnim elementom. oka~ewak. 706 Autorka oblik palamuditi izvodi od balamutiti (sa promenom b > p i t > d). tupanŒ (SEK III 365–366). up.

up. navode prema osnovama. dakle. Oni stoje u vezi sa glagolom ~epati. ~epiti „lomiti. osnova *-periti. 708 ^akavska imenica ~eper „vrsta insektaŒ tuma~i se kao denominal od *~eperiti u zna~ewu „hvatati. œpraviti se va`anŒ (Bernar 1982:332–333). gorditi seŒ Uskoci (Stani}). raskre~ivati nogeŒ. Glagoli se. ~u~ati raskre~enih noguŒ Ozaq (Te`ak 1981). biti uobra`en. imati nekakav izve{ta~en stavŒ Kosovo (Elezovi}). *~epiti < ie. pri{iti mnogo raznih komada tkanine na neki deo ode}eŒ. „peti se visoko. „koji se pravi va`an. praviti se va`an. (sa sufiksom -ur. ra{~eperiti „ra{iriti. Materijal je prezentiran u skladu sa koncepcijom usvojenom u ovom radu. ra{~eperitiŒ Uskoci (Stani}). *-puriti. i i{~epati „izlomitiŒ Vrgada (Juri{i}). uz komentar pojedinih navedenih oblika. ~epatiŒ (v. tako|e i ~epit se „bekeqiti se. ra{~eperiti se „ra{iriti se.) na-~e-periti pf. kidatiŒ (< psl. Piva (Gagovi} 2004). „dr`ati se osiono. po{to se radi o vrlo homogenoj i slo`enoj porodici re~i. na kraju poglavqa sledi op{ti osvrt na wen dosada{wi tretman u etimolo{koj literaturi. *~epati. ~epiti se „rastavqati nogeŒ.v. noge ili {to drugo jedan od drugogaŒ Uskoci (Stani}). a ne zna ni{ta. „zaokupiti se kojekakvim poslovima. naduvenŒ Zagara~ (]upi}i 1997). ra{~epiti „v.308 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 31) PERITI 31) PERITI707 ~e-periti se impf. razma}i seŒ: Ra{~eperijo se kao vrana na dva koca Uskoci (Stani}). razmaknuti prste. ~eperiti se „sede}i {iriti noge u kolenima. „ispentrati seŒ id. ko~operan (o sitnoj odrasloj osobi)Œ: Nikola bqe{e ~eperan. sa jo{ neutvr|enom kona~nom etimologijom. na~epen pej. biti uposlen na vi{e stranaŒ Piva (Gagovi} 2004) — ne spadaju ovamo. ko~operan. 709 Formalno identi~ni. na~eperiti se „~vrsto se prihvatiti ne~eg. Me|utim. SP 2:143 s. u{~epati se „stalno i}i tamo-amo. *~eperã 2. isticati se svojim dr`awem. prionuti za ne{toŒ Istra (RSA). „staviti. *skep-). *-pyriti. uzvrteti seŒ . ra{~eperiti se „raskora~iti seŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). ~epiti „~u~atiŒ. ~eperit se „praviti se sna`nijim i va`nijim nego {to jeste. raskora~iti se. pentrati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) i{-~e-perit se pf. {epuriti seŒ: Sve se ~eperi. (ibid. „razmetati se. mali ali ka vatra `iva Zagara~ (]upi}i 1997)709 707 U ovom poglavqu razmatraju se kontinuante psl. koliko ni svaka tuka Piva (Gagovi} 2004). kriviti usta. Detaqna analiza razmatrane leksi~ke porodice izneta je u: Bjeleti} 2000. ali semanti~ki razli~iti oblici: ~eperiti „{iriti (o nogama)Œ.).umesto -er-) ra{~epuriti se „nepristojno sedeti. na~eperiti se „nakostre{iti seŒ: ~eper je vrst insekta kod doma}eg blaga I` (Kuli{i} 1979:93)708 ~e-peran adj. „svojeglavŒ Pirot (Zlatkovi} 1990).

{epati.v. œpraviti se va`anŒ Vasojevi}i (Bori~i}) za-ko-~o-periti se pf. up. {epesati. *~epati. poneti se va`no.OSNOVE: 31) PERITI 309 }e-peran adj. uzneti seŒ id. {epuriti se. O ovim glagolima v. œprkositi. ista}i (se). praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})710 ko-~e-periti (se) impf. ko~operiti seŒ (RSA). „to~itiŒ Ozaq (Te`ak 1981). uobraziti se (o vi{e wih). za{eperit „naglo oti}i. ponositi se. razmetati se. razmetati seŒ. „dr`ati se samosvesno. œid. (RSGV). {eperiti pej. joguniti seŒ (RSA). œizdvojiti se od celine i {tr~atiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) na-ko-~o-periti se pf. spretanŒ: ]eperni su oni svi. ko~operit se „isticati se (o predmetima). Berneker 143 s. ~epa. „dr`ati se oholo. Ma~va (gra|a ERSJ). usprotiviti seŒ Potkozarje (Dalmacija). hvalisavo se pona{ati. (ibid. oholiti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). 141–143 s. uobra`avati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). œuko~en. „stati. u{togqen. Vojv. osiono.) Uskoci (Stani}). ~epã. biti uobra`enŒ Uskoci (Stani}). œispoqavati nezadovoqstvo. isticati se svojim dr`awem. {tr~atiŒ. ko~eperiti se „praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})711 ko-~o-periti se impf. va`an.v. praviti se va`nim. Skok I 307–308 s. Bjeleti} 2000. praviti se va`an. napraviti se va`anŒ (RSA) is-ko-~o-periti se pf. „po~eti se ko~operiti. iz istog izvora ko~eriti se „praviti se va`anŒ (v. narogu{iti seŒ (RSA). nadvisivati okolinu. namestiti se ko~opernoŒ (RSA). „zauzeti ko~operan. SP 2:140 s. „otresit. okretanŒ. uobra`eno. . 711 Up. nakoko}en..v. *~eperiti. œveseo. „nakostre{iti se. -keriti). ko~operit se „busati se u prsa. 710 Nije sigurno da ovamo spadaju oblici {eperiti „mo`da isto {to {eper}atiŒ Lika (RJA). nadmeno. Bernar 1982:332–333. nadmen stav. uobra`enŒ: Cio je nekako }eperan. {eper’t „krivudati u hoduŒ. za sva{to ih je da bog. „v. nepokornost. „ispre~iti seŒ Uskoci (Stani}).v. œko~operanŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) {e-periti impf. Varbot 1998:227–228. ka da be` wega nema momka Zagara~ (]upi}i 1997). „biti ko~operan.Œ. u ku}u. onako. gorditi se. isko~operit (se) „id. otputiti se. otperjatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). pona{ati se nabusito. nako~operit (se) „napadno (se) namestiti. uobraziti (se)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) po-ko-~o-perit se pf.

„onaj koji voli da se isti~e pomodnim obla~ewem. ko~operanŒ: Bit }e dite ko~iperno ko `abica — Dite to nije bilo ko~iperno.Œ. juna~i. `ustro. ka}iperno. `ivahan. samosvestan. (RSA) . nadmen. nadmen. ka}iriper u zagonetci (RSA) ki-}i-perka f. œlakomislen. va`no. œkoji se dr`i gordo. brzŒ. vetropirastŒ. „na ka}iperski na~in. ka}iperka „pomodarka. osion. Uskoci (Stani}). ~ioŒ. „ude{avati se. „`ivahan. ki}iperski adv. napredanŒ: Ma boqe sam znao da mislim ondar. vetropirŒ (RSA). œ`ena lakog morala. Segedin (gra|a ERSJ). razmetqivŒ. „v. okretan. œkitwastŒ.Œ (RSA) ko-~o-peran adj. ka}iperka~a „pomodarka. okretan. ka}iperast „id. gorditi seŒ Vrawe (RSA acc. (RSGV) ko-sto-periti se impf. `ivo. „v. œlakomislena. nepristojnog pona{awa. vetropirasta. nestalna `enaŒ. hvalisavacŒ Mali Po`arevac. (Vuk). ka}ipor. ko~operka f. fig. izaziva~ki. inf. ki}ewem. ~io i to pokazuje svojim dr`awem (o starijim osobama)Œ. razmetqivac. „koji se ko~operi. „onaj koji se ko~operi. otmen. razmetqivoŒ (RSA) ko-~i-peran adj. gizdavoŒ. gizdavŒ. {epure}i se. (RSGV).. ko~opere}i se. gizdati seŒ Komarnica (RSA) na-ka-}i-periti (se) pf. ki}ewem. Tupi`nica. nako~opereno adv. „sve~ano se odenuti. œkoji ostavqa utisak ko~operewa. ka}ipera f. „id. `ivahan. ki}iperstvo n. kico{. razmetqivoŒ. gizdavŒ (RSA). kin|urewem. „koji se isti~e pomodarstvom.310 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-~o-per m. œlakomislen. razmetqivŒ Vojv. nego luwavo i sluzavo ko lu~ewe Otok (RSA) o~-ko-peran adj. {epuri. „koji se izdvaja od ostalih.. kin|uriti se. œkoji je krepak. ka}iperski adv. namigu{aŒ (RSA). ka}iperkaŒ Leva~. ka}ipera~ki „ka}iperno. œko~operiti seŒ Vojv. kako sam ja bio o~koperan Draga~evo (\ukanovi} 1995) ku-~u-periti se impf. razme}e. nestalan. pomodar. ko~operast „gizdavŒ (RSA) ko~operno. nakin|uriti seŒ Uskoci (Stani}) ka-}i-per m. ko~operan œgord. œoholŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „nakin|uriti (se)Œ (RSA) u-ka-}i-periti se pf. gizdavicaŒ Du~alovi}i (RSA) ka-}i-peran adj. gizdavicaŒ. gizdavacŒ.?) ?ka-}i-periti se impf. „ko~operiti se. nestalan ~ovek. „na ko~operan na~in.

œpodesan. B. œpodizati. nadi}i se pru`aju}i se u visinuŒ (RSA). name{tati se kao ciqŒ.Œ Zagara~ (]upi}i 1997)712 zaperiti pf. Na osnovu primera reklo bi se da zna~ewe nije dobro definisano. œpostaviti kao metuŒ. ukra{avatiŒ. (usmeno M. „ni{aniti. periti „pomicati. naperiti se „uspraviti se. „staviti. naper’t se „uputiti seŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). izdi}i seŒ (RSA) naperiti pf. œpostavqati metuŒ. „v. œkoji izuzetno precizno radi svoj posaoŒ Sanski Most (gra|a ERSJ). ‹ se „stati. kititi. odlu~itiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). œzauzeti neprirodno. œnaumiti. (is)pentrati se (i na taj na~in posta(ja)ti vidqiv) kao kakva metaŒ. na-ce-periti „staviti ne{to na vidno mesto (tako da smeta drugima)Œ: [to si to tu naceperio? Herc.OSNOVE: 31) PERITI 311 ka-~i-periti se „v. œdoterati se. œuredan. mo`da pre: „pomaqati seŒ. nakaniti. lepo obu~enŒ. ta~anŒ Unac (Jovi~i}). nametati seŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) è periti impf.). „ko~operiti se. ka}iperkaŒ (RSA) }i-li-perka f. „viritiŒ? 713 Up. periti se „stavqati samog sebe za metuŒ Uskoci (Stani}). usmeriti. istureno mestoŒ CG. „lakomislena. ugla|en. nadi}i. doteran. sre|enŒ id. œdoteran. odgovaraju}i. zaperiti se „popeti se. œzgodan. pomeratiŒ. (ibid. prikladan. ka}iperiti seŒ. pa neka je prazna Piva (Gagovi} 2004). œbogatŒ Potkozarje (Dalmacija). œude{avati. ka-~i-perka f. popeti se na istureno mestoŒ. „(is)peti se. impf. nepromi{qena `enska osobaŒ Piva (Gagovi} 2004) ?u{-}u-perit(i) se pf. ro-per(~)i se 3. pri~vrstiti na istureno mestoŒ. doteranŒ. „staviti. stati na istureno mestoŒ. postavqati se na istaknuto mesto. postaviti na visoko. perit se (im)pf. „onaj koji misli da je va`an. pode{avatiŒ Unac (Jovi~i}) 712 Up. vredanŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) ?re-per(~)i se. uzdi}i se. œname{tati. upravqati ne{to na nekogaŒ: Ne peri pu{ku na qude. perit se „zbivati se. upravitiŒ. podi}iŒ713. „dovesti u uspravan polo`aj. sg. naperati impf. srediti seŒ Kqu~ (gra|a ERSJ) u{-}u-peran adj. uspraviti. upadqivo dr`aweŒ CG (RSA) isperiti / isperiti pf.). œstati na ni{an. œpru`iti se u visinu. . naperiti „uperiti. doga|ati seŒ: On i sam ne zna kaj se iz weg peri Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). pobadatiŒ. perat se „id.

uperati impf. izgraditiŒ. a kad ne rodi.312 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI naperica f. onda je r|ica Piva (Gagovi} 2004) poperiti pf.. bogatŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). prilikaŒ. namestitiŒ Unac (Jovi~i}). œpobosti. za koje tako|e smatra da se razvilo iz „nabadati. „~initi perje ne~emuŒ > œnabadati ne{to na ne{toŒ (Skok III 641–642 s. sa homonimnim periti „upravqati. œsagraditi.v. prikladanŒ. œpodesiti.v. Odatle je. uperi se 3. uperit se „uputiti seŒ: Kamo si se uperil? Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). ispravan. pogodan. „ispravan. Skok navodi jo{ i zna~ewe „u potaji raditiŒ. œzapovedati. periti kapu „kititiŒ. ure|enŒ. œspretan. sg. œprislonitiŒ. œo{triti pred714 Skok je u ovoj odrednici pome{ao glagol periti „snabdevati perima. œupravqati. odre|ivati pravacŒ. „usmeriti se ka nekome i uporno ga kiwiti i poni`avatiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). nabostiŒ. uperiti œid. po wemu. denominal od pero. œo{triti raonik na raluŒ. œodlu~ivati. Isto krajwe re{ewe nudi se i u BER-u za glagol øerà „{iriti (ruke)Œ. œume{an. œpobosti se. le{nike na jabuku za bo`i}ni ukras ili dar pomo}u drvceta koje se zabada u jabuku i orahe. œvredan. usmeritiŒ. Tuma~e}i glagol periti. sposoban. uperan œpodesaan. poperiti se „poma}i se. upodobqavati peru i sl. podesanŒ Potkozarje (Dalmacija). uperiti „upraviti ne{to u ne{toŒ Uskoci (Stani}). podi}iŒ: Poperijo ~ardak nasred Sirovca. usmeravatiŒ = prijeti < *perti „prodirati. tj. Semantiku glagola periti kao faktitiva na -iti Skok izvodi od pero. *periti (se). nametnutiŒ Unac (Jovi~i}) uperiti pf. pouzdanŒ Unac (Jovi~i}) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol periti (se) < psl. ve{tŒ Kqu~ (gra|a ERSJ). zatim periti mlinsko kolo. uputiti. Skok III 42 s. postaviti. pomeritiŒ. øerà se „praviti se va`anŒ < psl. on ti je prava naperica. œzgoda. probadatiŒ (up. Skok isti~e da je wegovo osnovno zna~ewe sadr`ano u folklornom izrazu periti orahe. -prijeti). œutrpati. œusmeriti pogled na nekogŒ. vr{iti uticajŒ Unac (Jovi~i}) upera f. radan. pero)714. spreman. {iriti (perje)Œ. œpravilan. œpokazati prstomŒ. *periti (se) „pokrivati se perjem. razumqiv daqi razvitak zna~ewa u „ni{anitiŒ. postaviti se u uspravan polo`ajŒ Uskoci (Stani}) priperiti pf. œnamestiti. pomeriti seŒ. urediti da bude dobroŒ Kulen Vakuf (gra|a ERSJ). . „poma}i. œupornostŒ Unac (Jovi~i}) uperan adj. rukovoditiŒ.Œ. „onaj koji se zbog kakvog uspeha napravi va`nimŒ: Kad mu dobro rodi godina.

. ali se rekonstruisani psl. 2004). 715 Zna~ewe „o{tritiŒ pre bi se odnosilo na glagol *perti (v. 210–211). naperiti „probostiŒ. dok se ostali oblici i zna~ewa preklapaju sa onima koji su navedeni s. glagol. p r o b o s t iŒ. rasporiti povr{inu ne~ega (obi~no ko`e na telu) kakvim o{trim. 717 Ovo se.itd. kontinuante psl. *per(H). na-~e-pari se 3. up. „po~eti parati. vperiti „prodreti. is-ca-porati. Piva. BiH. Skok III 11–12 s. ko-sto. sg. uperitiŒ pripadaju gnezdu *perti. prodiratiŒ tako|e privla~e ekspresivne prefikse. zbog e-vokalizma. œnapujdatiŒ. poriti. na~parit se „nabosti se na ~ p a r. i na-poriti „rase}i. up. smatra denominalom (Bezlaj III 26). Piva : na-poriti se „rase}i se.„prevesti. ko-. odnosi i na s. œnapetiŒ. malo zaporiti. izgleda da je ovde do{lo do me{awa sa kontinuantama psl. na~aporiti seŒ V. *periti < ie. i`yikqatiŒ Lika (RSA. P~elice (RSA). To bi. vperiti pogled (Varbot 1984:23)717. nabosti se na neki o{tar predmetŒ Crkvi~ko Poqe. o~i) i sln. npr. na-~a-poriti „n a b o s t i . nadimati. paoke u to~akŒ. *por’o „discindere. Uostalom. prodretiŒ.-h. Slovena~ki glagol periti „umetati zupce u grabuqe. RJA). S obzirom na zna~ewe „rase}i se.-h. sa semanti~kim pomakom „probijatiŒ > „rastiŒ (up.v. upiratiŒ716. „nabosti se na o{tar odlomak drveta ili veliki trnŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V.v.OSNOVE: 31) PERITI 313 metŒ. *porti. rasporiti se. . provalitiŒ izvodi se od psl. uperiti. O~igledno je da je u slovenskim jezicima do{lo do me{awa kontinuanata psl. *pâroŒ i upu}uje se na odrednicu *naperti. *naperiti od zna~ewa koja nas interesuju navodi samo sln. usmeriti. *naperti (id..v. zna~ilo da svi oblici sa zna~ewem „upraviti. n a b o s t i se na ne{to o{troŒ Nik{i}. u ÅSSÀ 22:210 s. narogu{iti seŒ. glagola *perti / *porti (*periti / *poriti) „probadati. posvedo~eno za oblik bez prefiksa. *perti. zagrepstiŒ Crkvi~ko Poqe. Varbot 1979:23–25). uperiti pogled. Varbot ~ak prime}uje da glagoli gnezda *perti ispoqavaju specifi~an semanti~ki razvitak u rus. Me{awe leksi~kih gnezda glagola *periti i *perti zapa`a se ve} na praslovenskom nivou. izrazu vøeriØâ vzglàd (vzor. rasporiti seŒ. koje se smatra izvedenicom od *pero (BER 5:184–185)715. ~ekiwe u dretvu. klati prvobitno „bostiŒ > klica). prodirati. 716 S. Tako se. nadizatiŒ (< *pero) i *perti „probadati. naperiti „kostre{itiŒ. {e-. na-~e-pariti se „v. glagola *periti „{iriti perje. u obliku sa -pariti do{lo je do iterativnog du`ewa o > a. ko-~o-. is-ci-pariti „brzo izrasti. Ispred osnove -periti alterniraju prefiksi ~e-. prethodnu na- pomenu). na~aporiti se „nataknuti se. okrqakŒ Kosovo (Elezovi}). Ovamo mo`da i is-ca-pariti. dissecareŒ (up. naperiti se „nakostre{iti se. na~porit se. rekonstruisani glagol *naperiti tuma~i se lakonski: „Korelativno sa *periti. {iqatim predmetom. zaparatiŒ id. naravno. dakle.

314

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

O oblicima ~eperiti, {eperiti v. komentar na kraju poglavqa. Glagol ko~operiti se prvi pomiwe Malinovski, svrstavaju}i ga (zajedno sa pridevom ko~operan) me|u slovenske lekseme u kojima se izdvaja prefiks ko- i dovode}i ga u vezu sa poq. czupurny „`ustar, naprasitŒ, rus. ~eøornáè, ~oøornáè „sitni~av, pedantanŒ, œusiqen, naduven, oholŒ (Malinowski 1899:118–119). Fasmer osporava tezu Malinovskog o povezanosti rus. ~oøornáè sa s.-h. ko~operan, iako sam ne nudi etimolo{ko re{ewe za ruske primere (Fasmer IV:372–373)718. [ic u obliku ko~operan izdvaja prefiks ko-, porede}i ovaj pridev sa istozna~nim ~eperan (Schutz 1965:323)719. Moskov uvr{}uje oblike ko~operiti, ko~operan u grupu s.-h. leksema sa prefiksom ko- (Moskov 1981:93). Kope~ni prenosi Vukovu konstataciju da je pridev ko~operan varijanta od ~eperan i dovodi ga u vezu sa ~e{. ~epyrit se, sln. ~eperiti se, ~opiriti se, {opiriti itd. (Kope~ny 1983:27, 36). Skok pak tuma~i glagol ko~operiti se kao slo`eni denominal, obrazovan od sintagme „ko~iti perjeŒ (Skok I 333–334 s.v. ~ okanj )720. Na specifi~nost wegove tvorbe skrenuo je pa`wu [arifulin, navode}i ga kao primer u kojem se ispoqava jedna od osobina ekspresivnih prefiksa — wihovo varirawe i naslojavawe ispred iste osnove ([arifullin 1982:119). Glagol se, dakle, tvorbeno mo`e razlo`iti na ko-~o-(/ ~e- / ~i-)-periti721. Kod wega je do{lo do naslojavawa („aglutinacijeŒ) prefiksa ko-, ~o- (< ~e-), up. o-ko-peran „~vrst, zdravŒ Orahovica (Skok II 149 s.v. koporati), bug. ~o-øerà se. Ovo nije usamqena pojava. Ispred iste osnove, u istom zna~ewu, mogu}a je i druga kombinacija prefiksa, up. ko-sto-periti se, bug. kosØoøerà se
718 Truba~ov dopuwava Fasmerovu odrednicu obja{wewem R. Jakobsona, koji smatra da su ovi oblici povezani sa ~eøec (Jakobson 1971:647), ali sam ne iskqu~uje mogu}nost da se radi o tvorevini sa prefiksom ~e-, povezanoj sa ras-Øo-øáriØâ i sl., v. daqe. 719 [ic verovatno (mada to ne nagla{ava, za razliku od Kope~nog koji eksplicitno ka`e „po VukuŒ) samo prenosi podatke iz Vukovog Rje~nika, u kojem su pridevi ko~operan i ~eperan me|usobno upu}eni jedan na drugi. 720 Dodu{e, on tu pomiwe i glagol ko~iti se „oholiti seŒ (Vuk), koji bi mogao poslu`iti kao semanti~ki pandan i uzorak; up. i primer iz RSA: ko~iti se „dr`ati se nadmeno, razmetqivo, uko~eno, praviti se va`an, ko~operiti se, {epuriti seŒ. 721 S obzirom na ~iwenicu da su u s.-h. jeziku potvr|eni oblici sa prefiksom ~e- (ali ne i ~o-), dodatim na osnovu per-, up. ~eperiti se, ~eperan, primarnim mo`emo smatrati oblik ko-~e-periti se . Mnogo rasprostrawenija varijanta ko-~o-periti se nastala je verovatno prelaskom ~e- > ~o-, radi izjedna~avawa sa vokalom prefiksa ko-.

OSNOVE: 31) PERITI

315

„id.Œ (BER 2:662 s.v. kosØ1)722. Da je u pitawu prefiksalna tvorevina „aglutinativnogŒ tipa dokazuje rus. ko-sØo-øá`iØâsà „oholiti seŒ ørema ka-øá`iØâsà „{epuriti se, praviti se va`anŒ, na-Øo-øá`iØâ „nadutiŒ, œnagizdati, na-Øo-øá`iØâsà „nagizdati se, lepo se obu}iŒ (PeØleva 1986:201), ~e-øá`iØâsà „doterivati seŒ, œhvaliti se, praviti se va`anŒ (ÅSSÀ 4:58 s.v. *~epy`iti se)723. Nije sigurno da oblik ka}iperiti, wegove izvedenice i varijante (ka-~i-periti se, ki-}i-perka, }i-li-perka) pripadaju razmatranoj leksi~koj porodici. U pogledu semantike nema zna~ajnijih prepreka wihovom ukqu~ivawu u ovu porodicu, mada su se oni specijalizovali iskqu~ivo za jedno od wenih zna~ewa — „kin|uriti se, gizdati seŒ (sa daqim pomakom: „kico{, gizdavacŒ > „lakomislen, nestalan ~ovek, vetropirŒ). Me|utim, u formalnom pogledu problem predstavqa inicijalni element ka}i- (ka~i-, ki}i-, }ili-), koji te{ko da bi se mogao protuma~iti kao spoj ekspresivnih prefiksa, uprkos upadqivoj fonetskoj sli~nosti sa, npr., ko~operiti. Skok tuma~i imenicu ka}iperka kao imperativnu slo`enicu od *ka}iti se = ka}uniti se „kititi seŒ CG (Vuk) i pero. Po wemu, glagol je denominal od ka}un „biqka orchisŒ (Skok II 11–12 s.v. ka}ipera). Skokovo tuma~ewe nije uverqivo, ve} i stoga {to je re~ izvedena od neposvedo~enog glagolskog oblika. U semanti~kom pogledu ovamo svakako spada i glagol u{}uperit(i) se œdoterati se, srediti seŒ. Oblik reper~i se (roper~i se) mogao bi se dvojako tuma~iti: ili kao prefiksalna tvorevina, ili kao sufiksalna izvedenica. U prvom slu~aju, wegova tvorbena podela bila bi: re-per~i se, up. bug. øer~a se „ko~operiti se, praviti se va`anŒ (BER 5:183); kao tvorbenu paralelu up. re-be~e se, re-pe~iti se, pri ~emu je oblik reper~i se mogao nastati na analogan na~in kao i dva pomenuta oblika (v. be~iti, pe~iti). U drugom slu~aju, tvorbeno ra{~lawavawe ovog glagola bilo bi: rep-er-~i se, up. rep~i se 3. sg. „siliti se, prsiti seŒ Crna Reka (Markovi} 1993), „braniti se bez ~iwenica, galamomŒ Pirot (Zlatkovi} 1990), (iz)rep~im se 1. sg. „(iz)rebriti seŒ
Re~ je samo navedena kao izvedenica ili slo`enica od kost, bez obja{wewa. I pred drugim osnovama dolazi do naslojavawa prefiksa, up. na-ko-tu-mr a ~iti se „naobla~iti se, namra~iti se, smrknuti se (o nebu)Œ : na-ku-mra~iti se „id.Œ, na-tu-mra~iti se „natmuriti se, namrgoditi se, smra~iti se, smrknuti se; naqutiti seŒ (v. mra~iti (se)), rus. ko-~e-vrà`iØâsà „joguniti se; prenemagati seŒ (Fasmer II 357), rus. ~u-ka-reznuØâ „udariti, ispitiŒ (id. IV 380) itd.
722 723

316

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

Timok (Stanojevi} 1927), repiti se „praviti se va`anŒ Pro{}ewe (Vuji~i})724. Izrazitu varijantnost pokazuju pridevski oblici: ~eperan, }eperan, ko~operan, ko~iperan, o~koperan, u{}uperan, ka}iperan. I dok su ~eperan725, ko~operan (sa fonetskom varijantom ko~iperan726) i ka}iperan regularno izvedeni od svojih osnovnih glagola, ostali pomenuti oblici nemaju sasvim jasnu etimologiju. Kod prideva }eperan „`ivahan, okretanŒ Skok izdvaja osnovu }ep-, pro{irenu sufiksom -er-, ali ne zna kako se osnova u toj re~i odnosi prema onomatopeji }ep-, iz koje izvodi naslovnu re~ odrednice i wene izvedenice (Skok I 353 s.v. }epa). Ukoliko se ne radi samo o fonetskoj varijanti oblika ~eperan727, za oblik sa inicijalnim }indikativni bi bili slede}i primeri iz Zagara~a: }epanica „cjepanicaŒ, }ev~ica „cjev~icaŒ, }edilo „cjediloŒ, }eskoba „tjeskobaŒ, }esa „kesaŒ, }etat „cvjetatiŒ, pored pomenutog naceperiti (< nacïperiti?), s obzirom na mogu}i razvoj }e- < *cje- < *ce- (up. Loma 1993:117; Loma 1996:124). Oblik o~koperan mogao je (mada je to malo verovatno) nastati kao posledica dvostruke metateze: ko-~o- > ~o-ko- (zamena mesta prefiksalnih elemenata pred korenom) i ~o- > o~- (zamena mesta glasova u okviru jednog sloga, tj. u okviru jednog prefiksalnog elementa): ko-~o-peran > *~o-ko-peran > o~-ko-peran, up. daqe o{koprc < *o~koprc (v. prcati). Ovaj oblik se, me|utim, neizostavno mora posmatrati u kontekstu porodice prideva okoperan728 „~vrst, zdravŒ, kojoj, verovatno, pripadaju slede}e lekseme: ko-pijeran adj. „`iv, `ivahan, krepak, odva`an, otresitŒ, œvredan, radan, trudoqubivŒ, kopijernuti pf. „kre724 Up. iz istog izvora i napirep „onaj koji se nadi`e, pravi se va`an, lo{ ~ovekŒ; mo`da imperativna slo`enica nap(n)i-rep? 725 Up. SP 2:144 s.v. *~eperânã, gde se navodi i s.-h. ~eperan, a pridev se tuma~i kao deverbal od *~eperiti (se). U ÅSSÀ 4:60 s.v. *~epârânãjâ / *~epãrânãjâ navedeni pridevski oblici smatraju se izvedenicama od *~epârã / *~epãrã, koje se, pak, tretira kao deverbalna imenica u vezi sa nizom glagola *~epuriti, *~epyriti, *~epiriti, *~eperiti. 726 Ovaj oblik kao da donekle govori u prilog Skokovom izvo|ewu glagola ko~operiti se od sintagme „ko~iti perjeŒ, ali mo`da se inicijalno ko~i- razvilo i pod uticajem ka}i-peran. 727 U Zagara~u su posvedo~ena oba oblika, a autori re~nika me|usobno upu}uju jedan na drugi. 728 Moskov 1981:93 navodi s.-h. ko-peran „pokretan, brz, prgav, zdravŒ, ali bez provenijencije. U RSA, RJA i kod Skoka nema.

OSNOVE: 31) PERITI

317

nuti naboqe, malo se oporaviti, `ivnuti, zadobiti snagu, osna`iti se, poozdravitiŒ, zakopijeriti (se), okopijeriti „oporaviti, pomo}i u ozdravqewu, podi}iŒ, okopijeriti se „otrgnuti se od bolesti, oporaviti se, podi}i se, oja~ati, okrepiti seŒ, œizbaviti se iz nema{tine, siroma{tva, ste}i ve}u imovinu; osna`iti seŒ Uskoci (Stani}), okopijerit se, okopijernut se „oporaviti se, pridi}i se, `ivnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990), okopijeriti se, okupijeriti se „oporaviti se, poboq{ati se (zdravstveno, fizi~ki): Potqe prele`ane {pawolice malo se okopijerila, œzaimati, ste}i, pove}ati dobroŒ: U potowe vrijeme okopijerijo se i dr`i veliko `ivo Piva (Gagovi} 2004), okopijeriti se „izvu}i se, osna`iti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}), okopijerit(i) „osna`iti, okrepiti se, otrgnuti se od bedeŒ (Be}kovi}, Me|a... 246), okoprja(t) se „oporaviti seŒ Sumartin (Novakovi} 1994). Skok izvodi oblik okoperan „~vrst, zdravŒ od kopirati „micati se, vrvetiŒ sa prelazom i > e. On ne registruje glagolske oblike kopijernuti, zakopijeriti, okopijeriti, ali navodi wihove semanti~ke paralele okoprqati se „oporaviti seŒ (za koje smatra da je nastalo ukr{tawem sa krqati se) i okopirkati se „oporaviti seŒ Boka (Vuk)729, tako|e i pridev sa prefiksom o-: okopr~an „brz, okretanŒ Lika, BiH (Skok II 149 s.v. koporati)730. U moskovskom praslovenskom re~niku vasojevi}ki oblik okopijerit se (zajedno sa pridevom okoperan) dovodi se u vezu sa rus. dijal. okoøeriØâsà œpostati bogatiji, imu}nijiŒ, pa se na osnovu wih rekonstrui{e psl. *obkoperiti / *obkoperiti, za koje se pretpostavqa da predstavqa spoj prefiksa *ob-, *ko- i glagola *periti (ÅSSÀ 27:145). Navedene pridevske oblike vezuje i zajedni~ka semantika, donekle razli~ita od one koja je karakteristi~na za razmatranu leksi~ku porodicu. Wihovo zna~ewe je „`iv, spretan, odva`anŒ, koje ih dovodi u neposrednu vezu sa ~e{. ~iperny „brz, ve{t, pokretqiv, prgav, sr~anŒ (Machek 103), u kojem se pred istom osnovom javqa drugi prefiks (ovaj pridev se tuma~i u ÅSSÀ 4:60 s.v. *~epârânãjâ / *~epã729

Up. i zakopirkati œste}i malo imawa, skromno se oku}itiŒ Temni}

(RSA).
730 Ovaj posledwi oblik ima jo{ potvrda, up. okopr~an „brz, okretan, `ivahanŒ F. Grabovac ( Kosor 1979:65), ok o pr~an „spretanŒ Mihaqevi}i ( Peru{i} 1993:82), ovamo mo`da i o{koprc „deran, mulacŒ Split (Vidovi} 1990:73), up. pr~it se „praviti se va`an, oholiti seŒ, pr~evit „veoma dobar, vaqan; hrabar, sr~anŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Zabele`ena je i varijanta okoprcan „ve{t, spretan, `ivahan, okretanŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija), v. pr~iti, prcati.

318

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

rânãjâ). U pore|ewu sa okoperan pridev kopijeran mogao bi se tretirati kao pseudojekavizam. U pogledu zna~ewa navedenih glagola up. piriti „rasti, napredovatiŒ (RJA). Kada se imaju u vidu oblici o-koperan, o-kopr~an, o-koprcan, onda se i u pridevu o~koperan po analogiji mo`e izdvojiti prefiks o-. U tom slu~aju treba pretpostaviti neposvedo~eni oblik *~-koperan, ~ija bi eventualna tvorbena paralela mogao biti oblik ~-par „na drvetu ne{to kao trn, zalomqena grana na {to se ~ovek mo`e nabosti i povreditiŒ Kosovo (Elezovi}), up. i o-~-parak „paw od tankog drveta; o{tro par~e drvetaŒ Vrawe (Zlatanovi}). Oblik ~par < psl. *~âparã sa izvesnom rezervom tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~â- / *~e- i korena *par- (u vezi sa glagolom *porti), pri ~emu se dopu{ta posredstvo iterativa-durativa *(~â)parati (ÅSSÀ 4:147)731. Oblik u{}uperan u pogledu semantike potpuno odgovara ishodi{nom pridevu uperan, ali je wegova tvorbena struktura nejasna, mo`da uz-}u-peran? Za element }u- up. }e-peran, samo sa drugim vokalom. Kao jedinu semanti~ku (i delom tvorbenu) paralelu razmatranih oblika mo`emo navesti glagol {iroko-peri se 3. sg. „ko~operiti se (kao petao na koko{ki)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990). Svi ostali glagoli, koji kao drugi deo slo`enice sadr`e element -periti, imaju druga~iju semantiku — „kriviti se, savijati seŒ, sadr`anu u osnovnom glagolu isp e riti se „saviti se, iskriviti se, izviti seŒ (RSA)732.
731 U svetlu ove hipoteze, i semanti~ki gotovo identi~an oblik ~aporak „patrqak, deo grane koji je prilikom okresivawa ostao na stabluŒ (Be}kovi}, Lele... 73) kao da bi mogao imati istu etimologiju, iako je za wega ponu|eno sasvim drugo tuma~ewe, v. ÅSSÀ 4:59 s.v. *~epârã / *~epãrã. 732 Up. i krivo-periti (se) œvitoperiti (se), savijati (se), kriviti (se) (o dasci, gredi i sl.)Œ CG, iskrivoperiti (se) „iskriviti (se), izvinuti (se)Œ CG, vito-periti „izvijati, krivitiŒ, izvitoperiti (se) „saviti (se), iskriviti (se), izviti (se)Œ, fig. œizopa~iti (se), iskvariti (se)Œ, vitoper adj. „usukan, iskrivqen (o plo~astim predmetima, obi~no onima koji treba da budu ravni)Œ, œvitak, gibak, savitqivŒ, fig. œvetropirast, nesre|en, neozbiqanŒ, vitoperan „savitqiv, elasti~anŒ, vitoperast „zavojit poput usukane trakeŒ (RSA) (v. Skok II 641–642 s.v. pero); iz-ero-periti se „iskriviti se, izvitoperiti seŒ; fig. œpostati gori nego pre, iskvariti seŒ Hrv., Kosovo (RSA), verovatno u vezi sa naeriti, erav (v. Skok I 494 s.v. erlav), iz-lijo-periti „izvitoperiti se, iskriviti seŒ Vojv. (RSA), up. lihoper (‹a vrata, daska), liho rebro „vito rebroŒ (v. Skok II 294–295 s.v. lih). Up. i ukr. zavinøeriØisà „odupreti seŒ (ESUM 2:217: nejasno; izvo|ewe od nem. sich emporen „buniti seŒ nije ubedqivo).

OSNOVE: 31) PERITI

319

PIRITI {e-piriti se impf. „oholiti se (kao paun repom), razmetati seŒ (RJA) do-{e-piriti pf. „sti}i {epure}i se, ponosno, gordo do}iŒ (RSA) na-{e-piriti se pf. „lepezasto ra{iriti rep i nakostre{iti perje (o paunu, }uranu i sl.)Œ (RSA) è na-piriti pf. „napuniti vazduhom, naduvati, nadutiŒ, œnadi}i, nakostre{iti (perje)Œ, napiriti se „naduvati se, naduti seŒ, œnadi}i se, razviti se, ra{iriti seŒ (RSA) napiren (dijal. napirit) adj. „naduven, uobra`enŒ, zast. œisturen, istaknut, ispup~enŒ, napirenost f. „naduvenost, uobra`enost, gordostŒ (RSA)733 · U osnovi oblika {e-piriti le`i glagol piriti < psl. *pyriti (se). U RJA se konstatuje da glagol piriti nije potvr|en u drugim slovenskim jezicima i izdvajaju se slede}a wegova zna~ewa: „duvatiŒ, œpotpirivati, podjarivati (vatru)Œ734, œdisatiŒ, œmirisati, vowatiŒ, œpu{iti se, dimiti seŒ. Skok navodi glagol piriti samo u zna~ewu „duvatiŒ i upore|uje ga sa rus. øáriØâ „je`iti dlakuŒ i sa lit. purstu „kostre{iti seŒ. ^ak i u nedostatku semanti~ki relevantih s.-h. potvrda, Skok je pravilno ukazao na srodnost ovog glagola sa rus. i lit. oblicima, ali je ishitreno protuma~io wegovo poreklo kao onomatopejsko (Skok II 661–662 s.v. piriti2). Ne{to vi{e potvrda nalazimo kod Fasmera koji, pored rus. øáriØâ i s.-h. piriti, navodi i ~e{. pureti, pouriti se „nadimati seŒ, ukazuju}i na wihovo srodstvo sa nizom baltskih oblika, ali bez ikakvog etimolo{kog tuma~ewa (Fasmer III 420). PURITI na-~e-puriti se pf. „nakostre{iti se, narogu{iti seŒ Lika (RSA)
733 Up. na-pi-piriti „dobro uzorati tako da zemqa bude rastresita i nadignutaŒ Ba~ka (RSA). 734 Ovo konkretno zna~ewe, osim u s.-h. piriti, raspirivati, o~uvalo se jo{ samo u lu`i~kom, up. glu`. pyri} „lo`iti (pe})Œ, dlu`. pyris „zapaliti, nalo`itiŒ. U drugim slovenskim jezicima glagol dolazi u prenesenom zna~ewu „zajapuriti se, razjariti seŒ. Zna~ewe „paliti vatruŒ bilo bi prvobitno ako je *pyriti od istog korena od kojeg i pie. *peuor, pur- „vatraŒ > gr. pur, het. pahhur, germ. Feuer, fire itd. (v. Schuster-[ewc 1197–1198 s.v. pyri}; Loma 1998:155).

320

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

{e-puriti se impf. „{eøiriØi se, {iriØi reø, øerjeŒ, œrazmeØaØi se, oholiØi seŒ (RJA), œpraviti se va`an, ko~operiti seŒ Potkozarje (Dalmacija), ^enej (Mari} 2002), {epurit se „oholiti se, razmetati se, praviti se va`anŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija), {epurit se Vasojevi}i (Bori~i}) na-{e-puriti pf. „skupiti i isturiti napred (usne), napu}iti, napr}itiŒ Lika (RSA) ra-{e-puren adj. œra{iren, otvorenŒ Kqu~ (gra|a ERSJ) è na-puriti pf. „naqutiti, rasrditi kogaŒ Kupinovac, napuriti se „naduriti se, naqutiti seŒ, œzavaditi se, posva|ati seŒ (RSA), napurlim se 1. sg. „naduriti seŒ Pirot (@ivkovi}) napuren adj. „uobra`en, nadmen, umi{qenŒ (RSA) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol -puriti se < psl. *puriti (se). U RJA je zabele`en samo glagol puriti „pr`iti, pe}iŒ735, ali su kao wegovi povratni oblici navedeni puriti se „spustiti nos kao puranŒ736 i „prpu{kati seŒ737, koji se verovatno etimolo{ki razlikuju od osnovnog oblika. Skok uop{te ne pomiwe glagol (na)puriti se u ovom zna~ewu, dok se on u ÅSSÀ 22:234 s.v. *napuriti (se) tuma~i kao spoj prefiksa *na- i glagola *puriti, i smatra se s.-h.—sloviwskom izoglosom, jer se u odrednici navode jo{ samo sloviw. napuurêc „nalagati, naizmi{qatiŒ, napurec „id.Œ738. Ovoj grupi leksema kao da pripada i st~e{. puriti se „oholiti seŒ, st~e{. purny, ~e{. vzpurny „tvrdoglavŒ (potvrde su citirane prema: Machek 103 s.v. ~iperny). Oblike purny, vzpurny [uster-[evc tretira kao kontinuante prevojnog stepena *(s)pur- ([uster-[evc 1971:479). Mahek pak smatra da je ovde pur- u vezi sa moravskim pyrit’ sa „nadimati se od besaŒ (Machek 706 s.v. vzpoura). Prezentirani oblici imaju brojne paralele u gotovo svim slovenskim jezicima. Wihova je zajedni~ka op{ta semantika: „{iriti perje (o pticama), kostre{iti seŒ, œpraviti se va`an, {epuriti se, dr`ati se nadmenoŒ, œgizdati se, doterivati seŒ, up sln. ~eperiti se, {~eperiti se, {eperiti se, ~epiriti se, ~opiriti se, {opiriti; bug. ~eøerà se, ~o735 Up. Skok III 81 s.v. puriti (se). Radi se o kontinuanti pie. korena *peuor, pur- „vatraŒ (v. prethodnu napomenu). 736 Sa primerom: Nemci se p i r e i p u r e, kako da jim se zemqa pod nogum trese (RJA). 737 Sa primerom: Vi{e puta u prahu se ‰kvo~kaŠ p u r i (RJA). 738 Up. osnovni glagol purec „izmi{qati, lagati; mnogo pri~ati, brbqatiŒ (Sychta IV 230).

OSNOVE: 31) PERITI

321

øerà se, ~oøer~a se, ~aøuri; ~e{. ~eperit sa, ~aperit se, ~epyriti; sl~. ~eperit’ sa, ~apiric se; øoq. czapierzy} sie, czupirzy} sie, czupurzy} sie; glu`. {epjeri} (so); dlu`. {eperis (se); rus. ~eøoriØâsà, ~eøuriØâsà, ~aøuriØâsà, {eøeriØâsà, æeøuriØâsà, æeøáriØâsà, æeøeriØâsà; ukr. ~eøeriØisà, ~eøuriØi(sà); blr. ~aøurácâ, ~aøurácca itd. (potvrde su uzete iz odgovaraju}ih odrednica u ÅSSÀ i SP, v. daqe; pregled navedenih oblika daje i Moskov 1981:72–73). Ova porodica re~i uveliko je privla~ila pa`wu etimologa, ali do danas nije dobila op{teprihva}eno tuma~ewe. Skok, npr., samo konstatuje da je ~itava porodica praslovenska, ali ne daje wenu etimologiju. Sln. ~eperiti se potkrepquje primerima iz drugih slovenskih jezika, ne navode}i pri tom s.-h. potvrde sa inicijalnim ~-. Varirawe ~- / {- obja{wava iz {~- u prefiksalnoj slo`enici ra{~epiriti i upu}uje na ~uperak (Skok III 387 s.v. {epiriti se).739 Bezlaj smatra da je osnova kod ovih leksema ista kao u netopir (Bezlaj II 210 s.v. na~eperiti se), ali s.v. netopir, navode}i razna tuma~ewa ove re~i, zakqu~uje da je sve nejasno (id. 221). Slavski sve pomenute lekseme karakteri{e kao ekspresivne, pa otuda i promenqivost wihovog glasovnog lika. Ishodi{te semanti~kog razvoja on vidi u zna~ewu „kostre{iti perjeŒ odakle „nakostre{en, uobra`en, gordŒ i upu}uje na bug. øerà se, øer~a se „{iriti perje; praviti se va`anŒ : øero (Sáawski I 128–129 s.v. czupurny). Sli~an tretman analizirana grupa re~i ima i u ÅSBM, gde se nagla{ava da ove istozna~ne slovenske lekseme predstavqaju samostalne ekspresivne tvorevine u svakom od jezika, o ~emu svedo~i varijantnost osnove (ÅSBM 7:284 s.v. na~aøurácca). Isti stav ponavqa se i s.v. na{aøerácca, s tim {to se tu ve} ukazuje na Mahekovo tuma~ewe da ova obrazovawa ukqu~uju intenziviraju}e *{e- < *~e- (id. 289).740 Jedan broj autora iznosi pretpostavke i o krajwem poreklu ove leksi~ke porodice. Me|u wima se zapa`a jasna podela na dve struje, zasnovana na razli~itim pristupima tvorbenom ra{~lawavawu raz739 Ne{to vi{e podataka o ovom glagolu mo`e se na}i u vanetimolo{koj literaturi. Tako, npr., Grickat smatra da su glagoli {epiriti se, {epuriti se ekspresivni zahvaquju}i svom osnovnom zna~ewu. Iako pored ovih obrazovawa osnovni, nepro{ireni glagol ne postoji, ona ipak u skupinama -ir-, -ur- vidi sklopove sufiksnog porekla, koji su ovde samo istorijska a ne i stvarna veli~ina (Grickat 1955–1956:69). 740 Zanimqivo je da se s.v. na{aråøicâ (id. 289), ve} kao sopstveno, iznosi tuma~ewe da je u pitawu ekspresivna tvorevina u ~ijem je sastavu intenziviraju}e {a(< *{e- < *~e-) i råøicâ, råønucâ „lupnuti, tresnutiŒ.

322

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

matranih leksema. Dok jedni u wima vide sufiksalne derivate od osnova koje se, u krajwoj instanci, sve mogu svesti na ie. koren *(s)kep-, drugi u wihovoj strukturi uo~avaju prefiksalne elemente dodate ili na imeni~ku osnovu koja je u pero, ili na glagolsku osnovu *-per- / *-pyr- / *-pur-. U SP oblici *~eperiti, *~epariti, *~epuriti tuma~e se kao ekspresivni derivati od *~epati, *~epiti. Da bi potkrepili ovakvo tuma~ewe, autori pokazuju da se derivati istog tipa obrazuju i od semanti~ki bliskih *~apati, *~apiti, *~upati, *~upiti (SP 2:141–143). Tako su u jednu odrednicu sme{teni etimolo{ki razli~iti oblici od kojih je samo *~epariti u vezi sa *~epati.741 U prilog tome govori i semantika. Dok kontinuante psl. *~eperiti, *~epuriti uglavnom imaju zna~ewa karakteristi~na za razmatranu grupu re~i, dotle kontinuante psl. *~epariti pokazuju sasvim druga~iju semantiku: „~eprkatiŒ, œkupati se u pesku ili u vodi (o `ivini)Œ, œdrapati se, ~e{ati seŒ, œ~e{qati se, umivati seŒ, œhvatatiŒ, œraskre~iti seŒ, œrazvla~iti, napiwatiŒ. Autori SEK upu}uju na tuma~ewe dato u SP (kome o~ito daju prednost), ali citiraju i obja{wewe dato u ÅSSÀ (SEK I 230 s.v. ~eparec)742. Berneker navodi pomenute glagole s.v. *~epã „grana, lastar, izdanakŒ, dovode}i ih tako u vezu sa {~epajo, {~epati „rascepitiŒ (Berneker 143). Bernar potkrepquje Bernekerovu etimologiju bugarskim primerima. Tuma~e}i bug. ~oøoresØ „naduven, izve{ta~en, nadmenŒ, on dovodi ovaj pridev u vezu sa glagolima ~eøerà se „ceøati se, rastavqati nogeŒ, œørsiti se, hvaliti se, praviti se va`anŒ, ~oøorà se (~oøerà se, ~oøer~a se) „zasØajati ispred nekoga raskora~eno, da mu se prepre~i putŒ, œnadimati se, ørsiti se, øraviti se va`anŒ, raz~oøervam se „raskora~ivati se, rastavqati ruke ili prsteŒ, odakle i zna~ewe „{iriti se, zauzimati mnogo mesta, biti obimanŒ. Po wemu, to su sve kontinuante korena *skep-, koji se dobro o~uvao u bugarskim dijalektima kod re~i sa osnovnim zna~ewem „ceøati, rastavqatiŒ. Istu
741 Varbot tretira koren *~ep- u *~epati kao varijantu korenova *kop- (*kopati) i *{~ep- (*{~epati) i na osnovu toga zakqu~uje da je Bernekerova pretpostavka (v. daqe) o povezanosti osnova grupe *~epariti / *~eperiti sa *skep- ta~na (ova konstatacija, po na{em mi{qewu, stoji samo u slu~aju *~epariti, ali ne i *~eperiti, jer se tu radi o kontinuanti glagola *periti). Autorka tako|e smatra da je do pribli`avawa i kontaminacije gnezda *~epati, *~epariti sa paronimnim gnezdom *~apati i sinonimnim *-periti (v. daqe) — do{lo sekundarno (Varbot 1998:227–228; Varbot 1996:14–15). 742 Sa ka{. ~eparec sa u zna~ewu „kupati se u pesku ili vodi (o `ivini)Œ korespondira s.-h. puriti se „prpu{kati seŒ (v. nap. 737).

-h. Me|utim.(u ~e{}em sln. Oblik ~eperiti smatra sekundarnim.v. ~epyriti se „uspravqati se. ~epyriti). {epjeri}). Bernar smatra da rus. kao i wegov sinonim. nakostre{iti se. ishodi{ni oblik *~eperiti se nastao je verovatno od *~epyriti se kao posledica paretimolo{kog naslawawa na *pero. [uster-[evc navedene lekseme smatra starim onomatopejskim obrazovawima od ie. Inicijalna grupa {~-. ~epiti se „rastavqati nogeŒ. sØoji u vezi i sa ~e{. {opiriti autor delimi~no dolazi u koliziju sa datim obja{wewem. ovde kao da inicijalni slog {o. naime.(u {opiriti se) potvr|uje predlo`enu vezu sa korenom *(s)kep-. Psl. i Bezlaj IV 92–93).izvodi od palatalne varijante *skep-. Fasmer. dijal. ili posledica naslawawa na re~ {op „~uperak. tuma~e}i sln. bug. Iako oblik {opiriti tretira kao varijantu sa po~etnim {. srodno sa lit. jer je u wemu drugo e rezultat asimilacije vokala. dok su oblici na ~od *kep. {epiriti se.smatra delom korena. ~e. ~oøoresØ. nabreknutiŒ itd. œpraviti se va`anŒ. koja alternira sa ~. pripada onoj drugoj grupi autora koji razmatrane re~i tretiraju kao prefiksalne tvorevine.od ({)~eperiti se. ~epiti „lomiti.OSNOVE: 31) PERITI 323 dvojnost zna~ewa: „rastavqati se. rastresit (o zemqi).od øero (Fasmer IV 428 s. Oblike sa inicijalnim {. Mahek oblike sa zna~ewem „kostre{iti seŒ izvodi od *pyriti sa intenziviraju}im ~e-.i glagolske osnove koja ima ~itav niz apofonskih va- . jer ka`e da je promena k o r e n s k o g vokala e > o ili ekspresivna. ali detaqnije obja{wewe nudi Snoj. *to. *pyriti „duvatiŒ. autor ga smatra mawe verovatnim (Schuster-[ewc 1427–1428 s.. *topyriti „kostre{iti se.v. *pou(H)„duvati. On pretpostavqa da su te tvorevine obrazovane pomo}u ørefiksa {e-.ili *(s)kep-. dlu`. Po wemu. Ovi oblici sadr`e ekspresivne prefikse *~e-. {epuriti seŒ. je`iti seŒ ili sln. ~oøornáè. prvobitno „nadimati seŒ. {eøeriØâsà). œpraviti se va`anŒ pretpostavqa da je u vezi sa pero (Machek 98 s. U ÅSSÀ lekseme iz ovog kruga svode se na nekoliko psl. razbaru{iti se. {eperis se (Bernar 1982:332–333). kidatiŒ. korena *(s)kep.(sa velarnim k-). *~eperiti se / *~epiriti se tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~e. obliku ~epiriti se) i sa {. Oblik *~epyriti Snoj tretira kao varijantu od *{epyriti. naduvavatiŒ (Snoj 69 s. onomatopejskog korena *pu(H)-. *{e-. a ne prefiksom. Iako citira Fasmerovo tuma~ewe. sve od ie. ~eperiti se). }ubaŒ (Snoj 641. na {ta ukazuju s. kidati seŒ i „nadimati seŒ autor zapa`a i kod drugih kontinuanata korena *(s)kep-: s. Za e u obliku perit sa „podizati seŒ. ~eøà „kidati.v. skidatiŒ i za~eøil se e „nagizdao se i zauzeo va`nu pozuŒ.-h. Sli~no.i psl.v. up. {~epiriti se „praviti se va`anŒ. purti „postati sipak. praoblika. bug.

*ob{~eperiti (se) (id. a kao primere za prevojni stepen *(s)per. Razmatraju}i alternirawe korenskih vokala u nizu *(s)por. postajati napet. kostre{iti (perje. dijal. {epjeris „id.v. kostre{iti. 57–58 s. *-piriti. cit. nadimati se (od besa)Œ.Œ.uz pomo} razli~itih ekspresivnih prefiksa (v. ~a-. zauzimati neprijateqski izgled. obrazovane od korenova *per-. {a-. 743 Up. 30:148).navodi glu`./ *(s)per. glu`.. Psl. tako i Moskov 1978:354–355. me|utim./ *(s)pãr./ *(s)per. koji stoje u me|usobnom ablautskom odnosu (Moskov 1978:354). øáriØâ „nadizati. ~e{. Iako je u svom etimolo{kom re~niku dao druga~ije tuma~ewe.Œ.(ÅSSÀ 4:55–56 s. *por-. [uster-[evc je u jednom ranijem radu bio na pragu pravog re{ewa.v.v./ * pyr. Na{ stav ogleda se ve} i u na~inu prezentirawa materijala.v. smatraju}i ih kontinuantama psl./ *(s)pâr. rasprostiratiŒ./ *(s)pyr. [uster-[evc u pomenutom radu uspostavqa taj niz: *(s)por.Œ. {o-.Œ. npr. Moskov tretira razmatrane lekseme kao tvorevine sa prefiksima ~e-. osnova *(s)pyr. bez ikakvog poja{wewa konstatuju da se ova osnova odlikuje ~itavim nizom apofonskih varijanata. pyri} so „razjarivati se. me|utim.).)743. ~o-. To. rasØoøárivaØâ „{iriti (o krilima).[uster-[evc navodi rus.)./ *(s)pur. I mada ne obja{wava inicijalne elemente ~e-. Pri tom se konstatuje da je kontinuante ovog psl. {e-.i glagolske osnove *-puriti. Osporava se izvo|ewe od korena *skep./ *(s)pir-. pyrit’ „id. i tuma~ewe dato s. dijal. *pur-./ *(s)per-./ *(s)pâr. ne zna~i da imamo i kona~no re{ewe za ove oblike. ~eperit sa pored perit sa „id. . ~e{. {e— verovatno preverbima ([uster-[evc 1971:478–479).(op. ra{~upavati. kostre{iti (o perju i kosi)Œ./ *(s)pur. *-pyriti. {epjeri} „dizati se. {e-. rus. Smatramo da se ovde radi o oblicima obrazovanim od osnove *per./ *(s)pir. {tr~ati (o perju).. dlu`. *~epuriti se tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~e. Problem ostaje etimologija same osnove. ~eperit’ sa „id. oblike koji ih sadr`e navodi naporedo sa oblicima bez wih. ~e{. i [pringer 2002:27). Jo{ jednom se nagla{ava da ova osnova u sastavu analognih slo`enica ispoqava veliku raznolikost prevojnih stupweva (op. praviti se va`anŒ. kao primere za prevojni stepen *(s)pyr.i glagolske osnove *-pyriti. krzno)Œ. a ~e-. Time posredno odre|uje i poreklo oblika sa inicijalnim ~e-. oblika te{ko razlu~iti od kontinuanata *~eperiti se / *~epiriti se (op. sl~./ *(s)pãr/ *(s)pyr. cit./ *pur. {e-. Psl. *pyr-. ku-. 56 s. Autori ÅSSÀ. ~u-. *~epyriti se tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~e. ~epyriti „razbaru{ivati (kosu).324 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI rijanata: *-periti.

22).koji se javqa kod oblika o/ã-reda (op. . Ipak nije do kraja jasno da li su to apofonske varijante j e d n e osnove ili je u pitawu n e k o l i k o etimolo{ki razli~itih osnova koje su se zbog sli~nosti semantike i glasovnog sklopa — naknadno pribli`ile. 744 Varijantu *(s)pur. ostatak iznetih potvrda predstavqa nesumwiv dokaz da je ovde zaista do{lo do me{awa ablautskih redova (v. nap. cit. 478–479)744.autor obja{wava kao dopunski prevojni stepen sa vokalom -u. Varbot 1984:125. Me|utim. 477). ali mu Varbot zamera na suvi{e slobodnom pristupu semanti~kom aspektu prezentiranog materijala.OSNOVE: 31) PERITI 325 cit. {to za posledicu ima da se u ovu leksi~ku porodicu svrstavaju i one lekseme koje joj ne pripadaju.

kope~it se „id. œpremreti od strahaŒ id. va`no. e ja znam da slomim rogove! Zagara~ (]upi}i 1997). ko~operiti se. (ibid. œnaglo umreti. Kod oblika sa inicijalnim go. cr}iŒ: Ne}u – pa da }e{ se sad tu ukope~it! Vasojevi}i (Stijovi} 1990) o-ko-pe~an adj. a niko mi to ne}e priznat id. œrastrgnuti seŒ: Raskope~ijo san se od posla. „v.. ukope~it se „naglo umreti. œnapraviti se va`anŒ. dr`ati se nadmeno i uobra`enoŒ: Ni{ta se nemo kope~it. juna~iti seŒ Temni} (RSA). iskope~iti se „iskriviti se.326 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 32) PE^ITI 32) PE^ITI ko-pe~iti se impf. „rogu{iti se. pej. {epuriti seŒ: Video sam Diogena koji se veli~anstveno p e ~ i o i k o p e ~ i o u velikoj purpurnoj ode`di Vinaver (RSA). izraz iskriviti se od smeha. iskriviti. go-ro-pe~iti se „ko~operiti se. borbeno statiŒ Uskoci (Stani}).) u-ko-pe~it se pf. praviti se ve}i no {to jeŒ Kosovo (Elezovi}) is-ko-pe~iti pf. „dr`ati se nadmeno. œnako~operiti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) ras-ko-pe~it se pf. deformisati seŒ: One su stolice iskope~ene — Noge su mu se iskope~ile CG (RSA). iskope~it se œburno do`iveti neko ose}aweŒ: Iskope~ili smo se o(d) smijeha Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002)745. Up. izobli~itiŒ.verovatno se radi o ekspresivnom . kope~it se œko~operiti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). jedan {pijun mawe Vasojevi}i (Stijovi} 1990) na-ko-pe~it se pf. tako|e iz istog izvora ispe~it se œizbezumiti se od strahaŒ: Ispe~i}u se o(d) straha ako mi ko zazvoni u neka doba no}i. „isprsiti se. „izvitoperiti. iskope~it se „iskriviti seŒ. ispe~it œveoma nekoga upla{itiŒ. œokretan. 746 Up. (ibid. 747 Up. gorditi se. kurope~iti se „ponositi se.)746. razmetati seŒ CG. cr}iŒ: Iskope~ila se ona pogan. œosmeliti seŒ Potkozarje (Dalmacija). oholiti se. ko~operanŒ Potkozarje (Dalmacija) ko-ro-pe~iti se impf. iz istog izvora izraz ostat ukope~en œskameniti se od straha ili drugog iznenadnog uzbu|ewaŒ. {ta se on korope~i prema onijem koi imaju preko stotinu Uskoci (Stani})747 745 Up. kuropecati se „praviti se va`anŒ (Vuk 1818). ko~operiti seŒ: Ako ima dvaes brava.

„mazitiŒ. kruto se pona{atiŒ Uskoci (Stani}). iskope}iti se pf. raspe~it œrastrgnuti nekogaŒ. „praviti se va`an. {epuriti seŒ (Kurkina 1986:111)748. „id. Potkozarje (Dalmacija). „raskora~iti.Œ Brusje (Dul~i}i 1985) nape~iti se pf. (ibid. „iskriviti seŒ Qe{tansko (Te{i} 1977) fonetskom alternirawu k : g (bezvu~ni : zvu~ni suglasnik). stati (negde gde nije mesto za to i gde nekome smeta)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). 68. pe~it se „maziti seŒ Barawa (Sekere{ 1977). œlepo se obu}i i zauzeti izve{ta~enu pozuŒ id. œra{iriti o~i u ~u|ewu ili strahuŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002).OSNOVE: 32) PE^ITI 327 ?re-pe~iti impf. 748 Kurkina navodi primer iz: T. napu}iti ustaŒ Ro`aje (Had`i}) raspe~iti pf. . ispe~it se „id. ra{iriti nogeŒ. Mati}. ti si veliki de~ko Qe{tansko (Te{i} 1977). pojaviti seŒ. nape~iti se œnaqutiti se. razma}iŒ Uskoci (Stani}). raspe~it se œra{iriti se na nekom prostoru ne daju}i drugome mestaŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) upe~it se pf. ukru}enoŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). iz istog izvora be~it se œid. „nadi}i se. œgizdati se.) VARIJANTE: ko-pe}iti se impf. œgizdavo hodatiŒ (RJA).Œ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). 749 Up. œ(na nekoga) pogledati sa grimasom na licu. Zagreb 1957. raspe~it se „id.Œ. truditi. nape~it se „namestiti se. pe~it se œdr`ati se izve{ta~eno. dok je kod druga dva oblika mogu} uticaj glagola kur~iti se „penem imitorŒ (Vuk 1818). raspe~iti se „raskora~iti se. œrazvu}i.Œ BiH (RSA). repe~iti se „praviti se va`an. praviti se va`anŒ Potkozarje (Dalmacija). pe~it se „kriviti obraz (osobito usta) prema kome za poruguŒ Brusje (Dul~i}i 1985)749 ispe~iti se pf. repe~it se „naprezati seŒ: Ne repe~i se. œnametqivo stati. razma}i nogeŒ Uskoci (Stani}). Rad JAZU 315. œpreterano se mazitiŒ [abac (gra|a ERSJ). „kriviti se (o predmetima)Œ. Lexicalia iz starih hrvatskih pisaca. „umiqavati seŒ: Nemoj se pe~iti. razmetati se. pe~iti se „be~iti se. repe~iti se „upiwati se. „kreveqiti seŒ. œrazmetati se. izbe~iti seŒ (RSA). kad ne more{! Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) è pe~iti impf. nastojati (da se odr`i)Œ Vrgada (Juri{i}). oholiti seŒ. bekeqiti seŒ. ispup~iti seŒ. Segedin (gra|a ERSJ).

V. ispe{iti se „zadesiti se. kope~iti seŒ: Pa onaj mali kope{i se da se bije. pa sve digli Para}in. kope{trit se „praviti se va`an i sna`an. al’ ga sad `alos’ potrevila ba{ u „aminŒ. 751 Oblici ispe{iti „na}i. gde te uhvatim. Skok I 427 s. nape~iti se „nakititi seŒ. kreveqiti seŒ autorka izvodi iz osnovnog zna~ewa ishodi{nog *po~iti — „dizati. 752 Up. 22:233 s. nape~iti „napr~itiŒ kao ekspresivan glagol. Glagol kope~iti (se) pomiwe i s. iskope~iti (sa umetnutim ko-) (Skok I 129 s. nako~operiti seŒ Para}in (RSA) u-ko-pe{it (se) pf. Zorunovac.. Na jednom mestu tuma~i pe~iti se „gizdavo hodatiŒ. œzagledati se uko~eno.v. iskola~iti o~iŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) ko-ro-pe{iti se impf. „usprotiviti se tvrdoglavoŒ. iskobeqati seŒ: Jedva kowi ispe{a{e iz blata Lika (RSA) verovatno stoje u vezi sa psl. i ÅSSÀ 22:226 s. ali je nejasno da li ga tu navodi kao onomatopeiziranu varijantu ovog glagola./ *pe~-. lokalnu tvorevinu koja se rano ukqu~ila u ablautske odnose (o tome svedo~i prisustvo prefiksa ko. Tupi`nica. Skok konstatuje da ta onomatopeja ima i varijantu sa p: pe~iti se „kriviti lice prema nekomeŒ. glagoli pe~iti (se).-h. nadimatiŒ (Kurkina 1985:20–21)752. „v. ispe~iti. prebitiŒ: Du{a je tvoja u mojim rukama. izdi}i se. Iako i Skok u obliku kope~iti izdvaja prefiks ko-..-h. „zauzeti va`an. a sili se. „juna~iti se. kao da je {to kadar — Neko je slab. otimati seŒ: On se sam kope{a Leva~ (RSA). nadmen stav. Ona tretira glagol pe~iti (se) kao s. kobacati. na}i seŒ: Nije on siroma’ . *napo~iti (se). *po~-.v. ili kao 750 Up. kope~iti predstavqaju kontinuante psl. on nema krajwe niti jedinstveno obja{wewe za oblik bez prefiksa.v. Ispe{ili me kad ja otidoh u Para}in. *pospe{iti (v. nadneti seŒ (RSA).v. trsiti seŒ Makre{ane (RSA)751 · Prema Kurkinoj. uma}iŒ Kosovo (Elezovi}).). naduti se.v. dospjeti). kad se ispe{io bez para (RSA). Obja{wavaju}i glagol be~iti kao onomatopeju (v. zate}i nasamoŒ: Ispe{ih ga lepo u poqu. *spexã.328 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-pe{iti se impf. {epuriti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). koji je u vezi i sa pe~iti se „be~iti se. zate}i se. on se tad kope{i Para}in. Semantiku glagola „oholiti se. nastale kao rezultat prevoja *pok-. ispu~iti se „isturiti se. bekeqiti seŒ (Skok II 628 s. *napu~iti (se). ispe{it se „izvu}i se. œistu}i. ispu~iti „izbuqiti. razroga~iti (o~i)Œ. ispe{ati „izvu}i se s mukom. osnove *pek. Nije sigurno da ovamo spada i ko-pe{ati se „braniti se. s. œiskoristiti zgodnu priliku u odnosu na nekoga radi ostvarewa svojih nameraŒ: Deca ispe{e majku kad nije kod ku}e te u~ine ne{to {to im nije dozvoqeno Leva~. .v. bebekati). Sokobawa (RSA)750 na-ko-pe{iti se pf. gore). te se nasladih biju}i Leva~.u strukturi oblika kope~iti). i{~ikava drugog. ispe{i}u te Leva~.

v. Po{to se oblik k-re-be~iti se mo`e izvesti iz ke-re-be~iti se (kao rezultat gubqewa vokala u prefiksu ke-). nadimatiŒ > „nametqivo stati. ko-ro-pe~iti : ko-pe{iti. kao kontinuante psl. kreveqiti seŒ. po na{em mi{qewu. ko-ro-pe{iti. -ro-.(Skok II 117). œbrz. fig. *pe~iti. ispre~iti seŒ > „oholiti se. okretanŒ ([kalji} 632 s.OSNOVE: 32) PE^ITI 329 paralelu za oblik sa prefiksom ko. up. kekeriti se). Oblik korope~iti kod Skoka nije zabele`en. nakon ~ega je ostalo samo re-pe~iti. ko~operiti seŒ i b) „dizati. ko-pe{iti (Skok ih ne pomiwe) za sada mo`emo objasniti samo kao varijante glagola ko-pe~iti. . osnove *rãp(Kurkina 1986:111). Stoga se i oblik pe~iti se u zna~ewu „be~iti se. bekeqiti seŒ tako|e mo`e uvrstiti u kontinuante psl. u kojima je do{lo do promene krajweg suglasnika osnove (~ > }. pridev repe~ „o o~ima besnog psa. Indikativan je potpuni tvorbeni i semanti~ki paralelizam oblika ko-pe~iti. praviti grimaseŒ (up. kriviti se „savijati se. jo{ i ke-re-be~iti se. u vezi sa pejik „glasnikŒ. s jedne strane. i re-be~e se (v. Semanti~ki razvoj ishodi{nog *po~iti tekao je zapravo u dva pravca: a) „dizati. glagole uz sln. mogu}e je pretpostaviti i postojawe neposvedo~enog oblika *ke-re-pe~iti se. a s druge — u „umretiŒ (up. Ono bi se. ~ > {). moglo tretirati kao pomenuti element sa likvidom. semantika nas primorava da i wega uvrstimo me|u ovde razmatrane lekseme. savijatiŒ koje se. Oblike ko-pe}iti. razvilo u „be~iti se. be~iti). zakovrnuti). upe~iti se). {epuriti seŒ (RSA).v. Me|utim.). rappezzare (Juri{i} s. Kurkina neopravdano navodi hrv. razmetati se. istole~iti se. nadimatiŒ > „kriviti. k-re-be~iti se „praviti se va`an. [to se ti~e oblika re-pe~iti (Skok ga ne pomiwe). Up. u kojem se izgubio ceo ekspresivni prefiks ke-. U obliku ko-ro-pe~iti se do{lo je do pro{irewa prefiksa koelementom koji sadr`i likvidu. Juri{i} pomi{qa na aloglotsko poreklo vrgadskog oblika < it. upaqena pocrvenela ranaŒ. nije jasno poreklo inicijalnog re-. [kaqi} neopravdano smatra da je pe~iti se turcizam.

„ispri~ati {to neozbiqno. Srem (gra|a ERSJ) . lamprda~a „`ena. laprdat [umadija (Grkovi} 1982). Zagara~ (]upi}i 1997).) la-prnd-ati impf. lamprda f. „brzoplet. „alapa~astŒ Ni{ (RSA). {eprtqastŒ Ni{ (RSA) }a-prdati impf. laprdan „la`ovŒ Lu`nica (Mani}). napri~ati se kojekakvih glupostiŒ id. „po~eti pri~ati kojekakve lakrdije. pogrd. „brbqivacŒ Vrawe (Zlatanovi}). lamprda~a œid. laprdati Unac (Jovi~i}). pogrd. samo za te`e vawske posloveŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) la-prdast adj. }askatiŒ. nespretna `enaŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993) la-prda~a „toroku{a. „zanovetawe.). œbrbqivicaŒ CG (RSA). Split (Vidovi} 1990). Prijepoqe (gra|a ERSJ). CG (RSA). lamprda~a „tra~ibabaŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). laprdati Uskoci (Stani}). Rovca (Bjeleti} 1993:38). alaprdast adj. (ibid.330 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 33) -PRDATI 33) -PRDATI a-la-prda f. œgovoriti koje{ta. Mali Zvornik. pogrd. (ibid. œveselo pri~ati. tru}ati. naklapatiŒ. laprda 3. (RSGV). izlaprdat (se) „izbrbqati (se)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) na-la-prdat se pf. besmislenoŒ Du~alovi}i (RSA). laprdati œid.Œ Vojv. œosoba koja pri~a koje{taŒ id. „nabrbqati se. œpri~ati koje{taŒ Uskoci (Stani}). (RSGV). brbqivicaŒ Draga~evo. 2004) za-la-prdati pf. alaprdast „brzopletŒ Leskovac (Mitrovi}) la-prdati / laprdati impf. tru}ati. pogrd. „alapa~aŒ Du~alovi}i. pogrd. Lika (RSA). udariti u neozbiqno i besmisleno pri~aweŒ CG (RSA) iz-la-prdati pf. naprdaweŒ. pogrd. œgovoriti koje{ta. lupetatiŒ Vrhovine. „zapri~ati seŒ Uskoci (Stani}) }a-prda f. „v. laprdan œmu{ka osoba koja pri~a glupostiŒ Vojv.Œ CG (RSA). pogrd. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. sg. Jadar. lamprda „debela. laprdat Vasojevi}i (Bori~i}). }aprdati „pri~ati glupostiŒ Srem (gra|a ERSJ) za-}a-prdati pf. lupetatiŒ Draga~evo. „pri~ati natenane. Potkozarje (Dalmacija). Ma~va (gra|a ERSJ) la-prd-iw-ati pogrd. laprdatiŒ CG (RSA) la-prda m.

}aknut. nerazumanŒ id. sru~iti se. œpri~ati gluposti. zamlatasta osobaŒ Zagara~ (]upi}i 1997). loj-prda œnamigu{aŒ Unas (Jovu~i}).OSNOVE: 33) -PRDATI 331 }a-la-prdati impf. ludica. ka`iprda „sitni potkaziva~Œ Zagara~ (]upi}i 1997). brbqati. „mrdnuti (zadwim delom tela). koja mnogo pri~a i brzo prenosi sve {to ~ujeŒ (RSA). (ibid. „nedovoqno razumna. napri~ati seŒ id. „ludorijaŒ Dubrovnik (RJA) ?{o-po-prda f. }askati. zabavqati (se) kakvom pri~om (ne osobito pametnom)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) na-}o-prdat se pf. s-prcati (se) „okliznuti se i pasti. bestidnicaŒ Piva (Gagovi} 2004) }o-prdat (se) impf. budalicaŒ (RSA). lupa~aŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). lucprda „luckasta. nepouzdana `enska osobaŒ Unac (Jovi~i}) te-le-n-prda f. œneozbiqna. luca „luckasta. }askati. „neuredna `enska osobaŒ Uskoci (Stani}) {o-po-prdile m. luca. nagva`dati. {qo-prda arh. „na}askati se do mile voqe.) {u-prda f. Osnova -prd. luperda. ne- . œpasti. torokati. skotrqati se. trabuwati. slomiti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}).) }u-prda f. govoriti koje{taŒ (Andri}) }a-la-n-prda f. tru}ati. lucprdaŒ. „neuredan mu{karacŒ id. sva|alicaŒ Mokrin (Rajkov 1971). vesele stvari. Rovca (Bjeleti} 1993:38). lakomislena osobaŒ Uskoci (Stani}) telenprdas adj. nabrbqati se. œonaj koji puno i {aqivo pri~aŒ id. vedro. luc-prda pogrd. „lakomislen. (ibid. „ona koja je }aknutaŒ Piva (Gagovi} 2004). ali bez mere i smisla. stropo{tati se. (ibid. u vezi sa qoska pogrd. „`ena koja se ru`no pona{a. / m. }alaprdati nar. (ibid. luckastŒ. u vezi sa lucnut „pomalo lud. „luckasta `enska osoba. nepredvidiva osobaŒ Srem (gra|a ERSJ). „stara lena `ena nesposobna za ma kakav rad u ku}iŒ Lika. „praznosloviti.je vrlo produktivna u tvorewu imenica sa negativnom semantikom. sprcat (se) „slomiti se padaju}i sa kakvog visokog mesta. œpuno i zanimqivo pri~ati. zbijati {aluŒ [abac (gra|a ERSJ) ~a-la-prnd-alo n. lu-prda pogrd. ka`i-prda „osoba koja ne ~uva tajnu.)753 ko-prd-ec-nuti se pf. „neuredna ili lewa `enaŒ Vrhovine (RSA). „ona koja mnogo pri~a. „pri~ati {aqive. „praviti sitne {ale. up. œ`ena koja pri~a mnogo. si}i padaju}iŒ Wegwevo (gra|a RSA)754 753 Up. œneozbiqna. œglupa~aŒ.) ~a-la-pr-n-dati impf. veselo pri~atiŒ Uskoci (Stani}). pri~ati neobaveznoŒ [umadija (gra|a RSA). koprcnuti seŒ (RSA) s-to-prnd-ati se pf. qosko-prda pogrd. budalasta `enska osoba. Vasojevi}i (Bori~i}). 754 Up. sprdati se.

prsiti se. poprdica f. œnako~operiti se.. i Herc. izmotavati seŒ. . po~eti se osiono pona{ati. œumoriti se od te{kog putaŒ Zagara~ (]upi}i 1997). Segedin (gra|a ERSJ).)755 è pr|et impf. naprda f. (RSA. vulg. „grditi. podsmevati se nekomeŒ (RSA) naprdati impf. {eretŒ. „nadizati se. pogrd. ohol. popraviti se. „sitnica. {aliti se. poneti seŒ. zboriti kao kakav veqi ~oek. zakeratiŒ CG (RSA).332 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?pa-n-prd-us-iti se impf. zaprdat „id. 755 Up.u s-iti se . a ovamo je niko i ni{ta CG. œoporaviti se. (ibid. zabavqati (se)Œ. komedijaŒ Uskoci (Stani}) poprdi 3. iz istog izvora po-prd. pogrd. podi}i se. (ibid. (RSA). bezna~ajnostŒ Crna Reka (Markovi} 1986) potprdivati se impf.) po-pa-m-prd-us-iti se. œzanovetatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) isprdati impf. izmotavati se. prdjeti) zaprdati impf. ali je neistinitaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). Piva (Gagovi} 2004). prdlati „id.v. œgovoriti glupostiŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). „pri~ati koje{ta. {ega~iti seŒ Hrv. œometatiŒ Zagara~ (\upi}i 1997). nadi}i se. œzanovetati. zaprdat (se) „zagovarati (se). prndekati „blebetatiŒ Lika (Skok s. naprdivatiŒ Uskoci (Stani}). œzbijati {alu. poprnd u siti se „osna`iti se. ko~operiti seŒ Uskoci (Stani}) o-pa-m-prd-us-iti pf. zanovetatiŒ: Naprdati ‰zna~iŠ zanovetati.Œ Uskoci (Stani}). tako|e popardusiti se „pokazati se nadmen. zaprdivati „pri~ati nekakvu pri~u koja ima u sebi i {ale. Lika (Ajxanovi} 2002) hotice se sjuriti niz kakvu strminuŒ. isprdati se „izrugivati se. RJA). di}i glavu. poneti seŒ id. pf. popandrusiti se. „podsmevati se kome. Uskoci (Stani}). {epuriti seŒ Piva (Gagovi} 2004).. ru`itiŒ. prdwaviti Uskoci (Stani}). zaprdavati „moqakatiŒ. {ega~iti seŒ: Naprdati . œ{ala. „oporaviti seŒ. „jako udaritiŒ. popardusiti se pf. fig. nako~operiti seŒ. prndecati. osiliti se. izmotavati se. opamprdusiti se „nako~operiti se. prezdravitiŒ id. „pona{ati se i govoriti neozbiqno. „qutiti se kra}e vreme pa se umiritiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). „{aqiv~ina. naprdati se „sprdati se.Œ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). sg. „pona{ati se neozbiqno. prda~iti se œpodsmevati seŒ ^enej (Mari} 2002). mnogi vele i l a p r d a t i: Nemoj tuda naprdati Dalm. ismevati kogaŒ Uskoci (Stani}).

rugawe. U re~niku se oblik izvodi od sprdati se umetawem glasa c ispred infinitivnog nastavka -ati kao u gucati od gutati. Ispred wegove osnove (~iste ili modifikovane) alterniraju razli~iti ekspresivni prefiksi.v. prevarant. lakrdijaŒ < it. koji se. bez sumwe. Usko~ki glagol dokazuje iznetu tvrdwu. {prkawe (RJA). Up. lapandati „brbqatiŒ na glagol laprdati.OSNOVE: 33) -PRDATI 333 sprdati se impf.prionuo nastavak -lent ispred infinitivnog nastavka. sprdati seŒ Dubrovnik (RJA). p rdjeti. U oblicima laprdati i }a(la)prdati izdvajaju se prefiksi la-. zadirkivati se {alomŒ Srbija (RJA). {prlentati „rugati se. }aprdati = }askati + prdeti (Tomanovi} 1938–1939:212)758. Oblik alaprda u tvorbenom pogledu nije usamqen. up. canca) dovodi u posrednu vezu sa ~an~a „besposlica. podsmevati seŒ Uskoci (Stani}). ismejavaweŒ. i ~prkati se „podsmevati se. 757 O ovom glagolu v. kao u kapkati. ismejavati se. prdjeti. i {prcati se „{aliti se. bockati kogaŒ. I ekspresivni prefiksi. Skok III 29–30 s. U re~niku se imenice izvode od nepotvr|enog glagola {prkati (se). Nije sasvim iskqu~eno da je prefiks }a. Skok I 347 s. ERSJ 1:103). {prkati se „sprdati se. ismejavaweŒ Dubrovnik. i {e-m-prcati se „{aliti se. ~ankolizŒ Pirot (v. Bezlaj III 108.(ako ga ne tuma~imo kao palatalnu varijantu prefiksa ~a-) u vezi sa zameni~kim prilogom }a < tja. a-la-voj756 Ovamo i {prdati se „id. U re~niku se potowi oblik izvodi od osnove koja je u sprdati se.). prcati) pa se i na wu dodaju ekspresivni prefiksi. Up. {prd.c. imaju funkciju intenzivirawa zna~ewa ishodi{nog oblika. „rugati seŒ (RJA)756 · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol prdeti < *pârdeti „furzenŒ757. Sali na Dugom otoku (RJA).Œ Dowi Rami}i (Malba{a 1976).v. rug.v. smatraju}i da je u wemu do{lo do napu{tawa reduplikacije i pojave palatalne afrikate } < ~ (Skok I 250–251). Oblik }alaprdati nije registrovan kod Skoka. 40). {prka „pogrda. i to tako {to je na osnovu sprd-. sprdati seŒ BiH. }a). ali bez obja{wewa (Skok III 29–30).v. Oblik }aprdati (s. zadirkivati. Machek 482–483. podrugivati se. 758 Ne mo`e se osporiti izvestan uticaj onomatopejskih glagola lapati. laparati. Tomanovi} smatra ove glagole rezultatom kontaminacije: laprdati = labarati + prdeti. ruglo. naro~ito s obzirom na wegovu funkciju poja~awa pred predlozima do. bacati od badcati. podrugivati se. a-la-vu`da „vrdalama. Skok pomiwe oblike laprdati i }aprdati s. u (o ovom prilogu v. cianciare „govoriti kroz {aluŒ. Up. }a-(la-) (Bjeleti} 1993:38. govorio ili se i daqe govori. Posledwi oblik pokazuje da se osnova -prcati < -prdati osamostalila i poklopila sa homonimnom prcati (v. . on je pak od {prd-k-ati. lupkati (l. {prdqavac „~ovek koji je dostojan preziraŒ Srem. {prdwa „sprdwa. naime.

a-la-muwa „brzoplet. }a-la-n-kura „koja nema ose}aj stida. Loma 1999). samo smetaju Kolubara (gra|a RSA). proskitatiŒ Uskoci (Stani}). ^a~ak. te-le-zvrkan „badavaxija. kalamuwa : alamuwa (v. }alankur „id. up. kala-kurdija „masa zaludni~araŒ: Skupila se neka kalakurdija. sprdwa. lakouman ~ovek. I za oblik telenprda posvedo~ene su tvorbene paralele. kurla{ pogrd. talankura / }alankura / ~alankura : alakura759. kolo-vornica „skup veselog i bu~nog mla|eg svetaŒ Qe{tansko (Te{i} 1977) : tala-vornica „veliki broj qudi na jednom mestu. œosoba koja ne{to slabo. œglupa osobaŒ. protalankurati „nemarno. kalakurnica „ludnicaŒ./ -le-. O tome svedo~i paralelno postojawe slede}ih oblika: }alanprda : alaprda. talankurile „onaj koji je sklon skitwi (tako|e o volu. jer se isti tvorbeni postupak primewuje na razli~ite osnove. gu`vaŒ [umadija (Grkovi} 1982). ~a-la-n-kura „ona koja se bestidno pona{a. kuretalo „onaj koji kure}e. vetropirŒ (v. poro~naŒ Piva (Gagovi} 2004). sa tvorbenog aspekta. U ovim slu~ajevima radi se o onomatopejskim osnovama. telenprda prefiksi se pro{iruju elementom sa likvidom -la. smu{eno ne{to raditiŒ. ERSJ 1:110–111). Temni}. olo{. talankurati „skitatiŒ.334 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI da „neodgovoran i prevrtqiv ~ovekŒ id. verovatno u vezi sa kurwati „{ega~iti se. ovci)Œ. skitnica. . {alaŒ Draga~evo. bezo~na. Para}in. lakomislena osobaŒ. 760 Up. ta-la-n-kura. te-le-n-trta „nedovoqno razumna. kurwa „{ega. Sikimi}). a-la-kura „`enska osoba koja se slobodno pona{a i izra`ava. Navedeni primeri svedo~e o postojawu i ovakvog tvorbenog modela. „`enska osoba koja se slobodno pona{a i izra`avaŒ. bludnicaŒ. Ovamo mo`da jo{ i ka-la-kurnica f. Za svaki od ovih oblika mo`e se pretpostaviti da je nastao od nekog oblika koji sadr`i ekspresivni prefiks pro{iren elementom -la-. (ibid. vrlo zanimqiva leksi~ka grupa: a-la-kura f. neradnik. u krajwoj liniji u vezi sa kurac „penisŒ (Vuk 1818) (o ju`noslovenskom nazivu za mu{ki ud v. „koji je slobodnog pona{awa i izra`avawaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). `enskaro{Œ Uskoci (RSA). koja je lakog morala. „manguparija. U oblicima }alaprdati. kako bilo uraditi neki posaoŒ. nerazumanŒ Uskoci (Stani})760. ERSJ 1:105). kurla~a pogrd. RSA). blebetatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). -muwati). kuretat „govoriti gluposti. 759 Ovo je. gubqewem inicijalnog suglasnika datog ekspresivnog prefiksa. „neorganizovana dru`ina. ovla{ radiŒ. œraditi ne{to bez ikakvog reda i planaŒ. ~ovek bez vrednostiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). blebetalo. poro~na (obi~no o sredove~noj `eni)Œ.). ovnu)Œ. œkurvaŒ. (obi~no o mladi}u)Œ. „mu{karac koji se skita. koji juri za `enama. talandura „skitara (tako|e o kravi. sprdati se. {aliti seŒ Temni}. œpro}i po selu ili drugde bez nekog naro~itog ciqa. neozbiqan. brbqati. ni~eg se ne stidi i ne ustru~avaŒ Zlatibor (v. brbqivacŒ (Vuk. œbudala{tinaŒ [abac (usmeno B. brbqati. skup deceŒ Lapovo (gra|a RSA). blebetatiŒ Para}in (RSA). coll. iz istog izvora i telentratati „nerazumno. up. „`ena koja se skita. alakuras adj. {qamŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). bezobzirna. œ`enskaro{Œ. kuretati „govoriti koje{ta. Kao semanti~ku i donekle tvorbenu paralelu up. telentrtas „lakomislen.

prdeknuti „udariti koga da se ~uje kao prdacŒ Dubrovnik. i sprndosan „pocepan. i {u-prda. isprdjeti „izbitiŒ Lika (Skok s. prdjeti). Oblik stoprndati se. semanti~ki bliske oblike skondrqati se „strovaliti se. koji mo`e da alternira sa drugim takvim formantima.v.OSNOVE: 33) -PRDATI 335 Ne{to je druga~ija geneza oblika {opoprda. „lucprdaŒ Bosna (RSA). isprndekati. Obja{wewe dato u primeru nije samo rezultat narodne etimologije — oblik je zaista slo`enica nastala od lupati i prdeti (budu}i da oba glagola kao sekundarno razvijaju zna~ewe œpri~ati koje{ta. Boka (Skok s. „pri~ati koje{taŒ. RJA s. }u{kamaŒ Lika (RSA. Sa formalne strane obliku stoprndati najbli`e stoji glagol s-prndati „biti rasipanŒ: Lako je s tu|im sprndurat Hrv. skobrqati se „skotrqati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). (Zlatkovi} 1989). 762 Za zna~ewe up. zaleteti seŒ Bukovica. prdjeti). œzapaliti cigaretuŒ Vojv. œzabosti. lupoprda pogrd. govoriti koje{taŒ Lika. œpodvalitiŒ.v. Knin. lopoprda „r|ava `enska osobaŒ. up. zaprndecati se œzagnati se. udariti seŒ Pro761 Koren -prd. iz semanti~kih razloga doveli smo glagol stoprndati se u vezu sa sprcati se „okliznuti se i pasti. œkrupna `enaŒ.). pa {ta iza|e. skotrqati se niz nasipŒ Banija i Kordun (Petrovi} D.)763. lopoprda. prndecati. naprndi{iti se œzainatiti se u dokazivawu ~egaŒ id. lupetatiŒ: Lupoprdati mu do|e kono lupati i prdeti.Œ Uskoci (Stani}). . lupetaŒ Piva (Gagovi} 2004). (RSA). zabiti.u obliku {o-po-prda. primorje (RJA)762. i prdeknuti „pasti onako da se ~uje prdacŒ (Vuk). BiH (RSA). a samim tim i desemantizuje: lopoprdati pogrd. lupetatiŒ). prdecati se „bacati seŒ Lepetane. up. U potvrdama koje slede prvi deo slo`enice se modifikuje. U obliku koprdecnuti izdvaja se prefiks ko-. lopoprdaqka „id. neugledno odevenŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). œzaka~itiŒ.i osnova -prd. zaprndecati vulg. up. slomiti seŒ (< s-prd-cati.v. istu}i {amarima. prdele~iti „pasti.~esto podle`e sekundarnoj nazalizaciji. Me|utim. pri~alicaŒ: Oni lopoprda ne zna ni {ta e ispri~o. zadenutiŒ Banat (RSA). na prvi pogled tvorbeno neproziran. prdjeti). 763 Up.pro{irena nazalom -n-761. v.v. up. up. prndo{e „cr}i (iz kletve)Œ id. razla`e se na slede}i na~in: s-to-pr(n)d-ati se. za zna~ewe up. kao wegov ekvivalent bez formanta -to-. U wemu se. isprndecati œizbiti. lupoprd „onaj koji pri~a koje{ta. On se verovatno mo`e objasniti u kontekstu slede}ih obrazovawa sa osnovom -prdati: lupoprdati „pri~ati koje{ta. œosoba koja sva{ta pri~a. dakle. (RSGV). sprdet „utro{itiŒ Kosovo (Skok s. prndekati „brbqati. uo~ava element -to. pa na wegovo mesto dolazi {o. RJA). Zbog toga prvi deo re~i po~iwe da se do`ivqava kao ekspresivni formant lo-(po-).

pa-).336 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {}ewe (Vuji~i}). pastiŒ Sjenica (gra|a RSA). v. osamoprditi „osamostaliti se. „razmetati se uobra`enom snagom ili pame}u. œuobraziti se. . „ko~operiti seŒ.v. U oblicima sa ekspresivnim prefiksima realizuju se slede}a zna~ewa wegovog semanti~kog spektra: „brbqati. prd-ek-ati. postati umi{qenŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „mrdati seŒ. ko~operiti seŒ CG (RSA). i prdeveqit se pogrd. Da je u pitawu izuzetno ekspresivan glagol svedo~e wegove brojne varijante (u wima. prd-ec-ati.pro{iren nazalom -n-. biti umi{qenŒ. Skok s. praviti se va`an. uprdeveqit se „osiliti seŒ. a mo`da je nastalo od œnormalnogŒ prefiksa po. veqati „hvaliti. poprdusiti se) u procesu ekspresivizacije glagola. a mewa se i mesto na kome se pojavquju). govoriti koje{taŒ. prdeveqa „umi{qena. prdeleknuti „prevrnuti se. 765 Up.(up. prdjeti). uobra`ena osobaŒ.mo`da je po poreklu imensko-glagolski prefiks pa. veqati se „praviti se va`an. }askati. U pogledu zna~ewa up. Bjeleti} 2002:116–117.(v. prd-uk-ati itd. izme|u ostalog. Inicijalno pa. veqoprdati „praviti se va`nimŒ CG (gra|a RSA)765. osiliti seŒ Uskoci (Stani}). alterniraju nazali n / m.pro{iruje razli~itim sufiksima. uzdizatiŒ. 764 I ina~e se osnova prd. up. sa obrnutom pozicijom komponenata slo`enice — veqeprdati. U obliku panprdusiti se izdvaja se osnova prd-us-iti764 i prefiksalni element pa. usamoprditi se „uobraziti seŒ Piva (Gagovi} 2004). „pastiŒ. Glagol prdeti upotrebqava se u ekspresivnom govoru kao pejorativna metafora razvijaju}i razli~ita zna~ewa (v. oja~ati.

„~eprkaju}i. ~eparkalo n. kopaju}i izdupstiŒ (RSA). œid. œ~a~kati zemquŒ. skriveno. œispitivati ne{to zamagqeno. œpretra`ivati po stvarima. ~eprkati œgrebati. „provesti dosta vremena u ~eprkawuŒ Herc. Potkozarje (Dalmacija) ~e-prk m. fig. . œmalo ne~ega {to je iskopanoŒ. i{~eprkati se „izvu}i se s mukom. œ~eprkawem zatrpati. œ~eprkaju}i. radukatiŒ Uskoci (Stani}).Œ Potkozarje (Dalmacija). œid. ma~ki)Œ. p r { k a t iŒ. œosoba niskog rastaŒ Uskoci (Stani}). povr{no pro~eprkatiŒ. kopkaju}i izbaciti. (RSGV). o{tetiti. Potkozarje (Dalmacija). nejasnoŒ Zagara~ (]upi}i 1997). ~eprka f. Vojv. rovikatiŒ Unac (Jovi~i}). i{~eprkat Zagara~ (]upi}i 1997). (RSA) ot-~e-prkat pf. œ~eprkaju}i upropastiti. rasipati (o koko{i i o qudima)Œ Brusje (Dul~i}i 1985) za-~e-prkati pf. bilo kako zakopatiŒ (RSA). Uskoci (Stani}). izvaditi (iz zemqe)Œ fig. fig. razgrnutiŒ Uskoci (Stani}). za~eprkat œid. œrazgrnutiŒ. ispetqati se. „onaj koji ~eprkaŒ. iskobeqati seŒ (RSA). œprekopavati. œkopati zemqu u potrazi za hranom (o `ivini)Œ Segedin (gra|a ERSJ). pretra`ivatiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œraduckatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). rasturati. ~eprkat „~eprkatiŒ Briwe (Finka/Pave{i} 1968). ~eprkat „grepsti da se {to iskopaŒ. œupornim tra`ewem prona}i. otkriti ne{to dotad nepoznato.OSNOVE: 34) -PRKATI 337 OSNOVE: 34) -PRKATI 34) -PRKATI ~e-prkati impf. pretra`ivati. œotkriti tajnuŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ra{-~e-prkati pf.Œ. kopkatiŒ. Uskoci (Stani}) na-~e-prkati se pf. œzagrepstiŒ. œbrbqatiŒ Lika (Ajxanovi} 2002). pokvariti ne{toŒ. œpri~alicaŒ. ovla{. œpomalo raditi. kopaju}i nogama zemqu tra`iti {to za hranu (o koko{ci. œmalo. „~eprkaju}i raskopati. ~eparkat „~eprkati. „~eprkaweŒ. œ{eprtqaŒ Unac (Jovi~i}). tajnoŒ. œtrag od ~eprkawaŒ Brusje (Dul~i}i 1985) 766 U izvoru nije dato zna~ewe. fig. œpreturati. ~eprkat (ceprkat) Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1990)766. „po~eti ~eprkati. ~a~katiŒ. „grepsti kanyama odbacuju}i zemqu unazad. ~eprkat „iskopavati ~eprkawemŒ. Potkozarje (Dalmacija).Œ Vasojevi}i (Bori~i}) i{-~e-prkati pf.

~aprkati „id.ili *perk(u). kontinuanta ovog psl. gde se tvrdi da se od bliskozna~nih glagola *~epati. mogu ka sam zaludan. kopati po zemqi (o koko{i)Œ. Polaze}i od blr. pretra`ivatiŒ. i to samo u poslovici: Ko pr~e. Sam pak glagol *pãrkati (se) Varbot smatra vrlo arhai~nim obrazovawem. „izvu}i (se). ~eprkatiŒ).mogu biti normalna i produ`ena baza istog korena (e iza ~ > a).(-ar-. pa otuda i ~ep-r-kati (Skok I 307–308 s. Osnovna zna~ewa navedenih oblika su: „grepsti.338 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~a-prkati impf. koji se u ostalim slovenskim jezicima sa~uvao samo sporadi~no. œpretra`ivatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) · U osnovi navedenih potvrda le`i glagol -prkati. glagol *pãrkati (se) sa op{tim zna~ewem „~eprkati. ~eprkatiŒ. ispred koje alterniraju razli~iti prefiksi769. koji u odgovaraju}em zna~ewu nije potvr|en (ili sa~uvan?) kao samostalan768. On pomiwe i Dani~i}evo mi{qewe da je ~eprkati od ~epati. up. Isto kona~no re{ewe nudi se i u SP 2:141–143 s. œraditi sporoŒ. grepstiŒ (< ie. øorkácca „~eprkati. povezanim sa potencijalnom ie.v. ali mu zamera {to ne obja{wava poreklo r u ovoj re~i (Tomanovi} 1938–39:213). . Autorka pomi{qa da bi.c. izbaviti seŒ. riti. Varbot rekonstrui{e psl. -er-) daju povoda onomatopeizirawu glagola. 769 Oblik ~aprkati mogao bi biti i od ~apati. „gaze}i nogama pr{katiŒ. odatle „pomalo raditiŒ. ne sr~e Banat. ve} o osnovi -prkati. zemqoradni~kom terminologijom (Varbot 1979:22–24). up.. tra`itiŒ. Eve }epirkam ne- 768 U RJA je registrovan samo oblik prkati „srditi seŒ. (o koko{i)Œ. i Moskov 1978:355.i ~ap. 767 Up. pored o-baze u kopati.Œ: [ta radim. kopkati. ~epa). s.u ~eprkati izdvaja i Moskov 1965:71. iz istog izvora i }epirkati œid. kapati. potvrda øorkacca „~eprkatiŒ. ~epati + pr{kati. preturati. Tomanovi} tuma~i oblik ~eprkati kao rezulatat kontaminacije ~epkati. Osim toga. *~apati. Skok izvodi glagol ~eprkati od ~epati. U prilog tuma~ewu Varbot i Moskova govorila bi i varijanta ~a-prkati. *~eperiti. œ~eprkati. Prefiks ~e. øorkacâ „grepsti. koja pokazuje da se ne radi o osnovi ~ep-.u starim slovenskim obrazovawima. smatraju}i da razna pro{irewa osnove ~ep. *~upiti obrazuju derivati istog tipa. SP l. œpreturati.„kopati. up. kopkatiŒ [umadija (gra|a RSA)767. {ta.v. glagola mogao biti oblik ~eprkati. i Grickat 1955–1956:70. pita{ me. tj. doznatiŒ. ~ep.-h. „otkriti. *perk’. s obzirom na semanti~ku bliskost i realnost prefiksa ~e.

BiH. zagrnuti. bacakati seŒ: Po~eo se kopeqati na zemqi kao zaklano pile Bosna (RSA). ~eprl’am 1. œkako-tako sahraniti. „oporaviti seŒ (Skok s. „po~eti ~eprkati. œraduckatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). ~eprkatiŒ Uskoci (Stani})772. iskopeqati se „iskobeqati seŒ Gacko (RSA). fig. koprcati seŒ BiH. zakopati ~eprkaju}iŒ. iskoprqasmo Piva (Gagovi} 2004)771 qati seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „lagano. raduckatiŒ: Prebiram ovu zemqu u ba{~i – ~o’jek mora ne{to da kopeqa Gacko. kopeqat se „kobe- i eno se iskoprqa — Ponese godina ko ikad dosle. ~eprqati œkopati nogama (o koko{i)Œ Ro`aje (Had`i}). œprikriti neku ru`nu radwuŒ Ro`aje (Had`i}). œposejati kako biloŒ. kopeqati se „koprcati se. œpo~eti ~eprkatiŒ. „ne{to malo uzorati ili {ta drugo uraditiŒ. ~eprqat „~eprkatiŒ Kosovo (Elezovi}). 772 Tako|e ~eprqnuti pf. . izbaviti se (od nekog zla)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). plitko kopatiŒ Gora`devac (Bukumiri} 1983) za-~e-prqati pf. „plitko. ~eparjat „grepstiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). œmalo. ~eprjat / ceprjat Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1990)773. „v. Lika (RSA)770 za-ko-prqati pf. na brzinu iskopatiŒ (RSA). povr{no pro~eprkatiŒ. za~eprqat œza~eprkati. „v.v. œsahranitiŒ: Umre ~ovjek. za~eprqati œostaviti zapo~eti posaoŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). „za~eprkati. povr{no se dota}i nekog poslaŒ.. za~eprqaju 770 Up. „staviti u zemqu. œ~eprkawem zatrpati. zakopati. kako-tako. ~eprqat œ~eprkatiŒ. 773 U izvoru nije dato zna~ewe. œzagrepstiŒ. Mo`da od kop-eq-ati. z a k o p a t i na brzinuŒ BiH (RSA) is-ko-prqati se pf. „grepstiŒ Vrgada (Juri{i}). „zakopatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). koporati) ~e-prqati impf. 771 Up. ukopatiŒ. bilo kako zakopatiŒ Dalm. pritrpati zemqom. iskoprcati seŒ CG (RSA). „v. u vezi i sa kobeqati (se) (v. sg. iskopeqat se „iskobeqati se. kV-). pa se. ~eprjat „~eprqatiŒ Sumartin (Novakovi} 1994). za~eprqati œplitko zakopatiŒ. ovla{.OSNOVE: 35) PRQATI 339 OSNOVE: 35) PRQATI 35) PRQATI ko-prqati se impf. kopkatiŒ. œdovr{iti kakav radŒ Uskoci (Stani}). pomalo poslovati. izbaviti se iz kakve nastale krizeŒ: Bija{e privijo od neakve bolesti o-ko-prqati se pf. ko-peqati „pone{to raditi. „izvu}i se.

fig. i kojekako je pretrpati. ~aprqat œgrebati. œzakopati nehri{}ansku du{uŒ Kosovo (Elezovi}). „grebu}i naneti povrede nekome. . alatkaŒ. na brzinu. na}i ~eprkaju}iŒ. za~eprqati se „malo se ukopati. iskopati ve}u koli~inu ne~egaŒ CG (RSA)775 o-~e-prqati pf. te{ko. i{~eprqati / i{~eprqiti „izvaditi. œugaziti snegŒ. za-~e-peqiti „napraviti nu`no skloni{te. 775 Up. izgrepstiŒ (RSA). {aprqe „sitno graweŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). (ibid. i{~eprqati „izgrepstiŒ Vrgada (Juri{i}). „zapo~eti neki posao pa ga ostaviti. (RSGV) i{-~e-prqati „v. nemoj koko{ke da ~aprqav rasad! Lebane (gra|a RSA).. sg. „prstŒ. „~eprqaju}i.340 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI qat „za~eprkatiŒ. i{~eprqati se / i{~eprqiti se „izvu}i se iz kakve te{ke situacije. „plitko kopatiŒ Vrawe (Zlatanovi}). 776 Up. za ozna~avawe laganog hoda. ~aprqawe n.. „iskopatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). „~eprkaweŒ: ]e dobije{ dete niki boles sâs tvoje ~aprqawe po |ubre! id. ~aprqati se œkome{ati se. ~eprqci pl. doznati. slabog.Œ.Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) ~eprq interj. (ibid. ne dovr{itiŒ Vojv. „ogrepsti (~aporcima.). da samo ne prokisuje – to na{i zovu za~epeqiti Ba~ka (RSA). prona}iŒ Uskoci (Stani}). „~eprkatiŒ: Pazi. stanŒ: Siroma{ki skunatoriti malo ku}ice . batrgati se nogama i rukamaŒ Prijepoqe (gra|a ERSJ) 774 Up. „~eprkatiŒ Uskoci (Stani}). razgrnutiŒ Uskoci (Stani}). „~eprkaju}i raskopati. œslabe grabuqeŒ id. noktima)Œ Vrgada (Juri{i}) ra{-~e-prqati pf. ra{~eprqat œid. œs mukom. istro{eno oru|e. i{~eprqati se „izgrepsti seŒ Poqica (RSA). jedva se izbavitiŒ Uskoci (Stani}) na-~e-prqati pf. povr{nog kopawa Uskoci (Stani}) ~eprq. œsaznati. sa drugim zna~ewem na~eprqiti œpostaviti ne{to tako da se svakog ~asa mo`e sru{itiŒ Kordun (gra|a ERSJ). i podrug.)776 ~a-prqati impf. za~epr- Ba~ka (RSA)774. iz sela u planinu i sl. fig. i{~eprkatiŒ Para}in. œslabo. provizorno se utvrditi ukopavawemŒ (RSA) za-~e-prqiti „uraditi ne{to povr{no. grebuckatiŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ). ~eprqak m. ~eprkaju}i izvaditi. nego ma kako – to se ka`e za~eprqiti ga i nikomu ni{ta! Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). ~aprqam 1. bilo kakoŒ: Ne mo}i ku}u ili kolebu kao {to treba napraviti. iza}i uz kakvu uzbrdicu.

kopkatiŒ < *prpati. œkanxaŒ. prpati „raditi ne{to brzo i nemarnoŒ. „kopati prqemŒ779. sg. koperlec sa. Varbot smatra da je podjednako mogu}a veza ove imenice sa *per. œk o p a t i nogama. i ka{. œklinŒ. iz istog izvora prq m. iz istog izvora ~o-prw~e n. koje Bori{ izvodi od starijeg *perplec < *prpliti „~eprkati. „plitko okopatiŒ Vrawe (Zlatanovi}) pro-~a-prqati pf. œ~esto. rasecati. „plitko oratiŒ. œdete. ~aprqak œkomadi}. nedoraslo ~eqadeŒ Vasojevi}i (Bo- ri~i}). *pero „pritiskati. glagol *pãrpati < ie. dovode}i u vezu s. ~eprkati. „zadobiti ogrebotine na ko`i. „pro~eprkatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995) ~a-prq m. pf. svode i *pãrkati. øorøaØi „sitniti zemqu ralomŒ. pej. „za~eprkatiŒ: Za~oprqa{e pili}i po pepel i dignu{e pra{inu Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. œ~eprkatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`i glagol prqati „kopati. prqati nastalo na analo777 Up. œnokatŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ). oratiŒ (Skok ga ne registruje). œvrsta r a l aŒ i ka{.-h. podupiratiŒ (Skok III 46–47).Œ. u su{tini. s. perpolec sa). Na srodnost s. „~eprkatiŒ Timok (Dini} 1988) na-ta-prqati se pf. ~oprq}a 3.v. sg. gore ~eprq uzvik za ozna~avawe laganog hoda Uskoci (Stani}). upirati. 780 Iako se s. 2004). par~enceŒ.-h. sg. impf./ *por. gusto sejatiŒ. œpaw od pose~enog mladog drvetaŒ Vasojevi}i (Bori~i})777 za-~o-prqa 3. IV 52–53 s. izgrepsti se. ogrepsti seŒ Poqica (RSA) za-{e-prqati pf. prq obi~no tuma~i kao derivat osnove *pârati. 778 . Oblik je verovatno nastao glasovnim promenama od od-{eprqati.). perlec I. Up.-h. id. perlec „nemarno obra|ivati zemquŒ. 779 Up. oti}i polako. micati ne~imŒ (RSA). ~eprkatiŒ. imenicu prq „kra}i komad drvetaŒ. lagano se kre}u}iŒ [umadija (gra|a RSA)778 è prqat impf. „po~eti nespretno kretati.-h. glagola posredno ukazuje i Varbot. øorøaØisà „rovati zemqu. pf.sa pro{irewem -p-. probadatiŒ. On se mo`e dovesti u vezu sa ka{. *pãrpati (l. Mogu}e je da je i s. na osnovu kojih Varbot rekonstrui{e psl. gore) (Varbot 1979:23).-h. „mawe drvo za{iqeno s jedne strane koje slu`i za o k o p a v a w e. na koje se.OSNOVE: 35) PRQATI 341 i{-~a-prqim 1. *prpajo „~eprkati po ne~em sipkom (o pticama)Œ. *per. sg. perlec780. ali up. ~ e p r k a t i (o `ivini)Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). paralelan i srodan glagolu *pãrkati (v. œmotkaŒ.vv. prqka 3.„razrezivati. jo{ i ukr. o~eprqati œodgaveqati. va|ewe luka i sl. tuma~e}i potowi oblik kao onomatopeju (SEK III 68 s.c.

(up. mot-ati : mot-rq-ati. Oblik koprqati (nogom) tuma~i od kopati + vrqati. i Moskov 1978:355. ~o. Skok izvodi oblik ~eprqati od ~eprkati (< ~epati). ~aprqati. {e-. ~ak.-h.javqa se i u obliku prp-or-iti se. koje smatra onomatopejom. ka{. Skok III 55–56 s. iskopati se (iz ne~ega) + vrqati.Œ (Skok II 149)783. . œbiti nemiran. upu}uju}i daqe na ~eprkati (Varbot 1974:59). nestrpqiv.i prqati (Bjeleti} 1994a:354). dem. oblika koprqati : ~eprkati kao derivata psl. Kao tvorbenu paralelu up. zamenom deminutivnog nastavka -kati sa -qati (prema ~etrqati) (Skok I 307–308 s. ~a-. *kop-ati (sa pro{irewima *kopor-. kopati nogom vrqaju}i tamo amo (Tomanovi} 1938–39:209). prpor). koje se tuma~i na isti na~in (SEK l. Oblik okoprqati se „oporaviti seŒ obja{wava ukr{tawem sa okrqati se „id. prtqati < prtiti (Skok III 59 s. 782 Za odnos kop-ati : kop-rq-ati up. prtljarija). ono je u izvesnoj suprotnosti sa tuma~ewem koje je autorka ponudila za s. Ispred osnove prqati alterniraju prefiksi ko-. ~o-. Tuma~ewu Slavskog priklawa se i Varbot. Za oblik iskoprqati se (iz ne~ega) smatra da je izveden iz koprqati ili da je samostalno nastao od iskoprcati se. kontinuantu (pored prqati) psl.v. ~eprkati (Varbot 1979:22).c. Bjeleti} 1994a:353–354).v. ~oprq}a izdvajaju se prefiksi ~e-. koprqati stavqa u red izvedenica od psl. glagol — od *prpqati781. *kopr-. naro~ito ako se ima u vidu uo~ena bliskost glagola prkati i prqati. perlec i s. *kopyr-). Moskov 1978:355.v. ta-. tj. Moskov 1965:71. Bezlaj III 131 s.-h. *kopati : *~epati sasvim legitimno782. Osnova prp. ~a-. ~epa). Iako je tretirawe s. tj. iskopati se iz ne~ega vrqaju}i. *pãrplati.. kojim se naj~e{}e i defini{e pra}akawe `ivine u pra{ini (up.342 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI gan na~in kao ka{. Skok izvodi oblik koprqati (uvo|ewem q i zamenom sloga or vokalnim r) od koporati.v.-h. druga~ije Sáawski II 456–457 s.-h. Oblik koprqati razla`e se na ko. Tomanovi} smatra oblik koprqati se u zna~ewu „koprcati seŒ rezultatom kontaminacije koprcati se + vrqati.-iter. 781 Up. ~e-.v. up. prtiti (se). kopernacz: kao ekspresivno pro{irewe od *kopati). koperlec sa „`eniti seŒ. vrteti seŒ. 783 U odrednici je gre{kom izostavqeno o u obliku okrqati se. pa s. up. za~oprqa. U oblicima ~eprqati. perlat „vaqati se u pesku ili blatu (kao koko{i)Œ Orlec (Houtzagers 1987) kao mogu}i pandan ka{.

neuredno raditiŒ. pro{ebrqati „prohodati (o detetu)Œ Lika (usmeno M. „otkriti. up. On navodi Dani~i}evo tuma~ewe oblika ~eprqati od ~epati. brqati). ali mu zamera {to ne obja{wava poreklo glasova rqa u ovoj re~i (Tomanovi} 1938–39:210).B. ni`e natoprqiti se (v. prona}iŒ). ~eprkati vrqaju}i tamo-amo. U obliku nataprqati se izdvaja se element -ta-. pr~iti). ali tako|e i sa {ebrqati „teturati. Oblik za{eprqati mogao bi biti u vezi sa {eprtqati (v. „koprcati seŒ (> „izvu}i se. {V-). „kopatiŒ. tj. „oporaviti seŒ). U semanti~kom spektru analiziranih oblika izdvajaju se slede}a osnovna zna~ewa: „grepstiŒ. . „~eprkatiŒ (> „raditi ne{to povr{noŒ. izbaviti seŒ.) (v. hodati nesigurnoŒ Lika (RJA). „klimavo hodati.OSNOVE: 35) PRQATI 343 Tomanovi} smatra oblik ~eprqati „~eprkatiŒ rezultatom kontaminacije ~epati + vrqati.

„po~eti ~eprkati. zadirkivatiŒ. Ko`eqac 1989:80). raspr{kati „v. ~eprkatiŒ. kopati i sl. rastresitom.v. za~eprkatiŒ.Œ. plitko zakopatiŒ Tre{wevo (RSA). pr~kati. Piva (Gagovi} 2004) ispr{kal 3. ali u zna~ewu „prqati. inf. œugaziti. kako bilo uraditiŒ. pregledati. upropastitiŒ. up. œprporiti se u pra{iniŒ Timok (Dini} 1988. sprdati seŒ Uskoci (Stani}).. sg. œyarati (vatru)Œ. spiskati novac. Skok pomiwe ovaj glagol s. œvrlo lo{e. pro}erdati. impf. izraz pr{ka-pr{ka „ne raditi kako vaqa. œzabadati nosŒ Uskoci (Stani}). upropastiti. spr{kati „uraditi po- . ~eprkaju}i zakopati. œbiskati. kopr{ka se 3. (Zlatkovi} 1990) zapr{kati pf. ~opr{ne se „koprcnuti seŒ Timok (Dini} 1990) za-~o-pr{ka pf. „preturati po ~emu sipkavom. zatrpatiŒ: Za~opr{kaj ovoj kravaj~e u pepel. spr~kati se „v.Œ Pirot (Zlatkovi} 1988). pomalo orati. 2004) è pr{kati impf. spr~kati „potro{iti. 2004) ~o-pr{ka 3. ispitivati. raspr~kati „uludo potro{iti. uni{titiŒ. pepeluŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) · U osnovi navedenih oblika le`i deminutiv pr{kati. mrqatiŒ. fig. „xarati. naro~ito ako se u obzir 784 Zna~ewa nekih oblika zaista ukazuju na takvo poreklo. dirkati. raduckati. spr~kati „nepromi{qeno potro{itiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). lake poslove. „koprcati seŒ.Œ: Raspr~ka{e ono malo imawa ko kerovi. œovla{ prekriti. kopr{kati se „koprcati seŒ Vrawe (RSA. sg. ~eprkati (kao koko{ka)Œ id. pri ~emu oba oblika smatra denominalima od prdac (Skok III 29)784. imawe i sl. pretra`ivati ne{toŒ Zagara~ (]upi}i 1997). pr{kat „~a~kati. „prporiti seŒ Bu~um i Beli Potok (Bogdanovi} 1979). ~eprkati. sg. pr{kati œpomalo raditi sitne. Glagol pr{kati zaista je u vezi sa pr~kati. „bacati zemqu rogovima (o volovima)Œ Zorunovac. prpatiŒ (RMS). „id.?). œ~eprkatiŒ. œdirati u kakvu ne~isto}uŒ. da se ispe~e Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. œobavqati neke sitne. sg. œpr{kaju}i. pepelu i sl. acc. pr{ka 3. „na}i ne{to u pra{ini. tra`iti.344 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 36) PR[KATI 36) PR[KATI ko-pr{kati impf.Œ: Mlogo volim da gledam kâko se ti~i}i kopr{kaju po pra{inu Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. „riti po p r a { i n i. lake posloveŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). raspr~katiŒ: Raspr{ka{e sve {to imaju Uskoci (Stani}).

Petleva 1994a:336. raditi povr{noŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993).. otaqati. 785 Up.(Petleva 1994:60–61. Skok III 21–22 s. upropastitiŒ (Be}kovi}. Semantika glagola pr{kati. krastavac i sl. br~iti). brqatiŒ. k o p k a t iŒ. prcvoqak „sitna osobaŒ. raspr~kati „r a { ~ e p r k a t iŒ: Raspr~kale koko{i luk. dakle. pr~katiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}).Œ (usmeno M. „~eprkatiŒ. . ukazuje i na mogu}u vezu sa prah. Drugo mogu}e tuma~ewe je da je glagol pr~kati deminutiv od prkati. petqatiŒ Virje (Herman 1973). a kao semanti~ku — prdavac „id. spr~kati (se)Œ Uskoci (Stani}). pra{iti. pr~kati „raditi tek toliko da se radi. trebalo bi ustanoviti etimologiju ovog drugog (Skokovo tuma~ewe nije prihvatqivo za navedene oblike). prah. 119 s.i ~o. (ras)pr{iti itd. me|utim. œ~initi ne~istim. definisane i kao „br~katiŒ. pr~kat „raditi {to bez voqe. id. Za odnos ~k : {k786 up. slabo.). „razgrnutiŒ Uskoci (Stani})785. glagol pr{kati smatrao varijantom glagola pr~kati. Takvo tuma~ewe predla`e se i za sln.v. sitna osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). sao kao od nevoqe. pi`doqak „zakr`qali plod (obi~no vo}a ili povr}a)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). œ~ e p r k a t i . „prporiti seŒ. radukatiŒ. br~kati „me{atiŒ. 73). Ako bi se. Kao tvorbeno-semanti~ku paralelu oblika pr{moqak up. prah. U prefigiranim oblicima realizuju se zna~ewa: „koprcati seŒ. Bezlaj III 100–101 s.v. Ispred osnove pr{kati alterniraju prefiksi ko. 786 Grupa ~k daje u nekim dijalektima regularno. p r { k a t iŒ.OSNOVE: 36) PR[KATI 345 uzmu slede}a zna~ewa ovog potoweg: pr~kati „pomalo. pr~kati (Bezlaj III 107). œprati kako biloŒ. tako da bi se za wega mogao pretpostaviti i ishodi{ni oblik pr{iti > deminutiv pr{kati. Nije jasno da li je sa ovim u vezi i pr{moqak „sitniji plod (krompir. Ishodi{ni glagol pr{kati ima {iri spektar zna~ewa. œpomalo raditi.). mrqati. (up. kupati seŒ. nemo}no raditi. a u drugima sporadi~no — {k.. i pr~kati „{eprtqati. o~ebr{kati „zalo`iti (o ma~ki)Œ Dubrovnik (Skok s.v.Œ. œprecrtavati ono {to je napisano ~ine}i ga ne~itkim. pr~kavac / pr{kavac m. Bjeleti} 1994a:353). objediwenih hiposemom „vr{iti neku radwu u malom stepenuŒ. koje su. pr~kat / pr{kat „br~katiŒ: On samo pr{ka i ni{ ne dela. izme|u ostalog. ~alabrcnuti) (v. „koje{tarijaŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). prh). pr~kati se „br~kati se. up. „id. Stoga bi pr{kati (< pr~kati) u krajwoj instanci moglo biti deminutiv od prkati. spr{kati (se) „v. brqatiŒ Uskoci (Stani}) : br{kat „{krabatiŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989). „onaj koji je nesposoban da u~initi ne{to vrednoŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). Lele. To zna~i da bi oblik pr~kati mogao biti bezvu~na varijanta oblika br~kati. Na mogu}e poreklo glagola pr~kati ukazuju usko~ka i kajkavska potvrda.B.v. pr~karija f.

„~initi brze pokrete rukama. Uskoci (Stani}). bacakati se. Nije jasno spadaju li ovamo oblici koper}at se „vaqati se u pesku ili blatu (kao koko{i)Œ. ritati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). dobauqati seŒ BiH (RSA) za-ko-prcati (se) pf. v. te{ko. zapra}akati seŒ (RSA). smiriti seŒ Uskoci (Stani})789. koparcat se „koprcati se (o koko{i i ~eqadetu)Œ Brusje (Dul~i}i 1985)788.Œ. dospeti. œizbaviti se kakve neprijatnostiŒ (RSA). iskoprcati se „osloboditi se. iskopeqati se. (RSA) do-ko-prcati se pf. œte{ko `iveti. Uskoci (Stani}). protiviti seŒ. boriti se da se pre`ivi. koprcat se „mlatarati nogama. zaimatiŒ. pra}akati seŒ. „po~eti se koprcati. truditi seŒ. œisplakati se. Potkozarje (Dalmacija). koporcit seŒ.. izvu}iŒ. komprcati se „koprcati seŒ Dalm. izvu}i se koprcaju}i seŒ. œmu~no `iveti. Piva i Drobwak (Vukovi} 1940:385). 788 787 . kobeqati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „dovr{iti koprcaweŒ. uskoporcit se „pasti i prevrnuti se (nogama uvis)Œ Brusje (Dul~i}i 1985). fig. zakoper}at (se) „zapetqati (se)Œ. ~eprkati zemqu i za sobom je razmetati (o koko{i). buniti se. œtruditi se na sve mogu}e na~ine da se suprotstavi nekoj nezgodi ili da se izbegne neko zloŒ. koparcat „nogama kopati. kobeqati seŒ CG.346 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 37) PRCATI 37) PRCATI ko-prcati (se) impf. raskoper}a „razmrsitiŒ Orlec (Houtzagers 1987:274). œrazbesneti se. Potkozarje (Dalmacija). (RSGV). „id. iskoprcat se œizboriti se. œnasekirati seŒ. œotimati seŒ. koprcat se ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œzalagati se. „po~eti se koprcatiŒ. spasiti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ras-ko-prcati se pf. Lika (RSA) 787 . koprc a ti se Gola ( Ve~enaj/Lon~ari}). nervirati seŒ Komarnica (RSA). œqutiti se. 789 Nije jasno spadaju li ovamo oblici iskoporcit se „pasti i izvrnuti se. jedva izvaditi. „s mukom. Vojv. nogama ili celim telom. uskoporcat se.Œ. pokrenuti se. œkoprcaju}i se do}i. razqutiti seŒ Uskoci (Stani}) Tako|e œqutiti se. „id. gore). budu}i da je u istom izvoru zabele`en oblik koparcat se „koprcati seŒ (v. Herc. œizvu}i se iz bede. Potkozarje (Dalmacija) is-ko-prcati pf. ste}i imawe.

waprc. weprc. œonaj koji se koprcaŒ. œqubavna igra. ° A kamoli sir poijo!791. macane { k o b r c a n e. œpo~eti skakati (o ribama)Œ Zagara~ (]upi}i 1997). „po~eti se bacakati. usprotiviti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ko-prc interj. œkoji se koprcaŒ. „nemirko. vrevaŒ. igrati seŒ. varijante: Oj macane. ) a-la-m-prc / alamprc vulg.Œ. pra}akaloŒ Novi Sad. juriti. „trk. ritatiŒ Herc. vredan ~ovekŒ. œpobuniti se. œzabavqati se u qubavnoj igriŒ Uskoci (Stani}). koprc m. „`iv.OSNOVE: 37) PRCATI 347 us-ko-prcati se pf. koprc œneobi~na `ivost. „nemirno deteŒ Banija. weprpac m. mulacŒ Split (Vidovi} 1990) ?we-prcati se impf. skok. uskoprcat se „id. vragolanŒ Piva (RSA). œsna`na mlada osobaŒ Uskoci (Stani}) ?a-prc m. koprcane. uporan. koprcalo n. okretanŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) o-{ko-prc m. „nemirno deteŒ Lika790. „otresit. (ibid. radan ~ovekŒ Uskoci (Stani}). koprsan „id. ~erupati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) za-we-prcati se pf. za ozna~avawe koprcawa Leva~. (ibid. galamiti. „deran. koprcko m. „po~eti se weprcati. otutwi{e ne gledaju}i kud Up. œuznemiriti seŒ id. œotresit. macane. „ona koja se koprcaŒ. ° Ti si mene sir poijo! ° Nijesan ga ni vidijo. weprc. up. „vrsta igreŒ. Koprc prezime (RSA). mladih da se zabavqaju. 790 791 . „po~eti se koprcatiŒ. œbrzo kretawe. (RSA). œpreterano `ivahna osobaŒ. uporna `enska osobaŒ Uskoci (Stani}) koprcav adj. œlutka {to igra pomo}u `iceŒ. tj. `ivahan. weprpac interj. qubavno veseqe (me|u qudima ili `ivotiwama)Œ. vrcati). œotresita. ili kovrcane (v. kovrcan „nesta{an mladi}. œqutwaŒ Uskoci (Stani}). k o v r c a n e. fig. œosoba koju jureŒ id. mahnitostŒ: Uhitijo ga je koprc ko da mu je dvadeseti godi{ta Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) koprcan m. „skakati jedno na drugo. igra. nesta{koŒ. „koprcawe. za podsticawe goveda da se obadaju. fig. uporan ~ovekŒ. œvredna `enska osobaŒ. o-ko-prcan „ve{t. fig. œvredan.). Ovo je primer iz folklornog teksta. œrazigran. fig.Œ sredwa Dalm. (RSA) waprc. pogrd. razdraganŒ. koprcaqka f. fig. spretan. samo u izrazu: oti}i u ‹. pra}akatiŒ. te bi se mogao okarakterisati kao hipokoristik bez odre|enog zna~ewa uz re~ macan. fig. skrha{e se. œonaj koji se bori da se izvu~e iz nezgodnog polo`ajaŒ Mora~a (RSA). Pis. |avolast de~ko. podskakivaweŒ. odjuriti u ‹: Odo{e goveda u alamprc. œonaj koji se neprestano pra}aka. jurwavaŒ. „skakati. „nemirkoŒ Cetiwe (RSA). okretan ma~akŒ: Pis.

792 793 . pa ih u hodawu {iriŒ. prcati „terati stoku nekudŒ. œslomiti se. „mali ~ovek. primorati nekoga da iza|eŒ. œneozbiqna osobaŒ Mali Zvornik (gra|a ERSJ) ?ha-prc m. (ibid. podrugivati se. pogrd. œnabiti na o{tar predmet. zadirkivati se {alomŒ Srbija (RJA) etimolo{ki ne spada ovamo. œpoterati. „hramati. Nik{i}. gungula (vezana za va{ar. 794 Up. œgu`va. pogrd. pastiŒ. kepecŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)792 ?{a-m-prcati impf. razbiti seŒ id. prcati se „qutito vikati brane}i se od ~egaŒ Rije~ka nahija (RJA). i zaprckati „zafrknuti. œobqubiti. œhalapqivo jestiŒ. œvr{iti polni sno{ajŒ Uskoci (Stani}). „krivim. sagnatiŒ: Sprcaj goveda na lokvu. prcati se „pariti se. zabostiŒ Sokobawa. prevaritiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). œdobro se najesti. On je u vezi sa {-prcati se „{aliti se. Herc. 795 Razli~ito od sprcati se (< s-prd-cati) „sru{iti se. „koji ima krive. po`uriti (nekoga)Œ BiH. {amprcast adj. alamprc m. Timok (RSA). juriti seŒ Uskoci (Stani}). zaprcati se œzaleteti se. n a b o s t iŒ Kragujevac. „izjuriti. „di}i se i naglo oti}iŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990)794. œhitro se kretati. œvr{iti polni sno{aj (o qudima)Œ. survati se. Sali na Dugom otoku (RJA) < sprdati se (v. Vasojevi}i. œprobosti. „nadimak ~oveku koji u hodu baca noge na{iroko. navalitiŒ Potkozarje (Dalmacija) isprcati pf. navijati na jednu noguŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) è prcati impf.. koji ima krive noge. izudarati seŒ. œpojestiŒ Uskoci (Stani})795 Up. pogrd. grbavim nogama hodati na{iroko. grbave noge. „naterati. œizgnati. pogrd.348 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (RSA). nakrivo. œu d a r i t i se.) (v. naprcati se „nabosti se na o{tar predmetŒ id. œmali. (RSA) proprcat pf. oplo|avati se (o `ivotiwama)Œ. poterati (na pa{u)Œ Piva (Gagovi} 2004) naprcati pf. svadbu)Œ Ma~va. iz istog izvora prampurac „id. prcat (se) „lomatati se hodaju}i (po te{kom terenu ili na dugom putu)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) zaprcat pf. sitan ~ovekŒ Ro`aje (Had`i}) ?pa-m-prc m. heravoŒ (RJA) {a-m-prca f. -prdati). Zorunovac. zabitiŒ. „udarati stra`wim nogamaŒ Kor~ula (RJA). proburazitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) sprcati pf.Œ. zabiti. -prdati). sprdati seŒ BiH. „sterati. Oblik {e-m-prcati se „{aliti se. na`derati seŒ Kragujevac. te ih u hodawu {iri na sme{an na~inŒ (RJA)793 ?{tu-prcati impf. nagnatiŒ. zapoprcati „zadenuti.

*pãrkati. kopatiŒ i „bosti. skoprcati kao tvorevine sa prefiksima ko-. izbijati.v. kao i u bug. prskati se. koprcati Malinovski izdvaja prefiks ko-. *prcniti (Moskov 1965:70. odjuriti. obliku koprcati (ili wegovim slovenskim paralelama) izdvajaju prefiks ko-. Kurkina 1982:24). sa sinkreti~kim zna~ewem: „riti. imaju razli~ite stavove (ili ih uop{te nemaju) o poreklu ishodi{nog prcati. pobe}i. koporati dovodi u vezu sa ovim glagolom (Skok II 149). kopyrta} (: perta}). U sl~. Skok na razli~itim mestima razli~ito tuma~i oblik koprcati se. intenziv *pãrskati (v. udaratiŒ.-h.(bez ikakvih dodatnih komentara) (Skok II 116. pr~. i Moskov 1978:355). Dok s. œoterati. „naglo oti}i. {koøirØaØi. srodne sa *perti. Mahek pak tuma~i sl~.i nesamostalnim oblicima *prcati. *obpãrcati)796. zabosti seŒ Uskoci (Stani}) · U osnovi ve}ine navedenih oblika le`i oblik prcati < psl. odagnatiŒ Uskoci (Stani}). u pitawe zbog nere{ene etimologije osnove. dotle ga s.. prcati ostavqa bez obja{wewa) Kurkina izvodi od (homonimnog ili istog?) psl. dijal. nicatiŒ (Kurkina 1982:22). zabitiŒ. koprcati „vu}i se.v. up. Skok I 529–530 s.. osnove *pert-. øar~esva. a u drugom ga dovodi u vezu sa kotrmelec < *ko-trbati < brt-ati (v.v. œuterati.-h. œsilovito ugurati. koprcat’ (sa) kao intenziv na -s od kobrtat’ (sa). ubostiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). . ko-2 i prcati u wemu izdvaja prefiks ko. Wegova pripadnost razmatranoj grupi leksema dovodi se.-h. ukr. *pâro. pobe}iŒ. Kurkina poredi s. koje u prvom izdawu svog re~nika izvodi od *ko-obrtati < *vert-. sl~. odmaglitiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). na silu u}iŒ Pro{}ewe (Vuji~i}).Œ. III 28).vv. potvrdu ovog glagola sa poq. øar~esa „razvijati se (o stablu)Œ. Jedini prezentirani oblik za koji se legitimno mo`e pretpostaviti da sadr`i ekspresivni prefiks jeste glagol koprcati se (sa svojim izvedenicama). tu}i. III 28–29 s. sln. i oni autori koji u s. bez daqih obja{wewa (Malinowski 1899:119). uprcati se „zabiti se. Moskov tuma~i s. Pri tome oblike sa -c. udaratiŒ > „probijati se. id. U s. i ÅSSÀ 29:45 s.v. Naime. pr~. Oblik prcati u zna~ewu „prorastatiŒ (koji Skok III 28 s. sko. koperta}. {epatiŒ Bezlaj ne nudi kona~no re{ewe (Bezlaj II 65–66). uprcati œu}i na siluŒ Ro`aje (Had`i}). i ~e{. œugurati penis u vulvuŒ. uprcat œid. me|utim.u osnovi obja{wava kao rezultat fonetskog preobra`aja korena 796 Preovla|uju}e zna~ewe ovog glagola u ju`noslovenskim jezicima jeste „coitum appetereŒ. vide}i u ovim oblicima kontinuante psl. obliku.v. „pobe}i. koprcniti. frcati se.-h. „brzim hodom oti}i nekud. sln. 129 s.v. realizovan je semanti~ki pomak „bosti.OSNOVE: 37) PRCATI 349 uprcati pf. *pãrkati. Za sln.v. koprcati. Bezlaj III 107 s. up.

koprcat’ (sa). i smatra da je tek od ovog trenutnog glagola napravqen trajan koprcati se (Tomanovi} 1938–39:209). poq . weprcati se „skakati. mo`da u vezi sa lat. Kod oblika o{koprc : koprc mogu}a je dvojaka tvorbena podela: a) o-{ko-prc (kao o-ko-prcan). Ajeti navodi Vajgandovo (< lat. sln. Postoje i druga~ije interpretacije glagola koprcati se. i nagla{ava da je prelaz vokala a > o davna{wi.(ko-) i osnove psl. ali ne obja{wava poreklo osnove perta} (Sáawski II 458–459 s. Grickat u wemu izdvaja sufiks -rc. stiran. ~erupati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). kopyrta}.v.350 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI *pert. i na kraju se nazali797 Up. o~-ko-peran (v. ~e{. kaproj „veparŒ. prcati se. sl~. rus. stisl. s. korda < alb. . {to potvr|uju i neki albanizmi u makedonskim govorima: pora < alb. a pritom qut kao zmija. Za oblik weprcati se indikativno je da se upotrebqava paralelno sa prcati se. perta} „id.(op. 23–24). up. Tomanovi} tuma~i oblik iskoprcati se (iz ~ega) kao rezultat kontaminacije iskopati se + vrcati se.„penisŒ (Pokorny 529). iskopati se iz ne~ega vrcaju}i se. fara. Oblik o-ko-prcan ima svoj tvorbeni pandan u okopr~an prema kopr~an (v. gde bi umesto ko. capritiare (capra))797 i Popovi}evo (< alb. koperta}.bio prefiks {ko. . promenom {k < ~k). tj. gardh (Ajeti 1985:8–9). koøárnuØâ „oboriti protivnika podmetnuv{i mu noguŒ. ali u savremenom jeziku bez deminutivnog odnosa prema k o pati (Grickat 1955–1956:70). guratiŒ. kopra: Kopra je vrlo `iv i lakih pokreta ~ovek. kaprth. Sli~no tuma~ewe dato je i u ESUM. gde se ukr. kapercej) tuma~ewe glagola koprcati se. ali kod wih ostaje nejasno poreklo inicijalnih elemenata. koprcati (se). kopijeran (v. nesumwivo su u vezi sa osnovnim prcati. gr~. Na primerima a-prc prema a-la-m-prc mo`e se pratiti uslo`wavawe prefiksalnog dela uzvika prc. s. koperta}). hafr „jaracŒ. opredequju}i se o~ito za ovo potowe. Oblici sa inicijalnim elementima we-. poq. up. galamiti. i o~koperan.(< sko-). capra „kozaŒ. Semanti~ki momenat koze dobro odgovara zna~ewima glagola koprcati se. a-(la-). koøirsnuØi „øasØi. b) o{-ko-prc < *o~-ko-prc (sa ~ak. periti). periti). I Slavski u pomenutim oblicima izdvaja ekspresivni prefiks ko-. kome se prvo dodaje element a-. koøár à Øâ „ id. cit.-h.Œ) (ESUM 2:567).-h. strmoglaviti seŒ. za razliku od koprcati.u vezi sa korenom kop-. mo`da obrazovane od tvorbene komponente ko. *pãrtati „guratiŒ (up. veliki zajedalo i prznica Sokolska Nahija (RSA). daqe). zatim se pro{iruje slogom sa likvidom la-. koprcniti tretiraju kao ne sasvim jasne tvorevine. up. koprcati se.

budu}i da je u istom govoru posvedo~en i oblik bez prefiksa prco m. Dodu{e. Oblik {a-m-prcati mogao bi se tvorbeno razlo`iti na predlo`eni na~in.OSNOVE: 37) PRCATI 351 zuje suglasnikom -m-. Up. ima svoju semanti~ku paralelu u obliku ha-prc. s obzirom na isto zna~ewe i areal.). nastao od waprc798. up. prcmoqak œmala. ERSJ 1:56. Up. ne mo`e se govoriti o zajedni~kim zna~ewima. i ofrc „`ivo i veselo kretawe kod qudi. u kojem se samo uslovno mo`e izdvojiti prefiks pa-. ili je. tako|e prc œmalo dete koje ve} iskazuje svoju li~nost i voquŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). tako|e ~eprk „osoba niskog rastaŒ (v. i prcvoqak œsitan. fr~ „kad se ma~ke goneŒ: po}i ili udariti u fr~ (Vuk) (Skok s. Isto va`i i za oblik {tu-prcati.(< *stu.).v.c. frcati se). sitna osoba. œmali. sitan ~ovekŒ Ro`aje (Had`i})799. u pogledu tvorbene strukture up. Kor~ula.v. koja ozna~ava da je ne{to u~iweno naglo. ha. prevelika veselost i smeh u vezi sa raspirenom seksualnom potrebomŒ: }apala te je ofrc Smokvica. 798 799 . u kojem bi se mogao izdvojiti prefiks {tu. iznenadno: ^im do|e. i sln. Up. patuqakŒ U`ice (RSA. kr`qavacŒ Unac (Jovi~i}).v. Up. odatle {amprkav œ{epavŒ. -prdati). gore). ni semanti~ki). koje se tuma~i kao ekspresivno obrazovawe od slov. *{ampati < *{apati œkrivo hodatiŒ (Bezlaj IV 7). mali (obi~no o ko~opernom detetu)Œ (l. a-la-trup interj. pr~ „patuqakŒ (Skok III 28–29 s. {epav) i glagola prcati. ili eventualno kao plod kontaminacije prideva {ampqiv „koji ima iks nogeŒ (Skok s. komadi}Œ) Vasojevi}i (Bori~i}). v. alatrup. pa sede za sovru @upa (RSA). RJA)800.u haprc). {amprkati œ{epatiŒ. kod kojeg je skoro izvesno postojawe prefiksa ha-. prcvoqak œnerazvijen mu{karacŒ (pored œpar~ence. 800 V. ali nije iskqu~ena ni mogu}nost kontaminacije. S obzirom na ~iwenicu da razmatrana leksi~ka grupa nije koherentna (ni etimolo{ki. oblik aprc mogao bi biti i ostatak nekog prvobitno dvoslo`nog prefiksalnog elementa (npr. primere tipa alaprda (v. Oblik pa-m-prc. i a-vrc „kepec. ali je podjednako verovatna mogu}nost da je nastao kao rezultat fonetskih preina~ewa nekog drugog ekspresivnog glagola. i ERSJ 1:180–181./ *sto-).

œdenuti se. ne mo}i ne{to preduzetiŒ. razmetati seŒ (RSA). uzbuditi se. Grabovac (Kosor 1979:65). „podi}i. u~opr~i (se) „podi}i (se)Œ. pf. verovatno „tiskati seŒ: Dur ga mazi. koporati) o-ko-pr~an adj. samo u zagoneci iz koje se ne vidi ta~no zna~ewe. reklo bi se da je ovde zna~ewe „krutiti seŒ? 801 802 . œumretiŒ Uskoci (Stani}) za-ko-pr~iti pf. (Dini} 1988). koji je plahovit. „ko~operan (momak. œosiliti seŒ Draga~evo (gra|a ERSJ) ras-ko-pr~iti (se) „ra{iriti (se). sg. „biti u bezizlaznoj situaciji. „uzjoguniti se. iz istog punkta pr~it (se) „id. tako|e i ~oprqat adj. dur ga gladi. a s obzirom i na zna~ewa glagola pr~iti se. 803 Iz konteksta. „praviti se va`an. ukrutiti. stropo{tati se. kopr~iti se / kopr~iti se „praviti se va`anŒ Uskoci (Stani}). koji se brzo qutiŒ. Ovamo mo`da i ~oprq}a f. okretan. „koji je qute naravi. kopr~iti „zapeti nogom za zemquŒ. „posrnuti i pasti. iz istog izvora u-~o-prqi „uspraviti. „spretanŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993:82). naqutiti seŒ. œpreduzeti ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1986) to-pr~iti se impf. kopr~it se „qutiti se. ko~operanŒ. razqutiti (se)Œ Uskoci (Stani}) us-ko-pr~it se pf. œzainatiti seŒ. okopr~an „brz. raskora~iti (se)Œ. ono se topr~i (sve}a kad se pravi me|u rukama) Gorwe Podriwe (RJA)803 Up. `ivahanŒ F. Kordun (gra|a ERSJ) u-~o-pr~i 3. Up. ~oprq}a f. nastrana osobaŒ id. „srdita osobaŒ Timok (Dini} 1992).v. œnaqutiti (se). cura)Œ Lika (Skok s. ukrutitiŒ. „zaostala osoba. uko~operitiŒ Timok (Dini} 1988)802. ma}i seŒ Uskoci (Stani}). biti nadmen. uzrujavati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997)801 ko-pr~iti pf. kopr~iti „pasti. tresnutiŒ: Udari ga ne~im i kopr~i ko pijevac Piva (Gagovi} 2004).352 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 38) PR^ITI 38) PR^ITI ko-pr~iti se impf. naqutiti se nagloŒ Zagara~ (]upi}i 1997) ko-pr~an adj.Œ. uskofr~it se „uzrujati se. u~oprqen „uspravan. kro~iti. Up. uznemiriti se. ko~operiti se. izvrnuti seŒ Bukovica (RSA).

praviti se va`anŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). pr~iti se „podizati stra`wicuŒ. œnapraviti se va`anŒ Timok (Dini} 1992) ?a-pr~ina f. podi}iŒ Zagara~ (]upi}i 1997). sg. œhvaliti seŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). skrpitiŒ Mali Po`arevac (RSA). „krenuti. „pona{ati se ukru}eno k a o j a r a c. papr~it „lo{e raditiŒ (Varbot 1975a:62). isturiti se. „isprsiti se. natakaritiŒ. izbo~itiŒ. . „veoma krupan. natopr~iti se „pasti natr~av{i na ne{to. udariti se spotakav{i se o ne{toŒ. udariti se spotakav{i se o ne{toŒ Poqica (RSA) < psl. pr~iti „pokazivati pomicawem uvisŒ: Pr~ila je rit bratu. „izmeniti. za-pa-trqiti pej. sg. „praviti se va`anŒ Ozaq (Te`ak 1981). 806 Up. na-to-prqiti se „s naporom se di}i. pf. oholiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). CG. po}iŒ \evrske. sg. postavqati se u borbeni polo`ajŒ Zagara~ (]upi}i 1997). „zaputiti se. Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). obu}i tako da pada u o~i. da {tr~i. krenuti. usmrtitiŒ. „upadqivo zadenuti. slobodno pogledati 804 Up. zadi}i. pr~im se 1. ispr~iti „izmeniti. 805 Up. preina~itiŒ (RSA). „podi}i. isteratiŒ: Nehotice mu je ispr~io oko CG. izokrenuti. (oko) „pravo.. izopa~itiŒ (RSA)805 na-to-pr~iti pf. uspravitiŒ. „qutiti seŒ. razvijen. *natopãrliti se (ÅSSÀ 23:161). sna`an ~ovekŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?ha-pr~ina œnesposobwakovi}. „ubiti. zapr~it „zadi}i. „nadi}i se. nako~operiti seŒ Momina Klisura (RSA)806 u-{to-pr~i 3. juna~iti se. izokrenuti u r|avom smislu. prsiti seŒ Pirot (Zlatkovi} 1988). „isturiti. oti}iŒ CG. pr~it se „praviti se va`an.?)804 is-to-pr~iti pf. Up. œuraditi kako bilo. zata}iŒ Pade` (RSA akc. pr~i se 3. uputiti se nekuda bez mnogo razmi{qawaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). ustatiŒ Bukovica. promeniti. sa prefiksom pa. „izbiti. „siliti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986) zapr~iti / zapr~iti pf. „praviti se va`anŒ Vrawe (Zlatanovi}). Mihaqevi}i (Peru{i} 1993). zaritiŒ (RSA).~e{. „zavrnuti. „neprikladno staviti. „pasti natr~av{i na ne{to. œisticati se. pr~it se „nadimati se. u{topr~i se „ukrutiti seŒ. „staviti za pojas. bogaqŒ Ro`aje (Had`i}) è pr~iti se impf. zadenuti.OSNOVE: 38) PR^ITI 353 za-to-pr~iti pf. „zabiti. zaka~itiŒ Zlakusa. inf. zapr~iti se / zapr~iti se „zadi}i na sebi ode}uŒ CG (RSA) ispr~iti pf. fig. di}iŒ Zaglavak. pona{ati se nabusito. ukrutiti. vulg. podrug. pogrd.

napr~i se 3. gu`vati seŒ Uskoci (Stani}). Boka (RSA)807. Za semanti~ki pomak „stisnuti. napr~iti se „oholiti se. pr~i „pu}iti usneŒ. napr~it se „uvrediti se. „staviti sebe u centar. Vrawe. skupitiŒ. sg. oholo dr`aweŒ. sg. zakr`qati (obi~no o biqkama)Œ Zaglavak (RSA). povrediti. praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})808. sg. u{iqitiŒ. „preterano {tedeti. (Mani}). napraviti se va`anŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) napr~iti / napr~iti pf. upr~iti „pritegnuti. naørã~en „ohol. opr~am „zasukivati (rukave)Œ. apofonsku varijanAko je } prvobitno. „di}i. 809 Nije jasno spadaju li ovamo i pr~iti impf. œsko~itiŒ. fig. zapr~iti se „zaostati u razvoju. „u~initi da ne{to {tr~i (`ivotiwa kad nakostre{i dlaku ili podigne rep)Œ Lu`nica (]iri} 1983). na psl. cicija{itiŒ. skupitiŒ > „biti tvrdicaŒ up. sg. œista}i (se). obi~no radi upadqivostŒ Vrawe (Zlatanovi})809 · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`i glagol pr~iti se. naørã~i se „nadi}i se. zguriti se. iz istog izvora izraz nosa napr~iti „zauzeti gizdavo.Œ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. naduriti seŒ Pirot (@ivkovi}). œdizati (rep)Œ. izdi}iŒ. ispr~iti se „isturiti se. stisnuti se. „napr}itiŒ Vrawe. *pârkã (Kurkina 1978:35). ne dati nikome ni{taŒ. spr~iti se „skupiti se. izvitoperitiŒ. nadi}i seŒ. skupqati se. nakostre{iti seŒ. øor~a < *pãrtja : øorØiØâ. di}i nosŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). up. „uspraviti se. izokrenuti seŒ CG (RSA). „napr~iti. ispr~it se „naduti se. upr~il 3. œsuprotstaviti se (telom). smawiti. ali joj se ove godine sav rod ne{to spr~io Kolubara (gra|a RSA). ali nema kona~no re{ewe za wega (Skok III 313). stegnuti. 2004). napr~iti se „izazovno se postavitiŒ Ozaq (Te`ak 1981). *pârkã. prepre~iti putŒ. ispr~i se 3. Kurkina pak sme{ta glagol spr~iti me|u kontinuante psl. „biti tvrdica. narogu{iti seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). ispr~it (se) „izvaditi na silu. napr~il se „{tr~atiŒ. Kurkina svodi ovaj oblik. spr~iti „stisnuti. œpraviti se va`anŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) upr~im 1. sg. rus. isturiti koji deo telaŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). sg. Skok izdvaja glagol spr~iti „suziti.354 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI nekome u o~iŒ CG. „podi}iŒ id. napr~iti se / napr~iti se „napr}iti seŒ Varo{. ispr~im se 1. napr~im se 1. Up. pf. ustegnuti seŒ Uskoci (Stani}). spr~iti se „skupiti seŒ: Dobra kru{ka. sabitiŒ Uskoci (Stani}). œnaqutiti se. i{~upati (oko). „prevrnuti se. unakaziti. upr~il se „ukrutiti se kao kolacŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) uspr~im se 1. 807 808 . Petleva 1972:207. bug. œpraviti se va`anŒ. podi}i. pr~iti se „stezati se. naørã~uvam „prsiti seŒ itd. sg. „id. „isprsiti seŒ Vrawe (Zlatanovi}). stisnuti. naduvenŒ. sme`uratiŒ iz leksi~ke porodice glagola pr~iti. zajedno sa mak.

U pridevu o-ko-pr~an prema ko-pr~an izdvaja se prefiks o. „pasti. izderina ode}e. pri ~emu obe osnove smatra slovenskim inovacijama. odupirati seŒ. „qutiti se. 810 Up. „biti obestan kao pr~Œ (Kurkina 1980a:34–35). III 28–29 s. „praviti se va`anŒ) razvila pod uticajem homonimne osnove *pâr~â „jaracŒ i kao primer navodi s. O obliku u~opr~i se v.v. umretiŒ. Vasojevi}i (Stijovi} 1990). zata}iŒ > „natakaritiŒ. øereka. uzrujavati seŒ. Bjeleti} 1994a:354. . pr~iti se „udarati rogovima kao pr~Œ. øere~enâ. to-. upr~iti se) ili uz-to-pr~i (up. pridev o-pr~it „srditŒ (Skok s. Bjeleti} 1994a:354. vaqanŒ. pr~). up. ko~operiti seŒ810. pr~evito adv. ukrutiti seŒ > „praviti se va`an.-h. sr~anŒ. œhrabar. bolan. {to(< sto-). iako pretpostavqa da su se neka od zna~ewa u ovoj leksi~koj porodici (npr. isprsiti se. pa neka i wega Piva (Gagovi} 2004). Petleva 1986:200. „drowak. obu}eŒ Piva (Gagovi} 2004). slo`enicu vele-pr~iti se „gorditi se bez opravdana razloga. O obliku istopr~iti v. razmetati seŒ Du~alovi}i (RSA).-h. ukr. Ispred osnove pr~iti alterniraju prefiksi ko-. koporati). Za oblik apr~ina u pogledu strukture up. ~o-. s. praviti se va`anŒ: Danas se. „qutiti seŒ. koji semanti~ki vi{e odgovara obliku sa prefiksom ha-: hapr~ina.(Skok II 149 s. U semanti~kom spektru razmatranih oblika izdvajaju se slede}a zna~ewa: „isturiti se. „zadenuti.v. O obliku kopr~iti se v. Autorka uspostavqa semanti~ki niz koji se razvija iz osnovnog zna~ewa „ispre~iti se. „zasukivati (rukave)Œ.OSNOVE: 38) PR^ITI 355 tu osnove *perkã (> rus. uspr~iti se).v. odatle „skupqati (usne)Œ. „izra`avati nezadovoqstvoŒ. frcati se. prwa. frcati se). velepr}i svaka {u{a bu{a. pr~evit „veoma dobar. Petleva 1994a:336. vele-pr}iti se „razmetati se.v. Skok smatra glagol pr~iti se denominalom od pr~ „jaracŒ (Skok I 529–530 s. „coitum appetereŒ. Oblik u{topr~i mogao bi se tvorbeno razlo`iti na dva na~ina: u-sto-pr~i (up. prijek). ake`ina f.

œmlatarati (nogama. „seliti se. œlutatiŒ Potkozarje (Dalmacija).356 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 39) TRGATI 39) TRGATI ba-trgati impf. bacakati se. œgacati. pra}akatiŒ. fig. bacakati seŒ. œi}i ne oslawaju}i se ~vrsto na nogeŒ Uskoci (Stani}).). œlutati. nepromi{qenoŒ. œmlatarati. posrtati od umora ili pijanstva. bacakati. ~as u selo. œmu~iti seŒ Vojv. i}i kojekudaŒ: Po cijo bogovetni dan batrga za govedima. œzabaviti se. œnemarno. œdrmusati. trestiŒ. œkoprcati se. œi}i bez ciqa. „obadati seŒ. spoticati seŒ. zaplitatiŒ. pomerati tamo-amo. œkidati. œdo}i nesigurnim korakomŒ (RSA). pomeratiŒ. œodstupati od ravnomernog kretawaŒ. œqutiti seŒ Uskoci (Stani}). batrgat œrvati se. rukama). zatr~ati se ne gledaju}i kuda.Œ. pri~ati isprekidano. œlizati. „bacati. teturati seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œgacati. œnespretno pokretati. œzaplesti seŒ. œzalutati. {eveqatiŒ. œzaleteti se. œmlatarati rukama i nogamaŒ. preme}e (o {tapu)Œ. (RSGV) . izgubiti seŒ. suktati (o plamenu)Œ. œzateturati seŒ Vojv. koprcati seŒ. boriti se za opstanakŒ Zagara~ (]upi}i 1997) do-ba-trgati (se) pf. œgovoriti koje{ta. œkoprcati seŒ. œkoprcati se.)Œ. zaneti se (ne~im)Œ (RSA). trabuwati. lomitiŒ. gu`vatiŒ: Ne batrgaj tu pre|u. œjedva i}iŒ Vasojevi}i (Bori~i}) batrgati se „i}i nesigurnim korakomŒ. nositi seŒ. œkoprcati seŒ. „i}i nesigurnim korakom. œlizati. {eveqatiŒ. suktati (o plamenu)Œ. œodstupati od ravnomernog kretawa (o to~ku. batrgat se „koprcati seŒ. batrgat (se) „zaplitati nogama. rukama i sl. zapiwu}i u hoduŒ. œrvati se da bi se oslobodilo kakve stege ili kakvih te{ko}a. ~igri i sl. otimati seŒ. otimati seŒ. „po~eti batrgatiŒ. Uskoci (Stani}) za-ba-trgati pf. zabasati. dok je jad jadu ne ubije. œmrsiti. œzaplesti se. lutatiŒ. zabatrgati se „id. œbacakati se. plesti se (u {to)Œ (RSA). s mukom micati. ~as u planinu Pro{}ewe (Vuji~i}). œboriti se za opstanakŒ Potkozarje (Dalmacija). bez vezeŒ (RSA). zbuniti seŒ. neuredno raditiŒ. (RSGV). umotavati. fig. œme{ati se. mlataratiŒ. preseqavati seŒ: Stalno se batrgamo. œmlatarati (nogama. ~uje{ li me? Piva (Gagovi} 2004). œteturati se pri hodu. œ~initi da se pretura. smesti se. Piva (Gagovi} 2004).

~upatiŒ (RJA) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol trgati (se) (o wemu v. œizmrsiti. rastrzati. (ibid. (ibid. raspar~avatiŒ. batrgati se iz Pro{}ewa.) po-ka-trgati pf. œseliti se. ko-. poteratiŒ: Pokatrgo sam ove stvari u planinu id.Œ.OSNOVE: 39) TRGATI 357 z-ba-trgati pf. a s obzirom na varijante batrqati. odakle je glagol katrgati mogao nastati po modelu galija > galijati „dirinxitiŒ (RSA). koji je pretrpeo mnogobrojne transformacije usled fonetskih i semanti~kih atrakcija i analogija.(ka-) (ESUM 3: 61). koØorgaØi „silom vu}i. kompleksa *bat-r-. œslabo. œbrati. Skok III 499–500). œiza}i posr}u}iŒ (RSA). iskidatiŒ Piva (Gagovi} 2004) na-ba-trgati pf.nego rezultat dekomponovawa prefiksa *oba. batrgati seŒ Uskoci (Stani}) ka-trgati impf. Posredan dokaz da je predlo`ena tvorbena analiza navedenih oblika ta~na jeste i psl. nemarno ne{to raditiŒ812: Ne{to sam katrgo cijo dan oko ku}e. natrapatiŒ id. U oblicima kotrgati. katergon „galija.v. ka-. potezatiŒ. Gorà~eva 1982:109). izgu`vati. Za ovo zna~ewe up. lomitiŒ (prisutnog u batrga „patrqakŒ). mo`da katrga „galijaŒ < gr. katrgati izdvajaju se prefiksi ko-. Ovakvom tuma~ewu priklawa se i Loma.) è trgati impf. katarga). Toporov isti~e da je podjednako opravdano videti u oblicima batrgati. potezatiŒ pomo}u prefiksalnog elementa ko.v. u inicijalnom slogu pre vidi ekspresivni prefiks ba.) ko-trgati se impf. bat). rekonstruisano Up. batrwati. „poprtqati. „sa}i sa naporomŒ Piva (Gagovi} 2004) iz-ba-trgati (se) pf. ka-. Ispred osnove trgati alterniraju prefiksi ba-. nabasati. lutatiŒ: Evo katrgam nekuj u planinu. psl. batrwati odraz starijeg. œnemarno se odnositi prema drugimaŒ id. ukr. koje se izvodi od glagola ØorgaØi „vu}i. „nai}i. 811 812 . batrqati.(Loma 2000:613). „besciqno i}i. koji na osnovu zna~ewa „kidati. povezuje ovaj glagol sa trgati. œid. **motãrgati / *motãrxati (?). „kidati.(v. U obliku batrgati izdvaja se prefiks ba. (ibid. „v. {to je karakteristi~no za sloj ekspresivne leksike (Toporov 1985:502). razdirati. prinudni radŒ (Skok II 61 s. up. prtqatiŒ811. Skok smatra da je glagol batrgati nastao onomatopeizacijom denominala batati (< bat) (Skok I 12–121 s.

od semanti~ki bliskih glagola. „bacakati se. „i}i nesigurnoŒ. sl~. „raditi nemarnoŒ. Sli~an semanti~ki razvoj ostvaren je kod kontinuanata psl. * ter. motrha „zbrka. i ~e{. povra}atiŒ. lomitiŒ. U semanti~kom dijapazonu navedenih oblika izdvajaju se slede}a zna~ewa: „kidati. up. rus. Sem toga. Ponu|ena re{ewa data su uz ogradu zbog ograni~enog broja relevantnih potvrda (ÅSSÀ l. Zbog toga nije iskqu~eno ni nezavisno paralelno obrazovawe nekoliko glagola s prefiksom mo. koprcati seŒ.358 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na osnovu ~e{. dovoditi u zabludu. dijal. pored trhati postoji i drchati (Machek 128). motrcha „spletke. koje se tuma~i kao tvorevina sa ekspresivnim prefiksom mo. „seliti seŒ. Varbot 1984:33–34. Machek 15). neredŒ. moØor`no prema sl~. i sa d umesto t — jesu sekundarna ekspresivna preobrazovawa.c.). 813 Na rekonstruisawe ishodi{nog glagola **motãrgati navode vokalizacija i zvu~no ` u rus.od *tãrgati (ÅSSÀ 20:77–78)813. Semantika dozvoqava posmatrawe odnosa g / x na planu fonetskih karakteristika ekspresivnih tvorevina. bezli~ni glagol moØor`no „(nekome biti) te{ko. spletkaritiŒ. intrigeŒ. a leksika niza slovenskih jezika daje mogu}nost rekonstruisawa psl.( ÅSSÀ 10:147–148. *tãrxati (Varbot 1973:12–13). glagola * kolotoriti . motrha. jer se navedeni oblici smatraju deverbalima. „lutatiŒ. koji pripada zajedni~kom gnezdu ie. . muka. Zato se ne mo`e kategori~ki odrediti oblik sa h kao sekundaran. U tom slu~aju glagoli sa h umesto g. modrchati „zbuwivati. motrchati. Nema pouzdanih kriterija za fonetsku diferencijaciju primarnih i sekundarnih oblika ekspresivnih glagola. Varbot 1988:73). u ~e{. Dok jedni autori ukazuju na modifikuju}u ulogu glasa h (Vaillant III 331. drugi smatraju znakom ekspresivnosti ozvu~avawe suglasnika (Szymanski 1977:11). prevashodno glagola. „brbqatiŒ itd.

utotr~it se œukrutiti se. 817 O psl. „isturiti. dok si istotr~ija tija pi{toqi. œisturiti. „str~ati. 818 Oblici sa zna~ewem œstr~ati. Nije jasno spada li ovamo te-tr~iti „i}i. str~ati. rus. obi~no jedno za drugim (o stoci)Œ: Eno ti jagwad tetr~e prema Blagovu `itu. odlu~no istupiti napred. natrtiti (se).Œ (RSA). Up. *(s)tãr~ati. str~ati. isprsiti seŒ Momina Klisura (RSA) na-to-tr~iti / natotr~iti pf. str~ati. „viriti napoqe. natotr~iti se „nadi}i se. isturiti. sln. natotr~iti „pokondiriti se. natr}iti (se) „isturiti zadwicu. otvrdnutiŒ (Pokorny 1023)818.e~e toluzina. kretati se. Oba psl. uko~iti se.-h. istotr~iti se „smelo. natr}iti (se) „id. Para}in. *(s)ter-k. fig.Œ (RSA).v. na wive ostane samo patr~e od kukuruz Crna Reka (Markovi} 1986) è tr~iti impf. odmak natotr~i i zaboravi i bosotiwu i golotiwu Piva (Gagovi} 2004). Bezlaj III 325 s. ispru`iti (neki deo tela)Œ Vu~itrn (RSA). Øor~aØâ. Øor~aØâ)817. *tãr~iti (up. nakostre{iti seŒ (RSA)814 u-to-tr~it pf.OSNOVE: 40) TR^ITI 359 OSNOVE: 40) TR^ITI 40) TR^ITI is-to-tr~iti pf. natetr~iti „i}i kre}u}i se obi~no jedno za drugim (o stoci)Œ: Natetr~ile ne~ije ovce pravo na snije`nicu Piva (Gagovi} 2004). {tr~ati. nu povrati ig. ne videti od sebe drugeŒ: A se r|a najede. isturiti napredŒ Kosovo (Elezovi}). œizdvajati se ne~im. izbaciti. uspravitiŒ.v. glagolu *tãr~ati v. 816 Up. „staviti tako da {tr~iŒ. œdi}i. œistaknuti. Zaglavak (RSA)816 {tr~ati impf. Fasmer IV 88 s. i Borys 1997:262. izbe~iti (o~i)Œ (RSA) natr~iti pf. nadi}i (zadwi deo tela)Œ Vrawe. viritiŒ Uskoci (Stani}) istr~iti pf. sØor~aØá itd. obi~no nepodesnim. odudaratiŒ Uskoci (Stani}) · U osnovi navedenih oblika le`e glagoli ({)tr~ati. viriti. natotr~it œispup~iti. tr~iti < psl. „komad stabqike koja viri iz zemqeŒ: Kad se obere kukuruz i pos. ukipiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)815 pa-tr~e n. uperiti ne{to (na nekoga)Œ: Ama si mi neka sila. na-to-trqiti se „id. izdizati se iznad povr{ineŒ (s.„tvrd. dizati se iznad ~egaŒ.) jedini su slo814 815 . sagnuti se tako da se spre~ava prolazŒ Ivanda (^e{qar 1983). œizbuqiti. ukr. oblika svode se na ie.

koji str{iŒ.v. -ajo œtu}iŒ < œobra|ivati tvrdim oru|emŒ (sln. . hrv. str~iti. ~e{. Takav oblik. storka} : stor~i} œtu}iŒ).i glagola tãr~iti (se). maqŒ. Konstatuje se da u s. kajk. udarati. r je uneto prema krq œdowi.v. Me|utim. *tãrkati. Snoj 784 s. bockati. œiverje. biti. (ibid. obrazovanog pomo}u imenskog prefiksa pa-. œsuvi komadi} drveta {to viri iz zemqeŒ819 Dalm. oblici: *stãrkati. 820 Up. na ie. koje se tuma~i kao spoj prefiksa na. Fasmer IV 83 s. ostatak pose~ene ili slomqene stabqike kukuruza ili vinove lozeŒ [abac (gra|a ERSJ). trkati I. ne mo`e se pouzdano utvrditi imenica od koje je izveden.v. pawŒ. dirati. Polaze}i od semanti~kog kriterija.Œ) (Skok I 87–88 s. patrkaq. Skok III 504 s. Snoj 1987:274–275). tako|e patrqe coll. tr~iti. trkati œtu}iŒ. œono {to ostane od perja kad se ~ijaŒ. moglo bi se pomisliti na imenicu patrq m.). dodu{e. ali up. 226 s. 819 U Makarskoj je zabele`eno i zna~ewe œparo`ak u vilaŒ (RJA). -ajo : *stãr~iti. {trkam : str~iti. bosti rogovimaŒ) : *tãr~iti (tako Bezlaj III 325 s.(ÅSSÀ 23:163). badrqast œbodqivŒ itd.mogu se svesti i neki drugi psl.360 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U ÅSSÀ. noge ili polomqenih krila u pticeŒ (RMS)821.-h. stabqike. tr~im. samo na osnovu s. trkati. œostatak slomqene. *breg-~e > bre~e Crna Reka (Markovi} 1986:248). strkat : str~it œgurati. zabadatiŒ. *(s)ter-k. deminutiv patr~e legitimno bi se mogao izvesti i iz oblika *patrk (kao sanduk > sandu~e). rus. RJA)820. tr~ati. jeziku nije potvr|en glagol tr~iti u neprefigiranom obliku. u ovom govoru nemamo zabele`enu potvrdu osnovnog oblika patrq(ak). 822 Skok je dovodi u vezu sa porodicom re~i okupqenom oko imperfektivnog korena bad. ~vornovati deo drveta koji ostane pri zemqi kad se deblo odse~e. tu}iŒ. Up.v.v. sa umetnutim -to. *natotãr~iti (se).Œ [abac. Me|utim. -~o (sln. trkati. œpar~e drveta koje se vezuje kvo~ki za nogu da ne bi preletala ograduŒ Ma~va (gra|a ERSJ). œostatak ruke ili nogeŒ Potkozarje (Dalmacija). ali to opovrgava usko~ka potvrda. osaka}ene. a p umesto b prema parijez œid. str~im œ{ibati. na koje se mo`e ~ovek ozleditiŒ Makarska venski oblici koje Pokorni stavqa pod ovu osnovu.v. {tap. -kqa m. drveta. ostatak pose~ene ili slomqene grane. i Snoj 779 s. rekonstrui{e se psl.: bod. (Vuk.(badrqica œstruk trave od zemqe do cvetaŒ. Sa fonetskog stanovi{ta. detaqnije v. i patrq œid. Bezlaj IV 215 s.v. ~e{}e patrqak / patrqak œsuvi komad. glu`. ØorkaØâ. Skok ne pomiwe navedene oblike. nude}i œvratolomnoŒ tuma~ewe kojim se prevazilaze fonetske razlike (d je pre{lo u t prema bat œbatina. up. trkam smatra da je ishodi{no zna~ewe verovatno bilo œudarati o ne{to tvrdoŒ. potvrda. badrljak). ~iji bi deminutiv *patrq~e upro{}avawem suglasni~ke grupe mogao dati oblik patr~e.-h.). otpaci od se~ewa drvaŒ id. odse~ene ruke. Na osnovu deminutiva patr~e. trkati. trkat œtu}i. Treba naglasiti da imenica patrq nema kona~no re{enu etimologiju822. trkam.v. nije posvedo~en. i patrqak œsuvi komad. ~e{. 821 Up. ØorkaØâ. œna stablu suvo prelomqeno drvo. {trkati.

mlatiloŒ826. patrq... trkqa f. da se mogu pewati. za tvorbu up. Ston. œkolac na koji se ne{to obesiŒ Trebiwe. jadovno sku~e}. te sve ne{to ~eprqi.OSNOVE: 40) TR^ITI 361 (RJA)823. *patãr~â. jer se bi{e nabol. dok je Skok smatra dalmato-romanskim leksi~kim ostatkom (Skok III 484 s. øoØor~ina œpalica. rus. œpar~e drvetaŒ œ{tap. Kao tvorbena paralela navodi se dijal. up. U slovena~kom etimolo{kom re~niku postoji posebna odrednica patr~ m. œklasŒ824. potvrda dovodi u vezu sa hrv. ~upra). pr~ m. te{ko tome do smrti ko se s wom uprti (zmija) (Vuk s. trkaq m. deminutiv patr~e mogao bi biti obrazovan od oblika *patr~. uz vinovu lozu. sln. tj. i tuma~i kao nomen agentis (< nomen actionis) od pretpostavqenog glagola *po-tr~iti œudaritiŒ. mali paw koji {tr~iŒ. te se mo`e ~eqade ili `ivotiwa nabosti. RJA). Velika u Slavoniji (RJA). 825 Od osnove trk. i patr~ isko~i (Transit svetoga Jerolima v Seni.v. I ovde se sln. Lika. kajk. Autorka oba oblika svodi na psl. motka ili jak {tap sa privezanom da{~icom na jednom kraju. œu vrhu granata pritka po kojoj se loze razilazeŒ Boka (Vuk s. pasuq. trkelj œcepanicaŒ. dodat na osnovu glagola *tãr~ati (l. up. 1508. -kqa œklas kukuruzaŒ Nemani} (RJA)825. motkaŒ (Kurkina 1992:191). 824 U zagoneci: ^upra sjedi na trkqu. tr~ekŒ. Takav oblik posvedo~en je na krajwem zapadu srpsko-hrvatskog jezi~kog prostora: patr~ m. grah. u kojem izdvaja prefiks *pa-.i osnovno trkaq. npr. 826 U pitawu je duga~ka {iba. pritka. npr. tamo i druge potvrde). {to v i r i iz zemqe. torkul.postoje i druge semanti~ki bliske izvedenice. I kona~no. motkaŒ i Øor~eà œgran~ica. gori nogu stavi i k wemu ‰tj. JerolimuŠ poto~i. dijal. tim pre {to je takav oblik i posvedo~en. œdrvo uz koje se ne{to pewe ili se pobode da ne{to dr`iŒ: Zabo je trkqu u zemqu za privezat mlado drvo Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). imenica 823 Autori re~nika smatraju da je u pitawu ista re~ kao i patrq. v. Oblik patrkaq bi se mogao razlo`iti na prefiks pa. {to se priti~e uz neke biqke. dem. œkolac {to se zabije u zemqu. Sarajevsko poqe. kojom se mlati `ito. œjareŒ (RMS). 827 Zapa`amo da ova potvrda (iako iste tvorbene strukture) ima druga~iji akcenat i specijalizovano zna~ewe. kao i u slovena~kom: patr~ m. palica. patr~. (mo`da f.?) œdrvce. udarawem po klasju odvajaju zrna od mahune (kao primitivan vid vr{idbe). œdeli} ne~ega. prezime Potr~ (Bezlaj III 15)827. patr~ek. ali im je nejasno -ka-. rozga).v. i to samo u jednom primeru s po~etka XVI veka: Lav . œpatrqakŒ Vojnovi} (RMS). œmla~uga. trkaq.c.). on ruku postavi.v. tako|e i patrkoqica f. tr~ek. . ta~kaŒ. Autori RJA povezuju ovu re~ sa kajk. kolac. ostatakŒ: Nabode se bosom nogom na patrkoqicu od kr~evine Piva (Gagovi} 2004). œjaracŒ > pr~e. -eta n.

*kotãr~â). *kotãr~â. grozd. Iliadi pro{iruje krug kontinuanata psl. obrazovana od glagola zatr~iti œzapu{iti. izlazi van granica ne~ega. pored st~e{. kostrec. Autor smatra da psl. ~epŒ. npr. {iri areal psl. pripada geografskoj nomenklaturi. ba-. œzakr`qao `bun ili drvceŒ. kotrec. œovsik ili ovasŒ i œ{tala za teladŒ i iznosi pretpostavku da je re~ nastala disimilacijom od kostr~. prisustvo grmqa i niskog biqa ili wegovih ostataka koji {tr~e iz zemqe (Iliadi 2002:53). imenica kotr~ œra~vasta motkaŒ.ne mo`e potpuno zanemariti. isto tuma~ewe daje se i u ÅSSÀ 11:213 s. kotrec. razgranatu semantiku ove re~i svodi na osnovno zna~ewe: œono {to {tr~i. me|usobno udaqena: œstabqika. œmali ~ovek. ie. zatisnutiŒ. a s druge — opovrgava teza da je starina tog oblika problemati~na (bele`ewe slovenskog toponima u starim gr~kim izvorima dokaz je wegove duboke starine). potvrda kotr~ec. ali smatra da ga treba pripisati sekundarnom uticaju tog korena na primarno kostrec. nitkovŒ829. buket (qubi~ica)Œ.362 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI zatr~ œzapu{a~. *kotãr~â (rekonstruisanog samo na osnovu zapadnoslovenskog materijala). tuma~e}i toponim Kotortzi (Epir) kao psl. budu}i da se sva pomenuta zna~ewa daju izvesti od osnovnog — œbiti tvrd.(Kurkina 1986:113. Tako su nastali oblici koji. sadr`e prefikse ko-. œzapu{a~Œ < œzatisnutiŒ.)828. Time se. Jedino tako se i mo`e objasniti finalno -~ (po analogi828 Navedeni oblici realizuju zna~ewa koja su. *Kotãr~i. imenice. za razliku od wega. Tvrde}i da je etimologija predlo`ena u ~e{kim etimolo{kim re~nicima — verovatnija830. Kurkina. 829 Machek 283 navodi jo{ tri zna~ewa: œvrsta gqive SparassisŒ. Jedan od wih je ~e{. œrukovet (trave). œkormilo ili kratko vesloŒ.(l. nap. odra`avaju}i fizi~ko-geografske karakteristike terena: prirodna ra~vawa u reqefu. u ~ijoj osnovi le`i isti koren *tãr~. dijal kosØrec œbiqka Bromus L. kotr~ ne sla`e se Rejzek. Me|utim. tuma~i imenicu kao derivat glagola *tãr~ati sa prefiksom ko. 818). za~epiti.prevazilazi se na dubqem. govore i neke semanti~ke paralele iz drugih slovenskih jezika.kao da su œotvorileŒ ovu osnovu i za ekspresivno prefigirawe. drvce (koje viri uz zemqe)Œ. on ipak priznaje da se upadqivo podudarawe ove imenice sa korenom tãr~. kao i Mahek. prema nekim tuma~ewima. ima neodre|en oblikŒ. . rus. planu. otvrdnutiŒ (v.c. na prvi pogled. [iroke semanti~ke mogu}nosti slovenske osnove *tãr~. s jedne strane. prividna semanti~ka raznolikost leksema okupqenih oko psl. 830 Za wu (prema Rejzeku). *tãr~.Œ.v. kao apelativ-motivator toponima. xa-. Sa ovakvim tuma~ewem ~e{. ali. œmlatiloŒ < œudaritiŒ.

kotrec œku}ica za mawe `ivotiwe. u krajwoj liniji od psl. I kona~no. i daqe sa koterec. {tapŒ. œogra|eno mesto u {tali za doma}e `ivotiwe ili wihovu mladun~adŒ.Œ. sl~. spisak arhai~nih derivata sa korenom *tãr~. kao i izvesne modifikacije zna~ewa (Rejzek 2000:330). . chatr~ œid. dovodi ove re~i u vezu sa sl~. uprkos izvesnim problemima formalne prirode. baØor~ina œduga~ka motkaŒ. 831 Oba autora s pravom kritikuju tuma~ewe ovih re~i dato u ÅSSÀ 8:22–23. Bjeleti} 2006v. ku}ica za psa.OSNOVE: 40) TR^ITI 363 ji prema kosim pade`ima o~ekivalo bi se kostrc. *xa-tãrã~â (tako [ulâga~ 2003:120–121). chatr~ œuxerica. xata-ru~a? œzemqanica sa prozoromŒ. œmala staja. kotrc). *batãr~ina > rus. kotr~ œid. dijal. Detaqno v. ~atrqaŒ. jesu ~e{. Slede}e lekseme kojima se pripisuje status derivata glagola *tãr~ati. koko{arnikŒ. gde se one svode na psl. baØar~ina œmotka. koji sadr`i prefiks ba-.dopuwava jo{ jedan dijalektizam: psl.Œ < psl. obor. pod uslovom da se ne radi o fonetskoj varijanti oblika *øaØa(o)r~ina (tako Iliadi 2002:53). kavezŒ. *kotâcâ œku}ica za `ivotiweŒ. {tala. *xatãrã~â < iran. ali sa prefiksom xa-. œdeo stajeŒ (Rejzek 2000:331)831. *kotã. Rejzek.

skupqati se u kotur (od muke. natrpati na sebe mnogo ode}eŒ Ba~ka (RSA). povode}i seŒ. ?trqati izdvojene su samo uslovno. perintegracije. œpo}i nekud teturaju}i seŒ (RSA) 832 Osnove ?turati. posr}u}iŒ. jedva se kretatiŒ (RSA). bola)Œ. fig. oblom)Œ. œkretati se. œsvijati se. „pokretati okretawem. s namerom prezentiran na ovaj na~in. te{ko i}i. œnamotavati konac na kalemŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) kuturu interj. vaqati (se)Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). Lika. izgubiti ravnote`u. zabasatiŒ BiH. œkretati se u valovima. jedva se kretatiŒ Du~alovi}i. „i}i nesigurno. koturati (se) „kotrqati (se)Œ Uskoci (Stani}) ?ku-turati (se) „v. i}i. skrenuti. k o t r q a t i (ne{to okruglo. „po}i nekud teturaju}i se. kuturat œvaqati. zaneti seŒ. povesti se. nalepiti neku `i|u masu u debqem slojuŒ. klatiti seŒ Uskoci (Stani}). obrtawem. te{ko i}i. izgubiti ravnote`u. œposrtati. zaneti seŒ.364 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 41) ?TURATI 41) ?TURATI832 ?ba-turati impf. odmicati (o prevoznim sredstvima na to~kovima)Œ. budu}i da ve}ina oblika. ?tuqati. povr{no raditiŒ Varo{ (RSA). koturati (se)Œ CG (RSA). ?tulati. œza}i s puta. œpokretati u talasima. te{ko odr`avati ravnote`u u hoduŒ Potkozarje (Dalmacija) za-te-turati pf. œkretati se u masi. kotrqawa CG (RSA) ?te-turati impf. kru`iti (o~ima)Œ. klate}i se. bez snage raditi ne{toŒ. povesti se. „i}i klate}i se. œprevrtati se preko glave na le|a u narodnoj igri koturawaŒ Slav. 833 Nije jasno spada li ovamo i nabanturati „naneti. hodati s mukom. œiznemoglo. Komentar o tome sledi na kraju poglavqa. oblo)Œ. kotrqatiŒ.. teturati se „navijati se tamo-amo u hodu. œkretati se. za podra`avawe kuturawa. okupqenih oko wih. œkretati se velikom brzinom (nizbrdo). kontaminacije. . talasima. kome{ati seŒ. „aqkavo. zateturati se „po~eti se teturati. œkretati se. fig. œobu}i. valovima. implicira druga~iju tvorbenu analizu. obrtati se (o ne~em okruglom. me|utim. stropo{tavati seŒ. Materijal je. kuturati (se) „kotrqati (se). œkolutati. talasati seŒ. koji su doveli do stvarawa ovako razu|ene leksi~ke porodice. koturati se „pokretati se obrtawem. da bi se lak{e uo~ili i pratili procesi ekspresivizacije. t e t u r a t i s eŒ Uskoci (Stani})833 ?ko-turati impf. hodati s mukom. talasatiŒ. œpo~eti se teturati.

Up. œzabijati. œg u r a t i. osim na predlo`eni na~in. turat (se) œgurati (se)Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika. tiskati.smatra neubedqivim (BER 2:278 s. lupaju}i potmulo nogama. œteturaju}i nai}i na nekoga ili ne{toŒ. progawatiŒ (Petleva 1996:33). uguravati. kota~). dijal. œneo~ekivano ne{to na}iŒ Potkozarje (Dalmacija) ?~e-turat (se) impf.) ?ko-~e-turati / ko-~e-terati impf. Kao formalna paralela oblika baturati eventualno bi se moglo navesti rus. œpraviti se va`anŒ. „iskotrqatiŒ. vu}i ne{to te{ko ili kabastoŒ (SRNG. pla{iti. ko-2) ili kao denominal od imenice kotur (II 169 s. „dokotrqati (se)Œ: Do~eturali smo kacu do vrata ot ka~are id. pored turati (Skok II 116 s. zbijatiŒ Unac (Jovi~i}) ?po-{u-turen adj.v.v. up. vrtetiŒ. {u-. Oblik koturati Skok tuma~i dvojako: kao tvorevinu sa prefiksom ko-. hitatiŒ. (ibid. kotrqati. Moskov tako|e u koturati izdvaja prefiks ko. metatiŒ. ~e-. prevrtatiŒ (Moskov 1965:70). œgurati.od batati „i}i s naporom. umirenŒ Unac (Jovi~i}) è turati impf. zabadatiŒ (RJA). kaØurvam.ili *bat-V-r.i kao paralelu navodi bug. œstavqati. œnositi.OSNOVE: 41) ?TURATI 365 na-te-turati pf. k o t u r a t i.(V = vokal) (Toporov 1985:502). mogao bi se objasniti i kao fonetska varijanta osnovnog batrgati. bez kona~nog re{ewa). obarati. „vaqati. baØura). œusredsre|en. t i s k a t i ispred sebeŒ.) i{-~e-turat pf. Fasmer I 135 s. i{~eturat se „otkotrqati seŒ id. bu-ØuràØâ œgoniti. nesigurno. uznemiravatiŒ prema ØuràØâ œgoniti. ku-. tako|e i rus. œpognutŒ. ko-. . pod uslovom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. u kojem Toporov vidi kompleks *batr. Ispred osnove turati alterniraju prefiksi ba-. v. kaØuràm). œbacati.v. baØuriØâ(sà) „inatiti seŒ. i Grickat 1955–1956:69. kaØurà „ru{iti.v. dok se izvo|ewe pomo}u prefiksa ka. te-. trupkaju}i pri hoduŒ (RSA). œkreveqiti seŒ. Oblik baturati (Skok ga ne registruje). le`i glagol turati (se) (Skok III 525. ili kao izvedenica sufiksom -ur. „kotrqati (se)Œ: \eca se ~eturaju niz brijeg Vasojevi}i (Stijovi} 1990) do-~e-turat (se) pf. (ibid. U BER-u se ovaj glagol smatra denominalom od kaØur „okretnicaŒ.

) u-ta-tulati pf. tatulat œnespretno kora~ati. up. op. v. odlutatiŒ id. prozebli. pripada ovoj porodici re~i. mokro. do}i klate}i se. gladno.) s-ta-tulati pf. (ibid. reduplikacijom prvog sloga prema tipu teto{iti (Skok III 525 s. „u}i gegaju}i seŒ: Umorno. dolutatiŒ: Okle Tale dotatula zorom? — Jedva sam dotatulo pro ~elopeka Piva (Gagovi} 2004) za-ta-tulati pf. zanositi seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) do-ta-tulati pf. klate}i seŒ. crnogorskih i makedonskih govora (mak. pa dokle }u ne znam Piva (Gagovi} 2004).)834. Oblik teturati Skok izvodi od turati. „nai}i. radukatiŒ. „po}i trapavo. Mo`da je ipak pre u pitawu asimilacija prema vokalu u osnove.) na-ta-tulati pf. Nije jasno da li pridev po{uturen. „povr{no raditiŒ.ispred osnove turati. odakle se razvijaju i zna~ewa „i}i nesigurno. gegati seŒ: Tatulam jo{. (ibid. . „sa}i niz strmen.) ?te-tulati impf. „oti}i. (ibid. „dotrapati.366 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Glagol koturati (se) poti~e od psl. nabatlatiŒ: Natatulak na roj ~ela u jednom pripe}ku id. tetulati se „teturati seŒ Uskoci (Stani}) 834 U ÅSSÀ l.tretira kao lokalna fonetska promena (zatvarawe vokala o?). ne komentari{e se varijantnost mak. „i}i klate}i se. vaqatiŒ (svojstvena ishodi{nom glagolu). *kotul’ati (ÅSSÀ 11:209). iz ~ega se mo`e zakqu~iti da se oblik sa ku. (ibid. kojekudaŒ: Mokri.c. „kotrqati. *koturati (se). jedva utatula u ku}u id. koje se tuma~i kao glagolski intenziv obrazovan sufiksom -ur-a-ti od *kotiti II. kuturam. turati (se)). ~ak i pod uslovom da je predlo`ena tvorbena podela ta~na. potvrde. „t e t u r a t iŒ.v. U semanti~kom spektru navedenih oblika izdvajaju se slede}a zna~ewa: œgurati. Oblici ~eturati i ko~eturati nisu registrovani kod Skoka. Interesantan je areal oblika sa inicijalnim ku-: potvrde poti~u iz kajkavskih. ~e. (ibid. nasumice. œpone{to pomalo raditi.) o-ta-tulati pf. cit. U ovom posledwem kao da je do{lo do nizawa. tiskatiŒ. niz brdoŒ: Ako mora{ statulaj niz tu stranu id. tj. gladni zatatulasmo pro Milogore pravo u jedan zbqeg id. nagomilavawa prefiksa ko-. ?TULATI ta-tulati impf.

OSNOVE: 41) ?TURATI 367 {a-tulati se impf. 836 Ishodi{ni glagol tulati potvr|en je u pojedinim me|usobno udaqenim s. naro~ito sa ~e{kim i slova~kim podru~jem (Borys l. Borys 1982:18–19. poludeti)Œ: Ubilo ga sto jada. . „tumarati. dijalekatskog prostora. Me|utim. posr}u}iŒ: [ta {atula{. -to adj. „uzdrmati se du{evnim patwama i smetwama (tj. tumarati. Potvrde istog glagola sa elementima ta-. Bruckner 584 s. „pomeriti pame}uŒ. tuá. Nijedan od pomenutih oblika nije registrovan kod Skoka. -ta. {atulat „i}i teturaju}i se. Bjeleti} 2002:115. (ibid. up. i}i besciqnoŒ Unac (Jovi~i}). „po}i nesigurnim koracimaŒ id. 117836. v. Borys 1999:86–88. pod uslovom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. Ispred osnove tulati alterniraju prefiksi ta-. „povr{no raditiŒ. gegaju}i se. {to svedo~i o wegovom reliktnom karakteru.cc. kretati se tamo-amoŒ: Ne {atulaj.v.). „i}i klate}i se. primorju. obrazuju}i istovremeno jo{ jednu ~akavsko-kajkavsko-crnogorsku izoglosu. govorima.-h. U semanti~kom spektru navedenih oblika realizuju se slede}a zna~ewa „i}i nesigurno.) 835 Up. Zabele`en je i oblik pro{iren sufiksom -ac-: tulacati œlutati. pa je po{atulo. jesi li opet pqan? Vasojevi}i (Stijovi} 1990) po-{a-tulati pf. da se ne ~uje. „cuwatiŒ Bribir u Hrv. 115). i}i potiho. te-. kojekudaŒ: Sve ka`e da nije kadar nikuj. blesavŒ Piva (Gagovi} 2004) è tulati impf. a po vazdugi dan batuqa po selu Piva (Gagovi} 2004) za-ba-tuqati pf. le`i glagol tulati (za etimologiju v. te-. terena sa zapadnoslovenskom teritorijom (op. vu}i seŒ Ston na Peqe{cu (RJA)835 · U osnovi navedenih prefigiranih oblika. œi}i s naporom.-h. lutatiŒ donekle mewa sliku o rasprostrawenosti ovog glagola na slovenskom terenu. Oblik tetulati najpre }e biti varijanta od teturati. {a-. ?TUQATI ?ba-tuqati impf. {atulas.v. mak. cit. Orahovica u Slavoniji.-h. lutatiŒ Tetovo (Stamatoski 1959:105). {a-. tulati se „kulati se. potvrda iz Tetova tula se „skitati. no idi ko i drugi qudi Piva (Gagovi} 2004). klate}i seŒ. mutiti). skitati seŒ Velika. balamutiti (v. toulati se. Machek 648 s. {atulati v. i Vaillant 1946:28). Bori{ ga je okarakterisao kao arhaizam koji povezuje zapadni deo srpsko-hrvatske teritorije sa zapadnoslovenskim jezicima. „koji je smeten. One ujedno svedo~e o povezanosti i drugih delova s. pro{iruju areal ovog leksi~kog relikta u okviru s. zabele`ene u Crnoj Gori. mak. tula se „skitati. O oblicima tatulati.

*kotul’ati. jeziku nije potvr|en glagol *tuqati u odgovaraju}em zna~ewu. bolova i sl. svitakŒ (RSA). skupqati se u kotuqa~.-h. obrazovan pomo}u sufiksa -ul’-a. œ~a~kati. zbog homonimije sa kotiti „donositi na svet mlade. podmeta~ od kru`no savijene krpe za no{ewe tereta na glavi. doku~itiŒ BiH (RSA). „iza}i sa naporom. vaqatiŒ < *kotiti (se) II (ÅSSÀ 11:205–207). kotuqa~. Oblik sa inicijalnim ku-. 840 Up.) na-ba-tuqati pf. koturŒ CG (RSA)837 ?ku-tuqati impf. œv. bola)Œ CG < kotuqa~ „kolut. kuturati). denominal kutuqa~iti se „previjati se. vaqatiŒ. koji bi mogao biti ishodi{te navedenih oblika839. iskutuqati se „otkotrqati se. (ibid. krugŒ. koje se smatra identi~nim iterativu *katati. oblik tretira kao glagolski intenziv. obmanom. u Pivi se javqaju i slede}i oblici: bavrqati „lutati. sa te{ko}omŒ: . savijati se od muke. *kotati (se). gde se ovaj psl. 838 Up. svitakŒ CG (RSA). (ibid. denominal kotuqa~iti se „savijati se. ESUM 3:163 s. batr- . i}i kojekudaŒ. vaqatiŒ. kotati „kotrqati. jedva i}iŒ Potkozarje 837 Up. mogao bi se tretirati kao fonetska varijanta od kotuqati. krug (od muke. „kotrqati. „savijati u kotuqa~. ÅSSÀ 11:209 s. nai}i slu~ajnoŒ). 839 Iz semanti~kih razloga ovamo ne bi spadao glagol istuqati „do}i do nekog saznawa lukavstvom.v.Œ < kutuqa~ „spara. œvu}i se.v. *kotiti II (ÅSSÀ 11:199). „i}i kojekuda i sa naporomŒ: More li kud batrqati prijateq Jevrem? Piva (Gagovi} 2004)842. 842 Pored batrqati. bez komenØara Øvorbene sØrukØure). izmamiti. 841 Skok (s.) ?ko-tuqati impf. batrgatiŒ Lika. vaqaØiŒ. skotrqati seŒ CG (RSA)838 · U s. gde se samo ukazuje na vezu sa koØiØi „koØrqaØi. spara. jeziku nije zastupqen glagol *kotiti „kotrqati. nalutati.. natrapatiŒ id. u krug. kutuqati (up. kota~) konstatuje da u sh.. ?TRQATI ?ba-trqati impf. 204–205). ali sa kontaminacionim korenskim vokalizmom. kotati se „igraju}i provla~iti se ispod ruku drugih igra~a (u nekim narodnim kolima)Œ (RSA). potomstvoŒ < *kotiti se I (id. To govori u prilog druga~ijem tuma~ewu ovih oblika. svake godine na \ur|ev uranak izbatuqa na vr’ vra Buru~kovca id.od *kotiti II841. „nai}i. U semanti~kom spektru navedenih oblika izdvajaju se zna~ewa „i}i nesigurnoŒ i „kotrqati.od odgovaraju}ih osnovnih glagola: batati > batuqati. pipkatiŒ (RSA).v. up. vaqatiŒ < psl. kotati840 > kotuqati (up. kao izvedenica sufiksom -uq. „okrugli smotuqak. sln.Œ (nabasrqati „nabasati. basrqati „id. kuØulàØi.368 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI iz-ba-tuqati pf.

sa te{ko}amaŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ba-trqati pf. vrqati / vrwati. „govoriti koje{ta. dobatrgatiŒ (RSA). puzati (o maloj deci)Œ. Up. k o t u r a t i (obi~no ne{to okruglo. „k o t r q a t iŒ. kretati se nesigurnim koracimaŒ Piva (Gagovi} 2004). „po}i kojekuda. Skok smatra da je ovaj oblik obrazovan prema tr~kati (v. batrwat se œgubiti vreme lutaju}i i dangube}iŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). naga|aweŒ. „govoriti koje{taŒ Timok (Dini} 1988). œi}i na nogama i rukama. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. zaneti se (ne~im)Œ (RSA) z-ba-trqati pf. „pokretati okretawem. kota~). 843 Up. Vlaji}-Popovi} izdvaja u ovom obliku prefiksalno ba.OSNOVE: 41) ?TURATI 369 (Dalmacija). ne{to)Œ Draga~evo (RSA). iz istog izvora bantawe „buncawe. kotr{kati se „id. œ`ivotariti samŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990)843 do-ba-trqati pf. jedva se uvu}iŒ Uskoci (Stani}). onaj koji tromo.Œ. bantrqa 3.. œi}i s . ba-n-drqati. „gun|ati. œslabo raditiŒ. nabasati (na nekoga. œbazatiŒ Gru`a (RSA)846. „sa}i sa naporomŒ Piva (Gagovi} 2004) iz-ba-trqati pf. nespretno ideŒ. debeqasto. œbrbqatiŒ. skrenuti s putaŒ BiH (RSA). 846 Up. „do}i nesigurnim koracima.v. de`mekasto dete. Potkozarje (Dalmacija) ba-trqak m. „v. œskakati. œza}i. 2004). kotrqati (uskr{wa jaja). œnositi. sg. i ko-teqa 3. nabasatiŒ (RSA). „u}i s dosta muke. sg. oblo)Œ848. vrqati). batuqati „i}i sa naporom. osobito mu{kar~eŒ (v. 845 Up. govorewe koje{ta. Piva (Gagovi} 2004)844 u-ba-trqati pf. iz istog izvora bavrqak. batrqat „ote`ano hodatiŒ. batrqati (se) œid. œdebequ{kast mu{kar~i}Œ845. œizvu}i se. teturati seŒ. gatawe. ba-trwati œv. 848 Up. 844 Up. ga|ati se (uskr{wim jajima)Œ (RSA). œneokretna osobaŒ. lupetatiŒ. Skok s. vaqati. iskobeqati seŒ Lika (RSA. œbazatiŒ (RSA). lupetatiŒ Para}in. kojekudaŒ. œgegati se. tandrkatiŒ Uskoci (Stani}). „onaj koji se pri hodu gega. 847 Up. Za odnos q / w up. bandrqati „govoriti koje{ta. œnai}i. „k o t r q a t iŒ. sg. Up. obrtawem.(Vlaji}-Popovi} 2002:156). œbilo kakav okruglast predmetŒ Uskoci (Stani}) ba-n-trqati impf. brbqatiŒ: Boqe ti je da radi{. baulati „kretati se pobau~ke. bantrqawe n. kotr{kati dem. i ba-drqati „i}i oprezno kao da se nogom bodeŒ. bauqatiŒ. potiskivati gati „id. zabatrqati se œzabaviti se. badrqati se „srditi se na malenkostiŒ (RSA). „govorewe koje{ta. bandrqa 3. povrqak „gojno.Œ. batrgatiŒ (RSA). da ne bandrqa{ — ]uti. nabandrqati „slu~ajno nai}i. RJA) na-ba-trqati pf. œbrbqatiŒ @upa. baqezgaweŒ Timok (Dini} 1992)847 ?ko-trqati impf. ne bandrqaj mi tuj Crna Reka (Markovi} 1986).

kotrlati „vaqatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) kotrqati se „pokretati se okre}u}i se. dokondrqati se „v. „id. pogrd. s. ra|ati se (o `ivotiwama)Œ. daqe). „(obi~no o kamewu) leteti niza stranu okre}u}i se i s vremena na vreme udaraju}i u zemquŒ Uskoci (Stani}). kondrqat „wihati kolevku nogomŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). Piva (Gagovi} 2004). doga|ati seŒ (RSA). zakondrqat „po~eti kotrqati. œpone{to slabo raditi.v. re~i). œizroditi mnogo dece. lupetaju}iŒ: Oni toroglav dototrqa sa pazara i pri~a te ovo. ra|ati mnogo deceŒ. sa velikom snagom. pej. mno`iti se. œkretati se nizbrdo.). œra|ati (o `eni)Œ849 Kragujevac. zvuk)Œ. vaqati se. talasima. izbrbqatiŒ id. œslivati se u kapima. te ono. œra|ati se. vaqati (ne{to bacaju}i ili povla~e}i za sobom)Œ. œkretati se u masi. Moglo bi biti od kotiti „donositi na svet. lupetatiŒ Uskoci (Stani}). obrtatiŒ CG (RSA). znoju)Œ. premetati se le`e}iŒ.370 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (obi~no o vodi ili vetru)Œ. radukatiŒ œpri~ati koje{ta. blatuŒ. talasati seŒ. „ispri~ati. mladihŒ. odjekivati (glas. fig. œizgovarati. Skok nema. spu{tati seŒ.Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). prevrtatiŒ Dvorska. nadiratiŒ. „id. a ne soli Piva (Gagovi} 2004) is-to-trqati pf. 851 Up. „do}i pri~aju}i koje{ta. dokotrqati seŒ (RSA). razmno`avati seŒ id. œ{iriti se. dokondrqat (se) „dokotrqati (se). te}i. ko-n-drqat „vu}i za sobom. (ibid. smatra se etimolo{ki istim sa *kotul’ati). (ibid. prevrtati CG < psl. pej. doga|ajima) nastavqati se. œ(o `ivotu. po zemqiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). curiti (o suzama.) naporomŒ Timok (Dini} 1988). 850 Iz istog izvora tako|e skotrlati (se) „izvaqati (se) u pra{ini. ko-tiqati „~esto ra|ati decu. kotrlati se „kretati se obr}u}i se. odmicati (o prevoznim sredstvima na to~kovima)Œ.).Œ: Pokotiqali buquk |ece pa sad {akama u prsi! \e im je pamet? Uskoci (Stani}). ra|ati (o nekim `enkama)Œ. *kotyl’ati (ÅSSÀ 11:214. ~eprkati. œkretati se. proizvoditi (glasove. obrtati seŒ. pojavama. pokotiqati pogrd. „oburvavati kamewe niza stranuŒ Uskoci (Stani}). dokoturati (se)Œ. raznositi se. œk o t r q a t i. ali v. skondrqat se „skotrqati seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). nakotiqati. œkretati se u valovima. Potkozarje (Dalmacija) do-to-trqati pf. 849 Up. kru`iti (o~ima)Œ. Piva (RSA). i}i. œ(ne{to. . fig. vaqati seŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})850 ko-n-trqat „kotrqatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990)851 ?to-trqati impf. iskotiqati. govoritiŒ. skondrqati se „strovaliti se. ko-tiqati „premetati. skotrqati se niz nasipŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. iskotiwati pogrd. naro~ito s obzirom na mogu}e prvobitno jedinstvo *kotiti I „ra|atiŒ i *kotiti II „kotrqatiŒ (v. kotiqati se „kotrqati se. kotiti se „dolaziti na svet. œ(o ~oveku) prevrtati se. kota~. ne~im) kolutati.

kakva gruba i te{ka alatkaŒ id. slaboŒ. idu mu usta ko totrqajka „mnogo govoritiŒ Radimci (Tomi} 1989) totrqak m. 852 Up. œkako bilo uraditi ne{to (poorati. „nemarno. (ibid. {otrqajka. neurednoŒ. „zaplitati nogama. „trtiŒ. fig.). nemaran. œolako. „neuredan. {e-drwa „niska drvena naprava za vu~u kamena i sl. nebri`qivo. trti)854. iskopati. „malo debeqasto deteŒ œne{to lo{e ura|enoŒ Uskoci (Stani})852 ?{o-trqati impf. (ibid.). koji Skok tuma~i kao denominal od trlo „stupaŒ. œ`enska osoba koja pri~a koje{taŒ id.v. i rum. (ibid. luwati. {uqati seŒ (l. biti nesiguran na nogamaŒ Lika (usmeno M. Skok pomiwe samo „i}i ne gledaju}i kudaŒ (up. 854 Up. nemarno. œkrunitiŒ. nemarno.c. „onaj koji ne{to radi nemarno. nemarno plestiŒ.) è trqati impf. male. isplestiŒ. „oplesti ili izatkati kako bilo. {otrqavo / {otrqavo adv. aqkavo uraditiŒ id. kako bilo raditiŒ. slavizam u vezi sa trti — a sa tiri „vu}i se. {otrqa~a f. totrqajka f. {e-n-drqati „v. {otrqak. .)853 {o-trqav / {otrqav adj. bavrqak.) i-{o-trqati pf. Od sekundarnih zna~ewa glagola trqati (koja bi za nas bila donekle relevantna). pokositi)Œ id. trqati œpritiskuju}i povla~iti tamo-amoŒ.. samo u izrazima: klepe}e ko totrqajka. fig. ostale deverbale ovog tipa: toveqak. œmu~iti. {a-n-drqati „vu}i. œskitati se. {o-. vrlo neurednoŒ Uskoci (Stani}) to-trqan m. ko-. {e-n-drqe. povrqak. {andrqatiŒ Uskoci (Stani}). œneuredno. prevla~itiŒ. œpri~ati koje{taŒ id. „neuredno. niske saoni. to-.OSNOVE: 41) ?TURATI 371 na-to-trqati pf. kako biloŒ. tu}i. pritiskivati. grubo opresti. œslabo. œgovoriti ne paze}i {toŒ Po`ega (RJA). (ibid. pod uslovom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. bitiŒ Uskoci (Stani}) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika. {otrqaqka.). (ibid.B. {e-drqe. nemarno. „ona koja ne{to radi traqavo. „neuredno. œi}i tamo-amoŒ. „onaj koji mnogo pri~aŒ Piva (Gagovi} 2004). {otrqan m.) o-{o-trqati pf. kako bilo ne{to raditiŒ Uskoci (Stani}). 853 Up. œsva{ta napri~atiŒ Potkozarje (Dalmacija) o-to-trqati pf. tumaratiŒ. {otrqak. Ispred osnove trqati alterniraju prefiksi ba-. Skok III 513 s. batrqak. „neka vrsta vodeniceŒ(?). {eprtqastŒ. le`i glagol trqati.

. kompleksa *bat-r. ko-2. u RJA se navode samo potvrde ovog glagola sa slede}im zna~ewima: trliti „paziti na koji predmet u igri (klisa). vikaŒ. da bi ga na tre}em protuma~io kao izvedenicu od kotati. lupetatiŒ : trqati „govoriti ne paze}i {toŒ mogli bi poslu`iti slede}i oblici: to-trkati „kucati (o `uni)Œ (RJA). dodat na osnovu trqati. nevoqaŒ. bat). Na jednom mestu on je obja{wen kao tvorevina sa retkim prefiksom ko. to-trk „`ena pri~alicaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). Schutz 1965:323). (-)tV-).v. Bjeleti} 2002:114. „izbijati crve ispod koreŒ). {to t r l i u drvetu. Skok smatra da je glagol batrqati nastao onomatopeizacijom denominala batati (< bat) (Skok I 12–121 s. Skok je nedosledan u tuma~ewu ovog glagola. {otrqati izdvajaju se prefiksi to-. batrwati svojevrsne varijante standardnijeg batrgati (se) i vidi u wima odraz psl. oblik *kotãrl’ati. kucatiŒ @umberak (RJA). Na dva mesta izdvaja u wemu prefiks ko. takati se).v. ali se sam sufiks ne komentari{e. galama. Toporov zastupa stanovi{te da su glagoli batrqati. i sl~.(v. neda}a.. za-to-trkati „po~eti totrkati. potvrda. trliti „trti lan i kudequŒ. kota~)855. nastalu umetawem sonantnog r u vezi sa q (prema vrqati) (II 169 s. up. nered. totrqati. up. i trla „gu`va. vreva.v. kota~). ~e{. Me|utim. mete`. Decidirano se opovrgava [icovo tuma~ewe (ÅSSÀ 11:213). totrqati je moglo nastati i disimilacijom od totrtqati (v.v. a na drugom kao rezultat ukr{tawa kotati se i takati se (s. III 435 s. tuma~i se kao sufiksalni glagolski intenziv od *kotiti II.v. ne treba odbaciti ni mogu}nost onomatopejskog porekla (Bjeleti} 2002:116). i ~e-trkati „glagol kojim se opona{a glasawe jarebiceŒ (Skok I 318. sln. U semanti~kom spektru navedenih oblika izdvajaju se slede}a osnovna zna~ewa: „i}i nesigurno. {otrqati)856.(Moskov 1965:70. Sli~no i Grickat 1955–1956:70. œbriga. `uriti seŒ.(s. te{ko}a. „govoriti koje{ta. vr{qawe.-h. lupetatiŒ (bantrqati. œ`urno raditiŒ.372 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U obliku batrqati teoretski bi se mogao izdvojiti prefiks ba-. „po855 Ista nedoslednost zapa`a se i u tuma~ewu glagola kotakati se „vaqati seŒ.(Toporov 1985:502). Iako je u definiciji imenice obja{weno zna~ewe glagola trliti (tj.. œbudalasta i neodgovorna osobaŒ Ro`aje (Had`i}) : trkati „tu}i.v. jurwava. rekonstruisan na osnovu s. U oblicima totrqati. po~eti udarati kqunomŒ (RSA). dok usko~ko trliti zna~i: „i}i. {o. Citira se Skokovo obja{wewe i zamera mu se {to nije uputio na blizak oblik kotuqati. hitati. hvatati. 117). izbija crve ispod koreŒ Lika (RJA). tuma~i kao onomatopeju) i to-trla „ptica. U obliku kotrqati izdvaja se prefiks ko. œsedetiŒ. gungula. loviti gaŒ. takati se). 856 Kao tvorbene paralele paru glagola to-trqati „pri~ati koje{ta. 116.(Skok II 116 s. Budu}i da se radi o glagolu koji ozna~ava govorewe. fig. muka. klate}i seŒ (batrqati). Psl.

koturati > kotulati. vaqatiŒ (kotrqati). U tom slu~aju radilo bi se tako|e o ekspresivno prefigiranim oblicima. budu}i da ovi oblici funkcioni{u i kao samostalni. {to je dovelo do perintegracije ko-turati (ovome je doUp. Up. *kotiti se I). u slu~aju trgati. prema leksemama koje sadr`e ekspresivni prefiks ko-. kotrqati. U tom slu~aju oni ne bi predstavqali predmet na{eg interesovawa. padawe. batati > bat-ur-ati. ali se inicijalno ko-. „izvoditi pokret nani`e. oni se mogu tretirati kao tvorevine nastale dodavawem ekspresivnih prefiksa na samostalne osnove. vaqatiŒ tj. tulati. totrqati. Prezentirani materijal pru`a osnove za jo{ jednu pretpostavku. Prvo. kotuqati.OSNOVE: 41) ?TURATI 373 vr{no. 859 Za mnoge od analiziranih oblika u literaturi je ponu|eno upravo ovakvo obja{wewe. Toporov 1985:502. koteqati. oni mogu biti obja{weni kao varijante jednog ishodi{nog oblika (tj. zbacivaweŒ (tehni~ki termin za ozna~avawe poro|aja `ivotiwe)857 (v. batuqati. navaqati „nara|ati mnogo deceŒ (RSA). batrgati > baturati. trqati. potomstvo (o `ivotiwama)Œ i *kotiti II „kotrqati. turati. Tre}e. koturati (kuturati) : ~eturati. npr. oni se mogu tretirati kao sufiksalne izvedenice od odgovaraju}ih glagola: npr.v. 857 858 . da je u nekim oblicima (koji ina~e ne sadr`e ekspresivni prefiks) do{lo do dekompozicije pod uticajem svesti o postojawu ovde razmatranog tvorbenog modela.. batrgati : katrgati (kotrgati). v. kot-ul-ati itd. gore. Mogu}e je. naime. po~elo do`ivqavati kao pomenuti prefiks. Specifi~nost materijala izlo`enog u ovom poglavqu ogleda se u tome {to svi navedeni oblici imaju po dva (ili ~ak tri) podjednako verovatna tuma~ewa. npr. npr. totrqati : {otrqati. kotiqati. Ovome u prilog ide i ~iwenica da se mnogi od pomenutih oblika semanti~ki defini{u upravo glagolom batrgati. Oblik kotrqati u pejorativnom zna~ewu „ra|ati (o `eni)Œ reflektuje mogu}e iskonsko jedinstvo *kotiti I „donositi na svet mlade. tatulati (tetulati) : {atulati. batrqati858. Etimolo{ki se on deli na kot-ur-ati (v. „kotrqati. kotati > kot-ur-ati. gore). neuredno raditiŒ (batrqati. Drugo.859. kao fonetska preina~ewa osnove). U prilog ovakvom tuma~ewu govore potvrde sa razli~itim prefiksima ispred iste osnove. {otrqati). ÅSSÀ 11: 204–205 s. To se mo`e ilustrovati na primeru oblika koturati . bat-uq-ati itd.

860 . ali se u oblicima sa prefiksom u(z). {atulati.860 Jedino na ovaj na~in mo`e biti obja{wen. pa je nastao oblik ko-~e-turati). pa je do{lo do perintegracije u(z)-ko-teqam. uskoteqam „zamrsitiŒ: Sve mi se kosa uskoteqala Leskovac (Mitrovi}).374 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI prinela i ~iwenica da glagol turati realno postoji). {otrqati. „mrsiti.inicijalno ko. zamrsitiŒ: Svu sam si kosu ukoteqala. ~ime je dobijen oblik usteqam.osnove po~elo do`ivqavati kao ekspresivni prefiks ko-. npr.bio izba~en. tatulati. totrqati. Ovakvim postupkom mogli su biti obrazovani mnogi od pomenutih oblika. Zatim je do{lo do uobi~ajene alternacije. oblik usteqam 1. i tako je dobijen oblik ~eturati u istom zna~ewu (kasnije je do{lo do nagomilavawa prefiksa. npr. preturatiŒ. Ovde se verovatno radi o glagolu koteqati „prevrtati. zaplitatiŒ: ^esto usteqa rabotu. da bi u jednom trenutku „prefiksŒ ko. sg. uvijati seŒ Zorunovac (RSA). izvedenici sufiksom -eq.od kotati (Skok nema). pa se umesto „prefiksaŒ ko.. koteqati se „izvijati telom. tak’v je on ~ovek pored ukoteqam „umrsiti.pred „osnovomŒ -turati pojavio prefiks ~e-.

ZAKQU^AK .

.

. Pri tome. up. pa ~ak i suprotni stavovi iskazani su o samom postojawu ekspresivnih prefiksa. neosporno je da oni postoje i funkcioni{u. 861 Izme|u ostalog.i *pa.ZAKQU^AK Ve} je re~eno da u nauci ne postoji jedinstveno mi{qewe o pojavi koja je predmet na{eg rada. me|utim. dok je wihovo dovo|ewe u vezu sa predlogom *kã(n) (‹ lat. s obzirom na podudarnosti me|u slovenskim jezicima i na indoiranske paralele. Polaze}i sa stanovi{ta da su ekspresivni prefiksi realne jedinice jezika. ~a-. Ovaj rad.u slovenskim jezicima jo{ nisu ustanovqene. Wihov zna~aj u etimolo{kim istra`ivawima mo`da je najboqe formulisala Petqova: „Neobi~no je va`no pri etimologizaciji uzimati u obzir retka lingvisti~ka fakta i pojave. ostavqaju}i po strani *(j)a. na prvom mestu treba se ponovo osvrnuti na problem porekla *ko.. naro~ito lekseme sa arhai~nim prefiksima ko-. wihovom poreklu i starini. `eleli smo da prika`emo wihovo funkcionisawe u okviru srpsko-hrvatskog jezika.i dr. prevashodno imenskih prefiksa. . Razli~iti. On se izdvaja u mnogim deverbalnim i denominalnim obrazovawima.Œ (Varbot 1971:68–69). U zakqu~nom delu rada sumira}emo zapa`awa do kojih smo do{li analizom izlo`enog materijala. koji u nizu slu~ajeva stupaju u odnose svojevrsne alternacije sa ~e-. ~u.kod kojih se po svoj prilici radi o posebnoj sekundarnoj upotrebi œnormalnihŒ. I) Ekspresivni prefiksi u dijahronoj perspektivi Kad je re~ o genezi ekspresivnih preverba. ~o-./ ka. U gore izlo`enoj dilemi oko wihovog predlo{kog ili zameni~kog porekla ~ini se da ja~i argumenti govore u prilog ove druge mogu}nosti. ka-. u nizu slu~ajeva otkrivawe i uvo|ewe u nau~nu upotrebu ~iwenica ove vrste odre|uje etimolo{ko re{ewe ili uop{te dozvoqava da se proces etimologizacije svede na elementarnu tvorbenu analizuŒ (Petleva 1994:60–61). ku-. i nije pisan sa ciqem da odgovori na pomenuta krucijalna pitawa.i *kakoji ponajpre mogu polagati pravo na znatnu starinu. Iako mo`da jo{ uvek ne znamo pravu prirodu ovih elemenata861. i konstataciju Varbotove: „Funkcije prefiksa ko.

dosl.-h.œkoji se grozno nadimaŒ.œplestiŒ te{ko da ima osnova.pored *kon-?). logi~no bi bilo pretpostaviti da ko. kim-dita. *ka-.> *~â.) problemati~no kako na formalnom. 359).u indoiranskom. u. upitne i neodre|ene zamenice *kuo. ~eso.> *~e. kn. daqe kim œ{ta?Œ kao prefiks u upitnoj (npr.(up.mo`e biti i od *~a.378 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI cum-. Sa druge strane.stoji na vrlo slabim nogama Rekonstrukcija *kãnaditi samo na osnovu s. rus.i od *~e. a izdvajawe *naditi kao osnovnog glagola – semanti~ki problemati~no. mlavest.i od *~â-863 itd. ÅSSÀ 12:48–50). kV-) i *kodelâ (v. stind.u *konopja.œglava demonskih bi}aŒ (prema stind. kao u Knin < Tnin).. ne nudi se obja{wewe za gubitak nazala u *ko-.œlo{eg mirisaŒ. [to se ti~e kudeqe. kim-rajan. glavaŒ).itd.-h. koji se skita unaokoloŒ itd. dijal. moglo bi se po862 U nedostatku boqih primera od *kãnaditi (v. primera je smela (npr.œkakvo bo`anstvo?Œ). œlo{a `enaŒ (EWAIa I 285. ~e. . 863 Prakti~no je *~â.œnikakav ~ovek. 348. Druga prednost izvo|ewa k-preverba iz osnove ie.zajam~eno samo u slu~ajevima gde je slabi poluglas ispao bez ozvu~ewa.œvrh.œnegostoqubivŒ.). ku œgde?Œ. ka(t). slov. ka-mêrêda. *ko. tako|e i ku.œlo{e ise~enŒ. i i k. Poreklo preverba na x. stsl. s. Truba~ovqeva argumentacija u korist preverbalnog *kã-. *s iza r. kim-devata.œlo{a kolaŒ. odatle du`ewem *~a-.i od *~â-.). Osim toga. kat-pay a . ali ~e{}e u pejorativnoj funkciji: npr. u ~e{. zameni~ka hipoteza se mo`e pozvati na analognu upotrebu raznih osnova ie.sa palatalizovanim varijantama na {problemati~no je u meri u kojoj je to uop{te svako praslovensko *xu inicijalnoj poziciji.-h. i *kui. stind. ku-cara. Postojawe ovih dveju varijanata ~ini pojedine oblike dvosmislenim u pogledu formalne rekonstrukcije (npr.œneraspolo`en. mlavest. Kako za ove preverbe ne dolazi u obzir obja{wewe dekompozicijom iz preverbalnih formi poput *xoditi mesto **soditi prema *vã-xoditi. *kã-de > gde) u ku-manas. ~a. koji se u tom slu~aju daju svesti na varijante zameni~ke osnove *kue. got.mo`e reflektovati tn-.u ka-puya. a uostalom Truba~ovqeva pretpostavka glagola *del. gde se ne mo`e svesti na ie. *kon.(u *~â-to itd. koje svakako nije prefiks. murdhan./ kuu.œlo{ kraqŒ.œkoji se polako kre}e (carati). hermafrodit. up. ve} koren (pie. ga. kad-ratha. neodre|eno-upitne zamenice je ta {to se wime otvara mogu}nost wihovog etimolo{kog objediwavawa sa preverbima na ~-.). ku-nairi{ œbludnicaŒ. ~esa itd. ~ega. tako i na semanti~kom planu862. kim-purusa. ~-mouliti (ÅSSÀ 4:146). majmunŒ. kad-arya. kao npr. odatle du`ewem *~i-.(up.u *ko-delâ stoji u nekoj vezi sa *kon. a jo{ mawe pozajmicom iz iranskog ili germanskog./ kui. zlonameranŒ. s.

Up. ispoqavali dva tipa tvorbenog zna~ewa: negaciju i afirmaciju864.najjednostavnije se daju objasniti kao plod ekspresivne onomatopeizacije bezvu~nih. U pogledu starine tog sistema u nauci su iznete razli~ite pretpostavke. Bezvu~na guturalna aspirata bila je u praindoevropskom veoma redak glas mawe-vi{e ograni~en na onomatopeje poput *k(h)akh.i *ga.u *ol-ni > lani (ÅSSÀ 14:11). dakle. fonetski problem koji predstavqa s. gde je drugi ~lan 3. mi. vrednosnu karakteri864 Tre}i tip tvorbenog zna~ewa — l o k a l i z a c i j a u vremenu i prostoru (v. *me > gr. alb. ma. koji se mo`e posmatrati kao celina. ma-gusa œbesposli~arŒ. a donekle i za *la-. nije karakteristi~an za prefikse koji su predmet na{eg istra`ivawa. mo. npers. jo{ indoevropska pojava (v. zvu~ne varijante *ba. ma-Öura œ}utqivacŒ. . bo.u funkciji ekspresivizacije. mohuna pored mehuna < psl. radi o genetski razli~itim elementima.> *ks-. jer je pie. *meH1 > ie.i *pa. *mexuna (ÅSSÀ 18:152–153). N e g a c i j a predstavqa negirawe semantike korena..œka{qatiŒ u stind.u *ma-klenã zaista navodi na pretpostavku da se tu u prvom delu krije ie. no u najmawu ruku i preko jedne normalne re~i *soxa œgranaŒ ‹ stind. Na indoevropskoj ravni prefiksi su. mahuna. No s obzirom na ekspresivnu prirodu ovih preverba. no u tom slu~aju prednost bi vaqalo dati re|oj varijanti meklen. kacazw. gr. sakha-. [arifullin 1979:117–118). *xoxotati (se) œsmejati seŒ.pored *pa. ekspresivni prefiksi ipak ~ine donekle jedinstven sistem. *xaxati.Œ ustanovqava se da je normalni refleks toga glasa u praslovenskom bilo. U osetskom jeziku prohibitivno ma dolazi i kao prvi deo slo`enica: ma-tårså œneboj{aŒ. Poreklo od osnove pokazne zamenice ~ini se verovatnim za *to/ *ta-. kao i u iranskom. ili putem prelaza *k. {ac œid. prohibitivna negacija. Iako se. 1982:23–24). indoir. Ve} s obzirom na varirawe zvu~nosti u slu~ajevima kao *balamotiti / palamuditi. Alternirawe sa *ne. 1) Neki autori smatraju da su ekspresivni prefiksi vrlo arhai~na. jerm.> *kh.ZAKQU^AK 379 mi{qati na zajedni~ko krajwe poreklo sa *k.nazalizovane varijante od ba-. x. mo.(i *~-) preverbima uz fonetsku modifikaciju putem predmetawa s-mobile a zatim metateze *sk.-h. lice konjunktiva odgovaraju}ih glagola (Abaev III 274). koje Truba~ov svodi na deikti~ko *ol. id. toh. [arifullin 1979:113–115.nastale u procesu onomatopeizacije. mh. kakhati. psl. ne treba iskqu~iti varijantu da su ma-.pored *ka. po wemu.

kad-ratha. Tako je. nazivawe neprijatnih. kao prefiksi sa pejorativnim zna~ewem./ *{i. Wihov stav formulisala je Kurkina: „U registar morfolo{kih sredstava p r a s l o v e n s k o g j e z i k a ‰prored M.866 Truba~ov smatra da je tvorbeni model ’upitna zamenica k + glagolsko-imenska osnova’ genetski indoiranski. kojiŒ.. Gamkrelidze/Ivanov I 355–358. Za ku. 866 Za indoiransko ka. *kã-.u imenskoj kompoziciji moglo bi se re}i da izra`ava gradaciju osnovnog zna~ewa bilo u pozitivnom. koji imaju sli~no poreklo i produktivnost u slovenskim jezicima (Truba~ev 1980:5).(koji je tako|e nosilac negativnog ekspresivnog zna~ewa) u indoiranskom (v. ne tako dobro > lo{e srebro (rupya-)Œ > „kalajŒ.. N.u skrivenom vidu egzistiraju u sastavu pojedina~nih slovenskih obrazovawa i mogu se izdvojiti samo pomo}u etimolo{ke analizeŒ (Kurkina 1981:331). kad-arya. mlavest. ku-mati.„koji se polako kre}e.zna~ilo „kako drag (frya-)Œ. tekstovima (o kodirawu semanti~kih opozicija u semioti~kim sistemima pragmati~kog karaktera (religija. I 359. {uwa unaokoloŒ (car. npr. *~a. hiperbolizacija itd.pretpostavqao je Schulze 1895:243–244. praslovenska. dok bi stiran./ *{e. Jo{ indoevropsku pejorativnu funkciju *kuu. id.„ko.„lo{a `enaŒ. ku-nairi{ „kurva. kat-paya. Postoji afirmacija u op{tem smislu (afirmacija logi~kog prisustva datog obele`ja) i ekspresivna afirmacija (pozitivna ocena.od iste pronominalne osnove v. A f i r m a c i j a je utvr|ivawe.B. stind. veli~awe nekih semanti~kih komponenata u zna~ewskoj strukturi re~i.. prezir.„malo zakrivqenŒ.Š ulaze prefiksalni elementi koji su nekada vr{ili ~isto ekspresivne funkcije. To se. Taj model poredi se sa prefiksima *ka-.) ([arifullin 1979:115–116).. bilo u negativnom smeru. 865 . Postoji negacija u op{tem smislu (logi~ko negirawe datog obele`ja) i ekspresivna negacija (omalova`avawe.(kato) u takvoj funkciji: . tj. Neosporno je da su mnoga obrazovawa analizirana u radu — stara. ali i ku-cara. 364–368. tako|e prete`no sa imenskim osnovama. ku-vakra. *ko-.„koji se grozno nadimaŒ.„lo{e rasu|ivaweŒ. Arhai~ni prefiksi *ka/ *ko-. mitologija) v. O starini pojave posredno mo`e svedo~iti postojawe prefiksa ku.„koji lo{e miri{eŒ.„ne ba{ pravo. radove V. ku-stri. Vs.. isticawe semantike korena.v./ *~e-. ku-rupya.867 2) Umereniji su i brojniji oni autori koji za ekspresivne prefikse pretpostavqaju praslovensku starinu. kritikuje ga Schmidt 1987:358–361.380 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI stiku re~i. „u kojoj (velikoj) meri dragŒ. *{a. umetnost. ka-puya. odnosi na one tvorevine koje imaju Negacija je ~esto kori{}ena pri suprotstavqawu sakralnog i svetovnog u drevnim ie./ ku. gore).„negostoprimqivŒ (EWAi I 285 s. . stra{nih predmeta i pojava)865. li~no ime *Ka-frya. *kuel-). Ivanova i V. Toporova). „ko(ji) godŒ). npr. lo{a `enaŒ : stind. ka.„kretati se (u krug)Œ < ie. „Kao kimo i kuo.„lo{a kolaŒ. negativna ocena. javqa se i ka. pre svega. 867 Uop{te o prefiksima u indoevropskom jeziku v.

lekseme. ali oni su po pravilu karakteri868 S obzirom na usmerewe na{eg rada. u periodu samostalnog razvitka srpsko-hrvatskog (i drugih slovenskih) jezika.B. Autorka ka`e: „Ako wihovo sme{tawe u psl. pa-. u svakom slu~aju.ZAKQU^AK 381 ekvivalente u drugim slovenskim jezicima. so-. propra}ene napomenom da je wihova starina problemati~na.v. epohu i mo`e izazvati protivqewe. I mnoge lekseme./ mo-. {e. u beloruskom etimolo{kom re~niku konstatuje: „Po{to se danas tako popularna ideja o velikoj arhai~nosti sli~nih prefiksa pouzdano ne potvr|uje. kaluøacâ). Tvorbeni model ’ekspresivni prefiks + osnova’ nesumwivo je arhai~an868./ ko-. o-. fakti~ki nema razloga da se ova re~ smatra praslovenskomŒ (ÅSBM 4:202 s. sko-.) ovih arhai~nih tvorbenih sredstava: ovde se {ire i slobodnije nego u drugim slovenskim jezicima prefiksi spajaju sa glagolskim i imenskim osnovama. u praslovenskoj epohi — tako|e su arhai~ne. Me|utim. obrazovane prema datom modelu. Smatramo da je on. ma.. Ovde podse}amo i na ~iwenicu da su mnoge psl.v. U dijalektima slovena~kog jezika zapa`a se izvesna a k t i v i z a c i j a (prored M. ~e-. ovde koegzistiraju oblici sa prefiksima i bez prefiksa. jedno je nesumwivo: u pitawu su dve vrlo arhai~ne re~i u pogledu oblika i zna~ewaŒ (Merkulova 1971:83). *pozvonãkã i *kozvonã. nismo se bavili istra`ivawima koja bi nam omogu}ila da procenimo fakti~ku starinu razmatranog tvorbenog modela. nastalih kasnije. autori se opredequju za mawe rigorozne tvrdwe. Tuma~e}i nazive za ozna~avawe sitnih zglobova: *pozvonã. ka. . 3) Postoje. kona~no. Ovu pojavu u slovena~kom jeziku opisala je Kurkina: „Zna~ajan deo zapadno-ju`noslovenskog leksikona ~ine obrazovawa sa ekspresivnim prefiksima a-. i mi{qewa da ekspresivni prefiksi nemaju veliku starinu. postoji veliki broj mla|ih oblika. praslovenski. obrazovanih prema istom arhai~nom tvorbenom modelu. la-. *kozvonãkã. Kako je ponekad nemogu}e precizno odrediti starinu analiziranog oblika. rekonstruisane u ÅSSÀ.i ko-. Ekspresivnim sredstvima izra`avawa pripadaju jo{ neki prefiksi: a-. Me|utim. Takvi oblici nisu arhai~ni. ÅSBM 7:218 s. Dati prefiksi unose u semantiku element negativnog odnosa govornika prema pojavama stvarnosti. postojawe slovenskih ekvivalenata mo`e biti posledica i paralelnog funkcionisawa datog tvorbenog modela u pojedina~nim jezicima (up. npr.i sl. Ovde treba praviti razliku izme|u starine modela i starine pojedina~nih obrazovawa. Tako se. Merkulova ih dovodi u vezu sa *zveno i u wihovoj strukturi izdvaja arhai~ne prefikse po. nakuvesicca).

bV. ~V. psl. sa svojim konkretnim realizacijama: kV(k-. Na razmatranom korpusu uo~eni su slede}i tipovi ekspresivnih prefiksa869. {u-. Paralelno sa prefiksima. Da bi se utvrdili razlozi zbog kojih su pojedine osnove izrazito „otvoreneŒ ka ekspresivnim prefiksima. osnove: *vi-. Iako su analizirani prefiksi po poreklu razli~iti.382 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sti~ni za pojedina~ne slu~ajeveŒ (Kurkina 1992:186). ~a-). *mot. skV.(la-. *vâreti „vreti. ~o-. {a-. {ko-). tV. Sve iznete tvrdwe u podjednakoj meri odnose se i na srpsko-hrvatski jezik. oni na sinhronom planu ~ine jedinstven sistem jedinica. ~ini da sve pomenute osnove spaja jedna zajedni~ka karakteristika — razvijen semanti~ki potencijal. naime. lV. da neke osnove (npr. na prvi pogled. {i-).({e-. ko-. . ku-). {V.(sko-. pa. ~e-.(to-. Za slovensku etimologiju bilo bi zna~ajno prou~iti sudbinu ovog modela i u ostalim slovenskim jezicima. trpatiŒ) ispoqavaju {iroku s p o j i v o s t sa svim mogu}im ekspresivnim elementima (Kurkina 1981:331). Ovakva tipologija predlo`ena je iz prakti~nih razloga i primewiva je samo na sinhronoj ravni. 869 Tipovi prefiksa odre|eni su prema nose}em suglasniku prefiksa. te-). *vâreti „gurati. Analizirawe svakog sistema podrazumeva utvr|ivawe: a) elemenata sistema. pojedina~ni ekspresivni prefiksi. a) Pod elementima sistema ovde se podrazumevaju konkretni. kipetiŒ.(~-. potrebno bi bilo sprovesti posebno istra`ivawe.(ba-. Uo~eno je./ *pyr-. ka-. u srpsko-hrvatskom je aktivizacija razmatranog arhai~nog tvorbenog modela mo`da ~ak i izrazitija nego u slovena~kom. II) Ekspresivni prefiksi na sinhronoj ravni 1) Ekspresivni prefiksi kao sistem Jedan od osnovnih ciqeva ovog rada bio je da se uspostavi i prou~i sistem u okviru kojeg egzistiraju i funkcioni{u ekspresivni prefiksi.(sto-. {to-). {o-. ta-. *mâreti. b) osobina datih elemenata.itd. Na{ materijal pokazuje da je krug takvih osnova znatno {iri. dok se simbolom V ozna~ava vokal prefiksa. v) me|usobnih odnosa elemenata. *per. name}e se jo{ jedna zanimqiva tema — t i p o v i o s n o v a koje podle`u ekspresivnoj prefiksaciji. Sude}i prema analiziranom materijalu. *pârk-. Ekspresivnom prefigirawu podlo`ne su i slede}e psl. bo-).(pa-). lo-). stu-. *bârk-. tu-. Nama se. stV.

Pro{irivawe korena likvidom r zapa`eno je i u ju`no.c. ke-be~iti se > ke-re-be~iti se. ras-ta-ba{iti se > ras-ta-ra-ba{iti se itd.). Ne{to su re|i slu~ajevi u kojima se prefiks pro{iruje slogom koji sadr`i suglasnik r: ko-be~iti se > ko-ro-be~iti se.ZAKQU^AK 383 Pored ovih osnovnih i „produktivnihŒ. ili u kombinaciji sa nekim drugim ekspresivnim prefiksom. gV. Na istoj teritoriji ili u susednim govorima guska gakaeØ i garkaeØ. {a .i u severnoruskim govorima.{a -mutiti > o-{a-la-mutiti. ~e-brcnuti > ~e-le-brcnuti itd. `abe kvakaäØ i kvarkaäØ. }a-prdati > }a-la-prdati (up. mV. uslo`wava) slogom koji sadr`i suglasnik l: {e-vrdati > {e-le-vrdati. o. U nekim slu~ajevima posvedo~eni su paralelni oblici sa uslo`wenim prefiksom i drugim delom uslo`wenog prefiksa. U nizu slu~ajeva ekspresivni prefiks pro{iruje se (tj.{o . . Navedeni primeri pokazuju da se elementi sa likvidom javqaju ili kao samostalni prefiksi. zabele`eni su i tipovi koji se javqaju znatno re|e: xV. la-prdati).(ma-). {a-la-. kow gogo~eØ i gorgo~eØ. {o-lo-. o-{o-vrqati > o.la -bazati ) : la -baznuti . Azarh 1974:124–125)870. la-brcnuti). pro{irivawe slogom koji sadr`i likvidu. tj. sV.(so-). na-so-lo-vesiti : na-lo-vesiti itd. U tom slu~aju oni uvek zauzimaju drugu poziciju. go-). ko-pe{iti se > ko-ro-pe{iti se.lo -vrtan . la-vrdati). Reduplikacija korena onomatopejskih glagola u ruskim govorima sre}e se ~e{}e nego pro{irivawe korena likvidom. [o-vrwa > {o-lo-vrwati. Azarh je ustanovila da pro{irivawe korena onomatopejskih glagola likvidama r i l ima istu funkciju kao i reduplikacija korena tih glagola — poja~ava izra`ajnost korena (up. {a-vrdati > {a-la-vrdati (up.lo -baznuti ( {a .lo -vrqati .(ga-. u ju`noruskim govorima poznato je i ØaØakaeØ i ØarakaeØ (o koko{ci). ~a-brcnuti > ~a-la-brcnuti (up.(ha-). ko-pe~iti se > ko-ro-pe~iti se. Pro{irivawe korena likvidom l u savremenim govorima sre}e se re|e: ovca bàkaeØ i blàkaeØ. krava mukaeØ i murkaeØ. tj. slogom sa likvidom koji istupa kao samostalan prefiks: {a-la-vrwati : la -vrwati . Pro{irivawe ekspresivnog prefiksa slogom koji sadr`i likvidu o~igledno se vr{i u ciqu dodatne ekspresivizacije datog oblika. iza datog ekspresivnog prefiksa: {e-le-. b) Jedna od uo~enih osobina razmatranih prefiksa jeste wihovo „uslo`wavaweŒ. Ali u staroruskom ova je pojava bila mnogo ~e{}aŒ (l. a-. Istu pojavu zapa`amo i u oblasti onomatopejske leksike. ja-. 870 „O sinonimnosti reduplikacije i pro{irivawa korena likvidom svedo~i upotreba leksema sa udvojenim ili likvidom pro{irenim korenom u istom ili susednim govorima: npr. {u -vrtan > {u .

o-para-muditi itd. barabariØâ „brbqatiŒ. *bha. prvo. {ele-bekati. ~e-le-. bala-bu}kati.384 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {u-lo-. a drugu sa *bârati.„govoriti. Mo`da su na formirawe dvoslo`nih prefiksa delimi~no uticale i parne re~i tipa rus. nastali akumulacijom jednoslo`nih prefiksa. baram „pitatiŒ. rus. ~ija se struktura izra`ava slede}im formulama: kVLV-. bala-mutiti. Sa ovom osobinom ekspresivnih prefiksa svakako je u vezi i pojava d v o s l o ` n i h p r e f i k s a l n i h e l e m e n a t a. {ele-brdati. bala-muditi. kala-vrkati. ukr. 871 Ovde se radi o oblicima koji su posvedo~eni samo u kombinaciji sa dvoslo`nim prefiksom. Knobloch 1969. {ala. zasad jo{ neutvr|eno poreklo ovih elemenata (Bjeleti} 1993:43).871 Problem dvoslo`nih prefiksa uo~en je u literaturi (up. {e-vrdati. ke-re-. {ele-badati. ko-ro-. {VLV-. la-vrdati itd. Oblici tipa la-brcnuti. baraszki „{ale. barati „pitatiŒ. Varbot prvu komponentu rus. Machek 43 s. Ina~e. dijal. uvek isti redosled jednoslo`nih prefiksa.„govoritiŒ < ie. (k)ala-muwa. govorili bi u prilog tvrdwi da su dvoslo`ni prefiksi tipa ~ala-. pri ~emu prvobitnim zna~ewem izraza Øará-bará smatra zna~ewe „otpaciŒ (VarboØ 1986:38). up. pala-zvrk. ~e-brcnuti. Oni se izdvajaju u slede}im leksemama: kala-mutiti. kao i oblici koji sadr`e samo dvoslo`ne prefikse. bVLV-. ali ima i izuzetaka (npr. tele-n-prda. Ono se. Øará-bará „brbqaweŒ i Øarabara „izno{ena stvarŒ dovodi u vezu sa *terti — *toriti. balamutiti). barli „{alaŒ. pVLV. kala-muditi. budala{tinaŒ. pala-mutiti.v. baráozy} „brbqatiŒ (Melâni~uk 1969:60). ~a-la-. S druge strane. 872 U ovom konkretnom primeru oba elementa predstavqaju tipi~ne forme dvoslo`nih ekspresivnih prefiksa. Øará-bará „brbqarije. sln. Øará-bará (v. pala-muditi. prazni razgovoriŒ postoji nekoliko mi{qewa. bez potvrda sa samo jednim od jednoslo`nih prefiksa. Matveeva 1984:144)872. barabara „besmislica. {ala-vrcati. Ono {to se na osnovu izlo`enog materijala sa sigurno{}u mo`e konstatovati jeste postojawe dvoslo`nih prefiksa u strukturi pojedinih ekspresivnih leksema. o poreklu rus. L = likvida). ali do sada nije detaqnije prou~en. U ve}ini slu~ajeva kod ovako spojenih prefiksa prisutna je vokalska harmonija. Na{a zapa`awa zadr`avaju se na nivou opisa pojave i spekulacijama o mogu}em poreklu ovih elemenata. {ala-brcati. (V = vokal. pala-zvrc. kala-vijati. {ere-badati. naklapawa. nesta{luciŒ. tele-zvrkan. U diskusiji na referat Varbotove . dovodi u vezu sa op{teslovenskom glagolskom osnovom bar.itd. ~VLV-. {ala-badati. {ara-badati. Øari-bari. bug. tVLV-. {ala-brcnuti. is-pala-pucati. ta-ra-. {ala-brknuti.itd. ukazivali bi na druga~ije. bez konkretnih etimolo{kih re{ewa. {ulo-). poq. pri~atiŒ. o-pala-muditi.

Demorfemizacija ekspresivnih prefiksa vodi ka wihovom pretvarawu u „unifikseŒ. iskovrqiti = i{~evrqiti. dakle. Alternirawe je. To. koprqati = ~e prqati. kopr{kati = ~opr{kati. u su{tini. batrgati se = kotrgati se = katrgati itd.c. prelazak u preformante (u slu~aju mobilnih elemenata).ZAKQU^AK 385 v) Me|usobni odnosi elemenata (= ekspresivnih prefiksa) u okviru sistema zasnivaju se na pojavama alternirawa i aglutinacije. U slovenskim jezicima postoje lekseme koje sadr`e nekoliko ekspresivnih prefiksa (up. 873 Novi prefiksi. iako su im uzroci. ni`e). {to omogu}ava sekundarnu prefiksaciju ekspresivnim prefiksima ([arifullin 1982:20). rus. nakomrditi se = natomrditi se = na~omrditi se = na~emrditi se. npr. Takvi elementi li{eni su kvalifikacionog zna~ewa u strukturi re~i. a sa druge — do naslojavawa razli~itih prefiksa ispred iste osnove. dovodi do me|usobnog zamewivawa. Ove pojave uzrokovane su te`wom jezika ka afektivnosti. komr{titi se = tomr{titi se. prikqu~uju se samo onda kada su se stari ekspresivni prefiksi ve} „desemantizovaliŒ. bez ikakvih posledica po semantiku re~i ([arifullin 1982a:119). ali su delimi~no sa~uvali modifikaciono zna~ewe (l. up.). Aglutinacija je naslojavawe razli~itih prefiksa ispred iste osnove. za koje je karakteristi~na te{ko}a izdvajawa. nakekeriti = nakokeriti = na~okeriti = nasokeriti. [arifullin 1982a:118–119)873. {-valâ > {u-{-valâ (desemantizovano s-mobile). arhaizacija. sa jedne strane. Kao posledica potpunog slivawa ekspresivnog prefiksa sa osnovom nastaje nova osnova ekspresivnog karaktera. varirawe razli~itih ekspresivnih prefiksa ispred iste osnove. zajedni~ki. Ovo su primeri takvih alternacija registrovani u analiziranom materijalu: bavrqati = tavrqati = ~avrqati = {evrqati. po pravilu. oni su skoro potpuno s i n o n i m n i i uzajamno zamewivi. kovrtati = ~evrtati. Budu}i da svi ekspresivni prefiksi modifikuju semantiku izvedene re~i samo na planu ekspresije (v.uporedi sa slovenskim tar. koja se ogleda u neprekidnom tra`ewu novih ekspresora. Truba~ov predla`e da se po|e od semanti~ke evolucije „brbqaweŒ > „starudijaŒ i da se komponenta Øara. . kopr~iti se = u ~opr~iti se = u{topr~iti se = natopr~iti se. Tako nastaju nizovi alternacija raznih ekspresivnih prefiksa ispred iste osnove ([arifullin 1982:20). Aglutinaciju treba razlikovati od „pojave novih modela ekspresivne prefiksacijeŒ (v. To pak za posledicu ima indiferentnost u pogledu izbora prefiksa. nakmusiti se = na~emusiti se. rus.u zna~ewu „govoritiŒ (Orel 1988:315). nakokle~iti = natokle~iti = na~okle~iti.

ku-triti = {u-ku-triti.pe~iti se . brcati : vrcati : prcati. br~iti : vr~iti : tr~iti. ko-brcati se = ko-prcati se = ko-prqati se = ko-peqati se = ko-vrcati se.: ko. . Ustanovqeni su samo wegovi osnovni parametri. Ovako grupisan. materijal otkriva da u formirawu razmatranog sloja leksike ravnopravnu ulogu imaju. zamena zvu~nih i bezvu~nih suglasnika (b : p). zamena palatalnih suglasnika (q : w). u-~o-pr~iti se = u-~o-prqiti se. zadaci koji stoje pred sinhronom lingvistikom. Sistem u okviru kojeg funkcioni{u ekspresivni prefiksi ovime nije do kraja prou~en. Osnove analizirane u radu formiraju i slede}e nizove: brkati : vrkati : prkati. up. na-to-kle~iti se = na-to-ke~iti se. tako dolazi i do varirawa razli~itih osnova iza istog prefiksa. ~u-ka-reznuØâ „udariti. ko-~e-vrà`iØâsà „joguniti se. a u na{em materijalu izdvajaju se slede}i slu~ajevi: ~e-periti se = ko-~e-periti se = ko-~o-periti se = ko-sto-periti se.386 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-sØo-øá`iØâsà „oholiti seŒ. Iako na prvi pogled izgleda da su me|usobni odnosi elemenata sistema u velikoj meri podlo`ni „okazionalnostiŒ. Kao {to prefiksi me|usobno alterniraju. brqati : vrqati : trqati. r : i). kontaminacija. Ovde se name}e i jedno pore|ewe sa osnovama.be~iti se = ko. prenemagati seŒ. ga-vrqati = ga-veqati. {ala-brcati = {ala-vrcati. is-ko-beqati se = is-ko-veqati se = is-ko-peqati se = is-ko-brqati se. slede}e pojave: glasovne alternacije. Navedeni primeri ukazuju na naj~e{}e tipove glasovnih alternacija: zamena usnenih suglasnika (b : v). ne uti~u}i pri tom na zna~ewe re~i. ispitiŒ itd. pored prefiksa. {e-brqati = {e-beqati = {e-vrqati = {e-veqati. Za potrebe etimologije sasvim su dovoqni i na{i nalazi. iz-ba-vr~iti = iz-ba-vrqiti. tako|e bez promene zna~ewa re~i. analogija. One se moraju uzimati u obzir pri etimologizaciji svake pojedina~ne lekseme. zamena glasa r vokalom (r : e. detaqnija istra`ivawa verovatno }e pokazati da sistem po~iva na daleko stro`ijoj unutra{woj organizaciji. naravno. na-ku-mra~iti se (= na-to-mra~iti se) = na-tu-mra~iti se = na-ko-tu-mra~iti se. To su. i{-~e-vrqiti = i{-~e-viqiti.). ba-trqati = ba-vrqati = ba-srqati = ba-trgati = ba-tuqati = ba-trwati itd. ~e-prqati = ~e-brqati = ~e-prkati. ~ije zakonitosti tek treba utvrditi. so-vrqati = so-vrwati. ko-brqati = ko-vrqati = ko-trqati.

Sekundarna zna~ewa objediwena su oko nekoliko osnovnih. ~afrknoti > ~afrknuti. natopr~iti se itd. nasokeriti. kekeriti se itd. iskeke~iti se. „( n a ) p r a v i t i g r i m a s u . zakovr~iti. na~okle~iti. Osim toga. „( n a / i s ) k r i v i t i ( s e )Œ: nakabe~iti. istole~iti se. iskoke~iti se. nakovrqiti se. U radu su ve} komentarisani uo~eni semanti~ki pomaci i razvoji. kerebe~iti se. kope~it se > kope~iti se. kerebe~iti se. Na osnovu sprovedene semanti~ke analize do{lo se do zakqu~ka da razmatrani materijal uglavnom pripada semanti~kim sferama koje su i ina~e uobi~ajene za ekspresivnu leksiku (o zna~ewima karakteristi~nim za sloj ekspresivne leksike v. kokeriti se. keke~iti se. kope~iti se. o h o l i t i s e . . kebeqiti se. 874 Ovaj sumarni pregled sadr`i samo glagolske oblike. i s p r e ~ i t i ( s e )Œ: zakole~iti. iskope~iti se. To. nakeke~iti se. zapravo. ~eperiti se. nakekeriti se. nakokle~iti. p r a v i t i s e v a ` a nŒ: kobe~iti se. Jedan od uzroka ove ograni~enosti le`i u ~iwenici da razli~iti ekspresivni prefiksi ispred iste osnove ne uti~u na promenu zna~ewa oblika. nakekeriti se. natopr~iti itd.ZAKQU^AK 387 2) Semantika a) Jedan od ciqeva rada bio je da se fokusiraju leksi~ko-semanti~ke grupe u okviru kojih se ekspresivno prefigirani oblici naj~e{}e javqaju. „r a z m e t a t i s e . „p o s t a v i t i ( s e ) n a n e z g o d n o m e s t o . iskebe~iti se. ~ovrqi > ~ovrqiti) i dati su bez akcenta. nakoke~iti se. koliko raznolikost formalnih sredstava za wihovo izra`avawe. ~ovrqiti. kebe~iti se. jedna te ista zna~ewa izra`avaju se prefigiranim oblicima obrazovanim od razli~itih osnova. iskope~iti itd. iskobe~iti se. ~ovrqiti se. ( i z ) b e ~ i t i s e . nasokeriti. Bjeleti} 1994:265–266. istoke~iti se. Za razmatrani sloj leksike nije toliko karakteristi~no bogatstvo realizovanih zna~ewa. na~okeriti. natokle~iti se. Machek 1930:8. korobe~iti se. Navedeni oblici prilago|eni su standardnom jeziku (npr. Ovo je pregled naj~e{}ih zna~ewa koja se javqaju u analiziranim oblicima874. „( i s ) p r s i t i s eŒ: iskobeqiti se. i z m o t a v a t i s eŒ: iskobeqiti se. korope~iti se. Risti} 1997:168–169). zna~i da je krug utvr|enih (ali i o~ekivanih) zna~ewa relativno ograni~en. nakokeriti.

iskovrnuti. t e t u r a t iŒ: bavrqati. zakoviqiti. i{~oviqiti. o{amutiti (se). i{~eviqiti. u{topr~iti se itd. gavrqati. . ukoviqiti. }oprdati. istomezgati. ~evrqati. kovrcati. z a o k r e n u t i . lavrdati. balamutiti. „u d a r a t iŒ: labaznuti. {evrdati. zakovrtati. u v i ( j a ) t iŒ: zakovrdati. iskovr~iti. {evrqati. ~avrqati. „b a c i t i . iskole~iti itd. istemezgati. avrqati. zakovrqiti itd.388 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {eperiti. tavrqati. „( u ) r a d i t i n e m a r n o . iskope~iti se. ko~eperiti se. natovrqati. kostoperiti se. u{ovrtiti se. palamutiti. ko~operiti se. z a m a h n u t iŒ: zakovitlati. „u s m e r i t i s e . o{ovrqati. iskovrqiti. iskoke~iti se. v u } i s e . „p r i ~ a t i k o j e { t a . {elevrdati. zasovrqati. p o m u t i t i s eŒ: pobambrqiti. zakovrqati. zakoviqiti. zakovr~iti. l u t a t i . }alaprdati. palamuditi. kalavijati. u m r e t iŒ: zakoviqati. tavrqati. ~ovrqati. {alavrwati. k a k o b i l oŒ: lavrdati. zakovr~iti. {evrqati. „o s l a b i t i . „s k i t a t i . ( i z ) b u q i t i o ~ iŒ: iskobe~iti se. {epiriti se. ukope~iti se itd. i{~evrkati se. natovitliti. „j e d v a i } i . u~opr~iti se. zakalamutiti. i } i t a m o . {elevrdati. i { ~ a { i t iŒ: zakoviqati. {alavrdati. {alavrcati itd. lavrwati. batrgati. opalamuditi. balamuditi. lavrwati. katrgati itd. katrgati itd. ~avrqati. i{~evrqiti (se). „p o { a { a v i t i . ~evrqati. „( i s ) k o l a ~ i t i . batrgati itd. „v r t e t i . tovrqati. zakovrnuti. zakovrqiti itd. iskoviqiti. iskovrije`iti. laprdati. {olovrwati. o{alamutiti se. o{olovrqati. iskovrnuti. {ovrdati. kopr~iti se. izbavr~iti. }aprdati. o{emutiti. za{omutiti (se). bavrqati. z a n e m o } i . i{~evrqiti. iskeke~iti se. i{~eviqati. b r b q a t iŒ: lavrdati. kovr~iti itd. „i z v r d a v a t iŒ: {evrdati. i{~evrqiti. temezgati. spalamuditi. batrgati. lavrwati. ~afrknuti. i{~evrnuti itd. {alavrdati. skalamutiti. zakovrqiti. nakalamutiti. bavrqati. za{amuditi itd. tumezgati itd. u p u t i t i s eŒ: zatovitliti. kalamutiti. {ebrqati. batrgati itd. „z a v r n u t i . {epuriti se.a m oŒ: {alabazati. zakovrnuti. zakovrqiti. {alabrcati. ~avrzati.

~alabrknuti. natomrditi se. ~ebr~nuti itd. periti se „postavqati se na istaknuto mestoŒ > ~eperiti se „razmetati se. kovrqati. umretiŒ. praviti se va`anŒ itd. nake~iti se = nakoke~iti se. tj. To. ~elebrcnuti. zna~i da oblik sa prefiksom omogu}ava realizaciju jednog 875 Ovde su od posebnog zna~aja primeri gde se u definicijama zna~ewa prefigiranih oblika koriste oblici bez prefiksa (ili sa nekim drugim prefiksom). — prefiks ne mewa zna~ewe osnove875. pe~iti se = kope~iti se itd. ~ebrcnuti. ~elebrknuti. ~abrcnuti. ~aprqati. navrqati = nakovrqati. ~eprqati. nakumra~iti se. ( n a ) t r p a t iŒ: natovrwati se. bazati = {alabazati. pokotiqati itd. beqiti se = kebeqiti se. natovrqati. ( n a ) q u t i t i s e . u stvari. tomr{titi se. ~alabrcnuti. natomra~iti se. pre|emo na mikro-plan. sovrqati. U oblicima u kojima su prefiksi izmenili zna~ewe osnove obi~no se radi o uobi~ajenim. ~aprkati. iskotiqati. b) Ako sa globalnog plana. kao osnovno pitawe name}e se semantika spoja ’prefiks + osnova’.ZAKQU^AK 389 „( i z ) r o d i t i d o s t a d e c eŒ: iskoviqati. „( n a ) m r { t i t i s e . „p r e z a l o g a j i t iŒ: ~alabrknuti. Ovde postoje dve osnovne mogu}nosti: — prefiks mewa zna~ewe osnove. k o p a t i . ~eprkati. „( o ) g r e p s t iŒ: za~ebrknuti. ~muriti se. zale~iti = zakole~iti. kotiqati (se). nakoviqati. izvrije`iti se = iskovrije`iti se. ~alabrcnuti itd. p r e t r a ` i v a t iŒ: za~ebrknuti. „g r e p s t i . na~emrditi se. tj. sveukupnog semanti~kog potencijala analiziranog korpusa. up. be~iti se = kobe~iti se. vrkati = kalavrkati. na semantiku konkretnih oblika. Takvi slu~ajevi su u radu posebno markirani. ( n a ) t m u r i t i seŒ: komr{titi se. nakotiqati. natumra~iti se. kofrqati. na}muriti se itd. obesiti = okebesiti. nakosmuriti se. p r e t u r a t i . za~oprqati itd. i obratno. sovrwati. nasavrqati itd. navrsti se = natovrsti se. nakovrqati. ~ebrqati. vitlati = kovitlati. . lebrcnuti. ~ebrcnuti. nastumra~iti se. nakotumra~iti se. regularnim semanti~kim pomacima. up. labrcnuti. ~ebrcnuti. vr~iti „udaritiŒ > izbavr~iti „iskola~iti o~iŒ. ( n a ) b a c a t i . zaviqiti „okretati rogove da rastu nagoreŒ > zakoviqiti „zanemo}i. „( n a ) g o m i l a t i . ~obrqati. komrditi (se). na~omrditi se. {alabrcnuti. nasovrqati.

877 O konotativnim aspektima zna~ewa ekspresivne leksike v. Autori koji pretpostavqaju indoevropsko poreklo razmatranih prefiksa smatraju da su oni prvobitno ispoqavali dva tipa tvorbenog zna~ewa: n e g a c i j u — u op{tem smislu i ekspresivnu. tako i u svim kasnijim epohama.) podrazumeva se prisustvo odre|enih dopunskih semova.. „Dok je deminuirawe pomo}u sufiksa zna~ilo.876 v) Tako dolazimo do pitawa semanti~kog sadr`aja samih ekspresivnih prefiksa. gore). Grickat.. nije pojavilo u neprefigiranom obliku).. Risti} 1994. semantikom ispuwene re~i. pro-. i a f i r m a c i j u — u op{tem smislu i ekspresivnu (v. pej. Mnoge analizirane lekseme — u leksikografskim izvorima iz kojih su ekscerpirane — propra}ene su kvalifikativima tipa: podrug. . To je zato {to su sufiksi nekad bili prazni elementi. Ve} i samo odre|ewe ’ekspresivni’ implicira ulogu razmatranih prefiksa u semantici leksema koje ih sadr`e. . kako u vreme nastajawa te pojave. naj~e{}e metafori~ko. Afiks kome se pripisuje ova osobina poseduje takav tip tvorbenog zna~ewa. Na sinhronoj ravni tvorbena zna~ewa prefiksa ispoqavaju se samo u svom ekspresivnom vidu. formanata i sl. On samo omogu}ava realizaciju jednog od potencijalnih zna~ewa (koje se. obele`je ne modifikovane radwe. pogrd. da se re~ izvedena pomo}u wega opisuje terminima kategorije ekspresivnosti. na-. „umaweweŒ radwe na bilo koji na~in (smawewe wenog intenziteta. Ni u slu~ajevima analogije (pome{anim sa raznim vrstama kontaminacija. ve} nove radwe .390 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI od zna~ewa iz semanti~kog potencijala osnove. vrednovawe. konotacija u wihovoj semanti~koj strukturi877. i wima se mo`e dati ona uloga koja im se nameni. prefiks ni ovde n e u n o s i n o v o z n a ~ e w e. vremenskih razmaka u kojima se ona vr{i itd. Pod ekspresivno{}u prefiksa (kao i jezi~kih jedinica drugih nivoa — leksema.. „normalniŒ prefiksi s u { t i n s k i modifikuju glagolsko zna~ewe. prvobitno prave. iz nekih razloga. jasno je da je prefigirani glagol dosta udaqen od svog osnovnog glagolskog zna~ewaŒ (Grickat 1955–1956:89–90). morfema. koji markiraju datu je876 Za razliku od ekspresivnih prefiksa.. Kad se uzme u obzir jo{ i promena vida. prefiksi su re~i. To je na primeru prefiksa za deminuirawe (po-. slikovitost itd. izrazito prisutnih u ovom sloju leksike). pri-. dotle je deminuirawe prefiksima prvobitno uvek izmena glagolskog zna~ewa iz osnova. po analogiji sa sli~nim slu~ajevima. {to samo za sebe svedo~i o statusu ovih re~i i wihovoj ekspresivnoj vrednosti. wenog objekta.). kao {to su: emocionalnost. intenzivnost.. ili razvija novo zna~ewe.. Me|utim. Su{tinski posmatrano. ne mo`e se govoriti o nekakvoj samostalnoj intervenciji prefiksa u semantici re~i. vulg.. za-) pokazala I. ~ije prila`ewe glagolima ne mo`e ostati bez pribli`avawa glagolskih zna~ewa wihovim specifi~nim zna~ewima.

{to zna~i da je osnovna masa ekspresivno prefigiranih oblika negativnog ili. motivisanost — na wih se ne mogu primeniti u svom uobi~ajenom zna~ewu. Pojava koja pokazuje i dokazuje pripadnost ekspresivnih prefiksa aktuelnom sistemu prefiksacije jeste alternirawe ekspresivnih (neproduktivnih) i „normalnihŒ (produktivnih) prefiksa. „normalneŒ prefikse — produktivnost. zna~i da potreba (ili neophodnost) realizacije ekspresivnih prefiksa nastaje slu~ajno. [arifullin 1982a:115). iskola~iti (o~i)Œ. Sude}i po broju leksema analiziranih u radu. cit. u odre|enom kontekstu. 879 Ovde se pre svega misli na sistem prefiksacije s l o v e n s k i h jezika.). i{.-h. mogla bi se nazvati „okazionalno{}uŒ. zapravo. npr. 1982a:117). is. id. iako su prefiksi ovog tipa prisutni i u nekim drugim jezi~kim porodicama. indoiranskoj. Risti} 1996:75. izvaditiŒ. up. jezik. 3) Status ekspresivnih prefiksa u tvorbenom sistemu jezika Ekspresivni preverbalni formanti su organski deo. mlcam : komlcam Pirot (@ivkovi}). regularnost.~e -v r qiti se : is-po-vrqiti „razroga~iti. uvitlit : utovitlit Vasojevi}i (Stijovi} 1990) itd. Kriterijumi koji va`e za tzv. 121)878. Tvorbena karakteristika ekspresivnih prefiksa. r e a l n e j e d i n i c e tvorbenog sistema jezika879. is-ko-vrqati „baciti napoqe.c. tj. natrtqati : natotrtqati Uskoci (Stani}). u srpsko-hrvatskom jeziku ekspresivni prefiksi su „produktivnaŒ kategorija. izvu}i. na-to-vrqati se „nagomilati se. up. Ova konstatacija va`i i za s. koja bi u izvesnom smislu bila analogna kategoriji produktivnosti kod normalnih prefiksa. izbacitiŒ : is-po-vrqati „izneti na videlo. Ovde su od posebnog zna~aja potvrde koje svedo~e da ~ak i u jednom istom govoru koegzistiraju neprefigiran i ekspresivno prefigiran glagol. npr. iako se nalaze na wegovoj periferiji i mogu se ustanoviti iskqu~ivo tvorbeno-etimolo{kom analizom.ko -v r qiti . To. Ve}ina ekspresivnih prefiksa ostvaruje negativnu modifikaciju semantike re~i. neutralnog zna~ewa (op. . u najboqem slu~aju. jer su i u wemu daleko brojnije lekseme sa negativnom konotacijom.ZAKQU^AK 391 dinicu tako da ona postaje semanti~ki slo`enija i sti~e „izra`ajnu snaguŒ (v. i da mo`emo govoriti samo o mawoj ili ve}oj regularnosti takve „okazionalnostiŒ ([arifullin 1982:12. nakupiti se u ve}em brojuŒ : na-po-vrqati se „navr878 U jeziku uop{te postoji vi{e re~i i sredstava kojima se izra`ava negativna ocena (l.

1988:99). u stvari. navrsti seŒ. {urá-murá.392 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sti se. figli-migli i sl. Ulogu motivatora ovde vr{i izvestan jezi~ki dinami~ki stereotip. ni na wegov vid. Parne re~i obrazuju otvorene nizove koji se lako popuwavaju novim obrazovawima. u situacijama kada kontekst afektivnosti zahteva kori{}ewe specifi~nih sredstava za svoju realizaciju.881 Sli~nost izme|u tzv. uzicaŒ itd. id. Za oblast parnih re~i i ponavqawa karakteristi~na je motiviraju}a funkcija tvorbenog modela. . npr. na-po-vrsti se „naturiti se. Petrovi} 1994). alternirawe `ivih i arhai~nih prefiksa u prepoziciji ispred istog korena i bez naro~itih izmena zna~ewa re~i u celini. navezati seŒ. {to zna~i da ne uti~u ni na zna~ewe osnovnog glagola (jer su semanti~ki irelevantni). IV 93). obja{wavaju}i je kao uzajamnu zamewivost. spopasti koga ~ime ne po{taju}i. rus. Ovu pojavu na materijalu ruskog jezika. i ka{. „normalnihŒ i ekspresivnih prefiksa ogleda se i na funkcionalnom.880 Ova pojava svedo~i da se e k s p r e s i v n i p r e f i k s i u j e z i ~ k o j s v e s t i jo{ uvek do`ivqavaju kao p r e f i k s i. iz-. dar-mar. Indikativno je da je autor pomenute normalne prefikse uporedio sa ekspresivnim prefiksom ko.-h. ve} im je iskqu~ivi zadatak da pove}aju emocionalni potencijal datog glagola. U izvesnim (mada retkim) slu~ajevima normalni prefiksi imaju istu funkciju kao i ekspresivni. ve} i svi oni hapaksni oblici koji su u izvorima ozna~eni kao ’individualni’. na primeru prefiksa øo-. ko-vreslo : po-vreslo „povraz. øri-. na-to-vrsti se : na-do-vrsti se. koji se pojavquju u poziciji ispred nekog drugog prefiksa. kozvonok : øozvonok ([arifullin 1982:20–21. i na formalnom planu. kuøoroØnik : øaøoroØnik. predstavqaju slobodne kreacije nastale na osnovu postoje}e tvorbene matrice. 880 [arifulin ovu pojavu naziva „paralelizam prefiksaŒ. s-. komudni (SEK III 67) : pomudni (id. Up.i (posmatrane u datoj poziciji) svrstao ih u red ekspresivnih (emocionalnih) prefiksa (Trypu}ko 1950:342).-h. jeziku v. za-. formiran na osnovu velikog broja re~i obrazovanih prema takvim formulama gra|ewa. zaokupiti. U jezi~koj svesti `iv je i t v o r b e n i m o d e l po kojem ekspresivni prefiksi funkcioni{u i on se aktivira ad hoc. tj. ne ostavqaju}i na miru. kaverziØâ : {averziØâ : øavorozá : øraverzni. Kao primere ove pojave u ruskom on navodi kovoroØ : {ivoroØ : øovoroØ : zavoroØ : øerevoroØ. 881 Ova konstatacija va`i za jo{ jednu marginalnu tvorbenu kategoriju — parne re~i i ponavqawa. ’neobi~ni’. obradio je Tripu}ko. Ovakva pojava mogu}a je samo u uslovima visoke produktivnosti modela. s. {atra-patra (o ovoj kategoriji u s. tandara-mandara. koji se sa~uvao u jezi~koj svesti (Matveeva 1984:145). Øará-bará. stvorenim prema postoje}em modelu. Petrovi} 1993. a koji. Dokaz za to su ne samo mnogobrojne lekseme protuma~ene u ovom radu. na nekoga. nadovezati se na ne{to.

neke anomalne pojave karakteri{u periferiju datog jezika u celini. s-øo-rodiØâ (Gorà~eva 1973:206. U svom udaqavawu od centra. de~je re~i). is-pre-graxuje.ZAKQU^AK 393 Na formalnom planu zapa`a se paralelizam normalnih i ekspresivnih prefiksa u pogledu wihovog naslojavawa ispred iste osnove. A n o m a l n o s t je osnovni pojam kojim operi{e Uspenski defini{u}i ga kao neispuwavawe zakonitosti svojstvenih jezi~kom centru i smatraju}i da je upravo anomalnost ono obele`je na osnovu kojeg se pojedine klase elemenata odre|uju kao periferne (op. poetski. pozdravi. gore). s. po-na-vali se.). 883 Periferiju govora predstavqa govorna delatnost vezana za neobi~nu govornu situaciju (govor stranca ili nosioca lokalnog dijalekta. v. {to zna~i da se periferni elementi mogu na}i na raznim jezi~kim nivoima (op.c.). Konstatovano je da se ekspresivni prefiksi nalaze na periferiji jezi~kog sistema. s-po-luza se itd. vokativi. pre svega. is-po-vrti. na-z-gazi. s-øo-zreØâ. {to nam 882 Mogu}e su kombinacije i drugih prefiksa. s-øo-àØi. prefiksima sastavqenim od dva ili vi{e („normalnihŒ) pojedina~nih prefiksa (op. ritualni govor itd. iz-na-praqa. nap. ka pojavama (lako uo~qive) fonetske anomalnosti. tj. S jedne strane. U slovenskim jezicima postoji veliki broj glagola sa slo`enim prefiksima. . pa`wa je usmerena ka periferiji jezika i to. 336).-h. „aglutinacijiŒ ekspresivnih prefiksa (v. i potpuno je analogna tzv. up. [ta je to periferija? Uspenski razlikuje periferiju g o v o r a (parole) i periferiju j e z i k a (langue) (Usøenskiè 1997:62)883. li~na imena) (l. obra}awa) ili s aspekta tog procesa (li~ne i pokazne zamenice. Ova pojava zapa`a se uglavnom u leksici slovenskih dijalekata. Sistemnost periferije ispoqava se kroz dva razli~ita aspekta. 63). onomatopejska obrazovawa. ili bar nekoliko perifernih klasa istovremeno. s-øo-ladiØâ. 62). anomalnost periferije ispoqava se upravo kroz odnos prema centru: periferija se organizuje kao „odraz u ogledaluŒ centra. cit. razgovor sa decom. na-po-dipe. U tom smislu organizacija periferije mo`e se razumeti kao ~ista „drugostŒ u odnosu na centar. 6)882. Suprotstavqawe centra i periferije nije vezano za odre|eni nivo jezika. up. b) elementi koji vr{e posebne funkcije u procesu komunikacije (emocionalna leksika. uzvici. dijal. (Vlaji}-Popovi} 1999:114. o-po-znae se. is-pro-vaqa . S druge strane. po-ras-ture se itd. cit. ideofoni. imperativi. cit. rus. po-o-övrkne. jezi~ka periferija sama po sebi obrazuje odre|eni sistem. s-po-padnem. s-po-re|ujem. Periferiju jezika ~ine: a) elementi koji pripadaju drugom jezi~kom sistemu (pozajmqenice. U citiranom radu. koji sam autor smatra samo postavkom problema. i Luppova 1971). s-øo-rádaØâ . Timok (Dini} 1988). s-po-vrtim. po-za-dl`i se. dijal.

64–67). [arifullin 1982a:120–121). To zna~i da oblasti jezi~ke periferije Øako|e funkcioni{u ørema odre|enim zakoniØosØima.884 Kao tvorbena kategorija. koja ima potrebna svojstva. gore). sistem leksema koje u svojoj strukturi sadr`e ekspresivne prefikse jeste o t v o r e n sistem. u najop{tijim crtama. g) oni nemaju odre|enu semantiku itd. tj. Ekspresivni prefiksi su „anomalniŒ u odnosu na normalne.ot u gorwolu`i~kom jeziku. Osnovni doprinos ovog rada sastoji se u stvarawu preduslova da se svaka slede}a. ima strogu unutra{wu organizaciju (TolsØaà 1971). U ovom smislu periferni elementi mogu da istupaju kao samostalan sistem u jeziku. Ekspresivni prefiksi ne te`e ekonomi~nosti. ve} i z r a ` a j n o s t i. Grabias 1994:137). v) oni nisu regularni. {to — kod otvorenih sistema kakav je ovaj — i nije primaran zadatak. Zakqu~ci do kojih je do{ao Uspenski mogu se. koji funkcioni{e prema sopstvenim zakonitostima (v. u periferiji vidimo suprotnu tendenciju ka uslo`wavawu (op. U ovom radu uspostavqen je sistem ekspresivnih prefiksa i sistem leksema koje ih sadr`e. ` a r g o n (up. a ova te`wa neminovno vodi ka uslo`wavawu. bez odnosa prema centru. nova leksema. Dok centar te`i ekonomi~nosti. odlikuju}i se specifi~nim pojavama. Naprotiv. 884 Prou~avaju}i onomatopejska obrazovawa sa sufiksom . kao {to su f o l k l o r (up. sa neograni~enim brojem kombinacija. S. Sistem samih prefiksa mogao bi se smatrati zatvorenim. b) oni nisu produktivni. koja se obi~no do`ivqava kao „anarhi~naŒ. cit. potencijalnih realizacija razmatranog tvorbenog modela. primeniti i na ekspresivne prefikse. materijal iznet u: Sikimi} 1996). t a j n i j e z i c i (up. ekspresivni prefiksi prisutni su i u nekim drugim „perifernimŒ sferama (koje su ovom prilikom ostale izvan poqa na{eg interesovawa). 72). {to zna~i da su karakteristi~ni za nekoliko perifernih klasa istovremeno. Ekspresivni prefiksi obrazuju s a m o s t a l a n s i s t e m. . anomalnim u odnosu na centar. Tolstoj je do{la do zakqu~ka da i sistem onomatopejske leksike. Vasmer 1912. Rad.394 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI dopu{ta razmatrawe iskqu~ivo perifernih elemenata. me|utim. samo Øe zakoniØosØi u mnogim perifernim jezi~kim pojavama jo{ uvek nisu ustanovqene. nije imao za ciq da prikupi s v e relevantne oblike. prepozna kao takva i smesti na odgovaraju}e mesto u okviru uspostavqenog sistema. jer su wihove karakteristike upravo s u p r o t n e osobinama normalnih prefiksa: a) oni nisu uo~qivi u strukturi re~i. ali objediwuju}i razli~ite periferne klase (op. s obzirom na ograni~en broj elemenata koji ga ~ine. cit.

Bezlaè 1975 — F. Neke osmanske etimologije. 351–358. Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti. 165–173. Bjeleti} 2002 — M. Bjeleti} 1994a — M. Bjeleti}. BE 2001–2002/1. NSSUVD 22/2.-h. obozna~aäæih kriki `ivoØnáh). 61–79. Bjeleti} 2000 — M. 377–389. Novosibirsk. Otnovo za slovoobrazuvatelnià element -Øo. Zagreb. DialekØnaà leksika 1982. Anikin 1998 — A. Bjeleti} 1994 — M. Ekspresivna sredstva u tvorbi srpskohrvatskih glagola (na materijalu govora jugoisto~ne Srbije). Váø. OLA 1972. Bjeleti} 1993 — M. ÅØimologià i balØo-slavànskoe leksi~eskoe sravnenie v øraslavànskoè leksikografii. Beli}. 1 (*a. ÅØimologià 1980. *pelz. Srpskohrvatsko ~alabrcnuti . Iz ekspresivne prefiksacije: ko~operiti se. BãlgarisØi~ni izsledvanià. Abaev. ZbMSFL XXXVI/2.(vãrhu material predimno ot sãrbohãrvatskite dialekti). I. Andreeva-Vasina 1985 — N. Beleti~. Azarh. Petar Skok./ *pãlz-. ÅØimologià 1973. 109–124. 114–119. Anikin. Andreeva-Vasina. Beli} 1905 — A. kojasiti se. Adamovi}. . K voørosu o na~alânom ko.v dialekØnáh glagolah. OLA 1984. Bjeleti}. 280–289. Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Moskva — Leningrad 1958–1989. 119–126. S. Anali Filolo{kog fakulteta 10. Sofià 1971—. Knjiga druga: K – poni.— *go-). O svodnáh karØah slov odnoè leksiko-semanØi~eskoè gruøøá (na maØeriale russkih dialekØnáh glagolov. 1972. E. JF LVI/1–2. E. Adamovi} 1970 — M. Govori prizrensko-timo~ke oblasti. Bjeleti}. E. Bjeleti}. Bjeleti}. Anikin 1982 — A. O praslav. Anikin. Bjeleti}. MaØerialá dlà balØo-slavànskogo slovarà. 181–190. 37–45. Bjeleti} 2003 — M. Tavoriti. Bezlaè. Studia etymologica Brunensia 2. Bernar 1982 — Ro`e Bernar. Dijalekti isto~ne i ju`ne Srbije. BER — Bãlgarski eØimologi~en re~nik.LITERATURA LITERATURA Abaev — V. SDZb I. Anikin. Beograd./ *polz. Bjeleti} 1999 — M. 265–271. 41–49. NJ XXXIII/1–2. Istoriko-åtimologi~eskiè slovarâ osetinskogo àzáka I–IV. 104–138. I. Azarh 1974 — Ä. ÅØimologi~eskie zameØki. Anikin 1988 — A. Prilog prou~avawu s. O nekim ekspresivnim glagolskim prefiksima. Sofià.

ÅØimologià 1973. VarboØ. ~av’àdiØi). VarboØ 1975 — @. Bjeleti} 2006v — M. Prilog prou~avawu s. ZameØki øo slavànskoè åØimologii (ukr. . Belgrade. Studia etymologica Brunensia 3 (u {tampi). izmávaØâsà). VarboØ. III (*ro~iti. *târbati. Padrtine (tvorbeni arhaizam iz Bu~uma). ~avedati i ukr. *naglãjâ. 121–129. Ni{ (u {tampi). *koporul’a). Moskva (u {tampi). *prilyka i *lykadlo.396 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Bjeleti} 2003a — M. 23–33. munàk œsrame`liv. 3–19. *zakãlo i *nakãlo. *lezivo). *zaromã. Ju`noslovenska leksika u balkanskom kontekstu. pamraka).-h. Vaclav Machek. Ad fontes verborum. 7–34. Kãm proizhoda na bãlg. (s)komra~iti „tenacem esseŒ. Sbornik k äbileä @. Druhe. K izu~eniä prasl. Zb(MS)FL III. dial. 67–73. Varbot. Bjeleti} 2004a — M. Budimir 1960 — M. *olajâ. dial. *lezo. Varbot 1972a — @. ÅØimologià 1970. nasØárnáè. VarboØ. Bjeleti} 2006a — M. @. Leksi~ka porodica imenice hala. RS LIV. VarboØ./ *verz-. Kiòv. ÅØimologià 1964. Etymologicky slovnik jazyka ~eskeho. stesnitelen ~ovek. *koristâ. *vez-. Bjeleti} 2005 — M. russk. 374–381. mãl~alivec. øazgaØâ (o slavànskih glagolah s prefiksom pa-). @. Beleti~. @. anguste vivereŒ. VarboØ 1974 — @. *zanoviti i *zanovetâ). russk. 58–64. *(s)krega. BE 2004/4. ÅØimologià 1970. Bjeleti}. Prilog prou~avawu psl. patr~e. 68–78. VarboØ 1971 — @. drolà. @. 28–38. SØudii z onomasØiki Øa eØimologii 2005. *naprasânãjâ. 27–43. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. ÅØimologià 1971. VarboØ. *ratiti. 65–84. VarboØ. NSSUVD 35/1 (u {tampi). 143–155. -na~iØâ). ÅØimologià 1968. Bjeleti} 2004 — M. VarboØ 1975a — @. Bjeleti} 2006 — M. *verg. De nominis serbici vestigiis classicis. Balcanica XXXIV/2003. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. Praha. ÅØimologià 1972. *zaokã. @. Varbot. Bjeleti}. slav. „misere. I. 190–195. Bjeleti}. Prilog prou~avawu psl. Bjeleti}. *lojiti I i II. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. Budimir. dial. K åtimologii russk. @. *ver-. ko~ubeè. VarboØ 1973 — @. opravene a doplnene vydani. Bjeleti} 2004b — M.-h. *pakostâ. 1968. glupakŒ. namoknuØâ ’øriu~iØâsà’. II (*slenoti. Bjeleti} 2006b — M. VarboØ 1965 — @. ZameØki øo slavànskoè åØimologii (slav. VarboØ 1972 — @. VarboØ. Godi{wak za srpski jezik i kwi`evnost 8. Bjeleti}. ZameØki øo slavànskoè åØimologii (slav. Bjeleti}. Bjeleti}. @. *ded(ãk)ã. russk. @. ÅØimologià 2000–2002. @. russk. Prilog prou~avawu slovenskih leksi~kih paralela (s. Bjeleti}. Iz leksike jugoisto~ne Srbije (paprqak. 42–59. OLA 1973. *(s)kometi i *(s)komez-.

VarboØ 1979 — @. 31–42. 272–281. ÅØimologià 1986–1987. slovoobrazovanie i åØimologià. IV (*tipati. -skuobic. @. VarboØ 1988a — @. *str(’)apa i *str’apiti. *xoro{âjâ i *xorxoriti se). VarboØ 1977 — @. VarboØ 1985 — @. 39–47. VarboØ. *{~âgnoti. *kyrkati. *mãrx. VIII (*vãrdati. *kãltati.iti (s e ) . 21–32. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. VarboØ 1978 — @. Varbot. *~eka). *sârtati. povlovny. *vârati i *varati. VarboØ 1984 — @. * piskati II. VarboØ. @. *pist(v)ati (se). VI (*vãrko~â. 150–155. *ru`â i *ro`â. 55–63.. Varbot 1981a — @. *sokorã i *so~iti III). VarboØ. @. ÅØimologià 1985. Slavànskie åØimologii (*opoka. krevac. Moskva. 29–41. Praslavànskaà morfonologià. *ru`iti. ÅØimologià 1975. VarboØ. @. @. 317–328. *se~ati. VarboØ. VarboØ. @. VII (*pãrkati (se). *(sã)klenâ i *(sã)klenã). 28–42. 19–31. VarboØ. ZSl XXIV/1. @. *vãr~ati. *golo{~ekã / *golo{~eka i *~ekati. ÅØimologià 1974. VarboØ. *vãrkati / *vârkati i *vârka / *vârca. @. VarboØ 1988 — @. ÅØimologià 1984. O semanØike i åØimologii zvukoøodra`aØelânáh glagolov v øraslavànskom àzáke. ÅØimologià 1977. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen./ *mârx. *baru{iti. *ku`ati i *ku`a. VarboØ 1979a — @. * plojâma (/-âba) ). V (*pru~iti i *pro~â. K rekonstrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. Varbot 1981 — @. *{~igati. 33–40. @.LITERATURA 397 Varbot 1976 — @. Moskva. @. @. 66–78. LehiØskie åØimologii (øolâsk. @. . mira). *kobica. *ruta i *rutina. VarboØ 1986 — @. *pãrpati i *(po)parã / *para. XIV (*~âlxati i *kãlpati. ÅØimologià 1978. . *zakobenâ i dr. @. VarboØ. VarboØ. ka{ub. *(x)rapati. Varbot. * posãkalâ (/-l’â) . o{~akle. pa`ev. VarboØ. kra~ni. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. *plixati).i *myreti.-slovin. *nadovâsâ i *nadovâsânâ. *(x)rapnoti i *(x)rapã. ÅØimologià 1979. *{~eka. IndividualânosØâ zaimsØvovannogo slova i sisØemnosØâ åØimologi~eskogo izu~enià zaimsØvovaniè. Varbot 1980 — @. *str’apati). *sojiti. *{~igolâ(je)). ^e{skie åØimologii (mlovina. OLA 1979. wykoprze}. wneka. @. gnuza. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. *plegti. VarboØ. XIII (*bariti se i *baruxati. ÅØimologià 1976. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. pasary. *`e`el’â. 21–27. Slavànskoe àzákoznanie (X me`dunarodnáè sãezd slavisØov). O vozmo`nosti rekonsØrukcii åØimologi~eskogo gnezda na semanti~eskih osnovaniàh. OLA 1982. papu`iti). K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. *piskã / *piska. *pi{~ati II i *pi{~alâ II. VarboØ 1989 — @.

KonØaminaciàØa kaØo ørinciø na eØimologi~noØo izsledvane. K Øiøologii vzaimodeèsØvià åØimologi~eskih gnezd. @. Varbot 1996 — @. @. ÅØimologi~eskie zameØki. . Zametki po åtimologii russkih narodnáh meØeorologi~eskih Øerminov. Gorà~eva. *galiti i *`elã. Gorà~eva 1979 — T. 7–17. V.. ÅI 6. K åtimologii russkogo dialekØnogo søorádaØâ. ZbMSFL XXIX/2.398 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VarboØ 1994 — @. ÅØimologià 1985. 103–114. Morfo-semanØi~eskoe øole leksemá v åØimologi~eskom slovare i vozmo`nosØi ego rekonsØrukcii. Vlaji}-Popovi}. K åØimologii slavànskih ørilagaØelânáh so zna~eniem ’básØráè’. V. Indoevroøeèskiè àzák i indoevroøeècá. 92–97. ÅØimologià 2000–2002. @. XV (*reg(a)ti se. @. Istorijska semantika glagola udarawa u srpskom jeziku. V. Nova serija. 125–132. 43–49. Moskva. O søecifike dialekØnoè åØimologii. Jedan semanti~ki pomak kod onomatopejskih i ekspresivnih glagola: „udaratiŒ ¢ „jestiŒ. 57–62. ÅØimologià 1971. K izu~eniä slavànskoè meØeorologi~eskoè Øerminologii. dial. VarboØ. Gorà~eva 1986 — T. Gorà~eva. VarboØ 1998 — @. VarboØ. Gorà~eva 1985 — T. BE XXVIII/3. Studia etymologica Brunensia 2. 60–65. V. Gorà~eva 1982 — T. **`elti. 205–207. @. Gorà~eva 1973 — T. Gorà~eva 1981 — T. Vlaji}-Popovi} 2002 — J. moØro{iØâ. Gorà~eva. VarboØ. 54–61. Gamkrelidze/Ivanov I–II — T. Vlaji}-Popovi}. ÅØimologià 1991–1993. 162–165. ÅØimologià 1982. 62–71. 102–109. ÅØimologià 1979. ÅØimologià 1984. K åØimologii slavànskih meØeorologi~eskih Øerminov. Varbot 2003a — @. ÅØimologi~eskie zameØki. Prasáowianszczyzna. Gorà~eva. Vlaji}-Popovi} 1999 — J. 53–57. Varbot 1995 — @. V. Gorà~eva. V. ÅØimologià 1972. 223–229. ÅØimologià 1980. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. 129–135. @. Redak dijalekatski glagol iz jugoisto~ne Srbije: sneviram se i sl. Gorà~eva. V. Gorà~eva 1974 — T. *pãrg(a)ti. Georgiev. NJ XXXIII/1–2. K åØimologii rus. VarboØ. Vlaji}-Popovi} 1993 — J. 23–28. 189–203. V. V. Gamkrelidze. O øognezdovoè orienØacii øri rekonsØrukcii i åØimologizacii øraslavànskogo leksi~eskogo fonda. Vlaji}-Popovi} 1986 — J. Varbot 2003 — @. 112–118. Beograd. Biblioteka Ju`noslovenskog filologa. Georgiev 1978 — V. Preko etimologije do modela semasiolo{kog re~nika. Vlaji}-Popovi}. 21. Gorà~eva. Vlaji}-Popovi}. II. I. ÅØimologià 1977. VarboØ. V. kw. Tbilisi 1984. NSSUVD 21/2. VarboØ. *piskati). Gorà~eva. V. Ivanov. Srpskohrvatsko palamuditi . Gorà~eva 1988 — T. Materialá k izu~eniä russkoè narodnoè meØeorologi~eskoè Øerminologii. Serià liØeraØurá i àzáka 54/4.

Iliadi 2001 — O. Iz isØorii slavànskih sinonimov. K semanØike i åØimologii slavànskih meØeorologi~eskih i asØronomi~eskih Øerminov.u øraslov’ànsâkiè movi. K åØimologii i semanØike vosØo~noslavànskih meØeorologi~eskih i asØronomi~eskih Øerminov. 49–56. ÅØimologià 1994–1996. SØudii z onomasØiki Øa eØimologii 2003. horo{iè. o{meØki. 198–200. ÅØimologi~eskie issledovanià. Iliadi. 45–96. Kala{nikov 1996 — A. ÅØimologià 1979. 126–127. JF XXI/1–4. Iliadi. Minsk 1978—. 125–91. Dorovskih 1981 — L. OLA 1991–1993. SerbskohorvaØsko-belorusskie leksi~eskie sooØveØsØvià. Zemskaà 1969 — E. 100–114. ÅSBM — ÅØámalagi~ná slounik belaruskaè mová. P. Zemskaà. I. Tri russkie åØimologii (maèka. ReørezenØanØá i. Kala{nikov. Gudkov. Iz åØimologi~eskih nablädeniè nad gnezdom ørasl. ÅØimologià 1988–1990 . Moskva. SosØavnáe ~asØi russkogo slova. Kiiv — Kirovograd. 34–38. Dzidzilis. Leksi~ni arhaizmi ukrainsâkih dialekØiv ZakarøaØØà. ÅSSÀ — ÅØimologi~eskiè slovarâ slavànskih àzákov. Gorà~eva. EØimologi~ne gnizdo z korenem *ver. Minsk (rukoøis). Zaørudskiè. A. Kala{nikov 1994 — A. A. Kala{nikov 1992 — A. hmuráè). @akova 1975 — Z. @eleznàk.-russ. K semanØike i åØimologii nekoØoráh slavànskih meØeorologi~eskih Øerminov.-e. Sofià. Kala{nikov 2000 — A. Gorà~eva 1997 — T. I. Ivanova. Deminutivni glagoli u srpskohrvatskom jeziku.v ukrainskoè aøellàØivnoè i gidronimnoè leksike. 300–302. Slav. 36–44. DisserØacià na soiskanie u~enoè sØeøeni kandidaØa filologi~eskih nauk. Grickat. N. Grickat 1955–1956 — I. PiØannà slovoØvoru shidnoslov’ànsâkih movi. A. Soveæanie øo obæeslavànskomu lingvisØi~eskomu aØlasu. Gorà~eva. Kiiv. abrïedâ (K voørosu o zna~enii i åØimologii). 271–274. Kala{nikov. Slov’ànsâki toponimi na teritorii Grecii (etimologi~niè komentar). OLA 1994–1996. 84–101. Gorà~eva. A. @eleznàk 1984 — I. 217–219. V. A. *vârzti. V. . ÅIRÀ V. ørosØ. I. 51–58. Kala{nikov. *lu-b. 79–88. FoneØi~ni øroblemi øri eØimologizuvaneØo na grãckiØe zaemki v bãlgarski ezik. K åØimologii dr. Kiiv. Linguistica slavica. Kiiv 1982—. V. Dzidzilis 1990 — Hr. Gorà~eva 1992 — T. OLA 1985–1987. M. ÅØimologià 1991–1993. 27–35. V. ERSJ — Etimolo{ki re~nik srpskog jezika. Gudkov 1966 — V. I. Iliadi 2002 — O. Ob åØimologii russkogo dialekØnogo uverisØáè. Ivanova 1981 — T. Kala{nikov. Moskva 1974—.LITERATURA 399 Gorà~eva 1989 — T. ESUM — EØimologi~niè slovnik ukrainsâkoi movi. ÅØimologià 1988–1990. @akova. Sverdlovsk. Termin kaverØâ v belorusskih govorah. A. Dorovskih. OLA 1981. Russk. I. Iliadi 2003 — O. Iliadi. Beograd 2003—. 9–11. và`a. Zaørudskiè 1989 — S.

Slavistische Forschungen 25/I. Ä`noslavànskie åØimologii (*kujati / *kaviti i *kãvati / *kyvati. V. 278–293. OLA 1972. V. Slavànskie åØimologii. ^akavish–deutsches Lexikon. Praslavànskie leksi~eskie dialekØizmá ä`noslavànskih àzákov. II dio. Kurkina. Kurkina 1973 — L. Kurkina 1976 — L. 215–223. 13–28. 44–59. Kurkina 1981 — L. Beograd. Kurkina 1974 — L. ÅØimologià 1980. Bohlau Verlag. Slavànskie åØimologii. ÅØimologià 1982. Rje~nik govora otoka Vrgade. ÅØimologi~eskie zameØki . III. Kurkina 1980a — L. ÅØimologià 1970. IV (sloven. Kurkina. Kurkina 1981a — L. II. Kurkina. ZameØki øo slovenskoè åØimologii. Rje~nik. Kurkina. ZameØki øo slovenskoè åØimologii. s. Kurkina. ÅØimologi~eskie zameØki. Kurkina. Kurkina. Zagreb. ÅØimologià 1980. *ob-pletã. Kurkina. Juri{i} Bla`. Kurkina. 275–281. V. V. Kurkina. Kurkina 1978 — L. dial. 331–337. Izoglossnáe svàzi ä`noslavànskoè leksiki. *tvelã). Drugi deo. *mug. ÅØimologià 1978. Slavànskie åØimologii. Slavànskie åØimologii. 32–37. ÅØimologià 1976. V. Kurkina 1974a — L. Kurkina. Kurkina 1980 — L. ÅØimologià 1973. V. *po~iti / *pe~iti. 166–172. 23–27. Slavànskie åØimologii. Kurkina. Kurkina 1982a — L. Slovensko-vosØo~noslavànskie leksi~eskie svàzi. 1976. V. Slovensko-zaøadnoslavànskie leksi~eskie svàzi. Kurkina. ÅØimologià 1977. {krt. OLA 1978. Leksi~eskie arhaizmá rodoøskogo dialekØa. Kurkina. V. *kujâ / *kuja. ÅØimologi~eskie issledovanià. Kurkina 1975 — L. Bezlaj F. Kurkina. OLA 1976. 180–186. maloholânáè. Kurkina. Sverdlovsk. Klajn. *plesmo. Ljubljana. V. Kurkina. 331–338. ÅØimologià 1978. Kurkina 1982b — L. ÅØimologià 1979. Etimolo{ki slovar slovenskega jezika.-horv. Kurkina 1972 — L. Kurkina 1982 — L. ZameØki øo bolgarskoè åØimologii. Prva knjiga. Kurkina 1980b — L. Kurkina 1977 — L. *pokati. 34–43. prtiti.400 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Klajn 2003 — I. V. Russk. V. K rekonsØrukcii åØimologi~eskih svàzeè osnov s difØongom na -u. 60–80. Unter Mitarbeit und Redaktion von Reinhold Olesch. V. V. OLA 1980. Kurkina. Teil I. Von Mate Hraste und Petar [imunovi}. *tylã. ÅØimologià 1972. ÅØimologià 1974. V. Sufiksacija i konverzija. V. *tulã. 16–30. II./ *mã`-. 13–24. ÅØimologià 1975. Kurkina. 58–79. Kurkina. svere`iè. 1973. slav. *strukã / *strokã). 15–28. 91–102. Kurkina 1985 — L. V. Koln–Wien. . Kurkina 1978a — L. 17–31. 38–43. Uspore|en s nekim ~akavskim i zapadno{tokavskim govorima. V. V. Kurkina 1978b — L. V. A — J. ÅØimologià 1971. Kurkina 1979 — L. OLA 1979. 1979. Tvorba re~i u savremenom srpskom jeziku. V.

V. Kurkina. ÅI 8. ÅØimologià 1984. Slawistyczne studia jezykoznawcze. Slav. JF LVI/1–2. Kurkina. 185–193. 97–103. Lâvov 1974 — A. ÅØimologià 1994–1996. Loma 2000 — A. JF LVI/1–2. Novi Sad. V. Kurkina. V. Sverdlovsk. V. Kurkina. 7–14. Kurkina 1992 — L. Bezlaj. 115–125. *plesati. Tretja knjiga. 107–115. Slovenskie åØimologii. Novi Sad. Prilog poznavawu predslovenskih ostataka u oronimiji Crne Gore. V. ÅØimologià frazeologizma ni zgi ne vidno. Studia etymologica Brunensia 2. . Neki slavisti~ki aspekti srpske etnogeneze. Etimolo{ki slovar slovenskega jezika. 107–126. Delovi tela. K rekonsØrukcii sosØava øraslavànskogo leksi~eskogo fonda slovenskogo àzáka. Slavànovedenie 1. Kurkina 1988 — L. Kurkina. P. 121–132. „palidrvceŒ ili „oploditeqŒ?. Loma 1999 — A. 111–125. Kurkina 2003 — L. Slovenska akademija znanosti in umetnosti. V. Ljubljana. ÅØimologi~eskie issledovanià. Kurkina 1992b — L. Kurkina. Razred za filolo{ke in literarne vede. *pa~âkati). Kurkina 1996a — L. Ljubljana. 19–27.LITERATURA 401 Kurkina 1986 — L. Kurkina 1989 — L. 57–62. ÅØimologii russkih dialekØnáh slov. ÅØimologià 1972. Luøøova. Kurkina 1997 — L. Dopolnila in uredila Marko Snoj in Metka Furlan. V. I. V. K åØimologii slav. Magner 2003 — G. Lingvisti~ke sveske 4. 263–265. 194–209. V. ÅØimologià 1988–1990. Dela 38. V. Kurkina. NJ XXXI/1–5. V. Slavànskie åØimologii (*skovorda. *vor`iti. Perintegracija ob. V. 601–623. Wrocáaw etc. K ørobleme regionalânáh ålemenØov v åØimologi~eskom slovare (na maØeriale leksiki serbohorvaØskogo àzáka). Loma. ZbMSFL XXXIX/2. Kurkina 1996 — L. 15–42. S. F. 561–567. 66–68. K rekonsØrukcii åØimologi~eskih svàzeè slav. IzvesØià Uralâskogo gosudarsØvennogo universiØeØa 2001/20. „Petli}Œ. 22–32. Iz leksikologi~eskih nablädeniè. Loma. Kodovi slovenskih kultura 4. Ekaterinburg. Loma 1993 — A. Kurkina 2001 — L. Kurkina 1992a — L. vvodiØâ v zablu`denieŒ. Magner. 1995. Loma 1996 — A. Loma. Kurkina. 1987. DialekØnaà sØrukØura øraslavànskogo àzáka øo dannám ä`noslavànskoè leksiki. Loma. Moskva. 131–144. *myliti (se) œobmanávaØâ. Loma 2004 — A. P–S. Kurkina. Zbornik Matice srpske za slavistiku 43. Predavawa iz istorije jezika. Lâvov. Kurkina 2000 — L. Kurkina. 103–113. Beograd. Okamewena imena. OLA 1985–1987. ÅØimologià 1988–1990. Luppova 1971 — E. Kurkina. Praslovenska leksika i kultura u indoevropskom kontekstu.kao etimolo{ki problem. Loma.> b. Dvoènáe øredlogi v russkih narodnáh govorah (na maØeriale govorov Kirovskoè oblasØi). Kurkina. Leksi~eskie arhaizmá russkih govorov Srednego Urala. DialekØnaà leksika 1969.

IV. Mokienko 1972 — V. Matveeva 1984 — T. Bãlgarski dumi s oØglasno reduvane. Øom 152. Merkulova 1972 — V. ÅI 6. Praci Odesâkogo der`avnogo universiØeØu. Merkulova. Ukrainskie åØimologii. A. ÅØimologià 1986–1987. ÅØimologià 1982. Mladenov. Narodnáe nazvanià bolezneè. regnuØi. A. Moskov 1962a — M. Sofià. Merkulova.402 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI MarØánov 1986 — V. Merkulova 1971 — V. Merkulova 1985 — V. Merkulova. V. 419–423. Iz isØorii russkoè åksøressivnoè leksiki. hmáz. Moskov. Merkulova. 39–47. ÅØimologià 1984. Vl. Merkulova 1986 — V. 57–67. Slavànski dumi s øredsØavki. II (`elunica. O doøolneniàh k slovnikam øraslavànskih slovareè. Moskov. Moskov. 79–91. ÅØimologià 1984. Ob odnom iz va`náh vidov åØimologi~eskih issledovaniè. Merkulova 1976 — V. EL XVII/3. ZbMSFL VIII. Moskov 1971 — M. Minsk. A. 1. IIBE XI. 67–73. Moskov 1969 — M. 141–147. horâ. BE XXIII/5. Merkulova 1989 — V. . ProizhodãØ na nàkolko ä`noslavànski dumi. VosØo~noslavànskie åØimologii. A. viøusk 15. S. 433–532. 341–348. 436–442. MovoznavsØvo. {kvora. 88–101. Turski i Øärkski zaemki oØ zvukoøodra`aØelen i nezvukoøodra`aØelen harakØer v balkanskiØe ezici. Moskov 1962 — M. gobouduc’a). Sofià. 174–176. II (na maØeriale russkogo àzáka). ÅksøressivnosØâ na raznáh urovnàh àzáka. Merkulova 1979 — V. Georgiev. ÅØimologià 1979. DialekØnaà leksika i åØimologià. 128–132. Merkulova. M. øràØaØi. FakulØeØ øo slavànski filologii LXII . A. MarØánov. A. Ezikovedski ørou~vanià v ~esØ na akad. Merkulova. Novosibirsk. PiØannà slovànsâkoi filologii. A. Melâni~uk. 140–152. smoØoloka. II (meræiè. 71–73. Merkulova. Moskov. Moskov. V. Moskov 1965 — M. ÅØimologià 1968. Melâni~uk 1969 — A. IIBE XIX. hauØ. Matveeva. 149–155. serià filologi~nih nauk. Moskva. RIK XCVII. Merkulova. 155–165. Moskov 1964 — M. ÅØimologià 1970. Mladenov 1973 — M. III (necevenâe. ÅØimologià 1974. 73–74. 143–206. Mokienko. 137–149. Osobaà ørefiksalânaà sisØema v slavànskih àzákah ørimeniØelâno k ukrainskomu àzáku. A. Osobena obæoslavànska ørefiksna sisØema i neènoØo oØra`enie v sãrbohãrvaØski ezik. A—B. ZameØki øo isØorii i åØimologii slov. skoludina. Moskov. Russkie åØimologii. VzaimooØno{enieØo me`du gruøa slavànski dumi s ogled na øroizhoda im. Merkulova 1981 — V. hmáliØâ. 1978. Godi{nik na Sofièskià universiØeØ. 146–150. Moskov 1980 — M. Nàkoi misli za Bãlgarski eØimologi~en re~nik. verøeØâ). 18–26. t. ÅØámalagi~ná slounik belaruskaè mová. Merkulova. ÅIRÀ VII. K probleme leksi~eskih povtorov russkogo àzáka. ÅØimologià 1967. Narodnáe nazvanià bolezneè (na maØeriale russkogo àzáka). Moskov. Merkulova 1996 — V. A. Slavànskie øroØezá i åØimologi~eskaà åvrisØika. ÅØimologià 1977. Odesa. skrenâ).

Ogledna sveska. kw. Petleva. PeØleva. ÅØimologià 1981. Petleva. PeØleva. Petleva. P. PeØleva. dial. Moskov 1997 — M. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike 2. P. Sverdlovsk.LITERATURA 403 Moskov 1981 — M. ObænosØ i mnogoobrazie na slavànskiØe ezici. Nova serija. K voørosu o g. PeØleva. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. P. DialekØologià i åØimologià na Me`dunarodnom simøoziume øo øroblemam åØimologii. ukr. O semanti~eskih istokah slov so zna~eniem ’skuøoè’ v russkom àzáke. 33–38. Sofià. SØarinna ørefiksna sisØema v slavànskiØe ezici (IsØorià i Øeorià na øroblema). . V. Kiiv. Petleva 1974 — I. mukqiv). Å. Orel 1990 — V. Godi{nik na Sofièskià universiØeØ „KlimenØ OhridskiŒ. ÅØimologià 1977. Orel 1988 — V. ukr. PeØleva. ÅØimologià 1976. Russkoe slovoobrazovanie. 3.. T. AfØoreferaØ disserØacii na soiskanie u~enoè sØeøeni kandidaØa filologi~eskih nauk.i ko. 98–109. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. *vârdati). EL 1991/6. P. EØimologi~niè slovnik ukrainsâkoi movi. vãrne. VIII (bolg. vapavy. Moskov. Praslavànskiè sloè leksiki serbohorvaØskogo àzáka. dial. isØori~eskoè leksikologii i leksikografii. 114–156. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. Nikonov 1969 — V. P. I. P. XIII (rus. PeØleva 1980 — I. Ivan Lekov.((-)ta-. dial. 1989. ÅØimologi~eskie issledovanià. kuverdaØâ. PeØleva. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. ~e{. OS — Etimolo{ki odsek Instituta za srpski jezik. dial. Å. Orel. P. 92–94. Moskva.v øolesskih govorah. ÅØimologià 1971. 15. P. XII (rus. rus. PeØleva. ÅØimologià 1970. PeØleva 1979 — I. SoveØskoe slavànovedenie 1990/5. PeØleva 1981 — I. ÅØimologià 1968. 23–28. slav. P. curaviè. A. PrisØavki ka. Moskva 1976. PeØleva 1976 — I. Biblioteka Ju`noslovenskog filologa. II. Moskov 1991 — M. Sofià. Slavànski ørefiksni i bezørefiksni dumi. ~uriØâ. ÅØimologià 1977. Praslavànskiè sloè leksiki serbohorvaØskogo àzáka. Nikon~uk 1979 — N. Moskov. 105–108. K voørosu o slovah s usiliØelânám (-)to. s. Nikonov. dial. Nikon~uk. 313–316. PeØleva 1977 — I. 51–55. 191–200. 40–111. 65–69. 207–216. 24–35. 75/1. dial. PeØleva 1985 — I. P. Sbornik v ~esØ na ørof. Petleva 1973 — I. P. P. PeØleva. (-)tu-) v slavànskih àzákah. vá~urki. kursiváè. Moskov. ÅØimologià 1967.-horv. ÅØimologià 1978. korsonogiè. 122–126. 20–57. Prefiks i koren ili koren i sufiks?. PeØleva 1983 — I. OLA 1984. VI. PeØleva 1978 — I.øroØeØi~eskom v slavànskih àzákah. 208–214. 42–51. Petleva 1971 — I. ÅØimologià 1975. ÅØimologi~eskie issledovanià v oblasØi serbohorvaØskoè leksiki. Orel. PeØleva 1972 — I. K åØimologii glagola kolo{maØiØâ. OLA 1972. Beograd 1998. PeØleva.

dial. Risti} 1997 — S. 64–71.404 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ukr. Poøov. dial. P. NSSUVD 21/2. XV (ukr. P. Risti}. 19–21. horobráè (slav. blr. NSSUVD 22/2. vrba~.(// -Øa. PeØleva 1989 — I. ÅØimologià 1982. Bãlg. Petrovi} 1993 — S. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. P. P. Leksi~ka semantika ekspresivnih glagola u savremenom srpskom jeziku. PeØleva. ÅØimologi~eskie zameØki. I. rus. Rikov. Popovi} 1951–1952 — I. Radovi}-Te{i}. Petrovi}. Petleva 2002 — I. ^etvrti lingvisti~ki skup „Bo{kovi}evi daniŒ. JF LII. PeØleva. Rikov 1988 — G. Leksikolo{ko-leksikografski pristup na korpusu iz Re~nika SANU. 180–184.// -Øu-). dial. Podgorica. OLA 1985–1987. PeØleva. OLA 1988–1990. 268–271. rus.u srpskom jeziku. slav. ÅI 6. ~e{. PeØleva 1994 — I. ÅØimologià 1967. 34–38. Parne re~i u leksi~ko-semanti~kom sistemu srpskog jezika. BE XXXVIII/4. blr. 309–310. 119–128. 167–176. O slovenskim korenima *bob. PeØleva. Risti} 1996 — S. P. Risti} 1994 — S. *xorbrã). lidam. 198–201. dial. Govori prizrensko-timo~ke oblasti. Petleva 1996 — I. rus. PeØleva. Parne re~i i ponavqawa turskog porekla u srpskohrvatskom jeziku kroz razne jezi~ke nivoe. PeØleva 1993 — I. Risti}. PeØleva 1986 — I.). ørihorniè. vrbeti se. O va`nosØi u~eØa v åØimologii redkih lingvisØi~eskih àvleniè formalânogo harakØera. O vozmo`nosØàh sover{ensØvovanià øriemov åØimologi~eskogo issledovanià. 537–542. Petrovi}.). PeØleva 1989a — I. Russkaà dialekØnaà åØimologià. P. 31–38. P. PeØleva. 159–171. P. øereàèka. s. 57–78. Arhai~eskie ørefiksá v russkih govorah. skrågacâ. Poøov 1969 — A.-horv. 117–121. Eæe raz k voørosu o dialekØnáh slovah s vsØavnám ålemenØom -Øo. vrbe}. ÅØimologià 1984 ./ -Øu-). XVIII (øo maØerialam ràda nováh dialekØnáh slovareè ørizrensko-Øimokskoè zon). moØoná). ÅI 8. 102–109. Eæe raz k voørosu o dialekØnáh slovah s vsØavnám ålemenØom -Øo. ÅØimologià 1991–1993. PeØleva.(/ -Øa.i nekim wihovim derivatima. me{kaØâ i dr. korØaváè. Popovi}. PeØleva. PeØleva. PeØleva 1994a — I. ÅØimologià 1986–1987. 335–344. .i *pop. 32–37. dial. ZbMSFL XL/1. Petleva 2003 — I. Imeni~ka obrazovawa s prefiksom pa. Konotativni aspekti zna~ewa ekspresivne leksike. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. *mârdati. dial. ÅØimologi~eskie zameØki (rus. Risti}. Zna~enie nováh dialekØnáh slovareè ägo-vosØo~noè Serbii dlà slavànskoè åØimologii. 57–62. ZbMSFL XXXVII/1–2. P. {ámorodâde. Petrovi} 1994 — S. dial. JF XIX/1–4. Radovi}-Te{i} 1999 — M. karØaàzákiè i dr. 113–118. Tipovi ekspresivne leksike u savremenom srpskom jeziku (model „osoba + psihi~ka ili moralna osobinaŒ).

Semaziologi~eskie åØädá. M. Sikimi} 1998 — B. Truba~ev 1971a — O. sØukolka. sloven. Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä. 3–81. Slavànskie åØimologii. Toporov. Todorov 2002 — T. Truba~ev 1976 — O. TolsØoè. Truba~ev 1960 — O. Ezikovedsko-eØnografski izsledvanià v øameØ na akad. Toporov. SØ. Ob odnom iranizme v slavànskom: *bazuriti. v slavànskoè øersøekØive. 489–492. 450–458. Iz slavàno-iranskih leksi~eskih oØno{eniè. Truba~ev. 1975 („Monografie SlawistyczneŒ 32). ZameØki øo åØimologii i sravniØelânoè grammaØike. ÅØimologià 1968. Truba~ev. TolsØaà. ÅØimologià 1968. Russkoe i slavànskoe àzákoznanie. Koncove partikule. Tomanovi}. 272–280. Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä. Truba~ev 1973 — O. ÅØimologià 1974. Stankjevi~. 257–260. V (1).E.LITERATURA 405 Sadnik 1971 — L. I. ÅØimologià 1991–1993. Ob odnoè redkoè slovoobrazovaØelânoè modeli. Toporov 1985 — V. Tento svazek sestavil F. Truba~ev. 201–217. Truba~ev 1972 — O. 497–504. N. I. Tomanovi} 1938–1939 — V. Sofià. váøendrivaØâsà. K probleme åØimologi~esko-grammaØi~eskih svàzeè. N. dranduleØ. 6. Truba~ev. Truba~ev 1965 — O. N. N. Toøorov: Iz indoevroøeèskoè åØimologii. 167–169. Borys. Moskva. 123–140. Todorov. ÅØimologi~eskie melo~i (1. TolsØaà 1971 — S.-serbsk. 3. Truba~ev 1971 — O. Predlo`ky. Moskva. FoneØi~eskie nablädenià nad onomaØoøei~eskimi obrazovaniàmi s suffiksom -ot v verhnelu`ickom. TolsØoè 1969 — N. Horv. 175–177. Truba~ev. N. Toporov 1985a — V. Slavànskaà geografi~eskaà Øerminologià. ÅØimologià 1965. ZameØki øo åØimologii i sravniØelânoè grammaØike. N. ZameØki øo åØimologii nekoØoráh naricaØelânáh i sobsØvennáh imen. v øiku. Ptica bogomoqica. Sikimi}. Sadnik. Srpski jezik 3/1–2. Truba~ev. 24–67. N. Truba~ev 1967 — O. Me{awe re~i. Slova gramaticka a zajmena. grámza. JF XVII. 29–55. Kope~ny. Wrocáaw — Warszawa — Krakow — Gdansk. ÅØimologià 1982. Etymologicky slovnik slovanskych jazyku. Sikimi}. 137–143. Emotivniot jazik i negovata lingvisti~ka interpretacija. N. NJ XXXIII/1–2. 131–136. batriti. ÅØimologià 1964. I. 2. 76–89. 4. batriti i pod. Praha. ÅØimologià 1970. Truba~ev 1978 — O. 1973. Moskva. N. Prefiksacja imienna w jezykach sáowianskich. Truba~ev. ÅØimologià 1976. 267–272. 101–138. Iz indoevroøeèskoè åØimologii. 126–154. 7. Iz praslavànskogo slovoobrazovanià: imennáe slo`enià s pristavkoè a-. Nevestinska imena: od hipokoristika do pejorativa. I. N. Zbornik u ~ast Petru Skoku. . {keØ). Truba~ev 1972a — O. Stankjevi~ 1964 . Truba~ev. Problemá isØorii i dialekØologii slavànskih àzákov. W. Dzieje Sáowian. Beograd. fifa. N. 3–20. Toporov. ÅØimologià 1971. Bãlgarski eØimologii. MJ XV/1–2. III (1–3). Toporov 1971 — V. Romanski. 80–86. Truba~ev. 5. Truba~ev. 3–10. Toøorov 1994 — V. AØ. Sikimi} 1999 — B. Svazek 1.

[arifullin 1982a — B. CeèØlin. I. Careva. AkØualânáe øroblemá leksikologii i slovoobrazovanià VIII. Uzeneva 2001 — E. 111–123. À. CeèØlin 1959 — R. [anskiè 1972 — N. À. Marru. P. O prefiksu a. Moskva. 62–64. [arifullin. [arifullin 1979 — B. K voørosu o zna~eniàh øriimennoè ørisØavki øa. M. U~enáe zaøiski XVII.v slavànskih àzákah. [arifullin 1988 — B. Voørosá slovoobrazovanià v indoevroøeèskih àzákah 3. Voørosá slovo. Tomsk. Moskva — Leningrad. Moskva. Voøros o skráØoè ørefiksacii v øromeØeidskih (indo-evroøeèskih) àzákah.i formoobrazovanià v indoevroøeèskih àzákah. . [iràev 1935 — M. DialekØnaà leksika 1969. ÅØimologià 2000–2002. À. 427–432. Usøenskiè 1997 —B. K øosØanovke øroblemá protoindoevropeèskoè ørefiksacii: ørefiksalânáe modeli i Øiøá ih zna~enià. Ob arhai~náh ålementah slovoobrazovatelânoè sistemá (tipá arhai~náh prefiksov).i ee allomorfami v russkom àzáke. Truba~eva). EIRÀ VII. ^erni{ 2003 — T. Fasmer. [arifullin 1982 — B. ÅØimologi~eskiè slovarâ russkogo àzáka I–IV (perevod s nemeckogo i dopolnenià O. Crepajac 1973 — Q. 187–209. Obæee i slavànskoe àzákoznanie. Izbrannáe Ørudá III. Iz istorii arhai~noè prefiksacii (lokalânáe arhai~náe prefiksá v istorii russkogo àzáka). 208–247. Novosibirsk. Ob osobennosØàh åksøressivnáh affiksov v slovoobrazovaØelânoè sisØeme àzáka. CeèØlin 1954 — R. 3–18. [anskiè. [arifullin 1979a — B. A. ÅØnolingvisØi~eskie maØerialá iz ägo-zaøadnoè Bolgarii (s. 58–77. Beograd. 203–213. S. 139–150. Gega. O. 205–224. À.v russkih narodnáh govorah. À. 113–121. Iz isØorii slavànskoè arhai~noè ørefiksacii v russkom àzáke. Filipovi} 1972 — M. CenØr i øeriferià v àzáke v sveØe àzákováh universaliè. Sofièskaà oblasØâ). Filipovi}. Crepajac. Avtoreferat dissertacii na soiskanie u~enoè stepeni kandidata filologi~eskih nauk. ^umakova 1986 — Ä. Fasmer — M. Slova s ørisØavkoè ko.v slavànskih àzákah. Akademiku N. Iz balØo-slavànskih åØimologiè. Beograd. Novosibirsk. À. Usøenskiè. ^umakova. 127–151. Srpski etnografski zbornik LXXXIV. Åksøressivnáe ørefiksá. M.406 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Truba~ev 1980 — O. ^erni{.u klasi~nim jezicima. MaØerialá dlà izu~enià øriimennoè ørisØavki su. Hereè-[imanâska 2003 — K. N. PeØri~eskaà obæina. M. Uzeneva. Slavànskoe *gonositi (se). Tomsk. Careva 1971 — L. Leksika dialekØa kak isØo~nik rekonsØrukcii øraslavànskogo slovarà. Takovci. 90–99. Slova s ørisØavkoè øa. U~enáe zaøiski IX. ÅØimologià 1978. [arifullin. 216–224. Tomsk. Etnolo{ka posmatrawa. N. [arifullin. Issledovanià øo slavànskoè dialekØologii 7. Slov’ànsâka leksika v isØoriko-eØimologi~nomu visviØlenni. Kiiv. ÅØimologià 1984. [arifullin. Hereè-[imanâska. [arifullin. CeèØlin. S. Moskva 1986–19872. Leksika i frazeologià russkih govorov Sibiri. Truba~ev. [iràev.

69–81. [ulâga~. 88–99. Tiøologià movnih zna~enâ u diahroni~nomu Øa zisØavnomu asøekØah. 474–485. W. A — morã. Bailey — H. Problemi praslov’ànsâkoi imennoi derivacii (deàki pohidni z prefiksom *a-). Borys 1975 — W. Slavànskie øroØezá v slu~aàh ziànià i ih zna~enie dlà slavànskoè åØimologii i isØori~eskoè grammaØiki. ÅØimologià 1988–1990.in limba romana si unele probleme de etimologie ‰tologi. [ulâga~ 1999 — V. Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä. Prasáowianskie prefiksy imienne pa-. * Ajeti 1985 — I. P. 37–45. Re~-dve o dostignu}ima na polju etimolo{kih studija arbanaskog jezika. [ulâga~. Russkaà dialekØnaà åØimologià. 120–129. RS XLII/1. Cambridge 1979. 250–260. 19–27. Monografie Slawistyczne 32. Etimolo{ki slovar slovenskega jezika I–IV. Berneker — E. [usØer-[evc. Zbornik u ~ast Petru Skoku.LITERATURA 407 [pringer 2002 — O. tonoveala. WSJ 41. ZbMSFL XXIII/1./ *pu. Na tropach sáowianskich reliktow leksykalnych. Borys — W. [usØer-[evc. A. P. WSJ 37. [ulâga~ 2003 — V. AkØualânáe voørosá slavànskoè onomasØiki. Berneker. so-. MovoznavsØvo 1999/6. Borys. 25–29. [ulâga~./ *pu-. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991 — M. Borys. Etimolo{ki problemi nekih ekspresivnih glagola kretanja. [ulâga~ 1997 — V. Substituirea lui po. Borys. Sáownik etymologiczny jezyka polskiego. [usØer-[evc 1992 — G. Russkoe dialekØnoe øorØ kak ålemenØ gnezda *peu. MovoznavsØvo 1997/2–3. 25–28. Iz slavànskogo åØimologi~eskogo slovarà. Borys 1973 — W. SØudii z onomasØiki Øa eØimologii 2003. Ajeti. Prilozi srpskohrvatskoj etimologiji. Bjeleti}. [ulâga~ 1995 — V. RS XXXIV/1. Ljubljana 1977–2005. 21–28. o. Borys. Prefiksacja imienna w jezykach sáowianskich. 16–21. tonoh. 175–180. 127–134. Studii si cercetari lingvistice XL/6. Ukrainsâki etimologii. Borys 1981 — W. Borys. Avram 1989 — A. [ulâga~ 2002 — V./ *pou. Borys 1982 — W. Bezlaj — F. Slovotvirne gnizdo z korenem *Vãrd. 549–552. P. [usØer-[evc 1971 — G. pra-. [ulâga~ 2004 — V. tojeraŠ. Vlaji}-Popovi}.cu to.w jezyku serbsko-chorwackim.(na materiali antroponimii). Donecâk. [øringer. J. K øraslavànskoè åØimologii. . Dictionary of Khotan-Saka. Wrocáaw etc. [ulâga~. Avram. Serbsko-chorwackie studia leksykalne. ZbMSFL XXV/2. Krakow 2005. 179–183. P. Slavisches etymologisches Worterbuch. Bezlaj. Ukrainsâki eØimologii. [ulâga~. Borys 1980 — W. Borys. Gomelâ. 1–9. Bucuresti. P. 17–37. Heidelberg 1908–1913. [ulâga~. 7–20. 1–6. Bailey. Ukrainsâki etimologii.

222–244. Filipovi} 1968 — M. ZbMSFL XXXII/1. Borys/Vlaji}-Popovi} 1989 — W. Zu dem Sogennanten Prafixalen *A. Komplexni situace jako semanticke vychodisko pri vzniku slovanskych slov (na prikladu semantickeho vychodiska ’chradnout’). Projekt Etymologicznego sáownika kaszubszczyzny. Sborn i k prac i Filozofick e fakulty Brn e nsk e univerzity 27. Praha 1973–1980. Borys 1991a — W. Kope~ny. 114–118. Herej-Szymanska. Krakow 1927. Das Prafiks ka. HDZb 11. Borys. Havlova 1978 — E. J. 7–50. Borys. Praha 1952. Budapest. Grabias. 22–34. Etymologisches Worterbuch des Altindoarischen I–II. Etymologica Brunensia. Obraz jezykowy sáowianskiego Pomorza i Áuzyc. Jezyk Polski LXXI. Borys. Borys 1999 — W. Mayrhofer. Fraenkel — E. EWAi — M. ZB VI/2. ^akavski semanti~ki arhaizam lukno œiznemoglost. Graur 1963 — Al. Linguistica XXV. Czakawskie studia leksykalne. 95–97. Sáownik etymologiczny jezyka polskiego. slabostŒ. Bruckner — A. Vlaji}-Popovi}. Borys 1991 — W. Warszawa. 287–294. Budimir 1951 — M. 135–140. Hadrovics. Jezyk w zachowaniach spoáecznych. Borys. Brno. Havlova. . Borys. 169–177. Dijalektolo{ki rje~nici kao izvor za prou~avanje najstarijeg sloja doma}ega hrvatskoga ili srpskoga leksika. Czasowniki ze znaczeniem œumiera}Œ w gwarach buágarskich. Gluhak. Holub/Kope~ny — J. Havlova 1999 — E. Heidelberg 1986–1996. 137–140. Iz reliktne leksike praslovenskog porekla u srpskohrvatskim dijalektima III. Jezyk na pograniczach 21. Praha 1989—. Etimologii romanesti. 13–23. Hadrovics 1985 — L.im Slavischen.408 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Borys 1984–1985 — W. ESSJ — Etymologicky slovnik slovanskych jazyku. ESJS — Etymologicky slovnik jazyka staroslovenskeho. Etymologicky slovnik jazyka ~eskeho. Praha. @iva antika I/2. Gottingen 1962–1965. Bruckner. Borys. Borys 1989 — W. Debeljak. Pogranicza i kontakty jezykowe. 389–396. Holub. 157–166. 11–20. Dziedzictwo prasáowianskie w leksyce kaszubskiej. Havlova. Budimir. HDZb 8. Havlova. Warszawa. Herej-Szymanska 2002 — K. Dzieje Sáowian. SR V–VII. Slova gramaticka a zajmena I–II. 15–31. S. O mrtvih velarnih predponah. Ungarische Elemente im Serbokroatischen. Ljubljana. F. WSJ 37. Particulae Pelasticae II. 261–269. Borys 1997 — W. Cvetko-Ore{nik 1985 — V. Krakow. Gluhak 1999 — A. Filipovi}. Debeljak 1954 — A. Graur. Bucuresti. Havlova 1979 — E. Slavia 68. Grabias 1994 — S. Skopje. Lublin. Etymologicke poznamky k nekolika ~eskym dialektism u m.in der Onomastik auf dem Balkan. Etymologie polskie. Litauisches etymologisches Worterbuch I–II. ZbMSFL XXVII-XXVIII. Nare~ni homonyma z okoli Moskvy. Borys. Neke praslavenske rije~i u hrvatskom. Fraenkel. Cvetko-Ore{nik.

Karlikova 1998 — H. Kralik 1994 — L’. Slavistische Studien zum VIII. 345–360.in Romanian. Mundartliche Gliederung des spaten Urslavischen und fruhe slavische Stammesbildungen. Meisenheim am Glan. Prilog leksikografiji i prou~avanju narodne epike. Knobloch. 25–40. Kilka przykáadow uzycia przedrostka ko. Kralik. 225–229. Loma 1998 — A. Jazykovedny ~asopis XX/2. Moskov. Ein besonderes Prafixsystem in der slavischen Sprachen. Prispevek k otazce indoevropskeho ablautu. Liewehr 1956 — F. 161–170. Wiesbaden 1956–1980. Bratislava. Kne`evi}. Dzieje Sáowian . Vztah starych Slovanu ke stromum z hlediska jejich jmen. 11–27. Liewehr. Beograd. Machek. Uber expressive Sprachmittel im Slawischen. Selected Writings II (Word and Language). Mladenova 1993 — O. Kope~ny. 107–114. Prace Filologiczne V. On the Prefix ta. Koln — Wien. Roman Jakobson. Murko 1937 — M. Kralik. Machek — V. 83–91. Korinek. Berlin. Internationalen Slavistenkongress in Zagreb 1978. Etymologicky slovnik jazyka ~eskeho. 12–15. Nochmals zu den affektiven Vorsilben im Slavischen. Machek. Praha 19682. Studie z oblasti onomatopoje. Matzenauer. M. Mayrhofer. Malinowski 1899 — L. Matzenauer 1881 — A. The Hague — Paris. Loma 2002 — A. Prilog negaciji u gr~kom i u latinskom jeziku. 49–56. . Poznamky k vykladu niektorych slov. Musi}. Zagreb. Listy filologicke a paedagogicke VIII. Rad JAZU 242.w jezykach sáowianskich. Praha. Slavica Slovaca 29/2. 620–649. Zbornik u ~ast A.LITERATURA 409 Jakobson 1971 — R. 141–147. Loma. Kne`evi} 1962 — A. Miklosich — F. ZSl I/1. While Reading Vasmer’s Dictionary. 161–190. Prace z vedeckych ustavu XXXVI. Knobloch 1969 — J. Miklosich. Beli}a. KurzgefaŸtes etymologisches Worterbuch des Altindischen I–IV. Wien 1886. 117–119. Praha. Praha. 143–160. Kope~ny 1983 — F. Musi} 1931 — A. ^eska slavistika 2003. Jakobson. Praha. WSJ 29. KEWA — M. 339–342. Korinek 1934 — J. Loma. 183–215. Warszawa. *xomo tã. Studie o tvoreni vyrazu expresivnich. Die Turzismen in der Sprache der Kroaten und Serben. Bratislava. Malinowski. ^eska slavistika 1998. Machek 1930 — V. Murko. Glagol knaditi. Jany{kova 2003 — I. Zo slovanskych nazvov nadob (I). Etymologisches Worterbuch der slavischen Sprachen. Karlikova. Prasáowianszczyzna. Kralik 1994a — L’. Bratislava. Jany{kova. Expresivne predpony v slovanskych a romanskych jazykoch. ZB 29/1. Moskov 1978 —M. Scytho-slavica (III). Ursl. Slovenska re~ 59/6. Mouton./ to. Typy a puvod semantickych zmen vyrazu pro pojmenovani citovych stavu a jejich projevu ve slovanskych jazycich. Mladenova. Prispevky ke slovanskemu jazykozpytu. Praha.

43–141. 191–198.we wspoáczesnych gwarach polskich. Historisch-etymologisches Worterbuch der ober. Smoczynski 2002 — W.410 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Nemec 1979 — I. Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika I–IV. f. Okoniowa 1968 — J. Beograd. Rejzek. A–bávolâ. Prefixele. Vergleichendes Worterbuch der slavischen Sprachen 1–7. XIII. kotr~. Akupara. Zarys sáowotworstwa prasáowianskiego ‰u:Š SP 2. Przedrostek pa. Schuster-[ewc. Sadnik. Biblioteka Ju`noslovenskog filologa. Uwagi laryngalistyczne do niektorych wyrazow sáowianskich i litewskich. Okoniowa. Aitzetmuller. 293–301. 11. Archiv fur slavische Philologie XXX. An Indo-Iranian etymological kaleidoscope. Gutersloh. Schmidt. Bucuresti. Popowska-Taborska. Drei vorslavisch-etruskische Vogelnamen. N. Zarys sáowotworstwa prasáowianskiego ‰u:Š SP 3. n. Sáownik etymologiczny kaszubszczyzny. Popowska-Taborska/Borys 1996 — H. chatr~). 355–362. Dandekar Felicitation Volume. 322–329. Sikimi} 1996 — B. Smoczynski. Schuman 1909 — H. Studia etymologica Brunensia 1. Dzieje Sáowian. Rizescu 1978 — I. Schmidt 1984 — H./ ko. 378–381. Ta. . Borys. O{tir 1930 — K. P. Rejzek 2000 — J. Formarea cuvintelor in limba romana II. 244–246. Schuster-[ewc — H. P. Zagreb 1971–1974. Amrtadhara. 329–332. Skok. 23–35. Sadnik/Aitzetmuller — L. R. Arpokrathj. Festschrift for Henry Hoenigswald. Ljubljana. Schulze 1895 — W.(te-. Professor R. SEK — W. Zarys sáowotworstwa prasáowianskiego ‰u:Š SP 1. Etymologische Erklarungsversuche./ k. Sáawski — F. 120–123. Sáawski 1974 — F. Slavia XLVIII/2–3. knj. On the Occasion of his Seventieth Birthday. Schuster-[ewc 2000 — H. Sáawski. Schmidt. Skok — P. 79–120. Pokorny — J. O slovanske exspresivni predpone la-. Warszawa. Die Welt der Slaven X. Leksyka kaszubska na tle sáowianskim. Zeitschrift fur vergleichende Sprachforschung auf dem Gebiete der indogermanischen Sprachen XXXIII. Borys. Uberlegungen zur Genese des Urslavischen *ch. Wiesbaden 1963–1973.in der Wortbildunge des Slavischen. Prace Jezykoznawcze 21. Zeszyty Naukowe Uniwersytetu Jagiellonskiego. Das prafigierende Element ka. Rizescu. Studia etymologica Brunensia 1. Nova serija. Sáawski. Wiesbaden. Krakow 1952—. Warszawa 1994—. 13–60. Delhi. Sáawski 1979 — F. Krakow. Schuster-[ewc. Berlin.und niedersorbischen Sprache 1–24. Sikimi}. Sáawski. Pokorny. Schutz. Schuman. H. Indogermanisches etymologisches Worterbuch I–II. Sáawski. 233–245. to-). Schutz 1965 — J. Etimologija i male folklorne forme. Sáawski 1976 — F. Nemec. Schulze. Bern 1959–1969. O{tir. ^eska slova na -tr~ (kostr~. Bautzen 1978–1989. 11–19. Sáownik etymologiczny jezyka polskiego. Tubingen. Schmidt 1987 — H. Popowska-Taborska. W.

. Wrocáaw. Zagreb 1998–2004. WSJ 37.LITERATURA 411 Snoj — M. Jadranske etimologije. Wrocáaw etc. Zwiazki leksykalne kaszubsko-poáudniowosáowianskie. Serban. 175–178. Paris. 524–530. ^R 1989/1. Vinja. Slovenski etimolo{ki slovar. Truba~ev 1991 — O. Grammaire comparee des langues slaves. Revue des etudes slaves 22/1–4. Vinja I–III — V. Truba~ev. Derywacja czasownikow onomatopeicznych i ekspresywnych w jezyku buágarskim. Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku. Studia z Filologii Polskiej i Sáowianskiej 7. Note lexicale si etimologice. Worter und Sachen III. Szymanski. Bucuresti. Wrocáawska 1967 — E. pregledana in dopolnjena izdaja. Trypu}ko. Etimolo{ki prilozi ~akavskoj aloglotiji IV. SR III/3–4. ’Strah in trepet’ in ’groza in strah’ — etimolo{ka analiza praslovanskih leksemov *polxã in *straxã. Snoj. [kalji} — A. Vaillant. Slavische Etymologie gestern und heute. Rotwelsches im russischen Wortschatze. Heidelberg. Vinja. Wrocáawska. Vinja 1989 — V. 198–204. SR 35/3. 269–275. Vasmer 1912 — M. Trypu}ko 1950 — J. 327–342. 197–212. La depreverbation. Snoj 1987 — M. 1974—. Serban 1974 — F. N. Snoj. Vaillant 1946 — A. Prace Jezykoznawcze 86. Ljubljana 2003. Lyon — Paris 1950–1974. Szymanski 1977 — T. O pewnej nie dostrzezonej funkcji przedrostkow czasownikowych w jezyku rosyjskim. Warszawa. Limba Romana XXIII/6. Vaillant. [kalji}. Druga. Sarajevo 19794. SP — Sáownik prasáowianski. 5–45. 3–41. Vaillant I–IV — A. Vasmer.

1–178. Be}kovi}. Srpski rje~nik. Andri}. Bojani}/Trivunac 2002 — M. Bolinovski 1952 — G. Bukumiri} 1983 — M. Beograd 2002. Bukumiri}. Dini} 1990 — J. Doøãlnenie . Podgorica 1995. Gerov. Prilog poznavawu dijalekatske leksike [umadije (iz leksike ^umi}a). SDZb LI. Be}kovi}. Aleksi} 1935 — @. Iz leksi~ke problematike severne [ajka{ke. Stefanovi}–Karaxi}. AOS — Arhangelâskiè oblasØnoè slovarâ. Bojani}. PPJ 2. Plovdiv 1895–1908. 147–148. 381–422. Beograd 1976.. 199–257. Vuji~i}. Bori~i} — V. Stefanovi}–Karaxi}. Galetin 1980 — G. Re~i i izrazi. Lele.IZVORI IZVORI Ajxanovi} 2002 — M. Aleksi}. reørinØ Sofià 1975–1978. PPJ 16. 125–153. Ajyanovi}. 7–302. Bolinovski. Vlajkovi}. Dini}. 185–417. L. Beograd 1978. 7–335. SDZb XXXIV. Posebna izdawa CANU kw. Vuk 1818 — V. Govori Bu~uma i Belog Potoka. Bogdanovi}. Iz leksike Pive (selo Bezuje). Vuji~i} — M. Dini}. 29. Trivunac.. Me|a Vuka Manitoga. . 59–92. PPJ 19. SDZb XXXVI. Dodatak re~niku timo~kog govora. Grkovi}. — M. Bori~i} Tivranski. Vuk — V. Rje~nik dubrova~kog govora. Odjeqewe umjetnosti kw. SDZb XLIX. Vukovi}. 6. Vlajkovi} 1966 — D. 89–98. Gerov — N.. Srpski rje~nik. PPJ 33. SDZb X. Prilog prou~avawu leksike severozapadne Like. Beograd 18983. Gagovi} 2004 — S. Be}kovi}. PPJ 18. Rje~nik govora Pro{}ewa (kod Mojkovca). Bawa Luka 2004. NJ IV. Re~nik na bãlgarskià ezik I–V. Dalmacija — S. SDZb XXV. Govor Aleksina~kog Pomoravqa. 1–312. Re~nik „frajerskihŒ ({atrova~kih) re~i i izraza. Galetin. Lele i kuku. MJ III/6. 89–90. Re~nik `argona. Bogdanovi} 1987 — N. Me|a. Grkovi} 1982 — J. Be}kovi}.. Rje~nik govora Potkozarja. Zborovi od Gali~nik. 71–105. R. Bogdanovi} 1979 — N. SDZb XXXIII. Re~nik timo~kog govora. Beograd 1979. Akcenat govora Pive i Drobwaka. Moskva 1980—. Iz ratarske leksike Gora`devca (kod Pe}i). — M. Rje~nik vasojevi}kog govora. Vukovi} 1940 — J. Bogdanovi}. Be~. Gagovi}. Dalmacija. Dini} 1988 — J. Andri} — R.

Markovi} 1993 — M. Jovanovi} B. Re~nik pirotskog govora. 93–122. @elehovskiè. \ukanovi} 1995 — P. Iz narodnog govora Vasojevi}kog kraja. Zlatkovi}. Mani} Forski. Jovanovi} V. Beograd 2003. SDZb XIX. @ivkovi} — N. VI (1935). Nikoli}. Re~nik narodnog govora u Crnoj Reci. 149–177. 379–586. Elezovi} — G. Zlatkovi}. Mijatovi} 1983 — J. 1–240. Mari}. Frazeologija omalova`avawa u pirotskom govoru. Pirot 1987. S. @elehovskiè — E. PPJ 19. Prilog poznavawu leksike srpskih govora u Ma|arskoj. @ivan~evi} 1986 — I. Markovi}. 245–500. Zlatkovi}. Dini}. Markovi}. Re~nik timo~kog govora (drugi dodatak). . Prilog poznavawu leksike Zlatibora. SDZb XXIX. Jovanovi}. PPJ 16. PPJ 19. Jovi~i} — M. Zlatanovi} — M. Jovanovi}. 271–285. SDZb LI. Zlatkovi} 2003 — D. SDZb XXXV. Ko`eqac 1989 — Q. Zlatkovi}. 313–688. Zlatkovi}. Govor sela Gorwe Caparde (kod Zvornika). Marseni} 1986 — T. 105–306. Mari} 2002 — B. Neobi~nije re~i iz [umadije. Duma. PPJ 22. Govor Draga~eva. Maksi} 1980 — M. PPJ 33. SDZb IV (1932). Gavrilo Stefanovi} Venclovi}. Frazeologija straha i nade u pirotskom govoru. Marseni}. \ukanovi}. Milovanovi}. SDZb XXXIV. Jovi~i}. Re~nik narodnog govora u Crnoj Reci. Markovi} 1986 — M. @ivan~evi}. Milovanovi} 1983 — E. Iz leksike ^eneja (rumunski Banat). Rajkovi} Ko`eqac. Timo~ke poslovice. 2004 — V. Anegdotska i druga kazivawa iz pirotskog kraja. SDZb II. Re~nik govora ju`ne Srbije. Lâviv 1886. Zlatkovi} 1989 — D.IZVORI 413 Dini} 1992 — J. Zlatkovi} 2004 — D. 43–55. Pirocko pcuvawe i pretewe. @ivkovi}. Zlatkovi} 1988 — D. SDZb XXXVI. \ukanovi} 1983 — P. SDZb XLI. SDZb XXXIX. Gladno grne. 341–683. 149–398. SDZb XXXII. Mitrovi}. Nikoli} 1972 — M. Jovanovi}. Beograd. Pirot (re~nik 99–118). Prilog prou~avawu leksike Srema. izreke i zagonetke. Poslovice i pore|ewa u pirotskom govoru. Leskovac 1984. Zlatkovi} 1990 — D. 2001 — B. Re~nik kosovsko–metohiskog dijalekta. Re~nik leskova~kog govora. Pirot (re~nik 279–306). 175–457. Kwiga II. Ni{. Elezovi}. Mani} — D. Mijatovi}. 258–326. Kraji{ki rije~nik. Lu`ni~ki re~nik. Mitrovi} — B. 423–740. 13–70. Zlatanovi}. \ukanovi}. 102–108. Jovanovi} 1911 — V. Babu{nica 1997. Vrawe 1998. Govor sela Gorobiqa. Re~nik sela Kamenice kod Ni{a. 619–746. @arovnice. SDZb XXXVIII. Maksi}. Pirot (re~nik 71–78). Malorusko-nòmeckiè slovar I–II.

Re~nik govora Zagara~a. 159–328. Tomi} 1989 — M. HDZb 7/2. Od leksikata na tetovskiot govor. Govor Lu`nice. — D. Petrovi} D. RMNP — Re~nik na makedonskata narodna poezija. Srpska akademija nauka i umetnosti i Institut za srpski jezik SANU. Beograd 1990–1991. SDZb XXXV. Stanojevi}. ^DL — M. Iz leksike Vasojevi}a. 1983—. Dul~i}i 1985 — J. ]upi} 1977 — D. SØoè~ev 1965 — T. Tomi}. Olesch. POS — Pskovskiè oblasØnoè slovarâ. Starocrnogorski sredwokatunski i qe{anski govori. Novi Sad — Zagreb 1967–1976. ^e{qar 1983 — M. Stevovi}. Skopje 1986. P. ]upi}i 1997 — D. Iz leksike Ivande (rumunski Banat). Matica srpska — Matica hrvatska. Govor Bjelopavli}a. 121–380. 152–221. Tomi} 1984 — M. Minsk 1982–1986. Stamatoski 1959 — T. Sofià. Govor Svini~ana. Rajkov. Moskva — Leningrad (SankØ-PeØerburg) 1965—. 187–192.414 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Nikoli} B. Dul~i}. Govor Banije i Korduna. 83–180. SDZb XXIII. Bãlgarska dialekØologià 5. B. SDZb III. SDZb XVIII. 79–106. 7–191. SRNG — Slovarâ russkih narodnáh govorov . PPJ 19. ]iri}. TS — Turauski slounik 1–5. Koneski. Tomi}. [umadijski govor u Gru`i s osobitim osvrtom na akcente. izd. Stani} — M. Novi Sad 2000—. Dul~i}. Pe{ikan. SPZB — Slounik belaruskih gavorak øauno~na–zahodnàè Belarusi i àe øagrani~~a 1–5. RSA — Re~nik srpskohrvatskog kwi`evnog i narodnog jezika. Te{i} 1977 — M. Govor Qe{tanskog. SDZb XV. SDZb XLIV. izd. 381–747. ]upi}. Stanojevi} 1927 — M. SØoè~ev. 107–148. Rajkov 1971 — I. 1966 — B. 179–313. Skopje. Ma~vanski govor. Te{i}. Stamatoski. Hraste. Rodoøski re~nik. Stijovi} 1990 — R. Stani}. RSGV — Re~nik srpskih govora Vojvodine. P. . Leningrad 1967—. RMJ — Re~nik na makedonskiot jazik. ^e{qar. Novi Sad — Zagreb 1978. Pe{ikan 1965 — M. Re~nik radimskog govora. ^akavish–deutsches Lexikon I. ]upi} i @. R. 401–635. ]iri} 1983 — Q. 7–265. Stevovi} 1969 — I. SDZb XXXVI. Prilog za dijalektolo{ki re~nik govora Mokrina. SDZb XXIX. Rje~nik bru{koga govora. Nikoli}. Petrovi}. Usko~ki re~nik 1–2. Prilozi re~niku timo~kog govora. Minsk 1979–1986. PPJ 7. MJ X/1–2. SDZb XXX. Beograd 1959—. Bo`ani}. ]upi}. 3–174. * Bo`ani} 1983 — J. RMS — Re~nik srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika 1–6. Stijovi}. Koln–Wien 1979. [imunovi}. SDZb XXII. ^R 1983/1–2. SDZb XVI. red. 177–194. Komi{ka ribarska epopeja.

Re~nik ba~kih Bunjevaca. Karlova~ki govor. Koschat. Marde{i}-Centin. 7–213. PPJ 12. Guberina. Pogled u leksi~ko blago Grabov~eva „CvitaŒ. Peru{i}. Hamm/Hraste/Guberina 1956 — J. Sumartinski rje~nik. Kursar. Finka. M. Slovensko-nem{ki slovar I–II. Kuli{i}. 103–131. Hraste. Novakovi}. Die ~akavische Mundart von Baumgarten in Burgenland. Ro`ajski rje~nik. Wien. II dio. ^R 1979/2. P. ^R 1972/2. Had`i}. Ljubljana 1894–1895. Gra|a za diferencijalni rje~nik trogirskoga cakavskog govora od polovice XIX do polovice XX stolje}a. Herman 1973 — J. Hamm. Prilog poznavanju leksi~koga blaga u govoru Virja (Podravina). Rje~nik ~akavskog narje~ja op}ine Duga Resa i Karlovac. 37–72. Mate{i}. ^R 1990/1. ^R 1988/2. Peru{i} 1988 — M. II. Juri{i} — B. Pleter{nik. ^R 1993/1. M. ^R 1986/2. Maresi} 1996 — J. Houtzagers 1985 — H. Kursar 1972 — A. Govor otoka Suska. Filologija 27. Zabilje{ke o govoru u [epurini na otoku Prvi}u. Malba{a 1976 — Z. G. Peru{i}. 105–145. M. Gei}. Novi Sad — Subotica 1990. Peru{i}. Novakovi} 1994 — P. Zagreb. III dio. Kuli{i} 1979 — [. Rasprave Zavoda za jezik 1. Zagreb 1973. Zagreb 1982. 91–105. 77–150. [ojat. Slade-[ilovi}. Juri{i}. Koschat 1978 — H. Rje~nik ~akavskog narje~ja op}ine Duga Resa i Karlovac. I{ki kralj. Pleter{nik — M. Frazeolo{ki rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Malba{a. Pei}. Rad na prou~avanju ~akavskoga govora u Brinju i okolici. Rje~nik govora Podravskih Sesveta. 95–117. Gei}/Slade-[ilovi} 1989 — D. S. Finka. Pave{i}. 86–100. ^R 1989/1. Gra|a za diferencijalni rje~nik trogirskoga cakavskog govora od polovice XIX do polovice XX stolje}a. Ba~lija. 89–114. Pei}/Ba~lija — M. 73–97. Kosor. Kosor 1979 — K. The ^akavian Dialect of Orlec on the Island of Cres. Peru{i}. HDZb 1. Ro`aje 2003. Filologija 9. 153–228. Gei}/Slade-[ilovi} 1990 — D. 5–44. HDZb 3. Finka/[ojat 1973 — B. P. Filologija 7. 73–99. Amsterdam. Peru{i} 1993 — M. 113–154. Rje~nik ~akavskoga narje~ja sela Mihaljevi}i kraj O{tarija. Mate{i} — J. 109–147. HDZb 4. Peru{i} 1990 — M. ^R 1994/2. Iz leksike sela Donjih Rami}a kod Klju~a u Bosanskoj Krajini. Peru{i} 1986 — M. Rje~nik ~akavskog narje~ja op}ine Duga Resa i Karlovac. A. Rje~nik govora otoka Vrgade. Marde{i}-Centin 1977 — P. ^R 1990/2. 35–73. 265–321. Herman. Slade-[ilovi}. Gra|a za diferencijalni rje~nik narodnog govora ro`ajskog kraja. Gei}.IZVORI 415 Finka/Pave{i} 1968 — B. . dio Rje~nik. Houtzagers. Maresi}. Had`i} — I. Rje~nik komi{kog govora.

[epi}. Vinogradarska leksika Brati{kovaca. Ribari}. 115–160. Te`ak. Turopoljski govori. 1–207. Rje~nik Gole. Posebna izdanja Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje. Rje~nik `argona splitskih mla|ih nara{taja. 155–183. 317–493. Turina/[epi} — Z. M. Urukalo 1982 — M. Turina. Sychta — B. Ve~enaj. Sekere{. Zagreb 1880–1976. Zovko 1901 — I. 169–200. Rje~nik ~akavskih izraza — Podru~je Bakarca i [krljeva. [ojat 1982 — A. Te`ak 1981a — S. RJA — Rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika I–XXIII. Zbornik za narodni `ivot i obi~aje Ju`nih Slavena VI/1. Vjerovanja iz Herceg-Bosne. Ozaljski govor. Vidovi}. Zagreb 1997. Govor Hrvata u ju`noj Baranji. HDZb 4. Rijeka 1977. Te`ak. ^R 1990/1. Te`ak 1981 — S. 323–481. Wrocáaw 1997—. Razmje{taj ju`noslovenskih dijalekata na poluotoku Istri. A. SGP — Sáownik gwar polskich. Opracowany przez Zakáad Dialektologii Polskiej Instytutu Jezyka Polskiego PAN w Krakowie pod kierunkiem M. HDZb 5. . Lon~ari}. PPJ 18. Sychta. Urukalo. Vidovi} 1990 — R. HDZb 5. Karasia. Wrocáaw 1967–1976.416 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Ribari} 1940 — J. SDZb IX. Dokle je kaj prodro na ~akavsko podru~je?. 51–87. HDZb 6. Sekere{ 1977 — S. Knjiga 4. 203–428. Zovko. Ve~enaj/Lon~ari} — I. Zagreb. Sáownik gwar kaszubskich na tle kultury ludowej I–VII. [ojat.

SDZb — Srpski dijalektolo{ki zbornik. Sofià. Sbornik v ~esØâ {esØidesàØileØià ørofessora S. Sofià. Moskva 1971. NSSUVD — Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane. . Govori prizrensko-timo~ke oblasti — Govori prizrensko-timo~ke oblasti i susednih dijalekata. ÅI — ÅØimologi~eskie issledovanià. SØudii z onomasØiki Øa eØimologii — SØudii z onomasØiki Øa eØimologii. Leningrad. Dzieje Sáowian — Dzieje Sáowian w swietle leksyki. Ni{ 1994. IIBE — IzvesØià na InsØiØuØa za bãlgarski ezik. Kiiv. OLA — Obæeslavànskiè lingvisØi~eskiè aØlas. Ekaterinburg. Moskva. U~enáe zaøiski — U~enáe zaøiski InsØiØuØa slavànovedenià AN SSSR. Rusek. Split. Russkaà dialekØnaà åØimologià — Russkaà dialekØnaà åØimologià. * ^R — ^akavska ri~. PPJ — Prilozi prou~avawu jezika. BE — Bãlgarski ezik. ÅIRÀ — ÅØimologi~eskie issledovanià øo russkomu àzáku. Novi Sad.SKRA]ENICE SKRA]ENICE ^asopisi BalkE — Balkansko ezikoznanie / Linguistique balkanique. Sofià. Beograd. Bern{Øeèna. J. g. Bednarczuk. W. MaØerialá i issledovanià. Beograd. Dialektnaà leksika — DialekØnaà leksika. Moskva. EkaØerinburg. MaØerialá IV Me`dunarodnoè nau~noè konferencii. Moskva. Moskva. MJ — Makedonski jazik. Krakow 2002. EL — Ezik i liØeraØura.. ZbMSFL — Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku. MovoznavsØvo — MovoznavsØvo. Beograd. Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä — Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä . Skopje. Ekaterinburg. JF — Ju`noslovenski filolog. 22–24 okØàbrà 2002. L. Pamieci Profesora Franciszka Sáawskiego. red. NJ — Na{ jezik. g. Kiiv. Novi Sad. ÅØimologià — ÅØimologià. Sofià. Beograd. B. Borys.

lat. gr. Praha. iran. red. W. vlat. Zagreb. kajk. rus. stir. Studia etymologica Brunensia — Studia etymologica Brunensia. ka{. Munchen — Wiesbaden. ar. ^asopis pro slovanskou filologii. ZB — Zeitschrift fur Balkanologie. let. got. it. stind. slov.-h. rum. srnem. avestijski albanski anglosaksonski arapski beloruski bugarski vulgarnolatinski germanski gorwolu`i~ki gotski gr~ki dowovisokonema~ki dowolu`i~ki dowonema~ki engleski indoevropski indoiranski irski iranski islandski italijanski jermenski ju`noslovenski kajkavski ka{upski latinski letonski litavski ma|. mlet. indoir. SR — Slavisti~na revija. stkajk. bug. Ljubljana. dvnem. poq. Zbornik u ~ast Petru Skoku — Zbornik u ~ast Petru Skoku o stotoj obljetnici ro|enja (1881–1956). srp. J. Rusek. Slavia — Slavia. ie. HDZb — Hrvatski dijalektolo{ki zbornik. ZSl — Zeitschrift fur Slawistik. dlu`. germ. engl. srvnem. Jezici i dijalekti avest. Borys. sl~. avesta. Zagreb 1985. nvnem. isl. mak. Wien. psl. ir. Prasáowianszczyzna — Prasáowianszczyzna i jej rozpad. RS — Rocznik Slawistyczny. lit. angls. stvnem. pie. npers. glu`.418 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Filologija — Filologija. Krakow. nem. jsl. Berlin. sloviw. stiran. jerm. mong. alb. osm. ma|arski makedonski mladoavestijski mleta~ki mongolski novovisokonema~ki nema~ki novopersijski osmanski praindoevropski poqski praslovenski rumunski ruski srpsko-hrvatski slovena~ki slovenski sloviwski slova~ki sogdijski sredwevisokonema~ki sredwenema~ki srpski starovisokonema~ki staroindijski staroirski staroiranski starokajkavski . Praha. WSJ — Wiener Slavistisches Jahrbuch. blr. sln. Zagreb. Warszawa 1998. s. sogd. mlavest. dnem.

st~e{. adv. pf. neprelazan iterativus. vojvo|anski Dalmacija. perfectum. pridev adverbium. Vojv. pej. jednina Ostale skra}enice arh. toh. sg. hrv. stsrp. uzvik intransitivus. bosanski Vojvodina. hotan. Dalm. adj. doslovno zapadni zastareo ironi~no isto~no Iste skra}enice sa po~etnim malim slovom imaju zna~ewe prideva. augmentativ collectivum. starolitavski staropoqski staroruski staroslovenski starosrpski staro~e{ki tatarski toharski turski ukr. Herc. deminutiv femininum. stsl. mu{ki rod neutrum.SKRA]ENICE 419 ukrajinski hetitski hotanski hrvatski crkvenoslovenski ~akavski ~e{ki ~uva{ki {tokavski stlit. vulg. m. vet. iron. strus. {tok. akuzativ adjectivum. Mesta i oblasti885 BiH Bos. sredwi rod nominativus. stpoq. perfekat pluralis. prilog augmentativum. . iterativ masculinum. dem. intr. iter. Hrv. CG Slavonija Hercegovina Hrvatska Crna Gora Gramati~ke skra}enice acc. accus. impf. zap. ist. hipokoristik imperfectivum. dijal. Dubr. dalmatinski Dubrovnik. infinitiv interjectio. interj. svr{eni vid. accentus. particip singularis. infinitivus. zast. pejorativ perfectivum. bot. mno`ina participium. Bosna i Hercegovina. het. ~uva{. `enski rod hypocoristicum. pl. pt. coll. hyp. tur. nom. f. Bosna. akcenat accusativus. doslovan. ~ak. ~e{. tat. dubrova~ki Slav. nominativ pejorativus. zbirna imenica deminutivum. csl. augm. n. nesvr{eni vid inf. 885 arhai~an botani~ki veterinarski vulgaran dijalekatski dosl.

tj.vv. navedeno delo s. pogrd. isto (delo. isti (autor). na navedenom mestu locis citatis. pod odrednicama l.v.cc. NZag npr. sub voce. nar. opus citatum. {aq. ibid. ju`.420 itd. sev. nap. odn. ista (autorka) ibidem. razg. na istom mestu idem. zna~ewe) loco citato. fig. podrugqivo prezrivo razgovorni severni sli~no to jest figurativan {aqiv {atrova~ki * ead. cit. Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI i tako daqe ju`ni kolokvijalan napomena narodni narodna zagonetka na primer odnosno pogradno podrug. l. id. prezr. {atr. sub vocibus.c. eadem. pod odrednicom s. . kolokv. sl. na navedenim mestima op.

‘unifixes’. recognized word-formation category which can be easily seen in the structure of the word. ‘archaic prefixes’. They can be isolated only by word-formation-etymological analysis. while the rest of the text uses the term Serbo-Croatian. Although in other Slavic languages formatives of this type are characteristic also for nouns. Kajkavian and . unlike the elements we are studying here. The subtitle of this work uses the neutral term formatives. nouns are far less subject to this word-formation process (except in the case of deverbal nouns derived from expressively prefixed verbs). conceptual approach The subject of this work is word-formation elements which are essentially prefixes. title. The attributive expressive is used here in the following sense: analyzed formatives possess this type of word-formation meaning. as the corpus for this work has been assembled from sources in the following dialects: [tokavian. but which are not recognized as such in the structure of the word. aim.SUMMARY SUMMARY VERBS WITH A TWIST Types of expressive preverbal formatives (in Serbian and Croatian language material) Subject. such that words derived by them become marked (most commonly with a negative modification to the basic meaning) and enter the sphere of the expressive lexicon. The attributive preverbal both defines (and limits) the subject of this study. ‘preformatives’. ‘word-formation elements’. Both designations (Serbian and Croatian / Serbo-Croatian) accord with the material presented and analyzed. expressive prefixation in the Serbo-Croatian language is especially common for verbs. The subtitle of this work refers to the Serbian and Croatian language. because the term ‘prefix’ is associated with a well-known. The literature contains various terms for these elements: ‘expressive prefixes’. ‘word-formation components’.

2) creating an inventory of expressive prefixes that occur with certain verbs. The corpora for individual prefixes were formed in this way. including a preliminary etymological analysis. In this way. *mV. 5) observation of regularity in semantic relations between a stem form and prefixed forms. A brief history of the topic Research has so far established the existence of the following archaic. b) confirming their usage rules. *pa-. It was established that many attestations. etc. *o-. in which expressive prefixed forms were grouped around a common stem. according to stem forms (‘stem’ meaning a verb to which expressive prefixes may be added. A further classification of the material was therefore carried out. The pioneer researcher of these word-formation elements was Miklosich. two groups of lexemes were obtained: the first. mr{titi. etc. *~V-. These two groups of lexemes form the central chapters of the work. *{V-.). 4) forming lexical nests. who was the first in Slavic linguistics to study the prefixes ko-. Each of these prefixes has been shown to occur (to a greater or lesser degree) in the Serbo-Croatian language. by using material from a (historically speaking) s i n g l e Slavic language. *pra-.). expressive. *so-. -le~iti. *ja-. to-. *tV-. in which expressive prefixed forms were grouped according to the prefixes they contained. such as bazati. The phenomenon at hand is studied. ~e-. {a-. lexemes were classified by the type of prefix they contain (ko-. In the first phase.422 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ^akavian. rare nominal and verbal prefixes: *a-. The advantages of such an approach are found in the possibility of carrying out several parallel operations: 1) creating an inventory of verbs which are subject to expressive prefixation. had a common stem. *kV-. The concept and approach arose from a previous word-formation analysis of a corpus. *bV-. *la-. and the second. 3) registering alternation of prefixes before a common stem form. 6) establishing a system of prefixes and a system of forms that contain them.(where V = vowel). therefore. despite containing different prefixes. *xV-. ka-. d) specifying the status of expressive preverbal formatives in the word-formation system of the Serbo-Croatian language. c) focusing the lexical-semantic spheres in which they appear. Miklosich’s observations opened a new area of research which has . The major aim of this work was to describe this phenomenon as thoroughly as possible. *gV-. This meant: a) establishing the basic types of expressive preverbal formatives.

isolating expressive prefixes from word structure. the existence of Slavic equivalents may be the result of parallel functions of a given word-formation model within individual languages. . a phenomenon of Indo-European. but which nevertheless touch on the topic in one way or another. many lexemes formed along this model during the Proto-Slavic period are also archaic. The first level is represented by works focusing especially on this topic. Such works are far more numerous than the first type. Differing opinions on the antiquity of this system can be found in the research. Most frequently. The study of expressive prefixes has been carried out on several levels.(which also carries a negative expressive meaning) in Indo-Iranian. A more measured view is held by the majority of authors. another view holds that expressive prefixes are not especially old. At the same time. or whether they are interpreted at all). dictionaries can be divided into two basic groups: a) dictionaries in which expressive prefixes are not recognized. The word-formation model of ‘expressive prefix + stem’ is undoubtedly archaic. whose antiquity is attested by the prefix ku. Our research has shown that a distinction must be drawn between the age of a given model and the age of its individual manifestations. Lastly. The position adopted in regard to expressive prefixes largely determines one’s methodology and solutions arrived at in classifying the etymology of the lexical stratum under consideration. Furthermore. Using this approach as a criterion. in which certain prefixes (or groups of prefixes) are studied by means of material taken from one or more Slavic languages. Expressive prefixes. who date expressive prefixes back to Proto-Slavic.SUMMARY 423 been slowly but steadily expanded over the last 130 years. The third level is represented by the way expressive prefixes are treeted within etymological lexicography. This relates primarily to forms with equivalents in other Slavic languages. Some authors consider expressive prefixes to be highly archaic. b) dictionaries in which expressive prefixes are recognized (regardless of how they are interpreted. such works deal with the etymology of individual lexemes. expressive prefixes still form a fairly uniform system which can be regarded as a whole. The second level is represented by works not strictly concentrating on the issue of prefixes. a diachronic view Although we are dealing with genetically different elements.

significantly less frequent. lV. {u-). A somewhat rarer occurrence is expansion by the syllable with consonant r: ko-be~iti se > ko-ro-be~iti se. Although the prefixes analyzed have different origins.(sto-. ja-. stV. ~V(~-. ta-.424 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI At the same time. {V. etc. mV(ma-). {to-). Such forms are patterned after the same archaic word-formation model. bV. gV. a) By the elements of the system we mean specific individual expressive prefixes. Our material shows that the range of such stems is significantly wider.(ba-.(pa-). types have also been recorded: xV. at first glance. *mot-. *pyr-. ~o-. pV. other. stu-. lo-). *vâreti /‘shove’/) demonstrate great combinability with all possible expressive elements. In a number of cases. go-). To analyze any system. b) the properties of given elements. that such stems share one trait in common — developed semantic potential. ku-. expansion by a syllable containing a liquid.({e-. *vâreti /‘boil’/. the synchronic level 1) Expressive prefixes as a system One of the basic aims of this work was to establish and examine the system within which expressive prefixes exist and function. bo-). ~e-. {a-. {o-. a-. the following types of expressive prefixes have been observed. ko-. The material analyzed shows that in dialects of Serbo-Croatian there has even been a certain reactivation of this archaic word-formation model. tu-. It has already been observed in the literature that certain stems (such as Proto-Slavic *mâreti. . another interesting topic arises: the types of stems which undergo expressive prefixation. they form a unified system at the synchronic level.(so-). we must specify: a) the elements of that system. b) These prefixes undergo complexification. with their specific realization: kV. that is. Besides prefixes.(xa-). In the corpus under study. sV. te-). Besides these basic and ‘productive’ types. ka-. The following Proto-Slavic stems also undergo expressive prefixation: *bãrk-. many newer forms exist which arose during the independent development of the Serbo-Croatian (and other Slavic) languages. tV. ke-). separate research would need to be conducted.(ga-. In order to determine why certain stems are so ‘open’ to expressive prefixes. ~a-). *vi-. *pãrk-.(k-.(sko-. skV. Expressive prefixes. the expressive prefix is expanded by the syllable with consonant l: {e-vrdati > {e-le-vrdati. It seems to us. c) the interaction of those elements.(la-. {ko-).(to-.

. tVLV-. etc. ke-re-. tend to support the argument that two-syllable prefixes such as ~ala-. ko-ro-. {u-lo-. {e-vrdati. This results in a free choice of prefixes. without a specific etymological solution.SUMMARY 425 Expansion of the expressive prefix by a syllable containing a liquid clearly serves to increase the expressive quality of a given form. without consequence for word semantics. seem to indicate a different origin for these elements. Forms such as la-brcnuti. etc. one which has yet to be confirmed. bala -mutiti . These phenomena are the result of language’s tendency to demonstrate affect. ~a-la-. reflected in the never-ending search for new expressors. prefixes linked in this way demonstrate vowel harmony. ~VLV-. On the other hand. ~e-brcnuti. Alternation is therefore the variation of different expressive prefixes before the same stem. although exceptions exist (such as {u-lo-). the unvarying order of monosyllabic prefixes. The problem of two-syllable prefixes has been noted in the literature. {ala-.e. (where V = vowel. ~ala -brcati . They may be divided into lexemes of the type: kala -mutiti . while on the other — to accumulation of different prefixes before the same stem form. {a-la-. {VLV-. pala-mutiti. of expressive prefixes) within the system is based on alternation and agglutination. etc. whose structure is expressed by the formulas: kVLV-.. {ala -vrcati . In most cases. they are nearly synonymous and mutually interchangeable. i. ta-ra-. this leads to mutual substitutions. as well as the existence of forms containing only two-syllable prefixes. ~e-le-. pVLV-. In some cases. The examples given show that elements with liquids may appear as independent prefixes or in combination with another expressive prefix. The material under study certainly allows us to point to the existence of two-syllable prefixes within the structure of certain expressive lexemes. and for this reason we find series of expressive prefixes alternating before the same stem: . As all expressive prefixes modify the semantics of derived words at the expressive level only. bVLV-. after the expressive prefix in question: {e-le-. they always take the second position. In this case. arose from the chaining together of monosyllabic prefixes. la-vrdati. but has yet to be studied in detail. This feature of expressive prefixes is clearly related to the phenomenon of two-syllable prefixation elements. {o-lo-. Our observations are limited to the extent of describing the phenomenon and speculating as to the possible origin of such elements. tele -zvrkan . On one hand. etc. L = liquid). a liquid syllable which acts as an independent prefix: {a-la-vrnjati : la-vrnjati. parallel forms have been observed between an expanded prefix and the second part of the expanded prefix. c) The interaction of these elements (that is.

also without changing meaning: is-ko-beljati se = is-ko-veljati se = is-ko-peljati se = is-ko-brljati se. In actuality. contamination. etc. Based on semantic analysis. As a result of the complete fusion of the expressive prefix with the stem. a new expressive stem is created. only its basic parameters have been established. r : i). ko-brcati se = ko-prcati se = ko-prljati se = ko-peljati se = ko-vrcati se. Grouped in this way. replacement of voiced and voiceless consonants (b : p). The following cases are singled out in our work: ~e-periti se = ko-~e-periti se = ko-~o-periti se = ko-sto-periti se. analogy. replacement of r by vowels (r : e. allowing for secondary prefixation by means of expressive prefixes. brljati : vrljati : trljati. These examples point to the most common types of phonetic alternation: the substitution of labials (b : v). a more detailed investigation will show that the system is based on a much stricter inner organization.426 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI bavrljati = tavrljati = ~avrljati = {evrljati. na-ku-mra~iti se (= na-to-mra~iti se = na-tu-mra~iti se) = na-ko-tu-mra~iti se. whose rules have not yet been defined. so can different stem forms follow the same prefix. however. They must all be taken into account when etymologically classifying individual lexemes. Agglutination is the building-up of different prefixes before the same stem. the material reveals that the following have an equal role in forming the lexical stratum under examination: phonetic alternation. it was concluded that the material under investigation mainly belongs to semantic spheres which are common for the expressive lexicon (such as kriviti /‘bend’/. brcati : vrcati : prcati. nakomrditi se = natomrditi se = na~omrditi se = na~emrditi se. this means that the range of confirmed (and expected) meanings is relatively restricted. To date. At first glance it may seem that the interaction of elements within this system is highly ‘occasional’. Just as prefixes can alternate with one another without affecting the meaning of the word. vrteti /‘spin’/. . The system in which expressive prefixes function has yet to be thoroughly examined. 2) Semantics a) One of the aims of this work was to focus on lexical-semantic groups in which expressive prefixes most frequently occur. A comparison with stem forms arises here. udarati /‘hit’/. ku-triti = {u-ku-triti. replacement of palatals (lj : nj). The stem forms analyzed in this work can be grouped in the following series: brkati : vrkati : prkati. br~iti : vr~iti : tr~iti. bacati /‘toss’/ with all of their secondary meanings).

Synchronically. Such affixes possess a lexical meaning which allows words derived by them to be categorized as ‘expressive’. etc. conveying emotion. be~iti se = kobe~iti se /‘stare till your eyes pop out’/. it merely allows realization of a potential meaning which for some reason did not appear in the non-prefixed form. Two possibilities exist: — the prefix changes the meaning of the stem: vr~iti /‘hit’/ > izbavr~iti /‘to go bug-eyed’/. etc. morpheme. In effect. The lexical stratum under consideration is characterized less by the wealth of meanings realized than by the great variety of formal means for expressing them. picturesqueness. this means the prefix allows one of the stem’s potential meanings — part of its semantic potential — to be realized. Authors who assign an Indo-European origin to such prefixes believe that they convey two basic types of lexical meaning. connotations within the semantic structure. regular semantic shift.SUMMARY 427 One of the reasons for this restriction is that the addition of different expressive prefixes to the same stem does not affect meaning. which mark a given unit in such a way that it becomes semantically more complex and achieves expressive force. c) We then come to the question of the semantic content of expressive prefixes. — the prefix does not change the meaning of the stem: bazati = {alabazati /‘ramble’/. . by means of analogy. approval. periti se /‘to set yourself up in a prominent place’/ > ~eperiti se /‘to throw your weight around. from the overall semantic potential of the corpus under examination — to the micro-level. intensity. it is usually a matter of normal. Rather. be a big-shot’/. Strictly speaking. or semantics of concrete forms. usually metaphorical meaning. the same meanings are expressed by prefixed forms on different stems. When the prefix changes the meaning of the stem. By the expressive nature of the prefix (as well as that of other units at different levels of the language — lexeme. the word-formation meanings of these prefixes can be seen only in their expressive aspect. the prefix does not add new meaning in such cases. both overall and expressive: negation and affirmation. formative. Even in cases of analogy (with different types of the contamination so common in this lexical stratum) we cannot speak of a prefix independently affecting the semantics of a word. or develops a new. The very attribute ‘expressive’ implies the semantic role of these prefixes in the lexemes that contain them. a fundamental question arises regarding the semantics of the combination ‘prefix + stem’. Furthermore.) we mean the presence of certain additional semes. b) If we move from the global view — that is. etc.

The word-formation characteristic of expressive prefixes which might be analogous to productivity for normal prefixes could be called ‘occasionality’. This phenomenon attests that linguistic consciousness continues to perceive expressive prefixes as prefixes. prefixes . The similarity between so-called ‘normal’ and expressive prefixes can be seen at both the functional and formal levels. a normal prefix will have the same function as an expressive one. This is proved not only by the many lexemes analyzed in this work. ‘uncommon’ and which actually represent creativity based on the existing word-formation matrix. 3) The status of expressive prefixes in the word-formation system Expressive preverbal formatives are an organic part — that is. but instead serves only to increase the emotive potential of the given verb. Slavic languages have many verbs with complex prefixes.ko -vrljiti . in situations where emotional coloring requires specific means in order to be realized. Judging by the number of lexemes analyzed in this work. na-to-vrsti se : na-do-vrsti se. this model is activated ad hoc. regularity. at most. The criteria valid for so-called ‘normal’ prefixes — productivity. na-po-vrsti se /‘push in on someone’/. but also by forms indicated as ‘individual’.428 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI The majority of expressive prefixes modify the semantics of the word negatively. in that it does not affect the meaning of the base verb (being semantically irrelevant) or change its perfective or imperfective aspect. i{-~e-vrljiti se : is-po-vrljiti /‘open your eyes wide’/. At the formal level. neutral meaning. Especially significant is the coexistence of non-prefixed and expressively prefixed verbs. and that we can only speak of the greater or lesser regularity of such ‘occasionality’. motivation — cannot be applied to them in the usual sense. In certain (albeit rare) cases. One phenomenon that demonstrates and proves the place of expressive prefixes within the prefixation system is the alternation of expressive (non-productive) and ‘normal’ (productive) prefixes: is. This means that the need (or requirement) to realize expressive prefixes arises by coincidence in a certain context. a parallel can be seen between normal and expressive prefixes in terms of their accumulation before the same base verb. which means that the bulk of expressively prefixed forms have a negative or. that is. expressive prefixes are indeed a ‘productive’ category in Serbo-Croatian. although they are located on the periphery and can only be established by word-formation-etymological analysis. Expressive prefixes function according to a word-formation model that exists in a speaker’s linguistic consciousness. r e a l u n i t s — of a language’s word-formation system.

however. Expressive prefixes are located at the periphery of the language system. potential realizations of the word-formation model under consideration. slang and in-group languages. with regard to the limited number of elements comprising it. these prefixes tend toward expressiveness. as can be seen by the following: 1) Expressive prefixes are ‘anomalous’ in relation to normal prefixes. given that their characteristics are opposite to the traits of normal prefixes: a) they are not readily apparent within the structure of the word. 2) Expressive prefixes reflect an independent system which functions according to its own rules. and is completely analogous to the so-called agglutination of expressive prefixes. Translation: Terence McEneny . expressive prefixes are found at other ‘peripheries’.SUMMARY 429 built up of two or more ‘normal’ individual prefixes. meaning they are characteristic for several marginal classes at the same time. Still. na-po-dipe. The system of prefixes itself might be considered closed. the system of lexemes which contain expressive prefixes is in fact an open one. a great difference exists between normal and expressive prefixes. This phenomenon is especially apparent in the lexicon of Slavic dialects. This work. Nevertheless. etc. 3) As a word-formation category. such as in folklore. etc. leading inevitably to greater complexity. The basic contribution of this work is in providing the means to identify and place each new eligible lexeme within the system set forth. po-za-dl`i se. b) they are not productive. 4) Rather than tending toward economy of expression. does not seek to gather all relevant forms — which is not even the most important task concerning an open system such as this one. d) they do not have definite semantics. despite these formal and functional similarities. with an unlimited number of combinations — that is. such as the Serbo-Croatian dialect forms s-po-vrtim. The present work establishes a system of expressive prefixes and the lexemes which contain them. c) they are not regular. is-pro-valja.

46n) zna~i da se data re~ pomiwe u napomeni na datoj strani. a zatim se navode potvrde iz ostalih slovenskih. i. r sa ãr ili âr. 233 avrqe 223 avrc 205n.). sa ozna~enim dijalekatskim i istorijskim potvrdama (v. npr. lice glagola). o sa o. iranski jezici). u praslovenskim rekonstruktima ch je zameweno sa x. turskog. ve} samo da li je u pitawu istorijska potvrda (npr. Srpsko-hrvatski a.). U okviru staroslovenskog jezika navode se i crkvenoslovenski oblici (propra}eni skra}enicom csl. stlit.REGISTAR REGISTAR Registar sadr`i re~i i wihove oblike (npr. 388 avrq-bavrq 219. 350 avet 46. y sa u. laringali se pi{u velikim H. Tako su srpsko-hrvatski i staroslovenski oblici. 232. zatim baltskih. k sa k. romanskih.). 46n avr-bavr 219 avrik 171n avrq 223. U registru je radi ve}e preglednosti i boqeg snala`ewa korisnika ujedna~ena grafija pojedinih jezika. korenove i tvorbene elemente svih jezika i dijalekata koji se pomiwu u tekstu. 118. Akcenat je zadr`an samo u jezicima gde je obavezan. stsrp. a u okviru ka{upskog — sloviwski (sloviw. 351 -ag 78 akavrqa 226 akati 232 ake`ina 355 akovrqa 227. 232 avrqak 223 avrqat(i) 218. u praindoevropskim w. kao i iz jezika nekih drugih jezi~kih grupa (npr. mongolskog itd. strus. q sa ku. i 3. 232. preba~eni u }irilicu. kao i osnove. 119.). npr. koji su u tekstu dati latinicom. Polazi se od srpsko-hrvatskog jezika kao osnovnog predmeta analize... Kod slovenskih i baltskih jezika u registru nije nazna~eno da li je re~ kwi`evna ili dijalekatska.74. 232 ala 290 . indoiranskih i drugih indoevropskih jezika. Slovo n pored broja strane (npr. itd. ma|arskog. Re~i iz neslovenskih jezika grupisane su ili u okviru jednog jezika. germanskih. 1. nema~ki) ili u okviru {ire jezi~ke grupe (v.

389 bazvizdati 96.22.99 balabu}kati 98. 124. 372 barbucati 146n barbucnuti 146n barkati 146 baro`it(i) se 93 ala. 265n baqizgati 67 baquzgati 67 bambak 97n bambekast 97n bambrak 97n bambrek 97. 350. 232. 388 balanzawe 265n balanzat 127n balasati 113 balezgati 67 bale~iti se 259. 367n. 236. 333n -ac. 350 alavojda 333 alavu`da 333 alavukati 58.338 asiti se 43n -ati 156.98. 126. 384 balamotati 298. 368n. 127n. 232.59. 384. 301. 113. 232n bavqati 232 bavrk 207. 369n banza 127n banzadur 127n banzat(i) 124n. 261. 388 bavrqa~a 218 bavrquga 218n *bagati 124 baguzati 95 bad. 59 alavucnuti 58. 301. 96. 385. 224. 124n bazvrcati 96 bazdalikati 124n bazdjeti 124 bazdrkati 124n bazdrlikati 124n bazdr~iti 124n bazdulati 124n bazetati 124n baziknati 124 baziwati 124n baznuti 124 bajs. 334. 372. 351n alaprdast 330 alatrup 351 alaucnuti 58. 98 bambrekas(t) 97 bambrqak 97n bamburak 97n bambuh 98 *bamutiti 301 bandza 127n bandzov 127n bandrqa 369n bandrqati 124n. 126n bak 93. 284. 302n balamudit(i) 304. 371. 126 badrqak 360n badrqast 360n badrqati (se) 369n badrqica 360n *badcati 333n ba`|akati 124n bazat(i) 20.360n badakam 83 badat(i) 82. 217 bavrqa 218 bavrqak 218. 58n alidat(i) 73. 369n. 303. 215. 384. 127. 303n. 304 . 348.REGISTAR 431 -bala. 94. 371n bavrqast 218 bavrqat(i) 151. 333. 382 baba ta`vaka 104n babu{at 96 babu{ka 96. 156n. 302. 123. 386. 218.126n bajsati 126. 214. 307. 355 -ar. 97. 284. 74 aqedati 73n aqidat(i) 73n andavrq 228 andavrqit (se) 228. 235. 306. 90. 124n. 215. 334 alamuwas(t) 282 alamuwes(t) 282 alamuwetina 282 alamuwina 282 alamuwiti 282. 99 bako~iti se 93 bala. 303n. 98 baviti (se) 232. 93. 127n banzov 127n bantawe 369n bantrqa 369 bantrqawe 369 bantrqati 369. 334n alakuras(t) 334n alamprc 347. 97. 125. 388 balamuta 298. 261 baqezgati 67. 330. 95. 307n. 369n. 125. 302n balamutina 298 balamutiti 298. 83. 351 apr~ina 353. 236 aprc 347. 59 alavucati 58. 350 alamuwa 282. 303. 289 alamuwka 282 alamuw}a 282 alaprda 232n. 92. 58n alakikav 282n alakura 334. 365. 152n.367n -a~iti 273 ba. 357. 98. 260. 289.

373. 369n. 372. 140n. 153 bobr~iti (se) 146. 386 bat 82n. 148. 148. 148. 389 berekin 216 besiti (se) 132. 141n.90. 261. 357n. 151 brkaq 144n . 357. 153 bobrknuti (se) 143. 365. 98n bre}i 98 bre~e 360 bre~it(i) (se) 98. 373. 206n bockati 206n bo~iti se 103 brati 85n brbati 107. 141n bekati 81 bekeqit(i) (se) 129. 153 brka 146. 260. 138n. 141. 386 batrwat(i) (se) 357. 99 ba{ 110 ba{a 110 ba{ari se 110n ba{iti (se) 110. 372. 368n. 386 batuqati 367. 368n. 382 bobrkati (se) 143.265 blemezgati 263. 357. 388 batrqak 369. 139.90. 148. 141n. 360n. 146. 357. 140. 134. 152. 388 ba~at (se) 35n ba~iti 36n. 126 basiti 135 basrqati 91. 93 basati 92. 141n. 144. 365. 373. 148. 369n bauqat(i) 93. 368. 129. 141n bekokast 140 bekonast 140n -beq(ati) 31 *beqati (se) 31 beqa{an 31 beqezgati 67 beqit(i) (se) 128. 386 baturati 364. 92. 369n.126n bahuqati 94 bacati 36. 315. 124. 368. 134 becati se 36n becnuti se 36n be~alina 139n be~at se 139 be~it(i) (se) 35n. 328. 98n brzina 285n brk 143n. 148. 368. 372 batavrqak 225n batati 82n.225n batovrq 225n batovrqak 225n batovrqaka 225n batovrqan 225n batovrqast 225n batovrqac 225n batoglavac 225n batrga 357 batrgat(i) (se) 356. 333n baciti 99. 373 baulati 93. 129. 139n. 365. 141. 368. 153 bobrcnuti (se) 144. 148. 373 ba-to. 389 bijel 129 ble. 134. 153 boriti se 146 borozati 94n boronzati 94n boronza~a 94n bosti 83 *botkati 206n bocati 206. 140n. 129. 144.146 brbu~iti 146n *brbcati 146 brv 152n brvak 152n brvaq 152n brvica 152n brvqiv 152n *breg-~e 360 breknuti 98. 153 bobrqiti (se) 149. 329. 147. 265 bqazgati 67 bquzgati 265n bo. 371n batrqat(i) (se) 357. 261 bombrcne (se) 144. 141. 368n. 328 bejit se 139n bekarit(i) se 140. 94 bau{-rukavi 96 bahincati se 97 bahs. 94. 111 ba{kariti se 110n be. 153 bod. 373n. 138. 372. 129. 153 bobrqnuti (se) 149 bobrcati (se) 144. 386.432 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI baru`iti 93 barusav 92 barusati se 92 barusiti 92. 234 br-br. 137.360n *bodcati 206 bok 103 bole~iti se 259. 146 brbqati 107. 372. 385. 225n. 327n. 369n. 141n bebekati 81. 369. 130. 133. 124n.

163n.REGISTAR 433 vinem 177 vinuti 176. 183. 135 bu}kati 98 buhati 135 bu~ati 50 bu~iti 140 bu~ka 98 bu~ookast 140 buhav 96 bu{eqati 93n bânem 125n va. 176n. 152 brqook 152n brndat(i) 115 brwa 114. 171 vratiti 164n. 189. 195 brkati (se) 143. 148. 345 buqiti 88n. 184n. 144. 184. 153 br~iti 143n. 143n. 151. 173. 227n viqkati 175 . 164n. 156 vez 56n vezati 56 veznati 56 veznuti 56 -veznuti 63 velam 106n velaniti se 106 velati 106. 176n. 150. 145. 147. 164. 160. 236n viqiti 166. 157n vït{ina stsrp. 181. 174. 183n. 180n viriti 169 visjeti 134 viskati 208n visnuti 208n vitao 183 vitati 183 viti 173n. 106n velepr}iti se 355n velepr~iti se 355n velim 106 veqati (se) 336n veqeprdati 336 -veqiti 131. 389 vitlit(i) 182. 162 -veriti 159. 153. 152 br{kat 146n. 386 brcnut(i) 145. 153. 162. 162n vesiti 135 -vesiti 133 -vetati 243n vetah 155. 162. 146. 174. 147. 164n vardalama 199n vegd 156n ved 157n vedati 64n -vedati 155 vediti 155. 177n vitkati se 183 vitlati (se) 174. 156n. 177. 176. 345. 166. 143n. 149. 177 vil. 168. 177 viwati 179 -viwati 179 vira 169 virae 169 viraje 169 virajem 169 virati 131. 129 bura 146 burkati 146 busiti 50. 386 -brqati 150 brqezgati 67 brqiv 151. 343. 146. 161. 160. 235 veqoprdati 336 verati (se) 159.174 viqati 173. 163. 386 brkqa 143n brknuti 144. 183n. 386 br~kati (se) 146n. 240 vra}ati 164n vrg 186. 183. 155n. 236n vitqati 182 vitoper 318n vitoperan 318n vitoperast 318n vitoperiti 318n voriti 159. 345 br~nuti 146. 152n *brscati 147 brcat(i) (se) 143n. 146. 182. 147. 162. 226n. 166n -voriti 162 votariti 163n vraga 193 -vradi 61 vra`a 188n. 193 vra`iti 193 vrana 170 vranati se 170 vrata 318n -vrati 161. 144. 152n brqav 151 brqati (se) 31n. 153 brko 143n brq 151. 164. 115 brsati 147 *brskati 147 brsnuti 65.164n vavijek 164n vavijest 164n vavriti se 164n -valiti 40 var 164n varati 163n. 152. 174. 191. 160n. 152. 146. 152n. 156n vehnuti 157n -viziti 63 vijati 173n.

200. 216 vrkati 59. 206. 212. 193 vr(ij)ez. 369n vrskati 208n vrsti (se) 187. 204. 175. 214n vrgnuti 213n vrguda 186 vrgudav 186 vrgudati 186. 190. 386. 194 vrzinovac 191 vrzinovi} 191 vrziwak 191 vr(ij)eg. 194 -vrsti 186n vrtat 238n vrtati (se) 158.188. 199. 189. 230n. 193 vre`iti se 188 vreslo 188. 250. 190 vrdalama 199n vrdati 126. 92. 242n. 386 vrqa~iti 229n vrqe{ 230n vrqiv 151 vrqit(i) 229n. 194n *vrijesti 189n vrijeti 55. 225n. 389 vr~kati 210. 205. 200. 204. 388 vrtjeti 233. 214. 215n. 235. 216. 193 vrije`a 188. 201. 204. 236. 166. 175. 190 vrguqica 185n vrguqka 185n. 187. 200n. 192n. 240 vrwati (se) 115. 235. 193.191 vrga 186. 232 vrqokas(t) 230n vrqokile 230n vrqook 230. 229. 215. 252n. 172. 172. 229n. 201 vrndi 199 vrnuti 131. 192. 369n. 203. 233n.434 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI vrg. 216 vr{qat 229n vujati 58n vujnuti 59n . 206 vr~ak 205n vr~ati 205n. 199. 231 vrqa 230n vrqav 230. 240. 189. 231 vrqak 229. 206. 212. 229n. 213. 228. 199n. 198. 168 vrijeti se 162 vrka 190. 386. 386 vrcnuti (se) 205. 372. 232. 343. 210. 193 vr` 190 vrza 189n vrzalo 189n vrzat(i) (se) 171. 189. 201. 389 vrknuti 209. 190 vrguqa (se) 185 vrguqav 186n vrguqak 186n. 213. 193 vrije`iti (se) 188. 238. 209. 239. 232n. 231 vrdnuti 200n vrdolama 199n vrd-cati 206 vre`a 188. 224n. 232. 231. 230. 236 vrqakati (se) 229n vrqaknuti 229n vrqat(i) (se) 20. 185. 239 vrtquga 239 vr(t)nuti 231 vrtoloma 199n vrtutla 239 vr}ati 231 vr}i 189. 218. 171. 230n -vrqiti 235 vrqkati 228n vrqke 230 vrqo 230n vrqoka 230n. 176. 213n. 236. 207. 153. 206. 213 vrkun 229n vrlekati 228n. 237. 197. 214 vr~iti (se) 211. 350. 237n. 191 vrgav 186 vrgaw 195 vrgati 171. 190 vrguqast 186n vrguqati 185. 230. 233. 190. 159n. 238 vrteti (se) 158. 237. 185.188 vrijeslo 188. 216. 261. 231. 195n. 209n. 203. 189n. 195 vrzem se 189n vrzina 190. 213n. 230n. 193 vrca 205 vrcawe 205 vrcati (se) 153. 229n vrleknuti 229n vrlet 230 vrlecati (se) 229n vrludati 151. 214. 238n. 206. 189n. 151. 213. 209. 199n. 194n. 242. 171. 240 vrtqati (se) 238n. 153. 126. 347n. 230n vrqookas(t) 230n vrq~iti 218n vrmati se 97 vrnda 199 vrndalo 199 vrndat(i) (se) 194n. 226n. 216. 206. 234. 228n.

190. 235 disati 113 dihati 113 djeti 102 do 112n. 70. 131 glava 113. 233. 233. 203 glavrwati 203 -gle{iti 258 glib 55n glibav 55n gliban 55n glne 49 glta 49 gltam 49 glcam 49 gmurati (se) 294n gwavezgati 265n gwevzgalo 265n go. 131 gabeqski 30n gabuqati 31n gaveqa 219n gaveqak 30n gaveqati 30n.294n ga. 170. 333n gu{a 95 gu{iti (se) 95 . 383 -go. 170 gavrati se 161. 203 vurlati 58n vurnuti 59n vu}kati 58n vu}nuti 59n g. 333 dobavrqati 218 dobaguzati 95 dobasrqati 92 dobatrgati (se) 356. 195 gr~a 190 guz 95 guzati 95 guzeqat(i) 95n guzetati 95n gutati 49.REGISTAR 435 dar-mar 392n daska 318n devati 102 devrqiti 228. 232. 131. 30n gombesati se 30n gomila 70 gomilati se 70 gorope~iti se 326n grveqati 131 -grizati 67 -grizovati 87 griskalo 87 griskati 87 -griskovati 87 gristi 87 gr~ 185. 130 gobeqav 130 gobeqast 130 gobeqati (se) 30. 170 gavrawa~a 161.69. 388 galama 302 galija 357n galijati 357n gambuqa 31n gambuqati 31n gde 378 gebeqati 30 geveqati 31n. 59 vuknuti 59 vuqati se 179. 386. 130 gobeqa (se) 30. 333n gucati 49.71. 383 -ga 190n gabeq 30n Gabeq 30n gabeqati 30. 203n glaviwati 113. 369 dobatrqati 369 dobauqati (se) 94 doboronzati 94n dogombeqat (se) 30 dozvrndati 198 dozvrwati 202 dozvrcati 205 dokeke~iti 253 dokerati 245n dokeretati 245n dokertati 245n doknaditi 34 dokobeqati (se) 29 dokobrqati (se) 149 dokojasiti se 41 dokondrqat(i) se 370n dokopeqati se 31 dokoprcati se 346 dokotrqati se 370n dolavrwati 202 dolangati 108 dolandati 109n domuzgati 38n doprtqati 77 dorepati 38 dospjeti 328n dotavoriti 159 dotavrqati (se) 219. 386 gaveqina 31n gavequ{a 31n gavrani} 161. 326n. 130 goj 71 gojazan 71 *gojaziti 71 gojat 71 gojatan 71 gojatiti (se) 71 gombati 30n gombeqat(i) (se) 30.69. 162. 72. 233 dotalangati 108 dotapkati 234 vukati 58. 203 vundati 58n vuwati se 179. 170 gavrqati 219. 219n.

234. 239 zavrcan 205 zavrcanica 205 zavrcanko 205 zavrcojla 205 zavrcuje se 205 zagojaziti (se) 71. 72 zagomilati 70 zagomiqa 70 zagrizalo 66 zagrizati (se) 66. 318n `.234 `a. 222n. 131. 216. 206. 193n zavrzivati 187n zavrzlan 194n zavrijeti 164. 166 zavrlekati 229n zavrlecati 229n zavrle~iti 229n zavrqaknuti 229n zavrqan 230 zavrqati 228n. 153 zabrbu~noti 146n. 238n |avrt 207n. 56n zaves 58n zavili~iti 174n zaviqiti 174.29n. 177. 141n. 234 za. 374n -er. 308n. 49n zajatiti 71. 166. 149n zavaravati 163n zavarati 163 zavedem 58n zavezati 56 zavezivati 56n zaveznut(i) 56. 164 zavorqiv 160. 230. 184. 235 zabavrmati 97 zabaguzati 95 zabagu{iti se 95 zabalamutiti 298 zabasrqati 92 zabatrgati (se) 356 zabatrqati (se) 369 zabatuqati 367 zabe~iti se 139 zablemezgati 263 zabobrqivati 149 zabobrqiti 149 zabobr~i 146 zabobr~iti 146 zaboronzati 94n zabrbo~iti 153n zabrbuqati 149n zabrbuqiti (se) 149n zabrkati 144 zabr~iti 146. 238n |avrtina 238n Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI -eq. 316. 72 zakavijati 176n zakalavariti 208n zakalavatiti 208n zakamlijekati 176n zakalamukati 298n zakalamutiti 298. 235 `vrwati 203n `ivotariti 163n `lavrati 171n `lovrwati 203n `yuyuriti 247 z. 81. 388 zakekeriti se 244n zakeketati se 244n zakeke~iti (se) 252 zakerebe~iti se 137 . 184 zavitliti (se) 183 zavitqavat 181 zavor 160. 389 zavinuti (se) 176.251. 229. 390n zaandovrqit 228 zabavrqati 218. 235 zavrqa~a 230 zavrndaqati 229n zavrndaqiti 229n zavrnut 239n zavrnuti 240 zavrsti (se) 187 zavrtan 237n zavrtet 241n zavrtqati 229n.56. 71n zajaskati 47n. 338 erav 318n erlav 80. 71. 166n zavrdati 199 zavrditi se 199n zavreti 166 zavr`en 194n zavrza 194n zavrzan 194n zavrzan~e 194n zavrzati 187n.436 dotatulati 366 dototrqati 370 dou{ati 112n dou{iti 112n do~eturat (se) 365 do{eveqati 222n do{evrdati 197 do{evrqati 221 do{epiriti 319 do{migati 38n |avrk 207n. 72 zagojatiti (se) 71. 67 zagu{iti se 95 zaja`en 71n zajaza 46 zajazit(i) (se) 46. 248.17 `abrqati 150n `avrqati 223n `avrwati 203n `vakati 264 `vati 104 `vrqav 223 `vrqati 223.204. 177 zavirati 164 zavitlati (se) 182.

243n. 388 zakovryati 215n zakoglcne 49 zakojasiti se 41. 32 zakobrqati (se) 149 zakoveqati se 219n zakoviqati 173. 388 zakoviqiti 63n. 388. 389 zakome{ati (se) 33 zakomlca 40 zakomlcam 40 zakomlckuje 40 zakomlcne 40 zakomotati (se) 36 zakomuckivati 40 zakondrqat 370n zakoper}at (se) 346n zakopijeriti (se) 317 zakopirkati 317n zakoprqati 339 zakoprcati (se) 346 zakopr~iti 352 zakorepit 38 zakofr~it(i) 212. 242. 261 zakobeqati (se) 29. 226. 388 zasukan 166n zatavrqati 219. 388 zatovrqati (se) 219 zatopr~iti 353 zatotrkati 372n zatuliti 103 zatuqiti 103 zatutuqiti (se) 51n. 284. 235. 388 zakovrnyati se 215n zakovrtan 237. 216. 224. 241. 388 zakovrndati se 197. 389 zaqau{iti 68 zamanut 288 zamlata 81 zamlckujem 40 zamlcnem 40 zamuditi (se) 306n zamumuqiti 51n. 226n. 103 za}aprdati 330 za}au{iti 68 zau{iti 68 zafr~it 212 zaceniti (se) 49 zacenuti se 49 za~avoriti 160. 163. 387. 171 za~avradi 61. 243. 286 za~au{iti 68 zaklembesiti 132 zakle~iti 257. 184. 221 za~amati 284n za~amuwati 180. 48 zakoja{iti se 41 zakokoriti 246n zakokrdaveje 52 zakolebat(i) (se) 32 zakole~iti 259. 329. 173. 261. 219.REGISTAR 437 zapovrnuti (se) 242n zapoprcati 348n zaprdavati 332 zaprdat(i) (se) 332 zaprndecati (se) 335n zaprtqati se 77 zaprcat(i) (se) 348 zaprckati 348n zapr~it(i) (se) 353. 235. 125 zale~iti 20. 261. 235 zatalau{iti se 111 zatatulati 366 zateturati (se) 364 zatovitlit(i) 40n. 236. 215n zakovr~ati 210. 354n zapr{kati 344 zasovrqati 219. 217. 217 zakovr~iti (se) 211. 237. 388 zakovrduje 197. 242 zakovrtat(i) 175. 243. 389 zakoviwati 179 zakovitlati (se) 181. 236. 242 zakovrnuti 131. 233. 195n. 235. 388 zakovrtno 237 zakovrcati 204. 216 zakoceniti se 49 zakocenuti se 49 zako~operiti se 309 zakrdaveje 52 zalabrwati 114 zalanda se 109n zalandati se 109n zalaprdati 330 zalapu{iti 117. 175. 388 zakovrdati (se) 197. 175. 258. 226. 166. 233 zakovrqiti 175. 216. 226n. 214. 179. 216 zakovrqati 175. 233. 236n. 388 zakovrqi 226. 200 zakovrne 239 zakovrnit 239 zakovrnut 239. 182. 103 zaweprcati se 347 zao 204 zapad 119n zapatrqiti 353n zaperiti (se) 311 zapovrqiti 229 . 259. 200 zakovrknuti 207. 61n za~avradi{e 61 za~avrqati (se) 220. 387. 239. 219.

206n zvrcnut 205 zvr~ati 96. 242. 198n zvrndov 198 zvrwati 202. 139. 303 za{omutiti (se) 388 za{uvinuti se 176 zbavrqati 218 zbalamutit 298 zbatrgati 357 zbatrqati 369 zbr~kati (se) 147n zbuniti 288 zbuwen 288 zvizd 96 zvizdati 96 zvijukati 96 zvrdati 198. 156 izvijati 173n izvije|ati 156n izviqkati 175 izvinuti (se) 176. 243 za~evrqati (se) 221 za~evrqiti 227 za~epeqiti 340n za~eprkat(i) 337 za~eprqat(i) (se) 339. 204 zvrcan 205 zvrcat(i) (se) 96. 243 za{komr~iti 267 za{oveqati 222n za{omuti (se) 300. 388 za{amutiti (se) 299 za{andati 82n za{eveqati 222n za{everet 159. 216. 152. 201. 216. 206n zgugurim se 104n zguriti se 104n zlo 204 zlovrwati 203. 343 za~oprqati 389 za~opr{ka 344 zayaveqati 223. 234 zvrndalo 198 zvrndat(i) 96. 340 za~eprqiti 340 za~ivijati 175n *za~iviliti 175n za~oprqa 341. 389 izbaguzati 95 izbalaba~it se 98 izbasrqati 92 izbatrgati (se) 357 izbatrqati 369 izbatuqati 368 izbaciti 98n izba~iti se 98 izba{iti se 110 izbekarit(i) (se) 140. 172 za{avrcati 145n. 389 za~eviqati 174n za~eviqiti 174n. 217 zvrkast 209. 205 za{ajatiti 72. 147. 215. 386. 175n za~evraditi 61 za~evrati se 240. 172 za{evijati 176. 216. 389 izvrqen 229 izvrqiti (se) 229.438 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI za~ebrknuti 143. 198n. 72n za{alabazati (se) 123 za{amaden 305 za{amadi 305 za{amuditi 305. 234 za{eperit 309n za{eprqati 341. 177 izvitoperiti (se) 318n izvra`iti 188n. 241. 130 izbe~it(i) (se) 130. 97. 140n izbekeqit(i) (se) 141n izbeqiti (se) 129. 217 zvrka 208. 217 zvrkan 209. 205. 392 izavrqe 223. 193. 198. 152. 204n. 223. 217 zvrqati 204n. 388. 235 izvrnuti 240 izvrtati 238 izvrtutlit 239n izgabeqati (se) 30 izgaveqati (se) 30n izgeveqati 31n izgobeqati se 30 . 343 za{eprtqati 76 za{kovrnuti 240.87. 204n zvrdov 198 zvrk 208. 223n zayavrqati 223 zayeveqati 223n za{avrati (se) 162. 141 izblemezgati 263 izboronzati se 94n izbo~iti se 103 izbrembe~iti 138n izbr~iti (se) 146 izbuqiti 130 izvediti 155. 232 izandavrqit (se) 228 izbaviti se 31 izbavrqiti 215. 177 za{evrdati 197 za{evrqati 221. 204 zlopatiti 204 zmuwenet 283. 386 izbavr~it(i) (se) 211. 193 izvrgudati (se) 186 izvrguqati 185 izvrdati 199 izvrije`iti (se) 188. 284 zreti 80 zuknuti 125n zuriti 51 iz.

321n iskavedati 155 iskebe~iti se 137. 261. 387. 387. 243 iskovr~ati se 210. 254. 48 iskokatiti 254 iskoka}iti se 255 iskoketiti 254 iskoke}iti se 254 iskoke~it(i) se 175. 224. 137 iskrivoperiti (se) 318n iskrqebati (se) 33 iskubacati 36 iskumije{ati 33. 327. 242. 389 iskovrqati (se) 224. 391 iskovrqim 224. 141 iskolebati (se) 32 iskole~iti 259. 216. 34 iskutuqati se 368 ispalampuvati 89. 350 iskorepiti 37 iskorijepati 37 iskorijepiti 37 iskoristiti 35 iskotiqati 175n. 387 iskobe~iti (se) 35n. 254n isknaditi 34 iskoba~iti 35n iskobeqam se 29 iskobeqat(i) (se) 29. 389 iskotiwati 175n. 179. 388 iskobrqati se 386 iskoveqati se 219n. 343. 233. 328. 303n ispalapuvati 89. 109n izlaprdat(i) (se) 330 izlepuniti 117 izlijoperiti 318n izlipunuti 117 izmuqim 104n iznapraqa 393n izrep~im se 315 izrondati se 107 -ir. 326. 141. 175. 31. 391 izgombeqati 30 izdevati 102 izdeveqiti se 228n izdede(n)~iti se 138n izendeveqit (se) 228n. 328 ispe{ati 328n ispe{it(i) (se) 328n ispobijati 87n ispovrqati 224n. 388. 386 . 241. 166. 195. 350 iskopeqat(i) se 31. 388 iskokorit(i) se 245 iskola~iti 130. 384 ispapoqiti 88 ispapuliti (se) 87 ispapuqiti se 88 ispapu~iti se 87 isperiti (se) 311. 226. 129. 385. 235 izeroperiti se 318n izjasat se 47 izjaskati se 47n. 388 iskele~iti 259n iskeliti se 141n iskeqit(i) (se) 141n iskerebe~iti se 137 iske~it(i) (se) 253.REGISTAR 439 iskope}iti se 327 iskope~it(i) (se) 141. 339. 339n. 318 ispe~it(i) (se) 141. 303n ispalapuhati 89 ispalapucati 88. 387 iskeveqiti (se) 129 iskeka}iti se 255 iskeken~iti 252 iskekeriti se 244 iskeketiti se 254 iskeke~it(i) (se) 252. 260. 346. 339. 387. 386 iskobeqiti (se) 128. 388. 261. 216 iskovr~iti 211. 227n. 233 iskovrqiti 195n. 253. 137. 386 iskoviqati 173. 261. 388 iskolijen~iti 259n iskolije~iti 259 iskoqebati se 32 iskoqupati (se) 50 iskomr~iti 267 iskomr{qati 33n iskondra}iti se 255 iskopati se 233. 252. 243. 343 iskoprcat(i) (se) 233. 235. 236. 326n. 303n. 130. 49n izlabrwati 115 izlandati (se) 109. 388 iskoviwati (se) 179 iskovrije`iti (se) 188. 388 iskoporcit se 346n iskoprqati se 339. 235. 130. 370n. 343. 233. 370n iskofr~it 212 isko~operit(i) (se) 309 iskrebe~it(i) (se) 138 iskreveqiti (se) 128. 388 iskojasit se 41. 193. 175. 388 iskovrtati 237. 391 iskovrnem 240 iskovrnut(i) (se) 239. 387. 389 iskoviqiti 173.

234. 388 i{~ovrka 208. 236 i~ovrqi (se) 228. 227. 260 istemezati 262 istemezgati 262. 288. 385. 386. 176. 388. 174. 240.42. 175. 83 i{vrqati 222 i{keriti 245 i{obekati 80 i{ovrqati 222 i{otrqati 371 i{}ofrkat 209. 388 istopr~iti 353. 227n. 261n istele~iti se 259. 388 i{~eviqiti (se) 63n. 119. 387 istomezgati 262. 47n. 236. 387 istole~iti (se) 259. 215. 242. 47. 353n. 173. 329. 87n. 388 i{~emreti 277 i{~epati 308n i{~eperit se 308 i{~epqezi se 65 i{~eprkat(i) (se) 337. 225. 225. 216 i{~avrqati (se) 220 i{~amreje 277 i{~amrejem 277 i{~amrel 277 i{~amreti 277 i{~amrim 277 i{~apquskati 62 i{~aprqim 341 i{~eviziti 63 i{~eviqati 173. 388 istobo~iti se 103 istoveqati (se) 225n istovrqati (se) 220. 260. 235 istodevati 102 istoke~iti se 253. 388 i{~evinuti 176 i{~evrkam 208. 49n jaska~a 47n jasla 47 jaslara 47n . 44. 354 ispr{kal 344 ispuliti se 88 ispuqit(i) (se) 87. 166n. 328n istavoriti (se) 160 istavrqati 219 istalandarati 110 istalandariti 110 istalandati (se) 109 istarandati 108n istele`nica 260n. 355 istoripat (se) 104 istorondati 107 istotrqati 370 istotr~iti (se) 359 istr~iti 359 istuqati 368n istumezati 262 iscapariti 313n iscaporati 313n iscipariti 313n is~amree 277 -iti 63. 215 i{~uguriti se 247n i{~upati (se) 88n ja 43n ja! 47n ja. 353. 386. 340 i{~eprqati (se) 340 i{~eprqiti (se) 340 i{~eturat 365 i{~oviqiti 174. 312 i~amri 277 i~obrqa 150 i~ovrqenko 228. 43n. 263. 303n ispu~iti (se) 87. 47 jaskati 46. 388 i{~evrqati se 215n i{~evrqit(i) (se) 174. 43 jasan 42. 88n ispucati 88.118. 236 i{arabatati 82.440 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ispovrqa~iti 229 ispovrqiti 229. 217 i{~evrkati se 208. 391 ispovrti 393n ispoqiti 88 ispopu~it(i) se 87n ispofr~it 212n ispramacapucati 89n isprdati (se) 332 isprdjeti 335n ispregraxuje 393n isprndekati 335n isprndecati 335n isprovaqa 393n isprtqati (se) 77 isprcati 348 ispr~i se 354 ispr~im se 354 ispr~it(i) (se) 146n. 256. 261. 216. 119n java 46 javiti se 46 -jaga 78 jad 87 jaz 71 jazva 47 jaziti 71 japad 119n japra`iti se 119 japuriti (se) 119 jas 43n jas. 215. 391 i{~evrnuti 175. 47 jasati 43. 47n *jasati 47 jaska 46n jaskam 46n.

195 kvrqanuti 229n kvrqeknuti 229n ke. 387 *kelebesiti 134 kele~ 259n keqit(i) (se) 129. 389 kalavrskalica 208n kalavrskati 207n kalavrskowa 208n kalavrsnik 208n kalavrsnica 208n kalavrsnuti 207n kalavr{nica 208n kalakurdija 334n kalakurnica 334n kalakusat 113. 255. 233. 176n. 194. 190.142. 232. 216. 141.215 ka. 302. 190. 208n kalamuditi 304. 382 -k. 190n. 180 kaviti 180 kavrga 185.REGISTAR 441 ka}iperiti (se) 310. 373. 130. 233. 214. 329. 316n ka}iperast 310 ka}ipera~ki 310 . 194n kavrq 226. 384. 191n. 307.315 ka}iper 310 ka}ipera 310. 207. 137. 388 ka}i. 105 Kamixor 16 kamkati 41. 190. 387 kerebe~no 137 jasla~a 47n jasna 47n.135. 185. 178n. 178. 303n. 194. 315 ka}iperka 310. 384 Kalamuwa 283 kalamut 299 Kalamut 299 kalamutiti 298. 249. 131. 315 ka}iperka~a 310 ka}iperno 310 ka}iperski 310 ka}ipor 310 ka}iriper 310 ka}iti 256 *ka}iti se 315 ka}un 315 ka}uniti se 315 ka~i. 190. 389 kebe~iti se 130. 377. 284. 384 kalamuwa 283.315 ka~iperiti se 311. 284. 141n kere. 142. 383.59. 357n. 383. 384 *kerebeqiti se 130 kerebe~it(i) (se) 137. 49n jahati 43n jediti se 87 jeza 57 jeziv 57 jezina 57 k. 253. 306. 40. 315 ka~iperka 311 kvesiti 135n -kve~iti se 135 kvoga 190n kvrga 185. 49n jasna~a 47n jasnuti se 47n. 329. 195 kavrgati 20. 142. 236 kavrqati (se) 226. 131 keziti se 141n kekeriti (se) 244. 387 keveqit(i) se 128. 303n. 388 kalavisnuti 178 kalavrk 208 kalavrkati 59. 191. 311. 303.303n kala. 255. 303. 248. 25. 384. 388 kalamutka 299 kalamutnica 299. 233. 191. 134. 194. 304 kalavijati 176. 157. 311. 81 kamlijekati 176n *kamutiti 301 kawati 180 kao 302 kapati 338n kapkati 333n karati 164 katarga 357n -kati 343 katiti 256 katrga 357n katrgati 357. 301. 316. 357. 382 -ka. 190n. 157. 387. 236 kavrqi} 226 ka`iprda 331n kal 141n kal. 334. 385. 119.130.16. 384. 157n kaviwati 179. 387 keketati se 244n keke~it(i) (se) 252. 178. 299n kalamutwa 299 kalafrskati 208n kalafrskowa 208n kalimbati (se) 39. 329 kebeqiti se 128. 297. 231.40n Kabun 16 Kavarna 16 kavedati 155. 131. 315 ka}iperan 310.

232. 56. 328. 350. 141. 254n. 314. 181.442 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI *kereveqiti se 131 kerevija 176. 29. 193. 372n. 151. 32. 141n.17 kikerit se 245n kimati 112. 233.20.153n klombrc 153 klombrca 153 klomburak 153n klomburac 153n kloniti 164n kmusa 296 kmusle 296n kn. 345. 382 kobasati se 36n kobacawe 35n kobacat(i) (se) 35. 147. 293. 183 kovitqaj 181 kovitqajan 181 kovitqati se 181 kovitqac 181 kovitqiv 181 kovrag 193. 137 kobêcati se 35 kobe~iti (se) 137. 31. 178. 315 ki}iperski 310 ki}iperstvo 310 ki~er 251 klawasati se 45 klawati 45. 142. 41. 134. 200. 184n. 386 kobrqnut(i) (se) 149 kobrcati se 144. 224n kovije 177n koviqati 173 koviqe 179n koviwati (se) 179. 241. 148. 40. 250. 180n ki}i. 31n. 174. 268n. 35n. 130. 142. 141n. 134n klempesati 134. 148.378n knaditi 25. 43n. 245n -keriti (se) 244. 177. 37. 26. 267. 255 ketiti 254n. 349. 373. 43n. 374. 184n. 183. 386 kovaran 169n. 177n. 52. 31. 170. 136n klen 100n klep 134 klepati 134. 134 klebe~iti se 138. 256 ketu{iti se 51n ke}iti 256 kec 254n. 335. 25. 34 Knin 378n ko. 255. 248. 131. 355. 42. 180 koviwe 179n kovitalac 181 kovitao 181 kovitlav 181 kovitlavo 181 kovitlaj 181 kovitlast 181 kovitlasto 181 kovitlati (se) 181. 51. 274. 34. 142 klembesim se 132 klembesiti (se) 132. 36. 371. 252. 31n. 29 kobeqam se 29 kobeqat(i) (se) 28. 132n. 214. 48n. 339n kobecati se 36n. 206. 190. 357. 255. 170n ko