Marta Bjeleti} KO IS VRNUTI GLAGOLI Tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata

(na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu)

SERBIAN LANGUAGE INSTITUTE OF SASA Monographs 2

Marta Bjeleti}

VERBS WITH A TWIST
Types of expressive preverbal formatives
(in Serbian and Croatian language material)

BELGRADE 2006

INSTITUT ZA SRPSKI JEZIK SANU Monografije 2

Marta Bjeleti}

IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

Tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata
(na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu)

BEOGRAD 2006

ISBN 86-82873-10-9 Urednik serije: prof. dr Aleksandar Loma, dopisni ~lan SANU Recenzenti: prof. dr Aleksandar Loma dr Jasna Vlaji}-Popovi}, vi{i nau~ni saradnik Tira`: 500 Izdavawe ove kwige finansijski je pomoglo Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije Izdaje: Institut za srpski jezik SANU Kompjuterska priprema: Davor Pal~i} Likovno re{ewe korica: Leposava Kne`evi} [tampa: ^igoja {tampa, Beograd
CIP — Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 811.163.4’373.611 BJELETI], Marta Iskovrnuti glagoli : tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata (na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu) / Marta Bjeleti}. — Beograd : Institut za srpski jezik SANU, 2006 (Beograd : ^igoja {tampa). — 490 str. ; 24 cm. — (Monografije / Institut za srpski jezik SANU ; 2) Na spor. nasl. str. : Verbs with a twist : types of expressive preverbal formatives (in Serbian and Croatian language material). — Tira` 500. — Bele{ka o autoru: str. ‰490Š. — Napomene i bibliografske reference uz tekst. — Bibliografija: str. 395–416. — Summary: Verbs with a twist : types of expressive preverbal formatives (in Serbian and Croatian language material). — Registar. ISBN 86-82873-10-9 a) Srpskohrvatski jezik — Etimologija b) Srpskohrvatski jezik — Tvorba — Glagoli — Prefiksi v) Slovenski jezici COBISS.SR-ID 131160844

SADR@AJ
Sadr`aj

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Uvod I) O predmetu rada . . . . II) Lingvisti~ki okvir teme III) Op{ti istorijat teme . . IV) Ciqevi rada . . . . . . V) O koncepciji rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 13 15 19 20

Pojedina~ni ekspresivni prefiksi 1) kV- (ko-, ka-, ku-, k-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 2) ~V- (~e-, ~a-, ~o-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 3) gV- (ga-, go-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 4) xV- (ha-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 5) {V- ({a-, {e-, {i-, {o-, {u-) . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 6) pa- (pa-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 7) bV- (ba-, be-, bo-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 8) mV- (ma-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 9) (-)tV-; (-)stV- ((-)to-, (-)ta-, (-)te-, (-)tu-; (-)sto-, (-)stu-, (-){to-; }a-) 101 10) lV- (la-, le-, lo-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 11) a-, ja- . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Osnove 1) bazati . . . . . . . . . . . . 2) beqiti . . . . . . . . . . . 3) besiti, -vesiti . . . . . . . . 4) be~iti . . . . . . . . . . . 5) brkati, brcati, br~iti . . . . 6) brqati . . . . . . . . . . . 7) -vedati . . . . . . . . . . . 8) verati / -veriti, voriti, virati, 9) viqati, viqiti . . . . . . . 10) vinuti, vijati . . . . . . . . 11) ?-viwati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . -vrati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 128 132 137 143 149 155 159 173 176 179

6

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

12) vitlati, vitliti . . . . . . . . . . 13) vrg(ati) / vrz(a)ti, vr(ij)eg- / vr(ij)ez14) vrdati, vrwati, vrcati . . . . . . . 15) vrkati, vr~ati, vr~iti . . . . . . . 16) vrqati . . . . . . . . . . . . . . 17) vrteti, vrtati, vrnuti, vratiti . . . 18) -keriti . . . . . . . . . . . . . . 19) ke~iti . . . . . . . . . . . . . . 20) -kle~iti . . . . . . . . . . . . . . 21) -le~iti . . . . . . . . . . . . . . 22) mez(g)ati . . . . . . . . . . . . . 23) mra~iti (se) / mr~iti (se) . . . . . . 24) mrditi se . . . . . . . . . . . . . 25) -mreti, -mriti, -meriti . . . . . . . 26) mr{titi se . . . . . . . . . . . . 27) -muwati . . . . . . . . . . . . . . 28) muriti . . . . . . . . . . . . . . 29) musiti se . . . . . . . . . . . . . 30) mutiti, -muditi . . . . . . . . . . 31) periti, piriti, puriti . . . . . . . 32) pe~iti . . . . . . . . . . . . . . 33) -prdati . . . . . . . . . . . . . . 34) -prkati . . . . . . . . . . . . . . 35) prqati . . . . . . . . . . . . . . 36) pr{kati . . . . . . . . . . . . . . 37) prcati . . . . . . . . . . . . . . 38) pr~iti . . . . . . . . . . . . . . 39) trgati . . . . . . . . . . . . . . . 40) tr~iti . . . . . . . . . . . . . . 41) ?turati, ?tulati, ?tuqati, ?trqati . Zakqu~ak

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

181 185 197 207 218 237 244 252 257 259 262 266 274 277 281 282 291 296 298 308 326 330 337 339 344 346 352 356 359 364

I) Ekspresivni prefiksi u dijahronoj perspektivi . . . . . . II) Ekspresivni prefiksi na sinhronoj ravni . . . . . . . . . 1) Ekspresivni prefiksi kao sistem . . . . . . . . . . . 2) Semantika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3) Status ekspresivnih prefiksa u tvorbenom sistemu jezika Literatura Izvori . . Skra}enice Summary . Registar . . O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

377 382 382 387 391 395 412 417 421 430 490

PREDGOVOR

Ova monografija predstavqa dopuwenu i tehni~ki dora|enu verziju doktorske disertacije œTipovi ekspresivnih preverbalnih formanata u srpskohrvatskom jezikuŒ koja je odbrawena na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, 12. maja 2001. godine, pred komisijom u sastavu: prof. dr Darinka Gortan-Premk (mentor), prof. dr Radojica Jovi}evi}, prof. dr Dragana Mr{evi}-Radovi} i prof. dr Aleksandar Loma. Iako je tekst monografije znatno obimniji od teksta disertacije, van korica kwige ostalo je jo{ relevantne leksi~ke gra|e koja }e, kad œsazriŒ za analizu, biti obra|ena i prezentirana u posebnim radovima. Ta gra|a dodatno svedo~i da je pojava kojom se ova kwiga bavi i te kako prisutna u na{em jeziku i da zaslu`uje ozbiqnu lingvisti~ku interpretaciju. U toku nastajawa kwige svojim uvek dragocenim sugestijama i dobronamernim primedbama neizmerno me je zadu`io Aleksandar Loma, kolega i prijateq. Posebnu zahvalnost dugujem Davoru Pal~i}u, ne samo na visoko profesionalnoj pripremi teksta za {tampu, ve} i na nesebi~noj pomo}i oko izrade registra. Mojim kolegama iz Etimolo{kog odseka Instituta za srpski jezik SANU zahvaqujem se na razumevawu i podr{ci. Beograd, marta 2006. Autor

UVOD

.

ali se kao takvi ne prepoznaju u strukturi re~i. b) na tvorbenom planu su neproduktivne. Prvi tip su morfeme koje: a) na genetskom planu poti~u od lokacijskih prefiksa. ali obrazovawa koja ih sadr`e su prili~no rasprostrawena i ~uvaju reliktnu regularnost. v) na morfemskom planu su potpuno neizdvojive. a obrazovawa koja ih sadr`e su ograni~ena. {ire [arifullin 1988). unikatna. b) na tvorbenom planu su neproduktivne. Tu ubraja prefikse sa razli~itim aspekatskim zna~ewima. Napomiwemo da [arifulin pod lokacijskim prefiksima (wegov termin je „lokalânáe ørefiksáŒ. raz-. Tom kategorijom bavi se prevashodno etimologija.itd. Arhai~nost ove dve vrste . Predmet na{eg istra`ivawa definisan je (pod)naslovom Tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata (na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu). Radi se o tvorbenim elementima koji su po svojoj su{tini prefiksi. Do izdvajawa ovih prefiksa dolazi se iskqu~ivo na dijahrono-komparativnom planu. zbog postojawa relativno velike grupe derivata na kojima se mo`e primeniti operacija izdvajawa i identifikacije. a u nekim slu~ajevima i transparentne ekspresivnosti ([arifullin 1982:9–10. ’arhai~ni prefiksi’1. Ovakva formulacija odabrana je iz slede}ih razloga: 1) U literaturi se pomenuti elementi ozna~avaju razli~itim nazivima: ’ekspresivni prefiksi’. koje nisu neposredno povezane sa designativnim planom jezika. npr.UVOD I) O predmetu rada Predmet ovog rada jeste jedna specifi~na tvorbena kategorija. funkcionalno nulte. nepoznata nauci o sinhronoj tvorbi re~i. na konotacije razli~ite vrste. po [arifulinu. nera{~lawivu strukturu. Drugi tip su morfeme koje: a) na genetskom planu poti~u od ekspresivnih prefiksa. ’prefor1 [arifulin pod pojmom ’arhai~an prefiks’ podrazumeva dva tipa morfema. ukazuju na emocionalno-ekspresivnu pragmatiku jezi~kog znaka. Sa aspekta sinhrone tvorbe — lekseme koje ih sadr`e imaju neprozirnu. ali mi smo ga preveli sa „lokacijskiŒ jer pridev „lokalniŒ u srpskom jeziku ima sasvim druga~iju konotaciju) podrazumeva prefikse koji ukazuju na prostorno-vremensku korelaciju predmeta ili pojave ozna~ene korenom re~i. g) na funkcionalnom planu su desemantizovane. po. v) na morfemskom planu su delimi~no izdvojive. Ekspresivni prefiksi. g) na funkcionalnom planu delimi~no ~uvaju svoje funkcije u vidu reliktne.

sa ~ime se ne sla`u [anski i [arifulin (up. Prefiksi koji su predmet na{eg rada po svojim osobinama pripadaju drugom tipu (prema [arifulinovoj klasifikaciji) arhai~nih morfema — ekspresivnim prefiksima. naravno. da prati sudbinu celokupnog sistema arhaprefiksa predstavqa wihovu etimolo{ku karakteristiku (op. cit. *mV. ra-. „Sufiksacija glagola je veoma rasprostrawena i `iva kategorija. retkih imenskih i glagolskih prefiksa: *a-. 3) Atribut ekspresivni ovde se upotrebqava u slede}em smislu: analizirani formanti poseduju takav tip tvorbenog zna~ewa da re~i izvedene pomo}u wih postaju markirane (naj~e{}e uz negativnu modifikaciju osnovnog zna~ewa) i ulaze u krug ekspresivne leksike.-h. prakti~no. deverbalnih imenica izvedenih od ekspresivno prefigiranih glagola). svi sufiksirani glagoli i ne mogu nabrojatiŒ (Grickat 1955–1956:45). *bV-. preliminarna istra`ivawa pokazala su da je u srpsko-hrvatskom jeziku ekspresivna prefiksacija naro~ito `iva kod glagola4. Svaki od navedenih prefiksa registrovan je (sa mawe ili vi{e potvrda) i u srpsko-hrvatskom jeziku. *pra-. [arifullin 1988:95–96). bli`e ga odre|uju}i atributima ’preverbalni’ i ’ekspresivni’. priznatu i u strukturi re~i lako uo~qivu tvorbenu kategoriju. To je razlog {to smo se u istra`ivawu koncentrisali pre svega na glagolski korpus (ukqu~uju}i i deverbale). kur-. 4 Indikativno je da to isto va`i i za s u f i k s a c i j u glagola u s. *{V-. *~V-. 3 U samom radu pak naj~e{}e koristimo termin ’prefiksi’ (jer sa etimolo{kog aspekta oni to zapravo i jesu).(V = vokal). *kV-. ’tvorbeni elementi’.3 2) Atributom preverbalni defini{e se (a ujedno i o g r a n i ~ a v a) predmet na{eg prou~avawa. U (pod)naslovu rada za wihovo definisawe koristimo neutralan termin formanti. perspektivnija i zna~ajnija tema. Iako su formanti ovog tipa u slovenskim jezicima karakteristi~ni i za imenice. tako da se. *pa-. ’tvorbene komponente’. *gV-. 2 Termin je uvela Zemska (Zemskaà 1969). 97–98). Glagoli koji sadr`e ekspresivne prefikse (za razliku od imenica) grade razu|en sistem me|usobno povezanih tvorevina i samim tim name}u se kao privla~nija. . Ciq ovog rada nije. zatim ’formanti’ i ’elementi’. *tV-. {to sa elementima koje mi prou~avamo nije slu~aj. *la-. Za taj naziv odlu~ili smo se zbog toga {to termin ’prefiks’ asocira poznatu. 4) Za praslovenski jezik dosada je pretpostavqeno postojawe slede}ih arhai~nih. *xV-. me|utim. ekspresivnih. primewuju}i ga i na „prefiksalne unifikseŒ (npr. ’unifiksi’2.12 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI manti’. *o-. *jâ-. jeziku. *so-. Imenice su daleko mawe podlo`ne ovom tvorbenom procesu (osim. ba-).

ne obavezuje da u okviru ovog istra`ivawa podjednako detaqno prou~imo ekspresivne prefikse i u ostalim slovenskim jezicima6. dakle. prinu|ena je da zanemari savremene podele jezika na srpski i hrvatski. kao i wegovu afirmaciju. Oba odre|ewa (srpski i hrvatski / srpsko-hrvatski) stoje u skladu sa prezentiranim i analiziranim materijalom. nego i zbog nemogu}nosti da se odre|eni dijalekatski tipovi u datim vremenima nesporno ve`u za jedno ili drugo etni~ko imeŒ (OS IX). Na taj na~in i etimolo{ka re{ewa koja predla`emo u radu dobijaju potreban kredibilitet. od genetski raznorodnih elemenata) u srpsko-hrvatskom jeziku. 6 Takav zahvat skoro da i nije ostvarqiv. ne samo zato {to se iste re~i obi~no javqaju i na jednoj i na drugoj strani. Svakako da se analizirana tvorbena kategorija ne mo`e posmatrati izvan slovenskog konteksta. Nas prevashodno interesuju tipovi prefiksa koji su karakteristi~ni za analizirani korpus. nalazimo u stavu Truba~ova. u su{tini. Potreba da se s. Opravdawe za ovakav pristup problemu. dosledno koristi termin srpsko-hrvatski (i kao skra}enica s.-h. zvani~an naziv jezika jo{ uvek bio ’srpskohrvatski jezik’. ve} i zbog ograni~enog broja slovenskih leksikografskih (u prvom redu dijalekatskih) izvora kojima raspola`emo.)5. U tekstu se. ne samo zbog enormne koli~ine gra|e koju bi trebalo sakupiti. kada je ovaj rad zapo~et. istorijske tvorbe slovenskih jezika). Ta nau~na disciplina aktuelna je i danas. zasnovane na unekoliko razli~itim standardnim realizacijama i na razli~itim nacionalnim ose}awima. II) Lingvisti~ki okvir teme Ovaj rad se svojom tematikom neposredno uklapa u {iru celinu — oblast slovenske t v o r b e (preciznije re~eno. me|utim. Etimologija. lekseme koje sadr`e ove prefikse sagledaju u okru`ewu svojih slovenskih ekvivalenata ostvaruje se upu}ivawem na primere obra|ene u etimolo{koj literaturi ili u etimolo{kim re~nicima. „Uostalom. precizno razvrstavawe leksi~kog materijala i ina~e nije izvodqivo. na materijalu j e d n o g (istorijski posmatrano) slovenskog jezika. kada se 5 Podse}amo da je u vreme. osnovni metodolo{ki postupak primewen u ovom radu jeste etimolo{ka analiza sakupqene gra|e. Pojava o kojoj je re~ prou~ava se.UVOD 13 i~ne prefiksacije (sastavqenog. Osim toga. me|utim. . budu}i da je leksi~ka gra|a za ovaj rad prikupqana kako iz {tokavskih. koji smatra perspektivnim „prou~avawe slovenske tvorbe u celini (ili wenih fragmenata) kroz prizmu tvorbe jednog od slovenskih jezikaŒ (Truba~ev 1971a:67). To nas. kao dijahronijska disciplina.-h. tako i iz kajkavskih i ~akavskih dijalekatskih izvora. 5) U (pod)naslovu rada pomiwu se srpski i hrvatski jezi~ki materijal.

„normalniŒ glagolski prefiksi). Sáawski 1974. ovaj rad se ti~e i e k s p r e s i v n e l e k s i k e. Bori{ev programski ~lanak. semantika se koristi kao pomo}no sredstvo. pripada razmatranoj grupi). Vaillant IV). po. S druge strane. npr.) — relativno dobro prou~eni (up. To se pre svega odnosi na ~isto imensku prefiksaciju. u radu se prati i semanti~ki aspekt analiziranog materijala i utvr|uju se zna~ewa karakteristi~na za ekspresivno prefigirane glagole.: pa. a mawe je imalo principijelno re{en pristup.. Stoga je jedan od zadataka rada — izrada metodolo{kog pristupa re{avawu problema ove vrste. . kao i imenski prefiksi koji su u vezi sa wima (npr. ali taj posao mo`da jo{ uvek nije okon~an. S jedne strane. perspektivan pristup prou~avawu leksike jeste weno razmatrawe u okviru tematskih grupa. 1976. ekspresivnu prefiksaciju. OS XVII)8. id. U nauci je posledwih decenija vr{ena mawe ili vi{e sistematska inventarizacija retkih tipova slovenskih imenskih prefiksa (o tome ni`e). Truba~ev 1972a:17–20). SEK. Rad zadire i u oblast s e m a n t i k e. pi{e Stankjevi~ 1964:123–127.. up. 8 U starijim etimolo{kim re~nicima tretirawe ekspresivne leksike vi{e je zavisilo od li~nih afiniteta autora (npr. i to dvojako. Uvod. v. S obzirom na specifi~nost analiziranog leksi~kog materijala. Machek). koji po svojim karakteristikama stoje najbli`e arhai~nim imenskim prefiksima. u sferi prefiksa jo{ uvek ima nedovoqno istra`enih pojava.14 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~ini da raspola`emo mawe-vi{e kompletnim inventarom slovenskih tvorbenih morfema. Melâni~uk 1969. ipak. Iznose se zapa`awa i o semantici samih prefiksa. u kojem se poklawa potrebna pa`wa i ekspresivnoj leksici (v. filter kroz koji se dolazi do etimolo{kog re{ewa (ponekad ve} samo zna~ewe presu|uje da li leksema. Etimolo{ki re~nik srpskog jezika je re~nik modernog usmerewa. posebno ukazuju}i na ekspresivnu derivaciju glagola u srpsko-hrvatskom za razliku od ostalih slovenskih jezika (u kojima je derivacija glagola marginalna). ekspresivne preverbe. ne pomiwu}i. I dok su sufiksi uglavnom detaqno prou~eni (up. 7 O ekspresivnoj derivaciji. pod uslovom da zadovoqava formalnu stranu. konkretno — ekspresivne derivacije7. id. Borys 1991a). To je zna~ajno s aspekta izrade etimolo{kog re~nika za ~ije potrebe je rad i pisan. v. jer su preverbi (tj. {to se javqa tek u modernijim re~nicima (ÅSBM. Osnovni preduslov za to jeste pra}ewe odre|ene pojave na velikom korpusu i sistematski9. 9 Pored ovog. 1979. U ovom kontekstu treba posmatrati i predmet na{eg prou~avawa.

„fonetskih zakonaŒ. Jednoj od tih „drugostepenihŒ tema posve}en je i ovaj rad. Schmidt 1987. i Miklosich 152–153. drugu — orijentacija na fonetiku i striktno uva`avawe tzv. Ova nauka je tokom svog razvoja pro{la kroz nekoliko faza.up. ipak je ostalo jo{ mnogo bazi~nih. 127–131). ku-. Nastajali su sporadi~no. „semanti~ke univerzalijeŒ. 10 Za detaqan hronolo{ki pregled istra`ivawa posve}enih ovoj temi. O stind. Up. oblasti u kojima treba ra~unati sa mnogo ve}im brojem relevantnih parametara i gde se sve ne mo`e objasniti strogim. Vergleichende Grammatik der slavischen Sprachen I–II. ~etvrtu — orijentacija na semantiku (tzv. Miklo{i~evo zapa`awe otkrilo je novi istra`iva~ki prostor koji se sporo. centralne discipline u ~ijim okvirima je i ponikao ovaj rad. u raznim sredinama. tre}u — orijentacija na infrastrukturu. 11 F. brugmanovskim fonetskim zakonima. Schulze 1895:243–244. a to je — e t i m o l o g i j a. ’trans-semanti~ka’ faza (op. 12 Iako kao wihovu paralelu navodi stind. od Miklo{i~a do 80-ih godina XX veka. Tek u novije vreme pojavio se {iri krug autora koji sistemati~nije prilaze re{avawu problema ove vrste (to se. iz pera pojedinaca. semanti~ke motivacije) (up. ka-12. U etimologiji je. I mada je na osnovu pojedinih istra`ivawa projektovana ve} i predstoje}a. Moskov 1981:45–55. koja objediwava razne jezi~ke nivoe: morfonologiju (prozodija. ali konstantno popuwava ve} preko sto dvadeset godina. Schmidt 1984. ~ime se sa korenske etimologije pre{lo na etimologiju konkretnih leksema. glasovne alternacije) i tvorbu (tvorbeni tipovi). up. odnosi na rusku etimolo{ku {kolu). Miklosich. pouzdano. cit. konkretnih problema koji nisu dobili adekvatno re{ewe. Savremenoj etimologiji ostale su u nasle|e „drugostepeneŒ (zapostavqane ili izbegavane) teme. III) Op{ti istorijat teme10 U svojoj œUporednoj gramatici slovenskih jezikaŒ11 Miklo{i~ prvi u slovenskoj lingvistici skre}e pa`wu na prefikse ko-. Toporov 1994:126).UVOD 15 Tako dolazimo do osnovne. pre svega. zapravo. Prou~avawe ekspresivnih prefiksa odvija(lo) se na vi{e paralelnih nivoa. apofonija. do sada re{eno samo ono {to je bilo nesporno. Radovi koji se bave ovom problematikom nikada nisu bili u `i`i nau~nih interesovawa. ku. on ne dovodi ove elemente u me|usobnu etimolo{ku vezu. evidentno. Prvu fazu karakteri{e orijentacija iskqu~ivo na spoqa{wu formalnu sli~nost upore|ivanih re~i. Wien 1875–1883. .

1992. TolsØoè 1969. Kurkina 1974. u ~ijoj se strukturi izdvajaju ekspresivni prefiksi. Nikon~uk 1979. 1972. up. CeèØlin 1954. 1981. 1979. 1986. kome{ati (Budimir 1951:229. @akova 1975. 1972a. [iràev 1935. Knobloch 1969. Moskov 1991. Budimir 1960:19). [arifullin 1982a. kovitlac. Petleva 1996. [anskiè 1972. 1983. . Moskov 1978. Ovakvi radovi su. go-. 1972. Truba~ev 1971. 1979. posve}en prefiksima kao sistemu posmatranom na dijahronom i sinhronom planu. U na{oj nauci (pod wom ovde podrazumevamo celokupnu srpsko-hrvatsku lingvistiku). ku-. 1975. ali skoro sasvim marginalno. 1980. Naj~e{}e se radi o etimologijama pojedina~nih leksema. 1973. Ovamo. 1994a. 1992. 2002. 1989. spadaju i radovi posve}eni imenskim prefiksima. Drugi takav rad je [arifulinov. ali u kojima se prefiksi na ovaj ili onaj na~in pomiwu. 1978a. dok Filipovi} razmatra ovu pojavu na onomasti~kom materijalu: Kavarna. pored Skoka. 1994. jo{ samo Budimir i Filipovi}. 1976. Kamixor. 1985. Nemec 1979. Schuman 1909 itd. 1977. Musi} 1931. koji za predmet ima arhai~ne tipove prefiksacije u ruskom jeziku ([arifullin 1982). Istra`ivawem je obuhva}ena grupa prefiksa tipa ko-. Varbot 1975a. 1985. [arifullin 1979. Vasmer 1912. Gorà~eva 1979. [arifullin 1988. Petleva 1976. Ovde treba pomenuti i rad Kope~nog. Kala{nikov 1994. npr. 1981a. ~e-. 2003. ima i onih u kojima je ostvaren kompleksniji zahvat u razmatranu problematiku. 1982.(Moskov 1981). up. ovom temom bavili su se. Po wemu. Petleva 1986. 1979a. Borys 1973. 1989a. 1985. 1988. 1965. daleko brojniji od onih prvih. 2004. Cvetko-Ore{nik 1985. Matzenauer 1881. Kabun itd. 1982. 1999. U wima se naj~e{}e razmatraju pojedina~ni prefiksi (ili grupe prefiksa) na materijalu jednog ili vi{e slovenskih jezika. 2002.ima deminutivnu funkci13 Radovi se navode hronolo{kim redom. {a. naravno. Moskov 1980. [ulâga~ 1995. 1975. Debeljak 1954. 1997. Truba~ev 1960. Budimir govori o guturalnom prefiksu ka-.13 Pored pomenutih radova koji se prefiksima bave uglavnom parcijalno. 1979. Schutz 1965. izdvajaju}i ga u ko{uta. 1981. 2003.: Varbot 1965. Careva 1971. svojevrsnu sistematizaciju doskora{wih prou~avawa ove teme (Kope~ny 1983). Takav je rad Moskova. Malinowski 1889. 1982b. up. prefiks ka. Mokienko 1972. 1992a. 1978. 1997 itd. 2) Drugi nivo predstavqaju radovi koji nisu strogo koncentrisani na problem prefiksa. naravno. Merkulova 1972. 1985. 1989. 1976.16 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 1) Prvi nivo predstavqaju radovi specijalno posve}eni ovoj temi. Moskov 1962a. Moskov 1962. 1959. Petleva 1980.

ga-. skogorca. ko-. go-. 2006. 2004./ ~â-. ka-. {e-.vv. ho. 2005. skovi~em. 199)15. ali ne i oko *~e-. 2006b. b) re~nici u kojima se priznaju ekspresivni prefiksi (bez obzira na to kako se tuma~e i da li se uop{te tuma~e). i Gluhak 1999:15 o prefiksima ~a. {u-. ~i-. ~o-. ili na kontaminaciju (npr. {ko-. Za sada se mo`e konstatovati da se re~nici sla`u oko postojawa imenskog prefiksa *a-. id. up. {a-. Na~elni stav prema ekspresivnim prefiksima kao pojavi u velikoj meri odre|uje metodolo{ki pristup etimologizaciji razmatranog sloja leksike. ve} ih analiziramo zajedno. ~a-. g-. 1994a. 2003. Principijelno neslagawe sa ovom pojavom vodi ka usmeravawu pa`we na sufiksalni deo re~i (npr. Ista principijelna zamerka stavqena je i autorima ESUM-a. `u-. `e-. *ga.(SP ih ne pomiwe).koji se javqao u najraznovrsnijim oblicima kao k-. skoviØlim. {ku-. 2000. re~nici se dele u dve osnovne grupe14: a) re~nici u kojima se ne priznaju ekspresivni prefiksi. zbog ~estog izno{ewa hipoteza o raznoraznim kontaminacijama (up. 1999. Kontaminacija je. u BER-u).Œ. a samim tim i kona~no etimolo{ko re{ewe. {i-. {to bi govorilo o wegovom predslovenskom ili predindoevropskom poreklu (Filipovi} 1968). u SP-u).v. sko-. npr.i dr. . 14 Ovde ne pravimo distinkciju izme|u re~nika pojedina~nih slovenskih jezika i re~nika praslovenskog jezika. ~ak. re|e kao haplologije ili slo`ene re~i (op. ~e-. ha-. 2003a. 3) Tre}i nivo predstavqa tretman ekspresivnih prefiksa u etimolo{koj leksikografiji. BER 6:762 s. tvrde}i da praslovenski prefiks *k. 763 s. u BER-u progla{ena jednim od principa etimolo{kog postupka kod onih re~i kod kojih se na osnovu fonetskih zakona ne mo`e do}i do zadovoqavaju}eg re{ewa (up. zbog disproporcije u koli~ini obra|ene gra|e — ÅSSÀ je stigao do slova O (*ob`âniviny). {o-. {ka-. Mladenov 1973). 15 Iako je proklamovani etimolo{ki princip odmah nai{ao na kritiku (up. iako u ovom re~niku ekspresivni prefiksi nisu proskribovani.ne postoji i da se svi slu~ajevi u kojima se tra`i taj „fantomskiŒ prefiks mogu objasniti kao kontaminacije. ~u-. 777 s.UVOD 17 ju i sre}e se na nekada{woj tra~koj ili ilirskoj teritoriji. pojavi. a SP tek do slova G (*gy`a)./ ~e. cit. Georgiev 1978). id. `a-. sku-. Polaze}i od tog tretmana kao kriterija. nema dovoqno materijala za pore|ewe dva praslovenska re~nika. U posledwe vreme ova tematika razmatra se u na{im radovima: Bjeleti} 1993. Orel 1990:106). skovãrdulâkà. skomraz. ki-. 1994. Up. Iako bi bilo zanimqivo i zna~ajno ustanoviti odnos autora prema prefiksima kao psl. U istom programskom ~lanku Georgiev izri~ito odbacuje postojawe „nekakvog pretpostavqenog prefiksa k. 2002.vv. tek su se u posledwem tomu BER-a sporadi~no pojavila tuma~ewa koja umesto kontaminacije ili nekog drugog obja{wewa uzimaju u obzir ekspresivne prefikse. ska-.

Prefiksi ~e-. 106). AkØualânáe øroblemá slavànovedenià.priznaju se u: Holub/Kope~ny. ukr. koji je povukao isuvi{e pravolinijsku paralelu izme|u slovenskog kã i iran. ÅSBM. 208–209.Œ (id. *mo-. [to se ti~e prvog parametra.. *ga-. Sáawski.. o~ito ekspresivan. ÅSSÀ. 12. {e. kov’àznuØi.pomiwe se u: Bezlaj.i zato Kope~ni nije u pravu kada izvodi kã samo iz zameni~kog priloga *ku(de)Œ (Truba~ev 1976:175–176). ÅSSÀ. kã). re~i na slovo {. .. da uzmemo samo etimolo{ki najjasnije primere. Prefiks to.(slov. Fasmer. 18 Za sada samo ~e. Prefiksalna upotreba kã (ka-. koverØaØi. U prikazu ovog re~nika Truba~ov kritikuje stav Kope~nog. Me|u re~nicima u kojima se priznaje postojawe ekspresivnih prefiksa mo`e se napraviti gradacija na osnovu nekoliko parametara: a) koje prefikse priznaju. „kao prefiks ovaj predlog ne postoji. Truba~ev. N. koitd. ÅSSÀ.priznaje se u: ÅSBM. iskazuju}i istovremeno svoje poimawe razmatrane pojave: „Kope~ni u su{tini ponavqa stav Benvenista (i delimi~no Vajana). 16 Up.) neposredno poti~e od zameni~kog kã.18 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Sli~ne kategori~ne tvrdwe nalazimo i u ESSJ: „Etimolo{ko kã u slo`enice ne ulaziŒ (id. To u najmawu ruku neta~no odslikava pravu situaciju u slovenskom. daqe).(i wegovih varijanata): Miklosich. Snoj. nap. *la-. Machek. Machek.. Berneker. Skok. Zada~i åØimologi~eskih issledovaniè v oblasØi slavànskih àzákov. SEK18. SEK. najve}i broj re~nika dopu{ta mogu}nost postojawa prefiksa ko.(i to samo u jednom slu~aju. ÅSSÀ je re~nik koji pretpostavqa postojawe ~itavog niza prefiksa: pored pomenutih. Ne bi trebalo da izaziva sumwu ni wegovo poreklo (koje obja{wava uzrok wegove ekspresivnosti) iz zameni~ke osnove ko. gde je prisustvo prefiksa kã (ili wegovih varijanata) mnogo vi{e etimolo{ki zatamweno. „. ESUM. tu su jo{ i *a-. ørikmiØiØi.bi}e obra|ene u posledwem tomu. mada ne i produktivan u savremenim slovenskim jezicima i dijalektima. kaverza.Œ. U to se mo`emo uveriti na slovenskim primerima koji se ne mogu objasniti a da se ne prizna prefiksalno k(ã)-: rus. ÅSBM. konura.) ku16. Holub/Kope~n y. Jasno je da je pred nama poseban prefiks. Prefiks ba. Snoj. 87). v) da li ih tretiraju sistematski ili sporadi~no. v. ÅSSÀ. ESJS.. {to je u op{tim crtama bilo poznato ve} Miklo{i~u17.. kã ne postoji kao prefiks. a da ne govorimo o mnogo ve}em broju slu~ajeva. 17 V. iako tako|e verovatno. Fasmer. b) da li imaju jedinstveno obja{wewe za wih. (sogd. O. Moskva 1961.

ka-. lit. kao „nu`nom zluŒ. To se najboqe vidi na primeru prefiksa ko. kaØurhacâ). v) fokusirawe leksi~ko-semanti~kih sfera u kojima se javqa- . ali se oni uglavnom tuma~e u sklopu leksema koje ih sadr`e. „komponenta zameni~kog poreklaŒ (s. Sáawski. dok se samo kao „ekspresivanŒ odre|uje u: Holub/Kope~ny. konoziØi. kadib). Machek ga dovodi u vezu sa lat. a predlo{ko — Berneker. kahundráca). „zameni~ki prefiksŒ (s. koøiliØi). koøirsnuØi).v. ne priznaju istovremeno i postojawe sistema. IV) Ciqevi rada 1) Osnovni ciq rada jeste da se {to potpunije i svestranije opi{e razmatrana pojava u srpsko-hrvatskom jeziku. kavoron). SEK. kavid).vv. dopu{taju}i mogu}nost egzistirawa prefiksa. re{avaju}i probleme te vrste ad hoc.koji. „tvorbena komponenta ka-. kaváracâ).v. Svi ostali re~nici.vv. kavraØiØi). „prefiksŒ (s. ko-Œ (s. Za odnos (i stav) savremene etimolo{ke leksikografije prema prefiksima ovog tipa ilustrativan je primer ESUM i ÅSBM. iako naj{ire prihva}en. kaver. Pribegava im se samo u slu~ajevima kada je wihovo prisustvo krajwe evidentno (ali i to ne uvek).(*ko-)Œ (s. U ukrajinskom etimolo{kom re~niku u razli~itim odrednicama prefiks ko.odre|uje se kao: „ne sasvim jasna komponenta ka. kalä`a.v.vv.v. U pogledu etimolo{kog tuma~ewa prefiksa vlada velika {arolikost. „komponenta *ka. co-. To podrazumeva slede}e: a) ustanovqavawe osnovnih tipova ekspresivnih preverbalnih formanata. Sa metodolo{kog aspekta ta opcija nije prihvatqiva. U beloruskom etimolo{kom re~niku prefiks ko. kaverza. b) utvr|ivawe zakonitosti wihovog funkcionisawa. Skok. „’prefiks’Œ (s. kavernà. U pogledu na~ina tretirawa prefiksa posebno mesto me|u re~nicima zauzima ÅSSÀ. kaverØ). „tvorbeni element ko-Œ (koverØaØi. ili tek onda kad nema boqeg re{ewa.vv. Fasmer. „komponenta ka-Œ (s. Snoj.UVOD 19 U nekim re~nicima pojedinim prefiksima posve}ene su posebne odrednice. Zameni~ko poreklo pripisuju mu Miklosich. Iz navedenih primera vidi se da u etimologiji zapravo jo{ uvek nije izgra|en stav prema ovim prefiksima.vv. kovoroØ. razli~ito od slu~aja do slu~aja. kanudiØi.(ko-)Œ (s. autori ÅSSÀ. kaverácâ. To je jedini re~nik u kojem se prefiksi dosledno tretiraju kao sistemska pojava i u kojem se za svaki tip prefiksa nudi odre|eno tuma~ewe. nema jedinstveno tuma~ewe. kavàraèka.odre|uje se kao: „preformantŒ (s.

2) Budu}i da je rad pisan u okviru projekta Etimolo{ki re~nik srpskog jezika. iako sadr`e razli~ite prefikse. . wegov drugi ciq jeste da se na nivou osnovne ili kona~ne etimolo{ke obrade analizira ~itav niz leksema koje }e kao odrednice u}i u etimolo{ki re~nik.). Tako se do{lo na ideju da se izvr{i dopunska klasifikacija materijala — prema osnovama. ~e-. Rad nema za ciq utvr|ivawe krajweg porekla ovih prefiksa. Verujemo da }e apsolvirani tvorbeni model i uspostavqeni sistem wegovih realizacija omogu}iti lak{u etimologizaciju svake nove lekseme koja im po svojim karakteristikama pripada. ili samo u kombinaciji sa „obi~nimŒ (npr. ukqu~uju}i i preliminarnu etimolo{ku analizu. bazati.). to. na velikom korpusu relevantnih leksema. odn. jer se razmatrana tvorbena kategorija mo`e prou~avati samo sistematski. ve} se pod wim podrazumeva glagol na koji se dodaju ekspresivni prefiksi (npr. 3) Tre}i ciq jeste primena dobijenih rezultata u praksi izrade etimolo{kog re~nika. mr{titi itd. ka-vrgati). Pojam ’osnova’ ovde se ne koristi u smislu tvorbeno-morfolo{ke kategorije. Tom prilikom ustanovqeno je da mnoge potvrde.itd. Ostvarewe ovog ciqa u potpunosti je uslovqeno realizacijom prvog ciqa. {a-. naro~ito pri formirawu etimolo{kih gnezda. Tako su formirani korpusi pojedina~nih prefiksa. Ukazivawem na wihovo evidentno prisustvo u srpsko-hrvatskom jeziku `elimo da doka`emo da je u pitawu tvorbena kategorija na koju se mora ra~unati pri etimolo{kim istra`ivawima. V) O koncepciji rada Koncepcija rada proistekla je iz prethodno sprovedene tvorbene analize prikupqene gra|e. kao i da }e prikupqeni materijal doprineti boqoj organizaciji gra|e u re~niku.20 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ju. dubqeg od op{teslovenske ravni. U prvoj fazi lekseme su klasifikovane prema tipu prefiksa koji sadr`e (ko-. imaju zajedni~ku osnovu. vrqati. ekspresivnim prefiksima (npr. g) odre|ivawe statusa ekspresivnih preverbalnih formanata u tvorbenom sistemu srpsko-hrvatskog jezika. za-le~iti). bez obzira na to da li se dati glagol javqa kao samostalan.

a zatim oblici koji do sada nisu analizirani u literaturi19 (te dve celine. Nakon prve i druge faze klasifikacije dobijene su dve grupe leksema: prva. gV-. mV-). a ukoliko re~ do sada nije bila predmet etimolo{ke analize — predla`emo svoje tuma~ewe. prakti~no. sam od sebe. Pojedina~ni prefiksi izla`u se slede}im redosledom: prefiksi koji sadr`e gutural (kV-. xV-. u kojoj su ekspresivno prefigirani oblici grupisani oko zajedni~kih osnova. nisu jasno razgrani~ene. Nakon toga sledi etimolo{ki komentar. bV-. kwi`evno / dijalekatsko itd.. 2) prezentirani materijal. 3) registrovawe postoje}ih alternacija prefiksa ispred iste osnove. 4) formirawe leksi~kih gnezda. ~V-. Kod oblika koji su ve} razmatrani u literaturi taj komentar se svodi na citirawe relevantnih radova. Ovako koncipirane. ali smo na kraju gra|u ipak rasporedili prema kriteriju: analizirano / neanalizirano (novo). ove dve grupe leksema predstavqaju centralna poglavqa rada. Na~in izlagawa materijala je slede}i: prvo se navode oblici sa prefiksima (jednoslo`nim ili dvoslo`nim). prefiksi koji sadr`e labijal (pa-. 5) uo~avawe zakonitosti semanti~kog odnosa osnove i prefigiranih oblika. ve} slede neposredno jedna posle druge). . Sistem ekspresivno prefigiranih oblika formirao se. sastoji se u mogu}nosti istovremenog izvr{avawa nekoliko paralelnih operacija: 1) inventarisawe glagola koji su podlo`ni ekspresivnom prefigirawu. izme|u ostalog. zatim ishodi{ni glagol. npr. {V-). 2) inventarisawe ekspresivnih prefiksa koji se javqaju uz odre|ene glagole. Tako|e. korpusi pojedina~nih prefiksa bitno su se smawili. pri ~emu se prvo navode oblici koji su ve} razmatrani u literaturi. prefiksi koji sadr`e likvidu (lV-) i prefiksi bez suglasnika (a-. To je bio znak da je u~iwen dobar metodolo{ki potez kojim se do{lo do perspektivnog metodolo{kog postupka u prou~avawu ovog materijala. u kojoj su ekspresivno prefigirani oblici grupisani prema prefiksu koji sadr`e. 19 U opticaju su bili i drugi mogu}i kriteriji klasifikovawa gra|e. 6) uspostavqawe sistema prefiksa i sistema oblika koji ih sadr`e. prefiksi koji sadr`e dental (tV-). oblici nisu pore|ani azbu~nim redom (kao osnove). me|utim. i druga. ja-). verovatno}a tuma~ewa. Poglavqa o pojedina~nim prefiksima koncipirana su tako da sadr`e: 1) pregled literature o konkretnom prefiksu.UVOD 21 Nakon grupisawa oblika sa razli~itim prefiksima oko zajedni~kih osnova. Prednost ovakvog pristupa. ve} uglavnom prema frekventnosti upotrebe. arealna distribucija.

a tako|e i sva mogu}a zna~ewa rezervisana za razmatranu leksiku. te varijante izlo`ene redosledom koji se za svaki konkretan slu~aj pokazao najlogi~nijim. Ovaj drugi kvalitet po pravilu implicira onaj prvi. U oba poglavqa — i o pojedina~nim prefiksima i o osnovama — znakom pitawa (?) ispred re~i signalizira se da data re~ mo`da odn. mogu imati vrednost relikta (u slu~aju starih obrazovawa). ~ak na nivou hapaksa. ili uz minimalna skra}ivawa (tako se.22 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Osnove se uglavnom navode azbu~nim redom. Osim toga. po~ev od prefiksa ba. po na{em mi{qewu. 2) etimolo{ko tuma~ewe osnove i oblika sa prefiksima22. fonetskih i sl. aspekatskih. s tim {to su u okviru svakog poglavqa koje sadr`i nekoliko varijanata (apofonskih. 22 U slu~ajevima gde je mogu}e i druga~ije tuma~ewe. u definicijama preuzetim iz RSA izostavqa redni broj i slovo pod kojim je navedeno dato zna~ewe). uz literaturu (ako takva postoji). Intervenisali smo samo u onim slu~ajevima kada. Poglavqa o osnovama koncipirana su tako da se u wima izdvajaju tri celine: 1) prezentirani materijal (prvo se navode oblici sa prefiksima. oblici sa prefiksima izla`u su uglavnom azbu~nim redom. s jedne strane. definicija zna~ewa ne odgovara navedenom primeru upotrebe lekseme u govoru (komentari ovakve vrste daju se u napomenama). npr. wegov je ciq i da poka`e do koje mere su ovi glagoli ukoreweni u leksi~ki sistem. ili samo kao na{a pretpostavka. ono se iznosi. Napomiwemo da su definicije zna~ewa analiziranih leksema (kao i kvalifikatori wihove ekspresivne vrednosti) preuzete iz izvora bez ispravqawa. verovatno ne pripada razmatranom tvorbenom tipu. Tehni~ke napomene U poglavqima o osnovama strelicom (è) je obele`en ishodi{ni glagol.. 20 Razmatrani glagoli prezentiraju se vrlo ekstenzivno.pa nadaqe21). Pored razvijenih leksi~kih porodica.) jedne osnove. sa svim zabele`enim potvrdama. zatim ishodi{ni glagol20. postoje i primeri koji su usamqeni. 21 Taj redosled nije uvek po{tovan. . a s druge — vrednost potvrde (ako imaju ekvivalente u drugim (ne)slovenskim jezicima). tako|e i u kombinaciji sa „normalnimŒ prefiksima. Takav na~in prezentacije ima za ciq da poka`e frekventnost i areal razmatranih oblika. Oni. {to zavisi od potreba konkretnog slu~aja. 3) komentar o semantici.

POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI .

.

Tako|e konstatuje da su ovi prefiksi vrlo frekventni u dijalektima ([anskiè 1972)24. ~o-). ka-. i pokazuje wihovo alternirawe (knaditi : gnaditi : naditi). dijalekata v. polaze}i od Miklo{i~a i ponavqaju}i neke Macenauerove primere. ga-) od prefiksa bez vokala (k-. ka-. ~i-. ali ukazuje i na {irok krug glagola sa ovim prefiksima. 24 O prefiksu ko-.-h. Analiziraju}i prefiks ko. g-). ku-) Kao {to je ve} u Uvodu napomenuto. ko-. ~u-) na materijalu ruskog jezika. ko. ka-. ka. Nikon~uk 1979. gde su analizirani primeri sa prefiksom kou slovena~kom. daju}i i kratak pregled mi{qewa o poreklu prefiksa ka-. . Debeqak dopuwava Miklo{i~eve primere potvrdama iz raznih slovenskih jezika. U etimolo{kim re~nicima prefiks ko. i s. od svih tvorbenih elemenata analiziranih u ovom radu.(Debeljak 1954)23.(dijal. Andreeva-Vasina 1985.-h. ko-. ku. navodi tridesetak oblika sa prefiksom ko(Malinowski 1889). ~a-.u preko ~etrdeset slovenskih leksema (Matzenauer 1881). 23 Up. najpriznatiji. kao i na prefiksalni spoj sko-. i Kurkina 1992:188–190. On smatra da ovaj prefiksalni tip slu`i prevashodno za tvorbu nomina i nominalnih obrazovawa od glagolskih korenova. U tridesetak sln.i wegove alomorfe (~e-. Ovom prefiksu posve}en je niz radova.na materijalu rus.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 1) Prefiks kV(s. [anski zakqu~uje da su oni u funkcionalnom pogledu prefiksi a ne morfeme posebnog tipa. Malinovski. Autor zapa`a da postoji velika razlika me|u pojedina~nim slovenskim jezicima u kori{}ewu ovog tvorbenog sredstva u sferi glagola (Schutz 1965). ko-. [ic konstatuje da u slovenskim jezicima kao tvorbeni elementi postoje prefiksi k-. ka-. re~i (ukqu~uju}i toponime) autor razdvaja prefikse sa vokalom (ka-. Macenauer izdvaja prefikse ko-. a samim tim i najvi{e obra|ivan u literaturi — jeste prefiks ko-.sa palatalnom varijantom ~e. Ukazuje tako|e i na pojavu s pred prefiksom (s-ko-).razli~ito se tuma~i. {ko.

-ko.(Berneker 531–532 s.v. ko-). koji se odnosi prema ko. predlogom k.(< ie. kabluk.v. koperlec sa).prema po-.ima ekspresivan karakter. ge-. kuleø e ØiØâ .v. k u vereØâ . kadolb. kovrtaw. s. kuvárk a Øâ .kao pa. {ko-. -kã (Sáawski II 16–17 s. Fasmer ne daje prefikse kao nosioce odrednice. za ko. koleduha. srodan sa predlogom *kã i partikulama -ka. a ne samo u onima koje navodi u pomenutoj odrednici. On uglavnom prihvata stavove Miklo{i~a. Fasmer II s. Macenauera. kuzep). a posebno se isti~e arhai~an pejorativni prefiks ku. kune`iØâsà itd. ko-). nakostrije{iti itd. ali ih izdvaja u nekoliko re~i. kavàza.i palatalizovane dublete ~e-. 67. kuverdaØâ ./ ko-. ko. koji se javqa ispred nekih glagola kretawa i nekih imenica (Skok II 116 s.kao redak (naj~e{}e pejorativan) prefiks. te da postoji i sonorizovana varijanta go(Machek 263 s.vv. kusrat. {i. kuÖad.25 Slavski tuma~i element ka-. Skok smatra da je u pitawu redak prefiks. koverkaØâ. ka.(Holub/Kope~ny 174 s. i to samo u onim slu~ajevima kad je posvedo~en i odgovaraju}i oblik bez prefiksa (up. ha-. koji se u vidu relikta o~uvao u nizu ka{upskih leksema (id.u vezu sa zamenicom kØo.smatra da je zameni~kog porekla. {e. k u briØaØâ . {a. ga-.prema pro. nem. 25 Koje re~i su u pitawu vide}e se pri analizi izlo`enog materijala. ko-2).v. da ima varijante sko-. U ka{upskom etimolo{kom re~niku izdvajaju se prefiksi ka(SEK III 14 s./ ko-. kunocec.vv. Skok izdvaja ovaj prefiks i u drugim re~ima.(id.). primere: naknada. Malinovskog. kovrta~. Mahek smatra da je ovaj prefiks identi~an lat. kovr~ica.26 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Miklo{i~ smatra da su neke re~i sklone da vezuju inicijalni slog sa zamenicom kã. kovoroØ. koverzenâ. k-. Bernekera. ko.) (Miklosich 152–153 s. Od ove zamenice on izvodi prefiks ko. ka. komuÖec sa. ku-. haj-.v. lit. Holub i Kope~ni konstatuju da prefiks ko. ku~epa. u dva slu~aja dovodi prefiks ka. kudjabeá. pra. kaverza.v. On ovamo ubraja i prefiks ka-.i wegove varijante ka-. 68 s. kadáub).v.i srodan got. co-. a ukazuje i na alternacije ka. ka~uriØâsà. Berneker tvrdi da se ovaj prefiks javqa u nekoliko mawe ili vi{e pouzdanih slu~ajeva. cho. kaÖeb). zastupqene u nizu re~i koje navodi (da pomenemo samo s. . ku).-h.vv. ga-. ko-). kao predlog u glagolskim i imenskim obrazovawima. *ku-)./ ka-. paralelan sa op{teslovenskim i psl.

kao ekspresivni prefiks (Snoj s. * kov â rz â n ã(jâ) / * kov â rz â na . *kumekati?. *kunega?. *komudânãjâ. 28 U re~niku su date i rekonstrukcije svih izvedenica od psl. *kotãr~â. *kune`iti (se). gore. *kanura. *kalepa. sa svim wegovim varijantama. U okviru iznetih mi{qewa o prefiksu ko. *kaveza. *kovortã. *kodelâ. *kuvârtati (se). *kãnaditi. *karu`ina? / *karo`ina?.v. *kovyriti / *kovyr’ati (se). koji ~itav sistem ekspresivnih prefiksa izvodi od elemenata zameni~kog porekla. *kovârza. a wen glavni zagovornik i predstavnik — Truba~ov. *kolupati. *koristati / *koristiti. *komariti (se). *koulãkã. nakrputiti se „na{epuriti se. *kovârkati. *kaverã. *kopârica. *komâl`a?.28 *kodâla / *kodâlo. *kavârtã / *kavârtâ / *kavârtja. *komãziti (se) / *komâziti (se)?. *kavârza. kobacati.izdvajaju se dve teorije o wegovom poreklu: pronominalna i prepoziciona. Podrazumeva se da se i u tim oblicima izdvaja prefiks *ko-.-h. Na psl. *kadâlba. *kotvorã? / *kotvora?. *nakovesiti se. *kodâra. *komigati. *koristânã(jâ). *kojariti (se). *kozyriti (se). u ~ijoj se strukturi izdvaja ekspresivni prefiks kr. *kamãditi.: *ka(o)blokã. *konoziti. *kovirati. *kadybati. *kolysati / *kolyxati27.(Bezlaj III 139 s. *kobacati / *koba~iti. *kolebãka. Za~etnik pronominalne teorije je Miklo{i~. up. *konura. putiti se). *kodrâ / *koderâ/ *kodr’a. ÅSSÀ s. 27 Druga~ije Varbot 1989:57. *kuzobã. *kudâla. . *kurepati (se). *kãdãbovati?. gizdavo se obu}i (o `enskoj osobi)Œ. *komotati se?.vv. *kavorna / *kavornã. dok se o wegovom prisustvu u drugim leksemama ne izja{wava decidirano. *kokl’uka / *kokl’u~âka.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 27 Bezlaj pretpostavqa postojawe prefiksa ko. *kome{ati?. *kãmetiti. *komuditi. *korepati. *koveriti?. *korãdjavãjâ / *korãdjava. *kodelâ i *kodrâ / *koderâ / *kodr’a. *kometati?. *kojasnoti (se)?. *kotoriti / *kotriti. *kozyrã/â.samo u ko{uta (Bezlaj II 72)26. * kov â rzati / * kov â rziti . nivou izdvaja se ~itav niz obrazovawa koja sadr`e razmatrani prefiks. *kokãrica. *kadâlbã. *kodybati. *koristâ. Snoj pak tuma~i element ko. sa uobi~ajenom pojavom likvide r na mestu vokala. Pristalice pro26 Kao kuriozitet pomiwemo tuma~ewe glagola krputiti se „kostre{iti se (o `ivotiwi)Œ. Nama se ~ini da je ovde do{lo do alternacije *koputiti se : krputiti se. *kaderâ. *kovitâlati. *kolybati (se).vv. up. *korebati. *koverditi?. * kozvonã(k ã ) . O tretmanu prefiksa ko. {to osporava Kurkina 1997:204–205. *ko`egã?. *koveji. s. *kovârtã. *koverzslo. ali mi ih kao sekundarna obrazovawa ne navodimo. kolebati se : krlebam se.u ESUM i ÅSBM v. *koveza. *kudâlatãjâ. kolebati). *kazobã / *kozobã. *kovârtati / *kovârteti. *kobeniti (se). *kolebati (se).

mada ne uvek i jednozna~no protuma~ena. i}i. ~ime se sti~e predstava o wegovom arealu.c. Ostali autori. „s mukom se kretati.(v. On nagla{ava da ra{ireno mi{qewe kako se predlog *kã ne javqa kao prefiks (koje zastupaju Benvenist. ~ime se pokazuje frekventnost wegove upotrebe. te bi govorila u prilog zameni~kom poreklu razmatranih prefiksa. `iveti i sl. Kope~ni) elementarno opovrgavaju ne samo primeri kao *kãnaditi. izlaziti na kraj (s radom.29 Prvim predstavnikom prepozicione teorije mo`e se smatrati Berneker. œklimati se. kobeqat (se) „kretati (se). vaqati seŒ Lika. a wegovim sledbenicima — Slavski i eventualno Skok. Zakqu~ak). naporno 29 Varijantnost psl. mu~iti seŒ (RSA). snalaziti se. klatiti se. „v. i svih wegovih izvedenica „normalnimŒ prefiksima. me|utim.odgovara indoiranskoj ka.). œtruditi se. posebno se komentari{u. „naporno. U takvim slu~ajevima ograni~i}emo se na navo|ewe izvora u kojima se data leksema tuma~i. *ku / *kuom). *kom (ÅSSÀ 13:170–171 s. uz dodatni komentar. œjedva sastavqati kraj s krajemŒ Timok (Dini} 1988). iako priznaju postojawe prefiksa ko-. „jedva se kretatiŒ. „kotrqati (o kamewu)Œ Piva (Gagovi} 2004). „jedva i}iŒ. s mukom i}i. ne izja{wavaju se konkretno o wegovom poreklu. . [anski. Kad su u pitawu etimolo{ki re{ene re~i. Indikativna je i jedna Truba~ovqeva opaska. 30 Ve}ina oblika navedenih u ovom poglavqu ve} je razmatrana u etimolo{koj literaturi. Nedoumica se. sg. poslovima. fig. kobrqatiŒ Uskoci (Stani}). izneta u odrednici posve}enoj psl. u kojima je prisutan pun oblik *ko < ie. doprinos na{eg rada vidimo pre svega u evidentirawu svih potvrda datog ekspresivno prefigiranog oblika. œizvla~iti se iz neprilikeŒ Ma~va (gra|a ERSJ). predlogu *kã(n) (< ie. gmizatiŒ. Vajan.v. pokretati (se). ili su tuma~eni na drugi na~in. Detaqnu analizu literature o ekspresivnim prefiksima i pomenutih teorija o wihovom poreklu daje Moskov 1981:45–55. nego i oni kao *kodelâ. ka.28 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI nominalne teorije su i Fasmer (delimi~no)./ *kã.Œ Pro{}ewe (Vuji~i}). pomerati seŒ (RSA). ako je to potrebno. *ko. PRIMERI : 30 ko-beqati impf. kobeqa 3. a ova teorija je svoj puni odraz na{la na stranicama ÅSSÀ. izvla~iti se iz kakvih te{ko}a. koprcati se. razre{ava ~iwenicom da Truba~ov i ovom œpredlogu-posleloguŒ tako|e pripisuje z a m e n i ~ k o poreklo (l./ ku. Ovo kao da stoji u suprotnosti sa stavovima samog Truba~ova o poreklu prefiksa ko-. 63–67. Primeri koji do sada nisu razmatrani u literaturi. kobeqati se „micati telom. mada iz wegovog tuma~ewa nije jasno da li on pretpostavqa i zajedni~ko poreklo ovog prefiksa sa predlogom k. imovinom). *kã(n)).

POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 29 `iveti. sg. jedva opstajati. otkotrqatiŒ: Zakobeqa krqu sijena i otkotrqa pravo na torinu Piva (Gagovi} 2004). s naporom (se) i{~upatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). „dokotrqati. kobeqam se 1. jedva sastavqati kraj s krajemŒ: Kobeqam se nekako. sg. s te{ko}omŒ (RSA). „u~initi da se ne{to po~ne kotrqati. nanetiŒ: Ko li je ovo nakobeqo kamewe.Œ: Kobeqa se kâko pile u ku~ina. ko-m-beqati se „v. okobeqati se „po~eti se kotrqati. iskobeqam se 1. izvu}i nekoga iz te{kog polo`aja. i sve tako Ro`aje (Had`i})31 do-ko-beqati pf. „kotrqaju}i dopremiti ne{to odozdo gore. iskobeqat (se) „izvu}i (se). nakobeqati (se) „nagomilati (se) kobeqaju}i (se)Œ Uskoci (Stani}) o-ko-beqati pf. pre`ivqavati nekakoŒ Zagara~ (]upi}i 1997). izvu}i seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). 31 Up. œjedva izi}iŒ. sg. s te{ko}amaŒ. od proqe}a do zime. krenuti kotrqaju}i seŒ Komarnica (RSA) is-ko-beqati pf. iskobeqati se „spasti se s nekog opasnog mesta. „izvu}i seŒ Leskovac (Mitrovi}) na-ko-beqati pf. œid. „zakotrqati. zakobeqati se „po~eti se kobeqati. al’ te{ko Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V.Œ (RSA). . dokobeqati se „do}i. kobeqati seŒ CG (RSA). pa drepik Piva (Gagovi} 2004). kosti mu se kobeqale po grobu Piva (Gagovi} 2004). „dokotrqati seŒ Uskoci (Stani}) za-ko-beqati pf. œid. situacije i sl.Œ. spasiti (se). izvu}i se. iskobeqat se œiskoprcati seŒ. kombeqati se œopstajatiŒ: Kombeqamo se od zime do proqe}a. ispetqati se iz neke te{ke situacije. Vasojevi}i (Bori~i}). œposti}i ne{to s mukom. provu}i (se). Piva (Gagovi} 2004). mu~iti seŒ. sti}i s naporom. odroniti seŒ. iskotrqatiŒ Uskoci (Stani}). Uskoci (Stani}). Vojv. „do}i s naporomŒ Vojv. oburvati. „id. „koprcati seŒ Leskovac (Mitrovi}). Uskoci (Stani}). œmu~no `iveti. (RSGV). osloboditi (se) ne~ega. otisnutiŒ: Pu{ti mene. iz istog izvora oblik kombati se œsastavqati kraj s krajem. a oskora se iskobeqo i sa‰dŠ ti je na kowu. 2004). œspasiti glavu. koji bi mogao sugerisati da je glagol kombeqati se zapravo wegova sufiksalna izvedenica (sufiksom -eq-).Œ: Do skoro je bijo quta sirotiwa. navaqati. dovaqatiŒ (RSA). Uskoci (Stani}). neprilikaŒ (RSA). „iskliznutiŒ: Stadok na nakav kamen a on se iskobeqa. „spasti. otisnuti se. iza}i iz te{ke situacije. oburvati se. (RSGV). „nakotrqati. kobeqa se 3. ja }u ga ‰kamenŠ okobeqati.

sa drugim sufiksom gombesati se „glo`iti se. gabeqski adv. fig. „k o b e q a t i ( s e )Œ Uskoci (Stani}). romskiŒ Uskoci (Stani}). fig. Temni}. œsi}i. „s naporom. 34 Up. Lika (RSA) ge-beqati impf. œglo`iti se. up. „skotrqatiŒ: Mi sidijasmo ispot puta. œte{ko `iveti. `ivotaritiŒ: Ne `ivim ja. gaveqak m. otkobeqati (se) „otkotrqati (se)Œ id. teturaju}i se. i tako `ivimo ko za inat.Œ. jedva do}iŒ id. 2004) iz-go-beqati se pf. i s k o b e q a t i s eŒ Vojv.). izgaveqati (se) „izi}i gaveqaju}i. nakazaŒ CG (RSA). „gaveqatiŒ Uskoci (Stani})34 32 Ovde svakako treba ra~unati na uticaj glagola gombeqati se „vrpoqiti se. prepirati seŒ: Vazda se oko ne~ega gombesaju (RSA). U pitawu je isti tvorbeni model kao kod kombati : kombeqati (v. (ibid. Temni} (RSA) go-m-beqat (se) impf.30 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI œsti}i negde kotrqaju}i seŒ. sg. œbogaq. Leva~. œu~initi. œnemo}no ne{to raditiŒ. „i}iŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). (RSA).) iz-go-m-beqati pf. gobeqa se „jedva se kretatiŒ. jedva gabeqam vuda oko ku}e Piva (Gagovi} 2004) iz-ga-beqati (se) „izi}i gaveqaju}i. prepirati seŒ: Gombeqaju se izme|u sebe (RSA) < gombati / gombati „id. vu}i seŒ: Nijesam ti vi{e kadar nikuj. œjedva i}i.Œ. Uskoci (Stani}). i s k o b e q a t i s eŒ Uskoci. skobeqati se „si}i kotrqaju}i seŒ id. sg.) s-ko-beqati pf. „izvu}i se. skobeqa (se) 3. Vrawe. (ibid. kuburiti. kuburitiŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. tobo` da ne{to pomogne ali slabo CG (RSA). umalo nas grdom nagrdi Piva (Gagovi} 2004). „malo dete koje je . ne izlazi nikud. œbauqatiŒ. 33 Treba pretpostaviti i uticaj imenice Gabeq „Ciganin (~erga{)Œ. no gabeqam Uskoci (Stani}). „`iveti gabeqskiŒ33: Gabeqamo. „jedva i}i.. i s k o b e q a t i s eŒ Uskoci. odatle gabeq „kova~Œ. œbiti u `ivotu. „id.Œ Crna Reka (Markovi} 1986). (ibid. „s mukom. me{koqiti se. gobeqa 3. a neko skobeqa kamen. spustiti seŒ Radimna (Tomi} 1989) VARIJANTE / PARALELE: go-beqati (se) impf. Lika. vu}i seŒ: Ostarila je mnogo. œ`ivotariti. te{ko se kretatiŒ Para}in. „te{ko. gabeqa on|e oko ku}e. „sna}i seŒ. „i}i nesigurno. „id. prethodnu napomenu). napraviti (nekako)Œ. „ciganski. mu~iti seŒ Vrawe (RSA). s mukom iza}iŒ: Jedva se izgombeqasmo iz [qivi}a potoka uz onu stranu Draga~evo (gra|a ERSJ)32 ga-beqati impf. jedva i}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) do-go-m-beqat (se) pf. i ga-veqati „gabeqatiŒ Uskoci (Stani}). vrteti seŒ.

„koji mnogo zamara. oblik *bel’ati? / *bel’ati? (ÅSSÀ 1:185). „i s k o b e q a t i s eŒ Gacko (RSA). {epati. kolebati (< *ko-lebati) (Machek 50).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 31 do-ko-peqati se pf. gavequ{a „id. izgeveqati „izi}i gaveqaju}i. „d o k o b e q a t i s eŒ: ‰OnŠ se ‰nameriŠ na novce.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)35 · Skok smatra da je osnovno zna~ewe glagola kobeqati — „vaqati. Vezu sa peqati pretpostavqa i Tomanovi}. i ~e{. oblika kao *belãgati. dok je povratni oblik mogao pretrpeti i semanti~ki uticaj glagola koprcati se. koja pretpostavqa i druga~ije poreklo: ko-peqati impf. (ko)beqati. raduckatiŒ: Prebiram ovu zemqu u ba{~i – ~o’jek mora ne{to da kopeqa Gacko. brqati). uz obja{wewe da je element h ovde sekundaran. gaveqina f. jedva kora~atiŒ Uskoci (Stani}). U prilog tome govori i ~iwenica da je na osnovu ~e{. ako bi zaista osnovno zna~ewe glagola bilo œvaqati. ~ija bi kontinuanta moglo biti i s. Zakqu~ak). Piva (Gagovi} 2004). gegati seŒ rekonstruisan psl. mo`e poticati od *bel’ati. tako i belhati. up. belhati (se) „hramati. ga-buqati „te{ko se kretati. up. negodovatiŒ id. kao u kulhati.-h. . kotrqatiŒ. kopeqkati dem.Œ. sa kasnijim onomatopejskim varirawem p > b (Skok II 118 s. „dete koje je tek prohodalo pa nespretno i nesigurno kora~aŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). Glagol *beqati (se) nije posvedo~en. Potkozarje (Dalmacija).i pomi{qa da bi ishodi{ni oblik mogao biti glagol peqati. dijal. 35 Osnovni glagol ima ne{to druga~iju semantiku. (RSA). ga-m-buqati „nespretno. kopeqati se „koprcati se. 36 Me|utim. ova osnova u s. uquqkivati (dete)Œ. „osoba koja se jedva kre}eŒ. Kao {to sinonimno kulhati poti~e od *kul’ati (Machek 306). budu}i da je za ekspresivnu leksiku karakteristi~na zamena glasa r vokalom (v. „pone{to raditi. œbuniti se. te mu za rukom izi|e da ih se dokopeqa ‰dobaviŠ BiH (RSA) is-ko-peqati se pf. kobeljati)36. nesigurno kora~ati (o tek prohodalom detetu)Œ. po mi{qewu autora ÅSSÀ. kotrqatiŒ. On u glagolu izdvaja prefiks ko. ge-veqati „gaveqatiŒ Uskoci (Stani}). ili je. i s k o b e q a t i s eŒ CG (RSA). U odrednici se opovrgava Bernekerova i ^opova rekonstrukcija ovog ~e{. kopeqkati se dem. po~elo da pu`eŒ. Oni upu}uju i na Mahekovu pretpostavku o mogu}oj vezi sa ~e{. pak. ali mo`da se odgovaraju}a osnova -beq(ati) krije u obliku beqa{an adj. „kopeqati seŒ.Œ (v. jeziku sa~uvana samo u prefigiranim oblicima. iskopeqat se „id. gambuqa f. a da se od wega metafori~ki razvilo zna~ewe „truditi se. belat „quqati. koji mora dugo i strpqivo da se radiŒ: Pekmez od drenke mlogo je beqa{an za pravewe Vrawe (Zlatanovi}). pomalo poslovati. „kopati.v. koji tuma~i glagol iskobeqati se kao rezultat kontaminacije iskopeqati se + izbaviti se (Tomanovi} 1938–1939:205). mu~iti seŒ.-h. onda bi se oblik kobeqati mogao protuma~iti i kao fonetska varijanta osnovnog kobrqati „id. bacakati seŒ: Po~eo se kopeqati na zemqi kao zaklano pile Bosna. kopkatiŒ Bosna (< kop-eq-ati?).

(ibid. œposrnuti. zawihatiŒ. potresatiŒ. preduzeti ne{to krupnoŒ BiH. wihati. „quqati. œpokvariti se (o vremenu)Œ Uskoci (Stani}). iskoqebati se „id. zibati (kolevku. quqati se. nepouzdanim. ko-lebati / koqebati impf. mrdati. Navedene varijante odn.). Ovaj sloj leksike karakteri{e prisustvo razli~itih fonetskih promena. zaquqati.32 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na osnovu ~ega zakqu~uju da bi i rekonstruisani psl. œu~initi nesigurnim.c. jedva se kretati. nepouzdanost. pomutitiŒ Uskoci (Stani}). œbiti neodlu~an. œpokretati tamo-amo. jedva gurati nekako . preduzeti ne{to krupnoŒ BiH (RSA). nesiguranŒ Vojv. krqeba „jedva i}i. zawihati seŒ. sg. zaglibiti se (obi~no u materijalnom pogledu)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) is-ko-lebati pf.)Œ. izvaditi. paralele razmatranog glagola jo{ jednom pokazuju svu slo`enost leksi~kog materijala koji je predmet na{eg istra`ivawa. lepr{ati. „zaquqati se. zawihati. zakolebati „zapo~eti kakvu gradwuŒ: Eno Piwovi sinovi zakolebali staju o‰dŠ dese‰tŠ metara du`ine Piva (Gagovi} 2004) : zakobeqati „zapo~eti neki posaoŒ: Zakobeqo Stojan i uveliko pravi staju id. klipsatiŒ (RSA). oblik mogao biti rezultat stare metateze *leb. istrgnutiŒ: Iskoleba je ono drvo ka da nije imalo korijena CG. (RSGV) za-ko-lebati pf. œzapasti u te{ko}u. po~eti propadati (ekonomski)Œ Banat (RSA). œzatalasati seŒ.). fig. œvijoriti. izvu}i seŒ Zorunovac. „hodati zanose}i se levo-desnoŒ Lu`nica (Mani}). œuzdrmavati. pokolebati seŒ. lelujati (ne{to)Œ.Œ (RSA) kr-leba se 3. {to ~esto za posledicu ima nemogu}nost utvr|ivawa kona~nog re{ewa. formalnih i semanti~kih kontaminacija. œudariti u neki veliki posao. „zapo~eti kakvu gradwuŒ Piva (Gagovi} 2004). postati neodlu~anŒ. dete i sl.> *bel’-? (l. pomutitiŒ. Da li je u pitawu metateza ne mo`e se sa sigurno{}u utvrditi. œklatiti se. gibati seŒ. klimavo. klimatiŒ. œi}i. „rasklimav{i izvu}i. œpokazati neodlu~nost. pokazuju i slede}i primeri: zakolebati „udariti u neki veliki posao. iskolebati se „iskobeqati se. teturati. varijacija. ali da su oblici kolebati i kobeqati me|usobno povezani. „zawihati. œuznemiriti. zakolebati se „zaquqati se. klatiti seŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). zakolebat (se) „stati se kolebati. zaquqatiŒ. kolebati (se) „pomerati se. zateturati seŒ. kretati se teturavo. impf. „pokrenuti iz ravnote`nog polo`aja.

iskobeqati (se) (iz kakve neugodne situacije)Œ Zaglavak (RSA. *ko-lebati (se).v.v. buniti seŒ (RSA). lit. uznemiriti seŒ. uskomje{ati se œid. njihati (se) 37 . ÅSSÀ 10:129–130 s. „po~eti kome{ati. „izme{ati. „uznemiriti (se). micati. negodovati. buniti se. micati. œizazivati nelagodnosti u stomaku.+ *lebatiŒ (Skok II 125). œ~initi pokrete nekim delom tela u raznim pravcima. Fasmer II 288 s. pokretati se u masiŒ. „(po)kretati. ESJS 6:327 s. iskrqebati (se) „izvu}i (se). ko-me{ati impf. œdizati ustanak. Moskov 1965:72.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 33 kroz `ivotŒ Timok (Dini} 1988). „uzbu|ivati se. acc. uzburkati se. vrpoqiti seŒ. œqutiti se. Up. koje Moskov izvodi od ka. bunu.v. zakome{ati se „uskome{ati se. BER 2:550–551 s. za osnovu up. 38 Ovamo mo`da i komesati „mrsiti kosuŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). œtresti. i ESUM 2:510–511 s. i komr{qati œkome{ati. dok se u bugarskom etimolo{kom re~niku tuma~i kao rezultat kontaminacije (v. kome{ati se „kretati se u svim smerovima bez redaŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) za-ko-me{ati pf. kretati ne~imŒ. Matzenauer 1881:187. œpokretati tamo-amo pojedinim delovima telaŒ Uskoci (Stani})38. kol e bati . kolebaØâ. Machek 268 s. zavijati. iskomr{qati œiskome{ati. ose}ati mukuŒ (RSA). Schuster-[ewc 599–600. Skok II 255–256 s. mrsitiŒ. Druga~ije Sáawski II 347–348 s. dospeti u uzbu|eweŒ (RSA) na-ko-me{ati se pf. œuzbuniti se.v.v. kãrlebam (se). „uzbuwivatiŒ. 530 s. inf.Œ Potkozarje (Dalmacija) is-ku-mije{ati pf. me{ati se. vrzmati seŒ.?) · Od psl. koleba} (sie). i}i u raznim pravcimaŒ. ispreturatiŒ (RSA) 37 Sasvim suprotno tuma~ewe Skok daje s.v. Oblik krleba se iz jugoisto~ne Srbije svakako je u vezi sa bug. gde decidirano ka`e: „Ne}e biti prefiks ko.+ *lebam (Moskov 1971:423). *kolebati (se). „dovoqno dugo se kome{atiŒ (RSA) us-ko-me{ati (se) pf. fig. kolebaà se. izmrsiti.v. kolibaØi. m e { a t iŒ. id. œpomerati se.. Up. uzrujati (se)Œ Uskoci (Stani}). drmusatiŒ. . kol e bati . œ(oko koga) obigravati. pomerati u raznim pravcima. uzbuniti (se). œme{koqiti se.v. BER 3:208).v. kome{ati se „kretati se. kolijevka. zamrsitiŒ. kovitlati seŒ.v. pokome{qati se œuskome{ati seŒ [umadija (gra|a RSA). protiviti seŒ. laibas œtanakŒ itd. labav. œvrpoqiti seŒ Uskoci (Stani}). mrdatiŒ. v.

umesto ko-. dodati. oblik rekonstruisan samo na osnovu s. i ÅSSÀ 18:215–217 s. o ne~emuŒ (RSA) : naditi œoblagati nadom. spevati pesmuŒ (Ajeti 1985:8). „davati naknadu. œid. Kurkina 1981a:25. Matzenauer 1881:187. U obliku iskumije{ati do{lo je do pojave prefiksa ku. pesmi)Œ (RSA. potvrde.i glagola me{ati / mije{ati.) · U ovom glagolu izdvaja se prefiks kã-. œrazgoditi.c. œpribavitiŒ (Vuk).v. (Skok l. za koju se smatra da bi mogla biti i lokalna inovacija). nadometnuti (u pri~i. Skok II 133 s. up. wegov izvor treba tra`iti u alb. vestiŒ. dovr{iti. Murko 1937). ÅSSÀ 22:8–9. knaditi) s-k-naditi pf. me{koqiti seŒ Dubrovnik (RSA) (tako Skok II 133). Debeljak 1954:173. Moskov 1965:71. snovati. * kãnaditi . nakna|ivatiŒ. obe{tetitiŒ. kolebati : krleba(ti). œpraviti sagove. vestiŒ. 39 Ovamo mo`da i krmije{iti se „protezati se. *naditi) v.34 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ku-me{awe n. po svojoj `eqi doterivati iskaz o ne~emu. kititi. kome{ati (se). s obzirom na veoma ograni~enu upotrebu glagola knaditi (isknaditi) „stvoriti tekst narodne pesmeŒ.)Œ (RSA) na-k-naditi pf. Ajeti smatra da. fig. ispevati. zast. izmisliti. œdati ne{to kao naknadu. œslo`iti u jednu celinu. sastaviti (pesmu i sl. œsmi{qati. *me{ati (se). rasutiŒ Makarska (Skok II 108 s. kendo „pevati. œdopuniti. kome{aweŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})39 · Spoj prefiksa ko.v.v. œsastavqati pesmu.v.v. ?k-naditi impf. nadoknaditiŒ Bukovica (RSA) is-k-naditi pf. ÅSSÀ 10:171 s. pevati o nekome. kraj s krajem)Œ Siw. Kurkina 1982:21–22. Otok u Slav. razmi{qatiŒ. nadoknaditiŒ (RSA) na-do-k-naditi pf. . O ishodi{nom naditi (< psl. knaditi (< *kãnada œgomila pawevaŒ < *kãnã / *kãnâ) koji prihvata i dopuwava Murkovo tuma~ewe (v. micati se (o detetu koje se budi). œdodati. ~elikom o{tricu sekire. dodat na osnovu *naditi. tepiheŒ. RJA) ras-k-naditi pf. œna{iroko i naduga~ko pri~ati. œsastaviti (pesmu. up. up. Zaørudskiè 1989:125–127. sabqe i ostalog se~ivaŒ (Vuk.v. *kome{ati? (gde je psl. „ukra{avati vezom. „previrawe. Up. Druga~ije Skok II 108 s.-h.Œ. œnadomestiti. ÅSSÀ 13:198 s. RSA) do-k-naditi pf.

dobit i sl. na~initi kolut napredŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993)42 ku-bacati impf. korisno se (po)slu`iti (ne~im)Œ. s tom razlikom {to ona pretpostavqa primarnost imenice u odnosu na glagol. . iz istog izvora ba~at (se) „bacati (se)Œ. kobacat se Mihaqevi}i (Peru{i} 1993)41.v. iz istog izvora imenicu kobacawe „vaqawe po tluŒ. Jedino se u ova dva etimolo{ka re~nika predla`e etimologija koja podrazumeva prisustvo ekspresivnog prefiksa ko-.v. œimati koristi. iskola~iti (o~i)Œ (RSA). œupotrebqavatiŒ. œiskori{}avatiŒ. œostvariti kakvu dobit iz ~ega na {tetu drugoga ili koriste}i se ne~ijim nepovoqnim polo`ajemŒ (RSA) · Up. izvla~iti koristŒ (RSA) is-ko-ristiti / iskoristiti pf. tapkatiŒ: Pas ~uvar . b a c a t i s e. 42 Nije sigurno da ovamo spadaju oblici kobacati „gacati.. omogu}avati da se ne{to postigne. A za tim ~eta gusaka kobaca i is-ko-ba~iti „izbe~iti.)Œ. skakatiŒ Tre{wevo (RSA). korzys}). korist. „koprcati se. ‹ se „upotrebqavati (ne{to) za svoje potrebe. ali ne postoji saglasnost u pogledu osnove: * ristati „gonitiŒ40 ili *rystati (detaqno v. korist. ÅSSÀ 11:70–73 s. „biti od koristi.v. 43 Up. Od novijih re~nika. promicati. kubacat (se) „bacati se. kobacat „kolutatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986).Œ. juritiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Skok bez re{ewa. koristâ). gode}i (o jelu i sl. ESJS 6:339–340 s. korist). „juriti u skokovima. ritatiŒ Bukovica. Potkozarje (Dalmacija). laje. *koristâ.v.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 35 ?ko-ristiti / koristiti impf. koja bi ukazivala i na druga~ije poreklo. Snojev i Bori{ev prihvataju ^opovo tuma~ewe.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Prvi oblik ima druga~iju semantiku. kubacat (se) „brzo prolaziti. *koristati / *koristiti. preimu}stvo. ipak daju}i prednost Miklo{i~evom izvo|ewu imenice korist od glagola koriti (Skok II 155 s. vaqati seŒ Ozaq (Te`ak 1981) pre-ko-baciti se pf. 41 Up. a drugi bi mogao biti i fonetska varijanta oblika iskobe~iti „id. Machek 279 s..vv. kobacat se „id. Vojv. uradi..Œ (v. ko-bacati se impf. koje se u ÅSSÀ odbacuje (Snoj 261 s. naglo iskakati ili uskakatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997)43 40 Tako i Varbot 1972:65–70.v. primewivati (ne{to) na pogodan na~in. Borys 251 s. korisno se poslu`iti ~imeŒ. œiskori{}avati ostvaruju}i prednost. œ(u)~initi dobro prijaju}i. izbuqiti. „prevrnuti se preko glave. primeniti {to. Dubica (RSA). be~iti). doprinositiŒ. kobêcati se „prebacivati se preko glave. „korisno upotrebiti.

*kobacati / *koba~iti?45. Matzenauer 1881:185. *bacati. SP 1:174 s.v.v. ritati seŒ (RSA)44 · Od psl.). Skok I 84–85 s. Druga~ije Berneker 532 s. „brzo proma}i. (RSA). varijante: ko-basati se „id. bacati. prikobeci(t) se „prevrnuti seŒ Sumartin (Novakovi} 1994:133) prema becati se „trzati seŒ: Kako xukele laju.v. koji semanti~ki. Skok II 117 s. kobacati. „izjuriti ska~u}iŒ Tre{wevo (RSA) kubac interj. upla{iti se. naglo posko~iti. Varbot 1981:35.v. vi{ da se vu~e. poletetiŒ Tre{wevo. becnuti se „trgnuti seŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). 45 U odrednici se neopravdano navodi i oblik koba~iti „uhvatitiŒ. odstupa od ostalih primera. bacat.v. ku-basati „skakutati tr~e}iŒ CG (RSA). kubacnuti „id. udavi}e se — Zmija se zakomotala oko grane i {i~e Piva (Gagovi} 2004) o-ko-motati pf. becnuti se „kratko se trznuti.v. klisnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) is-ku-bacati pf. Banija i Kordun (Petrovi} D.v. sko~iti energi~no i naglo. *ko-motati (se).Œ CG (RSA). obavitiŒ: Zakomotaj tovarninu oko glavara. O ishodi{nom glagolu bacati up. * ko-bacati . okomotati „id.v. „naglo sko~iti.Œ Vrgada (Juri{i}) · Od psl. „m o t a t i s e.v. Kurkina 1982b:184. „obmotati. bacam. vrzmati seŒ Vojv. za ozna~avawe skoka Zagara~ (]upi}i 1997) ku-m-bacati se impf.36 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ku-baciti pf. Moskov 1965:71.v. ÅSSÀ 10:86 s. „uviti. *motati.v. i {emetati (v. kobacati. kobacati seŒ Dalm. koba~a). Ve} je i Macenauer ukazao da je tvorbeno ra{~lawavawe ovog glagola na prefiks ko. kubacam. Kolubara (gra|a RSA).v. ESUM 1:154 s. Potkozarje (Dalmacija). ku-m-basiti „naglo. Snoj 242 s. Up. BER 1:37 s. 93. ko-motati se impf. Zaørudskiè 1989:141–142. *bacati (se) / *bocati (se). usko~itiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). o m o t a t iŒ Uskoci (Stani}). kobacajo. Skok nema. 20:44–47 s. umotati.i osnovu ba~iti nesigurno iz semanti~kih razloga ( Matzenauer 1881:185). BER 3:71 s. œodjednom sko~iti u voduŒ Uskoci (Stani}). ko-becati se „v.46 44 Up.v. kubacnut (se) „baciti (se). Malinowski 1899:119.Œ Dvorska. *komotati se?. prese}i seŒ Kolubara (gra|a RSA). ÅSSÀ 10:178 s.v. zaviti. Up. projuriti. a verovatno i etimolo{ki (v. ERSJ 2 s.v. ÅSSÀ 1:118–119 s. . bac. Grickat 1955–1956:64. tako se volovi becaju. Machek 41 s. {V-). (RSA) za-ko-motati pf. id. Skok II 117 s. „koprcati se. bacati. bezglavo nekud krenutiŒ. presko~iti. zakomotati se „z a m o t a t i seŒ: Eno se tele zakomotalo. 46 Up. jurnuti.

glagol tretira kao izuzetak. (?) zast. nije jasno zbog ~ega mu nije posve}ena posebna odrednica. œprisiliti koga da radi. okomoqit „snu`diti se. udaritiŒ): Prekerepili su ga pro rbata i o‰dŠ tada stalno pobolijeva Piva (Gagovi} 2004). *komoliti48. kao i o osnovnom glagolu -moliti up. skorijepiti i izvodi ih od korijeniti zamenom sufiksa -en nepoznatim sufiksom -ep (Skok II 154 s. pomaqatiŒ: Kako kad komoli spu` roge na dvor stree — Eto jur prvi zrak komoli bilih zor Zadar XVII v. nakloniti seŒ. „zaceniti se od smehaŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). povrediti nekoga ru`nom. u{inutiŒ: Prekerepilo ga u krsta i ni makac. i{~upati s korenom. natovaritiŒ Uskoci (Stani}). pojaviti se. „pokazati se. . „izvaditi. ?is-ko-repiti / is-ko-rijepiti pf. ukelepiti „stegnuti.. 49 Nije jasno spadaju li ovamo i oblici u-ko-repiti se pf. œpobrinuti se o nekomeŒ. rzepi} sie œzalepiti seŒ (Bezlaj l.-h. sl~. poq. U ÅSSÀ 11:67 rekonstrui{e se psl.na glagolsko-imenski koren *rep-50. œpoviriti. ekspresivno obrazovawe nastalo verovatno dodavawem prefiksa ko. k o mbol . uprtiti.v. uprtiti. Uz oblik ukerepiti svakako ide i u{}erepit „uzeti i du`e ne pu{tatiŒ. *korepati. *narepati / *narepiti (ÅSSÀ 22:243). uni{titi do korenaŒ. potvrde u kojoj se izdvaja prefiks ko-. o{inutiŒ (ali up. Petleva 1973:33. pose}i. narepati se „najesti seŒ. Kurkina 1975:34–38. ne dopustiti kome da lenstvujeŒ. *moliti. ÅSSÀ 10:174 s. pogledatiŒ : na-moliti se „pokazati se. u-ke-repiti „uhvatiti nekoga tako da ne mo`e da mrdne. i u obliku bez ekspresivnog prefiksa. pored s. œveoma uvrediti. stisnutiŒ. i rus. korijen). œudariti. nadviti seŒ Uskoci (Stani}) · O obliku sa prefiksom ko-. is-ko-rijepati „id. o{trom re~juŒ (RSA) us-ko-repi(t) se pf. iskorijepiti. up. nap. naravno. porepiti se „opru`iti se u nevreme ili u prisustvu stranog ~eqadetaŒ (Aleksi} 1935:90). gore repit „lupiti.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 37 ko-moliti impf. 19:185–186 s. upregnuti. œpodi}i na sebe ne{to te{ko.-h.). mak. gde se navode s. retko „p o m o l i t i. Iako se s. œnagnuti se nad ne{to.v. stisnuti. ukorijepit se œslepiti se u posudi u kojoj se kuva ili iz koje se jede (o hrani)Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). uhvatiti. Skok II 132–133 s.v. ali se 47 Nije sigurno da ovamo spadaju i pokomolit „poraditi {togod. Debeljak 1954:174. lekseme koje imaju sasvim druga~iju etimologiju. Ista dilema va`i i za repiti se „praviti se va`anŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). za ovaj oblik up.c. navode i ~e{. pojaviti se na vidikuŒ. natovaritiŒ. *moleti. id. (RJA)47 na-k-moliti se pf. 26. u{}erepit se „posva|ati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). sneveseliti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990).-h. „razvaliti seŒ Sumartin (Novakovi} 1994:142)49 · Skok pomiwe oblike korijepiti (XVI vek). 48 U odrednici se. barem ne{to uraditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). pre-ke-repiti „zaboleti (krsta). stegnuti. 50 Ovaj koren sre}e se.Œ CG.v.

halamága „zakeraloŒ. kalamáziØâ „biti nesta{anŒ itd. œpogoditi ga|aju}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „hodati bez odre|enog ciqa. ko-mizati se impf. mignuti „oti}i. skitatiŒ korespondiraju. Merkulova. vu}i seŒ. dorepati pf. 52 Ovakva definicija zna~ewa proistekla je iz paretimolo{kog naslawawa na imenicu rep. na{åråøicâ „ra{iriti perjeŒ. pored pomenutih rus. Up. gasitiŒ (Schuster-[ewc 396).v. tresnutiŒ (ÅSBM 7:289). *kurepati (se). „udariti koga straga (gde je rep)Œ52 Brusje (Dul~i}i 1985) : repit „lupiti. *-myzg. koje se tuma~i kao varijanta oblika *korepati. *ko-miz(g)ati ili *ko-myz(g)ati. sln. glagol up. Skok III 129 s. repat. galama. Zna~ewa „udaratiŒ i „lutati. up. i Bezlaj III 172 s. Kurkina 1974:67–68. narzepi} „napuniti. RJA)53 · Od psl. up. Za sln. {mágaØâ. lutati. analiziraju}i kontinuante psl. (Merkulova 1979:95). {emigati. „lupati. koje navodi Kurkina govore}i o *muz(g)ati (Kurkina 1974:67). råønucâ „lupnuti. do-muzgati „brzo. nestatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). komiznuti pf. etimolo{ki nejasno dlu`. glagola.51 ku-repati / ku-rijepati impf. jo{ i blr. {alamága „jogunast. „do}iŒ Uskoci (Stani}) za-ko-repit pf. tu}iŒ Kosovo (Elezovi}) · Skok nema. dojuritiŒ Uskoci (Stani}). vrteti seŒ Retkovci. 51 Eventualno up. *komãziti narepam „id.v. {migati. dijal. up. Mo`da je do{lo do naslawawa na *repa > repa. larmati. vla`an sneg i sl. up.v.v. {mágnuØâ „trti. Moskov 1978:352–353. repat impf. `urno do}i. . i Bezlaj IV 31 s. 86 s.v. na{aråøicâ. a u formalnom mizgati „praviti buku. popucatiŒ. Skok II 133–134 s. Schuman 1909:297. Genetski srodni razmatranim oblicima su i do-{-migati „tiho ali hitro do}iŒ Bukovica. stpoq. navodi i druge oblike: rus. œsti}i gaze}i blato. skitatiŒ CG (RSA) : repati „skitati. ÅSSÀ 13:120 s.(< *{e < *~e) i råøicâ. mrdatiŒ. O osnovnom glagolu repati „udaratiŒ v. kretati se. chorjepas œgu{iti. galamitiŒ. drmnutiŒ. mizga „larma. {aromága „luwaloŒ. Up. up. mu{i~av ~ovekŒ. -repiti se. proletetiŒ Posavina (RSA) ko-mizgati se „micati se. Kurkina 1992:189–190. okretati se. ÅSSÀ 10:180–181 s. „micati se. naråøicca „ispucati. sa sekundarnim du`ewem e.v. okretati se. graja. obja{weno kao ekspresivna tvorevina u ~ijem je sastavu intenziviraju}e -{a. komizgati se.38 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI priznaje da oblik nije sasvim jasan ni u pogledu porekla ni u pogledu starine. blr. bukaŒ CG (RSA). *-myg-. nabitiŒ.v. 53 U semanti~kom pogledu up.Œ. Up.i *-myz-. {migati „hramatiŒ i rus. vrteti seŒ (RSA.Œ Zaglavak (RSA) : migati „i}i. „proma}i. udaritiŒ. Vlaji}-Popovi} 2002:28.

mizgaØisà. koqebati. 61–62 s. ko-limbati se. kolebati (RJA). kolebati seŒ: Puna qesa prosa. svake godine ve}ma i ve}ma raste i kojari se (napreduje) BiH (RSA) · Skok nema. i @eleznàk 1984:84–90. i o drugim stvarima)Œ Vrgada (Juri{i}). i ÅSSÀ 8:34 s.v. oblici *libati (ÅSSÀ 15:69) i *lybati (id. Vezu oblika kolimbati. Tomanovi} 1938–1939:205. greznemŒ. œsmi{qatiŒ. i poq. Machek 272 s. Oblik kolimbati ekspresivizuje se nazalnim infiksom -m. id.. jer napomiwu da je *jariti u s. komosi}. kolimbqe se impf. Smatramo da semantika stoji na putu povezivawu s. *xlibati. *i i *y u igri su psl. kojarzy} „spajatiŒ. Varbot 1975:27–29.-h. *kolebati (se) (ÅSSÀ 10:164).v.v. kolumbaw „zarawam.. kojarzy} (v. *mizati. glagola. ipak i gr. O poq.i koren *(j)ar-. *kolybati (se). libati „quqati se. kolijevka ) 55 . 55 Up. id. izvora ishodi{nog glagola libati v. Druga~ije Sáawski II 393–394 s. wihati se. kolimbati. ?ko-jariti se impf. razvijati seŒ: Dragi kamen . dok se oblik kolipkati mo`e smatrati deminutivom < ko-lib-k-ati. primeru druga~ije od onog koje podrazumeva etimologija *arâmo. œpogodovatiŒ. *myzgati I. Vlaji}-Popovi} 2002:170.-h. O ishodi{nom glagolu up. Up. izraz liba voda „quqa seŒ (Vuk).-h. Up. O problemati~nosti utvr|ivawa psl. nit se proso pomi~e (nebo i zvijezde) NZag (RSA) · Oba oblika u su{tini bi se mogla svesti na psl.-h. 19:26–28 s. ronim. napredovati.c. *kojariti. ka-limbati „quqati seŒ Istra (Ribari} 1940) ko-lipkati se „quqati se.(tako Skok II 125 s. wihati seŒ.v. koje se u ÅSSÀ tretira kao etimolo{ki dublet psl.. „quqati se (o brodu. *migati (se). .v. ESUM 2:536 s. daqe).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 39 (se) / *komâziti (se)?. œpolaziti za rukomŒ rekonstrui{e psl. 54 Juri{i} povodom oblika kolimbati upu}uje na kolibati.v. Borys 242–243 bez re{ewa. komiziØisà. gde se izme|u ostalih slovenskih konØinuanata ie. nit se qesa kolip~e.-h. koljebati.v. ESUM 3:458 s. koje se razla`e na prefiks *ko. {tok.v. potvrdi druga~ije Sáawski II 329–330 s. u vezi sa *arâmo (ÅSSÀ 10:111–112). komzit’. Zbog podudarawa s. U ÅSSÀ se na osnovu s.v.v. korena *lub.pomiwe i s. ÅSSÀ 21:89 s. kalimbati sa glagolom kolebati uo~ili su ve} Juri{i} i Ribari}54. dok Ribari} izvodi kolimbati < kolibati. 17:11). Druga~ije Skok l. glagola i poq. „uve}avati se. Toga su svesni i autori ÅSSÀ. refleksa psl.

nadja~atiŒ: Kad natkovalim na ovoj. komlca 3. œpadati u ropac. i da bi trebalo da glasi: „navalitiŒ. utrpati seŒ (RSA). zbuniti se u toku razgovoraŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). za ~as }e bude gotovo Vlasotince (gra|a RSA)56 na-ka-v a lim „n a v a l i t i. udaritiŒ. „po~eti zamuckivatiŒ Pirot (@ivkovi}). nakovaliti se „pridru`iti se nekome protiv wegove voqe. Qe{tansko (RSA) : navalica „navala. inf. „napasti (nekoga). .Œ Pirot (@ivkovi})58. napasti. mucatiŒ. (Dini} 1988) za-ko-mlcam 1. œdola`ewe gostiju. dijal. sg. „id. gde -to. œpasti u ropacŒ Timok (Dini} 1992). sg. „zamuckivati. sg. nasrnutiŒ (RSA) nat-ko-valim 1. „preovladati. (Dini} 1988) : zamlcnem 1. na-ka-valica. pridev ne-u-Øo-valânáè „nespretan. ÅSSÀ 23:207–209.i glagola -valiti. acc. zakomlckuje „mucati u govoruŒ Timok (Dini} 1988) : zamlckujem 1. nakovali se 3. gu`vaŒ Timok (Dini} 1988) · Spoj prefiksa ko-. *navaliti) v.40 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na-ko-valiti pf. impf. zakomlcne id. „zamuckivati. „mucatiŒ : mlcam „id. umiratiŒ Timok (Dini} 1992) : mlca „mucatiŒ. œutrpati seŒ Crna Reka (Markovi} 1986) : na-valiti „masovno napasti. te{ko govoriti. s-ko-vitli : za-to-vitlit (l. sg. Petleva 1994:60–6157. go{}eweŒ Lika. œnaleteti. nezgrapanŒ. impf. „mno{tvo gostijuŒ. mucatiŒ Zorunovac (RSA.?) 56 Iz primera se vidi da zna~ewe nije dobro definisano. (Dini} 1988) na-ka-valica f. u v a l i t i s e. 58 Up. ka.u s. mucatiŒ Timok (Stanojevi} 1927). Zaglavak (RSA.c.-h.?). sg. ko-mlcam 1. „krenuti. pf..). nakavali 3. acc.Œ. inf. spopasti (koga)Œ Timok (Stanojevi} 1927). „mucatiŒ Lu`nica (]iri} 1983). up. „zamucnutiŒ Pirot (@ivkovi}) za-ko-mlckuje 3. sg. Zorunovac. „zamuckivatiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). œmukatiŒ id. „do}i nezvanŒ. na-ko-mr{tit se : na-to-mr{tit se. œn a v a l i t i na jeloŒ. nasrnuti (o mno{tvu)Œ id. 57 Petqova ukazuje na rus. zakomuckivati „zamuckivati. na-ka-vali. i mlcam „buncati (u snu).. Petleva 1994a:336. sg. Bjeleti} 1994a:352–353. mno{tvo gostijuŒ u primeru: svaki dan imam u ku}i nakavalice.kao da alternira sa -ka. sg. sg. bez ikakvog tuma~ewa (Skok II 500). O ishodi{nom navaliti (< psl. Up. sg. nasrnuti (na nekoga)Œ Sokobawa. Skok navodi samo li~ku potvrdu nakavalica œgostionica. zakomlca 3.

pf. *mâlcati. „nametnuti se. dopreti (do nekog mesta. ali ne treba odbaciti ni uticaj onomatopejskog skamukati (v. . i bug. cviletiŒ (BER 6:777)59. dovu}i seŒ: Ne mo`e on trpiti. mlãcam. javiti / javqati seŒ: Jutros ni se Turci kojasili. U obliku skoml~em izdvaja se prefiks sko-. pf. „desiti se. naturiti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). zakoja{iti se „id. i skamlã~em œid. dolaziti. u prolazu. „mrmqati. makar mrtav ako ne `iv (RSA) za-ko-jasiti se pf. œsuprotstaviti se. „pojaviti / pojavqivati se.. ÅSSÀ 21:99 s. dodirnutiŒ: Ka`e da sam ga tukao. navrnuti se na nekoga i dosa|ivati muŒ: Okojasila se na mene ka da sam 59 Up. „koristiti seŒ CG (RSA). BER 4:174 s. Up. „krepak. „sresti se. „dospeti. nalaziti seŒ (RSA) ko-jasan adj. „pojavqivati se. dogoditi seŒ: Zlo ti se kojasilo — [to ti se kojasilo? Cetiwe. desiti se. zakojasilo se zlo vrime Siwska krajina. do}i / dolaziti.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 41 sko-ml~em 1. „(pri)paziti na ne{toŒ. sg. glagola mlcam. sretati se. pru`iti otporŒ Vasojevi}i (Bori~i}) o-ko-jasit se pf.Œ CG (Pe{ikan 1965:247) kojasnuti se pf. kamkati).v. navratiti / navra}atiŒ: Pred ve~er svakog dana kojasio se ispod wenih prozora — Kojasi}u se ja tebi Dvorska kod Loznice. kojasit se „id. „pozdraviti / pozdravqati pri susretu. a da se na svadbu ne dokojasi.v. i odonuda izderem na selo Prawane. RSA) kojasati se impf. „do}i. O ishodi{nom glagolu v. „zavu}i se u duqinuŒ: Zakojasila se ki{a. skomãl~em œtra`iti ne{to pla~qivim glasom. kraja)Œ: Kojasim ‰seŠ ~ak Maqena. impf. „privideti / privi|ati seŒ. Skok II 28 s. „pojaviti se. Te{i}) do-ko-jasiti se pf. Katunska nahija. Skok nema. Pirot (@ivkovi}) · Spoj prefiksa ko. 723). Bjeleti} 1994a:352. Petleva 1994a:336. Up. „dota}i se. ko-jasiti se (im)pf.i dijal. ~ioŒ Qe{tansko (usmeno M. pozdraviti se kod sretawaŒ (Vuk. kojasiti se pf.Œ: Zakoja{ilo se lipo vrime Makarska krajina (RJA) is-ko-jasit se pf. nerazgovetno govoritiŒ: Dete kad se sprema da zapla~e „skoml~eŒ Lu`nica (]iri} 1983).Œ (id. a nisam ga se ni kojasio Vojv. „okoristiti seŒ: Bije `icu oko Gospave ne bi li se okojasila Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ).v. javiti se.

-a m.i osnova jas-. -i f. kad se oblijekori i okojasi mladoj i nevje{toj curi. krivicaŒ: Da me je danas . dok mu robiwom postane Qubi{a (RJA). prikojasat se „privideti seŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) pri-ko-jasa f. Prikojasa. prikoja{qiv adj. „privi|ewe. „nesre}a. to bi u tren. iako su autori re~nika ovo zna- ~ewe okarakterisali kao nejasno. „id.i sa svoje stra60 S obzirom na areal. stid.Œ: Da pusti{ dobra dila. „desiti se. prikojasa f. . „povod. „desiti se. prikosa je moja bila Maruli} (RJA). {to mu se prikojasilo (RJA). tj. Skok je verovatno od Macenauera preuzeo ideju o prefiksu ko.v. predskazaweŒ: U snu mi do{la neka prikojasa da se u ne|equ ne smiju raditi veliki poslovi. ~ini zloŒ (RJA) s-ko-jasit se pf. „bolest koja se zove i frasŒ Srem (RJA) pri-ko-jasiti (se) pf. ka`u prekojasilo seŒ Zemun.. onaj koji uzrokuje kakvo zloŒ: Ko je ovomu kutwem razdoru prikojasan CG.) pre-ko-jasiti se pf. uzrok: ima tu i wegove prikojase Rije~ka nahija (RJA)61 pri-ko-jasan adj.v. malo sutra. onaj koji uzrokuje. „vrsta privi|ewaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) pri-ko-jas. 61 Ovamo i prikosa f. uzrok. prekojasiti se (kome) „ozlotrbiti seŒ: da ti se ne prekojasi „da ti ne naudi hrana. zao. Matzenauer 1881:186. dogoditi seŒ: Pripovjedi sve.. oja~atiŒ: Okojasi}e se on ~im do|e proqe}e. deluje. dogoditi seŒ: Nema ga is planine. osvestiti seŒ: Ni dan-danas se ne mogu okojasit kako mi oni vryopci jesenas ukrado{e takulin. mora da mu se ne{to skojasilo Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) · Up. „kad dete uhvati mali fras. „popraviti se. „naturiti (se). prokletstvoŒ: Svake su me prikojase vatale i pu{tale Uskoci (Stani}). nametnuti (se)Œ: Prikojasila mi se neka {teta. a bez ikake moje krivice oli prikojasi CG. kad se malo dani proqep{au id.42 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI joj oca ubio Zagara~ (]upi}i 1997)60. a lukav. „crni pri{tŒ (RJA) prikojas. ova jadna popusti malo danas. (ibid. avet. ~esto ne{to {tetujem Pro{}ewe (Vuji~i}). ÅSSÀ 10:112 s. jasan. Sva tri tuma~ewa svode se na slede}e: u pitawu je oblik u ~ijem se sastavu izdvaja prefiks ko. „kriv. shvatiti. ne zaboli trbuhŒ Mostar (RJA) pre-ko-jas m. okojasit se / okojasit se „do}i sebi. *kojasnoti (se)?. utvara. tj. „opak. koja bi mogla biti u etimolo{koj vezi sa pridevom jasan.Œ: Ako [}epan bez na{e prikojase digne iz Mahina — To je trn u o~i Mle~i}u i bez Mijatove prikojase CG. „id. Skok I 758–759 s. verovatno se radi o istom zna~ewu u primeru: Momak hitar.

v. razmetati seŒ CG65. cepati ode}uŒ: U` si ty gate pravda rozjasaá?. morfolo{kog i semanti~kog nepodudarawa sa wim. jasati „postupati samovoqno. jahati : jasati. jasat(i) „skitati. poku{ali smo da mu prona|emo odgovaraju}e slovensko okru`ewe apstrahuju}i prefiks i koncentri{u}i se na koren. dijal. za promenu h > s up. mogu}e je da mu je i zna~ewe blisko zna~ewu imenice. Polaze}i od pretpostavke da se razmatrani glagol zaista razla`e na prefiks ko. slovenskom. praslovenskom planu68. zrakŒ. me|utim.-h. . kao uostalom i strukturna podela oblika. Relevantni srodni oblici nisu prona|eni ni na {irem. glagol kojasiti se kao da nema slovenskih paralela62. potvr|en je samo kod Korolije. prihva}ena je i u ÅSSÀ gde se. U granicama srpsko-hrvatskog jezi~kog prostora posvedo~eno je nekoliko na prvi pogled srodnih oblika: jasati „stajati gordo.i koren jas-63. a budu}i da je iz iste zbirke pesama kao i imenica jas „svetlost. „obvezivati trakom (= opojasivati)Œ (v. 64 Definicija zna~ewa nije pouzdana. skakati. 76. koje se u ÅSSÀ l. praviti se va`anŒ (RSA). Nijedan od wih. sli~na obrazovawa prekobaciti se. kobacati ovde ipak izdvaja prefiks ko-). 66 Onomatopeja. v. prsiti se. kojasiti se. za koje se kao primarno pretpostavqa zna~ewe „kidati u trakamaŒ. kojacnut „sru{iti seŒ. prekopiknuti se „spotaknuti se padaju}iŒ (Skok II 117 s. 62 ^e{. predlo`ak razmatrane lekseme. kako su ga definisali autori RSA). Wegova usamqenost na slovenskom terenu utoliko je ~udnija {to izgleda da se radi o autohtonoj re~i (pozajmqenica ili re~ supstratnog porekla ne bi mogla imati tako {irok areal ni tako razu|enu semantiku). nap. jasat’ „derati. rekonstruisano na osnovu ~e{.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 43 ne doveo glagol kojasiti se u vezu sa jasan. 65 Ovaj oblik mogao bi biti u vezi sa zamenicom ja. ni iz formalnih. galamitiŒ Vrhovine u Lici66. Ova veza. ÅSSÀ 8:169–170). Glagol u ovom zna~ewu (tj. uz ogradu. ponositoŒ64. jasati „gaziti. ne mo`e se uzeti kao neprefigirani ekvivalent glagola kojasiti se iz razloga akcenatskog. ni iz semanti~kih razloga ne mo`e se smatrati ekvivalentom s. 68 Psl.c. 67 Posledwa dva oblika mo`da su u vezi sa * jaxati / * j e xati (v. ali i sa turcizmom asiti se „siliti se. Iako {iroko rasprostrawen. rekonstrui{e i psl. vr{qatiŒ Zenica (RSA). dovodi u vezu sa na{im glagolom. *jasati. jasati „vikati. kajk. ÅSSÀ 8:181–182) — u semanti~kom pogledu nema nikakvih dodirnih ta~aka sa glagolom kojasiti se. dijal. 63 Eventualno bi se moglo pretpostaviti da je glagol kojasiti nastao kao posledica pogre{ne dekompozicije prïko-jasiti > (pre-)kojasiti. besposli~itiŒ Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983)67. up. semanti~ki i tvorbeno razvijen i vrlo dobro posvedo~en u srpsko-hrvatskom jezi~kom arealu. ni na dubqem.

tuberkulozaŒ.„vidqivŒ.„plamteti. dok se u ÅSSÀ predlo`ena etimologija kratko obrazla`e. izaziva izvesne nedoumice. nije jasno za{to je praslovenska rekonstrukcija zasnovana na obliku kojasnuti se. Glagol je indoiranski. biti vidqivŒ. *jex-. me|utim. *os-t-n. Naime.„jasan. To obrazlo`ewe. koji je posvedo~en samo kod Vuka. rekonstrukciju. EWAi II 392). *ieks-.pored pie. na dubqem. su{ica. Drugo. `ariti seŒ. jasnã.pretpostavqalo bi pie. predznakŒ (KEWA III 2.sekundarni. ako su pak oblici bez -n. *aidh.m. Me|utim. goreti./ *ieks-) ili sekundarnosti jsl.44 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Skok i ÅSSÀ. a po Bailey-u (251) tu bi mogao spadati i hotanski pridev pyasta. ie.„videti se.< pie. korenova od kojih se. a ne na daleko rasprostrawenijem kojasiti se. Prvo. *as. izvodi pomenuti pridev (ie. sa iterativnim du`ewem i drugom palatalizacijom kao u *dãxnoti > *dysati.„goreti. Re~ je o stind. „bolest. *aisk.„pojavaŒ > „prikaza. potvr|en je u novoiranskom jeziku jagnobi: yax{.„paliti. (vedskom) pra-yaks. Tre}e.prema stind.„pojaviti seŒ.od psl. yaks. svetaoŒ. sablastŒ (KEWA III 1–2. ie. indoevropskom planu posvedo~ena je jedna potpuna semanti~ka i mogu}a formalna paralela na{eg glagola. U tom slu~aju ovde razmatrani oblici imali bi u 69 Za detaqan pregled i komentar dosad predlo`enih etimologija up. Veza slovenskog sa indoiranskim oblikom bila bi mogu}a pod pretpostavkom varijantnosti korena (*ieks. ali iran. shodno raznim tuma~ewima. Smoczynski 2002:191–192. od novih tuma~ewa v. EWAi II 391). ESJS 5:272–273 s. yaksa. ni op{teprihva}enu etimologiju69. *jas. smatramo da se povezivawe glagola kojasiti se sa ovim pridevom susre}e i sa preprekama semanti~ke prirode.< *h2ah1s.primarni (na {ta ukazuje prezentirani materijal). Psl. sjajiti seŒ itd. nijedan od ie. Ostavqaju}i po strani ~iwenicu da psl. 70 Citirano prema izvorima navedenim u prethodnoj napomeni. izvorno „pojava. Skok to ~ini uzgred. ie. dovode glagol kojasiti se u vezu sa pridevom jasan.v. . *esknã nema ni jedinstvenu psl. izuzetno dobra posvedo~enost oblika kojasiti se (za razliku od kojasnuti se) dovodi u pitawe tvrdwu da su oblici bez -n. kao {to je re~eno. onda povezivawe glagola kojasiti se sa *esknã(jâ) (kako se ovaj pridev rekonstrui{e u ÅSSÀ 6:51–52) gubi svoju formalnu potporu. bez ikakvog komentara.(a ne *ya{-) ukazuje na velarno *k (*ieks-). Majerhofer smatra da bi od tog glagola mogla biti i imenica yaksma. svetleti. *h2eh1s. *yax{. *as.)70 svojom semantikom ne korespondira sa zna~ewima glagola kojasiti se. jas. Daqe indoevropske veze nisu poznate. plamtetiŒ.

*kuei. bez obzira na semanti~ka odstupawa ukr. ~e{. neposredno ili posredno. glu`. ESUM l. poq. . Budu}i da psl. koi}). ÅSSÀ 4:112–113). œpogodovatiŒ. podizatiŒ. koiØi „~initi ne{to lo{eŒ.Œ. (Pokorny 637–638. Machek 267. pozdraviti pri susretuŒ.v. i kojiti2 < ie. kojit’ „id. „(po)javiti seŒ > „nametnuti seŒ. O mogu}oj vezi kojasiti sa *kojiti svedo~ila bi pre svega semantika ukr. i Loma 2004:35–36). kauzativ od *~iti „po~ivatiŒ < ie. „(po)javiti seŒ > „privideti seŒ 71 Psl. i poq. doga|ati se (uglavnom o ne~em lo{em)Œ. pojaviti seŒ (v. za predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe up. SP 2:218 s. klaw-as-ati se : klawati (RSA). koiØisà „de{avati se. u pitawu jedinstven glagol *kojiti. glagola: koiØisà „de{avati se. paralelizam oblika i zna~ewa izme|u pri-kojasiti i pri-~initi (v.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 45 osnovi (ko)jasati. Sa druge strane. od kojeg se izvode i ukr.„mirovatiŒ: pokojiti . ÅSSÀ 10:113. *kojiti rekonstrui{e se na osnovu s. kojiti impf. sln. doga|ati se (uglavnom o ne~em lo{em)Œ itd.„slagatiŒ: ukr. kojiti „hraniti (maj~inim mlekom). Jedni pretpostavqaju dva homonimna glagola: kojiti1 < ie. kao pandan glagola kojasiti se istupa poq. up. *kueiê.) prema s. oblik kojasiti mogao bi se objasniti kao pro{irewe glagola *kojiti71 sufiksom -as-. tj. ukr. dogoditi seŒ. koi} sie „uspevati. Iz ovog osnovnog zna~ewa. Treba ipak napomenuti da ni glagol *kojiti nema op{teprihva}eno tuma~ewe. polaziti za rukomŒ (Pokorny 637–638). Skok II 120. koiØi „~initi (uglavnom ne{to lo{e)Œ. Iako glagolski sufiks -as. nastati. *~initi (< *~inã) poti~e od ie. U ovom kontekstu. od wega denominal (ko)jasiti. „(po)javiti seŒ > „desiti se. „gojiti. „(po)javiti seŒ > „javiti se. poq. u kojem Slavski vidi derivat od istog glagola *kojiti (poq. umirivatiŒ. Na osnovu izlo`enog materijala moglo bi se zakqu~iti da je etimolo{ko zna~ewe glagola kojasiti se — „manifestovati se (vizuelno ili akusti~ki)Œ. Drugi smatraju da je. gajitiŒ. -ar. *dr-as-ati : *dârati (SP 4:209–210). ubla`avati seŒ. koi} sie „umirivati se. Semanti~ki pomaci tipa „(po)javiti seŒ > „do}i. uspokojiti itd. kojiti „vaspitavati.(Sáawski II 329. koji} „umirivatiŒ. odatle postverbal (pri-ko)jas(a). ali sa drugim sufiksom. proisti~e i ve}ina ostalih. „saviti konop (od mre`e) u kolutŒ. glagol kojarzy} „spajatiŒ. œsmi{qatiŒ.c. psl.nije produktivan.-h.(SP 2:199–200. *kueiê. poq. s. pf.-h. daqe) otvara mogu}nost i druga~ijeg tuma~ewa na{eg glagola. Berneker 538–539. koi} sie itd. (ÅSSÀ 10:113). ESUM 2:501–502).-h. dogoditi seŒ. korena *kuei. œpolaziti za rukomŒ (tako|e izolovan i ograni~en iskqu~ivo na poqski jezik).(Sáawski II 329–330). sl~. *~iti. navratitiŒ. potvrda. skojasit se „desiti se. skoiØisà „dogoditi se. kojasiti se. koiØi.

dijal. . sg. „boleti pulsiraju}e (o zuboboqi)Œ Lu`nica (Mani}).46 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sasvim su regularni i o~ekivani. u~initi koristŒ. primer iz Pro{}ewa: Ne{to mi se kojasilo na ruku. „sevati. up. manifestovati seŒ. jaska 3.)Œ (RSA). sevati. up. zajaza „korist. pod uslovom da tu imamo prelaz s > z kao u pojaz „pojasŒ Konavqe (Vuk). ako je od *(j)aviti se (v. *kosnoti (se). avet)73.Œ Vlasotince (gra|a RSA). desiti se.v. 73 Detaqnije ERSJ 1:50–52 s. Zna~ewa „dota}i se. Svojom osnovnom semantikom glagol kojasiti se vrlo je blizak glagolu javiti se (pomo}u kojeg se naj~e{}e i defini{e) koji. Ovde bi kao semanti~ka paralela mogla poslu`iti imenica avet f. i bug. neki ~ i r (Vuji~i}). privideti seŒ. i java f. œdo}i. 75 S obzirom na areal u kojem se javqa. Skok I 77–78 s. dopreti do nekog mestaŒ74 (RSA). privi|eweŒ (RSA). jaska „pulsiratiŒ Babu{nica (gra|a RSA). sablast. i ÅSSÀ 11:147–148 s. pored ostalih. œpri~initi se (u snu i sl. up.)Œ: Taj ~ir mi odamno jaska Leskovac.v. Ovaj glagol. i istu rekciju u primerima: Kojasim ‰seŠ ~ak Maqena — Sve {to zemliomã ili vodomã ide. œpojaviti se. u etimolo{koj literaturi obi~no se svrstava uz 72 „I u takovskom kraju prikojasa je svakako privi|ewe ili privid. tj. utvaraŒ. prikaza. àskam „id. uz veliku rezervu bi se moglo dovesti u vezu sa slede}im oblicima iz istog areala: zajazit „doneti. avet. „dobit. bez obzira na odstupawe u zna~ewu.Œ: ZubãØ me àska (Gerov). dota}i (se)Œ. Zna~ewe imenice prikojasa „privi|ewe. nastati. bug. dopretiŒ mo`da su se razvila ukr{tawem sa semanti~ki bliskim i sazvu~nim kosnuti (se) „dodirnuti.v. up. {trecati (o rani. o p t i ~ k a ili a k u s t i ~ k a halucinacija. œpozdraviti se s kimŒ.. 74 Za ovo potowe zna~ewe up. dodirnutiŒ > „dospeti.Š I vampir je tako|e prikojasaŒ (Filipovi} 1972:209). sg. potvr|eno u Crnoj Gori. obolelom mestu i sl. {trecatiŒ: Ni{to mi jaska bubreg Leskovac (Mitrovi}). naro~ito no}u. ali je u direktnoj vezi sa osnovnim zna~ewem „pojaviti se. Ti su prividi u stvari ono {to su |avoli u drugim krajevima ‰. jaskam „id. ima i slede}a zna~ewa: „oglasiti seŒ. dobitŒ Bjelopavli}i (]upi} 1977). morase Bïlgrada kosnuti (RSA). „privi|ewe. prikazaŒ razvija se iz „prikazati se. u pitawu je oblik bez infinitiva. Zna~ewe „(o)koristiti seŒ. budu}i da sadr`i i vizuelnu i akusti~ku komponentu72. Za wega bi mogao biti relevantan i glagol jaskati / jaskati75 „gnojiti se. àvina „no}na bi}a koja se preobra}aju u `ivotiwe i skre}u qude s putaŒ (Uzeneva 2001:149). up.. jaskam 1. zaradaŒ CG (RSA). Zna~ewe imenice prikojas „pri{tŒ moglo se razviti direktno iz zna~ewa „pojaviti seŒ > „ono {to se pojaviloŒ. oglasiti seŒ. „pojava. Jaska mi rana Vrawe (RSA).

Sli~no Machek 217–218 s. sl~. po~eti vikati.v. tankim glasom. zubi mu traskav Leskovac (Mitrovi}). [to se ti~e samog oblika. *jaskajo : *ja{~o „vikati piskavo. predrijeti se „okilavitiŒ (RJA). *jaskati. 77 Za zna~ewe „(iz)vedriti seŒ up. zainatiti seŒ. pretrgnuti se. i ~e{.vv. jasat’ se „svitatiŒ. sva|ati se. jasnuti se „oglasiti se. smrad koji iz we te~eŒ (RJA). odatle *po-jasã. sjajitiŒ > „sevati. potvrde kao sekundarne tvorevine od jasny. Bezlaj I 221 s. 78 Eventualno bi se moglo pomi{qati na vezu sa psl.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 47 oblike koji imaju nesumwivo onomatopejsko poreklo (v. jo{ i prekinuti se. dijal. -sk. svetletiŒ > „probadati. jazva „ranaŒ. pohotqivicaŒ. *jasati „svetlucati. tj. iako s.: -s-. sg. o kojem v. „sevatiŒ Vrawe (Zlatanovi}). *esniti). — o~i mu jaskav. jeziku ova leksi~ka porodica vrlo razvijena. „svetlucatiŒ Timok (Dini} 1990) prema svitka „`igati (o bolu)Œ: svitka mi u glavu. sjajitiŒ: A kad mi do|e jadujem na wega. {trecatiŒ up. „poganac. Budu}i da je na istom terenu za oblik jaskam posvedo~eno i zna~ewe „svetlucati. opaka jezika. sjajitiŒ > jaskati „id.h. SEK II 334 s. grditiŒ. uzima se da su to onomatopejski glagoli sa suf. tako i Sáawski I 532.). Za semanti~ki pomak „svetlucati. skitara. *po-ja{o œopasatiŒ. jasati „vikati. up. neradna `enaŒ Du~alovi}i. Ne mo`e se zanemariti ni uticaj oblika Øiøa s. àzva „rana. 79 Up. jaskati „vikati.-h. malaksati. `ena sklona sva|iŒ Uskoci (Stani}). moglo bi se pomi{qati da ovaj glagol stoji u vezi sa porodicom prideva jasan. ÅSSÀ 6:56–57 s. sva|ati seŒ. vikati na nekoga. ovamo i jasla~a pogrd. jaskati.. a wihova krajwa osnova je onomatopejski uzvik ja! koji se sre}e u raznim slovenskim jezicima. Mahek tuma~i sl~. izjasat se „izvedriti seŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). jasati.v. bug. sg. „lena. apostema. galamiti. up. jasna~a „id. jaskac76). Bawa Luka. *ezva / *ezvo / *ezvã). jaska~a „pri~qiva `ena. . `igati (o bolu)Œ (RMS). galamitiŒ Vrhovine u Lici (RSA). kao ni sinonimnog i fonetski bliskog germanizma jasla f. iz istog areala svitkam 1. preguliti se. pi{tatiŒ sa tvorbenom varijantom *jasati. izjaskati se „izvikati se jedan na drugogaŒ. jaslara pogrd. Skok I 759. U`ice (RSA). ne znam {ta e. jasna „`ena zla. onesvestiti seŒ (RJA)79. B. prese}iŒ: Ne{to me prekosi u stomaku. svitka 3.Œ Uskoci (Stani}). ~irŒ (o wima v. psovati.v. kao i op{te sevati „sijati. zajaskati „po~eti psovati. brojne slovenske paralele (SP 6:145–146 s. prenemo}i se „iznemo}i. *esneti. a za drugo prekositi „dobiti o{tre bolove u stomaku. zajasati „zablistatiŒ77.-h. ~e{. Na{e istra`ivawe je pokazalo da je i u s. jasla~a. galamiti.v. budu}i da se svuda javqa glagol na -iti (Machek 218 s.v. primeri nisu notirani ni u jednoj od pomenutih odrednica. Zna~ewa oblika prekojasiti se „dobiti frasŒ i „ozlotrbiti seŒ u izrazima prekojasilo se (dete) i da ti se ne prekojasi nisu jasna78. Za prvo zna~ewe up. jasny). ako nije ne76 Rekonstrui{e se psl. svitka mi u koleno (usmeno M. *po-jasati. gnojnica. klonuti.Œ. „brbqiva `enaŒ Qe{tansko (Te{i} 1977).

Ima oblast na izagnawe n e ~ i s t i h i p r i k o j a s q i v i h d u h o v (RJA).). oporaviti se imovinskiŒ Uskoci (Stani}). utvaraŒ > „~initi zloŒ > „uzrok. dok je rekcija kao u prese- sti (kome) „lo{e. osvestiti se. 84 Up.. O imanentnoj povezanosti zna~ewa „uzrokŒ i „privi|eweŒ svedo~i s. oja~atiŒ moglo se razviØi øod uØicajem formalno bliskog (prefiksi o-ko-) i semanti~ki identi~nog glagola (tako|e sa crnogorskog terena) okovijestiti se pf..-h. zna~ewe prideva prikojasan „k r i v. zast. on odma posumwa. da ono nije pri~ina. Zna~ewe imenice prikojasa (prikojas. ali se i za qude koristi isti izraz: „@ene koje umeju da vra~aju ( z a z l o) su ~inilice. da je u k o d l a k o v a (sic!) p r i k o s a Poqica. uzrok. ~ioŒ mogao bi biti u vezi sa zna~ewem œpopraviti se.c. zlo se svr{iti. ~e{. a akcenat bi bio pri~ina). „privi|eweŒ (RJA)82 prema rus.. ve} i qudskim bi}ima. povodŒ (RJA) autori re~nika smatraju rusizmom. przyczyna „uzrokŒ83. uzrokovatiŒ : pri~initi se „u~initi seŒ > pri~ina f. pri~ina f. nego neka `iva du{a. Semanti~ki razvoj u tom slu~aju izgledao bi ovako: „privi|ewe. krivicaŒ posredno bi se moglo izvesti iz zna~ewa „privi|ewe. prikosa) „povod.). poq. I pridev kojasan „krepak. krivicaŒ. 82 Samo u primeru iz Mili}evi}a: Pri{av{i bli`e uverim se. 85 U RSA se samo napomiwe da je potvrda iz @uni}eve zbirke ({to zna~i da nemamo wenu preciznu ubikaciju). oja~atiŒ84. øri~ina. krepakŒ Uskoci (Stani}). 86 Definicija zna~ewa je nejasna. Zna~ewa glagola kojasiti se „(pri)paziti na ne{toŒ85. 81 Up. bez primera upotrebe u kontekstu. utvaraŒ. 83 S.Š to ne}e da se ka`e nego je lep{e re}i „prikojasaŒ Gorwi Bawani (Filipovi} l. pri~ina. o n a j k o j i u z r o k u j e k a k v o z l oŒ81. popraviti se u zdravstvenom pogledu.c. prisestiŒ (RMS). r|avo pro}i. „uzrok. osvestiti se.-h. Ali ‰. up. kao i iskojasit se œsuprotstaviti 80 „Prikojasa mo`e biti u ~oveku: kad je ~oveku ne{to u ~ i w e n o. bolest ili bilo kakva druga nevoqa smatra posledicom delovawa ne~iste sile80. Zna~ewe oblika okojasit se „do}i sebi. tj. pa ne mo`e da napreduje ili da se oporavi. glagol pri~initi „proizvesti. porasti. mo`da pre „ustaliti se (o vremenu)Œ? . Uzrokovawe zla svojstveno je ne samo ne~istoj sili. i slede}e primere: U to vrime umre ro|ak toga ~ovika . koja se mi~e (autori re~nika smatraju da je ovu re~ sam pisac napravio prema glagolu pri~initi se. zakojasiti se „zavu}i se u duqinuŒ86. popraviti se.. to je tako|e prikojasaŒ Gorwi Bawani (Filipovi} l. budu}i da se u narodnoj svesti smrt.48 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {to od one pokvarene rane Uskoci (Stani}). bolest mu se produ`ava. semanti~ki i formalno (zbog prefiksa ko-) blizak pridev (iako iz drugog areala) kopijeran „`ivahan. shvatiti. „do}i k svesti.

glta 3. ko-glcam 1. up. Bjeleti} 2003. Detaqnije v. vikati na nekoga.v. galamiti. „{tucati.Œ (ESUM 2:227). glagola glcam. sg. i ÅSSÀ 23:60 s. galamiti. „id. daviti seŒ Timok (Dini} 1988). Skok nema. sva|ati seŒ.Œ Timok (Dini} 1988).i glagola -ceniti / -cenuti.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 49 se. Up. ÅSSÀ 6:157–158 s. osmehnuti seŒ (RSA) · Spoj prefiksa ko. impf. sg. jasna „`ena zla. œgrcati (u pla~u)Œ Pirot (@ivkovi})88. Skok nema. O ishodi{nom glagolu v. * glãtn o ti . jaskati „vikati.i dijal. smijati se. gutati : gucati (RSA). „{tucatiŒ Bu~um i Beli Potok (Bogdanovi} 1979) za-ko-glcne pf. „gutatiŒ Lu`nica (]iri} 1983). zagrcnuti seŒ (RSA) · Spoj prefiksa ko. za-ko-ceniti se / za-ko-cenuti se pf. sko~awiti seŒ tuma~i se kao rezultat preoblikovawa osnovnog zako~eniØi „id. zainatiti seŒ. nap. iz istog izvora ko-gl~em „id. impf. osmehnuti seŒ Vojv. SP 7:160–162 s. Skok III 292 s. Pri ovakvom tuma~ewu ostaje nejasno semanti~ko nepodudarawe osnovnog i prefigiranih oblika. psovati. : na-sme{iti se „blago se nasmejati. *nasme{iti. pru`iti otporŒ87 — za sada ostaju nejasna. *glãtati. ka{qa. . 76). koglca 3. Oblik glcam verovatno predstavqa deminutiv osnovnog gltam 1. 87 Eventualno se moglo razviti pod uticajem oblika jasnuti se „po~eti vikati. glagol zakoceniØi „smrznuti se.vv. Ishodi{ni oblik zacenuti se Skok dovodi u vezu sa stsl. pla~a. Za poreklo ishodi{nog glagola v. nap. na-ko-sme{iti se pf. pro`dratiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). sg. 88 Up. „progutati. sg.v. grditiŒ. zakocenuti se œid.i glagola sme{iti se.v. 7. *glãgati / *glãkati. zacenuti se)89. 89 Prividno sli~an ukr. mo} disawa ili govora usled jakog smeha. opaka jezikaŒ. (v.)Œ Zenica (RSA).Œ.v. uzbu|ewa.Œ Potkozarje (Dalmacija) : za-ceniti (se) / za-cenuti se „izgubiti dah. cepeniti se œrigescereŒ i izvodi ga od *cep-no-ti (Skok III 640 s. izjaskati se „izvikati se jedan na drugogaŒ itd. * glãtati . pla~a i dr. Skok nema. Up. izgubiti dah (od smeha. sva|ati se. glne pf. Bjeleti} 1994a:352.v. „z a c e n u t i s e. „ispustiti du{u (pod batinama)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) · Spoj prefiksa ko. zajaskati „po~eti psovati. „n a s m e { i t i s e. i ÅSSÀ 6:157 s. up.

jabuke i sl. cit.v. ljuska. quskeŒ. dijal. œse}i. Up. blr. koluøaØi. kora. {e-luøina „ko`ica. 90 91 .-h. riti (zemqu)Œ.v. „vaditi iz kore. koluøaØi „id. lupiti1. ote}iŒ : na-bu~iti „ote}i. i ESUM 2:525 s.v. Zna~ewe „iskobeqati seŒ sekundarno se razvilo iz osnovnog „izvaditi iz kore.Œ. izvu}i se ispod gomile de~urlijeŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. {o-luøina) : luøa „krasteŒ (poq. op. naduriti seŒ id. ka-luøina).na glagol *lupati (ÅSSÀ 10:160. podbuhnutiŒ (RSA) · Skok nema. quskaŒ (ukr. rubitiŒ. nabusit „grub. qupina „tvrda quska (oraha.)Œ (RSA). œkopati. nabreknuti. is-ko-qupati (se) pf. id. vika. o kojoj v. jajeta i sl.podlo`na ekspresivnom prefigirawu svedo~e i slede}i oblici — rus. *kolupati.-h. koáupa} „dupsti. U obliku se uo~ava prefiks {ko. squ{tena kora (krompira. koluøaØâ „kopkaju}i odvajatiŒ. 340 s. glagol iskoqupati se mogao bi se dovesti u vezu sa poq. Da je osnova *lup. rus. koluøacâ). obrazovawe nastalo dodavawem prefiksa ko. kaluøacâ. (RSA)90 · Skok nema.v. k-luøina „otpaci. razqutiti seŒ Lika : na-busiti se „naqutiti se. ÅSBM 4:202 s. Skok II 331–332 s.(tako i Vlaji}-Popovi} 2002:227. qupina. kestena. ukr. koji se svode na psl. „postati qut. ko`icaŒ)92 (Petleva 1974:208–211). naqutiti se. Od posebnog je zna~aja ~iwenica da oba oblika poti~u sa istog terena. quskeŒ. krcatiŒ (RSA) · Skok nema. lupina „spoqni omota~ biqnih plodova ili semena. na-ku-m-busiti se pf. quskaŒ. mete`Œ Bukovica (RSA) kao da ne spadaju ovamo. S. o poreklu ishodi{nog busiti detaqno v. 92 Up.v.50 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na-{ko-bu~iti se pf. naprasitŒ (RSA).v. ko-luøa „oguqena i sasu{ena kora drvetaŒ (blr. i ÅSSÀ 16:178–180 s. naduti se. 219–222). kora. „naduti se. up.). vikati. vri{tatiŒ i imenica koqupovina „galama. dijal. ~istiti (orah. le{nik i sl. ~eprkati (prstom)Œ. vrisak. SP 1:433 s. Osnovni oblik busiti pro{iren je prefiksom kui dodatno ekspresivizovan umetawem nazalnog infiksa -m.). Za ishodi{ni glagol v. „iskobeqati se. up. oguqena. áupina „quska. osoran.(< *sko-). 183–185 s. dodat na osnovu bu~ati. i s. guliti. Glagol koqupati „galamiti. *bu~ati 2. *lupiti (se).)91 : qupati impf. iz quske. *lupati (se).v. id.

POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 51 ko-qu{tati se impf. ØuhnuØâ. skrivati (se)Œ Uskoci (Stani}). jabuka.v. Fasmer IV 128 s. *tuxnoti (na primeru slovena~kih i ~e{kih kontinuanata) v.v. odsutno gledati u ne{toŒ Vojv. u-ko-tu{it pf. gasiti seŒ (v. *l’u{~iti (se) I.i glagola -qu{tati. Bezlaj III 97 s. sa pa`wom. 97 O mogu}nostima semanti~kog razvoja psl. œnesvesno.vv. piqitiŒ. ali na wih sumwaju Zorunovac (RSA). œneka `ivotiwicaŒ. kriomice se dogovaratiŒ Ozaq (Te`ak 1981). œdaviti se u vodiŒ Potkozarje (Dalmacija)96 · Spoj prefiksa ko. ljuska.). œsve`aw. potuhniti. ESJS 11:688–689 s. Nejasna je razlika u rekciji izme|u prefigiranog i ishodi{nog oblika.v. ?ku-zuriti impf.v. 93 94 . tu-tu{~e „nejako. i qu{tav „koji se qu{ti. „gubiti omota~. koruŒ (RSA)93 ko-qu{tina f. œmirna. Øu{iØâ. Nije jasno spadaju li ovamo i koqu{titi œveoma se truditi. potuqena osoba. rus. semena i sl. slabo deteŒ Uskoci (Stani}). potuha.)Œ (RSA)94 · Spoj prefiksa ko. blr. otpaci ne~ega (oraha. koqu{titi se œbraniti se od neke neistinite optu`be. potu{iti. œprodorno posmatrati nekogaŒ: Stalno me ne{to kuzuri{. Ishodi{no tu{iti stoji u vezi sa bug. zamumuqiti (o wima v. 96 Sa ovim glagolom mo`da je u vezi i tu-tu{iti „dr`ati vlast nad nekim ili ne~im. „oqu{tene quske. Rejzek 2003:262–264. ukr. Ovi oblici su verovatno obrazovani reduplikacijom prvog sloga tipa zatutuqiti. zamotuqakŒ. O ishodi{nom glagolu v. da ne sme govoritiŒ95 Brusje (Dul~i}i 1985) : tu{iti (se) „gu{iti (se)Œ. øoØu{avam. tu{iti. podlo`an qu{tewuŒ (RSA). qusku (o orahu)Œ : qu{titi „odvajati. sln. i Skok III 528 s. up. iznemoglo ~eqadeŒ. Øu{ácâ < øsl. œstaro. skidati qusku.i glagola tu{iti. *tuxnoti „gasiti. stare{instvovatiŒ. *l’uskati (se) I. potuchnoti)97. pravdati seŒ: Deca se koqu{te. 219 s. tu{(n)ica : tu-tu{ica „}utqiva. (RSGV) · Skok nema nijedan od navedenih oblika. Bjeleti} 1994:268). kojoj se ne zna {ta misliŒ. ØuhnuØâ. ne znam za{to : zuriti œnetremice. Skok nema. up. i ÅSSÀ 15:217. Up. *lu{~iti (se). 16:207 s. tiha osobaŒ. quspa (biqnih plodova. *tu{iti. œkriti (se). up. „podu{itiŒ. gledati u ne{to. id. Skok II 340 s.v.v. Øu{iØi. Skok nema. Truba~ev 1967:61. 95 Malo je verovatno da ovamo spada i oblik ketu{iti se „sa{aptavati se. œnadvladati koga da umukne. krompira)Œ Gorobiqe : qu{tina „quska. gu{iti (vatru i sl. mu~iti oko kakvog poslaŒ Tupi`nica.

(RSA) : krdav „mali. „pritegnuti. . Dalm. pisnuti œid. (RJA). a zatim smrt)Œ id. ÅSSÀ l. Skok I 311–312 s.. Skok nema. U s. (Zlatkovi} 1989) : s-klnem 1.Œ Pirot (Zlatkovi} 1990) ko-krdav adj. stokuŒ. jauknutiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) : pisnut œprogovoritiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). s-ko-klne 3. O ishodi{nom obliku pisnuti v. petle. *~esati.. dodat na osnovu ~esati (< psl. grivu. pisnuti œid. obliku izdvaja se prefiks ko-. mo`da bi se moglo pomi{qati da je na{a re~ u vezi sa s..). skoklne (ga) „iznenaditi nekoga (jak bol. dizam ru}e odi sve Pirot (@ivkovi}). œp i s n u t i.Œ Pro{}ewe (Vuji~i}).-h. priviti (ode}u uza se)Œ: Sklni se da ne ozebne{ id. ko-~esati impf. ti. „kr`qav. prefigirani oblik ~uva zna~ewe „udaratiŒ. U tvorbenom pogledu up. 2:538). za-ko-krdaveje 3. zucnuti. glagola krdaveje.52 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-pisnut pf.c. kokrdane. 99 Ovaj s. nerazvijenŒ id.-h. Tako|e se postavqa pitawe da li je primaran glagol ili pridev. Skok II 663–664 s. ciknuti. 3:182) i *kokora (id. U ovom kajk. o tome OS 63–64 s.v. ~esati). sitanŒ: Krdavo prase sve poqe popase (Srp) Lu`nica (Mani})98 · Spoj prefiksa ko. „udarati (koga) batinomŒ. „sna}i. iako iz primera nije jasno da li je zna~ewe dobro definisano (op. œ~istiti vunu.v.. sg. pridev pomiwe Petleva 1989a. `ivotiwsku dlaku. krtav „nerazvijen. konopquŒ (v. (@ivkovi})100. i ukr. Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) · Skok nema. 98 Ovamo verovatno i ko-krdan „maliŒ: Oj.i dijal. kr`qavŒ (RSA)99.)..-h. S obzirom na semantiku. up. v. Kajk. sg. kokrãdav „kudravŒ (BER 2:543. gde se upu}uje na kãdrav (id. pf. krtiti „lomiti. kontinuanata psl. Alternacija -d / -t u finalnoj poziciji je nejasna. „zakr`qatiŒ : za-krdaveje œid. œ~e{qem ili ~etkom gladiti qudsku kosu. Skok nema.. ÅSSÀ 4:85). jeziku glagol ~esati ima slede}a zna~ewa: „grepstiŒ. sl~. timariti kowe. sg. bug.. cit.i glagola pisnuti. piskati. otkriti. koje je posvedo~eno i kod sln. 100 Up. bez provenijencije). mrvitiŒ Slav. ko~esnoti pf. razmaknutiŒ. oskrt. ~e{. vrisnutiŒ Piva (Gagovi} 2004) · Spoj prefiksa ko. *~esati (v. iz istog izvora rasklnem „razgrnuti.v. spopastiŒ: Kad me skoklne bolka. v. pf.

sa semanti~kim razvojem œ~initi na ne{to otvrdne. sg. ko~iti seŒ > œ~initi da se ne{to skupi. skupiti seŒ. 103 Up. ?u-ku-cubim se 1. kocäbnuØi œmrznuti. prikupitiŒ (id. skokãlna œsakupiti s velikim naporom. skokalàvam (se) œstvrdwavati (se)Œ < kokal œkostŒ. ostaje nejasno semanti~ko nepodudarawe osnovnog i prefigiranih oblika. skãkãlnalo go œoborilo ga iznenada. pf. uko~iti seŒ Leskovac (Mitrovi}). skokãlna u izrazu skokãlna go œpozlilo mu jeŒ. (Zlatkovi} 1989)102 · Skok nema.c. sakupiti ne{to rukama.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 53 œobuhvatiti rukama ne{to ili nekoga. ukucubi se 3. Za navedene oblike nudi se potpuno druga~ija etimologija. skukãlna œspopasti nekogaŒ. pritezati. „uhvatiti nekoga. strefiti (o bolesti)Œ id. sa semanti~kim razvojem œskakati. ko~iti se.-h. priviti. ne~em zlom)Œ. ko101 Trajni oblik glagola je skltam „privijati. skãkãlnuvam œzadesiti (o bolesti. zgr~iti se od hladno}eŒ Crna Reka (Markovi} 1986). gde se upu}uje na s. priqubqivati se (uz nekoga ili ne{to)Œ Pirot (@ivkovi}). kao ishodi{te prefigiranog oblika mogao bi se uzeti i glagol *klãkati / *klãtati (ÅSSÀ 10:79–80). 817). œzadesila me je nesre}aŒ u kletvi: Ega Øe skokãlne!. skokam. Glagol bi se mo`da mogao dovesti u vezu sa ukr. i skãkãlvam. da se ukruti. skokãlna se œko~iti se (od hladno}e)Œ. s-kltam (< *kãltati œudarati. Lu`nica (]iri} 1983). U odrednici se upu}uje i na skokãlvam se. o kojem v. postati nepomi~anŒ Timok (Dini} 1988) · Skok nema. pa legao bolestanŒ (id. skakoqiti œskakutatiŒ. 2:530–532). Ukoliko bi se kao ishodi{ni glagol uzeo oblik s-klnem . Pretpostavqa se da je glagol izveden od skok. priqubqivati (ode}u uza se)Œ. skokãlnva œuhvatiti. . pripremiti s oskudnim sredstvimaŒ. tu}iŒ). glagola je bug. Borys/Vlaji}-Popovi} 1989:15–16. 102 Up. skltam se „pribijati se. œko{ticaŒ (id. skokãlnuem œdovr{iti ne{to kako biloŒ. skokãlnuva samo u 3. spopasti nekoga (o bolesti)Œ (BER 6:769)103. „ukrutiti se. pretpostavqa se da su one istog porekla kao skokalà (se). sg. skãkãlna.v. tj. bacati se na nekogaŒ > œspopadati. priviti na grudiŒ Lu`nica (]iri} 1983)101 s-ko-kl~i 3. stvrdwavati se. „onesvestiti se. sg. skoklãnem œsakupiti. semanti~ki identi~an oblik s-}i-}in~i (ga ne{to) „uhvatiti nekoga (o bolesti)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) koji bi mogao biti u vezi sa s-ko-ken~i se „smrznuti se. l. sg. Potpuni tvorbeno-semanti~ki ekvivalent srp.). nesre}i)Œ. pf. napadati nekoga (o bolesti. krutiti seŒ (ESUM 3:64–65 s. u~vrstiti se. Uz istu nedoumicu.

i za razmatrane oblike mo`emo pretpostaviti psl. umiraØiŒ. *koveza)./ *ko. Kala{nikov 1994:81–83. Oblik skuv’óznuØisà izvodi se od psl. za-ko-zàbnuØi œko~iti seŒ : zàbnuØi œzepstiŒ. glagol *vezati dolazi u kombinaciji sa prefiksima *ka. osnova *vez.c.Œ (id. osnova *kovez(bez eksplicitnog izdvajawa prefiksa) i ukazuje se na vezu sa koviznuØi „`ivoØariti. skowiazy} sie œumoriti se. œizgubiti sve`inu. id.v.od v’àznuØi (Malinowski 1899:119. U ukrajinskom etimolo{kom re~niku oblik kocäbiØisà u zna~ewu œsagibati se. kovàzliviè „zimogro`qivŒ.). up. dijal. 2:408). ÅSSÀ 9:165 s. tuma~ewe dato pod ukoveznuti. u-ko-veznuti pf. dijal. O semanti~kom aspektu navedenih leksema v. id. 3:64 s. smrzavati seŒ : ciliØi œpostajati tvrd. Psl. predlo`ak *(s)ko-vez-. gr~iti seŒ tuma~i se kao denominal od kocäba œ`ara~Œ (v. potvrda. Kope~ny 1983:31).v. usahnuti (o biqkama)Œ: @ita su ukoveznula na ovoj zloj godini Piva (Gagovi} 2004) · Skok nema. i ukr.i osnovu *cubnuØi. `iveti u bedi. a oblik kacubnuØi kao wegova varijanta. Druga~ije tuma~ewe ovog posledweg nudi Moskov. bujnost.54 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI cäbiØisà). 106 Za pregled tuma~ewa v. kao i poq. razla`u}i ga na prefiks ka. biti bolestanŒ. izraz kovàziØi bidu „oskudevati.c. stradatiŒ (ESUM 2:488). Pod pretpostavkom da je ovo ta~no.v. krutŒ (l.-h. koja je i u prilogu cubom œ?Œ: ruki cubom stanut na ri~ci (Moskov 1962:154)104. skuv’óznuØisà „umretiŒ ([ulâga~ 1995:177). sledik se — Bogme Øi je ovo |eØi} ukovezno.-h.c. kov’àznuØi. Debeljak 1954:170. kacubnuØi œid. terenu. Usamqen na s.). oslabiti. *skoveznoti se ([ulâga~ l. kovizka „øalica sa zakrivqenim krajemŒ. a dobijen je od informatora rodom iz Polesja (okolina mesta Pinsk). Ovamo svakako spada i ukr. „omr{ati. koje se 104 Up. *veznoti) nema jedinstveno utvr|enu etimologiju106. jo{ uvek ostaje nerazja{wen problem osnove s. Ukrajinski glagol tuma~i se kao izvedenica prefiksom ko.). rekonstrui{e se psl. uvenutiŒ (kartoteka SGP)105. pripazi ga. *kaveza. gde je prisutan uticaj beloruskog jezika. Fasmer I 374. dijal. za-ko-ciliØi œko~iti se. zakov’àznuØi „ko~iti se. dijal. S obzirom na Øo da psl.(up. . U ESUM l. 12:13 s. ovaj glagol ima svoj formalni pandan u ukr. Moskov 1962:154. Posebnu pa`wu privla~i weno protetsko *v-. bolovati. oslabitiŒ: Kad vi|ok kako je ukoveznuo. 105 Podatak poti~e iz punkta Strzelce Krajenskie.(*vez(a)ti. i kov’àza „zimogro`qivacŒ.

rus. palicaŒ. O korespondirawu zna~ewa œprqav. up. cit. i [uster-[evc 1992:90. 86). glagol *vez(a)ti razvio je i zna~ewe œ(o)slabiti. voriti). odatle vàzkiè œlepqiv. vàz œmo~varaŒ. œmotka. glibovito mesØoŒ. glibav œnedovoqno ~vrst. preuzelo deo potencijala marginalizovanog gnezda *verzti (op. Liewehr 1956:11–13. izvesno je da se gnezdo glagola *vezti formiralo u psl. svakako. muqevit. MarØánov 1986:129. Semantika lepqivosti. Kurkina 1982:20). ne~ist ~ovekŒ CG. up. up. {tap. u`eŒ. za~avreØâ œisprqati seŒ øored ~avreØâ œvenuti. slabiti. rus. koji uvla~i u glibŒ. blatwav. dijal. glib œraskva{ena lepqiva zemqaŒ. na najve}em delu slovenske teritorije. blatwavŒ i œslab. nema snage da ustane. periodu. sa}a (v. lew ~ovekŒ Bosna (RSA). mlitavŒ. up. ~ivreØâ œdugo bolovati. m e k a n ~ovekŒ Leskovac (Mitrovi}). spajawa109. 109 Up. vezuju}eg elementa110. prqav ~ovek ili `ivoØiwaŒ øored hredeØâ œbolovatiŒ (< *xred-) (Kurkina 2001:102). prionqivosti prisutna je u nazivima raznih vrsta biqke Galium: ~e{. izraz ego vsego razvàzalo œoslabio je. dijal. nego vezuju}e smese. a pod uticajem sinonimnog *verzti (up. vàzika œlepqivo blato. œvratŒ. muqevito dno reke. rus. u nazivima blatwavog. tonuti (u glib)Œ.-h. To zna~ewe moglo je nastati sekundarno od œbiti blatwav. najverovatnije na bazi ie. Me|utim. Kala{nikov 1994:82. i u okviru we posebna linija semanti~kog razvoja koja podrazumeva ozna~avawe ne prosto veze. 110 Ova semantika se najpotpunije ispoqava u oblasti p~elarstva. radiŒ (Varbot 2003:60). ek grazâ (TS)111. lepenice. leø~ica (Kala{nikov 1992:127) i. œzape{}eŒ (Kala{nikov 1994:85–86). bolesØanŒ svedo~e i slede}i primeri: rus. gde se osnova *voza / *vozã koristi za ozna~avawe p~eliweg lepka. vàzelâ œblatwavo. prqavŒ. vàzelâ Ørava. voska. svizel. budu}i da je takav semanti~ki pomak sasvim regularan. zna~ewa œkonop. dijal. postajati slab. v. mo~varan teren. sahnutiŒ. sjediwavawa. 107 Up. blr. s. 111 Me|ukarika u tom semanti~kom razvoju moglo bi biti zna~ewe œmek. gliban œprqav. œdebeo. àk grazâ (o slabosti): Taka u`å slabaà sØala. vàznuØâ œzaglibqivati se. Za gnezdo *vez(a)ti karakteristi~na je semantika vezivawa. (iz)gubiti snaguŒ. dijal. bolestanŒ (< *~a-vreti) (v. *angh. Kala{nikov 1994:82)108. raskva{enog zemqi{ta. No bez obzira na krajwe poreklo. npr.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 55 tako|e obja{wava na razli~ite na~ine107. jezeraŒ (SRNG). m l i t a v. ohredâ œne~isØ.(*ngh-). . 108 Gnezdo *vezti je zatim.

Sa semanti~kog aspekta sasvim je opravdano i wegovo povezivawe sa gorenavedenim. tvorbeno identi~nim ukr. Apotropejsku mo} imao je i vez œbrest. prelazitiŒ: K hudomu fse hudo và`åcca — Bolâ-Øo g boli fsegda và`áca — Na hudáh-Øo bolesâ luØ{å và`åca (AOS). (u)tonutiŒ. ~ija su zna~ewa: œsmrzavati seŒ. Up. prevezati se œjako omr{aviti. *vez(a)ti prisutno zna~ewe œ(o)slabiti. rus. smrzavati seŒ (AOS. uveznuti œzaplesti se. zatim oblici sa prefiksima za. zavezivati œbajawem. obuzeti koga (o bolesti)Œ: Navezala me se bolest. slabos. zapadati. ba{ je zavezao.i u-: zaveznuti œz a g l i b i t i. koga). ve{tica i ostalih natprirodnih bi}a (Jany{kova 2003:87). ko~iti seŒ. Budu}i da je i kod s. (iz)gubiti snaguŒ. dijal. ukle{titi seŒ: Veznal sêm z nogum med brvawe Ozaq (Te`ak 1981:413). dijal. rus. Up. kajk.i osnovu veznuti (< *veznoti)112 lak{e }emo odrediti wegovo okru`ewe u okviru s. ~ak. presukati se. o~ito je da se glagol ukoveznuti i u pogledu semantike savr{eno uklapa u svoju leksi~ku porodicu. potvr|eno kod nekoliko zapadnih pisaca od XVI do po~etka XVIII veka (RJA). œzapiwati. -sti œbolestŒ Piva i Drobwak (Vukovi} 1940:413). zapasti. zamrsiti se. zaglavitiŒ Herc. dijal. ohinèà œurokŒ ørema hinàØâ œdugo bolovati. ko. pa wome zavezuju djeci kada se pojavi kakav otok a naro~ito groznica (RSA). vezati). dijal. ne mo112 113 (RSA). vra~atiŒ: Ovakvu svije}u ~uvaju u ku}i. uricatiŒ (AOS). veznati œzaglaviti. up. veznuti (im)pf. up. upasti. u {kripac (pa se ne mo}i maknuti)Œ: Dogodi se da mul oli tovor na pa{i zavezne Brusje (Dul~i}i 1985). koji je narodna etimologija dovodila u vezu sa œvezivawemŒ {tetne mo}i |avola. malaksati. œumiratiŒ. up. kajk. œnavaliti (na koga. u osnovi istu definiciju zna~ewa: zaveznut œzapasti nogom u tesan prostor. 114 Zna~ewa œbiti slabŒ i œbiti bolestanŒ gotovo da se mogu smatrati sinonimnima. kontinuanata psl. bajati. ~e{. Ulmus effusaŒ (< *vezã). up. a semantika vezivawa ~esto se javqa upravo uz pojam œbolest. iznemo}iŒ: Jedva do|oh. ba{ sam zavezao od umora i gladi — Bolestan siromah Jovan. spopasti. svàzaØâ œsavladati. zapeti. leksemama. kad se na ~oveka nave`u. vra~awem otklawati bolest. i *obveznoti (se) / *obãveznoti (se) (ÅSSÀ 31:44). ne mo`e da ih se otrese . Tu pre svega spada zast. bolovatiŒ: navezati se fig. suprotno od s. slomiti nekoga (o bolesti)Œ. rus. vazly œdugotrajan (o bolesti)Œ (Varbot 2003:60). i vàzaØâ kilá (k komu) œizazivati bolest. odaØle verovatno zavàza œbolestŒ ‰koja?Š (SRNG). pomesti seŒ (RJA). slabitiŒ (< *xyniti) (Kurkina 2001:102).-h. nema ni{ta od wega (RSA). zaveznuti œzapasti nogom izme|u dva o{tra i nepomi~na kamenaŒ Brusje113. POS). up. œukru}ivati se.-h. zavezati œbiti na izmaku snaga. gu da je se oprostim — Ove na{e groznice. upadati. vàzaØâsà œørenositi se. uvezniti se œne mo}i izbaviti se iz tjesnacaŒ @umberak (Skok III 583 s.v.-h. jezika. presamititi seŒ Uskoci (Stani})114. pobrkati se. (RSA).56 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Nakon tvorbenog ra{~lawavawa glagola ukoveznuti na prefikse u-. vàznuØâ œose}ati hladno}u.

lit.u korenovima *-ez. na ~ije bi postojawe posredno ukazivao glagol *egliti (se).i zbog prisustva / odsustva inicijalnog v. Kao semanti~ku paralelu treba pomenuti i rus. dijal. jezina œmr{avost sa unutra{wom bolestiŒ (Skok I 780 s. neuredan (o ~oveku)Œ.u prefiksima *ko. a za skuv’óznuØisà — *skoveznoti se (v. malkh œuko~enost od hladno}eŒ. `ivotiwama)Œ. slabitiŒ. up. venuti (o biqkama. privezivatiŒ. glagol ~i~ereveØâ. mr{aviti. nepokretan. propadati. kavàza œgomila. {to je imperfektiv na -ja. (u)ko~iti se od hladno}eŒ. ko~iti se od hladno}eŒ (Gorà~eva 1997:32).(Orel 1990:106). jeza). dijal.Œ itd. stsl. dijal. Ovime se u razmatrawe uvodi i psl. œpostajati prqav.i bez protetskog *v. dijal. jo{ i ukr. jedza œbolestŒ (v. 116 Kao paralelu navodi rus. plestiŒ (Iliadi 2003:109). gr. œuko~en. [uqga~ za oblik ko à ziØisà rekonstrui{e * ko e ziti s e . druga~ije). sagibati seŒ ([ulâga~ 1995:177). bolovatiŒ : kaipti. rus. mekanŒ (Kurkina 1978b:25). kembti œi{~ezavati. slabiti.v. koji objediwava sva relevantna zna~ewa: œgubiti snagu. koàziØisà „savijati se. kr`qati. jeza œbolestŒ. mno{tvoŒ i suàzno œu sloziŒ. ~vrstim (o mrazu)Œ (POS). enza œid. od nesa~uvanog *otãje`ati (< *otãjezjati. kaipiu œko~iti se od hladno}eŒ (Havlova 1999:289. up. zepstiŒ (SRNG)115. Glagol skuv’óznuØisà „umretiŒ dovodi se u vezu sa ukr. jeziv œbolestan. Autor smatra da je glagol koàziØisà derivat psl. SP l. obamroŒ i œslabŒ potvr|uju i slede}i primeri: smrzlo pogrd. bug. neotporan mu{karacŒ: Nije smrzlo kadar ni{ta da potegne Qe{tansko (Te{i} 1977:289). œsmrzavati se. Taj glagol je u ESUM 3:7 okarakterisan kao nejasan. 292). kaipstu œvenuti. . ukru}ivati seŒ i blhcroj œslab. sagibatiŒ (tako ÅSSÀ l. up. gore). *ega predstavqa deverbalnu imenicu od neposvedo~enog glagola *egt’i œsavijati. zàbaØâ „mrznuti. àgliØâsà œsa115 Pomenuta zna~ewa me|usobno korespondiraju i u neslovenskim jezicima. ukru}en (od zime). Vratimo se ukr.c./ *-vez-116. slab ~ovekŒ. propadati. dijal. zàbelâ „mr{av. ~iji su kontinuanti stsrp.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 57 vàzaØâ œ~initi tvrdim. U formalnom pogledu psl. leksemama. dijal. slabŒ (Vuk)./ *sko. ESJS 5:290–291).. *ega / *eza (ÅSSÀ 6:68–69. oØ’à` œuzdaŒ < *otãje`â. œmlitav. SP 6:94–96). rekonstruisan na osnovu rus. *eza / *ezã koje stoji u odnosu alternacije sa *oza / *ozã ([ulâga~ 1995:177–178). Arjol ga smaØra konØinuanØom øsl. malkiw œko~iti se. tj. œzaostajati u rastu.od *otãjezati ‹ *(v)ezati œvez(iv)ati. zdravqe. koji odra`ava odgovaraju}i slovenski koren s vokalizmom -e. pri ~emu se ovi oblici u formalnom pogledu razlikuju zbog fakultativnog s.c. dijalekØizma *ko-(j)eziti sa izvornim zna~ewem „savijati. Me|usobnu povezanost zna~ewa œsmrznuti seŒ i œslabitiŒ. kaipti.

zavedem œjako se iscrpsti. klonuti. krastiŒ Uskoci (Stani}) : vukati impf. Psl. i st~e{. koje se tako|e dovodi u vezu sa *ega œbolestŒ (Merkulova 1996:25–26). ingas œlew. 119 Up. inca œbolŒ. „alavo. iznemo}i. up. vru}ine. u srpskim govorima do{lo je do kontaminacije kontinuanata psl.ispuwen jo{ u psl. „halapqivo jesti. sØisl. alapqivo jestiŒ Du~alovi}i (RSA)120. tromŒ. ne}e dugo ~im je izgubio rije~ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). razvezØi.c. „prezalogajiti. ?a-la-vukati impf. 204). bogato. do}i do smrti (od bolesti.kod *vez(a)ti < *ez(a)ti. periodu. navaz œamuletumŒ < *navezã (id. 120 Up. `deratiŒ (RSA)119. œuzimati ne{to od drugoga. iznemagati. budu}i da se u procesu fonetskog. up. sØezaØi. angls. vujati „jesti. umirati. „obilato. propadati. œhalapqivo piti (mleko i sl.58 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI vijati se pod uglom u zglobu (o organima kretawa)Œ. tuga. iznemoglosti (o dejstvu vina. lavuwati „mnogo.)Œ. sumwaŒ itd. ekki œ`alost. leØ. *najezã : *naozã œ~aroban povez koji ~uva od bolesti ili nesre}e. morfonolo{kog. *vezti i *vezti. sØiskaØi. Varbot 2003:59–60). (o putu)Œ. gladi i sl.). dok su se u ruskim govorima kontaminirale kontinuante psl. onda bi se isti proces morao pretpostaviti i za psl. a-la-vucnuti / a-la-ucnuti pf. slatko i u krupnim zalogajima jestiŒ Uskoci (Stani}). ~alabrcnutiŒ Uskoci (Stani}) la-vucnuti pf. la-ucnuti „id. razvoziØâ œ~initi te{ko prohodnim za vreme ki{e. vu}kati „jestiŒ. vundati „bogato. *vedo. zaves. œdovoditi u stawe potpune slabosti. Kako je najva`niji uslov za kontaminaciju formalno i semanti~ko pribli`avawe leksema koje pripadaju razli~itim gnezdima (v.Œ Uskoci (Stani})121 117 U konkretnom slu~aju.Œ Ariqe (gra|a RSA). 121 Oblik (a)laucnuti je od (a)la(v)ucnuti. ali up. 23:231). „dobro i brzo jestiŒ. oblici srodni su sa lit. halapqivo jesti. krkatiŒ Uskoci (Stani}) a-la-vucati impf. engti œdaviØi. srditi seŒ. mu~iØiŒ. klopatiŒ. amuletumŒ (ÅSSÀ 22:104. Ako do kontaminacije razli~itih gnezda dolazi na nivou svakog pojedina~nog jezika117. venuti. moglo bi se re}i da je taj uslov za gnezda *(j)ez. vurlati „jesti oblimiceŒ. (ÅSSÀ l.i *vez. 118 Od presudnog zna~aja tu svakako nije zajedni~ko poreklo. topqewa snega i sl. bolesti)Œ (v. up. morfolo{kog i semanti~kog razvoja me|usobno pribli`avaju oblici potpuno razli~ite provenijencije.)Œ: \oko e zaveo. halapqivo jestiŒ Lika (RSA). igt œslabiti. . ne mo`e dugo — Zaveo sam od gladi — Starac je zaveo. pre nego {to se razvilo protetsko v. Bjeleti} 2006. jezik. lavu{ati. Detaqnije o ukoveznuti v. „id. glagola *vezti i *vesti. Varbot 2003:57)118.

Isto va`i i za glagol alavucati.> ala. vrkati)./ kala-. za oblik alavukati mogla bi se pretpostaviti afereza inicijalnog k. koji se mo`e smatrati deminutivom osnovnog alavukati. vujnuti „pojestiŒ. S obzirom na postojawe semanti~ki bliskog kala-vrkati „srkati. nepristojno jestiŒ (v. vurnuti „pojestiŒ Uskoci (Stani}). gladak oblik. name`uriti „u~initi da {to izgubi ravan.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 59 vuknuti pf. nepristojno srkatiŒ Uskoci (Stani}) pokazuju alternaciju u : r u korenu123. 123 Zamena vokala likvidom r nije retka pojava kod ekspresivnih glagola. zgu`vati. up. `deratiŒ i vrkati „jesti. ili *xala. 122 Up. izgu`vatiŒ : namr`uriti (se) „namre{kati seŒ (RSA).iz dvoslo`nog prefiksa kala-. „halapqivo pojesti. vu}nuti „brzo pojestiŒ. pri ~emu osnovni glagoli vukati „halapqivo jesti. . po`deratiŒ: Dijete vuknu sve jelo ispred sebe CG (RSA)122 · Skok ne registruje nijedan od navedenih oblika.

v. npr.(i wegove varijante). niti ga izdvajaju kao tvorbeni element pri etimologizaciji leksema koje ga sadr`e. koji priznaju postojawe prefiksa ko-. varijantu *kobeniti (se) (ÅSSÀ 10:88). ko-). ~ihvaliØâsà. ~ekrá`iØâ. .v.([arifullin 1982:14). SEK I 246 s. mo`da varijanta od ko. ~elusnuØâ.(Schutz 1965:328–329).> ~e. Debeqak pretpostavqa razvoj *ke.i obja{wavaju ga kao wegov palatalizovani dublet (Holub/Kope~ny 174 s. ali izdvaja nekoliko leksema koje sadr`e prefikse ~a-. ~aøoloØâ (~oøoloØâ). ~umaza itd.(ovaj posledwi poistove}uje sa re~com ~i. {-. ali uz {turo obja{wewe da je u pitawu intenziviraju}i prefiks.se ne izja{wavaju. ~ihvosØiØâ. ~ubarahnuØâ. ~motac sa. ~e-. ~emárknuØâ. npr.(Machek 95 s. ~iburiØâ. ~o-) uglavnom se dovodi u vezu sa prefiksom ko. ~ikilàØâ. posve}uje prefiksu ~e. ~i. principijelno ne daje prefikse kao nosioce odrednice.posebnu odrednicu. ~iburahnuØâ. sli~no i [arifulin.mo`e se uporediti i odnos autora dva praslovenska re~nika prema razmatranim tvorbenim elementima. S obzirom na izvesnu „sekundarnostŒ ovog prefiksa u odnosu na prefiks ko-.v. up.i posmatra se kao wegova varijanta. Snoj 69 s. dodatom glagolima).(~a-. ~akrá`iØâ. i Merkulova 1986:149. Holub i Kope~ni pomiwu ovaj prefiks u odrednici posve}enoj prefiksu ko. ~u-. ~a-. ka-. ~ubuhaØâ. up.v. ~e-. `-. o prefiksu ~e.-h. sli~ni elementu s-mobile (Machek 13–14). U ostalim re~nicima sporadi~no se pomiwe prefiks ~e.vv. U ÅSSÀ ovi elementi tuma~e se kao ekspresivni prefiksi zameni~kog porekla i izdvajaju se u slede}im psl. ~ukareznuØâ.(Debeljak 1954:175). ~eperiti se.60 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 2) Prefiks ~V(s. dodu{e. koji su. ~iverga. [ic tretira element ~e(dijal. ~o-) Prefiksalni element ~e. Tako. Mahek. V. *~a124 U Uvodu svom re~niku Mahek u nizu primera ukazuje na prisustvo intenziviraju}ih elemenata ~-.). 125 Up. Slavski i Skok. oblicima: *~abeniti?125. kao {to je ve} napomenuto.. (Fasmer IV s. ko. npr. po wemu. Fasmer. Na primeru prefiksa ~e. ~e-)124. Berneker. wemu se u etimolo{kim re~nicima posve}uje i ne{to mawe pa`we. koji ga odre|uje kao palatalni alomorf prefiksa ko. ~o-) kao palatalnu varijantu prefiksa k-.

„tr~ati po plitkoj vodi pri ~emu voda prska na sve strane. *~enâzati / *~enâziti. a i na osnovu ostalih navedenih potvrda. 128 Up.). glagolu za~evraditi autorka navodi bug. *~eperiti (ÅSSÀ 4:55–56. *~âmuliti?. cit. *~avâreti (ÅSSÀ 4:32. SP 2:141–143). oblike ~o-vrada „odlamati male par~i}e hlebaŒ. 126 127 . *~ekãrda / *~ekãrta. u SP nema nijedne odrednice u kojoj se pomiwe prefiksalni element *~e-. pf.vv. ko-vrada „nadra`ivati ranuŒ. (Dini} 1988)130. npr. *~avedeti. *~epârã / *~epãrã. sg. mlatarati rukama po vodi. udaratiŒ. v. sg. br~kati po vodiŒ. sa drugim prefiksom *natopy`iti (se) (ÅSSÀ 23:161). *~âparã (ÅSSÀ 4 s. *~apoltâ. „udariti nekoga za vrat ili u glavuŒ id. „zaka~iti {to nogom i otkotrqatiŒ: Ala za~evradi tikvunu! Timok (RSA. acc. *~epârânâjâ / *~epãrânâjâ. ~a. za~avradi{e „udariti nekoga sna`no da se obeznaniŒ id. glagola -vradi. PRIMERI: za-~e-vraditi pf. inf.) · Spoj prefiksa ~e-. 129 Iz primera.c. sg. œsmetati (o detetu)Œ (o ovom posledwem v. „pquskati. Za razliku od moskovskog re~nika. Merkulova 1986:148. Razlika u pristupu etimolo{kom re{avawu leksema ovog tipa najboqe se vidi u odrednicama zajedni~kim za oba re~nika up.. *~âparã (ÅSSÀ 4:147.i dijal. *~amãrda. *~amâreti. *jâz~eviliti? (id. 9:22). *~amâra / *~amârva127. *~epelzti se. ~opqiska se „pquskati se. prosipati voduŒ Timok (Dini} 1988)131. 131 Isti autor bele`i i zvu~nu varijantu ~o-bqiska (se) sa identi~nim zna~ewem (op.-h. *~epuriti se. reklo bi se da je i ovde u pitawu zna~ewe „udaritiŒ.). Up. ÅSSÀ 12:14 s. pqisnem „pqusnutiŒ Leskovac (Mitrovi}). gde se ujedno kritikuje etimologija data u BER 2:512). impf. (ibid.?)129 za-~a-vradi 3.). SP 2:119). Skok nema. ~o-pqiska 3. *~ekãrtati. br~kati se u vodiŒ : pqiska „prskati vodom. budu}i da se zna~ewe œkovatiŒ regularno razvija od osnovnog œbiti. 132 Up. *~eperiti se / *~epiriti se. prskati (vodom)Œ Pirot (@ivkovi})132 Up.v. *~avâreti. varijantu *komariti se (ÅSSÀ 10:169). *koverditi?. pqiskam 1. *~en’uxati. SP 2:314). *~epy`iti se128. 130 Ovamo verovatno spada i za~avradi „kovawem sjediniti dva komada usijanog gvo`|aŒ (l. Kao genetski srodne s. Petleva 1976:11. V. Vlaji}-Popovi} 2002:36.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 61 mariti126. *~epyriti se.

Oblik re~epquskati se ovde je uslovno naveden. Ako bi se pak po{lo od osnovnog ~epquskati. prigovaratiŒ. iako je re~ tako zabele`ena i verovatno ju je prinosnik (Pavlinovi}) tako ~uo u lokalnom ~akavskom govoru.62 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~a-pquskati impf. 134 O psl. Up. inicijalno re-~e. izbrbqati koje{taŒ. puko bi od jada (RJA)133 · Spoj prefiksa ~o-. buniti se. O obliku ~opqiska v.v. element re. ~epljuskati. Varbot 1988:74–75. œoslawati se. U osnovi navedenih oblika le`i onomatopeja — pqiskati. v. „ispri~ati. pqizgati. „blebetalo. Za inicijalno rece. Petleva 1994a:336. ~epljuskati). . „{aliti seŒ: Da se ja gdigod tako ne recepquskam. Bjeleti} 1994a:354–355. 287 s. zbog svoje formalne i semanti~ke bliskosti sa ostalim oblicima. i{-~a-pquskati pf. pljuskati. pquskati itd. prema osnovnom glagolu ~epquskati trebalo bi da bude re~epquskati. periti).i glagola pqiskati. nabrbqati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004) : pqaskalo n. „ogovaratiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?re-ce(~e)-pquskati se impf.v. pljeskati. o{tro prigovaratiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). ~a. i jedno od obja{wewa oblika o~koperan (v. daqe u radu i u Zakqu~ku. Nije iskqu~eno ni da je u pitawu slo`enica sa re~ u prvom delu.v. ~agrljati. Druga~ije Skok I 309 s. podupirati seŒ Vrisnik (^DL) ~i-pi`it se œosorno se opirati. pliskati itd. 135 O pojavi pro{irivawa ekspresivnih prefiksa elementima koji sadr`e likvide l i r v.> *race.)134. brbqatiŒ. pquskati.v. „buniti se.moglo bi se tuma~iti i kao rezultat metateze od *~e-re-135. pa bi kona~ni oblik imao slede}u genezu: pquskati > ~e-pquskati > *~e-re-pquskati > re-~e-pquskati. *pleskati. œne pu{tati se drugomeŒ Brusje (Dul~i}i 1985) 133 U RJA se daje komentar da. Skok II 691 s. „pri~ati koje{ta. ali sa suprotnog stanovi{ta. kao o genetski neonomatopejskom glagolu. ~ovek koji se ne stidi da bilo {ta ka`eŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) ~a-pqizgati impf. na-~a-pquskati pf.Skok pomi{qa da je mo`da od *rasce. I onomatopejske osnove ekspresivizuju se prefiksima ovoga tipa. pqaskati (up. ?~e-pi`it se impf.izgledao bi kao nekakav prefiksalni element dodat na ve} prefigirano ~e-pquskati. Kurkina 1996:9–10. Machek 460 s. „sva{ta pri~atiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) ~o-pliskat impf. Kako je ova pretpostavka malo verovatna.v.(Skok I 309 s. id. Bezlaj III 59 s.v. „napri~ati.

zakoviqiti „izviti. *py`. *natopy`iti se). 137 Za alternirawe prefiksa ko. za eventualni intranzitiv na *-eti: *~e-vezeti 136 Ostale varijante iz istog izvora: {epu`it se. RJA s. na-Øo-øá`iØâsà „nagizdati se. (ibid.v.i osnovu -viziti)137 ukazivali bi na srodnost ova dva oblika. supi`it se. i da je sinoniman glagolu ukoveznuti (v. zast. {ipi~it se. ÅSSÀ 6:74. œiznenada se razboleti. „biti sve mr{aviji. v. odnos oblika ukoveznuti i (u)~eviziti nije sasvim jasan. mu~atiŒ: Do{o mu nekakav nelok i sve ne{to ~evizi Piva (Gagovi} 2004) i{-~e-viziti pf. Up. a ~eviziti nesvr{enog vida.). praviti se va`anŒ. (ibid. Skok nema. œumuknuti. up. i varijantnost tipa *mârzeti / *mârziti (u govoru Pive i Drobwaka mrziti. treba dopustiti. ~e-viziti impf. gore). Identi~nost semantike i fonetska. œzauzeti borbeni stavŒ (Petleva 1986:201. {upu`it se. oblik rekonstruisan je samo na osnovu rus. v. ÅSSÀ 4:58 s. øá`iØâ i ostalim kontinuantama psl. s obzirom na intranzitivno zna~ewe ~eviziti. naglo zaslabitiŒ Piva (Gagovi} 2004) : i{~eviqiti œiskrenuti. Me|utim. sipi`it se. „postati jako mr{av. oslabitiŒ: Nije ona i{~evizila od imawa no od nemawa — I{~evizila ga prazna trpeza id.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 63 {i-pi`it se „id. œtruditi se. smr{ati. *~epy`iti se (psl. ko-sØo-øá`iØâsà „oholiti seŒ prema ka-øá`iØâsà „{epuriti se. glagol ~eviziti mora se tuma~iti paralelno sa wim. {ipit se. potvrda).Œ Brusje (ibid. up. „id. ne bi ga majka poznala.i ~e.) u-~e-viziti pf. prisizati. prisigati kao iterativ od prisegnuti < *pri-segnoti : pri-sizati (Vaillant II 480. ne}e se imati {ta od wega ukopati. lepo se obu}iŒ. Vukovi} 1940:327). Problem je samo u tome {to bi zavr{etak -iti u ~eviziti pre ukazivao na denominalno poreklo (kakvo se pretpostavqa i za *eziti od *ega / *eza. ali i tvorbena bliskost (oblik ~eviziti mogao bi se ra{~laniti na prefiks ~e. pa i on u~evizijo id. na-Øo-øá`iØâ „nagizdati. œ}utati.Œ: U~evizijo rade}i. zavrnuti nagoreŒ (RSA).-h.) · Budu}i da je zabele`en u istom govoru. i ÅSSÀ 23:161 s. . u}utatiŒ: Do{o mu crni petak.vv. SP 6:115).)136. nadutiŒ. O rus. nastojatiŒ (^DL) · Od psl. Up. slabijiŒ: ^evizi i nestaje. na ovom terenu. *~e-py`iti se. Me|utim. sa drugim prefiksima rus.v. iskriviti u stranuŒ Leva~ (RSA). Kurkina 1973:71–72. v.up. s. Budu}i da je glagol ukoveznuti svr{enog.v. osnova -viziti prema -veznuti mogla bi se tuma~iti kao rezultat sekundarne iterativizacije. Kurkina 1982b:184.

U {irem slovenskom okru`ewu ~ak i zna~ewe œ(u)}utatiŒ. „id. 140 Up. od istog korena i blr. dijal. vezeti œbiti vezan.). za-ka-v’àdiØi „dosa|ivati se. autori praslovenskog re~nika sme{Øaju je øod odrednicu *koveza (zajedno sa ukr. umirati od dosadeŒ (v. }udqiv ~ovekŒ. mrznuti seŒ (prisutno u ukr. vedati).Œ. savijatiŒ139. ‰koviza1Š). ukru}ivaØi se. dijal.64 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI up. venutiŒ < *~a-vedeti (ÅSSÀ 4:31) prema ukr. budu}i da upravo zna~ewe œko~iØi se. ~ak. koveza œhirovit. st~e{. up. zakoviziØi „ohladiti se. „id. Ono {to svakako ne podle`e sumwi jeste semanti~ka kompatibilnost svih razmatranih oblika.œsagibatiŒ (VarboØ 1981a:321. omolkniti œuko~iti seŒ i œu}utatiŒ (Kurkina 1978b:25).-h. rus. ~e-pqezi se 3. . ukru}ivati se (o telu)Œ. ~a-v’àdiØi œbolovati. koviznuØi „`ivoØariti. ozepsti. okregniti œuko~iti se. ukrutiti seŒ < *kreg. 141 Up. sl~. œpewati se uz drvoŒ Timok (Dini} 1992) 138 Za alternirawe prefiksa up. lukno œiznemoglost. dijal. vezeti. kra~ni œbolestanŒ < *krok. ~e{. bolovatiŒ. œjedva i}i uzbrdoŒ141. dijal.(Varbot 1972:74). biti na samrtiŒ. (ÅSSÀ 12:13). uvijati seŒ : œbolovati. izvijati. umretiŒ potkrepquju brojne paralele. kriviti seŒ140. mlknut œko~iti se. u kom bi slu~aju prvobitno zna~ewe bilo „sagibati. sln. ukrutiti se. s. dijal./ *lok. 139 Paralelizam zna~ewa œsavijati se. sg. iz istog izvora i ~epeli 3. indikativna ~iwenica da i ovaj srp. skrågacâ œbolovati.Œ. I dok ni sama imenica kovizka u ukrajinskom etimolo{kom re~niku nije dobila kona~no re{ewe (v. koviza œba~varsko oru|e za savijawe obru~aŒ. ali da su mo`da u vezi sa kovizka „øalica sa zakrivqenim krajemŒ. ESUM l. krehnouti œko~iti se. s. promrznuti. ukr. sg. biti bolestan. ka{. vezeti prema trenutnom vidu veznoti (Vaillant II 388). sagibati se.c. Bjeleti} 2006. slabostŒ < *lek. koveza œneuredan ~ovekŒ itd. zarobqenŒ. ukru}ivati seŒ. propastiŒ (ESUM 2:484). oblik (u)~eviziti. biti jedva `ivŒ (Petleva l. zagibaØâsà œbiti te{ko bolestan. iz istog izvora i ~epqi se 3. sln. ~e{.c. glagol ima svoj pandan u ukr. ego sovsem skruØilo œon se te{ko razboleoŒ (Petleva 1989:68). dobija svoje tuma~ewe.(Borys 1984–1985). }utqivŒ. gde se konstatuje da razmatrani oblici nisu sasvim jasni. ~e{./ *krog. impf. uko~iti se. posvedo~eno za srp. Detaqnije v. sg. me|utim. Sa formalne pak strane i srpski i ukrajinski oblici ipak zahtevaju podrobnije obja{wewe. SEK III 88–89). „kreveqiti se. potvrdama) predstavqa vezuju}u kariku izme|u œ(o)slabitiŒ i œ(u)}uØaØiŒ. up.v. koviziØi „mu~iØiŒ138. mlkvy œtih. zakoviznuØi. Posebno je.

oblik rekonstruisan je iskqu~ivo na osnovu bug. basne (gra|a RSA)142 : brsnuti „otkinuti ustima i jesti (brst./ *polz.i glagola brsnuti . Anikin 1982:45. „uzeti od ne~ega malo. . „odlomiti s krajaŒ: O~ebrsni mi malo qeba Wegwevo. 20. Up. za~obrãsva œzaka~iti ne{to u prolazuŒ (BER 1:617. Up. kao uzgredŒ Crmnica. Skok nema. i ESJS 11:665 s. zalo`itiŒ (RJA). uspiwati seŒ. Bar (gra|a RSA) · Spoj prefiksa ~e -. *~e-pelzti se. Skok samo pomiwe oblik o~ebrsnuti „otkinuti. ~alabrcnuti. sa‰dŠ }e ru~ak Piva (Gagovi} 2004) o-~e-brsnuti pf. ~elebrsnuti „malo zalo`itiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:39) o-~e-le-brsnuti „koristiti se od ne~ega malo. udarenŒ. odatle pleziti se „kreveqiti seŒ (usmeno M. Up./ *pãlz. koje ima i oblik bez prefiksa. Boka. ~eølezi „s mukom se pewati... Anikin 1988:40 (Anikin tako|e raspola`e samo bug. „jedva iza}i uzbrdo poma`u}i se rukama i nogamaŒ id. Bjeleti} 1993:39.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 65 i{-~e-pqezi se pf. za~ebrãsnuvam. (ibid.v. Bar (gra|a RSA). O samom korenu *pelz. o~ebrsnuti „otkinuti. Za zna~ewe „pewati seŒ up. fig. o~ehnutiŒ. Boka. li{}e)Œ: Po}eraj `ivo nek malo brsne. dijal. bug. Bar (gra|a RSA).v. potvrda). plãzati. re~i se tuma~e kao kontaminati). za~ebrãsnav œsulud. koja korespondira 142 Oblik je dat bez definicije zna~ewa. Nar.) ~a-brsnuti pf. œmalo zalo`iti. U prilog tome govori wegova semantika.v. Boka. za~ebrãsna œlako povreditiŒ. za~ebrãsvam. Vr~evi}. potvrdama). ali se iz konteksta mo`e zakqu~iti da se radi o zna~ewu „otkinuti ustima i jesti (brst. SP 1:399).elementom sa likvidom -le-. ~alabrcnuti). gricnutiŒ: Brsni malo sira i qeba. ÅSSÀ 3:56–57. U obliku ~elebrsnuti do{lo je do pro{irivawa prefiksa ~e. o~ehnutiŒ. Anikin 1982. pentrati seŒ. li{}e)Œ.) · Od psl. Sjenica. ~a . kao uzgredŒ Crmnica. *~epelzti se (psl. Ishodi{ni oblik brsnuti najpre bi se mogao svesti na psl. *brãsnoti (v. B.v. ÅSSÀ 4:55 s. u primeru: Zar ni va{i seqani nemaju obi~aj da na vas bace u antre{eq po malo sijena? – „Qeti nikad no {to mu zubovi pod tovarom krajem puta ~abrsnu. nap. Up. o~ebrsnut œodlomiti komadi}Œ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) ~e-le-brsnuti pf. Zna~ewe „kreveqiti seŒ stoji u vezi sa plaziti (jezik). bilo na koji na~inŒ Crmnica. bug. ~eølezé sa „pewati se. „koristiti se od ne~ega malo. œlabrcnuti. bez obja{wewa (Skok I 291 s.

œzajedqiva. moglo bi se tra`iti i na doma}em terenu. up.66 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sa zna~ewima isto~noslovenskih kontinuanata ovog psl. mo`da treba uzeti u obzir i uticaj re~i kao npr. svadqivŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)144 · Skok tretira ovaj glagol kao balkanizam nepoznatog porekla (Skok I 293 s. nar.. ~a-n-gr i zalo n. galamxijaŒ < osm. ca-n-gr i zalo n. dakle. ~angrizati). S obzirom na semanti~ki bliske lekseme zagrizati (se). pakosna osobaŒ Uskoci (Stani}) ca-n-griizati zast. „dosa|ivati nervoznim govoromŒ [abac. nametqiva osobaŒ [abac (gra|a ERSJ). ~angrizat „dosa|ivati. guliti koruŒ (v. Nije iskqu~eno ni poreklo od psl. „zajedqivostŒ.. zakeralo. œneprestano pri~atiŒ id. svadqiva osobaŒ Srem (Maksi} 1980). ÅSSÀ l. izazivati jedan drugogŒ Uskoci (Stani}) ~a-n-grizav adj.) ~a-grzati „~angrizatiŒ Dvorska (gra|a RSA) ~e-grzalo n. „zajedqiva osobaŒ. dijal. brosnuØâ œskupqati bobice u pregr{tima ih otkidaju}i od stabqikeŒ. xangrizalo ‹ ~angrizalo „gun|alo. „koji mnogo prigovara.v. prigovara. *brãstiti (v. mogao objasniti kao ob143 Na ovaj oblik je mo`da uticao glagol cangati se „poga|ati se oko ne~ega. peckatiŒ.. tvrdi~itiŒ. xa-n-grizalo n. œpakostŒ. i svoä domakä ~elëdâ ne cangriizaè kod kôkí . On bi se. brosnuØâ œstiskaju}i prstima ~istiti ne{to ili cediti te~nostŒ.). brisnuvaØi œogrizati. brusnuØâ œodvajati seme konopqe od stablaŒ.c.: . ~e-grz f.). œodvajati pozder od lanaŒ. „osoba koja mnogo xangriza. koja voli da zagrizaŒ id. poreklo oblika ~a-n-grizati itd. (Jovanovi} 1911:292). œpeckatiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). sitni~ar. oblika: rus. gun|ati. izazivati. glodati. cewkati seŒ. ukr. zajedatiŒ ba~ki Buwevci ( Pei}/Ba~lija) : za-grizati „zadirkivati.-h.. œzajedqiva osobaŒ. „~angrizaloŒ Uskoci (Stani})143 xa-n-grizati œ~esto prigovaratiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). ~e-grs „zadevicaŒ. dirati. (ibid. pogrd. zagrizalo. SP 1:399–400). ~angrizalo „brbqiva zajedqiva osobaŒ Uskoci (Stani}) : za-grizalo „zagri`qiva osoba. gingiz „prznicaŒ (Adamovi} 1970:69). Ma~va (gra|a ERSJ). œdosadna. „zagri`qivŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). (ibid. zagrizati se „zadirkivati. dijal. 144 Iako je alternacija ~ : x uobi~ajena. dok [kaqi} uop{te ne registruje pomenute oblike. xangri`qiv adj. i cangrijati „biti tvrdica. ~antrati. xangaza „}udqiv. prigovarati. ÅSSÀ 3:57. . `estok (~ovek)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990). ?~a-n-grizati impf. Adamovi} izvodi s.

zanovetaloŒ. ~agrljati). bulaznitiŒ Uskoci (Stani})146 : quzg-et-at „govoriti koje{ta. pri~ati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004). „brbqivac. {e-lezga „onaj koji je dosadan. odbaciti ni mogu}nost da je oblik ~angrizati eventualno nastao kontaminacijom glagola zagrizati i ~angati se „psovati se.v. Analogna ekspresivna infiksacija istog elementa zapa`a se i u glu`. I u ruskom jeziku glagol grázØâ podlo`an je ekspresivnom prefigirawu.v. ?~e-quzgati impf. . lazgeti „id.v. koje Fasmer dovodi u vezu sa grámaØâ „qutito govoriti. Ne treba. koje se tuma~i kao sufiksalno pro{irewe (-zg-) prezentske osnove *bl’-u. U prilog predlo`enom tuma~ewu govorilo bi rus. œru`no. œtu}i. grabiti se oko nekoga ili ne~egaŒ Uskoci (Stani})145. iako pomiwe glagol ~equgati „brbqatiŒ iz Like.Œ. ERSJ 2 s. *bl’ujo). udarati. „pri~ati koje{ta. rus. Oblici sa inicijalnim xa-.Œ (Kurkina 1976:50). me|utim. talasatiŒ.). balezgati. Istu osnovu nalazimo i u ba-quzgati „brbqati. lit. rus. lazgoØaØâ „pri~ati bez prestankaŒ.). z a g r i z a l oŒ. dosadna pri~alica. uøu}uju}i na glagole ográzaØâsà. dosa|ivati.i tvorbeno ga razla`e na grá-m-za < *gráza. ca. Ve}ina ovih oblika navodi se u ÅSSÀ 2:139 s. hrskatiŒ (Truba~ev 1965:132). baqezgatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)147 · Skok nema. tuma~e}i ga kao onomatopeju (Skok I 287 s. S druge strane. *bl’uzgati. dok Truba~ov u ovom obliku izdvaja ekspresivni infiks -m. gun|aloŒ (Petleva 1974:209). 146 Ovamo verovatno ne spada imenica ~equzga „drvo za koje su vezane niti na razbojuŒ. ru`iti se. ~anga „svadqiva `enska osobaŒ. brecati seŒ. grámza pogrd. ili da se inicijalni slog mo`da razvio pod uticajem oblika tipa ~angrqati. ~angalica „svadqivo ~eqade. Osnova quzgati mogla bi biti zvu~na varijanta od quskati „pquskati (o vodi. uz dodatno ekspresivizovawe infiksom -n-. i ~angav „svadqiv. 147 Uø. ~ango „svadqiv mu{karac. hrymza} pored hryza} „gristi.v. bqazgati. baqizgati. {amarati. up.mogli bi se tretirati kao varijante osnovnog ~angrizati. (ibid. *l’uskati II (ÅSSÀ 145 Up.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 67 lik nastao dodavawem prefiksa ~a. „staro gun|alo. Up. vla`no vreme sa snegom i ki{omŒ id. brqezgati itd. i SP 1:184–185 s. beqezgati. (ibid. rus. sa varijantama baqezgati. pqeskatiŒ < psl. {to ne prili~i. nametqivŒ. Kurkina 1976:50. psovatiŒ (Fasmer I 466). sva|ati se. te~nosti)Œ.(*bl’âvati. grázØâ „zanovetati. œonaj koji moqakaŒ : lezga œid. ba-gráza „naziv za staru iznemoglu `ivotiwu i ~ovekaŒ (Gorà~eva 1982:108). œququ{kati. œrana na glaviŒ.na osnovu -grizati. *bal(a)kati : *bal(a)chati. up. baqezgati. kavgaxijaŒ id. sitni~avŒ.

*luzgati (se) (id. RSA) : za-u{iti „udariti {amar.-h. pomiwe Kurkina analiziraju}i psl. od-lau{iti œo{amaritiŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) koji su svakako u vezi sa glagolom lau{iti œ{amarati. `urbati. glagola. sna`no udariti (obi~no {amarom)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977. inf.68 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 15:217–218). sna`no udariti. tako|e œgrabiti. tu}iŒ.Œ Unac (Jovi~i}). za-}a-u{iti „jako. *luzgati / *lyzgati (Kurkina 1974:68–73). pqesnuti.. za sada nejasnog porekla. uho) ekspresivizuje se dodavawem prefiksa ~a-. acc. naglitiŒ Unac (Jovi~i}). kontinuantama psl. Wu. „opaliti zau{nicu nekome. za-~a-u{iti pf. }a-. koje bi moglo poticati od psl. Ishodi{ni glagol zau{iti (Skok ga ne registruje. od-qau{iti œid. ali up. . blebetatiŒ Ston (RSA). i luzati „brbqati.v. odalamitiŒ. iako se konkretno ova potvrda ne navodi me|u s. me|utim. Skok III 538–539 s.?). ali v. o{amaritiŒ (RSA) · Skok nema. 16:214–215). o{amaritiŒ Timok (RSA. U ovom kontekstu interesantni su oblici za-qau{iti œo{amariti.

Pristalice „preformantne teorijeŒ.-h. *gmuriti (se)?. 148 149 Takav tretman imaju i suglasnici x-. ili kao zvu~ne varijante prefiksa ko-. dotle se u SP psl. ga-. s. SP 8:88–89)149. U obrazovawima tipa psl. a u SP oblik *gavâriti smatra se ekspresivnim derivatom od glagola *gaviti. go-) Osobenost ovog tvorbenog elementa sastoji se u tome {to se suglasnik g.(SP 7:77). jo{ uvek ne mo`emo uporediti odnos autora SP i ÅSSÀ prema ekspresivnim prefiksima kao pojavi. Dok se u ÅSSÀ psl.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 3) Prefiks gV- 69 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 3) Prefiks gV- 3) Prefiks gV(s. koje se smatra samo zvu~nom varijantom od *kavornã (ÅSSÀ 6:88–89). i razliku u tuma~ewu glagola * gonositi (s e ) (ÅSSÀ 7:25–26. Druga~ije SP 7:170 s.(l. [arifullin 1982:14). *vâriti u osnovi (ÅSSÀ 6:112–113). Machek 263 s. *gavornã obja{wava kao slo`enica sa drugim delom . koje mo`e biti rezultat perintegracije (v. i glagolom *vârati. *gy-). 174. [uster-[evc 1992:90–92) i u takvim slu~ajevima ne mo`e se govoriti o prefiksu. .vorn. i Hereè-[imanâska 2003:62–64. *ga(jâ)vornã / *gavorna tuma~i kao obrazovawe sa ekspresivnim elementom ga-. Debeljak 1954:171. MarØánov 1986:130. *`a-vornã-kã. *gavârati / *gavâriti tuma~i se kao obrazovawe sa ekspresivnim prefiksom *ga-. ni`e.tretira se kao sekundarna (ekspresivna?) protetska priraslica (ÅSSÀ 6:163–164)148.(ÅSSÀ. Treba praviti razliku izme|u protetskog g.javqa i kao proteza u nekim leksemama (o tome podrobnije PeØleva 1978. sa formantom -r.tretiraju kao prefiks (up.v./ *ko-.c. me|utim. zbog disproporcije u koli~ini obra|ene gra|e u dvama praslovenskim re~nicima. go-. varijantom *ka.sa sekundarno razvijenim vokalom (*go-. Kao {to je ve} re~eno. *gmuriti. *sko-vornã) ostaju nejasni. To se mo`e ilustrovati na primeru dveju odrednica. koji imaju status prefiksa. Moskov). ali ne i oko *~e-. v. *ga-. V. kao i sam odnos prema sinonimnom *ka-vornã (SP 7:74–76). *ka-vornã.. Ovi elementi tuma~e se ili kao samostalni prefiksi (Debeqak.v. Up. pri ~emu prvi delovi slo`enice (*ga-vornã. Petleva 1978:54–55) i elemenata ga-. ka. *gmyriti suglasnik g. U ÅSSÀ psl. Za sada se mo`e konstatovati da se re~nici sla`u oko postojawa imenskog prefiksa *a-.). Moskov 1981:66–67). i takvo g. ko-.

za-go-miqa 3. O psl. blebetati. gomila (Skok I 588). gwe~itiŒ. o{trewem. tesawem. me|utim. *myliti se podrobno v. pri ~emu je akcenat stavqen na pokret. ka`e se. primer ahmálicca „pogre{itiŒ. x-.70 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI PRIMERI: na-ga-militi se pf. Up.v. x(o. dakle. da se gomila. Ukoliko nije u pitawu poreklom onomatopejski glagol. zakeratiŒ (RSA) · Osnovni glagol milati. sko-. Kurkina 2003. glagol mleti razvio je i sekundarno zna~ewe „pri~ati jednoli~no. na osnovu primera: Kao {to god nagomilano s glomotom pada.-h. „pri~ati. Ovde treba pomenuti i oblike go-milati se „bu~atiŒ (Vuk)152 i za-go-milati „zapo~eti pri~u nekom vikomŒ Piva i Drobwak (Vukovi} 1940). potvrda rekonstruisan je psl. pri ~emu je zna~ewe „gre{itiŒ verovatno sekundarno151. ru{iti se sa treskomŒ rekonstruisano. nagamiliti se „nagnuti seŒ (RJA) · Na osnovu navedenih s. na{e tuma~ewe ~ini nam se ubedqivijim. O formalnoj vezi glagola *myliti i *xmyliti govori blr. „postaviti se u kos polo`aj. up.). nije samo zapadnoslovenska. o~ito. semanti~ki se podudara sa glagolima *xmyliti „praviti zako{enu povr{inu (odsecawem. Glagol *g(a)myliti. sa~uvan samo u prefigiranom obliku. dosadno. namilati „zanovetati. ve} op{teslovenska re~) i razotkriva wegovu motivaciju (l. mora biti u etimolo{koj vezi sa *myliti se „gre{iti. a)-. varati seŒ. sg.v.v. 152 U RSA dato je zna~ewe „stropo{tavati se. Kod Vuka. Pored osnovnog zna~ewa „drobiti. *xmyliti (se).-h. oblik *nag(a)myliti se (ÅSSÀ 22:24). Up. 22:82 s. iskrivqavatiŒ. pripovedatiŒ Leva~. S. koje Skok neopravdano stavqa s. strepoŒ. glagol prevashodno ima akusti~ko zna~ewe. muqati.v. obarawem)Œ i *x(a)myliti se „i}i klate}i seŒ150. Osnovni glagol *myliti „kriviti. RSA). Merkulova 1985:40–41. budu}i da ga on defini{e kao „poltern. dijalekatska potvrda vrlo je dragocena jer {iri areal glagola *myliti (on. koji se javqa sa razli~itim „priraslicamaŒ: g(a)-.c. *naxmyliti. miqati jeste iterativ prema mleti (Skok II 444 s. i ÅSSÀ 8:45 s. lupetatiŒ (v. „dosa|ivati gun|awemŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) : milati impf. pf. savijawem. nagnuti se. 151 150 . koje se realizuje i u obliku sa elementom go-. nakriviti seŒ Katalenac (RSA). id. mljeti). s-.

. podmiriti (`equ. zadovoqiti se.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 3) Prefiks gV- 71 za-go-jaziti „z a j a z i t i. Element -go. œzapre~iti. ne~isto}aŒ Vojv. Grahovo. i zajazit se œkad dete pla~e pa mu nestane dahaŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). zajazitiŒ: Ko }e wega zagojatiti i wegov nesiti burag napuniti? Ba~ka. zaprqati. Jajce. bujati. O osnovnom glagolu jaziti v. ugojenŒ > œu kome ima urodice. œprqav{tina. najverovatnije denominal od gojat f. razjapqivatiŒ154. œzajaziti se. neoplevqen (o `itu). œzarasti u korovŒ: Sve mi se `ito zagojatilo Banija. prqav. zaprqati. (RSGV). ni`e). „prqati. dok se jaziti javqa samo u zna~ewu „praviti jaz. uzimati maha (o urodici u `itu)Œ Banija. „utoliti nekom glad. zatrpavati. jaz1. utoliti nekom `e|. zagojaziti se „zasititi se. potkrepquju}i semanti~ki pomak „pun. zajaziti se „utoliti glad ili `e|.v. Vaqevo (RSA). Banija. *eziti.v. zadovoqiti. |ubretom.mo`da je umetnut pod uticajem oblika zagojatiti (v. i pridev zaja`en œsitŒ Vojv. Up. œpostajati ne~ist (o `itu kad se napuni urodicom)Œ Lika. ?za-go-jatiti pf. Bos. puniti (jaz. zauzimati mnogo mestaŒ (RSA). neotrebqen.v. Lapac. ÅSSÀ 6:56 s. zadovoqiti seŒ verovatno je sekundarno u odnosu na „zatrpavati. Grahovo. zasititi seŒ Ba~ka : za-jatiti „napuniti prqav{tinom. Bos.)Œ. poraslo travom i urodicom Bosna (RSA) (Skok I 585–586 s. bujanŒ). punitiŒ. zaprqati seŒ.)Œ. Grahovo. zasititiŒ: Tvoju gramzivost na jelo i pi}e ne mo`e niko zagojaziti. œzasititi. œzajazivati. Vrhovine. Up. gojatiti se „rasti. zakr~itiŒ: Kad sjedne zagojati kao klade CG. zagojatiti se „napuniti se talogom. Skok izvodi glagol gojatiti od prideva gojatan (pored navedenog. up. „u kome ima urodice. neo~i{}en (o zrnevqu)Œ Banija. prohtev. nanositi sme}eŒ Bos. ugojen. ovaj pridev ima i zna~ewe „pun. potrebe i sl. neoplevqenŒ: Gojazno `ito. goj). zasititi seŒ (RSA)153 · U RSA nema oblika *gojaziti. jamu i sl. uprqatiŒ Leva~ (RSA) · Osnovni glagol je gojatiti impf. odvoditi vodu pomo}u jazaŒ. zasititi. debeo (o ~eqadetu)Œ > „ne~ist (o `itu)Œ paralelom gojazan „debeo. fig. Jajce. 153 154 . urodica u `ituŒ Crni Lug. zadovoqiti seŒ : za-jaziti fig. pun sme}aŒ Lika. |ubretom. uprqatiŒ: Onda mu otvore ku}u. Skok I 763–764 s. „korov. œ{iroko otvarati. Lika. ali u wojzi na|u samo sudove zagoja}ene sirom i kajmakom. œ{iriti se. œne~ist. Zna~ewe „zasititi se. i gojatan adj. „napuniti prqav{tinom.

zakr~itiŒ karakteristi~no je i za oblik za-{a-jatiti „postaviti neki predmet na nezgodno. zapremiti (o predmetima)Œ: [to si orman za{ajatijo? Ne mo`e niko pro}i — Za{ajatijo mi orman ~itavu sobu Qe{tansko (Te{i} 1977). u kojem kao da se ispred iste osno- ve javqa prefiks {a-155. œz a u z e t i d o s t a p r o s t o r a. Zna~ewe „zasititi. jedva uhvatiti pravacŒ (Marseni} 1986). 155 Nije jasno spadaju li ovamo i za{ajatiti œtvrdoglavo ne{to tvrditi. krenuti najzad nekamo. o{ejatiti „zaputiti se. prolazno mestoŒ. ukoliko nije re~ o posebnom glagolu. mogao je nastati gubqewem sloga -go. Zna~ewe œzapre~iti. zajazitiŒ razvilo se verovatno pod uticajem fonetski bliskog glagola zagojaziti (v. mada za takvo tuma~ewe nema adekvatnog obja{wewa. zastranitiŒ Bogova|a (gra|a RSA). gore).72 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Oblik zajatiti.iz oblika zagojatiti. zabrazditi. .

va`i donekle i za ha-.tuma~i se kao samostalan prefiks (Debeljak 1954:171). besciqno se kretati. xo. izvoditi x-. Oblik se mo`e svesti na psl. *xalepa? / *xalipa?. ÅSSÀ 8:11). aqidat „lutati. Prefiksalno x-. M.i osnovu * mordâje (v.([arifullin 1982:14). U ÅSSÀ elementi *ha-. *sk’a-. ?ha-lidati impf.(Merkulova 1985:41). i sad ga ne mo{ odu~iti.i wegova varijanta *xo. alidat Kosovo (Elezovi})158 156 Ovamo jo{ i blr.). *xaxolã / *xaxolâkã. dok se *xã. ili kao ekspresivni prefiks.vv. „lutatiŒ: .karakteri{e ili kao ekspresivni prefiksalni element. *xovezslo / *kovezslo157. *xãbãtã. ha-) Ono {to je re~eno za prefiksalni element go-. Gorà~eva 1989:272–273. ipak. pru}e itd. *xaxuliti.tretiraju se kao ekspresivni prefiksi. *xlamã? / *xlomã?.Œ (RSA).. Ovi elementi izdvajaju se u slede}im oblicima: *xabârati. CG (RSA). *xlemãjâ. tumarati. ili se. cijo dan hal’ijeda{ od ku}e do ku}e? Ro`aje (Had`i}) a-lidati „skitati. slabitiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). Miqanov (gra|a RSA). *xamordâ156.. lutatiŒ Kosovo. „pobolevati. *xãbuzã. PRIMERI: ha-hulati impf.Œ: Nau~ilo alidati.tretira se kao ekspresivna priraslica (ÅSSÀ s.od *sk’-. PeØleva 1989:65–67). *xlãkati..)Œ koje se mo`e ra{~laniti na ekspresivni prefiks * {i. 158 Ovamo i oblici sa umek{anim l: aqidati œid. *xalizã?. MarØánov 1986:131. suglasnik x. ga. xo. Suglasnik x-. alidati „id. *naxymerda. naime. *xy. . *xaxuliti. ha-l’ijedati œlutati bez ciqaŒ: \e si. *sk’o. Pro{}ewe (Vuji~i}). {ámorodâde „sitne` (iverje. pak. *xoxul’a. mene misa `alosna halida .< *sko-. U obrazovawima tipa psl. 157 U ovim oblicima izdvaja se prefiks *ko. xa-. spoj ekspresivnog prefiksa *ha.-h. aqidati. pa Bog Piva (Gagovi} 2004).i glagola *xuliti II (v. ovi elementi smatraju frikativnim alomorfima prefiksa ko. bazatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). *ho-. *xlema. [uster-[evc 1992:92–93). *xymordâ. aqedati Uskoci (Stani}). tako|e se javqa kao proteza (v. aqidat Vasojevi}i (Stijovi} 1990). xa-.. hahuqati „poboqevatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) · Skok nema.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 4) Prefiks xV- 73 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 4) Prefiks xV- 4) Prefiks hV(s. Prihvatqivije je.

a mo`e se objasniti gubitkom inicijalnog h-. . œizbegavatiŒ.v. lahoritiŒ id. treskati se. (RSA). œvrteti. vrckati seŒ: [to lida{ kao kurva?. 159 Oblik osnove -l’ijedati (sa karakteristi~nim prelaskom l > q) mogao bi se smatrati pseudojekavizmom. posao. kolutati (o~ima)Œ sredwi Timok. To. ESUM 3:230 s. œtr~ati ~as ovamo. O drugim mogu}im tuma~ewima v. podskakuju}iŒ Zaglavak. BER 3:394 s. alidati. tr~ati brzo. fig.. œblago duvati. lidam. ERSJ 1:121–122 s. koji predstavqa jedinu potvrdu sa glasom hzabele`enu u govorima u kojima se taj glas gubi. Oblik sa inicijalnim a. œlepr{ati.74 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI lidati impf. [abac (gra|a ERSJ) · Skok ne pomiwe nijedan od ovih oblika.{iroko je zastupqen na Kosovu i u Crnoj Gori. œpodrhtavati. lidkaØâ) javqa se prefiks ha-. {etati seŒ: Lidaju to~kovi. uvijati se. drmati seŒ: Lida meso na wemu Srem. Kqu~ni dokaz za to je ro`ajski oblik hal’ijedati159. Ispred ishodi{nog lidati (za koje up. me|utim. Rikov 1988. œkretati se. budu}i da su u tom govoru vrlo retki slu~ajevi sekundarnog izgovarawa glasa h.. te bi se stoga mogao smatrati i rezultatom hiperkorekcije.v. œve{to izbegavati kakvu obavezu. „izvijati se. ~as onamo. izvrdavatiŒ Pocerina. œi}i nestabilno. landaratiŒ: Ama mu lida podupina Zaglavak.v. ali ni{ta zrelo ne uraditiŒ Zaglavak. ne va`i i za oblik Marka Miqanova — halidati. prave}i se vredan.

{i. {e-. {i. Polaze}i od protetskih slogova {u-. smatraju}i da su tvorbeni postupci svojstveni sociolektima — zasebna pojava. {migati. {u-) U etimolo{koj literaturi operi{e se prefiksalnim elementima ~iji je nose}i glas suglasnik {-. ali nema mnogo podataka o wihovom krajwem poreklu. 1981a:22). Na stabilnijem su terenu oni autori koji poreklo prefiksa {e({u-.(Debeljak 1954:175. proisti~e iz negativne ekspresivnosti koju nose glasovi x / { u slovenskim jezicima (Mokienko 1972:161. kojom se ne mo`e objasniti prisustvo prefiksa {u-. {i.i. ili u imenicama za koje se mo`e pretpostaviti glagolsko poreklo (Petleva 1974:211).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 75 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 5) Prefiks {V(s. Ve}ina autora se. po wemu. {e-. Varbot 1973:6). ead. {i-. {a-. defini{e ga kao „arhai~an prefiksŒ (Kurkina 1981:331. „ekspresivni prefiksŒ (Merkulova 1972:176. Fasmer tra`i izvor ovim elementima u argou. ne izja{wava o poreklu prefiksa {e. Ovakvo tuma~ewe prihvata Mokienko. ipak. .u leksici slovenskih dijalekata. priznaju}i wegovo postojawe. tj. {e-.u slovenskim `argonima. v.kao argotskih elemenata koji se koriste za ekspresivnu tvorbenu modifikaciju obi~nih re~i (radi iskazivawa omalova`avawa ili da bi se postigla tajnost jezika). {o-. Moskov osporava Fasmerovo tuma~ewe. U etimolo{kim re~nicima izdvaja se nekoliko lakonskih konstatacija o ovom prefiksalnom elementu. 90). posebno isti~u}i pejorativno-intenzifikatorsku ulogu prefiksa {u. on na isti na~in poku{ava da objasni i ruske dijalekatske re~i sa prefiksima {u-. a drugi ga tretiraju kao varijantu nepalatalnog prefiksa xo. {i-) tuma~e fonetskim putem. „redak ekspresivni prefiksŒ (Kurkina 1992:193). Jedni ga dovode u vezu sa s-mobile ([arifullin 1982:14–15. i [arifullin 1982a:120–121).(i ku-) (Vasmer 1912). kao palatalizovani dublet prefiksa ko160 Tuma~e}i sln. Holub i Kope~ni tuma~e ga na isti na~in kao i ~e-. ali sam nema obja{wewe za wihovo poreklo (Moskov 1981:81–82. Kurkina 1974:67)160.iz prefiksalnog s-. Kope~ny 1983:37).-h. {emigati autorka pravi interesantnu opasku da je u konkretnom slu~aju do{lo do ekspresivnog razvoja inicijalnog {e. Petqova precizira da se dati afiks po pravilu zapa`a kod glagola. Pejorativnost ovog prefiksa.

Fasmer izdvaja prefikse {a-. {eprtqat œnesigurno. biti posledica perintegracije slo`enica sa ot-. {o-). ~a. pri~a ili ne{to radiŒ Uskoci (Sta161 Razvoj {e-. upla{iti se.v. *na{aråøicâ.< *~e. œi}i desno-levo. œpometeno. {eválàØâ.vv. „po~eti {eprtqati.v. te{ko hodatiŒ Sanski Most (gra|a ERSJ).u slede}im leksemama: {abalda. u{eprtqit se œzbuniti se. „{eprtqava osobaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). nevoqno raditiŒ. {eprtqati „polako raditi. {eprtqiti „raditi koje{ta. lagatiŒ Uskoci (Stani}). smeteno govoriti i sl. p r t q a t iŒ Otok u Slavoniji (RJA).mogao bi.Œ Sanski Most (gra|a ERSJ) {eprtqa f.v.). ko-). {opiriti). œvrdati. {eøeriØâsà. œnemarno. u{epetqiti se „smeteno.vv. {usØráè i u ve}ini slu~ajeva ponavqa svoj raniji stav da su u pitawu elementi argotskog porekla (Fasmer IV s. ali bez ikakvog obja{wewa (Machek 618 s.(Snoj 69 s. smu{eno govoriti ili ne{to raditi. {iverziØâ. smu{eno govoritiŒ. PRIMERI: {e-prtqati impf. {e-. nespretno raditiŒ. {averziØâ. iz istog izvora u-{e-petqiti „nepoverqivo ne{to kazivatiŒ. 162 Up. u{eprtqiti se / u{eprtqiti se „smu{eno govoriti ili ne{to raditi. biti slab u ~emuŒ Lika (RJA). po~eti nespretno raditi. {u. „nespretanŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). {evrdatiŒ Uskoci (Stani})162. zbuniti se. navode}i nekoliko primera u kojima se on javqa. {eprtati „brbqatiŒ (RJA) za-{e-prtqati / za{eprtqati pf. {i-. {eluøina. {evrdatiŒ Uskoci (Stani}). ~eperiti se. {ebáhnuØâ. {ivoroØ.)161. {a. spetqati seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) {eprtqav adj. 641 s. {obolØaØâ. u nekim slu~ajevima. zbuniti seŒ. œzapetqati se (u poslu). zbuniti seŒ. {o-. . neve{to. U beloruskom etimolo{kom re~niku pretpostavqa se da je prefiks *{e. {emeØaØâ. saplesti seŒ Potkozarje (Dalmacija). zbuniti seŒ. {eprtqav œid. „pona{ati se {eprtqavoŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). nespretno. smu{eno govoriti ili ne{to raditi. u{eprtqiti œbiti nespretan u obavqawu nekog poslaŒ Segedin (gra|a ERSJ). nespretno.v. {umoriØâ.76 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (Holub/Kope~ny 174 s.< ~e-. Snoj govori o ekspresivnom prefiksu *{e. {eváràØâ. Mahek samo ka`e „prefiksŒ. {umarkaØâ. na{aØárácca itd.(ÅSBM 7:289 s.Œ BiH (RSA) u-{e-prtqati se „smeteno. œoskudevati u ne~emuŒ Srem (gra|a ERSJ). „ne{to smu{eno. œi}i desno-levo. „osoba koja se smeteno pona{a. neodlu~no.

„naprtitiŒ.) prtqati impf. lupetatiŒ Lika (Ajxanovi} 2002). davitiŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). nesnala`qiva osobaŒ Vasojevi}i (Bori~i}). brbqati. kao i {laprtak „id. i {eprkqar „~ovek koji koje{ta ili kojekako govori. v. Srbija (RJA). i {qaprta „{eprtqaŒ Virje (Herman 1973:94). na brzinu {to u~initi. pakovati (npr. œpri~ati ili raditi koje{taŒ Uskoci (Stani}). istovariti seŒ (RSA) naprtqati pf. blebetaweŒ? (samo u jednom primeru. neve{t u posluŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) {eprtqan m. {eprtqanko „{eprtqa. blebe}eŒ.Œ. pekqam 1. „i}i nekud sa porodicom i stokom nose}i i pokretnu imovinu. poku}stvo). odlazitiŒ. prtlati „povr{no i lo{e raditi kakav posaoŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) doprtqati pf. iseliti seŒ. isprtqati se „preseliti se. œi}i bez ciqa. tumaratiŒ. .POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 77 ni}). seliti seŒ. prtqat „id. œpri~ati gluposti. „pri~ati o bezna~ajnim stvarima. z a p e t q a t i s e (u kakav posao)Œ (RSA) isprtqati pf. œraditi nesistemati~noŒ Zagara~ (]upi}i 1997). {oprtqina „prtqag. {eprtqa œzbuwena. prtqam 1. „nespretna osobaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}).Œ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). doseliti seŒ. œodlaziti nose}i svoju opremu. krcati teret i prenositi ga. „prtqagŒ Timok (Dini} 1988). (ibid.Œ (RJA). „zaplesti se. konfuzno. „preseliti. up. samo da se ispri~aŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). œdoneti u velikoj koli~iniŒ Uskoci (Stani}) zaprtqati se pf. {eprkqarija „brbqawe. Unac (Jovi~i}). {lapr~ek „id. izvu}i se. u istom izvoru *{qepr~ek „mu}akŒ. „brbqatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). sprtqatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) 163 Up. sprtlati „povr{no. RJA). prtqat „id. œodlaziti brzo sa porodicom i stokom nose}i pokretnu imovinuŒ Potkozarje (Dalmacija). Tako|e up. „do}i odnekud sa porodicom i stokom teraju}i i pokretnu imovinu. œs te{kom mukom iza}i. „petqati. Srem (gra|a ERSJ). iselitiŒ. Ma~va (gra|a ERSJ). u vezi sa prkeqati „blebetatiŒ (RJA). „s p e t q a t i. seliti se uz tovarewe i prebacivawe poku}stva. naprtqati se „nagomilati se u ve}oj koli~iniŒ (RSA) sprtqati pf. „govoriti koje{taŒ Vrawe (Zlatanovi}). sg. sg. {eprtla „onaj koji je nespretan. snalaziti seŒ Leskovac (Mitrovi}).Œ Sesvete (Maresi} 1996:215). li~ne stvariŒ id. ispri~ati nejasno. [abac (gra|a ERSJ). nesnala`qivacŒ Crna Reka (Markovi} 1993)163 {o-prtqak m. sa mogu}om promenom t > k kao u petqati > pekqati.

smatraju}i ga denominalom od {emet „drvo sa vi{e kuka kojima se salpavaju vr{eŒ (Skok III 386 s. 168 Up.v. „brbqatiŒ.v.-h. prtqa~a m. {ebetat. dodatim na glagol metati. ESJS 8:462–463 s. glagol mo`e objasniti kao tvorevina sa prefiksom {e-. Nije iskqu~en ni uticaj glagola petqati (o wemu v. {e-metati. prevrtqiv. *ob{emetati. petlja). i {ebetati „teturati. Petleva 1974:209)168. kao i prideve na -qiv. / f. prtqavac m. ÅSSÀ 18:112–115 s.na osnovno prtqati (o ovom glagolu v. œteturati seŒ Brusje (Dul~i}i 1985). smatramo da je potowi oblik nastao dodavawem prefiksa {e.v. prtiti (se)). drhtati. {emetiti impf. Skok II 410–414 s. nesigurno hodatiŒ (RJA). Skok ga na jednom mestu izvodi od prtiti sa sufiksom -jaga (Skok I 745 s. hodati levo-desno. {e-meØaØâ. smatramo da se i s. ali se i prvo zna~ewe reflektuje u imenici {oprtqak œprtqagŒ).v.v. Razvoj tj > tq umesto } u ovoj kategoriji nije nemogu}. o kojem v. „petqatiŒ. {eme}ati „posrtati. -jaga1)165. a na drugom od prtqati sa sufiksom -ag (Skok III 59 s. glagol {eprtqati realizuje posledwa dva. prtiti v. i Dorovskih 1981:131. S obzirom na podudarawe zna~ewa glagola prtqati i {eprtqati (od tri glavna zna~ewa glagola prtqati: „seliti seŒ.v. {ebe}ati „tresti se.Œ Draga~evo (\ukanovi} 1995) · Skok tuma~i glagol {eprtqati kao rezultat kontaminacije {epati i prtqati (Skok III 387 s.78 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI prtqa. Up. quqati seŒ Bra~. teturatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi})166. *metati (se). S obzirom na potpuni formalni i skoro potpuni semanti~ki paralelizam sa rus. {emetat. majati seŒ : meØaØâ „bacatiŒ. mesti. u napitom stawuŒ I` (Kuli{i} 1979). Orahovica u Slavoniji. {emet). {emetati.-h. prtiti (se))164. {eme}at „posrtati. 164 165 . up. teturatiŒ Krk (RJA). 166 Up. Skok III 59 s. majati seŒ (Fasmer IV 427.v. i Kurkina 1977:19–23. i psl. izbegavati obavezeŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) : metati „bacatiŒ (RSA)167 · Skok registruje glagol {emetati (bez zna~ewa). „id. Varbot 1973:8–11. mutqag : mutqati (< *motjati). 167 Nije jasno spada li ovamo pri-ho-metiti „udariti otvorenom {akomŒ [epurina (Kursar 1972). {ebe}ot (se) „drhtati (zbog vitko}e ili od slabosti)Œ. {epav).v. {emetiti „izvla~iti se. npr. œtresti se u hoduŒ. [to se ti~e deverbala prtqag(a). meØaØâsà „muvati se. {eberiti „{ebeqati se. „teturati.v. Skok II 652 s. {e-meØiØâsà „muvati se. klecati u kolenimaŒ (RJA). O s. mesti. „brbqivacŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}).

øa{amaØacâ œpobacati.v. izvodi se od ekspresivnog psl. oszemiota} (?) œpokrastiŒ. {e.u ovim oblicima mawe verovatno (Bezlaj IV 31). povu}i se u ugao sobeŒ: U{ukutrio se kao malo dete kad napravi {tetu — U{ukutrio se pa ne mrda Ka~er (gra|a RSA)170 {u-ku-toriti impf.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 79 rekonstruisano na osnovu stpoq. „}utqiva mu{ka osobaŒ id. Skok ga dovodi u etimolo{ku vezu sa kutiti „zami{qeno u bolesti }utatiŒ i poredi sa csl. kutra f. sneveseliti seŒ Bogova|a (gra|a RSA). / m. „koji kutri.i *metati (id. ~amitiŒ. szamota} sie œtrzati se. pokuwiti seŒ [abac. zast. œobmanutiŒ. Prvi oblik je mo`da u vezi sa kutiti „zami{qeno u bolesti }utatiŒ (Skok II 248–249 s. „mirovati bezvoqno (naj~e{}e u stawu iznemoglosti. glagola *{em-etati. -im œne{to }utke smeratiŒ: ]uti i kutri od jutra u onom }o{ku Sanski Most (gra|a ERSJ). {emetati œklimavo hodatiŒ. i u{ukutiti se œprimiriti se. zloban ~ovekŒ Banija. zami{qen. rvati seŒ (ÅSBM 8:259). Sln. „hodati po ku}i bez poslaŒ Vinkovci (RJA) ku-triti impf. (RSA) ku-toriti impf. pogubitiŒ < poq. u{ukuriti se œsnu`diti se. „onaj koji }ute}i ne{to smi{qaŒ. uz napomenu da je prisustvo ekspresivnog prefiksa {e. posmatratiŒ (RSA). kuwatiŒ. Up. Up. zajedno sa ostalim gore pomenutim oblicima. kutriti œpromatrati ne{to sa strane. œ}ute}i pa`qivo slu{ati. bolesti ili polusna). ispod okaŒ. oslu{kivati {ta drugi govore. daqe. dok prire|iva~i Skokovog re~nika daju etimolo{ku dopunu. œzami{qeno }utatiŒ Potkozarje (Dalmacija). iz istog izvora i }ukutriti „id. „ne{to }utke smerati. tako|e i blr. kutriti). kutiti „machinariŒ. U osnovi prefigiranog oblika le`i glagol kutriti. {u-ku-triti impf. u potaji se do{aptavatiŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983)169 u-{u-ku-triti pf. kutralo n. RJA). œzabuniti seŒ Srbija (Vuk. prema kojoj je ovaj glagol izveden od imenice kut. koje se tuma~i kao poliprefiksalna tvorevina sastavqena od ob-. kutrt. kutriti se „pritajivati se i budno oslu{kivatiŒ (RSA) kutrav adj. sa semanti~kim razvojem „le`ati u kutuŒ > Up. œpa`qivo (obi~no kri{om) gledati. kutre m. *{eme{â. }utqiv. {aq. œ~amiti. kutrowa m. obi~no podmuklo u sebi ne{to smi{qaju}iŒ. „}utqiva `enska osobaŒ Lika. „podmukao. œprovoditi vreme u osami. koprcati se. œ}utatiŒ Kordun. dosa|ivati seŒ Kordun (gra|a ERSJ) · Skok nema. 169 170 . 30:131). iscrpenosti. *{em-etaje{â < *{e-ti. v. u ~ami. œu}utati se.Œ. {aq. povu~enŒ.

dodatim na glagol * toriti (ÅSSÀ 12:74). nagnuti (se). blenutiŒ Lika (Ajxanovi} 2002). u kojima je sa~uvana puna osnova *toriti (o woj v. ku~iti se „savijati se. buqitiŒ BiH (RJA) : pi`driti œzuriti. œkrivudavŒ.v. U pogledu semantike up. U ÅSSÀ. Bori~i}) · Spoj prefiksa {i.i ku.v. kukam2).v. pogurenŒ. 86–87). a ovo. do naslojavawa prefiksa {u. i Skok II 225–226 s. zreti1. glagola kukam.i glagola heriti se. „gledati. [kalji} 327 s. Anikin 1988:76. glagol kutriti svodi se na psl. kuka. pi`drit œid. osnovni glagol kukam verovatno je u vezi sa bug. Ako je ta~na predlo`ena tvorbena podela. i pridev naheren œzavinut.v. iskrivqenŒ. {e-kuka f.i dijal. Skok nema. Zna~ewe œnaklobu~iti seŒ odra`ava semantizam œkrivŒ. *ku~iti (se) (ÅSSÀ 13:81. vrdatiŒ: Ne mi {ekukaj.v. 483 s. herav. daqe. Skok I 494 s. naheriti se. nakriviti (se)Œ (RSA) · Spoj prefiksa {o.Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). obrazovawe sa pejorativnim prefiksom * k o . impf.80 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „bolovatiŒ > „}utatiŒ (Skok II 248–249 s. up. sa psl. „krivudati. i-{o-bekati pf. u Zakqu~ku).pred osnovom -t(o)riti (o toj pojavi v. naduvati (se) u vidu klobuka.v. me|utim. œpovijen. pi`drit Vasojevi}i (Stijovi} 1990. savijati (vrat)Œ. O ishodi{nom glagolu heriti v. *kotoriti / *kotriti. dakle. naklobu~iti (se)Œ CG : na-heriti (se) „dovesti (se) u kos polo`aj. U razmatranim oblicima {ukutriti i {ukutoriti do{lo je. kriv. i *kotati „skrivatiŒ (ÅSSÀ 12:69–70). sg. Ovde su od posebnog zna~aja oblici kutoriti i {ukutoriti. na-{o-heriti (se) pf.v. „nadi}i (se).. erlav. œkrivinaŒ Vlasotince (gra|a RSA) · Spoj prefiksa {e. kukam „kle~atiŒ (BER 3:87 s. Skok nema. {e-kukam 1. *kuka. „izudarati pesnicom u le|aŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) . kutriti). Skok nema. up. O ishodi{nom glagolu pi`driti v. 78–79). Skok III 661–662 s. no zbori po pravo Leskovac (Mitrovi}). Vlasotince (gra|a RSA) : ku~iti „kriviti. sagiwati seŒ (RSA) {e-kukav adj. {i-pi`driti impf.i glagola pi`driti.

Pada u o~i i paralelizam oblika sko-ml~em : {ko-mutati. fig.v.c.). zamla}uje. Hrv. preterivati u pri~awu i izmi{qawuŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) : mutati „mucati. tj. mucati)172. „bazatiŒ. „buncatiŒ Lu`nica (Mani}). Navedeni oblici dovedeni su u vezu zbog toga {to wihova zna~ewa — „udaratiŒ. Skok II 441 s. tele i sl. oba oblika su onomatopeje (Skok II 28 s.v. mlatiti se „gubiti. Skok II 473–474 s. „prodavati zjala. koje se {uqa kao kradqivacŒ Krk (RJA). {a-mlata m. „pri~ati glupostiŒ — me|usobno korespondiraju (v.elementom sa likvidom -le-.v. Skok nema. ni`e {ele-badati „id. Budu}i da se mlca(ti) = mucati svodi na psl. sg. / f. lutalicaŒ Gri`ane.< *so-). œpri~ati bez vezeŒ Babu{nica (gra|a RSA) ?{ko-mutati impf. su. sg.i dijal. Imenica mlata je glagolskog porekla < mlatiti „govoriti mnogo i koje{ta. „nedoli~no govoriti. bazatiŒ Uskoci (Stani}) : bekati „ispu{tati glas „beŒ (ovca. Skok nema. {a. œgovoriti. kamkati). a on ti je {amlata: ne pazi ni na re~i. brbqati. i arhai~ni imenski prefiksi (npr. 172 Skok smatra da je mutati < mucati. tepatiŒ. Skok I 129 s. bebekati. {vrqati. Po Skoku. up.Œ. up. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:129). ili je u pitawu dvoslo`ni prefiksalni element {ele-. (RSA) · Skok nema. alterniraju i „normalniŒ (npr. lupetatiŒ. u tvorbenom pogledu {o-mutati „{uqati se oko ku}e kao tatŒ. {o-mlta 3. s-). zamla}ivati seŒ (RSA) (v. glagola mlta. . *mâlcati. up. pored ekspresivnog prefiksa {a-. impf. „zamlataŒ: Sestra mu je dobra. *mâltati. U obliku {elebekati do{lo je do pro{irewa prefiksa {e. onaj ko uludo tro171 Up. pa je mlta(ti) = mutati (o ovom posledwem v. pri~ati glupostiŒ CG (RSA) · Spoj prefiksa {e. mlcam „mucatiŒ Pirot (@ivkovi}). Ispred osnove mlat-. Dijalekat ~uva vokalno l. {omuta „~eqade koje {omuta. zaplitati jezikomŒ (RSA). iako je tu osnova -mutati verovatno drugog porekla.i glagola bekati.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 81 {e-le-bekati impf. Lika (Ajxanovi} 2002) {a-mlta 3. teletaŒ. za-. œogla{avati se cvile}i (o {tenadi)Œ Potkozarje (Dalmacija)171 · Spoj prefiksa {o-.v. mlatiti). za oblik mutati (mlta) moglo bi se rekonstruisati psl. sa zamenom t < c prema mutav (l. œmucati. „skitnica. za-mlata „onaj koji se mlati. tra}iti vreme. ni na vreme Vrawe (Zlatanovi}) : mlata f.). O ishodi{nom obliku bekati v. podra`avati glas ovce.

Skok I 120–121 s. {arabadat „vr{qati. *batati. napisati kako biloŒ. na{vrqatiŒ BiH (RSA). nesigurno. SP 1:194 s. bosti uop{te. {krabatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). ({ele)vrdati (v : b). {to se daqe ekspresivizuje u {andarati „blebetati. Ovo kao da je samo fonetska varijanta od ({ele)badati (a : r) ili. ÅSSÀ 1:164–165 s. RJA). zamrqatiŒ Para}in (RSA) na-{ara-batati pf. neznalicaŒ Vasojevi}i (Bori~i}).v. œukrasti.)175 i-{ara-batati pf. 177 Up. na{arlatati „napisati neuredno. uzeti kradom. mo`da. besciqno se kretatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) na-{ara-badat pf. i na{arabati „i{vrqati. za{andati „izbe}i. s-mlata œnezgrapna osoba. lupati. V. iz istog izvora {ele-brdati „id. œglupa osoba. (ibid. „na{krabatiŒ CG (RSA) {ara-batalo n. {vrqati. tumaratiŒ Uskoci (Stani}) {ele-badati impf. œpisati koje{taŒ. {ala-manuti pf. budalaŒ Kordun. Skok II 354–356 s. i {arandati „v. blebetatiŒ (Vuk.82 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {i vreme i energijuŒ (RSA). „i}i polako. i{arati. œi}i oprezno kao da se nogom bodeŒ (RSA)177. {arabadat „`vrqati. i {arudati „kretati se tamo-amo. nemarno raditiŒ.Œ. batati „i}i s naporom. tumanim œukrastiŒ [umadija (gra|a RSA). budalaŒ Potkozarje (Dalmacija). 173 Nije jasno spada li ovamo i tu-maniti. œlagati. (ibid. zdipiti na brzinuŒ Ro`aje (Had`i})173 · Spoj elementa {ala. bazatiŒ id. (ibid. izvrdati. {krabalo. œzamlata. badat „skitati. prisvojitiŒ: [alamanu}e ta iz o~iju. drqaloŒ (RJA)176 {ere-badati impf. udaratiŒ (RSA). sumlata œnezgrapan u pona{awu. lutati.i glagola ma(h)nuti. *batati. zaba{uritiŒ CG (RSA). trupkati pri hodu. bat. vrlo pa`qivo.v. œi}i tamo-amoŒ.v. „na{vrqati. 174 Up.v. Skok nema. 176 Up. i{aratiŒ (RSA). priglup ~ovekŒ Ma~va (gra|a ERSJ). naskitati seŒ id. {arabadatiŒ Uskoci (Stani}) : {andati „besposleno hodati okolo. i{krabati. œkojekako. v. O ishodi{nom ma(h)nuti v. „{vrqati. lutati. lupaju}i potmulo nogama. krivudatiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). paze}i gde }e se statiŒ Uskoci (Stani}) badati impf.). me{ati se u {toŒ. 175 Up.)174 {ara-badati impf. {ala-badati impf. varatiŒ id. brbqatiŒ (Vuk. . „r|avo pisati. „piskaralo. „i{krabati. „lutati. œdirati. a evo popazi {to ti vequ Piva (Gagovi} 2004) : mahnuti œukrasti. {krabatiŒ. ne~itko. „podsticati badom (= prut za terawe volova). na{arabadat se „na{vrqati se. RJA). bockatiŒ. fig. mahati (se).

sl~. i{arabatati „izme{ati. potucati seŒ. navode i oblici sa za nas relevantnim zna~ewima: bug. luckasta mu{ka osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). . lo{eŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}).v. * badati 1. O glagolu badati v. „sad ovako. verovatno se delimi~no razvilo i pod uticajem glagola {arati. i Skok I 191–192 s. luckastŒ Uskoci (Stani}). treba ukazati i na slede}e oblike: {elebe / {elebe adj. {ele. budati „lo{e raditiŒ. sporoŒ. ÅSSÀ 1:121–122 s. bez daqih obja{wewa (Skok III 382 s. ERSJ 2 s. {ele-.. {ele-bele adv.v. up. rus. sad onako. mazati (o boji)Œ.v. tumaratiŒ. upore|uju}i ih sa alb. pored ostalih. staviti u neredŒ. bosti. blr.(o wima v.vv. {alaba „onaj koji ne misli o onome {to radi. badati1. prevrtqivoŒ Uskoci (Stani}). Ovi oblici sadr`e uglavnom one glasove koji ulaze u sastav ekspresivnih prefiksa. *badati (se). * badati 2. . onaj koji je malo luckastŒ Srem (Maksi} 1980). Nama se ~ini da je ovde u pitawu osnova badati. „lud. ~alabako „}aknuta. u Zakqu~ku). SP 1:175–176 s. posvedo~eno kod nekih oblika. Zna~ewe „`vrqati.vv. badàØâsà „besposli~iti. badaØâsà „mrqati. „povr{no. Tu se. Za sada ostaje otvoreno pitawe o mogu}oj vezi razmatranih ekspresivnih elemenata sa tvorevinama ovakve vrste. sln. xharavis „bekritzleŒ.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 83 dangubitiŒ: Po cio dan bada po selu. Merkulova 1986:149. {arabatati).itd. pro{irena dvoslo`nim ekspresivnim prefiksalnim elementima {ala-. {krabatiŒ. badzàcca „skitati se. {ara. badati 2 .. Kada je re~ o prefiksima tipa {ala-. badkat’ „i}i sitnim koracimaŒ. Up. {abalaba adv. ni{ta ne radi Zagara~ (]upi}i 1997) · Od svih navedenih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo {arabatati „kritzelnŒ. badakam „raditi nespretno.

(Careva 1971:191. On je relativno dobro obra|en u literaturi. Najbrojniju grupu ~ine deverbalne imenice.-h. ali u su{tini tako|e vrlo stari. Tre}u. palu~ak. i Kurkina 1992:190–191). Etimologije pojedina~nih leksema u ~ijoj se strukturi izdvaja prefiks pa. gde je prefiks pa. 180 O glagolu øazgaØâ druga~ije Magner 2003:25–26. Varbot 1978:38. neveliku grupu.(npr. ead. ve} su mawe brojni. obrazovani prema datom tvorbenom modelu u periodu samostalnog razvitka s. {to svedo~i o wihovom reliktnom karakteru. øa-morosiØâ : morosiØâ.(npr. Gorà~eva 1974:130–133181). Kurkina 1992a:60–62). i prikaz ove monografije: Truba~ev 1978:167–169. a ovde posebno isti~emo radove posve}ene g l a g o l i m a koji sadr`e ovaj prefiks (Varbot 1975a 180 .-h. Up. Okoniowa 1968. Sudbinu imenskog prefiksa pa. 1997:202 itd. up. øa-morosâ : su-morosâ. øamorok.do`ivqavao kao tipi~no imenski prefiks. parog. bilo u okviru radova posve}enih imenskim prefiksima uop{te (up. Ovi derivati dokazuju da se u jezi~koj svesti nosilaca s. Noviji derivati. 181 Uø. V. jezika prefiks pa. parojak. nør.u srpsko-hrvatskom jeziku najdetaqnije je obradio Bori{ i ustanovio da se on javqa u tri razli~ite grupe derivata.karakteristi~an iskqu~ivo za imenska obrazovawa. Drugu grupu ~ine dijalekatske re~i obrazovane od predlo{kih izraza.84 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 6) Prefiks pa(s. CeèØlin 1954. 1975178. priloga i prideva od imenica u kojima se izdvaja prefiksalno pa. Ve}ina ovih imenica ima ekvivalente u ostalim slovenskim jezicima. pape}ak. up. id. u kojima je predlog po zamewen prefiksom pa. Radovi}-Te{i} 1999). øamorga. perioda (npr. npr. nebu)Œ. kao i neki noviji. øamorozâ.-h. Borys 1973. pa-) Prefiks pa. rus. Za razliku od kwi`evnog jezika.sre}emo u ~itavom nizu radova179. øarosâ „siØna ki{aŒ. u dijalektima je {iroko zastupqena derivacija glagola. pamrak. øa-rosiØâ : rosiØâ „øadaØi (o sitnoj ki{i)Œ. za-øa-moro~iØâ : moro~iØâ „naobla~iti se (o vremenu. pau`ina. Kurkina 1981a:25. dijalekatski denominali (npr. id. pastorak). paruka). Careva 1971. patoka). pave~era. panoga. jezika. motivisane glagolima sa prefiksom po. 179 178 . ~ine denominali nasle|eni jo{ iz psl. bilo kao zasebna tema (up. 1985:279–281.je prevashodno imenski prefiks.

Autor smatra da je izvesna ograni~enost takvih obrazovawa u slovenskim jezicima dokaz da je øa. Ve} je Skok okarakterisao prefiks pa.v. nap. Machek 424 s. Time je prefiks pa. Pomenuli smo da su u slovenskim dijalektima ~esti denominalni glagoli obrazovani od imenica koje sadr`e prefiks pa-. Borys 1973:73–74)183. pabirak (Skok I 201 s.imaju zajedni~ku semantiku — ozna~avaju blizinu. øa. Sadnik 1971:6). Bjeleti} 2006a).detaqno se komentari{e i u etimolo{kim re~nicima.B. zanima pojava ovog prefiksa kod glagola. poku{ala da objasni one slu~ajeve u kojima se pa.u zna~ewu nepotpunosti javqa u nizu primera i u ruskom kwi`evnom jeziku i. pauzina < *pa(v)ozina (Kala{nikov 1994:85). ESUM 4:247 s. Fasmer III 180–181 s. u ruskim dijalektima.u glagolu javqa nezavisno od odgovaraju}e imenice.-h. sled u prostoru i vremenu. pakost < *pa-kostâ (Varbot 1965:36–41.+ nomen (+ sufiks)’ u srpsko-hrvatskom jeziku izgubio zbog toga {to je u wemu postojala izrazita tendencija smawivawa produktivnosti ovog imenskog prefiksa (v. naro~ito. 183 Pored s. pa-tr~e „komad stabqike koja viri iz zemqeŒ Crna Reka (Markovi} 1986). BER 4:994 s. Prefiks pa. øa-. me|utim.v.postoje i suprotna. pa-2. za slovenske paralele v. rizik)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) (v.v.koji su ve} analizirani u literaturi.c.stekao ve}i semanti~ki naboj od prefiksa po-.kao imenski i g l a g o l s k i prefiks (Skok l. naj~e{}e n e g a t i v n u (prored M.v. tj. npr. pa-. mi{qewa. ve} kasnijeg me|ujezi~kog kontakta (Nikonov 1969:104). Varbot je.. øa1. . 26). Na bazi tog zajedni~kog zna~ewa prefiks parazvio je sposobnost da ozna~i i smawewe veli~ine..itd. druga~ije Kurkina 1982a:277–278). brati. da doka`e realnost prefiksa pa. primera sa prefiksom pa. pa-prqak „velika gruba batinaŒ. me|utim. Varbot 1975a:62.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 85 paperje). Bezlaj III 1 s. mada ne i prihvatqiva. 184 Takav je.kao glagolskog prefiksa184. up. koje navodi kao primer — imenskog porekla (v.v. kao i sposobnost da izrazi e k s p r e s i v n u ocenu. padoxnoc œuginuti (o `ivotiwama)Œ (SEK IV 11–12). ali su glagoli patvoriti i pabir~iti. pa-mraka œvelika briga (obaveza. npr. u dijalektima su posvedo~ene lekseme koje pokazuju da ovaj imenski prefiks i nije toliko neproduktivan kako se na prvi pogled ~ini: pa-drtine „koma|e krpa u raspadawuŒ Bu~um (Bogdanovi} 1979) (v.v. Kako i kod glagola 182 O starini prefiksa pa.v. Nas. øa-. ÅSBM 8:84 s. npr. koli~ine. pa-. stepena ispoqavawa svojstva. Nikonov konstatuje da se prefiks øa.v. Skok II 583 s. u kojima naj~e{}e ima status zasebne odrednice.). Autorka smatra da je odlu~uju}u ulogu u tome odigrala semantika samog prefiksa.182 Autor zakqu~uje da se psl. Bjeleti} 2006v). tvorbeni model ’pa. Tako.). Glagolski prefiks poi imenski pa. slu~aj ka{.u ruskim imenicama — pre rezultat ne starog jezi~kog zajedni{tva.

tã{tati. tih). rus. rasrditi.v. tek danas mi malo patinu Go~ (gra|a RSA) · Skok dovodi ovaj glagol u vezu sa patisati „prestati. p a -ti(h)nuti pf. starati se. Glagol za sada nema op{teprihva}eno tuma~ewe (o predlaganim re{ewima v. `uriti seŒ. obrazovan pomo}u prefiksa pa. kajk. Draga~evo (\ukanovi} 1995). gotovo prestati (o ki{i)Œ Gorobiqe (Nikoli} 1972). jeziku nije sa~uvan (ili posvedo~en) oblik bez prefiksa. Up. ka ekspresivizaciji. popustitiŒ (Skok II 621 s. patinuti œprestati. patisati.v. Prefigirani glagol ima paralelu jo{ samo u sln. Glagol pati(h)nuti nesumwivo je doma}eg porekla. @umberak (Skok s.Œ Zagreb. smatraju}i glagol denominalom sa korenskom morfemom *tã{~. s obzirom na svoj semanti~ki potencijal. ne mo`e iskqu~iti ni uticaj denominalnih glagola sa prefiksom pa-.v.(koji stoji u apofonskoj vezi sa œnormalnimŒ glagolskim prefiksom po-) ukqu~en u ovaj rad. PRIMERI: pa-{titi se impf. koja rekonstrui{e *pa-tã{~iti. Bezlaj III 14). uminuti. prestatiŒ (Vuk. RJA ).(Skok s. naravno. up.v.86 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI razvoj semantike neretko ide u pravcu ozna~avawa stepena intenzivnosti radwe i. cit. 186 Glagol patisati verovatno je stranog porekla. stsl. ti{iti. naqutiti. Skok l. id. utihnuti. razdra`itiŒ (RSA) 185 Iako se. Kurkina 1986:110. Skok ga tuma~i kao denominal od prideva tih.(up. uti{ati. nasrditi. i Skok II 618–619. pa{~iti se „truditi seŒ. pa{}iti œid. razgneviti. patisati. smawiti se (o bolovima)Œ: Joj.c. pa{titi se). ~ak.. Kurkina 1992:190. pa{}it se „`uriti se. u takvim slu~ajevima. trsiti seŒ Lika (RJA). ozlojediti nekogaŒ Dvorska : na-jediti „dovesti u stawe jeda. Otuda ovaj prefiks i u glagolima185 (op. „popustiti. . bolela me glava ova dva dana. na-pa-jediti pf. 61–62). kori{}en je prefiks pa-. pati nuti „ u t i h n u t i. [kalji} 512. mada arhai~an imenski prefiks pa. tuma~i kao nesvr{eni oblik od patihnuti. iako ga Skok l.-h. brzatiŒ. I upravo je to razlog {to je œnormalanŒ. brzatiŒ Baumgarten (Koschat 1978) · U s. „hitati. œnastojati. daqe. o}u-dumrem. tih)186. „naqutiti. O ostalim tuma~ewima ovog glagola v.v. œ`uriti se. Øoska).c. Skok s. III 468 s. iako je do zbli`avawa ova dva oblika moglo do}i zbog wihove sli~ne semantike i fonetskog lika.

„izvu}i. 187 . u vezi sa psl. „stalno ne{to jesti. tkati). Skok III 65 s. Zna~ewa prefigiranih oblika. Uø. domamiti (nekoga)Œ: Ah. œosoba koja neuqudno jedeŒ Du~alovi}i (RSA) · Skok ne registruje oblik sa prefiksom pa-.v. grickatiŒ: Sa~ekaj ru~ak. 189 Kosovski glagol je dvostruko prefigiran. ?is-pa-pu~iti se pf. ispu~iti se „isturiti se. up. i{~upati se (iz kakve neprilike)Œ: Od wih trojice. œnadimati seŒ) i ispu~iti2 „izatkati. O glagolu jediti se v. O glagolu griskati v. nadneti seŒ. neki put. Oblik -griskovati verovatno je obrazovan prema iterativu -grizovati (sa prefiksima iz-. Ovaj primer pokazuje kolebawe izme|u prefiksa po. U RSA rekonstruisano kao ispopu~iti se „pobe}i. osloboditi se.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 87 · Skok ne registruje oblik sa prefiksom pa-. pade te se iskomata Kosovo (Elezovi})187 : is-pu~iti se „ispasti iz mahuneŒ: Kad grah prezri. koji ovamo stavqa i pu~iti ({qive) œcepati za su{ewe.(up. ina~e.). otkatiŒ (v. iskrasti se.nije samo fonetska varijanta glagolskog prefiksa po-189. griskalo n. 188 U RSA izdvojena su. øobere`âe : øabere`âe. razvila su se sekundarno. ukoliko pa.v. „osoba koja neprestano ne{to griskaŒ Banija. Skok I 619 s. omaknuti se. ?is-pa-puliti pf. razbijatiŒ. Skok I 743–744 s. i ispu~iti „izbuqiti. izvu}i se. pe~iti). dva homonimna oblika: ispu~iti1 „oqu{titi.v. u alternaciji sa glagolskim prefiksom po-. te pobe`e — Ispopu~i mi se iz ruka. Nikola Simeunovi} se nekako ispapu~io i pobegao — Jedva se ove pokrajine ispapu~i{e iz turskih ruku (RSA) : is-po-pu~it se „ute}i. puce. pa po~ne sam iz komuna ispadati. ute}i. id. Skok l. VarboØ 1975a:61). „izvu}i se. up.c. izdi}i se. okomiti. øod uslovom da je wihov neprefigirani ekvivalent zaista glagol ispu~iti se. kao figurativna u odnosu na osnovno „ispasti iz mahuneŒ188. 477 s. raz-) (v. ne bi mu bilo lako. te do|i — Ispopu~i se nekako. uma}i. da mi je da ga ispapulim sama. ispapuliti se „izvu}i se. ukrasti seŒ: Pa tako.v. ogulitiŒ (v. {ta sve kog |avola pagriskuje{! Piva (Gagovi} 2004) : griskati dem. gristi. rus. pa-griskovati impf.i pa. jad. is-po-bijati. up. iskliznutiŒ. uma}i. ka`e se: „Sav mi se gra ispu~iŒ Divoselo (RSA) · Skok ne registruje navedene oblike. ispopu~i se. reklo bi se da je ipak u pitawu glagolski prefiks pa-. S obzirom na primere koji slede (koji predstavqaju sinonime ili ~ak ekspresivizovane varijante glagola ispapu~iti se. *po~iti (se) (v. npr. „gristiŒ. razroga~iti (o~i)Œ. naduti se. ni`e ispu~iti se : ispuqiti se).

„oguliti. 191 Nije jasno spada li ovamo ispuqiti „izbe~iti. kosu)Œ (Skok l. ~initi vidqivijim (o organima ~oveka ili `ivotiwe)Œ Zagara~ (]upi}i 1997).v. istu}i. U prilog tome govori i semantika prefigiranih oblika. up. i semanti~ki blisko is-poqiti „isterati. inf. oteti seŒ (RSA). 192 Up. up. i { ~ u p a t i s e (iz kakve neprilike)Œ: Ne mogu nikako da se ispapulim Kragujevac : is-puliti se „izvu}i se. i{~upati se „izvu}i se iz te{kog polo`aja. isprebijatiŒ id. puliti. pomoliti. BER 5:851–852 s. i{~upati „silom uzeti. spasti se. acc. puqiti sa osnovnim zna~ewem „~upatiŒ (Skok III 73–74 s. I Skok zna~ewe „peru{ati. pokazati seŒ (RSA). iz- . „opeqe{itiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) : o-puqiti œoguliti. „izudarati sabqom pqo{timice. (RSA) o-pa-poqit pf. opeqe{iti koga (naro~ito u kocki)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)190 is-pa-puqiti se pf. pa posle lako sredwi Timok (RSA. puliti)191. razvijenim od osnovnog puqiti „~upati (dlake. izagnatiŒ: Na lovxiju je muka dor ispoqi zajca po strani{ta. prigwe~itiŒ Potkozarje (Dalmacija). opleniti (u kartawu)Œ (RJA) is-pa-poqiti pf. izlupatiŒ (RSA) 190 Nije jasno spada li ovamo s-pa-pulati œnaglo uhvatiti. izbaviti seŒ (RSA).v. œkrkati. „postupno i na fini na~in oduzeti od nekoga sve do najmawe sitnice. izbuqiti (o~i). ispapoqio sam mu najskrivenije misli Vojv.v. izmamiti (ne{to od nekoga)Œ: Mnogo sam divanio s wime. izbacivati.c. o~erupatiŒ Uskoci (Stani}). pqa~katiŒ smatra metafori~kim. izlagatiŒ Kosovo (Elezovi}) · Skok ne registruje nijedan od navedenih oblika. premlatiti. ispuqit se „id. (Marseni} 1986:53) : is-pucati „izbiti.). sekundarno razvijena na bazi osnovnog zna~ewa „i{~upatiŒ192.88 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI baviti se. „izvu}i. up.u korenu mogli bi se smatrati fonetskom varijantom osnovnog puqiti. pulit „oguliti. Oblici sa -o.. majstorski nekoga opqa~kati.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). ^umakova 1986:222. œtu}iŒ.?). i Bezlaj III 135 s. osloboditi se. ukazatiŒ. Skok ove oblike smatra varijantama glagola buqiti (Skok l.). øulà se1. oteti. ?pala-pucat impf. osloboditi se. puqit (se) „isturati. ispuqiti se „ispoqiti se. oduzetiŒ. „ispapuliti seŒ: Jedva se ispapuqih od wega Leva~ (RSA) o-pa-puqit pf.c. dobro jestiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) is-pala-pucati pf. Wihovim ishodi{tem eventualno bi se mogao smatrati glagol puliti.

Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Element pala-. 194 Up. up. is-pala-puvati. œzavr{iti posao na brzinuŒ: Spalapuhasmo l’ivadu prije ki{e Ro`aje (Had`i}). dijal. Takav tip slo`enica nije karakteristi~an za s. ali ne mo`e se osporiti izvestan uticaj imenice pala. . jezik. tu}iŒ > œjestiŒ sasvim je uobi~ajen (v. i ispramacapucati „istu}i nekog (u hvalisawu)Œ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). sre}e se i u drugim sinonimnim glagolima.c. Kao {to se i iz posledweg primera vidi. ispalampuvati „`estoko istu}i. opuvati œpojestiŒ Piva (Gagovi} 2004). izlupatiŒ. odnos bug. Vlaji}-Popovi} 1993)194. izmlatiti. Vasojevi}ki oblik sme{ten je s. za sada nejasnog porekla. Kragujevac (RSA)193. opuvat œid. is-pala-puhati œisprebijati. Marseni} l.-h. s-pala-puhati œpojestiŒ: Spalapuhasmo cijelu {erpu. Skok II 589 s. pala2) i glagola pucati. øuham œudarati (ne{to mekano)Œ (BER 6:14–15 s.v.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 89 · Skok nema. *obpuxati (ÅSSÀ 29:33). 193 Up.v. pomi{qa da je re~ nastala od turcizma pala f. naro~ito kad je u pitawu zna~ewe „izudarati s a b q o m pqo{timiceŒ.v. øuham2) prema s.-h. isprebijatiŒ Kraqevo. „ma~Œ (v. semanti~ki pomak œudarati.

137)195. *ter. Bezlaj pomiwe prefiks ba. naprotiv. kompleksom *bat-r-. {to osporava Truba~ev 1967:386. izgovaratiŒ. ali bez komentara (Machek 519 s. homonimne psl. ØaraØoriØâ v. 166) ukazuje na wegovo nesporno prisustvo198. *toriti II — sa ie. Semanti~ki razvoj ie. baØoriØâ.-ar. mahmur „pijan.„ja- . Sadnik i Ajcetmiler tuma~e inicijalno ba. barusa (Bezlaj I 12). Psl. bahvaliØâsà i bahmur. „dostizatiŒ). *ter. obliku primarnijem u pore|ewu sa lit. [arifulin pripisuje ovom prefiksu veliku starinu. mahmur. tat.u bahval. ead. Mahek samo navodi oblik barousy.< pa. Anikin 1988:284–286. etimolo{ki je identi~no lit. baØresiØâ itd. up. tarat’ „govoriti glupostiŒ) i *toriti I (> rus. mahmár „mamurlukŒ. baØuriØâ. be-. tur.i glagolske osnove *toriti. *ter. ukazuje na iskonsko srodstvo ove re~i sa iranizmom *bazuriti (Toporov 1971:457–458). bo-) Prefiksalni element ba. Fasmer uo~ava element ba. tarati „mu~itiŒ). Psl. dok se u obliku *batoriti (id. i napomiwe da je on vrlo ~est i u imenskoj prefiksaciji ([arifullin 1982:15). trqatiŒ („pronicatiŒ. ~uva{.Œ (o tome v. *tarati II (> sl~. U ovoj odrednici iskazan je i stav autora re~nika 195 Rus. muhmar „mamurlukŒ (Popov 1969:121). *tarati I. Na praslovenskom nivou prefiks ba. 197 Re~ se tretira kao prili~no problemati~na u pogledu starine i porekla.„trti. lekseme *tarati I (> sln. up. npr. tarti „id. rous). 196 Ve}inu oblika u kojima autorka izdvaja prefiks ba-.-h. *baruxati? (id.(Toøorov 1985). 160). baØru`âe. taryti „govoriti. *bat-V-r. Toporov. be-. Polaze}i od zna~ewa. ØoriØâ „probijati putŒ). precizno govoritiŒ. Toporov tuma~i druga~ije. pretpostavqaju}i da je u pitawu uzvik ba (Fasmer I 136.90 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 7) Prefiks bV(s. ØoriØâ „pou~avatiŒ). a *tarati II.(Sadnik/Aitzetmuler 61). ali se ne izja{wava o wegovom poreklu (Gorà~eva 1982:107–110196. Fraenkel II 1064)Œ. baØru`iØâ. 1992:39).do sada je najvi{e prou~avan na ruskom dijalekatskom materijalu. ekspresivnim preformantom bh-mobile. reduplikovano tor-toriti (*tortoriti). bu-) u nizu imenskih i glagolskih obrazovawa. bahmur Popov izvodi od tur. uz ogradu) u oblicima: *badoriti? / *baduriti? (ÅSSÀ 1:122)197. On izdvaja posebne.v. autori pretpostavqaju dve mogu}nosti: a) u pitawu je tvorevina sa prefiksom ba. *tortoriti. O rus. dovode}i ga u vezu sa ie.izdvaja se (dodu{e.s. ba-.v. b) u pitawu je izvedenica od osnove glagola *badati. *toriti I stoje u vezi sa ie. baØar~ina. 198 „Nesporno obrazovawe od elementa ba. Gorja~eva izdvaja ovaj prefiks (sa wegovim varijantama bo-. dovode}i ih u vezu sa psl. mamuranŒ.od glagola *duriti.„jasno. *toriti II (> rus. koje se u slovenskim jezicima nije sa~uvalo u ~istom obliku.

`uritiŒ Potkozarje (Dalmacija). koje se tuma~i kao izvedenica na -k-ati od onomatopejske osnove bala-. œi}i besciqno. zanositi se pri hodu. up. [to se ti~e dvoslo`nog prefiksalnog elementa bala-. posrtati. œbesciqno juriti. *bhu-a-. up. teturati seŒ.uzrokuje i hipoteti~nost wegovog izvo|ewa iz ie. p r e v e r b (prored M. „gubiti ravnote`u. Toporov smatra da je obja{wewe re~i dato u ÅSSÀ suvi{e pravolinijsko i neoprezno. Sli~ne tvorevine u SP tuma~e se kao izvedenice razli~itim sufiksalnim pro{irewima od korena *ba.(sa pro{irewem -r-) u slo`enom glagolu *balaguriti. *ba. *ba-. On tako|e osporava povezivawe psl. on se u ÅSSÀ tuma~i kao onomatopeja.(ÅSSÀ 1:145).izja{wava se i Kope~ny 1983:39–40.). nego se javqa i kao samostalna osnova. nepouzdanost rekonstrukcije psl.ili *bat-V-r.< ie. on ovde funkcioni{e kao s p e c i j a l n i g l a g o l s k i p r e f i k s. be-.c. balbala. psl.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 91 prema elementu ba-: „[to se ti~e elementa ba-.v. s.(Anikin 1998:24 s.(SP 1:184–185 s. *balakati.v.ne samo da slu`i za obrazovawe slo`enica. id. *bha.(Toporov 1985:502). Anikin smatra *bahipoteti~kim prefiksom.sa lit.je mo`da iz ie. precizno govoritiŒ u slovenskim i baltskim jezicima mo`e se predstaviti u vidu slede}e sheme (koja pokazuje degradaciju ishodi{ne semantike): „jasno. i u pogledu tuma~ewa re~i u celini. koje daje glagolu nijansu trajawa ili poja~avawa radwe. ka`e se da nije ni{ta drugo do e k s p r e s i v n a o n o m a t o p e j a (prored M.B. Protiv postojawa prefiksa ba. *balagovati.).B. *ba.) tipa stind.v. srodne stind. te da je i u kontinuantama psl. 199 Onomatopeja *bala.v. *bhu-a-Œ (l. œi}i ~etvorono{keŒ Uskoci sno. lutati. betarti „nastavqati govoriti. element bala-199. u nizu rus. . 29 s. i s. *be-). koje se obja{wava kao slo`enica *bala-gov-ati. 145). precizno govoritiŒ > „govoriti (promi{qeno)Œ > „savetovati. *batoriti strukturno i etimolo{ki mo`e odgovarati lit. PRIMERI: ba-srqati impf. mo`da blizak po zna~ewu lit. srqati „posrtatiŒ. tumaratiŒ (RSA). za prvu komponentu. *balaguriti (id.etimolo{ki srodno komponenti gu-r. *bal(a)kati). Tako npr. moglo razviti i kao fonetska varijanta od øa. Po wemu. Smatra da se ba-.v. i}i kojekudaŒ Piva (Gagovi} 2004) : srqati œnapadatiŒ. œsve dubqe ulaziti. gazitiŒ. primera u kojima se izdvaja. balbala i upu}uje se na Majerhofera (ÅSSÀ 1:144). œlutati. daqe). be-. i daqe govoritiŒ. *batoriti mo`da prisutan kompleks *batr. Ovakav stav izazvao je polemiku i u pogledu tuma~ewa samog preverba. pou~avatiŒ > „govoriti glupostiŒ. koji se javqa u pojedinim leksemama (v. Na taj na~in psl. Prefiks ba. „brbqatiŒ. gde je *gov.

*baruxati?).i osnove glagola *ru{iti). „zateturati se.v.i -q-. Vlaji}-Popovi}. Prefiks ba. razvaqivatiŒ. srqat œjuriti. barusati se „biti u neredu. doteturatiŒ (RSA) na-ba-srqati pf. glagolima mogao izdvojiti prefiks ba-. razbaru{ivatiŒ. ÅSSÀ 1:160 s. `uriti. {to je ve} uo~ila Varbot. oblike razbarusiti (se). ?ba-rusiti impf. dok Skok u wemu vidi plod ukr{tawa hrliti i srtati (Skok III 321). glagolima barouchat „gwe~iti. dvostrukom ekspresivizacijom elementima -r. biti razbaru{en. imaju}i u vidu s. me|utim. Ovakvo tuma~ewe.92 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (Stani}). nagazitiŒ (RSA) · U osnovi prefigiranih oblika le`i glagol srqati. Varbot komentari{e ovaj oblik kao sekundarno obrazovawe od korena *sârt(Varbot 1977:32). „ra{~upati.i dekomponovawa oblika (*) obasrqati (Loma 2002:612–613). pa nabasrqa na trn i sva se izgreba Piva (Gagovi} 2004) : na-srqati „srqaju}i nai}i. srqat œupadati neobazrivo u opasnostiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). dijal. naleteti. razbaru{enŒ (RSA) · Skok ne razmatra navedene s. oblike.u glagolu basrqati izdvaja Gorà~eva 1982:109. Loma smatra da je mo`da pre u pitawu palatalizovana varijanta kao hvistati / svistati od *xvârl’ati > vrqati. posr}u}i. . „do}i basrqaju}i. i s. prednost ipak daje wegovom izvo|ewu od osnovnog basati.-h. œnabasati. zaneti seŒ (RSA) iz-ba-srqati pf. up. tako|e „grmetiŒ200 (v.-h. sti}i basrqaju}i. potvrdama ka{. str{itiŒ (RSA) na-ba-rusiti. Oni stoje u vezi sa ~e{.(Machek 47 s. ra{~upan. i {vrqati (Loma 2000:613). „ra{~upan. gu`vatiŒ. baruchat 2). Autorka smatra da se ovakvim tuma~ewem boqe ostvaruje semanti~ko jedinstvo osnovnog i ekspresivizovanog oblika (Vlaji}-Popovi} 2002:261).-sloviw. Ukoliko bi se prihvatilo tuma~ewe dato u ÅSSÀ (da je mo`da u pitawu izvedenica sastavqena od prefiksa ba. nai}i slu~ajnoŒ: Ne vidi sirota baba. „do}i.-h. priznaju}i mogu}nost i takvog tuma~ewa. nabaru{iti pf. razbaru{iti (kosu)Œ (RSA) ba-rusav adj. „ra{~upavati. baruchat „ru{iti. razbaru{iti (se) (Varbot 1988a:21–22). barec 200 U ovom obliku Mahek obja{wava ba. brzo obavqati ne{toŒ Vinkovci (gra|a ERSJ) do-ba-srqati pf. problematizuje se dovo|ewem u vezu sa ~e{. doteturatiŒ (RSA) za-ba-srqati pf. Loma se koleba izme|u ekspresivnog ba.-h. onda bi se i u s.< *pa.v.

sa varijantom rusit(i) od trusiti Kosovo (Skok III 497). {epuriti seŒ (RSA) · Budu}i da re~ nije dovoqno potvr|ena u narodnom govoru i da nema utvr|en areal.). galamiti. naime. (RSGV). œbaktati seŒ (RSA).+ sufiksi -ux-. semanti~ki pomak „kuvatiŒ > „kostre{iti se. ali ipak pomi{qa na vezu sa bak „bikŒ (Skok I 96–97). i s. up.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 93 sa „kostre{iti se. „zabavqati se sa `enamaŒ. daqe). Loma 2000:612 pomi{qa na ekspresivno ba.v. œkretati se po mraku. Loma pomi{qa da bi barusiti mo`da moglo biti od *obâ(t)rositi. inatiti seŒ Brusje (Dul~i}i 1985).nego rezultat dekomponovawa oblika *obâkolâ~iti se (Loma 2000:612). s mukom i}iŒ (RSA)202. Loma u bako~iti se pre vidi obrazovawe sa ekspresivnim ba. -u{-.Œ. „i}i polako. on se. semanti~ki sasvim adekvatni. 202 U RSA se upu}uje na bu{eqati „id. O ishodi{nom ko~iti se v. obrusiti lice kao eufemizam za obqubu u narodnoj pesmi (Vuk). paralela). baru`iti „`amoriti. dijal. tumaratiŒ. {epuriti se. ?ba-ulati. *borti (Varbot l. ba-ro`iti se impf. Skok I 333–334 s.v. bosti rogovimaŒ (RJA) · Skok I 113–114 bez etimologije. praviti se va`anŒ. na onomatopeju. prikradaju}i seŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). œmileti.ili. bauqati „id. ukazuju na druga~iju tvorbenu podelu navedenih glagola: korenska morfema bar. pored ro`iti „pru`ati rogove. Skok III 153–155 s. . œpuzati (o detetu koje nije prohodalo)Œ Vojv. baruchat 1). prema kojem je ~e{. oholiti seŒ potkrepquje se neubedqivim paralelama.v. ~ime se potvr|uje Mahekovo tuma~ewe (Machek 47 s. ko~operiti seŒ. sa promenom v. glagol u vezi sa gnezdom psl. praviti se va`an. {epuriti seŒ201. bari} sa „kostre{iti se. razmetqivo. v. baro`it se „brundati. œi}i spoti~u}i se i padaju}iŒ. poq. vu}i 201 Interesantno je da se u SEK I 93–94 s.c. barec sa daje sasvim neo~ekivano tuma~ewe ka{. O ishodi{nom ro`iti v. „kretati se pobau~keŒ Piva (Gagovi} 2004). „praviti se va`an. varec „kuvatiŒ..-h. ko~operiti se.Œ. upu}uju}i na naboroziti se (v. „sva|ati seŒ Hrv. œopirati seŒ : ko~iti se „dr`ati se nadmeno. rog. „puziti. Skok se ne usu|uje da da kona~nu etimologiju. uko~eno. glagola (bez navo|ewa ~e{. jo{ pre.v ~okanj. izvodi od ka{. {epuriti se. Loma 2000:612. bu~itiŒ Ozaq (Te`ak 1981) : ro`iti „glasom krupnim kao u roga pevati ili svirati u gajdeŒ. Ovi oblici. bauqati impf. ?ba-ko~iti se impf.> b-.

115). nabirati. natu{titi seŒ id. i narozati œnabrati.)204 · Indikativno je da sve relevantne potvrde poti~u iz istog izvora. sme`urati seŒ Potkozarje (Dalmacija). moglo bi se pretpostaviti da je oblik bahuqati nastao dodavawem prefiksa ba. smucati seŒ (Vuk). lewoŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) : (h)ulati se „{uwati se. huqati se. na-bo-roziti se pf. œnaobla~iti se. izbo~enostŒ (id. grudiŒ. sa osnovnom nijansom zna~ewa „krivina. fig. dospeti do ne~ega. *xaxuliti. hula „predwi deo tela. huqati se (Skok s. predlo`ak. naboronzati se „isplakati se uglasŒ Piva (Gagovi} 2004).na s. narogu{iti seŒ. 204 Pored pomenutog zna~ewa. up. œspremiti seŒ. fuliti „i}i vuku}i nogeŒ. sln. rozati. bauqat „i}i opiru}i se na kolena i oslawaju}i se na dlanoveŒ. naroqati seŒ. sti}i bauqaju}iŒ.-h. boronza~a „`ena koja pri radu boronzaŒ Du~alovi}i (RSA). œnapiti se preko svake mere.-h. stoji u vezi sa fulati se „vu}i seŒ. a u ÅSSÀ se rekonstrui{e kao psl. s. Loma pretpostavqa slede}i razvoj ovog oblika: bauqati < bahuqati < *obâxul’ati (Loma 2000:613).94 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI se. (ibid.i *xuliti II (ÅSSÀ 8:11). U osnovi prefigiranih oblika (alterniraju prefiksi bo. Glagol (h)ulati se. ofuqiti se „ne~ujno pustiti vetarŒ. naduriti seŒ. naqutiti seŒ. (ibid. koji Kurkina dovodi u vezu sa *rezati 203 Nije jasno spadaju li ovamo bo-rozati œpevati lo{e. „oneraspolo`iti se. boronzati „pevati ne{to nerazumqivo kroz nosŒ. doboronzati „do}i pla~u}i u glasŒ. boronzati „plakati u glasŒ. œnapraviti se stra{nim.(Skok I 92). sln. potrbu{ke se kretatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). koje se tuma~i kao tvorevina sastavqena od ekspresivnog prefiksa xa. huliti se „pregibati seŒ. fulati se). na-broziti se „id. Budu}i da se u ÅSSÀ rekonstrui{e i psl. „do}i.v. kontinuantu istog psl.v. koji le`i u osnovi prefigiranog oblika. nemelodi~noŒ Unac (Jovi~i}). fulati se) do-ba-uqati (se) pf. huliti se „pretvarati seŒ. natresti seŒ. nacigovati (tkaninu). up. sli~no i Vlaji}-Popovi} 2002:259. savla|uju}i velike prepreke. œs mukom. probiti seŒ (RSA) · Skok vidi u bahuqati onomatopejski koren *bãx. *xuliti II (ÅSSÀ 8:116) < *xula II. mrskatiŒ (Skok III 161 s. glagola i rekonstruisati **baxuliti kao wegov psl. tromo. œi}i sporo. bez re{ewa).) na-rozati se „naqutiti seŒ id. glagol narozati se u Uskocima zna~i i „nakarati nekoga.i to-) le`i glagol rozati „~initi nabore.Œ Uskoci (Stani})203 na-to-roziti se „naqutiti se. . {uqati se. zaboronzati „zaplakati uglasŒ.v. huliti „sagibatiŒ. izboronzati se „isplakati se uglas (o deci)Œ. koje Skok tuma~i kao onomatopeje (Skok I 535 s.

zapu{iti seŒ : za-gu{iti se „zapu{iti se. U ukrajinskom je od iste osnove obrazovan oblik kala-guziØi „lo{e. odugovla~itiŒ. . Ovamo bi mo`da pripadao i glagol sa prefiksom ~a-: ~a-n-guzati „i}i tamo-amoŒ. Uø. sa naporomŒ id. ba-guzati impf. 207 Up.) na-ba-guzati pf.-h. koje se zajedno sa guzuvaØi iØd. 205 Up. Skok ne registruje oblik sa prefiksom. dijal. guz.c. „po}i nesigurnim koracimaŒ: Dr`i to dijete. te{ko kora~ati (obi~no zbog debqine)Œ Glasinac (gra|a ERSJ)205 do-ba-guzati pf. skawivati se. Skok I 640 s. zatisnuti seŒ (RSA) · Spoj prefiksa ba. ali se zato navode sln. aqkavo raditi. gu{a. guzetati „kretati seŒ: Vidim ga gde se guzeta preko ba{te Ariqe (gra|a RSA). koje predstavqaju semanti~ke pandane na{ih oblika. Iz osnovnog zna~ewa „borati seŒ sekundarno su se razvila zna~ewa „mr{titi seŒ > „qutiti seŒ.) iz-ba-guzati pf. o{qaritiŒ (ESUM 2:346). odugovla~itiŒ. tr~kati mi~u}i guzovima (obi~no o deci)Œ Uskoci (Stani}).-h. vu}i seŒ: Nije kadar br`e i}i.Œ. za~epiti se. guzati œtromo. polako i}iŒ206. O ishodi{nom guzati v. ustezati seŒ (RSA). Skok nema. rus. tromo. potvrde sa navedenim zna~ewem. U ÅSSÀ l.i glagola guzati. Oblik je okarakterisan kao nejasan. *gozati (se). za-ba-gu{iti se pf. *gozati (ESUM 1:614)207.v. izvodi od øsl. O osnovnom gu{iti v.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 95 — *raziti (Kurkina 1975:41–42). dijal. s. oguzivati œotezati. „nai}i vuku}i se. (ibid. œulaziti-izlaziti ~estoŒ. „i}i polako.) · Spoj prefiksa ba. ÅSSÀ 7:91 s. i Kurkina 1979:171. no baguza i stewe Piva (Gagovi} 2004) : guzati „i}i mi~u}i guzovima tamo-amo. (ibid. ne pomiwu se s. eto je zabaguzalo prema tebe id. guzaØisà „id. Skok I 637–638 s. i ukr. „zatisnuti se. guzeqat „i}i ili tr~ati zanose}i stra`wicomŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). (ibid. primer iz Potkozarja: Ro`u joj se bore oko o~iju (Dalmacija). 206 O sln. guzaØâ œotezati. gegati seŒ Piva (Gagovi} 2004). guzati se œvu}i se. „do}i kora~aju}i sitnim koracimaŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ba-guzati pf. nespretno i}i. oklevati.v. po~anguzati (se) „pobiti se vi{e u {aliŒ Vardi{te kod Vi{egrada (gra|a RSA). bez `urbeŒ id. mo`da afektivno obrazovawe povezano sa guzuvaØi „otezati. guzeqati œid. „iza}i polako. „i}i sitnim kora~ajima.Œ Uskoci (Stani}). obliku v.i glagola gu{iti se. up.v.

?ba-zvizdati impf. k a o n a d m e) . œlutati bez ciqa. i Skok I 229–230 s. „i}i tamo-amo bez ciqa. „dosa|ivati govorom. raspr{tavati seŒ Planinica. uznemiravati pri~awem. zvrjatiŒ. To se potvr|uje nizom paralela: zvijukati „zvi`dati. {vrqati. id. O osnovnom zvizdati v. jer ja tvoje pare ne brenujem CG209. „nabrav{i tkaninu dati nadignuti. naklapatiŒ: Nemoj da zvrca{ mnogo. siktatiŒ (koje predstavqa jedan od vidova markiranosti osnovnog zna~ewa „govoritiŒ. III 668 s. Up. ukoliko nije posredi varvarizam nastao pod uticajem germanizma bau{-rukavi (v. 209 Glagol ima i zna~ewe „lupati. napuhati se usled ispuwenosti perjem (o posteqini)Œ: Na prije~nice se navale modraci. i nababu{eni silnim borama : na-bu{iti se „naduvati se. i babu{at œvreti. fig. zvr~ati. buhav). Skok III 667–668 s.„nadimati seŒ (> (na-)ba-bu{-iti). „nabrani. pufnaŒ: Obrub i {iroki nabu{ci rukava bogato ‰suŠ izvezeni srebrom (RSA). pakosno govoriti. zvizd. odskakati. tumarati. nabrecivati seŒ: Nemoj se ti zvrcati! Nisam ja tvoj balavac! Ba~ka (RSA) · Skok ne registruje oblik sa prefiksom.. bazvrcati. brbqati. na-bu{ak m. up. fr. zvrcati se „izbrecivati se. izbo~iti seŒ (RSA)208 · Ovde se pre radi o reduplikaciji psl. blebetatiŒ). ali oko mi{ice behu vrlo {iroki ..v. up. Sokobawa (RSA). pakosno govoriti. fijukatiŒ. peniti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). zvrndati „zvrjati. œo{tro. babu{ka. ina~e. kqu~ati.v. œgovoriti koje{ta. pro{ireni deo ode}e. O osnovnom zvrcati v. klopara208 Up. . izdignuti oblik (ode}i.96 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?na-ba-bu{iti pf. tj .v. pa da odvrqate kuda i da bazvizdate po selu Kordun : zvizdati „o{tro. Skok I 527–528 s. delu ode}e)Œ: Rukavi behu uzani od lakta pa na ni`e. nego o prefiksu ba-. tumaratiŒ: Nemoj da mi ostavite samu ku}u. OS 5 s. a ovi se nastru . *ba-bux. tumaratiŒ ide zajedno sa zna~ewem „pakosno govoriti. siktatiŒ (RSA) · Skok ne registruje oblik sa prefiksom. ?ba-zvrcati impf. obi~no. Grahovo : zvrcati „zujati. tumaratiŒ i „besmisleno govoriti. Vrbovac.v. skitati seŒ. perinom (dugim jastukom nalo`enim perjem koji se lako n a b u { i . Zna~ewe „{vrqati.. œiskakati. i ERSJ 2 s.v. œispup~iti se. zvocatiŒ: Nemoj mi bazvrcati vi{e glave Bos.v. siktatiŒ. udaratiŒ.. korespondiraju zna~ewa „{vrqati.

ugojena osoba. „z a m o t a t i na brzinu. odebqati. Kao semanti~ku paralelu up. prcati). jedarŒ. œuko~iti se. naklapatiŒ. „puno. podebeo. hitati) · Spoj prefiksa ba. . juriti. œzijati. fig. {trkati seŒ: Mi velimo samo da se blago bahinca. Skok I 669–670 s. krut ~ovekŒ Pro{}ewe (Vuji~i}).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 97 ti. up. zakeratiŒ. zadr`avati se u blizini ne~egaŒ.v. œuskogrudŒ Uskoci (Stani}) na-ba-m-bre~iti pf. œbazati. podebeo ~ovekŒ CG (RSA). i bambrak. kojoj se od debqine ne vide udovi. gun|ati. „debequ{an. „mali. ubambre~it se „id. Skok ne registruje oblik sa prefiksom. Up. bambekast adj. fig. i ERSJ 2 s. m o t a t i s e. nabambre~iti se „ugojiti se. „nabijen. bambak m. we-prcati se „skakati jedno na drugo. nabijena. ba-m-brqak m. œumretiŒ.vv. jedro mu{ko deteŒ Uskoci (Stani}). tumarati. jedarŒ CG (RSA). bamburak samo u zagoneci „deteŒ (RSA). zvrjatiŒ. jedro a onisko ~eqade. „zdepast. „tr~ati. obilazitiŒ Vojv. ba-hincati se impf. lutati. oplo|avati se (o `ivotiwama)Œ (v. glomazna i zdepasta osoba. onizak. a v Mahi}nu vele i qudem da se bahincaju kat se {ale Ozaq (Te`ak 1981) : stkajk. naduti seŒ.). skitati. hincati se „coitum appetere (o kowu)Œ (Skok s. naklapati. œbrbqati. uko~iti se. -ta. œgovoriti koje{ta. œnaqutiti seŒ Uskoci (Stani}) u-ba-m-bre~iti se pf. potucati seŒ (RSA) itd. torokati. œvrteti se. vulg. ukrutiti seŒ. hizati. i gorwi primer zvrcati „zujati. ?ba-m-brek m. -to adj. skitatiŒ. 211 Up. bazvizdati. kako biloŒ: Zabavrmati saruk zna~i zamotati ga kako mu drago BiH : vrmati se „kretati se tamo-amo. ne{to krupnoŒ Zagara~ (]upi}i 1997). takvo `ivin~eŒ Uskoci (Stani})210. nabrecivati seŒ : zvrcati „lutati. „mali.)Œ : u-bre~iti se „ukrutiti se. œprejesti seŒ. Borys 1999:59. zvrcati se „izbrecivati se. bambrekas. (ibid. naduti seŒ id. „krupno i debelo ~eqade. igrati seŒ : prcati se „pariti se. nekakva zami{qena debela `ivotiwa. (RSA) · Skok ne registruje nijedan od ovih oblika. „nabambre~iti se (v. blenutiŒ. tandrkatiŒ. O osnovnom hincati v. „napredno. „u~initi trudnomŒ (RSA).Œ : 210 Up. ?za-ba-vrmati pf.i glagola hincati. hitati. bambrek œru`na i zdepasta osobaŒ Bawani (gra|a ERSJ)211.v. krutuqast ~ovekŒ Po`ega.

v. stind. „zapiwati (zbog zbuwenosti ili neznawa).(sa umetnutim nazalom -m-). breknuti v. izbo~itiŒ (RSA). œodavati isprekidane {umove (o te~nostima)Œ. ukipiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) bre~iti impf. nadi}i seŒ Uskoci (Stani})214 212 Zagara~ki oblik bre~it se „galamiti. breknuti pf. œnabujati. ?bala-bu}kati impf. lat. nabreknuti. petqatiŒ. lumpovati. nado}iŒ (RSA) · Ova leksi~ka porodica posvedo~ena je samo u crnogorskim govorima. praviti se va`nimŒ: Ni{ta se nemo bre~it. isturiti. 213 Up. Skok I 206–207 s. izazivati nabreklost ne~egaŒ CG212.v. œdobiti veliki stomakŒ. izbaciti „naglo pomeriti. gore)213. Nije jasno da li je ovde u pitawu prefiks ba. œprejesti se tako da se izgleda uko~eno. Skok I 206 s. isturiti. breknuti. Indikativno je da je ovaj element upotrebqen u leksemi koja ozna~ava govorewe (o elementu bala. balaboliØâ). brbqatiŒ.98 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ubre~it se „uko~iti seŒ. *breknoti 2.v. . bambuh. zapiweŒ. balbus „mucavacŒ. no se lijepo umiri — drugog je porekla. to ti kod mene ne poma`e.v. ili se. v. Glagol (na-. brbqatiŒ sa etimolo{ki nejasnom osnovom. {aliti se. *breknoti II. i ERSJ 2 s. „isturiti se onako kako se ne pristojiŒ Kosovo (Elezovi}) : iz-ba~iti se „isturiti se. œstati negde i ne pomicati se. „~initi da zabrekne (o drvenom sudu). iz-bala-ba~it se pf. bre}i. balbutio „mucamŒ (Fasmer I 111–112 s. Skok ne registruje oblike sa elementom ba-.v. bambrek. Problem inicijalnog elementa balaza sada ostaje nere{en. koje se tuma~i kao rezultat spajawa osnove bala.„pri~ati. SP 1:372 s. balbalakaroti „zamuckuje. œpadati u neku te~nost uz kratak zvukŒ (RSA) · Glagol bu}kati u navedenom zna~ewu (v. inicijalni slog razvio pod uticajem semanti~ki bliskih obrazovawa tipa babu{ka.v. ban~iti. mo`da. bu~ka) nije pravi semanti~ki pandan obliku sa dvoslo`nim prefiksom bala-. 214 Up. i ukr..v. petqatiŒ (Andri}) : bu}kati „proizvoditi u te~nosti isprekidane {umoveŒ. 9). O osnovnom bre~iti. ÅSSÀ 3:23 s. up.v. OS 5. narasti. Skok I 226 s. pokrenuti napred ili u koju drugu stranu neki deo tela. kasnije izjedna~enom sa hresØiØi (ESUM 1:125). nepokretnoŒ Zagara~ (]upi}i 1997) u-be-m-bre~it se „previ{e se ugojitiŒ. balahresØiØi „praviti vragolije. œprejesti se toliko da natekne stomakŒ. ali je sama imenica verovatno postverbal od breknuti. u-)bambre~iti verovatno je denominal od bambrek. v. ali nije nezamislivo da bi u `argonu mogao razviti i zna~ewe „zapiwati u govoru. kod kojih je do{lo do reduplikacije korena (v.

bana bak „gledaj meŒ. ERSJ 2 s.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 99 · Elezovi} ovu re~ do`ivqava kao tu|u. .v. Nama se ~ini da se u wemu mo`e izdvojiti element -bala-. i dijal. glagol ba~iti = baciti (v. baciti). Skok ne registruje ovaj glagol. od kojeg je napravqen glagol. ~ije poreklo za sada ostaje nejasno. Ona ga podse}a na izopa~eno tur.

Neki autori dovode ga u vezu sa ie. stoga se retko javqa u kompoziciji. *munâzati. (Abaev III 274). ead.javqa se uglavnom u fitonimima (v. gr. 219 I ovde su ponu|ena dva re{ewa: *mo-tro{iti < (*troxa) ili formirawe glagola u okviru gnezda *met. *moklâcâ. jeziku prefiks ma. *mutorânãjâ.100 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 8) Prefiks mV- 8) Prefiks mV(s. Uø. up. 218 Psl. brbqatiŒ obrazovan od *toriti sa ekspresivnim prefiksom mo-. Skok II 94 s. maklen)217. ESUM 3:523 s. a zapa`en je i u slovena~kom (up. Musi} 1931)215. oblik rekonstruisan je na osnovu isto~noslovenskog materijala. ni`e). -or. U ÅSSÀ ovaj element tretira se kao ekspresivni prefiks.-h. 1997:206).( O{tir 1930. klen. Jakobson 1971:635. {to zna~i da nije karakteristi~an za ekspresivno prefigirane glagole. . kajk. od kojih je prva preovla|uju}a. *matrositi. ipak alansko li~no ime Matar{a „Neboj{aŒ (od ne boj se) i sl. Merkulova 1976. ma-) Ovaj prefiks nije registrovan u razmatranom materijalu. U s.v. 216 Up. moØro{iØi. *motãskã(jâ)(?) / *motã{~ânâ(jâ). *mutoriti. *gu-toriti (ÅSSÀ 20:50). PeØleva 1985:37–38. up.od *motati. Skok II 395. *musorã?.-h.v.-h. Kurkina 1992:187–188. **motãrgati / *motãrxati(?). odre~nom re~com *me . Do sada je ovaj prefiks najvi{e prou~avan na materijalu isto~noslovenskih jezika (up. *motro{iti (se)219.i *mo-. a drugo glagol sa zna~ewem „govoriti. *motony. Gorà~eva 1981.— *motroxãla — *motro{iti (ÅSSÀ 20:67). Orel 1990:107). *motoriti218. 215 Indoiransko ma.-h. mh je modalna. [arifullin 1982:15–16./ *mot-: *motati (se) — **motr. *maklenã (s. 217 Up. imperativna negacija. Ovaj prefiks izdvojen je u slede}im odrednicama: *macesnã (s. mecesen)216. *maku`avã. pri ~emu se nagla{ava da on ima dve varijante. *ma. Autori smatraju da se ovde mo`da radi o dva glagola: jedno je oblik obrazovan pomo}u suf. *moklenã. U nekoliko oblika javqa se i varijanta *mu-.

se razmatra samo u sastavu intenziviraju}eg prefiksa rozto-221. ead. *kuod) kao prvi deo slo`enice upotrebqava i tad. v. ead.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. glagolima. 1986:198). prilozima. Petleva 1980:65–66. bez ikakvih komentara. iz kojeg se razvila i slovenska pokazna zamenica to) (EWAi I 608–609). 1878–1893. tako|e ead. 2002:21. id. Kott.naj~e{}e je neakcentovan i ima fiksirano mesto u strukturi re~i — ispred korena a posle razli~itih prefiksa (na{ materijal. Sli~no tuma~ewe nudi i Fasmer. St. id.za sada nema jedinstvenu interpretaciju. 2002:21. (-)stV(s.223 Petqova tako|e konstatuje da velika ve}ina ovakvih leksema ima potpune formalno-semanti~ke ekvivalente bez elementa -to-. ali i da u nizu primera takvi ekvivalenti nisu na|eni (Petleva 1980:68. 221 F.220 U Kotovom re~niku -to. (-)stu-. . g) na savremenom nivou znawa ovaj element treba interpretirati kao arhai~an. Praha. (-)stV- 101 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. 222 Pojava je zabele`ena i u rumunskom. 1986:198). Graur 1963:24–27. (-)ta-.(/ -ta. 224 To. imenicama. *tod.(< ie. Mladenova 1993.mo`e na}i i u inicijalnom polo`aju). U svojim komentarima na Fasmerov re~nik Truba~ov tretira ovaj element kao prefiks (detaqnije v. 2003:37)224. Prou~avawem tvorbenog elementa -to.-h. nazivaju}i ovaj element intenziviraju}om re~com. id. 2003:36). (-)sto-. a u drugom jeste. Miklo{i~ ga. Rizescu 1978. (-)te-. koja je do{la do slede}ih zakqu~aka: a) lekseme sa ovim elementom javqaju se u sve tri slovenske jezi~ke grupe. up. 1986:201. Avram 1989. Petleva 1980:65–66. (-)stV- 9) Prefiks (-)tV-. v) element -to. id. svrstava u re~ce (Miklosich 205–206). 223 U staroindijskom se uz kad. (-)to-. 220 Ve}ina primera u kojima Miklo{i~ i Fasmer izdvajaju element -to. zapravo. me|utim.(< ie./ -tu-) na slovenskom jezi~kom materijalu222 najvi{e se bavila Petqova. pokazuje da se element to. (-)tu-. b) one pripadaju razli~itim vrstama re~i: pridevima.je sporna (up. 1986:201. ead. neproduktivan prefiks koji etimolo{ki stoji u vezi sa zameni~kom proklitikom to (Petleva 1980:69. zna~i da u prvom slu~aju nije potrebno etimolo{ko tuma~ewe. }a-) Tvorbeni element -to. ^esko-nemecky slovnik I–VII. (-){to-.

„r a z l e g a t i s e. *natovolosãjâ.-h. udubqivati seŒ (RJA) u-to-legnuti pf. izmi{qatiŒ: Sedi.i glagola devati. „ugibati seŒ : u-legati se „popu{tati. uzvik tja!. *natovârzt’i se. navedeni korpus leksema te{ko mo`e zna~ajnije dopuniti. *natopy`iti (se). oriti se. ali ne treba iskqu~iti ni druga obja{wewa: re~ca }a. ali ga ipak u slede}im radovima pro{iruje novim primerima. *nas(ã)tumor~iti (se). Up. Skok I 414–415 s. On bi negde mogao biti varijanta od ~a-. Rumunske potvrde koje navodi Mladenova pokazuju da je u periodu slovensko-rumunskog bilingvizma ovaj prefiks jo{ uvek bio produktivan (Mladenova 1993). *natu`uriti se. *natumor~iti se. Skok nema. uglavnom na osnovu s. „smi{qati. *natomãr{~iti se.i glagola legati. U sakupqenom s. PRIMERI: ras-to-legati se impf. Petleva 1986:200. *natovârt(â)l’ati / *natavârt(â)l’ati. nadevati (kome nadimak)Œ (RSA) · Spoj prefiksa to. zast./ u-legati se v. le}i. *natotãr~iti (se).-h.: *natokle~iti. djeti. Petleva 1980:67. .v. Poreklo ovog elementa nije do kraja razja{weno. U ÅSSÀ. Up. O ishodi{nom izdevati v.102 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Autorka u svom prvom radu zakqu~uje da se. is-to-devati impf. rekonstrui{e se niz oblika sa elementom -to-. up. oriti seŒ (RJA) u-to-legati se impf. pa samo istodeva! Kupinovac : iz-devati „izmi{qati. Skok II 281–283 s. materijalu ima i oblika sa inicijalnim }a-. mo`da dekomponovano (o)t-ja-. Na{ materijal pokazuje da u srpsko-hrvatskom jeziku broj leksema koje sadr`e ovaj element (budu}i da se radi o retkoj i arhai~noj tvorbenoj kategoriji) — nije zanemarqiv. *natopãrliti se. *natovol`iti se. œslegnuti seŒ: Utolego grob [abac (gra|a ERSJ) · Spoj prefiksa to. potvrda. s obzirom na broj~anu ograni~enost i neproduktivnost ovakvih re~i. *natorypati. *natomãrditi se. *natoumoriti se. Skok nema. grmetiŒ : raz-legati se „odjekivati. Petleva 1980:67. O ishodi{nom raz.v. pri ~emu se kod ve}ine rekonstruisanih oblika napomiwe da je wihova starina problemati~na.

Up. navalitiŒ : na-tuliti „odlu~no u masi nekud i}iŒ Uskoci (Stani}). dobro zatvoriti sve otvoreŒ: J. sakritiŒ. œpriterati. 2001). 226 Up. sg. pf. O ishodi{nom glagolu tuliti (ovde je. œpotko~iti se. Petleva 1980:67. Petleva 1994a:336. Up. œono {to se sakrije. ispup~iti seŒ (RSA) us-to-bo~iti se pf. œsitno. O ishodi{nom bo~iti se v. iz istog izvora i tutuqak / tutuqak „zamotuqak. bok. œukrutiti se. prekinuti dodir sa drugimaŒ (RSA). opkoliti sa svake straneŒ Piva (Gagovi} 2004). zatutuqiti se „povu}i se u sebe. Skok nema. Skok I 183–184 s. „zaviti. smotuqak. i na-tu-tuliti „nai}i u masi..v. natutuqiti 225 Up. „zatisnuti svuda okolo. „pritisnuti. sklonitiŒ Bukovica (RSA) · Skok nema. tako|e stutoqiti „prikriti.i glagola bo~iti se. Oblik zatutuqiti pre izgleda kao rezultat reduplikovawa inicijalnog sloga korena. iz semanti~kih razloga. Petleva 1994a:336. i na-tuliti pf. pritegnuti. masovno se prikupiti na nekom prostoruŒ: Bqe` da bqe`imo. ?za-tu-tuqiti pf. uspraviti se (borbeno)Œ. u{tobâl~im 1. pri-tuliti „prigwe~itiŒ. œosloniti se na ne{toŒ Ro`aje (Had`i})225 · Spoj prefiksa to. op-to-tuli 3. Petleva 1994:60–61. umisliti seŒ Pirot (Jovanovi} B. naveden samo oblik zatuliti) v. pa qudi ne mogu proj. Skok nema. neugledno ~eqadeŒ. u~initi ga nepristupa~nimŒ: Zatulijo `drijelo svozom drva. œpojaviti se sa svake strane. „i z b o ~ i t i s eŒ: Polagano ih ‰vrataŠ otvorio i istobo~io se na pragu — ^e{eri su ‰kod jeleŠ istobo~eni i na strani ogranaka. zamumuqitiŒ Uskoci (Stani})227 : za-tuqiti „zavu}i. œzatajiti.v. 227 Up. i Borys 1999:86–88. Skok III 520–521 s. izdvojiti se od sveta. up. smotatiŒ. uviti. spopastiŒ Uskoci (Stani}).i glagola tuliti. Petleva 1994:60–61.nci zatvorim u {talu pa dobro optotulim vrata da im ne ulazi zima Timok (Dini} 1990) : za-tuliti „zauzeti prostor. zamotatiŒ. (-)stV- 103 is-to-bo~iti se pf. Up. Kurkina 1985:22. tutoqak „zamotuqak. zatutuqiti „v.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. sakritiŒ. fig. tul. sve`awŒ. œslab radnikŒ. sg. sakriti. ne na vrhu : iz-bo~iti se „isturiti se. . smotuqakŒ. eno vojska zatulila sa svake strane Piva (Gagovi} 2004)226 · Spoj prefiksa to. sakrivena stvarŒ. prignati. œzaviti u smotuqak. Up.

Napomiwe se da je starina oblika problemati~na. u kome bi se mogao izdvojiti prefiks pa. otimatiŒ: Ja po{teno `ivim i mu~im se za ovu |ecu. OS 35–36 s. nagizdati seŒ : na-vrem „navu}i. œnagnuti. skupiti seŒ (RSA).(v. up. uputiti seŒ: Kut si to nato228 Reduplikacija je jedno od sredstava tvorbe ekspresivnih glagola. „izvirivatiŒ : iz-muqim „promoliti. na-to-ripati pf. pf. ukoliko nije od po`vati. *natorypati. ripati v. i oblik pa-`vati œjesti mnogo i brzoŒ Kordun (gra|a ERSJ). . potvrde u ÅSSÀ se rekonstrui{e psl. nakriviti (~a{u. „`vakatiŒ Ozaq (Te`ak 1981)230 : `vati „id.Œ Leskovac (Mitrovi}) itd. sg. œizbo~iti se. Petleva 1980:67). œnani{anitiŒ: Kome ga Radisav natociqi moskovkom.-h. O s. ?na-ta-vrim se 1. nategnutiŒ. œnapadati u velikoj koli~ini. `vati. nahrupitiŒ Momina klisura. na-su-surim se „naqutiti seŒ Vrawe (Zlatanovi}) : na-surim se „id. o slovenskom *rypati v. fla{u) ispijaju}i sadr`inu.. izviritiŒ Pirot (@ivkovi}). œizbaciti mnogo izmeta (obi~no o gove~etu)Œ Zagara~ (]upi}i 1997)229 · Samo na osnovu s. Up. ispup~iti seŒ (RSA)228. z-gu-gurim se 1. „skupiti seŒ Leskovac (Mitrovi}) : z-guriti se „poviti se. Bjeleti} 1994:268.Œ (RSA) · Spoj prefiksa to. oblik obrazovan od prefiksa na. izraz baba ta`vaka „zanovetalicaŒ (Mate{i} 6). sg. mu-muqim 1. sa umetnutim -to-. na~uti. na-to-ciqit pf. ta ga vi{e qeba ne ije. naØavrà (se) (BER 4:547. „doterati se. œusmeriti se. upu}uje se na Øavrà (se). gde }e i biti dato tuma~ewe glagola). Petleva 1994a:336. ne toripam od dr`ave ka on Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Skok III 145–146 (bez re{ewa). 229 Ovamo verovatno i to-ripat œgrabiti. Kurkina 1992:100. 230 Up.i glagola *rypati. Petleva 1994:60–61. nepotpuno izgovarati (re~i)Œ. nasrnutiŒ. nagomilati se jako padaju}i (o snegu)Œ V. ra-). Skok nema. a kao tvorbena paralela navodi se poq. œmalo doznati.i glagola `vati. P~elice : na-ripati œnavaliti. jedva razumetiŒ. Up. u-to-rypa} „ubitiŒ (ÅSSÀ 23:163.-h.104 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „neve{to. Varbot 1973:6–7. sg. œnadreti. Oblik natavrim najverovatnije stoji u vezi sa bug. Zaglavak (RSA) is-to-ripat (se) pf. Up. nataknutiŒ Pirot (@ivkovi}) · Skok nema.v. ta-`vati impf. v.

Bezlaj I 64 s. klimati. 232 Oblik natociqati u zna~ewu „prevariti. s umetnutim m pred labijalom. primere s. quqati. v. œid. wihati (se). *ligati.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. sg. namagar~itiŒ (RSA) verovatno stoji u vezi sa glagolom tociqati (se) „klizati (se) na leduŒ (RJA). *legati (se) „quqati se. uzeti na ni{anŒ: Utociqio Tur~in. nametnuti se nekomŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). nasamariti. nani{aniti.v. œvoziti se.v. Up. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:132). zibati seŒ: Ne talingaj se vu ti zifki Ozaq (Te`ak 1981) : ligati œpokretati tamo-amo. li ngam 1. {to nije ubedqivo. sg.232 ?ta-lingati se impf. Fasmer IV 297 s. *legati (se) II i *ligati III)233.v.i glagola ligati. li nkam1„skitati bez poslaŒ. (-)stV- 105 ciqio. quqati seŒ Ba~ka (RSA) · Spoj prefiksa ta. celâ).v. i BER 3:409 s.v.v. klimati se. Skok I 265 s. 412 s. denominal od tocilo „brusŒ (Skok III 451 s. *lygati II) koji se pak tuma~i kao mogu}a ekspresivna varijanta od *lykati II. ~as ovamo. up.v. „i}i ~as tamo. Skok II 125 s. lukavstvom biti doveden u te{ku. zibati (se)Œ Istra (RSA). obmanuti. kolimbati „quqatiŒ (< kolibati. 234 S. up. Toporov 1985a:133–134.Œ Vrawe (Zlatanovi}). u. li ngam „vu}i seŒ i id. Snoj navodi oblik talingati kao parale231 Ovamo verovatno i na-to-ciqati „do}i tamo gde nije pozvan.-h. izraz natociqati se na tanak led „ne~ijim podvalama. luwati. oblik svesti i na psl. kalimbati (se) œquqati (se). kolijevka)234. cilj. pej.v. koji se nalazi u osnovi ovog obrazovawa. te}i). cil.v. U ÅSSÀ 17:24 on se svodi na psl. oblik *lygati (s. sedi kot ku}e Vasojevi}i (Stijovi} 1990)231 : na-ciqati „upraviti na ciq. U obliku talingati do{lo je do nazalizacije osnove.do{lo je do semanti~kog pomaka „nani{anitiŒ > „uputiti seŒ (v. wihati seŒ i ~ini se da semantika govori u prilog takvoj rekonstrukciji (up. U oblicima sa elementom -to. œnani{aniti. srodno sa psl. uperitiŒ (RSA) u-to-ciqit pf. Bjeleti} 2002:116.ume}e se izme|u prefiksa na-.-h. lutatiŒ Gorobiqe. Bjeleti} 2002:115). „usmeriti se prema nekome ili ne~emuŒ: Eno ga. . pa samo mene puca Vasojevi}i (Stijovi} 1990) · Element -to. v. opasnu situacijuŒ (RSA).i osnove ciqati (o kojoj v. li nga se 3. Skok ne tuma~i glagol ligati. Skok pomiwe samo glagol tociqati „o{triti. klatitiŒ. Formalno je mogu}e s. utociqio pravo ovamo. brusitiŒ. glagoli l i ngati „skitati. i}i u krug kao klatnoŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) — iako se zna~ewe „quqati seŒ javqa paralelno sa „skitatiŒ — ne idu ovamo (v. 233 Za baltske paralele ovog slovenskog glagola up. Zlakusa (RSA). ligati se œklatiti se.

diramo Jakova. „onaj koji pri~a koje{ta. obra}ati pa`wuŒ: Mi . ali se taj sin odrven~io. œlo{e. Bjeleti} 2002:115. koji nema kona~no re{ewe i smatra se. Bezlaj IV 150). pa laju na dobre qude Piva (Gagovi} 2004). „okomiti se. pojaviti se dosa|uju}iŒ (RSA). nasrnuti na nekoga. pa i ne vela (RSA). trtati / trtqati „id. kotrqatiŒ. velaniti se impf. uobi~ajivatiŒ id. ko ma~ka na xigericu Piva (Gagovi} 2004)235. ne ostavqati nekoga na miruŒ. Up. trtqu{a pogrd. velim pomiwe oblik koji bi tako|e mogao stajati u vezi sa navelaniti. œnapri~ati mnogo ~egaŒ : na-trtqati œid. i izvedenice: trtqa. oblik sa prefiksom ko-: koligaØi „klimati se. isti glagol u primeru: Navelegalo onu neznaniju. œogaditi sebi ne{toŒ od velec „mno`itiŒ (SEK III 310).) · Glagol velaniti se (bez elementa -to-) relativno je dobro potvr|en u s.. Gorobiqe (RSA). 237 Up. eventualno i ka{.. talikati œvaqati. po~eti dosa|ivati. (ibid. navrsti seŒ: [ta si se na me navelanio. v. trtqo. i ESUM 3:230 s. up. . skitatiŒ Uskoci (Stani})236. eventualno. trtqati pej. smatraju}i da je ovaj glagol nastao aferezom od kotalikati < kotaliti œid. Up. velam „mariti. neuredno raditi ne{toŒ Uskoci (Stani})237 Oblik natevelaniti se dat je bez primera upotrebe. lignuØi. blebetatiŒ (RMS).a m pf. prezasititi se ne~imŒ. brbqivacŒ Uskoci (Stani}). zaokupitiŒ: No se navelani neka prokleta bolijest. jeziku. ali za sada nema etimolo{ko re{ewe. On bi se eventualno mogao dovesti u vezu sa velati „besposli~itiŒ. „i}i kojekud. rezultatom izmene glagola kolihaØi pod uticajem kulâgaØi (ESUM 2:511). navrsti seŒ : na-vrsti se „po~eti smetati. „nagovoriti nekoga na {toŒ Piva i Drobwak ( Skok III 573–574).Œ.Œ. œuporno pratiti. Skok ne registruje ovaj glagol. etimolo{ki srodan ukr. „navaliti.106 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI lu sln. Up. spopasti koga. up. navrsti seŒ Uskoci (Stani}). na-to-vrsti se „naturiti se. ali s. „nava|ati se. na-to-trtqati pf. te mnogo na{eg robqa pokolika.v. : na-velaniti se œnavaditi seŒ: Navelanijo se na vru}u vareniku. natrtqati se œnapri~ati seŒ Uskoci (Stani}). œputovati kojekuda bez ciqaŒ CG (RSA). brbqati. „(na nekoga) nadovezati se.v. Kao semanti~ku i tvorbenu paralelu up. pogrd.Œ (v. quqati seŒ.-h. i velati. na-te-velaniti se pf. navelec sa „zasititi se. ne da{ mi mira Crkvi~ko Poqe. „govoriti mnogo o ~emu bezna~ajnom. 235 236 . a to je navelegati. trtqalo. œnavaditi seŒ.

~eprkatiŒ : brbqati „govoriti mnogo. gun|ati.vv. œonaj koji ne{to olako radiŒ. dovode}i ih u vezu sa onomatopejom trt.). Sáawski 1974:53–54). rondati œqutito negodovati.v. s varijantom rendaŒ (Skok III 158 s. baqezgatiŒ Uskoci (Stani}). element -to. koje{taŒ (v. Kod Hadrovi~a se pak pomiwe samo pridev ron|av (Hadrovics 1985:437). rondati se). mucatiŒ (id. tepati. torotan „brbqivacŒ. kr{itiŒ Unac (Jovi~i}). toroku{aŒ. Kao {to se iz ovog i slede}eg primera vidi. œispri~ati nadvoje-natroje. klimati se. subjekt pijan ~ovjek) „posrtati. ’mleti’Œ : rondati œid. i rondati œpreturati po ne~emu prave}i bukuŒ Lika (Ajxanovi} 2002). *brboliti. œpsovati.v. galamiti. œnegodovati. trt) i trtati „zapiwati jezikom. torota~a „pri~alica. 240 Up. nerazumqivo govoritiŒ Potkozarje (Dalmacija). Skok navodi bliske onomatopejske glagole koji ozna~avaju besmisleno i nepravilno govorewe: trtositi „blebetati brzo da se ne mo`e razumetiŒ (Skok III 510 s. ali je zanimqivo da glagolska imenica izvedena od wega ozna~ava zvu~nu. rasturati. 239 „Mo`da je u vezi s ma|.i glagola trtqati. œprevrtati. ali ima i: rotan adj. kako se kome svidiŒ. bu~awe kao posledica tre{weŒ: Ko wegovo rondawe obadira? id. (ibid. to-rondati impf. trestiŒ: Eno mu se ve} i ku}a po~ela rondati i ru{iti Lika. Iako ne pomiwe sam glagol trtqati. œiza}i. tra`iti pipaju}i. pridevom ronda „prqav. izdirati seŒ. torotqati „pri~ati bez prestanka i koje{ta. tako|e ronÖat „stalno (za ne{to) prigovarati. trtqati. naro~ito ako se imaju u vidu slede}e potvrde: torotati. roptatiŒ. brbqati. biti nesiguran u hodu. torotaqka. œgun|ati. U RJA je zabele`en osnovni glagol sa druga~ijim zna~ewem: rondati (se) „klimati (se). izjuritiŒ : iz-rondati se œizvikati seŒ Uskoci (Stani}) · Spoj prefiksa to. Piva (Gagovi} 2004)240. œvikati. a o formantu -l. moglo bi se pomisliti i na wegovo onomatopejsko poreklo. œogovaratiŒ. Skok nema kona~no re{ewe za ovaj glagol239. torontati 238 Up. zanovetatiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Up. trtati).javqa se i u kombinaciji sa onomatopejskim osnovama (Bjeleti} 2002:114). SP 1:414–415 s. Budu}i da je u pitawu glagol koji ozna~ava govorewe.i glagola rondati. imenicom rongyasz „odrpanacŒ. œplakatiŒ Uskoci (Stani}). torokati. klimavŒ. i mogu}nost veze sa roniti se „ru{iti seŒ i sa roncat (Kor~ula. grditiŒ.v. wihati seŒ. akusti~ku predstavu: rondawe „lupetawe.v. (-)stV- 107 · Spoj prefiksa to. œpri~ati koje{ta.Œ.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. œnatmuren ~ovekŒ. premetati. . torotaqa. 511 s. *brbati. Kao tvorbena paralela za oblike trtati : trtqati mo`e poslu`iti par brbati „preturati. vikatiŒ Unac (Jovi~i})238 is-to-rondati pf.

œzao.Œ Uskoci (Stani}). vrlo neuredno plastiti. sasvim se oneraspolo`itiŒ > totoran m. kako bilo raditiŒ.v. œnezgodan. namrgoditi se. Fasmer IV 20. „besposleno skitatiŒ Leskovac (Mitrovi}) do-ta-langati pf. œbrbqivica. (ibid. prispetiŒ : do-langati „do}i. tarandaqka. 241 Pored navedenih. qut. odatle daqom modifikacijom (reduplikacijom. natmuriti se. bu~anŒ. vri{tati. koja bi mogla biti „koji vi~e. grubŒ. œslabo raditi. mada bi se ona mogla svesti na oblik landati „klatiti se. nato}oriti se „smra~iti se u licu. taranta „brbqivacŒ Piva (Gagovi} 2004)241. bazati. dojuritiŒ Uskoci (Stani})242 talanga~a f. neraspolo`enŒ. rus. up.) · Spoj prefiksa ta. natoro(n)titi se „naqutiti se. tarantati imaju i slede}a zna~ewa: „povr{no. sneveseliti seŒ. œi}i tamo-amo. Bjeleti} 2002:114–115. Skok uop{te ne tuma~i s. naqutiti se. œvise}i kretati se tamo-amoŒ. œpri~qivŒ Uskoci (Stani}). nema op{teprihva}enu etimologiju. natarandati pej. (ibid. rot. œsvadqiv. skitati. umek{avawem zavr{nog suglasnika osnove. 21 s. i oblike sa prefiksima istarandati „ispri~ati nadvoje-natrojeŒ. nedru{tven. propri~ati ne{to maloŒ. tarantati Uskoci (Stani}). natrapatiŒ. œslu~ajno nai}i. protarandati „re}i ne{to bez veze.-h.108 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „id. U tom slu~aju oblik torondati mogao bi predstavqati zvu~nu nazalizovanu varijantu. o ovim pojavama v. dangubitiŒ.vv. potvr|en u srpsko-hrvatskom. nesloga (obi~no porodi~na)Œ: Me| wima je vazda vladala rota id. „do}i. kao i izvedenice taranda~a. toroku{aŒ Uskoci (Stani}).Œ Uskoci (Stani}).i glagola langati. ta-langati impf. ØaranØiØâ. „neraspolo`en. Øarabar I. œbrbqatiŒ. Piva (Gagovi} 2004). iz istog izvora i {-langati „i}i tamo-amo. up. œosoba koja ne{to slabo. lutatiŒ : langati œ{vrqati. ratoboranŒ. koje Fasmer tako|e tuma~i kao onomatopeju (v. 242 Up. œokretati se. Ovaj glagol. œiza}i. kupiti senoŒ Uskoci (Stani}). tumarati. taranta~a „ona koja neuredno obavqa posloveŒ. Bjeleti} 1994:267. mlataratiŒ. bugarskom i ~e{kom. rota „sva|a. skitati. te{ke naraviŒ Ro`aje (Had`i}). langam se 1. natoturiti se. skitaraŒ. ØarandaØâ „brbqati. „napri~ati koje{taŒ.). za ovaj pridev i imenicu up. Kao rezultat tvorbeno-semanti~ke kontaminacije torotati i rotan javqa se glagol natoro(n)tati se. up. sg. zasukanŒ Uskoci (Stani}). 268) — natotoriti se. „neraspolo`en. mlatarati (o odelu)Œ. totoran adj. Piva (Gagovi} 2004). œi}i tamo-amo. sa promenom nd > ng. qutitŒ. ovla{ radiŒ id. . potvrdu. Skok III 160 s. skitatiŒ. „osoba koja mnogo ide tamo-amo. toroqav „neotesan. kositi ovde-onde. ØaranØa). œnemarno odeven. ØaraèdaØâ. lutatiŒ. Zabele`eni su i oblici sa drugim vokalizmom: tarandati „id. varirawem vokala osnove. qutit mu{karacŒ. torokatiŒ. œi}i bez ciqa. skitatiŒ. v. glagoli tarandati. izjuritiŒ. lutati.

v. fig. langãzuvãm vulg. tra}iti vremeŒ tako|e nema re{ewe (v. œi}i tamo-amo. œre}i otvoreno. „pojestiŒ : po-landati „sve pojesti. langalo „skitnica.v. 244 Up. „do}i bez i~egaŒ: Zalandal se s prazni yepovi Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. 2004). œtu}i {akom po stra`wici (obi~no dete)Œ Dubrovnik. œnaskitati seŒ Uskoci (Stani}). olizati. œlagatiŒ. npr. langaza œid. langazovam „lenstvovatiŒ. polokatiŒ. na{etati seŒ. nemarno uraditi (pokositi. izbrbqati. landati impf. nadgovoritiŒ (RSA). „lizatiŒ. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:132).Œ. dogegati se. landa se 3. tako da se zbog vetra ~oveku ode}a lepr{aŒ Kosovo (Elezovi}). litiŒ. œnatumarati se. œgovoriti nepovezano i besmislenoŒ. olandati „jezikom pokupiti ostatke hrane po sudu. proskitati. nekoga dr`ati na uzdiŒ Istra (Ribari} 1940:162). pograbiti i sl. œobi}i. lelujati se. pro{vrqati. sg. „toroku{a. œogrepstiŒ. i}i onako tamo-amo. „brbqiv. izgrditi nekoga povi{enim tonomŒ. vu}i seŒ. œizbrbqati se. landati (s kim) „vladati nekim. uprskati se. up. gde je do{lo do umetawa likvide r mo`da pod uticajem oblika protarandati. Machek 318 s. landat „lepr{ati se. povr{no. istalandati se „ispri~ati seŒ Uskoci (Stani}) : iz-landati „izbrbqatiŒ (RSA). 2004). „ispri~ati nadvoje-natrojeŒ. dovu}i seŒ. govorqiv. polizatiŒ. izlandati se „nalajati seŒ. is-ta-landati pf. œmokriti (u posteqi) u snuŒ Drobwak. „brbqivica. Na to ukazuju odgovaraju}i oblici u bugarskom. i{opatiŒ. lutalicaŒ koje Moskov tuma~i kao turske pozajmqenice onomatopejskog karaktera (Moskov 1969:481). œr|avo. blebetu{aŒ Srem (Maksi} 1980) : landara „id. izlupati. „govoriti nepovezano i besmislenoŒ Uskoci (Stani}) po-ta-landati pf. landati impf. obigratiŒ. . landati se „nedovoqno obu~en stajati ili hodati bez potrebe po hladnom vremenuŒ Dubrovnik (RSA). „klatiti se. izre}i seŒ. prolandati „obi}i idu}i tamo-amo. (-)stV- 109 posledica izvesnog uticaja turskog jezika (v.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. govorewu. iznuditiŒ. odatiŒ. pojesti sve do posledwe mrve. landav adj. zalanda se 3. pri~qivŒ. pogrd. lajdati). izlandati „vikom posti}i. dolandati „do}i klate}i se.Œ. pogrd. uprqati seŒ Uskoci (Stani}). œosve`iti se stoje}i na vetru slabo odeven. i protarlandati „ispri~ati kojekako i koje{taŒ Uskoci (Stani}). landati „landaratiŒ Vu~itrn. Ba~ka. uprqati se blatomŒ BiH (RSA). œizvikati se. œre}i nehotice. bez okoli{ewaŒ. skitatiŒ Uskoci (Stani}). ulandati se „umrqati se. Bjeleti} 2002:115. odati se. „skitati se. landat „halapqivo piti voduŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). landati „te}i. polandati „sve pojesti. landavu{a f. blebetu{aŒ. vucarati seŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. obigratiŒ. l a ndalica „larmayijaŒ (RSA)244 243 Semanti~ki potencijal osnovnog glagola daleko je {iri. langat se „i}i bez ciqa. zalandati se „ukaqati se. nadlandati „prevazi}i u ve{tom izra`avawu.)Œ. œizbiti dete {akom po stra`wici. polizatiŒ. ^e{. izvetriti seŒ (RSA). sg. nalandati se „najesti seŒ. œjesti sve dok ne nestane i posledwa mrvica hraneŒ Uskoci (Stani})243 ta-landara f. slandati se „sjaraniti seŒ.

*bachati 2. etimolo{ki srodan ukr. basati II)245 i ba{iti se2 „pona{ati se kao ba{a. Moskov 1964:139–140). oblik sa prefiksom ~a-: ~alandaØi „kaskaØi. razmetati se. ba{ari se „izle`avati se. naklapatiŒ (RSA) · Spoj prefiksa to. izba{iti se zast. le{kariti. Tomanovi} tuma~i imenicu talandara kao rezultat kontaminacije talambas + landarati. izle`avati seŒ (RSA) · Spoj prefiksa to.v. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991. . komotno se namestitiŒ Potkozarje (Dalmacija). brbqati. le{kariti. razglasitiŒ BiH. mak. smatraju}i da se ovde govor upore|uje sa lupawem u bubaw i da je imenica nastala kao labara od labarati (Tomanovi} 1938–1939:211).Œ (RSA). razuzuriti seŒ: Deda sedne uz ogaw. : landarati impf. Ovde su. œra{iriti se. koji sufiksacijom daje land-ar-ati. „razbala}iti seŒ: Rastaraba{ijo se kaj aga Kosovo (Elezovi}) raz-ba{iti pf. O poreklu ovog glagola v. ba{-k-ar-iti se „id. up. Za problem grupe -nd. landa. œodmarati se le`e}i. me|utim. razba{iti se „raskriliti se. sg. razmetati se. „pona{ati se kao ba{a. rastaba{i se i pita sina i snaju. up. pej. brdo se razba{ilo Lika (RJA). blebetati. Vojv.v. „provesti se. besposli~itiŒ (RMNP I 78). „id.i glagola landati. izle`avati seŒ. i Bezlaj I 13 s. 245 Up.v... sg. i ESUM 3:190 s. denominal od ba{a „poglavar. „raskomotiti se.up. „ra{iriti.. Loma 1999:104–105. raskriliti. `uriti se.i glagola ba{iti. gacaØi øo blaØuŒ (Moskov 1962:154. ras-ta-ba{i se 3. „izgovoriti brzo. ra{iriti seŒ: ^ovjek se razba{io. praviti se va`anŒ.v. ba{iti se impf. zabaviti se kao ba{aŒ (RSA). zbrkano.Œ: Râstoba{il se kâno aga! Timok (Stanojevi} 1927) ras-ta-ra-ba{it se pf. pf. pogrd. siliti se. raditi ne{to kao ba{aŒ: Po minderu ruke razba{ila. siliti se.110 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI is-ta-landarati / istalandariti pf. stare{inaŒ (v. Crna Reka (Markovi} 1986) râs-to-ba{im se 1. praviti se va`anŒ. u pitawu dva etimolo{ki razli~ita homonima ({to je promaklo sastavqa~ima RSA): ba{iti se1 „odmarati se le`e}i. ba{). Skok I 117 s. „pri~ati koje{ta. up. u vezi sa psl. Up. izbrbqati. SP 1:180 s. *baxati (v.

œnadi}i se. „pokrasti. potalau{iti se „u}utati se. a mi je tra`imo — ^uva se we ka se potalau{i. u}utatiŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) tala-u{a f. „primirivati se da se ne bude opa`en. potalau{iti se / potlau{iti se „postideti seŒ: Potalau{ijo se ko kupovno ker~e — Pokrijo se u{ima i potalau{ijo ko i svaki krivac Piva (Gagovi} 2004). tader ne{to pakosno sprema Zagara~ (]upi}i 1997). pona{ati se kao krivacŒ: Ne{to se kom{ija bija{e potalau{io. . potalau{iti se / potalau{iti se „primiriti se. V. potalau{it se „pritajiti se. ni{ta ne govori Pro{}ewe (Vuji~i}). povampiriti seŒ Uskoci (Stani}). œdobiti smeran izgled posle kakve u~iwene gre{ke. obli246 Mo`da bi se smelo pretpostaviti da je nepro{ireni prefiksa ta. dijal. u pogledu semantike do{lo je do sekundarnog naslawawa na turcizam ba{iti se2./ -to-. zatalau{ijo se i pu{i krxu Piva (Gagovi} 2004) po-tala-u{iti / potalau{iti pf. prikradati seŒ: Zadovijek se talau{ila oko tu|ija ku}a da ~uje {to pri~au ~eqad Zagara~ (]upi}i 1997) za-tala-u{iti se pf. za-u{vam „oti}i nekud tajnoŒ (rum. „biti obuzet ose}awima stida. pritajiti se. tala-u{iti se. oblik u me|usobnu vezu dovodi Mladenova 1993:15). œzapasti u poti{tenost. povu}i se. i bug. praviti se neinformisanim o ne~emuŒ: Potalau{ila se iza stoga i ni{ta ne zbori. Ta-u{anovi} Uskoci (Stani}). -ta-ra-. gleda ispre sebe.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. „}utqiva. sti{ati se. pokoriti seŒ. dijal. a ta-usi „sakriti.-h. za-u{a. Ovim oblicima mi prikqu~ujemo i s. sneveseliti seŒ.u s. (-)stV- 111 Kod oblika sa umetnutim elementima -ta. jeziku sa~uvan u prezimenu Ta-u{an. popustitiŒ. skupiti seŒ. œpraviti se neve{t. kao oblik kod kojeg je do{lo do „uslo`wavawaŒ ekspresivnog prefiksa ta-246 (posvedo~enog u rum. pokolebati se. „stidqivo. „poti{tenŒ Uskoci (Stani}) po-tala-u{ice adv. i Vlaji}-Popovi} 2002:230–231. sa ose}awem neprijatnostiŒ: Potalau{ice pro|e mimo nas Piva (Gagovi} 2004) · Najbli`e formalno-semanti~ke paralele ovog crnogorskog glagola nalazimo u rum. œpovu}i se. ’pokriti se u{ima’. pokupitiŒ. prikriti se. pokuweno. rastu`iti se. umudriti se. naj~e{}e podmukla osobaŒ Zagara~ (]upi}i 1997) po-tala-u{en adj. kojima se u osnovi nalazi glagol ba{iti se1. prevaritiŒ i bug.-h. tala-u{it se impf. postideti seŒ: Mikan }uti.

Serban 1974:524–530). Tako se na zajedni~ki etimolo{ki i tvorbeni predlo`ak svode oblici iz tri razli~ita jezika. œbiti slabog raspolo`ewa (zbog bolesti. Bjeleti} 2002:118. opazitiŒ. siroma{tva)Œ Kordun (gra|a ERSJ) : po-kuwiti se œpasti duhom. iz sigmatskog aorista (up. Ovaj primer pomiwe Skok s. Skok s. saznati. uho)249. Za glagol u{iti moglo bi se pretpostaviti isto poreklo. kimati. tu`an. mak. mo`da. Skok II 81 s. pro-u{ati „raspituju}i se izna}i. po-to-kuwiti se pf. a umbla tala-bala „lutati. koje tuma~i kao denominale od sintagme do uha (Skok III 538–539). korena koji se javqa i u *aviti < ie. *-{âbnoti. O ishodi{nom pokuwiti se v. oblika trenutnog vida prema *{ibiti „savijatiŒ248. v. pokusat pej.„prime}ivati. ili. Semanti~ki i formalno sa navedenim glagolima mogao bi se povezati i s. a sre}e se i u formaciji tala-bala. 249 Up. saznati.112 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ku)247. glagol u{nuti „kradom brzo pro}i ili protr~atiŒ Vinkovci (RJA). postati snu`den. uho navode}i ga pored dou{iti. zau{i „primetitiŒ. ako se ta re~ izvodi iz istog korena. . prema kojem je glagol u{iti kontinuanta ie. ra`alostiti seŒ (RMS) · Spoj prefiksa to. up.-h. mak. *ausos. up.v. do~utiŒ Uskoci (Stani}).-h. skitatiŒ (v. ne treba odbaciti ni mogu}nost da je u pitawu rezultat kontaminacije glagola }apiti.i glagola -kuwiti. talavariti. zau{uvawe „prime}ivaweŒ. shvatatiŒ (Pokorny 78) s pro{irewem -s-. doku~iti. Vukovi} 1940).v. mo`da i mak. zatu{aluvam se „sakrivati seŒ Gali~nik (Bolinovski 1952:147). Skok nema. prona}i. s. naslutitiŒ Piva i Drobwak (Gagovi} 2004. „id./ *auses-. prema kojem se u navedenom obliku izdvaja inicijalni element }a-. Mogu}e je i drugo obja{wewe. arh. u rumunskom postoji uzvik tala kojim se ozna~ava tihi govor. Pored predlo`enog tuma~ewa.Œ Zagara~ (]upi}i 1997) · Skok nema. u{ak „uhodaŒ (RMJ). ?}a-pokusnuti pf. dou{ati. talavawa. Bory s 1980:30–32. ali pod uslovom da je on sekundarno obrazovan na osnovu ve} upro{}enog u{nuti. dijal. }apnuti „malo pojestiŒ Uskoci 247 [to se ti~e elementa tala-. tuma~i kao onomatopejske. dijal. prou{ati „do}i do obave{tewa o ne~emu. Autorka i slovenske tvorevine ovog tipa. *au. kao u uho < ie. zau{liv „koji je kadar primetiti. npr. dodat na osnovu glagola pokusati. `amorewe. doznati. „pojesti na brzinuŒ Piva (Gagovi} 2004) : pokusati „pojestiŒ Uskoci (Stani}). sneveseliti se.v. koji Bori{ izvodi iz psl. talandati. 248 O detaqima formalnog i semanti~kog tuma~ewa ove re~i v.

?}a-lasati impf. (ibid.)251 · Skok ne registruje ni }alasati ni lasati. 250 Ovamo verovatno i deminutiv }a-laskati se „{aliti se. bulaznitiŒ. Skok II 261. „jesti. jestiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). œduvatiŒ: Vqetar }alasa. }alasati „raditi ne{to sitnoŒ. œlakrdijati. *laxati). œnaga|ati. tumaratiŒ. i }asati se „{aliti se. }alaska.B. gutatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). obi}i. (-)stV- 113 (Stani}). `uritiŒ Dubrovnik (RSA)252 (o wemu v. lutati. „takva `enaŒ id. ÅSSÀ 14:16–17 s. kusat pej. „halapqivo i mqackaju}i jestiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) i kusati pogrd. up. U ovom kontekstu interesantan je oblik balasati œlutati. dodat na istu osnovu.) : lasati „brzo i}i. disati : dihati. .v. up. „jestiŒ Uskoci (Stani}). u kome bi se mogao izdvojiti prefiks ba-. brbqivicaŒ. kasati. 252 Up. {aliti seŒ250 Uskoci (Stani}). œpri~atiŒ Lika (usmeno M. komedija{icaŒ. Piva (Gagovi} 2004) · Skok nema. „neprikladno. „i}i kako bilo. œnevaqala `enska osoba.v. neuredno obu~en mu{karacŒ. be`atiŒ (RSA). Oblik lasati verovatno poti~e od l a hati „hodati brzo. „lutati bez ciqaŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. i nalahat se œnahodati se i naobilazitiŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). Unac (Jovi~i}). }alasa~a f. kusati. tumaratiŒ BiH (RSA). naklapatiŒ Unac (Jovi~i}). „pro}i. i kala-kusat œprobati. skita~icaŒ Uskoci (Stani}). Skok I 566–567 s. œpri~ati koje{ta. posetiti neke krajeveŒ Uskoci (Stani}) }a-lasan m. }alaskara. {vrqatiŒ. {ega~iti seŒ Piva (Gagovi} 2004).) : glav-iw-ati „i}i bez ciqa. tr~ati. Kordun (gra|a ERSJ) pro-}a-lasati pf.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. up. œona koja pri~a koje{ta. 251 Nije jasno spada li ovamo }elahnuti œukrasti ne{to na brzinuŒ Ro`aje (Had`i}). }alastra „`enska osoba koja voli da se {ali. O ishodi{nom glaviwati v. pri~ati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004). up. ?}a-glavati impf. }apat pogrd. {ega~iti se. glava.

gubicaŒ. Materijal prezentiran u radu pokazuje da se elementi la-. Piva (Gagovi} 2004). ili se pak odre|uje samo kao prefiks. konstatuju}i da se ovaj element dodaje osnovama koje ozna~avaju odre|eni ose}aj u organima za varewe.114 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 10) Prefiks lV- 10) Prefiks lV(s. iza datog prefiksa). *lagodânã(jâ)). {vrqatiŒ Uskoci (Stani}) < la-brwa / labrwa f.v. „zabrbqati.tretira ili kao prefiks zameni~kog porekla < ie. Iako Nemec ograni~ava prisustvo prefiksa la. up. labrwa Vasojevi}i (Bori~i}). Ma~va (gra|a ERSJ). *lagyz(d)a.vv. *lagoditi. le-.v.u krajwoj liniji onomatopejskog porekla253. *ladã. pej. Uskoci (Stani}). „ustaŒ Uskoci (Stani}) za-la-brwati pf. ili u kombinaciji sa nekim drugim prefiksom (u ovom slu~aju oni uvek zauzimaju drugu poziciju.na relativno uzak leksi~ko-semanti~ki krug. Ajxanovi} 2002). pokazne zamenice *ol. Up. lo-) Na postojawe prefiksa la. le-. 253 254 . Split (Vidovi} 1990). la-. On smatra da je element la. (RSGV). Kurkina 1992:187).javqaju ili kao samostalni prefiksi. PRIMERI: la-brwati impf. œi}i tamo-amo. {to je dovelo do daqeg prou~avawa wegovog porekla i sfere upotrebe. laloka. i ESJS 7:401 s. izdvajawe ovog prefiksa nai{lo je na prihvatawe (up.Œ. ili same te organe i wihov rad. „brbqati. lo. *lalokã / *laloka). Potkozarje (Dalmacija). Potkozarje (Dalmacija). Unac (Jovi~i}).(s. ili kao ekspresivni prefiks (s. (RSGV). labrwa Vojv. Truba~ev 1991:210. a da je kao prefiks prvobitno ponavqao zna~ewe osnovne re~i u ciqu wegove intenzifikacije (Nemec 1979). Vojv.vv. blebetati. *lagoda / *lagodã / *lagodâ. Re~ je {iroko posvedo~ena. ustaŒ (RSA)254 : brwa / brwa pej.prvi je ukazao Nemec.-h. Lika (Ajxanovi} 2002). bez ikakvog komentara o wegovoj prirodi (s. (RSGV). œusna. torokatiŒ Lika (RSA. *lagyz(d)iti). „wu{ka. labrwa Vojv. Tako se u ÅSSÀ element *la. zalupetatiŒ: Zalabrwa eravi Nikodim i unese smutu me| qude Piva (Gagovi} 2004) Sa ovom konstatacijom sla`e se i Kope~ny 1983:38–39. „id.

govoriti sam za sebeŒ Timok (Dini} 1990). blebetati. œgubica. blebetatiŒ < la-brda / labrda f. *bãrna. me|utim.u imenici labrwa izdvaja Nemec 1979:122256. `enska osoba koja puno pri~a i ogovaraŒ Sesvete (Maresi} 1996). (ibid. „poleteti mahnuv{i krilima. labrda) obrazovani su i odgovaraju}i denominali (lavrwati. Lika (RSA). „usna. labrwaŒ. pej. „labrwaŒ (RSA). Piva (Gagovi} 2004).v. p r h n u t iŒ (RSA)257 : prhati Up. labra). ÅSSÀ 14:23 s. „gun|ati. le-prhati impf. labrdati). ~equstŒ. mahati. œizbrbqatiŒ Lika (Ajxanovi} 2002) na-la-brwati pf. ali bez s. a na drugom da je nastala ukr{tawem leksema labra i brwa (id. torokatiŒ Divoselo. labrte pl. Skok I 214). wu{ka.-h. œdebela usnaŒ. primera: la-loka / laloka „vilica. brbqatiŒ (o ovom glagolu v. udarati krilimaŒ. ustaŒ id. brndat „govoriti bez smisla.) la-brdati impf. sg. labrwatiŒ Lika (RSA) : brndati „govoriti koje{ta. „brbqati.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 10) Prefiks lV- 115 iz-la-brwati pf. leprhnuti pf. u kojima se tako|e izdvaja prefiks la-. odatle œgovoriti koje{ta.v. „leteti. 257 Up. i imenicu leprh „jedan pokret pri lepr{awuŒ (RSA). œnepcaŒ. Uskoci (Stani}) < la-vrwa f. „brbqati. Skok na jednom mestu smatra da je ova imenica onomatopejskog porekla (Skok II 255 s. Loma 2000:608–609. nepovezano. koji se mo`e tuma~iti i kao nazalizovana varijanta glagola labrdati. la3). labrwaŒ Slobo{tina (RSA). (RSGV)255 labrda{ m. da je posvedo~en i oblik to-brwa 3. Zanimqivo je. laloka „~equstŒ. U obliku labrndati. mrmqatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) · Prefiks la. i vrwati. o~ito je do{lo do ukr{tawa sa brndati „brundatiŒ. „nai}i nemarno idu}iŒ Uskoci (Stani}) VARIJANTE: la-vrwati impf. pogrd. brbqatiŒ (RSA). ÅSSÀ 3:130 s. œusneŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). „v. druga~ije Skok II 265.pred istom osnovom. i la-brta / labrta „v. 256 Nemec u svom radu pomiwe i imenicu laloka. laloka~a „alapa~a. u kojem se izdvaja prefiks to. œdesniŒ (RSA). „brbqati. Za etimologiju up. 255 . labrda œgubicaŒ Vojv. blebetaloŒ (RSA) la-br-n-dati impf. „brbqivac. O glagolu lavrwati v. Od varijanata imenice labrwa (lavrwa.v.v. O ishodi{nom obliku brwa v. 256 s. *lalokã / *laloka. labrta „labrdaŒ Barawa (Sekere{ 1977). Glagol labrwati o~ito treba smatrati denominalom. buncatiŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993).

vijoriti se (usled vetra)Œ.v. v. „kretati se u vazduhu {umno ma{u}i krilima. povijati se. 260 Oblik *pãrxati tuma~i se kao -s. vijoriti se (usled vetra)Œ259. œviti se. treperiti. up.v. œkovitlati se (o dimu. Bezlaj III 119–120 s. O psl. le-pu{ati œid. œviti se. ~eprkaju}i i ma{u}i krilima. œtreperiti. œmahati. prpo{iti (o peradi i nekim pticama)Œ (RSA) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol prhati. Skok III 39 s. letetiŒ. povetarcu)Œ. œmahati. sitnom pesku i sl. prhat.)Œ. Skok smatra oblik lepr{ati onomatopejom nastalom ukr{tawem glagola leteti i pr{ati (Skok l. Oblik lepu{iti se „{epuriti seŒ Vlaji}-Popovi} izvodi od osnovnog lepati (Vlaji}-Popovi} 2002:297–298).(Vlaji}-Popovi} 2002:302 dopu{ta mogu}nost i takvog tuma~ewa). igrati se u letu (o pticama)Œ. [uster-[evc 1971:479. . puszy} sie „nadimati seŒ (v. Za odnos lepuhati : leprhati (u : r) up. œvaqati se. v. 258 Up. œpokretati. puhati). titratiŒ258. œduvati. (RSA). „leteti proizvode}i slabiji ili ja~i {um krilima. mogao bi biti i fonetska varijanta osnovnog leprhati.intenziv od *pârati.v. povijati. lepu{iti se „{epuriti se. s obzirom na svoju semantiku.v.c. vitlati (ne{to. œmahati. pu{iti se „qutiti seŒ. pr{ati (ovaj oblik nastao je prenosom suglasnika { iz prezenta u infinitiv. poq. le-puhati impf.116 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI impf. izvijatiŒ. pahuqicama i sl. lepr{atiŒ Banija (RSA). udarati krilima (o pticama)Œ.Œ. *pero „letetiŒ. leperiti / leperiti „lelujati se. lepr{ati se „kretati se u vazduhu {umno ma{u}i krilima. i Merkulova 1972:154). podrhtavati.. up. l e p r { a t i (o pticama)Œ. ko~operiti seŒ (RSA) · Oblik lepuhati. lepir). lepu{ati se „poigravati se. ne~im)Œ. pr{em „p u h a t i (o kowu)Œ Karlovac (Finka/[ojat 1973). Ispred osnovnog glagola izdvaja se prefiks le. i Skok II 289 s. prhati260. vijoriti se. pirkati (o slabom vetru. Skok s. i Varbot 2003a:24–25. Osnovno zna~ewe „nadimati seŒ regularno daje sekundarna zna~ewa „qutiti seŒ i „{epuriti seŒ. ali nama se ~ini da u wemu pre treba videti osnovu pu{iti se pro{irenu prefiksom le-. prhati. „mahnuv{i krilima poleteti. vaqu{kati se po pra{ini. lepetatiŒ Slav. odn. lepiriti se „lepr{ati se. prema prhnuti pf. fig. letetiŒ. *pârxati / *pãrxati v. 259 Up. odletetiŒ (RJA) le-pr{ati impf. udarati krilima (o pticama)Œ.

iako dopu{ta i mogu}nost predlo`enog tuma~ewa (Vlaji}-Popovi} 2002:284–285. puhati). odalamitiŒ: Lapuhnal te bum da bu se zvonilo Ozaq (Te`ak 1981) za-la-pu{iti pf. 339–340). lepir). RJA) iz-le-puniti œizdahnuti. . „o p u h n u t i.i sufiks -uh-) iskqu~uje mogu}nost tuma~ewa ovog glagola kao ekspresivno prefigirane varijante glagola puhnuti < puhati (Vlaji}-Popovi} 2002:284–285. II 289 s. umretiŒ i lipunuti „umretiŒ (v. a na drugom kao onomatopeju (id. smatraju}i da postojawe oblika lipu(h)nuti (u kojem izdvaja osnovu lip. „udariti. ni`e). izdahnuti. dat u definiciji zna~ewa.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 10) Prefiks lV- 117 la-puhnati pf. „skon~ati. umretiŒ U`ice (RSA) iz-li-punuti œid. 321).v. umretiŒ Kordun (gra|a ERSJ) ?li-punuti „preminuti. krenutiŒ (RSA) · S obzirom na oblik o-puhnuti. lepunuti) pf. umretiŒ Srem (RSA. u glagolu lapuhnati mo`e se izdvojiti prefiks la-. Vlaji}-Popovi} dovodi ovaj glagol u vezu sa lepuhnuti „skon~ati.Œ (RSA) · Skok na jednom mestu tuma~i oblik lepuhnuti „umretiŒ kao rezultat ukr{tawa glagola leteti i puhati (Skok III 69–70 s. o{amaritiŒ BiH. œbrzo po}i. ?le-puhnuti (dijal.v. Vlaji}-Popovi} vidi u ovom obliku zna~ewski hapaks glagola lepati.

*abredãkã. *arebã. ja-) Slovenski prefiks a-. iskqu~ivo imenski prefiks.-h. *aduxa. *avidâ?. *arebatãjâ. U slovenskim jezicima obrazovawa sa ovim prefiksom predstavqaju neproduktivnu i malobrojnu grupu leksema. sastavqenu iskqu~ivo od imenica261 (za razliku od slovenskih jezika. w-. id. [arifullin 1979a). *jâ. Iz toga bi sledilo da inicijalno a. dakle. *e. time nije iskqu~ena mogu}nost relativno poznijih obrazovawa (Truba~ev 1971:267–268)262. *adu{ivãjâ. *avorã II. *abredãka. abrïdâ v. *adu{â.(o wemu detaqnije v. [ulâga~ 2002. i Cvetko-Ore{nik 1985. *avida?. w-. dok se oblik *a{utâ smatra etimolo{ki nejasnim. . *apadâ.u klasi~nim jezicima v. up.118 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 11) Prefiksi a-. *abredâ. a-. dok su gr~ke. Truba~ev 1972. *abredâje. *agolvo?. *arebãkã. *arebâ. Kurkina 1992:187. *arebãjâ. [arifullin 1988:97. *arebika. gr. ve} kao rezultat 261 U slovenskim jezicima javqa se jo{ jedan neproduktivan. iako se citiraju tuma~ewa prema kojim se u wemu izdvaja prefiks a-. *a{utânãjâ. 265 O slov. Crepajac 1973./ *e-) i izdvojen je u slede}im oblicima264: *abolnâ II. 1972a:18–20. *arebâje. EWAi I 157. *abredâje265. 263 O prefiksu a. ja- 11) Prefiksi a-. a ne glagolski prefiks. h-. gr. ali se tretiraju kao praslovenska zbog starine prefiksa i potencijalne starine prefiksalnih slo`enica datog tipa. *o. *abredã / *obredã./ *o-. da je u pitawu imenski. Konstatovano je.263 U ÅSSÀ ovaj tvorbeni element okarakterisan je kao stari prefiks *a. *arebina. gde se slovenski primeri uop{te ne navode. a-. U SP prefiks *a. O prefiksu a. u krajwoj instanci svodi se na ie. latinske i germanske potvrde slabe i problemati~ne.sa zna~ewem pribli`nosti (< ie. ja(s. *a{utâ. i Ivanova 1981. *askodâ. u gr~kom se ekvivalent ovog prefiksa. *avodâ?. 264 Neka obrazovawa problemati~na su u pogledu starine. 262 Novija istra`ivawa pokazuju da je ovaj prefiks dobro potvr|en samo u indoiranskom. *arebica. javqa i kod imenica i kod glagola). *abredâ. *adera?.u nekim glagolskim oblicima treba tuma~iti ne kao samostalan prefiks. Iako se na osnovu neproduktivnosti ovog tvorbenog modela mo`e zakqu~iti da je re~ o pojavi praslovenske starine. etimolo{ki srodan stind. *abredã.izdvojen je u oblicima *abredã: *abredã.up.

}a. tvorevina (Petleva 1971:142).ili na *a(< ie. praskati potpaquju}iŒ (RJA) < *pra`iti. Mo`da je u pitawu tendencija u razvoju funkcionisawa imenskih prefiksa./ *o-) (Petleva 1977:45). pe}i kakvo jelo bez pomo}i vode. *apadâ. Petqova tuma~i element ja.(ja-pad) (Berneker 441). ja-pad „mesto gde sunce ne greje. koji se svodi ili na *e.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 11) Prefiksi a-. za`arivati seŒ (RSA) : puriti (se) „pr`iti. ~iji se obrisi tek naslu}uju. prefiks jatretirao kao varijanta prefiksa a-. funkcije gr. ead. ka-. uzbu|ivati. japuriti se „postajati crven. ja- 119 gubqewa po~etnog suglasnika nekog od ekspresivnih preverba. to bi zna~ilo da se ovaj prefiks ne javqa samo kod imenica. Ukoliko bi se./ *e-) (ÅSSÀ 1:71). dakle. pr`iti (Petleva 1976:18. pe}iŒ (Skok III 81.nastalo sekundarnim du`ewem o-. S.). *e. upu}uju}i na Miklo{i~a. on izdvaja stari prefiks ja. up. japad). Od posebnog zna~aja je ~iwenica da je u dva g l a g o l a izdvojen arhai~an prefiks ja-266: ja-pra`iti se „crveneti seŒ (Skok I 755 s. . pucati. `e}i. Berneker ipak smatra da je re~ obrazovana na slovenskom terenu: upore|uju}i je sa zapad. ve} i kod glagola (up. potresati nekogŒ. stara slo`enica osnove *pado. *pasti i prefiksa a. zajapuren.-h. crveniti. sa drugim prevojem s. *o. 474).v. Pojavu da jedan prevashodno imenski prefiks po~iwe da u~estvuje i u derivaciji glagola uo~ili smo ve} na primeru prefiksa pa-. Petleva l. rumeneti.v. w-).koji se obi~no javqa u zna~ewu pribli`nosti (< ie.kao arhai~an prefiks sa zna~ewem debilitacije ili pribli`nosti. uzbu|ivati se. U ÅSSÀ rekonstrui{e se psl. osojeŒ < *japadâ (Skok I 754–755 s. crveneti se. Tako|e treba pretpostaviti i mogu}nost da je inicijalno a. japuriti se) : pra`iti „paliti. 266 Jedna od imenica u kojoj se izdvaja ovaj prefiks jeste i s. Kne`evi}. ha-. navodi ovu re~ kao pozajmqenicu iz turskog (Kne`evi} 1962:164. npr.-h. 1977:44–45) i ja-puriti „~initi da nekome lice bude crveno.itd. re~ je stara.-h. mo`da psl.cc.

.

OSNOVE .

.

{alabazati œskitatiŒ Kordun (gra|a ERSJ). Ba~ka (gra|a ERSJ). kao obezumqenŒ: Da bi tko ri~ rekao.) ha-la-bajsati impf. œglupirati seŒ (Andri}). œskrenuti. „udariti. „sko~iti. pretra`ivati (obi~no po tu|im stvarima)Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). Vlajkovi} 1966) {a-lo-baznuti se pf. hodati bez ciqa i svrheŒ Srem (Vuk). vrqati. „tumaratiŒ Virje (Herman 1973) . skitatiŒ sev. po}i kamo odjednom bez svrhe. „lutati. nasilnik. „hodati bez ciqa. „{amaratiŒ: On mene za~as izlabaza Ba~ka (gra|a ERSJ). œneozbiqan. „prekapati. „lutati. {alabazat „govoriti bez smislaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). smucati seŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. œlascivan. {alabajzder m. lupiti. Vinkovci (RJA). vrludaju}iŒ. {alabajzariti œne raditi ni{taŒ Ba~ka (gra|a ERSJ) {a-la-bajzer m. Hrv. „nepouzdana osobaŒ Kolubara (gra|a RSA). Unac (Jovi~i}) {a-la-bajzdrati impf. proluwati. [ajka{ka (Galetin 1980). (ibid. „na{etati se. „vetropir.. prolutati.OSNOVE: 1) BAZATI 1) BAZATI la-bazat impf. {vrqati. „po~eti se kretati nesigurno. on bi se {alobaznuo kao bisan Makarska krajina (RJA) {a-la-bazati impf. lutati. bez ciqa. Vasojevi}i (Bori~i}). œuzalud tra}iti vremeŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). bezobrazanŒ: Kako ga nije sram da pred decom pri~a {alabazne pri~e Ro`aje (Had`i}) {a-la-bajzati impf. besciqno se kretatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) za-{a-labazati (se) pf. besposli~ar. „nagva`datiŒ. nesposobwakŒ (Andri}).). neodgovoran. labaznuti „udaritiŒ (Andri} 92. mlatnutiŒ (RSA). labaznuti pf. naskitati seŒ Zagara~ (RSA) pro-{a-labazat „proskitati. „onaj koji se neodgovorno pona{aŒ id. {alabajzer œskitnicaŒ Kordun (gra|a ERSJ). nahodati se bez ciqa. bezobrazan ~ovekŒ Takovo (gra|a RSA). provrludatiŒ Split (Vidovi} 1990) {alabazan adj. zabasatiŒ (RSA) na-{a-labazati se {atr. silexija. {alabazat „vr{qati.

U obliku labaznuti „udaritiŒ (nije registrovan kod Skoka) izdvaja se prefiks la. tumarati. bazat Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990).navedeno sa crticom. {egaŒ i glagola bazati (Skok III 379). bazdrkati. up. sa promenom v > b i slovenskom palatalizacijom tipa legati > lezati (Loma 2000:613). œobadati se (o stoci)Œ (SP 1:466–467. ÅSSÀ 3:143). bazdrlikati. {vrqatiŒ. bazvizdati. bazat œid. vagari „lutatiŒ. ~e{. bzikati. Ali u odrednici posve}enoj glagolu {alabazati. dovodi ovaj glagol u semanti~ku vezu sa bazati „i}i bez posla. bazdr~iti. oblike 267 Sa varijantama basati. odakle je rekompozicijom moglo nastati bazati (Skok I 125–126). { a l a b a z a t iŒ (RSA)267. ^ak i da se ne uzme u obzir na{ pristup tvorevinama ovog tipa. nanositi se ne~egŒ: Janko se danas nabaza drva u japnenicu Lika (RSA. bazdalikati. . bazdjeti. RJA) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`i glagol bazati. onomatopeju baziknati: plamen je iz topa baziknal „izleteoŒ. basmak mawe je verovatno ([kalji} 126).-h. moglo bi se pomisliti da ga Skok shvata kao element {ala. prenositi ne{to. tuma~e}i basati „lutati. Vojv. Uskoci (Stani}). gde navodi kajk. {vrqati. bazetati. (RSGV). me|utim. Konstatuje. on tuma~i ovaj glagol kao slo`enicu sastavqenu od imenice {ala „jocus. baziwati. mnogo nositi.v. da se ni za jedan od ova tri oblika ne mo`e utvrditi poreklo. bziti se (Skok I 115–116 s. bazat Zagara~ (]upi}i 1997) nabazati se pf. U oba re~nika on se svodi na psl. Lika (Ajxanovi} 2002). bandrqati (RSA). Skok ga pomiwe s. up. [kaqi}evo tuma~ewe od tur. Skokovo tuma~ewe ne stoji ve} iz razloga {to za s. ba`|akati. Sude}i prema tuma~ewu koje su za s. udaratiŒ. sln. isti~u}i da se bazati javqa i u slo`enici sa {ala-268: {alabazati „vrqatiŒ.v. Tako|e opovrgava Dani~i}evu pretpostavku da je bazati u vezi sa sln. glagol onomatopejskog porekla *bãzati „zujati (o insektima)Œ. Dani~i} je bio u pravu.-h. Loma pomi{qa da je bazati (preko *bagati) poreklom od lat.i osnova baznuti (< *bãznoti?). banzati. bazati ponudila dva praslovenska re~nika.(po{to ne daje nikakvo obja{wewe). Na drugom mestu. landrati.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „dugo. bazdulati. 268 S obzirom na to da je {ala. jezik nisu karakteristi~ne slo`enice obrazovane po modelu ’imenica (u nominativu) + glagol’. „i}i tamo-amo bez ciqa. basati).124 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI è bazati impf.

guratiŒ. bockati. mo`da pod uticajem oblika {alabazati (a mo`da je proces formirawa prefiksalnog dela ovih oblika tekao u obrnutom smeru. sg. lupiti. loboz270. o{inutiŒ. kao derivate s. Za semanti~ki pomak „udaritiŒ > „sko~iti. marati). Autorka je svesna da je rekonstrukcija psl. baznem.(varijanta prefiksa la-). {ele-. Glagol labaznuti ona dovodi u vezu sa ukr. jer je zasnovana na sumwivoj ukr. koja se svodi na psl. „udariti. ~ala-. *lãbati. {amaratiŒ : mariti „udariti. zviznutiŒ Uskoci (Stani}) (za glagol mariti up. la-puhnati „o p u h n u t i. odalamitiŒ Ozaq (Te`ak 1981) (Vlaji}-Popovi} 2002:274 druga~ije. klepiti. 42–43). wegovo prisustvo u mnogim ekspresivnim glagolima opravdava i potkrepqu269 Kao tvorbenu paralelu up. zalapu{iti „udariti.nije do kraja razja{wena (op. bala-. balvan. glagola predla`e rekonstrukciju psl. „udariti. grub ~ovekŒ.v. u d a r a t i. glagola *lãbati (eventualno i *lãbazati) „udaratiŒ. o{amariti.-h. *lãbãzã / *lãbozã (ÅSSÀ 16:229) i na osnovu s.na ve} postoje}i prefiks lo. drpiti ne{toŒ Banija (gra|a RSA) : bânem 1. Iako u ve}ini slu~ajeva kod dvoslo`nih prefiksalnih elemenata postoji vokalska harmonija ({ala-. imenicom loboz „neotesanko. ulamariti „o{amariti. pf. brzo po}i. áobuz i prihvata se tuma~ewe Slavskog o wenoj povezanosti sa áobuzie „korovŒ (Sáawski V 127–128 s. mo`da i o-la-mariti.i glagola bazati (Bjeleti} 1993:39–40). labaznutiŒ (RSA). ali dopu{ta i mogu}nost ovakvog tuma~ewa). Kod wega je do{lo do naslojavawa prefiksa {a. semanti~ki identi~ne glagole la-banuti „v.-h. I upravo takvo tuma~ewe nalazimo u ESUM 3:276 s. koja mo`e biti i polonizam (Vlaji}-Popovi} 2002:177–178). la-zuknuti „o{inuti. dijalekatskoj potvrdi. lupiti nekoga. u obliku {alobaznuti do{lo je do wenog naru{avawa. ukrasti. bazniti (Bezlaj I 18)269. bezniti. koji bi se nalazio u odnosu apofonije prema *lubati „udaratiŒ. . ali nepostojanost fonetskog lika jeste jedna od karakteristika ekspresivne leksike (Petleva 1981:92). osnove lab-. Oblik {alobaznuti i u tvorbenom i u semanti~kom pogledu stoji u vezi sa labaznuti. Me|utim. Priroda samog elementa {ala. Bjeleti} 1993:42–43). lupitiŒ Leskovac (Mitrovi}) (druga~ije Vlaji}-Popovi} 2002:135). udaritiŒ : zuknuti „fijuknutiŒ (RSA) (za razvoj zna~ewa „udaritiŒ kod onomatopeja up. 270 Re~ se tretira kao pozajmqenica iz poq. tala-. brzo po}iŒ up. v. *bãzati : bezati „dirati.v. krenutiŒ (RSA).v. OS 53 s. {qisnuti). kala-. Oblik {alabazati predstavqa spoj prefiksalnog elementa {ala. tele-). Vlaji}-Popovi} (uz izvesnu ogradu) posmatra ovu porodicu re~i iz druge perspektive. {inuti. olamariti „sna`no udariti. áobuz). ~ime se diskvalifikuje pomenuta rekonstrukcija a ujedno dovodi u pitawe i predlo`eno psl. cit. *lãbãzã / *lãbozã krajwe problemati~na.OSNOVE: 1) BAZATI 125 koji se tako|e izvode iz psl.

do koje je do{lo pod uticajem poq. haraburda. Ova imenica tuma~i se dvojako: ili kao rezultat kontaminacije semanti~ki sli~nih laèdak i baèda „besposli~ar. {ala-badati „{vrqati. schallbar „poznat. nagovarati. {alaberni~aØâ. druga~ije Havlova 1978:40–41)272. galaburda. Skok.v.ba(j)s -ati < bas-ati „i}i nasumice. {alabaè „grubijanŒ (Fasmer IV 396: < {aláè i baàØâ). mo`da i ukr. {eprtqaŒ. okovati. {alaøuØnik „lakomislen ~ovek. 276 Ovde `elimo da pomenemo jo{ jedan oblik koji na prvi pogled izgleda kao da je obrazovan prema razmatranom modelu: yilibazat pej.v. onda bi se na analogan na~in mogao protuma~iti i oblik hala. pobrkati. vezatiŒ (@elehovskiè) 271. dangubitiŒ. ESUM 1:455 s. U wemu se mo`e izdvojiti element hala-274 i osnova bajsati275. „no- . {ala-vrwati : vrwati „lutati bez ciqaŒ. {alabajzer (Skok ih ne registruje) fonetika kao da ukazuje da su u pitawu pozajmqenice (najverovatnije iz nema~kog).126 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe. tuma~i se kao ekspresivno obrazovawe koje je u vezi sa koloØiØi). {alabajzder. vragolanŒ (SUM) : øuØaØi „zamrsiti. tumaratiŒ : badat „skitati.fonetski svodi na bahs-. sa drugim prefiksalnim elementom kalaøuØaØi „me{ati. lutati. osnovni oblik je u stvari {alberni~aØâ < srvnem. 273 Za s. lutati. kako je ve} pomenuto. 274 O elementu hala. besøosli~iØiŒ. áabajda „nespretwakovi}.276 271 Up. pujdati. labaèdak „len~ina. predstavqa pravu semanti~ku paralelu na{eg glagola. {alabajzer up. podsticatiŒ (ÅSSÀ 3:115) (Vlaji}-Popovi} 2002:228). Uø. {ala-vrdati : vrdati. tumarati. uklopile u dati tvorbeni model. 275 Vlaji}-Popovi} navodi potvrdu ovog glagola sa ne{to druga~ijom semantikom: bajsati „hu{kati. neradnikŒ. Kod oblika {alabajzdrati. Machek 160 s. koja se pribli`ila doma}em laèdak (ESUM 3:173). autorka vidi paralelu ovom obliku u sloviw. {alaberni~aØâ „besposli~iti. Sáawski I 396 s. smatra glagol {alabazati slo`enicom od imenice {ala i bazati (Skok III 379). poput rus.v. potucati seŒ (RSA). i rus.273 Oblik halabajsati „tumaratiŒ. ~uven. onaj koga bije lo{ glasŒ (Fasmer IV 396). koje pokazuje kako se i pozajmqenice modifikuju prema postoje}em modelu.v. skitati seŒ. koje su se. Ako bi oblik {ala-ba(j)z-er zaista bio izveden od baz-ati. yilibani pej. {alaøuØ. rus. za razliku od prethodnog {alabajzdrati. o-{ala-mutiti : mutiti. dra`itiŒ Ozaq (Te`ak 1981). mutitiŒ (ESUM 2:348. baxtac „hu{kati. ograni~en ~ovekŒ (Fasmer IV 396: < *{alã i balaboliØâ „brbqatiŒ. u istom govoru zabele`ena je i re~ yilibaze. ukr. Me|utim. haáaburda. „i}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990).-h. {alabola „besposli~ar. up. Uz pretpostavku da se bajs. {alaboliØâ „bazaØi. 272 Up. I u drugim slovenskim jezicima posvedo~ene su ovakve tvorevine. up. ili kao varijanta ove pozajmqenice iz poqskog. len~inaŒ. rus.

pro{irena nazalnim infiksom -n. cipov. yalapan. tutariju Poqica (RSA). skitatiŒ. osobito u vru}iciŒ Sumartin (Novakovi} 1994). banzov „ov~arski pas koji se proskitaoŒ: Ov~arsko ku~e. jo{ i yiliban „komad. up. banzat „lutati. tikvanŒ Zaje~ar. banzadur „~ovek koji banzaŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989). „zinzov. up. koja je verovatno osnova ovog denominala. œodraslo deteŒ. „neosetqiv i sirov ~ovek. pogrd. .OSNOVE: 1) BAZATI 127 U razmatranoj grupi re~i realizovana su zna~ewa „udaritiŒ. „glupan. œpronositi glasove. yalapat „onaj koji je velikih stopalaŒ Timok (Dini} 1992). {vrqati. ge. koje se proskita. i wegova ostala zna~ewa: „bazatiŒ. Osim pomenutih. „veliki komad masnog mesaŒ. kao rezultat haplologije). izvedenice: banza pogrd. zovu banzov Pirot. bandzov pogrd. buncatiŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989)277. Vrawe (RSA). telalitiŒ (RSA). i}i bez odre|enog ciqaŒ [umadija (Grkovi} 1982). no`urdeŒ. banzawe. mogao bi se mo`da tretirati kao wegova varijanta. 277 S obzirom na to da se glagol banzati u jednom segmentu semanti~ki podudara sa bazati. bandza. tikvanŒ Vrawe (RSA).(ako nije od balanzat „buncati. veliki lewivacŒ Vrawe (Zlatanovi}). banzat „nesuvislo govoriti. taban > tabanati. fig. banzati „buncatiŒ: Velika bolest baci ~ovika u tampas. Up. pa ne ide sa ovcama nego banza (skita) kojekuda. par~eŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). Za zna~ewe „govoriti bez smislaŒ (posvedo~eno kod ba~kih Buwevaca) up. banzat „ogla{avati vikawem prodaju ~ega obilaze}i uliceŒ. œyiliyijaŒ Uskoci (Stani}). glupan. „lutati. a kao semanti~ku paralelu up.

beqiti se œplaziti se. neprirodne pokrete. ra{iriti noge. praviti grimaseŒ Uskoci (Stani}). pogorditi seŒ: I onaj se moj mali{an nagobeqio Leva~. „iskriviti teloŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). P~elice. usta) prave}i grimase. omlitaviti teloŒ Uskoci (Stani}) keveqit se impf. „postaviti. nataknuti seŒ: Jadan mu `ivot kad se nagobeqio na dve ma~uge pa ide ibid. (RSA) ras-ko-beliti se pf. pona{ati se izve{ta~eno. isturiti seŒ. iskobeqiti se „isprsiti seŒ Herc. iskreveqiti se „na~initi grimasu krive}i lice. kreveqiti seŒ Unac (Jovi~i}). œplakati jako krive}i. „bekeqiti se. raskora~itiŒ. œnapraviti se va`an.. kreveqiti se. „kriviti.128 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 2) BEQITI 2) BEQITI is-ko-beqiti se pf. o~i i jezik prema kome za poruguŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989) VARIJANTE / PARALELE: kreveqiti impf. iskrivqen izraz (o licu)Œ (RSA) raskreveqiti (se) „razma}i. izbekeqiti se. razvla~e}i usta. beqit (se) „kriviti usta. kriviti seŒ Uskoci (Stani}) na-go-beqiti pf. (RSGV). k r i v i t i s eŒ. kreveqati se „kriviti usta. Vojv. prenemagati seŒ. „bekeqiti seŒ (RSA). œolabaviti. œupeti se. œgovoriti. kad nisi kadar? Para}in (RSA) è beqiti se impf.Œ. neprirodno. zapeti (precewuju}i sopstvenu mo})Œ: Kud si se ti nagobeqio. „sesti jako ra{irenih noguŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) ?ke-beqiti se impf. kreveqiti seŒ Dubica (RSA) ?kre-beqiti se „kreveqiti se. be~iti o~i. ne{to na isturenom. kretati se. „grimasom iskriviti lice ili wegove delove i sl. praviti grimase. kreveqiti se „izvijati delovima tela. izbe~iti seŒ (RSA). derati seŒ (RSA). nagobeqiti se „izdi}i se. neprirodno razvla~iti (lice. dobiti ru`an. izgraditi i sl. œnasaditi se. neprirodno prevrtati. „na~initi grimasu. nesigurnom mestuŒ: Nagobeqio ono ku}er~e na vr’ brda – da mu ga odnese vetar V. kreveliti se „nepristojno se smejatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) iskreveqiti pf. be~iti (o~i)Œ. „kreveqiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) . b e k e q i t i s e. kolutati (o~ima).

~e{.v. pona{ati se izve{ta~eno. kriviti seŒ (RSA) krevqav adj.). krevqast „koji se krivi. obâlã. Tomanovi} smatra da je oblik beqiti se nastao kao rezultat kontaminacije be~iti se + buqiti (o~i) (Tomanovi} 1938–1939:207).. kobelec sa. kobel „~atrqa. izbe~iti.. kobieli} sie „postajati ispup~enŒ. œime koko{iŒ (RSA) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika stoji glagol beqiti se. iskreveqiti seŒ BiH (RSA) krveqiti se impf. bekeqiti (v. isti odnos suglasnika kod ke~iti : keqiti (Skok II 75–76 s. glu`. „kriviti usta. sl~. korpaŒ. {antav. krevqa m. koji je krivih. be~iti o~i. neprirodno.v. Me|utim. dijal. koje se tuma~i kao denominal od kobel u op{tem zna~ewu „ko{ara. prihvataju i autori SEK-a). Kao i u slu~aju be~iti. bekeqiti se. koko{arnik. sviwacŒ (v. osnovna semantika svih zabele`enih potvrda jeste „ispup~enost. Stoga [uster-[evc rekonstrui{e psl. dlu`. daqe). pro{irene glagolskim sufiksom -q-. mr{titi seŒ (SEK III 64 s. Po{to je re~ o ekspresivnim leksemama.. kabel’atet se „borati se. prenemagati seŒ (RSA) kreviti se impf. praviti grimase.. dlu`. ~e{. neprirodne pokrete. oblost. neprirodne pokrete. up. Skok izvodi oblik izbeqiti se od onomatopeje be. kobelec sa arh. s naprezawem.v. {epa u hodu. buqe}i pogledatiŒ. „kriviti se (o daskama)Œ. iskola~iti (o~i). be~iti o~i. SEK III 63–64 s. mo`da bi se oblik beqiti mogao posmatrati i kao ekspresivna varijanta od be~iti. kobel). iskrivqenih noguŒ. *kobelâ. bebekati). *kabelâ „ne{to zaokrugqeno. iskrivqen (o nogama). obãlã.. kobjelis se „pokrivati se perjastim obla~i}ima (o nebu)Œ. „kriv.v. gde je jed- . poq. Macenauer u navedenim oblicima vidi slo`enice sa prefiksom ko. Ve}ina autora smatra ove re~i pozajmqenicom iz srnem. kriviti seŒ (RSA) kriveqiti se impf. kretati se. ni ostale sli~ne re~i (Skok I 129 s. bekeqiti se. tako|e i „predmet takvog oblikaŒ. kreveqastŒ Rijeka. re~ je potvr|ena u poq. nabubrelostŒ. kesiti1 (se)). dodat na glagol beqiti se (Skok s. {epav. „kriviti usta. U obliku iskobeqiti se Skok izdvaja prefiks ko-. On smatra da Dani~i}evo tuma~ewe beqiti se od bijel „kao lud zjati tako da se zubi bijeleŒ ne uzima u obzir ni q.i izvedenicama prideva oblã.v. „govoriti. up. „onaj koji je krevqavŒ ibid.OSNOVE: 2) BEQITI 129 iskeveqiti pf. zakrivqenoŒ (Schuster-[ewc 576–578. „izbuqiti. ni akcenat. Za obja{wewe porekla ovog glagola relevantni su i slede}i slovenski oblici: ka{. praviti grimase. iskeveqiti se „izbe~iti se. bebekati).

Sli~nog mi{qewa je i Grickat. *~abeniti?. kobeniØâ „lomiti. Umetnuto -go. Smatramo da u tra`ewu re{ewa treba po}i od osnovne semantike ovog glagola. reljiti se „plakati. kreblja). Oblik krebeqiti se mo`da svedo~i o postojawu nezabele`enog (ali mogu}eg kao realizacija postoje}eg tvorbenog modela) *ke-re-beqiti se. s obzirom na semantiku. kao i glagol kriviti se u zna~ewu „plakatiŒ.sa nekim (neutvr|enim) korenom *ben. obja{wavaju}i da se ta onomatopeja prenosi i na buku izazvanu plakawem (Skok II 188–189 s.(v.(ÅSSÀ 4:7. krevelj. uz konstataciju da je pomenuti glagol istog postawa kao i onomatopejsko kreveqiti se. „naplatak to~kaŒ. kreveqiti seŒ.(up. *~e. kobeqati : gobeqati. daqe). kojim se opona{aju glasovi i grimase plakawa (Skok III 126). 279 Up. sa na~inom formirawa kao krebe~iti se (v.v. gobeqav.v. ili iskobe~iti + izbuqiti (Tomanovi} 1938–1939:209). ili kao rezultat metateze od bekeqiti se. krek-).130 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI no o ispalo (Matzenauer 1881:185).vv. koja se tuma~e kao spojevi ekspresivnih prefiksa *ko-. u okru`ewu ostalih oblika koji su uz wega navedeni. a to je „kriviti seŒ278.v. gobeqast adj. koji je neravnih povr{ina. oblik krev-eq-iti se mogao je nastati od krev-iti se. 278 Up. gV-).v.v. izbe~iti (o~i) + izbeqiti. kebe~iti se. ne treba iskqu~iti ni mogu}nost da je u pitawu denominal od gobeqa f. Glagol kreveqiti se. treba ukazati na paralelna obrazovawa psl. Sam glagol kreviti se nije zabele`en kod Skoka279. Oblik kebeqiti se mo`e se posmatrati dvojako: kao tvorenica sa prefiksom ke. koji se dovodi u vezu sa nem. samu definiciju glagola kreveqiti se „plakati k r i v e } i ustimaŒ. Kreuel „Art GabelŒ (Skok II 187 s. Up.u nagobeqiti mo`e se tretirati kao zvu~na varijanta prefiksa ko. „poguren. kriv). Isti glagol pomiwe i s.). sa izbo~inama (o kamenu)Œ (RSA). Po analogiji sa kriv-eq-iti se < kriv-iti se. ali smatra da je ovaj oblik bez bli`e veze sa nekim odgovaraju}im glagolskim korenom (ipak pomi{qa na kriv-) (Grickat 1955–1956:75). koja izdvaja u kreveqiti se sufiks -eq-. gde se za ~i- . Tomanovi} smatra oblik iskobeqiti (o~i) rezultatom kontaminacije iskola~iti. *kobeniti (se). v. up. 10:88 s. kriv (o nogama). Skok dovodi glagol kreveqiti se u zna~ewu „plakati krive}i ustimaŒ u vezu sa onomatopejom krek-. be~iti). i Bezlaj II 91 s. krivitiŒ. koje Skok stavqa u prvi plan (Skok II 200–201 s. otvara mogu}nost razli~itih tuma~ewa. ipak pridev krevqast „pomalo hromŒ. Me|utim. S obzirom na to da i sam [uster-[evc upu}uje na rus.

kraipyti „vrteti. . kreveqiti se. U tom slu~aju trebalo bi ra~unati sa osnovom *-veqiti. Za krveqiti se up. krebeqiti). tavu porodicu re~i tako|e konstatuje aloglotsko poreklo (< srvnem. *krevati / *kreviti (ÅSSÀ 12:140–141). 130–131). {ebeqati : {eveqati). Up. krevam. nvnem. naro~ito kontinuante psl. krouwil. 281 Ovakav semanti~ki razvoj mogao bi se pozvati na paralelu slov. koje je u jednom pravcu dalo „iskriviti teloŒ > „isprsiti seŒ > „izdi}i se. gubiti snaguŒ (odatle po principu enantiosemije > „oporavqati se. ali i kao dokaz o postojawu nezabele`enog *ke-re-veqiti se (za tvorbu up. pogorditi seŒ. krypti „okretati se. kebeqiti se. ~ime bi se lako objasnio i oblik ke-veqiti se (up. BER 2:728 s. id. tuvirati : okovirka (v. gaveqati. *krepiti : lit.OSNOVE: 2) BEQITI 131 Smatramo da bi se on mogao dovesti u vezu sa psl. I ovde bi mogao biti isti koren kao u *krivã. *obkrejo / *obkrejati (ÅSSÀ 27:206–207). vu}iŒ. ali je on mo`da ipak u pravu. virati) itd. kobeqati : koveqati. 280 Up. *obkrâjati. a u drugom — „kreveqiti se.v. Wegovo stanovi{te se opovrgava u ÅSSÀ. krevljam „{epatiŒ Bezlaj navodi s. kreàm se. kroul „zakrivqene vileŒ. stvnem. usmeravatiŒ. ja~atiŒ280) up. gabeqati : gaveqati. Za semanti~ki razvoj „krivitiŒ > „slabiti. Krauel). krewel. Ovaj psl. krejo. uprkos pomenutim lit.281 Oblik kreveqiti se mogao bi se protuma~iti i kao varijanta od krebeqiti se (up. kreà1. geveqati : grveqati.u *krepãkã. kriviti seŒ (ÅSSÀ 12:136). Snoj 403–404. 3:5 s. bez obzira na semanti~ko odstupawe od tamo navedenih slovenskih potvrda. *krejati / *krâjati (id. Bazi~no zna~ewe svih razmatranih oblika jeste „kriviti (se)Œ. krouwel. obrtati se. zakovrnuti : okovrnuti (v. Fasmer I 363. oblik srodan je psl. k r i v i t i s eŒ. krebe~iti.-h.vv. paralelama. Skok II 192. Kurkina 1980:32–34. Kao paralelu za sln. vrnuti). glagol kreveljati.v. gde Truba~ov problematizuje difton{ko poreklo -e. koje Berneker upore|uje sa *krivã (Berneker 613 s. Machek 412–413. kreipti „okretati. isturiti seŒ > „napraviti se va`an. kebe~iti se). krâjati).

biti neraspolo`enŒ Uskoci (Stani}).Œ. sg. ne misle}i ni{taŒ: Po ~itav dan klebesi na }epalu i blene. pognute glaveŒ: [ta si okesijo. okebesit se „obesiti se. oklebesiti se „pokuwiti seŒ Kosovo (Elezovi}) kle-besiti impf.v. klepetina œid. okebesiti „sneveseliti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). „zagledati se ne misle}iŒ: Gledaj ispre sebe. opustiti. kesiti1 (se)). klebesina m. up. sg. biti neraspolo`en. vrlo dugo mirno sedeti i ne praviti pri tom nikakav pokretŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) verovatno stoji u vezi sa bug. {to stoji negde obe{eno i sl. sneveseliti se. biti krivŒ. „postati bezvoqan. ‹ se „opustiti se. o b e s i t i. jado moj! pored o-ke~iti „id. pognutom glavom i licem pokazati bezvoqnost. S druge strane. neotresitŒ Piva (Gagovi} 2004)283 kle-m-besiti se „ve{ati se o ne{toŒ Momina Klisura (RSA). Skok II 75–76 s. rezatiŒ). ose}ati se krivimŒ (BER 2:340. visiti. {to se vu~e zapregom. okebesit „opustiti. klembesim se 1. pokuwen. otrom- boqen. otromboqiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). formalno identi~an oblik o-}esil se 3.132 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 3) BESITI 3) BESITI o-ke-besiti / okebesiti pf. pogrd. „onaj koji je mlitav. snu`diti se. olabaviti. tuguŒ Zagara~ (]upi}i 1997)282 o-ke-m-besiti se „spustiti se nisko. 283 Up. oklapitiŒ. oslawati se (na nekoga)Œ Pirot (@ivkovi}) zaklembesiti pf.Œ Piva (Gagovi} 2004). opustiti se. daj se malo tresni. snevaseliti se. zabrinut. snu`diti se. mrtvuqav. „pustiti da ne{to visi.)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). tuma~i se kao prenosna upotreba tur. „gledati opu{teno.. biti uveliko u drugom stawuŒ. o-kesiti „biti bri`an. zami{qen. kes-mek „se}i. okesvam se „do}i nepozvan. odsutno. iz istog izvora klepesina. bi reko da je siso u kobile mlijeko. otromboqitiŒ. opustiti se (o izgledu lica)Œ: Oklebesijo dowu usnu i samo {to ne pla~e — Ne{to je oklebesijo. „visiti bez ikakvog pokretawa. na}i se u takvom polo`aju i visini (o ne~em {to se nosi. ku si zaklembesijo? Piva (Gagovi} 2004) 282 Up. naka~iti se. plakati. ili obratno. kesam se „obarati glavu zbog ose}awa krivice. okebesitiŒ Uskoci (Stani}) o-ko-m-besit „obesiti. . „id. olabaviti se. okenbesiti / okenbesiti „v. Odnos ova dva oblika pokazuje da je kod ekspresivne leksike ~esta promena s > ~ (up. oklebesiti „biti snu`den.

oklebesitiŒ Piva (Gagovi} 2004).OSNOVE: 3) BESITI 133 naklembesiti se prezr. natkvesi se 3. pogledati odozgo. npr. oklembesit (se) „v. o}ebasim 1. „id. sg. natkvesiti (se) œnadvisiti se. pokuwiti seŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. 2001) hqenbesat impf. pogledati nadnev{i se nad ne~imŒ Vrwci. Zaglavak. le~ka nakvesila na tu stranu — [to si mi se nakvesijo tu vi{e glave? Kosovo (Elezovi}) nat-k-vesiti „natkriliti. natkvesit se „nagnuti se. Babu{nica (gra|a RSA). 2004). sg. „nagnuti se. nagnuti se iznad ne~ega. nadvisiti se. „nadneti se (nad ne{to ili nekoga)Œ Lu`nica (]iri} 1983). zaostajatiŒ Pirot (Jovanovi} B. Natkvesiti se zna~i nagnuti se preko nekoga te mu tako nagnut smetati u ma kakvom poslu Kupinovac (RSA). „opustiti (se). „visiti bez ikakvog pokretawa. œpresamititi. sg. nad bunar. visitiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) o-kle-m-basil se 3. o}ebusil se „visnuoŒ Lu`nica (Mani}) è besiti (se) impf. uzjahati (na nekoga). œnadneti se. natkvesim se 1. Resava. „ve{ati (se)Œ (RSA) -VESITI na-k-vesit se pf. otromboqit (se)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „wihati se. sg. zaklawaju}i ne{to. ka mi se ~ini. nadviti se iznad ne~ega. okqembesim 1.Œ Pirot (Zlatkovi} 1988). natkvesiti se „uzvisiti se. „oklembesiti seŒ Timok (Dini} 1988). oklembesi (se) 3. povr{noŒ Crna Reka (Markovi} 1986) . obesiti (se) o ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1986). œnasloniti iznad ne~egaŒ Pirot (Jovanovi} B. nadneti se nad ne{to: Natkvesim se zna~i nadnesem se nada {to. sg. visiti iznad ne~egaŒ Pirot (Zlatkovi} 2003) pri-ku-vjesit se œizdu`iti se i obesitiŒ: Prikuvjesijo mi se xemper ka‰dŠ san ga oprala Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) ?s-kle-vesi 3. naheriti seŒ: Ona se kamara. oklembesitiŒ Pirot (Jovanovi} B. 2001). sg. nadneti seŒ Ro`aje (Had`i}). œtromo i}i. provaliju itd. dugo mirno sedeti. sg. Dobri~. naka~iti seŒ Momina Klisura (RSA) oklembesiti „v. 2001) o-}e-busi se 3. naheriti seŒ Kosovo (Elezovi}). „popeti se. sg. „uraditi kako bilo. nadvisiti nadnose}i se nad ne~im. bez pokretaŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) o-}e-basil se „id. pf..

nasovre~it „lo{e se postaviti. natrontati ode}omŒ. nasanda~iti „staviti neku stvar bilo gde.< ke-. „ste}i povoqan. Oblik klebesiti u tvorbenom pogledu podse}a na krebe~iti se. *viseti. okembesiti se.v. nalovesiti se „nagnuti se. Iz istog izvora poti~e i oblik o-}e-basil se. up. kapu i sl. nata}i ({e{ir. Wegova neposredna tvorbena paralela jeste oblik s-kle-vesi.c. oklembasil se. be~iti.v. Skok l. ili zakr~i putŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). koji je apofonska varijanta psl.v. seno i sl. nasara}iti se fig. oklapu{am „o b e s i t i u{i kao svi284 Up. ugodan polo`aj. visjeti.134 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?na-lo-vesiti „natrpati. na-lo-vesiti (sa drugim inicijalnim prefiksalnim elementom). klep)286. sna}i seŒ Barawa (RSA).i umetnuto m pred labijalom. RJA) < klepati (Skok II 95–97 s. ostavqaju}i da bude rastresito (slamu. ko-. naheriti seŒ Ba~ka (RSA) ?na-so-lo-vesiti „navu}i mnogo ode}e na nekog. klatiti seŒ Dubrovnik (RSA. nabacati. nagomilati ne sabijaju}i.> b. ali je u osnovi vokal -u-. nasolovesiti se „nabu}iti se. Loma 2000. nakriviti se. beqiti). pa bi se mogao objasniti na analogan na~in < *ke-le-besiti (v. up. . sa istim vokalom u osnovi. pomiwe samo oblik okombesit se i pravilno u wemu izdvaja prefiks ko. koje se smatra srodnim sa mak. ali sa inicijalnim prefiksom }e. up. zabaciti. a kao posredan dokaz da je pretpostavqeni ishodi{ni oblik verovatan mogu poslu`iti oblici na-so-lo-v e siti . nastalo verovatno kao plod kontaminacije klimati i klembesiti. Ispred osnove besiti javqaju se prefiksi ke-. klimati se vise}iŒ (RSA). i ÅSSÀ 31:22–25 s. U obliku o-}e-busi se tako|e se javqa }e. zaturitiŒ Bjelovar (RSA). oklabusi. nikako se ne mo`e iskqu~iti ni uticaj sinonimnog onomatopejskog glagola klempesati „wihati se vise}i. U obliku oklembasil se do{lo je do promene vokala osnove. okenbesiti. na~etiti seŒ (RSA). okebesiti. v. nasara~iti se „smestiti se na nezgodno mesto tako da to pada u o~i i smeta drugimaŒ (RSA).)Œ. 286 Up. krebeqiti se. mak. oklabu{i „praviti se nezainteresovanŒ. postaviti ne{to tako da smeta. Me|utim. Dekompozicijom (ili kako to Skok ka`e „krivom deprefiksacijomŒ) prefigiranog *ob-vesiti dobijen je oblik besiti (Skok III 596–597 s. i klimbesati „klatiti se. *obvesiti (se)) i on se nalazi u osnovi ve}ine navedenih oblika285. naguntati seŒ (RSA)284 · Navedeni oblici predstavqaju kontinuante psl. nasara}iti „natu}i. glagola *vesiti. nasora}iti se „nakupiti se.kao etimolo{kom problemu v. Umetawe nazala kao dodatno sredstvo ekspresivizacije prisutno je u gotovo svim varijantama ovog glagola. 285 [ire o dekompoziciji ob.< ke-. klembesiti se.)Œ. ku-.

291 U RJA se konstatuje da je glagol nastao od nad.(Moskov 1981:97).-h.c. pridevom klapouv „klempavŒ < psl. Formalne i semanti~ke pandane s. nakovesicca „natmuriti seŒ. Kurkina 1992:96. kabousiti. nakuvesicca „navaliti se. Oblici nakvesit se. nalovesiti. glagol je verovatno u vezi sa mak. 288 Up. pri ~emu samo kvesiti nije potvr|eno. potvrda. 289 U pogledu semanti~kog razvoja upu}uje se na rus. natkvesim se.-h. izdvajaju}i u wima ekspresivni prefiks ko. 293 Za etimologiju ovog oblika mo`da bi bilo zna~ajno pore|ewe sa ~e{.(ku-. navesiØâ gubá „napraviti nezadovoqno liceŒ (ÅSSÀ 22:140).c.). tuma~e}i ga sasvim druga~ije (Machek 233 s. i blr. 290 U izvoru se nagla{ava da je potvrda iz severnog Polesja. leksemama nalazimo u blr.i arhai~nog prefiksa *ko. kavousiti. Razmatrane oblike oni svode na psl. nad. o}ebusi se predla`e istu tvorbenu podelu.(< *ku-).v. Skok samo konstatuje da su oblici natkvesiti se „obesiti se. kleviti se „savijati se. 292 O glagolu na-kve~iti se v.v. ÅSSÀ 10:18 s. up.i ekspresivni k. Na bliskost s. i ~e{. Vlaji}-Popovi} za oblike o}ebasil se. jer je wihova osnovna semantika 287 Mak. *vesiti. *klapouxã(jâ) (ÅSSÀ 9:186). nakoves’iØ’ brov’i „skupiti obrveŒ (Nikon~uk 1979:124)290. ili da su rezultat samostalnog. Mahek pomiwe samo oblik kabousiti. kabu{iti se „mr{titi se. Tako|e nagla{avaju}i ovu upadqivu podudarnost blr. natkvesit se. spoj *na. ispred koje se ni`u „obi~niŒ prefiksi na-. ali paralelnog razvoja u svakom od jezika. Nije sigurno da ovoj grupi leksema pripadaju i oblici sklevesi293. smatraju}i da one imaju ili zajedni~ko poreklo. . k-) (ÅSBM l.). blizu beloruske granice (l. *nakovesiti (se) / *nakãvesiti (se). i s. prikuvjesit se posebno su zna~ajni zbog toga {to se u wima ~uva osnova vesiti u izvornom. bez ikakvog daqeg obja{wewa (Skok II 252 s. nasolovesiti.-h. -kve~iti se)292. rus.OSNOVE: 3) BESITI 135 waŒ (BER 4:834. busiti (uz nagla{eni oprez) sme{ta me|u derivate glagola buhati (Vlaji}-Popovi} 2002:230–231)288. 835)287. ~istom vidu.sa glagolom *vesiti (ÅSSÀ 22:140).(< *kã-). nebu)Œ. i s. ku. sagibati seŒ (v. nakovesicâ „namr{ØiØiŒ: brovi nakovesiu289 (ÅSBM 7:218–219). øovesiØâ nos. ali osnovne glagole basiti. spustiti se vise}iŒ (RJA)291. obesiti seŒ. u kojima Moskov izdvaja prefiks ka. izraz obesiti nos „snu`diti se. dijal. autori ÅSSÀ rekonstrui{u psl.v.-h. duriti seŒ. *kleviti se)./ *kã. leksema prvi su ukazali autori ÅSBM. nakoves’icca „natmuriti se (o ~oveku.i kvesiti. oneraspolo`iti seŒ. kabelit se). nakvesit se varijante glagola nakve~iti se „nagnuti seŒ.

u elementu so-lo. mi{i}e na obrazuŒ Uskoci (Stani}). biti neraspolo`enŒ. opustiti (se)Œ: „snu`diti se. nasomr|en s. Semanti~ki dijapazon navedenih oblika prili~no je uzak. fig. obesiti usne. pro{irenu slogom sa likvidom -lo-. 295 Semanti~ki pandan razmatranim oblicima nalazimo u slede}oj grupi glagola: otoboliti (se) „opustiti (se).v. bez kona~nog re{ewa. visitiŒ. Pod pretpostavkom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe navedenih oblika ta~no.v.< *s(o)-. œimati poveliki stomak (o `eni u drugom stawu)Œ. otrboqit se / otrboqit se „opustiti stomakŒ [umadija (Grkovi} 1982). olabaviti (se). uop{te uraditi ne{to kako bilo. nabacati. oto-mn-boqiti „opustiti. œoneveseliti se. mo`da odatle „uraditi kako bilo. biti tu`anŒ Uskoci (Stani}). . odrmboqi 3. otoboqitŒ Kosovo (Elezovi}). uraditi kao od bedeŒ (RSA). so-vrqati.treba videti „priraslicuŒ s(o). obesiti (se)Œ Uskoci (Stani}). Vlaji}-Popovi} 2002:291). sklepati „uraditi kojekakoŒ (v. Jedino se povratni glagol nalovesiti se „nagnuti se. opustiti se (o trbuhu. „otomboqiti. Skok II 577 s. labavo. trpatiŒ Piva (Gagovi} 2004). na-so-veqiti „nabacati. visiti. v. namestiti ne{to da stoji nestabilno. naheriti seŒ svojom semantikom uklapa u razmatranu grupu. otomboqitŒ Kosovo (Elezovi}).136 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „natrpati. 294 Mo`da bi se ipak ovo zna~ewe moglo dovesti u vezu sa osnovnim „obesiti. ulewiti se. nagomilatiŒ. nakriviti se. otromboqiti se „spustiti se nisko. ovla{. otromboqiti (se) „opustiti usne. opustiti seŒ Ivanda (^e{qar 1983). naslagati rastresito. otomboqit „v. opustitiŒ Timok (Dini} 1988). na-so-vrqati „nabacati. so-vrwati „gomilati jedno na drugo. otromboqit „v. otromboqiti „postati tromŒ. otromnboqiti „opustiti usne. ne zbijaju}iŒ : naoveqiti „postaviti. olabaviti. ^ine ga zna~ewa koja se legitimno razvijaju iz osnovnog „obesiti. klatiti seŒ (< klepati) i klepati „aqkavo raditiŒ. nagomilati ne{to bez redaŒ CG (RSA) (v. mrditi se). up. sg. up. o ne~em {to se nosi ili vu~e zapregom)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). otromboqitiŒ Kosovo (Elezovi}). „biti u drugom stawuŒ295. otoboqit (se) „oklembesiti. obrazeŒ. otoboliti (se). ve} pomenuto klempesati „wihati se vise}i. povr{noŒ294.

Herc.. iskobe~iti se „i z b e ~ i t i s e. œkreveqiti seŒ. „praviti se va`an. oholo dr`awe. iskreveqiti seŒ BiH (RSA) ke-re-be~iti se / ke-re-be~iti se impf. kobecati seŒ Dalm. prsiti se.OSNOVE: 4) BE^ITI 137 OSNOVE: 4) BE^ITI 4) BE^ITI ko-be~iti se impf. œopustiti se. œistegnuti se. krebe~iti se „~initi {to ve}i razmak sebi me|u nogama. œid. razmetati se. izgledati va`noŒ Ma~va. „i z b e ~ i t i. po~eti prevrtati. oslabetiŒ: Bija{e se iskobe~io od rada CG. izbuqiti. {epuriti seŒ: Kojega se |avola kebe~i CG (RSA). {iriti nogeŒ Uskoci (Stani}). „isturiti. Grahovo. œkriviti seŒ. izmotavati seŒ [umadija (Grkovi} 1982) za-ke-re-be~iti se pf. „nakriviti se. razmetati se. gordo. razmetati se. izbuqiti seŒ: U Dubrovniku se ka`e: iskobe~im se od straha. Hrv. kerebe~iti se œzagledati se. (RSGV) ke-be~iti se impf. œv. ukrutiti seŒ (RSA).. „zauzeti ponosito. „dr`ati se va`no. œdobiti lo{ izgled (u licu). teratiŒ: Svaki dan je kerebe~i nekud Aleksandrovac (gra|a ERSJ). kerebe~it se „praviti se va`an. isprsiti se. kerebe~it se „neozbiqno se pona{ati. iskriviti bokŒ: [ta si se tu iskebe~ila? Bos. kerebe~iti œvu}i. {epuriti seŒ (RSA). zakerebe~i{ se kako o{ [abac (gra|a ERSJ) is-ke-re-be~iti se „iskriviti malo vrat na jednu stranu dr`e}i se gordo. (RSA) is-ko-be~iti pf. {epuriti seŒ Vojv. „praviti se va`an. „razdvajati. uko~enoŒ (RSA) ?k-re-be~iti impf. (RSGV). œuko~eno hodatiŒ Vojv. pona{ati se slobodnoŒ: Najboqe je kod svoje ku}e. raskora- . „oholo. ko~operiti seŒ: Sve se ne{to korobe~i CG (RSA) ku-ro-be~iti se œpraviti se va`an. „praviti se va`nim. ko~operiti seŒ CG. povremeno {irom otvarati (o~i)Œ: Iskobe~iti zna~i kad ~ovjek pred smrt okre}e o~ima CG. œv. razmetati se. {epuriti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). oholoŒ Ba~ka (RSA) ke-re-be~no adv. iskola~iti (o~i).Œ. kebe~iti se œpraviti grimaseŒ Ba~ka (gra|a ERSJ) is-ke-be~iti se pf. Grahovo. iskriviti se u teluŒ Bos. izvaliti seŒ: Eno se iskobe~io u ladu ka i mrcina Lika (RSA) ko-ro-be~iti se impf.

„dr`ati se razmetqivo. „gledati {iroko otvorenih o~iju. Timok (Dini} 1988)298 è be~iti impf. rebe~iti „maltretiratiŒ. „i}i raskop~anih grudi. 297 Up.138 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~ivati seŒ id. prepre~iti putŒ: Iskrebe~ilo se nekakvo stra{ilo nasre puta. ra-{e-be~i se pf. sg. razvrnuti (se)Œ: Pero mi se raskrebe~ilo. . œnapadno posmatratiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) is-k-re-be~iti se pf. poma}iŒ: Kari}em se love skobaqi i krapi . ra{iriti noge.. „glasno. (RSGV).. œpodrugqivo se smejatiŒ Vojv. (ibid. œfutuereŒ (?) Vaqevo (usmeno A. „smejati seŒ: Kaj se stalno rebeti{? Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). iskrebe~it (se) „ra{iriti (se). œrazdvojiti (se). izdede(n)~iti se „izvaliti se. lovac za vrijeme samoga posla. zabezeknutoŒ (RSA). „ra{iriti (se).. up. sg. nakabe~i ga (nakrivi. s koje riba dolazi CG (RSA) ?{e-be~i se 3. œiskeziti se. „drsko se smejatiŒ Pirot (@ivkovi}). œste}i veliko imawe. rebe}e se pogrd. ispru`iti se. „(namerno) se glasno smejati da bi se skrenula pa`waŒ Timok (Dini} 1988). izraz be~iti o~i „gledati razroga~eno. Kad se kari} spusti . isceriti seŒ Vojv. Loma) rebe~awe n. 299 Up. rebe~e se 3. raskere~iti „razroko gledatiŒ: Raskere~ijo o~i. „nakriviti. otegnuti se. prosta~ko smejawe. raskrebe~it (se) „ra{iriti (se). razvrnu}e{ ga. rebetiti „glasati se (o pticama)Œ. „smejati seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)297. zabezeknutoŒ299: [to me be~i{. ra{iriti seŒ Uskoci (Stani}). iskre~iti nogeŒ Dubica (RSA). œrazvrnutiŒ: Iskrebe~i}u mu obadvije! Za~ara~ (]upi}i 1997) ras-k-re-be~iti se „v. ili ka’ da 296 Up. navije) k onoj strani. œizbe~iti o~iŒ: Iskrebe~io si o~i ka {aruqa!. raskere~itiŒ. impf.. nagnuti. „raskre~iti se. 298 Nije jasno spada li ovamo i izbrembe~iti „ispre~iti se. raskere~iti se / raskere~iti se „razma}i svoje noge {to se vi{e mo`eŒ Uskoci (Stani}). sg. raskere~iti / raskere~iti „razma}i.). razdvojiti (se). impf. kad drugi nagone. „glasno se smejatiŒ Lu`nica (Mani}). ra{iriti noge. (RSGV) ?re-be~em se 1. pru}iti se po zemqiŒ (Marseni} 1986). rebetiti se pej. prepo bi se |avo od wega Piva (Gagovi} 2004). ka’ da me nikad nijesi vi|eo. zakloniti prolazŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). opru`iti se celom du`inomŒ Uskoci (Stani}). krebe~it (se) „{iriti (se)Œ: Ne krebe~i tome |etetu noge. radi skretawa pa`we na sebeŒ Timok (Dini} 1992) na-ka-be~iti pf. razroga~eno. bahato se pona{atiŒ. pomeriti. raskora~itiŒ. razvrnuti (se)Œ: Raskrebe~io noge ka `abac i onako ide Za~ara~ (]upi}i 1997)296 ?k-le-be~iti se impf. ko~operiti seŒ (RSA).

c. razroga~itiŒ. 301 Up. œpodsticati kowa da se propne na zadwe nogeŒ Vojv. gledati u ~u|ewuŒ Zagara~ (]upi}i 1997). œpraviti se va`anŒ Segedin (gra|a ERSJ). izobli~iti seŒ (RSA). be~at se „gledati o{tro. (RSGV). uporno gledati. 303 Up. koji izvrati. „ko~iti se. izbe~iti se „(na nekoga) pogledati {iroko otvorenih o~iju izra`avaju}i prekor. „razmetati se. be~it Sumartin (Novakovi} 1994)300. isturiti (prsa)Œ: Bakowa je. izbuqiti. omr{avetiŒ. sirotiwska ku}aŒ CG (RSA). uko~iti se. fig. iskola~iti. sinonim ovog glagola je oblik bejit se (l. (RSGV). œkreveqiti se. gledati qutito i razroga~enih o~ijuŒ Zagara~ (]upi}i 1997) iz-be~iti pf. hvalisati se. .Œ. razroga~iti o~i od ~u|ewaŒ Vojv. usta)Œ. {epuriti se pri hoduŒ Vojv.. U svakom slu~aju. be~iti se „prsiti se. be~iti se „{iroko otvarati o~i. izbe~iti se „zauzeti obestan. be~iti se œ~uditi se. gledati za~u|enoŒ.. izobli~iti (lice.OSNOVE: 4) BE^ITI 139 sam sre}u ureka’? CG. izbe~i prsi Poqica. buqe}iŒ. „izbaciti napred. fig. napraviti grimasu {iroko otvaraju}i o~i. œ{irom otvarati o~i. (RSGV). œkloniti se s izrazom nezadovoqstva na licuŒ (RSA). razroga~iti o~iŒ. be~it „napadno. Vojv. prsiti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). fig. nije sasvim jasno koje zna~ewe je u pitawu. [ajka{ka (Galetin 1980) zabe~iti se pf. œiskriviti. be~it se „razmetati se. date uz oblik. i be~iti „pritezati uzdama (kowe da dr`e visoko glavu)Œ Ba~ka (RSA). œbiti prazan (o prostoriji. praviti grimaseŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). (RSGV). jako oslabiti. izbe~it se „pogledati razroga~enim o~imaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) be~iti impf. be~alina f. „kriviti usta i o~i na koga za poruguŒ Brusje (Dul~i}i 1985)302. prkosan 300 Iz definicije „be~e se obi~no decaŒ. osobito ve}oj)Œ301. isticati seŒ (RSA). œiskriviti se. be~it se „~uditi se ne~emu i pri tome napadno gledati. rebriti seŒ: Kada se ~ovek neprirodno isprsi ka`e se u potsmehu: {ta se be~i{ ili {to se kerebe~i{? Vojv.). 302 Up. œrazmetati seŒ sev. œpopreko gledatiŒ. œmaltretirati nekoga zbog sitnicaŒ Vojv. œisprsiti se. „{iroko otvoriti (o~i). be~it „netremice gledatiŒ Buwevci (Pei}/Ba~lija). (RSGV) izbe~iti pf. „zauzdavati kowe kajasimaŒ. p r a z n a. negodovawe i sl. prsiti se (o kowu)Œ303. œnaprezati o~i pri slabom osvetqewuŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). gledati ra{irenih o~ijuŒ. œpromeniti se u licu. „zapu{tena zgrada koja z j a p i. iz istog izvora pe~it se œid.

borbeni stavŒ. plaziti jezik. œnapraviti se va`an. izbekarit se „isprsiti se (pred kim ili na sedi{tu)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). tj. œnadi}i se. a to je bekeqiti impf. 306 Ovaj koren ~uva se u oblicima *je~my „je~amŒ. 235). œbekeqiti se. osnove *be~iti.„krivŒ306. sa drugim prefiksom ode~iti o~i „vratiti u o~ne dupqeŒ (Loma 2000:606). i za nivo pojedina~nih slovenskih jezika. pe~iti). Ova osnova mogla se razviti u gnezdu *bok-. nije bez osnova pretpostavka da su ovde u pitawu kontinuante psl. ali je. „buqiti. pa bi i sa semanti~kog aspekta predlo`eno tuma~ewe bilo legitimno. qutiti se na nekogaŒ. izbo~iti (se)Œ (Loma l. glagolski koren *bek. be~iti o~i./ *ok. jer odnos e / u u korenu ukazuje na poreklo od *e / *o. npr. naro~ito kada se radi o onomatopejskim osnovama. Hrv. *pe~iti (v. {iriti (o o~ima)Œ.. *bob.-h. odatle *be~iti : *bo~iti. Jedino ne postoji saglasnost autora o tome koja je varijanta. *ek. ÅSSÀ 2:233.140 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI stav. *bo~iti. *bo~. *p(h)u. Stoga se mora ra~unati i sa mogu}no{}u da je do ozvu~avawa do{lo kasnije. u periodu samostalnog razvitka s.v.„duvati. Banija. „kriviti usta. npr. *bo~iti imaju uglavnom sli~na zna~ewa kao gorenavedeni oblici.v. i za praslovenski. SP 1:352–353 s. i bekarit se „prsiti se. izbekariti „izbe~iti. up. bekonast „buqookŒ (RSA). bu~ookast „buqookŒ (RSA). isto tako je legitimno pretpostaviti kao ishodi{te psl. karakteristi~na je i za indoevropski. SP 1:292–293 s. up. be~iti / bu~iti < *ob-e~iti / *ob-o~iti. isprsiti seŒ CG (RSA) · S obzirom na o~igledan tvorbeni i semanti~ki paralelizam navedenih oblika sa kontinuantama psl.: *pop. *bokati : *bo~ati. kom se trbu izbe~io Otok (RSA) nabe~iti „isturiti. isprsiti seŒ. be~iti. nabe~iti se „zauzeti prkosan. (RSA)307. Me|utim. up. sa osnovnim zna~ewem „iskriviti (se). 305 Up. . stomak i sl.(up. izbo~iti (grudi. keziti seŒ Jadar.308 304 Varijantnost u pogledu zvu~nosti. sa deprefigiranim (o)b-. *paokã „paukŒ. bekeqiti se pej.)Œ CG. zvu~na ili bezvu~na — primarna. Ovu hipotezu potkrepquje paralelizam oblika be~iti. ispup~iti seŒ: Buragat je onaj. razmetati seŒ.„nadimati seŒ (Popovi} 1951–1952). *okotã „kukaŒ. nadimati (se)Œ (Korinek 1934:202–207). 308 Ovde treba ukazati na jo{ jedan glagol koji mo`da sadr`i koren *bek-. *pokati)304.mogao bi biti prevoj od *bokã „stranaŒ. izbuqiti (o~i)Œ Banat. ÅSSÀ 2:151). jezika. bekokast (Stuli})305 : bu~iti „be~itiŒ. verovatnije da je nastala kao zvu~na varijanta u odnosu na *pe~iti (: *po~iti. praviti grimase. pu{taju}i obi~no glas ’be’Œ. Slovenske kontinuante psl.: *b(h)u. S obzirom na oblik bek-ar-iti se „popreko gledati. *bo~iti se. Podjednako je verovatno i druga~ije tuma~ewe glagola be~iti (se).c. 307 Up. s obzirom na semantiku.

pej. kreveqiti se (RSA). kliti. pro{irene glagolskim sufiksom -eq. Predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe razmatranog glagola (bek-eq-iti) dovodi se u sumwu postojawem semanti~ki identi~nog glagola keqiti se impf. iskola~iti. II 116 s. izbekeqiti se „napraviti grimasu (be~e}i o~i. I Grickat u obliku bekeqiti se izdvaja sufiks -eq(Grickat 1955–1956:75). izbekeqiti pf. kqovaŒ. œispleziti seŒ Vojv. keqiti se itd.v. Lika. (RSGV). kreveqiti seŒ V. iskeqit œiskezitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}).v. up. P~elice. bebekati). Skok izvodi i glagol izbekeqiti se od onomatopeje be. izbekeqit se „izvaliti se. tj. ali ne nudi svoje obja{wewe (II 75 s. Kurkina dovodi glagol keqiti se u vezu sa kal „o~wak.OSNOVE: 4) BE^ITI 141 Od svih navedenih oblika Skok pomiwe samo (iz)be~iti (se). kreveqiti seŒ Potkozarje (Dalmacija). . krive}i usta. ispru`iti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Izgleda da nije bez osnova ni pretpostavka da je oblik keqiti nastao kao posledica perintegracije ishodi{nog bekeqiti (bek-eq-iti > be-keqiti) pod uticajem svesti o postojawu tvorbenog modela ’ekspresivni prefiks be. Unac (Jovi~i}).v. (RSGV). ÅSSÀ 13:186 s. nabekeqiti se „dosta. Me|utim. glagol bekeqiti mogao bi se ra{~laniti i na be-keqiti (gde bi se inicijalno bemoglo tretirati kao prefiks). kesiti1 (se)). *kãliti (se)). *kãlã postalo osnova za obrazovawe glagola na -iti u zna~ewu „prorastatiŒ (upu}uje na s.). Tuma~e}i pak glagol pe~iti se. Skok wega smatra ishodi{tem oblika be~iti se. Skok ga izvodi od kesiti se „pokazati zubeŒ. Ovakvo tuma~ewe smatra verovatnim i zato {to ne postoji oblik kobe~iti (Tobekariti se. „smejati se krive}i usta. „otkrivati zube. iz ~ega se vidi onomatopejsko poreklo glagola (Skok II 628 s. Vojv.(I 129. isceriti seŒ (RSA). iskope~iti (sa umetnutim ko-) (Skok I 129 s. v. œsmejati seŒ. beqiti se. ke~iti. kerebe~iti se). mnogo se bekeqiti. (Skok s.)Œ (RSA).(Skok I 129 s. keciti. konstatuju}i da onomatopeja ima i varijantu sa p: pe~iti se „kriviti lice prema nekomeŒ. bekeqit „praviti grimase. iskobe~iti i kerebe~iti se.v.v. keqit se „ironi~no se sme{katiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Kragujevac. nakeqiti se „iskreveqiti se. (RSGV). U skladu sa tuma~ewem koje je dao za glagol be~iti se. iskeqiti (se) „napraviti grimasu razvla~e}i i gr~e}i usne tako da se vide zubi. ispe~iti. tvrde}i da ovaj ekspresivni glagol pokazuje mnoge varijante. Povodom oblika kerebe~iti se samo pobija Macenauerovo tuma~ewe od it. ni sam glagol keqiti nema utvr|enu etimologiju. keziti seŒ (Kurkina 1996a:24). keziti se. kreveqiti seŒ. Srpske Moravice. na~initi mnogo grimasaŒ (RSA). kreveqiti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). bekeqit se œid. œisplaziti. bebekati). Ona smatra da je slov. ghiribizzare. iskeliti se „izderati se uz grimasuŒ Ozaq (Te`ak 1981).v. Glagol be~iti izvodi od onomatopeje be. ra{iriti (o~i)Œ. naro~ito u zameni suglasnika s. S obzirom na oblik keqiti. œironi~no se sme{kati. ko-2). i da je na bazi te imenice stvoren glagol sa sekundarnom semantikom „smejati se. plaze}i jezik i sl. sa promenom p > b. isceriti seŒ (RSA). œsme{iti se (o malom detetu)Œ Zlakusa (RSA). U obliku iskobe~iti izdvaja prefiks ko. œkeziti seŒ Kordun (gra|a ERSJ). izbekeqiti se.v.+ glagol’. œplaziti jezik na nekogaŒ Vojv.Œ Vasojevi}i (Bori~i}).-h. Tomanovi} smatra da je oblik iskobe~iti (o~i) nastao kao rezultat kontaminacije glagola iskola~iti + izbe~iti. „ru`no se smejati bez glasaŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). „izbe~iti. ispru`iti (jezik)Œ (RSA).

U obliku kurobe~iti se inicijalno ko. . up. U obliku k-le-be~iti se do{lo je do zamene likvida (r > l). najverovatnije pod uticajem glagola kliberiti se. sebek „majmunŒ. ko~operiti seŒ (RSA). „omawi a debeo ~ovekŒ Vrawe (Zlatanovi}) < tur. „majmunŒ Leskovac (Mitrovi}). Prefiksi ko. {ega~iti se. ke-re-. [kalji} 581 s. pe~iti). i ku-re-becati se „a~iti se. up. Oblik k-re-be~iti se mo`e se izvesti iz ke-re-be~iti se (kao rezultat gubqewa vokala u prefiksu ke-). izmotavati seŒ > „smejati seŒ. izbuqiti (o~i).pro{iruju se u ko-ro-.142 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI manovi} 1938–1939:209).v. ali na{ materijal pokazuje suprotno. {ebek. „ru`no nakin|urena osobaŒ Pirot (@ivkovi}). ludovatiŒ Uskoci (Stani}).i ke. isturiti (prsa)Œ > „oholiti se. Kod oblika {e-be~i se ne treba zanemariti ni uticaj imenice {ebek m. verovatno adideacijom prema kur~iti se œpraviti se va`anŒ. Kod oblika rebe~e se mogu} je pomak „neozbiqno se pona{ati. ko~operiti seŒ.pre{lo je u ku-. nadimatiŒ > œizbaciti napred. U pogledu semantike mo`e se pretpostaviti slede}i razvoj zna~ewa: „dizati. kobe~iti se „dr`ati se va`no. Oblik re-be~e se mogao je nastati na analogan na~in kao i re-pe~iti se (v. up.

uop{te . ° do|e Pere. nepristojno jestiŒ. Svrqig (RSA. up. „popiti?Œ: Polaba}e i po~alobrkati silu vina. gwurati (se)Œ. fig.Œ. brcati. ° do|e stari. prebi mi{a.OSNOVE: 5) BRKATI 143 OSNOVE: 5) BRKATI 5) BRKATI309 ?bo-brkati (se) impf. „potapati (se) u vodu. onamoŒ (RJA) {a-la-brknut pf. „d o b a c i t i u razgovoru kakvu nesuvislu re~Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) za-~e-brknuti pf.. pa ga dere. Figurativno zna~ewe „nemirna. ali mu ni u repu. ni glagolske osnove brkati. 311 Up. {alabrknut. po{alabrknut „brzo pojestiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) ?}e-le-brk m. ° do|e brko. œzagrepsti. i ~ambrkaq „drvenasti deo pawa koji nastaje razgranavawem. nestalna osobaŒ Uskoci (Stani})312 309 Na kraju poglavqa brqati bi}e dat zajedni~ki semanti~ki komentar oblika okupqenih oko osnova brkati. (Zovko 1901:123) {-}a-lo-brkati pf. „bezbrk ~ovekŒ. 310 Ova potvrda iz folklornog teksta nije sasvim pouzdana. „malo. Djetinje pjesmice. prigristiŒ Brusje (Dul~i}i 1985) po-~a-lo-brkati pf. 312 U zna~ewu „bezbrk ~ovekŒ re~ je slo`enica od }ela(v) i brk. ili obratno. „izjestiŒ: Pade ki{a. acc. da bude pjan! Herc. „bu}kati mlekoŒ Svinica (Tomi} 1984) ~a-la-brknuti pf. U rad smo je uvrstili zbog postojawa sli~nih oblika sa istom semantikom. bobrknuti (se) pf. œra~vasto drvo pobodeno u zemqu na kome se su{i seno. [kolski vjesnik V. a posebno str{i. „pojesti obrok (naglo)Œ311. ka-la-vrkati „srkati. povr{inski zagrepsti. nestalna osobaŒ verovatno se razvilo ukr{tawem sa ostalim navedenim oblicima. ~alabrknt(i) œprezalogajitiŒ Kqu~ (gra|a ERSJ). a gdje li jo{.Œ Lika (Ajxanovi} 2002). tako|e brkqa f. {to zna~i da u woj nema ni prefiksa. „~ovek koji tetura ovamo. Nije jasno spada li ovamo imenica ~abrkaq m. pa ga {}alobrko (I. œnemirna. pasuq isl. ° do|e mladi. inf. „pojesti ne{to malo na brzu rukuŒ. br~iti i brqati. za~eprkatiŒ Trebiwe (RSA) ~’o-brkat impf. œid. jer nije jasno da li je brko stavqeno prema {}alobrko. up. Zovko. Saraje- vo 1898)310 ~e-le-brknuti „v. pa ga vari. œne{to malo uraditiŒ Uskoci (Stani}). ~alabrcnutiŒ Uskoci (Stani}) {e-brkalo m. ogrepstiŒ. pa ga hladi. ~alaberknut „zalo`iti se.?) ~a-brknoti pf.

(RSGV). labrcnt Sanski Most (gra|a ERSJ). premetati (obi~no tra`e}i ne{to)Œ. „uzeti malo kakve hrane. pra}aknuti seŒ (RSA). 313 Up. sva|ati seŒ (RSA). Svrqig (RSA. remetiti. (RSGV). œspletkariti. œlo{e. bombrcne se „pasti u voduŒ Crna Reka (Markovi} 1986) ko-brcati se impf. odatle ~ambrkqiv „koji upadno str{iŒ. œ(po ne~emu) preturati. u d a r i t iŒ Uskoci (Stani}) brk uzvik za naglo povla~ewe prstom ili ~ime drugim kroz mleko.. mutitiŒ. okusiti. neukusno pripremiti jeloŒ Kraqevo (gra|a RSA) BRCATI ?bo-brcati (se) impf. v r c n u t i se. malo uzeti. labrcnuti Vojv. Autor smatra da je re~ nastala ukr{tawem tur.. malo povreditiŒ: Osko~i kamen~i} i malo ga ~ebrcnu Piva (Gagovi} 2004). ‹ se „hitro se pokrenuti. prepirati se. bobrcnuti (se) pf. fig. œmalo ne{to uraditi. na brzinu. kusnut i . labrcnit „id. zbuwivatiŒ. zbuwivati se. Dowi Rami}i (Malba{a 1976). „id. œpogre{no zamewivati jedno drugim. gre{iti u zabuni. (nekoga) ometati u posluŒ. .144 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI è brkati impf. RJA). [abac (gra|a ERSJ). œdovoditi u zabunu. Vojv. postajati zbrkan. ~eprknutiŒ Uskoci (Stani}). up. brkati se „me{ati se u ne{to. inf. „zabrkati. labrcnuti „~alabrcnutiŒ (Vuk. za zvuk koji se ~uje pri mu`i. malo dobiti (hrane. œmalo pojesti. me{ati ihŒ. ~ a l a b r c n u t iŒ. (RSGV). u istom govoru brkaq m. ~ebrcnut „malo zahvatiti.?) bombrcne 3. acc. „v. œ(ne{to) ometati. ~ a l a b r c n u t i Œ. kad mlaz mleka iz vimena udari u mleko u kablu Uskoci (Stani}) zabrkati pf. „me{atiŒ.Œ.c. pri muzedeo drveta koji str{i van grmaŒ. vodu i sl. ko-vrcnuti „koprcnuti se. „drvenasti deo pawa (~okota) iz kojeg izrastaju mladiceŒ Brati{kovci (Urukalo 1987:166. œmlatarati rukom (obi~no ispred ne~ijeg lica)Œ. zbuwen. cambar „kanyaŒ i na{e re~i brkaq. brknuti pf. bobrkati seŒ. 167). „gurnuti u voduŒ: Bombrcni ga u vodu sa sve dreje. batrgati seŒ (RSA)313 la-brcnuti / labrcnuti pf.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Potkozarje (Dalmacija). pra}aknuti seŒ. labrcnuti Vojv. „k o p r c a t i s e.) ~e-brcnuti „ogrebati. labrcnit Ba~ka (gra|a ERSJ) le-brcnuti „ogrepstiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:38) ~a-brcnuti „~alabrcnutiŒ Rovca (l. sg.

„~ a l a b r c n u t i. ogrebenŒ: U ratu je malo ~ebrcnut. (RJA) {alabrcnut adj. Slav. brcnut œzalo`iti se ne~imŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). Srem. {a-la-vrcati „u razgovoru svaki ~as prelaziti na druge predmete. Srem (gra|a ERSJ).OSNOVE: 5) BRKATI 145 wu i sl.Œ Rovca (Bjeleti} 1993:38).. ~alabrcnut Zagara~ (]upi}i 1997). preturati (po ne~emu). œjesti sporo i bez voqe. „prezalogajitiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:38). a sa‰dŠ se pravi veliki mu~enik i rawenik Piva (Gagovi} 2004) ~a-la-brcnuti pf. na brzu rukuŒ Kwa`evac (RSA)314 {a-la-brcati impf. me{ati seŒ. brcati se „brkati se. Srem. „i}i tamo-amo. ~alabrcnuti „pojesti ne{to malo na brzu rukuŒ. œgovoriti sad jedno sad drugo. ~alabrcnuti (Andri}). œme{ati. [ajka{ka (Galetin 1980). ~alabrcnit ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „uzgred pojesti malo ne~egaŒ sev. za-{a-vrcati „na{krabati. Potkozarje (Dalmacija). „pomalo uzimati u usta od kakvoga jela ili pi}a i slatko i u`ivaju}i jesti ili pitiŒ Lika. „koji je malo povre|en. kao bacakati se u govoru ovamo. na brzinu malo pojestiŒ Unac (Jovi~i}) na-{o-b r cati „i{arati kako bilo. ~alabrcnuti Pro{}ewe (Vuji~i}). œprezalogajitiŒ Lika. ~alabrcnem 1. na`vrqatiŒ (RSA). ne ostajati pri re~iŒ315. ~alabrcnut Vasojevi}i (Bori~i}). {alabrcnuti pf. œzagrepsti. prebiratiŒ.. œne{to malo uraditiŒ Uskoci (Stani}). onamoŒ Lika (RJA). turati ruku (u ne{to). ~alab r c n ti Sanski Most (gra|a ERSJ). mrqavitiŒ. 314 315 . prezalogajitiŒ Piva (Gagovi} 2004). ogrepstiŒ. Brcnula sam jutros svega kilo varavine ot svija ovaca Zagara~ (]upi}i 1997) razbrcat „r a z b a c a t i. „brkati. ist. ~alabrcnutiŒ Uskoci (Stani}). „koji je malo skrenuo s umaŒ: Zar ne vidi{ da je {alabrcnut kad je uzeja i obuja `enske cipele Vrawe (Zlatanovi}) è brcati impf. brcnuti pf. ~elebrcnut Vasojevi}i (Bori~i}) }a-la-brcnuti œkusnuti.)Œ: Ne{to sam ~ebrcnuo jutros. Slav. lutatiŒ. Leskovac (Mitrovi}) ~e-la-brcnit „prezalogajitiŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993) ~e-le-brcnuti „id. pa sad ne mogu da ijem Zagara~ (]upi}i 1997) ~ebrcnut adj. Ba~ka (gra|a ERSJ). brcnuti „okrznuØiŒ Uskoci (Stani}). ist. izme{atiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) Up. ~elebrcnuti „v. Up. „pojesti. [abac. sg. (RJA). br~katiŒ Uskoci (Stani}). malo pojestiŒ Mlava (RSA). brcnut „malo pomustiŒ: Brcni malo kravu.

zabobr~i 3. mrqati.v. brc). „zagwuriti se. „gurnuti u vodu. œmalo opratiŒ. uz napomenu da su kontinuante ovih psl. zabrbu~noti „zaronitiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). starinu. U ÅSSÀ razdvajaju se glagoli *brãkati (srodan sa *brukati) i *bãrkati (se) (onomatopejskog porekla). b) kao onomatopeju br-br. premetati ne{toŒ. za-bo-br~iti pf. Svi pomenuti oblici imaju psl. „preokrenuti se. zabitiŒ Timok (Dini} 1988) pre-ko-n-br~it se pf. brbu~iti „turiti ruku ili glavu u ne{toŒ (Vuk. œmawi obrokŒ: ^alabr~ak dok prispije ru~ak (Vuk). Grickat 1955–1956:76). up. Oblik br~iti tako|e smatra onomatopejom (Ç 204 s.. 316 317 . gurnutiŒ (RSA) izbr~iti „pojaviti se iznenada. br{kat „{krabatiŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989). ispastiŒ. Up. RSA). barbucnuti „taknuti u ne{to zabrawenoŒ Lika (RSA. malo uzeti. ispup~iti se. a sviwa u blato Tupi`nica (RSA. pri muzewu i sl. Oblik brkati Skok tuma~i na tri na~ina: a) kao nulski prevojni stepen prema barkati „ticati. precrtavati ono {to je napisano ~ine}i ga ne~itkim. udaratiŒ (Skok I 189–190). Oblik brcati tuma~i kao deminutiv od brkati ili mo`da brbati (< *brbcati). br~iti. brqati. oblika me|usobno Up.)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) ~a-la-br~ak m.(u boriti se) < ie. brka).(I 213 s. izbr~iti se „isturiti se. malo dobiti (hrane. acc. inf. koje pak dovodi u vezu sa osnovom bor. barbucati „dirati u ne{to zabraweno. œv. *bher. radukati. ispr~iti se „isturiti se. bobrkati seŒ (RSA). sg.v. br~kati „me{ati. bockatiŒ. RJA). brcnutiŒ Uskoci (Stani})317 · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`e glagoli brkati.„rezati. „malo zahvatiti. Vasojevi}i (Bori~i}) è br~iti pf. ~initi ne~istim. uronitiŒ: Plovka se zabobr~i u vodu.146 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI BR^ITI ?bo-br~iti (se) impf. iskrsnuti. „v. „ne{to malo uraditiŒ. brqatiŒ. prati seŒ Uskoci (Stani}) (deminutiv br~kati je u vezi sa razmatranim glagolima. brcati. br~kati se „kupati se. RJA). prati kako bilo. izazvav{i mali {um. „zagwuriti. v) kao prevojni stepen od burkati < bura (I 241). zavu}i.?). pomalo raditi. nabr{kati se „najesti se jedu}i pomaloŒ (RSA. zateturatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) ~e-br~nut pf. nadi}i seŒ (RSA). isprsiti seŒ (RSA)316 br~nuti pf. br~kaweŒ Kosovo (RSA) zabr~iti „uvu}i.

bez s. 125–127).). Prefiksi {e-. pritisnut (od strane qudi u gomili)Œ. le-) i dvoslo`nih prefiksa (~ala.-h. za~ebrknuti. ~eprkati. popeti seŒ (Mladenova 1993:13).vv. s. ~o. glagol brcati u ovde navedenim zna~ewima (v. *brãsnoti. ~alaberknut. iza prefiksa sa alveolarom. ~elabrcnit. Autori smatraju da je ovaj oblik najverovatnije u vezi sa onomatopejskim *brkati 1. dirati. *brãsati (id. rum. gore) pre bi se mogao protuma~iti kao rezultat palatalizovawa osnovnog brkati ({to je najverovatnije). {}alobrkati. U tom slu~aju oni uvek zauzimaju drugu poziciju. {alabrknut. *brkati 2. . ~o-. Iako se s.javqaju se u oblicima {ebrkalo. ~obrkat. {alabrcnuti.. Prefiksi ~a-. ~elebrcnuti. 399 s. le-. zgu`vati (se). ako se kao polazi{te ipak uzme oblik brsati. {ala. glagol *brkati 2. ko-. fonetski bi se mogao objasniti preko *brskati > *brscati > brcati. Naj~e{}e se 318 U rumunskom se osnova koja je u glagolu a se z-birci „namr{titi se. {a. zgwe~iti (se)Œ) ekspresivizuje prefiksom ta-. te da wihovo precizno razdvajawe nije uvek mogu}e. ~alabrcnuti. {alabrcati. *bãr~iti (id. potvrda). Prvobitno se. me{ati. up. ta-bircit „zgwe~en. leteti uz fijuk. Elementi la-. odnosio na pokrete koji proizvode razne odjeke. zvukove (v.v. *bãrsati (se) (id. zgu`van (o ode}i). ~e-. ~ele-. bacitiŒ.. particip z-bircit „sme`uranŒ (up. ~a-(la-).v. *brãsnoti (id.OSNOVE: 5) BRKATI 147 vrlo bliske (ÅSSÀ 3:53–54. Up. le.javqaju se u oblicima labrcnuti. 56–57). Prefiksi la-. 127–128). *bãrsati (se) (ÅSSÀ 3:130–131). le-318.javqaju se u oblicima: ~alabrknuti. ~elebrknuti. 55–56). a se ta-birci „hodati s naporom.javqaju se u slede}im oblicima: ~abrknoti. sme`urati seŒ. {e-. koji imaju sopstvene odrednice) u SP objediweni su oko ishodi{nog psl. ~ebrcnuti. SP 1:417–418 s. na{obrcati. br~iti alterniraju prefiksi bo-. Dvoslo`ni ekspresivni prefiksi tipa ~ala-. v. ~ebr~nut. ~abrcnuti. udarati. 418–419 s. {o. Svi pomenuti oblici (osim *brãsati. *brkati 1. Ispred osnova brkati. zbr~kati (se) „naborati (se). dakle. 130–131).itd. lojavqaju se ili kao samostalni prefiksi. *brãsati. po~alobrkati. *brãsnoti.). spoti~u}i se. lebrcnuti. brcati „bacatiŒ (RJA). ili u kombinaciji sa prefiksima koji sadr`e alveolar (~e-. hodati galame}i.. {o-. brcati. la-.-h. ili. i 398. Zanimqiv je me|usobni odnos prefiksa koji sadr`e likvidu (la-. sme`urati (se). sa op{tom semantikom „bacati. up. oblika *brkati 2. zbuwivati seŒ. 124–125). razbacivati..itd.-h. {a-la-. i *bãrknoti (id. brcat „umakatiŒ Kosovo (Elezovi}) izvode od psl. i a ta-birci „di}i. ~e-(le-).

Bjeleti} 1993. Od svih izlo`enih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo ~alabrcnuti. wegovim varijantama i dvoslo`nim ekspresivnim prefiksima v. up. Prefiks ko. jer wihova semantika ukazuje na mogu}e onomatopejsko poreklo (v. u tvorbenom pogledu up. up. v. bobr~iti (se).zabele`en je u oblicima kobrcati se (s obzirom na zna~ewe. neka udariŒ. ~ela-. naravno. ~alabrcnuti).je samo uslovno izdvojen u oblicima bobrkati (se).v. udaraju}i. Drugi deo re~i dovodi u vezu sa brk. . prilog ili optativ cala „en frappant. ni`e). Mogu}a su. jer bi u tom slu~aju bio mogu} i redosled tipa *la-~a-brcnuti. ovo bi mogla biti i zvu~na varijanta od koprcati se. i odstupawa. bobrcati (se). }alo-. smatraju}i da Dani~i} nije u pravu kada ga identifikuje sa brcnuti.v. [kaqi} tuma~i ~alabrcnuti kao hibridnu re~ sastavqenu od tur. ali takve tvorevine nisu zabele`ene. ~alabrknuti). slede}i Dani~i}a. Za oblik labrcnuti smatra da je nastao ispu{tawem ~a.prema labrwa. prcati) i prekonbr~it se (sa umetnutim nazalom). brze radwe ([kalji} 161 s. kobacati). labrcnuti i o~ebrsnuti. Oblik o~ebrsnuti ne komentari{e (Skok I 291 s. cala i s. ~alabrcati. brcnuti. Skok II 117 s. obja{wavaju}i da se ~ala stavqa da bi se dobilo zna~ewe brzine. bobrknuti (se). i OS 82. {to zna~i da je vokal prefiksa koji sadr`i likvidu identi~an vokalu prvog prefiksa. On smatra glagol ~alabrcnuti onomatopejom i. u wenom prvom delu tako|e vidi tur. prekobaciti se (za ovaj oblik v. Ovde kao da se ne radi o prostom varirawu i akumulaciji prefiksa ({to je karakteristi~no za ekspresivne prefikse).-h. bobrcnuti (se).148 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI kod ovako spojenih prefiksa uo~ava vokalska harmonija.v. ~alo-. Detaqnije o glagolu ~alabrcnuti. Prefiks bo.

zakotrqatiŒ. natrapatiŒ. „zavirivati. „do}i. zagwuriti (se)Œ Svrqig (acc. [ta mu je trebalo da krade! Qe{tansko (Te{i} 1977) bo-brqiti (se) / bobrqnuti (se) pf. otkritiŒ (RSA).OSNOVE: 6) BRQATI 149 OSNOVE: 6) BRQATI 6) BRQATI na-ba-brqati (nekoga) pf. „kotrqati. ali tako da se ne vidi iz vode i onda se puni vodom. „slu~ajno nai}i. te{ko. zabrbuqiti se „na}i se u vodi. œkojekako se snalaziti. zavu}i (u vodu. kobrqnuti se „kotrqnuti se. „potopiti (se) u vodu.?). kobrqati se „kotrqati se. ko-vrqati „pomerati obrtawem.)Œ. nabasati. nije precizno definisano. „id. i}i unapredŒ Crna Reka (Markovi} 1986). koturati.. kotrqatiŒ. zakotrqati seŒ (RSA) do-ko-brqati (se) pf. „kotrqati (se)Œ. pesak i sl. kobrqa (se) 3. . da napuni vodom. proturati se u poslu.Œ Ro`aje (Had`i}). œoboriti. prevrtawem. inf. osramotiti seŒ: Niko se nije nado da }e on pobambrqiti. razg. kobrqat [umadija (Grkovi} 1982). jedva se kretatiŒ Uskoci (Stani}). up. zabobrqivati impf. uronitiŒ Zlakusa. nagomilati kotrqaju}iŒ Uskoci (Stani}) 319 Zna~ewe. zabrbuqati. Ono kao da je „(pro)na}iŒ. zabrbuqiti „zagwuriti. uvaliti. 320 Up. „kotrqati seŒ Uskoci (Stani}). sg. Vasojevi}i (Stijovi} 1990. zabrbu~noti. kobrqati œid. „moralno posrnuti. i nabavrqati „slu~ajno nai}i na nekoga ili ne{to. biti potopqen (tako da vazdu{ni mehuri izlaze s brbotom)Œ: Kad se ho}e tikva ili kr~ag. zabobrqiti „zaviriti. reku detetu kad ho}e golom rukom da uzme {to iz tawira ibid. petqatiŒ Vaqevo (RSA). up. œkretati se. „kotrqatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). uvaqivatiŒ: Ne zabobrquj nokte. Bori~i}). Tad se ka`e da se kr~ag zabrbuqio Mali Po`arevac (RSA). kobrqnut pf. ve} i zbog neodgovaraju}eg pade`a objekta. gurati u ne{to. kobrqat se „id. savladatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). napipati „prona}i.. „kotrqnuti. Uskoci (Stani}) za-ko-brqati (se) „zakotrqati (se)Œ Uskoci (Stani}) na-ko-brqati „kotrqaju}i u~initi da ne{to do|e.. vaqati seŒ. onda se mora da zamo~i u vodu. igrati se jajima na Uskrs kotrqaju}i ih i tako poga|aju}i jedno drugimŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). nabasati na nekogaŒ: Kako ti mene nababrqa? (RSA)319 po-ba-m-brqiti pf. 321 Up. Up. vaqatiŒ Kosmaj (RSA)321. dovu}i seŒ (RSA). (RSA)320 ko-brqati impf.

ali iz primera (a i na osnovu ostalih potvrda) reklo bi se da je u pitawu zna~ewe „~eprkatiŒ.). ~e-prqati „~eprkatiŒ (v. sg.)323 è brqati impf. œpisati koje{ta. prqatiŒ. „~initi brqavim. okupqeni u jednu celinu samo na osnovu „formalnogŒ kriterija. {e-beqati se „{eveqiti se. Ovamo verovatno ne spada `a-brqati „kqucati. skobrqati se „skotrqati seŒ id. kod svih oblika ostaje zajedni~ka osnova -brqati.) ~e-brqati impf. 323 Up. oburvati se. lutatiŒ. Crna Reka (Markovi} 1986) ko-m-brqati (se) impf. {to osnovni glagol brqati sa svojim zna~ewima ne predstavqa wihovo polazi{te. teturatiŒ Orahovica u Slavoniji (RJA). kombrqat „kotrqatiŒ Kosovo (Elezovi}). premetati (tra`e}i ne{to)Œ. skombrqat pf. up. brqati se „prqati seŒ. hodati nesigurnoŒ Lika (RJA) pro-{e-brqati „prohodati (o detetu)Œ Lika (usmeno M. œbr~kati seŒ (RSA) · Ve}ina prefigiranih oblika navedenih u ovoj grupi jeste „problemati~naŒ u tom smislu. otisnutiŒ Uskoci (Stani}).Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. Pro{}ewe (Vuji~i}). zobatiŒ (RSA). Bori~i}). prestati se kotrqatiŒ: Vi{e puta u Siqevoj strani okobrqo se kamen doqe u livadu Uskoci (Stani}) ot-ko-brqati (se) „otkotrqati (se)Œ Uskoci (Stani}) s-ko-brqati „skotrqati (ne{to)Œ: Kad bismo mogli skobrqati ovi val Uskoci (Stani}). impf.). dakle. inf. Zatvori grdin~e da ga koko{ke ne i~obrqaju Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. fig.150 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI o-ko-brqati „u~initi da se ne{to po~ne kotrqati. tj. Taj fonetski lik. „i{~eprkatiŒ id. (ibid. „teturati. Pro{}ewe (Vuji~i}). me|utim. 2004) ra-~o-brqa „ra{~eprkatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {e-brqati impf.?) ~o-brqa 3. oburvati. acc. „kotrqati (se). okobrqat œotkotrqatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). skobrqa (se) 3. œpreturati. Oni su. skobrqat (se) „id. zbog toga {to po odbijawu ekspresivnih prefiksa. u ve322 Na listi}u nije dato zna~ewe glagola. drqati.. . „otkotrqatiŒ id. „~eprkati (o koko{i)Œ Crna Reka (Markovi} 1986) i-~o-brqa pf. (ibid. okobrqati se „po~eti se kotrqati. {e-vrqati „posrtati. vaqati (se)Œ Tovarnik (RSA). œkaqati. prqati). sti}i negde kotrqaju}i se. Uskoci (Stani}). „~eprkatiŒ(?)322: ^ebrqaju koko{ke po |ubretu Zorunovac (gra|a RSA. odroniti se. sg. (ibid. {krabatiŒ. sramotitiŒ. koturati (se). otisnuti se.B.

ovde mogao imati (Loma 2000:608). kovrqati i {evrqati (v. koji Skok dovodi u vezu sa (h)vrqati. brlj). vrludati.v.v. 167). brka).v. *brãl’ati i *bârlati / *bârl’ati. osramotiti seŒ mogao bi biti u vezi sa brqiv „smeten. crv koji je izazivaŒ.za hv. s obzirom na to da je u pitawu zajedni~ki koren sa razli~itim sufiksalnim pro{irewima. Oblici nababrqati. sa osnovnim zna~ewem „prqatiŒ. Prvi oblik izvodi se od osnove srodne onoj koja je u *bruliti (id. 46–47).v.c. brqav „mente turbataŒ (214 s. vrqati). *brl’ati (SP 1:430). bavrqati. {to zna~i da u osnovi navedenih prefigiranih oblika le`e drugi glagoli. o{amu}enŒ < *bârlivã (ÅSSÀ 3:168–169. nivou etimolo{ki su razdvojeni oblici *brãl’ati i *bârlati / *bârl’ati (ÅSSÀ 3:54–55. dekomponovawem prefiksa. a ukazuje se i na wegovo srodstvo sa *brãkati. Drugi oblik izvodi se od onomatopejske osnove i smatra se srodnim sa *bârliti (id. smatraju}i da je tu zamena b. *bârl’ati i dovode u vezu sa brq „ov~ija bolest. 168). Sam glagol brqati Skok na jednom mestu tuma~i kao onomatopeju (Skok I 213 s. 169–170). oblika).). Wihova osnova mogao bi biti glagol tipa brqati „bacati kameweŒ Vodice (RSA). Na psl.v. a na drugom ga dovodi u vezu sa brq „bolest u ov~ijem mozguŒ. Istra (Ribari} 1940). Oblik pobambrqiti „moralno posrnuti. Polaze}i od ~iwenice da se pona{awe bolesne ovce opisuje sa vrqati. kobrqati i {ebrqati. Loma ukazuje i na eventualnu mogu}nost nastanka oblika brqati < *obâxvârl’ati. tako i Skok I 214 s. kota~). brlj. *bârlogã / *bârloga (id. dovode}i ga u vezu sa koturati. a pridev brqiv glasi i vrqiv. SP 1:420–421 s. mogli bi se smatrati wihovim varijantama. Od pomenuta tri glagola Skok pomiwe samo nazalizovani oblik skombrqat „otkotrqatiŒ. SP l. Loma smatra da treba po}i . iako ne vidi koju bi funkciju preverb ob.OSNOVE: 6) BRQATI 151 }ini slu~ajeva predstavqa rezultat glasovnih ili drugih promena. * b r lã ). U SP rekonstrui{e se samo oblik *brliti. s obzirom na postojawe istozna~nih leksema nabavrqati. U ÅSSÀ ovi pridevi izvode se od glagola *bârliti. iter. b r qav „ludŒ (RSA) < *bârl(’)avã(jâ) (ÅSSÀ 3:167–168. {to se vidi ve} i iz materijala izlo`enog u konkretnim odrednicama (jedne iste potvrde navode se kao kontinuante i jednog i drugog rekonstruisanog psl.onomatopejske prirode (Skok I 699). Autori ÅSSÀ upozoravaju na mogu}nost homonimizacije kontinuanata psl. kotrqati (Skok II 169 s.

up. li{}e).glagolske osnove i prelazom mq > vq Vukovo obrvqiviti. -prkati. odatle. ~alabrknuti. {alabrcati). mleka pri mu`i i sl. ~ebrcnuti. Nije iskqu~eno ni da su se razvili iz osnovnog brqati. ~ebrcnuti. odatle „(po)jesti (brzo. ~obrqa i wihove izvedenice. vrcnuti seŒ). mo`da. Oblici ~ebrqati. s u`ivawem)Œ ({}alobrkati. ~V-. za~ebrknuti. koje se. (v. a sa druge u — „malo uraditiŒ (br~nuti. kod kojih je do{lo do ozvu~avawa inicijalnog suglasnika osnove. ~alabrcnuti). ~ebrcnuti. konkretizuje u „prezalogajitiŒ (brcnuti. ~ebrqati. {alabrcnuti. labrcnuti se „hitro se pokrenuti. bavrqati (tako|e o kretawu brqive ovce) i brqook. *bârlo-okã. ~elabrcnit. Kod oblika sa zna~ewem „~eprkatiŒ mogu}a je kontaminacija sa porodicom re~i glagola prkati. Tre}a celina kao ishodi{te ima zna~ewe „bacatiŒ (razbrcat „razbacatiŒ. premetati (tra`e}i ne{to)Œ. brvaq. {alabrknut. {alabrcati) i „(po)pitiŒ (po~alobrkati. gde se po~etno v. ~ebr~nut). ~ebr~nut). ~abrcnuti. mogli bi se smatrati wihovim varijantama. v. ~obrqa). ~elebrknuti. obvrqiviti. uz razvoj sekundarnog zna~ewa „~eprkatiŒ < „preturati.152 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI od *obvârliviti > obrqiviti. ~ebrcnuti. prqati). Prva celina zasnovana je na zna~ewu „malo zahvatiti. koji se tako|e ekspresivizuje prema razmatranom modelu. U oba slu~aja naziv bolesti i wenog uzro~nika brq sa varijantama brv. malo zalo`iti. SP 1:420 (Loma l. odatle sa dekompozicijom brqiv (Loma 2000:615–616)324. ~alabrcnuti. up. prqati itd. ÅSSÀ 3:167–170. *vârlã „kos. 325 Ovo zna~ewe se kod oblika izvedenih od glagola brcnuti mo`da razvilo pod uticajem zna~ewa fonetski sli~nog glagola brsnuti „otkinuti ustima i pojesti (brst. ~alabrknuti. Oblik bobrqiti mo`da je onomatopejskog porekla. ~abrknoti „dobaciti u razgovoru kakvu nesuvislu re~Œ. ~alabrknuti.c. malo dobiti (hrane. ~oprq}a (v. Mo`da je u osnovi re~ srodna staroruskoj vermie coll. *vârlo-okã „razrokŒ izmenilo se putem dekompozicije denominala *ob(v)ârl’ati u *bârlavã. brvak. Drugu celinu ~ine zna~ewa „malo (o)grepstiŒ (brcnuti. od varijante *obvrqiviti < *obâvârliviti. Psl. ~ebrcnut. ~alabrcnuti) i „~eprkatiŒ (za~ebrknuti. Na semanti~kom planu izdvaja se nekoliko celina. brvica bili bi naknadno izvedeni od glagola i prideva po izvr{ewu pretpostavqenih glasovnih i dekompozicionih promena. s obzirom na postojawe istozna~nih leksema ~eprqati. lebrcnuti. ~elebrcnuti. gricnutiŒ. Zna~ewe „bacatiŒ Stvar se dodatno komplikuje postojawem oblika brvqiv. „crviŒ < *vârmâje.)Œ325 (brcnut. sa metatezom. 324 . prqati). labrcnuti.glagolske osnove ~uvalo iza poluglasa. izvorno *vârml’ivã (obrazovano kao crvqiv) > *obvârml’iviti.). sa zakonomernim gubqewem v. strmŒ u *vârlavã. malo uzeti. s jedne strane.

bobrknuti (se). po svoj prilici. i zabrbo~iti œzagwuritiŒ Vojv. impf. *brkati (Wrocáawska 1967:176). 328 Inicijalno klo.)Œ. up. koje se tuma~i kao onomatopeja u vezi sa burh „id. {ebrkalo. posvedo~eno za oblik brknuti). 329 Nije jasno koji je od navedenih oblika primaran. bobrcati (se). pobambrqiti) po pravilu se izvodi od primarnog „udaritiŒ (koje je. {kripati pri radu.verovatno je nastalo pod uticajem imenica klomburak. i brcnut „malo pomustiŒ. i z a z v a v { i mali { u m. }elebrk) i sa „kotrqati (se)Œ (kobrqati (se)). {ebrqati. kaburh uzvik za ozna~avawe zvuka koji proizvodi predmet ba~en u vodu. a koji je. Varbot 1988. i klimburac „mehur. Posebno mesto zauzima zna~ewe „potapati (se) u vodu. Ovde kao da je do{lo i do kontaminacije sa onomatopejom (up. bombrcne. Ni{. Ono se. Leskovac. skrenuti s umaŒ ({alabrcnut. œklopotati. Vlasotince. 326 327 . vrkati. 125–127. uzvicima blisko je ukr. verovatno. ESUM 1:305. klomburac „mehurŒ Vrawe. br~kaweŒ. klombrca 3. ka{. obarchniaáy.. sekundarno obrazovan od glagola brkati „me{ati drvetom. 330 Up. SP 1:417–419) ili do sekundarnog razvoja zvu~ne semantike327. Me|utim. zabr~iti326. vodu i sl. bobrkati (se). Kod ovih oblika neosporan je uticaj leksema sa vrkati. tako da se ~uju {umovi sli~ni bu}kawu (npr. vrcati. i uzvike ~abovØâ. lutatiŒ ({alabrcati. vrcati. gurnutiŒ. impf. Babu{nica (gra|a RSA). Zna~ewe „biti lud. U prilog potowoj mogu}nosti govori i uzvik brk kojim se ozna~ava naglo povla~ewe prstom ili ~ime drugim kroz mleko. o{amu}enŒ < psl.OSNOVE: 6) BRQATI 153 korespondira sa „teturati se. {to se vidi iz zna~ewa oblika br~iti „g u r n u t i u vodu. zbuwenŒ > „biti ludŒ. (RSGV). bobr~iti (se). i {kqombrca 3. kao i zvuk koji se ~uje kad mlaz mleka iz vimena udari pri mu`i u mleko u kablu. klobukŒ Momina Klisura (RSA. (za)gwuriti (se). up. prekonbr~it se. bobrcnuti (se).?).Œ330 (ESUM 2:333). up. zavu}i. up. biti zbrkan. ina~e. sekundarno razvilo od prvobitnog „uvu}i. bobrqiti se). nalet vetra. Up. gurnuti u voduŒ (br~iti. ÅSSÀ 3:53–54. ka{ikom i sl. sg. preturatiŒ > „zbuniti (se). U semanti~kom i tvorbenom pogledu s. sg. o pumpi za vodu)Œ Pirot (gra|a RSA). acc. {uUp. kakvu te~nost (mleko. „klokotatiŒ Pirot (@ivkovi})329. up.-h. vrqati). Isti semanti~ki pomak zabele`en je i u ka{upskom. ono ovde mo`e imati druga~iju semasiologiju: „me{ati. Detaqnije o toj pojavi v. udar talasa. obarkniaáy „oglupaveo. vrqati u osnovi (v. Ovde treba pomenuti i klombrc uzvik za ozna~avawe zvuka koji se ~uje prilikom pada kamena u vodu Lu`nica (Mani})328. skrob i sl.

identi~ne su na{im ekspresivnim prefiksima. ~a-. uzvika za ozna~avawe zvuka pri padawu te{kog tela (ESUM 1:218)331. {to bi moglo zna~iti slede}e: a) ekspresivni prefiksi se dodaju i onomatopejama (v. pored bov. . neke od oblika sa prefiksom to-).154 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI bovsØâ za zvuk bacawa predmeta u vodu. uzvika za ozna~avawe muklog zvuka. koje ulaze u sastav pomenutih uzvika. {u-. zvowave i bovk. 331 Interesantan je izbor glasovnih spojeva koji se dodaju osnovnim uzvicima: ka-. Ove komponente. b) ekspresivni prefiksi su i sami onomatopejskog porekla.

opadati. pak i ni`e ovoga ledenoga priedjela biqe sve samo ~aveda B. kopneti. sahnutiŒ(?) . ~avedati œvenuti. izbledetiŒ Podriwe. œtrajati. œte{ko se kretati.. Trebalo bi mo`da po}i od kolektiva *vetã{adâ. „propadati. . *~avedeti (ÅSSÀ 4:31). œvenuti. okavedasmo ovde Qe{tansko (Te{i} 1977).v. izvediti pf.OSNOVE: 7) -VEDATI 155 OSNOVE: 7) -VEDATI 7) -VEDATI ~a-vedati impf. vu}i seŒ Uskoci (Stani}) is-ka-vedati pf.) o-ka-vedati pf. glagol ~avedati ima skoro potpuni formalno-semanti~ki pandan u ukr. Na osnovu ove i jo{ jedne ukrajinske potvrde. dijal. œte{ko `iveti. do~ekati veliku starostŒ Lika (RJA) ka-vedati impf. jedva sastavqati kraj s krajemŒ Kordun (gra|a ERSJ) o-~a-vedati se pf. postojatiŒ. œid. „dugo se zadr`atiŒ: Ajmo ku}i. venutiŒ. zdravqe oslabilo. [ulek. vetah)332. rekonstrui{e se psl. „`ivotaritiŒ: Te{ko mogu kavedati. stariti. œdospeti u oskudicuŒ Ba~ka (Vuk). oblika ~ev’àdiØi œbolovatiŒ. Korist i gojenje {umah. Prasloven332 Radi se zapravo o obliku uve~aditi pf. u stvari. delimi~no ponavqa tuma~ewe dato u RJA. tuma~e}i ga kao rezultat metateze v—~ > ~—v prema uve~ati se ‰sic!Š œu{eprtqatiŒ (Skok III 582–583 s.. (ibid. œizgubiti boju. pre`ivetiŒ: Jedva sam iskavedo iz ove zime id. nikad da pro|e. gubiti boju. pritisla siroma{tina i jedva se odr`avam Pro{}ewe (Vuji~i}). Zagreb 1866 (gra|a RSA). mr{avitiŒ (gra|a RSA). ~av’àdiØi œbolovati. „odu`iti seŒ: Ova se no} okavedala. œizmrcvariti seŒ: Okavedak se tebe ~ekaju}i Uskoci (Stani}) è vediti impf. Skok. „iza}i `iv.Œ. sve`inuŒ Piva (Gagovi} 2004). œvrlo ostareti. Podunavqe (RSA) · Od svih navedenih oblika Skok pomiwe samo o~avedati se. okavedati se „odocnitiŒ: Okaveda se ta tvoj ru~ak Pro{}ewe (Vuji~i}). bledeti. prema kojem je o~avedati postalo metatezom od ove~adati < ovet{adati (izvedeno od osnove prideva vetah). Slabo potvr|en na srpsko-hrvatskom jezi~kom prostoru.

-v’àdiØi je zakonomerni refleks pretpostavqenog psl. glagol se mo`e uporediti sa stsl. ~avedati mogao pretpostaviti psl. gde se rekonstrui{e psl. ~av’àdiØi. ouvêdati œvenutiŒ (ESJS 12:717 s.-h. oblicima se. ukr. posebno.c. gubiti boju. glagol vediti œvenuti. ~av’àdiØi (l. naime. izvediti œizgubiti boju.v. -vedati). Oblik bi mogao biti i od vegd < *vetãxã. par *gledeti : *gledati (ÅSSÀ 6:122–123. Vaillant III 388). ÅSBM 2:301 s.-h. bledeti. 333 334 . 335 Up. stsrp. koji je u *vednoti (l. mrziti < *mârzeti u govoru Pive i Drobwaka (v. otawiti. stariti. *vednoti. ~ev’àdiØi. sa sekundarnim ï. npr. u beloruskom. sasvim opravdano. na formalnom planu ova dva glagola se me|usobno razlikuju po obrazovawu osnove. u kojima je posvedo~en. i oblik izvije|ati œizbledeti. U s. U re~niku se ovaj glagol izvodi od slov.-h. U pogledu obrazovawa s. Koren *ved.). Izlo`eni materijal omogu}ava da se — na praslovenskom planu — pretpostavi postojawe intranzitiva *vedeti i wegovog iterativa *vedati (izvedenog od prefigiranih formi svr{enog vida). prisvenoti). vàdzecâ i jeste nejasna kada se oblik izvodi od psl. oblik *~avedati. vït{ina. sahnuti. up. slabitiŒ < *uvedati (v. kopneti. ali u ukrajinskom nije posvedo~en glagol *v’àdiØi van spoja sa prefiksom ~a. karakteristi~an nastavak -iti < -eti. Vukovi} 1940:327).v. zaslabitiŒ Unac (Jovi~i}). Morfologija blr.-h.v. Ovde se o~ito radi o sekundarnom „jatŒ u korenu.je Up. sahnutiŒ (ÅSBM 2:298). oblike navedene u ESUM 1:443 s. i *obvednoti (id. Stoga bi se na osnovu s. *vedeti sa~uvan je. dijal. *vednoti. up. me|utim.i osnove -vedati336. Ako se zanemari prefiks.i korena ved-.(v. v’ànuØi). *ved-noti. kopneti. uvàdaØâ œvenuti. daqe. vetah.-h. uz konstataciju da je wegova morfologija nejasna334. dosledno javqa nastavak -ati < *-ati. up. Pri tome se. *vedeti. smawiti. rus. blr. vànucâ. ali postaje potpuno jasna kada se on protuma~i kao kontinuanta glagola *vedeti. Samostalni refleks psl. OS 14–15 s. O nastavku -ati v.v. izgubiti boju. 336 Up.156 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ski glagol se tuma~i kao spoj ekspresivnog prefiksa ~a. U reflekse psl. Iako tvorbena struktura i semantika s. i *obved(j)ati (ÅSSÀ 31:38). up. ~avedati ukazuju na nesumwivo srodstvo sa ukr. izbledetiŒ335. spoj ekspresivnog prefiksa ~a.)333. upu}uje na ukr.c. 31:38–39). budu}i da je za govore. vàdzecâ œvenuti. *vedeti spada i pomenuti s. sve`inuŒ.

patitiŒ Piva (Gagovi} 2004). -o œstarŒ (v. *ko-veda (> ukr. dijal. podlegao daqem ekspresivizirawu. 340 Autor smatra da je ovaj oblik poslu`io kao osnova glagola *~evediti (> ukr. ba{ kao i s.v. do sada nije bio predmet etimolo{ke analize. [uqga~ sasvim opravdano dovodi ovaj glagol u vezu sa semanti~ki bliskim ukr. od kojeg se razlikuje samo po prvom elementu — umesto prefiksa ~a-. œvrlo ostareti. *~avedeti (Kurkina 2001:101). Pada u o~i wegova strukturna identi~nost sa ~avedati. dugotrajnosti. Glagol kavedati. „`iveti u te{ko}amaŒ Uskoci (Stani}). semanti~ki bliskog sa *vednoti. vetah). -a. up.-h. Da su navedena zna~ewa me|usobno povezana.v. `ivotaritiŒ. pa otuda oblici *~a-vedeti337. koje se tuma~i kao particip na -l. kopneti. `ivotaritiŒ Ka~er (gra|a RSA). sahnutiŒ : œkopneti. vehnuti). dijal. . ~a-v’àdiØi / (za)ka-v’àdiØi341. pored bliskosti samih zna~ewa œuvenutiŒ i œostaretiŒ (v. up. ukr. budu}i da nije notiran ni u RSA. postojatiŒ338. strukturno-tvorbeni) pandan u ukrajinskom. slabiti. do~ekati veliku starostŒ. svedo~e drugi glagoli kod kojih su naporedo realizovana pojedina zna~ewa iz prvog (~avedati) i drugog (kavedati) semanti~kog niza. rus. *~a-vedati. OS 16–17 s. uz komentar: œnejasnoŒ). kavedati. Glagole povezuje i zajedni~ko zna~ewe œte{ko `iveti. uspostavqa se zanimqiv paralelizam i korelacija: s. razvilo se verovatno i pod uticajem prideva ved.-h. 341 Zna~ewa œbolovatiŒ i œosetiti mu~ninuŒ pripadaju istoj semanti~koj sferi. docnitiŒ Piva (Gagovi} 2004). ~av’àdiØi). za-~i-~e-veláè œmr{av. Upadqiva 337 Zanimqivo je da je i taj.i glagola koji je kontinuanta psl. Sli~no glagolu ~avedati.obrazovan od spoja prefiksa *~i. up. on sadr`i prefiks ka-. (o)du`iti seŒ : œtrajati. ~iv’óda œdugotrajna bolestŒ339 < *~e-veda ([ulâga~ 1997:21)340. npr. zakav’àdiØi). ~ajiti „jedva `iveti (od mnogo godina). bolovatiŒ > œ`ivotaritiŒ < œpre`ivetiŒ : œizmrcvariti seŒ : œvu}i seŒ : œ(o)docniti. 338 Zna~ewe oblika o~avedati se pf. ~ajati „slabiti. ~ev’àdiØi. koje predstavqa spojnu kariku dva semanti~ka niza: œvenuti.OSNOVE: 7) -VEDATI 157 o~igledno bio sklon ekspresivnom prefigirawu. i po analogiji rekonstrui{e psl. i glagol kavedati ima svoj formalni (tj. dijal. OS 14–15 s. ve} prefigirani glagol. Kada se i oblik zakav’àdiØi stavi u kontekst ovde razmatranih glagola. ni u RJA. ~ajati „kasniti. ~a-vedati / ka-vedati : ukr. zakav’àdiØi œosetiti mu~ninuŒ (ESUM 2:225. suvŒ. 339 Indikativno je da ovaj oblik u svom zna~ewu sadr`i nijansu trajawa.

vadnouti smatra neobi~nim.Œ. izdubiti ne{toŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). sli~ne slu~ajeve u kojima alterniraju prefiksi sa kratkim vokalizmom *~e. 345 Up.(< *ko-). sa alternacijom prefiksa *~a. chvjadat œid. pa bi se i na praslovenskom planu mogao pretpostaviti odnos *~a-vedati / *ka-vedati342 : *~a-vedeti / *ka-vedeti. ~evrtati „napraviti rupu. rus.(< *ke-) / *ka. koverØaØi œusmeravati.158 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sli~nost srpsko-hrvatskih i ukrajinskih potvrda govorila bi u prilog wihovoj arhai~nosti. Bjeleti} 2005. dijal. koverØeØâ œvrtetiŒ (ÅSSÀ 12:18). 343 Oblik je rekonstruisan na osnovu s. .-h. okretatiŒ (ESUM 2:483).v. s. kovrtati œdupsti. kopnetiŒ. i ~e{. kvjadat œvenuti. 342 Up. tako|e ukr. 344 Up. dijal.-h. up. *ko-vârteti345 (v. koje Machek 674 s. bu{itiŒ (ÅSSÀ 12:18). vrteti / vrtati). V./ *ko-: *~e-vârtati343 / *ko-vârtati344.

œobigravati. s mukom. oskudevati. pro`ivqavati. preterano {tedetiŒ Uskoci (Stani}). tavorim 1. œte}i. zavla~itiŒ: U grm glave ne verala (Vuk. privla~iti se. 1966:300) ?{i-veriti impf. RSA). lutatiŒ. kuburitiŒ (RJA). œtumarati. sg. bedan `ivot. Unac (Jovi~i}). vrzmati seŒ: Svak se vere da u gorwe ~elo sjede. izdr`ati do nekog vremena tavore}i. „nekako `iveti. provoditi u~mao. mu~iti seŒ (RMS)347 do-ta-voriti pf. koji bi mogao biti u vezi sa vrdati. u semanti~kom pogledu oblik {verdat „lo{e hodati slabim nogama. œskrivati. {everet ({everel pt. posrtati. 346 .OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 159 OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 8) VERATI / -VERITI {e-veriti impf. uop{te `iveti. i tavoqiti „tavoriti. prazan.Œ Zagara~ (]upi}i 1997). `ivotare}iŒ (RSA) Up. iznemo}iŒ Aleksandrovac (gra|a ERSJ). trajati u oskudicama. kretati se prikrivenoŒ. zlopatiti se. spoticati seŒ. `ivotariti. proturatiŒ.) „klizati se.. tavoriti „`iveti od danas do sutra. œprovla~iti se. verati / verati impf. oskudno. odr`avati seŒ Leskovac (Mitrovi}). „polagano letetiŒ: Matice. saplitati se u hoduŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). jedva sastavqati kraj s krajem. po{everet Orlec (Houtzagers 1985:365)346 {u-ver-qiv adj. oskudno `ive}i. tavoriti œnemati snage za rad. `ivotaritiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). krivudatiŒ (RSA) VORITI ta-voriti impf. „pro`iveti. œprovla~iti. za{everet pf. u bolesti i sl. verati se „puzati se. `ivotariti. koje {ivere od ko{nice. tavoriti se „s mukom se nositi s ne~im. œoskudno `ivetiŒ Potkozarje (Dalmacija). 347 Up. „`iveti te{ko. tavorit „s mukom pre`ivqavati. provoditi `ivotŒ (RMS). `ivotariti. tavorit „`iveti oskudno. treba ji(h) po(h)vatati i u cev~ice od trske pometati Kragujevac (RJA) è up. „zanositi se u hoduŒ Ozaq (Te`ak 1981). pentrati seŒ. vrteti se. oskudno provoditi. zast. „zakr`qaoŒ Ma~va (Nikoli} B.

-dubr. RJA) pro-ta-voriti „id. œkretati se bez snage. postati r|av. „troma i neuredna `ena koja samo sediŒ Ozaq (Te`ak 1981) ?~i-vorqiv adj. RJA). 348 . nemo}no hodati. RJA). RJA) zavor m. u telu se zgr~itiŒ sredwa Dalm. pipavo raditiŒ. „okrenuti na nepogode. œ`ivotaritiŒ. œpeskovit (o terenu). mrdukatiŒ. trud.Œ (Vuk. usukan. ~vornovat (o drvetu)Œ Piva (Gagovi} 2004) VIRATI tu-virati / tu-vijerati impf. „vita miseraŒ Lika (RJA) ~a-vora f. Nije jasno spada li ovamo glagol o-}a-voriti „izazovno zadi}i sukwuŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. „bolovati s vremena na vreme. gubiti snagu. poboqevatiŒ. mr{ati. Lika (Skok I 301 s. œpomalo raditi. œnapor. tuvirati „postepeno ~ileti. „zakr`qati. tuvij e rat „tumaratiŒ. nako {to ga vorim su po malo spla~ina Tre{wevo (RSA)349 voriti „varatiŒ (kod dva dalm. radukatiŒ Uskoci (Stani}). (Vuk. vrlo ostarjetiŒ Kostajnica. pa nikud ma}i! Banat (RSA) o-~a-voriti „zakr`qaviti. œzasukan. navor œid. (RJA)348 ~a-vorewe n. malaksaloŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). teret. pre`iveti (odre|eni period vremena)Œ: Samo da se istavorimo iz zime Vojv. „veoma oskudno hranitiŒ: Nemam ni{ta davat krmetu. ispetqati se (iz ~ega). mo}Œ Piva (Gagovi} 2004). protavorit Vasojevi}i (Bori~i}) tavorewe n. Vasojevi}i (Bori~i}) ~a-voriti impf. voriti impf. u~matiŒ Lika. istavoriti se „izvu}i se. „mu~iti se u siroma{tvu i starostiŒ Lika (RJA) za-~a-voriti pf. mukaŒ. pro`iveti tavore}iŒ Du~alovi}i. lo{ (o zemqi)Œ Ro`aje (Had`i}) è up. œsporo. 349 Up. pisca XVI veka.160 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI is-ta-voriti „provesti te{ko `ive}i. izraz voriti du{u „jesti samo toliko da se ne umre od gladiŒ Mora~a (RSA). ~avor) {-~a-voriti se „zguriti se poput ~avkeŒ Lika (RJA) {-}a-voriti se „stisnuti se.v. naprezawe. (RSA) pre-ta-voriti „kukavno pro`ivetiŒ (Vuk. „lagano se kretati.Œ Uskoci (Stani}) zavorqiv adj.). pokvariti se (o vremenu)Œ: To vreme za~avorilo.

„oporaviti se nakon bolestiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) ot-ko-vrat se „otkraviti se. tuvirkati dem. bujatiŒ: Neposredno |ubrewe . je vrlo hr|avo za repu.OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 161 tuvijerat „lutati. a gavrani} baci svoj {tap u vis. (ibid. zga|aju svi drugi svojim {tapovima wegov {tap.. œid. „igrati se naro~ite igre {tapovimaŒ Ba~ka (Vuk. besciqno i}iŒ Zagara~ (]upi}i 1997). {vrqati. „~ileti. jedan igra~ u toj igriŒ: Svako dete uzme svoj {tap u ruku. bolan. pf. ja ostado’ ka’ petli} — [to su ti krxavi pili}i. „blesan. uspevati. nek se odmori dok okovirka. „te{ko raditi. Sve {to radi. sg. Koji pogodi bude misto wega gavrani} Otok (RSA). bazati. puno hodatiŒ: Al se nakovral dok se isprt’l gori Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990) na-ko-vrat se pf. oporaviti seŒ: Neka ga malo. len{tina. jer trava onda brzo vira — Ne viram ka drugi qudi. skitati. biti neraspolo`en za posao i umoran pa se naglo prenuti i postati ornijiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990) ?la-vrati impf.) o-ko-vrat se pf.. nesposoban ~ovekŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) è virati impf. napredovati. „gaziti (po biqu)Œ: Ne havrajte po {enici — Nigdo mi je su salatu pohavral Ozaq (Te`ak 1981) . „nahodati seŒ id. eto. „rasti. Vr{waci smo. koji su ti jadi? — Viraju `ita na ovoj su{i Piva (Gagovi} 2004) o-ko-virka 3. RSA) ga-vrani} m. moji ba{ viraju? Para}in. „brbqati koje{taŒ. „oja~ati. Uskoci (Stani}) tu-vijer m. ^im baci. „krivonogŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) ?ha-vrati impf. vira{. vira mu Le- va~ (RSA) -VRATI ga-vrati se impf. a. lavrat „pri~ati koje{tarijeŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) ?le-vrav adj. „vrsta de~je igre {tapovima. gavrawe. œhodati mrse}i i gaze}i {to (travu)Œ: Sa mi je {enica polavrana — Gdo je tut lavral? Ozaq (Te`ak 1981). pa ima kad da radi Crna Reka (Markovi} 1986) è virati impf.Œ Fru{ka gora (RSA) ?ko-vrat (se) impf. nestajatiŒ: Ama ne{to. gavrawa~a f.

353 Naveli smo ga ne samo kao pandan samostalno neposvedo~enom glagolu -veriti.„vez(iv)ati. sagnuti (se)Œ. {a-. istu rekonstrukciju daje Varbot 1976:40). œbrbqati. provãreti „proturiti.) ?{e-vrat impf. {e-. dijal. Na osnovu ove dve rus.162 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?~a-vrati impf. vrijeti se. korena (od mogu}ih 13. ~avrat Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) ~avre{a m. koveriØâ œslamati. savijati (se). ~a-. *uer„okretati (se). gurati. obesiti. *uer. v. sagibati (se). dijal. (po)re|ati. npr. Oblici {everiti (eventualno i {iveriti) obrazovani su dodavawem prefiksa {e. obrtati (se). 352 Kurkina 1981:333 izvodi ovaj oblik od osnove *vâreti œkqu~atiŒ.). „teturatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) · Svi navedeni oblici svode se na psl. verenica. stavqati. ose}ati se lo{e. gwe~itiŒ. svodi na psl. zajedno sa rus.) ?{a-vrati impf. oblik tako|e sekundaran u odnosu na *verti (Iliadi 2001:10. sakrivati.„vrteti. tu-. veraØâ œtrpati. „brbqivacŒ id. sa razlikom u glagolskom vokalu. (iz)ve{ati. *vâr-. pri~ati koje{taŒ Lika (Ajxanovi} 2002). sekundarnu u odnosu na *verti (l. spota}i seŒ id. *uer. osnova (verati. Neke od s.-h. on se. -veriti. potvrde Iliadi rekonstrui{e psl. 351 Oblik se smatra etimolo{ki srodnim sa *kovirati. saviti (se). . (na)nizati. œkreveqiti se. ~eprkatiŒ (v. (ibid.v. -voriti. Pokorny 1150–1152350). koliko ih je izdvojio Pokorny): 1. {u-.v. kaveriØâ œbolovati. vãvreti „turiti. daqe. savijatiŒ (v. -vrati) javqaju se u kombinaciji sa slede}im prefiksima: ga-. rus. 350 Materijal koji je izlo`en uglavnom se svodi na dva ie. navode}i kao wegov refleks rus. ve} i zbog wegove semantike. sa~uvanu samo u spoju sa datim prefiksima. Iliadi 2001:10–32. ~avrati „id.(sa apofonskim varijantama *vor-. povijati (se). „nespretno hodatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) za-{a-vrati se pf. virati. pri ~emu se upu}uje jo{ i na *kovyriti / *kovyr’ati. protnutiŒ. *verati. daqe. up. veraØâ „umetati.c. savijati. Sli~na je situacija i u ruskom. ~avrqati. ha-. okretati. rus. gde se ova osnova tako|e javqa u prefigiranim oblicima. kontinuanata pomenutih psl. *koveriti u kojima izdvaja osnovu *-veriti.Œ Ozaq (Te`ak 1981). oblik pretpostavqa i Kurkina. v. osnovu *ver. ko-. prefigirane glagole *kaveriti. stsl. vrteti (se). stavqatiŒ i 3. vãrvâ. ka{qatiŒ (Iliadi 2001:22)352.({i-) na osnovu -veriti. *var-) < ie. Fasmer I 293). Skok III 627–628 s. ta-. oka~(iv)atiŒ: npr. *koveriti)351. „splesti se. metnutiŒ. imitiratiŒ (ÅSSÀ 12:12–13 s. (ibid. poviti (se). [to se ti~e glagola verati353. *vir-. la-. Takav psl.

rus.. œsitna. neugledna osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). za semantiku up. jedva odr`avati `ivotŒ prema `ivotariti (id. koje predstavqa tvorbeno-semanti~ki pandan s. viràØâ œizvla~iti se. sl~. obrazovan dodavawem ekspresivnog prefiksa ta-. dijal.c. preina~avatiŒ. Pridev {uverqiv œzakr`qaoŒ354 sadr`i prefiks {u-. uz semanti~ki pomak œ`ivotaritiŒ > œoskudno hranitiŒ (Pi`urica 1987). Osim potencijalnog albanizma voriti œoskudno hranitiŒ. `goqava. øomicati seŒ (Kurkina 1981:334). Me|utim. U prilog tome ide i zna~ewe oblika zavarati „prividno utoliti (glad)Œ (RSA). variare „mewati. {everiti. u osnovi glagola tavoriti mogao bi biti i zast. sa semanti~kim pomerawem prema varati. {uverit’ (sa) pored (z)uverit’. mo`da u vezi sa uveqa f. 357 Pi`urica tretira glagol voriti œvaratiŒ kao ranu pozajmqenicu od lat. {uvery pored osnovnog uvery œkrivŒ. nedovoqno so~anŒ: [uveqivo mu zrwe na kuruznim klipovima — Nikola ka`e da su mu {uveqive kru{ke ove godine Potkozarje (Dalmacija). .v. viraØâsà œvrteti se. uviry. sln. glagol voriti „veoma oskudno hranitiŒ. logi~nije bi bilo po}i od oblika voriti kao ishodi{nog.OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 163 {everaØâ „kretati se. v. dijal. Tako se pretpostavqeni semanti~ki razvoj 354 Up. izvrdavatiŒ. {ever œkrivonogŒ itd. dijal. tuma~i kao kontinuante dubletnog *(o)virã. up. daqe. oblik voriti „varatiŒ. bez komentara i re{ewa (Skok III 448 s. 355 Oblike kao ~e{. zavaravati.).-h. Glagol tavoriti nema utvr|enu etimologiju. Skok ga samo registruje. za~avoriti „zakr`qatiŒ. {uviry œkrivŒ. U svetlu ove pretpostavke. Pi`urica ipak ukazuje na logi~nost uzajamnih pomaka œvaratiŒ ü œzavaravati (hranom)Œ ü œoskudno hranitiŒ (Pi`urica 1987:104). tavoriti). viriØisà œkriviti seŒ. U tom slu~aju treba pretpostaviti obrnut semanti~ki razvoj: œoskudno hranitiŒ > œ`ivotaritiŒ. jer je pomak od konkretnog ka apstraktnom zna~ewu uobi~ajeniji. izvirovaØâsà œizvla~iti se (npr. ovaj oblik bi se sa podjednakom verovatno}om mogao posmatrati i kao rezultat metateze od tavoriti. iz neprijatne situacije)Œ. 356 Kao paralelu navodi oblik sa istog terena votariti „`ivotariti. izvode}i od wega (elizijom inicijalnog sloga)356 dijal. suverit’ œ(is)kriviti seŒ. koji se tuma~e kao kontinuante osnovnog *(o)verã (Havlova 1979:137–139)355. Pi`urica se glagolom tavoriti bavi posredno. vario. i {uveqiv œuvenuo. (sa stepenom du`ewa u korenu) ~e{. oblik sa drugim stepenom korenskog vokalizma i drugim prefiksom. {uviry. a oblik tavoriti tretirati kao sekundaran. ukr. dijal. okretati seŒ autorka l. Konstatuju}i da se ova dva glagola ne mogu svesti na zajedni~ki etimon357.

164

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

œoskudno hranitiŒ > œ`ivotaritiŒ pro{iruje novim zna~ewskim karikama, pa dobijamo slede}i niz: œvaratiŒ > œzavaravati (hranom)Œ > œoskudno hranitiŒ > œ`ivotaritiŒ. [to se ti~e samog oblika voriti „varatiŒ, on bi se mo`da mogao smatrati apofonskom varijantom od varati358, up. rus. vor „lopovŒ359; za odnos voriti : varati up. koriti : karati, umoriti : umarati, lomiti : lamati360 (detaqnije v. Bjeleti} 1999). Ako bi se pratila druga semanti~ka linija, sadr`ana u zna~ewu: œs mukom se nositi s ne~im, mu~iti seŒ, glagol tavoriti mogao bi se dovesti u vezu sa oblicima tipa zavor m. œnapor, naprezawe, trud, teret, mukaŒ: Za to ti nije potreban zavor — Nije to veliki zavor, navor œid.Œ: Ti nikad ne}e{ da u~ini{ ni najmawi navor, regularnim derivatima glagola zavrijeti pf. œzapeti svom snagom da bi se obavio neki te`ak posao, napregnuti se u najve}oj mogu}oj meriŒ, zavirati impf. œzapiwati iz sve snage, naporno raditi, natezati se u raduŒ: Ne zaviri toliko, odrije}e{ se Uskoci (Stani}) i navreti / navrijeti pf. „napregnuti se, zapeti, navalitiŒ, œupreti, pritisnutiŒ, œn a m u ~ i t i s e, n a p a t i t i s eŒ: Na ovo dete, mori, navre sas wega! Vu~itrn, navirati impf. œs mukom se probijati, guratiŒ, œtruditi se da se ne{to postigne, upiwati seŒ (RSA)361. Posredan dokaz da se glagol tavoriti mo`e objasniti kao spoj prefiksa ta- i osnove voriti jeste tvorbeno i semanti~ki blizak glagol ~avoriti „mu~iti se u siroma{tvu i starostiŒ. Zanimqivo je da ni ovaj glagol nema jedinstveno prihva}enu etimologiju. Skok tuma~i ~avoriti i wegov prefigirani oblik o~avoriti kao denominale od ~avor m. „{togod malo o ~em se jedva mo`e `ivetiŒ Srbija (RJA), s napomenom da je definicija zna~ewa ove imeni358 Skok III 565 s.v. var smatra ju`noslovenski glagol varati „decipereŒ pozajmqenicom iz frana~kog waron „pa`qivo slu{ati, voditi ra~una o nekome, ne~emuŒ. Druga~ije tuma~ewe nudi Varbot 1976:41. Up. i Snoj 807 s.v. varovati. 359 Fasmer I 350 s.v. vor smatra da je re~ najverovatnije srodna sa vraØâ, vru „lagatiŒ < *vâraØi, *vâré (u naøomeni Truba~ova s.v. vraØâ, vru (id. 361) stoji da je ova re~ novo obrazovawe i ujedno se citiraju tuma~ewa koja je dovode u vezu sa vrïØi „kiøeØiŒ > „brbqatiŒ i za-vereØâ, za-vora, uø. ølesØi, søleØni). Druga~iju i detaqniju etimolo{ku analizu ovih re~i daje Varbot 1976:39–41. 360 Up. Varbot 1984:30–40. Kratkosilazan akcenat na korenskom slogu varati ukazivao bi na staro iterativno obrazovawe tipa klawati : kloniti, vra}ati : vratiti, no naglasak voriti bi u tom slu~aju morao biti sekundaran. 361 Ovamo mo`da i va-vriti se „mu~iti se, baktati seŒ: Daj mi to dete, da ga nosim babi, nek’ se ona s wim vavri Leva~ (RSA) (< *vã-vâreti?, za inicijalno va- up. vavijest, vavijek).

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

165

ce, data na osnovu jedinog primera: ima ~avor i dvije strijele, tj. „malo, `ivi sirotiwskiŒ – nejasna (Skok I 301 s.v. ~avor)362. Glagol ~avoriti pomiwe se i u oba praslovenska re~nika, gde se dovodi u vezu sa bug. dijal. ~avrim se „maziti se; sme{iti seŒ, ~àrvam se „od bola, tuge, ~e`we sahnuti, venuti, propadatiŒ, ~’uree „slabiti, venuti, sahnuti, gubiti snaguŒ, rus. dijal. ~avereØâ, ~avreØâ, ~avriØâ „bledeti, venuti, kr`qati, sahnuØi; bolovati; gwileti; gubiti zdravqe, snagu, poboqevatiŒ, ukr. ~evriØi „slabiti, mr{aviti; venuti, propadatiŒ, blr. ~aurácâ „id.Œ, dijal. ~auråcâ „slabiti, mr{aviti; venuti, propadatiŒ, ~avricâ „sahnuti, propadati npr. od gladi, dugog ~ekawa na nekogaŒ, ~auracâ „slabiti, gubiti snaguŒ, ~åuracâ „slabiti, propadati od gladiŒ itd. U krakovskom re~niku se konstatuje da su veza isto~noslovenskih i ju`noslovenskih potvrda, kao i sama wihova etimologija – nesigurne. Za neposrednu osnovu rekonstruisanog oblika uz rezervu se uzima slabo posvedo~en pridev *~avrã > rus. dijal. ~avráè „mr{av, slab, uveoŒ, eventualno i s.-h. dijal. ~avor363 i upu}uje sa na lit. kiauras (*keuro-) „pocepan, poderanŒ, pa se sve re~i u krajwoj instanci svode na ie. *skeu- „se}i, odvajati, grebati, strugatiŒ (SP 2:119 s.v. *~avreti). U moskovskom re~niku rekonstrui{e se ne{to druga~iji psl. øredlo`ak, oblik *~avâreti, okarakØerisan kao prefiksalna izvedenica sastavqena od ekspresivnog elementa *~a- i glagola *vâreti „vreti, znojiti se, sahnutiŒ, odaØle zaØim „kr`qatiŒ, „venutiŒ, „zlopatiti seŒ (ÅSSÀ 4:32), up. i Kurkina 1981:333, Kurkina 1992b:190. Na istu psl. osnovu Kurkina l.cc. svodi i rus. dijal. kaveriØâ œbolovati, ose}ati se lo{e, ka{qatiŒ, zakovreØâ œsmrznuti se, pokriti ledenom korom (na poledici)Œ, zaskovreØâ œusahnuti, postati krut od vru}ine, mraza, su{eŒ, odatle zaskovrina œne{to {to je usahloŒ, s tim {to su ovi oblici obrazovani pomo}u prefiksa ka- / (s)ko-. Iako je izvo|ewe zna~ewa œvenuti, sahnutiŒ od osnovnog œvreti, kqu~atiŒ sasvim legitimno, situacija se komplikuje kada su u pitawu ostala sekundarna zna~ewa, tj. œkr`qatiŒ, œslabiti, malaksatiŒ, œpoboqevati, bolovatiŒ, œoskudevati, mu~iti seŒ. Stoga ima
362 Ona je, zapravo, pogre{na. Pravo zna~ewe je: „ima tobolac i dve streleŒ, po{to je ~avor od ~ahor, up. sl~. ~achor „tobolac za brusŒ. Daqe je ova re~ svakako u vezi sa ~ahura. Sa ovako protuma~enom re~i ~avor glagol ~avoriti te{ko da mo`e imati ikakve veze. 363 Ova re~ svakako ne pripada ovamo, v. prethodnu napomenu.

166

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

poku{aja da se ova zna~ewa objasne u okviru gnezda glagola *verti, *vâro — tim pre {to je jedno od wih i realno zasvedo~eno me|u wegovim kontinuantama, up. s.-h. zavreti / zavrijeti „klonuti, zanemo}i; malaksati, oslabiti, zamretiŒ: Jelka ... pane na travu, sku~i se i ulo`i
glavu me|u koqena. Tako skupqena i savita ka’ u klupku, opet zavre i obumre CG (RSA) — v. gore tuma~ewe pomenutog rus. kaveriØâ œbolova-

ti, ose}ati se lo{e, ka{qatiŒ (< psl. *kaveriti), koje je ponudio Iliadi 2001:22. U odre|ivawu etimologije osnovnog voriti (sadr`anog u tavoriti i ~avoriti)364, tj. u wegovom pripajawu gnezdu *verti, *vâro, od presudnog su zna~aja oblici {-~a-voriti se „zguriti se poput ~avkeŒ: [~avorila se, do{la ka ~ava365 i {-}a-voriti se „stisnuti se, u telu se zgr~itiŒ, koji pokazuju da je wegovo izvorno zna~ewe œsaviti se, iskriviti seŒ, up. i pridev zavorqiv œzasukan, usukan, ~vornovat (o drvetu)Œ, tj. œiskrivqen, savijenŒ366. I upravo je ovo zna~ewe moglo poslu`iti kao osnova iz koje su se razvila zna~ewa œkr`qatiŒ, œslabiti, malaksatiŒ, œpoboqevati, bolovatiŒ, up. i ukr. dijal. viriØisà „kriviti se, savijati se (o dasci)Œ (ESUM 1:403) prema zviriØi „iscrpsti, izmoriti (o bolesti)Œ (id. 2:251), kao i gorepomenute rus. dijal. glagole koveriØâ œslamati, s a v i j a t i, gwe~itiŒ i kaveriØâ œbolovati, ose}ati se lo{eŒ. Pravilnost ovakvog tuma~ewa potkrepquju mnogi primeri koji svedo~e o me|usobnoj povezanosti zna~ewa œsavijati se, sagibati se, kriviti seŒ i œslabiti; bolovatiŒ, up. zakovrnuti (v. vrnuti), iskope~iti se (v. pe~iti), ukoviqiti (v. viqiti) itd.
364 Kako se ovi glagoli sre}u na terenu gde se glas h gubio pre wihovih prvih zapisa, moglo bi se pomi{qati i na glagolsku osnovu *hvor-, zastupqenu u psl. *xvorati, xvoreti, up. csl. hvorati, rus. hvoramâ, ~e{. choreti, dlu`. chores, poq. zast. chorze}, dijal. chorza}, rus. dijal. hvoremâ, ukr. hvorimi / horimi, blr. hvaråcâ, sve: „bolovati, pobolevati, slabitiŒ (ÅSSÀ 8:128 s.vv.). Tamo se rekonstrui{u jo{ pridev *xvorã(jâ) „bolestan, mr{av, lo{Œ (id. 131–132) i wegove izvedenice *xvoroba (id. 128), *xvorostâ, *xvorota, glagol *xvorovati (id. 129). Zna~ewe ove osnove dobro se sla`e sa semantikom glagola tavoriti, ~avoriti, no tek bi eventualna potvrda sa h ili f dala potrebnu izvesnost wihovoj rekonstrukciji kao *ta-/~a-hvoriti. U dilemi izme|u *voriti i *xvoreti kao osnovnog glagola treba uzeti u obzir i rekciju. Glagol voriti je tranzitivan, a psl. *xvoreti, *xvorati — intranzitivan, kao i tavoriti u najve}em broju primera (refleksiv tavoriti se slabo je potvr|en), {to bi ukazivalo da je tu -iti < -eti (tip slabiti intr. < *slabeti) (v. Bjeleti} 1999:123). 365 Definicija zna~ewa o~igledno po~iva na narodnoj etimologiji, koja ovaj neprozirni glagol zbog fonetske sli~nosti dovodi u vezu sa imenicom ~ava œ~avkaŒ. 366 Pridev zasukan, kojim se defini{e pridev zavorqiv, ima zna~ewe œuvojit, vijugav, spiralanŒ (v. RSA).

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

167

Ovamo verovatno spada i pridev ~ivorqiv œpeskovit (o terenu), lo{ (o zemqi)Œ, budu}i da je wegovo zna~ewe zapravo konkretizacija op{tijeg zna~ewa œslab, lo{Œ; za inicijalno ~i- up. rus. dijal. ~ivreØâ, ~ivereØâ œmr{aviti, sahnutiŒ (ÅSSÀ 4:32). Ukoliko se ipak ne radi o prefiksalnoj izvedenici, mogu}e tuma~ewe bi bilo da je oblik ~avoriti izveden sufiksom -or- (o ovom sufiksu v. SP 1:54)367 od ~aviti impf. „`iveti od danas do sutra, tavoriti, ~ametiŒ, u~aviti pf. „oslabiti, omr{aviti, iznemo}i, imati vrlo iznuren izgledŒ, up. i ~avuwati impf. „biti sasvim iznemogaoŒ, œprovoditi `ivot u bedi, bedno `ivetiŒ, ~avo m. „mr{av, iznemogao mu{karacŒ Uskoci (Stani})368. Iz ovog ugla prate}i paralelizam oblika tavoriti i ~avoriti, dolazimo do glagola taviti, tavim „propu{tati vodu, tajati, curitiŒ: Taviti re~e se o kakvoj `idini, kad kroza sud pomalo probija — Vino kroz ba~vu tavi Makarsko primorje (RJA) koji bi, bez obzira na nepodudarnost akcenata i zna~ewa, mogao biti ekvivalent glagola ~aviti. Taj odnos ekvivalentnosti uspostavqa se preko slede}ih relacija — ~aviti „tavoritiŒ : ~ajati „`iveti u te{ko}ama, zapadati u neprilikeŒ, œo~ajavati ~ekaju}i nekoga ili ne{to, bri`no i{~ekivatiŒ, œdugo se pe}i, pretvarati se u izgoretinu (o hlebu)Œ Uskoci (Stani}), „patiti, o~ajavati, bri`iti, slabitiŒ Piva (Gagovi} 2004), ~ajet „~amiti, nestajatiŒ Kosovo (Elezovi})369 = taviti „propu{tati vodu, tajati, curitiŒ : tajati „curiti, kapatiŒ, fig. œrastapati se, nestajatiŒ Sew, tajati: Ba~va taje — Vene, ~ezne, gasne, blidi, sahne, gine, kopni, taje (o zaqubqenom ~oveku) Ba~ko i Sremsko Podunavqe (RJA). Na taj na~in bi se, po ve} uo~enom paralelizmu, i razmatrani glagol tavoriti mogao objasniti kao izvedenica sufiksom -or- od taviti. I dok je glagol tajati sveslovenski i praslovenski (Skok III 434 s.v. tajati), oblik taviti bi, ve} s obzirom na svoj areal, mogao biti romanizam, od lat. tabere „topiti se, nestajatiŒ, sa romanskim prelazom intervokalskog -b- u -v-370 (v. Bjeleti} 1999:123–124).
Na materijalu na{eg jezika v. Bjeleti} 1994:269. Za ovakvu tvorbu up. lav-or-iti (lah-or-iti) „piriti, pirkatiŒ : lahati „hodati brzoŒ, mav-or-iti „mahati, klatiti, wihati, kretati tamo-amoŒ : mavati (mahati) „~initi nagle pokrete ne~im tamo-amoŒ (RSA). 369 Ovaj srpski oblik navodi se u SP 2:107–108 s.v. *~ajati : *~ati i u ÅSSÀ 4:10–11 s.v. *~ajati. 370 Up. i nem. tauen „topiti seŒ.
368 367

168

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

U obliku tuvirati izdvaja se prefiks tu- dodat na osnovu virati (< *virati), koja je u formalnom pogledu iterativ od vrijeti (< *verti). Iako se ova osnova prete`no javqa u prefigiranim obrazovawima, oblik virati œ~ileti, nestajatiŒ pokazuje da se ona mo`e pojaviti i samostalno, up. i rus. dijal. viraØâ œ(raz)bacati kojekuda, kojekakoŒ, œplesti (opanke, korpe, mre`e); spajati delove mre`eŒ, œplesti kojekako, raditi ne{toŒ, œmakar kako pri{itiŒ, viraØâ œzaokretati (o putu)Œ, viràØâ œizvla~iti se od ne~ega, izvrdavatiŒ (o ruskim potvrdama v. Havlov a 1979:138; Bory s 1991:24 ; Varbot 1995:63; Vlaji}-Popovi} 1999:114; ^erni{ 2003:223–224). Oblik tuvijerati mogao bi se smatrati pseudojekavizmom, up. npr. kumnpijer m. œkrompirŒ Uskoci (Stani})371, kopijeran adj. „`iv, `ivahan, krepak, odva`anŒ id. (v. periti), natoklije~iti pf. œizdi}i, nadi}i, uzdignutiŒ (v. -kle~iti). Osnovna zna~ewa glagola tuvirati jesu œtumaratiŒ i œpoboqevati, slabiti, ~iletiŒ. Kad je u pitawu prvo zna~ewe, razmatrani glagol ima potpune semanti~ke paralele u nizu oblika iz jugoisto~ne Srbije, up. poviram se 1. sg. œpotucati se, tumaratiŒ Pirot (@ivkovi}), „du`e se zadr`avati na nekom mestuŒ Vrawe (Zlatanovi}), sviram se œlutati besciqnoŒ id. (ibid.), spoviram se œpovla~iti se, vu}i se, besciqno i}i tamo-amoŒ, sneviram se œmajati se, skitatiŒ Leskovac (Mitrovi}), ali i na slovenskom severu, up. poq. poniewiera} sie œtumarati, lutati, skitatiŒ. Svi navedeni oblici svode se na psl. *virati, iterativ od *verti (v. Borys 1991:22–25; Vlaji}-Popovi} 1999:113). Kad je u pitawu zna~ewe œpoboqevati, slabiti, ~iletiŒ, glagoli tuvirati, virati imaju svoj semanti~ki pandan u ukr. dijal. koviriØi „bolovati, mr{aviti, slabiti, propadatiŒ (ESUM 2:485). Ovaj glagol, u ESUM l.c. okarakterisan kao nejasan, bez ikakvih prepreka mo`e se uvrstiti me|u kontinuante psl. *verti, *vâro, s tim {to se kod wega ispred osnove javqa prefiks ko-. Ovamo verovatno spadaju i ukr. dijal. kováriØi œpoboqevatiŒ, kováràØi œdugo bolovatiŒ (ÅSSÀ 12:17 s.v. *kovyriti / *kovyr’ati (se)). Uprkos predlo`enoj rekonstrukciji (koja odra`ava sekundarno preoblikovan vokalizam osnove), autori smatraju da su potvrde izlo`ene u odrednici pre u vezi sa psl. oblicima *kovirati i *koveriti. Prvi oblik se tuma~i kao spoj zameni~kog prefiksa *ko- i *-virati, iterativno-durativnog oblika glagola *-verti (id. 13–14)372, a drugi kao etimolo{ki identi~an
V. Skok II 215 s.v. krumpir. Psl. oblik rekonstruisan je na osnovu rus. dijal. koveràØâ œ~a~kati, ~eprkatiŒ i poq. zast. chowiera} œwihati se, klatiti seŒ. Sasvim druga~iju etimologiju poqskog glagola (< psl. *xvejati) daje SEK II 308 s.v. xoveraá.
371 372

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

169

wemu, ali sa druga~ijim vokalom osnove (id. 12–13). O glagolu tuvirati detaqnije v. Bjeleti} 2006b. Oblik iz Crne Reke okovirka 3. sg. pf. œoja~ati, oporaviti seŒ mo`e se razlo`iti na slede}i na~in: o-ko-vir(k)a. U pitawu bi, dakle, mogao biti dvostruko prefigiran i deminutivnim sufiksom pro{iren glagol vira 3. sg. impf. „rasti sna`no, bujati (o rastiwu)Œ Crna Reka (Markovi} 1986), up. sa istog terena i viraje „uspevati, napredovati, izrastati (o biqu)Œ Pirot (@ivkovi}), Vlasotince (gra|a RSA), virae „rasti, `iveti, postojati, razvijati se, napredovatiŒ Timok (Dini} 1988), virajem 1. sg. œnapredovatiŒ Leskovac (Mitrovi}) (v. Vlaji}-Popovi} 1999:116, nap. 13). Isti glagol posvedo~en je u makedonskom i bugarskom, up. mak. viree œrasti, bujatiŒ, bug. vireà œrasti, dobro se razvijati (o biqkama)Œ. Bugarski glagol dovodi se u vezu sa bug. virà œdizati, izdizatiŒ (= s.-h. viriti), koje se smatra srodnim sa vra œguratiŒ < *verti (BER 1:151)373. ^erni{ ovim leksemama prikqu~uje i s.-h. viriti, posvedo~eno samo u izrazu ni viri, ni piri œne raste, ne uspevaŒ (RSA)374, konstatuju}i da je svima wima svojstvena semantika kretawa usmerenog ka gore, uvis, iz koje legitimno proizlazi semantika rasta, izrastawa. Autorka pri tom smatra da svi pomenuti oblici pripadaju gnezdu *ver- / *vâr- / *vor- œgurati, spajati, zatvaratiŒ (^erni{ 2003:221). Up. i Varbot 1995:62–63, koja ovamo sme{ta, pored s.-h. viriti œdelimi~no se videti iznad (ispod, iza) ne~ega, {tr~atiŒ, jo{ i bug. navira œpodi}i (posudu, da bi se pilo)Œ375.
373 Iliadi svodi bug. virà œdizati uvis, dizati (glavu, nos)Œ na psl. *virati, pod uslovom da nije u pitawu refleks psl. *vyr’ati (Iliadi 2001:24). [to se ti~e bug. vireà „rasti (o biqci)Œ, Georgiev 1985:193 ga izvodi od lat. vireo „zeleneti se; biti sve`, bodar, jakŒ, dok Mladenov 67 pomi{qa na srodstvo sa virã I, II. 374 Up. i potvrdu ovog izraza iz Dubrovnika: ni piri, ni viri / niti piri, niti viri œka`e se za ne{to {to slabo napreduje (naj~e{}e o rastiwu)Œ: Presadi}u ovo cvije}e, jer ovako ni piri, ni viri — Djeca niti piru, niti viru! (Bojani}/Trivunac 2002). 375 S druge strane, oblik okovirka ima potpunu semanti~ku paralelu u glagolu kovarnuti (se) pf. „oporaviti se, oja~ati u fizi~kom smislu (posle bolesti, slabosti), otrgnuti se, oteti se; po~eti br`e rasti, napredovatiŒ U`ice, Zlatibor, Jadar (RSA). Stoga Vlaji}-Popovi} l.c. pomi{qa na mogu}u vezu ova dva oblika uprkos neregularnoj vokalskoj alternaciji. Ovde svakako treba pomenuti i pridev kovaran „`ivahan, okretan, ~ioŒ Lika (RJA), Sanyak (RSA), œmlad, ko~operanŒ Dvorska, Jadar (RSA), iako wegov odnos sa glagolom kovarnuti nije jasan. Pomenuti pridev, ali u zna~ewu „lukav, podmukao, pokvaren; koji nanosi zlo, zaoŒ (koji navodi Skok II 171–172 s.v. kovati) dovodi se u vezu sa glagolom kovariti „~initi kovarstva, spletkaritiŒ, up. kovarnik, kovarno, kovarstvo, tako|e rus. kovarnáè, za ~iju etimologiju up. Fasmer II 270; v. i ÅSSÀ 12:8–10 s.vv. *kovariti (se), *kovarâ, *kovarânã(jâ) (gde ipak nije obja{wen semanti~ki aspekt navedenih slovenskih potvrda). U seman-

170

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

Sledi niz leksema u kojima se mo`e izdvojiti osnova *vârati. Ovu osnovu rekonstrui{e Varbot, pretpostavqaju}i da je psl. *verti, *vâro u pojedinim dijalektima razvilo zna~ewe œobmawivatiŒ i da se samo u tom zna~ewu preobrazilo u *vârati, *vâro, odakle rus. vraØâ œlagatiŒ (Varbot 1974:40). Semanti~ki spektar kontinuanata ove osnove ipak je ne{to {iri. Iliadi ovamo svrstava bug. dijal. vra se œgurati se, me{ati se, uplitati seŒ, rus. vrannáè œpleten, zavojitŒ, ka{. ribarski termin vera œdeo ribarske mre`eŒ (Iliadi 2001:22–23). Ista osnova izdvaja se u psl. *gavârati / *gavâriti, koje se tuma~i kao spoj ekspresivnog prefiksa *ga- (varijante od *ka- / *ko-) i glagola *vârati, *vâriti (ÅSSÀ 6:112–113)376. Oblik *gavârati ujedno je i psl. predlo`ak gorepomenutog gavrati se „igrati se naro~ite igre {tapovimaŒ377, up. i gavrani} „vrsta de~ije igre {tapovima, gavrawe; jedan igra~ u toj igriŒ, gavrawa~a œid.Œ. Ta~nost predlo`ene rekonstrukcije potvr|uju istozna~ni oblici bez prefiksa ga- (< *ga-), koji tako|e pripadaju gnezdu glagola *verti: vrana / vrana f. œ{tap, motkaŒ: Ako ne h}ene, a ja }u vranom CG, Vranawe je de~ija igra sa palicama (vranama) Hrv., odatle vranati se / vranati se impf. œigrati se de~ije igre u kojoj se ba~eni {tap ga|a drugim {tapom dok letiŒ Banija (RSA). Imenica vrana svodi se na psl. *vorna (v. Iliadi 2001:81, koji navodi druge slovenske kontinuante ovog psl. oblika). Oblik kovrat (se), ukoliko uop{te spada ovamo, sadr`i prefiks ko-. Kao wegova relativna tvorbeno-semanti~ka paralela mo`e poslu`iti sln. kabrati „trapavo i brzo se pomicatiŒ (Kurkina 1981:335), dok prefigirano o(t)kovrat se „otkraviti seŒ, œoporaviti se nakon
ti~kom pogledu, pridevu kovaran œ`ivahan, okretan, ~ioŒ mnogo je bli`i rus. dijal. pridev uverisØáè œ`ivahan, spretan (o detetu)Œ, koji pripada gnezdu glagola *verti, a ~ije je zna~ewe rezultat semanti~kog razvoja: œgurati, umetatiŒ > œmuvati se, vrzmati seŒ > œonaj koji se svuda vrzma, trpaŒ > œokretan, `ivahan, spretanŒ (v. Kala{nikov 2000). Odnos navedenih leksema, koje bi mogle biti u genetskom srodstvu, zahteva detaqnu analizu. 376 Pored s.-h. potvrde, glagol je rekonstruisan jo{ i na osnovu bug. gavrà se œrugati se, izvrgavati rugluŒ, dijal. gavrem œmilovati, mazitiŒ, œkaqati, sramotitiŒ, gavrà œprqati, kaqatiŒ, rus. dijal. gavraØâ œpraviti ne{to neukusno, ne~isto (o hrani)Œ, œkvariti posao, la}ati se ne~ega neume{noŒ, œlo{e ne{to raditiŒ, gavraØâsà œspremati hranu neukusno, ne~istoŒ, œprqati seŒ, gavràØâ œprestiŒ, œkvaritiŒ, gavràØâsà œdaviti se ne~im, zagrcnuti se, iska{qavati sluzŒ, gavriØâ œose}ati mu~ninu, ispu{tati zvuke kao pri povra}awuŒ, œraditi ne{to lo{e, neume{noŒ, œprqatiŒ. U krakovskom praslovenskom re~niku oblik *gavâriti smatra se ekspresivnim derivatom glagola *gaviti, sa formantom -r- (SP 7:77). 377 Skok I 556 samo notira ovaj glagol, bez ikakvog komentara.

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

171

bolestiŒ ima pandan u obliku sa drugim stepenom korenskog vokalizma okovirka (v. gore), up. i okovrnut (se) œid.Œ (v. vrnuti). U obliku lavrati œbrbqatiŒ mogao bi se izdvojiti prefiks la-, i ina~e karakteristi~an za glagole sa ovim zna~ewem378, up. labrwati, labrdati (v. lV-), laprdati (v. -prdati). Sli~na je situacija i sa glagolom ~avrati, koji sadr`i prefiks ~a-, tako|e ~est u oblicima sa zna~ewem œbrbqatiŒ, up. ~avrqati (v. vrqati), ~avrzati (v. vrgati / vrzati). Up. i rus. dijal. {ávåráØi „brbqati, pri~ati glupostiŒ, istozna~ni oblik sa drugim vokalom osnove i drugim prefiksom (Kurkina 1981:334). Interesantno je da u Ozqu alterniraju prefiksi la- i ha- ispred osnove -vrati, pri ~emu oblici koje obrazuju imaju isto zna~ewe, up. lavrati œhodati mrse}i i gaze}i {to (travu)Œ, havrati „gaziti (po biqu)Œ379, a upotrebqavaju se u gotovo identi~nim kontekstima. Oblici {evrat „teturatiŒ i {avrati „nespretno hodatiŒ, u kojima se izdvajaju prefiksi {e- / {a-, imaju potpune formalno-semanti~ke paralele u sln. {avrati „nespretno, trapavo se kretatiŒ i rus. dijal. {avraØâ „sporo hodatiŒ (Kurkina 1981:334). Kurkina l.c. u ovu porodicu re~i ubraja i sln. {ever „krivonogŒ, {everiti „hramatiŒ, ~e{. {everem „krivoŒ, sl~. {everom, heverom, ukr. {evernogiè, s kojima bi — mo`da — mogao biti u vezi i pridev levrav „krivonogŒ, ako se uzme da je obrazovan pomo}u prefiksa le-. Za druga mogu}a tuma~ewa sln. i ostalih pomenutih oblika up. Bezlaj IV 14 s.v. {avrati, 39 s.v. {ever. Analizirane lekseme svrstavaju se u nekoliko semanti~kih grupa, formiranih na bazi zna~ewa ishodi{ne psl. osnove *ver- pod koju se, u savremenim slavisti~kim istra`ivawima, podvode oblici sa slede}om semantikom: „vezivatiŒ, „trpati, guratiŒ, œupirati, zapiwatiŒ, delimi~no i „vrteti, okretati, savijatiŒ (v. Kala{nikov 1994:81). Prvu grupu ~ine oblici sa zna~ewem œkriviti, savijatiŒ ({~avoriti se, levrav), odakle se regularno razvijaju zna~ewa œzakr`qatiŒ ({uverqiv, za~avoriti, o~avoriti), œpobolevati, ~iletiŒ (tu378 Up. i `-l a -vrati zast. {atr. „brbqati, ~avrqati, }askatiŒ (RSA), {-k-la-vriti „govoriti bez smislaŒ Krk (RJA). 379 Mo`da je ovaj glagol u nekakvoj vezi sa zast. imenicom havre`â m. „korov, trweŒ (?): ... i kakav’ li mo`e báti rod ª havre`a ... (u orig. plodã ª ternjê) Venclovi} (Jovanovi} 1911:304), ili dijal. glagolom uavrit pf. œnabujati, narasti (o travi, trsci i sl.)Œ: Uavrila velika trava oko ku}e, treba ju pokosit, e se ne mo`e proj Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Za tuma~ewe oba oblika v. ERSJ 1:55 s.v. avrik.

172

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

virati, tuvijerati), eventualno i œ`ivotariti, mu~iti seŒ (tavoriti, ~avoriti, kovrat se). Posledwe zna~ewe moglo se razviti i iz osnovnog œzapiwati, upiratiŒ. Semantika te{kog, sporog, nespretnog kretawa objediwuje oblike {everiti, za{everet, po{everet, tuvirati, tuvijerati, {avrati, za{avrati, {evrat. Odatle se lako razvijaju zna~ewa œtumarati, lutatiŒ (tuvijerati), œsporo, pipavo raditiŒ (tuvirati, tuvijerati), œtrom, neuredanŒ (~avora), mo`da i œgaziti po biqu, mrse}i gaŒ (lavrati, havrati). Zna~ewe œbrbqatiŒ (lavrati, ~avrati) uglavnom se razvija iz osnovnog œvezivati, plestiŒ, up. kontinuante psl. *verzti (v. vrgati / vrzati). Relativno izdvojeno stoji zna~ewe œoja~ati, oporaviti seŒ (okovirka, otkovrat se, okovrat se) koje, uprkos gore ponu|enom tuma~ewu, kao da je nastalo po principu enantiosemije prema mnogo boqe posvedo~enom œpobolevati, ~iletiŒ, ili pak uop{te ne spada ovamo.

(ibid. omr{avitiŒ. œodgajiti kakvu stokuŒ id. œumretiŒ Uskoci (Stani}) is-ko-viqiti „sasvim oslabiti. ~a{a) VIQITI za-ko-viqiti pf. drvo i sl. kukati. zapevaju}i)Œ. *vyti (v. Grahovo. urlati. „za(o)krenuti. iskriviti u stranuŒ Leva~ (RSA). preturati. œiskrenuti. nakriviti seŒ (RSA)380 380 Homonimni oblik ~e-viqiti „suvi{e glasno pevati (obi~no u pijanstvu)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). (ibid. zavrnuti nagore. up. œzaputiti se.v. zanemo}iŒ. i{~a{itiŒ [abac (gra|a ERSJ). œnabacivati bez redaŒ Unac (Jovi~i}) za-ko-viqati pf. Bos.) u-ko-viqiti „sasvim iznemo}i. uvrnuti. i{~eviqiti se „iskriviti se. zavijati (o vetru)Œ (RSA) etimolo{ki se razlikuje od gorepomenutog. Skok III 588 s.)Œ: Zakoviqi kamenom i pogodi u vrg bandijerne. Koceqeva (gra|a ERSJ). „izviti. œumretiŒ Uskoci (Stani}) is-ko-v i qati pogrd.Œ Uskoci (Stani}) i{-~e-viqati „i{~a{iti. izvijati „izvoditi kakvu melodiju.OSNOVE: 9) VIQATI 173 OSNOVE: 9) VIQATI 9) VIQATI ko-viqati impf. urlikati. œiskriviti. Ali i ovaj onomatopejski oblik sadr`i ekspresivni pre- . œprelomiti. na}i se pred smrtnim ~asomŒ id. œiznenada se razboleti. zaspatiŒ (RSA). zavrnutiŒ. skr{iti zavr}u}iŒ. naricati (nad mrtvima). po}iŒ: Zakoviqio po ‰oŠvoj me}avi pro Muratovi}e. skr{iti zavr}u}iŒ. uganutiŒ (Skok I 299 s. naglo zaslabitiŒ: Jutros je bijo na nogama. Sarajevo. uganuti. a eno sa‰dŠ zakoviqio Piva (Gagovi} 2004). iznemo}i. œutonuti u san.) i{-~e-viqiti „i{~a{itiŒ Leva~. œprelomiti. „za(o)krenuti. iskrivitiŒ: Tako ga je gadno udario pesnicom po licu. hitnuti u daq (kamen. pesmu (obi~no prelivaju}i glasom. jadikovati. vijati „zavijati (o vuku). fijukati.v. ufitiqitiŒ. ne}e se kortalisati. da mu je i{~eviqio vilicu u levu stranu! Kolubara (gra|a RSA). na-ko-viqati „id. i{~eviqiti „i{~a{iti. „baciti. jer stoji u vezi sa viti < psl. vijati1). „izroditi dosta dece ili mladun~adiŒ. zanemo}iŒ. kvariti redŒ. œuskome{ivati. œrazboleti se. zavrnutiŒ. œrazboleti se.

ESUM 1:375 s. a ni u ÅSSÀ. i blr. œmetnuti kowu `vale. metatezom nastalo nepotvr- . Kao strukturna paralela navodi se rus. po wegovom mi{qewu.174 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI i{-~o-viqiti „iskrenuti. koji se tuma~i kao spoj prefiksa *jâz-. Oblici sa ko. ul. potvrda).v.: *ul-) (Kurkina 1992:88). i ove lekseme pripadaju gnezdu glagola viti < psl. vá-~u-vilivaØâ „lukaviti. potvrda i{~eviqiti. koválàØâ „{epati.i glagola *viliti / *vil’ati. s jedne strane. „id. *kovyl’ati (se) (iskqu~ivo na osnovu rus. Samo na osnovu s. hramati. ~voruga.i ~e-. *vil-) glagola viti (up. U dopuni prire|iva~a upu}uje se na zavili~iti „zaularitiŒ. zaviqiti pf. Skok smatra da je kao osnova za stvarawe glagola ra{~eviqiti (vilice kao kow) „ra{iriti. vilàØi. koje se kao samostalno ne pojavquje (Matzenauer 1881:190). Machek 689–690 s. sa znakom pitawa). iako pretpostavqa da je autohtono slovenska (ima i aloglotskih etimologija). vila).(tako Budimir 1951:229) i korena koji je u válâ „kvrga. Kao paralela mo`e se navesti ukr. *viti (v. zavojŒ. kovilä{ka „okuka.(*oul.v. 381 Macenauer u rus.: *ul. Pojava ekspresivnih prefiksa kod onomatopeja nije retka. koválàØâ (ESUM 2:485)381. imenica dovodi se u vezu sa poq. Ako bi se po{lo od Macenauerove pretpostavke. i sa *kovati. U ÅSSÀ se rekonstrui{e psl. zavili~itiŒ. koji se tu pojavio mo`da pod uticajem razmatranih leksema. 382 Skok registruje i fonetski blizak glagol za~eviqiti. ~V-. ~ever)382. ulja „oteklinaŒ (Fasmer I 368).ne pomiwu se kod Skoka. ul „{upqinaŒ. v. fiks. v. uz konstataciju da oblik bez prefiksa nije potvr|en. Ispred osnove viq-ati (viq-iti) alterniraju prefiksi ko. osnovu *vi-). ÅSBM 2:142–143 s. Fasmer I 315 s. Ova rus. Kurkina u navedenim primerima vidi odraz alternirawa psl. za~equstiti. odakle je. s druge (ÅSSÀ 12:15). i{~oviqiti (i i{~evrqiti) u ÅSSÀ 9:22 rekonstruisan je oblik *jâz~eviliti (dodu{e. iskriviti u stranuŒ Leva~ (RSA) è viqiti impf. uz napomenu da prost glagol ~eviqiti nije potvr|en (Skok I 319 s. gegati seŒ izdvaja prefiks ko. ekspresivnog prefiksa ~e. ra{~epitiŒ(?) poslu`io tur.-h. koje se dovodi u vezu sa *kovylâje.v. dijal. Fasmer ÇÇ 274 smatra ovu re~ neprozirnom. Oblik viqati izvodi se od participske osnove vil.i válàØâ. ulje.Œ Uskoci (Stani}) · Kao i glagol vitlati (koji se u krajwoj instanci svodi na psl. koválâ moglo tuma~iti kao spoj prefiksa ko. izraslinaŒ. osnova *vyl. vilàØâ. izvla~iti se iz neprilikaŒ. za~eviqati „zapeti. zasukivati brkove. Skok III 600–601). nategnuti (pu{ku)Œ. mo`da bi se i rus. daqe.v.v. œuvrtati. upravqaju}i ih nagoreŒ. glagol cevirmek.(psl. vilàcâ. koje se dovodi u vezu sa rus. „okretati mu{kom jagwetu ili {iqegu rogove ste`u}i ih da ne rastu u stranu ve} uvisŒ. sln.

„id. „negovati. nagomilatiŒ. nakoviqati u zna~ewu „izroditi dosta dece.Œ Uskoci (Stani}). mladihŒ. zakovrqiti. i oblike bez prefiksa viqkati impf. negovatiŒ. „odnegovati. pej. podi}i (decu)Œ Vrawe (RSA). „zaputiti se. |eno *za~iviliti. koje je poslu`ilo kao osnova za glagol za~eviqiti u zna~ewu „metnuti kowu `valeŒ. i Herej-Szymanska 2002:389. . barem pretrpeli uticaj ovog glagola. Za zna~ewa „baciti. izviqkati pf. sadr`ano u usko~koj potvrdi iskoviqiti „odgajiti stokuŒ. ~avaoŒ (Skok III 640). zakovrtati. Kao relativan semanti~ki pandan mogao bi se navesti glagol odwihati „odgajitiŒ (Vuk. zamahnutiŒ. i{~evrnuti. S obzirom na to da se ovo zna~ewe razvilo iz osnovnog „bacatiŒ. up. up. iskoke~it se. zakovrqati. nakovrqati pej. Glagol za~eviqiti u zna~ewu „zapeti pu{kuŒ izvodi se od za~ivijati „staviti ~iviju. vrnuti. i{~evrqiti. Posebno mesto zauzima zna~ewe „gajiti. ra|ati mnogo deceŒ. zakovrnuti). moglo bi se pretpostaviti da su oblici iskoviqati. nakotiti dosta mladihŒ. tako da se ~ak postavqa pitawe da li se tu radi o osnovi etimolo{ki identi~noj osnovi *vil-iti. zatovitlit. iskotiqati. RJA). koje se konkretizuje u „zavrnuti. nakotiqati. po}iŒ up. pokotiqati pogrd. nara|ati (dece) u velikom brojuŒ : navrqati œnabacatiŒ > œnara|ati. up. up. i nakoveqati „nakupiti u velikoj koli~ini. zanemo}iŒ > „umretiŒ (za isti semanti~ki pomak up. vrqati). nara|ati (dece) u velikom brojuŒ (RSA)383. i kotiqati „~esto ra|ati decu. uganutiŒ. kvariti redŒ i œnabacivati bez redaŒ. v. natovitlit. ra|atiŒ). Ista dilema va`i i za oblike iskoviqati. „izroditi. izra|atiŒ (v. i{~evrqiti (v. podizati (decu)Œ. nakoviqati (ako nisu ekspresivne varijante osnovnog kovrqati pej. vrqati). zaokrenutiŒ.OSNOVE: 9) VIQATI 175 U semanti~kom dijapazonu navedenih oblika izdvaja se nekoliko zna~ewa. iskotiwati pogrd. „donositi na svet. „i{~a{iti. 383 Up. Op{te zna~ewe je „krivitiŒ. Ovamo verovatno spadaju i zna~ewa œpreturati. Iz zna~ewa „kriviti (se)Œ sekundarno se razvilo zna~ewe „oslabiti. œizroditi. klin. „izroditi mnogo dece.

krivinaŒ Temni}. dosa|ivatiŒ Timok (Dini} 1988) ?ka-la-vijati impf. œplesti (venac i sl. œrazvijati. u ovom slu~aju ka-. „ono {to je krivo. „i{~a{itiŒ (RSA) za-{u-vinuti se pf.176 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 10) VINUTI 10) VINUTI i{-~e-vinuti pf. iskrivitiŒ.)Œ. vrnuti). unakaraditi seŒ: [ta si se za{uvinula (ka`e se `eni koja nezgodno. Kao i ~e-viqiti „glasno pevatiŒ (v. impf. skitatiŒ Uskoci (Stani}) za-{e-vijati pf. izraz na kereviju „nagnuto. œzaokrenuti se. œviti se. kukatiŒ od viti < psl. poviti seŒ. sg. ne ~uje se pored kamlijeka- ti „tiho plakatiŒ. tj. œi { ~ a { i t i. „saviti. izgubiti glas od pla~aŒ: Ono dijete zakamlijekalo. [to se ti~e glagola za{uvinuti se. iz istog izvora zakamlijekati „umrtviti se. i ovaj glagol stoji u vezi sa vijati „zavijati. za semantiku up. urlati. vijoritiŒ. Ovo je jo{ jedan primer onomatopejskog oblika koji sadr`i ekspresivni prefiks. nakrivo pove`e maramu) (RSA) è izvinuti pf. povezati ne{to n a k r i v oŒ. koso. i{~evrnuti (v. da je wegovo pravo zna~ewe: „obu}i. zavinuti se „saviti se. up. goniti. *vyti. iskrivitiŒ. isticati (zastavu)Œ. „staviti na sebe ne{to {to ru`no stoji. œwihati se. iz primera se vidi da u RSA nije data precizna definicija zna~ewa. loviti nekogŒ. „juriti za nekim. gore). uganutiŒ (RSA) zavinuti pf. U obliku i{~evinuti izdvaja se prefiks ~e-. Kad se ima u vidu ovako definisano zna~ewe. lepr{ati se. povijati (o vetru)Œ. mahati (glavom)Œ (RSA). obrnuti seŒ (RSA) VIJATI s-ko-vija 3. klatiti se (o ne~emu obe{enom)Œ [umadija (gra|a RSA) · Nijedan od navedenih prefigiranih oblika nije registrovan kod Skoka. glasa od sebe ne pu{ta Pro{}ewe (Vuji~i}). œgoniti. staviti. poma}i u stranuŒ CG (RSA) ?ke-re-vija f. œpodvrnuti. nagoniti (koga na kakav rad)Œ. . œv i t i. lako se uspostavqa veza sa ishodi384 Ovamo ne spada oblik za-ka-vijati „izgubiti glasŒ: Ono dijete zakavijalo. „saletati. „saviti. zasukatiŒ. okrenuti. œvrteti. „lutati bez ikakvog ciqa. „obrnuti. ukrivoŒ: Ide na kereviju Leva~ (RSA)384 è vijati impf.

Polskie czasowniki na -na}. mogla bi se pretpostaviti psl. Oblik skovija tvorbeno se mo`e razlo`iti na prefiks sko-386 i osnovu vija(ti). daqe).poti~e od psl. Polemike izaziva vreme nastanka oblika *vinoti. smatra da je on nastao u procesu formirawa aspekatskih odnosa u periodu samostalnog razvitka slovenskih jezika (I.(i ovde umetnut) i osnova vijati. zesz.-h. povije. incovoietura „savijaweŒ. *koveji). s-po-padnem „zaokupiti. kako je u govorima jugoisto~ne Srbije izrazito produktivan model dvostruko prefigiranih glagola tipa s-po-viram se. S druge strane. Borys 1999:75–76. incovoiere. koje se tuma~i kao slo`enica *jâz i *vixnoti. viti). s obzirom na poznu fiksaciju ovog glagola u neprefigiranom obliku u odnosu na prefigirane. Vlaji}-Popovi} 1999:114. Prefiks sko. izvinuti se „saviti se. obuzetiŒ. a kao semanti~ke paralele up. Me|utim. vinem (up. Poradnik Jezykowy 1957. 259.v. v. O reliktima ovog psl. s-po-pnem „zaokupiti. 6 (15). str. Ako bi Vajanovo stanovi{te bilo ta~no.javqa se i u rumunskim slavizmima poreklom od glagola *viti. 388 Za alternaciju prefiksa po. *viti. u vezi sa *vixati (intenziv tipa *maxati od psl. {to je mawe verovatno. krummenŒ. s-po-vrtim. 387 Prefiks ko. smatra praslovenskim (Vaillant III 231–232). viti). s. povije : kovije „ve|eŒ (v. koji je nastao kombinacijom s-mobile i prefiksa *ko-. 7). s-ko-vitli „spopastiŒ (v. u svojstvu paralele) s. 6). radi o fonetskom prelazu p > k. ÅSSÀ 12:13 s. Snoj 717)385.-h. iterativ od viti. jeziku v.v. s-po-re|ujem itd. (v. Kao tvorbeno-semanti~ku paralelu iz istog izvora up. 385 386 .up. Vajan ga. kao i na wegovo leksi~ko-gramati~ko zna~ewe. *jâzvixnoti (9:95).v. incovoiga „krummenŒ (Skok III 600–601 s. logi~na je pretpostavka da je i ovaj glagol obrazovan po istom modelu. *sko-. U tom slu~aju. a prefiksalni element -{u.OSNOVE: 10) VINUTI 177 {nim glagolom zavinuti (se). navalitiŒ Leskovac (Mitrovi}). Skok III 600–601 s. Skok III 17 s.i ko.v. nap. U obliku za{evijati uo~ava se kombinacija istih tvorbenih elemenata: „obi~anŒ prefiks za-. Nemec.v. i to u oblicima zasnovanim na prevoju *voj-: a incovoia „saviti se u vidu luka. ko-387 mo`e biti prefiks koji alternira sa po-388 ili se pak. ekspresivni prefiks {e. prema Varbot 1984:136. nap.ume}e se radi poja~avawa negativne nijanse zna~ewa. dok Nemec. izgleda. izviti seŒ u ÅSSÀ je sme{teno (dodu{e. glagola u s. starina i za oblike **jâz-~e-vinoti se i **za-{u-vinoti se. Oba pomenuta oblika obrazovana su od perfektivnog vinuti. cit.

koji bi mo`da ukazivali na druga~ije poreklo inicijalnog elementa kala-. ipak i rus. klisnutiŒ Ba~ka (RSA)389. ona bi predstavqala tvorbeni pandan glagolu kalavijati (razlika je u vokalu prefiksa ko.178 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U obliku kalavijati izdvaja se dvoslo`ni prefiks ka-la-. ka-la-visnuti „naglo u trku pobe}i. {aqivyijaŒ (Sychta). nestalan ~ovekŒ (ÅSSÀ 8:13). Ako je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. . 389 Up. dijal.i u likvidi u slogu kojim se ekspresivni prefiks pro{iruje). za tvorbu up. prevarant. mangup. Imenicu kerevija prikqu~ili smo navedenim glagolima zbog semantike. kao i ka{. {aáavija „prepredewak. halaveè œlakomislen.

œnabaviti mnogo razne stokeŒ Uskoci (RSA) ku-viwati impf. nakoviwati. Budu}i da je u tom govoru uobi~ajeno ekspresivno alternirawe q / w (up. Stipa pennataŒ (RSA). i to iz vi{e razloga. nije posvedo~en glagol viwati bez prefiksa. predstavqa pejorativnost ovog potoweg kao osnove za formirawe pojma koji ulazi u bazi~ni leksi~ki fond. „biqka Stipa. kojekako `ivotaritiŒ U`ice (RSA) za-ko-viwati pf. me|utim. nije sigurno da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no.OSNOVE: 11) ?-VIWATI 179 OSNOVE: 11) ?-VIWATI 11) ?-VIWATI ko-viwati (se) impf. Problem. zanemo}iŒ. Slav. podle`u pejorizaciji imenovawem ne- . up. (RJA) · Osnova -viw-ati izdvojena je samo uslovno.. nakoviqati. koviqe / koviwe bot. Skok ne registruje glagol koviwati ni u jednom od pomenutih zna~ewa. oblike sa -w. npr. „patiti se. (ibid. Prvo. œrazboleti se. 391 Obja{wewe ove pojave le`i u ~iwenici da u ekspresivnom izra`avawu ~ak i tabuirani sadr`aji vezani za umirawe i ra|awe.391 390 Alternirawe q / w je {iroko rasprostrawena pojava. zavrnutiŒ.u osnovi mo`emo smatrati sekundarnima390. iskoviwati se „namno`iti se u velikom brojuŒ CG (RSA) na-ko-viwati „izroditi mnogo deceŒ. skr{iti zavr}u}iŒ. iskoviqati. Zna~ewe „razmno`avati se. mu~iti se. iskoviwati. vuqati se / vuwati se „pritajeno. pod znakom pitawa je i genetsko jedinstvo navedenih oblika (mo`da su u pitawu homonimi). „pobolevatiŒ Dubica (RSA) ka-viwati impf. „razmno`avati se. Drugo. Tre}e. ploditi seŒ moglo bi se izvesti iz zna~ewa „izroditi dosta dece ili mladun~adiŒ. koji po normama govornog pona{awa zahtevaju neutralan ili uzvi{en ton. koje su potpuni sinonimski dubleti gore analiziranih usko~kih oblika zakoviqati. œprelomiti. Zasebnu celinu ~ine potvrde iz Uskoka: zakoviwati.). „patiti (u zape}ku)Œ Herc. „za(o)krenuti. œumretiŒ Uskoci (Stani}) is-ko-viwati pogrd. ploditi se (o ovcama. „izroditi dosta dece ili mladun~adiŒ id. skriveno se kretatiŒ). a na lestvici dru{tveno po`eqnih vrednosti zauzima jedno od najvi{ih mesta. biqkama)Œ Zlatibor.

180 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Glagole koviwati. Cela ova grupa leksema. virati. i{~ileti. malaksavati (od bola. 393 Za alternirawe m / v up.> *kav. „gubiti snagu. ostariti. malaksalostŒ (RSA)396. œokajavati. nap. a wihova upotreba za pomenute sadr`aje do`ivqava se kao ilokutivni efekat omalova`avawa i nipoda{tavawa (Risti} 1997:174). omr{avitiŒ Uskoci (Stani}). u~aviti / u~avqeti pf. „drematiŒ. drematiŒ Dalm. svenuti.. fonetskih alternacija. 394 U SP 2:119 pod odgovaraju}om odrednicom *~aviti 2. 19). a iznad svega zajedni~kom semantikom. Me|utim. imati vrlo iznuren izgledŒ id. iskopneti. kimati. „biti sasvim iznemogaoŒ. ali su navedene kao ilustracija te`ine zahvata u komplikovano tkivo leksike. zahteva daleko dubqu i podrobniju analizu397. Havlova 1999:290. BiH. kojekako `ivotaritiŒ mo`da treba izdvojiti iz ovog konteksta i razmatrati ih u okru`ewu semanti~ki bliskih oblika392. dok se u ÅSSÀ uop{te ne rekonstrui{e sli~an praslovenski oblik. upu}uje se na *{~aviti. Kurkina dovodi oblik kaviti u vezu sa kujati „pobolevati. dosa|ivati seŒ Kupinovac (RSA). mogao bi se pretpostaviti slede}i razvoj: *tã{tav-iti > *t{av-iti > *~av-iti (Bjeleti} 1999:123. {~avuwati se / {~avowiti se pf. kaviwati u zna~ewu „pobolevati. Up. tvorbe. ~amotiwa / ~avotiwa „osamqenost. tavoriti. ~ametiŒ394.> *~av.)395. poti{tenostŒ Uskoci (Stani}). a verovatno i kawati „~amiti. To su glagoli koji po osnovnim zna~ewima pripadaju drugim „ni`imŒ sferama. bolovati (obi~no du`e vremena)Œ. ~amiti > ~amuwati. Na prvom mestu treba pomenuti glagol ~avuwati impf. napredovatiŒ (‹ œmno`iti se. smawiti se. patwe i sl. „`iveti od danas do sutra. œmu~iti se. *keu. Ipak. `ivotaritiŒ nije tako retka pojava. „oslabiti. kuviwati. da paralelizam zna~ewa œrasti. i Skok II 81 s. *kou. iznemo}i. mu~iti se. sme`urati se. sasvim regularno mogao bi biti izveden i od ~aviti impf. (ibid. 395 Up. 397 Na prvi pogled bi se reklo da se ve}ina wih mo`e svesti na *kou. okovirka i tuvirati (v. up. Cres (RSA) (Kurkina 1985:14. -muwati)393./ *ku-. 396 O vezi zna~ewa „drematiŒ i œslabitiŒ v.v. On u prvom redu asocira na oblik za~amuwati „razboleti se.)Œ. zlopatiti seŒ. œkuwati. ispa{tatiŒ (RSA). me|usobno ~vrsto isprepletanih i povezanih odnosima apofonije. Paralelno sa ~aviti egzistira i glagol kaviti impf./ *ku-./ *keu-.> *kov./ *~u-. Kurkina 1992b:190). koji posmatra kuwati u sasvim drugom okru`ewu. virati) itd. patiti se. iznemo}i. ipak. . gde }e i biti data etimologija. Svakako u obzir treba uzeti i oblik kuwati impf. primerenim glagolima. sa daqim razvojem *kou. „oslabiti. 392 Podse}amo. œose}ati slabost. zanemo}iŒ (v. osu{iti se. œbedno `ivetiŒ. omr{aviti. ploditi seŒ) i œpobolevati. Ove lekseme verovatno ~ak i ne spadaju u domen na{ih istra`ivawa.

tamo-ovamoŒ (RSA). motati seŒ. mu~iti. œmahati. u tavninu nalete na wega dvojica nepoznati.OSNOVE: 12) VITLATI 181 OSNOVE: 12) VITLATI 12) VITLATI ko-vitlati impf. dovoditi u kovitlac. kovitao. skovitlaju ga i ve`u. leteti. œvrteti se u kruguŒ Vojv. nakupiti se kovitlaju}i se (o oblacima)Œ (RSA) IZVEDENICE: kovitqaj. vrteti se u kovitlac. dovoditi u vrtlo`no kretawe. „s v i t l a t i. zamahivati. œvrzmati se tamo-amo. zakovitlati se œpo~eti se kretati u kovitlac. vrtlo`no. {~epatiŒ: ^im je izio iz ku}u. sg. „spasiti se. pa mi sve o~i napunio Kolubara (gra|a RSA). uskovitla se 3. œzakolutati (o~ima)Œ. kovitlast. kovitlaj. œpo~eti se kretati u kovitlacŒ. razgonitiŒ. okretati. kovitlati seŒ (RSA) na-ko-vitqati se pf. okretati seŒ. saviti. kiwiti. vrtetiŒ. „v. œk o v i - . uskome{atiŒ: Vetar uskovitlao plevu. œokretati u kovitlac. smotatiŒ: Dunu vqetar i skovitla goru do crne zemqe. sg. œgoniti. œpo~eti sna`no duvati nose}i sve pred sobom (o vetru)Œ. œmahati (tamo-amo ili ukrug). zaklatiti se. „nagomilati se. kovitqajan. izbaviti se. kovitlavo. uskovitlati se „ustalasati se (o vodi)Œ. proletati kru`no. „baciti vitlaju}iŒ Uskoci (Stani}) s-ko-vitlati pf. „di}i od zemqe. vijati. œpo~eti kovitlati. pa ga odvedu koj zna kud Crna Reka (Markovi} 1993) us-ko-vitlati pf. kovitlac. œzgrabiti. opkolitiŒ: Po}era ga skovitlala sa svake strane i on nema kud no se preda Piva (Gagovi} 2004). vitlati ne~imŒ. kovitlati se œkretati se. razgoniti. baciti ne{to da se kre}e kovitlaju}i seŒ. zawihati se. obrtatiŒ. zatresti seŒ (RSA). kovitlav. ne ostavqati na miruŒ. mlataratiŒ. seqakatiŒ. kovitqiv (RSA) è vitlati impf. œkovitlati seŒ. œprogawati. œskoliti. œvijati se. u vrtlo`no kretawe. skovitla 3. kovitqac. v i t l a t iŒ. œuznemiriti se. (RSGV) za-ko-vitlati pf. uzrujati seŒ Uskoci (Stani}). œgoniti. loviti. œpovla~iti kojekuda. brzo tamo-amo. œpokretati. kovitlasto (RSA) ko-vitqati se impf. sna}i seŒ Radimwa (Tomi} 1989) IZVEDENICE: kovitalac.

„okrenuti u kovitlac. œv. (ibid. podi}iŒ. œkretati se brzo. œvinuti se. zamahnuti i bacitiŒ. ne{to) po~eti vitlati. ne}e ni da ga kosimo id. ispuniti nemirom. œsavitiŒ Timok (Dini} 1990) u-ko-vitli œspopasti nekoga.) u-to-vitlit œusmeriti. œnesmi{qeno. da po~ne besneti. œz a v i t l a t i. œ(ne~im. po~eti besneti (o oluji. pa se samo gr~i i previja. baciti se nekud. œuvu}i u burna zbivawa. sna`no obuzeti. burno. „usmeriti se. dovesti u vrtlo`no kretaweŒ. pritesnitiŒ: Deca ga ukovitlila da i podeli imawe dok je `iv i morao je d i poslu{a Crna Reka (Markovi} 1986) za-to-vitlit pf.) . œskitarati. otisnuti se. uputiti seŒ: Natovitlio Joko pravo k nama. `ivo. sa zamahom. œpo~eti burno viti. „napasti. zaokupitiŒ. ukrug. œbiti pokretan tamo-ovamo. mahati ne~imŒ. ne~im) baciti sna`no. da se uskovitla. u s k o v i t l a t i s eŒ. letetiŒ. u kovitlac. zavitlati se „po~eti se okretati ubrzano. razigrano povestiŒ. œpotezati. po~eti se kretati vrtlo`no.)Œ. (ibid. burno. mlataratiŒ. uletetiŒ (RSA) svitlati pf. upraviti prema nekom ciquŒ: Utovitlilo sunce pravo u glavu. glavu }e ti razbit Vasojevi}i (Stijovi} 1990) na-to-vitlit œnani{anitiŒ: Kad ja natovitlim moskovkom.Œ (RSA) zavitlati pf. œ(ne{to. sg. vihoru i sl. pokrenuti. brzopleto raditiŒ. „spopastiŒ: Skovitlila ga me{ina. œpo~eti leteti. œzasukati brkove okre}u}i im krajeve nagoreŒ. opkoliti. uskome{ati. udaritiŒ: Svitlali me sa svi’ strana da ka`em da sam i ja bio tamo i sve vidio – a nisam! Kolubara (gra|a RSA) vitqati impf. pf. poleteti. vitlatiŒ (RSA) VITLITI s-ko-vitli 3. namotavati vitlomŒ. jurcatiŒ. proletati. tamo-amo. u naletimaŒ. o}e mozak da provri id. fijukati kroz vazduhŒ. vitlati se œid.182 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI t l a t i s e. fig. ne vqeruem da }u proma{it. uzbu|ewem. uskome{ati se. œizbiti velikom snagom. kretati se vrtlo`no. œu~initi da ne{to sna`no izbije. vrtoglavo. zamahnuti usmeriv{i prema nekome ciquŒ: Ako ti ga Puno zatovitli qevainom.

da im kupim auto. gde se tuma~i strukturni element -ãl. 399 V. U obliku kovitlati izdvaja se prefiks ko. ne{to) po~eti vitlati. RSA s.le`e glagoli vitlati. i ÅSSÀ 20:75–76 s. to. zasijati se u o~ima (o suzama)Œ (RSA) navitlit œnani{anitiŒ.v. . Moskov 1965:71. koji izdvaja prefiks ko. viØlo). upraviti prema nekom ciquŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). ve}. ima ograni~enu sferu upotrebe). a navedeni glagoli. sa drugim sufiksom vitkati se „savijati se. œbaciti.(Skok l. Kope~n y 1983:31. i bug.vv.u kovitlac). zapucati. uvitlit œusmeriti. up. zavitiŒ Prizren.398 Stoga mo`da neposrednu tvorbenu osnovu glagola vitlati ne treba tra`iti u imenici vitao. zamahnuti i bacitiŒ. Up. ne~im) baciti sna`no. od kojeg bi vitlati bilo obrazovano pomo}u elementa -l(kao motati > motqati)399. œzamotati. sa zamahom. i Skok II 116 s. vitlit œvrtoglaviti. i Matzenauer 1881:189–190. Imenica vitao je kulturni termin iz oblasti tka~ke i vodeni~arske terminologije (dakle. ugibati se (o kolima)Œ (RSA). pokazuju {irok spektar neterminolo{kih zna~ewa. sg. up.. uvijati se. gde se terminolo{ko zna~ewe navodi na posledwem mestu (v. el nikako Timok (Dini} 1992) · U osnovi navedenih oblika sa prefiksima ko-. œuhvatiti se jednog te istogŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983).u glagolu (glagol je dobro posvedo~en u slovenskim jezicima).v. vitliti. pored specijalizovanog zna~ewa „namotavati vitlom. zaviØlà. ko-2. sko398 Da su neterminolo{ka zna~ewa daleko frekventnija vidi se i iz RSA. œokretati se. up. Mogu}e je.OSNOVE: 12) VITLATI 183 è vitliti impf. oØviØlà (BER 1:154 s. ipak. œ(ne{to. Nije iskqu~eno ni da je ovaj oblik nastao analogijom prema *petâl’ati. okretati se na vitluŒ. Kurkina 1981a:26. uvijati seŒ (RSA). koje Skok smatra denominalima od vitao „snovaqka. oholostiŒ Brusje (Dul~i}i 1985) zavitliti pf. vr{iti svakodnevni verbalni pritisak da bi se ne{to ostvariloŒ: Uvitlili me i sin i snaa. vrteti seŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). motoviloŒ (Skok III 599). Budimir 1960:19. mahati ne~imŒ. œspopasti. vitliti).. uvitli 3. navaliti. œusmeriti. zavitliti se „navreti. npr. gra|u tako da budu na promaji i da se ne deformi{uŒ. zafrqa~itiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). glagoli viØli se. u glagolu vitati „kriviti se.v. vitlati. da su se iz wega sekundarno razvila sva ostala pomenuta zna~ewa. *motãl’ati (se). gubiti se u ispraznosti. Budimir 1951:229. „(ne~im.c. Na isti na~in tuma~e se i bug. upraviti prema nekom ciquŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) uvitliti œslo`iti drva.

vrtetiŒ razvila su se i ostala: „savitiŒ. u-. koje se tuma~i kao spoj zameni~kog prefiksa ko. kod Vasojevi}a natovitlit : navitlit. ali je neizvesna starina glagola vitlati. up. praoblik izveden na osnovu jedne jedine potvrde u visokom stepenu je hipoteti~an. „opkolitiŒ. epohu. rekonstrui{e se psl. Bjeleti} 2002). . koje je nastalo prema tvorbenom modelu nasle|enom iz praslovenskog. ukovitli : uvitli. „uskome{ati. smotati „zamotati. tV-). „zamahnutiŒ. utovitlit : uvitlit (o ovim oblicima v. up. U ÅSSÀ.(< *ko-). skovitlati : svitlati. „spopastiŒ401. utociqit (v. moglo bi se raditi o kasnijoj. zatovitlit : zavitlati. u obliku se izdvaja prefiks sko-). lokalnoj tvorevini. na-. smutitiŒ (RJA). ali samo u poziciji posle „normalnihŒ prefiksa za-.400 Ispred osnove glagola vitliti pojavquje se i element -to-. Kod ovakvog tvorbeno-morfolo{kog ra{~lawavawa re~i od posebnog su zna~aja (a ujedno su i najprozirniji) oni slu~ajevi kada u istom govoru naporedo postoje formalno-semanti~ki ekvivalenti. psl. Od osnovnog zna~ewa „okretati. œsavijati se od jakih bolova u stomakuŒ (BER 6:762. Zbog toga i prefigirani oblik kovitlati treba smatrati novijim obrazovawem. U izvesnoj meri od wih odstupa zna~ewe „usmeriti. i na istom terenu po istom tvorbenom modelu obrazovanih glagola natociqit. 400 Ovde treba praviti razliku izme|u starine tvorbenog modela i starine oblika. S obzirom na to da je on posvedo~en jo{ samo u bugarskom. potvrde.i glagola obrazovanog na bazi imena *vitâlã (ÅSSÀ 12:14). pobiti. *kovitâlati. samo na osnovu s.-h. uznemiritiŒ. nani{anitiŒ. Tvorbeni model „ekspresivni prefiks + glagolŒ nesumwivo je praslovenski. Uostalom. {to bi moglo zna~iti da se takav glagol i ne suponira za psl. tj. koje se verovatno razvilo pod uticajem sinonimnih. „zgrabitiŒ. istozna~ni oblici sa i bez prefiksalnog elementa. U odrednici se upu}uje samo na *vitâlã (a ne i na glagol *vitâlati). Arhai~an je i prefiks ko.184 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI viØlim œnamotavati na vitluŒ. Prefiksi uglavnom samo intenziviraju zna~ewe ishodi{nog oblika. savitiŒ > „svladati. 401 Up.

ispletena od slameŒ. vrguqka „nabor na haqiniŒ. ~voruga. „lopatica za bra{noŒ Timok (Dini} 1988) k-vrga f. Vlasotince (gra|a RSA). ~vorugast izra{taj.)Œ (RSA) ~a-vrga f. Potkozarje (Dalmacija) ~-vrga f. kretawuŒ. i{aratiŒ Timok (RSA)403 402 Up. gr~). oteklina na telu ~oveka ili `ivotiwe. ~vorugaŒ Uskoci (Stani}). „~ v r g a. sg. „udariti po glavi prstom ~vrgeŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). da se wom pije vodaŒ Srem (Skok s. œkrivudava {ara na pojasu. „krivudati pri hodu. œudaritiŒ. œizvla~iti se. tikveŒ [umadija (gra|a RSA) ~e-vrgan m. zakovrnuti predmet (min|u{a ili dr. ~vrgav œid. neravno prestiŒ Lika (RSA) ka-vrga f. izraslina na drvetuŒ. kvrgavŒ Crna Reka (Markovi} 1986). „~vornovat. izbo~eno mesto uop{teŒ (RSA). P~elice. „~vorugavŒ Vrawe (Zlatanovi}).Œ [umadija (gra|a RSA) è vrg-uq-ati impf. vrguqa 3. malom ~ovekuŒ [id (RSA). V. ~vrgav adj. œumiqavati seŒ Timok (Dini} 1992). 403 Up. „izvijeni. œvijugatiŒ. œpraviti vijugave {are na ko{uqi.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 185 OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI ka-vrgati impf. izvijati seŒ. vrludati pri hoduŒ. tako|e ~vrliknuti pf. œpolovina kore duleka. ko da je malko ~vrgnut u glavu Vlasotince (gra|a RSA). tkani- . ~vor na drvetuŒ [umadija (gra|a RSA). œtraka na slamnom {e{iru. œ~vorugaŒ Vlasotince (gra|a RSA). œveseqakŒ Pirot (gra|a RSA) ~o-vrgaw m. „posuda od lipove kore na izvoru. }aknutŒ: Vidi{ ga kakav je. izbegavati direktan odgovorŒ Timok (Dini} 1988). gukaŒ. ~vrga œk v r g a. „krivudati. œkvrga. Leva~.v. ~an~eŒ Dubica. œzidarska posuda. izvrguqati „izvijugati. kavrga œposuda od vodewa~e (bundeve)Œ Potkozarje (Dalmacija) ko-vrga f. sg. „okretan de~ak u vreme pubertetaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) ~o-vrgan m. œorahovo debloŒ. ~vrgnem 1. „grbast. œispup~eno. „~vorugaŒ402 Vrawe (Zlatanovi}). zadebqawe. œsnebivati seŒ. vrguqica „{ara na cikcak u dnu sukweŒ. ~anak za zahvatawe i nabacivawe malteraŒ Leva~. ~vrgnut œudaren. „nejednako. vrguqa se „uvijati se. œnadimak slabo razvijenom. „mawa primitivna posuda. na delovima odelaŒ sredwi Timok (RSA).

neravanŒ Vrawe (Zlatanovi}). izvrgudati pf. œuzeti koga na zub. imena ti bo`eg!.186 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI vrg-ud-ati impf. vrgav „~vorugav. orijentisati seŒ. œnapasti. fig. okomiti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). 405 Iz primera se vidi da je zna~ewe verovatno: œrazbacatiŒ.obezvu~i. œotpo~eti neki posaoŒ. otisnuti seŒ: Eno se Tu{iwa otovrzla niz Lug — Oli mi danas otovrsti ot ku}e?. uporno navaliti na nekogaŒ Uskoci (Stani}). vrgudav adj. œbre`uqkast. otovrsti œkrenuti. œbubuqi~avŒ Zaglavak. vijugati. linutiŒ: Otovrzla mu krv na nos Uskoci (Stani}). k v r g aŒ. paklo (o duvanu)Œ. izvrgudati se „izuvijati se. œ~vornovato drvoŒ Lika (Ajxanovi} 2002). vijugavŒ (RSA). œo d v r s t i. vrgav adj. œpo~eti mnogo pri~atiŒ. œzapleten. krenuti za nekimŒ. „id. œpote}i. i{aratiŒ. otovr}i pf. pa rastovrzla ove kasnure po cijeloj ku}i Zlatibor (Milovanovi} 1983)405. œrastovariti. sg. vrguqak „omot. rastovrciŒ. a ne da se radi o pro{irenom prefiksu od(o)-. natovrsti se „nametnuti se. i}i u cik-cakŒ sredwi Timok (RSA). naturiti se. 404 Oblik od-vrsti ukazuje na to da je ovde u pitawu element -to-. lomŒ: Milena parala naki yemper. „krivudav. Qe{tansko (RSA). umetnut izme|u prefiksa od. zapetqanŒ (RSA). n a v r s t i s eŒ CG. otovrgnuti. Lika (Ajxanovi} 2002). œsna}i se. œnavaditi se. skinuti tovarŒ: Otovrzi mi toga kowa. œraditi ne{to. pa napraviti nered. natovrsti se œna}i se na smetwiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). œnapovrsti se. natovrsti se. natovr}i se œnaturiti se. „krenuti. natovrs se œkapricirati seŒ. saviti se u smotuqakŒ (RSA) vrg m.i osnove -vrsti (od-to-vrsti > o-to-vrsti). Osnova po~iwe zvu~nim suglasnikom i zato nije bilo potrebe da se prefiks od. vrguqav „krivudav. vrga f.Œ (RSA). „k v r g a v. vrga „~voruga od udarca. vagan od drvetaŒ Pirot (RSA). valovit (o zemqi)Œ Vrawe (RSA) na-to-vrsti se / natovrsti se pf. natovariti se nekome na vratŒ: Pera mi se natovrzo da ga povezem Kolubara (gra|a RSA). uputiti se nekud. ispreplesti se. „izvijugati. Draga~evo (gra|a ERSJ). kvrgavŒ Banija (RSA). vrgudav „id. po}i.Œ Crna Reka (Markovi} 1986). . œo d v e z a t i. „vijugatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986). nava|ivati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997) o-to-vrsti. vijugavŒ. vijugavŒ. odlu~itiŒ: Jedva otovrze jednom da ide Pro{}ewe (Vuji~i})404 ras-to-vrsti pf. „mali ~anak. pustiti volove iz jarma ili otka~iti ih od onoga {to vukuŒ. natovrzat se (im)pf. vrguda 3. „krivudati. otka~itiŒ: Otovrzo e vozove pred kolibom. vrguqast „krivudav.

Bori~i}) u-to-vrz pf. ne mo`e{ da pro|e{. motati se. napraviti neredŒ: Rastovrzo nekako grawe po avliji.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 187 sti œrazbacati stvari bez reda. œz a v r s t i se u trwe. okomiti se. konopce i sl. vrzat „lutati. dosa|ivati. lozar. smetatiŒ. „zaka~ivati. œnavaditi se. uznemireno se pomicatiŒ. zametnuti plodŒ. „odre{iti. œpovrediti. œzaviti. razvrz œrazbacati. pojaviti se dosa|uju}iŒ (RSA). œraspri~ati seŒ id. pri~ati besmisliceŒ Dvorska (gra|a RSA) è vrsti / vrsti impf. nametqivŒ Banija (RSA) odvrsti pf. naturiti se. vrzati se „privezati se. i zavrzati impf. pripitŒ Bos. œutrapitiŒ. „sme{tati. Kosovo (RSA). navrzan adj. Lika. kretati se u velikom brojuŒ (RSA). œrazmrsiti. ne{to)Œ: Ne~ija }e ku~ka krepati kad je i on razvrzo }esu Piva (Gagovi} 2004).Œ. kretati se tamo-amo. œubitiŒ. obilazitiŒ. vrpoqiti se. navrs se / navrs se œnavaditi seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). zadr`avati se u ne~ijoj bliziniŒ. razbitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). rasturiti. zapiwatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). œzametati. nametnuti se. „pijan. smucati se. razre{iti (nekoga. vrsti se / vrsti se „vrzmati se. œnabijati. „vezati. spre~avati. nadenutiŒ. navrsti se œnapasti. skitatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)406 406 Up. po~eti smetati. navrsti œnata}i. obigravatiŒ Uskoci (Stani}) zavrsti (se) pf. zapiwati za ne{to. motati se. vrzati se „bacati seŒ (RSA) vrzati2 (im)pf. napit. œzaka~iti. naticatiŒ. (Bori~i}) ~a-vrzati. previti ranuŒ. (Bori~i}) vrzati1 impf. umotati seŒ Ro`aje (Had`i} 2003) navrsti se pf. „pustiti volove iz jarma ili otka~iti ih od onoga {to vukuŒ Uskoci (Stani}) razvrsti. navrzan adj. raspri~ati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. ~avrzgati impf. œzapo~eti pri~u bez krajaŒ: Rastovrzo pri~u jo{ otkad je bijo mali Ro`aje (Had`i} 2003). „opletati.Œ id. svezatiŒ. malo pijan. œnalaziti se. œvrveti. „i}i tamo-amo. „nasrtqiv. [umadija (gra|a RSA). tumaratiŒ Uskoci (Stani}). rastovrz œrazbacati. œnama}iŒ. œupetqati se. œid. œvrzati se. baviti se. razvrzem pf. razvezatiŒ. vrsti se „motati se. stavqati (u ne{to)Œ. privrzati se . „brbqati. zavrzivati „zaka~ivati. zadenutiŒ. navaliti na nekogaŒ Uskoci (Stani}). vezati seŒ (RSA) vrzati se impf. rasturitiŒ. Grahovo. muvati se. plestiŒ BiH (RSA).

bodqe i sl. nakovrije`iti se „naje`iti seŒ. . nadizati perje. œnarogu{iti se. iz istog izvora drugi prevojni oblik iz-vra`iti „id.Œ (< *vorg. izbrecnuti seŒ Komarnica (RSA). 1977:49–51). osorno se obratiti nekome. imati prete}i izgledŒ. 409 Up. „pogledati o{tro. œispustiti. Petleva 1976:10. mi{qak sva{ta }e biti Piva (Gagovi} 2004) vreslo / vrijeslo n. œo{tro. popreko pogledatiŒ. œqutiti se. „namrgoditi se. nao{triti se u qutwi. iz istog punkta varijantu na-ko-vrije{titi se „naqutiti se. lozicaŒ (RSA)408 izvrije`iti pf. ukqu~ivati se (npr. Unac (Jovi~i}). „{ i r i t i s e u obliku vre`e. loza./ *vorz-). iskola~iti o~imaŒ. ve}inom puzava stabqika ili izdanak. *uer. porekloŒ. „povraz. uvrs se „u}i u masuŒ Zagara~ (]upi}i 1997). 408 I fig. „povraz. œqutito se suprotstaviti nekomeŒ. besno. u pitawu je tre}a od trinaest odrednica ie. „tawa. razbesneti seŒ. zapretiti pogledomŒ. osnove *verg. Budu}i da etimolo{ko gnezdo baziraimpf. neprijateqski. 407 Up. p o v r e s l oŒ (RSA) è vre`iti se / vrije`iti se impf. narogu{iti se. Kontinuanta ove apofonske varijante je i imenica vra`a / vra`a f. duriti seŒ Uskoci (Stani}) is-ko-vrije`iti pf.„vrteti. „privu}i se neopa`enoŒ Kolubara (gra|a RSA). „umetati se. *uer.188 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VR(IJ)EG. pripremiti se za tu~uŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) na-ko-vre`iti se pf.(v. besno pogledati r a { i r i v { i kapke. uzicaŒ (RSA) · Psl. isturitiŒ Uskoci (Stani}). „okomiti se na nekogaŒ [umadija (gra|a RSA). u`e. „kostre{iti se. a on se navrije`i na me.Œ. pa pomenuk potru. ead. Pokorny 1152). „qutito se okomitiŒ: \avo me nadari. œnaqutiti seŒ Uskoci (Stani})407 ko-vreslo / ko-vrijeslo n.i *verz. „porodi~na grana. uzica. iskovrije`iti se „qutito. savijatiŒ410./ VR(IJ)EZko-vrije`iti se impf. œispoqiti neprijateqski stav prema nekomeŒ. „qutito. uvrzat se pf. dlake. 410 Prema klasifikaciji Pokornija. œpogledati { i r o k o otvorenim o~imaŒ Uskoci (Stani})409 navrije`iti se pf. pu{tati vre`eŒ (RSA) < vre`a / vrije`a f. nakostre{iti se. u masu naroda).u krajwoj instanci vode poreklo od ie. „vrsta doma}e vunene tkanine koja slu`i najvi{e za pravqewe ~ak{iraŒ Pqevqa (RSA) (v.

-h. Varijanta *povârzslo mo`e biti kako paralelno obrazovawe od osnove sada{weg vremena.< ie. vrza f. id. *uer-g. Kala{nikov konstatuje da je u slovenskim jezicima preovladalo zna~ewe „vezati. docnije./ *vorz-: s. upredati (niØi)Œ itd. rus. oØvrï{Øi „odvezatiŒ. u vezi sa *vorziti (s. vãrgam „bacatiŒ) (Varbot 1984:79). Skok III 621 s.-h.-h. Autorka smatra da je varijanta s apofonskim *o psl. Autorka smatra da su varijante s vokalizmom u stepenu *e i u stepenu redukcije najverovatnije nastale kao rezultat transformacije psl.: *vârz-413. da je taj oblik mo`da poznopraslovenski. povraz) : *poverzã (s. Œ itd. ~ime je otvoren put daqim pro`imawima novih.c. Odsustvo u s. 413 Up. vãrga). *verg. vrzati) : *vârznoti (Varbot 1984:100–101). npr.: *vorz. . vrpca. stsl.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 189 no na ovom korenu obuhvata osnove sa razli~itim pro{irewima. uvrï{Øi „svezatiŒ. stsl. *uerg-. pritezatiŒ.„vrteti. slovenskih leksi~ko-semanti~kih gnezda moglo do}i do wihovog me|usobnog ukr{tawa i preklapawa411. povrijez) : *povârzã (s. vrzati se: Tri se `ene oko ku}e vrzaju.„vrtetiŒ. *vorga (bug. tako i posledica kasnije transformacije varijante sa stepenom *e (l. gwe~itiŒ. 412 Up. *verz. povrslo). Slovenske kontinuante ovih dveju indoevropskih osnova karakteri{e izuzetna formalna i semanti~ka sli~nost. (Kala{nikov 1994:81). zajedni~ko gnezdo razmatraju oblici okupqeni oko psl.. poznija.v. vrijeslo „ id. Iliadi 2001:44–64). vrsti se.-h. pritiskati. smatraju}i da je ovde najstarija varijanta verovatno *poverzslo. osnova: psl. tj. mogu}e je dati i precizniju etimologiju pomenutih psl. *uer-gh. karakteristi~nu za kontinuante ie. otvraziti) : *verzti : *vârzo. *vorg. analiziraju}i slovenske kontinuante ie.-h. tako i od „stiskati. rus. ravni obrazovani su i ablautni redovi *verg. vrâgo. s. vraga): *vârga (bug. i da se ono izvodi kako od „vrteti.-h. povrijeslo) : *povârzslo (s.-h.-h.Œ. vre{ti „bacitiŒ.< ie. *uergh-.-h. jeziku glagola sa vokalizmom *e wu navodi na misao da s. vrzalo n. Nemogu}nost wihovog preciznog razgrani~avawa verovatno je i dovela do toga da se kao jedno. povrz).). obrtawa. dijal. U svetlu ove ~iwenice autor posebno skre}e pa`wu na leksiku koja je sa~uvala staru semantiku vr}ewa. s. uzicaŒ. oØvergnuØâ „odbacitiŒ itd. *vârzti (s. øavoroz „konopac. øovereslo „povez. -vrãzo. s. okretatiŒ.-h. vere`iØâ „sukati. *verg. Na psl.. detaqno v. *vârgati (bug. Identi~nu varijantnost Varbot vidi i u imenima sa sufiksom -slo — *povorzslo : *poverzslo (s. øovrïzØi „id. a psl.). *vârgnoti. npr. vrzem se.. dijal. vra`a 411 Tako npr. rus. lozicaŒ. povrsti) : *vârzati (s.-h. -vresti „vez(iv)atiŒ. npr.: *vorg.: *vârg-412 i *verz./ *verz-: csl. a u su{tini genetski vrlo bliskih tvorevina. *povorzã (s apofonskim stepenom *o). *povorzã (s.-h. vrpcaŒ.-h. vrsti se. povrijez hronolo{ki prethodi formirawu infinitiva vrsti (umesto o~ekivanog *vrijesti). vr}i. u vezi sa *vârgo (prema *vergti). vre`a „øuzava stabqika. vezivatiŒ. ( Pokorny 1154–1155.-h.c. mo`e biti rezultat transformacije prve varijante (l. 629–630 s. zbog ~ega je u procesu formirawa i razvijawa odgovaraju}ih praslovenskih i. dijalektizam a da druga..v. vrsti se.

Sasvim druga~ije tuma~ewe za s. vrguqka „traka na slamnom {e{iru. rus. sa krwewem prefiksa *~a. *vârg.-h.190 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „vrsta doma}e vunene tkanineŒ. verzni „opanciŒ itd. mo`da. kvrga. sa drugim vokalizmom bug.sa pro{irewem -k (Skok I 611–612 s. ~vor).(kao redukovanoj varijanti *~e-) v. Sam oblik kvrga „~vorŒ smatra srodnim sa gr~a. grawa ili vrqikaŒ. s. ispletena od slameŒ. od *~â-vârga417.v. ~a-.itd. vrguqak „omot.-h. dijal.i osnovni glagol vrgati < *vârgati (Kurkina 1974:80)./ *verz-. hrga (rga). øavoroz „id. fr`) „id. vrga „~voruga od udarca.-h. pretpostavqaju}i drugu etimologiju (Skok I 345 s. Kurkina 1986:110. koren *ger. *vârgnoti. da se wom pije vodaŒ. øoq. ~e-. prefiksu *~â.Œ. kvrga. vrka (vr`. vãrga „oteklina na glavi ili teluŒ < *vârga416 (Kurkina 1974:79–80. ÅSSÀ 4:146 s. up.v. up. tuma~e}i ih kao obrazovawa sa krwim prefiksom kaili ko. Za wu se vezuju skoro svi poznati ekspresivni prefiksi: ka-. *kãnaditi (ÅSSÀ 13:198). vrg-ud-ati. kvoga (samo navodi potvrde./ *vârz-. gukaŒ < *vorga : *vergti. vrg-uq-ati. *vârgati (Varbot 1984:79). vraga „otvorena ranaŒ.v. Kurkina 1992:189). pomi{qaju}i da je mogao nastati umetawem a. Petleva 1977:50. 417 O psl. gr~)414. sln. *kãmetiti. jo{ i Skok I 541 s. (up. krga. paklo (o duvanu)Œ. ukr. Oblik kavrga pak dovodi u mogu}u vezu sa kvrga „~vor na drvetuŒ. spada me|u osnove koje lako podle`u ekspresivnom prefigirawu. uzicaŒ. *~âmuliti. zavara`ki „kapija od razmaknutih {tapovaŒ. k v r g aŒ.v. verglik „sprava za pletewe opanakaŒ. Oblik kavrgati ra{~lawava se na prefiks ka. powroz „konopac.„okretatiŒ ili *(s)qer. ko-. bug. osnova *verg. bug.na praslovenskom planu mo`e da se rekonstrui{e i kao *kã-. up.(*~e-) ili. to. vârzaØi „vez(iv)atiŒ. sØrus. sØrus./ *vârz-: s.< *ka-vârga.v. ukr. Da je ovo tuma~ewe ispravno potvr|uju istozna~ni oblici bez prefiksa k-415. Skok smatra glagol kavrgati denominalom od kavrga „nadimak malom ~ovekuŒ. npr. varzul’ka „~vor u pre|i ili tkaniniŒ. blr.. œposuda od lipove kore na izvoru. Kurkina 1974:79). 416 Up. jeziku sa~uvao samo sa sufiksalnim pro{irewima. œplik. 414 Up. -ga (u ovoj odrednici u re~i kvrga izdvaja sufiks -ga). dijal. øovorozØi „svezatiŒ itd. verzeà „ograda od poleglog koqaŒ.i *vârg.Œ i sve zajedno ih svodi na ie. voroza „konopac. sa apofonskim varijantama *vorg. Na analogan na~in mo`e se objasniti i oblik ~vrga < *~a-vârga (*~e-vârga). bez obja{wewa). Skok tako|e dovodi u vezu ~vrga (ali u zna~ewu œkomadŒ) sa kvrga. u`eŒ. II 254 s.-h. . vrpca. koji se u s. vrzina „ograda od trwa. Psl. 415 Prefiksalno k. kvrga „~vori}Œ nudi Kurkina./ *vorz.

dodu{e. sg.ne mo`e biti praslovenski. ima i zna~ewa „zidarska posuda. za prefiks sko. rekonstrukcija. imenice vrzinovac. up. pored pomenutih. ukrutitiŒ Timok (Dini} 1988). zakr`qao ~ovekŒ (BER 1:209). ustranuŒ. U pogledu porekla. iako se on u ÅSSÀ neopravdano sme{ta s. u kojima su ~esta obrazovawa sa prefiksom ~o-419. nemirko. ~o-vrka 3. ~an~eŒ. œveseqakŒ.Œ jasno govori da se i u woj izdvaja prefiks ka. vagan od drvetaŒ. ras-~o-vrati „provrteti ve}u rupu nego {to trebaŒ. dijal. tikveŒ (u pitawu je primitivna posuda). 422 Navedeni prefigirani primeri imaju svoj tvorbeno-semanti~ki pandan u obliku obrazovanom od druge osnove i sa drugim prefiksom. pa bi se tako|e mogla svesti na psl. S. ~o-brqa „~eprkati (o koko{i)Œ. tako|e i rus. U obliku ~evrgan „okretan de~ak u vreme pubertetaŒ ispred osnove vrg. zakovrnuti predmetŒ tvorbeno se ra{~lawava na *ko-vârga. dijal. rugati seŒ.). rus. vragolanŒ (< *sko-vârga)421. vãrga „nizak. ~iverga „Ør~karaloŒ (Fasmer IV 358)420 i ka{. mawe ubedqivu etimologiju ka{upske re~i predla`e SEK IV 285–286.javqa prefiks ~o-. „batinaŒ. ali po istom tvorbenom . oblik sa inicijalnim ~o. u-~o-pr~i (se) „podi}i (se). „~eprkati. nesta{no deteŒ (Petleva 1996:36). Ovoj grupi leksema nesumwivo pripada i imenica ~ovrgaw „lopatica za bra{noŒ. Na analogan na~in oblik kovrga „izvijeni. karakteristi~na za govore jugoisto~ne Srbije.c. u-~o-prqi „uspraviti.422 418 ^ak i oblik kavrga u zna~ewu „nadimak malom ~ovekuŒ ima svoj ekvivalent bez prefiksa. nesta{koŒ (RSA) pokazuju da se isto zna~ewe realizuje i u oblicima bez ekspresivnih prefiksa. vrziwak „obe{ewak. krivitiŒ. *kovârkati (ÅSSÀ 12:18). 421 Druga~iju. ~o-vrqi se œkriviti se. skoverga „`ivahan de~ko koji voli bu~no veseqe. plaziti se. kuverzenâ œ`ivahno.uo~ava se prefiks ~e-. preduzeti ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1993).tuma~i kao re~cu ~i „liŒ (l. ~anak za zahvatawe i nabacivawe malteraŒ. *ka-vârga418. mangup. dubitiŒ. ~o-vrqi „iskrivqavati. kod koje se ispred osnove vrg.dodat na osnovu vrg-. U pitawu je verovatno lokalna inovacija. na-~o-vrq adv. 419 Up. Za razliku od prethodnih. samo sa drugim prefiksom — *~a-vârga. tipa prefiksacije i semantike — posledwa dva oblika imaju paralele u rus. vrga „id. ~o-vrdalo n. prefiksalni element ~i.up. rasturitiŒ.-h.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 191 [to se pak ti~e imenice kavrga koja. bug. 420 Fasmer. „mawa primitivna posuda.v. vrzinovi}. ras-~o-vrqi „napraviti nered. Ista tvorbena podela i sli~na psl. Isti prefiks javqa se i u obliku ~ovrgan m. „nakrivo. postojawe semanti~ki gotovo istovetnih oblika vrg „mali ~anak. up. ~o-prq}a „~eprkatiŒ. naopako. koje se prevr}eŒ (Kurkina 1981:335). skoverzenâ „dete koje nemirno le`i. va`i i za semanti~ki gotovo istovetan oblik ~avrga œpolovina kore duleka.

zaokupiti. kaverznà. kaverza. nadati seŒ: [to mi se ne{to napoveqalo. jeziku).tipa *kavârza (Kala{nikov 1994:85). nadovezati se na ne{to.do -v r sti se / nad o v r sti se „spopasti. ne ostavqaju}i na miru. Iskqu~ivo na osnovu s. Piva. up. utovrz.. ~e{. Element -to.192 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U obliku natovrsti se izdvaja se element -to-. *ko.c. P~elice.i u-. koje se tuma~i kao izvedenica od na. *kovârzati / *kovârziti.> ~a. naturiti se. oblik *~â-vârzati (sa vokalizovanim poluglasom u s.-h. ukr. kavàrzacâ (ÅSBM 4:19. vàrzeà „brbqawe. baktati modelu — ko-vrcan „nesta{an mladi}. rus. n a v r s t i s eŒ V. napoveqati se „nametnuti se. morav. zaokupitiŒ Dvorska. œdo}i.to. napoveqati „spopasti. navrsti se. prekomerno brbqatiŒ424 (Kala{nikov 1996:300–302). vragolanŒ Piva. sa umetnutim -to-. uz napomenu da je starina oblika problemati~na (ÅSSÀ 23:164). stezatiŒ (l.-h. |avolast de~ko.i *vârzt’i (se). Glagol ~avrzati mo`e se razlo`iti na prefiks ~a. œnau~iti. vrazit hubu (jako dvermi) „hubu otvirati. napovrsti seŒ: Napoveqati ‰zna~iŠ mnogo govoriti o jednoj stvari.i osnovu vrzati. vrcati „pokretati se brzo. koverzenâ (Fasmer II 153. spopasti koga ~ime ne po{taju}i. up. Lika (RSA). @akova 1975:200). na nekoga. ~i-verziØâ „vrpoqiti se. 424 Ovaj oblik mo`e biti i onomatopeja. otovrsti. U glagolu se ~uva jedno od zna~ewa ove osnove — „brbqatiŒ. napovrawiti „navaliti. zaokupiti (nekoga)Œ. dijal. budu}i da u ~e{kom postoje dva glagola vrzati: jedan onomatopejski sa zna~ewem „{kripatiŒ i drugi kao kontinuanta psl. Kao wegovo ishodi{te mogao bi se pretpostaviti psl. Analiziraju}i psl. up. verziØâ „govoriti gluposti. na-po-vrsti se / napovrsti se „naturiti se. *vârzati „vezivati. 423 Up. Ova obrazovawa o~uvala su se i u savremenim isto~noslovenskim jezicima. pa stalno grije{im Crkvi~ko Poqe. Kragujevac (RSA)423.pod uticajem sinonimnog ~avrqati) ili pak psl. gnezdo glagola *verzti Kala{nikov konstatuje da su u praisto~noslovenskim dijalektima bila rasprostrawena obrazovawa sa prefiksalnim elementima *ka-. potvrda rekonstrui{e se psl. 271). up. *kovârzânã(jâ) / *kovârzâna (ÅSSÀ 12:18–19). kaverzni. up. na. rastovrsti. *natovârzt’i se. up. blr. raz.ume}e se i posle prefiksa od-.alternira sa „normalnimŒ prefiksima. naviknuti na ne{toŒ Divoselo. blr. obuzetiŒ Dalm. izmi{qotineŒ.). rus. kaverza (ESUM 2:335). Glagol verziØâ u ruskom ima izuzetne predispozicije za ekspresivno prefigirawe. kavàrza. i *kovârza. 22–23). virzià „~ovek koji govori glupostiŒ. spopasti. Jadar. Interesantno je da element . kaverza. up. oblik *~e-vârzati (sa kasnijim prelaskom inicijalnog ~e. umetnut u strukturu glagola navrsti se (Petleva 1986:200). . lagatiŒ (Kurkina 1974:79. nagloŒ (RSA).

vrhnouti pole.(ÅSSÀ 12:13. v. ~e{. nakovrije`iti se : navrije`iti se. up. (RSA). Prefiks ko. ogovaratiŒ. „wiva napravqena od livade skidawem i spaqivawem busewa (radi |ubrewa)Œ.(*jâzvârgnoti) ozna~ava proces obra|ivawa zemqe. vr}i). zvrhnut’ pole „uzorati poqeŒ (l. œuraditi kako ne vaqaŒ i vra`a „vrsta doma}e vunene tkanineŒ (v./ *vorz. CG. up. nap.-h.Œ Herc. uzica. Dakle. U pogledu zna~ewa up. tako|e vre`a / vrije`a „puzava stabqika ili izdanak. navode}i jo{ i naziv wive u Metohijskom Podgoru Kovrage. kontinuantama osnove *vorg. 393.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 193 se. „praviti vragu. Srbija. {i-verziØâ „smetati drugimaŒ 425 (Fasmer IV 358. neprijateqskiŒ. Pored ve} pomenutih oblika izvra`iti „pogledati besno. vraga f. up.v. Skok III 18–19). dijal. zavrzati „smetatiŒ. {ikaraŒ426 BiH. kowrzasáo). ali se kao paralela navodi i ka{. oblik rekonstruisan je samo na osnovu s. Naime. i uvrije`iti se „ukoreniti seŒ. jasno je da je oblik kovrije`iti obrazovan dodavawem prefiksa kona osnovu vr(ij)eg-. povresloŒ (: vreslo / vrijeslo „povraz.-h. „krupan i gust korov.mogla bi pripadati i imenica kovrag m. Kurkina 2000:565). vrije`a). u kojoj se tako|e izdvaja prefiks ko. *koverzslo.c. Budu}i da postoji potpuni semanti~ki paralelizam oblika iskovrije`iti : izvrije`iti. onda kovrag (< *ko-vorgã)427 ozna~ava sam taj korov i travuqinu koji se pri kr~ewu skidaju i o d b a c u j u.v. ~avka). potvrda. strnisko „uzoravati ledinuŒ. Tako|e i „biqka iz familije UmbelliferaeŒ. s.). kome{ati seŒ. vrije`iti (neslogu) „{iritiŒ (Skok III 621 s.alternira sa prefiksom po-. predlo`ak pretpostavqa i Iliadi 2001:59. Zna~ewe glagola vra`iti (< *vor`iti) direktno je povezano sa glagolom *verg’ti „ bacatiŒ (v. 427 Isti psl. skidati i spaqivati busewe radi pretvarawa livade u wivuŒ CG (RSA). 436 . uzicaŒ) < psl. i Gorà~eva 1982:113. 425 426 . izvrag œi z b a c i v a w eŒ. kovra`ina „id. i skovra` œ`draqevina. {a-verziØâ „spletkariti. povrijeslo (v. vra`iti impf. Galega officinalisŒ (Iliadi 2001:59). Skok tuma~i oblik ~avrzgati kao onomatopeju (Skok I 300–301 s.v. u pojedinim slovenskim dijalektima glagol na -noti u kombinaciji sa prefiksom *jâz. 409). Kurkina 1981:22). lozicaŒ (Skok III 628 s. ako vraga ozna~ava wivu o~i{}enu od busewa trave i korova. {iprag. travuqina. psl. obliku (ali sa drugim prefiksom) jesu sln. Petleva 1974:209. u`e. U formalnom pogledu pandani ovom s.-h. zap. Pravilnost predlo`enog ra{~lawavawa glagola kovrije`iti se potvr|uje imenica kovreslo / kovrijeslo „povraz. up. up.

zavrzlan „id. zavrzan m.u kavrgati kao da potencira negativnu nijansu zna~ewa „n e j e d n a k o. kvrga. nedono{~eŒ. Uskoci (Stani}). svr`ika „suva gran~icaŒ (Kurkina 1974:80). ~estarŒ (RSA). „onaj koji je nejasan. vre`ama od kupina i sl. *vorza (ukr. otovrsti „po~eti mnogo pri~atiŒ. smetenŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). øavoroz „vrpca. ~vrga. jeziku su se razvila i metafori~ka zna~ewa. œnateklinaŒ. Prefiks ka. u koji se savr{eno uklapaju s. varzul’ka „~vori} u pre|i ili tkaniniŒ. zavrzan~e n. uø. zaostala osobaŒ. n e r a v n o prestiŒ. npr. zavr`en adj.-h.). skavàrzacâ „neve{to raditi (ølesØi.-h. sa zna~ewem „prestiŒ. petqanacŒ Piva (Gagovi} 2004).u obliku kovrag upotrebqen da bi se wime istakla i poja~ala negativna semantika re~i. npr. smetena. sadr`i ono osnovno semanti~ko obele`je — „zadebqaweŒ.„vrteti. „glupak. œstiskati. gwe~itiŒ. Ovoj grupi (osim neprefigiranog vrsti „plestiŒ). iz-vragã œpoba~aj. {iØi)Œ (Kurkina 1981:335). *verzslo (s. *obverzslo. vrdati). paviti. ali u tipolo{kom smislu u pitawu je ista semantika)430 i kovrijeslo. zavrza f. „glupo. ’zavezano’ deteŒ itd. 430 Za glagol kavrgati va`i isto {to i za glagol vrndati „prestiŒ. konopŒ428. u`eŒ).194 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI stsl.*uvorzã (stpoq. „obmawivatiŒ (Kurkina 1974:79). U oblicima ~avrzati. 429 Kao primere realizacije ovog zna~ewa Kurkina navodi konkretne realije. odakle se u jednom pravcu razvija niz „u`e. *povorza. kao i bug. v. pletenice. savijatiŒ i *uergh. uwroz „konopac. mutan. ali u s. Kurkina 1974:79–80). „neravninaŒ. Wegovo zna~ewe u razmatranoj grupi leksema mo`e se smatrati kasnijom inovacijom (v. formiranih na bazi zna~ewa ishodi{nih ie. zapu{tenŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). „smu{ena. Analizirane lekseme svrstavaju se u nekoliko semanti~kih grupa. savijatiŒ. Kala{nikov 1994:85). strus. „ne{to spletenoŒ429. dijal. rastovrz œraspri~ati seŒ realizuje se jedno od zna~ewa karakteri428 Tako su. .. vrijeslo).Œ (ÅSSÀ 9:99. svrzav „neuredan. iz-vorogã „id. vestiŒ. i Skok III 621). Moglo bi se pretpostaviti da je prefiks ko. up. verzni „opanci od likeŒ. kvrgaŒ (v. rus. blr. up. U ju`noslovenskim jezicima razvio se ~itav niz leksema sa zna~ewem „ne{to ispup~enoŒ. smetewakŒ. vrpce. trakaŒ). „neume{an. *povorzã.-h. *pavorzã (rus. œizraslina. Kurkina ovoj grupi pridru`uje i glagol kavrgati isti~u}i da on. *poverzslo itd. (v. pripadaju oblici kavrgati (dodu{e. voroza „konopac ili kai{ na bi~u kojima se udaraŒ). vrzina „mesto obraslo gustim {ipragom. u gnezdu *verzti zastupqeni nazivi konopa.„vrteti. nespretan. koje povezuje sva navedena obrazovawa (l.Œ. dok kao semanti~ka paralela mo`e poslu`iti s. Prvu grupu sa~iwavaju lekseme sa zna~ewem „plesti. stezati. osnova *uerg.c. sln..-h.

otovrsti „uputiti seŒ. rastovrsti „razbacatiŒ. vrg „starinska mera za z a p r e m i n u. ~an~e)Œ > „mali ~ovekŒ. besmisliceŒ. dijal. œposuda od lipove kore kojom se pije vodaŒ. svezatiŒ (RSA). iskovrije`iti „iskola~iti o~iŒ treba pretpostaviti upravo me|ukariku „bacatiŒ — ovo zna~ewe posvedo~eno je u obliku vrzati se „bacati seŒ — iz koje se legitimno razvijaju pomenuta zna~ewa434. i bug. up. up. gr~). kquseŒ (Skok I 611–612 s. a kao semanti~ku paralelu up. povi(ja)ti (se). Semantika ishodi{nog glagola *verg’ti „bacatiŒ sadr`i u sebi i mogu}nost prelaska ka zna~ewu „kretati seŒ > „pokretanŒ > „okre431 U prilog ovoj mogu}nosti govore potvrde iznete s. ni semanti~ki pomak „~vor. *uer. hrg sa op{tim zna~ewem „posudaŒ (v. ~anak za z a h v a t a w e i n a b a c i v a w e malteraŒ. `ivotiwaŒ nije usamqen. vãrga „obao izra{taj na stablu drvetaŒ > „nizak ~ovekŒ433 i s. nabijati. 432 Up. . s. pikavac „opu{ak od cigareteŒ > „mali ~ovekŒ. up. ukoliko nije u pitawu metafora „mali predmet (posuda. Skok I 686–687). savijatiŒ > „bacatiŒ (v. rus. ~ovrgan’ œsitan ~ovekŒ (Iliadi 2001:63). glavni deo ralaŒ: I s k r i v n e m u n o g e k a ’ d v a v r g w a Poqica (RSA). koje se kao sekundarno razvija od osnovnog „vezatiŒ — s. s jedne strane.-h.-h. jak ~ovekŒ (u tajnom jeziku) (BER 1:188). stavqati (u ne{to).v. Varbot 1978:33). zakovrqiti „zaputiti se. Zna~ewe „krivŒ razvilo se iz zna~ewa ie. nametnuti seŒ.„vrtetiŒ karakteristi~an semanti~ki razvoj „vrteti. *uer. œzidarska posuda. vrãga „kvrgaŒ > „sna`an. okaŒ (RSA). sagibati (se)Œ. iskovrqiti „iskola~iti o~iŒ (v.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 195 sti~nih za glagol *verzti —„brbqatiŒ. vrzati2 „vezati. ali samo na formalnom planu (v. S druge strane. kvrgaŒ > „mali ~ovek. zna~ewem vrzati1 „sme{tati. kovrga „i z v i j e n i. naticatiŒ. up. po}iŒ. Semantizam „krivŒ verovatno le`i i u osnovi oblika kavrga „nadimak slabo razvijenom. jasno je da za zna~ewa natovrsti se „navaliti se. ~avrga œpolovina kore dulekaŒ i ~ovrgaw „lopatica za bra{noŒ motivisani su. 434 Isti semanti~ki razvoj ostvaren je i kod oblika sa osnovom vrqati. gore). a s druge — oblikom predmeta. Ve} je i Skok doveo oblik kavrga u vezu sa kvrga „~vor na drvetuŒ. 433 Razvoj zna~ewa u suprotnom smeru realizovan je u bug. Polaze}i od ~iwenice da je za ~itavo gnezdo ie. hrga = rga „~vorŒ > „nevelik kow. natovrqati se „biti kome na teretuŒ.„savi(ja)ti (se). {to pokazuje bug. vrqati).v. zakovrnuti predmetŒ431. razvezati „raspri~ati seŒ. vrgaw „ralica. Nazivi realija kavrga „~an~eŒ. malom ~ovekuŒ432. verziØâ „govoriti gluposti.-h. up.

„vrpoqiti se. Bjeleti} 2003a. Semantizam „{iriti seŒ mogao je poslu`iti kao osnova za razvoj zna~ewa glagola kovrije`iti se „kostre{iti seŒ > „qutiti seŒ. kome{ati seŒ. vra`i „u`urbano tr~karati. Detaqnije v. spretanŒ. mrdati ne~imŒ. „brzo micati rukama i usnamaŒ (Kurkina 2000:564). mak. vra`em „mnogo govoritiŒ. bug. . up.196 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI tan. Upravo ovakvim semanti~kim razvojem obja{wava se zna~ewe oblika ~evrgan „okretan de~ak u vreme pubertetaŒ i ~ovrgan œveseqakŒ. dijal.

zagonetkama). {alabazati) {e-vr dati impf. levo-desnoŒ. izbegavatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). {evrdati œkrivudati u hoduŒ Ro`aje (Had`i}). *{evrdati: Koino ne hode pravám pôtem . „ime zecu u zagoneciŒ (RJA). sg. œi}i kud bilo. pramenŒ Uskoci (Stani}) ~o-vrdalo n. {evrdat œkrivudati u hoduŒ. „hodati pijano. „micati se amo-tamoŒ (RJA). vrdatiŒ. rasklimavatiŒ: Ovaj se {oraf levrda Ozaq (Te`ak 1981) ~e-vrda{ / ~evrnda{ m. fig.Œ. œgovoriti ~as jedno ~as drugoŒ Uskoci (Stani}). œv r d a t i. zamrsiti se (o kosi)Œ Du~alovi}i (RSA) la-vrdati impf. prevrtqivacŒ Brusje (Dul~i}i 1985) {a-la-vrdati impf. Rovca (Bjeleti} 1993:38). „id. œlutati. zakovrduje 3. {avrditi „igrati re~imaŒ (RJA). „uvojak. œpri~ati koje{taŒ. œvrdati. zameratiŒ Timok (Dini} 1988) zakovr-n-dati se pf. posr}u}iŒ (RSA). okretati. Uskoci (Stani}) za-{e-vrdati „po~eti {evrdati. „micati. impf. „uviti. œne dr`ati re~Œ Pirot (Zlatkovi} 1990) do-{e-vrdati pf. po~eti se kretati tamo-amoŒ (RSA) na-{e-vrdati se „izdovoqiti se {evrdaju}i. kovrya. „tr~ati amo-tamoŒ (u nar. „razbaru{iti se.) le-vrdati impf. „zakerati. {avardalo „{evrdalo. (ibid.OSNOVE: 14) VRDATI 197 OSNOVE: 14) VRDATI 14) VRDATI za-ko-vrdati pf. izvla~iti seŒ. „do}i krivudaju}i. „izvrdavatiŒ Leskovac (Mitrovi}). lutatiŒ. „slagatiŒ (Skok III 379 s. uviti seŒ Uskoci (Stani}). lavr-n-dati „id. sg. usukati se. nego {evrdaä ovamo onamo Venclovi} (Jovanovi} 1911:294).v. {avardat „nesre|eno govoriti ili raditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985) {avrdalo n. lutatiŒ id. raditi ne{to kako biloŒ. „batinaŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {a-vrdati impf. {vrqati. „~initi. sg. „izvla~iti se..Œ Uskoci (Stani}) qa-vrdati / qavrdati „i}i tamo-amo. zakovrdati se „izrasti u obliku spirale. izvrdavaju}iŒ (RSA) .. i}i tamo-amoŒ [abac (gra|a ERSJ). {evrda 3. œlutati tamo-amoŒ Rovca (Bjeleti} 1993:38) na-{a-la-vrdati pf. zasukati (o rogovima)Œ. {evrdam 1.

besposli~itiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). lutatiŒ. neznatan posao u ku}iŒ (RJA) è vrdati impf. glagol zvrndati u Uskocima ima i zna~ewe „zujati. nedosledan. (Dini} 1988) ?z-vrdati impf. „`ensko ~eqade himbene }udiŒ (RJA) {e-le-vrdati / {elevrdati impf. besposli~arŒ. „dotr~ati.) {o-vrdaq}a f. na{kraban. œbiti nestalan. napisanŒ id. „na`vrqan. œpri~ati {ta bilo. {evrdan „prevrtqivkoŒ Leskovac (Mitrovi}). „raditi neozbiqno i neve{to kakav sitan. nemarno raditiŒ Uskoci (Stani})435.v. œonaj koji pri~a koje{taŒ Uskoci (Stani}). zvr~ati). œizbegavati da se ka`e istina. zvrndalo n. œvijuga. do}i. impf. i}i levo i desnoŒ ju`.) {evrdan m. „lutalica. Ro`aje (Had`i}). „i}i tamo-amo bez ciqa. œpomi~ni deo iznad predwih to~kova na zapre`nim kolimaŒ. na{ovrdan adj. œizbegavati pravi odgovor. id. udaqavati seŒ. „na{krabati. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). na{ovrda se „izbaciti izmet slo`en kao u`eŒ. skretati u stranu.Œ Uskoci (Stani})437. napisatiŒ.198 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI od-{e-vrdati „od{vrqatiŒ Uskoci (Stani}) uz-{e-vrdati se „u{eprtqati seŒ id. „{vrqati. pf. „vrludati. (ibid. i kao nadimak Ro`aje (Had`i}). „i}i. avionu)Œ. „ona koja {evrda. 437 Pored navedenog zna~ewa. lagatiŒ. œu nekom odre|enom prostoru micati se. Ma~va (gra|a ERSJ). œkojekako. lutatiŒ. dozvrndati pf. zvrndati „id. {elevrdati „klimati. œuklawati se. fig. sg. œneradnik. iz istog izvora u istom zna~ewu oblik {ele-brdati. O~ito je da se ovde radi o onomatopeji (v. œodugovla~iti da se ne{to 435 436 Up. {evrduqa f.. pogrd. (ibid. krivudatiŒ. biti prevrtqiv. zvrndov m. . zvrndat „id. { e v r d a t iŒ. (ibid. naklapatiŒ. biti neveran (o mu`u ili `eni)Œ. okoli{itiŒ Timok (Dini} 1992) na-{o-vrda 3. skitnicaŒ. œpri~ati koje{taŒ. kretati seŒ. Nije jasno spada li ovamo pridev seleverdast œneozbiqanŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). sg. [umadija (gra|a RSA)436 {o-vrda 3. zvrndov Vasojevi}i (Bori~i}). krivinaŒ id. kretati se mewaju}i pravac. „{mugnuti. Skok III 668 s. pa se mo`e pretpostaviti da su se u jednom obliku spojila dva po poreklu razli~ita glagola. zunzurati (o muvi. dojuritiŒ Piva (Gagovi} 2004) zvrdov. vrludaŒ. zvrndov Zagara~ (]upi}i 1997). klisnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?{-vrndati impf.) ?{-vrdnut pf.

œbrbqati. iako ga Petqova ukqu~uje u porodicu glagola vrdati (Petleva 1983:27). *vârdati < ie. dijal. sg. Za wega va`i isto {to i za glagol zvrndati. œ~igraŒ. torokatiŒ (RSA). ali nepa`qivo i slaboŒ (RSA). œ(ne~im) po~eti pomerati (ne{to). œnemiran ~ovekŒ Babu{nica (gra|a RSA). vordati „preturati. navaliti. izbe}i ne{to nepovoqnoŒ. vrndati se „id. ispreturatiŒ CG (RSA)438 vrndati impf. odatle fr ndalo „sprava za kovr~awe vuneŒ. brujatiŒ. v r ndat „premetati. proizvesti mnogo pre|e. Kurkina 1992a:60. Petleva 1983:26–28. „presti na veliko vretenoŒ439. praoblik sadr`avao â na mestu redukovanog vokala (Petleva 1983:28). sln. œprevrtqiva i nemoralna osobaŒ. zvrjati. vardalama „id. ispremetati.(Varbot 1980:19–21. 440 Glagol vrndati ima i slede}a zna~ewa „proizvoditi naro~iti zvuk (kao ma~ka kad prede. œonaj koji se izvla~i od posla. v. zabu{antŒ. vrndi 3. ~igra i sl. slede}i tuma~ewe dato u re~niku Ivekovi}a i Broza. tretira oblik . „napresti. „okretati se kao ~igraŒ. izbegavawe obavezaŒ. kuverdaØâ œklimatiŒ koje nedvosmisleno ukazuje da je psl. Up. „prevrtqivac. premetatiŒ. motati se.). œbesneti (o `eni)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990) navrndati pf. 442 Dilemu izme|u *vãrdati i *vârdati kao mogu}ih psl. semanti~ki sli~no vrtoloma „prevrtqiv. nepouzdan ~ovekŒ.OSNOVE: 14) VRDATI 199 uradi.Œ (RSA). vrteti se. Potkozarje (Dalmacija). obilazitiŒ440. U jednom svom ranijem radu Kurkina. vrndalo n. Kurkina 1992a:60). vrdati Uskoci (Stani}). Skok I 532). (RSGV). œkretati se tamo-amo. mnogo se ~e{atiŒ Kragujevac (RSA). 439 Ovamo svakako i frndati „kovr~ati vunuŒ Vodice. i vrdalama. Rovca (Bjeleti} 1993:38) zavrdati pf. Skok samo pomiwe ovaj 438 Nije jasno spada li ovamo i zavrditi se „uquqati se. œdrapati se. Frndar prezime porodice u ~ijoj se ku}i nekada k o v r ~ a l a vuna (v. œdovesti u veliki nered. œr|avo prestiŒ Leva~. 441 Za ovo zna~ewe up. Varbot 1980:19. vrdolama f. rekonstrukcija razre{ava rus. prebacivatiŒ Barawa ( Sekere{ 1977)441. detaqno Iliadi 2001:38–44)442. izvla~iti se od neke obavezeŒ (RSA). œpraviti se va`anŒ.Œ Lika. uspavati seŒ (RSA). izvrdavawe. up. fig. navrndat „nabaciti. koje tako|e spada u kontinuante psl. Vojv. Petleva 1983:28. œprostitutkaŒ Pirot (Zlatkovi} 2004) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol vrdati < psl. gore. „po~eti izvrdavatiŒ. povr{an i }udqiv ~ovekŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). *vârdati (v. œizvla~ewe. vreteno. *uer-d. nagva`dati. po~eti micatiŒ (RSA) izvrdati „ve{to se izvu}i iz kakvog te{kog polo`aja. naslagatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) vrnda f.

bez tuma~ewa. zamrsiti se (o kosi)Œ. a drugi kao pozajmqenica iz ruskog. up. koji alternira sa le. pometwaŒ. {e-(le-). mrdnuti (Kurkina 1974a:216). kuvárdaØâsà zajedno sa kuverdaØâ neopravdano se u ÅSSÀ svodi na psl. Petleva 1983:26–28. koji nema psl. {a-(la-). obrazovanom od iste osnove sa prefiksom *sko-)445. vrdati. kuvárdaØâ „bacati palicuŒ. skovãrdulâkà œbrz.u oblicima zakovrndati se (Petleva 1983:27) i zakovrduje (Bjeleti} 1994a:356). Kao paralelu up. ~e-.(uglavnom o glagolu {evrdati) v. kuvárdaØâsà „prevrtati seŒ. Kurkina 1982b:184 (i o {avardalo). Bjeleti} 1994:268. pokretqiv ~ovek koji se smuca tamo-amo bez poslaŒ (BER 6:763). O oblicima sa prefiksom {e.Œ sa rus.c. {o-. . starinu. *kuvârtati (se) (13:142). {eveljiti). 65). kuvárdaØâ. Moskov 1965:71. a oblik na{alavrdati tumavrdati. Bjeleti} 1994a:355–356.u levrdati. koverda „glupost. a nije iskqu~ena ni mogu}nost veze sa kovirØaØi „brbqati. nestrpqiv. O obliku ~ovrdalo v. Bjeleti} 1993:38. dijal. ~o-. U pitawu je prefiks ~o-.je samo posledica umek{avawa u konkretnom govoru. navode}i kao wegovu potvrdu i oblik vrndati. {to Petqova s pravom odbacuje (Petleva 1973:51./ qa-. verovatno stoji u vezi sa glagolom zakovrndati se „razbaru{iti se. Bjeleti} 1993:38).(Fasmer II 398) i [ahmatova. uprkos tuma~ewu Fasmera. larga : qarga „veliki trup. vrdnuti kao fonetsku varijantu od mrdati. besmislicaŒ (ESUM 2:483)443. kuverdà „neuredno odevena `enaŒ. Autori ESUM smatraju ove glagole nedovoqno razja{wenima. Kurkina 1992a:60 (i o *skovorda. Rus. pramenŒ. {evrdati (l. Imenica ~evrda{. batinaŒ Uskoci (Stani}). u kojoj se izdvaja prefiks ~e-.c.). Bjeleti} 1994a:356. la. pri~atiŒ (l. Varijanta qa. U literaturi se izdvaja prefiks ko. Ispred osnovnog vrdati alterniraju prefiksi ko-.). kavardak „nered. nap. gu`va. U obliku lavrdati izdvaja se prefiks la. u kome se izdvaja prefiks ku. Skok smatra da je oblik {evrdati nastao ukr{tawem {eveqiti i vrdati (Skok III 390 s.-h. kuvirdâ uzvik pri naglom padu naglavce (ESUM 3:121)444.(v. 445 Pomo}u istog prefiksa i od iste osnove obrazovano je i bug. 443 Re~ se tretira kao nejasna. ukr. zbrka. le-. kovrya. vrdati). Petleva 1974:209. pri ~emu se upu}uje na rus. sa umetnutim n pred dentalom (Skok III 622 s. ~evrnda{ „uvojak. 444 Prvi oblik se tretira kao nejasan.i osnova verdaØâ < *vârdati (Petleva 1983:26–28). rus.v. Nastala je mo`da ukr{tawem imenice koverza „id. kuverdaØâ „klimatiŒ. Dopunski komentar o fonetici rus. glagola daje Petleva 1983:28. koji ih dovodi u vezu sa s.v. koji u wima izdvaja prefiks ku.200 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI glagol.

Iliadi 2001:40). „izvla~iti se.OSNOVE: 14) VRDATI 201 ~i kao slo`enicu od {ala „jocusŒ i vrdati (Skok III 379 s. kako biloŒ. Ve}ina ovih zna~ewa karakteristi~na je i za ishodi{ni glagol vrdati . Terminologija predewa obi~no se razvija sekundarno na bazi glagola razli~ite semantike. „i}i tamo-amo. vrndati (Tomanovi} 1938–39:203). a {vrndati — {eveqiti + vrdati. {eveljati). z. Zbog toga se i zna~ewe „prestiŒ u razmatranoj grupi glagola smatra kasnijom inovacijom u odnosu na semantiku ostalih glagola (Varbot 1980:19–21. zabune jedan? Piva (Gagovi} . dijal. uvijatiŒ. „raditi nemarno. {avardaØâ œlutati. pri ~emu je neposredan semanti~ki izvor odre|en karakterom. skitatiŒ. tako|e i rus.({ovrda). korenom *uer. blr. Zna{ li ti {ta lavrwa{. Posebno mesto me|u navedenim oblicima zauzima glagol vrndati u zna~ewu „prestiŒ. odakle se lako obja{wavaju sva ostala posvedo~ena zna~ewa. savijatiŒ. iz ~ega sledi da je wegovo primarno zna~ewe „vrteti (se)Œ. Lika (RSA).({avrdati). izvrdavatiŒ. blebetaloŒ (v. oblik {evrdati je rezultat kontaminacije {eveqiti + vrdati. Prema Tomanovi}u. Bjeleti} 1994:266). uslovima i tehnikom samog procesa predewa. M. Kao potpunu tvorbeno-semanti~ku paralelu up. Analiziraju}i poreklo ovog slovenskog glagola. {o. lutati. blebetati.(o ovoj pojavi v. „brbqati. zvrdati izdvajaju se protetski suglasnici {-. lupetatiŒ (v. i Kurkina 2001:97–98). Ama {ta tudaj lavrwa{. {avàrdzicâ œbrbqati. dijal. U semanti~kom spektru derivata glagola vrdati izdvajaju se slede}a zna~ewa: „okretati. tumaratiŒ. U oblicima {vrdnut. Varbot ga dovodi u vezu sa ie.alternira sa {a.v. Prefiks {e. Bjeleti} 1993:38. „pri~ati koje{taŒ. {alabazati). [ulâga~ 2004:256). O oblicima {elevrdati. {vrndati. daj se jednom smiri! — Lavrwa pro onijeg kr{a dok vrat ne slomi Piva (Gagovi} 2004). {alavrdati v. Lavrwam ponekad i po no}i Uskoci (Stani}). „tr~karati tamo-amo. {avarda œbrbqivac. v.„vrteti. VRWATI la-vrwati impf. torokatiŒ Divoselo. lutati. Szymanski 1977:50). Furlan tuma~i oblik {evrdati kao ekspresivni deverbativ *s’ev-drati sa promenom dr > rd (Bezlaj IV 39 s.v. {evãrdam „i}i tamo-amoŒ (Moskov 1981:106. bug. tumaratiŒ (RSA).

Iz drugog primera reklo bi se da oblik lavrwati ima i zna~ewe „kotrqatiŒ. prolamati seŒ: Lavrwali su gromovi ~itavu noj — Ma ko ono lavrwa kamewe niz Treskavac?. (ibid. „do}i ni sam ne znaju}i kako. prezime id. kao od bede. „do}i nemarno.) od-la-vrwati „oti}i nekud ne misle}i mnogo na ciq svog odlaskaŒ id. „ispri~ati. jadan! id. „lutati.) Lavrwa. impf.) 446 Glagol lavrwati u Pivi ima i zna~ewe „proizvoditi. ovla{ ne{to uraditiŒ id. trpatiŒ Piva (Gagovi} 2004) na-to-vrwat se pf. Ne znam {ta big vi jo{ lavrwo Uskoci (Stani}). lukavo. (ibid. œlutati. „lutati bez ciqaŒ Rovca (Bjeleti} 1993:39) [o-vrwa pogrd. skitatiŒ Lika (RSA). lutati. (ibid. (ibid. „{arati. (ibid. (ibid. Ako se. analogno obliku lavrwati. nije jasno koje zna~ewe je primarno. ve} lavrwa. „gomilati jedno na drugo. sg. natrontati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) {a-la-vrwati impf. pisatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) ?z-vrwati impf.) {o-lo-vrwski adv. œmalo. Lavrwi} prezime (RSA) pro-lo-vrwati pf. slu~ajno nai}iŒ id. . i}i tamo-amoŒ Uskoci (Stani}) [o-lo-vrwa porodi~ni i li~ni nadimak. podmukloŒ id. „tumarati. Mo`da su ovde u pitawu dva glagola koja su se pribli`ila na fonetskom planu. (ibid. pogrd.) pro-la-vrwati „popri~ati koje{taŒ. raditi ne{to kako biloŒ: On ne kosi ko {to qudi kose.) ?{-vrwa 3.) do-la-vrwati pf. 447 Oblik prolovrwati u Pivi ima i zna~ewe „protutweti. dovu}i seŒ: Ne znam da li }emo malo dolavrwati do vas id. { v r q a t iŒ. pak. œnavu}i mnogo ode}e. (ibid. pro}i kojekudaŒ: Prolovrwajte malo po selu i do|ite na ru~ak. œi}i malo tamo-amo. doskitatiŒ id. odavati jak zvuk. „na {olovrwski na~in. „prolutati. pro{vrqatiŒ. nadimak Uskoci (Stani}) {o-lo-vrwati impf. protr~ati tutwe}iŒ: Malo prolovrwa{e muwe i presta{e.) na-la-vrwati „nai}i ne paze}i mnogo kud se ide. tre{tati. Uskoci (Stani}) do-z-vrwati pf. radi o jednom glagolu.202 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 2004)446. „~initi. izbrbqatiŒ: Ama {ta ti to prolovrwa oni po`mirep? Piva (Gagovi} 2004)447 so-vrwati impf.

Tomanovi} 1938–1939:211. to-. `a-vrwati „ne{to jesti. {a-la-. Oblik lavrwati mogao je nastati i na slede}i na~in: glaviwati „i}i bez ciqa. posvedo~ena je i imenica lavrwa „labrwaŒ. „lutati bez ciqa. On se najpre mo`e objasniti kao varijanta od vrqati. tumaratiŒ. pa bi glagol lavrwati sasvim legitimno mogao biti wen denominal (v. vrwati se „id.v. lutati. pak. Za alternaciju q / w up. U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol vrwati. wihovi inicijalni elementi mogli bi se smatrati osamostaqenim delovima dvoslo`nih prefiksa {ala-. torokatiŒ (oba oblika su iz istog punkta. tutwavaŒ. Kod oblika sa prefiksom lo. mnogo jesti.Œ451 > lavrwati (RSA). 450 Up. drobiti. truditi seŒ Bukovica (RSA) · Kao uvodnu napomenu isti~emo da nijedan od prezentiranih oblika nije registrovan kod Skoka. vide homonime. lovrwati posmatrali naporedo sa {alavrwati. `-lo-vrwati „jesti. `vakati van obrokaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). nije sigurno da ovamo spadaju i `-vrwati „jesti (uop{te). prologrwati „protutweti.OSNOVE: 14) VRDATI 203 ?z-lo-vrwati impf. lo-. lo. ali i u toj imenici izdvaja se prefiks la-. blebetati. up. tumaratiŒ > glavrwati „id. `vakatiŒ (RSA). „logrwawe. i srqati / -srnuti. 448 S obzirom na sasvim druga~iju semantiku. vuqati se / vuwati se „pritajeno. „dosadno pri~ati. {olovrwati. Skok I 566–568 s. U oblicima sa prefiksom la. glava. halapqivo. tako da se tvorbeno i ovaj glagol uklapa u razmatrani model. Divosela u Lici)449 od lavrwati2 „tr~karati tamo-amo. . Sem toga.je verovatno nastalo pod uticajem oblika logrwati „orgati. kao {to se vidi i iz same definicije povratnog oblika vrwati se „v. {o-(lo-). mletiŒ BiH (RSA). skitatiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:39). v r q a t iŒ (RSA). o jadu se svom zabavijo! — Logrwa mi ne{to u drobu Piva (Gagovi} 2004)450.sastavqa~i RSA. so-. verovatno s pravom. pa razlikuju lavrwati1 „v. Ukoliko bi se. l a b r w a t i = brbqati. iz istog izvora i logrw m.Œ Lika. proorgatiŒ: Prologrwa{e reoplani prema Podgorici. œstarati se.zapa`a se potpuni paralelizam zna~ewa sa oblikom lavrwati. Ispred osnovnog glagola alterniraju prefiksi la-. 449 Oblik labrwati je denominal od labrwa. oblici lavrwati. naklapatiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977)448 è v r wati impf. lV-). {olo-. 451 O ovim oblicima v. skriveno se kretatiŒ Uskoci (Stani}). koji ni sam nema re{enu etimologiju. tutwetiŒ: Ama ne logrwaj to kamewe.

a u tvorbenom pogledu up. spasti seŒ (RSA) za-ko-vrcati pf. Skok III 642–643 s.204 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Za semantiku nadimka [ovrwa up. œmesto na ko`i od kojeg se razilaze dlake. a ja za wom trk. Bjeleti} 1994:266). na-sa-vrdavati (se) „gomilati se. „krug. slo`enica sa zlo tipa zlopatiti (v. iskobeqati se. svu }e{ je belaisati.v. œma~ak koji nije u{trojenŒ (RSA). z. Izdvajaju se slede}a zna~ewa: „tumarati. [ovrwa. vijugatiŒ: Ona potr~a i po~e kovrcati. Za oblik zlovrwati nije jasno da li je u wemu protetsko z. iscrpstiŒ Unac (Jovi~i}) kovrc m. „raditi ne{to kako biloŒ. svitakŒ (RSA) kovrcan „onaj koji ima kovryavu kosu. VRCATI ko-vrcati impf. kovrtawŒ. Up.(o ovoj pojavi v. sovrqati. cvetŒ. O elementu so. zao). œsredi{wi deo pite savija~e. Za oblik sovrwati up. vrqati). „koprcnuti se. iz te{ke situacije. œsavijati u uvojke (kosu). trk i nikako da je stignem. uvijatiŒ: Ne kovrcaj kosu tom vru}om `icom. lutalicaŒ Uskoci (Stani}). lutatiŒ. pra}aknuti seŒ. . {olovrwati v. zaslabitiŒ. {to je verovatnije. {ovrqan „onaj koji {vrqa. brbqatiŒ.v. „gomilati. nagomilavati seŒ CG (RSA) prema navrndat „nabaciti. muriti. kovrcnuti se „izvu}i se iz kakve nevoqe. kovrcati (se) „kovryati seŒ (RSA) ko-vrcnuti pf. mrditi se. trpatiŒ. dotrajati. „i}i vijugavo. semanti~ki identi~ne oblike zvrdati. œpramen u koturi} savijene kose koji slu`i kao ukrasŒ. O oblicima lavrwati. {alavrwati. Bjeleti} 1993:39. „uviti pramen kose u kovryuŒ Piva (Gagovi} 2004) s-ko-vrcati œoronuti. zvrcati. kudravacŒ. Semantika navedenih oblika je uobi~ajena i u jednom segmentu potpuno identi~na sa semantikom oblika koji imaju vrdati i vrqati u osnovi. hipokoristik bez odre|enog zna~ewa uz re~ macan: Oj ma452 453 [ovrwa mo`e biti i od *[alvrwa.dodato na oblik lovrwati. „pri~ati koje{ta. Oblik natovrwat se ima tvorbeno-semanti~ku paralelu u obliku natovrqati se (v. navaliti. naslagatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). zvrwati453 izdvajaju se protetski suglasnici {-. zvrqati. od koga je mo`da i nastao. ili je on. U oblicima {vrwa. œpotro{iti. [olovrwa452.

skitaju}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). krupan mu{karacŒ Uskoci (Stani})455 è vrcati impf. na{vrqatiŒ (RSA) ?z-vrcati impf. u v i j a t i s eŒ. udaqavati seŒ. „zamla}ivati se. zavrcanko m. patuqakŒ U`ice (RSA. œumretiŒ Poqica. œtrzati se. vr~ati). œrazmetati seŒ (RSA) zavrcuje se 3. „do}i ni sam ne znaju}i kako. nagao pokret. „vetropir. baciti. Nije jasno da li razmatranoj leksi~koj grupi pripada i imenica a-vrc „kepec.Œ (RSA) {a-la-vrcati impf.Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). {to vr~i (RSA). na-{a-vrcati „id. 455 Up. nabacivatiŒ. dozvrcati pf. kepecŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). (RSGV). œtruditi se da se ne{to izbegneŒ. kao bacakati se u govoru ovamo. „v. œbacati (obi~no sitne predmete). hitro pokretati deo tela tamo-ovamoŒ. nazvrcati se „provesti dosta vremena u lutawuŒ Uskoci (Stani}) zvrcnut adj. b a c a k a t i s eŒ. vrcnuti se „u~initi hitar.Œ. vrcati se „~initi brze. œodrastao. prenuti 454 Up. zavrcanica f. „skitati. œparewe ma~akaŒ: U februaru se ma~ke vrcaju. mrdnuti. koji se izvodi od onomatopejskog glagola vr~ati „frktati (o `ivotiwama)Œ (Skok III 621 s. „pokretati se brzo. pacicvrk „veoma mala osobaŒ Srem (Maksi} 1980). œgurnuti. „ka`e se mu{kom detetu od milaŒ Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983) ?pa-la-zvrc m. pokrenuti se.v. œnesta{an mladi}. fig. ili kovrcane454. skretati u stranu. kovrcane (Vuk. |avolast de~ko. „zanesewakŒ Crna Reka (Markovi} 1986) vrca f. œtrgnuti se. ma~ka zovu vr~ak. „}aknutŒ. RJA). vragolanŒ Piva (RSA) za-{a-vrcati pf. kao semanti~ku paralelu up. œnaglo izviti.OSNOVE: 14) VRDATI 205 cane. zavrcojla f. pamprc „mali ~ovek. tumaratiŒ Uskoci (Stani}). osoba koja skita i nema obavezeŒ Ro`aje (Had`i}) vrcawe n. u~initi brz. hitre pokrete. doskitatiŒ. œuklawati se. naglo. zvrcan m. poma}i seŒ. zavrcan adj. nagao pokretŒ. onamoŒ Lika (RJA) ?na-{-vrcati pf. na`vrqatiŒ. hitnutiŒ. mrdnuti. iskriviti u pisawuŒ. zvrcat „id. œpri~ati koje{taŒ. saviti. kao i pustozvrc „onaj koji beskorisno provodi vreme lutaju}i. skitnicaŒ. macane { k o b r c a n e. pa-o-tog vrcawa ne mo{ no}u ni spavati Draga~evo (gra|a ERSJ) vrcnuti pf. œdokoli~ar. pomerati se tamo-amoŒ. lutati. . „}aknuta `enaŒ. iz istog izvora palazvrk „id. zanositi seŒ. Pis. RSA). „u razgovoru svaki ~as prelaziti na druge predmete. „poma}i se. „blesavŒ Vojv.. naziv za ma~ka vr~ak: Deca ma~ku zovu mac. œprenemagati se. sg. „na{krabati.

Zna~ewe œneu{trojen ma~akŒ motivisano je jednim od sekundarnih zna~ewa glagola vrcati se œpariti se (o ma~kama)Œ < „~initi brze. Podjednako je mogu}e izvesti glagol v r cati se od v r teti se (Grickat 1955–1956:64). Zna~ewe „kovrxati kosuŒ razvilo se verovatno pod uticajem leksi~ke porodice imenica kovr~a i kovrxa (v. uvrtatiŒ. dok na drugom mestu tretira glagol vrcati kao onomatopeju (id. vr~ati). savijatiŒ. . œkrug. poludetiŒ Potkozarje (Dalmacija) · Osnovu vrcati. vetropirŒ. z. skloniti se nekudŒ Uskoci (Stani}) svrciti œsi}i s uma.v. mo`e imati i drugu motivaciju: œuvijati.v. Ovakvo tuma~ewe predla`e i Skok III 495 s. vrcnuti „mrdnuti. iako je naj~e{}e od osnovnog œudaritiŒ. trc-vrc. vrcati (se)). hitre pokrete. pomerati se tamo-amoŒ. „izvrdavati u razgovoruŒ. poma}i seŒ. œoronuti. Na semanti~kom planu javqaju se o~ekivana zna~ewa.v. œpobe}i.. kovrtawŒ. lutati. Zna~ewe œlud. Ispred osnove vrcati alterniraju prefiksi ko. pri~ati koje{taŒ. blesavŒ. zvr~ati). „iskobeqati seŒ. tumaratiŒ > „skitnica. pa-la-.(ovaj posledwi Skok tuma~i kao poja~awe inicijalnog v (f) u onomatopeji (Skok I 527–528 s. œoti}i. 620 s. „neuredno pisatiŒ. iako je u wegovoj osnovi zapravo zna~ewe œuvijati. {a-(la-) . „brbqati. fr)457. dotrajati. svojstvena i oblicima sa vrdati i vrwati u osnovi: „skitati. 457 Skok nema glagol zvrcati u pomenutom zna~ewu. 456 Oblik bocati mogao bi se tuma~iti i kao povratno obrazovawe od bockati (bod-ãk-ati > *botkati > bockati > bocati). up.v. uvrnut. a javqaju se i protetski suglasnici {-. ve} samo u zna~ewu „kucati (nekoga po glavi)Œ (Skok III 668 s.206 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI seŒ (RSA). najpre mo`emo izvesti od vrd-cati (kao bocati < bod-cati)456. v r d n u t i u stranuŒ. Ono je poslu`ilo kao ishodi{te slede}ih zna~ewa: œvijugatiŒ. koja se javqa u navedenim oblicima. zaslabitiŒ.

odatle {kovrkqiv adj. „de~a~i}. {kovrkqiv œuvijen.)462 ba-vrk m. nakalavrkancija / nakalovrkancija f. patka)Œ Slav. |evrekŒ. mehurŒ. poka- . „zakr`qali plod (obi~no vo}a ili povr}a)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977)460. bogato jedewe i pijeweŒ id. „(o listu vinove loze) usukati se u oblik cigare zbog bolesti {korova~eŒ Brati{kovci (Urukalo 1982:181) {ko-vrk m.). (ibid. œizraslinaŒ Uskoci (Stani})458. nakalavrskati se / nakalovrskati se pogrd. nepristojno jestiŒ. œopekotina. (Skok l. zanemo}iŒ. skovr~itiŒ (RJA). „najesti seŒ. Osijek (RSA).) u-{ko-vrkniti (se) pf. up. iz istog izvora {-vrqak „id. gevrek „vrsta pekarskog peciva. (ibid. nepristojno jestiŒ Uskoci (Stani}) na-ka-la-vrkati se / na-ka-lo-vrkati se pf. i |a-vrt „veliki komad hlebaŒ Osijek (RSA). }u-frk „pramen kose uvijen iz dokoliceŒ (Be}kovi}. kovrca)459 sko-vr~ak m.: Lijepa mi i ravna pamuka za potku predaj. „zavrnuti. patka)Œ Banija i Kordun (Petrovi} D.). (ibid. samo u primeru: Lijepo mi to prepredaj. samo nemoj {kovrkqiva id.. kovrxav (rep u patka.c.)463 458 Ovamo verovatno ne spadaju ye-vrk „veliki komad (mesa. polokati i sl.. 461 Uz napomenu da „jama~no stoji u vezi sa kovr~iti.Œ. izokrenutiŒ. |a-vrk „veliki komad hlebaŒ Srem. hleba . okrenuti. œumretiŒ Uskoci (Stani}) ko-vrk m.v. pramen kose)Œ Kordun (gra|a ERSJ) {ko-vr~ak „izdvojeno i savijeno pero (u petla. „sve posrkati. „najesti seŒ. „obilato. pro`dretiŒ. 463 Up.Œ id. {iparacŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ka-la-vrkati impf. „izdvojeno i savijeno pero (u petla. pogrd. 250). 462 Up. Me|a.. {to nije ubedqivo ([kalji} 247 s. „vrsta oboqewaŒ. „srkati. ko-vrk „uvojakŒ Bosna (Skok II 172–173 s. skr{iti zavr}u}iŒ. [kaqi} ovu posledwu re~ izvodi od tur.v. kalavrsnuti „odjednom pojesti. 459 Uø. iz istog izvora {kovrtaw „nemiran ~uperak koseŒ.OSNOVE: 15) VRKATI 207 OSNOVE: 15) VRKATI 15) VRKATI za-ko-vrknuti pf. œrazboleti se.) po-ka-la-vrkati pogrd. ka-la-vrskati „srkati. œprelomiti. nemoj graditi {kovrka Lika (RJA)461. pogrd. 460 Up.. |avrk).)Œ Banija i Kordun (Petrovi} D.

RJA) ra{-~e-vrkam 1. visnuti „o{inuti. pf. lutatiŒ. „~eprkatiŒ Svinica (Tomi} 1984). izbrbqati seŒ Lika (RSA. kalavrskowa. p o j e s t iŒ Uskoci (Stani}). „i{~eprkatiŒ Pirot (@ivkovi}). . ledu i sl. „onaj koji bu~no. udarenŒ Kordun (gra|a ERSJ) i{-~e-vrkam 1. œluckast. navalitiŒ Dvorska (RSA). na`derati seŒ Qe{tansko (RSA). po}alaviskati {aq. pf. ~ovek bez vrednostiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995)464 ?z-vrk m. „badavayija. (Te{i} 1977) : viskati „{ibatiŒ. œpripitŒ. up. Zna~ewe „jestiŒ po pravilu ide paralelno sa zna~ewima „udaratiŒ i „skitati. œodrastao. ra{~ovrka œid.)Œ id. kalavrsnik pej. sg. na-}a-la-viskati se „nahraniti se. sa istim inicijalnim elementom televeza „zadwica. neprijatno sr~eŒ Uskoci (Stani}). „lutalica. „provrteti rupu (na glavi. 464 Up. (?) „ludovati. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:129). sg. pose}i. skitnicaŒ. najesti se do sitosti (obi~no brzo i halapqivo jedu}i). (ibid. kalavr{nica „id. „iskqucati (o pticama)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) pro-~o-vrka „probiti rupu u lobawiŒ id. da sedne. neprijatno sr~eŒ. i{-~e-vrkati se „ispri~ati brzo i `ivo mnogo koje~ega. za-ka-la-vatiti „po~eti pohlepno jesti. zagrabiti. „zvrkasta osobaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) lavrskati pogrd. stra`wicaŒ. ka-la-kusat œprobati. dubqewem pro{irivatiŒ Timok (Dini} 1988) i{-~o-vrka pf. k u s a t i. sg.Œ: Tija ne znaje da mirne. koja se javqaju kod nekih od navedenih oblika (v. œka{ika kojom mo`e da se zahvati dosta jelaŒ. œneradnik. polokati i sl. krupan mu{karacŒ Uskoci (Stani}) te-le-zvrkan m. (RSA). „id. „zadwica. „brzo pojestiŒ id. za-ka-la-variti. „ra{~eprkatiŒ.208 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI kala-vrk m. skitnicaŒ. „ukusno pripremqeno jeloŒ Srbija (RJA) ~a-vrknuti pf. Vlaji}-Popovi} 1993.Œ. torofo~ka {aq. kalavrsnica „`enska osoba koja se ~uje kad jede te~na jelaŒ. (Zlatkovi} 1990) pa-la-zvrk m. „vetropir. bulaznitiŒ Herc. (gra|a RSA) ~a-vrknut adj. „sve posrkati. kalafrskowa pej.Œ Pirot (gra|a RSA). na-}a-vriskati se „na}alaviskati seŒ Herc. kalavrskalica „osoba koja mnogo jede i glasno sr~eŒ. œrascopatiŒ Pirot (@ivkovi}) ~’o-vrkat impf.Œ (mo`da u vezi sa navr{iti „napuniti do vrhaŒ) : vrskati „srkatiŒ. stra`wicaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). jestiŒ Vasojevi}i (Bori~i}).Œ. ka-la-frskati „lutati bez ikakvog ciqa. „onaj koji bu~no. besposli~arŒ. œprovrtetiŒ Timok (Dini} 1988). tako|e i: torofoja.) ras-~o-v r ka „ra{~eprkatiŒ. skitatiŒ. ~o-vrka 3. vâzdân ne{ta ~ovrka Pirot (gra|a RSA). neradnik. œdubiti. œid. œonaj koji pri~a koje{taŒ Uskoci (Stani}) zvrka f. œrazbitiŒ.

„poodrastiŒ Timok (Dini} 1988) vrka f. œnapregnuto duvati kroz nozdrve ili usta (o nekim `ivotiwama)Œ. luda. mom~i}Œ: Lijep je oni Vulev pandrqak — Up. œfrktati (o `ivotiwama)Œ. {iparacŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)465 è vrkati impf. œ{iknuti. benaŒ Novi Sad. Uskoci (Stani}) Övrkne 3. „brzo izrasti. odvrknem 1. odvr}i pf. otfrknuti œnaglo izrastiŒ. 466 .Œ. nicatiŒ Dubica (RSA). naglo pote}iŒ (RSA). ocvrkne Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. fig. odrastiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). izgubiti seŒ. „frknutiŒ.Œ. sko~itiŒ. oja~ati. odvrknut „id. osamostaliti seŒ Vasojevi}i (Marseni} 1986:52). odvrknutiŒ Kosovo (Elezovi}) 465 Up. „izjuriti. œodsko~itiŒ Crna Reka (Markovi} 1986). œodjednom nestati. „udaritiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) i{-}o-frkat pf. negodovatiŒ Ba~ka (RSA). ofrknut „ubrzati razvitak. œjesti. „odsko~itiŒ. œodma}i u posluŒ Ro`aje (Had`i}). oÖvrkne „id. fig. prhnutiŒ. œiznemo}i. „{a{av. pa idi kud goj oj! Vasojevi}i (Stijovi} 1990) pa-frk m. „de~a~i}. pandrqak / pandrqak „de~a~i}. no }u te i{}ofrkat is ku}e. sg. sg.: Vidi kako je ovoj sliv~e pred ku}u odvrknulo Leskovac (Mitrovi}). œgun|ati. Pirot (@ivkovi}). „otkidati klasove `ita i sl. brujatiŒ Banija. Lika (RSA) zvrkast adj. malaksatiŒ Sesvete (Maresi} 1996:167) otfrknuti „porasti. œbrecnuti se. 2004)466 pooÖvrkne 3. }aknutŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) ~a-frknoti pf. odvrkne 3. œproizvoditi naro~iti zvuk (kao ma~ka kad prede. œpastiŒ: Kad ga udario ovan u grbinu. sg. sg. „frknuti (o `ivotiwama)Œ. naqutiti seŒ. œnaglo odleteti. œnaglo poleteti. nepristojno srkatiŒ Uskoci (Stani}) vrknuti pf. vrtati „rasti. „onaj koji je zvrkast. vreteno. upredatiŒ Banija. Uskoci. isteratiŒ: Nej na tu ruku. œskidati li{}e vuku}i rukom du` stabqikeŒ Kragujevac. osna`iti seŒ Uskoci (Stani}). „sukati. Övrkla mu kapa i tojaga Crna Reka (Markovi} 1986) odvrknuti.OSNOVE: 15) VRKATI 209 zvrkan m. Sin~i}i mu se pridigli u pandrqake Uskoci (Stani}). zvrjati. „odrasti. postati zreo.Œ Kosovo (Elezovi}). „~voruga od udarcaŒ (RSA) frknoti pf. ~igra). Banija.

osna`iti se. ‹ se „postati kovr~av. dosaditi nekomeŒ Vrawe (Bjeleti} 1994a:353) na-to-fr~at se impf. uvijati se (o kosi). „mesto na glavi na kome kosa raste ukrug. kovrqan. œodrasti.?) vr~ati „~istiti lan ili vunu na perajici. „navu}i. uvojke. nametati seŒ. œgun|ati (protiv nekoga)Œ (RSA). ° Potekla je majka Bo`ja ° Na vranici kobilici (RSA). œnavaliti se nekome. acc. provu}iŒ. Mali Po`arevac. œpetqa ili sli~an ukras ispleten od slame koji se nosi na {e{iru ili u kosiŒ Kragujevac. nakudravitiŒ. „proizvoditi zvuk ’vr’. Vrawe. cvetŒ Banat. zavrtati. œfrktati (o `ivotiwama)Œ.. napraviti kovr~u. udevati (vrpcu. izbijati. œnaturati se. œnabrati. savijati se. „savijati se u uvojke. zvrjatiŒ. savitqivŒ (RSA) ko-vr~ / kovr~ m. zaviti u kovr~e. nabacivati se. inf. fig. brizgati (o iskrama. „uviti. sitnim predmetima. proletati. vihorac. kovr~ak / kovryak „vrsta visoke mu{ke kape (u bosanskoj narodnoj no{wi)Œ. sg.?) navr~kati pf. Aleksinac. Skok i BER nemaju. œpraviti se va`anŒ Vasojevi}i (Bori~i}) è vr~ati1 impf. kovr~uqa. nanizati seŒ Zorunovac.Œ Draga~evo (\ukanovi} 1995) vr~ati2 „skakati. zvrkŒ Du~alovi}i. „navu}i (petqe na iglu)Œ468. . nakote~ka (uzicu) 3. u~kur i sl. sg. sme`urati seŒ (RSA) ko-vr~qiv adj. Poqanica.210 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VR^ATI ko-vr~ati (se) impf. prestati biti pokoran i poslu{anŒ Uskoci (Stani}) is-ko-vr~ati se „nabrati se. perjatiŒ (RSA) vr~kati „uvla~iti. 468 Up. brkove)Œ. „naviti uzicu na klinŒ Crna Reka (Markovi} 1986). uvu}i. inf. up. osamostaliti se. fig. uviti seŒ (RSA). kapima. œid. nakovr~ka se „nagomilati se (o godinama)Œ. pf. acc.)Œ Ni{ (RSA. Leskovac. zavrtati se uop{teŒ (RSA) za-ko-vr~ati pf. œdo}i negde ili oti}i nekuda u velikom brojuŒ Vrawe (RSA) 467 Leksika iz ovog kruga prisutna je i u folkloru. kovr~a{ „golub koji ima kovryavo perjeŒ (RSA)467 na-ko-vr~ka 3. up. tankim mlazovima te~nosti)Œ Zaglavak (RSA. œ~igra.. „koji se mo`e kovr~iti. „podi}i uviv{i (rep. kovr~ak / kovr~ak „kovryaŒ. navr~kati se „poredati se. naboratiŒ Momina Klisura. Ni{. kovr~uqa u uspavanci: Tutun~uqa.

œonemo}ati. pa ne}e ni pomoz Bog Piva (Gagovi} 2004) . pa mu vrovi rastu u visine. savijati. œpovrtati. zakovr~iti se „postati kovr~av. uviti seŒ. po}iŒ: \e si zakovr~ijo bez u`ine. „zaokrenuti ne{to navi{eŒ: Uskovr~ijo {iqegu rogove. œprotiviti se.OSNOVE: 15) VRKATI 211 navr~kam 1.. osamostaliti seŒ Uskoci (Stani}) is-ko-vr~iti pf. „iskola~iti. ja kakva izgledam. œosiliti se. izbe~iti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ko-vr~iti impf. œsaviti u krugŒ. ja }u ti navr~kam tuj ~arapu. œzavrnuti navi{e.. poneti seŒ: Zakovr~ila ona tawevina i samo se ovuda {epuri — Niko ne more zakovr~iti ko r|a Piva (Gagovi} 2004). podizati u lukuŒ. ponosito hodati. sg. qutwi i sl. œiznenada se razboleti. saviti u stranuŒ. œpo~eti se ko~operiti. œizokrenuti. œzakr`qatiŒ. odvrzala mi se hodeje}i Leskovac (Mitrovi}).. œrazroga~iti. napraviti se va`an. fig. uvrteti se (o misli. „dovesti u neprilikuŒ: Pazi da te ne navr~ka. osna`iti se. zakovr~i. œpo~eti se ko~operiti. zabo~i se. podi}i u lukuŒ: Zakovr~io kao koza rep. izbavr~it se „pogledati {iroko otvorenih o~iju. uvitiŒ. napraviti se va`an. fig. osiliti seŒ (RSA). œzametnuti se. œnaviti (kosu)Œ: Da si navr~kam kosu. u~initi kovr~avimŒ.i du{a iz wega! CG. nakrivo natu}i. po~me .)Œ. fig. fig. zavrnuti seŒ Poqica. œokrenuti. „zaplestiŒ: Daj. œodrasti. ostaritiŒ Uskoci (Stani}) us-ko-vr~iti se pf. brkove)Œ. œpreceniti se. ako sam si tolke godine navr~kaja. uvojke na ne~emu. gr~iti seŒ Bosna. „nakovr~atiŒ. tavan bijo?. fig. goleme muke }e ima{ Vrawe (Zlatanovi}) VR^ITI iz-ba-vr~it pf.. razroga~iti (o~i u ~u|ewu. „kovryatiŒ. œnahero. naglo zanemo}iŒ: Odjednom zakovr~i ~ovjek . nataknutiŒ (RSA) s-ko-vr~iti (se) pf. zavrtati navi{e. zavezatiŒ: Navr~kaj mi cipelu. izbe~iti (o~i)Œ. „u~initi da kosa postane kovrxavaŒ. œuvezati. prkositiŒ (RSA) za-ko-vr~iti pf. „podi}i uviv{i (rep. œsaviti se. œnakupitiŒ: A do{eja sam ovamo. „na~initi kovr~e. „napraviti kovr~u na ne~em. osiliti seŒ: Kada ga ‰momkaŠ probije nausnica . prepravitiŒ (RSA) na-ko-vr~iti pf. ose}awu)Œ. œprevijati se. uobraziti seŒ: Uskovr~ila nos ona gwidica. zakovr~iti „zaputiti se.

i u svima nudi jedno isto re{ewe — tuma~i ih kao onoma469 Up. brizgati (o iskrama. pogoditiŒ CG (RSA). œskupqatiŒ. o}e da mu ga slomi Piva (Gagovi} 2004). œsavijatiŒ id. „po~eti se praviti va`an. kapima. „udariti. „usukati brkove. (ibid. . skolovr~iti se „skupiti se. œizabratiŒ Uskoci (Stani}) vr~iti2 impf. izbuqiti o~iŒ id. saviti seŒ Uskoci (Stani}). vr~iti se „naglo. „saleteti sa svih strana. sklup~atiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) è vr~iti1 pf. ne dati nekome da mrdne. (ibid. navaliti sa zahtevom. P~elice (RSA) ovr~iti pf. vr~iti „udaritiŒ. uvrteti sebi u glavuŒ.) · Kao i u slu~aju vrqati (v. pritisnuti da se ne{to u~ini ili dozvoliŒ Zagara~ (]upi}i 1997) za-ko-fr~iti pf. skolovr~it „obrlatiti. di}i (nos)Œ Vasojevi}i (Bori~i}) is-ko-fr~it pf. ujesti. zveknutiŒ. œimati neki predznak. skr~iti (nekoga. izbijati. œobele`iti. fig. „saviti. ozna~itiŒ. sitnim predmetima. proletati. œnapraviti kolomat. œusukati brkoveŒ. brzo se vratitiŒ Uskoci (Stani}) navr~iti se pf. stisnutiŒ: Skolovr~ijo ga. i ovde je glavni problem poreklo same osnove. œiskola~iti. tankim mlazovima te~nosti)Œ Lika (RSA) za-fr~it pf. s a v i t iŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). „obrlatiti. œzavrnuti ne{to na goreŒ. zviznuti. po wegovim krajevima i po srediniŒ: Skolovr~ila sam opanke. predskazaweŒ.)469 ?ko-lo-fr~it impf. venac oko vrn~anica odozgo po opanku. œuobraziti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) u-fr~it œusukatiŒ id. „skakati. daqe). œsaterati. navaliti sa zahtevom. ne da mu prnuti. pritisnuti da se ne{to u~ini ili dozvoliŒ Zagara~ (]upi}i 1997) s-kla-fr~iti „smotati. œoti}iŒ Uskoci (Stani}). podi}i ih uvisŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). Skok ovoj leksi~koj porodici posve}uje nekoliko odrednica.) ?s-ko-lo-fr~it pf. uobraziti seŒ V. ugristiŒ. iz istog izvora oblik sa œnormalnimŒ prefiksom: is-po-fr~it œnaglo izvaditi ne{to iz ne~egaŒ. œo k r e n u t i. œpe~iti. „u d a r i t i. œpasti na pamet. zakofr~it œpodignuti (rep). iznenaditi seŒ (RSA). sabitiŒ: Skolovr~i ovce pa ig on|e izme|u `ita pro}eraj.212 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?s-ko-lo-vr~iti pf. „naglo skrenuti. vr~iti se „trgnuti se. (ibid. povratitiŒ. zavrnuti na gore. ne{to)Œ: Skolovr~ijo ~oeku vrat.

ofrknut „ubrzati razvitakŒ471. fr). 473 Kao i kod nekih drugih slovenskih etimolo{kih gnezda. i ovde je mogu}e iskonsko varirawe korenskog slogotvornog r po tvrdo}i / meko}i: r / r’ > ãr / âr (op.v. dok glagol vr~ati „~istiti lan ili vunuŒ uop{te i ne pomiwe. ne pridaje posebnu va`nost glagolu vrkati u zna~ewu „sukatiŒ. 475 Podse}amo da je Pokorni u svom re~niku dao ~ak 13 odrednica ie. koji za sada nema posvedo~ene paralele u ostalim slovenskim jezicima. vr~iti u zna~ewu „odleteti. 476 Na osnovu rus.OSNOVE: 15) VRKATI 213 topeje. me|utim. Varbot tako|e suponira i osnovu na -iti./ *urek. *uer(Pokorny 1150–1166). Kralik 1994a. s.v. tj. Kala{nikov 1994:81–82. Oblike vrknuti. vr~ati. gnezda *uerg’h-). *uerk. *uer. Tako od uzvika fr on izvodi frknuti. savijatiŒ474. osnove *vãr~ati ili *vâr~ati < ie. Tako|e relevantan glagol vr~ati „~istiti lan ili vunuŒ. up. up.< *uer. Onomatopeja se prenosi i na opona{awe zvuka pri okretawu predmeta: frkati = vrkati „sukati. 471 Elezovi} smatra da je re~ postala od alb. dakle *vãr~iti (Varbot 1978:33–35).v. nestatiŒ Varbot obja{wava kao rezultat semanti~kog razvoja. paralelnog ie. *vârgo (kontinuanta ve} pomiwanog. gnezda *uer. 35). kontinuante ie. Kralik 1994:339–341. a ozna~ava i srkawe (Skok I 527–528 s.sa sinkreti~kim zna~ewem.pomo}u drugih determinativa. a pomiwu se i s. Varbot izvodi glagol vrkati (sa ~e{}om varijantom frkati) „sukatiŒ od psl.v.„vrtetiŒ. Iliadi 2001:66–76. i Skok III 621 s. grepsti. *uerg’h-. korena v. 472 Za ovo zna~ewe v.„kidati.). karakteristi~nog za ~itavo gnezdo ie.v. savijatiŒ > „bacatiŒ476. (h)vrknuti. autorka smatra refleksom psl. vrcati (se) (id.-h. paralelizam zna~ewa „vrtetiŒ i „kidatiŒ javqa se i kod osnova obrazovanih od ie. *uerk. „vrteti. *uerk.v. . Ova prividna genetska razli~itost razmatranih leksema prevazilazi se tako {to se one mogu tuma~iti i kao kontinuante jednog ie. npr.< *uer„vrteti. frk „brzoŒ (Elezovi} s. korena *uer. vrgnuti „bacitiŒ < psl. glagola *vãrkati i *vãr~ati. a to su upravo oblici na osnovu kojih Varbot rekonstrui{e psl. okretati. sko~itiŒ470 sa daqim razvijawem metafore u odvrknuti „odsko~itiŒ > odvrknut „oja~ati. vrknuti „odleteti. ~upati. Pored psl. *vergti. Skok. verkalo „pra}kaŒ Varbot rekonstrui{e hipoteti~ki psl. Naime. cit. i Skok I 698 s. 474 Detaqno o slovenskim kontinuantama ie. O slovenskim kontinuantama ovog ie. paratiŒ475. 470 O oblicima sa zna~ewem „odletetiŒ v. oblika *vârkati (ili *vãrkati)473 < ie. porastiŒ = odfrknut „otrgnuti se od neke bolestiŒ. III 620). gnezdo koje bi moglo biti ishodi{te razmatrane grupe re~i. vrtetiŒ > „dosadno i zlobno nagovaratiŒ472. glagol *vârkati „bacatiŒ.

kovrga „izvijeni. o tome da je do{lo do ukr{tawa doma}e re~i kovr~a < psl. U okviru ovog psl. Autorka ne negira u~estvovawe onomatopeja u formirawu datih leksema (o ~emu posebno svedo~e varijante sa inicijalnim f). ~a-. zakoverkaØi „zavrtetiŒ. i tur. ali prakti~no ostaje bez re{ewa. k›v›rc›k javqaju zna~ewa karakteristi~na za 477 Up. pa-(la-). Kurkina 1992:189) sa tur. koverkaØâ. Ispred osnova vrkati (< *vârkati / *vãrkati). Fasmer II 271). Radi se. 119. Sli~no tuma~ewe nudi se i za rus. ba-. uz konstataciju da je u pitawu varijanta od *kovârtati (ÅSSÀ 12:18)480. kovrca479. ka-(la-). ~ije se zna~ewe mo`e tretirati kao izvedeno od „vrtetiŒ > „ne{to okrugloŒ (op. (Matzenauer 1881:190. neopravdano navodi i s. kovr~ica itd. 35)478.v.izdvaja se u oblicima kovr~ati. gde se daqe prou~ava gnezdo psl. gnezda Varbot razmatra i imenicu vrka „~voruga od udarcaŒ.-h. Na psl. Prefiks ko. i Varbot 1994.-h. a u odrednici se. *vrt-ka. tako|e i zakovrknuti. *vã/ârk. i bug. nestajatiŒ. 479 Iznosi Miklo{i~evo i Briknerovo tuma~ewe. obrØaØiŒ. pa se i kod izvedenica od tur. koje se tretira kao rezulØaØ izmene oblika koverØ a Øi „okretati. koverkaØâ (ESUM 2:226). Moskov 1965:70). koverkaØâ (v. Skok II 172–173 s.. nivou rekonstrui{e se oblik *kovârkati.„vrteti. budu}i da se izvodi od nepotvr|enog *kavãrkam. te-le-. to-.„obaoŒ (EWAi II 571).({ko-). 481 Oblik se dovodi u vezu sa rus. sko. vrgati.-h.sa kompleksnom semantikom „udaratiŒ i „vrtetiŒ > „bacati (se)Œ > „(od)letatiŒ.c. Postoje i mi{qewa da je porodica re~i imenice kovr~a „uvojakŒ — turskog porekla ( Kne`evi} 1962:196. kovr~iti.ili *vãrk. kudrav. koji se razla`e na prefiks *ko. Malinowski 1899:118. mo`da pod uticajem rus. 480 Osnova *vârkati se ne obja{wava. zapravo. ali smatra da se wihov uticaj na pretpostavqenu ishodi{nu osnovu *vârk.)477. Up.214 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI odatle „bacati seŒ > „odletati. ukr. ~e-. kovr~ast. zakovrnuti predmetŒ (RSA). ~o-.c. O stepenu wihove „prepletenostiŒ svedo~i i paralelan semanti~ki razvoj autohtone i aloglotske leksi~ke porodice. vr~ati (< *vâr~ati / *vãr~ati) alterniraju prefiksi ko-. vrkkau „obrazi (= oteklina)Œ < ie. bacati. cit. loknastŒ ([kalji} 417 s. 478 U svojstvu paralele navodi se stind. v. . prihvata Varbot 1979a:155). izkavãrk(v)am œizmu~iti do krajnosti. *kovârtja (v. k›v›rc›k „ku{trav. kovrk „uvojakŒ (kome je tu i mesto). kovrd`a). potla~itiŒ (BER 2:31)481.v. koje se ne komentari{e. na {ta je ve} ukazao i Skok l. pored s. zbog izuzetne semanti~ke i formalne sli~nosti s. odletatiŒ mogao ostvariti i sekundarno (l. leksema.i osnovu *vârkati.

osamostaliti seŒ. i{-~e-vrkam. vrcati). kudravacŒ. ostaritiŒ. zakovr(n)yati se „postati kovryavŒ.~esto alternira wegova varijanta sko. uvijatiŒ.)Œ sadr`e prefiks koi osnovu pro{irenu deminutivnim sufikskom . devoj~ica od 12–15 godinaŒ. i{~evrqati se sa istim osnovnim zna~ewem „brbqatiŒ. ~a-vrknuti . u-{ko-vrkniti se (o ovom glagolu detaqnije Petleva 1993). posebno kad se posmatraju u kontekstu glagola otfrknuti „porasti. ra{-~o-vrka (Skok ih ne registruje). ~a-frknoti . uvojakŒ (RSA). pustiti rogove da rastu zavojitoŒ. navr~kati i vr~kati „uvla~iti. Prefiksi ~e-. skovryati se „naborati seŒ: Skovryo se u obraze. ba{ ko crijevo na `aru Piva (Gagovi} 2004). œpramen u koturi} savijene kose koji slu`i kao ukrasŒ (RSA) (v. Skok ove lekseme tuma~i kao pozajmqenice iz italijanskog. kovrca). zakovrcati „uviti pramen kose u kovryuŒ Piva (Gagovi} 2004). Bjeleti} 1994a:353). zavrnutiŒ. fig. .izdvaja se u glagolu iz-ba-vr~it (Skok nema. kovrcati (se) „kovryati seŒ (RSA). udevati (vrpcu. „brzo izrasti. Prefiks ba. koja se javqa u oblicima sko-vr~ak. kovryak / kovryak „gu`vica na pamu~noj ili vunenoj nitiŒ (RSA)482. o~ekivane oblike i zna~ewa ovog turcizma: kovrya „pramen uvijene. zakovryati „uviti pramen kose u kovryuŒ Piva (Gagovi} 2004). kovr~ati. up. ~a-.(v. Skok pomiwe neke od ovih oblika. œzaokrenuti. Semanti~ki i tvorbeni pandan ove imenice. napraviti kovryeŒ. semanti~ki i tvorbeno identi~no izbavrqiti ). {ko-vrk. {ko-vrkqiv. odvrknutiŒ. nakovr~ka se prema navr~kam. ali 482 Up. pro-~o-vrka . Sa prefiksom ko. ofrknut „ubrzati razvitak. Isto zna~ewe javqa se i u ko-vrcati „savijati u uvojke (kosu). zakovr(n)yati „u~initi da rogovi ovnu rastu zavojito u stranu. zakovr(n)yati „u~initi da kosa postane kovryava. {ko-vr~ak. grgurave kose ili dlake.od osnove frk-. ~avka)483. ostaritiŒ Uskoci (Stani}). kovrcan „onaj koji ima kovryavu kosu. up. U semanti~kom (a mo`da i etimolo{kom) pogledu ovim oblicima bliski su i frkun. mo`e se tretirati ili kao slo`enica sa prefiksom pa.izdvajaju se u oblicima i{-~e-vrkati se (druga~ije Skok I 300–301 s.k. skovr(n)yati „u~initi da kosa postane kovryava.({ko-). ali bez komentara (Skok II 172–173 s. œonemo}ati. ra{-~e-vrkam. oblik pa-frk. ili prosto kao bezvu~na varijanta od bavrk. œsaviti se u krugŒ. 483 Up.-h. Oblici na-ko-vr~ka. u~kur i sl.v. kao i u imenici ba-vrk. skovr(n)yati se „zasukati seŒ. postati zreo. Skok ne registruje nijedan od oblika iz ove grupe.v. skovr(n)yati „saviti u krugŒ. œonemo}ati. ~o. i{-~o-vrka . skovr(n)yati se „postati kovryavŒ Uskoci (Stani}).OSNOVE: 15) VRKATI 215 s. odrastiŒ. frkunica „de~ak. ~o-vrkat .

i Iliadi 2001:72. navr~iti se. za ovu leksi~ku porodicu moglo bi se re}i da ima {irok semanti~ki dijapazon. œumretiŒ (zakovrknuti. 530 s. fr). zvrkast izdvaja se protetsko. nabaciti)Œ. siliti seŒ (zakovr~iti. nakovr~ka). skovr~iti se). ipak. nasØofãr~a œpodi}iŒ. Prefiks to. mo`da i naØofrn~a œpodizati. a zna~ewe „udaratiŒ stoji u neposrednoj vezi sa slede}im zna~ewima: „srkati. Varbot 1994. Psl. i bug. nema neo~ekivanih zna~ewa. 486 Up. izbavr~it. a zna~ewe „krivitiŒ daje ~itav niz sekundarnih zna~ewa: „nabrati se. uspraviti seŒ.216 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI u razli~itim odrednicama nudi i razli~ita re{ewa. naborati seŒ (iskovr~ati se. 555. up.podrazumeva sinkretizam zna~ewa „vrtetiŒ i „udaratiŒ486. nasØofãr~am se œpodi}i se. nabacati)Œ. nakovr~iti. navr~kati). œzakr`qatiŒ (skovr~ak).v. vr~iti. up. „lu484 Up. Rezultat uvijawa je krivqewe.javqa se u obliku natofr~at se484. skolovratiti (v. iskovr~iti. zakovr~iti. nasØofãr~vam (sa) œuspravqati seŒ (BER 4:540. ~afrknoti „udaritiŒ. berekin. uvla~itiŒ (vr~kati. . 485 Za ovo zna~ewe v.v. uskovr~iti se. zna~ewe „sukati. koje se konkretizuje u „kovrxati (kosu)Œ (kovr~ati. vratiti). fregat. natofr~at se). u{kovrkniti se). „navla~iti. neetimolo{ko z-. „izraslina. „ko~operiti se. Pod pretpostavkom da su svi navedeni oblici etimolo{ki srodni. skovr~iti). zakovr~iti. tako|e nejasno). uvijatiŒ (kovr~iti. skolofr~it nastali su verovatno od kolo i vr~iti. koje Skok obja{wava kao fonetsko poja~awe (Skok I 527–528 s. izbaciti)Œ. „brbqatiŒ (i{~evrkati se). „uvijati (rogove)Œ (uskovr~iti). oteklinaŒ (kovrk. U oblicima zvrka. uspravqatiŒ (id. gnezdo *vã/ârk. iskovr~iti „iskola~iti (tj. kolofr~it. izbaciti) o~iŒ. fr~iti. vrkati). Oblici skolovr~iti. zakovr~ati. isterati (tj. pa i ne pripadaju tvorevinama koje nas interesuju. ~ije poreklo nije sasvim jasno (o tome {ire Bjeleti} 1993:43). Posebno mesto zauzimaju tvorevine sa dvoslo`nim prefiksalnim elementima: kala-vrkati. pala-zvrk. „razboleti se. „sukati (brkove)Œ (zakovr~ati. uvijatiŒ razvija se u „izbacivatiŒ. Skok I 139 s. vrka)485. Osnovno zna~ewe je „sukati. zanemo}iŒ. koje sa javqa kao bazi~no u slede}im oblicima: i{}ofrkat „izjuriti. tele-zvrkan. nakovr~ka „navu}i (tj. zakofr~iti). up. nakovr~ka se „nagomilati se (tj. oblici su okarakterisani kao nejasni). u kojem. nepristojno jestiŒ (kalavrkati. zakovr~iti.v. Kao {to je ve} pomenuto.

}aknutŒ (~avrknut. telezvrkan. ~ovrkat. Vlaji}-Popovi} 2002. pafrk). ra{~ovrka). grepstiŒ (v. sa kojima je u vezi i zna~ewe „{iparacŒ (bavrk. neradnikŒ (palazvrk. zvrkan). „{a{av. Semantizam œvrtetiŒ prisutan je i u oblicima sa zna~ewem œprovrteti rupuŒ (pro~ovrka. po}iŒ (zakovr~iti)487. *uer. ra{~evrkam. 487 Detaqno o semanti~kom razvoju glagola sa zna~ewem „udaratiŒ v.„raskopavati. Kako ve}ina ovih oblika ujedno ima i zna~ewe œ~eprkatiŒ (i{~evrkam. Semanti~ki razvoj „baciti seŒ > „odletetiŒ Skok pro{iruje daqim karikama „odsko~itiŒ > „oja~ati. œdubitiŒ (~ovrka). zakovr~ati). bulaznitiŒ (~avrknuti). zvrka. .OSNOVE: 15) VRKATI 217 dovati. „zaputiti se. zvrk). „skitnica. moglo bi se pretpostaviti da se u wima reflektuje i semantika ie. Pokorny 1163). ra{~ovrka). porastiŒ (odvrknuti. zvrkast. 7.

490 Ova leksika prisutna je i u jeziku folklora. progovoriti brzo i nerazumqivoŒ Knin (RSA) za-ba-vrqati œzalutati. œbrbqati.218 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 16) VRQATI 16) VRQATI488 a) „TUMARATI. pri~ati koje{taŒ: Mlogo i premlogo bavrqa{ Piva (Gagovi} 2004). „BRBQATIŒ a-vrqat impf. „RADITI NEMARNO. nabasati. lupetati. noge ti opale?489. „neuredno obavqati neki posaoŒ [umadija (Grkovi} 1982) ba-vrqati impf. RJA). (RSGV). Vojv. nastradatiŒ Topolovac kod Siska. „`ivac lutalac. TETURATIŒ. bavrquga (RSA). Asane ° Ma~ak je. „brbqati. nabavrlati „nabasatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) bavrqa f. mileti. KAKO BILOŒ. bavrqa~a f. bavrqat „nesigurno hodati (o malom detetu koje jo{ nije dobro prohodalo)Œ. ispred svake grupe izdvojena su osnovna zna~ewa koja se u woj realizuju. natrapatiŒ. koje bavrqaŒ. {evrdatiŒ Lika. „malo dete koje jo{ nije sigurno prohodalo. i}i kojekudaŒ: [ta bavrqa{ po tijem xavrqama. blebetatiŒ (RSA). lutati. œtumarati. cucane ° Sedlaj kowa. skitati seŒ (RSA). up. bazatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. œi}i bez ciqa. nabavrqati se „nalutati seŒ Lika (RSA. „nesigurno i}i. {vra~ak je ° [avrquga. bavrqak m. vijugavŒ (RSA)490 488 Zbog izuzetno velikog broja prefigiranih oblika vezanih za ovaj glagol (ili glagole). œdetiwasta osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). bavrqast adj. 489 U Pivi se suprotan na~in vr{ewa radwe izra`ava glagolom vrq~iti œi}i pravo i bez zastojaŒ. plu}no-`eluda~ni `ivac nervus vagusŒ. Bori~i}) do-ba-vrqati pf. {evrdatiŒ Uskoci (Stani}). cucu. teturaju}i seŒ (Vuk. teturati se. „do}i bavrqaju}i. bavrquga u de~ijoj brojanici: Cucu. RSA) z-ba-vrqati œpromrmqati. œnagraisati. . „lagano se kretati. „mala preslica na kojoj se deca u~e prestiŒ. izgubiti seŒ Katunska nahija (RSA) na-ba-vrqati „slu~ajno nai}i na nekoga ili ne{to. vet. „koji se pu`e. Da bi se olak{alo pra}ewe izlo`enog materijala. LUTATI. formirane na osnovu semanti~kog kriterija. potvrde su grupisane u celine. œlutati.

okrpiti. œizbrbqati. ga-veqati „jedva i}i. vu}i seŒ Divoselo. i s k o b e q a t i seŒ CG (RSA)493 za-so-vrqati pf. „i}i ote`ano. za-ko-veqati se „skrenuti s puta. zakovrqiti „za}oriti. ~avrqatiŒ id. ispreturati. Lika (RSA)491 za-ko-vrqati pf. Grahovo (RSA) ta-vrq m. (ibid. „teturati. Lazarevi} (RSA) 491 Up. evo gaveqam Uskoci (Stani}).Œ. „besputno govoriti. avrq-bavrq. œhodatiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). pa nek ig. jedva se vu}iŒ: Dok se goj gaveqa – dobro je Piva (Gagovi} 2004).OSNOVE: 16) VRQATI 219 avrq-bavrq / avr-bavr adv. jedva gaveqam po ovoj zemqi Draga~evo (gra|a ERSJ). (RJA). sg. nemarnoŒ: Zasovrqo sam pe{es qesa. baqezgatiŒ Uskoci (Stani}) za-to-vrqati (se) „za~avrqati (se)Œ: I ~isto nam je milo kad zatovrqamo u {koli ruski. (ibid. œnemo}no ne{to raditiŒ. klecatiŒ Srbija. 494 Ovamo mo`da i Tavrlinka li~ni nadimak u Lici (RJA). „id. Slav. mlogo se nagla id. 493 Up. œnepovezano. a ja gaveqam — Gaveqa dijete. ne voditi ra~una kud se ideŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) is-ko-vrqati se „izvu}i se ispod ne~ega. œte{ko `vakatiŒ Timok (Dini} 1988. zabasatiŒ (RSA). „izgubiti orijentaciju. ispremetati (pa ponovo uraditi)Œ: Daj da presovrqamo ovu listru.Œ: Monci idu. Dini} 1992). „brbqatiŒ (RJA). zalutatiŒ BiH (RSA) is-ta-vrqati pej. is-ko-veqati se „iskobeqati seŒ (RSA). „oplesti. tuc-muc (za govor)Œ: A on. dokle dospjeh u veliku kasarnu. Sombor (RSA). priznade najzad da je kriv (RSA) ga-vrqati impf. vu}i seŒ Lika. u{i mi opanu{e o‰dŠ zime id. „tamo-amo. „jedva i}i. œjedva raditiŒ. gaveqa 3. œ`ivotaritiŒ: Kako si? A. uvezati kako bilo. „kotrqatiŒ. zabasati. 492 Up. gaveqati „id.) pre-so-vrqati „razvaliti (ne{to). teturaju}i seŒ: Isplivam. „dogegati seŒ Bosna (RSA) za-ta-vrqati œskrenuti s pravog puta. a [vabe se samo obziru L.) ta-vrqati impf. . nadimak ~oveka koji mnogo a besputno govori Srbija (RJA)494 to-vrqati impf.Œ: Ne znam {ta mi je.). ispri~atiŒ Bos. vaqa}e Piva (Gagovi} 2004) o-so-vrqati „isplesti kako biloŒ: Osovrqaj mi jedan {al. Ba~ka (gra|a ERSJ) do-ta-vrqati (se) pf. „pri~ati koje{ta. tovrqati pogrd. zalutatiŒ Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983)492. „pri~ati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004). (ibid. te onako ki{an avrq-bavrq kroz ulice. œid.

natrtqati. ~avarijati.). „izvaliti kakvu veliku glupost. ~avrqalo n. natrapatiŒ CG (RSA) pro-to-vrqati œumetnutiŒ: Ni{ke gostionice . „pri~ati koje{taŒ. Vasojevi}i (Bori~i}). nabrbqati. ~evrqati „brbqati. . imaju poslugu. izbrbqati se. me|usobno se ispri~ati do mile voqeŒ (RSA) na-~a-vrqati se „napri~ati se. za~avrqati se „zaneti se u }askawu. natovrlati (se) „iznenada. Up. „blaterare. ~avrquga œid. „mnogo i brzo pri~atiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). „{ v r q a t iŒ. RJA)496. „voditi neobavezan razgovorŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). izgovoritiŒ. neo~ekivano. ~aveqati.220 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI is-to-vrqati fig. ~avrqatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})497 za-~a-vrqati pf. koja vrlo `udi da protovrqa makar po koju tu|insku re~ Srbija (RJA)495 ~a-vrqati impf. ~avrqa~a f. ~avrzgati.. nabasati. kojekako plestiŒ Uskoci (Stani}). za`agoriti. Potkozarje (Dalmacija). ~avkati. „osoba koja mnogo koje{ta pri~aŒ Uskoci (Stani}) ~e-vrqati impf. „onaj koji ~avrqaŒ: Najvi{e se govori deci: U}uti ~avrqu jedan (gra|a RSA).Œ: Evo ~evrqam Mili ~arape. ~avrlati „ugodno pri~ati. na ne{to). 497 Dva posledwa primera pokazuju da glagol ~avrqati ne mora obavezno imati negativnu konotaciju ({to je ina~e karakteristi~no za razmatrane tvorevine). zbrqatiŒ Zlakusa. ispri~ati ~avrqaju}i. kako bilo. œslabo. slu~ajno nai}i (na nekoga. ~evrqati (RJA). na}askati seŒ (RSA) o-~a-vrqati „slabo. razgovarati o koje~emuŒ Piva (Gagovi} 2004). kojekako isplestiŒ. „la`no predstavqati ne{toŒ Uskoci (Stani}). napri~ati sva{taŒ Uskoci (Stani}) na-to-vrqati fig. ~avrqat „}askatiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). recitare confuseŒ (Vuk. i{}eretatiŒ. Ba~ka (gra|a ERSJ). zapri~ati seŒ (RSA) i{-~a-vrqati „izgovoriti. œkako bilo ne{to uraditi. œuraditi aqkavo. govoriti koje{taŒ Sjenica 495 496 Iz primera bi se reklo da glagol ima zna~ewe œprozboriti. natrabuwatiŒ CG.Œ Uskoci (Stani}) ~a-vrq m. ~avlati. u~estalim glasovima (o pticama)Œ. „po~eti brzo i `ivo govoriti. „pri~alicaŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. „pri~ati koje{taŒ Uskoci (Stani}). zagrajatiŒ. œoglasiti se neujedna~enim. na brzinu. plesti i sl. i{~avrqati se „ispri~ati `ivo i brzo mnogo koje~ega. „nesmotreno izre}i mnogo koje~ega..Œ Vasojevi}i (Bori~i}). œpri~ati. œpomalo ne{to raditi. napraviti opanke i sl.

{avrquga. gegati se u hodu. ~evrqat „cvrkutati (o {evi)Œ499. slabo ne{to raditiŒ Uskoci (Stani}). œbrbqati. nesnala`qiv. 500 Up. klatiti seŒ Piva (Gagovi} 2004). „id. {evrquga Potkozarje (Dalmacija). {evrqati œlutatiŒ. „dolutatiŒ Vrgada (Juri{i}) za-{e-vrqati „si}i s pravog puta. Leskovac (Mitrovi}). ~evrquga [umadija (Grkovi} 1982). ~avrquga Vrawe (Zlatanovi}). Sikimi} 1999:80. „koji je smeten. 501 Up.v. zabasatiŒ BiH. œtavrqati. brbqa koje{taŒ. „osoba koja mnogo pri~a. Skok I 300–301 s. nesigurno se kretati. {etati bez ciqaŒ Zagara~ (]upi}i 1997) do-{e-vrqati pf. bazatiŒ. kod kojih se uo~ava izrazita varijantnost oblika: ~avrquga [umadija (Grkovi} 1982). Pirot (Zlatkovi} 1988). {eveqam 1. ~evrquga Vrawe (Zlatanovi}). {evrquga [umadija (Grkovi} 1982). {krabatiŒ. ~evrqatiŒ Uskoci (Stani}) ha-vrqati (se) impf. {everquga.v. œpisati kako bilo. lutati. „po498 499 . ~evrquga Vasojevi}i (Bori~i}). Za ostale nazive. „nemarno i}i tamo-amo. ~vrq. œpo~eti pomalo padati. nestalan. Uskoci (Stani}). {evrqat „lutati. ~evrqu`ica. (ibid. besposli~iti. ~vrqiga. ~evrqugica. ~evrqat œpri~ati mnogo zakeraju}i. Lerche).OSNOVE: 16) VRQATI 221 (gra|a RSA). fig. {eveqati „teturatiŒ BiH (RJA). {vrquga Istra (Ribari} 1940). {eva. œpo~eti retko padati (o snegu)Œ Uskoci (Stani}). prigovaraju}iŒ. Aleksina~ko Pomoravqe (Bogdanovi} 1987). ~ovrquga Timok (Dini} 1988). ~vrqica. blebetatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. ~evrquga œid. Up. ~vrluga. ~âvrquga id. u jeziku folklora {avrq(a): [ta }emo im piru? ° Jednu kozu gwilu ° i {avrqu i pavrqu (gra|a RSA). povodqivŒ Piva (Gagovi} 2004)500 {e-vrqati impf. sg.Œ Vasojevi}i (Bori~i}) ~o-vrqati impf. krivudatiŒ. {ovrquga i druge v. povoditi se. œnemarno. krivudavo i}iŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „v. Za oblik {avrquga v.Œ I` (Kuli{i} 1979). {eveqati „i}i kre}u}i se tamo-amo. Grabovac ( Kosor 1979:60)498. {eveqat „teturati se. „posrtatiŒ Vrgada (Juri{i}). fig.). ~vrqinka. de~iju brojanicu u napomeni 490. rastuma~itiŒ: Najboqe }e nam to Zelen ra{~evrqati. ~evrqa~a f. kao npr. ra{~evrqati se „raspri~ati seŒ: Ra{~evrqalo se i ne}e da prestane. „v. „quqati se. œrazgovarati (o deci)Œ Kosovo (Elezovi}) za-~evrqati (se) pf. ~vrqu`ica. usta mu se zakamenila! Piva (Gagovi} 2004) ~e-vrqalo n. III 389–390 s. Bori~i}). nespretno hodatiŒ Ro`aje (Had`i}) {a-vrqav adj. vejati (o snegu)Œ Komarnica (RSA) o(d)-{e-vrqati „od{vrqatiŒ Uskoci (Stani})501 Potvrda je starija od onih koje su date u RJA. ~vrquga. ~avka. teturati. za~avrqati (se)Œ (RSA) ra{-~e-vrqati „razjasniti. ~evrqati „brbqatiŒ F. ~evrqalica. nazive za {evu (Alauda.

zamlataratiŒ. „skitnicaŒ Ogulin. o{eveqati „odgegatiŒ. (ibid. bazati.v. . nemarnoŒ. ru`no. na{vrqati se „provesti mnogo vremena pi{u}i ili crtaju}i neuredno. œpisati kako bilo.) {o-vrqan. œkako bilo.) ?{-vrqati impf. {vrqat „lutati. Ovaj glagol bi mogao biti izveden sufiksom -eq. tumaratiŒ. œprebirati.222 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI i-{o-vrqati pf. levo-desnoŒ Pirot (Zlatkovi} 1989). od{eveqati „v. na}i (ne{to)Œ. „gegati se. ru`no napisatiŒ id. œvrlo neuredno.Œ. œ{vrqawem ispisati. oprestiŒ. (ibid. uraditiŒ.od {evati „{epatiŒ Zaostrog u Dalm. {eveqa 3. teturaju}i seŒ (RSA). i}i pijano. sg. (ibid. Uskoci (Stani}). nabazati seŒ Zagara~ (RSA) od-{-vrqati „oti}i nekud lagano. „hodati besposlen. bazatiŒ. od{vrqatiŒ. „nemarno. izatkati. nemarnoŒ id. œraditi neozbiqno i neve{to kakav sitan. œnalutati se. œpo ku}i ne{to raditiŒ Srem (Maksi} 1980). {etati bez ciqaŒ Zagara~ (]upi}i 1997) i-{-vrqati pf. na{eveqati „slu~ajno nai}i (na ne{to). „onaj koji {vrqa. do}i. id. {vrquga f. u{eveqati „u}i nagiwu}i se ~as tamo ~as amoŒ Uskoci (Stani}). okrpiti. {eveljiti. ne~itko. {ovrqaqka. {eva 3. „po}i quqaju}i se. „v. {krabatiŒ Uskoci (Stani}). aqkavo ne{to sa{iti. krv. „uputiti se nekud idu}i bez ciqa i bez `urbeŒ.Œ. skretati (s pravca). Potkozarje (Dalmacija). sg. (ibid.) o-{o-lo-vrqati pf. uraditi ne{to kako bilo. mrdatiŒ Timok (Dini} 1988). mokra}a)Œ. {ovrqu{a f. za{eveqati œzamahati. o{oveqati „slabo. o{ovrqatiŒ id. n a ` v r q a t iŒ. neznatan posao u ku}iŒ. skitati se. grubo isplesti. iz istog izvora za{oveqati „slabo. „id. prevrtati (o ptici)Œ (RJA). gegaju}i se. izatkati. grubo isplesti. Leskovac (Mitrovi}). „i}i tamo-amo. BiH (RSA). opresti. Druga~ije Skok III 390 s. besposli~iti. „id. {vrqaju}iŒ Uskoci (Stani}) u-{-vrqati „ugaziti idu}i tamo-amoŒ. {evrdati. vrdatiŒ Pirot (@ivkovi}). œuraditi ne{to kako bilo. kako bilo isplestiŒ Uskoci (Stani})502 o-{o-vrqati „slabo. lutati bez ciqaŒ. lutalicaŒ. „krivudati. {o-vrqowa m. hodati quqaju}i se (kao plovka)Œ Crna Reka (Markovi} 1993). {evam 1. do{eveqati „do}i {eveqaju}i. œnemarno uraditi kakav posaoŒ. „sklawati se. œizlivati se (vino. i{krabatiŒ (RSA) na-{-vrqati „napisati neuredno. sg. (RJA). zalutatiŒ. „lutati.. napisati koje{ta. „`ena nespretna i neskladnaŒ (RJA) srtatiŒ Leskovac (Mitrovi}). 502 Up.) {-vrqo m. œoplesti kako biloŒ. aqkavo isplesti ~arapu i sl. sti}i te{ko se kre}u}iŒ Du~alovi}i. neve{toŒ. œza}i.

neravno. yavrqati se „pentrati se. œotpaci uop{te (od drveta. Kragujeva~ka Jasenica. uyaveqati „jedva u}i u ku}uŒ Uskoci (Stani}). Unac (Jovi~i}) b) „BACATIŒ. i}i kroz lo{e prohodno zemqi{teŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ya-vrqati pf. naporno prispeti. 504 Up. brbqati. œbatina kojom se. zayaveqati „po~eti yaveqati.Œ Zagara~ (]upi}i 1997). avrq œpolegla. kamewa. sva|ati seŒ Uskoci (Stani}). „v. uvela.Œ [umadija (gra|a RSA). œpri~ati. neuredan. yaveqati „id. yaveqati „lagano. coll. {krabati. kr`qav. œsva|ati seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). „v. vrletnoŒ: Velike su xavrqe ovudijen — Ne more se proj pro ovijeg xavrqa Piva (Gagovi} 2004) ?ye-vrqat adj. do}i. TRPATIŒ. œpoko{en i delimi~no istruleo korovŒ Srem. `goqavŒ. ne~itak (o rukopisu)Œ. prigovaratiŒ Unac (Jovi~i}). razbrbqati seŒ CG. s mukom nekud oti}i ili odnekud do}iŒ. b a c a w e m. œgomila raznih otpadakaŒ [umadija (Grkovi} 1982). nemarno crtati. „ru`an. zayaveqatiŒ CG (RSA)503 xa-vrqa f. „neve{to. iznemoglo i}iŒ. yavrqat „~avrqatiŒ [umadija (Grkovi} 1982). . „GOMILATI. jedva pre}i preko nekog mesta. œ~avrqati. yeveqat se „id. mlati vo}eŒ. sti}iŒ. pogrd. preyaveqati. provoditi vreme u besposlici. nemarno pisatiŒ Leskovac (Mitrovi}) na-yvrqati pf. œkoji ima pege. nayaveqati se „nasva|ati seŒ Qe{tansko (RSA). slame. ~avrqati. „{ v r q a t i. œzapu{teno zemqi{te na kome je izraslo {ibqe i `buweŒ [umadija (Grkovi} 1982) iz-a-vrqe adv. Piva (Gagovi} 2004). govoritiŒ. zame{ena travaŒ. impf. cigala)Œ Lika. lutati. na{vrqatiŒ Qe{tansko (RSA) ?`-vrqati impf. „brqiv. Barawa (Vuk). xavrqat œ~avrqatiŒ. „RA\ATIŒ. „KOLA^ITI (O^I)Œ a-vrq m. Mali Po`arevac (RSA). preyeveqati „te{ko. neraduŒ Uskoci (Stani}). gakati (o guskama)Œ (RSA)504 `-vrqav adj. „i}i tamo-amo. yeveqati (se) „sva|ati seŒ Lovra (Mijatovi} 1983). yaveqati se „prepirati se.OSNOVE: 16) VRQATI 223 ?ya-vrqati impf. {aratiŒ. sg. avrqe n. kvrge (o vo}nim plodovima)Œ (RSA) ?z-vrqati impf. priyaveqati „te{ko. lutatiŒ. zayeveqati „v. œzaostao u telesnom razvoju. „{vrqati. „brbqatiŒ Uskoci (Stani}). ru`no pisati. avrqak m. nevaspitanŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) ?x-vrqam 1. i `a-vrqati œpawkati. „zamahnuv{i rukom iza sebeŒ (RSA) 503 Up. œkakvogod drvce u zemqiŒ (RSA). (obi~no u mno`ini) œzemqi{te kamenito. zayaveqatiŒ (RSA). sporo.

navu}i. œkamenica koja se mo`e zapovrteti. iskovrqim 1. nakov r q a ti œnara|ati deceŒ Ro`aje (Had`i}). œpore|ati ne{to bez redaŒ Ma~va (gra|a ERSJ). œsaleteti. debeo i neugledan ~ovekŒ Bawani (gra|a ERSJ) na-ka-vrqiti pf. ispovrqati „ispri~atiŒ Piva (Gagovi} 2004). trpatiŒ: Slo`i drva lijepo. izgovoriti. sg. is-ko-vrqiti „razroga~iti. iskola~iti (o~i)Œ Vrawe (RSA). ve} da je: œizroditi. po}iŒ Piva (Gagovi} 2004)) is-ko-vrqati pf. „nata}i. Up. „izbacitiŒ [umadija (RSA)505. obu}i. œomawi kamenŒ Uskoci (Stani}) so-vrqati impf. pej. œizre}i. b a c i t iŒ Uskoci (Stani}). nara|ati (dece) u velikom brojuŒ Kragujevac (RSA). na-sa-vrdavati (se) „gomilati se.Œ (v. n a t o v r q a t iŒ: [to si nakovrqala toliku vodu u jelo? Kosovo (Elezovi}) s-ko-vrqiti pf. i koveqati „~esto ra|ati decuŒ. ne zbijaju}iŒ (RSA). debeqasto. Ma~va.224 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ba-vrqak m. izvu}i. naslagati rastresito. „gojno. potegnutiŒ. nakovrqat œnabacati ne{to bez redaŒ (sic!): Nakovrqala devet dece [umadija (Grkovi} 1982)506. nagomilati ne{to bez redaŒ CG (RSA). œnasuti. de`mekasto dete.Œ Leskovac (Mitrovi}) na-ko-vrqati pf. „donositi na svet. podrug. œzaputiti se. izvalitiŒ (RSA). fig. 506 Iz primera se vidi da zna~ewe nije dobro definisano. P~elice (RSA) ko-vrqati impf. 507 Up. kovrqat podrug. „id. nara|atiŒ. . hitnuti u daqŒ. 508 Up. izbaciti (naj~e{}e neo~ekivano. „nabacati. pa se sorga Piva (Gagovi} 2004)509 505 Up. de`mekasto deteŒ. „sipati kojekako i koje{taŒ Kosovo (Elezovi}) za-ko-vrqiti pf. kovrqati œid. œgojno. iz istog izvora sovrwati „id. „baciti. nakoveqati „nara|ati dosta deceŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). ubeditiŒ: Skovrqila baba devojku i dovedo{e je [umadija (gra|a RSA) pa-vrqak / po-vrqak m. „gomilati jedno na drugo. nasovrqati. œmali. sa „normalnimŒ prefiksom is-po-vrqati „izneti na videlo. nagomilavati seŒ CG (RSA). izvaditi. zavitlati. {ta ig tako sovrqa{? — Sovrqo je zid i eno mu se s l o g r w o Piva (Gagovi} 2004)507 na-so-vrqati pf. 509 Up. na-so-veqiti „nabacati. debeqasto. iznenada). osobito mu{kar~eŒ.Œ Ro`aje (Had`i}). nego i’ samo nakavrqi malo i tako ide V. na-sa-vrqati508 „id. pej. „izroditi. bavrqak œmali {iroki plast senaŒ. [abac. vrwati). ra|atiŒ Kragujevac (RSA).Œ: Na brzinu nasavrqasmo kladwu. obutiŒ: Nikad ne}e da zakop~a kaik~i}e na cipela (sic!).

istoveqati (se) „izbaciti iz sebe gomilu izmetaŒ. i ERSJ 2 s. batovrq. ali je verovatnije da su u vezia sa bat m. pogrd. navezati seŒ (RSA). œizbaciti. fig. œpasti kome na teretŒ512 Uskoci (Stani}). . „maq. natovrqat (se) œnabaciti na sebe mnogo ode}e kako bilo. izgurati ne{to te{koŒ id. natovrqati se „nagomilati se. ba-ta-vrqak m. œsitan klip kukuruza koji se odvaja pri istovaruŒ Ma~va (gra|a ERSJ) i{-~e-vrqit pf. up.)511 na-to-vrqati pf. tovrqak (oblike spaja zajedni~ka semantika „mali i debeoŒ). 515 Up. natoveqati se pogrd. œdobro se najesti. natovrwat se œnavu}i mnogo ode}e. up. baqezgatiŒ. batovrqan. na-po-vrqati se „navrsti se. debela granaŒ. batina. fig.OSNOVE: 16) VRQATI 225 u-so-vrqiti pf. ba-to-vrqast adj. „natovariti. œiskola~iti. 512 Up. iskola~iti se (o o~ima)Œ (RSA) 510 Up. œ m a l o d e b e q u { k a s t o d e t eŒ. œnabacati kojekako. opteretiti (se)Œ Zagara~ (]upi}i 1997)513. œizbaciti. 511 Svi navedeni oblici sekundarno su razvili i figurativno zna~ewe „pri~ati koje{ta. i{~evrqiti se „izbe~iti se.Œ. primere u a) grupi). tra`itiŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) ta-vrq m. natrontati seŒ (v. œkakav ru`an krupan predmetŒ Uskoci (Stani})515 ~a-vrqak m. „velika gomila izmeta koji se izbaci iz sebeŒ. nakupiti se u ve}em brojuŒ (RSA). natrpatiŒ Cetiwe (RSA). batoglavac „neki crvi} b a t u r a s t e (= zadebqao. naturitiŒ Uskoci (Stani}). baqezgatiŒ (v. prejesti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)514 to-vrqak m. 514 Up. zasratiŒ. batovrqaka f. zahtevati. batovrqak. „onizak a de`mekastŒ. batovrq. „najesti seŒ. batovrqac m. œnapadati u velikoj koli~iniŒ. vrwati). zaobqen) glaveŒ (RSA) v. „uporno navaliti. œnakupiti se. natoveqati „nasrati. œpri~ati koje{ta. iz istog izvora toveqati „izbacivati iz sebe izmet u velikoj koli~iniŒ. „batovrqast ~ovekŒ. razroga~iti (o~i)Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Up. napri~ati sva{taŒ. „onizak a debeo ~ovekŒ CG (RSA). 513 Up. U navedenim oblicima mo`da je do{lo do „aglutinacijeŒ prefiksa ba-to-. iz istog izvora toveqak „id. œslu~ajno se dogoditiŒ. „izbaciti iz sebe gomilu izmetaŒ. „~ovek malog rasta i velike glaveŒ Qe{tansko (Te{i} 1977)510 to-vrqati impf.v. œizbacivati iz sebe izmet u velikoj koli~iniŒ Uskoci (Stani}) is-to-vrqati (se) pf. natovariti (se). izgurati ne{to te{koŒ. (ibid. œizvaliti kakvu veliku glupost. nagomilati seŒ Uskoci (Stani}). „batovrqasta `enaŒ.

œzateturati se. za-ko-vrqiti „udariti. „ZANEMO]I. kretati se obr}u}i se. Podriwe. œkotrqati seŒ: Kavrqa se. œ(RA[)^EPITI. (Bori~i}) v) „OBRTATI. prevrtawem. „qut. onesvestiti seŒ. „iznenada se razboleti. „kratak. zateturati se. „pomerati obrtawem. zakotrqatiŒ BiH (RSA). zakovrqi 3.?). viqiti). prevrtati (o~ima)Œ. nema vi{e od `ivota ni{ta Go~ (gra|a RSA) ka-vrq m. Kru{evac.. Up. sg. iz istog izvora kobrqat. U`ice. prevr}u}i se. „id. œumreti naprasnoŒ (RSA). koturati se. vrnuti). œne postaviti neku stvar u odgovaraju}i polo`ajŒ. sko~iti od qutineŒ. „po~eti kovrqati. „na~initi kovr~e. œ{eprtqaŒ. „napraviti nered. kotrqatiŒ CG. onesvestiti seŒ.226 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ras-~o-vrqi 3. Bosna (RSA). odbacitiŒ Lika (RJA) ko-frqat impf. œrazboleti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)517 is-ko-vrqati pf. Piva i Drobwak (Vukovi} 1940:385). inf. kotrqati seŒ Makre{ane. u~initi kovr~avimŒ Poqica (RSA) na-ko-vrqit / nakovrqit pf. . fig. naprasit ~ovekŒ id. kovrqat „kotrqatiŒ [umadija (Grkovi} 1982)516 za-ko-vrqati pf. umalo nas grdom nagrdi Piva (Gagovi} 2004). u istom zna~ewu zakovrnuti (v. œumreti napre~ac. iron. zakoviqiti (v. œtrpati. vaqati se. uvojke na ne~emu. 516 517 Up. œru`na i glupa osobaŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ko-vrqati impf. œkolutati. nagomilavatiŒ. rasturiti. dan po dan. „ra|atiŒ. „(IS)KRIVITI (SE)Œ. nako. sg. œzaneti se. lupitiŒ Timok (RSA acc. pafrqko m. œra|ati dosta dece a ne mo}i ih izdr`avatiŒ id. naglo zanemo}iŒ. kavrqi} dem. „baciti. koturati. (ibid. „iznenada se razboletiŒ. UMRETIŒ ka-vrqati se impf. œuraditi neku stvar netemeqnoŒ. Pocerina (RSA) a-ka-vrqa f.) to-frqat impf. Podunavqe (RSA). „jako se naqutiti. „lako roditiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?pa-frqnut pf. umrsitiŒ Timok (Dini} 1988) ?{-vrqiti pf.Œ: Zakovrqo jednu zipu. Piva (Gagovi} 2004). ~vornovat odlomak od drvaŒ. kofrqnut pf. „klonuti. ‹ se œiskriviti se. (OD)LOMITIŒ. KOTRQATIŒ. naprasnoŒ Sokobawa. kovrqati se „pomerati se. pastiŒ.

. ovrq.Œ (Skok I 681 s.. i{~evrqiti se „i{~a{iti se. ~etvorono{keŒ Uskoci (Stani}). o~evrqak „sporedna gran~ica. nakovrqke „kotrqaju}i se. vaqaweŒ: Ona se ovca ne{to okre}e u kovrqu{ku. odvrnutiŒ: Uvati koko{ i o~evrqi joj {iju — Kako je ovi jawac o~evrqijo rog? Piva (Gagovi} 2004). „lakomislena i priglupa osoba koja je uz to i ru`naŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) a-ko-vrqa pogrd. Me|a. œ`enska kapa (u narodnoj no{wi) na~iwena od crvenog platna i ispuwena vunomŒ (RSA). pokazatiŒ Uskoci (Stani}). obr}u}i seŒ: Baciti kamen nakovrqke. ru`na osobaŒ id. okresatiŒ Uskoci (Stani}). kovrqu{ka „okretaj. i{~evrqit „rascepati i delimi~no odvaliti granu tako da se jo{ malo dr`i uz drvoŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). kovrqak „vrsta kape koju nose udate `ene u DalmacijiŒ518. Truba~ev 1973:85. bez re{ewa.) ~e-vrqiti impf. „na nogama i rukama. Grahovo (RSA). ovrqina. kovrqan „jelo od kukuruznog bra{na. œispru`iti. mr{av izgled. odlomqena od stablaŒ (Be}kovi}. deformisati seŒ Makre{ane. 518 Up. sira. masti i jajaŒ Leva~ i Temni}. viqiti).OSNOVE: 16) VRQATI 227 biti u nepravilnom polo`aju (o stvarima)Œ [umadija (Grkovi} 1982) ko-vrq m. odlomak. o~evrqak m. okresakŒ Uskoci (Stani}). Petleva 1978:55). (ibid. œlo{e zatesati (kolac i sl. œodvaqivati granu sa drvetaŒ Ro`aje (Had`i}). „odlomiti. Mali Zvornik (gra|a ERSJ). Jagodina. i{~eviqiti (v. kovrqica f. vihorŒ. „otkinuti zavr}u}i. œmala krastaŒ. Draga~evo (\ukanovi} 1995). œ~epiti plod {qive da bi se izvadila ko{ticaŒ. „kovitlac. „vrsta trave okrugla kao kotur koja se s jeseni odvoji od zemqe pa je vetar kotrqa drumomŒ Ba~ka. 519 Up. „i{~a{itiŒ Bos. Kru{evac (RSA) o-~e-vrqiti pf. odvalitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. o~evrqit „odvojiti granu od drveta. iskriviti se. ~e-vrqit œid. œvrsta igreŒ Uskoci (Stani}). iskoviqiti. prevr}u}i se. œokruglasto par~e drveta koje se lako kotrqa po zemqiŒ Pocerina.)Œ Kordun (gra|a ERSJ) i{-~e-vrqiti pf. biti mr{avŒ519. Glasinac (gra|a ERSJ).Œ Vasojevi}i (Bori~i}) za-~evrqiti pf.. „imati bled. bot.v. œneugledna. sigurno je ne{to bona Pro{}ewe (Vuji~i}) ko-vrqice adv. zna~i baciti ga da se okre}e u zraku BiH (RSA) na-ko-vrqa f. hovrlica. Bori~i}). œvrsta biqkeŒ. „odlomqena ili okresana grana. hovrlica „id.

sg. sg. œgaziti. iskrivqavati (se)Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) za-ando-vrqit pf. nakriviti (se)Œ: Dr`i kosijer pravo. „tvrdoglavo zapeti. œvaqati se. mrsiti (travu. iskositiŒ. izopa~iti seŒ id. ra{~evrqit se „rascepiti seŒ id. sg. „iskriviti (se)Œ. œpokvariti se. iz-de-veqiti se „osloboditi se. „~ovek iskrivqenog vrataŒ. `ito i sl. o-de-veqi se 3. Du~alovi}i. œprozliti seŒ id. (pjan i star). rugati seŒ id. mimo redaŒ id. krivitiŒ Crna Reka (Markovi} 1986). vrqati se „verati seŒ (RSA)521 520 Up. „otegnuti se. Potkozarje (Dalmacija). vrqkati „skitatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). (ibid. œotka~en. iz-en-de-veqit (se) „postaviti (se) u kos polo`aj. i}i u andavrq „zastraniti. (ibid. œpromeniti karakterŒ. ra~evrqim 1. œplaziti se. izvla~iti seŒ. {evrqa . vrlekati1 „lutati. iskositi seŒ. lutati. (Markovi} 1993) i-~o-vrqi (se) pf. œnaopako. œvrdati. 521 Up.. naopakoŒ Zlakusa (RSA)520 è vrqati1 impf. {to si ga izendeveqio — Vi|i kako se izendeveqio ona stog. pogre{noŒ.) na-~o-vrq adv. biti mrzovoqanŒ (uglavnom perfektivno odeveqio se) Crna Reka (Markovi} 1986). izgubiti putŒ Vrgada (Juri{i}). ~ovrqi se œkriviti seŒ. ustranuŒ id. „i}i ustranu. . (ibid. œra{~epiti. zadretiŒ id.) anda-vrq adv. „onako kako ne treba. œodlomqenŒ. prevrnu}e se Vasojevi}i (Stijovi} 1990). impf. teturati se. ra{~ere~iti. (Stijovi} 1990). o~evrqen adj. blesav. naopako. {a{avŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ra{-~e-vrqit pf. stavu. ostati pri svome mi{qewu. izraz u andavrq „onako kako ne treba. „kriviti (se). razvrnutiŒ id. fig. pogrd. motati seŒ.. (Markovi} 1986) po-~o-vrqi se œizvitoperiti seŒ. (ibid. œobqubitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). i~ovrqenko m. fig. „rascepitiŒ.228 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 247). odvajati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) na-de-vrq adv. otarasiti seŒ BiH (RSA). {evrdatiŒ: Govori se u Lici: vrqa. (Bori~i}). (Marseni} 1986:47) ?de-vrqiti impf. (Stijovi} 1990). upredatiŒ Poqica. „i}i tamo-amo. ukosoŒ id. i}i pogre{nim pravcemŒ id. iskositi (se). i vrqati „lutatiŒ. bez ciqa.) iz-anda-vrqit „iskriviti. „iskrivqavati. zabluditi. œ~ovek i{~a{enog karakteraŒ id. (Bori~i}). „raskinuti udarom deo ko`eŒ Leskovac (Mitrovi}) ~o-vrqi 3. zavrqati „zabasati. „nakrivo. bazatiŒ (RSA). izandavrqit se „iskriviti se. œnesigurno i}i. œpresti.) ?anda-vrqit (se) impf.)Œ Gru`a. œukrivo.

œumretiŒ Lika. zavrqa~itiŒ. zavrndaqiti. izbuqiti u kogaŒ id. kamenica koja se mo`e b a c i t i iz rukeŒ. œotprilike. Ro`aje (Had`i}) è vrqati2 impf. œizbuqiti. œizdignuti. {evrdatiŒ CG (RSA). Pirot. vrleknuti „bacitiŒ CG. „izbaciti. ostaviti zapo~eti posaoŒ Dvorska (RSA) izvrqiti pf.Œ (v.OSNOVE: 16) VRQATI 229 za-vrqati pf. œneprecizan. œizgrbiti. zabasati. (RSA). œpisati brzo i r|avoŒ. ra{~evrqitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). ispovrqa~iti „pogledati {iroko otvorenim o~ima. sg. Bos. vrqat. zavrqaknuti. kako biloŒ Potkozarje (Dalmacija). vrqa~iti. œodleteti.Œ Potkozarje (Dalmacija). otprilikeŒ Unac (Jovi~i}). „iskola~enŒ: Ima i`vrqene o~i Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). œdoneti dete pre vremena. 522 Up. otkotrqati seŒ. œnaglo nekud oti}i. RSA). zamrsitiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995) ovrqica f.). „omawi kamen. vr{qat „raditi samovoqno i neodgovornoŒ. hitnutiŒ. ofrqe œid. vrqakati (se) „bacati (se)Œ. natrpatiŒ Kwa`evac. „razbacatiŒ Timok (Dini} 1990) vrqak m. œnabacati. . œgaziti. Pirot (RSA)522 zapovrqiti pf. vrkati).)Œ (RSA) po-vrqati „pogaziti. vulg. naviq~i}Œ. nabacivatiŒ Svrqig. inf.Œ. Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983). izvrqiti se „pogledati razroga~enim o~ima. „prestati raditi. œpoodraslo deteŒ523 Uskoci (Stani}) bazatiŒ.. razvrqa 3. izvrqen adj. frkun „id. œ(pu{ku) ispaqivatiŒ. œbacati. up. da ne zaboliŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. ‹ se „baciti seŒ. Draga~evo (gra|a ERSJ). zamrsiti (`ito. ispovrqiti. vrlecati (se) „bacati (se)Œ CG (RSA). pobacitiŒ. izvitiŒ. neprecizno. Navedeni oblici pokazuju na koje se sve na~ine modifikuje osnova: zavrlekati. travu i sl. zavrtqati „zavrqa~itiŒ (RSA). fig. [umadija (gra|a RSA). izra|atiŒ (Vuk. „nara|ati. izgubiti seŒ (RSA). „zalutati. vrlekati2 „id. œnasumice. iskola~itiŒ Uskoci (Stani}) navrqati pogrd. 523 Up. œteturati se. gaze}i mrsitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). ugazitiŒ Uskoci (Stani}) u-vrqati „izgaziti. zavrndaqati. pogrbitiŒ. otperjatiŒ. isturitiŒ Kwa`evac. zavrlecati. œizgaziti. Timok (RSA acc. vrqaknuti „zamahnuv{i baciti. nemarno. vrkun. k-vrqeknuti „id. stihijski radŒ Unac (Jovi~i}) ovrqe adv. vrqati se „bacati se (ne~im)Œ Svrqig. zavrle~iti. razdrqiti.Œ Uskoci (Stani}) : k-vrqanuti „lako udariti. roditi (iz vi{e puta). vrqiti „baciti. pogledati iskosaŒ Kragujevac. Petrovac (RSA).?) razvrqit œ{irom otvoriti. œseno s t r p a n o u maloj koli~ini.

hitnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) è vrqati3 impf. hv. ispod okaŒ.230 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI frqati impf. „baciti. naobrqke „krivo.) „boja`qivo. œoslabiti.> h. p r e v r t q i vŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) zavrqati pf. ali ona pre pripadaju glagolu vrqati1 (v. vrqook527. vrqe{. „baciti. (ibid. kovrqak „`enska 524 Izvedenice: vrqa. Od s. navrqiti se „nakriviti seŒ.v. hv. oblik *xvãrliti / *xvãrl’ati (ÅSSÀ 8:135). vrqav. On konstatuje da oblik sa inicijalnim h. hvãrlàm „id. {vrqati. œgledati ukoso. qutitoŒ (RSA). vrqat œbiti nestalan. vrqokile. frqit pf.-h. ili dva (mo`da i tri) genetski razli~ita oblika koja su se slila u zajedni~ku fonetsku formu? Sastavqa~i RSA izdvojili su dva homonimna glagola. ludŒ Vojv. navrqe (gledati i sl. zavrqa~a f. 525 Up. ustranu. 526 Ova suglasni~ka grupa rekonstrui{e se i za psl. vrqokas. razbesneti seŒ. potvrda ovog glagola u odrednici se navodi samo hrliti „`uritiŒ. naovrqke. œisto {to vrqati2Œ. koturaju}i seŒ Uskoci (Stani}). .-h. (RSGV).) vrqke adv. naovrqce „nakrivo. o{tro.(hrliti). vrqit „gledati u k r i v o. onemo}atiŒ (RSA) vrqav adj. Skok u vezu sa ovim glagolom dovodi i oblike koji svojim zna~ewima pre idu uz vrqati1 i vrqati3 (koje uop{te ne pomiwe). vrqati1 i vrqati2. œjako se naqutiti. vrqookas. œprevrtqiv (o vremenu)Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). Pored oblika ~ija se zna~ewa zakonomerno razvijaju od osnovnog „bacitiŒ (kao npr. frqnut pf.> v. U izvoru su navedena jo{ i ova zna~ewa glagola: „gaziti po ne~emu ili nekome. koso. 527 Na drugom mestu Skok priznaje da nije jasna semanti~ka veza glagola vrqiti „bacitiŒ i prideva vrqav „u koga je jedno oko o{te}enoŒ (Skok I 531 s. frljati). Da li je u pitawu jedan glagol. zavrqan œblesav. vrqook. œxangrizava `enaŒ id. vrqav. naheroŒ. naoviqke „nakrivo. œsko~itiŒ. zast. „roditiŒ. razrokoŒ Uskoci (Stani})524. zveratiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). vrqoka. ukosoŒ (RSA).> {v. koso. hitnutiŒ. tuma~e}i ga kao onomatopeju kojom se opona{a zvuk ba~enog predmeta. praviti neredŒ. ali fonetsko obja{wewe odre|enih relevantnih oblika zapravo zasniva na pretpostavci o postojawu inicijalne grupe hv-526: hv.(vrlet). ukosoŒ Srem (RSA)525 · Glavni problem koji se ovde name}e jeste poreklo same osnove. jeziku (ima ga bug. Skok fakti~ki razmatra samo glagol vrqati2 u zna~ewu „bacatiŒ.nije potvr|en u s. vrqo. npr.({vrqati). naobrqice. kojima smo mi prikqu~ili i tre}i — vrqati3. œpopreko. kovrqati „kotrqatiŒ. gore).Œ). „nasutiŒ). „okre}u}i se.

c. vrludati. denominal od psl. *vârlavã. up. .v. u s.(*vârdl-) „okretawe. vrdati. Da je vrqati moglo nastati od vrtati (preko vr(t)nuti) dokazuje i niz srtati > -sr(t)nuti > srqati529. uvijati. Ovde inicijalno {. tra`itiŒ. {vrljati). Skok dovodi u vezu sa {vrndati „po ku}i koje{ta premetati. prevrtaweŒ (ESUM 1:380)528. s. Na psl. virla~ „buqav ~ovekŒ. „izbuqene o~iŒ. III 628 s. i daqe sa vrqati. Loma 2000:616). nivou. koji s. opqi umesto op}i. natovrqati se. prideva *vârlã „kos. razrokoŒ mogao bi se svesti na psl.v. Jedini glagol iz prve semanti~ke grupe.izvodi od prefiksa sã. virlaØá „buqookŒ. svi pomenuti glagoli zapravo su genetski identi~ni i mogu se svesti na ie.v. gde je ve} uveliko do{lo do diferencijacije i osamostaqivawa etimolo{ki srodnih oblika. virla {aq. ~ini se da se mogu izdvojiti dva zasebna leksi~ka gnezda — * vârtl’ati (> v r qati 3 ) i *xvãrl’ati (> vrqati2). Na sli~an na~in obja{wava ove oblike Bori{. u kome se grupa tl morala uprostiti u l (l. *vârl. *kavârt-lâ (v. natavrqati svode na psl. Skokovo mi{qewe da su neki od pomenutih oblika u vezi sa *vârteti dele i autori ÅSSÀ.„vrtetiŒ (v. 530 Ovaj semanti~ki razvoj karakteristi~an je za ~itavo gnezdo ie.„vrteti. bez preciznijih obja{wewa.). blr.-h. napomena 67). obrtawe. {vrqati u zna~ewu „besposleno kojekuda hodatiŒ (i „po ku}i koje{ta raditiŒ). savijatiŒ > „bacatiŒ530. Varbot 1978:33). vrljati. varlavoki. Glagol vrqati3 œgledati ukoso. a imenicu kavrq na psl. ruda (kod kola)Œ. *vârlo-okã œrazrokŒ (v.v. ni`e). predla`e se u ÅSBM 2:61–62 s. jeziku suglasnik q u vrqati mogao se pojaviti kao umek{ana varijanta od t u vrtati (umesto } u vr}ati). Druga~ije tuma~ewe nudi se u ESUM.-h. 528 Sasvim druga~ija etimologija.OSNOVE: 16) VRQATI 231 kapaŒ itd. i I 531 s. gde se ukr. up. virlaØiè „izbuqen (o o~ima)Œ.-h. On tako|e dopu{ta da su mnoge od ovih leksema u vezi sa *vârteti (Skok I 698–699 s. (h)vrljati. Posmatrano na najdubqoj ravni. ali on smatra da u wihovoj osnovi le`i glagol *vârteti (Borys 1999:133.(kao {kopiti < skopiti) (Skok III 426 s.v. *natovârt(â)l’ati / *natavârt(â)l’ati. *uer. od *vârlo „poluga. 529 Varbot komentari{e oblik srqati kao o~igledno sekundarno obrazovawe od korena *sârt. up.(Varbot 1977:32). vrqav „razrokŒ izvodi od øsl. strmŒ. Za razliku od ukrajinskog. koren *uer. kovrqak. frljati). *vârl’ati.

avrq-bavrq). ga-. Ovamo spada i prilog izavrqe (l. 534 On podse}a da je Dani~i} smatrao kako je ova re~ turskog porekla (< warylmak). Tomanovi} vidi u ovom obliku rezultat kontaminacije baviti „boravitiŒ + vrqati (Tomanovi} 1938–39: 207)534. ~e-. Na sli~an na~in mogao bi se protuma~iti i glagol avrqat œneuredno obavqati neki posaoŒ. Kurkina 1982b:184.c. slikovito) mo`da najboqe defini{e svojstvo. U obliku avrq.c. gde se predla`u dva mogu}a tuma~ewa: ukr{tawe sa akati. primer koji najpotpunije pokazuje svu razu|enost i slo`enost analiziranog tvorbenog procesa.izdvaja Petleva 1980:67. Loma tuma~i ovaj glagol kao rezultat dekomponovawa oblika *obâxvrl’ati (sa obâ „unaokoloŒ).itd. S obzirom na izuzetnu „valentnostŒ532 razmatrane osnove. tr~ati kojekudaŒ (iako smatra da ovakva obrazovawa i jesu nastala prema turskom tvorbenom modelu tipa kiUp.-h. Elizijom inicijalnog suglasnika mogao bi se objasniti i oblik akovrqa < nakovrqa. ta-. ali i gubqewem inicijalnog suglasnika npr. i ERSJ 1:90. -prdati).(Loma 2000:612. koji se dovodi u vezu sa vrqati < *xvãrl’ati. ili od izvornog *okovrqa. ko-. v. 532 531 . {o. lutatiŒ tako|e me|usobno korespondiraju531.232 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Na nivou s. ka-.v. S druge strane. so-.v.). analogno obja{wewe oblika alaprda (v. avrq). dopu{taju}i i mogu}nost da se radi o ekspresivnom ba. up. Ovaj hemijski pojam (naravno. ~o-.). predispozicije nekih osnova da privla~e i vezuju za sebe ekspresivne prefikse. za osnovu vrqati s pravom se mo`e re}i da je izrazito „polivalentnaŒ.v. *xvãrl’ati podelilo se na vrqati2 i vrqati1. {e-.). izdvaja se protetsko a-. za wu se vezuju gotovo svi dosad registrovani ekspresivni prefiksi: ba-. tj. kao ~eprqati od ~epati (l. up. vrqoka œrazroka `enaŒ. baviti se). od havrqati533. i ERSJ l. Napomiwemo da zna~ewa „bacatiŒ i „tumarati. Skok l. Ostaju}i u domenu hemijske terminologije. ali da je istovremeno pomi{qao i na postawe od baviti. V. U obliku bavrqati prefiks ba. avare olmak „besposli~iti.). oblik bez wega: vrqak œvrta~a obrasla {ipragomŒ Zaglavak (ERSJ 1:55–56 s. jezika i gnezdo psl. Skok odbacuje Dani~i}evo tuma~ewe od tur. ~a-.c. Skok smatra da je bavrqati nastalo onomatopeizacijom (umetawem r) iterativa bavqati (Skok I 124 s. to-. 533 Up. Na taj na~in osnova vrqati figurira kao svojevrstan „repraesentans specieiŒ. ha-. ovaj oblik mogao je nastati pogre{nom dekompozicijom ob-avrqati (umesto oba-vrqati) (tako ERSJ 1:56 s. {a-. U vezi sa glagolima avrqat i bavrqati stoji i prilog avrq-bavrq (v.c.

ali bez komentara (Skok s. Ovakvom tuma~ewu protivi se semantika. koji se tuma~e kao obrazovawa od prefiksa na.v. (h)vrljati. padne.v. 211). navrqati. okresatiŒ. 537 Nije jasno za{to u ÅSSÀ nije rekonstruisan i oblik bez umetnutog -to-. kota~). natovrqati „nasuti vodu u jeloŒ (Petleva 1980:67). sadr`i prefiks ga-. *kavârt-lâ (v. Petleva 1980:67). izvode}i ga od kotrqati (< koturati. 536 535 . Na drugom mestu Skok daje druga~ije obja{wewe oblika kovrqati „vaqati. Iskqu~ivo na osnovu s. navârt(â)l’ati. *kavârtã). zakovrqi „klone. ali ni sam nema kona~no re{ewe (Skok I 78 s. Tomanovi} oblik kovrqati smatra rezultatom kontaminacije kotrqati + vrtjeti. Petrovi} 1994. Oblik kavrq œkratak. zakovrqati „zakotrqatiŒ.-h.-h. iskopati se iz ne~ega vrqawem (Tomanovi} 1938–39:209.-h.c.cc. dotavrqati „dogegati seŒ. up.). ÅSSÀ 9:167 s. zatavrqati „zalutatiŒ. uraditi aqkavoŒ rekonstruisani su psl.i glagola *vârt(â)l’ati sa umetnutim -to-. kovrqak „`enska kapaŒ (Skok l. *vârtl’. pri ~emu se konstatuje da je starina oblika problemati~na (ÅSSÀ 23:164)537. budu}i da u osnovi navedenih s. Bjeleti} 1994a:354). Prefiks ko. kotrqati. Bjeleti} 1994a:354). natrpati. ukoliko nije zvu~na varijanta od kavrqati. kovrqati œkotrqati. natavrqati „nagomilati se. potvrda natovrqati se. s. tj. nabrbqati. kavrq izdvaja se prefiks ka-. Me|u kontinuante psl. a iskovrqati se (iz ne~ega) (Boka) rezultatom kontaminacije iskopati se. iskola~itiŒ (Bjeleti} 1994:268. potvrda le`i glagol *xvãrl’ati (v. Skok s. tako|e i kavrqati.v. U srpskom etimolo{kom re~niku ovaj prilog se dovodi u vezu sa vrqati < *xvãrl’ati (ERSJ l.). iskoprcati se + vrqati. sipatiŒ.. dok oblik dotavrqati se „do}i pipaju}i po mrakuŒ tuma~i Detaqnije o tome v. o~evrqiti „odlomiti. tj. denominal od kotur).(ta-) izdvaja se u oblicima tavrqati „teturatiŒ. nasilnom izmenom suglasnika t > v prema vrqati (Skok II 169 s.c. Oblik gavrqati. Prefiks to. Skok pomiwe oblik natovrqati kao paralelu oblika nakovrqat. Petrovi} 1993. avrlj-bavrlj). ~vornovat odlomak od drvaŒ u moskovskom praslovenskom re~niku svodi se na psl. natovariti.OSNOVE: 16) VRQATI 233 tap mitap535). nakovrqat „nasuti vodu u jeloŒ (Skok l.v. vrljati536. okresakŒ. iskovrqim „izbe~iti.mogli bismo svrstati i oblike o~evrqak œodlomak. razboli seŒ (Petleva 1994a:336). daqe). iskopeqati se.v. vrljati). nakavrqiti.izdvaja se u oblicima kovrqati „kotrqatiŒ (Matzenauer 1881:190. oblici *natovârt(â)l’ati / *natavârt(â)l’ati. U oblicima kavrqati. o b r t a t iŒ.

oba iz Uskoka.v. `-.). dok u oblicima ~avrqati. Tomanovi} tuma~i ~avrqati kao rezultat kontaminacije ~avarijati „buncatiŒ538 + brbqati (Tomanovi} 1938–39:203)539. `vrqati. pro{iruje raznim umecima. glagol cevirmek (Skok I 319 s. trpatiŒ (v./ ~ev. naslagati rastresito.u ovom obliku izvodi od prefiksa sã. Oblik {vrqati Kurkina pomiwe naporedo sa {evrqati. xevrqati inicijalno xa-. dodu{e. lutatiŒ (Kurkina 1982b:184) i za{ev r qati „zabasatiŒ (Petleva 1980:67).c. 539 Dani~i} u RJA ka`e da je ~avrqati postawem od glagola koji sam ne dolazi a glasio bi ~avati. U oblicima xavrqati. Bjeleti} 1994:266).(I 300–301 s. tretira {.v. Pore|ewem oblika o-{o-vrqati i o-{o-lo-vrqati „slabo. Skok inicijalno {.v. izatkati. Mareti} misli da je rq osobit nastavak u ovoj re~i (l. opresti. {vrljati).v. i{~evrqiti „iskola~itiŒ (Bjeleti} 1994a:354).koja se. radi poja~avawa pejorativnog zna~ewa. kriviŒ (Petleva 1994a:336). uraditi ne{to kako bilo. ~avka).kao prefikse koji se pojavquju u imenicama i glagolima da poja~aju zna~ewe (Skok III 377 s. ~e-. {-).< *s(o)-. z-. nemarno uop{teŒ.v.u xvrqati. kao i {. mrditi se).v. nasoveqiti „nabacati. ~avka). Prefiks {e.v. koji se pro{iruje slogom sa likvidom -lo-. zvrqati i {vrqati najpre treba posmatrati kao protetske. zamrsiti koseŒ poslu`io tur. tabati). u ovom slu~aju grupom -rq. Vi{ka potvrda pokazuje da je ova re~ i danas u upotrebi severnije od Boke. ne zbijaju}iŒ. brbqatiŒ Komi`a (Marde{i}-Centin 1977). ~ever). jo{ i cavarjat „buncati. cavarjat).234 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI kao rezultat ukr{tawa dotapkati i vrqati (Skok III 428 s.treba tuma~iti fonetskim putem tj. tovrqak mogu se smatrati deverbalima. ozvu~avawem ~a-. Oblici tavrq.v. zabele`en u Risnu. u kojem treba videti „priraslicuŒ s(o). bez obja{wewa (Kurkina 1982b:184). neetimolo{ke ekspresivne elemente (v. Skok smatra da je kao izvor za stvarawe glagola ra{~evrqati se „ra{~upati.i `. Prefiks ~e-. grubo isplesti. zavariar (Skok I 300–301 s. nasomr|en s.izdvaja se u oblicima ~ovrqi „iskrivquje. vidimo na delu dodatnu ekspresivizaciju prefiksa {o-. sovrwati „gomilati jedno na drugo. ali mu poreklo nije sigurno utvr|eno (Vinja Ç 96 s. up. xe. Up. .(Skok III 426 s. Tipi~ni venecijanizam zavariar „buncati. ~evrqati „brbqatiŒ izdvaja onomatopejsku osnovu ~av. Tomanovi} tuma~i {vrqati kao rezultat kontaminacije {eveqiti + vrqati (Tomanovi} 1938–39:203). Skok tuma~i kao pozajmqenicu od mlet.izdvaja se u oblicima {evrqati „posrtati. U obliku sovrqati i wegovim derivatima izdvaja se element so-. Inicijalne suglasnike x-. 538 Ovaj oblik. ~o. bulaznitiŒ zabele`en je i u Trstu. Skok.

Up. npr.. baqezgatiŒ. zakovrqati. o{olovrqati) i „neuredno pisatiŒ ({evrqati.dodat na glagol frqnut „baciti. up. Varbot 1988:69). Zna~ewe „raditi nemarno. Oblici andavrqit i devrqiti verovatno stoje u me|usobnoj vezi. Mo`da je upravo svest o tome uslovila da se vrqati1 u RSA izdvoji kao poseban glagol. nakovrqati : navrqati œnara|ati. vrqati2 i vrqati3 odra`ava tri uspostavqene semanti~ke celine korespondiraju}i sa svakim odgovaraju}im konkretnim zna~ewem ponaosob. iskovrqati. ona postepeno mo`e postati dominantna (v. ~evrqati. kao npr. nakovrqit : navrqiti œstaviti u neodgovaraju}i polo`ajŒ itd.OSNOVE: 16) VRQATI 235 U vasojevi}kim oblicima pafrqnut. frqit „id. ~evrqati. Zna~ewe „brbqati.Œ (v. za koje bi se na prvi pogled reklo da je onomatopejskog porekla. xvrqati. zabasati. izra|atiŒ. kao {to od onomatopeja mogu da se razviju glagoli koji ozna~avaju radwu. istovrqati) > 540 U kolokvijalnoj upotrebi glagol srati ima zna~ewe œpri~ati koje{taŒ. `vrqati). . {iparacŒ prema frkuni} „id. ~avrqati. Iako sekundarna. 520). kako biloŒ naj~e{}e se konkretizuje u „nemarno plestiŒ (zasovrqati. vrkati). uprkos tome {to su vrqati1 i vrqati2 zapravo jedan isti glagol sa razgranatom semantikom. pafrqko izdvaja se prefiks pa. izgubiti seŒ. U okviru druge semanti~ke grupe ostvaruju se legitimni semanti~ki pomaci: „bacatiŒ (zakovrqiti. iskovrqiti : izvrqiti „izbuqiti. tako se i kod glagola koji su primarno ozna~avali radwu neretko razvija zvu~na semantika. To zna~i da su u semanti~kom registru ishodi{nog glagola sadr`ana sva ona zna~ewa koja se realizuju u prefigiranim oblicima. tovrqati œizbacivati iz sebe izmet u velikoj koli~iniŒ > œpri~ati koje{ta. ali su sa tvorbenog aspekta nejasni. tvorbeno i semanti~ki sli~na obrazovawa sa osnovom -veqiti (koja alternira sa -vrqiti): izendeveqit i odeveqi se (v. {vrqati. U istom govoru zabele`eno je i pa-frk „de~a~i}. pogledati iskosaŒ. jako se naqutiti. ovo zna~ewe mo`e biti posredno izvedeno od „bacatiŒ preko semanti~ke karike „sratiŒ (= „izbacivati izmetŒ) > „baqezgatiŒ. ovde ima druga~iju motivaciju. kod ~avrqati. natovrqati : navrqati œnabacatiŒ. u pogledu semantike up. baqezgatiŒ540. zabavrqati. S druge strane. U okviru prve semanti~ke grupe izlo`ena su zna~ewa koja se po pravilu javqaju paralelno. up. hitnutiŒ. razbesneti seŒ. zatavrqati : zavrqati œzalutati. Semantika glagola vrqati1. nap. U drugom obliku kao da je do{lo do perintegracije. o{ovrqati. Naime.

kovrqu{ka. kovrqati. zaokrenutiŒ. vitliti). budu}i da je za bavrqak i pavrqak posvedo~eno i zna~ewe œkamenica koja se mo`e b a c i t i. œnajesti seŒ (natovrqati se). klonuti. o b l u t a kŒ. kovrq. Iz zna~ewa „kriviti (se)Œ sekundarno se razvilo zna~ewe „oslabiti. „i{~a{itiŒ. zakovrqiti. nakovrqati. pavrqak. Tu su jo{ i zna~ewa: œnata}i. 541 Skok ovo zna~ewe smatra metaforom (Skok s. 544 Up. 543 Isti semanti~ki pomak kao kod zatovitliti. „gomilati.Œ (< *ob-vrqak). natovitliti (v. i{~evrqiti se. dok Truba~ov zna~ewe „bacatiŒ karakteri{e kao sinonimsku zamenu glagola sa zna~ewem „ra|atiŒ (ÅSSÀ 11:205–207 s. rugati seŒ (~ovrqi se). ~initi okruglim. iznenada umretiŒ (zakovrqati. Etimolo{ki su svi ovi oblici u vezi sa glagolom vrqati œbacatiŒ. i{~evrqit. obu}i. izbo~enim)Œ. od kojeg se sasvim legitimno razvijaju slede}a zna~ewa: œi{~a{iti (se)Œ (i{~evrqiti (se)). nakovrqke). po}iŒ (zakovrqiti)543. (h)vrljati). ~evrqiti. i{~evrqiti se)542. kofrqat). navu}iŒ (nakavrqiti). ogleda u zna~ewu œobrtati (< *ob-vârtati). viqati). tovrqak u zna~ewu œmalo debelo deteŒ. 545 Gotovo potpuni semanti~ki paralelizam prisutan je kod oblika sa osnovom viqati. œplaziti se.v.236 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „ra|atiŒ541 (kovrqati. odatle i œmali {iroki plast senaŒ. vrgali se œbuqiti. œne{to malo. i~ovrqenko. trpati bez redaŒ (nakovrqati. i~ovrqi (se). savijati (tj. sovrqati. i{~evrqiti)545.Œ. obrqak œid. kotrqatiŒ (kavrqati. „zanemo}i. po~ovrqi se). andavrqit (se)). i vrqak „id. mali (debeo) ~ovek velike glaveŒ verovatno je metafora od œ(omawi) kamenŒ. U okviru tre}e semanti~ke grupe uo~ava se najja~i uticaj glagola vrteti (< *vârteti). omawi kamenŒ. pre svega. koji se. Up. tj. a kao primer se navodi mak. ra{~evrqit ). œsipati kojekako i koje{taŒ (kovrqat. ve} zna~ewe œkriviti. otkinuti z a v r } u } i. *kotiti (se) II). usko~ke oblike pabuqak „o k r u g l a s t i kamen. kojima se prikqu~uje i tavrq œ~ovek malog rasta i velike glaveŒ. up. o~evrqiti . Posebnu grupu ~ine oblici bavrqak. œ(od)lomiti. Semanti~ka motivacija oblika ~avrqak œsitan klip kukuruza koji se odvaja pri istovaruŒ jeste œono {to se o d b a c u j e (zato {to je malo. koje se konkretizuje u „zavrnuti. 542 Postoje i mi{qewa da u osnovi ovog zna~ewa ne le`i zna~ewe œbaciti (tj. o~evrqak . œizvitoperiti se (u fizi~kom i psihi~kom pogledu)Œ (i~ovrqi se. „kola~iti o~iŒ (iskovrqiti. tj. zanemo}iŒ (v. jo{ jedan zanimqiv semantizam — navaqati „nara|ati mnogo deceŒ (RSA). blenutiŒ (Iliadi 2001:61). kovrqica.v. nakovrqati). izbaciti o~i)Œ. obloŒ544. . ~ovrqi. Centralno mesto u ovoj grupi zauzima zna~ewe „kriviti (se)Œ (nakovrqit (se). sitno)Œ. Wihovo op{te zna~ewe je „krivitiŒ. Zna~ewe œmalo debelo dete. nasavrqati. œzaputiti se. natovrqati. na~ovrq. tofrqat). ra{~epitiŒ (kavrq.

. kovrtac. „krug. œizvolevati. krckatiŒ: Mladi ora[umadija (@ivan~evi} 1986). „na zakovrtan na~in. kV-). lipsavati (~e{}e o stoci)Œ. kovryaŒ. Dubica. bu{itiŒ: I duba~em se kovrta Du~alovi}i.. obrtajŒ. kota~). zavitlavatiŒ (RSA). zakovrtno adv. œveliki. izglodatiŒ: Sviwe iskovrtaju tikve pa ostanu samo koruge Du~alovi}i (RSA) pre-ko-vr}ati impf. VRTATI ko-vrtati impf. kovrtaq „uvojak. zamr{en. œkovr~a. bi je kao kera tuk’o. 548 Ovamo i kovrtaqka „vrsta bele {qiveŒ Leva~. zakovrtat „umirati. vrtlog. okret. kovitlacŒ. Bosna. œprevrtatiŒ [abac (gra|a ERSJ)547 ko-vrt m. Iliji — Ka`e se za mi{a da kovrta orahe [umadija. up. œosloba|ati quske (oraha). kovitlati seŒ (RSA) za-ko-vrtati impf. virŒ. œumirati. radlaŒ (RSA). VRTATI 237 OSNOVE: 17) VRTETI. lipsavatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) is-ko-vrtati pf. zanovetati. 546 si po~iwu se kovrtati i vaditi jezgra iz wih o sv. œkola~ prstenastog oblika. œkrug. vrteti fig. „~angrqatiŒ . kovrtati se „vrtlo`iti se. 549 Up. kovitlacŒ. }udi. Ove oblike Skok tuma~i kao rezultate kontaminacije (Skok II 169 s. obi~no bo`i}niŒ Srem. „v r t l o g.v. nerazumqiv (obi~no o te{kim re~ima. vrtlog. Du~alovi}i (RSA). „jedu}i izdupsti. œ`ito koje se diglo iznad ostalogŒ Srem (RSA)548 ko-vrtqiv adj. zamr{eno. uskovitlani oblak pred buruŒ. kovrtaw / kovrtaw „krug. da ona meni {evrda . kovrta~ „vrsta poqskog zeqaŒ Kosovo (Elezovi}). VRTATI 17) VRTETI. vijugavŒ: U velikog ovna rogovi su kovrtqivi Piva (Gagovi} 2004) za-ko-vrtan „nejasan. Brezovac (gra|a ERSJ). komplikovan za izgovorŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). r a z v r t a t i. œsprovoditi svoju voqu. „zasukan.i to se zove zakovr}ati Ba~ka (RSA)546.OSNOVE: 17) VRTETI. 547 Ovde je mogu} i uticaj predloga preko. gospodaritiŒ: Metuti mu`a pod papu~u i voditi ga po svojoj voqi . „dupsti. zakeratiŒ: Samo da ja wu vidim. prstenŒ. ne~itkoŒ @upa (RSA) Za ovo zna~ewe up. kovrta~ „vrsta salateŒ Tupi`nica. ne~itkom rukopisu)Œ549. kovrtwak / kovrtwak „vrsta divqeg zeqa sitnog listaŒ Kragujevac (RSA). „upravqati nekim po svojoj voqi. nejasno. kovrtlog / kovrtlog zast. zavrtan „te`ak. „pobolevatiŒ. usukan. te mi ne bi vi{e zakovr}ala!. prekobaciti se (v. kovrtqaj „obrt. Novi Vinodolski. uvojakŒ. kovrta~ „vrsta reza~a sa metalnim to~ki}em za se~ewe testa.

fig. ne shvatati {ta se doga|aŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) {o-vrt m.) è vrteti impf. œprekr{aj u igri kada klis ili lopta odu van linijeŒ: To ti se ne priznaje. œvrtlo`iti seŒ. obrtatiŒ.: vrtat „lutati. pijanstvu. dubiti ne{toŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) ra{-~o-vrti 3. ne pogodi Zlatibor (Milovanovi} 1983). vrteti se „okretati se. nicatiŒ. „praznoglava i }aknuta `enaŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) {u-vrt m. vrkati). œzarivati (u ne{to)Œ. numeje da se opraji na rabotu na vreme. gubiti svestŒ. „izvu}iŒ: (}olice) izvrtaju bob iz zemqe Vrgada (Juri{i})551 550 Nije jasno spadaju li ovamo oblici: se-le-vrtwa f. dangubitiŒ Timok (Ko`eqac 1989). {u{umigava osobaŒ: Prav je {uvrt. pf. {uvrtuqa f. „okretati. [abac (gra|a ERSJ). ose}ati mu}ewe svesti. œsukati. œbiti umno poreme}enŒ (RSA) vrtati „bu{iti. „veliki komad hlebaŒ. gubiti ravnote`u. razvrta se 3. œizbijati. . dupstiŒ. „tumarati. {u-vrtan adj. œnepodesanŒ. œraznetiŒ. sg. to je bijo {evrt Ro`aje (Had`i}) u-{o-vrtiti se pf. ra~ovrti „rascepitiŒ. luckastŒ (RJA). augm. „sitni potr~ci pri raduŒ: Sve ovo {to radim obi~na je selevrtwa Piva (Gagovi} 2004). samo se muva natam-navam Pirot (gra|a RSA). {ulovrtan „id.238 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~e-vrtati impf. luckastŒ (Vuk. skitatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „nemiran ~uperak koseŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. sg. RJA). „sulud. 551 U konkretnom slu~aju nisu relevantna ostala zna~ewa razmatranog glagola. œnespretwak. „nespretna i nepromi{qena osoba koja deluje kao da je hvata nesvesticaŒ. „koji nije pri bistroj svesti. œnemaranŒ. obrtati seŒ. kud god po|e. teturati se. vrtati se „vrpoqiti seŒ (RSA) izvrtati pf. |a-vrt m. ne reagovati blagovremeno. „praviti rupu. {uvrtan „priblesav. i pej. pri{a{avŒ Ka~er (gra|a RSA). |avrtina Osijek (RSA). œimati vrtoglavicu. œbu{iti. kao npr. dupstiŒ. œglava nepromi{qene osobeŒ: Mu}ni malo tom tvojom {uvrtuqom ako ima{ {ta u woj! Zlatibor (Milovanovi} 1983) {u-lo-vr(a)tan adj. kojemu se muti u glavi (u bolesti. œneozbiqan. uvrtatiŒ. œnapraviti veliku ranuŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {e-vrt m. up. œ~a~katiŒ. umnoj poreme}enosti)Œ: [ta je ne{ta {uvrtan od jutros. Takovo (gra|a RSA). „sulud. nesiguranŒ Uskoci (Stani})550 {ko-vrtaw m. |avrk (v. vrtqati se „bezglavo i}i tamo-amo.Œ. œplestiŒ. „grubo pro{iriti neku rupu ili otvorŒ Timok (Dini} 1992). „postati {uvrtan.

poreme}enŒ (RSA)552 is-ko-vrnuti pf. iskovrnut se „i z v r vrzmati se. œizvaliti. naglo umreti. „zavrnuti. „prevrnuti. œonesvestiti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). izbe~iti (o~i)Œ. svojeglavŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œposuvrnuti. œrazboleti se. œodjednom promeniti pravac kretawa (o ribi)Œ. zakovrnutiŒ: Iskovrnuo je da umre CG. naglo zanemo}iŒ. œ}aknutŒ id. izvrtutlit „izmamiti. œzamlataŒ Pirot (Zlatkovi} 2004) uvrten adj. „osoba kojoj se ne mo`e verovati. œizvaliti neku {alu. zanemo}iŒ. Potkozarje (Dalmacija). vrtutla f.OSNOVE: 17) VRTETI. œzavrnutiŒ. smicalicuŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). kru`no zamotatiŒ Kolubara (gra|a RSA) vrtquga.Œ. œizokrenuti. œbiti na samrtiŒ Vojv. zakovrnit „izokrenuti. umretiŒ [umadija (Grkovi} 1982). prevrnutiŒ. œiznenada se razboleti. zakovrnut „uginuti. œzavrnutiŒ Prijepoqe (gra|a ERSJ). „naglo se razboleti i zanemo}iŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). . zanemo}iŒ. okrenuti. razboleti se tako da li~i na umiraweŒ Zagara~ (]upi}i 1997). œ(o~ima) prevrnuti. „oslabitiŒ. œzanemo}i. „~udan. vrsti seŒ Uskoci (Stani}). iskola~iti. œprelomiti. œuporno se dati na neki posao. 552 Up. nastranŒ. (Jovanovi} B. œumreti napre~ac. œumretiŒ Uskoci (Stani}). ufitiqitiŒ. z a v r n u t i nagore. fig. „uviti u krug. œuginutiŒ Mali Zvornik (gra|a ERSJ). izokrenutiŒ. œbiti na samrtiŒ Bogova|a. zapetqatiŒ (RSA). iskam~itiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „smu{eno. „izviti. opru`itiŒ CG. œonemo}atiŒ. œkoji nema sposobnosti zdravog rasu|ivawa. œizgubiti svest od slabosti ili udarcaŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) za-ko-vrnut adj. naprasnoŒ. zavrnut „nastran. œbiti na samrtiŒ. uvrnuti. posavitiŒ. 2001) VRNUTI za-ko-vrnuti pf. uvrnut „id. œzakolutati o~imaŒ. VRTATI 239 vrtqati impf. œzaneti se. izokrenutiŒ. kolokv. (RSGV). zakovrne 3. brzopleto ne{to govoriti ili raditiŒ Uskoci (Stani}) zavrtqati pf. œiznenada se razboleti. skr{iti zavr}u}iŒ: Ja }u ti zakovrnuti {iju. tvrdoglavo se vezati za neku idejuŒ Banat (RSA). nepouzdana osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) razvrtotina f. zakovrnut „cr}i. onesvestiti seŒ Zaglavak. sg. zateturati se.

iskriviti. 99. „zaneti se. zdravstveno se popravitiŒ. œizmeniti. izvitiŒ. povrnuti. „po~eti se kreveqiti. œzaokrenutiŒ. œizru~itiŒ. da mu toj ne prejde u naviku Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. a ti preko usta. Up. izmotavatiŒ: ^im se dete za~evrati. œokrenuti. *vârteti / *vârtati / *vâr(t)noti / *vortiti (v. œ{uvrtan. „skupiti u gomilu (o stoci)Œ: [ta si skolovratijo ta goveda. œprevrnuti o~imaŒ. „okru`iti. iz istog izvora povrnut (se) „do}i k sebi. onesvestiti seŒ (RSA). . 144. sg. u jednom od svojih oblika < psl.v. koji je bez orijentacijeŒ [umadija (gra|a RSA) è vrnuti pf. vrtjeti. œprevrnuti. oka ne da otvoriti Piva (Gagovi} 2004). 2004) ras-~o-vrati 3. fig. }aknut. „provrteti ve}u rupu nego {to trebaŒ Timok (Dini} 1988). œte{ko oboleti. pu{}i ig nek |iraju tijem dolinama. preturitiŒ. œpritisnutiŒ Uskoci (Stani}) za-~e-vrati se 3. uprestiŒ. iskovrnem 1. pognatiŒ. œumretiŒ (RSA) izvrnuti pf. œubitiŒ. œiskola~iti o~iŒ Vlasotince (gra|a RSA) o-ko-vrnut (se) pf. opkolitiŒ. œduvati kru`no (o vetru)Œ: Skolovratijo vqetar. napraviti veliku ranuŒ: Udario ga s u{i od sekir~e i ra~ovratio mu ~elo Crna Reka (Markovi} 1986)554 · U osnovi svih navedenih prefigiranih oblika le`i glagol vrteti.240 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI n u t i s eŒ Kosovo (Elezovi}). œokrenuti na nali~jeŒ. œusukati. preina~itiŒ itd. ra~ovrati „rascepiti. raskrenuti. rastavitiŒ: Rase~u pu pola pa raz- vrate na dve strane [umadija (gra|a RSA). œdobiti napad epilepsijeŒ. pf. œizvinuti. œvratitiŒ. sg. zadi}iŒ. pf. œiznemo}i. œposuvratiti. „i{~a{itiŒ (RSA) {u-vrnut adj. sg. (RSA) VRATITI ?s-ko-lo-vratiti pf. razvratiti œrazvrnuti. iskrenutiŒ. „do}i sebi (posle kakvog {oka ili bolesti)Œ Zagara~ (]upi}i 1997)553 za-{ko-vrnuti pf. Varbot 1984:92. zadi}iŒ. Skok III 631–633 s. iznemo}iŒ. œuvrnuti. œpoterati. zateturati se. œposuvratiti. BER 553 554 Up. fig. oslabitiŒ Potkozarje (Dalmacija) i{-~e-vrnuti pf. skrenutiŒ (RSA) zavrnuti pf.

biti tvrdoglavŒ (ESUM 2:336). Sa drugim prefiksima v. stvaraju}i vrtloge. sa kola)Œ (Nikon~uk 1979:123). Kurkina 1992:188–189). *kovârtã (ÅSSÀ 12:18)556. @akova 1975. pri ~emu se smatra da zbli`avawe sa rus. 556 Upu}uje se i na *kovortã (id. v. Kurkina 1979:169. Glagol *vârtnoti javqa se i u kombinaciji sa inicijalnim *ga. pri ~emu je prvobitno zna~ewe bilo „vrteti (jezikom)Œ (ESUM 2:485). kovrtaw. i Matzenauer 1881:190. Ova osnova odlikuje se velikom produktivno{}u i velikim semanti~kim potencijalom (up. spoj zameni~kog prefiksa koi glagola *vârtati. up. a na osnovu s. 14).c. 555 Up.-h. jo{ i TolsØoè 1969:215. ukr. {u-(lo-). koverØeØâ „vrtetiŒ. kovrtati i rus.v. ali semanti~ki ne{to druga~iji rus. givãrØna „prevrtati.< *sko-). vãrØà. up. ~o-. prema s. Oblik skolovratiti u zna~ewu „duvati kru`no (o vetru)Œ samo je varijanta glagola kolovratiti „duvati kao vihor. upravqati. kovrnuti555. Ova imenica se svodi na psl. i Moskov 1981:109–110). mo`da obrazovano od komponente ka. kovrta~ (Skok l. {e-. dlaka. vazduha. koverØiØâ „lomitiŒ rekonstrui{e psl. givãrØam. kovirØaØi „brbqati. 557 Up. Kurkina 1978:289). zavrtet „{topovati ~arapuŒ Kosovo (Elezovi}) (Kurkina 1978:288–290.i glagola verØaØi. Pokorny 1156–1157. verØiØi. U oblicima {ko-vrtaw. Up. odupreti se..obrazovani su i neki nazivi iz oblasti tka~ke terminologije. *kovârtati / *kovârteti. koje se tuma~i kao obrazovawe sastavqeno od tvorbenog elementa ko. ESUM 1:358–360 s. kaverØâ „jama s vodomŒ itd.).(< sko. Ispred osnovnog glagola alterniraju prefiksi ko-. ko-2). {o-. kovoroØok „pre|aŒ.-h. na osnovu kojeg je i rekonstruisan psl. Machek 701 s. tako i Moskov 1965:70. Malinowski 1899:118 (kovrtaw). detaqno Iliadi 2001:103–117). gavãrØvam.v. Up. ukr. oblik. verØeØâ. gavãrØam. formalno identi~an. ~e-. skolovrat = kolovrat Uskoci (Stani}). Od glagola *vârteti uz pomo} prefiksa ko. preturatiŒ (Petleva 1979:33–35. dijal. sln. O rus. koje nije sasvim jasno. kov e rkaØâ (Fasmer II 271) nije sasvim ubedqivo ( ESUM 2:483)557. runoŒ. II 116 s. vrtlogŒ (RSA). øodbadati. kovrt — psl. koji na isti na~in tuma~i s.v. za-{ko-vrnuti izdvaja se prefiks {ko. *vârteti.-h. kavraØiØi „zbuwivati. koje se smatra etimolo{ki identi~nim s koverØaØi. VRTATI 241 1:212–213 s. . Fasmer I 301 s. dijal. v. okretatiŒ.u oblicima zakovrnuti.-h. jo{ i ukr. *kavârtã / *kavârtâ / *kavârtja (ÅSSÀ 9:167). iskovrnut se. kavrna „dla~ica na kadifi ili suknu. koji je denominal od kolovrat „kovitlac (vode. koverØaØi „usmeravati. dijal. *kuvârtati (se) (ÅSSÀ 13:142)..i osnove glagola (na)vraØiØisà „ørivezati. bug. U ÅSSÀ se na osnovu s. kovitlaceŒ558.OSNOVE: 17) VRTETI.v./ *gy-. pra{ine i sl. {ko-. vrteti. 558 Up. Skok izdvaja prefiks ko. glagol ka-vernuØ’ „pasti sa visine (npr.v. izazivatiŒ. pri~atiŒ.

povrnuti. od tur. naprotiv. obavqati kakav posao)Œ. vrtlogŒ pretpostavqa tursko poreklo. zametnuti razgovorŒ. 562 O s. up. koje se tuma~i kao slo`enica *kolo i *vortã (ÅSSÀ 10:149).(Moskov 1965:70). kovrtaw562. kovrtaw). opkolitiŒ. tako|e i za nizawe prefiksa. vrtlogŒ (Tomi} 1984). razbitiŒ (Petleva 1994a:336). „i{~a{itiŒ (i{~evrnuti). . razvratiti „razvrnuti. nepromi{qen. œizvrnuti. „o{amu}en. Za zna~ewe „skupiti u gomilu (o stoci)Œ treba pretpostaviti uticaj glagola skoliti „okru`iti. prevrnutiŒ. kovitlacŒ (kovrt. U obliku { u v r tan Moskov izdvaja prefiks {u.u {ulovrtan. „saleteti sa svih strana.v. stisnutiŒ (v. zasukatiŒ. „zapetqatiŒ > „nejasan. 561 U Svinici je zabele`en sinonim ~’o-vrtija œ~evrntija. zakovrtan). „podviti. Skok s pravom za oblik ~evrntija „vir. poznatoj temiŒ. iskrenutiŒ. glagol cevirmek (Skok I 319 s. pognatiŒ (RSA). bug. {ovrt. Skok. U pogledu tvorbe up. ne{to)Œ. po~eti (~initi {to. prevrnutiŒ. I pored svog aloglotskog porekla. Iz ovoga sledi da pomenuti glagol najverovatnije ne pripada tvorevinama koje nas interesuju. odatle deverbali sa zna~ewem „krug. U semanti~kom spektru navedenih leksema uo~avaju se slede}a zna~ewa: „zavrtati. {kovrtaw). œpoterati. ili se pro{iruje slogom sa likvidom -lo. razvoroØ i Øâ „razbacati. „vrtlogŒ (kovrtlog)561. ne dati nekome da mrdne. ~ever). Up.-h. porede}i ih sa s. œzapo~eti.-h. iz~evãrna se œiskriviti se (o dasci)Œ. i{~evrnuti.v. kovrtaw druga~ije Varbot 1979a:155. zapovrnuti se „nakupiti se (o vodi)Œ Piva (Gagovi} 2004). vr~iti). œ(o~ima) zakolutati. „uvijenŒ (kovrtqiv). {uvrnut. ipak i Budimir 1960:19. podaviti. ~ever). U obliku {evrt izdvaja se prefiks {e-. po{to je glagol skolovratiti ujedno i wegov sinonim. „uvojakŒ (kovrtaq. up.u obliku u{ovrtiti se. kovitlati seŒ (kovrtati se). œzapo~eti. Kao tvorbenu paralelu.mo`e se izdvojiti i u oblicima za~evrati se.242 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI *kolovortã. blesavŒ (zakovrnut. U oblicima ra~ovrati. zaokretatiŒ (zakovrnuti)560. iz~evrãæam se)559. zamr{enŒ (iskovrnuti. smatra da je kao osnova za stvarawe glagola ra{~evrtati „obrnuti ru`i laticeŒ poslu`io tur. ova imenica se savr{eno uklapa u razmatrani model prefigiranih leksema. u{ovrtiti 559 560 Oblik se tuma~i kao rezultat kontaminacije. rus. cev(i)rinti „tourbillonŒ (Skok I 319 s.v. skr~iti (nekoga. „vrtlo`iti se. Ovaj prefiks javqa se i u oblicima {uvrt. a alternira sa {o. œpovratiti. Prefiks ~e. œpokvariti se (o karakteru)Œ (BER 2:60 s. ra~ovrti Petqova izdvaja prefiks ~o-. za-po-vrnuti „po~eti ponovo govoriti o istoj. skolovr~iti „saviti. Varijanta ~ovrtija verovatno je nastala modifikovawem turcizma pod uticajem doma}eg vrteti. suzbiti (o stoci)Œ.

aørándicca „izdahnutiŒ izvede od psl. 565 Up. {u-le-vetan „nemaran. Uskoci (Stani}). nesiguranŒ. praviti rupuŒ (kovrtati. „pobolevatiŒ. rus. neozbiqan. œp o v r a t i t i s e. V. up. ra{~ovrti. osvestiti se. skitati seŒ. izmotavati seŒ (za~evrati se). {uloveta „luda.OSNOVE: 17) VRTETI. VRTATI 243 se. rus. glup. *obpryditi se < ie. 563 Interesantno je da se ova zna~ewa realizuju prete`no u oblicima sa prefiksom {o-. {ulovetnica „glupa~aŒ. nepodesan. sg. 566 Suprotno od zakovrnuti. i -le~iti. glupa. svrne se. pf. govoriti koje{ta. up. iskovrnuti. ras~ovrati). {ulovr(a)tan)563. up. oørudiØâsà „id. „do}i k sebiŒ (okovrnut se)566. blesava osobaŒ. ko~iti seŒ. {ulovetnik „budala. {a{av. do}i k sebiŒ Pirot (Zlatkovi} 2004). *gybnoti „savijatiŒ > „ginutiŒ (ÅSSÀ 7:218–219). za{kovrnuti)565.Œ (Merkulova 1981:175). up. iskovrtati. zakovrnuti.Œ. {ulovetan. psl. posvrne se 3. bu{iti. „dupsti. savijati (se)Œ > „ukru}ivati se. Tvorbeno-semanti~ke paralele nalazimo u oblicima obrazovanim od osnove -vetati. . „kreveqiti se. œumiratiŒ564 (zakovrtati. besposli~iti. raditi ne{to kako ne treba. {u-. {uvrtan. glupakŒ. naprezatiŒ. {u-lo-vetati „ludovati. tako|e povrnuti se œid. zagnulsà „umro jeŒ. rus. {u-lu-vetan i sl. Na osnovu toga Merkulova predla`e da se blr. *(s)preudh„savijati. skovárnuØâsà œiznenada umretiŒ (sa ekspresivnim prelaskom e > á) prema zavernuØâsà œumretiŒ (Iliadi 2001:109). ~evrtati. 564 Zna~ewe „umretiŒ je sekundarno i ekspresivno od prvobitnog „sagibati (se).

(ibid. gore na~okeriti „izgraditi ku}u na uzvi{ewuŒ. jo{ se ne savwuje. „sesti. mu~iti seŒ: [ta se kokeri{ kad nisi kadar sam ni{ta? Crna Reka (Markovi} 1986) na-ko-keriti pf. nije sigurno da ovamo spada i oblik na-~i-keriti „na- . 568 Uprkos tvorbenoj i semanti~koj identi~nosti. prezr. P~elice. sg.?)567 is-ke-keriti se pf. kokeri se 3. „iskeziti se. Divoselo (RSA) onomatopejskog su porekla i zato ne spadaju ovamo. smeta pogledu)Œ Rasina. „podi}i seŒ. namestiti se (gde mu nije mesto). isprekidano. „kreveqiti se. i s k o s i t i s eŒ Momina Klisura (RSA). keketati se).) na-ke-keriti se „izdovoqiti se kekere}i se. nadi}i. nakokeriti se „napraviti se va`an.v. zakikotati seŒ Momina Klisura.. ko~operiti seŒ: [to se kokeri{ kad nesi ni{ta! Makre{ane (RSA). zauzeti nadmen stavŒ Leva~ (RSA). kad nema nikakvu rabotu? Kosovo (Elezovi})568.244 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 18) -KERITI 18) -KERITI ?ke-keriti se impf. nakekerim se 1. na kakvom istaknutom mestu. Mali Po`arevac. œizgraditi ku}u. isturiti se (u prvi plan)Œ: Nakekeril se odma do presednika Pirot (@ivkovi}). sg. Skok II 73 s. stavqatiŒ: Samo kokeri{ noge na stolicu.. „id. kreveqe}i se. iskosaŒ Knin (RSA) ko-keriti impf. nakreveqiti seŒ id. 2004). „namestiti ne{to povrh ne~ega tako da stoji nestabilnoŒ Leva~. „nakrivo. na~okerit (se) œid. œpreduzeti ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1986) na-~o-keriti pf. ukrivo. i s k r i v i t i s e . obi~no povrh ne~egaŒ Temni}. na uzvi{ewuŒ V. kolibu i sl. kokeriti se „praviti se va`an. nagomilati (se) na gorwoj povr{iniŒ: 567 Oblici zakekeriti se. nakokeri se 3. nema za wega drugo mesto Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. „nakriviti seŒ Leskovac (Mitrovi}). isceriti seŒ id. œprevrnuti o~ima tako da se vide samo beowa~eŒ Knin. nakeker adv. nakekeriti se „biti izvijen. sg. „podizati seŒ: [ta se kokeri{ tolko rano. „pewati. œstati tako da to smeta nekomeŒ Vu~itrn (RSA). nagnut na jednu stranu. inf. „na~i~kati (se). uprkos formalnoj i semanti~koj sli~nosti (v. na~okeriti se „popeti se na ne{to. ceriti seŒ Momina Klisura (RSA. acc. œpreduzimati ne{to. „postaviti visoko. nakekeri se 3. up. izdi}i (tako da {tr~i. sg. zakeketati se „po~eti se smejati glasno.Œ: Nakekeril se bâ{ do kuma.Œ: [to mi se na~okerijo tuna.

nadmeno. napraviti se va`anŒ Ni{ (RSA).OSNOVE: 18) -KERITI 245 keren adj. „isprsiti se. kokoriti se „praviti se va`an. ~as na drugu stranu. Iz primera bi se reklo da je re~ o denominalu od ~iker „uzvi{icaŒ. kokoriti se „qutiti se. gledaju}i u nekoga. ko~operiti seŒ id. pri{uwati seŒ Uskoci (Stani}). dr`ati se oholo. Nije jasno da li je u pitawu jedan isti glagol. „postaviti koso. œnakrivqen. ban~iti. Skok nema ovu imenicu. sg. izbe~itiŒ: I{kerilo o~ima. 571 Up. {epuriti se.. œkin|uriti se. namagar~itiŒ Mostar (RSA)570 VARIJANTE / PARALELE: Na~okerila si to breme. up. Momina Klisura. lumpovati. zagraditi sobom prolaz. odbijatiŒ Unac (Jovi~i}). „n a h e r i t i. „hvalisati se. œprevariti. be~iti seŒ V. {epuriti seŒ Timok (Dini} 1988)571. iskokorit se / iskokorit se „razroga~iti o~i. praviti se jakŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. œpraviti se va`an. dokerati. 2004) is-ko-koriti se pf. 570 Ovamo verovatno ne spadaju oblici kerit „te{ko raditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). Leva~. navedeno zna~ewe œbekrijati. œnadizati se. znati`eqno. keriti œ{utirati. kola~itiŒ. (RSGV)569 i{-keriti pf. kin|uriti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivu- nac 2002). klobu~iti seŒ. nakrivitiŒ Poqica. ne}e{ ga mo} pronijet pros {ipkovine — Na~okerile su se tice na `icu od struje Zagara~ (]upi}i 1997). ispre~iti seŒ Ka~er (RSA) è keriti se impf. dokeretati. ismejati. narugati se (nekome)Œ BiH. kikerit se œdoterivati se. verovatno u vezi sa psl. nadnesenŒ Vasojevi}i (Bori~i}) na-so-keriti pf. . kokoriti (o~i) „be~iti. P~elice (RSA). nasokeriti se „stati popreko. kokori se 3. *ky~erã (v. razmetati seŒ Leskovac. „gledati popreko. nasamariti. œko~operiti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986). ili dva homonima. pa me gleda ko {vraka na jugovinu Piva (Gagovi} 2004) na-keriti pf. izbe~iti seŒ [umadija (Grkovi} 1982) praviti ku}u na vrhu kakvog ~ i k e r a (uzvi{ice)Œ: Ku}u je tako na~ikerio. dokertati „lagano i naporno do}i pomeraju}i telo ~as na jednu. „ustajatiŒ. RJA). nadmeno se pona{atiŒ Vojv. „{iriti latice (o cvetu)Œ. da ne znam ni kako uspe da se popne do we! Kolubara (gra|a RSA). œizvrgnuti podsmehu. nakrivitiŒ: Vide ga. „siliti se. tipi~no vojvo|anski izraz terati kera œpijan~iti. 569 U RSGV je. duriti se popreko gledaju}i. lumpovatiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). kako on kapu na uvo nasokeri Lika (RSA. ÅSSÀ 13:249–250). veseliti se uz muziku (obi~no u svadbi)Œ. kao osnovno. na~o- ko-koriti impf.

(Zlatkovi} 1988) 572 Nije jasno spada li ovamo zakokoriti „prestati rasti. „uspravqati se. na~okeritiŒ Leva~ (RSA). izaziva~ki. „praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) na-~e-~eriti se impf. nagrnutiŒ Uskoci (Stani}). „staviti. „namestiti se tako da smetamo drugimaŒ: Be`i. œzauzeti borben. „stati jedan pored drugog nagnuv{i se i gledaju}i nekoga ili ne{to. nake~it (se)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)574 na-~u-~erit se „popeti se. Momina Klisura. na~e~verit se „nadi}i se {tr~e}i uvisŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ~u-~uri se 3. zaustaviti se u napredovawu (o biqci)Œ Du~alovi}i (RSA). na~o~iti „namestiti nekoga da sedi na nezgodnom. naklobu~iti se. ne mogu da pro|em Kolubara (gra|a RSA)573 na-~o-~eriti „v.246 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na-ko-koriti se pf. „napupitiŒ Pirot (@ivkovi}). Up. narogu{iti se (o }uranu)Œ. na~u~uvara. stati na nezgodno mesto tako da to drugom smetaŒ. up. povrh. na~okeritiŒ Ba~ka (RSA). bre. stati na uzdignuto. {ta si se na~e~erio. na~e~it se „postaviti se u odre|eni polo`aj. 573 574 Up. [trpci (RSA)575. nadi}i tako da {tr~i uvisŒ. sg. prezr. impf. œnatrpati. . na~o~erit (se) „v.. ne~ega. „di}i. na~u~urilo se „str{ati u svim pravcima pojedinim svojim delovima (o drvetu i sl. œnakin|uriti seŒ Timok (Dini} 1988) ras-ko-korit se „ko~operiti se (o }uranu)Œ Svinica (Tomi} 1984)572 ko-~eriti se impf. nadmen stavŒ Temni}. smestiti se na uzdignuto i nezgodno. nakokori se 3. nakostre{iti seŒ. Ni{. podi}i seŒ Crna Reka (Markovi} 1993). narogu{en stavŒ Para}in. œnakin|uriti seŒ Momina Klisura (RSA). zastati u i{~ekivawu (~esto na nepogodnom mestu ili trenutku)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). istozna~no bug. „nadi}i se. œsesti. za koje se samo konstatuje da je nejasno (BER 4:575). œnapraviti se va`an. nesigurnom mestuŒ. istaknuto mestoŒ (RSA) na-~e-~verit pf. skupiti se. zauzeti ohol. nesigurno mesto.) pa izgledati da se ima ve}a zapremina od stvarneŒ id. „nakostre{iti se. 575 Up. „nadi}i se. sg. na~o~iti se „namestiti se. sg. na~u~uri se 3. napeti se. o~i ti ne ispale! Piva (Gagovi} 2004). prezr. nestabilnoŒ id. naslagati ne{to u visinuŒ: [to obuzi i na~u~uri kladwu. natovariti svrh ne~ega tako da stoji nesigurno. namestiti. podizati seŒ Pirot (@ivkovi}) na-~u-~uriti pf.

ali ne i kao samostalnu odrednicu. „v. nagenyeriti. moglo raditi o denominalu. yuyuqak. i{~uguriti se „stajati negde povito. str~atiŒ Uskoci (Stani}) na-~o-geriti (se) pf. na~uguqiti se „stajati povito.(o ovom sufiksu v. (ibid. biti u vertikalnom polo`ajuŒ. ru`no namestiti tako da to pada u o~i. up. na-ge-r-ge~iti pf. 578 Up. preopteretiti seŒ (RSA) na-yo-geriti pf. iza) ne~ega. preopteretiti. „v. naslagati kako biloŒ Piva (Gagovi} 2004). yuburak. I ovde bi se. narogu{iti seŒ CG.OSNOVE: 18) -KERITI 247 ~o-geriti impf. nayogiti „nadi}i u vidu izbo~ineŒ. naprasit. „nadi}i. yuyerak. labavo strpati. „natrpati. œnatrpatiŒ Koceqeva (gra|a ERSJ). izdi}i se visoko padaju}i u o~iŒ V. bi reko ne}e se nikad povratiti. na~etiti seŒ (RSA). yayurak Uskoci (Stani}). trpati ne{to da stoji nakrivqeno ili labavoŒ: Vidi kako ~ogeri one naviqke. nadneti se. narogu{itiŒ.)576 na-ge-n-geriti. nayogeriti se „nadi}i se. u kom slu~aju je oblik nayoyoriti obrazovan pomo}u sufiksa -or. ‹ se „popev{i se na {to biti na smetwiŒ Qe{tansko (RSA) na-gi-geriti pf. delimi~no se videti (ispod. ozidati. n a k o k e r i t iŒ579. nadnositi se. P~elice (RSA)577 na-yo-yeriti. Vrawe (RSA). yuyoqak. dakle. iznad. nayoriti se „nadi}i se u vidu izbo~ine. nayogiti se „nadi}i se. ~ogeriti se „nadizati se. naviti se. prgavŒ Leva~. pomoliti seŒ: Evo ti trupina pa sedi. ‹ se „nezgodno se namestiti. nayoyeriti se „nadi}i seŒ Uskoci (Stani}) na-ye-yeriti (se) pf. 579 Autor daje oblik nakokeriti u definiciji zna~ewa. nayoyeriti „slabo. „stavqati. pretovaritiŒ. i nayoyati se „na~i~kati se. œnadi}i tako da str{i. `yuyuriti 576 Up. nayuyuriti se „nadi}i se. „natovariti na koga ili {to veliki teret. u~uguqiti „stajati skoro nepomi~no. 577 Up. nayorqiv „koji se lako i brzo naquti i plane. izdi}i (ne{to) u vidu izbo~ine tako da pada u o~i i da izgleda glomaznijeŒ U`ice (RSA). Bjeleti} 1994:269). nakokeriti se. imati oblik y u y u r k aŒ580. 580 Yuyurak „sitan naviqak. œstrpati. na~o~iti seŒ Qe{tansko (RSA) na-yu-yuriti pf. na-yo-yoriti578 pf. postaviti se tako da to drugima smetaŒ (RSA). naslagati bez redaŒ. natakaritiŒ Kupinovac. {tr~atiŒ: Ne{to se ~uguri na previji. ~iker > na~ikeriti. yayorak. u kom slu~aju je oblik nayoyoriti rezultat reduplikacije. {ta si se tu i{~ugurijo?. nepomi~noŒ: Na~ugeqio se iznad vatre i drk}e. nakle~iti seŒ id. „ne{to nezgodno. „nadi}i. na-~u-geqiti se. . ~u-guriti se „pomaqati se. nadi}iŒ. izdi}i se u vidu izbo~ineŒ (RSA). up. nagigeriti se „natovariti se velikim teretom. mali stog senaŒ.

Œ CG : na-heriti „postaviti nahero. precrtatiŒ.c.). i bugarske. naherà se. (RSA) · U osnovi navedenih prefigiranih glagola le`i oblik -keriti (se). {V-). (BER 4:568 s.u herav samo srpskohrvatska (l. „ko~operiti se. nakriviti. „pri hodawu poskakivati ~as na jednu. potvrde (l. Fasmer III 346 s.). osnovni oblik. œnagnuv{i nadneti. œskupiti u gomiluŒ Uskoci (Stani}). „napuniti do vrhaŒ Vrawe (Zlatanovi}) na-}o-}oriti se pf.. potvrde (v. naheren sa pretpostavqenim zna~ewem „nadimati se. ko~operiti seŒ. dok je glagol heriti denominal). ~ime se opovrgava Skokova konstatacija. oblike sa s. Me|utim. ~as na drugu stranuŒ (BER l. i Loma 1998:154.. up. postaviti se tako da to smeta drugimaŒ Vojv. ko-. ~o-. praviti se va`anŒ.. øoheriØâ). dovesti u kos polo`aj. Ova etimologija se mo`e prihvatiti za rus. u kontekstu izlo`enih varijanata odn. rus. . i 4:492 s.v. S jedne strane. (o øeØlu) — Isko~i edna diva veøreØina. izraz naero naøero „nakrivoŒ. Øa se zavãrØe nahero i naøero. na{oheriti se „id. Me|utim. BER 4:568 s.-h. Ispred osnove -keriti alterniraju prefiksi ke-. folklorni tekst: Naheri se. bugarski folklorni tekst ~uva oblike naherà se. nahero). zbog sli~nosti oblika slova sa ra{irenim krilima ptice (v. zaheriØâ.v. nadvitiŒ. ali ne i za s. paralela. naklobu~itiŒ. so-. prefigirani oblici sa -keriti u osnovi. egri „krivŒ (BER 4:473). Nijedan od oblika sa ovim prefiksima nije registrovan kod Skoka. øoheriØâ „prekri`iti.-h. váheriØâ.c. nakrenutiŒ. pre svega oni sa zna~ewem „nadi}i seŒ. po Skoku. sg. naheriti se „iskriviti seŒ.vv. oblik nakeriti nastao je kao plod kontaminacije naheriti se + nakriviti (Tomanovi} 1938–1939:205). razøeri se ° KakØo Øi e volà ° . u kojima se realizuje isti tvorbeni model. Ovakvo tuma~ewe (iako ne kona~no) moglo bi se prihvatiti kada bi se navedeni oblici posmatrali izolovano. Sa semanti~kog aspekta indikativna je paralelna upotreba u bugarskom glagola (na)herà se i øerà se „gorditi se. koji ni sam nema re{enu etimologiju (Skok I 494 s.. predla`e komplikovano i nategnuto izvo|ewe prideva herav od dubrova~kog priloga natrhere „naheroŒ (pridev je. smatraju}i da su nastali od naziva za }irili~ko slovo h (herã). naøero).248 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „strpati. Autori BER-a porede bug. samo sa drugim prefiksom (v.v. problem porekla osnovnog -keriti poprima nove dimenzije. On tako|e smatra da je osnova her. U prilog ponu|enom tuma~ewu govore oblici na-{o-heriti „izdi}i. 581 Skok. naheriti se (RSA). dok Skok odbacuje tursku etimologiju za s. Prema Tomanovi}u. u odrednici naero „nakrivoŒ prihvata se [kaqi}evo izvo|ewe od tur. sadesti seno u yuyurkeŒ. nadi}i povr{inu ne~ega u vidu klobuka. Skok ga pomiwe kao jednu od fonetskih varijanata glagola heriti „krivitiŒ. erlav)581. ko~operiti seŒ. nayuyurim 1. „stati.-h.vv. dodu{e.c. nahero). kao i prilog nahero. up. naherà se. S druge sØrane.

u ÅSSÀ je rekonstruisan oblik *~e~eriti. Skok II 120–121 s. ~orl’ã „ra{~upavati kosuŒ. *ko~a. Za razliku od glagola kokoriti. ra{~upanŒ. keker. i s. zapa`a se frapantna podudarnost oblika sa -keriti i -~eriti u osnovi.). Taj glagol se. odatle ~e{. ve}ina auto582 Treba napomenuti da se glagol kokoriti (se) u navedenom zna~ewu javqa samo u srpskom i bugarskom. [to se ti~e oblika kekeriti se u zna~ewu „kriviti se. up. Na osnovu ~e{. i sl~. i sl~. Nasuprot tome.OSNOVE: 18) -KERITI 249 stoje u vezi sa istozna~nim kokoriti se (u Crnoj Reci. dijal. i ne pomiwu u literaturi. kwi`evni oblik ~eriti „quqati. ~e~eraty „kudrav.v. oni ne bi bili predmet na{eg istra`ivawa. razkekerà se „raskre~iti seŒ. Indikativno je da se u ÅSSÀ ne uspostavqa nikakav odnos izme|u oblika *~e~eriti i *kokora. koji je slabo zastupqen u literaturi. npr. koje se smatra srodnim pre svega sa *ko~era / *ko~erã.Œ. ~e~eriti „razbaru{ivati. ~eriØi „guliti koruŒ. To je posledica potpuno razli~itih tuma~ewa koja su ponu|ena za svaki od ovih oblika584. sl~. up. ~eriti). potvrda (v. mre{katiŒ nastao haplologijom od narodnog ~e~eriti „razbaru{ivati. ÅSSÀ 4:66). ~árácâ „vu}i paraju}iŒ. kreveqiti seŒ. koji se tuma~i kao ekspresivna reduplikacija prvobitnog glagola *~eriti (ÅSSÀ 4:32–33)583. ~e~erav „uvijen.c. u literaturi ne tuma~i kao slo`enica sa ekspresivnim prefiksom. kokorav). v) od gr. a izvodi se od ie. Srpske potvrde poti~u uglavnom iz jugoisto~ne Srbije. a zatim se dovodi u vezu sa *ko~anã. up. *kokora / *kokorã. b) onomatopejsko poreklo. kekerà se „govoriti kre{tavo. kokorà se582. *(s)ker„se}i. kokkoreuomai „kostre{iti seŒ (BER l. parati itd. kekeresØ „koji ima izbuqene o~iŒ. kostre{iti seŒ. 584 Up.v.-h. kekereva. ukr. pona{ati se razma`eno. Srpski oblici se. ali up. ~erit’. kekerica „nazivi za `abuŒ itd. dakle. obrazovanim od . na-~o-keriti : na-~o-~eriti „namestiti ne{to povrh ne~ega tako da stoji nestabilnoŒ (obe potvrde su iz Lev~a). dakle. me|utim.Œ.Œ.. glagoli kekeriti. na-ke-keri se : na-~e-~eriti se „namestiti se tako da smetamo drugimaŒ. Taj primarni glagol rekonstruisan je pak na osnovu pomenutog ~e{. ko-keriti se : ko-~eriti se „praviti se va`anŒ. kokeriti smaØrali varijantama od kokoriti. up. ÅSSÀ 10:114–115 s. i za wega postoje paralele u bugarskom. oblici se tuma~e kao onomatopejski). prema kojem je ~e{. iz areala koji se naslawa na bug. zapravo. i blr. koegzistiraju oba oblika). jezi~ku teritoriju. (BER 2:318 s.v. ra{~upavati (kosu). 583 Istovremeno se opovrgava Mahekovo tuma~ewe. Najarhai~nija zna~ewa imaju ukr. {e{er. kreveqiti seŒ. ~eriti.v. sl~. dok se za bugarske predla`u tri razli~ita tuma~ewa: a) u vezi sa *kokora „kovrxaŒ (v. BER 2:539 s. a kod ostalih Slovena kokora (Machek 100 s. kojima se iskqu~uje bilo kakva veza izme|u wih. S druge strane. blr. zatim bug. kostre{itiŒ. srodno sa glu`. grgurav (o kosi ili zakr`qaloj biqci)Œ Zagara~ (]upi}i 1997). Ukoliko bi se. keker. rekonstrukciju. ~e~erit’ „id. glagol ~e~eriti je ~ak dobio i svoju psl.v. ~e~erit’ „id.

kostre{iti seŒ > „namestiti se tako da smetamo drugimaŒ nije nemogu}. 104).Œ. qu{titi. nagrnutiŒ. ko~eriti se „praviti se va`an. umiratiŒ. na-so-vrqati „nabacati.i glagola *~eriti587. potresati (o bolesti)Œ. U svetlu iznetih ~iwenica i s. ono ukazuje na jo{ jednu mogu}nost u re{avawu etimologije razmatranih leksema.c. kokornak 1585. uobra`avatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) (v. kajk. sa op{tom semantikom „ne{to uzdignuto. up. naslagati rastresito.-h. praviti se va`anŒ moglo tuma~iti kao slo`enica prefiksa ko. Iako je ovo tuma~ewe u velikoj meri hipoteti~ko. rezati. lupiti „skidati koru sa plodova. ko~uriØâ „gr~iti. ne{to {to {tr~iŒ (id. {epuriti seŒ. 203). . *ko-r-enâ. na-~e-~eriti se „skupiti se. Sáawski II 335–336 s. ÅSSÀ 10:105). sg. Bezlaj II 54 s. keziti seŒ. 585 586 Slavski smatra psl. 194.reduplikovanom varijantom psl. 103. *ko~era / *ko~erã (v. Me|utim. ka~uriØâsà „biti na samrti. *kokor. ko~eriti se „ko~operiti se. sitnitiŒ : kositi se „gorditi se.v.„se}i. paralela. up. kokora. ko~eriØâsà „ne}kati se. gulitiŒ pokazuju slede}i primeri: kosati „seckati. nasakerácca „namera~iti se. po modelu ~iker „uzvi{icaŒ > na~ikeriti. glagolom. ali samo kao paralela koja te{ko da ima veze sa blr. ko~uriØâsà. so-vrwati „gomilati jedno na drugo. „postaviti (se) na nezgodno mesto. trpatiŒ. *~e~eriti586.. „zanositi se.up. a ne rezultat reduplikacije. Oblik nasokeriti pomiwe se u ÅSBM 7:251 s. Semanti~ki pomak „razbaru{iti se. koji se tretiraju kao izvedenice kontinuanata psl. ko~-anica „`ito naslagano u ve}u gomilu. npr.250 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ra vidi u pomenutim oblicima samo razli~ite vokalizme jedne iste osnove. „praviti se va`anŒ. Skok II 120–121 s. 99. Za inicijalni element so. Ovo posledwe zna~ewe realizuje se u ~itavom nizu sli~nih tvorevina. koje su navedene u svojstvu varijanata odn. ko~operiti seŒ mo`e se dovesti u vezu i sa rus. joguniti seŒ. 587 Da semantika na{eg glagola mo`e stajati u korelaciji sa „se}i. onda bi se kajk. œkreveqiti seŒ. ne zbijaju}iŒ. Pored slabo potvr|ene osnove *kok-. ispre~iti (se)Œ. stogŒ (RSA) > ko~iti se „praviti se va`anŒ. *(s)ker. Machek l. Mo`da su i ostali glagoli sa op{tim zna~ewem „nadi}i seŒ (od kojeg se sekundarno razvijaju i ostala) upravo denominali te vrste. guliti itd. prenemagati se. „kreveqiti se. na-so-veqiti „nabacati. nameriti se da se ne{to uradiŒ (koje se izvodi od sakera „sekiraŒ). kokorav. a ako bi se prihvatilo postojawe ishodi{nog glagola *~eriti < ie. œnamestiti se tako da smetamo drugimaŒ moglo bi se svesti na psl. dijal. Alternacija ko-~eriti : ~e-~eriti ukazivala bi mo`da na ~iwenicu da je i oblik *~e~eriti slo`enica sa prefiksom (*~e-). nagomilati ne{to bez redaŒ (v. vrqati).v.v. gulitiŒ (RSA) : lupa se 3. rezati.v. U semanti~kom spektru razmatranih oblika uo~avaju se slede}a zna~ewa: „kriviti seŒ. Vlaji}-Popovi} 2002:93. o~ito varijantne ili ekspresivne u odnosu na osnovu *kuk-. so-vrqati.

ili. O reduplikaciji v. „nadi}i (se). i). na}o}oriti. Postoji jo{ jedno mogu}e tuma~ewe. naxoxoriti. Navedeni glagoli pokazuju veliku varijantnost oblika i likova i uneti su u rad kao ilustracija procesa fonetskih transformacija kojima podle`e ekspresivna leksika. ÅSBM 7:282. na{a{årácca „nakostre{iti seŒ (v. osim na predlo`eni na~in. ekspresivna leksika ujedno je i teren na kojem nijedno obja{wewe nije apsolutno pouzdano. 285). Zbog toga se navedeni oblici. ovim oblicima iskazuju se jo{ i zna~ewa „natrpati. naxuxuriti. Bjeleti} 1994:268. naslagati bez redaŒ.OSNOVE: 18) -KERITI 251 zna~ewa „postaviti (se) na nezgodno mesto. na~o~-er-iti : na~o~-iti se). . izdi}i (se) padaju}i u o~iŒ. sli~ne tvorevine u beloruskom: nacäcärácca.od odgovaraju}eg osnovnog glagola (npr. 588 Up. mogu tuma~iti i kao reduplikacije (npr. Kao {to regularno ki~er metatezom daje neregularno ~iker. na~e~-er-iti se : na~e~-iti se. tako da to drugima smetaŒ. nayog-er-iti : nayog-iti . tako metateza ove vrste mo`e biti obja{wewe za „neregularneŒ fonetske likove (sa izostankom palatalizacije guturala ispred e. Pri tome etimologija osnovnih glagola uglavnom ostaje nepoznata. na~u~uriti)588. kao tvorevine obrazovane pomo}u elementa -er. pak. na~a~urácca. ko~-er-iti se : ko~-iti se. Me|utim.

„UMRETI. zakeke~iti œnamestiti vrat i glavu kao jarac pred borbuŒ. ispru`iti se. CR]IŒ ?ke-ke~it se impf. „OPRU@ITI SE. uko~eno (obi~no o le{u)Œ Tre{wevo. cr}iŒ: Iskeke~ila se ptica.252 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 19) KE^ITI 19) KE^ITI589 a) „(IS)KRIVITI SEŒ. cr}iŒ: Ne dam ti pare. deformisatiŒ Leva~ (RSA) na-ke-ke~iti se pf. œuginuti. „PRSITI SEŒ ?ke-ke~iti se impf. œizvaqivati se i le{karitiŒ: Ni{ta ne radi. œukrutiti se. oholo dr`awe.) is-ko-ke~it se pf. pej. pru}iti se. oboritiŒ. „v. koko{ i sl. ukrutiti seŒ (RSA). „n a k r i v i t i s e. œnaglo umreti. izvaliti se. œpru`iti se nepomi~no. gorditi seŒ Uskoci (Stani}) za-ke-ke~iti „ponosito. u ovom poglavqu materijal }e biti izlo`en kao u poglavqu vrqati. . œprsiti se. stisnuti seŒ Uskoci (Stani}) u-ke-ke~iti se / ukeke~iti se pf. iskriviti se. skeke~iti se „sabiti se. izvaliti seŒ. iskeke~it se „opru`iti se. zakeke~iti se „zauzeti ponosito. „pastiŒ. paralela. no se po cijeli dan keke~i po kau~ima Vasojevi}i (Stijovi} 1990) is-ke-ke~iti pf. ukeke}iti seŒ. cr}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) b) „ISPRE^ITI SEŒ. œvr}i na le|a. uko~iti seŒ id. „biti u le`e}em polo`aju. biti u kosom polo`ajuŒ Piva (Gagovi} 2004) s-ke-ke~iti pf. pej. opru`iti seŒ: Di` se. razba{kariti seŒ Uskoci (Stani}). iskeke~iti se œkomotno le}i. kao i wihovih varijanata odn. IZVALITI SEŒ. pona{ati se oholo. isprsiti se. iskeken~iti „i s k r i v i t i. „i s k r i v i t i s eŒ. pa }e vam biti svima dugo i {iroko Piva (Gagovi} 2004). pa da }e{ se sa tu iskeke~it Vasojevi}i (Stijovi} 1990). oholo di}i. {ta si se tu iskeke~ijo?. fig. od zime Nik{i} (RSA). isturiti (bradu ili koji drugi deo tela)Œ. œnaglo umreti. (ibid. œpraviti se va`anŒ Ro`aje (Had`i}) 589 Zbog brojnosti potvrda vezanih za ovaj glagol. œkrepatiŒ: Dako Bog da da se {to prije iskeke~im.

uprtitiŒ id. teglitiŒ Lika (RSA. uspraviti seŒ: Takav jedan kabadahija . œizvinuti.. (Bojani}/Trivunac 2002). ke~iti se „keziti seŒ. œrazmetati se. silovati. œprave}i se va`an zauzeti sme{nu pozu.. doneti jedva se kre}u}iŒ id.Œ: Iske~ijo san vrat od le`awa Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). para se. o~ima) gledati {iroko otvorenih o~iju. nositi te{ko bremeŒ Uskoci (Stani}) do-ke-ke~iti pf. u v r n u t iŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). œdoneti ne{to te{ko. „iskezitiŒ: One ga izdaqe gledaju. kida.)Œ (RSA). namestiti se kao za fizi~ki sukobŒ Zagara~ (]upi}i 1997) na-ko-ke~iti se pf. œistovaritiŒ id. nakoke~it œnagaziti. (ibid. œstajati u nagnutom. RJA). „nositi s mukom. i {ije opet iznova Poqica (RSA). za~u|eno. prikraja . na~initi komi~an gestŒ Vojv. iskriviti nogu. krivostrano ili iske~eno. ispre~iti se (zaklawaju}i drugima pogled i sl. „kezitiŒ. nakeke~iti se „staviti na sebe prete{ko breme. „stati (ispred nekoga). prtiti. (ibid. œ(o~i. œisturiti (se). zatvoriti sobom prolaz. ruku i sl. godine. iske~it se œi- zvinuti se.) è ke~iti impf.OSNOVE: 19) KE^ITI 253 is-ke-ke~it (se) pf.. (ibid. œpraviti se va`anŒ Uskoci (Stani}) iske~iti pf. pretovariti seŒ id.. be~iti. „staviti premnogo kakvog tereta na nekoga ili ne{to. „TEGLITIŒ ?ke-ke~iti impf. natovariti. natovariti se. naguzitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) is-to-ke~iti se pf. .) is-ke-ke~iti pf. „NATOVARITI SEŒ. nakrivqenom polo`aju (o brodu)Œ Dubrovnik (RSA). to }e re} kad je . (ibid. i s k r i v i t i s eŒ: Kada {ilo ili kroj ne iza|e u redu. iske~it „u v i n u t i . iske~iti se œi z v i t i s e . „staviti breme sebi na le|a. roga~itiŒ Du~alovi}i. prezr.) u-ke-ke~iti / ukeke~iti pf.) na-ke-ke~iti pf. hvalisati se. keke~iti „tovariti sebi na le|a te`ak teret.. istoke~io se na putu opozicionim listovima590. pa samo iske~e zube BiH (RSA).. (RSA) v) „TOVARITIŒ. iskriviti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). ke~it œi s k r i v q a v a t iŒ: Cuja{ ‰quqa{Š se na sto~i}u i ke~i{ ga id. œispre~iti se. izbo~iti (se). 590 Primer je iz jednog beogradskog dnevnog lista iz 1894. natovaritiŒ. {epuriti seŒ CG (RSA).

ispre~iti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) raske~it pf. œhvatati rukama kogaŒ Vojv. bez ikakvog obja{wewa (id. nake~it se œstati negde (kome ili ~emu) na put. uginuti (o ~oveku. ke~iti se œizazivati nekoga da se sva|aŒ ^enej (Mari} 2002). iskeketiti se „iskeziti se u nekoga.v. tu}iŒ od uzvika kec kojim se teraju koze (Skok II 72 s. . ne{toŒ Ma~va (gra|a ERSJ) is-ko-ketiti. œumretiŒ.. zagledati seŒ: On se. œzaturiti se na naslon stoliceŒ Uskoci (Stani}) is-ko-ke}iti se pf. zid i sl. stegnutiŒ: Uke~ili su ga izme|u jasala i zida Uskoci (Stani}). ~amitiŒ: Starac pred ku}om keti (~ami) Bosna. n a g n u t i s e . pa ne skida o~i dva sata Kolubara (gra|a RSA) u-ke-ketiti pf. uke~iti „u igri plovkawa pogoditi svojom plovkom u saigra~evuŒ.v. œukrutiti se. dobiti (ne{to od koga)Œ: Jedva son dug od wega iske~i Brusje (Dul~i}i 1985). zakoø urdiØâsà „umreØiŒ (Gorà~eva 1988:63–64). n a h e r i t i seŒ Banija (RSA). ke~at ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œumreti. „razapetiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988)591 VARIJANTE / PARALELE: is-ke-ketiti se pf.254 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI iske~it se „izbe~iti se.Œ. te{ko da je u vezi sa formalno bliskim ketiti „ne raditi ni{ta i{~ekuju}i da se ne{to ~uje ili dogodi. 592 S obzirom na semantiku i areal. iske~it œte{kom mukom istrgnuti. odmah se iskeketio — Kad ~ovek udara `apca. Keti on unutra . us-ke-ke}iti se : us-ke}iti se pf. {utnutiŒ. n a h e r i t iŒ Brusje (Dul~i}i 1985). (RSA)592. Skok izvodi glagol ke~iti „biti. te{ko oboletiŒ. cheto < poznolatinskog quietus < vlat. œizgu`vati se. i{~ekivati. nake~it œn a k r i v i t i . œn a k r i v i t i s e . Glagol ke~iti u zna~ewu „hvatati kod igre loptuŒ samo pomiwe. stoci)Œ. ~ekati. is-ko-katiti pf. `ivotiwi. œiskriviti seŒ id. sve do svanu}a Zaostrog (RSA). „zanemo}i. œulovitiŒ: Uke~ijo sam ribu pod oni kamen. (RSGV). nake~it œstaviti ne{to tamo gde ne treba. ke~iti2). uneti se u lice kod sva|eŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) nake~iti se pf. rus. kec1). 593 Za odnos zna~ewa „smrznuti seŒ i „umretiŒ up. „izvrnuti se na le|a. istegliti se (o ode- lu)Œ. „iskola~itiŒ (RSA) u-ke-ke}iti se. a on se iskeketi Vojv. gde mu nije mestoŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œpritesniti. koje Skok smatra denominalom od it. s. (RSGV). ke~it „nogom udariti. iskeketio u wu.. ispru`iti seŒ: Kako ga je zviznuo. œupiqiti o~ima u nekoga. *quetus (Skok II 76–77). „biti u uspravqenom polo`aju uz drvo. impf. smrznuti seŒ Zlakusa (RSA)593 591 Nije jasno spadaju li ovamo i oblici ke~iti œdo~ekivati loptu koja leti kroz vazduh i uhvatiti je pre nego {to padne na zemquŒ. opet.

-le~iti) i kle~iti < *kle~iti (v.) u-ko-ka}iti se pf. Usko~ki glagol ke~iti se œpraviti se va`anŒ mo`da bi se mogao dovesti u vezu sa kec. Da nije ova dva posledwa prefiksa. Sa ova dva glagola povezuje ga. œistegnuti se. œuko~iti se. Od svih navedenih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo keke~iti „te{ko nositi ne{toŒ. izvrnuti se (na le|a)Œ. dovode}i ga u vezu sa ke~iti „nosati. „iskrenuti se. Formalno i semanti~ki blisko bug. mu~iti se nose}i decu u naru~juŒ (obe potvrde iz Like). Iako ovakvo tuma~ewe sa formalne strane nije sasvim ubedqivo (pitawe je da li bi se i u s. œkrepati. œkrepati. ke~iti2).OSNOVE: 19) KE^ITI 255 u-ko-ke}iti se pf. zatreti seŒ Jadar (RSA) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol ke~iti. Jedina razlika je u tome {to glagol ke~iti zbog svog fonetskog lika ne mo`e biti praslovenski. œumretiŒ. name}e se neodoqiv utisak da se glagol ke~iti na{ao na sredokra}i izme|u le~iti < *le~iti (v. kriviti se. ke~im se „krivo hodatiŒ izvodi se od kle~a se „stajati raskre~enoŒ ispadawem l. i otvorenost ka ekspresivnom prefigirawu. izvaliti seŒ. Ispred osnove ke~iti alterniraju prefiksi ke-. œkreveqiti seŒ Uskoci (Stani}). œosoba koja se pravi va`na li~nostŒ. „le}i na le|a. kao keøam < kleøam (BER 2:349–350). jeziku na{li primeri za ovakvo ispadawe l). œumretiŒ. nastalu zamenom suglasnika s > ~ (Skok s. cr}iŒ. ra{irenih noguŒ.v. o la|i koja dugo vremena nakrivo stoji)Œ dovodi u vezu sa glagolom kesiti se „pokazivati zubeŒ. (ibid. otegnuti seŒ.moglo bi se pomisliti da su nastali reduplikacijom. pored formalne (fonetske) sli~nosti.v. jezika. -kle~iti). is-ke-ka}iti se pf. pej. „v. za oblike sa ke. ke~a se „kre~iti se. sedeti nepristojno. ukrutiti se smrznuv{i se. asŒ.) iskondra}iti se pf. Skok ovaj glagol u zna~ewu: „iskesiti (zube)Œ. to-. pogrd. œle}iŒ. (ibid. odatle mo`da i keckati se „praviti se va`anŒ pored œpraviti ~udne pokrete u hoduŒ. . i zajedni~ka osnovna semantika „kriviti seŒ. smrznuti seŒ id. cr}i (o `ivotiwi)Œ id. œsmejati seŒ. tretiraju}i ga kao jednu od wegovih varijanata. ukoka}iti seŒ Uskoci (Stani}) is-ko-ka}iti se. fig. ko-.-h. œuginuti. „le}i. i paralelnost u razvoju sekundarnih zna~ewa. i konstatuje da je u pitawu nejasna onomatopeja (Skok II 72 s.-h. ve} je verovatno nastao u periodu samostalnog razvitka s. kesiti1 (se)). œiskriviti se (u kakvoj bolesti. di}i sve ~etiri uvisŒ. ke~ „glavna karta.

c. nalecati se (v. Za sada se samo mo`e konstatovati da su ovi oblici neprozirni. koji se tretira kao kontaminat glagola kikerà se i ke~a se (id. zatvoriti sobom prolaz. b) „kriviti seŒ > „ispre~iti seŒ. I kona~no. praviti grimaseŒ. Nije jasno da li oblici sa zna~ewem „tovariti. kope~iti se (v.-h. nepristojnoŒ. pe~iti). -le~iti). postoji i glagol koji je semanti~ki pandan s. kekelez œvevericaŒ i doma}eg ka~a (se) œpewati se. teglitiŒ pripadaju razmatranoj leksi~koj grupi.). le}i.256 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U bugarskom postoji formalno identi~an. ali da se i u wima dosledno sprovodi prefigirawe prema razmatranom modelu. Detaqnije o obliku istoke~iti se œispre~iti se. isØegnuØi se. Tako|e je zabele`en i glagol kike~a se œhodati raskre~eno. up. katiti. 357). up. ke}iti. „prsiti seŒ. ali zna~ewski razli~it glagol keke~a se œpewati se (s mukom)Œ. za koji se ka`e da je nejasan (l. koji se tuma~i kao kontaminat tur. oblika — kiken~a se œkriviti se. najverovatnije nastali kao rezultat ekspresivnog fonetskog transformisawa ishodi{nog glagola ke~iti (> ketiti. ka}iti). Bjeleti} 2002:115–116. savijati seŒ > „ispru`iti se. Na semanti~kom planu ocrtavaju se dve linije semanti~kog razvoja: a) „kriviti se. uspraviti seŒ v. . cr}iŒ. Nijedan od pomenutih varijantnih oblika nije registrovan kod Skoka. izvaliti seŒ > „umreti. podizati seŒ (BER 2:318).

naviti na jednu stranuŒ Uskoci (Stani}). U potvrdi iz Pqevaqa u obliku natokle~iti javqa se obi~no e. œstaviti ne{to u neodgovaraju}i polo`ajŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) na-to-kle~iti / natoklije~iti / natokqe~iti594 pf. ne{to. ne~ega)Œ: [ta si se natokle~io na tu ogradu. œzauzeti prostor stvarimaŒ: Zakle~ijo tavan sa lijesom. kinu jatagan pa zavika (RSA) za-kle~iti pf. npr. œnakriviti. samo {to ne padne V. œuzdi}i se. pri igri prstena U`ice. pa ni{ta ne vidimo — Skloni se malo. gledaju}iŒ: Na~okle~iti se zna~i nadnijeti se nad nekoga ili nagnuti se na noge i na ruke pa u ne{ta gledati. koristi samo Nevesiwski. pa ih mo`emo smatrati pseudojekavizmima. uzdignutiŒ: Podnimi se na natoklije~ena koqena Nevesiwski (RSA). œsesti nesigurno. „zagraditi sobom prolaz. natokle~iti se / natoklije~iti se œnadneti se. „postaviti ne{to uspravno tako da stoji nestabilnoŒ: Na~okle~ili nekako ko{ar~e. nadi}i. nadneti seŒ: A on ti se nakle~i nada mnom. nestabilnoŒ: Na~okle~io se na stolicu. œnadneti seŒ. œnakriviti seŒ. zaklonitiŒ: Pomakni malo glavu. {to si se tu na~okle~io?! Zlatibor. œnarogu{iti seŒ Uskoci (Stani}). natku~iti seŒ. vidi{ da tek {to nije pala Pqevqa (RSA) na-~o-kle~iti pf. Gorobiqe. zakle~ijo si put. na~okle~iti se „~u~nuti osloniv{i se na ruke i ostati u tom polo`ajuŒ Zlatibor. izdi}i se. nakle~iti se œnakriviti seŒ. œnadneti se nad nekoga. koji bi mogli sugerisati druga~iji korenski vokalizam ishodi{nog oblika. naviti na jednu stranuŒ. zakle~ijo si lampu. *kle-. . psl. œnadneti seŒ. œstati negde tako da to drugima smeta ili zaklawa vidikŒ: Skloni mi se s vi|ela. P~elice (RSA). P~elice (RSA). pa ne mo` ni komin otvoriti Piva (Gagovi} 2004) 594 Oblike natoklije~iti i natokqe~iti. a ono ga odno vetar V. nagnuti se. „nagnuti se. œizdi}i. uzvisiti se (iznad nekoga. œnarogu{iti seŒ Uskoci (Stani}) è na-kle~iti pf. œnakriviti.OSNOVE: 20) -KLE^ITI 257 OSNOVE: 20) -KLE^ITI 20) -KLE^ITI na-ko-kle~iti pf.

n a k l e ~ i t i s e.-h. kle}i). Ispred osnove -kle~iti alterniraju prefiksi ko-. i ESJS 5:316 s. œnesigurno krenuti da se ne{to radiŒ id.-h. up. odakle su se razvila zna~ewa „nadnetiŒ. Osnovna semantika ovih oblika jeste „nakriviti.v. (ibid. U ÅSSÀ se samo na osnovu s. *kle~iti (ÅSSÀ 10: 29). up. œpodi}i. . pridi}i se stoje}i nesigurno na nogamaŒ.nije notiran u ÅSSÀ (oblik sa ~o. to-. Oblik sa prefiksom ko.v. starinu). œslabo. œnaku}eriti se. 28–29. „staviti u neodgovaraju}i polo`aj. nesigurno strpatiŒ Uskoci (Stani}). nagobeqiti „postaviti.258 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VARIJANTE: na-~o-kle{iti pf. {to na isturenom. ~o-. nakle~iti. nakriviti nasloniv{i jedno na drugoŒ. nesigurnom mestuŒ.). potvrde rekonstrui{e psl. na~okle{iti se „ustati veoma rano ujutro. Skok II 93–94 s. (ibid. ispre~iti (se)Œ.) na-~o-gle{iti pf. nadi}i ne{toŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol -kle~iti < psl. uzdignutiŒ. „v. *natokle~iti. kle~ati. zakle~iti. korelativan sa *kle~ati (id. uz napomenu da je starina oblika problemati~na (id. na~ok(l)e{iti se „nadi}i se.ionako nema psl. 23:156). nagnutiŒ. Skok ne registruje nijedan od ovih oblika. U varijantnim oblicima do{lo je do modifikovawa osnovnog -kle~iti prelaskom ~ > { (-kle{iti). koji se u s. izgraditi i sl. na~okle~itiŒ Gorwi Milanovac (RSA). na~ok(l)e{iti „natkriliti. up. nadi}i kako biloŒ. „nadi}i. nadi}i seŒ: [ta si se na~okle{ila tako rano? id. a zatim i k > g (-gle{iti). jeziku sa~uvao samo u prefigiranim oblicima.

OSNOVE: 21) -LE^ITI 259 OSNOVE: 21) -LE^ITI 21) -LE^ITI bo-le~iti se impf. kele~). 596 Ovaj oblik. prilazŒ: Po{eni se.. najverovatnije po analogiji sa iterativima u kojima prvobitno e du`ewem zakonomerno daje e. opru`iti seŒ Piva (Gagovi} 2004) è za-le~iti pf. koji bi mogao sugerisati druga~iji korenski vokalizam ishodi{nog oblika. izvaditiŒ: Iskele~io mu zdrav zub mjesto bolesnog Hrv. œpodsmevati seŒ: A znam mnoge. . u RSA je dat bez primera i bez izvora. up. zale~ijo si qudima put. (RSA) verovatno stoji u vezi sa iskele~iti „izdrmati za koseŒ < kele~ „kosa otrag glaveŒ Lika. „stati nasred puta. Ono se javqa u iterativnim obrazovawima sa e < e. a Marko se naleca. le{karitiŒ: Mi radimo. jeziku sa~uvan samo u prefigiranim oblicima. „zakloniti sobom prolaz.-h. sagiba595 U RJA nema. „le}i opru`eno. izbuqiti (o~i)Œ: Iskole~ih o~i ~ekaju}i neprestano na vas (RSA)597 ?na-ko-le~iti „zaokupiti. zale~iti. zalije~ijo si wime tavan Piva (Gagovi} 2004) na-le~iti impf. koji je u s. spasti iz neprilikaŒ (RSA). Grabovac (Kosor 1979:41)595 za-ko-le~iti pf. *le-. zapre~itiŒ: Zakole~io. odakle mo`e pastiŒ.v. o~ito se radi o sekundarnom „jatŒ.. ka da e bole`qiv Lika (RSA) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol -le~iti. „izbo~iti seŒ Qe{tansko (Te{i} 1977) ?is-te-le~iti se pf. kolce „~uperakŒ (Skok II 73 s. nale~iti se „pewati se nekud odakle se mo`e lako pastiŒ Ozaq (Te`ak 1981) na-lecati se impf. Osnovno zna~ewe ovog glagola bilo bi „savijati. koji su se u tomu bole~ili i {prndali . te se ne mo`e pro}i CG (RSA) is-ko-le~iti / iskolije~iti596 „i s k o l a ~ i t i. „izle`avati se. te trondali i baqezgali {to im je samo na usta izlijetalo BiH (RSA) ba-le~iti se „rugati seŒ F. koji Skok smatra turcizmom < tur. psl. nale~iti. Ukoliko je on zaista realno posvedo~en u jeziku. prepre~iti. spopasti (nekoga)Œ Kupinovac (RSA) is-to-le~iti se pf. „stavqati ne{to na neprikladno mesto. 597 Nije sigurno spada li ovamo oblik iskolijen~iti „izvu}i. œzatrpati ne~im odre|eni prostorŒ: Nosi otle samarinu. prolaza. Oblik iskele~iti „i{~upati.

U etimolo{koj literaturi pomiwe se. ~e{. ali ne jakoŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). spopasti (nekoga)Œ svojom semantikom nagiwe ka denominalima opkoliti. up. *lekavãjâ (ÅSSÀ 15:61). *jâzle~iti sa umetnutim -to. *nalecati (se)599. skoliti (v. biti bolestan. 598 Up. Skok II 280–281 s. Jo{i}) < psl. ko-. i lecati „biti slabog zdravqa. sloviw. st~e{. „uviti se.-h. kolo). Ovaj oblik se izvodi od psl./ *lok. RJA). Kurkina 1980b:41–42. sinonimno nak o lesiti „zaokupiti.Œ Vasojevi}i (Bori~i}) u vezi sa psl.„savijati. dijal. „len{tina. uleknut adj. up. u obliku iskole~iti. *leganã (ÅSSÀ 14:181–183). u vezi sa psl. „bolovati. SemanØi~ki model „sagibati se. up. „pogrbqen. œuvijen po srediniŒ Kordun (gra|a ERSJ). naleceti „naprezatiŒ itd. odatle slekav „nespretan. legan „lew ~ovek. bolovatiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). imenica bi se tvorbeno mogla . *legati (se). zatezatiŒ (Petleva 1986:199). Varbot 1972a:376. lewivacŒ < psl. *le~iti (se). ÅSSÀ 30:109 s.260 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI tiŒ598. od kojeg se razlikuje sprovedenom tre}om palatalizacijom *k > c’ posle e. navezati se. Wegovo zna~ewe smatra se rezultatom razvoja „savijati seŒ > „bolovatiŒ600 > „izle`avati seŒ (ÅSSÀ 22:166)601.v. lecati se. u-lek-nuti pf. Skok II 126–127 s. o{lekna „iscrøsØi seŒ. uslek „malo slabo novoro|en~eŒ. zgurenŒ Javorani (usmeno N. Dakle. umretiŒ {iroko je rasprostrawen. 601 Nije sigurno da ovamo spada i istele`nica f. lecati. 73).u osnovi govorio bi da je ovaj oblik pre u vezi sa psl. up.(Petleva 1986:199–200). up. to-. Nijedan od navedenih prefigiranih oblika nije registrovan kod Skoka. lewivac (obi~no o momku)Œ Lika (RSA. pored sln. ugnuti po srediniŒ (Be}kovi}. *gyb. i s. Lika (Ajxanovi} 2002).-h. zapravo. uleknut se œid.v. *lekati (se). Suglasnik -`. te-. „ukoso izveden. navrsti seŒ. isko{en (o vezu)Œ (RSA). nalecati „natezatiŒ.„sagibatiŒ i „pogibatiŒ (Petleva 1989:68–69). Petqova konstatuje da se zna~ewe ovih oblika regularno razvija od prvobitnog „sagibatiŒ i ukazuje na semanti~ki i genetski bliske oblike: bug. *leknoti (ÅSSÀ 15:61–62).c. 599 Oblik je istorijski identi~an sa *nalekati. i ÅSSÀ 15 s.. RJA). le`iwati „provoditi mnogo vremena u neradu i le`awu.vv.alternira prefiks ko-. *lekti. osleknã „umretiŒ. tromŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993).v. Potkozarje (Dalmacija).). le{karitiŒ. U istoj poziciji. koja se naro~ito dosledno izvr{ila u ju`noslovenskim jezicima (ÅSSÀ l. lecati se „ne biti posve zdravŒ (Vuk. *obsãleknoti). Oblik istele~iti se mogao bi se dovesti u vezu sa nalecati se „izle`avati se. ba-. Lele. 600 Za ovo zna~ewe upu}uje se na s. sa prefiksom -to. i z l e ` a v a t i s eŒ BiH (RSA). savijati seŒ > „biti bolestan. ulekwivati se impf. lekav adj. Oblik nakole~iti „zaokupiti. up.v. usleci „umretiŒ (v. koji se svodi na psl. spopasti (nekoga)Œ Pla{ki (RSA). psl. oblijekoliti „saleteti. *lek. samo oblik istole~iti se. ESJS 7:417 s. Petleva 1986:199.. Ispred osnove -le~iti alterniraju prefiksi bo-.

Pomenuti prefiksi unose u glagole razli~ita zna~ewa. up. ra{~laniti na slede}i na~in: is-te-le`nica. œredwa. koja se ipak svode na osnovno „sagibati. izbuqiti (o~i)Œ. realizovan u obliku iskole~iti. vrqati). gore (sve potvrde su iz CG).OSNOVE: 21) -LE^ITI 261 Za oblike sa prefiksima bo-. epidemijaŒ (RSA). zapre~itiŒ mo`da se razvilo pod uticajem sinonimnog i formalno vrlo sli~nog glagola zakle~iti. zakole~iti „prepre~iti. ba. œkreveqiti seŒ (RSA). sa umetnutim -te-. up. Za pomak „iskriviti. ali u drugom zna~ewu: „le`ajŒ. v. Zna~ewe oblika zale~iti. Oblik le`nica je posvedo~en. kriviti se „savijati seŒ. iskola~iti (o~i)Œ.ne raspola`emo adekvatnim tvorbeno-semanti~kim paralelama. izbo~itiŒ > „iskola~iti. U oblicima bole~iti se. iskobe~iti „izbuqiti. mada je mogu} i druga~iji semanti~ki pomak: „izbacitiŒ > „iskola~iti (o~i)Œ. krivitiŒ. . up. pa je i predlo`eno tuma~ewe krajwe hipoteti~no. bale~iti se realizovano je zna~ewe „rugati seŒ (< „keziti seŒ < „kriviti seŒ). iskovrqiti. i{~evrqiti (v.

„tu}i. œsva{ta pri~atiŒ: Ne teqezgaj cijelo jutro! Pro{}ewe (Vuji~i}) te-wezgati impf. œiz mesta. œid. s prefiksom is-) „tu}iŒ: Svaki dan temeza ono nesretno dijete. „mnogo istu}i. Lika.) te-mezgalo n. temezgati „id. izdovoqiti se udaraju}i nekogaŒ (RSA) tu-mezat impf. govoriti nepovezano i besmislenoŒ Uskoci (Stani}).Œ. daviti pri~omŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). (naj~e{}e u svr{enom vidu. „onaj koji brbqa. pa se sad `iv ne ~uje Piva (Gagovi} 2004) ?mezge adv. temezgat Vasojevi}i (Stijovi} 1990) is-te-mezgati pf. „dobro istu}i. œsporo. œid. „ispri~ati kakvu bezna~ajnostŒ Uskoci (Stani}) u-te-mezgati „ubitiŒ: Utemezga}u ja wega qemezom id.Œ Piva (Gagovi} 2004).. udaratiŒ Piva (Gagovi} 2004) te-mezat impf. Lika.262 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 22) MEZ(G)ATI 22) MEZ(G)ATI te-mezgati impf. slabo gristi vaqaju}i jelo po ustima (RSA. izlupatiŒ CG (RSA) è mezgati impf. osakati}e ga Zagara~ (]upi}i 1997) is-te-mezati pf. „istu}i.Œ. (RSA) tu-mezgati impf. isprebijatiŒ CG. izmlatiti. izlematiŒ CG. Vojv. koji mnogo govoriŒ Piva (Gagovi} 2004) is-to-mezgati pf. isprebijatiŒ CG. nerazumqivo pri~ati.. œrastezati u posluŒ Ma~va (gra|a ERSJ) . œtu}i. „pri~ati koje{ta. dosadno. RJA) namezgati pf. BiH (RSA). sa mesta. œprevrtati nesa`vakani zalogaj u ustimaŒ: Mezgati ‰zna~iŠ . BiH (RSA) na-te-mezati se pf. izudarati. udarati nogama i rukamaŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) is-tu-mezati / istumezati pf. „istu}i. izmlatiti. izudarati. „dobro istu}i. trupa~ke (o skakawu)Œ Ro`aje (Had`i}) VARIJANTE / PARALELE: te-qezgati impf. i{ibatiŒ: Namezgala mu je guzicu. „istu}i. (ibid.

brbqawemŒ id. mezgati (kome se prikqu~uje oblik sa druga~ijim akcentom — mezgati œprevrtati nesa`vakani zalogaj u ustimaŒ) i sln. izrugivati se.v. „zapri~ati se iz sveg glasa. (ibid. Skok tuma~i kao denominal od mezga „sok u drvetuŒ (Skok II 417–418). wegova izvedenica bi trebalo da glasi tewezgalo. œgwavatorŒ. (ibid. Na osnovu s. nestabilnoj podloziŒ rekonstrui{e se psl. mo`da je u pitawu {tamparska gre{ka. œlupetatiŒ. (ibid. bez obzira na nepodudarnost zna~ewa (Petleva 1980:67)603.) iz-ble-mezgati „ispri~ati koje{ta. ni{ta mu nijesam razumqela Zagara~ (]upi}i 1997) nateqemezat se pf. mezgati „i}i po mekoj.) ?te-qe-mezat impf.) · Glagol mezgati. mezga. œbiti vla`an. gorenavedene potvrde. lupetatiŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ble-mezgati pf. up. *mezg-. „pri~ati koje{ta. koje pomiwe Fasmer II 593 s. (ibid. 603 Kao semanti~ku paralelu autorka navodi engl. srodno slov. œjesti. napri~atiŒ id. ~ije je osnovno zna~ewe „stvarati mezgru. zalupetetiŒ id. œpri~ati koje{tarijeŒ: Teqemeza{e ne{to Jovica. Od navedenih prefigiranih oblika u literaturi se pomiwe samo istomezgati „istu}i.) na-ble-mezgati „napri~ati. œotezati u govoruŒ id. tra~araŒ. *mezgati < *mezga. (ibid. izudaratiŒ. (ibid. Dakle. koji se te{ko nakawuje na posaoŒ Lu`nica (]iri} 1983) ta-wezgalo ‰sic!Š œspora osoba koja obi~no dosa|uje nezanimqivom pri~omŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983)602 temqezgati impf. pu{tati vlaguŒ.v. (ibid.OSNOVE: 22) MEZ(G)ATI 263 te-wezgalo n.i dovodi ga u vezu sa mezgati. biqni sokŒ. up. govoriti ili raditi sporo. „dovoqno se na{aliti }askawem. s-te-wezgalo œonaj koji ne{to sporo radi. œpipav ~ovekŒ Gru`a (Stevovi} 1969). uz napomenu da se mo`da radi o lokalnom obrazovawu ( ÅSSÀ 18:225–226. nabrbqatiŒ id. œbrbqati. „{aliti se (neumesno). dangubaŒ id. œonaj koji sporo jede ili raste`e kad govoriŒ id. ogovaratiŒ Unac (Jovi~i}) trpqezga f.-h. mash „izgwe~iti.) ble-mezgati impf. u kojem Petqova izdvaja element -to.) trmqezgati impf. œpri~alica. 28:63 s.) trpqezgati impf. zgwe~itiŒ. i id. œbesposli~arka. *obmezgnoti). 602 Budu}i da je u istom izvoru zabele`en glagol tewezgati. sprdati seŒ. bez voqeŒ Kordun (gra|a ERSJ) temqezgalo n. .

up. *mazati. Za ovo se kao paralela mo`e navesti ka{.(na {ta ukazuje semanti~ka i tvorbena identi~nost glagola sa -mezati i -mezgati u osnovi). tu}iŒ. mora se pretpostaviti semanti~ka me|ukarika „gwe~itiŒ (na koju ukazuje i Petqova pomiwu}i engl. œmuqati. Da bi se ono objasnilo. 210). cit. mash „izgwe~iti. Problem predstavqa zna~ewe „udarati. zgwe~itiŒ). pa ni etimologija oblika namezgati nije izvesna. bitiŒ. mleti. tu}iŒ koji u osnovi imaju -mezgati mogli tretirati kao sekundarni u odnosu na one sa -mezati. mlatiti. up. lupati „tu}i. Sa formalne strane postavqa se problem lika -mezati (posvedo~enog samo u oblicima sa zna~ewem „tu}iŒ) koji. Tako|e je logi~an i pomak „`vakati. utemezgati „ubitiŒ. me|utim. a sekundarni korenski vokali e i e obja{wavaju se ekspresivnim karakterom glagola ( SEK III 237–238). up. ut e mati „ubitiŒ ( Bory s 1981:27–29). „`estoko udarati. U svetlu iznetih ~iwenica name}e se i pretpostavka da je u razmatranoj grupi leksema do{lo do preplitawa etimolo{ki razli~itih oblika koji su se pribli`ili zbog fonetske i semanti~ke sli~nosti. mo`da bi se oblici sa zna~ewem „udarati. gwe~itiŒ. Druga mogu}nost je da se oblik -mezati protuma~i kao ekspresivna varijanta od mazati. raspalitiŒ (RSA). mezgnoc. Analizirani oblici sme{teni su u kontekst svojih varijanata ili paralela koje su etimolo{ki jo{ neprozirnije. `vakati „zubima sitniti. lematiŒ. up. razg. Neke od wih se 604 Glagol lupati realizuje i zna~ewe „brbqatiŒ (op.264 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Semanti~ka strana predlo`enog re{ewa zahteva podrobnije obja{wewe. pu{tati vlaguŒ. koja bi uspostavila vezu izme|u zna~ewa „`vakati. œbiti vla`an. maznuti „jako udariti. Takvo zna~ewe nije. i u tom slu~aju on bi se tvorbeno ra{~lawavo na slede}i na~in: tem-ez-ati. meznoc. Ovako posmatrano. potvr|eno za glagol mezgati. mleti hranuŒ > „govoriti besadr`ajno.-h. ako nije nastao od mezgati gubqewem -g. mlatnuti. Zna~ewe ishodi{nog mezgati œprevrtati nesa`vakani zalogaj u ustimaŒ moglo bi se tretirati kao sekundarno u odnosu na „stvarati mezgruŒ. muqati jelo po ustimaŒ i „udarati. nalupati se „najesti seŒ (Vlaji}-Popovi} 2002:176. mazati fig. mlatiti. 202)604. tu}iŒ koje se javqa kod oblika namezgati. tu}i. muqati jelo po ustimaŒ > „brbqatiŒ. Jedna od mogu}nosti je da se oblik temezati dovede u vezu sa s. lupetatiŒ (RSA). etimolo{ki se uop{te ne mora poklapati sa wim. 213. mezgnoc „udaritiŒ koje se u krajwoj liniji svodi na psl. .

bläzniØi. Za inicijalno ble. blewazga} „id. up. osnovu *bleu. ølàvuzgacâ „id. upro{}avawem mq. tewezgalo. na`derati seŒ Mora~a (RSA). pod uslovom da je ovakvo tvorbeno ra{~lawavawe ta~no (v. kolebati se : krleba se). ali joj se ni{ta ne mo`e. pej. „najesti se preko mere. „duga~ka motka koja se stavqa na slameni krov ili na seno da ih {titi od vetraŒ Zagara~ (]upi}i 1997).pre{lo je u tr. mrq-ezg-ati „sporo.OSNOVE: 22) MEZ(G)ATI 265 ipak mogu objasniti fonetskim promenama. ~equzgati s. mrqaviti (RSA). balanzanje. verovatno denominalom od qemez m. bljuzgati). 608 Ako nije u neposrednoj vezi sa qemezat impf.Œ. a s druge — tewezgati606 (mq > w). up. „tu}iŒ: Svaki dan je qemeza otac. blr. œsporo i bezvoqno govoritiŒ./ *blêu.koja je i u blävaØi. ukr.u ble-mezgati uø. koje jo{ jednom pokazuje vezu izme|u zna~ewa œudaratiŒ i œjestiŒ. up. odatle (prema temezgalo) > temqezgalo. stewezgalo. Skok s. Razvojem korenske grupe *me > mje > mqe mogao je nastati oblik temqezgati koji je. s jedne strane dao teqezgati605 (mq > q). U obliku trmqezgati inicijalno te.v. blevezgoti.Œ607. gwevzgalo „nesre|en.v. srodno sa lit.v. poq.). tawezgalo. i primer iz Uskoka: Utemezga}u ja wega qemezom. U obliku te-qe-mezat kao da je realizovan tvorbeni model œprefiks + element sa likvidomŒ608. ~V-. 606 Up. ipak i oblike kao gwav-ezg-ati „gwavitiŒ.(vokalno r alternira sa vokalima u ekspresivnim prefiksima. 607 Oblici se svode na ie. ba-qezgati. slabo i bezvoqno jestiŒ. blevyzgoti „nepristojno govoritiŒ (ESUM 1:206 s. neume{an ~ovekŒ. blevuzniØi „govoriti glupostiŒ. 605 Up. . Ovamo i naqemeziti se pf.

`ivotariti. smrknuti seŒ (RSA) mr~iti se impf. smrknuti se (o nebu)Œ: Mrki oblak sve to vi{e prikrilija. skomra~an / skomra~an adj. oskudnoŒ (RMS) {ko-mra~iti impf. biti tvrdŒ: [ta tu {komra~i{ (dramoseri{). „tvrd. mra~iti se pred ki{uŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) è na-mra~iti se pf. kuburitiŒ (Vuk. pa opet uvedrilo kao u pu~inu qeta (RSA) . „pri{tedetiŒ Piva (Gagovi} 2004) {to se jutrom nebo navunilo. namr{titi se. oskudanŒ. œoskudan. smra~iti se. nastumra~ilo. natu{titi se (o nebu)Œ (RSA) na-to-mra~iti se œsmra~iti se. qutwe itd. (ibid. komra~iti œ{tedeti na hraniŒ: Ne komra~i. smrknuti seŒ. patiti se. Gru`a (Stevovi} 1969). œmr{titi se. RSA. „siroma{an. mr{titi seŒ. „skomra~iti. œnaobla~iti se. œnaqutiti seŒ BiH (RSA) na-stu-mra~iti se „smra~iti se. ma daj! Lika (RJA). natmuriti seŒ. „mrgoditi se. nebo se nakotumra~ilo. namrgodilo. œtvrdi~iti.)Œ (RSA) ko-mr~it se impf. skomra~no / skomra~no adv. œbiti siroma{an. {krtaritiŒ (Vuk. RJA). namrgoditi se (od nezadovoqstva. n a m r a ~ i t i s e. bedanŒ (RSA) sko-mra~iti impf. {tedqivo. „prekriti se tamnim oblacima. RJA).Œ. oskudevatiŒ.266 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) na-ku-mra~iti se pf. natu{titi seŒ Uskoci (Stani}) na-tu-mra~iti se „natmuriti se. skomra~iti / skomra~iti œid. natu{titi se. Qe{tansko (Te{i} 1977) o-{ko-mra~iti pf. namrgoditi se. œste}i ne{to s mukomŒ id. {krtŒ. oskudevati. „{krto. komra~it œsticati ne{to s mukomŒ [umadija (Grkovi} 1982) s-ko-mra~it pf. zast. œnamrgoditi se. natu{titi se (o nebu)Œ Uskoci (Stani}). tvrdovati. œobla~iti se. mrgoditi seŒ (RSA) ko-mra~iti impf. sivatawe sve to ~e{}e a orqavina groma sve to ja~a Poqica (RSA) ?na-su-mra~iti se „namr{titi se.) ko-mra~an adj. natmuriti seŒ: Nena-ko-tu-mra~iti se „naobla~iti se. namra~iti se. œte{ko `iveti. namra~iti se œnamrgoditi se. pojedi ne{to Pro{}ewe (Vuji~i}).

od *mor~iti se.(koji je u pridevu zamewen ~estim po-) i element tu. za koji pretpostavqa da je isto {to i to u najtomawe (Skok II 467–468 s. Prva obuhvata oblike objediwene zna~ewem œnaobla~iti se. potvrda natumra~iti se i nastumra~iti se. prili~no udaqena od osnovne semantike glagola mra~iti (se). Iako element tu nije bli`e odredio. On u glagolu izdvaja pro{irewe -kotu-.v. `ivotariti. sa umetnutim elementom -tu. „pasti u san.od glagola *mor~iti se. *mâr~iti (se). œte{ko `iveti. ra{~lawuju}i ga na redak prefiks ko. sa umetnutim elementom -(s)tu-. semanti~ki (a verovatno i tvorbeno) blisko bug. patiti se. naØumuru~va sa „obla~iti se (o vremenu)Œ. prenosno i o ~oveku)Œ. ÅSSÀ 19:216–217) i mr~iti se (< psl. „cicija{itiŒ Mokrin (Rajkov 1971) za-{ko-mr~iti pf. dijal. kao i pridev napotumra~en „namrgo|en.-h. up. dok se pridev izvodi od neposvedo~enog glagola *zaØemeru~a se < *zaØemeruØ~a se.(id. U prvoj grupi navedenih oblika ispred osnova mra~iti se (< psl. ili izvedenica istim prefiksom. 21:129) alterniraju prefiksi ko-. ali od glagola *sãmor~iti. v. (s)tu-. samo na osnovu s. naØumuru~vam sa „mr{titi seŒ. natmuriti se (o nebu. Stoga wihovo izvo|ewe od ovog glagola zahteva detaqnije obja{wewe. v. oskudevatiŒ i œtvrdi~iti. mrknuti). zakovrnutiŒ CG (RSA) {ko-mr~iti impf. Od svih navedenih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo nakotumra~iti se. me|utim.(ÅSSÀ 23:177–178)609 i *nas(ã)tumor~iti (se). Glagolski oblici se ne pomiwu u BER-u. koji se tuma~i kao izvedenica prefiksom na. I zaista. oskudevati. *mor~iti (se). i zaØumuru~en „naobla~en. 110). .OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 267 ko-mr~iti impf. rekonstrui{u dva psl. namra609 Up. na prvi pogled. U ÅSSÀ se. U oba slu~aja. Oblik sa prefiksom ko. kod kojih je veza sa ishodi{nim glagolom (na)mra~iti se krajwe prozirna. cicija{itiŒ koja su. u obliku na-ko-tu-mra~iti se do{lo je do aglutinacije prefiksa. dospeti u predsmrtni hropacŒ CG (RSA) · U okviru prezentiranog materijala izdvajaju se dve semanti~ke celine. œpasti u agoniju. namr{tenŒ Rodoøi (Stoè~ev 1965). sa umetnutim elementom -to. Drugu celinu ~ine oblici sa zna~ewima œte{ko `iveti. kuburitiŒ (RSA) is-ko-mr~iti pf. Skok je naslutio wegovu prirodu i funkciju. ku-.(ku-) nije registrovan u ÅSSÀ. zaspatiŒ. za koji se ka`e da je u vezi sa ØemeruØ (BER 1:614). to-. id. „zanemo}i. za koji se predla`u dva re{ewa — izvedenica prefiksom na. glagola: *natumor~iti se. Skokovo tuma~ewe je sasvim ispravno. na-po-tu-mra~iti se „namr{titi se. namr{tenŒ. problematizuje se starina rekonstruisanih oblika.

skomrahã. ukoliko bi se ipak dozvolilo izvo|ewe razmatranih glagola od imenice skomrah. citiraju}i Miklo{i~evo izvo|ewe ove imenice od langobardskog scamareis m. namra~iti se. 613 Napomiwemo da ni sama ova re~ nema op{teprihva}enu etimologiju. øamorok. poq. smra~iti se. obi{ena prilomqena tila Poqica (RSA)610. glagoli navedeni u drugoj grupi — skomra~iti i komra~iti — obi~no se razmatraju zajedno. Fasmer III 648–649. zbijati neumesne. Za weno drevno i. smrknuti se (dawu)Œ (RSA). jeziku predstavqa staroslovenizam koji nije prodro u narodni jezik. Za pregled tuma~ewa rus. Skok ih poredi sa stsl. 611 Uostalom. up. „~arobwak. komra~iti. skomoroh.v. iako je mogu|e da u istom govoru koegzistiraju ovakvi oblici. odaØle za-øa-moro~iØâ : moro~iØâ „naobla~iti se (o vremenu. napotumra~ena mrka pogleda. na-su-muriti se „natu{titi se. skomoro{ni~aØâ „lakrdijati. skomroch „praestigiatorŒ. „qudi koji vr{e sramotan posaoŒ (Skok l. Prilikom etimolo{ke analize. 612 Skok istovremeno odbacuje Macenauerovo tuma~ewe da je u pitawu slo`enica s prefiksom ko. Oblik nasumra~iti se najverovatnije predstavqa denominal od sumrak (up. so-). 1975:14–15). koji mo`e alternirati sa prefiksom pa-. Ujedno se zapa`a i izvesna specijalizacija oblika: nebo / pogled. Gorà~eva 1974:130. Prvo.)612.v. 132). id. nebu)Œ (v. opsenarŒ up. veza glagola skomra~iti. mo`da je u pitawu i {tamparska gre{ka. u krajwoj liniji. Skok III 360 s. pamrak (Borys 1973:73. up. onomatopejsko poreklo (od *skom-) zala`e se Lâvov 1974:109–112. pri ~emu se drugi oblik naj~e{}e smatra posledicom pogre{ne deprefiksacije prvog (up. ostaje nejasan prelaz h > ~ (umesto regularnog {). I tre}e.613 Drugo. komra~iti sa imenicom skomrah nije prihvatqiva iz nekoliko razloga. ali nevesela. SEK IV 276 s. i imenica sumrak sadr`i arhai~an imenski prefiks su. ali up. Skok II 135–136 s. Me|utim.v.268 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~iti seŒ: Dasina se zove velika kipina od ~ovika. natmuriti se (o nebu.c. pa je te{ko pretpostaviti da je mogao razviti svoju leksi~ku porodicu. re~ skomrah m. rus. rus. varalicaŒ (RJA) u s. proste {aleŒ. pl. Do sada su predlo`ena tri razli~ita tuma~ewa ovih glagola. skomoro h „putuju}i muzikant. rus. skamrec). jedra u `ivotu. zbijawe grubih {alaŒ. skomoro{esØvo „lakrdijawe. vremenu).< *so(Borys 1975:97. smatraju}i da ono semanti~ki ne zadovoqava.i mra~iti.-h. . Oblik nastumra~iti se (pored dva ponu|ena tuma~ewa) mogao bi se tretirati i kao rezultat kontaminacije nasumra~iti se + natumra~iti se. za razliku od pomenutih ruskih izvedenica koje 610 Po{to su sve potvrde iz istog izvora. skomoro{eskiè „lakrdija{kiŒ. Bezlaj III 281 s.v. sumoran)611.

-h. skamrec „naricati. „kidati. {tektati. skomlä „vikati. Varbot 1988. . v. je~atiŒ. dijal.*sko-mâr(c)-.. ali druga~ije tvorbeno ra{~lawenom: *sko-mâr(~)-. pla~qivo uzdisatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) u svojstvu paralela ka{. `aliti se na beduŒ > „`iveti u bedi. siroma{tvu. zadr`a}emo se samo na wegovim konkretnim detaqima. na podjednako mogu}u *skom-âr-?)617. strugatiŒ. U semanti~kom pogledu nije problemati~no povezivawe oblika (s)komra~iti i sk(o)mrcati „jecati. glagoli ukazuju na mogu}nost semanti~kog razvoja: „je~ati. tvrdi~itiŒ nije uobi~ajen. Autorka s pravom poziva na krajwu obazrivost prilikom izno{ewa hipoteza o onomatopejskom poreklu glagola koji ozna~avaju radwe. jo{ i skomicati œcvileti. brinuti seŒ. pitawe za{to se svi navedeni s. skam`ec „id. {komucati „nejasno govoriti. jadati seŒ > „tvrdi~itiŒ (Petleva 1972:214. prosja~iti. prosja~iti.i „normalnogŒ *skom. naricati.). 615 O tome podrobno v. skamzec „moqakati. hanâkaØâ „cmizdriti. sln. skuliØâ „cvileti.c. svode razmatrani glagoli. skvi~ati (kao {tene)Œ. sliniti. prema nekim tuma~ewima. skomrcati. *skamãriti. `aliti se. up. lomitiŒ. 73). me|utim. skomaØi. rezatiŒ. *skomãliti. pla~qivo uzdisatiŒ616. 616 Up. skomlì „uzdisati.-h. *skomãlati. muzikantŒ > „te{ko `iveti. tako|e i kajk. Bori{ razmatra oblike skomra~iti i komra~iti.„stiskatiŒ. Postavqa se. pa ni logi~an. recimo. vri{tatiŒ. da se onomatopejska zna~ewa razvijaju iz zna~ewa razli~itih radwi: „trqati. „se}i.( a ne. trpeti nema{tinuŒ > „{tedeti. tvrdi~itiŒ (SEK l. tj. *skomãl’ati. *skamãziti itd. {komutati „`evkati. `aliti se na beduŒ. i da li je sa tvorbenog aspekta realno postojawe pret614 Rekonstrui{e ga na osnovu strus. autor svodi s. koje se ovim tuma~ewem otvara. 215). skomati. skam`ec „tvrdi~itiŒ. `aliti se na bedu. na koje se. „onomatopejskeŒ leksike615. te da s. molitiŒ. jo{ i rus. csl. koje su nastale naslojavawem daqih sufiksa. {kamutati (kao {tene)Œ (RJA).-h. semanti~ki pomak „opsenar. -mam „~eznuti. budu}i da je vrlo ~esto „zvu~naŒ semantika zapravo sekundarna. daqe. Ostaviv{i ovom prilikom po strani na~elno pitawe tretmana tzv. 617 Tuma~ewe koje sledi ra~una sa upravo ovakvom glasovnom strukturom. `udeti. cepatiŒ (op. skamrec „moqakati. tvrdi~itiŒ. U tom svetlu trebalo bi detaqnije prou~iti odnos „onomatopejskogŒ *skom. budu}i da je suponirani semanti~ki razvoj u potpunosti regularan. jadati seŒ > „tvrdi~itiŒ. < *skom-). tuma~e}i ih kao kontinuante wegove sufiksalne izvedenice (*skom-ãr-).). glagoli svode ba{ na osnovu * skom-ãr. On smatra da je zna~ewe „tvrdi~itiŒ sekundarno. komr~iti. tvrdi~iti (zbog nema{tine)Œ (l. brbqatiŒ. skmrcati „jecati.c. skomati.OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 269 pokazuju o~ekivana zna~ewa. glagole na *skomati614. cit. „derati. Polaze}i od krajweg onomatopejskog porekla svih leksema analiziranih u odrednici (*skomati.

ukr. slabŒ619. rus. Ovo tuma~ewe ~ini se najprihvatqivijim. Malinowski 1899:119. skomori} „postupati nedoli~no.270 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI postavqenih dvostruko sufigiranih izvedenica: *skom-ãr-a~-iti. Prema tre}em tuma~ewu. . Tako i Skok l. savijenoŒ. poq. na-to-mra~iti se. koje ukazuju na pokretan karakter inicijal618 619 Za pregled razli~itih tuma~ewa up.) pru`aju gorenavedeni oblici sa drugim prefiksima. skomlä „vikati. ali upu}uje i na druga tuma~ewa. skomati. ali oni se naj~e{}e dodaju na prostu. stegnut. stiskati „stiskati. za ~e{. {krtaritiŒ. ali zahteva detaqnije obrazlo`ewe i na formalnom. skomiØâ „stiskatiŒ618. Matzenauer 1881:188. sciskliwy „{krtŒ (Petleva 1972:209). pod uslovom da se prihvati tuma~ewe koje je za wega ponudila Kurkina. i na semanti~kom planu. `aØâsà „sØezaØi. prihvatilo ponu|eno tuma~ewe. koji Bori{ tretira kao onomatopeju. na-tu-mra~iti se itd.c. dijal. Autorka smatra da strukturu i poreklo ovog glagola rasvetqavaju dve lekseme — glu`. *skom-ãr-~-iti. jedino Macenauer kratko komentari{e da se osnovno mra~iti se ipak semanti~ki razlikuje od svojih izvedenica. strus. Kao tvorbena paralela glagola skomra~iti i komra~iti mo`e poslu`iti i glu`. ograni~iti svoje tro{koveŒ. skomirati „biti bolestan.„stiskatiŒ imalo bi sna`nu semanti~ku potporu. budu}i da je semanti~ki model „stisnut. scisliwy.v. stiskivati se. savijenŒ > „{krtŒ jedan od najrasprostrawenijih. `aØâ. vri{tatiŒ : rus. skomra~iti upu}uje na stezati se. Formalnu potporu tvorbenoj segmentaciji *ko-mor~iti (Kurkina l. skràga < *(s)krega „{krtŒ od psl. npr. jeziku se mogu na}i potvrde ovih sufiksa. sporo raditiŒ i ~e{. kod kojih je stvar semanti~ki i formalno potpuno jasna: na-ku-mra~iti se . Ako bi se.+ mriti „mrijetiŒ. skomirati „languirŒ < ko. ipak. Kurkina 1981a:25–26). stisnuti se „postati {tedqiv. sØiskaØi. scisáy. komori} „kopkati. otvorilo bi se i pitawe krajweg porekla ishodi{nog glagola *skomati. sko. preturati.c. razmatrani glagoli tvorbeno se ra{~lawavaju na prefiks ko-. stegnuti seŒ (RMS). stegnuti se „podvr}i se strogoj {tedwi.v. pri~iwavati zloŒ.-h. {krØariØiŒ. Bezlaj III 244–245 s. tako|e rus. tvrdi~iti. sln. stezati. *skom-ãr-c-ati? U s. Nijedan od autora ne obrazla`e predlo`eno re{ewe. up. Ve} se i u RJA s. od *skom. a ne na ve} nekim drugim sufiksom pro{irenu osnovu. skomaØi. neumesno. up.i osnovu mra~iti „obscurorŒ (v.„stiskatiŒ (tako Bruckner 494). *kregã (*krega / *kre`â) „stisnuto. Izvo|ewe na{ih glagola od *skom. zast. kre`iØi „tvrdi~itiŒ (Varbot 1972:70–74).

o s k u d a n. *mârcati I. nesre}nim. marcayati „kvariti. „jadan. vedskim markas „pomra~ewe suncaŒ (v. mr~an „obojen u crno. 21 s. {krtaritiŒ. gwio.c. oja|ivatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). skomoroh (Miklo{i~) ili sa poq. morokovacâ „`iveti lo{e. taman. jadanŒ Zagara~ (]upi}i 1997). *mârknoti II. no mr~im.(Kurkina 1976:57)620. zabrinut (sa`aqiv)Œ > „lakom. lat. *morkati se). dvnem. merkiu „`mirkati. ve} su obi~no zastupqena dva ili tri zna~ewa (Petleva 1972:212). jadan. *morka I. Polazimo od pretpostavke da je redosled semanti~kih karika bio upravo ovakav. mr~iti „bojiti u crno. mr~ilo „jad. merkti „vla`iti. id. Semanti~ki pomak „biti mra~anŒ > „te{ko `ivetiŒ realizuje se ve} u okviru samog leksi~kog gnezda *mârk. `edan (zavidan. . budu}i da su nazivi za tvrdice naj~e{}e sekundarni i preneseni. *mârknoti I./ *mork-. nesre}anŒ Uskoci (Stani}). up. maurgins „jutroŒ.vv. rastresitŒ (id. 621 Up. slaba{ak. nesre}anŒ (RSA). jadikovati. ~emeran.„mrk.)621. jedva podnositi `alost. tamanŒ. `aliti seŒ (Iqinski. legitimno je pretpostaviti dva skoro podjednako mogu}a ishodi{ta zna~ewa „te{ko `ivetiŒ: „biti mra~anŒ i „biti vla`anŒ. dijal./ *mir. up. bedan. skamra} „zavijati kao pasŒ. crn. treptatiŒ. nesre}a.c.v. got. merkiu. kuburitiŒ > „tvrdi~iti. Ako se. jadan. {iroko rasprostraweni semanti~ki model ne realizuje se u potpunosti u svakoj konkretnoj re~i. nejak.i na mogu}nost izdvajawa korena *mer. nesre}an. stind. marcere „slabiti. ÅSSÀ 21 s. srp.v. uni{tavatiŒ.v. mra~an / mra~an „tu`an. jedno srodno sa lit. tuguŒ (ÅSSÀ 19:233 s. i da zna~ewe „te{ko `ivetiŒ u semanti~kom lancu obi~no prethodi zna~ewu „tvrdi~itiŒ (tako i Bori{ l. semanti~ki niz: „gladan (nedovoqan. bolestan)Œ > „`udan. mirkstu. mr~ni „crn. mr~it „~initi jadnim. mirk{ket. i Schuster-[ewc 1293 s. mirk{et „`mirkatiŒ. Shodno tome. Qvov) (Kurkina l. nevoqaŒ.). *morkovati I). `uri. csl. id. marqiv. Ovaj stari. t e { k o ` i v e t iŒ: Ne `ivim. *mâr~iti (se) I. kao osnova razmatranih oblika prihvati glagol *mor~iti. namakatiŒ. skomati „gemereŒ. *mâr~iti (se) II. onda treba objasniti semanti~ki razvoj koji je doveo do formirawa zna~ewa „te{ko `iveti. bedan. mra~an. 19 s. mo`da i stind. `eqan)Œ > „onaj koji se trudi. kvasiti. mirkti „vla`iti seŒ. *morka II). Odmah treba naglasiti da se na praslovenskom planu razdvajaju dva homonimna leksi~ka gnezda *mârk.vv./ *merk. 620 Indikativno je da se i za glu`. a drugo sa lit. *mârcati II./ *mork. let./ *merk. dosa|ivatiŒ.vv. morsch „truo. skomiØâ „bolovati. revnostan.(*merti) u spoju sa arhai~nim prefiksom *ko.OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 271 nog s. lo{Œ. s i r o m a { a n. pohlepanŒ > „{ k r tŒ. dakle. rus. skomori} nude potpuno ista tuma~ewa kao i za na{e glagole: veza sa rus. tako|e blr. tu`no. merkti. skomoli}. 19 s.

Œ (id. v. odvratan zadahŒ) pored blr. ~e{. potmulo blejati (o ovcama i sl.). Autori neosnovano izvode zna~ewe „malodu{nost. svakako u vezi sa bug. onaj koji moqakaŒ > „{krtŒ (Petleva 1972:214). ÅSSÀ 20:234 s. *mor~iti (se)). malodu{nostŒ. id. halakati. mrcati „iscrpsti. up. mrakati „goniti ili pla{iti divqe `ivotiwe povicima. oslabitiŒ (ÅSSÀ 21:126 s. slini. 242–243 s. garaviti. morkoØa „nisko vla`no mestoŒ (tako|e i „neprijatan. za-mrknouti „upiti vlagu i usled toga se deformisati (o drvetu). dijal. dijal. Regularnost ovog semanti~kog pomaka dokazuju i slede}i primeri: zàbaØâ „mrznuti. jadikuje. mraka „id.v.)Œ Uskoci (Stani}).v. sagwio iznutraŒ (SRNG) pored ørozàbaØâ „`ivotariti. vikati na koga. naricati. zàbláè „ovla`en. *mãrkota)623. up. ørozàbanie „`ivotarewe. me|utim. 21:135 s. 20:243 s. rus. mr~iti „govoriti. trpeti nema{tinuŒ > „{tedeti.v. npr. moro~iØi „dosa|ivati. vla`an. dijal. iznuriti. koji se `ali na ne{toŒ (id. srp. promicatiŒ. dosa|ivati nametqivim molbamaŒ (id. mrãckam „zamakati ne{to u vodu ili drugu te~nostŒ pored sln. *mãrkoteti / *mãrkotiti (se). kvasitiŒ. Za onomatopejske glagole v. *mârcati II). gun|aloŒ. izra`avati nezadovoqstvoŒ (id. siroma{tvu. nezadovoqnik. Drugi mogu}i semanti~ki pomak: „biti vla`anŒ > „te{ko `ivetiŒ realizuje se u okviru porodice slabo sa~uvanih glagola *mârkati. 622 Up. moro~icâ „neprestano moqakati. i *mârknoti II s druge strane. up. vla`iti.272 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Indikativna je ~iwenica da se u okviru ovog gnezda javqa i zna~ewe koje je Bori{ odredio kao ishodi{no u pretpostavqenom nizu: „je~ati. *mãrkotati. hajkati. morokun „~ovek koji je stalno nezadovoqan ne~im. id. „mr{av. *mãrkotati s jedne. 623 U istu odrednicu sme{teno je i sloviw. zàbelâ f. mr~it „glaskati se re~ju ili pucwemŒ: Ni mr~i ni zbori pored „premazivati se ~ime mrkim. 216–217 s. dijal. zatamwivatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). ÅSSÀ 19:231 s. melanholija. semanti~ki pomak: „onaj koji cvili. usmrdeti se (o mesu)Œ (id. izmu~iti. mrkutati „ispu{tati glas ’mr’. 234 s. mra~iti „plakatiŒ. vlaga u seoskim ku}ama posle mrazevaŒ. markota „cmizdravac. naro~ito ~e{.v. na koje se upu}uje. tavoritiŒ. Nije iskqu~eno da je ovde do{lo do kontaminacije sa fonetski bliskim onomatopejskim glagolima. gwavitiŒ. rus. brigaŒ iz „`uriti se. dijal. *mãrkati (*mârkati). . izgovaratiŒ. koje bi jedino moglo biti u vezi sa onomatopejskim glagolima *mãrkati. *morka II). markoØa „tuga. dijal. gwavator. `aliti se na beduŒ (> „`iveti u bedi. zepstiŒ. *mãr~ati. podsticati kowa da br`e ide uzvikom ’mra’Œ (RSA). 244 s. 232 s. bug. slab ~ovekŒ. tvrdi~itiŒ). blr. *morkunã)622. dok zna~ewe „nisko vla`no mestoŒ uop{te ne komentari{u (ono je.v.v. dijal. grditi. morokaØâsà „jadikovati. markota „id.Œ.v. up. *morkati (se)). *mãrkotati. Ovde je verovatno do{lo do kontaminacije kontinuanata *mãrkati. „nagwila sr~ika drveta.vv. zàbelâ m.v. ukr. tavoreweŒ (Fasmer II 110–111).v. *mârknoti „mo~iti. ~e{.

ukromnáè. „te{ko. skuøoè „{krtŒ i „oskudan. uz veliku rezervu. 625 Jasno je uo~qiva i kontaminacija ovde razmatranih etimolo{kih gnezda. Bjeleti} 2004. pretpostavimo jo{ jedno mogu}e etimolo{ko obja{wewe na{ih glagola.Œ. O povezanosti ovih zna~ewa svedo~e i ka{. 291–292). 624 Bori{ smatra da se zna~ewe „bedan. koji je svojeglav ili { k r tŒ od ukromiØâ „odvojiti pregradomŒ. Indikativno je to {to su se na ka{upskom tlu iz prvobitnog zna~ewa *„onaj koji ima krajeve. granica. od sveta. on nam dopu{ta da. koji se tuma~i kao kontaminacija sinonimnih skromic i skam`ec (SEK IV 291). {krtŒ i „siroma{an. a zna~ewe „(prekomerno) {tedqiv. evidentno je da se ova dva zna~ewa javqaju paralelno. poq. ili bi se mo`da moglo po}i od *skromwa~iti. ukromiØâsà „odvojiti se od qudi. mr{avŒ < psl. „tvrdica.Œ (Petleva 1972:216). Ovo drugo zna~ewe javqa se i u rus. neugledanŒ. *sãkromânã < *kromã. dijal. {krtŒ624. Ovaj oblik je eklatantan dokaz o me{awu etimolo{kih gnezda pod uticajem sli~ne fonetike i semantike (podrobno o tome v. te analiza (s)ko-mor~iti/mâr~iti ostaje. granice. S druge strane. skromic „tvrdi~iti. Prema tom tuma~ewu. cicijaŒ. ograni~en krajevima. po na{em mi{qewu. {tedetiŒ. dijal. kraj. siroma{an. {krtaritiŒ. skudaØâsà „oskudevati. koji bi mogao baciti dodatno svetlo na razmatrane lekseme. rubove. U ka{upskom je posvedo~en jo{ jedan oblik. nem. karg „id. osamiti seŒ (PeØleva 1972:210). parcus „{krtŒ i „oskudanŒ. . na {ta smo u nekoliko navrata i ukazali. siroma{tvoŒ (id. u izdacima)Œ (id. ili obratno). *kroma „ne{to odse~eno. bednikŒ. 290). up. mr{avŒ verovatno razvilo od „nevelik. bedanŒ i „{tedqiv. oni bi bili u vezi sa *sãkromânã. primeri: skromni „prekomerno {tedqiv. dok bi se oblik na -a~iti tuma~io kao denominal od (s)komr-ak „tvrdica. granicamaŒ kao inovacije paralelno razvila oba na{a zna~ewa: „siroma{an. ali u ovom slu~aju nedostaje posreduju}a karika koja bi potvrdila takav razvoj. s tim {to bi se wihov fonetski lik obja{wavao kao posledica disimilacije od *sãkrom-r-. i lat. Varbot 2003)625. bedanŒ. {krtŒ od ranijeg „ograni~en. skapy „id. odse~eni deo ne~egaŒ (SEK IV 289–290). up.OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 273 Bez obzira na smer semanti~kog pomaka (tj. najubedqivija. ukromisØáè „koji se dr`i odvojeno od qudi. skromca m. skromizna „beda. rub. a to je glagol skrom`ec „tvrdi~itiŒ. bedno `ivetiŒ > „tvrdi~iti. umeren (u davawu. rus. Detaqnije o ovome v. Disimilacije i metateze te vrste nisu same po sebi neverovatne. `iveti u bediŒ i „tvrdi~itiŒ. povu~en.

mrgoditi seŒ Gorobiqe (RSA) na-ko-mrditi se pf. nakomrditi se œid.274 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 24) MRDITI SE 24) MRDITI SE ko-mrditi impf. namrgoditi se. uznemirenŒ (RSA). „mrk. „namrgoditi (se)Œ (RSA). œqutiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). ÅSSÀ 20:236) alterniraju prefiksi ko-. podrug. to-. CG (RSA) na-~e-mrdit se pf. œnaqutiti seŒ. zlovoqan. œstideti se. namrgo|enŒ Ozaq (Te`ak 1981)626 ?na-so-mr|en adj. v. potvrde rekonstrui{e psl. na~omrdit se Zagara~ (]upi}i 1997) ?}-mrdavf adj. œmra~iti se. mrditi se „id. Draga~evo (RSA). natmuriti seŒ Kwa`evac. namr{titi seŒ V. na}muriti se „natmuriti se. mr{titi seŒ. mrdit se „mr{titi seŒ. *mãrditi (se). U ÅSSÀ se na osnovu samo jedne s. œqutiti seŒ. œnabirati. namr{titi seŒ (RSA). mrgoditi seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). natmurenŒ (RSA)627 è mrditi impf. mr{titi (~elo)Œ (RSA). mrgoditi. „mr{titi se. œnatu{titi se.Œ. œzastideti se. „namr{titi se. mrgodanŒ Bra~ (RSA) · U navedenim oblicima ispred osnove mrditi (se) (< psl. mrditi se „mr{titi seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). „id. [umadija (gra|a RSA). komrditi se œmr{titi se. ~e-. na~omrditi se œid. „neraspolo`en. nakomrdit se [umadija (Grkovi} 1982) to-mrditi se impf. namrditi se „id.Œ Ro`aje (Had`i}).Œ Pro{}ewe (Vuji~i}). mardit se „mrgoditi seŒ. *na626 Za inicijalno }. 627 . œsrditi se i to pokazati na licuŒ Brusje (Dul~i}i 1985) namrditi (se) pf. ~o-. namr{titi seŒ CG Up. P~elice. Pqevqa. kvariti se nagove{tavaju}i nepogodu (o vremenu)Œ (RSA). neveseo.-h. „namrgoditi se.Œ. „namrgoditi se. „namrgo|en. (RSA). ustru~avati se. natmuriti se.up. ustru~avati seŒ Uskoci (Stani}) mrdav adj. namrgoditi seŒ Kosovo (Elezovi}) na-~o-mrditi se pf. „mrgoditi se. nasomuren „uzrujan. œmr{titi seŒ Ro`aje (Had`i}) na-to-mrditi se pf. ustezati seŒ Uskoci (Stani}).Œ.

u ~ijoj se strukturi izdvaja œzagonetnoŒ sa-. mrgoda). i sln. tuma~e}i elemente -d-. Bezlaj IV 60).< ie. cid. U kontekstu ovih oblika autorka tuma~i i s. i osnove koja je u *mãrda / *mãrdã i *mãrdati (ÅSSÀ 4:16). *mãrda / *mãrdã). 631 Up. U pogledu tvorbe i zna~ewa up. svetlucati. x(o)-. smrkavati seŒ). Mo`da je i ovde u pitawu tako definisan element *s(o)-. x(u)-. 629 Up.„blistati. migatiŒ. gr. Skok ne bele`i nijedan od navedenih prefigiranih oblika..i *mara < ie. vetropirasta devojkaŒ itd. i}i tamo-amoŒ (v. g(u)-) tretiraju se kao „prirasliceŒ koje se javqaju uz korenove *mar. zameni~kog porekla. U semanti~kom pogledu up. mrgoditi se (i sln. *mãrk.kao predlog (l. O s. 218). dok osnovno mrditi se izvodi od mrgoditi se (Skok II 464 s.v. vidi u wemu arhai~an. *mãrda) pore628 Slede}i Briknera i Maheka. Inicijalno }. mo`da od psl.OSNOVE: 24) MRDITI SE 275 tomãrditi se. ne`ivog roda. .u zna~ewu „tamanŒ (id. mahatiŒ.v. œlakomislena. *kuid-. 630 Up. *naxmariti / *naxmuriti).u nasomr|en. prihvataju}i Knoblohovo tuma~ewe. {ko-mrditi se „mr{titi ~eloŒ (Kurkina 1981:25). dijal. mãrdã nadimak sporog. g(o)-. cit.c. Prefiksalni element *~â.-h. saxajda œ`ena koja voli da skita i da se provodi.. kudjabeá). i Kurkina 1974a:215–219628. sln. / accus.nije registrovan u ÅSSÀ. Element -to. Ukoliko se prihvati pretpostavka o zameni~kom poreklu ovih prefiksa. Zanimqivo je da Bori{ tuma~i element ku. blr.u kudjabeá.u }mrdavf nije sasvim jasno. Nejasno je i poreklo umetnutog -so. *~âmuliti?). kusrat (SEK IV 241–242). *mer. ~marà „sitna ki{aŒ. morda (< psl. bug.). *mãrgati i *mãrkati.„kretati se. dijal. nespretnog ~oveka (ÅSSÀ 20:235 s. Kurkina dovodi u vezu psl. osnove *mãrdati.. -g. quqati. {ko-mrdati œnespretno hodati. koji se tuma~i kao spoj ekspresivnog prefiksa ~e-.-h. stind. rekonstruisan oblik *~amãrda.kao determinative koji su odredili pravce semanti~kog razvoja zajedni~kog korena *mãr. g-. ÅSSÀ 4:146 s. ukr. kuÖad. Od posebnog je zna~aja ~iwenica da se rus. iskriti seŒ (Gorà~eva 1982:113).(*mãr. *~â-629. zvrkŒ. up. za koje se upu}uje na element ku. mrgoditi) kao kontinuantu slovenskog *mãrg.mogla zasnivati na nom. tako|e „~igra. u tvorbenom pogledu ukr.„`mirkati. balto-slovenski prefiks (SEK III 109–110 s.i *mur. *mer. trapav ~ovekŒ631. s(o).v. 22:81 s.sa pro{irewem -od(op. onda bi se varijanta *~â. ti < ie. a ne da radiŒ. 23:158). iako wegovo krajwe poreklo nije razja{weno630. mrditi se v. na osnovu ~e{.v. ~a-mrda „nespretan.i -k.tuma~i se kao redukovani oblik prefiksa *~e(v. i ka{.„tamneti. Oblik sa prefiksom ko. U ÅSSÀ elementi s-. uz napomenu da je starina oblika problemati~na.(kao i x-.se tretira kao umetnut (id. spoj ekspresivnog prefiksa *~â. dok Popovska-Taborska. *mãrg. U ÅSSÀ je. lat. quid.v.„praviti brze pokreteŒ > *mãrd.

angls.„glavaŒ (pejorativno o demonskim bi}ima. . kuÖad „zao duh. molda „glavaŒ. o avest. ka{.276 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI di sa avest. vrhŒ.„~elo. *l. bio primer slovensko-iranske paralele iz domena funkcionisawa razmatranog tvorbenog modela. kudjabeá. *mãrda / *mãrdã. {to bi. bilo u vezi sa stind. dakle. 632 633 U ovom kontekstu mo`da treba tra`iti re{ewe za pejorativ ~i~omrda „svekrvaŒ (Sikimi} 1998:44). druga~ije Truba~ev u ÅSSÀ 20:235 s.633 Za istu pojavu na slovenskom terenu up. sa svoje strane. kamêrêda v. ka-mêrêda. dakle sa r < ie.v. murdhan. Schmidt 1987:359–361). tako da bi re~ morda bila isto~noslovenski iranizam (Fasmer II 652–653. gde je ka.pejorativni prefiks)632. glava. Ovo bi. |avoŒ (SEK III 109–110).

osu{iti seŒ sredwi Timok. acc. nesigurno hodatiŒ (RJA)634 634 Nije jasno spadaju li ovamo i po{emeriti „pokvariti neki ure|ajŒ Virje (Herman 1973). „kopniti. is~amree „iskopniti. „~amitiŒ Lu`nica (]iri} 1983). izlapitiŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. œoronuti. izvetriti.. ~amrim „~eznuti. i{~amreje 3. hamrav adj. i~amri 3.?). œprezreti. „slabiti. impf. -MRITI. ishlapitiŒ Vrawe (RSA.?) è (?) mrejem 1. „nestati. ~amree 3. inf. ishlapetiŒ Sokobawa (RSA. sg. po{emeriti „pobrkati. „jedakŒ: Hamravo je ~eqade koje se mnogo jedi i u sebi crkaje — Hamravi ~ojak. i{~eznuti. sme`urati seŒ Crna Reka (Markovi} 1986). „ispariti. nestajati. „teturati. okopneti (o prezreloj lubenici)Œ Timok (Stanojevi} 1927). sg. sg. oslabitiŒ: Sva je sirota od staros i{~amrela Vlasotince (gra|a RSA). okopneti (o prezreloj lubenici)Œ Timok (Stanojevi} 1927). isparitiŒ Pirot. œizvetriti. „nestati. Sokobawa. i{~eznuti. gubiti se fizi~ki i psihi~kiŒ Timok (Dini} 1988) i{-~a-mreti pf. -MRITI. -MERITI ~a-mrejem 1. oslabiti fizi~ki i psihi~kiŒ: Star ~ovek ~amree. œjed. izvetritiŒ Leskovac (Mitrovi}). ~amree. kopnitiŒ Timok (Stanojevi} 1927) i{-~a-mrim pf. hamar. acc. hamrim(n) se impf. venutiŒ Pirot (@ivkovi}). „umiratiŒ Leskovac (Mitrovi}). i{~iletiŒ Pirot. „slabiti. Vrawe (Zlatanovi}) ~a-mrim 1. sg. po{emerit se „pokvariti se. i{~amrejem 1. sg. uvenuti. dok ne is~amree Timok (Dini} 1988). uvenuti. kopnitiŒ Timok (Stanojevi} 1927). iznemo}i. „jediti seŒ. -MERITI 25) -MRETI. postati senilanŒ Pirot (@ivkovi}). -MERITI 277 OSNOVE: 25) -MRETI. impf. „iskopniti. i{~amrel „uveo. pokvaritiŒ: Po{emerili su jim se ra~uni Ozaq (Te`ak 1981). -MRITI. ostao bez telesne snageŒ Bu~um i Beli Potok (Bogdanovi} 1979) i{-~e-mreti pf. „ishlapiti. „usahnuti. „~eznuti. onemo}ati.. ~emer (?)Œ: Hamar na srcu CG (gra|a RSA) ?{e-meriti impf. sg. 2004) ?ha-mriti se. i{~eznuti.OSNOVE: 25) -MRETI. impf. Kwa`evac. lelujati se. sg. œnestati. iznemo}i. po-{a-merit „pobrkatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). nestajati. skrenuti s pravog putaŒ Duga . po{emerit „izjaloviti seŒ. venutiŒ Leskovac (Mitrovi}). inf. izgubiti snagu. oslabiti i fizi~ki i psihi~ki. „oronuti. „u~amiti. -mra m. izvetriti.

ukr. mriØi. mer. nazirati se u izmaglici. Gorepomenuti oblici razvili su svoja zna~ewa verovatno pod uticajem kontinuanata psl. svetlucati. *mârejati pored *mâreti (v.Œ (ÅSSÀ 26:134–135). fig. ~emreà œbolovatiŒ. do}i u besvesno staweŒ. mreØâ œwihati se. po{emeriti (se) „pokvariti (se)Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). osim u kombinaciji sa prefiksima ~a-. u daqini. dijal. Oni se ne pomiwu ni u ÅSSÀ 4:16 gde se. blr.i glagola *mâreti. svetlucaju}i prosijavati kroz ne{toŒ.„svetlucati. nazirati se u sumrakuŒ. sg. na osnovu bug. ali to nije izvesno budu}i da se na istom terenu i tip *merti. ÅSSÀ 17:217–218). jo{ i rus. a~amàråcâ œid. o{amutiti seŒ (l. U isto~noslovenskim jezicima ovaj glagol je dobro posvedo~en.c. dijal. a~amàråcâ œogaditi se. *morkã itd.). jeziku nisu sa~uvani kao samostalni638. po{emeren „umno poreme}enŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988).). gubiti snagu i sve`inuŒ. blr. dijal. ~amreØâ (bezli~no: ~amra ideØ. iako takav oblik nije rekonstruisan u ÅSSÀ. iako bi wiResa i Karlovac (Peru{i} 1986). strujati obrazuju}i fatamorganu (izmaglicu)..v. Beli} 1905:482).-h. privi|ati se. . *~amâreti. 1. œvenuti. rus. Osnova -meriti u obliku {emeriti mogla bi se svesti na psl. ukr. a~amråcâ œid. sØoiØ ili ~amriØ). besposleno se muvatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`e glagoli -mreti < *mâreti (se)635 (ÅSSÀ 21:130–131) i -mriti < *mâriti636 (id. o~amreØâ œo{amutiti seŒ. mrijeti / mrijeti. dijal. mreàØâ œtreperiti. ma{tati. `mirkatiŒ (Pokorny 733–734 sme{ta u ovo ie. sparina. marevo œfatamorgana. 635 Psl. sanŒ.. 637 Razli~iti od mreti / mreti. *mârkã. gnezdo npr.. dijal. naveden kao osnova prefigiranih oblika. mriØisà œid. mogao bi poticati od psl. Ve} zbog refleksa e nije verovatna veza sa *(po)meriti se. 131)637 koji. o~emeriØi œo{amutiti se. *mârknoti œtamnetiŒ. omorinaŒ (v. mar œ`ega. nijedan od ostalih nabrojanih oblika nije zabele`en kod Skoka. slov. *mâro razvio u mrejem (v. nazirati seŒ. u s. *mâreti srodno je sa *marã œvru}ina. *ob~emereti639. sumaglicaŒ i dr. spoj ekspresivnog prefiksa *~a. dijal. œøoludeØiŒ. mriØi œzatamwivati. 636 Psl. *meriti. 639 Pored regularnih kontinuanata kao {to su ukr. glagol rekonstruisan je na osnovu rus. rus. dodijatiŒ. *ob~emereti. ukr. razumŒ rekonstrui{e psl. 2. 638 Oblik mrejem.(mo`da i ha-). mreØâ. o~amriØi œo{amutiti se. Psl. pri~iwavati seŒ itd. ukr. a oba oblika svode se na ie. sawaritiŒ. opiti seŒ. mriØi œjedva se videti u daqini. treperiti. ukr. glagol rekonstruisan je na osnovu ukr. up. Osim oblika {emeriti. ÅSSÀ 21:130–131). ~amriØi œgubiti svest. ~e. Ove potvrde su sme{tene s. mrem. uz konstataciju da se radi o bugarsko-isto~noslovenskoj izoglosi.278 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI è (?) merati se „vrsti se. mrijem œumiratiŒ < *merti (ÅSSÀ 18:101–102).

œglupakŒ. [to se ti~e oblika {emeriti. gaimuras œ~ovek koji r|avo.v.v. *chamãrã. o{amutiti seŒ tako|e se samo upu}uje na ~amråcâ œslabitiŒ. -MRITI. -MERITI 279 hov psl. Za sve navedene srpske oblike sa prefiksom ~a-. lelujati seŒ. Oblici sa inicijalnim ha. posmatraju}i ovaj s. {eveljiti). œotrovati se dimom. {emorit’ sa œwihati se. bolestanŒ. izgubiti prisebnost. chamr œslab. hamriè œneuredan ~ovekŒ (@elehovskiè)641. Oni bi se mogli dovesti u vezu sa ukr. iz~emreva. chymradny œslab. ~emreà.od osnove glagola mriØi. dijal. ru`an ~ovekŒ. œsmrkavati seŒ. bezna~ajan ~ovekŒ. mr{avŒ (Machek 196 svodi ove oblike na psl. chamrada œ~ovek iznemogao od starosti ili bolestiŒ. rekonstrui{e i praoblik glagola koji nas ovde zanima. øo~amråcâ œo{amutiti seŒ (Zaprudskiè 1989:132–133). ali je indikativno da sve potvrde sa prefiksom ~a-. i Bjeleti} 1994a:355). sl~. iz~emree œgwitiŒ upu}uje se na ~emer. nadovezuju}i se tako na bugarski areal (v.). iz~emree œsagwiti i biti pojeden od crva (o drvetu)Œ. chamradit œpropadati. ~emreà œvenuti. iz~emràva. U ESUM 2:284 s. dijal. verovatno na osnovu rus. Sli~na 640 Up. œni{tavan. o~amriØâ œdo}i k sebiŒ. ~e. nemo}an ~ovekŒ. fig. Kurkina pak. Prezentirani srpski materijal opovrgava tvrdwu da je re~ o isto~noslovensko-bugarskoj izoglosi. *ob~amâriti? (id. U BER 2:60 s. wihati se. Up. svetlucati. œnazirati se na horizontu u sumrakŒ). dijal. 641 Eventualno i sa ~e{. ~e. 135) gde se. chamravy œoronuo od starostiŒ. slabitiŒ. osnove *mer-. gubiti snagu i sve`inuŒ.karakteristi~na je semantika œslabiti. {amara œneugledan. ~e{. ~amriØi.(paralelan sa {ev-. za zna~ewe up. *ob~amâriti.v. chymra`ny œslab. o~emrecâ œo{amutiti se (od vru}ine. srodno sa lit. œoslabiti. u vezi sa *{e-mâreti (Kurkina 1981:332).(Kurkina 1981:331–332). bolesno izgleda.v. U ÅSBM 1:228 s. 4:242).(hamriti se. ~ije }e re{ewe biti dato s. lelujati seŒ. hamrilo.poti~u iz jugoisto~ne Srbije. pro{irene ekspresivnim prefiksom {e. izgubiti svestŒ. a~amråcâ œosetiti slabost. blr.OSNOVE: 25) -MRETI. hamar) svrstani su ovamo uz rezervu. dijal. kojim se ozna~ava buka kao rezultat nespretne radwe (Skok III 390 s. jo{ i blr. zagu{qivih gasova)Œ. . venuti. iznemo}iŒ. z~amriliè upu}uje se na o~amriØi (id. bole{qivacŒ). {el-). Skok u wemu izdvaja onomatopejski koren {em. bug. koji bi se mogli protuma~iti kao izvedenice prefiksom ha.-h. odrednicu *ob~emeriti (se). rus. vidi u wemu kontinuantu psl. {emrit sa œpromicati. predlo`ak zapravo bio oblik *ob~amâreti640.v. ~amråcâ œslabitiŒ itd. nestajatiŒ (up. glagol u kontekstu srodnih slovenskih obrazovawa (npr. tj. hamrav. sl~.

rekonstrui{e jedinstveno ie.v.v. dijal. karakteristi~na za slovensko *mer. mareti œginuti. svi ovde analizirani oblici pripadaju ie. up. Ma kako protuma~ena. skomirati „biti bolestan. 642 Kurkina smatra da ovaj glagol. *ka-. zajedno sa imenicom ~mara „beda. u-Øo-morà se : umorà se „umoriti seŒ (Petleva 1980:67). predstavqa sufiksalno pro{irewe osnove *~âma.v. bolovatiŒ (ÅSSÀ 4:15)642. bug. muku. rus. *obmariti). i blr.up. slabŒ itd. gnezdu 2. koje bi se moglo svesti na *to-mariti643. nejasno se videtiŒ (ÅSBM 7:289 s. lelujawa. 333). ~e{. osnova *mer. obmariØâ œose}ati slabost. na{amorácca). biti u stawu bliskom nesvestiŒ (id. ali i kod oblika koji ne sadr`e ekspresivne prefikse. dijal. œjedakŒ — imaju paralelu u bug. ~umar’ã sã œmr{titi se. Oblici sa inicijalnim ha. Toporov. Obliku {emeriti svojstvena je semantika nestalnog kretawa. gnezdo *mer-. Kao {to je ve} re~eno. *mareti). izra`avati nezadovoqstvoŒ (ÅSSÀ 4:15). gasnutiŒ (ead. . dijal. {amråcâ œtreperiti. dijal. sve do wenog i{~ezavawaŒ (ÅSSÀ 21:134–135). Autorka zakqu~uje da su sva zna~ewa. œslabitiŒ (ÅSSÀ 17:212 s. sa drugim prefiksom gorepomenuto *~amariti > bug.u kombinaciji sa prefiksima *{e-. *obmareti). 643 Za prefiks to. Kurkina 1981:331–333644. dijal.) v. ukqu~uju}i u wega ~etiri korena (od 2.v.u zna~ewu œjediti seŒ. up. Øumarim se „brinuti seŒ Graovo (Martinov 1956. uslovqena ishodi{nim zna~ewem korenske morfeme: œgubiti snagu. me|utim. mukaŒ iØd. ~mariØâ „slabiti. up. umirati. 787). siroma{tvo.kod Pokornija) i tuma~i semantiku ovog gnezda kao „pojavqivawe. omar(i)et’ œuvenutiŒ (ÅSSÀ 28:45 s. sl~. SbNU XLIX. nestajatiŒ. *merdo 5. st~e{. treperiti. *sko-. kamrela œmrtvaŒ. *mer. narastawe i smawivawe svetlosne energije. 644 Up. *mer. dijal.280 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI semantika prisutna je i kod kontinuanata srodnog — i po obrazovawu identi~nog — psl. npr. `mirkatiŒ ( Pokorny 733–738 ih navodi {est). u vezi sa *{~âmeti (Kurkina 1973:61–63). 46 s. jo{ i bug. wihawa.spada u osnove koje œlakoŒ podle`u ekspresivnom prefigirawu (pored pomenutih oblika. *~a-. *~amariti > rus.„svetlucati.

sasvim se pokvariti (o vremenu)Œ Uskoci (Stani}). *mãr{~iti (se). nakomr{titi se „id. „namr{titi se.Œ. Iako se element -to. mrgoditi seŒ. komr{tit se Zagara~ (]upi}i 1997) na-ko-mr{titi se pf.Œ Piva (Gagovi} 2004). licu. mrkoŒ U`ice (RSA) to-mr{titi se impf. œobla~iti se.OSNOVE: 26) MR[TITI SE 281 OSNOVE: 26) MR[TITI SE 26) MR[TITI SE ko-mr{titi se impf. *natomãr{~iti se. nabrati ~eloŒ Uskoci (Stani}). Pro{}ewe (Vuji~i}).nije registrovan u ÅSSÀ. uzmutiti se (o oblacima). namrgoditi se. dakle — kao samostalan prefiks.Œ. . to-. Piva (Gagovi} 2004) na-to-mr{titi se pf.Œ [umadija (Grkovi} 1982). potvrde rekonstrui{e psl. Oblik sa prefiksom ko. œmr{titi se. obrvama). komr{tit se „id.-h. mra~iti se (o nebu. oblik tomr{titi se pokazuje da se on mo`e pojaviti i u inicijalnoj poziciji. uz napomenu da je starina oblika problemati~na (id. 23:158). natomr{tit se „namr{titi se. smra~iti se. „namr{teno. Vasojevi}i) koegzistiraju oblici sa ko. namr{titi seŒ V. natmuriti se. U ÅSSÀ se na osnovu samo jedne s. nakomr{tit se [umadija (Grkovi} 1982). qutiti seŒ Uskoci (Stani}). ÅSSÀ 21:9–10) alterniraju prefiksi ko-. 645 Up. Piva (Gagovi} 2004) è mr{titi se impf. CG (RSA). nakomr{titi se „namrgoditi seŒ Kolubara (gra|a RSA).tretira kao umetnut. planini)Œ (RSA) · U navedenim oblicima ispred osnove mr{titi (se) (< psl. œnadneti se. prekrivati se borama (o ~elu. œnabirati se. v. natmuriti seŒ (RSA). Pqevqa. namrgoditi seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) s-to-mr{titi se pf. „namr{titi se. [umadija (gra|a RSA). „namrgoditi se. biti neraspolo`en. P~elice. Indikativno je da u pojedinim govorima (Uskoci.Œ Uskoci (Stani}). œm r { t i t i s eŒ Uskoci (Stani}). Vasojevi}i (Stijovi} 1990)645 na-ko-mr{ten adj. natomr{titi se „id. „namrgo|enŒ Kolubara (gra|a RSA) na-ko-mr{teno adv.i to-. œnaqutiti seŒ. iz Vasojevi}a i nakofr{tit se „id. Skok ne bele`i nijedan od navedenih prefigiranih oblika. „id. nakomr{tit se Zagara~ (]upi}i 1997). Ma~va (gra|a ERSJ).

2004). Leskovac (Mitrovi}). (RSGV). alamuwina augm. / m.Œ Uskoci (Stani}). Vlasotince (gra|a RSA). vrdati. `ustra. Lika (Ajxanovi} 2002). „silanŒ (naj~e{}e kao poja~awe imenice alamuwa): Mlogo je alamuwes — Alamuwo alamuwesta. „brzoplet. @ivan~evi} 1986). Uskoci (Stani}). no pare u xep i koliki je ra~un. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). lakoumanŒ Ba~ka (?) (RSA). veliko nevremeŒ Vrawe (Zlatanovi}). œgotovan. nepromi{qen. brzoplet. nesmotren. lo{eg karakteraŒ Pirot (gra|a RSA). pro`drqivacŒ Svrqig. pogrd. lakouman ~ovek. alamuwa „nevreme. a jo{ je alakikav Vrawe (Zlatanovi}). vredna osobaŒ: na pej. Ivanda (^e{qar 1983). nejasnog postawa. olujaŒ Leskovac (Mitrovi})... nesmotren. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. Timok (Dini} 1988).Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Vlasotince (gra|a RSA). vetropirŒ (RSA). Vredna je ko neka alamuwa. œolujni vetarŒ Leskova~ka Morava (Mihajlovi} 1966:103) a-la-muwast adj. œid. alamuwas Zagara~ (]upi}i 1997). „varati. alamuwa Crna Reka (Markovi} 1986). Crnotravska Kalna (gra|a ERSJ) alamuwa „oluja sa gradomŒ P~iwa (RSA). „vetrogowast. nemiranŒ: Neje vi{e de~ko. sêmo {to pride — ko s ogaw da si ga (posao) izgorel. „osoba koja hitro radi. „hitar. „pokvaren ~ovekŒ Kolubara (gra|a RSA). lom posle oluje i gradaŒ Zagara~ (]upi}i 1997). ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). alamuwast Vojv. alamuwetina. alamuwas „id. muvatiŒ: Ne da‰jŠ mu da ti alamuwi. len{tina. nepromi{qen. œpas lutalicaŒ Pocerina (RSA). alamuwas Crna Reka (Markovi} 1993)646. a-la-kikav „vetropirast. alamuwi- . Zagara~ (]upi}i 1997). neozbiqan. alamuwka / alamuw}a hyp. „nepogoda. alamuwa „neozbiqan. alamuwes œpokvaren. toliko mu da‰jŠ Go~ (gra|a RSA) 646 Up.282 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 27) -MUWATI 27) -MUWATI a-la-muwa f. alamuwa „id. (RSGV). Vr{ac (RSGV). Zlatkovi} 1990). Leskovac (Mitrovi}). Vojv. vetropirast ~ovekŒ [umadija (Grkovi} 1982. bezo~an gostŒ Pirot (Zlatkovi} 1989. spretan ~ovekŒ Vrawe (Zlatanovi}). œsmutqivacŒ Timok (Dini} 1988). alamuwas [umadija (Grkovi} 1982). alamuwa „vihor. pokvarewak. œnesre}a. r|a (o ~oveku)Œ Dowa Lepenica. zevwa se trese ka ide{ Crnotravska Kalna (gra|a ERSJ) a-la-muwiti impf.

vetropir. onaj ko jurcaŒ (Andri}). huqa. ludujeŒ. onemo}ati u fizi~kom smislu (o psu.. skitnica. sumanut. . omuwiti „lo{e uraditiŒ Uskoci (Stani}). „nepromi{qena. luckastŒ Vrgada (Juri{i})647 muwenac / muwenac i muwenik / muwenik m. Hrv. spetqan. smu{en. „vetropirast.. truditi se. „oglupavitiŒ Susak (Hamm/Hraste/Guberina 1956). muwetalo n. sklona la`ima. budalasto.. „pona{ati se nerazumno. `estokŒ (RSA). intrigantŒ Kraqevo (gra|a RSA) mowa m. nitkovŒ (RSA). muwen „lud. omuwit œid.Œ: Bogme si ovo dobro omuwio! — Boim se da to ne omuwi{ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) muwetati impf. muwenica „budalasta `enaŒ. / m. sitnim prevarama. spletkaro{. pogrd. [abac (gra|a ERSJ). muweni~ina pej. plahovit. ludirati se. „nepo{tena. Kosovo (RSA). koje je verovatno u vezi sa muwa œfulgurŒ. budalaŒ Mali Po`arevac. brzopleta osoba. muwara f. „vetropirasta `enska osobaŒ (RSA) muwasati impf. muwetalica f. „vetropir. naprasit. ludovatiŒ Lika (RSA) muwivati se impf. nemoralna osoba. prek ~ovekŒ Lika. / m.OSNOVE: 27) -MUWATI 283 ka-la-muwa f. smeten. priglupŒ Qe{tansko (RSA) s-ka-la-muwati pf. ograni~en ~ovek. budalast. Kosovo (RSA). ogovarawuŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). „sulud. pej. Kalamuwa nadimak (RSA) è muwa m. priglup ~ovek. „osoba koja muweta. Lika (Ajxanovi} 2004). sulud. œpas lutalica. „neozbiqan ~ovek. ~oveku)Œ: Skalamuwao kao pas uz tre{we Obadi (gra|a RSA) 647 Od ovih zna~ewa treba razlikovati muwen „prek. „pona{ati se luckasto. „glup. luckast. muwera „budalasta `enaŒ Vrgada (Juri{i}) z-muwenet pf. œpodmukla. napitŒ (RSA). Aleksinac (RSA). „oslabiti. Hrv. glupakŒ (RSA) muwen adj. „nesposoban da se sna|e. pokvarena osoba. budaliti. ludovati. smeten. yukelaŒ (RSA). nastojati uzaludŒ Vrgada (Juri{i}) muntav adj. muwenica / muwenica f. zbuwen. muwenik „budalast mu{karacŒ Vrgada (Juri{i}). „brinuti se. vetropirasta. nevaqalac. „nepouzdana osoba. muwen „lud. pijan. luckasta `enska osobaŒ Lika. budalasto. izmotavati seŒ. blesavŒ Orlec (Houtzagers 1985:301). „poludetiŒ Orlec (Houtzagers 1985:301) o-munit pf. [abac (gra|a ERSJ).

ka-la. Skok I 292 s. varati seŒ. poimeni~ewem prideva dobijeni su oblici muwenik. munja. otegnuti seŒ. muw-ati) koja. zakuwatiŒ (RSA).v. v. zaostati u razvoju. kalamuwa doveli smo u vezu sa imenicom muwa „neozbiqan ~ovek. œu~mati. zmuwenet „poludetiŒ. Od metafori~kog zna~ewa „ludŒ < „udaren gromomŒ nastali su i denominali muwasati. odatle muwetalo. a ve} u nedequ izjutra ispusti du{u Kru{evac (RSA)648 è muniti se impf. neapmulnay „bezgre{anŒ (Bezlaè 1975:182). mogao bi biti u vezi i sa (za)~amati „id. „venuti. zakr`qati. muwenac itd. zaboravqenŒ.u ha-la(ERSJ 1:110–111 s. Skok izvodi pridev muwen u metafori~kom zna~ewu „stultusŒ od muwa œfulgurŒ. Bezlaj ove leksi~ke dijalektizme. muwetati. muwetalica (Skok II 483–484 s. Problem predstavqa etimologija osnove (muw-a. zamr{en. Bezlaj.Œ. O ovom glagolu v. luckast. i -prdati). propadatiŒ (RSA) · U navedenim oblicima izdvajaju se prefiksi a-la-.284 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI za-~a-muwati pf. œpasti u ~amuŒ (RSA). nastradao od muwe’. budalasto. gre{iti. œprestati napredovati. *~amiti (s e) .v. smutwaŒ. ali time se ne re{ava i wihovo krajwe poreklo. vetropir. glupŒ. œbiti zanemarenŒ. pridevom muwen „vetropirast. karakteristi~ne uglavnom za zapadni areal ju648 Ovaj glagol koji. muldet „biti u zabludi. ima i zna~ewa: „dugo osØaØi negde. Ljubljana 1967. pored pomenutog.mogao je nastati elizijom inicijalnog h. zbrka. pasimuldyti „gre{itiŒ. . Za odnos ~am-ati : ~am-uw-ati up. ludiloŒ i pri tom duhovito prime}uje da je te{ko zamisliti da bi se sln.v. dijal. mulsa „zbrkan. budalaŒ. lit. i 481 s. muwetati. molnjenost. zbuwenŒ i glagolima omunit „oglupavitiŒ. ~amiti. stlit. zanemo}iŒ: U petak uve~e za~amuwa. muna1).vv. œzadremati.i ~a-. v. Oblike alamuwa. potrajati. muwenica. œodr`ati se. Eseji o slovenskem jeziku. zapustiti seŒ. re~i sa let. molnjen „o{amu}en. 649 F. zamretiŒ (napomiwemo da svi primeri koji se navode kao ilustracija ovog — za nas relevantnog — zna~ewa. muwasati „pona{ati se nerazumno. On podse}a da je u Esejima649 upore|ivao sln. munjenost „nerazumnost. alamuwa. napomiwu}i da su srodne lekseme zabele`ene i u slovena~kom: pridev molnjav. Prefiks a-la. i munjen. œostati dugo zanemaren. pokazuju da je ono figurativno i preneseno). do sada nije dobila adekvatno tuma~ewe. po na{em mi{qewu. Predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe razmatranih leksema umawuje wihovu neprozirnost. zaparlo`iti se.v. *~amati. molnjena goba „Amanita muscariaŒ moglo razviti iz metafore ’ubijen. skit-ati : skit-uw-ati. ÅSSÀ 4:15–16 s. Bezlaj kritikuje ovakvo Skokovo tuma~ewe. ludovatiŒ itd. Nijedan od pomenutih prefigiranih oblika ne pomiwe se kod Skoka. zadr`aØi seŒ. „razboleti se.

U oba slu~aja u pitawu je deverbalni pridev na -ânã(jâ) sa prvobitnim zna~ewem „udaren muwomŒ. i u RJA (s. attonitus „povre|en.OSNOVE: 27) -MUWATI 285 `noslovenske teritorije. mlãnânã „fulgurisŒ. oni su sme{teni s. muwen „vetropirast. Kao semanti~ku paralelu Kurkina navodi (i u RJA ve} pomenuto) lat. * mãldn’evã ( ÅSSÀ 20:219–220). Tako|e posebno izdvajaju obrazovawe *mãldn’enã. Tu se jo{ navodi s.(Petleva 1973:50–51. slo650 Vezu prideva muwen sa glagolom muwiti.-h. . *mun’a (< *muniti). [to se ti~e oblika muwa „vetropir. rus. sjajŒ < *blâsk. gde se pored s. tretira kao arhai~na obrazovawa. Sli~no tuma~ewe ponu|eno je i u ÅSSÀ. molnjen „o{amu}en.-h. RSA). m u wen . {aliti seŒ. molnjen dovodi se u vezu sa molniti „sevati (o muwi)Œ). uz ogradu da se zbog svoje dvosmislenosti mogu dovesti u vezu i sa praoblikom *mãldni / *mãldnâji (id. ali da u svemu ostalom oni predstavqaju prili~no raznovrstan materijal. lud œumno poreme}enŒ : rus.-h. lud „budalaŒ. m u wen . treperav (o plamenu)Œ. ludŒ. maán’ani „svetlucav. i {to nije uzeo u obzir wima najbli`e srodne oblike. sm u wen ( ^DL ) i sln. v. Ona tvrdi da se semanti~ki pomak „svetlost. budalastŒ sme{teno je s. bqesak (muwa)Œ > „ludŒ realizuje u nizu slu~ajeva i kao primer navodi rus. prihvata i Petqova. odatle „doveden u zabunu. m o lnjav „glupav. obuzet u`asomŒ < attono. mlaniti „udariti. *mãldnânã(jâ) / *mãldn’enãjâ / *mãldnenãjâ). razle}i se (o gromu)Œ. Na mogu}nost unutarslovenskog obja{wewa ukazuje se. máliØâ „obmawivati. ~ak. molnànáè „koji se odnosi na muwuŒ. bleskot œblesak. Autori isti~u da navedene prideve objediwava tvorba pomo}u sufiksalnog -n-. blesny „ludŒ : blesk. dijal. muwen. s.-h. i Kurkina 2003:116–117)650. v. muwen „prek. molnjen. muwev „veliki. stpoq. sloviw. ali mu zamera {to nije analizirao morfolo{ku strukturu razmatranih re~i.v.v. navode jo{ i s. zaglu{en. 62). Sam glagol muwiti „izazivati elektricitetŒ (pored sln.enã od glagola *mãldniti < *mãldni ( ÅSSÀ 20:222–223 s. odatle muwevan „muwevitŒ (RJA). na koju se ukazuje u RJA. csl. Na slovenskom planu dovodi ih u vezu sa rus. luckastŒ i sln. molniti „sevati (o muwi)Œ. po mi{qewu autorke. udarati gromomŒ (Kurkina 1989:263–264. -are „grmeti.v. nasle|ena iz epohe balto-slovenskih jezi~kih odnosa. smetati. munjen. Govore}i o s. izuzetanŒ (ali se ne pomiwe da se ovaj pridev koristi uz re~ brzina. smu{enŒ > „glup.-h. budalaŒ i mowa „glupakŒ. 651 Sln. ~e{. luda „zaslepquju}a belina snega na svetlosti suncaŒ. `estokŒ. muwen smatra se izvedenicom od glagola muwiti) i kod Pleter{nika (sln. naprasit. kao particip pro{li pasivni na . otupeoŒ651. li{en ose}aja. nap. 190). Kurkina detaqno iznosi Bezlajevo tuma~ewe.-h. myliti „dovoditi u zabluduŒ (Bezlaj II 193).

dijal. munic sa „duriti se.652 U bugarskom su zabele`ene imenice koje su pravi semanti~ki pandani s.-h. Skok s. munà „telesna slabost. bug. mr{titi seŒ. namrgoditi se.-h. koje povezuje zajedni~ko zna~ewe „oslabiti. up. glagolima skalamuwati i za~amuwati — munà „bolest od koje ~ovek vene i slabiŒ.. isprqatiŒ).-h. zmuniØi „smra~iti se. glagol izveden je od nepotvr|ene imenice *muna / *munã s pretpostavqenim zna~ewem „blato. bez krajweg re{ewa. muØniØi). ~ovek sa opu{tenim usnama. prqav{tinaŒ. gde se smatra da je glagol verovatno izvedenica od munà1 „muwaŒ). naqutiti seŒ id. rus. 652 Ista zamerka izneta je i u SEK III 281–282 s. 222).-h. zanemariti se. œnamr{titi se. stri}i u{imaŒ (RJA). ovako protuma~en glagol *muniti (se) krajwe je diskutabilan. ~e{. izveden od *mãldni „muwaŒ (id. neo~e{qan Zorunovac (RSA). Me|usobno udaqena zna~ewa navedenih oblika. koje se tuma~i kao glagol na -iti. Da se mo`da ipak radi o slovenskoj re~i pokazuje s. Iz istog razloga mora se dovesti u sumwu i veza prideva muwen sa glagolom muwiti (na koju je ukazano u RJA. S obzirom na hipoteti~nost ishodi{ne imenice i wenog zna~ewa. mo`da u vezi sa muØniè. po mi{qewu autora. Za prvi oblik se ka`e da je nejasan. Rekonstruisani psl.286 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI viw. pored s. Pre|imo na oblike skalamuwati i za~amuwati.v.v. uzeto u obzir da je s. vrteti oko prstaŒ. zapustiti seŒ: Muwosal se ~ovek – napustio se. „mr{titi (se)Œ. up. mouniti (obi~no slo`eno umouniti „zamrqati. gubicaŒ. . „obmawivatiŒ (ÅSSÀ 20:189–190). razboleti se. Glagol muniti se smatra se kontinuantom psl. munà3. munàvi se „kvariti se (o vremenu)Œ (BER 4:329. muwati „}uliti u{i. kada je qutŒ < dnem. mr{titi seŒ) pomiwe se s. mo`da u vezi sa muwa. fig.v. kao i raznorodnost semantike slovenskih potvrda. U odrednici se navode razli~ita tuma~ewa bugarske i srodnih slovenskih re~i.v. munja). Kosovo (RSA). *mãldniti (se). kovanica. i muwosati se „prestati voditi brigu o svom fizi~kom izgledu. propadatiŒ. muniØâ „obmawivati. nemo}Œ (BER 4:329 s. s. munà3). namuwiti se „natu{titi se.vv. Up. te da mu stoga nije mesto me|u slovenskim potvrdama. potamnetiŒ (ESUM 2:269. trebalo bi tuma~iti kao figurativna: „prqatiŒ > „venutiŒ. zanemo}iŒ. Mund „usta. Ka{upski glagol u zna~ewu „duriti se. Nije. *muniti (se). tu su tvrdwu kasnije preuzele i prihvatile Petqova i Kurkina). namra~iti se (o nebu)Œ Qe{tansko. mr{titi seŒ ovde se izvodi od germanizma muna „opu{tena usna. munic sa. a ne narodna re~ (v. me|utim. neobrijan. i ukr. sloviw. Zbog sli~ne semantike doveli smo ih u vezu sa glagolom muniti se „venuti. a za drugi se upu}uje na munà „}utqiv ~ovekŒ (id. tretira se kao nejasno. glagol neologizam. maánic sa „sevati bez groma (o muwi). munà2).

rus. budalaŒ i mowa „glupakŒ (v.-h. .v. mlitavosti izrazito prisutna u isto~noslovenskim potvrdama. oblika muwa „vetropir. pomenutih s. ~ovek sa opu{tenim usnamaŒ. id. }utqiv ~ovekŒ. potiskivati. ukr. ØihoŒ. munàga. ÅSBM 7:67 s. ni etimologija imenice ne mo`e se smatrati re{enom. npr. i druga zna~ewa: munuti „naglo oti}i. muega. naglo. munà „mlitav. budalaŒ.-h. izjuriti. pomiwe se i u SEK III 280–281 s. muna II „nespretwak. Tamo se na osnovu bug. Pod pretpostavkom da se on. poleteti.). molnovaØi „sevatiŒ. ESUM 3:510 s. up. izmaknuti. promaknuti. v. bosti. ali postoji tuma~ewe prema kojem one pripadaju gnezdu psl. ~ovek sa opu{tenim usnamaŒ itd. monàla). mun’a „zatvoren ~ovekŒ. dijal. III 10 s.v. s. munega. munà „}utqiv ~ovekŒ. mutavac. zabadati. Nama se ~ini da je prirodnije povezati glagol munuti „udaritiŒ sa psl. slab. munega. *muxati. 654 Up. gore). Fasmer II 651 s. id. naj~e{}e u rebra. }u{katiŒ. blr. guratiŒ itd.OSNOVE: 27) -MUWATI 287 Obja{wewe ponu|eno u moskovskom praslovenskom re~niku je konkretnije. munàga œmlitav. Vratimo se pridevu muwen „lud. bole{qiv ~ovekŒ.v. trom ~ovekŒ. munia „lewivac. muega. muvati (muhati). SEK III 279–280 s. *mâno œgwe~iti. S obzirom na problemati~nost samog glagola (v. stiskatiŒ ([ulâga~ 1999:18–19). œlagano i}i. mlãnovaØi. blr. trom ~ovekŒ rekonstrui{e psl. monà III. turatiŒ (RJA).v. obi~no lak{e.v. hitro preletati.. molnjen. laktom i sl. muna „nerazgovorqiv ~ovek. izleteti. na osnovu istorijskog srodstva formanata -ovati i -no. etimolo{ki ipak razlikuje od sln. muham „tu}i. proleteti. munàga. blesnutiŒ. {eprtqaŒ. muniØâ œsøoro `vakati ili govoritiŒ. u d a r i t i nekoga (pesnicom. muvati „gurati.v. dijal. verovatno onomatopejskog porekla. monàØisà. munà „mlitav. œhalapqivo jesti. gore). dijal. koje se tuma~i kao izvedenica glagola *muniti (ÅSSÀ 20:190)653. hodatiŒ. bez obzira na fonetsku i semanti~ku bliskost.. muna I). *mãldnovati. sinuti. odjuriti. naglo. muati „gurati. Ovaj glagol je u ÅSSÀ sme{ten s.(ÅSSÀ 20:222). Ovaj oblik je rekonstruisan na osnovu bug. mogli bismo ga dovesti u vezu sa glagolom munuti / munuti „brzim pokretom. Ka{upska re~ tuma~i se kao ekspresivna. muna „gubica. drmnutiŒ (RSA)654. tromosti. *meti. ‹ se 653 Ista grupa re~i (osim ka{. trom. munuti se „pomaknuti se. *mun’a. muhati (se).v. U relevantnim etimolo{kim re~nicima ove re~i nisu dobile kona~no re{ewe (v. gutatiŒ. poq. blesavŒ. pre}i (okom.v. pored strus. pokrenuti seŒ (RSA). 670 s. munega. pogledom). munàvo œsøoro. muna u zna~ewu „opu{tena usna.< *-neu. brzo pro}i. iza}i. ~e{. Pada u o~i ~iwenica da je semantika slabosti. budala.

(ÅSSÀ 5:151. zabosti. up.(id. *maxnoti (v. tu}iŒ (ÅSSÀ 20:174). glupŒ sasvim legitiman. Ista je situacija i u bugarskom. jezika) v.288 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „gurati se. kao i umanut „sulud. *dhou. Indikativno je da se upravo kod glagola muhati realizuje ovaj semanti~ki pomak. jednokratno muhné „gurnuti. muhati se „ludovati. kao zbuniti > zbuwen (up. naime. jer je pomak „udarati. BER 4:324 s. [to se ti~e prve pote{ko}e. *blaznã (ÅSSÀ 22:66–67 s. korena *ma-. postoji jo{ jedna. Skok II 354–355 s. 157. od glagola mu(h)n-uti trpni particip bio bi oblik munut (up.-h. defektanŒ. muna œsakritiŒ. U prilog ovakvom tuma~ewu govore i glagoli izvedeni od ie.koji je u *muxati. smunuti se „pobenaviti. ukoliko bi se on druga~ije protuma~io. Upu}uje se jo{ i na bug. koren *mou. [to se ti~e druge pote{ko}e. Dovo|ewem u vezu glagola *muniti sa *muxati. mahati (se)). manoti). muuna). muna œbocnutiŒ. glas x se obi~no ne gubi pred -no. mahnuti ¢ (su)manut. 197–199). ako bi se sveo na isti ie. psl. Drugo. muuna œudaritiŒ < muhna (v.koje iza u daje x). i *duxati : *dunoti od primarnog *duti < ie. manuti vidimo da se u srpsko-hrvatskom glas x mo`e izgubiti u poziciji ispred -no. blesavŒ.v.v. i pomenuto (su)manut. zamanut „nastranŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). s tim {to ovde imamo primer gubqewa h upravo kod glagola *muxnoti: bug. bocnutiŒ. .vv. 349 s. udaren „lud. ~ak i verovatnija mogu}nost. up. lutati.v. muna. 200–201). skitati seŒ (RSA). œtumarati. rus.v. Prvo. polu655 Detaqno o tome (na materijalu s. tu}iŒ > „lud. ÅSSÀ 17:123–125) postoje i oblici *manoti (id. Me|utim. omuwit „lo{e uraditiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). up. Moglo bi se. blesav. *muxnoti re{ava se i problem semanti~ke raznolikosti wegovih kontinuanata. budu}i da se sva pomenuta zna~ewa daju izvesti od primarnog œudaratiŒ655.Œ. daqe ga dovode u vezu sa lit. muna4. *nagula II). i ÅSSÀ 17:200–201 s.v. }aknut „id.(v. tiskati seŒ. *muxnoti (gde je pro{iren sa -s. Varbot 1984:141–143). po}i od ve} pomiwanog glagola *muniti. odgovaraju}i glagol na . v. Vlaji}-Popovi} 2002. *maniti (id. ve} iz oblika mahnuti. 126–127 s. sØuknuØáè. vrzmati se. U skladu sa tim. 166).iti nalazimo u oblicima omunit „oglupavitiŒ Susak (Hamm/Hraste/Guberina 1956). kojom se istovremeno prevazilaze obe formalne prepreke. dok je oblik muwen izveden od glagola na -iti. motati se. up. gde pored *maxati. Problem predstavqa dokazivawe ove teze sa formalne strane. mu{ti „udarati. ~oknuØáè. ni na semanti~kom planu nema nikakvih prepreka. ESJS 8:454–455 s. tj. *maxnoti (se)). Glagol se smatra srodnim sa *mu{iti. *manoti.v. ludetiŒ (RJA).

nespretan ~ovekŒ. neume{an. vrteti oko prstaŒ (ÅSSÀ 20:189–190 s. povu~en. wuwav œsrame`qiv. neve{t. dovodi u vezu sa psl. Œ (BER 4:724)657. ruski ekvivalent jasno svedo~i o primarnosti glagola. smu{enŒ. *maniti (se) „obmawivatiŒ (v. dovodi u pitawe objediwavawe svih navedenih leksema u jedno etimolo{ko gnezdo. U etimolo{kim re~nicima razmatrana leksi~ka porodica dovodi se u vezu sa kontinuantama onomatopejskih oblika *n’un’a. muniØâ „obmawivati. *muniti: wegovo formalno svo|ewe na psl. ÅSSÀ 25:159 s.-h. imenica muwa œvetropir.-h. Nama se ~ini da je u pitawu onomatopeja. ÅSSÀ 17:197–199). s. lew. lew. brojnost potvrda imenice alamuwa nasuprot samo jednoj zabele`enoj potvrdi glagola alamuwiti mogla bi navesti na zakqu~ak da je u pitawu denominal. rus. tom gnezdu bi mogli pripadati oblici sa zna~ewem œglupak.Œ. muvatiŒ sa rus. budalast. mutav ~ovekŒ. up. *mun’a. nänà œtrom. smu{iti se „pobesneti. uz pretpostavku slede}eg fonetskog razvoja: *man-noti > *monoti > *munuti / *muniti (denazalizacija o > u kao u stsl. sémânïti > soumânïti) (ERSJ 1:111). wuwa œzatvorena. a-la-muwiti „varati. Brikner (v.).c. blr. Naime. Tako|e se i poq.v. . nespretanŒ tuma~i kao fonetska varijanta od m u nàv œid. niunia œlew i glup ~ovekŒ interpretira kao fonetska varijanta od munia œid. naime. Zanimqivo je. srame`qiv ~ovekŒ. nema semanti~kih osnova da se u wega uvrste i oblici sa zna~ewem œ}utqiv. Ovakvim tuma~ewem otvara se i mogu}nost povezivawa s. dijal. œtih. u izvesnoj meri relativizuje dosada{wa etimolo{ka obja{wewa razmatrane leksi~ke grupe. }utqiv ~ovekŒ. onda on ne mo`e istovremeno biti i onomatopeja. da se u okviru ove onomatopejske porodice javqaju gotovo identi~na zna~ewa kao i kod oblika izvedenih od psl. zbuwenŒ po656 Semantika rus. odatle smu{en œbesan. 657 U odrednici je pomalo nejasno formulisano obja{wewe date re~i: ukoliko je oblik nänàv okarakterisan kao fonetska varijanta od munàv. dijal. nänàv œpipav. nem. glagolom baca novo svetlo na prirodu s.OSNOVE: 27) -MUWATI 289 detiŒ Vrgada (Juri{i}).-h. *mou-). Karlikova 2000:33.-h. Wime se. }utqiva. Predlo`eno tuma~ewe. pomahnitaoŒ (Vuk). Me|utim. vrdati. *n’un’a). glagolom *muniti (< ie. bug. Polaze}i od semantike ishodi{nog glagola *muniti (se). preko participa muwen „vetropirast. ponekad i lukava osobaŒ. Me|utim. s. budalaŒ i œmlitav. *n’un’avã(jâ). dijal. Za razvoj zna~ewa œobmawivatiŒ v. nänà œ}utqiv ~ovekŒ (l. recimo. œzatvoren. spor.v. alamuwiti. nespretan ~ovekŒ. me|utim.-h. Tako se. *n’uniti. pomahnitatiŒ. npr. *muniti (se))656. Pore|ewe sa rus. sa ~ime se ne sla`e npr. glagola ukazuje na jo{ jedno mogu}e tuma~ewe psl. budalaŒ. prema kojem se s. Kurkina 2003:122. trom.

Bjeleti} 2004a). dijal. re~i. Iako nam se ne ~ini verovatnim zajedni~ko poreklo ove dve leksi~ke porodice. ala2. Zna~ewa „oluja. id. vredna osobaŒ razvila su se verovatno pod uticajem imenice muwa u figurativnom zna~ewu œbrza. Zna~ewa „hitar. zatvoren ~ovekŒ u okviru gnezda *muniti. hitra osobaŒ (RSA). U s. ili varijanta od glagolske imenice *olomvane) (ERSJ 1:111). Stoga bi se moglo pretpostaviti da su se zna~ewa œ}utqiv.290 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI red pomenutog bug. jeziku se ~ak razvilo i zna~ewe wuwa œbudala. neve{t. `ustra.) olomunâe œlo{e vreme (ki{a. postverbala od oblomiti i dijal. Bjeleti} 2004b. ERSJ 1:96–97 s. nespretanŒ (id. dijal. ima i pomenuta zna~ewa (v.v. pre svega zbog vrlo sli~nog fonetskog sastava leksema koje im pripadaju. glupakŒ CG (RSA). vetar)Œ. up. spor. uprkos tuma~ewu ponu|enom u BER 4:863 (slo`enica od *olom. nevreme. 658 Up. „osoba koja hitro radi. pored danas osnovnog zna~ewa œmitolo{ka neman.. *mun’a razvila pod uticajem sinonimnih onomatopejskih oblika. . vihorŒ658 i œpro`drqivacŒ razvila su se verovatno pod uticajem imenice ala koja.-h. spretan ~ovekŒ. i bug.-h. neosporno je da je do{lo do wihove semanti~ke kontaminacije. munâe œzimska nepogoda. 160). Detaqnije v. (zap. koje se te{ko da odvojiti od s. 328–329. detaqno o semantici ove re~i v. jako nevreme sa gradomŒ ibid. nänàv œpipav. sli~na a`daji ili zmajuŒ.

Œ: Nahmurilo se ko da }e ki{a. pre|u)Œ Lika. pletivo)Œ Lika. . stisnuti (usta)Œ. sg.OSNOVE: 28) MURITI 291 OSNOVE: 28) MURITI 28) MURITI na-ko-s-muriti se pf. napraviti kiselo lice. ko{murati „mrsiti. nahmurit se œid.. nahmuriti se „namrgoditi se. „v. namr{titi seŒ CG (RSA) ?na-su-muriti se / nasumuriti se „natu{titi se. nakosmurati „nakovr~atiŒ BiH. na~muren adj. razbesneti seŒ Sirini}ka `upa (RSA). okositi se na koga Banija (RSA). namr{titi. „uzrujan. naqutiti se. „namrgoditi. (Bojani}/Trivunac 2002) ?na-ho-muriti se pf. (ibid. na-o-muriti se „natmuriti se. „namrgoditi seŒ id. namra~iti seŒ id. (Peru{i} 1986). „namrgoditi se. narogu{iti seŒ: Nakosmuriti se zna~i {to i naduriti se. natmurenŒ: To je jedan nahmuren ~ovjek. „namrgoditi se. „namr{ti659 Oblici kosmurati „mrsiti (konac. postati zlovoqanŒ Kupinovac (RSA)659 ~-murit se impf. kosma. namr{titi se.v. namuri se 3. natmuriti se (o nebu. „srditi seŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990) na-~-murit se pf. Vlaji}-Popovi} 2002:75. (Peru{i} 1990) ?na-}-muriti se pf. OS 46–47 s.) na-ko-`-muriti se „naqutiti se. v. smra~iti se. œskupiti. natmuriti seŒ Dubrovnik (RSA). nahmuren adj. i Herc. namra~iti se. mrgoditi seŒ Qe{tansko (RSA. nabrati (lice ili deo lica)Œ. „namrgo|enŒ id. „mr{titi se. namr{titi seŒ CG (RSA) ?na-h-muriti / nahmuriti pf. natmuriti se. „namr{titi se. zaplitati (kosu. „natmuriti se. niti. œnamrgoditi seŒ Kordun (gra|a ERSJ) ko-{-muriti se impf. nije ti ga drago ni puten sres id. Te{i} 1977) na-ko-{-muriti se pf. œpremetati. œmra~na izgleda. nahmuriti seŒ Dalm. natmuriti se. smrknuti se (dawu)Œ (RSA) ?na-so-muren adj. vremenu). uznemirenŒ (RSA) è na-muriti se pf. namrgoditi se. preturatiŒ Dobroselo (RSA) ne spadaju ovamo.

razlika u akcentu govori da mo`da nije u pitawu samo narodna etimologija) pored namuriti se i namusiti se (v. Kosovo (RSA). npr. muris (se) „uzrujavati (se). bug. sumoran). *obmuliti (se) I. Anikin 2003:111–112.-h. muri se œkvariti se (o vremenu)Œ (BER 4:334). u}utati se. natmuriti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)660 · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol -muriti se „mr{titi se. qut. kontinuanta naveden je samo glagol muriti „grejati. U ovom zna~ewu glagol je sa~uvan samo u obliku sa prefiksom na-. poq.vv. up. nako{muriti verovatno imamo sa~uvano s-mobile u poziciji ispred osnove -muriti. nivou nije dobila zadovoqavaju}e tuma~ewe.v. umuliti se „biti neraspolo`en. omuliti se „posramiti se. maglaŒ (primeri su iz: Skok III 360 s. *mura I. obja{wewa data s. sln. mrgodno posmatratiŒ: Umulijo se ko mula Piva (Gagovi} 2004. qutiti se. muricca „`muriti (u igri `murke)Œ. namuwiti se „natu{titi se. ali s obzirom na wegovu semantiku. *murã(jâ) itd. naqutiti seŒ Qe{tansko. dijal.?). *mura I). up.v. namra~iti se (o nebu)Œ. dijal. ~initi crnim. maurus „tamanŒ). namrgoditi se. sloviw. {mouriti. verovatno bi bilo logi~no potra`iti ga s. *murava. tako|e i ka{. 192 s. *muliti v. a posle prefiksa ko-. biti jako qutŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). U ÅSSÀ rekonstrui{e se psl. sneveseliti se. namrgoditi se. *muravã(jâ). evidentno je da re~i sa korenom mur./ *mun. dlu`. smurØen. No bez obzira na nere{enu krajwu etimologiju. . Isto va`i i za lekseme sa korenom *mun-. qutiti seŒ. „namr{titi se (kao nebo pred ki{u). murzy} „mrqati. v. i bug. uozbiqiti se. Skok ne pomiwe ovaj glagol. muriti „bojiti tamnom bojomŒ. mo`da namerno. *muriti (se) i na osnovu semantike — budu}i da je osnovna nijansa zna~ewa glagola: „zatamwivati. mouriti „crniti. rus. ~initi crnimŒ. ~e{.egzistiraju i da se uz ovaj koren javqaju razli~iti prefiksalni elementi. U ÅSSÀ je. inf. sg. mrgoditi seŒ Vrawe (RSA. smurØà se „mr{titi ~eloŒ. sneveseliti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). navode se i neke semanti~ki udaqenije potvrde. fig. acc. Up. obarati glavu (o ~oveku).v. Up. daqe). murácca „`muritiŒ. tamnimŒ — zakqu~uje se da je u pitawu izvedenica na -iti od *murã II (ÅSSÀ 20:194)661. izostavqeno s. pa se ~ak pomi{qa i na to da je u pitawu heterokliti~ka arhai~na osnova *mur.v. smura „oblak. (id. muriti „priqubqivati u{i (o kowu). potvrde.292 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ti se. mr{titi seŒ. Mavar (< lat. Treba ipak napomenuti da porodica re~i sa korenom *mur. tako|e murtiti se „mr{titi se. lukavo pogledatiŒ. prqatiŒ. uznemiravati (se)Œ. 191–196). murec sa „duriti se. smuráè. Skok II 392. *mul-662. pomra~ivati (se). O mogu}im tuma~ewima psl. blr. smurec sa œobla~iti seŒ (SEK IV 333 660 Up.-h. *murã II. tmuriti se. Kurkina 2003:119–121./ *mul. namurli se 3. 662 Up. iako mu je zna~ewe isto kao kod ~e{.. za}utati. pe}i istiha na vatriŒ. Pored ~e{. ukr. œnamr{titi se.na psl. i ÅSSÀ 28:88 s. ka{. *murã I. *murina. *mura II. 661 Kao s.(id. U oblicima nakosmuriti.

i rus. 4:478)664. „namrgoditi se. Vlaji}-Popovi} tuma~i ovaj oblik u okviru gnezda glagola kositi (Vlaji}-Popovi} 2002:104). tvorbeno i semanti~ki blizak glagol ko-s-mrti se 3. vákomarivaØâ. .u sumoran sekundarno (u pore|ewu sa ostalim slovenskim oblicima. u pogledu tvorbe up. Oni se tvorbeno razla`u na slede}i na~in: * na-xo-mariti. nakosmrtiti se „id. neraspolo`enŒ (BER 2:194. *naxmariti / 663 V. mr{titi seŒ. }mrdav (v. nahumoriti se.i *mul-666. g(u)nego i s-. naxæmare’c „id. mrqatiŒ < psl.od glagola *xmuriti se. Pretpostavqa se slede}i fonetski razvoj: sm.> {m. vákomurivaØâ.ispred osnove -muriti up. zapetqanŒ (SRNG). up. On smatra da je su. u vezi sa {amråcâ „`migatiŒ (ÅSBM 7:289). ne nudi prihvatqivo tuma~ewe. pozajmqeno u ukr.ili h-). i upu}uje se na rus. prisutna je i u blr. dijal. 666 Ta bliskost se ogleda i u potpunom paralelizmu psl. fantaziratiŒ ( ÅSSÀ 17:212–214 s. sumoran). sg.Œ Zaglavak (RSA). BER 4:334). *xmuriti (se) i *xmuliti (se) (v. nap. Glagol se smatra nejasnim. ~mouliti „prqati.javqa s. na}muriti se mo`emo pretpostaviti prisustvo prefiksa ~.v. id.up. Odatle se.(bez metateze) < *mor-kã (Gudkov 1966:36–37). prepreden. nakamuren œnamr{ten.: }.v. *~âmuliti? (ÅSSÀ 4:146). x(o)-. Za alternaciju inicijalnog ~. smura. Oblici nahmuriti se. uø. x(u)-.v. Tako|e se konstatuje da se uz korenove *mar. za-ko-murisØáè „lukav. nastalo prema prefiksu su-. 333). g-. 667 Oblici poq. rus.i osnovu -mor. up.(}-) < *~â-.i isto~noslovenske kontinuante u zna~ewu „namrgoditi se. 668 Skok s pravom izvodi glagol nasumoriti od prideva sumoran. nasumoriti se „naobla~iti se (o nebu)Œ668 (ÅSSÀ 22:81 s. daqe).OSNOVE: 28) MURITI 293 s. ostalo su zapadno. prema Skoku. 44). 665 Up. kamuren „namr{ten. na~muren. marzy} „ma{tati. Od ju`noslovenskih potvrda navode se samo pomenuti s. vákomurivaØâ „naobla~iti seŒ (v. Za mogu}nost pojave prefiksa ko. zamr{en. S obzirom na uo~enu bliskost osnova *mur. Gudkov u obliku sumoran (> nasumoriti se) decidirano izdvaja prefiks su.< *so. ÅSSÀ 8:43.(id. ali sa drugim prefiksom. i Gorà~eva 1979:103). „mrgoditi se. O glagolu (na)kosmrti se v.u zna~ewu „tamanŒ javqaju ne samo priraslice x-. u tvorbenom pogledu ~e{. naxomaurêc „nafantaziratiŒ ne spadaju ovamo.665 U oblicima ~murit se. namr{titi seŒ Timok (Dini} 1988). nakosmrti se pf.cc. ESUM 2:226–227). i SEK IV 332–333 s.-h. jer se umesto murume{ao glagol moriti. v. mi bismo ovu re~ doveli u vezu sa muren „crnŒ (v. zakomurisØiè (v. bug. g(o)-. i Vlaji}-Popovi} 2002:87.v.-h.i *mur. na{amorácca „namr{ØiØi seŒ. s(o)-.)663. sawariti. nachomarzy} „nabrbqatiŒ i sloviw. 37. 664 BER l. Osnova moriti. u kojima se ispred osnove mur.v. poq. ko-.Œ. oblici. *mariti (se) I. mrditi se). razvilo u i u kompromisnom obliku nahumoriti (Skok III 360 s. {amorhacca „{umiti. nahohmoriØâsà „naobla~iti seŒ i s. nahomuriti se u ÅSSÀ se tuma~e kao izvedenice prefiksom *na. namrgo|en (o ~oveku)Œ. mo`da od onomatopejskog {amor. {u{tatiŒ. natmuriti seŒ667.> xm.

kakav je i gmuriti . *myr. 35). Poreklo protetskog. up. *kem. *gmyriti: „U vezi sa *gmuriti i daqe sa *xmur-. *gmuriti (se)?: „Srodno sa *xmuriti.Œ (id. gmurati se) sa zna~ewem „gwuriti. Za s(h-) se pretpostavqa da je u pitawu s-mobile (dakle. ne prefiks). murati se „br~kati se. nagloŒ BiH (RSA).u *gmuriti sekundarna (ekspresivna?) priraslica uz prvobitni koren *mur.. bu-hmariØâ(sà). ova leksika sa zna~ewem „gledati na specifi~an na~in. *gmuriti. murnuti „zagwuriti. biti u lo{em raspolo`ewuŒ grupi{e se oko korena *mur. a mo`da je i plod kontaminacije sumoran + namuriti se. hmuráè : sln. x. tu-: bu-hmarâ „oblakŒ.v. *x(u)mur. neetimolo{kog gtako|e ima vi{e tuma~ewa (o slu~ajevima kada se ono javqa ispred osnove koja po~iwe sonantom. v. Mogao je nastati premetawem slogova od na-mu-suriti se (v. mureti „tmuriti se.. nastalim pod uticajem oblika sa prefiksom su-). gde se sumwa u opravdanost rekonstruisawa psl. Oblik nasumuriti se mo`e se protuma~iti na vi{e na~ina. Priroda ovih „priraslicaŒ nije u potpunosti razja{wena.v. *myr-Œ (ÅSSÀ 6:163) i s. Sa sasvim suprotnog stanovi{ta nastupa Slavski. jer se leksema smatra lokalnom inovacijom. i ÅSSÀ 8:43–44 s. *xmura / *xmurã(jâ). za-Øu-hmarivaØâ : hmariØâ. [uster-[evc svodi psl.. 669 U kombinaciji sa *(x)mar. Mahek u ovim elementima vidi prefiksalno poja~awe (Machek 201 s. br~katiŒ Lika. gmurati. i SP 7:170 s. zamo~iti brzim pokretom. *nuriti. 670 Ju`noslovenske potvrde (izme|u ostalog s. . Autori SP ih dovode u vezu sa psl. nahmariØâ(sà) „obla~iØi se (o vremenu). s. koji smatra da za ~itavu ovu porodicu re~i nije mogu}e ustanoviti ~ak ni koren (Sáawski I 71–72 s. Tako u oblicima rus. Petleva 1978:51–55).na ie. ali bez tuma~ewa inicijalnih glasova670.v.sa protetskim priraslicama g. chmura). navedene potvrde sa zna~ewem „mr{titi seŒ dovode se u vezu sa *chmuriti i *smuriti. pri ~emu je g.v. 163–164). smuráè. *xmyr-.v. ne obja{wavaju}i inicijalno g-. Mo`da i on ~uva s-mobile (sa dodatno razvijenim vokalom u-. Za kompletnu sliku o ovoj porodici re~i relevantni su i oblici murati „izazivati {um kome{aju}i vodu. Petleva 1996:33. zahmariØâsà. kupati seŒ (RSA).v. *smur-. oblika.294 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI *naxmuriti)669../ *s(u)mur. V. Sli~no se defini{u navedeni inicijalni elementi s. qutiti seŒ Kurkina izdvaja s-mobile „koje lako prelazi u h-Œ (Kurkina 1973:76). chmura). potapati u voduŒ s pravom se etimolo{ki razdvajaju od onih sa zna~ewem „mr{titi seŒ. Gudkov ove re~i dovodi u vezu sa *tâma (Gudkov 1966:37–38). 674). ørekrivaØi se oblacima (o nebu)Œ (Gorà~eva 1974:131–132.-h. nap.javqaju se jo{ i prefiksi bu-. mr{titi se.(Schuster-[ewc 2000:31).

i Karlikova 1998:55)671. œnaobla~iti se. smra~iti seŒ Piva (Gagovi} 2004). nasumoriti se „namr{titi se. œsmra~iti se. namra~iti se. stmoriti se œnatmuriti se. Nama se ~ini da semanti~ki razvoj mo`e i}i i u suprotnom smeru. 672 O oblicima natmuriti. 671 . natu{titi se. Skok III 439–440 s. mrgoditi se. nasomr|en (v.OSNOVE: 28) MURITI 295 Za oblik nasomuren up. od stawa prirode ka stawu ~oveka. postajati tmuran (o vremenu)Œ dobro je poznat slovenskim jezicima. jer se lo{e stawe ~oveka i prirode ~esto poistove}uje (Gorà~eva 1985:58. tama. smrknuti se (o nebu. natmuriti seŒ (RSA)672. œnatu{titi se. namrgoditi se. SemanØi~ki model „mr{titi se. natmuriti se „namra~iti se. vremenu)Œ. biti nezadovoqan (o ~oveku)Œ > „obla~iti se (o nebu). postati bri`anŒ. „naobla~iti se. natmoriti. natmuriti se (o nebu.v. namra~iti se. mrditi se). namr{titi seŒ. vremenskim i atmosferskim prilikama)Œ (RSA). v. smrknuti se u licuŒ. natmoriti se „namrgoditi se. natmu{iti (se) „v. natu{titi seŒ Uskoci (Stani}). up. namr{titi seŒ. natmu{iti v. namrgoditi se.

pokisnutiŒ: Okomuzil se ko }uran na }i{u Babu{nica (gra|a RSA). rastu`iti seŒ Uskoci (Stani}). omusiti seŒ Pirot (@ivkovi}). fig. Lika. namusuriti se „namrgoditi se. sg. musit se „mrgoditi seŒ Brusje (Dul~i}i 1985). „omusiti se. Skok izvodi ovaj oblik od musiti se. pokuwiti glavu u znak nezadovoqstva (ili bolesti)Œ Zagara~ (]upi}i 1997). (RSA)673 o-ko-musim se 1. „n a m u s i t i s eŒ: Nakmusiti se zna~i napr}iti usne. sg. okomuzil se „snu`dio seŒ Lu`nica (Mani}) u-ku-muzi se 3. „pokuwiti se. omusit (se) „oneraspolo`iti se. na}u{iti se Hrv. pf. sneveseliti se. oboriti glavuŒ Timok (Stanojevi} 1927) na-~e-musiti se pf. skru{iti se. naqutiti se. sg. „sneveseliti se. nesnala`qiv ~ovekŒ Lika (RSA). Kosovo (RSA) k-musa f. rastu`iti 673 Ovamo verovatno spada i kmusle m. sg. namr{titi se. rasrditi seŒ Poqica.. „sneveseliti se. sa -ur. namusit se „namrgoditi seŒ Sumartin (Novakovi} 1994). musi se 3. okomuzi se 3. pf. qutwu i sl. œzamisliti se. musim se 1. namrgoditi se. omusi se 3. sg. „opustiti delove tela na licu. sg.(Skok II 488 s. sneveseliti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)674 omusiti pf. 674 Up. „dr`ati se uzdr`ano i tako ne pokazivati svoje maneŒ. „n a m u s i t i s eŒ Vrgada (Juri{i}) o-ko-muzim se 1. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. mrgoditi seŒ (RSA). „omusiti se. „neodlu~an. sg.v.. . srdita `enska osobaŒ Hrv. musit se „ne govoriti (s nekim)Œ Orlec (Houtzagers 1985:302). sg.296 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 29) MUSITI SE 29) MUSITI SE na-k-musiti se pf. 2004) namusiti se pf. natu{titi seŒ Lika (RSA). oboriti glavuŒ Timok (Stanojevi} 1927). namr{titi seŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). omusim se 1. namusiti seŒ Lika (RSA). „izra`avati neraspolo`ewe. za}utav{i. pf. nepreduzimqiv. „namr{tena. sneveseliti seŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) è musiti se impf. „namr{titi se. smr}i se u licuŒ Crna Reka (Markovi} 1986). muso). namusi se 3. namusuriti se „v. sg. uozbiqiv{i se. gorwa Dalm. œnaobla~iti se. œzabrinuti se. „snu`diti se. „mr{titi seŒ Vrawe (Zlatanovi}).

) smaØraju da je takvo obja{wewe te{ko pro{iriti i na bugarsko-makedonsku leksiku. ali oba oblika ostaju nejasna). gde se upu}uje na kamuzà se op. okamuzen. okamuzil „zastati nepomi~no i }utatiŒ (id. œuprepodobiti seŒ Uskoci (Stani}). Bezlaj II 209.c.-h.v. *musiti (se). natmuriti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986).-h. Snoj 365). Me|utim. Pretpostavqen je isti tvorbeni model kao kod *mãrda > *mãrditi se (v. muzati se „osmehivati seŒ. „zbuniti se. „u}utati se. sg. gubicaŒ nije posvedo~ena upravo na ju`noslovenskom terenu (ÅSSÀ 20:196)675.v. od ekspresivne osnove *musa. cit. ukumuzi se iz Pirota i Lu`nice — naslawaju se na bug. Tretiraju ga kao glagol na -iti izveden.OSNOVE: 29) MUSITI SE 297 se. muzim se „mr{titi se. muso. uz napomenu da imenica *musa u odgovaraju}em zna~ewu „wu{ka. umusim se 1. oneraspolo`iti se. oneraspolo`iti seŒ Timok (Dini} 1988) umusiti se pf. dijal. muso). potvrda. S. rekonstruisano na osnovu bug.. 677 Up. „oneraspolo`iti se. œu}utatiŒ. „`ensko zlovoqno i srditoŒ Sumartin (Novakovi} 1994) · Ispred osnove musiti alterniraju prefiksi k-. imati nezadovoqan izgledŒ (BER 4:309)677. 675 676 .v. „zamisliti se. sln. okomuzil se. nema re{enu etimologiju. U obliku ukumuzi se vokal u u ekspresivnom prefiksu ku. verovatno. kao rezultat izjedna~avawa sa prefiksom u-. denominal musiti se Skok obja{wava kao dalmatoromanski leksi~ki relikt < poznolatinskog musus (Skok II 488 s. ~e-. snu`diti seŒ. musà se)676. Psl. i s. 830 s. mak. AuØori ÅSSÀ (l.razvio se verovatno sekundarno. gore). muza „grimasaŒ (v. u BER-u se bugarske potvrde tako|e tuma~e kao ostatak balkanskog latiniteta (BER 4:343–344 s. Oblici sa z u osnovi — okomuzim se. 2:193. musa „osoba zlovoqna i srditaŒ. biti poti{tenŒ Lu`nica (]iri} 1983) musa f. ko-. zastideti seŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). Takvim tuma~ewem otklawa se i problem alternirawa s / z.

„na brzinu ne{to uraditiŒ Leskovac (Mitrovi}) 678 679 U drugom primeru imenica kao da ima zbirno zna~ewe. pokvaritiŒ BiH (RSA)679. RSA). „obmawivati. „bezvezwak koji sva{ta pri~a. me{avinuŒ. balamuta „ni{ta ~ovekŒ Zagara~. glupakŒ Bjelopavli}i (ibid. „me{ati. sakrili presveti Piva (Gagovi} 2004)678 ?ka-la-mutiti impf. „blebetaloŒ Grahovo (Vlaji}-Popovi} l. „pripremiti. kako bilo. „cirkusarija. zaslepqivatiŒ Ozaq ( Te`ak 1981).). . zava|atiŒ: Ne kalamuti se tako. œbuniti.c. kako biloŒ (RSA). na brzinu. nered.. galamuŒ (Vuk. praviti smesu. „z a m u t i t i. glupan. zgotoviti lo{e. izazivati sva|u. neodgovoranŒ: Onu balamutinu nijesu {}eli primiti ni u vojni stan — Kakva li se sve balamutina skupila na sijelo. na brzinu. „id. nijesam o we ni srkno. buniti. uzmutiti. vrdatiŒ Uskoci (Stani}). „zava- |ati. mrtvi kurepu! — Kalamute ovi crni narod. zgotoviti lo{e. zakalamutili se potoci ko orawe.298 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 30) MUTITI 30) MUTITI ?ba-la-mutiti impf. obmanutiŒ Ozaq (Te`ak 1981) z-ba-la-mutit „otaqati posaoŒ Zagara~ (Vlaji}-Popovi} 1986:165) ba-la-muta f. m u t i t i. uzburqatiŒ: Pade velika ki{a. „pri~ati koje{taŒ Rovca (Bjeleti} 1993:41) za-ka-la-mutiti pf. œzavaditi. zakalamukati „pripremiti. œne ostajati pri re~i. no vako. me{ati (~eqad) da postane tiska i bukaŒ (RJA). uzmutiti. balamotati „brbqatiŒ Mahi}no (Te`ak 1981a) za-ba-la-mutiti pf.) balamutina f. m u t i t iŒ. uneti razdorŒ: Ko je qude zakalamutijo. „brbqaju}i prikriti istinu. smu{en. neka r a s k a l a m u } u j e Piva (Gagovi} 2004) na-ka-la-mutim 1. „izazivati zbrku. pf. œuraditi {to na brzinu i kako biloŒ: Bija{e zakalamutila naku ~orbetinu. sg. trag im se utro — Da nemaju neki interez ne bi ovuda i{li i kalamutili Piva (Gagovi} 2004). razdor. balamutina „onaj koji je glup. koje{tarijaŒ Pribi} (Te`ak 1981a). Up.

Potkozarje (Dalmacija). o{amutitiŒ.. „id. œdovesti nekoga u stawe da ne mo`e zdravo rasu|ivati. „zbrka. „prepreka pri obavqawu posla. „dovesti nekoga u stawe omamqenosti. pobrkati. „slu|ivati nekogaŒ Lika (Bjeleti} 1993:41). „mete`. Lebane (gra|a RSA) s-ka-la-mutim „na brzinu ne{to uraditiŒ Leskovac (Mitrovi}). o{am u ti ti Gola ( Ve~enaj/Lon~ari}). sastavitiŒ Uskoci (Stani}) {a-mutiti impf. zbunitiŒ Lika (Bjeleti} 1993:41). s m u t w aŒ (RSA). tako|e bez zna~ewa. gu`vaŒ Vrawe (Zlatanovi}) ?pa-la-mutiti impf. onesvestiti seŒ id. Zaplawe (RJA). o{amutilo ga ne{to Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. CG (Vlaji}-Popovi} 1986:163) s-pa-la-mutiti pf. œzapawiti. kalamutka „id. œuno{ewe razdora. o{amuti 3. (RSA. Boka. smetwaŒ Kwa`evac (RSA). mutwa u kojoj se ne zna ni ko pije ni ko pla}a CG (RSA). neredŒ: Kalamut je vrdawe. mete`. „nered. haos. gubiti svestŒ Rovca (Bjeleti} 1993:41) za-{a-mutiti pf.). „pome{ati. sg. kalamutwa. „napraviti ne{to kako bilo.Œ Sokobawa (gra|a RSA) kalamutwa f. zaluditiŒ Zaglavak. ometawe u radu. skalamuti 3. „u~initi da se nekome pomuti svest. kao i na kalamutnica (Beli} 1905:365).?) o-{a-mutiti pf. Rovca (Bjeleti} 1993:41). zaprepastiti. za{amutiti se „o{amutiti se.OSNOVE: 30) MUTITI 299 pri-ka-la-mutim „na brzinu ne{to pripremitiŒ id. pomeriti pamet nekomeŒ Svrqig. 2004) 680 U izvoru se ne daje zna~ewe imenice. . o{amutiti „onesvestiti. (ibid. nemira. „pre}i nekoga. onesvestiti seŒ id. mete`. o{amutiti „zaneti pamet.Œ Crna Reka (Markovi} 1986). sg. s m u t i t i ne{to za ~as za jeloŒ Timok (Dini} 1990) ka-la-mut m. Kalamut prezime Bosna (RJA) kalamutka f. haosŒ. malko opitiŒ Crmnica. (ibid. nesvestice. acc. spletkarewe. skalamutwa: Ovo dana bila je nekakva skalamutwa po wine ku}e Kosovo (Elezovi})680 kalamutnica f.. „(nekome) udarati u glavu. onesvestitiŒ. fig. palamutiti „palamuditiŒ Herc. zbunitiŒ. Lajkovac (gra|a RSA). œjako udaritiŒ Uskoci (Stani}). ve} se samo upu}uje sa jednog oblika na drugi. o{amutiti se „izgubiti svest. Bar (gra|a RSA).). Sarajevo. „dovesti u stawe nesvesticeŒ: Ide po put i leleje se. gu`va. nemir. inf.

kome zuji u glavi. onesvestiti (se)Œ: Za{omutilo me ne{to u glavu — Za{omutilo mu se u glavu Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. vika.v. „koji je o{amu}en.). „o{amutiti (se). sg. Mo`da su ovi oblici u vezi sa {emut „grana smrke ili somine. Loma 2002). odatle {emutat. o{amu}en „za kratko izba~en iz svesne orijentacijeŒ Lajkovac (gra|a RSA) {amut m. œnespretno se nogama bacati u hoduŒ. Imenica {emut mogla bi biti apofonska varijanta od homut < psl. (ibid.Œ. 156. {amutno adv. o{amu}enostŒ Split (Vidovi} 1990) {amutan adj. o{alamuti 3. „o{amu}enŒ id.). „o{amu}enoŒ Timok (Dini} 1992) o-{e-mutiti pf. Rovca (Bjeleti} 1993:41). wu{katiŒ (RSA). v. œudaritiŒ Uskoci (Stani}). koji je malo zanesenŒ. ÅSSÀ 8:69. i {emut. o{amut „omama. re~i detaqno v. gde se. konop (kad se ne zna ta~no gde je)Œ. o{emutiti se „onesvestiti seŒ. „smutiti se. „graja. o psl. œstvarati smutwu. „pomutiti pamet. „mre`a. vr{aŒ. {emutno adv. „pomutiti svestŒ [umadija (gra|a RSA). kome nije bistro u glavi. {emutaqka „nadimak `enskom ~eqadetu iskrivqenih nogu. {omuta „~eqade koje {omuta. Ista dilema va`i i za oblike o-sa-matat. 2004)681 è mutiti impf.300 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI o{amu}en adj. {emet. {emut. o-{a-matat „o{amutitiŒ (pored smutit. œlu681 Nije jasno spadaju li ovamo {e-mutati „imati krive noge pa se na wima kao leqati u hoduŒ. „o{amu}enostŒ Timok (Dini} 1992). œtajno raditi {to nedozvoqeno. onesvestiti. smutqavinaŒ CG (RJA) {e-mutan adj. „koji je o{amu}en. koje se leqa pri hoduŒ Makarska Krajina (RJA). „gran~icaŒ. podbuwivati. *xomotã / *xomotã (v. izazivati razdor. tj. {emet „drvena brkqa~a (kratka motka s rogaqcima) kojom se po dnu mora hvata mre`a. pored osnovnog zna~ewa „jaramŒ. Skok III 386 s. œbuniti.v. œdovoditi u zabunu. koje se {uqa kao kradqivacŒ Krk (RJA). nesloguŒ. opiti seŒ Uskoci (Stani}) o{emu}en adj. zanesenŒ [umadija (gra|a RSA) za-{o-muti (se) 3. iako je jedno od zna~ewa glagola mutiti i „uhoditi. up. kojom iste`u sa dna mora vr{e ili kakvo u`eŒ id. galama. zbuwivatiŒ. „me{atiŒ. sg. smutit „id. œneuredno raditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). (ibid. Vinja 1989:33. zava|atiŒ. „o{amu}enoŒ Timok (Dini} 1992) o-{a-la-mutiti se pf. kome nije bistro u glaviŒ. „o { a m u t i t iŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {a-la-mut m. nap. kao i za {o-mutati „{uqati se oko ku}e kao tatŒ. Vinja III 211 s. rovaritiŒ. zaprepa{}enŒ Uskoci (Stani}). „zbuwen. o{amutitiŒ. {emetat „tra`iti {emutom po dnu mora mre`u.Œ) Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). . Rovca (Bjeleti} 1993:41). konop i sl. o{emu}en „suludast u mislima. navode i za nas relevantna zna~ewa: „potpora za lozuŒ. œprepiti se. zavrteti se u glaviŒ Banija (gra|a RSA).

ESJS 8:498 s. 150–151). 143). nemirŒ Uskoci (Stani}) smutiti pf.c. brkati se. zbuwen.. *motân’a / *motânâ (id. pomutit (se) „id. i Popowska-Taborska/Borys 1996:323). œstvarawe nesigurnosti. logi~no je o~ekivati pojavu i ostalih prefiksa ispred osnove mutiti. up. gde je *~â. Elemente bala. œlagatiŒ. biti u stalnom pokretuŒ. ~motac sa „kretati se. {o-mutiti. smu}ivati seŒ (RSA) pomutiti se pf. pobrkatiŒ. blr. pom u twa „mete`.. ka{. Primeri pokazuju da se i u kombinaciji sa prefiksom *~â. 683 To bi moglo ukazivati na wihovo eventualno druga~ije poreklo.ostvaruju uglavnom ista zna~ewa. {e-mutiti. wu{katiŒ. smutit / smutit „o{amutitiŒ Bakarac i [krqevo ( Turina/[epi} ). „mete`.v.varijanta ekspresivnog prefiksa *~e. „smutwa. *ka-mutiti683. „uznemiriti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) · U osnovi svih oblika le`i glagol mutiti (se) < psl. davati re~ i povla~iti jeŒ. v. uzrujati seŒ (l.i kala. ~imuØiØâ œunositi razdor. kara-) prefiksi sre}u se dosta ~esto. pomuta f. i *mota / *motã / *motâ (id. ~mucicâ „zbuwivati.(SEK I 246. neprijateqstvoŒ (Petleva 1996:32)684.. œuhoditi. 139–140). 684 Mo`da i ho-muØaØâsà œbiti neodlu~an. zbuniti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). jer ne raspola`emo potvrdama tipa *ba-mutiti. Knobloch 1969)682. „uzrujati se. . Me|utim. *motiti (se). dijal. Dvoslo`ni oblici imaju na po~etku ili eksplozivni suglasnik. U etimolo{koj literaturi ne postoji jedinstveno tuma~ewe oblika balamutiti < *balamotiti.Œ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). s obzirom na postojawe oblika {a-(la-)mutiti. sm u ta f. ~muØiØâ „spletkariti. nered. uznemirewaŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) uzmutiti se pf. a u tvorbenom pogledu — izvedenica na -iti od *motã (ÅSSÀ 20:142–145). tumaratiŒ. up. pomutwaŒ. mutiti se „postajati zbrkan. „sva|a. smut m. dijal. koji je funkcionalno iterativ od *mesti.. rus. sukobqavaweŒ. cit. Svesni smo ~iwenice da oni predstavqaju izvesno odstupawe od modela. jednoslo`ni (ka-) ili dvoslo`ni (kala-.OSNOVE: 30) MUTITI 301 tati. zava|atiŒ. obmawivatiŒ < *~âmotiti. po~motac sa „zbuniti se. zbrka. ili grleni strujni suglasnikŒ (op. Ovamo spada jo{ i rus. zava|aweŒ Pro{}ewe (Vuji~i}).). motã. Autori se uglavnom sla`u da je u pi682 Govore}i o ovakvim prefiksima Knobloh samo konstatuje: „. . us-ha-muØiØâsà œuznemiriti se. œpodsticawe na zlo ogovarawemŒ.tretiramo kao dvoslo`ne ekspresivne prefikse (o tome v. „zavaditiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}).

ESUM 2:347 s. Me|utim. up. glagol je slo`enica od *kalã i *motiti (Skok II 37 s.v. ~e{. nered.v. holo-muta (Machek 43). balamuØ. nemir. jezika ovo je jo{ jedan slu~aj ~akavsko-kajkavsko-crnogorske izoglose. *balamotânãjâ). ESUM 1:124 s. ali je sporno poreklo komponente bala-. *balbala-./ kolo-.v. drugi — koren *ba. koáomat). kojoj odgovaraju kod severnih Slovena likovi *balamota. prema drugom.v. sa kojima ga povezuje etimolo{ki zajedni~ka komponenta bala-. i s.cc. *balaguriti.). kao i crnogorske potvrde. zabuna.v.v.v. kao. {to je prirodna pojava kad su u pitawu eks685 Autori smatraju da se glagol *balamotiti mo`e staviti u isti red sa *balagovati. nezgoda. Mahek smatra da je bala.v. kolobotati se. 686 Autori SP isti~u da dijalekatski podaci. Jedni u woj vide tvorevinu onomatopejskog karaktera (Fasmer I 113 s. balamuta „zbuwenost. Ima i tuma~ewa prema kojima je ~itava porodica re~i stranog porekla.c. On kao leksi~ki ostatak tretira i deverbalnu imenicu balamuta. nazivi vr{ioca radwe (npr. *kolomotiti. predstavqaju dokaz da je isti glagol postojao i na ju`noslovenskom jezi~kom prostoru. uznemirenost. (ta)tulati688. areal.v. mada s. fonetika i semantika ukazuju na autohtonost re~i.v. onomatopeja srodna stind.-h. glagol je slo`enica od *kolo i *motiti (ÅSSÀ 10:146 s. gala-.-h. zbuwujeŒ). Sáawski II 370–371 s. prema kome bala. ÅSSÀ l. *bha-). koji dobro ~uvaju arhai~nu slovensku leksiku. *balakati. balamuta „onaj koji dovodi u zabunu. a ujedno da podse}a na sl~. galama (I 545) pomiwe i ukr{tawe sa tur. kala-. Dugo se smatralo da je glagol balamutiti ograni~en iskqu~ivo na severnoslovensko podru~je.srodno sa gr. Borys 1989:16)687. *balamota / *balamotã. V. SP. kalaba.). odnosno prvobitni nazivi radwe (sl~.predstavqa ekspresivni prefiks).302 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI tawu slo`enica sa *-motiti u drugom delu. pro{iren ekspresivnim formantom -l. balamuØ.vv. [to se ti~e glagola kalamutiti. rmoutiti). balamuØ (gde se kao jedno od tuma~ewa navodi i Knoblohovo. i *kolomotã / *kolomota.(SP 1:185–186 s. U okviru s. ÅSSÀ 1:146–147 s.(ie. *balamotiti)686. Machek 513–514 s. kalamutiti. *balamotiti685. ~ime bi se objasnilo i javqawe fonetskih varijanata kala. Iznose}i nedostatke ova dva tuma~ewa./ kalo. . fhloj i pravilno uo~ava da se glagol balamutiti rimuje sa npr.v. *balamotã (v.v. kajkavskim i crnogorskim govorima. up. i ÅSBM 1:288 s. Bezlaj II 58–59 s. s. iz mongolskog balamut (Sáawski I 26). v. kalamuØâ. 688 Indikativno je da su lekseme koje su predmet na{eg istra`ivawa posvedo~ene upravo u ~akavskim. 687 Bori{ pretpostavqa da lik balamotati (sa o < *o) govori o kajkavskom poreklu lekseme. predla`u se uglavnom dva tuma~ewa: prema prvom. primeri iz ~akavsko-kajkavskih govora (v. autori ÅSBM predla`u da se prvi deo slo`enice tretira kao ekspresivni formant. neprilikaŒ) (Borys l.

kalabaØina. „naru{avati mirŒ. kala-. kalamuØnáè : balamuØnáè. Truba~ov kritikuje ovakvo tuma~ewe. isprebijatiŒ (Marseni} 1986:53) : ispucati „izbiti. premlatiti. blr. za{omuti ispred osnove alterniraju prefiksi {a-.pro{iren slogom sa likvidom la. balabu{ka (deminutiv od balabuha) „zemi~ka ispe~ena i obarena u vodiŒ : kalabu{ka „vekna hlebaŒ (TolsØoè 1969:239. {o-. a{alamucecâ 689 Analiziraju}i ukr. Dakle. nap. Ve}ina autora ukazuje na tvorbeni i semanti~ki paralelizam oblika balamutiti i kalamutiti. kalaba~. uznemiriti. prvobitno se na ~ovekov duhovni svet odnosilo samo balamutiti „mutiti. dijal.v. o{elomuØiØâsà œogrnuti se.690 Nama se ~ini da nije bez osnova posmatrati ih kao dve razli~ite realizacije istog tvorbenog modela — ekspresivni prefiks + osnova — jer se i tvorbeno i semanti~ki uklapaju u sistem takvih obrazovawa. o prenosu primarnog zna~ewa na moralnu sferu. Tolstoj konstatuje da postoji prili~no veliki broj ukr. o{elomu ØiØâ œjako udariti po glavi. dijal. „sejati smutwuŒ. U moskovskom praslovenskom re~niku. „izazivati nesuglasiceŒ. up. is-pala-pucati „izudarati sabqom pqo{timice. umotati se ne~imŒ. pa-). kod kalamutiti bi se radilo o obrnutom smeru semanti~kog razvoja.(kao u bala-. uskome{atiŒ. kalamucicâ). termine kalabanà. U oblicima (o){amutiti . priroda me|usobnog odnosa ova dva oblika tako|e nije razja{wena. dok je u obliku o{alamutiti se prefiks {a. o{emutiti . govorom)Œ (odakle se sekundarno razvilo zna~ewe „mutiti ~istu voduŒ. isprebijatiŒ Kraqevo. unositi smutwu (re~ima. dok kalamutiti u svojoj prvoj komponenti sadr`i osnovu kal. ~iji se semanti~ki razvoj reflektuje i u oblicima sa prefiksima. Ova pomalo iskonstruisana semanti~ka slika prevazilazi se prihvatawem teze da su bala. zatiqkuŒ. {alomuØ „smutqivacŒ od {aláè „{a{av. v.ekspresivni formanti dodati na osnovu mutiti.pa je wegovo primarno zna~ewe bilo „mutiti voduŒ (Truba~ev 1967:386). smatraju}i da je do zbli`avawa pomenutih re~i do{lo naknadno. smu{enŒ i muØiØâ (Fasmer IV 399). pala-). U obliku palamutiti izdvajamo dvoslo`ni ekspresivni element pala-691 (uz istu ogradu kao u slu~aju bala. balaban „vrsta pecivaŒ : kalaban „veliki hleb sli~an kravajuŒ.v. Kragujevac (RSA) (v. 691 Up.OSNOVE: 30) MUTITI 303 presivna leksika i ekspresivni formanti (ÅSBM 4:123–125 s. naziva za jame i bare sa inicijalnim ka-. 29). is-pala-puvati. napomiwu}i da se tu svakako ne mo`e raditi o slu~ajnoj podudarnosti689. zamutiti. na osnovu srp. izlupatiŒ (RSA). zna~ewa „obmawivatiŒ. Me|utim. ispalampuvati „`estoko istu}i. kalaba{. {e-.i kala-). izmlatiti.i kala. Fasmer izvodi rus. Po wemu. balamuØiØi i kalamuØiØi ka`e se da su povezani tako {to drugi oblik predstavqa rimovano obrazovawe u odnosu na prvi (Sadnik/Aitzetmuler 125). o{alomuØiØâ œuzrujati. ba-. tj. za ukr. istu}i. *balamotiti). 690 Tako npr. ÅSSÀ s. . kalabuha u zna~ewu „baraŒ. i u svojstvu paralele navodi oblike tipa: kalamuØiØi : balamuØiØi. potvrde o{alamuti iz Crne Reke i rus.

karakteristi~na su zna~ewa „unositi razdor. œbrbqati. Up.Œ Potkozarje (Dalmacija). œlagati. „mutiti situacijuŒ Novi Sad. -samotac. palamudit „puno pri~ati. œlagatiŒ (Andri}). „zava|ati. trabuwati.. de~ije vriskeŒ. *ob{alomotiti (se) / *ob{alomoteti. bulaznitiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). zbuniti seŒ rekonstrui{e se psl. obmawivatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988) ka-la-muditi impf. „zatezati situacijuŒ.304 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI œizbezumiti se od gu`ve. pritom izmi{qati i zavitlavati seŒ [umadija (Grkovi} 1982).i -eti / -iti. *obãsmotiti. petqati. definiciju zna~ewa ukr. -samatac. 693 Up. neistinito pri~ati. Tako se u oblicima sa bala. a{alamucicca œo{amutiti se. obavqati posao smutqivcaŒ. palamuditi „mnogo pri~atiŒ Zorunovac (gra|a RSA). b a l a m u t i t i. Tako|e je. izmi{qatiŒ Unac (Jovi~i}). koje se tuma~i kao glagol na ob.-h. pidburävaØiŒ (ESUM 3:541–542 s. Beograd (Vlaji}-Popovi} 1986:163). zbuniti seŒ. palamudit „govoriti gluposti. U oblicima sa prefiksima realizuju se zna~ewa iz semanti~kog spektra osnovnog glagola mutiti (se)693. potvrda). izmi{qatiŒ Bogova|a (gra|a RSA). podvaqivati. Bjeleti} 1993:40–42. „pri~ati koje{taŒ. Za oblike sa ({a)la. Detaqnije o svim pomenutim oblicima v. v. palamudit œpri~ati O ka{. œobmawivatiŒ Kragujevac. i ÅSSÀ 30:112 s. koji se tuma~i kao lokalna modifikacija osnovnog *ob{alomotiti (id. 129)692. œne ostajati pri re~i. œneozbiqno. œlagati. o{amotac œoglupetiŒ i sl. Sarajevo. mutiti. vrdatiŒ Uskoci (Stani}) pa-la-muditi impf.(i pala-) prete`no realizuju zna~ewa „brbqatiŒ.v. Za oblike sa kala.v. Herc. izmi{qati izgovoreŒ Lika (Ajxanovi} 2002). „raditi na brzinu i povr{noŒ. palamuditi œid. tru}atiŒ. ali uz rezervu. rekonstruisan i oblik *ob{amotiti (i to samo na osnovu s. obrazovan od ekspresivne slo`enice *salo-mot-. palamuditi „uveravati la`imaŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). Kosovo. „brbqaju}i prikrivati istinu.v. 692 . „obmawivatiŒ. palamuditi „bez veze govoriti o ne~emuŒ Srebrenica. SEK IV 244–246 s.). -MUDITI ba-la-mudit impf. œizgubiti svestŒ. strukturno bliske formacijama *bala-mot-.vezuje se zna~ewe „pomutiti se (u glavi). pri ~emu svaki prefiks kao da se „specijalizovaoŒ za odre|eni segment toga spektra. smutwuŒ. muØiØi „k a l a m u t i t i. *balamotiti (ÅSSÀ 30:128–129).

posva|ati kogaŒ Uskoci (Stani})697.?. lagati. Ostala zna~ewa koja se u izvoru navode uz ovaj oblik. fig. smu{en ~ovekŒ Unac (Jovi~i}). iz istog izvora paramudim œid. pej. 698 Up. „onaj ko pri~a prazne pri~e. za~arati. pokositi i sl. 694 695 . sg. dosadna pri~alica. palamuxija m. {e-medan „onaj koji ne govori jasnoŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). „op~initi ma|ijama. „pri~awe onoga koji palamudiŒ [umadija (Grkovi} 1982). „opqa~katiŒ Leskovac (Mitrovi})696 s-pa-la-muditi pf. palamudarka f.v. (Zlatkovi} 1988)698 Up.v. *moditi. Skok II 475 s. vu}i za nosŒ Split (Vidovi} 1990). zakeraloŒ (Andri}). a to su: „oblizati.)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990). spalamudit „uraditi kako bilo. muditi2) ali. obmawujeŒ Kragujevac (Vlaji}-Popovi} 1986:163). palamudara œpalivatra. na brzinuŒ: Ti nijesi ovo pokosio no si spalamudio teke da se ra~una e ko{eno — Spalamudi to kako bilo. œnagristiŒ. Isto va`i i za oblik spalamuditi u zna~ewu „spaliti. uni{titiŒ. povr{noŒ Uskoci (Stani})695. „varakati. „gwavator. i on podle`e ekspresivizaciji u prefiksalnom delu.. Andri}). œsmutqivacŒ. oma|ijatiŒ Zorunovac (RSA. „`ena koja mnogo pri~a. „o{amutiti nekoga (jakim udarcem i sl. zamr{ena situacijaŒ Kladaw (Vlaji}-Popovi} 1986:163) za-{a-muditi pf. œ`enska osoba koja izvla~i korist na prevaruŒ Lebane (gra|a RSA) palamudija. nagoreti. œdelimi~no uni{titiŒ. za{amadi 3. sve potro{itiŒ Uskoci (Stani}). sagoreti. „o{amu}en. obasuti vatromŒ. kako se iz primera vidi. „ne{to uraditi (poorati. iskori{}avatiŒ: Malo si me ti mene palamudija.) kako bilo. acc. palamudim 1. za{amaden adj. œpovr{an. ÅSSÀ 20:123 s. œbez argumenata ubediti (nekoga u ne{to). iz istog izvora oparamudim œid. 697 Up. mudati „svetlucati (o sve}i)Œ (RJA) (v.Œ. lupetati.OSNOVE: 30) MUTITI 305 gluposti. palitiŒ. la`eŒ Zorunovac (gra|a RSA) palamu|evina f. opalamudim 1. œizvla~iti korist na prevaru. iz istog izvora spalamidati œid.Œ. œmalo izgoreti. ne}e u svatove. }aknutŒ id. oprqitiŒ. pa si do{ja po jo{ Lebane (gra|a RSA)694 o-pa-la-muditi / opalamuditi pf. brbqatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}).Œ. palamu|evina „zame{ateqstvo. œsve pojesti. {to je verovatno posledica uticaja na{eg glagola. palamuxija œonaj koji palamudiŒ Lika (Ajxanovi} 2002) palamudwa~a f. brbqivacŒ Vlasotince (gra|a RSA). sg. inf. nejasna. sg. „zavaditi. 696 Up. œizgoreti dlaku na glavi ili nogama zaklanog bravaŒ — stoje u vezi sa glagolom muditi „`e}i. omamitiŒ: Spalamudili su ga momci z Grada i sve {to je ima da im je ka svoijema Zagara~ (]upi}i 1997) palamuda m.

. u 3. muÖec „odugovla~iti. naduriti (se)Œ. potvrde: „prqati. omesti. mudno „sporoŒ id. obestan. muden.306 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI · Navedeni primeri pokazuju potpuni tvorbeni i semanti~ki paralelizam sa oblicima obrazovanim od glagola mutiti. 700 Up. namudit se „namrgoditi seŒ nego ka{. komuÖec sa (SEK III 67.v. i zamuditi „zakasnitiŒ. dangubitiŒ. *komo(u)diti. zadr`avatiŒ. kaqatiŒ. zamuditi „zadr`ati.c. zamuditi se „zadr`ati se. „tamaŒ. zamuditi „propustitiŒ Ozaq (Te`ak 1981). postati ohol. up. nema jedinstvene etimologije). primeri imaju zna~ewa iz jednog semanti~kog kruga: „(na)obla~iti seŒ. kalamuditi i palamuditi najbli`e stoji glagol mudlati „zavaravati nekoga obe}awimaŒ Siw. koji je prava kontinuanta psl. Stoga nam se ~ini da im je po svojoj semantici bli`i pomenuti s. Po{to je re~ o lu`i~ko-poqsko-ka{upskoj izoglosi701. mudljati „docnitiŒ (Skok II 475 s. koji Skok dovodi u vezu sa muditi „docniti.v. {-mudati „id. muditi1). jasno — odakle muditi u osnovi. istu semantiku imaju i stpoq. gubiti vreme. sumoranŒ. smetati koga.). œne{to slabo. izmaglicaŒ. Uostalom. muditi. ali oni zbog svoje (neodgovaraju}e) semantike nisu mogli poslu`iti kao osnova za obrazovawe oblika sa prefiksima. up.Œ. tmuriti seŒ. ostatiŒ. 702 Svi ka{. 10:178–179). ovla{ raditiŒ Uskoci (Stani}). zadr`avati. di}i glavu. muditi se „`uriti seŒ. fig. i Popowska-Taborska/Borys 1996:313–314)702. a koje ujedno ukazuje na postojawe psl. up. œduriti se.v. iz istog izvora i namuditi (se) „naqutiti (se). navode}i kao pandan sln. „mrak. za koje se pretpostavqa da je mo`da u vezi sa psl. *komuditi (id. mudqav „spor. dodu{e. ipak i ukr. 701 Up. Nije. i kako se u ÅSSÀ s. muden „sporŒ. glagoli muditi se „qutiti seŒ Uskoci (Stani})699 i muditi „kasnitiŒ Virje (Herman 1973)700. (RSA). Ne{to bli`e zna~ewe ima glagol mudati „muvati se bez ciqaŒ Ka~er (gra|a RSA). *muditi (u SEK l. polumrakŒ. kasnitiŒ. tako|e se ukazuje na ovu nepodudarnost zna~ewa). sporo. muditi „oduzimati (kome) vreme. „magla. Zabele`eni su. (ibid. i ESJS 9:505–506 s. zakasnitiŒ.Œ. *komediti s drugim stepenom vokalizma (ESUM 2:546). i ka{. glagol muditi se „qutiti seŒ. namudit se „namrgoditi seŒ Brusje (Dul~i}i 1985). v. œu~initi da neko postane ohol. 699 Up. „i}i tamo-amo (obi~no kroz ku}u) ne svr{avaju}i gotovo nikakav posaoŒ. kom’àduvaØi „uznemiravati. œtumaratiŒ. kako se glagol komuditi smatra praslovenskim. On se ekspresivizuje dodavawem prefiksa ko. muditi se „`uriti seŒ. U semanti~kom pogledu oblicima balamuditi. gubiti vreme itd. lewŒ Sesvete (Maresi} 1996).): mene se mudi „zakasni}uŒ Turopoqe ([ojat 1982). naduriti (se)Œ. *ko- . „tmuranŒ. mudi se (samo bezli~no. up. Gorà~eva 1979:103)703.> psl. tromoŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). obestanŒ. me|utim. pomudno „polako. tako|e i ka{. sg.-h. namuditi (se) „naqutiti (se). Glagol muditi je praslovenski < *muditi (se) (ÅSSÀ 20:167–169. Dalm. xomudni (sa prefiksom ho-. „tmuran.

Vlaji}-Popovi} 1986:165)706. koje se dovodi u vezu sa csl. 704 Up. 706 Autorka oblik palamuditi izvodi od balamutiti (sa promenom b > p i t > d).(v. kalamuditi i palamuditi ne treba tra`iti neku drugu. sve radi sporo. muditi on tuma~i kao spoj prefiksa ko. I ma kakva bila krajwa etimologija ovih leksema (za sada nepoznata). S obzirom na nazal u rumunskim potvrdama. prïmouditi (Mladenova 1993:14). ~ije se zna~ewe obja{wava kao rezultat semanti~kog pomaka œonaj koji gubi vreme. opalamudim „opqa~katiŒ mo`da su razvili svoja zna~ewa pod uticajem glagola muditi „`e}i. odugovla~i. problem ishodi{nog glagola treba re{avati na psl. tupanŒ (SEK III 365–366). oka~ewak. . Ovo je jo{ jedan primer alternirawa ekspresivnih prefiksa ispred iste osnove. up. dok se u ka{upskom i lu`i~kom javqa ko-. npr. pored odgovaraju}ih lu`i~kih. Takvo tuma~ewe ve} je predlo`eno za glagol palamuditi (v. csl. (RSGV). *muniti (se). tako|e i rum. niz *mul. Nama se ~ini da se navedeni s. besposli~arŒ [abac (gra|a ERSJ). npr. œlen{tina. odlo`itiŒ. *mulã / *mulâ. Sáawski.Œ. o tome v.smatramo samostalnim prefiksalnim elementom.-h. 703 Up. muditi2). Smatramo da u oblicima balamuditi. a-pra-mindi „biti. tromoŒ > œ~ovek koji sporo misli. Oblici palamudim œizvla~iti korist na prevaru. prqatiŒ) svojom semantikom uklapa u psl. *golomodã. mra~iti. potro{iti / provesti (vreme). ukr. navode i ka{. ve} da ovu izmewenu varijantu primarnog mutiti treba posmatrati tako|e kao rezultat kontaminacije sa mudo „testisŒ. planu up.OSNOVE: 30) MUTITI 307 Nama se ipak ~ini da je glagolu mudlati „zavaravati nekoga obe}awimaŒ bli`i pomenuti glagol mu dati „muvati seŒ. œvetropirŒ Vojv. i ko-ro-mud m. *musa). **muditi II „tmuriti. baèmud. posebnu osnovu muditi.v. glagol (poreklom od nekog jo{ nepotvr|enog psl. glupanŒ dovode se u vezu sa glagolom *muditi. Zanimqivo je da je u rumunskom upotrebqen prefiks ta-. ravni. palitiŒ koji. méditi. one kao da su pretrpele uticaj imenice mudo „testisŒ705. koje se dovodi u vezu sa *modo / *modã „testiculusŒ (ÅSSÀ 6:212). up. ÅSSÀ s.vv. tako|e i lelemud m. odlo`itiŒ prema a-pre-minda. „obe{ewak. *mura. deratiŒ (tako Skok II 475 s. dok mi komponentu pala. Slavia Occidentalis XVIII 264–265). kao wihov izvor treba pretpostaviti csl. prïméditi (up. koje se tuma~i kao slo`eno obrazovawe od osnova glagola baàØi „vra~aØiŒ i starog ørideva mudânái „søorŒ u vezi sa rus. Na psl. odgovaraju}e imenice sa zna~ewem œbudala. a ta-minda „odgoditi. mangupŒ CG (RSA)704. 705 Dodu{e. potvrde sa druga~ijim (gorepomenutim) zna~ewima). pored osnovnog. medlennáè (ESUM 1:117). ima i metafori~ko zna~ewe „globiti./ *mun/ *mur.i glagola *muditi (pri ~emu se u odrednici. iskori{}avatiŒ. omod œid. glupan. tako|e i ka{.

Piva (Gagovi} 2004). 708 ^akavska imenica ~eper „vrsta insektaŒ tuma~i se kao denominal od *~eperiti u zna~ewu „hvatati.v. {epuriti seŒ: Sve se ~eperi. „razmetati se. *-puriti. pentrati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) i{-~e-perit se pf. praviti se va`an. uzvrteti seŒ . pri{iti mnogo raznih komada tkanine na neki deo ode}eŒ. „dr`ati se osiono. ~u~ati raskre~enih noguŒ Ozaq (Te`ak 1981). ko~operan (o sitnoj odrasloj osobi)Œ: Nikola bqe{e ~eperan. mali ali ka vatra `iva Zagara~ (]upi}i 1997)709 707 U ovom poglavqu razmatraju se kontinuante psl. *~epiti < ie. uz komentar pojedinih navedenih oblika. *-pyriti. ~epiti „~u~atiŒ. ra{~epiti „v. ra{~eperiti se „ra{iriti se. dakle. imati nekakav izve{ta~en stavŒ Kosovo (Elezovi}). ~eperit se „praviti se sna`nijim i va`nijim nego {to jeste.umesto -er-) ra{~epuriti se „nepristojno sedeti. ra{~eperiti „ra{iriti. u{~epati se „stalno i}i tamo-amo. Glagoli se. SP 2:143 s. kriviti usta. raskora~iti se. ~epatiŒ (v. „svojeglavŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). „koji se pravi va`an. isticati se svojim dr`awem. kidatiŒ (< psl. na~eperiti se „nakostre{iti seŒ: ~eper je vrst insekta kod doma}eg blaga I` (Kuli{i} 1979:93)708 ~e-peran adj. œpraviti se va`anŒ (Bernar 1982:332–333). „zaokupiti se kojekakvim poslovima. ra{~eperiti se „raskora~iti seŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). „ispentrati seŒ id. Materijal je prezentiran u skladu sa koncepcijom usvojenom u ovom radu. (ibid.308 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 31) PERITI 31) PERITI707 ~e-periti se impf. po{to se radi o vrlo homogenoj i slo`enoj porodici re~i. 709 Formalno identi~ni. i i{~epati „izlomitiŒ Vrgada (Juri{i}). prionuti za ne{toŒ Istra (RSA). ra{~eperitiŒ Uskoci (Stani}). biti uobra`en. a ne zna ni{ta. na~epen pej.) na-~e-periti pf. ali semanti~ki razli~iti oblici: ~eperiti „{iriti (o nogama)Œ. up. ~epiti se „rastavqati nogeŒ. osnova *-periti. ko~operan. razma}i seŒ: Ra{~eperijo se kao vrana na dva koca Uskoci (Stani}). Oni stoje u vezi sa glagolom ~epati. „peti se visoko. tako|e i ~epit se „bekeqiti se.). naduvenŒ Zagara~ (]upi}i 1997). koliko ni svaka tuka Piva (Gagovi} 2004). gorditi seŒ Uskoci (Stani}). „staviti. na~eperiti se „~vrsto se prihvatiti ne~eg. ~eperiti se „sede}i {iriti noge u kolenima. raskre~ivati nogeŒ. navode prema osnovama. (sa sufiksom -ur. sa jo{ neutvr|enom kona~nom etimologijom. Me|utim. na kraju poglavqa sledi op{ti osvrt na wen dosada{wi tretman u etimolo{koj literaturi. razmaknuti prste. noge ili {to drugo jedan od drugogaŒ Uskoci (Stani}). *~epati. ~epiti „lomiti. biti uposlen na vi{e stranaŒ Piva (Gagovi} 2004) — ne spadaju ovamo. Detaqna analiza razmatrane leksi~ke porodice izneta je u: Bjeleti} 2000. *~eperã 2. *skep-).

napraviti se va`anŒ (RSA) is-ko-~o-periti se pf. razmetati seŒ. narogu{iti seŒ (RSA). osiono. uzneti seŒ id.. Skok I 307–308 s. ko~operiti seŒ (RSA). „stati. namestiti se ko~opernoŒ (RSA). „po~eti se ko~operiti. biti uobra`enŒ Uskoci (Stani}). otputiti se. œizdvojiti se od celine i {tr~atiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) na-ko-~o-periti se pf. . Bjeleti} 2000. nakoko}en. (ibid. praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})710 ko-~e-periti (se) impf. O ovim glagolima v. ~epa. „otresit. iz istog izvora ko~eriti se „praviti se va`anŒ (v. joguniti seŒ (RSA). œko~operanŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) {e-periti impf. okretanŒ. uobra`enŒ: Cio je nekako }eperan. uobra`eno. nako~operit (se) „napadno (se) namestiti. ista}i (se). uobraziti se (o vi{e wih). „zauzeti ko~operan. „biti ko~operan.v. „dr`ati se samosvesno. u{togqen. ~epã. Bernar 1982:332–333. „v. *~epati. Berneker 143 s. œprkositi. 141–143 s. ko~eperiti se „praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})711 ko-~o-periti se impf. {tr~atiŒ. „dr`ati se oholo. ko~operit se „isticati se (o predmetima). SP 2:140 s. *~eperiti. usprotiviti seŒ Potkozarje (Dalmacija). u ku}u. praviti se va`an.) Uskoci (Stani}). uobraziti (se)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) po-ko-~o-perit se pf. pona{ati se nabusito. -keriti). œveseo. œpraviti se va`anŒ Vasojevi}i (Bori~i}) za-ko-~o-periti se pf. razmetati se. „ispre~iti seŒ Uskoci (Stani}). nadmen stav. poneti se va`no. nepokornost. praviti se va`nim. Ma~va (gra|a ERSJ). ka da be` wega nema momka Zagara~ (]upi}i 1997). uobra`avati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). 710 Nije sigurno da ovamo spadaju oblici {eperiti „mo`da isto {to {eper}atiŒ Lika (RJA). {epati. spretanŒ: ]eperni su oni svi. isko~operit (se) „id. za{eperit „naglo oti}i. gorditi se.v. 711 Up. isticati se svojim dr`awem. {eperiti pej.v. up. nadmeno. va`an. onako.v. „nakostre{iti se. œuko~en. „to~itiŒ Ozaq (Te`ak 1981). otperjatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). {eper’t „krivudati u hoduŒ. œispoqavati nezadovoqstvo. Vojv. za sva{to ih je da bog. ko~operit se „busati se u prsa. ponositi se. (RSGV). nadvisivati okolinu. œid. hvalisavo se pona{ati.OSNOVE: 31) PERITI 309 }e-peran adj.Œ. {epuriti se. Varbot 1998:227–228. oholiti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). {epesati.

~io i to pokazuje svojim dr`awem (o starijim osobama)Œ. gizdavacŒ. okretan. „v. `ivo. (RSGV) ko-sto-periti se impf. œlakomislen. ki}ewem. `ivahan. {epuri. „ude{avati se. „nakin|uriti (se)Œ (RSA) u-ka-}i-periti se pf. nadmen. otmen. ko~operan œgord. „`ivahan. gizdavicaŒ. nepristojnog pona{awa. razmetqivŒ Vojv. namigu{aŒ (RSA). brzŒ. vetropirŒ (RSA). ka}ipera~ki „ka}iperno. gizdavicaŒ Du~alovi}i (RSA) ka-}i-peran adj. gizdavoŒ. „koji se isti~e pomodarstvom. {epure}i se. razmetqivac. `ustro. „sve~ano se odenuti. „ko~operiti se. nestalna `enaŒ.?) ?ka-}i-periti se impf. „onaj koji se ko~operi. „koji se izdvaja od ostalih. va`no.. œlakomislena. Segedin (gra|a ERSJ). nego luwavo i sluzavo ko lu~ewe Otok (RSA) o~-ko-peran adj. razme}e. „na ko~operan na~in. „onaj koji voli da se isti~e pomodnim obla~ewem. œkoji ostavqa utisak ko~operewa. gizdavŒ. ko~opere}i se. œ`ena lakog morala. œko~operiti seŒ Vojv. ka}iperski adv. juna~i. vetropirastŒ. ko~operka f. fig. œlakomislen. ko~operanŒ: Bit }e dite ko~iperno ko `abica — Dite to nije bilo ko~iperno. gorditi seŒ Vrawe (RSA acc. ka}ipera f. ko~operast „gizdavŒ (RSA) ko~operno. „id. ki}ewem. ka}iperkaŒ Leva~. Tupi`nica. ~ioŒ. œkoji je krepak. nako~opereno adv. napredanŒ: Ma boqe sam znao da mislim ondar. nestalan ~ovek. ka}iperka „pomodarka. ka}ipor. pomodar. kako sam ja bio o~koperan Draga~evo (\ukanovi} 1995) ku-~u-periti se impf. ka}iperka~a „pomodarka.. izaziva~ki. (RSA) . „v. `ivahan. razmetqivŒ. (RSGV). Uskoci (Stani}). „na ka}iperski na~in. nadmen. ki}iperski adv. ki}iperstvo n. ka}iperno. samosvestan. nakin|uriti seŒ Uskoci (Stani}) ka-}i-per m. razmetqivoŒ (RSA) ko-~i-peran adj. kico{.Œ. gizdavŒ (RSA). nestalan. œoholŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). ka}iperast „id. kin|urewem. gizdati seŒ Komarnica (RSA) na-ka-}i-periti (se) pf. razmetqivoŒ. œkitwastŒ.Œ (RSA) ko-~o-peran adj. osion. „koji se ko~operi. okretan. hvalisavacŒ Mali Po`arevac. (Vuk). œkoji se dr`i gordo. kin|uriti se.310 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-~o-per m. vetropirasta. inf. ka}iriper u zagonetci (RSA) ki-}i-perka f.

kititi. „v. (usmeno M. „(is)peti se. name{tati se kao ciqŒ.OSNOVE: 31) PERITI 311 ka-~i-periti se „v. uzdi}i se. popeti se na istureno mestoŒ. postavqati se na istaknuto mesto. nepromi{qena `enska osobaŒ Piva (Gagovi} 2004) ?u{-}u-perit(i) se pf. „onaj koji misli da je va`an. vredanŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) ?re-per(~)i se. perat se „id. „staviti. naperiti se „uspraviti se. naper’t se „uputiti seŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). œpostavqati metuŒ. srediti seŒ Kqu~ (gra|a ERSJ) u{-}u-peran adj. periti se „stavqati samog sebe za metuŒ Uskoci (Stani}). impf. ukra{avatiŒ. ugla|en. œkoji izuzetno precizno radi svoj posaoŒ Sanski Most (gra|a ERSJ). „viritiŒ? 713 Up. nakaniti. naperiti „uperiti. doteran. œzauzeti neprirodno. œpostaviti kao metuŒ. upadqivo dr`aweŒ CG (RSA) isperiti / isperiti pf.). „lakomislena. nadi}i se pru`aju}i se u visinuŒ (RSA). œzgodan. usmeriti. perit se „zbivati se. „ni{aniti. œpodesan. podi}iŒ713. . „staviti. ka}iperiti seŒ.). ta~anŒ Unac (Jovi~i}). doga|ati seŒ: On i sam ne zna kaj se iz weg peri Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). œdoteran. upravitiŒ. prikladan. œdoterati se. periti „pomicati. œpru`iti se u visinu. œbogatŒ Potkozarje (Dalmacija). stati na istureno mestoŒ. naperati impf. sg. doteranŒ. œname{tati. pomeratiŒ. nametati seŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) è periti impf. nadi}i. izdi}i seŒ (RSA) naperiti pf. pobadatiŒ. postaviti na visoko. „ko~operiti se. ‹ se „stati. odgovaraju}i. (ibid. odlu~itiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). mo`da pre: „pomaqati seŒ. œnaumiti. istureno mestoŒ CG. œpodizati. Na osnovu primera reklo bi se da zna~ewe nije dobro definisano. œuredan. B. perit se (im)pf. pri~vrstiti na istureno mestoŒ. upravqati ne{to na nekogaŒ: Ne peri pu{ku na qude. ka-~i-perka f. pa neka je prazna Piva (Gagovi} 2004). (is)pentrati se (i na taj na~in posta(ja)ti vidqiv) kao kakva metaŒ. œstati na ni{an. ro-per(~)i se 3. sre|enŒ id. na-ce-periti „staviti ne{to na vidno mesto (tako da smeta drugima)Œ: [to si to tu naceperio? Herc. lepo obu~enŒ.Œ Zagara~ (]upi}i 1997)712 zaperiti pf. ka}iperkaŒ (RSA) }i-li-perka f. uspraviti. „dovesti u uspravan polo`aj. œude{avati. pode{avatiŒ Unac (Jovi~i}) 712 Up. zaperiti se „popeti se.

bogatŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). œsagraditi. œpokazati prstomŒ. zatim periti mlinsko kolo. -prijeti). po wemu. periti kapu „kititiŒ. uperiti œid. podesanŒ Potkozarje (Dalmacija). spreman. {iriti (perje)Œ. sg. poperiti se „poma}i se. œpobosti se. „ispravan. uperati impf. ure|enŒ.. uperit se „uputiti seŒ: Kamo si se uperil? Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). razumqiv daqi razvitak zna~ewa u „ni{anitiŒ.v. œzgoda. prikladanŒ. „poma}i. le{nike na jabuku za bo`i}ni ukras ili dar pomo}u drvceta koje se zabada u jabuku i orahe.Œ. on ti je prava naperica. Semantiku glagola periti kao faktitiva na -iti Skok izvodi od pero. „usmeriti se ka nekome i uporno ga kiwiti i poni`avatiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). œvredan. Skok isti~e da je wegovo osnovno zna~ewe sadr`ano u folklornom izrazu periti orahe. izgraditiŒ. usmeritiŒ. œspretan. rukovoditiŒ. uperi se 3.v. podi}iŒ: Poperijo ~ardak nasred Sirovca. Tuma~e}i glagol periti. sa homonimnim periti „upravqati. denominal od pero. œutrpati. ispravan. sposoban. odre|ivati pravacŒ. œzapovedati. pomeritiŒ. pouzdanŒ Unac (Jovi~i}) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol periti (se) < psl. nametnutiŒ Unac (Jovi~i}) uperiti pf. Skok navodi jo{ i zna~ewe „u potaji raditiŒ. pero)714. namestitiŒ Unac (Jovi~i}). onda je r|ica Piva (Gagovi} 2004) poperiti pf. œpravilan. a kad ne rodi. œo{triti pred714 Skok je u ovoj odrednici pome{ao glagol periti „snabdevati perima. œusmeriti pogled na nekogŒ. probadatiŒ (up. usmeravatiŒ = prijeti < *perti „prodirati. . øerà se „praviti se va`anŒ < psl. nabostiŒ.312 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI naperica f. prilikaŒ. „onaj koji se zbog kakvog uspeha napravi va`nimŒ: Kad mu dobro rodi godina. œume{an. vr{iti uticajŒ Unac (Jovi~i}) upera f. *periti (se). postaviti se u uspravan polo`ajŒ Uskoci (Stani}) priperiti pf. ve{tŒ Kqu~ (gra|a ERSJ). urediti da bude dobroŒ Kulen Vakuf (gra|a ERSJ). Odatle je. pomeriti seŒ. *periti (se) „pokrivati se perjem. œpobosti. upodobqavati peru i sl. „~initi perje ne~emuŒ > œnabadati ne{to na ne{toŒ (Skok III 641–642 s. œodlu~ivati. tj. radan. postaviti. œupravqati. uperiti „upraviti ne{to u ne{toŒ Uskoci (Stani}). œo{triti raonik na raluŒ. pogodan. œpodesiti. za koje tako|e smatra da se razvilo iz „nabadati. œnamestiti. œprislonitiŒ. œupornostŒ Unac (Jovi~i}) uperan adj. uperan œpodesaan. Isto krajwe re{ewe nudi se i u BER-u za glagol øerà „{iriti (ruke)Œ. uputiti. Skok III 42 s.

naperiti se „nakostre{iti se. prodirati. up. i`yikqatiŒ Lika (RSA. na~porit se. 2004). zaparatiŒ id.. na-~e-pariti se „v. na~aporiti seŒ V. ko-~o-.-h. {e-. Ispred osnove -periti alterniraju prefiksi ~e-. kontinuante psl. uperitiŒ pripadaju gnezdu *perti. zagrepstiŒ Crkvi~ko Poqe. naperiti „probostiŒ.v. prodretiŒ. œnapujdatiŒ. zbog e-vokalizma. u ÅSSÀ 22:210 s.„prevesti. Ovamo mo`da i is-ca-pariti. p r o b o s t iŒ. . O~igledno je da je u slovenskim jezicima do{lo do me{awa kontinuanata psl. ali se rekonstruisani psl. *pâroŒ i upu}uje se na odrednicu *naperti. *periti < ie. „po~eti parati. narogu{iti seŒ. odnosi i na s. *porti. o~i) i sln. Piva. paoke u to~akŒ. 717 Ovo se. *naperti (id. poriti. na-~e-pari se 3.-h. rasporiti povr{inu ne~ega (obi~no ko`e na telu) kakvim o{trim. *naperiti od zna~ewa koja nas interesuju navodi samo sln. prodiratiŒ tako|e privla~e ekspresivne prefikse. up. RJA). n a b o s t i se na ne{to o{troŒ Nik{i}. dakle. rekonstruisani glagol *naperiti tuma~i se lakonski: „Korelativno sa *periti. nabosti se na neki o{tar predmetŒ Crkvi~ko Poqe. „nabosti se na o{tar odlomak drveta ili veliki trnŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V.v. ko-.v. is-ca-porati. Slovena~ki glagol periti „umetati zupce u grabuqe. uperiti pogled. sg. rasporiti se. Uostalom. dok se ostali oblici i zna~ewa preklapaju sa onima koji su navedeni s. glagola *periti „{iriti perje. usmeriti. na~parit se „nabosti se na ~ p a r. izgleda da je ovde do{lo do me{awa sa kontinuantama psl. sa semanti~kim pomakom „probijatiŒ > „rastiŒ (up. S obzirom na zna~ewe „rase}i se. *perti. malo zaporiti. glagola *perti / *porti (*periti / *poriti) „probadati. na-~a-poriti „n a b o s t i . upiratiŒ716.OSNOVE: 31) PERITI 313 metŒ. vperiti pogled (Varbot 1984:23)717. rasporiti seŒ. nadimati. Varbot ~ak prime}uje da glagoli gnezda *perti ispoqavaju specifi~an semanti~ki razvitak u rus. prethodnu na- pomenu). {iqatim predmetom. dissecareŒ (up. vperiti „prodreti. naravno. i na-poriti „rase}i. izrazu vøeriØâ vzglàd (vzor. Tako se. P~elice (RSA). 715 Zna~ewe „o{tritiŒ pre bi se odnosilo na glagol *perti (v. na~aporiti se „nataknuti se. ~ekiwe u dretvu. zna~ilo da svi oblici sa zna~ewem „upraviti. To bi.. posvedo~eno za oblik bez prefiksa. klati prvobitno „bostiŒ > klica). ko-sto. npr. koje se smatra izvedenicom od *pero (BER 5:184–185)715. provalitiŒ izvodi se od psl. BiH. okrqakŒ Kosovo (Elezovi}). *per(H). Varbot 1979:23–25). *por’o „discindere. œnapetiŒ. Skok III 11–12 s. naperiti „kostre{itiŒ. u obliku sa -pariti do{lo je do iterativnog du`ewa o > a. is-ci-pariti „brzo izrasti. smatra denominalom (Bezlaj III 26). 716 S. Piva : na-poriti se „rase}i se.itd. nadizatiŒ (< *pero) i *perti „probadati. glagol. 210–211). uperiti. Me{awe leksi~kih gnezda glagola *periti i *perti zapa`a se ve} na praslovenskom nivou.

314

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

O oblicima ~eperiti, {eperiti v. komentar na kraju poglavqa. Glagol ko~operiti se prvi pomiwe Malinovski, svrstavaju}i ga (zajedno sa pridevom ko~operan) me|u slovenske lekseme u kojima se izdvaja prefiks ko- i dovode}i ga u vezu sa poq. czupurny „`ustar, naprasitŒ, rus. ~eøornáè, ~oøornáè „sitni~av, pedantanŒ, œusiqen, naduven, oholŒ (Malinowski 1899:118–119). Fasmer osporava tezu Malinovskog o povezanosti rus. ~oøornáè sa s.-h. ko~operan, iako sam ne nudi etimolo{ko re{ewe za ruske primere (Fasmer IV:372–373)718. [ic u obliku ko~operan izdvaja prefiks ko-, porede}i ovaj pridev sa istozna~nim ~eperan (Schutz 1965:323)719. Moskov uvr{}uje oblike ko~operiti, ko~operan u grupu s.-h. leksema sa prefiksom ko- (Moskov 1981:93). Kope~ni prenosi Vukovu konstataciju da je pridev ko~operan varijanta od ~eperan i dovodi ga u vezu sa ~e{. ~epyrit se, sln. ~eperiti se, ~opiriti se, {opiriti itd. (Kope~ny 1983:27, 36). Skok pak tuma~i glagol ko~operiti se kao slo`eni denominal, obrazovan od sintagme „ko~iti perjeŒ (Skok I 333–334 s.v. ~ okanj )720. Na specifi~nost wegove tvorbe skrenuo je pa`wu [arifulin, navode}i ga kao primer u kojem se ispoqava jedna od osobina ekspresivnih prefiksa — wihovo varirawe i naslojavawe ispred iste osnove ([arifullin 1982:119). Glagol se, dakle, tvorbeno mo`e razlo`iti na ko-~o-(/ ~e- / ~i-)-periti721. Kod wega je do{lo do naslojavawa („aglutinacijeŒ) prefiksa ko-, ~o- (< ~e-), up. o-ko-peran „~vrst, zdravŒ Orahovica (Skok II 149 s.v. koporati), bug. ~o-øerà se. Ovo nije usamqena pojava. Ispred iste osnove, u istom zna~ewu, mogu}a je i druga kombinacija prefiksa, up. ko-sto-periti se, bug. kosØoøerà se
718 Truba~ov dopuwava Fasmerovu odrednicu obja{wewem R. Jakobsona, koji smatra da su ovi oblici povezani sa ~eøec (Jakobson 1971:647), ali sam ne iskqu~uje mogu}nost da se radi o tvorevini sa prefiksom ~e-, povezanoj sa ras-Øo-øáriØâ i sl., v. daqe. 719 [ic verovatno (mada to ne nagla{ava, za razliku od Kope~nog koji eksplicitno ka`e „po VukuŒ) samo prenosi podatke iz Vukovog Rje~nika, u kojem su pridevi ko~operan i ~eperan me|usobno upu}eni jedan na drugi. 720 Dodu{e, on tu pomiwe i glagol ko~iti se „oholiti seŒ (Vuk), koji bi mogao poslu`iti kao semanti~ki pandan i uzorak; up. i primer iz RSA: ko~iti se „dr`ati se nadmeno, razmetqivo, uko~eno, praviti se va`an, ko~operiti se, {epuriti seŒ. 721 S obzirom na ~iwenicu da su u s.-h. jeziku potvr|eni oblici sa prefiksom ~e- (ali ne i ~o-), dodatim na osnovu per-, up. ~eperiti se, ~eperan, primarnim mo`emo smatrati oblik ko-~e-periti se . Mnogo rasprostrawenija varijanta ko-~o-periti se nastala je verovatno prelaskom ~e- > ~o-, radi izjedna~avawa sa vokalom prefiksa ko-.

OSNOVE: 31) PERITI

315

„id.Œ (BER 2:662 s.v. kosØ1)722. Da je u pitawu prefiksalna tvorevina „aglutinativnogŒ tipa dokazuje rus. ko-sØo-øá`iØâsà „oholiti seŒ ørema ka-øá`iØâsà „{epuriti se, praviti se va`anŒ, na-Øo-øá`iØâ „nadutiŒ, œnagizdati, na-Øo-øá`iØâsà „nagizdati se, lepo se obu}iŒ (PeØleva 1986:201), ~e-øá`iØâsà „doterivati seŒ, œhvaliti se, praviti se va`anŒ (ÅSSÀ 4:58 s.v. *~epy`iti se)723. Nije sigurno da oblik ka}iperiti, wegove izvedenice i varijante (ka-~i-periti se, ki-}i-perka, }i-li-perka) pripadaju razmatranoj leksi~koj porodici. U pogledu semantike nema zna~ajnijih prepreka wihovom ukqu~ivawu u ovu porodicu, mada su se oni specijalizovali iskqu~ivo za jedno od wenih zna~ewa — „kin|uriti se, gizdati seŒ (sa daqim pomakom: „kico{, gizdavacŒ > „lakomislen, nestalan ~ovek, vetropirŒ). Me|utim, u formalnom pogledu problem predstavqa inicijalni element ka}i- (ka~i-, ki}i-, }ili-), koji te{ko da bi se mogao protuma~iti kao spoj ekspresivnih prefiksa, uprkos upadqivoj fonetskoj sli~nosti sa, npr., ko~operiti. Skok tuma~i imenicu ka}iperka kao imperativnu slo`enicu od *ka}iti se = ka}uniti se „kititi seŒ CG (Vuk) i pero. Po wemu, glagol je denominal od ka}un „biqka orchisŒ (Skok II 11–12 s.v. ka}ipera). Skokovo tuma~ewe nije uverqivo, ve} i stoga {to je re~ izvedena od neposvedo~enog glagolskog oblika. U semanti~kom pogledu ovamo svakako spada i glagol u{}uperit(i) se œdoterati se, srediti seŒ. Oblik reper~i se (roper~i se) mogao bi se dvojako tuma~iti: ili kao prefiksalna tvorevina, ili kao sufiksalna izvedenica. U prvom slu~aju, wegova tvorbena podela bila bi: re-per~i se, up. bug. øer~a se „ko~operiti se, praviti se va`anŒ (BER 5:183); kao tvorbenu paralelu up. re-be~e se, re-pe~iti se, pri ~emu je oblik reper~i se mogao nastati na analogan na~in kao i dva pomenuta oblika (v. be~iti, pe~iti). U drugom slu~aju, tvorbeno ra{~lawavawe ovog glagola bilo bi: rep-er-~i se, up. rep~i se 3. sg. „siliti se, prsiti seŒ Crna Reka (Markovi} 1993), „braniti se bez ~iwenica, galamomŒ Pirot (Zlatkovi} 1990), (iz)rep~im se 1. sg. „(iz)rebriti seŒ
Re~ je samo navedena kao izvedenica ili slo`enica od kost, bez obja{wewa. I pred drugim osnovama dolazi do naslojavawa prefiksa, up. na-ko-tu-mr a ~iti se „naobla~iti se, namra~iti se, smrknuti se (o nebu)Œ : na-ku-mra~iti se „id.Œ, na-tu-mra~iti se „natmuriti se, namrgoditi se, smra~iti se, smrknuti se; naqutiti seŒ (v. mra~iti (se)), rus. ko-~e-vrà`iØâsà „joguniti se; prenemagati seŒ (Fasmer II 357), rus. ~u-ka-reznuØâ „udariti, ispitiŒ (id. IV 380) itd.
722 723

316

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

Timok (Stanojevi} 1927), repiti se „praviti se va`anŒ Pro{}ewe (Vuji~i})724. Izrazitu varijantnost pokazuju pridevski oblici: ~eperan, }eperan, ko~operan, ko~iperan, o~koperan, u{}uperan, ka}iperan. I dok su ~eperan725, ko~operan (sa fonetskom varijantom ko~iperan726) i ka}iperan regularno izvedeni od svojih osnovnih glagola, ostali pomenuti oblici nemaju sasvim jasnu etimologiju. Kod prideva }eperan „`ivahan, okretanŒ Skok izdvaja osnovu }ep-, pro{irenu sufiksom -er-, ali ne zna kako se osnova u toj re~i odnosi prema onomatopeji }ep-, iz koje izvodi naslovnu re~ odrednice i wene izvedenice (Skok I 353 s.v. }epa). Ukoliko se ne radi samo o fonetskoj varijanti oblika ~eperan727, za oblik sa inicijalnim }indikativni bi bili slede}i primeri iz Zagara~a: }epanica „cjepanicaŒ, }ev~ica „cjev~icaŒ, }edilo „cjediloŒ, }eskoba „tjeskobaŒ, }esa „kesaŒ, }etat „cvjetatiŒ, pored pomenutog naceperiti (< nacïperiti?), s obzirom na mogu}i razvoj }e- < *cje- < *ce- (up. Loma 1993:117; Loma 1996:124). Oblik o~koperan mogao je (mada je to malo verovatno) nastati kao posledica dvostruke metateze: ko-~o- > ~o-ko- (zamena mesta prefiksalnih elemenata pred korenom) i ~o- > o~- (zamena mesta glasova u okviru jednog sloga, tj. u okviru jednog prefiksalnog elementa): ko-~o-peran > *~o-ko-peran > o~-ko-peran, up. daqe o{koprc < *o~koprc (v. prcati). Ovaj oblik se, me|utim, neizostavno mora posmatrati u kontekstu porodice prideva okoperan728 „~vrst, zdravŒ, kojoj, verovatno, pripadaju slede}e lekseme: ko-pijeran adj. „`iv, `ivahan, krepak, odva`an, otresitŒ, œvredan, radan, trudoqubivŒ, kopijernuti pf. „kre724 Up. iz istog izvora i napirep „onaj koji se nadi`e, pravi se va`an, lo{ ~ovekŒ; mo`da imperativna slo`enica nap(n)i-rep? 725 Up. SP 2:144 s.v. *~eperânã, gde se navodi i s.-h. ~eperan, a pridev se tuma~i kao deverbal od *~eperiti (se). U ÅSSÀ 4:60 s.v. *~epârânãjâ / *~epãrânãjâ navedeni pridevski oblici smatraju se izvedenicama od *~epârã / *~epãrã, koje se, pak, tretira kao deverbalna imenica u vezi sa nizom glagola *~epuriti, *~epyriti, *~epiriti, *~eperiti. 726 Ovaj oblik kao da donekle govori u prilog Skokovom izvo|ewu glagola ko~operiti se od sintagme „ko~iti perjeŒ, ali mo`da se inicijalno ko~i- razvilo i pod uticajem ka}i-peran. 727 U Zagara~u su posvedo~ena oba oblika, a autori re~nika me|usobno upu}uju jedan na drugi. 728 Moskov 1981:93 navodi s.-h. ko-peran „pokretan, brz, prgav, zdravŒ, ali bez provenijencije. U RSA, RJA i kod Skoka nema.

OSNOVE: 31) PERITI

317

nuti naboqe, malo se oporaviti, `ivnuti, zadobiti snagu, osna`iti se, poozdravitiŒ, zakopijeriti (se), okopijeriti „oporaviti, pomo}i u ozdravqewu, podi}iŒ, okopijeriti se „otrgnuti se od bolesti, oporaviti se, podi}i se, oja~ati, okrepiti seŒ, œizbaviti se iz nema{tine, siroma{tva, ste}i ve}u imovinu; osna`iti seŒ Uskoci (Stani}), okopijerit se, okopijernut se „oporaviti se, pridi}i se, `ivnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990), okopijeriti se, okupijeriti se „oporaviti se, poboq{ati se (zdravstveno, fizi~ki): Potqe prele`ane {pawolice malo se okopijerila, œzaimati, ste}i, pove}ati dobroŒ: U potowe vrijeme okopijerijo se i dr`i veliko `ivo Piva (Gagovi} 2004), okopijeriti se „izvu}i se, osna`iti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}), okopijerit(i) „osna`iti, okrepiti se, otrgnuti se od bedeŒ (Be}kovi}, Me|a... 246), okoprja(t) se „oporaviti seŒ Sumartin (Novakovi} 1994). Skok izvodi oblik okoperan „~vrst, zdravŒ od kopirati „micati se, vrvetiŒ sa prelazom i > e. On ne registruje glagolske oblike kopijernuti, zakopijeriti, okopijeriti, ali navodi wihove semanti~ke paralele okoprqati se „oporaviti seŒ (za koje smatra da je nastalo ukr{tawem sa krqati se) i okopirkati se „oporaviti seŒ Boka (Vuk)729, tako|e i pridev sa prefiksom o-: okopr~an „brz, okretanŒ Lika, BiH (Skok II 149 s.v. koporati)730. U moskovskom praslovenskom re~niku vasojevi}ki oblik okopijerit se (zajedno sa pridevom okoperan) dovodi se u vezu sa rus. dijal. okoøeriØâsà œpostati bogatiji, imu}nijiŒ, pa se na osnovu wih rekonstrui{e psl. *obkoperiti / *obkoperiti, za koje se pretpostavqa da predstavqa spoj prefiksa *ob-, *ko- i glagola *periti (ÅSSÀ 27:145). Navedene pridevske oblike vezuje i zajedni~ka semantika, donekle razli~ita od one koja je karakteristi~na za razmatranu leksi~ku porodicu. Wihovo zna~ewe je „`iv, spretan, odva`anŒ, koje ih dovodi u neposrednu vezu sa ~e{. ~iperny „brz, ve{t, pokretqiv, prgav, sr~anŒ (Machek 103), u kojem se pred istom osnovom javqa drugi prefiks (ovaj pridev se tuma~i u ÅSSÀ 4:60 s.v. *~epârânãjâ / *~epã729

Up. i zakopirkati œste}i malo imawa, skromno se oku}itiŒ Temni}

(RSA).
730 Ovaj posledwi oblik ima jo{ potvrda, up. okopr~an „brz, okretan, `ivahanŒ F. Grabovac ( Kosor 1979:65), ok o pr~an „spretanŒ Mihaqevi}i ( Peru{i} 1993:82), ovamo mo`da i o{koprc „deran, mulacŒ Split (Vidovi} 1990:73), up. pr~it se „praviti se va`an, oholiti seŒ, pr~evit „veoma dobar, vaqan; hrabar, sr~anŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Zabele`ena je i varijanta okoprcan „ve{t, spretan, `ivahan, okretanŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija), v. pr~iti, prcati.

318

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

rânãjâ). U pore|ewu sa okoperan pridev kopijeran mogao bi se tretirati kao pseudojekavizam. U pogledu zna~ewa navedenih glagola up. piriti „rasti, napredovatiŒ (RJA). Kada se imaju u vidu oblici o-koperan, o-kopr~an, o-koprcan, onda se i u pridevu o~koperan po analogiji mo`e izdvojiti prefiks o-. U tom slu~aju treba pretpostaviti neposvedo~eni oblik *~-koperan, ~ija bi eventualna tvorbena paralela mogao biti oblik ~-par „na drvetu ne{to kao trn, zalomqena grana na {to se ~ovek mo`e nabosti i povreditiŒ Kosovo (Elezovi}), up. i o-~-parak „paw od tankog drveta; o{tro par~e drvetaŒ Vrawe (Zlatanovi}). Oblik ~par < psl. *~âparã sa izvesnom rezervom tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~â- / *~e- i korena *par- (u vezi sa glagolom *porti), pri ~emu se dopu{ta posredstvo iterativa-durativa *(~â)parati (ÅSSÀ 4:147)731. Oblik u{}uperan u pogledu semantike potpuno odgovara ishodi{nom pridevu uperan, ali je wegova tvorbena struktura nejasna, mo`da uz-}u-peran? Za element }u- up. }e-peran, samo sa drugim vokalom. Kao jedinu semanti~ku (i delom tvorbenu) paralelu razmatranih oblika mo`emo navesti glagol {iroko-peri se 3. sg. „ko~operiti se (kao petao na koko{ki)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990). Svi ostali glagoli, koji kao drugi deo slo`enice sadr`e element -periti, imaju druga~iju semantiku — „kriviti se, savijati seŒ, sadr`anu u osnovnom glagolu isp e riti se „saviti se, iskriviti se, izviti seŒ (RSA)732.
731 U svetlu ove hipoteze, i semanti~ki gotovo identi~an oblik ~aporak „patrqak, deo grane koji je prilikom okresivawa ostao na stabluŒ (Be}kovi}, Lele... 73) kao da bi mogao imati istu etimologiju, iako je za wega ponu|eno sasvim drugo tuma~ewe, v. ÅSSÀ 4:59 s.v. *~epârã / *~epãrã. 732 Up. i krivo-periti (se) œvitoperiti (se), savijati (se), kriviti (se) (o dasci, gredi i sl.)Œ CG, iskrivoperiti (se) „iskriviti (se), izvinuti (se)Œ CG, vito-periti „izvijati, krivitiŒ, izvitoperiti (se) „saviti (se), iskriviti (se), izviti (se)Œ, fig. œizopa~iti (se), iskvariti (se)Œ, vitoper adj. „usukan, iskrivqen (o plo~astim predmetima, obi~no onima koji treba da budu ravni)Œ, œvitak, gibak, savitqivŒ, fig. œvetropirast, nesre|en, neozbiqanŒ, vitoperan „savitqiv, elasti~anŒ, vitoperast „zavojit poput usukane trakeŒ (RSA) (v. Skok II 641–642 s.v. pero); iz-ero-periti se „iskriviti se, izvitoperiti seŒ; fig. œpostati gori nego pre, iskvariti seŒ Hrv., Kosovo (RSA), verovatno u vezi sa naeriti, erav (v. Skok I 494 s.v. erlav), iz-lijo-periti „izvitoperiti se, iskriviti seŒ Vojv. (RSA), up. lihoper (‹a vrata, daska), liho rebro „vito rebroŒ (v. Skok II 294–295 s.v. lih). Up. i ukr. zavinøeriØisà „odupreti seŒ (ESUM 2:217: nejasno; izvo|ewe od nem. sich emporen „buniti seŒ nije ubedqivo).

OSNOVE: 31) PERITI

319

PIRITI {e-piriti se impf. „oholiti se (kao paun repom), razmetati seŒ (RJA) do-{e-piriti pf. „sti}i {epure}i se, ponosno, gordo do}iŒ (RSA) na-{e-piriti se pf. „lepezasto ra{iriti rep i nakostre{iti perje (o paunu, }uranu i sl.)Œ (RSA) è na-piriti pf. „napuniti vazduhom, naduvati, nadutiŒ, œnadi}i, nakostre{iti (perje)Œ, napiriti se „naduvati se, naduti seŒ, œnadi}i se, razviti se, ra{iriti seŒ (RSA) napiren (dijal. napirit) adj. „naduven, uobra`enŒ, zast. œisturen, istaknut, ispup~enŒ, napirenost f. „naduvenost, uobra`enost, gordostŒ (RSA)733 · U osnovi oblika {e-piriti le`i glagol piriti < psl. *pyriti (se). U RJA se konstatuje da glagol piriti nije potvr|en u drugim slovenskim jezicima i izdvajaju se slede}a wegova zna~ewa: „duvatiŒ, œpotpirivati, podjarivati (vatru)Œ734, œdisatiŒ, œmirisati, vowatiŒ, œpu{iti se, dimiti seŒ. Skok navodi glagol piriti samo u zna~ewu „duvatiŒ i upore|uje ga sa rus. øáriØâ „je`iti dlakuŒ i sa lit. purstu „kostre{iti seŒ. ^ak i u nedostatku semanti~ki relevantih s.-h. potvrda, Skok je pravilno ukazao na srodnost ovog glagola sa rus. i lit. oblicima, ali je ishitreno protuma~io wegovo poreklo kao onomatopejsko (Skok II 661–662 s.v. piriti2). Ne{to vi{e potvrda nalazimo kod Fasmera koji, pored rus. øáriØâ i s.-h. piriti, navodi i ~e{. pureti, pouriti se „nadimati seŒ, ukazuju}i na wihovo srodstvo sa nizom baltskih oblika, ali bez ikakvog etimolo{kog tuma~ewa (Fasmer III 420). PURITI na-~e-puriti se pf. „nakostre{iti se, narogu{iti seŒ Lika (RSA)
733 Up. na-pi-piriti „dobro uzorati tako da zemqa bude rastresita i nadignutaŒ Ba~ka (RSA). 734 Ovo konkretno zna~ewe, osim u s.-h. piriti, raspirivati, o~uvalo se jo{ samo u lu`i~kom, up. glu`. pyri} „lo`iti (pe})Œ, dlu`. pyris „zapaliti, nalo`itiŒ. U drugim slovenskim jezicima glagol dolazi u prenesenom zna~ewu „zajapuriti se, razjariti seŒ. Zna~ewe „paliti vatruŒ bilo bi prvobitno ako je *pyriti od istog korena od kojeg i pie. *peuor, pur- „vatraŒ > gr. pur, het. pahhur, germ. Feuer, fire itd. (v. Schuster-[ewc 1197–1198 s.v. pyri}; Loma 1998:155).

320

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

{e-puriti se impf. „{eøiriØi se, {iriØi reø, øerjeŒ, œrazmeØaØi se, oholiØi seŒ (RJA), œpraviti se va`an, ko~operiti seŒ Potkozarje (Dalmacija), ^enej (Mari} 2002), {epurit se „oholiti se, razmetati se, praviti se va`anŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija), {epurit se Vasojevi}i (Bori~i}) na-{e-puriti pf. „skupiti i isturiti napred (usne), napu}iti, napr}itiŒ Lika (RSA) ra-{e-puren adj. œra{iren, otvorenŒ Kqu~ (gra|a ERSJ) è na-puriti pf. „naqutiti, rasrditi kogaŒ Kupinovac, napuriti se „naduriti se, naqutiti seŒ, œzavaditi se, posva|ati seŒ (RSA), napurlim se 1. sg. „naduriti seŒ Pirot (@ivkovi}) napuren adj. „uobra`en, nadmen, umi{qenŒ (RSA) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol -puriti se < psl. *puriti (se). U RJA je zabele`en samo glagol puriti „pr`iti, pe}iŒ735, ali su kao wegovi povratni oblici navedeni puriti se „spustiti nos kao puranŒ736 i „prpu{kati seŒ737, koji se verovatno etimolo{ki razlikuju od osnovnog oblika. Skok uop{te ne pomiwe glagol (na)puriti se u ovom zna~ewu, dok se on u ÅSSÀ 22:234 s.v. *napuriti (se) tuma~i kao spoj prefiksa *na- i glagola *puriti, i smatra se s.-h.—sloviwskom izoglosom, jer se u odrednici navode jo{ samo sloviw. napuurêc „nalagati, naizmi{qatiŒ, napurec „id.Œ738. Ovoj grupi leksema kao da pripada i st~e{. puriti se „oholiti seŒ, st~e{. purny, ~e{. vzpurny „tvrdoglavŒ (potvrde su citirane prema: Machek 103 s.v. ~iperny). Oblike purny, vzpurny [uster-[evc tretira kao kontinuante prevojnog stepena *(s)pur- ([uster-[evc 1971:479). Mahek pak smatra da je ovde pur- u vezi sa moravskim pyrit’ sa „nadimati se od besaŒ (Machek 706 s.v. vzpoura). Prezentirani oblici imaju brojne paralele u gotovo svim slovenskim jezicima. Wihova je zajedni~ka op{ta semantika: „{iriti perje (o pticama), kostre{iti seŒ, œpraviti se va`an, {epuriti se, dr`ati se nadmenoŒ, œgizdati se, doterivati seŒ, up sln. ~eperiti se, {~eperiti se, {eperiti se, ~epiriti se, ~opiriti se, {opiriti; bug. ~eøerà se, ~o735 Up. Skok III 81 s.v. puriti (se). Radi se o kontinuanti pie. korena *peuor, pur- „vatraŒ (v. prethodnu napomenu). 736 Sa primerom: Nemci se p i r e i p u r e, kako da jim se zemqa pod nogum trese (RJA). 737 Sa primerom: Vi{e puta u prahu se ‰kvo~kaŠ p u r i (RJA). 738 Up. osnovni glagol purec „izmi{qati, lagati; mnogo pri~ati, brbqatiŒ (Sychta IV 230).

OSNOVE: 31) PERITI

321

øerà se, ~oøer~a se, ~aøuri; ~e{. ~eperit sa, ~aperit se, ~epyriti; sl~. ~eperit’ sa, ~apiric se; øoq. czapierzy} sie, czupirzy} sie, czupurzy} sie; glu`. {epjeri} (so); dlu`. {eperis (se); rus. ~eøoriØâsà, ~eøuriØâsà, ~aøuriØâsà, {eøeriØâsà, æeøuriØâsà, æeøáriØâsà, æeøeriØâsà; ukr. ~eøeriØisà, ~eøuriØi(sà); blr. ~aøurácâ, ~aøurácca itd. (potvrde su uzete iz odgovaraju}ih odrednica u ÅSSÀ i SP, v. daqe; pregled navedenih oblika daje i Moskov 1981:72–73). Ova porodica re~i uveliko je privla~ila pa`wu etimologa, ali do danas nije dobila op{teprihva}eno tuma~ewe. Skok, npr., samo konstatuje da je ~itava porodica praslovenska, ali ne daje wenu etimologiju. Sln. ~eperiti se potkrepquje primerima iz drugih slovenskih jezika, ne navode}i pri tom s.-h. potvrde sa inicijalnim ~-. Varirawe ~- / {- obja{wava iz {~- u prefiksalnoj slo`enici ra{~epiriti i upu}uje na ~uperak (Skok III 387 s.v. {epiriti se).739 Bezlaj smatra da je osnova kod ovih leksema ista kao u netopir (Bezlaj II 210 s.v. na~eperiti se), ali s.v. netopir, navode}i razna tuma~ewa ove re~i, zakqu~uje da je sve nejasno (id. 221). Slavski sve pomenute lekseme karakteri{e kao ekspresivne, pa otuda i promenqivost wihovog glasovnog lika. Ishodi{te semanti~kog razvoja on vidi u zna~ewu „kostre{iti perjeŒ odakle „nakostre{en, uobra`en, gordŒ i upu}uje na bug. øerà se, øer~a se „{iriti perje; praviti se va`anŒ : øero (Sáawski I 128–129 s.v. czupurny). Sli~an tretman analizirana grupa re~i ima i u ÅSBM, gde se nagla{ava da ove istozna~ne slovenske lekseme predstavqaju samostalne ekspresivne tvorevine u svakom od jezika, o ~emu svedo~i varijantnost osnove (ÅSBM 7:284 s.v. na~aøurácca). Isti stav ponavqa se i s.v. na{aøerácca, s tim {to se tu ve} ukazuje na Mahekovo tuma~ewe da ova obrazovawa ukqu~uju intenziviraju}e *{e- < *~e- (id. 289).740 Jedan broj autora iznosi pretpostavke i o krajwem poreklu ove leksi~ke porodice. Me|u wima se zapa`a jasna podela na dve struje, zasnovana na razli~itim pristupima tvorbenom ra{~lawavawu raz739 Ne{to vi{e podataka o ovom glagolu mo`e se na}i u vanetimolo{koj literaturi. Tako, npr., Grickat smatra da su glagoli {epiriti se, {epuriti se ekspresivni zahvaquju}i svom osnovnom zna~ewu. Iako pored ovih obrazovawa osnovni, nepro{ireni glagol ne postoji, ona ipak u skupinama -ir-, -ur- vidi sklopove sufiksnog porekla, koji su ovde samo istorijska a ne i stvarna veli~ina (Grickat 1955–1956:69). 740 Zanimqivo je da se s.v. na{aråøicâ (id. 289), ve} kao sopstveno, iznosi tuma~ewe da je u pitawu ekspresivna tvorevina u ~ijem je sastavu intenziviraju}e {a(< *{e- < *~e-) i råøicâ, råønucâ „lupnuti, tresnutiŒ.

322

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

matranih leksema. Dok jedni u wima vide sufiksalne derivate od osnova koje se, u krajwoj instanci, sve mogu svesti na ie. koren *(s)kep-, drugi u wihovoj strukturi uo~avaju prefiksalne elemente dodate ili na imeni~ku osnovu koja je u pero, ili na glagolsku osnovu *-per- / *-pyr- / *-pur-. U SP oblici *~eperiti, *~epariti, *~epuriti tuma~e se kao ekspresivni derivati od *~epati, *~epiti. Da bi potkrepili ovakvo tuma~ewe, autori pokazuju da se derivati istog tipa obrazuju i od semanti~ki bliskih *~apati, *~apiti, *~upati, *~upiti (SP 2:141–143). Tako su u jednu odrednicu sme{teni etimolo{ki razli~iti oblici od kojih je samo *~epariti u vezi sa *~epati.741 U prilog tome govori i semantika. Dok kontinuante psl. *~eperiti, *~epuriti uglavnom imaju zna~ewa karakteristi~na za razmatranu grupu re~i, dotle kontinuante psl. *~epariti pokazuju sasvim druga~iju semantiku: „~eprkatiŒ, œkupati se u pesku ili u vodi (o `ivini)Œ, œdrapati se, ~e{ati seŒ, œ~e{qati se, umivati seŒ, œhvatatiŒ, œraskre~iti seŒ, œrazvla~iti, napiwatiŒ. Autori SEK upu}uju na tuma~ewe dato u SP (kome o~ito daju prednost), ali citiraju i obja{wewe dato u ÅSSÀ (SEK I 230 s.v. ~eparec)742. Berneker navodi pomenute glagole s.v. *~epã „grana, lastar, izdanakŒ, dovode}i ih tako u vezu sa {~epajo, {~epati „rascepitiŒ (Berneker 143). Bernar potkrepquje Bernekerovu etimologiju bugarskim primerima. Tuma~e}i bug. ~oøoresØ „naduven, izve{ta~en, nadmenŒ, on dovodi ovaj pridev u vezu sa glagolima ~eøerà se „ceøati se, rastavqati nogeŒ, œørsiti se, hvaliti se, praviti se va`anŒ, ~oøorà se (~oøerà se, ~oøer~a se) „zasØajati ispred nekoga raskora~eno, da mu se prepre~i putŒ, œnadimati se, ørsiti se, øraviti se va`anŒ, raz~oøervam se „raskora~ivati se, rastavqati ruke ili prsteŒ, odakle i zna~ewe „{iriti se, zauzimati mnogo mesta, biti obimanŒ. Po wemu, to su sve kontinuante korena *skep-, koji se dobro o~uvao u bugarskim dijalektima kod re~i sa osnovnim zna~ewem „ceøati, rastavqatiŒ. Istu
741 Varbot tretira koren *~ep- u *~epati kao varijantu korenova *kop- (*kopati) i *{~ep- (*{~epati) i na osnovu toga zakqu~uje da je Bernekerova pretpostavka (v. daqe) o povezanosti osnova grupe *~epariti / *~eperiti sa *skep- ta~na (ova konstatacija, po na{em mi{qewu, stoji samo u slu~aju *~epariti, ali ne i *~eperiti, jer se tu radi o kontinuanti glagola *periti). Autorka tako|e smatra da je do pribli`avawa i kontaminacije gnezda *~epati, *~epariti sa paronimnim gnezdom *~apati i sinonimnim *-periti (v. daqe) — do{lo sekundarno (Varbot 1998:227–228; Varbot 1996:14–15). 742 Sa ka{. ~eparec sa u zna~ewu „kupati se u pesku ili vodi (o `ivini)Œ korespondira s.-h. puriti se „prpu{kati seŒ (v. nap. 737).

Bernar smatra da rus. Oblik *~epyriti Snoj tretira kao varijantu od *{epyriti. na {ta ukazuju s. tuma~e}i sln. ali detaqnije obja{wewe nudi Snoj. naduvavatiŒ (Snoj 69 s. onomatopejskog korena *pu(H)-. Sli~no. ili posledica naslawawa na re~ {op „~uperak. ~oøoresØ. korena *(s)kep. ~eperiti se). dijal. autor ga smatra mawe verovatnim (Schuster-[ewc 1427–1428 s. }ubaŒ (Snoj 641. {eøeriØâsà). jer ka`e da je promena k o r e n s k o g vokala e > o ili ekspresivna. {epiriti se. *topyriti „kostre{iti se. kidati seŒ i „nadimati seŒ autor zapa`a i kod drugih kontinuanata korena *(s)kep-: s. *~eperiti se / *~epiriti se tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~e. {epuriti seŒ. Ovi oblici sadr`e ekspresivne prefikse *~e-. i Bezlaj IV 92–93). Iako citira Fasmerovo tuma~ewe. {~epiriti se „praviti se va`anŒ. purti „postati sipak.(sa velarnim k-). *pyriti „duvatiŒ. ~epyriti se „uspravqati se. Me|utim. jer je u wemu drugo e rezultat asimilacije vokala. nakostre{iti se. U ÅSSÀ lekseme iz ovog kruga svode se na nekoliko psl.v.i glagolske osnove koja ima ~itav niz apofonskih va- .v. {eperis se (Bernar 1982:332–333). Za e u obliku perit sa „podizati seŒ. skidatiŒ i za~eøil se e „nagizdao se i zauzeo va`nu pozuŒ. Po wemu. ~e. ~epyriti). ~epiti „lomiti. dlu`. pripada onoj drugoj grupi autora koji razmatrane re~i tretiraju kao prefiksalne tvorevine. [uster-[evc navedene lekseme smatra starim onomatopejskim obrazovawima od ie. koja alternira sa ~.od øero (Fasmer IV 428 s. obliku ~epiriti se) i sa {.i psl.(u ~e{}em sln. srodno sa lit.-h.izvodi od palatalne varijante *skep-. ~epiti se „rastavqati nogeŒ. sve od ie.v. Psl.ili *(s)kep-. *{e-. rastresit (o zemqi). prvobitno „nadimati seŒ. Mahek oblike sa zna~ewem „kostre{iti seŒ izvodi od *pyriti sa intenziviraju}im ~e-. praoblika. ~oøornáè. œpraviti se va`anŒ. sØoji u vezi i sa ~e{.. a ne prefiksom. naime.-h. Inicijalna grupa {~-.(u {opiriti se) potvr|uje predlo`enu vezu sa korenom *(s)kep-. Oblik ~eperiti smatra sekundarnim. ishodi{ni oblik *~eperiti se nastao je verovatno od *~epyriti se kao posledica paretimolo{kog naslawawa na *pero. Oblike sa inicijalnim {. ovde kao da inicijalni slog {o. On pretpostavqa da su te tvorevine obrazovane pomo}u ørefiksa {e-. kao i wegov sinonim. bug. kidatiŒ. *pou(H)„duvati. nabreknutiŒ itd. up. Iako oblik {opiriti tretira kao varijantu sa po~etnim {. Fasmer. œpraviti se va`anŒ pretpostavqa da je u vezi sa pero (Machek 98 s. {opiriti autor delimi~no dolazi u koliziju sa datim obja{wewem. *to.smatra delom korena.OSNOVE: 31) PERITI 323 dvojnost zna~ewa: „rastavqati se. ~eøà „kidati. dok su oblici na ~od *kep.od ({)~eperiti se. bug. je`iti seŒ ili sln.v. {epjeri}). razbaru{iti se.

. Autori ÅSSÀ. [uster-[evc je u jednom ranijem radu bio na pragu pravog re{ewa. dijal./ *(s)pir-. postajati napet. 56 s. Psl.v.(op. glu`. ~u-. Time posredno odre|uje i poreklo oblika sa inicijalnim ~e-. kao primere za prevojni stepen *(s)pyr. Iako je u svom etimolo{kom re~niku dao druga~ije tuma~ewe. {e-. *pyr-. cit. *ob{~eperiti (se) (id. pyri} so „razjarivati se. osnova *(s)pyr. *pur-. oblika te{ko razlu~iti od kontinuanata *~eperiti se / *~epiriti se (op. Razmatraju}i alternirawe korenskih vokala u nizu *(s)por. rus. sl~.i glagolske osnove *-puriti.). me|utim. ~a-.(ÅSSÀ 4:55–56 s. {epjeri} „dizati se. 57–58 s. *~epuriti se tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~e. rasprostiratiŒ./ *(s)per./ *(s)pur. ~eperit’ sa „id. {tr~ati (o perju). tako i Moskov 1978:354–355./ *(s)pyr. [uster-[evc u pomenutom radu uspostavqa taj niz: *(s)por. *por-. kostre{iti. koji stoje u me|usobnom ablautskom odnosu (Moskov 1978:354). dlu`.navodi glu`. i [pringer 2002:27).Œ. zauzimati neprijateqski izgled./ * pyr. øáriØâ „nadizati. {o-. {e— verovatno preverbima ([uster-[evc 1971:478–479)./ *(s)pur.i glagolske osnove *-pyriti. I mada ne obja{wava inicijalne elemente ~e-. {e-. me|utim./ *(s)pãr. oblike koji ih sadr`e navodi naporedo sa oblicima bez wih.v.Œ. *~epyriti se tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~e. npr.v./ *(s)pâr./ *(s)pir. Smatramo da se ovde radi o oblicima obrazovanim od osnove *per. bez ikakvog poja{wewa konstatuju da se ova osnova odlikuje ~itavim nizom apofonskih varijanata. *-pyriti. ~e{./ *(s)pãr/ *(s)pyr.324 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI rijanata: *-periti.[uster-[evc navodi rus. smatraju}i ih kontinuantama psl.uz pomo} razli~itih ekspresivnih prefiksa (v. 743 Up. Osporava se izvo|ewe od korena *skep. a kao primere za prevojni stepen *(s)per./ *(s)per-. Psl./ *(s)pâr. krzno)Œ. 30:148). ne zna~i da imamo i kona~no re{ewe za ove oblike. pyrit’ „id./ *pur. Pri tom se konstatuje da je kontinuante ovog psl.Œ.). dijal. {a-. Jo{ jednom se nagla{ava da ova osnova u sastavu analognih slo`enica ispoqava veliku raznolikost prevojnih stupweva (op.v.. ~e{. kostre{iti (o perju i kosi)Œ.)743. . Moskov tretira razmatrane lekseme kao tvorevine sa prefiksima ~e-. obrazovane od korenova *per-. a ~e-.Œ. ku-. Na{ stav ogleda se ve} i u na~inu prezentirawa materijala. ~e{. ~epyriti „razbaru{ivati (kosu). nadimati se (od besa)Œ. Problem ostaje etimologija same osnove. rasØoøárivaØâ „{iriti (o krilima). i tuma~ewe dato s. {epjeris „id. ~eperit sa pored perit sa „id. {e-. ~o-. To./ *(s)per. praviti se va`anŒ. kostre{iti (perje. *-piriti. ra{~upavati. cit.

nap. ali mu Varbot zamera na suvi{e slobodnom pristupu semanti~kom aspektu prezentiranog materijala. Me|utim.OSNOVE: 31) PERITI 325 cit. 744 Varijantu *(s)pur. Varbot 1984:125. 478–479)744.autor obja{wava kao dopunski prevojni stepen sa vokalom -u. Ipak nije do kraja jasno da li su to apofonske varijante j e d n e osnove ili je u pitawu n e k o l i k o etimolo{ki razli~itih osnova koje su se zbog sli~nosti semantike i glasovnog sklopa — naknadno pribli`ile. cit.koji se javqa kod oblika o/ã-reda (op. ostatak iznetih potvrda predstavqa nesumwiv dokaz da je ovde zaista do{lo do me{awa ablautskih redova (v. . {to za posledicu ima da se u ovu leksi~ku porodicu svrstavaju i one lekseme koje joj ne pripadaju. 477). 22).

œokretan. „rogu{iti se. izobli~itiŒ. praviti se ve}i no {to jeŒ Kosovo (Elezovi}) is-ko-pe~iti pf. kuropecati se „praviti se va`anŒ (Vuk 1818). go-ro-pe~iti se „ko~operiti se. „v. dr`ati se nadmeno i uobra`enoŒ: Ni{ta se nemo kope~it. cr}iŒ: Iskope~ila se ona pogan. va`no. ko~operiti se. iskope~it se „iskriviti seŒ. œnako~operiti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) ras-ko-pe~it se pf.) u-ko-pe~it se pf.verovatno se radi o ekspresivnom . iskriviti. œnaglo umreti. ko~operiti seŒ: Ako ima dvaes brava. ispe~it œveoma nekoga upla{itiŒ. œrastrgnuti seŒ: Raskope~ijo san se od posla. cr}iŒ: Ne}u – pa da }e{ se sad tu ukope~it! Vasojevi}i (Stijovi} 1990) o-ko-pe~an adj. pej. „dr`ati se nadmeno. izraz iskriviti se od smeha.. deformisati seŒ: One su stolice iskope~ene — Noge su mu se iskope~ile CG (RSA). juna~iti seŒ Temni} (RSA). (ibid. kope~it se œko~operiti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). Kod oblika sa inicijalnim go. jedan {pijun mawe Vasojevi}i (Stijovi} 1990) na-ko-pe~it se pf. a niko mi to ne}e priznat id. iz istog izvora izraz ostat ukope~en œskameniti se od straha ili drugog iznenadnog uzbu|ewaŒ.326 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 32) PE^ITI 32) PE^ITI ko-pe~iti se impf. iskope~iti se „iskriviti se. e ja znam da slomim rogove! Zagara~ (]upi}i 1997).)746. razmetati seŒ CG. 747 Up. œpremreti od strahaŒ id. tako|e iz istog izvora ispe~it se œizbezumiti se od strahaŒ: Ispe~i}u se o(d) straha ako mi ko zazvoni u neka doba no}i. ukope~it se „naglo umreti. „izvitoperiti. kope~it se „id. borbeno statiŒ Uskoci (Stani}). kurope~iti se „ponositi se. œnapraviti se va`anŒ. Up. iskope~it se œburno do`iveti neko ose}aweŒ: Iskope~ili smo se o(d) smijeha Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002)745. „isprsiti se. {epuriti seŒ: Video sam Diogena koji se veli~anstveno p e ~ i o i k o p e ~ i o u velikoj purpurnoj ode`di Vinaver (RSA). œosmeliti seŒ Potkozarje (Dalmacija). (ibid. 746 Up. {ta se on korope~i prema onijem koi imaju preko stotinu Uskoci (Stani})747 745 Up. oholiti se. ko~operanŒ Potkozarje (Dalmacija) ko-ro-pe~iti se impf. gorditi se.

œrazvu}i. ra{iriti nogeŒ. repe~iti se „praviti se va`an. œgizdati se. œpreterano se mazitiŒ [abac (gra|a ERSJ). „iskriviti seŒ Qe{tansko (Te{i} 1977) fonetskom alternirawu k : g (bezvu~ni : zvu~ni suglasnik). Zagreb 1957.OSNOVE: 32) PE^ITI 327 ?re-pe~iti impf. Lexicalia iz starih hrvatskih pisaca. repe~it se „naprezati seŒ: Ne repe~i se. œ(na nekoga) pogledati sa grimasom na licu.Œ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). kad ne more{! Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) è pe~iti impf. napu}iti ustaŒ Ro`aje (Had`i}) raspe~iti pf. „raskora~iti. pe~iti se „be~iti se.Œ BiH (RSA). raspe~it se œra{iriti se na nekom prostoru ne daju}i drugome mestaŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) upe~it se pf. pe~it se „maziti seŒ Barawa (Sekere{ 1977). œgizdavo hodatiŒ (RJA). pe~it se „kriviti obraz (osobito usta) prema kome za poruguŒ Brusje (Dul~i}i 1985)749 ispe~iti se pf. raspe~iti se „raskora~iti se. ispup~iti seŒ. razma}i nogeŒ Uskoci (Stani}). ukru}enoŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). izbe~iti seŒ (RSA). Mati}. pe~it se œdr`ati se izve{ta~eno. Rad JAZU 315. Potkozarje (Dalmacija). stati (negde gde nije mesto za to i gde nekome smeta)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „nadi}i se. bekeqiti seŒ. razmetati se. „id. nastojati (da se odr`i)Œ Vrgada (Juri{i}). kruto se pona{atiŒ Uskoci (Stani}). ti si veliki de~ko Qe{tansko (Te{i} 1977). razma}iŒ Uskoci (Stani}). .) VARIJANTE: ko-pe}iti se impf. iskope}iti se pf. {epuriti seŒ (Kurkina 1986:111)748. truditi. œra{iriti o~i u ~u|ewu ili strahuŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). Segedin (gra|a ERSJ). „praviti se va`an. dok je kod druga dva oblika mogu} uticaj glagola kur~iti se „penem imitorŒ (Vuk 1818). œlepo se obu}i i zauzeti izve{ta~enu pozuŒ id. 749 Up. (ibid. œrazmetati se.Œ.Œ Brusje (Dul~i}i 1985) nape~iti se pf. iz istog izvora be~it se œid. pojaviti seŒ. „mazitiŒ. raspe~it œrastrgnuti nekogaŒ. repe~iti se „upiwati se. nape~iti se œnaqutiti se. „umiqavati seŒ: Nemoj se pe~iti. praviti se va`anŒ Potkozarje (Dalmacija). 748 Kurkina navodi primer iz: T. „kreveqiti seŒ. 68. „kriviti se (o predmetima)Œ. oholiti seŒ. raspe~it se „id. ispe~it se „id. nape~it se „namestiti se. œnametqivo stati.

ispe{it se „izvu}i se. kope~iti seŒ: Pa onaj mali kope{i se da se bije. ispe{i}u te Leva~. iskope~iti (sa umetnutim ko-) (Skok I 129 s. te se nasladih biju}i Leva~. Zorunovac.u strukturi oblika kope~iti). nadneti seŒ (RSA). zate}i se. on nema krajwe niti jedinstveno obja{wewe za oblik bez prefiksa. ispe{ati „izvu}i se s mukom. œistu}i. izdi}i se. kope{trit se „praviti se va`an i sna`an. glagoli pe~iti (se)..v. bebekati). razroga~iti (o~i)Œ. Tupi`nica. on se tad kope{i Para}in. kreveqiti seŒ autorka izvodi iz osnovnog zna~ewa ishodi{nog *po~iti — „dizati./ *pe~-. „juna~iti se. *napu~iti (se). na}i seŒ: Nije on siroma’ .. *napo~iti (se). nastale kao rezultat prevoja *pok-. Nije sigurno da ovamo spada i ko-pe{ati se „braniti se. œzagledati se uko~eno. nape~iti „napr~itiŒ kao ekspresivan glagol. prebitiŒ: Du{a je tvoja u mojim rukama. 752 Up. pa sve digli Para}in. „v. uma}iŒ Kosovo (Elezovi}). s. i{~ikava drugog. „usprotiviti se tvrdoglavoŒ. Sokobawa (RSA)750 na-ko-pe{iti se pf. nadimatiŒ (Kurkina 1985:20–21)752.328 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-pe{iti se impf. Semantiku glagola „oholiti se. zate}i nasamoŒ: Ispe{ih ga lepo u poqu.-h. Glagol kope~iti (se) pomiwe i s.-h. V. ili kao 750 Up. koji je u vezi i sa pe~iti se „be~iti se.v. kobacati. *spexã. ali je nejasno da li ga tu navodi kao onomatopeiziranu varijantu ovog glagola.v. bekeqiti seŒ (Skok II 628 s. kao da je {to kadar — Neko je slab. . 751 Oblici ispe{iti „na}i. lokalnu tvorevinu koja se rano ukqu~ila u ablautske odnose (o tome svedo~i prisustvo prefiksa ko. œiskoristiti zgodnu priliku u odnosu na nekoga radi ostvarewa svojih nameraŒ: Deca ispe{e majku kad nije kod ku}e te u~ine ne{to {to im nije dozvoqeno Leva~. ispe{iti se „zadesiti se. osnove *pek. iskobeqati seŒ: Jedva kowi ispe{a{e iz blata Lika (RSA) verovatno stoje u vezi sa psl. Ona tretira glagol pe~iti (se) kao s.). *po~-. {epuriti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). dospjeti). naduti se.v. gde te uhvatim. ispu~iti „izbuqiti. trsiti seŒ Makre{ane (RSA)751 · Prema Kurkinoj. *pospe{iti (v. otimati seŒ: On se sam kope{a Leva~ (RSA). iskola~iti o~iŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) ko-ro-pe{iti se impf. Skok konstatuje da ta onomatopeja ima i varijantu sa p: pe~iti se „kriviti lice prema nekomeŒ. kad se ispe{io bez para (RSA). Na jednom mestu tuma~i pe~iti se „gizdavo hodatiŒ. a sili se.v. ispu~iti se „isturiti se. i ÅSSÀ 22:226 s. nape~iti se „nakititi seŒ. 22:233 s. kope~iti predstavqaju kontinuante psl. nadmen stav.v. ispe~iti. nako~operiti seŒ Para}in (RSA) u-ko-pe{it (se) pf. Skok I 427 s. al’ ga sad `alos’ potrevila ba{ u „aminŒ. „zauzeti va`an. Obja{wavaju}i glagol be~iti kao onomatopeju (v. Iako i Skok u obliku kope~iti izdvaja prefiks ko-. Ispe{ili me kad ja otidoh u Para}in. gore).

be~iti). Ono bi se. u kojem se izgubio ceo ekspresivni prefiks ke-. razvilo u „be~iti se. ko-ro-pe~iti : ko-pe{iti. s jedne strane. istole~iti se. k-re-be~iti se „praviti se va`an. po na{em mi{qewu. semantika nas primorava da i wega uvrstimo me|u ovde razmatrane lekseme. praviti grimaseŒ (up. *pe~iti. pridev repe~ „o o~ima besnog psa. u vezi sa pejik „glasnikŒ. œbrz. upaqena pocrvenela ranaŒ. okretanŒ ([kalji} 632 s. ko~operiti seŒ i b) „dizati. jo{ i ke-re-be~iti se. [kaqi} neopravdano smatra da je pe~iti se turcizam. Me|utim. nije jasno poreklo inicijalnog re-. [to se ti~e oblika re-pe~iti (Skok ga ne pomiwe). upe~iti se). kriviti se „savijati se. razmetati se.). nakon ~ega je ostalo samo re-pe~iti. Stoga se i oblik pe~iti se u zna~ewu „be~iti se. ko-ro-pe{iti. -ro-. u kojima je do{lo do promene krajweg suglasnika osnove (~ > }. zakovrnuti). . Indikativan je potpuni tvorbeni i semanti~ki paralelizam oblika ko-pe~iti. up. kao kontinuante psl. a s druge — u „umretiŒ (up. bekeqiti seŒ tako|e mo`e uvrstiti u kontinuante psl. glagole uz sln. Kurkina neopravdano navodi hrv. ispre~iti seŒ > „oholiti se. {epuriti seŒ (RSA).v. kekeriti se). Po{to se oblik k-re-be~iti se mo`e izvesti iz ke-re-be~iti se (kao rezultat gubqewa vokala u prefiksu ke-). Oblik korope~iti kod Skoka nije zabele`en. U obliku ko-ro-pe~iti se do{lo je do pro{irewa prefiksa koelementom koji sadr`i likvidu. Juri{i} pomi{qa na aloglotsko poreklo vrgadskog oblika < it. Oblike ko-pe}iti. savijatiŒ koje se. moglo tretirati kao pomenuti element sa likvidom. rappezzare (Juri{i} s. osnove *rãp(Kurkina 1986:111). mogu}e je pretpostaviti i postojawe neposvedo~enog oblika *ke-re-pe~iti se. i re-be~e se (v. nadimatiŒ > „nametqivo stati.(Skok II 117).v. ko-pe{iti (Skok ih ne pomiwe) za sada mo`emo objasniti samo kao varijante glagola ko-pe~iti.OSNOVE: 32) PE^ITI 329 paralelu za oblik sa prefiksom ko. Semanti~ki razvoj ishodi{nog *po~iti tekao je zapravo u dva pravca: a) „dizati. fig. kreveqiti seŒ. nadimatiŒ > „kriviti. ~ > {). Up.

„brbqivacŒ Vrawe (Zlatanovi}). sg. œpri~ati koje{taŒ Uskoci (Stani}). Potkozarje (Dalmacija). „zanovetawe. izlaprdat (se) „izbrbqati (se)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) na-la-prdat se pf. œveselo pri~ati. pogrd. laprda 3. Split (Vidovi} 1990). lamprda f. samo za te`e vawske posloveŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) la-prdast adj. laprdatiŒ CG (RSA) la-prda m. }askatiŒ. CG (RSA). lamprda~a œid. „pri~ati natenane. (RSGV). Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. naprdaweŒ. lamprda „debela. pogrd. „zapri~ati seŒ Uskoci (Stani}) }a-prda f. Zagara~ (]upi}i 1997). „nabrbqati se. udariti u neozbiqno i besmisleno pri~aweŒ CG (RSA) iz-la-prdati pf. 2004) za-la-prdati pf. lupetatiŒ Vrhovine.Œ Vojv. œgovoriti koje{ta. pogrd. pogrd.330 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 33) -PRDATI 33) -PRDATI a-la-prda f. œosoba koja pri~a koje{taŒ id. Ma~va (gra|a ERSJ) la-prd-iw-ati pogrd. lupetatiŒ Draga~evo.Œ CG (RSA). Srem (gra|a ERSJ) . œgovoriti koje{ta. naklapatiŒ. „po~eti pri~ati kojekakve lakrdije. Prijepoqe (gra|a ERSJ). „ispri~ati {to neozbiqno. „alapa~aŒ Du~alovi}i. tru}ati. Jadar. Rovca (Bjeleti} 1993:38). laprdat [umadija (Grkovi} 1982). œbrbqivicaŒ CG (RSA). (ibid. Lika (RSA). pogrd. alaprdast „brzopletŒ Leskovac (Mitrovi}) la-prdati / laprdati impf. laprdati œid. {eprtqastŒ Ni{ (RSA) }a-prdati impf. laprdati Uskoci (Stani}). nespretna `enaŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993) la-prda~a „toroku{a. „brzoplet. laprdat Vasojevi}i (Bori~i}). laprdati Unac (Jovi~i}). (ibid. brbqivicaŒ Draga~evo. napri~ati se kojekakvih glupostiŒ id. (RSGV). pogrd. „v. pogrd. alaprdast adj.). „alapa~astŒ Ni{ (RSA). lamprda~a „tra~ibabaŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986).) la-prnd-ati impf. laprdan „la`ovŒ Lu`nica (Mani}). laprdan œmu{ka osoba koja pri~a glupostiŒ Vojv. }aprdati „pri~ati glupostiŒ Srem (gra|a ERSJ) za-}a-prdati pf. tru}ati. lamprda~a „`ena. besmislenoŒ Du~alovi}i (RSA). Mali Zvornik.

OSNOVE: 33) -PRDATI 331 }a-la-prdati impf. u vezi sa qoska pogrd. „neuredna `enska osobaŒ Uskoci (Stani}) {o-po-prdile m. œpri~ati gluposti. sprcat (se) „slomiti se padaju}i sa kakvog visokog mesta.) }u-prda f. nabrbqati se. tru}ati. brbqati. si}i padaju}iŒ Wegwevo (gra|a RSA)754 753 Up. up. lakomislena osobaŒ Uskoci (Stani}) telenprdas adj. „`ena koja se ru`no pona{a. „ludorijaŒ Dubrovnik (RJA) ?{o-po-prda f. „pri~ati {aqive. „praviti sitne {ale. (ibid. lucprda „luckasta. (ibid. 754 Up. }alaprdati nar. „praznosloviti. zamlatasta osobaŒ Zagara~ (]upi}i 1997). luckastŒ. }askati.je vrlo produktivna u tvorewu imenica sa negativnom semantikom.) {u-prda f. skotrqati se. loj-prda œnamigu{aŒ Unas (Jovu~i}). nerazumanŒ id. veselo pri~atiŒ Uskoci (Stani}). ali bez mere i smisla. Vasojevi}i (Bori~i}). pri~ati neobaveznoŒ [umadija (gra|a RSA). œ`ena koja pri~a mnogo. ka`i-prda „osoba koja ne ~uva tajnu. budalasta `enska osoba. œpuno i zanimqivo pri~ati. stropo{tati se. luca. œglupa~aŒ. „stara lena `ena nesposobna za ma kakav rad u ku}iŒ Lika. slomiti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). œneozbiqna.)753 ko-prd-ec-nuti se pf. }askati. „nedovoqno razumna. / m. lu-prda pogrd. „ona koja mnogo pri~a. „mrdnuti (zadwim delom tela).) ~a-la-pr-n-dati impf. œonaj koji puno i {aqivo pri~aŒ id. napri~ati seŒ id. lupa~aŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). {qo-prda arh. „na}askati se do mile voqe. luc-prda pogrd. koja mnogo pri~a i brzo prenosi sve {to ~ujeŒ (RSA). œneozbiqna. „neuredan mu{karacŒ id. ludica. (ibid. vesele stvari. ka`iprda „sitni potkaziva~Œ Zagara~ (]upi}i 1997). torokati. (ibid. govoriti koje{taŒ (Andri}) }a-la-n-prda f. budalicaŒ (RSA). sru~iti se. œpasti. vedro. lucprdaŒ. trabuwati. „luckasta `enska osoba. zbijati {aluŒ [abac (gra|a ERSJ) ~a-la-prnd-alo n. „ona koja je }aknutaŒ Piva (Gagovi} 2004). bestidnicaŒ Piva (Gagovi} 2004) }o-prdat (se) impf. Rovca (Bjeleti} 1993:38). „neuredna ili lewa `enaŒ Vrhovine (RSA). sva|alicaŒ Mokrin (Rajkov 1971). }aknut. „lakomislen. nepredvidiva osobaŒ Srem (gra|a ERSJ). ne- . luca „luckasta. koprcnuti seŒ (RSA) s-to-prnd-ati se pf. sprdati se. qosko-prda pogrd. Osnova -prd. nepouzdana `enska osobaŒ Unac (Jovi~i}) te-le-n-prda f. nagva`dati. u vezi sa lucnut „pomalo lud. luperda. zabavqati (se) kakvom pri~om (ne osobito pametnom)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) na-}o-prdat se pf. s-prcati (se) „okliznuti se i pasti.

(RSA. iz istog izvora po-prd. pogrd. œzanovetati. zaprdat „id. ali je neistinitaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). œgovoriti glupostiŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). pogrd. naprdivatiŒ Uskoci (Stani}). nadi}i se. {ega~iti seŒ: Naprdati . œ{ala. œnako~operiti se.u s-iti se . sg. izmotavati seŒ. 755 Up. vulg. ohol. zanovetatiŒ: Naprdati ‰zna~iŠ zanovetati. popardusiti se pf. naprda f. Segedin (gra|a ERSJ). nako~operiti seŒ. poneti seŒ. „jako udaritiŒ. „{aqiv~ina. œoporaviti se. Lika (Ajxanovi} 2002) hotice se sjuriti niz kakvu strminuŒ. „pri~ati koje{ta. prda~iti se œpodsmevati seŒ ^enej (Mari} 2002). RJA).. (ibid. isprdati se „izrugivati se. popraviti se. izmotavati se. „oporaviti seŒ. (RSA). zaprdavati „moqakatiŒ. „qutiti se kra}e vreme pa se umiritiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). a ovamo je niko i ni{ta CG. {aliti se. œometatiŒ Zagara~ (\upi}i 1997). prndecati. prsiti se. poprdica f. po~eti se osiono pona{ati. (ibid. tako|e popardusiti se „pokazati se nadmen. popandrusiti se. „pona{ati se i govoriti neozbiqno. naprdati se „sprdati se. „sitnica. . „grditi. podsmevati se nekomeŒ (RSA) naprdati impf. fig. prezdravitiŒ id. izmotavati se. „nadizati se. {eretŒ.Œ Uskoci (Stani}). „podsmevati se kome. zabavqati (se)Œ.332 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?pa-n-prd-us-iti se impf. Piva (Gagovi} 2004). ismevati kogaŒ Uskoci (Stani}).Œ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). ru`itiŒ. pf. podi}i se. œzanovetatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) isprdati impf. prdlati „id. {epuriti seŒ Piva (Gagovi} 2004). komedijaŒ Uskoci (Stani}) poprdi 3. osiliti se.) po-pa-m-prd-us-iti se.v. prndekati „blebetatiŒ Lika (Skok s. mnogi vele i l a p r d a t i: Nemoj tuda naprdati Dalm. zaprdivati „pri~ati nekakvu pri~u koja ima u sebi i {ale. Uskoci (Stani}). œzbijati {alu. ko~operiti seŒ Uskoci (Stani}) o-pa-m-prd-us-iti pf. opamprdusiti se „nako~operiti se. {ega~iti seŒ Hrv. prdjeti) zaprdati impf. zakeratiŒ CG (RSA). œumoriti se od te{kog putaŒ Zagara~ (]upi}i 1997).. poprnd u siti se „osna`iti se. poneti seŒ id. zaprdat (se) „zagovarati (se). zboriti kao kakav veqi ~oek.)755 è pr|et impf. „pona{ati se neozbiqno. i Herc. di}i glavu. prdwaviti Uskoci (Stani}). bezna~ajnostŒ Crna Reka (Markovi} 1986) potprdivati se impf.

758 Ne mo`e se osporiti izvestan uticaj onomatopejskih glagola lapati. ~ankolizŒ Pirot (v. ismejavaweŒ. sprdati seŒ Dubrovnik (RJA). i {prcati se „{aliti se. U re~niku se potowi oblik izvodi od osnove koja je u sprdati se. govorio ili se i daqe govori. a-la-vu`da „vrdalama. {prdwa „sprdwa. naro~ito s obzirom na wegovu funkciju poja~awa pred predlozima do. ismejavati se. Nije sasvim iskqu~eno da je prefiks }a. prcati) pa se i na wu dodaju ekspresivni prefiksi. prevarant. Machek 482–483. 757 O ovom glagolu v. ali bez obja{wewa (Skok III 29–30). bacati od badcati. ERSJ 1:103). Oblik }aprdati (s.Œ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). i to tako {to je na osnovu sprd-. zadirkivati se {alomŒ Srbija (RJA). „rugati seŒ (RJA)756 · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol prdeti < *pârdeti „furzenŒ757. on je pak od {prd-k-ati.(ako ga ne tuma~imo kao palatalnu varijantu prefiksa ~a-) u vezi sa zameni~kim prilogom }a < tja. Posledwi oblik pokazuje da se osnova -prcati < -prdati osamostalila i poklopila sa homonimnom prcati (v. Up. {prkawe (RJA).v. lakrdijaŒ < it. Skok pomiwe oblike laprdati i }aprdati s. cianciare „govoriti kroz {aluŒ. imaju funkciju intenzivirawa zna~ewa ishodi{nog oblika. laparati. {prlentati „rugati se. podrugivati se. kao u kapkati. Oblik }alaprdati nije registrovan kod Skoka. bez sumwe. i {e-m-prcati se „{aliti se. Usko~ki glagol dokazuje iznetu tvrdwu. Skok I 347 s. Tomanovi} smatra ove glagole rezultatom kontaminacije: laprdati = labarati + prdeti. ruglo. I ekspresivni prefiksi. podsmevati seŒ Uskoci (Stani}). naime. Sali na Dugom otoku (RJA). p rdjeti. {prd. Ispred wegove osnove (~iste ili modifikovane) alterniraju razli~iti ekspresivni prefiksi.prionuo nastavak -lent ispred infinitivnog nastavka. lapandati „brbqatiŒ na glagol laprdati. Skok III 29–30 s. lupkati (l. Bezlaj III 108. Up. 40). Up.). rugawe. a-la-voj756 Ovamo i {prdati se „id. {prkati se „sprdati se. sprdati seŒ BiH. podrugivati se.OSNOVE: 33) -PRDATI 333 sprdati se impf. }a). U re~niku se oblik izvodi od sprdati se umetawem glasa c ispred infinitivnog nastavka -ati kao u gucati od gutati. Oblik alaprda u tvorbenom pogledu nije usamqen. koji se.c. ismejavaweŒ Dubrovnik.v. i ~prkati se „podsmevati se. canca) dovodi u posrednu vezu sa ~an~a „besposlica. up. }a-(la-) (Bjeleti} 1993:38. smatraju}i da je u wemu do{lo do napu{tawa reduplikacije i pojave palatalne afrikate } < ~ (Skok I 250–251). bockati kogaŒ. {prdqavac „~ovek koji je dostojan preziraŒ Srem. zadirkivati. u (o ovom prilogu v. U oblicima laprdati i }a(la)prdati izdvajaju se prefiksi la-.v. }aprdati = }askati + prdeti (Tomanovi} 1938–1939:212)758. {prka „pogrda. prdjeti. U re~niku se imenice izvode od nepotvr|enog glagola {prkati (se).v. rug. .

„neorganizovana dru`ina. skup deceŒ Lapovo (gra|a RSA). koji juri za `enama. proskitatiŒ Uskoci (Stani}). Temni}. kurla~a pogrd. bezobzirna. ~ovek bez vrednostiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). neozbiqan. te-le-zvrkan „badavaxija. RSA). telentrtas „lakomislen. kurwa „{ega. Navedeni primeri svedo~e o postojawu i ovakvog tvorbenog modela. (ibid. brbqati. ta-la-n-kura. brbqivacŒ (Vuk. Ovamo mo`da jo{ i ka-la-kurnica f. kalakurnica „ludnicaŒ. (obi~no o mladi}u)Œ. Za svaki od ovih oblika mo`e se pretpostaviti da je nastao od nekog oblika koji sadr`i ekspresivni prefiks pro{iren elementom -la-. blebetatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). a-la-muwa „brzoplet. koja je lakog morala. Sikimi}). kala-kurdija „masa zaludni~araŒ: Skupila se neka kalakurdija. lakomislena osobaŒ. {qamŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). iz istog izvora i telentratati „nerazumno. }alankur „id. U ovim slu~ajevima radi se o onomatopejskim osnovama. 760 Up. talandura „skitara (tako|e o kravi. talankura / }alankura / ~alankura : alakura759. œpro}i po selu ili drugde bez nekog naro~itog ciqa. sprdati se. „`ena koja se skita. ERSJ 1:105). -muwati). lakouman ~ovek. „koji je slobodnog pona{awa i izra`avawaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). „`enska osoba koja se slobodno pona{a i izra`avaŒ. coll. neradnik. skitnica. ovla{ radiŒ. }a-la-n-kura „koja nema ose}aj stida. Kao semanti~ku i donekle tvorbenu paralelu up. vrlo zanimqiva leksi~ka grupa: a-la-kura f. ~a-la-n-kura „ona koja se bestidno pona{a. O tome svedo~i paralelno postojawe slede}ih oblika: }alanprda : alaprda. . bezo~na. jer se isti tvorbeni postupak primewuje na razli~ite osnove. `enskaro{Œ Uskoci (RSA). „manguparija. blebetalo. ovnu)Œ. Para}in. „mu{karac koji se skita. {alaŒ Draga~evo. ni~eg se ne stidi i ne ustru~avaŒ Zlatibor (v. poro~naŒ Piva (Gagovi} 2004). talankurile „onaj koji je sklon skitwi (tako|e o volu. nerazumanŒ Uskoci (Stani})760. olo{. œ`enskaro{Œ. telenprda prefiksi se pro{iruju elementom sa likvidom -la. œosoba koja ne{to slabo. blebetatiŒ Para}in (RSA). sprdwa. kolo-vornica „skup veselog i bu~nog mla|eg svetaŒ Qe{tansko (Te{i} 1977) : tala-vornica „veliki broj qudi na jednom mestu. U oblicima }alaprdati. up. œbudala{tinaŒ [abac (usmeno B. poro~na (obi~no o sredove~noj `eni)Œ. kalamuwa : alamuwa (v. brbqati. smu{eno ne{to raditiŒ. œkurvaŒ. bludnicaŒ. verovatno u vezi sa kurwati „{ega~iti se. u krajwoj liniji u vezi sa kurac „penisŒ (Vuk 1818) (o ju`noslovenskom nazivu za mu{ki ud v. 759 Ovo je./ -le-. samo smetaju Kolubara (gra|a RSA). ovci)Œ. œraditi ne{to bez ikakvog reda i planaŒ. gu`vaŒ [umadija (Grkovi} 1982). kuretat „govoriti gluposti. kuretalo „onaj koji kure}e. œglupa osobaŒ. gubqewem inicijalnog suglasnika datog ekspresivnog prefiksa. protalankurati „nemarno.). ^a~ak. alakuras adj.334 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI da „neodgovoran i prevrtqiv ~ovekŒ id. Loma 1999). {aliti seŒ Temni}. te-le-n-trta „nedovoqno razumna. sa tvorbenog aspekta. ERSJ 1:110–111). kurla{ pogrd. I za oblik telenprda posvedo~ene su tvorbene paralele. a-la-kura „`enska osoba koja se slobodno pona{a i izra`ava. vetropirŒ (v. kuretati „govoriti koje{ta. up. talankurati „skitatiŒ. kako bilo uraditi neki posaoŒ.

prdecati se „bacati seŒ Lepetane. . isprndekati. lupoprda pogrd. prdeknuti „udariti koga da se ~uje kao prdacŒ Dubrovnik. prndecati.OSNOVE: 33) -PRDATI 335 Ne{to je druga~ija geneza oblika {opoprda.u obliku {o-po-prda. pa na wegovo mesto dolazi {o. up. istu}i {amarima. lopoprdaqka „id. (Zlatkovi} 1989). On se verovatno mo`e objasniti u kontekstu slede}ih obrazovawa sa osnovom -prdati: lupoprdati „pri~ati koje{ta. lupetatiŒ: Lupoprdati mu do|e kono lupati i prdeti. i {u-prda. isprndecati œizbiti. RJA s. pa {ta iza|e. „lucprdaŒ Bosna (RSA).pro{irena nazalom -n-761. prdjeti). up. œzaka~itiŒ. up. i sprndosan „pocepan. udariti seŒ Pro761 Koren -prd.~esto podle`e sekundarnoj nazalizaciji. lupetatiŒ). Boka (Skok s. œkrupna `enaŒ. zadenutiŒ Banat (RSA). uo~ava element -to. prdele~iti „pasti. semanti~ki bliske oblike skondrqati se „strovaliti se. za zna~ewe up. U potvrdama koje slede prvi deo slo`enice se modifikuje.v. }u{kamaŒ Lika (RSA. naprndi{iti se œzainatiti se u dokazivawu ~egaŒ id. koji mo`e da alternira sa drugim takvim formantima.Œ Uskoci (Stani}). Obja{wewe dato u primeru nije samo rezultat narodne etimologije — oblik je zaista slo`enica nastala od lupati i prdeti (budu}i da oba glagola kao sekundarno razvijaju zna~ewe œpri~ati koje{ta. up. œzabosti.)763. Oblik stoprndati se. lupoprd „onaj koji pri~a koje{ta. Sa formalne strane obliku stoprndati najbli`e stoji glagol s-prndati „biti rasipanŒ: Lako je s tu|im sprndurat Hrv. (RSGV). zaleteti seŒ Bukovica. „pri~ati koje{taŒ.v. BiH (RSA). 762 Za zna~ewe up. sprdet „utro{itiŒ Kosovo (Skok s. razla`e se na slede}i na~in: s-to-pr(n)d-ati se. Zbog toga prvi deo re~i po~iwe da se do`ivqava kao ekspresivni formant lo-(po-). Me|utim. lopoprda „r|ava `enska osobaŒ. U obliku koprdecnuti izdvaja se prefiks ko-. up. 763 Up. neugledno odevenŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). v. primorje (RJA)762. zaprndecati se œzagnati se. œzapaliti cigaretuŒ Vojv.v. zabiti. œpodvalitiŒ. slomiti seŒ (< s-prd-cati. RJA). na prvi pogled tvorbeno neproziran. skotrqati se niz nasipŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. prndekati „brbqati. prdjeti). U wemu se. isprdjeti „izbitiŒ Lika (Skok s.). a samim tim i desemantizuje: lopoprdati pogrd. i prdeknuti „pasti onako da se ~uje prdacŒ (Vuk). dakle. lupetaŒ Piva (Gagovi} 2004). lopoprda. prndo{e „cr}i (iz kletve)Œ id. kao wegov ekvivalent bez formanta -to-. pri~alicaŒ: Oni lopoprda ne zna ni {ta e ispri~o. prdjeti). Knin. govoriti koje{taŒ Lika.i osnova -prd. zaprndecati vulg. (RSA). iz semanti~kih razloga doveli smo glagol stoprndati se u vezu sa sprcati se „okliznuti se i pasti.v. œosoba koja sva{ta pri~a. skobrqati se „skotrqati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}).

poprdusiti se) u procesu ekspresivizacije glagola. . uprdeveqit se „osiliti seŒ. Glagol prdeti upotrebqava se u ekspresivnom govoru kao pejorativna metafora razvijaju}i razli~ita zna~ewa (v.pro{iruje razli~itim sufiksima. uzdizatiŒ. osiliti seŒ Uskoci (Stani}).(v. i prdeveqit se pogrd. osamoprditi „osamostaliti se. „pastiŒ. biti umi{qenŒ.(up. Da je u pitawu izuzetno ekspresivan glagol svedo~e wegove brojne varijante (u wima. prd-uk-ati itd. „mrdati seŒ. pastiŒ Sjenica (gra|a RSA). alterniraju nazali n / m. veqoprdati „praviti se va`nimŒ CG (gra|a RSA)765. pa-). v. postati umi{qenŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). veqati „hvaliti. usamoprditi se „uobraziti seŒ Piva (Gagovi} 2004). œuobraziti se. prdeveqa „umi{qena. a mo`da je nastalo od œnormalnogŒ prefiksa po. prd-ec-ati.mo`da je po poreklu imensko-glagolski prefiks pa. prd-ek-ati. „razmetati se uobra`enom snagom ili pame}u. 765 Up. oja~ati. uobra`ena osobaŒ.336 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {}ewe (Vuji~i}).pro{iren nazalom -n-. up. „ko~operiti seŒ. U pogledu zna~ewa up. 764 I ina~e se osnova prd. izme|u ostalog. ko~operiti seŒ CG (RSA). sa obrnutom pozicijom komponenata slo`enice — veqeprdati. prdjeti).v. U obliku panprdusiti se izdvaja se osnova prd-us-iti764 i prefiksalni element pa. Bjeleti} 2002:116–117. Inicijalno pa. praviti se va`an. U oblicima sa ekspresivnim prefiksima realizuju se slede}a zna~ewa wegovog semanti~kog spektra: „brbqati. prdeleknuti „prevrnuti se. Skok s. govoriti koje{taŒ. veqati se „praviti se va`an. }askati. a mewa se i mesto na kome se pojavquju).

bilo kako zakopatiŒ (RSA). ~eprkat (ceprkat) Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1990)766. . ispetqati se. œmalo. œpretra`ivati po stvarima. œrazgrnutiŒ. otkriti ne{to dotad nepoznato. œmalo ne~ega {to je iskopanoŒ. Potkozarje (Dalmacija). Potkozarje (Dalmacija). œid.Œ Potkozarje (Dalmacija). œraduckatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). œ~eprkawem zatrpati. pretra`ivati. ~eprkat „iskopavati ~eprkawemŒ. ~eprka f. kopkatiŒ. „~eprkaweŒ. œbrbqatiŒ Lika (Ajxanovi} 2002). tajnoŒ. ~eparkat „~eprkati. kopkaju}i izbaciti. pokvariti ne{toŒ. œpri~alicaŒ. za~eprkat œid. œupornim tra`ewem prona}i. (RSA) ot-~e-prkat pf. œpomalo raditi. nejasnoŒ Zagara~ (]upi}i 1997). i{~eprkati se „izvu}i se s mukom. kopaju}i izdupstiŒ (RSA). œosoba niskog rastaŒ Uskoci (Stani}). ~eprkat „~eprkatiŒ Briwe (Finka/Pave{i} 1968). izvaditi (iz zemqe)Œ fig. „provesti dosta vremena u ~eprkawuŒ Herc. iskobeqati seŒ (RSA). fig. kopaju}i nogama zemqu tra`iti {to za hranu (o koko{ci. œtrag od ~eprkawaŒ Brusje (Dul~i}i 1985) 766 U izvoru nije dato zna~ewe. fig. œid. fig. Potkozarje (Dalmacija) ~e-prk m. Vojv. Uskoci (Stani}). œotkriti tajnuŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ra{-~e-prkati pf. radukatiŒ Uskoci (Stani}). „onaj koji ~eprkaŒ. „~eprkaju}i raskopati. œzagrepstiŒ. ~eprkat „grepsti da se {to iskopaŒ. „~eprkaju}i. povr{no pro~eprkatiŒ. œispitivati ne{to zamagqeno.Œ Vasojevi}i (Bori~i}) i{-~e-prkati pf. ~eprkati œgrebati. œ{eprtqaŒ Unac (Jovi~i}). ~eparkalo n. rasipati (o koko{i i o qudima)Œ Brusje (Dul~i}i 1985) za-~e-prkati pf. Uskoci (Stani}) na-~e-prkati se pf. i{~eprkat Zagara~ (]upi}i 1997). ovla{.OSNOVE: 34) -PRKATI 337 OSNOVE: 34) -PRKATI 34) -PRKATI ~e-prkati impf. pretra`ivatiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). p r { k a t iŒ. (RSGV). ~a~katiŒ. „po~eti ~eprkati. œpreturati. rovikatiŒ Unac (Jovi~i}). razgrnutiŒ Uskoci (Stani}). skriveno. o{tetiti. rasturati. œkopati zemqu u potrazi za hranom (o `ivini)Œ Segedin (gra|a ERSJ). œ~eprkaju}i.Œ. „grepsti kanyama odbacuju}i zemqu unazad. œ~eprkaju}i upropastiti. œprekopavati. ma~ki)Œ. œ~a~kati zemquŒ.

SP l. tra`itiŒ. glagola mogao biti oblik ~eprkati. øorkacâ „grepsti. œpretra`ivatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) · U osnovi navedenih potvrda le`i glagol -prkati. up. koji se u ostalim slovenskim jezicima sa~uvao samo sporadi~no. kopkatiŒ [umadija (gra|a RSA)767.v. up. (o koko{i)Œ. Sam pak glagol *pãrkati (se) Varbot smatra vrlo arhai~nim obrazovawem. glagol *pãrkati (se) sa op{tim zna~ewem „~eprkati. ve} o osnovi -prkati. 767 Up.-h. *~apati. {ta.c. ~eprkatiŒ). Osnovna zna~ewa navedenih oblika su: „grepsti. ali mu zamera {to ne obja{wava poreklo r u ovoj re~i (Tomanovi} 1938–39:213).338 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~a-prkati impf. tj. mogu ka sam zaludan. Autorka pomi{qa da bi. ~ep. Eve }epirkam ne- 768 U RJA je registrovan samo oblik prkati „srditi seŒ. smatraju}i da razna pro{irewa osnove ~ep. *~upiti obrazuju derivati istog tipa. kopati po zemqi (o koko{i)Œ. Isto kona~no re{ewe nudi se i u SP 2:141–143 s.„kopati. s. preturati. potvrda øorkacca „~eprkatiŒ. „gaze}i nogama pr{katiŒ. kopkati.u starim slovenskim obrazovawima. *perk’. ne sr~e Banat. . odatle „pomalo raditiŒ. ~aprkati „id. œpreturati. kapati. pita{ me. œraditi sporoŒ. *~eperiti. doznatiŒ. 769 Oblik ~aprkati mogao bi biti i od ~apati. i Grickat 1955–1956:70. gde se tvrdi da se od bliskozna~nih glagola *~epati. pa otuda i ~ep-r-kati (Skok I 307–308 s.u ~eprkati izdvaja i Moskov 1965:71. koja pokazuje da se ne radi o osnovi ~ep-. ~eprkatiŒ. ~epa).Œ: [ta radim. Skok izvodi glagol ~eprkati od ~epati. Varbot rekonstrui{e psl. pored o-baze u kopati. grepstiŒ (< ie. iz istog izvora i }epirkati œid.(-ar-. izbaviti seŒ. On pomiwe i Dani~i}evo mi{qewe da je ~eprkati od ~epati. Tomanovi} tuma~i oblik ~eprkati kao rezulatat kontaminacije ~epkati. riti. povezanim sa potencijalnom ie. ~epati + pr{kati. pretra`ivatiŒ. i Moskov 1978:355..i ~ap.v. zemqoradni~kom terminologijom (Varbot 1979:22–24). i to samo u poslovici: Ko pr~e.mogu biti normalna i produ`ena baza istog korena (e iza ~ > a). ispred koje alterniraju razli~iti prefiksi769.ili *perk(u). Osim toga. kontinuanta ovog psl. „izvu}i (se). œ~eprkati. koji u odgovaraju}em zna~ewu nije potvr|en (ili sa~uvan?) kao samostalan768. Prefiks ~e. up. øorkácca „~eprkati. Polaze}i od blr. U prilog tuma~ewu Varbot i Moskova govorila bi i varijanta ~a-prkati. -er-) daju povoda onomatopeizirawu glagola. „otkriti. s obzirom na semanti~ku bliskost i realnost prefiksa ~e.

fig. ~eprjat „~eprqatiŒ Sumartin (Novakovi} 1994). „v. „lagano. pomalo poslovati. œzagrepstiŒ. za~eprqati œplitko zakopatiŒ. BiH. na brzinu iskopatiŒ (RSA). Lika (RSA)770 za-ko-prqati pf. „za~eprkati. 771 Up. koporati) ~e-prqati impf. za~eprqat œza~eprkati. pritrpati zemqom. ~eprkatiŒ Uskoci (Stani})772. kako-tako. „staviti u zemqu. „ne{to malo uzorati ili {ta drugo uraditiŒ. 773 U izvoru nije dato zna~ewe. œprikriti neku ru`nu radwuŒ Ro`aje (Had`i}). iskopeqat se „iskobeqati se. ukopatiŒ. ~eprqat œ~eprkatiŒ. iskopeqati se „iskobeqati seŒ Gacko (RSA). u vezi i sa kobeqati (se) (v. ko-peqati „pone{to raditi. z a k o p a t i na brzinuŒ BiH (RSA) is-ko-prqati se pf. „v.OSNOVE: 35) PRQATI 339 OSNOVE: 35) PRQATI 35) PRQATI ko-prqati se impf. iskoprqasmo Piva (Gagovi} 2004)771 qati seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). kopeqati se „koprcati se. „izvu}i se. „grepstiŒ Vrgada (Juri{i}). koprcati seŒ BiH. izbaviti se (od nekog zla)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Mo`da od kop-eq-ati. „oporaviti seŒ (Skok s. za~eprqaju 770 Up. ovla{. ~eprl’am 1. bilo kako zakopatiŒ Dalm. iskoprcati seŒ CG (RSA).. plitko kopatiŒ Gora`devac (Bukumiri} 1983) za-~e-prqati pf. œpo~eti ~eprkatiŒ. ~eparjat „grepstiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). . povr{no pro~eprkatiŒ. ~eprqati œkopati nogama (o koko{i)Œ Ro`aje (Had`i}). kopeqat se „kobe- i eno se iskoprqa — Ponese godina ko ikad dosle. œposejati kako biloŒ. œkako-tako sahraniti. œ~eprkawem zatrpati. sg. „plitko. zakopati. zagrnuti. „po~eti ~eprkati. „v. ~eprjat / ceprjat Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1990)773. izbaviti se iz kakve nastale krizeŒ: Bija{e privijo od neakve bolesti o-ko-prqati se pf. œsahranitiŒ: Umre ~ovjek. „zakopatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). œdovr{iti kakav radŒ Uskoci (Stani}). za~eprqati œostaviti zapo~eti posaoŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). zakopati ~eprkaju}iŒ. pa se. kopkatiŒ.v. ~eprqat „~eprkatiŒ Kosovo (Elezovi}). œmalo. kV-). 772 Tako|e ~eprqnuti pf. raduckatiŒ: Prebiram ovu zemqu u ba{~i – ~o’jek mora ne{to da kopeqa Gacko. œraduckatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). povr{no se dota}i nekog poslaŒ. bacakati seŒ: Po~eo se kopeqati na zemqi kao zaklano pile Bosna (RSA).

razgrnutiŒ Uskoci (Stani}). prona}iŒ Uskoci (Stani}). œzakopati nehri{}ansku du{uŒ Kosovo (Elezovi}). i{~eprqati / i{~eprqiti „izvaditi. iza}i uz kakvu uzbrdicu.. „ogrepsti (~aporcima. za~eprqati se „malo se ukopati. grebuckatiŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ). za~epr- Ba~ka (RSA)774. na brzinu. ~aprqat œgrebati. iskopati ve}u koli~inu ne~egaŒ CG (RSA)775 o-~e-prqati pf. „plitko kopatiŒ Vrawe (Zlatanovi}). œsaznati. 775 Up. jedva se izbavitiŒ Uskoci (Stani}) na-~e-prqati pf.).Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) ~eprq interj. i kojekako je pretrpati. „~eprkaweŒ: ]e dobije{ dete niki boles sâs tvoje ~aprqawe po |ubre! id. (ibid. „~eprqaju}i. (ibid. i podrug. i{~eprkatiŒ Para}in. œslabe grabuqeŒ id. doznati. na}i ~eprkaju}iŒ. ~eprkaju}i izvaditi. stanŒ: Siroma{ki skunatoriti malo ku}ice . 776 Up. povr{nog kopawa Uskoci (Stani}) ~eprq.340 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI qat „za~eprkatiŒ. œslabo. i{~eprqati se / i{~eprqiti se „izvu}i se iz kakve te{ke situacije. ~eprqci pl. istro{eno oru|e. „~eprkatiŒ Uskoci (Stani}). ~aprqawe n. nemoj koko{ke da ~aprqav rasad! Lebane (gra|a RSA). te{ko. {aprqe „sitno graweŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). „zapo~eti neki posao pa ga ostaviti.. iz sela u planinu i sl. slabog. ~aprqati se œkome{ati se. ~eprqak m. „prstŒ. œs mukom. ra{~eprqat œid. (RSGV) i{-~e-prqati „v. provizorno se utvrditi ukopavawemŒ (RSA) za-~e-prqiti „uraditi ne{to povr{no. „~eprkaju}i raskopati. noktima)Œ Vrgada (Juri{i}) ra{-~e-prqati pf. alatkaŒ. za-~e-peqiti „napraviti nu`no skloni{te. i{~eprqati se „izgrepsti seŒ Poqica (RSA). sg. ~aprqam 1. . za ozna~avawe laganog hoda. œugaziti snegŒ. nego ma kako – to se ka`e za~eprqiti ga i nikomu ni{ta! Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002).Œ. i{~eprqati „izgrepstiŒ Vrgada (Juri{i}).)776 ~a-prqati impf. „iskopatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). fig. batrgati se nogama i rukamaŒ Prijepoqe (gra|a ERSJ) 774 Up. „~eprkatiŒ: Pazi. fig. izgrepstiŒ (RSA). sa drugim zna~ewem na~eprqiti œpostaviti ne{to tako da se svakog ~asa mo`e sru{itiŒ Kordun (gra|a ERSJ). „grebu}i naneti povrede nekome. ne dovr{itiŒ Vojv. bilo kakoŒ: Ne mo}i ku}u ili kolebu kao {to treba napraviti. da samo ne prokisuje – to na{i zovu za~epeqiti Ba~ka (RSA).

nedoraslo ~eqadeŒ Vasojevi}i (Bo- ri~i}). Up. „mawe drvo za{iqeno s jedne strane koje slu`i za o k o p a v a w e. „pro~eprkatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995) ~a-prq m. glagola posredno ukazuje i Varbot. i ka{. gore ~eprq uzvik za ozna~avawe laganog hoda Uskoci (Stani}). na koje se. ~eprkati. *pãrpati (l. „za~eprkatiŒ: Za~oprqa{e pili}i po pepel i dignu{e pra{inu Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V.). 779 Up. œk o p a t i nogama. perlec I. kopkatiŒ < *prpati. prpati „raditi ne{to brzo i nemarnoŒ.„razrezivati. micati ne~imŒ (RSA). Varbot smatra da je podjednako mogu}a veza ove imenice sa *per. „plitko oratiŒ. Na srodnost s. „po~eti nespretno kretati. ~oprq}a 3. iz istog izvora prq m.c. na osnovu kojih Varbot rekonstrui{e psl. 778 . prqati nastalo na analo777 Up. oratiŒ (Skok ga ne registruje).Œ.-h. podupiratiŒ (Skok III 46–47). perlec780. On se mo`e dovesti u vezu sa ka{. *per. imenicu prq „kra}i komad drvetaŒ. œdete. rasecati. *pero „pritiskati.vv. sg. paralelan i srodan glagolu *pãrkati (v. va|ewe luka i sl. œ~eprkatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`i glagol prqati „kopati./ *por. „~eprkatiŒ Timok (Dini} 1988) na-ta-prqati se pf. svode i *pãrkati. u su{tini. ogrepsti seŒ Poqica (RSA) za-{e-prqati pf.v. o~eprqati œodgaveqati. pf. lagano se kre}u}iŒ [umadija (gra|a RSA)778 è prqat impf. probadatiŒ. ali up.-h. par~enceŒ. prqka 3. sg. impf. 780 Iako se s. s. tuma~e}i potowi oblik kao onomatopeju (SEK III 68 s. øorøaØisà „rovati zemqu.-h. oti}i polako. dovode}i u vezu s.sa pro{irewem -p-. „zadobiti ogrebotine na ko`i.OSNOVE: 35) PRQATI 341 i{-~a-prqim 1. œnokatŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ). „kopati prqemŒ779. IV 52–53 s. gore) (Varbot 1979:23). gusto sejatiŒ. œ~esto.-h. œvrsta r a l aŒ i ka{. ~eprkatiŒ. izgrepsti se. sg. perlec „nemarno obra|ivati zemquŒ. id. iz istog izvora ~o-prw~e n. Oblik je verovatno nastao glasovnim promenama od od-{eprqati. koperlec sa. ~ e p r k a t i (o `ivini)Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). *prpajo „~eprkati po ne~em sipkom (o pticama)Œ. ~aprqak œkomadi}. pej. upirati. „plitko okopatiŒ Vrawe (Zlatanovi}) pro-~a-prqati pf. sg. koje Bori{ izvodi od starijeg *perplec < *prpliti „~eprkati. prq obi~no tuma~i kao derivat osnove *pârati. perpolec sa). œpaw od pose~enog mladog drvetaŒ Vasojevi}i (Bori~i})777 za-~o-prqa 3. œmotkaŒ. œklinŒ. 2004). øorøaØi „sitniti zemqu ralomŒ. glagol *pãrpati < ie. Mogu}e je da je i s. pf. jo{ i ukr.-h. œkanxaŒ.

koperlec sa „`eniti seŒ. druga~ije Sáawski II 456–457 s. prtqati < prtiti (Skok III 59 s. Moskov 1978:355. Skok III 55–56 s. Kao tvorbenu paralelu up. upu}uju}i daqe na ~eprkati (Varbot 1974:59). koje se tuma~i na isti na~in (SEK l. i Moskov 1978:355. Oblik koprqati (nogom) tuma~i od kopati + vrqati.v. perlec i s.342 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI gan na~in kao ka{. ~epa). perlat „vaqati se u pesku ili blatu (kao koko{i)Œ Orlec (Houtzagers 1987) kao mogu}i pandan ka{. za~oprqa. naro~ito ako se ima u vidu uo~ena bliskost glagola prkati i prqati.c. ~oprq}a izdvajaju se prefiksi ~e-. Za oblik iskoprqati se (iz ne~ega) smatra da je izveden iz koprqati ili da je samostalno nastao od iskoprcati se. ~eprkati (Varbot 1979:22). œbiti nemiran. Oblik okoprqati se „oporaviti seŒ obja{wava ukr{tawem sa okrqati se „id. prtljarija). kojim se naj~e{}e i defini{e pra}akawe `ivine u pra{ini (up. *pãrplati. *kopati : *~epati sasvim legitimno782.-iter.-h. Tomanovi} smatra oblik koprqati se u zna~ewu „koprcati seŒ rezultatom kontaminacije koprcati se + vrqati. Osnova prp. ~ak. tj.javqa se i u obliku prp-or-iti se. *kop-ati (sa pro{irewima *kopor-. mot-ati : mot-rq-ati.Œ (Skok II 149)783. Oblik koprqati razla`e se na ko. Bezlaj III 131 s. nestrpqiv. prtiti (se). zamenom deminutivnog nastavka -kati sa -qati (prema ~etrqati) (Skok I 307–308 s. koje smatra onomatopejom. up. Tuma~ewu Slavskog priklawa se i Varbot. Moskov 1965:71. dem. Skok izvodi oblik ~eprqati od ~eprkati (< ~epati). ka{. pa s. iskopati se iz ne~ega vrqaju}i. kopernacz: kao ekspresivno pro{irewe od *kopati). Ispred osnove prqati alterniraju prefiksi ko-. iskopati se (iz ne~ega) + vrqati.v. Iako je tretirawe s. ~aprqati. koprqati stavqa u red izvedenica od psl. kopati nogom vrqaju}i tamo amo (Tomanovi} 1938–39:209). U oblicima ~eprqati. ~a-. 782 Za odnos kop-ati : kop-rq-ati up. tj. ~o-. *kopyr-). ta-.i prqati (Bjeleti} 1994a:354). 781 Up.v.v. ~a-.v. up. ~o.(up. 783 U odrednici je gre{kom izostavqeno o u obliku okrqati se. . ~e-. {e-. Bjeleti} 1994a:353–354).-h.. *kopr-. glagol — od *prpqati781. prpor). oblika koprqati : ~eprkati kao derivata psl.-h. vrteti seŒ. ono je u izvesnoj suprotnosti sa tuma~ewem koje je autorka ponudila za s. Skok izvodi oblik koprqati (uvo|ewem q i zamenom sloga or vokalnim r) od koporati.-h. kontinuantu (pored prqati) psl.

ali tako|e i sa {ebrqati „teturati. {V-). . „kopatiŒ. U obliku nataprqati se izdvaja se element -ta-.OSNOVE: 35) PRQATI 343 Tomanovi} smatra oblik ~eprqati „~eprkatiŒ rezultatom kontaminacije ~epati + vrqati. pro{ebrqati „prohodati (o detetu)Œ Lika (usmeno M. hodati nesigurnoŒ Lika (RJA). „~eprkatiŒ (> „raditi ne{to povr{noŒ.) (v. neuredno raditiŒ. ni`e natoprqiti se (v. Oblik za{eprqati mogao bi biti u vezi sa {eprtqati (v. pr~iti). „koprcati seŒ (> „izvu}i se. „klimavo hodati. prona}iŒ).B. „oporaviti seŒ). brqati). On navodi Dani~i}evo tuma~ewe oblika ~eprqati od ~epati. izbaviti seŒ. ~eprkati vrqaju}i tamo-amo. „otkriti. U semanti~kom spektru analiziranih oblika izdvajaju se slede}a osnovna zna~ewa: „grepstiŒ. tj. up. ali mu zamera {to ne obja{wava poreklo glasova rqa u ovoj re~i (Tomanovi} 1938–39:210).

sg. pr{kat „~a~kati. pr~kati. (Zlatkovi} 1990) zapr{kati pf. fig. ~eprkati. upropastiti. pretra`ivati ne{toŒ Zagara~ (]upi}i 1997). spiskati novac. œpr{kaju}i. kopr{ka se 3. œ~eprkatiŒ. da se ispe~e Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. ~eprkatiŒ. œobavqati neke sitne. pri ~emu oba oblika smatra denominalima od prdac (Skok III 29)784. Piva (Gagovi} 2004) ispr{kal 3. prpatiŒ (RMS). kopr{kati se „koprcati seŒ Vrawe (RSA. spr~kati „potro{iti. 2004) è pr{kati impf. ~eprkaju}i zakopati.v. rastresitom. pomalo orati. spr{kati „uraditi po- . upropastitiŒ.344 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 36) PR[KATI 36) PR[KATI ko-pr{kati impf. raduckati. up. ispitivati. lake posloveŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „preturati po ~emu sipkavom. „id. kopati i sl. ~opr{ne se „koprcnuti seŒ Timok (Dini} 1990) za-~o-pr{ka pf. plitko zakopatiŒ Tre{wevo (RSA). dirkati.Œ: Raspr~ka{e ono malo imawa ko kerovi. „xarati. œovla{ prekriti. zadirkivatiŒ. impf. œzabadati nosŒ Uskoci (Stani}).. imawe i sl. œvrlo lo{e. Ko`eqac 1989:80). „koprcati seŒ. pepeluŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) · U osnovi navedenih oblika le`i deminutiv pr{kati.Œ Pirot (Zlatkovi} 1988). tra`iti. œbiskati. mrqatiŒ. inf. pepelu i sl. œdirati u kakvu ne~isto}uŒ. raspr{kati „v. raspr~kati „uludo potro{iti. lake poslove. izraz pr{ka-pr{ka „ne raditi kako vaqa.?). Skok pomiwe ovaj glagol s. pro}erdati. „na}i ne{to u pra{ini. spr~kati „nepromi{qeno potro{itiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). acc. za~eprkatiŒ. Glagol pr{kati zaista je u vezi sa pr~kati.Œ. „po~eti ~eprkati.Œ: Mlogo volim da gledam kâko se ti~i}i kopr{kaju po pra{inu Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. „prporiti seŒ Bu~um i Beli Potok (Bogdanovi} 1979). pr{ka 3. ~eprkati (kao koko{ka)Œ id. naro~ito ako se u obzir 784 Zna~ewa nekih oblika zaista ukazuju na takvo poreklo. „riti po p r a { i n i. œprporiti se u pra{iniŒ Timok (Dini} 1988. raspr~katiŒ: Raspr{ka{e sve {to imaju Uskoci (Stani}). sg. pregledati. „bacati zemqu rogovima (o volovima)Œ Zorunovac. sg. uni{titiŒ. sg. zatrpatiŒ: Za~opr{kaj ovoj kravaj~e u pepel. ali u zna~ewu „prqati. sprdati seŒ Uskoci (Stani}). spr~kati se „v. œugaziti. kako bilo uraditiŒ. œyarati (vatru)Œ. 2004) ~o-pr{ka 3. pr{kati œpomalo raditi sitne.

br~iti). „onaj koji je nesposoban da u~initi ne{to vrednoŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). U prefigiranim oblicima realizuju se zna~ewa: „koprcati seŒ.(Petleva 1994:60–61. Drugo mogu}e tuma~ewe je da je glagol pr~kati deminutiv od prkati. (up. sitna osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990).Œ (usmeno M. Stoga bi pr{kati (< pr~kati) u krajwoj instanci moglo biti deminutiv od prkati. otaqati. Ispred osnove pr{kati alterniraju prefiksi ko. nemo}no raditi. „koje{tarijaŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986).Œ. pr~kati (Bezlaj III 107). ~alabrcnuti) (v. pra{iti. koje su. krastavac i sl. pr~kavac / pr{kavac m. prah. œprecrtavati ono {to je napisano ~ine}i ga ne~itkim. ukazuje i na mogu}u vezu sa prah. spr{kati (se) „v.i ~o. œ~initi ne~istim. pr~kati se „br~kati se.v. (ras)pr{iti itd. Za odnos ~k : {k786 up. To zna~i da bi oblik pr~kati mogao biti bezvu~na varijanta oblika br~kati. raspr~kati „r a { ~ e p r k a t iŒ: Raspr~kale koko{i luk. i pr~kati „{eprtqati. brqatiŒ. Bjeleti} 1994a:353).v. Na mogu}e poreklo glagola pr~kati ukazuju usko~ka i kajkavska potvrda. Ishodi{ni glagol pr{kati ima {iri spektar zna~ewa.v. Bezlaj III 100–101 s.v. upropastitiŒ (Be}kovi}. a kao semanti~ku — prdavac „id. 786 Grupa ~k daje u nekim dijalektima regularno. pr~kat „raditi {to bez voqe. brqatiŒ Uskoci (Stani}) : br{kat „{krabatiŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989). Lele. œpomalo raditi. Skok III 21–22 s. radukatiŒ. pi`doqak „zakr`qali plod (obi~no vo}a ili povr}a)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977).. pr~kati „raditi tek toliko da se radi. o~ebr{kati „zalo`iti (o ma~ki)Œ Dubrovnik (Skok s. k o p k a t iŒ. pr~karija f. slabo. definisane i kao „br~katiŒ. Takvo tuma~ewe predla`e se i za sln. objediwenih hiposemom „vr{iti neku radwu u malom stepenuŒ. sao kao od nevoqe. Nije jasno da li je sa ovim u vezi i pr{moqak „sitniji plod (krompir. a u drugima sporadi~no — {k. „prporiti seŒ. œ~ e p r k a t i . up. tako da bi se za wega mogao pretpostaviti i ishodi{ni oblik pr{iti > deminutiv pr{kati. 785 Up. œprati kako biloŒ. br~kati „me{atiŒ. prcvoqak „sitna osobaŒ. prah.).OSNOVE: 36) PR[KATI 345 uzmu slede}a zna~ewa ovog potoweg: pr~kati „pomalo. izme|u ostalog. „id. . „~eprkatiŒ. raditi povr{noŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993). Semantika glagola pr{kati. dakle. trebalo bi ustanoviti etimologiju ovog drugog (Skokovo tuma~ewe nije prihvatqivo za navedene oblike). pr~kat / pr{kat „br~katiŒ: On samo pr{ka i ni{ ne dela. petqatiŒ Virje (Herman 1973). 73). mrqati. glagol pr{kati smatrao varijantom glagola pr~kati. pr~katiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})..). id. spr~kati (se)Œ Uskoci (Stani}).B. kupati seŒ. 119 s. prh). Petleva 1994a:336. p r { k a t iŒ. me|utim. Kao tvorbeno-semanti~ku paralelu oblika pr{moqak up. „razgrnutiŒ Uskoci (Stani})785. Ako bi se.

protiviti seŒ. pokrenuti se. v. koporcit seŒ. nogama ili celim telom. koprc a ti se Gola ( Ve~enaj/Lon~ari}). izvu}i se koprcaju}i seŒ. Potkozarje (Dalmacija). „id. buniti se. komprcati se „koprcati seŒ Dalm. œzalagati se. Potkozarje (Dalmacija). œtruditi se na sve mogu}e na~ine da se suprotstavi nekoj nezgodi ili da se izbegne neko zloŒ. œkoprcaju}i se do}i. œrazbesneti se. koparcat „nogama kopati. œmu~no `iveti. te{ko. pra}akati seŒ.346 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 37) PRCATI 37) PRCATI ko-prcati (se) impf. budu}i da je u istom izvoru zabele`en oblik koparcat se „koprcati seŒ (v. „dovr{iti koprcaweŒ. 789 Nije jasno spadaju li ovamo oblici iskoporcit se „pasti i izvrnuti se. uskoporcat se. „po~eti se koprcati. (RSA) do-ko-prcati se pf. ~eprkati zemqu i za sobom je razmetati (o koko{i). „id. koprcat se „mlatarati nogama. Piva i Drobwak (Vukovi} 1940:385). „~initi brze pokrete rukama. Uskoci (Stani}). koprcat se ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œte{ko `iveti. spasiti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ras-ko-prcati se pf. zapra}akati seŒ (RSA). kobeqati seŒ CG. nervirati seŒ Komarnica (RSA). smiriti seŒ Uskoci (Stani})789. zaimatiŒ. (RSGV). œqutiti se. Potkozarje (Dalmacija) is-ko-prcati pf.Œ. œnasekirati seŒ. iskoprcat se œizboriti se. boriti se da se pre`ivi. œizbaviti se kakve neprijatnostiŒ (RSA). zakoper}at (se) „zapetqati (se)Œ. Nije jasno spadaju li ovamo oblici koper}at se „vaqati se u pesku ili blatu (kao koko{i)Œ. Vojv. ste}i imawe. jedva izvaditi. œotimati seŒ. iskoprcati se „osloboditi se. raskoper}a „razmrsitiŒ Orlec (Houtzagers 1987:274). truditi seŒ. dobauqati seŒ BiH (RSA) za-ko-prcati (se) pf. Lika (RSA) 787 . kobeqati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). 788 787 . Uskoci (Stani}). œisplakati se. iskopeqati se. koparcat se „koprcati se (o koko{i i ~eqadetu)Œ Brusje (Dul~i}i 1985)788. izvu}iŒ.. gore). uskoporcit se „pasti i prevrnuti se (nogama uvis)Œ Brusje (Dul~i}i 1985). fig. Herc. bacakati se. „s mukom. dospeti. razqutiti seŒ Uskoci (Stani}) Tako|e œqutiti se. œizvu}i se iz bede.Œ. „po~eti se koprcatiŒ. ritati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997).

macane { k o b r c a n e. „nemirkoŒ Cetiwe (RSA). œlutka {to igra pomo}u `iceŒ. usprotiviti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ko-prc interj.Œ sredwa Dalm. weprc. qubavno veseqe (me|u qudima ili `ivotiwama)Œ. samo u izrazu: oti}i u ‹. vredan ~ovekŒ. koprsan „id. tj. œpreterano `ivahna osobaŒ. macane. ritatiŒ Herc. fig. „koprcawe. ° A kamoli sir poijo!791. œqutwaŒ Uskoci (Stani}). koprcane. pra}akaloŒ Novi Sad. fig. mladih da se zabavqaju. œosoba koju jureŒ id. Ovo je primer iz folklornog teksta. |avolast de~ko.OSNOVE: 37) PRCATI 347 us-ko-prcati se pf. za ozna~avawe koprcawa Leva~. œrazigran. œotresit. skok. „vrsta igreŒ. weprc. koprc œneobi~na `ivost. (RSA). weprpac m. koprc m. (ibid. œonaj koji se bori da se izvu~e iz nezgodnog polo`ajaŒ Mora~a (RSA). spretan. jurwavaŒ. razdraganŒ. œkoji se koprcaŒ. „nemirno deteŒ Banija. weprpac interj. nesta{koŒ. „po~eti se koprcatiŒ. vrcati). otutwi{e ne gledaju}i kud Up. Pis. œpo~eti skakati (o ribama)Œ Zagara~ (]upi}i 1997). œvredan. mahnitostŒ: Uhitijo ga je koprc ko da mu je dvadeseti godi{ta Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) koprcan m. „ona koja se koprcaŒ. „skakati. „nemirko. œpobuniti se. juriti. „nemirno deteŒ Lika790. „deran. vrevaŒ. „trk. kovrcan „nesta{an mladi}. 790 791 . „otresit. waprc. fig. œotresita. œbrzo kretawe. uporan ~ovekŒ. igra.). okretan ma~akŒ: Pis. podskakivaweŒ. „skakati jedno na drugo. uskoprcat se „id. œsna`na mlada osobaŒ Uskoci (Stani}) ?a-prc m. za podsticawe goveda da se obadaju. fig. fig. koprcaqka f. ° Ti si mene sir poijo! ° Nijesan ga ni vidijo. pogrd. igrati seŒ. ili kovrcane (v. koprcalo n. uporna `enska osobaŒ Uskoci (Stani}) koprcav adj. koprcko m. o-ko-prcan „ve{t. ) a-la-m-prc / alamprc vulg. fig. ~erupati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) za-we-prcati se pf. skrha{e se. radan ~ovekŒ Uskoci (Stani}). „`iv. (RSA) waprc. œzabavqati se u qubavnoj igriŒ Uskoci (Stani}). Koprc prezime (RSA). œvredna `enska osobaŒ. œqubavna igra. pra}akatiŒ. mulacŒ Split (Vidovi} 1990) ?we-prcati se impf. `ivahan. œonaj koji se neprestano pra}aka. „po~eti se bacakati. œuznemiriti seŒ id. up. œonaj koji se koprcaŒ. okretanŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) o-{ko-prc m. k o v r c a n e. varijante: Oj macane. galamiti. „po~eti se weprcati.Œ. odjuriti u ‹: Odo{e goveda u alamprc. uporan. te bi se mogao okarakterisati kao hipokoristik bez odre|enog zna~ewa uz re~ macan. (ibid. vragolanŒ Piva (RSA).

œnabiti na o{tar predmet. {amprcast adj. proburazitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) sprcati pf.. pogrd. prcati se „qutito vikati brane}i se od ~egaŒ Rije~ka nahija (RJA). primorati nekoga da iza|eŒ. te ih u hodawu {iri na sme{an na~inŒ (RJA)793 ?{tu-prcati impf. prcati se „pariti se. grbavim nogama hodati na{iroko. œvr{iti polni sno{aj (o qudima)Œ. n a b o s t iŒ Kragujevac. poterati (na pa{u)Œ Piva (Gagovi} 2004) naprcati pf. pa ih u hodawu {iriŒ. Sali na Dugom otoku (RJA) < sprdati se (v. œslomiti se. Zorunovac. „di}i se i naglo oti}iŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990)794. (ibid. œhitro se kretati. zapoprcati „zadenuti. sagnatiŒ: Sprcaj goveda na lokvu. -prdati). œhalapqivo jestiŒ. zaprcati se œzaleteti se. Timok (RSA). zadirkivati se {alomŒ Srbija (RJA) etimolo{ki ne spada ovamo.) (v. survati se.348 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (RSA). zabostiŒ Sokobawa. gungula (vezana za va{ar. œobqubiti. „hramati. „nadimak ~oveku koji u hodu baca noge na{iroko. „izjuriti. œizgnati. œu d a r i t i se. navalitiŒ Potkozarje (Dalmacija) isprcati pf. „sterati. po`uriti (nekoga)Œ BiH. „naterati. œdobro se najesti. podrugivati se. „krivim. i zaprckati „zafrknuti. oplo|avati se (o `ivotiwama)Œ. œneozbiqna osobaŒ Mali Zvornik (gra|a ERSJ) ?ha-prc m. kepecŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)792 ?{a-m-prcati impf. prcat (se) „lomatati se hodaju}i (po te{kom terenu ili na dugom putu)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) zaprcat pf. œpojestiŒ Uskoci (Stani})795 Up. zabiti. 792 793 . 795 Razli~ito od sprcati se (< s-prd-cati) „sru{iti se. izudarati seŒ. juriti seŒ Uskoci (Stani}). prcati „terati stoku nekudŒ. pogrd. œmali. pogrd. pogrd. 794 Up. sprdati seŒ BiH. grbave noge. (RSA) proprcat pf. alamprc m. œgu`va. „koji ima krive. „mali ~ovek. prevaritiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). koji ima krive noge. œprobosti. navijati na jednu noguŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) è prcati impf. œpoterati. pastiŒ. Herc. On je u vezi sa {-prcati se „{aliti se. Vasojevi}i. nakrivo. nagnatiŒ. -prdati). Oblik {e-m-prcati se „{aliti se. svadbu)Œ Ma~va. „udarati stra`wim nogamaŒ Kor~ula (RJA). sitan ~ovekŒ Ro`aje (Had`i}) ?pa-m-prc m. iz istog izvora prampurac „id. heravoŒ (RJA) {a-m-prca f. razbiti seŒ id.Œ. zabitiŒ. œvr{iti polni sno{ajŒ Uskoci (Stani}). naprcati se „nabosti se na o{tar predmetŒ id. Nik{i}. na`derati seŒ Kragujevac.

{epatiŒ Bezlaj ne nudi kona~no re{ewe (Bezlaj II 65–66).v. Wegova pripadnost razmatranoj grupi leksema dovodi se. skoprcati kao tvorevine sa prefiksima ko-. Jedini prezentirani oblik za koji se legitimno mo`e pretpostaviti da sadr`i ekspresivni prefiks jeste glagol koprcati se (sa svojim izvedenicama). dijal. intenziv *pãrskati (v. œugurati penis u vulvuŒ. imaju razli~ite stavove (ili ih uop{te nemaju) o poreklu ishodi{nog prcati. œuterati. Bezlaj III 107 s. Za sln. koprcniti. Dok s. „pobe}i.-h. Kurkina 1982:24). œsilovito ugurati. Naime. kopyrta} (: perta}).(bez ikakvih dodatnih komentara) (Skok II 116. uprcat œid. *pãrkati. prcati ostavqa bez obja{wewa) Kurkina izvodi od (homonimnog ili istog?) psl. Oblik prcati u zna~ewu „prorastatiŒ (koji Skok III 28 s. srodne sa *perti. pobe}i. dotle ga s.v. i ~e{. odmaglitiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). Kurkina poredi s. pr~. Pri tome oblike sa -c. me|utim.vv. Skok na razli~itim mestima razli~ito tuma~i oblik koprcati se. udaratiŒ > „probijati se. *pâro. izbijati. U sl~. tu}i. zabitiŒ. „naglo oti}i.-h. frcati se. Moskov tuma~i s. . u pitawe zbog nere{ene etimologije osnove. III 28). odjuriti.. prskati se. Skok I 529–530 s.Œ. zabosti seŒ Uskoci (Stani}) · U osnovi ve}ine navedenih oblika le`i oblik prcati < psl. i Moskov 1978:355).v. bez daqih obja{wewa (Malinowski 1899:119).v. koprcati „vu}i se. ukr. koprcati Malinovski izdvaja prefiks ko-. realizovan je semanti~ki pomak „bosti. na silu u}iŒ Pro{}ewe (Vuji~i}).v. koperta}. osnove *pert-. kopatiŒ i „bosti.-h. koje u prvom izdawu svog re~nika izvodi od *ko-obrtati < *vert-. pr~. obliku. ko-2 i prcati u wemu izdvaja prefiks ko. up. sl~. *pãrkati. i ÅSSÀ 29:45 s. a u drugom ga dovodi u vezu sa kotrmelec < *ko-trbati < brt-ati (v. udaratiŒ. koprcati. {koøirØaØi. up. sln.OSNOVE: 37) PRCATI 349 uprcati pf. uprcati se „zabiti se. nicatiŒ (Kurkina 1982:22). potvrdu ovog glagola sa poq.v. œoterati.v. ubostiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). III 28–29 s.-h. *prcniti (Moskov 1965:70.i nesamostalnim oblicima *prcati. odagnatiŒ Uskoci (Stani}). koporati dovodi u vezu sa ovim glagolom (Skok II 149). sko.u osnovi obja{wava kao rezultat fonetskog preobra`aja korena 796 Preovla|uju}e zna~ewe ovog glagola u ju`noslovenskim jezicima jeste „coitum appetereŒ. vide}i u ovim oblicima kontinuante psl. id. øar~esa „razvijati se (o stablu)Œ. *obpãrcati)796. 129 s. uprcati œu}i na siluŒ Ro`aje (Had`i}). pobe}iŒ. sa sinkreti~kim zna~ewem: „riti. i oni autori koji u s. øar~esva. sln. U s. obliku koprcati (ili wegovim slovenskim paralelama) izdvajaju prefiks ko-. Mahek pak tuma~i sl~.. koprcat’ (sa) kao intenziv na -s od kobrtat’ (sa). „brzim hodom oti}i nekud. kao i u bug.

koøirsnuØi „øasØi. koperta}. koprcniti tretiraju kao ne sasvim jasne tvorevine. up.bio prefiks {ko. Na primerima a-prc prema a-la-m-prc mo`e se pratiti uslo`wavawe prefiksalnog dela uzvika prc. mo`da obrazovane od tvorbene komponente ko. zatim se pro{iruje slogom sa likvidom la-. i nagla{ava da je prelaz vokala a > o davna{wi. kaproj „veparŒ. 23–24). stisl. poq . kaprth. periti). ~e{. kome se prvo dodaje element a-. Oblik o-ko-prcan ima svoj tvorbeni pandan u okopr~an prema kopr~an (v. Oblici sa inicijalnim elementima we-. ali kod wih ostaje nejasno poreklo inicijalnih elemenata. korda < alb. mo`da u vezi sa lat. Ajeti navodi Vajgandovo (< lat. b) o{-ko-prc < *o~-ko-prc (sa ~ak. kopra: Kopra je vrlo `iv i lakih pokreta ~ovek.-h.v. ali ne obja{wava poreklo osnove perta} (Sáawski II 458–459 s. {to potvr|uju i neki albanizmi u makedonskim govorima: pora < alb. hafr „jaracŒ. gde bi umesto ko. poq. capritiare (capra))797 i Popovi}evo (< alb. Kod oblika o{koprc : koprc mogu}a je dvojaka tvorbena podela: a) o-{ko-prc (kao o-ko-prcan). gde se ukr. I Slavski u pomenutim oblicima izdvaja ekspresivni prefiks ko-. . gr~.350 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI *pert.(< sko-). stiran. up. koperta}).„penisŒ (Pokorny 529). guratiŒ. opredequju}i se o~ito za ovo potowe. tj. koprcat’ (sa). za razliku od koprcati. Postoje i druga~ije interpretacije glagola koprcati se. o~-ko-peran (v.Œ) (ESUM 2:567). weprcati se „skakati. i na kraju se nazali797 Up. s. Tomanovi} tuma~i oblik iskoprcati se (iz ~ega) kao rezultat kontaminacije iskopati se + vrcati se. ali u savremenom jeziku bez deminutivnog odnosa prema k o pati (Grickat 1955–1956:70).u vezi sa korenom kop-. Sli~no tuma~ewe dato je i u ESUM. a-(la-). cit. a pritom qut kao zmija. gardh (Ajeti 1985:8–9). Semanti~ki momenat koze dobro odgovara zna~ewima glagola koprcati se. Grickat u wemu izdvaja sufiks -rc.(op. capra „kozaŒ.(ko-) i osnove psl. koprcati (se). i o~koperan. Za oblik weprcati se indikativno je da se upotrebqava paralelno sa prcati se. koprcati se. rus. strmoglaviti seŒ. koøár à Øâ „ id. s. veliki zajedalo i prznica Sokolska Nahija (RSA). perta} „id. daqe). kopyrta}. . up. iskopati se iz ne~ega vrcaju}i se. galamiti. fara. kapercej) tuma~ewe glagola koprcati se. prcati se. koøárnuØâ „oboriti protivnika podmetnuv{i mu noguŒ.-h. periti). kopijeran (v. *pãrtati „guratiŒ (up. promenom {k < ~k). sl~. nesumwivo su u vezi sa osnovnim prcati. sln. i smatra da je tek od ovog trenutnog glagola napravqen trajan koprcati se (Tomanovi} 1938–39:209). ~erupati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}).

800 V. alatrup./ *sto-). RJA)800.v. i prcvoqak œsitan. ali je podjednako verovatna mogu}nost da je nastao kao rezultat fonetskih preina~ewa nekog drugog ekspresivnog glagola.c. Up. ne mo`e se govoriti o zajedni~kim zna~ewima. koje se tuma~i kao ekspresivno obrazovawe od slov. mali (obi~no o ko~opernom detetu)Œ (l. kod kojeg je skoro izvesno postojawe prefiksa ha-. kr`qavacŒ Unac (Jovi~i}). Kor~ula. v. tako|e prc œmalo dete koje ve} iskazuje svoju li~nost i voquŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). frcati se). up. komadi}Œ) Vasojevi}i (Bori~i}). Oblik pa-m-prc. {epav) i glagola prcati. prcmoqak œmala.(< *stu.). i a-vrc „kepec. u kojem bi se mogao izdvojiti prefiks {tu. pa sede za sovru @upa (RSA). ili je. ili eventualno kao plod kontaminacije prideva {ampqiv „koji ima iks nogeŒ (Skok s.v. gore). Dodu{e. S obzirom na ~iwenicu da razmatrana leksi~ka grupa nije koherentna (ni etimolo{ki. i sln. Up. Up. s obzirom na isto zna~ewe i areal.v. *{ampati < *{apati œkrivo hodatiŒ (Bezlaj IV 7). u pogledu tvorbene strukture up.OSNOVE: 37) PRCATI 351 zuje suglasnikom -m-. u kojem se samo uslovno mo`e izdvojiti prefiks pa-. ha. -prdati). tako|e ~eprk „osoba niskog rastaŒ (v. patuqakŒ U`ice (RSA. i ERSJ 1:180–181. prevelika veselost i smeh u vezi sa raspirenom seksualnom potrebomŒ: }apala te je ofrc Smokvica.u haprc). ima svoju semanti~ku paralelu u obliku ha-prc. Oblik {a-m-prcati mogao bi se tvorbeno razlo`iti na predlo`eni na~in. {amprkati œ{epatiŒ. 798 799 . budu}i da je u istom govoru posvedo~en i oblik bez prefiksa prco m. a-la-trup interj. sitna osoba. nastao od waprc798. pr~ „patuqakŒ (Skok III 28–29 s. iznenadno: ^im do|e. primere tipa alaprda (v. œmali. Isto va`i i za oblik {tu-prcati. i ofrc „`ivo i veselo kretawe kod qudi. ali nije iskqu~ena ni mogu}nost kontaminacije. Up. sitan ~ovekŒ Ro`aje (Had`i})799. prcvoqak œnerazvijen mu{karacŒ (pored œpar~ence. odatle {amprkav œ{epavŒ. ERSJ 1:56. koja ozna~ava da je ne{to u~iweno naglo. fr~ „kad se ma~ke goneŒ: po}i ili udariti u fr~ (Vuk) (Skok s. ni semanti~ki).). oblik aprc mogao bi biti i ostatak nekog prvobitno dvoslo`nog prefiksalnog elementa (npr.

„ko~operan (momak. a s obzirom i na zna~ewa glagola pr~iti se. kopr~iti „pasti. œdenuti se. izvrnuti seŒ Bukovica (RSA). ne mo}i ne{to preduzetiŒ. uzrujavati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997)801 ko-pr~iti pf. kopr~it se „qutiti se. uko~operitiŒ Timok (Dini} 1988)802. ukrutiti. koporati) o-ko-pr~an adj. „spretanŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993:82). okopr~an „brz. iz istog punkta pr~it (se) „id. samo u zagoneci iz koje se ne vidi ta~no zna~ewe. koji se brzo qutiŒ. (Dini} 1988). okretan. uzbuditi se. uznemiriti se. verovatno „tiskati seŒ: Dur ga mazi. „praviti se va`an. biti nadmen. naqutiti seŒ. ma}i seŒ Uskoci (Stani}). œnaqutiti (se). raskora~iti (se)Œ. dur ga gladi. Ovamo mo`da i ~oprq}a f.Œ. ko~operanŒ. sg. reklo bi se da je ovde zna~ewe „krutiti seŒ? 801 802 . Up. œzainatiti seŒ. œumretiŒ Uskoci (Stani}) za-ko-pr~iti pf. Kordun (gra|a ERSJ) u-~o-pr~i 3. Up. naqutiti se nagloŒ Zagara~ (]upi}i 1997) ko-pr~an adj. koji je plahovit. cura)Œ Lika (Skok s. œpreduzeti ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1986) to-pr~iti se impf. ko~operiti se. ~oprq}a f. ono se topr~i (sve}a kad se pravi me|u rukama) Gorwe Podriwe (RJA)803 Up. tresnutiŒ: Udari ga ne~im i kopr~i ko pijevac Piva (Gagovi} 2004).v. „koji je qute naravi. „srdita osobaŒ Timok (Dini} 1992). kro~iti. `ivahanŒ F. ukrutitiŒ. tako|e i ~oprqat adj. uskofr~it se „uzrujati se. „zaostala osoba. kopr~iti „zapeti nogom za zemquŒ. u~oprqen „uspravan. u~opr~i (se) „podi}i (se)Œ. „uzjoguniti se. „podi}i. pf. iz istog izvora u-~o-prqi „uspraviti. nastrana osobaŒ id. „posrnuti i pasti. Grabovac (Kosor 1979:65).352 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 38) PR^ITI 38) PR^ITI ko-pr~iti se impf. razmetati seŒ (RSA). 803 Iz konteksta. razqutiti (se)Œ Uskoci (Stani}) us-ko-pr~it se pf. „biti u bezizlaznoj situaciji. œosiliti seŒ Draga~evo (gra|a ERSJ) ras-ko-pr~iti (se) „ra{iriti (se). stropo{tati se. kopr~iti se / kopr~iti se „praviti se va`anŒ Uskoci (Stani}).

na-to-prqiti se „s naporom se di}i. vulg. pr~iti se „podizati stra`wicuŒ. izokrenuti. di}iŒ Zaglavak. „isprsiti se. „staviti za pojas. slobodno pogledati 804 Up. uputiti se nekuda bez mnogo razmi{qawaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). zapr~iti se / zapr~iti se „zadi}i na sebi ode}uŒ CG (RSA) ispr~iti pf. „upadqivo zadenuti. podi}iŒ Zagara~ (]upi}i 1997).OSNOVE: 38) PR^ITI 353 za-to-pr~iti pf. isteratiŒ: Nehotice mu je ispr~io oko CG. preina~itiŒ (RSA). sg. natopr~iti se „pasti natr~av{i na ne{to. „siliti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986) zapr~iti / zapr~iti pf. „isturiti. „praviti se va`anŒ Ozaq (Te`ak 1981). „zaputiti se. œuraditi kako bilo. (oko) „pravo. *natopãrliti se (ÅSSÀ 23:161). oholiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). pona{ati se nabusito. oti}iŒ CG. zata}iŒ Pade` (RSA akc. nako~operiti seŒ Momina Klisura (RSA)806 u-{to-pr~i 3. izbo~itiŒ. Up. 805 Up. pf. zaritiŒ (RSA).~e{. „pona{ati se ukru}eno k a o j a r a c. pr~it se „praviti se va`an. uspravitiŒ. œisticati se. obu}i tako da pada u o~i. papr~it „lo{e raditiŒ (Varbot 1975a:62). razvijen. da {tr~i. po}iŒ \evrske. „krenuti. izopa~itiŒ (RSA)805 na-to-pr~iti pf. skrpitiŒ Mali Po`arevac (RSA). „izbiti. „izmeniti. udariti se spotakav{i se o ne{toŒ Poqica (RSA) < psl. sg. pr~i se 3. Mihaqevi}i (Peru{i} 1993). „zabiti. . „veoma krupan.. zaka~itiŒ Zlakusa. fig. zadi}i. „zavrnuti. u{topr~i se „ukrutiti seŒ.?)804 is-to-pr~iti pf. zapr~it „zadi}i. „podi}i. za-pa-trqiti pej. natakaritiŒ. „nadi}i se. œnapraviti se va`anŒ Timok (Dini} 1992) ?a-pr~ina f. Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). œhvaliti seŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). sa prefiksom pa. ustatiŒ Bukovica. sg. 806 Up. isturiti se. CG. ukrutiti. „neprikladno staviti. zadenuti. usmrtitiŒ. pogrd. juna~iti se. podrug. „qutiti seŒ. postavqati se u borbeni polo`ajŒ Zagara~ (]upi}i 1997). „praviti se va`anŒ Vrawe (Zlatanovi}). inf. ispr~iti „izmeniti. udariti se spotakav{i se o ne{toŒ. „pasti natr~av{i na ne{to. izokrenuti u r|avom smislu. sna`an ~ovekŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?ha-pr~ina œnesposobwakovi}. promeniti. praviti se va`anŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). krenuti. pr~iti „pokazivati pomicawem uvisŒ: Pr~ila je rit bratu. pr~im se 1. prsiti seŒ Pirot (Zlatkovi} 1988). pr~it se „nadimati se. bogaqŒ Ro`aje (Had`i}) è pr~iti se impf. „ubiti.

spr~iti „stisnuti. sg. ispr~iti se „isturiti se. up. œsko~itiŒ. upr~il 3. napr~iti se „oholiti se. 807 808 . Boka (RSA)807. u{iqitiŒ. „prevrnuti se. sg. skupitiŒ > „biti tvrdicaŒ up. napraviti se va`anŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) napr~iti / napr~iti pf. napr~it se „uvrediti se. „preterano {tedeti. Kurkina pak sme{ta glagol spr~iti me|u kontinuante psl. ustegnuti seŒ Uskoci (Stani}). naørã~uvam „prsiti seŒ itd. „napr}itiŒ Vrawe. cicija{itiŒ. ispr~i se 3. napr~im se 1. napr~i se 3. œpraviti se va`anŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) upr~im 1. sg. Skok izdvaja glagol spr~iti „suziti. pr~iti se „stezati se. prepre~iti putŒ. naduriti seŒ Pirot (@ivkovi}). skupqati se. stegnuti. povrediti. *pârkã (Kurkina 1978:35). Up. spr~iti se „skupiti se. 809 Nije jasno spadaju li ovamo i pr~iti impf. „napr~iti.Œ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. na psl. upr~il se „ukrutiti se kao kolacŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) uspr~im se 1. ispr~it (se) „izvaditi na silu. izdi}iŒ. stisnuti se. obi~no radi upadqivostŒ Vrawe (Zlatanovi})809 · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`i glagol pr~iti se. sg. „podi}iŒ id. iz istog izvora izraz nosa napr~iti „zauzeti gizdavo. naørã~i se „nadi}i se. napr~il se „{tr~atiŒ.354 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI nekome u o~iŒ CG. Petleva 1972:207. izvitoperitiŒ. rus. ali nema kona~no re{ewe za wega (Skok III 313). „uspraviti se. stisnuti. ispr~it se „naduti se. apofonsku varijanAko je } prvobitno. unakaziti. bug. zguriti se. gu`vati seŒ Uskoci (Stani}). spr~iti se „skupiti seŒ: Dobra kru{ka. podi}i. „biti tvrdica. „isprsiti seŒ Vrawe (Zlatanovi}). œdizati (rep)Œ. øor~a < *pãrtja : øorØiØâ. zapr~iti se „zaostati u razvoju. œnaqutiti se. nakostre{iti seŒ. Vrawe. ali joj se ove godine sav rod ne{to spr~io Kolubara (gra|a RSA). *pârkã. œpraviti se va`anŒ. 2004). „u~initi da ne{to {tr~i (`ivotiwa kad nakostre{i dlaku ili podigne rep)Œ Lu`nica (]iri} 1983). Kurkina svodi ovaj oblik. pf. œista}i (se). zajedno sa mak. ne dati nikome ni{taŒ. œsuprotstaviti se (telom). di}i nosŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). isturiti koji deo telaŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). nadi}i seŒ. sme`uratiŒ iz leksi~ke porodice glagola pr~iti. napr~iti se „izazovno se postavitiŒ Ozaq (Te`ak 1981). napr~iti se / napr~iti se „napr}iti seŒ Varo{. zakr`qati (obi~no o biqkama)Œ Zaglavak (RSA). upr~iti „pritegnuti. narogu{iti seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). ispr~im se 1. opr~am „zasukivati (rukave)Œ. praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})808. pr~i „pu}iti usneŒ. (Mani}). naduvenŒ. i{~upati (oko). oholo dr`aweŒ. „id. smawiti. skupitiŒ. „staviti sebe u centar. sg. naørã~en „ohol. sabitiŒ Uskoci (Stani}). fig. izokrenuti seŒ CG (RSA). sg. sg. „di}i. Za semanti~ki pomak „stisnuti.

„zadenuti. prijek).v.v. razmetati seŒ Du~alovi}i (RSA). vaqanŒ. ko~operiti seŒ810. prwa. Za oblik apr~ina u pogledu strukture up. {to(< sto-). pr~). Petleva 1994a:336. Autorka uspostavqa semanti~ki niz koji se razvija iz osnovnog zna~ewa „ispre~iti se. „pasti. odatle „skupqati (usne)Œ. upr~iti se) ili uz-to-pr~i (up. ~o-. zata}iŒ > „natakaritiŒ. øere~enâ. øereka.(Skok II 149 s. slo`enicu vele-pr~iti se „gorditi se bez opravdana razloga. Bjeleti} 1994a:354. Vasojevi}i (Stijovi} 1990). umretiŒ. „praviti se va`anŒ) razvila pod uticajem homonimne osnove *pâr~â „jaracŒ i kao primer navodi s. pr~evito adv. O obliku istopr~iti v. Ispred osnove pr~iti alterniraju prefiksi ko-. . praviti se va`anŒ: Danas se. iako pretpostavqa da su se neka od zna~ewa u ovoj leksi~koj porodici (npr. isprsiti se. odupirati seŒ. obu}eŒ Piva (Gagovi} 2004). „drowak. velepr}i svaka {u{a bu{a. ake`ina f. O obliku u~opr~i se v. Petleva 1986:200. ukr. 810 Up. „qutiti seŒ. up. frcati se).-h. Bjeleti} 1994a:354. pr~iti se „udarati rogovima kao pr~Œ. uzrujavati seŒ. to-. „izra`avati nezadovoqstvoŒ. U pridevu o-ko-pr~an prema ko-pr~an izdvaja se prefiks o. uspr~iti se). s. O obliku kopr~iti se v. frcati se. pr~evit „veoma dobar. œhrabar. izderina ode}e.v. bolan. pri ~emu obe osnove smatra slovenskim inovacijama. Skok smatra glagol pr~iti se denominalom od pr~ „jaracŒ (Skok I 529–530 s. vele-pr}iti se „razmetati se.-h. sr~anŒ. „zasukivati (rukave)Œ.OSNOVE: 38) PR^ITI 355 tu osnove *perkã (> rus. pa neka i wega Piva (Gagovi} 2004). koji semanti~ki vi{e odgovara obliku sa prefiksom ha-: hapr~ina. U semanti~kom spektru razmatranih oblika izdvajaju se slede}a zna~ewa: „isturiti se. koporati). „coitum appetereŒ.v. III 28–29 s. Oblik u{topr~i mogao bi se tvorbeno razlo`iti na dva na~ina: u-sto-pr~i (up. pridev o-pr~it „srditŒ (Skok s. „biti obestan kao pr~Œ (Kurkina 1980a:34–35). ukrutiti seŒ > „praviti se va`an. „qutiti se.

œbacakati se. otimati seŒ. œodstupati od ravnomernog kretawa (o to~ku. suktati (o plamenu)Œ. „po~eti batrgatiŒ. œzaplesti se. œkoprcati seŒ. zatr~ati se ne gledaju}i kuda. umotavati. œmlatarati (nogama. rukama). zaneti se (ne~im)Œ (RSA). œgovoriti koje{ta. i}i kojekudaŒ: Po cijo bogovetni dan batrga za govedima. „obadati seŒ. s mukom micati. œmu~iti seŒ Vojv. {eveqatiŒ. œmlatarati rukama i nogamaŒ. œkoprcati seŒ. otimati seŒ. ~as u selo. lutatiŒ. œkoprcati se. preme}e (o {tapu)Œ. „i}i nesigurnim korakom. œkidati. bacakati seŒ. „seliti se. pri~ati isprekidano. zapiwu}i u hoduŒ. Uskoci (Stani}) za-ba-trgati pf. pomerati tamo-amo. Piva (Gagovi} 2004). bez vezeŒ (RSA). œme{ati se. œjedva i}iŒ Vasojevi}i (Bori~i}) batrgati se „i}i nesigurnim korakomŒ. neuredno raditiŒ.Œ. œkoprcati se. œlizati. fig. zaplitatiŒ. spoticati seŒ. nositi seŒ. œzateturati seŒ Vojv. batrgat (se) „zaplitati nogama. koprcati seŒ. dok je jad jadu ne ubije. œodstupati od ravnomernog kretawaŒ. plesti se (u {to)Œ (RSA). pomeratiŒ. smesti se. bacakati se. preseqavati seŒ: Stalno se batrgamo. (RSGV) .). zbuniti seŒ. posrtati od umora ili pijanstva. {eveqatiŒ. pra}akatiŒ. ~igri i sl. œnemarno. trabuwati. œlutati. œzaplesti seŒ. œboriti se za opstanakŒ Potkozarje (Dalmacija). mlataratiŒ. ~uje{ li me? Piva (Gagovi} 2004). batrgat œrvati se. rukama i sl. œ~initi da se pretura. „bacati. trestiŒ. zabasati. œrvati se da bi se oslobodilo kakve stege ili kakvih te{ko}a. œlizati. ~as u planinu Pro{}ewe (Vuji~i}). œmrsiti. gu`vatiŒ: Ne batrgaj tu pre|u. œmlatarati (nogama. œzabaviti se. lomitiŒ. œgacati. œdo}i nesigurnim korakomŒ (RSA).)Œ. izgubiti seŒ. zabatrgati se „id. œzalutati. œi}i bez ciqa. batrgat se „koprcati seŒ. œnespretno pokretati. œdrmusati. œqutiti seŒ Uskoci (Stani}). boriti se za opstanakŒ Zagara~ (]upi}i 1997) do-ba-trgati (se) pf. œmlatarati. teturati seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œlutatiŒ Potkozarje (Dalmacija).356 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 39) TRGATI 39) TRGATI ba-trgati impf. œi}i ne oslawaju}i se ~vrsto na nogeŒ Uskoci (Stani}). fig. œgacati. œteturati se pri hodu. suktati (o plamenu)Œ. (RSGV). nepromi{qenoŒ. bacakati. œzaleteti se.

koji je pretrpeo mnogobrojne transformacije usled fonetskih i semanti~kih atrakcija i analogija. {to je karakteristi~no za sloj ekspresivne leksike (Toporov 1985:502). ka-. Ovakvom tuma~ewu priklawa se i Loma. ~upatiŒ (RJA) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol trgati (se) (o wemu v. œiza}i posr}u}iŒ (RSA). koji na osnovu zna~ewa „kidati.) ko-trgati se impf. œbrati. ukr. „v. psl. ka-. œnemarno se odnositi prema drugimaŒ id. (ibid.(ka-) (ESUM 3: 61). „besciqno i}i.Œ. izgu`vati. potezatiŒ pomo}u prefiksalnog elementa ko. batrqati. Skok III 499–500). „sa}i sa naporomŒ Piva (Gagovi} 2004) iz-ba-trgati (se) pf. **motãrgati / *motãrxati (?). „poprtqati. (ibid.v. nemarno ne{to raditiŒ812: Ne{to sam katrgo cijo dan oko ku}e. 811 812 . U oblicima kotrgati. batrwati odraz starijeg. œslabo.(v. poteratiŒ: Pokatrgo sam ove stvari u planinu id. œizmrsiti. up. „nai}i. rastrzati. rekonstruisano Up.OSNOVE: 39) TRGATI 357 z-ba-trgati pf. „kidati. u inicijalnom slogu pre vidi ekspresivni prefiks ba. natrapatiŒ id. raspar~avatiŒ.v. koØorgaØi „silom vu}i. lomitiŒ (prisutnog u batrga „patrqakŒ). Gorà~eva 1982:109). lutatiŒ: Evo katrgam nekuj u planinu. bat). iskidatiŒ Piva (Gagovi} 2004) na-ba-trgati pf. prtqatiŒ811. Za ovo zna~ewe up.(Loma 2000:613). razdirati. katarga). Toporov isti~e da je podjednako opravdano videti u oblicima batrgati. U obliku batrgati izdvaja se prefiks ba. batrgati se iz Pro{}ewa.nego rezultat dekomponovawa prefiksa *oba. Posredan dokaz da je predlo`ena tvorbena analiza navedenih oblika ta~na jeste i psl. potezatiŒ. œseliti se.) po-ka-trgati pf. Ispred osnove trgati alterniraju prefiksi ba-. odakle je glagol katrgati mogao nastati po modelu galija > galijati „dirinxitiŒ (RSA). koje se izvodi od glagola ØorgaØi „vu}i.) è trgati impf. prinudni radŒ (Skok II 61 s. katrgati izdvajaju se prefiksi ko-. batrgati seŒ Uskoci (Stani}) ka-trgati impf. a s obzirom na varijante batrqati. povezuje ovaj glagol sa trgati. mo`da katrga „galijaŒ < gr. nabasati. œid. Skok smatra da je glagol batrgati nastao onomatopeizacijom denominala batati (< bat) (Skok I 12–121 s. batrwati. ko-. (ibid. kompleksa *bat-r-. katergon „galija.

od *tãrgati (ÅSSÀ 20:77–78)813. Machek 15). koje se tuma~i kao tvorevina sa ekspresivnim prefiksom mo. modrchati „zbuwivati. moØor`no prema sl~. „seliti seŒ. Sem toga. glagola * kolotoriti . motrha. povra}atiŒ. „lutatiŒ. „bacakati se. 813 Na rekonstruisawe ishodi{nog glagola **motãrgati navode vokalizacija i zvu~no ` u rus. „i}i nesigurnoŒ.od semanti~ki bliskih glagola. pored trhati postoji i drchati (Machek 128). motrchati.358 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na osnovu ~e{. motrha „zbrka. Varbot 1984:33–34. a leksika niza slovenskih jezika daje mogu}nost rekonstruisawa psl. dovoditi u zabludu. * ter. koji pripada zajedni~kom gnezdu ie. „brbqatiŒ itd. Nema pouzdanih kriterija za fonetsku diferencijaciju primarnih i sekundarnih oblika ekspresivnih glagola. rus. . jer se navedeni oblici smatraju deverbalima. Ponu|ena re{ewa data su uz ogradu zbog ograni~enog broja relevantnih potvrda (ÅSSÀ l. intrigeŒ.( ÅSSÀ 10:147–148. u ~e{. i sa d umesto t — jesu sekundarna ekspresivna preobrazovawa. neredŒ.).c. Sli~an semanti~ki razvoj ostvaren je kod kontinuanata psl. Dok jedni autori ukazuju na modifikuju}u ulogu glasa h (Vaillant III 331. sl~. muka. koprcati seŒ. lomitiŒ. U tom slu~aju glagoli sa h umesto g. prevashodno glagola. Varbot 1988:73). U semanti~kom dijapazonu navedenih oblika izdvajaju se slede}a zna~ewa: „kidati. Semantika dozvoqava posmatrawe odnosa g / x na planu fonetskih karakteristika ekspresivnih tvorevina. *tãrxati (Varbot 1973:12–13). motrcha „spletke. dijal. bezli~ni glagol moØor`no „(nekome biti) te{ko. i ~e{. „raditi nemarnoŒ. drugi smatraju znakom ekspresivnosti ozvu~avawe suglasnika (Szymanski 1977:11). up. spletkaritiŒ. Zato se ne mo`e kategori~ki odrediti oblik sa h kao sekundaran. Zbog toga nije iskqu~eno ni nezavisno paralelno obrazovawe nekoliko glagola s prefiksom mo.

Œ (RSA). utotr~it se œukrutiti se. oblika svode se na ie. natotr~iti „pokondiriti se. nakostre{iti seŒ (RSA)814 u-to-tr~it pf. str~ati. natrtiti (se). uspravitiŒ. na-to-trqiti se „id. dizati se iznad ~egaŒ.„tvrd. sØor~aØá itd. odudaratiŒ Uskoci (Stani}) · U osnovi navedenih oblika le`e glagoli ({)tr~ati. *(s)tãr~ati.OSNOVE: 40) TR^ITI 359 OSNOVE: 40) TR^ITI 40) TR^ITI is-to-tr~iti pf. 816 Up. {tr~ati. uperiti ne{to (na nekoga)Œ: Ama si mi neka sila. str~ati. izdizati se iznad povr{ineŒ (s. str~ati. sagnuti se tako da se spre~ava prolazŒ Ivanda (^e{qar 1983). œizbuqiti. natetr~iti „i}i kre}u}i se obi~no jedno za drugim (o stoci)Œ: Natetr~ile ne~ije ovce pravo na snije`nicu Piva (Gagovi} 2004). Fasmer IV 88 s. Bezlaj III 325 s.) jedini su slo814 815 .Œ (RSA). Up. odlu~no istupiti napred. œistaknuti. Oba psl. nu povrati ig. ne videti od sebe drugeŒ: A se r|a najede. obi~no nepodesnim. ukr. 818 Oblici sa zna~ewem œstr~ati. na wive ostane samo patr~e od kukuruz Crna Reka (Markovi} 1986) è tr~iti impf. Nije jasno spada li ovamo te-tr~iti „i}i. rus. „staviti tako da {tr~iŒ. *(s)ter-k. Zaglavak (RSA)816 {tr~ati impf. glagolu *tãr~ati v. nadi}i (zadwi deo tela)Œ Vrawe. odmak natotr~i i zaboravi i bosotiwu i golotiwu Piva (Gagovi} 2004).v. ukipiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)815 pa-tr~e n. isprsiti seŒ Momina Klisura (RSA) na-to-tr~iti / natotr~iti pf. œisturiti. i Borys 1997:262.-h. „str~ati. *tãr~iti (up. tr~iti < psl. natr}iti (se) „id. natr}iti (se) „isturiti zadwicu. istotr~iti se „smelo. obi~no jedno za drugim (o stoci)Œ: Eno ti jagwad tetr~e prema Blagovu `itu. fig. viritiŒ Uskoci (Stani}) istr~iti pf. Para}in. izbe~iti (o~i)Œ (RSA) natr~iti pf. isturiti. œdi}i. Øor~aØâ. otvrdnutiŒ (Pokorny 1023)818. izbaciti. dok si istotr~ija tija pi{toqi. kretati se. „isturiti. natotr~iti se „nadi}i se. uko~iti se. „viriti napoqe. „komad stabqike koja viri iz zemqeŒ: Kad se obere kukuruz i pos. 817 O psl. sln.e~e toluzina. viriti. isturiti napredŒ Kosovo (Elezovi}). ispru`iti (neki deo tela)Œ Vu~itrn (RSA). Øor~aØâ)817. natotr~it œispup~iti. œizdvajati se ne~im.v.

trkat œtu}i.). kajk. nude}i œvratolomnoŒ tuma~ewe kojim se prevazilaze fonetske razlike (d je pre{lo u t prema bat œbatina. œostatak ruke ili nogeŒ Potkozarje (Dalmacija). RJA)820. hrv. bosti rogovimaŒ) : *tãr~iti (tako Bezlaj III 325 s. Snoj 1987:274–275). obrazovanog pomo}u imenskog prefiksa pa-. detaqnije v. trkati I. jeziku nije potvr|en glagol tr~iti u neprefigiranom obliku.: bod. str~im œ{ibati. glu`. bockati.v. tu}iŒ. zabadatiŒ. -~o (sln. (Vuk.v. r je uneto prema krq œdowi. rus. Polaze}i od semanti~kog kriterija. trkati œtu}iŒ. rekonstrui{e se psl. u ovom govoru nemamo zabele`enu potvrdu osnovnog oblika patrq(ak). ~iji bi deminutiv *patrq~e upro{}avawem suglasni~ke grupe mogao dati oblik patr~e. i patrqak œsuvi komad. 822 Skok je dovodi u vezu sa porodicom re~i okupqenom oko imperfektivnog korena bad. ØorkaØâ. -ajo œtu}iŒ < œobra|ivati tvrdim oru|emŒ (sln. œono {to ostane od perja kad se ~ijaŒ. koji str{iŒ. ali to opovrgava usko~ka potvrda. {trkam : str~iti. odse~ene ruke. up. (ibid. œsuvi komadi} drveta {to viri iz zemqeŒ819 Dalm. . maqŒ. tr~im. 226 s.-h. nije posvedo~en. *tãrkati. Me|utim.v. strkat : str~it œgurati. oblici: *stãrkati. Skok ne pomiwe navedene oblike. ne mo`e se pouzdano utvrditi imenica od koje je izveden. ØorkaØâ. drveta. badrljak). pawŒ. na koje se mo`e ~ovek ozleditiŒ Makarska venski oblici koje Pokorni stavqa pod ovu osnovu. dirati. sa umetnutim -to.mogu se svesti i neki drugi psl. koje se tuma~i kao spoj prefiksa na.Œ) (Skok I 87–88 s. stabqike. Snoj 784 s. Sa fonetskog stanovi{ta. storka} : stor~i} œtu}iŒ). deminutiv patr~e legitimno bi se mogao izvesti i iz oblika *patrk (kao sanduk > sandu~e). na ie. samo na osnovu s.v. Takav oblik.(badrqica œstruk trave od zemqe do cvetaŒ. 819 U Makarskoj je zabele`eno i zna~ewe œparo`ak u vilaŒ (RJA). œostatak slomqene. *(s)ter-k. i Snoj 779 s. tr~iti. Me|utim. udarati. œna stablu suvo prelomqeno drvo. noge ili polomqenih krila u pticeŒ (RMS)821. *breg-~e > bre~e Crna Reka (Markovi} 1986:248). ~e{. i patrq œid. trkati.v. Na osnovu deminutiva patr~e. trkam smatra da je ishodi{no zna~ewe verovatno bilo œudarati o ne{to tvrdoŒ.v. patrkaq. œpar~e drveta koje se vezuje kvo~ki za nogu da ne bi preletala ograduŒ Ma~va (gra|a ERSJ). ~vornovati deo drveta koji ostane pri zemqi kad se deblo odse~e. 820 Up.v. Up. trkam. trkati. œiverje.(ÅSSÀ 23:163). Fasmer IV 83 s.i glagola tãr~iti (se). otpaci od se~ewa drvaŒ id. biti. dodu{e. Konstatuje se da u s.Œ [abac.360 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U ÅSSÀ.-h. tako|e patrqe coll.). Treba naglasiti da imenica patrq nema kona~no re{enu etimologiju822. moglo bi se pomisliti na imenicu patrq m. {trkati. badrqast œbodqivŒ itd. ali up. ostatak pose~ene ili slomqene grane. Skok III 504 s. tr~ati. -ajo : *stãr~iti. ~e{}e patrqak / patrqak œsuvi komad.v. *natotãr~iti (se). str~iti. potvrda. ostatak pose~ene ili slomqene stabqike kukuruza ili vinove lozeŒ [abac (gra|a ERSJ). {tap. trkati. a p umesto b prema parijez œid. -kqa m. 821 Up. osaka}ene. ~e{. Bezlaj IV 215 s.

patr~ek. mali paw koji {tr~iŒ. motka ili jak {tap sa privezanom da{~icom na jednom kraju. œkolac na koji se ne{to obesiŒ Trebiwe. rozga). œklasŒ824. up. dem. œpar~e drvetaŒ œ{tap.v. {to se priti~e uz neke biqke. da se mogu pewati. motkaŒ i Øor~eà œgran~ica. tr~ekŒ. {to v i r i iz zemqe. tako|e i patrkoqica f.. Velika u Slavoniji (RJA). ostatakŒ: Nabode se bosom nogom na patrkoqicu od kr~evine Piva (Gagovi} 2004). tj. npr. kajk. on ruku postavi. patr~. prezime Potr~ (Bezlaj III 15)827. motkaŒ (Kurkina 1992:191). rus.postoje i druge semanti~ki bliske izvedenice. v. trkaq.v. u kojem izdvaja prefiks *pa-. 825 Od osnove trk. RJA). pasuq. ali im je nejasno -ka-. dok je Skok smatra dalmato-romanskim leksi~kim ostatkom (Skok III 484 s. -kqa œklas kukuruzaŒ Nemani} (RJA)825. trkqa f. . grah. (mo`da f. œmla~uga. kolac. tim pre {to je takav oblik i posvedo~en. up. œdeli} ne~ega. Autori RJA povezuju ovu re~ sa kajk. I kona~no. ~upra). torkul. i to samo u jednom primeru s po~etka XVI veka: Lav . dijal. za tvorbu up.c. sln. œkolac {to se zabije u zemqu.OSNOVE: 40) TR^ITI 361 (RJA)823. Kao tvorbena paralela navodi se dijal.). jadovno sku~e}. 827 Zapa`amo da ova potvrda (iako iste tvorbene strukture) ima druga~iji akcenat i specijalizovano zna~ewe. œdrvo uz koje se ne{to pewe ili se pobode da ne{to dr`iŒ: Zabo je trkqu u zemqu za privezat mlado drvo Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). -eta n. œu vrhu granata pritka po kojoj se loze razilazeŒ Boka (Vuk s. I ovde se sln.v. udarawem po klasju odvajaju zrna od mahune (kao primitivan vid vr{idbe). potvrda dovodi u vezu sa hrv. dodat na osnovu glagola *tãr~ati (l. *patãr~â. trkelj œcepanicaŒ. kao i u slovena~kom: patr~ m. 1508. 824 U zagoneci: ^upra sjedi na trkqu. U slovena~kom etimolo{kom re~niku postoji posebna odrednica patr~ m. patrq. gori nogu stavi i k wemu ‰tj.i osnovno trkaq. Ston. Sarajevsko poqe. Takav oblik posvedo~en je na krajwem zapadu srpsko-hrvatskog jezi~kog prostora: patr~ m. øoØor~ina œpalica.?) œdrvce. Autorka oba oblika svodi na psl. i patr~ isko~i (Transit svetoga Jerolima v Seni. œjareŒ (RMS). Oblik patrkaq bi se mogao razlo`iti na prefiks pa. mlatiloŒ826. trkaq m. imenica 823 Autori re~nika smatraju da je u pitawu ista re~ kao i patrq. pr~ m. JerolimuŠ poto~i. te se mo`e ~eqade ili `ivotiwa nabosti. 826 U pitawu je duga~ka {iba. tr~ek. pritka. deminutiv patr~e mogao bi biti obrazovan od oblika *patr~. te sve ne{to ~eprqi.. uz vinovu lozu. œpatrqakŒ Vojnovi} (RMS). palica. Lika. npr. jer se bi{e nabol. tamo i druge potvrde). kojom se mlati `ito. i tuma~i kao nomen agentis (< nomen actionis) od pretpostavqenog glagola *po-tr~iti œudaritiŒ. te{ko tome do smrti ko se s wom uprti (zmija) (Vuk s. œjaracŒ > pr~e. ta~kaŒ.

œmlatiloŒ < œudaritiŒ. kao i Mahek. tuma~e}i toponim Kotortzi (Epir) kao psl. ali smatra da ga treba pripisati sekundarnom uticaju tog korena na primarno kostrec. Me|utim. rus. dijal kosØrec œbiqka Bromus L.)828. planu.kao da su œotvorileŒ ovu osnovu i za ekspresivno prefigirawe. Sa ovakvim tuma~ewem ~e{. on ipak priznaje da se upadqivo podudarawe ove imenice sa korenom tãr~. npr. zatisnutiŒ. prisustvo grmqa i niskog biqa ili wegovih ostataka koji {tr~e iz zemqe (Iliadi 2002:53). ~epŒ. œzapu{a~Œ < œzatisnutiŒ. [iroke semanti~ke mogu}nosti slovenske osnove *tãr~.(Kurkina 1986:113. imenice. s jedne strane. budu}i da se sva pomenuta zna~ewa daju izvesti od osnovnog — œbiti tvrd. otvrdnutiŒ (v. {iri areal psl.Œ. œovsik ili ovasŒ i œ{tala za teladŒ i iznosi pretpostavku da je re~ nastala disimilacijom od kostr~. *kotãr~â (rekonstruisanog samo na osnovu zapadnoslovenskog materijala). Autor smatra da psl. prividna semanti~ka raznolikost leksema okupqenih oko psl. kostrec. izlazi van granica ne~ega. potvrda kotr~ec. govore i neke semanti~ke paralele iz drugih slovenskih jezika. *Kotãr~i. Jedan od wih je ~e{. 829 Machek 283 navodi jo{ tri zna~ewa: œvrsta gqive SparassisŒ. me|usobno udaqena: œstabqika. œmali ~ovek. nap. sadr`e prefikse ko-. isto tuma~ewe daje se i u ÅSSÀ 11:213 s. 818). na prvi pogled. ie. nitkovŒ829. *kotãr~â).v. xa-. œrukovet (trave). tuma~i imenicu kao derivat glagola *tãr~ati sa prefiksom ko. pored st~e{. Tako su nastali oblici koji. kotr~ ne sla`e se Rejzek. grozd. obrazovana od glagola zatr~iti œzapu{iti. Jedino tako se i mo`e objasniti finalno -~ (po analogi828 Navedeni oblici realizuju zna~ewa koja su. kotrec.ne mo`e potpuno zanemariti.362 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI zatr~ œzapu{a~. ba-. œzakr`qao `bun ili drvceŒ. Kurkina. 830 Za wu (prema Rejzeku). Time se. prema nekim tuma~ewima. pripada geografskoj nomenklaturi.prevazilazi se na dubqem. ima neodre|en oblikŒ. *kotãr~â. odra`avaju}i fizi~ko-geografske karakteristike terena: prirodna ra~vawa u reqefu. imenica kotr~ œra~vasta motkaŒ. .c. kao apelativ-motivator toponima. drvce (koje viri uz zemqe)Œ.(l. za razliku od wega. Tvrde}i da je etimologija predlo`ena u ~e{kim etimolo{kim re~nicima — verovatnija830. u ~ijoj osnovi le`i isti koren *tãr~. razgranatu semantiku ove re~i svodi na osnovno zna~ewe: œono {to {tr~i. *tãr~. œkormilo ili kratko vesloŒ. Iliadi pro{iruje krug kontinuanata psl. buket (qubi~ica)Œ. a s druge — opovrgava teza da je starina tog oblika problemati~na (bele`ewe slovenskog toponima u starim gr~kim izvorima dokaz je wegove duboke starine). za~epiti. ali. kotrec.

œogra|eno mesto u {tali za doma}e `ivotiwe ili wihovu mladun~adŒ. *kotã. Detaqno v. Rejzek. chatr~ œid. *batãr~ina > rus. jesu ~e{. chatr~ œuxerica. ali sa prefiksom xa-. koji sadr`i prefiks ba-. {tapŒ. sl~. Slede}e lekseme kojima se pripisuje status derivata glagola *tãr~ati. i daqe sa koterec. Bjeleti} 2006v.OSNOVE: 40) TR^ITI 363 ji prema kosim pade`ima o~ekivalo bi se kostrc. kotrec œku}ica za mawe `ivotiwe. spisak arhai~nih derivata sa korenom *tãr~. 831 Oba autora s pravom kritikuju tuma~ewe ovih re~i dato u ÅSSÀ 8:22–23. *kotâcâ œku}ica za `ivotiweŒ. u krajwoj liniji od psl. I kona~no. ku}ica za psa. koko{arnikŒ. baØar~ina œmotka. baØor~ina œduga~ka motkaŒ. œdeo stajeŒ (Rejzek 2000:331)831. *xa-tãrã~â (tako [ulâga~ 2003:120–121). *xatãrã~â < iran.dopuwava jo{ jedan dijalektizam: psl. pod uslovom da se ne radi o fonetskoj varijanti oblika *øaØa(o)r~ina (tako Iliadi 2002:53). gde se one svode na psl. uprkos izvesnim problemima formalne prirode. dijal. kavezŒ. {tala. obor. . kotr~ œid. dovodi ove re~i u vezu sa sl~.Œ. xata-ru~a? œzemqanica sa prozoromŒ. kao i izvesne modifikacije zna~ewa (Rejzek 2000:330). kotrc). ~atrqaŒ.Œ < psl. œmala staja.

koturati se „pokretati se obrtawem. koturati (se) „kotrqati (se)Œ Uskoci (Stani}) ?ku-turati (se) „v. klatiti seŒ Uskoci (Stani}). 833 Nije jasno spada li ovamo i nabanturati „naneti. natrpati na sebe mnogo ode}eŒ Ba~ka (RSA). teturati se „navijati se tamo-amo u hodu. „po}i nekud teturaju}i se. œnamotavati konac na kalemŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) kuturu interj. t e t u r a t i s eŒ Uskoci (Stani})833 ?ko-turati impf. jedva se kretatiŒ (RSA). Komentar o tome sledi na kraju poglavqa. te{ko i}i. œkretati se. Lika. perintegracije. povr{no raditiŒ Varo{ (RSA). izgubiti ravnote`u. jedva se kretatiŒ Du~alovi}i. Materijal je. okupqenih oko wih. izgubiti ravnote`u. fig. odmicati (o prevoznim sredstvima na to~kovima)Œ. povode}i seŒ. povesti se. zaneti seŒ. me|utim. talasati seŒ. zabasatiŒ BiH. kotrqatiŒ. zaneti seŒ. œkolutati. bez snage raditi ne{toŒ. œprevrtati se preko glave na le|a u narodnoj igri koturawaŒ Slav. fig. œobu}i. „i}i klate}i se. te{ko i}i. te{ko odr`avati ravnote`u u hoduŒ Potkozarje (Dalmacija) za-te-turati pf. k o t r q a t i (ne{to okruglo. œposrtati. talasatiŒ. œkretati se. „pokretati okretawem. povesti se. i}i. œkretati se. kome{ati seŒ. posr}u}iŒ. œkretati se u masi. œza}i s puta. zateturati se „po~eti se teturati.. budu}i da ve}ina oblika. ?tulati. oblom)Œ. œiznemoglo. „i}i nesigurno. vaqati (se)Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). oblo)Œ. kotrqawa CG (RSA) ?te-turati impf. klate}i se. œpokretati u talasima. œpo~eti se teturati. za podra`avawe kuturawa. bola)Œ. . kuturat œvaqati. koturati (se)Œ CG (RSA). kuturati (se) „kotrqati (se).364 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 41) ?TURATI 41) ?TURATI832 ?ba-turati impf. hodati s mukom. obrtawem. œkretati se velikom brzinom (nizbrdo). „aqkavo. œkretati se u valovima. kontaminacije. ?trqati izdvojene su samo uslovno. da bi se lak{e uo~ili i pratili procesi ekspresivizacije. skupqati se u kotur (od muke. œsvijati se. ?tuqati. valovima. hodati s mukom. skrenuti. implicira druga~iju tvorbenu analizu. koji su doveli do stvarawa ovako razu|ene leksi~ke porodice. obrtati se (o ne~em okruglom. œpo}i nekud teturaju}i seŒ (RSA) 832 Osnove ?turati. stropo{tavati seŒ. nalepiti neku `i|u masu u debqem slojuŒ. talasima. s namerom prezentiran na ovaj na~in. kru`iti (o~ima)Œ.

œusredsre|en. „dokotrqati (se)Œ: Do~eturali smo kacu do vrata ot ka~are id.v. vrtetiŒ. bu-ØuràØâ œgoniti. osim na predlo`eni na~in. lupaju}i potmulo nogama. „kotrqati (se)Œ: \eca se ~eturaju niz brijeg Vasojevi}i (Stijovi} 1990) do-~e-turat (se) pf. hitatiŒ. kaØuràm). pored turati (Skok II 116 s. {u-. ~e-. Oblik baturati (Skok ga ne registruje). U BER-u se ovaj glagol smatra denominalom od kaØur „okretnicaŒ. mogao bi se objasniti i kao fonetska varijanta osnovnog batrgati. i{~eturat se „otkotrqati seŒ id. Fasmer I 135 s. . prevrtatiŒ (Moskov 1965:70). Moskov tako|e u koturati izdvaja prefiks ko.od batati „i}i s naporom. œneo~ekivano ne{to na}iŒ Potkozarje (Dalmacija) ?~e-turat (se) impf. uguravati. nesigurno. Ispred osnove turati alterniraju prefiksi ba-. zabadatiŒ (RJA). ku-. progawatiŒ (Petleva 1996:33). metatiŒ. bez kona~nog re{ewa).OSNOVE: 41) ?TURATI 365 na-te-turati pf. Kao formalna paralela oblika baturati eventualno bi se moglo navesti rus. kaØurà „ru{iti. le`i glagol turati (se) (Skok III 525. zbijatiŒ Unac (Jovi~i}) ?po-{u-turen adj. œzabijati. k o t u r a t i. ili kao izvedenica sufiksom -ur. turat (se) œgurati (se)Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika.i kao paralelu navodi bug. œpraviti se va`anŒ. ko-. tako|e i rus. kotrqati. kota~).smatra neubedqivim (BER 2:278 s. u kojem Toporov vidi kompleks *batr. „vaqati. te-. t i s k a t i ispred sebeŒ. vu}i ne{to te{ko ili kabastoŒ (SRNG. pod uslovom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no.v. (ibid. trupkaju}i pri hoduŒ (RSA).(V = vokal) (Toporov 1985:502). œg u r a t i. umirenŒ Unac (Jovi~i}) è turati impf. (ibid. v. Up. œnositi. œteturaju}i nai}i na nekoga ili ne{toŒ.) i{-~e-turat pf.v. œpognutŒ. up. uznemiravatiŒ prema ØuràØâ œgoniti. obarati. tiskati. baØura). kaØurvam. „iskotrqatiŒ. œkreveqiti seŒ. œgurati. œbacati. ko-2) ili kao denominal od imenice kotur (II 169 s. dijal.ili *bat-V-r. baØuriØâ(sà) „inatiti seŒ.) ?ko-~e-turati / ko-~e-terati impf. Oblik koturati Skok tuma~i dvojako: kao tvorevinu sa prefiksom ko-. dok se izvo|ewe pomo}u prefiksa ka. œstavqati. pla{iti. i Grickat 1955–1956:69.v.

*koturati (se). nagomilavawa prefiksa ko-. Oblik teturati Skok izvodi od turati. ~ak i pod uslovom da je predlo`ena tvorbena podela ta~na. ne komentari{e se varijantnost mak. „po}i trapavo. mokro. jedva utatula u ku}u id. „oti}i. reduplikacijom prvog sloga prema tipu teto{iti (Skok III 525 s. nasumice. pa dokle }u ne znam Piva (Gagovi} 2004). „sa}i niz strmen.) u-ta-tulati pf. prozebli. crnogorskih i makedonskih govora (mak. zanositi seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) do-ta-tulati pf. niz brdoŒ: Ako mora{ statulaj niz tu stranu id. ?TULATI ta-tulati impf. „kotrqati. . potvrde. iz ~ega se mo`e zakqu~iti da se oblik sa ku. (ibid. gegati seŒ: Tatulam jo{. Mo`da je ipak pre u pitawu asimilacija prema vokalu u osnove. œpone{to pomalo raditi. *kotul’ati (ÅSSÀ 11:209). „t e t u r a t iŒ.c. „povr{no raditiŒ. vaqatiŒ (svojstvena ishodi{nom glagolu). (ibid.) ?te-tulati impf. Oblici ~eturati i ko~eturati nisu registrovani kod Skoka. „i}i klate}i se.ispred osnove turati. „nai}i. tetulati se „teturati seŒ Uskoci (Stani}) 834 U ÅSSÀ l. klate}i seŒ. gladni zatatulasmo pro Milogore pravo u jedan zbqeg id. odakle se razvijaju i zna~ewa „i}i nesigurno. up. kojekudaŒ: Mokri. U ovom posledwem kao da je do{lo do nizawa. odlutatiŒ id. (ibid. kuturam. nabatlatiŒ: Natatulak na roj ~ela u jednom pripe}ku id. „dotrapati.)834. ~e. koje se tuma~i kao glagolski intenziv obrazovan sufiksom -ur-a-ti od *kotiti II. „u}i gegaju}i seŒ: Umorno. radukatiŒ. do}i klate}i se.366 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Glagol koturati (se) poti~e od psl. op. tatulat œnespretno kora~ati.) s-ta-tulati pf.v.) na-ta-tulati pf. gladno. U semanti~kom spektru navedenih oblika izdvajaju se slede}a zna~ewa: œgurati. v. (ibid. tj. cit. Nije jasno da li pridev po{uturen. turati (se)). pripada ovoj porodici re~i. dolutatiŒ: Okle Tale dotatula zorom? — Jedva sam dotatulo pro ~elopeka Piva (Gagovi} 2004) za-ta-tulati pf.) o-ta-tulati pf. (ibid. tiskatiŒ. Interesantan je areal oblika sa inicijalnim ku-: potvrde poti~u iz kajkavskih.tretira kao lokalna fonetska promena (zatvarawe vokala o?).

Bruckner 584 s. potvrda iz Tetova tula se „skitati. pa je po{atulo. (ibid. a po vazdugi dan batuqa po selu Piva (Gagovi} 2004) za-ba-tuqati pf. 836 Ishodi{ni glagol tulati potvr|en je u pojedinim me|usobno udaqenim s. One ujedno svedo~e o povezanosti i drugih delova s. jesi li opet pqan? Vasojevi}i (Stijovi} 1990) po-{a-tulati pf. „povr{no raditiŒ.-h. klate}i seŒ. skitati seŒ Velika. Zabele`en je i oblik pro{iren sufiksom -ac-: tulacati œlutati. .). mutiti). œi}i s naporom. te-. {a-. toulati se. govorima. terena sa zapadnoslovenskom teritorijom (op. -to adj. v. {to svedo~i o wegovom reliktnom karakteru. Bjeleti} 2002:115.v. kretati se tamo-amoŒ: Ne {atulaj. gegaju}i se. tulati se „kulati se. cit. pro{iruju areal ovog leksi~kog relikta u okviru s.) 835 Up. Ispred osnove tulati alterniraju prefiksi ta-. tuá. i}i potiho. -ta. tula se „skitati. {atulati v. 115). „tumarati. mak. tumarati. le`i glagol tulati (za etimologiju v. ?TUQATI ?ba-tuqati impf. {a-. „pomeriti pame}uŒ. poludeti)Œ: Ubilo ga sto jada. lutatiŒ Tetovo (Stamatoski 1959:105). Borys 1999:86–88. lutatiŒ donekle mewa sliku o rasprostrawenosti ovog glagola na slovenskom terenu.-h. no idi ko i drugi qudi Piva (Gagovi} 2004). „i}i klate}i se. kojekudaŒ: Sve ka`e da nije kadar nikuj. Bori{ ga je okarakterisao kao arhaizam koji povezuje zapadni deo srpsko-hrvatske teritorije sa zapadnoslovenskim jezicima. U semanti~kom spektru navedenih oblika realizuju se slede}a zna~ewa „i}i nesigurno. Borys 1982:18–19. balamutiti (v. zabele`ene u Crnoj Gori. mak. dijalekatskog prostora. i}i besciqnoŒ Unac (Jovi~i}). Nijedan od pomenutih oblika nije registrovan kod Skoka.cc. „uzdrmati se du{evnim patwama i smetwama (tj. pod uslovom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. Machek 648 s. blesavŒ Piva (Gagovi} 2004) è tulati impf. naro~ito sa ~e{kim i slova~kim podru~jem (Borys l.-h.OSNOVE: 41) ?TURATI 367 {a-tulati se impf. primorju. i Vaillant 1946:28). „koji je smeten.v. Orahovica u Slavoniji. obrazuju}i istovremeno jo{ jednu ~akavsko-kajkavsko-crnogorsku izoglosu. {atulat „i}i teturaju}i se. 117836. posr}u}iŒ: [ta {atula{. vu}i seŒ Ston na Peqe{cu (RJA)835 · U osnovi navedenih prefigiranih oblika. {atulas. O oblicima tatulati. up. Me|utim. Oblik tetulati najpre }e biti varijanta od teturati. Potvrde istog glagola sa elementima ta-. te-. „po}i nesigurnim koracimaŒ id. da se ne ~uje. „cuwatiŒ Bribir u Hrv.

„okrugli smotuqak. nai}i slu~ajnoŒ). potomstvoŒ < *kotiti se I (id. basrqati „id. vaqatiŒ. koje se smatra identi~nim iterativu *katati. svitakŒ CG (RSA). svitakŒ (RSA). bez komenØara Øvorbene sØrukØure). *kotul’ati.. (ibid. „i}i kojekuda i sa naporomŒ: More li kud batrqati prijateq Jevrem? Piva (Gagovi} 2004)842. izmamiti. denominal kutuqa~iti se „previjati se.v. natrapatiŒ id. ?TRQATI ?ba-trqati impf. *kotati (se). krug (od muke. 838 Up. svake godine na \ur|ev uranak izbatuqa na vr’ vra Buru~kovca id. skupqati se u kotuqa~.Œ < kutuqa~ „spara. krugŒ. U semanti~kom spektru navedenih oblika izdvajaju se zna~ewa „i}i nesigurnoŒ i „kotrqati. savijati se od muke. u Pivi se javqaju i slede}i oblici: bavrqati „lutati.v. kotati se „igraju}i provla~iti se ispod ruku drugih igra~a (u nekim narodnim kolima)Œ (RSA). sa te{ko}omŒ: . To govori u prilog druga~ijem tuma~ewu ovih oblika. vaqatiŒ < *kotiti (se) II (ÅSSÀ 11:205–207). bolova i sl. kotuqa~. *kotiti II (ÅSSÀ 11:199). gde se ovaj psl. up. (ibid. kutuqati (up. kotati840 > kotuqati (up. i}i kojekudaŒ. 839 Iz semanti~kih razloga ovamo ne bi spadao glagol istuqati „do}i do nekog saznawa lukavstvom.-h. oblik tretira kao glagolski intenziv.368 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI iz-ba-tuqati pf. u krug. obrazovan pomo}u sufiksa -ul’-a. spara. sln. iskutuqati se „otkotrqati se. 204–205). œ~a~kati. doku~itiŒ BiH (RSA). 842 Pored batrqati. „iza}i sa naporom. œvu}i se. podmeta~ od kru`no savijene krpe za no{ewe tereta na glavi.od *kotiti II841. koji bi mogao biti ishodi{te navedenih oblika839. nalutati.) na-ba-tuqati pf. ESUM 3:163 s. batrgatiŒ Lika. kotati „kotrqati. „kotrqati.) ?ko-tuqati impf. jedva i}iŒ Potkozarje 837 Up. mogao bi se tretirati kao fonetska varijanta od kotuqati. kao izvedenica sufiksom -uq.od odgovaraju}ih osnovnih glagola: batati > batuqati. pipkatiŒ (RSA). vaqatiŒ < psl. batr- . kuØulàØi. denominal kotuqa~iti se „savijati se. Oblik sa inicijalnim ku-. ali sa kontaminacionim korenskim vokalizmom. vaqatiŒ.v. jeziku nije zastupqen glagol *kotiti „kotrqati. „nai}i. 840 Up. gde se samo ukazuje na vezu sa koØiØi „koØrqaØi. kuturati). „savijati u kotuqa~. vaqaØiŒ. œv. jeziku nije potvr|en glagol *tuqati u odgovaraju}em zna~ewu. obmanom. kota~) konstatuje da u sh. ÅSSÀ 11:209 s. 841 Skok (s. bola)Œ CG < kotuqa~ „kolut. zbog homonimije sa kotiti „donositi na svet mlade.. skotrqati seŒ CG (RSA)838 · U s. koturŒ CG (RSA)837 ?ku-tuqati impf.Œ (nabasrqati „nabasati.

zabatrqati se œzabaviti se. baulati „kretati se pobau~ke.Œ. povrqak „gojno. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. „onaj koji se pri hodu gega. sa te{ko}amaŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ba-trqati pf. œgegati se. œneokretna osobaŒ. 846 Up. œskakati. ba-trwati œv. ga|ati se (uskr{wim jajima)Œ (RSA). vrqati). vrqati / vrwati. tandrkatiŒ Uskoci (Stani}). nabasati (na nekoga. bantrqa 3. batrqat „ote`ano hodatiŒ. sg. Za odnos q / w up. onaj koji tromo. osobito mu{kar~eŒ (v. 848 Up. i ko-teqa 3. „v. ne{to)Œ Draga~evo (RSA). ne bandrqaj mi tuj Crna Reka (Markovi} 1986). œi}i na nogama i rukama. iskobeqati seŒ Lika (RSA. œbazatiŒ Gru`a (RSA)846. „u}i s dosta muke. „k o t r q a t iŒ. batrgatiŒ (RSA). 843 Up. batrwat se œgubiti vreme lutaju}i i dangube}iŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). kota~). dobatrgatiŒ (RSA).(Vlaji}-Popovi} 2002:156). vaqati. Piva (Gagovi} 2004)844 u-ba-trqati pf. kojekudaŒ.. sg. Skok s. baqezgaweŒ Timok (Dini} 1992)847 ?ko-trqati impf. œza}i. œdebequ{kast mu{kar~i}Œ845. nespretno ideŒ. 2004). iz istog izvora bantawe „buncawe. puzati (o maloj deci)Œ. „k o t r q a t iŒ. Potkozarje (Dalmacija) ba-trqak m. kotrqati (uskr{wa jaja). jedva se uvu}iŒ Uskoci (Stani}). potiskivati gati „id. oblo)Œ848. debeqasto.v. œslabo raditiŒ. batuqati „i}i sa naporom. œbazatiŒ (RSA). „po}i kojekuda. badrqati se „srditi se na malenkostiŒ (RSA). RJA) na-ba-trqati pf. „gun|ati. „govoriti koje{taŒ Timok (Dini} 1988). govorewe koje{ta. gatawe. 844 Up. bauqatiŒ. teturati seŒ.OSNOVE: 41) ?TURATI 369 (Dalmacija). œizvu}i se. œi}i s . nabandrqati „slu~ajno nai}i. Skok smatra da je ovaj oblik obrazovan prema tr~kati (v. Up. da ne bandrqa{ — ]uti. kotr{kati dem. brbqatiŒ: Boqe ti je da radi{. nabasatiŒ (RSA). œbilo kakav okruglast predmetŒ Uskoci (Stani}) ba-n-trqati impf. zaneti se (ne~im)Œ (RSA) z-ba-trqati pf. œbrbqatiŒ @upa. lupetatiŒ. naga|aweŒ. „pokretati okretawem. Vlaji}-Popovi} izdvaja u ovom obliku prefiksalno ba. œbrbqatiŒ. iz istog izvora bavrqak. œnositi. sg. bandrqa 3. batrqati (se) œid. bantrqawe n. „govorewe koje{ta. ba-n-drqati. lupetatiŒ Para}in.Œ. „sa}i sa naporomŒ Piva (Gagovi} 2004) iz-ba-trqati pf. œ`ivotariti samŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990)843 do-ba-trqati pf. Up. de`mekasto dete. skrenuti s putaŒ BiH (RSA). „govoriti koje{ta. k o t u r a t i (obi~no ne{to okruglo. 847 Up. œnai}i. „do}i nesigurnim koracima. 845 Up. obrtawem. bandrqati „govoriti koje{ta. i ba-drqati „i}i oprezno kao da se nogom bodeŒ. kretati se nesigurnim koracimaŒ Piva (Gagovi} 2004). kotr{kati se „id.

nadiratiŒ. kondrqat „wihati kolevku nogomŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). œizroditi mnogo dece. te ono. fig. curiti (o suzama. lupetaju}iŒ: Oni toroglav dototrqa sa pazara i pri~a te ovo. talasati seŒ. izbrbqatiŒ id.) naporomŒ Timok (Dini} 1988). obrtati seŒ. dokoturati (se)Œ. ra|ati (o nekim `enkama)Œ. ~eprkati. „id. vaqati seŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})850 ko-n-trqat „kotrqatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990)851 ?to-trqati impf. œra|ati (o `eni)Œ849 Kragujevac. dokondrqat (se) „dokotrqati (se). sa velikom snagom. œizgovarati. Piva (Gagovi} 2004). ali v. re~i). ko-tiqati „~esto ra|ati decu. „id. po zemqiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). kru`iti (o~ima)Œ. prevrtatiŒ Dvorska. . œpone{to slabo raditi. pogrd. i}i. (ibid. *kotyl’ati (ÅSSÀ 11:214. naro~ito s obzirom na mogu}e prvobitno jedinstvo *kotiti I „ra|atiŒ i *kotiti II „kotrqatiŒ (v. Piva (RSA). pojavama. 850 Iz istog izvora tako|e skotrlati (se) „izvaqati (se) u pra{ini. kotrlati se „kretati se obr}u}i se. zvuk)Œ. raznositi se. pej. vaqati (ne{to bacaju}i ili povla~e}i za sobom)Œ. obrtatiŒ CG (RSA). mno`iti se. fig. dokondrqati se „v. œk o t r q a t i. vaqati se. „ispri~ati.). œkretati se nizbrdo. govoritiŒ.Œ: Pokotiqali buquk |ece pa sad {akama u prsi! \e im je pamet? Uskoci (Stani}). œkretati se u masi. œ(ne{to. daqe). talasima. proizvoditi (glasove. œ(o ~oveku) prevrtati se.). ne~im) kolutati. nakotiqati. lupetatiŒ Uskoci (Stani}). skotrqati se niz nasipŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. iskotiwati pogrd. ko-n-drqat „vu}i za sobom. (ibid. kotiqati se „kotrqati se. ra|ati mnogo deceŒ. odmicati (o prevoznim sredstvima na to~kovima)Œ. blatuŒ. 849 Up. dokotrqati seŒ (RSA). Skok nema. znoju)Œ. kotrlati „vaqatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) kotrqati se „pokretati se okre}u}i se. 851 Up. „do}i pri~aju}i koje{ta. a ne soli Piva (Gagovi} 2004) is-to-trqati pf. prevrtati CG < psl. Potkozarje (Dalmacija) do-to-trqati pf. spu{tati seŒ. skondrqat se „skotrqati seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). ko-tiqati „premetati. „(obi~no o kamewu) leteti niza stranu okre}u}i se i s vremena na vreme udaraju}i u zemquŒ Uskoci (Stani}). pej. œkretati se. œra|ati se. œslivati se u kapima. zakondrqat „po~eti kotrqati. skondrqati se „strovaliti se. ra|ati se (o `ivotiwama)Œ. premetati se le`e}iŒ. Moglo bi biti od kotiti „donositi na svet. s. smatra se etimolo{ki istim sa *kotul’ati). pokotiqati pogrd. mladihŒ.370 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (obi~no o vodi ili vetru)Œ. radukatiŒ œpri~ati koje{ta. te}i. doga|ati seŒ (RSA). odjekivati (glas. œkretati se u valovima.v. razmno`avati seŒ id. doga|ajima) nastavqati se. kotiti se „dolaziti na svet. iskotiqati. œ(o `ivotu. „oburvavati kamewe niza stranuŒ Uskoci (Stani}). kota~.Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). œ{iriti se.

{otrqajka. luwati. „ona koja ne{to radi traqavo. „nemarno. {e-n-drqe. i rum. Skok III 513 s. „neuredno. Skok pomiwe samo „i}i ne gledaju}i kudaŒ (up. „onaj koji ne{to radi nemarno. 852 Up. {o-. kakva gruba i te{ka alatkaŒ id. bitiŒ Uskoci (Stani}) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika. totrqajka f. povrqak.) è trqati impf. slavizam u vezi sa trti — a sa tiri „vu}i se.). œneuredno. male. {a-n-drqati „vu}i. nemaran. vrlo neurednoŒ Uskoci (Stani}) to-trqan m. „neuredno. {andrqatiŒ Uskoci (Stani}). œpri~ati koje{taŒ id. nebri`qivo. trqati œpritiskuju}i povla~iti tamo-amoŒ. 853 Up. pritiskivati.)853 {o-trqav / {otrqav adj. {otrqak. tumaratiŒ.c. {otrqan m. œolako. Ispred osnove trqati alterniraju prefiksi ba-.. niske saoni. samo u izrazima: klepe}e ko totrqajka. slaboŒ. {otrqak. „malo debeqasto deteŒ œne{to lo{e ura|enoŒ Uskoci (Stani})852 ?{o-trqati impf. œslabo. „trtiŒ. Od sekundarnih zna~ewa glagola trqati (koja bi za nas bila donekle relevantna). œmu~iti. ostale deverbale ovog tipa: toveqak. nemarno.B. le`i glagol trqati. „zaplitati nogama. pod uslovom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. {e-drwa „niska drvena naprava za vu~u kamena i sl. (ibid. œkrunitiŒ. nemarno plestiŒ. kako bilo raditiŒ. (ibid. isplestiŒ.) i-{o-trqati pf. œkako bilo uraditi ne{to (poorati. {otrqaqka. „onaj koji mnogo pri~aŒ Piva (Gagovi} 2004). œ`enska osoba koja pri~a koje{taŒ id.). {eprtqastŒ. aqkavo uraditiŒ id.v. {otrqa~a f. {e-n-drqati „v. (ibid. ko-.OSNOVE: 41) ?TURATI 371 na-to-trqati pf. tu}i. batrqak. kako bilo ne{to raditiŒ Uskoci (Stani}). {e-drqe. grubo opresti. {uqati seŒ (l. „neuredan. (ibid. fig. œi}i tamo-amoŒ. iskopati. trti)854. kako biloŒ. . bavrqak. koji Skok tuma~i kao denominal od trlo „stupaŒ. 854 Up. (ibid. prevla~itiŒ. œgovoriti ne paze}i {toŒ Po`ega (RJA). idu mu usta ko totrqajka „mnogo govoritiŒ Radimci (Tomi} 1989) totrqak m. biti nesiguran na nogamaŒ Lika (usmeno M. œsva{ta napri~atiŒ Potkozarje (Dalmacija) o-to-trqati pf.). „oplesti ili izatkati kako bilo. fig. {otrqavo / {otrqavo adv. nemarno. to-. nemarno. œskitati se.) o-{o-trqati pf. neurednoŒ. „neka vrsta vodeniceŒ(?). pokositi)Œ id.

i ~e-trkati „glagol kojim se opona{a glasawe jarebiceŒ (Skok I 318.(Toporov 1985:502). {otrqati)856. . to-trk „`ena pri~alicaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). klate}i seŒ (batrqati). nastalu umetawem sonantnog r u vezi sa q (prema vrqati) (II 169 s.v. U semanti~kom spektru navedenih oblika izdvajaju se slede}a osnovna zna~ewa: „i}i nesigurno. i trla „gu`va.(Skok II 116 s. „govoriti koje{ta. vreva. Budu}i da se radi o glagolu koji ozna~ava govorewe. nered. Bjeleti} 2002:114. œbriga. ko-2.. mete`.v. {to t r l i u drvetu. lupetatiŒ : trqati „govoriti ne paze}i {toŒ mogli bi poslu`iti slede}i oblici: to-trkati „kucati (o `uni)Œ (RJA). Toporov zastupa stanovi{te da su glagoli batrqati. muka. U oblicima totrqati. nevoqaŒ. po~eti udarati kqunomŒ (RSA). 116. œ`urno raditiŒ. `uriti seŒ. rekonstruisan na osnovu s. dok usko~ko trliti zna~i: „i}i. vr{qawe. kompleksa *bat-r. Me|utim. te{ko}a. za-to-trkati „po~eti totrkati. i sl~. totrqati je moglo nastati i disimilacijom od totrtqati (v. trliti „trti lan i kudequŒ. {otrqati izdvajaju se prefiksi to-. 856 Kao tvorbene paralele paru glagola to-trqati „pri~ati koje{ta. dodat na osnovu trqati. batrwati svojevrsne varijante standardnijeg batrgati (se) i vidi u wima odraz psl. ali se sam sufiks ne komentari{e. „po855 Ista nedoslednost zapa`a se i u tuma~ewu glagola kotakati se „vaqati seŒ.v. Na dva mesta izdvaja u wemu prefiks ko. loviti gaŒ. tuma~i kao onomatopeju) i to-trla „ptica.v. Citira se Skokovo obja{wewe i zamera mu se {to nije uputio na blizak oblik kotuqati. Sli~no i Grickat 1955–1956:70. ne treba odbaciti ni mogu}nost onomatopejskog porekla (Bjeleti} 2002:116). jurwava.(v.(s. a na drugom kao rezultat ukr{tawa kotati se i takati se (s. kucatiŒ @umberak (RJA). Skok smatra da je glagol batrqati nastao onomatopeizacijom denominala batati (< bat) (Skok I 12–121 s. fig. u RJA se navode samo potvrde ovog glagola sa slede}im zna~ewima: trliti „paziti na koji predmet u igri (klisa). „izbijati crve ispod koreŒ). Skok je nedosledan u tuma~ewu ovog glagola. izbija crve ispod koreŒ Lika (RJA). Iako je u definiciji imenice obja{weno zna~ewe glagola trliti (tj. Decidirano se opovrgava [icovo tuma~ewe (ÅSSÀ 11:213). up. œbudalasta i neodgovorna osobaŒ Ro`aje (Had`i}) : trkati „tu}i. lupetatiŒ (bantrqati.v. oblik *kotãrl’ati. Na jednom mestu on je obja{wen kao tvorevina sa retkim prefiksom ko. takati se). galama. Psl.(Moskov 1965:70. takati se).-h. (-)tV-). kota~). U obliku kotrqati izdvaja se prefiks ko.. bat). sln. tuma~i se kao sufiksalni glagolski intenziv od *kotiti II. hitati. 117). up. neda}a. gungula. III 435 s. {o. hvatati. potvrda. ~e{. Schutz 1965:323). œsedetiŒ. vikaŒ.372 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U obliku batrqati teoretski bi se mogao izdvojiti prefiks ba-. totrqati. da bi ga na tre}em protuma~io kao izvedenicu od kotati. kota~)855.v.

To se mo`e ilustrovati na primeru oblika koturati . batrqati858. Drugo. batrgati : katrgati (kotrgati). Toporov 1985:502. koteqati. Prezentirani materijal pru`a osnove za jo{ jednu pretpostavku. neuredno raditiŒ (batrqati. po~elo do`ivqavati kao pomenuti prefiks. bat-uq-ati itd. vaqatiŒ (kotrqati). v. npr.. vaqatiŒ tj.OSNOVE: 41) ?TURATI 373 vr{no. Up. potomstvo (o `ivotiwama)Œ i *kotiti II „kotrqati. kotiqati. *kotiti se I). Prvo. totrqati. 859 Za mnoge od analiziranih oblika u literaturi je ponu|eno upravo ovakvo obja{wewe. batrgati > baturati. batati > bat-ur-ati. ali se inicijalno ko-. U tom slu~aju radilo bi se tako|e o ekspresivno prefigiranim oblicima. „kotrqati. {to je dovelo do perintegracije ko-turati (ovome je doUp. npr. Specifi~nost materijala izlo`enog u ovom poglavqu ogleda se u tome {to svi navedeni oblici imaju po dva (ili ~ak tri) podjednako verovatna tuma~ewa. kot-ul-ati itd. „izvoditi pokret nani`e. oni se mogu tretirati kao tvorevine nastale dodavawem ekspresivnih prefiksa na samostalne osnove. budu}i da ovi oblici funkcioni{u i kao samostalni. 857 858 . batuqati. gore. Oblik kotrqati u pejorativnom zna~ewu „ra|ati (o `eni)Œ reflektuje mogu}e iskonsko jedinstvo *kotiti I „donositi na svet mlade. Etimolo{ki se on deli na kot-ur-ati (v. koturati (kuturati) : ~eturati. U tom slu~aju oni ne bi predstavqali predmet na{eg interesovawa. U prilog ovakvom tuma~ewu govore potvrde sa razli~itim prefiksima ispred iste osnove. padawe. u slu~aju trgati. kao fonetska preina~ewa osnove). npr. tulati. naime. totrqati : {otrqati. tatulati (tetulati) : {atulati. prema leksemama koje sadr`e ekspresivni prefiks ko-.859. gore).v. turati. Tre}e. oni mogu biti obja{weni kao varijante jednog ishodi{nog oblika (tj. {otrqati). kotati > kot-ur-ati. zbacivaweŒ (tehni~ki termin za ozna~avawe poro|aja `ivotiwe)857 (v. trqati. navaqati „nara|ati mnogo deceŒ (RSA). kotuqati. koturati > kotulati. ÅSSÀ 11: 204–205 s. Ovome u prilog ide i ~iwenica da se mnogi od pomenutih oblika semanti~ki defini{u upravo glagolom batrgati. Mogu}e je. da je u nekim oblicima (koji ina~e ne sadr`e ekspresivni prefiks) do{lo do dekompozicije pod uticajem svesti o postojawu ovde razmatranog tvorbenog modela. oni se mogu tretirati kao sufiksalne izvedenice od odgovaraju}ih glagola: npr. kotrqati.

uvijati seŒ Zorunovac (RSA). Ovde se verovatno radi o glagolu koteqati „prevrtati. npr. preturatiŒ. {otrqati.od kotati (Skok nema). pa je do{lo do perintegracije u(z)-ko-teqam. koteqati se „izvijati telom. oblik usteqam 1. zamrsitiŒ: Svu sam si kosu ukoteqala. {atulati.osnove po~elo do`ivqavati kao ekspresivni prefiks ko-. tak’v je on ~ovek pored ukoteqam „umrsiti. „mrsiti. sg. i tako je dobijen oblik ~eturati u istom zna~ewu (kasnije je do{lo do nagomilavawa prefiksa. tatulati. Ovakvim postupkom mogli su biti obrazovani mnogi od pomenutih oblika.inicijalno ko. totrqati.bio izba~en. ~ime je dobijen oblik usteqam. da bi u jednom trenutku „prefiksŒ ko. izvedenici sufiksom -eq.860 Jedino na ovaj na~in mo`e biti obja{wen. 860 . pa je nastao oblik ko-~e-turati). pa se umesto „prefiksaŒ ko. uskoteqam „zamrsitiŒ: Sve mi se kosa uskoteqala Leskovac (Mitrovi}). zaplitatiŒ: ^esto usteqa rabotu.374 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI prinela i ~iwenica da glagol turati realno postoji). npr. Zatim je do{lo do uobi~ajene alternacije. ali se u oblicima sa prefiksom u(z)..pred „osnovomŒ -turati pojavio prefiks ~e-.

ZAKQU^AK .

.

~o-. ~u. i nije pisan sa ciqem da odgovori na pomenuta krucijalna pitawa. U zakqu~nom delu rada sumira}emo zapa`awa do kojih smo do{li analizom izlo`enog materijala.u slovenskim jezicima jo{ nisu ustanovqene. Polaze}i sa stanovi{ta da su ekspresivni prefiksi realne jedinice jezika. koji u nizu slu~ajeva stupaju u odnose svojevrsne alternacije sa ~e-.i *kakoji ponajpre mogu polagati pravo na znatnu starinu.Œ (Varbot 1971:68–69). prevashodno imenskih prefiksa.kod kojih se po svoj prilici radi o posebnoj sekundarnoj upotrebi œnormalnihŒ. Iako mo`da jo{ uvek ne znamo pravu prirodu ovih elemenata861. ku-. Wihov zna~aj u etimolo{kim istra`ivawima mo`da je najboqe formulisala Petqova: „Neobi~no je va`no pri etimologizaciji uzimati u obzir retka lingvisti~ka fakta i pojave. na prvom mestu treba se ponovo osvrnuti na problem porekla *ko. wihovom poreklu i starini. up. naro~ito lekseme sa arhai~nim prefiksima ko-. ka-. u nizu slu~ajeva otkrivawe i uvo|ewe u nau~nu upotrebu ~iwenica ove vrste odre|uje etimolo{ko re{ewe ili uop{te dozvoqava da se proces etimologizacije svede na elementarnu tvorbenu analizuŒ (Petleva 1994:60–61).ZAKQU^AK Ve} je re~eno da u nauci ne postoji jedinstveno mi{qewe o pojavi koja je predmet na{eg rada. dok je wihovo dovo|ewe u vezu sa predlogom *kã(n) (‹ lat. s obzirom na podudarnosti me|u slovenskim jezicima i na indoiranske paralele. On se izdvaja u mnogim deverbalnim i denominalnim obrazovawima. i konstataciju Varbotove: „Funkcije prefiksa ko.i dr. `eleli smo da prika`emo wihovo funkcionisawe u okviru srpsko-hrvatskog jezika. me|utim. .. pa ~ak i suprotni stavovi iskazani su o samom postojawu ekspresivnih prefiksa.i *pa. ~a-. Razli~iti. 861 Izme|u ostalog./ ka. U gore izlo`enoj dilemi oko wihovog predlo{kog ili zameni~kog porekla ~ini se da ja~i argumenti govore u prilog ove druge mogu}nosti. Pri tome. I) Ekspresivni prefiksi u dijahronoj perspektivi Kad je re~ o genezi ekspresivnih preverba. Ovaj rad. ostavqaju}i po strani *(j)a. neosporno je da oni postoje i funkcioni{u..

a uostalom Truba~ovqeva pretpostavka glagola *del. s.(up.œlo{a kolaŒ.i od *~â-. slov. Truba~ovqeva argumentacija u korist preverbalnog *kã-. gde se ne mo`e svesti na ie. glavaŒ).-h.stoji na vrlo slabim nogama Rekonstrukcija *kãnaditi samo na osnovu s. kV-) i *kodelâ (v.œkoji se grozno nadimaŒ.> *~â. ka(t). 348. odatle du`ewem *~a-. koji se u tom slu~aju daju svesti na varijante zameni~ke osnove *kue. ~-mouliti (ÅSSÀ 4:146). kim-devata.. kn. logi~no bi bilo pretpostaviti da ko. ÅSSÀ 12:48–50). . ku-nairi{ œbludnicaŒ.). ne nudi se obja{wewe za gubitak nazala u *ko-. ali ~e{}e u pejorativnoj funkciji: npr.sa palatalizovanim varijantama na {problemati~no je u meri u kojoj je to uop{te svako praslovensko *xu inicijalnoj poziciji. stind.pored *kon-?). s. primera je smela (npr.œlo{e ise~enŒ.-h.u indoiranskom. a izdvajawe *naditi kao osnovnog glagola – semanti~ki problemati~no. u ~e{. dijal. kad-arya. koji se skita unaokoloŒ itd. stind. koje svakako nije prefiks. ga. murdhan./ kui. kim-purusa.œglava demonskih bi}aŒ (prema stind. odatle du`ewem *~i-. u. kao u Knin < Tnin).).mo`e biti i od *~a. *s iza r. Sa druge strane.u ka-puya. *ko. zameni~ka hipoteza se mo`e pozvati na analognu upotrebu raznih osnova ie. daqe kim œ{ta?Œ kao prefiks u upitnoj (npr.)./ kuu. tako i na semanti~kom planu862. kao npr.u *ko-delâ stoji u nekoj vezi sa *kon. kat-pay a . *ka-. up. Kako za ove preverbe ne dolazi u obzir obja{wewe dekompozicijom iz preverbalnih formi poput *xoditi mesto **soditi prema *vã-xoditi.) problemati~no kako na formalnom. *kon. moglo bi se po862 U nedostatku boqih primera od *kãnaditi (v. [to se ti~e kudeqe. ~esa itd. ~ega. majmunŒ. ~e. rus. *kã-de > gde) u ku-manas. 359).i od *~e. kim-dita. i *kui. ka-mêrêda. a jo{ mawe pozajmicom iz iranskog ili germanskog. got. ~eso. ku œgde?Œ.œkoji se polako kre}e (carati). stsl. mlavest. kim-rajan. tako|e i ku.zajam~eno samo u slu~ajevima gde je slabi poluglas ispao bez ozvu~ewa.(up.i od *~â-863 itd.itd. dosl.œkakvo bo`anstvo?Œ). Poreklo preverba na x.-h. Osim toga.(u *~â-to itd.œnikakav ~ovek. ku-cara.378 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI cum-. upitne i neodre|ene zamenice *kuo.œnegostoqubivŒ.u *konopja. kad-ratha. ve} koren (pie. zlonameranŒ.œplestiŒ te{ko da ima osnova. 863 Prakti~no je *~â. neodre|eno-upitne zamenice je ta {to se wime otvara mogu}nost wihovog etimolo{kog objediwavawa sa preverbima na ~-. mlavest. Postojawe ovih dveju varijanata ~ini pojedine oblike dvosmislenim u pogledu formalne rekonstrukcije (npr.œlo{eg mirisaŒ. œlo{a `enaŒ (EWAIa I 285. hermafrodit.œlo{ kraqŒ. Druga prednost izvo|ewa k-preverba iz osnove ie. ~a.œvrh.> *~e.mo`e reflektovati tn-. i i k.œneraspolo`en.

pored *pa. npers. 1982:23–24). Ve} s obzirom na varirawe zvu~nosti u slu~ajevima kao *balamotiti / palamuditi. ne treba iskqu~iti varijantu da su ma-. ma-Öura œ}utqivacŒ. sakha-. *mexuna (ÅSSÀ 18:152–153). ma-gusa œbesposli~arŒ. id. *xoxotati (se) œsmejati seŒ.. {ac œid. *meH1 > ie. prohibitivna negacija. mi.najjednostavnije se daju objasniti kao plod ekspresivne onomatopeizacije bezvu~nih. alb. mahuna. 1) Neki autori smatraju da su ekspresivni prefiksi vrlo arhai~na.i *ga. jo{ indoevropska pojava (v. Bezvu~na guturalna aspirata bila je u praindoevropskom veoma redak glas mawe-vi{e ograni~en na onomatopeje poput *k(h)akh. bo.(i *~-) preverbima uz fonetsku modifikaciju putem predmetawa s-mobile a zatim metateze *sk. *me > gr.> *kh. *xaxati. indoir. gde je drugi ~lan 3. gr. Iako se. radi o genetski razli~itim elementima. kakhati. x. no u najmawu ruku i preko jedne normalne re~i *soxa œgranaŒ ‹ stind.i *pa. No s obzirom na ekspresivnu prirodu ovih preverba. kao i u iranskom. fonetski problem koji predstavqa s.-h.u funkciji ekspresivizacije. Na indoevropskoj ravni prefiksi su. jerm. mh. zvu~ne varijante *ba.ZAKQU^AK 379 mi{qati na zajedni~ko krajwe poreklo sa *k. [arifullin 1979:117–118). po wemu. jer je pie. N e g a c i j a predstavqa negirawe semantike korena. mohuna pored mehuna < psl. mo. toh. nije karakteristi~an za prefikse koji su predmet na{eg istra`ivawa.u *ol-ni > lani (ÅSSÀ 14:11). Alternirawe sa *ne. Up. U pogledu starine tog sistema u nauci su iznete razli~ite pretpostavke. mo. lice konjunktiva odgovaraju}ih glagola (Abaev III 274). koje Truba~ov svodi na deikti~ko *ol. vrednosnu karakteri864 Tre}i tip tvorbenog zna~ewa — l o k a l i z a c i j a u vremenu i prostoru (v.pored *ka. a donekle i za *la-. koji se mo`e posmatrati kao celina. psl.Œ ustanovqava se da je normalni refleks toga glasa u praslovenskom bilo. U osetskom jeziku prohibitivno ma dolazi i kao prvi deo slo`enica: ma-tårså œneboj{aŒ.œka{qatiŒ u stind. ispoqavali dva tipa tvorbenog zna~ewa: negaciju i afirmaciju864. ili putem prelaza *k. [arifullin 1979:113–115. ma.> *ks-. ekspresivni prefiksi ipak ~ine donekle jedinstven sistem. . kacazw. dakle. no u tom slu~aju prednost bi vaqalo dati re|oj varijanti meklen.nastale u procesu onomatopeizacije.nazalizovane varijante od ba-. Poreklo od osnove pokazne zamenice ~ini se verovatnim za *to/ *ta-.u *ma-klenã zaista navodi na pretpostavku da se tu u prvom delu krije ie.

*kuel-). *kã-. odnosi na one tvorevine koje imaju Negacija je ~esto kori{}ena pri suprotstavqawu sakralnog i svetovnog u drevnim ie. ku-nairi{ „kurva. radove V. lo{a `enaŒ : stind.. mitologija) v. koji imaju sli~no poreklo i produktivnost u slovenskim jezicima (Truba~ev 1980:5). *{a. tako|e prete`no sa imenskim osnovama.380 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI stiku re~i. kao prefiksi sa pejorativnim zna~ewem. Gamkrelidze/Ivanov I 355–358.. Jo{ indoevropsku pejorativnu funkciju *kuu. {uwa unaokoloŒ (car. Taj model poredi se sa prefiksima *ka-.u imenskoj kompoziciji moglo bi se re}i da izra`ava gradaciju osnovnog zna~ewa bilo u pozitivnom. Wihov stav formulisala je Kurkina: „U registar morfolo{kih sredstava p r a s l o v e n s k o g j e z i k a ‰prored M.867 2) Umereniji su i brojniji oni autori koji za ekspresivne prefikse pretpostavqaju praslovensku starinu.pretpostavqao je Schulze 1895:243–244.866 Truba~ov smatra da je tvorbeni model ’upitna zamenica k + glagolsko-imenska osnova’ genetski indoiranski.„ne ba{ pravo./ *~e-.„lo{e rasu|ivaweŒ. O starini pojave posredno mo`e svedo~iti postojawe prefiksa ku. praslovenska. Toporova). 867 Uop{te o prefiksima u indoevropskom jeziku v.„kretati se (u krug)Œ < ie. li~no ime *Ka-frya. ku-vakra. . Tako je.„negostoprimqivŒ (EWAi I 285 s. A f i r m a c i j a je utvr|ivawe. Postoji afirmacija u op{tem smislu (afirmacija logi~kog prisustva datog obele`ja) i ekspresivna afirmacija (pozitivna ocena.„koji lo{e miri{eŒ. kritikuje ga Schmidt 1987:358–361. veli~awe nekih semanti~kih komponenata u zna~ewskoj strukturi re~i.(kato) u takvoj funkciji: . ku-mati. „u kojoj (velikoj) meri dragŒ. Neosporno je da su mnoga obrazovawa analizirana u radu — stara. mlavest.. Arhai~ni prefiksi *ka/ *ko-. ku-rupya. dok bi stiran. negativna ocena. javqa se i ka. gore).. 865 . prezir. ku-stri. 364–368.) ([arifullin 1979:115–116). N. Vs.od iste pronominalne osnove v.„koji se grozno nadimaŒ.(koji je tako|e nosilac negativnog ekspresivnog zna~ewa) u indoiranskom (v. To se. kat-paya.u skrivenom vidu egzistiraju u sastavu pojedina~nih slovenskih obrazovawa i mogu se izdvojiti samo pomo}u etimolo{ke analizeŒ (Kurkina 1981:331). hiperbolizacija itd. *ko-. Postoji negacija u op{tem smislu (logi~ko negirawe datog obele`ja) i ekspresivna negacija (omalova`avawe.„koji se polako kre}e. tj.v. 866 Za indoiransko ka. umetnost. stra{nih predmeta i pojava)865. Za ku./ *{e../ ku.„lo{a `enaŒ.„ko. ali i ku-cara.„malo zakrivqenŒ. stind. ne tako dobro > lo{e srebro (rupya-)Œ > „kalajŒ. bilo u negativnom smeru. *~a. tekstovima (o kodirawu semanti~kih opozicija u semioti~kim sistemima pragmati~kog karaktera (religija. kojiŒ.„lo{a kolaŒ. ka-puya. npr. „ko(ji) godŒ). ka.zna~ilo „kako drag (frya-)Œ. I 359. kad-ratha.B. Ivanova i V. „Kao kimo i kuo. id. pre svega./ *{i. npr. nazivawe neprijatnih. kad-arya. isticawe semantike korena.Š ulaze prefiksalni elementi koji su nekada vr{ili ~isto ekspresivne funkcije.

U dijalektima slovena~kog jezika zapa`a se izvesna a k t i v i z a c i j a (prored M. Dati prefiksi unose u semantiku element negativnog odnosa govornika prema pojavama stvarnosti. rekonstruisane u ÅSSÀ. ali oni su po pravilu karakteri868 S obzirom na usmerewe na{eg rada. sko-. . ovde koegzistiraju oblici sa prefiksima i bez prefiksa.v. jedno je nesumwivo: u pitawu su dve vrlo arhai~ne re~i u pogledu oblika i zna~ewaŒ (Merkulova 1971:83). Autorka ka`e: „Ako wihovo sme{tawe u psl. Ovde podse}amo i na ~iwenicu da su mnoge psl. nakuvesicca). Tako se.ZAKQU^AK 381 ekvivalente u drugim slovenskim jezicima. u praslovenskoj epohi — tako|e su arhai~ne. autori se opredequju za mawe rigorozne tvrdwe. propra}ene napomenom da je wihova starina problemati~na. postoji veliki broj mla|ih oblika. 3) Postoje. I mnoge lekseme. kona~no. ma. fakti~ki nema razloga da se ova re~ smatra praslovenskomŒ (ÅSBM 4:202 s. *pozvonãkã i *kozvonã. Ovu pojavu u slovena~kom jeziku opisala je Kurkina: „Zna~ajan deo zapadno-ju`noslovenskog leksikona ~ine obrazovawa sa ekspresivnim prefiksima a-.B. Me|utim. Tvorbeni model ’ekspresivni prefiks + osnova’ nesumwivo je arhai~an868. praslovenski. nastalih kasnije. i mi{qewa da ekspresivni prefiksi nemaju veliku starinu. ~e-. kaluøacâ). {e. postojawe slovenskih ekvivalenata mo`e biti posledica i paralelnog funkcionisawa datog tvorbenog modela u pojedina~nim jezicima (up. lekseme. ka.v. epohu i mo`e izazvati protivqewe. Ovde treba praviti razliku izme|u starine modela i starine pojedina~nih obrazovawa. Takvi oblici nisu arhai~ni. Me|utim./ mo-. Ekspresivnim sredstvima izra`avawa pripadaju jo{ neki prefiksi: a-. Kako je ponekad nemogu}e precizno odrediti starinu analiziranog oblika. Tuma~e}i nazive za ozna~avawe sitnih zglobova: *pozvonã. ÅSBM 7:218 s. pa-. *kozvonãkã. Merkulova ih dovodi u vezu sa *zveno i u wihovoj strukturi izdvaja arhai~ne prefikse po. npr.i ko-. o-./ ko-. nismo se bavili istra`ivawima koja bi nam omogu}ila da procenimo fakti~ku starinu razmatranog tvorbenog modela. Smatramo da je on. so-. obrazovanih prema istom arhai~nom tvorbenom modelu. la-. obrazovane prema datom modelu. u beloruskom etimolo{kom re~niku konstatuje: „Po{to se danas tako popularna ideja o velikoj arhai~nosti sli~nih prefiksa pouzdano ne potvr|uje.i sl. u periodu samostalnog razvitka srpsko-hrvatskog (i drugih slovenskih) jezika.) ovih arhai~nih tvorbenih sredstava: ovde se {ire i slobodnije nego u drugim slovenskim jezicima prefiksi spajaju sa glagolskim i imenskim osnovama. u svakom slu~aju..

dok se simbolom V ozna~ava vokal prefiksa. trpatiŒ) ispoqavaju {iroku s p o j i v o s t sa svim mogu}im ekspresivnim elementima (Kurkina 1981:331). tu-. {V. kipetiŒ. ~o-. stu-. {u-./ *pyr-. psl. Sude}i prema analiziranom materijalu. *vâreti „vreti. na prvi pogled. naime. potrebno bi bilo sprovesti posebno istra`ivawe. 869 Tipovi prefiksa odre|eni su prema nose}em suglasniku prefiksa. ta-.(ba-. Iako su analizirani prefiksi po poreklu razli~iti. ku-). tV. lo-).(~-. stV. v) me|usobnih odnosa elemenata. bo-). *per. {ko-). osnove: *vi-. *vâreti „gurati. Uo~eno je. Sve iznete tvrdwe u podjednakoj meri odnose se i na srpsko-hrvatski jezik. {to-). te-). Paralelno sa prefiksima. Ekspresivnom prefigirawu podlo`ne su i slede}e psl. Na razmatranom korpusu uo~eni su slede}i tipovi ekspresivnih prefiksa869. ko-.(sko-. ~V. Na{ materijal pokazuje da je krug takvih osnova znatno {iri. oni na sinhronom planu ~ine jedinstven sistem jedinica. ~ini da sve pomenute osnove spaja jedna zajedni~ka karakteristika — razvijen semanti~ki potencijal. II) Ekspresivni prefiksi na sinhronoj ravni 1) Ekspresivni prefiksi kao sistem Jedan od osnovnih ciqeva ovog rada bio je da se uspostavi i prou~i sistem u okviru kojeg egzistiraju i funkcioni{u ekspresivni prefiksi. *pârk-. Za slovensku etimologiju bilo bi zna~ajno prou~iti sudbinu ovog modela i u ostalim slovenskim jezicima. a) Pod elementima sistema ovde se podrazumevaju konkretni.(to-. Nama se. {i-). ~e-. sa svojim konkretnim realizacijama: kV(k-.itd. pa.(sto-. pojedina~ni ekspresivni prefiksi. *mâreti.382 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sti~ni za pojedina~ne slu~ajeveŒ (Kurkina 1992:186). lV. Ovakva tipologija predlo`ena je iz prakti~nih razloga i primewiva je samo na sinhronoj ravni. Da bi se utvrdili razlozi zbog kojih su pojedine osnove izrazito „otvoreneŒ ka ekspresivnim prefiksima. Analizirawe svakog sistema podrazumeva utvr|ivawe: a) elemenata sistema.(la-.(pa-). da neke osnove (npr. . bV. ~a-). b) osobina datih elemenata. *mot.({e-. u srpsko-hrvatskom je aktivizacija razmatranog arhai~nog tvorbenog modela mo`da ~ak i izrazitija nego u slovena~kom. ka-. {a-. name}e se jo{ jedna zanimqiva tema — t i p o v i o s n o v a koje podle`u ekspresivnoj prefiksaciji. skV. *bârk-. {o-.

}a-prdati > }a-la-prdati (up.lo -vrtan . Reduplikacija korena onomatopejskih glagola u ruskim govorima sre}e se ~e{}e nego pro{irivawe korena likvidom. tj. ras-ta-ba{iti se > ras-ta-ra-ba{iti se itd.la -bazati ) : la -baznuti .(ha-).{a -mutiti > o-{a-la-mutiti. ja-. o-{o-vrqati > o. ke-be~iti se > ke-re-be~iti se. ~e-brcnuti > ~e-le-brcnuti itd. na-so-lo-vesiti : na-lo-vesiti itd. Ali u staroruskom ova je pojava bila mnogo ~e{}aŒ (l. zabele`eni su i tipovi koji se javqaju znatno re|e: xV. {a-la-.lo -baznuti ( {a . 870 „O sinonimnosti reduplikacije i pro{irivawa korena likvidom svedo~i upotreba leksema sa udvojenim ili likvidom pro{irenim korenom u istom ili susednim govorima: npr.c. ko-pe~iti se > ko-ro-pe~iti se. Pro{irivawe ekspresivnog prefiksa slogom koji sadr`i likvidu o~igledno se vr{i u ciqu dodatne ekspresivizacije datog oblika.lo -vrqati . a-. go-). gV. . ili u kombinaciji sa nekim drugim ekspresivnim prefiksom.i u severnoruskim govorima. {a . la-vrdati). Na istoj teritoriji ili u susednim govorima guska gakaeØ i garkaeØ.{o . [o-vrwa > {o-lo-vrwati. ko-pe{iti se > ko-ro-pe{iti se. ~a-brcnuti > ~a-la-brcnuti (up. Pro{irivawe korena likvidom r zapa`eno je i u ju`no. u ju`noruskim govorima poznato je i ØaØakaeØ i ØarakaeØ (o koko{ci). krava mukaeØ i murkaeØ.(ma-). sV. {o-lo-. tj. b) Jedna od uo~enih osobina razmatranih prefiksa jeste wihovo „uslo`wavaweŒ. Istu pojavu zapa`amo i u oblasti onomatopejske leksike. la-prdati). `abe kvakaäØ i kvarkaäØ.(so-). slogom sa likvidom koji istupa kao samostalan prefiks: {a-la-vrwati : la -vrwati . o. Pro{irivawe korena likvidom l u savremenim govorima sre}e se re|e: ovca bàkaeØ i blàkaeØ. la-brcnuti). Ne{to su re|i slu~ajevi u kojima se prefiks pro{iruje slogom koji sadr`i suglasnik r: ko-be~iti se > ko-ro-be~iti se. U tom slu~aju oni uvek zauzimaju drugu poziciju. {u -vrtan > {u .ZAKQU^AK 383 Pored ovih osnovnih i „produktivnihŒ. {a-vrdati > {a-la-vrdati (up. iza datog ekspresivnog prefiksa: {e-le-. Navedeni primeri pokazuju da se elementi sa likvidom javqaju ili kao samostalni prefiksi.(ga-. uslo`wava) slogom koji sadr`i suglasnik l: {e-vrdati > {e-le-vrdati. mV. Azarh 1974:124–125)870. kow gogo~eØ i gorgo~eØ. U nekim slu~ajevima posvedo~eni su paralelni oblici sa uslo`wenim prefiksom i drugim delom uslo`wenog prefiksa. pro{irivawe slogom koji sadr`i likvidu. Azarh je ustanovila da pro{irivawe korena onomatopejskih glagola likvidama r i l ima istu funkciju kao i reduplikacija korena tih glagola — poja~ava izra`ajnost korena (up.). U nizu slu~ajeva ekspresivni prefiks pro{iruje se (tj.

Sa ovom osobinom ekspresivnih prefiksa svakako je u vezi i pojava d v o s l o ` n i h p r e f i k s a l n i h e l e m e n a t a. barabariØâ „brbqatiŒ. Machek 43 s. Knobloch 1969. barabara „besmislica. U diskusiji na referat Varbotove . bala-muditi. o-para-muditi itd. {ala. 872 U ovom konkretnom primeru oba elementa predstavqaju tipi~ne forme dvoslo`nih ekspresivnih prefiksa. bug. ~e-brcnuti. Varbot prvu komponentu rus. uvek isti redosled jednoslo`nih prefiksa. naklapawa. bez potvrda sa samo jednim od jednoslo`nih prefiksa. barati „pitatiŒ. S druge strane. bVLV-. {VLV-. pala-zvrc. Øari-bari. (k)ala-muwa. ko-ro-. kala-vijati. pri ~emu prvobitnim zna~ewem izraza Øará-bará smatra zna~ewe „otpaciŒ (VarboØ 1986:38). {ele-brdati. nesta{luciŒ. ke-re-. budala{tinaŒ. tele-zvrkan. Øará-bará „brbqaweŒ i Øarabara „izno{ena stvarŒ dovodi u vezu sa *terti — *toriti. ali do sada nije detaqnije prou~en. poq. dovodi u vezu sa op{teslovenskom glagolskom osnovom bar. ali ima i izuzetaka (npr. Matveeva 1984:144)872. nastali akumulacijom jednoslo`nih prefiksa.„govoriti.itd. {ere-badati. bala-mutiti. 871 Ovde se radi o oblicima koji su posvedo~eni samo u kombinaciji sa dvoslo`nim prefiksom. {e-vrdati. prazni razgovoriŒ postoji nekoliko mi{qewa. {ala-vrcati. ukr. zasad jo{ neutvr|eno poreklo ovih elemenata (Bjeleti} 1993:43). Ono {to se na osnovu izlo`enog materijala sa sigurno{}u mo`e konstatovati jeste postojawe dvoslo`nih prefiksa u strukturi pojedinih ekspresivnih leksema. kala-muditi. {ala-brcnuti. ~VLV-. o-pala-muditi. bala-bu}kati. ta-ra-. Ina~e. U ve}ini slu~ajeva kod ovako spojenih prefiksa prisutna je vokalska harmonija. ~a-la-. baraszki „{ale. {ala-brknuti. rus. pala-muditi. {ele-badati. baráozy} „brbqatiŒ (Melâni~uk 1969:60). {ele-bekati. kao i oblici koji sadr`e samo dvoslo`ne prefikse. bez konkretnih etimolo{kih re{ewa. up. govorili bi u prilog tvrdwi da su dvoslo`ni prefiksi tipa ~ala-. (V = vokal. ukazivali bi na druga~ije. Na{a zapa`awa zadr`avaju se na nivou opisa pojave i spekulacijama o mogu}em poreklu ovih elemenata. pVLV. sln.384 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {u-lo-. la-vrdati itd. {ara-badati.itd.„govoritiŒ < ie. Oni se izdvajaju u slede}im leksemama: kala-mutiti. kala-vrkati. o poreklu rus. baram „pitatiŒ. a drugu sa *bârati. Øará-bará „brbqarije. dijal. ~ija se struktura izra`ava slede}im formulama: kVLV-. barli „{alaŒ. Øará-bará (v.v. Oblici tipa la-brcnuti. pri~atiŒ. {ala-badati. tVLV-. pala-zvrk. L = likvida). prvo. pala-mutiti. tele-n-prda. {ala-brcati. ~e-le-. Mo`da su na formirawe dvoslo`nih prefiksa delimi~no uticale i parne re~i tipa rus. *bha. balamutiti). {ulo-).871 Problem dvoslo`nih prefiksa uo~en je u literaturi (up. Ono se. is-pala-pucati.

Ove pojave uzrokovane su te`wom jezika ka afektivnosti. prelazak u preformante (u slu~aju mobilnih elemenata). koja se ogleda u neprekidnom tra`ewu novih ekspresora. varirawe razli~itih ekspresivnih prefiksa ispred iste osnove. {to omogu}ava sekundarnu prefiksaciju ekspresivnim prefiksima ([arifullin 1982:20). up. kopr{kati = ~opr{kati. Takvi elementi li{eni su kvalifikacionog zna~ewa u strukturi re~i. [arifullin 1982a:118–119)873. To pak za posledicu ima indiferentnost u pogledu izbora prefiksa.).c. rus. iako su im uzroci. nakokle~iti = natokle~iti = na~okle~iti. zajedni~ki. oni su skoro potpuno s i n o n i m n i i uzajamno zamewivi. ni`e). prikqu~uju se samo onda kada su se stari ekspresivni prefiksi ve} „desemantizovaliŒ. npr. za koje je karakteristi~na te{ko}a izdvajawa. komr{titi se = tomr{titi se. nakekeriti = nakokeriti = na~okeriti = nasokeriti. Budu}i da svi ekspresivni prefiksi modifikuju semantiku izvedene re~i samo na planu ekspresije (v.uporedi sa slovenskim tar. po pravilu. arhaizacija. nakmusiti se = na~emusiti se. batrgati se = kotrgati se = katrgati itd. ali su delimi~no sa~uvali modifikaciono zna~ewe (l. koprqati = ~e prqati. a sa druge — do naslojavawa razli~itih prefiksa ispred iste osnove. kovrtati = ~evrtati. To. . Ovo su primeri takvih alternacija registrovani u analiziranom materijalu: bavrqati = tavrqati = ~avrqati = {evrqati. Truba~ov predla`e da se po|e od semanti~ke evolucije „brbqaweŒ > „starudijaŒ i da se komponenta Øara.u zna~ewu „govoritiŒ (Orel 1988:315). 873 Novi prefiksi. sa jedne strane. nakomrditi se = natomrditi se = na~omrditi se = na~emrditi se. U slovenskim jezicima postoje lekseme koje sadr`e nekoliko ekspresivnih prefiksa (up. iskovrqiti = i{~evrqiti. Tako nastaju nizovi alternacija raznih ekspresivnih prefiksa ispred iste osnove ([arifullin 1982:20). dovodi do me|usobnog zamewivawa. bez ikakvih posledica po semantiku re~i ([arifullin 1982a:119). rus. dakle. Aglutinacija je naslojavawe razli~itih prefiksa ispred iste osnove. Kao posledica potpunog slivawa ekspresivnog prefiksa sa osnovom nastaje nova osnova ekspresivnog karaktera. u su{tini. Aglutinaciju treba razlikovati od „pojave novih modela ekspresivne prefiksacijeŒ (v. Demorfemizacija ekspresivnih prefiksa vodi ka wihovom pretvarawu u „unifikseŒ. kopr~iti se = u ~opr~iti se = u{topr~iti se = natopr~iti se.ZAKQU^AK 385 v) Me|usobni odnosi elemenata (= ekspresivnih prefiksa) u okviru sistema zasnivaju se na pojavama alternirawa i aglutinacije. Alternirawe je. {-valâ > {u-{-valâ (desemantizovano s-mobile).

analogija. ne uti~u}i pri tom na zna~ewe re~i.pe~iti se . Ovde se name}e i jedno pore|ewe sa osnovama.: ko. zamena palatalnih suglasnika (q : w). ~ije zakonitosti tek treba utvrditi. detaqnija istra`ivawa verovatno }e pokazati da sistem po~iva na daleko stro`ijoj unutra{woj organizaciji.386 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-sØo-øá`iØâsà „oholiti seŒ. up. tako dolazi i do varirawa razli~itih osnova iza istog prefiksa. ba-trqati = ba-vrqati = ba-srqati = ba-trgati = ba-tuqati = ba-trwati itd. br~iti : vr~iti : tr~iti. Za potrebe etimologije sasvim su dovoqni i na{i nalazi. To su.be~iti se = ko. . zadaci koji stoje pred sinhronom lingvistikom. a u na{em materijalu izdvajaju se slede}i slu~ajevi: ~e-periti se = ko-~e-periti se = ko-~o-periti se = ko-sto-periti se. ko-brcati se = ko-prcati se = ko-prqati se = ko-peqati se = ko-vrcati se. kontaminacija.). ispitiŒ itd. One se moraju uzimati u obzir pri etimologizaciji svake pojedina~ne lekseme. brqati : vrqati : trqati. ~u-ka-reznuØâ „udariti. {e-brqati = {e-beqati = {e-vrqati = {e-veqati. naravno. i{-~e-vrqiti = i{-~e-viqiti. tako|e bez promene zna~ewa re~i. pored prefiksa. ko-~e-vrà`iØâsà „joguniti se. Osnove analizirane u radu formiraju i slede}e nizove: brkati : vrkati : prkati. zamena zvu~nih i bezvu~nih suglasnika (b : p). ko-brqati = ko-vrqati = ko-trqati. na-to-kle~iti se = na-to-ke~iti se. materijal otkriva da u formirawu razmatranog sloja leksike ravnopravnu ulogu imaju. is-ko-beqati se = is-ko-veqati se = is-ko-peqati se = is-ko-brqati se. so-vrqati = so-vrwati. Ovako grupisan. iz-ba-vr~iti = iz-ba-vrqiti. Ustanovqeni su samo wegovi osnovni parametri. Sistem u okviru kojeg funkcioni{u ekspresivni prefiksi ovime nije do kraja prou~en. u-~o-pr~iti se = u-~o-prqiti se. brcati : vrcati : prcati. Kao {to prefiksi me|usobno alterniraju. na-ku-mra~iti se (= na-to-mra~iti se) = na-tu-mra~iti se = na-ko-tu-mra~iti se. Iako na prvi pogled izgleda da su me|usobni odnosi elemenata sistema u velikoj meri podlo`ni „okazionalnostiŒ. slede}e pojave: glasovne alternacije. ku-triti = {u-ku-triti. zamena glasa r vokalom (r : e. Navedeni primeri ukazuju na naj~e{}e tipove glasovnih alternacija: zamena usnenih suglasnika (b : v). {ala-brcati = {ala-vrcati. ga-vrqati = ga-veqati. ~e-prqati = ~e-brqati = ~e-prkati. r : i). prenemagati seŒ.

istole~iti se. nakekeriti se. kebe~iti se. 874 Ovaj sumarni pregled sadr`i samo glagolske oblike. Ovo je pregled naj~e{}ih zna~ewa koja se javqaju u analiziranim oblicima874. nasokeriti. zakovr~iti. Machek 1930:8. „p o s t a v i t i ( s e ) n a n e z g o d n o m e s t o . iskope~iti se. ~ovrqiti. Risti} 1997:168–169). Sekundarna zna~ewa objediwena su oko nekoliko osnovnih. na~okeriti. „( i s ) p r s i t i s eŒ: iskobeqiti se. zapravo. istoke~iti se. na~okle~iti. nakokle~iti. o h o l i t i s e . ~eperiti se. kerebe~iti se. ( i z ) b e ~ i t i s e . nakoke~iti se. To. nakovrqiti se. Za razmatrani sloj leksike nije toliko karakteristi~no bogatstvo realizovanih zna~ewa. zna~i da je krug utvr|enih (ali i o~ekivanih) zna~ewa relativno ograni~en. iskope~iti itd. iskeke~iti se. kerebe~iti se. „( n a / i s ) k r i v i t i ( s e )Œ: nakabe~iti. Jedan od uzroka ove ograni~enosti le`i u ~iwenici da razli~iti ekspresivni prefiksi ispred iste osnove ne uti~u na promenu zna~ewa oblika. korope~iti se. keke~iti se. Bjeleti} 1994:265–266. iskoke~iti se. „( n a ) p r a v i t i g r i m a s u . koliko raznolikost formalnih sredstava za wihovo izra`avawe.ZAKQU^AK 387 2) Semantika a) Jedan od ciqeva rada bio je da se fokusiraju leksi~ko-semanti~ke grupe u okviru kojih se ekspresivno prefigirani oblici naj~e{}e javqaju. i s p r e ~ i t i ( s e )Œ: zakole~iti. kokeriti se. natopr~iti se itd. ~afrknoti > ~afrknuti. iskobe~iti se. nakeke~iti se. kope~it se > kope~iti se. nasokeriti. U radu su ve} komentarisani uo~eni semanti~ki pomaci i razvoji. nakokeriti. iskebe~iti se. „r a z m e t a t i s e . Na osnovu sprovedene semanti~ke analize do{lo se do zakqu~ka da razmatrani materijal uglavnom pripada semanti~kim sferama koje su i ina~e uobi~ajene za ekspresivnu leksiku (o zna~ewima karakteristi~nim za sloj ekspresivne leksike v. nakekeriti se. korobe~iti se. kebeqiti se. i z m o t a v a t i s eŒ: iskobeqiti se. Osim toga. Navedeni oblici prilago|eni su standardnom jeziku (npr. jedna te ista zna~ewa izra`avaju se prefigiranim oblicima obrazovanim od razli~itih osnova. kekeriti se itd. kope~iti se. natokle~iti se. ~ovrqiti se. natopr~iti itd. p r a v i t i s e v a ` a nŒ: kobe~iti se. ~ovrqi > ~ovrqiti) i dati su bez akcenta. .

~avrzati. za{amuditi itd. o{emutiti. i{~eviqiti. kovr~iti itd. z a m a h n u t iŒ: zakovitlati. i{~oviqiti. zakovrqati. i{~evrqiti. u m r e t iŒ: zakoviqati. zasovrqati. za{omutiti (se). {alabrcati. {evrqati. balamutiti. „p o { a { a v i t i . u p u t i t i s eŒ: zatovitliti. „u s m e r i t i s e . temezgati. }aprdati. zakovr~iti. bavrqati. bavrqati. istomezgati. {ebrqati. zakovrqiti. zakovrnuti. iskovrije`iti. „u d a r a t iŒ: labaznuti. zakovr~iti. v u } i s e . lavrwati. ~ovrqati. {alavrcati itd. i{~eviqati. kovrcati. {epiriti se. nakalamutiti. „( u ) r a d i t i n e m a r n o . t e t u r a t iŒ: bavrqati. iskovrnuti. gavrqati. zakovrqiti. iskovrqiti. ukoviqiti. ko~eperiti se. b r b q a t iŒ: lavrdati. tovrqati. u{ovrtiti se. laprdati. balamuditi. k a k o b i l oŒ: lavrdati. katrgati itd. ~evrqati. zakovrtati. l u t a t i . istemezgati. natovrqati. {elevrdati. i{~evrqiti (se). tavrqati. „p r i ~ a t i k o j e { t a . batrgati itd. kalavijati. palamuditi. lavrwati. „j e d v a i } i . kostoperiti se. o{olovrqati. u~opr~iti se. batrgati. {evrdati. batrgati. {ovrdati. ko~operiti se. izbavr~iti. iskoke~iti se. zakoviqiti. zakovrqiti itd. palamutiti. }oprdati. iskoviqiti. iskovrnuti. „b a c i t i . {alavrdati. „z a v r n u t i . p o m u t i t i s eŒ: pobambrqiti. i } i t a m o . i{~evrnuti itd. iskovr~iti. u{topr~iti se itd. tumezgati itd. ( i z ) b u q i t i o ~ iŒ: iskobe~iti se. u v i ( j a ) t iŒ: zakovrdati. kalamutiti. skalamutiti. zakoviqiti. opalamuditi. o{amutiti (se). katrgati itd. „o s l a b i t i . ~avrqati. ~evrqati. {epuriti se. spalamuditi. tavrqati. }alaprdati. ~avrqati. „s k i t a t i . i{~evrkati se. z a o k r e n u t i . iskole~iti itd. {alavrwati. „i z v r d a v a t iŒ: {evrdati.a m oŒ: {alabazati. zakovrnuti. iskeke~iti se. kopr~iti se. ukope~iti se itd. {evrqati. {alavrdati. natovitliti. z a n e m o } i . batrgati itd. lavrdati. {olovrwati. zakovrqiti itd. avrqati. {elevrdati. ~afrknuti.388 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {eperiti. zakalamutiti. iskope~iti se. o{ovrqati. i{~evrqiti. i { ~ a { i t iŒ: zakoviqati. o{alamutiti se. lavrwati. „v r t e t i . . „( i s ) k o l a ~ i t i .

na~omrditi se. bazati = {alabazati. tomr{titi se. b) Ako sa globalnog plana. . ~ebrcnuti. nasavrqati itd. kotiqati (se). lebrcnuti. u stvari. beqiti se = kebeqiti se. ~eprqati. ~elebrcnuti. nake~iti se = nakoke~iti se. natomra~iti se. ( n a ) b a c a t i . up. ~aprqati. ~alabrcnuti itd. umretiŒ. i obratno. „( n a ) g o m i l a t i . ~muriti se. be~iti se = kobe~iti se. vr~iti „udaritiŒ > izbavr~iti „iskola~iti o~iŒ. kovrqati. pre|emo na mikro-plan. nakotiqati. regularnim semanti~kim pomacima. ( n a ) q u t i t i s e . nakumra~iti se. sovrqati. „( n a ) m r { t i t i s e . tj. ~ebrcnuti. navrqati = nakovrqati. izvrije`iti se = iskovrije`iti se. za~oprqati itd. kao osnovno pitawe name}e se semantika spoja ’prefiks + osnova’. Takvi slu~ajevi su u radu posebno markirani. periti se „postavqati se na istaknuto mestoŒ > ~eperiti se „razmetati se. ( n a ) t m u r i t i seŒ: komr{titi se. ~eprkati. ~obrqati. nakosmuriti se. ~abrcnuti. „( o ) g r e p s t iŒ: za~ebrknuti. zna~i da oblik sa prefiksom omogu}ava realizaciju jednog 875 Ovde su od posebnog zna~aja primeri gde se u definicijama zna~ewa prefigiranih oblika koriste oblici bez prefiksa (ili sa nekim drugim prefiksom). ~elebrknuti. sovrwati. obesiti = okebesiti. tj. navrsti se = natovrsti se. ~ebrcnuti. {alabrcnuti. natomrditi se. natovrqati. vrkati = kalavrkati. nakovrqati. — prefiks ne mewa zna~ewe osnove875. na semantiku konkretnih oblika. U oblicima u kojima su prefiksi izmenili zna~ewe osnove obi~no se radi o uobi~ajenim. ~ebr~nuti itd. natumra~iti se. nastumra~iti se. nakoviqati. labrcnuti. ~alabrknuti. nasovrqati. To. p r e t u r a t i . praviti se va`anŒ itd. ~aprkati. na~emrditi se. „p r e z a l o g a j i t iŒ: ~alabrknuti. ~alabrcnuti. pokotiqati itd. zaviqiti „okretati rogove da rastu nagoreŒ > zakoviqiti „zanemo}i. ( n a ) t r p a t iŒ: natovrwati se. p r e t r a ` i v a t iŒ: za~ebrknuti. iskotiqati.ZAKQU^AK 389 „( i z ) r o d i t i d o s t a d e c eŒ: iskoviqati. ~ebrqati. pe~iti se = kope~iti se itd. kofrqati. zale~iti = zakole~iti. nakotumra~iti se. sveukupnog semanti~kog potencijala analiziranog korpusa. vitlati = kovitlati. „g r e p s t i . k o p a t i . na}muriti se itd. komrditi (se). Ovde postoje dve osnovne mogu}nosti: — prefiks mewa zna~ewe osnove. up.

obele`je ne modifikovane radwe. za-) pokazala I. ~ije prila`ewe glagolima ne mo`e ostati bez pribli`avawa glagolskih zna~ewa wihovim specifi~nim zna~ewima. formanata i sl. vremenskih razmaka u kojima se ona vr{i itd. koji markiraju datu je876 Za razliku od ekspresivnih prefiksa. vrednovawe. Risti} 1994. prvobitno prave. . Su{tinski posmatrano. Ni u slu~ajevima analogije (pome{anim sa raznim vrstama kontaminacija. izrazito prisutnih u ovom sloju leksike). pej.876 v) Tako dolazimo do pitawa semanti~kog sadr`aja samih ekspresivnih prefiksa. wenog objekta. ili razvija novo zna~ewe. i a f i r m a c i j u — u op{tem smislu i ekspresivnu (v.. kao {to su: emocionalnost. prefiks ni ovde n e u n o s i n o v o z n a ~ e w e.. konotacija u wihovoj semanti~koj strukturi877. slikovitost itd. „normalniŒ prefiksi s u { t i n s k i modifikuju glagolsko zna~ewe. . i wima se mo`e dati ona uloga koja im se nameni.. „Dok je deminuirawe pomo}u sufiksa zna~ilo.390 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI od zna~ewa iz semanti~kog potencijala osnove. Grickat. kako u vreme nastajawa te pojave.. Afiks kome se pripisuje ova osobina poseduje takav tip tvorbenog zna~ewa.. 877 O konotativnim aspektima zna~ewa ekspresivne leksike v. pri-. pro-. Me|utim. ne mo`e se govoriti o nekakvoj samostalnoj intervenciji prefiksa u semantici re~i.). Kad se uzme u obzir jo{ i promena vida. iz nekih razloga. Na sinhronoj ravni tvorbena zna~ewa prefiksa ispoqavaju se samo u svom ekspresivnom vidu. pogrd. naj~e{}e metafori~ko. da se re~ izvedena pomo}u wega opisuje terminima kategorije ekspresivnosti. Pod ekspresivno{}u prefiksa (kao i jezi~kih jedinica drugih nivoa — leksema... Ve} i samo odre|ewe ’ekspresivni’ implicira ulogu razmatranih prefiksa u semantici leksema koje ih sadr`e. On samo omogu}ava realizaciju jednog od potencijalnih zna~ewa (koje se. na-. prefiksi su re~i. To je na primeru prefiksa za deminuirawe (po-. „umaweweŒ radwe na bilo koji na~in (smawewe wenog intenziteta.) podrazumeva se prisustvo odre|enih dopunskih semova. gore). Mnoge analizirane lekseme — u leksikografskim izvorima iz kojih su ekscerpirane — propra}ene su kvalifikativima tipa: podrug.. morfema. {to samo za sebe svedo~i o statusu ovih re~i i wihovoj ekspresivnoj vrednosti. Autori koji pretpostavqaju indoevropsko poreklo razmatranih prefiksa smatraju da su oni prvobitno ispoqavali dva tipa tvorbenog zna~ewa: n e g a c i j u — u op{tem smislu i ekspresivnu. po analogiji sa sli~nim slu~ajevima. ve} nove radwe . jasno je da je prefigirani glagol dosta udaqen od svog osnovnog glagolskog zna~ewaŒ (Grickat 1955–1956:89–90). semantikom ispuwene re~i. To je zato {to su sufiksi nekad bili prazni elementi. nije pojavilo u neprefigiranom obliku). tako i u svim kasnijim epohama. intenzivnost. vulg. dotle je deminuirawe prefiksima prvobitno uvek izmena glagolskog zna~ewa iz osnova.

jer su i u wemu daleko brojnije lekseme sa negativnom konotacijom. izbacitiŒ : is-po-vrqati „izneti na videlo. {to zna~i da je osnovna masa ekspresivno prefigiranih oblika negativnog ili. r e a l n e j e d i n i c e tvorbenog sistema jezika879. jezik. regularnost. mogla bi se nazvati „okazionalno{}uŒ. i{. is. npr. u najboqem slu~aju.c. mlcam : komlcam Pirot (@ivkovi}). id. [arifullin 1982a:115). is-ko-vrqati „baciti napoqe.-h. Kriterijumi koji va`e za tzv. To. up. „normalneŒ prefikse — produktivnost. iskola~iti (o~i)Œ. cit. 879 Ovde se pre svega misli na sistem prefiksacije s l o v e n s k i h jezika. koja bi u izvesnom smislu bila analogna kategoriji produktivnosti kod normalnih prefiksa. u odre|enom kontekstu. npr. izvu}i. iako su prefiksi ovog tipa prisutni i u nekim drugim jezi~kim porodicama. Pojava koja pokazuje i dokazuje pripadnost ekspresivnih prefiksa aktuelnom sistemu prefiksacije jeste alternirawe ekspresivnih (neproduktivnih) i „normalnihŒ (produktivnih) prefiksa.ko -v r qiti . zapravo. indoiranskoj. motivisanost — na wih se ne mogu primeniti u svom uobi~ajenom zna~ewu. tj. up.~e -v r qiti se : is-po-vrqiti „razroga~iti. 3) Status ekspresivnih prefiksa u tvorbenom sistemu jezika Ekspresivni preverbalni formanti su organski deo. izvaditiŒ. 121)878. na-to-vrqati se „nagomilati se. Risti} 1996:75. Sude}i po broju leksema analiziranih u radu. Ve}ina ekspresivnih prefiksa ostvaruje negativnu modifikaciju semantike re~i. . 1982a:117).ZAKQU^AK 391 dinicu tako da ona postaje semanti~ki slo`enija i sti~e „izra`ajnu snaguŒ (v. natrtqati : natotrtqati Uskoci (Stani}). neutralnog zna~ewa (op. i da mo`emo govoriti samo o mawoj ili ve}oj regularnosti takve „okazionalnostiŒ ([arifullin 1982:12. Ova konstatacija va`i i za s.). nakupiti se u ve}em brojuŒ : na-po-vrqati se „navr878 U jeziku uop{te postoji vi{e re~i i sredstava kojima se izra`ava negativna ocena (l. u srpsko-hrvatskom jeziku ekspresivni prefiksi su „produktivnaŒ kategorija. zna~i da potreba (ili neophodnost) realizacije ekspresivnih prefiksa nastaje slu~ajno. uvitlit : utovitlit Vasojevi}i (Stijovi} 1990) itd. iako se nalaze na wegovoj periferiji i mogu se ustanoviti iskqu~ivo tvorbeno-etimolo{kom analizom. Tvorbena karakteristika ekspresivnih prefiksa. Ovde su od posebnog zna~aja potvrde koje svedo~e da ~ak i u jednom istom govoru koegzistiraju neprefigiran i ekspresivno prefigiran glagol.

{urá-murá. na-to-vrsti se : na-do-vrsti se. nadovezati se na ne{to. ’neobi~ni’. U jezi~koj svesti `iv je i t v o r b e n i m o d e l po kojem ekspresivni prefiksi funkcioni{u i on se aktivira ad hoc. ni na wegov vid. 880 [arifulin ovu pojavu naziva „paralelizam prefiksaŒ. Up. u situacijama kada kontekst afektivnosti zahteva kori{}ewe specifi~nih sredstava za svoju realizaciju. a koji. na-po-vrsti se „naturiti se. Parne re~i obrazuju otvorene nizove koji se lako popuwavaju novim obrazovawima. npr. na nekoga. Ovu pojavu na materijalu ruskog jezika. Petrovi} 1994). i ka{. navezati seŒ. figli-migli i sl. {atra-patra (o ovoj kategoriji u s. navrsti seŒ. na primeru prefiksa øo-. øri-. 881 Ova konstatacija va`i za jo{ jednu marginalnu tvorbenu kategoriju — parne re~i i ponavqawa. kaverziØâ : {averziØâ : øavorozá : øraverzni.881 Sli~nost izme|u tzv. 1988:99). alternirawe `ivih i arhai~nih prefiksa u prepoziciji ispred istog korena i bez naro~itih izmena zna~ewa re~i u celini. jeziku v. {to zna~i da ne uti~u ni na zna~ewe osnovnog glagola (jer su semanti~ki irelevantni). koji se pojavquju u poziciji ispred nekog drugog prefiksa. koji se sa~uvao u jezi~koj svesti (Matveeva 1984:145). formiran na osnovu velikog broja re~i obrazovanih prema takvim formulama gra|ewa. i na formalnom planu. ne ostavqaju}i na miru. ve} i svi oni hapaksni oblici koji su u izvorima ozna~eni kao ’individualni’. Dokaz za to su ne samo mnogobrojne lekseme protuma~ene u ovom radu. Ovakva pojava mogu}a je samo u uslovima visoke produktivnosti modela.-h. obradio je Tripu}ko. ko-vreslo : po-vreslo „povraz. „normalnihŒ i ekspresivnih prefiksa ogleda se i na funkcionalnom.392 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sti se. ve} im je iskqu~ivi zadatak da pove}aju emocionalni potencijal datog glagola. s-. uzicaŒ itd. dar-mar. . kuøoroØnik : øaøoroØnik.880 Ova pojava svedo~i da se e k s p r e s i v n i p r e f i k s i u j e z i ~ k o j s v e s t i jo{ uvek do`ivqavaju kao p r e f i k s i. tj.-h. tandara-mandara. stvorenim prema postoje}em modelu. obja{wavaju}i je kao uzajamnu zamewivost. Za oblast parnih re~i i ponavqawa karakteristi~na je motiviraju}a funkcija tvorbenog modela. Indikativno je da je autor pomenute normalne prefikse uporedio sa ekspresivnim prefiksom ko. predstavqaju slobodne kreacije nastale na osnovu postoje}e tvorbene matrice.i (posmatrane u datoj poziciji) svrstao ih u red ekspresivnih (emocionalnih) prefiksa (Trypu}ko 1950:342). zaokupiti. id. za-. u stvari. Petrovi} 1993. s. iz-. spopasti koga ~ime ne po{taju}i. komudni (SEK III 67) : pomudni (id. kozvonok : øozvonok ([arifullin 1982:20–21. Kao primere ove pojave u ruskom on navodi kovoroØ : {ivoroØ : øovoroØ : zavoroØ : øerevoroØ. Øará-bará. IV 93). rus. U izvesnim (mada retkim) slu~ajevima normalni prefiksi imaju istu funkciju kao i ekspresivni. Ulogu motivatora ovde vr{i izvestan jezi~ki dinami~ki stereotip.

s-øo-rádaØâ . rus. po-o-övrkne. uzvici. poetski. po-ras-ture se itd. po-na-vali se. i potpuno je analogna tzv. Konstatovano je da se ekspresivni prefiksi nalaze na periferiji jezi~kog sistema. U svom udaqavawu od centra. s-øo-àØi. razgovor sa decom. iz-na-praqa. Ova pojava zapa`a se uglavnom u leksici slovenskih dijalekata. 883 Periferiju govora predstavqa govorna delatnost vezana za neobi~nu govornu situaciju (govor stranca ili nosioca lokalnog dijalekta. s-øo-rodiØâ (Gorà~eva 1973:206. pre svega. A n o m a l n o s t je osnovni pojam kojim operi{e Uspenski defini{u}i ga kao neispuwavawe zakonitosti svojstvenih jezi~kom centru i smatraju}i da je upravo anomalnost ono obele`je na osnovu kojeg se pojedine klase elemenata odre|uju kao periferne (op. is-pre-graxuje.-h. 63). Suprotstavqawe centra i periferije nije vezano za odre|eni nivo jezika. U slovenskim jezicima postoji veliki broj glagola sa slo`enim prefiksima. Sistemnost periferije ispoqava se kroz dva razli~ita aspekta. U tom smislu organizacija periferije mo`e se razumeti kao ~ista „drugostŒ u odnosu na centar. s-po-luza se itd. s-øo-ladiØâ. cit. 62).). cit. s-po-re|ujem. s-øo-zreØâ. is-pro-vaqa . Timok (Dini} 1988). ideofoni. prefiksima sastavqenim od dva ili vi{e („normalnihŒ) pojedina~nih prefiksa (op. U citiranom radu. S jedne strane. is-po-vrti. s. na-z-gazi. dijal. i Luppova 1971).). b) elementi koji vr{e posebne funkcije u procesu komunikacije (emocionalna leksika. {to nam 882 Mogu}e su kombinacije i drugih prefiksa. {to zna~i da se periferni elementi mogu na}i na raznim jezi~kim nivoima (op. ka pojavama (lako uo~qive) fonetske anomalnosti. S druge strane. ili bar nekoliko perifernih klasa istovremeno. tj. cit. na-po-dipe. dijal. li~na imena) (l. imperativi. pa`wa je usmerena ka periferiji jezika i to. s-po-padnem. ritualni govor itd.c. po-za-dl`i se. koji sam autor smatra samo postavkom problema. [ta je to periferija? Uspenski razlikuje periferiju g o v o r a (parole) i periferiju j e z i k a (langue) (Usøenskiè 1997:62)883.ZAKQU^AK 393 Na formalnom planu zapa`a se paralelizam normalnih i ekspresivnih prefiksa u pogledu wihovog naslojavawa ispred iste osnove. vokativi. nap. gore). s-po-vrtim. neke anomalne pojave karakteri{u periferiju datog jezika u celini. Periferiju jezika ~ine: a) elementi koji pripadaju drugom jezi~kom sistemu (pozajmqenice. de~je re~i). 336). . jezi~ka periferija sama po sebi obrazuje odre|eni sistem. anomalnost periferije ispoqava se upravo kroz odnos prema centru: periferija se organizuje kao „odraz u ogledaluŒ centra. „aglutinacijiŒ ekspresivnih prefiksa (v. v. up. (Vlaji}-Popovi} 1999:114. 6)882. pozdravi. onomatopejska obrazovawa. obra}awa) ili s aspekta tog procesa (li~ne i pokazne zamenice. up. o-po-znae se.

koji funkcioni{e prema sopstvenim zakonitostima (v. S. bez odnosa prema centru. {to — kod otvorenih sistema kakav je ovaj — i nije primaran zadatak. ali objediwuju}i razli~ite periferne klase (op. b) oni nisu produktivni. Rad. U ovom radu uspostavqen je sistem ekspresivnih prefiksa i sistem leksema koje ih sadr`e. Ekspresivni prefiksi su „anomalniŒ u odnosu na normalne.394 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI dopu{ta razmatrawe iskqu~ivo perifernih elemenata. tj. Sistem samih prefiksa mogao bi se smatrati zatvorenim. Ekspresivni prefiksi ne te`e ekonomi~nosti. primeniti i na ekspresivne prefikse. To zna~i da oblasti jezi~ke periferije Øako|e funkcioni{u ørema odre|enim zakoniØosØima. kao {to su f o l k l o r (up. potencijalnih realizacija razmatranog tvorbenog modela. cit. gore). prepozna kao takva i smesti na odgovaraju}e mesto u okviru uspostavqenog sistema. ` a r g o n (up. [arifullin 1982a:120–121). materijal iznet u: Sikimi} 1996). Zakqu~ci do kojih je do{ao Uspenski mogu se.884 Kao tvorbena kategorija. g) oni nemaju odre|enu semantiku itd. sistem leksema koje u svojoj strukturi sadr`e ekspresivne prefikse jeste o t v o r e n sistem. Osnovni doprinos ovog rada sastoji se u stvarawu preduslova da se svaka slede}a. . samo Øe zakoniØosØi u mnogim perifernim jezi~kim pojavama jo{ uvek nisu ustanovqene. koja se obi~no do`ivqava kao „anarhi~naŒ. U ovom smislu periferni elementi mogu da istupaju kao samostalan sistem u jeziku. t a j n i j e z i c i (up. nova leksema. u najop{tijim crtama. Ekspresivni prefiksi obrazuju s a m o s t a l a n s i s t e m. v) oni nisu regularni. 884 Prou~avaju}i onomatopejska obrazovawa sa sufiksom . a ova te`wa neminovno vodi ka uslo`wavawu. Vasmer 1912. Grabias 1994:137). s obzirom na ograni~en broj elemenata koji ga ~ine. {to zna~i da su karakteristi~ni za nekoliko perifernih klasa istovremeno. 64–67). Naprotiv. cit. me|utim. nije imao za ciq da prikupi s v e relevantne oblike. 72). jer su wihove karakteristike upravo s u p r o t n e osobinama normalnih prefiksa: a) oni nisu uo~qivi u strukturi re~i. anomalnim u odnosu na centar. Tolstoj je do{la do zakqu~ka da i sistem onomatopejske leksike. u periferiji vidimo suprotnu tendenciju ka uslo`wavawu (op. koja ima potrebna svojstva.ot u gorwolu`i~kom jeziku. odlikuju}i se specifi~nim pojavama. ve} i z r a ` a j n o s t i. Dok centar te`i ekonomi~nosti. sa neograni~enim brojem kombinacija. ima strogu unutra{wu organizaciju (TolsØaà 1971). ekspresivni prefiksi prisutni su i u nekim drugim „perifernimŒ sferama (koje su ovom prilikom ostale izvan poqa na{eg interesovawa).

(vãrhu material predimno ot sãrbohãrvatskite dialekti). Beleti~. NSSUVD 22/2. Bjeleti}. Bezlaè. Bjeleti} 2003 — M. BãlgarisØi~ni izsledvanià. BE 2001–2002/1. 1 (*a. Sofià. Bjeleti}. Zagreb. Petar Skok. Beli} 1905 — A. Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti. obozna~aäæih kriki `ivoØnáh). Váø.-h. SDZb I. Bezlaè 1975 — F. Anikin 1982 — A. ZbMSFL XXXVI/2. O svodnáh karØah slov odnoè leksiko-semanØi~eskoè gruøøá (na maØeriale russkih dialekØnáh glagolov. Govori prizrensko-timo~ke oblasti. Bjeleti} 2002 — M. 165–173. Srpskohrvatsko ~alabrcnuti . 41–49. Prilog prou~avawu s. Knjiga druga: K – poni. ÅØimologi~eskie zameØki. Andreeva-Vasina 1985 — N. MaØerialá dlà balØo-slavànskogo slovarà. Bjeleti} 2000 — M. 37–45.LITERATURA LITERATURA Abaev — V. Bjeleti} 1999 — M. 119–126. E. O praslav. Bernar 1982 — Ro`e Bernar. Adamovi}. JF LVI/1–2. ÅØimologià i balØo-slavànskoe leksi~eskoe sravnenie v øraslavànskoè leksikografii. Moskva — Leningrad 1958–1989. Anikin. Azarh 1974 — Ä. 280–289. Adamovi} 1970 — M. Andreeva-Vasina. E. Anikin 1988 — A. Anikin. Istoriko-åtimologi~eskiè slovarâ osetinskogo àzáka I–IV. Anali Filolo{kog fakulteta 10. Bjeleti}.— *go-). Azarh. Bjeleti}. K voørosu o na~alânom ko. 351–358. Beograd. OLA 1984. Bjeleti} 1994a — M. DialekØnaà leksika 1982. 377–389. 181–190. BER — Bãlgarski eØimologi~en re~nik. Bjeleti}. 104–138. O nekim ekspresivnim glagolskim prefiksima. Ekspresivna sredstva u tvorbi srpskohrvatskih glagola (na materijalu govora jugoisto~ne Srbije).v dialekØnáh glagolah. 1972. S. I. Sofià 1971—. 265–271. Neke osmanske etimologije./ *pãlz-. Abaev. Bjeleti} 1994 — M. Bjeleti}. NJ XXXIII/1–2. Anikin. I. Dijalekti isto~ne i ju`ne Srbije. *pelz. OLA 1972. Tavoriti. E. Beli}. 61–79. ÅØimologià 1980. 114–119. Bjeleti} 1993 — M. . ÅØimologià 1973./ *polz. Novosibirsk. kojasiti se. 109–124. Anikin 1998 — A. Otnovo za slovoobrazuvatelnià element -Øo. Iz ekspresivne prefiksacije: ko~operiti se. Studia etymologica Brunensia 2.

Kãm proizhoda na bãlg. De nominis serbici vestigiis classicis. ÅØimologià 1970. øazgaØâ (o slavànskih glagolah s prefiksom pa-). Bjeleti} 2004 — M. Iz leksike jugoisto~ne Srbije (paprqak. 190–195. Budimir. *zakãlo i *nakãlo. *zanoviti i *zanovetâ). SØudii z onomasØiki Øa eØimologii 2005. russk. VarboØ 1975 — @. Beleti~. 1968. Bjeleti}. Praha. VarboØ 1975a — @. russk. ÅØimologià 1968. 3–19. 65–84. @. ko~ubeè. Belgrade. Sbornik k äbileä @. munàk œsrame`liv. Bjeleti} 2004a — M. Etymologicky slovnik jazyka ~eskeho./ *verz-. *ver-. Prilog prou~avawu psl. 67–73. RS LIV. dial. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. ZameØki øo slavànskoè åØimologii (ukr. VarboØ. II (*slenoti. ÅØimologià 1964.-h. Balcanica XXXIV/2003. OLA 1973. 23–33. Prilog prou~avawu psl. *(s)kometi i *(s)komez-. VarboØ. ÅØimologià 1971. @. VarboØ. Bjeleti} 2006v — M. glupakŒ. *ratiti. 27–43. *verg. slav. ÅØimologià 1973. Moskva (u {tampi). Budimir 1960 — M. NSSUVD 35/1 (u {tampi). 58–64. *lezo. drolà. *vez-. Varbot. @. Leksi~ka porodica imenice hala. VarboØ 1972 — @. ÅØimologià 1970.-h. III (*ro~iti. Zb(MS)FL III. Bjeleti}. Godi{wak za srpski jezik i kwi`evnost 8. VarboØ 1971 — @. K izu~eniä prasl. mãl~alivec. VarboØ 1965 — @. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. @. Studia etymologica Brunensia 3 (u {tampi). anguste vivereŒ. . 374–381. 7–34. Bjeleti}. *zaromã. dial. *lojiti I i II. VarboØ. VarboØ. *târbati. stesnitelen ~ovek. VarboØ 1974 — @. VarboØ 1973 — @. Bjeleti}. @. 143–155.396 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Bjeleti} 2003a — M. 42–59. Bjeleti} 2005 — M. ÅØimologià 1972. Bjeleti}. Vaclav Machek. *koporul’a). Bjeleti}. *(s)krega. Ni{ (u {tampi). Bjeleti} 2006 — M. @. *olajâ. *lezivo). K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. Varbot. Padrtine (tvorbeni arhaizam iz Bu~uma). dial. russk. *ded(ãk)ã. Bjeleti} 2004b — M. -na~iØâ). VarboØ. Druhe. Prilog prou~avawu slovenskih leksi~kih paralela (s. Bjeleti} 2006b — M. (s)komra~iti „tenacem esseŒ. *zaokã. VarboØ. *pakostâ. *naglãjâ. „misere. Ju`noslovenska leksika u balkanskom kontekstu. 68–78. Ad fontes verborum. *naprasânãjâ. russk. Bjeleti}. @. namoknuØâ ’øriu~iØâsà’. opravene a doplnene vydani. I. 28–38. ZameØki øo slavànskoè åØimologii (slav. nasØárnáè. Bjeleti} 2006a — M. ZameØki øo slavànskoè åØimologii (slav. @. ~avedati i ukr. ~av’àdiØi). Varbot 1972a — @. Kiòv. *koristâ. BE 2004/4. K åtimologii russk. ÅØimologià 2000–2002. *prilyka i *lykadlo. 121–129. Prilog prou~avawu s. Bjeleti}. patr~e. @. pamraka). izmávaØâsà).

*{~igati. *kobica. papu`iti). 272–281. . @.-slovin. Praslavànskaà morfonologià. *sokorã i *so~iti III). *sojiti. 39–47. Moskva. OLA 1979. slovoobrazovanie i åØimologià. ka{ub. Varbot 1980 — @. @. *se~ati. VarboØ. IV (*tipati. *vãrkati / *vârkati i *vârka / *vârca. 55–63. VarboØ. mira). VarboØ. krevac. 19–31. VarboØ. VarboØ. ÅØimologià 1978. VarboØ. *ruta i *rutina. OLA 1982. LehiØskie åØimologii (øolâsk. *plixati). @. *baru{iti. @. Varbot 1981 — @. @. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. @. o{~akle. @. V (*pru~iti i *pro~â. @. 21–27. O semanØike i åØimologii zvukoøodra`aØelânáh glagolov v øraslavànskom àzáke. Varbot. . ÅØimologià 1977. *vârati i *varati. kra~ni.iti (s e ) . K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. *(x)rapati. VarboØ.LITERATURA 397 Varbot 1976 — @. Varbot 1981a — @. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen.i *myreti. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. 31–42. *~eka). ÅØimologià 1974. *{~eka. *nadovâsâ i *nadovâsânâ. VarboØ 1979a — @. O vozmo`nosti rekonsØrukcii åØimologi~eskogo gnezda na semanti~eskih osnovaniàh. K rekonstrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. *`e`el’â. -skuobic. wykoprze}. * posãkalâ (/-l’â) . VarboØ 1984 — @. ÅØimologià 1976. ^e{skie åØimologii (mlovina. wneka. 21–32. 150–155. VarboØ 1988 — @. *mãrx. *pi{~ati II i *pi{~alâ II. @. VarboØ 1988a — @. ÅØimologià 1979. VarboØ. *kyrkati. *zakobenâ i dr. 29–41. VarboØ 1985 — @. 66–78. @. @. VarboØ. VI (*vãrko~â. *ru`â i *ro`â. VarboØ 1979 — @. *(x)rapnoti i *(x)rapã. VarboØ. *{~igolâ(je)). VarboØ.. @. 317–328. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. VII (*pãrkati (se). 28–42. * piskati II. gnuza. VIII (*vãrdati. *kãltati. *ku`ati i *ku`a. *sârtati. @. Slavànskoe àzákoznanie (X me`dunarodnáè sãezd slavisØov). ÅØimologià 1975. povlovny. VarboØ 1989 — @. *plegti. IndividualânosØâ zaimsØvovannogo slova i sisØemnosØâ åØimologi~eskogo izu~enià zaimsØvovaniè. pasary. VarboØ. ÅØimologià 1984. *(sã)klenâ i *(sã)klenã). Slavànskie åØimologii (*opoka. *ru`iti. *piskã / *piska. 33–40. *{~âgnoti. VarboØ 1977 — @. *vãr~ati. *xoro{âjâ i *xorxoriti se). @. VarboØ 1978 — @. VarboØ 1986 — @. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. *str(’)apa i *str’apiti./ *mârx. * plojâma (/-âba) ). *golo{~ekã / *golo{~eka i *~ekati. *pãrpati i *(po)parã / *para. Moskva. *pist(v)ati (se). Varbot. XIV (*~âlxati i *kãlpati. *str’apati). pa`ev. ÅØimologià 1985. ÅØimologià 1986–1987. XIII (*bariti se i *baruxati. ZSl XXIV/1.

VarboØ. I. ÅØimologià 1982. Gorà~eva. ÅØimologià 1984. Vlaji}-Popovi}. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. Gorà~eva. K Øiøologii vzaimodeèsØvià åØimologi~eskih gnezd. VarboØ 1998 — @. XV (*reg(a)ti se. 102–109. O søecifike dialekØnoè åØimologii. Vlaji}-Popovi} 1986 — J. Istorijska semantika glagola udarawa u srpskom jeziku. Materialá k izu~eniä russkoè narodnoè meØeorologi~eskoè Øerminologii. ÅØimologià 1985. Gamkrelidze. Gorà~eva. K åtimologii russkogo dialekØnogo søorádaØâ. V. V. @. Prasáowianszczyzna. K izu~eniä slavànskoè meØeorologi~eskoè Øerminologii. @. 43–49. Morfo-semanØi~eskoe øole leksemá v åØimologi~eskom slovare i vozmo`nosØi ego rekonsØrukcii. Vlaji}-Popovi}. K åØimologii slavànskih meØeorologi~eskih Øerminov. Ivanov. 21. Gorà~eva 1981 — T. ÅØimologià 1980. Varbot 1995 — @. @. V. V. V.. 7–17. ZbMSFL XXIX/2. Gorà~eva. Vlaji}-Popovi} 1999 — J. ÅØimologià 1977. 53–57. Gorà~eva 1974 — T. Gorà~eva. VarboØ. Georgiev. ÅØimologià 2000–2002. VarboØ. Gorà~eva. Gorà~eva 1985 — T. VarboØ. V. Preko etimologije do modela semasiolo{kog re~nika. Gorà~eva 1988 — T. Beograd. Serià liØeraØurá i àzáka 54/4. NJ XXXIII/1–2. ÅØimologià 1972. Indoevroøeèskiè àzák i indoevroøeècá. Jedan semanti~ki pomak kod onomatopejskih i ekspresivnih glagola: „udaratiŒ ¢ „jestiŒ. 112–118. VarboØ. KonØaminaciàØa kaØo ørinciø na eØimologi~noØo izsledvane. ÅØimologi~eskie zameØki. ÅØimologià 1971. II. 92–97. V. Gorà~eva 1986 — T. Gorà~eva. @. . Vlaji}-Popovi} 1993 — J. dial. 205–207. V. K åØimologii rus. 223–229. 129–135. Redak dijalekatski glagol iz jugoisto~ne Srbije: sneviram se i sl. 54–61. Srpskohrvatsko palamuditi . K åØimologii slavànskih ørilagaØelânáh so zna~eniem ’básØráè’. Nova serija. 189–203. Moskva. Georgiev 1978 — V. ÅØimologià 1991–1993. V. Varbot 1996 — @. 57–62. Vlaji}-Popovi}. Vlaji}-Popovi} 2002 — J. ÅØimologià 1979. V. Gorà~eva 1982 — T. 23–28. *galiti i *`elã. ÅI 6.398 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VarboØ 1994 — @. Varbot 2003a — @. 62–71. Gamkrelidze/Ivanov I–II — T. Gorà~eva. kw. moØro{iØâ. VarboØ. V. *pãrg(a)ti. Vlaji}-Popovi}. Zametki po åtimologii russkih narodnáh meØeorologi~eskih Øerminov. Tbilisi 1984. Gorà~eva 1979 — T. Varbot 2003 — @. @. *piskati). 103–114. 60–65. ÅØimologi~eskie zameØki. Studia etymologica Brunensia 2. @. NSSUVD 21/2. BE XXVIII/3. Gorà~eva 1973 — T. 162–165. Biblioteka Ju`noslovenskog filologa. 125–132. O øognezdovoè orienØacii øri rekonsØrukcii i åØimologizacii øraslavànskogo leksi~eskogo fonda. **`elti.

v ukrainskoè aøellàØivnoè i gidronimnoè leksike. Sofià. K åØimologii dr. SosØavnáe ~asØi russkogo slova. Iliadi 2001 — O. Gorà~eva. V. 126–127. K semanØike i åØimologii nekoØoráh slavànskih meØeorologi~eskih Øerminov. ÅØimologià 1991–1993. Kala{nikov 1994 — A. Slav. DisserØacià na soiskanie u~enoè sØeøeni kandidaØa filologi~eskih nauk. Ivanova 1981 — T. Slov’ànsâki toponimi na teritorii Grecii (etimologi~niè komentar). A. 45–96. 271–274. Kiiv. Kala{nikov. ÅØimologià 1988–1990 . 125–91. o{meØki. ÅØimologià 1994–1996. Gorà~eva. 198–200. P. EØimologi~ne gnizdo z korenem *ver. 300–302. Dorovskih. ÅØimologià 1988–1990. *lu-b. OLA 1994–1996. Soveæanie øo obæeslavànskomu lingvisØi~eskomu aØlasu. OLA 1991–1993. @eleznàk 1984 — I. Kala{nikov 1992 — A. Kiiv 1982—.u øraslov’ànsâkiè movi. Russk. Iliadi 2003 — O. Gorà~eva 1997 — T. Zaørudskiè 1989 — S. K semanØike i åØimologii slavànskih meØeorologi~eskih i asØronomi~eskih Øerminov. Gorà~eva. Kala{nikov 1996 — A. Iz isØorii slavànskih sinonimov. N. Dzidzilis 1990 — Hr. ERSJ — Etimolo{ki re~nik srpskog jezika. ÅØimologià 1979. 217–219. FoneØi~ni øroblemi øri eØimologizuvaneØo na grãckiØe zaemki v bãlgarski ezik. 9–11. *vârzti. OLA 1985–1987. Minsk (rukoøis). A. 27–35. và`a.LITERATURA 399 Gorà~eva 1989 — T. Grickat 1955–1956 — I. Iliadi 2002 — O. Iz åØimologi~eskih nablädeniè nad gnezdom ørasl. A. Kala{nikov. ÅSBM — ÅØámalagi~ná slounik belaruskaè mová. Linguistica slavica. V. 84–101. Grickat. Kiiv — Kirovograd. Beograd 2003—. Gorà~eva 1992 — T. Iliadi. OLA 1981. Dorovskih 1981 — L. ReørezenØanØá i. 34–38. V. I. Zaørudskiè. Dzidzilis. ÅSSÀ — ÅØimologi~eskiè slovarâ slavànskih àzákov. Ivanova. Moskva. . K åØimologii i semanØike vosØo~noslavànskih meØeorologi~eskih i asØronomi~eskih Øerminov. 79–88. 100–114. JF XXI/1–4. Leksi~ni arhaizmi ukrainsâkih dialekØiv ZakarøaØØà. Kala{nikov. Tri russkie åØimologii (maèka. V. Zemskaà. ørosØ. Iliadi. Iliadi. Zemskaà 1969 — E. I. abrïedâ (K voørosu o zna~enii i åØimologii). @eleznàk. 51–58. Kiiv. Moskva 1974—. M. A. @akova. PiØannà slovoØvoru shidnoslov’ànsâkih movi.-e. ÅØimologi~eskie issledovanià.-russ. Sverdlovsk. I. Gudkov. A. Kala{nikov. Termin kaverØâ v belorusskih govorah. 49–56. Deminutivni glagoli u srpskohrvatskom jeziku. Ob åØimologii russkogo dialekØnogo uverisØáè. I. Gudkov 1966 — V. hmuráè). Minsk 1978—. ESUM — EØimologi~niè slovnik ukrainsâkoi movi. 36–44. A. I. Kala{nikov 2000 — A. SØudii z onomasØiki Øa eØimologii 2003. SerbskohorvaØsko-belorusskie leksi~eskie sooØveØsØvià. ÅIRÀ V. @akova 1975 — Z. horo{iè.

Kurkina 1978a — L. ÅØimologià 1979. Kurkina 1981a — L. Prva knjiga. OLA 1972. s. Kurkina 1977 — L. 275–281. *po~iti / *pe~iti. Praslavànskie leksi~eskie dialekØizmá ä`noslavànskih àzákov. ÅØimologià 1976. Kurkina 1978 — L./ *mã`-. Kurkina. Kurkina 1979 — L. *plesmo. prtiti. 17–31. Kurkina. 180–186. V. Kurkina. V. ÅØimologià 1972. V. V. . 44–59. 331–338. ^akavish–deutsches Lexikon. Kurkina. 58–79. 60–80. Tvorba re~i u savremenom srpskom jeziku. Leksi~eskie arhaizmá rodoøskogo dialekØa. 1979. *tvelã). 23–27. 91–102. Kurkina 1972 — L. Rje~nik. V. 13–24. Kurkina. Russk. Juri{i} Bla`. V. OLA 1978. ÅØimologi~eskie issledovanià. K rekonsØrukcii åØimologi~eskih svàzeè osnov s difØongom na -u. {krt. 16–30. Kurkina. Zagreb. *tylã. Kurkina 1974a — L. 1973. ÅØimologià 1980. Uspore|en s nekim ~akavskim i zapadno{tokavskim govorima. V. Kurkina 1981 — L. Kurkina. Kurkina. Kurkina 1980a — L. Slavànskie åØimologii. ÅØimologi~eskie zameØki .-horv. Kurkina 1980 — L. Slavànskie åØimologii. dial. Kurkina. Kurkina. Kurkina 1980b — L. ÅØimologià 1980. ÅØimologià 1982. Kurkina 1975 — L. IV (sloven. V. 15–28. 166–172. Kurkina. V. maloholânáè. Etimolo{ki slovar slovenskega jezika. Sufiksacija i konverzija. V. Unter Mitarbeit und Redaktion von Reinhold Olesch. V. *ob-pletã. Ljubljana. Slavànskie åØimologii. 34–43. Klajn. Slovensko-vosØo~noslavànskie leksi~eskie svàzi. V. *strukã / *strokã). III. svere`iè. Kurkina. Kurkina 1973 — L. II. Sverdlovsk. slav. 278–293. Bezlaj F. Kurkina. ZameØki øo bolgarskoè åØimologii. 13–28. Von Mate Hraste und Petar [imunovi}. ÅØimologià 1970. Kurkina. Beograd. 1976. ÅØimologi~eskie zameØki. ÅØimologià 1973. V. *tulã. 38–43. V. A — J. ÅØimologià 1978. V. Kurkina. V. Kurkina. Kurkina 1985 — L. Kurkina. ÅØimologià 1971. OLA 1979. Teil I. Slovensko-zaøadnoslavànskie leksi~eskie svàzi. Rje~nik govora otoka Vrgade. V. 32–37. ZameØki øo slovenskoè åØimologii. OLA 1980. II. ÅØimologià 1975. Kurkina 1978b — L. ZameØki øo slovenskoè åØimologii. Izoglossnáe svàzi ä`noslavànskoè leksiki. Kurkina 1976 — L. ÅØimologià 1974.400 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Klajn 2003 — I. Slavànskie åØimologii. Kurkina 1982 — L. Kurkina. *mug. 215–223. V. Slavànskie åØimologii. Drugi deo. *kujâ / *kuja. Slavistische Forschungen 25/I. V. OLA 1976. Kurkina 1974 — L. Koln–Wien. ÅØimologià 1978. Bohlau Verlag. 331–337. *pokati. Ä`noslavànskie åØimologii (*kujati / *kaviti i *kãvati / *kyvati. ÅØimologià 1977. Kurkina. Kurkina 1982a — L. Kurkina 1982b — L. II dio. V. Kurkina.

K rekonsØrukcii åØimologi~eskih svàzeè slav. V. Neki slavisti~ki aspekti srpske etnogeneze. Kurkina. Perintegracija ob. Kurkina. ÅØimologià 1994–1996. Kurkina. Magner 2003 — G. Wrocáaw etc. Kurkina 1992b — L. Slovenska akademija znanosti in umetnosti. 103–113. Sverdlovsk. 194–209. Kurkina 1996a — L. Loma. Loma 1999 — A. 1995. Lâvov. Loma. Kurkina. 15–42. 121–132. vvodiØâ v zablu`denieŒ. 66–68. Bezlaj. Kodovi slovenskih kultura 4. Ekaterinburg. Loma. Kurkina 2001 — L. I. Ljubljana. OLA 1985–1987. ZbMSFL XXXIX/2. V. Slav. Loma. Kurkina. V. ÅØimologii russkih dialekØnáh slov. 57–62. V. ÅØimologià 1972.kao etimolo{ki problem. Razred za filolo{ke in literarne vede. P–S. 561–567. Kurkina. V. Kurkina 1988 — L. Zbornik Matice srpske za slavistiku 43.> b. IzvesØià Uralâskogo gosudarsØvennogo universiØeØa 2001/20. 1987. V. ÅI 8. Leksi~eskie arhaizmá russkih govorov Srednego Urala. *vor`iti. V. Dvoènáe øredlogi v russkih narodnáh govorah (na maØeriale govorov Kirovskoè oblasØi). 19–27. ÅØimologi~eskie issledovanià. F. Lingvisti~ke sveske 4. 111–125. K ørobleme regionalânáh ålemenØov v åØimologi~eskom slovare (na maØeriale leksiki serbohorvaØskogo àzáka). „palidrvceŒ ili „oploditeqŒ?. Loma. Ljubljana. Etimolo{ki slovar slovenskega jezika. 601–623. 107–115. Iz leksikologi~eskih nablädeniè. Luøøova. 107–126. *plesati. Slavànskie åØimologii (*skovorda. Kurkina 1997 — L. JF LVI/1–2. Tretja knjiga. 7–14. ÅØimologià frazeologizma ni zgi ne vidno. Novi Sad. V. Magner. *pa~âkati). 97–103. . ÅØimologià 1988–1990. Slawistyczne studia jezykoznawcze.LITERATURA 401 Kurkina 1986 — L. Studia etymologica Brunensia 2. Delovi tela. Kurkina 1989 — L. Loma 2000 — A. Dopolnila in uredila Marko Snoj in Metka Furlan. Kurkina 2003 — L. Lâvov 1974 — A. V. Kurkina. Beograd. ÅØimologià 1984. DialekØnaà leksika 1969. K åØimologii slav. Luppova 1971 — E. JF LVI/1–2. S. Novi Sad. Prilog poznavawu predslovenskih ostataka u oronimiji Crne Gore. 185–193. V. Okamewena imena. *myliti (se) œobmanávaØâ. Kurkina 1992 — L. 22–32. Predavawa iz istorije jezika. Kurkina. P. V. Kurkina 2000 — L. DialekØnaà sØrukØura øraslavànskogo àzáka øo dannám ä`noslavànskoè leksiki. Kurkina 1996 — L. Dela 38. Kurkina. Loma 1996 — A. K rekonsØrukcii sosØava øraslavànskogo leksi~eskogo fonda slovenskogo àzáka. V. Moskva. 263–265. Loma 2004 — A. Kurkina. 131–144. Slovenskie åØimologii. Kurkina 1992a — L. Kurkina. Slavànovedenie 1. „Petli}Œ. Kurkina. 115–125. Praslovenska leksika i kultura u indoevropskom kontekstu. NJ XXXI/1–5. ÅØimologià 1988–1990. Loma 1993 — A.

Sofià. 128–132. Merkulova 1976 — V. Merkulova. Merkulova. øràØaØi. VosØo~noslavànskie åØimologii. A. Bãlgarski dumi s oØglasno reduvane. 433–532. Moskov 1965 — M. Ukrainskie åØimologii. 57–67. Merkulova. MovoznavsØvo. A. A. serià filologi~nih nauk. 39–47. 174–176. V. 140–152. Merkulova 1972 — V. A. ÅØámalagi~ná slounik belaruskaè mová. Merkulova. II (`elunica. II (na maØeriale russkogo àzáka). ÅØimologià 1979. Matveeva. ÅØimologià 1984. Slavànskie øroØezá i åØimologi~eskaà åvrisØika. Moskov. A. hmáz. Moskov. Moskov. RIK XCVII. ÅIRÀ VII. 1. II (meræiè. 1978. ProizhodãØ na nàkolko ä`noslavànski dumi. 71–73. horâ. Melâni~uk. ÅI 6. 137–149. Moskov 1971 — M. ÅØimologià 1970. Merkulova 1996 — V. Merkulova. ÅØimologià 1968. 73–74. t. Merkulova 1986 — V. Mokienko 1972 — V. Mokienko. ZameØki øo isØorii i åØimologii slov. O doøolneniàh k slovnikam øraslavànskih slovareè. Merkulova. Nàkoi misli za Bãlgarski eØimologi~en re~nik. 143–206. Osobena obæoslavànska ørefiksna sisØema i neènoØo oØra`enie v sãrbohãrvaØski ezik. III (necevenâe. Melâni~uk 1969 — A. S. Moskov 1962 — M. skoludina. A. smoØoloka. 419–423. Merkulova 1989 — V. Vl. Moskva. . Moskov 1980 — M. ÅØimologià 1977. ÅØimologià 1986–1987. Moskov. ÅØimologià 1974. Ezikovedski ørou~vanià v ~esØ na akad. regnuØi. hauØ. Merkulova 1981 — V. 341–348. Merkulova 1985 — V. Moskov.402 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI MarØánov 1986 — V. A. Merkulova 1971 — V. ÅksøressivnosØâ na raznáh urovnàh àzáka. Turski i Øärkski zaemki oØ zvukoøodra`aØelen i nezvukoøodra`aØelen harakØer v balkanskiØe ezici. PiØannà slovànsâkoi filologii. skrenâ). IV. IIBE XI. Moskov 1964 — M. Merkulova 1979 — V. 67–73. Moskov. Merkulova. Moskov 1962a — M. gobouduc’a). VzaimooØno{enieØo me`du gruøa slavànski dumi s ogled na øroizhoda im. BE XXIII/5. A. Slavànski dumi s øredsØavki. A—B. A. Moskov. V. IIBE XIX. hmáliØâ. Russkie åØimologii. Minsk. Novosibirsk. 155–165. ÅØimologià 1967. 79–91. verøeØâ). viøusk 15. ÅØimologià 1984. ZbMSFL VIII. FakulØeØ øo slavànski filologii LXII . Mladenov 1973 — M. Mladenov. Øom 152. Matveeva 1984 — T. K probleme leksi~eskih povtorov russkogo àzáka. MarØánov. Merkulova. 88–101. 18–26. 149–155. ÅØimologià 1982. DialekØnaà leksika i åØimologià. Sofià. Odesa. EL XVII/3. 146–150. Ob odnom iz va`náh vidov åØimologi~eskih issledovaniè. {kvora. Georgiev. 141–147. M. Godi{nik na Sofièskià universiØeØ. Merkulova. Iz isØorii russkoè åksøressivnoè leksiki. Narodnáe nazvanià bolezneè. Narodnáe nazvanià bolezneè (na maØeriale russkogo àzáka). Moskov 1969 — M. Osobaà ørefiksalânaà sisØema v slavànskih àzákah ørimeniØelâno k ukrainskomu àzáku. Praci Odesâkogo der`avnogo universiØeØu. 436–442.

Slavànski ørefiksni i bezørefiksni dumi. ÅØimologià 1976. PeØleva. 24–35. T. kuverdaØâ. Beograd 1998. Petleva 1974 — I. Sofià. ÅØimologià 1970. ObænosØ i mnogoobrazie na slavànskiØe ezici. Praslavànskiè sloè leksiki serbohorvaØskogo àzáka. 122–126. 98–109. ~e{. OLA 1972. Nova serija. PeØleva. P. P.-horv. Moskov. 208–214. I. PeØleva 1977 — I. P. PeØleva 1985 — I. P. P. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike.øroØeØi~eskom v slavànskih àzákah. 1989. VI. isØori~eskoè leksikologii i leksikografii. PeØleva. OLA 1984. PeØleva 1972 — I. 3. Nikonov. Orel. ÅØimologià 1977. P. SØarinna ørefiksna sisØema v slavànskiØe ezici (IsØorià i Øeorià na øroblema). PrisØavki ka. Praslavànskiè sloè leksiki serbohorvaØskogo àzáka. 114–156. PeØleva 1976 — I. 51–55. s. EØimologi~niè slovnik ukrainsâkoi movi.((-)ta-. ~uriØâ. P. 33–38. 42–51. P. AfØoreferaØ disserØacii na soiskanie u~enoè sØeøeni kandidaØa filologi~eskih nauk. PeØleva. Moskov 1997 — M. P. 92–94. kursiváè. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike.LITERATURA 403 Moskov 1981 — M. P. SoveØskoe slavànovedenie 1990/5. rus. Moskov. 207–216. Orel 1988 — V. PeØleva 1981 — I. EL 1991/6. Å. Petleva. Orel. mukqiv). Nikon~uk.. 75/1. PeØleva. vapavy. Orel 1990 — V. K voørosu o g. *vârdati). 40–111. slav. Moskov 1991 — M. ÅØimologià 1978. P. korsonogiè. . PeØleva 1983 — I. P. Ogledna sveska. (-)tu-) v slavànskih àzákah. PeØleva 1979 — I. ÅØimologi~eskie issledovanià v oblasØi serbohorvaØskoè leksiki. ÅØimologià 1977. 313–316. Prefiks i koren ili koren i sufiks?. XIII (rus.i ko. Petleva. ÅØimologià 1967. Nikon~uk 1979 — N. curaviè. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. Sofià. Petleva. Sbornik v ~esØ na ørof. Moskva 1976. 15. dial. O semanti~eskih istokah slov so zna~eniem ’skuøoè’ v russkom àzáke. 191–200. 105–108. 20–57. OS — Etimolo{ki odsek Instituta za srpski jezik. PeØleva 1978 — I. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike 2. Ivan Lekov. ÅØimologià 1975. dial. VIII (bolg. dial. XII (rus. PeØleva. II. PeØleva. dial. K voørosu o slovah s usiliØelânám (-)to. Biblioteka Ju`noslovenskog filologa. V. dial. ÅØimologià 1981. Sverdlovsk. vãrne. Russkoe slovoobrazovanie. ÅØimologià 1971. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike.v øolesskih govorah. PeØleva. kw. DialekØologià i åØimologià na Me`dunarodnom simøoziume øo øroblemam åØimologii. Nikonov 1969 — V. Kiiv. ukr. vá~urki. 23–28. Moskva. K åØimologii glagola kolo{maØiØâ. ÅØimologi~eskie issledovanià. Godi{nik na Sofièskià universiØeØ „KlimenØ OhridskiŒ. Moskov. dial. PeØleva 1980 — I. PeØleva. A. Petleva 1971 — I. 65–69. Å. ukr. Petleva 1973 — I. ÅØimologià 1968.

Parne re~i u leksi~ko-semanti~kom sistemu srpskog jezika. P.// -Øu-). dial. Petrovi} 1993 — S. ørihorniè. rus. Risti} 1997 — S. Petleva 2003 — I. rus. PeØleva 1986 — I. 113–118. Konotativni aspekti zna~ewa ekspresivne leksike. ÅØimologià 1982. ÅØimologià 1986–1987. P. 180–184. OLA 1988–1990. PeØleva 1994a — I. dial. 309–310.u srpskom jeziku. Eæe raz k voørosu o dialekØnáh slovah s vsØavnám ålemenØom -Øo. Risti}. Petleva 1996 — I. Zna~enie nováh dialekØnáh slovareè ägo-vosØo~noè Serbii dlà slavànskoè åØimologii. 32–37. ÅØimologi~eskie zameØki. ÅI 8. blr. moØoná). Podgorica. Eæe raz k voørosu o dialekØnáh slovah s vsØavnám ålemenØom -Øo. ZbMSFL XL/1.(// -Øa. dial. 64–71. Popovi}. 167–176. XV (ukr. PeØleva. Petrovi}. Poøov 1969 — A. PeØleva. 102–109. PeØleva. I. XVIII (øo maØerialam ràda nováh dialekØnáh slovareè ørizrensko-Øimokskoè zon). dial. me{kaØâ i dr. dial. PeØleva 1993 — I. Risti} 1996 — S. 159–171. Radovi}-Te{i}. skrågacâ. rus. BE XXXVIII/4. Russkaà dialekØnaà åØimologià. Poøov. PeØleva.i nekim wihovim derivatima.i *pop. korØaváè. 198–201. P. NSSUVD 22/2. 117–121. Petrovi} 1994 — S. 57–62. PeØleva.). ÅØimologià 1984 . karØaàzákiè i dr. Petrovi}. vrbeti se. vrbe}. NSSUVD 21/2. PeØleva. PeØleva 1989a — I. Petleva 2002 — I. 537–542. P. ÅØimologià 1991–1993. Rikov. blr.). OLA 1985–1987. Govori prizrensko-timo~ke oblasti. 19–21. ÅØimologià 1967. horobráè (slav. 31–38. PeØleva. dial. Risti}. Arhai~eskie ørefiksá v russkih govorah. P. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. O vozmo`nosØàh sover{ensØvovanià øriemov åØimologi~eskogo issledovanià. Risti}. øereàèka. vrba~. {ámorodâde. Radovi}-Te{i} 1999 — M. P. Risti} 1994 — S. ÅØimologi~eskie zameØki (rus.(/ -Øa.404 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ukr. dial. ~e{. *xorbrã)./ -Øu-). 268–271. ^etvrti lingvisti~ki skup „Bo{kovi}evi daniŒ.-horv. PeØleva 1994 — I. *mârdati. Tipovi ekspresivne leksike u savremenom srpskom jeziku (model „osoba + psihi~ka ili moralna osobinaŒ). Bãlg. 57–78. slav. P. P. JF XIX/1–4. s. 34–38. JF LII. 335–344. ÅI 6. PeØleva. ZbMSFL XXXVII/1–2. Rikov 1988 — G. Leksi~ka semantika ekspresivnih glagola u savremenom srpskom jeziku. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. PeØleva. Popovi} 1951–1952 — I. P. O va`nosØi u~eØa v åØimologii redkih lingvisØi~eskih àvleniè formalânogo harakØera. Leksikolo{ko-leksikografski pristup na korpusu iz Re~nika SANU. 119–128. Parne re~i i ponavqawa turskog porekla u srpskohrvatskom jeziku kroz razne jezi~ke nivoe. O slovenskim korenima *bob. . lidam. Imeni~ka obrazovawa s prefiksom pa. PeØleva 1989 — I.

Beograd. 126–154. 489–492. M. Truba~ev. Nevestinska imena: od hipokoristika do pejorativa. sloven. ÅØimologià 1965. Problemá isØorii i dialekØologii slavànskih àzákov. Truba~ev 1965 — O. Zbornik u ~ast Petru Skoku. Bãlgarski eØimologii. ÅØimologià 1968. Sofià. N.LITERATURA 405 Sadnik 1971 — L. Kope~ny. N. I. v øiku. Ob odnom iranizme v slavànskom: *bazuriti. grámza. Srpski jezik 3/1–2. Truba~ev 1967 — O. {keØ). Ob odnoè redkoè slovoobrazovaØelânoè modeli. fifa. . Truba~ev. Ezikovedsko-eØnografski izsledvanià v øameØ na akad. Horv. Borys. Sikimi}. Koncove partikule. Truba~ev 1960 — O. N. Slavànskaà geografi~eskaà Øerminologià. ZameØki øo åØimologii i sravniØelânoè grammaØike. 2. III (1–3). AØ. 3–20. Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä. Toporov. Moskva. 131–136. Toporov 1971 — V. Tomanovi} 1938–1939 — V. 3. Praha. Me{awe re~i. Todorov. ÅØimologià 1982. TolsØaà 1971 — S. v slavànskoè øersøekØive. 257–260. Iz slavàno-iranskih leksi~eskih oØno{eniè.E. K probleme åØimologi~esko-grammaØi~eskih svàzeè. N. FoneØi~eskie nablädenià nad onomaØoøei~eskimi obrazovaniàmi s suffiksom -ot v verhnelu`ickom. ÅØimologià 1964. Truba~ev. sØukolka. 6. 267–272. Tomanovi}. Slova gramaticka a zajmena. Stankjevi~ 1964 . Russkoe i slavànskoe àzákoznanie. Truba~ev. ÅØimologi~eskie melo~i (1. Svazek 1. N. batriti. Semaziologi~eskie åØädá. 76–89. I. 175–177. 1975 („Monografie SlawistyczneŒ 32). Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä. W. Truba~ev. 7. N. batriti i pod. 3–10. Sikimi} 1999 — B. váøendrivaØâsà. 5. TolsØoè. Tento svazek sestavil F. Etymologicky slovnik slovanskych jazyku. Todorov 2002 — T. Truba~ev 1976 — O. Prefiksacja imienna w jezykach sáowianskich. Iz praslavànskogo slovoobrazovanià: imennáe slo`enià s pristavkoè a-. Toporov 1985a — V. Truba~ev. Toporov. MJ XV/1–2. Slavànskie åØimologii. Moskva. ÅØimologià 1970. Toøorov 1994 — V. I. 101–138. ÅØimologià 1991–1993. TolsØaà. SØ. JF XVII. Toporov. 123–140. TolsØoè 1969 — N. 272–280. Sikimi}. Ptica bogomoqica. 24–67. Toporov 1985 — V. 167–169. Truba~ev 1971a — O. 137–143. 80–86. ZameØki øo åØimologii i sravniØelânoè grammaØike. Toøorov: Iz indoevroøeèskoè åØimologii.-serbsk. ÅØimologià 1968. 1973. NJ XXXIII/1–2. Wrocáaw — Warszawa — Krakow — Gdansk. N. N. N. 450–458. Truba~ev 1972a — O. Iz indoevroøeèskoè åØimologii. Sadnik. Truba~ev. Dzieje Sáowian. Truba~ev 1971 — O. Truba~ev 1972 — O. ÅØimologià 1971. Stankjevi~. Truba~ev 1973 — O. V (1). Romanski. Emotivniot jazik i negovata lingvisti~ka interpretacija. dranduleØ. I. ZameØki øo åØimologii nekoØoráh naricaØelânáh i sobsØvennáh imen. ÅØimologià 1976. 3–81. 4. Sikimi} 1998 — B. Predlo`ky. Truba~ev. Truba~ev. 497–504. N. 201–217. Moskva. ÅØimologià 1974. N. Truba~ev 1978 — O. Truba~ev. 29–55.

Voøros o skráØoè ørefiksacii v øromeØeidskih (indo-evroøeèskih) àzákah. Sofièskaà oblasØâ). Usøenskiè. PeØri~eskaà obæina. . N.u klasi~nim jezicima. [arifullin. Slov’ànsâka leksika v isØoriko-eØimologi~nomu visviØlenni. Gega. S. [anskiè. AkØualânáe øroblemá leksikologii i slovoobrazovanià VIII. 203–213. ^erni{. Ob osobennosØàh åksøressivnáh affiksov v slovoobrazovaØelânoè sisØeme àzáka. Avtoreferat dissertacii na soiskanie u~enoè stepeni kandidata filologi~eskih nauk. P. Hereè-[imanâska. Novosibirsk. Moskva.i ee allomorfami v russkom àzáke. ^umakova. O prefiksu a. Fasmer — M. Voørosá slovo. Moskva. ÅØimologià 1984. Iz isØorii slavànskoè arhai~noè ørefiksacii v russkom àzáke. 62–64. Slova s ørisØavkoè ko. Beograd. Tomsk. U~enáe zaøiski XVII. 427–432. Moskva — Leningrad. 187–209. O. Issledovanià øo slavànskoè dialekØologii 7. Åksøressivnáe ørefiksá. [arifullin 1982 — B. Marru. CeèØlin. CenØr i øeriferià v àzáke v sveØe àzákováh universaliè. CeèØlin 1959 — R. Ob arhai~náh ålementah slovoobrazovatelânoè sistemá (tipá arhai~náh prefiksov).v slavànskih àzákah. [iràev. ÅØimologi~eskiè slovarâ russkogo àzáka I–IV (perevod s nemeckogo i dopolnenià O. À. A. À. Izbrannáe Ørudá III. [iràev 1935 — M.406 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Truba~ev 1980 — O. [arifullin 1988 — B. Crepajac 1973 — Q. [arifullin. Uzeneva. [arifullin. 113–121. M. [arifullin 1979a — B. Tomsk. 58–77. Filipovi} 1972 — M. 205–224. CeèØlin 1954 — R. Beograd. Slova s ørisØavkoè øa. M. 90–99. Careva. ÅØimologià 2000–2002. Voørosá slovoobrazovanià v indoevroøeèskih àzákah 3. [arifullin. CeèØlin. Hereè-[imanâska 2003 — K.i formoobrazovanià v indoevroøeèskih àzákah. Leksika i frazeologià russkih govorov Sibiri. Iz balØo-slavànskih åØimologiè. À.v russkih narodnáh govorah. Leksika dialekØa kak isØo~nik rekonsØrukcii øraslavànskogo slovarà. Crepajac. 127–151. MaØerialá dlà izu~enià øriimennoè ørisØavki su. Filipovi}. Moskva 1986–19872. Fasmer. K øosØanovke øroblemá protoindoevropeèskoè ørefiksacii: ørefiksalânáe modeli i Øiøá ih zna~enià. [anskiè 1972 — N. N. Truba~ev. 216–224. S. EIRÀ VII. Takovci. ^umakova 1986 — Ä.v slavànskih àzákah. Slavànskoe *gonositi (se). Tomsk. K voørosu o zna~eniàh øriimennoè ørisØavki øa. [arifullin. À. ÅØimologià 1978. Kiiv. I. DialekØnaà leksika 1969. Iz istorii arhai~noè prefiksacii (lokalânáe arhai~náe prefiksá v istorii russkogo àzáka). 111–123. Srpski etnografski zbornik LXXXIV. Novosibirsk. M. Etnolo{ka posmatrawa. ÅØnolingvisØi~eskie maØerialá iz ägo-zaøadnoè Bolgarii (s. U~enáe zaøiski IX. [arifullin 1979 — B. Careva 1971 — L. Uzeneva 2001 — E. Akademiku N. Usøenskiè 1997 —B. Truba~eva). 3–18. 208–247. 139–150. Obæee i slavànskoe àzákoznanie. [arifullin 1982a — B. ^erni{ 2003 — T. À. À.

so-. [ulâga~. P. 474–485.in limba romana si unele probleme de etimologie ‰tologi. [ulâga~. [ulâga~ 1997 — V. 21–28. tojeraŠ. 25–29. 88–99. 19–27. MovoznavsØvo 1999/6. AkØualânáe voørosá slavànskoè onomasØiki. [usØer-[evc 1992 — G. Ukrainsâki etimologii. A. Russkoe dialekØnoe øorØ kak ålemenØ gnezda *peu. Wrocáaw etc./ *pu. [ulâga~ 2004 — V. 549–552. Borys 1981 — W. P. Borys. SØudii z onomasØiki Øa eØimologii 2003. 7–20. Monografie Slawistyczne 32. 179–183.cu to. Slavisches etymologisches Worterbuch. Ajeti. [usØer-[evc./ *pou. Slovotvirne gnizdo z korenem *Vãrd. Bezlaj. ZbMSFL XXIII/1. Sáownik etymologiczny jezyka polskiego. Substituirea lui po. Heidelberg 1908–1913. 127–134. WSJ 41. Bailey — H. 69–81. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991 — M. 16–21. Krakow 2005. [ulâga~. tonoveala. Vlaji}-Popovi}. A — morã. Prefiksacja imienna w jezykach sáowianskich. Iz slavànskogo åØimologi~eskogo slovarà. [usØer-[evc 1971 — G. Bjeleti}. Studii si cercetari lingvistice XL/6. Tiøologià movnih zna~enâ u diahroni~nomu Øa zisØavnomu asøekØah. Dictionary of Khotan-Saka. o. Bucuresti. Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä. ZbMSFL XXV/2. Etimolo{ki problemi nekih ekspresivnih glagola kretanja. [usØer-[evc. Slavànskie øroØezá v slu~aàh ziànià i ih zna~enie dlà slavànskoè åØimologii i isØori~eskoè grammaØiki. [ulâga~ 1995 — V. Borys 1982 — W. [ulâga~. Borys.w jezyku serbsko-chorwackim. Gomelâ. Ukrainsâki eØimologii. ÅØimologià 1988–1990. 250–260. [ulâga~. W. Borys 1973 — W. Russkaà dialekØnaà åØimologià. Borys 1980 — W. [ulâga~ 1999 — V. Prilozi srpskohrvatskoj etimologiji. 25–28. Berneker — E./ *pu-. 1–9. Borys. RS XXXIV/1. Berneker. . 120–129. 1–6. [øringer. Bezlaj — F. [ulâga~. 175–180. Borys. Avram. tonoh. Serbsko-chorwackie studia leksykalne. MovoznavsØvo 1997/2–3. Zbornik u ~ast Petru Skoku. Borys. Na tropach sáowianskich reliktow leksykalnych. Re~-dve o dostignu}ima na polju etimolo{kih studija arbanaskog jezika. Borys. 17–37.LITERATURA 407 [pringer 2002 — O. [ulâga~ 2002 — V. K øraslavànskoè åØimologii. Donecâk. P. 37–45. Borys — W. * Ajeti 1985 — I. J. Prasáowianskie prefiksy imienne pa-. Borys 1975 — W. WSJ 37. [ulâga~ 2003 — V. Ljubljana 1977–2005. Etimolo{ki slovar slovenskega jezika I–IV. Bailey. Avram 1989 — A. P. RS XLII/1. pra-. Cambridge 1979.(na materiali antroponimii). Problemi praslov’ànsâkoi imennoi derivacii (deàki pohidni z prefiksom *a-). P. Ukrainsâki etimologii.

Gottingen 1962–1965. Holub/Kope~ny — J. Havlova. Cvetko-Ore{nik. 7–50. HDZb 8. 157–166. Warszawa.408 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Borys 1984–1985 — W. Neke praslavenske rije~i u hrvatskom. J. Ljubljana. Slova gramaticka a zajmena I–II. slabostŒ. Praha 1973–1980. Borys. Jezyk na pograniczach 21. Sborn i k prac i Filozofick e fakulty Brn e nsk e univerzity 27. Komplexni situace jako semanticke vychodisko pri vzniku slovanskych slov (na prikladu semantickeho vychodiska ’chradnout’). Jezyk w zachowaniach spoáecznych. ZB VI/2. 287–294. Havlova. 114–118. Linguistica XXV. Projekt Etymologicznego sáownika kaszubszczyzny. WSJ 37. ZbMSFL XXXII/1. O mrtvih velarnih predponah. Fraenkel — E. Budapest. Slavia 68. Hadrovics. F. Borys 1989 — W. Mayrhofer. EWAi — M. 11–20. Praha 1989—. Etymologica Brunensia. 389–396. @iva antika I/2. Obraz jezykowy sáowianskiego Pomorza i Áuzyc. Skopje. Grabias. Praha 1952. Jezyk Polski LXXI. Borys. 135–140. Zu dem Sogennanten Prafixalen *A. Graur 1963 — Al. 13–23. 137–140. Etymologicke poznamky k nekolika ~eskym dialektism u m. Das Prafiks ka. 22–34. S. Dijalektolo{ki rje~nici kao izvor za prou~avanje najstarijeg sloja doma}ega hrvatskoga ili srpskoga leksika. Dziedzictwo prasáowianskie w leksyce kaszubskiej. 169–177. Borys. Brno. Nare~ni homonyma z okoli Moskvy. ^akavski semanti~ki arhaizam lukno œiznemoglost. Havlova 1999 — E.in der Onomastik auf dem Balkan. Havlova. Fraenkel. Borys. Borys/Vlaji}-Popovi} 1989 — W. Lublin. Etymologie polskie. 222–244. HDZb 11. Dzieje Sáowian. Borys. ESJS — Etymologicky slovnik jazyka staroslovenskeho. Borys 1991 — W. Krakow. Filipovi}. 261–269. Warszawa. ESSJ — Etymologicky slovnik slovanskych jazyku. Herej-Szymanska 2002 — K. Havlova 1978 — E. Etymologisches Worterbuch des Altindoarischen I–II. Budimir. Etimologii romanesti. Vlaji}-Popovi}. Hadrovics 1985 — L. Ungarische Elemente im Serbokroatischen. Litauisches etymologisches Worterbuch I–II. Borys. Borys. Praha. Particulae Pelasticae II. Borys 1991a — W. Holub. Debeljak 1954 — A. Budimir 1951 — M. Borys 1999 — W. Gluhak 1999 — A. ZbMSFL XXVII-XXVIII. Havlova 1979 — E. 15–31. SR V–VII.im Slavischen. Herej-Szymanska. Grabias 1994 — S. Etymologicky slovnik jazyka ~eskeho. Iz reliktne leksike praslovenskog porekla u srpskohrvatskim dijalektima III. Debeljak. Cvetko-Ore{nik 1985 — V. 95–97. Bucuresti. Sáownik etymologiczny jezyka polskiego. . Bruckner — A. Gluhak. Pogranicza i kontakty jezykowe. Czakawskie studia leksykalne. Kope~ny. Bruckner. Krakow 1927. Heidelberg 1986–1996. Graur. Filipovi} 1968 — M. Borys 1997 — W. Czasowniki ze znaczeniem œumiera}Œ w gwarach buágarskich.

Mouton. Meisenheim am Glan. *xomo tã. Praha. Jany{kova 2003 — I. Typy a puvod semantickych zmen vyrazu pro pojmenovani citovych stavu a jejich projevu ve slovanskych jazycich. 161–190. Prispevky ke slovanskemu jazykozpytu. Ein besonderes Prafixsystem in der slavischen Sprachen. Beograd. Wien 1886. Roman Jakobson. Bratislava. Mladenova. 83–91. Slavistische Studien zum VIII. Musi}. 25–40. Mundartliche Gliederung des spaten Urslavischen und fruhe slavische Stammesbildungen. 161–170. Prispevek k otazce indoevropskeho ablautu. Jany{kova. Loma. Malinowski. Liewehr. Miklosich. Loma 2002 — A. Machek. Scytho-slavica (III). Beli}a. 117–119. Kope~ny 1983 — F.in Romanian. ZSl I/1. The Hague — Paris. Die Turzismen in der Sprache der Kroaten und Serben. Glagol knaditi. Selected Writings II (Word and Language). Jakobson. Zbornik u ~ast A. Miklosich — F. Jazykovedny ~asopis XX/2. 339–342. Kralik. Matzenauer. Praha. 107–114.w jezykach sáowianskich.LITERATURA 409 Jakobson 1971 — R. KEWA — M. Knobloch 1969 — J. 12–15. 183–215. Nochmals zu den affektiven Vorsilben im Slavischen. Kralik. Loma. Ursl. 143–160. Etymologicky slovnik jazyka ~eskeho. Kne`evi}. Berlin. Prace z vedeckych ustavu XXXVI. Warszawa. 11–27. M. Prilog leksikografiji i prou~avanju narodne epike. Loma 1998 — A. Praha. ^eska slavistika 2003. Rad JAZU 242. Liewehr 1956 — F. Wiesbaden 1956–1980. Studie z oblasti onomatopoje. Prace Filologiczne V. Praha. Slavica Slovaca 29/2. Matzenauer 1881 — A. Kilka przykáadow uzycia przedrostka ko. Bratislava. Dzieje Sáowian . Machek 1930 — V. Praha. Koln — Wien. Kralik 1994 — L’. Malinowski 1899 — L. Vztah starych Slovanu ke stromum z hlediska jejich jmen. Machek — V. KurzgefaŸtes etymologisches Worterbuch des Altindischen I–IV. ZB 29/1. Kralik 1994a — L’. While Reading Vasmer’s Dictionary. Slovenska re~ 59/6. 141–147. Murko 1937 — M. Karlikova 1998 — H. Zo slovanskych nazvov nadob (I). Mayrhofer. Poznamky k vykladu niektorych slov. On the Prefix ta. Prasáowianszczyzna. Korinek. Zagreb. Musi} 1931 — A. Machek. Uber expressive Sprachmittel im Slawischen. Kne`evi} 1962 — A. Moskov. 620–649. Mladenova 1993 — O. 49–56. . Murko. Kope~ny. Listy filologicke a paedagogicke VIII. Prilog negaciji u gr~kom i u latinskom jeziku. Etymologisches Worterbuch der slavischen Sprachen. Expresivne predpony v slovanskych a romanskych jazykoch. Knobloch. Bratislava. 225–229. 345–360. Moskov 1978 —M. Karlikova. WSJ 29. Praha 19682. Korinek 1934 — J./ to. ^eska slavistika 1998. Internationalen Slavistenkongress in Zagreb 1978. Studie o tvoreni vyrazu expresivnich.

Bern 1959–1969. Sáownik etymologiczny jezyka polskiego. . An Indo-Iranian etymological kaleidoscope. Dandekar Felicitation Volume. Okoniowa 1968 — J. Sáawski. Schuster-[ewc — H. Schuster-[ewc. Biblioteka Ju`noslovenskog filologa. Sikimi} 1996 — B. kotr~. SEK — W. Schulze 1895 — W. 13–60. Nemec. Das prafigierende Element ka. Warszawa. 355–362. Sáownik etymologiczny kaszubszczyzny. Borys. Schuman. Ljubljana. Pokorny. Zarys sáowotworstwa prasáowianskiego ‰u:Š SP 2. Vergleichendes Worterbuch der slavischen Sprachen 1–7. Professor R. Sáawski 1979 — F. chatr~). Przedrostek pa. Beograd. Sadnik/Aitzetmuller — L. Sáawski 1974 — F. Zagreb 1971–1974. Sáawski. Borys. Rizescu 1978 — I. P. Schmidt 1984 — H. 191–198. Rejzek. Studia etymologica Brunensia 1. Krakow. Uberlegungen zur Genese des Urslavischen *ch. Schuster-[ewc 2000 — H. Sáawski. Wiesbaden. Pokorny — J. Schmidt. Indogermanisches etymologisches Worterbuch I–II. 329–332. Berlin. Warszawa 1994—. Rejzek 2000 — J. Nova serija. 233–245. Zarys sáowotworstwa prasáowianskiego ‰u:Š SP 1. Rizescu. Schmidt 1987 — H. Prace Jezykoznawcze 21.we wspoáczesnych gwarach polskich. Skok. O{tir 1930 — K. Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika I–IV. Drei vorslavisch-etruskische Vogelnamen. Dzieje Sáowian./ ko. Schuman 1909 — H. 322–329. Festschrift for Henry Hoenigswald. Aitzetmuller. Schuster-[ewc. Prefixele. 43–141. Popowska-Taborska/Borys 1996 — H. Tubingen. f.(te-.410 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Nemec 1979 — I. to-). Formarea cuvintelor in limba romana II. Ta. Sáawski. Schmidt. Bautzen 1978–1989. Arpokrathj. Historisch-etymologisches Worterbuch der ober. knj.und niedersorbischen Sprache 1–24. Schulze. Leksyka kaszubska na tle sáowianskim. 244–246. Schutz 1965 — J. Schutz. Sadnik. Popowska-Taborska. Okoniowa. Amrtadhara. R. P. Archiv fur slavische Philologie XXX. Slavia XLVIII/2–3. ^eska slova na -tr~ (kostr~. Delhi. Zeitschrift fur vergleichende Sprachforschung auf dem Gebiete der indogermanischen Sprachen XXXIII. Sáawski — F. Etymologische Erklarungsversuche. O{tir. N. 378–381. On the Occasion of his Seventieth Birthday. Uwagi laryngalistyczne do niektorych wyrazow sáowianskich i litewskich. 23–35. Etimologija i male folklorne forme. Wiesbaden 1963–1973. 79–120. O slovanske exspresivni predpone la-. 11–19. Sikimi}. Sáawski 1976 — F. Zarys sáowotworstwa prasáowianskiego ‰u:Š SP 3. Akupara. Bucuresti. Skok — P. 293–301. H. W. Studia etymologica Brunensia 1. Smoczynski. A–bávolâ. Krakow 1952—. n. XIII. Popowska-Taborska. 11. 120–123. Smoczynski 2002 — W. Die Welt der Slaven X. Gutersloh./ k. Zeszyty Naukowe Uniwersytetu Jagiellonskiego.in der Wortbildunge des Slavischen.

Worter und Sachen III. Vaillant. Paris. La depreverbation. Druga. 198–204. Wrocáaw. 3–41. Lyon — Paris 1950–1974. Vinja I–III — V. Serban 1974 — F. Rotwelsches im russischen Wortschatze. Szymanski. Wrocáawska 1967 — E. Vaillant I–IV — A. Vaillant. Truba~ev. ’Strah in trepet’ in ’groza in strah’ — etimolo{ka analiza praslovanskih leksemov *polxã in *straxã. ^R 1989/1. Trypu}ko. Vasmer. 5–45. . Zagreb 1998–2004. 327–342. Derywacja czasownikow onomatopeicznych i ekspresywnych w jezyku buágarskim. Vaillant 1946 — A. Serban. [kalji} — A. Limba Romana XXIII/6. Note lexicale si etimologice. 197–212. Etimolo{ki prilozi ~akavskoj aloglotiji IV. pregledana in dopolnjena izdaja. N. Vinja. 1974—. Warszawa. Revue des etudes slaves 22/1–4. Wrocáawska. SP — Sáownik prasáowianski. Ljubljana 2003. Slavische Etymologie gestern und heute. Slovenski etimolo{ki slovar. Vinja. [kalji}. Snoj 1987 — M. O pewnej nie dostrzezonej funkcji przedrostkow czasownikowych w jezyku rosyjskim. Vinja 1989 — V. SR III/3–4. Trypu}ko 1950 — J. 175–178. Jadranske etimologije.LITERATURA 411 Snoj — M. Truba~ev 1991 — O. Prace Jezykoznawcze 86. Snoj. Snoj. Zwiazki leksykalne kaszubsko-poáudniowosáowianskie. Wrocáaw etc. 524–530. Heidelberg. Szymanski 1977 — T. Sarajevo 19794. SR 35/3. WSJ 37. Vasmer 1912 — M. Grammaire comparee des langues slaves. Bucuresti. Studia z Filologii Polskiej i Sáowianskiej 7. 269–275. Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku.

199–257. Bolinovski 1952 — G. Grkovi} 1982 — J. Bojani}/Trivunac 2002 — M. Rje~nik govora Pro{}ewa (kod Mojkovca). Vlajkovi} 1966 — D. Doøãlnenie . Be~. Re~nik `argona. 1–178. Re~nik timo~kog govora. Vuk — V. SDZb XXV. NJ IV. Vuji~i} — M. Beograd 1978. Dini} 1990 — J. L. 147–148. MJ III/6. Galetin 1980 — G. Srpski rje~nik. PPJ 16. 6. Gagovi}. Beograd 18983. 59–92. Dodatak re~niku timo~kog govora. Ajyanovi}. Iz ratarske leksike Gora`devca (kod Pe}i). PPJ 33. Bori~i} — V. Trivunac. Odjeqewe umjetnosti kw. — M. PPJ 19. Govori Bu~uma i Belog Potoka. Vuk 1818 — V. 125–153. — M. Vukovi}.. Re~i i izrazi. 381–422. 89–90. Podgorica 1995. Vukovi} 1940 — J. Bawa Luka 2004. Bogdanovi}. SDZb XXXVI. Stefanovi}–Karaxi}. Srpski rje~nik. Lele i kuku. Vuji~i}. Prilog prou~avawu leksike severozapadne Like. Plovdiv 1895–1908. Vlajkovi}. Lele. Beograd 1976. Be}kovi}. Rje~nik govora Potkozarja. Me|a. SDZb XXXIII. Dini} 1988 — J. 89–98. Re~nik „frajerskihŒ ({atrova~kih) re~i i izraza. 7–335.. reørinØ Sofià 1975–1978. Bogdanovi} 1979 — N. SDZb XXXIV. 1–312. Iz leksike Pive (selo Bezuje). Bori~i} Tivranski. Govor Aleksina~kog Pomoravqa. Me|a Vuka Manitoga. Bogdanovi} 1987 — N. . Grkovi}. Aleksi}. PPJ 2. Prilog poznavawu dijalekatske leksike [umadije (iz leksike ^umi}a). Andri}. SDZb LI. 185–417. Bolinovski. Rje~nik dubrova~kog govora. Be}kovi}. Gerov — N. Akcenat govora Pive i Drobwaka. Galetin. 71–105.. Dini}. Be}kovi}. 29.. Beograd 2002. Bogdanovi}. R. Posebna izdawa CANU kw. Bukumiri}. Dalmacija. Stefanovi}–Karaxi}. 7–302. Rje~nik vasojevi}kog govora. Iz leksi~ke problematike severne [ajka{ke. Dini}. Be}kovi}. Bukumiri} 1983 — M. Dalmacija — S. Re~nik na bãlgarskià ezik I–V. AOS — Arhangelâskiè oblasØnoè slovarâ. Andri} — R. Beograd 1979. Aleksi} 1935 — @. PPJ 18. SDZb XLIX. Zborovi od Gali~nik.IZVORI IZVORI Ajxanovi} 2002 — M. Bojani}. Gagovi} 2004 — S. Moskva 1980—. Gerov. SDZb X.

\ukanovi} 1983 — P. Neobi~nije re~i iz [umadije. 175–457. Frazeologija omalova`avawa u pirotskom govoru. Maksi} 1980 — M. Zlatkovi} 2004 — D. SDZb XXXII. 2004 — V. Milovanovi} 1983 — E. 245–500. 93–122. SDZb XXXIX. Zlatkovi} 2003 — D. @arovnice. Markovi} 1993 — M. Lu`ni~ki re~nik. 149–177. Govor Draga~eva. Elezovi} — G. SDZb XLI. 105–306. Markovi} 1986 — M. Gavrilo Stefanovi} Venclovi}. 1–240. izreke i zagonetke. SDZb XXIX. 43–55. Zlatkovi} 1989 — D. . VI (1935).IZVORI 413 Dini} 1992 — J. Marseni} 1986 — T. \ukanovi}. Jovanovi}. Babu{nica 1997. SDZb LI. Prilog prou~avawu leksike Srema. Jovanovi} B. Mitrovi} — B. Jovanovi}. Jovanovi} 1911 — V. Mani} — D. Zlatkovi} 1988 — D. SDZb II. 258–326. Zlatkovi} 1990 — D. Zlatkovi}. @ivkovi}. Poslovice i pore|ewa u pirotskom govoru. PPJ 19. Re~nik pirotskog govora. 102–108. Prilog poznavawu leksike Zlatibora. Mari}. SDZb XXXVIII. @elehovskiè. SDZb XXXV. Kraji{ki rije~nik. SDZb IV (1932). @ivan~evi} 1986 — I. Beograd. Beograd 2003. S. Anegdotska i druga kazivawa iz pirotskog kraja. Re~nik sela Kamenice kod Ni{a. SDZb XXXVI. Zlatanovi} — M. Pirot 1987. SDZb XXXIV. Nikoli}. Prilog poznavawu leksike srpskih govora u Ma|arskoj. Re~nik narodnog govora u Crnoj Reci. Zlatkovi}. Leskovac 1984. Re~nik govora ju`ne Srbije. Nikoli} 1972 — M. Maksi}. Dini}. Re~nik leskova~kog govora. 619–746. 379–586. Vrawe 1998. 13–70. Zlatkovi}. Malorusko-nòmeckiè slovar I–II. Govor sela Gorwe Caparde (kod Zvornika). 149–398. Rajkovi} Ko`eqac. 313–688. 271–285. Mitrovi}. Jovi~i} — M. Re~nik narodnog govora u Crnoj Reci. Timo~ke poslovice. Marseni}. @ivan~evi}. Mijatovi}. 423–740. Mari} 2002 — B. @ivkovi} — N. Elezovi}. PPJ 33. SDZb XIX. PPJ 22. Ko`eqac 1989 — Q. Frazeologija straha i nade u pirotskom govoru. Markovi}. Duma. Re~nik timo~kog govora (drugi dodatak). Jovi~i}. PPJ 16. Pirot (re~nik 99–118). Iz narodnog govora Vasojevi}kog kraja. Markovi}. Zlatkovi}. Jovanovi}. \ukanovi} 1995 — P. Zlatanovi}. Mani} Forski. Kwiga II. Milovanovi}. Jovanovi} V. Zlatkovi}. Ni{. Pirot (re~nik 279–306). @elehovskiè — E. PPJ 19. Iz leksike ^eneja (rumunski Banat). Re~nik kosovsko–metohiskog dijalekta. Pirocko pcuvawe i pretewe. Lâviv 1886. Pirot (re~nik 71–78). 341–683. \ukanovi}. Mijatovi} 1983 — J. Gladno grne. Govor sela Gorobiqa. 2001 — B.

7–265. SDZb XVI. — D. Stevovi}. RMJ — Re~nik na makedonskiot jazik. B. SDZb XV. Tomi} 1984 — M. 401–635. SØoè~ev. Srpska akademija nauka i umetnosti i Institut za srpski jezik SANU. SDZb III. Stijovi} 1990 — R. Tomi} 1989 — M. Hraste. Govor Banije i Korduna. SDZb XVIII. ^R 1983/1–2. PPJ 19. Re~nik radimskog govora. Usko~ki re~nik 1–2. [imunovi}. Tomi}. Beograd 1959—. Sofià. Stamatoski 1959 — T. Skopje. 121–380. Petrovi} D. RMNP — Re~nik na makedonskata narodna poezija. MJ X/1–2. Stanojevi}. Od leksikata na tetovskiot govor. [umadijski govor u Gru`i s osobitim osvrtom na akcente. Rajkov. 1966 — B. SDZb XXIII. 177–194. Minsk 1982–1986. Minsk 1979–1986. Govor Qe{tanskog. SDZb XXXV. Olesch. ^e{qar. HDZb 7/2. P. Stevovi} 1969 — I. Tomi}. 152–221. Prilog za dijalektolo{ki re~nik govora Mokrina. Rodoøski re~nik. Koneski. 159–328. Pe{ikan 1965 — M. 187–192. ^e{qar 1983 — M. 1983—. ]upi}i 1997 — D. Te{i} 1977 — M. SPZB — Slounik belaruskih gavorak øauno~na–zahodnàè Belarusi i àe øagrani~~a 1–5. 3–174. 79–106. izd. izd. 381–747. ]upi}. TS — Turauski slounik 1–5. SDZb XXII. Moskva — Leningrad (SankØ-PeØerburg) 1965—. P. Dul~i}. Stamatoski. Petrovi}. ^DL — M. Iz leksike Ivande (rumunski Banat). ]iri}. Govor Lu`nice. Iz leksike Vasojevi}a. Re~nik govora Zagara~a. Matica srpska — Matica hrvatska. Stanojevi} 1927 — M. Rje~nik bru{koga govora. Te{i}. Govor Bjelopavli}a. RSA — Re~nik srpskohrvatskog kwi`evnog i narodnog jezika. Pe{ikan.414 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Nikoli} B. Rajkov 1971 — I. Dul~i}. SDZb XXXVI. 107–148. ]upi} 1977 — D. 7–191. SDZb XXX. SDZb XXIX. POS — Pskovskiè oblasØnoè slovarâ. Novi Sad — Zagreb 1967–1976. ]upi} i @. Novi Sad 2000—. Stani}. Bãlgarska dialekØologià 5. . Bo`ani}. ]iri} 1983 — Q. Novi Sad — Zagreb 1978. RMS — Re~nik srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika 1–6. Dul~i}i 1985 — J. ]upi}. 179–313. R. Skopje 1986. * Bo`ani} 1983 — J. 83–180. Nikoli}. Ma~vanski govor. SDZb XLIV. Komi{ka ribarska epopeja. Leningrad 1967—. Starocrnogorski sredwokatunski i qe{anski govori. Stani} — M. Beograd 1990–1991. ^akavish–deutsches Lexikon I. RSGV — Re~nik srpskih govora Vojvodine. Koln–Wien 1979. SØoè~ev 1965 — T. PPJ 7. Govor Svini~ana. Stijovi}. SRNG — Slovarâ russkih narodnáh govorov . red. Prilozi re~niku timo~kog govora.

Mate{i} — J. Pleter{nik. HDZb 3. Die ~akavische Mundart von Baumgarten in Burgenland. 105–145. Kursar. Gei}. Karlova~ki govor. Had`i} — I. III dio. Rje~nik ~akavskog narje~ja op}ine Duga Resa i Karlovac. Filologija 27. Juri{i}. Kuli{i} 1979 — [. Sumartinski rje~nik. PPJ 12. ^R 1979/2. [ojat. Gei}/Slade-[ilovi} 1990 — D. Rje~nik ~akavskoga narje~ja sela Mihaljevi}i kraj O{tarija. Mate{i}. Wien. Slovensko-nem{ki slovar I–II. ^R 1993/1. 153–228. 73–99. 91–105. Zagreb 1973. Hraste. Had`i}. 103–131. Gra|a za diferencijalni rje~nik narodnog govora ro`ajskog kraja. Rje~nik govora otoka Vrgade. Peru{i} 1990 — M. Kosor 1979 — K. Govor otoka Suska. Rje~nik ~akavskog narje~ja op}ine Duga Resa i Karlovac.IZVORI 415 Finka/Pave{i} 1968 — B. Marde{i}-Centin. HDZb 1. Slade-[ilovi}. Peru{i} 1988 — M. I{ki kralj. II dio. Novakovi} 1994 — P. Hamm/Hraste/Guberina 1956 — J. II. Hamm. Rje~nik ~akavskog narje~ja op}ine Duga Resa i Karlovac. Re~nik ba~kih Bunjevaca. 95–117. P. G. 86–100. . Zagreb. ^R 1990/2. Koschat 1978 — H. Pei}/Ba~lija — M. Finka. Rad na prou~avanju ~akavskoga govora u Brinju i okolici. Koschat. Ro`aje 2003. 35–73. 89–114. Pleter{nik — M. Houtzagers. Slade-[ilovi}. M. P. Peru{i}. 265–321. Filologija 7. Peru{i}. HDZb 4. Pei}. Filologija 9. Finka. The ^akavian Dialect of Orlec on the Island of Cres. Gei}/Slade-[ilovi} 1989 — D. Prilog poznavanju leksi~koga blaga u govoru Virja (Podravina). Rje~nik govora Podravskih Sesveta. Finka/[ojat 1973 — B. Peru{i} 1986 — M. Peru{i}. Peru{i}. 7–213. Rasprave Zavoda za jezik 1. 5–44. Zagreb 1982. Novakovi}. Juri{i} — B. Herman. Frazeolo{ki rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Novi Sad — Subotica 1990. Rje~nik komi{kog govora. Kursar 1972 — A. S. Gei}. Malba{a. ^R 1990/1. Marde{i}-Centin 1977 — P. M. M. Amsterdam. ^R 1994/2. 37–72. Ljubljana 1894–1895. dio Rje~nik. A. Maresi}. ^R 1988/2. Herman 1973 — J. 77–150. ^R 1972/2. Kosor. Kuli{i}. Gra|a za diferencijalni rje~nik trogirskoga cakavskog govora od polovice XIX do polovice XX stolje}a. Pogled u leksi~ko blago Grabov~eva „CvitaŒ. Houtzagers 1985 — H. Malba{a 1976 — Z. Gra|a za diferencijalni rje~nik trogirskoga cakavskog govora od polovice XIX do polovice XX stolje}a. Maresi} 1996 — J. Peru{i} 1993 — M. 73–97. Zabilje{ke o govoru u [epurini na otoku Prvi}u. Ba~lija. 109–147. Ro`ajski rje~nik. 113–154. Guberina. Pave{i}. ^R 1989/1. ^R 1986/2. Iz leksike sela Donjih Rami}a kod Klju~a u Bosanskoj Krajini.

[ojat 1982 — A. [epi}. Ve~enaj/Lon~ari} — I. A. Lon~ari}. Urukalo 1982 — M. SDZb IX. Sekere{. Zagreb. Turina/[epi} — Z. . Sáownik gwar kaszubskich na tle kultury ludowej I–VII. 317–493. [ojat. Zagreb 1997. Karasia. Sekere{ 1977 — S. Vinogradarska leksika Brati{kovaca. Posebna izdanja Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje. SGP — Sáownik gwar polskich. Rje~nik ~akavskih izraza — Podru~je Bakarca i [krljeva. 323–481. Razmje{taj ju`noslovenskih dijalekata na poluotoku Istri. 1–207. Zbornik za narodni `ivot i obi~aje Ju`nih Slavena VI/1. Govor Hrvata u ju`noj Baranji. 115–160. Te`ak 1981 — S. HDZb 5. 203–428. Wrocáaw 1967–1976. Wrocáaw 1997—. Dokle je kaj prodro na ~akavsko podru~je?. Vidovi}. Sychta — B. Turopoljski govori. RJA — Rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika I–XXIII. Te`ak. Rje~nik `argona splitskih mla|ih nara{taja. ^R 1990/1. HDZb 6. Rje~nik Gole. 155–183. Ve~enaj. HDZb 5. Te`ak. Opracowany przez Zakáad Dialektologii Polskiej Instytutu Jezyka Polskiego PAN w Krakowie pod kierunkiem M.416 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Ribari} 1940 — J. M. HDZb 4. Sychta. Zovko 1901 — I. Ozaljski govor. Vjerovanja iz Herceg-Bosne. Te`ak 1981a — S. Zagreb 1880–1976. 51–87. Knjiga 4. Rijeka 1977. Zovko. PPJ 18. 169–200. Ribari}. Vidovi} 1990 — R. Turina. Urukalo.

red. Moskva 1971. EkaØerinburg. Ekaterinburg. MovoznavsØvo — MovoznavsØvo. U~enáe zaøiski — U~enáe zaøiski InsØiØuØa slavànovedenià AN SSSR. JF — Ju`noslovenski filolog. Sofià. Russkaà dialekØnaà åØimologià — Russkaà dialekØnaà åØimologià. . SDZb — Srpski dijalektolo{ki zbornik. Moskva. J. MaØerialá i issledovanià. W. Pamieci Profesora Franciszka Sáawskiego.. ZbMSFL — Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku. BE — Bãlgarski ezik. Leningrad. Moskva. NJ — Na{ jezik. Dialektnaà leksika — DialekØnaà leksika. ÅØimologià — ÅØimologià. Sofià. Split. MJ — Makedonski jazik. Moskva. Bednarczuk. g. Sofià. Krakow 2002. Novi Sad. Borys. Rusek. PPJ — Prilozi prou~avawu jezika. Dzieje Sáowian — Dzieje Sáowian w swietle leksyki. Ekaterinburg. Sbornik v ~esØâ {esØidesàØileØià ørofessora S. * ^R — ^akavska ri~. EL — Ezik i liØeraØura. ÅI — ÅØimologi~eskie issledovanià. Sofià. Kiiv. Beograd. Beograd. Beograd. g. Moskva. Kiiv. B. Skopje. L. ÅIRÀ — ÅØimologi~eskie issledovanià øo russkomu àzáku. IIBE — IzvesØià na InsØiØuØa za bãlgarski ezik. 22–24 okØàbrà 2002. NSSUVD — Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane. MaØerialá IV Me`dunarodnoè nau~noè konferencii. Ni{ 1994. Bern{Øeèna. Govori prizrensko-timo~ke oblasti — Govori prizrensko-timo~ke oblasti i susednih dijalekata. Beograd. SØudii z onomasØiki Øa eØimologii — SØudii z onomasØiki Øa eØimologii. Novi Sad. Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä — Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä .SKRA]ENICE SKRA]ENICE ^asopisi BalkE — Balkansko ezikoznanie / Linguistique balkanique. OLA — Obæeslavànskiè lingvisØi~eskiè aØlas.

kajk. dnem. jsl. pie. isl. SR — Slavisti~na revija. it. Jezici i dijalekti avest. germ. srp. W. vlat. avesta. psl. stkajk. dlu`. stir. ^asopis pro slovanskou filologii. sloviw. glu`. poq. avestijski albanski anglosaksonski arapski beloruski bugarski vulgarnolatinski germanski gorwolu`i~ki gotski gr~ki dowovisokonema~ki dowolu`i~ki dowonema~ki engleski indoevropski indoiranski irski iranski islandski italijanski jermenski ju`noslovenski kajkavski ka{upski latinski letonski litavski ma|. lit. npers. Prasáowianszczyzna — Prasáowianszczyzna i jej rozpad. Munchen — Wiesbaden. indoir. ZB — Zeitschrift fur Balkanologie. Studia etymologica Brunensia — Studia etymologica Brunensia. Rusek. dvnem. osm. blr. slov. Zagreb. Ljubljana. red. Zbornik u ~ast Petru Skoku — Zbornik u ~ast Petru Skoku o stotoj obljetnici ro|enja (1881–1956). alb. ar. WSJ — Wiener Slavistisches Jahrbuch. Praha. srnem. got. stvnem. nem. gr. J. Wien.418 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Filologija — Filologija. Zagreb 1985. ie. srvnem. lat. iran. Berlin. rus. sln. Warszawa 1998. stind. mak. let. mlavest. sogd. HDZb — Hrvatski dijalektolo{ki zbornik. mong. mlet. s. bug. RS — Rocznik Slawistyczny.-h. rum. ka{. ir. engl. Zagreb. Krakow. sl~. Slavia — Slavia. stiran. angls. jerm. Praha. Borys. nvnem. ZSl — Zeitschrift fur Slawistik. ma|arski makedonski mladoavestijski mleta~ki mongolski novovisokonema~ki nema~ki novopersijski osmanski praindoevropski poqski praslovenski rumunski ruski srpsko-hrvatski slovena~ki slovenski sloviwski slova~ki sogdijski sredwevisokonema~ki sredwenema~ki srpski starovisokonema~ki staroindijski staroirski staroiranski starokajkavski .

deminutiv femininum. stsrp. akuzativ adjectivum. ist. particip singularis. iterativ masculinum.SKRA]ENICE 419 ukrajinski hetitski hotanski hrvatski crkvenoslovenski ~akavski ~e{ki ~uva{ki {tokavski stlit. Mesta i oblasti885 BiH Bos. doslovno zapadni zastareo ironi~no isto~no Iste skra}enice sa po~etnim malim slovom imaju zna~ewe prideva. dalmatinski Dubrovnik. stsl. hipokoristik imperfectivum. iron. f. Vojv. hyp. impf. intr. `enski rod hypocoristicum. dem. toh. pf. dijal. accentus. coll. m. vet. hrv. nesvr{eni vid inf. pridev adverbium. perfekat pluralis. stpoq. 885 arhai~an botani~ki veterinarski vulgaran dijalekatski dosl. neprelazan iterativus. sg. infinitivus. st~e{. ~e{. ~ak. svr{eni vid. nom. tur. augm. adv. adj. pl. zbirna imenica deminutivum. tat. Bosna. Dalm. . accus. akcenat accusativus. vojvo|anski Dalmacija. mu{ki rod neutrum. nominativ pejorativus. prilog augmentativum. csl. hotan. iter. strus. bot. perfectum. sredwi rod nominativus. {tok. het. vulg. jednina Ostale skra}enice arh. interj. ~uva{. Herc. pt. starolitavski staropoqski staroruski staroslovenski starosrpski staro~e{ki tatarski toharski turski ukr. pejorativ perfectivum. augmentativ collectivum. n. mno`ina participium. pej. Hrv. zast. zap. dubrova~ki Slav. CG Slavonija Hercegovina Hrvatska Crna Gora Gramati~ke skra}enice acc. Bosna i Hercegovina. uzvik intransitivus. infinitiv interjectio. Dubr. bosanski Vojvodina. doslovan.

zna~ewe) loco citato. nap. prezr. {aq. sev. tj. sub vocibus. isti (autor). ibid. kolokv. razg. nar. opus citatum. isto (delo. na istom mestu idem.cc.vv. cit. sub voce. sl. id. odn. navedeno delo s. na navedenom mestu locis citatis. fig. ju`. NZag npr. podrugqivo prezrivo razgovorni severni sli~no to jest figurativan {aqiv {atrova~ki * ead. pod odrednicama l. pogrd. ista (autorka) ibidem. pod odrednicom s.c. l.420 itd. na navedenim mestima op. . Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI i tako daqe ju`ni kolokvijalan napomena narodni narodna zagonetka na primer odnosno pogradno podrug.v. {atr. eadem.

while the rest of the text uses the term Serbo-Croatian. title. The attributive expressive is used here in the following sense: analyzed formatives possess this type of word-formation meaning.SUMMARY SUMMARY VERBS WITH A TWIST Types of expressive preverbal formatives (in Serbian and Croatian language material) Subject. but which are not recognized as such in the structure of the word. expressive prefixation in the Serbo-Croatian language is especially common for verbs. ‘unifixes’. ‘word-formation elements’. nouns are far less subject to this word-formation process (except in the case of deverbal nouns derived from expressively prefixed verbs). such that words derived by them become marked (most commonly with a negative modification to the basic meaning) and enter the sphere of the expressive lexicon. unlike the elements we are studying here. The subtitle of this work refers to the Serbian and Croatian language. Both designations (Serbian and Croatian / Serbo-Croatian) accord with the material presented and analyzed. ‘word-formation components’. Although in other Slavic languages formatives of this type are characteristic also for nouns. aim. They can be isolated only by word-formation-etymological analysis. The subtitle of this work uses the neutral term formatives. The attributive preverbal both defines (and limits) the subject of this study. ‘archaic prefixes’. as the corpus for this work has been assembled from sources in the following dialects: [tokavian. ‘preformatives’. The literature contains various terms for these elements: ‘expressive prefixes’. recognized word-formation category which can be easily seen in the structure of the word. Kajkavian and . because the term ‘prefix’ is associated with a well-known. conceptual approach The subject of this work is word-formation elements which are essentially prefixes.

In this way. *xV-. according to stem forms (‘stem’ meaning a verb to which expressive prefixes may be added. such as bazati.). two groups of lexemes were obtained: the first. in which expressive prefixed forms were grouped according to the prefixes they contained. including a preliminary etymological analysis. *gV-.). The pioneer researcher of these word-formation elements was Miklosich. expressive. *ja-. *mV. b) confirming their usage rules. It was established that many attestations. 2) creating an inventory of expressive prefixes that occur with certain verbs. 6) establishing a system of prefixes and a system of forms that contain them. ~e-. lexemes were classified by the type of prefix they contain (ko-. A further classification of the material was therefore carried out. therefore. by using material from a (historically speaking) s i n g l e Slavic language. rare nominal and verbal prefixes: *a-. The major aim of this work was to describe this phenomenon as thoroughly as possible. 5) observation of regularity in semantic relations between a stem form and prefixed forms. The corpora for individual prefixes were formed in this way. 4) forming lexical nests. to-.422 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ^akavian. etc. *pra-. mr{titi. *o-. ka-. c) focusing the lexical-semantic spheres in which they appear.(where V = vowel). despite containing different prefixes. The phenomenon at hand is studied. Miklosich’s observations opened a new area of research which has . In the first phase. {a-. *la-. The advantages of such an approach are found in the possibility of carrying out several parallel operations: 1) creating an inventory of verbs which are subject to expressive prefixation. *~V-. A brief history of the topic Research has so far established the existence of the following archaic. *so-. etc. The concept and approach arose from a previous word-formation analysis of a corpus. Each of these prefixes has been shown to occur (to a greater or lesser degree) in the Serbo-Croatian language. had a common stem. *bV-. 3) registering alternation of prefixes before a common stem form. and the second. These two groups of lexemes form the central chapters of the work. *{V-. d) specifying the status of expressive preverbal formatives in the word-formation system of the Serbo-Croatian language. in which expressive prefixed forms were grouped around a common stem. This meant: a) establishing the basic types of expressive preverbal formatives. *pa-. -le~iti. *kV-. who was the first in Slavic linguistics to study the prefixes ko-. *tV-.

. in which certain prefixes (or groups of prefixes) are studied by means of material taken from one or more Slavic languages. isolating expressive prefixes from word structure. but which nevertheless touch on the topic in one way or another. At the same time. Using this approach as a criterion. b) dictionaries in which expressive prefixes are recognized (regardless of how they are interpreted.(which also carries a negative expressive meaning) in Indo-Iranian. A more measured view is held by the majority of authors. Expressive prefixes. the existence of Slavic equivalents may be the result of parallel functions of a given word-formation model within individual languages. The third level is represented by the way expressive prefixes are treeted within etymological lexicography. This relates primarily to forms with equivalents in other Slavic languages. whose antiquity is attested by the prefix ku. such works deal with the etymology of individual lexemes. The study of expressive prefixes has been carried out on several levels. Furthermore. many lexemes formed along this model during the Proto-Slavic period are also archaic. The second level is represented by works not strictly concentrating on the issue of prefixes. Differing opinions on the antiquity of this system can be found in the research. The word-formation model of ‘expressive prefix + stem’ is undoubtedly archaic.SUMMARY 423 been slowly but steadily expanded over the last 130 years. Some authors consider expressive prefixes to be highly archaic. Lastly. or whether they are interpreted at all). another view holds that expressive prefixes are not especially old. Most frequently. a phenomenon of Indo-European. The first level is represented by works focusing especially on this topic. Our research has shown that a distinction must be drawn between the age of a given model and the age of its individual manifestations. who date expressive prefixes back to Proto-Slavic. Such works are far more numerous than the first type. a diachronic view Although we are dealing with genetically different elements. dictionaries can be divided into two basic groups: a) dictionaries in which expressive prefixes are not recognized. The position adopted in regard to expressive prefixes largely determines one’s methodology and solutions arrived at in classifying the etymology of the lexical stratum under consideration. expressive prefixes still form a fairly uniform system which can be regarded as a whole.

bV.(sto-. we must specify: a) the elements of that system.(ba-. To analyze any system.(to-.(k-. sV. etc. *pãrk-. Our material shows that the range of such stems is significantly wider. *vi-. te-). stu-. significantly less frequent. the synchronic level 1) Expressive prefixes as a system One of the basic aims of this work was to establish and examine the system within which expressive prefixes exist and function. *pyr-. Besides prefixes. ke-).(ga-. {u-). In a number of cases. *vâreti /‘boil’/. ku-. Such forms are patterned after the same archaic word-formation model. pV. {V. mV(ma-). Expressive prefixes. . Although the prefixes analyzed have different origins. that is. c) the interaction of those elements.({e-. tV. A somewhat rarer occurrence is expansion by the syllable with consonant r: ko-be~iti se > ko-ro-be~iti se. go-).(sko-. {o-. other. a) By the elements of the system we mean specific individual expressive prefixes. *mot-. skV. Besides these basic and ‘productive’ types. that such stems share one trait in common — developed semantic potential. separate research would need to be conducted. ja-. The following Proto-Slavic stems also undergo expressive prefixation: *bãrk-. types have also been recorded: xV. they form a unified system at the synchronic level. many newer forms exist which arose during the independent development of the Serbo-Croatian (and other Slavic) languages. stV. *vâreti /‘shove’/) demonstrate great combinability with all possible expressive elements. In order to determine why certain stems are so ‘open’ to expressive prefixes. another interesting topic arises: the types of stems which undergo expressive prefixation.(xa-). a-. bo-). It has already been observed in the literature that certain stems (such as Proto-Slavic *mâreti. ka-. lo-). b) the properties of given elements. the expressive prefix is expanded by the syllable with consonant l: {e-vrdati > {e-le-vrdati.(so-). ~V(~-. the following types of expressive prefixes have been observed. ~e-. It seems to us. expansion by a syllable containing a liquid. {to-). tu-. ta-. {a-. ko-.424 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI At the same time. In the corpus under study. gV. The material analyzed shows that in dialects of Serbo-Croatian there has even been a certain reactivation of this archaic word-formation model.(pa-). ~a-).(la-. b) These prefixes undergo complexification. {ko-). at first glance. lV. with their specific realization: kV. ~o-.

c) The interaction of these elements (that is. pVLV-. etc. ~ala -brcati . {o-lo-.. i. ke-re-. ~VLV-. In most cases. prefixes linked in this way demonstrate vowel harmony. ~e-brcnuti. they always take the second position. reflected in the never-ending search for new expressors. The examples given show that elements with liquids may appear as independent prefixes or in combination with another expressive prefix. bala -mutiti . {ala -vrcati . This results in a free choice of prefixes. arose from the chaining together of monosyllabic prefixes. The problem of two-syllable prefixes has been noted in the literature. {a-la-. without consequence for word semantics. (where V = vowel. but has yet to be studied in detail. {u-lo-. The material under study certainly allows us to point to the existence of two-syllable prefixes within the structure of certain expressive lexemes. without a specific etymological solution. They may be divided into lexemes of the type: kala -mutiti . L = liquid). tVLV-. while on the other — to accumulation of different prefixes before the same stem form. etc. On the other hand. etc. and for this reason we find series of expressive prefixes alternating before the same stem: . etc.e. whose structure is expressed by the formulas: kVLV-. These phenomena are the result of language’s tendency to demonstrate affect. In some cases. This feature of expressive prefixes is clearly related to the phenomenon of two-syllable prefixation elements. {e-vrdati. As all expressive prefixes modify the semantics of derived words at the expressive level only. one which has yet to be confirmed. this leads to mutual substitutions. ~e-le-..SUMMARY 425 Expansion of the expressive prefix by a syllable containing a liquid clearly serves to increase the expressive quality of a given form. pala-mutiti. Forms such as la-brcnuti. a liquid syllable which acts as an independent prefix: {a-la-vrnjati : la-vrnjati. In this case. ko-ro-. the unvarying order of monosyllabic prefixes. of expressive prefixes) within the system is based on alternation and agglutination. bVLV-. as well as the existence of forms containing only two-syllable prefixes. seem to indicate a different origin for these elements. parallel forms have been observed between an expanded prefix and the second part of the expanded prefix. although exceptions exist (such as {u-lo-). Our observations are limited to the extent of describing the phenomenon and speculating as to the possible origin of such elements. ta-ra-. they are nearly synonymous and mutually interchangeable. ~a-la-. tele -zvrkan . On one hand. Alternation is therefore the variation of different expressive prefixes before the same stem. {VLV-. la-vrdati. {ala-. tend to support the argument that two-syllable prefixes such as ~ala-. after the expressive prefix in question: {e-le-.

replacement of r by vowels (r : e. They must all be taken into account when etymologically classifying individual lexemes. replacement of voiced and voiceless consonants (b : p). so can different stem forms follow the same prefix. As a result of the complete fusion of the expressive prefix with the stem. na-ku-mra~iti se (= na-to-mra~iti se = na-tu-mra~iti se) = na-ko-tu-mra~iti se. udarati /‘hit’/. a new expressive stem is created. also without changing meaning: is-ko-beljati se = is-ko-veljati se = is-ko-peljati se = is-ko-brljati se. The following cases are singled out in our work: ~e-periti se = ko-~e-periti se = ko-~o-periti se = ko-sto-periti se. 2) Semantics a) One of the aims of this work was to focus on lexical-semantic groups in which expressive prefixes most frequently occur. ku-triti = {u-ku-triti. These examples point to the most common types of phonetic alternation: the substitution of labials (b : v). br~iti : vr~iti : tr~iti. it was concluded that the material under investigation mainly belongs to semantic spheres which are common for the expressive lexicon (such as kriviti /‘bend’/. vrteti /‘spin’/. brljati : vrljati : trljati. The system in which expressive prefixes function has yet to be thoroughly examined. nakomrditi se = natomrditi se = na~omrditi se = na~emrditi se. brcati : vrcati : prcati. Based on semantic analysis. this means that the range of confirmed (and expected) meanings is relatively restricted. Grouped in this way. At first glance it may seem that the interaction of elements within this system is highly ‘occasional’. bacati /‘toss’/ with all of their secondary meanings). the material reveals that the following have an equal role in forming the lexical stratum under examination: phonetic alternation. only its basic parameters have been established. In actuality. replacement of palatals (lj : nj). whose rules have not yet been defined. ko-brcati se = ko-prcati se = ko-prljati se = ko-peljati se = ko-vrcati se. etc. contamination. a more detailed investigation will show that the system is based on a much stricter inner organization.426 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI bavrljati = tavrljati = ~avrljati = {evrljati. allowing for secondary prefixation by means of expressive prefixes. analogy. however. A comparison with stem forms arises here. To date. Agglutination is the building-up of different prefixes before the same stem. . The stem forms analyzed in this work can be grouped in the following series: brkati : vrkati : prkati. Just as prefixes can alternate with one another without affecting the meaning of the word. r : i).

Strictly speaking. approval. . Even in cases of analogy (with different types of the contamination so common in this lexical stratum) we cannot speak of a prefix independently affecting the semantics of a word. The very attribute ‘expressive’ implies the semantic role of these prefixes in the lexemes that contain them. it merely allows realization of a potential meaning which for some reason did not appear in the non-prefixed form. Synchronically. By the expressive nature of the prefix (as well as that of other units at different levels of the language — lexeme. or semantics of concrete forms. intensity. etc.SUMMARY 427 One of the reasons for this restriction is that the addition of different expressive prefixes to the same stem does not affect meaning. formative. The lexical stratum under consideration is characterized less by the wealth of meanings realized than by the great variety of formal means for expressing them. etc. usually metaphorical meaning. be a big-shot’/. periti se /‘to set yourself up in a prominent place’/ > ~eperiti se /‘to throw your weight around. it is usually a matter of normal. by means of analogy. morpheme. Rather. Authors who assign an Indo-European origin to such prefixes believe that they convey two basic types of lexical meaning. In effect. Such affixes possess a lexical meaning which allows words derived by them to be categorized as ‘expressive’. regular semantic shift. be~iti se = kobe~iti se /‘stare till your eyes pop out’/. or develops a new. which mark a given unit in such a way that it becomes semantically more complex and achieves expressive force. Furthermore. this means the prefix allows one of the stem’s potential meanings — part of its semantic potential — to be realized. both overall and expressive: negation and affirmation. from the overall semantic potential of the corpus under examination — to the micro-level. Two possibilities exist: — the prefix changes the meaning of the stem: vr~iti /‘hit’/ > izbavr~iti /‘to go bug-eyed’/. picturesqueness. the same meanings are expressed by prefixed forms on different stems. a fundamental question arises regarding the semantics of the combination ‘prefix + stem’. conveying emotion. b) If we move from the global view — that is. the word-formation meanings of these prefixes can be seen only in their expressive aspect. the prefix does not add new meaning in such cases. etc. connotations within the semantic structure.) we mean the presence of certain additional semes. c) We then come to the question of the semantic content of expressive prefixes. When the prefix changes the meaning of the stem. — the prefix does not change the meaning of the stem: bazati = {alabazati /‘ramble’/.

Judging by the number of lexemes analyzed in this work. prefixes . and that we can only speak of the greater or lesser regularity of such ‘occasionality’. One phenomenon that demonstrates and proves the place of expressive prefixes within the prefixation system is the alternation of expressive (non-productive) and ‘normal’ (productive) prefixes: is. In certain (albeit rare) cases. neutral meaning. although they are located on the periphery and can only be established by word-formation-etymological analysis. 3) The status of expressive prefixes in the word-formation system Expressive preverbal formatives are an organic part — that is.428 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI The majority of expressive prefixes modify the semantics of the word negatively. expressive prefixes are indeed a ‘productive’ category in Serbo-Croatian. in situations where emotional coloring requires specific means in order to be realized. This phenomenon attests that linguistic consciousness continues to perceive expressive prefixes as prefixes. regularity. The word-formation characteristic of expressive prefixes which might be analogous to productivity for normal prefixes could be called ‘occasionality’. that is. r e a l u n i t s — of a language’s word-formation system. Especially significant is the coexistence of non-prefixed and expressively prefixed verbs. at most. which means that the bulk of expressively prefixed forms have a negative or. this model is activated ad hoc. a normal prefix will have the same function as an expressive one. ‘uncommon’ and which actually represent creativity based on the existing word-formation matrix. motivation — cannot be applied to them in the usual sense. This is proved not only by the many lexemes analyzed in this work. na-po-vrsti se /‘push in on someone’/. The similarity between so-called ‘normal’ and expressive prefixes can be seen at both the functional and formal levels. in that it does not affect the meaning of the base verb (being semantically irrelevant) or change its perfective or imperfective aspect. Expressive prefixes function according to a word-formation model that exists in a speaker’s linguistic consciousness. Slavic languages have many verbs with complex prefixes. At the formal level. but also by forms indicated as ‘individual’. The criteria valid for so-called ‘normal’ prefixes — productivity. a parallel can be seen between normal and expressive prefixes in terms of their accumulation before the same base verb. but instead serves only to increase the emotive potential of the given verb. This means that the need (or requirement) to realize expressive prefixes arises by coincidence in a certain context.ko -vrljiti . i{-~e-vrljiti se : is-po-vrljiti /‘open your eyes wide’/. na-to-vrsti se : na-do-vrsti se.

3) As a word-formation category. a great difference exists between normal and expressive prefixes. with regard to the limited number of elements comprising it. The present work establishes a system of expressive prefixes and the lexemes which contain them. is-pro-valja. meaning they are characteristic for several marginal classes at the same time. c) they are not regular. leading inevitably to greater complexity. The system of prefixes itself might be considered closed. 4) Rather than tending toward economy of expression. despite these formal and functional similarities. Still. as can be seen by the following: 1) Expressive prefixes are ‘anomalous’ in relation to normal prefixes. the system of lexemes which contain expressive prefixes is in fact an open one. This work. etc. Nevertheless. and is completely analogous to the so-called agglutination of expressive prefixes. potential realizations of the word-formation model under consideration. etc. This phenomenon is especially apparent in the lexicon of Slavic dialects. b) they are not productive. 2) Expressive prefixes reflect an independent system which functions according to its own rules. slang and in-group languages.SUMMARY 429 built up of two or more ‘normal’ individual prefixes. does not seek to gather all relevant forms — which is not even the most important task concerning an open system such as this one. po-za-dl`i se. The basic contribution of this work is in providing the means to identify and place each new eligible lexeme within the system set forth. expressive prefixes are found at other ‘peripheries’. d) they do not have definite semantics. these prefixes tend toward expressiveness. Expressive prefixes are located at the periphery of the language system. na-po-dipe. such as the Serbo-Croatian dialect forms s-po-vrtim. with an unlimited number of combinations — that is. however. given that their characteristics are opposite to the traits of normal prefixes: a) they are not readily apparent within the structure of the word. Translation: Terence McEneny . such as in folklore.

118.. sa ozna~enim dijalekatskim i istorijskim potvrdama (v. turskog. kao i osnove. Srpsko-hrvatski a. 388 avrq-bavrq 219. q sa ku. ve} samo da li je u pitawu istorijska potvrda (npr. y sa u. 232. itd.). romanskih. 233 avrqe 223 avrc 205n. r sa ãr ili âr.REGISTAR REGISTAR Registar sadr`i re~i i wihove oblike (npr. Kod slovenskih i baltskih jezika u registru nije nazna~eno da li je re~ kwi`evna ili dijalekatska. ma|arskog. a u okviru ka{upskog — sloviwski (sloviw. o sa o. Akcenat je zadr`an samo u jezicima gde je obavezan.). 1. preba~eni u }irilicu. 350 avet 46. i. u praslovenskim rekonstruktima ch je zameweno sa x. k sa k. 351 -ag 78 akavrqa 226 akati 232 ake`ina 355 akovrqa 227. Tako su srpsko-hrvatski i staroslovenski oblici.). indoiranskih i drugih indoevropskih jezika. Slovo n pored broja strane (npr.. stsrp. germanskih. zatim baltskih.74. 119. mongolskog itd. kao i iz jezika nekih drugih jezi~kih grupa (npr. npr. laringali se pi{u velikim H. i 3. 46n avr-bavr 219 avrik 171n avrq 223. U registru je radi ve}e preglednosti i boqeg snala`ewa korisnika ujedna~ena grafija pojedinih jezika. Re~i iz neslovenskih jezika grupisane su ili u okviru jednog jezika. 46n) zna~i da se data re~ pomiwe u napomeni na datoj strani. a zatim se navode potvrde iz ostalih slovenskih. 232 avrqak 223 avrqat(i) 218. koji su u tekstu dati latinicom. stlit. lice glagola). nema~ki) ili u okviru {ire jezi~ke grupe (v. 232 ala 290 . korenove i tvorbene elemente svih jezika i dijalekata koji se pomiwu u tekstu. strus.). npr. Polazi se od srpsko-hrvatskog jezika kao osnovnog predmeta analize. U okviru staroslovenskog jezika navode se i crkvenoslovenski oblici (propra}eni skra}enicom csl. iranski jezici). 232. u praindoevropskim w.

367n -a~iti 273 ba. 98 baviti (se) 232. 59 alavucnuti 58. 217 bavrqa 218 bavrqak 218. 284. 384. 384 balamotati 298. 301. 302n balamudit(i) 304. 303. 152n. 127. 371. 303n. 232n bavqati 232 bavrk 207. 371n bavrqast 218 bavrqat(i) 151. 365. 123. 261 baqezgati 67. 289.98. 58n alidat(i) 73.360n badakam 83 badat(i) 82. 369n. 93. 97. 236 aprc 347. 98. 127n banzov 127n bantawe 369n bantrqa 369 bantrqawe 369 bantrqati 369. 307n. 350 alamuwa 282. 334 alamuwas(t) 282 alamuwes(t) 282 alamuwetina 282 alamuwina 282 alamuwiti 282. 74 aqedati 73n aqidat(i) 73n andavrq 228 andavrqit (se) 228. 351 apr~ina 353. 215. 59 alavucati 58. 83. 260. 113. 355 -ar. 302n balamutina 298 balamutiti 298. 124n. 261. 124. 126. 236. 372.126n bajsati 126. 384. 304 . 385. 232. 388 balamuta 298. 350. 333n -ac. 333.REGISTAR 431 -bala. 235. 124n bazvrcati 96 bazdalikati 124n bazdjeti 124 bazdrkati 124n bazdrlikati 124n bazdr~iti 124n bazdulati 124n bazetati 124n baziknati 124 baziwati 124n baznuti 124 bajs. 351n alaprdast 330 alatrup 351 alaucnuti 58. 224.99 balabu}kati 98. 348. 98 bambrekas(t) 97 bambrqak 97n bamburak 97n bambuh 98 *bamutiti 301 bandza 127n bandzov 127n bandrqa 369n bandrqati 124n. 126 badrqak 360n badrqast 360n badrqati (se) 369n badrqica 360n *badcati 333n ba`|akati 124n bazat(i) 20. 94. 92. 367n. 372 barbucati 146n barbucnuti 146n barkati 146 baro`it(i) se 93 ala. 125. 218. 127n. 215. 307. 58n alakikav 282n alakura 334. 350 alavojda 333 alavu`da 333 alavukati 58. 303n. 301. 99 bako~iti se 93 bala. 96. 330. 97. 357. 214. 125. 334n alakuras(t) 334n alamprc 347. 302.338 asiti se 43n -ati 156. 90. 382 baba ta`vaka 104n babu{at 96 babu{ka 96.22. 232. 265n baqizgati 67 baquzgati 67 bambak 97n bambekast 97n bambrak 97n bambrek 97. 334. 388 bavrqa~a 218 bavrquga 218n *bagati 124 baguzati 95 bad. 126n bak 93. 386. 388 balanzawe 265n balanzat 127n balasati 113 balezgati 67 bale~iti se 259. 95.59. 369n. 156n. 306. 289 alamuwka 282 alamuw}a 282 alaprda 232n. 368n. 389 bazvizdati 96. 284. 369n banza 127n banzadur 127n banzat(i) 124n. 303.

388 batrqak 369. 261. 141. 368. 153 bobrcnuti (se) 144. 372. 133. 333n baciti 99. 386 bat 82n. 373. 148. 93 basati 92. 368n. 388 ba~at (se) 35n ba~iti 36n. 141n. 369n. 138n. 372. 94. 99 ba{ 110 ba{a 110 ba{ari se 110n ba{iti (se) 110. 140n. 94 bau{-rukavi 96 bahincati se 97 bahs. 386 batuqati 367. 261 bombrcne (se) 144. 385. 225n. 382 bobrkati (se) 143. 153 bobrqiti (se) 149. 141n. 373 baulati 93. 373. 389 bijel 129 ble. 141. 141n. 234 br-br. 153 bobr~iti (se) 146.90. 327n. 111 ba{kariti se 110n be. 148. 365. 98n bre}i 98 bre~e 360 bre~it(i) (se) 98. 265 bqazgati 67 bquzgati 265n bo. 134.90. 373. 368n. 124n. 328. 389 berekin 216 besiti (se) 132.432 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI baru`iti 93 barusav 92 barusati se 92 barusiti 92. 153 bobrqnuti (se) 149 bobrcati (se) 144. 357. 372 batavrqak 225n batati 82n. 139. 357. 315. 357. 148. 260. 369. 368. 328 bejit se 139n bekarit(i) se 140. 124. 140n.225n batovrq 225n batovrqak 225n batovrqaka 225n batovrqan 225n batovrqast 225n batovrqac 225n batoglavac 225n batrga 357 batrgat(i) (se) 356. 148. 368n. 329. 126 basiti 135 basrqati 91. 386 batrwat(i) (se) 357. 130. 144. 134. 141. 148. 139n. 138. 153 bod. 140. 369n bauqat(i) 93. 146.360n *bodcati 206 bok 103 bole~iti se 259. 151 brkaq 144n .126n bahuqati 94 bacati 36. 146 brbqati 107. 148. 360n. 371n batrqat(i) (se) 357. 147. 141n bebekati 81. 386. 368. 148. 129. 92. 372. 152. 141n bekati 81 bekeqit(i) (se) 129.146 brbu~iti 146n *brbcati 146 brv 152n brvak 152n brvaq 152n brvica 152n brvqiv 152n *breg-~e 360 breknuti 98. 129. 129. 372. 153 bobrknuti (se) 143. 129. 153 boriti se 146 borozati 94n boronzati 94n boronza~a 94n bosti 83 *botkati 206n bocati 206. 153 brka 146. 373 ba-to. 368. 357n. 365. 134 becati se 36n becnuti se 36n be~alina 139n be~at se 139 be~it(i) (se) 35n. 365. 144. 369n.265 blemezgati 263. 386 baturati 364. 141n bekokast 140 bekonast 140n -beq(ati) 31 *beqati (se) 31 beqa{an 31 beqezgati 67 beqit(i) (se) 128. 206n bockati 206n bo~iti se 103 brati 85n brbati 107. 369n. 373n. 98n brzina 285n brk 143n. 137.

115 brsati 147 *brskati 147 brsnuti 65. 174. 147. 386 br~kati (se) 146n. 184n. 160.REGISTAR 433 vinem 177 vinuti 176. 162. 156 vez 56n vezati 56 veznati 56 veznuti 56 -veznuti 63 velam 106n velaniti se 106 velati 106. 183n. 182. 155n. 389 vitlit(i) 182. 345 br~nuti 146. 227n viqkati 175 . 386 brcnut(i) 145. 345 buqiti 88n. 183. 144. 177. 164. 144. 173. 174. 153. 161. 166n -voriti 162 votariti 163n vraga 193 -vradi 61 vra`a 188n.174 viqati 173. 152 brqook 152n brndat(i) 115 brwa 114. 240 vra}ati 164n vrg 186. 177 viwati 179 -viwati 179 vira 169 virae 169 viraje 169 virajem 169 virati 131. 147. 174. 151. 146. 176n. 176. 184. 146. 180n viriti 169 visjeti 134 viskati 208n visnuti 208n vitao 183 vitati 183 viti 173n. 191. 183. 195 brkati (se) 143. 148. 160. 153. 345. 150. 152. 163n. 135 bu}kati 98 buhati 135 bu~ati 50 bu~iti 140 bu~ka 98 bu~ookast 140 buhav 96 bu{eqati 93n bânem 125n va. 143n. 106n velepr}iti se 355n velepr~iti se 355n velim 106 veqati (se) 336n veqeprdati 336 -veqiti 131. 164n vardalama 199n vegd 156n ved 157n vedati 64n -vedati 155 vediti 155. 164n. 160n. 162n vesiti 135 -vesiti 133 -vetati 243n vetah 155. 177 vil. 149. 226n. 386 brkqa 143n brknuti 144. 156n. 152n *brscati 147 brcat(i) (se) 143n. 164. 236n vitqati 182 vitoper 318n vitoperan 318n vitoperast 318n vitoperiti 318n voriti 159. 145. 171 vratiti 164n. 156n vehnuti 157n -viziti 63 vijati 173n. 166. 343. 183n. 146. 189. 157n vït{ina stsrp. 386 -brqati 150 brqezgati 67 brqiv 151. 236n viqiti 166. 152n brqav 151 brqati (se) 31n. 162. 176n. 146. 152. 193 vra`iti 193 vrana 170 vranati se 170 vrata 318n -vrati 161. 129 bura 146 burkati 146 busiti 50. 235 veqoprdati 336 verati (se) 159. 152 br{kat 146n. 181. 143n. 162 -veriti 159. 147. 168. 177n vitkati se 183 vitlati (se) 174. 163. 152n. 153 brko 143n brq 151. 162.164n vavijek 164n vavijest 164n vavriti se 164n -valiti 40 var 164n varati 163n. 153 br~iti 143n.

189n. 171. 242. 242n. 218. 369n vrskati 208n vrsti (se) 187. 229n vrleknuti 229n vrlet 230 vrlecati (se) 229n vrludati 151. 228. 214n vrgnuti 213n vrguda 186 vrgudav 186 vrgudati 186. 216 vrkati 59. 228n. 237. 176. 214. 200. 233n. 230. 386. 237. 343. 232n. 231.191 vrga 186. 229n. 153. 389 vrknuti 209. 347n. 195n. 215n. 234. 200n. 236. 185. 151. 193 vrije`iti (se) 188. 209. 235. 189. 190. 225n. 239 vrtquga 239 vr(t)nuti 231 vrtoloma 199n vrtutla 239 vr}ati 231 vr}i 189. 214. 350. 193 vr(ij)ez. 206. 213n. 386 vrqa~iti 229n vrqe{ 230n vrqiv 151 vrqit(i) 229n. 238 vrteti (se) 158. 185. 261. 230n. 230n vrqookas(t) 230n vrq~iti 218n vrmati se 97 vrnda 199 vrndalo 199 vrndat(i) (se) 194n. 204. 190. 252n. 237n. 203. 199n. 213 vrkun 229n vrlekati 228n. 231 vrqa 230n vrqav 230. 226n.188 vrijeslo 188.188. 190 vrguqica 185n vrguqka 185n. 168 vrijeti se 162 vrka 190. 194 vrzinovac 191 vrzinovi} 191 vrziwak 191 vr(ij)eg. 232. 197. 153. 386 vrcnuti (se) 205. 224n. 172. 229. 213. 205. 216. 386. 199n. 389 vr~kati 210. 214 vr~iti (se) 211. 200. 190 vrguqast 186n vrguqati 185. 213. 159n. 193 vrca 205 vrcawe 205 vrcati (se) 153. 212. 194n *vrijesti 189n vrijeti 55. 250. 230. 166. 239. 171. 236 vrqakati (se) 229n vrqaknuti 229n vrqat(i) (se) 20. 372. 199. 175. 206. 240 vrwati (se) 115. 210. 213. 233. 193. 193 vre`iti se 188 vreslo 188. 229n. 190 vrdalama 199n vrdati 126. 238n. 207.434 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI vrg. 189. 216. 206. 192n. 201. 194 -vrsti 186n vrtat 238n vrtati (se) 158. 193 vr` 190 vrza 189n vrzalo 189n vrzat(i) (se) 171. 203. 388 vrtjeti 233. 231 vrdnuti 200n vrdolama 199n vrd-cati 206 vre`a 188. 195 vrzem se 189n vrzina 190. 238. 193 vrije`a 188. 172. 190 vrguqa (se) 185 vrguqav 186n vrguqak 186n. 192. 240 vrtqati (se) 238n. 240. 199. 232 vrqokas(t) 230n vrqokile 230n vrqook 230. 206 vr~ak 205n vr~ati 205n. 201. 126. 187. 209. 231 vrqak 229. 230n -vrqiti 235 vrqkati 228n vrqke 230 vrqo 230n vrqoka 230n. 206. 216 vr{qat 229n vujati 58n vujnuti 59n . 216. 189n. 198. 206. 369n. 215. 191 vrgav 186 vrgaw 195 vrgati 171. 236. 232. 212. 209n. 231. 194n. 204. 201 vrndi 199 vrnuti 131. 204. 92. 213n. 235. 175. 230n. 189.

130 gobeqav 130 gobeqast 130 gobeqati (se) 30. 232. 190. 386 gaveqina 31n gavequ{a 31n gavrani} 161. 70. 162. 170. 72. 131 gabeqski 30n gabuqati 31n gaveqa 219n gaveqak 30n gaveqati 30n.69. 386.REGISTAR 435 dar-mar 392n daska 318n devati 102 devrqiti 228. 131. 383 -ga 190n gabeq 30n Gabeq 30n gabeqati 30. 383 -go. 170 gavrqati 219. 369 dobatrqati 369 dobauqati (se) 94 doboronzati 94n dogombeqat (se) 30 dozvrndati 198 dozvrwati 202 dozvrcati 205 dokeke~iti 253 dokerati 245n dokeretati 245n dokertati 245n doknaditi 34 dokobeqati (se) 29 dokobrqati (se) 149 dokojasiti se 41 dokondrqat(i) se 370n dokopeqati se 31 dokoprcati se 346 dokotrqati se 370n dolavrwati 202 dolangati 108 dolandati 109n domuzgati 38n doprtqati 77 dorepati 38 dospjeti 328n dotavoriti 159 dotavrqati (se) 219. 203 glavrwati 203 -gle{iti 258 glib 55n glibav 55n gliban 55n glne 49 glta 49 gltam 49 glcam 49 gmurati (se) 294n gwavezgati 265n gwevzgalo 265n go. 233.71. 195 gr~a 190 guz 95 guzati 95 guzeqat(i) 95n guzetati 95n gutati 49. 333n gu{a 95 gu{iti (se) 95 . 130 goj 71 gojazan 71 *gojaziti 71 gojat 71 gojatan 71 gojatiti (se) 71 gombati 30n gombeqat(i) (se) 30. 233 dotalangati 108 dotapkati 234 vukati 58. 170 gavrati se 161. 30n gombesati se 30n gomila 70 gomilati se 70 gorope~iti se 326n grveqati 131 -grizati 67 -grizovati 87 griskalo 87 griskati 87 -griskovati 87 gristi 87 gr~ 185. 131 glava 113. 170 gavrawa~a 161. 333 dobavrqati 218 dobaguzati 95 dobasrqati 92 dobatrgati (se) 356. 333n gucati 49. 203n glaviwati 113. 388 galama 302 galija 357n galijati 357n gambuqa 31n gambuqati 31n gde 378 gebeqati 30 geveqati 31n. 219n. 203 vundati 58n vuwati se 179. 235 disati 113 dihati 113 djeti 102 do 112n. 203 vurlati 58n vurnuti 59n vu}kati 58n vu}nuti 59n g. 326n. 233.69. 130 gobeqa (se) 30.294n ga. 59 vuknuti 59 vuqati se 179.

166n zavrdati 199 zavrditi se 199n zavreti 166 zavr`en 194n zavrza 194n zavrzan 194n zavrzan~e 194n zavrzati 187n. 234 za. 235 zavrqa~a 230 zavrndaqati 229n zavrndaqiti 229n zavrnut 239n zavrnuti 240 zavrsti (se) 187 zavrtan 237n zavrtet 241n zavrtqati 229n.234 `a. 374n -er. 389 zavinuti (se) 176. 81. 248. 235 `vrwati 203n `ivotariti 163n `lavrati 171n `lovrwati 203n `yuyuriti 247 z. 177 zavirati 164 zavitlati (se) 182. 72 zakavijati 176n zakalavariti 208n zakalavatiti 208n zakamlijekati 176n zakalamukati 298n zakalamutiti 298. 206. 239 zavrcan 205 zavrcanica 205 zavrcanko 205 zavrcojla 205 zavrcuje se 205 zagojaziti (se) 71. 390n zaandovrqit 228 zabavrqati 218. 177. 72 zagojatiti (se) 71. 166. 308n. 318n `. 131. 216. 184 zavitliti (se) 183 zavitqavat 181 zavor 160. 235 zabavrmati 97 zabaguzati 95 zabagu{iti se 95 zabalamutiti 298 zabasrqati 92 zabatrgati (se) 356 zabatrqati (se) 369 zabatuqati 367 zabe~iti se 139 zablemezgati 263 zabobrqivati 149 zabobrqiti 149 zabobr~i 146 zabobr~iti 146 zaboronzati 94n zabrbo~iti 153n zabrbuqati 149n zabrbuqiti (se) 149n zabrkati 144 zabr~iti 146. 153 zabrbu~noti 146n. 49n zajatiti 71. 222n.204.56.17 `abrqati 150n `avrqati 223n `avrwati 203n `vakati 264 `vati 104 `vrqav 223 `vrqati 223. 71. 238n |avrt 207n.251.436 dotatulati 366 dototrqati 370 dou{ati 112n dou{iti 112n do~eturat (se) 365 do{eveqati 222n do{evrdati 197 do{evrqati 221 do{epiriti 319 do{migati 38n |avrk 207n. 141n. 229. 338 erav 318n erlav 80. 234. 388 zakekeriti se 244n zakeketati se 244n zakeke~iti (se) 252 zakerebe~iti se 137 . 72 zagomilati 70 zagomiqa 70 zagrizalo 66 zagrizati (se) 66. 71n zajaskati 47n. 238n |avrtina 238n Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI -eq. 164 zavorqiv 160. 166 zavrlekati 229n zavrlecati 229n zavrle~iti 229n zavrqaknuti 229n zavrqan 230 zavrqati 228n. 56n zaves 58n zavili~iti 174n zaviqiti 174. 184. 230. 67 zagu{iti se 95 zaja`en 71n zajaza 46 zajazit(i) (se) 46.29n. 193n zavrzivati 187n zavrzlan 194n zavrijeti 164. 149n zavaravati 163n zavarati 163 zavedem 58n zavezati 56 zavezivati 56n zaveznut(i) 56. 316.

226n. 239. 242 zakovrtat(i) 175. 233. 261. 221 za~amati 284n za~amuwati 180. 388 zakovrqi 226. 329. 242 zakovrnuti 131. 388 zakovrduje 197. 163. 233. 226. 224. 389 zakoviwati 179 zakovitlati (se) 181. 195n. 200 zakovrne 239 zakovrnit 239 zakovrnut 239. 216. 226n. 215n zakovr~ati 210. 226. 219. 216. 175. 241. 61n za~avradi{e 61 za~avrqati (se) 220. 388 zakovrndati se 197. 258. 235. 388 zakovryati 215n zakoglcne 49 zakojasiti se 41. 182. 243n. 389 zakome{ati (se) 33 zakomlca 40 zakomlcam 40 zakomlckuje 40 zakomlcne 40 zakomotati (se) 36 zakomuckivati 40 zakondrqat 370n zakoper}at (se) 346n zakopijeriti (se) 317 zakopirkati 317n zakoprqati 339 zakoprcati (se) 346 zakopr~iti 352 zakorepit 38 zakofr~it(i) 212. 235. 216 zakovrqati 175. 219. 261 zakobeqati (se) 29. 216 zakoceniti se 49 zakocenuti se 49 zako~operiti se 309 zakrdaveje 52 zalabrwati 114 zalanda se 109n zalandati se 109n zalaprdati 330 zalapu{iti 117. 242. 388 zasukan 166n zatavrqati 219. 388 zakovrtno 237 zakovrcati 204. 286 za~au{iti 68 zaklembesiti 132 zakle~iti 257. 387. 184. 354n zapr{kati 344 zasovrqati 219. 388 zakovrdati (se) 197. 173. 237. 284. 200 zakovrknuti 207. 171 za~avradi 61. 103 za}aprdati 330 za}au{iti 68 zau{iti 68 zafr~it 212 zaceniti (se) 49 zacenuti se 49 za~avoriti 160. 388 zatovrqati (se) 219 zatopr~iti 353 zatotrkati 372n zatuliti 103 zatuqiti 103 zatutuqiti (se) 51n. 214. 48 zakoja{iti se 41 zakokoriti 246n zakokrdaveje 52 zakolebat(i) (se) 32 zakole~iti 259. 236. 388. 236. 233 zakovrqiti 175. 32 zakobrqati (se) 149 zakoveqati se 219n zakoviqati 173. 261. 217 zakovr~iti (se) 211. 387.REGISTAR 437 zapovrnuti (se) 242n zapoprcati 348n zaprdavati 332 zaprdat(i) (se) 332 zaprndecati (se) 335n zaprtqati se 77 zaprcat(i) (se) 348 zaprckati 348n zapr~it(i) (se) 353. 125 zale~iti 20. 236n. 235. 259. 103 zaweprcati se 347 zao 204 zapad 119n zapatrqiti 353n zaperiti (se) 311 zapovrqiti 229 . 175. 389 zaqau{iti 68 zamanut 288 zamlata 81 zamlckujem 40 zamlcnem 40 zamuditi (se) 306n zamumuqiti 51n. 235 zatalau{iti se 111 zatatulati 366 zateturati (se) 364 zatovitlit(i) 40n. 217. 179. 388 zakovrnyati se 215n zakovrtan 237. 243. 166. 388 zakoviqiti 63n. 243.

386. 216. 139. 198n. 343 za{eprtqati 76 za{kovrnuti 240. 389 izvrqen 229 izvrqiti (se) 229. 243 za~evrqati (se) 221 za~evrqiti 227 za~epeqiti 340n za~eprkat(i) 337 za~eprqat(i) (se) 339. 386 izbavr~it(i) (se) 211. 343 za~oprqati 389 za~opr{ka 344 zayaveqati 223. 284 zreti 80 zuknuti 125n zuriti 51 iz. 175n za~evraditi 61 za~evrati se 240. 392 izavrqe 223. 204 zlopatiti 204 zmuwenet 283. 303 za{omutiti (se) 388 za{uvinuti se 176 zbavrqati 218 zbalamutit 298 zbatrgati 357 zbatrqati 369 zbr~kati (se) 147n zbuniti 288 zbuwen 288 zvizd 96 zvizdati 96 zvijukati 96 zvrdati 198.438 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI za~ebrknuti 143. 234 zvrndalo 198 zvrndat(i) 96. 172 za{evijati 176. 204n zvrdov 198 zvrk 208. 156 izvijati 173n izvije|ati 156n izviqkati 175 izvinuti (se) 176. 340 za~eprqiti 340 za~ivijati 175n *za~iviliti 175n za~oprqa 341. 172 za{avrcati 145n. 152. 217 zvrkan 209. 217 zvrkast 209. 141 izblemezgati 263 izboronzati se 94n izbo~iti se 103 izbrembe~iti 138n izbr~iti (se) 146 izbuqiti 130 izvediti 155. 201. 241. 193 izvrgudati (se) 186 izvrguqati 185 izvrdati 199 izvrije`iti (se) 188. 388 za{amutiti (se) 299 za{andati 82n za{eveqati 222n za{everet 159. 97. 388. 223. 206n zvrcnut 205 zvr~ati 96. 198. 140n izbekeqit(i) (se) 141n izbeqiti (se) 129. 130 izbe~it(i) (se) 130. 72n za{alabazati (se) 123 za{amaden 305 za{amadi 305 za{amuditi 305. 198n zvrndov 198 zvrwati 202. 193. 235 izvrnuti 240 izvrtati 238 izvrtutlit 239n izgabeqati (se) 30 izgaveqati (se) 30n izgeveqati 31n izgobeqati se 30 . 147.87. 206n zgugurim se 104n zguriti se 104n zlo 204 zlovrwati 203. 217 zvrka 208. 177 izvitoperiti (se) 318n izvra`iti 188n. 177 za{evrdati 197 za{evrqati 221. 389 izbaguzati 95 izbalaba~it se 98 izbasrqati 92 izbatrgati (se) 357 izbatrqati 369 izbatuqati 368 izbaciti 98n izba~iti se 98 izba{iti se 110 izbekarit(i) (se) 140. 205 za{ajatiti 72. 216. 223n zayavrqati 223 zayeveqati 223n za{avrati (se) 162. 205. 216. 232 izandavrqit (se) 228 izbaviti se 31 izbavrqiti 215. 234 za{eperit 309n za{eprqati 341. 204n. 217 zvrqati 204n. 242. 215. 204 zvrcan 205 zvrcat(i) (se) 96. 389 za~eviqati 174n za~eviqiti 174n. 152. 243 za{komr~iti 267 za{oveqati 222n za{omuti (se) 300.

261. 49n izlabrwati 115 izlandati (se) 109. 387. 387. 391 izgombeqati 30 izdevati 102 izdeveqiti se 228n izdede(n)~iti se 138n izendeveqit (se) 228n. 175. 339n. 386 iskobeqiti (se) 128. 34 iskutuqati se 368 ispalampuvati 89. 303n ispalapuhati 89 ispalapucati 88. 385. 303n ispalapuvati 89. 384 ispapoqiti 88 ispapuliti (se) 87 ispapuqiti se 88 ispapu~iti se 87 isperiti (se) 311. 141. 235. 227n. 388 iskojasit se 41. 388 iskokorit(i) se 245 iskola~iti 130. 254n isknaditi 34 iskoba~iti 35n iskobeqam se 29 iskobeqat(i) (se) 29. 243. 261. 389 iskotiwati 175n. 318 ispe~it(i) (se) 141. 388 iskobrqati se 386 iskoveqati se 219n. 303n. 389 iskoviqiti 173. 166. 216 iskovr~iti 211. 391 iskovrnem 240 iskovrnut(i) (se) 239. 141 iskolebati (se) 32 iskole~iti 259. 328 ispe{ati 328n ispe{it(i) (se) 328n ispobijati 87n ispovrqati 224n. 261. 388 iskoporcit se 346n iskoprqati se 339. 388 iskolijen~iti 259n iskolije~iti 259 iskoqebati se 32 iskoqupati (se) 50 iskomr~iti 267 iskomr{qati 33n iskondra}iti se 255 iskopati se 233. 216. 233 iskovrqiti 195n. 388. 328. 387. 130. 346. 388. 241. 233. 387. 339. 350 iskopeqat(i) se 31. 326n. 252. 388 iskovrtati 237. 130. 236. 226. 193. 233. 260. 254. 343 iskoprcat(i) (se) 233. 388 iskele~iti 259n iskeliti se 141n iskeqit(i) (se) 141n iskerebe~iti se 137 iske~it(i) (se) 253. 137 iskrivoperiti (se) 318n iskrqebati (se) 33 iskubacati 36 iskumije{ati 33.REGISTAR 439 iskope}iti se 327 iskope~it(i) (se) 141. 343. 31. 386 . 386 iskoviqati 173. 326. 235 izeroperiti se 318n izjasat se 47 izjaskati se 47n.321n iskavedati 155 iskebe~iti se 137. 235. 327. 339. 391 iskovrqim 224. 343. 370n iskofr~it 212 isko~operit(i) (se) 309 iskrebe~it(i) (se) 138 iskreveqiti (se) 128. 388 iskoviwati (se) 179 iskovrije`iti (se) 188. 109n izlaprdat(i) (se) 330 izlepuniti 117 izlijoperiti 318n izlipunuti 117 izmuqim 104n iznapraqa 393n izrep~im se 315 izrondati se 107 -ir. 129. 195. 387 iskeveqiti (se) 129 iskeka}iti se 255 iskeken~iti 252 iskekeriti se 244 iskeketiti se 254 iskeke~it(i) (se) 252. 253. 137. 48 iskokatiti 254 iskoka}iti se 255 iskoketiti 254 iskoke}iti se 254 iskoke~it(i) se 175. 179. 370n. 243 iskovr~ati se 210. 175. 387 iskobe~iti (se) 35n. 350 iskorepiti 37 iskorijepati 37 iskorijepiti 37 iskoristiti 35 iskotiqati 175n. 389 iskovrqati (se) 224. 242. 224.

49n jaska~a 47n jasla 47 jaslara 47n .118. 340 i{~eprqati (se) 340 i{~eprqiti (se) 340 i{~eturat 365 i{~oviqiti 174. 260. 242. 215. 216 i{~avrqati (se) 220 i{~amreje 277 i{~amrejem 277 i{~amrel 277 i{~amreti 277 i{~amrim 277 i{~apquskati 62 i{~aprqim 341 i{~eviziti 63 i{~eviqati 173. 387 istomezgati 262. 225. 388 i{~eviqiti (se) 63n. 261. 44. 173. 87n. 119n java 46 javiti se 46 -jaga 78 jad 87 jaz 71 jazva 47 jaziti 71 japad 119n japra`iti se 119 japuriti (se) 119 jas 43n jas. 236 i~ovrqi (se) 228. 47 jasati 43. 47n. 388. 388 i{~emreti 277 i{~epati 308n i{~eperit se 308 i{~epqezi se 65 i{~eprkat(i) (se) 337. 261n istele~i