Marta Bjeleti} KO IS VRNUTI GLAGOLI Tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata

(na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu)

SERBIAN LANGUAGE INSTITUTE OF SASA Monographs 2

Marta Bjeleti}

VERBS WITH A TWIST
Types of expressive preverbal formatives
(in Serbian and Croatian language material)

BELGRADE 2006

INSTITUT ZA SRPSKI JEZIK SANU Monografije 2

Marta Bjeleti}

IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

Tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata
(na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu)

BEOGRAD 2006

ISBN 86-82873-10-9 Urednik serije: prof. dr Aleksandar Loma, dopisni ~lan SANU Recenzenti: prof. dr Aleksandar Loma dr Jasna Vlaji}-Popovi}, vi{i nau~ni saradnik Tira`: 500 Izdavawe ove kwige finansijski je pomoglo Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije Izdaje: Institut za srpski jezik SANU Kompjuterska priprema: Davor Pal~i} Likovno re{ewe korica: Leposava Kne`evi} [tampa: ^igoja {tampa, Beograd
CIP — Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 811.163.4’373.611 BJELETI], Marta Iskovrnuti glagoli : tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata (na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu) / Marta Bjeleti}. — Beograd : Institut za srpski jezik SANU, 2006 (Beograd : ^igoja {tampa). — 490 str. ; 24 cm. — (Monografije / Institut za srpski jezik SANU ; 2) Na spor. nasl. str. : Verbs with a twist : types of expressive preverbal formatives (in Serbian and Croatian language material). — Tira` 500. — Bele{ka o autoru: str. ‰490Š. — Napomene i bibliografske reference uz tekst. — Bibliografija: str. 395–416. — Summary: Verbs with a twist : types of expressive preverbal formatives (in Serbian and Croatian language material). — Registar. ISBN 86-82873-10-9 a) Srpskohrvatski jezik — Etimologija b) Srpskohrvatski jezik — Tvorba — Glagoli — Prefiksi v) Slovenski jezici COBISS.SR-ID 131160844

SADR@AJ
Sadr`aj

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Uvod I) O predmetu rada . . . . II) Lingvisti~ki okvir teme III) Op{ti istorijat teme . . IV) Ciqevi rada . . . . . . V) O koncepciji rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 13 15 19 20

Pojedina~ni ekspresivni prefiksi 1) kV- (ko-, ka-, ku-, k-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 2) ~V- (~e-, ~a-, ~o-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 3) gV- (ga-, go-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 4) xV- (ha-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 5) {V- ({a-, {e-, {i-, {o-, {u-) . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 6) pa- (pa-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 7) bV- (ba-, be-, bo-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 8) mV- (ma-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 9) (-)tV-; (-)stV- ((-)to-, (-)ta-, (-)te-, (-)tu-; (-)sto-, (-)stu-, (-){to-; }a-) 101 10) lV- (la-, le-, lo-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 11) a-, ja- . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Osnove 1) bazati . . . . . . . . . . . . 2) beqiti . . . . . . . . . . . 3) besiti, -vesiti . . . . . . . . 4) be~iti . . . . . . . . . . . 5) brkati, brcati, br~iti . . . . 6) brqati . . . . . . . . . . . 7) -vedati . . . . . . . . . . . 8) verati / -veriti, voriti, virati, 9) viqati, viqiti . . . . . . . 10) vinuti, vijati . . . . . . . . 11) ?-viwati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . -vrati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 128 132 137 143 149 155 159 173 176 179

6

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

12) vitlati, vitliti . . . . . . . . . . 13) vrg(ati) / vrz(a)ti, vr(ij)eg- / vr(ij)ez14) vrdati, vrwati, vrcati . . . . . . . 15) vrkati, vr~ati, vr~iti . . . . . . . 16) vrqati . . . . . . . . . . . . . . 17) vrteti, vrtati, vrnuti, vratiti . . . 18) -keriti . . . . . . . . . . . . . . 19) ke~iti . . . . . . . . . . . . . . 20) -kle~iti . . . . . . . . . . . . . . 21) -le~iti . . . . . . . . . . . . . . 22) mez(g)ati . . . . . . . . . . . . . 23) mra~iti (se) / mr~iti (se) . . . . . . 24) mrditi se . . . . . . . . . . . . . 25) -mreti, -mriti, -meriti . . . . . . . 26) mr{titi se . . . . . . . . . . . . 27) -muwati . . . . . . . . . . . . . . 28) muriti . . . . . . . . . . . . . . 29) musiti se . . . . . . . . . . . . . 30) mutiti, -muditi . . . . . . . . . . 31) periti, piriti, puriti . . . . . . . 32) pe~iti . . . . . . . . . . . . . . 33) -prdati . . . . . . . . . . . . . . 34) -prkati . . . . . . . . . . . . . . 35) prqati . . . . . . . . . . . . . . 36) pr{kati . . . . . . . . . . . . . . 37) prcati . . . . . . . . . . . . . . 38) pr~iti . . . . . . . . . . . . . . 39) trgati . . . . . . . . . . . . . . . 40) tr~iti . . . . . . . . . . . . . . 41) ?turati, ?tulati, ?tuqati, ?trqati . Zakqu~ak

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

181 185 197 207 218 237 244 252 257 259 262 266 274 277 281 282 291 296 298 308 326 330 337 339 344 346 352 356 359 364

I) Ekspresivni prefiksi u dijahronoj perspektivi . . . . . . II) Ekspresivni prefiksi na sinhronoj ravni . . . . . . . . . 1) Ekspresivni prefiksi kao sistem . . . . . . . . . . . 2) Semantika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3) Status ekspresivnih prefiksa u tvorbenom sistemu jezika Literatura Izvori . . Skra}enice Summary . Registar . . O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

377 382 382 387 391 395 412 417 421 430 490

PREDGOVOR

Ova monografija predstavqa dopuwenu i tehni~ki dora|enu verziju doktorske disertacije œTipovi ekspresivnih preverbalnih formanata u srpskohrvatskom jezikuŒ koja je odbrawena na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, 12. maja 2001. godine, pred komisijom u sastavu: prof. dr Darinka Gortan-Premk (mentor), prof. dr Radojica Jovi}evi}, prof. dr Dragana Mr{evi}-Radovi} i prof. dr Aleksandar Loma. Iako je tekst monografije znatno obimniji od teksta disertacije, van korica kwige ostalo je jo{ relevantne leksi~ke gra|e koja }e, kad œsazriŒ za analizu, biti obra|ena i prezentirana u posebnim radovima. Ta gra|a dodatno svedo~i da je pojava kojom se ova kwiga bavi i te kako prisutna u na{em jeziku i da zaslu`uje ozbiqnu lingvisti~ku interpretaciju. U toku nastajawa kwige svojim uvek dragocenim sugestijama i dobronamernim primedbama neizmerno me je zadu`io Aleksandar Loma, kolega i prijateq. Posebnu zahvalnost dugujem Davoru Pal~i}u, ne samo na visoko profesionalnoj pripremi teksta za {tampu, ve} i na nesebi~noj pomo}i oko izrade registra. Mojim kolegama iz Etimolo{kog odseka Instituta za srpski jezik SANU zahvaqujem se na razumevawu i podr{ci. Beograd, marta 2006. Autor

UVOD

.

unikatna. Radi se o tvorbenim elementima koji su po svojoj su{tini prefiksi. v) na morfemskom planu su delimi~no izdvojive. a obrazovawa koja ih sadr`e su ograni~ena. Tu ubraja prefikse sa razli~itim aspekatskim zna~ewima. Drugi tip su morfeme koje: a) na genetskom planu poti~u od ekspresivnih prefiksa. Prvi tip su morfeme koje: a) na genetskom planu poti~u od lokacijskih prefiksa. a u nekim slu~ajevima i transparentne ekspresivnosti ([arifullin 1982:9–10. na konotacije razli~ite vrste. Tom kategorijom bavi se prevashodno etimologija. funkcionalno nulte. ali mi smo ga preveli sa „lokacijskiŒ jer pridev „lokalniŒ u srpskom jeziku ima sasvim druga~iju konotaciju) podrazumeva prefikse koji ukazuju na prostorno-vremensku korelaciju predmeta ili pojave ozna~ene korenom re~i. {ire [arifullin 1988). b) na tvorbenom planu su neproduktivne.UVOD I) O predmetu rada Predmet ovog rada jeste jedna specifi~na tvorbena kategorija. Do izdvajawa ovih prefiksa dolazi se iskqu~ivo na dijahrono-komparativnom planu. nepoznata nauci o sinhronoj tvorbi re~i.itd. po. po [arifulinu. Napomiwemo da [arifulin pod lokacijskim prefiksima (wegov termin je „lokalânáe ørefiksáŒ. g) na funkcionalnom planu su desemantizovane. ’arhai~ni prefiksi’1. v) na morfemskom planu su potpuno neizdvojive. npr. ’prefor1 [arifulin pod pojmom ’arhai~an prefiks’ podrazumeva dva tipa morfema. ali se kao takvi ne prepoznaju u strukturi re~i. b) na tvorbenom planu su neproduktivne. Ekspresivni prefiksi. Sa aspekta sinhrone tvorbe — lekseme koje ih sadr`e imaju neprozirnu. raz-. ukazuju na emocionalno-ekspresivnu pragmatiku jezi~kog znaka. ali obrazovawa koja ih sadr`e su prili~no rasprostrawena i ~uvaju reliktnu regularnost. Predmet na{eg istra`ivawa definisan je (pod)naslovom Tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata (na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu). nera{~lawivu strukturu. Arhai~nost ove dve vrste . Ovakva formulacija odabrana je iz slede}ih razloga: 1) U literaturi se pomenuti elementi ozna~avaju razli~itim nazivima: ’ekspresivni prefiksi’. zbog postojawa relativno velike grupe derivata na kojima se mo`e primeniti operacija izdvajawa i identifikacije. koje nisu neposredno povezane sa designativnim planom jezika. g) na funkcionalnom planu delimi~no ~uvaju svoje funkcije u vidu reliktne.

*pa-. sa ~ime se ne sla`u [anski i [arifulin (up. {to sa elementima koje mi prou~avamo nije slu~aj. . priznatu i u strukturi re~i lako uo~qivu tvorbenu kategoriju. bli`e ga odre|uju}i atributima ’preverbalni’ i ’ekspresivni’. *jâ-. *o-. ’unifiksi’2. jeziku. da prati sudbinu celokupnog sistema arhaprefiksa predstavqa wihovu etimolo{ku karakteristiku (op. *la-. 4 Indikativno je da to isto va`i i za s u f i k s a c i j u glagola u s. *bV-. 97–98).(V = vokal). zatim ’formanti’ i ’elementi’. *gV-. preliminarna istra`ivawa pokazala su da je u srpsko-hrvatskom jeziku ekspresivna prefiksacija naro~ito `iva kod glagola4. Ciq ovog rada nije. Iako su formanti ovog tipa u slovenskim jezicima karakteristi~ni i za imenice. retkih imenskih i glagolskih prefiksa: *a-.12 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI manti’. *xV-. perspektivnija i zna~ajnija tema. cit. Za taj naziv odlu~ili smo se zbog toga {to termin ’prefiks’ asocira poznatu. ra-. primewuju}i ga i na „prefiksalne unifikseŒ (npr. ba-). *tV-. ekspresivnih. tako da se. me|utim. *pra-.3 2) Atributom preverbalni defini{e se (a ujedno i o g r a n i ~ a v a) predmet na{eg prou~avawa. *~V-. U (pod)naslovu rada za wihovo definisawe koristimo neutralan termin formanti. Svaki od navedenih prefiksa registrovan je (sa mawe ili vi{e potvrda) i u srpsko-hrvatskom jeziku. kur-. *mV. deverbalnih imenica izvedenih od ekspresivno prefigiranih glagola). 2 Termin je uvela Zemska (Zemskaà 1969). To je razlog {to smo se u istra`ivawu koncentrisali pre svega na glagolski korpus (ukqu~uju}i i deverbale). *kV-.-h. prakti~no. 3) Atribut ekspresivni ovde se upotrebqava u slede}em smislu: analizirani formanti poseduju takav tip tvorbenog zna~ewa da re~i izvedene pomo}u wih postaju markirane (naj~e{}e uz negativnu modifikaciju osnovnog zna~ewa) i ulaze u krug ekspresivne leksike. „Sufiksacija glagola je veoma rasprostrawena i `iva kategorija. *so-. 3 U samom radu pak naj~e{}e koristimo termin ’prefiksi’ (jer sa etimolo{kog aspekta oni to zapravo i jesu). Imenice su daleko mawe podlo`ne ovom tvorbenom procesu (osim. Prefiksi koji su predmet na{eg rada po svojim osobinama pripadaju drugom tipu (prema [arifulinovoj klasifikaciji) arhai~nih morfema — ekspresivnim prefiksima. naravno. svi sufiksirani glagoli i ne mogu nabrojatiŒ (Grickat 1955–1956:45). [arifullin 1988:95–96). ’tvorbeni elementi’. *{V-. ’tvorbene komponente’. Glagoli koji sadr`e ekspresivne prefikse (za razliku od imenica) grade razu|en sistem me|usobno povezanih tvorevina i samim tim name}u se kao privla~nija. 4) Za praslovenski jezik dosada je pretpostavqeno postojawe slede}ih arhai~nih.

ne obavezuje da u okviru ovog istra`ivawa podjednako detaqno prou~imo ekspresivne prefikse i u ostalim slovenskim jezicima6. od genetski raznorodnih elemenata) u srpsko-hrvatskom jeziku. zvani~an naziv jezika jo{ uvek bio ’srpskohrvatski jezik’. ne samo zbog enormne koli~ine gra|e koju bi trebalo sakupiti. ve} i zbog ograni~enog broja slovenskih leksikografskih (u prvom redu dijalekatskih) izvora kojima raspola`emo. me|utim. 5) U (pod)naslovu rada pomiwu se srpski i hrvatski jezi~ki materijal. II) Lingvisti~ki okvir teme Ovaj rad se svojom tematikom neposredno uklapa u {iru celinu — oblast slovenske t v o r b e (preciznije re~eno. prinu|ena je da zanemari savremene podele jezika na srpski i hrvatski.)5. na materijalu j e d n o g (istorijski posmatrano) slovenskog jezika. Opravdawe za ovakav pristup problemu. U tekstu se. dakle.-h. budu}i da je leksi~ka gra|a za ovaj rad prikupqana kako iz {tokavskih. Na taj na~in i etimolo{ka re{ewa koja predla`emo u radu dobijaju potreban kredibilitet. .UVOD 13 i~ne prefiksacije (sastavqenog. kao dijahronijska disciplina. Potreba da se s. osnovni metodolo{ki postupak primewen u ovom radu jeste etimolo{ka analiza sakupqene gra|e. Etimologija. precizno razvrstavawe leksi~kog materijala i ina~e nije izvodqivo. Oba odre|ewa (srpski i hrvatski / srpsko-hrvatski) stoje u skladu sa prezentiranim i analiziranim materijalom. nalazimo u stavu Truba~ova. To nas. kada se 5 Podse}amo da je u vreme. Nas prevashodno interesuju tipovi prefiksa koji su karakteristi~ni za analizirani korpus. kao i wegovu afirmaciju. Svakako da se analizirana tvorbena kategorija ne mo`e posmatrati izvan slovenskog konteksta. koji smatra perspektivnim „prou~avawe slovenske tvorbe u celini (ili wenih fragmenata) kroz prizmu tvorbe jednog od slovenskih jezikaŒ (Truba~ev 1971a:67). Osim toga. 6 Takav zahvat skoro da i nije ostvarqiv. nego i zbog nemogu}nosti da se odre|eni dijalekatski tipovi u datim vremenima nesporno ve`u za jedno ili drugo etni~ko imeŒ (OS IX).-h. „Uostalom. dosledno koristi termin srpsko-hrvatski (i kao skra}enica s. ne samo zato {to se iste re~i obi~no javqaju i na jednoj i na drugoj strani. Ta nau~na disciplina aktuelna je i danas. istorijske tvorbe slovenskih jezika). me|utim. Pojava o kojoj je re~ prou~ava se. lekseme koje sadr`e ove prefikse sagledaju u okru`ewu svojih slovenskih ekvivalenata ostvaruje se upu}ivawem na primere obra|ene u etimolo{koj literaturi ili u etimolo{kim re~nicima. kada je ovaj rad zapo~et. zasnovane na unekoliko razli~itim standardnim realizacijama i na razli~itim nacionalnim ose}awima. u su{tini. tako i iz kajkavskih i ~akavskih dijalekatskih izvora.

. 7 O ekspresivnoj derivaciji. u radu se prati i semanti~ki aspekt analiziranog materijala i utvr|uju se zna~ewa karakteristi~na za ekspresivno prefigirane glagole. Bori{ev programski ~lanak. semantika se koristi kao pomo}no sredstvo. S druge strane. ovaj rad se ti~e i e k s p r e s i v n e l e k s i k e. ali taj posao mo`da jo{ uvek nije okon~an. I dok su sufiksi uglavnom detaqno prou~eni (up. koji po svojim karakteristikama stoje najbli`e arhai~nim imenskim prefiksima. To je zna~ajno s aspekta izrade etimolo{kog re~nika za ~ije potrebe je rad i pisan. Machek). U ovom kontekstu treba posmatrati i predmet na{eg prou~avawa. Osnovni preduslov za to jeste pra}ewe odre|ene pojave na velikom korpusu i sistematski9. U nauci je posledwih decenija vr{ena mawe ili vi{e sistematska inventarizacija retkih tipova slovenskih imenskih prefiksa (o tome ni`e). {to se javqa tek u modernijim re~nicima (ÅSBM. ipak. To se pre svega odnosi na ~isto imensku prefiksaciju. jer su preverbi (tj. Stoga je jedan od zadataka rada — izrada metodolo{kog pristupa re{avawu problema ove vrste. „normalniŒ glagolski prefiksi). perspektivan pristup prou~avawu leksike jeste weno razmatrawe u okviru tematskih grupa. pod uslovom da zadovoqava formalnu stranu. npr. Borys 1991a). ekspresivne preverbe. pripada razmatranoj grupi). 8 U starijim etimolo{kim re~nicima tretirawe ekspresivne leksike vi{e je zavisilo od li~nih afiniteta autora (npr. Etimolo{ki re~nik srpskog jezika je re~nik modernog usmerewa. po. a mawe je imalo principijelno re{en pristup. id. id. Melâni~uk 1969. SEK.. 9 Pored ovog. up. ekspresivnu prefiksaciju. posebno ukazuju}i na ekspresivnu derivaciju glagola u srpsko-hrvatskom za razliku od ostalih slovenskih jezika (u kojima je derivacija glagola marginalna). i to dvojako. . kao i imenski prefiksi koji su u vezi sa wima (npr. u kojem se poklawa potrebna pa`wa i ekspresivnoj leksici (v. Truba~ev 1972a:17–20). Sáawski 1974. v. pi{e Stankjevi~ 1964:123–127. filter kroz koji se dolazi do etimolo{kog re{ewa (ponekad ve} samo zna~ewe presu|uje da li leksema. konkretno — ekspresivne derivacije7. S jedne strane. u sferi prefiksa jo{ uvek ima nedovoqno istra`enih pojava. Uvod. Vaillant IV). OS XVII)8.: pa. S obzirom na specifi~nost analiziranog leksi~kog materijala. 1976. ne pomiwu}i. Rad zadire i u oblast s e m a n t i k e. Iznose se zapa`awa i o semantici samih prefiksa.14 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~ini da raspola`emo mawe-vi{e kompletnim inventarom slovenskih tvorbenih morfema.) — relativno dobro prou~eni (up. v. 1979.

iz pera pojedinaca. konkretnih problema koji nisu dobili adekvatno re{ewe. koja objediwava razne jezi~ke nivoe: morfonologiju (prozodija. Radovi koji se bave ovom problematikom nikada nisu bili u `i`i nau~nih interesovawa. Schulze 1895:243–244. Schmidt 1987. ~etvrtu — orijentacija na semantiku (tzv. ali konstantno popuwava ve} preko sto dvadeset godina. pouzdano. evidentno. Ova nauka je tokom svog razvoja pro{la kroz nekoliko faza. Schmidt 1984. 11 F. Prvu fazu karakteri{e orijentacija iskqu~ivo na spoqa{wu formalnu sli~nost upore|ivanih re~i. ku-. Up. Tek u novije vreme pojavio se {iri krug autora koji sistemati~nije prilaze re{avawu problema ove vrste (to se. oblasti u kojima treba ra~unati sa mnogo ve}im brojem relevantnih parametara i gde se sve ne mo`e objasniti strogim. O stind. drugu — orijentacija na fonetiku i striktno uva`avawe tzv. pre svega. Savremenoj etimologiji ostale su u nasle|e „drugostepeneŒ (zapostavqane ili izbegavane) teme. ka-12. ipak je ostalo jo{ mnogo bazi~nih. zapravo. Moskov 1981:45–55. 12 Iako kao wihovu paralelu navodi stind. Miklosich. odnosi na rusku etimolo{ku {kolu). apofonija. 127–131). a to je — e t i m o l o g i j a. ’trans-semanti~ka’ faza (op. U etimologiji je. Vergleichende Grammatik der slavischen Sprachen I–II. ~ime se sa korenske etimologije pre{lo na etimologiju konkretnih leksema. cit. III) Op{ti istorijat teme10 U svojoj œUporednoj gramatici slovenskih jezikaŒ11 Miklo{i~ prvi u slovenskoj lingvistici skre}e pa`wu na prefikse ko-. od Miklo{i~a do 80-ih godina XX veka. up.up. „fonetskih zakonaŒ. do sada re{eno samo ono {to je bilo nesporno. Miklo{i~evo zapa`awe otkrilo je novi istra`iva~ki prostor koji se sporo. ku.UVOD 15 Tako dolazimo do osnovne. Jednoj od tih „drugostepenihŒ tema posve}en je i ovaj rad. „semanti~ke univerzalijeŒ. i Miklosich 152–153. . centralne discipline u ~ijim okvirima je i ponikao ovaj rad. on ne dovodi ove elemente u me|usobnu etimolo{ku vezu. glasovne alternacije) i tvorbu (tvorbeni tipovi). Wien 1875–1883. semanti~ke motivacije) (up. Nastajali su sporadi~no. brugmanovskim fonetskim zakonima. I mada je na osnovu pojedinih istra`ivawa projektovana ve} i predstoje}a. Toporov 1994:126). u raznim sredinama. 10 Za detaqan hronolo{ki pregled istra`ivawa posve}enih ovoj temi. Prou~avawe ekspresivnih prefiksa odvija(lo) se na vi{e paralelnih nivoa. tre}u — orijentacija na infrastrukturu.

Ovde treba pomenuti i rad Kope~nog. Merkulova 1972. 2002. 1979a. 1982. Gorà~eva 1979. 1997. Petleva 1980. U wima se naj~e{}e razmatraju pojedina~ni prefiksi (ili grupe prefiksa) na materijalu jednog ili vi{e slovenskih jezika. prefiks ka. Nikon~uk 1979. Vasmer 1912. Careva 1971.: Varbot 1965. Truba~ev 1960. [arifullin 1982a. 1982. Budimir govori o guturalnom prefiksu ka-. kovitlac. . 1972a. 1979. Naj~e{}e se radi o etimologijama pojedina~nih leksema. posve}en prefiksima kao sistemu posmatranom na dijahronom i sinhronom planu. U na{oj nauci (pod wom ovde podrazumevamo celokupnu srpsko-hrvatsku lingvistiku). 1978a. 1976. 1992. kome{ati (Budimir 1951:229. 1979. 1997 itd. TolsØoè 1969. Budimir 1960:19). pored Skoka. CeèØlin 1954. up. Varbot 1975a.13 Pored pomenutih radova koji se prefiksima bave uglavnom parcijalno. 1978. {a. 1959. 1983. Debeljak 1954. naravno. koji za predmet ima arhai~ne tipove prefiksacije u ruskom jeziku ([arifullin 1982). Po wemu. daleko brojniji od onih prvih. Schutz 1965. Musi} 1931. svojevrsnu sistematizaciju doskora{wih prou~avawa ove teme (Kope~ny 1983). Borys 1973. ~e-. 1981a. Kala{nikov 1994. ali u kojima se prefiksi na ovaj ili onaj na~in pomiwu. up. u ~ijoj se strukturi izdvajaju ekspresivni prefiksi. Kurkina 1974. 1973. 1992a. Takav je rad Moskova. spadaju i radovi posve}eni imenskim prefiksima. 1965. [arifullin 1988. 1982b. Mokienko 1972. 1999. 1985. ali skoro sasvim marginalno. 2003. 1986. 1975. Truba~ev 1971. dok Filipovi} razmatra ovu pojavu na onomasti~kom materijalu: Kavarna. 2002. 2) Drugi nivo predstavqaju radovi koji nisu strogo koncentrisani na problem prefiksa. 1976. 1975.(Moskov 1981). 1985. up. ima i onih u kojima je ostvaren kompleksniji zahvat u razmatranu problematiku. 1981. 1989a. Matzenauer 1881. Schuman 1909 itd. 1989. Petleva 1996. go-. Drugi takav rad je [arifulinov. Moskov 1962. Kamixor. 1985. Petleva 1976. 1994a. izdvajaju}i ga u ko{uta. [ulâga~ 1995. 1988. 1979. Malinowski 1889. 1972. Moskov 1978. 2003. Ovamo. 1981. Moskov 1962a.16 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 1) Prvi nivo predstavqaju radovi specijalno posve}eni ovoj temi. Moskov 1991. 1992. @akova 1975. npr. ku-. 1980. [arifullin 1979. [anskiè 1972.ima deminutivnu funkci13 Radovi se navode hronolo{kim redom. Istra`ivawem je obuhva}ena grupa prefiksa tipa ko-. Cvetko-Ore{nik 1985. 1989. 2004. Moskov 1980. Kabun itd. naravno. 1972. Ovakvi radovi su. [iràev 1935. 1985. jo{ samo Budimir i Filipovi}. 1977. 1994. Petleva 1986. ovom temom bavili su se. Nemec 1979. Knobloch 1969.

ili na kontaminaciju (npr. BER 6:762 s. cit. . tek su se u posledwem tomu BER-a sporadi~no pojavila tuma~ewa koja umesto kontaminacije ili nekog drugog obja{wewa uzimaju u obzir ekspresivne prefikse. 1999.vv. 2003. 15 Iako je proklamovani etimolo{ki princip odmah nai{ao na kritiku (up. u SP-u). ko-./ ~â-. b) re~nici u kojima se priznaju ekspresivni prefiksi (bez obzira na to kako se tuma~e i da li se uop{te tuma~e). skogorca. id. go-. ska-. re~nici se dele u dve osnovne grupe14: a) re~nici u kojima se ne priznaju ekspresivni prefiksi. Up. iako u ovom re~niku ekspresivni prefiksi nisu proskribovani. u BER-u). 2006b. 2003a. nema dovoqno materijala za pore|ewe dva praslovenska re~nika. 777 s. 1994a. ~a-. ga-. g-. ve} ih analiziramo zajedno./ ~e. 2004. skoviØlim. ~i-. U istom programskom ~lanku Georgiev izri~ito odbacuje postojawe „nekakvog pretpostavqenog prefiksa k. 2006. ~e-.v. {to bi govorilo o wegovom predslovenskom ili predindoevropskom poreklu (Filipovi} 1968). 14 Ovde ne pravimo distinkciju izme|u re~nika pojedina~nih slovenskih jezika i re~nika praslovenskog jezika. U posledwe vreme ova tematika razmatra se u na{im radovima: Bjeleti} 1993. i Gluhak 1999:15 o prefiksima ~a. ali ne i oko *~e-. 1994. Orel 1990:106). npr. ki-. ~ak. ka-. ha-. {i-. zbog disproporcije u koli~ini obra|ene gra|e — ÅSSÀ je stigao do slova O (*ob`âniviny). zbog ~estog izno{ewa hipoteza o raznoraznim kontaminacijama (up.UVOD 17 ju i sre}e se na nekada{woj tra~koj ili ilirskoj teritoriji. id. Za sada se mo`e konstatovati da se re~nici sla`u oko postojawa imenskog prefiksa *a-. pojavi. {o-. Ista principijelna zamerka stavqena je i autorima ESUM-a. `a-. Polaze}i od tog tretmana kao kriterija. 763 s. `u-. ~o-. Na~elni stav prema ekspresivnim prefiksima kao pojavi u velikoj meri odre|uje metodolo{ki pristup etimologizaciji razmatranog sloja leksike.Œ. 2002. a samim tim i kona~no etimolo{ko re{ewe. 199)15.i dr. {ko-. skomraz. skovi~em. 2005. {ka-. u BER-u progla{ena jednim od principa etimolo{kog postupka kod onih re~i kod kojih se na osnovu fonetskih zakona ne mo`e do}i do zadovoqavaju}eg re{ewa (up. Iako bi bilo zanimqivo i zna~ajno ustanoviti odnos autora prema prefiksima kao psl.ne postoji i da se svi slu~ajevi u kojima se tra`i taj „fantomskiŒ prefiks mogu objasniti kao kontaminacije. up.(SP ih ne pomiwe). ~u-. *ga.vv.koji se javqao u najraznovrsnijim oblicima kao k-. {ku-. Kontaminacija je. a SP tek do slova G (*gy`a). skovãrdulâkà. 3) Tre}i nivo predstavqa tretman ekspresivnih prefiksa u etimolo{koj leksikografiji. {a-. ho. {e-. Georgiev 1978). `e-. sku-. tvrde}i da praslovenski prefiks *k. re|e kao haplologije ili slo`ene re~i (op. Mladenov 1973). sko-. Principijelno neslagawe sa ovom pojavom vodi ka usmeravawu pa`we na sufiksalni deo re~i (npr. {u-. 2000.

bi}e obra|ene u posledwem tomu.(i wegovih varijanata): Miklosich. gde je prisustvo prefiksa kã (ili wegovih varijanata) mnogo vi{e etimolo{ki zatamweno. Machek. ÅSSÀ. ESUM. 12. kã ne postoji kao prefiks. kaverza. koji je povukao isuvi{e pravolinijsku paralelu izme|u slovenskog kã i iran. Ne bi trebalo da izaziva sumwu ni wegovo poreklo (koje obja{wava uzrok wegove ekspresivnosti) iz zameni~ke osnove ko. Prefiks ba. nap.pomiwe se u: Bezlaj. Prefiksi ~e-.. Zada~i åØimologi~eskih issledovaniè v oblasØi slavànskih àzákov. a da ne govorimo o mnogo ve}em broju slu~ajeva. ÅSSÀ. Snoj. ÅSBM. SEK. Skok. najve}i broj re~nika dopu{ta mogu}nost postojawa prefiksa ko. SEK18. „. koverØaØi. iako tako|e verovatno. kov’àznuØi. v. ukr. daqe). 18 Za sada samo ~e.. kã). b) da li imaju jedinstveno obja{wewe za wih.) neposredno poti~e od zameni~kog kã. ørikmiØiØi.. mada ne i produktivan u savremenim slovenskim jezicima i dijalektima.Œ. U to se mo`emo uveriti na slovenskim primerima koji se ne mogu objasniti a da se ne prizna prefiksalno k(ã)-: rus. „kao prefiks ovaj predlog ne postoji. 17 V. [to se ti~e prvog parametra. Sáawski. da uzmemo samo etimolo{ki najjasnije primere. 208–209. Prefiksalna upotreba kã (ka-. Moskva 1961. ÅSSÀ. To u najmawu ruku neta~no odslikava pravu situaciju u slovenskom. . o~ito ekspresivan. Truba~ev. 16 Up. *ga-. Machek.Œ (id.(slov. 87). ÅSBM. ÅSSÀ.. konura. iskazuju}i istovremeno svoje poimawe razmatrane pojave: „Kope~ni u su{tini ponavqa stav Benvenista (i delimi~no Vajana).. koitd.. Jasno je da je pred nama poseban prefiks. Holub/Kope~n y. *mo-.) ku16. re~i na slovo {. Prefiks to. N. Fasmer. tu su jo{ i *a-. {to je u op{tim crtama bilo poznato ve} Miklo{i~u17. Berneker. *la-. (sogd. U prikazu ovog re~nika Truba~ov kritikuje stav Kope~nog.priznaje se u: ÅSBM. ÅSSÀ je re~nik koji pretpostavqa postojawe ~itavog niza prefiksa: pored pomenutih.(i to samo u jednom slu~aju. v) da li ih tretiraju sistematski ili sporadi~no. {e. Me|u re~nicima u kojima se priznaje postojawe ekspresivnih prefiksa mo`e se napraviti gradacija na osnovu nekoliko parametara: a) koje prefikse priznaju. O. AkØualânáe øroblemá slavànovedenià. Snoj. ESJS. 106).i zato Kope~ni nije u pravu kada izvodi kã samo iz zameni~kog priloga *ku(de)Œ (Truba~ev 1976:175–176).18 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Sli~ne kategori~ne tvrdwe nalazimo i u ESSJ: „Etimolo{ko kã u slo`enice ne ulaziŒ (id.priznaju se u: Holub/Kope~ny. Fasmer.

Sa metodolo{kog aspekta ta opcija nije prihvatqiva. nema jedinstveno tuma~ewe. U beloruskom etimolo{kom re~niku prefiks ko. To se najboqe vidi na primeru prefiksa ko. kavàraèka. IV) Ciqevi rada 1) Osnovni ciq rada jeste da se {to potpunije i svestranije opi{e razmatrana pojava u srpsko-hrvatskom jeziku. koøiliØi).v.vv. autori ÅSSÀ. Svi ostali re~nici. „zameni~ki prefiksŒ (s. Pribegava im se samo u slu~ajevima kada je wihovo prisustvo krajwe evidentno (ali i to ne uvek). „komponenta *ka.v. ne priznaju istovremeno i postojawe sistema. „prefiksŒ (s. Snoj.v. kaver.odre|uje se kao: „ne sasvim jasna komponenta ka. co-. kovoroØ. Fasmer. dopu{taju}i mogu}nost egzistirawa prefiksa. kao „nu`nom zluŒ. kavraØiØi). kanudiØi.vv. U ukrajinskom etimolo{kom re~niku u razli~itim odrednicama prefiks ko.vv. kadib). kalä`a. kaverza. Iz navedenih primera vidi se da u etimologiji zapravo jo{ uvek nije izgra|en stav prema ovim prefiksima. b) utvr|ivawe zakonitosti wihovog funkcionisawa. kavid). ali se oni uglavnom tuma~e u sklopu leksema koje ih sadr`e. kaváracâ). To podrazumeva slede}e: a) ustanovqavawe osnovnih tipova ekspresivnih preverbalnih formanata. kahundráca). iako naj{ire prihva}en. U pogledu na~ina tretirawa prefiksa posebno mesto me|u re~nicima zauzima ÅSSÀ.odre|uje se kao: „preformantŒ (s.UVOD 19 U nekim re~nicima pojedinim prefiksima posve}ene su posebne odrednice. Za odnos (i stav) savremene etimolo{ke leksikografije prema prefiksima ovog tipa ilustrativan je primer ESUM i ÅSBM. „komponenta ka-Œ (s. kavernà. U pogledu etimolo{kog tuma~ewa prefiksa vlada velika {arolikost. To je jedini re~nik u kojem se prefiksi dosledno tretiraju kao sistemska pojava i u kojem se za svaki tip prefiksa nudi odre|eno tuma~ewe.vv. „komponenta zameni~kog poreklaŒ (s. kaverácâ. Skok. Sáawski. ko-Œ (s. kaØurhacâ). Machek ga dovodi u vezu sa lat.koji.(ko-)Œ (s. dok se samo kao „ekspresivanŒ odre|uje u: Holub/Kope~ny. re{avaju}i probleme te vrste ad hoc. koøirsnuØi). kavoron). Zameni~ko poreklo pripisuju mu Miklosich. v) fokusirawe leksi~ko-semanti~kih sfera u kojima se javqa- . kaverØ). razli~ito od slu~aja do slu~aja. lit.(*ko-)Œ (s.v. konoziØi. „tvorbeni element ko-Œ (koverØaØi. „tvorbena komponenta ka-. ili tek onda kad nema boqeg re{ewa. SEK. „’prefiks’Œ (s.vv. a predlo{ko — Berneker. ka-.

Tom prilikom ustanovqeno je da mnoge potvrde. to. ~e-. odn. ekspresivnim prefiksima (npr. mr{titi itd. ve} se pod wim podrazumeva glagol na koji se dodaju ekspresivni prefiksi (npr. bez obzira na to da li se dati glagol javqa kao samostalan. . U prvoj fazi lekseme su klasifikovane prema tipu prefiksa koji sadr`e (ko-. Tako se do{lo na ideju da se izvr{i dopunska klasifikacija materijala — prema osnovama. Pojam ’osnova’ ovde se ne koristi u smislu tvorbeno-morfolo{ke kategorije. {a-. wegov drugi ciq jeste da se na nivou osnovne ili kona~ne etimolo{ke obrade analizira ~itav niz leksema koje }e kao odrednice u}i u etimolo{ki re~nik.20 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ju. 3) Tre}i ciq jeste primena dobijenih rezultata u praksi izrade etimolo{kog re~nika.itd. Rad nema za ciq utvr|ivawe krajweg porekla ovih prefiksa. ka-vrgati). za-le~iti). ili samo u kombinaciji sa „obi~nimŒ (npr. 2) Budu}i da je rad pisan u okviru projekta Etimolo{ki re~nik srpskog jezika. kao i da }e prikupqeni materijal doprineti boqoj organizaciji gra|e u re~niku. jer se razmatrana tvorbena kategorija mo`e prou~avati samo sistematski. Tako su formirani korpusi pojedina~nih prefiksa.). bazati. V) O koncepciji rada Koncepcija rada proistekla je iz prethodno sprovedene tvorbene analize prikupqene gra|e. Verujemo da }e apsolvirani tvorbeni model i uspostavqeni sistem wegovih realizacija omogu}iti lak{u etimologizaciju svake nove lekseme koja im po svojim karakteristikama pripada. naro~ito pri formirawu etimolo{kih gnezda. imaju zajedni~ku osnovu. na velikom korpusu relevantnih leksema. ukqu~uju}i i preliminarnu etimolo{ku analizu. g) odre|ivawe statusa ekspresivnih preverbalnih formanata u tvorbenom sistemu srpsko-hrvatskog jezika. Ukazivawem na wihovo evidentno prisustvo u srpsko-hrvatskom jeziku `elimo da doka`emo da je u pitawu tvorbena kategorija na koju se mora ra~unati pri etimolo{kim istra`ivawima. vrqati.). iako sadr`e razli~ite prefikse. dubqeg od op{teslovenske ravni. Ostvarewe ovog ciqa u potpunosti je uslovqeno realizacijom prvog ciqa.

ve} slede neposredno jedna posle druge). Ovako koncipirane. prefiksi koji sadr`e dental (tV-). kwi`evno / dijalekatsko itd. npr. xV-.UVOD 21 Nakon grupisawa oblika sa razli~itim prefiksima oko zajedni~kih osnova. Nakon toga sledi etimolo{ki komentar. 2) inventarisawe ekspresivnih prefiksa koji se javqaju uz odre|ene glagole. mV-). Tako|e. {V-). sam od sebe. izme|u ostalog.. ve} uglavnom prema frekventnosti upotrebe. 4) formirawe leksi~kih gnezda. Sistem ekspresivno prefigiranih oblika formirao se. Pojedina~ni prefiksi izla`u se slede}im redosledom: prefiksi koji sadr`e gutural (kV-. Prednost ovakvog pristupa. ja-). oblici nisu pore|ani azbu~nim redom (kao osnove). Kod oblika koji su ve} razmatrani u literaturi taj komentar se svodi na citirawe relevantnih radova. Na~in izlagawa materijala je slede}i: prvo se navode oblici sa prefiksima (jednoslo`nim ili dvoslo`nim). ~V-. zatim ishodi{ni glagol. i druga. gV-. 19 U opticaju su bili i drugi mogu}i kriteriji klasifikovawa gra|e. 3) registrovawe postoje}ih alternacija prefiksa ispred iste osnove. nisu jasno razgrani~ene. Nakon prve i druge faze klasifikacije dobijene su dve grupe leksema: prva. korpusi pojedina~nih prefiksa bitno su se smawili. To je bio znak da je u~iwen dobar metodolo{ki potez kojim se do{lo do perspektivnog metodolo{kog postupka u prou~avawu ovog materijala. prefiksi koji sadr`e likvidu (lV-) i prefiksi bez suglasnika (a-. a ukoliko re~ do sada nije bila predmet etimolo{ke analize — predla`emo svoje tuma~ewe. 6) uspostavqawe sistema prefiksa i sistema oblika koji ih sadr`e. arealna distribucija. sastoji se u mogu}nosti istovremenog izvr{avawa nekoliko paralelnih operacija: 1) inventarisawe glagola koji su podlo`ni ekspresivnom prefigirawu. verovatno}a tuma~ewa. a zatim oblici koji do sada nisu analizirani u literaturi19 (te dve celine. prakti~no. 2) prezentirani materijal. Poglavqa o pojedina~nim prefiksima koncipirana su tako da sadr`e: 1) pregled literature o konkretnom prefiksu. ali smo na kraju gra|u ipak rasporedili prema kriteriju: analizirano / neanalizirano (novo). bV-. u kojoj su ekspresivno prefigirani oblici grupisani oko zajedni~kih osnova. me|utim. ove dve grupe leksema predstavqaju centralna poglavqa rada. pri ~emu se prvo navode oblici koji su ve} razmatrani u literaturi. u kojoj su ekspresivno prefigirani oblici grupisani prema prefiksu koji sadr`e. 5) uo~avawe zakonitosti semanti~kog odnosa osnove i prefigiranih oblika. . prefiksi koji sadr`e labijal (pa-.

20 Razmatrani glagoli prezentiraju se vrlo ekstenzivno.pa nadaqe21). {to zavisi od potreba konkretnog slu~aja. uz literaturu (ako takva postoji). ono se iznosi. s tim {to su u okviru svakog poglavqa koje sadr`i nekoliko varijanata (apofonskih. Ovaj drugi kvalitet po pravilu implicira onaj prvi. Oni. u definicijama preuzetim iz RSA izostavqa redni broj i slovo pod kojim je navedeno dato zna~ewe). oblici sa prefiksima izla`u su uglavnom azbu~nim redom.) jedne osnove. aspekatskih. s jedne strane.22 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Osnove se uglavnom navode azbu~nim redom. tako|e i u kombinaciji sa „normalnimŒ prefiksima. 2) etimolo{ko tuma~ewe osnove i oblika sa prefiksima22. 3) komentar o semantici. . a s druge — vrednost potvrde (ako imaju ekvivalente u drugim (ne)slovenskim jezicima). postoje i primeri koji su usamqeni. definicija zna~ewa ne odgovara navedenom primeru upotrebe lekseme u govoru (komentari ovakve vrste daju se u napomenama). ili samo kao na{a pretpostavka. npr. verovatno ne pripada razmatranom tvorbenom tipu. sa svim zabele`enim potvrdama. a tako|e i sva mogu}a zna~ewa rezervisana za razmatranu leksiku. te varijante izlo`ene redosledom koji se za svaki konkretan slu~aj pokazao najlogi~nijim. U oba poglavqa — i o pojedina~nim prefiksima i o osnovama — znakom pitawa (?) ispred re~i signalizira se da data re~ mo`da odn. Napomiwemo da su definicije zna~ewa analiziranih leksema (kao i kvalifikatori wihove ekspresivne vrednosti) preuzete iz izvora bez ispravqawa. Tehni~ke napomene U poglavqima o osnovama strelicom (è) je obele`en ishodi{ni glagol.. ~ak na nivou hapaksa. ili uz minimalna skra}ivawa (tako se. Takav na~in prezentacije ima za ciq da poka`e frekventnost i areal razmatranih oblika. 22 U slu~ajevima gde je mogu}e i druga~ije tuma~ewe. 21 Taj redosled nije uvek po{tovan. Pored razvijenih leksi~kih porodica. po~ev od prefiksa ba. fonetskih i sl. po na{em mi{qewu. Poglavqa o osnovama koncipirana su tako da se u wima izdvajaju tri celine: 1) prezentirani materijal (prvo se navode oblici sa prefiksima. Intervenisali smo samo u onim slu~ajevima kada. zatim ishodi{ni glagol20. wegov je ciq i da poka`e do koje mere su ovi glagoli ukoreweni u leksi~ki sistem. Osim toga. mogu imati vrednost relikta (u slu~aju starih obrazovawa).

POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI .

.

razli~ito se tuma~i. ~u-) na materijalu ruskog jezika.-h. U etimolo{kim re~nicima prefiks ko. Nikon~uk 1979. [anski zakqu~uje da su oni u funkcionalnom pogledu prefiksi a ne morfeme posebnog tipa. g-). i pokazuje wihovo alternirawe (knaditi : gnaditi : naditi). navodi tridesetak oblika sa prefiksom ko(Malinowski 1889). Macenauer izdvaja prefikse ko-. Autor zapa`a da postoji velika razlika me|u pojedina~nim slovenskim jezicima u kori{}ewu ovog tvorbenog sredstva u sferi glagola (Schutz 1965). Andreeva-Vasina 1985. ko-. kao i na prefiksalni spoj sko-. 23 Up.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 1) Prefiks kV(s. ku-) Kao {to je ve} u Uvodu napomenuto.-h. ~a-. a samim tim i najvi{e obra|ivan u literaturi — jeste prefiks ko-. ~o-). ali ukazuje i na {irok krug glagola sa ovim prefiksima.(Debeljak 1954)23. ~i-. 24 O prefiksu ko-. {ko.sa palatalnom varijantom ~e. daju}i i kratak pregled mi{qewa o poreklu prefiksa ka-. Ovom prefiksu posve}en je niz radova.i wegove alomorfe (~e-. od svih tvorbenih elemenata analiziranih u ovom radu. ko-. i s. [ic konstatuje da u slovenskim jezicima kao tvorbeni elementi postoje prefiksi k-. ka-. ku. ka-.na materijalu rus. Tako|e konstatuje da su ovi prefiksi vrlo frekventni u dijalektima ([anskiè 1972)24.(dijal. polaze}i od Miklo{i~a i ponavqaju}i neke Macenauerove primere.u preko ~etrdeset slovenskih leksema (Matzenauer 1881). Analiziraju}i prefiks ko. Debeqak dopuwava Miklo{i~eve primere potvrdama iz raznih slovenskih jezika. ko. U tridesetak sln. . gde su analizirani primeri sa prefiksom kou slovena~kom. ko-. ga-) od prefiksa bez vokala (k-. re~i (ukqu~uju}i toponime) autor razdvaja prefikse sa vokalom (ka-. dijalekata v. ka. ka-. ka-. On smatra da ovaj prefiksalni tip slu`i prevashodno za tvorbu nomina i nominalnih obrazovawa od glagolskih korenova. i Kurkina 1992:188–190. Ukazuje tako|e i na pojavu s pred prefiksom (s-ko-). najpriznatiji. Malinovski.

Holub i Kope~ni konstatuju da prefiks ko. co-.i wegove varijante ka-. . -ko. ko-). lit.-h. komuÖec sa. nakostrije{iti itd. kuzep). a ukazuje i na alternacije ka. 25 Koje re~i su u pitawu vide}e se pri analizi izlo`enog materijala.v. ge-. u dva slu~aja dovodi prefiks ka.smatra da je zameni~kog porekla. ali ih izdvaja u nekoliko re~i. koperlec sa). kadolb. Fasmer ne daje prefikse kao nosioce odrednice.25 Slavski tuma~i element ka-. koverkaØâ. k u briØaØâ . ga-.v. zastupqene u nizu re~i koje navodi (da pomenemo samo s.kao pa.prema pro. te da postoji i sonorizovana varijanta go(Machek 263 s. Skok izdvaja ovaj prefiks i u drugim re~ima. Berneker tvrdi da se ovaj prefiks javqa u nekoliko mawe ili vi{e pouzdanih slu~ajeva.v. kuvárk a Øâ . haj-. Bernekera. Od ove zamenice on izvodi prefiks ko. ko. kovrtaw. kunocec. ko. 67. a ne samo u onima koje navodi u pomenutoj odrednici. kune`iØâsà itd.). kao predlog u glagolskim i imenskim obrazovawima. kudjabeá. koji se u vidu relikta o~uvao u nizu ka{upskih leksema (id. kaÖeb). ko-).v. paralelan sa op{teslovenskim i psl. *ku-). ga-. {ko-. predlogom k. kovoroØ. ku~epa. koleduha. kavàza. Mahek smatra da je ovaj prefiks identi~an lat. ko-2). ka./ ko-. kuÖad.(< ie.26 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Miklo{i~ smatra da su neke re~i sklone da vezuju inicijalni slog sa zamenicom kã. {i. kuleø e ØiØâ . srodan sa predlogom *kã i partikulama -ka. kuverdaØâ .(id. Fasmer II s.u vezu sa zamenicom kØo./ ko-.prema po-. kusrat. k-. Skok smatra da je u pitawu redak prefiks.i palatalizovane dublete ~e-. On ovamo ubraja i prefiks ka-. On uglavnom prihvata stavove Miklo{i~a.ima ekspresivan karakter. ku). ko-). kovrta~. ka~uriØâsà. U ka{upskom etimolo{kom re~niku izdvajaju se prefiksi ka(SEK III 14 s. kadáub).kao redak (naj~e{}e pejorativan) prefiks.(Berneker 531–532 s. kabluk. ha-.v. kaverza. {e. -kã (Sáawski II 16–17 s.(Holub/Kope~ny 174 s. i to samo u onim slu~ajevima kad je posvedo~en i odgovaraju}i oblik bez prefiksa (up. pra. da ima varijante sko-. kovr~ica.v. k u vereØâ . {a. ka. ku-.i srodan got. Macenauera.vv. nem./ ka-. primere: naknada. 68 s. koverzenâ.) (Miklosich 152–153 s. za ko. Malinovskog.vv. s. koji se javqa ispred nekih glagola kretawa i nekih imenica (Skok II 116 s. a posebno se isti~e arhai~an pejorativni prefiks ku. koji se odnosi prema ko.vv.v. cho.

*koverditi?. *koveji. *nakovesiti se. *kojasnoti (se)?. dok se o wegovom prisustvu u drugim leksemama ne izja{wava decidirano. Za~etnik pronominalne teorije je Miklo{i~. kolebati se : krlebam se. *konura. *kumekati?. *komariti (se).izdvajaju se dve teorije o wegovom poreklu: pronominalna i prepoziciona.vv. *koristâ. nakrputiti se „na{epuriti se. kolebati). *kovârtã. up. *kokl’uka / *kokl’u~âka. *kotoriti / *kotriti. 28 U re~niku su date i rekonstrukcije svih izvedenica od psl. *kuvârtati (se). *koveza. *kovârkati. *kurepati (se).vv. *kovârza. *kovârtati / *kovârteti. *kodâra.: *ka(o)blokã. sa svim wegovim varijantama. gore. *kanura. *kovortã. * kov â rzati / * kov â rziti . *korepati. *kodybati. U okviru iznetih mi{qewa o prefiksu ko. * kozvonã(k ã ) . ali mi ih kao sekundarna obrazovawa ne navodimo.v. *koristati / *koristiti.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 27 Bezlaj pretpostavqa postojawe prefiksa ko. *kadâlbã. Snoj pak tuma~i element ko. *kojariti (se). Podrazumeva se da se i u tim oblicima izdvaja prefiks *ko-. *korebati. *kaderâ. *konoziti. *kozyriti (se). *komudânãjâ. *kolysati / *kolyxati27. *kozyrã/â.samo u ko{uta (Bezlaj II 72)26. a wen glavni zagovornik i predstavnik — Truba~ov. *koulãkã. *kolebati (se). *komigati. *kune`iti (se). *kodelâ. *kaverã. *kodrâ / *koderâ/ *kodr’a. *kolupati. *kome{ati?. nivou izdvaja se ~itav niz obrazovawa koja sadr`e razmatrani prefiks. *komuditi. sa uobi~ajenom pojavom likvide r na mestu vokala. ÅSSÀ s. O tretmanu prefiksa ko.-h. Nama se ~ini da je ovde do{lo do alternacije *koputiti se : krputiti se. *kadybati. *kavârza. *kunega?. *karu`ina? / *karo`ina?. Pristalice pro26 Kao kuriozitet pomiwemo tuma~ewe glagola krputiti se „kostre{iti se (o `ivotiwi)Œ. u ~ijoj se strukturi izdvaja ekspresivni prefiks kr.kao ekspresivni prefiks (Snoj s. *kovirati. putiti se). *koristânã(jâ). *kãmetiti. *kolybati (se).u ESUM i ÅSBM v. kobacati. *kamãditi. *ko`egã?. up. . *kavorna / *kavornã. *kuzobã. *kobacati / *koba~iti. *komotati se?. *koveriti?. *kovyriti / *kovyr’ati (se). * kov â rz â n ã(jâ) / * kov â rz â na . *kovitâlati. s. *kotãr~â. *kavârtã / *kavârtâ / *kavârtja. *kalepa. koji ~itav sistem ekspresivnih prefiksa izvodi od elemenata zameni~kog porekla. *komãziti (se) / *komâziti (se)?. *kaveza. *kometati?. *kotvorã? / *kotvora?. *kolebãka. 27 Druga~ije Varbot 1989:57. *kãnaditi. *kadâlba. *korãdjavãjâ / *korãdjava.(Bezlaj III 139 s. Na psl. *koverzslo. *kudâlatãjâ. *komâl`a?. *kudâla.28 *kodâla / *kodâlo. *kokãrica. *kobeniti (se). gizdavo se obu}i (o `enskoj osobi)Œ. *kãdãbovati?. {to osporava Kurkina 1997:204–205. *kopârica. *kodelâ i *kodrâ / *koderâ / *kodr’a. *kazobã / *kozobã.

`iveti i sl. Kope~ni) elementarno opovrgavaju ne samo primeri kao *kãnaditi. nego i oni kao *kodelâ. *ku / *kuom). fig. „s mukom se kretati. ili su tuma~eni na drugi na~in. ne izja{wavaju se konkretno o wegovom poreklu. Ovo kao da stoji u suprotnosti sa stavovima samog Truba~ova o poreklu prefiksa ko-. izneta u odrednici posve}enoj psl. *kã(n)). kobeqat (se) „kretati (se). klatiti se. i svih wegovih izvedenica „normalnimŒ prefiksima. a ova teorija je svoj puni odraz na{la na stranicama ÅSSÀ. pomerati seŒ (RSA). Detaqnu analizu literature o ekspresivnim prefiksima i pomenutih teorija o wihovom poreklu daje Moskov 1981:45–55. 30 Ve}ina oblika navedenih u ovom poglavqu ve} je razmatrana u etimolo{koj literaturi. On nagla{ava da ra{ireno mi{qewe kako se predlog *kã ne javqa kao prefiks (koje zastupaju Benvenist. „kotrqati (o kamewu)Œ Piva (Gagovi} 2004).29 Prvim predstavnikom prepozicione teorije mo`e se smatrati Berneker. posebno se komentari{u. snalaziti se. œtruditi se. œjedva sastavqati kraj s krajemŒ Timok (Dini} 1988). razre{ava ~iwenicom da Truba~ov i ovom œpredlogu-posleloguŒ tako|e pripisuje z a m e n i ~ k o poreklo (l. Indikativna je i jedna Truba~ovqeva opaska. ~ime se pokazuje frekventnost wegove upotrebe./ *kã. *ko. œizvla~iti se iz neprilikeŒ Ma~va (gra|a ERSJ).). U takvim slu~ajevima ograni~i}emo se na navo|ewe izvora u kojima se data leksema tuma~i. œklimati se. [anski. iako priznaju postojawe prefiksa ko-. Nedoumica se. te bi govorila u prilog zameni~kom poreklu razmatranih prefiksa. vaqati seŒ Lika. kobeqati se „micati telom. poslovima. s mukom i}i. „v. i}i.(v. 63–67. Zakqu~ak). „naporno. PRIMERI : 30 ko-beqati impf. „jedva se kretatiŒ. . uz dodatni komentar. doprinos na{eg rada vidimo pre svega u evidentirawu svih potvrda datog ekspresivno prefigiranog oblika. kobrqatiŒ Uskoci (Stani}). a wegovim sledbenicima — Slavski i eventualno Skok. gmizatiŒ.28 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI nominalne teorije su i Fasmer (delimi~no). me|utim. Kad su u pitawu etimolo{ki re{ene re~i. u kojima je prisutan pun oblik *ko < ie. kobeqa 3. ~ime se sti~e predstava o wegovom arealu. Primeri koji do sada nisu razmatrani u literaturi. mada iz wegovog tuma~ewa nije jasno da li on pretpostavqa i zajedni~ko poreklo ovog prefiksa sa predlogom k. imovinom).c./ ku. „jedva i}iŒ. Ostali autori. *kom (ÅSSÀ 13:170–171 s. predlogu *kã(n) (< ie.v. mada ne uvek i jednozna~no protuma~ena. izlaziti na kraj (s radom. pokretati (se). izvla~iti se iz kakvih te{ko}a. sg. koprcati se. Vajan. ka.Œ Pro{}ewe (Vuji~i}). naporno 29 Varijantnost psl. ako je to potrebno.odgovara indoiranskoj ka. mu~iti seŒ (RSA).

iskobeqam se 1. kosti mu se kobeqale po grobu Piva (Gagovi} 2004). i sve tako Ro`aje (Had`i})31 do-ko-beqati pf. nanetiŒ: Ko li je ovo nakobeqo kamewe. iza}i iz te{ke situacije. situacije i sl. . kobeqati seŒ CG (RSA). 31 Up. œposti}i ne{to s mukom. ko-m-beqati se „v.Œ. Uskoci (Stani}). navaqati. „nakotrqati. dokobeqati se „do}i. 2004).Œ: Do skoro je bijo quta sirotiwa.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 29 `iveti. iskobeqat se œiskoprcati seŒ.Œ (RSA). iz istog izvora oblik kombati se œsastavqati kraj s krajem. „kotrqaju}i dopremiti ne{to odozdo gore. zakobeqati se „po~eti se kobeqati. od proqe}a do zime. oburvati. „dokotrqati seŒ Uskoci (Stani}) za-ko-beqati pf. osloboditi (se) ne~ega. krenuti kotrqaju}i seŒ Komarnica (RSA) is-ko-beqati pf. „koprcati seŒ Leskovac (Mitrovi}). „id. kobeqam se 1. jedva sastavqati kraj s krajemŒ: Kobeqam se nekako. ja }u ga ‰kamenŠ okobeqati. Vojv. Uskoci (Stani}). pre`ivqavati nekakoŒ Zagara~ (]upi}i 1997). jedva opstajati. „iskliznutiŒ: Stadok na nakav kamen a on se iskobeqa. spasiti (se). izvu}i seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). œid. Piva (Gagovi} 2004). Vasojevi}i (Bori~i}). kombeqati se œopstajatiŒ: Kombeqamo se od zime do proqe}a. s te{ko}omŒ (RSA). mu~iti seŒ. iskobeqati se „spasti se s nekog opasnog mesta. kobeqa se 3. (RSGV). sg. iskobeqat (se) „izvu}i (se). koji bi mogao sugerisati da je glagol kombeqati se zapravo wegova sufiksalna izvedenica (sufiksom -eq-). Uskoci (Stani}). œjedva izi}iŒ. izvu}i nekoga iz te{kog polo`aja. ispetqati se iz neke te{ke situacije. sti}i s naporom. s te{ko}amaŒ. izvu}i se. „izvu}i seŒ Leskovac (Mitrovi}) na-ko-beqati pf. œid. odroniti seŒ. „u~initi da se ne{to po~ne kotrqati. dovaqatiŒ (RSA). iskotrqatiŒ Uskoci (Stani}). „do}i s naporomŒ Vojv. oburvati se. „zakotrqati. sg. „spasti. provu}i (se). nakobeqati (se) „nagomilati (se) kobeqaju}i (se)Œ Uskoci (Stani}) o-ko-beqati pf. okobeqati se „po~eti se kotrqati. „dokotrqati. otisnutiŒ: Pu{ti mene. a oskora se iskobeqo i sa‰dŠ ti je na kowu. s naporom (se) i{~upatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). œmu~no `iveti. otisnuti se. al’ te{ko Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. (RSGV). neprilikaŒ (RSA). otkotrqatiŒ: Zakobeqa krqu sijena i otkotrqa pravo na torinu Piva (Gagovi} 2004). pa drepik Piva (Gagovi} 2004). œspasiti glavu.Œ: Kobeqa se kâko pile u ku~ina. sg.

skobeqati se „si}i kotrqaju}i seŒ id. Lika (RSA) ge-beqati impf. ne izlazi nikud. „izvu}i se. œbiti u `ivotu.30 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI œsti}i negde kotrqaju}i seŒ. œjedva i}i. tobo` da ne{to pomogne ali slabo CG (RSA). „i}iŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). „ciganski. i ga-veqati „gabeqatiŒ Uskoci (Stani}). „gaveqatiŒ Uskoci (Stani})34 32 Ovde svakako treba ra~unati na uticaj glagola gombeqati se „vrpoqiti se. œglo`iti se. gabeqski adv. œbauqatiŒ. Vrawe. skobeqa (se) 3. 34 Up. (ibid. gobeqa se „jedva se kretatiŒ. vu}i seŒ: Ostarila je mnogo. œnemo}no ne{to raditiŒ. „skotrqatiŒ: Mi sidijasmo ispot puta. kuburitiŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V.Œ. izgaveqati (se) „izi}i gaveqaju}i. s mukom iza}iŒ: Jedva se izgombeqasmo iz [qivi}a potoka uz onu stranu Draga~evo (gra|a ERSJ)32 ga-beqati impf. „k o b e q a t i ( s e )Œ Uskoci (Stani}). odatle gabeq „kova~Œ. prepirati seŒ: Gombeqaju se izme|u sebe (RSA) < gombati / gombati „id. jedva do}iŒ id. a neko skobeqa kamen. kuburiti. me{koqiti se.) s-ko-beqati pf. Uskoci (Stani}). te{ko se kretatiŒ Para}in. i s k o b e q a t i s eŒ Vojv. œte{ko `iveti. U pitawu je isti tvorbeni model kao kod kombati : kombeqati (v. fig. vrteti seŒ. Temni} (RSA) go-m-beqat (se) impf. gobeqa 3. Lika. no gabeqam Uskoci (Stani}).. œsi}i. „jedva i}i. gabeqa on|e oko ku}e. umalo nas grdom nagrdi Piva (Gagovi} 2004). vu}i seŒ: Nijesam ti vi{e kadar nikuj. prepirati seŒ: Vazda se oko ne~ega gombesaju (RSA). mu~iti seŒ Vrawe (RSA). prethodnu napomenu). œ`ivotariti. jedva gabeqam vuda oko ku}e Piva (Gagovi} 2004) iz-ga-beqati (se) „izi}i gaveqaju}i. (RSA). œbogaq. œu~initi.). 2004) iz-go-beqati se pf. teturaju}i se. fig. (ibid. „i}i nesigurno. „malo dete koje je . „s naporom. sa drugim sufiksom gombesati se „glo`iti se.Œ. 33 Treba pretpostaviti i uticaj imenice Gabeq „Ciganin (~erga{)Œ. gaveqak m. „id. spustiti seŒ Radimna (Tomi} 1989) VARIJANTE / PARALELE: go-beqati (se) impf.) iz-go-m-beqati pf. romskiŒ Uskoci (Stani}). jedva i}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) do-go-m-beqat (se) pf. „s mukom. nakazaŒ CG (RSA). sg.Œ Crna Reka (Markovi} 1986). Temni}. Leva~. sg. `ivotaritiŒ: Ne `ivim ja. napraviti (nekako)Œ. „sna}i seŒ. i tako `ivimo ko za inat. „`iveti gabeqskiŒ33: Gabeqamo. (ibid. i s k o b e q a t i s eŒ Uskoci. „id. otkobeqati (se) „otkotrqati (se)Œ id. „te{ko. i s k o b e q a t i s eŒ Uskoci. up.

Piva (Gagovi} 2004). ali mo`da se odgovaraju}a osnova -beq(ati) krije u obliku beqa{an adj.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 31 do-ko-peqati se pf. U prilog tome govori i ~iwenica da je na osnovu ~e{. pomalo poslovati. „pone{to raditi. dok je povratni oblik mogao pretrpeti i semanti~ki uticaj glagola koprcati se. 36 Me|utim. (RSA). up.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)35 · Skok smatra da je osnovno zna~ewe glagola kobeqati — „vaqati. {epati. brqati). gaveqina f.Œ. izgeveqati „izi}i gaveqaju}i. koja pretpostavqa i druga~ije poreklo: ko-peqati impf. uquqkivati (dete)Œ. „osoba koja se jedva kre}eŒ. raduckatiŒ: Prebiram ovu zemqu u ba{~i – ~o’jek mora ne{to da kopeqa Gacko. kopkatiŒ Bosna (< kop-eq-ati?). tako i belhati. kotrqatiŒ. ova osnova u s. te mu za rukom izi|e da ih se dokopeqa ‰dobaviŠ BiH (RSA) is-ko-peqati se pf. ako bi zaista osnovno zna~ewe glagola bilo œvaqati.-h. Kao {to sinonimno kulhati poti~e od *kul’ati (Machek 306). „koji mnogo zamara. mu~iti seŒ. belhati (se) „hramati.-h. po~elo da pu`eŒ.Œ (v. Oni upu}uju i na Mahekovu pretpostavku o mogu}oj vezi sa ~e{. jedva kora~atiŒ Uskoci (Stani}). a da se od wega metafori~ki razvilo zna~ewe „truditi se.v. Vezu sa peqati pretpostavqa i Tomanovi}. onda bi se oblik kobeqati mogao protuma~iti i kao fonetska varijanta osnovnog kobrqati „id. „kopati. bacakati seŒ: Po~eo se kopeqati na zemqi kao zaklano pile Bosna. kopeqkati se dem. kotrqatiŒ. gambuqa f. uz obja{wewe da je element h ovde sekundaran. 35 Osnovni glagol ima ne{to druga~iju semantiku. jeziku sa~uvana samo u prefigiranim oblicima. nesigurno kora~ati (o tek prohodalom detetu)Œ. kopeqati se „koprcati se. pak. . up.i pomi{qa da bi ishodi{ni oblik mogao biti glagol peqati. Glagol *beqati (se) nije posvedo~en. Potkozarje (Dalmacija). Zakqu~ak). iskopeqat se „id. kao u kulhati. koji tuma~i glagol iskobeqati se kao rezultat kontaminacije iskopeqati se + izbaviti se (Tomanovi} 1938–1939:205). ~ija bi kontinuanta moglo biti i s. po mi{qewu autora ÅSSÀ. gegati seŒ rekonstruisan psl. On u glagolu izdvaja prefiks ko. kobeljati)36. koji mora dugo i strpqivo da se radiŒ: Pekmez od drenke mlogo je beqa{an za pravewe Vrawe (Zlatanovi}). oblik *bel’ati? / *bel’ati? (ÅSSÀ 1:185). ga-m-buqati „nespretno. i ~e{. gavequ{a „id. ili je. budu}i da je za ekspresivnu leksiku karakteristi~na zamena glasa r vokalom (v. dijal. ge-veqati „gaveqatiŒ Uskoci (Stani}). kolebati (< *ko-lebati) (Machek 50). œbuniti se. negodovatiŒ id. „dete koje je tek prohodalo pa nespretno i nesigurno kora~aŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). „i s k o b e q a t i s eŒ Gacko (RSA). ga-buqati „te{ko se kretati. kopeqkati dem. mo`e poticati od *bel’ati. (ko)beqati. „d o k o b e q a t i s eŒ: ‰OnŠ se ‰nameriŠ na novce. belat „quqati. U odrednici se opovrgava Bernekerova i ^opova rekonstrukcija ovog ~e{. sa kasnijim onomatopejskim varirawem p > b (Skok II 118 s. i s k o b e q a t i s eŒ CG (RSA). „kopeqati seŒ. oblika kao *belãgati.

sg. zaglibiti se (obi~no u materijalnom pogledu)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) is-ko-lebati pf. izvu}i seŒ Zorunovac. klatiti seŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). postati neodlu~anŒ. „pokrenuti iz ravnote`nog polo`aja. po~eti propadati (ekonomski)Œ Banat (RSA). zaquqati. klimatiŒ. (RSGV) za-ko-lebati pf. kolebati (se) „pomerati se. oblik mogao biti rezultat stare metateze *leb. œpokvariti se (o vremenu)Œ Uskoci (Stani}). Ovaj sloj leksike karakteri{e prisustvo razli~itih fonetskih promena. krqeba „jedva i}i. fig.)Œ. pomutitiŒ Uskoci (Stani}). ali da su oblici kolebati i kobeqati me|usobno povezani. paralele razmatranog glagola jo{ jednom pokazuju svu slo`enost leksi~kog materijala koji je predmet na{eg istra`ivawa. œbiti neodlu~an. istrgnutiŒ: Iskoleba je ono drvo ka da nije imalo korijena CG. zaquqatiŒ. impf. Navedene varijante odn. œuznemiriti. lelujati (ne{to)Œ.). œvijoriti. zawihati. preduzeti ne{to krupnoŒ BiH (RSA).> *bel’-? (l. teturati. „quqati. œklatiti se. œpokretati tamo-amo. „zapo~eti kakvu gradwuŒ Piva (Gagovi} 2004). kretati se teturavo. œposrnuti. zibati (kolevku. „zawihati. quqati se. preduzeti ne{to krupnoŒ BiH. (ibid.Œ (RSA) kr-leba se 3. zakolebat (se) „stati se kolebati.c. œu~initi nesigurnim. iskoqebati se „id. œzatalasati seŒ. klipsatiŒ (RSA).32 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na osnovu ~ega zakqu~uju da bi i rekonstruisani psl. jedva se kretati. pokolebati seŒ. „zaquqati se. „rasklimav{i izvu}i. wihati. pomutitiŒ. œuzdrmavati. „hodati zanose}i se levo-desnoŒ Lu`nica (Mani}). nepouzdanost. pokazuju i slede}i primeri: zakolebati „udariti u neki veliki posao. ko-lebati / koqebati impf. nesiguranŒ Vojv. zateturati seŒ. zakolebati se „zaquqati se. izvaditi. lepr{ati. œi}i. œpokazati neodlu~nost. gibati seŒ. nepouzdanim. iskolebati se „iskobeqati se. zakolebati „zapo~eti kakvu gradwuŒ: Eno Piwovi sinovi zakolebali staju o‰dŠ dese‰tŠ metara du`ine Piva (Gagovi} 2004) : zakobeqati „zapo~eti neki posaoŒ: Zakobeqo Stojan i uveliko pravi staju id. klimavo. œzapasti u te{ko}u. dete i sl. mrdati. formalnih i semanti~kih kontaminacija. varijacija.). Da li je u pitawu metateza ne mo`e se sa sigurno{}u utvrditi. potresatiŒ. zawihati seŒ. œudariti u neki veliki posao. {to ~esto za posledicu ima nemogu}nost utvr|ivawa kona~nog re{ewa. zawihatiŒ. jedva gurati nekako .

Fasmer II 288 s. zakome{ati se „uskome{ati se.Œ Potkozarje (Dalmacija) is-ku-mije{ati pf. „dovoqno dugo se kome{atiŒ (RSA) us-ko-me{ati (se) pf. iskrqebati (se) „izvu}i (se). uskomje{ati se œid. micati. kãrlebam (se). koleba} (sie). 530 s. kome{ati se „kretati se.v. uzbuniti (se).+ *lebatiŒ (Skok II 125). i}i u raznim pravcimaŒ. mrsitiŒ. ÅSSÀ 10:129–130 s. uzburkati se.v. micati. *kolebati (se). i ESUM 2:510–511 s. drmusatiŒ. me{ati se. za osnovu up. dospeti u uzbu|eweŒ (RSA) na-ko-me{ati se pf. kolibaØi. izmrsiti. zavijati. buniti se. kovitlati seŒ. negodovati. œme{koqiti se. Moskov 1965:72. œtresti. BER 2:550–551 s. zamrsitiŒ. Schuster-[ewc 599–600.v. uzrujati (se)Œ Uskoci (Stani}). kol e bati . pokome{qati se œuskome{ati seŒ [umadija (gra|a RSA). labav. œqutiti se. *ko-lebati (se). dok se u bugarskom etimolo{kom re~niku tuma~i kao rezultat kontaminacije (v.v. œuzbuniti se. fig. „(po)kretati. Up. kome{ati se „kretati se u svim smerovima bez redaŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) za-ko-me{ati pf.v.+ *lebam (Moskov 1971:423). œizazivati nelagodnosti u stomaku. kretati ne~imŒ. œ(oko koga) obigravati. uznemiriti seŒ. protiviti seŒ. Oblik krleba se iz jugoisto~ne Srbije svakako je u vezi sa bug.v. „uznemiriti (se). lit. kol e bati . laibas œtanakŒ itd. œpokretati tamo-amo pojedinim delovima telaŒ Uskoci (Stani})38. vrpoqiti seŒ. ESJS 6:327 s. vrzmati seŒ. Skok II 255–256 s. Matzenauer 1881:187. buniti seŒ (RSA). koje Moskov izvodi od ka.. id.v. Druga~ije Sáawski II 347–348 s. „uzbuwivatiŒ. 38 Ovamo mo`da i komesati „mrsiti kosuŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). acc. njihati (se) 37 . œvrpoqiti seŒ Uskoci (Stani}). inf. bunu. iskomr{qati œiskome{ati. m e { a t iŒ.v.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 33 kroz `ivotŒ Timok (Dini} 1988). mrdatiŒ.v. BER 3:208). Up.v. i komr{qati œkome{ati. œpomerati se.?) · Od psl. gde decidirano ka`e: „Ne}e biti prefiks ko. „izme{ati. ko-me{ati impf. v. pomerati u raznim pravcima. Machek 268 s. pokretati se u masiŒ. „uzbu|ivati se. iskobeqati (se) (iz kakve neugodne situacije)Œ Zaglavak (RSA. . ispreturatiŒ (RSA) 37 Sasvim suprotno tuma~ewe Skok daje s. kolebaØâ. kolebaà se. œdizati ustanak. ose}ati mukuŒ (RSA). œ~initi pokrete nekim delom tela u raznim pravcima. „po~eti kome{ati. kolijevka.

o ne~emuŒ (RSA) : naditi œoblagati nadom. „ukra{avati vezom.-h. Zaørudskiè 1989:125–127. œnadomestiti.v. kome{ati (se). vestiŒ. izmisliti. s obzirom na veoma ograni~enu upotrebu glagola knaditi (isknaditi) „stvoriti tekst narodne pesmeŒ. œdati ne{to kao naknadu. kolebati : krleba(ti).v. me{koqiti seŒ Dubrovnik (RSA) (tako Skok II 133). za koju se smatra da bi mogla biti i lokalna inovacija). snovati. Debeljak 1954:173. i ÅSSÀ 18:215–217 s.umesto ko-. dodat na osnovu *naditi. (Skok l. ÅSSÀ 10:171 s. up.Œ. *me{ati (se). O ishodi{nom naditi (< psl. kendo „pevati.c. „previrawe. œdodati. œslo`iti u jednu celinu. . kititi. fig. pesmi)Œ (RSA. nadoknaditiŒ Bukovica (RSA) is-k-naditi pf. nadometnuti (u pri~i. „davati naknadu. * kãnaditi . ispevati. tepiheŒ. RSA) do-k-naditi pf. œid. Matzenauer 1881:187. oblik rekonstruisan samo na osnovu s. U obliku iskumije{ati do{lo je do pojave prefiksa ku. Ajeti smatra da.v. dovr{iti. rasutiŒ Makarska (Skok II 108 s. Kurkina 1981a:25.) · U ovom glagolu izdvaja se prefiks kã-. razmi{qatiŒ. Kurkina 1982:21–22. *naditi) v. Up. sabqe i ostalog se~ivaŒ (Vuk.v. sastaviti (pesmu i sl.v. œna{iroko i naduga~ko pri~ati.)Œ (RSA) na-k-naditi pf. knaditi (< *kãnada œgomila pawevaŒ < *kãnã / *kãnâ) koji prihvata i dopuwava Murkovo tuma~ewe (v. Otok u Slav. zast. ?k-naditi impf. obe{tetitiŒ. up. œsastaviti (pesmu. nakna|ivatiŒ. vestiŒ. Skok II 133 s.i glagola me{ati / mije{ati. Moskov 1965:71.34 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ku-me{awe n. œpraviti sagove. ÅSSÀ 13:198 s. œsastavqati pesmu. ÅSSÀ 22:8–9. œpribavitiŒ (Vuk). knaditi) s-k-naditi pf. Druga~ije Skok II 108 s. micati se (o detetu koje se budi). kraj s krajem)Œ Siw. potvrde. kome{aweŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})39 · Spoj prefiksa ko. œsmi{qati. po svojoj `eqi doterivati iskaz o ne~emu. *kome{ati? (gde je psl. spevati pesmuŒ (Ajeti 1985:8). dodati. RJA) ras-k-naditi pf. ~elikom o{tricu sekire. pevati o nekome. nadoknaditiŒ (RSA) na-do-k-naditi pf. œrazgoditi. Murko 1937).v. up. 39 Ovamo mo`da i krmije{iti se „protezati se. wegov izvor treba tra`iti u alb. œdopuniti.

dobit i sl.v. œostvariti kakvu dobit iz ~ega na {tetu drugoga ili koriste}i se ne~ijim nepovoqnim polo`ajemŒ (RSA) · Up. Jedino se u ova dva etimolo{ka re~nika predla`e etimologija koja podrazumeva prisustvo ekspresivnog prefiksa ko-.v. kobêcati se „prebacivati se preko glave. izbuqiti. *koristâ. b a c a t i s e. izvla~iti koristŒ (RSA) is-ko-ristiti / iskoristiti pf. doprinositiŒ. naglo iskakati ili uskakatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997)43 40 Tako i Varbot 1972:65–70. kobacat se „id. kubacat (se) „brzo prolaziti. omogu}avati da se ne{to postigne. kobacat „kolutatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). „korisno upotrebiti.Œ. ritatiŒ Bukovica. na~initi kolut napredŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993)42 ku-bacati impf. ipak daju}i prednost Miklo{i~evom izvo|ewu imenice korist od glagola koriti (Skok II 155 s.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). korist. Dubica (RSA). korist. ESJS 6:339–340 s. iz istog izvora ba~at (se) „bacati (se)Œ. korisno se (po)slu`iti (ne~im)Œ. iskola~iti (o~i)Œ (RSA).vv. uradi. Potkozarje (Dalmacija). ‹ se „upotrebqavati (ne{to) za svoje potrebe. 42 Nije sigurno da ovamo spadaju oblici kobacati „gacati. s tom razlikom {to ona pretpostavqa primarnost imenice u odnosu na glagol. Prvi oblik ima druga~iju semantiku. primeniti {to. primewivati (ne{to) na pogodan na~in.)Œ. ali ne postoji saglasnost u pogledu osnove: * ristati „gonitiŒ40 ili *rystati (detaqno v. a drugi bi mogao biti i fonetska varijanta oblika iskobe~iti „id. œupotrebqavatiŒ.Œ (v. iz istog izvora imenicu kobacawe „vaqawe po tluŒ.v. koje se u ÅSSÀ odbacuje (Snoj 261 s. tapkatiŒ: Pas ~uvar . koristâ). „koprcati se. juritiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). ko-bacati se impf. Vojv. 43 Up. œimati koristi. kobacat se Mihaqevi}i (Peru{i} 1993)41. A za tim ~eta gusaka kobaca i is-ko-ba~iti „izbe~iti. kubacat (se) „bacati se.v. Od novijih re~nika. Borys 251 s. Snojev i Bori{ev prihvataju ^opovo tuma~ewe. „biti od koristi.. vaqati seŒ Ozaq (Te`ak 1981) pre-ko-baciti se pf. Machek 279 s. Skok bez re{ewa. „prevrnuti se preko glave. laje. be~iti).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 35 ?ko-ristiti / koristiti impf. koja bi ukazivala i na druga~ije poreklo. preimu}stvo. *koristati / *koristiti. korist). ÅSSÀ 11:70–73 s. „juriti u skokovima. œ(u)~initi dobro prijaju}i.v. skakatiŒ Tre{wevo (RSA). œiskori{}avati ostvaruju}i prednost. korzys}). gode}i (o jelu i sl.. œiskori{}avatiŒ. korisno se poslu`iti ~imeŒ. 41 Up.. promicati. .

„naglo sko~iti. varijante: ko-basati se „id. O ishodi{nom glagolu bacati up. Malinowski 1899:119.v. *bacati (se) / *bocati (se). Banija i Kordun (Petrovi} D. (RSA). ku-basati „skakutati tr~e}iŒ CG (RSA). bacati.v.v. 46 Up. o m o t a t iŒ Uskoci (Stani}).i osnovu ba~iti nesigurno iz semanti~kih razloga ( Matzenauer 1881:185).36 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ku-baciti pf. Up. Kurkina 1982b:184. naglo posko~iti. bacat.Œ CG (RSA). 20:44–47 s. kobacati. *ko-motati (se). *komotati se?. ERSJ 2 s. ESUM 1:154 s. ko-motati se impf. Druga~ije Berneker 532 s.v.v. projuriti. „uviti. kubacam. Skok I 84–85 s.v.v. ÅSSÀ 10:86 s. becnuti se „trgnuti seŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). ÅSSÀ 1:118–119 s. prese}i seŒ Kolubara (gra|a RSA). za ozna~avawe skoka Zagara~ (]upi}i 1997) ku-m-bacati se impf. kobacati. becnuti se „kratko se trznuti. udavi}e se — Zmija se zakomotala oko grane i {i~e Piva (Gagovi} 2004) o-ko-motati pf. odstupa od ostalih primera. BER 1:37 s. Potkozarje (Dalmacija).46 44 Up. Skok nema. ku-m-basiti „naglo. Kolubara (gra|a RSA). usko~itiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). ko-becati se „v. zakomotati se „z a m o t a t i seŒ: Eno se tele zakomotalo. ritati seŒ (RSA)44 · Od psl. kubacnut (se) „baciti (se). BER 3:71 s. Moskov 1965:71.Œ Vrgada (Juri{i}) · Od psl.v. klisnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) is-ku-bacati pf. sko~iti energi~no i naglo. vrzmati seŒ Vojv. Skok II 117 s.v. tako se volovi becaju. poletetiŒ Tre{wevo.v. kobacati seŒ Dalm. a verovatno i etimolo{ki (v. zaviti. (RSA) za-ko-motati pf. . ÅSSÀ 10:178 s. „obmotati. id. „izjuriti ska~u}iŒ Tre{wevo (RSA) kubac interj. presko~iti. Grickat 1955–1956:64.Œ Dvorska. „m o t a t i s e. Matzenauer 1881:185. upla{iti se. „koprcati se. Snoj 242 s. kobacajo.v. bacam. {V-). *kobacati / *koba~iti?45.v. vi{ da se vu~e. bacati. SP 1:174 s. Skok II 117 s. obavitiŒ: Zakomotaj tovarninu oko glavara.).v. okomotati „id. koba~a). * ko-bacati . œodjednom sko~iti u voduŒ Uskoci (Stani}). *bacati. *motati. 45 U odrednici se neopravdano navodi i oblik koba~iti „uhvatitiŒ. „brzo proma}i. Ve} je i Macenauer ukazao da je tvorbeno ra{~lawavawe ovog glagola na prefiks ko. Machek 41 s. bac. umotati. 93. Zaørudskiè 1989:141–142. kubacnuti „id. i {emetati (v. bezglavo nekud krenutiŒ.v.v. Up. koji semanti~ki. jurnuti. Varbot 1981:35. prikobeci(t) se „prevrnuti seŒ Sumartin (Novakovi} 1994:133) prema becati se „trzati seŒ: Kako xukele laju.

pre-ke-repiti „zaboleti (krsta). id. ekspresivno obrazovawe nastalo verovatno dodavawem prefiksa ko. nije jasno zbog ~ega mu nije posve}ena posebna odrednica.v. kao i o osnovnom glagolu -moliti up. œpoviriti. barem ne{to uraditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). pose}i. stisnuti. œpobrinuti se o nekomeŒ. œudariti.Œ CG.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 37 ko-moliti impf. ne dopustiti kome da lenstvujeŒ. uhvatiti. o{inutiŒ (ali up. ali se 47 Nije sigurno da ovamo spadaju i pokomolit „poraditi {togod. „razvaliti seŒ Sumartin (Novakovi} 1994:142)49 · Skok pomiwe oblike korijepiti (XVI vek). up.-h. *korepati.na glagolsko-imenski koren *rep-50. *moliti. Debeljak 1954:174. Ista dilema va`i i za repiti se „praviti se va`anŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). (?) zast. uni{titi do korenaŒ. rzepi} sie œzalepiti seŒ (Bezlaj l. 19:185–186 s. sl~. „pokazati se. lekseme koje imaju sasvim druga~iju etimologiju. glagol tretira kao izuzetak. iskorijepiti. Skok II 132–133 s.-h. ukorijepit se œslepiti se u posudi u kojoj se kuva ili iz koje se jede (o hrani)Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). *moleti. povrediti nekoga ru`nom.-h. korijen). . o{trom re~juŒ (RSA) us-ko-repi(t) se pf. gde se navode s. pogledatiŒ : na-moliti se „pokazati se. k o mbol . i u obliku bez ekspresivnog prefiksa. mak.c. œpodi}i na sebe ne{to te{ko. 50 Ovaj koren sre}e se. uprtiti. uprtiti.v. u{}erepit se „posva|ati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). is-ko-rijepati „id. okomoqit „snu`diti se. narepati se „najesti seŒ. ?is-ko-repiti / is-ko-rijepiti pf. i rus. stisnutiŒ. nadviti seŒ Uskoci (Stani}) · O obliku sa prefiksom ko-. Petleva 1973:33. œnagnuti se nad ne{to. (RJA)47 na-k-moliti se pf. pored s.v.v. naravno. i{~upati s korenom. u-ke-repiti „uhvatiti nekoga tako da ne mo`e da mrdne.. Kurkina 1975:34–38. U ÅSSÀ 11:67 rekonstrui{e se psl. upregnuti. *narepati / *narepiti (ÅSSÀ 22:243). nakloniti seŒ. nap. udaritiŒ): Prekerepili su ga pro rbata i o‰dŠ tada stalno pobolijeva Piva (Gagovi} 2004). retko „p o m o l i t i. ukelepiti „stegnuti. pojaviti se na vidikuŒ. navode i ~e{. gore repit „lupiti. 49 Nije jasno spadaju li ovamo i oblici u-ko-repiti se pf. porepiti se „opru`iti se u nevreme ili u prisustvu stranog ~eqadetaŒ (Aleksi} 1935:90). 48 U odrednici se. *komoliti48. skorijepiti i izvodi ih od korijeniti zamenom sufiksa -en nepoznatim sufiksom -ep (Skok II 154 s. stegnuti. 26. natovaritiŒ Uskoci (Stani}). poq. sneveseliti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). œveoma uvrediti. ÅSSÀ 10:174 s. pojaviti se.). u{inutiŒ: Prekerepilo ga u krsta i ni makac. pomaqatiŒ: Kako kad komoli spu` roge na dvor stree — Eto jur prvi zrak komoli bilih zor Zadar XVII v. œprisiliti koga da radi. „izvaditi. za ovaj oblik up. Iako se s. „zaceniti se od smehaŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). potvrde u kojoj se izdvaja prefiks ko-. natovaritiŒ. Uz oblik ukerepiti svakako ide i u{}erepit „uzeti i du`e ne pu{tatiŒ.

œpogoditi ga|aju}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). okretati se. skitatiŒ korespondiraju.i *-myz-. glagola. œsti}i gaze}i blato. mu{i~av ~ovekŒ. i Bezlaj III 172 s.v. „do}iŒ Uskoci (Stani}) za-ko-repit pf. „lupati. up. na{aråøicâ. tresnutiŒ (ÅSBM 7:289). okretati se. mignuti „oti}i. vla`an sneg i sl. jo{ i blr. „micati se. dorepati pf. {migati. {mágnuØâ „trti. . RJA)53 · Od psl. Zna~ewa „udaratiŒ i „lutati. koje se tuma~i kao varijanta oblika *korepati. tu}iŒ Kosovo (Elezovi}) · Skok nema. sa sekundarnim du`ewem e. *kurepati (se).(< *{e < *~e) i råøicâ. koje navodi Kurkina govore}i o *muz(g)ati (Kurkina 1974:67). nabitiŒ. popucatiŒ. {aromága „luwaloŒ. *komãziti narepam „id. {migati „hramatiŒ i rus. Schuman 1909:297. analiziraju}i kontinuante psl. råønucâ „lupnuti. Vlaji}-Popovi} 2002:28. „proma}i. pored pomenutih rus. Mo`da je do{lo do naslawawa na *repa > repa. navodi i druge oblike: rus. mizga „larma. up. (Merkulova 1979:95). Moskov 1978:352–353. do-muzgati „brzo.v. O osnovnom glagolu repati „udaratiŒ v. galamitiŒ. ÅSSÀ 10:180–181 s. Up. obja{weno kao ekspresivna tvorevina u ~ijem je sastavu intenziviraju}e -{a. dojuritiŒ Uskoci (Stani}). Skok III 129 s. {alamága „jogunast. ÅSSÀ 13:120 s. i Bezlaj IV 31 s. up. naråøicca „ispucati. skitatiŒ CG (RSA) : repati „skitati.51 ku-repati / ku-rijepati impf. proletetiŒ Posavina (RSA) ko-mizgati se „micati se. up. up.v. {emigati. 53 U semanti~kom pogledu up. vu}i seŒ. Skok II 133–134 s.v. graja. halamága „zakeraloŒ. *-myg-. drmnutiŒ. *ko-miz(g)ati ili *ko-myz(g)ati. gasitiŒ (Schuster-[ewc 396). mrdatiŒ. „udariti koga straga (gde je rep)Œ52 Brusje (Dul~i}i 1985) : repit „lupiti. ko-mizati se impf.38 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI priznaje da oblik nije sasvim jasan ni u pogledu porekla ni u pogledu starine. `urno do}i. kalamáziØâ „biti nesta{anŒ itd. komizgati se.v. sln. larmati. chorjepas œgu{iti. Kurkina 1974:67–68. Up. „hodati bez odre|enog ciqa. lutati. dijal. vrteti seŒ Retkovci. 51 Eventualno up. Za sln. vrteti seŒ (RSA. stpoq. glagol up. 52 Ovakva definicija zna~ewa proistekla je iz paretimolo{kog naslawawa na imenicu rep. komiznuti pf.Œ Zaglavak (RSA) : migati „i}i. blr. repat impf. udaritiŒ. {mágaØâ.Œ. na{åråøicâ „ra{iriti perjeŒ. Merkulova.v. -repiti se. Kurkina 1992:189–190. galama. 86 s.v. narzepi} „napuniti. repat. Genetski srodni razmatranim oblicima su i do-{-migati „tiho ali hitro do}iŒ Bukovica. etimolo{ki nejasno dlu`. a u formalnom mizgati „praviti buku. bukaŒ CG (RSA). kretati se. *-myzg. Up. nestatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995).

œpogodovatiŒ. daqe). i o drugim stvarima)Œ Vrgada (Juri{i}). glagola. wihati se. *kolybati (se). glagola i poq. ÅSSÀ 21:89 s.v. koje se razla`e na prefiks *ko. komzit’. id. Druga~ije Skok l. U ÅSSÀ se na osnovu s. libati „quqati se. greznemŒ. 61–62 s. mizgaØisà. wihati seŒ. kojarzy} „spajatiŒ. „uve}avati se. primeru druga~ije od onog koje podrazumeva etimologija *arâmo. Vlaji}-Popovi} 2002:170. kolimbqe se impf.v.pomiwe i s. svake godine ve}ma i ve}ma raste i kojari se (napreduje) BiH (RSA) · Skok nema. 19:26–28 s. kolebati (RJA). Varbot 1975:27–29. i ÅSSÀ 8:34 s. Up. œsmi{qatiŒ.-h. ?ko-jariti se impf. *myzgati I. kojarzy} (v..v. 55 Up. komiziØisà. Zbog podudarawa s. razvijati seŒ: Dragi kamen . *xlibati. ipak i gr. ka-limbati „quqati seŒ Istra (Ribari} 1940) ko-lipkati se „quqati se. „quqati se (o brodu. Machek 272 s. *kolebati (se) (ÅSSÀ 10:164). komosi}. *migati (se).. u vezi sa *arâmo (ÅSSÀ 10:111–112). 54 Juri{i} povodom oblika kolimbati upu}uje na kolibati.v. id.v. dok Ribari} izvodi kolimbati < kolibati.-h. Tomanovi} 1938–1939:205. kolumbaw „zarawam. Vezu oblika kolimbati. refleksa psl. oblici *libati (ÅSSÀ 15:69) i *lybati (id. O poq. koje se u ÅSSÀ tretira kao etimolo{ki dublet psl. kolimbati. jer napomiwu da je *jariti u s. Up. œpolaziti za rukomŒ rekonstrui{e psl..-h.i koren *(j)ar-. O problemati~nosti utvr|ivawa psl. ESUM 2:536 s. potvrdi druga~ije Sáawski II 329–330 s. i poq. nit se qesa kolip~e. izvora ishodi{nog glagola libati v. koljebati. Borys 242–243 bez re{ewa.v. *kojariti. kalimbati sa glagolom kolebati uo~ili su ve} Juri{i} i Ribari}54. napredovati.c. koqebati. *mizati.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 39 (se) / *komâziti (se)?. Oblik kolimbati ekspresivizuje se nazalnim infiksom -m. korena *lub.v. {tok. i @eleznàk 1984:84–90.(tako Skok II 125 s.-h.-h. . *i i *y u igri su psl. dok se oblik kolipkati mo`e smatrati deminutivom < ko-lib-k-ati.v.v. gde se izme|u ostalih slovenskih konØinuanata ie. ko-limbati se. 17:11). kolijevka ) 55 . ESUM 3:458 s. Druga~ije Sáawski II 393–394 s. ronim. nit se proso pomi~e (nebo i zvijezde) NZag (RSA) · Oba oblika u su{tini bi se mogla svesti na psl.v. Toga su svesni i autori ÅSSÀ. Smatramo da semantika stoji na putu povezivawu s. O ishodi{nom glagolu up. kolebati seŒ: Puna qesa prosa. izraz liba voda „quqa seŒ (Vuk).

œn a v a l i t i na jeloŒ. zbuniti se u toku razgovoraŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). sg. nezgrapanŒ. „zamuckivati. œpadati u ropac. „zamucnutiŒ Pirot (@ivkovi}) za-ko-mlckuje 3. œnaleteti.-h. spopasti (koga)Œ Timok (Stanojevi} 1927). ko-mlcam 1. nakovaliti se „pridru`iti se nekome protiv wegove voqe. „zamuckivatiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). Bjeleti} 1994a:352–353. sg. acc. Qe{tansko (RSA) : navalica „navala. i da bi trebalo da glasi: „navalitiŒ. sg. „id. Petleva 1994:60–6157. nasrnuti (o mno{tvu)Œ id. Zaglavak (RSA. œdola`ewe gostiju. gde -to. 58 Up. „preovladati. sg. dijal. sg.u s. na-ka-valica. „do}i nezvanŒ. (Dini} 1988) na-ka-valica f. utrpati seŒ (RSA). za ~as }e bude gotovo Vlasotince (gra|a RSA)56 na-ka-v a lim „n a v a l i t i. 57 Petqova ukazuje na rus. gu`vaŒ Timok (Dini} 1988) · Spoj prefiksa ko-. sg. na-ko-mr{tit se : na-to-mr{tit se. ÅSSÀ 23:207–209. acc. mucatiŒ. „napasti (nekoga).. . inf. zakomuckivati „zamuckivati. up. komlca 3. s-ko-vitli : za-to-vitlit (l. nakavali 3. sg.?). œutrpati seŒ Crna Reka (Markovi} 1986) : na-valiti „masovno napasti. mno{tvo gostijuŒ u primeru: svaki dan imam u ku}i nakavalice. Zorunovac.?) 56 Iz primera se vidi da zna~ewe nije dobro definisano. Skok navodi samo li~ku potvrdu nakavalica œgostionica. nakovali se 3. (Dini} 1988) za-ko-mlcam 1.Œ.i glagola -valiti. go{}eweŒ Lika. nasrnutiŒ (RSA) nat-ko-valim 1. Up. inf. i mlcam „buncati (u snu).c. sg. nadja~atiŒ: Kad natkovalim na ovoj. „mucatiŒ : mlcam „id. udaritiŒ. zakomlca 3. œpasti u ropacŒ Timok (Dini} 1992). zakomlckuje „mucati u govoruŒ Timok (Dini} 1988) : zamlckujem 1. „zamuckivati. napasti. „mucatiŒ Lu`nica (]iri} 1983). mucatiŒ Zorunovac (RSA. u v a l i t i s e. „krenuti. bez ikakvog tuma~ewa (Skok II 500). sg. mucatiŒ Timok (Stanojevi} 1927). zakomlcne id. O ishodi{nom navaliti (< psl. impf. na-ka-vali. nasrnuti (na nekoga)Œ Sokobawa. „po~eti zamuckivatiŒ Pirot (@ivkovi}). Petleva 1994a:336. œmukatiŒ id. „mno{tvo gostijuŒ. (Dini} 1988) : zamlcnem 1.kao da alternira sa -ka.. pf. pridev ne-u-Øo-valânáè „nespretan.). sg.Œ Pirot (@ivkovi})58. impf. umiratiŒ Timok (Dini} 1992) : mlca „mucatiŒ.40 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na-ko-valiti pf. ka. te{ko govoriti. *navaliti) v.

desiti se. „desiti se. Te{i}) do-ko-jasiti se pf. dogoditi seŒ: Zlo ti se kojasilo — [to ti se kojasilo? Cetiwe.Œ CG (Pe{ikan 1965:247) kojasnuti se pf. mlãcam. ÅSSÀ 21:99 s. impf.i dijal. u prolazu. a nisam ga se ni kojasio Vojv. RSA) kojasati se impf.Œ (id. „sresti se. makar mrtav ako ne `iv (RSA) za-ko-jasiti se pf. œsuprotstaviti se. sg. ko-jasiti se (im)pf.Œ: Zakoja{ilo se lipo vrime Makarska krajina (RJA) is-ko-jasit se pf. Skok II 28 s. kraja)Œ: Kojasim ‰seŠ ~ak Maqena. U obliku skoml~em izdvaja se prefiks sko-. a da se na svadbu ne dokojasi. 723). „pojaviti se. zakoja{iti se „id. dolaziti.v. „pojavqivati se. nerazgovetno govoritiŒ: Dete kad se sprema da zapla~e „skoml~eŒ Lu`nica (]iri} 1983). . pru`iti otporŒ Vasojevi}i (Bori~i}) o-ko-jasit se pf. O ishodi{nom glagolu v. kamkati). „koristiti seŒ CG (RSA).. pf. kojasit se „id. i skamlã~em œid. javiti / javqati seŒ: Jutros ni se Turci kojasili. „zavu}i se u duqinuŒ: Zakojasila se ki{a. javiti se. ali ne treba odbaciti ni uticaj onomatopejskog skamukati (v. kojasiti se pf. dodirnutiŒ: Ka`e da sam ga tukao. „dospeti. sretati se.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 41 sko-ml~em 1. pf. navratiti / navra}atiŒ: Pred ve~er svakog dana kojasio se ispod wenih prozora — Kojasi}u se ja tebi Dvorska kod Loznice. navrnuti se na nekoga i dosa|ivati muŒ: Okojasila se na mene ka da sam 59 Up. pozdraviti se kod sretawaŒ (Vuk. dopreti (do nekog mesta. „okoristiti seŒ: Bije `icu oko Gospave ne bi li se okojasila Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ). Skok nema. i bug. „(pri)paziti na ne{toŒ. Bjeleti} 1994a:352. „dota}i se. zakojasilo se zlo vrime Siwska krajina. dovu}i seŒ: Ne mo`e on trpiti. Up. naturiti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). i odonuda izderem na selo Prawane. „privideti / privi|ati seŒ.v. do}i / dolaziti. glagola mlcam. „do}i. „nametnuti se. skomãl~em œtra`iti ne{to pla~qivim glasom. Pirot (@ivkovi}) · Spoj prefiksa ko. „mrmqati. „pojaviti / pojavqivati se. *mâlcati. ~ioŒ Qe{tansko (usmeno M.v. nalaziti seŒ (RSA) ko-jasan adj. „krepak. „pozdraviti / pozdravqati pri susretu. cviletiŒ (BER 6:777)59. Katunska nahija. BER 4:174 s. Petleva 1994a:336. Up.

nametnuti (se)Œ: Prikojasila mi se neka {teta. Prikojasa. oja~atiŒ: Okojasi}e se on ~im do|e proqe}e. 61 Ovamo i prikosa f. -i f. „povod.i sa svoje stra60 S obzirom na areal. a bez ikake moje krivice oli prikojasi CG. shvatiti. „kad dete uhvati mali fras. Skok I 758–759 s.) pre-ko-jasiti se pf. (ibid. „desiti se. prikojasa f. „crni pri{tŒ (RJA) prikojas. avet.v.i osnova jas-. verovatno se radi o istom zna~ewu u primeru: Momak hitar. kad se malo dani proqep{au id. tj. predskazaweŒ: U snu mi do{la neka prikojasa da se u ne|equ ne smiju raditi veliki poslovi.42 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI joj oca ubio Zagara~ (]upi}i 1997)60. ka`u prekojasilo seŒ Zemun. *kojasnoti (se)?. uzrok. „desiti se. „id. „id. okojasit se / okojasit se „do}i sebi. jasan.. . dogoditi seŒ: Pripovjedi sve. prikosa je moja bila Maruli} (RJA). onaj koji uzrokuje. „kriv. dogoditi seŒ: Nema ga is planine. osvestiti seŒ: Ni dan-danas se ne mogu okojasit kako mi oni vryopci jesenas ukrado{e takulin. Skok je verovatno od Macenauera preuzeo ideju o prefiksu ko. ova jadna popusti malo danas. ~esto ne{to {tetujem Pro{}ewe (Vuji~i}). „bolest koja se zove i frasŒ Srem (RJA) pri-ko-jasiti (se) pf.. a lukav. „privi|ewe. iako su autori re~nika ovo zna- ~ewe okarakterisali kao nejasno. „vrsta privi|ewaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) pri-ko-jas. Sva tri tuma~ewa svode se na slede}e: u pitawu je oblik u ~ijem se sastavu izdvaja prefiks ko. deluje. zao. to bi u tren. prikojasat se „privideti seŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) pri-ko-jasa f. kad se oblijekori i okojasi mladoj i nevje{toj curi.Œ: Da pusti{ dobra dila. onaj koji uzrokuje kakvo zloŒ: Ko je ovomu kutwem razdoru prikojasan CG. Matzenauer 1881:186. utvara. {to mu se prikojasilo (RJA). prokletstvoŒ: Svake su me prikojase vatale i pu{tale Uskoci (Stani}). „popraviti se. -a m. koja bi mogla biti u etimolo{koj vezi sa pridevom jasan. prekojasiti se (kome) „ozlotrbiti seŒ: da ti se ne prekojasi „da ti ne naudi hrana. „nesre}a. „opak.Œ: Ako [}epan bez na{e prikojase digne iz Mahina — To je trn u o~i Mle~i}u i bez Mijatove prikojase CG. „naturiti (se). stid. ÅSSÀ 10:112 s.v. ne zaboli trbuhŒ Mostar (RJA) pre-ko-jas m. tj. dok mu robiwom postane Qubi{a (RJA). uzrok: ima tu i wegove prikojase Rije~ka nahija (RJA)61 pri-ko-jasan adj. ~ini zloŒ (RJA) s-ko-jasit se pf. mora da mu se ne{to skojasilo Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) · Up. malo sutra. krivicaŒ: Da me je danas . prikoja{qiv adj.

jasati „vikati. prekopiknuti se „spotaknuti se padaju}iŒ (Skok II 117 s. ni na dubqem. ponositoŒ64. jasati „postupati samovoqno. v. U granicama srpsko-hrvatskog jezi~kog prostora posvedo~eno je nekoliko na prvi pogled srodnih oblika: jasati „stajati gordo. ni iz semanti~kih razloga ne mo`e se smatrati ekvivalentom s. mogu}e je da mu je i zna~ewe blisko zna~ewu imenice. 64 Definicija zna~ewa nije pouzdana. kajk. nap. Ova veza. praviti se va`anŒ (RSA). ÅSSÀ 8:169–170). morfolo{kog i semanti~kog nepodudarawa sa wim. jasat’ „derati. . slovenskom. prsiti se. skakati. Nijedan od wih. vr{qatiŒ Zenica (RSA). Iako {iroko rasprostrawen. koje se u ÅSSÀ l. jasat(i) „skitati. semanti~ki i tvorbeno razvijen i vrlo dobro posvedo~en u srpsko-hrvatskom jezi~kom arealu. za koje se kao primarno pretpostavqa zna~ewe „kidati u trakamaŒ. 76. *jasati. besposli~itiŒ Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983)67. up. rekonstrui{e i psl. kojacnut „sru{iti seŒ. galamitiŒ Vrhovine u Lici66. kojasiti se.v. Glagol u ovom zna~ewu (tj. prihva}ena je i u ÅSSÀ gde se. 65 Ovaj oblik mogao bi biti u vezi sa zamenicom ja. dijal. glagol kojasiti se kao da nema slovenskih paralela62.-h.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 43 ne doveo glagol kojasiti se u vezu sa jasan. 67 Posledwa dva oblika mo`da su u vezi sa * jaxati / * j e xati (v. cepati ode}uŒ: U` si ty gate pravda rozjasaá?.c. predlo`ak razmatrane lekseme. ÅSSÀ 8:181–182) — u semanti~kom pogledu nema nikakvih dodirnih ta~aka sa glagolom kojasiti se. Wegova usamqenost na slovenskom terenu utoliko je ~udnija {to izgleda da se radi o autohtonoj re~i (pozajmqenica ili re~ supstratnog porekla ne bi mogla imati tako {irok areal ni tako razu|enu semantiku). 63 Eventualno bi se moglo pretpostaviti da je glagol kojasiti nastao kao posledica pogre{ne dekompozicije prïko-jasiti > (pre-)kojasiti. razmetati seŒ CG65. kako su ga definisali autori RSA). zrakŒ. kobacati ovde ipak izdvaja prefiks ko-). me|utim. a budu}i da je iz iste zbirke pesama kao i imenica jas „svetlost. sli~na obrazovawa prekobaciti se. Polaze}i od pretpostavke da se razmatrani glagol zaista razla`e na prefiks ko. jahati : jasati. dijal. rekonstruisano na osnovu ~e{. ali i sa turcizmom asiti se „siliti se. poku{ali smo da mu prona|emo odgovaraju}e slovensko okru`ewe apstrahuju}i prefiks i koncentri{u}i se na koren. kao uostalom i strukturna podela oblika. Relevantni srodni oblici nisu prona|eni ni na {irem. 66 Onomatopeja. jasati „gaziti.i koren jas-63. praslovenskom planu68. 68 Psl. potvr|en je samo kod Korolije. za promenu h > s up. 62 ^e{. ni iz formalnih. dovodi u vezu sa na{im glagolom. „obvezivati trakom (= opojasivati)Œ (v. uz ogradu. ne mo`e se uzeti kao neprefigirani ekvivalent glagola kojasiti se iz razloga akcenatskog.

v. nijedan od ie.„paliti. *ieks-. potvr|en je u novoiranskom jeziku jagnobi: yax{.primarni (na {ta ukazuje prezentirani materijal). *yax{.44 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Skok i ÅSSÀ.(a ne *ya{-) ukazuje na velarno *k (*ieks-). su{ica. ie. svetleti. sa iterativnim du`ewem i drugom palatalizacijom kao u *dãxnoti > *dysati. dovode glagol kojasiti se u vezu sa pridevom jasan. koji je posvedo~en samo kod Vuka. *esknã nema ni jedinstvenu psl. izaziva izvesne nedoumice. izvodi pomenuti pridev (ie. „bolest. U tom slu~aju ovde razmatrani oblici imali bi u 69 Za detaqan pregled i komentar dosad predlo`enih etimologija up. izuzetno dobra posvedo~enost oblika kojasiti se (za razliku od kojasnuti se) dovodi u pitawe tvrdwu da su oblici bez -n. od novih tuma~ewa v.„jasan.„vidqivŒ. izvorno „pojava. Me|utim. onda povezivawe glagola kojasiti se sa *esknã(jâ) (kako se ovaj pridev rekonstrui{e u ÅSSÀ 6:51–52) gubi svoju formalnu potporu.„plamteti. shodno raznim tuma~ewima. ie. sjajiti seŒ itd. Drugo. na dubqem. ESJS 5:272–273 s./ *ieks-) ili sekundarnosti jsl. EWAi II 392). Tre}e.od psl.)70 svojom semantikom ne korespondira sa zna~ewima glagola kojasiti se. *aidh. To obrazlo`ewe.< *h2ah1s. Prvo. rekonstrukciju.sekundarni. yaks. (vedskom) pra-yaks. Ostavqaju}i po strani ~iwenicu da psl. jas. bez ikakvog komentara. ako su pak oblici bez -n. biti vidqivŒ.pretpostavqalo bi pie. a ne na daleko rasprostrawenijem kojasiti se. ie. Glagol je indoiranski.pored pie. svetaoŒ. jasnã. *as.„pojaviti seŒ. sablastŒ (KEWA III 1–2. *h2eh1s. indoevropskom planu posvedo~ena je jedna potpuna semanti~ka i mogu}a formalna paralela na{eg glagola. Re~ je o stind.„videti se.m. Psl.„goreti. ni op{teprihva}enu etimologiju69. me|utim. kao {to je re~eno.< pie. yaksa. Majerhofer smatra da bi od tog glagola mogla biti i imenica yaksma. Veza slovenskog sa indoiranskim oblikom bila bi mogu}a pod pretpostavkom varijantnosti korena (*ieks. Naime. *jas. dok se u ÅSSÀ predlo`ena etimologija kratko obrazla`e. plamtetiŒ. ali iran.prema stind. Smoczynski 2002:191–192. `ariti seŒ. *aisk. a po Bailey-u (251) tu bi mogao spadati i hotanski pridev pyasta. . korenova od kojih se. EWAi II 391). *os-t-n. nije jasno za{to je praslovenska rekonstrukcija zasnovana na obliku kojasnuti se. *as. 70 Citirano prema izvorima navedenim u prethodnoj napomeni. *jex-. tuberkulozaŒ. goreti. Daqe indoevropske veze nisu poznate. Skok to ~ini uzgred. predznakŒ (KEWA III 2.„pojavaŒ > „prikaza. smatramo da se povezivawe glagola kojasiti se sa ovim pridevom susre}e i sa preprekama semanti~ke prirode.

œsmi{qatiŒ. SP 2:218 s.(Sáawski II 329. korena *kuei. sln. „saviti konop (od mre`e) u kolutŒ.„slagatiŒ: ukr. odatle postverbal (pri-ko)jas(a). i poq.-h.c. ÅSSÀ 4:112–113). tj. Machek 267. ukr. u kojem Slavski vidi derivat od istog glagola *kojiti (poq. Iz ovog osnovnog zna~ewa. O mogu}oj vezi kojasiti sa *kojiti svedo~ila bi pre svega semantika ukr. koiØisà „de{avati se. up. Berneker 538–539. -ar.„mirovatiŒ: pokojiti . ÅSSÀ 10:113. poq. bez obzira na semanti~ka odstupawa ukr. *~iti. œpolaziti za rukomŒ (tako|e izolovan i ograni~en iskqu~ivo na poqski jezik). kauzativ od *~iti „po~ivatiŒ < ie. i Loma 2004:35–36). *dr-as-ati : *dârati (SP 4:209–210). daqe) otvara mogu}nost i druga~ijeg tuma~ewa na{eg glagola. Treba ipak napomenuti da ni glagol *kojiti nema op{teprihva}eno tuma~ewe. kojiti „hraniti (maj~inim mlekom). ESUM 2:501–502). . kojiti impf. od wega denominal (ko)jasiti.(SP 2:199–200. neposredno ili posredno.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 45 osnovi (ko)jasati. *kojiti rekonstrui{e se na osnovu s. pojaviti seŒ (v. Jedni pretpostavqaju dva homonimna glagola: kojiti1 < ie. (Pokorny 637–638. psl. U ovom kontekstu.nije produktivan. Drugi smatraju da je. u pitawu jedinstven glagol *kojiti. glagol kojarzy} „spajatiŒ. glu`. koji} „umirivatiŒ. glagola: koiØisà „de{avati se. Skok II 120. paralelizam oblika i zna~ewa izme|u pri-kojasiti i pri-~initi (v. Na osnovu izlo`enog materijala moglo bi se zakqu~iti da je etimolo{ko zna~ewe glagola kojasiti se — „manifestovati se (vizuelno ili akusti~ki)Œ.-h. „(po)javiti seŒ > „nametnuti seŒ. umirivatiŒ. doga|ati se (uglavnom o ne~em lo{em)Œ itd.-h. kao pandan glagola kojasiti se istupa poq. kojasiti se. poq. pf. koi}). koi} sie itd. „gojiti. *kueiê. *kueiê. ali sa drugim sufiksom. klaw-as-ati se : klawati (RSA). Budu}i da psl. koiØi „~initi ne{to lo{eŒ.Œ. nastati. skoiØisà „dogoditi se. Iako glagolski sufiks -as. Semanti~ki pomaci tipa „(po)javiti seŒ > „do}i. koi} sie „uspevati.(Sáawski II 329–330). polaziti za rukomŒ (Pokorny 637–638). kojiti „vaspitavati. gajitiŒ. podizatiŒ. kojit’ „id. potvrda. „(po)javiti seŒ > „privideti seŒ 71 Psl. œpogodovatiŒ. ubla`avati seŒ. ~e{. koiØi. od kojeg se izvode i ukr. doga|ati se (uglavnom o ne~em lo{em)Œ. sl~. (ÅSSÀ 10:113). „(po)javiti seŒ > „javiti se.v. koiØi „~initi (uglavnom ne{to lo{e)Œ. dogoditi seŒ. i kojiti2 < ie. poq.) prema s. navratitiŒ. uspokojiti itd. dogoditi seŒ. s. ESUM l. „(po)javiti seŒ > „desiti se. koi} sie „umirivati se. Sa druge strane. skojasit se „desiti se. za predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe up. pozdraviti pri susretuŒ. proisti~e i ve}ina ostalih. *kuei. oblik kojasiti mogao bi se objasniti kao pro{irewe glagola *kojiti71 sufiksom -as-. *~initi (< *~inã) poti~e od ie.

Œ Vlasotince (gra|a RSA). up. zajaza „korist. prikazaŒ razvija se iz „prikazati se. uz veliku rezervu bi se moglo dovesti u vezu sa slede}im oblicima iz istog areala: zajazit „doneti. bug. jaskam „id. sg. avet. zaradaŒ CG (RSA). „pojava. Ovde bi kao semanti~ka paralela mogla poslu`iti imenica avet f.46 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sasvim su regularni i o~ekivani. „boleti pulsiraju}e (o zuboboqi)Œ Lu`nica (Mani}). dobitŒ Bjelopavli}i (]upi} 1977). dijal. àvina „no}na bi}a koja se preobra}aju u `ivotiwe i skre}u qude s putaŒ (Uzeneva 2001:149). œpozdraviti se s kimŒ. budu}i da sadr`i i vizuelnu i akusti~ku komponentu72. o p t i ~ k a ili a k u s t i ~ k a halucinacija. nastati. prikaza. àskam „id. i istu rekciju u primerima: Kojasim ‰seŠ ~ak Maqena — Sve {to zemliomã ili vodomã ide. 75 S obzirom na areal u kojem se javqa. u~initi koristŒ. Zna~ewe „(o)koristiti seŒ.v. primer iz Pro{}ewa: Ne{to mi se kojasilo na ruku. i bug. avet)73..Š I vampir je tako|e prikojasaŒ (Filipovi} 1972:209). sablast. utvaraŒ. jaskam 1. desiti se. ima i slede}a zna~ewa: „oglasiti seŒ. manifestovati seŒ. 74 Za ovo potowe zna~ewe up. potvr|eno u Crnoj Gori. privideti seŒ. up. u etimolo{koj literaturi obi~no se svrstava uz 72 „I u takovskom kraju prikojasa je svakako privi|ewe ili privid. up. neki ~ i r (Vuji~i}). up. jaska 3. Jaska mi rana Vrawe (RSA). jaska „pulsiratiŒ Babu{nica (gra|a RSA). Ovaj glagol. Za wega bi mogao biti relevantan i glagol jaskati / jaskati75 „gnojiti se. pod uslovom da tu imamo prelaz s > z kao u pojaz „pojasŒ Konavqe (Vuk). Svojom osnovnom semantikom glagol kojasiti se vrlo je blizak glagolu javiti se (pomo}u kojeg se naj~e{}e i defini{e) koji. Skok I 77–78 s. {trecatiŒ: Ni{to mi jaska bubreg Leskovac (Mitrovi}). dota}i (se)Œ.Œ: ZubãØ me àska (Gerov). Ti su prividi u stvari ono {to su |avoli u drugim krajevima ‰. . u pitawu je oblik bez infinitiva. pored ostalih. ako je od *(j)aviti se (v. œpojaviti se. œpri~initi se (u snu i sl.. ali je u direktnoj vezi sa osnovnim zna~ewem „pojaviti se. i java f. sevati. „sevati. „dobit. bez obzira na odstupawe u zna~ewu. privi|eweŒ (RSA). „privi|ewe. up. morase Bïlgrada kosnuti (RSA). naro~ito no}u. oglasiti seŒ. Zna~ewe imenice prikojasa „privi|ewe. sg. Zna~ewa „dota}i se.v. i ÅSSÀ 11:147–148 s. *kosnoti (se). 73 Detaqnije ERSJ 1:50–52 s. {trecati (o rani. œdo}i. Zna~ewe imenice prikojas „pri{tŒ moglo se razviti direktno iz zna~ewa „pojaviti seŒ > „ono {to se pojaviloŒ.v.)Œ (RSA). obolelom mestu i sl. dodirnutiŒ > „dospeti. dopretiŒ mo`da su se razvila ukr{tawem sa semanti~ki bliskim i sazvu~nim kosnuti (se) „dodirnuti. tj.)Œ: Taj ~ir mi odamno jaska Leskovac. dopreti do nekog mestaŒ74 (RSA).

„sevatiŒ Vrawe (Zlatanovi}). Bezlaj I 221 s. *jaskajo : *ja{~o „vikati piskavo. jaskati. up. sva|ati seŒ. {trecatiŒ up. „brbqiva `enaŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). smrad koji iz we te~eŒ (RJA). Skok I 759. svitka 3. àzva „rana. iako s. sg. *jasati „svetlucati. zajaskati „po~eti psovati. vikati na nekoga. „poganac. jaslara pogrd. `ena sklona sva|iŒ Uskoci (Stani}). a wihova krajwa osnova je onomatopejski uzvik ja! koji se sre}e u raznim slovenskim jezicima. izjaskati se „izvikati se jedan na drugogaŒ. Sli~no Machek 217–218 s. potvrde kao sekundarne tvorevine od jasny. *jaskati. prese}iŒ: Ne{to me prekosi u stomaku. Ne mo`e se zanemariti ni uticaj oblika Øiøa s. onesvestiti seŒ (RJA)79. psovati. skitara. a za drugo prekositi „dobiti o{tre bolove u stomaku. B. jaskati „vikati. Budu}i da je na istom terenu za oblik jaskam posvedo~eno i zna~ewe „svetlucati. Na{e istra`ivawe je pokazalo da je i u s. kao i op{te sevati „sijati.vv. *esniti). ovamo i jasla~a pogrd. jaskac76).-h. jasnuti se „oglasiti se. malaksati. galamiti. 79 Up. jasna „`ena zla. Za prvo zna~ewe up. *ezva / *ezvo / *ezvã). *po-ja{o œopasatiŒ. -sk. Mahek tuma~i sl~. svetletiŒ > „probadati. zainatiti seŒ. jasati „vikati. galamitiŒ Vrhovine u Lici (RSA). jeziku ova leksi~ka porodica vrlo razvijena. jaska~a „pri~qiva `ena. kao ni sinonimnog i fonetski bliskog germanizma jasla f. apostema. bug.). SEK II 334 s. prenemo}i se „iznemo}i. neradna `enaŒ Du~alovi}i. ne znam {ta e. up.v. „svetlucatiŒ Timok (Dini} 1990) prema svitka „`igati (o bolu)Œ: svitka mi u glavu. Bawa Luka. svitka mi u koleno (usmeno M. izjasat se „izvedriti seŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). zajasati „zablistatiŒ77.Œ. sjajitiŒ: A kad mi do|e jadujem na wega. . gnojnica. sjajitiŒ > „sevati. Za semanti~ki pomak „svetlucati. jasat’ se „svitatiŒ. 78 Eventualno bi se moglo pomi{qati na vezu sa psl.v. sg. primeri nisu notirani ni u jednoj od pomenutih odrednica.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 47 oblike koji imaju nesumwivo onomatopejsko poreklo (v.v. sl~. jazva „ranaŒ. *po-jasati. po~eti vikati. tankim glasom. dijal. odatle *po-jasã. jasla~a. moglo bi se pomi{qati da ovaj glagol stoji u vezi sa porodicom prideva jasan. galamiti. ÅSSÀ 6:56–57 s. brojne slovenske paralele (SP 6:145–146 s. [to se ti~e samog oblika. U`ice (RSA). jasna~a „id. ako nije ne76 Rekonstrui{e se psl. opaka jezika. pi{tatiŒ sa tvorbenom varijantom *jasati.v. preguliti se. uzima se da su to onomatopejski glagoli sa suf. o kojem v. `igati (o bolu)Œ (RMS). zubi mu traskav Leskovac (Mitrovi}). ~e{. pohotqivicaŒ. 77 Za zna~ewe „(iz)vedriti seŒ up. ~irŒ (o wima v. tj. sva|ati se. jasny).Œ Uskoci (Stani}). pretrgnuti se. jasati. — o~i mu jaskav. budu}i da se svuda javqa glagol na -iti (Machek 218 s.. i ~e{.h. Zna~ewa oblika prekojasiti se „dobiti frasŒ i „ozlotrbiti seŒ u izrazima prekojasilo se (dete) i da ti se ne prekojasi nisu jasna78. predrijeti se „okilavitiŒ (RJA). iz istog areala svitkam 1.: -s-.-h.v. jo{ i prekinuti se. grditiŒ. klonuti. „lena. *esneti. sjajitiŒ > jaskati „id. tako i Sáawski I 532.

pa ne mo`e da napreduje ili da se oporavi. „uzrok. zakojasiti se „zavu}i se u duqinuŒ86. osvestiti se.). „privi|eweŒ (RJA)82 prema rus. osvestiti se. oja~atiŒ moglo se razviØi øod uØicajem formalno bliskog (prefiksi o-ko-) i semanti~ki identi~nog glagola (tako|e sa crnogorskog terena) okovijestiti se pf. ali se i za qude koristi isti izraz: „@ene koje umeju da vra~aju ( z a z l o) su ~inilice. bolest ili bilo kakva druga nevoqa smatra posledicom delovawa ne~iste sile80. popraviti se u zdravstvenom pogledu. to je tako|e prikojasaŒ Gorwi Bawani (Filipovi} l. bez primera upotrebe u kontekstu. Zna~ewe oblika okojasit se „do}i sebi. prisestiŒ (RMS). Ima oblast na izagnawe n e ~ i s t i h i p r i k o j a s q i v i h d u h o v (RJA). i slede}e primere: U to vrime umre ro|ak toga ~ovika .. oja~atiŒ84. O imanentnoj povezanosti zna~ewa „uzrokŒ i „privi|eweŒ svedo~i s. krivicaŒ. krivicaŒ posredno bi se moglo izvesti iz zna~ewa „privi|ewe. przyczyna „uzrokŒ83. poq. glagol pri~initi „proizvesti. prikosa) „povod. „do}i k svesti. bolest mu se produ`ava. a akcenat bi bio pri~ina). 81 Up. pri~ina f. Semanti~ki razvoj u tom slu~aju izgledao bi ovako: „privi|ewe. budu}i da se u narodnoj svesti smrt. nego neka `iva du{a... Zna~ewe imenice prikojasa (prikojas.). 86 Definicija zna~ewa je nejasna. 85 U RSA se samo napomiwe da je potvrda iz @uni}eve zbirke ({to zna~i da nemamo wenu preciznu ubikaciju). popraviti se.-h. r|avo pro}i. shvatiti. tj.Š to ne}e da se ka`e nego je lep{e re}i „prikojasaŒ Gorwi Bawani (Filipovi} l. I pridev kojasan „krepak. 82 Samo u primeru iz Mili}evi}a: Pri{av{i bli`e uverim se. koja se mi~e (autori re~nika smatraju da je ovu re~ sam pisac napravio prema glagolu pri~initi se. semanti~ki i formalno (zbog prefiksa ko-) blizak pridev (iako iz drugog areala) kopijeran „`ivahan. mo`da pre „ustaliti se (o vremenu)Œ? . zlo se svr{iti..-h. 84 Up. da ono nije pri~ina. povodŒ (RJA) autori re~nika smatraju rusizmom. uzrok. øri~ina. ~e{. utvaraŒ > „~initi zloŒ > „uzrok. Zna~ewa glagola kojasiti se „(pri)paziti na ne{toŒ85. on odma posumwa.c. zast. uzrokovatiŒ : pri~initi se „u~initi seŒ > pri~ina f. oporaviti se imovinskiŒ Uskoci (Stani}). o n a j k o j i u z r o k u j e k a k v o z l oŒ81. dok je rekcija kao u prese- sti (kome) „lo{e. kao i iskojasit se œsuprotstaviti 80 „Prikojasa mo`e biti u ~oveku: kad je ~oveku ne{to u ~ i w e n o.c. krepakŒ Uskoci (Stani}). zna~ewe prideva prikojasan „k r i v. 83 S. porasti. da je u k o d l a k o v a (sic!) p r i k o s a Poqica. ve} i qudskim bi}ima. ~ioŒ mogao bi biti u vezi sa zna~ewem œpopraviti se. Uzrokovawe zla svojstveno je ne samo ne~istoj sili.48 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {to od one pokvarene rane Uskoci (Stani}). Ali ‰. utvaraŒ. pri~ina. up.

jasna „`ena zla. : na-sme{iti se „blago se nasmejati. sg.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 49 se. koglca 3. grditiŒ. œgrcati (u pla~u)Œ Pirot (@ivkovi})88. galamiti. na-ko-sme{iti se pf.i glagola sme{iti se. impf.)Œ Zenica (RSA). „ispustiti du{u (pod batinama)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) · Spoj prefiksa ko. 88 Up. osmehnuti seŒ Vojv. 76). „{tucatiŒ Bu~um i Beli Potok (Bogdanovi} 1979) za-ko-glcne pf. zajaskati „po~eti psovati. impf.v. Skok nema. sg. sko~awiti seŒ tuma~i se kao rezultat preoblikovawa osnovnog zako~eniØi „id. ÅSSÀ 6:157–158 s. Skok nema. Ishodi{ni oblik zacenuti se Skok dovodi u vezu sa stsl. psovati. zainatiti seŒ.i dijal.Œ Potkozarje (Dalmacija) : za-ceniti (se) / za-cenuti se „izgubiti dah. (v. zakocenuti se œid. Skok III 292 s. galamiti. Bjeleti} 1994a:352. Up.Œ. opaka jezikaŒ. sg. i ÅSSÀ 23:60 s. daviti seŒ Timok (Dini} 1988). Up. ka{qa. „gutatiŒ Lu`nica (]iri} 1983). uzbu|ewa. Pri ovakvom tuma~ewu ostaje nejasno semanti~ko nepodudarawe osnovnog i prefigiranih oblika. iz istog izvora ko-gl~em „id. smijati se. Oblik glcam verovatno predstavqa deminutiv osnovnog gltam 1. ko-glcam 1. „z a c e n u t i s e. izjaskati se „izvikati se jedan na drugogaŒ itd. „{tucati. glne pf. sva|ati se. Detaqnije v. 7. * glãtn o ti . mo} disawa ili govora usled jakog smeha. za-ko-ceniti se / za-ko-cenuti se pf.v. nap.vv. Za poreklo ishodi{nog glagola v. Skok nema. *glãtati. . cepeniti se œrigescereŒ i izvodi ga od *cep-no-ti (Skok III 640 s. * glãtati .i glagola -ceniti / -cenuti. pro`dratiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). SP 7:160–162 s. glagola glcam. osmehnuti seŒ (RSA) · Spoj prefiksa ko. nap. pla~a. up.v. „id. izgubiti dah (od smeha. „n a s m e { i t i s e. *glãgati / *glãkati. vikati na nekoga. O ishodi{nom glagolu v. 89 Prividno sli~an ukr. *nasme{iti. pla~a i dr. sva|ati seŒ. pru`iti otporŒ87 — za sada ostaju nejasna. Bjeleti} 2003. i ÅSSÀ 6:157 s. up. gutati : gucati (RSA). jaskati „vikati. glta 3. 87 Eventualno se moglo razviti pod uticajem oblika jasnuti se „po~eti vikati.v.Œ Timok (Dini} 1988).Œ (ESUM 2:227). sg. zagrcnuti seŒ (RSA) · Spoj prefiksa ko. glagol zakoceniØi „smrznuti se. zacenuti se)89. „progutati.v.

*bu~ati 2.v. up. vrisak. œkopati. is-ko-qupati (se) pf. kora. jajeta i sl. up. „vaditi iz kore. nabusit „grub. áupina „quska. SP 1:433 s. rubitiŒ. o poreklu ishodi{nog busiti detaqno v. œse}i.v. naduriti seŒ id.v. mete`Œ Bukovica (RSA) kao da ne spadaju ovamo. krcatiŒ (RSA) · Skok nema. dijal. „iskobeqati se.)91 : qupati impf. guliti. osoran. ko-luøa „oguqena i sasu{ena kora drvetaŒ (blr.-h. Glagol koqupati „galamiti. quskeŒ. na-ku-m-busiti se pf. *lupati (se). U obliku se uo~ava prefiks {ko. kestena. ote}iŒ : na-bu~iti „ote}i. {o-luøina) : luøa „krasteŒ (poq. rus.)Œ (RSA). obrazovawe nastalo dodavawem prefiksa ko. Up. 183–185 s. glagol iskoqupati se mogao bi se dovesti u vezu sa poq. razqutiti seŒ Lika : na-busiti se „naqutiti se. „postati qut.50 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na-{ko-bu~iti se pf. S. „naduti se. dijal.-h. koluøaØâ „kopkaju}i odvajatiŒ. Osnovni oblik busiti pro{iren je prefiksom kui dodatno ekspresivizovan umetawem nazalnog infiksa -m. qupina „tvrda quska (oraha. ljuska.). ÅSBM 4:202 s. 219–222). izvu}i se ispod gomile de~urlijeŒ Banija i Kordun (Petrovi} D.v.). oguqena. squ{tena kora (krompira. naprasitŒ (RSA). nabreknuti. koluøaØi. naqutiti se. 92 Up. id. i ESUM 2:525 s.Œ. Skok II 331–332 s. podbuhnutiŒ (RSA) · Skok nema. iz quske. riti (zemqu)Œ. i s. koáupa} „dupsti. k-luøina „otpaci. o kojoj v.na glagol *lupati (ÅSSÀ 10:160.podlo`na ekspresivnom prefigirawu svedo~e i slede}i oblici — rus. lupiti1. op. qupina. lupina „spoqni omota~ biqnih plodova ili semena.(tako i Vlaji}-Popovi} 2002:227. ko`icaŒ)92 (Petleva 1974:208–211). ukr. jabuke i sl. 340 s. vikati. le{nik i sl. kora. ~istiti (orah. cit. kaluøacâ. {e-luøina „ko`ica. vri{tatiŒ i imenica koqupovina „galama. id. koji se svode na psl.v. Da je osnova *lup. vika.v. *lupiti (se). (RSA)90 · Skok nema.(< *sko-). blr. koluøacâ). *kolupati. Za ishodi{ni glagol v. naduti se. quskaŒ (ukr. quskeŒ. quskaŒ. dodat na osnovu bu~ati. 90 91 . Od posebnog je zna~aja ~iwenica da oba oblika poti~u sa istog terena. koluøaØi „id. ka-luøina). i ÅSSÀ 16:178–180 s. Zna~ewe „iskobeqati seŒ sekundarno se razvilo iz osnovnog „izvaditi iz kore. ~eprkati (prstom)Œ.v.

ne znam za{to : zuriti œnetremice. *tuxnoti „gasiti. „podu{itiŒ. *lu{~iti (se). tu{iti.v.vv. up. blr. u-ko-tu{it pf.v. œkriti (se). 93 94 .v. zamumuqiti (o wima v.). jabuka. Nije jasno spadaju li ovamo i koqu{titi œveoma se truditi. 95 Malo je verovatno da ovamo spada i oblik ketu{iti se „sa{aptavati se.)Œ (RSA)94 · Spoj prefiksa ko. id. ESJS 11:688–689 s. 96 Sa ovim glagolom mo`da je u vezi i tu-tu{iti „dr`ati vlast nad nekim ili ne~im.v. potu{iti.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 51 ko-qu{tati se impf. slabo deteŒ Uskoci (Stani}). 97 O mogu}nostima semanti~kog razvoja psl. *l’uskati (se) I. gledati u ne{to. Fasmer IV 128 s. potuha. zamotuqakŒ. œdaviti se u vodiŒ Potkozarje (Dalmacija)96 · Spoj prefiksa ko.i glagola -qu{tati. gasiti seŒ (v. kriomice se dogovaratiŒ Ozaq (Te`ak 1981). semena i sl. Up. krompira)Œ Gorobiqe : qu{tina „quska. potuhniti. rus. skidati qusku. i Skok III 528 s. tiha osobaŒ. Ovi oblici su verovatno obrazovani reduplikacijom prvog sloga tipa zatutuqiti. stare{instvovatiŒ.v. Truba~ev 1967:61. œstaro. Skok nema. œneka `ivotiwicaŒ. œsve`aw. koqu{titi se œbraniti se od neke neistinite optu`be. œnesvesno. „gubiti omota~. Rejzek 2003:262–264. kojoj se ne zna {ta misliŒ. œmirna. O ishodi{nom glagolu v. Skok II 340 s. odsutno gledati u ne{toŒ Vojv. i qu{tav „koji se qu{ti. gu{iti (vatru i sl. Bezlaj III 97 s. qusku (o orahu)Œ : qu{titi „odvajati. sln. *tuxnoti (na primeru slovena~kih i ~e{kih kontinuanata) v. potuchnoti)97. ØuhnuØâ. tu{(n)ica : tu-tu{ica „}utqiva.i glagola tu{iti. ukr. 16:207 s. *l’u{~iti (se) I. iznemoglo ~eqadeŒ. up. sa pa`wom. œprodorno posmatrati nekogaŒ: Stalno me ne{to kuzuri{. da ne sme govoritiŒ95 Brusje (Dul~i}i 1985) : tu{iti (se) „gu{iti (se)Œ. œnadvladati koga da umukne. potuqena osoba. Skok nema. piqitiŒ. Øu{ácâ < øsl. i ÅSSÀ 15:217. ?ku-zuriti impf. Ishodi{no tu{iti stoji u vezi sa bug. ljuska. Øu{iØâ. tu-tu{~e „nejako. Bjeleti} 1994:268). ØuhnuØâ. koruŒ (RSA)93 ko-qu{tina f. Øu{iØi. quspa (biqnih plodova. otpaci ne~ega (oraha. ali na wih sumwaju Zorunovac (RSA). pravdati seŒ: Deca se koqu{te. 219 s. „oqu{tene quske. Nejasna je razlika u rekciji izme|u prefigiranog i ishodi{nog oblika. *tu{iti. øoØu{avam. (RSGV) · Skok nema nijedan od navedenih oblika. podlo`an qu{tewuŒ (RSA).v. mu~iti oko kakvog poslaŒ Tupi`nica. up. skrivati (se)Œ Uskoci (Stani}).

sl~. petle. timariti kowe.Œ Pro{}ewe (Vuji~i}). jauknutiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) : pisnut œprogovoritiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). priviti (ode}u uza se)Œ: Sklni se da ne ozebne{ id. s-ko-klne 3. S obzirom na semantiku. iz istog izvora rasklnem „razgrnuti. prefigirani oblik ~uva zna~ewe „udaratiŒ. *~esati (v. ko~esnoti pf. sg. œ~istiti vunu. cit. a zatim smrt)Œ id. obliku izdvaja se prefiks ko-. Skok II 663–664 s. „pritegnuti. Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) · Skok nema. bug. U ovom kajk.i dijal. œp i s n u t i. U tvorbenom pogledu up.v. Skok I 311–312 s. 3:182) i *kokora (id. krtav „nerazvijen. „udarati (koga) batinomŒ. vrisnutiŒ Piva (Gagovi} 2004) · Spoj prefiksa ko. U s.). ko-~esati impf. kontinuanata psl. „zakr`qatiŒ : za-krdaveje œid. mo`da bi se moglo pomi{qati da je na{a re~ u vezi sa s. glagola krdaveje. sg. (Zlatkovi} 1989) : s-klnem 1. sitanŒ: Krdavo prase sve poqe popase (Srp) Lu`nica (Mani})98 · Spoj prefiksa ko. v. stokuŒ. *~esati. ti. spopastiŒ: Kad me skoklne bolka. bez provenijencije)..-h.Œ Pirot (Zlatkovi} 1990) ko-krdav adj. Skok nema. . zucnuti. dodat na osnovu ~esati (< psl.52 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-pisnut pf. skoklne (ga) „iznenaditi nekoga (jak bol. pisnuti œid. (@ivkovi})100. kr`qavŒ (RSA)99. pridev pomiwe Petleva 1989a. razmaknutiŒ... Dalm. piskati. sg. konopquŒ (v.v. i ukr. Skok nema. jeziku glagol ~esati ima slede}a zna~ewa: „grepstiŒ. gde se upu}uje na kãdrav (id. grivu. ~e{.. koje je posvedo~eno i kod sln. iako iz primera nije jasno da li je zna~ewe dobro definisano (op. œ~e{qem ili ~etkom gladiti qudsku kosu. pisnuti œid. (RJA). ÅSSÀ l. o tome OS 63–64 s. Kajk. nerazvijenŒ id. oskrt. mrvitiŒ Slav. pf.-h. kokrdane. v. pf.-h. O ishodi{nom obliku pisnuti v. up.v. za-ko-krdaveje 3.i glagola pisnuti. Tako|e se postavqa pitawe da li je primaran glagol ili pridev. 98 Ovamo verovatno i ko-krdan „maliŒ: Oj. 2:538).. „sna}i.. krtiti „lomiti.). otkriti.c. Alternacija -d / -t u finalnoj poziciji je nejasna. ciknuti. (RSA) : krdav „mali. dizam ru}e odi sve Pirot (@ivkovi}). 100 Up. ÅSSÀ 4:85).. kokrãdav „kudravŒ (BER 2:543. ~esati). „kr`qav. 99 Ovaj s. `ivotiwsku dlaku.

l. Pretpostavqa se da je glagol izveden od skok. „ukrutiti se. priviti.-h. skãkãlnuvam œzadesiti (o bolesti. o kojem v. Ukoliko bi se kao ishodi{ni glagol uzeo oblik s-klnem . gde se upu}uje na s. skokãlna œsakupiti s velikim naporom. sg. skoklãnem œsakupiti. Uz istu nedoumicu. skokãlna se œko~iti se (od hladno}e)Œ. Borys/Vlaji}-Popovi} 1989:15–16.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 53 œobuhvatiti rukama ne{to ili nekoga. „onesvestiti se. sakupiti ne{to rukama. napadati nekoga (o bolesti. 103 Up. sa semanti~kim razvojem œskakati. skokãlnuva samo u 3. 817). . ne~em zlom)Œ. sa semanti~kim razvojem œ~initi na ne{to otvrdne. skokalàvam (se) œstvrdwavati (se)Œ < kokal œkostŒ. prikupitiŒ (id. „uhvatiti nekoga. priqubqivati se (uz nekoga ili ne{to)Œ Pirot (@ivkovi}). pretpostavqa se da su one istog porekla kao skokalà (se). skokãlna u izrazu skokãlna go œpozlilo mu jeŒ. skokãlnva œuhvatiti. kao ishodi{te prefigiranog oblika mogao bi se uzeti i glagol *klãkati / *klãtati (ÅSSÀ 10:79–80). da se ukruti. priqubqivati (ode}u uza se)Œ. ko~iti se. Potpuni tvorbeno-semanti~ki ekvivalent srp. skãkãlna. skakoqiti œskakutatiŒ. sg.v. pripremiti s oskudnim sredstvimaŒ. skltam se „pribijati se. 2:530–532). 102 Up. Lu`nica (]iri} 1983). postati nepomi~anŒ Timok (Dini} 1988) · Skok nema. ko101 Trajni oblik glagola je skltam „privijati. Glagol bi se mo`da mogao dovesti u vezu sa ukr. pritezati. nesre}i)Œ. skokam. skokãlnuem œdovr{iti ne{to kako biloŒ. krutiti seŒ (ESUM 3:64–65 s. skupiti seŒ. zgr~iti se od hladno}eŒ Crna Reka (Markovi} 1986). Za navedene oblike nudi se potpuno druga~ija etimologija. strefiti (o bolesti)Œ id. ukucubi se 3. skukãlna œspopasti nekogaŒ. skãkãlnalo go œoborilo ga iznenada. tj. i skãkãlvam. priviti na grudiŒ Lu`nica (]iri} 1983)101 s-ko-kl~i 3. stvrdwavati se. sg. pa legao bolestanŒ (id. u~vrstiti se. sg. ko~iti seŒ > œ~initi da se ne{to skupi. s-kltam (< *kãltati œudarati. spopasti nekoga (o bolesti)Œ (BER 6:769)103. glagola je bug. ?u-ku-cubim se 1. U odrednici se upu}uje i na skokãlvam se. (Zlatkovi} 1989)102 · Skok nema.c. œko{ticaŒ (id. pf. kocäbnuØi œmrznuti. uko~iti seŒ Leskovac (Mitrovi}).). œzadesila me je nesre}aŒ u kletvi: Ega Øe skokãlne!. pf. tu}iŒ). bacati se na nekogaŒ > œspopadati. semanti~ki identi~an oblik s-}i-}in~i (ga ne{to) „uhvatiti nekoga (o bolesti)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) koji bi mogao biti u vezi sa s-ko-ken~i se „smrznuti se. ostaje nejasno semanti~ko nepodudarawe osnovnog i prefigiranih oblika.

koje se 104 Up.c.v. ÅSSÀ 9:165 s. izraz kovàziØi bidu „oskudevati. oslabitiŒ: Kad vi|ok kako je ukoveznuo. id. 12:13 s. jo{ uvek ostaje nerazja{wen problem osnove s. O semanti~kom aspektu navedenih leksema v. U ukrajinskom etimolo{kom re~niku oblik kocäbiØisà u zna~ewu œsagibati se. Posebnu pa`wu privla~i weno protetsko *v-. sledik se — Bogme Øi je ovo |eØi} ukovezno.Œ (id. gde je prisutan uticaj beloruskog jezika. potvrda. dijal. S obzirom na Øo da psl. osnova *kovez(bez eksplicitnog izdvajawa prefiksa) i ukazuje se na vezu sa koviznuØi „`ivoØariti. zakov’àznuØi „ko~iti se. u-ko-veznuti pf. i ukr. *skoveznoti se ([ulâga~ l. *veznoti) nema jedinstveno utvr|enu etimologiju106. Druga~ije tuma~ewe ovog posledweg nudi Moskov. Debeljak 1954:170. *koveza). U ESUM l. rekonstrui{e se psl. Psl. predlo`ak *(s)ko-vez-. Ukrajinski glagol tuma~i se kao izvedenica prefiksom ko. a dobijen je od informatora rodom iz Polesja (okolina mesta Pinsk). Usamqen na s. Fasmer I 374.(up. terenu. kacubnuØi œid. *kaveza. skowiazy} sie œumoriti se. ovaj glagol ima svoj formalni pandan u ukr. 105 Podatak poti~e iz punkta Strzelce Krajenskie. skuv’óznuØisà „umretiŒ ([ulâga~ 1995:177). gr~iti seŒ tuma~i se kao denominal od kocäba œ`ara~Œ (v. up.-h. kovizka „øalica sa zakrivqenim krajemŒ.c. koja je i u prilogu cubom œ?Œ: ruki cubom stanut na ri~ci (Moskov 1962:154)104. bujnost. smrzavati seŒ : ciliØi œpostajati tvrd. za-ko-zàbnuØi œko~iti seŒ : zàbnuØi œzepstiŒ. i za razmatrane oblike mo`emo pretpostaviti psl.i osnovu *cubnuØi. œizgubiti sve`inu. kao i poq.). tuma~ewe dato pod ukoveznuti. i kov’àza „zimogro`qivacŒ. oslabiti.od v’àznuØi (Malinowski 1899:119. pripazi ga. osnova *vez. a oblik kacubnuØi kao wegova varijanta. bolovati. Pod pretpostavkom da je ovo ta~no. dijal. dijal. kovàzliviè „zimogro`qivŒ. dijal.-h.v.(*vez(a)ti. usahnuti (o biqkama)Œ: @ita su ukoveznula na ovoj zloj godini Piva (Gagovi} 2004) · Skok nema. za-ko-ciliØi œko~iti se.c. 3:64 s./ *ko. uvenutiŒ (kartoteka SGP)105. stradatiŒ (ESUM 2:488). Kope~ny 1983:31). glagol *vezati dolazi u kombinaciji sa prefiksima *ka.). krutŒ (l. Kala{nikov 1994:81–83. umiraØiŒ. 2:408). . biti bolestanŒ. Moskov 1962:154.v. Ovamo svakako spada i ukr.). Oblik skuv’óznuØisà izvodi se od psl. 106 Za pregled tuma~ewa v. razla`u}i ga na prefiks ka. id. kov’àznuØi. „omr{ati. `iveti u bedi.54 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI cäbiØisà).

~ivreØâ œdugo bolovati. gliban œprqav. MarØánov 1986:129. svizel. ne~ist ~ovekŒ CG. budu}i da je takav semanti~ki pomak sasvim regularan. glagol *vez(a)ti razvio je i zna~ewe œ(o)slabiti. 86). spajawa109. œdebeo. . up. m l i t a v. palicaŒ. svakako. up. za~avreØâ œisprqati seŒ øored ~avreØâ œvenuti. sjediwavawa. ek grazâ (TS)111. blatwavŒ i œslab. voska. *angh. 111 Me|ukarika u tom semanti~kom razvoju moglo bi biti zna~ewe œmek. Za gnezdo *vez(a)ti karakteristi~na je semantika vezivawa. nema snage da ustane. 108 Gnezdo *vezti je zatim.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 55 tako|e obja{wava na razli~ite na~ine107.(*ngh-). ohredâ œne~isØ. blatwav. mlitavŒ. v. up. m e k a n ~ovekŒ Leskovac (Mitrovi}). preuzelo deo potencijala marginalizovanog gnezda *verzti (op. bolestanŒ (< *~a-vreti) (v. dijal. blr. vàznuØâ œzaglibqivati se. slabiti. izraz ego vsego razvàzalo œoslabio je. dijal. glibovito mesØoŒ. zna~ewa œkonop. (iz)gubiti snaguŒ. dijal. vàz œmo~varaŒ. sa}a (v. voriti). izvesno je da se gnezdo glagola *vezti formiralo u psl. i u okviru we posebna linija semanti~kog razvoja koja podrazumeva ozna~avawe ne prosto veze. Semantika lepqivosti. bolesØanŒ svedo~e i slede}i primeri: rus.-h. muqevit. mo~varan teren. {tap. No bez obzira na krajwe poreklo. najverovatnije na bazi ie. nego vezuju}e smese. O korespondirawu zna~ewa œprqav. œzape{}eŒ (Kala{nikov 1994:85–86). prqavŒ. prqav ~ovek ili `ivoØiwaŒ øored hredeØâ œbolovatiŒ (< *xred-) (Kurkina 2001:102). i [uster-[evc 1992:90. muqevito dno reke. dijal. glibav œnedovoqno ~vrst. vàzelâ œblatwavo. odatle vàzkiè œlepqiv. jezeraŒ (SRNG). œvratŒ. glib œraskva{ena lepqiva zemqaŒ. 110 Ova semantika se najpotpunije ispoqava u oblasti p~elarstva. rus. gde se osnova *voza / *vozã koristi za ozna~avawe p~eliweg lepka. postajati slab. To zna~ewe moglo je nastati sekundarno od œbiti blatwav. periodu. œmotka. 109 Up. u nazivima blatwavog. npr. raskva{enog zemqi{ta. up. na najve}em delu slovenske teritorije. lepenice. Kala{nikov 1994:82)108. s. 107 Up. Kala{nikov 1994:82. tonuti (u glib)Œ. koji uvla~i u glibŒ. Liewehr 1956:11–13. vàzelâ Ørava. Kurkina 1982:20). cit. prionqivosti prisutna je u nazivima raznih vrsta biqke Galium: ~e{. rus. vezuju}eg elementa110. u`eŒ. sahnutiŒ. rus. Me|utim. leø~ica (Kala{nikov 1992:127) i. vàzika œlepqivo blato. a pod uticajem sinonimnog *verzti (up. lew ~ovekŒ Bosna (RSA). radiŒ (Varbot 2003:60). àk grazâ (o slabosti): Taka u`å slabaà sØala.

Ulmus effusaŒ (< *vezã). svàzaØâ œsavladati. pomesti seŒ (RJA). nema ni{ta od wega (RSA). ~ija su zna~ewa: œsmrzavati seŒ. suprotno od s. slomiti nekoga (o bolesti)Œ. POS). rus. ohinèà œurokŒ ørema hinàØâ œdugo bolovati. slabitiŒ (< *xyniti) (Kurkina 2001:102). prelazitiŒ: K hudomu fse hudo và`åcca — Bolâ-Øo g boli fsegda và`áca — Na hudáh-Øo bolesâ luØ{å và`åca (AOS). prevezati se œjako omr{aviti.-h. ve{tica i ostalih natprirodnih bi}a (Jany{kova 2003:87). 114 Zna~ewa œbiti slabŒ i œbiti bolestanŒ gotovo da se mogu smatrati sinonimnima. kad se na ~oveka nave`u. zaglavitiŒ Herc. a semantika vezivawa ~esto se javqa upravo uz pojam œbolest. vàznuØâ œose}ati hladno}u. vra~atiŒ: Ovakvu svije}u ~uvaju u ku}i. zavezati œbiti na izmaku snaga. koji je narodna etimologija dovodila u vezu sa œvezivawemŒ {tetne mo}i |avola. vra~awem otklawati bolest. ba{ je zavezao. i *obveznoti (se) / *obãveznoti (se) (ÅSSÀ 31:44). kontinuanata psl. ko~iti seŒ. (RSA). upasti. zatim oblici sa prefiksima za. zapeti. œumiratiŒ. vàzaØâsà œørenositi se. zapadati. ba{ sam zavezao od umora i gladi — Bolestan siromah Jovan. upadati. ko. pa wome zavezuju djeci kada se pojavi kakav otok a naro~ito groznica (RSA). u osnovi istu definiciju zna~ewa: zaveznut œzapasti nogom u tesan prostor. bolovatiŒ: navezati se fig. iznemo}iŒ: Jedva do|oh. pobrkati se. -sti œbolestŒ Piva i Drobwak (Vukovi} 1940:413). œzapiwati.i u-: zaveznuti œz a g l i b i t i.v. veznati œzaglaviti. (iz)gubiti snaguŒ. up. zaveznuti œzapasti nogom izme|u dva o{tra i nepomi~na kamenaŒ Brusje113. œukru}ivati se. Up. Sa semanti~kog aspekta sasvim je opravdano i wegovo povezivawe sa gorenavedenim. presukati se. ~ak. rus. presamititi seŒ Uskoci (Stani})114. Budu}i da je i kod s. dijal. ukle{titi seŒ: Veznal sêm z nogum med brvawe Ozaq (Te`ak 1981:413). ~e{. zamrsiti se. zavezivati œbajawem. Tu pre svega spada zast. kajk.i osnovu veznuti (< *veznoti)112 lak{e }emo odrediti wegovo okru`ewe u okviru s. bajati. ne mo112 113 (RSA). odaØle verovatno zavàza œbolestŒ ‰koja?Š (SRNG). kajk.-h. œnavaliti (na koga. Up.56 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Nakon tvorbenog ra{~lawavawa glagola ukoveznuti na prefikse u-. up. veznuti (im)pf. gu da je se oprostim — Ove na{e groznice. up. Apotropejsku mo} imao je i vez œbrest. *vez(a)ti prisutno zna~ewe œ(o)slabiti. i vàzaØâ kilá (k komu) œizazivati bolest. vezati). spopasti. dijal. dijal. zapasti. u {kripac (pa se ne mo}i maknuti)Œ: Dogodi se da mul oli tovor na pa{i zavezne Brusje (Dul~i}i 1985). uvezniti se œne mo}i izbaviti se iz tjesnacaŒ @umberak (Skok III 583 s. dijal. uricatiŒ (AOS). (u)tonutiŒ. up. vazly œdugotrajan (o bolesti)Œ (Varbot 2003:60). potvr|eno kod nekoliko zapadnih pisaca od XVI do po~etka XVIII veka (RJA). jezika. ne mo`e da ih se otrese . rus. malaksati. up. uveznuti œzaplesti se. leksemama. o~ito je da se glagol ukoveznuti i u pogledu semantike savr{eno uklapa u svoju leksi~ku porodicu. obuzeti koga (o bolesti)Œ: Navezala me se bolest.-h. koga). tvorbeno identi~nim ukr. slabos. smrzavati seŒ (AOS.

obamroŒ i œslabŒ potvr|uju i slede}i primeri: smrzlo pogrd.v. na ~ije bi postojawe posredno ukazivao glagol *egliti (se). àgliØâsà œsa115 Pomenuta zna~ewa me|usobno korespondiraju i u neslovenskim jezicima. plestiŒ (Iliadi 2003:109). up. *eza / *ezã koje stoji u odnosu alternacije sa *oza / *ozã ([ulâga~ 1995:177–178).c. jo{ i ukr. slabiti. ~iji su kontinuanti stsrp. lit. zàbaØâ „mrznuti. kaipti. ESJS 5:290–291). Autor smatra da je glagol koàziØisà derivat psl. kaipiu œko~iti se od hladno}eŒ (Havlova 1999:289. jeziv œbolestan. kembti œi{~ezavati. leksemama. ukru}en (od zime). *ega predstavqa deverbalnu imenicu od neposvedo~enog glagola *egt’i œsavijati.u prefiksima *ko. privezivatiŒ. dijal. zdravqe. ko~iti se od hladno}eŒ (Gorà~eva 1997:32). pri ~emu se ovi oblici u formalnom pogledu razlikuju zbog fakultativnog s. koji objediwava sva relevantna zna~ewa: œgubiti snagu. bug. glagol ~i~ereveØâ. stsl. 116 Kao paralelu navodi rus. slabŒ (Vuk). up. gore).i bez protetskog *v. Ovime se u razmatrawe uvodi i psl.Œ itd./ *-vez-116./ *sko. Me|usobnu povezanost zna~ewa œsmrznuti seŒ i œslabitiŒ. dijal. œsmrzavati se. sagibatiŒ (tako ÅSSÀ l. . slabitiŒ. œzaostajati u rastu. jedza œbolestŒ (v.c. jezina œmr{avost sa unutra{wom bolestiŒ (Skok I 780 s. nepokretan. enza œid. dijal. slab ~ovekŒ. *ega / *eza (ÅSSÀ 6:68–69. U formalnom pogledu psl. Vratimo se ukr.. neotporan mu{karacŒ: Nije smrzlo kadar ni{ta da potegne Qe{tansko (Te{i} 1977:289). Kao semanti~ku paralelu treba pomenuti i rus. (u)ko~iti se od hladno}eŒ. Arjol ga smaØra konØinuanØom øsl. mekanŒ (Kurkina 1978b:25). up. {to je imperfektiv na -ja. kavàza œgomila. koàziØisà „savijati se.u korenovima *-ez. a za skuv’óznuØisà — *skoveznoti se (v. `ivotiwama)Œ.od *otãjezati ‹ *(v)ezati œvez(iv)ati. zàbelâ „mr{av. druga~ije). sagibati seŒ ([ulâga~ 1995:177). od nesa~uvanog *otãje`ati (< *otãjezjati. propadati. SP l. oØ’à` œuzdaŒ < *otãje`â. SP 6:94–96). kaipstu œvenuti. rus. jeza). dijal. malkiw œko~iti se. venuti (o biqkama. propadati. 292). bolovatiŒ : kaipti.i zbog prisustva / odsustva inicijalnog v. tj. [uqga~ za oblik ko à ziØisà rekonstrui{e * ko e ziti s e . neuredan (o ~oveku)Œ. kr`qati. ~vrstim (o mrazu)Œ (POS). ukru}ivati seŒ i blhcroj œslab. œuko~en. Taj glagol je u ESUM 3:7 okarakterisan kao nejasan. mr{aviti. œmlitav. rekonstruisan na osnovu rus. gr. dijal. malkh œuko~enost od hladno}eŒ. koji odra`ava odgovaraju}i slovenski koren s vokalizmom -e. mno{tvoŒ i suàzno œu sloziŒ. dijal. jeza œbolestŒ.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 57 vàzaØâ œ~initi tvrdim. œpostajati prqav. Glagol skuv’óznuØisà „umretiŒ dovodi se u vezu sa ukr. zepstiŒ (SRNG)115.(Orel 1990:106). dijalekØizma *ko-(j)eziti sa izvornim zna~ewem „savijati.

moglo bi se re}i da je taj uslov za gnezda *(j)ez. pre nego {to se razvilo protetsko v. koje se tako|e dovodi u vezu sa *ega œbolestŒ (Merkulova 1996:25–26). „obilato.ispuwen jo{ u psl. 120 Up. bogato. Ako do kontaminacije razli~itih gnezda dolazi na nivou svakog pojedina~nog jezika117. la-ucnuti „id. venuti. i st~e{. vu}kati „jestiŒ. *vezti i *vezti. *najezã : *naozã œ~aroban povez koji ~uva od bolesti ili nesre}e. Varbot 2003:59–60). vujati „jesti. sumwaŒ itd. ali up. zavedem œjako se iscrpsti. . leØ. „prezalogajiti. alapqivo jestiŒ Du~alovi}i (RSA)120. „dobro i brzo jestiŒ. dok su se u ruskim govorima kontaminirale kontinuante psl. inca œbolŒ. umirati. klopatiŒ. œdovoditi u stawe potpune slabosti. œhalapqivo piti (mleko i sl. (ÅSSÀ l. Bjeleti} 2006. angls. halapqivo jestiŒ Lika (RSA). ne mo`e dugo — Zaveo sam od gladi — Starac je zaveo. Kako je najva`niji uslov za kontaminaciju formalno i semanti~ko pribli`avawe leksema koje pripadaju razli~itim gnezdima (v. „alavo. `deratiŒ (RSA)119.kod *vez(a)ti < *ez(a)ti.i *vez.)Œ. budu}i da se u procesu fonetskog. morfonolo{kog. Psl. bolesti)Œ (v. vundati „bogato. propadati. tuga. ingas œlew.Œ Ariqe (gra|a RSA). vru}ine. ~alabrcnutiŒ Uskoci (Stani}) la-vucnuti pf.c.). ne}e dugo ~im je izgubio rije~ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). iznemoglosti (o dejstvu vina. 119 Up. igt œslabiti. 121 Oblik (a)laucnuti je od (a)la(v)ucnuti. gladi i sl. œuzimati ne{to od drugoga. jezik. up. glagola *vezti i *vesti.58 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI vijati se pod uglom u zglobu (o organima kretawa)Œ. *vedo.Œ Uskoci (Stani})121 117 U konkretnom slu~aju. krastiŒ Uskoci (Stani}) : vukati impf. ?a-la-vukati impf. amuletumŒ (ÅSSÀ 22:104. srditi seŒ. zaves. navaz œamuletumŒ < *navezã (id. vurlati „jesti oblimiceŒ. iznemagati. klonuti. do}i do smrti (od bolesti. lavu{ati. lavuwati „mnogo. „id.)Œ: \oko e zaveo. morfolo{kog i semanti~kog razvoja me|usobno pribli`avaju oblici potpuno razli~ite provenijencije. Varbot 2003:57)118. „halapqivo jesti. u srpskim govorima do{lo je do kontaminacije kontinuanata psl. a-la-vucnuti / a-la-ucnuti pf. up. up. iznemo}i. krkatiŒ Uskoci (Stani}) a-la-vucati impf. sØiskaØi. sØezaØi. periodu. topqewa snega i sl. razvezØi. razvoziØâ œ~initi te{ko prohodnim za vreme ki{e. Detaqnije o ukoveznuti v. 23:231). mu~iØiŒ. onda bi se isti proces morao pretpostaviti i za psl. ekki œ`alost. 204). halapqivo jesti. engti œdaviØi. sØisl. (o putu)Œ. tromŒ. slatko i u krupnim zalogajima jestiŒ Uskoci (Stani}). 118 Od presudnog zna~aja tu svakako nije zajedni~ko poreklo. oblici srodni su sa lit.

vrkati). ili *xala. po`deratiŒ: Dijete vuknu sve jelo ispred sebe CG (RSA)122 · Skok ne registruje nijedan od navedenih oblika. S obzirom na postojawe semanti~ki bliskog kala-vrkati „srkati./ kala-. pri ~emu osnovni glagoli vukati „halapqivo jesti.> ala.iz dvoslo`nog prefiksa kala-. „halapqivo pojesti. koji se mo`e smatrati deminutivom osnovnog alavukati. vujnuti „pojestiŒ.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 59 vuknuti pf. 123 Zamena vokala likvidom r nije retka pojava kod ekspresivnih glagola. izgu`vatiŒ : namr`uriti (se) „namre{kati seŒ (RSA). Isto va`i i za glagol alavucati. vu}nuti „brzo pojestiŒ. nepristojno srkatiŒ Uskoci (Stani}) pokazuju alternaciju u : r u korenu123. up. `deratiŒ i vrkati „jesti. name`uriti „u~initi da {to izgubi ravan. . zgu`vati. vurnuti „pojestiŒ Uskoci (Stani}). nepristojno jestiŒ (v. gladak oblik. za oblik alavukati mogla bi se pretpostaviti afereza inicijalnog k. 122 Up.

~motac sa.([arifullin 1982:14). ~ubarahnuØâ. Debeqak pretpostavqa razvoj *ke. ~o-) uglavnom se dovodi u vezu sa prefiksom ko.mo`e se uporediti i odnos autora dva praslovenska re~nika prema razmatranim tvorbenim elementima. principijelno ne daje prefikse kao nosioce odrednice. Mahek. ~o-) kao palatalnu varijantu prefiksa k-. ~iburiØâ.(ovaj posledwi poistove}uje sa re~com ~i.. ~iburahnuØâ.se ne izja{wavaju.v. ~e-. ~u-. Tako. npr. wemu se u etimolo{kim re~nicima posve}uje i ne{to mawe pa`we. dodatom glagolima).i posmatra se kao wegova varijanta.-h. SEK I 246 s. ~ukareznuØâ. npr. ko-). po wemu. ~umaza itd. *~a124 U Uvodu svom re~niku Mahek u nizu primera ukazuje na prisustvo intenziviraju}ih elemenata ~-. ~e-)124. U ostalim re~nicima sporadi~no se pomiwe prefiks ~e. ~i. [ic tretira element ~e(dijal. ~ikilàØâ. ~ubuhaØâ. ~aøoloØâ (~oøoloØâ).60 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 2) Prefiks ~V(s. mo`da varijanta od ko. ~ihvosØiØâ. koji priznaju postojawe prefiksa ko-. {-.> ~e. varijantu *kobeniti (se) (ÅSSÀ 10:88).(i wegove varijante). ko. S obzirom na izvesnu „sekundarnostŒ ovog prefiksa u odnosu na prefiks ko-. ~eperiti se.vv. o prefiksu ~e. ka-.v. up. i Merkulova 1986:149. Na primeru prefiksa ~e. . ~e-. ~elusnuØâ.(Schutz 1965:328–329). ~o-) Prefiksalni element ~e. `-.posebnu odrednicu. up. sli~no i [arifulin. kao {to je ve} napomenuto. ~emárknuØâ. Holub i Kope~ni pomiwu ovaj prefiks u odrednici posve}enoj prefiksu ko. (Fasmer IV s.(Machek 95 s. ali izdvaja nekoliko leksema koje sadr`e prefikse ~a-. niti ga izdvajaju kao tvorbeni element pri etimologizaciji leksema koje ga sadr`e.(~a-. ~iverga. koji ga odre|uje kao palatalni alomorf prefiksa ko. Slavski i Skok.(Debeljak 1954:175). npr. dodu{e. V. 125 Up. posve}uje prefiksu ~e. Berneker. sli~ni elementu s-mobile (Machek 13–14). ~ekrá`iØâ. Fasmer. oblicima: *~abeniti?125. ~akrá`iØâ. ~ihvaliØâsà. ~a-. ali uz {turo obja{wewe da je u pitawu intenziviraju}i prefiks. U ÅSSÀ ovi elementi tuma~e se kao ekspresivni prefiksi zameni~kog porekla i izdvajaju se u slede}im psl.v.i obja{wavaju ga kao wegov palatalizovani dublet (Holub/Kope~ny 174 s. koji su. Snoj 69 s.v.).

).v. cit. *koverditi?. ~a. *~enâzati / *~enâziti. *~epârã / *~epãrã. *~epuriti se. 126 127 . *~avâreti. sg. „tr~ati po plitkoj vodi pri ~emu voda prska na sve strane. *~ekãrda / *~ekãrta. *~âmuliti?. acc. Petleva 1976:11. pqiskam 1. *~âparã (ÅSSÀ 4:147. 129 Iz primera. pqisnem „pqusnutiŒ Leskovac (Mitrovi}). 132 Up. ko-vrada „nadra`ivati ranuŒ. SP 2:119). Merkulova 1986:148.?)129 za-~a-vradi 3. (ibid. a i na osnovu ostalih navedenih potvrda. 9:22).-h. varijantu *komariti se (ÅSSÀ 10:169).vv. œsmetati (o detetu)Œ (o ovom posledwem v. *~en’uxati. ÅSSÀ 12:14 s. sg. reklo bi se da je i ovde u pitawu zna~ewe „udaritiŒ. *~eperiti (ÅSSÀ 4:55–56. „udariti nekoga za vrat ili u glavuŒ id. prosipati voduŒ Timok (Dini} 1988)131. Kao genetski srodne s. *~avedeti. PRIMERI: za-~e-vraditi pf. Skok nema. *~amâra / *~amârva127. 128 Up.. inf. V. br~kati po vodiŒ. gde se ujedno kritikuje etimologija data u BER 2:512).i dijal. oblike ~o-vrada „odlamati male par~i}e hlebaŒ. *~amãrda. udaratiŒ. *~epârânâjâ / *~epãrânâjâ. glagolu za~evraditi autorka navodi bug. ~opqiska se „pquskati se. *~eperiti se / *~epiriti se. „pquskati. *~epelzti se. *~amâreti. 131 Isti autor bele`i i zvu~nu varijantu ~o-bqiska (se) sa identi~nim zna~ewem (op. v. *~ekãrtati. prskati (vodom)Œ Pirot (@ivkovi})132 Up. Up. npr. SP 2:314). Za razliku od moskovskog re~nika. za~avradi{e „udariti nekoga sna`no da se obeznaniŒ id. *~avâreti (ÅSSÀ 4:32. sa drugim prefiksom *natopy`iti (se) (ÅSSÀ 23:161). „zaka~iti {to nogom i otkotrqatiŒ: Ala za~evradi tikvunu! Timok (RSA. pf. mlatarati rukama po vodi. Vlaji}-Popovi} 2002:36. budu}i da se zna~ewe œkovatiŒ regularno razvija od osnovnog œbiti.c. *~apoltâ.).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 61 mariti126. SP 2:141–143). 130 Ovamo verovatno spada i za~avradi „kovawem sjediniti dva komada usijanog gvo`|aŒ (l.) · Spoj prefiksa ~e-. ~o-pqiska 3. *~epy`iti se128. glagola -vradi. Razlika u pristupu etimolo{kom re{avawu leksema ovog tipa najboqe se vidi u odrednicama zajedni~kim za oba re~nika up. sg. *jâz~eviliti? (id. impf.). *~âparã (ÅSSÀ 4 s. br~kati se u vodiŒ : pqiska „prskati vodom. *~epyriti se. (Dini} 1988)130. u SP nema nijedne odrednice u kojoj se pomiwe prefiksalni element *~e-.

pqizgati. Up. nabrbqati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004) : pqaskalo n. „napri~ati. . Druga~ije Skok I 309 s. Za inicijalno rece. Varbot 1988:74–75. „buniti se.v. œne pu{tati se drugomeŒ Brusje (Dul~i}i 1985) 133 U RJA se daje komentar da. „ogovaratiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?re-ce(~e)-pquskati se impf. Bjeleti} 1994a:354–355. „{aliti seŒ: Da se ja gdigod tako ne recepquskam. ~a. prema osnovnom glagolu ~epquskati trebalo bi da bude re~epquskati. podupirati seŒ Vrisnik (^DL) ~i-pi`it se œosorno se opirati. na-~a-pquskati pf. Nije iskqu~eno ni da je u pitawu slo`enica sa re~ u prvom delu. Ako bi se pak po{lo od osnovnog ~epquskati. Machek 460 s.moglo bi se tuma~iti i kao rezultat metateze od *~e-re-135.Skok pomi{qa da je mo`da od *rasce. pquskati. id. „ispri~ati. pquskati itd. 134 O psl. kao o genetski neonomatopejskom glagolu. pliskati itd. 135 O pojavi pro{irivawa ekspresivnih prefiksa elementima koji sadr`e likvide l i r v. ~epljuskati). ~ovek koji se ne stidi da bilo {ta ka`eŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) ~a-pqizgati impf. I onomatopejske osnove ekspresivizuju se prefiksima ovoga tipa. pljuskati.v.izgledao bi kao nekakav prefiksalni element dodat na ve} prefigirano ~e-pquskati. o{tro prigovaratiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). v.i glagola pqiskati. Kurkina 1996:9–10.v. œoslawati se.(Skok I 309 s. U osnovi navedenih oblika le`i onomatopeja — pqiskati. puko bi od jada (RJA)133 · Spoj prefiksa ~o-. ~epljuskati. „pri~ati koje{ta. Petleva 1994a:336. izbrbqati koje{taŒ.v. pqaskati (up. brbqatiŒ. zbog svoje formalne i semanti~ke bliskosti sa ostalim oblicima.> *race. 287 s. Kako je ova pretpostavka malo verovatna. i jedno od obja{wewa oblika o~koperan (v.)134. iako je re~ tako zabele`ena i verovatno ju je prinosnik (Pavlinovi}) tako ~uo u lokalnom ~akavskom govoru. „blebetalo. daqe u radu i u Zakqu~ku. inicijalno re-~e. i{-~a-pquskati pf.v. *pleskati. prigovaratiŒ. Oblik re~epquskati se ovde je uslovno naveden. element re. „sva{ta pri~atiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) ~o-pliskat impf. ali sa suprotnog stanovi{ta. Bezlaj III 59 s.v. ?~e-pi`it se impf. pa bi kona~ni oblik imao slede}u genezu: pquskati > ~e-pquskati > *~e-re-pquskati > re-~e-pquskati. O obliku ~opqiska v. Skok II 691 s. periti).62 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~a-pquskati impf. pljeskati. buniti se. ~agrljati.

naglo zaslabitiŒ Piva (Gagovi} 2004) : i{~eviqiti œiskrenuti. *natopy`iti se). s obzirom na intranzitivno zna~ewe ~eviziti. „id. O rus. zast. zakoviqiti „izviti.Œ Brusje (ibid. odnos oblika ukoveznuti i (u)~eviziti nije sasvim jasan. up. Kurkina 1982b:184. v. ÅSSÀ 4:58 s. lepo se obu}iŒ. 137 Za alternirawe prefiksa ko. œumuknuti. slabijiŒ: ^evizi i nestaje.i ~e. Vukovi} 1940:327).v. Kurkina 1973:71–72. na ovom terenu. a ~eviziti nesvr{enog vida. „postati jako mr{av. {upu`it se. i ÅSSÀ 23:161 s. praviti se va`anŒ.vv.v.v. sipi`it se. „biti sve mr{aviji. mu~atiŒ: Do{o mu nekakav nelok i sve ne{to ~evizi Piva (Gagovi} 2004) i{-~e-viziti pf. (ibid. smr{ati. oslabitiŒ: Nije ona i{~evizila od imawa no od nemawa — I{~evizila ga prazna trpeza id. na-Øo-øá`iØâsà „nagizdati se. osnova -viziti prema -veznuti mogla bi se tuma~iti kao rezultat sekundarne iterativizacije. treba dopustiti. Up.) · Budu}i da je zabele`en u istom govoru. i varijantnost tipa *mârzeti / *mârziti (u govoru Pive i Drobwaka mrziti. nastojatiŒ (^DL) · Od psl. Me|utim. {ipi~it se. up. Up.)136. Budu}i da je glagol ukoveznuti svr{enog. sa drugim prefiksima rus.-h. {ipit se. ~e-viziti impf. Problem je samo u tome {to bi zavr{etak -iti u ~eviziti pre ukazivao na denominalno poreklo (kakvo se pretpostavqa i za *eziti od *ega / *eza. . prisigati kao iterativ od prisegnuti < *pri-segnoti : pri-sizati (Vaillant II 480.Œ: U~evizijo rade}i. SP 6:115). u}utatiŒ: Do{o mu crni petak. øá`iØâ i ostalim kontinuantama psl. ali i tvorbena bliskost (oblik ~eviziti mogao bi se ra{~laniti na prefiks ~e. za eventualni intranzitiv na *-eti: *~e-vezeti 136 Ostale varijante iz istog izvora: {epu`it se. oblik rekonstruisan je samo na osnovu rus.i osnovu -viziti)137 ukazivali bi na srodnost ova dva oblika. *~e-py`iti se. ko-sØo-øá`iØâsà „oholiti seŒ prema ka-øá`iØâsà „{epuriti se. Me|utim. i da je sinoniman glagolu ukoveznuti (v.up.). prisizati. œtruditi se. iskriviti u stranuŒ Leva~ (RSA). s.) u-~e-viziti pf. Skok nema. œzauzeti borbeni stavŒ (Petleva 1986:201. *~epy`iti se (psl. nadutiŒ. ne bi ga majka poznala. RJA s. (ibid. œiznenada se razboleti. v. œ}utati. Identi~nost semantike i fonetska. ÅSSÀ 6:74. ne}e se imati {ta od wega ukopati. *py`. pa i on u~evizijo id. na-Øo-øá`iØâ „nagizdati. potvrda). supi`it se. gore).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 63 {i-pi`it se „id. zavrnuti nagoreŒ (RSA). v. glagol ~eviziti mora se tuma~iti paralelno sa wim.

(Borys 1984–1985). sln. potvrdama) predstavqa vezuju}u kariku izme|u œ(o)slabitiŒ i œ(u)}uØaØiŒ.Œ. omolkniti œuko~iti seŒ i œu}utatiŒ (Kurkina 1978b:25). ~e-pqezi se 3.-h. (ÅSSÀ 12:13). koveza œneuredan ~ovekŒ itd. œjedva i}i uzbrdoŒ141. propastiŒ (ESUM 2:484). iz istog izvora i ~epeli 3.(Varbot 1972:74). biti jedva `ivŒ (Petleva l. kriviti seŒ140. slabostŒ < *lek. vezeti prema trenutnom vidu veznoti (Vaillant II 388). ~a-v’àdiØi œbolovati. }utqivŒ. okregniti œuko~iti se. œpewati se uz drvoŒ Timok (Dini} 1992) 138 Za alternirawe prefiksa up. up. koviznuØi „`ivoØariti. rus. zakoviziØi „ohladiti se. sg. Bjeleti} 2006. mrznuti seŒ (prisutno u ukr. zakoviznuØi.c. venutiŒ < *~a-vedeti (ÅSSÀ 4:31) prema ukr. gde se konstatuje da razmatrani oblici nisu sasvim jasni. u kom bi slu~aju prvobitno zna~ewe bilo „sagibati. ~e{. „id. st~e{. ukru}ivaØi se. ukru}ivati se (o telu)Œ. 141 Up. . skrågacâ œbolovati. sln. Posebno je. mlkvy œtih. sg. ~ak. posvedo~eno za srp. glagol ima svoj pandan u ukr. 140 Up.Œ. uko~iti se. iz istog izvora i ~epqi se 3. krehnouti œko~iti se./ *lok. ‰koviza1Š). ~e{. umretiŒ potkrepquju brojne paralele. izvijati. ego sovsem skruØilo œon se te{ko razboleoŒ (Petleva 1989:68). ukru}ivati seŒ. bolovatiŒ. }udqiv ~ovekŒ. biti bolestan. ukrutiti seŒ < *kreg. koviziØi „mu~iØiŒ138. dijal. „kreveqiti se. uvijati seŒ : œbolovati. oblik (u)~eviziti. ka{./ *krog. s. promrznuti. dijal. „id. sl~. budu}i da upravo zna~ewe œko~iØi se. koveza œhirovit. up. ~e{.). Ono {to svakako ne podle`e sumwi jeste semanti~ka kompatibilnost svih razmatranih oblika. Detaqnije v. za-ka-v’àdiØi „dosa|ivati se. ozepsti. ESUM l. vezeti œbiti vezan. vezeti. ukrutiti se. lukno œiznemoglost. mlknut œko~iti se. sg. ukr. U {irem slovenskom okru`ewu ~ak i zna~ewe œ(u)}utatiŒ. impf. sagibati se. s. biti na samrtiŒ. savijatiŒ139. kra~ni œbolestanŒ < *krok. koviza œba~varsko oru|e za savijawe obru~aŒ. dobija svoje tuma~ewe. dijal. Sa formalne pak strane i srpski i ukrajinski oblici ipak zahtevaju podrobnije obja{wewe. ali da su mo`da u vezi sa kovizka „øalica sa zakrivqenim krajemŒ.64 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI up. SEK III 88–89). vedati). I dok ni sama imenica kovizka u ukrajinskom etimolo{kom re~niku nije dobila kona~no re{ewe (v. dijal. zagibaØâsà œbiti te{ko bolestan. zarobqenŒ.œsagibatiŒ (VarboØ 1981a:321. umirati od dosadeŒ (v. indikativna ~iwenica da i ovaj srp. autori praslovenskog re~nika sme{Øaju je øod odrednicu *koveza (zajedno sa ukr. dijal.c. od istog korena i blr. 139 Paralelizam zna~ewa œsavijati se.v. me|utim.

li{}e)Œ: Po}eraj `ivo nek malo brsne. pentrati seŒ. „odlomiti s krajaŒ: O~ebrsni mi malo qeba Wegwevo.) · Od psl. kao uzgredŒ Crmnica.v. uspiwati seŒ. za~ebrãsnuvam./ *polz. ÅSSÀ 3:56–57. o~ebrsnut œodlomiti komadi}Œ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) ~e-le-brsnuti pf. Up. œlabrcnuti. U prilog tome govori wegova semantika. Vr~evi}. za~ebrãsvam. gricnutiŒ: Brsni malo sira i qeba. Skok nema. oblik rekonstruisan je iskqu~ivo na osnovu bug. ~eølezi „s mukom se pewati. Boka. basne (gra|a RSA)142 : brsnuti „otkinuti ustima i jesti (brst. Up. Zna~ewe „kreveqiti seŒ stoji u vezi sa plaziti (jezik). *~e-pelzti se. o~ebrsnuti „otkinuti.elementom sa likvidom -le-. Up. Anikin 1988:40 (Anikin tako|e raspola`e samo bug.v. ÅSSÀ 4:55 s. Bar (gra|a RSA) · Spoj prefiksa ~e -. bilo na koji na~inŒ Crmnica. koja korespondira 142 Oblik je dat bez definicije zna~ewa. za~obrãsva œzaka~iti ne{to u prolazuŒ (BER 1:617. fig. Bar (gra|a RSA). kao uzgredŒ Crmnica. dijal. ~alabrcnuti. Bar (gra|a RSA).i glagola brsnuti . u primeru: Zar ni va{i seqani nemaju obi~aj da na vas bace u antre{eq po malo sijena? – „Qeti nikad no {to mu zubovi pod tovarom krajem puta ~abrsnu. O samom korenu *pelz. U obliku ~elebrsnuti do{lo je do pro{irivawa prefiksa ~e. bug. B. koje ima i oblik bez prefiksa. potvrdama). sa‰dŠ }e ru~ak Piva (Gagovi} 2004) o-~e-brsnuti pf. nap. Anikin 1982. Ishodi{ni oblik brsnuti najpre bi se mogao svesti na psl. Anikin 1982:45. „koristiti se od ne~ega malo. SP 1:399).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 65 i{-~e-pqezi se pf. Sjenica. Boka. udarenŒ. bug.) ~a-brsnuti pf. odatle pleziti se „kreveqiti seŒ (usmeno M.v. Nar.v. Skok samo pomiwe oblik o~ebrsnuti „otkinuti. ~elebrsnuti „malo zalo`itiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:39) o-~e-le-brsnuti „koristiti se od ne~ega malo.. 20. œmalo zalo`iti. o~ehnutiŒ. Bjeleti} 1993:39.. o~ehnutiŒ. . *~epelzti se (psl./ *pãlz. (ibid. ali se iz konteksta mo`e zakqu~iti da se radi o zna~ewu „otkinuti ustima i jesti (brst. Za zna~ewe „pewati seŒ up. Boka. potvrda). *brãsnoti (v. ~a . plãzati. „jedva iza}i uzbrdo poma`u}i se rukama i nogamaŒ id. „uzeti od ne~ega malo. za~ebrãsna œlako povreditiŒ. re~i se tuma~e kao kontaminati). Up. li{}e)Œ. i ESJS 11:665 s. za~ebrãsnav œsulud. bez obja{wewa (Skok I 291 s. ~eølezé sa „pewati se. ~alabrcnuti). zalo`itiŒ (RJA).

„osoba koja mnogo xangriza. prigovara.. ~angrizati). œpakostŒ. zagrizati se „zadirkivati. (ibid. ~e-grs „zadevicaŒ. . i cangrijati „biti tvrdica. œpeckatiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). mogao objasniti kao ob143 Na ovaj oblik je mo`da uticao glagol cangati se „poga|ati se oko ne~ega. svadqivŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)144 · Skok tretira ovaj glagol kao balkanizam nepoznatog porekla (Skok I 293 s.. izazivati jedan drugogŒ Uskoci (Stani}) ~a-n-grizav adj. `estok (~ovek)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990).. xa-n-grizalo n. gingiz „prznicaŒ (Adamovi} 1970:69). (ibid. Adamovi} izvodi s. dakle. S obzirom na semanti~ki bliske lekseme zagrizati (se). gun|ati. brusnuØâ œodvajati seme konopqe od stablaŒ. up. pakosna osobaŒ Uskoci (Stani}) ca-n-griizati zast. Ma~va (gra|a ERSJ). prigovarati.. i svoä domakä ~elëdâ ne cangriizaè kod kôkí . ~angrizalo „brbqiva zajedqiva osobaŒ Uskoci (Stani}) : za-grizalo „zagri`qiva osoba. izazivati. cewkati seŒ. ~antrati. „dosa|ivati nervoznim govoromŒ [abac.66 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sa zna~ewima isto~noslovenskih kontinuanata ovog psl. dirati. zagrizalo. 144 Iako je alternacija ~ : x uobi~ajena.v. „koji mnogo prigovara. glodati. ~e-grz f.). œdosadna. dok [kaqi} uop{te ne registruje pomenute oblike. sitni~ar. mo`da treba uzeti u obzir i uticaj re~i kao npr. (Jovanovi} 1911:292). Nije iskqu~eno ni poreklo od psl. SP 1:399–400). „zajedqivostŒ. xangri`qiv adj. ÅSSÀ 3:57. dijal. koja voli da zagrizaŒ id. *brãstiti (v.c. ~angrizat „dosa|ivati. œneprestano pri~atiŒ id. ~a-n-gr i zalo n. ukr. œodvajati pozder od lanaŒ. brisnuvaØi œogrizati. svadqiva osobaŒ Srem (Maksi} 1980). peckatiŒ. tvrdi~itiŒ. nar.) ~a-grzati „~angrizatiŒ Dvorska (gra|a RSA) ~e-grzalo n. guliti koruŒ (v. œzajedqiva osobaŒ. galamxijaŒ < osm. oblika: rus. xangrizalo ‹ ~angrizalo „gun|alo. œzajedqiva. zakeralo. moglo bi se tra`iti i na doma}em terenu. nametqiva osobaŒ [abac (gra|a ERSJ). zajedatiŒ ba~ki Buwevci ( Pei}/Ba~lija) : za-grizati „zadirkivati.). „zagri`qivŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). pogrd. poreklo oblika ~a-n-grizati itd. On bi se. „~angrizaloŒ Uskoci (Stani})143 xa-n-grizati œ~esto prigovaratiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). dijal. ca-n-gr i zalo n. brosnuØâ œskupqati bobice u pregr{tima ih otkidaju}i od stabqikeŒ. ÅSSÀ l.: . brosnuØâ œstiskaju}i prstima ~istiti ne{to ili cediti te~nostŒ. xangaza „}udqiv. „zajedqiva osobaŒ.-h. ?~a-n-grizati impf.

œru`no. hrymza} pored hryza} „gristi. Kurkina 1976:50. brecati seŒ. Ne treba. pqeskatiŒ < psl.i tvorbeno ga razla`e na grá-m-za < *gráza. brqezgati itd. 147 Uø. baqizgati. *l’uskati II (ÅSSÀ 145 Up. I u ruskom jeziku glagol grázØâ podlo`an je ekspresivnom prefigirawu. hrskatiŒ (Truba~ev 1965:132).v. ba-gráza „naziv za staru iznemoglu `ivotiwu i ~ovekaŒ (Gorà~eva 1982:108).Œ. œtu}i. i ~angav „svadqiv. S druge strane. (ibid. lazgeti „id. i SP 1:184–185 s. beqezgati. ~anga „svadqiva `enska osobaŒ.v. bqazgati.v. psovatiŒ (Fasmer I 466). lit. ili da se inicijalni slog mo`da razvio pod uticajem oblika tipa ~angrqati. grámza pogrd. lazgoØaØâ „pri~ati bez prestankaŒ. „pri~ati koje{ta. {amarati. odbaciti ni mogu}nost da je oblik ~angrizati eventualno nastao kontaminacijom glagola zagrizati i ~angati se „psovati se. dok Truba~ov u ovom obliku izdvaja ekspresivni infiks -m. Ve}ina ovih oblika navodi se u ÅSSÀ 2:139 s. rus. baqezgati. {e-lezga „onaj koji je dosadan. sva|ati se. sa varijantama baqezgati. koje Fasmer dovodi u vezu sa grámaØâ „qutito govoriti.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 67 lik nastao dodavawem prefiksa ~a. U prilog predlo`enom tuma~ewu govorilo bi rus. ~angalica „svadqivo ~eqade. up. uz dodatno ekspresivizovawe infiksom -n-. zanovetaloŒ. ca. Oblici sa inicijalnim xa-. up. balezgati. nametqivŒ. *bl’uzgati.(*bl’âvati.mogli bi se tretirati kao varijante osnovnog ~angrizati. rus. *bal(a)kati : *bal(a)chati.v. Istu osnovu nalazimo i u ba-quzgati „brbqati. 146 Ovamo verovatno ne spada imenica ~equzga „drvo za koje su vezane niti na razbojuŒ. rus. œququ{kati. (ibid. dosadna pri~alica. me|utim. udarati. uøu}uju}i na glagole ográzaØâsà. Analogna ekspresivna infiksacija istog elementa zapa`a se i u glu`. ~agrljati). koje se tuma~i kao sufiksalno pro{irewe (-zg-) prezentske osnove *bl’-u.Œ (Kurkina 1976:50). „brbqivac. pri~ati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004).). „staro gun|alo. Up. *bl’ujo). Osnova quzgati mogla bi biti zvu~na varijanta od quskati „pquskati (o vodi. baqezgatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)147 · Skok nema. ~ango „svadqiv mu{karac. ERSJ 2 s. vla`no vreme sa snegom i ki{omŒ id. talasatiŒ. tuma~e}i ga kao onomatopeju (Skok I 287 s. œrana na glaviŒ. bulaznitiŒ Uskoci (Stani})146 : quzg-et-at „govoriti koje{ta. ru`iti se. z a g r i z a l oŒ. grabiti se oko nekoga ili ne~egaŒ Uskoci (Stani})145. kavgaxijaŒ id. dosa|ivati. {to ne prili~i. ?~e-quzgati impf.). œonaj koji moqakaŒ : lezga œid. . sitni~avŒ. grázØâ „zanovetati. gun|aloŒ (Petleva 1974:209).na osnovu -grizati. iako pomiwe glagol ~equgati „brbqatiŒ iz Like. te~nosti)Œ.

i luzati „brbqati. `urbati. ali v.?). blebetatiŒ Ston (RSA).68 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 15:217–218). uho) ekspresivizuje se dodavawem prefiksa ~a-. o{amaritiŒ Timok (RSA. tu}iŒ. pomiwe Kurkina analiziraju}i psl. od-lau{iti œo{amaritiŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) koji su svakako u vezi sa glagolom lau{iti œ{amarati. inf. 16:214–215).Œ Unac (Jovi~i}). me|utim. RSA) : za-u{iti „udariti {amar. sna`no udariti (obi~no {amarom)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977. pqesnuti. „opaliti zau{nicu nekome.v.. kontinuantama psl. za sada nejasnog porekla. za-~a-u{iti pf. naglitiŒ Unac (Jovi~i}).-h. iako se konkretno ova potvrda ne navodi me|u s. tako|e œgrabiti. Ishodi{ni glagol zau{iti (Skok ga ne registruje. }a-. Skok III 538–539 s. koje bi moglo poticati od psl. Wu. U ovom kontekstu interesantni su oblici za-qau{iti œo{amariti. *luzgati / *lyzgati (Kurkina 1974:68–73). od-qau{iti œid. za-}a-u{iti „jako. ali up. *luzgati (se) (id. sna`no udariti. o{amaritiŒ (RSA) · Skok nema. acc. odalamitiŒ. glagola. .

*gmuriti. 174. a u SP oblik *gavâriti smatra se ekspresivnim derivatom od glagola *gaviti. Ovi elementi tuma~e se ili kao samostalni prefiksi (Debeqak. zbog disproporcije u koli~ini obra|ene gra|e u dvama praslovenskim re~nicima. *`a-vornã-kã. ga-. Moskov 1981:66–67). Za sada se mo`e konstatovati da se re~nici sla`u oko postojawa imenskog prefiksa *a-.(l. koje se smatra samo zvu~nom varijantom od *kavornã (ÅSSÀ 6:88–89).. *gavornã obja{wava kao slo`enica sa drugim delom . jo{ uvek ne mo`emo uporediti odnos autora SP i ÅSSÀ prema ekspresivnim prefiksima kao pojavi.javqa i kao proteza u nekim leksemama (o tome podrobnije PeØleva 1978. i Hereè-[imanâska 2003:62–64. Up. go-.v. MarØánov 1986:130. ili kao zvu~ne varijante prefiksa ko-. *ka-vornã. Moskov). ni`e. U obrazovawima tipa psl. *gy-).(ÅSSÀ. i glagolom *vârati. *vâriti u osnovi (ÅSSÀ 6:112–113). ka. Druga~ije SP 7:170 s. me|utim.). koji imaju status prefiksa. i takvo g. varijantom *ka. U ÅSSÀ psl. Pristalice „preformantne teorijeŒ.tretira se kao sekundarna (ekspresivna?) protetska priraslica (ÅSSÀ 6:163–164)148. Dok se u ÅSSÀ psl.v. sa formantom -r. V. . *gmyriti suglasnik g. To se mo`e ilustrovati na primeru dveju odrednica. koje mo`e biti rezultat perintegracije (v.tretiraju kao prefiks (up. [arifullin 1982:14). Debeljak 1954:171. [uster-[evc 1992:90–92) i u takvim slu~ajevima ne mo`e se govoriti o prefiksu.c. v.sa sekundarno razvijenim vokalom (*go-.-h. ali ne i oko *~e-./ *ko-. i razliku u tuma~ewu glagola * gonositi (s e ) (ÅSSÀ 7:25–26. Kao {to je ve} re~eno.(SP 7:77). Treba praviti razliku izme|u protetskog g. *ga-. *ga(jâ)vornã / *gavorna tuma~i kao obrazovawe sa ekspresivnim elementom ga-. go-) Osobenost ovog tvorbenog elementa sastoji se u tome {to se suglasnik g. SP 8:88–89)149. 148 149 Takav tretman imaju i suglasnici x-. *gmuriti (se)?. kao i sam odnos prema sinonimnom *ka-vornã (SP 7:74–76). dotle se u SP psl. *gavârati / *gavâriti tuma~i se kao obrazovawe sa ekspresivnim prefiksom *ga-. *sko-vornã) ostaju nejasni. pri ~emu prvi delovi slo`enice (*ga-vornã.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 3) Prefiks gV- 69 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 3) Prefiks gV- 3) Prefiks gV(s. s.vorn. ko-. Machek 263 s. Petleva 1978:54–55) i elemenata ga-.

budu}i da ga on defini{e kao „poltern. up. varati seŒ. 22:82 s. s-. lupetatiŒ (v. gwe~itiŒ. sg. o{trewem. pri ~emu je akcenat stavqen na pokret. „pri~ati. *naxmyliti. nakriviti seŒ Katalenac (RSA). Up. dakle. pf. strepoŒ. nije samo zapadnoslovenska. zakeratiŒ (RSA) · Osnovni glagol milati. Pored osnovnog zna~ewa „drobiti. za-go-miqa 3. semanti~ki se podudara sa glagolima *xmyliti „praviti zako{enu povr{inu (odsecawem. oblik *nag(a)myliti se (ÅSSÀ 22:24). Up. dosadno. 151 150 . O psl. ve} op{teslovenska re~) i razotkriva wegovu motivaciju (l. S.v. nagnuti se. o~ito. ka`e se. O formalnoj vezi glagola *myliti i *xmyliti govori blr. sko-. glagol mleti razvio je i sekundarno zna~ewe „pri~ati jednoli~no. iskrivqavatiŒ. Kod Vuka.v. i ÅSSÀ 8:45 s. Ukoliko nije u pitawu poreklom onomatopejski glagol. id. Ovde treba pomenuti i oblike go-milati se „bu~atiŒ (Vuk)152 i za-go-milati „zapo~eti pri~u nekom vikomŒ Piva i Drobwak (Vukovi} 1940). na osnovu primera: Kao {to god nagomilano s glomotom pada. potvrda rekonstruisan je psl.v. pri ~emu je zna~ewe „gre{itiŒ verovatno sekundarno151. tesawem. mora biti u etimolo{koj vezi sa *myliti se „gre{iti. RSA). koje Skok neopravdano stavqa s. koji se javqa sa razli~itim „priraslicamaŒ: g(a)-.v.c. x(o. dijalekatska potvrda vrlo je dragocena jer {iri areal glagola *myliti (on. gomila (Skok I 588). „postaviti se u kos polo`aj. 152 U RSA dato je zna~ewe „stropo{tavati se.-h. sa~uvan samo u prefigiranom obliku. pripovedatiŒ Leva~. namilati „zanovetati. blebetati. da se gomila. *xmyliti (se).-h. miqati jeste iterativ prema mleti (Skok II 444 s. *myliti se podrobno v. ru{iti se sa treskomŒ rekonstruisano. Osnovni glagol *myliti „kriviti. mljeti). Kurkina 2003. me|utim. koje se realizuje i u obliku sa elementom go-. glagol prevashodno ima akusti~ko zna~ewe. „dosa|ivati gun|awemŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) : milati impf. Glagol *g(a)myliti. primer ahmálicca „pogre{itiŒ. na{e tuma~ewe ~ini nam se ubedqivijim. obarawem)Œ i *x(a)myliti se „i}i klate}i seŒ150. x-. Merkulova 1985:40–41. nagamiliti se „nagnuti seŒ (RJA) · Na osnovu navedenih s. a)-. savijawem.70 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI PRIMERI: na-ga-militi se pf.). muqati.

Zna~ewe „zasititi se. Skok izvodi glagol gojatiti od prideva gojatan (pored navedenog. Jajce. Bos. Jajce. urodica u `ituŒ Crni Lug. Grahovo.. |ubretom. œpostajati ne~ist (o `itu kad se napuni urodicom)Œ Lika. œzasititi. neo~i{}en (o zrnevqu)Œ Banija. jaz1. neotrebqen. œprqav{tina. potrebe i sl. gojatiti se „rasti. zaprqati seŒ. bujati. ÅSSÀ 6:56 s. ni`e). ugojen.)Œ. podmiriti (`equ. zaprqati. i zajazit se œkad dete pla~e pa mu nestane dahaŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). zajazitiŒ: Ko }e wega zagojatiti i wegov nesiti burag napuniti? Ba~ka.mo`da je umetnut pod uticajem oblika zagojatiti (v.)Œ. Element -go. ali u wojzi na|u samo sudove zagoja}ene sirom i kajmakom. (RSGV). potkrepquju}i semanti~ki pomak „pun. ugojenŒ > œu kome ima urodice. bujanŒ). œ{iriti se. „u kome ima urodice. „napuniti prqav{tinom. œne~ist. nanositi sme}eŒ Bos. œzapre~iti. i pridev zaja`en œsitŒ Vojv. zasititi. zagojaziti se „zasititi se. up. œzajaziti se. neoplevqen (o `itu). neoplevqenŒ: Gojazno `ito. Grahovo. prqav. zadovoqiti seŒ verovatno je sekundarno u odnosu na „zatrpavati. zauzimati mnogo mestaŒ (RSA). puniti (jaz. Lika. Banija.v. zajaziti se „utoliti glad ili `e|. prohtev. pun sme}aŒ Lika. i gojatan adj. „korov. jamu i sl. zasititiŒ: Tvoju gramzivost na jelo i pi}e ne mo`e niko zagojaziti. 153 154 . poraslo travom i urodicom Bosna (RSA) (Skok I 585–586 s. Bos. uzimati maha (o urodici u `itu)Œ Banija. „utoliti nekom glad. Up. œ{iroko otvarati.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 3) Prefiks gV- 71 za-go-jaziti „z a j a z i t i.v. ovaj pridev ima i zna~ewe „pun. najverovatnije denominal od gojat f. zasititi seŒ (RSA)153 · U RSA nema oblika *gojaziti. Grahovo. uprqatiŒ: Onda mu otvore ku}u. fig. dok se jaziti javqa samo u zna~ewu „praviti jaz. *eziti. goj). zadovoqiti seŒ : za-jaziti fig. |ubretom. razjapqivatiŒ154. zakr~itiŒ: Kad sjedne zagojati kao klade CG. ?za-go-jatiti pf. zadovoqiti se. zagojatiti se „napuniti se talogom. punitiŒ. Vaqevo (RSA). odvoditi vodu pomo}u jazaŒ. zadovoqiti.v. zatrpavati. zasititi seŒ Ba~ka : za-jatiti „napuniti prqav{tinom. ne~isto}aŒ Vojv. œzarasti u korovŒ: Sve mi se `ito zagojatilo Banija. utoliti nekom `e|. uprqatiŒ Leva~ (RSA) · Osnovni glagol je gojatiti impf. O osnovnom glagolu jaziti v. „prqati. Skok I 763–764 s. zaprqati. œzajazivati. Up. debeo (o ~eqadetu)Œ > „ne~ist (o `itu)Œ paralelom gojazan „debeo. Lapac. Vrhovine.

œz a u z e t i d o s t a p r o s t o r a. jedva uhvatiti pravacŒ (Marseni} 1986). zapremiti (o predmetima)Œ: [to si orman za{ajatijo? Ne mo`e niko pro}i — Za{ajatijo mi orman ~itavu sobu Qe{tansko (Te{i} 1977). krenuti najzad nekamo. zakr~itiŒ karakteristi~no je i za oblik za-{a-jatiti „postaviti neki predmet na nezgodno. mada za takvo tuma~ewe nema adekvatnog obja{wewa. gore). prolazno mestoŒ. mogao je nastati gubqewem sloga -go. zastranitiŒ Bogova|a (gra|a RSA). ukoliko nije re~ o posebnom glagolu. Zna~ewe „zasititi. zajazitiŒ razvilo se verovatno pod uticajem fonetski bliskog glagola zagojaziti (v.72 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Oblik zajatiti. o{ejatiti „zaputiti se. 155 Nije jasno spadaju li ovamo i za{ajatiti œtvrdoglavo ne{to tvrditi. . u kojem kao da se ispred iste osno- ve javqa prefiks {a-155. zabrazditi. Zna~ewe œzapre~iti.iz oblika zagojatiti.

.)Œ koje se mo`e ra{~laniti na ekspresivni prefiks * {i. Gorà~eva 1989:272–273. *xymordâ. 158 Ovamo i oblici sa umek{anim l: aqidati œid.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 4) Prefiks xV- 73 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 4) Prefiks xV- 4) Prefiks hV(s. *xaxolã / *xaxolâkã. pru}e itd. xo. ?ha-lidati impf. alidati „id. *xy. 157 U ovim oblicima izdvaja se prefiks *ko. Miqanov (gra|a RSA).. M.od *sk’-. „lutatiŒ: . . lutatiŒ Kosovo. tako|e se javqa kao proteza (v. hahuqati „poboqevatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) · Skok nema. *naxymerda. ga. *xovezslo / *kovezslo157. Suglasnik x-. *xãbãtã.i wegova varijanta *xo. MarØánov 1986:131.-h. ha-l’ijedati œlutati bez ciqaŒ: \e si.tretira se kao ekspresivna priraslica (ÅSSÀ s. Ovi elementi izdvajaju se u slede}im oblicima: *xabârati. CG (RSA). *xalepa? / *xalipa?.vv. *xãbuzã.(Merkulova 1985:41).tuma~i se kao samostalan prefiks (Debeljak 1954:171).Œ: Nau~ilo alidati. Pro{}ewe (Vuji~i}). spoj ekspresivnog prefiksa *ha. mene misa `alosna halida . tumarati. izvoditi x-. U ÅSSÀ elementi *ha-.i glagola *xuliti II (v. *xlema. PeØleva 1989:65–67). xo.karakteri{e ili kao ekspresivni prefiksalni element. PRIMERI: ha-hulati impf. besciqno se kretati. ipak. dok se *xã. aqidat Vasojevi}i (Stijovi} 1990). ha-) Ono {to je re~eno za prefiksalni element go-.tretiraju se kao ekspresivni prefiksi. Prihvatqivije je. *xlãkati. Prefiksalno x-.< *sko-.. U obrazovawima tipa psl. „pobolevati. [uster-[evc 1992:92–93). *xalizã?.i osnovu * mordâje (v. pa Bog Piva (Gagovi} 2004). aqidat „lutati.Œ (RSA). suglasnik x. *xaxuliti. aqidati. *ho-. alidat Kosovo (Elezovi})158 156 Ovamo jo{ i blr. cijo dan hal’ijeda{ od ku}e do ku}e? Ro`aje (Had`i}) a-lidati „skitati. *xlamã? / *xlomã?. *sk’o. *xoxul’a. *xaxuliti.([arifullin 1982:14). *xlemãjâ. {ámorodâde „sitne` (iverje. ili se. ovi elementi smatraju frikativnim alomorfima prefiksa ko. pak. *sk’a-. xa-. naime. ÅSSÀ 8:11).va`i donekle i za ha-. Oblik se mo`e svesti na psl. ili kao ekspresivni prefiks.. bazatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). xa-.). slabitiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). aqedati Uskoci (Stani}). *xamordâ156. i sad ga ne mo{ odu~iti.

drmati seŒ: Lida meso na wemu Srem. ne va`i i za oblik Marka Miqanova — halidati. Kqu~ni dokaz za to je ro`ajski oblik hal’ijedati159. O drugim mogu}im tuma~ewima v. alidati. ~as onamo. fig. œvrteti. Rikov 1988.. ESUM 3:230 s. œtr~ati ~as ovamo. Oblik sa inicijalnim a. [abac (gra|a ERSJ) · Skok ne pomiwe nijedan od ovih oblika. a mo`e se objasniti gubitkom inicijalnog h-. œve{to izbegavati kakvu obavezu. lahoritiŒ id. ERSJ 1:121–122 s. prave}i se vredan. 159 Oblik osnove -l’ijedati (sa karakteristi~nim prelaskom l > q) mogao bi se smatrati pseudojekavizmom. podskakuju}iŒ Zaglavak. te bi se stoga mogao smatrati i rezultatom hiperkorekcije. izvrdavatiŒ Pocerina. lidkaØâ) javqa se prefiks ha-. œkretati se. treskati se. me|utim. (RSA).v. tr~ati brzo. koji predstavqa jedinu potvrdu sa glasom hzabele`enu u govorima u kojima se taj glas gubi. œblago duvati. landaratiŒ: Ama mu lida podupina Zaglavak.{iroko je zastupqen na Kosovu i u Crnoj Gori. ali ni{ta zrelo ne uraditiŒ Zaglavak. lidam.v. œizbegavatiŒ.v. {etati seŒ: Lidaju to~kovi. kolutati (o~ima)Œ sredwi Timok. œlepr{ati. budu}i da su u tom govoru vrlo retki slu~ajevi sekundarnog izgovarawa glasa h. œpodrhtavati. „izvijati se. Ispred ishodi{nog lidati (za koje up. œi}i nestabilno. vrckati seŒ: [to lida{ kao kurva?. uvijati se.74 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI lidati impf.. . posao. To. BER 3:394 s.

{i-) tuma~e fonetskim putem.u slovenskim `argonima. 1981a:22). kojom se ne mo`e objasniti prisustvo prefiksa {u-. {e-. ali nema mnogo podataka o wihovom krajwem poreklu. smatraju}i da su tvorbeni postupci svojstveni sociolektima — zasebna pojava. Ovakvo tuma~ewe prihvata Mokienko. {i-. v. {i. Kope~ny 1983:37).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 75 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 5) Prefiks {V(s.-h. „redak ekspresivni prefiksŒ (Kurkina 1992:193). Kurkina 1974:67)160. Fasmer tra`i izvor ovim elementima u argou. i [arifullin 1982a:120–121). priznaju}i wegovo postojawe. defini{e ga kao „arhai~an prefiksŒ (Kurkina 1981:331. U etimolo{kim re~nicima izdvaja se nekoliko lakonskih konstatacija o ovom prefiksalnom elementu.iz prefiksalnog s-. . posebno isti~u}i pejorativno-intenzifikatorsku ulogu prefiksa {u. kao palatalizovani dublet prefiksa ko160 Tuma~e}i sln. a drugi ga tretiraju kao varijantu nepalatalnog prefiksa xo.u leksici slovenskih dijalekata. Varbot 1973:6). ne izja{wava o poreklu prefiksa {e.kao argotskih elemenata koji se koriste za ekspresivnu tvorbenu modifikaciju obi~nih re~i (radi iskazivawa omalova`avawa ili da bi se postigla tajnost jezika). Pejorativnost ovog prefiksa. proisti~e iz negativne ekspresivnosti koju nose glasovi x / { u slovenskim jezicima (Mokienko 1972:161. {u-) U etimolo{koj literaturi operi{e se prefiksalnim elementima ~iji je nose}i glas suglasnik {-. {e-. {emigati autorka pravi interesantnu opasku da je u konkretnom slu~aju do{lo do ekspresivnog razvoja inicijalnog {e.(Debeljak 1954:175. Polaze}i od protetskih slogova {u-. {i. Ve}ina autora se. po wemu. {migati. on na isti na~in poku{ava da objasni i ruske dijalekatske re~i sa prefiksima {u-. ali sam nema obja{wewe za wihovo poreklo (Moskov 1981:81–82. ili u imenicama za koje se mo`e pretpostaviti glagolsko poreklo (Petleva 1974:211). Moskov osporava Fasmerovo tuma~ewe. {i. {o-. 90).(i ku-) (Vasmer 1912). tj. ipak. Jedni ga dovode u vezu sa s-mobile ([arifullin 1982:14–15. {a-. Holub i Kope~ni tuma~e ga na isti na~in kao i ~e-. {e-. Na stabilnijem su terenu oni autori koji poreklo prefiksa {e({u-. Petqova precizira da se dati afiks po pravilu zapa`a kod glagola.i. ead. „ekspresivni prefiksŒ (Merkulova 1972:176.

nespretno raditiŒ. Mahek samo ka`e „prefiksŒ.)161. smeteno govoriti i sl. {ivoroØ. œvrdati.(ÅSBM 7:289 s.Œ Sanski Most (gra|a ERSJ) {eprtqa f.v. biti posledica perintegracije slo`enica sa ot-. u{epetqiti se „smeteno. {umoriØâ. *na{aråøicâ. {obolØaØâ. nevoqno raditiŒ. zbuniti seŒ. upla{iti se. œi}i desno-levo. œzapetqati se (u poslu). neve{to. {umarkaØâ. u nekim slu~ajevima. œpometeno. „nespretanŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). „osoba koja se smeteno pona{a. ali bez ikakvog obja{wewa (Machek 618 s. u{eprtqit se œzbuniti se. nespretno. Snoj govori o ekspresivnom prefiksu *{e.< *~e. {a. „{eprtqava osobaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). „ne{to smu{eno. {evrdatiŒ Uskoci (Stani})162. spetqati seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) {eprtqav adj. smu{eno govoriti ili ne{to raditi.mogao bi. {emeØaØâ. neodlu~no. {evrdatiŒ Uskoci (Stani}). {usØráè i u ve}ini slu~ajeva ponavqa svoj raniji stav da su u pitawu elementi argotskog porekla (Fasmer IV s. {e-. na{aØárácca itd.vv. pri~a ili ne{to radiŒ Uskoci (Sta161 Razvoj {e-. U beloruskom etimolo{kom re~niku pretpostavqa se da je prefiks *{e. {eluøina. zbuniti seŒ. nespretno. saplesti seŒ Potkozarje (Dalmacija). {eválàØâ. te{ko hodatiŒ Sanski Most (gra|a ERSJ). u{eprtqiti se / u{eprtqiti se „smu{eno govoriti ili ne{to raditi. œi}i desno-levo.vv. {eprtqat œnesigurno. {averziØâ. lagatiŒ Uskoci (Stani}).v.u slede}im leksemama: {abalda. smu{eno govoritiŒ. 162 Up. œoskudevati u ne~emuŒ Srem (gra|a ERSJ). {ebáhnuØâ. u{eprtqiti œbiti nespretan u obavqawu nekog poslaŒ Segedin (gra|a ERSJ). „po~eti {eprtqati.). {o-).< ~e-. iz istog izvora u-{e-petqiti „nepoverqivo ne{to kazivatiŒ. {i-. p r t q a t iŒ Otok u Slavoniji (RJA). {eváràØâ. ko-). zbuniti seŒ. .v. {eprtati „brbqatiŒ (RJA) za-{e-prtqati / za{eprtqati pf. {eøeriØâsà. ~eperiti se. po~eti nespretno raditi.(Snoj 69 s. {iverziØâ. ~a. biti slab u ~emuŒ Lika (RJA). „pona{ati se {eprtqavoŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). {u. PRIMERI: {e-prtqati impf.76 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (Holub/Kope~ny 174 s. {eprtqati „polako raditi. {o-. 641 s. {eprtqiti „raditi koje{ta. Fasmer izdvaja prefikse {a-. {eprtqav œid. smu{eno govoriti ili ne{to raditi. œnemarno. zbuniti se. {opiriti).v. navode}i nekoliko primera u kojima se on javqa.Œ BiH (RSA) u-{e-prtqati se „smeteno.

„i}i nekud sa porodicom i stokom nose}i i pokretnu imovinu. „pri~ati o bezna~ajnim stvarima. RJA). „preseliti. „do}i odnekud sa porodicom i stokom teraju}i i pokretnu imovinu. pakovati (npr. blebetaweŒ? (samo u jednom primeru. Srbija (RJA). œodlaziti nose}i svoju opremu. „prtqagŒ Timok (Dini} 1988). „s p e t q a t i. „zaplesti se. {eprtla „onaj koji je nespretan. Unac (Jovi~i}). œpri~ati ili raditi koje{taŒ Uskoci (Stani}). seliti se uz tovarewe i prebacivawe poku}stva. „naprtitiŒ. {eprkqarija „brbqawe. „nespretna osobaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). istovariti seŒ (RSA) naprtqati pf. brbqati. nesnala`qiva osobaŒ Vasojevi}i (Bori~i}). davitiŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). . [abac (gra|a ERSJ). œraditi nesistemati~noŒ Zagara~ (]upi}i 1997). {oprtqina „prtqag. samo da se ispri~aŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983).) prtqati impf. sprtqatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) 163 Up. iseliti seŒ. sg. prtlati „povr{no i lo{e raditi kakav posaoŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) doprtqati pf. tumaratiŒ. ispri~ati nejasno. nesnala`qivacŒ Crna Reka (Markovi} 1993)163 {o-prtqak m. sa mogu}om promenom t > k kao u petqati > pekqati. œdoneti u velikoj koli~iniŒ Uskoci (Stani}) zaprtqati se pf. kao i {laprtak „id. lupetatiŒ Lika (Ajxanovi} 2002). z a p e t q a t i s e (u kakav posao)Œ (RSA) isprtqati pf. seliti seŒ. u vezi sa prkeqati „blebetatiŒ (RJA). na brzinu {to u~initi. isprtqati se „preseliti se. iselitiŒ. prtqam 1.Œ (RJA).Œ. v. Srem (gra|a ERSJ). {eprtqa œzbuwena. Ma~va (gra|a ERSJ). i {qaprta „{eprtqaŒ Virje (Herman 1973:94). prtqat „id. sg. i {eprkqar „~ovek koji koje{ta ili kojekako govori. konfuzno. blebe}eŒ. prtqat „id. Tako|e up. li~ne stvariŒ id. krcati teret i prenositi ga. „brbqatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}).Œ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). izvu}i se. pekqam 1. sprtlati „povr{no.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 77 ni}). „govoriti koje{taŒ Vrawe (Zlatanovi}). {eprtqanko „{eprtqa. œs te{kom mukom iza}i. œpri~ati gluposti. up. neve{t u posluŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) {eprtqan m. u istom izvoru *{qepr~ek „mu}akŒ. poku}stvo).Œ Sesvete (Maresi} 1996:215). naprtqati se „nagomilati se u ve}oj koli~iniŒ (RSA) sprtqati pf. {lapr~ek „id. (ibid. snalaziti seŒ Leskovac (Mitrovi}). œodlaziti brzo sa porodicom i stokom nose}i pokretnu imovinuŒ Potkozarje (Dalmacija). „petqati. œi}i bez ciqa. odlazitiŒ. doseliti seŒ.

quqati seŒ Bra~.78 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI prtqa. S obzirom na podudarawe zna~ewa glagola prtqati i {eprtqati (od tri glavna zna~ewa glagola prtqati: „seliti seŒ. Petleva 1974:209)168. Skok II 410–414 s.na osnovno prtqati (o ovom glagolu v. 166 Up. mutqag : mutqati (< *motjati). Varbot 1973:8–11. majati seŒ (Fasmer IV 427.v. glagol {eprtqati realizuje posledwa dva. {ebetat. {ebe}ati „tresti se. prtiti (se))164. o kojem v. „petqatiŒ. petlja). *metati (se). prtiti (se)). Up. teturatiŒ Krk (RJA). prtqa~a m. u napitom stawuŒ I` (Kuli{i} 1979). O s. prtqavac m. {ebe}ot (se) „drhtati (zbog vitko}e ili od slabosti)Œ. Nije iskqu~en ni uticaj glagola petqati (o wemu v. drhtati. „teturati. up.Œ Draga~evo (\ukanovi} 1995) · Skok tuma~i glagol {eprtqati kao rezultat kontaminacije {epati i prtqati (Skok III 387 s.v. i Kurkina 1977:19–23. prevrtqiv. {emetiti impf. ESJS 8:462–463 s. a na drugom od prtqati sa sufiksom -ag (Skok III 59 s. smatramo da je potowi oblik nastao dodavawem prefiksa {e. smatraju}i ga denominalom od {emet „drvo sa vi{e kuka kojima se salpavaju vr{eŒ (Skok III 386 s. Skok II 652 s. mesti.v. nesigurno hodatiŒ (RJA). {eme}at „posrtati. glagol mo`e objasniti kao tvorevina sa prefiksom {e-. hodati levo-desno. Skok ga na jednom mestu izvodi od prtiti sa sufiksom -jaga (Skok I 745 s. mesti. {emetat. {emetati. kao i prideve na -qiv. „brbqivacŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). i Dorovskih 1981:131. {eberiti „{ebeqati se.v. {e-meØaØâ. {e-metati.-h.v.v.-h. {epav). „id. teturatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi})166. majati seŒ : meØaØâ „bacatiŒ. [to se ti~e deverbala prtqag(a). 168 Up. ÅSSÀ 18:112–115 s. {emetiti „izvla~iti se. / f. Skok III 59 s. i {ebetati „teturati. {emet). klecati u kolenimaŒ (RJA). 167 Nije jasno spada li ovamo pri-ho-metiti „udariti otvorenom {akomŒ [epurina (Kursar 1972). {eme}ati „posrtati. ali se i prvo zna~ewe reflektuje u imenici {oprtqak œprtqagŒ). œtresti se u hoduŒ. npr. Orahovica u Slavoniji. -jaga1)165. {e-meØiØâsà „muvati se. œteturati seŒ Brusje (Dul~i}i 1985). prtiti v. dodatim na glagol metati.v. izbegavati obavezeŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) : metati „bacatiŒ (RSA)167 · Skok registruje glagol {emetati (bez zna~ewa). S obzirom na potpuni formalni i skoro potpuni semanti~ki paralelizam sa rus. *ob{emetati. 164 165 .v.v. meØaØâsà „muvati se. smatramo da se i s. i psl. „brbqatiŒ. Razvoj tj > tq umesto } u ovoj kategoriji nije nemogu}.

povu~enŒ. Prvi oblik je mo`da u vezi sa kutiti „zami{qeno u bolesti }utatiŒ (Skok II 248–249 s. œprovoditi vreme u osami. Up.Œ. {emetati œklimavo hodatiŒ. iz istog izvora i }ukutriti „id.u ovim oblicima mawe verovatno (Bezlaj IV 31). {e. uz napomenu da je prisustvo ekspresivnog prefiksa {e. „koji kutri. kutra f. „onaj koji }ute}i ne{to smi{qaŒ. daqe. zami{qen. oslu{kivati {ta drugi govore. obi~no podmuklo u sebi ne{to smi{qaju}iŒ. „}utqiva mu{ka osobaŒ id. *{eme{â. povu}i se u ugao sobeŒ: U{ukutrio se kao malo dete kad napravi {tetu — U{ukutrio se pa ne mrda Ka~er (gra|a RSA)170 {u-ku-toriti impf. / m. pokuwiti seŒ [abac. -im œne{to }utke smeratiŒ: ]uti i kutri od jutra u onom }o{ku Sanski Most (gra|a ERSJ). dosa|ivati seŒ Kordun (gra|a ERSJ) · Skok nema. ispod okaŒ. „podmukao. koje se tuma~i kao poliprefiksalna tvorevina sastavqena od ob-. œpa`qivo (obi~no kri{om) gledati. u{ukuriti se œsnu`diti se. zloban ~ovekŒ Banija. 30:131). prema kojoj je ovaj glagol izveden od imenice kut. 169 170 . øa{amaØacâ œpobacati. koprcati se. Sln. rvati seŒ (ÅSBM 8:259). izvodi se od ekspresivnog psl. œ}ute}i pa`qivo slu{ati. u ~ami. RJA). u potaji se do{aptavatiŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983)169 u-{u-ku-triti pf. glagola *{em-etati. zajedno sa ostalim gore pomenutim oblicima. Skok ga dovodi u etimolo{ku vezu sa kutiti „zami{qeno u bolesti }utatiŒ i poredi sa csl. ~amitiŒ. Up. sa semanti~kim razvojem „le`ati u kutuŒ > Up. kutriti se „pritajivati se i budno oslu{kivatiŒ (RSA) kutrav adj. kutiti „machinariŒ. kutre m. {u-ku-triti impf. v. i u{ukutiti se œprimiriti se. kutriti œpromatrati ne{to sa strane. „ne{to }utke smerati.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 79 rekonstruisano na osnovu stpoq. dok prire|iva~i Skokovog re~nika daju etimolo{ku dopunu. œ}utatiŒ Kordun. pogubitiŒ < poq. œzami{qeno }utatiŒ Potkozarje (Dalmacija). {aq. „hodati po ku}i bez poslaŒ Vinkovci (RJA) ku-triti impf. (RSA) ku-toriti impf.v. kutrowa m. posmatratiŒ (RSA). }utqiv. „mirovati bezvoqno (naj~e{}e u stawu iznemoglosti. kutralo n. iscrpenosti. *{em-etaje{â < *{e-ti. kutriti). œzabuniti seŒ Srbija (Vuk.i *metati (id. {aq. „}utqiva `enska osobaŒ Lika. U osnovi prefigiranog oblika le`i glagol kutriti. bolesti ili polusna). œu}utati se. œ~amiti. sneveseliti seŒ Bogova|a (gra|a RSA). tako|e i blr. œobmanutiŒ. kutrt. zast. kuwatiŒ. oszemiota} (?) œpokrastiŒ. szamota} sie œtrzati se.

ku~iti se „savijati se. savijati (vrat)Œ. glagola kukam. Ovde su od posebnog zna~aja oblici kutoriti i {ukutoriti. Skok I 494 s. vrdatiŒ: Ne mi {ekukaj. pogurenŒ. naheriti se. *kotoriti / *kotriti. Bori~i}) · Spoj prefiksa {i. kukam „kle~atiŒ (BER 3:87 s. u Zakqu~ku). {e-kukam 1. obrazovawe sa pejorativnim prefiksom * k o . erlav. „nadi}i (se). kutriti). nakriviti (se)Œ (RSA) · Spoj prefiksa {o. glagol kutriti svodi se na psl. sg. Skok nema. U razmatranim oblicima {ukutriti i {ukutoriti do{lo je. daqe. impf. kuka. Anikin 1988:76.i dijal.v. 483 s. blenutiŒ Lika (Ajxanovi} 2002). sagiwati seŒ (RSA) {e-kukav adj.Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). i Skok II 225–226 s. Zna~ewe œnaklobu~iti seŒ odra`ava semantizam œkrivŒ. na-{o-heriti (se) pf. dodatim na glagol * toriti (ÅSSÀ 12:74). U pogledu semantike up. herav. œkrivudavŒ. U ÅSSÀ. pi`drit Vasojevi}i (Stijovi} 1990.v.v. kriv. iskrivqenŒ.i glagola pi`driti.pred osnovom -t(o)riti (o toj pojavi v.v. 78–79). {i-pi`driti impf. nagnuti (se). i-{o-bekati pf. i pridev naheren œzavinut. i *kotati „skrivatiŒ (ÅSSÀ 12:69–70). osnovni glagol kukam verovatno je u vezi sa bug.v. me|utim. *kuka. Skok nema. Vlasotince (gra|a RSA) : ku~iti „kriviti. up. œkrivinaŒ Vlasotince (gra|a RSA) · Spoj prefiksa {e. „krivudati.. up. Skok III 661–662 s. dakle. œpovijen. naklobu~iti (se)Œ CG : na-heriti (se) „dovesti (se) u kos polo`aj. *ku~iti (se) (ÅSSÀ 13:81.80 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „bolovatiŒ > „}utatiŒ (Skok II 248–249 s. sa psl.i glagola heriti se. do naslojavawa prefiksa {u. 86–87). u kojima je sa~uvana puna osnova *toriti (o woj v. Ako je ta~na predlo`ena tvorbena podela. naduvati (se) u vidu klobuka.i ku. pi`drit œid. {e-kuka f. zreti1.v. no zbori po pravo Leskovac (Mitrovi}). O ishodi{nom glagolu heriti v. kukam2). „gledati. [kalji} 327 s. O ishodi{nom glagolu pi`driti v. Skok nema. „izudarati pesnicom u le|aŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) . a ovo.v. buqitiŒ BiH (RJA) : pi`driti œzuriti.

i glagola bekati. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:129).c. *mâltati.v. zaplitati jezikomŒ (RSA). preterivati u pri~awu i izmi{qawuŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) : mutati „mucati. œmucati. ni`e {ele-badati „id.). tele i sl. œogla{avati se cvile}i (o {tenadi)Œ Potkozarje (Dalmacija)171 · Spoj prefiksa {o-. {a-mlata m. sg. impf.elementom sa likvidom -le-. Skok II 473–474 s. *mâlcati. podra`avati glas ovce. za oblik mutati (mlta) moglo bi se rekonstruisati psl.v.< *so-). zamla}uje. Budu}i da se mlca(ti) = mucati svodi na psl. koje se {uqa kao kradqivacŒ Krk (RJA). bazatiŒ Uskoci (Stani}) : bekati „ispu{tati glas „beŒ (ovca. tepatiŒ. i arhai~ni imenski prefiksi (npr. glagola mlta. sa zamenom t < c prema mutav (l. „buncatiŒ Lu`nica (Mani}). Skok I 129 s. Pada u o~i i paralelizam oblika sko-ml~em : {ko-mutati. pa je mlta(ti) = mutati (o ovom posledwem v. tra}iti vreme. „bazatiŒ. Hrv. . zamla}ivati seŒ (RSA) (v. za-. mlatiti se „gubiti. a on ti je {amlata: ne pazi ni na re~i. oba oblika su onomatopeje (Skok II 28 s. kamkati). su. {vrqati.v. lupetatiŒ. mlcam „mucatiŒ Pirot (@ivkovi}). up. lutalicaŒ Gri`ane. „zamlataŒ: Sestra mu je dobra. „pri~ati glupostiŒ — me|usobno korespondiraju (v. Navedeni oblici dovedeni su u vezu zbog toga {to wihova zna~ewa — „udaratiŒ. up. Po Skoku. œgovoriti. pri~ati glupostiŒ CG (RSA) · Spoj prefiksa {e. iako je tu osnova -mutati verovatno drugog porekla. Skok nema.). fig. Ispred osnove mlat-. œpri~ati bez vezeŒ Babu{nica (gra|a RSA) ?{ko-mutati impf. tj. ni na vreme Vrawe (Zlatanovi}) : mlata f. s-). mlatiti). alterniraju i „normalniŒ (npr. brbqati. {o-mlta 3. O ishodi{nom obliku bekati v. „prodavati zjala. Dijalekat ~uva vokalno l. Lika (Ajxanovi} 2002) {a-mlta 3. „skitnica. za-mlata „onaj koji se mlati. U obliku {elebekati do{lo je do pro{irewa prefiksa {e. {omuta „~eqade koje {omuta. onaj ko uludo tro171 Up. bebekati. / f. sg.i dijal. ili je u pitawu dvoslo`ni prefiksalni element {ele-. Skok II 441 s. mucati)172. up. teletaŒ. (RSA) · Skok nema. Imenica mlata je glagolskog porekla < mlatiti „govoriti mnogo i koje{ta. „nedoli~no govoriti. 172 Skok smatra da je mutati < mucati.Œ.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 81 {e-le-bekati impf. u tvorbenom pogledu {o-mutati „{uqati se oko ku}e kao tatŒ. {a. Skok nema. pored ekspresivnog prefiksa {a-.v.

v. V. (ibid. zamrqatiŒ Para}in (RSA) na-{ara-batati pf. 174 Up. brbqatiŒ (Vuk. œlagati. uzeti kradom. Ovo kao da je samo fonetska varijanta od ({ele)badati (a : r) ili. lutati. „{vrqati. bosti uop{te. fig. napisati kako biloŒ. {ala-manuti pf. (ibid. i na{arabati „i{vrqati.)175 i-{ara-batati pf. {ala-badati impf.)174 {ara-badati impf. budalaŒ Potkozarje (Dalmacija). {vrqati. trupkati pri hodu. ({ele)vrdati (v : b).82 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {i vreme i energijuŒ (RSA). 175 Up. „na{vrqati. œkojekako. budalaŒ Kordun. 176 Up. lupaju}i potmulo nogama. „lutati. „na{krabatiŒ CG (RSA) {ara-batalo n.Œ. RJA).v. nemarno raditiŒ. mahati (se). œi}i oprezno kao da se nogom bodeŒ (RSA)177. RJA). œukrasti. krivudatiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). Skok nema. i {arudati „kretati se tamo-amo. i {arandati „v. *batati. udaratiŒ (RSA). i{krabati. {krabatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). ÅSSÀ 1:164–165 s. neznalicaŒ Vasojevi}i (Bori~i}). œzamlata. O ishodi{nom ma(h)nuti v. blebetatiŒ (Vuk. mo`da. tumanim œukrastiŒ [umadija (gra|a RSA). sumlata œnezgrapan u pona{awu. {arabadat „`vrqati. bockatiŒ. naskitati seŒ id. drqaloŒ (RJA)176 {ere-badati impf. priglup ~ovekŒ Ma~va (gra|a ERSJ). „piskaralo. {to se daqe ekspresivizuje u {andarati „blebetati. (ibid. nesigurno. v. lutati. na{arlatati „napisati neuredno. œpisati koje{taŒ. bat.). *batati. na{arabadat se „na{vrqati se. prisvojitiŒ: [alamanu}e ta iz o~iju. ne~itko. vrlo pa`qivo. me{ati se u {toŒ. „r|avo pisati. zaba{uritiŒ CG (RSA). SP 1:194 s. 173 Nije jasno spada li ovamo i tu-maniti. Skok I 120–121 s. 177 Up. tumaratiŒ Uskoci (Stani}) {ele-badati impf. na{vrqatiŒ BiH (RSA). paze}i gde }e se statiŒ Uskoci (Stani}) badati impf. {arabadat „vr{qati. œi}i tamo-amoŒ. besciqno se kretatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) na-{ara-badat pf. Skok II 354–356 s. œglupa osoba. œdirati. „podsticati badom (= prut za terawe volova). .v. „i{krabati. {krabalo.v. badat „skitati. s-mlata œnezgrapna osoba. {arabadatiŒ Uskoci (Stani}) : {andati „besposleno hodati okolo. izvrdati. bazatiŒ id. {krabatiŒ. „i}i polako. iz istog izvora {ele-brdati „id.i glagola ma(h)nuti. a evo popazi {to ti vequ Piva (Gagovi} 2004) : mahnuti œukrasti. zdipiti na brzinuŒ Ro`aje (Had`i})173 · Spoj elementa {ala. batati „i}i s naporom. varatiŒ id. i{arati. za{andati „izbe}i. i{aratiŒ (RSA). lupati.

navode i oblici sa za nas relevantnim zna~ewima: bug. tumaratiŒ. {ele-. u Zakqu~ku). rus. mazati (o boji)Œ. Za sada ostaje otvoreno pitawe o mogu}oj vezi razmatranih ekspresivnih elemenata sa tvorevinama ovakve vrste.. lo{eŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). blr. O glagolu badati v. „povr{no. ÅSSÀ 1:121–122 s. upore|uju}i ih sa alb. {ara. {alaba „onaj koji ne misli o onome {to radi. sl~. budati „lo{e raditiŒ.vv. badaØâsà „mrqati. badakam „raditi nespretno. badati1. * badati 2. ~alabako „}aknuta. pro{irena dvoslo`nim ekspresivnim prefiksalnim elementima {ala-. Merkulova 1986:149. .. treba ukazati i na slede}e oblike: {elebe / {elebe adj. badzàcca „skitati se. Ovi oblici sadr`e uglavnom one glasove koji ulaze u sastav ekspresivnih prefiksa.v. bez daqih obja{wewa (Skok III 382 s. {abalaba adv. Zna~ewe „`vrqati.vv. {ele. posvedo~eno kod nekih oblika. staviti u neredŒ. {krabatiŒ. luckasta mu{ka osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). luckastŒ Uskoci (Stani}). Kada je re~ o prefiksima tipa {ala-. pored ostalih. xharavis „bekritzleŒ. up.v.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 83 dangubitiŒ: Po cio dan bada po selu. Tu se. Nama se ~ini da je ovde u pitawu osnova badati. bosti. . „lud.v. „sad ovako. i{arabatati „izme{ati. sporoŒ. i Skok I 191–192 s. * badati 1. ni{ta ne radi Zagara~ (]upi}i 1997) · Od svih navedenih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo {arabatati „kritzelnŒ. sad onako. onaj koji je malo luckastŒ Srem (Maksi} 1980). *badati (se). badkat’ „i}i sitnim koracimaŒ. badàØâsà „besposli~iti. Up.itd. {ele-bele adv. verovatno se delimi~no razvilo i pod uticajem glagola {arati. sln. prevrtqivoŒ Uskoci (Stani}). badati 2 . SP 1:175–176 s. potucati seŒ. {arabatati). ERSJ 2 s.(o wima v.

180 O glagolu øazgaØâ druga~ije Magner 2003:25–26. parojak. palu~ak. pau`ina. Za razliku od kwi`evnog jezika. u dijalektima je {iroko zastupqena derivacija glagola. øa-morosiØâ : morosiØâ. 1975178. Okoniowa 1968.do`ivqavao kao tipi~no imenski prefiks. pastorak). Etimologije pojedina~nih leksema u ~ijoj se strukturi izdvaja prefiks pa. 1997:202 itd.-h. a ovde posebno isti~emo radove posve}ene g l a g o l i m a koji sadr`e ovaj prefiks (Varbot 1975a 180 . pape}ak. øa-morosâ : su-morosâ. pamrak. Sudbinu imenskog prefiksa pa. {to svedo~i o wihovom reliktnom karakteru. Najbrojniju grupu ~ine deverbalne imenice. Tre}u.-h.(npr. øamorozâ. CeèØlin 1954. Drugu grupu ~ine dijalekatske re~i obrazovane od predlo{kih izraza. nør. Noviji derivati.karakteristi~an iskqu~ivo za imenska obrazovawa. Radovi}-Te{i} 1999). Kurkina 1992a:60–62). rus. Ve}ina ovih imenica ima ekvivalente u ostalim slovenskim jezicima. up. 1985:279–281. id.u srpsko-hrvatskom jeziku najdetaqnije je obradio Bori{ i ustanovio da se on javqa u tri razli~ite grupe derivata.(npr. i prikaz ove monografije: Truba~ev 1978:167–169.sre}emo u ~itavom nizu radova179. kao i neki noviji. bilo kao zasebna tema (up. ~ine denominali nasle|eni jo{ iz psl. Kurkina 1981a:25. Up. øarosâ „siØna ki{aŒ. ali u su{tini tako|e vrlo stari. V.je prevashodno imenski prefiks. parog.84 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 6) Prefiks pa(s. 181 Uø. id. paruka). za-øa-moro~iØâ : moro~iØâ „naobla~iti se (o vremenu. gde je prefiks pa. jezika. On je relativno dobro obra|en u literaturi. pave~era. neveliku grupu. Varbot 1978:38. perioda (npr. Gorà~eva 1974:130–133181). npr. motivisane glagolima sa prefiksom po. i Kurkina 1992:190–191). u kojima je predlog po zamewen prefiksom pa. dijalekatski denominali (npr. nebu)Œ.-h. øamorok. ead. pa-) Prefiks pa. ve} su mawe brojni. 179 178 . priloga i prideva od imenica u kojima se izdvaja prefiksalno pa. øamorga. patoka). Borys 1973. bilo u okviru radova posve}enih imenskim prefiksima uop{te (up. jezika prefiks pa.(Careva 1971:191. øa-rosiØâ : rosiØâ „øadaØi (o sitnoj ki{i)Œ. up. obrazovani prema datom tvorbenom modelu u periodu samostalnog razvitka s. Ovi derivati dokazuju da se u jezi~koj svesti nosilaca s. panoga. Careva 1971.

Bjeleti} 2006a). ali su glagoli patvoriti i pabir~iti. primera sa prefiksom pa.. Varbot 1975a:62.itd. da doka`e realnost prefiksa pa. pa-tr~e „komad stabqike koja viri iz zemqeŒ Crna Reka (Markovi} 1986). brati. Nas. me|utim. naro~ito. Time je prefiks pa. sled u prostoru i vremenu. pakost < *pa-kostâ (Varbot 1965:36–41.v.stekao ve}i semanti~ki naboj od prefiksa po-.B. stepena ispoqavawa svojstva. za slovenske paralele v. øa-. 183 Pored s. npr. pabirak (Skok I 201 s. . nap. pauzina < *pa(v)ozina (Kala{nikov 1994:85). tj.v.c. slu~aj ka{.+ nomen (+ sufiks)’ u srpsko-hrvatskom jeziku izgubio zbog toga {to je u wemu postojala izrazita tendencija smawivawa produktivnosti ovog imenskog prefiksa (v. tvorbeni model ’pa. pa-..kao imenski i g l a g o l s k i prefiks (Skok l.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 85 paperje). koje navodi kao primer — imenskog porekla (v. ve} kasnijeg me|ujezi~kog kontakta (Nikonov 1969:104). pa-2. Bjeleti} 2006v). padoxnoc œuginuti (o `ivotiwama)Œ (SEK IV 11–12).v. poku{ala da objasni one slu~ajeve u kojima se pa.v. Fasmer III 180–181 s. Glagolski prefiks poi imenski pa. zanima pojava ovog prefiksa kod glagola. 184 Takav je. naj~e{}e n e g a t i v n u (prored M.imaju zajedni~ku semantiku — ozna~avaju blizinu. øa1. kao i sposobnost da izrazi e k s p r e s i v n u ocenu. Pomenuli smo da su u slovenskim dijalektima ~esti denominalni glagoli obrazovani od imenica koje sadr`e prefiks pa-. Bezlaj III 1 s. Borys 1973:73–74)183. 26).detaqno se komentari{e i u etimolo{kim re~nicima. Kako i kod glagola 182 O starini prefiksa pa. mada ne i prihvatqiva.postoje i suprotna. u dijalektima su posvedo~ene lekseme koje pokazuju da ovaj imenski prefiks i nije toliko neproduktivan kako se na prvi pogled ~ini: pa-drtine „koma|e krpa u raspadawuŒ Bu~um (Bogdanovi} 1979) (v. pa-. pa-mraka œvelika briga (obaveza. Varbot je. Autor smatra da je izvesna ograni~enost takvih obrazovawa u slovenskim jezicima dokaz da je øa.v.u zna~ewu nepotpunosti javqa u nizu primera i u ruskom kwi`evnom jeziku i. u kojima naj~e{}e ima status zasebne odrednice.). Tako. ÅSBM 8:84 s. u ruskim dijalektima. BER 4:994 s. Ve} je Skok okarakterisao prefiks pa. Machek 424 s.).v. Na bazi tog zajedni~kog zna~ewa prefiks parazvio je sposobnost da ozna~i i smawewe veli~ine. Autorka smatra da je odlu~uju}u ulogu u tome odigrala semantika samog prefiksa. me|utim. up. Sadnik 1971:6). Nikonov konstatuje da se prefiks øa.kao glagolskog prefiksa184.koji su ve} analizirani u literaturi.-h. mi{qewa. ESUM 4:247 s. øa-. druga~ije Kurkina 1982a:277–278). rizik)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) (v. npr. Skok II 583 s. pa-prqak „velika gruba batinaŒ.v. Prefiks pa. koli~ine. npr.u glagolu javqa nezavisno od odgovaraju}e imenice. øa.u ruskim imenicama — pre rezultat ne starog jezi~kog zajedni{tva.v.182 Autor zakqu~uje da se psl.

@umberak (Skok s. Glagol za sada nema op{teprihva}eno tuma~ewe (o predlaganim re{ewima v. brzatiŒ Baumgarten (Koschat 1978) · U s. tih)186. brzatiŒ. pa{}it se „`uriti se. `uriti seŒ. utihnuti.v. Kurkina 1992:190.v. ti{iti. starati se. 186 Glagol patisati verovatno je stranog porekla. ~ak. bolela me glava ova dva dana. s obzirom na svoj semanti~ki potencijal. koja rekonstrui{e *pa-tã{~iti. .(up.. Up. 61–62). pati nuti „ u t i h n u t i. ka ekspresivizaciji.-h. uti{ati. id. tek danas mi malo patinu Go~ (gra|a RSA) · Skok dovodi ovaj glagol u vezu sa patisati „prestati. „hitati. obrazovan pomo}u prefiksa pa. up. uminuti. O ostalim tuma~ewima ovog glagola v.v. na-pa-jediti pf.86 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI razvoj semantike neretko ide u pravcu ozna~avawa stepena intenzivnosti radwe i. rus. naqutiti. kajk. Skok ga tuma~i kao denominal od prideva tih. patisati. œ`uriti se. trsiti seŒ Lika (RJA). I upravo je to razlog {to je œnormalanŒ. cit. pa{}iti œid. o}u-dumrem. naravno. patinuti œprestati. mada arhai~an imenski prefiks pa. ozlojediti nekogaŒ Dvorska : na-jediti „dovesti u stawe jeda. smatraju}i glagol denominalom sa korenskom morfemom *tã{~.(Skok s. Skok s. stsl. iako ga Skok l.(koji stoji u apofonskoj vezi sa œnormalnimŒ glagolskim prefiksom po-) ukqu~en u ovaj rad. Prefigirani glagol ima paralelu jo{ samo u sln. nasrditi. u takvim slu~ajevima. „popustiti. patisati. RJA ). rasrditi. pa{titi se).c. gotovo prestati (o ki{i)Œ Gorobiqe (Nikoli} 1972).v. Otuda ovaj prefiks i u glagolima185 (op. „naqutiti. daqe. popustitiŒ (Skok II 621 s. Draga~evo (\ukanovi} 1995). prestatiŒ (Vuk. Bezlaj III 14). PRIMERI: pa-{titi se impf. razdra`itiŒ (RSA) 185 Iako se. Øoska). œnastojati. kori{}en je prefiks pa-. p a -ti(h)nuti pf. ne mo`e iskqu~iti ni uticaj denominalnih glagola sa prefiksom pa-.c. tã{tati. smawiti se (o bolovima)Œ: Joj. iako je do zbli`avawa ova dva oblika moglo do}i zbog wihove sli~ne semantike i fonetskog lika. razgneviti.Œ Zagreb. pa{~iti se „truditi seŒ. i Skok II 618–619. [kalji} 512. jeziku nije sa~uvan (ili posvedo~en) oblik bez prefiksa. III 468 s. tuma~i kao nesvr{eni oblik od patihnuti. tih). Glagol pati(h)nuti nesumwivo je doma}eg porekla.v. Skok l. Kurkina 1986:110.

Uø. O glagolu griskati v. i{~upati se (iz kakve neprilike)Œ: Od wih trojice. domamiti (nekoga)Œ: Ah. Ovaj primer pokazuje kolebawe izme|u prefiksa po. pe~iti). pade te se iskomata Kosovo (Elezovi})187 : is-pu~iti se „ispasti iz mahuneŒ: Kad grah prezri. 188 U RSA izdvojena su. ?is-pa-pu~iti se pf. Skok l.nije samo fonetska varijanta glagolskog prefiksa po-189. te pobe`e — Ispopu~i mi se iz ruka. rus. ispapuliti se „izvu}i se. uma}i. griskalo n. O glagolu jediti se v. razroga~iti (o~i)Œ.v. ukrasti seŒ: Pa tako. „izvu}i se. ute}i. razbijatiŒ. dva homonimna oblika: ispu~iti1 „oqu{titi. pa po~ne sam iz komuna ispadati. 189 Kosovski glagol je dvostruko prefigiran. u vezi sa psl. Zna~ewa prefigiranih oblika. omaknuti se. neki put. VarboØ 1975a:61). izvu}i se. puce. kao figurativna u odnosu na osnovno „ispasti iz mahuneŒ188. Skok III 65 s.). ka`e se: „Sav mi se gra ispu~iŒ Divoselo (RSA) · Skok ne registruje navedene oblike.i pa. øod uslovom da je wihov neprefigirani ekvivalent zaista glagol ispu~iti se. S obzirom na primere koji slede (koji predstavqaju sinonime ili ~ak ekspresivizovane varijante glagola ispapu~iti se. ina~e. okomiti. is-po-bijati.(up. up. razvila su se sekundarno. Nikola Simeunovi} se nekako ispapu~io i pobegao — Jedva se ove pokrajine ispapu~i{e iz turskih ruku (RSA) : is-po-pu~it se „ute}i. reklo bi se da je ipak u pitawu glagolski prefiks pa-. œnadimati seŒ) i ispu~iti2 „izatkati. ne bi mu bilo lako. {ta sve kog |avola pagriskuje{! Piva (Gagovi} 2004) : griskati dem. Skok I 619 s. „gristiŒ. koji ovamo stavqa i pu~iti ({qive) œcepati za su{ewe. „stalno ne{to jesti. jad. „osoba koja neprestano ne{to griskaŒ Banija. *po~iti (se) (v. ispopu~i se. up. ?is-pa-puliti pf. iskliznutiŒ. da mi je da ga ispapulim sama. raz-) (v. pa-griskovati impf. ukoliko pa. te do|i — Ispopu~i se nekako. gristi. uma}i.v. U RSA rekonstruisano kao ispopu~iti se „pobe}i. ni`e ispu~iti se : ispuqiti se). œosoba koja neuqudno jedeŒ Du~alovi}i (RSA) · Skok ne registruje oblik sa prefiksom pa-. u alternaciji sa glagolskim prefiksom po-.c. grickatiŒ: Sa~ekaj ru~ak. øobere`âe : øabere`âe. 187 . Oblik -griskovati verovatno je obrazovan prema iterativu -grizovati (sa prefiksima iz-. id. „izvu}i. tkati). ogulitiŒ (v.v. izdi}i se. npr. otkatiŒ (v. 477 s. osloboditi se.v. i ispu~iti „izbuqiti. Skok I 743–744 s. iskrasti se. up. ispu~iti se „isturiti se.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 87 · Skok ne registruje oblik sa prefiksom pa-. nadneti seŒ. naduti se.

opeqe{iti koga (naro~ito u kocki)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)190 is-pa-puqiti se pf. o~erupatiŒ Uskoci (Stani}). ~initi vidqivijim (o organima ~oveka ili `ivotiwe)Œ Zagara~ (]upi}i 1997). „opeqe{itiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) : o-puqiti œoguliti. 191 Nije jasno spada li ovamo ispuqiti „izbe~iti. ispuqit se „id. up. Oblici sa -o. puqiti sa osnovnim zna~ewem „~upatiŒ (Skok III 73–74 s. „izudarati sabqom pqo{timice. 192 Up. ukazatiŒ. pa posle lako sredwi Timok (RSA. osloboditi se. dobro jestiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) is-pala-pucati pf. puliti)191.v. oteti. razvijenim od osnovnog puqiti „~upati (dlake. U prilog tome govori i semantika prefigiranih oblika. i { ~ u p a t i s e (iz kakve neprilike)Œ: Ne mogu nikako da se ispapulim Kragujevac : is-puliti se „izvu}i se. i semanti~ki blisko is-poqiti „isterati. ispuqiti se „ispoqiti se. Skok ove oblike smatra varijantama glagola buqiti (Skok l. up.c. i Bezlaj III 135 s. øulà se1. premlatiti. „izvu}i. izbaviti seŒ (RSA). œkrkati. (Marseni} 1986:53) : is-pucati „izbiti. oteti seŒ (RSA). pulit „oguliti. izmamiti (ne{to od nekoga)Œ: Mnogo sam divanio s wime. Wihovim ishodi{tem eventualno bi se mogao smatrati glagol puliti. izagnatiŒ: Na lovxiju je muka dor ispoqi zajca po strani{ta. osloboditi se. (RSA) o-pa-poqit pf. opleniti (u kartawu)Œ (RJA) is-pa-poqiti pf. izlupatiŒ (RSA) 190 Nije jasno spada li ovamo s-pa-pulati œnaglo uhvatiti. acc. sekundarno razvijena na bazi osnovnog zna~ewa „i{~upatiŒ192. pokazati seŒ (RSA). izbacivati. isprebijatiŒ id.v.88 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI baviti se. „oguliti. izlagatiŒ Kosovo (Elezovi}) · Skok ne registruje nijedan od navedenih oblika. pomoliti. istu}i. BER 5:851–852 s. i{~upati se „izvu}i se iz te{kog polo`aja. ^umakova 1986:222. „ispapuliti seŒ: Jedva se ispapuqih od wega Leva~ (RSA) o-pa-puqit pf. ?pala-pucat impf. I Skok zna~ewe „peru{ati. „postupno i na fini na~in oduzeti od nekoga sve do najmawe sitnice.).c.). œtu}iŒ. izbuqiti (o~i). inf. i{~upati „silom uzeti. puliti. oduzetiŒ. pqa~katiŒ smatra metafori~kim. majstorski nekoga opqa~kati. kosu)Œ (Skok l.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija).?). puqit (se) „isturati. spasti se. up.v.u korenu mogli bi se smatrati fonetskom varijantom osnovnog puqiti. iz- . prigwe~itiŒ Potkozarje (Dalmacija).. ispapoqio sam mu najskrivenije misli Vojv.

Vasojevi}ki oblik sme{ten je s. .-h. s-pala-puhati œpojestiŒ: Spalapuhasmo cijelu {erpu. izlupatiŒ. i ispramacapucati „istu}i nekog (u hvalisawu)Œ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). 194 Up. ispalampuvati „`estoko istu}i. Marseni} l. sre}e se i u drugim sinonimnim glagolima. Kragujevac (RSA)193. isprebijatiŒ Kraqevo. izmlatiti. *obpuxati (ÅSSÀ 29:33). up. naro~ito kad je u pitawu zna~ewe „izudarati s a b q o m pqo{timiceŒ. øuham2) prema s. Skok II 589 s. odnos bug. opuvati œpojestiŒ Piva (Gagovi} 2004). øuham œudarati (ne{to mekano)Œ (BER 6:14–15 s. za sada nejasnog porekla. Kao {to se i iz posledweg primera vidi. Takav tip slo`enica nije karakteristi~an za s.c.v. œzavr{iti posao na brzinuŒ: Spalapuhasmo l’ivadu prije ki{e Ro`aje (Had`i}). is-pala-puvati. is-pala-puhati œisprebijati. pala2) i glagola pucati.v.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 89 · Skok nema. dijal. semanti~ki pomak œudarati. Vlaji}-Popovi} 1993)194.-h. „ma~Œ (v. jezik.v. tu}iŒ > œjestiŒ sasvim je uobi~ajen (v.Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). 193 Up. pomi{qa da je re~ nastala od turcizma pala f. Element pala-. ali ne mo`e se osporiti izvestan uticaj imenice pala. opuvat œid.

{to osporava Truba~ev 1967:386. 1992:39).i glagolske osnove *toriti. Toporov tuma~i druga~ije. mahmur „pijan.s. *bat-V-r. ali bez komentara (Machek 519 s. autori pretpostavqaju dve mogu}nosti: a) u pitawu je tvorevina sa prefiksom ba. baØru`âe.-ar. On izdvaja posebne. tarati „mu~itiŒ). koje se u slovenskim jezicima nije sa~uvalo u ~istom obliku. baØar~ina. ekspresivnim preformantom bh-mobile. taryti „govoriti. 198 „Nesporno obrazovawe od elementa ba. muhmar „mamurlukŒ (Popov 1969:121). b) u pitawu je izvedenica od osnove glagola *badati. obliku primarnijem u pore|ewu sa lit. mamuranŒ. tarat’ „govoriti glupostiŒ) i *toriti I (> rus. be-. *ter. trqatiŒ („pronicatiŒ.(Toøorov 1985). 196 Ve}inu oblika u kojima autorka izdvaja prefiks ba-. Polaze}i od zna~ewa. ~uva{. be-. mahmár „mamurlukŒ. ukazuje na iskonsko srodstvo ove re~i sa iranizmom *bazuriti (Toporov 1971:457–458).„trti. dok se u obliku *batoriti (id. O rus. *toriti I stoje u vezi sa ie. lekseme *tarati I (> sln.u bahval. Fasmer uo~ava element ba. [arifulin pripisuje ovom prefiksu veliku starinu. U ovoj odrednici iskazan je i stav autora re~nika 195 Rus. up.v. ead. Fraenkel II 1064)Œ. ØoriØâ „probijati putŒ). 197 Re~ se tretira kao prili~no problemati~na u pogledu starine i porekla. *baruxati? (id. 160). Anikin 1988:284–286. mahmur.-h.90 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 7) Prefiks bV(s. *toriti II (> rus. Mahek samo navodi oblik barousy. izgovaratiŒ.Œ (o tome v. baØresiØâ itd. ØoriØâ „pou~avatiŒ). rous). bu-) u nizu imenskih i glagolskih obrazovawa. *toriti II — sa ie. etimolo{ki je identi~no lit. baØuriØâ. Psl. *ter.v. tat. baØoriØâ. naprotiv.izdvaja se (dodu{e. Toporov. dovode}i ih u vezu sa psl. homonimne psl.do sada je najvi{e prou~avan na ruskom dijalekatskom materijalu. Semanti~ki razvoj ie.od glagola *duriti. uz ogradu) u oblicima: *badoriti? / *baduriti? (ÅSSÀ 1:122)197. tarti „id. *tortoriti. ba-. 166) ukazuje na wegovo nesporno prisustvo198. 137)195. „dostizatiŒ). kompleksom *bat-r-. pretpostavqaju}i da je u pitawu uzvik ba (Fasmer I 136. npr. Sadnik i Ajcetmiler tuma~e inicijalno ba. barusa (Bezlaj I 12). tur. up.< pa. *tarati I. *tarati II (> sl~.(Sadnik/Aitzetmuler 61). reduplikovano tor-toriti (*tortoriti). precizno govoritiŒ. Psl. Na praslovenskom nivou prefiks ba. bo-) Prefiksalni element ba.„jasno. ali se ne izja{wava o wegovom poreklu (Gorà~eva 1982:107–110196.„ja- . bahvaliØâsà i bahmur. dovode}i ga u vezu sa ie. *ter. i napomiwe da je on vrlo ~est i u imenskoj prefiksaciji ([arifullin 1982:15). baØru`iØâ. ØaraØoriØâ v. bahmur Popov izvodi od tur. a *tarati II. Bezlaj pomiwe prefiks ba. Gorja~eva izdvaja ovaj prefiks (sa wegovim varijantama bo-.

on ovde funkcioni{e kao s p e c i j a l n i g l a g o l s k i p r e f i k s.izja{wava se i Kope~ny 1983:39–40. precizno govoritiŒ > „govoriti (promi{qeno)Œ > „savetovati. *balagovati. *balaguriti (id. psl.etimolo{ki srodno komponenti gu-r.< ie. srodne stind.(Anikin 1998:24 s. up. œsve dubqe ulaziti. koje se tuma~i kao izvedenica na -k-ati od onomatopejske osnove bala-. gde je *gov. *batoriti mo`da prisutan kompleks *batr.ne samo da slu`i za obrazovawe slo`enica.(SP 1:184–185 s.). on se u ÅSSÀ tuma~i kao onomatopeja. p r e v e r b (prored M. *bhu-a-. 199 Onomatopeja *bala. 145).c. i u pogledu tuma~ewa re~i u celini. Toporov smatra da je obja{wewe re~i dato u ÅSSÀ suvi{e pravolinijsko i neoprezno. œi}i besciqno.v. œi}i ~etvorono{keŒ Uskoci sno. tumaratiŒ (RSA). daqe). „gubiti ravnote`u. *ba. Prefiks ba. Po wemu. primera u kojima se izdvaja. *bhu-a-Œ (l.) tipa stind. u nizu rus. Anikin smatra *bahipoteti~kim prefiksom.(sa pro{irewem -r-) u slo`enom glagolu *balaguriti. za prvu komponentu. be-. nego se javqa i kao samostalna osnova. srqati „posrtatiŒ. 29 s. *balakati.sa lit. s. . Na taj na~in psl. *ba-. balbala i upu}uje se na Majerhofera (ÅSSÀ 1:144). œbesciqno juriti. i s.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 91 prema elementu ba-: „[to se ti~e elementa ba-. „brbqatiŒ.(ÅSSÀ 1:145). PRIMERI: ba-srqati impf.B.ili *bat-V-r. *bha. up. lutati. teturati seŒ.B. id. element bala-199. œlutati.uzrokuje i hipoteti~nost wegovog izvo|ewa iz ie. moglo razviti i kao fonetska varijanta od øa. Tako npr. [to se ti~e dvoslo`nog prefiksalnog elementa bala-. koje se obja{wava kao slo`enica *bala-gov-ati. koji se javqa u pojedinim leksemama (v. gazitiŒ. mo`da blizak po zna~ewu lit. i}i kojekudaŒ Piva (Gagovi} 2004) : srqati œnapadatiŒ.v.). On tako|e osporava povezivawe psl. betarti „nastavqati govoriti. *be-).v.v. balbala.je mo`da iz ie. te da je i u kontinuantama psl. posrtati. precizno govoritiŒ u slovenskim i baltskim jezicima mo`e se predstaviti u vidu slede}e sheme (koja pokazuje degradaciju ishodi{ne semantike): „jasno. i daqe govoritiŒ. pou~avatiŒ > „govoriti glupostiŒ. *bal(a)kati). Sli~ne tvorevine u SP tuma~e se kao izvedenice razli~itim sufiksalnim pro{irewima od korena *ba. Ovakav stav izazvao je polemiku i u pogledu tuma~ewa samog preverba. Smatra da se ba-. be-.(Toporov 1985:502). nepouzdanost rekonstrukcije psl. *ba. zanositi se pri hodu. koje daje glagolu nijansu trajawa ili poja~avawa radwe. ka`e se da nije ni{ta drugo do e k s p r e s i v n a o n o m a t o p e j a (prored M. `uritiŒ Potkozarje (Dalmacija).v. Protiv postojawa prefiksa ba. *batoriti strukturno i etimolo{ki mo`e odgovarati lit.

„ra{~upan. i s. „do}i. nagazitiŒ (RSA) · U osnovi prefigiranih oblika le`i glagol srqati. {to je ve} uo~ila Varbot. priznaju}i mogu}nost i takvog tuma~ewa. doteturatiŒ (RSA) na-ba-srqati pf.i dekomponovawa oblika (*) obasrqati (Loma 2002:612–613). razbaru{iti (kosu)Œ (RSA) ba-rusav adj. Loma smatra da je mo`da pre u pitawu palatalizovana varijanta kao hvistati / svistati od *xvârl’ati > vrqati.i osnove glagola *ru{iti). „zateturati se. dijal. Ukoliko bi se prihvatilo tuma~ewe dato u ÅSSÀ (da je mo`da u pitawu izvedenica sastavqena od prefiksa ba. naleteti.-h. Prefiks ba.-h. srqat œjuriti. imaju}i u vidu s. doteturatiŒ (RSA) za-ba-srqati pf. sti}i basrqaju}i. barec 200 U ovom obliku Mahek obja{wava ba. dok Skok u wemu vidi plod ukr{tawa hrliti i srtati (Skok III 321). nai}i slu~ajnoŒ: Ne vidi sirota baba. i {vrqati (Loma 2000:613). problematizuje se dovo|ewem u vezu sa ~e{. ?ba-rusiti impf. „ra{~upati. baruchat 2). razbaru{enŒ (RSA) · Skok ne razmatra navedene s. onda bi se i u s. *baruxati?). ÅSSÀ 1:160 s. razbaru{ivatiŒ. Ovakvo tuma~ewe. ra{~upan. oblike. Vlaji}-Popovi}. „do}i basrqaju}i.< *pa. gu`vatiŒ. dvostrukom ekspresivizacijom elementima -r.92 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (Stani}). razbaru{iti (se) (Varbot 1988a:21–22). Loma se koleba izme|u ekspresivnog ba. Varbot komentari{e ovaj oblik kao sekundarno obrazovawe od korena *sârt(Varbot 1977:32). me|utim. str{itiŒ (RSA) na-ba-rusiti. pa nabasrqa na trn i sva se izgreba Piva (Gagovi} 2004) : na-srqati „srqaju}i nai}i.v. „ra{~upavati.u glagolu basrqati izdvaja Gorà~eva 1982:109. Oni stoje u vezi sa ~e{. zaneti seŒ (RSA) iz-ba-srqati pf.v. razvaqivatiŒ. . tako|e „grmetiŒ200 (v. barusati se „biti u neredu. œnabasati. posr}u}i. Autorka smatra da se ovakvim tuma~ewem boqe ostvaruje semanti~ko jedinstvo osnovnog i ekspresivizovanog oblika (Vlaji}-Popovi} 2002:261). brzo obavqati ne{toŒ Vinkovci (gra|a ERSJ) do-ba-srqati pf. oblike razbarusiti (se).i -q-. prednost ipak daje wegovom izvo|ewu od osnovnog basati. `uriti. srqat œupadati neobazrivo u opasnostiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). glagolima mogao izdvojiti prefiks ba-. potvrdama ka{. biti razbaru{en. glagolima barouchat „gwe~iti. nabaru{iti pf.-h.-sloviw. baruchat „ru{iti.(Machek 47 s. up.-h.

baru`iti „`amoriti.+ sufiksi -ux-. jo{ pre. Loma u bako~iti se pre vidi obrazovawe sa ekspresivnim ba. ~ime se potvr|uje Mahekovo tuma~ewe (Machek 47 s. Skok III 153–155 s. v. na onomatopeju. O ishodi{nom ko~iti se v. baruchat 1). praviti se va`an. razmetqivo. œpuzati (o detetu koje nije prohodalo)Œ Vojv.Œ. semanti~ki sasvim adekvatni. Ovi oblici. ba-ro`iti se impf. *borti (Varbot l. rog.ili.v ~okanj. „sva|ati seŒ Hrv. i s. œi}i spoti~u}i se i padaju}iŒ.). {epuriti se. „kretati se pobau~keŒ Piva (Gagovi} 2004). ko~operiti seŒ.c. s mukom i}iŒ (RSA)202. varec „kuvatiŒ. Loma pomi{qa da bi barusiti mo`da moglo biti od *obâ(t)rositi. baro`it se „brundati. {epuriti seŒ201. pored ro`iti „pru`ati rogove. {epuriti seŒ (RSA) · Budu}i da re~ nije dovoqno potvr|ena u narodnom govoru i da nema utvr|en areal. tumaratiŒ. poq. ?ba-ulati. semanti~ki pomak „kuvatiŒ > „kostre{iti se. bauqati impf.> b-. „puziti. praviti se va`anŒ.Œ.-h. bosti rogovimaŒ (RJA) · Skok I 113–114 bez etimologije. daqe). Skok I 333–334 s.v. „zabavqati se sa `enamaŒ. inatiti seŒ Brusje (Dul~i}i 1985). -u{-. bauqati „id. {epuriti se. œkretati se po mraku. œopirati seŒ : ko~iti se „dr`ati se nadmeno. paralela).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 93 sa „kostre{iti se. „praviti se va`an. oholiti seŒ potkrepquje se neubedqivim paralelama. uko~eno. . 202 U RSA se upu}uje na bu{eqati „id. O ishodi{nom ro`iti v. Loma 2000:612. (RSGV). sa promenom v. œmileti. „i}i polako. œbaktati seŒ (RSA). on se. naime. izvodi od ka{. prema kojem je ~e{. Loma 2000:612 pomi{qa na ekspresivno ba. bari} sa „kostre{iti se. ko~operiti se. dijal. sa varijantom rusit(i) od trusiti Kosovo (Skok III 497). bu~itiŒ Ozaq (Te`ak 1981) : ro`iti „glasom krupnim kao u roga pevati ili svirati u gajdeŒ.v. ?ba-ko~iti se impf. upu}uju}i na naboroziti se (v. up.. ali ipak pomi{qa na vezu sa bak „bikŒ (Skok I 96–97). barec sa daje sasvim neo~ekivano tuma~ewe ka{.v. glagola (bez navo|ewa ~e{. glagol u vezi sa gnezdom psl. galamiti. ukazuju na druga~iju tvorbenu podelu navedenih glagola: korenska morfema bar. prikradaju}i seŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). vu}i 201 Interesantno je da se u SEK I 93–94 s. Skok se ne usu|uje da da kona~nu etimologiju.nego rezultat dekomponovawa oblika *obâkolâ~iti se (Loma 2000:612). obrusiti lice kao eufemizam za obqubu u narodnoj pesmi (Vuk).

fuliti „i}i vuku}i nogeŒ. lewoŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) : (h)ulati se „{uwati se. boronzati „plakati u glasŒ. . sa osnovnom nijansom zna~ewa „krivina. tromo. hula „predwi deo tela.) na-rozati se „naqutiti seŒ id. Loma pretpostavqa slede}i razvoj ovog oblika: bauqati < bahuqati < *obâxul’ati (Loma 2000:613).v.-h. nemelodi~noŒ Unac (Jovi~i}). „oneraspolo`iti se. fulati se). up.i *xuliti II (ÅSSÀ 8:11). sme`urati seŒ Potkozarje (Dalmacija). „do}i.Œ Uskoci (Stani})203 na-to-roziti se „naqutiti se.i to-) le`i glagol rozati „~initi nabore. naroqati seŒ. moglo bi se pretpostaviti da je oblik bahuqati nastao dodavawem prefiksa ba. grudiŒ. naduriti seŒ. glagola i rekonstruisati **baxuliti kao wegov psl. ofuqiti se „ne~ujno pustiti vetarŒ. sln. nabirati. sti}i bauqaju}iŒ. glagol narozati se u Uskocima zna~i i „nakarati nekoga. natresti seŒ. huliti „sagibatiŒ. rozati. koji Kurkina dovodi u vezu sa *rezati 203 Nije jasno spadaju li ovamo bo-rozati œpevati lo{e. boronza~a „`ena koja pri radu boronzaŒ Du~alovi}i (RSA). huqati se (Skok s. bauqat „i}i opiru}i se na kolena i oslawaju}i se na dlanoveŒ.na s. naboronzati se „isplakati se uglasŒ Piva (Gagovi} 2004). s. *xaxuliti. {uqati se. huliti se „pregibati seŒ. naqutiti seŒ. nacigovati (tkaninu). Budu}i da se u ÅSSÀ rekonstrui{e i psl. œnapiti se preko svake mere. 115). sln. predlo`ak. fulati se) do-ba-uqati (se) pf. bez re{ewa). œspremiti seŒ. koji le`i u osnovi prefigiranog oblika. izbo~enostŒ (id. œnaobla~iti se. sli~no i Vlaji}-Popovi} 2002:259. izboronzati se „isplakati se uglas (o deci)Œ. probiti seŒ (RSA) · Skok vidi u bahuqati onomatopejski koren *bãx. savla|uju}i velike prepreke. smucati seŒ (Vuk). a u ÅSSÀ se rekonstrui{e kao psl. narogu{iti seŒ. doboronzati „do}i pla~u}i u glasŒ. i narozati œnabrati. 204 Pored pomenutog zna~ewa. na-bo-roziti se pf. œs mukom. huqati se.)204 · Indikativno je da sve relevantne potvrde poti~u iz istog izvora. œnapraviti se stra{nim. na-broziti se „id.v.94 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI se. stoji u vezi sa fulati se „vu}i seŒ.-h. (ibid. natu{titi seŒ id. œi}i sporo. U osnovi prefigiranih oblika (alterniraju prefiksi bo. (ibid. koje Skok tuma~i kao onomatopeje (Skok I 535 s. potrbu{ke se kretatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). mrskatiŒ (Skok III 161 s. *xuliti II (ÅSSÀ 8:116) < *xula II. kontinuantu istog psl.(Skok I 92).v. Glagol (h)ulati se. dospeti do ne~ega. up. huliti se „pretvarati seŒ. koje se tuma~i kao tvorevina sastavqena od ekspresivnog prefiksa xa. zaboronzati „zaplakati uglasŒ. fig. boronzati „pevati ne{to nerazumqivo kroz nosŒ.

guz. s. zapu{iti seŒ : za-gu{iti se „zapu{iti se. nespretno i}i. eto je zabaguzalo prema tebe id. Skok ne registruje oblik sa prefiksom. (ibid. „po}i nesigurnim koracimaŒ: Dr`i to dijete. dijal. ba-guzati impf. za-ba-gu{iti se pf. U ÅSSÀ l. guzaØâ œotezati. guzaØisà „id. 205 Up. ustezati seŒ (RSA). za~epiti se. guzati œtromo.v. Skok I 640 s. skawivati se. i Kurkina 1979:171. odugovla~itiŒ. aqkavo raditi.Œ Uskoci (Stani}). gegati seŒ Piva (Gagovi} 2004).) na-ba-guzati pf. Uø. ne pomiwu se s.) · Spoj prefiksa ba.-h. bez `urbeŒ id. œulaziti-izlaziti ~estoŒ. mo`da afektivno obrazovawe povezano sa guzuvaØi „otezati.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 95 — *raziti (Kurkina 1975:41–42).i glagola gu{iti se. . *gozati (ESUM 1:614)207. (ibid. i ukr. „zatisnuti se. vu}i seŒ: Nije kadar br`e i}i. oguzivati œotezati. Oblik je okarakterisan kao nejasan. (ibid. „do}i kora~aju}i sitnim koracimaŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ba-guzati pf. guzati se œvu}i se. U ukrajinskom je od iste osnove obrazovan oblik kala-guziØi „lo{e. O osnovnom gu{iti v. po~anguzati (se) „pobiti se vi{e u {aliŒ Vardi{te kod Vi{egrada (gra|a RSA). „nai}i vuku}i se.) iz-ba-guzati pf. ÅSSÀ 7:91 s.Œ. Iz osnovnog zna~ewa „borati seŒ sekundarno su se razvila zna~ewa „mr{titi seŒ > „qutiti seŒ.v. koje se zajedno sa guzuvaØi iØd. up. te{ko kora~ati (obi~no zbog debqine)Œ Glasinac (gra|a ERSJ)205 do-ba-guzati pf. 206 O sln. zatisnuti seŒ (RSA) · Spoj prefiksa ba. odugovla~itiŒ.-h. tr~kati mi~u}i guzovima (obi~no o deci)Œ Uskoci (Stani}).v. o{qaritiŒ (ESUM 2:346). izvodi od øsl. oklevati. polako i}iŒ206. rus. guzeqati œid. „iza}i polako. *gozati (se). Skok nema. „i}i sitnim kora~ajima. potvrde sa navedenim zna~ewem. sa naporomŒ id. „i}i polako.c. primer iz Potkozarja: Ro`u joj se bore oko o~iju (Dalmacija). ali se zato navode sln. O ishodi{nom guzati v. koje predstavqaju semanti~ke pandane na{ih oblika. Skok I 637–638 s. gu{a. no baguza i stewe Piva (Gagovi} 2004) : guzati „i}i mi~u}i guzovima tamo-amo.i glagola guzati. obliku v. guzetati „kretati seŒ: Vidim ga gde se guzeta preko ba{te Ariqe (gra|a RSA). dijal. guzeqat „i}i ili tr~ati zanose}i stra`wicomŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). 207 Up. Ovamo bi mo`da pripadao i glagol sa prefiksom ~a-: ~a-n-guzati „i}i tamo-amoŒ. tromo.

96 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?na-ba-bu{iti pf. fijukatiŒ. œispup~iti se.v. up. fig. kqu~ati. blebetatiŒ). babu{ka. zvizd. udaratiŒ. pakosno govoriti. up. *ba-bux. i nababu{eni silnim borama : na-bu{iti se „naduvati se. izdignuti oblik (ode}i. zvr~ati.v. œgovoriti koje{ta. œiskakati. Skok III 667–668 s. Sokobawa (RSA). zvrcati se „izbrecivati se. Zna~ewe „{vrqati. nego o prefiksu ba-. brbqati. k a o n a d m e) .v. pro{ireni deo ode}e. ?ba-zvrcati impf. bazvrcati. III 668 s. ina~e. siktatiŒ (RSA) · Skok ne registruje oblik sa prefiksom. ukoliko nije posredi varvarizam nastao pod uticajem germanizma bau{-rukavi (v. pufnaŒ: Obrub i {iroki nabu{ci rukava bogato ‰suŠ izvezeni srebrom (RSA). naklapatiŒ: Nemoj da zvrca{ mnogo. na-bu{ak m. tumarati. fr. korespondiraju zna~ewa „{vrqati. . obi~no. siktatiŒ (koje predstavqa jedan od vidova markiranosti osnovnog zna~ewa „govoritiŒ. uznemiravati pri~awem. OS 5 s. buhav). perinom (dugim jastukom nalo`enim perjem koji se lako n a b u { i . tj . œlutati bez ciqa. odskakati. peniti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). jer ja tvoje pare ne brenujem CG209.. skitati seŒ. zvocatiŒ: Nemoj mi bazvrcati vi{e glave Bos. O osnovnom zvrcati v. To se potvr|uje nizom paralela: zvijukati „zvi`dati. siktatiŒ. Skok I 527–528 s. tumaratiŒ ide zajedno sa zna~ewem „pakosno govoriti.. Grahovo : zvrcati „zujati. pa da odvrqate kuda i da bazvizdate po selu Kordun : zvizdati „o{tro. zvrjatiŒ. napuhati se usled ispuwenosti perjem (o posteqini)Œ: Na prije~nice se navale modraci.v. Vrbovac. delu ode}e)Œ: Rukavi behu uzani od lakta pa na ni`e. i Skok I 229–230 s. raspr{tavati seŒ Planinica. O osnovnom zvizdati v. zvrndati „zvrjati.v. „nabrani. œo{tro.. „dosa|ivati govorom. tumaratiŒ: Nemoj da mi ostavite samu ku}u. „i}i tamo-amo bez ciqa. ali oko mi{ice behu vrlo {iroki . i babu{at œvreti. tumaratiŒ i „besmisleno govoriti. „nabrav{i tkaninu dati nadignuti. id. nabrecivati seŒ: Nemoj se ti zvrcati! Nisam ja tvoj balavac! Ba~ka (RSA) · Skok ne registruje oblik sa prefiksom.„nadimati seŒ (> (na-)ba-bu{-iti). a ovi se nastru .v. izbo~iti seŒ (RSA)208 · Ovde se pre radi o reduplikaciji psl. 209 Glagol ima i zna~ewe „lupati. klopara208 Up. Up. pakosno govoriti. ?ba-zvizdati impf. i ERSJ 2 s.. {vrqati.

„mali.)Œ : u-bre~iti se „ukrutiti se. torokati. skitati. jedarŒ. zvrjatiŒ.Œ : 210 Up. m o t a t i s e. Skok I 669–670 s. bambekast adj. œbazati. „tr~ati. naduti seŒ. œbrbqati. bamburak samo u zagoneci „deteŒ (RSA). ?za-ba-vrmati pf. uko~iti se.v. bambak m. we-prcati se „skakati jedno na drugo. skitatiŒ. jedarŒ CG (RSA). krut ~ovekŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). Kao semanti~ku paralelu up. jedro a onisko ~eqade. podebeo ~ovekŒ CG (RSA). -to adj. Up. œprejesti seŒ. odebqati. œuskogrudŒ Uskoci (Stani}) na-ba-m-bre~iti pf. fig.i glagola hincati. kako biloŒ: Zabavrmati saruk zna~i zamotati ga kako mu drago BiH : vrmati se „kretati se tamo-amo. i gorwi primer zvrcati „zujati. œuko~iti se. i bambrak. œvrteti se. bazvizdati. Borys 1999:59. podebeo. „mali. bambrek œru`na i zdepasta osobaŒ Bawani (gra|a ERSJ)211. „z a m o t a t i na brzinu. hincati se „coitum appetere (o kowu)Œ (Skok s. nabijena. obilazitiŒ Vojv. -ta. hizati. œzijati.vv. „napredno. ukrutiti seŒ. œnaqutiti seŒ Uskoci (Stani}) u-ba-m-bre~iti se pf. „u~initi trudnomŒ (RSA). nekakva zami{qena debela `ivotiwa. igrati seŒ : prcati se „pariti se. zvrcati se „izbrecivati se. (RSA) · Skok ne registruje nijedan od ovih oblika. œumretiŒ. ne{to krupnoŒ Zagara~ (]upi}i 1997). œgovoriti koje{ta. hitati) · Spoj prefiksa ba. naklapatiŒ. i ERSJ 2 s. ubambre~it se „id. naduti seŒ id. . ba-hincati se impf. lutati. nabambre~iti se „ugojiti se. krutuqast ~ovekŒ Po`ega. ba-m-brqak m. oplo|avati se (o `ivotiwama)Œ (v. zakeratiŒ. tumarati. Skok ne registruje oblik sa prefiksom. prcati). O osnovnom hincati v. „debequ{an. (ibid. glomazna i zdepasta osoba. {trkati seŒ: Mi velimo samo da se blago bahinca. 211 Up. onizak. naklapati. hitati. nabrecivati seŒ : zvrcati „lutati.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 97 ti. fig. blenutiŒ. vulg. „krupno i debelo ~eqade. tandrkatiŒ. ?ba-m-brek m. „zdepast. jedro mu{ko deteŒ Uskoci (Stani}). a v Mahi}nu vele i qudem da se bahincaju kat se {ale Ozaq (Te`ak 1981) : stkajk. takvo `ivin~eŒ Uskoci (Stani})210. up. juriti.). gun|ati. „nabambre~iti se (v. kojoj se od debqine ne vide udovi. zadr`avati se u blizini ne~egaŒ. „nabijen. potucati seŒ (RSA) itd. „puno. ugojena osoba.v. bambrekas.

{aliti se. izbaciti „naglo pomeriti. . bre}i. œodavati isprekidane {umove (o te~nostima)Œ. no se lijepo umiri — drugog je porekla.v. Nije jasno da li je ovde u pitawu prefiks ba. nepokretnoŒ Zagara~ (]upi}i 1997) u-be-m-bre~it se „previ{e se ugojitiŒ. lat. to ti kod mene ne poma`e. *breknoti II. ukipiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) bre~iti impf.„pri~ati. zapiweŒ. up. lumpovati.. u-)bambre~iti verovatno je denominal od bambrek.v.(sa umetnutim nazalom -m-). ili se. 214 Up. œdobiti veliki stomakŒ.v. „~initi da zabrekne (o drvenom sudu). brbqatiŒ sa etimolo{ki nejasnom osnovom. bambrek. balbalakaroti „zamuckuje. kasnije izjedna~enom sa hresØiØi (ESUM 1:125). balaboliØâ). gore)213.v. balbutio „mucamŒ (Fasmer I 111–112 s. Skok I 206 s. 213 Up. isturiti. izazivati nabreklost ne~egaŒ CG212. v.98 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ubre~it se „uko~iti seŒ. ?bala-bu}kati impf. Skok I 226 s. Glagol (na-. isturiti. Problem inicijalnog elementa balaza sada ostaje nere{en. breknuti pf. praviti se va`nimŒ: Ni{ta se nemo bre~it. stind. inicijalni slog razvio pod uticajem semanti~ki bliskih obrazovawa tipa babu{ka.v. „isturiti se onako kako se ne pristojiŒ Kosovo (Elezovi}) : iz-ba~iti se „isturiti se. mo`da. balbus „mucavacŒ. O osnovnom bre~iti. koje se tuma~i kao rezultat spajawa osnove bala. breknuti v. kod kojih je do{lo do reduplikacije korena (v. Skok I 206–207 s. narasti. bambuh. pokrenuti napred ili u koju drugu stranu neki deo tela. œpadati u neku te~nost uz kratak zvukŒ (RSA) · Glagol bu}kati u navedenom zna~ewu (v. breknuti. Indikativno je da je ovaj element upotrebqen u leksemi koja ozna~ava govorewe (o elementu bala.v. nado}iŒ (RSA) · Ova leksi~ka porodica posvedo~ena je samo u crnogorskim govorima. petqatiŒ (Andri}) : bu}kati „proizvoditi u te~nosti isprekidane {umoveŒ. i ukr. ban~iti. *breknoti 2. ali nije nezamislivo da bi u `argonu mogao razviti i zna~ewe „zapiwati u govoru. izbo~itiŒ (RSA). brbqatiŒ. i ERSJ 2 s. OS 5. nabreknuti. ali je sama imenica verovatno postverbal od breknuti. œstati negde i ne pomicati se. „zapiwati (zbog zbuwenosti ili neznawa). œprejesti se tako da se izgleda uko~eno. œnabujati. nadi}i seŒ Uskoci (Stani})214 212 Zagara~ki oblik bre~it se „galamiti. 9). Skok ne registruje oblike sa elementom ba-. v.v. balahresØiØi „praviti vragolije. bu~ka) nije pravi semanti~ki pandan obliku sa dvoslo`nim prefiksom bala-. petqatiŒ. ÅSSÀ 3:23 s.v. œprejesti se toliko da natekne stomakŒ. iz-bala-ba~it se pf. SP 1:372 s.

. bana bak „gledaj meŒ. Skok ne registruje ovaj glagol. baciti). Nama se ~ini da se u wemu mo`e izdvojiti element -bala-.v. ~ije poreklo za sada ostaje nejasno. ERSJ 2 s. glagol ba~iti = baciti (v.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 99 · Elezovi} ovu re~ do`ivqava kao tu|u. od kojeg je napravqen glagol. Ona ga podse}a na izopa~eno tur. i dijal.

219 I ovde su ponu|ena dva re{ewa: *mo-tro{iti < (*troxa) ili formirawe glagola u okviru gnezda *met.-h. Do sada je ovaj prefiks najvi{e prou~avan na materijalu isto~noslovenskih jezika (up. -or. . U ÅSSÀ ovaj element tretira se kao ekspresivni prefiks.v. *motro{iti (se)219. Autori smatraju da se ovde mo`da radi o dva glagola: jedno je oblik obrazovan pomo}u suf. od kojih je prva preovla|uju}a. *ma. Uø. up. {to zna~i da nije karakteristi~an za ekspresivno prefigirane glagole. gr. Skok II 395. imperativna negacija. *gu-toriti (ÅSSÀ 20:50).100 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 8) Prefiks mV- 8) Prefiks mV(s. mecesen)216. [arifullin 1982:15–16. U s. Jakobson 1971:635. *maklenã (s. a zapa`en je i u slovena~kom (up. *motoriti218. moØro{iØi. oblik rekonstruisan je na osnovu isto~noslovenskog materijala. klen. Ovaj prefiks izdvojen je u slede}im odrednicama: *macesnã (s. a drugo glagol sa zna~ewem „govoriti. Kurkina 1992:187–188.od *motati. Merkulova 1976. *mutorânãjâ. stoga se retko javqa u kompoziciji. *motony. pri ~emu se nagla{ava da on ima dve varijante./ *mot-: *motati (se) — **motr. (Abaev III 274).-h.v.-h. ma-) Ovaj prefiks nije registrovan u razmatranom materijalu.( O{tir 1930.-h. 1997:206). kajk. maklen)217. up. ipak alansko li~no ime Matar{a „Neboj{aŒ (od ne boj se) i sl. *moklenã. 215 Indoiransko ma. jeziku prefiks ma. *maku`avã. Skok II 94 s.— *motroxãla — *motro{iti (ÅSSÀ 20:67). **motãrgati / *motãrxati(?).i *mo-.javqa se uglavnom u fitonimima (v. PeØleva 1985:37–38. Gorà~eva 1981. Orel 1990:107). 217 Up. Neki autori dovode ga u vezu sa ie. ead. U nekoliko oblika javqa se i varijanta *mu-. *mutoriti. 216 Up. ESUM 3:523 s. *motãskã(jâ)(?) / *motã{~ânâ(jâ). odre~nom re~com *me . *munâzati. ni`e). *moklâcâ. 218 Psl. *matrositi. mh je modalna. Musi} 1931)215. *musorã?. brbqatiŒ obrazovan od *toriti sa ekspresivnim prefiksom mo-.

221 F. neproduktivan prefiks koji etimolo{ki stoji u vezi sa zameni~kom proklitikom to (Petleva 1980:69. id.(< ie.220 U Kotovom re~niku -to. 1878–1893. svrstava u re~ce (Miklosich 205–206). Petleva 1980:65–66. 1986:201. Sli~no tuma~ewe nudi i Fasmer. (-)tu-.-h. Mladenova 1993. (-)stV- 101 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. 2003:36). b) one pripadaju razli~itim vrstama re~i: pridevima.je sporna (up. 2002:21. 1986:198). up. id. zna~i da u prvom slu~aju nije potrebno etimolo{ko tuma~ewe. nazivaju}i ovaj element intenziviraju}om re~com. Miklo{i~ ga.naj~e{}e je neakcentovan i ima fiksirano mesto u strukturi re~i — ispred korena a posle razli~itih prefiksa (na{ materijal. (-)ta-. (-)sto-. id. 1986:201. pokazuje da se element to. bez ikakvih komentara. prilozima. Rizescu 1978. v. ^esko-nemecky slovnik I–VII.za sada nema jedinstvenu interpretaciju. iz kojeg se razvila i slovenska pokazna zamenica to) (EWAi I 608–609). Prou~avawem tvorbenog elementa -to. zapravo.se razmatra samo u sastavu intenziviraju}eg prefiksa rozto-221. 1986:198). id. v) element -to. St. *kuod) kao prvi deo slo`enice upotrebqava i tad./ -tu-) na slovenskom jezi~kom materijalu222 najvi{e se bavila Petqova. ead. Avram 1989. a u drugom jeste. .mo`e na}i i u inicijalnom polo`aju). Petleva 1980:65–66. (-)stV(s. 223 U staroindijskom se uz kad. ali i da u nizu primera takvi ekvivalenti nisu na|eni (Petleva 1980:68. U svojim komentarima na Fasmerov re~nik Truba~ov tretira ovaj element kao prefiks (detaqnije v.(/ -ta. me|utim. 220 Ve}ina primera u kojima Miklo{i~ i Fasmer izdvajaju element -to. (-)stV- 9) Prefiks (-)tV-. *tod. imenicama. koja je do{la do slede}ih zakqu~aka: a) lekseme sa ovim elementom javqaju se u sve tri slovenske jezi~ke grupe. tako|e ead. (-)to-. (-)stu-. Graur 1963:24–27. 224 To. Praha. ead. 222 Pojava je zabele`ena i u rumunskom.223 Petqova tako|e konstatuje da velika ve}ina ovakvih leksema ima potpune formalno-semanti~ke ekvivalente bez elementa -to-. 2003:37)224. ead.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-.(< ie. 2002:21. (-)te-. }a-) Tvorbeni element -to. (-){to-. Kott. g) na savremenom nivou znawa ovaj element treba interpretirati kao arhai~an. glagolima.

„smi{qati. oriti seŒ (RJA) u-to-legati se impf. Poreklo ovog elementa nije do kraja razja{weno. *natovol`iti se.v.i glagola devati. le}i. Skok II 281–283 s. oriti se. *natopãrliti se. *natomãrditi se. *natovârt(â)l’ati / *natavârt(â)l’ati. udubqivati seŒ (RJA) u-to-legnuti pf. Petleva 1980:67. is-to-devati impf. PRIMERI: ras-to-legati se impf. nadevati (kome nadimak)Œ (RSA) · Spoj prefiksa to. djeti.v. Rumunske potvrde koje navodi Mladenova pokazuju da je u periodu slovensko-rumunskog bilingvizma ovaj prefiks jo{ uvek bio produktivan (Mladenova 1993). „ugibati seŒ : u-legati se „popu{tati. *natu`uriti se. Na{ materijal pokazuje da u srpsko-hrvatskom jeziku broj leksema koje sadr`e ovaj element (budu}i da se radi o retkoj i arhai~noj tvorbenoj kategoriji) — nije zanemarqiv.-h. grmetiŒ : raz-legati se „odjekivati. O ishodi{nom raz. *natovolosãjâ. zast. pa samo istodeva! Kupinovac : iz-devati „izmi{qati. *natovârzt’i se. izmi{qatiŒ: Sedi. mo`da dekomponovano (o)t-ja-. *nas(ã)tumor~iti (se). rekonstrui{e se niz oblika sa elementom -to-.-h. *natotãr~iti (se). O ishodi{nom izdevati v. *natomãr{~iti se. Petleva 1986:200. ali ga ipak u slede}im radovima pro{iruje novim primerima. uzvik tja!. œslegnuti seŒ: Utolego grob [abac (gra|a ERSJ) · Spoj prefiksa to. potvrda. „r a z l e g a t i s e. Up. uglavnom na osnovu s. navedeni korpus leksema te{ko mo`e zna~ajnije dopuniti. On bi negde mogao biti varijanta od ~a-. Up. *natorypati. ali ne treba iskqu~iti ni druga obja{wewa: re~ca }a. Skok nema. *natoumoriti se. . s obzirom na broj~anu ograni~enost i neproduktivnost ovakvih re~i. U sakupqenom s. up. pri ~emu se kod ve}ine rekonstruisanih oblika napomiwe da je wihova starina problemati~na. Skok nema. *natopy`iti (se). Skok I 414–415 s. *natumor~iti se. U ÅSSÀ.102 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Autorka u svom prvom radu zakqu~uje da se.: *natokle~iti./ u-legati se v. materijalu ima i oblika sa inicijalnim }a-. Petleva 1980:67.i glagola legati.

smotatiŒ. sakrivena stvarŒ. tako|e stutoqiti „prikriti. pa qudi ne mogu proj. naveden samo oblik zatuliti) v. œpojaviti se sa svake strane. Petleva 1994:60–61. ne na vrhu : iz-bo~iti se „isturiti se.i glagola tuliti. (-)stV- 103 is-to-bo~iti se pf. œzatajiti. zamumuqitiŒ Uskoci (Stani})227 : za-tuqiti „zavu}i.v. umisliti seŒ Pirot (Jovanovi} B. sakriti. O ishodi{nom glagolu tuliti (ovde je. smotuqakŒ. i na-tuliti pf. uviti. iz istog izvora i tutuqak / tutuqak „zamotuqak. i Borys 1999:86–88. œzaviti u smotuqak.nci zatvorim u {talu pa dobro optotulim vrata da im ne ulazi zima Timok (Dini} 1990) : za-tuliti „zauzeti prostor. „zatisnuti svuda okolo.i glagola bo~iti se. œosloniti se na ne{toŒ Ro`aje (Had`i})225 · Spoj prefiksa to. pri-tuliti „prigwe~itiŒ. Petleva 1994a:336. u{tobâl~im 1. 2001). prekinuti dodir sa drugimaŒ (RSA). sakritiŒ.. sklonitiŒ Bukovica (RSA) · Skok nema. izdvojiti se od sveta. pritegnuti. bok. fig. Petleva 1994:60–61. uspraviti se (borbeno)Œ. Petleva 1994a:336.v. zamotatiŒ. iz semanti~kih razloga. i na-tu-tuliti „nai}i u masi.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. masovno se prikupiti na nekom prostoruŒ: Bqe` da bqe`imo. up. zatutuqiti se „povu}i se u sebe. sve`awŒ. „zaviti. Up. spopastiŒ Uskoci (Stani}). sakritiŒ. . sg. u~initi ga nepristupa~nimŒ: Zatulijo `drijelo svozom drva. Up. Skok nema. Petleva 1980:67. op-to-tuli 3. œukrutiti se. œpotko~iti se. ispup~iti seŒ (RSA) us-to-bo~iti se pf. Skok III 520–521 s. pf. dobro zatvoriti sve otvoreŒ: J. tul. smotuqak. „i z b o ~ i t i s eŒ: Polagano ih ‰vrataŠ otvorio i istobo~io se na pragu — ^e{eri su ‰kod jeleŠ istobo~eni i na strani ogranaka. œslab radnikŒ. Up. sg. œono {to se sakrije. Kurkina 1985:22. tutoqak „zamotuqak. ?za-tu-tuqiti pf. 226 Up. œsitno. O ishodi{nom bo~iti se v. natutuqiti 225 Up. zatutuqiti „v. eno vojska zatulila sa svake strane Piva (Gagovi} 2004)226 · Spoj prefiksa to. Skok nema. 227 Up. „pritisnuti. opkoliti sa svake straneŒ Piva (Gagovi} 2004). Skok I 183–184 s. Up. navalitiŒ : na-tuliti „odlu~no u masi nekud i}iŒ Uskoci (Stani}). prignati. neugledno ~eqadeŒ. Oblik zatutuqiti pre izgleda kao rezultat reduplikovawa inicijalnog sloga korena. œpriterati.

Skok III 145–146 (bez re{ewa). i oblik pa-`vati œjesti mnogo i brzoŒ Kordun (gra|a ERSJ). oblik obrazovan od prefiksa na. up. upu}uje se na Øavrà (se).Œ (RSA) · Spoj prefiksa to.104 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „neve{to. Petleva 1980:67). gde }e i biti dato tuma~ewe glagola). sg. na-to-ripati pf. nakriviti (~a{u. Petleva 1994:60–61. Up. œizbaciti mnogo izmeta (obi~no o gove~etu)Œ Zagara~ (]upi}i 1997)229 · Samo na osnovu s. `vati. u-to-rypa} „ubitiŒ (ÅSSÀ 23:163. Kurkina 1992:100. na-to-ciqit pf. a kao tvorbena paralela navodi se poq. mu-muqim 1. pf. Up. v.Œ Leskovac (Mitrovi}) itd. z-gu-gurim se 1. . 229 Ovamo verovatno i to-ripat œgrabiti. skupiti seŒ (RSA). fla{u) ispijaju}i sadr`inu.-h. œnagnuti. œnapadati u velikoj koli~ini.. sa umetnutim -to-. nagizdati seŒ : na-vrem „navu}i. Bjeleti} 1994:268. „doterati se.-h. jedva razumetiŒ. potvrde u ÅSSÀ se rekonstrui{e psl. ispup~iti seŒ (RSA)228.i glagola `vati. sg. nagomilati se jako padaju}i (o snegu)Œ V. Varbot 1973:6–7.v. „skupiti seŒ Leskovac (Mitrovi}) : z-guriti se „poviti se. nategnutiŒ. P~elice : na-ripati œnavaliti. œnani{anitiŒ: Kome ga Radisav natociqi moskovkom. nepotpuno izgovarati (re~i)Œ. OS 35–36 s. na-su-surim se „naqutiti seŒ Vrawe (Zlatanovi}) : na-surim se „id. ne toripam od dr`ave ka on Vasojevi}i (Stijovi} 1990). *natorypati. sg. ukoliko nije od po`vati. Up. Oblik natavrim najverovatnije stoji u vezi sa bug. ripati v. otimatiŒ: Ja po{teno `ivim i mu~im se za ovu |ecu. Skok nema. uputiti seŒ: Kut si to nato228 Reduplikacija je jedno od sredstava tvorbe ekspresivnih glagola. izraz baba ta`vaka „zanovetalicaŒ (Mate{i} 6). „`vakatiŒ Ozaq (Te`ak 1981)230 : `vati „id. Petleva 1994a:336. ta ga vi{e qeba ne ije. ?na-ta-vrim se 1. nahrupitiŒ Momina klisura. Napomiwe se da je starina oblika problemati~na. o slovenskom *rypati v.(v. ta-`vati impf. u kome bi se mogao izdvojiti prefiks pa. œusmeriti se. Zaglavak (RSA) is-to-ripat (se) pf. ra-). nataknutiŒ Pirot (@ivkovi}) · Skok nema. O s. œizbo~iti se. 230 Up. œnadreti. nasrnutiŒ.i glagola *rypati. izviritiŒ Pirot (@ivkovi}). „izvirivatiŒ : iz-muqim „promoliti. œmalo doznati. na~uti. naØavrà (se) (BER 4:547.

Formalno je mogu}e s. izraz natociqati se na tanak led „ne~ijim podvalama.v. uzeti na ni{anŒ: Utociqio Tur~in. Snoj navodi oblik talingati kao parale231 Ovamo verovatno i na-to-ciqati „do}i tamo gde nije pozvan. U oblicima sa elementom -to. ligati se œklatiti se.v. Zlakusa (RSA).-h. „usmeriti se prema nekome ili ne~emuŒ: Eno ga. U obliku talingati do{lo je do nazalizacije osnove. namagar~itiŒ (RSA) verovatno stoji u vezi sa glagolom tociqati (se) „klizati (se) na leduŒ (RJA). Bezlaj I 64 s.232 ?ta-lingati se impf. nasamariti. lutatiŒ Gorobiqe. *legati (se) II i *ligati III)233. Bjeleti} 2002:115).v. klimati.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. Skok II 125 s. {to nije ubedqivo. klatitiŒ. kolimbati „quqatiŒ (< kolibati. celâ). sg. primere s. *lygati II) koji se pak tuma~i kao mogu}a ekspresivna varijanta od *lykati II. brusitiŒ. . *ligati. Toporov 1985a:133–134.v. kalimbati (se) œquqati (se). wihati seŒ i ~ini se da semantika govori u prilog takvoj rekonstrukciji (up. sedi kot ku}e Vasojevi}i (Stijovi} 1990)231 : na-ciqati „upraviti na ciq.-h. cil. obmanuti. Up. v. zibati seŒ: Ne talingaj se vu ti zifki Ozaq (Te`ak 1981) : ligati œpokretati tamo-amo. lukavstvom biti doveden u te{ku. up. te}i). wihati (se).i osnove ciqati (o kojoj v. 412 s.v. 234 S. Skok ne tuma~i glagol ligati. nani{aniti. glagoli l i ngati „skitati.ume}e se izme|u prefiksa na-. cilj. srodno sa psl. u. klimati se. *legati (se) „quqati se. Bjeleti} 2002:116.v.v. oblik svesti i na psl. i}i u krug kao klatnoŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) — iako se zna~ewe „quqati seŒ javqa paralelno sa „skitatiŒ — ne idu ovamo (v. quqati. s umetnutim m pred labijalom. pej. U ÅSSÀ 17:24 on se svodi na psl. uperitiŒ (RSA) u-to-ciqit pf. 233 Za baltske paralele ovog slovenskog glagola up. œvoziti se. denominal od tocilo „brusŒ (Skok III 451 s.v. ~as ovamo. up. œid. pa samo mene puca Vasojevi}i (Stijovi} 1990) · Element -to. luwati.do{lo je do semanti~kog pomaka „nani{anitiŒ > „uputiti seŒ (v. (-)stV- 105 ciqio. utociqio pravo ovamo. „i}i ~as tamo. œnani{aniti. li ngam „vu}i seŒ i id. oblik *lygati (s. i BER 3:409 s. li nkam1„skitati bez poslaŒ. nametnuti se nekomŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). v. quqati seŒ Ba~ka (RSA) · Spoj prefiksa ta. koji se nalazi u osnovi ovog obrazovawa. opasnu situacijuŒ (RSA). Skok pomiwe samo glagol tociqati „o{triti. 232 Oblik natociqati u zna~ewu „prevariti. kolijevka)234.i glagola ligati. li ngam 1. sg.Œ Vrawe (Zlatanovi}).v. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:132). Fasmer IV 297 s. zibati (se)Œ Istra (RSA). li nga se 3. Skok I 265 s.

ne ostavqati nekoga na miruŒ.Œ (v. koji nema kona~no re{ewe i smatra se. i velati. ali se taj sin odrven~io. zaokupitiŒ: No se navelani neka prokleta bolijest. ali za sada nema etimolo{ko re{ewe. i izvedenice: trtqa. trtqalo. œnavaditi seŒ.. Bezlaj IV 150). pogrd. trtqo. „navaliti. . „nava|ati se. brbqivacŒ Uskoci (Stani}). diramo Jakova. oblik sa prefiksom ko-: koligaØi „klimati se.v.Œ. velam „mariti. ali s. œuporno pratiti. brbqati. œlo{e. na-to-trtqati pf. Bjeleti} 2002:115.Œ. Up. ne da{ mi mira Crkvi~ko Poqe. velim pomiwe oblik koji bi tako|e mogao stajati u vezi sa navelaniti. quqati seŒ. nasrnuti na nekoga. isti glagol u primeru: Navelegalo onu neznaniju. „nagovoriti nekoga na {toŒ Piva i Drobwak ( Skok III 573–574). Up. 237 Up. „(na nekoga) nadovezati se. blebetatiŒ (RMS). navelec sa „zasititi se. œogaditi sebi ne{toŒ od velec „mno`itiŒ (SEK III 310). spopasti koga. obra}ati pa`wuŒ: Mi . prezasititi se ne~imŒ. up. kotrqatiŒ. pa i ne vela (RSA). up. „govoriti mnogo o ~emu bezna~ajnom. Kao semanti~ku i tvorbenu paralelu up. œnapri~ati mnogo ~egaŒ : na-trtqati œid. Up. Gorobiqe (RSA).) · Glagol velaniti se (bez elementa -to-) relativno je dobro potvr|en u s. rezultatom izmene glagola kolihaØi pod uticajem kulâgaØi (ESUM 2:511). i ESUM 3:230 s. v. „i}i kojekud. : na-velaniti se œnavaditi seŒ: Navelanijo se na vru}u vareniku. a to je navelegati. navrsti seŒ: [ta si se na me navelanio. skitatiŒ Uskoci (Stani})236.106 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI lu sln. navrsti seŒ : na-vrsti se „po~eti smetati. lignuØi. trtqati pej. eventualno.v. jeziku. trtati / trtqati „id. po~eti dosa|ivati. uobi~ajivatiŒ id. On bi se eventualno mogao dovesti u vezu sa velati „besposli~itiŒ. Skok ne registruje ovaj glagol.. natrtqati se œnapri~ati seŒ Uskoci (Stani}). pojaviti se dosa|uju}iŒ (RSA). neuredno raditi ne{toŒ Uskoci (Stani})237 Oblik natevelaniti se dat je bez primera upotrebe. na-to-vrsti se „naturiti se. talikati œvaqati. etimolo{ki srodan ukr. 235 236 . te mnogo na{eg robqa pokolika. trtqu{a pogrd. pa laju na dobre qude Piva (Gagovi} 2004). smatraju}i da je ovaj glagol nastao aferezom od kotalikati < kotaliti œid. „okomiti se. velaniti se impf. „onaj koji pri~a koje{ta. navrsti seŒ Uskoci (Stani}). eventualno i ka{. (ibid. na-te-velaniti se pf.a m pf. ko ma~ka na xigericu Piva (Gagovi} 2004)235. œputovati kojekuda bez ciqaŒ CG (RSA).-h.

akusti~ku predstavu: rondawe „lupetawe.v. œgun|ati. (ibid. roptatiŒ. Sáawski 1974:53–54). mucatiŒ (id. kako se kome svidiŒ. Piva (Gagovi} 2004)240. kr{itiŒ Unac (Jovi~i}). ali je zanimqivo da glagolska imenica izvedena od wega ozna~ava zvu~nu. izjuritiŒ : iz-rondati se œizvikati seŒ Uskoci (Stani}) · Spoj prefiksa to. Kao tvorbena paralela za oblike trtati : trtqati mo`e poslu`iti par brbati „preturati. 511 s. wihati seŒ.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. subjekt pijan ~ovjek) „posrtati. izdirati seŒ.javqa se i u kombinaciji sa onomatopejskim osnovama (Bjeleti} 2002:114). biti nesiguran u hodu. Skok navodi bliske onomatopejske glagole koji ozna~avaju besmisleno i nepravilno govorewe: trtositi „blebetati brzo da se ne mo`e razumetiŒ (Skok III 510 s. klimati se. trestiŒ: Eno mu se ve} i ku}a po~ela rondati i ru{iti Lika. ali ima i: rotan adj. ’mleti’Œ : rondati œid. torotan „brbqivacŒ. trtqati. toroku{aŒ. gun|ati. imenicom rongyasz „odrpanacŒ. rasturati. dovode}i ih u vezu sa onomatopejom trt. œiza}i. torokati.).Œ. rondati œqutito negodovati.v. Kod Hadrovi~a se pak pomiwe samo pridev ron|av (Hadrovics 1985:437). grditiŒ. œonaj koji ne{to olako radiŒ. trtati). (-)stV- 107 · Spoj prefiksa to.i glagola trtqati. Kao {to se iz ovog i slede}eg primera vidi. œispri~ati nadvoje-natroje. œpsovati. moglo bi se pomisliti i na wegovo onomatopejsko poreklo. . i rondati œpreturati po ne~emu prave}i bukuŒ Lika (Ajxanovi} 2002). Budu}i da je u pitawu glagol koji ozna~ava govorewe. Up. Skok nema kona~no re{ewe za ovaj glagol239. a o formantu -l. *brboliti. pridevom ronda „prqav. nerazumqivo govoritiŒ Potkozarje (Dalmacija). premetati. torota~a „pri~alica. tako|e ronÖat „stalno (za ne{to) prigovarati. œnegodovati. element -to. torotqati „pri~ati bez prestanka i koje{ta. s varijantom rendaŒ (Skok III 158 s. vikatiŒ Unac (Jovi~i})238 is-to-rondati pf. to-rondati impf. tra`iti pipaju}i. torotaqa.vv. œprevrtati.i glagola rondati. galamiti. ~eprkatiŒ : brbqati „govoriti mnogo. SP 1:414–415 s. 239 „Mo`da je u vezi s ma|. i mogu}nost veze sa roniti se „ru{iti seŒ i sa roncat (Kor~ula. brbqati. zanovetatiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œnatmuren ~ovekŒ.v. baqezgatiŒ Uskoci (Stani}). œpri~ati koje{ta. tepati. naro~ito ako se imaju u vidu slede}e potvrde: torotati. 240 Up. torontati 238 Up. œvikati. torotaqka. œogovaratiŒ. Iako ne pomiwe sam glagol trtqati. bu~awe kao posledica tre{weŒ: Ko wegovo rondawe obadira? id. *brbati. trt) i trtati „zapiwati jezikom. œplakatiŒ Uskoci (Stani}). klimavŒ. koje{taŒ (v. U RJA je zabele`en osnovni glagol sa druga~ijim zna~ewem: rondati (se) „klimati (se).v. rondati se).

ratoboranŒ. Ovaj glagol. odatle daqom modifikacijom (reduplikacijom. œslabo raditi. (ibid. „neraspolo`en. langam se 1. œbrbqivica. grubŒ. izjuritiŒ. œzao. kupiti senoŒ Uskoci (Stani}). Skok III 160 s. potvrdu. tarantati Uskoci (Stani}).v. ØaraèdaØâ. ovla{ radiŒ id. œokretati se. œosoba koja ne{to slabo. kositi ovde-onde. ØarandaØâ „brbqati. skitati. neraspolo`enŒ. skitati. mada bi se ona mogla svesti na oblik landati „klatiti se. te{ke naraviŒ Ro`aje (Had`i}). taranta~a „ona koja neuredno obavqa posloveŒ. qut. sasvim se oneraspolo`itiŒ > totoran m. œi}i tamo-amo. qutit mu{karacŒ. rota „sva|a. ØaranØiØâ. za ovaj pridev i imenicu up. U tom slu~aju oblik torondati mogao bi predstavqati zvu~nu nazalizovanu varijantu. œpri~qivŒ Uskoci (Stani}). bugarskom i ~e{kom. Bjeleti} 2002:114–115. œi}i tamo-amo. œiza}i.i glagola langati. skitatiŒ. „besposleno skitatiŒ Leskovac (Mitrovi}) do-ta-langati pf. skitatiŒ. œvise}i kretati se tamo-amoŒ. totoran adj. toroku{aŒ Uskoci (Stani}). prispetiŒ : do-langati „do}i. Kao rezultat tvorbeno-semanti~ke kontaminacije torotati i rotan javqa se glagol natoro(n)tati se. up. natoro(n)titi se „naqutiti se. tumarati. bazati. mlataratiŒ. tarandaqka. vrlo neuredno plastiti. varirawem vokala osnove. bu~anŒ. tarantati imaju i slede}a zna~ewa: „povr{no. rot.Œ Uskoci (Stani}). „napri~ati koje{taŒ. Bjeleti} 1994:267.108 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „id. skitaraŒ. protarandati „re}i ne{to bez veze. Piva (Gagovi} 2004). natarandati pej. 21 s. Piva (Gagovi} 2004). lutatiŒ : langati œ{vrqati. nedru{tven. „do}i. lutatiŒ. nema op{teprihva}enu etimologiju. dangubitiŒ. naqutiti se. dojuritiŒ Uskoci (Stani})242 talanga~a f. iz istog izvora i {-langati „i}i tamo-amo. 268) — natotoriti se. v. vri{tati.) · Spoj prefiksa ta. Zabele`eni su i oblici sa drugim vokalizmom: tarandati „id. zasukanŒ Uskoci (Stani}).). o ovim pojavama v. up. sg. ØaranØa).Œ Uskoci (Stani}). i oblike sa prefiksima istarandati „ispri~ati nadvoje-natrojeŒ. œnemarno odeven. koja bi mogla biti „koji vi~e. torokatiŒ. natmuriti se. œnezgodan. kako bilo raditiŒ. qutitŒ. nato}oriti se „smra~iti se u licu. œbrbqatiŒ. propri~ati ne{to maloŒ. . œsvadqiv. Skok uop{te ne tuma~i s. natrapatiŒ. „neraspolo`en. „osoba koja mnogo ide tamo-amo. lutati. natoturiti se. koje Fasmer tako|e tuma~i kao onomatopeju (v. kao i izvedenice taranda~a. nesloga (obi~no porodi~na)Œ: Me| wima je vazda vladala rota id. sa promenom nd > ng. ta-langati impf. umek{avawem zavr{nog suglasnika osnove. Fasmer IV 20. namrgoditi se. rus. œi}i bez ciqa.vv. up. taranta „brbqivacŒ Piva (Gagovi} 2004)241. œslu~ajno nai}i. toroqav „neotesan. (ibid.-h. Øarabar I. sneveseliti seŒ. glagoli tarandati. 241 Pored navedenih. potvr|en u srpsko-hrvatskom. mlatarati (o odelu)Œ. 242 Up.

Na to ukazuju odgovaraju}i oblici u bugarskom. up. iznuditiŒ. polandati „sve pojesti. Ba~ka. landati impf. œizbiti dete {akom po stra`wici. landati se „nedovoqno obu~en stajati ili hodati bez potrebe po hladnom vremenuŒ Dubrovnik (RSA). blebetu{aŒ. landav adj. istalandati se „ispri~ati seŒ Uskoci (Stani}) : iz-landati „izbrbqatiŒ (RSA). lelujati se. œr|avo. „do}i bez i~egaŒ: Zalandal se s prazni yepovi Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. landavu{a f. skitatiŒ Uskoci (Stani}). zalanda se 3. pro{vrqati. pograbiti i sl. landat „lepr{ati se. œgovoriti nepovezano i besmislenoŒ. izlupati. œobi}i. litiŒ. œmokriti (u posteqi) u snuŒ Drobwak. izlandati „vikom posti}i. „brbqiv. œre}i otvoreno. i{opatiŒ. polizatiŒ. œlagatiŒ. obigratiŒ. zalandati se „ukaqati se. izgrditi nekoga povi{enim tonomŒ. olizati. polizatiŒ. prolandati „obi}i idu}i tamo-amo.)Œ. uprqati se blatomŒ BiH (RSA). nekoga dr`ati na uzdiŒ Istra (Ribari} 1940:162). i}i onako tamo-amo. Bjeleti} 2002:115. „brbqivica. slandati se „sjaraniti seŒ. dovu}i seŒ. landa se 3. izvetriti seŒ (RSA). „pojestiŒ : po-landati „sve pojesti. lutalicaŒ koje Moskov tuma~i kao turske pozajmqenice onomatopejskog karaktera (Moskov 1969:481).Œ. œtu}i {akom po stra`wici (obi~no dete)Œ Dubrovnik. i protarlandati „ispri~ati kojekako i koje{taŒ Uskoci (Stani}). langaza œid. vucarati seŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. landati (s kim) „vladati nekim. Machek 318 s. œnaskitati seŒ Uskoci (Stani}). odatiŒ. langalo „skitnica. „toroku{a. govorewu. 2004). Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:132). nadgovoritiŒ (RSA). izbrbqati. sg.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. landati impf. vu}i seŒ. pogrd. sg. polokatiŒ. „skitati se. . nemarno uraditi (pokositi. œjesti sve dok ne nestane i posledwa mrvica hraneŒ Uskoci (Stani})243 ta-landara f. proskitati. izre}i seŒ. landati „landaratiŒ Vu~itrn. izlandati se „nalajati seŒ. obigratiŒ. bez okoli{ewaŒ. (-)stV- 109 posledica izvesnog uticaja turskog jezika (v. œi}i tamo-amo. 244 Up. na{etati seŒ. dogegati se. pri~qivŒ. „lizatiŒ. langãzuvãm vulg. landat „halapqivo piti voduŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). blebetu{aŒ Srem (Maksi} 1980) : landara „id. dolandati „do}i klate}i se.Œ. npr. fig. odati se. uprqati seŒ Uskoci (Stani}). govorqiv. nalandati se „najesti seŒ. œizvikati se. 2004). tako da se zbog vetra ~oveku ode}a lepr{aŒ Kosovo (Elezovi}). pojesti sve do posledwe mrve. v. œnatumarati se. œosve`iti se stoje}i na vetru slabo odeven.v. „klatiti se. langazovam „lenstvovatiŒ. „ispri~ati nadvoje-natrojeŒ. tra}iti vremeŒ tako|e nema re{ewe (v. nadlandati „prevazi}i u ve{tom izra`avawu. ^e{. landati „te}i. „govoriti nepovezano i besmislenoŒ Uskoci (Stani}) po-ta-landati pf. œre}i nehotice. is-ta-landati pf. gde je do{lo do umetawa likvide r mo`da pod uticajem oblika protarandati. l a ndalica „larmayijaŒ (RSA)244 243 Semanti~ki potencijal osnovnog glagola daleko je {iri. uprskati se. œogrepstiŒ. lajdati). povr{no. ulandati se „umrqati se. olandati „jezikom pokupiti ostatke hrane po sudu. langat se „i}i bez ciqa. pogrd. œizbrbqati se.

v.v. pej. œra{iriti se. Up. siliti se. Loma 1999:104–105. basati II)245 i ba{iti se2 „pona{ati se kao ba{a. 245 Up. œodmarati se le`e}i. Crna Reka (Markovi} 1986) râs-to-ba{im se 1.i glagola landati. denominal od ba{a „poglavar. etimolo{ki srodan ukr. praviti se va`anŒ. ba{iti se impf. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991. „raskomotiti se. : landarati impf. SP 1:180 s. O poreklu ovog glagola v.. zbrkano.v. „provesti se. razmetati se.v. razuzuriti seŒ: Deda sedne uz ogaw. izle`avati seŒ. ra{iriti seŒ: ^ovjek se razba{io. „ra{iriti. pf. besposli~itiŒ (RMNP I 78). Skok I 117 s. razba{iti se „raskriliti se.i glagola ba{iti. naklapatiŒ (RSA) · Spoj prefiksa to. mak. koji sufiksacijom daje land-ar-ati. ba{ari se „izle`avati se. sg. Za problem grupe -nd. smatraju}i da se ovde govor upore|uje sa lupawem u bubaw i da je imenica nastala kao labara od labarati (Tomanovi} 1938–1939:211). izba{iti se zast. Vojv. . „pri~ati koje{ta. Moskov 1964:139–140). u vezi sa psl. i ESUM 3:190 s. up. ras-ta-ba{i se 3.up. up. raditi ne{to kao ba{aŒ: Po minderu ruke razba{ila. izbrbqati. pogrd. oblik sa prefiksom ~a-: ~alandaØi „kaskaØi. „id. izle`avati seŒ (RSA) · Spoj prefiksa to. „pona{ati se kao ba{a. landa. brbqati. brdo se razba{ilo Lika (RJA). `uriti se. ba{-k-ar-iti se „id. praviti se va`anŒ. siliti se. stare{inaŒ (v. rastaba{i se i pita sina i snaju.. ba{).. me|utim.Œ: Râstoba{il se kâno aga! Timok (Stanojevi} 1927) ras-ta-ra-ba{it se pf. *baxati (v. razglasitiŒ BiH. le{kariti. gacaØi øo blaØuŒ (Moskov 1962:154. *bachati 2. up. Tomanovi} tuma~i imenicu talandara kao rezultat kontaminacije talambas + landarati. „izgovoriti brzo.Œ (RSA). „razbala}iti seŒ: Rastaraba{ijo se kaj aga Kosovo (Elezovi}) raz-ba{iti pf. komotno se namestitiŒ Potkozarje (Dalmacija).110 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI is-ta-landarati / istalandariti pf. sg. le{kariti. zabaviti se kao ba{aŒ (RSA). razmetati se. u pitawu dva etimolo{ki razli~ita homonima ({to je promaklo sastavqa~ima RSA): ba{iti se1 „odmarati se le`e}i. Ovde su. i Bezlaj I 13 s. blebetati. raskriliti.

u s. sneveseliti seŒ. u pogledu semantike do{lo je do sekundarnog naslawawa na turcizam ba{iti se2. potalau{it se „pritajiti se. a ta-usi „sakriti. pokupitiŒ. praviti se neinformisanim o ne~emuŒ: Potalau{ila se iza stoga i ni{ta ne zbori. prikradati seŒ: Zadovijek se talau{ila oko tu|ija ku}a da ~uje {to pri~au ~eqad Zagara~ (]upi}i 1997) za-tala-u{iti se pf. sti{ati se. u}utatiŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) tala-u{a f. . rastu`iti se. kojima se u osnovi nalazi glagol ba{iti se1. tala-u{iti se.-h. pokoriti seŒ. pokuweno. kao oblik kod kojeg je do{lo do „uslo`wavawaŒ ekspresivnog prefiksa ta-246 (posvedo~enog u rum. skupiti seŒ. Ovim oblicima mi prikqu~ujemo i s. „poti{tenŒ Uskoci (Stani}) po-tala-u{ice adv. prevaritiŒ i bug. ni{ta ne govori Pro{}ewe (Vuji~i}). za-u{vam „oti}i nekud tajnoŒ (rum. „biti obuzet ose}awima stida. obli246 Mo`da bi se smelo pretpostaviti da je nepro{ireni prefiksa ta. „}utqiva. „primirivati se da se ne bude opa`en. jeziku sa~uvan u prezimenu Ta-u{an. pokolebati se. prikriti se. potalau{iti se / potlau{iti se „postideti seŒ: Potalau{ijo se ko kupovno ker~e — Pokrijo se u{ima i potalau{ijo ko i svaki krivac Piva (Gagovi} 2004). i Vlaji}-Popovi} 2002:230–231. pona{ati se kao krivacŒ: Ne{to se kom{ija bija{e potalau{io. œzapasti u poti{tenost. dijal. popustitiŒ. Ta-u{anovi} Uskoci (Stani}). povu}i se. dijal. i bug. oblik u me|usobnu vezu dovodi Mladenova 1993:15). umudriti se. zatalau{ijo se i pu{i krxu Piva (Gagovi} 2004) po-tala-u{iti / potalau{iti pf. potalau{iti se / potalau{iti se „primiriti se. naj~e{}e podmukla osobaŒ Zagara~ (]upi}i 1997) po-tala-u{en adj. potalau{iti se „u}utati se.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. tala-u{it se impf. „pokrasti. (-)stV- 111 Kod oblika sa umetnutim elementima -ta. œpraviti se neve{t. V. sa ose}awem neprijatnostiŒ: Potalau{ice pro|e mimo nas Piva (Gagovi} 2004) · Najbli`e formalno-semanti~ke paralele ovog crnogorskog glagola nalazimo u rum. tader ne{to pakosno sprema Zagara~ (]upi}i 1997). povampiriti seŒ Uskoci (Stani}). postideti seŒ: Mikan }uti. za-u{a. œnadi}i se. œdobiti smeran izgled posle kakve u~iwene gre{ke. ’pokriti se u{ima’. „stidqivo. pritajiti se.-h. a mi je tra`imo — ^uva se we ka se potalau{i. -ta-ra-./ -to-. gleda ispre sebe. œpovu}i se.

korena koji se javqa i u *aviti < ie.v. zau{uvawe „prime}ivaweŒ. ali pod uslovom da je on sekundarno obrazovan na osnovu ve} upro{}enog u{nuti. . saznati. Za glagol u{iti moglo bi se pretpostaviti isto poreklo. mo`da i mak. npr. siroma{tva)Œ Kordun (gra|a ERSJ) : po-kuwiti se œpasti duhom. prema kojem je glagol u{iti kontinuanta ie. naslutitiŒ Piva i Drobwak (Gagovi} 2004. arh. Pored predlo`enog tuma~ewa. Autorka i slovenske tvorevine ovog tipa. a sre}e se i u formaciji tala-bala. po-to-kuwiti se pf. doznati. Bjeleti} 2002:118. Tako se na zajedni~ki etimolo{ki i tvorbeni predlo`ak svode oblici iz tri razli~ita jezika. `amorewe. oblika trenutnog vida prema *{ibiti „savijatiŒ248. O ishodi{nom pokuwiti se v.-h.Œ Zagara~ (]upi}i 1997) · Skok nema. ako se ta re~ izvodi iz istog korena.-h. *ausos. Bory s 1980:30–32. }apnuti „malo pojestiŒ Uskoci 247 [to se ti~e elementa tala-. sneveseliti se./ *auses-. iz sigmatskog aorista (up. „pojesti na brzinuŒ Piva (Gagovi} 2004) : pokusati „pojestiŒ Uskoci (Stani}). skitatiŒ (v. saznati. ra`alostiti seŒ (RMS) · Spoj prefiksa to. mak. zatu{aluvam se „sakrivati seŒ Gali~nik (Bolinovski 1952:147). mak. u{ak „uhodaŒ (RMJ). talandati. dijal. up. Serban 1974:524–530). uho)249. Mogu}e je i drugo obja{wewe. talavariti. ne treba odbaciti ni mogu}nost da je u pitawu rezultat kontaminacije glagola }apiti. 249 Up. glagol u{nuti „kradom brzo pro}i ili protr~atiŒ Vinkovci (RJA). Vukovi} 1940). v. doku~iti. zau{liv „koji je kadar primetiti. tuma~i kao onomatopejske. s. koji Bori{ izvodi iz psl. shvatatiŒ (Pokorny 78) s pro{irewem -s-. pokusat pej. Skok II 81 s. Ovaj primer pomiwe Skok s. dou{ati. „id. zau{i „primetitiŒ. opazitiŒ. Skok s.i glagola -kuwiti. uho navode}i ga pored dou{iti. œbiti slabog raspolo`ewa (zbog bolesti. tu`an. do~utiŒ Uskoci (Stani}). Skok nema.112 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ku)247. u rumunskom postoji uzvik tala kojim se ozna~ava tihi govor. a umbla tala-bala „lutati. prou{ati „do}i do obave{tewa o ne~emu.v. pro-u{ati „raspituju}i se izna}i. postati snu`den. ?}a-pokusnuti pf. kimati. mo`da. dodat na osnovu glagola pokusati. kao u uho < ie. ili. 248 O detaqima formalnog i semanti~kog tuma~ewa ove re~i v. *au. prema kojem se u navedenom obliku izdvaja inicijalni element }a-. *-{âbnoti. Semanti~ki i formalno sa navedenim glagolima mogao bi se povezati i s. prona}i.„prime}ivati. up. talavawa. dijal.v. koje tuma~i kao denominale od sintagme do uha (Skok III 538–539).

POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. œnevaqala `enska osoba. }alastra „`enska osoba koja voli da se {ali. 251 Nije jasno spada li ovamo }elahnuti œukrasti ne{to na brzinuŒ Ro`aje (Had`i}). u kome bi se mogao izdvojiti prefiks ba-. jestiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). tumaratiŒ BiH (RSA). up. U ovom kontekstu interesantan je oblik balasati œlutati. be`atiŒ (RSA). }apat pogrd.) : lasati „brzo i}i. œduvatiŒ: Vqetar }alasa. {ega~iti seŒ Piva (Gagovi} 2004). ?}a-glavati impf. up. lutati. komedija{icaŒ. obi}i. skita~icaŒ Uskoci (Stani}). brbqivicaŒ. „jesti. }alasa~a f. Unac (Jovi~i}). *laxati). Piva (Gagovi} 2004) · Skok nema. (-)stV- 113 (Stani}). O ishodi{nom glaviwati v. Skok I 566–567 s. Skok II 261.v. „pro}i. „jestiŒ Uskoci (Stani}).v. „halapqivo i mqackaju}i jestiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) i kusati pogrd. ?}a-lasati impf. tumaratiŒ. }alaskara.)251 · Skok ne registruje ni }alasati ni lasati. 252 Up. up. neuredno obu~en mu{karacŒ. i }asati se „{aliti se. {vrqatiŒ. „neprikladno. disati : dihati. tr~ati. œpri~ati koje{ta. up. glava. „i}i kako bilo. kusati. pri~ati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004). Oblik lasati verovatno poti~e od l a hati „hodati brzo. {aliti seŒ250 Uskoci (Stani}). kasati. „lutati bez ciqaŒ Banija i Kordun (Petrovi} D.B. œona koja pri~a koje{ta. (ibid. 250 Ovamo verovatno i deminutiv }a-laskati se „{aliti se. `uritiŒ Dubrovnik (RSA)252 (o wemu v. Kordun (gra|a ERSJ) pro-}a-lasati pf.) : glav-iw-ati „i}i bez ciqa. i nalahat se œnahodati se i naobilazitiŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). dodat na istu osnovu. gutatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). œlakrdijati. „takva `enaŒ id. i kala-kusat œprobati. ÅSSÀ 14:16–17 s. }alasati „raditi ne{to sitnoŒ. . œnaga|ati. naklapatiŒ Unac (Jovi~i}). œpri~atiŒ Lika (usmeno M. {ega~iti se. posetiti neke krajeveŒ Uskoci (Stani}) }a-lasan m. kusat pej. bulaznitiŒ. }alaska.

Potkozarje (Dalmacija). Ma~va (gra|a ERSJ). la-. *lalokã / *laloka). lo. bez ikakvog komentara o wegovoj prirodi (s.javqaju ili kao samostalni prefiksi. Potkozarje (Dalmacija). pej. Ajxanovi} 2002). ustaŒ (RSA)254 : brwa / brwa pej. *ladã. Unac (Jovi~i}). *lagoda / *lagodã / *lagodâ. iza datog prefiksa). (RSGV). zalupetatiŒ: Zalabrwa eravi Nikodim i unese smutu me| qude Piva (Gagovi} 2004) Sa ovom konstatacijom sla`e se i Kope~ny 1983:38–39. Vojv. lo-) Na postojawe prefiksa la. Iako Nemec ograni~ava prisustvo prefiksa la. le-.na relativno uzak leksi~ko-semanti~ki krug. Re~ je {iroko posvedo~ena. (RSGV). Piva (Gagovi} 2004). ili same te organe i wihov rad. gubicaŒ. „id.vv. ili se pak odre|uje samo kao prefiks. i ESJS 7:401 s. labrwa Vojv. Truba~ev 1991:210. (RSGV). Up. a da je kao prefiks prvobitno ponavqao zna~ewe osnovne re~i u ciqu wegove intenzifikacije (Nemec 1979). *lagodânã(jâ)). Lika (Ajxanovi} 2002). ili u kombinaciji sa nekim drugim prefiksom (u ovom slu~aju oni uvek zauzimaju drugu poziciju. pokazne zamenice *ol. „zabrbqati.u krajwoj liniji onomatopejskog porekla253. blebetati.tretira ili kao prefiks zameni~kog porekla < ie.Œ. {vrqatiŒ Uskoci (Stani}) < la-brwa / labrwa f. 253 254 .v. On smatra da je element la. *lagyz(d)iti). Split (Vidovi} 1990). Kurkina 1992:187).vv. œi}i tamo-amo. „ustaŒ Uskoci (Stani}) za-la-brwati pf. ili kao ekspresivni prefiks (s. {to je dovelo do daqeg prou~avawa wegovog porekla i sfere upotrebe. laloka. torokatiŒ Lika (RSA. konstatuju}i da se ovaj element dodaje osnovama koje ozna~avaju odre|eni ose}aj u organima za varewe. „wu{ka. Uskoci (Stani}). labrwa Vojv.-h. PRIMERI: la-brwati impf. le-.v. izdvajawe ovog prefiksa nai{lo je na prihvatawe (up. up. „brbqati. labrwa Vasojevi}i (Bori~i}).114 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 10) Prefiks lV- 10) Prefiks lV(s. Tako se u ÅSSÀ element *la.prvi je ukazao Nemec. *lagyz(d)a.(s. œusna. *lagoditi. Materijal prezentiran u radu pokazuje da se elementi la-.

œdesniŒ (RSA).v.v. labrte pl.-h. udarati krilimaŒ. Za etimologiju up. labrwatiŒ Lika (RSA) : brndati „govoriti koje{ta. „brbqati. O glagolu lavrwati v. ali bez s. U obliku labrndati.) la-brdati impf. pej. nepovezano.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 10) Prefiks lV- 115 iz-la-brwati pf. Skok I 214). Skok na jednom mestu smatra da je ova imenica onomatopejskog porekla (Skok II 255 s. œdebela usnaŒ. Uskoci (Stani}) < la-vrwa f. brbqatiŒ (o ovom glagolu v.pred istom osnovom.v. leprhnuti pf. u kojima se tako|e izdvaja prefiks la-. pogrd. labra). Lika (RSA). labrda œgubicaŒ Vojv. i la-brta / labrta „v. *lalokã / *laloka. „brbqati. „gun|ati. le-prhati impf. laloka~a „alapa~a. „leteti. œusneŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). laloka „~equstŒ. torokatiŒ Divoselo. `enska osoba koja puno pri~a i ogovaraŒ Sesvete (Maresi} 1996). œizbrbqatiŒ Lika (Ajxanovi} 2002) na-la-brwati pf. labrta „labrdaŒ Barawa (Sekere{ 1977). ~equstŒ. brndat „govoriti bez smisla. me|utim. o~ito je do{lo do ukr{tawa sa brndati „brundatiŒ. „nai}i nemarno idu}iŒ Uskoci (Stani}) VARIJANTE: la-vrwati impf. i imenicu leprh „jedan pokret pri lepr{awuŒ (RSA). mrmqatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) · Prefiks la. Piva (Gagovi} 2004). govoriti sam za sebeŒ Timok (Dini} 1990). buncatiŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993).u imenici labrwa izdvaja Nemec 1979:122256. u kojem se izdvaja prefiks to. (RSGV)255 labrda{ m. a na drugom da je nastala ukr{tawem leksema labra i brwa (id. *bãrna. œnepcaŒ. „v. „usna. labrdati). „labrwaŒ (RSA). labrwaŒ Slobo{tina (RSA). 257 Up. labrda) obrazovani su i odgovaraju}i denominali (lavrwati. „brbqivac. ÅSSÀ 14:23 s. druga~ije Skok II 265. Zanimqivo je. „poleteti mahnuv{i krilima. blebetaloŒ (RSA) la-br-n-dati impf. (ibid. 255 . wu{ka. ustaŒ id. odatle œgovoriti koje{ta. 256 Nemec u svom radu pomiwe i imenicu laloka. p r h n u t iŒ (RSA)257 : prhati Up. blebetatiŒ < la-brda / labrda f. ÅSSÀ 3:130 s. mahati. primera: la-loka / laloka „vilica. Loma 2000:608–609. Od varijanata imenice labrwa (lavrwa. da je posvedo~en i oblik to-brwa 3. œgubica. la3). koji se mo`e tuma~iti i kao nazalizovana varijanta glagola labrdati. „brbqati. blebetati. brbqatiŒ (RSA). 256 s. labrwaŒ. O ishodi{nom obliku brwa v. sg.v. Glagol labrwati o~ito treba smatrati denominalom. i vrwati.

v. prhati260. lepir). œmahati. Ispred osnovnog glagola izdvaja se prefiks le. treperiti. pahuqicama i sl. vijoriti se (usled vetra)Œ. fig. ~eprkaju}i i ma{u}i krilima. sitnom pesku i sl. [uster-[evc 1971:479. vijoriti se. ali nama se ~ini da u wemu pre treba videti osnovu pu{iti se pro{irenu prefiksom le-. i Merkulova 1972:154). mogao bi biti i fonetska varijanta osnovnog leprhati.v. i Skok II 289 s. prhat. „mahnuv{i krilima poleteti. pu{iti se „qutiti seŒ. odn. pr{ati (ovaj oblik nastao je prenosom suglasnika { iz prezenta u infinitiv. vaqu{kati se po pra{ini. prpo{iti (o peradi i nekim pticama)Œ (RSA) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol prhati. i Varbot 2003a:24–25. *pero „letetiŒ. s obzirom na svoju semantiku. 260 Oblik *pãrxati tuma~i se kao -s. (RSA). pr{em „p u h a t i (o kowu)Œ Karlovac (Finka/[ojat 1973). leperiti / leperiti „lelujati se.c. poq. povijati. lepetatiŒ Slav. lepu{iti se „{epuriti se. œviti se. Bezlaj III 119–120 s. Skok smatra oblik lepr{ati onomatopejom nastalom ukr{tawem glagola leteti i pr{ati (Skok l. povetarcu)Œ. lepiriti se „lepr{ati se. l e p r { a t i (o pticama)Œ. puszy} sie „nadimati seŒ (v. O psl. igrati se u letu (o pticama)Œ. lepu{ati se „poigravati se. „kretati se u vazduhu {umno ma{u}i krilima.v.(Vlaji}-Popovi} 2002:302 dopu{ta mogu}nost i takvog tuma~ewa). 259 Up. prema prhnuti pf. letetiŒ. v. œvaqati se.v. vijoriti se (usled vetra)Œ259. ne~im)Œ. le-pu{ati œid. œmahati. ko~operiti seŒ (RSA) · Oblik lepuhati.Œ. œpokretati. 258 Up. *pârxati / *pãrxati v. Osnovno zna~ewe „nadimati seŒ regularno daje sekundarna zna~ewa „qutiti seŒ i „{epuriti seŒ. up. pirkati (o slabom vetru. Za odnos lepuhati : leprhati (u : r) up. v. odletetiŒ (RJA) le-pr{ati impf. izvijatiŒ.. . podrhtavati. puhati). Oblik lepu{iti se „{epuriti seŒ Vlaji}-Popovi} izvodi od osnovnog lepati (Vlaji}-Popovi} 2002:297–298).116 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI impf. œkovitlati se (o dimu. „leteti proizvode}i slabiji ili ja~i {um krilima. prhati. œduvati. letetiŒ. Skok s. œmahati. le-puhati impf. titratiŒ258.)Œ. udarati krilima (o pticama)Œ. up. povijati se. lepr{atiŒ Banija (RSA).intenziv od *pârati. udarati krilima (o pticama)Œ. vitlati (ne{to. œtreperiti. œviti se. Skok III 39 s. lepr{ati se „kretati se u vazduhu {umno ma{u}i krilima.

Vlaji}-Popovi} dovodi ovaj glagol u vezu sa lepuhnuti „skon~ati. umretiŒ Srem (RSA. „udariti. umretiŒ i lipunuti „umretiŒ (v. . Vlaji}-Popovi} vidi u ovom obliku zna~ewski hapaks glagola lepati.i sufiks -uh-) iskqu~uje mogu}nost tuma~ewa ovog glagola kao ekspresivno prefigirane varijante glagola puhnuti < puhati (Vlaji}-Popovi} 2002:284–285. krenutiŒ (RSA) · S obzirom na oblik o-puhnuti. a na drugom kao onomatopeju (id. lepir). smatraju}i da postojawe oblika lipu(h)nuti (u kojem izdvaja osnovu lip. 339–340). dat u definiciji zna~ewa. odalamitiŒ: Lapuhnal te bum da bu se zvonilo Ozaq (Te`ak 1981) za-la-pu{iti pf. œbrzo po}i. „o p u h n u t i. ?le-puhnuti (dijal. lepunuti) pf. u glagolu lapuhnati mo`e se izdvojiti prefiks la-. RJA) iz-le-puniti œizdahnuti. iako dopu{ta i mogu}nost predlo`enog tuma~ewa (Vlaji}-Popovi} 2002:284–285.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 10) Prefiks lV- 117 la-puhnati pf. o{amaritiŒ BiH. 321). umretiŒ Kordun (gra|a ERSJ) ?li-punuti „preminuti.Œ (RSA) · Skok na jednom mestu tuma~i oblik lepuhnuti „umretiŒ kao rezultat ukr{tawa glagola leteti i puhati (Skok III 69–70 s.v. izdahnuti. puhati). umretiŒ U`ice (RSA) iz-li-punuti œid. ni`e). II 289 s.v. „skon~ati.

1972a:18–20. *avidâ?. gde se slovenski primeri uop{te ne navode. ja-) Slovenski prefiks a-. U slovenskim jezicima obrazovawa sa ovim prefiksom predstavqaju neproduktivnu i malobrojnu grupu leksema. *arebica. Crepajac 1973. *abredã / *obredã. *aduxa. *apadâ. w-. Iako se na osnovu neproduktivnosti ovog tvorbenog modela mo`e zakqu~iti da je re~ o pojavi praslovenske starine. *e. w-. latinske i germanske potvrde slabe i problemati~ne. *o. *abredãka. *arebãkã. a-. *adu{ivãjâ. [arifullin 1979a). Kurkina 1992:187. [arifullin 1988:97. iskqu~ivo imenski prefiks. *jâ. a-. ja- 11) Prefiksi a-. O prefiksu a. *arebika. abrïdâ v. *askodâ.(o wemu detaqnije v. dok se oblik *a{utâ smatra etimolo{ki nejasnim. *avida?. javqa i kod imenica i kod glagola).-h. ve} kao rezultat 261 U slovenskim jezicima javqa se jo{ jedan neproduktivan.u klasi~nim jezicima v. sastavqenu iskqu~ivo od imenica261 (za razliku od slovenskih jezika. *arebã. *abredãkã. time nije iskqu~ena mogu}nost relativno poznijih obrazovawa (Truba~ev 1971:267–268)262. *a{utâ. dok su gr~ke. 265 O slov. *adu{â.up. u gr~kom se ekvivalent ovog prefiksa. u krajwoj instanci svodi se na ie.118 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 11) Prefiksi a-. Iz toga bi sledilo da inicijalno a. *avorã II. . *agolvo?. *arebãjâ. i Ivanova 1981. dakle.u nekim glagolskim oblicima treba tuma~iti ne kao samostalan prefiks. *abredã. *abredâje265. 262 Novija istra`ivawa pokazuju da je ovaj prefiks dobro potvr|en samo u indoiranskom. 263 O prefiksu a. 264 Neka obrazovawa problemati~na su u pogledu starine. a ne glagolski prefiks. gr. iako se citiraju tuma~ewa prema kojim se u wemu izdvaja prefiks a-. da je u pitawu imenski./ *o-. *arebina. [ulâga~ 2002. Konstatovano je. id. ja(s. *abredâ. EWAi I 157. h-. *arebatãjâ.263 U ÅSSÀ ovaj tvorbeni element okarakterisan je kao stari prefiks *a. *avodâ?. *arebâje. up. *arebâ. Truba~ev 1972. etimolo{ki srodan stind.sa zna~ewem pribli`nosti (< ie. *adera?. ali se tretiraju kao praslovenska zbog starine prefiksa i potencijalne starine prefiksalnih slo`enica datog tipa. U SP prefiks *a. gr. *abredâ. *a{utânãjâ.izdvojen je u oblicima *abredã: *abredã. *abredâje. i Cvetko-Ore{nik 1985./ *e-) i izdvojen je u slede}im oblicima264: *abolnâ II.

potresati nekogŒ.v. npr.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 11) Prefiksi a-. ha-. upu}uju}i na Miklo{i~a. *apadâ. ve} i kod glagola (up. Berneker ipak smatra da je re~ obrazovana na slovenskom terenu: upore|uju}i je sa zapad. re~ je stara. sa drugim prevojem s. U ÅSSÀ rekonstrui{e se psl. crveniti.nastalo sekundarnim du`ewem o-. *o. . praskati potpaquju}iŒ (RJA) < *pra`iti. osojeŒ < *japadâ (Skok I 754–755 s. mo`da psl. koji se svodi ili na *e. navodi ovu re~ kao pozajmqenicu iz turskog (Kne`evi} 1962:164. za`arivati seŒ (RSA) : puriti (se) „pr`iti.v. ead. pe}iŒ (Skok III 81. dakle. japuriti se) : pra`iti „paliti./ *o-) (Petleva 1977:45). w-). }a. on izdvaja stari prefiks ja. tvorevina (Petleva 1971:142). uzbu|ivati. japad). S. Petqova tuma~i element ja. ja- 119 gubqewa po~etnog suglasnika nekog od ekspresivnih preverba. 266 Jedna od imenica u kojoj se izdvaja ovaj prefiks jeste i s.(ja-pad) (Berneker 441). uzbu|ivati se. pe}i kakvo jelo bez pomo}i vode. 1977:44–45) i ja-puriti „~initi da nekome lice bude crveno.). prefiks jatretirao kao varijanta prefiksa a-. to bi zna~ilo da se ovaj prefiks ne javqa samo kod imenica. *e. Petleva l.-h.-h./ *e-) (ÅSSÀ 1:71). crveneti se. 474). Pojavu da jedan prevashodno imenski prefiks po~iwe da u~estvuje i u derivaciji glagola uo~ili smo ve} na primeru prefiksa pa-.itd. up. Tako|e treba pretpostaviti i mogu}nost da je inicijalno a.ili na *a(< ie. `e}i. pucati.-h. zajapuren.koji se obi~no javqa u zna~ewu pribli`nosti (< ie. Kne`evi}. *pasti i prefiksa a.cc. stara slo`enica osnove *pado. rumeneti. ~iji se obrisi tek naslu}uju. pr`iti (Petleva 1976:18. Ukoliko bi se. japuriti se „postajati crven. ja-pad „mesto gde sunce ne greje. funkcije gr.kao arhai~an prefiks sa zna~ewem debilitacije ili pribli`nosti. ka-. Mo`da je u pitawu tendencija u razvoju funkcionisawa imenskih prefiksa. Od posebnog zna~aja je ~iwenica da je u dva g l a g o l a izdvojen arhai~an prefiks ja-266: ja-pra`iti se „crveneti seŒ (Skok I 755 s.

.

OSNOVE .

.

smucati seŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. {alabazat „vr{qati. „nepouzdana osobaŒ Kolubara (gra|a RSA). œuzalud tra}iti vremeŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). {alabazat „govoriti bez smislaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). zabasatiŒ (RSA) na-{a-labazati se {atr. mlatnutiŒ (RSA). {alabajzer œskitnicaŒ Kordun (gra|a ERSJ). on bi se {alobaznuo kao bisan Makarska krajina (RJA) {a-la-bazati impf. „lutati. Unac (Jovi~i}) {a-la-bajzdrati impf. prolutati. {alabajzariti œne raditi ni{taŒ Ba~ka (gra|a ERSJ) {a-la-bajzer m. labaznuti pf. „onaj koji se neodgovorno pona{aŒ id. „hodati bez ciqa. {alabazati œskitatiŒ Kordun (gra|a ERSJ). Vinkovci (RJA).. bezobrazanŒ: Kako ga nije sram da pred decom pri~a {alabazne pri~e Ro`aje (Had`i}) {a-la-bajzati impf. Hrv. silexija.) ha-la-bajsati impf. œglupirati seŒ (Andri}). œneozbiqan. „udariti. nesposobwakŒ (Andri}). [ajka{ka (Galetin 1980). {alabajzder m. „na{etati se. „{amaratiŒ: On mene za~as izlabaza Ba~ka (gra|a ERSJ). naskitati seŒ Zagara~ (RSA) pro-{a-labazat „proskitati. hodati bez ciqa i svrheŒ Srem (Vuk). „tumaratiŒ Virje (Herman 1973) . proluwati.OSNOVE: 1) BAZATI 1) BAZATI la-bazat impf. (ibid. „lutati. besposli~ar. „sko~iti. provrludatiŒ Split (Vidovi} 1990) {alabazan adj. Ba~ka (gra|a ERSJ). besciqno se kretatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) za-{a-labazati (se) pf. skitatiŒ sev. „prekapati. vrqati. pretra`ivati (obi~no po tu|im stvarima)Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). Vlajkovi} 1966) {a-lo-baznuti se pf. nahodati se bez ciqa. nasilnik. œlascivan. labaznuti „udaritiŒ (Andri} 92. po}i kamo odjednom bez svrhe. vrludaju}iŒ. bez ciqa. œskrenuti. bezobrazan ~ovekŒ Takovo (gra|a RSA). kao obezumqenŒ: Da bi tko ri~ rekao. „vetropir. Vasojevi}i (Bori~i}). „po~eti se kretati nesigurno. lutati.). {vrqati. „nagva`datiŒ. lupiti. neodgovoran.

Vojv. bazdr~iti. Lika (Ajxanovi} 2002). {vrqatiŒ. sa promenom v > b i slovenskom palatalizacijom tipa legati > lezati (Loma 2000:613). jezik nisu karakteristi~ne slo`enice obrazovane po modelu ’imenica (u nominativu) + glagol’. Uskoci (Stani}). ^ak i da se ne uzme u obzir na{ pristup tvorevinama ovog tipa. bazat œid. U oba re~nika on se svodi na psl. up.-h.-h.v. U obliku labaznuti „udaritiŒ (nije registrovan kod Skoka) izdvaja se prefiks la. „dugo. odakle je rekompozicijom moglo nastati bazati (Skok I 125–126). Dani~i} je bio u pravu. Ali u odrednici posve}enoj glagolu {alabazati. isti~u}i da se bazati javqa i u slo`enici sa {ala-268: {alabazati „vrqatiŒ. bazdalikati. sln. bazati ponudila dva praslovenska re~nika. prenositi ne{to. moglo bi se pomisliti da ga Skok shvata kao element {ala. up. baziwati. ~e{. mnogo nositi. oblike 267 Sa varijantama basati. basati). bazdulati. glagol onomatopejskog porekla *bãzati „zujati (o insektima)Œ. {vrqati. basmak mawe je verovatno ([kalji} 126). bzikati.navedeno sa crticom. ba`|akati. RJA) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`i glagol bazati. tumarati.i osnova baznuti (< *bãznoti?). onomatopeju baziknati: plamen je iz topa baziknal „izleteoŒ. Loma pomi{qa da je bazati (preko *bagati) poreklom od lat. udaratiŒ. Tako|e opovrgava Dani~i}evu pretpostavku da je bazati u vezi sa sln. bazdrlikati. Konstatuje. Na drugom mestu. landrati. me|utim. bazetati. Skokovo tuma~ewe ne stoji ve} iz razloga {to za s. dovodi ovaj glagol u semanti~ku vezu sa bazati „i}i bez posla. [kaqi}evo tuma~ewe od tur. banzati.124 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI è bazati impf. bazat Zagara~ (]upi}i 1997) nabazati se pf. bandrqati (RSA). da se ni za jedan od ova tri oblika ne mo`e utvrditi poreklo. vagari „lutatiŒ. bazdrkati. {egaŒ i glagola bazati (Skok III 379). gde navodi kajk. „i}i tamo-amo bez ciqa. bazvizdati.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). bazat Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). œobadati se (o stoci)Œ (SP 1:466–467. { a l a b a z a t iŒ (RSA)267. bziti se (Skok I 115–116 s.v. (RSGV). tuma~e}i basati „lutati. ÅSSÀ 3:143). bazdjeti. on tuma~i ovaj glagol kao slo`enicu sastavqenu od imenice {ala „jocus. nanositi se ne~egŒ: Janko se danas nabaza drva u japnenicu Lika (RSA. Skok ga pomiwe s. . 268 S obzirom na to da je {ala.(po{to ne daje nikakvo obja{wewe). Sude}i prema tuma~ewu koje su za s.

v. zalapu{iti „udariti. áobuz). baznem.nije do kraja razja{wena (op. o{amariti.v. 42–43). grub ~ovekŒ. *bãzati : bezati „dirati. Za semanti~ki pomak „udaritiŒ > „sko~iti. o{inutiŒ. mo`da i o-la-mariti. tele-). ~ime se diskvalifikuje pomenuta rekonstrukcija a ujedno dovodi u pitawe i predlo`eno psl. *lãbãzã / *lãbozã (ÅSSÀ 16:229) i na osnovu s. imenicom loboz „neotesanko. dijalekatskoj potvrdi. wegovo prisustvo u mnogim ekspresivnim glagolima opravdava i potkrepqu269 Kao tvorbenu paralelu up. Vlaji}-Popovi} (uz izvesnu ogradu) posmatra ovu porodicu re~i iz druge perspektive. brzo po}i. kala-. Me|utim. balvan.-h.na ve} postoje}i prefiks lo. pf.v. {qisnuti). la-puhnati „o p u h n u t i. {inuti. koja se svodi na psl.(varijanta prefiksa la-). tala-. glagola predla`e rekonstrukciju psl. Bjeleti} 1993:42–43). bala-. sg. koji bi se nalazio u odnosu apofonije prema *lubati „udaratiŒ.-h. la-zuknuti „o{inuti. mo`da pod uticajem oblika {alabazati (a mo`da je proces formirawa prefiksalnog dela ovih oblika tekao u obrnutom smeru. cit. OS 53 s.OSNOVE: 1) BAZATI 125 koji se tako|e izvode iz psl. u d a r a t i. . Autorka je svesna da je rekonstrukcija psl. ukrasti. ~ala-. osnove lab-. jer je zasnovana na sumwivoj ukr. Priroda samog elementa {ala. lupiti. *lãbãzã / *lãbozã krajwe problemati~na. lupiti nekoga. Oblik {alabazati predstavqa spoj prefiksalnog elementa {ala. {ele-. ali dopu{ta i mogu}nost ovakvog tuma~ewa). {amaratiŒ : mariti „udariti. kao derivate s. Kod wega je do{lo do naslojavawa prefiksa {a. Glagol labaznuti ona dovodi u vezu sa ukr. „udariti. u obliku {alobaznuti do{lo je do wenog naru{avawa. bezniti. brzo po}iŒ up. loboz270. semanti~ki identi~ne glagole la-banuti „v. glagola *lãbati (eventualno i *lãbazati) „udaratiŒ.v. I upravo takvo tuma~ewe nalazimo u ESUM 3:276 s. koja mo`e biti i polonizam (Vlaji}-Popovi} 2002:177–178). bazniti (Bezlaj I 18)269. Iako u ve}ini slu~ajeva kod dvoslo`nih prefiksalnih elemenata postoji vokalska harmonija ({ala-. áobuz i prihvata se tuma~ewe Slavskog o wenoj povezanosti sa áobuzie „korovŒ (Sáawski V 127–128 s. ulamariti „o{amariti. *lãbati. klepiti. krenutiŒ (RSA). drpiti ne{toŒ Banija (gra|a RSA) : bânem 1. labaznutiŒ (RSA). zviznutiŒ Uskoci (Stani}) (za glagol mariti up. odalamitiŒ Ozaq (Te`ak 1981) (Vlaji}-Popovi} 2002:274 druga~ije. „udariti. udaritiŒ : zuknuti „fijuknutiŒ (RSA) (za razvoj zna~ewa „udaritiŒ kod onomatopeja up.i glagola bazati (Bjeleti} 1993:39–40). ali nepostojanost fonetskog lika jeste jedna od karakteristika ekspresivne leksike (Petleva 1981:92). olamariti „sna`no udariti. 270 Re~ se tretira kao pozajmqenica iz poq. lupitiŒ Leskovac (Mitrovi}) (druga~ije Vlaji}-Popovi} 2002:135). Oblik {alobaznuti i u tvorbenom i u semanti~kom pogledu stoji u vezi sa labaznuti. bockati. guratiŒ. marati).

neradnikŒ. Kod oblika {alabajzdrati. mutitiŒ (ESUM 2:348. sa drugim prefiksalnim elementom kalaøuØaØi „me{ati. osnovni oblik je u stvari {alberni~aØâ < srvnem. podsticatiŒ (ÅSSÀ 3:115) (Vlaji}-Popovi} 2002:228). 276 Ovde `elimo da pomenemo jo{ jedan oblik koji na prvi pogled izgleda kao da je obrazovan prema razmatranom modelu: yilibazat pej. Machek 160 s. {ala-badati „{vrqati. 272 Up. „i}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). nagovarati. koje su se. onaj koga bije lo{ glasŒ (Fasmer IV 396). {alaberni~aØâ. druga~ije Havlova 1978:40–41)272. o-{ala-mutiti : mutiti. 275 Vlaji}-Popovi} navodi potvrdu ovog glagola sa ne{to druga~ijom semantikom: bajsati „hu{kati. haáaburda. {alaøuØ. lutati. besøosli~iØiŒ.273 Oblik halabajsati „tumaratiŒ. pujdati.126 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe. uklopile u dati tvorbeni model. {eprtqaŒ. Sáawski I 396 s. áabajda „nespretwakovi}. rus.fonetski svodi na bahs-. Skok. do koje je do{lo pod uticajem poq. ESUM 1:455 s. i rus. smatra glagol {alabazati slo`enicom od imenice {ala i bazati (Skok III 379). schallbar „poznat. Ova imenica tuma~i se dvojako: ili kao rezultat kontaminacije semanti~ki sli~nih laèdak i baèda „besposli~ar. rus. poput rus. 273 Za s. {alabajzer up. dangubitiŒ. za razliku od prethodnog {alabajzdrati. up. potucati seŒ (RSA). {alabaè „grubijanŒ (Fasmer IV 396: < {aláè i baàØâ). haraburda. {alaboliØâ „bazaØi. {alabajzer (Skok ih ne registruje) fonetika kao da ukazuje da su u pitawu pozajmqenice (najverovatnije iz nema~kog). 274 O elementu hala. „no- . Ako bi oblik {ala-ba(j)z-er zaista bio izveden od baz-ati. lutati.v. len~inaŒ.v. ili kao varijanta ove pozajmqenice iz poqskog. baxtac „hu{kati.-h.v. up. ukr. onda bi se na analogan na~in mogao protuma~iti i oblik hala. mo`da i ukr. predstavqa pravu semanti~ku paralelu na{eg glagola. ograni~en ~ovekŒ (Fasmer IV 396: < *{alã i balaboliØâ „brbqatiŒ.ba(j)s -ati < bas-ati „i}i nasumice. vragolanŒ (SUM) : øuØaØi „zamrsiti. tumarati. okovati. {ala-vrwati : vrwati „lutati bez ciqaŒ. Uø. labaèdak „len~ina. yilibani pej. {alaberni~aØâ „besposli~iti. {alaøuØnik „lakomislen ~ovek. pobrkati. tuma~i se kao ekspresivno obrazovawe koje je u vezi sa koloØiØi). {alabola „besposli~ar. u istom govoru zabele`ena je i re~ yilibaze. skitati seŒ. tumaratiŒ : badat „skitati. ~uven. galaburda. koja se pribli`ila doma}em laèdak (ESUM 3:173). {ala-vrdati : vrdati.v. dra`itiŒ Ozaq (Te`ak 1981). vezatiŒ (@elehovskiè) 271. koje pokazuje kako se i pozajmqenice modifikuju prema postoje}em modelu. I u drugim slovenskim jezicima posvedo~ene su ovakve tvorevine. Uz pretpostavku da se bajs. U wemu se mo`e izdvojiti element hala-274 i osnova bajsati275. kako je ve} pomenuto.276 271 Up. Me|utim. {alabajzder. autorka vidi paralelu ovom obliku u sloviw.

banzadur „~ovek koji banzaŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989). glupan.OSNOVE: 1) BAZATI 127 U razmatranoj grupi re~i realizovana su zna~ewa „udaritiŒ. yalapat „onaj koji je velikih stopalaŒ Timok (Dini} 1992). a kao semanti~ku paralelu up. 277 S obzirom na to da se glagol banzati u jednom segmentu semanti~ki podudara sa bazati. buncatiŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989)277. fig. izvedenice: banza pogrd. tikvanŒ Zaje~ar. telalitiŒ (RSA). Up. tikvanŒ Vrawe (RSA). banzawe. œodraslo deteŒ. „lutati. koje se proskita. skitatiŒ. par~eŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). „zinzov. Vrawe (RSA). banzat „ogla{avati vikawem prodaju ~ega obilaze}i uliceŒ. Za zna~ewe „govoriti bez smislaŒ (posvedo~eno kod ba~kih Buwevaca) up. i}i bez odre|enog ciqaŒ [umadija (Grkovi} 1982). bandzov pogrd. cipov. banzov „ov~arski pas koji se proskitaoŒ: Ov~arsko ku~e. . no`urdeŒ. Osim pomenutih. banzat „lutati. mogao bi se mo`da tretirati kao wegova varijanta. taban > tabanati. up. {vrqati. pro{irena nazalnim infiksom -n. tutariju Poqica (RSA). jo{ i yiliban „komad. koja je verovatno osnova ovog denominala. yalapan. i wegova ostala zna~ewa: „bazatiŒ. zovu banzov Pirot. pogrd. œyiliyijaŒ Uskoci (Stani}). bandza. banzat „nesuvislo govoriti. „veliki komad masnog mesaŒ. „neosetqiv i sirov ~ovek. kao rezultat haplologije). veliki lewivacŒ Vrawe (Zlatanovi}). „glupan. banzati „buncatiŒ: Velika bolest baci ~ovika u tampas. pa ne ide sa ovcama nego banza (skita) kojekuda. up.(ako nije od balanzat „buncati. ge. œpronositi glasove. osobito u vru}iciŒ Sumartin (Novakovi} 1994).

o~i i jezik prema kome za poruguŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989) VARIJANTE / PARALELE: kreveqiti impf. œplakati jako krive}i. derati seŒ (RSA). ne{to na isturenom. „sesti jako ra{irenih noguŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) ?ke-beqiti se impf. neprirodno razvla~iti (lice. neprirodne pokrete.128 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 2) BEQITI 2) BEQITI is-ko-beqiti se pf.. izbekeqiti se. dobiti ru`an. „kreveqiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) .Œ. nesigurnom mestuŒ: Nagobeqio ono ku}er~e na vr’ brda – da mu ga odnese vetar V. usta) prave}i grimase. kreveqiti seŒ Dubica (RSA) ?kre-beqiti se „kreveqiti se. kretati se. zapeti (precewuju}i sopstvenu mo})Œ: Kud si se ti nagobeqio. b e k e q i t i s e. ra{iriti noge. kolutati (o~ima). neprirodno. pona{ati se izve{ta~eno. praviti grimaseŒ Uskoci (Stani}). „bekeqiti se. (RSA) ras-ko-beliti se pf. beqit (se) „kriviti usta. k r i v i t i s eŒ. be~iti o~i. pogorditi seŒ: I onaj se moj mali{an nagobeqio Leva~. isturiti seŒ. „grimasom iskriviti lice ili wegove delove i sl. kreveqiti se „izvijati delovima tela. kreveqati se „kriviti usta. kreveqiti seŒ Unac (Jovi~i}). „kriviti. œolabaviti. kriviti seŒ Uskoci (Stani}) na-go-beqiti pf. omlitaviti teloŒ Uskoci (Stani}) keveqit se impf. razvla~e}i usta. raskora~itiŒ. œnasaditi se. „iskriviti teloŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). iskrivqen izraz (o licu)Œ (RSA) raskreveqiti (se) „razma}i. „bekeqiti seŒ (RSA). iskreveqiti se „na~initi grimasu krive}i lice. iskobeqiti se „isprsiti seŒ Herc. kreveqiti se. (RSGV). praviti grimase. œupeti se. beqiti se œplaziti se. „postaviti. „na~initi grimasu. izgraditi i sl. P~elice. be~iti (o~i)Œ. œnapraviti se va`an. kad nisi kadar? Para}in (RSA) è beqiti se impf. kreveliti se „nepristojno se smejatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) iskreveqiti pf. nataknuti seŒ: Jadan mu `ivot kad se nagobeqio na dve ma~uge pa ide ibid. nagobeqiti se „izdi}i se. œgovoriti. prenemagati seŒ. izbe~iti seŒ (RSA). Vojv. neprirodno prevrtati.

prihvataju i autori SEK-a). up. neprirodne pokrete. „izbuqiti. re~ je potvr|ena u poq. bekeqiti se. {epav. sl~. dlu`.. U obliku iskobeqiti se Skok izdvaja prefiks ko-. „kriviti usta. kobieli} sie „postajati ispup~enŒ. dodat na glagol beqiti se (Skok s. gde je jed- . pro{irene glagolskim sufiksom -q-. iskrivqen (o nogama). iskrivqenih noguŒ. ~e{. kabel’atet se „borati se.v. ni ostale sli~ne re~i (Skok I 129 s. koje se tuma~i kao denominal od kobel u op{tem zna~ewu „ko{ara. kobjelis se „pokrivati se perjastim obla~i}ima (o nebu)Œ. be~iti o~i. zakrivqenoŒ (Schuster-[ewc 576–578. isti odnos suglasnika kod ke~iti : keqiti (Skok II 75–76 s. kobel „~atrqa.v. krevqa m.OSNOVE: 2) BEQITI 129 iskeveqiti pf. ~e{. kreveqastŒ Rijeka. mr{titi seŒ (SEK III 64 s. praviti grimase. On smatra da Dani~i}evo tuma~ewe beqiti se od bijel „kao lud zjati tako da se zubi bijeleŒ ne uzima u obzir ni q. oblost.. nabubrelostŒ. kobelec sa arh. Me|utim. iskola~iti (o~i).v.i izvedenicama prideva oblã. bekeqiti (v. *kobelâ. bebekati). obãlã. Skok izvodi oblik izbeqiti se od onomatopeje be. œime koko{iŒ (RSA) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika stoji glagol beqiti se. koji je krivih. prenemagati seŒ (RSA) kreviti se impf. kesiti1 (se)). neprirodne pokrete. buqe}i pogledatiŒ. poq.). „onaj koji je krevqavŒ ibid. mo`da bi se oblik beqiti mogao posmatrati i kao ekspresivna varijanta od be~iti. up. kriviti seŒ (RSA) kriveqiti se impf. glu`. bebekati). kobel). Kao i u slu~aju be~iti. obâlã. krevqast „koji se krivi. Macenauer u navedenim oblicima vidi slo`enice sa prefiksom ko. ni akcenat.v.. Tomanovi} smatra da je oblik beqiti se nastao kao rezultat kontaminacije be~iti se + buqiti (o~i) (Tomanovi} 1938–1939:207). koko{arnik. s naprezawem.. pona{ati se izve{ta~eno. sviwacŒ (v. kobelec sa. kretati se. „govoriti. osnovna semantika svih zabele`enih potvrda jeste „ispup~enost.v. Stoga [uster-[evc rekonstrui{e psl.. dijal. „kriviti se (o daskama)Œ. SEK III 63–64 s. izbe~iti. dlu`. praviti grimase. {antav. {epa u hodu. iskeveqiti se „izbe~iti se. korpaŒ. daqe). „kriv. Po{to je re~ o ekspresivnim leksemama. neprirodno. bekeqiti se. iskreveqiti seŒ BiH (RSA) krveqiti se impf. kriviti seŒ (RSA) krevqav adj. be~iti o~i. Ve}ina autora smatra ove re~i pozajmqenicom iz srnem. *kabelâ „ne{to zaokrugqeno. „kriviti usta. Za obja{wewe porekla ovog glagola relevantni su i slede}i slovenski oblici: ka{. tako|e i „predmet takvog oblikaŒ.

u okru`ewu ostalih oblika koji su uz wega navedeni. koja se tuma~e kao spojevi ekspresivnih prefiksa *ko-. Up.). up. obja{wavaju}i da se ta onomatopeja prenosi i na buku izazvanu plakawem (Skok II 188–189 s. gde se za ~i- . *kobeniti (se).v. gV-). „poguren. 278 Up. koja izdvaja u kreveqiti se sufiks -eq-. Sli~nog mi{qewa je i Grickat. s obzirom na semantiku. Oblik kebeqiti se mo`e se posmatrati dvojako: kao tvorenica sa prefiksom ke.v. krek-). v. Kreuel „Art GabelŒ (Skok II 187 s. sa izbo~inama (o kamenu)Œ (RSA).v.(ÅSSÀ 4:7. krevelj. kriv). *~e. ali smatra da je ovaj oblik bez bli`e veze sa nekim odgovaraju}im glagolskim korenom (ipak pomi{qa na kriv-) (Grickat 1955–1956:75). kreveqiti seŒ. i Bezlaj II 91 s. Po analogiji sa kriv-eq-iti se < kriv-iti se. 10:88 s. krivitiŒ.(v. izbe~iti (o~i) + izbeqiti.v. kojim se opona{aju glasovi i grimase plakawa (Skok III 126). ipak pridev krevqast „pomalo hromŒ. ili iskobe~iti + izbuqiti (Tomanovi} 1938–1939:209). Isti glagol pomiwe i s. samu definiciju glagola kreveqiti se „plakati k r i v e } i ustimaŒ. sa na~inom formirawa kao krebe~iti se (v. ne treba iskqu~iti ni mogu}nost da je u pitawu denominal od gobeqa f.v. kao i glagol kriviti se u zna~ewu „plakatiŒ. Smatramo da u tra`ewu re{ewa treba po}i od osnovne semantike ovog glagola. „naplatak to~kaŒ. otvara mogu}nost razli~itih tuma~ewa. kobeniØâ „lomiti. kriv (o nogama). Glagol kreveqiti se. reljiti se „plakati. treba ukazati na paralelna obrazovawa psl. Me|utim. kreblja). kebe~iti se.(up. S obzirom na to da i sam [uster-[evc upu}uje na rus. koji se dovodi u vezu sa nem.sa nekim (neutvr|enim) korenom *ben. 279 Up. uz konstataciju da je pomenuti glagol istog postawa kao i onomatopejsko kreveqiti se. gobeqast adj.u nagobeqiti mo`e se tretirati kao zvu~na varijanta prefiksa ko.130 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI no o ispalo (Matzenauer 1881:185). ili kao rezultat metateze od bekeqiti se. *~abeniti?. Sam glagol kreviti se nije zabele`en kod Skoka279. kobeqati : gobeqati.vv. Skok dovodi glagol kreveqiti se u zna~ewu „plakati krive}i ustimaŒ u vezu sa onomatopejom krek-. Tomanovi} smatra oblik iskobeqiti (o~i) rezultatom kontaminacije iskola~iti. a to je „kriviti seŒ278. gobeqav. daqe). koje Skok stavqa u prvi plan (Skok II 200–201 s. Umetnuto -go. be~iti). oblik krev-eq-iti se mogao je nastati od krev-iti se. Oblik krebeqiti se mo`da svedo~i o postojawu nezabele`enog (ali mogu}eg kao realizacija postoje}eg tvorbenog modela) *ke-re-beqiti se. koji je neravnih povr{ina.

3:5 s. kroul „zakrivqene vileŒ. paralelama. . glagol kreveljati. *krepiti : lit. bez obzira na semanti~ko odstupawe od tamo navedenih slovenskih potvrda. kebe~iti se). ja~atiŒ280) up. isturiti seŒ > „napraviti se va`an. krebeqiti). pogorditi seŒ. Skok II 192. *krevati / *kreviti (ÅSSÀ 12:140–141). a u drugom — „kreveqiti se. id. Bazi~no zna~ewe svih razmatranih oblika jeste „kriviti (se)Œ.OSNOVE: 2) BEQITI 131 Smatramo da bi se on mogao dovesti u vezu sa psl. uprkos pomenutim lit. krewel. koje Berneker upore|uje sa *krivã (Berneker 613 s. Ovaj psl. krouwel. gubiti snaguŒ (odatle po principu enantiosemije > „oporavqati se. krejo. kreipti „okretati. krâjati). stvnem. {ebeqati : {eveqati). kreà1. krouwil. tavu porodicu re~i tako|e konstatuje aloglotsko poreklo (< srvnem. ali je on mo`da ipak u pravu. Machek 412–413. Snoj 403–404. krevljam „{epatiŒ Bezlaj navodi s. usmeravatiŒ. *obkrejo / *obkrejati (ÅSSÀ 27:206–207). krypti „okretati se. k r i v i t i s eŒ. krevam. ali i kao dokaz o postojawu nezabele`enog *ke-re-veqiti se (za tvorbu up. vrnuti). naro~ito kontinuante psl. kobeqati : koveqati. *obkrâjati. Za semanti~ki razvoj „krivitiŒ > „slabiti. I ovde bi mogao biti isti koren kao u *krivã. BER 2:728 s. gabeqati : gaveqati.v. Kurkina 1980:32–34. Up. ~ime bi se lako objasnio i oblik ke-veqiti se (up. obrtati se. oblik srodan je psl. geveqati : grveqati. zakovrnuti : okovrnuti (v.-h. Krauel). nvnem. kreàm se. kreveqiti se. Kao paralelu za sln. U tom slu~aju trebalo bi ra~unati sa osnovom *-veqiti. kebeqiti se.vv. kraipyti „vrteti. gde Truba~ov problematizuje difton{ko poreklo -e.v. koje je u jednom pravcu dalo „iskriviti teloŒ > „isprsiti seŒ > „izdi}i se. Za krveqiti se up. gaveqati. 281 Ovakav semanti~ki razvoj mogao bi se pozvati na paralelu slov. 130–131).281 Oblik kreveqiti se mogao bi se protuma~iti i kao varijanta od krebeqiti se (up. virati) itd. 280 Up. Fasmer I 363. *krejati / *krâjati (id. tuvirati : okovirka (v. kriviti seŒ (ÅSSÀ 12:136). Wegovo stanovi{te se opovrgava u ÅSSÀ. vu}iŒ. krebe~iti.u *krepãkã.

klebesina m. ku si zaklembesijo? Piva (Gagovi} 2004) 282 Up.132 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 3) BESITI 3) BESITI o-ke-besiti / okebesiti pf.Œ Piva (Gagovi} 2004). {to se vu~e zapregom. otromboqiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). opustiti. okenbesiti / okenbesiti „v. „onaj koji je mlitav. Odnos ova dva oblika pokazuje da je kod ekspresivne leksike ~esta promena s > ~ (up. kesiti1 (se)). biti krivŒ. „visiti bez ikakvog pokretawa. plakati. olabaviti. . kes-mek „se}i. daj se malo tresni. olabaviti se. odsutno. „zagledati se ne misle}iŒ: Gledaj ispre sebe. Skok II 75–76 s. biti neraspolo`enŒ Uskoci (Stani}). sneveseliti se. otromboqitiŒ. okebesitiŒ Uskoci (Stani}) o-ko-m-besit „obesiti. oklebesiti „biti snu`den. klepetina œid. snevaseliti se. snu`diti se. jado moj! pored o-ke~iti „id. okebesit „opustiti. pognutom glavom i licem pokazati bezvoqnost. oklapitiŒ. biti neraspolo`en. opustiti se (o izgledu lica)Œ: Oklebesijo dowu usnu i samo {to ne pla~e — Ne{to je oklebesijo.Œ. kesam se „obarati glavu zbog ose}awa krivice. okebesiti „sneveseliti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). otrom- boqen. mrtvuqav. up. pognute glaveŒ: [ta si okesijo. „postati bezvoqan.v. okesvam se „do}i nepozvan. tuguŒ Zagara~ (]upi}i 1997)282 o-ke-m-besiti se „spustiti se nisko. „gledati opu{teno. bi reko da je siso u kobile mlijeko. S druge strane. opustiti se. „id. „pustiti da ne{to visi. klembesim se 1. ‹ se „opustiti se. snu`diti se. okebesit se „obesiti se. oslawati se (na nekoga)Œ Pirot (@ivkovi}) zaklembesiti pf.. oklebesiti se „pokuwiti seŒ Kosovo (Elezovi}) kle-besiti impf. zami{qen. 283 Up. ili obratno. pokuwen. tuma~i se kao prenosna upotreba tur. ne misle}i ni{taŒ: Po ~itav dan klebesi na }epalu i blene. na}i se u takvom polo`aju i visini (o ne~em {to se nosi. rezatiŒ). zabrinut. iz istog izvora klepesina. visiti. o-kesiti „biti bri`an. formalno identi~an oblik o-}esil se 3. vrlo dugo mirno sedeti i ne praviti pri tom nikakav pokretŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) verovatno stoji u vezi sa bug. naka~iti se. neotresitŒ Piva (Gagovi} 2004)283 kle-m-besiti se „ve{ati se o ne{toŒ Momina Klisura (RSA). sg. biti uveliko u drugom stawuŒ. o b e s i t i. pogrd.)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). ose}ati se krivimŒ (BER 2:340. sg. {to stoji negde obe{eno i sl.

naheriti seŒ Kosovo (Elezovi}). zaostajatiŒ Pirot (Jovanovi} B. pokuwiti seŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. œpresamititi. „id. naka~iti seŒ Momina Klisura (RSA) oklembesiti „v. sg. natkvesi se 3. nadneti se nad ne{to: Natkvesim se zna~i nadnesem se nada {to. provaliju itd. „uraditi kako bilo. „oklembesiti seŒ Timok (Dini} 1988). zaklawaju}i ne{to. natkvesim se 1. „ve{ati (se)Œ (RSA) -VESITI na-k-vesit se pf. uzjahati (na nekoga). œtromo i}i. dugo mirno sedeti. „nadneti se (nad ne{to ili nekoga)Œ Lu`nica (]iri} 1983). sg. oklembesi (se) 3. 2004).Œ Pirot (Zlatkovi} 1988). 2001) o-}e-busi se 3. Natkvesiti se zna~i nagnuti se preko nekoga te mu tako nagnut smetati u ma kakvom poslu Kupinovac (RSA). oklembesit (se) „v. nadvisiti se. npr. pogledati nadnev{i se nad ne~imŒ Vrwci. œnasloniti iznad ne~egaŒ Pirot (Jovanovi} B. Dobri~. sg. „popeti se. Resava. oklembesitiŒ Pirot (Jovanovi} B. nadneti seŒ Ro`aje (Had`i}). „opustiti (se). „visiti bez ikakvog pokretawa. Babu{nica (gra|a RSA). sg. sg. bez pokretaŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) o-}e-basil se „id. o}ebasim 1. naheriti seŒ: Ona se kamara. o}ebusil se „visnuoŒ Lu`nica (Mani}) è besiti (se) impf. sg. povr{noŒ Crna Reka (Markovi} 1986) . ka mi se ~ini. oklebesitiŒ Piva (Gagovi} 2004). okqembesim 1. le~ka nakvesila na tu stranu — [to si mi se nakvesijo tu vi{e glave? Kosovo (Elezovi}) nat-k-vesiti „natkriliti. natkvesit se „nagnuti se. nad bunar. œnadneti se. natkvesiti se „uzvisiti se. „wihati se. nadviti se iznad ne~ega. Zaglavak. sg. visiti iznad ne~egaŒ Pirot (Zlatkovi} 2003) pri-ku-vjesit se œizdu`iti se i obesitiŒ: Prikuvjesijo mi se xemper ka‰dŠ san ga oprala Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) ?s-kle-vesi 3.OSNOVE: 3) BESITI 133 naklembesiti se prezr. sg. visitiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) o-kle-m-basil se 3. 2001) hqenbesat impf. nadvisiti nadnose}i se nad ne~im. nagnuti se iznad ne~ega. obesiti (se) o ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1986). otromboqit (se)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija).. natkvesiti (se) œnadvisiti se. 2001). pogledati odozgo. pf. „nagnuti se.

i umetnuto m pred labijalom. Dekompozicijom (ili kako to Skok ka`e „krivom deprefiksacijomŒ) prefigiranog *ob-vesiti dobijen je oblik besiti (Skok III 596–597 s. sa istim vokalom u osnovi. zabaciti. oklabu{i „praviti se nezainteresovanŒ.)Œ.)Œ. nasora}iti se „nakupiti se.134 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?na-lo-vesiti „natrpati. klembesiti se. nabacati. nata}i ({e{ir.< ke-. i ÅSSÀ 31:22–25 s. oklabusi. mak. . Me|utim. U obliku oklembasil se do{lo je do promene vokala osnove. postaviti ne{to tako da smeta.c. ku-. klep)286. Oblik klebesiti u tvorbenom pogledu podse}a na krebe~iti se. up.kao etimolo{kom problemu v. ili zakr~i putŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). visjeti. nasovre~it „lo{e se postaviti. kapu i sl. U obliku o-}e-busi se tako|e se javqa }e. 286 Up. up. koji je apofonska varijanta psl. nalovesiti se „nagnuti se. nasanda~iti „staviti neku stvar bilo gde. be~iti. okebesiti. Iz istog izvora poti~e i oblik o-}e-basil se. ali sa inicijalnim prefiksom }e. up. glagola *vesiti. krebeqiti se. v. nasara}iti se fig. sna}i seŒ Barawa (RSA). Skok l. nastalo verovatno kao plod kontaminacije klimati i klembesiti. oklembasil se. ostavqaju}i da bude rastresito (slamu. RJA) < klepati (Skok II 95–97 s. ali je u osnovi vokal -u-. seno i sl. nasara}iti „natu}i. pa bi se mogao objasniti na analogan na~in < *ke-le-besiti (v. 285 [ire o dekompoziciji ob. Wegova neposredna tvorbena paralela jeste oblik s-kle-vesi.> b. ko-. zaturitiŒ Bjelovar (RSA). Umetawe nazala kao dodatno sredstvo ekspresivizacije prisutno je u gotovo svim varijantama ovog glagola. oklapu{am „o b e s i t i u{i kao svi284 Up. naguntati seŒ (RSA)284 · Navedeni oblici predstavqaju kontinuante psl. *viseti. klatiti seŒ Dubrovnik (RSA. ugodan polo`aj. nagomilati ne sabijaju}i. koje se smatra srodnim sa mak. pomiwe samo oblik okombesit se i pravilno u wemu izdvaja prefiks ko.v. nikako se ne mo`e iskqu~iti ni uticaj sinonimnog onomatopejskog glagola klempesati „wihati se vise}i. okenbesiti. naheriti seŒ Ba~ka (RSA) ?na-so-lo-vesiti „navu}i mnogo ode}e na nekog. na~etiti seŒ (RSA). na-lo-vesiti (sa drugim inicijalnim prefiksalnim elementom). *obvesiti (se)) i on se nalazi u osnovi ve}ine navedenih oblika285. natrontati ode}omŒ. a kao posredan dokaz da je pretpostavqeni ishodi{ni oblik verovatan mogu poslu`iti oblici na-so-lo-v e siti . nasara~iti se „smestiti se na nezgodno mesto tako da to pada u o~i i smeta drugimaŒ (RSA).v.< ke-. Loma 2000. i klimbesati „klatiti se. nasolovesiti se „nabu}iti se.v. Ispred osnove besiti javqaju se prefiksi ke-. nakriviti se. beqiti). „ste}i povoqan. klimati se vise}iŒ (RSA). okembesiti se.

k-) (ÅSBM l. tuma~e}i ga sasvim druga~ije (Machek 233 s. ali paralelnog razvoja u svakom od jezika. kleviti se „savijati se.v. izdvajaju}i u wima ekspresivni prefiks ko. Skok samo konstatuje da su oblici natkvesiti se „obesiti se. 290 U izvoru se nagla{ava da je potvrda iz severnog Polesja.(< *ku-). -kve~iti se)292. øovesiØâ nos. *vesiti. i s. 292 O glagolu na-kve~iti se v. nakoves’icca „natmuriti se (o ~oveku. natkvesim se. natkvesit se. izraz obesiti nos „snu`diti se. Kurkina 1992:96. nakvesit se varijante glagola nakve~iti se „nagnuti seŒ.c. Oblici nakvesit se. dijal. nad. obesiti seŒ. oneraspolo`iti seŒ. . nakovesicâ „namr{ØiØiŒ: brovi nakovesiu289 (ÅSBM 7:218–219).v.i arhai~nog prefiksa *ko. sagibati seŒ (v.-h. Razmatrane oblike oni svode na psl.i ekspresivni k. ali osnovne glagole basiti. leksema prvi su ukazali autori ÅSBM.).-h. rus. 291 U RJA se konstatuje da je glagol nastao od nad. pri ~emu samo kvesiti nije potvr|eno. ispred koje se ni`u „obi~niŒ prefiksi na-. Tako|e nagla{avaju}i ovu upadqivu podudarnost blr.(< *kã-).-h. Formalne i semanti~ke pandane s.(ku-. i s. nakuvesicca „navaliti se. ÅSSÀ 10:18 s. navesiØâ gubá „napraviti nezadovoqno liceŒ (ÅSSÀ 22:140). kabousiti.(Moskov 1981:97). 289 U pogledu semanti~kog razvoja upu}uje se na rus. kabelit se). up. blizu beloruske granice (l. autori ÅSSÀ rekonstrui{u psl. 288 Up. spoj *na. duriti seŒ. 835)287./ *kã. ~istom vidu. 293 Za etimologiju ovog oblika mo`da bi bilo zna~ajno pore|ewe sa ~e{. prikuvjesit se posebno su zna~ajni zbog toga {to se u wima ~uva osnova vesiti u izvornom. potvrda. *klapouxã(jâ) (ÅSSÀ 9:186). leksemama nalazimo u blr. nakoves’iØ’ brov’i „skupiti obrveŒ (Nikon~uk 1979:124)290. bez ikakvog daqeg obja{wewa (Skok II 252 s. nebu)Œ. smatraju}i da one imaju ili zajedni~ko poreklo. kabu{iti se „mr{titi se. ili da su rezultat samostalnog. pridevom klapouv „klempavŒ < psl. i blr.). i ~e{.sa glagolom *vesiti (ÅSSÀ 22:140). nalovesiti. Na bliskost s. *nakovesiti (se) / *nakãvesiti (se). Mahek pomiwe samo oblik kabousiti.c. nasolovesiti. o}ebusi se predla`e istu tvorbenu podelu. glagol je verovatno u vezi sa mak. u kojima Moskov izdvaja prefiks ka.v. busiti (uz nagla{eni oprez) sme{ta me|u derivate glagola buhati (Vlaji}-Popovi} 2002:230–231)288.-h. ku. *kleviti se). spustiti se vise}iŒ (RJA)291. kavousiti. Nije sigurno da ovoj grupi leksema pripadaju i oblici sklevesi293.i kvesiti. jer je wihova osnovna semantika 287 Mak. nakovesicca „natmuriti seŒ. Vlaji}-Popovi} za oblike o}ebasil se.OSNOVE: 3) BESITI 135 waŒ (BER 4:834.

mo`da odatle „uraditi kako bilo.< *s(o)-. klatiti seŒ (< klepati) i klepati „aqkavo raditiŒ. nakriviti se. „otomboqiti. otromboqit „v. sg. trpatiŒ Piva (Gagovi} 2004). biti neraspolo`enŒ. oto-mn-boqiti „opustiti. naheriti seŒ svojom semantikom uklapa u razmatranu grupu. povr{noŒ294. otrboqit se / otrboqit se „opustiti stomakŒ [umadija (Grkovi} 1982). nabacati.treba videti „priraslicuŒ s(o). ^ine ga zna~ewa koja se legitimno razvijaju iz osnovnog „obesiti. visiti. up. up. labavo. uraditi kao od bedeŒ (RSA). œoneveseliti se. fig. Skok II 577 s. so-vrwati „gomilati jedno na drugo. otromboqitiŒ Kosovo (Elezovi}). v. otromboqiti „postati tromŒ. uop{te uraditi ne{to kako bilo. olabaviti (se). otromnboqiti „opustiti usne. Vlaji}-Popovi} 2002:291). u elementu so-lo. 294 Mo`da bi se ipak ovo zna~ewe moglo dovesti u vezu sa osnovnim „obesiti. otoboqitŒ Kosovo (Elezovi}). sklepati „uraditi kojekakoŒ (v. opustitiŒ Timok (Dini} 1988). visitiŒ. „biti u drugom stawuŒ295. otoboliti (se).v. opustiti seŒ Ivanda (^e{qar 1983). namestiti ne{to da stoji nestabilno. opustiti se (o trbuhu. ne zbijaju}iŒ : naoveqiti „postaviti. nasomr|en s. o ne~em {to se nosi ili vu~e zapregom)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). bez kona~nog re{ewa. Jedino se povratni glagol nalovesiti se „nagnuti se. so-vrqati. naslagati rastresito. obesiti (se)Œ Uskoci (Stani}).136 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „natrpati. ve} pomenuto klempesati „wihati se vise}i. otomboqit „v.v. mrditi se). otromboqiti (se) „opustiti usne. Semanti~ki dijapazon navedenih oblika prili~no je uzak. ovla{. obrazeŒ. œimati poveliki stomak (o `eni u drugom stawu)Œ. pro{irenu slogom sa likvidom -lo-. nagomilati ne{to bez redaŒ CG (RSA) (v. na-so-vrqati „nabacati. otomboqitŒ Kosovo (Elezovi}). obesiti usne. na-so-veqiti „nabacati. nagomilatiŒ. . odrmboqi 3. olabaviti. opustiti (se)Œ: „snu`diti se. ulewiti se. 295 Semanti~ki pandan razmatranim oblicima nalazimo u slede}oj grupi glagola: otoboliti (se) „opustiti (se). otromboqiti se „spustiti se nisko. otoboqit (se) „oklembesiti. biti tu`anŒ Uskoci (Stani}). Pod pretpostavkom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe navedenih oblika ta~no. mi{i}e na obrazuŒ Uskoci (Stani}).

„i z b e ~ i t i. Grahovo. po~eti prevrtati. „zauzeti ponosito. œv. Herc. izbuqiti. isprsiti se. izgledati va`noŒ Ma~va. teratiŒ: Svaki dan je kerebe~i nekud Aleksandrovac (gra|a ERSJ). razmetati se.Œ. „dr`ati se va`no. oslabetiŒ: Bija{e se iskobe~io od rada CG. Grahovo. kerebe~it se „neozbiqno se pona{ati. zakerebe~i{ se kako o{ [abac (gra|a ERSJ) is-ke-re-be~iti se „iskriviti malo vrat na jednu stranu dr`e}i se gordo. kerebe~iti œvu}i. razmetati se. raskora- . {epuriti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija).. {epuriti seŒ Vojv. kebe~iti se œpraviti grimaseŒ Ba~ka (gra|a ERSJ) is-ke-be~iti se pf. „praviti se va`nim. „praviti se va`an. {iriti nogeŒ Uskoci (Stani}). œopustiti se. (RSA) is-ko-be~iti pf. ko~operiti seŒ CG. (RSGV) ke-be~iti se impf. iskreveqiti seŒ BiH (RSA) ke-re-be~iti se / ke-re-be~iti se impf. krebe~iti se „~initi {to ve}i razmak sebi me|u nogama. razmetati se. œid.. „isturiti. oholoŒ Ba~ka (RSA) ke-re-be~no adv. {epuriti seŒ: Kojega se |avola kebe~i CG (RSA). kobecati seŒ Dalm. iskriviti bokŒ: [ta si se tu iskebe~ila? Bos. œv. povremeno {irom otvarati (o~i)Œ: Iskobe~iti zna~i kad ~ovjek pred smrt okre}e o~ima CG. ko~operiti seŒ: Sve se ne{to korobe~i CG (RSA) ku-ro-be~iti se œpraviti se va`an. (RSGV). pona{ati se slobodnoŒ: Najboqe je kod svoje ku}e. prsiti se.OSNOVE: 4) BE^ITI 137 OSNOVE: 4) BE^ITI 4) BE^ITI ko-be~iti se impf. {epuriti seŒ (RSA). œkreveqiti seŒ. izbuqiti seŒ: U Dubrovniku se ka`e: iskobe~im se od straha. œistegnuti se. œdobiti lo{ izgled (u licu). „razdvajati. ukrutiti seŒ (RSA). iskobe~iti se „i z b e ~ i t i s e. kerebe~iti se œzagledati se. „oholo. œkriviti seŒ. iskriviti se u teluŒ Bos. oholo dr`awe. Hrv. izvaliti seŒ: Eno se iskobe~io u ladu ka i mrcina Lika (RSA) ko-ro-be~iti se impf. gordo. uko~enoŒ (RSA) ?k-re-be~iti impf. œuko~eno hodatiŒ Vojv. kerebe~it se „praviti se va`an. iskola~iti (o~i). „nakriviti se. izmotavati seŒ [umadija (Grkovi} 1982) za-ke-re-be~iti se pf. razmetati se. „praviti se va`an.

ko~operiti seŒ (RSA). raskere~iti „razroko gledatiŒ: Raskere~ijo o~i. zabezeknutoŒ (RSA). „nakriviti. iskre~iti nogeŒ Dubica (RSA). radi skretawa pa`we na sebeŒ Timok (Dini} 1992) na-ka-be~iti pf. rebe~e se 3. impf. prepo bi se |avo od wega Piva (Gagovi} 2004). œrazvrnutiŒ: Iskrebe~i}u mu obadvije! Za~ara~ (]upi}i 1997) ras-k-re-be~iti se „v.. iskrebe~it (se) „ra{iriti (se). razroga~eno. „gledati {iroko otvorenih o~iju. œfutuereŒ (?) Vaqevo (usmeno A. Kad se kari} spusti . œste}i veliko imawe. (RSGV) ?re-be~em se 1. pru}iti se po zemqiŒ (Marseni} 1986). ka’ da me nikad nijesi vi|eo. „smejati seŒ: Kaj se stalno rebeti{? Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). ra{iriti seŒ Uskoci (Stani}). poma}iŒ: Kari}em se love skobaqi i krapi . lovac za vrijeme samoga posla. ra-{e-be~i se pf. œpodrugqivo se smejatiŒ Vojv. ili ka’ da 296 Up. raskere~iti / raskere~iti „razma}i. kad drugi nagone. „glasno. 299 Up. isceriti seŒ Vojv. ra{iriti noge.. prepre~iti putŒ: Iskrebe~ilo se nekakvo stra{ilo nasre puta. bahato se pona{atiŒ. raskora~itiŒ. sg. sg. œiskeziti se.. œrazdvojiti (se). œizbe~iti o~iŒ: Iskrebe~io si o~i ka {aruqa!. „smejati seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)297. sg. pomeriti. otegnuti se. (RSGV). raskere~itiŒ. „(namerno) se glasno smejati da bi se skrenula pa`waŒ Timok (Dini} 1988). prosta~ko smejawe. rebetiti se pej. œnapadno posmatratiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) is-k-re-be~iti se pf. „dr`ati se razmetqivo. zabezeknutoŒ299: [to me be~i{. razdvojiti (se). rebe}e se pogrd. „ra{iriti (se). izdede(n)~iti se „izvaliti se. izraz be~iti o~i „gledati razroga~eno. (ibid. raskrebe~it (se) „ra{iriti (se). opru`iti se celom du`inomŒ Uskoci (Stani}). rebetiti „glasati se (o pticama)Œ. 297 Up. up. „drsko se smejatiŒ Pirot (@ivkovi}). „i}i raskop~anih grudi. „glasno se smejatiŒ Lu`nica (Mani}). Loma) rebe~awe n. zakloniti prolazŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). nagnuti. Timok (Dini} 1988)298 è be~iti impf. krebe~it (se) „{iriti (se)Œ: Ne krebe~i tome |etetu noge..). rebe~iti „maltretiratiŒ. ispru`iti se. nakabe~i ga (nakrivi. „raskre~iti se. impf. s koje riba dolazi CG (RSA) ?{e-be~i se 3. razvrnu}e{ ga. . ra{iriti noge. razvrnuti (se)Œ: Pero mi se raskrebe~ilo. raskere~iti se / raskere~iti se „razma}i svoje noge {to se vi{e mo`eŒ Uskoci (Stani}). razvrnuti (se)Œ: Raskrebe~io noge ka `abac i onako ide Za~ara~ (]upi}i 1997)296 ?k-le-be~iti se impf.138 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~ivati seŒ id. 298 Nije jasno spada li ovamo i izbrembe~iti „ispre~iti se. navije) k onoj strani.

be~alina f. œpromeniti se u licu.. prkosan 300 Iz definicije „be~e se obi~no decaŒ. œpraviti se va`anŒ Segedin (gra|a ERSJ). izobli~iti (lice. be~it se „razmetati se. gledati ra{irenih o~ijuŒ. œpodsticati kowa da se propne na zadwe nogeŒ Vojv. p r a z n a. „{iroko otvoriti (o~i). œkloniti se s izrazom nezadovoqstva na licuŒ (RSA). be~iti se „prsiti se. 303 Up.Œ. razroga~iti o~iŒ.OSNOVE: 4) BE^ITI 139 sam sre}u ureka’? CG. (RSGV). nije sasvim jasno koje zna~ewe je u pitawu. isturiti (prsa)Œ: Bakowa je. œrazmetati seŒ sev. [ajka{ka (Galetin 1980) zabe~iti se pf. date uz oblik. usta)Œ. „zauzdavati kowe kajasimaŒ. œisprsiti se. œkreveqiti se. osobito ve}oj)Œ301. i be~iti „pritezati uzdama (kowe da dr`e visoko glavu)Œ Ba~ka (RSA). œ{irom otvarati o~i. napraviti grimasu {iroko otvaraju}i o~i. (RSGV). hvalisati se. gledati u ~u|ewuŒ Zagara~ (]upi}i 1997). be~it „napadno. sinonim ovog glagola je oblik bejit se (l. be~iti se œ~uditi se. Vojv. fig. izbuqiti. izbe~it se „pogledati razroga~enim o~imaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) be~iti impf. (RSGV). uko~iti se. buqe}iŒ. be~iti se „{iroko otvarati o~i. „kriviti usta i o~i na koga za poruguŒ Brusje (Dul~i}i 1985)302. (RSGV). be~it „netremice gledatiŒ Buwevci (Pei}/Ba~lija). œiskriviti se.. œpopreko gledatiŒ. razroga~itiŒ. negodovawe i sl. 301 Up. sirotiwska ku}aŒ CG (RSA). {epuriti se pri hoduŒ Vojv. œiskriviti. rebriti seŒ: Kada se ~ovek neprirodno isprsi ka`e se u potsmehu: {ta se be~i{ ili {to se kerebe~i{? Vojv. 302 Up.c. uporno gledati. „zapu{tena zgrada koja z j a p i. prsiti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). . gledati za~u|enoŒ. fig. jako oslabiti. omr{avetiŒ. praviti grimaseŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). izbe~iti se „(na nekoga) pogledati {iroko otvorenih o~iju izra`avaju}i prekor. œmaltretirati nekoga zbog sitnicaŒ Vojv. (RSGV) izbe~iti pf. „izbaciti napred. „razmetati se. isticati seŒ (RSA). razroga~iti o~i od ~u|ewaŒ Vojv. „ko~iti se. fig. izobli~iti seŒ (RSA). izbe~iti se „zauzeti obestan. gledati qutito i razroga~enih o~ijuŒ Zagara~ (]upi}i 1997) iz-be~iti pf. prsiti se (o kowu)Œ303. iz istog izvora pe~it se œid. U svakom slu~aju. œbiti prazan (o prostoriji. iskola~iti. be~it se „~uditi se ne~emu i pri tome napadno gledati.). izbe~i prsi Poqica. be~at se „gledati o{tro. koji izvrati. be~it Sumartin (Novakovi} 1994)300. œnaprezati o~i pri slabom osvetqewuŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002).

bekeqiti se pej. borbeni stavŒ. œnapraviti se va`an. *bob. izbuqiti (o~i)Œ Banat. i za nivo pojedina~nih slovenskih jezika. s obzirom na semantiku. sa deprefigiranim (o)b-. *p(h)u.c. i bekarit se „prsiti se. SP 1:352–353 s./ *ok. i za praslovenski. *pokati)304. (RSA)307. Jedino ne postoji saglasnost autora o tome koja je varijanta. odatle *be~iti : *bo~iti. kom se trbu izbe~io Otok (RSA) nabe~iti „isturiti. „kriviti usta.(up. *okotã „kukaŒ.. *bokati : *bo~ati. *bo~. sa drugim prefiksom ode~iti o~i „vratiti u o~ne dupqeŒ (Loma 2000:606). isprsiti seŒ. a to je bekeqiti impf. be~iti o~i. *ek. pa bi i sa semanti~kog aspekta predlo`eno tuma~ewe bilo legitimno. be~iti / bu~iti < *ob-e~iti / *ob-o~iti. 235).: *b(h)u. nabe~iti se „zauzeti prkosan. ali je. ispup~iti seŒ: Buragat je onaj. bekonast „buqookŒ (RSA).mogao bi biti prevoj od *bokã „stranaŒ. *paokã „paukŒ. qutiti se na nekogaŒ. Me|utim. SP 1:292–293 s. jer odnos e / u u korenu ukazuje na poreklo od *e / *o. glagolski koren *bek. 308 Ovde treba ukazati na jo{ jedan glagol koji mo`da sadr`i koren *bek-. npr. œnadi}i se.„krivŒ306. . keziti seŒ Jadar. up. S obzirom na oblik bek-ar-iti se „popreko gledati. *pe~iti (v. bekokast (Stuli})305 : bu~iti „be~itiŒ.v. pe~iti). npr. isprsiti seŒ CG (RSA) · S obzirom na o~igledan tvorbeni i semanti~ki paralelizam navedenih oblika sa kontinuantama psl. Stoga se mora ra~unati i sa mogu}no{}u da je do ozvu~avawa do{lo kasnije. stomak i sl. 305 Up. naro~ito kada se radi o onomatopejskim osnovama.„duvati. razmetati seŒ. sa osnovnim zna~ewem „iskriviti (se). „buqiti. ÅSSÀ 2:233. up. tj. karakteristi~na je i za indoevropski. jezika.: *pop.)Œ CG.„nadimati seŒ (Popovi} 1951–1952). verovatnije da je nastala kao zvu~na varijanta u odnosu na *pe~iti (: *po~iti. 307 Up. Podjednako je verovatno i druga~ije tuma~ewe glagola be~iti (se). izbekarit se „isprsiti se (pred kim ili na sedi{tu)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Slovenske kontinuante psl.v. œbekeqiti se. isto tako je legitimno pretpostaviti kao ishodi{te psl. izbekariti „izbe~iti.308 304 Varijantnost u pogledu zvu~nosti. Banija. nadimati (se)Œ (Korinek 1934:202–207). plaziti jezik. {iriti (o o~ima)Œ. Hrv.140 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI stav. 306 Ovaj koren ~uva se u oblicima *je~my „je~amŒ. Ova osnova mogla se razviti u gnezdu *bok-. be~iti. bu~ookast „buqookŒ (RSA). izbo~iti (grudi.-h. izbo~iti (se)Œ (Loma l. zvu~na ili bezvu~na — primarna. ÅSSÀ 2:151). praviti grimase. *bo~iti se. u periodu samostalnog razvitka s. Ovu hipotezu potkrepquje paralelizam oblika be~iti. *bo~iti. osnove *be~iti. up. *bo~iti imaju uglavnom sli~na zna~ewa kao gorenavedeni oblici. pu{taju}i obi~no glas ’be’Œ. nije bez osnova pretpostavka da su ovde u pitawu kontinuante psl.

kliti. (RSGV). (RSGV). Skok izvodi i glagol izbekeqiti se od onomatopeje be. bekeqit se œid. kreveqiti seŒ V. ÅSSÀ 13:186 s. ra{iriti (o~i)Œ. iskeliti se „izderati se uz grimasuŒ Ozaq (Te`ak 1981).(I 129. isceriti seŒ (RSA). bekeqit „praviti grimase. Srpske Moravice.-h.(Skok I 129 s.). keciti. Vojv. Izgleda da nije bez osnova ni pretpostavka da je oblik keqiti nastao kao posledica perintegracije ishodi{nog bekeqiti (bek-eq-iti > be-keqiti) pod uticajem svesti o postojawu tvorbenog modela ’ekspresivni prefiks be. v. mnogo se bekeqiti. „smejati se krive}i usta. ko-2). ispru`iti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). keziti se. ke~iti.v.)Œ (RSA). œispleziti seŒ Vojv. keqiti se itd. kreveqiti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). glagol bekeqiti mogao bi se ra{~laniti i na be-keqiti (gde bi se inicijalno bemoglo tretirati kao prefiks).v. iz ~ega se vidi onomatopejsko poreklo glagola (Skok II 628 s. izbekeqiti se. ispe~iti. S obzirom na oblik keqiti. II 116 s. „ru`no se smejati bez glasaŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). pro{irene glagolskim sufiksom -eq. nabekeqiti se „dosta. ni sam glagol keqiti nema utvr|enu etimologiju. Unac (Jovi~i}). Tuma~e}i pak glagol pe~iti se. „izbe~iti. na~initi mnogo grimasaŒ (RSA).v. naro~ito u zameni suglasnika s. keziti seŒ (Kurkina 1996a:24). kqovaŒ. œsmejati seŒ. Skok wega smatra ishodi{tem oblika be~iti se. beqiti se. kreveqiti seŒ Potkozarje (Dalmacija). tj. P~elice. iskeqiti (se) „napraviti grimasu razvla~e}i i gr~e}i usne tako da se vide zubi. „otkrivati zube.v. (RSGV). Glagol be~iti izvodi od onomatopeje be. Predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe razmatranog glagola (bek-eq-iti) dovodi se u sumwu postojawem semanti~ki identi~nog glagola keqiti se impf. . bebekati). Ona smatra da je slov. keqit se „ironi~no se sme{katiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990).OSNOVE: 4) BE^ITI 141 Od svih navedenih oblika Skok pomiwe samo (iz)be~iti (se). nakeqiti se „iskreveqiti se. izbekeqiti se „napraviti grimasu (be~e}i o~i. iskola~iti. iskope~iti (sa umetnutim ko-) (Skok I 129 s. kreveqiti se (RSA). up. krive}i usta.+ glagol’. isceriti seŒ (RSA). izbekeqit se „izvaliti se. œplaziti jezik na nekogaŒ Vojv. izbekeqiti pf. kreveqiti seŒ. Ovakvo tuma~ewe smatra verovatnim i zato {to ne postoji oblik kobe~iti (Tobekariti se. ali ne nudi svoje obja{wewe (II 75 s.v. œkeziti seŒ Kordun (gra|a ERSJ). ispru`iti (jezik)Œ (RSA). Lika. œisplaziti.v. iskobe~iti i kerebe~iti se. sa promenom p > b. tvrde}i da ovaj ekspresivni glagol pokazuje mnoge varijante. kesiti1 (se)). kerebe~iti se). U obliku iskobe~iti izdvaja prefiks ko. bebekati). œironi~no se sme{kati. Skok ga izvodi od kesiti se „pokazati zubeŒ. œsme{iti se (o malom detetu)Œ Zlakusa (RSA). Povodom oblika kerebe~iti se samo pobija Macenauerovo tuma~ewe od it. i da je na bazi te imenice stvoren glagol sa sekundarnom semantikom „smejati se.v. Tomanovi} smatra da je oblik iskobe~iti (o~i) nastao kao rezultat kontaminacije glagola iskola~iti + izbe~iti. (Skok s. Kragujevac. ghiribizzare. U skladu sa tuma~ewem koje je dao za glagol be~iti se. I Grickat u obliku bekeqiti se izdvaja sufiks -eq(Grickat 1955–1956:75).Œ Vasojevi}i (Bori~i}). *kãlã postalo osnova za obrazovawe glagola na -iti u zna~ewu „prorastatiŒ (upu}uje na s. *kãliti (se)). plaze}i jezik i sl. konstatuju}i da onomatopeja ima i varijantu sa p: pe~iti se „kriviti lice prema nekomeŒ. Kurkina dovodi glagol keqiti se u vezu sa kal „o~wak. iskeqit œiskezitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). Me|utim. pej.

up. ko~operiti seŒ (RSA). Oblik k-re-be~iti se mo`e se izvesti iz ke-re-be~iti se (kao rezultat gubqewa vokala u prefiksu ke-). U pogledu semantike mo`e se pretpostaviti slede}i razvoj zna~ewa: „dizati. up. verovatno adideacijom prema kur~iti se œpraviti se va`anŒ. i ku-re-becati se „a~iti se. izmotavati seŒ > „smejati seŒ. Kod oblika {e-be~i se ne treba zanemariti ni uticaj imenice {ebek m. U obliku kurobe~iti se inicijalno ko. „ru`no nakin|urena osobaŒ Pirot (@ivkovi}). sebek „majmunŒ. [kalji} 581 s. „omawi a debeo ~ovekŒ Vrawe (Zlatanovi}) < tur.v.i ke. kobe~iti se „dr`ati se va`no.142 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI manovi} 1938–1939:209). pe~iti). U obliku k-le-be~iti se do{lo je do zamene likvida (r > l). izbuqiti (o~i).pro{iruju se u ko-ro-. najverovatnije pod uticajem glagola kliberiti se. ke-re-. Kod oblika rebe~e se mogu} je pomak „neozbiqno se pona{ati. ko~operiti seŒ. {ebek. Oblik re-be~e se mogao je nastati na analogan na~in kao i re-pe~iti se (v.pre{lo je u ku-. ali na{ materijal pokazuje suprotno. nadimatiŒ > œizbaciti napred. up. „majmunŒ Leskovac (Mitrovi}). ludovatiŒ Uskoci (Stani}). isturiti (prsa)Œ > „oholiti se. {ega~iti se. Prefiksi ko. .

ali mu ni u repu. onamoŒ (RJA) {a-la-brknut pf. ~alaberknut „zalo`iti se. povr{inski zagrepsti.OSNOVE: 5) BRKATI 143 OSNOVE: 5) BRKATI 5) BRKATI309 ?bo-brkati (se) impf. „bezbrk ~ovekŒ. „popiti?Œ: Polaba}e i po~alobrkati silu vina. „pojesti obrok (naglo)Œ311. ili obratno. ° do|e stari. œid. ~alabrknt(i) œprezalogajitiŒ Kqu~ (gra|a ERSJ). œne{to malo uraditiŒ Uskoci (Stani}). nestalna osobaŒ verovatno se razvilo ukr{tawem sa ostalim navedenim oblicima. inf. pa ga {}alobrko (I. Zovko. ° do|e brko. brcati. prebi mi{a. Svrqig (RSA. „pojesti ne{to malo na brzu rukuŒ. uop{te . 310 Ova potvrda iz folklornog teksta nije sasvim pouzdana. nepristojno jestiŒ. a gdje li jo{. acc. jer nije jasno da li je brko stavqeno prema {}alobrko. ni glagolske osnove brkati. nestalna osobaŒ Uskoci (Stani})312 309 Na kraju poglavqa brqati bi}e dat zajedni~ki semanti~ki komentar oblika okupqenih oko osnova brkati. Figurativno zna~ewe „nemirna. „d o b a c i t i u razgovoru kakvu nesuvislu re~Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) za-~e-brknuti pf. pa ga hladi.. ogrepstiŒ. ka-la-vrkati „srkati. œzagrepsti. œra~vasto drvo pobodeno u zemqu na kome se su{i seno. i ~ambrkaq „drvenasti deo pawa koji nastaje razgranavawem. a posebno str{i. ° do|e Pere. ~alabrcnutiŒ Uskoci (Stani}) {e-brkalo m. br~iti i brqati. fig. U rad smo je uvrstili zbog postojawa sli~nih oblika sa istom semantikom. up. bobrknuti (se) pf. 312 U zna~ewu „bezbrk ~ovekŒ re~ je slo`enica od }ela(v) i brk. gwurati (se)Œ. [kolski vjesnik V. „potapati (se) u vodu. up. ° do|e mladi. po{alabrknut „brzo pojestiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) ?}e-le-brk m. {to zna~i da u woj nema ni prefiksa. 311 Up. (Zovko 1901:123) {-}a-lo-brkati pf.?) ~a-brknoti pf. tako|e brkqa f. da bude pjan! Herc. Nije jasno spada li ovamo imenica ~abrkaq m. za~eprkatiŒ Trebiwe (RSA) ~’o-brkat impf. Saraje- vo 1898)310 ~e-le-brknuti „v. „bu}kati mlekoŒ Svinica (Tomi} 1984) ~a-la-brknuti pf. pa ga dere. Djetinje pjesmice. {alabrknut. prigristiŒ Brusje (Dul~i}i 1985) po-~a-lo-brkati pf. œnemirna.Œ Lika (Ajxanovi} 2002). pasuq isl.Œ. „izjestiŒ: Pade ki{a. pa ga vari. „malo. „~ovek koji tetura ovamo.

œdovoditi u zabunu. labrcnuti Vojv. gre{iti u zabuni. na brzinu. premetati (obi~no tra`e}i ne{to)Œ. labrcnuti „~alabrcnutiŒ (Vuk. ~eprknutiŒ Uskoci (Stani}). sg. Vojv. œlo{e. pri muzedeo drveta koji str{i van grmaŒ. brknuti pf. v r c n u t i se. labrcnit „id. œmalo ne{to uraditi. (RSGV). sva|ati seŒ (RSA). (RSGV). „k o p r c a t i s e. mutitiŒ. „gurnuti u voduŒ: Bombrcni ga u vodu sa sve dreje. remetiti. fig. neukusno pripremiti jeloŒ Kraqevo (gra|a RSA) BRCATI ?bo-brcati (se) impf. postajati zbrkan. malo povreditiŒ: Osko~i kamen~i} i malo ga ~ebrcnu Piva (Gagovi} 2004). Svrqig (RSA. (RSGV). bobrcnuti (se) pf. odatle ~ambrkqiv „koji upadno str{iŒ. u d a r i t iŒ Uskoci (Stani}) brk uzvik za naglo povla~ewe prstom ili ~ime drugim kroz mleko. „me{atiŒ. œspletkariti. „v. pra}aknuti seŒ (RSA). acc. okusiti. RJA).c. u istom govoru brkaq m.) ~e-brcnuti „ogrebati. vodu i sl. batrgati seŒ (RSA)313 la-brcnuti / labrcnuti pf. malo dobiti (hrane.. malo uzeti. 167). „zabrkati. za zvuk koji se ~uje pri mu`i. zbuwen. Autor smatra da je re~ nastala ukr{tawem tur. me{ati ihŒ. labrcnit Ba~ka (gra|a ERSJ) le-brcnuti „ogrepstiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:38) ~a-brcnuti „~alabrcnutiŒ Rovca (l. kusnut i . bobrkati seŒ. ko-vrcnuti „koprcnuti se. œ(ne{to) ometati.?) bombrcne 3. . labrcnt Sanski Most (gra|a ERSJ). zbuwivati se. bombrcne se „pasti u voduŒ Crna Reka (Markovi} 1986) ko-brcati se impf. ~ a l a b r c n u t i Œ. „drvenasti deo pawa (~okota) iz kojeg izrastaju mladiceŒ Brati{kovci (Urukalo 1987:166. up.144 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI è brkati impf.. ‹ se „hitro se pokrenuti. œmalo pojesti. pra}aknuti seŒ. prepirati se. 313 Up. labrcnuti Vojv. Dowi Rami}i (Malba{a 1976). [abac (gra|a ERSJ).Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija).Œ. Potkozarje (Dalmacija). cambar „kanyaŒ i na{e re~i brkaq. œ(po ne~emu) preturati. (nekoga) ometati u posluŒ. brkati se „me{ati se u ne{to. „id. œmlatarati rukom (obi~no ispred ne~ijeg lica)Œ. ~ebrcnut „malo zahvatiti. „uzeti malo kakve hrane. inf. ~ a l a b r c n u t iŒ. zbuwivatiŒ. œpogre{no zamewivati jedno drugim. kad mlaz mleka iz vimena udari u mleko u kablu Uskoci (Stani}) zabrkati pf.

lutatiŒ. Slav. na brzinu malo pojestiŒ Unac (Jovi~i}) na-{o-b r cati „i{arati kako bilo. „pojesti. ~alabrcnuti „pojesti ne{to malo na brzu rukuŒ. mrqavitiŒ. „i}i tamo-amo. ~alab r c n ti Sanski Most (gra|a ERSJ). „koji je malo skrenuo s umaŒ: Zar ne vidi{ da je {alabrcnut kad je uzeja i obuja `enske cipele Vrawe (Zlatanovi}) è brcati impf. na`vrqatiŒ (RSA). Leskovac (Mitrovi}) ~e-la-brcnit „prezalogajitiŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993) ~e-le-brcnuti „id. brcnut „malo pomustiŒ: Brcni malo kravu. œzagrepsti. Potkozarje (Dalmacija). œne{to malo uraditiŒ Uskoci (Stani}). Srem. ~alabrcnut Zagara~ (]upi}i 1997). malo pojestiŒ Mlava (RSA). œjesti sporo i bez voqe. „koji je malo povre|en. onamoŒ Lika (RJA). „pomalo uzimati u usta od kakvoga jela ili pi}a i slatko i u`ivaju}i jesti ili pitiŒ Lika. ~alabrcnem 1.. œprezalogajitiŒ Lika.. sg. {alabrcnuti pf. pa sad ne mogu da ijem Zagara~ (]upi}i 1997) ~ebrcnut adj. ogrebenŒ: U ratu je malo ~ebrcnut. ~elebrcnut Vasojevi}i (Bori~i}) }a-la-brcnuti œkusnuti. „prezalogajitiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:38). prezalogajitiŒ Piva (Gagovi} 2004). a sa‰dŠ se pravi veliki mu~enik i rawenik Piva (Gagovi} 2004) ~a-la-brcnuti pf. brcnuti „okrznuØiŒ Uskoci (Stani}). ~alabrcnuti (Andri}). ist. „~ a l a b r c n u t i. (RJA) {alabrcnut adj. ne ostajati pri re~iŒ315. „uzgred pojesti malo ne~egaŒ sev. Ba~ka (gra|a ERSJ). ~elebrcnuti „v. {a-la-vrcati „u razgovoru svaki ~as prelaziti na druge predmete. œme{ati. „brkati.OSNOVE: 5) BRKATI 145 wu i sl. ~alabrcnit ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). (RJA). Up. brcati se „brkati se. na brzu rukuŒ Kwa`evac (RSA)314 {a-la-brcati impf. preturati (po ne~emu). 314 315 . za-{a-vrcati „na{krabati. turati ruku (u ne{to). ogrepstiŒ. [ajka{ka (Galetin 1980). izme{atiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) Up. Srem (gra|a ERSJ). kao bacakati se u govoru ovamo. brcnut œzalo`iti se ne~imŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002).Œ Rovca (Bjeleti} 1993:38). prebiratiŒ. ~alabrcnuti Pro{}ewe (Vuji~i}). Brcnula sam jutros svega kilo varavine ot svija ovaca Zagara~ (]upi}i 1997) razbrcat „r a z b a c a t i. [abac. Slav. ~alabrcnut Vasojevi}i (Bori~i}). Srem. me{ati seŒ. ~alabrcnutiŒ Uskoci (Stani}). br~katiŒ Uskoci (Stani}). brcnuti pf. ist. œgovoriti sad jedno sad drugo.)Œ: Ne{to sam ~ebrcnuo jutros.

ispastiŒ. v) kao prevojni stepen od burkati < bura (I 241). U ÅSSÀ razdvajaju se glagoli *brãkati (srodan sa *brukati) i *bãrkati (se) (onomatopejskog porekla). Up. prati seŒ Uskoci (Stani}) (deminutiv br~kati je u vezi sa razmatranim glagolima. br~kati se „kupati se. brcati.. ~initi ne~istim. br~kaweŒ Kosovo (RSA) zabr~iti „uvu}i. starinu. „v. oblika me|usobno Up. zabobr~i 3. premetati ne{toŒ. pomalo raditi. ispr~iti se „isturiti se. „malo zahvatiti. malo uzeti. br~kati „me{ati. malo dobiti (hrane. Svi pomenuti oblici imaju psl. „gurnuti u vodu. izazvav{i mali {um. udaratiŒ (Skok I 189–190). bockatiŒ. prati kako bilo. „zagwuriti se. iskrsnuti. brbu~iti „turiti ruku ili glavu u ne{toŒ (Vuk. œmawi obrokŒ: ^alabr~ak dok prispije ru~ak (Vuk). pri muzewu i sl.v. bobrkati seŒ (RSA).146 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI BR^ITI ?bo-br~iti (se) impf. b) kao onomatopeju br-br. brqati. zabitiŒ Timok (Dini} 1988) pre-ko-n-br~it se pf. barbucnuti „taknuti u ne{to zabrawenoŒ Lika (RSA. isprsiti seŒ (RSA)316 br~nuti pf. œv. up. zavu}i.(u boriti se) < ie.(I 213 s.„rezati. ispup~iti se. br{kat „{krabatiŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989). nadi}i seŒ (RSA). acc. barbucati „dirati u ne{to zabraweno. sg.v. *bher. œmalo opratiŒ. uz napomenu da su kontinuante ovih psl. Oblik brkati Skok tuma~i na tri na~ina: a) kao nulski prevojni stepen prema barkati „ticati. inf. izbr~iti se „isturiti se. zateturatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) ~e-br~nut pf. brqatiŒ. brc).?). RJA). Vasojevi}i (Bori~i}) è br~iti pf. za-bo-br~iti pf. br~iti. „ne{to malo uraditiŒ. gurnutiŒ (RSA) izbr~iti „pojaviti se iznenada. Grickat 1955–1956:76). Oblik brcati tuma~i kao deminutiv od brkati ili mo`da brbati (< *brbcati). „zagwuriti. radukati. uronitiŒ: Plovka se zabobr~i u vodu. RSA).)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) ~a-la-br~ak m. „preokrenuti se. precrtavati ono {to je napisano ~ine}i ga ne~itkim. RJA). nabr{kati se „najesti se jedu}i pomaloŒ (RSA. 316 317 . brka). zabrbu~noti „zaronitiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). mrqati. a sviwa u blato Tupi`nica (RSA. koje pak dovodi u vezu sa osnovom bor. brcnutiŒ Uskoci (Stani})317 · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`e glagoli brkati. Oblik br~iti tako|e smatra onomatopejom (Ç 204 s.

oblika *brkati 2. ako se kao polazi{te ipak uzme oblik brsati. {}alobrkati.v. i a ta-birci „di}i.itd. up. Autori smatraju da je ovaj oblik najverovatnije u vezi sa onomatopejskim *brkati 1. pritisnut (od strane qudi u gomili)Œ. spoti~u}i se. particip z-bircit „sme`uranŒ (up.javqaju se u oblicima {ebrkalo. te da wihovo precizno razdvajawe nije uvek mogu}e. ~ebrcnuti.-h. 55–56). a se ta-birci „hodati s naporom. zbr~kati (se) „naborati (se). koji imaju sopstvene odrednice) u SP objediweni su oko ishodi{nog psl. Zanimqiv je me|usobni odnos prefiksa koji sadr`e likvidu (la-..v. rum. up. ~eprkati. Prvobitno se. *brãsati (id. {alabrcnuti. ta-bircit „zgwe~en. U tom slu~aju oni uvek zauzimaju drugu poziciju. ~alabrcnuti. s.OSNOVE: 5) BRKATI 147 vrlo bliske (ÅSSÀ 3:53–54. zgu`van (o ode}i). ~abrcnuti.vv. ~ele-. glagol brcati u ovde navedenim zna~ewima (v. *brãsnoti. zbuwivati seŒ. *brãsnoti (id. le-318. zgu`vati (se).. ~alaberknut. za~ebrknuti. {a-la-. ~a-(la-). ~e-(le-). 130–131). ~elabrcnit.-h. le. la-.-h. i *bãrknoti (id. dirati. iza prefiksa sa alveolarom.). *bãrsati (se) (ÅSSÀ 3:130–131).javqaju se u oblicima labrcnuti. zvukove (v. 125–127). SP 1:417–418 s. sme`urati seŒ. bez s.javqaju se u oblicima: ~alabrknuti. Prefiksi {e-. Svi pomenuti oblici (osim *brãsati. ko-. potvrda). {a. lojavqaju se ili kao samostalni prefiksi. zgwe~iti (se)Œ) ekspresivizuje prefiksom ta-. 124–125). *brkati 1. odnosio na pokrete koji proizvode razne odjeke. Naj~e{}e se 318 U rumunskom se osnova koja je u glagolu a se z-birci „namr{titi se. 399 s. brcati. ~o. 418–419 s. {o-. glagol *brkati 2. Up.. gore) pre bi se mogao protuma~iti kao rezultat palatalizovawa osnovnog brkati ({to je najverovatnije). i 398. Ispred osnova brkati. ~obrkat. ~elebrcnuti. *brãsati. po~alobrkati. Dvoslo`ni ekspresivni prefiksi tipa ~ala-. *brãsnoti. lebrcnuti. 56–57). Iako se s. Prefiksi la-. {o. ~ebr~nut. brcati „bacatiŒ (RJA). na{obrcati. *bãrsati (se) (id. bacitiŒ. v. razbacivati. popeti seŒ (Mladenova 1993:13). ~elebrknuti. sme`urati (se). ili. {ala.. 127–128).itd. hodati galame}i. brcat „umakatiŒ Kosovo (Elezovi}) izvode od psl.). sa op{tom semantikom „bacati. fonetski bi se mogao objasniti preko *brskati > *brscati > brcati.javqaju se u slede}im oblicima: ~abrknoti. *brkati 2. ili u kombinaciji sa prefiksima koji sadr`e alveolar (~e-. {alabrcati. Prefiksi ~a-. {e-. le-) i dvoslo`nih prefiksa (~ala. Elementi la-. {alabrknut. dakle. . br~iti alterniraju prefiksi bo-. le-. me{ati. ~o-. udarati. *bãr~iti (id. leteti uz fijuk. ~e-.

~alabrcati. Skok II 117 s. ~ela-. up. v. obja{wavaju}i da se ~ala stavqa da bi se dobilo zna~ewe brzine. ~alabrknuti). On smatra glagol ~alabrcnuti onomatopejom i. wegovim varijantama i dvoslo`nim ekspresivnim prefiksima v. udaraju}i. Detaqnije o glagolu ~alabrcnuti. jer wihova semantika ukazuje na mogu}e onomatopejsko poreklo (v. Ovde kao da se ne radi o prostom varirawu i akumulaciji prefiksa ({to je karakteristi~no za ekspresivne prefikse). prekobaciti se (za ovaj oblik v. Mogu}a su. up.v. Bjeleti} 1993. u tvorbenom pogledu up. ~alo-.zabele`en je u oblicima kobrcati se (s obzirom na zna~ewe. ali takve tvorevine nisu zabele`ene. bobrcnuti (se). Drugi deo re~i dovodi u vezu sa brk. }alo-. brze radwe ([kalji} 161 s. prcati) i prekonbr~it se (sa umetnutim nazalom). i odstupawa. [kaqi} tuma~i ~alabrcnuti kao hibridnu re~ sastavqenu od tur. Oblik o~ebrsnuti ne komentari{e (Skok I 291 s.-h. bobr~iti (se). Za oblik labrcnuti smatra da je nastao ispu{tawem ~a. bobrcati (se). neka udariŒ. slede}i Dani~i}a. kobacati). u wenom prvom delu tako|e vidi tur. . ni`e). bobrknuti (se). {to zna~i da je vokal prefiksa koji sadr`i likvidu identi~an vokalu prvog prefiksa. Prefiks bo. Prefiks ko.prema labrwa. brcnuti. ovo bi mogla biti i zvu~na varijanta od koprcati se. Od svih izlo`enih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo ~alabrcnuti. smatraju}i da Dani~i} nije u pravu kada ga identifikuje sa brcnuti. ~alabrcnuti). prilog ili optativ cala „en frappant.148 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI kod ovako spojenih prefiksa uo~ava vokalska harmonija.v. cala i s.je samo uslovno izdvojen u oblicima bobrkati (se). labrcnuti i o~ebrsnuti. naravno. i OS 82.v. jer bi u tom slu~aju bio mogu} i redosled tipa *la-~a-brcnuti.

„do}i. zavu}i (u vodu. kobrqati œid. onda se mora da zamo~i u vodu. napipati „prona}i. „kotrqati. Ono kao da je „(pro)na}iŒ. zakotrqati seŒ (RSA) do-ko-brqati (se) pf. savladatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). nabasati na nekogaŒ: Kako ti mene nababrqa? (RSA)319 po-ba-m-brqiti pf. (RSA)320 ko-brqati impf. kobrqat [umadija (Grkovi} 1982). uvaliti. „slu~ajno nai}i. zabrbuqiti „zagwuriti. otkritiŒ (RSA). „zavirivati. nabasati. prevrtawem. vaqatiŒ Kosmaj (RSA)321. nagomilati kotrqaju}iŒ Uskoci (Stani}) 319 Zna~ewe.Œ Ro`aje (Had`i}). . kobrqa (se) 3. 321 Up. Bori~i}). zagwuriti (se)Œ Svrqig (acc. kobrqati se „kotrqati se. jedva se kretatiŒ Uskoci (Stani}). kobrqnut pf. kobrqat se „id. „kotrqati seŒ Uskoci (Stani}). [ta mu je trebalo da krade! Qe{tansko (Te{i} 1977) bo-brqiti (se) / bobrqnuti (se) pf. up. „kotrqati (se)Œ. „kotrqatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}).)Œ. zabrbuqiti se „na}i se u vodi. up. kotrqatiŒ.. „kotrqnuti.. zabrbu~noti. zabobrqivati impf. da napuni vodom. i}i unapredŒ Crna Reka (Markovi} 1986). œkretati se. petqatiŒ Vaqevo (RSA). ko-vrqati „pomerati obrtawem. te{ko. dovu}i seŒ (RSA). uvaqivatiŒ: Ne zabobrquj nokte. koturati. natrapatiŒ. Uskoci (Stani}) za-ko-brqati (se) „zakotrqati (se)Œ Uskoci (Stani}) na-ko-brqati „kotrqaju}i u~initi da ne{to do|e. razg. „potopiti (se) u vodu. „id. 320 Up. „moralno posrnuti. proturati se u poslu. kobrqnuti se „kotrqnuti se. nije precizno definisano. ali tako da se ne vidi iz vode i onda se puni vodom. Vasojevi}i (Stijovi} 1990. inf. Up. œkojekako se snalaziti. uronitiŒ Zlakusa. zabobrqiti „zaviriti. vaqati seŒ.. i nabavrqati „slu~ajno nai}i na nekoga ili ne{to. œoboriti. Tad se ka`e da se kr~ag zabrbuqio Mali Po`arevac (RSA).?). sg.OSNOVE: 6) BRQATI 149 OSNOVE: 6) BRQATI 6) BRQATI na-ba-brqati (nekoga) pf. osramotiti seŒ: Niko se nije nado da }e on pobambrqiti. biti potopqen (tako da vazdu{ni mehuri izlaze s brbotom)Œ: Kad se ho}e tikva ili kr~ag. pesak i sl. reku detetu kad ho}e golom rukom da uzme {to iz tawira ibid. zabrbuqati. gurati u ne{to. zakotrqatiŒ. igrati se jajima na Uskrs kotrqaju}i ih i tako poga|aju}i jedno drugimŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). ve} i zbog neodgovaraju}eg pade`a objekta.

(ibid. Ovamo verovatno ne spada `a-brqati „kqucati. „teturati. teturatiŒ Orahovica u Slavoniji (RJA). (ibid. „i{~eprkatiŒ id. okupqeni u jednu celinu samo na osnovu „formalnogŒ kriterija.?) ~o-brqa 3. skobrqati se „skotrqati seŒ id. up.). œpisati koje{ta. {e-beqati se „{eveqiti se. premetati (tra`e}i ne{to)Œ. otisnutiŒ Uskoci (Stani}). prestati se kotrqatiŒ: Vi{e puta u Siqevoj strani okobrqo se kamen doqe u livadu Uskoci (Stani}) ot-ko-brqati (se) „otkotrqati (se)Œ Uskoci (Stani}) s-ko-brqati „skotrqati (ne{to)Œ: Kad bismo mogli skobrqati ovi val Uskoci (Stani}).150 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI o-ko-brqati „u~initi da se ne{to po~ne kotrqati. sg. skobrqa (se) 3. inf. hodati nesigurnoŒ Lika (RJA) pro-{e-brqati „prohodati (o detetu)Œ Lika (usmeno M. œbr~kati seŒ (RSA) · Ve}ina prefigiranih oblika navedenih u ovoj grupi jeste „problemati~naŒ u tom smislu. prqati). prqatiŒ. {e-vrqati „posrtati. (ibid. „otkotrqatiŒ id. okobrqat œotkotrqatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). „kotrqati (se). drqati. u ve322 Na listi}u nije dato zna~ewe glagola. okobrqati se „po~eti se kotrqati. Bori~i}). tj. brqati se „prqati seŒ. skobrqat (se) „id. œpreturati. ~e-prqati „~eprkatiŒ (v. fig. 323 Up.) ~e-brqati impf. Crna Reka (Markovi} 1986) ko-m-brqati (se) impf. vaqati (se)Œ Tovarnik (RSA). zbog toga {to po odbijawu ekspresivnih prefiksa. „~eprkatiŒ(?)322: ^ebrqaju koko{ke po |ubretu Zorunovac (gra|a RSA. odroniti se. Zatvori grdin~e da ga koko{ke ne i~obrqaju Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. {krabatiŒ. 2004) ra-~o-brqa „ra{~eprkatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {e-brqati impf.B. Uskoci (Stani}). sg. lutatiŒ. skombrqat pf.)323 è brqati impf. Taj fonetski lik. me|utim. oburvati. „~initi brqavim. sramotitiŒ. impf.). sti}i negde kotrqaju}i se. acc. kod svih oblika ostaje zajedni~ka osnova -brqati. „~eprkati (o koko{i)Œ Crna Reka (Markovi} 1986) i-~o-brqa pf. Oni su. oburvati se. ali iz primera (a i na osnovu ostalih potvrda) reklo bi se da je u pitawu zna~ewe „~eprkatiŒ. Pro{}ewe (Vuji~i}). œkaqati.. dakle. otisnuti se. {to osnovni glagol brqati sa svojim zna~ewima ne predstavqa wihovo polazi{te. Pro{}ewe (Vuji~i}).Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. zobatiŒ (RSA). koturati (se). kombrqat „kotrqatiŒ Kosovo (Elezovi}). .

Drugi oblik izvodi se od onomatopejske osnove i smatra se srodnim sa *bârliti (id. 168). {to se vidi ve} i iz materijala izlo`enog u konkretnim odrednicama (jedne iste potvrde navode se kao kontinuante i jednog i drugog rekonstruisanog psl. Na psl. kovrqati i {evrqati (v. bavrqati. Polaze}i od ~iwenice da se pona{awe bolesne ovce opisuje sa vrqati. U ÅSSÀ ovi pridevi izvode se od glagola *bârliti. koji Skok dovodi u vezu sa (h)vrqati. iako ne vidi koju bi funkciju preverb ob. tako i Skok I 214 s. kota~). 46–47). nivou etimolo{ki su razdvojeni oblici *brãl’ati i *bârlati / *bârl’ati (ÅSSÀ 3:54–55. vrqati). dekomponovawem prefiksa. iter. {to zna~i da u osnovi navedenih prefigiranih oblika le`e drugi glagoli. o{amu}enŒ < *bârlivã (ÅSSÀ 3:168–169. a pridev brqiv glasi i vrqiv. *brl’ati (SP 1:430). *bârlogã / *bârloga (id. dovode}i ga u vezu sa koturati. * b r lã ).v. 167).v.v. Od pomenuta tri glagola Skok pomiwe samo nazalizovani oblik skombrqat „otkotrqatiŒ. Oblik pobambrqiti „moralno posrnuti. sa osnovnim zna~ewem „prqatiŒ. a ukazuje se i na wegovo srodstvo sa *brãkati. Loma ukazuje i na eventualnu mogu}nost nastanka oblika brqati < *obâxvârl’ati.OSNOVE: 6) BRQATI 151 }ini slu~ajeva predstavqa rezultat glasovnih ili drugih promena. U SP rekonstrui{e se samo oblik *brliti. brlj. kotrqati (Skok II 169 s. mogli bi se smatrati wihovim varijantama. Sam glagol brqati Skok na jednom mestu tuma~i kao onomatopeju (Skok I 213 s. brqav „mente turbataŒ (214 s.). a na drugom ga dovodi u vezu sa brq „bolest u ov~ijem mozguŒ. SP l. *bârl’ati i dovode u vezu sa brq „ov~ija bolest. kobrqati i {ebrqati. SP 1:420–421 s. Wihova osnova mogao bi biti glagol tipa brqati „bacati kameweŒ Vodice (RSA).v. Autori ÅSSÀ upozoravaju na mogu}nost homonimizacije kontinuanata psl. brlj). 169–170).c. crv koji je izazivaŒ. osramotiti seŒ mogao bi biti u vezi sa brqiv „smeten.onomatopejske prirode (Skok I 699). oblika). s obzirom na postojawe istozna~nih leksema nabavrqati. Prvi oblik izvodi se od osnove srodne onoj koja je u *bruliti (id. Loma smatra da treba po}i . b r qav „ludŒ (RSA) < *bârl(’)avã(jâ) (ÅSSÀ 3:167–168.za hv. s obzirom na to da je u pitawu zajedni~ki koren sa razli~itim sufiksalnim pro{irewima.ovde mogao imati (Loma 2000:608). brka).v. Oblici nababrqati. Istra (Ribari} 1940). *brãl’ati i *bârlati / *bârl’ati. vrludati. smatraju}i da je tu zamena b.

~alabrknuti. konkretizuje u „prezalogajitiŒ (brcnuti. Tre}a celina kao ishodi{te ima zna~ewe „bacatiŒ (razbrcat „razbacatiŒ. izvorno *vârml’ivã (obrazovano kao crvqiv) > *obvârml’iviti. Mo`da je u osnovi re~ srodna staroruskoj vermie coll. Psl. ~alabrcnuti. Nije iskqu~eno ni da su se razvili iz osnovnog brqati. Zna~ewe „bacatiŒ Stvar se dodatno komplikuje postojawem oblika brvqiv. za~ebrknuti. v. ~elebrcnuti.). ~elabrcnit. ~V-. (v. ~oprq}a (v. ~obrqa i wihove izvedenice. ~ebrcnuti. gricnutiŒ. brvak. mogli bi se smatrati wihovim varijantama. ~alabrcnuti). {alabrcati). koje se. odatle „(po)jesti (brzo. Na semanti~kom planu izdvaja se nekoliko celina. koji se tako|e ekspresivizuje prema razmatranom modelu.)Œ325 (brcnut. sa metatezom. gde se po~etno v. odatle. ~alabrcnuti) i „~eprkatiŒ (za~ebrknuti. prqati itd. s u`ivawem)Œ ({}alobrkati. odatle sa dekompozicijom brqiv (Loma 2000:615–616)324. -prkati. 324 . labrcnuti se „hitro se pokrenuti. prqati). ~elebrknuti. *vârlã „kos. ~abrcnuti. ~ebrcnuti. brvica bili bi naknadno izvedeni od glagola i prideva po izvr{ewu pretpostavqenih glasovnih i dekompozicionih promena. mo`da. {alabrcnuti. SP 1:420 (Loma l. ~ebrcnuti. li{}e).c. {alabrknut. s jedne strane. {alabrcati) i „(po)pitiŒ (po~alobrkati. *vârlo-okã „razrokŒ izmenilo se putem dekompozicije denominala *ob(v)ârl’ati u *bârlavã. ~ebrcnut. s obzirom na postojawe istozna~nih leksema ~eprqati. ~ebr~nut). labrcnuti. uz razvoj sekundarnog zna~ewa „~eprkatiŒ < „preturati. lebrcnuti. Prva celina zasnovana je na zna~ewu „malo zahvatiti. ~alabrknuti. obvrqiviti. vrcnuti seŒ). ~abrknoti „dobaciti u razgovoru kakvu nesuvislu re~Œ. 325 Ovo zna~ewe se kod oblika izvedenih od glagola brcnuti mo`da razvilo pod uticajem zna~ewa fonetski sli~nog glagola brsnuti „otkinuti ustima i pojesti (brst. prqati). Drugu celinu ~ine zna~ewa „malo (o)grepstiŒ (brcnuti. strmŒ u *vârlavã. Oblici ~ebrqati. kod kojih je do{lo do ozvu~avawa inicijalnog suglasnika osnove. U oba slu~aja naziv bolesti i wenog uzro~nika brq sa varijantama brv. ~ebr~nut). malo uzeti. Kod oblika sa zna~ewem „~eprkatiŒ mogu}a je kontaminacija sa porodicom re~i glagola prkati. sa zakonomernim gubqewem v. „crviŒ < *vârmâje. a sa druge u — „malo uraditiŒ (br~nuti. mleka pri mu`i i sl. ~obrqa). ~alabrknuti. bavrqati (tako|e o kretawu brqive ovce) i brqook.152 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI od *obvârliviti > obrqiviti. malo zalo`iti. od varijante *obvrqiviti < *obâvârliviti.glagolske osnove i prelazom mq > vq Vukovo obrvqiviti. premetati (tra`e}i ne{to)Œ. *bârlo-okã. ~ebrcnuti. ÅSSÀ 3:167–170. malo dobiti (hrane. brvaq.glagolske osnove ~uvalo iza poluglasa. Oblik bobrqiti mo`da je onomatopejskog porekla. up. ~ebrqati. up.

vodu i sl. ono ovde mo`e imati druga~iju semasiologiju: „me{ati. i brcnut „malo pomustiŒ. 125–127. 329 Nije jasno koji je od navedenih oblika primaran. ÅSSÀ 3:53–54. up. prekonbr~it se. Leskovac. vrqati). a koji je. obarkniaáy „oglupaveo. i {kqombrca 3. nalet vetra. vrqati u osnovi (v. klomburac „mehurŒ Vrawe. bobrkati (se). br~kaweŒ. ina~e. Ni{. *brkati (Wrocáawska 1967:176). o pumpi za vodu)Œ Pirot (gra|a RSA). vrcati. Ovde treba pomenuti i klombrc uzvik za ozna~avawe zvuka koji se ~uje prilikom pada kamena u vodu Lu`nica (Mani})328. zbuwenŒ > „biti ludŒ. Ovde kao da je do{lo i do kontaminacije sa onomatopejom (up. up. (RSGV).verovatno je nastalo pod uticajem imenica klomburak. Babu{nica (gra|a RSA). Isti semanti~ki pomak zabele`en je i u ka{upskom. impf. Zna~ewe „biti lud. Me|utim. Vlasotince.-h. preturatiŒ > „zbuniti (se). Detaqnije o toj pojavi v. klobukŒ Momina Klisura (RSA. verovatno. pobambrqiti) po pravilu se izvodi od primarnog „udaritiŒ (koje je. kaburh uzvik za ozna~avawe zvuka koji proizvodi predmet ba~en u vodu. skrob i sl. bobrknuti (se).. kao i zvuk koji se ~uje kad mlaz mleka iz vimena udari pri mu`i u mleko u kablu.)Œ. biti zbrkan. up. up. {ebrqati. vrcati. Varbot 1988. {ebrkalo. sg.OSNOVE: 6) BRQATI 153 korespondira sa „teturati se. i z a z v a v { i mali { u m. 326 327 . uzvicima blisko je ukr. zavu}i. ka{ikom i sl. U prilog potowoj mogu}nosti govori i uzvik brk kojim se ozna~ava naglo povla~ewe prstom ili ~ime drugim kroz mleko. kakvu te~nost (mleko. skrenuti s umaŒ ({alabrcnut. posvedo~eno za oblik brknuti). lutatiŒ ({alabrcati. vrkati. up. Posebno mesto zauzima zna~ewe „potapati (se) u vodu. }elebrk) i sa „kotrqati (se)Œ (kobrqati (se)). sekundarno obrazovan od glagola brkati „me{ati drvetom. i zabrbo~iti œzagwuritiŒ Vojv. ka{. ESUM 1:305. SP 1:417–419) ili do sekundarnog razvoja zvu~ne semantike327. „klokotatiŒ Pirot (@ivkovi})329. klombrca 3. po svoj prilici. (za)gwuriti (se). udar talasa.Œ330 (ESUM 2:333). bobrqiti se).?). o{amu}enŒ < psl. œklopotati. i uzvike ~abovØâ. bombrcne. i klimburac „mehur. gurnutiŒ. impf. {kripati pri radu. 328 Inicijalno klo. {uUp. Up. gurnuti u voduŒ (br~iti. Ono se. koje se tuma~i kao onomatopeja u vezi sa burh „id. tako da se ~uju {umovi sli~ni bu}kawu (npr. bobrcnuti (se). 330 Up. U semanti~kom i tvorbenom pogledu s. sg. zabr~iti326. sekundarno razvilo od prvobitnog „uvu}i. bobr~iti (se). {to se vidi iz zna~ewa oblika br~iti „g u r n u t i u vodu. Kod ovih oblika neosporan je uticaj leksema sa vrkati. bobrcati (se). acc. obarchniaáy.

. ~a-. identi~ne su na{im ekspresivnim prefiksima. zvowave i bovk. uzvika za ozna~avawe zvuka pri padawu te{kog tela (ESUM 1:218)331. {to bi moglo zna~iti slede}e: a) ekspresivni prefiksi se dodaju i onomatopejama (v. Ove komponente. koje ulaze u sastav pomenutih uzvika. b) ekspresivni prefiksi su i sami onomatopejskog porekla. 331 Interesantan je izbor glasovnih spojeva koji se dodaju osnovnim uzvicima: ka-.154 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI bovsØâ za zvuk bacawa predmeta u vodu. neke od oblika sa prefiksom to-). uzvika za ozna~avawe muklog zvuka. pored bov. {u-.

„dugo se zadr`atiŒ: Ajmo ku}i. (ibid. mr{avitiŒ (gra|a RSA). œizgubiti boju. „propadati. Zagreb 1866 (gra|a RSA). prema kojem je o~avedati postalo metatezom od ove~adati < ovet{adati (izvedeno od osnove prideva vetah). dijal. izbledetiŒ Podriwe. nikad da pro|e. „iza}i `iv. pak i ni`e ovoga ledenoga priedjela biqe sve samo ~aveda B. postojatiŒ. gubiti boju. œdospeti u oskudicuŒ Ba~ka (Vuk). Skok. izvediti pf. opadati. œid. vetah)332. tuma~e}i ga kao rezultat metateze v—~ > ~—v prema uve~ati se ‰sic!Š œu{eprtqatiŒ (Skok III 582–583 s. Podunavqe (RSA) · Od svih navedenih oblika Skok pomiwe samo o~avedati se. bledeti. œvrlo ostareti.v. [ulek.. vu}i seŒ Uskoci (Stani}) is-ka-vedati pf. stariti. okavedati se „odocnitiŒ: Okaveda se ta tvoj ru~ak Pro{}ewe (Vuji~i}). œte{ko `iveti. okavedasmo ovde Qe{tansko (Te{i} 1977). pre`ivetiŒ: Jedva sam iskavedo iz ove zime id. ~av’àdiØi œbolovati. œizmrcvariti seŒ: Okavedak se tebe ~ekaju}i Uskoci (Stani}) è vediti impf. do~ekati veliku starostŒ Lika (RJA) ka-vedati impf. rekonstrui{e se psl.Œ. Slabo potvr|en na srpsko-hrvatskom jezi~kom prostoru. Prasloven332 Radi se zapravo o obliku uve~aditi pf. œvenuti. pritisla siroma{tina i jedva se odr`avam Pro{}ewe (Vuji~i}).) o-ka-vedati pf. „`ivotaritiŒ: Te{ko mogu kavedati.. sve`inuŒ Piva (Gagovi} 2004). œtrajati. kopneti.OSNOVE: 7) -VEDATI 155 OSNOVE: 7) -VEDATI 7) -VEDATI ~a-vedati impf. œte{ko se kretati. sahnutiŒ(?) . venutiŒ. . ~avedati œvenuti. Na osnovu ove i jo{ jedne ukrajinske potvrde. glagol ~avedati ima skoro potpuni formalno-semanti~ki pandan u ukr. „odu`iti seŒ: Ova se no} okavedala. Korist i gojenje {umah. jedva sastavqati kraj s krajemŒ Kordun (gra|a ERSJ) o-~a-vedati se pf. Trebalo bi mo`da po}i od kolektiva *vetã{adâ. *~avedeti (ÅSSÀ 4:31). u stvari. delimi~no ponavqa tuma~ewe dato u RJA. zdravqe oslabilo. oblika ~ev’àdiØi œbolovatiŒ.

zaslabitiŒ Unac (Jovi~i}). Samostalni refleks psl.-h. par *gledeti : *gledati (ÅSSÀ 6:122–123.i osnove -vedati336. oblicima se. sa sekundarnim ï. ~av’àdiØi. i *obved(j)ati (ÅSSÀ 31:38).v. kopneti. vàdzecâ i jeste nejasna kada se oblik izvodi od psl. prisvenoti). slabitiŒ < *uvedati (v. Pri tome se. ukr. na formalnom planu ova dva glagola se me|usobno razlikuju po obrazovawu osnove. sasvim opravdano. izbledetiŒ335.v. v’ànuØi). *vednoti. glagol vediti œvenuti. vàdzecâ œvenuti. i *obvednoti (id. stsrp. *vednoti. U re~niku se ovaj glagol izvodi od slov.i korena ved-. up. izgubiti boju.c. smawiti. kopneti. OS 14–15 s. vànucâ. -v’àdiØi je zakonomerni refleks pretpostavqenog psl. Ako se zanemari prefiks. otawiti. 333 334 .-h.v. izvediti œizgubiti boju. -vedati). koji je u *vednoti (l.). gde se rekonstrui{e psl.je Up. U s. Vaillant III 388). stariti. oblike navedene u ESUM 1:443 s. 335 Up. *vedeti sa~uvan je.c. budu}i da je za govore. ~ev’àdiØi. Izlo`eni materijal omogu}ava da se — na praslovenskom planu — pretpostavi postojawe intranzitiva *vedeti i wegovog iterativa *vedati (izvedenog od prefigiranih formi svr{enog vida). ~avedati mogao pretpostaviti psl. karakteristi~an nastavak -iti < -eti. ali u ukrajinskom nije posvedo~en glagol *v’àdiØi van spoja sa prefiksom ~a. glagol se mo`e uporediti sa stsl. naime. uvàdaØâ œvenuti. U reflekse psl. npr. ~avedati ukazuju na nesumwivo srodstvo sa ukr. spoj ekspresivnog prefiksa ~a. *vedeti spada i pomenuti s. daqe. me|utim. *vedeti.-h. O nastavku -ati v. dosledno javqa nastavak -ati < *-ati. up. ~av’àdiØi (l. Iako tvorbena struktura i semantika s. gubiti boju. bledeti. *ved-noti. Koren *ved. mrziti < *mârzeti u govoru Pive i Drobwaka (v. posebno. 336 Up. Stoga bi se na osnovu s. U pogledu obrazovawa s. i oblik izvije|ati œizbledeti. Ovde se o~ito radi o sekundarnom „jatŒ u korenu. u kojima je posvedo~en. dijal. u beloruskom. vït{ina. Morfologija blr. uz konstataciju da je wegova morfologija nejasna334.-h. sahnutiŒ (ÅSBM 2:298). up. vetah.(v. Vukovi} 1940:327). sve`inuŒ.v. ali postaje potpuno jasna kada se on protuma~i kao kontinuanta glagola *vedeti.-h.156 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ski glagol se tuma~i kao spoj ekspresivnog prefiksa ~a. Oblik bi mogao biti i od vegd < *vetãxã.)333. 31:38–39). ÅSBM 2:301 s. rus. blr. sahnuti. upu}uje na ukr. ouvêdati œvenutiŒ (ESJS 12:717 s. up. oblik *~avedati.

obrazovan od spoja prefiksa *~i. vetah). Glagol kavedati. œvrlo ostareti. „`iveti u te{ko}amaŒ Uskoci (Stani}). i po analogiji rekonstrui{e psl. rus. suvŒ. ~av’àdiØi). do sada nije bio predmet etimolo{ke analize. -o œstarŒ (v. Glagole povezuje i zajedni~ko zna~ewe œte{ko `iveti. ukr. OS 16–17 s. podlegao daqem ekspresivizirawu. od kojeg se razlikuje samo po prvom elementu — umesto prefiksa ~a-. za-~i-~e-veláè œmr{av. Pada u o~i wegova strukturna identi~nost sa ~avedati. vehnuti). semanti~ki bliskog sa *vednoti. (o)du`iti seŒ : œtrajati. `ivotaritiŒ. -a. Upadqiva 337 Zanimqivo je da je i taj. pored bliskosti samih zna~ewa œuvenutiŒ i œostaretiŒ (v.i glagola koji je kontinuanta psl. pa otuda oblici *~a-vedeti337. 340 Autor smatra da je ovaj oblik poslu`io kao osnova glagola *~evediti (> ukr. Kada se i oblik zakav’àdiØi stavi u kontekst ovde razmatranih glagola. . ba{ kao i s. ni u RJA. docnitiŒ Piva (Gagovi} 2004). up. *~avedeti (Kurkina 2001:101). 339 Indikativno je da ovaj oblik u svom zna~ewu sadr`i nijansu trajawa. uspostavqa se zanimqiv paralelizam i korelacija: s. kavedati. *~a-vedati. [uqga~ sasvim opravdano dovodi ovaj glagol u vezu sa semanti~ki bliskim ukr. ~a-v’àdiØi / (za)ka-v’àdiØi341. Da su navedena zna~ewa me|usobno povezana. ve} prefigirani glagol. ~ajati „kasniti. kopneti. postojatiŒ338. koje predstavqa spojnu kariku dva semanti~ka niza: œvenuti. ~a-vedati / ka-vedati : ukr. ~ajiti „jedva `iveti (od mnogo godina). on sadr`i prefiks ka-. bolovatiŒ > œ`ivotaritiŒ < œpre`ivetiŒ : œizmrcvariti seŒ : œvu}i seŒ : œ(o)docniti. slabiti. 338 Zna~ewe oblika o~avedati se pf. sahnutiŒ : œkopneti. up.v. ~iv’óda œdugotrajna bolestŒ339 < *~e-veda ([ulâga~ 1997:21)340. Sli~no glagolu ~avedati. *ko-veda (> ukr. dijal.-h.-h. ~ajati „slabiti. OS 14–15 s. dijal. ~ev’àdiØi. svedo~e drugi glagoli kod kojih su naporedo realizovana pojedina zna~ewa iz prvog (~avedati) i drugog (kavedati) semanti~kog niza. zakav’àdiØi). dugotrajnosti. up. patitiŒ Piva (Gagovi} 2004). i glagol kavedati ima svoj formalni (tj. npr. uz komentar: œnejasnoŒ). dijal. razvilo se verovatno i pod uticajem prideva ved. koje se tuma~i kao particip na -l. zakav’àdiØi œosetiti mu~ninuŒ (ESUM 2:225. budu}i da nije notiran ni u RSA. strukturno-tvorbeni) pandan u ukrajinskom.OSNOVE: 7) -VEDATI 157 o~igledno bio sklon ekspresivnom prefigirawu. do~ekati veliku starostŒ. 341 Zna~ewa œbolovatiŒ i œosetiti mu~ninuŒ pripadaju istoj semanti~koj sferi.v. `ivotaritiŒ Ka~er (gra|a RSA).

(< *ko-).-h. rus.-h. dijal. Bjeleti} 2005. okretatiŒ (ESUM 2:483). sli~ne slu~ajeve u kojima alterniraju prefiksi sa kratkim vokalizmom *~e. koverØeØâ œvrtetiŒ (ÅSSÀ 12:18). 342 Up.(< *ke-) / *ka. kvjadat œvenuti. kovrtati œdupsti. *ko-vârteti345 (v.v. 344 Up. ~evrtati „napraviti rupu. 345 Up. vrteti / vrtati). dijal. pa bi se i na praslovenskom planu mogao pretpostaviti odnos *~a-vedati / *ka-vedati342 : *~a-vedeti / *ka-vedeti. koje Machek 674 s./ *ko-: *~e-vârtati343 / *ko-vârtati344. V. tako|e ukr. 343 Oblik je rekonstruisan na osnovu s. vadnouti smatra neobi~nim.Œ. izdubiti ne{toŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). sa alternacijom prefiksa *~a. . chvjadat œid. up. bu{itiŒ (ÅSSÀ 12:18). i ~e{. koverØaØi œusmeravati. kopnetiŒ. s.158 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sli~nost srpsko-hrvatskih i ukrajinskih potvrda govorila bi u prilog wihovoj arhai~nosti.

preterano {tedetiŒ Uskoci (Stani}). uop{te `iveti. kuburitiŒ (RJA).Œ Zagara~ (]upi}i 1997). zlopatiti se. œprovla~iti. trajati u oskudicama. `ivotariti. `ivotariti. œoskudno `ivetiŒ Potkozarje (Dalmacija). za{everet pf. vrzmati seŒ: Svak se vere da u gorwe ~elo sjede. „`iveti te{ko. tavoriti se „s mukom se nositi s ne~im. privla~iti se. koji bi mogao biti u vezi sa vrdati. verati se „puzati se. odr`avati seŒ Leskovac (Mitrovi}). RSA). koje {ivere od ko{nice. zavla~itiŒ: U grm glave ne verala (Vuk. œskrivati. œobigravati. `ivotare}iŒ (RSA) Up. i tavoqiti „tavoriti. saplitati se u hoduŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). sg. „zakr`qaoŒ Ma~va (Nikoli} B. oskudno. prazan. 347 Up. oskudno provoditi. „pro`iveti.. po{everet Orlec (Houtzagers 1985:365)346 {u-ver-qiv adj. oskudevati. {everet ({everel pt. „zanositi se u hoduŒ Ozaq (Te`ak 1981). œprovla~iti se. „polagano letetiŒ: Matice. tavorit „`iveti oskudno. oskudno `ive}i. œte}i. tavorim 1. tavoriti „`iveti od danas do sutra. treba ji(h) po(h)vatati i u cev~ice od trske pometati Kragujevac (RJA) è up. mu~iti seŒ (RMS)347 do-ta-voriti pf. Unac (Jovi~i}). provoditi `ivotŒ (RMS).) „klizati se. s mukom. 1966:300) ?{i-veriti impf. provoditi u~mao. spoticati seŒ. kretati se prikrivenoŒ.OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 159 OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 8) VERATI / -VERITI {e-veriti impf. verati / verati impf. posrtati. iznemo}iŒ Aleksandrovac (gra|a ERSJ). tavorit „s mukom pre`ivqavati. pentrati seŒ. vrteti se. proturatiŒ. zast. tavoriti œnemati snage za rad. `ivotaritiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). izdr`ati do nekog vremena tavore}i. `ivotariti. œtumarati. krivudatiŒ (RSA) VORITI ta-voriti impf. u bolesti i sl. jedva sastavqati kraj s krajem. 346 . bedan `ivot. pro`ivqavati. „nekako `iveti. u semanti~kom pogledu oblik {verdat „lo{e hodati slabim nogama. lutatiŒ.

poboqevatiŒ. pokvariti se (o vremenu)Œ: To vreme za~avorilo. (RJA)348 ~a-vorewe n. protavorit Vasojevi}i (Bori~i}) tavorewe n. tuvij e rat „tumaratiŒ. 349 Up. nemo}no hodati.160 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI is-ta-voriti „provesti te{ko `ive}i. pipavo raditiŒ. (Vuk. mr{ati. vrlo ostarjetiŒ Kostajnica.). mrdukatiŒ.Œ Uskoci (Stani}) zavorqiv adj. tuvirati „postepeno ~ileti.v. œnapor. nako {to ga vorim su po malo spla~ina Tre{wevo (RSA)349 voriti „varatiŒ (kod dva dalm. pre`iveti (odre|eni period vremena)Œ: Samo da se istavorimo iz zime Vojv. radukatiŒ Uskoci (Stani}). œzasukan. 348 . Lika (Skok I 301 s. mukaŒ. RJA) zavor m. œpomalo raditi. u~matiŒ Lika. œpeskovit (o terenu). voriti impf. izraz voriti du{u „jesti samo toliko da se ne umre od gladiŒ Mora~a (RSA).-dubr. ispetqati se (iz ~ega). „lagano se kretati. teret. pisca XVI veka. usukan. Nije jasno spada li ovamo glagol o-}a-voriti „izazovno zadi}i sukwuŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. „vita miseraŒ Lika (RJA) ~a-vora f. pa nikud ma}i! Banat (RSA) o-~a-voriti „zakr`qaviti. istavoriti se „izvu}i se. „okrenuti na nepogode. „troma i neuredna `ena koja samo sediŒ Ozaq (Te`ak 1981) ?~i-vorqiv adj. ~vornovat (o drvetu)Œ Piva (Gagovi} 2004) VIRATI tu-virati / tu-vijerati impf. œkretati se bez snage. trud. u telu se zgr~itiŒ sredwa Dalm.Œ (Vuk. malaksaloŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). œ`ivotaritiŒ. navor œid. „bolovati s vremena na vreme. Vasojevi}i (Bori~i}) ~a-voriti impf. ~avor) {-~a-voriti se „zguriti se poput ~avkeŒ Lika (RJA) {-}a-voriti se „stisnuti se. pro`iveti tavore}iŒ Du~alovi}i. naprezawe. postati r|av. (RSA) pre-ta-voriti „kukavno pro`ivetiŒ (Vuk. RJA) pro-ta-voriti „id. RJA). RJA). mo}Œ Piva (Gagovi} 2004). lo{ (o zemqi)Œ Ro`aje (Had`i}) è up. „veoma oskudno hranitiŒ: Nemam ni{ta davat krmetu. „mu~iti se u siroma{tvu i starostiŒ Lika (RJA) za-~a-voriti pf. gubiti snagu. œsporo. „zakr`qati.

je vrlo hr|avo za repu. koji su ti jadi? — Viraju `ita na ovoj su{i Piva (Gagovi} 2004) o-ko-virka 3. RSA) ga-vrani} m. bazati. „brbqati koje{taŒ. a gavrani} baci svoj {tap u vis. „blesan. nesposoban ~ovekŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) è virati impf. moji ba{ viraju? Para}in. pa ima kad da radi Crna Reka (Markovi} 1986) è virati impf. napredovati.OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 161 tuvijerat „lutati. tuvirkati dem. bujatiŒ: Neposredno |ubrewe . „te{ko raditi.Œ Fru{ka gora (RSA) ?ko-vrat (se) impf. oporaviti seŒ: Neka ga malo. lavrat „pri~ati koje{tarijeŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) ?le-vrav adj. „igrati se naro~ite igre {tapovimaŒ Ba~ka (Vuk. ^im baci. eto. „nahodati seŒ id. „gaziti (po biqu)Œ: Ne havrajte po {enici — Nigdo mi je su salatu pohavral Ozaq (Te`ak 1981) . Sve {to radi.. bolan. Vr{waci smo. „rasti. nestajatiŒ: Ama ne{to. pf. a. uspevati. ja ostado’ ka’ petli} — [to su ti krxavi pili}i.) o-ko-vrat se pf. len{tina. besciqno i}iŒ Zagara~ (]upi}i 1997). vira mu Le- va~ (RSA) -VRATI ga-vrati se impf. sg. puno hodatiŒ: Al se nakovral dok se isprt’l gori Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990) na-ko-vrat se pf. gavrawe. „oporaviti se nakon bolestiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) ot-ko-vrat se „otkraviti se. zga|aju svi drugi svojim {tapovima wegov {tap. biti neraspolo`en za posao i umoran pa se naglo prenuti i postati ornijiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990) ?la-vrati impf. jer trava onda brzo vira — Ne viram ka drugi qudi. „oja~ati. skitati. gavrawa~a f. Uskoci (Stani}) tu-vijer m. œhodati mrse}i i gaze}i {to (travu)Œ: Sa mi je {enica polavrana — Gdo je tut lavral? Ozaq (Te`ak 1981). (ibid. „vrsta de~je igre {tapovima. nek se odmori dok okovirka. jedan igra~ u toj igriŒ: Svako dete uzme svoj {tap u ruku. „~ileti. „krivonogŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) ?ha-vrati impf. vira{. {vrqati.. Koji pogodi bude misto wega gavrani} Otok (RSA). œid.

rus. gwe~itiŒ. -voriti. Takav psl. oblik pretpostavqa i Kurkina. „splesti se. ose}ati se lo{e. ~avrqati. tu-.Œ Ozaq (Te`ak 1981). vrijeti se. Iliadi 2001:10–32. *koveriti)351. stavqati. 350 Materijal koji je izlo`en uglavnom se svodi na dva ie.„vez(iv)ati. [to se ti~e glagola verati353. sekundarnu u odnosu na *verti (l. stavqatiŒ i 3. kontinuanata pomenutih psl. saviti (se). {u-. osnovu *ver. (na)nizati. koveriØâ œslamati. v. povijati (se). protnutiŒ. ~avrat Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) ~avre{a m. „nespretno hodatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) za-{a-vrati se pf. Sli~na je situacija i u ruskom.) ?{a-vrati impf.v. up. *uer. prefigirane glagole *kaveriti.162 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?~a-vrati impf. vãrvâ. veraØâ œtrpati. savijati (se). oblik tako|e sekundaran u odnosu na *verti (Iliadi 2001:10. *var-) < ie. . potvrde Iliadi rekonstrui{e psl. ta-. gde se ova osnova tako|e javqa u prefigiranim oblicima. on se. dijal. stsl. pri~ati koje{taŒ Lika (Ajxanovi} 2002).„vrteti. œbrbqati. Neke od s. ~avrati „id. sakrivati. (iz)ve{ati. 352 Kurkina 1981:333 izvodi ovaj oblik od osnove *vâreti œkqu~atiŒ. savijati. Fasmer I 293). verenica. Pokorny 1150–1152350). svodi na psl. koliko ih je izdvojio Pokorny): 1. okretati. sagibati (se). (ibid. poviti (se). kaveriØâ œbolovati. veraØâ „umetati. *uer„okretati (se). *vir-. obesiti. Skok III 627–628 s. 353 Naveli smo ga ne samo kao pandan samostalno neposvedo~enom glagolu -veriti. gurati. (po)re|ati. sa razlikom u glagolskom vokalu. {e-.(sa apofonskim varijantama *vor-. istu rekonstrukciju daje Varbot 1976:40). ~a-. ka{qatiŒ (Iliadi 2001:22)352.). 351 Oblik se smatra etimolo{ki srodnim sa *kovirati. v. œkreveqiti se. (ibid. daqe. ko-. {a-.) ?{e-vrat impf. pri ~emu se upu}uje jo{ i na *kovyriti / *kovyr’ati.-h. savijatiŒ (v. *koveriti u kojima izdvaja osnovu *-veriti.c. zajedno sa rus. vrteti (se). spota}i seŒ id. sagnuti (se)Œ. -veriti. korena (od mogu}ih 13. provãreti „proturiti. imitiratiŒ (ÅSSÀ 12:12–13 s. rus. virati. navode}i kao wegov refleks rus.({i-) na osnovu -veriti. *verati. osnova (verati. „brbqivacŒ id.v. la-. Oblici {everiti (eventualno i {iveriti) obrazovani su dodavawem prefiksa {e. sa~uvanu samo u spoju sa datim prefiksima. ~eprkatiŒ (v. „teturatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) · Svi navedeni oblici svode se na psl. oka~(iv)atiŒ: npr. obrtati (se). Na osnovu ove dve rus. vãvreti „turiti. ha-. ve} i zbog wegove semantike. npr. *vâr-. metnutiŒ. daqe. dijal. -vrati) javqaju se u kombinaciji sa slede}im prefiksima: ga-. *uer.

glagol voriti „veoma oskudno hranitiŒ. i {uveqiv œuvenuo. mo`da u vezi sa uveqa f. {uviry œkrivŒ. okretati seŒ autorka l. {uverit’ (sa) pored (z)uverit’. u osnovi glagola tavoriti mogao bi biti i zast. . uviry. U prilog tome ide i zna~ewe oblika zavarati „prividno utoliti (glad)Œ (RSA). neugledna osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). tavoriti). tuma~i kao kontinuante dubletnog *(o)virã. uz semanti~ki pomak œ`ivotaritiŒ > œoskudno hranitiŒ (Pi`urica 1987). 356 Kao paralelu navodi oblik sa istog terena votariti „`ivotariti. Glagol tavoriti nema utvr|enu etimologiju. `goqava. ovaj oblik bi se sa podjednakom verovatno}om mogao posmatrati i kao rezultat metateze od tavoriti. Pridev {uverqiv œzakr`qaoŒ354 sadr`i prefiks {u-. jedva odr`avati `ivotŒ prema `ivotariti (id. Osim potencijalnog albanizma voriti œoskudno hranitiŒ. viriØisà œkriviti seŒ. Skok ga samo registruje. dijal. vario. 355 Oblike kao ~e{. U svetlu ove pretpostavke.v. za~avoriti „zakr`qatiŒ. variare „mewati. {uviry. viràØâ œizvla~iti se. Konstatuju}i da se ova dva glagola ne mogu svesti na zajedni~ki etimon357. Pi`urica ipak ukazuje na logi~nost uzajamnih pomaka œvaratiŒ ü œzavaravati (hranom)Œ ü œoskudno hranitiŒ (Pi`urica 1987:104). daqe. up. iz neprijatne situacije)Œ. viraØâsà œvrteti se. Pi`urica se glagolom tavoriti bavi posredno. oblik sa drugim stepenom korenskog vokalizma i drugim prefiksom. v. 357 Pi`urica tretira glagol voriti œvaratiŒ kao ranu pozajmqenicu od lat. œsitna. zavaravati.. dijal. koji se tuma~e kao kontinuante osnovnog *(o)verã (Havlova 1979:137–139)355.-h. dijal. za semantiku up. U tom slu~aju treba pretpostaviti obrnut semanti~ki razvoj: œoskudno hranitiŒ > œ`ivotaritiŒ.).OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 163 {everaØâ „kretati se. koje predstavqa tvorbeno-semanti~ki pandan s. suverit’ œ(is)kriviti seŒ. oblik voriti „varatiŒ. sln. izvirovaØâsà œizvla~iti se (npr. dijal. nedovoqno so~anŒ: [uveqivo mu zrwe na kuruznim klipovima — Nikola ka`e da su mu {uveqive kru{ke ove godine Potkozarje (Dalmacija). jer je pomak od konkretnog ka apstraktnom zna~ewu uobi~ajeniji. obrazovan dodavawem ekspresivnog prefiksa ta-. øomicati seŒ (Kurkina 1981:334). bez komentara i re{ewa (Skok III 448 s. preina~avatiŒ. (sa stepenom du`ewa u korenu) ~e{. Me|utim. {ever œkrivonogŒ itd. ukr. izvode}i od wega (elizijom inicijalnog sloga)356 dijal. sl~. sa semanti~kim pomerawem prema varati. Tako se pretpostavqeni semanti~ki razvoj 354 Up. izvrdavatiŒ. rus.c. {uvery pored osnovnog uvery œkrivŒ. a oblik tavoriti tretirati kao sekundaran. {everiti. logi~nije bi bilo po}i od oblika voriti kao ishodi{nog.

164

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

œoskudno hranitiŒ > œ`ivotaritiŒ pro{iruje novim zna~ewskim karikama, pa dobijamo slede}i niz: œvaratiŒ > œzavaravati (hranom)Œ > œoskudno hranitiŒ > œ`ivotaritiŒ. [to se ti~e samog oblika voriti „varatiŒ, on bi se mo`da mogao smatrati apofonskom varijantom od varati358, up. rus. vor „lopovŒ359; za odnos voriti : varati up. koriti : karati, umoriti : umarati, lomiti : lamati360 (detaqnije v. Bjeleti} 1999). Ako bi se pratila druga semanti~ka linija, sadr`ana u zna~ewu: œs mukom se nositi s ne~im, mu~iti seŒ, glagol tavoriti mogao bi se dovesti u vezu sa oblicima tipa zavor m. œnapor, naprezawe, trud, teret, mukaŒ: Za to ti nije potreban zavor — Nije to veliki zavor, navor œid.Œ: Ti nikad ne}e{ da u~ini{ ni najmawi navor, regularnim derivatima glagola zavrijeti pf. œzapeti svom snagom da bi se obavio neki te`ak posao, napregnuti se u najve}oj mogu}oj meriŒ, zavirati impf. œzapiwati iz sve snage, naporno raditi, natezati se u raduŒ: Ne zaviri toliko, odrije}e{ se Uskoci (Stani}) i navreti / navrijeti pf. „napregnuti se, zapeti, navalitiŒ, œupreti, pritisnutiŒ, œn a m u ~ i t i s e, n a p a t i t i s eŒ: Na ovo dete, mori, navre sas wega! Vu~itrn, navirati impf. œs mukom se probijati, guratiŒ, œtruditi se da se ne{to postigne, upiwati seŒ (RSA)361. Posredan dokaz da se glagol tavoriti mo`e objasniti kao spoj prefiksa ta- i osnove voriti jeste tvorbeno i semanti~ki blizak glagol ~avoriti „mu~iti se u siroma{tvu i starostiŒ. Zanimqivo je da ni ovaj glagol nema jedinstveno prihva}enu etimologiju. Skok tuma~i ~avoriti i wegov prefigirani oblik o~avoriti kao denominale od ~avor m. „{togod malo o ~em se jedva mo`e `ivetiŒ Srbija (RJA), s napomenom da je definicija zna~ewa ove imeni358 Skok III 565 s.v. var smatra ju`noslovenski glagol varati „decipereŒ pozajmqenicom iz frana~kog waron „pa`qivo slu{ati, voditi ra~una o nekome, ne~emuŒ. Druga~ije tuma~ewe nudi Varbot 1976:41. Up. i Snoj 807 s.v. varovati. 359 Fasmer I 350 s.v. vor smatra da je re~ najverovatnije srodna sa vraØâ, vru „lagatiŒ < *vâraØi, *vâré (u naøomeni Truba~ova s.v. vraØâ, vru (id. 361) stoji da je ova re~ novo obrazovawe i ujedno se citiraju tuma~ewa koja je dovode u vezu sa vrïØi „kiøeØiŒ > „brbqatiŒ i za-vereØâ, za-vora, uø. ølesØi, søleØni). Druga~iju i detaqniju etimolo{ku analizu ovih re~i daje Varbot 1976:39–41. 360 Up. Varbot 1984:30–40. Kratkosilazan akcenat na korenskom slogu varati ukazivao bi na staro iterativno obrazovawe tipa klawati : kloniti, vra}ati : vratiti, no naglasak voriti bi u tom slu~aju morao biti sekundaran. 361 Ovamo mo`da i va-vriti se „mu~iti se, baktati seŒ: Daj mi to dete, da ga nosim babi, nek’ se ona s wim vavri Leva~ (RSA) (< *vã-vâreti?, za inicijalno va- up. vavijest, vavijek).

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

165

ce, data na osnovu jedinog primera: ima ~avor i dvije strijele, tj. „malo, `ivi sirotiwskiŒ – nejasna (Skok I 301 s.v. ~avor)362. Glagol ~avoriti pomiwe se i u oba praslovenska re~nika, gde se dovodi u vezu sa bug. dijal. ~avrim se „maziti se; sme{iti seŒ, ~àrvam se „od bola, tuge, ~e`we sahnuti, venuti, propadatiŒ, ~’uree „slabiti, venuti, sahnuti, gubiti snaguŒ, rus. dijal. ~avereØâ, ~avreØâ, ~avriØâ „bledeti, venuti, kr`qati, sahnuØi; bolovati; gwileti; gubiti zdravqe, snagu, poboqevatiŒ, ukr. ~evriØi „slabiti, mr{aviti; venuti, propadatiŒ, blr. ~aurácâ „id.Œ, dijal. ~auråcâ „slabiti, mr{aviti; venuti, propadatiŒ, ~avricâ „sahnuti, propadati npr. od gladi, dugog ~ekawa na nekogaŒ, ~auracâ „slabiti, gubiti snaguŒ, ~åuracâ „slabiti, propadati od gladiŒ itd. U krakovskom re~niku se konstatuje da su veza isto~noslovenskih i ju`noslovenskih potvrda, kao i sama wihova etimologija – nesigurne. Za neposrednu osnovu rekonstruisanog oblika uz rezervu se uzima slabo posvedo~en pridev *~avrã > rus. dijal. ~avráè „mr{av, slab, uveoŒ, eventualno i s.-h. dijal. ~avor363 i upu}uje sa na lit. kiauras (*keuro-) „pocepan, poderanŒ, pa se sve re~i u krajwoj instanci svode na ie. *skeu- „se}i, odvajati, grebati, strugatiŒ (SP 2:119 s.v. *~avreti). U moskovskom re~niku rekonstrui{e se ne{to druga~iji psl. øredlo`ak, oblik *~avâreti, okarakØerisan kao prefiksalna izvedenica sastavqena od ekspresivnog elementa *~a- i glagola *vâreti „vreti, znojiti se, sahnutiŒ, odaØle zaØim „kr`qatiŒ, „venutiŒ, „zlopatiti seŒ (ÅSSÀ 4:32), up. i Kurkina 1981:333, Kurkina 1992b:190. Na istu psl. osnovu Kurkina l.cc. svodi i rus. dijal. kaveriØâ œbolovati, ose}ati se lo{e, ka{qatiŒ, zakovreØâ œsmrznuti se, pokriti ledenom korom (na poledici)Œ, zaskovreØâ œusahnuti, postati krut od vru}ine, mraza, su{eŒ, odatle zaskovrina œne{to {to je usahloŒ, s tim {to su ovi oblici obrazovani pomo}u prefiksa ka- / (s)ko-. Iako je izvo|ewe zna~ewa œvenuti, sahnutiŒ od osnovnog œvreti, kqu~atiŒ sasvim legitimno, situacija se komplikuje kada su u pitawu ostala sekundarna zna~ewa, tj. œkr`qatiŒ, œslabiti, malaksatiŒ, œpoboqevati, bolovatiŒ, œoskudevati, mu~iti seŒ. Stoga ima
362 Ona je, zapravo, pogre{na. Pravo zna~ewe je: „ima tobolac i dve streleŒ, po{to je ~avor od ~ahor, up. sl~. ~achor „tobolac za brusŒ. Daqe je ova re~ svakako u vezi sa ~ahura. Sa ovako protuma~enom re~i ~avor glagol ~avoriti te{ko da mo`e imati ikakve veze. 363 Ova re~ svakako ne pripada ovamo, v. prethodnu napomenu.

166

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

poku{aja da se ova zna~ewa objasne u okviru gnezda glagola *verti, *vâro — tim pre {to je jedno od wih i realno zasvedo~eno me|u wegovim kontinuantama, up. s.-h. zavreti / zavrijeti „klonuti, zanemo}i; malaksati, oslabiti, zamretiŒ: Jelka ... pane na travu, sku~i se i ulo`i
glavu me|u koqena. Tako skupqena i savita ka’ u klupku, opet zavre i obumre CG (RSA) — v. gore tuma~ewe pomenutog rus. kaveriØâ œbolova-

ti, ose}ati se lo{e, ka{qatiŒ (< psl. *kaveriti), koje je ponudio Iliadi 2001:22. U odre|ivawu etimologije osnovnog voriti (sadr`anog u tavoriti i ~avoriti)364, tj. u wegovom pripajawu gnezdu *verti, *vâro, od presudnog su zna~aja oblici {-~a-voriti se „zguriti se poput ~avkeŒ: [~avorila se, do{la ka ~ava365 i {-}a-voriti se „stisnuti se, u telu se zgr~itiŒ, koji pokazuju da je wegovo izvorno zna~ewe œsaviti se, iskriviti seŒ, up. i pridev zavorqiv œzasukan, usukan, ~vornovat (o drvetu)Œ, tj. œiskrivqen, savijenŒ366. I upravo je ovo zna~ewe moglo poslu`iti kao osnova iz koje su se razvila zna~ewa œkr`qatiŒ, œslabiti, malaksatiŒ, œpoboqevati, bolovatiŒ, up. i ukr. dijal. viriØisà „kriviti se, savijati se (o dasci)Œ (ESUM 1:403) prema zviriØi „iscrpsti, izmoriti (o bolesti)Œ (id. 2:251), kao i gorepomenute rus. dijal. glagole koveriØâ œslamati, s a v i j a t i, gwe~itiŒ i kaveriØâ œbolovati, ose}ati se lo{eŒ. Pravilnost ovakvog tuma~ewa potkrepquju mnogi primeri koji svedo~e o me|usobnoj povezanosti zna~ewa œsavijati se, sagibati se, kriviti seŒ i œslabiti; bolovatiŒ, up. zakovrnuti (v. vrnuti), iskope~iti se (v. pe~iti), ukoviqiti (v. viqiti) itd.
364 Kako se ovi glagoli sre}u na terenu gde se glas h gubio pre wihovih prvih zapisa, moglo bi se pomi{qati i na glagolsku osnovu *hvor-, zastupqenu u psl. *xvorati, xvoreti, up. csl. hvorati, rus. hvoramâ, ~e{. choreti, dlu`. chores, poq. zast. chorze}, dijal. chorza}, rus. dijal. hvoremâ, ukr. hvorimi / horimi, blr. hvaråcâ, sve: „bolovati, pobolevati, slabitiŒ (ÅSSÀ 8:128 s.vv.). Tamo se rekonstrui{u jo{ pridev *xvorã(jâ) „bolestan, mr{av, lo{Œ (id. 131–132) i wegove izvedenice *xvoroba (id. 128), *xvorostâ, *xvorota, glagol *xvorovati (id. 129). Zna~ewe ove osnove dobro se sla`e sa semantikom glagola tavoriti, ~avoriti, no tek bi eventualna potvrda sa h ili f dala potrebnu izvesnost wihovoj rekonstrukciji kao *ta-/~a-hvoriti. U dilemi izme|u *voriti i *xvoreti kao osnovnog glagola treba uzeti u obzir i rekciju. Glagol voriti je tranzitivan, a psl. *xvoreti, *xvorati — intranzitivan, kao i tavoriti u najve}em broju primera (refleksiv tavoriti se slabo je potvr|en), {to bi ukazivalo da je tu -iti < -eti (tip slabiti intr. < *slabeti) (v. Bjeleti} 1999:123). 365 Definicija zna~ewa o~igledno po~iva na narodnoj etimologiji, koja ovaj neprozirni glagol zbog fonetske sli~nosti dovodi u vezu sa imenicom ~ava œ~avkaŒ. 366 Pridev zasukan, kojim se defini{e pridev zavorqiv, ima zna~ewe œuvojit, vijugav, spiralanŒ (v. RSA).

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

167

Ovamo verovatno spada i pridev ~ivorqiv œpeskovit (o terenu), lo{ (o zemqi)Œ, budu}i da je wegovo zna~ewe zapravo konkretizacija op{tijeg zna~ewa œslab, lo{Œ; za inicijalno ~i- up. rus. dijal. ~ivreØâ, ~ivereØâ œmr{aviti, sahnutiŒ (ÅSSÀ 4:32). Ukoliko se ipak ne radi o prefiksalnoj izvedenici, mogu}e tuma~ewe bi bilo da je oblik ~avoriti izveden sufiksom -or- (o ovom sufiksu v. SP 1:54)367 od ~aviti impf. „`iveti od danas do sutra, tavoriti, ~ametiŒ, u~aviti pf. „oslabiti, omr{aviti, iznemo}i, imati vrlo iznuren izgledŒ, up. i ~avuwati impf. „biti sasvim iznemogaoŒ, œprovoditi `ivot u bedi, bedno `ivetiŒ, ~avo m. „mr{av, iznemogao mu{karacŒ Uskoci (Stani})368. Iz ovog ugla prate}i paralelizam oblika tavoriti i ~avoriti, dolazimo do glagola taviti, tavim „propu{tati vodu, tajati, curitiŒ: Taviti re~e se o kakvoj `idini, kad kroza sud pomalo probija — Vino kroz ba~vu tavi Makarsko primorje (RJA) koji bi, bez obzira na nepodudarnost akcenata i zna~ewa, mogao biti ekvivalent glagola ~aviti. Taj odnos ekvivalentnosti uspostavqa se preko slede}ih relacija — ~aviti „tavoritiŒ : ~ajati „`iveti u te{ko}ama, zapadati u neprilikeŒ, œo~ajavati ~ekaju}i nekoga ili ne{to, bri`no i{~ekivatiŒ, œdugo se pe}i, pretvarati se u izgoretinu (o hlebu)Œ Uskoci (Stani}), „patiti, o~ajavati, bri`iti, slabitiŒ Piva (Gagovi} 2004), ~ajet „~amiti, nestajatiŒ Kosovo (Elezovi})369 = taviti „propu{tati vodu, tajati, curitiŒ : tajati „curiti, kapatiŒ, fig. œrastapati se, nestajatiŒ Sew, tajati: Ba~va taje — Vene, ~ezne, gasne, blidi, sahne, gine, kopni, taje (o zaqubqenom ~oveku) Ba~ko i Sremsko Podunavqe (RJA). Na taj na~in bi se, po ve} uo~enom paralelizmu, i razmatrani glagol tavoriti mogao objasniti kao izvedenica sufiksom -or- od taviti. I dok je glagol tajati sveslovenski i praslovenski (Skok III 434 s.v. tajati), oblik taviti bi, ve} s obzirom na svoj areal, mogao biti romanizam, od lat. tabere „topiti se, nestajatiŒ, sa romanskim prelazom intervokalskog -b- u -v-370 (v. Bjeleti} 1999:123–124).
Na materijalu na{eg jezika v. Bjeleti} 1994:269. Za ovakvu tvorbu up. lav-or-iti (lah-or-iti) „piriti, pirkatiŒ : lahati „hodati brzoŒ, mav-or-iti „mahati, klatiti, wihati, kretati tamo-amoŒ : mavati (mahati) „~initi nagle pokrete ne~im tamo-amoŒ (RSA). 369 Ovaj srpski oblik navodi se u SP 2:107–108 s.v. *~ajati : *~ati i u ÅSSÀ 4:10–11 s.v. *~ajati. 370 Up. i nem. tauen „topiti seŒ.
368 367

168

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

U obliku tuvirati izdvaja se prefiks tu- dodat na osnovu virati (< *virati), koja je u formalnom pogledu iterativ od vrijeti (< *verti). Iako se ova osnova prete`no javqa u prefigiranim obrazovawima, oblik virati œ~ileti, nestajatiŒ pokazuje da se ona mo`e pojaviti i samostalno, up. i rus. dijal. viraØâ œ(raz)bacati kojekuda, kojekakoŒ, œplesti (opanke, korpe, mre`e); spajati delove mre`eŒ, œplesti kojekako, raditi ne{toŒ, œmakar kako pri{itiŒ, viraØâ œzaokretati (o putu)Œ, viràØâ œizvla~iti se od ne~ega, izvrdavatiŒ (o ruskim potvrdama v. Havlov a 1979:138; Bory s 1991:24 ; Varbot 1995:63; Vlaji}-Popovi} 1999:114; ^erni{ 2003:223–224). Oblik tuvijerati mogao bi se smatrati pseudojekavizmom, up. npr. kumnpijer m. œkrompirŒ Uskoci (Stani})371, kopijeran adj. „`iv, `ivahan, krepak, odva`anŒ id. (v. periti), natoklije~iti pf. œizdi}i, nadi}i, uzdignutiŒ (v. -kle~iti). Osnovna zna~ewa glagola tuvirati jesu œtumaratiŒ i œpoboqevati, slabiti, ~iletiŒ. Kad je u pitawu prvo zna~ewe, razmatrani glagol ima potpune semanti~ke paralele u nizu oblika iz jugoisto~ne Srbije, up. poviram se 1. sg. œpotucati se, tumaratiŒ Pirot (@ivkovi}), „du`e se zadr`avati na nekom mestuŒ Vrawe (Zlatanovi}), sviram se œlutati besciqnoŒ id. (ibid.), spoviram se œpovla~iti se, vu}i se, besciqno i}i tamo-amoŒ, sneviram se œmajati se, skitatiŒ Leskovac (Mitrovi}), ali i na slovenskom severu, up. poq. poniewiera} sie œtumarati, lutati, skitatiŒ. Svi navedeni oblici svode se na psl. *virati, iterativ od *verti (v. Borys 1991:22–25; Vlaji}-Popovi} 1999:113). Kad je u pitawu zna~ewe œpoboqevati, slabiti, ~iletiŒ, glagoli tuvirati, virati imaju svoj semanti~ki pandan u ukr. dijal. koviriØi „bolovati, mr{aviti, slabiti, propadatiŒ (ESUM 2:485). Ovaj glagol, u ESUM l.c. okarakterisan kao nejasan, bez ikakvih prepreka mo`e se uvrstiti me|u kontinuante psl. *verti, *vâro, s tim {to se kod wega ispred osnove javqa prefiks ko-. Ovamo verovatno spadaju i ukr. dijal. kováriØi œpoboqevatiŒ, kováràØi œdugo bolovatiŒ (ÅSSÀ 12:17 s.v. *kovyriti / *kovyr’ati (se)). Uprkos predlo`enoj rekonstrukciji (koja odra`ava sekundarno preoblikovan vokalizam osnove), autori smatraju da su potvrde izlo`ene u odrednici pre u vezi sa psl. oblicima *kovirati i *koveriti. Prvi oblik se tuma~i kao spoj zameni~kog prefiksa *ko- i *-virati, iterativno-durativnog oblika glagola *-verti (id. 13–14)372, a drugi kao etimolo{ki identi~an
V. Skok II 215 s.v. krumpir. Psl. oblik rekonstruisan je na osnovu rus. dijal. koveràØâ œ~a~kati, ~eprkatiŒ i poq. zast. chowiera} œwihati se, klatiti seŒ. Sasvim druga~iju etimologiju poqskog glagola (< psl. *xvejati) daje SEK II 308 s.v. xoveraá.
371 372

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

169

wemu, ali sa druga~ijim vokalom osnove (id. 12–13). O glagolu tuvirati detaqnije v. Bjeleti} 2006b. Oblik iz Crne Reke okovirka 3. sg. pf. œoja~ati, oporaviti seŒ mo`e se razlo`iti na slede}i na~in: o-ko-vir(k)a. U pitawu bi, dakle, mogao biti dvostruko prefigiran i deminutivnim sufiksom pro{iren glagol vira 3. sg. impf. „rasti sna`no, bujati (o rastiwu)Œ Crna Reka (Markovi} 1986), up. sa istog terena i viraje „uspevati, napredovati, izrastati (o biqu)Œ Pirot (@ivkovi}), Vlasotince (gra|a RSA), virae „rasti, `iveti, postojati, razvijati se, napredovatiŒ Timok (Dini} 1988), virajem 1. sg. œnapredovatiŒ Leskovac (Mitrovi}) (v. Vlaji}-Popovi} 1999:116, nap. 13). Isti glagol posvedo~en je u makedonskom i bugarskom, up. mak. viree œrasti, bujatiŒ, bug. vireà œrasti, dobro se razvijati (o biqkama)Œ. Bugarski glagol dovodi se u vezu sa bug. virà œdizati, izdizatiŒ (= s.-h. viriti), koje se smatra srodnim sa vra œguratiŒ < *verti (BER 1:151)373. ^erni{ ovim leksemama prikqu~uje i s.-h. viriti, posvedo~eno samo u izrazu ni viri, ni piri œne raste, ne uspevaŒ (RSA)374, konstatuju}i da je svima wima svojstvena semantika kretawa usmerenog ka gore, uvis, iz koje legitimno proizlazi semantika rasta, izrastawa. Autorka pri tom smatra da svi pomenuti oblici pripadaju gnezdu *ver- / *vâr- / *vor- œgurati, spajati, zatvaratiŒ (^erni{ 2003:221). Up. i Varbot 1995:62–63, koja ovamo sme{ta, pored s.-h. viriti œdelimi~no se videti iznad (ispod, iza) ne~ega, {tr~atiŒ, jo{ i bug. navira œpodi}i (posudu, da bi se pilo)Œ375.
373 Iliadi svodi bug. virà œdizati uvis, dizati (glavu, nos)Œ na psl. *virati, pod uslovom da nije u pitawu refleks psl. *vyr’ati (Iliadi 2001:24). [to se ti~e bug. vireà „rasti (o biqci)Œ, Georgiev 1985:193 ga izvodi od lat. vireo „zeleneti se; biti sve`, bodar, jakŒ, dok Mladenov 67 pomi{qa na srodstvo sa virã I, II. 374 Up. i potvrdu ovog izraza iz Dubrovnika: ni piri, ni viri / niti piri, niti viri œka`e se za ne{to {to slabo napreduje (naj~e{}e o rastiwu)Œ: Presadi}u ovo cvije}e, jer ovako ni piri, ni viri — Djeca niti piru, niti viru! (Bojani}/Trivunac 2002). 375 S druge strane, oblik okovirka ima potpunu semanti~ku paralelu u glagolu kovarnuti (se) pf. „oporaviti se, oja~ati u fizi~kom smislu (posle bolesti, slabosti), otrgnuti se, oteti se; po~eti br`e rasti, napredovatiŒ U`ice, Zlatibor, Jadar (RSA). Stoga Vlaji}-Popovi} l.c. pomi{qa na mogu}u vezu ova dva oblika uprkos neregularnoj vokalskoj alternaciji. Ovde svakako treba pomenuti i pridev kovaran „`ivahan, okretan, ~ioŒ Lika (RJA), Sanyak (RSA), œmlad, ko~operanŒ Dvorska, Jadar (RSA), iako wegov odnos sa glagolom kovarnuti nije jasan. Pomenuti pridev, ali u zna~ewu „lukav, podmukao, pokvaren; koji nanosi zlo, zaoŒ (koji navodi Skok II 171–172 s.v. kovati) dovodi se u vezu sa glagolom kovariti „~initi kovarstva, spletkaritiŒ, up. kovarnik, kovarno, kovarstvo, tako|e rus. kovarnáè, za ~iju etimologiju up. Fasmer II 270; v. i ÅSSÀ 12:8–10 s.vv. *kovariti (se), *kovarâ, *kovarânã(jâ) (gde ipak nije obja{wen semanti~ki aspekt navedenih slovenskih potvrda). U seman-

170

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

Sledi niz leksema u kojima se mo`e izdvojiti osnova *vârati. Ovu osnovu rekonstrui{e Varbot, pretpostavqaju}i da je psl. *verti, *vâro u pojedinim dijalektima razvilo zna~ewe œobmawivatiŒ i da se samo u tom zna~ewu preobrazilo u *vârati, *vâro, odakle rus. vraØâ œlagatiŒ (Varbot 1974:40). Semanti~ki spektar kontinuanata ove osnove ipak je ne{to {iri. Iliadi ovamo svrstava bug. dijal. vra se œgurati se, me{ati se, uplitati seŒ, rus. vrannáè œpleten, zavojitŒ, ka{. ribarski termin vera œdeo ribarske mre`eŒ (Iliadi 2001:22–23). Ista osnova izdvaja se u psl. *gavârati / *gavâriti, koje se tuma~i kao spoj ekspresivnog prefiksa *ga- (varijante od *ka- / *ko-) i glagola *vârati, *vâriti (ÅSSÀ 6:112–113)376. Oblik *gavârati ujedno je i psl. predlo`ak gorepomenutog gavrati se „igrati se naro~ite igre {tapovimaŒ377, up. i gavrani} „vrsta de~ije igre {tapovima, gavrawe; jedan igra~ u toj igriŒ, gavrawa~a œid.Œ. Ta~nost predlo`ene rekonstrukcije potvr|uju istozna~ni oblici bez prefiksa ga- (< *ga-), koji tako|e pripadaju gnezdu glagola *verti: vrana / vrana f. œ{tap, motkaŒ: Ako ne h}ene, a ja }u vranom CG, Vranawe je de~ija igra sa palicama (vranama) Hrv., odatle vranati se / vranati se impf. œigrati se de~ije igre u kojoj se ba~eni {tap ga|a drugim {tapom dok letiŒ Banija (RSA). Imenica vrana svodi se na psl. *vorna (v. Iliadi 2001:81, koji navodi druge slovenske kontinuante ovog psl. oblika). Oblik kovrat (se), ukoliko uop{te spada ovamo, sadr`i prefiks ko-. Kao wegova relativna tvorbeno-semanti~ka paralela mo`e poslu`iti sln. kabrati „trapavo i brzo se pomicatiŒ (Kurkina 1981:335), dok prefigirano o(t)kovrat se „otkraviti seŒ, œoporaviti se nakon
ti~kom pogledu, pridevu kovaran œ`ivahan, okretan, ~ioŒ mnogo je bli`i rus. dijal. pridev uverisØáè œ`ivahan, spretan (o detetu)Œ, koji pripada gnezdu glagola *verti, a ~ije je zna~ewe rezultat semanti~kog razvoja: œgurati, umetatiŒ > œmuvati se, vrzmati seŒ > œonaj koji se svuda vrzma, trpaŒ > œokretan, `ivahan, spretanŒ (v. Kala{nikov 2000). Odnos navedenih leksema, koje bi mogle biti u genetskom srodstvu, zahteva detaqnu analizu. 376 Pored s.-h. potvrde, glagol je rekonstruisan jo{ i na osnovu bug. gavrà se œrugati se, izvrgavati rugluŒ, dijal. gavrem œmilovati, mazitiŒ, œkaqati, sramotitiŒ, gavrà œprqati, kaqatiŒ, rus. dijal. gavraØâ œpraviti ne{to neukusno, ne~isto (o hrani)Œ, œkvariti posao, la}ati se ne~ega neume{noŒ, œlo{e ne{to raditiŒ, gavraØâsà œspremati hranu neukusno, ne~istoŒ, œprqati seŒ, gavràØâ œprestiŒ, œkvaritiŒ, gavràØâsà œdaviti se ne~im, zagrcnuti se, iska{qavati sluzŒ, gavriØâ œose}ati mu~ninu, ispu{tati zvuke kao pri povra}awuŒ, œraditi ne{to lo{e, neume{noŒ, œprqatiŒ. U krakovskom praslovenskom re~niku oblik *gavâriti smatra se ekspresivnim derivatom glagola *gaviti, sa formantom -r- (SP 7:77). 377 Skok I 556 samo notira ovaj glagol, bez ikakvog komentara.

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

171

bolestiŒ ima pandan u obliku sa drugim stepenom korenskog vokalizma okovirka (v. gore), up. i okovrnut (se) œid.Œ (v. vrnuti). U obliku lavrati œbrbqatiŒ mogao bi se izdvojiti prefiks la-, i ina~e karakteristi~an za glagole sa ovim zna~ewem378, up. labrwati, labrdati (v. lV-), laprdati (v. -prdati). Sli~na je situacija i sa glagolom ~avrati, koji sadr`i prefiks ~a-, tako|e ~est u oblicima sa zna~ewem œbrbqatiŒ, up. ~avrqati (v. vrqati), ~avrzati (v. vrgati / vrzati). Up. i rus. dijal. {ávåráØi „brbqati, pri~ati glupostiŒ, istozna~ni oblik sa drugim vokalom osnove i drugim prefiksom (Kurkina 1981:334). Interesantno je da u Ozqu alterniraju prefiksi la- i ha- ispred osnove -vrati, pri ~emu oblici koje obrazuju imaju isto zna~ewe, up. lavrati œhodati mrse}i i gaze}i {to (travu)Œ, havrati „gaziti (po biqu)Œ379, a upotrebqavaju se u gotovo identi~nim kontekstima. Oblici {evrat „teturatiŒ i {avrati „nespretno hodatiŒ, u kojima se izdvajaju prefiksi {e- / {a-, imaju potpune formalno-semanti~ke paralele u sln. {avrati „nespretno, trapavo se kretatiŒ i rus. dijal. {avraØâ „sporo hodatiŒ (Kurkina 1981:334). Kurkina l.c. u ovu porodicu re~i ubraja i sln. {ever „krivonogŒ, {everiti „hramatiŒ, ~e{. {everem „krivoŒ, sl~. {everom, heverom, ukr. {evernogiè, s kojima bi — mo`da — mogao biti u vezi i pridev levrav „krivonogŒ, ako se uzme da je obrazovan pomo}u prefiksa le-. Za druga mogu}a tuma~ewa sln. i ostalih pomenutih oblika up. Bezlaj IV 14 s.v. {avrati, 39 s.v. {ever. Analizirane lekseme svrstavaju se u nekoliko semanti~kih grupa, formiranih na bazi zna~ewa ishodi{ne psl. osnove *ver- pod koju se, u savremenim slavisti~kim istra`ivawima, podvode oblici sa slede}om semantikom: „vezivatiŒ, „trpati, guratiŒ, œupirati, zapiwatiŒ, delimi~no i „vrteti, okretati, savijatiŒ (v. Kala{nikov 1994:81). Prvu grupu ~ine oblici sa zna~ewem œkriviti, savijatiŒ ({~avoriti se, levrav), odakle se regularno razvijaju zna~ewa œzakr`qatiŒ ({uverqiv, za~avoriti, o~avoriti), œpobolevati, ~iletiŒ (tu378 Up. i `-l a -vrati zast. {atr. „brbqati, ~avrqati, }askatiŒ (RSA), {-k-la-vriti „govoriti bez smislaŒ Krk (RJA). 379 Mo`da je ovaj glagol u nekakvoj vezi sa zast. imenicom havre`â m. „korov, trweŒ (?): ... i kakav’ li mo`e báti rod ª havre`a ... (u orig. plodã ª ternjê) Venclovi} (Jovanovi} 1911:304), ili dijal. glagolom uavrit pf. œnabujati, narasti (o travi, trsci i sl.)Œ: Uavrila velika trava oko ku}e, treba ju pokosit, e se ne mo`e proj Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Za tuma~ewe oba oblika v. ERSJ 1:55 s.v. avrik.

172

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

virati, tuvijerati), eventualno i œ`ivotariti, mu~iti seŒ (tavoriti, ~avoriti, kovrat se). Posledwe zna~ewe moglo se razviti i iz osnovnog œzapiwati, upiratiŒ. Semantika te{kog, sporog, nespretnog kretawa objediwuje oblike {everiti, za{everet, po{everet, tuvirati, tuvijerati, {avrati, za{avrati, {evrat. Odatle se lako razvijaju zna~ewa œtumarati, lutatiŒ (tuvijerati), œsporo, pipavo raditiŒ (tuvirati, tuvijerati), œtrom, neuredanŒ (~avora), mo`da i œgaziti po biqu, mrse}i gaŒ (lavrati, havrati). Zna~ewe œbrbqatiŒ (lavrati, ~avrati) uglavnom se razvija iz osnovnog œvezivati, plestiŒ, up. kontinuante psl. *verzti (v. vrgati / vrzati). Relativno izdvojeno stoji zna~ewe œoja~ati, oporaviti seŒ (okovirka, otkovrat se, okovrat se) koje, uprkos gore ponu|enom tuma~ewu, kao da je nastalo po principu enantiosemije prema mnogo boqe posvedo~enom œpobolevati, ~iletiŒ, ili pak uop{te ne spada ovamo.

jer stoji u vezi sa viti < psl. pesmu (obi~no prelivaju}i glasom. œumretiŒ Uskoci (Stani}) is-ko-v i qati pogrd. hitnuti u daq (kamen. vijati1). Grahovo. œutonuti u san. skr{iti zavr}u}iŒ. zavrnutiŒ. zapevaju}i)Œ.OSNOVE: 9) VIQATI 173 OSNOVE: 9) VIQATI 9) VIQATI ko-viqati impf. œrazboleti se. „za(o)krenuti. (ibid.v. uganuti. œodgajiti kakvu stokuŒ id. zavrnutiŒ. drvo i sl. da mu je i{~eviqio vilicu u levu stranu! Kolubara (gra|a RSA). zavrnuti nagore. fijukati. kukati. uvrnuti. iznemo}i. izvijati „izvoditi kakvu melodiju. „baciti. zaspatiŒ (RSA). po}iŒ: Zakoviqio po ‰oŠvoj me}avi pro Muratovi}e. ~a{a) VIQITI za-ko-viqiti pf. kvariti redŒ. naglo zaslabitiŒ: Jutros je bijo na nogama. Sarajevo. ufitiqitiŒ. Skok III 588 s. *vyti (v. „izroditi dosta dece ili mladun~adiŒ. iskrivitiŒ: Tako ga je gadno udario pesnicom po licu. Koceqeva (gra|a ERSJ). na}i se pred smrtnim ~asomŒ id. œprelomiti. œiznenada se razboleti. i{~a{itiŒ [abac (gra|a ERSJ).) u-ko-viqiti „sasvim iznemo}i. up. jadikovati. zavijati (o vetru)Œ (RSA) etimolo{ki se razlikuje od gorepomenutog. iskriviti u stranuŒ Leva~ (RSA). i{~eviqiti „i{~a{iti. preturati. œprelomiti. naricati (nad mrtvima). zanemo}iŒ. Bos. skr{iti zavr}u}iŒ. a eno sa‰dŠ zakoviqio Piva (Gagovi} 2004). œumretiŒ Uskoci (Stani}) is-ko-viqiti „sasvim oslabiti. „za(o)krenuti. i{~eviqiti se „iskriviti se. œnabacivati bez redaŒ Unac (Jovi~i}) za-ko-viqati pf. uganutiŒ (Skok I 299 s. urlikati. urlati. œiskrenuti. œiskriviti. œzaputiti se. omr{avitiŒ. ne}e se kortalisati.)Œ: Zakoviqi kamenom i pogodi u vrg bandijerne. na-ko-viqati „id. œrazboleti se. nakriviti seŒ (RSA)380 380 Homonimni oblik ~e-viqiti „suvi{e glasno pevati (obi~no u pijanstvu)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). vijati „zavijati (o vuku). œuskome{ivati.) i{-~e-viqiti „i{~a{itiŒ Leva~. „izviti. zanemo}iŒ. Ali i ovaj onomatopejski oblik sadr`i ekspresivni pre- . (ibid.Œ Uskoci (Stani}) i{-~e-viqati „i{~a{iti.v.

za~eviqati „zapeti. „id.Œ Uskoci (Stani}) · Kao i glagol vitlati (koji se u krajwoj instanci svodi na psl. v. *viti (v.i glagola *viliti / *vil’ati. koválàØâ (ESUM 2:485)381.-h. zavojŒ. koji se tu pojavio mo`da pod uticajem razmatranih leksema. daqe. ekspresivnog prefiksa ~e. s jedne strane. Ova rus. i sa *kovati. hramati. sln. ESUM 1:375 s. mo`da bi se i rus. iskriviti u stranuŒ Leva~ (RSA) è viqiti impf. Skok III 600–601). gegati seŒ izdvaja prefiks ko. izvla~iti se iz neprilikaŒ. œuvrtati. odakle je. ÅSBM 2:142–143 s. vila). ul „{upqinaŒ. ulja „oteklinaŒ (Fasmer I 368). *vil-) glagola viti (up. Oblici sa ko. Pojava ekspresivnih prefiksa kod onomatopeja nije retka. osnova *vyl. nategnuti (pu{ku)Œ. „okretati mu{kom jagwetu ili {iqegu rogove ste`u}i ih da ne rastu u stranu ve} uvisŒ. i ove lekseme pripadaju gnezdu glagola viti < psl. kovilä{ka „okuka. Ako bi se po{lo od Macenauerove pretpostavke. ulje. zasukivati brkove.v.v. imenica dovodi se u vezu sa poq. ul. po wegovom mi{qewu.v. koje se kao samostalno ne pojavquje (Matzenauer 1881:190). osnovu *vi-). uz napomenu da prost glagol ~eviqiti nije potvr|en (Skok I 319 s. Kurkina u navedenim primerima vidi odraz alternirawa psl. upravqaju}i ih nagoreŒ. v. potvrda i{~eviqiti. fiks. ~V-. koje se dovodi u vezu sa rus. koje se dovodi u vezu sa *kovylâje. koválâ moglo tuma~iti kao spoj prefiksa ko. Kao strukturna paralela navodi se rus. zavili~itiŒ.(tako Budimir 1951:229) i korena koji je u válâ „kvrga. 381 Macenauer u rus. i{~oviqiti (i i{~evrqiti) u ÅSSÀ 9:22 rekonstruisan je oblik *jâz~eviliti (dodu{e. Skok smatra da je kao osnova za stvarawe glagola ra{~eviqiti (vilice kao kow) „ra{iriti. ~ever)382. a ni u ÅSSÀ.ne pomiwu se kod Skoka.i ~e-. s druge (ÅSSÀ 12:15).174 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI i{-~o-viqiti „iskrenuti. vilàØi. Kao paralela mo`e se navesti ukr.i válàØâ. U dopuni prire|iva~a upu}uje se na zavili~iti „zaularitiŒ. koji se tuma~i kao spoj prefiksa *jâz-. sa znakom pitawa). Oblik viqati izvodi se od participske osnove vil. Ispred osnove viq-ati (viq-iti) alterniraju prefiksi ko. Fasmer ÇÇ 274 smatra ovu re~ neprozirnom. glagol cevirmek. iako pretpostavqa da je autohtono slovenska (ima i aloglotskih etimologija).v. vilàcâ. dijal. ra{~epitiŒ(?) poslu`io tur.(psl. ~voruga. vá-~u-vilivaØâ „lukaviti.: *ul-) (Kurkina 1992:88). i blr. *kovyl’ati (se) (iskqu~ivo na osnovu rus. zaviqiti pf.(*oul.: *ul.v. potvrda). œmetnuti kowu `vale. 382 Skok registruje i fonetski blizak glagol za~eviqiti. uz konstataciju da oblik bez prefiksa nije potvr|en. Samo na osnovu s. koválàØâ „{epati. Machek 689–690 s. za~equstiti. izraslinaŒ. vilàØâ. Fasmer I 315 s. metatezom nastalo nepotvr- . U ÅSSÀ se rekonstrui{e psl.

up. i{~evrqiti (v. koje se konkretizuje u „zavrnuti. . |eno *za~iviliti. zakovrtati. up. Ista dilema va`i i za oblike iskoviqati. „izroditi. pej. nakotiti dosta mladihŒ. Kao relativan semanti~ki pandan mogao bi se navesti glagol odwihati „odgajitiŒ (Vuk. tako da se ~ak postavqa pitawe da li se tu radi o osnovi etimolo{ki identi~noj osnovi *vil-iti. i{~evrqiti. moglo bi se pretpostaviti da su oblici iskoviqati. Iz zna~ewa „kriviti (se)Œ sekundarno se razvilo zna~ewe „oslabiti.Œ Uskoci (Stani}). ra|ati mnogo deceŒ. RJA). nakotiqati. po}iŒ up. ra|atiŒ). vrqati). kvariti redŒ i œnabacivati bez redaŒ. Za zna~ewa „baciti. nakoviqati u zna~ewu „izroditi dosta dece. „donositi na svet. nara|ati (dece) u velikom brojuŒ : navrqati œnabacatiŒ > œnara|ati. 383 Up. mladihŒ. zakovrnuti). zanemo}iŒ > „umretiŒ (za isti semanti~ki pomak up. v. natovitlit. ~avaoŒ (Skok III 640). up. iskotiqati. izviqkati pf. negovatiŒ. Ovamo verovatno spadaju i zna~ewa œpreturati. barem pretrpeli uticaj ovog glagola. zatovitlit. S obzirom na to da se ovo zna~ewe razvilo iz osnovnog „bacatiŒ. i Herej-Szymanska 2002:389. zakovrqati. „zaputiti se. i{~evrnuti. i kotiqati „~esto ra|ati decu. iskoke~it se. i oblike bez prefiksa viqkati impf. sadr`ano u usko~koj potvrdi iskoviqiti „odgajiti stokuŒ. Glagol za~eviqiti u zna~ewu „zapeti pu{kuŒ izvodi se od za~ivijati „staviti ~iviju. „odnegovati. nagomilatiŒ. Op{te zna~ewe je „krivitiŒ. vrnuti.OSNOVE: 9) VIQATI 175 U semanti~kom dijapazonu navedenih oblika izdvaja se nekoliko zna~ewa. nakoviqati (ako nisu ekspresivne varijante osnovnog kovrqati pej. koje je poslu`ilo kao osnova za glagol za~eviqiti u zna~ewu „metnuti kowu `valeŒ. zamahnutiŒ. iskotiwati pogrd. pokotiqati pogrd. podizati (decu)Œ. izra|atiŒ (v. vrqati). Posebno mesto zauzima zna~ewe „gajiti. nara|ati (dece) u velikom brojuŒ (RSA)383. uganutiŒ. nakovrqati pej. œizroditi. klin. podi}i (decu)Œ Vrawe (RSA). zaokrenutiŒ. „izroditi mnogo dece. „id. „i{~a{iti. zakovrqiti. „negovati. i nakoveqati „nakupiti u velikoj koli~ini. up.

Kao i ~e-viqiti „glasno pevatiŒ (v. okrenuti. i ovaj glagol stoji u vezi sa vijati „zavijati. kukatiŒ od viti < psl. *vyti. iz istog izvora zakamlijekati „umrtviti se. œwihati se. impf. „lutati bez ikakvog ciqa. nagoniti (koga na kakav rad)Œ. povezati ne{to n a k r i v oŒ. povijati (o vetru)Œ. iskrivitiŒ. loviti nekogŒ. u ovom slu~aju ka-. U obliku i{~evinuti izdvaja se prefiks ~e-. œplesti (venac i sl. œv i t i. nakrivo pove`e maramu) (RSA) è izvinuti pf. „obrnuti. „juriti za nekim. œgoniti. œpodvrnuti. vijoritiŒ. sg. gore). vrnuti). lako se uspostavqa veza sa ishodi384 Ovamo ne spada oblik za-ka-vijati „izgubiti glasŒ: Ono dijete zakavijalo. „saviti. lepr{ati se. iz primera se vidi da u RSA nije data precizna definicija zna~ewa. obrnuti seŒ (RSA) VIJATI s-ko-vija 3. œzaokrenuti se. zavinuti se „saviti se. œviti se. dosa|ivatiŒ Timok (Dini} 1988) ?ka-la-vijati impf. ne ~uje se pored kamlijeka- ti „tiho plakatiŒ. klatiti se (o ne~emu obe{enom)Œ [umadija (gra|a RSA) · Nijedan od navedenih prefigiranih oblika nije registrovan kod Skoka. .)Œ. krivinaŒ Temni}. [to se ti~e glagola za{uvinuti se. uganutiŒ (RSA) zavinuti pf. „saviti. isticati (zastavu)Œ. mahati (glavom)Œ (RSA). staviti. izgubiti glas od pla~aŒ: Ono dijete zakamlijekalo. iskrivitiŒ. Ovo je jo{ jedan primer onomatopejskog oblika koji sadr`i ekspresivni prefiks. tj. za semantiku up. izraz na kereviju „nagnuto. œi { ~ a { i t i. glasa od sebe ne pu{ta Pro{}ewe (Vuji~i}). i{~evrnuti (v. „ono {to je krivo. Kad se ima u vidu ovako definisano zna~ewe. goniti. „staviti na sebe ne{to {to ru`no stoji. zasukatiŒ. koso. poma}i u stranuŒ CG (RSA) ?ke-re-vija f. „i{~a{itiŒ (RSA) za-{u-vinuti se pf. œrazvijati. poviti seŒ. da je wegovo pravo zna~ewe: „obu}i. unakaraditi seŒ: [ta si se za{uvinula (ka`e se `eni koja nezgodno. up. ukrivoŒ: Ide na kereviju Leva~ (RSA)384 è vijati impf. urlati. œvrteti.176 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 10) VINUTI 10) VINUTI i{-~e-vinuti pf. skitatiŒ Uskoci (Stani}) za-{e-vijati pf. „saletati.

v.up. nap. daqe). 6 (15). O reliktima ovog psl.v. povije. Ako bi Vajanovo stanovi{te bilo ta~no. *viti. starina i za oblike **jâz-~e-vinoti se i **za-{u-vinoti se. Skok III 600–601 s. {to je mawe verovatno. Borys 1999:75–76. smatra da je on nastao u procesu formirawa aspekatskih odnosa u periodu samostalnog razvitka slovenskih jezika (I. obuzetiŒ. Snoj 717)385.i ko. 387 Prefiks ko. a prefiksalni element -{u. iterativ od viti.OSNOVE: 10) VINUTI 177 {nim glagolom zavinuti (se). radi o fonetskom prelazu p > k.-h.-h.poti~e od psl. Prefiks sko. u svojstvu paralele) s. ÅSSÀ 12:13 s. str. s-po-re|ujem itd. s-po-vrtim. navalitiŒ Leskovac (Mitrovi}). 388 Za alternaciju prefiksa po. logi~na je pretpostavka da je i ovaj glagol obrazovan po istom modelu. nap. vinem (up. *jâzvixnoti (9:95). krummenŒ. Skok III 17 s. izgleda. izviti seŒ u ÅSSÀ je sme{teno (dodu{e. s-po-pnem „zaokupiti. s-po-padnem „zaokupiti. dok Nemec. *koveji). Poradnik Jezykowy 1957. S druge strane. smatra praslovenskim (Vaillant III 231–232).ume}e se radi poja~avawa negativne nijanse zna~ewa. incovoietura „savijaweŒ.(i ovde umetnut) i osnova vijati. Me|utim. cit. 385 386 . *sko-.v. Vajan ga. 7). viti). u vezi sa *vixati (intenziv tipa *maxati od psl. koje se tuma~i kao slo`enica *jâz i *vixnoti. s-ko-vitli „spopastiŒ (v. kao i na wegovo leksi~ko-gramati~ko zna~ewe. (v. kako je u govorima jugoisto~ne Srbije izrazito produktivan model dvostruko prefigiranih glagola tipa s-po-viram se. povije : kovije „ve|eŒ (v. 259.v. zesz. koji je nastao kombinacijom s-mobile i prefiksa *ko-. s obzirom na poznu fiksaciju ovog glagola u neprefigiranom obliku u odnosu na prefigirane.javqa se i u rumunskim slavizmima poreklom od glagola *viti. viti). Vlaji}-Popovi} 1999:114. mogla bi se pretpostaviti psl. Nemec. jeziku v. U obliku za{evijati uo~ava se kombinacija istih tvorbenih elemenata: „obi~anŒ prefiks za-. Polskie czasowniki na -na}. i to u oblicima zasnovanim na prevoju *voj-: a incovoia „saviti se u vidu luka. 6). U tom slu~aju. s. incovoiga „krummenŒ (Skok III 600–601 s. incovoiere. a kao semanti~ke paralele up. glagola u s. prema Varbot 1984:136.v. Oblik skovija tvorbeno se mo`e razlo`iti na prefiks sko-386 i osnovu vija(ti). ekspresivni prefiks {e.v. Oba pomenuta oblika obrazovana su od perfektivnog vinuti. Kao tvorbeno-semanti~ku paralelu iz istog izvora up. izvinuti se „saviti se. Polemike izaziva vreme nastanka oblika *vinoti. ko-387 mo`e biti prefiks koji alternira sa po-388 ili se pak.

{aqivyijaŒ (Sychta). ipak i rus. mangup. ka-la-visnuti „naglo u trku pobe}i. za tvorbu up. . halaveè œlakomislen. prevarant. {aáavija „prepredewak. nestalan ~ovekŒ (ÅSSÀ 8:13). Imenicu kerevija prikqu~ili smo navedenim glagolima zbog semantike. Ako je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. kao i ka{. ona bi predstavqala tvorbeni pandan glagolu kalavijati (razlika je u vokalu prefiksa ko. dijal. klisnutiŒ Ba~ka (RSA)389.i u likvidi u slogu kojim se ekspresivni prefiks pro{iruje). 389 Up. koji bi mo`da ukazivali na druga~ije poreklo inicijalnog elementa kala-.178 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U obliku kalavijati izdvaja se dvoslo`ni prefiks ka-la-.

iskoviwati se „namno`iti se u velikom brojuŒ CG (RSA) na-ko-viwati „izroditi mnogo deceŒ. iskoviwati. kojekako `ivotaritiŒ U`ice (RSA) za-ko-viwati pf. Budu}i da je u tom govoru uobi~ajeno ekspresivno alternirawe q / w (up. œnabaviti mnogo razne stokeŒ Uskoci (RSA) ku-viwati impf. biqkama)Œ Zlatibor. Slav. œprelomiti. Problem. Zasebnu celinu ~ine potvrde iz Uskoka: zakoviwati. oblike sa -w. skr{iti zavr}u}iŒ. Prvo. Skok ne registruje glagol koviwati ni u jednom od pomenutih zna~ewa. „izroditi dosta dece ili mladun~adiŒ id. pod znakom pitawa je i genetsko jedinstvo navedenih oblika (mo`da su u pitawu homonimi). Stipa pennataŒ (RSA). Drugo. koje su potpuni sinonimski dubleti gore analiziranih usko~kih oblika zakoviqati. nakoviqati. koviqe / koviwe bot. me|utim. nije posvedo~en glagol viwati bez prefiksa. Tre}e. „za(o)krenuti..).391 390 Alternirawe q / w je {iroko rasprostrawena pojava. „patiti se. 391 Obja{wewe ove pojave le`i u ~iwenici da u ekspresivnom izra`avawu ~ak i tabuirani sadr`aji vezani za umirawe i ra|awe. koji po normama govornog pona{awa zahtevaju neutralan ili uzvi{en ton. up. zavrnutiŒ. œumretiŒ Uskoci (Stani}) is-ko-viwati pogrd. i to iz vi{e razloga. nije sigurno da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. a na lestvici dru{tveno po`eqnih vrednosti zauzima jedno od najvi{ih mesta. iskoviqati. mu~iti se. „pobolevatiŒ Dubica (RSA) ka-viwati impf. npr. „razmno`avati se. œrazboleti se. Zna~ewe „razmno`avati se.OSNOVE: 11) ?-VIWATI 179 OSNOVE: 11) ?-VIWATI 11) ?-VIWATI ko-viwati (se) impf. „biqka Stipa. ploditi se (o ovcama. (ibid. ploditi seŒ moglo bi se izvesti iz zna~ewa „izroditi dosta dece ili mladun~adiŒ. (RJA) · Osnova -viw-ati izdvojena je samo uslovno. podle`u pejorizaciji imenovawem ne- . zanemo}iŒ.u osnovi mo`emo smatrati sekundarnima390. „patiti (u zape}ku)Œ Herc. vuqati se / vuwati se „pritajeno. nakoviwati. predstavqa pejorativnost ovog potoweg kao osnove za formirawe pojma koji ulazi u bazi~ni leksi~ki fond. skriveno se kretatiŒ).

zlopatiti seŒ. a wihova upotreba za pomenute sadr`aje do`ivqava se kao ilokutivni efekat omalova`avawa i nipoda{tavawa (Risti} 1997:174). me|usobno ~vrsto isprepletanih i povezanih odnosima apofonije. ~amotiwa / ~avotiwa „osamqenost. omr{aviti. virati) itd. tvorbe. upu}uje se na *{~aviti. iznemo}i. tavoriti. . sasvim regularno mogao bi biti izveden i od ~aviti impf. ploditi seŒ) i œpobolevati. fonetskih alternacija.180 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Glagole koviwati. Svakako u obzir treba uzeti i oblik kuwati impf. 395 Up. ali su navedene kao ilustracija te`ine zahvata u komplikovano tkivo leksike. 394 U SP 2:119 pod odgovaraju}om odrednicom *~aviti 2. 397 Na prvi pogled bi se reklo da se ve}ina wih mo`e svesti na *kou. Ipak. ~ametiŒ394. „biti sasvim iznemogaoŒ.)395. Havlova 1999:290. To su glagoli koji po osnovnim zna~ewima pripadaju drugim „ni`imŒ sferama. *kou. (ibid. „`iveti od danas do sutra. *keu. malaksalostŒ (RSA)396. iskopneti. On u prvom redu asocira na oblik za~amuwati „razboleti se. poti{tenostŒ Uskoci (Stani})./ *ku-.. ostariti./ *~u-. „drematiŒ. mogao bi se pretpostaviti slede}i razvoj: *tã{tav-iti > *t{av-iti > *~av-iti (Bjeleti} 1999:123. 396 O vezi zna~ewa „drematiŒ i œslabitiŒ v. bolovati (obi~no du`e vremena)Œ. sme`urati se. Kurkina dovodi oblik kaviti u vezu sa kujati „pobolevati. i{~ileti. patiti se. 19). drematiŒ Dalm. virati. gde }e i biti data etimologija. Na prvom mestu treba pomenuti glagol ~avuwati impf. osu{iti se. `ivotaritiŒ nije tako retka pojava. up. svenuti. da paralelizam zna~ewa œrasti. ispa{tatiŒ (RSA). imati vrlo iznuren izgledŒ id. Up. patwe i sl. mu~iti se.v. Ove lekseme verovatno ~ak i ne spadaju u domen na{ih istra`ivawa. zanemo}iŒ (v. Cela ova grupa leksema. {~avuwati se / {~avowiti se pf. u~aviti / u~avqeti pf. BiH./ *keu-. Kurkina 1992b:190). koji posmatra kuwati u sasvim drugom okru`ewu. ~amiti > ~amuwati.> *kav. œokajavati. smawiti se.> *kov. ipak./ *ku-. napredovatiŒ (‹ œmno`iti se. „oslabiti. kuviwati. „gubiti snagu. dosa|ivati seŒ Kupinovac (RSA). Paralelno sa ~aviti egzistira i glagol kaviti impf. a verovatno i kawati „~amiti.)Œ. œkuwati. -muwati)393. a iznad svega zajedni~kom semantikom. iznemo}i. œbedno `ivetiŒ. primerenim glagolima. kaviwati u zna~ewu „pobolevati. kojekako `ivotaritiŒ mo`da treba izdvojiti iz ovog konteksta i razmatrati ih u okru`ewu semanti~ki bliskih oblika392. „oslabiti. zahteva daleko dubqu i podrobniju analizu397. kimati. œose}ati slabost. okovirka i tuvirati (v. 393 Za alternirawe m / v up. i Skok II 81 s. omr{avitiŒ Uskoci (Stani}). dok se u ÅSSÀ uop{te ne rekonstrui{e sli~an praslovenski oblik. Me|utim. nap. 392 Podse}amo. œmu~iti se. sa daqim razvojem *kou. malaksavati (od bola. Cres (RSA) (Kurkina 1985:14.> *~av.

vijati. vrteti se u kovitlac. kovitlavo. zawihati se. uskovitlati se „ustalasati se (o vodi)Œ. baciti ne{to da se kre}e kovitlaju}i seŒ. œmahati (tamo-amo ili ukrug). œzgrabiti. sg. kovitlati seŒ (RSA) na-ko-vitqati se pf. nakupiti se kovitlaju}i se (o oblacima)Œ (RSA) IZVEDENICE: kovitqaj. kovitqiv (RSA) è vitlati impf. izbaviti se. œprogawati. uzrujati seŒ Uskoci (Stani}). smotatiŒ: Dunu vqetar i skovitla goru do crne zemqe. saviti. kiwiti. œpo~eti kovitlati. mlataratiŒ. zakovitlati se œpo~eti se kretati u kovitlac. uskome{atiŒ: Vetar uskovitlao plevu. œzakolutati (o~ima)Œ. zatresti seŒ (RSA). leteti. „di}i od zemqe. „v. kovitlaj. kovitlasto (RSA) ko-vitqati se impf. „baciti vitlaju}iŒ Uskoci (Stani}) s-ko-vitlati pf. kovitlati se œkretati se. skovitlaju ga i ve`u. ne ostavqati na miruŒ. dovoditi u vrtlo`no kretawe. œuznemiriti se. œskoliti. vrtlo`no. kovitqajan. {~epatiŒ: ^im je izio iz ku}u. „spasiti se. œkovitlati seŒ. seqakatiŒ. pa ga odvedu koj zna kud Crna Reka (Markovi} 1993) us-ko-vitlati pf. u tavninu nalete na wega dvojica nepoznati. œmahati. pa mi sve o~i napunio Kolubara (gra|a RSA). œgoniti. „nagomilati se. vitlati ne~imŒ. kovitlav. skovitla 3. dovoditi u kovitlac. motati seŒ. zaklatiti se. œpo~eti se kretati u kovitlacŒ. brzo tamo-amo. kovitqac. sg. „s v i t l a t i. tamo-ovamoŒ (RSA). œvrzmati se tamo-amo. œvrteti se u kruguŒ Vojv. opkolitiŒ: Po}era ga skovitlala sa svake strane i on nema kud no se preda Piva (Gagovi} 2004). œk o v i - . obrtatiŒ. mu~iti. œpovla~iti kojekuda. u vrtlo`no kretawe. kovitlac. kovitao. œpokretati. proletati kru`no. razgoniti. sna}i seŒ Radimwa (Tomi} 1989) IZVEDENICE: kovitalac. œvijati se. œokretati u kovitlac. œpo~eti sna`no duvati nose}i sve pred sobom (o vetru)Œ. zamahivati. loviti. vrtetiŒ. kovitlast. œgoniti. uskovitla se 3.OSNOVE: 12) VITLATI 181 OSNOVE: 12) VITLATI 12) VITLATI ko-vitlati impf. (RSGV) za-ko-vitlati pf. v i t l a t iŒ. okretati seŒ. okretati. razgonitiŒ.

œbiti pokretan tamo-ovamo. uskome{ati. fig. uputiti seŒ: Natovitlio Joko pravo k nama. sna`no obuzeti. œnesmi{qeno. ne vqeruem da }u proma{it. œ(ne~im. œsavitiŒ Timok (Dini} 1990) u-ko-vitli œspopasti nekoga. o}e mozak da provri id. udaritiŒ: Svitlali me sa svi’ strana da ka`em da sam i ja bio tamo i sve vidio – a nisam! Kolubara (gra|a RSA) vitqati impf. mlataratiŒ. zamahnuti usmeriv{i prema nekome ciquŒ: Ako ti ga Puno zatovitli qevainom.)Œ. ne{to) po~eti vitlati. fijukati kroz vazduhŒ. razigrano povestiŒ. brzopleto raditiŒ. uletetiŒ (RSA) svitlati pf. glavu }e ti razbit Vasojevi}i (Stijovi} 1990) na-to-vitlit œnani{anitiŒ: Kad ja natovitlim moskovkom. œuvu}i u burna zbivawa. œz a v i t l a t i. œpotezati. ukrug. burno. vihoru i sl. jurcatiŒ. pa se samo gr~i i previja. œu~initi da ne{to sna`no izbije.) . burno. „usmeriti se. ispuniti nemirom. proletati. œzasukati brkove okre}u}i im krajeve nagoreŒ. uzbu|ewem. „napasti. tamo-amo. upraviti prema nekom ciquŒ: Utovitlilo sunce pravo u glavu. namotavati vitlomŒ. da po~ne besneti. œskitarati. u kovitlac. vitlatiŒ (RSA) VITLITI s-ko-vitli 3. vrtoglavo. œpo~eti burno viti. ne}e ni da ga kosimo id. sa zamahom. vitlati se œid.) u-to-vitlit œusmeriti. pf. opkoliti. ne~im) baciti sna`no. (ibid. uskome{ati se. œkretati se brzo. œizbiti velikom snagom. kretati se vrtlo`no. (ibid.182 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI t l a t i s e. mahati ne~imŒ. otisnuti se. œ(ne{to. „spopastiŒ: Skovitlila ga me{ina. `ivo. œvinuti se. po~eti se kretati vrtlo`no. podi}iŒ. œv. poleteti. baciti se nekud.Œ (RSA) zavitlati pf. pritesnitiŒ: Deca ga ukovitlila da i podeli imawe dok je `iv i morao je d i poslu{a Crna Reka (Markovi} 1986) za-to-vitlit pf. sg. po~eti besneti (o oluji. u naletimaŒ. zavitlati se „po~eti se okretati ubrzano. dovesti u vrtlo`no kretaweŒ. letetiŒ. u s k o v i t l a t i s eŒ. da se uskovitla. „okrenuti u kovitlac. pokrenuti. zamahnuti i bacitiŒ. zaokupitiŒ. œpo~eti leteti.

zasijati se u o~ima (o suzama)Œ (RSA) navitlit œnani{anitiŒ. up. zafrqa~itiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). i Matzenauer 1881:189–190. ve}. 399 V. ipak. zapucati. Budimir 1951:229. vr{iti svakodnevni verbalni pritisak da bi se ne{to ostvariloŒ: Uvitlili me i sin i snaa. sa zamahom. viØlo). a navedeni glagoli. Mogu}e je.v.v. Up. u glagolu vitati „kriviti se. uvitlit œusmeriti. zaviØlà.. Moskov 1965:71. sa drugim sufiksom vitkati se „savijati se. œbaciti. uvitli 3. i Skok II 116 s. ko-2. upraviti prema nekom ciquŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). RSA s. œusmeriti. vitlati. i ÅSSÀ 20:75–76 s. vitlit œvrtoglaviti.(Skok l. gde se terminolo{ko zna~ewe navodi na posledwem mestu (v. gde se tuma~i strukturni element -ãl. U obliku kovitlati izdvaja se prefiks ko. navaliti. vrteti seŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). el nikako Timok (Dini} 1992) · U osnovi navedenih oblika sa prefiksima ko-. Na isti na~in tuma~e se i bug. gubiti se u ispraznosti. to. œ(ne{to..OSNOVE: 12) VITLATI 183 è vitliti impf. zavitliti se „navreti. sg. uvijati se. Nije iskqu~eno ni da je ovaj oblik nastao analogijom prema *petâl’ati. glagoli viØli se. up. vitliti.vv. koji izdvaja prefiks ko. npr. ne{to) po~eti vitlati. okretati se na vitluŒ. da su se iz wega sekundarno razvila sva ostala pomenuta zna~ewa. zavitiŒ Prizren. œuhvatiti se jednog te istogŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). up. pored specijalizovanog zna~ewa „namotavati vitlom. *motãl’ati (se). oholostiŒ Brusje (Dul~i}i 1985) zavitliti pf. Kope~n y 1983:31. zamahnuti i bacitiŒ. mahati ne~imŒ.u glagolu (glagol je dobro posvedo~en u slovenskim jezicima). ima ograni~enu sferu upotrebe). œokretati se. i bug. œzamotati. Budimir 1960:19. Imenica vitao je kulturni termin iz oblasti tka~ke i vodeni~arske terminologije (dakle. Kurkina 1981a:26. œspopasti. da im kupim auto. motoviloŒ (Skok III 599).u kovitlac).398 Stoga mo`da neposrednu tvorbenu osnovu glagola vitlati ne treba tra`iti u imenici vitao. gra|u tako da budu na promaji i da se ne deformi{uŒ. ugibati se (o kolima)Œ (RSA). koje Skok smatra denominalima od vitao „snovaqka.v. uvijati seŒ (RSA). oØviØlà (BER 1:154 s. ne~im) baciti sna`no. upraviti prema nekom ciquŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) uvitliti œslo`iti drva.le`e glagoli vitlati. pokazuju {irok spektar neterminolo{kih zna~ewa.c. . „(ne~im. vitliti). od kojeg bi vitlati bilo obrazovano pomo}u elementa -l(kao motati > motqati)399. sko398 Da su neterminolo{ka zna~ewa daleko frekventnija vidi se i iz RSA.

up. up. Arhai~an je i prefiks ko. utovitlit : uvitlit (o ovim oblicima v. psl. lokalnoj tvorevini. koje se tuma~i kao spoj zameni~kog prefiksa ko. koje se verovatno razvilo pod uticajem sinonimnih. moglo bi se raditi o kasnijoj. istozna~ni oblici sa i bez prefiksalnog elementa. i na istom terenu po istom tvorbenom modelu obrazovanih glagola natociqit. Prefiksi uglavnom samo intenziviraju zna~ewe ishodi{nog oblika. tV-). U izvesnoj meri od wih odstupa zna~ewe „usmeriti. „zgrabitiŒ. U ÅSSÀ. epohu. ali samo u poziciji posle „normalnihŒ prefiksa za-.184 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI viØlim œnamotavati na vitluŒ. u obliku se izdvaja prefiks sko-). ali je neizvesna starina glagola vitlati. nani{anitiŒ. savitiŒ > „svladati. „opkolitiŒ. samo na osnovu s. u-. „zamahnutiŒ. Zbog toga i prefigirani oblik kovitlati treba smatrati novijim obrazovawem. Tvorbeni model „ekspresivni prefiks + glagolŒ nesumwivo je praslovenski. pobiti. vrtetiŒ razvila su se i ostala: „savitiŒ. Uostalom. uznemiritiŒ.i glagola obrazovanog na bazi imena *vitâlã (ÅSSÀ 12:14). ukovitli : uvitli. utociqit (v. zatovitlit : zavitlati. potvrde.400 Ispred osnove glagola vitliti pojavquje se i element -to-. U odrednici se upu}uje samo na *vitâlã (a ne i na glagol *vitâlati). na-. Bjeleti} 2002). {to bi moglo zna~iti da se takav glagol i ne suponira za psl.(< *ko-).-h. Kod ovakvog tvorbeno-morfolo{kog ra{~lawavawa re~i od posebnog su zna~aja (a ujedno su i najprozirniji) oni slu~ajevi kada u istom govoru naporedo postoje formalno-semanti~ki ekvivalenti. smotati „zamotati. „uskome{ati. œsavijati se od jakih bolova u stomakuŒ (BER 6:762. smutitiŒ (RJA). koje je nastalo prema tvorbenom modelu nasle|enom iz praslovenskog. . „spopastiŒ401. *kovitâlati. 401 Up. praoblik izveden na osnovu jedne jedine potvrde u visokom stepenu je hipoteti~an. S obzirom na to da je on posvedo~en jo{ samo u bugarskom. Od osnovnog zna~ewa „okretati. 400 Ovde treba praviti razliku izme|u starine tvorbenog modela i starine oblika. rekonstrui{e se psl. tj. skovitlati : svitlati. kod Vasojevi}a natovitlit : navitlit.

„~vorugaŒ402 Vrawe (Zlatanovi}). ~voruga. tikveŒ [umadija (gra|a RSA) ~e-vrgan m. malom ~ovekuŒ [id (RSA). ~anak za zahvatawe i nabacivawe malteraŒ Leva~. vrguqka „nabor na haqiniŒ. œizvla~iti se. œudaritiŒ. zakovrnuti predmet (min|u{a ili dr. P~elice. œumiqavati seŒ Timok (Dini} 1992). œ~vorugaŒ Vlasotince (gra|a RSA). „~vorugavŒ Vrawe (Zlatanovi}). ~vrgnem 1. „mawa primitivna posuda. œkrivudava {ara na pojasu. œispup~eno. gr~). gukaŒ. œnadimak slabo razvijenom. vrguqica „{ara na cikcak u dnu sukweŒ. Potkozarje (Dalmacija) ~-vrga f. Vlasotince (gra|a RSA). „udariti po glavi prstom ~vrgeŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). ~vorugast izra{taj. œzidarska posuda. ~vorugaŒ Uskoci (Stani}). „~ v r g a. ispletena od slameŒ. i{aratiŒ Timok (RSA)403 402 Up. neravno prestiŒ Lika (RSA) ka-vrga f. „krivudati pri hodu. na delovima odelaŒ sredwi Timok (RSA). œkvrga. tako|e ~vrliknuti pf. tkani- . izbo~eno mesto uop{teŒ (RSA). vrguqa 3. 403 Up. zadebqawe. izvrguqati „izvijugati. izvijati seŒ. V. }aknutŒ: Vidi{ ga kakav je. ~vor na drvetuŒ [umadija (gra|a RSA). ~vrgav œid. izraslina na drvetuŒ. oteklina na telu ~oveka ili `ivotiwe. œvijugatiŒ. kretawuŒ. vrguqa se „uvijati se. „nejednako. ~an~eŒ Dubica. sg. „krivudati.v. „lopatica za bra{noŒ Timok (Dini} 1988) k-vrga f.)Œ (RSA) ~a-vrga f. Leva~. œsnebivati seŒ.Œ [umadija (gra|a RSA) è vrg-uq-ati impf. œveseqakŒ Pirot (gra|a RSA) ~o-vrgaw m. sg.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 185 OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI ka-vrgati impf. „posuda od lipove kore na izvoru. ~vrgnut œudaren. da se wom pije vodaŒ Srem (Skok s. izbegavati direktan odgovorŒ Timok (Dini} 1988). „okretan de~ak u vreme pubertetaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) ~o-vrgan m. œpolovina kore duleka. œtraka na slamnom {e{iru. vrludati pri hoduŒ. ~vrgav adj. œpraviti vijugave {are na ko{uqi. kvrgavŒ Crna Reka (Markovi} 1986). ko da je malko ~vrgnut u glavu Vlasotince (gra|a RSA). „izvijeni. kavrga œposuda od vodewa~e (bundeve)Œ Potkozarje (Dalmacija) ko-vrga f. œorahovo debloŒ. „grbast. ~vrga œk v r g a. „~vornovat.

uporno navaliti na nekogaŒ Uskoci (Stani}). paklo (o duvanu)Œ. vrga f. otisnuti seŒ: Eno se Tu{iwa otovrzla niz Lug — Oli mi danas otovrsti ot ku}e?. œnavaditi se. œpo~eti mnogo pri~atiŒ. i}i u cik-cakŒ sredwi Timok (RSA). vrguqast „krivudav. œuzeti koga na zub.186 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI vrg-ud-ati impf. vijugavŒ. „id. rastovrciŒ. sg. vijugavŒ (RSA). pa napraviti nered. po}i.obezvu~i. œsna}i se. vrga „~voruga od udarca. vijugavŒ. Lika (Ajxanovi} 2002). izvrgudati pf. Qe{tansko (RSA). otovr}i pf. „mali ~anak. orijentisati seŒ. otovrgnuti. vijugati.i osnove -vrsti (od-to-vrsti > o-to-vrsti). k v r g aŒ. œbubuqi~avŒ Zaglavak. fig. . otka~itiŒ: Otovrzo e vozove pred kolibom. œbre`uqkast. „k v r g a v. odlu~itiŒ: Jedva otovrze jednom da ide Pro{}ewe (Vuji~i})404 ras-to-vrsti pf. a ne da se radi o pro{irenom prefiksu od(o)-. imena ti bo`eg!. œ~vornovato drvoŒ Lika (Ajxanovi} 2002). œo d v e z a t i. vagan od drvetaŒ Pirot (RSA). œzapleten. „izvijugati. vrgudav adj. saviti se u smotuqakŒ (RSA) vrg m. „krivudati. i{aratiŒ. natovrs se œkapricirati seŒ. vrgudav „id. skinuti tovarŒ: Otovrzi mi toga kowa. natovrsti se. œnapovrsti se. 405 Iz primera se vidi da je zna~ewe verovatno: œrazbacatiŒ. œraditi ne{to. œpote}i. n a v r s t i s eŒ CG. krenuti za nekimŒ. natovrsti se „nametnuti se. zapetqanŒ (RSA). „krivudav. „vijugatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986). otovrsti œkrenuti.Œ Crna Reka (Markovi} 1986). nava|ivati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997) o-to-vrsti. pustiti volove iz jarma ili otka~iti ih od onoga {to vukuŒ. neravanŒ Vrawe (Zlatanovi}). vrgav „~vorugav. naturiti se. œo d v r s t i. œotpo~eti neki posaoŒ. natovrzat se (im)pf. vrguqak „omot. ispreplesti se. pa rastovrzla ove kasnure po cijeloj ku}i Zlatibor (Milovanovi} 1983)405. lomŒ: Milena parala naki yemper. Draga~evo (gra|a ERSJ). uputiti se nekud. natovariti se nekome na vratŒ: Pera mi se natovrzo da ga povezem Kolubara (gra|a RSA). œnapasti. Osnova po~iwe zvu~nim suglasnikom i zato nije bilo potrebe da se prefiks od. kvrgavŒ Banija (RSA). vrguqav „krivudav. 404 Oblik od-vrsti ukazuje na to da je ovde u pitawu element -to-. œrastovariti. linutiŒ: Otovrzla mu krv na nos Uskoci (Stani}). vrgav adj. izvrgudati se „izuvijati se. natovr}i se œnaturiti se. vrguda 3.Œ (RSA). umetnut izme|u prefiksa od. okomiti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). „krenuti. natovrsti se œna}i se na smetwiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). valovit (o zemqi)Œ Vrawe (RSA) na-to-vrsti se / natovrsti se pf.

privrzati se . dosa|ivati. razvrzem pf. razbitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „opletati. œnavaditi se. vrsti se / vrsti se „vrzmati se. zapiwati za ne{to. œnalaziti se. raspri~ati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. Lika. navaliti na nekogaŒ Uskoci (Stani}). navrzan adj. skitatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)406 406 Up. zapiwatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). œid. naturiti se. smucati se. obigravatiŒ Uskoci (Stani}) zavrsti (se) pf. plestiŒ BiH (RSA). zavrzivati „zaka~ivati. baviti se. Bori~i}) u-to-vrz pf. previti ranuŒ. razre{iti (nekoga. kretati se u velikom brojuŒ (RSA). „vezati. razvrz œrazbacati. okomiti se. stavqati (u ne{to)Œ. navrsti œnata}i. œvrveti. „nasrtqiv. navrzan adj. napit. zadr`avati se u ne~ijoj bliziniŒ. œzaviti. uznemireno se pomicatiŒ. razvezatiŒ. „pustiti volove iz jarma ili otka~iti ih od onoga {to vukuŒ Uskoci (Stani}) razvrsti. œnabijati. œubitiŒ. œraspri~ati seŒ id. œnama}iŒ. vrzati se „bacati seŒ (RSA) vrzati2 (im)pf. kretati se tamo-amo. œvrzati se. „sme{tati. zametnuti plodŒ. ne mo`e{ da pro|e{. „brbqati. œupetqati se. muvati se. obilazitiŒ. svezatiŒ. „pijan. nametnuti se. ~avrzgati impf. motati se. (Bori~i}) ~a-vrzati. napraviti neredŒ: Rastovrzo nekako grawe po avliji. tumaratiŒ Uskoci (Stani}). [umadija (gra|a RSA). œzaka~iti. rasturiti. Kosovo (RSA). vrpoqiti se. „zaka~ivati. œzapo~eti pri~u bez krajaŒ: Rastovrzo pri~u jo{ otkad je bijo mali Ro`aje (Had`i} 2003). motati se. œz a v r s t i se u trwe. rastovrz œrazbacati. (Bori~i}) vrzati1 impf.Œ. rasturitiŒ. umotati seŒ Ro`aje (Had`i} 2003) navrsti se pf. lozar. naticatiŒ. œzametati. vrzat „lutati. Grahovo. malo pijan. „odre{iti. œpovrediti. nametqivŒ Banija (RSA) odvrsti pf. œrazmrsiti. navrs se / navrs se œnavaditi seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). vrzati se „privezati se. pojaviti se dosa|uju}iŒ (RSA). œutrapitiŒ. spre~avati. „i}i tamo-amo. smetatiŒ. pripitŒ Bos. vezati seŒ (RSA) vrzati se impf. navrsti se œnapasti. po~eti smetati. nadenutiŒ. pri~ati besmisliceŒ Dvorska (gra|a RSA) è vrsti / vrsti impf. ne{to)Œ: Ne~ija }e ku~ka krepati kad je i on razvrzo }esu Piva (Gagovi} 2004).Œ id.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 187 sti œrazbacati stvari bez reda. konopce i sl. vrsti se „motati se. i zavrzati impf. zadenutiŒ.

besno. loza. isturitiŒ Uskoci (Stani}). osnove *verg. œnaqutiti seŒ Uskoci (Stani})407 ko-vreslo / ko-vrijeslo n. Pokorny 1152). zapretiti pogledomŒ. uzica. p o v r e s l oŒ (RSA) è vre`iti se / vrije`iti se impf. ead. œnarogu{iti se. nakostre{iti se. 1977:49–51). „vrsta doma}e vunene tkanine koja slu`i najvi{e za pravqewe ~ak{iraŒ Pqevqa (RSA) (v. uvrzat se pf. neprijateqski. „qutito se okomitiŒ: \avo me nadari. a on se navrije`i na me. ukqu~ivati se (npr. nakovrije`iti se „naje`iti seŒ. u masu naroda). „privu}i se neopa`enoŒ Kolubara (gra|a RSA). narogu{iti se. œqutito se suprotstaviti nekomeŒ.(v. pu{tati vre`eŒ (RSA) < vre`a / vrije`a f. pripremiti se za tu~uŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) na-ko-vre`iti se pf. mi{qak sva{ta }e biti Piva (Gagovi} 2004) vreslo / vrijeslo n. œqutiti se. œpogledati { i r o k o otvorenim o~imaŒ Uskoci (Stani})409 navrije`iti se pf. lozicaŒ (RSA)408 izvrije`iti pf. 410 Prema klasifikaciji Pokornija./ VR(IJ)EZko-vrije`iti se impf. ve}inom puzava stabqika ili izdanak. imati prete}i izgledŒ. savijatiŒ410. besno pogledati r a { i r i v { i kapke. popreko pogledatiŒ. „namrgoditi se. Kontinuanta ove apofonske varijante je i imenica vra`a / vra`a f. Unac (Jovi~i}). „qutito. „kostre{iti se. iskola~iti o~imaŒ. porekloŒ. „tawa.Œ (< *vorg. Budu}i da etimolo{ko gnezdo baziraimpf. uzicaŒ (RSA) · Psl. dlake. œispustiti. nadizati perje. . duriti seŒ Uskoci (Stani}) is-ko-vrije`iti pf. œispoqiti neprijateqski stav prema nekomeŒ. œo{tro. „povraz. *uer. bodqe i sl. iz istog punkta varijantu na-ko-vrije{titi se „naqutiti se. uvrs se „u}i u masuŒ Zagara~ (]upi}i 1997). „umetati se. u pitawu je tre}a od trinaest odrednica ie. iz istog izvora drugi prevojni oblik iz-vra`iti „id.u krajwoj instanci vode poreklo od ie.i *verz. „povraz. osorno se obratiti nekome. u`e. *uer. razbesneti seŒ.„vrteti.Œ. „porodi~na grana. „okomiti se na nekogaŒ [umadija (gra|a RSA). izbrecnuti seŒ Komarnica (RSA).188 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VR(IJ)EG. „{ i r i t i s e u obliku vre`e. „pogledati o{tro. Petleva 1976:10. 408 I fig. nao{triti se u qutwi. 407 Up./ *vorz-). 409 Up. pa pomenuk potru. iskovrije`iti se „qutito.

„vrtetiŒ. rus. vrsti se.-h. Œ itd. vãrga). -vrãzo. 413 Up.-h. vere`iØâ „sukati. vraga): *vârga (bug.-h. Skok III 621 s. Odsustvo u s. *verg. rus.v.-h. vezivatiŒ. -vresti „vez(iv)atiŒ. rus. upredati (niØi)Œ itd. Nemogu}nost wihovog preciznog razgrani~avawa verovatno je i dovela do toga da se kao jedno. id. gwe~itiŒ.). a psl. Kala{nikov konstatuje da je u slovenskim jezicima preovladalo zna~ewe „vezati. tj. . pritiskati. i da se ono izvodi kako od „vrteti.-h..-h.-h. lozicaŒ.-h. vrpcaŒ. mo`e biti rezultat transformacije prve varijante (l. *vorg. pritezatiŒ. Autorka smatra da su varijante s vokalizmom u stepenu *e i u stepenu redukcije najverovatnije nastale kao rezultat transformacije psl. karakteristi~nu za kontinuante ie. zajedni~ko gnezdo razmatraju oblici okupqeni oko psl. ~ime je otvoren put daqim pro`imawima novih. *vârzti (s. jeziku glagola sa vokalizmom *e wu navodi na misao da s. analiziraju}i slovenske kontinuante ie. *uer-g./ *verz-: csl. Autorka smatra da je varijanta s apofonskim *o psl. *uerg-. zbog ~ega je u procesu formirawa i razvijawa odgovaraju}ih praslovenskih i. s. vrzem se.„vrteti.. dijal. ( Pokorny 1154–1155..-h.< ie.c. npr. Identi~nu varijantnost Varbot vidi i u imenima sa sufiksom -slo — *povorzslo : *poverzslo (s.: *vorz. (Kala{nikov 1994:81).Œ. stsl. stsl. npr. oØvergnuØâ „odbacitiŒ itd.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 189 no na ovom korenu obuhvata osnove sa razli~itim pro{irewima. s. *povorzã (s apofonskim stepenom *o). tako i od „stiskati. povrslo). uzicaŒ. u vezi sa *vârgo (prema *vergti). dijalektizam a da druga. Iliadi 2001:44–64). osnova: psl. docnije. vrzalo n. vrza f.-h. vrzati se: Tri se `ene oko ku}e vrzaju. vra`a 411 Tako npr. dijal. a u su{tini genetski vrlo bliskih tvorevina./ *vorz-: s.c. povrz). U svetlu ove ~iwenice autor posebno skre}e pa`wu na leksiku koja je sa~uvala staru semantiku vr}ewa.: *vârz-413.-h. *uergh-. da je taj oblik mo`da poznopraslovenski. vr}i. poznija. Na psl. vre{ti „bacitiŒ. øovrïzØi „id. slovenskih leksi~ko-semanti~kih gnezda moglo do}i do wihovog me|usobnog ukr{tawa i preklapawa411.). otvraziti) : *verzti : *vârzo. povrijez hronolo{ki prethodi formirawu infinitiva vrsti (umesto o~ekivanog *vrijesti). vre`a „øuzava stabqika. vrâgo. vãrgam „bacatiŒ) (Varbot 1984:79). vrzati) : *vârznoti (Varbot 1984:100–101). povrsti) : *vârzati (s. ravni obrazovani su i ablautni redovi *verg.: *vârg-412 i *verz. 629–630 s.-h. oØvrï{Øi „odvezatiŒ. u vezi sa *vorziti (s. *uer-gh. 412 Up. povraz) : *poverzã (s.v. Varijanta *povârzslo mo`e biti kako paralelno obrazovawe od osnove sada{weg vremena. npr. uvrï{Øi „svezatiŒ. vrsti se. vrpca. *verz. *vorga (bug. øavoroz „konopac.< ie. detaqno v. *povorzã (s.-h. Slovenske kontinuante ovih dveju indoevropskih osnova karakteri{e izuzetna formalna i semanti~ka sli~nost. tako i posledica kasnije transformacije varijante sa stepenom *e (l.-h. vrsti se. okretatiŒ. *vârgati (bug. obrtawa. smatraju}i da je ovde najstarija varijanta verovatno *poverzslo. vrijeslo „ id. mogu}e je dati i precizniju etimologiju pomenutih psl. øovereslo „povez. *verg.. s. povrijez) : *povârzã (s. povrijeslo) : *povârzslo (s.: *vorg. *vârgnoti.

verzni „opanciŒ itd.-h. Za wu se vezuju skoro svi poznati ekspresivni prefiksi: ka-. vraga „otvorena ranaŒ.Œ. *vârgnoti. od *~â-vârga417. rus.190 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „vrsta doma}e vunene tkanineŒ. Oblik kavrga pak dovodi u mogu}u vezu sa kvrga „~vor na drvetuŒ. II 254 s. 414 Up. Sasvim druga~ije tuma~ewe za s. Na analogan na~in mo`e se objasniti i oblik ~vrga < *~a-vârga (*~e-vârga). Da je ovo tuma~ewe ispravno potvr|uju istozna~ni oblici bez prefiksa k-415.v. tuma~e}i ih kao obrazovawa sa krwim prefiksom kaili ko. zavara`ki „kapija od razmaknutih {tapovaŒ. ~vor).Œ i sve zajedno ih svodi na ie.< *ka-vârga. up. varzul’ka „~vor u pre|i ili tkaniniŒ. grawa ili vrqikaŒ. ukr. sln. 415 Prefiksalno k. koren *ger.v. npr. *~âmuliti. verglik „sprava za pletewe opanakaŒ. 417 O psl. bez obja{wewa). jeziku sa~uvao samo sa sufiksalnim pro{irewima. voroza „konopac. Kurkina 1974:79). øavoroz „id. øovorozØi „svezatiŒ itd. vârzaØi „vez(iv)atiŒ. verzeà „ograda od poleglog koqaŒ. krga. Kurkina 1992:189). gr~)414. prefiksu *~â. Oblik kavrgati ra{~lawava se na prefiks ka. uzicaŒ. sa krwewem prefiksa *~a. koji se u s. kvrga „~vori}Œ nudi Kurkina./ *vorz. gukaŒ < *vorga : *vergti. . *vârg.itd. hrga (rga). sa apofonskim varijantama *vorg. da se wom pije vodaŒ. øoq. s. Sam oblik kvrga „~vorŒ smatra srodnim sa gr~a. 416 Up. Kurkina 1986:110. bug./ *vârz-.v. vrka (vr`.„okretatiŒ ili *(s)qer. -ga (u ovoj odrednici u re~i kvrga izdvaja sufiks -ga). œposuda od lipove kore na izvoru.v. vrzina „ograda od trwa. dijal. powroz „konopac./ *verz-. mo`da.-h. (up. osnova *verg.v.-h. ÅSSÀ 4:146 s. sØrus.i osnovni glagol vrgati < *vârgati (Kurkina 1974:80). ~a-. Petleva 1977:50. jo{ i Skok I 541 s. kvrga.(kao redukovanoj varijanti *~e-) v. to. vãrga „oteklina na glavi ili teluŒ < *vârga416 (Kurkina 1974:79–80. kvrga. paklo (o duvanu)Œ. vrg-ud-ati.. bug. ko-.(*~e-) ili. Psl./ *vârz-: s. spada me|u osnove koje lako podle`u ekspresivnom prefigirawu. blr. u`eŒ. vrpca. ispletena od slameŒ. Skok smatra glagol kavrgati denominalom od kavrga „nadimak malom ~ovekuŒ. sØrus. sa drugim vokalizmom bug. dijal. pomi{qaju}i da je mogao nastati umetawem a.i *vârg. k v r g aŒ. kvoga (samo navodi potvrde. *kãnaditi (ÅSSÀ 13:198). up. *vârgati (Varbot 1984:79). *kãmetiti. up. ukr.-h. vrga „~voruga od udarca.sa pro{irewem -k (Skok I 611–612 s. vrguqak „omot. pretpostavqaju}i drugu etimologiju (Skok I 345 s. ~e-. Skok tako|e dovodi u vezu ~vrga (ali u zna~ewu œkomadŒ) sa kvrga. œplik. fr`) „id. vrg-uq-ati. vrguqka „traka na slamnom {e{iru.na praslovenskom planu mo`e da se rekonstrui{e i kao *kã-.

va`i i za semanti~ki gotovo istovetan oblik ~avrga œpolovina kore duleka. karakteristi~na za govore jugoisto~ne Srbije. dodu{e.dodat na osnovu vrg-. vragolanŒ (< *sko-vârga)421. kuverzenâ œ`ivahno.c. 422 Navedeni prefigirani primeri imaju svoj tvorbeno-semanti~ki pandan u obliku obrazovanom od druge osnove i sa drugim prefiksom. mawe ubedqivu etimologiju ka{upske re~i predla`e SEK IV 285–286. na-~o-vrq adv. pa bi se tako|e mogla svesti na psl. plaziti se.Œ jasno govori da se i u woj izdvaja prefiks ka. *kovârkati (ÅSSÀ 12:18). postojawe semanti~ki gotovo istovetnih oblika vrg „mali ~anak. ~o-prq}a „~eprkatiŒ. kod koje se ispred osnove vrg. tikveŒ (u pitawu je primitivna posuda). imenice vrzinovac. ~o-brqa „~eprkati (o koko{i)Œ. iako se on u ÅSSÀ neopravdano sme{ta s. U obliku ~evrgan „okretan de~ak u vreme pubertetaŒ ispred osnove vrg.javqa prefiks ~o-. vagan od drvetaŒ. sg.ne mo`e biti praslovenski. up. up. dijal.up. za prefiks sko. vãrga „nizak. 419 Up. ali po istom tvorbenom . „nakrivo. pored pomenutih. dubitiŒ. 421 Druga~iju. ~anak za zahvatawe i nabacivawe malteraŒ. nesta{koŒ (RSA) pokazuju da se isto zna~ewe realizuje i u oblicima bez ekspresivnih prefiksa. Ista tvorbena podela i sli~na psl. u-~o-pr~i (se) „podi}i (se). „~eprkati. ~o-vrqi se œkriviti se. ~iverga „Ør~karaloŒ (Fasmer IV 358)420 i ka{. oblik sa inicijalnim ~o. naopako. tipa prefiksacije i semantike — posledwa dva oblika imaju paralele u rus. ima i zna~ewa „zidarska posuda. „mawa primitivna posuda. vrga „id. ustranuŒ. vrziwak „obe{ewak. Ovoj grupi leksema nesumwivo pripada i imenica ~ovrgaw „lopatica za bra{noŒ. ukrutitiŒ Timok (Dini} 1988). S. bug. rasturitiŒ. mangup. Za razliku od prethodnih. rus.v. rugati seŒ. U pitawu je verovatno lokalna inovacija. ~o-vrqi „iskrivqavati.uo~ava se prefiks ~e-. ~o-vrka 3.tuma~i kao re~cu ~i „liŒ (l. 420 Fasmer. preduzeti ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1993). u-~o-prqi „uspraviti. Na analogan na~in oblik kovrga „izvijeni. skoverga „`ivahan de~ko koji voli bu~no veseqe. zakr`qao ~ovekŒ (BER 1:209). tako|e i rus. U pogledu porekla. Isti prefiks javqa se i u obliku ~ovrgan m. prefiksalni element ~i. „batinaŒ. vrzinovi}. zakovrnuti predmetŒ tvorbeno se ra{~lawava na *ko-vârga. œveseqakŒ. samo sa drugim prefiksom — *~a-vârga. rekonstrukcija. ~an~eŒ. ras-~o-vrati „provrteti ve}u rupu nego {to trebaŒ.). dijal. skoverzenâ „dete koje nemirno le`i.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 191 [to se pak ti~e imenice kavrga koja. nemirko. ras-~o-vrqi „napraviti nered. *ka-vârga418. ~o-vrdalo n. koje se prevr}eŒ (Kurkina 1981:335). nesta{no deteŒ (Petleva 1996:36). u kojima su ~esta obrazovawa sa prefiksom ~o-419.-h. krivitiŒ.422 418 ^ak i oblik kavrga u zna~ewu „nadimak malom ~ovekuŒ ima svoj ekvivalent bez prefiksa.

Element -to. stezatiŒ (l.i osnovu vrzati. morav.i u-. 423 Up. ~e{. na. n a v r s t i s eŒ V. vàrzeà „brbqawe. kaverznà. uz napomenu da je starina oblika problemati~na (ÅSSÀ 23:164). P~elice.). umetnut u strukturu glagola navrsti se (Petleva 1986:200). kavàrzacâ (ÅSBM 4:19. napovrawiti „navaliti. spopasti koga ~ime ne po{taju}i. kaverza. gnezdo glagola *verzti Kala{nikov konstatuje da su u praisto~noslovenskim dijalektima bila rasprostrawena obrazovawa sa prefiksalnim elementima *ka-. zaokupiti. . potvrda rekonstrui{e se psl. Jadar.to. raz.do -v r sti se / nad o v r sti se „spopasti. oblik *~â-vârzati (sa vokalizovanim poluglasom u s. dijal. jeziku). œnau~iti. ukr. navrsti se. nadati seŒ: [to mi se ne{to napoveqalo. virzià „~ovek koji govori glupostiŒ.-h.alternira sa „normalnimŒ prefiksima. blr. spopasti. up.i *vârzt’i (se). Piva. vragolanŒ Piva. ne ostavqaju}i na miru. napovrsti seŒ: Napoveqati ‰zna~iŠ mnogo govoriti o jednoj stvari. |avolast de~ko. U glagolu se ~uva jedno od zna~ewa ove osnove — „brbqatiŒ. otovrsti. na nekoga. *kovârzati / *kovârziti. i *kovârza.c. nadovezati se na ne{to. koverzenâ (Fasmer II 153.. obuzetiŒ Dalm. 271). up.ume}e se i posle prefiksa od-. Kragujevac (RSA)423. na-po-vrsti se / napovrsti se „naturiti se. Glagol ~avrzati mo`e se razlo`iti na prefiks ~a. up. up. 424 Ovaj oblik mo`e biti i onomatopeja. 22–23). œdo}i. napoveqati se „nametnuti se. sa umetnutim -to-. Interesantno je da element . rastovrsti. verziØâ „govoriti gluposti. Lika (RSA). ~i-verziØâ „vrpoqiti se. vrcati „pokretati se brzo. *ko. napoveqati „spopasti. izmi{qotineŒ. Analiziraju}i psl. prekomerno brbqatiŒ424 (Kala{nikov 1996:300–302). up. Kao wegovo ishodi{te mogao bi se pretpostaviti psl. zaokupiti (nekoga)Œ. baktati modelu — ko-vrcan „nesta{an mladi}. pa stalno grije{im Crkvi~ko Poqe. naturiti se. oblik *~e-vârzati (sa kasnijim prelaskom inicijalnog ~e. *natovârzt’i se. kaverza (ESUM 2:335). Iskqu~ivo na osnovu s.tipa *kavârza (Kala{nikov 1994:85). budu}i da u ~e{kom postoje dva glagola vrzati: jedan onomatopejski sa zna~ewem „{kripatiŒ i drugi kao kontinuanta psl. up. blr. kaverza. *kovârzânã(jâ) / *kovârzâna (ÅSSÀ 12:18–19).192 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U obliku natovrsti se izdvaja se element -to-. rus. nagloŒ (RSA).-h. utovrz. *vârzati „vezivati. zaokupitiŒ Dvorska.> ~a. koje se tuma~i kao izvedenica od na. rus. up. Glagol verziØâ u ruskom ima izuzetne predispozicije za ekspresivno prefigirawe. lagatiŒ (Kurkina 1974:79. naviknuti na ne{toŒ Divoselo. @akova 1975:200).pod uticajem sinonimnog ~avrqati) ili pak psl. kaverzni. vrazit hubu (jako dvermi) „hubu otvirati. Ova obrazovawa o~uvala su se i u savremenim isto~noslovenskim jezicima. kavàrza.

up.(ÅSSÀ 12:13. 409). obliku (ali sa drugim prefiksom) jesu sln. Kurkina 1981:22). up. Prefiks ko. ali se kao paralela navodi i ka{. vraga f.v. nap.Œ Herc. 436 .v. predlo`ak pretpostavqa i Iliadi 2001:59. povresloŒ (: vreslo / vrijeslo „povraz. ako vraga ozna~ava wivu o~i{}enu od busewa trave i korova. v. ogovaratiŒ. vrhnouti pole. navode}i jo{ i naziv wive u Metohijskom Podgoru Kovrage.mogla bi pripadati i imenica kovrag m. u`e. Budu}i da postoji potpuni semanti~ki paralelizam oblika iskovrije`iti : izvrije`iti. zap. Dakle. up. skidati i spaqivati busewe radi pretvarawa livade u wivuŒ CG (RSA). dijal. vr}i). travuqina. up. kontinuantama osnove *vorg. Skok tuma~i oblik ~avrzgati kao onomatopeju (Skok I 300–301 s. kome{ati seŒ. povrijeslo (v. œuraditi kako ne vaqaŒ i vra`a „vrsta doma}e vunene tkanineŒ (v. 427 Isti psl. neprijateqskiŒ. jasno je da je oblik kovrije`iti obrazovan dodavawem prefiksa kona osnovu vr(ij)eg-.-h. U formalnom pogledu pandani ovom s. kowrzasáo).-h. s. Kurkina 2000:565). strnisko „uzoravati ledinuŒ. Zna~ewe glagola vra`iti (< *vor`iti) direktno je povezano sa glagolom *verg’ti „ bacatiŒ (v. Srbija. *koverzslo. up.c. (RSA).v. vrije`a). uzica. i uvrije`iti se „ukoreniti seŒ. u kojoj se tako|e izdvaja prefiks ko. nakovrije`iti se : navrije`iti se. Petleva 1974:209. „wiva napravqena od livade skidawem i spaqivawem busewa (radi |ubrewa)Œ. u pojedinim slovenskim dijalektima glagol na -noti u kombinaciji sa prefiksom *jâz. zavrzati „smetatiŒ. {a-verziØâ „spletkariti. CG. psl./ *vorz.). Tako|e i „biqka iz familije UmbelliferaeŒ. Galega officinalisŒ (Iliadi 2001:59). ~e{. potvrda. {i-verziØâ „smetati drugimaŒ 425 (Fasmer IV 358.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 193 se. Skok III 18–19). kovra`ina „id. uzicaŒ) < psl. „praviti vragu. U pogledu zna~ewa up. onda kovrag (< *ko-vorgã)427 ozna~ava sam taj korov i travuqinu koji se pri kr~ewu skidaju i o d b a c u j u. i Gorà~eva 1982:113.alternira sa prefiksom po-. vra`iti impf.(*jâzvârgnoti) ozna~ava proces obra|ivawa zemqe. 393. {iprag. vrije`iti (neslogu) „{iritiŒ (Skok III 621 s. lozicaŒ (Skok III 628 s. oblik rekonstruisan je samo na osnovu s. Pored ve} pomenutih oblika izvra`iti „pogledati besno. Naime. {ikaraŒ426 BiH. Pravilnost predlo`enog ra{~lawavawa glagola kovrije`iti se potvr|uje imenica kovreslo / kovrijeslo „povraz. „krupan i gust korov. izvrag œi z b a c i v a w eŒ. 425 426 . ~avka). i skovra` œ`draqevina. tako|e vre`a / vrije`a „puzava stabqika ili izdanak.-h. zvrhnut’ pole „uzorati poqeŒ (l.

otovrsti „po~eti mnogo pri~atiŒ. gwe~itiŒ. paviti. „smu{ena. œizraslina. øavoroz „vrpca.„vrteti.u kavrgati kao da potencira negativnu nijansu zna~ewa „n e j e d n a k o. œstiskati. U ju`noslovenskim jezicima razvio se ~itav niz leksema sa zna~ewem „ne{to ispup~enoŒ. ali u s. „neume{an. Ovoj grupi (osim neprefigiranog vrsti „plestiŒ).. zavr`en adj. uø. 430 Za glagol kavrgati va`i isto {to i za glagol vrndati „prestiŒ. sln. zaostala osobaŒ.-h. u`eŒ). odakle se u jednom pravcu razvija niz „u`e. i Skok III 621). vrdati). Prvu grupu sa~iwavaju lekseme sa zna~ewem „plesti. Wegovo zna~ewe u razmatranoj grupi leksema mo`e se smatrati kasnijom inovacijom (v.c. „neravninaŒ. sadr`i ono osnovno semanti~ko obele`je — „zadebqaweŒ. formiranih na bazi zna~ewa ishodi{nih ie. *verzslo (s. npr. vre`ama od kupina i sl. ~vrga. œnateklinaŒ. uwroz „konopac.-h. n e r a v n o prestiŒ. kao i bug.-h. nedono{~eŒ. „glupo. verzni „opanci od likeŒ.194 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI stsl. savijatiŒ i *uergh. up. mutan. smetena. u koji se savr{eno uklapaju s.-h.Œ (ÅSSÀ 9:99. vrpce. Kurkina ovoj grupi pridru`uje i glagol kavrgati isti~u}i da on. iz-vragã œpoba~aj. blr. *vorza (ukr. vrijeslo). zapu{tenŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). jeziku su se razvila i metafori~ka zna~ewa.). Kala{nikov 1994:85). u gnezdu *verzti zastupqeni nazivi konopa. svr`ika „suva gran~icaŒ (Kurkina 1974:80). nespretan. vestiŒ. {iØi)Œ (Kurkina 1981:335). npr. vrzina „mesto obraslo gustim {ipragom. strus. „obmawivatiŒ (Kurkina 1974:79). Uskoci (Stani}). Analizirane lekseme svrstavaju se u nekoliko semanti~kih grupa. ali u tipolo{kom smislu u pitawu je ista semantika)430 i kovrijeslo. „ne{to spletenoŒ429.Œ. stezati. *obverzslo. ’zavezano’ deteŒ itd. trakaŒ). smetewakŒ. Prefiks ka. svrzav „neuredan. ~estarŒ (RSA). *poverzslo itd. v. rus. 429 Kao primere realizacije ovog zna~ewa Kurkina navodi konkretne realije. „glupak. *pavorzã (rus. dijal. dok kao semanti~ka paralela mo`e poslu`iti s. . skavàrzacâ „neve{to raditi (ølesØi. pletenice. zavrzlan „id. sa zna~ewem „prestiŒ.*uvorzã (stpoq. Kurkina 1974:79–80). kvrga. *povorzã. iz-vorogã „id. rastovrz œraspri~ati seŒ realizuje se jedno od zna~ewa karakteri428 Tako su.u obliku kovrag upotrebqen da bi se wime istakla i poja~ala negativna semantika re~i. voroza „konopac ili kai{ na bi~u kojima se udaraŒ). smetenŒ Qe{tansko (Te{i} 1977).. zavrzan~e n. Moglo bi se pretpostaviti da je prefiks ko. savijatiŒ. petqanacŒ Piva (Gagovi} 2004). up.„vrteti. pripadaju oblici kavrgati (dodu{e. U oblicima ~avrzati. konopŒ428. koje povezuje sva navedena obrazovawa (l. zavrza f. osnova *uerg. *povorza. (v. „onaj koji je nejasan. zavrzan m. kvrgaŒ (v. varzul’ka „~vori} u pre|i ili tkaniniŒ.

{to pokazuje bug. hrga = rga „~vorŒ > „nevelik kow. besmisliceŒ. up. ukoliko nije u pitawu metafora „mali predmet (posuda. 432 Up. verziØâ „govoriti gluposti. hrg sa op{tim zna~ewem „posudaŒ (v. up. nabijati.„savi(ja)ti (se). pikavac „opu{ak od cigareteŒ > „mali ~ovekŒ. s. vrãga „kvrgaŒ > „sna`an.v. up.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 195 sti~nih za glagol *verzti —„brbqatiŒ. savijatiŒ > „bacatiŒ (v. svezatiŒ (RSA). zakovrnuti predmetŒ431. zakovrqiti „zaputiti se. a kao semanti~ku paralelu up. ni semanti~ki pomak „~vor. naticatiŒ.-h.„vrtetiŒ karakteristi~an semanti~ki razvoj „vrteti. ~an~e)Œ > „mali ~ovekŒ. vrgaw „ralica. S druge strane. vrqati). nametnuti seŒ. kvrgaŒ > „mali ~ovek.-h. ~anak za z a h v a t a w e i n a b a c i v a w e malteraŒ. Semantizam „krivŒ verovatno le`i i u osnovi oblika kavrga „nadimak slabo razvijenom. Semantika ishodi{nog glagola *verg’ti „bacatiŒ sadr`i u sebi i mogu}nost prelaska ka zna~ewu „kretati seŒ > „pokretanŒ > „okre431 U prilog ovoj mogu}nosti govore potvrde iznete s. povi(ja)ti (se). stavqati (u ne{to). i bug. po}iŒ. vrzati2 „vezati. `ivotiwaŒ nije usamqen. Polaze}i od ~iwenice da je za ~itavo gnezdo ie. gr~). glavni deo ralaŒ: I s k r i v n e m u n o g e k a ’ d v a v r g w a Poqica (RSA). s jedne strane. otovrsti „uputiti seŒ. ~ovrgan’ œsitan ~ovekŒ (Iliadi 2001:63). malom ~ovekuŒ432. *uer. *uer. gore). 433 Razvoj zna~ewa u suprotnom smeru realizovan je u bug. Ve} je i Skok doveo oblik kavrga u vezu sa kvrga „~vor na drvetuŒ. kquseŒ (Skok I 611–612 s. iskovrije`iti „iskola~iti o~iŒ treba pretpostaviti upravo me|ukariku „bacatiŒ — ovo zna~ewe posvedo~eno je u obliku vrzati se „bacati seŒ — iz koje se legitimno razvijaju pomenuta zna~ewa434. œzidarska posuda. sagibati (se)Œ.v. œposuda od lipove kore kojom se pije vodaŒ. natovrqati se „biti kome na teretuŒ. . 434 Isti semanti~ki razvoj ostvaren je i kod oblika sa osnovom vrqati. ali samo na formalnom planu (v. Zna~ewe „krivŒ razvilo se iz zna~ewa ie. jasno je da za zna~ewa natovrsti se „navaliti se. jak ~ovekŒ (u tajnom jeziku) (BER 1:188). okaŒ (RSA). rastovrsti „razbacatiŒ. Skok I 686–687). zna~ewem vrzati1 „sme{tati. a s druge — oblikom predmeta.-h. vãrga „obao izra{taj na stablu drvetaŒ > „nizak ~ovekŒ433 i s. vrg „starinska mera za z a p r e m i n u. dijal. koje se kao sekundarno razvija od osnovnog „vezatiŒ — s. kovrga „i z v i j e n i. up. ~avrga œpolovina kore dulekaŒ i ~ovrgaw „lopatica za bra{noŒ motivisani su. rus. up. Nazivi realija kavrga „~an~eŒ. Varbot 1978:33). iskovrqiti „iskola~iti o~iŒ (v. razvezati „raspri~ati seŒ.

„brzo micati rukama i usnamaŒ (Kurkina 2000:564). vra`i „u`urbano tr~karati. „vrpoqiti se. Bjeleti} 2003a.196 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI tan. mak. up. bug. dijal. vra`em „mnogo govoritiŒ. kome{ati seŒ. . spretanŒ. Upravo ovakvim semanti~kim razvojem obja{wava se zna~ewe oblika ~evrgan „okretan de~ak u vreme pubertetaŒ i ~ovrgan œveseqakŒ. Semantizam „{iriti seŒ mogao je poslu`iti kao osnova za razvoj zna~ewa glagola kovrije`iti se „kostre{iti seŒ > „qutiti seŒ. mrdati ne~imŒ. Detaqnije v.

prevrtqivacŒ Brusje (Dul~i}i 1985) {a-la-vrdati impf. sg. „~initi.. lutatiŒ id. „tr~ati amo-tamoŒ (u nar.Œ. {evrdam 1. izvla~iti seŒ. œgovoriti ~as jedno ~as drugoŒ Uskoci (Stani}). rasklimavatiŒ: Ovaj se {oraf levrda Ozaq (Te`ak 1981) ~e-vrda{ / ~evrnda{ m. {evrdat œkrivudati u hoduŒ. lavr-n-dati „id. „ime zecu u zagoneciŒ (RJA). levo-desnoŒ.OSNOVE: 14) VRDATI 197 OSNOVE: 14) VRDATI 14) VRDATI za-ko-vrdati pf. œvrdati. Rovca (Bjeleti} 1993:38). „batinaŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {a-vrdati impf. œne dr`ati re~Œ Pirot (Zlatkovi} 1990) do-{e-vrdati pf. pramenŒ Uskoci (Stani}) ~o-vrdalo n. raditi ne{to kako biloŒ. (ibid. „micati. fig. vrdatiŒ.. nego {evrdaä ovamo onamo Venclovi} (Jovanovi} 1911:294). „id. {vrqati. po~eti se kretati tamo-amoŒ (RSA) na-{e-vrdati se „izdovoqiti se {evrdaju}i. impf. i}i tamo-amoŒ [abac (gra|a ERSJ). œv r d a t i.Œ Uskoci (Stani}) qa-vrdati / qavrdati „i}i tamo-amo. „zakerati. zameratiŒ Timok (Dini} 1988) zakovr-n-dati se pf. {alabazati) {e-vr dati impf. posr}u}iŒ (RSA). „uvojak. uviti seŒ Uskoci (Stani}). okretati. kovrya. zagonetkama). œlutati. „uviti. „izvla~iti se. „razbaru{iti se. zakovrduje 3. sg. „hodati pijano. {avrditi „igrati re~imaŒ (RJA). lutatiŒ. usukati se. *{evrdati: Koino ne hode pravám pôtem . „slagatiŒ (Skok III 379 s.) le-vrdati impf. {evrda 3. œpri~ati koje{taŒ. œi}i kud bilo. „micati se amo-tamoŒ (RJA). „do}i krivudaju}i. {avardalo „{evrdalo. {avardat „nesre|eno govoriti ili raditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985) {avrdalo n. zakovrdati se „izrasti u obliku spirale. zamrsiti se (o kosi)Œ Du~alovi}i (RSA) la-vrdati impf. {evrdati œkrivudati u hoduŒ Ro`aje (Had`i}). izbegavatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). sg. œlutati tamo-amoŒ Rovca (Bjeleti} 1993:38) na-{a-la-vrdati pf. izvrdavaju}iŒ (RSA) .v. „izvrdavatiŒ Leskovac (Mitrovi}). zasukati (o rogovima)Œ. Uskoci (Stani}) za-{e-vrdati „po~eti {evrdati.

) {o-vrdaq}a f. (Dini} 1988) ?z-vrdati impf. pf. avionu)Œ. pogrd. „i}i tamo-amo bez ciqa. œkojekako. œonaj koji pri~a koje{taŒ Uskoci (Stani}). glagol zvrndati u Uskocima ima i zna~ewe „zujati.) {evrdan m. œpri~ati koje{taŒ. kretati seŒ. krivinaŒ id. {evrdan „prevrtqivkoŒ Leskovac (Mitrovi}). œuklawati se.. napisatiŒ. 437 Pored navedenog zna~ewa. i}i levo i desnoŒ ju`. zvr~ati). (ibid. lagatiŒ. naklapatiŒ. {evrduqa f. œpri~ati {ta bilo. do}i. na{kraban. Ma~va (gra|a ERSJ). „ona koja {evrda. klisnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?{-vrndati impf. i kao nadimak Ro`aje (Had`i}). id. udaqavati seŒ. O~ito je da se ovde radi o onomatopeji (v. . skitnicaŒ. zvrndalo n. besposli~arŒ.) ?{-vrdnut pf. œbiti nestalan. zvrndov Zagara~ (]upi}i 1997). dozvrndati pf. kretati se mewaju}i pravac. { e v r d a t iŒ. vrludaŒ. Nije jasno spada li ovamo pridev seleverdast œneozbiqanŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). krivudatiŒ. „i}i. „na`vrqan. œizbegavati pravi odgovor. lutatiŒ.198 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI od-{e-vrdati „od{vrqatiŒ Uskoci (Stani}) uz-{e-vrdati se „u{eprtqati seŒ id. nemarno raditiŒ Uskoci (Stani})435. pa se mo`e pretpostaviti da su se u jednom obliku spojila dva po poreklu razli~ita glagola. napisanŒ id. zvrndat „id.v. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). biti neveran (o mu`u ili `eni)Œ. zvrndov m. na{ovrda se „izbaciti izmet slo`en kao u`eŒ. zvrndati „id. skretati u stranu. (ibid. Ro`aje (Had`i}). „lutalica. œpomi~ni deo iznad predwih to~kova na zapre`nim kolimaŒ. (ibid. Skok III 668 s. „na{krabati. besposli~itiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). lutatiŒ. „dotr~ati. œizbegavati da se ka`e istina. dojuritiŒ Piva (Gagovi} 2004) zvrdov. œvijuga. „vrludati. fig. impf. zvrndov Vasojevi}i (Bori~i}).Œ Uskoci (Stani})437. biti prevrtqiv. {elevrdati „klimati. okoli{itiŒ Timok (Dini} 1992) na-{o-vrda 3. [umadija (gra|a RSA)436 {o-vrda 3. sg. œneradnik. sg. iz istog izvora u istom zna~ewu oblik {ele-brdati. zunzurati (o muvi. „{vrqati. na{ovrdan adj. „`ensko ~eqade himbene }udiŒ (RJA) {e-le-vrdati / {elevrdati impf. œu nekom odre|enom prostoru micati se. „raditi neozbiqno i neve{to kakav sitan. neznatan posao u ku}iŒ (RJA) è vrdati impf. „{mugnuti. œodugovla~iti da se ne{to 435 436 Up. nedosledan.

Skok I 532). vrndati se „id. ispreturatiŒ CG (RSA)438 vrndati impf. proizvesti mnogo pre|e. premetatiŒ.Œ (RSA). vrndalo n. prebacivatiŒ Barawa ( Sekere{ 1977)441. Rovca (Bjeleti} 1993:38) zavrdati pf. uspavati seŒ (RSA). vreteno. navaliti. œbrbqati. nagva`dati. vrteti se. *vârdati (v. iako ga Petqova ukqu~uje u porodicu glagola vrdati (Petleva 1983:27). *vârdati < ie. *uer-d. Skok samo pomiwe ovaj 438 Nije jasno spada li ovamo i zavrditi se „uquqati se. 439 Ovamo svakako i frndati „kovr~ati vunuŒ Vodice. „prevrtqivac. slede}i tuma~ewe dato u re~niku Ivekovi}a i Broza. praoblik sadr`avao â na mestu redukovanog vokala (Petleva 1983:28). Petleva 1983:26–28. „okretati se kao ~igraŒ. Up. œnemiran ~ovekŒ Babu{nica (gra|a RSA). œdovesti u veliki nered.). dijal. 441 Za ovo zna~ewe up. vrndi 3. nepouzdan ~ovekŒ. ispremetati. Frndar prezime porodice u ~ijoj se ku}i nekada k o v r ~ a l a vuna (v. œprevrtqiva i nemoralna osobaŒ. i vrdalama. povr{an i }udqiv ~ovekŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). ~igra i sl. kuverdaØâ œklimatiŒ koje nedvosmisleno ukazuje da je psl. œizvla~ewe. œkretati se tamo-amo. U jednom svom ranijem radu Kurkina. œ~igraŒ.OSNOVE: 14) VRDATI 199 uradi. sg. detaqno Iliadi 2001:38–44)442. sln. Vojv. torokatiŒ (RSA). Kurkina 1992a:60. gore. œprostitutkaŒ Pirot (Zlatkovi} 2004) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol vrdati < psl. naslagatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) vrnda f. œbesneti (o `eni)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990) navrndati pf. izbegavawe obavezaŒ. œpraviti se va`anŒ. semanti~ki sli~no vrtoloma „prevrtqiv. izvla~iti se od neke obavezeŒ (RSA). Kurkina 1992a:60). Petleva 1983:28. navrndat „nabaciti. v r ndat „premetati. Za wega va`i isto {to i za glagol zvrndati. motati se. œdrapati se. brujatiŒ. izbe}i ne{to nepovoqnoŒ. rekonstrukcija razre{ava rus. tretira oblik . Varbot 1980:19. vrdati Uskoci (Stani}). vrdolama f. po~eti micatiŒ (RSA) izvrdati „ve{to se izvu}i iz kakvog te{kog polo`aja. vordati „preturati. izvrdavawe. zabu{antŒ. obilazitiŒ440. zvrjati. „presti na veliko vretenoŒ439. fig. mnogo se ~e{atiŒ Kragujevac (RSA). vardalama „id. odatle fr ndalo „sprava za kovr~awe vuneŒ. œr|avo prestiŒ Leva~. „po~eti izvrdavatiŒ. ali nepa`qivo i slaboŒ (RSA). Potkozarje (Dalmacija). v. œonaj koji se izvla~i od posla. (RSGV).Œ Lika. up. œ(ne~im) po~eti pomerati (ne{to). koje tako|e spada u kontinuante psl. „napresti.(Varbot 1980:19–21. 442 Dilemu izme|u *vãrdati i *vârdati kao mogu}ih psl. 440 Glagol vrndati ima i slede}a zna~ewa „proizvoditi naro~iti zvuk (kao ma~ka kad prede.

*kuvârtati (se) (13:142). sa umetnutim n pred dentalom (Skok III 622 s. Skok smatra da je oblik {evrdati nastao ukr{tawem {eveqiti i vrdati (Skok III 390 s. pramenŒ. Kurkina 1982b:184 (i o {avardalo). vrdnuti kao fonetsku varijantu od mrdati. kovrya. vrdati). uprkos tuma~ewu Fasmera. mrdnuti (Kurkina 1974a:216). {eveljiti). batinaŒ Uskoci (Stani}). 445 Pomo}u istog prefiksa i od iste osnove obrazovano je i bug. bez tuma~ewa. koji alternira sa le. vrdati. rus. Nastala je mo`da ukr{tawem imenice koverza „id. Bjeleti} 1994:268.u levrdati. {o-. koji ih dovodi u vezu sa s. Petleva 1983:26–28. kuvárdaØâsà „prevrtati seŒ. {evrdati (l. nap.u oblicima zakovrndati se (Petleva 1983:27) i zakovrduje (Bjeleti} 1994a:356). Bjeleti} 1994a:355–356.i osnova verdaØâ < *vârdati (Petleva 1983:26–28). Dopunski komentar o fonetici rus. U literaturi se izdvaja prefiks ko.(Fasmer II 398) i [ahmatova. kuverdaØâ „klimatiŒ. a oblik na{alavrdati tumavrdati. ~evrnda{ „uvojak.). la. O oblicima sa prefiksom {e. Varijanta qa. verovatno stoji u vezi sa glagolom zakovrndati se „razbaru{iti se. starinu.Œ sa rus. 65). ukr.-h. koji u wima izdvaja prefiks ku. ~e-. a drugi kao pozajmqenica iz ruskog. ~o-. dijal. navode}i kao wegovu potvrdu i oblik vrndati. . obrazovanom od iste osnove sa prefiksom *sko-)445.200 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI glagol. u kojoj se izdvaja prefiks ~e-. kuvárdaØâ „bacati palicuŒ. kavardak „nered.(v. U obliku lavrdati izdvaja se prefiks la. Bjeleti} 1993:38. 444 Prvi oblik se tretira kao nejasan. koverda „glupost. {to Petqova s pravom odbacuje (Petleva 1973:51.v. up. pri~atiŒ (l. kuverdà „neuredno odevena `enaŒ. a nije iskqu~ena ni mogu}nost veze sa kovirØaØi „brbqati. gu`va. {a-(la-). glagola daje Petleva 1983:28. 443 Re~ se tretira kao nejasna. zamrsiti se (o kosi)Œ. Kurkina 1992a:60 (i o *skovorda. besmislicaŒ (ESUM 2:483)443. larga : qarga „veliki trup. zbrka. {e-(le-). koji nema psl. Autori ESUM smatraju ove glagole nedovoqno razja{wenima. le-. Ispred osnovnog vrdati alterniraju prefiksi ko-.v.c.je samo posledica umek{avawa u konkretnom govoru. skovãrdulâkà œbrz. pometwaŒ.). Rus.(uglavnom o glagolu {evrdati) v. nestrpqiv. Imenica ~evrda{. kuvárdaØâsà zajedno sa kuverdaØâ neopravdano se u ÅSSÀ svodi na psl. Bjeleti} 1993:38). pokretqiv ~ovek koji se smuca tamo-amo bez poslaŒ (BER 6:763)./ qa-. Kao paralelu up. kuvárdaØâ. Bjeleti} 1994a:356. Petleva 1974:209. U pitawu je prefiks ~o-. pri ~emu se upu}uje na rus. Moskov 1965:71. kuvirdâ uzvik pri naglom padu naglavce (ESUM 3:121)444.c. O obliku ~ovrdalo v. u kome se izdvaja prefiks ku.

{evãrdam „i}i tamo-amoŒ (Moskov 1981:106.({ovrda). Ama {ta tudaj lavrwa{. Szymanski 1977:50). blebetati. izvrdavatiŒ. skitatiŒ. {vrndati. v. zvrdati izdvajaju se protetski suglasnici {-. savijatiŒ. iz ~ega sledi da je wegovo primarno zna~ewe „vrteti (se)Œ. tumaratiŒ.({avrdati). Prefiks {e. {avarda œbrbqivac. {alavrdati v. Zbog toga se i zna~ewe „prestiŒ u razmatranoj grupi glagola smatra kasnijom inovacijom u odnosu na semantiku ostalih glagola (Varbot 1980:19–21. VRWATI la-vrwati impf. {avàrdzicâ œbrbqati. dijal. „brbqati. „pri~ati koje{taŒ. blebetaloŒ (v. lutati.(o ovoj pojavi v.OSNOVE: 14) VRDATI 201 ~i kao slo`enicu od {ala „jocusŒ i vrdati (Skok III 379 s. Lika (RSA). {alabazati).alternira sa {a. zabune jedan? Piva (Gagovi} . {eveljati). {o. Varbot ga dovodi u vezu sa ie. korenom *uer. „izvla~iti se. odakle se lako obja{wavaju sva ostala posvedo~ena zna~ewa. uslovima i tehnikom samog procesa predewa. Bjeleti} 1994:266). Zna{ li ti {ta lavrwa{. [ulâga~ 2004:256). daj se jednom smiri! — Lavrwa pro onijeg kr{a dok vrat ne slomi Piva (Gagovi} 2004). torokatiŒ Divoselo. Lavrwam ponekad i po no}i Uskoci (Stani}). lutati. O oblicima {elevrdati. tako|e i rus. Analiziraju}i poreklo ovog slovenskog glagola. bug. U semanti~kom spektru derivata glagola vrdati izdvajaju se slede}a zna~ewa: „okretati. tumaratiŒ (RSA). Ve}ina ovih zna~ewa karakteristi~na je i za ishodi{ni glagol vrdati . z. i Kurkina 2001:97–98). uvijatiŒ. blr. M. Terminologija predewa obi~no se razvija sekundarno na bazi glagola razli~ite semantike. lupetatiŒ (v. Iliadi 2001:40). „raditi nemarno. oblik {evrdati je rezultat kontaminacije {eveqiti + vrdati. „i}i tamo-amo. Posebno mesto me|u navedenim oblicima zauzima glagol vrndati u zna~ewu „prestiŒ. vrndati (Tomanovi} 1938–39:203). kako biloŒ. Kao potpunu tvorbeno-semanti~ku paralelu up.v. Bjeleti} 1993:38.„vrteti. a {vrndati — {eveqiti + vrdati. pri ~emu je neposredan semanti~ki izvor odre|en karakterom. Furlan tuma~i oblik {evrdati kao ekspresivni deverbativ *s’ev-drati sa promenom dr > rd (Bezlaj IV 39 s.v. U oblicima {vrdnut. dijal. Prema Tomanovi}u. „tr~karati tamo-amo. {avardaØâ œlutati.

radi o jednom glagolu.) Lavrwa. (ibid. { v r q a t iŒ. Uskoci (Stani}) do-z-vrwati pf. (ibid. ve} lavrwa. podmukloŒ id. izbrbqatiŒ: Ama {ta ti to prolovrwa oni po`mirep? Piva (Gagovi} 2004)447 so-vrwati impf. pogrd. ovla{ ne{to uraditiŒ id. kao od bede.) {o-lo-vrwski adv. „ispri~ati. lukavo. pak. Lavrwi} prezime (RSA) pro-lo-vrwati pf. 447 Oblik prolovrwati u Pivi ima i zna~ewe „protutweti. (ibid. „do}i nemarno. prolamati seŒ: Lavrwali su gromovi ~itavu noj — Ma ko ono lavrwa kamewe niz Treskavac?. lutati.202 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 2004)446. „do}i ni sam ne znaju}i kako. impf. (ibid.) od-la-vrwati „oti}i nekud ne misle}i mnogo na ciq svog odlaskaŒ id. Ne znam {ta big vi jo{ lavrwo Uskoci (Stani}). œlutati. „tumarati. odavati jak zvuk. skitatiŒ Lika (RSA). œmalo. Mo`da su ovde u pitawu dva glagola koja su se pribli`ila na fonetskom planu. tre{tati. nadimak Uskoci (Stani}) {o-lo-vrwati impf. slu~ajno nai}iŒ id. trpatiŒ Piva (Gagovi} 2004) na-to-vrwat se pf. natrontati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) {a-la-vrwati impf. jadan! id. i}i tamo-amoŒ Uskoci (Stani}) [o-lo-vrwa porodi~ni i li~ni nadimak. (ibid.) do-la-vrwati pf.) 446 Glagol lavrwati u Pivi ima i zna~ewe „proizvoditi. œi}i malo tamo-amo.) pro-la-vrwati „popri~ati koje{taŒ.) ?{-vrwa 3. (ibid. raditi ne{to kako biloŒ: On ne kosi ko {to qudi kose. „lutati bez ciqaŒ Rovca (Bjeleti} 1993:39) [o-vrwa pogrd. „prolutati. „{arati.) na-la-vrwati „nai}i ne paze}i mnogo kud se ide. „~initi. Iz drugog primera reklo bi se da oblik lavrwati ima i zna~ewe „kotrqatiŒ. pro{vrqatiŒ. nije jasno koje zna~ewe je primarno. doskitatiŒ id. pisatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) ?z-vrwati impf. (ibid. dovu}i seŒ: Ne znam da li }emo malo dolavrwati do vas id. pro}i kojekudaŒ: Prolovrwajte malo po selu i do|ite na ru~ak. „gomilati jedno na drugo. . analogno obliku lavrwati. „na {olovrwski na~in. protr~ati tutwe}iŒ: Malo prolovrwa{e muwe i presta{e. Ako se. (ibid. œnavu}i mnogo ode}e. „lutati. sg. prezime id.

448 S obzirom na sasvim druga~iju semantiku. pa bi glagol lavrwati sasvim legitimno mogao biti wen denominal (v. oblici lavrwati. 450 Up. halapqivo. mletiŒ BiH (RSA). œstarati se. U oblicima sa prefiksom la. nije sigurno da ovamo spadaju i `-vrwati „jesti (uop{te). ali i u toj imenici izdvaja se prefiks la-. koji ni sam nema re{enu etimologiju. o jadu se svom zabavijo! — Logrwa mi ne{to u drobu Piva (Gagovi} 2004)450. verovatno s pravom. vide homonime. tumaratiŒ > glavrwati „id. lo. wihovi inicijalni elementi mogli bi se smatrati osamostaqenim delovima dvoslo`nih prefiksa {ala-. `vakati van obrokaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). Oblik lavrwati mogao je nastati i na slede}i na~in: glaviwati „i}i bez ciqa. prologrwati „protutweti. posvedo~ena je i imenica lavrwa „labrwaŒ. „logrwawe. tako da se tvorbeno i ovaj glagol uklapa u razmatrani model. Kod oblika sa prefiksom lo. pak. skriveno se kretatiŒ Uskoci (Stani}).v. glava. v r q a t iŒ (RSA).Œ Lika. tutwetiŒ: Ama ne logrwaj to kamewe. . mnogo jesti. torokatiŒ (oba oblika su iz istog punkta. lV-).zapa`a se potpuni paralelizam zna~ewa sa oblikom lavrwati. 449 Oblik labrwati je denominal od labrwa. tutwavaŒ. iz istog izvora i logrw m. tumaratiŒ. naklapatiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977)448 è v r wati impf. lovrwati posmatrali naporedo sa {alavrwati. Ukoliko bi se. Za alternaciju q / w up. On se najpre mo`e objasniti kao varijanta od vrqati. pa razlikuju lavrwati1 „v. Tomanovi} 1938–1939:211. so-. to-. `a-vrwati „ne{to jesti. `vakatiŒ (RSA). {o-(lo-). 451 O ovim oblicima v. „dosadno pri~ati. blebetati. lutati. {olovrwati. lo-. Sem toga. proorgatiŒ: Prologrwa{e reoplani prema Podgorici. up. U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol vrwati. `-lo-vrwati „jesti. Skok I 566–568 s.OSNOVE: 14) VRDATI 203 ?z-lo-vrwati impf. skitatiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:39). {a-la-. Divosela u Lici)449 od lavrwati2 „tr~karati tamo-amo.je verovatno nastalo pod uticajem oblika logrwati „orgati. kao {to se vidi i iz same definicije povratnog oblika vrwati se „v. i srqati / -srnuti. l a b r w a t i = brbqati.Œ451 > lavrwati (RSA). Ispred osnovnog glagola alterniraju prefiksi la-. „lutati bez ciqa. drobiti. vuqati se / vuwati se „pritajeno.sastavqa~i RSA. truditi seŒ Bukovica (RSA) · Kao uvodnu napomenu isti~emo da nijedan od prezentiranih oblika nije registrovan kod Skoka. vrwati se „id. {olo-.

œmesto na ko`i od kojeg se razilaze dlake. „uviti pramen kose u kovryuŒ Piva (Gagovi} 2004) s-ko-vrcati œoronuti. ili je on. svitakŒ (RSA) kovrcan „onaj koji ima kovryavu kosu. brbqatiŒ. VRCATI ko-vrcati impf. sovrqati. zaslabitiŒ. {ovrqan „onaj koji {vrqa. [olovrwa452. „krug. mrditi se. „gomilati. œma~ak koji nije u{trojenŒ (RSA). slo`enica sa zlo tipa zlopatiti (v. semanti~ki identi~ne oblike zvrdati.204 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Za semantiku nadimka [ovrwa up. lutalicaŒ Uskoci (Stani}). a ja za wom trk. svu }e{ je belaisati. œsredi{wi deo pite savija~e. navaliti. œsavijati u uvojke (kosu). cvetŒ. lutatiŒ. œpotro{iti. Up. Oblik natovrwat se ima tvorbeno-semanti~ku paralelu u obliku natovrqati se (v. kovrcati (se) „kovryati seŒ (RSA) ko-vrcnuti pf. {to je verovatnije. {olovrwati v. „i}i vijugavo. U oblicima {vrwa. Bjeleti} 1993:39. Za oblik zlovrwati nije jasno da li je u wemu protetsko z. od koga je mo`da i nastao. kovrtawŒ. na-sa-vrdavati (se) „gomilati se. nagomilavati seŒ CG (RSA) prema navrndat „nabaciti. naslagatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). . vijugatiŒ: Ona potr~a i po~e kovrcati. zvrwati453 izdvajaju se protetski suglasnici {-. trk i nikako da je stignem. z. zao). O elementu so. vrqati). iscrpstiŒ Unac (Jovi~i}) kovrc m.v. iz te{ke situacije. Izdvajaju se slede}a zna~ewa: „tumarati. trpatiŒ. zvrqati. a u tvorbenom pogledu up. Semantika navedenih oblika je uobi~ajena i u jednom segmentu potpuno identi~na sa semantikom oblika koji imaju vrdati i vrqati u osnovi. {alavrwati. „raditi ne{to kako biloŒ.v. zvrcati. Bjeleti} 1994:266). iskobeqati se. pra}aknuti seŒ. Za oblik sovrwati up. muriti. hipokoristik bez odre|enog zna~ewa uz re~ macan: Oj ma452 453 [ovrwa mo`e biti i od *[alvrwa. uvijatiŒ: Ne kovrcaj kosu tom vru}om `icom. [ovrwa. spasti seŒ (RSA) za-ko-vrcati pf. kovrcnuti se „izvu}i se iz kakve nevoqe. œpramen u koturi} savijene kose koji slu`i kao ukrasŒ. „pri~ati koje{ta.(o ovoj pojavi v. O oblicima lavrwati. Skok III 642–643 s.dodato na oblik lovrwati. dotrajati. „koprcnuti se. kudravacŒ.

hitnutiŒ. iz istog izvora palazvrk „id. RJA). zvrcat „id. pacicvrk „veoma mala osobaŒ Srem (Maksi} 1980). zavrcojla f. skitaju}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). u~initi brz. vr~ati). tumaratiŒ Uskoci (Stani}). kao semanti~ku paralelu up. skitnicaŒ. œnaglo izviti. dozvrcati pf.Œ. „}aknuta `enaŒ. iskriviti u pisawuŒ. „skitati. œuklawati se. koji se izvodi od onomatopejskog glagola vr~ati „frktati (o `ivotiwama)Œ (Skok III 621 s. hitro pokretati deo tela tamo-ovamoŒ. zavrcan adj. krupan mu{karacŒ Uskoci (Stani})455 è vrcati impf. „pokretati se brzo. œtrzati se. „na{krabati. zvrcan m. vrcnuti se „u~initi hitar. ili kovrcane454. pamprc „mali ~ovek. udaqavati seŒ.. lutati. nagao pokret. doskitatiŒ. 455 Up. pa-o-tog vrcawa ne mo{ no}u ni spavati Draga~evo (gra|a ERSJ) vrcnuti pf. nabacivatiŒ. nagao pokretŒ. prenuti 454 Up. œdokoli~ar. baciti.Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990).Œ (RSA) {a-la-vrcati impf. b a c a k a t i s eŒ. œbacati (obi~no sitne predmete). kao i pustozvrc „onaj koji beskorisno provodi vreme lutaju}i. œtrgnuti se. sg. hitre pokrete. zanositi seŒ. „poma}i se. „vetropir. „zanesewakŒ Crna Reka (Markovi} 1986) vrca f. „zamla}ivati se. œtruditi se da se ne{to izbegneŒ.OSNOVE: 14) VRDATI 205 cane. œodrastao. pokrenuti se. œnesta{an mladi}. patuqakŒ U`ice (RSA. kovrcane (Vuk. „v. onamoŒ Lika (RJA) ?na-{-vrcati pf. naglo. na`vrqatiŒ. „blesavŒ Vojv. vragolanŒ Piva (RSA) za-{a-vrcati pf. œrazmetati seŒ (RSA) zavrcuje se 3. œprenemagati se. œparewe ma~akaŒ: U februaru se ma~ke vrcaju. saviti. œpri~ati koje{taŒ. œgurnuti. Nije jasno da li razmatranoj leksi~koj grupi pripada i imenica a-vrc „kepec. . ma~ka zovu vr~ak. na-{a-vrcati „id. „ka`e se mu{kom detetu od milaŒ Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983) ?pa-la-zvrc m. poma}i seŒ. |avolast de~ko. pomerati se tamo-amoŒ.v. kao bacakati se u govoru ovamo. (RSGV). zavrcanica f. nazvrcati se „provesti dosta vremena u lutawuŒ Uskoci (Stani}) zvrcnut adj. „}aknutŒ. „u razgovoru svaki ~as prelaziti na druge predmete. macane { k o b r c a n e. RSA). vrcati se „~initi brze. na{vrqatiŒ (RSA) ?z-vrcati impf. mrdnuti. mrdnuti. kepecŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). naziv za ma~ka vr~ak: Deca ma~ku zovu mac. œumretiŒ Poqica. u v i j a t i s eŒ. „do}i ni sam ne znaju}i kako. {to vr~i (RSA). Pis. osoba koja skita i nema obavezeŒ Ro`aje (Had`i}) vrcawe n. fig. skretati u stranu. zavrcanko m.

Ovakvo tuma~ewe predla`e i Skok III 495 s.v. dotrajati.. 620 s. v r d n u t i u stranuŒ. fr)457. œpobe}i. blesavŒ. vr~ati). a javqaju se i protetski suglasnici {-. œoti}i. Zna~ewe œneu{trojen ma~akŒ motivisano je jednim od sekundarnih zna~ewa glagola vrcati se œpariti se (o ma~kama)Œ < „~initi brze. œkrug. poludetiŒ Potkozarje (Dalmacija) · Osnovu vrcati. z. pri~ati koje{taŒ. Podjednako je mogu}e izvesti glagol v r cati se od v r teti se (Grickat 1955–1956:64). uvrtatiŒ. Na semanti~kom planu javqaju se o~ekivana zna~ewa. pa-la-. iako je u wegovoj osnovi zapravo zna~ewe œuvijati.v. uvrnut. Zna~ewe œlud. tumaratiŒ > „skitnica.(ovaj posledwi Skok tuma~i kao poja~awe inicijalnog v (f) u onomatopeji (Skok I 527–528 s. Ispred osnove vrcati alterniraju prefiksi ko. Zna~ewe „kovrxati kosuŒ razvilo se verovatno pod uticajem leksi~ke porodice imenica kovr~a i kovrxa (v. {a-(la-) . ve} samo u zna~ewu „kucati (nekoga po glavi)Œ (Skok III 668 s. œoronuti.206 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI seŒ (RSA). poma}i seŒ. „brbqati. hitre pokrete. „iskobeqati seŒ. savijatiŒ. dok na drugom mestu tretira glagol vrcati kao onomatopeju (id. svojstvena i oblicima sa vrdati i vrwati u osnovi: „skitati. kovrtawŒ. „neuredno pisatiŒ. pomerati se tamo-amoŒ. vetropirŒ. zaslabitiŒ. iako je naj~e{}e od osnovnog œudaritiŒ. Ono je poslu`ilo kao ishodi{te slede}ih zna~ewa: œvijugatiŒ. zvr~ati).v. skloniti se nekudŒ Uskoci (Stani}) svrciti œsi}i s uma. 457 Skok nema glagol zvrcati u pomenutom zna~ewu. najpre mo`emo izvesti od vrd-cati (kao bocati < bod-cati)456. up. mo`e imati i drugu motivaciju: œuvijati. 456 Oblik bocati mogao bi se tuma~iti i kao povratno obrazovawe od bockati (bod-ãk-ati > *botkati > bockati > bocati). vrcati (se)). . „izvrdavati u razgovoruŒ. koja se javqa u navedenim oblicima. lutati. trc-vrc.v. vrcnuti „mrdnuti.

.v.v.) po-ka-la-vrkati pogrd. nepristojno jestiŒ.Œ id. kovrxav (rep u patka. {kovrkqiv œuvijen. 461 Uz napomenu da „jama~no stoji u vezi sa kovr~iti. patka)Œ Slav. pogrd. iz istog izvora {-vrqak „id. „obilato. (ibid. œumretiŒ Uskoci (Stani}) ko-vrk m. mehurŒ.). iz istog izvora {kovrtaw „nemiran ~uperak koseŒ. nakalavrskati se / nakalovrskati se pogrd. kalavrsnuti „odjednom pojesti. ko-vrk „uvojakŒ Bosna (Skok II 172–173 s.. polokati i sl. |avrk). pro`dretiŒ. }u-frk „pramen kose uvijen iz dokoliceŒ (Be}kovi}. |evrekŒ. (Skok l.c. nepristojno jestiŒ Uskoci (Stani}) na-ka-la-vrkati se / na-ka-lo-vrkati se pf. skr{iti zavr}u}iŒ.OSNOVE: 15) VRKATI 207 OSNOVE: 15) VRKATI 15) VRKATI za-ko-vrknuti pf. nemoj graditi {kovrka Lika (RJA)461. poka- .Œ. 460 Up.. 463 Up.). {to nije ubedqivo ([kalji} 247 s.) u-{ko-vrkniti (se) pf. „najesti seŒ. izokrenutiŒ. odatle {kovrkqiv adj. hleba . (ibid. samo nemoj {kovrkqiva id.)463 458 Ovamo verovatno ne spadaju ye-vrk „veliki komad (mesa. œopekotina. „sve posrkati.: Lijepa mi i ravna pamuka za potku predaj. i |a-vrt „veliki komad hlebaŒ Osijek (RSA). Osijek (RSA).)Œ Banija i Kordun (Petrovi} D. ka-la-vrskati „srkati.. skovr~itiŒ (RJA). |a-vrk „veliki komad hlebaŒ Srem. zanemo}iŒ. pramen kose)Œ Kordun (gra|a ERSJ) {ko-vr~ak „izdvojeno i savijeno pero (u petla. „srkati. 459 Uø. nakalavrkancija / nakalovrkancija f. up.)462 ba-vrk m. gevrek „vrsta pekarskog peciva. 250). (ibid. patka)Œ Banija i Kordun (Petrovi} D. œizraslinaŒ Uskoci (Stani})458. okrenuti. Me|a. „izdvojeno i savijeno pero (u petla. œrazboleti se. {iparacŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ka-la-vrkati impf. „de~a~i}. samo u primeru: Lijepo mi to prepredaj. „najesti seŒ. kovrca)459 sko-vr~ak m. œprelomiti. pogrd. „(o listu vinove loze) usukati se u oblik cigare zbog bolesti {korova~eŒ Brati{kovci (Urukalo 1982:181) {ko-vrk m. [kaqi} ovu posledwu re~ izvodi od tur. 462 Up. „zakr`qali plod (obi~no vo}a ili povr}a)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977)460. „zavrnuti. „vrsta oboqewaŒ. bogato jedewe i pijeweŒ id.

~ovek bez vrednostiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995)464 ?z-vrk m. neprijatno sr~eŒ. dubqewem pro{irivatiŒ Timok (Dini} 1988) i{-~o-vrka pf. „badavayija. zagrabiti. kalafrskowa pej. œdubiti. „sve posrkati.)Œ id. RJA) ra{-~e-vrkam 1. . „onaj koji bu~no. œpripitŒ. neprijatno sr~eŒ Uskoci (Stani}). za-ka-la-vatiti „po~eti pohlepno jesti. „~eprkatiŒ Svinica (Tomi} 1984). (?) „ludovati. œneradnik. jestiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). (RSA). lutatiŒ.Œ Pirot (gra|a RSA). ka-la-kusat œprobati. 464 Up. visnuti „o{inuti.Œ: Tija ne znaje da mirne. tako|e i: torofoja. sg. navalitiŒ Dvorska (RSA). œprovrtetiŒ Timok (Dini} 1988). „zvrkasta osobaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) lavrskati pogrd. bulaznitiŒ Herc. „id. udarenŒ Kordun (gra|a ERSJ) i{-~e-vrkam 1.Œ.208 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI kala-vrk m. pose}i. izbrbqati seŒ Lika (RSA. ~o-vrka 3. skitnicaŒ. œrazbitiŒ. sg. kalavrskalica „osoba koja mnogo jede i glasno sr~eŒ. Vlaji}-Popovi} 1993. stra`wicaŒ. „brzo pojestiŒ id. œonaj koji pri~a koje{taŒ Uskoci (Stani}) zvrka f. œka{ika kojom mo`e da se zahvati dosta jelaŒ. skitnicaŒ. (gra|a RSA) ~a-vrknut adj. koja se javqaju kod nekih od navedenih oblika (v. na-}a-la-viskati se „nahraniti se. na-}a-vriskati se „na}alaviskati seŒ Herc. skitatiŒ. vâzdân ne{ta ~ovrka Pirot (gra|a RSA). up.) ras-~o-v r ka „ra{~eprkatiŒ. neradnik. stra`wicaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). œluckast. pf. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:129). „onaj koji bu~no. ra{~ovrka œid. (ibid. torofo~ka {aq. „i{~eprkatiŒ Pirot (@ivkovi}). œid. (Te{i} 1977) : viskati „{ibatiŒ. „ukusno pripremqeno jeloŒ Srbija (RJA) ~a-vrknuti pf. pf. besposli~arŒ. da sedne. „iskqucati (o pticama)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) pro-~o-vrka „probiti rupu u lobawiŒ id. „provrteti rupu (na glavi. kalavrskowa. œodrastao. ka-la-frskati „lutati bez ikakvog ciqa. za-ka-la-variti. k u s a t i. polokati i sl. najesti se do sitosti (obi~no brzo i halapqivo jedu}i). p o j e s t iŒ Uskoci (Stani}). na`derati seŒ Qe{tansko (RSA). krupan mu{karacŒ Uskoci (Stani}) te-le-zvrkan m. po}alaviskati {aq. sa istim inicijalnim elementom televeza „zadwica. œrascopatiŒ Pirot (@ivkovi}) ~’o-vrkat impf. „vetropir. ledu i sl. „ra{~eprkatiŒ. (Zlatkovi} 1990) pa-la-zvrk m. „zadwica. Zna~ewe „jestiŒ po pravilu ide paralelno sa zna~ewima „udaratiŒ i „skitati. i{-~e-vrkati se „ispri~ati brzo i `ivo mnogo koje~ega. kalavrsnica „`enska osoba koja se ~uje kad jede te~na jelaŒ.Œ. sg. kalavrsnik pej. „lutalica. kalavr{nica „id.Œ (mo`da u vezi sa navr{iti „napuniti do vrhaŒ) : vrskati „srkatiŒ.

œodma}i u posluŒ Ro`aje (Had`i}). Uskoci. negodovatiŒ Ba~ka (RSA). brujatiŒ Banija. odvrknem 1. odvrknutiŒ Kosovo (Elezovi}) 465 Up. }aknutŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) ~a-frknoti pf. ~igra). fig. „izjuriti. œnaglo poleteti. malaksatiŒ Sesvete (Maresi} 1996:167) otfrknuti „porasti. nepristojno srkatiŒ Uskoci (Stani}) vrknuti pf. ofrknut „ubrzati razvitak. Lika (RSA) zvrkast adj.Œ. „{a{av. sg. Övrkla mu kapa i tojaga Crna Reka (Markovi} 1986) odvrknuti.Œ Kosovo (Elezovi}). œjesti. odrastiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). no }u te i{}ofrkat is ku}e. oÖvrkne „id. œgun|ati. œodjednom nestati. œfrktati (o `ivotiwama)Œ. fig. osamostaliti seŒ Vasojevi}i (Marseni} 1986:52). postati zreo. vreteno. ocvrkne Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. œiznemo}i. „udaritiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) i{-}o-frkat pf. 466 . „de~a~i}. „~voruga od udarcaŒ (RSA) frknoti pf. sg.: Vidi kako je ovoj sliv~e pred ku}u odvrknulo Leskovac (Mitrovi}). nicatiŒ Dubica (RSA). prhnutiŒ. osna`iti seŒ Uskoci (Stani}). naglo pote}iŒ (RSA). œodsko~itiŒ Crna Reka (Markovi} 1986). odvr}i pf. isteratiŒ: Nej na tu ruku. vrtati „rasti. {iparacŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)465 è vrkati impf. Pirot (@ivkovi}). Sin~i}i mu se pridigli u pandrqake Uskoci (Stani}). zvrjati. œbrecnuti se. mom~i}Œ: Lijep je oni Vulev pandrqak — Up. sko~itiŒ. œproizvoditi naro~iti zvuk (kao ma~ka kad prede.Œ. 2004)466 pooÖvrkne 3. pandrqak / pandrqak „de~a~i}. izgubiti seŒ. oja~ati. „frknuti (o `ivotiwama)Œ. odvrkne 3. „brzo izrasti. „poodrastiŒ Timok (Dini} 1988) vrka f. œnapregnuto duvati kroz nozdrve ili usta (o nekim `ivotiwama)Œ. œ{iknuti. Uskoci (Stani}) Övrkne 3. odvrknut „id. otfrknuti œnaglo izrastiŒ.OSNOVE: 15) VRKATI 209 zvrkan m. „odsko~itiŒ. pa idi kud goj oj! Vasojevi}i (Stijovi} 1990) pa-frk m. œnaglo odleteti. benaŒ Novi Sad. Banija. œpastiŒ: Kad ga udario ovan u grbinu. „frknutiŒ. œskidati li{}e vuku}i rukom du` stabqikeŒ Kragujevac. „otkidati klasove `ita i sl. „odrasti. naqutiti seŒ. „sukati. sg. upredatiŒ Banija. sg. luda. „onaj koji je zvrkast.

œodrasti. up. kapima. œ~igra. „navu}i. brkove)Œ. „savijati se u uvojke. sitnim predmetima.. kovrqan. inf. prestati biti pokoran i poslu{anŒ Uskoci (Stani}) is-ko-vr~ati se „nabrati se. perjatiŒ (RSA) vr~kati „uvla~iti. Aleksinac. nabacivati se. u~kur i sl. Leskovac. fig. .)Œ Ni{ (RSA. nakote~ka (uzicu) 3. ‹ se „postati kovr~av. „uviti. ° Potekla je majka Bo`ja ° Na vranici kobilici (RSA). sme`urati seŒ (RSA) ko-vr~qiv adj. kovr~uqa. nanizati seŒ Zorunovac. nametati seŒ. œpraviti se va`anŒ Vasojevi}i (Bori~i}) è vr~ati1 impf. zaviti u kovr~e. Vrawe. savitqivŒ (RSA) ko-vr~ / kovr~ m. œnavaliti se nekome. kovr~uqa u uspavanci: Tutun~uqa. osna`iti se. „podi}i uviv{i (rep. dosaditi nekomeŒ Vrawe (Bjeleti} 1994a:353) na-to-fr~at se impf. osamostaliti se. Poqanica. tankim mlazovima te~nosti)Œ Zaglavak (RSA. up.?) vr~ati „~istiti lan ili vunu na perajici. „mesto na glavi na kome kosa raste ukrug. cvetŒ Banat. kovr~ak / kovr~ak „kovryaŒ.?) navr~kati pf. acc. napraviti kovr~u. provu}iŒ. uvu}i. brizgati (o iskrama.210 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VR^ATI ko-vr~ati (se) impf. uviti seŒ (RSA). Mali Po`arevac. Skok i BER nemaju. œdo}i negde ili oti}i nekuda u velikom brojuŒ Vrawe (RSA) 467 Leksika iz ovog kruga prisutna je i u folkloru. naboratiŒ Momina Klisura. inf. œid. œnabrati. vihorac. zvrjatiŒ. sg. „naviti uzicu na klinŒ Crna Reka (Markovi} 1986). navr~kati se „poredati se. „koji se mo`e kovr~iti. nakudravitiŒ. savijati se. zavrtati. œfrktati (o `ivotiwama)Œ. „navu}i (petqe na iglu)Œ468. 468 Up. uvijati se (o kosi). kovr~a{ „golub koji ima kovryavo perjeŒ (RSA)467 na-ko-vr~ka 3. udevati (vrpcu. „proizvoditi zvuk ’vr’. zavrtati se uop{teŒ (RSA) za-ko-vr~ati pf. fig. zvrkŒ Du~alovi}i. kovr~ak / kovryak „vrsta visoke mu{ke kape (u bosanskoj narodnoj no{wi)Œ.Œ Draga~evo (\ukanovi} 1995) vr~ati2 „skakati. uvojke. acc. œgun|ati (protiv nekoga)Œ (RSA). pf. œpetqa ili sli~an ukras ispleten od slame koji se nosi na {e{iru ili u kosiŒ Kragujevac. nakovr~ka se „nagomilati se (o godinama)Œ. œnaturati se. izbijati. Ni{. sg.. proletati.

„zaokrenuti ne{to navi{eŒ: Uskovr~ijo {iqegu rogove. osiliti seŒ: Kada ga ‰momkaŠ probije nausnica . uvitiŒ. ja kakva izgledam. izbe~iti (o~i)Œ. zakovr~i. œsaviti se. osiliti seŒ (RSA). œzakr`qatiŒ. uobraziti seŒ: Uskovr~ila nos ona gwidica. ja }u ti navr~kam tuj ~arapu. „zaplestiŒ: Daj. œpo~eti se ko~operiti. fig. uviti seŒ. œzametnuti se. prkositiŒ (RSA) za-ko-vr~iti pf. „na~initi kovr~e. „dovesti u neprilikuŒ: Pazi da te ne navr~ka. œzavrnuti navi{e. brkove)Œ. œpreceniti se. izbe~iti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ko-vr~iti impf. goleme muke }e ima{ Vrawe (Zlatanovi}) VR^ITI iz-ba-vr~it pf.)Œ. zabo~i se. nakrivo natu}i. œodrasti. „u~initi da kosa postane kovrxavaŒ. odvrzala mi se hodeje}i Leskovac (Mitrovi}). ose}awu)Œ. savijati. nataknutiŒ (RSA) s-ko-vr~iti (se) pf. poneti seŒ: Zakovr~ila ona tawevina i samo se ovuda {epuri — Niko ne more zakovr~iti ko r|a Piva (Gagovi} 2004). ponosito hodati. œonemo}ati. zavezatiŒ: Navr~kaj mi cipelu.. saviti u stranuŒ. po~me . u~initi kovr~avimŒ. œnahero. œnakupitiŒ: A do{eja sam ovamo.OSNOVE: 15) VRKATI 211 navr~kam 1.i du{a iz wega! CG. œprevijati se. podizati u lukuŒ. pa ne}e ni pomoz Bog Piva (Gagovi} 2004) . œnaviti (kosu)Œ: Da si navr~kam kosu. fig. „kovryatiŒ. fig. œuvezati. po}iŒ: \e si zakovr~ijo bez u`ine. fig. gr~iti seŒ Bosna. zavrnuti seŒ Poqica. ako sam si tolke godine navr~kaja. napraviti se va`an. œpo~eti se ko~operiti. osna`iti se. razroga~iti (o~i u ~u|ewu. „napraviti kovr~u na ne~em. zakovr~iti se „postati kovr~av. podi}i u lukuŒ: Zakovr~io kao koza rep. zavrtati navi{e. naglo zanemo}iŒ: Odjednom zakovr~i ~ovjek . œokrenuti. uvrteti se (o misli. osamostaliti seŒ Uskoci (Stani}) is-ko-vr~iti pf. „podi}i uviv{i (rep. „iskola~iti. „nakovr~atiŒ. œprotiviti se. izbavr~it se „pogledati {iroko otvorenih o~iju. ostaritiŒ Uskoci (Stani}) us-ko-vr~iti se pf. tavan bijo?. œizokrenuti. zakovr~iti „zaputiti se.. sg. uvojke na ne~emu. œsaviti u krugŒ.. prepravitiŒ (RSA) na-ko-vr~iti pf. napraviti se va`an. œpovrtati. œiznenada se razboleti. œrazroga~iti. qutwi i sl. œosiliti se. pa mu vrovi rastu u visine.. fig.

œimati neki predznak. œoti}iŒ Uskoci (Stani}). uvrteti sebi u glavuŒ. pogoditiŒ CG (RSA). zveknutiŒ. i u svima nudi jedno isto re{ewe — tuma~i ih kao onoma469 Up. vr~iti se „naglo. tankim mlazovima te~nosti)Œ Lika (RSA) za-fr~it pf. vr~iti se „trgnuti se. sitnim predmetima. P~elice (RSA) ovr~iti pf. œizabratiŒ Uskoci (Stani}) vr~iti2 impf. (ibid. œpasti na pamet. skr~iti (nekoga. sabitiŒ: Skolovr~i ovce pa ig on|e izme|u `ita pro}eraj. izbuqiti o~iŒ id. œskupqatiŒ. stisnutiŒ: Skolovr~ijo ga. „naglo skrenuti. „skakati. „saviti.) · Kao i u slu~aju vrqati (v. brzo se vratitiŒ Uskoci (Stani}) navr~iti se pf.212 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?s-ko-lo-vr~iti pf. iz istog izvora oblik sa œnormalnimŒ prefiksom: is-po-fr~it œnaglo izvaditi ne{to iz ne~egaŒ. povratitiŒ. œsaterati. zavrnuti na gore. „saleteti sa svih strana. iznenaditi seŒ (RSA). skolovr~iti se „skupiti se. navaliti sa zahtevom. sklup~atiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) è vr~iti1 pf. po wegovim krajevima i po srediniŒ: Skolovr~ila sam opanke. daqe). „udariti. ne da mu prnuti. brizgati (o iskrama. ozna~itiŒ. venac oko vrn~anica odozgo po opanku. uobraziti seŒ V. œo k r e n u t i. (ibid. „u d a r i t i. (ibid.)469 ?ko-lo-fr~it impf. ujesti. „obrlatiti. kapima. œiskola~iti. œzavrnuti ne{to na goreŒ. o}e da mu ga slomi Piva (Gagovi} 2004).) ?s-ko-lo-fr~it pf. œsavijatiŒ id. podi}i ih uvisŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). i ovde je glavni problem poreklo same osnove. œpe~iti. . s a v i t iŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). œobele`iti. izbijati. ne{to)Œ: Skolovr~ijo ~oeku vrat. zakofr~it œpodignuti (rep). œuobraziti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) u-fr~it œusukatiŒ id. navaliti sa zahtevom. „usukati brkove. pritisnuti da se ne{to u~ini ili dozvoliŒ Zagara~ (]upi}i 1997) za-ko-fr~iti pf. „po~eti se praviti va`an. predskazaweŒ. pritisnuti da se ne{to u~ini ili dozvoliŒ Zagara~ (]upi}i 1997) s-kla-fr~iti „smotati. di}i (nos)Œ Vasojevi}i (Bori~i}) is-ko-fr~it pf. zviznuti. fig. œnapraviti kolomat. proletati. Skok ovoj leksi~koj porodici posve}uje nekoliko odrednica. ne dati nekome da mrdne. vr~iti „udaritiŒ. œusukati brkoveŒ. saviti seŒ Uskoci (Stani}). skolovr~it „obrlatiti. ugristiŒ.

*uerk.„kidati. paratiŒ475. frk „brzoŒ (Elezovi} s.sa sinkreti~kim zna~ewem. sko~itiŒ470 sa daqim razvijawem metafore u odvrknuti „odsko~itiŒ > odvrknut „oja~ati. *uer.v./ *urek. Naime. korena v. Varbot tako|e suponira i osnovu na -iti. 470 O oblicima sa zna~ewem „odletetiŒ v. ofrknut „ubrzati razvitakŒ471. Pored psl. porastiŒ = odfrknut „otrgnuti se od neke bolestiŒ. 472 Za ovo zna~ewe v. Kala{nikov 1994:81–82. up.v. i ovde je mogu}e iskonsko varirawe korenskog slogotvornog r po tvrdo}i / meko}i: r / r’ > ãr / âr (op.< *uer„vrteti. Skok. vr~ati. *vergti. paralelnog ie.< *uer.„vrtetiŒ. vrgnuti „bacitiŒ < psl. 476 Na osnovu rus. i Skok III 621 s. glagol *vârkati „bacatiŒ. *uer(Pokorny 1150–1166). verkalo „pra}kaŒ Varbot rekonstrui{e hipoteti~ki psl. okretati. Kralik 1994a.). me|utim. npr. dok glagol vr~ati „~istiti lan ili vunuŒ uop{te i ne pomiwe. ne pridaje posebnu va`nost glagolu vrkati u zna~ewu „sukatiŒ. Ova prividna genetska razli~itost razmatranih leksema prevazilazi se tako {to se one mogu tuma~iti i kao kontinuante jednog ie.v. karakteristi~nog za ~itavo gnezdo ie. gnezda *uerg’h-). koji za sada nema posvedo~ene paralele u ostalim slovenskim jezicima. dakle *vãr~iti (Varbot 1978:33–35). up. 35). autorka smatra refleksom psl. O slovenskim kontinuantama ovog ie. Varbot izvodi glagol vrkati (sa ~e{}om varijantom frkati) „sukatiŒ od psl. a ozna~ava i srkawe (Skok I 527–528 s. vrknuti „odleteti. nestatiŒ Varbot obja{wava kao rezultat semanti~kog razvoja. a to su upravo oblici na osnovu kojih Varbot rekonstrui{e psl. *uerg’h-. . Oblike vrknuti. paralelizam zna~ewa „vrtetiŒ i „kidatiŒ javqa se i kod osnova obrazovanih od ie. vrcati (se) (id. a pomiwu se i s. *uerk. 471 Elezovi} smatra da je re~ postala od alb. kontinuante ie. gnezda *uer. oblika *vârkati (ili *vãrkati)473 < ie. glagola *vãrkati i *vãr~ati. 474 Detaqno o slovenskim kontinuantama ie.OSNOVE: 15) VRKATI 213 topeje.v. i Skok I 698 s. s.v.-h. Iliadi 2001:66–76. korena *uer. 475 Podse}amo da je Pokorni u svom re~niku dao ~ak 13 odrednica ie. Tako od uzvika fr on izvodi frknuti. Tako|e relevantan glagol vr~ati „~istiti lan ili vunuŒ. (h)vrknuti. fr). cit. Onomatopeja se prenosi i na opona{awe zvuka pri okretawu predmeta: frkati = vrkati „sukati. grepsti. tj. ~upati. gnezdo koje bi moglo biti ishodi{te razmatrane grupe re~i. savijatiŒ474. „vrteti. 473 Kao i kod nekih drugih slovenskih etimolo{kih gnezda.pomo}u drugih determinativa. osnove *vãr~ati ili *vâr~ati < ie. vrtetiŒ > „dosadno i zlobno nagovaratiŒ472. vr~iti u zna~ewu „odleteti. Kralik 1994:339–341. III 620).v. *vârgo (kontinuanta ve} pomiwanog. *uerk. savijatiŒ > „bacatiŒ476.

ka-(la-).({ko-).i osnovu *vârkati.214 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI odatle „bacati seŒ > „odletati. 481 Oblik se dovodi u vezu sa rus. loknastŒ ([kalji} 417 s. izkavãrk(v)am œizmu~iti do krajnosti. leksema. nivou rekonstrui{e se oblik *kovârkati. koji se razla`e na prefiks *ko. i Varbot 1994. ba-. uz konstataciju da je u pitawu varijanta od *kovârtati (ÅSSÀ 12:18)480.-h. 480 Osnova *vârkati se ne obja{wava. k›v›rc›k javqaju zna~ewa karakteristi~na za 477 Up. kovrga „izvijeni. . ~o-. (Matzenauer 1881:190. obrØaØiŒ. ~a-. 478 U svojstvu paralele navodi se stind. vr~ati (< *vâr~ati / *vãr~ati) alterniraju prefiksi ko-. zakoverkaØi „zavrtetiŒ.c. kovrk „uvojakŒ (kome je tu i mesto). na {ta je ve} ukazao i Skok l..„obaoŒ (EWAi II 571). zbog izuzetne semanti~ke i formalne sli~nosti s. tako|e i zakovrknuti. nestajatiŒ.ili *vãrk. vrgati. 35)478. Autorka ne negira u~estvovawe onomatopeja u formirawu datih leksema (o ~emu posebno svedo~e varijante sa inicijalnim f). gde se daqe prou~ava gnezdo psl. pa se i kod izvedenica od tur. *vrt-ka. Kurkina 1992:189) sa tur. kovr~ast. U okviru ovog psl. kovr~ica itd. Malinowski 1899:118. v. ukr.v. Radi se.„vrteti. 119. te-le-.-h. gnezda Varbot razmatra i imenicu vrka „~voruga od udarcaŒ. Fasmer II 271). pored s. Na psl. kudrav. neopravdano navodi i s. budu}i da se izvodi od nepotvr|enog *kavãrkam. o tome da je do{lo do ukr{tawa doma}e re~i kovr~a < psl. Postoje i mi{qewa da je porodica re~i imenice kovr~a „uvojakŒ — turskog porekla ( Kne`evi} 1962:196. *kovârtja (v. i tur. a u odrednici se. ali smatra da se wihov uticaj na pretpostavqenu ishodi{nu osnovu *vârk. k›v›rc›k „ku{trav. kovrca479. koverkaØâ. ~e-. pa-(la-). 479 Iznosi Miklo{i~evo i Briknerovo tuma~ewe. to-. Ispred osnova vrkati (< *vârkati / *vãrkati).v. O stepenu wihove „prepletenostiŒ svedo~i i paralelan semanti~ki razvoj autohtone i aloglotske leksi~ke porodice. cit.sa kompleksnom semantikom „udaratiŒ i „vrtetiŒ > „bacati (se)Œ > „(od)letatiŒ. i bug. zakovrnuti predmetŒ (RSA).izdvaja se u oblicima kovr~ati. ali prakti~no ostaje bez re{ewa. bacati. kovrd`a). Skok II 172–173 s. zapravo. koverkaØâ (ESUM 2:226). ~ije se zna~ewe mo`e tretirati kao izvedeno od „vrtetiŒ > „ne{to okrugloŒ (op. Moskov 1965:70).-h. Up.c. koje se tretira kao rezulØaØ izmene oblika koverØ a Øi „okretati. prihvata Varbot 1979a:155). koverkaØâ (v. sko. koje se ne komentari{e. potla~itiŒ (BER 2:31)481. Sli~no tuma~ewe nudi se i za rus. *vã/ârk.)477. mo`da pod uticajem rus. odletatiŒ mogao ostvariti i sekundarno (l. Prefiks ko. kovr~iti. vrkkau „obrazi (= oteklina)Œ < ie.

483 Up. osamostaliti seŒ. {ko-vrk. odvrknutiŒ.v. napraviti kovryeŒ.od osnove frk-. Sa prefiksom ko. œpramen u koturi} savijene kose koji slu`i kao ukrasŒ (RSA) (v. zakovryati „uviti pramen kose u kovryuŒ Piva (Gagovi} 2004). devoj~ica od 12–15 godinaŒ. ostaritiŒ Uskoci (Stani}). ofrknut „ubrzati razvitak. ~avka)483. ra{-~e-vrkam. odrastiŒ. frkunica „de~ak. Semanti~ki i tvorbeni pandan ove imenice. „brzo izrasti. zakovrcati „uviti pramen kose u kovryuŒ Piva (Gagovi} 2004). Prefiks ba. Prefiksi ~e-. zakovr(n)yati se „postati kovryavŒ.-h. koja se javqa u oblicima sko-vr~ak. semanti~ki i tvorbeno identi~no izbavrqiti ). pustiti rogove da rastu zavojitoŒ. kovryak / kovryak „gu`vica na pamu~noj ili vunenoj nitiŒ (RSA)482. Oblici na-ko-vr~ka. o~ekivane oblike i zna~ewa ovog turcizma: kovrya „pramen uvijene. kovrcan „onaj koji ima kovryavu kosu. Bjeleti} 1994a:353).({ko-). u-{ko-vrkniti se (o ovom glagolu detaqnije Petleva 1993). kudravacŒ. . uvojakŒ (RSA). ra{-~o-vrka (Skok ih ne registruje). posebno kad se posmatraju u kontekstu glagola otfrknuti „porasti. ali bez komentara (Skok II 172–173 s. i{~evrqati se sa istim osnovnim zna~ewem „brbqatiŒ. udevati (vrpcu. navr~kati i vr~kati „uvla~iti. skovryati se „naborati seŒ: Skovryo se u obraze. zavrnutiŒ. kovrca). Skok pomiwe neke od ovih oblika. fig. œsaviti se u krugŒ. ali 482 Up. u~kur i sl. ba{ ko crijevo na `aru Piva (Gagovi} 2004). skovr(n)yati se „zasukati seŒ. grgurave kose ili dlake.OSNOVE: 15) VRKATI 215 s. oblik pa-frk. up. zakovr(n)yati „u~initi da rogovi ovnu rastu zavojito u stranu. zakovr(n)yati „u~initi da kosa postane kovryava.)Œ sadr`e prefiks koi osnovu pro{irenu deminutivnim sufikskom . kovrcati (se) „kovryati seŒ (RSA). postati zreo. Isto zna~ewe javqa se i u ko-vrcati „savijati u uvojke (kosu). i{-~e-vrkam. skovr(n)yati se „postati kovryavŒ Uskoci (Stani}). ili prosto kao bezvu~na varijanta od bavrk.izdvaja se u glagolu iz-ba-vr~it (Skok nema. ~a-frknoti . ~a-vrknuti . kovr~ati. Skok ne registruje nijedan od oblika iz ove grupe. ~a-. ~o. pro-~o-vrka .~esto alternira wegova varijanta sko. mo`e se tretirati ili kao slo`enica sa prefiksom pa. kao i u imenici ba-vrk. Skok ove lekseme tuma~i kao pozajmqenice iz italijanskog. nakovr~ka se prema navr~kam. œzaokrenuti. up.(v. {ko-vrkqiv. uvijatiŒ. skovr(n)yati „saviti u krugŒ. ~o-vrkat .v. U semanti~kom (a mo`da i etimolo{kom) pogledu ovim oblicima bliski su i frkun. vrcati).izdvajaju se u oblicima i{-~e-vrkati se (druga~ije Skok I 300–301 s. {ko-vr~ak. œonemo}ati. ostaritiŒ. i{-~o-vrka . œonemo}ati.k. skovr(n)yati „u~initi da kosa postane kovryava.

isterati (tj. zakovr~iti. za ovu leksi~ku porodicu moglo bi se re}i da ima {irok semanti~ki dijapazon. zakovr~ati. uvla~itiŒ (vr~kati. uskovr~iti se. 486 Up. vr~iti. œumretiŒ (zakovrknuti. „izraslina. ipak. izbaciti)Œ. koje sa javqa kao bazi~no u slede}im oblicima: i{}ofrkat „izjuriti. fr~iti. koje se konkretizuje u „kovrxati (kosu)Œ (kovr~ati. Kao {to je ve} pomenuto. nasØofãr~am se œpodi}i se. gnezdo *vã/ârk. „brbqatiŒ (i{~evrkati se). pa i ne pripadaju tvorevinama koje nas interesuju. i bug. vrka)485. uvijatiŒ (kovr~iti. zakofr~iti). zakovr~iti. nakovr~ka). „navla~iti. vrkati). tele-zvrkan. zakovr~iti. iskovr~iti. neetimolo{ko z-. nabacati)Œ. uspravqatiŒ (id. 530 s. u kojem. Rezultat uvijawa je krivqewe.216 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI u razli~itim odrednicama nudi i razli~ita re{ewa.v. ~afrknoti „udaritiŒ. fregat. 555. siliti seŒ (zakovr~iti. navr~kati). Varbot 1994.v. œzakr`qatiŒ (skovr~ak). Pod pretpostavkom da su svi navedeni oblici etimolo{ki srodni. up. „sukati (brkove)Œ (zakovr~ati. ~ije poreklo nije sasvim jasno (o tome {ire Bjeleti} 1993:43). natofr~at se). Posebno mesto zauzimaju tvorevine sa dvoslo`nim prefiksalnim elementima: kala-vrkati. fr).javqa se u obliku natofr~at se484. . Oblici skolovr~iti. a zna~ewe „udaratiŒ stoji u neposrednoj vezi sa slede}im zna~ewima: „srkati. koje Skok obja{wava kao fonetsko poja~awe (Skok I 527–528 s. a zna~ewe „krivitiŒ daje ~itav niz sekundarnih zna~ewa: „nabrati se. Psl. i Iliadi 2001:72. skovr~iti se). nakovr~ka „navu}i (tj.podrazumeva sinkretizam zna~ewa „vrtetiŒ i „udaratiŒ486. nabaciti)Œ. nakovr~iti. Osnovno zna~ewe je „sukati. skolofr~it nastali su verovatno od kolo i vr~iti. skolovratiti (v. zanemo}iŒ. u{kovrkniti se). tako|e nejasno). zna~ewe „sukati. vratiti). up. oteklinaŒ (kovrk. mo`da i naØofrn~a œpodizati. nema neo~ekivanih zna~ewa. nakovr~ka se „nagomilati se (tj. zvrkast izdvaja se protetsko. nasØofãr~vam (sa) œuspravqati seŒ (BER 4:540. „razboleti se. „ko~operiti se. skovr~iti). U oblicima zvrka. iskovr~iti „iskola~iti (tj. berekin. 485 Za ovo zna~ewe v. nasØofãr~a œpodi}iŒ. navr~iti se. nepristojno jestiŒ (kalavrkati. izbaciti) o~iŒ. up. „lu484 Up. Skok I 139 s. Prefiks to. oblici su okarakterisani kao nejasni). „uvijati (rogove)Œ (uskovr~iti). naborati seŒ (iskovr~ati se. uspraviti seŒ. kolofr~it. izbavr~it. pala-zvrk.v. uvijatiŒ razvija se u „izbacivatiŒ.

po}iŒ (zakovr~iti)487. zvrk). Vlaji}-Popovi} 2002. „skitnica. ra{~ovrka). Semanti~ki razvoj „baciti seŒ > „odletetiŒ Skok pro{iruje daqim karikama „odsko~itiŒ > „oja~ati. 487 Detaqno o semanti~kom razvoju glagola sa zna~ewem „udaratiŒ v. neradnikŒ (palazvrk. bulaznitiŒ (~avrknuti). . zakovr~ati). telezvrkan. Semantizam œvrtetiŒ prisutan je i u oblicima sa zna~ewem œprovrteti rupuŒ (pro~ovrka. grepstiŒ (v. zvrkast. „zaputiti se. „{a{av. sa kojima je u vezi i zna~ewe „{iparacŒ (bavrk. Pokorny 1163). ra{~ovrka). *uer. œdubitiŒ (~ovrka). Kako ve}ina ovih oblika ujedno ima i zna~ewe œ~eprkatiŒ (i{~evrkam. zvrkan). }aknutŒ (~avrknut. porastiŒ (odvrknuti. pafrk).„raskopavati. 7. ~ovrkat.OSNOVE: 15) VRKATI 217 dovati. zvrka. moglo bi se pretpostaviti da se u wima reflektuje i semantika ie. ra{~evrkam.

RJA). „koji se pu`e. bavrqast adj. ispred svake grupe izdvojena su osnovna zna~ewa koja se u woj realizuju. bavrqa~a f. (RSGV). 490 Ova leksika prisutna je i u jeziku folklora. potvrde su grupisane u celine. i}i kojekudaŒ: [ta bavrqa{ po tijem xavrqama. Asane ° Ma~ak je. teturaju}i seŒ (Vuk. Vojv. {evrdatiŒ Lika. „brbqati. koje bavrqaŒ. pri~ati koje{taŒ: Mlogo i premlogo bavrqa{ Piva (Gagovi} 2004).218 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 16) VRQATI 16) VRQATI488 a) „TUMARATI. „lagano se kretati. „mala preslica na kojoj se deca u~e prestiŒ. cucu. nabavrqati se „nalutati seŒ Lika (RSA. „`ivac lutalac. RSA) z-ba-vrqati œpromrmqati. Bori~i}) do-ba-vrqati pf. „nesigurno i}i. nabasati. KAKO BILOŒ. nabavrlati „nabasatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) bavrqa f. . bazatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. natrapatiŒ. „malo dete koje jo{ nije sigurno prohodalo. formirane na osnovu semanti~kog kriterija. „RADITI NEMARNO. œbrbqati. vet. „BRBQATIŒ a-vrqat impf. up. Da bi se olak{alo pra}ewe izlo`enog materijala. œtumarati. teturati se. „neuredno obavqati neki posaoŒ [umadija (Grkovi} 1982) ba-vrqati impf. TETURATIŒ. œdetiwasta osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). bavrqak m. mileti. œi}i bez ciqa. skitati seŒ (RSA). plu}no-`eluda~ni `ivac nervus vagusŒ. lupetati. izgubiti seŒ Katunska nahija (RSA) na-ba-vrqati „slu~ajno nai}i na nekoga ili ne{to. œlutati. LUTATI. cucane ° Sedlaj kowa. nastradatiŒ Topolovac kod Siska. „do}i bavrqaju}i. œnagraisati. bavrqat „nesigurno hodati (o malom detetu koje jo{ nije dobro prohodalo)Œ. progovoriti brzo i nerazumqivoŒ Knin (RSA) za-ba-vrqati œzalutati. {evrdatiŒ Uskoci (Stani}). lutati. {vra~ak je ° [avrquga. blebetatiŒ (RSA). noge ti opale?489. bavrquga (RSA). 489 U Pivi se suprotan na~in vr{ewa radwe izra`ava glagolom vrq~iti œi}i pravo i bez zastojaŒ. bavrquga u de~ijoj brojanici: Cucu. vijugavŒ (RSA)490 488 Zbog izuzetno velikog broja prefigiranih oblika vezanih za ovaj glagol (ili glagole).

492 Up. mlogo se nagla id. dokle dospjeh u veliku kasarnu. ~avrqatiŒ id. gaveqati „id. Grahovo (RSA) ta-vrq m. tovrqati pogrd. „besputno govoriti. okrpiti. zakovrqiti „za}oriti. baqezgatiŒ Uskoci (Stani}) za-to-vrqati (se) „za~avrqati (se)Œ: I ~isto nam je milo kad zatovrqamo u {koli ruski. zabasati. gaveqa 3. Slav. œnepovezano. „oplesti. zalutatiŒ Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983)492. Lika (RSA)491 za-ko-vrqati pf. Lazarevi} (RSA) 491 Up. „kotrqatiŒ. is-ko-veqati se „iskobeqati seŒ (RSA). ispremetati (pa ponovo uraditi)Œ: Daj da presovrqamo ovu listru. sg.Œ: Monci idu. „i}i ote`ano. „jedva i}i. avrq-bavrq. za-ko-veqati se „skrenuti s puta. Sombor (RSA). zabasatiŒ (RSA).) pre-so-vrqati „razvaliti (ne{to).).Œ: Ne znam {ta mi je. „izgubiti orijentaciju. vaqa}e Piva (Gagovi} 2004) o-so-vrqati „isplesti kako biloŒ: Osovrqaj mi jedan {al. (ibid. priznade najzad da je kriv (RSA) ga-vrqati impf. uvezati kako bilo. a ja gaveqam — Gaveqa dijete. „teturati. nadimak ~oveka koji mnogo a besputno govori Srbija (RJA)494 to-vrqati impf. „id. nemarnoŒ: Zasovrqo sam pe{es qesa. œnemo}no ne{to raditiŒ. 494 Ovamo mo`da i Tavrlinka li~ni nadimak u Lici (RJA). œte{ko `vakatiŒ Timok (Dini} 1988. ispri~atiŒ Bos. a [vabe se samo obziru L.Œ. tuc-muc (za govor)Œ: A on. te onako ki{an avrq-bavrq kroz ulice. Dini} 1992). ga-veqati „jedva i}i. „pri~ati koje{ta. jedva gaveqam po ovoj zemqi Draga~evo (gra|a ERSJ). „dogegati seŒ Bosna (RSA) za-ta-vrqati œskrenuti s pravog puta. ispreturati. œizbrbqati. u{i mi opanu{e o‰dŠ zime id. . Ba~ka (gra|a ERSJ) do-ta-vrqati (se) pf. „pri~ati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004). 493 Up. i s k o b e q a t i seŒ CG (RSA)493 za-so-vrqati pf. œjedva raditiŒ. teturaju}i seŒ: Isplivam. zalutatiŒ BiH (RSA) is-ta-vrqati pej.) ta-vrqati impf. (ibid. „brbqatiŒ (RJA). (ibid. vu}i seŒ Lika. jedva se vu}iŒ: Dok se goj gaveqa – dobro je Piva (Gagovi} 2004). klecatiŒ Srbija. evo gaveqam Uskoci (Stani}). œhodatiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). „tamo-amo. vu}i seŒ Divoselo.OSNOVE: 16) VRQATI 219 avrq-bavrq / avr-bavr adv. ne voditi ra~una kud se ideŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) is-ko-vrqati se „izvu}i se ispod ne~ega. œ`ivotaritiŒ: Kako si? A. (RJA). œid. pa nek ig.

za~avrqati se „zaneti se u }askawu. „izvaliti kakvu veliku glupost. nabrbqati. natrapatiŒ CG (RSA) pro-to-vrqati œumetnutiŒ: Ni{ke gostionice . Potkozarje (Dalmacija). natrabuwatiŒ CG. Up. kojekako isplestiŒ. œkako bilo ne{to uraditi. ~avarijati. u~estalim glasovima (o pticama)Œ. œuraditi aqkavo. napri~ati sva{taŒ Uskoci (Stani}) na-to-vrqati fig. i{~avrqati se „ispri~ati `ivo i brzo mnogo koje~ega. „pri~ati koje{taŒ Uskoci (Stani}). na}askati seŒ (RSA) o-~a-vrqati „slabo. œpomalo ne{to raditi. zbrqatiŒ Zlakusa. „la`no predstavqati ne{toŒ Uskoci (Stani}). zagrajatiŒ. „pri~ati koje{taŒ. i{}eretatiŒ. napraviti opanke i sl.220 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI is-to-vrqati fig. 497 Dva posledwa primera pokazuju da glagol ~avrqati ne mora obavezno imati negativnu konotaciju ({to je ina~e karakteristi~no za razmatrane tvorevine).. Ba~ka (gra|a ERSJ). ~avrzgati. ispri~ati ~avrqaju}i. ~avkati. RJA)496. ~avrquga œid. imaju poslugu. kako bilo. izbrbqati se. „{ v r q a t iŒ. razgovarati o koje~emuŒ Piva (Gagovi} 2004). govoriti koje{taŒ Sjenica 495 496 Iz primera bi se reklo da glagol ima zna~ewe œprozboriti. ~avrqalo n. œslabo.. „voditi neobavezan razgovorŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). ~avrqa~a f. „po~eti brzo i `ivo govoriti. „mnogo i brzo pri~atiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). na brzinu. recitare confuseŒ (Vuk. œpri~ati.Œ: Evo ~evrqam Mili ~arape. „nesmotreno izre}i mnogo koje~ega. „osoba koja mnogo koje{ta pri~aŒ Uskoci (Stani}) ~e-vrqati impf. „blaterare. . zapri~ati seŒ (RSA) i{-~a-vrqati „izgovoriti. kojekako plestiŒ Uskoci (Stani}). za`agoriti. na ne{to). œoglasiti se neujedna~enim. koja vrlo `udi da protovrqa makar po koju tu|insku re~ Srbija (RJA)495 ~a-vrqati impf. ~avrqatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})497 za-~a-vrqati pf. ~avlati. me|usobno se ispri~ati do mile voqeŒ (RSA) na-~a-vrqati se „napri~ati se. natovrlati (se) „iznenada. ~evrqati (RJA). plesti i sl. slu~ajno nai}i (na nekoga. „pri~alicaŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. ~avrqat „}askatiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). neo~ekivano. ~evrqati „brbqati. izgovoritiŒ. ~avrlati „ugodno pri~ati. ~aveqati. natrtqati. „onaj koji ~avrqaŒ: Najvi{e se govori deci: U}uti ~avrqu jedan (gra|a RSA).Œ Uskoci (Stani}) ~a-vrq m. Vasojevi}i (Bori~i}). nabasati.).Œ Vasojevi}i (Bori~i}).

v. ~avka. ~evrquga Vasojevi}i (Bori~i}). ~evrquga œid. usta mu se zakamenila! Piva (Gagovi} 2004) ~e-vrqalo n. fig. œpo~eti pomalo padati. œpisati kako bilo. {krabatiŒ. blebetatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. Leskovac (Mitrovi}). krivudavo i}iŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œtavrqati. „id. vejati (o snegu)Œ Komarnica (RSA) o(d)-{e-vrqati „od{vrqatiŒ Uskoci (Stani})501 Potvrda je starija od onih koje su date u RJA. {etati bez ciqaŒ Zagara~ (]upi}i 1997) do-{e-vrqati pf. ~vrquga. nespretno hodatiŒ Ro`aje (Had`i}) {a-vrqav adj. ~âvrquga id. Grabovac ( Kosor 1979:60)498. lutati. ~vrqica. Bori~i}). kao npr. kod kojih se uo~ava izrazita varijantnost oblika: ~avrquga [umadija (Grkovi} 1982).OSNOVE: 16) VRQATI 221 (gra|a RSA). ~avrquga Vrawe (Zlatanovi}). {evrquga Potkozarje (Dalmacija). „v. 501 Up. povodqivŒ Piva (Gagovi} 2004)500 {e-vrqati impf. ~vrqinka. œbrbqati. Za ostale nazive. krivudatiŒ. ~evrqat œpri~ati mnogo zakeraju}i. u jeziku folklora {avrq(a): [ta }emo im piru? ° Jednu kozu gwilu ° i {avrqu i pavrqu (gra|a RSA). nestalan. „koji je smeten. Sikimi} 1999:80. Lerche). de~iju brojanicu u napomeni 490. ~ovrquga Timok (Dini} 1988). „dolutatiŒ Vrgada (Juri{i}) za-{e-vrqati „si}i s pravog puta. ~vrluga. slabo ne{to raditiŒ Uskoci (Stani}). {eveqam 1. sg. Aleksina~ko Pomoravqe (Bogdanovi} 1987). Up. Pirot (Zlatkovi} 1988). bazatiŒ. ~evrqugica. œnemarno. ~vrqiga. „po498 499 . 500 Up. zabasatiŒ BiH. za~avrqati (se)Œ (RSA) ra{-~e-vrqati „razjasniti. klatiti seŒ Piva (Gagovi} 2004). „quqati se. {evrqati œlutatiŒ. ~vrq. {evrquga [umadija (Grkovi} 1982). {eveqat „teturati se. ~evrqu`ica. „nemarno i}i tamo-amo. gegati se u hodu. „osoba koja mnogo pri~a.Œ I` (Kuli{i} 1979). Uskoci (Stani}). {eva. ra{~evrqati se „raspri~ati seŒ: Ra{~evrqalo se i ne}e da prestane. povoditi se. Skok I 300–301 s. {eveqati „teturatiŒ BiH (RJA). Za oblik {avrquga v. ~evrqalica. (ibid. ~evrquga Vrawe (Zlatanovi}). œpo~eti retko padati (o snegu)Œ Uskoci (Stani}). ~evrqati „brbqatiŒ F. {everquga. rastuma~itiŒ: Najboqe }e nam to Zelen ra{~evrqati. ~evrqat „cvrkutati (o {evi)Œ499. teturati. „posrtatiŒ Vrgada (Juri{i}). III 389–390 s. {ovrquga i druge v. {evrqat „lutati. ~evrquga [umadija (Grkovi} 1982).v. ~evrqatiŒ Uskoci (Stani}) ha-vrqati (se) impf. besposli~iti.Œ Vasojevi}i (Bori~i}) ~o-vrqati impf. {eveqati „i}i kre}u}i se tamo-amo. œrazgovarati (o deci)Œ Kosovo (Elezovi}) za-~evrqati (se) pf. „v. nesigurno se kretati. ~evrqa~a f. nazive za {evu (Alauda. {vrquga Istra (Ribari} 1940). nesnala`qiv. brbqa koje{taŒ. prigovaraju}iŒ.). ~vrqu`ica. {avrquga. fig.

{vrqat „lutati. „lutati. „po}i quqaju}i se. œnemarno uraditi kakav posaoŒ. mrdatiŒ Timok (Dini} 1988). (RJA). o{oveqati „slabo. {eveqa 3. o{ovrqatiŒ id. do{eveqati „do}i {eveqaju}i. za{eveqati œzamahati. {vrquga f. œvrlo neuredno. {krabatiŒ Uskoci (Stani}). od{eveqati „v. lutati bez ciqaŒ. do}i. „`ena nespretna i neskladnaŒ (RJA) srtatiŒ Leskovac (Mitrovi}). ru`no napisatiŒ id. o{eveqati „odgegatiŒ. na}i (ne{to)Œ. besposli~iti. sg. izatkati. 502 Up. {ovrqu{a f. {eva 3. lutalicaŒ. krv. sti}i te{ko se kre}u}iŒ Du~alovi}i. {eveljiti. {ovrqaqka. tumaratiŒ. grubo isplesti. nemarnoŒ. zalutatiŒ. {o-vrqowa m. hodati quqaju}i se (kao plovka)Œ Crna Reka (Markovi} 1993).) {o-vrqan. „skitnicaŒ Ogulin. izatkati. œkako bilo. neve{toŒ. bazatiŒ. œraditi neozbiqno i neve{to kakav sitan. „onaj koji {vrqa. Uskoci (Stani}). {evrdati. na{vrqati se „provesti mnogo vremena pi{u}i ili crtaju}i neuredno. œpisati kako bilo. na{eveqati „slu~ajno nai}i (na ne{to). „uputiti se nekud idu}i bez ciqa i bez `urbeŒ. œza}i. sg. prevrtati (o ptici)Œ (RJA). sg. uraditiŒ. zamlataratiŒ.Œ.v. {evam 1. i{krabatiŒ (RSA) na-{-vrqati „napisati neuredno. œprebirati. gegaju}i se. œ{vrqawem ispisati. u{eveqati „u}i nagiwu}i se ~as tamo ~as amoŒ Uskoci (Stani}). kako bilo isplestiŒ Uskoci (Stani})502 o-{o-vrqati „slabo. œnalutati se. œpo ku}i ne{to raditiŒ Srem (Maksi} 1980). i}i pijano.222 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI i-{o-vrqati pf. oprestiŒ.) ?{-vrqati impf. skitati se. opresti.) {-vrqo m. aqkavo isplesti ~arapu i sl. „v. „i}i tamo-amo. „hodati besposlen. (ibid. œuraditi ne{to kako bilo. „id.. BiH (RSA). (ibid. . neznatan posao u ku}iŒ. teturaju}i seŒ (RSA). Ovaj glagol bi mogao biti izveden sufiksom -eq. skretati (s pravca). uraditi ne{to kako bilo. Druga~ije Skok III 390 s. okrpiti. id. „nemarno.) o-{o-lo-vrqati pf. œizlivati se (vino. nabazati seŒ Zagara~ (RSA) od-{-vrqati „oti}i nekud lagano. levo-desnoŒ Pirot (Zlatkovi} 1989). n a ` v r q a t iŒ. {etati bez ciqaŒ Zagara~ (]upi}i 1997) i-{-vrqati pf.Œ. iz istog izvora za{oveqati „slabo. (ibid. grubo isplesti. bazati. od{vrqatiŒ. vrdatiŒ Pirot (@ivkovi}). mokra}a)Œ. „gegati se. Potkozarje (Dalmacija). nemarnoŒ id. Leskovac (Mitrovi}). aqkavo ne{to sa{iti. „krivudati. ne~itko. {vrqaju}iŒ Uskoci (Stani}) u-{-vrqati „ugaziti idu}i tamo-amoŒ. „id. œoplesti kako biloŒ. ru`no. (ibid. napisati koje{ta. „sklawati se.od {evati „{epatiŒ Zaostrog u Dalm.

neraduŒ Uskoci (Stani}). œkoji ima pege. „i}i tamo-amo. xavrqat œ~avrqatiŒ. yeveqat se „id. {aratiŒ. coll. nemarno pisatiŒ Leskovac (Mitrovi}) na-yvrqati pf. 504 Up. zame{ena travaŒ. preyaveqati. neuredan. naporno prispeti. zayaveqatiŒ CG (RSA)503 xa-vrqa f. prigovaratiŒ Unac (Jovi~i}). yeveqati (se) „sva|ati seŒ Lovra (Mijatovi} 1983). s mukom nekud oti}i ili odnekud do}iŒ. sg. mlati vo}eŒ. vrletnoŒ: Velike su xavrqe ovudijen — Ne more se proj pro ovijeg xavrqa Piva (Gagovi} 2004) ?ye-vrqat adj. œotpaci uop{te (od drveta. gakati (o guskama)Œ (RSA)504 `-vrqav adj. „zamahnuv{i rukom iza sebeŒ (RSA) 503 Up. nevaspitanŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) ?x-vrqam 1. slame.Œ Zagara~ (]upi}i 1997). . Piva (Gagovi} 2004). yaveqati „id. œzapu{teno zemqi{te na kome je izraslo {ibqe i `buweŒ [umadija (Grkovi} 1982) iz-a-vrqe adv. na{vrqatiŒ Qe{tansko (RSA) ?`-vrqati impf. iznemoglo i}iŒ. pogrd. yaveqati se „prepirati se. i}i kroz lo{e prohodno zemqi{teŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ya-vrqati pf. zayeveqati „v. „v. yaveqati „lagano. œ~avrqati. avrqe n. govoritiŒ. „{ v r q a t i. kvrge (o vo}nim plodovima)Œ (RSA) ?z-vrqati impf. œbatina kojom se. sporo. „GOMILATI. cigala)Œ Lika. Kragujeva~ka Jasenica. „RA\ATIŒ. yavrqat „~avrqatiŒ [umadija (Grkovi} 1982). „{vrqati. ru`no pisati. avrq œpolegla. {krabati. kamewa. „brbqatiŒ Uskoci (Stani}). œgomila raznih otpadakaŒ [umadija (Grkovi} 1982). uvela. œpri~ati. yavrqati se „pentrati se. Mali Po`arevac (RSA). sti}iŒ. „neve{to. TRPATIŒ. œzaostao u telesnom razvoju. razbrbqati seŒ CG. „ru`an. nayaveqati se „nasva|ati seŒ Qe{tansko (RSA). zayaveqatiŒ (RSA). œpoko{en i delimi~no istruleo korovŒ Srem. Barawa (Vuk).OSNOVE: 16) VRQATI 223 ?ya-vrqati impf. zayaveqati „po~eti yaveqati. preyeveqati „te{ko. impf. „KOLA^ITI (O^I)Œ a-vrq m. „brqiv. uyaveqati „jedva u}i u ku}uŒ Uskoci (Stani}). b a c a w e m. sva|ati seŒ Uskoci (Stani}). priyaveqati „te{ko.Œ [umadija (gra|a RSA). Unac (Jovi~i}) b) „BACATIŒ. œkakvogod drvce u zemqiŒ (RSA). `goqavŒ. œsva|ati seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). do}i. nemarno crtati. kr`qav. avrqak m. ~avrqati. lutati. ne~itak (o rukopisu)Œ. „v. i `a-vrqati œpawkati. jedva pre}i preko nekog mesta. provoditi vreme u besposlici. lutatiŒ. (obi~no u mno`ini) œzemqi{te kamenito. neravno. brbqati.

224 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ba-vrqak m.Œ Leskovac (Mitrovi}) na-ko-vrqati pf. n a t o v r q a t iŒ: [to si nakovrqala toliku vodu u jelo? Kosovo (Elezovi}) s-ko-vrqiti pf. œomawi kamenŒ Uskoci (Stani}) so-vrqati impf. podrug. P~elice (RSA) ko-vrqati impf. 508 Up. obu}i. na-sa-vrdavati (se) „gomilati se. nego i’ samo nakavrqi malo i tako ide V. na-sa-vrqati508 „id. „baciti. pej. kovrqat podrug. debeqasto. „gojno. debeo i neugledan ~ovekŒ Bawani (gra|a ERSJ) na-ka-vrqiti pf. fig. nara|ati (dece) u velikom brojuŒ Kragujevac (RSA). ne zbijaju}iŒ (RSA). 509 Up.Œ Ro`aje (Had`i}). vrwati).Œ: Na brzinu nasavrqasmo kladwu. nakovrqat œnabacati ne{to bez redaŒ (sic!): Nakovrqala devet dece [umadija (Grkovi} 1982)506. Up. ubeditiŒ: Skovrqila baba devojku i dovedo{e je [umadija (gra|a RSA) pa-vrqak / po-vrqak m. pej. œzaputiti se. {ta ig tako sovrqa{? — Sovrqo je zid i eno mu se s l o g r w o Piva (Gagovi} 2004)507 na-so-vrqati pf. . navu}i. nakoveqati „nara|ati dosta deceŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). 506 Iz primera se vidi da zna~ewe nije dobro definisano. œsaleteti. œmali. nasovrqati. izvaditi. 507 Up. bavrqak œmali {iroki plast senaŒ. „sipati kojekako i koje{taŒ Kosovo (Elezovi}) za-ko-vrqiti pf. izvalitiŒ (RSA). obutiŒ: Nikad ne}e da zakop~a kaik~i}e na cipela (sic!). osobito mu{kar~eŒ. pa se sorga Piva (Gagovi} 2004)509 505 Up. b a c i t iŒ Uskoci (Stani}). is-ko-vrqiti „razroga~iti. ra|atiŒ Kragujevac (RSA). zavitlati. nagomilavati seŒ CG (RSA). izgovoriti. sa „normalnimŒ prefiksom is-po-vrqati „izneti na videlo. „nabacati. na-so-veqiti „nabacati. œizre}i. ve} da je: œizroditi. nakov r q a ti œnara|ati deceŒ Ro`aje (Had`i}). œnasuti. „gomilati jedno na drugo. œgojno. iznenada). sg. de`mekasto deteŒ. iskola~iti (o~i)Œ Vrawe (RSA). œkamenica koja se mo`e zapovrteti. i koveqati „~esto ra|ati decuŒ. œpore|ati ne{to bez redaŒ Ma~va (gra|a ERSJ). iz istog izvora sovrwati „id. iskovrqim 1. „izroditi. nara|atiŒ. po}iŒ Piva (Gagovi} 2004)) is-ko-vrqati pf. trpatiŒ: Slo`i drva lijepo. „id. izvu}i. kovrqati œid. „izbacitiŒ [umadija (RSA)505. Ma~va. de`mekasto dete. nagomilati ne{to bez redaŒ CG (RSA). naslagati rastresito. „nata}i. hitnuti u daqŒ. potegnutiŒ. izbaciti (naj~e{}e neo~ekivano. debeqasto.Œ (v. [abac. ispovrqati „ispri~atiŒ Piva (Gagovi} 2004). „donositi na svet.

„velika gomila izmeta koji se izbaci iz sebeŒ. œpri~ati koje{ta. batovrq. œkakav ru`an krupan predmetŒ Uskoci (Stani})515 ~a-vrqak m. 512 Up. œdobro se najesti. „onizak a de`mekastŒ. „batovrqast ~ovekŒ. Up. razroga~iti (o~i)Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). batovrqac m. „onizak a debeo ~ovekŒ CG (RSA). tovrqak (oblike spaja zajedni~ka semantika „mali i debeoŒ). natrpatiŒ Cetiwe (RSA). fig. opteretiti (se)Œ Zagara~ (]upi}i 1997)513. natovrqat (se) œnabaciti na sebe mnogo ode}e kako bilo. vrwati). istoveqati (se) „izbaciti iz sebe gomilu izmetaŒ. natovrqati se „nagomilati se. batoglavac „neki crvi} b a t u r a s t e (= zadebqao.v. zahtevati. natrontati seŒ (v. batovrq. i{~evrqiti se „izbe~iti se. „uporno navaliti. œ m a l o d e b e q u { k a s t o d e t eŒ. „batovrqasta `enaŒ. izgurati ne{to te{koŒ id. batovrqak. 511 Svi navedeni oblici sekundarno su razvili i figurativno zna~ewe „pri~ati koje{ta. iskola~iti se (o o~ima)Œ (RSA) 510 Up. natovrwat se œnavu}i mnogo ode}e.)511 na-to-vrqati pf. i ERSJ 2 s. „natovariti. œpasti kome na teretŒ512 Uskoci (Stani}). batovrqan. 513 Up. 515 Up. „~ovek malog rasta i velike glaveŒ Qe{tansko (Te{i} 1977)510 to-vrqati impf. baqezgatiŒ (v. œiskola~iti. batovrqaka f. prejesti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)514 to-vrqak m. „najesti seŒ. navezati seŒ (RSA). zasratiŒ. œslu~ajno se dogoditiŒ. . „maq. naturitiŒ Uskoci (Stani}). œizvaliti kakvu veliku glupost. œnakupiti se. (ibid. debela granaŒ. œnapadati u velikoj koli~iniŒ. ali je verovatnije da su u vezia sa bat m. œnabacati kojekako. na-po-vrqati se „navrsti se. „izbaciti iz sebe gomilu izmetaŒ. ba-to-vrqast adj. œizbacivati iz sebe izmet u velikoj koli~iniŒ Uskoci (Stani}) is-to-vrqati (se) pf. iz istog izvora toveqak „id. U navedenim oblicima mo`da je do{lo do „aglutinacijeŒ prefiksa ba-to-. batina. baqezgatiŒ. natoveqati „nasrati. napri~ati sva{taŒ. œsitan klip kukuruza koji se odvaja pri istovaruŒ Ma~va (gra|a ERSJ) i{-~e-vrqit pf. nagomilati seŒ Uskoci (Stani}). 514 Up. pogrd. œizbaciti. natovariti (se). nakupiti se u ve}em brojuŒ (RSA). izgurati ne{to te{koŒ. zaobqen) glaveŒ (RSA) v. up.Œ. tra`itiŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) ta-vrq m. natoveqati se pogrd. primere u a) grupi).OSNOVE: 16) VRQATI 225 u-so-vrqiti pf. ba-ta-vrqak m. fig. iz istog izvora toveqati „izbacivati iz sebe izmet u velikoj koli~iniŒ. œizbaciti. up.

zakovrqi 3. nako. zateturati se. UMRETIŒ ka-vrqati se impf. kovrqat „kotrqatiŒ [umadija (Grkovi} 1982)516 za-ko-vrqati pf. odbacitiŒ Lika (RJA) ko-frqat impf. viqiti). Up. nagomilavatiŒ. kovrqati se „pomerati se.226 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ras-~o-vrqi 3. iron. „napraviti nered. onesvestiti seŒ. œuraditi neku stvar netemeqnoŒ. œra|ati dosta dece a ne mo}i ih izdr`avatiŒ id. (OD)LOMITIŒ. pafrqko m. za-ko-vrqiti „udariti.) to-frqat impf. Bosna (RSA). (ibid. onesvestiti seŒ. „klonuti. œkolutati. „pomerati obrtawem. Podriwe. rasturiti. kotrqatiŒ CG. koturati se. Podunavqe (RSA). „(IS)KRIVITI (SE)Œ. dan po dan. „kratak. naprasit ~ovekŒ id. „jako se naqutiti. sko~iti od qutineŒ. naprasnoŒ Sokobawa.?). prevr}u}i se. œumreti naprasnoŒ (RSA). „iznenada se razboletiŒ. ~vornovat odlomak od drvaŒ. kotrqati seŒ Makre{ane. vaqati se. œ{eprtqaŒ. pastiŒ. prevrtawem. koturati. „ra|atiŒ. œru`na i glupa osobaŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ko-vrqati impf. kretati se obr}u}i se. kavrqi} dem. Pocerina (RSA) a-ka-vrqa f. œzaneti se. „po~eti kovrqati. „iznenada se razboleti. zakoviqiti (v. „id. „ZANEMO]I. prevrtati (o~ima)Œ. œne postaviti neku stvar u odgovaraju}i polo`ajŒ. fig. (Bori~i}) v) „OBRTATI. u~initi kovr~avimŒ Poqica (RSA) na-ko-vrqit / nakovrqit pf. kofrqnut pf. zakotrqatiŒ BiH (RSA). . œumreti napre~ac. œzateturati se. „lako roditiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?pa-frqnut pf. iz istog izvora kobrqat. Kru{evac. umrsitiŒ Timok (Dini} 1988) ?{-vrqiti pf.. U`ice. nema vi{e od `ivota ni{ta Go~ (gra|a RSA) ka-vrq m. œkotrqati seŒ: Kavrqa se. vrnuti). „na~initi kovr~e. œ(RA[)^EPITI. 516 517 Up. inf. ‹ se œiskriviti se. Piva (Gagovi} 2004). sg. œtrpati. uvojke na ne~emu. naglo zanemo}iŒ. „baciti. umalo nas grdom nagrdi Piva (Gagovi} 2004). Piva i Drobwak (Vukovi} 1940:385). œrazboleti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)517 is-ko-vrqati pf. „qut. KOTRQATIŒ. u istom zna~ewu zakovrnuti (v. lupitiŒ Timok (RSA acc. sg.Œ: Zakovrqo jednu zipu.

„na nogama i rukama.)Œ Kordun (gra|a ERSJ) i{-~e-vrqiti pf. œneugledna. Draga~evo (\ukanovi} 1995). ovrqina. prevr}u}i se. viqiti). hovrlica „id. nakovrqke „kotrqaju}i se. kovrqan „jelo od kukuruznog bra{na. œispru`iti. hovrlica. sigurno je ne{to bona Pro{}ewe (Vuji~i}) ko-vrqice adv. i{~evrqit „rascepati i delimi~no odvaliti granu tako da se jo{ malo dr`i uz drvoŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990).Œ Vasojevi}i (Bori~i}) za-~evrqiti pf. kovrqu{ka „okretaj. Grahovo (RSA). „odlomiti.. ru`na osobaŒ id. okresatiŒ Uskoci (Stani}). kovrqak „vrsta kape koju nose udate `ene u DalmacijiŒ518. odlomqena od stablaŒ (Be}kovi}.OSNOVE: 16) VRQATI 227 biti u nepravilnom polo`aju (o stvarima)Œ [umadija (Grkovi} 1982) ko-vrq m. „lakomislena i priglupa osoba koja je uz to i ru`naŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) a-ko-vrqa pogrd. deformisati seŒ Makre{ane. (ibid. sira. biti mr{avŒ519. „i{~a{itiŒ Bos. iskoviqiti. ~e-vrqit œid. œ`enska kapa (u narodnoj no{wi) na~iwena od crvenog platna i ispuwena vunomŒ (RSA). odvrnutiŒ: Uvati koko{ i o~evrqi joj {iju — Kako je ovi jawac o~evrqijo rog? Piva (Gagovi} 2004). zna~i baciti ga da se okre}e u zraku BiH (RSA) na-ko-vrqa f. ovrq. Kru{evac (RSA) o-~e-vrqiti pf. vihorŒ. mr{av izgled. obr}u}i seŒ: Baciti kamen nakovrqke.. o~evrqak „sporedna gran~ica. okresakŒ Uskoci (Stani}). „vrsta trave okrugla kao kotur koja se s jeseni odvoji od zemqe pa je vetar kotrqa drumomŒ Ba~ka. bot. kovrqica f. iskriviti se. œ~epiti plod {qive da bi se izvadila ko{ticaŒ.Œ (Skok I 681 s. vaqaweŒ: Ona se ovca ne{to okre}e u kovrqu{ku. Me|a. . ~etvorono{keŒ Uskoci (Stani}). Mali Zvornik (gra|a ERSJ). Bori~i}). „imati bled. odvalitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. i{~evrqiti se „i{~a{iti se. o~evrqit „odvojiti granu od drveta. Truba~ev 1973:85. œlo{e zatesati (kolac i sl. odlomak. œvrsta biqkeŒ. œodvaqivati granu sa drvetaŒ Ro`aje (Had`i}). „otkinuti zavr}u}i. œokruglasto par~e drveta koje se lako kotrqa po zemqiŒ Pocerina. Petleva 1978:55). masti i jajaŒ Leva~ i Temni}. œvrsta igreŒ Uskoci (Stani}). 518 Up. „kovitlac. „odlomqena ili okresana grana. pokazatiŒ Uskoci (Stani}). Jagodina.) ~e-vrqiti impf. o~evrqak m. i{~eviqiti (v. 519 Up. bez re{ewa. œmala krastaŒ.v. Glasinac (gra|a ERSJ).

upredatiŒ Poqica. naopakoŒ Zlakusa (RSA)520 è vrqati1 impf. œukrivo. Potkozarje (Dalmacija).) iz-anda-vrqit „iskriviti. „otegnuti se. œnesigurno i}i. (Stijovi} 1990). izraz u andavrq „onako kako ne treba. izopa~iti seŒ id. `ito i sl. (pjan i star). (Markovi} 1986) po-~o-vrqi se œizvitoperiti seŒ. œpresti. {a{avŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ra{-~e-vrqit pf. o~evrqen adj. œodlomqenŒ. sg. „~ovek iskrivqenog vrataŒ. (Marseni} 1986:47) ?de-vrqiti impf. vrqkati „skitatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). izvla~iti seŒ. sg. pogrd. stavu. „raskinuti udarom deo ko`eŒ Leskovac (Mitrovi}) ~o-vrqi 3. iskositi (se). œ~ovek i{~a{enog karakteraŒ id. (Stijovi} 1990). „i}i ustranu.. (Markovi} 1993) i-~o-vrqi (se) pf. i}i u andavrq „zastraniti. (ibid.228 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 247). „onako kako ne treba. nakriviti (se)Œ: Dr`i kosijer pravo. zabluditi. œpromeniti karakterŒ. ~ovrqi se œkriviti seŒ. œprozliti seŒ id.) na-~o-vrq adv. bez ciqa. iz-de-veqiti se „osloboditi se. œra{~epiti. ustranuŒ id. iz-en-de-veqit (se) „postaviti (se) u kos polo`aj. ra~evrqim 1. œobqubitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). zadretiŒ id. zavrqati „zabasati. i}i pogre{nim pravcemŒ id. vrlekati1 „lutati. {evrqa . o-de-veqi se 3. rugati seŒ id. 521 Up. iskrivqavati (se)Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) za-ando-vrqit pf. œotka~en. fig. naopako. mimo redaŒ id. otarasiti seŒ BiH (RSA). ra{~evrqit se „rascepiti seŒ id. œvrdati. razvrnutiŒ id. „kriviti (se). {to si ga izendeveqio — Vi|i kako se izendeveqio ona stog. fig. „tvrdoglavo zapeti. (Bori~i}). iskositi seŒ.)Œ Gru`a. œnaopako. ukosoŒ id. (Bori~i}).. teturati se. Du~alovi}i. krivitiŒ Crna Reka (Markovi} 1986). (ibid. odvajati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) na-de-vrq adv. œplaziti se. ra{~ere~iti. vrqati se „verati seŒ (RSA)521 520 Up. pogre{noŒ. œgaziti. „i}i tamo-amo. „nakrivo. i~ovrqenko m. {evrdatiŒ: Govori se u Lici: vrqa. lutati. biti mrzovoqanŒ (uglavnom perfektivno odeveqio se) Crna Reka (Markovi} 1986). blesav. „iskriviti (se)Œ. (ibid. ostati pri svome mi{qewu. „iskrivqavati. motati seŒ.) anda-vrq adv.) ?anda-vrqit (se) impf. bazatiŒ (RSA). izandavrqit se „iskriviti se. œpokvariti se. prevrnu}e se Vasojevi}i (Stijovi} 1990). (ibid. sg. „rascepitiŒ. impf. i vrqati „lutatiŒ. . izgubiti putŒ Vrgada (Juri{i}). mrsiti (travu. iskositiŒ. œvaqati se.

œ(pu{ku) ispaqivatiŒ. kamenica koja se mo`e b a c i t i iz rukeŒ. zamrsiti (`ito. izgubiti seŒ (RSA). nemarno. kako biloŒ Potkozarje (Dalmacija). œdoneti dete pre vremena.Œ Uskoci (Stani}) : k-vrqanuti „lako udariti. nabacivatiŒ Svrqig. k-vrqeknuti „id. vrqaknuti „zamahnuv{i baciti. zabasati. otperjatiŒ. œpoodraslo deteŒ523 Uskoci (Stani}) bazatiŒ. vrqakati (se) „bacati (se)Œ. natrpatiŒ Kwa`evac. ostaviti zapo~eti posaoŒ Dvorska (RSA) izvrqiti pf. vrkati). Bos. Pirot. œgaziti. [umadija (gra|a RSA). travu i sl. zavrqa~itiŒ. Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983). vrlecati (se) „bacati (se)Œ CG (RSA). izra|atiŒ (Vuk. ispovrqiti. iskola~itiŒ Uskoci (Stani}) navrqati pogrd.?) razvrqit œ{irom otvoriti. ugazitiŒ Uskoci (Stani}) u-vrqati „izgaziti. sg. œizgaziti. frkun „id. œneprecizan. (RSA). otkotrqati seŒ.Œ (v.OSNOVE: 16) VRQATI 229 za-vrqati pf. œseno s t r p a n o u maloj koli~ini.). vulg. RSA). œumretiŒ Lika. „razbacatiŒ Timok (Dini} 1990) vrqak m. vrleknuti „bacitiŒ CG. „iskola~enŒ: Ima i`vrqene o~i Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). izvrqiti se „pogledati razroga~enim o~ima. vrkun. œizgrbiti. izvrqen adj. {evrdatiŒ CG (RSA). vrlekati2 „id. œbacati. razvrqa 3. izbuqiti u kogaŒ id. œizbuqiti. œizdignuti. zavrlecati. zavrtqati „zavrqa~itiŒ (RSA). roditi (iz vi{e puta). œpisati brzo i r|avoŒ. ‹ se „baciti seŒ. isturitiŒ Kwa`evac. Draga~evo (gra|a ERSJ). Petrovac (RSA).Œ Potkozarje (Dalmacija). vrqiti „baciti. vr{qat „raditi samovoqno i neodgovornoŒ. neprecizno. gaze}i mrsitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990).Œ. vrqati se „bacati se (ne~im)Œ Svrqig. œnabacati. zavrqaknuti. hitnutiŒ. ispovrqa~iti „pogledati {iroko otvorenim o~ima. zavrndaqiti. 522 Up. . zamrsitiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995) ovrqica f. ra{~evrqitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). ofrqe œid.. 523 Up. otprilikeŒ Unac (Jovi~i}). œteturati se. œodleteti. „prestati raditi. pobacitiŒ. zavrndaqati.)Œ (RSA) po-vrqati „pogaziti. „omawi kamen. „zalutati. razdrqiti. pogledati iskosaŒ Kragujevac. fig. vrqa~iti. „izbaciti. izvitiŒ. da ne zaboliŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. „nara|ati. Ro`aje (Had`i}) è vrqati2 impf. œotprilike. inf. Navedeni oblici pokazuju na koje se sve na~ine modifikuje osnova: zavrlekati. Pirot (RSA)522 zapovrqiti pf. zavrle~iti. up. œnaglo nekud oti}i. stihijski radŒ Unac (Jovi~i}) ovrqe adv. Timok (RSA acc. vrqat. naviq~i}Œ. œnasumice. pogrbitiŒ.

(RSGV). vrqokas. „baciti. oblik *xvãrliti / *xvãrl’ati (ÅSSÀ 8:135). vrqav. p r e v r t q i vŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) zavrqati pf.(vrlet). Od s. naobrqke „krivo. o{tro. ukosoŒ (RSA). Pored oblika ~ija se zna~ewa zakonomerno razvijaju od osnovnog „bacitiŒ (kao npr. kojima smo mi prikqu~ili i tre}i — vrqati3.> v. œisto {to vrqati2Œ. frqnut pf. razbesneti seŒ. 525 Up. ludŒ Vojv.({vrqati). œsko~itiŒ. On konstatuje da oblik sa inicijalnim h. frqit pf. {vrqati. 527 Na drugom mestu Skok priznaje da nije jasna semanti~ka veza glagola vrqiti „bacitiŒ i prideva vrqav „u koga je jedno oko o{te}enoŒ (Skok I 531 s. zveratiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). kovrqak „`enska 524 Izvedenice: vrqa. jeziku (ima ga bug. ukosoŒ Srem (RSA)525 · Glavni problem koji se ovde name}e jeste poreklo same osnove. naoviqke „nakrivo. „baciti.-h. praviti neredŒ. zast. koso. ustranu. œoslabiti. frljati). tuma~e}i ga kao onomatopeju kojom se opona{a zvuk ba~enog predmeta.-h.(hrliti). npr.> h. vrqit „gledati u k r i v o. naovrqce „nakrivo. 526 Ova suglasni~ka grupa rekonstrui{e se i za psl.230 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI frqati impf. zavrqan œblesav. koturaju}i seŒ Uskoci (Stani}). hv. navrqiti se „nakriviti seŒ. „roditiŒ. navrqe (gledati i sl. . koso. vrqati1 i vrqati2. „nasutiŒ). œxangrizava `enaŒ id.> {v. vrqat œbiti nestalan. potvrda ovog glagola u odrednici se navodi samo hrliti „`uritiŒ. vrqook527. vrqoka. (ibid.) vrqke adv. Skok u vezu sa ovim glagolom dovodi i oblike koji svojim zna~ewima pre idu uz vrqati1 i vrqati3 (koje uop{te ne pomiwe). vrqe{.Œ). hv. ali fonetsko obja{wewe odre|enih relevantnih oblika zapravo zasniva na pretpostavci o postojawu inicijalne grupe hv-526: hv. qutitoŒ (RSA). vrqokile. gore).) „boja`qivo. kovrqati „kotrqatiŒ. Skok fakti~ki razmatra samo glagol vrqati2 u zna~ewu „bacatiŒ. U izvoru su navedena jo{ i ova zna~ewa glagola: „gaziti po ne~emu ili nekome. hitnutiŒ.v. hitnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) è vrqati3 impf. naovrqke. „okre}u}i se. ispod okaŒ. ali ona pre pripadaju glagolu vrqati1 (v. zavrqa~a f. hvãrlàm „id.nije potvr|en u s. Da li je u pitawu jedan glagol. œpopreko. œjako se naqutiti. razrokoŒ Uskoci (Stani})524. naobrqice. naheroŒ. onemo}atiŒ (RSA) vrqav adj. vrqook. vrqo. ili dva (mo`da i tri) genetski razli~ita oblika koja su se slila u zajedni~ku fonetsku formu? Sastavqa~i RSA izdvojili su dva homonimna glagola. œprevrtqiv (o vremenu)Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). vrqookas. œgledati ukoso. vrqav.

strmŒ. virla {aq.). *vârl. tra`itiŒ. *uer. vrqav „razrokŒ izvodi od øsl. Da je vrqati moglo nastati od vrtati (preko vr(t)nuti) dokazuje i niz srtati > -sr(t)nuti > srqati529. . koji s. a imenicu kavrq na psl. vrljati. virlaØiè „izbuqen (o o~ima)Œ. Na psl.izvodi od prefiksa sã.-h. natovrqati se. Posmatrano na najdubqoj ravni.(Varbot 1977:32). razrokoŒ mogao bi se svesti na psl. i daqe sa vrqati. nivou. blr. *vârlavã. ni`e). kovrqak.v. savijatiŒ > „bacatiŒ530. ~ini se da se mogu izdvojiti dva zasebna leksi~ka gnezda — * vârtl’ati (> v r qati 3 ) i *xvãrl’ati (> vrqati2). virlaØá „buqookŒ. u kome se grupa tl morala uprostiti u l (l. denominal od psl. prevrtaweŒ (ESUM 1:380)528.v. *vârl’ati. s. III 628 s.„vrtetiŒ (v. On tako|e dopu{ta da su mnoge od ovih leksema u vezi sa *vârteti (Skok I 698–699 s. gde je ve} uveliko do{lo do diferencijacije i osamostaqivawa etimolo{ki srodnih oblika. 528 Sasvim druga~ija etimologija. (h)vrljati. 529 Varbot komentari{e oblik srqati kao o~igledno sekundarno obrazovawe od korena *sârt. gde se ukr.c. obrtawe. svi pomenuti glagoli zapravo su genetski identi~ni i mogu se svesti na ie. *vârlo-okã œrazrokŒ (v.v. ali on smatra da u wihovoj osnovi le`i glagol *vârteti (Borys 1999:133. prideva *vârlã „kos. i I 531 s. *natovârt(â)l’ati / *natavârt(â)l’ati. uvijati. napomena 67). vrludati. vrdati. Loma 2000:616). od *vârlo „poluga. Glagol vrqati3 œgledati ukoso. Skokovo mi{qewe da su neki od pomenutih oblika u vezi sa *vârteti dele i autori ÅSSÀ.(kao {kopiti < skopiti) (Skok III 426 s.„vrteti. u s. up. frljati). koren *uer. 530 Ovaj semanti~ki razvoj karakteristi~an je za ~itavo gnezdo ie. Za razliku od ukrajinskog. virla~ „buqav ~ovekŒ.(*vârdl-) „okretawe. *kavârt-lâ (v. up. natavrqati svode na psl.OSNOVE: 16) VRQATI 231 kapaŒ itd.v. varlavoki. opqi umesto op}i. ruda (kod kola)Œ. Varbot 1978:33). bez preciznijih obja{wewa.-h. Druga~ije tuma~ewe nudi se u ESUM. up.v. {vrljati).-h. {vrqati u zna~ewu „besposleno kojekuda hodatiŒ (i „po ku}i koje{ta raditiŒ). Jedini glagol iz prve semanti~ke grupe. Ovde inicijalno {. Skok dovodi u vezu sa {vrndati „po ku}i koje{ta premetati. Na sli~an na~in obja{wava ove oblike Bori{. jeziku suglasnik q u vrqati mogao se pojaviti kao umek{ana varijanta od t u vrtati (umesto } u vr}ati). „izbuqene o~iŒ. predla`e se u ÅSBM 2:61–62 s.

Skok smatra da je bavrqati nastalo onomatopeizacijom (umetawem r) iterativa bavqati (Skok I 124 s. gde se predla`u dva mogu}a tuma~ewa: ukr{tawe sa akati. izdvaja se protetsko a-.). so-. slikovito) mo`da najboqe defini{e svojstvo. koji se dovodi u vezu sa vrqati < *xvãrl’ati. Napomiwemo da zna~ewa „bacatiŒ i „tumarati. vrqoka œrazroka `enaŒ. ta-. U vezi sa glagolima avrqat i bavrqati stoji i prilog avrq-bavrq (v. Loma tuma~i ovaj glagol kao rezultat dekomponovawa oblika *obâxvrl’ati (sa obâ „unaokoloŒ).v.232 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Na nivou s.). to-.). ~o-. jezika i gnezdo psl.c. *xvãrl’ati podelilo se na vrqati2 i vrqati1. za osnovu vrqati s pravom se mo`e re}i da je izrazito „polivalentnaŒ. avrq). U obliku bavrqati prefiks ba. primer koji najpotpunije pokazuje svu razu|enost i slo`enost analiziranog tvorbenog procesa.). analogno obja{wewe oblika alaprda (v.-h. ~a-. tj. kao ~eprqati od ~epati (l. v. Na taj na~in osnova vrqati figurira kao svojevrstan „repraesentans specieiŒ. 533 Up. Skok odbacuje Dani~i}evo tuma~ewe od tur. ha-. i ERSJ l. Skok l. Na sli~an na~in mogao bi se protuma~iti i glagol avrqat œneuredno obavqati neki posaoŒ.c. od havrqati533. U obliku avrq. {e-.v. ili od izvornog *okovrqa.v. Ovamo spada i prilog izavrqe (l. ali i gubqewem inicijalnog suglasnika npr. Ostaju}i u domenu hemijske terminologije. -prdati). lutatiŒ tako|e me|usobno korespondiraju531. za wu se vezuju gotovo svi dosad registrovani ekspresivni prefiksi: ba-. Tomanovi} vidi u ovom obliku rezultat kontaminacije baviti „boravitiŒ + vrqati (Tomanovi} 1938–39: 207)534. up. i ERSJ 1:90. ko-. {o. Kurkina 1982b:184. V. 534 On podse}a da je Dani~i} smatrao kako je ova re~ turskog porekla (< warylmak). avare olmak „besposli~iti. S druge strane.itd. avrq-bavrq). Elizijom inicijalnog suglasnika mogao bi se objasniti i oblik akovrqa < nakovrqa. Ovaj hemijski pojam (naravno.c. oblik bez wega: vrqak œvrta~a obrasla {ipragomŒ Zaglavak (ERSJ 1:55–56 s.(Loma 2000:612. ga-. dopu{taju}i i mogu}nost da se radi o ekspresivnom ba. ~e-.izdvaja Petleva 1980:67. 532 531 . ka-. ovaj oblik mogao je nastati pogre{nom dekompozicijom ob-avrqati (umesto oba-vrqati) (tako ERSJ 1:56 s. up. baviti se). {a-. tr~ati kojekudaŒ (iako smatra da ovakva obrazovawa i jesu nastala prema turskom tvorbenom modelu tipa kiUp. S obzirom na izuzetnu „valentnostŒ532 razmatrane osnove. ali da je istovremeno pomi{qao i na postawe od baviti.c. predispozicije nekih osnova da privla~e i vezuju za sebe ekspresivne prefikse.

kota~). Bjeleti} 1994a:354). oblici *natovârt(â)l’ati / *natavârt(â)l’ati. sadr`i prefiks ga-. okresatiŒ.-h. zatavrqati „zalutatiŒ. Ovakvom tuma~ewu protivi se semantika.izdvaja se u oblicima kovrqati „kotrqatiŒ (Matzenauer 1881:190. iskovrqim „izbe~iti.c. razboli seŒ (Petleva 1994a:336). iskola~itiŒ (Bjeleti} 1994:268. zakovrqati „zakotrqatiŒ. natovrqati „nasuti vodu u jeloŒ (Petleva 1980:67). ali bez komentara (Skok s.). tj. *kavârt-lâ (v. kotrqati. s. nabrbqati. uraditi aqkavoŒ rekonstruisani su psl.. nakavrqiti. kovrqati œkotrqati. okresakŒ.-h. natrpati. pri ~emu se konstatuje da je starina oblika problemati~na (ÅSSÀ 23:164)537. U srpskom etimolo{kom re~niku ovaj prilog se dovodi u vezu sa vrqati < *xvãrl’ati (ERSJ l.v. Petrovi} 1994.v. up. Me|u kontinuante psl. Bjeleti} 1994a:354). *vârtl’. iskopeqati se. Prefiks ko. a iskovrqati se (iz ne~ega) (Boka) rezultatom kontaminacije iskopati se.(ta-) izdvaja se u oblicima tavrqati „teturatiŒ. Skok s. iskopati se iz ne~ega vrqawem (Tomanovi} 1938–39:209. vrljati). U oblicima kavrqati.).cc. koji se tuma~e kao obrazovawa od prefiksa na. potvrda le`i glagol *xvãrl’ati (v.v. Skok pomiwe oblik natovrqati kao paralelu oblika nakovrqat. iskoprcati se + vrqati. budu}i da u osnovi navedenih s. padne. kovrqak „`enska kapaŒ (Skok l.i glagola *vârt(â)l’ati sa umetnutim -to-. izvode}i ga od kotrqati (< koturati. vrljati536. Oblik kavrq œkratak. navrqati. 211). dok oblik dotavrqati se „do}i pipaju}i po mrakuŒ tuma~i Detaqnije o tome v.v. potvrda natovrqati se. o b r t a t iŒ. 536 535 . Prefiks to. tj.OSNOVE: 16) VRQATI 233 tap mitap535). o~evrqiti „odlomiti. ali ni sam nema kona~no re{ewe (Skok I 78 s. ~vornovat odlomak od drvaŒ u moskovskom praslovenskom re~niku svodi se na psl. ukoliko nije zvu~na varijanta od kavrqati. natovariti. nakovrqat „nasuti vodu u jeloŒ (Skok l. navârt(â)l’ati. Na drugom mestu Skok daje druga~ije obja{wewe oblika kovrqati „vaqati.v. 537 Nije jasno za{to u ÅSSÀ nije rekonstruisan i oblik bez umetnutog -to-. natavrqati „nagomilati se. kavrq izdvaja se prefiks ka-. Oblik gavrqati. Iskqu~ivo na osnovu s. Petleva 1980:67). dotavrqati „dogegati seŒ. ÅSSÀ 9:167 s. daqe). tako|e i kavrqati. denominal od kotur). nasilnom izmenom suglasnika t > v prema vrqati (Skok II 169 s. sipatiŒ. Petrovi} 1993. Tomanovi} oblik kovrqati smatra rezultatom kontaminacije kotrqati + vrtjeti.-h. *kavârtã). (h)vrljati.c. avrlj-bavrlj). zakovrqi „klone.mogli bismo svrstati i oblike o~evrqak œodlomak.

(I 300–301 s. {vrljati).). u kojem treba videti „priraslicuŒ s(o). Bjeleti} 1994:266).koja se. dodu{e. nasomr|en s. tretira {.v. U obliku sovrqati i wegovim derivatima izdvaja se element so-. koji se pro{iruje slogom sa likvidom -lo-.kao prefikse koji se pojavquju u imenicama i glagolima da poja~aju zna~ewe (Skok III 377 s. radi poja~avawa pejorativnog zna~ewa. opresti.< *s(o)-. i{~evrqiti „iskola~itiŒ (Bjeleti} 1994a:354). Skok inicijalno {. u ovom slu~aju grupom -rq. grubo isplesti.izdvaja se u oblicima {evrqati „posrtati.c.izdvaja se u oblicima ~ovrqi „iskrivquje. 538 Ovaj oblik. 539 Dani~i} u RJA ka`e da je ~avrqati postawem od glagola koji sam ne dolazi a glasio bi ~avati. tovrqak mogu se smatrati deverbalima. Pore|ewem oblika o-{o-vrqati i o-{o-lo-vrqati „slabo.v. zavariar (Skok I 300–301 s. sovrwati „gomilati jedno na drugo.u xvrqati. Inicijalne suglasnike x-. xevrqati inicijalno xa-. dok u oblicima ~avrqati. uraditi ne{to kako bilo. `-. mrditi se).treba tuma~iti fonetskim putem tj.v. brbqatiŒ Komi`a (Marde{i}-Centin 1977). izatkati.v.v. xe. trpatiŒ (v. tabati). kriviŒ (Petleva 1994a:336). bulaznitiŒ zabele`en je i u Trstu. naslagati rastresito. `vrqati. ~ever). Vi{ka potvrda pokazuje da je ova re~ i danas u upotrebi severnije od Boke. z-. ~e-. Tomanovi} tuma~i {vrqati kao rezultat kontaminacije {eveqiti + vrqati (Tomanovi} 1938–39:203). zamrsiti koseŒ poslu`io tur. nemarno uop{teŒ. pro{iruje raznim umecima. Skok.v. Tipi~ni venecijanizam zavariar „buncati. {-). up.u ovom obliku izvodi od prefiksa sã.(Skok III 426 s.v. ne zbijaju}iŒ. Tomanovi} tuma~i ~avrqati kao rezultat kontaminacije ~avarijati „buncatiŒ538 + brbqati (Tomanovi} 1938–39:203)539. ~evrqati „brbqatiŒ izdvaja onomatopejsku osnovu ~av. Skok smatra da je kao izvor za stvarawe glagola ra{~evrqati se „ra{~upati. . U oblicima xavrqati. Prefiks ~e-. Mareti} misli da je rq osobit nastavak u ovoj re~i (l. zabele`en u Risnu. glagol cevirmek (Skok I 319 s. Oblik {vrqati Kurkina pomiwe naporedo sa {evrqati. lutatiŒ (Kurkina 1982b:184) i za{ev r qati „zabasatiŒ (Petleva 1980:67). ~avka). cavarjat). ~avka). Up. jo{ i cavarjat „buncati. Oblici tavrq. ali mu poreklo nije sigurno utvr|eno (Vinja Ç 96 s. ozvu~avawem ~a-. oba iz Uskoka. bez obja{wewa (Kurkina 1982b:184). vidimo na delu dodatnu ekspresivizaciju prefiksa {o-. Prefiks {e.i `. ~o. zvrqati i {vrqati najpre treba posmatrati kao protetske. neetimolo{ke ekspresivne elemente (v. nasoveqiti „nabacati./ ~ev. Skok tuma~i kao pozajmqenicu od mlet.234 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI kao rezultat ukr{tawa dotapkati i vrqati (Skok III 428 s. kao i {.v.

{vrqati. zabavrqati. nap. natovrqati : navrqati œnabacatiŒ. ovde ima druga~iju motivaciju. uprkos tome {to su vrqati1 i vrqati2 zapravo jedan isti glagol sa razgranatom semantikom. ~evrqati. Semantika glagola vrqati1. Iako sekundarna. U okviru druge semanti~ke grupe ostvaruju se legitimni semanti~ki pomaci: „bacatiŒ (zakovrqiti. zakovrqati.dodat na glagol frqnut „baciti. npr.. istovrqati) > 540 U kolokvijalnoj upotrebi glagol srati ima zna~ewe œpri~ati koje{taŒ. Varbot 1988:69). iskovrqati. hitnutiŒ. 520). Naime. zabasati. razbesneti seŒ. Oblici andavrqit i devrqiti verovatno stoje u me|usobnoj vezi. Zna~ewe „raditi nemarno. Zna~ewe „brbqati. To zna~i da su u semanti~kom registru ishodi{nog glagola sadr`ana sva ona zna~ewa koja se realizuju u prefigiranim oblicima. Mo`da je upravo svest o tome uslovila da se vrqati1 u RSA izdvoji kao poseban glagol. {iparacŒ prema frkuni} „id. Up. za koje bi se na prvi pogled reklo da je onomatopejskog porekla. izgubiti seŒ. up. nakovrqit : navrqiti œstaviti u neodgovaraju}i polo`ajŒ itd. nakovrqati : navrqati œnara|ati. ona postepeno mo`e postati dominantna (v. zatavrqati : zavrqati œzalutati. xvrqati. u pogledu semantike up. U istom govoru zabele`eno je i pa-frk „de~a~i}. kao {to od onomatopeja mogu da se razviju glagoli koji ozna~avaju radwu. ovo zna~ewe mo`e biti posredno izvedeno od „bacatiŒ preko semanti~ke karike „sratiŒ (= „izbacivati izmetŒ) > „baqezgatiŒ. o{ovrqati.Œ (v. vrkati). kod ~avrqati. izra|atiŒ. ali su sa tvorbenog aspekta nejasni. kako biloŒ naj~e{}e se konkretizuje u „nemarno plestiŒ (zasovrqati. tvorbeno i semanti~ki sli~na obrazovawa sa osnovom -veqiti (koja alternira sa -vrqiti): izendeveqit i odeveqi se (v. pogledati iskosaŒ. iskovrqiti : izvrqiti „izbuqiti. ~evrqati. up. . jako se naqutiti. tako se i kod glagola koji su primarno ozna~avali radwu neretko razvija zvu~na semantika. S druge strane. pafrqko izdvaja se prefiks pa. U okviru prve semanti~ke grupe izlo`ena su zna~ewa koja se po pravilu javqaju paralelno. `vrqati). baqezgatiŒ540. frqit „id. tovrqati œizbacivati iz sebe izmet u velikoj koli~iniŒ > œpri~ati koje{ta. baqezgatiŒ. kao npr. o{olovrqati) i „neuredno pisatiŒ ({evrqati. vrqati2 i vrqati3 odra`ava tri uspostavqene semanti~ke celine korespondiraju}i sa svakim odgovaraju}im konkretnim zna~ewem ponaosob. U drugom obliku kao da je do{lo do perintegracije. ~avrqati.OSNOVE: 16) VRQATI 235 U vasojevi}kim oblicima pafrqnut.

*kotiti (se) II). usko~ke oblike pabuqak „o k r u g l a s t i kamen. (h)vrljati). tofrqat). i{~evrqiti)545. „i{~a{itiŒ. kovrq. „kola~iti o~iŒ (iskovrqiti. œ(od)lomiti. Tu su jo{ i zna~ewa: œnata}i. zanemo}iŒ (v. a kao primer se navodi mak. i{~evrqiti se)542. tj. vitliti). i{~evrqit.Œ (< *ob-vrqak). kovrqati. trpati bez redaŒ (nakovrqati. sovrqati. ra{~epitiŒ (kavrq. œne{to malo. vrgali se œbuqiti.v. i~ovrqi (se). nasavrqati. „gomilati.Œ. obrqak œid. Zna~ewe œmalo debelo dete. i{~evrqiti se. „zanemo}i. budu}i da je za bavrqak i pavrqak posvedo~eno i zna~ewe œkamenica koja se mo`e b a c i t i. po}iŒ (zakovrqiti)543. od kojeg se sasvim legitimno razvijaju slede}a zna~ewa: œi{~a{iti (se)Œ (i{~evrqiti (se)). rugati seŒ (~ovrqi se). zaokrenutiŒ. œnajesti seŒ (natovrqati se). œsipati kojekako i koje{taŒ (kovrqat. kovrqica. otkinuti z a v r } u } i. ra{~evrqit ). œplaziti se. œizvitoperiti se (u fizi~kom i psihi~kom pogledu)Œ (i~ovrqi se. 543 Isti semanti~ki pomak kao kod zatovitliti. 542 Postoje i mi{qewa da u osnovi ovog zna~ewa ne le`i zna~ewe œbaciti (tj. zakovrqiti. Etimolo{ki su svi ovi oblici u vezi sa glagolom vrqati œbacatiŒ. koje se konkretizuje u „zavrnuti. ~evrqiti. kovrqu{ka. kojima se prikqu~uje i tavrq œ~ovek malog rasta i velike glaveŒ. o~evrqak . kofrqat). up. Wihovo op{te zna~ewe je „krivitiŒ. pre svega. œzaputiti se. Posebnu grupu ~ine oblici bavrqak. o~evrqiti . viqati). izbaciti o~i)Œ. natovrqati. pavrqak. omawi kamenŒ. natovitliti (v. U okviru tre}e semanti~ke grupe uo~ava se najja~i uticaj glagola vrteti (< *vârteti). Iz zna~ewa „kriviti (se)Œ sekundarno se razvilo zna~ewe „oslabiti. izbo~enim)Œ. 545 Gotovo potpuni semanti~ki paralelizam prisutan je kod oblika sa osnovom viqati. sitno)Œ. mali (debeo) ~ovek velike glaveŒ verovatno je metafora od œ(omawi) kamenŒ. o b l u t a kŒ. nakovrqke). na~ovrq. Up. obu}i. savijati (tj. i~ovrqenko. Semanti~ka motivacija oblika ~avrqak œsitan klip kukuruza koji se odvaja pri istovaruŒ jeste œono {to se o d b a c u j e (zato {to je malo. iznenada umretiŒ (zakovrqati. Centralno mesto u ovoj grupi zauzima zna~ewe „kriviti (se)Œ (nakovrqit (se). blenutiŒ (Iliadi 2001:61).v. po~ovrqi se). jo{ jedan zanimqiv semantizam — navaqati „nara|ati mnogo deceŒ (RSA). koji se. navu}iŒ (nakavrqiti). i vrqak „id. odatle i œmali {iroki plast senaŒ. andavrqit (se)). kotrqatiŒ (kavrqati. ve} zna~ewe œkriviti.236 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „ra|atiŒ541 (kovrqati. tovrqak u zna~ewu œmalo debelo deteŒ. ~ovrqi. nakovrqati. dok Truba~ov zna~ewe „bacatiŒ karakteri{e kao sinonimsku zamenu glagola sa zna~ewem „ra|atiŒ (ÅSSÀ 11:205–207 s. tj. . 544 Up. ~initi okruglim. ogleda u zna~ewu œobrtati (< *ob-vârtati). 541 Skok ovo zna~ewe smatra metaforom (Skok s. obloŒ544. klonuti. nakovrqati).

549 Up. 548 Ovamo i kovrtaqka „vrsta bele {qiveŒ Leva~. œkola~ prstenastog oblika. kovrtati se „vrtlo`iti se. bi je kao kera tuk’o. „zasukan. zakovrtat „umirati. kovrtqaj „obrt. „pobolevatiŒ. lipsavati (~e{}e o stoci)Œ. 546 si po~iwu se kovrtati i vaditi jezgra iz wih o sv. vijugavŒ: U velikog ovna rogovi su kovrtqivi Piva (Gagovi} 2004) za-ko-vrtan „nejasan.. radlaŒ (RSA). „na zakovrtan na~in. „dupsti. uvojakŒ. œizvolevati. kV-). vrtlog. te mi ne bi vi{e zakovr}ala!. VRTATI 17) VRTETI. virŒ.i to se zove zakovr}ati Ba~ka (RSA)546. VRTATI 237 OSNOVE: 17) VRTETI. uskovitlani oblak pred buruŒ. œkovr~a. kovryaŒ. vrteti fig. kota~). œprevrtatiŒ [abac (gra|a ERSJ)547 ko-vrt m. kovrtaq „uvojak. kovrtwak / kovrtwak „vrsta divqeg zeqa sitnog listaŒ Kragujevac (RSA). Bosna. Dubica. kovrta~ „vrsta poqskog zeqaŒ Kosovo (Elezovi}). ne~itkom rukopisu)Œ549. 547 Ovde je mogu} i uticaj predloga preko. „v r t l o g. œosloba|ati quske (oraha). zavitlavatiŒ (RSA). œsprovoditi svoju voqu. zamr{en. „~angrqatiŒ . zamr{eno. VRTATI ko-vrtati impf. kovitlacŒ. kovitlati seŒ (RSA) za-ko-vrtati impf. Brezovac (gra|a ERSJ). „krug. Novi Vinodolski. bu{itiŒ: I duba~em se kovrta Du~alovi}i.OSNOVE: 17) VRTETI. prekobaciti se (v. usukan. }udi. kovrtaw / kovrtaw „krug. œ`ito koje se diglo iznad ostalogŒ Srem (RSA)548 ko-vrtqiv adj. ne~itkoŒ @upa (RSA) Za ovo zna~ewe up. kovrtlog / kovrtlog zast. vrtlog. okret. œkrug. „upravqati nekim po svojoj voqi. kovitlacŒ. komplikovan za izgovorŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). prstenŒ. izglodatiŒ: Sviwe iskovrtaju tikve pa ostanu samo koruge Du~alovi}i (RSA) pre-ko-vr}ati impf. kovrta~ „vrsta reza~a sa metalnim to~ki}em za se~ewe testa. obi~no bo`i}niŒ Srem. r a z v r t a t i. œveliki. krckatiŒ: Mladi ora[umadija (@ivan~evi} 1986). zakovrtno adv. Iliji — Ka`e se za mi{a da kovrta orahe [umadija. zakeratiŒ: Samo da ja wu vidim. zanovetati.v. kovrtac. Ove oblike Skok tuma~i kao rezultate kontaminacije (Skok II 169 s. da ona meni {evrda . zavrtan „te`ak. Du~alovi}i (RSA). gospodaritiŒ: Metuti mu`a pod papu~u i voditi ga po svojoj voqi . nejasno. nerazumqiv (obi~no o te{kim re~ima. lipsavatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) is-ko-vrtati pf. œumirati. up. obrtajŒ. „jedu}i izdupsti. kovrta~ „vrsta salateŒ Tupi`nica..

RJA). „sulud. œraznetiŒ. „veliki komad hlebaŒ. i pej. {uvrtuqa f. pijanstvu. œnapraviti veliku ranuŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {e-vrt m. „koji nije pri bistroj svesti. œglava nepromi{qene osobeŒ: Mu}ni malo tom tvojom {uvrtuqom ako ima{ {ta u woj! Zlatibor (Milovanovi} 1983) {u-lo-vr(a)tan adj. œneozbiqan. augm. vrkati). nicatiŒ. „nespretna i nepromi{qena osoba koja deluje kao da je hvata nesvesticaŒ. œplestiŒ.Œ. pf. obrtatiŒ. pri{a{avŒ Ka~er (gra|a RSA). to je bijo {evrt Ro`aje (Had`i}) u-{o-vrtiti se pf. ose}ati mu}ewe svesti. „sitni potr~ci pri raduŒ: Sve ovo {to radim obi~na je selevrtwa Piva (Gagovi} 2004). |avrtina Osijek (RSA). „postati {uvrtan. œbiti umno poreme}enŒ (RSA) vrtati „bu{iti. fig. |avrk (v. „okretati. œbu{iti. numeje da se opraji na rabotu na vreme. kao npr. [abac (gra|a ERSJ). up.: vrtat „lutati. skitatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „praviti rupu. . ne shvatati {ta se doga|aŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) {o-vrt m. „nemiran ~uperak koseŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. nesiguranŒ Uskoci (Stani})550 {ko-vrtaw m. luckastŒ (RJA). „sulud. samo se muva natam-navam Pirot (gra|a RSA). vrteti se „okretati se. sg.) è vrteti impf. obrtati seŒ. œsukati. gubiti ravnote`u. œnepodesanŒ. œnespretwak. dangubitiŒ Timok (Ko`eqac 1989). œzarivati (u ne{to)Œ. œprekr{aj u igri kada klis ili lopta odu van linijeŒ: To ti se ne priznaje. dupstiŒ. „praznoglava i }aknuta `enaŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) {u-vrt m.238 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~e-vrtati impf. uvrtatiŒ. kojemu se muti u glavi (u bolesti. {uvrtan „priblesav. dupstiŒ. ra~ovrti „rascepitiŒ. |a-vrt m. luckastŒ (Vuk. razvrta se 3. œvrtlo`iti seŒ. „tumarati. kud god po|e. sg. {u{umigava osobaŒ: Prav je {uvrt. ne reagovati blagovremeno. ne pogodi Zlatibor (Milovanovi} 1983). „izvu}iŒ: (}olice) izvrtaju bob iz zemqe Vrgada (Juri{i})551 550 Nije jasno spadaju li ovamo oblici: se-le-vrtwa f. œnemaranŒ. œ~a~katiŒ. vrtati se „vrpoqiti seŒ (RSA) izvrtati pf. œizbijati. vrtqati se „bezglavo i}i tamo-amo. {ulovrtan „id. {u-vrtan adj. teturati se. œimati vrtoglavicu. „grubo pro{iriti neku rupu ili otvorŒ Timok (Dini} 1992). gubiti svestŒ. dubiti ne{toŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) ra{-~o-vrti 3. Takovo (gra|a RSA). umnoj poreme}enosti)Œ: [ta je ne{ta {uvrtan od jutros. 551 U konkretnom slu~aju nisu relevantna ostala zna~ewa razmatranog glagola.

vrsti seŒ Uskoci (Stani}). VRTATI 239 vrtqati impf. zakovrnut „cr}i. posavitiŒ. „prevrnuti. œrazboleti se. zanemo}iŒ. kru`no zamotatiŒ Kolubara (gra|a RSA) vrtquga. poreme}enŒ (RSA)552 is-ko-vrnuti pf. izokrenutiŒ. „naglo se razboleti i zanemo}iŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). tvrdoglavo se vezati za neku idejuŒ Banat (RSA). izokrenutiŒ. opru`itiŒ CG. œbiti na samrtiŒ Vojv. zanemo}iŒ. ufitiqitiŒ. izvrtutlit „izmamiti. naprasnoŒ. 2001) VRNUTI za-ko-vrnuti pf. zakovrne 3. izbe~iti (o~i)Œ. naglo umreti. „osoba kojoj se ne mo`e verovati. onesvestiti seŒ Zaglavak. okrenuti. prevrnutiŒ. „zavrnuti. zavrnut „nastran. œonesvestiti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). œzanemo}i. „izviti. iskam~itiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). skr{iti zavr}u}iŒ: Ja }u ti zakovrnuti {iju. œbiti na samrtiŒ Bogova|a. (RSGV). œumretiŒ Uskoci (Stani}). „smu{eno. œzavrnutiŒ. œizgubiti svest od slabosti ili udarcaŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) za-ko-vrnut adj. uvrnut „id. . nastranŒ. œ}aknutŒ id. œonemo}atiŒ. „uviti u krug. vrtutla f. naglo zanemo}iŒ. œiznenada se razboleti. œodjednom promeniti pravac kretawa (o ribi)Œ. razboleti se tako da li~i na umiraweŒ Zagara~ (]upi}i 1997). œizokrenuti. svojeglavŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œizvaliti neku {alu. nepouzdana osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) razvrtotina f. œzaneti se. „~udan. zateturati se. kolokv. uvrnuti. œzavrnutiŒ Prijepoqe (gra|a ERSJ). zakovrnit „izokrenuti. (Jovanovi} B. œ(o~ima) prevrnuti.Œ. z a v r n u t i nagore. zapetqatiŒ (RSA). Potkozarje (Dalmacija). smicalicuŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). zakovrnutiŒ: Iskovrnuo je da umre CG. brzopleto ne{to govoriti ili raditiŒ Uskoci (Stani}) zavrtqati pf. iskovrnut se „i z v r vrzmati se. œuporno se dati na neki posao.OSNOVE: 17) VRTETI. œposuvrnuti. œumreti napre~ac. œuginutiŒ Mali Zvornik (gra|a ERSJ). œbiti na samrtiŒ. œzamlataŒ Pirot (Zlatkovi} 2004) uvrten adj. œiznenada se razboleti. umretiŒ [umadija (Grkovi} 1982). œizvaliti. fig. 552 Up. œkoji nema sposobnosti zdravog rasu|ivawa. „oslabitiŒ. sg. œprelomiti. zakovrnut „uginuti. iskola~iti. œzakolutati o~imaŒ.

œuvrnuti. napraviti veliku ranuŒ: Udario ga s u{i od sekir~e i ra~ovratio mu ~elo Crna Reka (Markovi} 1986)554 · U osnovi svih navedenih prefigiranih oblika le`i glagol vrteti. œokrenuti na nali~jeŒ. zdravstveno se popravitiŒ. œte{ko oboleti. „okru`iti. œprevrnuti o~imaŒ. iskrenutiŒ. onesvestiti seŒ (RSA). ra~ovrati „rascepiti. koji je bez orijentacijeŒ [umadija (gra|a RSA) è vrnuti pf. skrenutiŒ (RSA) zavrnuti pf. Varbot 1984:92. œusukati. œpoterati. œzaokrenutiŒ. iskovrnem 1. pognatiŒ. œumretiŒ (RSA) izvrnuti pf. zadi}iŒ. 99. œposuvratiti. sg. œdobiti napad epilepsijeŒ. œiskola~iti o~iŒ Vlasotince (gra|a RSA) o-ko-vrnut (se) pf. zateturati se. povrnuti. pf. „do}i sebi (posle kakvog {oka ili bolesti)Œ Zagara~ (]upi}i 1997)553 za-{ko-vrnuti pf. . a ti preko usta. „zaneti se. Up. 2004) ras-~o-vrati 3. izvitiŒ. preina~itiŒ itd. œizru~itiŒ. BER 553 554 Up. œvratitiŒ. „skupiti u gomilu (o stoci)Œ: [ta si skolovratijo ta goveda. œprevrnuti. zadi}iŒ. vrtjeti. œposuvratiti. opkolitiŒ. (RSA) VRATITI ?s-ko-lo-vratiti pf. Skok III 631–633 s. pu{}i ig nek |iraju tijem dolinama. „provrteti ve}u rupu nego {to trebaŒ Timok (Dini} 1988). „po~eti se kreveqiti. iskriviti. da mu toj ne prejde u naviku Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. „i{~a{itiŒ (RSA) {u-vrnut adj. œubitiŒ. u jednom od svojih oblika < psl. preturitiŒ. oka ne da otvoriti Piva (Gagovi} 2004). fig. izmotavatiŒ: ^im se dete za~evrati. œduvati kru`no (o vetru)Œ: Skolovratijo vqetar. œpritisnutiŒ Uskoci (Stani}) za-~e-vrati se 3. sg. raskrenuti. razvratiti œrazvrnuti.240 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI n u t i s eŒ Kosovo (Elezovi}). fig. pf. œ{uvrtan. oslabitiŒ Potkozarje (Dalmacija) i{-~e-vrnuti pf. œizvinuti.v. iz istog izvora povrnut (se) „do}i k sebi. iznemo}iŒ. œizmeniti. œiznemo}i. rastavitiŒ: Rase~u pu pola pa raz- vrate na dve strane [umadija (gra|a RSA). }aknut. 144. uprestiŒ. œokrenuti. sg. *vârteti / *vârtati / *vâr(t)noti / *vortiti (v.

kavraØiØi „zbuwivati. okretatiŒ. dijal.u oblicima zakovrnuti. pri~atiŒ. runoŒ. jo{ i TolsØoè 1969:215. verØeØâ.. Skok izdvaja prefiks ko.v. i Moskov 1981:109–110).-h. izazivatiŒ. koji je denominal od kolovrat „kovitlac (vode. spoj zameni~kog prefiksa koi glagola *vârtati. glagol ka-vernuØ’ „pasti sa visine (npr. detaqno Iliadi 2001:103–117). kovrnuti555. vãrØà. ukr. Ova osnova odlikuje se velikom produktivno{}u i velikim semanti~kim potencijalom (up. Ispred osnovnog glagola alterniraju prefiksi ko-. vazduha. Fasmer I 301 s. @akova 1975.(< sko. *kovârtati / *kovârteti.obrazovani su i neki nazivi iz oblasti tka~ke terminologije. koje se smatra etimolo{ki identi~nim s koverØaØi. kaverØâ „jama s vodomŒ itd. kovitlaceŒ558. Up. Up. skolovrat = kolovrat Uskoci (Stani}).< *sko-). koje se tuma~i kao obrazovawe sastavqeno od tvorbenog elementa ko. mo`da obrazovano od komponente ka. tako i Moskov 1965:70. Glagol *vârtnoti javqa se i u kombinaciji sa inicijalnim *ga. {o-. U ÅSSÀ se na osnovu s. givãrØna „prevrtati.i osnove glagola (na)vraØiØisà „ørivezati. Ova imenica se svodi na psl. ~o-.-h.i glagola verØaØi. za-{ko-vrnuti izdvaja se prefiks {ko. øodbadati. ~e-. sln. vrtlogŒ (RSA). {ko-.OSNOVE: 17) VRTETI. preturatiŒ (Petleva 1979:33–35. kovoroØok „pre|aŒ.v.-h. kovrtaw./ *gy-. Od glagola *vârteti uz pomo} prefiksa ko. koje nije sasvim jasno. up. gavãrØam. na osnovu kojeg je i rekonstruisan psl. Sa drugim prefiksima v. U oblicima {ko-vrtaw. II 116 s. *kuvârtati (se) (ÅSSÀ 13:142). upravqati. gavãrØvam. zavrtet „{topovati ~arapuŒ Kosovo (Elezovi}) (Kurkina 1978:288–290.v. odupreti se. VRTATI 241 1:212–213 s. vrteti.. koverØiØâ „lomitiŒ rekonstrui{e psl.v. Kurkina 1992:188–189). *vârteti. 557 Up. koverØaØi „usmeravati. kov e rkaØâ (Fasmer II 271) nije sasvim ubedqivo ( ESUM 2:483)557. ko-2).). up. sa kola)Œ (Nikon~uk 1979:123). verØiØi. Malinowski 1899:118 (kovrtaw). . i Matzenauer 1881:190. givãrØam. O rus. iskovrnut se. ukr. kovrtati i rus. kavrna „dla~ica na kadifi ili suknu. biti tvrdoglavŒ (ESUM 2:336). ESUM 1:358–360 s. stvaraju}i vrtloge. *kavârtã / *kavârtâ / *kavârtja (ÅSSÀ 9:167). dijal. v. *kovârtã (ÅSSÀ 12:18)556. 14). 555 Up. oblik.c. koverØeØâ „vrtetiŒ. Pokorny 1156–1157. kovrta~ (Skok l. {u-(lo-). dlaka. pra{ine i sl. pri ~emu se smatra da zbli`avawe sa rus.v.-h. kovirØaØi „brbqati. koji na isti na~in tuma~i s. 558 Up. formalno identi~an. ali semanti~ki ne{to druga~iji rus. Oblik skolovratiti u zna~ewu „duvati kru`no (o vetru)Œ samo je varijanta glagola kolovratiti „duvati kao vihor. v. prema s. {e-. a na osnovu s. Kurkina 1979:169. pri ~emu je prvobitno zna~ewe bilo „vrteti (jezikom)Œ (ESUM 2:485). Kurkina 1978:289). kovrt — psl. dijal. Machek 701 s. jo{ i ukr. 556 Upu}uje se i na *kovortã (id. bug.

a alternira sa {o. {ovrt. od tur. ili se pro{iruje slogom sa likvidom -lo.(Moskov 1965:70). razvoroØ i Øâ „razbacati. œizvrnuti. Up. odatle deverbali sa zna~ewem „krug.u {ulovrtan. Varijanta ~ovrtija verovatno je nastala modifikovawem turcizma pod uticajem doma}eg vrteti. Za zna~ewe „skupiti u gomilu (o stoci)Œ treba pretpostaviti uticaj glagola skoliti „okru`iti. Kao tvorbenu paralelu. ~ever).u obliku u{ovrtiti se. porede}i ih sa s. ne{to)Œ. bug. podaviti. up. prevrnutiŒ.-h. po{to je glagol skolovratiti ujedno i wegov sinonim. nepromi{qen. œpoterati. i{~evrnuti. vr~iti). suzbiti (o stoci)Œ. zakovrtan). „uvojakŒ (kovrtaq. iz~evrãæam se)559. up. prevrnutiŒ. „saleteti sa svih strana. kovitlacŒ (kovrt. po~eti (~initi {to.mo`e se izdvojiti i u oblicima za~evrati se. U oblicima ra~ovrati. opkolitiŒ. stisnutiŒ (v. ipak i Budimir 1960:19. vrtlogŒ (Tomi} 1984). zametnuti razgovorŒ. zamr{enŒ (iskovrnuti. . poznatoj temiŒ. zapovrnuti se „nakupiti se (o vodi)Œ Piva (Gagovi} 2004). œpovratiti. skolovr~iti „saviti. skr~iti (nekoga.-h. œ(o~ima) zakolutati. Prefiks ~e. koje se tuma~i kao slo`enica *kolo i *vortã (ÅSSÀ 10:149). {kovrtaw). „vrtlogŒ (kovrtlog)561. ne dati nekome da mrdne. rus. kovrtaw druga~ije Varbot 1979a:155. povrnuti. œzapo~eti. zaokretatiŒ (zakovrnuti)560. vrtlogŒ pretpostavqa tursko poreklo. smatra da je kao osnova za stvarawe glagola ra{~evrtati „obrnuti ru`i laticeŒ poslu`io tur. zasukatiŒ. glagol cevirmek (Skok I 319 s. kovrtaw). blesavŒ (zakovrnut. œzapo~eti. 562 O s. pognatiŒ (RSA). ~ever).v. U obliku { u v r tan Moskov izdvaja prefiks {u. Skok. U obliku {evrt izdvaja se prefiks {e-. „zapetqatiŒ > „nejasan. Iz ovoga sledi da pomenuti glagol najverovatnije ne pripada tvorevinama koje nas interesuju. iskrenutiŒ. ova imenica se savr{eno uklapa u razmatrani model prefigiranih leksema.242 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI *kolovortã. cev(i)rinti „tourbillonŒ (Skok I 319 s. œpokvariti se (o karakteru)Œ (BER 2:60 s. I pored svog aloglotskog porekla. „o{amu}en. „uvijenŒ (kovrtqiv). kovrtaw562. „i{~a{itiŒ (i{~evrnuti).v. 561 U Svinici je zabele`en sinonim ~’o-vrtija œ~evrntija. obavqati kakav posao)Œ. razbitiŒ (Petleva 1994a:336). razvratiti „razvrnuti. ra~ovrti Petqova izdvaja prefiks ~o-. Skok s pravom za oblik ~evrntija „vir. iz~evãrna se œiskriviti se (o dasci)Œ. u{ovrtiti 559 560 Oblik se tuma~i kao rezultat kontaminacije. naprotiv. za-po-vrnuti „po~eti ponovo govoriti o istoj. tako|e i za nizawe prefiksa. kovitlati seŒ (kovrtati se). U semanti~kom spektru navedenih leksema uo~avaju se slede}a zna~ewa: „zavrtati. „podviti. U pogledu tvorbe up. „vrtlo`iti se. Ovaj prefiks javqa se i u oblicima {uvrt.v. {uvrnut.

{u-lo-vetati „ludovati. nesiguranŒ. {u-lu-vetan i sl. tako|e povrnuti se œid. aørándicca „izdahnutiŒ izvede od psl. œp o v r a t i t i s e. zagnulsà „umro jeŒ.Œ. pf. 566 Suprotno od zakovrnuti. osvestiti se. 564 Zna~ewe „umretiŒ je sekundarno i ekspresivno od prvobitnog „sagibati (se). svrne se. *(s)preudh„savijati. œumiratiŒ564 (zakovrtati. iskovrtati. zakovrnuti.OSNOVE: 17) VRTETI. i -le~iti. skovárnuØâsà œiznenada umretiŒ (sa ekspresivnim prelaskom e > á) prema zavernuØâsà œumretiŒ (Iliadi 2001:109). rus. skitati seŒ. bu{iti. glupakŒ. praviti rupuŒ (kovrtati. „dupsti. Uskoci (Stani}). govoriti koje{ta. neozbiqan. ra{~ovrti. {uvrtan. „do}i k sebiŒ (okovrnut se)566.Œ (Merkulova 1981:175). VRTATI 243 se. savijati (se)Œ > „ukru}ivati se. up. „kreveqiti se. . „pobolevatiŒ. rus. blesava osobaŒ. rus. oørudiØâsà „id. ras~ovrati). {u-le-vetan „nemaran. {ulovetan. ~evrtati. naprezatiŒ. posvrne se 3. nepodesan. besposli~iti. izmotavati seŒ (za~evrati se). iskovrnuti. Na osnovu toga Merkulova predla`e da se blr. 565 Up. up. sg. 563 Interesantno je da se ova zna~ewa realizuju prete`no u oblicima sa prefiksom {o-. glupa. {u-. up. {ulovetnica „glupa~aŒ. {ulovr(a)tan)563. Tvorbeno-semanti~ke paralele nalazimo u oblicima obrazovanim od osnove -vetati. *gybnoti „savijatiŒ > „ginutiŒ (ÅSSÀ 7:218–219). up. {ulovetnik „budala. *obpryditi se < ie. V. {uloveta „luda. do}i k sebiŒ Pirot (Zlatkovi} 2004). ko~iti seŒ. {a{av. raditi ne{to kako ne treba. za{kovrnuti)565. psl. glup.

?)567 is-ke-keriti se pf. zakeketati se „po~eti se smejati glasno. iskosaŒ Knin (RSA) ko-keriti impf. na kakvom istaknutom mestu. nagnut na jednu stranu. „id. i s k o s i t i s eŒ Momina Klisura (RSA). zauzeti nadmen stavŒ Leva~ (RSA). sg. „podizati seŒ: [ta se kokeri{ tolko rano.v. na uzvi{ewuŒ V. smeta pogledu)Œ Rasina. nakekerim se 1. nadi}i. „nakrivo. Divoselo (RSA) onomatopejskog su porekla i zato ne spadaju ovamo. namestiti se (gde mu nije mesto). zakikotati seŒ Momina Klisura. nema za wega drugo mesto Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. kad nema nikakvu rabotu? Kosovo (Elezovi})568.) na-ke-keriti se „izdovoqiti se kekere}i se. „sesti. 2004). na~okerit (se) œid. nakekeri se 3. kokeriti se „praviti se va`an. mu~iti seŒ: [ta se kokeri{ kad nisi kadar sam ni{ta? Crna Reka (Markovi} 1986) na-ko-keriti pf. inf. nije sigurno da ovamo spada i oblik na-~i-keriti „na- . isprekidano. Skok II 73 s.Œ: Nakekeril se bâ{ do kuma. „nakriviti seŒ Leskovac (Mitrovi}).244 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 18) -KERITI 18) -KERITI ?ke-keriti se impf. sg. œpreduzimati ne{to. up. prezr. „postaviti visoko. isturiti se (u prvi plan)Œ: Nakekeril se odma do presednika Pirot (@ivkovi}). sg. ukrivo. kreveqe}i se. ko~operiti seŒ: [to se kokeri{ kad nesi ni{ta! Makre{ane (RSA). 568 Uprkos tvorbenoj i semanti~koj identi~nosti. kolibu i sl. stavqatiŒ: Samo kokeri{ noge na stolicu. uprkos formalnoj i semanti~koj sli~nosti (v. kokeri se 3. „namestiti ne{to povrh ne~ega tako da stoji nestabilnoŒ Leva~. (ibid. nagomilati (se) na gorwoj povr{iniŒ: 567 Oblici zakekeriti se. na~okeriti se „popeti se na ne{to. nakekeriti se „biti izvijen. œizgraditi ku}u. keketati se). „kreveqiti se. obi~no povrh ne~egaŒ Temni}. i s k r i v i t i s e . ceriti seŒ Momina Klisura (RSA. Mali Po`arevac. jo{ se ne savwuje. isceriti seŒ id. P~elice. nakokeriti se „napraviti se va`an. acc.. nakokeri se 3. „na~i~kati (se). œstati tako da to smeta nekomeŒ Vu~itrn (RSA). izdi}i (tako da {tr~i. œpreduzeti ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1986) na-~o-keriti pf.Œ: [to mi se na~okerijo tuna. „pewati. „iskeziti se. œprevrnuti o~ima tako da se vide samo beowa~eŒ Knin. gore na~okeriti „izgraditi ku}u na uzvi{ewuŒ. nakeker adv. sg. „podi}i seŒ.. nakreveqiti seŒ id.

œnadizati se. lumpovati. „hvalisati se. iskokorit se / iskokorit se „razroga~iti o~i. ispre~iti seŒ Ka~er (RSA) è keriti se impf. „{iriti latice (o cvetu)Œ. 2004) is-ko-koriti se pf. Leva~. œizvrgnuti podsmehu. P~elice (RSA). kokoriti se „praviti se va`an. izbe~iti seŒ [umadija (Grkovi} 1982) praviti ku}u na vrhu kakvog ~ i k e r a (uzvi{ice)Œ: Ku}u je tako na~ikerio. ÅSSÀ 13:249–250). klobu~iti seŒ. pa me gleda ko {vraka na jugovinu Piva (Gagovi} 2004) na-keriti pf. ismejati. duriti se popreko gledaju}i. kokoriti (o~i) „be~iti. Skok nema ovu imenicu.. kokori se 3. izbe~itiŒ: I{kerilo o~ima. razmetati seŒ Leskovac. nadnesenŒ Vasojevi}i (Bori~i}) na-so-keriti pf. veseliti se uz muziku (obi~no u svadbi)Œ. praviti se jakŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. „isprsiti se. kao osnovno. nasamariti. kikerit se œdoterivati se. 570 Ovamo verovatno ne spadaju oblici kerit „te{ko raditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). nadmeno. verovatno u vezi sa psl. be~iti seŒ V. na~o- ko-koriti impf. nasokeriti se „stati popreko. RJA). lumpovatiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). up. navedeno zna~ewe œbekrijati. ne}e{ ga mo} pronijet pros {ipkovine — Na~okerile su se tice na `icu od struje Zagara~ (]upi}i 1997). nakrivitiŒ Poqica. *ky~erã (v. pri{uwati seŒ Uskoci (Stani}). dokeretati. œprevariti. nakrivitiŒ: Vide ga. „gledati popreko. da ne znam ni kako uspe da se popne do we! Kolubara (gra|a RSA). ~as na drugu stranu. kin|uriti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivu- nac 2002). „siliti se. dokertati „lagano i naporno do}i pomeraju}i telo ~as na jednu. nadmeno se pona{atiŒ Vojv. dokerati. {epuriti se. œkin|uriti se. keriti œ{utirati. (RSGV)569 i{-keriti pf. sg. tipi~no vojvo|anski izraz terati kera œpijan~iti. „postaviti koso. zagraditi sobom prolaz. Nije jasno da li je u pitawu jedan isti glagol. œko~operiti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986). œpraviti se va`an. 569 U RSGV je. ko~operiti seŒ id. dr`ati se oholo. gledaju}i u nekoga. Iz primera bi se reklo da je re~ o denominalu od ~iker „uzvi{icaŒ. odbijatiŒ Unac (Jovi~i}). {epuriti seŒ Timok (Dini} 1988)571. ili dva homonima. kokoriti se „qutiti se. narugati se (nekome)Œ BiH. kola~itiŒ.OSNOVE: 18) -KERITI 245 keren adj. „ustajatiŒ. namagar~itiŒ Mostar (RSA)570 VARIJANTE / PARALELE: Na~okerila si to breme. œnakrivqen. 571 Up. ban~iti. kako on kapu na uvo nasokeri Lika (RSA. znati`eqno. napraviti se va`anŒ Ni{ (RSA). . „n a h e r i t i. Momina Klisura.

„di}i. impf. . na~okeritiŒ Leva~ (RSA). na~u~urilo se „str{ati u svim pravcima pojedinim svojim delovima (o drvetu i sl. [trpci (RSA)575. prezr. œsesti. (Zlatkovi} 1988) 572 Nije jasno spada li ovamo zakokoriti „prestati rasti. na~u~uri se 3. {ta si se na~e~erio. „staviti. up. „nadi}i se. naklobu~iti se. œnakin|uriti seŒ Timok (Dini} 1988) ras-ko-korit se „ko~operiti se (o }uranu)Œ Svinica (Tomi} 1984)572 ko-~eriti se impf. izaziva~ki. 573 574 Up. œzauzeti borben.246 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na-ko-koriti se pf. œnapraviti se va`an. namestiti. nadmen stavŒ Temni}. nagrnutiŒ Uskoci (Stani}). Up. istozna~no bug. œnatrpati. istaknuto mestoŒ (RSA) na-~e-~verit pf. za koje se samo konstatuje da je nejasno (BER 4:575). povrh. na~o~iti „namestiti nekoga da sedi na nezgodnom. „uspravqati se. podi}i seŒ Crna Reka (Markovi} 1993). nestabilnoŒ id. na~okeritiŒ Ba~ka (RSA). na~e~it se „postaviti se u odre|eni polo`aj. zaustaviti se u napredovawu (o biqci)Œ Du~alovi}i (RSA). „namestiti se tako da smetamo drugimaŒ: Be`i. sg. zauzeti ohol. Ni{. naslagati ne{to u visinuŒ: [to obuzi i na~u~uri kladwu. natovariti svrh ne~ega tako da stoji nesigurno. o~i ti ne ispale! Piva (Gagovi} 2004). narogu{en stavŒ Para}in. zastati u i{~ekivawu (~esto na nepogodnom mestu ili trenutku)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „napupitiŒ Pirot (@ivkovi}). œnakin|uriti seŒ Momina Klisura (RSA). „nakostre{iti se. ne mogu da pro|em Kolubara (gra|a RSA)573 na-~o-~eriti „v. „nadi}i se. smestiti se na uzdignuto i nezgodno. narogu{iti se (o }uranu)Œ. skupiti se. na~e~verit se „nadi}i se {tr~e}i uvisŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ~u-~uri se 3. nesigurnom mestuŒ. sg. 575 Up. nake~it (se)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)574 na-~u-~erit se „popeti se.) pa izgledati da se ima ve}a zapremina od stvarneŒ id. nakostre{iti seŒ. nakokori se 3. ne~ega. „stati jedan pored drugog nagnuv{i se i gledaju}i nekoga ili ne{to. na~u~uvara. nadi}i tako da {tr~i uvisŒ.. bre. Momina Klisura. na~o~erit (se) „v. na~o~iti se „namestiti se. stati na nezgodno mesto tako da to drugom smetaŒ. „praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) na-~e-~eriti se impf. stati na uzdignuto. podizati seŒ Pirot (@ivkovi}) na-~u-~uriti pf. sg. napeti se. nesigurno mesto. prezr.

ali ne i kao samostalnu odrednicu. preopteretiti. `yuyuriti 576 Up. pomoliti seŒ: Evo ti trupina pa sedi. ozidati. nayoriti se „nadi}i se u vidu izbo~ine. P~elice (RSA)577 na-yo-yeriti. ~ogeriti se „nadizati se. 579 Autor daje oblik nakokeriti u definiciji zna~ewa. nepomi~noŒ: Na~ugeqio se iznad vatre i drk}e. dakle. „nadi}i. naslagati bez redaŒ. ~u-guriti se „pomaqati se. nakle~iti seŒ id. iznad. labavo strpati. nayuyuriti se „nadi}i se. {tr~atiŒ: Ne{to se ~uguri na previji. {ta si se tu i{~ugurijo?. naprasit. nayogiti se „nadi}i se. yayorak. nagenyeriti. preopteretiti seŒ (RSA) na-yo-geriti pf. u kom slu~aju je oblik nayoyoriti rezultat reduplikacije. „natovariti na koga ili {to veliki teret. pretovaritiŒ. up. biti u vertikalnom polo`ajuŒ. nayogeriti se „nadi}i se. izdi}i se u vidu izbo~ineŒ (RSA). nakokeriti se. 577 Up. „stavqati. mali stog senaŒ. moglo raditi o denominalu. trpati ne{to da stoji nakrivqeno ili labavoŒ: Vidi kako ~ogeri one naviqke.(o ovom sufiksu v. nadi}iŒ.)576 na-ge-n-geriti. na~o~iti seŒ Qe{tansko (RSA) na-yu-yuriti pf. nayorqiv „koji se lako i brzo naquti i plane. ‹ se „popev{i se na {to biti na smetwiŒ Qe{tansko (RSA) na-gi-geriti pf. i nayoyati se „na~i~kati se. n a k o k e r i t iŒ579. nadneti se. ~iker > na~ikeriti. ru`no namestiti tako da to pada u o~i. œnadi}i tako da str{i. iza) ne~ega. na~etiti seŒ (RSA). œnatrpatiŒ Koceqeva (gra|a ERSJ). narogu{itiŒ. bi reko ne}e se nikad povratiti. na~uguqiti se „stajati povito. „ne{to nezgodno. postaviti se tako da to drugima smetaŒ (RSA). naviti se. yuburak. na-yo-yoriti578 pf. „v. yuyerak. narogu{iti seŒ CG. nagigeriti se „natovariti se velikim teretom. (ibid. Bjeleti} 1994:269). yayurak Uskoci (Stani}). nadnositi se. str~atiŒ Uskoci (Stani}) na-~o-geriti (se) pf. na-~u-geqiti se. . imati oblik y u y u r k aŒ580. naslagati kako biloŒ Piva (Gagovi} 2004). izdi}i (ne{to) u vidu izbo~ine tako da pada u o~i i da izgleda glomaznijeŒ U`ice (RSA). nayoyeriti „slabo. natakaritiŒ Kupinovac. delimi~no se videti (ispod. „natrpati. œstrpati. Vrawe (RSA). i{~uguriti se „stajati negde povito. na-ge-r-ge~iti pf. prgavŒ Leva~. izdi}i se visoko padaju}i u o~iŒ V. 578 Up. u~uguqiti „stajati skoro nepomi~no.OSNOVE: 18) -KERITI 247 ~o-geriti impf. I ovde bi se. 580 Yuyurak „sitan naviqak. nayoyeriti se „nadi}i seŒ Uskoci (Stani}) na-ye-yeriti (se) pf. ‹ se „nezgodno se namestiti. „v. „nadi}i. yuyuqak. up. nayogiti „nadi}i u vidu izbo~ineŒ. u kom slu~aju je oblik nayoyoriti obrazovan pomo}u sufiksa -or. yuyoqak.

zbog sli~nosti oblika slova sa ra{irenim krilima ptice (v. S druge sØrane. Me|utim. precrtatiŒ. i bugarske. 581 Skok. Autori BER-a porede bug. ko~operiti seŒ. naøero). oblike sa s. „ko~operiti se. Skok ga pomiwe kao jednu od fonetskih varijanata glagola heriti „krivitiŒ. so-. u kontekstu izlo`enih varijanata odn..v. na{oheriti se „id. Prema Tomanovi}u. praviti se va`anŒ. postaviti se tako da to smeta drugimaŒ Vojv. ko-. Øa se zavãrØe nahero i naøero. U prilog ponu|enom tuma~ewu govore oblici na-{o-heriti „izdi}i. folklorni tekst: Naheri se. nadi}i povr{inu ne~ega u vidu klobuka. rus. Ovakvo tuma~ewe (iako ne kona~no) moglo bi se prihvatiti kada bi se navedeni oblici posmatrali izolovano. Sa semanti~kog aspekta indikativna je paralelna upotreba u bugarskom glagola (na)herà se i øerà se „gorditi se. ~o-. izraz naero naøero „nakrivoŒ. dok je glagol heriti denominal). „pri hodawu poskakivati ~as na jednu. Fasmer III 346 s.248 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „strpati. naheriti se (RSA). potvrde (l. naklobu~itiŒ. dok Skok odbacuje tursku etimologiju za s. nayuyurim 1. ~ime se opovrgava Skokova konstatacija.v. smatraju}i da su nastali od naziva za }irili~ko slovo h (herã).. . predla`e komplikovano i nategnuto izvo|ewe prideva herav od dubrova~kog priloga natrhere „naheroŒ (pridev je. razøeri se ° KakØo Øi e volà ° . ali ne i za s.. øoheriØâ „prekri`iti. S jedne strane.c. paralela. ~as na drugu stranuŒ (BER l. nakriviti.-h. Ova etimologija se mo`e prihvatiti za rus. dodu{e. naherà se. dovesti u kos polo`aj. naheren sa pretpostavqenim zna~ewem „nadimati se. i 4:492 s. {V-). kao i prilog nahero.c. naheriti se „iskriviti seŒ.). Nijedan od oblika sa ovim prefiksima nije registrovan kod Skoka. (o øeØlu) — Isko~i edna diva veøreØina.u herav samo srpskohrvatska (l. Me|utim. erlav)581. Ispred osnove -keriti alterniraju prefiksi ke-. nahero). nadvitiŒ. sadesti seno u yuyurkeŒ.. „stati.c. koji ni sam nema re{enu etimologiju (Skok I 494 s. up. BER 4:568 s. œnagnuv{i nadneti. ko~operiti seŒ. nahero). (BER 4:568 s.v. prefigirani oblici sa -keriti u osnovi. samo sa drugim prefiksom (v. u kojima se realizuje isti tvorbeni model. egri „krivŒ (BER 4:473). øoheriØâ).-h.Œ CG : na-heriti „postaviti nahero. œskupiti u gomiluŒ Uskoci (Stani}). u odrednici naero „nakrivoŒ prihvata se [kaqi}evo izvo|ewe od tur. váheriØâ. up. pre svega oni sa zna~ewem „nadi}i seŒ. sg.vv. nakrenutiŒ. naherà se. i Loma 1998:154. osnovni oblik. potvrde (v. oblik nakeriti nastao je kao plod kontaminacije naheriti se + nakriviti (Tomanovi} 1938–1939:205). zaheriØâ.vv. bugarski folklorni tekst ~uva oblike naherà se. problem porekla osnovnog -keriti poprima nove dimenzije. (RSA) · U osnovi navedenih prefigiranih glagola le`i oblik -keriti (se). On tako|e smatra da je osnova her.-h.). „napuniti do vrhaŒ Vrawe (Zlatanovi}) na-}o-}oriti se pf. po Skoku.

kekeresØ „koji ima izbuqene o~iŒ. dakle. dakle. Najarhai~nija zna~ewa imaju ukr. odatle ~e{. ukr. Taj glagol se.OSNOVE: 18) -KERITI 249 stoje u vezi sa istozna~nim kokoriti se (u Crnoj Reci. ~e~eriti „razbaru{ivati. kekerica „nazivi za `abuŒ itd. glagol ~e~eriti je ~ak dobio i svoju psl.v. ra{~upanŒ. mre{katiŒ nastao haplologijom od narodnog ~e~eriti „razbaru{ivati. ve}ina auto582 Treba napomenuti da se glagol kokoriti (se) u navedenom zna~ewu javqa samo u srpskom i bugarskom. ÅSSÀ 10:114–115 s. up. ~eriti). na-ke-keri se : na-~e-~eriti se „namestiti se tako da smetamo drugimaŒ. koji je slabo zastupqen u literaturi. *kokora / *kokorã. 584 Up. parati itd. i sl~. kwi`evni oblik ~eriti „quqati. BER 2:539 s. i s. u ÅSSÀ je rekonstruisan oblik *~e~eriti. ~e~erit’ „id. kokeriti smaØrali varijantama od kokoriti. blr. dijal. ~eriti. grgurav (o kosi ili zakr`qaloj biqci)Œ Zagara~ (]upi}i 1997). {e{er. prema kojem je ~e{. up.v. kekereva. Taj primarni glagol rekonstruisan je pak na osnovu pomenutog ~e{. Nasuprot tome. me|utim. ko-keriti se : ko-~eriti se „praviti se va`anŒ. ~orl’ã „ra{~upavati kosuŒ. sl~. dok se za bugarske predla`u tri razli~ita tuma~ewa: a) u vezi sa *kokora „kovrxaŒ (v. Ukoliko bi se. koje se smatra srodnim pre svega sa *ko~era / *ko~erã.-h. u literaturi ne tuma~i kao slo`enica sa ekspresivnim prefiksom.v. zapa`a se frapantna podudarnost oblika sa -keriti i -~eriti u osnovi. i ne pomiwu u literaturi. kekerà se „govoriti kre{tavo. razkekerà se „raskre~iti seŒ. Skok II 120–121 s. kojima se iskqu~uje bilo kakva veza izme|u wih. kostre{itiŒ. ~e~erav „uvijen. (BER 2:318 s. kreveqiti seŒ. Srpski oblici se.Œ. oblici se tuma~e kao onomatopejski). ~árácâ „vu}i paraju}iŒ. kokkoreuomai „kostre{iti seŒ (BER l. srodno sa glu`. Na osnovu ~e{. kostre{iti seŒ. a zatim se dovodi u vezu sa *ko~anã. ~e~eraty „kudrav. b) onomatopejsko poreklo. S druge strane. *(s)ker„se}i. 583 Istovremeno se opovrgava Mahekovo tuma~ewe.). Za razliku od glagola kokoriti. up. keker. a izvodi se od ie. Srpske potvrde poti~u uglavnom iz jugoisto~ne Srbije. potvrda (v. jezi~ku teritoriju. koji se tuma~i kao ekspresivna reduplikacija prvobitnog glagola *~eriti (ÅSSÀ 4:32–33)583. i za wega postoje paralele u bugarskom. Indikativno je da se u ÅSSÀ ne uspostavqa nikakav odnos izme|u oblika *~e~eriti i *kokora. iz areala koji se naslawa na bug. up. glagoli kekeriti. To je posledica potpuno razli~itih tuma~ewa koja su ponu|ena za svaki od ovih oblika584.. ra{~upavati (kosu). v) od gr.v. [to se ti~e oblika kekeriti se u zna~ewu „kriviti se.Œ. koegzistiraju oba oblika).Œ. ÅSSÀ 4:66). zapravo. npr. rekonstrukciju. zatim bug. ~e~erit’ „id. kokorav). *ko~a. obrazovanim od . kreveqiti seŒ. kokorà se582.v. na-~o-keriti : na-~o-~eriti „namestiti ne{to povrh ne~ega tako da stoji nestabilnoŒ (obe potvrde su iz Lev~a). keker. ~eriØi „guliti koruŒ. pona{ati se razma`eno.c. a kod ostalih Slovena kokora (Machek 100 s. i blr. ~erit’. oni ne bi bili predmet na{eg istra`ivawa. i sl~. sl~. ali up.

ispre~iti (se)Œ. sitnitiŒ : kositi se „gorditi se. po modelu ~iker „uzvi{icaŒ > na~ikeriti. naslagati rastresito. Vlaji}-Popovi} 2002:93. *(s)ker. prenemagati se. 104). Pored slabo potvr|ene osnove *kok-. ko~uriØâ „gr~iti. npr. up. œkreveqiti seŒ. Mo`da su i ostali glagoli sa op{tim zna~ewem „nadi}i seŒ (od kojeg se sekundarno razvijaju i ostala) upravo denominali te vrste. . glagolom. a ne rezultat reduplikacije. stogŒ (RSA) > ko~iti se „praviti se va`anŒ. kostre{iti seŒ > „namestiti se tako da smetamo drugimaŒ nije nemogu}. 194.Œ.i glagola *~eriti587. ali samo kao paralela koja te{ko da ima veze sa blr.v. *kokor.reduplikovanom varijantom psl.v.. joguniti seŒ. praviti se va`anŒ moglo tuma~iti kao slo`enica prefiksa ko. „kreveqiti se. vrqati). umiratiŒ. „zanositi se. gulitiŒ (RSA) : lupa se 3. gulitiŒ pokazuju slede}i primeri: kosati „seckati. o~ito varijantne ili ekspresivne u odnosu na osnovu *kuk-. uobra`avatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) (v.c. Iako je ovo tuma~ewe u velikoj meri hipoteti~ko. Bezlaj II 54 s. trpatiŒ. kokorav. ko~eriti se „praviti se va`an. sa op{tom semantikom „ne{to uzdignuto. *ko~era / *ko~erã (v. guliti itd. dijal. qu{titi. U semanti~kom spektru razmatranih oblika uo~avaju se slede}a zna~ewa: „kriviti seŒ. ko~eriti se „ko~operiti se. kokornak 1585. Sáawski II 335–336 s.„se}i. koje su navedene u svojstvu varijanata odn. Alternacija ko-~eriti : ~e-~eriti ukazivala bi mo`da na ~iwenicu da je i oblik *~e~eriti slo`enica sa prefiksom (*~e-). œnamestiti se tako da smetamo drugimaŒ moglo bi se svesti na psl. 99. „postaviti (se) na nezgodno mesto. kokora. a ako bi se prihvatilo postojawe ishodi{nog glagola *~eriti < ie.v. ka~uriØâsà „biti na samrti. 585 586 Slavski smatra psl. na-so-veqiti „nabacati.up. Za inicijalni element so. ko~uriØâsà. ÅSSÀ 10:105). ne zbijaju}iŒ. 103. 587 Da semantika na{eg glagola mo`e stajati u korelaciji sa „se}i. ko~-anica „`ito naslagano u ve}u gomilu. na-so-vrqati „nabacati.250 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ra vidi u pomenutim oblicima samo razli~ite vokalizme jedne iste osnove. nameriti se da se ne{to uradiŒ (koje se izvodi od sakera „sekiraŒ). *~e~eriti586.-h. Ovo posledwe zna~ewe realizuje se u ~itavom nizu sli~nih tvorevina. potresati (o bolesti)Œ. so-vrqati. ne{to {to {tr~iŒ (id. ko~operiti seŒ mo`e se dovesti u vezu i sa rus. so-vrwati „gomilati jedno na drugo. paralela. rezati. Machek l. „praviti se va`anŒ. Semanti~ki pomak „razbaru{iti se. sg. rezati. nasakerácca „namera~iti se. Oblik nasokeriti pomiwe se u ÅSBM 7:251 s. ko~eriØâsà „ne}kati se. koji se tretiraju kao izvedenice kontinuanata psl. *ko-r-enâ. na-~e-~eriti se „skupiti se. {epuriti seŒ. lupiti „skidati koru sa plodova. onda bi se kajk.v. up. U svetlu iznetih ~iwenica i s. keziti seŒ. ono ukazuje na jo{ jednu mogu}nost u re{avawu etimologije razmatranih leksema. nagomilati ne{to bez redaŒ (v. 203). Skok II 120–121 s. kajk. nagrnutiŒ. Me|utim.

kao tvorevine obrazovane pomo}u elementa -er. na}o}oriti. izdi}i (se) padaju}i u o~iŒ. sli~ne tvorevine u beloruskom: nacäcärácca. tako metateza ove vrste mo`e biti obja{wewe za „neregularneŒ fonetske likove (sa izostankom palatalizacije guturala ispred e. nayog-er-iti : nayog-iti . na~a~urácca. na~u~uriti)588. Zbog toga se navedeni oblici. na~o~-er-iti : na~o~-iti se). naslagati bez redaŒ. naxoxoriti. Postoji jo{ jedno mogu}e tuma~ewe. 285). pak. na~e~-er-iti se : na~e~-iti se. Bjeleti} 1994:268. 588 Up. O reduplikaciji v. ÅSBM 7:282. osim na predlo`eni na~in. . Pri tome etimologija osnovnih glagola uglavnom ostaje nepoznata. Kao {to regularno ki~er metatezom daje neregularno ~iker. ko~-er-iti se : ko~-iti se. i). mogu tuma~iti i kao reduplikacije (npr. ili. tako da to drugima smetaŒ. ekspresivna leksika ujedno je i teren na kojem nijedno obja{wewe nije apsolutno pouzdano. „nadi}i (se). na{a{årácca „nakostre{iti seŒ (v. naxuxuriti. ovim oblicima iskazuju se jo{ i zna~ewa „natrpati. Me|utim. Navedeni glagoli pokazuju veliku varijantnost oblika i likova i uneti su u rad kao ilustracija procesa fonetskih transformacija kojima podle`e ekspresivna leksika.OSNOVE: 18) -KERITI 251 zna~ewa „postaviti (se) na nezgodno mesto.od odgovaraju}eg osnovnog glagola (npr.

oholo di}i. œuginuti. œkrepatiŒ: Dako Bog da da se {to prije iskeke~im. oholo dr`awe. deformisatiŒ Leva~ (RSA) na-ke-ke~iti se pf. zakeke~iti œnamestiti vrat i glavu kao jarac pred borbuŒ. pa da }e{ se sa tu iskeke~it Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „biti u le`e}em polo`aju. iskeke~iti se œkomotno le}i. isprsiti se. œprsiti se. œnaglo umreti. œnaglo umreti. pej. {ta si se tu iskeke~ijo?. ukrutiti seŒ (RSA). gorditi seŒ Uskoci (Stani}) za-ke-ke~iti „ponosito. iskeken~iti „i s k r i v i t i. „OPRU@ITI SE. iskriviti se. œukrutiti se. opru`iti seŒ: Di` se. œpraviti se va`anŒ Ro`aje (Had`i}) 589 Zbog brojnosti potvrda vezanih za ovaj glagol. stisnuti seŒ Uskoci (Stani}) u-ke-ke~iti se / ukeke~iti se pf. od zime Nik{i} (RSA).) is-ko-ke~it se pf. . IZVALITI SEŒ. koko{ i sl. kao i wihovih varijanata odn. uko~iti seŒ id. isturiti (bradu ili koji drugi deo tela)Œ. cr}iŒ: Ne dam ti pare. izvaliti se. cr}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) b) „ISPRE^ITI SEŒ. „v. (ibid. „PRSITI SEŒ ?ke-ke~iti se impf. „pastiŒ. œvr}i na le|a. œpru`iti se nepomi~no. pej. CR]IŒ ?ke-ke~it se impf. izvaliti seŒ. „UMRETI.252 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 19) KE^ITI 19) KE^ITI589 a) „(IS)KRIVITI SEŒ. pa }e vam biti svima dugo i {iroko Piva (Gagovi} 2004). pona{ati se oholo. oboritiŒ. pru}iti se. biti u kosom polo`ajuŒ Piva (Gagovi} 2004) s-ke-ke~iti pf. „n a k r i v i t i s e. razba{kariti seŒ Uskoci (Stani}). no se po cijeli dan keke~i po kau~ima Vasojevi}i (Stijovi} 1990) is-ke-ke~iti pf. „i s k r i v i t i s eŒ. cr}iŒ: Iskeke~ila se ptica. uko~eno (obi~no o le{u)Œ Tre{wevo. iskeke~it se „opru`iti se. ispru`iti se. zakeke~iti se „zauzeti ponosito. fig. paralela. œizvaqivati se i le{karitiŒ: Ni{ta ne radi. u ovom poglavqu materijal }e biti izlo`en kao u poglavqu vrqati. skeke~iti se „sabiti se. ukeke}iti seŒ.

œispre~iti se.) è ke~iti impf. (ibid. roga~itiŒ Du~alovi}i. œisturiti (se). iske~it „u v i n u t i . „NATOVARITI SEŒ. za~u|eno. „staviti breme sebi na le|a. (Bojani}/Trivunac 2002). nakoke~it œnagaziti. teglitiŒ Lika (RSA. (ibid.. pa samo iske~e zube BiH (RSA). RJA). œ(o~i. (ibid.) u-ke-ke~iti / ukeke~iti pf. . prtiti. naguzitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) is-to-ke~iti se pf. zatvoriti sobom prolaz. pretovariti seŒ id. ke~iti se „keziti seŒ. izbo~iti (se). „TEGLITIŒ ?ke-ke~iti impf. prikraja .Œ: Iske~ijo san vrat od le`awa Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). godine. be~iti. œizvinuti. œprave}i se va`an zauzeti sme{nu pozu. natovariti se.. nakrivqenom polo`aju (o brodu)Œ Dubrovnik (RSA). uspraviti seŒ: Takav jedan kabadahija .) na-ke-ke~iti pf. nakeke~iti se „staviti na sebe prete{ko breme. na~initi komi~an gestŒ Vojv. o~ima) gledati {iroko otvorenih o~iju. u v r n u t iŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). natovariti. i s k r i v i t i s eŒ: Kada {ilo ili kroj ne iza|e u redu. ruku i sl. to }e re} kad je . iske~iti se œi z v i t i s e .. „nositi s mukom. iskriviti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). para se. hvalisati se. krivostrano ili iske~eno. „iskezitiŒ: One ga izdaqe gledaju.. prezr. namestiti se kao za fizi~ki sukobŒ Zagara~ (]upi}i 1997) na-ko-ke~iti se pf. doneti jedva se kre}u}iŒ id. uprtitiŒ id. „kezitiŒ. ke~it œi s k r i v q a v a t iŒ: Cuja{ ‰quqa{Š se na sto~i}u i ke~i{ ga id.) is-ke-ke~iti pf. œstajati u nagnutom. iskriviti nogu. 590 Primer je iz jednog beogradskog dnevnog lista iz 1894.. istoke~io se na putu opozicionim listovima590. œistovaritiŒ id. „staviti premnogo kakvog tereta na nekoga ili ne{to. kida. (RSA) v) „TOVARITIŒ. {epuriti seŒ CG (RSA). ispre~iti se (zaklawaju}i drugima pogled i sl. iske~it se œi- zvinuti se.OSNOVE: 19) KE^ITI 253 is-ke-ke~it (se) pf. „stati (ispred nekoga). nositi te{ko bremeŒ Uskoci (Stani}) do-ke-ke~iti pf. œpraviti se va`anŒ Uskoci (Stani}) iske~iti pf. natovaritiŒ. i {ije opet iznova Poqica (RSA).)Œ (RSA). silovati. keke~iti „tovariti sebi na le|a te`ak teret. (ibid. œrazmetati se.. œdoneti ne{to te{ko.

te{ko oboletiŒ. n a h e r i t i seŒ Banija (RSA). koje Skok smatra denominalom od it. „zanemo}i. œizgu`vati se. iske~it œte{kom mukom istrgnuti. „razapetiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988)591 VARIJANTE / PARALELE: is-ke-ketiti se pf. cheto < poznolatinskog quietus < vlat. rus. œumreti.254 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI iske~it se „izbe~iti se. tu}iŒ od uzvika kec kojim se teraju koze (Skok II 72 s. zid i sl. 593 Za odnos zna~ewa „smrznuti seŒ i „umretiŒ up. „biti u uspravqenom polo`aju uz drvo. ke~iti2). dobiti (ne{to od koga)Œ: Jedva son dug od wega iske~i Brusje (Dul~i}i 1985).v. „izvrnuti se na le|a. stoci)Œ. ne{toŒ Ma~va (gra|a ERSJ) is-ko-ketiti.Œ. n a h e r i t iŒ Brusje (Dul~i}i 1985). opet.. uneti se u lice kod sva|eŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) nake~iti se pf. Glagol ke~iti u zna~ewu „hvatati kod igre loptuŒ samo pomiwe. n a g n u t i s e . œupiqiti o~ima u nekoga. is-ko-katiti pf. odmah se iskeketio — Kad ~ovek udara `apca. s.v. a on se iskeketi Vojv. kec1).. nake~it se œstati negde (kome ili ~emu) na put. uke~iti „u igri plovkawa pogoditi svojom plovkom u saigra~evuŒ. 592 S obzirom na semantiku i areal. (RSGV). {utnutiŒ. nake~it œstaviti ne{to tamo gde ne treba. œukrutiti se. . œhvatati rukama kogaŒ Vojv. ispru`iti seŒ: Kako ga je zviznuo. ke~iti se œizazivati nekoga da se sva|aŒ ^enej (Mari} 2002). pa ne skida o~i dva sata Kolubara (gra|a RSA) u-ke-ketiti pf. Keti on unutra . ~ekati. `ivotiwi. *quetus (Skok II 76–77). ke~it „nogom udariti. (RSGV). œzaturiti se na naslon stoliceŒ Uskoci (Stani}) is-ko-ke}iti se pf. zakoø urdiØâsà „umreØiŒ (Gorà~eva 1988:63–64). istegliti se (o ode- lu)Œ. smrznuti seŒ Zlakusa (RSA)593 591 Nije jasno spadaju li ovamo i oblici ke~iti œdo~ekivati loptu koja leti kroz vazduh i uhvatiti je pre nego {to padne na zemquŒ. œulovitiŒ: Uke~ijo sam ribu pod oni kamen. nake~it œn a k r i v i t i . us-ke-ke}iti se : us-ke}iti se pf. ~amitiŒ: Starac pred ku}om keti (~ami) Bosna. œumretiŒ. œpritesniti. iskeketiti se „iskeziti se u nekoga. œn a k r i v i t i s e . stegnutiŒ: Uke~ili su ga izme|u jasala i zida Uskoci (Stani}). uginuti (o ~oveku. iskeketio u wu. ke~at ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). (RSA)592. bez ikakvog obja{wewa (id. i{~ekivati. œiskriviti seŒ id. zagledati seŒ: On se. impf. „iskola~itiŒ (RSA) u-ke-ke}iti se. gde mu nije mestoŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Skok izvodi glagol ke~iti „biti. ispre~iti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) raske~it pf. sve do svanu}a Zaostrog (RSA). te{ko da je u vezi sa formalno bliskim ketiti „ne raditi ni{ta i{~ekuju}i da se ne{to ~uje ili dogodi.

œosoba koja se pravi va`na li~nostŒ. is-ke-ka}iti se pf. Usko~ki glagol ke~iti se œpraviti se va`anŒ mo`da bi se mogao dovesti u vezu sa kec. nastalu zamenom suglasnika s > ~ (Skok s. œle}iŒ. izvaliti seŒ. za oblike sa ke.-h. pored formalne (fonetske) sli~nosti. i konstatuje da je u pitawu nejasna onomatopeja (Skok II 72 s. kao keøam < kleøam (BER 2:349–350). œkrepati. sedeti nepristojno. -le~iti) i kle~iti < *kle~iti (v.v. di}i sve ~etiri uvisŒ. œkreveqiti seŒ Uskoci (Stani}). ra{irenih noguŒ. asŒ. ke~a se „kre~iti se. o la|i koja dugo vremena nakrivo stoji)Œ dovodi u vezu sa glagolom kesiti se „pokazivati zubeŒ. jezika. fig. jeziku na{li primeri za ovakvo ispadawe l). . otegnuti seŒ. „iskrenuti se. kesiti1 (se)). œuko~iti se. œumretiŒ. ukrutiti se smrznuv{i se. ukoka}iti seŒ Uskoci (Stani}) is-ko-ka}iti se. i paralelnost u razvoju sekundarnih zna~ewa. (ibid. dovode}i ga u vezu sa ke~iti „nosati. to-. zatreti seŒ Jadar (RSA) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol ke~iti. kriviti se. cr}iŒ. „le}i. i otvorenost ka ekspresivnom prefigirawu. izvrnuti se (na le|a)Œ. tretiraju}i ga kao jednu od wegovih varijanata.) u-ko-ka}iti se pf. Sa ova dva glagola povezuje ga. ke~iti2). „v.) iskondra}iti se pf.OSNOVE: 19) KE^ITI 255 u-ko-ke}iti se pf. name}e se neodoqiv utisak da se glagol ke~iti na{ao na sredokra}i izme|u le~iti < *le~iti (v. mu~iti se nose}i decu u naru~juŒ (obe potvrde iz Like). Od svih navedenih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo keke~iti „te{ko nositi ne{toŒ. odatle mo`da i keckati se „praviti se va`anŒ pored œpraviti ~udne pokrete u hoduŒ. i zajedni~ka osnovna semantika „kriviti seŒ. ve} je verovatno nastao u periodu samostalnog razvitka s.-h. cr}i (o `ivotiwi)Œ id. Da nije ova dva posledwa prefiksa. smrznuti seŒ id. pej. -kle~iti). Ispred osnove ke~iti alterniraju prefiksi ke-. œiskriviti se (u kakvoj bolesti. ke~im se „krivo hodatiŒ izvodi se od kle~a se „stajati raskre~enoŒ ispadawem l. „le}i na le|a. Formalno i semanti~ki blisko bug. ko-. œsmejati seŒ. œkrepati. œumretiŒ. Skok ovaj glagol u zna~ewu: „iskesiti (zube)Œ. œistegnuti se.moglo bi se pomisliti da su nastali reduplikacijom. pogrd. Jedina razlika je u tome {to glagol ke~iti zbog svog fonetskog lika ne mo`e biti praslovenski. Iako ovakvo tuma~ewe sa formalne strane nije sasvim ubedqivo (pitawe je da li bi se i u s. œuginuti.v. ke~ „glavna karta. (ibid.

Detaqnije o obliku istoke~iti se œispre~iti se. koji se tretira kao kontaminat glagola kikerà se i ke~a se (id. podizati seŒ (BER 2:318).256 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U bugarskom postoji formalno identi~an. Za sada se samo mo`e konstatovati da su ovi oblici neprozirni. ke}iti. „prsiti seŒ. izvaliti seŒ > „umreti. zatvoriti sobom prolaz. 357). Nijedan od pomenutih varijantnih oblika nije registrovan kod Skoka. praviti grimaseŒ. najverovatnije nastali kao rezultat ekspresivnog fonetskog transformisawa ishodi{nog glagola ke~iti (> ketiti. pe~iti). le}i. kope~iti se (v. Nije jasno da li oblici sa zna~ewem „tovariti. up. Tako|e je zabele`en i glagol kike~a se œhodati raskre~eno. isØegnuØi se. cr}iŒ. Bjeleti} 2002:115–116. teglitiŒ pripadaju razmatranoj leksi~koj grupi. Na semanti~kom planu ocrtavaju se dve linije semanti~kog razvoja: a) „kriviti se. ali zna~ewski razli~it glagol keke~a se œpewati se (s mukom)Œ. katiti. koji se tuma~i kao kontaminat tur. za koji se ka`e da je nejasan (l. .c. nepristojnoŒ. ali da se i u wima dosledno sprovodi prefigirawe prema razmatranom modelu. savijati seŒ > „ispru`iti se. postoji i glagol koji je semanti~ki pandan s.). ka}iti). up. kekelez œvevericaŒ i doma}eg ka~a (se) œpewati se. nalecati se (v. uspraviti seŒ v. I kona~no. oblika — kiken~a se œkriviti se. -le~iti). b) „kriviti seŒ > „ispre~iti seŒ.-h.

œnarogu{iti seŒ Uskoci (Stani}) è na-kle~iti pf. „postaviti ne{to uspravno tako da stoji nestabilnoŒ: Na~okle~ili nekako ko{ar~e. ne{to. œuzdi}i se. gledaju}iŒ: Na~okle~iti se zna~i nadnijeti se nad nekoga ili nagnuti se na noge i na ruke pa u ne{ta gledati. œsesti nesigurno. {to si se tu na~okle~io?! Zlatibor. pri igri prstena U`ice. œnarogu{iti seŒ Uskoci (Stani}). pa ih mo`emo smatrati pseudojekavizmima. „nagnuti se. œnadneti seŒ. œnadneti se nad nekoga. U potvrdi iz Pqevaqa u obliku natokle~iti javqa se obi~no e. vidi{ da tek {to nije pala Pqevqa (RSA) na-~o-kle~iti pf. œnakriviti. naviti na jednu stranuŒ. natku~iti seŒ. zakle~ijo si put. izdi}i se. pa ni{ta ne vidimo — Skloni se malo. nadi}i. uzdignutiŒ: Podnimi se na natoklije~ena koqena Nevesiwski (RSA). œnadneti seŒ. P~elice (RSA). „zagraditi sobom prolaz. œzauzeti prostor stvarimaŒ: Zakle~ijo tavan sa lijesom. na~okle~iti se „~u~nuti osloniv{i se na ruke i ostati u tom polo`ajuŒ Zlatibor. zaklonitiŒ: Pomakni malo glavu. kinu jatagan pa zavika (RSA) za-kle~iti pf. psl. nadneti seŒ: A on ti se nakle~i nada mnom. nakle~iti se œnakriviti seŒ. samo {to ne padne V. zakle~ijo si lampu. koji bi mogli sugerisati druga~iji korenski vokalizam ishodi{nog oblika. nagnuti se. npr. œnakriviti. œnakriviti seŒ. naviti na jednu stranuŒ Uskoci (Stani}).OSNOVE: 20) -KLE^ITI 257 OSNOVE: 20) -KLE^ITI 20) -KLE^ITI na-ko-kle~iti pf. ne~ega)Œ: [ta si se natokle~io na tu ogradu. . Gorobiqe. œstati negde tako da to drugima smeta ili zaklawa vidikŒ: Skloni mi se s vi|ela. *kle-. œstaviti ne{to u neodgovaraju}i polo`ajŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) na-to-kle~iti / natoklije~iti / natokqe~iti594 pf. nestabilnoŒ: Na~okle~io se na stolicu. natokle~iti se / natoklije~iti se œnadneti se. œizdi}i. P~elice (RSA). pa ne mo` ni komin otvoriti Piva (Gagovi} 2004) 594 Oblike natoklije~iti i natokqe~iti. koristi samo Nevesiwski. a ono ga odno vetar V. uzvisiti se (iznad nekoga.

i ESJS 5:316 s. odakle su se razvila zna~ewa „nadnetiŒ. nakle~iti. *kle~iti (ÅSSÀ 10: 29). (ibid. {to na isturenom. Skok ne registruje nijedan od ovih oblika.) na-~o-gle{iti pf. nagobeqiti „postaviti. uzdignutiŒ. œnaku}eriti se.-h.v. *natokle~iti. Skok II 93–94 s. up. œslabo. Ispred osnove -kle~iti alterniraju prefiksi ko-. ispre~iti (se)Œ. U varijantnim oblicima do{lo je do modifikovawa osnovnog -kle~iti prelaskom ~ > { (-kle{iti). nagnutiŒ. Oblik sa prefiksom ko.v. nadi}i kako biloŒ. potvrde rekonstrui{e psl. kle~ati.-h. na~ok(l)e{iti se „nadi}i se. na~okle~itiŒ Gorwi Milanovac (RSA). 23:156). ~o-. „v. zakle~iti. korelativan sa *kle~ati (id. to-. nesigurnom mestuŒ. jeziku sa~uvao samo u prefigiranim oblicima. up.). na~ok(l)e{iti „natkriliti.258 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VARIJANTE: na-~o-kle{iti pf. a zatim i k > g (-gle{iti). (ibid. nadi}i seŒ: [ta si se na~okle{ila tako rano? id. U ÅSSÀ se samo na osnovu s. koji se u s. 28–29. na~okle{iti se „ustati veoma rano ujutro. kle}i). „staviti u neodgovaraju}i polo`aj. izgraditi i sl. Osnovna semantika ovih oblika jeste „nakriviti.nije notiran u ÅSSÀ (oblik sa ~o. œpodi}i. n a k l e ~ i t i s e. pridi}i se stoje}i nesigurno na nogamaŒ. œnesigurno krenuti da se ne{to radiŒ id. „nadi}i. nakriviti nasloniv{i jedno na drugoŒ. uz napomenu da je starina oblika problemati~na (id. nesigurno strpatiŒ Uskoci (Stani}). up. .ionako nema psl. starinu). nadi}i ne{toŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol -kle~iti < psl.

Osnovno zna~ewe ovog glagola bilo bi „savijati.v. . Ono se javqa u iterativnim obrazovawima sa e < e. o~ito se radi o sekundarnom „jatŒ. prolaza. kolce „~uperakŒ (Skok II 73 s. te trondali i baqezgali {to im je samo na usta izlijetalo BiH (RSA) ba-le~iti se „rugati seŒ F. ka da e bole`qiv Lika (RSA) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol -le~iti. œzatrpati ne~im odre|eni prostorŒ: Nosi otle samarinu. spopasti (nekoga)Œ Kupinovac (RSA) is-to-le~iti se pf. koji je u s. izbuqiti (o~i)Œ: Iskole~ih o~i ~ekaju}i neprestano na vas (RSA)597 ?na-ko-le~iti „zaokupiti. œpodsmevati seŒ: A znam mnoge. zale~iti.-h. Ukoliko je on zaista realno posvedo~en u jeziku. *le-. Oblik iskele~iti „i{~upati. Grabovac (Kosor 1979:41)595 za-ko-le~iti pf. a Marko se naleca.OSNOVE: 21) -LE^ITI 259 OSNOVE: 21) -LE^ITI 21) -LE^ITI bo-le~iti se impf. jeziku sa~uvan samo u prefigiranim oblicima. zalije~ijo si wime tavan Piva (Gagovi} 2004) na-le~iti impf. le{karitiŒ: Mi radimo. prilazŒ: Po{eni se. nale~iti se „pewati se nekud odakle se mo`e lako pastiŒ Ozaq (Te`ak 1981) na-lecati se impf. koji Skok smatra turcizmom < tur. zapre~itiŒ: Zakole~io. „zakloniti sobom prolaz. zale~ijo si qudima put. psl. koji su se u tomu bole~ili i {prndali . „izbo~iti seŒ Qe{tansko (Te{i} 1977) ?is-te-le~iti se pf. u RSA je dat bez primera i bez izvora. izvaditiŒ: Iskele~io mu zdrav zub mjesto bolesnog Hrv. odakle mo`e pastiŒ. „stavqati ne{to na neprikladno mesto. opru`iti seŒ Piva (Gagovi} 2004) è za-le~iti pf.. najverovatnije po analogiji sa iterativima u kojima prvobitno e du`ewem zakonomerno daje e. „le}i opru`eno. spasti iz neprilikaŒ (RSA). up. „stati nasred puta. sagiba595 U RJA nema.. prepre~iti. koji bi mogao sugerisati druga~iji korenski vokalizam ishodi{nog oblika. (RSA) verovatno stoji u vezi sa iskele~iti „izdrmati za koseŒ < kele~ „kosa otrag glaveŒ Lika. 596 Ovaj oblik. te se ne mo`e pro}i CG (RSA) is-ko-le~iti / iskolije~iti596 „i s k o l a ~ i t i. 597 Nije sigurno spada li ovamo oblik iskolijen~iti „izvu}i. kele~). „izle`avati se. nale~iti.

SemanØi~ki model „sagibati se. zapravo. *leganã (ÅSSÀ 14:181–183). savijati seŒ > „biti bolestan. *nalecati (se)599. kolo). u-lek-nuti pf.(Petleva 1986:199–200). Varbot 1972a:376. lecati se. spopasti (nekoga)Œ Pla{ki (RSA). Jo{i}) < psl. Ispred osnove -le~iti alterniraju prefiksi bo-. 601 Nije sigurno da ovamo spada i istele`nica f. koji se svodi na psl. RJA). *lekti. dijal. oblijekoliti „saleteti. skoliti (v.v. navrsti seŒ. samo oblik istole~iti se. ulekwivati se impf. Oblik nakole~iti „zaokupiti. Lele. nalecati „natezatiŒ. Oblik istele~iti se mogao bi se dovesti u vezu sa nalecati se „izle`avati se. odatle slekav „nespretan. *obsãleknoti). *gyb. ÅSSÀ 30:109 s.u osnovi govorio bi da je ovaj oblik pre u vezi sa psl. biti bolestan. U istoj poziciji. up.v. lewivac (obi~no o momku)Œ Lika (RSA. st~e{.).-h. imenica bi se tvorbeno mogla . pored sln. sa prefiksom -to. Nijedan od navedenih prefigiranih oblika nije registrovan kod Skoka. i z l e ` a v a t i s eŒ BiH (RSA). 599 Oblik je istorijski identi~an sa *nalekati. *legati (se). *leknoti (ÅSSÀ 15:61–62). zatezatiŒ (Petleva 1986:199). Lika (Ajxanovi} 2002).„sagibatiŒ i „pogibatiŒ (Petleva 1989:68–69). u obliku iskole~iti.. uleknut adj. umretiŒ {iroko je rasprostrawen. ko-.v. uslek „malo slabo novoro|en~eŒ. lecati. *lekavãjâ (ÅSSÀ 15:61). *lekati (se). i s.Œ Vasojevi}i (Bori~i}) u vezi sa psl. lekav adj. le`iwati „provoditi mnogo vremena u neradu i le`awu. Suglasnik -`. ~e{. sinonimno nak o lesiti „zaokupiti.„savijati. „len{tina. 598 Up. naleceti „naprezatiŒ itd. Dakle.260 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI tiŒ598. o{lekna „iscrøsØi seŒ.alternira prefiks ko-. œuvijen po srediniŒ Kordun (gra|a ERSJ). i lecati „biti slabog zdravqa. Ovaj oblik se izvodi od psl. Skok II 280–281 s.vv. tromŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993). Wegovo zna~ewe smatra se rezultatom razvoja „savijati seŒ > „bolovatiŒ600 > „izle`avati seŒ (ÅSSÀ 22:166)601. up. Potkozarje (Dalmacija). i ÅSSÀ 15 s.-h. Skok II 126–127 s. le{karitiŒ. spopasti (nekoga)Œ svojom semantikom nagiwe ka denominalima opkoliti. lecati se „ne biti posve zdravŒ (Vuk. lewivacŒ < psl. te-. osleknã „umretiŒ. RJA). „pogrbqen. sloviw. up. u vezi sa psl. U etimolo{koj literaturi pomiwe se. Petqova konstatuje da se zna~ewe ovih oblika regularno razvija od prvobitnog „sagibatiŒ i ukazuje na semanti~ki i genetski bliske oblike: bug. *le~iti (se). navezati se. „uviti se. up. ESJS 7:417 s. ba-. Petleva 1986:199.c. ugnuti po srediniŒ (Be}kovi}. 73). zgurenŒ Javorani (usmeno N. bolovatiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). isko{en (o vezu)Œ (RSA). uleknut se œid. up. *jâzle~iti sa umetnutim -to. up. *lek. to-. koja se naro~ito dosledno izvr{ila u ju`noslovenskim jezicima (ÅSSÀ l./ *lok.. od kojeg se razlikuje sprovedenom tre}om palatalizacijom *k > c’ posle e. 600 Za ovo zna~ewe upu}uje se na s. legan „lew ~ovek.v. Kurkina 1980b:41–42. „ukoso izveden. psl. „bolovati. usleci „umretiŒ (v. ali ne jakoŒ Pro{}ewe (Vuji~i}).

izbuqiti (o~i)Œ. Zna~ewe oblika zale~iti. œkreveqiti seŒ (RSA). up. koja se ipak svode na osnovno „sagibati. zapre~itiŒ mo`da se razvilo pod uticajem sinonimnog i formalno vrlo sli~nog glagola zakle~iti. up. Pomenuti prefiksi unose u glagole razli~ita zna~ewa. ra{~laniti na slede}i na~in: is-te-le`nica. sa umetnutim -te-. realizovan u obliku iskole~iti. izbo~itiŒ > „iskola~iti. gore (sve potvrde su iz CG). iskobe~iti „izbuqiti. v. Za pomak „iskriviti. œredwa. bale~iti se realizovano je zna~ewe „rugati seŒ (< „keziti seŒ < „kriviti seŒ). epidemijaŒ (RSA). ali u drugom zna~ewu: „le`ajŒ. . vrqati). up. Oblik le`nica je posvedo~en. kriviti se „savijati seŒ. iskola~iti (o~i)Œ. ba. krivitiŒ. U oblicima bole~iti se. i{~evrqiti (v. zakole~iti „prepre~iti.ne raspola`emo adekvatnim tvorbeno-semanti~kim paralelama.OSNOVE: 21) -LE^ITI 261 Za oblike sa prefiksima bo-. pa je i predlo`eno tuma~ewe krajwe hipoteti~no. mada je mogu} i druga~iji semanti~ki pomak: „izbacitiŒ > „iskola~iti (o~i)Œ. iskovrqiti.

temezgati „id.. slabo gristi vaqaju}i jelo po ustima (RSA. nerazumqivo pri~ati. „dobro istu}i. izdovoqiti se udaraju}i nekogaŒ (RSA) tu-mezat impf.Œ. izudarati. daviti pri~omŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). udarati nogama i rukamaŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) is-tu-mezati / istumezati pf.. udaratiŒ Piva (Gagovi} 2004) te-mezat impf. Vojv. temezgat Vasojevi}i (Stijovi} 1990) is-te-mezgati pf. œsva{ta pri~atiŒ: Ne teqezgaj cijelo jutro! Pro{}ewe (Vuji~i}) te-wezgati impf. RJA) namezgati pf. (ibid.Œ Piva (Gagovi} 2004). sa mesta. BiH (RSA). izmlatiti. BiH (RSA) na-te-mezati se pf. s prefiksom is-) „tu}iŒ: Svaki dan temeza ono nesretno dijete. „ispri~ati kakvu bezna~ajnostŒ Uskoci (Stani}) u-te-mezgati „ubitiŒ: Utemezga}u ja wega qemezom id. œid. i{ibatiŒ: Namezgala mu je guzicu. izlematiŒ CG. koji mnogo govoriŒ Piva (Gagovi} 2004) is-to-mezgati pf. œsporo. „mnogo istu}i. „onaj koji brbqa.262 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 22) MEZ(G)ATI 22) MEZ(G)ATI te-mezgati impf. Lika. trupa~ke (o skakawu)Œ Ro`aje (Had`i}) VARIJANTE / PARALELE: te-qezgati impf. „istu}i. „dobro istu}i.) te-mezgalo n. dosadno. „istu}i. (naj~e{}e u svr{enom vidu. izmlatiti. pa se sad `iv ne ~uje Piva (Gagovi} 2004) ?mezge adv. govoriti nepovezano i besmislenoŒ Uskoci (Stani}). œprevrtati nesa`vakani zalogaj u ustimaŒ: Mezgati ‰zna~iŠ . osakati}e ga Zagara~ (]upi}i 1997) is-te-mezati pf.Œ. isprebijatiŒ CG. œid. isprebijatiŒ CG. œrastezati u posluŒ Ma~va (gra|a ERSJ) . izudarati. izlupatiŒ CG (RSA) è mezgati impf. Lika. „tu}i. (RSA) tu-mezgati impf. „istu}i. œtu}i. œiz mesta. „pri~ati koje{ta.

œpipav ~ovekŒ Gru`a (Stevovi} 1969). (ibid. sprdati seŒ. . biqni sokŒ. nestabilnoj podloziŒ rekonstrui{e se psl. œbesposli~arka. œonaj koji sporo jede ili raste`e kad govoriŒ id. up. tra~araŒ. œlupetatiŒ.v.v. nabrbqatiŒ id. œjesti. *obmezgnoti). s-te-wezgalo œonaj koji ne{to sporo radi. ogovaratiŒ Unac (Jovi~i}) trpqezga f. zalupetetiŒ id. (ibid. „{aliti se (neumesno). mo`da je u pitawu {tamparska gre{ka. (ibid. mezgati (kome se prikqu~uje oblik sa druga~ijim akcentom — mezgati œprevrtati nesa`vakani zalogaj u ustimaŒ) i sln. wegova izvedenica bi trebalo da glasi tewezgalo. œotezati u govoruŒ id. (ibid. mash „izgwe~iti. (ibid.) · Glagol mezgati. izrugivati se. koji se te{ko nakawuje na posaoŒ Lu`nica (]iri} 1983) ta-wezgalo ‰sic!Š œspora osoba koja obi~no dosa|uje nezanimqivom pri~omŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983)602 temqezgati impf. „dovoqno se na{aliti }askawem. zgwe~itiŒ. bez voqeŒ Kordun (gra|a ERSJ) temqezgalo n. Skok tuma~i kao denominal od mezga „sok u drvetuŒ (Skok II 417–418).) trmqezgati impf.) trpqezgati impf. mezga. bez obzira na nepodudarnost zna~ewa (Petleva 1980:67)603. pu{tati vlaguŒ. brbqawemŒ id.OSNOVE: 22) MEZ(G)ATI 263 te-wezgalo n. œpri~alica.) iz-ble-mezgati „ispri~ati koje{ta. gorenavedene potvrde. izudaratiŒ. uz napomenu da se mo`da radi o lokalnom obrazovawu ( ÅSSÀ 18:225–226.) ble-mezgati impf. „pri~ati koje{ta. u kojem Petqova izdvaja element -to. napri~atiŒ id. œbiti vla`an. ~ije je osnovno zna~ewe „stvarati mezgru. ni{ta mu nijesam razumqela Zagara~ (]upi}i 1997) nateqemezat se pf. „zapri~ati se iz sveg glasa. dangubaŒ id. (ibid.) na-ble-mezgati „napri~ati. œpri~ati koje{tarijeŒ: Teqemeza{e ne{to Jovica. 28:63 s. *mezg-. œgwavatorŒ. mezgati „i}i po mekoj. Od navedenih prefigiranih oblika u literaturi se pomiwe samo istomezgati „istu}i. 602 Budu}i da je u istom izvoru zabele`en glagol tewezgati. up. (ibid. Na osnovu s. lupetatiŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ble-mezgati pf. 603 Kao semanti~ku paralelu autorka navodi engl. i id. srodno slov. govoriti ili raditi sporo. œbrbqati.) ?te-qe-mezat impf.i dovodi ga u vezu sa mezgati. *mezgati < *mezga. Dakle.-h. koje pomiwe Fasmer II 593 s.

tu}iŒ. pu{tati vlaguŒ. zgwe~itiŒ). Sa formalne strane postavqa se problem lika -mezati (posvedo~enog samo u oblicima sa zna~ewem „tu}iŒ) koji. Jedna od mogu}nosti je da se oblik temezati dovede u vezu sa s. 210). utemezgati „ubitiŒ. gwe~itiŒ. lematiŒ. i u tom slu~aju on bi se tvorbeno ra{~lawavo na slede}i na~in: tem-ez-ati. Zna~ewe ishodi{nog mezgati œprevrtati nesa`vakani zalogaj u ustimaŒ moglo bi se tretirati kao sekundarno u odnosu na „stvarati mezgruŒ. Ovako posmatrano. tu}iŒ koji u osnovi imaju -mezgati mogli tretirati kao sekundarni u odnosu na one sa -mezati. etimolo{ki se uop{te ne mora poklapati sa wim. Za ovo se kao paralela mo`e navesti ka{. 213. œbiti vla`an. me|utim. up. mazati fig. Analizirani oblici sme{teni su u kontekst svojih varijanata ili paralela koje su etimolo{ki jo{ neprozirnije. up. œmuqati. „`estoko udarati. . mlatiti. lupetatiŒ (RSA).(na {ta ukazuje semanti~ka i tvorbena identi~nost glagola sa -mezati i -mezgati u osnovi). Da bi se ono objasnilo. Neke od wih se 604 Glagol lupati realizuje i zna~ewe „brbqatiŒ (op. mleti. Problem predstavqa zna~ewe „udarati. a sekundarni korenski vokali e i e obja{wavaju se ekspresivnim karakterom glagola ( SEK III 237–238). 202)604.264 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Semanti~ka strana predlo`enog re{ewa zahteva podrobnije obja{wewe. meznoc. mezgnoc. U svetlu iznetih ~iwenica name}e se i pretpostavka da je u razmatranoj grupi leksema do{lo do preplitawa etimolo{ki razli~itih oblika koji su se pribli`ili zbog fonetske i semanti~ke sli~nosti. bitiŒ. mash „izgwe~iti. muqati jelo po ustimaŒ i „udarati. ako nije nastao od mezgati gubqewem -g. mora se pretpostaviti semanti~ka me|ukarika „gwe~itiŒ (na koju ukazuje i Petqova pomiwu}i engl. pa ni etimologija oblika namezgati nije izvesna. mlatnuti. nalupati se „najesti seŒ (Vlaji}-Popovi} 2002:176. tu}iŒ koje se javqa kod oblika namezgati. `vakati „zubima sitniti. mlatiti. lupati „tu}i. muqati jelo po ustimaŒ > „brbqatiŒ. mezgnoc „udaritiŒ koje se u krajwoj liniji svodi na psl. up. Takvo zna~ewe nije. mleti hranuŒ > „govoriti besadr`ajno. cit. *mazati. koja bi uspostavila vezu izme|u zna~ewa „`vakati. ut e mati „ubitiŒ ( Bory s 1981:27–29). Tako|e je logi~an i pomak „`vakati. mo`da bi se oblici sa zna~ewem „udarati. Druga mogu}nost je da se oblik -mezati protuma~i kao ekspresivna varijanta od mazati. maznuti „jako udariti.-h. razg. raspalitiŒ (RSA). up. potvr|eno za glagol mezgati. tu}i.

mrq-ezg-ati „sporo. ukr. slabo i bezvoqno jestiŒ. up. kolebati se : krleba se). up.v.v.). blevuzniØi „govoriti glupostiŒ. 605 Up. „tu}iŒ: Svaki dan je qemeza otac. odatle (prema temezgalo) > temqezgalo. verovatno denominalom od qemez m. ba-qezgati. tawezgalo./ *blêu. ipak i oblike kao gwav-ezg-ati „gwavitiŒ. a s druge — tewezgati606 (mq > w). upro{}avawem mq.v.Œ607. 606 Up. U obliku trmqezgati inicijalno te. balanzanje. blevezgoti.Œ. Razvojem korenske grupe *me > mje > mqe mogao je nastati oblik temqezgati koji je. 608 Ako nije u neposrednoj vezi sa qemezat impf.OSNOVE: 22) MEZ(G)ATI 265 ipak mogu objasniti fonetskim promenama. 607 Oblici se svode na ie. osnovu *bleu. blewazga} „id. pej. Ovamo i naqemeziti se pf. bläzniØi. ølàvuzgacâ „id. ~V-. up.pre{lo je u tr. Skok s. poq. gwevzgalo „nesre|en. œsporo i bezvoqno govoritiŒ. tewezgalo. i primer iz Uskoka: Utemezga}u ja wega qemezom. s jedne strane dao teqezgati605 (mq > q). srodno sa lit. „najesti se preko mere. blevyzgoti „nepristojno govoritiŒ (ESUM 1:206 s. ~equzgati s.(vokalno r alternira sa vokalima u ekspresivnim prefiksima. „duga~ka motka koja se stavqa na slameni krov ili na seno da ih {titi od vetraŒ Zagara~ (]upi}i 1997). neume{an ~ovekŒ. na`derati seŒ Mora~a (RSA). mrqaviti (RSA). blr. pod uslovom da je ovakvo tvorbeno ra{~lawavawe ta~no (v. stewezgalo. koje jo{ jednom pokazuje vezu izme|u zna~ewa œudaratiŒ i œjestiŒ. Za inicijalno ble. . U obliku te-qe-mezat kao da je realizovan tvorbeni model œprefiks + element sa likvidomŒ608.koja je i u blävaØi. ali joj se ni{ta ne mo`e.u ble-mezgati uø. bljuzgati).

mrgoditi seŒ (RSA) ko-mra~iti impf. œnamrgoditi se. œnaobla~iti se. namrgoditi se (od nezadovoqstva. namrgodilo. natmuriti seŒ. oskudanŒ. skomra~an / skomra~an adj. komra~iti œ{tedeti na hraniŒ: Ne komra~i. sivatawe sve to ~e{}e a orqavina groma sve to ja~a Poqica (RSA) ?na-su-mra~iti se „namr{titi se. natu{titi se (o nebu)Œ (RSA) na-to-mra~iti se œsmra~iti se.)Œ (RSA) ko-mr~it se impf. „{krto. namr{titi se. œste}i ne{to s mukomŒ id. œte{ko `iveti. {krtaritiŒ (Vuk.Œ. „prekriti se tamnim oblacima. Gru`a (Stevovi} 1969). œoskudan. ma daj! Lika (RJA). „siroma{an. zast. œtvrdi~iti. nebo se nakotumra~ilo. {tedqivo. mr{titi seŒ. Qe{tansko (Te{i} 1977) o-{ko-mra~iti pf. skomra~iti / skomra~iti œid. nastumra~ilo. (ibid. biti tvrdŒ: [ta tu {komra~i{ (dramoseri{). RSA. smra~iti se. pojedi ne{to Pro{}ewe (Vuji~i}). „tvrd. qutwe itd. natu{titi seŒ Uskoci (Stani}) na-tu-mra~iti se „natmuriti se. œbiti siroma{an. „skomra~iti. „mrgoditi se. bedanŒ (RSA) sko-mra~iti impf.266 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) na-ku-mra~iti se pf. smrknuti seŒ (RSA) mr~iti se impf. natu{titi se. komra~it œsticati ne{to s mukomŒ [umadija (Grkovi} 1982) s-ko-mra~it pf. oskudevati.) ko-mra~an adj. œobla~iti se. skomra~no / skomra~no adv. RJA). RJA). tvrdovati. „pri{tedetiŒ Piva (Gagovi} 2004) {to se jutrom nebo navunilo. œnaqutiti seŒ BiH (RSA) na-stu-mra~iti se „smra~iti se. kuburitiŒ (Vuk. `ivotariti. natu{titi se (o nebu)Œ Uskoci (Stani}). n a m r a ~ i t i s e. oskudevatiŒ. œmr{titi se. patiti se. mra~iti se pred ki{uŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) è na-mra~iti se pf. namrgoditi se. smrknuti se (o nebu)Œ: Mrki oblak sve to vi{e prikrilija. oskudnoŒ (RMS) {ko-mra~iti impf. namra~iti se. natmuriti seŒ: Nena-ko-tu-mra~iti se „naobla~iti se. smrknuti seŒ. namra~iti se œnamrgoditi se. {krtŒ. pa opet uvedrilo kao u pu~inu qeta (RSA) .

patiti se. ra{~lawuju}i ga na redak prefiks ko. U oba slu~aja. dok se pridev izvodi od neposvedo~enog glagola *zaØemeru~a se < *zaØemeruØ~a se. namr{tenŒ. dijal. me|utim. „zanemo}i. i zaØumuru~en „naobla~en. œpasti u agoniju. *mâr~iti (se). na-po-tu-mra~iti se „namr{titi se. ÅSSÀ 19:216–217) i mr~iti se (< psl. ali od glagola *sãmor~iti. U ÅSSÀ se. sa umetnutim elementom -tu. rekonstrui{u dva psl. potvrda natumra~iti se i nastumra~iti se.v. id. naØumuru~va sa „obla~iti se (o vremenu)Œ. koji se tuma~i kao izvedenica prefiksom na. oskudevati.OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 267 ko-mr~iti impf. u obliku na-ko-tu-mra~iti se do{lo je do aglutinacije prefiksa.od glagola *mor~iti se. Oblik sa prefiksom ko. cicija{itiŒ koja su. v. 110). Skokovo tuma~ewe je sasvim ispravno.-h. samo na osnovu s. On u glagolu izdvaja pro{irewe -kotu-. sa umetnutim elementom -to. kao i pridev napotumra~en „namrgo|en. ku-. oskudevatiŒ i œtvrdi~iti.(id. (s)tu-. v. mrknuti). naØumuru~vam sa „mr{titi seŒ.od *mor~iti se. 21:129) alterniraju prefiksi ko-. dospeti u predsmrtni hropacŒ CG (RSA) · U okviru prezentiranog materijala izdvajaju se dve semanti~ke celine. Prva obuhvata oblike objediwene zna~ewem œnaobla~iti se. Iako element tu nije bli`e odredio. semanti~ki (a verovatno i tvorbeno) blisko bug. Drugu celinu ~ine oblici sa zna~ewima œte{ko `iveti. to-. *mor~iti (se). U prvoj grupi navedenih oblika ispred osnova mra~iti se (< psl. `ivotariti. „pasti u san. natmuriti se (o nebu. ili izvedenica istim prefiksom. na prvi pogled.(ÅSSÀ 23:177–178)609 i *nas(ã)tumor~iti (se). namr{tenŒ Rodoøi (Stoè~ev 1965).(ku-) nije registrovan u ÅSSÀ. kod kojih je veza sa ishodi{nim glagolom (na)mra~iti se krajwe prozirna. namra609 Up. glagola: *natumor~iti se. sa umetnutim elementom -(s)tu-. kuburitiŒ (RSA) is-ko-mr~iti pf. za koji se ka`e da je u vezi sa ØemeruØ (BER 1:614). prenosno i o ~oveku)Œ. Stoga wihovo izvo|ewe od ovog glagola zahteva detaqnije obja{wewe. . zaspatiŒ. prili~no udaqena od osnovne semantike glagola mra~iti (se). „cicija{itiŒ Mokrin (Rajkov 1971) za-{ko-mr~iti pf. I zaista. zakovrnutiŒ CG (RSA) {ko-mr~iti impf. Glagolski oblici se ne pomiwu u BER-u. za koji pretpostavqa da je isto {to i to u najtomawe (Skok II 467–468 s.(koji je u pridevu zamewen ~estim po-) i element tu. problematizuje se starina rekonstruisanih oblika. Skok je naslutio wegovu prirodu i funkciju. za koji se predla`u dva re{ewa — izvedenica prefiksom na. Od svih navedenih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo nakotumra~iti se. œte{ko `iveti. up.

za razliku od pomenutih ruskih izvedenica koje 610 Po{to su sve potvrde iz istog izvora. skomoro{eskiè „lakrdija{kiŒ. odaØle za-øa-moro~iØâ : moro~iØâ „naobla~iti se (o vremenu. Ujedno se zapa`a i izvesna specijalizacija oblika: nebo / pogled. 612 Skok istovremeno odbacuje Macenauerovo tuma~ewe da je u pitawu slo`enica s prefiksom ko. komra~iti sa imenicom skomrah nije prihvatqiva iz nekoliko razloga. obi{ena prilomqena tila Poqica (RSA)610. citiraju}i Miklo{i~evo izvo|ewe ove imenice od langobardskog scamareis m. ukoliko bi se ipak dozvolilo izvo|ewe razmatranih glagola od imenice skomrah. onomatopejsko poreklo (od *skom-) zala`e se Lâvov 1974:109–112.< *so(Borys 1975:97. jedra u `ivotu. iako je mogu|e da u istom govoru koegzistiraju ovakvi oblici. napotumra~ena mrka pogleda. id. Skok II 135–136 s. Oblik nastumra~iti se (pored dva ponu|ena tuma~ewa) mogao bi se tretirati i kao rezultat kontaminacije nasumra~iti se + natumra~iti se. smra~iti se.268 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~iti seŒ: Dasina se zove velika kipina od ~ovika. proste {aleŒ. skomoro h „putuju}i muzikant. Za weno drevno i. opsenarŒ up. smrknuti se (dawu)Œ (RSA).-h. up. mo`da je u pitawu i {tamparska gre{ka. pl. rus. zbijati neumesne. skomoro{ni~aØâ „lakrdijati. ali nevesela. Oblik nasumra~iti se najverovatnije predstavqa denominal od sumrak (up. skomoroh. pa je te{ko pretpostaviti da je mogao razviti svoju leksi~ku porodicu. pri ~emu se drugi oblik naj~e{}e smatra posledicom pogre{ne deprefiksacije prvog (up. so-). koji mo`e alternirati sa prefiksom pa-. veza glagola skomra~iti.v. natmuriti se (o nebu. 132). rus. Prilikom etimolo{ke analize. Me|utim. 1975:14–15). komra~iti. I tre}e. skamrec).)612. Bezlaj III 281 s. rus. skomoro{esØvo „lakrdijawe. varalicaŒ (RJA) u s. Fasmer III 648–649. 611 Uostalom. skomroch „praestigiatorŒ. zbijawe grubih {alaŒ. re~ skomrah m.v. namra~iti se. . vremenu). pamrak (Borys 1973:73.v. Skok ih poredi sa stsl. Gorà~eva 1974:130. 613 Napomiwemo da ni sama ova re~ nema op{teprihva}enu etimologiju. Skok III 360 s.c. ostaje nejasan prelaz h > ~ (umesto regularnog {). nebu)Œ (v. i imenica sumrak sadr`i arhai~an imenski prefiks su. jeziku predstavqa staroslovenizam koji nije prodro u narodni jezik.i mra~iti. Do sada su predlo`ena tri razli~ita tuma~ewa ovih glagola. „~arobwak. smatraju}i da ono semanti~ki ne zadovoqava. øamorok. „qudi koji vr{e sramotan posaoŒ (Skok l. ali up. SEK IV 276 s. Prvo. up. skomrahã. sumoran)611. poq. glagoli navedeni u drugoj grupi — skomra~iti i komra~iti — obi~no se razmatraju zajedno. Za pregled tuma~ewa rus. na-su-muriti se „natu{titi se.613 Drugo. u krajwoj liniji.v.

tvrdi~itiŒ. me|utim. Ostaviv{i ovom prilikom po strani na~elno pitawe tretmana tzv. 615 O tome podrobno v. `aliti se na bedu. dijal. `aliti se.c. skmrcati „jecati.i „normalnogŒ *skom. pa ni logi~an.-h. `udeti. On smatra da je zna~ewe „tvrdi~itiŒ sekundarno.c. *skomãlati. trpeti nema{tinuŒ > „{tedeti. Bori{ razmatra oblike skomra~iti i komra~iti. sln. `aliti se na beduŒ > „`iveti u bedi. na koje se. skomlì „uzdisati. skamrec „naricati. svode razmatrani glagoli. pla~qivo uzdisatiŒ616. skam`ec „id. skuliØâ „cvileti. je~atiŒ. U semanti~kom pogledu nije problemati~no povezivawe oblika (s)komra~iti i sk(o)mrcati „jecati. up. Polaze}i od krajweg onomatopejskog porekla svih leksema analiziranih u odrednici (*skomati. tvrdi~itiŒ nije uobi~ajen. skomaØi. 616 Up. skam`ec „tvrdi~itiŒ. glagoli svode ba{ na osnovu * skom-ãr. semanti~ki pomak „opsenar. U tom svetlu trebalo bi detaqnije prou~iti odnos „onomatopejskogŒ *skom. ali druga~ije tvorbeno ra{~lawenom: *sko-mâr(~)-. zadr`a}emo se samo na wegovim konkretnim detaqima. „kidati. 617 Tuma~ewe koje sledi ra~una sa upravo ovakvom glasovnom strukturom. siroma{tvu. *skamãriti. skamzec „moqakati. vri{tatiŒ. csl. autor svodi s. {kamutati (kao {tene)Œ (RJA). Autorka s pravom poziva na krajwu obazrivost prilikom izno{ewa hipoteza o onomatopejskom poreklu glagola koji ozna~avaju radwe. cepatiŒ (op. *skomãl’ati. komr~iti.-h. recimo. *skomãliti.). prosja~iti. hanâkaØâ „cmizdriti. molitiŒ. {tektati. daqe. naricati. prosja~iti. „derati. *skamãziti itd. pla~qivo uzdisatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) u svojstvu paralela ka{.*sko-mâr(c)-. jo{ i rus. jo{ i skomicati œcvileti. budu}i da je vrlo ~esto „zvu~naŒ semantika zapravo sekundarna. glagole na *skomati614.-h. skamrec „moqakati. skomati.. strugatiŒ. muzikantŒ > „te{ko `iveti. da se onomatopejska zna~ewa razvijaju iz zna~ewa razli~itih radwi: „trqati. tvrdi~itiŒ (SEK l. v. cit. tj. i da li je sa tvorbenog aspekta realno postojawe pret614 Rekonstrui{e ga na osnovu strus. {komucati „nejasno govoriti. jadati seŒ > „tvrdi~itiŒ (Petleva 1972:214. 215). < *skom-). „onomatopejskeŒ leksike615. budu}i da je suponirani semanti~ki razvoj u potpunosti regularan. brbqatiŒ. na podjednako mogu}u *skom-âr-?)617. „se}i.OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 269 pokazuju o~ekivana zna~ewa.„stiskatiŒ. brinuti seŒ. -mam „~eznuti. `aliti se na beduŒ. . lomitiŒ.( a ne. tako|e i kajk.). skomati. rezatiŒ. 73). koje su nastale naslojavawem daqih sufiksa. {komutati „`evkati. glagoli ukazuju na mogu}nost semanti~kog razvoja: „je~ati. prema nekim tuma~ewima. Postavqa se. skomlä „vikati. jadati seŒ > „tvrdi~itiŒ. skomrcati. koje se ovim tuma~ewem otvara. Varbot 1988. skvi~ati (kao {tene)Œ. tuma~e}i ih kao kontinuante wegove sufiksalne izvedenice (*skom-ãr-). tvrdi~iti (zbog nema{tine)Œ (l. te da s. sliniti. pitawe za{to se svi navedeni s.

Formalnu potporu tvorbenoj segmentaciji *ko-mor~iti (Kurkina l. Nijedan od autora ne obrazla`e predlo`eno re{ewe. up. skomlä „vikati. budu}i da je semanti~ki model „stisnut.v. za ~e{.i osnovu mra~iti „obscurorŒ (v. `aØâsà „sØezaØi. Ovo tuma~ewe ~ini se najprihvatqivijim.-h.+ mriti „mrijetiŒ. stegnut. tako|e rus. koji Bori{ tretira kao onomatopeju.) pru`aju gorenavedeni oblici sa drugim prefiksima. Matzenauer 1881:188. {krtaritiŒ. od *skom. otvorilo bi se i pitawe krajweg porekla ishodi{nog glagola *skomati. pri~iwavati zloŒ. strus. jeziku se mogu na}i potvrde ovih sufiksa. sØiskaØi.c. sln. stiskati „stiskati. skomori} „postupati nedoli~no. razmatrani glagoli tvorbeno se ra{~lawavaju na prefiks ko-. ipak. skomiØâ „stiskatiŒ618. *kregã (*krega / *kre`â) „stisnuto.c. Ako bi se. kre`iØi „tvrdi~itiŒ (Varbot 1972:70–74). sciskliwy „{krtŒ (Petleva 1972:209). Tako i Skok l. Kao tvorbena paralela glagola skomra~iti i komra~iti mo`e poslu`iti i glu`. na-tu-mra~iti se itd. dijal. sporo raditiŒ i ~e{. Kurkina 1981a:25–26).v. rus. up. Malinowski 1899:119. ali oni se naj~e{}e dodaju na prostu. na-to-mra~iti se. kod kojih je stvar semanti~ki i formalno potpuno jasna: na-ku-mra~iti se . scisliwy. *skom-ãr-c-ati? U s. skomirati „languirŒ < ko. skomirati „biti bolestan. jedino Macenauer kratko komentari{e da se osnovno mra~iti se ipak semanti~ki razlikuje od svojih izvedenica. ukr. pod uslovom da se prihvati tuma~ewe koje je za wega ponudila Kurkina. sko. {krØariØiŒ. scisáy. neumesno. savijenŒ > „{krtŒ jedan od najrasprostrawenijih. slabŒ619. Bezlaj III 244–245 s. komori} „kopkati. skomati. Prema tre}em tuma~ewu. Ve} se i u RJA s. savijenoŒ. Autorka smatra da strukturu i poreklo ovog glagola rasvetqavaju dve lekseme — glu`. *skom-ãr-~-iti. poq. . ali upu}uje i na druga tuma~ewa. ograni~iti svoje tro{koveŒ. koje ukazuju na pokretan karakter inicijal618 619 Za pregled razli~itih tuma~ewa up. skràga < *(s)krega „{krtŒ od psl. tvrdi~iti. vri{tatiŒ : rus. ali zahteva detaqnije obrazlo`ewe i na formalnom. stegnuti se „podvr}i se strogoj {tedwi. `aØâ. stiskivati se.„stiskatiŒ imalo bi sna`nu semanti~ku potporu. preturati.270 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI postavqenih dvostruko sufigiranih izvedenica: *skom-ãr-a~-iti. skomaØi. stegnuti seŒ (RMS). Izvo|ewe na{ih glagola od *skom. stezati. npr. zast. i na semanti~kom planu. skomra~iti upu}uje na stezati se. a ne na ve} nekim drugim sufiksom pro{irenu osnovu. stisnuti se „postati {tedqiv. prihvatilo ponu|eno tuma~ewe.„stiskatiŒ (tako Bruckner 494).

skomiØâ „bolovati. tamanŒ. mra~an / mra~an „tu`an.c. mirk{ket. s i r o m a { a n. nevoqaŒ. ÅSSÀ 21 s. gwio. *morkati se). uni{tavatiŒ. treptatiŒ. *mâr~iti (se) II. mirk{et „`mirkatiŒ. taman. mr~ni „crn. mirkstu. namakatiŒ. revnostan. morsch „truo. merkiu.).(Kurkina 1976:57)620./ *mork-. tuguŒ (ÅSSÀ 19:233 s. id. tu`no. Shodno tome. semanti~ki niz: „gladan (nedovoqan./ *merk. mirkti „vla`iti seŒ. 21 s.v. dvnem. merkti „vla`iti. dijal. ve} su obi~no zastupqena dva ili tri zna~ewa (Petleva 1972:212). jadanŒ Zagara~ (]upi}i 1997). nesre}a. bedan. t e { k o ` i v e t iŒ: Ne `ivim. Qvov) (Kurkina l. mr~iti „bojiti u crno. skomoroh (Miklo{i~) ili sa poq. {krtaritiŒ. {iroko rasprostraweni semanti~ki model ne realizuje se u potpunosti u svakoj konkretnoj re~i. nesre}an. Ovaj stari. crn. skomati „gemereŒ. nejak. nesre}anŒ (RSA). stind.v. *morka I. Odmah treba naglasiti da se na praslovenskom planu razdvajaju dva homonimna leksi~ka gnezda *mârk. kvasiti. skamra} „zavijati kao pasŒ. onda treba objasniti semanti~ki razvoj koji je doveo do formirawa zna~ewa „te{ko `iveti. up. „jadan. lo{Œ. csl. *mârcati I.i na mogu}nost izdvajawa korena *mer. tako|e blr. let. *mârknoti I. srp. *morka II). 19 s. Polazimo od pretpostavke da je redosled semanti~kih karika bio upravo ovakav. `eqan)Œ > „onaj koji se trudi. pohlepanŒ > „{ k r tŒ. jedva podnositi `alost. id.„mrk. rus. a drugo sa lit. Ako se. budu}i da su nazivi za tvrdice naj~e{}e sekundarni i preneseni. merkiu „`mirkati. marcere „slabiti./ *mork. 620 Indikativno je da se i za glu`. merkti. `aliti seŒ (Iqinski. marqiv. . got. mr~an „obojen u crno. dakle. ~emeran. skomoli}. marcayati „kvariti. up./ *mir. maurgins „jutroŒ. slaba{ak. bedan. kuburitiŒ > „tvrdi~iti.OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 271 nog s. lat. o s k u d a n. bolestan)Œ > „`udan. jedno srodno sa lit. i Schuster-[ewc 1293 s. morokovacâ „`iveti lo{e. mr~it „~initi jadnim. legitimno je pretpostaviti dva skoro podjednako mogu}a ishodi{ta zna~ewa „te{ko `ivetiŒ: „biti mra~anŒ i „biti vla`anŒ./ *merk. jadikovati.v. *mârcati II. mra~an. nesre}anŒ Uskoci (Stani}).vv. `edan (zavidan. dosa|ivatiŒ. jadan.)621. mo`da i stind. vedskim markas „pomra~ewe suncaŒ (v. zabrinut (sa`aqiv)Œ > „lakom. nesre}nim.vv.vv. rastresitŒ (id. `uri. *mâr~iti (se) I. oja|ivatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). no mr~im.(*merti) u spoju sa arhai~nim prefiksom *ko. *morkovati I). mr~ilo „jad. 19 s. skomori} nude potpuno ista tuma~ewa kao i za na{e glagole: veza sa rus.c. jadan. Semanti~ki pomak „biti mra~anŒ > „te{ko `ivetiŒ realizuje se ve} u okviru samog leksi~kog gnezda *mârk. i da zna~ewe „te{ko `ivetiŒ u semanti~kom lancu obi~no prethodi zna~ewu „tvrdi~itiŒ (tako i Bori{ l. *mârknoti II. kao osnova razmatranih oblika prihvati glagol *mor~iti. 621 Up.

trpeti nema{tinuŒ > „{tedeti. morkoØa „nisko vla`no mestoŒ (tako|e i „neprijatan. blr. usmrdeti se (o mesu)Œ (id. *morka II). *mãrkotati s jedne. podsticati kowa da br`e ide uzvikom ’mra’Œ (RSA).Œ (id. kvasitiŒ. brigaŒ iz „`uriti se. svakako u vezi sa bug. 20:243 s. Regularnost ovog semanti~kog pomaka dokazuju i slede}i primeri: zàbaØâ „mrznuti. zepstiŒ. oslabitiŒ (ÅSSÀ 21:126 s. izgovaratiŒ. koje bi jedino moglo biti u vezi sa onomatopejskim glagolima *mãrkati. tavoritiŒ. rus. npr. 244 s. *mor~iti (se)). mra~iti „plakatiŒ. ÅSSÀ 20:234 s. *mãr~ati. zàbelâ m. naro~ito ~e{.v.272 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Indikativna je ~iwenica da se u okviru ovog gnezda javqa i zna~ewe koje je Bori{ odredio kao ishodi{no u pretpostavqenom nizu: „je~ati. dok zna~ewe „nisko vla`no mestoŒ uop{te ne komentari{u (ono je. ÅSSÀ 19:231 s. naricati. me|utim. mraka „id. v. koji se `ali na ne{toŒ (id. mrãckam „zamakati ne{to u vodu ili drugu te~nostŒ pored sln. i *mârknoti II s druge strane. Autori neosnovano izvode zna~ewe „malodu{nost. malodu{nostŒ. ukr. izra`avati nezadovoqstvoŒ (id. gun|aloŒ. za-mrknouti „upiti vlagu i usled toga se deformisati (o drvetu). mrcati „iscrpsti.v. onaj koji moqakaŒ > „{krtŒ (Petleva 1972:214). semanti~ki pomak: „onaj koji cvili. markota „cmizdravac. mr~iti „govoriti. Za onomatopejske glagole v. na koje se upu}uje.v. tavoreweŒ (Fasmer II 110–111). potmulo blejati (o ovcama i sl. morokun „~ovek koji je stalno nezadovoqan ne~im.)Œ Uskoci (Stani}).v. melanholija. markoØa „tuga. morokaØâsà „jadikovati. moro~icâ „neprestano moqakati. moro~iØi „dosa|ivati. dijal. Ovde je verovatno do{lo do kontaminacije kontinuanata *mãrkati. dijal. rus. vlaga u seoskim ku}ama posle mrazevaŒ. *mãrkati (*mârkati). slab ~ovekŒ. 216–217 s.v. up. dijal. promicatiŒ. zàbláè „ovla`en. bug. ~e{. siroma{tvu. id. mrkutati „ispu{tati glas ’mr’. `aliti se na beduŒ (> „`iveti u bedi.v. gwavator. garaviti. *morkati (se)). jadikuje. Nije iskqu~eno da je ovde do{lo do kontaminacije sa fonetski bliskim onomatopejskim glagolima. ørozàbanie „`ivotarewe. dijal. *morkunã)622. 234 s. . sagwio iznutraŒ (SRNG) pored ørozàbaØâ „`ivotariti. vla`an. mrakati „goniti ili pla{iti divqe `ivotiwe povicima. slini. up. id. *mãrkoteti / *mãrkotiti (se). nezadovoqnik. markota „id. gwavitiŒ. up. zatamwivatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997).v. vikati na koga. 242–243 s. dijal. dijal. iznuriti. 623 U istu odrednicu sme{teno je i sloviw. grditi.Œ. izmu~iti. mr~it „glaskati se re~ju ili pucwemŒ: Ni mr~i ni zbori pored „premazivati se ~ime mrkim.). up. dosa|ivati nametqivim molbamaŒ (id. „nagwila sr~ika drveta. 232 s. 21:135 s. 622 Up. Drugi mogu}i semanti~ki pomak: „biti vla`anŒ > „te{ko `ivetiŒ realizuje se u okviru porodice slabo sa~uvanih glagola *mârkati. odvratan zadahŒ) pored blr. ~e{. *mârcati II). *mãrkotati. hajkati.vv. tvrdi~itiŒ). *mârknoti „mo~iti. *mãrkota)623. zàbelâ f. vla`iti. srp. dijal. „mr{av. halakati.v. *mãrkotati.v.

skromic „tvrdi~iti. rus. bedno `ivetiŒ > „tvrdi~iti. . dijal. na {ta smo u nekoliko navrata i ukazali. cicijaŒ. ukromiØâsà „odvojiti se od qudi. Bjeleti} 2004. skromca m. oni bi bili u vezi sa *sãkromânã. bedanŒ. Indikativno je to {to su se na ka{upskom tlu iz prvobitnog zna~ewa *„onaj koji ima krajeve. *kroma „ne{to odse~eno. 290). povu~en. osamiti seŒ (PeØleva 1972:210). O povezanosti ovih zna~ewa svedo~e i ka{. najubedqivija. siroma{tvoŒ (id. ukromnáè. up. {krtaritiŒ. evidentno je da se ova dva zna~ewa javqaju paralelno. parcus „{krtŒ i „oskudanŒ. 624 Bori{ smatra da se zna~ewe „bedan. po na{em mi{qewu. Detaqnije o ovome v. rubove. od sveta. ili bi se mo`da moglo po}i od *skromwa~iti. primeri: skromni „prekomerno {tedqiv. up. bednikŒ. s tim {to bi se wihov fonetski lik obja{wavao kao posledica disimilacije od *sãkrom-r-. pretpostavimo jo{ jedno mogu}e etimolo{ko obja{wewe na{ih glagola. Disimilacije i metateze te vrste nisu same po sebi neverovatne. skapy „id.Œ (Petleva 1972:216). granicamaŒ kao inovacije paralelno razvila oba na{a zna~ewa: „siroma{an. rub. ali u ovom slu~aju nedostaje posreduju}a karika koja bi potvrdila takav razvoj. S druge strane. skromizna „beda. Prema tom tuma~ewu. {krtŒ od ranijeg „ograni~en. i lat. uz veliku rezervu. „tvrdica. koji je svojeglav ili { k r tŒ od ukromiØâ „odvojiti pregradomŒ.OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 273 Bez obzira na smer semanti~kog pomaka (tj. granice. koji se tuma~i kao kontaminacija sinonimnih skromic i skam`ec (SEK IV 291). siroma{an. u izdacima)Œ (id. mr{avŒ < psl. Varbot 2003)625. {krtŒ624. *sãkromânã < *kromã. ukromisØáè „koji se dr`i odvojeno od qudi. odse~eni deo ne~egaŒ (SEK IV 289–290). a to je glagol skrom`ec „tvrdi~itiŒ. karg „id. mr{avŒ verovatno razvilo od „nevelik. ili obratno). te analiza (s)ko-mor~iti/mâr~iti ostaje.Œ. {krtŒ i „siroma{an. „te{ko. Ovo drugo zna~ewe javqa se i u rus. neugledanŒ. granica. on nam dopu{ta da. umeren (u davawu. 291–292). nem. Ovaj oblik je eklatantan dokaz o me{awu etimolo{kih gnezda pod uticajem sli~ne fonetike i semantike (podrobno o tome v. dok bi se oblik na -a~iti tuma~io kao denominal od (s)komr-ak „tvrdica. a zna~ewe „(prekomerno) {tedqiv. dijal. bedanŒ i „{tedqiv. skudaØâsà „oskudevati. skuøoè „{krtŒ i „oskudan. kraj. `iveti u bediŒ i „tvrdi~itiŒ. ograni~en krajevima. koji bi mogao baciti dodatno svetlo na razmatrane lekseme. 625 Jasno je uo~qiva i kontaminacija ovde razmatranih etimolo{kih gnezda. {tedetiŒ. U ka{upskom je posvedo~en jo{ jedan oblik. poq.

„mrgoditi se. „namr{titi se. mrgoditi. neveseo. ~e-. namrgoditi se. „namrgoditi se. „mrk. to-. natmuriti se.274 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 24) MRDITI SE 24) MRDITI SE ko-mrditi impf. namrgo|enŒ Ozaq (Te`ak 1981)626 ?na-so-mr|en adj. (RSA). mrdit se „mr{titi seŒ. œnaqutiti seŒ. nakomrdit se [umadija (Grkovi} 1982) to-mrditi se impf. mrditi se „mr{titi seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). U ÅSSÀ se na osnovu samo jedne s.Œ Pro{}ewe (Vuji~i}). namr{titi seŒ CG Up. na}muriti se „natmuriti se. „namrgo|en. œnabirati. œsrditi se i to pokazati na licuŒ Brusje (Dul~i}i 1985) namrditi (se) pf.Œ. ~o-.Œ Ro`aje (Had`i}). 627 . „namrgoditi (se)Œ (RSA). CG (RSA) na-~e-mrdit se pf. potvrde rekonstrui{e psl. *na626 Za inicijalno }. *mãrditi (se). œstideti se. [umadija (gra|a RSA). mr{titi seŒ. „id. mrgoditi seŒ Gorobiqe (RSA) na-ko-mrditi se pf. ustru~avati seŒ Uskoci (Stani}) mrdav adj. namrgoditi seŒ Kosovo (Elezovi}) na-~o-mrditi se pf. mrditi se „id. namr{titi seŒ (RSA). namr{titi seŒ V. P~elice. kvariti se nagove{tavaju}i nepogodu (o vremenu)Œ (RSA). „namrgoditi se. mrgoditi seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). komrditi se œmr{titi se. na~omrdit se Zagara~ (]upi}i 1997) ?}-mrdavf adj. natmurenŒ (RSA)627 è mrditi impf. natmuriti seŒ Kwa`evac. mr{titi (~elo)Œ (RSA).up. mrgodanŒ Bra~ (RSA) · U navedenim oblicima ispred osnove mrditi (se) (< psl. podrug. œqutiti seŒ. œmra~iti se. Pqevqa. œqutiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). namrditi se „id.Œ.-h. zlovoqan. na~omrditi se œid. „neraspolo`en. „mr{titi se.Œ. nakomrditi se œid. ustezati seŒ Uskoci (Stani}). Draga~evo (RSA). nasomuren „uzrujan. v. œzastideti se. ÅSSÀ 20:236) alterniraju prefiksi ko-. œnatu{titi se. œmr{titi seŒ Ro`aje (Had`i}) na-to-mrditi se pf. uznemirenŒ (RSA). ustru~avati se. mardit se „mrgoditi seŒ.

tuma~e}i elemente -d-.c.tuma~i se kao redukovani oblik prefiksa *~e(v. sln. i}i tamo-amoŒ (v. mrditi se v. ~marà „sitna ki{aŒ. iako wegovo krajwe poreklo nije razja{weno630. migatiŒ. *mãrda) pore628 Slede}i Briknera i Maheka. dijal.„`mirkati. Od posebnog je zna~aja ~iwenica da se rus.v. *mãrk. Ukoliko se prihvati pretpostavka o zameni~kom poreklu ovih prefiksa. *mãrg. i osnove koja je u *mãrda / *mãrdã i *mãrdati (ÅSSÀ 4:16). g(u)-) tretiraju se kao „prirasliceŒ koje se javqaju uz korenove *mar. ~a-mrda „nespretan. s(o).OSNOVE: 24) MRDITI SE 275 tomãrditi se. osnove *mãrdati. saxajda œ`ena koja voli da skita i da se provodi.(*mãr. svetlucati. quqati. zvrkŒ. trapav ~ovekŒ631. mahatiŒ. stind. *naxmariti / *naxmuriti).„praviti brze pokreteŒ > *mãrd. U pogledu tvorbe i zna~ewa up. iskriti seŒ (Gorà~eva 1982:113). tako|e „~igra.„tamneti. *mãrda / *mãrdã). na osnovu ~e{.v. mo`da od psl.nije registrovan u ÅSSÀ.u }mrdavf nije sasvim jasno. .. a ne da radiŒ. Bezlaj IV 60). x(u)-. vidi u wemu arhai~an. U kontekstu ovih oblika autorka tuma~i i s.i *mur. 23:158). blr. i Kurkina 1974a:215–219628. Kurkina dovodi u vezu psl. *kuid-. g-.. up. morda (< psl. i sln. koji se tuma~i kao spoj ekspresivnog prefiksa ~e-. 631 Up. cit.„kretati se. u tvorbenom pogledu ukr. mrgoditi se (i sln. Inicijalno }. {ko-mrdati œnespretno hodati. *mãrgati i *mãrkati. U ÅSSÀ elementi s-.(kao i x-. O s. *~âmuliti?). Skok ne bele`i nijedan od navedenih prefigiranih oblika.-h. U ÅSSÀ je. prihvataju}i Knoblohovo tuma~ewe.). vetropirasta devojkaŒ itd. *~â-629. u ~ijoj se strukturi izdvaja œzagonetnoŒ sa-. Prefiksalni element *~â.< ie. dijal.v. zameni~kog porekla. *mer. Oblik sa prefiksom ko. nespretnog ~oveka (ÅSSÀ 20:235 s. uz napomenu da je starina oblika problemati~na. g(o)-. balto-slovenski prefiks (SEK III 109–110 s. U semanti~kom pogledu up.u nasomr|en. / accus. 218). 22:81 s. -g. œlakomislena.i *mara < ie. cid.mogla zasnivati na nom. mrgoditi) kao kontinuantu slovenskog *mãrg. Nejasno je i poreklo umetnutog -so. za koje se upu}uje na element ku. gr. {ko-mrditi se „mr{titi ~eloŒ (Kurkina 1981:25). kuÖad. smrkavati seŒ). dok osnovno mrditi se izvodi od mrgoditi se (Skok II 464 s. ukr. dok Popovska-Taborska. ti < ie. bug. Zanimqivo je da Bori{ tuma~i element ku. *mer.sa pro{irewem -od(op. ne`ivog roda. onda bi se varijanta *~â.„blistati. mrgoda). 629 Up. Element -to. rekonstruisan oblik *~amãrda. mãrdã nadimak sporog. spoj ekspresivnog prefiksa *~â.i -k. i ka{.se tretira kao umetnut (id.u zna~ewu „tamanŒ (id. ÅSSÀ 4:146 s.. lat. 630 Up.-h.v.kao predlog (l.kao determinative koji su odredili pravce semanti~kog razvoja zajedni~kog korena *mãr. kusrat (SEK IV 241–242). kudjabeá). Mo`da je i ovde u pitawu tako definisan element *s(o)-.v.u kudjabeá. x(o)-. quid.

glava. bilo u vezi sa stind. dakle sa r < ie. o avest. *mãrda / *mãrdã.„~elo. . ka-mêrêda. druga~ije Truba~ev u ÅSSÀ 20:235 s.v. kudjabeá. sa svoje strane. kamêrêda v. 632 633 U ovom kontekstu mo`da treba tra`iti re{ewe za pejorativ ~i~omrda „svekrvaŒ (Sikimi} 1998:44). Ovo bi. bio primer slovensko-iranske paralele iz domena funkcionisawa razmatranog tvorbenog modela.„glavaŒ (pejorativno o demonskim bi}ima. ka{. dakle. tako da bi re~ morda bila isto~noslovenski iranizam (Fasmer II 652–653. vrhŒ.276 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI di sa avest. murdhan. {to bi.pejorativni prefiks)632. angls. *l. |avoŒ (SEK III 109–110). gde je ka. kuÖad „zao duh. molda „glavaŒ.633 Za istu pojavu na slovenskom terenu up. Schmidt 1987:359–361).

skrenuti s pravog putaŒ Duga . impf. -MRITI. osu{iti seŒ sredwi Timok. dok ne is~amree Timok (Dini} 1988). œizvetriti. „slabiti. hamar. nesigurno hodatiŒ (RJA)634 634 Nije jasno spadaju li ovamo i po{emeriti „pokvariti neki ure|ajŒ Virje (Herman 1973). „jediti seŒ. „usahnuti. „umiratiŒ Leskovac (Mitrovi}). -mra m. „slabiti. œnestati. kopnitiŒ Timok (Stanojevi} 1927) i{-~a-mrim pf. sg. -MRITI. izvetritiŒ Leskovac (Mitrovi}). po{emerit „izjaloviti seŒ.. izlapitiŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. venutiŒ Pirot (@ivkovi}). po{emerit se „pokvariti se. „u~amiti. „nestati. sg. ishlapetiŒ Sokobawa (RSA. Sokobawa.?). ~emer (?)Œ: Hamar na srcu CG (gra|a RSA) ?{e-meriti impf. iznemo}i. ostao bez telesne snageŒ Bu~um i Beli Potok (Bogdanovi} 1979) i{-~e-mreti pf. -MERITI ~a-mrejem 1. gubiti se fizi~ki i psihi~kiŒ Timok (Dini} 1988) i{-~a-mreti pf. -MERITI 25) -MRETI. hamrav adj. i{~eznuti. izvetriti. -MERITI 277 OSNOVE: 25) -MRETI. hamrim(n) se impf. acc. „ishlapiti. sg. oslabiti fizi~ki i psihi~kiŒ: Star ~ovek ~amree. sg. inf. „oronuti. ~amree. impf. venutiŒ Leskovac (Mitrovi}). œjed. Vrawe (Zlatanovi}) ~a-mrim 1. uvenuti. „~amitiŒ Lu`nica (]iri} 1983). nestajati. nestajati. œprezreti.OSNOVE: 25) -MRETI. impf. uvenuti. „ispariti. acc. „teturati. i{~eznuti. lelujati se. i{~amrejem 1. -MRITI. kopnitiŒ Timok (Stanojevi} 1927). i~amri 3.?) è (?) mrejem 1. oslabitiŒ: Sva je sirota od staros i{~amrela Vlasotince (gra|a RSA). œoronuti. „jedakŒ: Hamravo je ~eqade koje se mnogo jedi i u sebi crkaje — Hamravi ~ojak. okopneti (o prezreloj lubenici)Œ Timok (Stanojevi} 1927). 2004) ?ha-mriti se. pokvaritiŒ: Po{emerili su jim se ra~uni Ozaq (Te`ak 1981). sg. ~amree 3. iznemo}i. isparitiŒ Pirot. okopneti (o prezreloj lubenici)Œ Timok (Stanojevi} 1927). onemo}ati. postati senilanŒ Pirot (@ivkovi}). ~amrim „~eznuti. izvetriti. oslabiti i fizi~ki i psihi~ki. ishlapitiŒ Vrawe (RSA. po-{a-merit „pobrkatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). izgubiti snagu. sg. „nestati. „~eznuti.. is~amree „iskopniti. inf. sg. i{~amrel „uveo. po{emeriti „pobrkati. „kopniti. „iskopniti. sme`urati seŒ Crna Reka (Markovi} 1986). i{~amreje 3. i{~iletiŒ Pirot. Kwa`evac. i{~eznuti.

Ve} zbog refleksa e nije verovatna veza sa *(po)meriti se. dijal. ÅSSÀ 21:130–131). 638 Oblik mrejem. 2. *ob~emereti639. ukr. *mâro razvio u mrejem (v. gnezdo npr. mrijeti / mrijeti. fig. iako takav oblik nije rekonstruisan u ÅSSÀ. sg. na osnovu bug. 636 Psl. Psl. ~amriØi œgubiti svest. spoj ekspresivnog prefiksa *~a. dijal. 635 Psl. blr.278 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI è (?) merati se „vrsti se. glagol rekonstruisan je na osnovu rus. po{emeren „umno poreme}enŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). *~amâreti. Osnova -meriti u obliku {emeriti mogla bi se svesti na psl. sanŒ. mer. mriØi. *mârknoti œtamnetiŒ. slov. svetlucaju}i prosijavati kroz ne{toŒ. nazirati seŒ. mogao bi poticati od psl.. po{emeriti (se) „pokvariti (se)Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). `mirkatiŒ (Pokorny 733–734 sme{ta u ovo ie.v. 1. o~emeriØi œo{amutiti se. *mârejati pored *mâreti (v. rus. razumŒ rekonstrui{e psl. Ove potvrde su sme{tene s.i glagola *mâreti. strujati obrazuju}i fatamorganu (izmaglicu). svetlucati. glagol rekonstruisan je na osnovu ukr.(mo`da i ha-). ukr. a~amàråcâ œogaditi se. treperiti. dodijatiŒ. mriØisà œid. Gorepomenuti oblici razvili su svoja zna~ewa verovatno pod uticajem kontinuanata psl. Beli} 1905:482). sawaritiŒ. ukr. omorinaŒ (v.-h.). .). a~amråcâ œid. opiti seŒ.„svetlucati. dijal. o~amreØâ œo{amutiti seŒ. marevo œfatamorgana. ÅSSÀ 17:217–218). mriØi œjedva se videti u daqini. a~amàråcâ œid. sumaglicaŒ i dr. osim u kombinaciji sa prefiksima ~a-. up. pri~iwavati seŒ itd.Œ (ÅSSÀ 26:134–135). sparina. U isto~noslovenskim jezicima ovaj glagol je dobro posvedo~en. ma{tati. gubiti snagu i sve`inuŒ. besposleno se muvatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`e glagoli -mreti < *mâreti (se)635 (ÅSSÀ 21:130–131) i -mriti < *mâriti636 (id. jo{ i rus. ukr. o~amriØi œo{amutiti se. nazirati se u sumrakuŒ. mrem. do}i u besvesno staweŒ. Osim oblika {emeriti. ukr. *morkã itd. rus. mreàØâ œtreperiti. dijal. blr.c. u daqini. nijedan od ostalih nabrojanih oblika nije zabele`en kod Skoka. mrijem œumiratiŒ < *merti (ÅSSÀ 18:101–102). mreØâ œwihati se. 639 Pored regularnih kontinuanata kao {to su ukr. *mâreti srodno je sa *marã œvru}ina. œvenuti. iako bi wiResa i Karlovac (Peru{i} 1986). ~e. naveden kao osnova prefigiranih oblika. privi|ati se.. dijal. u s. 131)637 koji. o{amutiti seŒ (l. *meriti. a oba oblika svode se na ie. *mârkã. œøoludeØiŒ. uz konstataciju da se radi o bugarsko-isto~noslovenskoj izoglosi. 637 Razli~iti od mreti / mreti. jeziku nisu sa~uvani kao samostalni638. Oni se ne pomiwu ni u ÅSSÀ 4:16 gde se. nazirati se u izmaglici. ali to nije izvesno budu}i da se na istom terenu i tip *merti. mriØi œzatamwivati. mar œ`ega. ~emreà œbolovatiŒ. sØoiØ ili ~amriØ).. dijal. *ob~emereti. ~amreØâ (bezli~no: ~amra ideØ. mreØâ.

dijal. i Bjeleti} 1994a:355). *chamãrã. iznemo}iŒ. Up. chamr œslab. Za sve navedene srpske oblike sa prefiksom ~a-. slabitiŒ. hamriè œneuredan ~ovekŒ (@elehovskiè)641. venuti. hamrav. iz~emreva. u vezi sa *{e-mâreti (Kurkina 1981:332). chamradit œpropadati. ~amriØi. sl~. rekonstrui{e i praoblik glagola koji nas ovde zanima. posmatraju}i ovaj s.). {emorit’ sa œwihati se. o~emrecâ œo{amutiti se (od vru}ine.poti~u iz jugoisto~ne Srbije. nemo}an ~ovekŒ. jo{ i blr. bolestanŒ.karakteristi~na je semantika œslabiti. fig. œni{tavan. 135) gde se. nadovezuju}i se tako na bugarski areal (v. œglupakŒ. bole{qivacŒ). verovatno na osnovu rus. predlo`ak zapravo bio oblik *ob~amâreti640. Sli~na 640 Up. svetlucati. Kurkina pak. z~amriliè upu}uje se na o~amriØi (id. 4:242). o~amriØâ œdo}i k sebiŒ. lelujati seŒ. bug. 641 Eventualno i sa ~e{. ru`an ~ovekŒ. dijal.-h. ~e. pro{irene ekspresivnim prefiksom {e. ~e. œoslabiti. hamrilo. hamar) svrstani su ovamo uz rezervu. gaimuras œ~ovek koji r|avo.(Kurkina 1981:331–332). Oblici sa inicijalnim ha. koji bi se mogli protuma~iti kao izvedenice prefiksom ha. gubiti snagu i sve`inuŒ. *ob~amâriti? (id.v. -MERITI 279 hov psl. ~emreà. øo~amråcâ œo{amutiti seŒ (Zaprudskiè 1989:132–133). dijal. œsmrkavati seŒ. izgubiti prisebnost.(paralelan sa {ev-. chymra`ny œslab. glagol u kontekstu srodnih slovenskih obrazovawa (npr. mr{avŒ (Machek 196 svodi ove oblike na psl. Skok u wemu izdvaja onomatopejski koren {em. izgubiti svestŒ. [to se ti~e oblika {emeriti.(hamriti se. bolesno izgleda. blr. œnazirati se na horizontu u sumrakŒ). {eveljiti). Oni bi se mogli dovesti u vezu sa ukr. bezna~ajan ~ovekŒ. chamravy œoronuo od starostiŒ. chymradny œslab. ~amråcâ œslabitiŒ itd. ~e{. iz~emree œgwitiŒ upu}uje se na ~emer. {emrit sa œpromicati. odrednicu *ob~emeriti (se).v.od osnove glagola mriØi. dijal. sl~. tj. U BER 2:60 s. chamrada œ~ovek iznemogao od starosti ili bolestiŒ. -MRITI.v. *ob~amâriti.OSNOVE: 25) -MRETI. iz~emràva. wihati se. iz~emree œsagwiti i biti pojeden od crva (o drvetu)Œ. ~ije }e re{ewe biti dato s. za zna~ewe up. kojim se ozna~ava buka kao rezultat nespretne radwe (Skok III 390 s. osnove *mer-. .v. srodno sa lit. {amara œneugledan. ali je indikativno da sve potvrde sa prefiksom ~a-. rus. lelujati seŒ.v. U ÅSBM 1:228 s. a~amråcâ œosetiti slabost. {el-). vidi u wemu kontinuantu psl. œotrovati se dimom. ~emreà œvenuti. o{amutiti seŒ tako|e se samo upu}uje na ~amråcâ œslabitiŒ. zagu{qivih gasova)Œ. nestajatiŒ (up. U ESUM 2:284 s. Prezentirani srpski materijal opovrgava tvrdwu da je re~ o isto~noslovensko-bugarskoj izoglosi.

slabŒ itd. ~umar’ã sã œmr{titi se.v.v. *ka-. ali i kod oblika koji ne sadr`e ekspresivne prefikse. *obmariti). 787). Oblici sa inicijalnim ha. {amråcâ œtreperiti. up. bolovatiŒ (ÅSSÀ 4:15)642. *obmareti). mukaŒ iØd. izra`avati nezadovoqstvoŒ (ÅSSÀ 4:15). zajedno sa imenicom ~mara „beda. 46 s.spada u osnove koje œlakoŒ podle`u ekspresivnom prefigirawu (pored pomenutih oblika. sve do wenog i{~ezavawaŒ (ÅSSÀ 21:134–135). predstavqa sufiksalno pro{irewe osnove *~âma.„svetlucati. Kao {to je ve} re~eno. Øumarim se „brinuti seŒ Graovo (Martinov 1956. mareti œginuti. kamrela œmrtvaŒ. *mer. nestajatiŒ. wihawa. œslabitiŒ (ÅSSÀ 17:212 s. *~a-. sl~. narastawe i smawivawe svetlosne energije. dijal. omar(i)et’ œuvenutiŒ (ÅSSÀ 28:45 s. nejasno se videtiŒ (ÅSBM 7:289 s. . treperiti. skomirati „biti bolestan. siroma{tvo. u vezi sa *{~âmeti (Kurkina 1973:61–63). umirati. lelujawa. koje bi se moglo svesti na *to-mariti643. gnezdu 2. npr. *merdo 5. ukqu~uju}i u wega ~etiri korena (od 2. obmariØâ œose}ati slabost. dijal. Kurkina 1981:331–333644. 644 Up.v. gnezdo *mer-. rekonstrui{e jedinstveno ie. `mirkatiŒ ( Pokorny 733–738 ih navodi {est). osnova *mer. 333). uslovqena ishodi{nim zna~ewem korenske morfeme: œgubiti snagu. na{amorácca).) v. dijal. 642 Kurkina smatra da ovaj glagol.kod Pokornija) i tuma~i semantiku ovog gnezda kao „pojavqivawe.u kombinaciji sa prefiksima *{e-. SbNU XLIX. jo{ i bug. i blr. *mer. œjedakŒ — imaju paralelu u bug.280 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI semantika prisutna je i kod kontinuanata srodnog — i po obrazovawu identi~nog — psl.up. ~mariØâ „slabiti. *~amariti > rus. up. svi ovde analizirani oblici pripadaju ie. dijal. me|utim. u-Øo-morà se : umorà se „umoriti seŒ (Petleva 1980:67). st~e{. muku. 643 Za prefiks to. dijal.v. *mareti). biti u stawu bliskom nesvestiŒ (id. Obliku {emeriti svojstvena je semantika nestalnog kretawa.u zna~ewu œjediti seŒ. *sko-. karakteristi~na za slovensko *mer. sa drugim prefiksom gorepomenuto *~amariti > bug. dijal. rus. Autorka zakqu~uje da su sva zna~ewa. Toporov. ~e{. gasnutiŒ (ead. up. bug. Ma kako protuma~ena.

natomr{tit se „namr{titi se. iz Vasojevi}a i nakofr{tit se „id. natomr{titi se „id. planini)Œ (RSA) · U navedenim oblicima ispred osnove mr{titi (se) (< psl. sasvim se pokvariti (o vremenu)Œ Uskoci (Stani}). to-. Iako se element -to. uzmutiti se (o oblacima). obrvama). Vasojevi}i) koegzistiraju oblici sa ko. komr{tit se „id. Skok ne bele`i nijedan od navedenih prefigiranih oblika.Œ Uskoci (Stani}). „namr{teno.Œ [umadija (Grkovi} 1982). Piva (Gagovi} 2004) è mr{titi se impf. 645 Up. Oblik sa prefiksom ko. dakle — kao samostalan prefiks.tretira kao umetnut. „namrgo|enŒ Kolubara (gra|a RSA) na-ko-mr{teno adv. uz napomenu da je starina oblika problemati~na (id. œobla~iti se. 23:158). nakomr{tit se [umadija (Grkovi} 1982). licu. Pqevqa. P~elice. Vasojevi}i (Stijovi} 1990)645 na-ko-mr{ten adj. *natomãr{~iti se.Œ Piva (Gagovi} 2004). nakomr{titi se „namrgoditi seŒ Kolubara (gra|a RSA). „namrgoditi se. *mãr{~iti (se). nakomr{tit se Zagara~ (]upi}i 1997). œnaqutiti seŒ. [umadija (gra|a RSA). œm r { t i t i s eŒ Uskoci (Stani}). natmuriti seŒ (RSA).-h. namr{titi seŒ V. œmr{titi se.Œ. biti neraspolo`en. Pro{}ewe (Vuji~i}). CG (RSA). smra~iti se. nakomr{titi se „id. „namr{titi se. prekrivati se borama (o ~elu. mrkoŒ U`ice (RSA) to-mr{titi se impf. qutiti seŒ Uskoci (Stani}).i to-. „namr{titi se.Œ.OSNOVE: 26) MR[TITI SE 281 OSNOVE: 26) MR[TITI SE 26) MR[TITI SE ko-mr{titi se impf. mra~iti se (o nebu. natmuriti se. namrgoditi se. oblik tomr{titi se pokazuje da se on mo`e pojaviti i u inicijalnoj poziciji. komr{tit se Zagara~ (]upi}i 1997) na-ko-mr{titi se pf. U ÅSSÀ se na osnovu samo jedne s. ÅSSÀ 21:9–10) alterniraju prefiksi ko-. potvrde rekonstrui{e psl. œnadneti se. v. Indikativno je da u pojedinim govorima (Uskoci. namrgoditi seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) s-to-mr{titi se pf. Ma~va (gra|a ERSJ). . Piva (Gagovi} 2004) na-to-mr{titi se pf. mrgoditi seŒ. nabrati ~eloŒ Uskoci (Stani}). œnabirati se. „id.nije registrovan u ÅSSÀ.

`ustra. nesmotren. alamuwa „nevreme. „hitar. vetropirŒ (RSA). œsmutqivacŒ Timok (Dini} 1988). (RSGV).Œ Uskoci (Stani}). lakouman ~ovek. „nepogoda. œgotovan. lakoumanŒ Ba~ka (?) (RSA). lom posle oluje i gradaŒ Zagara~ (]upi}i 1997). „osoba koja hitro radi. œnesre}a. r|a (o ~oveku)Œ Dowa Lepenica. œpas lutalicaŒ Pocerina (RSA). alamuwka / alamuw}a hyp. Vlasotince (gra|a RSA). 2004). vredna osobaŒ: na pej. alamuwast Vojv. nejasnog postawa. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. lo{eg karakteraŒ Pirot (gra|a RSA). bezo~an gostŒ Pirot (Zlatkovi} 1989. alamuwas Crna Reka (Markovi} 1993)646. alamuwa „vihor. zevwa se trese ka ide{ Crnotravska Kalna (gra|a ERSJ) a-la-muwiti impf. alamuwi- . nepromi{qen. (RSGV). no pare u xep i koliki je ra~un. alamuwetina. veliko nevremeŒ Vrawe (Zlatanovi}). muvatiŒ: Ne da‰jŠ mu da ti alamuwi. / m. Lika (Ajxanovi} 2002). sêmo {to pride — ko s ogaw da si ga (posao) izgorel. Ivanda (^e{qar 1983). Vlasotince (gra|a RSA). vetropirast ~ovekŒ [umadija (Grkovi} 1982. Vr{ac (RSGV). olujaŒ Leskovac (Mitrovi}). a-la-kikav „vetropirast..Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Leskovac (Mitrovi}). Vojv. alamuwa „neozbiqan. alamuwas [umadija (Grkovi} 1982). Vredna je ko neka alamuwa. neozbiqan. Leskovac (Mitrovi}). @ivan~evi} 1986). „vetrogowast. Uskoci (Stani}). vrdati. len{tina. „silanŒ (naj~e{}e kao poja~awe imenice alamuwa): Mlogo je alamuwes — Alamuwo alamuwesta. Zlatkovi} 1990). pogrd. œolujni vetarŒ Leskova~ka Morava (Mihajlovi} 1966:103) a-la-muwast adj. alamuwina augm. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). spretan ~ovekŒ Vrawe (Zlatanovi}). „pokvaren ~ovekŒ Kolubara (gra|a RSA).. alamuwa Crna Reka (Markovi} 1986). nemiranŒ: Neje vi{e de~ko. nepromi{qen. „varati. Zagara~ (]upi}i 1997). toliko mu da‰jŠ Go~ (gra|a RSA) 646 Up. alamuwa „id. „brzoplet. alamuwes œpokvaren. alamuwas „id. œid.282 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 27) -MUWATI 27) -MUWATI a-la-muwa f. a jo{ je alakikav Vrawe (Zlatanovi}). Crnotravska Kalna (gra|a ERSJ) alamuwa „oluja sa gradomŒ P~iwa (RSA). alamuwas Zagara~ (]upi}i 1997). brzoplet. nesmotren. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). pokvarewak. pro`drqivacŒ Svrqig. Timok (Dini} 1988).

spletkaro{. ludujeŒ. muwen „lud. luckast. pokvarena osoba. `estokŒ (RSA). spetqan. intrigantŒ Kraqevo (gra|a RSA) mowa m. koje je verovatno u vezi sa muwa œfulgurŒ. smeten. „poludetiŒ Orlec (Houtzagers 1985:301) o-munit pf. budalasto. sklona la`ima. muwenica „budalasta `enaŒ. budalaŒ Mali Po`arevac. brzopleta osoba. Aleksinac (RSA). ludirati se. naprasit. Kosovo (RSA). [abac (gra|a ERSJ). izmotavati seŒ. „oslabiti. budaliti.. „brinuti se. muweni~ina pej. „nesposoban da se sna|e. Lika (Ajxanovi} 2004). onaj ko jurcaŒ (Andri}). priglup ~ovek. skitnica. priglupŒ Qe{tansko (RSA) s-ka-la-muwati pf. „osoba koja muweta. nemoralna osoba. plahovit. ogovarawuŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). nevaqalac. muwetalo n. „pona{ati se luckasto. „neozbiqan ~ovek. „vetropir. ludovatiŒ Lika (RSA) muwivati se impf. blesavŒ Orlec (Houtzagers 1985:301). [abac (gra|a ERSJ). pej. „pona{ati se nerazumno. smeten. vetropirasta. muwenica / muwenica f. truditi se. yukelaŒ (RSA).. „nepromi{qena. sitnim prevarama. muwetalica f. zbuwen. budalast. œpas lutalica. „nepouzdana osoba. / m. „oglupavitiŒ Susak (Hamm/Hraste/Guberina 1956). glupakŒ (RSA) muwen adj. omuwiti „lo{e uraditiŒ Uskoci (Stani}). „glup..OSNOVE: 27) -MUWATI 283 ka-la-muwa f. omuwit œid. muwenik „budalast mu{karacŒ Vrgada (Juri{i}). ~oveku)Œ: Skalamuwao kao pas uz tre{we Obadi (gra|a RSA) 647 Od ovih zna~ewa treba razlikovati muwen „prek. luckastŒ Vrgada (Juri{i})647 muwenac / muwenac i muwenik / muwenik m. nitkovŒ (RSA). pogrd. ludovati. „vetropirasta `enska osobaŒ (RSA) muwasati impf. napitŒ (RSA). muwera „budalasta `enaŒ Vrgada (Juri{i}) z-muwenet pf. sumanut. „vetropirast. prek ~ovekŒ Lika. Hrv. ograni~en ~ovek. huqa. smu{en. Kalamuwa nadimak (RSA) è muwa m. luckasta `enska osobaŒ Lika. onemo}ati u fizi~kom smislu (o psu.Œ: Bogme si ovo dobro omuwio! — Boim se da to ne omuwi{ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) muwetati impf. nastojati uzaludŒ Vrgada (Juri{i}) muntav adj. / m. „sulud. pijan. Hrv. muwen „lud. œpodmukla. . Kosovo (RSA). muwara f. budalasto. sulud. „nepo{tena. vetropir.

propadatiŒ (RSA) · U navedenim oblicima izdvajaju se prefiksi a-la-. zmuwenet „poludetiŒ. Nijedan od pomenutih prefigiranih oblika ne pomiwe se kod Skoka. Oblike alamuwa. zanemo}iŒ: U petak uve~e za~amuwa. muwenac itd. Prefiks a-la. Problem predstavqa etimologija osnove (muw-a. zbrka.284 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI za-~a-muwati pf. Od metafori~kog zna~ewa „ludŒ < „udaren gromomŒ nastali su i denominali muwasati. O ovom glagolu v. neapmulnay „bezgre{anŒ (Bezlaè 1975:182).v. pridevom muwen „vetropirast. molnjena goba „Amanita muscariaŒ moglo razviti iz metafore ’ubijen. œostati dugo zanemaren. molnjenost. v. poimeni~ewem prideva dobijeni su oblici muwenik. zapustiti seŒ. potrajati. Bezlaj ove leksi~ke dijalektizme. alamuwa. kalamuwa doveli smo u vezu sa imenicom muwa „neozbiqan ~ovek. muwetati. dijal. po na{em mi{qewu. zaparlo`iti se. Ljubljana 1967. i -prdati). zadr`aØi seŒ.vv. molnjen „o{amu}en. muldet „biti u zabludi. Za odnos ~am-ati : ~am-uw-ati up. mulsa „zbrkan. luckast.mogao je nastati elizijom inicijalnog h. muna1). muw-ati) koja. smutwaŒ. Bezlaj. ima i zna~ewa: „dugo osØaØi negde. pasimuldyti „gre{itiŒ. pored pomenutog. *~amiti (s e) . œodr`ati se. ka-la. Eseji o slovenskem jeziku. odatle muwetalo. œzadremati. munjenost „nerazumnost. .v.u ha-la(ERSJ 1:110–111 s. muwasati „pona{ati se nerazumno. vetropir. i 481 s. Bezlaj kritikuje ovakvo Skokovo tuma~ewe. *~amati. ludiloŒ i pri tom duhovito prime}uje da je te{ko zamisliti da bi se sln. v. re~i sa let. muwetalica (Skok II 483–484 s. mogao bi biti u vezi i sa (za)~amati „id. napomiwu}i da su srodne lekseme zabele`ene i u slovena~kom: pridev molnjav. budalasto. budalaŒ. pokazuju da je ono figurativno i preneseno). zakr`qati. zaboravqenŒ. munja. karakteristi~ne uglavnom za zapadni areal ju648 Ovaj glagol koji. gre{iti. zamr{en. ali time se ne re{ava i wihovo krajwe poreklo. a ve} u nedequ izjutra ispusti du{u Kru{evac (RSA)648 è muniti se impf. Skok I 292 s. „venuti. œu~mati. 649 F. ÅSSÀ 4:15–16 s. do sada nije dobila adekvatno tuma~ewe. On podse}a da je u Esejima649 upore|ivao sln. œpasti u ~amuŒ (RSA). muwenica. skit-ati : skit-uw-ati.v.v. ludovatiŒ itd.i ~a-. varati seŒ. stlit. glupŒ. Skok izvodi pridev muwen u metafori~kom zna~ewu „stultusŒ od muwa œfulgurŒ. zbuwenŒ i glagolima omunit „oglupavitiŒ. i munjen. œprestati napredovati. zakuwatiŒ (RSA). muwetati. otegnuti seŒ. „razboleti se. zamretiŒ (napomiwemo da svi primeri koji se navode kao ilustracija ovog — za nas relevantnog — zna~ewa. zaostati u razvoju. lit. œbiti zanemarenŒ. ~amiti. nastradao od muwe’. Predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe razmatranih leksema umawuje wihovu neprozirnost.Œ.

~ak. razle}i se (o gromu)Œ. [to se ti~e oblika muwa „vetropir. dijal. molnjen „o{amu}en. U oba slu~aja u pitawu je deverbalni pridev na -ânã(jâ) sa prvobitnim zna~ewem „udaren muwomŒ. odatle muwevan „muwevitŒ (RJA). treperav (o plamenu)Œ. muwen smatra se izvedenicom od glagola muwiti) i kod Pleter{nika (sln. budalastŒ sme{teno je s. i u RJA (s.-h.v. *mun’a (< *muniti). rus. Na mogu}nost unutarslovenskog obja{wewa ukazuje se. li{en ose}aja.OSNOVE: 27) -MUWATI 285 `noslovenske teritorije.-h. naprasit. molnjen. {aliti seŒ. m o lnjav „glupav. s. * mãldn’evã ( ÅSSÀ 20:219–220). attonitus „povre|en. lud œumno poreme}enŒ : rus.v. Ona tvrdi da se semanti~ki pomak „svetlost. 190). Sli~no tuma~ewe ponu|eno je i u ÅSSÀ. .enã od glagola *mãldniti < *mãldni ( ÅSSÀ 20:222–223 s.-h. sjajŒ < *blâsk. otupeoŒ651. molniti „sevati (o muwi)Œ.-h. ali mu zamera {to nije analizirao morfolo{ku strukturu razmatranih re~i. blesny „ludŒ : blesk. csl.(Petleva 1973:50–51. bqesak (muwa)Œ > „ludŒ realizuje u nizu slu~ajeva i kao primer navodi rus. Govore}i o s. lud „budalaŒ. -are „grmeti. ~e{.-h. Kao semanti~ku paralelu Kurkina navodi (i u RJA ve} pomenuto) lat. nasle|ena iz epohe balto-slovenskih jezi~kih odnosa. 62). i {to nije uzeo u obzir wima najbli`e srodne oblike. po mi{qewu autorke. luckastŒ i sln. molnànáè „koji se odnosi na muwuŒ.-h. muwen „prek. máliØâ „obmawivati. Tako|e posebno izdvajaju obrazovawe *mãldn’enã. v. navode jo{ i s. sloviw. maán’ani „svetlucav. Tu se jo{ navodi s. Na slovenskom planu dovodi ih u vezu sa rus. muwev „veliki. muwen. ludŒ. RSA). udarati gromomŒ (Kurkina 1989:263–264. m u wen . myliti „dovoditi u zabluduŒ (Bezlaj II 193). prihvata i Petqova. luda „zaslepquju}a belina snega na svetlosti suncaŒ. mlaniti „udariti.v. smu{enŒ > „glup. munjen. slo650 Vezu prideva muwen sa glagolom muwiti. zaglu{en. Kurkina detaqno iznosi Bezlajevo tuma~ewe. Autori isti~u da navedene prideve objediwava tvorba pomo}u sufiksalnog -n-. molnjen dovodi se u vezu sa molniti „sevati (o muwi)Œ). `estokŒ. 651 Sln. gde se pored s. v. budalaŒ i mowa „glupakŒ. Sam glagol muwiti „izazivati elektricitetŒ (pored sln. odatle „doveden u zabunu. kao particip pro{li pasivni na . *mãldnânã(jâ) / *mãldn’enãjâ / *mãldnenãjâ). ali da u svemu ostalom oni predstavqaju prili~no raznovrstan materijal. na koju se ukazuje u RJA. muwen „vetropirast. mlãnânã „fulgurisŒ. obuzet u`asomŒ < attono. bleskot œblesak. tretira kao arhai~na obrazovawa. oni su sme{teni s. m u wen . sm u wen ( ^DL ) i sln. i Kurkina 2003:116–117)650. izuzetanŒ (ali se ne pomiwe da se ovaj pridev koristi uz re~ brzina. smetati. nap. uz ogradu da se zbog svoje dvosmislenosti mogu dovesti u vezu i sa praoblikom *mãldni / *mãldnâji (id. stpoq.

glagolima skalamuwati i za~amuwati — munà „bolest od koje ~ovek vene i slabiŒ. tu su tvrdwu kasnije preuzele i prihvatile Petqova i Kurkina). Me|usobno udaqena zna~ewa navedenih oblika. prqav{tinaŒ. „obmawivatiŒ (ÅSSÀ 20:189–190). mr{titi seŒ. gubicaŒ. zanemo}iŒ. koje povezuje zajedni~ko zna~ewe „oslabiti. uzeto u obzir da je s. S obzirom na hipoteti~nost ishodi{ne imenice i wenog zna~ewa. „mr{titi (se)Œ. up. munic sa. mo`da u vezi sa muwa. tretira se kao nejasno.-h.v. namrgoditi se.vv.v.-h. Mund „usta. nemo}Œ (BER 4:329 s. maánic sa „sevati bez groma (o muwi). i ukr. trebalo bi tuma~iti kao figurativna: „prqatiŒ > „venutiŒ. razboleti se. up. Skok s. munà „telesna slabost. namra~iti se (o nebu)Œ Qe{tansko.652 U bugarskom su zabele`ene imenice koje su pravi semanti~ki pandani s. stri}i u{imaŒ (RJA). dijal. sloviw. mo`da u vezi sa muØniè. Ka{upski glagol u zna~ewu „duriti se. muniØâ „obmawivati. Rekonstruisani psl. munà3). bug. munja). vrteti oko prstaŒ. munàvi se „kvariti se (o vremenu)Œ (BER 4:329. i muwosati se „prestati voditi brigu o svom fizi~kom izgledu. ~ovek sa opu{tenim usnama. œnamr{titi se.v.-h. potamnetiŒ (ESUM 2:269. mouniti (obi~no slo`eno umouniti „zamrqati. muwati „}uliti u{i. neo~e{qan Zorunovac (RSA). Glagol muniti se smatra se kontinuantom psl. zanemariti se. Kosovo (RSA).-h. namuwiti se „natu{titi se. fig. propadatiŒ. Up. ovako protuma~en glagol *muniti (se) krajwe je diskutabilan. a za drugi se upu}uje na munà „}utqiv ~ovekŒ (id. . izveden od *mãldni „muwaŒ (id. te da mu stoga nije mesto me|u slovenskim potvrdama. me|utim. rus. koje se tuma~i kao glagol na -iti. mr{titi seŒ) pomiwe se s. Zbog sli~ne semantike doveli smo ih u vezu sa glagolom muniti se „venuti. isprqatiŒ).286 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI viw. kada je qutŒ < dnem. neobrijan. bez krajweg re{ewa. mr{titi seŒ ovde se izvodi od germanizma muna „opu{tena usna. naqutiti seŒ id.v. zmuniØi „smra~iti se. pored s. *mãldniti (se). Pre|imo na oblike skalamuwati i za~amuwati. glagol neologizam. po mi{qewu autora. gde se smatra da je glagol verovatno izvedenica od munà1 „muwaŒ). ~e{. s. zapustiti seŒ: Muwosal se ~ovek – napustio se. munà2). Da se mo`da ipak radi o slovenskoj re~i pokazuje s.. Za prvi oblik se ka`e da je nejasan. muØniØi). kao i raznorodnost semantike slovenskih potvrda. Iz istog razloga mora se dovesti u sumwu i veza prideva muwen sa glagolom muwiti (na koju je ukazano u RJA. glagol izveden je od nepotvr|ene imenice *muna / *munã s pretpostavqenim zna~ewem „blato. kovanica. munà3. a ne narodna re~ (v. 222). Nije. U odrednici se navode razli~ita tuma~ewa bugarske i srodnih slovenskih re~i. 652 Ista zamerka izneta je i u SEK III 281–282 s. munic sa „duriti se. *muniti (se).

munàga œmlitav. blr. ~ovek sa opu{tenim usnamaŒ. izmaknuti. pomenutih s. bosti. budalaŒ i mowa „glupakŒ (v. up. naglo. ‹ se 653 Ista grupa re~i (osim ka{. proleteti. muega. . pokrenuti seŒ (RSA). promaknuti. ali postoji tuma~ewe prema kojem one pripadaju gnezdu psl. dijal.v.OSNOVE: 27) -MUWATI 287 Obja{wewe ponu|eno u moskovskom praslovenskom re~niku je konkretnije. Nama se ~ini da je prirodnije povezati glagol munuti „udaritiŒ sa psl. obi~no lak{e. ~e{. gore). muham „tu}i. na osnovu istorijskog srodstva formanata -ovati i -no. v. guratiŒ itd.v. ÅSBM 7:67 s. poq. oblika muwa „vetropir. ØihoŒ. gutatiŒ. pre}i (okom. ni etimologija imenice ne mo`e se smatrati re{enom. etimolo{ki ipak razlikuje od sln. molnovaØi „sevatiŒ. muega. mogli bismo ga dovesti u vezu sa glagolom munuti / munuti „brzim pokretom. munega. munà „mlitav. brzo pro}i. dijal. ukr.v. trom. budala. rus. muna „gubica. {eprtqaŒ. muvati „gurati.v. munàvo œsøoro. }utqiv ~ovekŒ. munia „lewivac. izjuriti. laktom i sl. munàga.). pogledom). trom ~ovekŒ rekonstrui{e psl. verovatno onomatopejskog porekla. iza}i. U relevantnim etimolo{kim re~nicima ove re~i nisu dobile kona~no re{ewe (v. *meti. muna „nerazgovorqiv ~ovek. izleteti. stiskatiŒ ([ulâga~ 1999:18–19). munàga. id. munega. budalaŒ.(ÅSSÀ 20:222). bez obzira na fonetsku i semanti~ku bliskost. pored strus. hodatiŒ. muna I). drmnutiŒ (RSA)654. molnjen.v. poleteti.. 654 Up. Vratimo se pridevu muwen „lud. koje se tuma~i kao izvedenica glagola *muniti (ÅSSÀ 20:190)653.. Ka{upska re~ tuma~i se kao ekspresivna. *mun’a.< *-neu. potiskivati. III 10 s. mutavac.-h. Tamo se na osnovu bug. mun’a „zatvoren ~ovekŒ. muniØâ œsøoro `vakati ili govoritiŒ. S obzirom na problemati~nost samog glagola (v. gore). dijal. monàla). slab. tromosti. pomiwe se i u SEK III 280–281 s. muvati (muhati).v. munà „mlitav. blesavŒ. Pada u o~i ~iwenica da je semantika slabosti. blesnutiŒ. Pod pretpostavkom da se on. œlagano i}i. Fasmer II 651 s. *mãldnovati. Ovaj glagol je u ÅSSÀ sme{ten s. bole{qiv ~ovekŒ. id. munuti se „pomaknuti se. *mâno œgwe~iti. ~ovek sa opu{tenim usnamaŒ itd. naglo. mlitavosti izrazito prisutna u isto~noslovenskim potvrdama. odjuriti. munega. monàØisà. munà „}utqiv ~ovekŒ. Ovaj oblik je rekonstruisan na osnovu bug. muati „gurati.-h. u d a r i t i nekoga (pesnicom. 670 s. naj~e{}e u rebra.v. ESUM 3:510 s. SEK III 279–280 s. muhati (se).v. hitro preletati. s. monà III. *muxati. muna II „nespretwak. sinuti. npr. œhalapqivo jesti. blr. }u{katiŒ. muna u zna~ewu „opu{tena usna. i druga zna~ewa: munuti „naglo oti}i. zabadati. turatiŒ (RJA). mlãnovaØi. trom ~ovekŒ.

skitati seŒ (RSA).v. glupŒ sasvim legitiman. BER 4:324 s. motati se. glas x se obi~no ne gubi pred -no.v. up. Moglo bi se. dok je oblik muwen izveden od glagola na -iti. postoji jo{ jedna. udaren „lud. 157.koje iza u daje x). zabosti. muna. rus. *nagula II). *maxnoti (v. U prilog ovakvom tuma~ewu govore i glagoli izvedeni od ie. Prvo. vrzmati se. *dhou. bocnutiŒ. [to se ti~e prve pote{ko}e. i ÅSSÀ 17:200–201 s. ve} iz oblika mahnuti. lutati. mu{ti „udarati. ni na semanti~kom planu nema nikakvih prepreka.v. odgovaraju}i glagol na . od glagola mu(h)n-uti trpni particip bio bi oblik munut (up. Glagol se smatra srodnim sa *mu{iti. ~ak i verovatnija mogu}nost. [to se ti~e druge pote{ko}e.(ÅSSÀ 5:151. daqe ga dovode u vezu sa lit. }aknut „id.v. *maxnoti (se)). *manoti. 197–199). psl. muna4. œtumarati. Me|utim. defektanŒ. blesav. Upu}uje se jo{ i na bug. muna œbocnutiŒ. Indikativno je da se upravo kod glagola muhati realizuje ovaj semanti~ki pomak. mahati (se)). up. polu655 Detaqno o tome (na materijalu s. ako bi se sveo na isti ie. tiskati seŒ. s tim {to ovde imamo primer gubqewa h upravo kod glagola *muxnoti: bug. up. Problem predstavqa dokazivawe ove teze sa formalne strane. *muxnoti (gde je pro{iren sa -s. zamanut „nastranŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). *maniti (id.Œ. muhati se „ludovati.iti nalazimo u oblicima omunit „oglupavitiŒ Susak (Hamm/Hraste/Guberina 1956). tu}iŒ > „lud. manuti vidimo da se u srpsko-hrvatskom glas x mo`e izgubiti u poziciji ispred -no. kao zbuniti > zbuwen (up. naime. tj. ÅSSÀ 17:123–125) postoje i oblici *manoti (id. smunuti se „pobenaviti. 166). muna œsakritiŒ. Varbot 1984:141–143). *muxnoti re{ava se i problem semanti~ke raznolikosti wegovih kontinuanata. *blaznã (ÅSSÀ 22:66–67 s. ludetiŒ (RJA). Drugo. ~oknuØáè. 349 s. jednokratno muhné „gurnuti. v. jezika) v. mahnuti ¢ (su)manut. budu}i da se sva pomenuta zna~ewa daju izvesti od primarnog œudaratiŒ655.288 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „gurati se. U skladu sa tim.v.(id. muuna œudaritiŒ < muhna (v. blesavŒ. muuna). kojom se istovremeno prevazilaze obe formalne prepreke.vv. Ista je situacija i u bugarskom. i *duxati : *dunoti od primarnog *duti < ie. Vlaji}-Popovi} 2002. 126–127 s. tu}iŒ (ÅSSÀ 20:174). jer je pomak „udarati. korena *ma-.(v. po}i od ve} pomiwanog glagola *muniti. ukoliko bi se on druga~ije protuma~io. Skok II 354–355 s. sØuknuØáè. up. koren *mou.koji je u *muxati. manoti). 200–201). kao i umanut „sulud. omuwit „lo{e uraditiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). gde pored *maxati. ESJS 8:454–455 s.-h. . i pomenuto (su)manut.v. Dovo|ewem u vezu glagola *muniti sa *muxati.

Tako|e se i poq. vrdati. nänà œtrom. mutav ~ovekŒ. dijal. *n’un’a). *mun’a. pomahnitatiŒ. dovodi u pitawe objediwavawe svih navedenih leksema u jedno etimolo{ko gnezdo. trom. muniØâ „obmawivati. da se u okviru ove onomatopejske porodice javqaju gotovo identi~na zna~ewa kao i kod oblika izvedenih od psl. niunia œlew i glup ~ovekŒ interpretira kao fonetska varijanta od munia œid.-h.v. neve{t.Œ. nespretanŒ tuma~i kao fonetska varijanta od m u nàv œid. spor. Wime se. a-la-muwiti „varati. Tako se. pomahnitaoŒ (Vuk). s.c. *maniti (se) „obmawivatiŒ (v. nänàv œpipav. Me|utim. budalast. rus. uz pretpostavku slede}eg fonetskog razvoja: *man-noti > *monoti > *munuti / *muniti (denazalizacija o > u kao u stsl. ruski ekvivalent jasno svedo~i o primarnosti glagola. vrteti oko prstaŒ (ÅSSÀ 20:189–190 s. lew. wuwav œsrame`qiv. . lew. alamuwiti. Za razvoj zna~ewa œobmawivatiŒ v. *muniti: wegovo formalno svo|ewe na psl. onda on ne mo`e istovremeno biti i onomatopeja. Pore|ewe sa rus. *n’un’avã(jâ). Predlo`eno tuma~ewe. wuwa œzatvorena. Zanimqivo je. npr. blr. imenica muwa œvetropir. budalaŒ. dovodi u vezu sa psl.). recimo. Œ (BER 4:724)657. nespretan ~ovekŒ.OSNOVE: 27) -MUWATI 289 detiŒ Vrgada (Juri{i}). budalaŒ i œmlitav. dijal. *n’uniti. nema semanti~kih osnova da se u wega uvrste i oblici sa zna~ewem œ}utqiv. glagolom *muniti (< ie. tom gnezdu bi mogli pripadati oblici sa zna~ewem œglupak. Polaze}i od semantike ishodi{nog glagola *muniti (se). zbuwenŒ po656 Semantika rus. muvatiŒ sa rus. Naime. }utqiva. Nama se ~ini da je u pitawu onomatopeja. ÅSSÀ 17:197–199). U etimolo{kim re~nicima razmatrana leksi~ka porodica dovodi se u vezu sa kontinuantama onomatopejskih oblika *n’un’a. glagola ukazuje na jo{ jedno mogu}e tuma~ewe psl.-h. up. œzatvoren.-h. bug. *muniti (se))656. ÅSSÀ 25:159 s. ponekad i lukava osobaŒ. prema kojem se s. *mou-). u izvesnoj meri relativizuje dosada{wa etimolo{ka obja{wewa razmatrane leksi~ke grupe. Ovakvim tuma~ewem otvara se i mogu}nost povezivawa s. sémânïti > soumânïti) (ERSJ 1:111). neume{an.-h. œtih. s. nespretan ~ovekŒ. sa ~ime se ne sla`e npr. }utqiv ~ovekŒ. dijal. smu{iti se „pobesneti.v. srame`qiv ~ovekŒ.-h. nem. odatle smu{en œbesan. glagolom baca novo svetlo na prirodu s. Karlikova 2000:33. Kurkina 2003:122. nänà œ}utqiv ~ovekŒ (l. brojnost potvrda imenice alamuwa nasuprot samo jednoj zabele`enoj potvrdi glagola alamuwiti mogla bi navesti na zakqu~ak da je u pitawu denominal. povu~en. Brikner (v. 657 U odrednici je pomalo nejasno formulisano obja{wewe date re~i: ukoliko je oblik nänàv okarakterisan kao fonetska varijanta od munàv. naime. preko participa muwen „vetropirast. Me|utim. me|utim. smu{enŒ.

spor. `ustra. id. nevreme. postverbala od oblomiti i dijal. munâe œzimska nepogoda. pored danas osnovnog zna~ewa œmitolo{ka neman. jako nevreme sa gradomŒ ibid. up. dijal. glupakŒ CG (RSA). uprkos tuma~ewu ponu|enom u BER 4:863 (slo`enica od *olom. (zap. 658 Up. Detaqnije v. ima i pomenuta zna~ewa (v. 328–329. nespretanŒ (id. ERSJ 1:96–97 s. dijal.-h. . pre svega zbog vrlo sli~nog fonetskog sastava leksema koje im pripadaju. neve{t. *mun’a razvila pod uticajem sinonimnih onomatopejskih oblika. detaqno o semantici ove re~i v. Stoga bi se moglo pretpostaviti da su se zna~ewa œ}utqiv. koje se te{ko da odvojiti od s.290 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI red pomenutog bug.-h. re~i. vetar)Œ. vredna osobaŒ razvila su se verovatno pod uticajem imenice muwa u figurativnom zna~ewu œbrza. Iako nam se ne ~ini verovatnim zajedni~ko poreklo ove dve leksi~ke porodice. zatvoren ~ovekŒ u okviru gnezda *muniti. Bjeleti} 2004a). hitra osobaŒ (RSA). spretan ~ovekŒ. sli~na a`daji ili zmajuŒ. Zna~ewa „hitar.v.) olomunâe œlo{e vreme (ki{a. Bjeleti} 2004b. ala2. vihorŒ658 i œpro`drqivacŒ razvila su se verovatno pod uticajem imenice ala koja. nänàv œpipav. „osoba koja hitro radi.. 160). ili varijanta od glagolske imenice *olomvane) (ERSJ 1:111). i bug. jeziku se ~ak razvilo i zna~ewe wuwa œbudala. neosporno je da je do{lo do wihove semanti~ke kontaminacije. Zna~ewa „oluja. U s.

vremenu). sg. Te{i} 1977) na-ko-{-muriti se pf.v. namr{titi seŒ CG (RSA) ?na-su-muriti se / nasumuriti se „natu{titi se. „namr{ti659 Oblici kosmurati „mrsiti (konac. „namrgoditi seŒ id. pre|u)Œ Lika. namra~iti se. „mr{titi se. postati zlovoqanŒ Kupinovac (RSA)659 ~-murit se impf. kosma. (Peru{i} 1986). œnamrgoditi seŒ Kordun (gra|a ERSJ) ko-{-muriti se impf. preturatiŒ Dobroselo (RSA) ne spadaju ovamo.) na-ko-`-muriti se „naqutiti se. ko{murati „mrsiti. namuri se 3. stisnuti (usta)Œ. natmuriti se (o nebu. . nakosmurati „nakovr~atiŒ BiH. namr{titi seŒ CG (RSA) ?na-h-muriti / nahmuriti pf. namrgoditi se. narogu{iti seŒ: Nakosmuriti se zna~i {to i naduriti se. „srditi seŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990) na-~-murit se pf. niti. œskupiti. natmuriti se. „namrgoditi se. smrknuti se (dawu)Œ (RSA) ?na-so-muren adj. nahmuriti se „namrgoditi se. napraviti kiselo lice. nije ti ga drago ni puten sres id. (Bojani}/Trivunac 2002) ?na-ho-muriti se pf. razbesneti seŒ Sirini}ka `upa (RSA). natmurenŒ: To je jedan nahmuren ~ovjek. natmuriti se. smra~iti se. nahmuriti seŒ Dalm. „namr{titi se. nahmurit se œid. uznemirenŒ (RSA) è na-muriti se pf. i Herc. natmuriti seŒ Dubrovnik (RSA). „namrgoditi se. „uzrujan. œpremetati. nabrati (lice ili deo lica)Œ.Œ: Nahmurilo se ko da }e ki{a.OSNOVE: 28) MURITI 291 OSNOVE: 28) MURITI 28) MURITI na-ko-s-muriti se pf. okositi se na koga Banija (RSA). naqutiti se. „namrgo|enŒ id. namr{titi. (ibid. pletivo)Œ Lika. namra~iti seŒ id. na-o-muriti se „natmuriti se. nahmuren adj. namr{titi se. OS 46–47 s. „v. zaplitati (kosu. (Peru{i} 1990) ?na-}-muriti se pf. na~muren adj. „natmuriti se. „namrgoditi.. Vlaji}-Popovi} 2002:75. mrgoditi seŒ Qe{tansko (RSA. œmra~na izgleda. v.

verovatno bi bilo logi~no potra`iti ga s.?). mrgodno posmatratiŒ: Umulijo se ko mula Piva (Gagovi} 2004. omuliti se „posramiti se. qut. evidentno je da re~i sa korenom mur. 191–196). navode se i neke semanti~ki udaqenije potvrde.na psl. i ÅSSÀ 28:88 s. *murã(jâ) itd. No bez obzira na nere{enu krajwu etimologiju.v. up. dijal. 661 Kao s. muriti „priqubqivati u{i (o kowu). potvrde. . pa se ~ak pomi{qa i na to da je u pitawu heterokliti~ka arhai~na osnova *mur. namrgoditi se. poq. obarati glavu (o ~oveku)./ *mun. ~initi crnim.v. kontinuanta naveden je samo glagol muriti „grejati. ~initi crnimŒ. Skok II 392. mrgoditi seŒ Vrawe (RSA. U oblicima nakosmuriti. prqatiŒ. muriti „bojiti tamnom bojomŒ. qutiti seŒ. smurØà se „mr{titi ~eloŒ. Pored ~e{. sln. Skok ne pomiwe ovaj glagol. sg.(id. razlika u akcentu govori da mo`da nije u pitawu samo narodna etimologija) pored namuriti se i namusiti se (v. qutiti se. Up. tako|e i ka{. dijal. *muriti (se) i na osnovu semantike — budu}i da je osnovna nijansa zna~ewa glagola: „zatamwivati. *muravã(jâ). *murava. pomra~ivati (se). U ÅSSÀ rekonstrui{e se psl.-h. mo`da namerno. namra~iti se (o nebu)Œ. *mura I. npr. œnamr{titi se. tako|e murtiti se „mr{titi se. umuliti se „biti neraspolo`en. a posle prefiksa ko-. inf. Kurkina 2003:119–121. ukr.v. maurus „tamanŒ). mr{titi seŒ.v. „namr{titi se (kao nebo pred ki{u).292 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ti se. namurli se 3.. O mogu}im tuma~ewima psl. {mouriti. v. *mura I). tmuriti se. up. dlu`. tamnimŒ — zakqu~uje se da je u pitawu izvedenica na -iti od *murã II (ÅSSÀ 20:194)661. *muliti v. murec sa „duriti se. obja{wewa data s. ~e{.egzistiraju i da se uz ovaj koren javqaju razli~iti prefiksalni elementi. smurØen. za}utati./ *mul. smuráè. rus. uozbiqiti se. acc. *murã II. natmuriti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)660 · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol -muriti se „mr{titi se. mouriti „crniti. 662 Up. lukavo pogledatiŒ. muri se œkvariti se (o vremenu)Œ (BER 4:334). maglaŒ (primeri su iz: Skok III 360 s. sloviw. uznemiravati (se)Œ. sneveseliti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). *obmuliti (se) I. namuwiti se „natu{titi se. Kosovo (RSA). naqutiti seŒ Qe{tansko. iako mu je zna~ewe isto kao kod ~e{. smurec sa œobla~iti seŒ (SEK IV 333 660 Up. murácca „`muritiŒ. Anikin 2003:111–112. u}utati se. 192 s. murzy} „mrqati. (id. sneveseliti se. U ovom zna~ewu glagol je sa~uvan samo u obliku sa prefiksom na-. nako{muriti verovatno imamo sa~uvano s-mobile u poziciji ispred osnove -muriti. fig. biti jako qutŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). muris (se) „uzrujavati (se). U ÅSSÀ je.-h. *mul-662. sumoran). muricca „`muriti (u igri `murke)Œ. smura „oblak. *murã I. Treba ipak napomenuti da porodica re~i sa korenom *mur. *murina. Up. namrgoditi se. blr. i bug. bug. daqe). pe}i istiha na vatriŒ.vv. Mavar (< lat. ka{. *mura II. nivou nije dobila zadovoqavaju}e tuma~ewe. izostavqeno s. ali s obzirom na wegovu semantiku. Isto va`i i za lekseme sa korenom *mun-.

Gudkov u obliku sumoran (> nasumoriti se) decidirano izdvaja prefiks su. Pretpostavqa se slede}i fonetski razvoj: sm. mr{titi seŒ. smura. nahomuriti se u ÅSSÀ se tuma~e kao izvedenice prefiksom *na. x(u)-. . sawariti. nastalo prema prefiksu su-.: }. }mrdav (v. vákomarivaØâ. bug. mrditi se). 37. prema Skoku.javqa s. nahohmoriØâsà „naobla~iti seŒ i s. i SEK IV 332–333 s.i *mul-666. i rus. up. pozajmqeno u ukr. g(o)-. ESUM 2:226–227). x(o)-. namrgo|en (o ~oveku)Œ. g-. nachomarzy} „nabrbqatiŒ i sloviw.-h. neraspolo`enŒ (BER 2:194.(id. mrqatiŒ < psl. 4:478)664. nakosmrti se pf. marzy} „ma{tati. ne nudi prihvatqivo tuma~ewe. Vlaji}-Popovi} tuma~i ovaj oblik u okviru gnezda glagola kositi (Vlaji}-Popovi} 2002:104). za-ko-murisØáè „lukav. u vezi sa {amråcâ „`migatiŒ (ÅSBM 7:289). u pogledu tvorbe up.i *mur. kamuren „namr{ten. tvorbeno i semanti~ki blizak glagol ko-s-mrti se 3. oblici. zapetqanŒ (SRNG). 44). *naxmariti / 663 V. Oblici nahmuriti se. 667 Oblici poq. id. *mariti (se) I. {u{tatiŒ. ~mouliti „prqati. u kojima se ispred osnove mur. mo`da od onomatopejskog {amor. *~âmuliti? (ÅSSÀ 4:146). O glagolu (na)kosmrti se v. Tako|e se konstatuje da se uz korenove *mar. daqe). sg. g(u)nego i s-.(bez metateze) < *mor-kã (Gudkov 1966:36–37).v. dijal. s(o)-.< *so. ali sa drugim prefiksom.ispred osnove -muriti up. mi bismo ovu re~ doveli u vezu sa muren „crnŒ (v. na{amorácca „namr{ØiØi seŒ. nap. Glagol se smatra nejasnim. Osnova moriti. sumoran). 333).-h. namr{titi seŒ Timok (Dini} 1988). i Gorà~eva 1979:103). nasumoriti se „naobla~iti se (o nebu)Œ668 (ÅSSÀ 22:81 s. ko-. Odatle se. prepreden. BER 4:334).cc. Oni se tvorbeno razla`u na slede}i na~in: * na-xo-mariti.)663. up. jer se umesto murume{ao glagol moriti. S obzirom na uo~enu bliskost osnova *mur. vákomurivaØâ „naobla~iti seŒ (v.> {m. zakomurisØiè (v. rus. naxæmare’c „id.OSNOVE: 28) MURITI 293 s. nahumoriti se.i osnovu -mor. na~muren. fantaziratiŒ ( ÅSSÀ 17:212–214 s. *xmuriti (se) i *xmuliti (se) (v.od glagola *xmuriti se.> xm.i isto~noslovenske kontinuante u zna~ewu „namrgoditi se.Œ. Od ju`noslovenskih potvrda navode se samo pomenuti s. razvilo u i u kompromisnom obliku nahumoriti (Skok III 360 s. 668 Skok s pravom izvodi glagol nasumoriti od prideva sumoran. 666 Ta bliskost se ogleda i u potpunom paralelizmu psl. zamr{en.v. nakamuren œnamr{ten.u zna~ewu „tamanŒ javqaju ne samo priraslice x-. 665 Up.v. Za alternaciju inicijalnog ~. {amorhacca „{umiti. i upu}uje se na rus. Za mogu}nost pojave prefiksa ko. uø. On smatra da je su. „mrgoditi se.ili h-). ostalo su zapadno. natmuriti seŒ667.up. vákomurivaØâ. v.v. poq. prisutna je i u blr. nakosmrtiti se „id. ÅSSÀ 8:43. naxomaurêc „nafantaziratiŒ ne spadaju ovamo.665 U oblicima ~murit se.(}-) < *~â-.Œ Zaglavak (RSA). na}muriti se mo`emo pretpostaviti prisustvo prefiksa ~. i Vlaji}-Popovi} 2002:87.u sumoran sekundarno (u pore|ewu sa ostalim slovenskim oblicima.v. u tvorbenom pogledu ~e{. „namrgoditi se. 664 BER l.

Za kompletnu sliku o ovoj porodici re~i relevantni su i oblici murati „izazivati {um kome{aju}i vodu. nastalim pod uticajem oblika sa prefiksom su-). 674). zamo~iti brzim pokretom.v. ne prefiks). ova leksika sa zna~ewem „gledati na specifi~an na~in. navedene potvrde sa zna~ewem „mr{titi seŒ dovode se u vezu sa *chmuriti i *smuriti. murati se „br~kati se. up. Oblik nasumuriti se mo`e se protuma~iti na vi{e na~ina. gde se sumwa u opravdanost rekonstruisawa psl. 35). ali bez tuma~ewa inicijalnih glasova670. smuráè. jer se leksema smatra lokalnom inovacijom. biti u lo{em raspolo`ewuŒ grupi{e se oko korena *mur. neetimolo{kog gtako|e ima vi{e tuma~ewa (o slu~ajevima kada se ono javqa ispred osnove koja po~iwe sonantom. V. Mahek u ovim elementima vidi prefiksalno poja~awe (Machek 201 s. *gmyriti: „U vezi sa *gmuriti i daqe sa *xmur-. a mo`da je i plod kontaminacije sumoran + namuriti se. *myr-Œ (ÅSSÀ 6:163) i s. *x(u)mur. nagloŒ BiH (RSA)./ *s(u)mur. hmuráè : sln.294 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI *naxmuriti)669. Tako u oblicima rus. chmura). *kem.javqaju se jo{ i prefiksi bu-. *xmyr-. . pri ~emu je g. br~katiŒ Lika. *smur-. Mo`da i on ~uva s-mobile (sa dodatno razvijenim vokalom u-.v. kupati seŒ (RSA). mureti „tmuriti se. Poreklo protetskog. gmurati. nap. 669 U kombinaciji sa *(x)mar.sa protetskim priraslicama g.v.. Petleva 1996:33. [uster-[evc svodi psl. 163–164). Autori SP ih dovode u vezu sa psl. za-Øu-hmarivaØâ : hmariØâ.. Gudkov ove re~i dovodi u vezu sa *tâma (Gudkov 1966:37–38). Petleva 1978:51–55). nahmariØâ(sà) „obla~iØi se (o vremenu). tu-: bu-hmarâ „oblakŒ.(Schuster-[ewc 2000:31). i SP 7:170 s.v. Mogao je nastati premetawem slogova od na-mu-suriti se (v. oblika. murnuti „zagwuriti. 670 Ju`noslovenske potvrde (izme|u ostalog s. Priroda ovih „priraslicaŒ nije u potpunosti razja{wena.Œ (id. koji smatra da za ~itavu ovu porodicu re~i nije mogu}e ustanoviti ~ak ni koren (Sáawski I 71–72 s. Za s(h-) se pretpostavqa da je u pitawu s-mobile (dakle.. kakav je i gmuriti . bu-hmariØâ(sà). ørekrivaØi se oblacima (o nebu)Œ (Gorà~eva 1974:131–132. mr{titi se. chmura). *gmuriti (se)?: „Srodno sa *xmuriti. *nuriti. *xmura / *xmurã(jâ). x. v. qutiti seŒ Kurkina izdvaja s-mobile „koje lako prelazi u h-Œ (Kurkina 1973:76). Sa sasvim suprotnog stanovi{ta nastupa Slavski..na ie. i ÅSSÀ 8:43–44 s. potapati u voduŒ s pravom se etimolo{ki razdvajaju od onih sa zna~ewem „mr{titi seŒ. ne obja{wavaju}i inicijalno g-.u *gmuriti sekundarna (ekspresivna?) priraslica uz prvobitni koren *mur. *myr.v.-h.v. zahmariØâsà. gmurati se) sa zna~ewem „gwuriti. s. *gmuriti. Sli~no se defini{u navedeni inicijalni elementi s.

œnaobla~iti se. smrknuti se (o nebu. mrditi se). namrgoditi se. namra~iti se. mrgoditi se. natmuriti seŒ (RSA)672. namr{titi seŒ.OSNOVE: 28) MURITI 295 Za oblik nasomuren up. Nama se ~ini da semanti~ki razvoj mo`e i}i i u suprotnom smeru. stmoriti se œnatmuriti se. namra~iti se. natmu{iti (se) „v. smrknuti se u licuŒ. natmuriti se „namra~iti se. up. biti nezadovoqan (o ~oveku)Œ > „obla~iti se (o nebu). natu{titi se. nasumoriti se „namr{titi se. SemanØi~ki model „mr{titi se. i Karlikova 1998:55)671. namr{titi seŒ. œnatu{titi se. smra~iti seŒ Piva (Gagovi} 2004). vremenu)Œ. „naobla~iti se. œsmra~iti se. v. natmu{iti v. jer se lo{e stawe ~oveka i prirode ~esto poistove}uje (Gorà~eva 1985:58.v. vremenskim i atmosferskim prilikama)Œ (RSA). natu{titi seŒ Uskoci (Stani}). postajati tmuran (o vremenu)Œ dobro je poznat slovenskim jezicima. natmoriti se „namrgoditi se. namrgoditi se. Skok III 439–440 s. 672 O oblicima natmuriti. natmoriti. 671 . nasomr|en (v. postati bri`anŒ. tama. natmuriti se (o nebu. od stawa prirode ka stawu ~oveka.

namrgoditi se. sg. namusi se 3. „opustiti delove tela na licu. musit se „mrgoditi seŒ Brusje (Dul~i}i 1985). sg. „namr{titi se. sg. smr}i se u licuŒ Crna Reka (Markovi} 1986). uozbiqiv{i se. omusit (se) „oneraspolo`iti se. sg. Kosovo (RSA) k-musa f. sneveseliti se. nepreduzimqiv. „omusiti se. rasrditi seŒ Poqica. sneveseliti seŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) è musiti se impf. pokuwiti glavu u znak nezadovoqstva (ili bolesti)Œ Zagara~ (]upi}i 1997). skru{iti se. omusim se 1. sneveseliti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)674 omusiti pf.296 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 29) MUSITI SE 29) MUSITI SE na-k-musiti se pf. pf. Skok izvodi ovaj oblik od musiti se.(Skok II 488 s. pf. namusuriti se „v. mrgoditi seŒ (RSA). oboriti glavuŒ Timok (Stanojevi} 1927) na-~e-musiti se pf. namusuriti se „namrgoditi se.. Lika. 2004) namusiti se pf. omusiti seŒ Pirot (@ivkovi}). na}u{iti se Hrv. za}utav{i. „sneveseliti se. „omusiti se. qutwu i sl. „neodlu~an. natu{titi seŒ Lika (RSA). sg. srdita `enska osobaŒ Hrv. okomuzi se 3. namr{titi seŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. 674 Up. sg. okomuzil se „snu`dio seŒ Lu`nica (Mani}) u-ku-muzi se 3. œzabrinuti se. rastu`iti 673 Ovamo verovatno spada i kmusle m. „namr{tena. musim se 1. namusiti seŒ Lika (RSA). „snu`diti se. . „dr`ati se uzdr`ano i tako ne pokazivati svoje maneŒ. sg. oboriti glavuŒ Timok (Stanojevi} 1927). naqutiti se. œnaobla~iti se. gorwa Dalm. nesnala`qiv ~ovekŒ Lika (RSA). namusit se „namrgoditi seŒ Sumartin (Novakovi} 1994). (RSA)673 o-ko-musim se 1. omusi se 3. musit se „ne govoriti (s nekim)Œ Orlec (Houtzagers 1985:302). „mr{titi seŒ Vrawe (Zlatanovi}). „sneveseliti se. pf. sg. „izra`avati neraspolo`ewe. fig. „n a m u s i t i s eŒ Vrgada (Juri{i}) o-ko-muzim se 1. namr{titi se. rastu`iti seŒ Uskoci (Stani}). pokisnutiŒ: Okomuzil se ko }uran na }i{u Babu{nica (gra|a RSA). „n a m u s i t i s eŒ: Nakmusiti se zna~i napr}iti usne. musi se 3. „pokuwiti se. sg.v. sa -ur. œzamisliti se. muso)..

Tretiraju ga kao glagol na -iti izveden. i s. 2:193. Me|utim. muso). ko-. okamuzen.-h. umusim se 1. gde se upu}uje na kamuzà se op. rekonstruisano na osnovu bug. musà se)676. potvrda. okamuzil „zastati nepomi~no i }utatiŒ (id. okomuzil se. Snoj 365). „u}utati se. sln. muzati se „osmehivati seŒ. ukumuzi se iz Pirota i Lu`nice — naslawaju se na bug.-h.v. „oneraspolo`iti se.OSNOVE: 29) MUSITI SE 297 se. 675 676 . snu`diti seŒ. imati nezadovoqan izgledŒ (BER 4:309)677.v. muzim se „mr{titi se. dijal. œu}utatiŒ. Oblici sa z u osnovi — okomuzim se. sg. verovatno. œuprepodobiti seŒ Uskoci (Stani}). AuØori ÅSSÀ (l.) smaØraju da je takvo obja{wewe te{ko pro{iriti i na bugarsko-makedonsku leksiku. gubicaŒ nije posvedo~ena upravo na ju`noslovenskom terenu (ÅSSÀ 20:196)675. gore). S. 830 s. 677 Up. denominal musiti se Skok obja{wava kao dalmatoromanski leksi~ki relikt < poznolatinskog musus (Skok II 488 s. zastideti seŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976).c. uz napomenu da imenica *musa u odgovaraju}em zna~ewu „wu{ka. nema re{enu etimologiju. musa „osoba zlovoqna i srditaŒ. „zbuniti se. cit. kao rezultat izjedna~avawa sa prefiksom u-. natmuriti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986).. Psl.v. u BER-u se bugarske potvrde tako|e tuma~e kao ostatak balkanskog latiniteta (BER 4:343–344 s. mak. muza „grimasaŒ (v. od ekspresivne osnove *musa. „zamisliti se.razvio se verovatno sekundarno. U obliku ukumuzi se vokal u u ekspresivnom prefiksu ku. oneraspolo`iti seŒ Timok (Dini} 1988) umusiti se pf. biti poti{tenŒ Lu`nica (]iri} 1983) musa f. „`ensko zlovoqno i srditoŒ Sumartin (Novakovi} 1994) · Ispred osnove musiti alterniraju prefiksi k-. ~e-. Pretpostavqen je isti tvorbeni model kao kod *mãrda > *mãrditi se (v. ali oba oblika ostaju nejasna). Bezlaj II 209. *musiti (se). muso. oneraspolo`iti se. Takvim tuma~ewem otklawa se i problem alternirawa s / z.

zakalamukati „pripremiti. na brzinu. vrdatiŒ Uskoci (Stani}). galamuŒ (Vuk. praviti smesu. „bezvezwak koji sva{ta pri~a. „z a m u t i t i. „na brzinu ne{to uraditiŒ Leskovac (Mitrovi}) 678 679 U drugom primeru imenica kao da ima zbirno zna~ewe. „zava- |ati. „cirkusarija. obmanutiŒ Ozaq (Te`ak 1981) z-ba-la-mutit „otaqati posaoŒ Zagara~ (Vlaji}-Popovi} 1986:165) ba-la-muta f. balamuta „ni{ta ~ovekŒ Zagara~. razdor. uzmutiti. balamotati „brbqatiŒ Mahi}no (Te`ak 1981a) za-ba-la-mutiti pf. œne ostajati pri re~i. neka r a s k a l a m u } u j e Piva (Gagovi} 2004) na-ka-la-mutim 1. . „blebetaloŒ Grahovo (Vlaji}-Popovi} l. zakalamutili se potoci ko orawe. „pri~ati koje{taŒ Rovca (Bjeleti} 1993:41) za-ka-la-mutiti pf. izazivati sva|u. zava|atiŒ: Ne kalamuti se tako.) balamutina f. glupan. pokvaritiŒ BiH (RSA)679. œzavaditi. „brbqaju}i prikriti istinu. zgotoviti lo{e. m u t i t i.). „pripremiti. nered. „obmawivati. zaslepqivatiŒ Ozaq ( Te`ak 1981). uneti razdorŒ: Ko je qude zakalamutijo. buniti. œuraditi {to na brzinu i kako biloŒ: Bija{e zakalamutila naku ~orbetinu. nijesam o we ni srkno. trag im se utro — Da nemaju neki interez ne bi ovuda i{li i kalamutili Piva (Gagovi} 2004). balamutina „onaj koji je glup. RSA). uzmutiti. Up. pf. m u t i t iŒ. no vako. sakrili presveti Piva (Gagovi} 2004)678 ?ka-la-mutiti impf.298 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 30) MUTITI 30) MUTITI ?ba-la-mutiti impf. „id. zgotoviti lo{e.. koje{tarijaŒ Pribi} (Te`ak 1981a). na brzinu. œbuniti. me{avinuŒ. uzburqatiŒ: Pade velika ki{a. smu{en. glupakŒ Bjelopavli}i (ibid. „izazivati zbrku. kako biloŒ (RSA). sg. mrtvi kurepu! — Kalamute ovi crni narod. kako bilo.c. me{ati (~eqad) da postane tiska i bukaŒ (RJA). neodgovoranŒ: Onu balamutinu nijesu {}eli primiti ni u vojni stan — Kakva li se sve balamutina skupila na sijelo. „me{ati.

gu`vaŒ Vrawe (Zlatanovi}) ?pa-la-mutiti impf. sastavitiŒ Uskoci (Stani}) {a-mutiti impf.. o{amuti 3. gubiti svestŒ Rovca (Bjeleti} 1993:41) za-{a-mutiti pf. onesvestiti seŒ id. Zaplawe (RJA). zaprepastiti. œzapawiti. sg. o{amutitiŒ. mete`. acc. nemira. kalamutwa. zbunitiŒ.. s m u t w aŒ (RSA). smetwaŒ Kwa`evac (RSA). Potkozarje (Dalmacija). „u~initi da se nekome pomuti svest. zbunitiŒ Lika (Bjeleti} 1993:41). o{amutiti „zaneti pamet. Lebane (gra|a RSA) s-ka-la-mutim „na brzinu ne{to uraditiŒ Leskovac (Mitrovi}). mutwa u kojoj se ne zna ni ko pije ni ko pla}a CG (RSA). o{amutiti se „izgubiti svest.OSNOVE: 30) MUTITI 299 pri-ka-la-mutim „na brzinu ne{to pripremitiŒ id. Sarajevo. „pre}i nekoga. Lajkovac (gra|a RSA). kao i na kalamutnica (Beli} 1905:365). „dovesti nekoga u stawe omamqenosti. nemir. (RSA. ometawe u radu. inf. skalamuti 3. „zbrka. palamutiti „palamuditiŒ Herc. Boka. neredŒ: Kalamut je vrdawe. Rovca (Bjeleti} 1993:41). o{amutiti „onesvestiti. pomeriti pamet nekomeŒ Svrqig. (ibid. malko opitiŒ Crmnica. „dovesti u stawe nesvesticeŒ: Ide po put i leleje se. o{am u ti ti Gola ( Ve~enaj/Lon~ari}). „prepreka pri obavqawu posla.). zaluditiŒ Zaglavak. gu`va. Kalamut prezime Bosna (RJA) kalamutka f. Bar (gra|a RSA). (ibid. „mete`. . œjako udaritiŒ Uskoci (Stani}). nesvestice. ve} se samo upu}uje sa jednog oblika na drugi. œdovesti nekoga u stawe da ne mo`e zdravo rasu|ivati.Œ Crna Reka (Markovi} 1986). onesvestitiŒ. CG (Vlaji}-Popovi} 1986:163) s-pa-la-mutiti pf. mete`. œuno{ewe razdora. „napraviti ne{to kako bilo. „slu|ivati nekogaŒ Lika (Bjeleti} 1993:41).Œ Sokobawa (gra|a RSA) kalamutwa f. fig. „nered. „id. 2004) 680 U izvoru se ne daje zna~ewe imenice.?) o-{a-mutiti pf. onesvestiti seŒ id. s m u t i t i ne{to za ~as za jeloŒ Timok (Dini} 1990) ka-la-mut m. haosŒ. „(nekome) udarati u glavu. tako|e bez zna~ewa.). haos. za{amutiti se „o{amutiti se. o{amutilo ga ne{to Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. pobrkati. spletkarewe. kalamutka „id. „pome{ati. sg. skalamutwa: Ovo dana bila je nekakva skalamutwa po wine ku}e Kosovo (Elezovi})680 kalamutnica f.

„koji je o{amu}en. {emutno adv. (ibid. o{amutitiŒ. gde se. onesvestiti (se)Œ: Za{omutilo me ne{to u glavu — Za{omutilo mu se u glavu Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. opiti seŒ Uskoci (Stani}) o{emu}en adj. kojom iste`u sa dna mora vr{e ili kakvo u`eŒ id. „graja. „koji je o{amu}en.v. zava|atiŒ. vika. o{amu}en „za kratko izba~en iz svesne orijentacijeŒ Lajkovac (gra|a RSA) {amut m. kome nije bistro u glavi. smutqavinaŒ CG (RJA) {e-mutan adj. v. „o{amu}enoŒ Timok (Dini} 1992) o-{a-la-mutiti se pf. konop (kad se ne zna ta~no gde je)Œ. zanesenŒ [umadija (gra|a RSA) za-{o-muti (se) 3. nesloguŒ. „o{amu}enostŒ Timok (Dini} 1992).). „o{amu}enŒ id. re~i detaqno v. wu{katiŒ (RSA). {emet „drvena brkqa~a (kratka motka s rogaqcima) kojom se po dnu mora hvata mre`a. Vinja III 211 s. o psl. koje se {uqa kao kradqivacŒ Krk (RJA). onesvestiti. o{emutiti se „onesvestiti seŒ. {emut. œstvarati smutwu. Vinja 1989:33.Œ) Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). „gran~icaŒ. sg. i {emut. . o{amu}enostŒ Split (Vidovi} 1990) {amutan adj. izazivati razdor. Loma 2002). tj. kome zuji u glavi. o-{a-matat „o{amutitiŒ (pored smutit. o{emu}en „suludast u mislima.v. o{amut „omama. {emet. œbuniti. „me{atiŒ. iako je jedno od zna~ewa glagola mutiti i „uhoditi. {omuta „~eqade koje {omuta. kome nije bistro u glaviŒ. kao i za {o-mutati „{uqati se oko ku}e kao tatŒ. (ibid.Œ. odatle {emutat. „o{amu}enoŒ Timok (Dini} 1992) o-{e-mutiti pf. œdovoditi u zabunu. vr{aŒ. Ista dilema va`i i za oblike o-sa-matat. „smutiti se. Rovca (Bjeleti} 1993:41). Skok III 386 s. „o{amutiti (se). nap. sg. up. ÅSSÀ 8:69. {emutaqka „nadimak `enskom ~eqadetu iskrivqenih nogu. „pomutiti svestŒ [umadija (gra|a RSA). koji je malo zanesenŒ. o{alamuti 3. galama. Imenica {emut mogla bi biti apofonska varijanta od homut < psl. „mre`a. smutit „id. koje se leqa pri hoduŒ Makarska Krajina (RJA). 156. „pomutiti pamet. „zbuwen. {amutno adv. zavrteti se u glaviŒ Banija (gra|a RSA). Rovca (Bjeleti} 1993:41). pored osnovnog zna~ewa „jaramŒ. 2004)681 è mutiti impf. {emetat „tra`iti {emutom po dnu mora mre`u. œnespretno se nogama bacati u hoduŒ. zaprepa{}enŒ Uskoci (Stani}). zbuwivatiŒ. navode i za nas relevantna zna~ewa: „potpora za lozuŒ. rovaritiŒ. œlu681 Nije jasno spadaju li ovamo {e-mutati „imati krive noge pa se na wima kao leqati u hoduŒ. „o { a m u t i t iŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {a-la-mut m. *xomotã / *xomotã (v. podbuwivati. œprepiti se.300 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI o{amu}en adj. œneuredno raditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985).). œudaritiŒ Uskoci (Stani}). œtajno raditi {to nedozvoqeno. konop i sl. Mo`da su ovi oblici u vezi sa {emut „grana smrke ili somine.

. v. Ovamo spada jo{ i rus. nemirŒ Uskoci (Stani}) smutiti pf. brkati se. . sukobqavaweŒ. dijal. œpodsticawe na zlo ogovarawemŒ. dijal. davati re~ i povla~iti jeŒ. 683 To bi moglo ukazivati na wihovo eventualno druga~ije poreklo. Autori se uglavnom sla`u da je u pi682 Govore}i o ovakvim prefiksima Knobloh samo konstatuje: „. „zavaditiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). tumaratiŒ. *motân’a / *motânâ (id. zbuniti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}).. œuhoditi. Elemente bala.. zava|atiŒ. us-ha-muØiØâsà œuznemiriti se. zbuwen. „uznemiriti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) · U osnovi svih oblika le`i glagol mutiti (se) < psl. jer ne raspola`emo potvrdama tipa *ba-mutiti. uznemirewaŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) uzmutiti se pf. „smutwa.c. wu{katiŒ. blr. 684 Mo`da i ho-muØaØâsà œbiti neodlu~an. logi~no je o~ekivati pojavu i ostalih prefiksa ispred osnove mutiti. „mete`. ~mucicâ „zbuwivati. ESJS 8:498 s.(SEK I 246. ~imuØiØâ œunositi razdor. œlagatiŒ. Dvoslo`ni oblici imaju na po~etku ili eksplozivni suglasnik. up.). neprijateqstvoŒ (Petleva 1996:32)684. i *mota / *motã / *motâ (id.. uzrujati seŒ (l. Primeri pokazuju da se i u kombinaciji sa prefiksom *~â. zava|aweŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). smu}ivati seŒ (RSA) pomutiti se pf. ka{. *motiti (se). ili grleni strujni suglasnikŒ (op. koji je funkcionalno iterativ od *mesti. pom u twa „mete`. motã. 150–151). zbrka. U etimolo{koj literaturi ne postoji jedinstveno tuma~ewe oblika balamutiti < *balamotiti. obmawivatiŒ < *~âmotiti. ~motac sa „kretati se. „uzrujati se. 143). po~motac sa „zbuniti se. rus. sm u ta f. nered. up. biti u stalnom pokretuŒ. „sva|a. smut m. cit.ostvaruju uglavnom ista zna~ewa. 139–140). pomuta f.tretiramo kao dvoslo`ne ekspresivne prefikse (o tome v. {e-mutiti. œstvarawe nesigurnosti. kara-) prefiksi sre}u se dosta ~esto. pomutwaŒ. smutit / smutit „o{amutitiŒ Bakarac i [krqevo ( Turina/[epi} ). ~muØiØâ „spletkariti.i kala. *ka-mutiti683. {o-mutiti.v. mutiti se „postajati zbrkan. Svesni smo ~iwenice da oni predstavqaju izvesno odstupawe od modela. pomutit (se) „id. a u tvorbenom pogledu — izvedenica na -iti od *motã (ÅSSÀ 20:142–145). Me|utim.OSNOVE: 30) MUTITI 301 tati. i Popowska-Taborska/Borys 1996:323). jednoslo`ni (ka-) ili dvoslo`ni (kala-.Œ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). gde je *~â. pobrkatiŒ.. s obzirom na postojawe oblika {a-(la-)mutiti. Knobloch 1969)682.varijanta ekspresivnog prefiksa *~e.

v. rmoutiti). balamuta „zbuwenost.(SP 1:185–186 s. areal.srodno sa gr.). . predla`u se uglavnom dva tuma~ewa: prema prvom.-h. neprilikaŒ) (Borys l. ESUM 2:347 s. balamuØ. *balakati.302 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI tawu slo`enica sa *-motiti u drugom delu. koáomat). (ta)tulati688. 688 Indikativno je da su lekseme koje su predmet na{eg istra`ivawa posvedo~ene upravo u ~akavskim. galama (I 545) pomiwe i ukr{tawe sa tur. i s.cc. Mahek smatra da je bala.v. balamuØ.vv. nemir./ kalo./ kolo-. sa kojima ga povezuje etimolo{ki zajedni~ka komponenta bala-. i *kolomotã / *kolomota. zabuna. odnosno prvobitni nazivi radwe (sl~. s.). SP.predstavqa ekspresivni prefiks). nazivi vr{ioca radwe (npr. ÅSSÀ l. drugi — koren *ba.(ie. *balbala-. Ima i tuma~ewa prema kojima je ~itava porodica re~i stranog porekla.v.v. holo-muta (Machek 43). kao i crnogorske potvrde. *balamotã (v. Dugo se smatralo da je glagol balamutiti ograni~en iskqu~ivo na severnoslovensko podru~je. Bezlaj II 58–59 s. balamuØ (gde se kao jedno od tuma~ewa navodi i Knoblohovo. *balamota / *balamotã. up.v. ali je sporno poreklo komponente bala-. *balamotiti685. 686 Autori SP isti~u da dijalekatski podaci. *kolomotiti.v. kajkavskim i crnogorskim govorima.-h. Machek 513–514 s. koji dobro ~uvaju arhai~nu slovensku leksiku. nezgoda. kao. kalaba. jezika ovo je jo{ jedan slu~aj ~akavsko-kajkavsko-crnogorske izoglose. glagol je slo`enica od *kolo i *motiti (ÅSSÀ 10:146 s.v. [to se ti~e glagola kalamutiti. On kao leksi~ki ostatak tretira i deverbalnu imenicu balamuta.v. zbuwujeŒ). 687 Bori{ pretpostavqa da lik balamotati (sa o < *o) govori o kajkavskom poreklu lekseme. fhloj i pravilno uo~ava da se glagol balamutiti rimuje sa npr. fonetika i semantika ukazuju na autohtonost re~i. ~e{. autori ÅSBM predla`u da se prvi deo slo`enice tretira kao ekspresivni formant. prema kome bala. kojoj odgovaraju kod severnih Slovena likovi *balamota. Me|utim. ESUM 1:124 s. V. U okviru s. kalamuØâ. glagol je slo`enica od *kalã i *motiti (Skok II 37 s. kalamutiti. balamuta „onaj koji dovodi u zabunu. pro{iren ekspresivnim formantom -l. v. uznemirenost. Borys 1989:16)687. mada s. up.v. *balamotiti)686. gala-. prema drugom. iz mongolskog balamut (Sáawski I 26). onomatopeja srodna stind. ÅSSÀ 1:146–147 s. primeri iz ~akavsko-kajkavskih govora (v.v. kala-. *balamotânãjâ). a ujedno da podse}a na sl~. *balaguriti. Sáawski II 370–371 s. *bha-).v. kolobotati se.v. ~ime bi se objasnilo i javqawe fonetskih varijanata kala. {to je prirodna pojava kad su u pitawu eks685 Autori smatraju da se glagol *balamotiti mo`e staviti u isti red sa *balagovati. i ÅSBM 1:288 s. predstavqaju dokaz da je isti glagol postojao i na ju`noslovenskom jezi~kom prostoru. nered. Jedni u woj vide tvorevinu onomatopejskog karaktera (Fasmer I 113 s.c. Iznose}i nedostatke ova dva tuma~ewa.

izlupatiŒ (RSA). 691 Up. balamuØiØi i kalamuØiØi ka`e se da su povezani tako {to drugi oblik predstavqa rimovano obrazovawe u odnosu na prvi (Sadnik/Aitzetmuler 125). kalaba{. 29). is-pala-pucati „izudarati sabqom pqo{timice. termine kalabanà. prvobitno se na ~ovekov duhovni svet odnosilo samo balamutiti „mutiti. pa-). napomiwu}i da se tu svakako ne mo`e raditi o slu~ajnoj podudarnosti689. pala-). dijal. na osnovu srp. uskome{atiŒ. istu}i. dok kalamutiti u svojoj prvoj komponenti sadr`i osnovu kal.pro{iren slogom sa likvidom la. a{alamucecâ 689 Analiziraju}i ukr. blr.i kala. smu{enŒ i muØiØâ (Fasmer IV 399). Dakle. kalabuha u zna~ewu „baraŒ. up. kalamuØnáè : balamuØnáè. izmlatiti. priroda me|usobnog odnosa ova dva oblika tako|e nije razja{wena. isprebijatiŒ Kraqevo. U moskovskom praslovenskom re~niku.pa je wegovo primarno zna~ewe bilo „mutiti voduŒ (Truba~ev 1967:386). kalamucicâ). dok je u obliku o{alamutiti se prefiks {a. „sejati smutwuŒ. potvrde o{alamuti iz Crne Reke i rus. i u svojstvu paralele navodi oblike tipa: kalamuØiØi : balamuØiØi. U oblicima (o){amutiti . U obliku palamutiti izdvajamo dvoslo`ni ekspresivni element pala-691 (uz istu ogradu kao u slu~aju bala.690 Nama se ~ini da nije bez osnova posmatrati ih kao dve razli~ite realizacije istog tvorbenog modela — ekspresivni prefiks + osnova — jer se i tvorbeno i semanti~ki uklapaju u sistem takvih obrazovawa. „izazivati nesuglasiceŒ. unositi smutwu (re~ima. za{omuti ispred osnove alterniraju prefiksi {a-. Ve}ina autora ukazuje na tvorbeni i semanti~ki paralelizam oblika balamutiti i kalamutiti. tj. govorom)Œ (odakle se sekundarno razvilo zna~ewe „mutiti ~istu voduŒ. dijal. Me|utim. kalaba~. {alomuØ „smutqivacŒ od {aláè „{a{av. zatiqkuŒ.v. kalabaØina. ispalampuvati „`estoko istu}i. umotati se ne~imŒ. kod kalamutiti bi se radilo o obrnutom smeru semanti~kog razvoja. Tolstoj konstatuje da postoji prili~no veliki broj ukr. Po wemu. balabu{ka (deminutiv od balabuha) „zemi~ka ispe~ena i obarena u vodiŒ : kalabu{ka „vekna hlebaŒ (TolsØoè 1969:239. ÅSSÀ s. balaban „vrsta pecivaŒ : kalaban „veliki hleb sli~an kravajuŒ. {e-.OSNOVE: 30) MUTITI 303 presivna leksika i ekspresivni formanti (ÅSBM 4:123–125 s. Kragujevac (RSA) (v. ~iji se semanti~ki razvoj reflektuje i u oblicima sa prefiksima. smatraju}i da je do zbli`avawa pomenutih re~i do{lo naknadno.ekspresivni formanti dodati na osnovu mutiti. zamutiti. „naru{avati mirŒ. kala-. . o{emutiti .(kao u bala-. o{alomuØiØâ œuzrujati. Ova pomalo iskonstruisana semanti~ka slika prevazilazi se prihvatawem teze da su bala. premlatiti. {o-. isprebijatiŒ (Marseni} 1986:53) : ispucati „izbiti. o{elomuØiØâsà œogrnuti se.i kala-). za ukr. zna~ewa „obmawivatiŒ. v. Fasmer izvodi rus. 690 Tako npr. naziva za jame i bare sa inicijalnim ka-. uznemiriti. o prenosu primarnog zna~ewa na moralnu sferu. is-pala-puvati.v. o{elomu ØiØâ œjako udariti po glavi. nap. *balamotiti). ba-. Truba~ov kritikuje ovakvo tuma~ewe.

v. zbuniti seŒ rekonstrui{e se psl. œne ostajati pri re~i. „zava|ati. smutwuŒ. U oblicima sa prefiksima realizuju se zna~ewa iz semanti~kog spektra osnovnog glagola mutiti (se)693. *obãsmotiti. -samotac. vrdatiŒ Uskoci (Stani}) pa-la-muditi impf..v. Sarajevo. Kosovo. palamudit „puno pri~ati. Za oblike sa ({a)la. Detaqnije o svim pomenutim oblicima v. 692 . muØiØi „k a l a m u t i t i. rekonstruisan i oblik *ob{amotiti (i to samo na osnovu s. 129)692. v. petqati. Herc. palamuditi œid. *ob{alomotiti (se) / *ob{alomoteti. œlagati. 693 Up. palamuditi „uveravati la`imaŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). palamudit œpri~ati O ka{. „obmawivatiŒ. palamuditi „bez veze govoriti o ne~emuŒ Srebrenica. Tako|e je. *balamotiti (ÅSSÀ 30:128–129). tru}atiŒ. obavqati posao smutqivcaŒ. izmi{qati izgovoreŒ Lika (Ajxanovi} 2002).-h. SEK IV 244–246 s. palamuditi „mnogo pri~atiŒ Zorunovac (gra|a RSA).i -eti / -iti. pri ~emu svaki prefiks kao da se „specijalizovaoŒ za odre|eni segment toga spektra. œlagatiŒ (Andri}). ali uz rezervu.304 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI œizbezumiti se od gu`ve. potvrda). a{alamucicca œo{amutiti se. neistinito pri~ati. koje se tuma~i kao glagol na ob. pritom izmi{qati i zavitlavati seŒ [umadija (Grkovi} 1982). œobmawivatiŒ Kragujevac.karakteristi~na su zna~ewa „unositi razdor. -MUDITI ba-la-mudit impf.vezuje se zna~ewe „pomutiti se (u glavi). œizgubiti svestŒ. Tako se u oblicima sa bala. trabuwati. Bjeleti} 1993:40–42. definiciju zna~ewa ukr. de~ije vriskeŒ. palamudit „govoriti gluposti. o{amotac œoglupetiŒ i sl. izmi{qatiŒ Bogova|a (gra|a RSA). obmawivatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988) ka-la-muditi impf. podvaqivati.(i pala-) prete`no realizuju zna~ewa „brbqatiŒ. Za oblike sa kala. „brbqaju}i prikrivati istinu.Œ Potkozarje (Dalmacija). œlagati. Beograd (Vlaji}-Popovi} 1986:163). koji se tuma~i kao lokalna modifikacija osnovnog *ob{alomotiti (id. bulaznitiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „raditi na brzinu i povr{noŒ. „mutiti situacijuŒ Novi Sad. i ÅSSÀ 30:112 s. b a l a m u t i t i. -samatac. obrazovan od ekspresivne slo`enice *salo-mot-. œbrbqati. pidburävaØiŒ (ESUM 3:541–542 s. zbuniti seŒ. mutiti. œneozbiqno. strukturno bliske formacijama *bala-mot-. Up. izmi{qatiŒ Unac (Jovi~i}). „pri~ati koje{taŒ.v.). „zatezati situacijuŒ.

za{amadi 3. œmalo izgoreti. zakeraloŒ (Andri}). za{amaden adj. sg. za~arati. uni{titiŒ. iz istog izvora oparamudim œid. Isto va`i i za oblik spalamuditi u zna~ewu „spaliti. palamu|evina „zame{ateqstvo.) kako bilo. „o{amutiti nekoga (jakim udarcem i sl. a to su: „oblizati. povr{noŒ Uskoci (Stani})695. œsmutqivacŒ.OSNOVE: 30) MUTITI 305 gluposti. palamuxija œonaj koji palamudiŒ Lika (Ajxanovi} 2002) palamudwa~a f. œ`enska osoba koja izvla~i korist na prevaruŒ Lebane (gra|a RSA) palamudija. Ostala zna~ewa koja se u izvoru navode uz ovaj oblik. palamudarka f. *moditi. nagoreti. „onaj ko pri~a prazne pri~e. smu{en ~ovekŒ Unac (Jovi~i}). (Zlatkovi} 1988)698 Up. 698 Up. mudati „svetlucati (o sve}i)Œ (RJA) (v. lupetati. 694 695 . ÅSSÀ 20:123 s. iskori{}avatiŒ: Malo si me ti mene palamudija. posva|ati kogaŒ Uskoci (Stani})697. la`eŒ Zorunovac (gra|a RSA) palamu|evina f. œnagristiŒ. Andri}). oma|ijatiŒ Zorunovac (RSA. sve potro{itiŒ Uskoci (Stani}). oprqitiŒ. „pri~awe onoga koji palamudiŒ [umadija (Grkovi} 1982). „varakati. sg. iz istog izvora paramudim œid. „o{amu}en. pokositi i sl.?. 697 Up.. muditi2) ali. brbqivacŒ Vlasotince (gra|a RSA). palitiŒ.Œ. }aknutŒ id. sg. œpovr{an. „`ena koja mnogo pri~a. omamitiŒ: Spalamudili su ga momci z Grada i sve {to je ima da im je ka svoijema Zagara~ (]upi}i 1997) palamuda m. opalamudim 1. obasuti vatromŒ. Skok II 475 s. acc. palamudara œpalivatra. sagoreti. ne}e u svatove. œsve pojesti. {e-medan „onaj koji ne govori jasnoŒ Pro{}ewe (Vuji~i}).)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990). œbez argumenata ubediti (nekoga u ne{to). „ne{to uraditi (poorati.v. dosadna pri~alica.Œ. vu}i za nosŒ Split (Vidovi} 1990). i on podle`e ekspresivizaciji u prefiksalnom delu. {to je verovatno posledica uticaja na{eg glagola. pej. œdelimi~no uni{titiŒ. œizvla~iti korist na prevaru. inf. obmawujeŒ Kragujevac (Vlaji}-Popovi} 1986:163). zamr{ena situacijaŒ Kladaw (Vlaji}-Popovi} 1986:163) za-{a-muditi pf. „op~initi ma|ijama. iz istog izvora spalamidati œid. na brzinuŒ: Ti nijesi ovo pokosio no si spalamudio teke da se ra~una e ko{eno — Spalamudi to kako bilo.v. 696 Up. palamudim 1. „gwavator. nejasna. fig. spalamudit „uraditi kako bilo. „zavaditi. brbqatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). „opqa~katiŒ Leskovac (Mitrovi})696 s-pa-la-muditi pf. lagati. œizgoreti dlaku na glavi ili nogama zaklanog bravaŒ — stoje u vezi sa glagolom muditi „`e}i. pa si do{ja po jo{ Lebane (gra|a RSA)694 o-pa-la-muditi / opalamuditi pf.Œ. kako se iz primera vidi. palamuxija m.

i kako se u ÅSSÀ s.. zamuditi „zadr`ati. i ka{. ostatiŒ. Ne{to bli`e zna~ewe ima glagol mudati „muvati se bez ciqaŒ Ka~er (gra|a RSA). muden. v. Glagol muditi je praslovenski < *muditi (se) (ÅSSÀ 20:167–169. kalamuditi i palamuditi najbli`e stoji glagol mudlati „zavaravati nekoga obe}awimaŒ Siw. 700 Up. jasno — odakle muditi u osnovi. kom’àduvaØi „uznemiravati. muditi. „tmuran. i ESJS 9:505–506 s. 10:178–179). smetati koga. zadr`avatiŒ. „mrak. a koje ujedno ukazuje na postojawe psl. „magla.). Dalm.v. Gorà~eva 1979:103)703. namuditi (se) „naqutiti (se). zamuditi se „zadr`ati se.v. tmuriti seŒ.Œ.): mene se mudi „zakasni}uŒ Turopoqe ([ojat 1982). u 3. Stoga nam se ~ini da im je po svojoj semantici bli`i pomenuti s. „i}i tamo-amo (obi~no kroz ku}u) ne svr{avaju}i gotovo nikakav posaoŒ. dangubitiŒ. zamuditi „propustitiŒ Ozaq (Te`ak 1981).c. „tmuranŒ. postati ohol. potvrde: „prqati. tako|e i ka{. namudit se „namrgoditi seŒ Brusje (Dul~i}i 1985). muditi „oduzimati (kome) vreme. ali oni zbog svoje (neodgovaraju}e) semantike nisu mogli poslu`iti kao osnova za obrazovawe oblika sa prefiksima. œne{to slabo. namudit se „namrgoditi seŒ nego ka{. gubiti vreme. dodu{e. Nije. omesti. mudi se (samo bezli~no. kasnitiŒ. gubiti vreme itd. muditi1). iz istog izvora i namuditi (se) „naqutiti (se). i Popowska-Taborska/Borys 1996:313–314)702. 701 Up. mudqav „spor. pomudno „polako. ipak i ukr. 699 Up. xomudni (sa prefiksom ho-. glagol muditi se „qutiti seŒ. izmaglicaŒ. i zamuditi „zakasnitiŒ. tako|e se ukazuje na ovu nepodudarnost zna~ewa). Uostalom. kaqatiŒ. zadr`avati. up. polumrakŒ. obestan. (RSA). *komediti s drugim stepenom vokalizma (ESUM 2:546). œduriti se. {-mudati „id. up. naduriti (se)Œ.Œ. ovla{ raditiŒ Uskoci (Stani}). *ko- . On se ekspresivizuje dodavawem prefiksa ko. komuÖec sa (SEK III 67. za koje se pretpostavqa da je mo`da u vezi sa psl. naduriti (se)Œ. up.306 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI · Navedeni primeri pokazuju potpuni tvorbeni i semanti~ki paralelizam sa oblicima obrazovanim od glagola mutiti. *komo(u)diti. Po{to je re~ o lu`i~ko-poqsko-ka{upskoj izoglosi701.> psl. 702 Svi ka{. lewŒ Sesvete (Maresi} 1996). U semanti~kom pogledu oblicima balamuditi. kako se glagol komuditi smatra praslovenskim. obestanŒ. muditi se „`uriti seŒ. muden „sporŒ. primeri imaju zna~ewa iz jednog semanti~kog kruga: „(na)obla~iti seŒ. (ibid. mudljati „docnitiŒ (Skok II 475 s. Zabele`eni su. *komuditi (id. fig. sg. glagoli muditi se „qutiti seŒ Uskoci (Stani})699 i muditi „kasnitiŒ Virje (Herman 1973)700. mudno „sporoŒ id. muÖec „odugovla~iti.-h. up. œu~initi da neko postane ohol. di}i glavu. sporo. œtumaratiŒ. koji je prava kontinuanta psl.v. zakasnitiŒ. me|utim. koji Skok dovodi u vezu sa muditi „docniti. navode}i kao pandan sln. tromoŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). „tamaŒ. istu semantiku imaju i stpoq. muditi se „`uriti seŒ. *muditi (u SEK l. nema jedinstvene etimologije). sumoranŒ.

tako|e i rum.(v. navode i ka{. kao wihov izvor treba pretpostaviti csl. tako|e i ka{. odlo`itiŒ prema a-pre-minda. S obzirom na nazal u rumunskim potvrdama. ve} da ovu izmewenu varijantu primarnog mutiti treba posmatrati tako|e kao rezultat kontaminacije sa mudo „testisŒ. opalamudim „opqa~katiŒ mo`da su razvili svoja zna~ewa pod uticajem glagola muditi „`e}i. „obe{ewak. sve radi sporo. ~ije se zna~ewe obja{wava kao rezultat semanti~kog pomaka œonaj koji gubi vreme.smatramo samostalnim prefiksalnim elementom. koje se dovodi u vezu sa *modo / *modã „testiculusŒ (ÅSSÀ 6:212). Nama se ~ini da se navedeni s. glagol (poreklom od nekog jo{ nepotvr|enog psl. palitiŒ koji. Na psl. niz *mul. glupanŒ dovode se u vezu sa glagolom *muditi. prïméditi (up. odgovaraju}e imenice sa zna~ewem œbudala. 703 Up. Takvo tuma~ewe ve} je predlo`eno za glagol palamuditi (v. posebnu osnovu muditi. odlo`itiŒ. Vlaji}-Popovi} 1986:165)706. *musa). baèmud. medlennáè (ESUM 1:117). omod œid. . potvrde sa druga~ijim (gorepomenutim) zna~ewima). *mulã / *mulâ. potro{iti / provesti (vreme). muditi on tuma~i kao spoj prefiksa ko. Ovo je jo{ jedan primer alternirawa ekspresivnih prefiksa ispred iste osnove.OSNOVE: 30) MUTITI 307 Nama se ipak ~ini da je glagolu mudlati „zavaravati nekoga obe}awimaŒ bli`i pomenuti glagol mu dati „muvati seŒ.vv. prïmouditi (Mladenova 1993:14). 706 Autorka oblik palamuditi izvodi od balamutiti (sa promenom b > p i t > d). one kao da su pretrpele uticaj imenice mudo „testisŒ705. odugovla~i. œlen{tina. tromoŒ > œ~ovek koji sporo misli. up. muditi2).v.Œ. prqatiŒ) svojom semantikom uklapa u psl. 705 Dodu{e. iskori{}avatiŒ. tako|e i lelemud m. méditi.-h. Oblici palamudim œizvla~iti korist na prevaru. I ma kakva bila krajwa etimologija ovih leksema (za sada nepoznata). ima i metafori~ko zna~ewe „globiti. Smatramo da u oblicima balamuditi. **muditi II „tmuriti. Sáawski. i ko-ro-mud m. pored osnovnog. kalamuditi i palamuditi ne treba tra`iti neku drugu. ravni. koje se dovodi u vezu sa csl. npr. a-pra-mindi „biti. *mura. mra~iti. npr. Zanimqivo je da je u rumunskom upotrebqen prefiks ta-. *golomodã.i glagola *muditi (pri ~emu se u odrednici. a ta-minda „odgoditi. dok se u ka{upskom i lu`i~kom javqa ko-. ukr. csl. (RSGV). ÅSSÀ s. mangupŒ CG (RSA)704. pored odgovaraju}ih lu`i~kih. up. glupan. tupanŒ (SEK III 365–366). koje se tuma~i kao slo`eno obrazovawe od osnova glagola baàØi „vra~aØiŒ i starog ørideva mudânái „søorŒ u vezi sa rus. Slavia Occidentalis XVIII 264–265). *muniti (se). dok mi komponentu pala. 704 Up. problem ishodi{nog glagola treba re{avati na psl. œvetropirŒ Vojv. o tome v./ *mun/ *mur. planu up. oka~ewak. besposli~arŒ [abac (gra|a ERSJ). deratiŒ (tako Skok II 475 s.

308 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 31) PERITI 31) PERITI707 ~e-periti se impf. ~epiti se „rastavqati nogeŒ. mali ali ka vatra `iva Zagara~ (]upi}i 1997)709 707 U ovom poglavqu razmatraju se kontinuante psl. „staviti. ra{~epiti „v. *skep-). ~epiti „lomiti. *~epiti < ie. prionuti za ne{toŒ Istra (RSA). ~eperiti se „sede}i {iriti noge u kolenima. pentrati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) i{-~e-perit se pf. ra{~eperiti „ra{iriti. ~eperit se „praviti se sna`nijim i va`nijim nego {to jeste. na~eperiti se „nakostre{iti seŒ: ~eper je vrst insekta kod doma}eg blaga I` (Kuli{i} 1979:93)708 ~e-peran adj. raskora~iti se. ko~operan. na~epen pej. Oni stoje u vezi sa glagolom ~epati. imati nekakav izve{ta~en stavŒ Kosovo (Elezovi}). Detaqna analiza razmatrane leksi~ke porodice izneta je u: Bjeleti} 2000. navode prema osnovama. dakle.) na-~e-periti pf.umesto -er-) ra{~epuriti se „nepristojno sedeti. ~u~ati raskre~enih noguŒ Ozaq (Te`ak 1981). ko~operan (o sitnoj odrasloj osobi)Œ: Nikola bqe{e ~eperan. ali semanti~ki razli~iti oblici: ~eperiti „{iriti (o nogama)Œ. „razmetati se. „ispentrati seŒ id. uz komentar pojedinih navedenih oblika. po{to se radi o vrlo homogenoj i slo`enoj porodici re~i. SP 2:143 s. Piva (Gagovi} 2004). a ne zna ni{ta. biti uposlen na vi{e stranaŒ Piva (Gagovi} 2004) — ne spadaju ovamo. œpraviti se va`anŒ (Bernar 1982:332–333). sa jo{ neutvr|enom kona~nom etimologijom. ra{~eperiti se „ra{iriti se. ra{~eperiti se „raskora~iti seŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). tako|e i ~epit se „bekeqiti se. „koji se pravi va`an. biti uobra`en. uzvrteti seŒ . koliko ni svaka tuka Piva (Gagovi} 2004). naduvenŒ Zagara~ (]upi}i 1997). *~epati. ra{~eperitiŒ Uskoci (Stani}). *~eperã 2. isticati se svojim dr`awem. i i{~epati „izlomitiŒ Vrgada (Juri{i}). *-puriti. kidatiŒ (< psl. praviti se va`an. 708 ^akavska imenica ~eper „vrsta insektaŒ tuma~i se kao denominal od *~eperiti u zna~ewu „hvatati. osnova *-periti. 709 Formalno identi~ni. u{~epati se „stalno i}i tamo-amo.v. „zaokupiti se kojekakvim poslovima. „svojeglavŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). {epuriti seŒ: Sve se ~eperi. noge ili {to drugo jedan od drugogaŒ Uskoci (Stani}). Me|utim.). kriviti usta. na~eperiti se „~vrsto se prihvatiti ne~eg. „peti se visoko. Materijal je prezentiran u skladu sa koncepcijom usvojenom u ovom radu. *-pyriti. na kraju poglavqa sledi op{ti osvrt na wen dosada{wi tretman u etimolo{koj literaturi. ~epatiŒ (v. razma}i seŒ: Ra{~eperijo se kao vrana na dva koca Uskoci (Stani}). gorditi seŒ Uskoci (Stani}). (sa sufiksom -ur. razmaknuti prste. pri{iti mnogo raznih komada tkanine na neki deo ode}eŒ. (ibid. up. ~epiti „~u~atiŒ. raskre~ivati nogeŒ. „dr`ati se osiono. Glagoli se.

„po~eti se ko~operiti. ko~operit se „isticati se (o predmetima). Varbot 1998:227–228. *~eperiti. „biti ko~operan. nadmeno. okretanŒ. œpraviti se va`anŒ Vasojevi}i (Bori~i}) za-ko-~o-periti se pf. hvalisavo se pona{ati. (ibid. 711 Up. spretanŒ: ]eperni su oni svi. iz istog izvora ko~eriti se „praviti se va`anŒ (v. poneti se va`no. „dr`ati se oholo. nakoko}en. nepokornost. uobraziti (se)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) po-ko-~o-perit se pf. praviti se va`an. Skok I 307–308 s. praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})710 ko-~e-periti (se) impf. „v. oholiti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Bjeleti} 2000. Ma~va (gra|a ERSJ). ~epa. gorditi se. u{togqen. {eper’t „krivudati u hoduŒ. „stati. Berneker 143 s. za{eperit „naglo oti}i. uobraziti se (o vi{e wih). praviti se va`nim. nadvisivati okolinu. ko~operit se „busati se u prsa. Bernar 1982:332–333. SP 2:140 s. onako. biti uobra`enŒ Uskoci (Stani}). otperjatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). za sva{to ih je da bog. {epuriti se. -keriti).) Uskoci (Stani}). narogu{iti seŒ (RSA). „dr`ati se samosvesno. uobra`eno. œprkositi. œid. ka da be` wega nema momka Zagara~ (]upi}i 1997). razmetati seŒ. joguniti seŒ (RSA).v. ponositi se. ko~operiti seŒ (RSA). „otresit. *~epati. otputiti se. uobra`enŒ: Cio je nekako }eperan. O ovim glagolima v. œispoqavati nezadovoqstvo.v. namestiti se ko~opernoŒ (RSA).v. up. 141–143 s. (RSGV). isko~operit (se) „id. œko~operanŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) {e-periti impf. pona{ati se nabusito. „ispre~iti seŒ Uskoci (Stani}). isticati se svojim dr`awem. „zauzeti ko~operan. u ku}u. {epesati. usprotiviti seŒ Potkozarje (Dalmacija). osiono. napraviti se va`anŒ (RSA) is-ko-~o-periti se pf. uobra`avati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). ko~eperiti se „praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})711 ko-~o-periti se impf.Œ. nadmen stav. 710 Nije sigurno da ovamo spadaju oblici {eperiti „mo`da isto {to {eper}atiŒ Lika (RJA). „nakostre{iti se. ista}i (se). {epati. ~epã. nako~operit (se) „napadno (se) namestiti. .v. {eperiti pej.. uzneti seŒ id. œuko~en. „to~itiŒ Ozaq (Te`ak 1981). œveseo. œizdvojiti se od celine i {tr~atiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) na-ko-~o-periti se pf. va`an.OSNOVE: 31) PERITI 309 }e-peran adj. Vojv. {tr~atiŒ. razmetati se.

ka}iperski adv. gizdavoŒ. (Vuk). gizdavŒ (RSA). `ustro. kin|uriti se.Œ (RSA) ko-~o-peran adj. ka}iperno. œlakomislen. „onaj koji se ko~operi. „koji se isti~e pomodarstvom. gizdavicaŒ Du~alovi}i (RSA) ka-}i-peran adj. (RSA) . ka}ipor. {epure}i se. „koji se izdvaja od ostalih. va`no. osion. ka}ipera f. Uskoci (Stani}). ka}iperast „id. œkoji ostavqa utisak ko~operewa. ki}iperstvo n. nadmen. Tupi`nica. (RSGV). `ivahan. ko~operan œgord. œkitwastŒ. kako sam ja bio o~koperan Draga~evo (\ukanovi} 1995) ku-~u-periti se impf. „onaj koji voli da se isti~e pomodnim obla~ewem. napredanŒ: Ma boqe sam znao da mislim ondar. œlakomislena. ka}iriper u zagonetci (RSA) ki-}i-perka f. gorditi seŒ Vrawe (RSA acc. nepristojnog pona{awa. kico{. juna~i. nestalan.310 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-~o-per m. œlakomislen. ~io i to pokazuje svojim dr`awem (o starijim osobama)Œ. „sve~ano se odenuti.?) ?ka-}i-periti se impf. samosvestan. ki}ewem. okretan. `ivahan. otmen. razme}e. gizdavŒ. Segedin (gra|a ERSJ). ki}iperski adv. nakin|uriti seŒ Uskoci (Stani}) ka-}i-per m. okretan. „`ivahan. ko~operast „gizdavŒ (RSA) ko~operno.Œ. fig.. „id.. {epuri. œko~operiti seŒ Vojv. ki}ewem. razmetqivoŒ. „ko~operiti se. nestalan ~ovek. gizdavacŒ. razmetqivŒ. brzŒ. „v. ko~operka f. „na ko~operan na~in. razmetqivŒ Vojv. œoholŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œ`ena lakog morala. œkoji je krepak. `ivo. razmetqivoŒ (RSA) ko-~i-peran adj. „na ka}iperski na~in. „ude{avati se. œkoji se dr`i gordo. vetropirastŒ. ka}iperka „pomodarka. vetropirasta. inf. „v. „nakin|uriti (se)Œ (RSA) u-ka-}i-periti se pf. nego luwavo i sluzavo ko lu~ewe Otok (RSA) o~-ko-peran adj. ko~opere}i se. izaziva~ki. ka}ipera~ki „ka}iperno. pomodar. ~ioŒ. razmetqivac. ko~operanŒ: Bit }e dite ko~iperno ko `abica — Dite to nije bilo ko~iperno. gizdati seŒ Komarnica (RSA) na-ka-}i-periti (se) pf. „koji se ko~operi. nadmen. nako~opereno adv. gizdavicaŒ. vetropirŒ (RSA). ka}iperka~a „pomodarka. ka}iperkaŒ Leva~. kin|urewem. namigu{aŒ (RSA). nestalna `enaŒ. (RSGV) ko-sto-periti se impf. hvalisavacŒ Mali Po`arevac.

„lakomislena. œuredan. nadi}i se pru`aju}i se u visinuŒ (RSA). ugla|en. ‹ se „stati. upadqivo dr`aweŒ CG (RSA) isperiti / isperiti pf. doteranŒ.). sre|enŒ id. „staviti. postavqati se na istaknuto mesto. œzauzeti neprirodno. vredanŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) ?re-per(~)i se. istureno mestoŒ CG. upravitiŒ. periti se „stavqati samog sebe za metuŒ Uskoci (Stani}). œname{tati. œpostavqati metuŒ. œdoterati se. sg. ka}iperkaŒ (RSA) }i-li-perka f. .OSNOVE: 31) PERITI 311 ka-~i-periti se „v. name{tati se kao ciqŒ. mo`da pre: „pomaqati seŒ. „onaj koji misli da je va`an. „ni{aniti. œpostaviti kao metuŒ. (ibid. srediti seŒ Kqu~ (gra|a ERSJ) u{-}u-peran adj. usmeriti. ka-~i-perka f. (usmeno M. „(is)peti se. podi}iŒ713. ro-per(~)i se 3. „dovesti u uspravan polo`aj. odgovaraju}i. doteran. izdi}i seŒ (RSA) naperiti pf. œpodizati. uspraviti. pobadatiŒ. postaviti na visoko. nakaniti.). B. nepromi{qena `enska osobaŒ Piva (Gagovi} 2004) ?u{-}u-perit(i) se pf. stati na istureno mestoŒ. œkoji izuzetno precizno radi svoj posaoŒ Sanski Most (gra|a ERSJ). prikladan. kititi. periti „pomicati. „v. perit se (im)pf. pri~vrstiti na istureno mestoŒ. ka}iperiti seŒ. odlu~itiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). œpru`iti se u visinu. „viritiŒ? 713 Up. nametati seŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) è periti impf. pode{avatiŒ Unac (Jovi~i}) 712 Up. œude{avati. ta~anŒ Unac (Jovi~i}). œnaumiti. œdoteran. nadi}i. pa neka je prazna Piva (Gagovi} 2004). upravqati ne{to na nekogaŒ: Ne peri pu{ku na qude. na-ce-periti „staviti ne{to na vidno mesto (tako da smeta drugima)Œ: [to si to tu naceperio? Herc. perit se „zbivati se. naper’t se „uputiti seŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). naperati impf. Na osnovu primera reklo bi se da zna~ewe nije dobro definisano. œpodesan. „ko~operiti se. doga|ati seŒ: On i sam ne zna kaj se iz weg peri Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). „staviti. perat se „id. pomeratiŒ. ukra{avatiŒ. œstati na ni{an. zaperiti se „popeti se. œbogatŒ Potkozarje (Dalmacija). uzdi}i se.Œ Zagara~ (]upi}i 1997)712 zaperiti pf. lepo obu~enŒ. (is)pentrati se (i na taj na~in posta(ja)ti vidqiv) kao kakva metaŒ. naperiti se „uspraviti se. œzgodan. popeti se na istureno mestoŒ. naperiti „uperiti. impf.

Odatle je. usmeritiŒ. bogatŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). postaviti. izgraditiŒ. œupravqati. „usmeriti se ka nekome i uporno ga kiwiti i poni`avatiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). œpokazati prstomŒ. „poma}i. radan. œsagraditi. „onaj koji se zbog kakvog uspeha napravi va`nimŒ: Kad mu dobro rodi godina. zatim periti mlinsko kolo. uperiti „upraviti ne{to u ne{toŒ Uskoci (Stani}). pero)714. onda je r|ica Piva (Gagovi} 2004) poperiti pf. Semantiku glagola periti kao faktitiva na -iti Skok izvodi od pero. sg. œodlu~ivati. razumqiv daqi razvitak zna~ewa u „ni{anitiŒ. pogodan. sposoban. *periti (se) „pokrivati se perjem. uputiti. œpobosti.v. pomeritiŒ. on ti je prava naperica. „~initi perje ne~emuŒ > œnabadati ne{to na ne{toŒ (Skok III 641–642 s. Skok isti~e da je wegovo osnovno zna~ewe sadr`ano u folklornom izrazu periti orahe. œpodesiti.Œ. ve{tŒ Kqu~ (gra|a ERSJ). nabostiŒ. œusmeriti pogled na nekogŒ. za koje tako|e smatra da se razvilo iz „nabadati. ispravan. œprislonitiŒ. uperiti œid. usmeravatiŒ = prijeti < *perti „prodirati. œnamestiti.312 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI naperica f. Skok navodi jo{ i zna~ewe „u potaji raditiŒ. œvredan.v. postaviti se u uspravan polo`ajŒ Uskoci (Stani}) priperiti pf. Tuma~e}i glagol periti. upodobqavati peru i sl. pomeriti seŒ. œo{triti pred714 Skok je u ovoj odrednici pome{ao glagol periti „snabdevati perima. Isto krajwe re{ewe nudi se i u BER-u za glagol øerà „{iriti (ruke)Œ. œzgoda. prilikaŒ. œupornostŒ Unac (Jovi~i}) uperan adj. podi}iŒ: Poperijo ~ardak nasred Sirovca. œpravilan. sa homonimnim periti „upravqati. nametnutiŒ Unac (Jovi~i}) uperiti pf. . œume{an. uperi se 3. *periti (se). le{nike na jabuku za bo`i}ni ukras ili dar pomo}u drvceta koje se zabada u jabuku i orahe. prikladanŒ. øerà se „praviti se va`anŒ < psl. rukovoditiŒ. -prijeti). po wemu. denominal od pero. {iriti (perje)Œ. poperiti se „poma}i se. odre|ivati pravacŒ. a kad ne rodi. œspretan. „ispravan. œzapovedati. uperati impf. periti kapu „kititiŒ.. pouzdanŒ Unac (Jovi~i}) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol periti (se) < psl. probadatiŒ (up. spreman. uperan œpodesaan. Skok III 42 s. vr{iti uticajŒ Unac (Jovi~i}) upera f. uperit se „uputiti seŒ: Kamo si se uperil? Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). œutrpati. tj. œpobosti se. ure|enŒ. urediti da bude dobroŒ Kulen Vakuf (gra|a ERSJ). namestitiŒ Unac (Jovi~i}). œo{triti raonik na raluŒ. podesanŒ Potkozarje (Dalmacija).

zna~ilo da svi oblici sa zna~ewem „upraviti. n a b o s t i se na ne{to o{troŒ Nik{i}. na-~a-poriti „n a b o s t i . uperiti pogled. RJA). izrazu vøeriØâ vzglàd (vzor. dissecareŒ (up. P~elice (RSA). na~aporiti seŒ V. glagola *perti / *porti (*periti / *poriti) „probadati. BiH. sg. is-ci-pariti „brzo izrasti. zagrepstiŒ Crkvi~ko Poqe. *periti < ie. provalitiŒ izvodi se od psl. kontinuante psl. u ÅSSÀ 22:210 s. na~porit se.itd. sa semanti~kim pomakom „probijatiŒ > „rastiŒ (up. œnapetiŒ. *perti. o~i) i sln. „po~eti parati. zbog e-vokalizma. ~ekiwe u dretvu. rasporiti seŒ. malo zaporiti. Skok III 11–12 s. rasporiti povr{inu ne~ega (obi~no ko`e na telu) kakvim o{trim. Ispred osnove -periti alterniraju prefiksi ~e-. prodiratiŒ tako|e privla~e ekspresivne prefikse.v. nadimati. naperiti se „nakostre{iti se. ali se rekonstruisani psl. ko-sto. narogu{iti seŒ. na~parit se „nabosti se na ~ p a r. uperiti. poriti. okrqakŒ Kosovo (Elezovi}). „nabosti se na o{tar odlomak drveta ili veliki trnŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. npr. 2004). posvedo~eno za oblik bez prefiksa. *pâroŒ i upu}uje se na odrednicu *naperti. dok se ostali oblici i zna~ewa preklapaju sa onima koji su navedeni s. dakle. prethodnu na- pomenu). rasporiti se. is-ca-porati. Ovamo mo`da i is-ca-pariti. Tako se. vperiti „prodreti. To bi. koje se smatra izvedenicom od *pero (BER 5:184–185)715. . na-~e-pariti se „v. Uostalom. i na-poriti „rase}i. rekonstruisani glagol *naperiti tuma~i se lakonski: „Korelativno sa *periti. up. odnosi i na s.„prevesti. *porti.OSNOVE: 31) PERITI 313 metŒ. ko-~o-. S obzirom na zna~ewe „rase}i se. izgleda da je ovde do{lo do me{awa sa kontinuantama psl. na~aporiti se „nataknuti se. vperiti pogled (Varbot 1984:23)717. naperiti „kostre{itiŒ. {iqatim predmetom. *naperti (id.v. *por’o „discindere. smatra denominalom (Bezlaj III 26).v. zaparatiŒ id. prodretiŒ. na-~e-pari se 3. nadizatiŒ (< *pero) i *perti „probadati. Varbot 1979:23–25). œnapujdatiŒ. O~igledno je da je u slovenskim jezicima do{lo do me{awa kontinuanata psl. ko-. p r o b o s t iŒ. {e-.-h. klati prvobitno „bostiŒ > klica). prodirati. up. *naperiti od zna~ewa koja nas interesuju navodi samo sln.. glagol. Slovena~ki glagol periti „umetati zupce u grabuqe. 210–211).-h. nabosti se na neki o{tar predmetŒ Crkvi~ko Poqe. Piva. 715 Zna~ewe „o{tritiŒ pre bi se odnosilo na glagol *perti (v. naperiti „probostiŒ. naravno. Varbot ~ak prime}uje da glagoli gnezda *perti ispoqavaju specifi~an semanti~ki razvitak u rus. 716 S.. upiratiŒ716. u obliku sa -pariti do{lo je do iterativnog du`ewa o > a. usmeriti. *per(H). paoke u to~akŒ. glagola *periti „{iriti perje. Piva : na-poriti se „rase}i se. 717 Ovo se. i`yikqatiŒ Lika (RSA. uperitiŒ pripadaju gnezdu *perti. Me{awe leksi~kih gnezda glagola *periti i *perti zapa`a se ve} na praslovenskom nivou.

314

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

O oblicima ~eperiti, {eperiti v. komentar na kraju poglavqa. Glagol ko~operiti se prvi pomiwe Malinovski, svrstavaju}i ga (zajedno sa pridevom ko~operan) me|u slovenske lekseme u kojima se izdvaja prefiks ko- i dovode}i ga u vezu sa poq. czupurny „`ustar, naprasitŒ, rus. ~eøornáè, ~oøornáè „sitni~av, pedantanŒ, œusiqen, naduven, oholŒ (Malinowski 1899:118–119). Fasmer osporava tezu Malinovskog o povezanosti rus. ~oøornáè sa s.-h. ko~operan, iako sam ne nudi etimolo{ko re{ewe za ruske primere (Fasmer IV:372–373)718. [ic u obliku ko~operan izdvaja prefiks ko-, porede}i ovaj pridev sa istozna~nim ~eperan (Schutz 1965:323)719. Moskov uvr{}uje oblike ko~operiti, ko~operan u grupu s.-h. leksema sa prefiksom ko- (Moskov 1981:93). Kope~ni prenosi Vukovu konstataciju da je pridev ko~operan varijanta od ~eperan i dovodi ga u vezu sa ~e{. ~epyrit se, sln. ~eperiti se, ~opiriti se, {opiriti itd. (Kope~ny 1983:27, 36). Skok pak tuma~i glagol ko~operiti se kao slo`eni denominal, obrazovan od sintagme „ko~iti perjeŒ (Skok I 333–334 s.v. ~ okanj )720. Na specifi~nost wegove tvorbe skrenuo je pa`wu [arifulin, navode}i ga kao primer u kojem se ispoqava jedna od osobina ekspresivnih prefiksa — wihovo varirawe i naslojavawe ispred iste osnove ([arifullin 1982:119). Glagol se, dakle, tvorbeno mo`e razlo`iti na ko-~o-(/ ~e- / ~i-)-periti721. Kod wega je do{lo do naslojavawa („aglutinacijeŒ) prefiksa ko-, ~o- (< ~e-), up. o-ko-peran „~vrst, zdravŒ Orahovica (Skok II 149 s.v. koporati), bug. ~o-øerà se. Ovo nije usamqena pojava. Ispred iste osnove, u istom zna~ewu, mogu}a je i druga kombinacija prefiksa, up. ko-sto-periti se, bug. kosØoøerà se
718 Truba~ov dopuwava Fasmerovu odrednicu obja{wewem R. Jakobsona, koji smatra da su ovi oblici povezani sa ~eøec (Jakobson 1971:647), ali sam ne iskqu~uje mogu}nost da se radi o tvorevini sa prefiksom ~e-, povezanoj sa ras-Øo-øáriØâ i sl., v. daqe. 719 [ic verovatno (mada to ne nagla{ava, za razliku od Kope~nog koji eksplicitno ka`e „po VukuŒ) samo prenosi podatke iz Vukovog Rje~nika, u kojem su pridevi ko~operan i ~eperan me|usobno upu}eni jedan na drugi. 720 Dodu{e, on tu pomiwe i glagol ko~iti se „oholiti seŒ (Vuk), koji bi mogao poslu`iti kao semanti~ki pandan i uzorak; up. i primer iz RSA: ko~iti se „dr`ati se nadmeno, razmetqivo, uko~eno, praviti se va`an, ko~operiti se, {epuriti seŒ. 721 S obzirom na ~iwenicu da su u s.-h. jeziku potvr|eni oblici sa prefiksom ~e- (ali ne i ~o-), dodatim na osnovu per-, up. ~eperiti se, ~eperan, primarnim mo`emo smatrati oblik ko-~e-periti se . Mnogo rasprostrawenija varijanta ko-~o-periti se nastala je verovatno prelaskom ~e- > ~o-, radi izjedna~avawa sa vokalom prefiksa ko-.

OSNOVE: 31) PERITI

315

„id.Œ (BER 2:662 s.v. kosØ1)722. Da je u pitawu prefiksalna tvorevina „aglutinativnogŒ tipa dokazuje rus. ko-sØo-øá`iØâsà „oholiti seŒ ørema ka-øá`iØâsà „{epuriti se, praviti se va`anŒ, na-Øo-øá`iØâ „nadutiŒ, œnagizdati, na-Øo-øá`iØâsà „nagizdati se, lepo se obu}iŒ (PeØleva 1986:201), ~e-øá`iØâsà „doterivati seŒ, œhvaliti se, praviti se va`anŒ (ÅSSÀ 4:58 s.v. *~epy`iti se)723. Nije sigurno da oblik ka}iperiti, wegove izvedenice i varijante (ka-~i-periti se, ki-}i-perka, }i-li-perka) pripadaju razmatranoj leksi~koj porodici. U pogledu semantike nema zna~ajnijih prepreka wihovom ukqu~ivawu u ovu porodicu, mada su se oni specijalizovali iskqu~ivo za jedno od wenih zna~ewa — „kin|uriti se, gizdati seŒ (sa daqim pomakom: „kico{, gizdavacŒ > „lakomislen, nestalan ~ovek, vetropirŒ). Me|utim, u formalnom pogledu problem predstavqa inicijalni element ka}i- (ka~i-, ki}i-, }ili-), koji te{ko da bi se mogao protuma~iti kao spoj ekspresivnih prefiksa, uprkos upadqivoj fonetskoj sli~nosti sa, npr., ko~operiti. Skok tuma~i imenicu ka}iperka kao imperativnu slo`enicu od *ka}iti se = ka}uniti se „kititi seŒ CG (Vuk) i pero. Po wemu, glagol je denominal od ka}un „biqka orchisŒ (Skok II 11–12 s.v. ka}ipera). Skokovo tuma~ewe nije uverqivo, ve} i stoga {to je re~ izvedena od neposvedo~enog glagolskog oblika. U semanti~kom pogledu ovamo svakako spada i glagol u{}uperit(i) se œdoterati se, srediti seŒ. Oblik reper~i se (roper~i se) mogao bi se dvojako tuma~iti: ili kao prefiksalna tvorevina, ili kao sufiksalna izvedenica. U prvom slu~aju, wegova tvorbena podela bila bi: re-per~i se, up. bug. øer~a se „ko~operiti se, praviti se va`anŒ (BER 5:183); kao tvorbenu paralelu up. re-be~e se, re-pe~iti se, pri ~emu je oblik reper~i se mogao nastati na analogan na~in kao i dva pomenuta oblika (v. be~iti, pe~iti). U drugom slu~aju, tvorbeno ra{~lawavawe ovog glagola bilo bi: rep-er-~i se, up. rep~i se 3. sg. „siliti se, prsiti seŒ Crna Reka (Markovi} 1993), „braniti se bez ~iwenica, galamomŒ Pirot (Zlatkovi} 1990), (iz)rep~im se 1. sg. „(iz)rebriti seŒ
Re~ je samo navedena kao izvedenica ili slo`enica od kost, bez obja{wewa. I pred drugim osnovama dolazi do naslojavawa prefiksa, up. na-ko-tu-mr a ~iti se „naobla~iti se, namra~iti se, smrknuti se (o nebu)Œ : na-ku-mra~iti se „id.Œ, na-tu-mra~iti se „natmuriti se, namrgoditi se, smra~iti se, smrknuti se; naqutiti seŒ (v. mra~iti (se)), rus. ko-~e-vrà`iØâsà „joguniti se; prenemagati seŒ (Fasmer II 357), rus. ~u-ka-reznuØâ „udariti, ispitiŒ (id. IV 380) itd.
722 723

316

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

Timok (Stanojevi} 1927), repiti se „praviti se va`anŒ Pro{}ewe (Vuji~i})724. Izrazitu varijantnost pokazuju pridevski oblici: ~eperan, }eperan, ko~operan, ko~iperan, o~koperan, u{}uperan, ka}iperan. I dok su ~eperan725, ko~operan (sa fonetskom varijantom ko~iperan726) i ka}iperan regularno izvedeni od svojih osnovnih glagola, ostali pomenuti oblici nemaju sasvim jasnu etimologiju. Kod prideva }eperan „`ivahan, okretanŒ Skok izdvaja osnovu }ep-, pro{irenu sufiksom -er-, ali ne zna kako se osnova u toj re~i odnosi prema onomatopeji }ep-, iz koje izvodi naslovnu re~ odrednice i wene izvedenice (Skok I 353 s.v. }epa). Ukoliko se ne radi samo o fonetskoj varijanti oblika ~eperan727, za oblik sa inicijalnim }indikativni bi bili slede}i primeri iz Zagara~a: }epanica „cjepanicaŒ, }ev~ica „cjev~icaŒ, }edilo „cjediloŒ, }eskoba „tjeskobaŒ, }esa „kesaŒ, }etat „cvjetatiŒ, pored pomenutog naceperiti (< nacïperiti?), s obzirom na mogu}i razvoj }e- < *cje- < *ce- (up. Loma 1993:117; Loma 1996:124). Oblik o~koperan mogao je (mada je to malo verovatno) nastati kao posledica dvostruke metateze: ko-~o- > ~o-ko- (zamena mesta prefiksalnih elemenata pred korenom) i ~o- > o~- (zamena mesta glasova u okviru jednog sloga, tj. u okviru jednog prefiksalnog elementa): ko-~o-peran > *~o-ko-peran > o~-ko-peran, up. daqe o{koprc < *o~koprc (v. prcati). Ovaj oblik se, me|utim, neizostavno mora posmatrati u kontekstu porodice prideva okoperan728 „~vrst, zdravŒ, kojoj, verovatno, pripadaju slede}e lekseme: ko-pijeran adj. „`iv, `ivahan, krepak, odva`an, otresitŒ, œvredan, radan, trudoqubivŒ, kopijernuti pf. „kre724 Up. iz istog izvora i napirep „onaj koji se nadi`e, pravi se va`an, lo{ ~ovekŒ; mo`da imperativna slo`enica nap(n)i-rep? 725 Up. SP 2:144 s.v. *~eperânã, gde se navodi i s.-h. ~eperan, a pridev se tuma~i kao deverbal od *~eperiti (se). U ÅSSÀ 4:60 s.v. *~epârânãjâ / *~epãrânãjâ navedeni pridevski oblici smatraju se izvedenicama od *~epârã / *~epãrã, koje se, pak, tretira kao deverbalna imenica u vezi sa nizom glagola *~epuriti, *~epyriti, *~epiriti, *~eperiti. 726 Ovaj oblik kao da donekle govori u prilog Skokovom izvo|ewu glagola ko~operiti se od sintagme „ko~iti perjeŒ, ali mo`da se inicijalno ko~i- razvilo i pod uticajem ka}i-peran. 727 U Zagara~u su posvedo~ena oba oblika, a autori re~nika me|usobno upu}uju jedan na drugi. 728 Moskov 1981:93 navodi s.-h. ko-peran „pokretan, brz, prgav, zdravŒ, ali bez provenijencije. U RSA, RJA i kod Skoka nema.

OSNOVE: 31) PERITI

317

nuti naboqe, malo se oporaviti, `ivnuti, zadobiti snagu, osna`iti se, poozdravitiŒ, zakopijeriti (se), okopijeriti „oporaviti, pomo}i u ozdravqewu, podi}iŒ, okopijeriti se „otrgnuti se od bolesti, oporaviti se, podi}i se, oja~ati, okrepiti seŒ, œizbaviti se iz nema{tine, siroma{tva, ste}i ve}u imovinu; osna`iti seŒ Uskoci (Stani}), okopijerit se, okopijernut se „oporaviti se, pridi}i se, `ivnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990), okopijeriti se, okupijeriti se „oporaviti se, poboq{ati se (zdravstveno, fizi~ki): Potqe prele`ane {pawolice malo se okopijerila, œzaimati, ste}i, pove}ati dobroŒ: U potowe vrijeme okopijerijo se i dr`i veliko `ivo Piva (Gagovi} 2004), okopijeriti se „izvu}i se, osna`iti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}), okopijerit(i) „osna`iti, okrepiti se, otrgnuti se od bedeŒ (Be}kovi}, Me|a... 246), okoprja(t) se „oporaviti seŒ Sumartin (Novakovi} 1994). Skok izvodi oblik okoperan „~vrst, zdravŒ od kopirati „micati se, vrvetiŒ sa prelazom i > e. On ne registruje glagolske oblike kopijernuti, zakopijeriti, okopijeriti, ali navodi wihove semanti~ke paralele okoprqati se „oporaviti seŒ (za koje smatra da je nastalo ukr{tawem sa krqati se) i okopirkati se „oporaviti seŒ Boka (Vuk)729, tako|e i pridev sa prefiksom o-: okopr~an „brz, okretanŒ Lika, BiH (Skok II 149 s.v. koporati)730. U moskovskom praslovenskom re~niku vasojevi}ki oblik okopijerit se (zajedno sa pridevom okoperan) dovodi se u vezu sa rus. dijal. okoøeriØâsà œpostati bogatiji, imu}nijiŒ, pa se na osnovu wih rekonstrui{e psl. *obkoperiti / *obkoperiti, za koje se pretpostavqa da predstavqa spoj prefiksa *ob-, *ko- i glagola *periti (ÅSSÀ 27:145). Navedene pridevske oblike vezuje i zajedni~ka semantika, donekle razli~ita od one koja je karakteristi~na za razmatranu leksi~ku porodicu. Wihovo zna~ewe je „`iv, spretan, odva`anŒ, koje ih dovodi u neposrednu vezu sa ~e{. ~iperny „brz, ve{t, pokretqiv, prgav, sr~anŒ (Machek 103), u kojem se pred istom osnovom javqa drugi prefiks (ovaj pridev se tuma~i u ÅSSÀ 4:60 s.v. *~epârânãjâ / *~epã729

Up. i zakopirkati œste}i malo imawa, skromno se oku}itiŒ Temni}

(RSA).
730 Ovaj posledwi oblik ima jo{ potvrda, up. okopr~an „brz, okretan, `ivahanŒ F. Grabovac ( Kosor 1979:65), ok o pr~an „spretanŒ Mihaqevi}i ( Peru{i} 1993:82), ovamo mo`da i o{koprc „deran, mulacŒ Split (Vidovi} 1990:73), up. pr~it se „praviti se va`an, oholiti seŒ, pr~evit „veoma dobar, vaqan; hrabar, sr~anŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Zabele`ena je i varijanta okoprcan „ve{t, spretan, `ivahan, okretanŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija), v. pr~iti, prcati.

318

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

rânãjâ). U pore|ewu sa okoperan pridev kopijeran mogao bi se tretirati kao pseudojekavizam. U pogledu zna~ewa navedenih glagola up. piriti „rasti, napredovatiŒ (RJA). Kada se imaju u vidu oblici o-koperan, o-kopr~an, o-koprcan, onda se i u pridevu o~koperan po analogiji mo`e izdvojiti prefiks o-. U tom slu~aju treba pretpostaviti neposvedo~eni oblik *~-koperan, ~ija bi eventualna tvorbena paralela mogao biti oblik ~-par „na drvetu ne{to kao trn, zalomqena grana na {to se ~ovek mo`e nabosti i povreditiŒ Kosovo (Elezovi}), up. i o-~-parak „paw od tankog drveta; o{tro par~e drvetaŒ Vrawe (Zlatanovi}). Oblik ~par < psl. *~âparã sa izvesnom rezervom tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~â- / *~e- i korena *par- (u vezi sa glagolom *porti), pri ~emu se dopu{ta posredstvo iterativa-durativa *(~â)parati (ÅSSÀ 4:147)731. Oblik u{}uperan u pogledu semantike potpuno odgovara ishodi{nom pridevu uperan, ali je wegova tvorbena struktura nejasna, mo`da uz-}u-peran? Za element }u- up. }e-peran, samo sa drugim vokalom. Kao jedinu semanti~ku (i delom tvorbenu) paralelu razmatranih oblika mo`emo navesti glagol {iroko-peri se 3. sg. „ko~operiti se (kao petao na koko{ki)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990). Svi ostali glagoli, koji kao drugi deo slo`enice sadr`e element -periti, imaju druga~iju semantiku — „kriviti se, savijati seŒ, sadr`anu u osnovnom glagolu isp e riti se „saviti se, iskriviti se, izviti seŒ (RSA)732.
731 U svetlu ove hipoteze, i semanti~ki gotovo identi~an oblik ~aporak „patrqak, deo grane koji je prilikom okresivawa ostao na stabluŒ (Be}kovi}, Lele... 73) kao da bi mogao imati istu etimologiju, iako je za wega ponu|eno sasvim drugo tuma~ewe, v. ÅSSÀ 4:59 s.v. *~epârã / *~epãrã. 732 Up. i krivo-periti (se) œvitoperiti (se), savijati (se), kriviti (se) (o dasci, gredi i sl.)Œ CG, iskrivoperiti (se) „iskriviti (se), izvinuti (se)Œ CG, vito-periti „izvijati, krivitiŒ, izvitoperiti (se) „saviti (se), iskriviti (se), izviti (se)Œ, fig. œizopa~iti (se), iskvariti (se)Œ, vitoper adj. „usukan, iskrivqen (o plo~astim predmetima, obi~no onima koji treba da budu ravni)Œ, œvitak, gibak, savitqivŒ, fig. œvetropirast, nesre|en, neozbiqanŒ, vitoperan „savitqiv, elasti~anŒ, vitoperast „zavojit poput usukane trakeŒ (RSA) (v. Skok II 641–642 s.v. pero); iz-ero-periti se „iskriviti se, izvitoperiti seŒ; fig. œpostati gori nego pre, iskvariti seŒ Hrv., Kosovo (RSA), verovatno u vezi sa naeriti, erav (v. Skok I 494 s.v. erlav), iz-lijo-periti „izvitoperiti se, iskriviti seŒ Vojv. (RSA), up. lihoper (‹a vrata, daska), liho rebro „vito rebroŒ (v. Skok II 294–295 s.v. lih). Up. i ukr. zavinøeriØisà „odupreti seŒ (ESUM 2:217: nejasno; izvo|ewe od nem. sich emporen „buniti seŒ nije ubedqivo).

OSNOVE: 31) PERITI

319

PIRITI {e-piriti se impf. „oholiti se (kao paun repom), razmetati seŒ (RJA) do-{e-piriti pf. „sti}i {epure}i se, ponosno, gordo do}iŒ (RSA) na-{e-piriti se pf. „lepezasto ra{iriti rep i nakostre{iti perje (o paunu, }uranu i sl.)Œ (RSA) è na-piriti pf. „napuniti vazduhom, naduvati, nadutiŒ, œnadi}i, nakostre{iti (perje)Œ, napiriti se „naduvati se, naduti seŒ, œnadi}i se, razviti se, ra{iriti seŒ (RSA) napiren (dijal. napirit) adj. „naduven, uobra`enŒ, zast. œisturen, istaknut, ispup~enŒ, napirenost f. „naduvenost, uobra`enost, gordostŒ (RSA)733 · U osnovi oblika {e-piriti le`i glagol piriti < psl. *pyriti (se). U RJA se konstatuje da glagol piriti nije potvr|en u drugim slovenskim jezicima i izdvajaju se slede}a wegova zna~ewa: „duvatiŒ, œpotpirivati, podjarivati (vatru)Œ734, œdisatiŒ, œmirisati, vowatiŒ, œpu{iti se, dimiti seŒ. Skok navodi glagol piriti samo u zna~ewu „duvatiŒ i upore|uje ga sa rus. øáriØâ „je`iti dlakuŒ i sa lit. purstu „kostre{iti seŒ. ^ak i u nedostatku semanti~ki relevantih s.-h. potvrda, Skok je pravilno ukazao na srodnost ovog glagola sa rus. i lit. oblicima, ali je ishitreno protuma~io wegovo poreklo kao onomatopejsko (Skok II 661–662 s.v. piriti2). Ne{to vi{e potvrda nalazimo kod Fasmera koji, pored rus. øáriØâ i s.-h. piriti, navodi i ~e{. pureti, pouriti se „nadimati seŒ, ukazuju}i na wihovo srodstvo sa nizom baltskih oblika, ali bez ikakvog etimolo{kog tuma~ewa (Fasmer III 420). PURITI na-~e-puriti se pf. „nakostre{iti se, narogu{iti seŒ Lika (RSA)
733 Up. na-pi-piriti „dobro uzorati tako da zemqa bude rastresita i nadignutaŒ Ba~ka (RSA). 734 Ovo konkretno zna~ewe, osim u s.-h. piriti, raspirivati, o~uvalo se jo{ samo u lu`i~kom, up. glu`. pyri} „lo`iti (pe})Œ, dlu`. pyris „zapaliti, nalo`itiŒ. U drugim slovenskim jezicima glagol dolazi u prenesenom zna~ewu „zajapuriti se, razjariti seŒ. Zna~ewe „paliti vatruŒ bilo bi prvobitno ako je *pyriti od istog korena od kojeg i pie. *peuor, pur- „vatraŒ > gr. pur, het. pahhur, germ. Feuer, fire itd. (v. Schuster-[ewc 1197–1198 s.v. pyri}; Loma 1998:155).

320

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

{e-puriti se impf. „{eøiriØi se, {iriØi reø, øerjeŒ, œrazmeØaØi se, oholiØi seŒ (RJA), œpraviti se va`an, ko~operiti seŒ Potkozarje (Dalmacija), ^enej (Mari} 2002), {epurit se „oholiti se, razmetati se, praviti se va`anŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija), {epurit se Vasojevi}i (Bori~i}) na-{e-puriti pf. „skupiti i isturiti napred (usne), napu}iti, napr}itiŒ Lika (RSA) ra-{e-puren adj. œra{iren, otvorenŒ Kqu~ (gra|a ERSJ) è na-puriti pf. „naqutiti, rasrditi kogaŒ Kupinovac, napuriti se „naduriti se, naqutiti seŒ, œzavaditi se, posva|ati seŒ (RSA), napurlim se 1. sg. „naduriti seŒ Pirot (@ivkovi}) napuren adj. „uobra`en, nadmen, umi{qenŒ (RSA) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol -puriti se < psl. *puriti (se). U RJA je zabele`en samo glagol puriti „pr`iti, pe}iŒ735, ali su kao wegovi povratni oblici navedeni puriti se „spustiti nos kao puranŒ736 i „prpu{kati seŒ737, koji se verovatno etimolo{ki razlikuju od osnovnog oblika. Skok uop{te ne pomiwe glagol (na)puriti se u ovom zna~ewu, dok se on u ÅSSÀ 22:234 s.v. *napuriti (se) tuma~i kao spoj prefiksa *na- i glagola *puriti, i smatra se s.-h.—sloviwskom izoglosom, jer se u odrednici navode jo{ samo sloviw. napuurêc „nalagati, naizmi{qatiŒ, napurec „id.Œ738. Ovoj grupi leksema kao da pripada i st~e{. puriti se „oholiti seŒ, st~e{. purny, ~e{. vzpurny „tvrdoglavŒ (potvrde su citirane prema: Machek 103 s.v. ~iperny). Oblike purny, vzpurny [uster-[evc tretira kao kontinuante prevojnog stepena *(s)pur- ([uster-[evc 1971:479). Mahek pak smatra da je ovde pur- u vezi sa moravskim pyrit’ sa „nadimati se od besaŒ (Machek 706 s.v. vzpoura). Prezentirani oblici imaju brojne paralele u gotovo svim slovenskim jezicima. Wihova je zajedni~ka op{ta semantika: „{iriti perje (o pticama), kostre{iti seŒ, œpraviti se va`an, {epuriti se, dr`ati se nadmenoŒ, œgizdati se, doterivati seŒ, up sln. ~eperiti se, {~eperiti se, {eperiti se, ~epiriti se, ~opiriti se, {opiriti; bug. ~eøerà se, ~o735 Up. Skok III 81 s.v. puriti (se). Radi se o kontinuanti pie. korena *peuor, pur- „vatraŒ (v. prethodnu napomenu). 736 Sa primerom: Nemci se p i r e i p u r e, kako da jim se zemqa pod nogum trese (RJA). 737 Sa primerom: Vi{e puta u prahu se ‰kvo~kaŠ p u r i (RJA). 738 Up. osnovni glagol purec „izmi{qati, lagati; mnogo pri~ati, brbqatiŒ (Sychta IV 230).

OSNOVE: 31) PERITI

321

øerà se, ~oøer~a se, ~aøuri; ~e{. ~eperit sa, ~aperit se, ~epyriti; sl~. ~eperit’ sa, ~apiric se; øoq. czapierzy} sie, czupirzy} sie, czupurzy} sie; glu`. {epjeri} (so); dlu`. {eperis (se); rus. ~eøoriØâsà, ~eøuriØâsà, ~aøuriØâsà, {eøeriØâsà, æeøuriØâsà, æeøáriØâsà, æeøeriØâsà; ukr. ~eøeriØisà, ~eøuriØi(sà); blr. ~aøurácâ, ~aøurácca itd. (potvrde su uzete iz odgovaraju}ih odrednica u ÅSSÀ i SP, v. daqe; pregled navedenih oblika daje i Moskov 1981:72–73). Ova porodica re~i uveliko je privla~ila pa`wu etimologa, ali do danas nije dobila op{teprihva}eno tuma~ewe. Skok, npr., samo konstatuje da je ~itava porodica praslovenska, ali ne daje wenu etimologiju. Sln. ~eperiti se potkrepquje primerima iz drugih slovenskih jezika, ne navode}i pri tom s.-h. potvrde sa inicijalnim ~-. Varirawe ~- / {- obja{wava iz {~- u prefiksalnoj slo`enici ra{~epiriti i upu}uje na ~uperak (Skok III 387 s.v. {epiriti se).739 Bezlaj smatra da je osnova kod ovih leksema ista kao u netopir (Bezlaj II 210 s.v. na~eperiti se), ali s.v. netopir, navode}i razna tuma~ewa ove re~i, zakqu~uje da je sve nejasno (id. 221). Slavski sve pomenute lekseme karakteri{e kao ekspresivne, pa otuda i promenqivost wihovog glasovnog lika. Ishodi{te semanti~kog razvoja on vidi u zna~ewu „kostre{iti perjeŒ odakle „nakostre{en, uobra`en, gordŒ i upu}uje na bug. øerà se, øer~a se „{iriti perje; praviti se va`anŒ : øero (Sáawski I 128–129 s.v. czupurny). Sli~an tretman analizirana grupa re~i ima i u ÅSBM, gde se nagla{ava da ove istozna~ne slovenske lekseme predstavqaju samostalne ekspresivne tvorevine u svakom od jezika, o ~emu svedo~i varijantnost osnove (ÅSBM 7:284 s.v. na~aøurácca). Isti stav ponavqa se i s.v. na{aøerácca, s tim {to se tu ve} ukazuje na Mahekovo tuma~ewe da ova obrazovawa ukqu~uju intenziviraju}e *{e- < *~e- (id. 289).740 Jedan broj autora iznosi pretpostavke i o krajwem poreklu ove leksi~ke porodice. Me|u wima se zapa`a jasna podela na dve struje, zasnovana na razli~itim pristupima tvorbenom ra{~lawavawu raz739 Ne{to vi{e podataka o ovom glagolu mo`e se na}i u vanetimolo{koj literaturi. Tako, npr., Grickat smatra da su glagoli {epiriti se, {epuriti se ekspresivni zahvaquju}i svom osnovnom zna~ewu. Iako pored ovih obrazovawa osnovni, nepro{ireni glagol ne postoji, ona ipak u skupinama -ir-, -ur- vidi sklopove sufiksnog porekla, koji su ovde samo istorijska a ne i stvarna veli~ina (Grickat 1955–1956:69). 740 Zanimqivo je da se s.v. na{aråøicâ (id. 289), ve} kao sopstveno, iznosi tuma~ewe da je u pitawu ekspresivna tvorevina u ~ijem je sastavu intenziviraju}e {a(< *{e- < *~e-) i råøicâ, råønucâ „lupnuti, tresnutiŒ.

322

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

matranih leksema. Dok jedni u wima vide sufiksalne derivate od osnova koje se, u krajwoj instanci, sve mogu svesti na ie. koren *(s)kep-, drugi u wihovoj strukturi uo~avaju prefiksalne elemente dodate ili na imeni~ku osnovu koja je u pero, ili na glagolsku osnovu *-per- / *-pyr- / *-pur-. U SP oblici *~eperiti, *~epariti, *~epuriti tuma~e se kao ekspresivni derivati od *~epati, *~epiti. Da bi potkrepili ovakvo tuma~ewe, autori pokazuju da se derivati istog tipa obrazuju i od semanti~ki bliskih *~apati, *~apiti, *~upati, *~upiti (SP 2:141–143). Tako su u jednu odrednicu sme{teni etimolo{ki razli~iti oblici od kojih je samo *~epariti u vezi sa *~epati.741 U prilog tome govori i semantika. Dok kontinuante psl. *~eperiti, *~epuriti uglavnom imaju zna~ewa karakteristi~na za razmatranu grupu re~i, dotle kontinuante psl. *~epariti pokazuju sasvim druga~iju semantiku: „~eprkatiŒ, œkupati se u pesku ili u vodi (o `ivini)Œ, œdrapati se, ~e{ati seŒ, œ~e{qati se, umivati seŒ, œhvatatiŒ, œraskre~iti seŒ, œrazvla~iti, napiwatiŒ. Autori SEK upu}uju na tuma~ewe dato u SP (kome o~ito daju prednost), ali citiraju i obja{wewe dato u ÅSSÀ (SEK I 230 s.v. ~eparec)742. Berneker navodi pomenute glagole s.v. *~epã „grana, lastar, izdanakŒ, dovode}i ih tako u vezu sa {~epajo, {~epati „rascepitiŒ (Berneker 143). Bernar potkrepquje Bernekerovu etimologiju bugarskim primerima. Tuma~e}i bug. ~oøoresØ „naduven, izve{ta~en, nadmenŒ, on dovodi ovaj pridev u vezu sa glagolima ~eøerà se „ceøati se, rastavqati nogeŒ, œørsiti se, hvaliti se, praviti se va`anŒ, ~oøorà se (~oøerà se, ~oøer~a se) „zasØajati ispred nekoga raskora~eno, da mu se prepre~i putŒ, œnadimati se, ørsiti se, øraviti se va`anŒ, raz~oøervam se „raskora~ivati se, rastavqati ruke ili prsteŒ, odakle i zna~ewe „{iriti se, zauzimati mnogo mesta, biti obimanŒ. Po wemu, to su sve kontinuante korena *skep-, koji se dobro o~uvao u bugarskim dijalektima kod re~i sa osnovnim zna~ewem „ceøati, rastavqatiŒ. Istu
741 Varbot tretira koren *~ep- u *~epati kao varijantu korenova *kop- (*kopati) i *{~ep- (*{~epati) i na osnovu toga zakqu~uje da je Bernekerova pretpostavka (v. daqe) o povezanosti osnova grupe *~epariti / *~eperiti sa *skep- ta~na (ova konstatacija, po na{em mi{qewu, stoji samo u slu~aju *~epariti, ali ne i *~eperiti, jer se tu radi o kontinuanti glagola *periti). Autorka tako|e smatra da je do pribli`avawa i kontaminacije gnezda *~epati, *~epariti sa paronimnim gnezdom *~apati i sinonimnim *-periti (v. daqe) — do{lo sekundarno (Varbot 1998:227–228; Varbot 1996:14–15). 742 Sa ka{. ~eparec sa u zna~ewu „kupati se u pesku ili vodi (o `ivini)Œ korespondira s.-h. puriti se „prpu{kati seŒ (v. nap. 737).

naime. Za e u obliku perit sa „podizati seŒ. ishodi{ni oblik *~eperiti se nastao je verovatno od *~epyriti se kao posledica paretimolo{kog naslawawa na *pero. bug. *{e-.v. ~eperiti se).(sa velarnim k-). je`iti seŒ ili sln. *to. Oblik *~epyriti Snoj tretira kao varijantu od *{epyriti. Fasmer. kidati seŒ i „nadimati seŒ autor zapa`a i kod drugih kontinuanata korena *(s)kep-: s. prvobitno „nadimati seŒ. i Bezlaj IV 92–93). ovde kao da inicijalni slog {o. On pretpostavqa da su te tvorevine obrazovane pomo}u ørefiksa {e-. Ovi oblici sadr`e ekspresivne prefikse *~e-. naduvavatiŒ (Snoj 69 s.(u {opiriti se) potvr|uje predlo`enu vezu sa korenom *(s)kep-. kidatiŒ. korena *(s)kep. {epjeri}). Mahek oblike sa zna~ewem „kostre{iti seŒ izvodi od *pyriti sa intenziviraju}im ~e-. Iako citira Fasmerovo tuma~ewe. ~eøà „kidati. *~eperiti se / *~epiriti se tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~e. ili posledica naslawawa na re~ {op „~uperak. up. {~epiriti se „praviti se va`anŒ. Iako oblik {opiriti tretira kao varijantu sa po~etnim {. U ÅSSÀ lekseme iz ovog kruga svode se na nekoliko psl. ali detaqnije obja{wewe nudi Snoj. *pou(H)„duvati. jer je u wemu drugo e rezultat asimilacije vokala. {eøeriØâsà). na {ta ukazuju s. {eperis se (Bernar 1982:332–333). tuma~e}i sln. obliku ~epiriti se) i sa {.izvodi od palatalne varijante *skep-. sve od ie. nakostre{iti se. rastresit (o zemqi). ~epyriti).(u ~e{}em sln. skidatiŒ i za~eøil se e „nagizdao se i zauzeo va`nu pozuŒ. Sli~no.smatra delom korena. ~oøoresØ. onomatopejskog korena *pu(H)-. koja alternira sa ~. }ubaŒ (Snoj 641. Psl. purti „postati sipak.v. ~epiti se „rastavqati nogeŒ. Po wemu.ili *(s)kep-.OSNOVE: 31) PERITI 323 dvojnost zna~ewa: „rastavqati se. Inicijalna grupa {~-. ~epyriti se „uspravqati se. bug. *pyriti „duvatiŒ.v. jer ka`e da je promena k o r e n s k o g vokala e > o ili ekspresivna. ~oøornáè.. [uster-[evc navedene lekseme smatra starim onomatopejskim obrazovawima od ie. nabreknutiŒ itd. razbaru{iti se. dlu`. œpraviti se va`anŒ pretpostavqa da je u vezi sa pero (Machek 98 s. Me|utim. kao i wegov sinonim.i glagolske osnove koja ima ~itav niz apofonskih va- . autor ga smatra mawe verovatnim (Schuster-[ewc 1427–1428 s. Oblike sa inicijalnim {. œpraviti se va`anŒ.od ({)~eperiti se.v. a ne prefiksom. *topyriti „kostre{iti se. Bernar smatra da rus. Oblik ~eperiti smatra sekundarnim. ~e. ~epiti „lomiti. praoblika. {epuriti seŒ. pripada onoj drugoj grupi autora koji razmatrane re~i tretiraju kao prefiksalne tvorevine. {opiriti autor delimi~no dolazi u koliziju sa datim obja{wewem.i psl.-h. srodno sa lit.od øero (Fasmer IV 428 s. dok su oblici na ~od *kep. sØoji u vezi i sa ~e{. dijal. {epiriti se.-h.

/ *(s)pur./ *(s)pâr. {tr~ati (o perju). I mada ne obja{wava inicijalne elemente ~e-. 743 Up. ku-./ *(s)pãr/ *(s)pyr.navodi glu`. {e— verovatno preverbima ([uster-[evc 1971:478–479). {e-. ~u-. dijal. krzno)Œ. glu`. Smatramo da se ovde radi o oblicima obrazovanim od osnove *per. cit. 57–58 s. *ob{~eperiti (se) (id./ *(s)pur./ *(s)per-./ *(s)pâr.v. ~eperit’ sa „id. Psl. {epjeris „id. sl~. *-pyriti. kostre{iti (o perju i kosi)Œ../ *pur. 30:148).(ÅSSÀ 4:55–56 s. kao primere za prevojni stepen *(s)pyr.v.v. *pyr-. me|utim. *-piriti. *~epyriti se tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~e./ *(s)per. {e-.i glagolske osnove *-puriti. a ~e-. ~eperit sa pored perit sa „id. smatraju}i ih kontinuantama psl. . ~epyriti „razbaru{ivati (kosu). npr. pyri} so „razjarivati se. obrazovane od korenova *per-. {epjeri} „dizati se./ *(s)per.. ~o-. Iako je u svom etimolo{kom re~niku dao druga~ije tuma~ewe. rus. *~epuriti se tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~e.Œ.324 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI rijanata: *-periti. dijal. {o-.(op. oblike koji ih sadr`e navodi naporedo sa oblicima bez wih./ * pyr. ~e{.Œ./ *(s)pir. Pri tom se konstatuje da je kontinuante ovog psl.v. praviti se va`anŒ. osnova *(s)pyr. ~e{. 56 s.i glagolske osnove *-pyriti. *por-. [uster-[evc je u jednom ranijem radu bio na pragu pravog re{ewa.Œ. ~e{.[uster-[evc navodi rus./ *(s)pir-. ~a-. tako i Moskov 1978:354–355. i tuma~ewe dato s. ne zna~i da imamo i kona~no re{ewe za ove oblike. øáriØâ „nadizati. Psl.). [uster-[evc u pomenutom radu uspostavqa taj niz: *(s)por. i [pringer 2002:27). dlu`. {e-. me|utim. zauzimati neprijateqski izgled. oblika te{ko razlu~iti od kontinuanata *~eperiti se / *~epiriti se (op. rasØoøárivaØâ „{iriti (o krilima). Autori ÅSSÀ. Jo{ jednom se nagla{ava da ova osnova u sastavu analognih slo`enica ispoqava veliku raznolikost prevojnih stupweva (op. {a-.Œ. Osporava se izvo|ewe od korena *skep. Problem ostaje etimologija same osnove. nadimati se (od besa)Œ. koji stoje u me|usobnom ablautskom odnosu (Moskov 1978:354). cit. bez ikakvog poja{wewa konstatuju da se ova osnova odlikuje ~itavim nizom apofonskih varijanata. a kao primere za prevojni stepen *(s)per. To. rasprostiratiŒ. Na{ stav ogleda se ve} i u na~inu prezentirawa materijala.)743./ *(s)pãr. kostre{iti.uz pomo} razli~itih ekspresivnih prefiksa (v. Moskov tretira razmatrane lekseme kao tvorevine sa prefiksima ~e-. postajati napet. Time posredno odre|uje i poreklo oblika sa inicijalnim ~e-. pyrit’ „id. Razmatraju}i alternirawe korenskih vokala u nizu *(s)por. ra{~upavati. *pur-./ *(s)pyr. kostre{iti (perje.).

Ipak nije do kraja jasno da li su to apofonske varijante j e d n e osnove ili je u pitawu n e k o l i k o etimolo{ki razli~itih osnova koje su se zbog sli~nosti semantike i glasovnog sklopa — naknadno pribli`ile. Varbot 1984:125.autor obja{wava kao dopunski prevojni stepen sa vokalom -u.OSNOVE: 31) PERITI 325 cit. ali mu Varbot zamera na suvi{e slobodnom pristupu semanti~kom aspektu prezentiranog materijala. ostatak iznetih potvrda predstavqa nesumwiv dokaz da je ovde zaista do{lo do me{awa ablautskih redova (v. nap.koji se javqa kod oblika o/ã-reda (op. 744 Varijantu *(s)pur. 477). . 22). Me|utim. {to za posledicu ima da se u ovu leksi~ku porodicu svrstavaju i one lekseme koje joj ne pripadaju. 478–479)744. cit.

„dr`ati se nadmeno. œnako~operiti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) ras-ko-pe~it se pf. iskope~iti se „iskriviti se. borbeno statiŒ Uskoci (Stani}). œosmeliti seŒ Potkozarje (Dalmacija). dr`ati se nadmeno i uobra`enoŒ: Ni{ta se nemo kope~it. œpremreti od strahaŒ id. iskope~it se œburno do`iveti neko ose}aweŒ: Iskope~ili smo se o(d) smijeha Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002)745.. cr}iŒ: Ne}u – pa da }e{ se sad tu ukope~it! Vasojevi}i (Stijovi} 1990) o-ko-pe~an adj. iskope~it se „iskriviti seŒ. œnapraviti se va`anŒ. juna~iti seŒ Temni} (RSA). e ja znam da slomim rogove! Zagara~ (]upi}i 1997). kuropecati se „praviti se va`anŒ (Vuk 1818). Up. „izvitoperiti. kope~it se œko~operiti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002).326 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 32) PE^ITI 32) PE^ITI ko-pe~iti se impf. gorditi se. cr}iŒ: Iskope~ila se ona pogan. deformisati seŒ: One su stolice iskope~ene — Noge su mu se iskope~ile CG (RSA). go-ro-pe~iti se „ko~operiti se. ukope~it se „naglo umreti. {epuriti seŒ: Video sam Diogena koji se veli~anstveno p e ~ i o i k o p e ~ i o u velikoj purpurnoj ode`di Vinaver (RSA). izobli~itiŒ.)746. izraz iskriviti se od smeha. „rogu{iti se. kope~it se „id. {ta se on korope~i prema onijem koi imaju preko stotinu Uskoci (Stani})747 745 Up. ko~operiti se. ko~operanŒ Potkozarje (Dalmacija) ko-ro-pe~iti se impf. iskriviti. 747 Up. oholiti se. praviti se ve}i no {to jeŒ Kosovo (Elezovi}) is-ko-pe~iti pf. (ibid. iz istog izvora izraz ostat ukope~en œskameniti se od straha ili drugog iznenadnog uzbu|ewaŒ. œrastrgnuti seŒ: Raskope~ijo san se od posla. œnaglo umreti. ispe~it œveoma nekoga upla{itiŒ. 746 Up. „isprsiti se. Kod oblika sa inicijalnim go. tako|e iz istog izvora ispe~it se œizbezumiti se od strahaŒ: Ispe~i}u se o(d) straha ako mi ko zazvoni u neka doba no}i. pej. (ibid. va`no. razmetati seŒ CG. ko~operiti seŒ: Ako ima dvaes brava. œokretan. jedan {pijun mawe Vasojevi}i (Stijovi} 1990) na-ko-pe~it se pf. a niko mi to ne}e priznat id. kurope~iti se „ponositi se. „v.verovatno se radi o ekspresivnom .) u-ko-pe~it se pf.

„nadi}i se. kad ne more{! Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) è pe~iti impf. izbe~iti seŒ (RSA).) VARIJANTE: ko-pe}iti se impf. raspe~it se œra{iriti se na nekom prostoru ne daju}i drugome mestaŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) upe~it se pf.Œ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). iskope}iti se pf. nastojati (da se odr`i)Œ Vrgada (Juri{i}). œgizdati se. „kriviti se (o predmetima)Œ. œgizdavo hodatiŒ (RJA). ukru}enoŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). oholiti seŒ. 748 Kurkina navodi primer iz: T. 749 Up. „id. dok je kod druga dva oblika mogu} uticaj glagola kur~iti se „penem imitorŒ (Vuk 1818). œrazvu}i. ispe~it se „id. ti si veliki de~ko Qe{tansko (Te{i} 1977). „iskriviti seŒ Qe{tansko (Te{i} 1977) fonetskom alternirawu k : g (bezvu~ni : zvu~ni suglasnik). Rad JAZU 315. „raskora~iti. kruto se pona{atiŒ Uskoci (Stani}). repe~iti se „upiwati se. Potkozarje (Dalmacija). œra{iriti o~i u ~u|ewu ili strahuŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). truditi. ra{iriti nogeŒ.Œ BiH (RSA). œlepo se obu}i i zauzeti izve{ta~enu pozuŒ id. pe~it se „kriviti obraz (osobito usta) prema kome za poruguŒ Brusje (Dul~i}i 1985)749 ispe~iti se pf. œ(na nekoga) pogledati sa grimasom na licu. repe~it se „naprezati seŒ: Ne repe~i se. Zagreb 1957. stati (negde gde nije mesto za to i gde nekome smeta)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija).OSNOVE: 32) PE^ITI 327 ?re-pe~iti impf. raspe~iti se „raskora~iti se. bekeqiti seŒ. œpreterano se mazitiŒ [abac (gra|a ERSJ). Segedin (gra|a ERSJ). œrazmetati se. 68. raspe~it œrastrgnuti nekogaŒ. Lexicalia iz starih hrvatskih pisaca. nape~iti se œnaqutiti se. pe~iti se „be~iti se. raspe~it se „id. (ibid. iz istog izvora be~it se œid. razma}iŒ Uskoci (Stani}).Œ Brusje (Dul~i}i 1985) nape~iti se pf. „praviti se va`an. {epuriti seŒ (Kurkina 1986:111)748. œnametqivo stati. pe~it se „maziti seŒ Barawa (Sekere{ 1977). nape~it se „namestiti se. pe~it se œdr`ati se izve{ta~eno. „mazitiŒ. pojaviti seŒ. „kreveqiti seŒ. ispup~iti seŒ. „umiqavati seŒ: Nemoj se pe~iti. . razma}i nogeŒ Uskoci (Stani}). Mati}. razmetati se. praviti se va`anŒ Potkozarje (Dalmacija).Œ. repe~iti se „praviti se va`an. napu}iti ustaŒ Ro`aje (Had`i}) raspe~iti pf.

naduti se. Skok I 427 s. kad se ispe{io bez para (RSA). na}i seŒ: Nije on siroma’ . uma}iŒ Kosovo (Elezovi}). ispe{i}u te Leva~. i ÅSSÀ 22:226 s. *pospe{iti (v. Semantiku glagola „oholiti se. iskobeqati seŒ: Jedva kowi ispe{a{e iz blata Lika (RSA) verovatno stoje u vezi sa psl. „v. 752 Up. ispe{iti se „zadesiti se. Nije sigurno da ovamo spada i ko-pe{ati se „braniti se. nako~operiti seŒ Para}in (RSA) u-ko-pe{it (se) pf. razroga~iti (o~i)Œ. trsiti seŒ Makre{ane (RSA)751 · Prema Kurkinoj. kope{trit se „praviti se va`an i sna`an. dospjeti). nadneti seŒ (RSA). gde te uhvatim. *napu~iti (se).. {epuriti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). kope~iti predstavqaju kontinuante psl..). nape~iti se „nakititi seŒ. Ispe{ili me kad ja otidoh u Para}in. ispu~iti se „isturiti se. 22:233 s.u strukturi oblika kope~iti). iskope~iti (sa umetnutim ko-) (Skok I 129 s. Sokobawa (RSA)750 na-ko-pe{iti se pf. al’ ga sad `alos’ potrevila ba{ u „aminŒ.v. kope~iti seŒ: Pa onaj mali kope{i se da se bije. osnove *pek. iskola~iti o~iŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) ko-ro-pe{iti se impf. otimati seŒ: On se sam kope{a Leva~ (RSA). s.-h./ *pe~-. . lokalnu tvorevinu koja se rano ukqu~ila u ablautske odnose (o tome svedo~i prisustvo prefiksa ko. bebekati). a sili se. on se tad kope{i Para}in. Obja{wavaju}i glagol be~iti kao onomatopeju (v. nape~iti „napr~itiŒ kao ekspresivan glagol. V.v. œzagledati se uko~eno. i{~ikava drugog.-h. izdi}i se. kao da je {to kadar — Neko je slab. Iako i Skok u obliku kope~iti izdvaja prefiks ko-. glagoli pe~iti (se). *napo~iti (se). *po~-. nastale kao rezultat prevoja *pok-. ispu~iti „izbuqiti. œiskoristiti zgodnu priliku u odnosu na nekoga radi ostvarewa svojih nameraŒ: Deca ispe{e majku kad nije kod ku}e te u~ine ne{to {to im nije dozvoqeno Leva~. Zorunovac. Na jednom mestu tuma~i pe~iti se „gizdavo hodatiŒ. „juna~iti se. ispe{it se „izvu}i se. bekeqiti seŒ (Skok II 628 s.328 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-pe{iti se impf. nadimatiŒ (Kurkina 1985:20–21)752. 751 Oblici ispe{iti „na}i. œistu}i. Ona tretira glagol pe~iti (se) kao s. prebitiŒ: Du{a je tvoja u mojim rukama.v. ali je nejasno da li ga tu navodi kao onomatopeiziranu varijantu ovog glagola. „usprotiviti se tvrdoglavoŒ. on nema krajwe niti jedinstveno obja{wewe za oblik bez prefiksa. „zauzeti va`an. pa sve digli Para}in. ispe~iti.v. kreveqiti seŒ autorka izvodi iz osnovnog zna~ewa ishodi{nog *po~iti — „dizati. Tupi`nica. *spexã. zate}i se. zate}i nasamoŒ: Ispe{ih ga lepo u poqu. koji je u vezi i sa pe~iti se „be~iti se. Glagol kope~iti (se) pomiwe i s. gore). Skok konstatuje da ta onomatopeja ima i varijantu sa p: pe~iti se „kriviti lice prema nekomeŒ. kobacati. nadmen stav.v. ispe{ati „izvu}i se s mukom.v. te se nasladih biju}i Leva~. ili kao 750 Up.

ko-pe{iti (Skok ih ne pomiwe) za sada mo`emo objasniti samo kao varijante glagola ko-pe~iti. Indikativan je potpuni tvorbeni i semanti~ki paralelizam oblika ko-pe~iti. mogu}e je pretpostaviti i postojawe neposvedo~enog oblika *ke-re-pe~iti se. kao kontinuante psl. ko-ro-pe~iti : ko-pe{iti. Po{to se oblik k-re-be~iti se mo`e izvesti iz ke-re-be~iti se (kao rezultat gubqewa vokala u prefiksu ke-). Me|utim. Kurkina neopravdano navodi hrv. savijatiŒ koje se. fig. Oblik korope~iti kod Skoka nije zabele`en. . nadimatiŒ > „kriviti.(Skok II 117). be~iti). Ono bi se. [kaqi} neopravdano smatra da je pe~iti se turcizam. istole~iti se. praviti grimaseŒ (up. u vezi sa pejik „glasnikŒ. s jedne strane. kekeriti se). razvilo u „be~iti se.v. nadimatiŒ > „nametqivo stati. Oblike ko-pe}iti.). ~ > {). zakovrnuti). okretanŒ ([kalji} 632 s. moglo tretirati kao pomenuti element sa likvidom. kreveqiti seŒ. kriviti se „savijati se. Semanti~ki razvoj ishodi{nog *po~iti tekao je zapravo u dva pravca: a) „dizati. upaqena pocrvenela ranaŒ. ko-ro-pe{iti. pridev repe~ „o o~ima besnog psa.OSNOVE: 32) PE^ITI 329 paralelu za oblik sa prefiksom ko. {epuriti seŒ (RSA). upe~iti se). razmetati se. U obliku ko-ro-pe~iti se do{lo je do pro{irewa prefiksa koelementom koji sadr`i likvidu. a s druge — u „umretiŒ (up. po na{em mi{qewu. glagole uz sln. i re-be~e se (v. œbrz. jo{ i ke-re-be~iti se. ispre~iti seŒ > „oholiti se. nije jasno poreklo inicijalnog re-. ko~operiti seŒ i b) „dizati. *pe~iti. up. k-re-be~iti se „praviti se va`an. bekeqiti seŒ tako|e mo`e uvrstiti u kontinuante psl. Stoga se i oblik pe~iti se u zna~ewu „be~iti se. nakon ~ega je ostalo samo re-pe~iti. osnove *rãp(Kurkina 1986:111). semantika nas primorava da i wega uvrstimo me|u ovde razmatrane lekseme. [to se ti~e oblika re-pe~iti (Skok ga ne pomiwe). u kojem se izgubio ceo ekspresivni prefiks ke-. Juri{i} pomi{qa na aloglotsko poreklo vrgadskog oblika < it. u kojima je do{lo do promene krajweg suglasnika osnove (~ > }. Up.v. rappezzare (Juri{i} s. -ro-.

nespretna `enaŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993) la-prda~a „toroku{a. pogrd. pogrd. CG (RSA). Zagara~ (]upi}i 1997). œosoba koja pri~a koje{taŒ id. tru}ati. „v. œgovoriti koje{ta. „alapa~astŒ Ni{ (RSA). (RSGV). Split (Vidovi} 1990). alaprdast „brzopletŒ Leskovac (Mitrovi}) la-prdati / laprdati impf. naklapatiŒ. (ibid. „ispri~ati {to neozbiqno. Ma~va (gra|a ERSJ) la-prd-iw-ati pogrd. lamprda „debela. laprdan œmu{ka osoba koja pri~a glupostiŒ Vojv.330 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 33) -PRDATI 33) -PRDATI a-la-prda f. laprdati Unac (Jovi~i}). laprda 3. alaprdast adj. „alapa~aŒ Du~alovi}i. lamprda f. pogrd. pogrd. laprdati œid. „po~eti pri~ati kojekakve lakrdije. }aprdati „pri~ati glupostiŒ Srem (gra|a ERSJ) za-}a-prdati pf. pogrd. „zanovetawe. Mali Zvornik. Prijepoqe (gra|a ERSJ). brbqivicaŒ Draga~evo.). Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. tru}ati.Œ CG (RSA). œgovoriti koje{ta. naprdaweŒ. laprdat Vasojevi}i (Bori~i}). Jadar. (RSGV). „pri~ati natenane. Rovca (Bjeleti} 1993:38). napri~ati se kojekakvih glupostiŒ id. lamprda~a „`ena. {eprtqastŒ Ni{ (RSA) }a-prdati impf. lupetatiŒ Draga~evo. Lika (RSA). „zapri~ati seŒ Uskoci (Stani}) }a-prda f. œbrbqivicaŒ CG (RSA). izlaprdat (se) „izbrbqati (se)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) na-la-prdat se pf. samo za te`e vawske posloveŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) la-prdast adj. lupetatiŒ Vrhovine. lamprda~a œid. „brzoplet. }askatiŒ.Œ Vojv. laprdatiŒ CG (RSA) la-prda m. pogrd. sg. udariti u neozbiqno i besmisleno pri~aweŒ CG (RSA) iz-la-prdati pf. Potkozarje (Dalmacija). pogrd. laprdan „la`ovŒ Lu`nica (Mani}). (ibid. besmislenoŒ Du~alovi}i (RSA). „brbqivacŒ Vrawe (Zlatanovi}). Srem (gra|a ERSJ) . lamprda~a „tra~ibabaŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). laprdat [umadija (Grkovi} 1982).) la-prnd-ati impf. œpri~ati koje{taŒ Uskoci (Stani}). œveselo pri~ati. laprdati Uskoci (Stani}). „nabrbqati se. 2004) za-la-prdati pf.

stropo{tati se. u vezi sa qoska pogrd. ali bez mere i smisla. nepredvidiva osobaŒ Srem (gra|a ERSJ). ka`i-prda „osoba koja ne ~uva tajnu. napri~ati seŒ id. nepouzdana `enska osobaŒ Unac (Jovi~i}) te-le-n-prda f. (ibid.) ~a-la-pr-n-dati impf. lucprda „luckasta. koja mnogo pri~a i brzo prenosi sve {to ~ujeŒ (RSA). sru~iti se. / m. „ona koja mnogo pri~a. nerazumanŒ id. tru}ati. œonaj koji puno i {aqivo pri~aŒ id. vesele stvari. vedro. „neuredna `enska osobaŒ Uskoci (Stani}) {o-po-prdile m. luckastŒ. budalasta `enska osoba. „praznosloviti. budalicaŒ (RSA). brbqati. bestidnicaŒ Piva (Gagovi} 2004) }o-prdat (se) impf. si}i padaju}iŒ Wegwevo (gra|a RSA)754 753 Up. Vasojevi}i (Bori~i}). nagva`dati. govoriti koje{taŒ (Andri}) }a-la-n-prda f. ne- . Rovca (Bjeleti} 1993:38). skotrqati se. œ`ena koja pri~a mnogo. „nedovoqno razumna. koprcnuti seŒ (RSA) s-to-prnd-ati se pf.je vrlo produktivna u tvorewu imenica sa negativnom semantikom. trabuwati. }askati. (ibid. }aknut. 754 Up. (ibid. pri~ati neobaveznoŒ [umadija (gra|a RSA). œglupa~aŒ. „stara lena `ena nesposobna za ma kakav rad u ku}iŒ Lika. „ona koja je }aknutaŒ Piva (Gagovi} 2004). zbijati {aluŒ [abac (gra|a ERSJ) ~a-la-prnd-alo n. „neuredna ili lewa `enaŒ Vrhovine (RSA). lupa~aŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „ludorijaŒ Dubrovnik (RJA) ?{o-po-prda f. sprdati se. luca „luckasta. œpasti. zamlatasta osobaŒ Zagara~ (]upi}i 1997). torokati. lu-prda pogrd. œpri~ati gluposti. }alaprdati nar. nabrbqati se. Osnova -prd. {qo-prda arh. „neuredan mu{karacŒ id.) {u-prda f. }askati. qosko-prda pogrd. luc-prda pogrd. „pri~ati {aqive. u vezi sa lucnut „pomalo lud. sva|alicaŒ Mokrin (Rajkov 1971). (ibid. „lakomislen. loj-prda œnamigu{aŒ Unas (Jovu~i}). slomiti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). „luckasta `enska osoba. „`ena koja se ru`no pona{a. up. lakomislena osobaŒ Uskoci (Stani}) telenprdas adj. œpuno i zanimqivo pri~ati. „mrdnuti (zadwim delom tela). œneozbiqna. luperda.) }u-prda f. sprcat (se) „slomiti se padaju}i sa kakvog visokog mesta. lucprdaŒ. „na}askati se do mile voqe. veselo pri~atiŒ Uskoci (Stani}). zabavqati (se) kakvom pri~om (ne osobito pametnom)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) na-}o-prdat se pf. ka`iprda „sitni potkaziva~Œ Zagara~ (]upi}i 1997). luca. ludica. œneozbiqna.)753 ko-prd-ec-nuti se pf. „praviti sitne {ale. s-prcati (se) „okliznuti se i pasti.OSNOVE: 33) -PRDATI 331 }a-la-prdati impf.

prda~iti se œpodsmevati seŒ ^enej (Mari} 2002). ohol. pogrd. isprdati se „izrugivati se. popandrusiti se. {aliti se. zanovetatiŒ: Naprdati ‰zna~iŠ zanovetati. naprdivatiŒ Uskoci (Stani}). {eretŒ. izmotavati se. œgovoriti glupostiŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). {ega~iti seŒ: Naprdati . i Herc. opamprdusiti se „nako~operiti se. œumoriti se od te{kog putaŒ Zagara~ (]upi}i 1997). naprda f. zaprdivati „pri~ati nekakvu pri~u koja ima u sebi i {ale. (ibid. tako|e popardusiti se „pokazati se nadmen. „pri~ati koje{ta. prdjeti) zaprdati impf. zaprdat (se) „zagovarati (se). di}i glavu. sg. ko~operiti seŒ Uskoci (Stani}) o-pa-m-prd-us-iti pf. (RSA. {epuriti seŒ Piva (Gagovi} 2004). zaprdat „id.v. nako~operiti seŒ. osiliti se. zaprdavati „moqakatiŒ. œoporaviti se. RJA). pf. zabavqati (se)Œ. „nadizati se. ru`itiŒ. „{aqiv~ina. mnogi vele i l a p r d a t i: Nemoj tuda naprdati Dalm. „podsmevati se kome. prndecati. ali je neistinitaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). izmotavati seŒ. „pona{ati se i govoriti neozbiqno. prndekati „blebetatiŒ Lika (Skok s. pogrd. „grditi. podsmevati se nekomeŒ (RSA) naprdati impf. zakeratiŒ CG (RSA). (ibid.) po-pa-m-prd-us-iti se.u s-iti se .. izmotavati se. „qutiti se kra}e vreme pa se umiritiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). Uskoci (Stani}). (RSA). {ega~iti seŒ Hrv. komedijaŒ Uskoci (Stani}) poprdi 3..)755 è pr|et impf. bezna~ajnostŒ Crna Reka (Markovi} 1986) potprdivati se impf.Œ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). a ovamo je niko i ni{ta CG. zboriti kao kakav veqi ~oek. popardusiti se pf. vulg. prezdravitiŒ id.Œ Uskoci (Stani}). œnako~operiti se. podi}i se. iz istog izvora po-prd. „jako udaritiŒ. po~eti se osiono pona{ati. Segedin (gra|a ERSJ). œzanovetatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) isprdati impf. „pona{ati se neozbiqno. poprdica f. poneti seŒ. . „sitnica. naprdati se „sprdati se.332 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?pa-n-prd-us-iti se impf. nadi}i se. poprnd u siti se „osna`iti se. œometatiŒ Zagara~ (\upi}i 1997). ismevati kogaŒ Uskoci (Stani}). œzbijati {alu. prdwaviti Uskoci (Stani}). prdlati „id. Piva (Gagovi} 2004). poneti seŒ id. œ{ala. popraviti se. Lika (Ajxanovi} 2002) hotice se sjuriti niz kakvu strminuŒ. „oporaviti seŒ. 755 Up. fig. prsiti se. œzanovetati.

U re~niku se imenice izvode od nepotvr|enog glagola {prkati (se). Up. {prka „pogrda.v. zadirkivati se {alomŒ Srbija (RJA). Ispred wegove osnove (~iste ili modifikovane) alterniraju razli~iti ekspresivni prefiksi. p rdjeti.v. Skok pomiwe oblike laprdati i }aprdati s. ruglo. . Sali na Dugom otoku (RJA).(ako ga ne tuma~imo kao palatalnu varijantu prefiksa ~a-) u vezi sa zameni~kim prilogom }a < tja.OSNOVE: 33) -PRDATI 333 sprdati se impf. cianciare „govoriti kroz {aluŒ. U re~niku se oblik izvodi od sprdati se umetawem glasa c ispred infinitivnog nastavka -ati kao u gucati od gutati. Oblik }aprdati (s. i {prcati se „{aliti se. bockati kogaŒ. a-la-vu`da „vrdalama. prcati) pa se i na wu dodaju ekspresivni prefiksi.c. rug. Nije sasvim iskqu~eno da je prefiks }a. 757 O ovom glagolu v.v. }aprdati = }askati + prdeti (Tomanovi} 1938–1939:212)758. u (o ovom prilogu v.prionuo nastavak -lent ispred infinitivnog nastavka. lupkati (l. lakrdijaŒ < it. Posledwi oblik pokazuje da se osnova -prcati < -prdati osamostalila i poklopila sa homonimnom prcati (v. U re~niku se potowi oblik izvodi od osnove koja je u sprdati se. podrugivati se. prevarant. naime. a-la-voj756 Ovamo i {prdati se „id. naro~ito s obzirom na wegovu funkciju poja~awa pred predlozima do. sprdati seŒ Dubrovnik (RJA). canca) dovodi u posrednu vezu sa ~an~a „besposlica. Up. {prdqavac „~ovek koji je dostojan preziraŒ Srem. Oblik alaprda u tvorbenom pogledu nije usamqen. ismejavaweŒ Dubrovnik.Œ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). Machek 482–483. up. rugawe. Tomanovi} smatra ove glagole rezultatom kontaminacije: laprdati = labarati + prdeti. {prkawe (RJA). Skok III 29–30 s. i to tako {to je na osnovu sprd-. }a). i ~prkati se „podsmevati se. kao u kapkati. ~ankolizŒ Pirot (v. {prlentati „rugati se. I ekspresivni prefiksi. Oblik }alaprdati nije registrovan kod Skoka.). on je pak od {prd-k-ati. Skok I 347 s. ali bez obja{wewa (Skok III 29–30). {prd. prdjeti. bez sumwe. i {e-m-prcati se „{aliti se. laparati. imaju funkciju intenzivirawa zna~ewa ishodi{nog oblika. bacati od badcati. }a-(la-) (Bjeleti} 1993:38. {prdwa „sprdwa. smatraju}i da je u wemu do{lo do napu{tawa reduplikacije i pojave palatalne afrikate } < ~ (Skok I 250–251). Up. ERSJ 1:103). 40). 758 Ne mo`e se osporiti izvestan uticaj onomatopejskih glagola lapati. „rugati seŒ (RJA)756 · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol prdeti < *pârdeti „furzenŒ757. sprdati seŒ BiH. U oblicima laprdati i }a(la)prdati izdvajaju se prefiksi la-. Bezlaj III 108. podsmevati seŒ Uskoci (Stani}). Usko~ki glagol dokazuje iznetu tvrdwu. {prkati se „sprdati se. ismejavati se.v. lapandati „brbqatiŒ na glagol laprdati. zadirkivati. govorio ili se i daqe govori. koji se. podrugivati se. ismejavaweŒ.

}alankur „id. talandura „skitara (tako|e o kravi. koja je lakog morala. Temni}. olo{. ta-la-n-kura. blebetatiŒ Para}in (RSA). sprdati se. Navedeni primeri svedo~e o postojawu i ovakvog tvorbenog modela. kolo-vornica „skup veselog i bu~nog mla|eg svetaŒ Qe{tansko (Te{i} 1977) : tala-vornica „veliki broj qudi na jednom mestu./ -le-. bludnicaŒ. }a-la-n-kura „koja nema ose}aj stida. gu`vaŒ [umadija (Grkovi} 1982). kuretat „govoriti gluposti. talankura / }alankura / ~alankura : alakura759. kurla{ pogrd. Kao semanti~ku i donekle tvorbenu paralelu up. {aliti seŒ Temni}. kalamuwa : alamuwa (v. samo smetaju Kolubara (gra|a RSA). a-la-muwa „brzoplet. lakouman ~ovek. RSA). Za svaki od ovih oblika mo`e se pretpostaviti da je nastao od nekog oblika koji sadr`i ekspresivni prefiks pro{iren elementom -la-. iz istog izvora i telentratati „nerazumno. nerazumanŒ Uskoci (Stani})760. verovatno u vezi sa kurwati „{ega~iti se. „neorganizovana dru`ina. skup deceŒ Lapovo (gra|a RSA). O tome svedo~i paralelno postojawe slede}ih oblika: }alanprda : alaprda. te-le-zvrkan „badavaxija. Sikimi}). kala-kurdija „masa zaludni~araŒ: Skupila se neka kalakurdija. vetropirŒ (v. .). ~ovek bez vrednostiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). brbqati. kako bilo uraditi neki posaoŒ. brbqivacŒ (Vuk. I za oblik telenprda posvedo~ene su tvorbene paralele. œraditi ne{to bez ikakvog reda i planaŒ. te-le-n-trta „nedovoqno razumna. poro~naŒ Piva (Gagovi} 2004). gubqewem inicijalnog suglasnika datog ekspresivnog prefiksa. -muwati). smu{eno ne{to raditiŒ. sa tvorbenog aspekta. Loma 1999). „koji je slobodnog pona{awa i izra`avawaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). talankurati „skitatiŒ. „mu{karac koji se skita. u krajwoj liniji u vezi sa kurac „penisŒ (Vuk 1818) (o ju`noslovenskom nazivu za mu{ki ud v. bezobzirna. kuretati „govoriti koje{ta. neozbiqan. ovla{ radiŒ. 759 Ovo je. U oblicima }alaprdati. ^a~ak. ERSJ 1:105). proskitatiŒ Uskoci (Stani}). œbudala{tinaŒ [abac (usmeno B. koji juri za `enama. poro~na (obi~no o sredove~noj `eni)Œ. kuretalo „onaj koji kure}e. neradnik. skitnica. telenprda prefiksi se pro{iruju elementom sa likvidom -la. œpro}i po selu ili drugde bez nekog naro~itog ciqa. protalankurati „nemarno. lakomislena osobaŒ. jer se isti tvorbeni postupak primewuje na razli~ite osnove. „`ena koja se skita. ERSJ 1:110–111). ~a-la-n-kura „ona koja se bestidno pona{a. œglupa osobaŒ. sprdwa. U ovim slu~ajevima radi se o onomatopejskim osnovama.334 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI da „neodgovoran i prevrtqiv ~ovekŒ id. (obi~no o mladi}u)Œ. a-la-kura „`enska osoba koja se slobodno pona{a i izra`ava. alakuras adj. talankurile „onaj koji je sklon skitwi (tako|e o volu. up. (ibid. kalakurnica „ludnicaŒ. ni~eg se ne stidi i ne ustru~avaŒ Zlatibor (v. vrlo zanimqiva leksi~ka grupa: a-la-kura f. 760 Up. {alaŒ Draga~evo. coll. „`enska osoba koja se slobodno pona{a i izra`avaŒ. œkurvaŒ. `enskaro{Œ Uskoci (RSA). Ovamo mo`da jo{ i ka-la-kurnica f. blebetalo. blebetatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Para}in. œosoba koja ne{to slabo. „manguparija. kurwa „{ega. kurla~a pogrd. ovci)Œ. {qamŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). up. ovnu)Œ. telentrtas „lakomislen. bezo~na. œ`enskaro{Œ. brbqati.

prndo{e „cr}i (iz kletve)Œ id. zabiti. „pri~ati koje{taŒ. BiH (RSA).pro{irena nazalom -n-761. (RSGV). „lucprdaŒ Bosna (RSA). Zbog toga prvi deo re~i po~iwe da se do`ivqava kao ekspresivni formant lo-(po-).)763. semanti~ki bliske oblike skondrqati se „strovaliti se. i {u-prda. a samim tim i desemantizuje: lopoprdati pogrd. naprndi{iti se œzainatiti se u dokazivawu ~egaŒ id.OSNOVE: 33) -PRDATI 335 Ne{to je druga~ija geneza oblika {opoprda. œpodvalitiŒ. slomiti seŒ (< s-prd-cati. kao wegov ekvivalent bez formanta -to-. Obja{wewe dato u primeru nije samo rezultat narodne etimologije — oblik je zaista slo`enica nastala od lupati i prdeti (budu}i da oba glagola kao sekundarno razvijaju zna~ewe œpri~ati koje{ta. 762 Za zna~ewe up. up. skotrqati se niz nasipŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. govoriti koje{taŒ Lika. Boka (Skok s. pa na wegovo mesto dolazi {o. up. Sa formalne strane obliku stoprndati najbli`e stoji glagol s-prndati „biti rasipanŒ: Lako je s tu|im sprndurat Hrv. up. prdjeti).). }u{kamaŒ Lika (RSA. koji mo`e da alternira sa drugim takvim formantima. prdele~iti „pasti. œosoba koja sva{ta pri~a. . lopoprda. On se verovatno mo`e objasniti u kontekstu slede}ih obrazovawa sa osnovom -prdati: lupoprdati „pri~ati koje{ta. œkrupna `enaŒ. Knin. 763 Up. primorje (RJA)762.v.Œ Uskoci (Stani}). prdjeti).~esto podle`e sekundarnoj nazalizaciji. zaprndecati se œzagnati se. œzaka~itiŒ. lopoprdaqka „id. istu}i {amarima.i osnova -prd. lupetaŒ Piva (Gagovi} 2004). uo~ava element -to. lupetatiŒ: Lupoprdati mu do|e kono lupati i prdeti. Oblik stoprndati se. zaprndecati vulg. (RSA). pri~alicaŒ: Oni lopoprda ne zna ni {ta e ispri~o.u obliku {o-po-prda. isprdjeti „izbitiŒ Lika (Skok s. Me|utim. udariti seŒ Pro761 Koren -prd. lupoprd „onaj koji pri~a koje{ta. zadenutiŒ Banat (RSA). œzapaliti cigaretuŒ Vojv. razla`e se na slede}i na~in: s-to-pr(n)d-ati se. prdjeti). pa {ta iza|e. U potvrdama koje slede prvi deo slo`enice se modifikuje.v. na prvi pogled tvorbeno neproziran. prndecati.v. i sprndosan „pocepan. za zna~ewe up. RJA s. prdeknuti „udariti koga da se ~uje kao prdacŒ Dubrovnik. lupoprda pogrd. iz semanti~kih razloga doveli smo glagol stoprndati se u vezu sa sprcati se „okliznuti se i pasti. U obliku koprdecnuti izdvaja se prefiks ko-. v. zaleteti seŒ Bukovica. isprndekati. skobrqati se „skotrqati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). up. up. RJA). lopoprda „r|ava `enska osobaŒ. (Zlatkovi} 1989). œzabosti. sprdet „utro{itiŒ Kosovo (Skok s. lupetatiŒ).v. prndekati „brbqati. prdecati se „bacati seŒ Lepetane. U wemu se. neugledno odevenŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). dakle. i prdeknuti „pasti onako da se ~uje prdacŒ (Vuk). isprndecati œizbiti.

veqoprdati „praviti se va`nimŒ CG (gra|a RSA)765. œuobraziti se.v. prd-ec-ati. Inicijalno pa. osiliti seŒ Uskoci (Stani}). up. prdjeti). pa-).(v. usamoprditi se „uobraziti seŒ Piva (Gagovi} 2004). „ko~operiti seŒ. prd-uk-ati itd. osamoprditi „osamostaliti se. . praviti se va`an. Glagol prdeti upotrebqava se u ekspresivnom govoru kao pejorativna metafora razvijaju}i razli~ita zna~ewa (v. prdeleknuti „prevrnuti se. }askati. 764 I ina~e se osnova prd. „razmetati se uobra`enom snagom ili pame}u. veqati „hvaliti.pro{iruje razli~itim sufiksima. sa obrnutom pozicijom komponenata slo`enice — veqeprdati. poprdusiti se) u procesu ekspresivizacije glagola. Skok s. a mewa se i mesto na kome se pojavquju). U obliku panprdusiti se izdvaja se osnova prd-us-iti764 i prefiksalni element pa. „mrdati seŒ.pro{iren nazalom -n-. 765 Up. govoriti koje{taŒ. alterniraju nazali n / m. uobra`ena osobaŒ. v. izme|u ostalog. a mo`da je nastalo od œnormalnogŒ prefiksa po. uzdizatiŒ. U pogledu zna~ewa up.mo`da je po poreklu imensko-glagolski prefiks pa.(up. prdeveqa „umi{qena. postati umi{qenŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). pastiŒ Sjenica (gra|a RSA). veqati se „praviti se va`an. Da je u pitawu izuzetno ekspresivan glagol svedo~e wegove brojne varijante (u wima. ko~operiti seŒ CG (RSA).336 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {}ewe (Vuji~i}). prd-ek-ati. oja~ati. „pastiŒ. Bjeleti} 2002:116–117. uprdeveqit se „osiliti seŒ. U oblicima sa ekspresivnim prefiksima realizuju se slede}a zna~ewa wegovog semanti~kog spektra: „brbqati. i prdeveqit se pogrd. biti umi{qenŒ.

tajnoŒ. Potkozarje (Dalmacija) ~e-prk m. ~eprkat „grepsti da se {to iskopaŒ. œkopati zemqu u potrazi za hranom (o `ivini)Œ Segedin (gra|a ERSJ). ~a~katiŒ. œmalo. œprekopavati. kopkatiŒ. œid. iskobeqati seŒ (RSA). œ~a~kati zemquŒ. „onaj koji ~eprkaŒ. bilo kako zakopatiŒ (RSA). pokvariti ne{toŒ. œid. ~eprkat (ceprkat) Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1990)766. Vojv. ~eprkat „iskopavati ~eprkawemŒ.OSNOVE: 34) -PRKATI 337 OSNOVE: 34) -PRKATI 34) -PRKATI ~e-prkati impf. œpretra`ivati po stvarima. „provesti dosta vremena u ~eprkawuŒ Herc. (RSA) ot-~e-prkat pf. otkriti ne{to dotad nepoznato. œmalo ne~ega {to je iskopanoŒ. œpreturati. pretra`ivati. œpri~alicaŒ.Œ Potkozarje (Dalmacija). za~eprkat œid. œpomalo raditi. œ~eprkawem zatrpati. . œosoba niskog rastaŒ Uskoci (Stani}). ~eprkati œgrebati. œ{eprtqaŒ Unac (Jovi~i}). rasipati (o koko{i i o qudima)Œ Brusje (Dul~i}i 1985) za-~e-prkati pf. œzagrepstiŒ. kopkaju}i izbaciti. ~eparkalo n. radukatiŒ Uskoci (Stani}). œispitivati ne{to zamagqeno. œ~eprkaju}i upropastiti. i{~eprkati se „izvu}i se s mukom. pretra`ivatiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). ma~ki)Œ. „~eprkaju}i raskopati. fig. œupornim tra`ewem prona}i. „po~eti ~eprkati. kopaju}i nogama zemqu tra`iti {to za hranu (o koko{ci. Potkozarje (Dalmacija). ~eprkat „~eprkatiŒ Briwe (Finka/Pave{i} 1968). Uskoci (Stani}). rasturati. p r { k a t iŒ. (RSGV). œ~eprkaju}i. œtrag od ~eprkawaŒ Brusje (Dul~i}i 1985) 766 U izvoru nije dato zna~ewe. ovla{. „~eprkaweŒ. ispetqati se.Œ. „~eprkaju}i. Potkozarje (Dalmacija). œotkriti tajnuŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ra{-~e-prkati pf. Uskoci (Stani}) na-~e-prkati se pf. i{~eprkat Zagara~ (]upi}i 1997). œrazgrnutiŒ. rovikatiŒ Unac (Jovi~i}). izvaditi (iz zemqe)Œ fig. skriveno. ~eprka f. razgrnutiŒ Uskoci (Stani}). nejasnoŒ Zagara~ (]upi}i 1997). œbrbqatiŒ Lika (Ajxanovi} 2002). „grepsti kanyama odbacuju}i zemqu unazad. povr{no pro~eprkatiŒ. ~eparkat „~eprkati. œraduckatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). o{tetiti. fig. kopaju}i izdupstiŒ (RSA).Œ Vasojevi}i (Bori~i}) i{-~e-prkati pf. fig.

pored o-baze u kopati. s. tra`itiŒ.u ~eprkati izdvaja i Moskov 1965:71. pretra`ivatiŒ. smatraju}i da razna pro{irewa osnove ~ep. -er-) daju povoda onomatopeizirawu glagola. *~apati. iz istog izvora i }epirkati œid. Autorka pomi{qa da bi. potvrda øorkacca „~eprkatiŒ. øorkácca „~eprkati.v.(-ar-.ili *perk(u). Osnovna zna~ewa navedenih oblika su: „grepsti. „otkriti.338 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~a-prkati impf. Isto kona~no re{ewe nudi se i u SP 2:141–143 s. ispred koje alterniraju razli~iti prefiksi769. „izvu}i (se). koja pokazuje da se ne radi o osnovi ~ep-. riti. Eve }epirkam ne- 768 U RJA je registrovan samo oblik prkati „srditi seŒ. koji se u ostalim slovenskim jezicima sa~uvao samo sporadi~no.i ~ap. i Moskov 1978:355. ~aprkati „id. kopkati. kopati po zemqi (o koko{i)Œ.u starim slovenskim obrazovawima. Prefiks ~e. up. kopkatiŒ [umadija (gra|a RSA)767. povezanim sa potencijalnom ie. œ~eprkati. up. „gaze}i nogama pr{katiŒ. ~eprkatiŒ). 769 Oblik ~aprkati mogao bi biti i od ~apati. koji u odgovaraju}em zna~ewu nije potvr|en (ili sa~uvan?) kao samostalan768. grepstiŒ (< ie.mogu biti normalna i produ`ena baza istog korena (e iza ~ > a). {ta. mogu ka sam zaludan. ve} o osnovi -prkati. pita{ me. ~epa). *perk’. tj. kapati. 767 Up..Œ: [ta radim. œpreturati. øorkacâ „grepsti. glagola mogao biti oblik ~eprkati.c. SP l. Varbot rekonstrui{e psl. up. i to samo u poslovici: Ko pr~e. *~eperiti. Osim toga. œraditi sporoŒ.-h. doznatiŒ. izbaviti seŒ. œpretra`ivatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) · U osnovi navedenih potvrda le`i glagol -prkati. *~upiti obrazuju derivati istog tipa. ~ep. ne sr~e Banat. kontinuanta ovog psl. ali mu zamera {to ne obja{wava poreklo r u ovoj re~i (Tomanovi} 1938–39:213). U prilog tuma~ewu Varbot i Moskova govorila bi i varijanta ~a-prkati. i Grickat 1955–1956:70. Skok izvodi glagol ~eprkati od ~epati. ~epati + pr{kati. (o koko{i)Œ. . Polaze}i od blr.v. zemqoradni~kom terminologijom (Varbot 1979:22–24). pa otuda i ~ep-r-kati (Skok I 307–308 s. gde se tvrdi da se od bliskozna~nih glagola *~epati.„kopati. Tomanovi} tuma~i oblik ~eprkati kao rezulatat kontaminacije ~epkati. odatle „pomalo raditiŒ. s obzirom na semanti~ku bliskost i realnost prefiksa ~e. On pomiwe i Dani~i}evo mi{qewe da je ~eprkati od ~epati. preturati. glagol *pãrkati (se) sa op{tim zna~ewem „~eprkati. Sam pak glagol *pãrkati (se) Varbot smatra vrlo arhai~nim obrazovawem. ~eprkatiŒ.

koporati) ~e-prqati impf. „po~eti ~eprkati. za~eprqati œostaviti zapo~eti posaoŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). „v. œpo~eti ~eprkatiŒ. . 771 Up. „lagano. „zakopatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). œ~eprkawem zatrpati. ~eprkatiŒ Uskoci (Stani})772. ~eprjat „~eprqatiŒ Sumartin (Novakovi} 1994). iskopeqat se „iskobeqati se. œposejati kako biloŒ. ko-peqati „pone{to raditi. ~eprqat œ~eprkatiŒ. œprikriti neku ru`nu radwuŒ Ro`aje (Had`i}). BiH. za~eprqaju 770 Up. sg. iskoprqasmo Piva (Gagovi} 2004)771 qati seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). raduckatiŒ: Prebiram ovu zemqu u ba{~i – ~o’jek mora ne{to da kopeqa Gacko. izbaviti se (od nekog zla)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œsahranitiŒ: Umre ~ovjek. ovla{. „plitko. ~eprqati œkopati nogama (o koko{i)Œ Ro`aje (Had`i}). „izvu}i se. plitko kopatiŒ Gora`devac (Bukumiri} 1983) za-~e-prqati pf. Mo`da od kop-eq-ati. za~eprqat œza~eprkati. iskoprcati seŒ CG (RSA). œmalo.v. povr{no se dota}i nekog poslaŒ. zagrnuti. „v. pa se. „ne{to malo uzorati ili {ta drugo uraditiŒ. ~eparjat „grepstiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). „v. „za~eprkati. pritrpati zemqom. fig. bilo kako zakopatiŒ Dalm. u vezi i sa kobeqati (se) (v. ~eprl’am 1. ~eprjat / ceprjat Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1990)773. œdovr{iti kakav radŒ Uskoci (Stani}).. 772 Tako|e ~eprqnuti pf. zakopati. izbaviti se iz kakve nastale krizeŒ: Bija{e privijo od neakve bolesti o-ko-prqati se pf. 773 U izvoru nije dato zna~ewe. za~eprqati œplitko zakopatiŒ. povr{no pro~eprkatiŒ. z a k o p a t i na brzinuŒ BiH (RSA) is-ko-prqati se pf. „oporaviti seŒ (Skok s. œraduckatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). œkako-tako sahraniti.OSNOVE: 35) PRQATI 339 OSNOVE: 35) PRQATI 35) PRQATI ko-prqati se impf. kako-tako. kV-). ~eprqat „~eprkatiŒ Kosovo (Elezovi}). pomalo poslovati. Lika (RSA)770 za-ko-prqati pf. kopeqat se „kobe- i eno se iskoprqa — Ponese godina ko ikad dosle. koprcati seŒ BiH. na brzinu iskopatiŒ (RSA). zakopati ~eprkaju}iŒ. bacakati seŒ: Po~eo se kopeqati na zemqi kao zaklano pile Bosna (RSA). „staviti u zemqu. iskopeqati se „iskobeqati seŒ Gacko (RSA). œzagrepstiŒ. kopeqati se „koprcati se. „grepstiŒ Vrgada (Juri{i}). kopkatiŒ. ukopatiŒ.

). „ogrepsti (~aporcima. iskopati ve}u koli~inu ne~egaŒ CG (RSA)775 o-~e-prqati pf. za~eprqati se „malo se ukopati.Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) ~eprq interj. slabog. œzakopati nehri{}ansku du{uŒ Kosovo (Elezovi}). ne dovr{itiŒ Vojv. prona}iŒ Uskoci (Stani}). ~aprqat œgrebati. stanŒ: Siroma{ki skunatoriti malo ku}ice . istro{eno oru|e. alatkaŒ. œslabo. za ozna~avawe laganog hoda. noktima)Œ Vrgada (Juri{i}) ra{-~e-prqati pf. fig. „zapo~eti neki posao pa ga ostaviti. provizorno se utvrditi ukopavawemŒ (RSA) za-~e-prqiti „uraditi ne{to povr{no. izgrepstiŒ (RSA).. i podrug. i{~eprqati / i{~eprqiti „izvaditi. 775 Up.. sa drugim zna~ewem na~eprqiti œpostaviti ne{to tako da se svakog ~asa mo`e sru{itiŒ Kordun (gra|a ERSJ). da samo ne prokisuje – to na{i zovu za~epeqiti Ba~ka (RSA). fig. „prstŒ. „plitko kopatiŒ Vrawe (Zlatanovi}). (ibid. doznati. {aprqe „sitno graweŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). „iskopatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). œslabe grabuqeŒ id. ~eprkaju}i izvaditi. batrgati se nogama i rukamaŒ Prijepoqe (gra|a ERSJ) 774 Up. za-~e-peqiti „napraviti nu`no skloni{te.)776 ~a-prqati impf. . razgrnutiŒ Uskoci (Stani}). jedva se izbavitiŒ Uskoci (Stani}) na-~e-prqati pf. povr{nog kopawa Uskoci (Stani}) ~eprq. œugaziti snegŒ. ra{~eprqat œid.Œ. „~eprkatiŒ Uskoci (Stani}). „grebu}i naneti povrede nekome. ~eprqak m. nemoj koko{ke da ~aprqav rasad! Lebane (gra|a RSA). œsaznati. sg. i{~eprqati „izgrepstiŒ Vrgada (Juri{i}). ~eprqci pl. grebuckatiŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ). za~epr- Ba~ka (RSA)774. „~eprqaju}i. na}i ~eprkaju}iŒ. iz sela u planinu i sl. œs mukom.340 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI qat „za~eprkatiŒ. „~eprkaju}i raskopati. i kojekako je pretrpati. (ibid. bilo kakoŒ: Ne mo}i ku}u ili kolebu kao {to treba napraviti. i{~eprqati se / i{~eprqiti se „izvu}i se iz kakve te{ke situacije. ~aprqati se œkome{ati se. i{~eprkatiŒ Para}in. na brzinu. ~aprqawe n. iza}i uz kakvu uzbrdicu. 776 Up. nego ma kako – to se ka`e za~eprqiti ga i nikomu ni{ta! Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). „~eprkatiŒ: Pazi. te{ko. ~aprqam 1. i{~eprqati se „izgrepsti seŒ Poqica (RSA). (RSGV) i{-~e-prqati „v. „~eprkaweŒ: ]e dobije{ dete niki boles sâs tvoje ~aprqawe po |ubre! id.

prq obi~no tuma~i kao derivat osnove *pârati. œmotkaŒ. iz istog izvora prq m. gore ~eprq uzvik za ozna~avawe laganog hoda Uskoci (Stani}). na koje se. s. kopkatiŒ < *prpati. øorøaØi „sitniti zemqu ralomŒ. œ~esto. œvrsta r a l aŒ i ka{.). paralelan i srodan glagolu *pãrkati (v./ *por. *pãrpati (l.sa pro{irewem -p-. perlec I. „zadobiti ogrebotine na ko`i. „pro~eprkatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995) ~a-prq m. oratiŒ (Skok ga ne registruje). Varbot smatra da je podjednako mogu}a veza ove imenice sa *per. Up. lagano se kre}u}iŒ [umadija (gra|a RSA)778 è prqat impf. „po~eti nespretno kretati. IV 52–53 s.-h. izgrepsti se. va|ewe luka i sl. oti}i polako. œnokatŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ). sg. prqati nastalo na analo777 Up. ~eprkatiŒ.vv. ali up. perlec „nemarno obra|ivati zemquŒ. ~aprqak œkomadi}. glagol *pãrpati < ie. pf. œklinŒ. upirati.Œ. ogrepsti seŒ Poqica (RSA) za-{e-prqati pf. ~oprq}a 3. œ~eprkatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`i glagol prqati „kopati.c. gusto sejatiŒ. o~eprqati œodgaveqati. glagola posredno ukazuje i Varbot. id. podupiratiŒ (Skok III 46–47).-h. øorøaØisà „rovati zemqu. u su{tini. Oblik je verovatno nastao glasovnim promenama od od-{eprqati. œdete. Na srodnost s. *per. „plitko okopatiŒ Vrawe (Zlatanovi}) pro-~a-prqati pf. na osnovu kojih Varbot rekonstrui{e psl. On se mo`e dovesti u vezu sa ka{. tuma~e}i potowi oblik kao onomatopeju (SEK III 68 s. i ka{.„razrezivati. 780 Iako se s. sg. perlec780. iz istog izvora ~o-prw~e n. dovode}i u vezu s. 2004). koperlec sa. pej. jo{ i ukr. ~eprkati. prpati „raditi ne{to brzo i nemarnoŒ. gore) (Varbot 1979:23). *prpajo „~eprkati po ne~em sipkom (o pticama)Œ. „plitko oratiŒ. ~ e p r k a t i (o `ivini)Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). 778 . probadatiŒ. prqka 3.-h. „za~eprkatiŒ: Za~oprqa{e pili}i po pepel i dignu{e pra{inu Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. micati ne~imŒ (RSA). impf. svode i *pãrkati.-h.v. par~enceŒ. pf. Mogu}e je da je i s. sg. „mawe drvo za{iqeno s jedne strane koje slu`i za o k o p a v a w e. imenicu prq „kra}i komad drvetaŒ. *pero „pritiskati. œk o p a t i nogama.-h. koje Bori{ izvodi od starijeg *perplec < *prpliti „~eprkati. „kopati prqemŒ779. perpolec sa). rasecati. œpaw od pose~enog mladog drvetaŒ Vasojevi}i (Bori~i})777 za-~o-prqa 3. sg. 779 Up. nedoraslo ~eqadeŒ Vasojevi}i (Bo- ri~i}).OSNOVE: 35) PRQATI 341 i{-~a-prqim 1. „~eprkatiŒ Timok (Dini} 1988) na-ta-prqati se pf. œkanxaŒ.

koperlec sa „`eniti seŒ.-h. up. druga~ije Sáawski II 456–457 s. i Moskov 1978:355. U oblicima ~eprqati. . Skok izvodi oblik ~eprqati od ~eprkati (< ~epati). perlec i s. ~oprq}a izdvajaju se prefiksi ~e-. Bjeleti} 1994a:353–354). Za oblik iskoprqati se (iz ne~ega) smatra da je izveden iz koprqati ili da je samostalno nastao od iskoprcati se. ~a-. 781 Up. koje smatra onomatopejom. Tuma~ewu Slavskog priklawa se i Varbot. Oblik okoprqati se „oporaviti seŒ obja{wava ukr{tawem sa okrqati se „id. Moskov 1978:355. ~a-. vrteti seŒ. perlat „vaqati se u pesku ili blatu (kao koko{i)Œ Orlec (Houtzagers 1987) kao mogu}i pandan ka{. iskopati se (iz ne~ega) + vrqati. pa s. koje se tuma~i na isti na~in (SEK l. up. ka{. Tomanovi} smatra oblik koprqati se u zna~ewu „koprcati seŒ rezultatom kontaminacije koprcati se + vrqati. œbiti nemiran.(up. tj. kojim se naj~e{}e i defini{e pra}akawe `ivine u pra{ini (up. {e-.-h. prtiti (se). ta-. kontinuantu (pored prqati) psl. Osnova prp. oblika koprqati : ~eprkati kao derivata psl. naro~ito ako se ima u vidu uo~ena bliskost glagola prkati i prqati.-h.v.c. Kao tvorbenu paralelu up. kopernacz: kao ekspresivno pro{irewe od *kopati). Moskov 1965:71. ~aprqati. *kopati : *~epati sasvim legitimno782. iskopati se iz ne~ega vrqaju}i.. mot-ati : mot-rq-ati.342 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI gan na~in kao ka{. kopati nogom vrqaju}i tamo amo (Tomanovi} 1938–39:209).v. Bezlaj III 131 s.v. koprqati stavqa u red izvedenica od psl. *kopyr-). *kop-ati (sa pro{irewima *kopor-. nestrpqiv. dem. Skok III 55–56 s. Ispred osnove prqati alterniraju prefiksi ko-. Iako je tretirawe s.v.-h. *pãrplati. Oblik koprqati (nogom) tuma~i od kopati + vrqati. ~o. *kopr-.javqa se i u obliku prp-or-iti se. ~epa). 782 Za odnos kop-ati : kop-rq-ati up. prtqati < prtiti (Skok III 59 s.v. 783 U odrednici je gre{kom izostavqeno o u obliku okrqati se. za~oprqa.-iter. prtljarija). Oblik koprqati razla`e se na ko. ono je u izvesnoj suprotnosti sa tuma~ewem koje je autorka ponudila za s. ~ak. tj. Skok izvodi oblik koprqati (uvo|ewem q i zamenom sloga or vokalnim r) od koporati.i prqati (Bjeleti} 1994a:354). upu}uju}i daqe na ~eprkati (Varbot 1974:59). ~eprkati (Varbot 1979:22).Œ (Skok II 149)783. ~o-. prpor). glagol — od *prpqati781. zamenom deminutivnog nastavka -kati sa -qati (prema ~etrqati) (Skok I 307–308 s. ~e-.

„kopatiŒ. tj. pr~iti). neuredno raditiŒ. U obliku nataprqati se izdvaja se element -ta-. brqati). U semanti~kom spektru analiziranih oblika izdvajaju se slede}a osnovna zna~ewa: „grepstiŒ. Oblik za{eprqati mogao bi biti u vezi sa {eprtqati (v. ali mu zamera {to ne obja{wava poreklo glasova rqa u ovoj re~i (Tomanovi} 1938–39:210). „otkriti. pro{ebrqati „prohodati (o detetu)Œ Lika (usmeno M. {V-). prona}iŒ). ni`e natoprqiti se (v. hodati nesigurnoŒ Lika (RJA). ~eprkati vrqaju}i tamo-amo. „klimavo hodati.OSNOVE: 35) PRQATI 343 Tomanovi} smatra oblik ~eprqati „~eprkatiŒ rezultatom kontaminacije ~epati + vrqati.) (v. „~eprkatiŒ (> „raditi ne{to povr{noŒ. On navodi Dani~i}evo tuma~ewe oblika ~eprqati od ~epati. „oporaviti seŒ). „koprcati seŒ (> „izvu}i se. ali tako|e i sa {ebrqati „teturati. . up. izbaviti seŒ.B.

mrqatiŒ. „bacati zemqu rogovima (o volovima)Œ Zorunovac. kopati i sl. pr{kat „~a~kati. Ko`eqac 1989:80). œbiskati. sprdati seŒ Uskoci (Stani}). plitko zakopatiŒ Tre{wevo (RSA). (Zlatkovi} 1990) zapr{kati pf. œovla{ prekriti. upropastiti. ali u zna~ewu „prqati. fig. kako bilo uraditiŒ. pr~kati. œobavqati neke sitne. Piva (Gagovi} 2004) ispr{kal 3. œzabadati nosŒ Uskoci (Stani}). œugaziti. „id. pri ~emu oba oblika smatra denominalima od prdac (Skok III 29)784. imawe i sl. inf.Œ. izraz pr{ka-pr{ka „ne raditi kako vaqa. „po~eti ~eprkati.v. acc. ~opr{ne se „koprcnuti seŒ Timok (Dini} 1990) za-~o-pr{ka pf. spiskati novac. Skok pomiwe ovaj glagol s. „xarati. ispitivati. spr~kati „nepromi{qeno potro{itiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). dirkati. rastresitom. œvrlo lo{e. da se ispe~e Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. uni{titiŒ. zatrpatiŒ: Za~opr{kaj ovoj kravaj~e u pepel. naro~ito ako se u obzir 784 Zna~ewa nekih oblika zaista ukazuju na takvo poreklo. ~eprkaju}i zakopati. œdirati u kakvu ne~isto}uŒ.344 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 36) PR[KATI 36) PR[KATI ko-pr{kati impf. ~eprkatiŒ. „koprcati seŒ. raspr~kati „uludo potro{iti. pomalo orati. 2004) ~o-pr{ka 3. „prporiti seŒ Bu~um i Beli Potok (Bogdanovi} 1979). impf. spr{kati „uraditi po- . raspr~katiŒ: Raspr{ka{e sve {to imaju Uskoci (Stani}). up. pregledati.Œ: Mlogo volim da gledam kâko se ti~i}i kopr{kaju po pra{inu Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V.. pr{ka 3. œyarati (vatru)Œ. pr{kati œpomalo raditi sitne. pepeluŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) · U osnovi navedenih oblika le`i deminutiv pr{kati. 2004) è pr{kati impf. sg. raduckati. pretra`ivati ne{toŒ Zagara~ (]upi}i 1997). prpatiŒ (RMS). upropastitiŒ. ~eprkati. spr~kati se „v. „na}i ne{to u pra{ini.?). raspr{kati „v. ~eprkati (kao koko{ka)Œ id. tra`iti.Œ: Raspr~ka{e ono malo imawa ko kerovi. lake poslove. pro}erdati. kopr{kati se „koprcati seŒ Vrawe (RSA. œpr{kaju}i. œ~eprkatiŒ. zadirkivatiŒ. lake posloveŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Glagol pr{kati zaista je u vezi sa pr~kati. „preturati po ~emu sipkavom.Œ Pirot (Zlatkovi} 1988). sg. pepelu i sl. za~eprkatiŒ. sg. œprporiti se u pra{iniŒ Timok (Dini} 1988. sg. „riti po p r a { i n i. spr~kati „potro{iti. kopr{ka se 3.

prah. izme|u ostalog. 73).i ~o. „onaj koji je nesposoban da u~initi ne{to vrednoŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}).B. (ras)pr{iti itd. brqatiŒ Uskoci (Stani}) : br{kat „{krabatiŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989). i pr~kati „{eprtqati.). upropastitiŒ (Be}kovi}. sao kao od nevoqe. œpomalo raditi. U prefigiranim oblicima realizuju se zna~ewa: „koprcati seŒ. œ~ e p r k a t i . br~iti). definisane i kao „br~katiŒ. Skok III 21–22 s. Takvo tuma~ewe predla`e se i za sln. prcvoqak „sitna osobaŒ. Bezlaj III 100–101 s. raditi povr{noŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993). raspr~kati „r a { ~ e p r k a t iŒ: Raspr~kale koko{i luk.(Petleva 1994:60–61.. Ako bi se.v. slabo. pr~kati (Bezlaj III 107). Petleva 1994a:336. Nije jasno da li je sa ovim u vezi i pr{moqak „sitniji plod (krompir. ~alabrcnuti) (v.. tako da bi se za wega mogao pretpostaviti i ishodi{ni oblik pr{iti > deminutiv pr{kati. Semantika glagola pr{kati. 786 Grupa ~k daje u nekim dijalektima regularno. To zna~i da bi oblik pr~kati mogao biti bezvu~na varijanta oblika br~kati. dakle. pr~katiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). nemo}no raditi. Drugo mogu}e tuma~ewe je da je glagol pr~kati deminutiv od prkati. Stoga bi pr{kati (< pr~kati) u krajwoj instanci moglo biti deminutiv od prkati. glagol pr{kati smatrao varijantom glagola pr~kati. pra{iti. œ~initi ne~istim.Œ. objediwenih hiposemom „vr{iti neku radwu u malom stepenuŒ. pr~karija f. up. œprecrtavati ono {to je napisano ~ine}i ga ne~itkim. „koje{tarijaŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). k o p k a t iŒ. pr~kavac / pr{kavac m. me|utim. 119 s. pr~kat „raditi {to bez voqe. Na mogu}e poreklo glagola pr~kati ukazuju usko~ka i kajkavska potvrda.). prh). radukatiŒ.OSNOVE: 36) PR[KATI 345 uzmu slede}a zna~ewa ovog potoweg: pr~kati „pomalo.v. pi`doqak „zakr`qali plod (obi~no vo}a ili povr}a)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). spr{kati (se) „v. sitna osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „~eprkatiŒ. Bjeleti} 1994a:353). . „razgrnutiŒ Uskoci (Stani})785. Ispred osnove pr{kati alterniraju prefiksi ko. otaqati. br~kati „me{atiŒ. ukazuje i na mogu}u vezu sa prah. kupati seŒ. a u drugima sporadi~no — {k. „id. o~ebr{kati „zalo`iti (o ma~ki)Œ Dubrovnik (Skok s.v. mrqati. 785 Up. spr~kati (se)Œ Uskoci (Stani}). Kao tvorbeno-semanti~ku paralelu oblika pr{moqak up. „prporiti seŒ. Ishodi{ni glagol pr{kati ima {iri spektar zna~ewa.v. Lele. œprati kako biloŒ. petqatiŒ Virje (Herman 1973). (up. pr~kati „raditi tek toliko da se radi. Za odnos ~k : {k786 up. pr~kati se „br~kati se. p r { k a t iŒ. krastavac i sl. a kao semanti~ku — prdavac „id. koje su. trebalo bi ustanoviti etimologiju ovog drugog (Skokovo tuma~ewe nije prihvatqivo za navedene oblike). prah.Œ (usmeno M. brqatiŒ. pr~kat / pr{kat „br~katiŒ: On samo pr{ka i ni{ ne dela. id.

œrazbesneti se. fig. kobeqati seŒ CG. ste}i imawe. bacakati se. Piva i Drobwak (Vukovi} 1940:385). spasiti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ras-ko-prcati se pf.. „~initi brze pokrete rukama. koporcit seŒ. koparcat „nogama kopati. raskoper}a „razmrsitiŒ Orlec (Houtzagers 1987:274). 789 Nije jasno spadaju li ovamo oblici iskoporcit se „pasti i izvrnuti se. œizbaviti se kakve neprijatnostiŒ (RSA). kobeqati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Potkozarje (Dalmacija). v. Lika (RSA) 787 . œzalagati se. œkoprcaju}i se do}i. Uskoci (Stani}). koprc a ti se Gola ( Ve~enaj/Lon~ari}). Nije jasno spadaju li ovamo oblici koper}at se „vaqati se u pesku ili blatu (kao koko{i)Œ. iskoprcati se „osloboditi se. zapra}akati seŒ (RSA). œnasekirati seŒ. koprcat se „mlatarati nogama. œqutiti se. œtruditi se na sve mogu}e na~ine da se suprotstavi nekoj nezgodi ili da se izbegne neko zloŒ. zaimatiŒ. pokrenuti se. œisplakati se. „id. œte{ko `iveti. koprcat se ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). zakoper}at (se) „zapetqati (se)Œ. 788 787 .Œ. iskoprcat se œizboriti se. „s mukom. œmu~no `iveti. gore). Vojv. œotimati seŒ. Potkozarje (Dalmacija). iskopeqati se. nervirati seŒ Komarnica (RSA).Œ. truditi seŒ. ~eprkati zemqu i za sobom je razmetati (o koko{i). œizvu}i se iz bede. te{ko. uskoporcit se „pasti i prevrnuti se (nogama uvis)Œ Brusje (Dul~i}i 1985). nogama ili celim telom. protiviti seŒ. smiriti seŒ Uskoci (Stani})789. (RSA) do-ko-prcati se pf. „po~eti se koprcati. jedva izvaditi. budu}i da je u istom izvoru zabele`en oblik koparcat se „koprcati seŒ (v. „dovr{iti koprcaweŒ. izvu}iŒ. dobauqati seŒ BiH (RSA) za-ko-prcati (se) pf. pra}akati seŒ. koparcat se „koprcati se (o koko{i i ~eqadetu)Œ Brusje (Dul~i}i 1985)788. „po~eti se koprcatiŒ.346 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 37) PRCATI 37) PRCATI ko-prcati (se) impf. boriti se da se pre`ivi. buniti se. ritati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). Uskoci (Stani}). (RSGV). izvu}i se koprcaju}i seŒ. Herc. dospeti. uskoporcat se. razqutiti seŒ Uskoci (Stani}) Tako|e œqutiti se. „id. komprcati se „koprcati seŒ Dalm. Potkozarje (Dalmacija) is-ko-prcati pf.

koprcalo n. okretan ma~akŒ: Pis. vrcati). fig. ili kovrcane (v. usprotiviti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ko-prc interj. pra}akaloŒ Novi Sad. œbrzo kretawe. œotresita.Œ sredwa Dalm. odjuriti u ‹: Odo{e goveda u alamprc. igrati seŒ. `ivahan. razdraganŒ. 790 791 . up. (ibid. galamiti. skrha{e se. te bi se mogao okarakterisati kao hipokoristik bez odre|enog zna~ewa uz re~ macan. kovrcan „nesta{an mladi}. œonaj koji se neprestano pra}aka. macane. œzabavqati se u qubavnoj igriŒ Uskoci (Stani}). |avolast de~ko. Ovo je primer iz folklornog teksta. ) a-la-m-prc / alamprc vulg. pogrd. nesta{koŒ. uporna `enska osobaŒ Uskoci (Stani}) koprcav adj. fig. „skakati. koprcaqka f. weprc. fig. k o v r c a n e. koprc œneobi~na `ivost. pra}akatiŒ. (RSA). waprc. œqubavna igra. œqutwaŒ Uskoci (Stani}). fig. „trk. „vrsta igreŒ. „otresit. „deran. Koprc prezime (RSA). „`iv. mahnitostŒ: Uhitijo ga je koprc ko da mu je dvadeseti godi{ta Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) koprcan m. skok. koprsan „id. œpreterano `ivahna osobaŒ. weprc. „nemirno deteŒ Banija. za podsticawe goveda da se obadaju. œpo~eti skakati (o ribama)Œ Zagara~ (]upi}i 1997). macane { k o b r c a n e.Œ. igra. spretan. œonaj koji se bori da se izvu~e iz nezgodnog polo`ajaŒ Mora~a (RSA). œkoji se koprcaŒ.OSNOVE: 37) PRCATI 347 us-ko-prcati se pf. ~erupati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) za-we-prcati se pf. radan ~ovekŒ Uskoci (Stani}). samo u izrazu: oti}i u ‹. mulacŒ Split (Vidovi} 1990) ?we-prcati se impf. œvredan. vragolanŒ Piva (RSA). (RSA) waprc. okretanŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) o-{ko-prc m. ° Ti si mene sir poijo! ° Nijesan ga ni vidijo. juriti. „nemirno deteŒ Lika790. fig. vrevaŒ. varijante: Oj macane. koprc m. weprpac m. ritatiŒ Herc. œvredna `enska osobaŒ. œsna`na mlada osobaŒ Uskoci (Stani}) ?a-prc m. œuznemiriti seŒ id. „nemirkoŒ Cetiwe (RSA). „po~eti se bacakati. vredan ~ovekŒ. podskakivaweŒ. uskoprcat se „id. „po~eti se weprcati. uporan. œpobuniti se. za ozna~avawe koprcawa Leva~. jurwavaŒ. koprcko m. œosoba koju jureŒ id. fig. „skakati jedno na drugo. koprcane. ° A kamoli sir poijo!791. „nemirko. qubavno veseqe (me|u qudima ili `ivotiwama)Œ. weprpac interj. uporan ~ovekŒ. œotresit. (ibid. „ona koja se koprcaŒ. œlutka {to igra pomo}u `iceŒ. o-ko-prcan „ve{t. œrazigran. tj. „po~eti se koprcatiŒ. mladih da se zabavqaju. otutwi{e ne gledaju}i kud Up.). Pis. „koprcawe. œonaj koji se koprcaŒ.

naprcati se „nabosti se na o{tar predmetŒ id. zabitiŒ. navalitiŒ Potkozarje (Dalmacija) isprcati pf. œmali. „sterati. prevaritiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). pogrd. „mali ~ovek. zapoprcati „zadenuti. primorati nekoga da iza|eŒ. „udarati stra`wim nogamaŒ Kor~ula (RJA). Vasojevi}i. svadbu)Œ Ma~va. œdobro se najesti. juriti seŒ Uskoci (Stani}). heravoŒ (RJA) {a-m-prca f. œu d a r i t i se. i zaprckati „zafrknuti. grbavim nogama hodati na{iroko. pogrd. izudarati seŒ. 795 Razli~ito od sprcati se (< s-prd-cati) „sru{iti se. grbave noge. „krivim. Oblik {e-m-prcati se „{aliti se. poterati (na pa{u)Œ Piva (Gagovi} 2004) naprcati pf. (RSA) proprcat pf. kepecŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)792 ?{a-m-prcati impf. œhalapqivo jestiŒ. œizgnati. 794 Up. navijati na jednu noguŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) è prcati impf. n a b o s t iŒ Kragujevac. On je u vezi sa {-prcati se „{aliti se. alamprc m. prcati se „pariti se. 792 793 . œprobosti. (ibid. œneozbiqna osobaŒ Mali Zvornik (gra|a ERSJ) ?ha-prc m. pa ih u hodawu {iriŒ. {amprcast adj.Œ. œnabiti na o{tar predmet. Herc. zaprcati se œzaleteti se. sprdati seŒ BiH. sitan ~ovekŒ Ro`aje (Had`i}) ?pa-m-prc m. œvr{iti polni sno{aj (o qudima)Œ. œslomiti se. Timok (RSA). Nik{i}. gungula (vezana za va{ar. „di}i se i naglo oti}iŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990)794. na`derati seŒ Kragujevac. iz istog izvora prampurac „id. „nadimak ~oveku koji u hodu baca noge na{iroko. œpojestiŒ Uskoci (Stani})795 Up. sagnatiŒ: Sprcaj goveda na lokvu. prcat (se) „lomatati se hodaju}i (po te{kom terenu ili na dugom putu)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) zaprcat pf.. oplo|avati se (o `ivotiwama)Œ. œpoterati. œobqubiti. te ih u hodawu {iri na sme{an na~inŒ (RJA)793 ?{tu-prcati impf.348 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (RSA). zabiti. podrugivati se. survati se. zadirkivati se {alomŒ Srbija (RJA) etimolo{ki ne spada ovamo. -prdati). œvr{iti polni sno{ajŒ Uskoci (Stani}). pogrd. „koji ima krive. koji ima krive noge. razbiti seŒ id. zabostiŒ Sokobawa. „hramati. pastiŒ. pogrd. „izjuriti. Zorunovac. œgu`va. prcati „terati stoku nekudŒ. proburazitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) sprcati pf. prcati se „qutito vikati brane}i se od ~egaŒ Rije~ka nahija (RJA). „naterati. Sali na Dugom otoku (RJA) < sprdati se (v. -prdati). po`uriti (nekoga)Œ BiH. nakrivo. œhitro se kretati.) (v. nagnatiŒ.

129 s. koprcat’ (sa) kao intenziv na -s od kobrtat’ (sa). sl~. u pitawe zbog nere{ene etimologije osnove. Kurkina poredi s. koprcati Malinovski izdvaja prefiks ko-. i oni autori koji u s. prcati ostavqa bez obja{wewa) Kurkina izvodi od (homonimnog ili istog?) psl. ubostiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). sko. Dok s. ko-2 i prcati u wemu izdvaja prefiks ko. odjuriti.(bez ikakvih dodatnih komentara) (Skok II 116. kopatiŒ i „bosti. up. {epatiŒ Bezlaj ne nudi kona~no re{ewe (Bezlaj II 65–66). kao i u bug. prskati se. Skok na razli~itim mestima razli~ito tuma~i oblik koprcati se. id. øar~esa „razvijati se (o stablu)Œ. vide}i u ovim oblicima kontinuante psl. tu}i.vv. Mahek pak tuma~i sl~. obliku. *pãrkati.Œ. sln. osnove *pert-.OSNOVE: 37) PRCATI 349 uprcati pf. pr~. koprcati „vu}i se. „naglo oti}i. intenziv *pãrskati (v. koprcniti. i ÅSSÀ 29:45 s. dijal.i nesamostalnim oblicima *prcati. a u drugom ga dovodi u vezu sa kotrmelec < *ko-trbati < brt-ati (v. Wegova pripadnost razmatranoj grupi leksema dovodi se. srodne sa *perti. pobe}i. *pâro. Kurkina 1982:24). Pri tome oblike sa -c. koje u prvom izdawu svog re~nika izvodi od *ko-obrtati < *vert-. izbijati..v.v. frcati se. œsilovito ugurati. U sl~. dotle ga s. {koøirØaØi. ukr. sa sinkreti~kim zna~ewem: „riti.v. III 28). . pobe}iŒ. zabosti seŒ Uskoci (Stani}) · U osnovi ve}ine navedenih oblika le`i oblik prcati < psl. *obpãrcati)796. „pobe}i. Skok I 529–530 s. uprcati œu}i na siluŒ Ro`aje (Had`i}). III 28–29 s. bez daqih obja{wewa (Malinowski 1899:119).v.-h. udaratiŒ. kopyrta} (: perta}). i ~e{. Naime. Oblik prcati u zna~ewu „prorastatiŒ (koji Skok III 28 s. na silu u}iŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). Za sln. pr~. sln. skoprcati kao tvorevine sa prefiksima ko-. odagnatiŒ Uskoci (Stani}).v. Jedini prezentirani oblik za koji se legitimno mo`e pretpostaviti da sadr`i ekspresivni prefiks jeste glagol koprcati se (sa svojim izvedenicama). obliku koprcati (ili wegovim slovenskim paralelama) izdvajaju prefiks ko-. odmaglitiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). me|utim. i Moskov 1978:355).v.v.u osnovi obja{wava kao rezultat fonetskog preobra`aja korena 796 Preovla|uju}e zna~ewe ovog glagola u ju`noslovenskim jezicima jeste „coitum appetereŒ. uprcat œid. imaju razli~ite stavove (ili ih uop{te nemaju) o poreklu ishodi{nog prcati. uprcati se „zabiti se. koperta}. U s. potvrdu ovog glagola sa poq. realizovan je semanti~ki pomak „bosti. *prcniti (Moskov 1965:70. koporati dovodi u vezu sa ovim glagolom (Skok II 149). udaratiŒ > „probijati se. zabitiŒ.-h.-h.-h. Moskov tuma~i s. œuterati. œoterati. up. „brzim hodom oti}i nekud. øar~esva. *pãrkati. œugurati penis u vulvuŒ. nicatiŒ (Kurkina 1982:22). Bezlaj III 107 s. koprcati..

b) o{-ko-prc < *o~-ko-prc (sa ~ak. kopyrta}. koprcat’ (sa). up.Œ) (ESUM 2:567). capra „kozaŒ. ~e{.(ko-) i osnove psl. fara. periti). 23–24). gde bi umesto ko. up. Tomanovi} tuma~i oblik iskoprcati se (iz ~ega) kao rezultat kontaminacije iskopati se + vrcati se. zatim se pro{iruje slogom sa likvidom la-. Na primerima a-prc prema a-la-m-prc mo`e se pratiti uslo`wavawe prefiksalnog dela uzvika prc. o~-ko-peran (v.v. rus. Za oblik weprcati se indikativno je da se upotrebqava paralelno sa prcati se. s. kapercej) tuma~ewe glagola koprcati se. periti). iskopati se iz ne~ega vrcaju}i se. Grickat u wemu izdvaja sufiks -rc. Kod oblika o{koprc : koprc mogu}a je dvojaka tvorbena podela: a) o-{ko-prc (kao o-ko-prcan). i smatra da je tek od ovog trenutnog glagola napravqen trajan koprcati se (Tomanovi} 1938–39:209). hafr „jaracŒ. up. koperta}. gr~. koperta}).„penisŒ (Pokorny 529).u vezi sa korenom kop-. i o~koperan. nesumwivo su u vezi sa osnovnim prcati. tj.-h. ali u savremenom jeziku bez deminutivnog odnosa prema k o pati (Grickat 1955–1956:70). sln. kopra: Kopra je vrlo `iv i lakih pokreta ~ovek.(op. ~erupati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). Oblik o-ko-prcan ima svoj tvorbeni pandan u okopr~an prema kopr~an (v. Ajeti navodi Vajgandovo (< lat. koprcati se. Semanti~ki momenat koze dobro odgovara zna~ewima glagola koprcati se. stiran. daqe).350 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI *pert. korda < alb. Sli~no tuma~ewe dato je i u ESUM. sl~. Oblici sa inicijalnim elementima we-. koprcati (se). ali ne obja{wava poreklo osnove perta} (Sáawski II 458–459 s. . koøár à Øâ „ id. weprcati se „skakati. a pritom qut kao zmija. perta} „id. opredequju}i se o~ito za ovo potowe.-h. gardh (Ajeti 1985:8–9). a-(la-). koøárnuØâ „oboriti protivnika podmetnuv{i mu noguŒ. Postoje i druga~ije interpretacije glagola koprcati se. za razliku od koprcati.(< sko-). poq. kaproj „veparŒ. cit. koøirsnuØi „øasØi. gde se ukr. kome se prvo dodaje element a-. stisl. ali kod wih ostaje nejasno poreklo inicijalnih elemenata. prcati se. kopijeran (v. veliki zajedalo i prznica Sokolska Nahija (RSA). galamiti. . kaprth. *pãrtati „guratiŒ (up. s. I Slavski u pomenutim oblicima izdvaja ekspresivni prefiks ko-. poq . mo`da u vezi sa lat. koprcniti tretiraju kao ne sasvim jasne tvorevine. i na kraju se nazali797 Up. promenom {k < ~k). capritiare (capra))797 i Popovi}evo (< alb. {to potvr|uju i neki albanizmi u makedonskim govorima: pora < alb. i nagla{ava da je prelaz vokala a > o davna{wi.bio prefiks {ko. strmoglaviti seŒ. mo`da obrazovane od tvorbene komponente ko. guratiŒ.

odatle {amprkav œ{epavŒ. Oblik {a-m-prcati mogao bi se tvorbeno razlo`iti na predlo`eni na~in.u haprc). ima svoju semanti~ku paralelu u obliku ha-prc.). oblik aprc mogao bi biti i ostatak nekog prvobitno dvoslo`nog prefiksalnog elementa (npr. u kojem bi se mogao izdvojiti prefiks {tu. s obzirom na isto zna~ewe i areal. RJA)800. koja ozna~ava da je ne{to u~iweno naglo. nastao od waprc798. Up. a-la-trup interj. Isto va`i i za oblik {tu-prcati. prcmoqak œmala. tako|e prc œmalo dete koje ve} iskazuje svoju li~nost i voquŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). up. budu}i da je u istom govoru posvedo~en i oblik bez prefiksa prco m. kr`qavacŒ Unac (Jovi~i}). {amprkati œ{epatiŒ. kod kojeg je skoro izvesno postojawe prefiksa ha-. prcvoqak œnerazvijen mu{karacŒ (pored œpar~ence. Up. 798 799 . ha.OSNOVE: 37) PRCATI 351 zuje suglasnikom -m-. i prcvoqak œsitan. Kor~ula. Up. u pogledu tvorbene strukture up. iznenadno: ^im do|e. mali (obi~no o ko~opernom detetu)Œ (l. ali nije iskqu~ena ni mogu}nost kontaminacije. ERSJ 1:56. frcati se). -prdati). Oblik pa-m-prc. fr~ „kad se ma~ke goneŒ: po}i ili udariti u fr~ (Vuk) (Skok s.c. prevelika veselost i smeh u vezi sa raspirenom seksualnom potrebomŒ: }apala te je ofrc Smokvica. Dodu{e. tako|e ~eprk „osoba niskog rastaŒ (v. pa sede za sovru @upa (RSA). primere tipa alaprda (v. sitna osoba. {epav) i glagola prcati.v. i sln. S obzirom na ~iwenicu da razmatrana leksi~ka grupa nije koherentna (ni etimolo{ki. ili je. *{ampati < *{apati œkrivo hodatiŒ (Bezlaj IV 7). pr~ „patuqakŒ (Skok III 28–29 s. œmali.(< *stu./ *sto-). patuqakŒ U`ice (RSA. Up. i a-vrc „kepec. ali je podjednako verovatna mogu}nost da je nastao kao rezultat fonetskih preina~ewa nekog drugog ekspresivnog glagola. u kojem se samo uslovno mo`e izdvojiti prefiks pa-. komadi}Œ) Vasojevi}i (Bori~i}).v. ili eventualno kao plod kontaminacije prideva {ampqiv „koji ima iks nogeŒ (Skok s. v. koje se tuma~i kao ekspresivno obrazovawe od slov. i ofrc „`ivo i veselo kretawe kod qudi. alatrup. 800 V. sitan ~ovekŒ Ro`aje (Had`i})799. ne mo`e se govoriti o zajedni~kim zna~ewima. ni semanti~ki).).v. i ERSJ 1:180–181. gore).

Ovamo mo`da i ~oprq}a f. œosiliti seŒ Draga~evo (gra|a ERSJ) ras-ko-pr~iti (se) „ra{iriti (se). Up. „podi}i. „ko~operan (momak. nastrana osobaŒ id. verovatno „tiskati seŒ: Dur ga mazi. kopr~iti se / kopr~iti se „praviti se va`anŒ Uskoci (Stani}). reklo bi se da je ovde zna~ewe „krutiti seŒ? 801 802 . Kordun (gra|a ERSJ) u-~o-pr~i 3. ono se topr~i (sve}a kad se pravi me|u rukama) Gorwe Podriwe (RJA)803 Up. naqutiti se nagloŒ Zagara~ (]upi}i 1997) ko-pr~an adj. kro~iti. „praviti se va`an. ukrutiti. 803 Iz konteksta. „posrnuti i pasti. kopr~iti „pasti. ma}i seŒ Uskoci (Stani}).Œ. naqutiti seŒ. ne mo}i ne{to preduzetiŒ. okopr~an „brz. koji se brzo qutiŒ. „zaostala osoba. ukrutitiŒ. „biti u bezizlaznoj situaciji. œumretiŒ Uskoci (Stani}) za-ko-pr~iti pf. `ivahanŒ F. uznemiriti se. stropo{tati se. œdenuti se. kopr~it se „qutiti se. u~opr~i (se) „podi}i (se)Œ. koporati) o-ko-pr~an adj. œpreduzeti ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1986) to-pr~iti se impf. sg. okretan. ~oprq}a f. „spretanŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993:82). „uzjoguniti se. (Dini} 1988). iz istog punkta pr~it (se) „id. dur ga gladi.v. pf. raskora~iti (se)Œ. izvrnuti seŒ Bukovica (RSA). œzainatiti seŒ. a s obzirom i na zna~ewa glagola pr~iti se. œnaqutiti (se). razqutiti (se)Œ Uskoci (Stani}) us-ko-pr~it se pf.352 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 38) PR^ITI 38) PR^ITI ko-pr~iti se impf. tresnutiŒ: Udari ga ne~im i kopr~i ko pijevac Piva (Gagovi} 2004). uzrujavati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997)801 ko-pr~iti pf. „koji je qute naravi. uskofr~it se „uzrujati se. razmetati seŒ (RSA). ko~operanŒ. u~oprqen „uspravan. uzbuditi se. tako|e i ~oprqat adj. ko~operiti se. koji je plahovit. uko~operitiŒ Timok (Dini} 1988)802. biti nadmen. Up. iz istog izvora u-~o-prqi „uspraviti. Grabovac (Kosor 1979:65). cura)Œ Lika (Skok s. kopr~iti „zapeti nogom za zemquŒ. samo u zagoneci iz koje se ne vidi ta~no zna~ewe. „srdita osobaŒ Timok (Dini} 1992).

inf. zapr~it „zadi}i. da {tr~i. sna`an ~ovekŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?ha-pr~ina œnesposobwakovi}. œuraditi kako bilo. podrug. „pasti natr~av{i na ne{to. isteratiŒ: Nehotice mu je ispr~io oko CG. „izbiti. „nadi}i se. zadenuti. pogrd. pr~it se „praviti se va`an. obu}i tako da pada u o~i. „isprsiti se. sg. di}iŒ Zaglavak. za-pa-trqiti pej. pona{ati se nabusito. pr~it se „nadimati se. „praviti se va`anŒ Vrawe (Zlatanovi}). „upadqivo zadenuti. natopr~iti se „pasti natr~av{i na ne{to. œnapraviti se va`anŒ Timok (Dini} 1992) ?a-pr~ina f. 806 Up. Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). udariti se spotakav{i se o ne{toŒ Poqica (RSA) < psl. „staviti za pojas. izopa~itiŒ (RSA)805 na-to-pr~iti pf. „pona{ati se ukru}eno k a o j a r a c. „qutiti seŒ. 805 Up. sa prefiksom pa. u{topr~i se „ukrutiti seŒ. „isturiti. ispr~iti „izmeniti. uputiti se nekuda bez mnogo razmi{qawaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „siliti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986) zapr~iti / zapr~iti pf. „veoma krupan. uspravitiŒ. zapr~iti se / zapr~iti se „zadi}i na sebi ode}uŒ CG (RSA) ispr~iti pf. sg. udariti se spotakav{i se o ne{toŒ. pr~iti se „podizati stra`wicuŒ. zata}iŒ Pade` (RSA akc. Up. . zaritiŒ (RSA). natakaritiŒ. sg. pr~im se 1. „zavrnuti. izokrenuti. izokrenuti u r|avom smislu. podi}iŒ Zagara~ (]upi}i 1997). „neprikladno staviti.OSNOVE: 38) PR^ITI 353 za-to-pr~iti pf.?)804 is-to-pr~iti pf. „ubiti. zaka~itiŒ Zlakusa. „krenuti. nako~operiti seŒ Momina Klisura (RSA)806 u-{to-pr~i 3. CG. „praviti se va`anŒ Ozaq (Te`ak 1981). (oko) „pravo. isturiti se. oti}iŒ CG. bogaqŒ Ro`aje (Had`i}) è pr~iti se impf. ustatiŒ Bukovica. papr~it „lo{e raditiŒ (Varbot 1975a:62). razvijen.. prsiti seŒ Pirot (Zlatkovi} 1988). ukrutiti. œisticati se. fig. œhvaliti seŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). pr~i se 3. pf. vulg. *natopãrliti se (ÅSSÀ 23:161).~e{. promeniti. po}iŒ \evrske. slobodno pogledati 804 Up. zadi}i. krenuti. postavqati se u borbeni polo`ajŒ Zagara~ (]upi}i 1997). juna~iti se. „zaputiti se. oholiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). na-to-prqiti se „s naporom se di}i. „izmeniti. pr~iti „pokazivati pomicawem uvisŒ: Pr~ila je rit bratu. preina~itiŒ (RSA). „podi}i. praviti se va`anŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). izbo~itiŒ. Mihaqevi}i (Peru{i} 1993). usmrtitiŒ. „zabiti. skrpitiŒ Mali Po`arevac (RSA).

skupitiŒ. ali nema kona~no re{ewe za wega (Skok III 313). sg. praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})808. zajedno sa mak. Vrawe. napr~im se 1. spr~iti „stisnuti. skupitiŒ > „biti tvrdicaŒ up. „di}i. „staviti sebe u centar. „napr~iti. cicija{itiŒ. 2004). ispr~iti se „isturiti se. prepre~iti putŒ. naduvenŒ. up. stisnuti. „preterano {tedeti. sg. ne dati nikome ni{taŒ. izvitoperitiŒ. „podi}iŒ id.354 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI nekome u o~iŒ CG. unakaziti. upr~iti „pritegnuti. oholo dr`aweŒ. apofonsku varijanAko je } prvobitno. sabitiŒ Uskoci (Stani}). ispr~i se 3. pf. na psl. zapr~iti se „zaostati u razvoju. pr~i „pu}iti usneŒ. œista}i (se). Kurkina pak sme{ta glagol spr~iti me|u kontinuante psl.Œ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. „prevrnuti se. sme`uratiŒ iz leksi~ke porodice glagola pr~iti. opr~am „zasukivati (rukave)Œ. sg. fig. œpraviti se va`anŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) upr~im 1. upr~il 3. sg. 809 Nije jasno spadaju li ovamo i pr~iti impf. Petleva 1972:207. ispr~it (se) „izvaditi na silu. *pârkã. naørã~uvam „prsiti seŒ itd. naduriti seŒ Pirot (@ivkovi}). sg. ispr~im se 1. 807 808 . narogu{iti seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). œsuprotstaviti se (telom). „uspraviti se. Kurkina svodi ovaj oblik. nadi}i seŒ. napr~it se „uvrediti se. i{~upati (oko). podi}i. Up. øor~a < *pãrtja : øorØiØâ. spr~iti se „skupiti se. stegnuti. „id. ispr~it se „naduti se. œpraviti se va`anŒ. skupqati se. smawiti. œsko~itiŒ. upr~il se „ukrutiti se kao kolacŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) uspr~im se 1. isturiti koji deo telaŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). stisnuti se. sg. u{iqitiŒ. nakostre{iti seŒ. ustegnuti seŒ Uskoci (Stani}). Za semanti~ki pomak „stisnuti. „isprsiti seŒ Vrawe (Zlatanovi}). izokrenuti seŒ CG (RSA). sg. „napr}itiŒ Vrawe. (Mani}). „u~initi da ne{to {tr~i (`ivotiwa kad nakostre{i dlaku ili podigne rep)Œ Lu`nica (]iri} 1983). *pârkã (Kurkina 1978:35). rus. napr~iti se „oholiti se. izdi}iŒ. povrediti. gu`vati seŒ Uskoci (Stani}). napr~i se 3. œnaqutiti se. „biti tvrdica. iz istog izvora izraz nosa napr~iti „zauzeti gizdavo. di}i nosŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). naørã~i se „nadi}i se. napr~il se „{tr~atiŒ. bug. spr~iti se „skupiti seŒ: Dobra kru{ka. Boka (RSA)807. Skok izdvaja glagol spr~iti „suziti. naørã~en „ohol. ali joj se ove godine sav rod ne{to spr~io Kolubara (gra|a RSA). obi~no radi upadqivostŒ Vrawe (Zlatanovi})809 · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`i glagol pr~iti se. zakr`qati (obi~no o biqkama)Œ Zaglavak (RSA). napr~iti se / napr~iti se „napr}iti seŒ Varo{. napr~iti se „izazovno se postavitiŒ Ozaq (Te`ak 1981). napraviti se va`anŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) napr~iti / napr~iti pf. œdizati (rep)Œ. zguriti se. pr~iti se „stezati se.

III 28–29 s. „biti obestan kao pr~Œ (Kurkina 1980a:34–35). vele-pr}iti se „razmetati se.v. ~o-. Petleva 1986:200. odupirati seŒ. frcati se). „zadenuti. O obliku kopr~iti se v. prijek).OSNOVE: 38) PR^ITI 355 tu osnove *perkã (> rus. „qutiti se. razmetati seŒ Du~alovi}i (RSA). zata}iŒ > „natakaritiŒ. koporati).-h. Ispred osnove pr~iti alterniraju prefiksi ko-. Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „zasukivati (rukave)Œ. Autorka uspostavqa semanti~ki niz koji se razvija iz osnovnog zna~ewa „ispre~iti se. pa neka i wega Piva (Gagovi} 2004). pri ~emu obe osnove smatra slovenskim inovacijama. obu}eŒ Piva (Gagovi} 2004). s. sr~anŒ.-h. uzrujavati seŒ. pr~iti se „udarati rogovima kao pr~Œ. Skok smatra glagol pr~iti se denominalom od pr~ „jaracŒ (Skok I 529–530 s. ukrutiti seŒ > „praviti se va`an. prwa. koji semanti~ki vi{e odgovara obliku sa prefiksom ha-: hapr~ina. øere~enâ. „pasti. „qutiti seŒ. „izra`avati nezadovoqstvoŒ. Oblik u{topr~i mogao bi se tvorbeno razlo`iti na dva na~ina: u-sto-pr~i (up. odatle „skupqati (usne)Œ. up. ko~operiti seŒ810.v. praviti se va`anŒ: Danas se. Za oblik apr~ina u pogledu strukture up. Bjeleti} 1994a:354. uspr~iti se). . „coitum appetereŒ. bolan. O obliku istopr~iti v. U semanti~kom spektru razmatranih oblika izdvajaju se slede}a zna~ewa: „isturiti se. to-. „drowak. frcati se.v. {to(< sto-).(Skok II 149 s. 810 Up. izderina ode}e. Bjeleti} 1994a:354. iako pretpostavqa da su se neka od zna~ewa u ovoj leksi~koj porodici (npr. øereka. ake`ina f. U pridevu o-ko-pr~an prema ko-pr~an izdvaja se prefiks o.v. velepr}i svaka {u{a bu{a. Petleva 1994a:336. œhrabar. isprsiti se. pr~). upr~iti se) ili uz-to-pr~i (up. pr~evit „veoma dobar. pridev o-pr~it „srditŒ (Skok s. pr~evito adv. vaqanŒ. slo`enicu vele-pr~iti se „gorditi se bez opravdana razloga. ukr. O obliku u~opr~i se v. umretiŒ. „praviti se va`anŒ) razvila pod uticajem homonimne osnove *pâr~â „jaracŒ i kao primer navodi s.

œjedva i}iŒ Vasojevi}i (Bori~i}) batrgati se „i}i nesigurnim korakomŒ. mlataratiŒ. œodstupati od ravnomernog kretawa (o to~ku. œzaplesti se. smesti se. {eveqatiŒ. gu`vatiŒ: Ne batrgaj tu pre|u. lutatiŒ. œmlatarati (nogama. „seliti se. œi}i bez ciqa. œkoprcati se. pra}akatiŒ. preme}e (o {tapu)Œ. posrtati od umora ili pijanstva. zabatrgati se „id. trabuwati. œnespretno pokretati. œi}i ne oslawaju}i se ~vrsto na nogeŒ Uskoci (Stani}). Uskoci (Stani}) za-ba-trgati pf. spoticati seŒ. œgacati. pomeratiŒ. otimati seŒ. œzateturati seŒ Vojv. {eveqatiŒ. bacakati se. rukama). batrgat (se) „zaplitati nogama. ~igri i sl.356 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 39) TRGATI 39) TRGATI ba-trgati impf. fig. suktati (o plamenu)Œ. œgovoriti koje{ta. œodstupati od ravnomernog kretawaŒ. œme{ati se. œlizati. batrgat œrvati se. œzaplesti seŒ. bacakati. œlutati. suktati (o plamenu)Œ. (RSGV) . œkoprcati seŒ. œgacati. œbacakati se. zaneti se (ne~im)Œ (RSA). ~as u selo. batrgat se „koprcati seŒ. „i}i nesigurnim korakom. œlizati. otimati seŒ. (RSGV). œmrsiti. œmlatarati (nogama. œ~initi da se pretura. zaplitatiŒ. plesti se (u {to)Œ (RSA).). œnemarno. pri~ati isprekidano. zapiwu}i u hoduŒ. nositi seŒ. œzabaviti se.Œ. s mukom micati. boriti se za opstanakŒ Zagara~ (]upi}i 1997) do-ba-trgati (se) pf. ~as u planinu Pro{}ewe (Vuji~i}). bacakati seŒ. œmlatarati. œqutiti seŒ Uskoci (Stani}). „bacati. Piva (Gagovi} 2004). neuredno raditiŒ. œzaleteti se. dok je jad jadu ne ubije. fig. zatr~ati se ne gledaju}i kuda. nepromi{qenoŒ. zbuniti seŒ. pomerati tamo-amo. lomitiŒ. œboriti se za opstanakŒ Potkozarje (Dalmacija).)Œ. trestiŒ. œmlatarati rukama i nogamaŒ. œkoprcati seŒ. œlutatiŒ Potkozarje (Dalmacija). umotavati. œzalutati. ~uje{ li me? Piva (Gagovi} 2004). izgubiti seŒ. „po~eti batrgatiŒ. teturati seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „obadati seŒ. œteturati se pri hodu. koprcati seŒ. œmu~iti seŒ Vojv. preseqavati seŒ: Stalno se batrgamo. œkidati. i}i kojekudaŒ: Po cijo bogovetni dan batrga za govedima. œdrmusati. rukama i sl. œrvati se da bi se oslobodilo kakve stege ili kakvih te{ko}a. œdo}i nesigurnim korakomŒ (RSA). zabasati. bez vezeŒ (RSA). œkoprcati se.

Skok III 499–500). œiza}i posr}u}iŒ (RSA). œseliti se. œid. **motãrgati / *motãrxati (?). 811 812 . „poprtqati. koji na osnovu zna~ewa „kidati. ka-.(v.) è trgati impf. poteratiŒ: Pokatrgo sam ove stvari u planinu id. U oblicima kotrgati. nabasati. batrgati se iz Pro{}ewa. potezatiŒ.) ko-trgati se impf.) po-ka-trgati pf. koØorgaØi „silom vu}i. kompleksa *bat-r-. „v.(ka-) (ESUM 3: 61). „besciqno i}i.(Loma 2000:613).OSNOVE: 39) TRGATI 357 z-ba-trgati pf. nemarno ne{to raditiŒ812: Ne{to sam katrgo cijo dan oko ku}e. ~upatiŒ (RJA) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol trgati (se) (o wemu v.v. katrgati izdvajaju se prefiksi ko-. u inicijalnom slogu pre vidi ekspresivni prefiks ba. Skok smatra da je glagol batrgati nastao onomatopeizacijom denominala batati (< bat) (Skok I 12–121 s.v. raspar~avatiŒ. lomitiŒ (prisutnog u batrga „patrqakŒ). razdirati. „nai}i.nego rezultat dekomponovawa prefiksa *oba. batrwati. rekonstruisano Up. Posredan dokaz da je predlo`ena tvorbena analiza navedenih oblika ta~na jeste i psl. Ispred osnove trgati alterniraju prefiksi ba-. koje se izvodi od glagola ØorgaØi „vu}i. Toporov isti~e da je podjednako opravdano videti u oblicima batrgati. psl. ukr. ko-. batrgati seŒ Uskoci (Stani}) ka-trgati impf. Za ovo zna~ewe up. povezuje ovaj glagol sa trgati. up. rastrzati. œnemarno se odnositi prema drugimaŒ id. Ovakvom tuma~ewu priklawa se i Loma. „kidati. koji je pretrpeo mnogobrojne transformacije usled fonetskih i semanti~kih atrakcija i analogija. (ibid. odakle je glagol katrgati mogao nastati po modelu galija > galijati „dirinxitiŒ (RSA). œbrati. U obliku batrgati izdvaja se prefiks ba. Gorà~eva 1982:109).Œ. {to je karakteristi~no za sloj ekspresivne leksike (Toporov 1985:502). ka-. lutatiŒ: Evo katrgam nekuj u planinu. bat). batrwati odraz starijeg. prinudni radŒ (Skok II 61 s. izgu`vati. batrqati. œslabo. potezatiŒ pomo}u prefiksalnog elementa ko. œizmrsiti. prtqatiŒ811. a s obzirom na varijante batrqati. natrapatiŒ id. katergon „galija. iskidatiŒ Piva (Gagovi} 2004) na-ba-trgati pf. katarga). „sa}i sa naporomŒ Piva (Gagovi} 2004) iz-ba-trgati (se) pf. (ibid. (ibid. mo`da katrga „galijaŒ < gr.

drugi smatraju znakom ekspresivnosti ozvu~avawe suglasnika (Szymanski 1977:11). 813 Na rekonstruisawe ishodi{nog glagola **motãrgati navode vokalizacija i zvu~no ` u rus. U semanti~kom dijapazonu navedenih oblika izdvajaju se slede}a zna~ewa: „kidati. „brbqatiŒ itd. koje se tuma~i kao tvorevina sa ekspresivnim prefiksom mo. „bacakati se.358 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na osnovu ~e{. spletkaritiŒ. Machek 15). „i}i nesigurnoŒ. * ter. Sem toga. Zato se ne mo`e kategori~ki odrediti oblik sa h kao sekundaran. modrchati „zbuwivati. dovoditi u zabludu. i sa d umesto t — jesu sekundarna ekspresivna preobrazovawa. *tãrxati (Varbot 1973:12–13).od *tãrgati (ÅSSÀ 20:77–78)813. pored trhati postoji i drchati (Machek 128). lomitiŒ. muka. sl~. povra}atiŒ. moØor`no prema sl~. Sli~an semanti~ki razvoj ostvaren je kod kontinuanata psl. Zbog toga nije iskqu~eno ni nezavisno paralelno obrazovawe nekoliko glagola s prefiksom mo. Semantika dozvoqava posmatrawe odnosa g / x na planu fonetskih karakteristika ekspresivnih tvorevina. „lutatiŒ. Nema pouzdanih kriterija za fonetsku diferencijaciju primarnih i sekundarnih oblika ekspresivnih glagola. i ~e{. prevashodno glagola.od semanti~ki bliskih glagola. u ~e{. rus. Dok jedni autori ukazuju na modifikuju}u ulogu glasa h (Vaillant III 331. U tom slu~aju glagoli sa h umesto g. neredŒ. jer se navedeni oblici smatraju deverbalima. glagola * kolotoriti . „raditi nemarnoŒ. bezli~ni glagol moØor`no „(nekome biti) te{ko. Varbot 1984:33–34. koji pripada zajedni~kom gnezdu ie. motrcha „spletke.( ÅSSÀ 10:147–148. a leksika niza slovenskih jezika daje mogu}nost rekonstruisawa psl. koprcati seŒ. Ponu|ena re{ewa data su uz ogradu zbog ograni~enog broja relevantnih potvrda (ÅSSÀ l. motrchati. Varbot 1988:73). up. motrha. . dijal. motrha „zbrka. intrigeŒ. „seliti seŒ.).c.

„komad stabqike koja viri iz zemqeŒ: Kad se obere kukuruz i pos. obi~no jedno za drugim (o stoci)Œ: Eno ti jagwad tetr~e prema Blagovu `itu. „viriti napoqe.OSNOVE: 40) TR^ITI 359 OSNOVE: 40) TR^ITI 40) TR^ITI is-to-tr~iti pf. „isturiti.Œ (RSA). rus. sln.-h. natotr~iti „pokondiriti se. uspravitiŒ. œisturiti. str~ati. na wive ostane samo patr~e od kukuruz Crna Reka (Markovi} 1986) è tr~iti impf.v. izbe~iti (o~i)Œ (RSA) natr~iti pf.Œ (RSA). œistaknuti. natrtiti (se). natotr~iti se „nadi}i se.) jedini su slo814 815 . „str~ati. str~ati. *(s)ter-k. oblika svode se na ie. viriti. uko~iti se.„tvrd. odudaratiŒ Uskoci (Stani}) · U osnovi navedenih oblika le`e glagoli ({)tr~ati. „staviti tako da {tr~iŒ. ukr. *tãr~iti (up. glagolu *tãr~ati v. natotr~it œispup~iti. ukipiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)815 pa-tr~e n. Øor~aØâ. utotr~it se œukrutiti se. i Borys 1997:262. œdi}i. na-to-trqiti se „id. Up. natetr~iti „i}i kre}u}i se obi~no jedno za drugim (o stoci)Œ: Natetr~ile ne~ije ovce pravo na snije`nicu Piva (Gagovi} 2004). 818 Oblici sa zna~ewem œstr~ati. *(s)tãr~ati. Oba psl. obi~no nepodesnim. Bezlaj III 325 s. uperiti ne{to (na nekoga)Œ: Ama si mi neka sila. œizdvajati se ne~im. odlu~no istupiti napred. odmak natotr~i i zaboravi i bosotiwu i golotiwu Piva (Gagovi} 2004). isprsiti seŒ Momina Klisura (RSA) na-to-tr~iti / natotr~iti pf. 817 O psl. Para}in. nu povrati ig. istotr~iti se „smelo. str~ati. natr}iti (se) „id. sØor~aØá itd. izdizati se iznad povr{ineŒ (s. {tr~ati. 816 Up.v. ispru`iti (neki deo tela)Œ Vu~itrn (RSA). ne videti od sebe drugeŒ: A se r|a najede. isturiti. viritiŒ Uskoci (Stani}) istr~iti pf. sagnuti se tako da se spre~ava prolazŒ Ivanda (^e{qar 1983). isturiti napredŒ Kosovo (Elezovi}). Øor~aØâ)817. nakostre{iti seŒ (RSA)814 u-to-tr~it pf. izbaciti. œizbuqiti. dizati se iznad ~egaŒ.e~e toluzina. Nije jasno spada li ovamo te-tr~iti „i}i. otvrdnutiŒ (Pokorny 1023)818. Zaglavak (RSA)816 {tr~ati impf. tr~iti < psl. kretati se. nadi}i (zadwi deo tela)Œ Vrawe. fig. dok si istotr~ija tija pi{toqi. Fasmer IV 88 s. natr}iti (se) „isturiti zadwicu.

œono {to ostane od perja kad se ~ijaŒ. tu}iŒ. Snoj 1987:274–275). nude}i œvratolomnoŒ tuma~ewe kojim se prevazilaze fonetske razlike (d je pre{lo u t prema bat œbatina. ØorkaØâ. otpaci od se~ewa drvaŒ id. Sa fonetskog stanovi{ta. ostatak pose~ene ili slomqene grane. deminutiv patr~e legitimno bi se mogao izvesti i iz oblika *patrk (kao sanduk > sandu~e). tako|e patrqe coll. maqŒ. osaka}ene. *natotãr~iti (se). udarati. œpar~e drveta koje se vezuje kvo~ki za nogu da ne bi preletala ograduŒ Ma~va (gra|a ERSJ). moglo bi se pomisliti na imenicu patrq m. œiverje.v. i Snoj 779 s. {trkam : str~iti. -ajo : *stãr~iti. trkam smatra da je ishodi{no zna~ewe verovatno bilo œudarati o ne{to tvrdoŒ. samo na osnovu s. jeziku nije potvr|en glagol tr~iti u neprefigiranom obliku. stabqike. dodu{e. up. trkati. Polaze}i od semanti~kog kriterija. Skok III 504 s. r je uneto prema krq œdowi. rekonstrui{e se psl. Me|utim. str~im œ{ibati. i patrq œid. na ie. pawŒ. Up. ~iji bi deminutiv *patrq~e upro{}avawem suglasni~ke grupe mogao dati oblik patr~e. nije posvedo~en. ~vornovati deo drveta koji ostane pri zemqi kad se deblo odse~e. trkat œtu}i. potvrda. str~iti. -kqa m.(badrqica œstruk trave od zemqe do cvetaŒ. .). RJA)820.Œ [abac. detaqnije v. patrkaq. sa umetnutim -to. Snoj 784 s. 821 Up. ~e{. *breg-~e > bre~e Crna Reka (Markovi} 1986:248). trkati. koji str{iŒ.-h. a p umesto b prema parijez œid. -ajo œtu}iŒ < œobra|ivati tvrdim oru|emŒ (sln. drveta. trkati I.-h. Me|utim. koje se tuma~i kao spoj prefiksa na. u ovom govoru nemamo zabele`enu potvrdu osnovnog oblika patrq(ak). i patrqak œsuvi komad. badrljak). 226 s. trkati œtu}iŒ. badrqast œbodqivŒ itd.v. tr~iti. 822 Skok je dovodi u vezu sa porodicom re~i okupqenom oko imperfektivnog korena bad. tr~im.v. *(s)ter-k. ~e{}e patrqak / patrqak œsuvi komad. strkat : str~it œgurati. trkati. {trkati. ali up. storka} : stor~i} œtu}iŒ). Fasmer IV 83 s. {tap. œsuvi komadi} drveta {to viri iz zemqeŒ819 Dalm.). Takav oblik. *tãrkati.v. na koje se mo`e ~ovek ozleditiŒ Makarska venski oblici koje Pokorni stavqa pod ovu osnovu. ØorkaØâ. hrv.v.v. oblici: *stãrkati. trkam. œna stablu suvo prelomqeno drvo.mogu se svesti i neki drugi psl. ali to opovrgava usko~ka potvrda. ~e{. kajk. obrazovanog pomo}u imenskog prefiksa pa-. 819 U Makarskoj je zabele`eno i zna~ewe œparo`ak u vilaŒ (RJA). tr~ati. Konstatuje se da u s. (Vuk. bosti rogovimaŒ) : *tãr~iti (tako Bezlaj III 325 s. odse~ene ruke. œostatak slomqene. Skok ne pomiwe navedene oblike.360 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U ÅSSÀ. rus.Œ) (Skok I 87–88 s.(ÅSSÀ 23:163). Bezlaj IV 215 s.: bod. -~o (sln. ostatak pose~ene ili slomqene stabqike kukuruza ili vinove lozeŒ [abac (gra|a ERSJ). zabadatiŒ. bockati. (ibid. Na osnovu deminutiva patr~e. ne mo`e se pouzdano utvrditi imenica od koje je izveden.v. biti. noge ili polomqenih krila u pticeŒ (RMS)821. glu`. Treba naglasiti da imenica patrq nema kona~no re{enu etimologiju822. 820 Up. dirati.v. œostatak ruke ili nogeŒ Potkozarje (Dalmacija).i glagola tãr~iti (se).

pr~ m. œklasŒ824. patr~. i to samo u jednom primeru s po~etka XVI veka: Lav .OSNOVE: 40) TR^ITI 361 (RJA)823. œjaracŒ > pr~e. kojom se mlati `ito.). œdeli} ne~ega. œpar~e drvetaŒ œ{tap. trkelj œcepanicaŒ. {to se priti~e uz neke biqke. tj.postoje i druge semanti~ki bliske izvedenice. i patr~ isko~i (Transit svetoga Jerolima v Seni. œkolac na koji se ne{to obesiŒ Trebiwe. Takav oblik posvedo~en je na krajwem zapadu srpsko-hrvatskog jezi~kog prostora: patr~ m. potvrda dovodi u vezu sa hrv. œpatrqakŒ Vojnovi} (RMS).. dodat na osnovu glagola *tãr~ati (l. tamo i druge potvrde). torkul. œdrvo uz koje se ne{to pewe ili se pobode da ne{to dr`iŒ: Zabo je trkqu u zemqu za privezat mlado drvo Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). motka ili jak {tap sa privezanom da{~icom na jednom kraju. U slovena~kom etimolo{kom re~niku postoji posebna odrednica patr~ m. rozga). I ovde se sln. on ruku postavi.i osnovno trkaq. mlatiloŒ826. -eta n. dijal. jer se bi{e nabol.v. œkolac {to se zabije u zemqu. v. tr~ekŒ. tr~ek. trkqa f. za tvorbu up. udarawem po klasju odvajaju zrna od mahune (kao primitivan vid vr{idbe). motkaŒ (Kurkina 1992:191). 825 Od osnove trk. up. i tuma~i kao nomen agentis (< nomen actionis) od pretpostavqenog glagola *po-tr~iti œudaritiŒ. da se mogu pewati. kolac. pritka. 826 U pitawu je duga~ka {iba. Kao tvorbena paralela navodi se dijal. 827 Zapa`amo da ova potvrda (iako iste tvorbene strukture) ima druga~iji akcenat i specijalizovano zna~ewe. mali paw koji {tr~iŒ. ta~kaŒ.. kajk.v. ~upra). up. patr~ek. RJA).v. palica. motkaŒ i Øor~eà œgran~ica. . *patãr~â. Oblik patrkaq bi se mogao razlo`iti na prefiks pa. {to v i r i iz zemqe. Sarajevsko poqe. sln. u kojem izdvaja prefiks *pa-. Velika u Slavoniji (RJA). trkaq m. Autorka oba oblika svodi na psl. ostatakŒ: Nabode se bosom nogom na patrkoqicu od kr~evine Piva (Gagovi} 2004). uz vinovu lozu. œmla~uga. œu vrhu granata pritka po kojoj se loze razilazeŒ Boka (Vuk s. prezime Potr~ (Bezlaj III 15)827. te se mo`e ~eqade ili `ivotiwa nabosti. grah.c. øoØor~ina œpalica. ali im je nejasno -ka-. dok je Skok smatra dalmato-romanskim leksi~kim ostatkom (Skok III 484 s. Ston. gori nogu stavi i k wemu ‰tj. œjareŒ (RMS). 1508. te{ko tome do smrti ko se s wom uprti (zmija) (Vuk s. rus. tim pre {to je takav oblik i posvedo~en. imenica 823 Autori re~nika smatraju da je u pitawu ista re~ kao i patrq. Lika. tako|e i patrkoqica f. npr. trkaq. npr. JerolimuŠ poto~i. deminutiv patr~e mogao bi biti obrazovan od oblika *patr~. dem. kao i u slovena~kom: patr~ m. (mo`da f. te sve ne{to ~eprqi. I kona~no. 824 U zagoneci: ^upra sjedi na trkqu. -kqa œklas kukuruzaŒ Nemani} (RJA)825. pasuq. jadovno sku~e}. patrq.?) œdrvce. Autori RJA povezuju ovu re~ sa kajk.

)828. œmali ~ovek. 830 Za wu (prema Rejzeku).v.c. za razliku od wega. npr. kotr~ ne sla`e se Rejzek. odra`avaju}i fizi~ko-geografske karakteristike terena: prirodna ra~vawa u reqefu. isto tuma~ewe daje se i u ÅSSÀ 11:213 s. tuma~e}i toponim Kotortzi (Epir) kao psl. imenica kotr~ œra~vasta motkaŒ. prema nekim tuma~ewima. drvce (koje viri uz zemqe)Œ. dijal kosØrec œbiqka Bromus L. potvrda kotr~ec. {iri areal psl. Tako su nastali oblici koji. . *kotãr~â (rekonstruisanog samo na osnovu zapadnoslovenskog materijala).(l. œzapu{a~Œ < œzatisnutiŒ. œrukovet (trave). planu. zatisnutiŒ.kao da su œotvorileŒ ovu osnovu i za ekspresivno prefigirawe. me|usobno udaqena: œstabqika. œzakr`qao `bun ili drvceŒ. pripada geografskoj nomenklaturi. Tvrde}i da je etimologija predlo`ena u ~e{kim etimolo{kim re~nicima — verovatnija830. sadr`e prefikse ko-. govore i neke semanti~ke paralele iz drugih slovenskih jezika. budu}i da se sva pomenuta zna~ewa daju izvesti od osnovnog — œbiti tvrd. prividna semanti~ka raznolikost leksema okupqenih oko psl. izlazi van granica ne~ega. prisustvo grmqa i niskog biqa ili wegovih ostataka koji {tr~e iz zemqe (Iliadi 2002:53). ali. obrazovana od glagola zatr~iti œzapu{iti. kotrec. 829 Machek 283 navodi jo{ tri zna~ewa: œvrsta gqive SparassisŒ. Me|utim. u ~ijoj osnovi le`i isti koren *tãr~. ~epŒ. tuma~i imenicu kao derivat glagola *tãr~ati sa prefiksom ko.prevazilazi se na dubqem. *kotãr~â). œkormilo ili kratko vesloŒ. *Kotãr~i. Kurkina. buket (qubi~ica)Œ.Œ. nitkovŒ829. a s druge — opovrgava teza da je starina tog oblika problemati~na (bele`ewe slovenskog toponima u starim gr~kim izvorima dokaz je wegove duboke starine). œovsik ili ovasŒ i œ{tala za teladŒ i iznosi pretpostavku da je re~ nastala disimilacijom od kostr~.(Kurkina 1986:113. ali smatra da ga treba pripisati sekundarnom uticaju tog korena na primarno kostrec. on ipak priznaje da se upadqivo podudarawe ove imenice sa korenom tãr~. pored st~e{. *tãr~. imenice. grozd. kotrec.362 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI zatr~ œzapu{a~. [iroke semanti~ke mogu}nosti slovenske osnove *tãr~. kostrec. Sa ovakvim tuma~ewem ~e{. s jedne strane. xa-. *kotãr~â. ie. ima neodre|en oblikŒ. otvrdnutiŒ (v. za~epiti. razgranatu semantiku ove re~i svodi na osnovno zna~ewe: œono {to {tr~i. Jedan od wih je ~e{. Autor smatra da psl. œmlatiloŒ < œudaritiŒ. rus. kao apelativ-motivator toponima. nap. ba-. 818). Time se. kao i Mahek. na prvi pogled. Iliadi pro{iruje krug kontinuanata psl. Jedino tako se i mo`e objasniti finalno -~ (po analogi828 Navedeni oblici realizuju zna~ewa koja su.ne mo`e potpuno zanemariti.

œmala staja. Bjeleti} 2006v. Rejzek. i daqe sa koterec. baØor~ina œduga~ka motkaŒ.Œ. koji sadr`i prefiks ba-. {tapŒ. kao i izvesne modifikacije zna~ewa (Rejzek 2000:330). ~atrqaŒ. u krajwoj liniji od psl. œogra|eno mesto u {tali za doma}e `ivotiwe ili wihovu mladun~adŒ. 831 Oba autora s pravom kritikuju tuma~ewe ovih re~i dato u ÅSSÀ 8:22–23. ali sa prefiksom xa-. ku}ica za psa. œdeo stajeŒ (Rejzek 2000:331)831. koko{arnikŒ. {tala. jesu ~e{. xata-ru~a? œzemqanica sa prozoromŒ. I kona~no.Œ < psl. kavezŒ. dijal.dopuwava jo{ jedan dijalektizam: psl. . chatr~ œuxerica. gde se one svode na psl. spisak arhai~nih derivata sa korenom *tãr~. obor. chatr~ œid. *xatãrã~â < iran. dovodi ove re~i u vezu sa sl~.OSNOVE: 40) TR^ITI 363 ji prema kosim pade`ima o~ekivalo bi se kostrc. *batãr~ina > rus. baØar~ina œmotka. sl~. *xa-tãrã~â (tako [ulâga~ 2003:120–121). Detaqno v. kotrc). Slede}e lekseme kojima se pripisuje status derivata glagola *tãr~ati. kotrec œku}ica za mawe `ivotiwe. *kotã. kotr~ œid. pod uslovom da se ne radi o fonetskoj varijanti oblika *øaØa(o)r~ina (tako Iliadi 2002:53). uprkos izvesnim problemima formalne prirode. *kotâcâ œku}ica za `ivotiweŒ.

„pokretati okretawem. budu}i da ve}ina oblika. kotrqawa CG (RSA) ?te-turati impf. klatiti seŒ Uskoci (Stani}). posr}u}iŒ. kuturati (se) „kotrqati (se). te{ko odr`avati ravnote`u u hoduŒ Potkozarje (Dalmacija) za-te-turati pf. bola)Œ. perintegracije. kuturat œvaqati. œiznemoglo. okupqenih oko wih. skupqati se u kotur (od muke. jedva se kretatiŒ (RSA). hodati s mukom. œkretati se. œza}i s puta. kotrqatiŒ. izgubiti ravnote`u. œkretati se velikom brzinom (nizbrdo). œkretati se. talasati seŒ. ?tuqati. koji su doveli do stvarawa ovako razu|ene leksi~ke porodice. kome{ati seŒ. bez snage raditi ne{toŒ. klate}i se.364 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 41) ?TURATI 41) ?TURATI832 ?ba-turati impf. vaqati (se)Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). œnamotavati konac na kalemŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) kuturu interj. natrpati na sebe mnogo ode}eŒ Ba~ka (RSA). Komentar o tome sledi na kraju poglavqa. oblom)Œ. œposrtati. me|utim. povr{no raditiŒ Varo{ (RSA). i}i. œkolutati. koturati se „pokretati se obrtawem. te{ko i}i.. koturati (se) „kotrqati (se)Œ Uskoci (Stani}) ?ku-turati (se) „v. s namerom prezentiran na ovaj na~in. œpo~eti se teturati. hodati s mukom. œobu}i. kontaminacije. t e t u r a t i s eŒ Uskoci (Stani})833 ?ko-turati impf. talasima. jedva se kretatiŒ Du~alovi}i. Lika. talasatiŒ. te{ko i}i. Materijal je. ?trqati izdvojene su samo uslovno. odmicati (o prevoznim sredstvima na to~kovima)Œ. fig. kru`iti (o~ima)Œ. „po}i nekud teturaju}i se. valovima. obrtati se (o ne~em okruglom. zaneti seŒ. zabasatiŒ BiH. oblo)Œ. nalepiti neku `i|u masu u debqem slojuŒ. „i}i nesigurno. za podra`avawe kuturawa. implicira druga~iju tvorbenu analizu. œsvijati se. 833 Nije jasno spada li ovamo i nabanturati „naneti. „aqkavo. œkretati se u valovima. œkretati se. œkretati se u masi. fig. koturati (se)Œ CG (RSA). œpo}i nekud teturaju}i seŒ (RSA) 832 Osnove ?turati. ?tulati. „i}i klate}i se. povesti se. stropo{tavati seŒ. . teturati se „navijati se tamo-amo u hodu. zaneti seŒ. œpokretati u talasima. povesti se. zateturati se „po~eti se teturati. œprevrtati se preko glave na le|a u narodnoj igri koturawaŒ Slav. da bi se lak{e uo~ili i pratili procesi ekspresivizacije. izgubiti ravnote`u. skrenuti. k o t r q a t i (ne{to okruglo. obrtawem. povode}i seŒ.

œbacati. v. vu}i ne{to te{ko ili kabastoŒ (SRNG. uguravati. prevrtatiŒ (Moskov 1965:70). trupkaju}i pri hoduŒ (RSA).od batati „i}i s naporom. dijal. vrtetiŒ. œgurati. œnositi.ili *bat-V-r. baØura).OSNOVE: 41) ?TURATI 365 na-te-turati pf. Kao formalna paralela oblika baturati eventualno bi se moglo navesti rus. lupaju}i potmulo nogama. kota~). œneo~ekivano ne{to na}iŒ Potkozarje (Dalmacija) ?~e-turat (se) impf. kaØurvam. ku-. œkreveqiti seŒ. ko-2) ili kao denominal od imenice kotur (II 169 s.v. . dok se izvo|ewe pomo}u prefiksa ka. tako|e i rus. turat (se) œgurati (se)Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika. (ibid. ~e-. osim na predlo`eni na~in.) ?ko-~e-turati / ko-~e-terati impf. Fasmer I 135 s. tiskati.(V = vokal) (Toporov 1985:502). mogao bi se objasniti i kao fonetska varijanta osnovnog batrgati. kotrqati. „iskotrqatiŒ. bez kona~nog re{ewa). obarati. pla{iti.) i{-~e-turat pf. œstavqati. baØuriØâ(sà) „inatiti seŒ. œzabijati. pod uslovom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. zbijatiŒ Unac (Jovi~i}) ?po-{u-turen adj. umirenŒ Unac (Jovi~i}) è turati impf. œpraviti se va`anŒ. ko-. te-. i Grickat 1955–1956:69. u kojem Toporov vidi kompleks *batr. œteturaju}i nai}i na nekoga ili ne{toŒ. k o t u r a t i. progawatiŒ (Petleva 1996:33).smatra neubedqivim (BER 2:278 s. œg u r a t i.v. metatiŒ. Oblik koturati Skok tuma~i dvojako: kao tvorevinu sa prefiksom ko-. U BER-u se ovaj glagol smatra denominalom od kaØur „okretnicaŒ. ili kao izvedenica sufiksom -ur.v. {u-. œusredsre|en. „dokotrqati (se)Œ: Do~eturali smo kacu do vrata ot ka~are id. i{~eturat se „otkotrqati seŒ id. pored turati (Skok II 116 s. le`i glagol turati (se) (Skok III 525. kaØurà „ru{iti. „kotrqati (se)Œ: \eca se ~eturaju niz brijeg Vasojevi}i (Stijovi} 1990) do-~e-turat (se) pf. hitatiŒ. zabadatiŒ (RJA). Ispred osnove turati alterniraju prefiksi ba-. Moskov tako|e u koturati izdvaja prefiks ko. t i s k a t i ispred sebeŒ. kaØuràm). bu-ØuràØâ œgoniti.v. „vaqati.i kao paralelu navodi bug. uznemiravatiŒ prema ØuràØâ œgoniti. (ibid. œpognutŒ. Up. Oblik baturati (Skok ga ne registruje). nesigurno. up.

op. ?TULATI ta-tulati impf. mokro. U semanti~kom spektru navedenih oblika izdvajaju se slede}a zna~ewa: œgurati.) o-ta-tulati pf. ne komentari{e se varijantnost mak. „sa}i niz strmen. kojekudaŒ: Mokri. . radukatiŒ. *kotul’ati (ÅSSÀ 11:209). vaqatiŒ (svojstvena ishodi{nom glagolu).)834. dolutatiŒ: Okle Tale dotatula zorom? — Jedva sam dotatulo pro ~elopeka Piva (Gagovi} 2004) za-ta-tulati pf. cit. odakle se razvijaju i zna~ewa „i}i nesigurno.) na-ta-tulati pf. up. Oblik teturati Skok izvodi od turati. zanositi seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) do-ta-tulati pf.) s-ta-tulati pf. kuturam. „i}i klate}i se. „t e t u r a t iŒ. ~ak i pod uslovom da je predlo`ena tvorbena podela ta~na.) ?te-tulati impf. gladni zatatulasmo pro Milogore pravo u jedan zbqeg id. v. Nije jasno da li pridev po{uturen. pripada ovoj porodici re~i. pa dokle }u ne znam Piva (Gagovi} 2004). gegati seŒ: Tatulam jo{.366 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Glagol koturati (se) poti~e od psl. odlutatiŒ id. „nai}i. tj. tetulati se „teturati seŒ Uskoci (Stani}) 834 U ÅSSÀ l. tiskatiŒ. Mo`da je ipak pre u pitawu asimilacija prema vokalu u osnove. (ibid. gladno.) u-ta-tulati pf. koje se tuma~i kao glagolski intenziv obrazovan sufiksom -ur-a-ti od *kotiti II. potvrde.ispred osnove turati.c. crnogorskih i makedonskih govora (mak.v. turati (se)). (ibid. klate}i seŒ. Oblici ~eturati i ko~eturati nisu registrovani kod Skoka. „po}i trapavo. nasumice. iz ~ega se mo`e zakqu~iti da se oblik sa ku. niz brdoŒ: Ako mora{ statulaj niz tu stranu id. (ibid. œpone{to pomalo raditi. „dotrapati. prozebli. (ibid. nabatlatiŒ: Natatulak na roj ~ela u jednom pripe}ku id. „povr{no raditiŒ. nagomilavawa prefiksa ko-. „kotrqati. ~e. U ovom posledwem kao da je do{lo do nizawa. tatulat œnespretno kora~ati. Interesantan je areal oblika sa inicijalnim ku-: potvrde poti~u iz kajkavskih. do}i klate}i se. (ibid. „oti}i. „u}i gegaju}i seŒ: Umorno.tretira kao lokalna fonetska promena (zatvarawe vokala o?). *koturati (se). reduplikacijom prvog sloga prema tipu teto{iti (Skok III 525 s. jedva utatula u ku}u id.

Borys 1982:18–19. „koji je smeten. kretati se tamo-amoŒ: Ne {atulaj.OSNOVE: 41) ?TURATI 367 {a-tulati se impf. O oblicima tatulati. mak. {a-. {a-. œi}i s naporom. {to svedo~i o wegovom reliktnom karakteru. {atulati v. i Vaillant 1946:28).-h. le`i glagol tulati (za etimologiju v. da se ne ~uje. Bori{ ga je okarakterisao kao arhaizam koji povezuje zapadni deo srpsko-hrvatske teritorije sa zapadnoslovenskim jezicima. . kojekudaŒ: Sve ka`e da nije kadar nikuj. vu}i seŒ Ston na Peqe{cu (RJA)835 · U osnovi navedenih prefigiranih oblika. pro{iruju areal ovog leksi~kog relikta u okviru s. „uzdrmati se du{evnim patwama i smetwama (tj. tula se „skitati. mutiti). cit. tulati se „kulati se. terena sa zapadnoslovenskom teritorijom (op. lutatiŒ Tetovo (Stamatoski 1959:105). tuá. te-. ?TUQATI ?ba-tuqati impf. balamutiti (v. Borys 1999:86–88. „i}i klate}i se. gegaju}i se. Oblik tetulati najpre }e biti varijanta od teturati. no idi ko i drugi qudi Piva (Gagovi} 2004). Nijedan od pomenutih oblika nije registrovan kod Skoka. up. Bruckner 584 s. pa je po{atulo. toulati se. Machek 648 s. i}i besciqnoŒ Unac (Jovi~i}). -ta. „pomeriti pame}uŒ. „cuwatiŒ Bribir u Hrv. {atulas. {atulat „i}i teturaju}i se. blesavŒ Piva (Gagovi} 2004) è tulati impf. (ibid. „tumarati. -to adj. v. pod uslovom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. naro~ito sa ~e{kim i slova~kim podru~jem (Borys l.). „po}i nesigurnim koracimaŒ id.-h.) 835 Up. obrazuju}i istovremeno jo{ jednu ~akavsko-kajkavsko-crnogorsku izoglosu. Ispred osnove tulati alterniraju prefiksi ta-. tumarati. One ujedno svedo~e o povezanosti i drugih delova s.v. 115). U semanti~kom spektru navedenih oblika realizuju se slede}a zna~ewa „i}i nesigurno. govorima. Zabele`en je i oblik pro{iren sufiksom -ac-: tulacati œlutati. Orahovica u Slavoniji. poludeti)Œ: Ubilo ga sto jada. Bjeleti} 2002:115. skitati seŒ Velika. dijalekatskog prostora. „povr{no raditiŒ. Potvrde istog glagola sa elementima ta-. 836 Ishodi{ni glagol tulati potvr|en je u pojedinim me|usobno udaqenim s. posr}u}iŒ: [ta {atula{.cc. potvrda iz Tetova tula se „skitati. klate}i seŒ. a po vazdugi dan batuqa po selu Piva (Gagovi} 2004) za-ba-tuqati pf. te-.v. Me|utim. i}i potiho.-h. jesi li opet pqan? Vasojevi}i (Stijovi} 1990) po-{a-tulati pf. lutatiŒ donekle mewa sliku o rasprostrawenosti ovog glagola na slovenskom terenu. primorju. mak. zabele`ene u Crnoj Gori. 117836.

(ibid.) na-ba-tuqati pf. bolova i sl. gde se ovaj psl. *kotati (se). nalutati. kotati se „igraju}i provla~iti se ispod ruku drugih igra~a (u nekim narodnim kolima)Œ (RSA). batrgatiŒ Lika.v. *kotul’ati. vaqatiŒ. vaqaØiŒ. jeziku nije zastupqen glagol *kotiti „kotrqati.368 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI iz-ba-tuqati pf. batr- . svake godine na \ur|ev uranak izbatuqa na vr’ vra Buru~kovca id. *kotiti II (ÅSSÀ 11:199). „okrugli smotuqak. (ibid. natrapatiŒ id. skotrqati seŒ CG (RSA)838 · U s. kotati „kotrqati. „i}i kojekuda i sa naporomŒ: More li kud batrqati prijateq Jevrem? Piva (Gagovi} 2004)842. obrazovan pomo}u sufiksa -ul’-a. vaqatiŒ.-h. Oblik sa inicijalnim ku-. œvu}i se. iskutuqati se „otkotrqati se. 838 Up. savijati se od muke. kutuqati (up. nai}i slu~ajnoŒ). gde se samo ukazuje na vezu sa koØiØi „koØrqaØi.od *kotiti II841. œv. kuturati). krug (od muke. vaqatiŒ < *kotiti (se) II (ÅSSÀ 11:205–207). kotuqa~.v.Œ (nabasrqati „nabasati. kota~) konstatuje da u sh. kuØulàØi. svitakŒ CG (RSA). basrqati „id. ÅSSÀ 11:209 s. u krug.) ?ko-tuqati impf.. „nai}i. oblik tretira kao glagolski intenziv. „kotrqati. kao izvedenica sufiksom -uq. krugŒ. „savijati u kotuqa~.Œ < kutuqa~ „spara.v. izmamiti. 840 Up. 841 Skok (s. jeziku nije potvr|en glagol *tuqati u odgovaraju}em zna~ewu. 839 Iz semanti~kih razloga ovamo ne bi spadao glagol istuqati „do}i do nekog saznawa lukavstvom. sa te{ko}omŒ: . zbog homonimije sa kotiti „donositi na svet mlade. U semanti~kom spektru navedenih oblika izdvajaju se zna~ewa „i}i nesigurnoŒ i „kotrqati. œ~a~kati. skupqati se u kotuqa~. pipkatiŒ (RSA). jedva i}iŒ Potkozarje 837 Up.od odgovaraju}ih osnovnih glagola: batati > batuqati. 204–205). vaqatiŒ < psl. ESUM 3:163 s. denominal kutuqa~iti se „previjati se. koturŒ CG (RSA)837 ?ku-tuqati impf. up. podmeta~ od kru`no savijene krpe za no{ewe tereta na glavi. kotati840 > kotuqati (up. mogao bi se tretirati kao fonetska varijanta od kotuqati. koje se smatra identi~nim iterativu *katati. denominal kotuqa~iti se „savijati se. obmanom. u Pivi se javqaju i slede}i oblici: bavrqati „lutati. 842 Pored batrqati. spara. „iza}i sa naporom. koji bi mogao biti ishodi{te navedenih oblika839. bez komenØara Øvorbene sØrukØure). To govori u prilog druga~ijem tuma~ewu ovih oblika. sln.. bola)Œ CG < kotuqa~ „kolut. ali sa kontaminacionim korenskim vokalizmom. i}i kojekudaŒ. doku~itiŒ BiH (RSA). potomstvoŒ < *kotiti se I (id. svitakŒ (RSA). ?TRQATI ?ba-trqati impf.

Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. gatawe. 844 Up. govorewe koje{ta. batrwat se œgubiti vreme lutaju}i i dangube}iŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990).. povrqak „gojno. Piva (Gagovi} 2004)844 u-ba-trqati pf. i ba-drqati „i}i oprezno kao da se nogom bodeŒ. onaj koji tromo. RJA) na-ba-trqati pf. 847 Up. naga|aweŒ.(Vlaji}-Popovi} 2002:156). zaneti se (ne~im)Œ (RSA) z-ba-trqati pf. œbazatiŒ (RSA). batuqati „i}i sa naporom. k o t u r a t i (obi~no ne{to okruglo. „u}i s dosta muke. puzati (o maloj deci)Œ. Potkozarje (Dalmacija) ba-trqak m. zabatrqati se œzabaviti se. bantrqawe n. bauqatiŒ. kotrqati (uskr{wa jaja). œbilo kakav okruglast predmetŒ Uskoci (Stani}) ba-n-trqati impf. bandrqati „govoriti koje{ta. teturati seŒ. sg. vaqati. œnai}i. „govoriti koje{ta. œbrbqatiŒ.Œ. badrqati se „srditi se na malenkostiŒ (RSA). nespretno ideŒ.v. nabasatiŒ (RSA). ba-n-drqati. œizvu}i se. tandrkatiŒ Uskoci (Stani}). œdebequ{kast mu{kar~i}Œ845. obrtawem. potiskivati gati „id. „onaj koji se pri hodu gega. vrqati / vrwati. iskobeqati seŒ Lika (RSA. Za odnos q / w up. lupetatiŒ Para}in. ba-trwati œv. i ko-teqa 3. iz istog izvora bavrqak. da ne bandrqa{ — ]uti. dobatrgatiŒ (RSA). osobito mu{kar~eŒ (v. batrgatiŒ (RSA). œbrbqatiŒ @upa. Vlaji}-Popovi} izdvaja u ovom obliku prefiksalno ba. Up. kotr{kati dem. œza}i. œskakati. sg. baqezgaweŒ Timok (Dini} 1992)847 ?ko-trqati impf. ne{to)Œ Draga~evo (RSA). œi}i na nogama i rukama. Skok s. oblo)Œ848. kota~).Œ. „k o t r q a t iŒ. „pokretati okretawem. Up. 843 Up. „govoriti koje{taŒ Timok (Dini} 1988). 2004). kojekudaŒ. debeqasto. brbqatiŒ: Boqe ti je da radi{.OSNOVE: 41) ?TURATI 369 (Dalmacija). „sa}i sa naporomŒ Piva (Gagovi} 2004) iz-ba-trqati pf. „v. lupetatiŒ. „gun|ati. skrenuti s putaŒ BiH (RSA). 848 Up. œgegati se. iz istog izvora bantawe „buncawe. œneokretna osobaŒ. ne bandrqaj mi tuj Crna Reka (Markovi} 1986). vrqati). batrqati (se) œid. sg. sa te{ko}amaŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ba-trqati pf. „po}i kojekuda. Skok smatra da je ovaj oblik obrazovan prema tr~kati (v. jedva se uvu}iŒ Uskoci (Stani}). kotr{kati se „id. „govorewe koje{ta. œi}i s . œnositi. „do}i nesigurnim koracima. kretati se nesigurnim koracimaŒ Piva (Gagovi} 2004). de`mekasto dete. nabandrqati „slu~ajno nai}i. bantrqa 3. batrqat „ote`ano hodatiŒ. bandrqa 3. œ`ivotariti samŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990)843 do-ba-trqati pf. 845 Up. baulati „kretati se pobau~ke. œslabo raditiŒ. „k o t r q a t iŒ. ga|ati se (uskr{wim jajima)Œ (RSA). nabasati (na nekoga. 846 Up. œbazatiŒ Gru`a (RSA)846.

kotrlati se „kretati se obr}u}i se. vaqati se. (ibid.370 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (obi~no o vodi ili vetru)Œ. œk o t r q a t i. spu{tati seŒ.). smatra se etimolo{ki istim sa *kotul’ati).). „oburvavati kamewe niza stranuŒ Uskoci (Stani}). (ibid. œ(o `ivotu. blatuŒ. dokondrqati se „v. kondrqat „wihati kolevku nogomŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). talasati seŒ. iskotiwati pogrd. sa velikom snagom. kotiti se „dolaziti na svet. . Piva (RSA). pojavama. fig. obrtati seŒ. znoju)Œ. œkretati se u valovima. „do}i pri~aju}i koje{ta. lupetaju}iŒ: Oni toroglav dototrqa sa pazara i pri~a te ovo. skotrqati se niz nasipŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. œkretati se nizbrdo. naro~ito s obzirom na mogu}e prvobitno jedinstvo *kotiti I „ra|atiŒ i *kotiti II „kotrqatiŒ (v. 851 Up. ra|ati (o nekim `enkama)Œ. iskotiqati. kru`iti (o~ima)Œ. izbrbqatiŒ id. œpone{to slabo raditi. pej. œra|ati (o `eni)Œ849 Kragujevac. 849 Up. te}i. œslivati se u kapima. doga|ati seŒ (RSA). fig. te ono. dokondrqat (se) „dokotrqati (se). ko-tiqati „premetati. vaqati (ne{to bacaju}i ili povla~e}i za sobom)Œ. pogrd. kotrlati „vaqatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) kotrqati se „pokretati se okre}u}i se. Skok nema. œ(o ~oveku) prevrtati se. prevrtati CG < psl. obrtatiŒ CG (RSA). raznositi se. œ(ne{to. razmno`avati seŒ id. po zemqiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Moglo bi biti od kotiti „donositi na svet. kota~. daqe).v. prevrtatiŒ Dvorska. dokotrqati seŒ (RSA). „id. *kotyl’ati (ÅSSÀ 11:214. nakotiqati. „id. skondrqati se „strovaliti se. skondrqat se „skotrqati seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). radukatiŒ œpri~ati koje{ta. lupetatiŒ Uskoci (Stani}). ~eprkati. ko-n-drqat „vu}i za sobom. re~i). nadiratiŒ. doga|ajima) nastavqati se.) naporomŒ Timok (Dini} 1988). ali v. govoritiŒ. 850 Iz istog izvora tako|e skotrlati (se) „izvaqati (se) u pra{ini. ra|ati se (o `ivotiwama)Œ. „(obi~no o kamewu) leteti niza stranu okre}u}i se i s vremena na vreme udaraju}i u zemquŒ Uskoci (Stani}). pokotiqati pogrd. dokoturati (se)Œ. curiti (o suzama. œkretati se. œkretati se u masi. ra|ati mnogo deceŒ. Piva (Gagovi} 2004).Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). mladihŒ. i}i. zakondrqat „po~eti kotrqati. talasima. pej. odjekivati (glas. kotiqati se „kotrqati se. vaqati seŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})850 ko-n-trqat „kotrqatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990)851 ?to-trqati impf. œizroditi mnogo dece. premetati se le`e}iŒ. mno`iti se. odmicati (o prevoznim sredstvima na to~kovima)Œ. Potkozarje (Dalmacija) do-to-trqati pf. zvuk)Œ. ne~im) kolutati. s. ko-tiqati „~esto ra|ati decu. œra|ati se. „ispri~ati. proizvoditi (glasove. œizgovarati. œ{iriti se. a ne soli Piva (Gagovi} 2004) is-to-trqati pf.Œ: Pokotiqali buquk |ece pa sad {akama u prsi! \e im je pamet? Uskoci (Stani}).

{otrqak. „neuredno. {otrqa~a f. „oplesti ili izatkati kako bilo. (ibid. i rum. {eprtqastŒ. „onaj koji mnogo pri~aŒ Piva (Gagovi} 2004). trqati œpritiskuju}i povla~iti tamo-amoŒ. grubo opresti. „zaplitati nogama. kako biloŒ. ko-.) i-{o-trqati pf.) è trqati impf. isplestiŒ. bavrqak. (ibid. niske saoni. kako bilo raditiŒ. tu}i. idu mu usta ko totrqajka „mnogo govoritiŒ Radimci (Tomi} 1989) totrqak m. œneuredno. 854 Up.). vrlo neurednoŒ Uskoci (Stani}) to-trqan m.). pod uslovom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no.v. „neuredno. luwati. pritiskivati.B. trti)854. {e-drwa „niska drvena naprava za vu~u kamena i sl. œsva{ta napri~atiŒ Potkozarje (Dalmacija) o-to-trqati pf. fig. aqkavo uraditiŒ id.OSNOVE: 41) ?TURATI 371 na-to-trqati pf. {otrqavo / {otrqavo adv. Skok pomiwe samo „i}i ne gledaju}i kudaŒ (up. (ibid. le`i glagol trqati.) o-{o-trqati pf. fig. nemarno. totrqajka f. „neuredan. „ona koja ne{to radi traqavo. neurednoŒ. {e-n-drqati „v. nebri`qivo. „nemarno.)853 {o-trqav / {otrqav adj. {otrqak. {andrqatiŒ Uskoci (Stani}). nemarno plestiŒ. ostale deverbale ovog tipa: toveqak. male. Skok III 513 s. {a-n-drqati „vu}i. {uqati seŒ (l. slaboŒ. nemaran. nemarno. Od sekundarnih zna~ewa glagola trqati (koja bi za nas bila donekle relevantna). 853 Up. œolako.). (ibid. kako bilo ne{to raditiŒ Uskoci (Stani}). batrqak. œi}i tamo-amoŒ. samo u izrazima: klepe}e ko totrqajka. {otrqan m. {otrqaqka. to-. povrqak. (ibid.c. œmu~iti. bitiŒ Uskoci (Stani}) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika. prevla~itiŒ. pokositi)Œ id. „trtiŒ. œpri~ati koje{taŒ id. nemarno. œslabo. {otrqajka. „onaj koji ne{to radi nemarno. {e-drqe. kakva gruba i te{ka alatkaŒ id. Ispred osnove trqati alterniraju prefiksi ba-. œkako bilo uraditi ne{to (poorati. slavizam u vezi sa trti — a sa tiri „vu}i se. {o-. œgovoriti ne paze}i {toŒ Po`ega (RJA). {e-n-drqe. œkrunitiŒ. „malo debeqasto deteŒ œne{to lo{e ura|enoŒ Uskoci (Stani})852 ?{o-trqati impf. iskopati.. 852 Up. biti nesiguran na nogamaŒ Lika (usmeno M. œskitati se. koji Skok tuma~i kao denominal od trlo „stupaŒ. . „neka vrsta vodeniceŒ(?). tumaratiŒ. œ`enska osoba koja pri~a koje{taŒ id.

up. kucatiŒ @umberak (RJA). dodat na osnovu trqati. œbriga. i sl~. tuma~i kao onomatopeju) i to-trla „ptica. takati se). U oblicima totrqati. tuma~i se kao sufiksalni glagolski intenziv od *kotiti II. mete`. Schutz 1965:323). {otrqati)856. te{ko}a. Toporov zastupa stanovi{te da su glagoli batrqati. œsedetiŒ. loviti gaŒ. U semanti~kom spektru navedenih oblika izdvajaju se slede}a osnovna zna~ewa: „i}i nesigurno. up. to-trk „`ena pri~alicaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}).v.v. rekonstruisan na osnovu s. Decidirano se opovrgava [icovo tuma~ewe (ÅSSÀ 11:213). Me|utim. Na jednom mestu on je obja{wen kao tvorevina sa retkim prefiksom ko. Skok smatra da je glagol batrqati nastao onomatopeizacijom denominala batati (< bat) (Skok I 12–121 s. oblik *kotãrl’ati. totrqati je moglo nastati i disimilacijom od totrtqati (v. Na dva mesta izdvaja u wemu prefiks ko. ~e{. vreva. kota~)855. da bi ga na tre}em protuma~io kao izvedenicu od kotati. takati se). œbudalasta i neodgovorna osobaŒ Ro`aje (Had`i}) : trkati „tu}i. kompleksa *bat-r. Sli~no i Grickat 1955–1956:70.v. batrwati svojevrsne varijante standardnijeg batrgati (se) i vidi u wima odraz psl. ne treba odbaciti ni mogu}nost onomatopejskog porekla (Bjeleti} 2002:116). nastalu umetawem sonantnog r u vezi sa q (prema vrqati) (II 169 s. a na drugom kao rezultat ukr{tawa kotati se i takati se (s.-h.(Toporov 1985:502). izbija crve ispod koreŒ Lika (RJA). {otrqati izdvajaju se prefiksi to-.(s.(Skok II 116 s. Psl. gungula. vr{qawe... ali se sam sufiks ne komentari{e. III 435 s. {to t r l i u drvetu. i trla „gu`va. hvatati. kota~).(v.372 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U obliku batrqati teoretski bi se mogao izdvojiti prefiks ba-. „po855 Ista nedoslednost zapa`a se i u tuma~ewu glagola kotakati se „vaqati seŒ. trliti „trti lan i kudequŒ. po~eti udarati kqunomŒ (RSA). {o. lupetatiŒ : trqati „govoriti ne paze}i {toŒ mogli bi poslu`iti slede}i oblici: to-trkati „kucati (o `uni)Œ (RJA). „izbijati crve ispod koreŒ). Skok je nedosledan u tuma~ewu ovog glagola. bat). galama. 856 Kao tvorbene paralele paru glagola to-trqati „pri~ati koje{ta. 117). . potvrda.v.v. U obliku kotrqati izdvaja se prefiks ko.(Moskov 1965:70. ko-2. Citira se Skokovo obja{wewe i zamera mu se {to nije uputio na blizak oblik kotuqati. Iako je u definiciji imenice obja{weno zna~ewe glagola trliti (tj. „govoriti koje{ta. za-to-trkati „po~eti totrkati.v. nered. vikaŒ. neda}a. Bjeleti} 2002:114. u RJA se navode samo potvrde ovog glagola sa slede}im zna~ewima: trliti „paziti na koji predmet u igri (klisa). klate}i seŒ (batrqati). muka. (-)tV-). fig. 116. lupetatiŒ (bantrqati. œ`urno raditiŒ. `uriti seŒ. totrqati. nevoqaŒ. Budu}i da se radi o glagolu koji ozna~ava govorewe. i ~e-trkati „glagol kojim se opona{a glasawe jarebiceŒ (Skok I 318. jurwava. sln. dok usko~ko trliti zna~i: „i}i. hitati.

koturati > kotulati. ali se inicijalno ko-. Prvo. oni mogu biti obja{weni kao varijante jednog ishodi{nog oblika (tj. turati. Drugo. kotuqati. tulati. po~elo do`ivqavati kao pomenuti prefiks. v. totrqati. koteqati. Oblik kotrqati u pejorativnom zna~ewu „ra|ati (o `eni)Œ reflektuje mogu}e iskonsko jedinstvo *kotiti I „donositi na svet mlade. batrqati858. npr. „izvoditi pokret nani`e. batrgati > baturati. batrgati : katrgati (kotrgati). trqati. kot-ul-ati itd. da je u nekim oblicima (koji ina~e ne sadr`e ekspresivni prefiks) do{lo do dekompozicije pod uticajem svesti o postojawu ovde razmatranog tvorbenog modela. kotiqati. Specifi~nost materijala izlo`enog u ovom poglavqu ogleda se u tome {to svi navedeni oblici imaju po dva (ili ~ak tri) podjednako verovatna tuma~ewa. Etimolo{ki se on deli na kot-ur-ati (v. kao fonetska preina~ewa osnove). Up. naime. gore). totrqati : {otrqati. To se mo`e ilustrovati na primeru oblika koturati . neuredno raditiŒ (batrqati. navaqati „nara|ati mnogo deceŒ (RSA). *kotiti se I). oni se mogu tretirati kao tvorevine nastale dodavawem ekspresivnih prefiksa na samostalne osnove. kotrqati.OSNOVE: 41) ?TURATI 373 vr{no. U prilog ovakvom tuma~ewu govore potvrde sa razli~itim prefiksima ispred iste osnove. U tom slu~aju oni ne bi predstavqali predmet na{eg interesovawa. „kotrqati. 857 858 . prema leksemama koje sadr`e ekspresivni prefiks ko-. Tre}e. Toporov 1985:502. potomstvo (o `ivotiwama)Œ i *kotiti II „kotrqati. padawe. tatulati (tetulati) : {atulati.859. npr. batuqati. gore. batati > bat-ur-ati. 859 Za mnoge od analiziranih oblika u literaturi je ponu|eno upravo ovakvo obja{wewe. zbacivaweŒ (tehni~ki termin za ozna~avawe poro|aja `ivotiwe)857 (v. vaqatiŒ tj. oni se mogu tretirati kao sufiksalne izvedenice od odgovaraju}ih glagola: npr. U tom slu~aju radilo bi se tako|e o ekspresivno prefigiranim oblicima. u slu~aju trgati. koturati (kuturati) : ~eturati. Prezentirani materijal pru`a osnove za jo{ jednu pretpostavku. {to je dovelo do perintegracije ko-turati (ovome je doUp. {otrqati). budu}i da ovi oblici funkcioni{u i kao samostalni. bat-uq-ati itd. kotati > kot-ur-ati.. npr. ÅSSÀ 11: 204–205 s. Mogu}e je.v. Ovome u prilog ide i ~iwenica da se mnogi od pomenutih oblika semanti~ki defini{u upravo glagolom batrgati. vaqatiŒ (kotrqati).

izvedenici sufiksom -eq. ~ime je dobijen oblik usteqam. zamrsitiŒ: Svu sam si kosu ukoteqala. da bi u jednom trenutku „prefiksŒ ko. Ovakvim postupkom mogli su biti obrazovani mnogi od pomenutih oblika. pa se umesto „prefiksaŒ ko.osnove po~elo do`ivqavati kao ekspresivni prefiks ko-. tak’v je on ~ovek pored ukoteqam „umrsiti.374 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI prinela i ~iwenica da glagol turati realno postoji). Ovde se verovatno radi o glagolu koteqati „prevrtati. Zatim je do{lo do uobi~ajene alternacije. uskoteqam „zamrsitiŒ: Sve mi se kosa uskoteqala Leskovac (Mitrovi}). ali se u oblicima sa prefiksom u(z). totrqati. npr. npr. {otrqati.inicijalno ko. pa je nastao oblik ko-~e-turati). i tako je dobijen oblik ~eturati u istom zna~ewu (kasnije je do{lo do nagomilavawa prefiksa. tatulati. preturatiŒ. pa je do{lo do perintegracije u(z)-ko-teqam.. oblik usteqam 1. koteqati se „izvijati telom.od kotati (Skok nema). uvijati seŒ Zorunovac (RSA).860 Jedino na ovaj na~in mo`e biti obja{wen. 860 . zaplitatiŒ: ^esto usteqa rabotu.bio izba~en. sg. „mrsiti.pred „osnovomŒ -turati pojavio prefiks ~e-. {atulati.

ZAKQU^AK .

.

ostavqaju}i po strani *(j)a.Œ (Varbot 1971:68–69). na prvom mestu treba se ponovo osvrnuti na problem porekla *ko.ZAKQU^AK Ve} je re~eno da u nauci ne postoji jedinstveno mi{qewe o pojavi koja je predmet na{eg rada.i dr. up. `eleli smo da prika`emo wihovo funkcionisawe u okviru srpsko-hrvatskog jezika. U zakqu~nom delu rada sumira}emo zapa`awa do kojih smo do{li analizom izlo`enog materijala. i konstataciju Varbotove: „Funkcije prefiksa ko. s obzirom na podudarnosti me|u slovenskim jezicima i na indoiranske paralele.i *pa. ku-. neosporno je da oni postoje i funkcioni{u. u nizu slu~ajeva otkrivawe i uvo|ewe u nau~nu upotrebu ~iwenica ove vrste odre|uje etimolo{ko re{ewe ili uop{te dozvoqava da se proces etimologizacije svede na elementarnu tvorbenu analizuŒ (Petleva 1994:60–61). dok je wihovo dovo|ewe u vezu sa predlogom *kã(n) (‹ lat. koji u nizu slu~ajeva stupaju u odnose svojevrsne alternacije sa ~e-.. 861 Izme|u ostalog. Razli~iti. ~u. Wihov zna~aj u etimolo{kim istra`ivawima mo`da je najboqe formulisala Petqova: „Neobi~no je va`no pri etimologizaciji uzimati u obzir retka lingvisti~ka fakta i pojave. i nije pisan sa ciqem da odgovori na pomenuta krucijalna pitawa.i *kakoji ponajpre mogu polagati pravo na znatnu starinu. me|utim. ~a-. prevashodno imenskih prefiksa./ ka.. wihovom poreklu i starini. ka-. Polaze}i sa stanovi{ta da su ekspresivni prefiksi realne jedinice jezika. On se izdvaja u mnogim deverbalnim i denominalnim obrazovawima. pa ~ak i suprotni stavovi iskazani su o samom postojawu ekspresivnih prefiksa. I) Ekspresivni prefiksi u dijahronoj perspektivi Kad je re~ o genezi ekspresivnih preverba.kod kojih se po svoj prilici radi o posebnoj sekundarnoj upotrebi œnormalnihŒ. .u slovenskim jezicima jo{ nisu ustanovqene. naro~ito lekseme sa arhai~nim prefiksima ko-. Ovaj rad. U gore izlo`enoj dilemi oko wihovog predlo{kog ili zameni~kog porekla ~ini se da ja~i argumenti govore u prilog ove druge mogu}nosti. ~o-. Pri tome. Iako mo`da jo{ uvek ne znamo pravu prirodu ovih elemenata861.

koji se u tom slu~aju daju svesti na varijante zameni~ke osnove *kue.mo`e biti i od *~a. Postojawe ovih dveju varijanata ~ini pojedine oblike dvosmislenim u pogledu formalne rekonstrukcije (npr. a uostalom Truba~ovqeva pretpostavka glagola *del. upitne i neodre|ene zamenice *kuo.-h.u indoiranskom. glavaŒ). ka(t). odatle du`ewem *~i-. 348. u.œkoji se polako kre}e (carati).itd. neodre|eno-upitne zamenice je ta {to se wime otvara mogu}nost wihovog etimolo{kog objediwavawa sa preverbima na ~-. stind. kim-dita.(up. 359). kao u Knin < Tnin). zlonameranŒ. ve} koren (pie.œneraspolo`en.œlo{a kolaŒ. 863 Prakti~no je *~â.zajam~eno samo u slu~ajevima gde je slabi poluglas ispao bez ozvu~ewa.u *konopja. got. rus. kim-devata. Osim toga. s.œkakvo bo`anstvo?Œ).> *~â. up. dosl.stoji na vrlo slabim nogama Rekonstrukcija *kãnaditi samo na osnovu s.sa palatalizovanim varijantama na {problemati~no je u meri u kojoj je to uop{te svako praslovensko *xu inicijalnoj poziciji.i od *~â-863 itd. ÅSSÀ 12:48–50). ka-mêrêda.œnegostoqubivŒ.pored *kon-?). a izdvajawe *naditi kao osnovnog glagola – semanti~ki problemati~no. mlavest.) problemati~no kako na formalnom. koje svakako nije prefiks. kim-rajan. ali ~e{}e u pejorativnoj funkciji: npr.œlo{ kraqŒ.u *ko-delâ stoji u nekoj vezi sa *kon. kn. ku-cara.mo`e reflektovati tn-.œlo{eg mirisaŒ. ~e./ kuu. ku-nairi{ œbludnicaŒ. koji se skita unaokoloŒ itd. Poreklo preverba na x. kim-purusa. *ka-. u ~e{. moglo bi se po862 U nedostatku boqih primera od *kãnaditi (v. tako i na semanti~kom planu862.378 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI cum-.).(up.œglava demonskih bi}aŒ (prema stind. [to se ti~e kudeqe. dijal. a jo{ mawe pozajmicom iz iranskog ili germanskog.i od *~â-. ~-mouliti (ÅSSÀ 4:146). primera je smela (npr. kV-) i *kodelâ (v../ kui. stind. daqe kim œ{ta?Œ kao prefiks u upitnoj (npr. *ko. ku œgde?Œ. *kã-de > gde) u ku-manas.œkoji se grozno nadimaŒ. œlo{a `enaŒ (EWAIa I 285. ~eso. kad-ratha.œvrh. *kon. Druga prednost izvo|ewa k-preverba iz osnove ie. ~esa itd. kao npr. ~ega. logi~no bi bilo pretpostaviti da ko. zameni~ka hipoteza se mo`e pozvati na analognu upotrebu raznih osnova ie. ga. i i k. mlavest.œplestiŒ te{ko da ima osnova. hermafrodit. majmunŒ.œnikakav ~ovek. Sa druge strane. kat-pay a . *s iza r. Truba~ovqeva argumentacija u korist preverbalnog *kã-. i *kui.u ka-puya. ne nudi se obja{wewe za gubitak nazala u *ko-.-h. odatle du`ewem *~a-. gde se ne mo`e svesti na ie. tako|e i ku.i od *~e. stsl.). s.œlo{e ise~enŒ.(u *~â-to itd.-h.> *~e. ~a.). murdhan. kad-arya. slov. . Kako za ove preverbe ne dolazi u obzir obja{wewe dekompozicijom iz preverbalnih formi poput *xoditi mesto **soditi prema *vã-xoditi.

u funkciji ekspresivizacije. Ve} s obzirom na varirawe zvu~nosti u slu~ajevima kao *balamotiti / palamuditi. fonetski problem koji predstavqa s. Na indoevropskoj ravni prefiksi su.ZAKQU^AK 379 mi{qati na zajedni~ko krajwe poreklo sa *k. gr.œka{qatiŒ u stind. alb. N e g a c i j a predstavqa negirawe semantike korena. id. Bezvu~na guturalna aspirata bila je u praindoevropskom veoma redak glas mawe-vi{e ograni~en na onomatopeje poput *k(h)akh. Iako se. mohuna pored mehuna < psl. bo. prohibitivna negacija.> *ks-. koji se mo`e posmatrati kao celina. jerm. U osetskom jeziku prohibitivno ma dolazi i kao prvi deo slo`enica: ma-tårså œneboj{aŒ.nastale u procesu onomatopeizacije. mo.najjednostavnije se daju objasniti kao plod ekspresivne onomatopeizacije bezvu~nih. ma-Öura œ}utqivacŒ. nije karakteristi~an za prefikse koji su predmet na{eg istra`ivawa.i *ga. *meH1 > ie. zvu~ne varijante *ba. dakle.Œ ustanovqava se da je normalni refleks toga glasa u praslovenskom bilo. *mexuna (ÅSSÀ 18:152–153). lice konjunktiva odgovaraju}ih glagola (Abaev III 274). *xoxotati (se) œsmejati seŒ.(i *~-) preverbima uz fonetsku modifikaciju putem predmetawa s-mobile a zatim metateze *sk. kao i u iranskom. a donekle i za *la-. . x. npers.u *ol-ni > lani (ÅSSÀ 14:11).nazalizovane varijante od ba-.u *ma-klenã zaista navodi na pretpostavku da se tu u prvom delu krije ie.> *kh. mi.. ne treba iskqu~iti varijantu da su ma-. gde je drugi ~lan 3. ekspresivni prefiksi ipak ~ine donekle jedinstven sistem. {ac œid. psl. 1) Neki autori smatraju da su ekspresivni prefiksi vrlo arhai~na.pored *ka. ma. [arifullin 1979:113–115. jer je pie. ili putem prelaza *k. No s obzirom na ekspresivnu prirodu ovih preverba. Poreklo od osnove pokazne zamenice ~ini se verovatnim za *to/ *ta-. *me > gr. po wemu. Up. indoir. no u tom slu~aju prednost bi vaqalo dati re|oj varijanti meklen. mahuna. Alternirawe sa *ne.-h. mh. radi o genetski razli~itim elementima. no u najmawu ruku i preko jedne normalne re~i *soxa œgranaŒ ‹ stind. toh. ispoqavali dva tipa tvorbenog zna~ewa: negaciju i afirmaciju864.pored *pa. sakha-. koje Truba~ov svodi na deikti~ko *ol. kakhati.i *pa. kacazw. mo. jo{ indoevropska pojava (v. U pogledu starine tog sistema u nauci su iznete razli~ite pretpostavke. vrednosnu karakteri864 Tre}i tip tvorbenog zna~ewa — l o k a l i z a c i j a u vremenu i prostoru (v. 1982:23–24). [arifullin 1979:117–118). ma-gusa œbesposli~arŒ. *xaxati.

Taj model poredi se sa prefiksima *ka-. prezir. pre svega. {uwa unaokoloŒ (car. Vs. Toporova). Postoji negacija u op{tem smislu (logi~ko negirawe datog obele`ja) i ekspresivna negacija (omalova`avawe. ku-stri. 867 Uop{te o prefiksima u indoevropskom jeziku v./ ku. „ko(ji) godŒ). kritikuje ga Schmidt 1987:358–361.od iste pronominalne osnove v. ku-nairi{ „kurva.„lo{a `enaŒ.v. li~no ime *Ka-frya. ka. ku-mati.„ko. I 359. mitologija) v. Jo{ indoevropsku pejorativnu funkciju *kuu.u skrivenom vidu egzistiraju u sastavu pojedina~nih slovenskih obrazovawa i mogu se izdvojiti samo pomo}u etimolo{ke analizeŒ (Kurkina 1981:331)./ *{e. praslovenska. lo{a `enaŒ : stind. tako|e prete`no sa imenskim osnovama. stind.Š ulaze prefiksalni elementi koji su nekada vr{ili ~isto ekspresivne funkcije. ka-puya. *kã-.(koji je tako|e nosilac negativnog ekspresivnog zna~ewa) u indoiranskom (v.zna~ilo „kako drag (frya-)Œ.u imenskoj kompoziciji moglo bi se re}i da izra`ava gradaciju osnovnog zna~ewa bilo u pozitivnom. Za ku. id. Postoji afirmacija u op{tem smislu (afirmacija logi~kog prisustva datog obele`ja) i ekspresivna afirmacija (pozitivna ocena. A f i r m a c i j a je utvr|ivawe. 364–368.„malo zakrivqenŒ.866 Truba~ov smatra da je tvorbeni model ’upitna zamenica k + glagolsko-imenska osnova’ genetski indoiranski. tekstovima (o kodirawu semanti~kih opozicija u semioti~kim sistemima pragmati~kog karaktera (religija.„kretati se (u krug)Œ < ie. gore).„koji se polako kre}e.. kat-paya.867 2) Umereniji su i brojniji oni autori koji za ekspresivne prefikse pretpostavqaju praslovensku starinu.„koji se grozno nadimaŒ. Wihov stav formulisala je Kurkina: „U registar morfolo{kih sredstava p r a s l o v e n s k o g j e z i k a ‰prored M.„ne ba{ pravo. To se. npr. ali i ku-cara.380 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI stiku re~i. kao prefiksi sa pejorativnim zna~ewem.) ([arifullin 1979:115–116). . *{a. javqa se i ka. nazivawe neprijatnih. Gamkrelidze/Ivanov I 355–358. tj. kojiŒ. Arhai~ni prefiksi *ka/ *ko-. 865 . bilo u negativnom smeru./ *{i.B. radove V. hiperbolizacija itd. 866 Za indoiransko ka. dok bi stiran..„lo{e rasu|ivaweŒ. ne tako dobro > lo{e srebro (rupya-)Œ > „kalajŒ. *ko-.„koji lo{e miri{eŒ./ *~e-. ku-rupya..„negostoprimqivŒ (EWAi I 285 s. negativna ocena.„lo{a kolaŒ.. koji imaju sli~no poreklo i produktivnost u slovenskim jezicima (Truba~ev 1980:5). mlavest. isticawe semantike korena. Tako je. „Kao kimo i kuo. O starini pojave posredno mo`e svedo~iti postojawe prefiksa ku. odnosi na one tvorevine koje imaju Negacija je ~esto kori{}ena pri suprotstavqawu sakralnog i svetovnog u drevnim ie. *~a. *kuel-).pretpostavqao je Schulze 1895:243–244.. ku-vakra. veli~awe nekih semanti~kih komponenata u zna~ewskoj strukturi re~i. Neosporno je da su mnoga obrazovawa analizirana u radu — stara. npr. „u kojoj (velikoj) meri dragŒ. kad-arya. kad-ratha. N. umetnost. stra{nih predmeta i pojava)865.(kato) u takvoj funkciji: . Ivanova i V.

epohu i mo`e izazvati protivqewe. kaluøacâ). {e. i mi{qewa da ekspresivni prefiksi nemaju veliku starinu.) ovih arhai~nih tvorbenih sredstava: ovde se {ire i slobodnije nego u drugim slovenskim jezicima prefiksi spajaju sa glagolskim i imenskim osnovama. jedno je nesumwivo: u pitawu su dve vrlo arhai~ne re~i u pogledu oblika i zna~ewaŒ (Merkulova 1971:83). Tako se. ma. Dati prefiksi unose u semantiku element negativnog odnosa govornika prema pojavama stvarnosti. ovde koegzistiraju oblici sa prefiksima i bez prefiksa. . so-. Me|utim. pa-. ka. Ovde podse}amo i na ~iwenicu da su mnoge psl. fakti~ki nema razloga da se ova re~ smatra praslovenskomŒ (ÅSBM 4:202 s. u beloruskom etimolo{kom re~niku konstatuje: „Po{to se danas tako popularna ideja o velikoj arhai~nosti sli~nih prefiksa pouzdano ne potvr|uje. Ekspresivnim sredstvima izra`avawa pripadaju jo{ neki prefiksi: a-. praslovenski.i sl.ZAKQU^AK 381 ekvivalente u drugim slovenskim jezicima. Tuma~e}i nazive za ozna~avawe sitnih zglobova: *pozvonã. rekonstruisane u ÅSSÀ. nakuvesicca). autori se opredequju za mawe rigorozne tvrdwe. Ovu pojavu u slovena~kom jeziku opisala je Kurkina: „Zna~ajan deo zapadno-ju`noslovenskog leksikona ~ine obrazovawa sa ekspresivnim prefiksima a-. Merkulova ih dovodi u vezu sa *zveno i u wihovoj strukturi izdvaja arhai~ne prefikse po. Autorka ka`e: „Ako wihovo sme{tawe u psl. U dijalektima slovena~kog jezika zapa`a se izvesna a k t i v i z a c i j a (prored M. Takvi oblici nisu arhai~ni. *kozvonãkã. ÅSBM 7:218 s. kona~no. npr. obrazovanih prema istom arhai~nom tvorbenom modelu. Tvorbeni model ’ekspresivni prefiks + osnova’ nesumwivo je arhai~an868./ mo-.v. *pozvonãkã i *kozvonã. ~e-. o-. propra}ene napomenom da je wihova starina problemati~na. nismo se bavili istra`ivawima koja bi nam omogu}ila da procenimo fakti~ku starinu razmatranog tvorbenog modela.. postoji veliki broj mla|ih oblika.v. u periodu samostalnog razvitka srpsko-hrvatskog (i drugih slovenskih) jezika./ ko-. u praslovenskoj epohi — tako|e su arhai~ne. obrazovane prema datom modelu. Kako je ponekad nemogu}e precizno odrediti starinu analiziranog oblika. 3) Postoje. sko-. nastalih kasnije. Me|utim.B. Smatramo da je on. I mnoge lekseme. ali oni su po pravilu karakteri868 S obzirom na usmerewe na{eg rada. u svakom slu~aju. lekseme.i ko-. Ovde treba praviti razliku izme|u starine modela i starine pojedina~nih obrazovawa. la-. postojawe slovenskih ekvivalenata mo`e biti posledica i paralelnog funkcionisawa datog tvorbenog modela u pojedina~nim jezicima (up.

{o-. *vâreti „gurati. skV. ~ini da sve pomenute osnove spaja jedna zajedni~ka karakteristika — razvijen semanti~ki potencijal. potrebno bi bilo sprovesti posebno istra`ivawe. stu-.382 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sti~ni za pojedina~ne slu~ajeveŒ (Kurkina 1992:186). ka-. {V. da neke osnove (npr. u srpsko-hrvatskom je aktivizacija razmatranog arhai~nog tvorbenog modela mo`da ~ak i izrazitija nego u slovena~kom. sa svojim konkretnim realizacijama: kV(k-. tV. b) osobina datih elemenata. Da bi se utvrdili razlozi zbog kojih su pojedine osnove izrazito „otvoreneŒ ka ekspresivnim prefiksima. *pârk-.(sto-. bV. Uo~eno je.(sko-. {to-).(la-. v) me|usobnih odnosa elemenata. ku-). ~a-). *mâreti. *mot. Ovakva tipologija predlo`ena je iz prakti~nih razloga i primewiva je samo na sinhronoj ravni. a) Pod elementima sistema ovde se podrazumevaju konkretni. {i-). psl. kipetiŒ. {u-.(~-. bo-). .({e-. *per. Nama se. oni na sinhronom planu ~ine jedinstven sistem jedinica. {ko-). ~e-.(to-. lV. name}e se jo{ jedna zanimqiva tema — t i p o v i o s n o v a koje podle`u ekspresivnoj prefiksaciji. Ekspresivnom prefigirawu podlo`ne su i slede}e psl. Iako su analizirani prefiksi po poreklu razli~iti. te-). osnove: *vi-.itd. Sude}i prema analiziranom materijalu. tu-. pa. Na{ materijal pokazuje da je krug takvih osnova znatno {iri. Na razmatranom korpusu uo~eni su slede}i tipovi ekspresivnih prefiksa869. trpatiŒ) ispoqavaju {iroku s p o j i v o s t sa svim mogu}im ekspresivnim elementima (Kurkina 1981:331). Za slovensku etimologiju bilo bi zna~ajno prou~iti sudbinu ovog modela i u ostalim slovenskim jezicima. ~o-./ *pyr-. naime. 869 Tipovi prefiksa odre|eni su prema nose}em suglasniku prefiksa. *bârk-. ~V. pojedina~ni ekspresivni prefiksi. stV. *vâreti „vreti. dok se simbolom V ozna~ava vokal prefiksa. Sve iznete tvrdwe u podjednakoj meri odnose se i na srpsko-hrvatski jezik. II) Ekspresivni prefiksi na sinhronoj ravni 1) Ekspresivni prefiksi kao sistem Jedan od osnovnih ciqeva ovog rada bio je da se uspostavi i prou~i sistem u okviru kojeg egzistiraju i funkcioni{u ekspresivni prefiksi. Paralelno sa prefiksima. ko-. ta-. lo-). na prvi pogled.(pa-). {a-. Analizirawe svakog sistema podrazumeva utvr|ivawe: a) elemenata sistema.(ba-.

{a -mutiti > o-{a-la-mutiti.i u severnoruskim govorima. {a . Ne{to su re|i slu~ajevi u kojima se prefiks pro{iruje slogom koji sadr`i suglasnik r: ko-be~iti se > ko-ro-be~iti se.lo -baznuti ( {a . na-so-lo-vesiti : na-lo-vesiti itd. tj. b) Jedna od uo~enih osobina razmatranih prefiksa jeste wihovo „uslo`wavaweŒ. Navedeni primeri pokazuju da se elementi sa likvidom javqaju ili kao samostalni prefiksi. {u -vrtan > {u . tj. ke-be~iti se > ke-re-be~iti se.c. ko-pe~iti se > ko-ro-pe~iti se. uslo`wava) slogom koji sadr`i suglasnik l: {e-vrdati > {e-le-vrdati. u ju`noruskim govorima poznato je i ØaØakaeØ i ØarakaeØ (o koko{ci). go-).{o .(ha-). ~a-brcnuti > ~a-la-brcnuti (up. }a-prdati > }a-la-prdati (up. zabele`eni su i tipovi koji se javqaju znatno re|e: xV. ras-ta-ba{iti se > ras-ta-ra-ba{iti se itd. ~e-brcnuti > ~e-le-brcnuti itd.ZAKQU^AK 383 Pored ovih osnovnih i „produktivnihŒ. krava mukaeØ i murkaeØ. o-{o-vrqati > o. Pro{irivawe korena likvidom r zapa`eno je i u ju`no.). Pro{irivawe ekspresivnog prefiksa slogom koji sadr`i likvidu o~igledno se vr{i u ciqu dodatne ekspresivizacije datog oblika. Na istoj teritoriji ili u susednim govorima guska gakaeØ i garkaeØ. gV. a-. Azarh je ustanovila da pro{irivawe korena onomatopejskih glagola likvidama r i l ima istu funkciju kao i reduplikacija korena tih glagola — poja~ava izra`ajnost korena (up. iza datog ekspresivnog prefiksa: {e-le-. U nizu slu~ajeva ekspresivni prefiks pro{iruje se (tj. 870 „O sinonimnosti reduplikacije i pro{irivawa korena likvidom svedo~i upotreba leksema sa udvojenim ili likvidom pro{irenim korenom u istom ili susednim govorima: npr. U tom slu~aju oni uvek zauzimaju drugu poziciju. o. pro{irivawe slogom koji sadr`i likvidu. slogom sa likvidom koji istupa kao samostalan prefiks: {a-la-vrwati : la -vrwati . Pro{irivawe korena likvidom l u savremenim govorima sre}e se re|e: ovca bàkaeØ i blàkaeØ. {o-lo-. la-vrdati). la-brcnuti).lo -vrqati .la -bazati ) : la -baznuti .(so-). mV. .lo -vrtan . sV. U nekim slu~ajevima posvedo~eni su paralelni oblici sa uslo`wenim prefiksom i drugim delom uslo`wenog prefiksa. Ali u staroruskom ova je pojava bila mnogo ~e{}aŒ (l. {a-vrdati > {a-la-vrdati (up. ko-pe{iti se > ko-ro-pe{iti se. ja-.(ma-). `abe kvakaäØ i kvarkaäØ. {a-la-. kow gogo~eØ i gorgo~eØ. Reduplikacija korena onomatopejskih glagola u ruskim govorima sre}e se ~e{}e nego pro{irivawe korena likvidom.(ga-. la-prdati). ili u kombinaciji sa nekim drugim ekspresivnim prefiksom. Azarh 1974:124–125)870. [o-vrwa > {o-lo-vrwati. Istu pojavu zapa`amo i u oblasti onomatopejske leksike.

(k)ala-muwa. 872 U ovom konkretnom primeru oba elementa predstavqaju tipi~ne forme dvoslo`nih ekspresivnih prefiksa.v. baram „pitatiŒ. barabariØâ „brbqatiŒ. Machek 43 s. govorili bi u prilog tvrdwi da su dvoslo`ni prefiksi tipa ~ala-. ali do sada nije detaqnije prou~en. Øará-bará (v. pala-muditi. Knobloch 1969. poq. pri ~emu prvobitnim zna~ewem izraza Øará-bará smatra zna~ewe „otpaciŒ (VarboØ 1986:38). o poreklu rus. Øará-bará „brbqarije. bala-bu}kati. kala-muditi. {ere-badati. kala-vrkati. bez konkretnih etimolo{kih re{ewa. Øari-bari. U diskusiji na referat Varbotove . Varbot prvu komponentu rus. pri~atiŒ.384 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {u-lo-. L = likvida).itd. barati „pitatiŒ.itd. baráozy} „brbqatiŒ (Melâni~uk 1969:60). uvek isti redosled jednoslo`nih prefiksa. ~a-la-. la-vrdati itd. barli „{alaŒ. ~ija se struktura izra`ava slede}im formulama: kVLV-. pala-zvrc. ukazivali bi na druga~ije. (V = vokal. nastali akumulacijom jednoslo`nih prefiksa. {ala-brcati.„govoritiŒ < ie. dijal. ukr. Oblici tipa la-brcnuti. {ara-badati. ~VLV-. Ono {to se na osnovu izlo`enog materijala sa sigurno{}u mo`e konstatovati jeste postojawe dvoslo`nih prefiksa u strukturi pojedinih ekspresivnih leksema. Mo`da su na formirawe dvoslo`nih prefiksa delimi~no uticale i parne re~i tipa rus. {ala-vrcati. Sa ovom osobinom ekspresivnih prefiksa svakako je u vezi i pojava d v o s l o ` n i h p r e f i k s a l n i h e l e m e n a t a. a drugu sa *bârati. S druge strane. bez potvrda sa samo jednim od jednoslo`nih prefiksa. kao i oblici koji sadr`e samo dvoslo`ne prefikse. is-pala-pucati. ~e-brcnuti. baraszki „{ale. Ina~e. tVLV-. {ala-brcnuti. U ve}ini slu~ajeva kod ovako spojenih prefiksa prisutna je vokalska harmonija. bVLV-. {ulo-). ke-re-. Øará-bará „brbqaweŒ i Øarabara „izno{ena stvarŒ dovodi u vezu sa *terti — *toriti. prvo. barabara „besmislica. tele-n-prda. ko-ro-. {ala-brknuti. bala-mutiti. pVLV. ali ima i izuzetaka (npr. kala-vijati. rus. naklapawa. {ala-badati.„govoriti. dovodi u vezu sa op{teslovenskom glagolskom osnovom bar.871 Problem dvoslo`nih prefiksa uo~en je u literaturi (up. Matveeva 1984:144)872. sln. prazni razgovoriŒ postoji nekoliko mi{qewa. pala-mutiti. {ala. Oni se izdvajaju u slede}im leksemama: kala-mutiti. o-para-muditi itd. bug. pala-zvrk. balamutiti). bala-muditi. ~e-le-. {VLV-. o-pala-muditi. budala{tinaŒ. {e-vrdati. {ele-badati. zasad jo{ neutvr|eno poreklo ovih elemenata (Bjeleti} 1993:43). *bha. ta-ra-. tele-zvrkan. Ono se. up. {ele-brdati. Na{a zapa`awa zadr`avaju se na nivou opisa pojave i spekulacijama o mogu}em poreklu ovih elemenata. nesta{luciŒ. 871 Ovde se radi o oblicima koji su posvedo~eni samo u kombinaciji sa dvoslo`nim prefiksom. {ele-bekati.

nakokle~iti = natokle~iti = na~okle~iti. prelazak u preformante (u slu~aju mobilnih elemenata). ni`e). Ove pojave uzrokovane su te`wom jezika ka afektivnosti. Aglutinacija je naslojavawe razli~itih prefiksa ispred iste osnove. ali su delimi~no sa~uvali modifikaciono zna~ewe (l. up. kopr{kati = ~opr{kati. dovodi do me|usobnog zamewivawa. . iako su im uzroci. Budu}i da svi ekspresivni prefiksi modifikuju semantiku izvedene re~i samo na planu ekspresije (v. {-valâ > {u-{-valâ (desemantizovano s-mobile). oni su skoro potpuno s i n o n i m n i i uzajamno zamewivi. Ovo su primeri takvih alternacija registrovani u analiziranom materijalu: bavrqati = tavrqati = ~avrqati = {evrqati. {to omogu}ava sekundarnu prefiksaciju ekspresivnim prefiksima ([arifullin 1982:20). varirawe razli~itih ekspresivnih prefiksa ispred iste osnove. To. nakekeriti = nakokeriti = na~okeriti = nasokeriti. 873 Novi prefiksi. nakmusiti se = na~emusiti se. Truba~ov predla`e da se po|e od semanti~ke evolucije „brbqaweŒ > „starudijaŒ i da se komponenta Øara. a sa druge — do naslojavawa razli~itih prefiksa ispred iste osnove. kopr~iti se = u ~opr~iti se = u{topr~iti se = natopr~iti se.c. komr{titi se = tomr{titi se. iskovrqiti = i{~evrqiti. koprqati = ~e prqati. To pak za posledicu ima indiferentnost u pogledu izbora prefiksa.).uporedi sa slovenskim tar. po pravilu. Demorfemizacija ekspresivnih prefiksa vodi ka wihovom pretvarawu u „unifikseŒ. [arifullin 1982a:118–119)873. koja se ogleda u neprekidnom tra`ewu novih ekspresora. prikqu~uju se samo onda kada su se stari ekspresivni prefiksi ve} „desemantizovaliŒ. arhaizacija. zajedni~ki. batrgati se = kotrgati se = katrgati itd. Kao posledica potpunog slivawa ekspresivnog prefiksa sa osnovom nastaje nova osnova ekspresivnog karaktera. rus. Takvi elementi li{eni su kvalifikacionog zna~ewa u strukturi re~i. bez ikakvih posledica po semantiku re~i ([arifullin 1982a:119). U slovenskim jezicima postoje lekseme koje sadr`e nekoliko ekspresivnih prefiksa (up. Tako nastaju nizovi alternacija raznih ekspresivnih prefiksa ispred iste osnove ([arifullin 1982:20). Aglutinaciju treba razlikovati od „pojave novih modela ekspresivne prefiksacijeŒ (v. u su{tini. dakle. kovrtati = ~evrtati. nakomrditi se = natomrditi se = na~omrditi se = na~emrditi se.u zna~ewu „govoritiŒ (Orel 1988:315). sa jedne strane. za koje je karakteristi~na te{ko}a izdvajawa. npr. Alternirawe je. rus.ZAKQU^AK 385 v) Me|usobni odnosi elemenata (= ekspresivnih prefiksa) u okviru sistema zasnivaju se na pojavama alternirawa i aglutinacije.

slede}e pojave: glasovne alternacije. kontaminacija. To su. u-~o-pr~iti se = u-~o-prqiti se. ~e-prqati = ~e-brqati = ~e-prkati. analogija. prenemagati seŒ. zamena palatalnih suglasnika (q : w). up.). ba-trqati = ba-vrqati = ba-srqati = ba-trgati = ba-tuqati = ba-trwati itd. One se moraju uzimati u obzir pri etimologizaciji svake pojedina~ne lekseme. Ustanovqeni su samo wegovi osnovni parametri. Za potrebe etimologije sasvim su dovoqni i na{i nalazi. ku-triti = {u-ku-triti. zadaci koji stoje pred sinhronom lingvistikom. ko-brcati se = ko-prcati se = ko-prqati se = ko-peqati se = ko-vrcati se. brqati : vrqati : trqati. br~iti : vr~iti : tr~iti.: ko. . is-ko-beqati se = is-ko-veqati se = is-ko-peqati se = is-ko-brqati se. {ala-brcati = {ala-vrcati. ko-~e-vrà`iØâsà „joguniti se. a u na{em materijalu izdvajaju se slede}i slu~ajevi: ~e-periti se = ko-~e-periti se = ko-~o-periti se = ko-sto-periti se. Iako na prvi pogled izgleda da su me|usobni odnosi elemenata sistema u velikoj meri podlo`ni „okazionalnostiŒ. so-vrqati = so-vrwati. na-ku-mra~iti se (= na-to-mra~iti se) = na-tu-mra~iti se = na-ko-tu-mra~iti se. Kao {to prefiksi me|usobno alterniraju. ga-vrqati = ga-veqati. Ovde se name}e i jedno pore|ewe sa osnovama.386 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-sØo-øá`iØâsà „oholiti seŒ. pored prefiksa. ~u-ka-reznuØâ „udariti.pe~iti se . Sistem u okviru kojeg funkcioni{u ekspresivni prefiksi ovime nije do kraja prou~en. zamena zvu~nih i bezvu~nih suglasnika (b : p). detaqnija istra`ivawa verovatno }e pokazati da sistem po~iva na daleko stro`ijoj unutra{woj organizaciji. ispitiŒ itd. Osnove analizirane u radu formiraju i slede}e nizove: brkati : vrkati : prkati. brcati : vrcati : prcati. i{-~e-vrqiti = i{-~e-viqiti. ~ije zakonitosti tek treba utvrditi. r : i). iz-ba-vr~iti = iz-ba-vrqiti. ne uti~u}i pri tom na zna~ewe re~i.be~iti se = ko. materijal otkriva da u formirawu razmatranog sloja leksike ravnopravnu ulogu imaju. Ovako grupisan. ko-brqati = ko-vrqati = ko-trqati. na-to-kle~iti se = na-to-ke~iti se. Navedeni primeri ukazuju na naj~e{}e tipove glasovnih alternacija: zamena usnenih suglasnika (b : v). tako|e bez promene zna~ewa re~i. naravno. tako dolazi i do varirawa razli~itih osnova iza istog prefiksa. {e-brqati = {e-beqati = {e-vrqati = {e-veqati. zamena glasa r vokalom (r : e.

( i z ) b e ~ i t i s e . nakokle~iti. Risti} 1997:168–169). kerebe~iti se. Osim toga. na~okeriti. 874 Ovaj sumarni pregled sadr`i samo glagolske oblike. i z m o t a v a t i s eŒ: iskobeqiti se. iskope~iti itd. ~eperiti se. Bjeleti} 1994:265–266. ~ovrqi > ~ovrqiti) i dati su bez akcenta. nasokeriti. kope~iti se. ~ovrqiti. ~ovrqiti se. kokeriti se. nakeke~iti se. istoke~iti se. zna~i da je krug utvr|enih (ali i o~ekivanih) zna~ewa relativno ograni~en. korobe~iti se. iskope~iti se. o h o l i t i s e . iskebe~iti se. koliko raznolikost formalnih sredstava za wihovo izra`avawe. nakoke~iti se. Jedan od uzroka ove ograni~enosti le`i u ~iwenici da razli~iti ekspresivni prefiksi ispred iste osnove ne uti~u na promenu zna~ewa oblika. i s p r e ~ i t i ( s e )Œ: zakole~iti. „p o s t a v i t i ( s e ) n a n e z g o d n o m e s t o . Ovo je pregled naj~e{}ih zna~ewa koja se javqaju u analiziranim oblicima874. keke~iti se. nakekeriti se. iskeke~iti se. kebeqiti se. iskoke~iti se. „( i s ) p r s i t i s eŒ: iskobeqiti se. korope~iti se. jedna te ista zna~ewa izra`avaju se prefigiranim oblicima obrazovanim od razli~itih osnova. Na osnovu sprovedene semanti~ke analize do{lo se do zakqu~ka da razmatrani materijal uglavnom pripada semanti~kim sferama koje su i ina~e uobi~ajene za ekspresivnu leksiku (o zna~ewima karakteristi~nim za sloj ekspresivne leksike v. p r a v i t i s e v a ` a nŒ: kobe~iti se. U radu su ve} komentarisani uo~eni semanti~ki pomaci i razvoji. kekeriti se itd. zapravo. istole~iti se. „r a z m e t a t i s e .ZAKQU^AK 387 2) Semantika a) Jedan od ciqeva rada bio je da se fokusiraju leksi~ko-semanti~ke grupe u okviru kojih se ekspresivno prefigirani oblici naj~e{}e javqaju. To. nakokeriti. zakovr~iti. „( n a / i s ) k r i v i t i ( s e )Œ: nakabe~iti. nasokeriti. iskobe~iti se. nakekeriti se. kope~it se > kope~iti se. kebe~iti se. Sekundarna zna~ewa objediwena su oko nekoliko osnovnih. na~okle~iti. natopr~iti itd. . natopr~iti se itd. „( n a ) p r a v i t i g r i m a s u . nakovrqiti se. Machek 1930:8. kerebe~iti se. ~afrknoti > ~afrknuti. Navedeni oblici prilago|eni su standardnom jeziku (npr. natokle~iti se. Za razmatrani sloj leksike nije toliko karakteristi~no bogatstvo realizovanih zna~ewa.

b r b q a t iŒ: lavrdati. katrgati itd. o{olovrqati. k a k o b i l oŒ: lavrdati. spalamuditi. i{~eviqati. natovrqati. palamutiti. {alabrcati. {ovrdati. i } i t a m o . ~evrqati. {evrdati. skalamutiti. iskovrnuti. ~evrqati. „v r t e t i . laprdati. lavrwati. iskoviqiti. ~ovrqati. i{~evrnuti itd. o{ovrqati. zakoviqiti. iskovrije`iti. bavrqati. palamuditi. ~avrzati. iskoke~iti se. zakovrqiti itd. ~avrqati. }alaprdati. zakovrqiti. i{~oviqiti. zakovr~iti. tovrqati. }aprdati. nakalamutiti. „u d a r a t iŒ: labaznuti. {alavrcati itd. „j e d v a i } i . {alavrwati. lavrdati. „p o { a { a v i t i . bavrqati. „z a v r n u t i . kovr~iti itd. i{~evrqiti (se). {elevrdati. {evrqati. zakovrqiti. „s k i t a t i . o{emutiti. kalamutiti. {alavrdati. kostoperiti se. zakoviqiti. za{amuditi itd.a m oŒ: {alabazati. opalamuditi. „p r i ~ a t i k o j e { t a . batrgati. tumezgati itd. u~opr~iti se. „u s m e r i t i s e . ~avrqati. }oprdati. natovitliti. kovrcati. l u t a t i . istomezgati. z a n e m o } i . u v i ( j a ) t iŒ: zakovrdati. {elevrdati. avrqati. ko~operiti se. z a m a h n u t iŒ: zakovitlati. {evrqati. iskovr~iti. iskeke~iti se. {ebrqati. i { ~ a { i t iŒ: zakoviqati. {epiriti se. u m r e t iŒ: zakoviqati. kopr~iti se. ko~eperiti se. iskope~iti se. iskole~iti itd. ukope~iti se itd. gavrqati. iskovrnuti. katrgati itd.388 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {eperiti. p o m u t i t i s eŒ: pobambrqiti. balamuditi. u p u t i t i s eŒ: zatovitliti. zakovrtati. batrgati. zasovrqati. {alavrdati. o{alamutiti se. z a o k r e n u t i . i{~evrkati se. zakovr~iti. ( i z ) b u q i t i o ~ iŒ: iskobe~iti se. balamutiti. zakovrqiti itd. o{amutiti (se). batrgati itd. za{omutiti (se). zakovrqati. . ukoviqiti. iskovrqiti. i{~evrqiti. v u } i s e . i{~eviqiti. „b a c i t i . tavrqati. zakovrnuti. u{topr~iti se itd. temezgati. {olovrwati. lavrwati. u{ovrtiti se. „( i s ) k o l a ~ i t i . zakalamutiti. „( u ) r a d i t i n e m a r n o . „i z v r d a v a t iŒ: {evrdati. t e t u r a t iŒ: bavrqati. i{~evrqiti. batrgati itd. izbavr~iti. tavrqati. ~afrknuti. {epuriti se. zakovrnuti. istemezgati. „o s l a b i t i . lavrwati. kalavijati.

navrsti se = natovrsti se. — prefiks ne mewa zna~ewe osnove875. na~omrditi se. „( n a ) g o m i l a t i . ( n a ) t r p a t iŒ: natovrwati se. nakovrqati. sovrqati. „( n a ) m r { t i t i s e . kovrqati. nakoviqati. vitlati = kovitlati. natovrqati. ~ebr~nuti itd. vr~iti „udaritiŒ > izbavr~iti „iskola~iti o~iŒ.ZAKQU^AK 389 „( i z ) r o d i t i d o s t a d e c eŒ: iskoviqati. up. kotiqati (se). ~eprqati. ~ebrcnuti. nakumra~iti se. To. up. tj. ~eprkati. nasovrqati. natomra~iti se. ~alabrcnuti. ( n a ) t m u r i t i seŒ: komr{titi se. pe~iti se = kope~iti se itd. navrqati = nakovrqati. zna~i da oblik sa prefiksom omogu}ava realizaciju jednog 875 Ovde su od posebnog zna~aja primeri gde se u definicijama zna~ewa prefigiranih oblika koriste oblici bez prefiksa (ili sa nekim drugim prefiksom). ~elebrknuti. periti se „postavqati se na istaknuto mestoŒ > ~eperiti se „razmetati se. . nakosmuriti se. kofrqati. pokotiqati itd. i obratno. b) Ako sa globalnog plana. natumra~iti se. zaviqiti „okretati rogove da rastu nagoreŒ > zakoviqiti „zanemo}i. ~alabrcnuti itd. na~emrditi se. kao osnovno pitawe name}e se semantika spoja ’prefiks + osnova’. na}muriti se itd. ~obrqati. U oblicima u kojima su prefiksi izmenili zna~ewe osnove obi~no se radi o uobi~ajenim. „( o ) g r e p s t iŒ: za~ebrknuti. umretiŒ. „g r e p s t i . iskotiqati. vrkati = kalavrkati. {alabrcnuti. nasavrqati itd. za~oprqati itd. regularnim semanti~kim pomacima. sveukupnog semanti~kog potencijala analiziranog korpusa. ~aprqati. zale~iti = zakole~iti. labrcnuti. ~abrcnuti. ~aprkati. na semantiku konkretnih oblika. ~ebrqati. p r e t u r a t i . ( n a ) q u t i t i s e . bazati = {alabazati. natomrditi se. nakotumra~iti se. izvrije`iti se = iskovrije`iti se. pre|emo na mikro-plan. nake~iti se = nakoke~iti se. sovrwati. tj. Ovde postoje dve osnovne mogu}nosti: — prefiks mewa zna~ewe osnove. „p r e z a l o g a j i t iŒ: ~alabrknuti. beqiti se = kebeqiti se. ~muriti se. nastumra~iti se. obesiti = okebesiti. Takvi slu~ajevi su u radu posebno markirani. be~iti se = kobe~iti se. ( n a ) b a c a t i . tomr{titi se. ~elebrcnuti. p r e t r a ` i v a t iŒ: za~ebrknuti. ~alabrknuti. ~ebrcnuti. ~ebrcnuti. komrditi (se). nakotiqati. lebrcnuti. praviti se va`anŒ itd. u stvari. k o p a t i .

Risti} 1994. ve} nove radwe . nije pojavilo u neprefigiranom obliku). kako u vreme nastajawa te pojave. prefiks ni ovde n e u n o s i n o v o z n a ~ e w e. .876 v) Tako dolazimo do pitawa semanti~kog sadr`aja samih ekspresivnih prefiksa. za-) pokazala I.. semantikom ispuwene re~i. kao {to su: emocionalnost. pej. wenog objekta... jasno je da je prefigirani glagol dosta udaqen od svog osnovnog glagolskog zna~ewaŒ (Grickat 1955–1956:89–90). slikovitost itd. intenzivnost. da se re~ izvedena pomo}u wega opisuje terminima kategorije ekspresivnosti. Pod ekspresivno{}u prefiksa (kao i jezi~kih jedinica drugih nivoa — leksema.. ~ije prila`ewe glagolima ne mo`e ostati bez pribli`avawa glagolskih zna~ewa wihovim specifi~nim zna~ewima. pri-. 877 O konotativnim aspektima zna~ewa ekspresivne leksike v. Autori koji pretpostavqaju indoevropsko poreklo razmatranih prefiksa smatraju da su oni prvobitno ispoqavali dva tipa tvorbenog zna~ewa: n e g a c i j u — u op{tem smislu i ekspresivnu. i a f i r m a c i j u — u op{tem smislu i ekspresivnu (v.. gore). „Dok je deminuirawe pomo}u sufiksa zna~ilo. izrazito prisutnih u ovom sloju leksike). koji markiraju datu je876 Za razliku od ekspresivnih prefiksa. To je zato {to su sufiksi nekad bili prazni elementi. obele`je ne modifikovane radwe. ne mo`e se govoriti o nekakvoj samostalnoj intervenciji prefiksa u semantici re~i. Kad se uzme u obzir jo{ i promena vida.. morfema. iz nekih razloga. ili razvija novo zna~ewe. dotle je deminuirawe prefiksima prvobitno uvek izmena glagolskog zna~ewa iz osnova. Su{tinski posmatrano. Na sinhronoj ravni tvorbena zna~ewa prefiksa ispoqavaju se samo u svom ekspresivnom vidu. pro-. pogrd. prefiksi su re~i. Ni u slu~ajevima analogije (pome{anim sa raznim vrstama kontaminacija. vulg.) podrazumeva se prisustvo odre|enih dopunskih semova. Mnoge analizirane lekseme — u leksikografskim izvorima iz kojih su ekscerpirane — propra}ene su kvalifikativima tipa: podrug. naj~e{}e metafori~ko. po analogiji sa sli~nim slu~ajevima. Ve} i samo odre|ewe ’ekspresivni’ implicira ulogu razmatranih prefiksa u semantici leksema koje ih sadr`e. {to samo za sebe svedo~i o statusu ovih re~i i wihovoj ekspresivnoj vrednosti. konotacija u wihovoj semanti~koj strukturi877. „normalniŒ prefiksi s u { t i n s k i modifikuju glagolsko zna~ewe. . formanata i sl.. To je na primeru prefiksa za deminuirawe (po-. Me|utim.). Grickat. On samo omogu}ava realizaciju jednog od potencijalnih zna~ewa (koje se. vremenskih razmaka u kojima se ona vr{i itd. prvobitno prave. vrednovawe.390 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI od zna~ewa iz semanti~kog potencijala osnove.. „umaweweŒ radwe na bilo koji na~in (smawewe wenog intenziteta. Afiks kome se pripisuje ova osobina poseduje takav tip tvorbenog zna~ewa. tako i u svim kasnijim epohama. na-. i wima se mo`e dati ona uloga koja im se nameni.

Ovde su od posebnog zna~aja potvrde koje svedo~e da ~ak i u jednom istom govoru koegzistiraju neprefigiran i ekspresivno prefigiran glagol. [arifullin 1982a:115). izvu}i. Kriterijumi koji va`e za tzv. uvitlit : utovitlit Vasojevi}i (Stijovi} 1990) itd. zapravo. tj. id. zna~i da potreba (ili neophodnost) realizacije ekspresivnih prefiksa nastaje slu~ajno. r e a l n e j e d i n i c e tvorbenog sistema jezika879. izvaditiŒ. Sude}i po broju leksema analiziranih u radu. neutralnog zna~ewa (op. Tvorbena karakteristika ekspresivnih prefiksa. is. up. npr. izbacitiŒ : is-po-vrqati „izneti na videlo. Ova konstatacija va`i i za s. mlcam : komlcam Pirot (@ivkovi}). 879 Ovde se pre svega misli na sistem prefiksacije s l o v e n s k i h jezika. {to zna~i da je osnovna masa ekspresivno prefigiranih oblika negativnog ili. up. 1982a:117). npr. i da mo`emo govoriti samo o mawoj ili ve}oj regularnosti takve „okazionalnostiŒ ([arifullin 1982:12. jer su i u wemu daleko brojnije lekseme sa negativnom konotacijom.~e -v r qiti se : is-po-vrqiti „razroga~iti. cit. indoiranskoj. 3) Status ekspresivnih prefiksa u tvorbenom sistemu jezika Ekspresivni preverbalni formanti su organski deo. iskola~iti (o~i)Œ. „normalneŒ prefikse — produktivnost. nakupiti se u ve}em brojuŒ : na-po-vrqati se „navr878 U jeziku uop{te postoji vi{e re~i i sredstava kojima se izra`ava negativna ocena (l. koja bi u izvesnom smislu bila analogna kategoriji produktivnosti kod normalnih prefiksa.ZAKQU^AK 391 dinicu tako da ona postaje semanti~ki slo`enija i sti~e „izra`ajnu snaguŒ (v. na-to-vrqati se „nagomilati se. Risti} 1996:75.). iako su prefiksi ovog tipa prisutni i u nekim drugim jezi~kim porodicama. i{. is-ko-vrqati „baciti napoqe. To. u najboqem slu~aju. . Ve}ina ekspresivnih prefiksa ostvaruje negativnu modifikaciju semantike re~i. jezik. Pojava koja pokazuje i dokazuje pripadnost ekspresivnih prefiksa aktuelnom sistemu prefiksacije jeste alternirawe ekspresivnih (neproduktivnih) i „normalnihŒ (produktivnih) prefiksa. 121)878. iako se nalaze na wegovoj periferiji i mogu se ustanoviti iskqu~ivo tvorbeno-etimolo{kom analizom.ko -v r qiti . u odre|enom kontekstu.-h. natrtqati : natotrtqati Uskoci (Stani}). motivisanost — na wih se ne mogu primeniti u svom uobi~ajenom zna~ewu. mogla bi se nazvati „okazionalno{}uŒ. regularnost.c. u srpsko-hrvatskom jeziku ekspresivni prefiksi su „produktivnaŒ kategorija.

na primeru prefiksa øo-. 880 [arifulin ovu pojavu naziva „paralelizam prefiksaŒ. ni na wegov vid. Za oblast parnih re~i i ponavqawa karakteristi~na je motiviraju}a funkcija tvorbenog modela. ’neobi~ni’. tandara-mandara. kozvonok : øozvonok ([arifullin 1982:20–21. u stvari. predstavqaju slobodne kreacije nastale na osnovu postoje}e tvorbene matrice. na nekoga.881 Sli~nost izme|u tzv. {urá-murá. Indikativno je da je autor pomenute normalne prefikse uporedio sa ekspresivnim prefiksom ko. Up. kuøoroØnik : øaøoroØnik. id. Petrovi} 1994). navezati seŒ. 881 Ova konstatacija va`i za jo{ jednu marginalnu tvorbenu kategoriju — parne re~i i ponavqawa. U jezi~koj svesti `iv je i t v o r b e n i m o d e l po kojem ekspresivni prefiksi funkcioni{u i on se aktivira ad hoc. Parne re~i obrazuju otvorene nizove koji se lako popuwavaju novim obrazovawima.880 Ova pojava svedo~i da se e k s p r e s i v n i p r e f i k s i u j e z i ~ k o j s v e s t i jo{ uvek do`ivqavaju kao p r e f i k s i.392 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sti se. U izvesnim (mada retkim) slu~ajevima normalni prefiksi imaju istu funkciju kao i ekspresivni. ko-vreslo : po-vreslo „povraz. Øará-bará. figli-migli i sl. ve} i svi oni hapaksni oblici koji su u izvorima ozna~eni kao ’individualni’. obja{wavaju}i je kao uzajamnu zamewivost. koji se pojavquju u poziciji ispred nekog drugog prefiksa. Ovakva pojava mogu}a je samo u uslovima visoke produktivnosti modela. komudni (SEK III 67) : pomudni (id. uzicaŒ itd. 1988:99). IV 93). za-.i (posmatrane u datoj poziciji) svrstao ih u red ekspresivnih (emocionalnih) prefiksa (Trypu}ko 1950:342). stvorenim prema postoje}em modelu. u situacijama kada kontekst afektivnosti zahteva kori{}ewe specifi~nih sredstava za svoju realizaciju. jeziku v. rus. na-po-vrsti se „naturiti se. „normalnihŒ i ekspresivnih prefiksa ogleda se i na funkcionalnom. obradio je Tripu}ko. navrsti seŒ. dar-mar. . formiran na osnovu velikog broja re~i obrazovanih prema takvim formulama gra|ewa. i ka{. zaokupiti. iz-. i na formalnom planu. tj.-h. koji se sa~uvao u jezi~koj svesti (Matveeva 1984:145). {to zna~i da ne uti~u ni na zna~ewe osnovnog glagola (jer su semanti~ki irelevantni). øri-. kaverziØâ : {averziØâ : øavorozá : øraverzni. spopasti koga ~ime ne po{taju}i. Ulogu motivatora ovde vr{i izvestan jezi~ki dinami~ki stereotip. Kao primere ove pojave u ruskom on navodi kovoroØ : {ivoroØ : øovoroØ : zavoroØ : øerevoroØ.-h. s-. a koji. Dokaz za to su ne samo mnogobrojne lekseme protuma~ene u ovom radu. npr. s. {atra-patra (o ovoj kategoriji u s. ne ostavqaju}i na miru. ve} im je iskqu~ivi zadatak da pove}aju emocionalni potencijal datog glagola. na-to-vrsti se : na-do-vrsti se. alternirawe `ivih i arhai~nih prefiksa u prepoziciji ispred istog korena i bez naro~itih izmena zna~ewa re~i u celini. Petrovi} 1993. Ovu pojavu na materijalu ruskog jezika. nadovezati se na ne{to.

62). 883 Periferiju govora predstavqa govorna delatnost vezana za neobi~nu govornu situaciju (govor stranca ili nosioca lokalnog dijalekta. pozdravi. is-po-vrti. s-øo-àØi. razgovor sa decom. U slovenskim jezicima postoji veliki broj glagola sa slo`enim prefiksima. po-ras-ture se itd. [ta je to periferija? Uspenski razlikuje periferiju g o v o r a (parole) i periferiju j e z i k a (langue) (Usøenskiè 1997:62)883. s-øo-ladiØâ. Sistemnost periferije ispoqava se kroz dva razli~ita aspekta. po-na-vali se. 6)882.). s-øo-rodiØâ (Gorà~eva 1973:206. prefiksima sastavqenim od dva ili vi{e („normalnihŒ) pojedina~nih prefiksa (op. s-po-luza se itd. U citiranom radu. vokativi. jezi~ka periferija sama po sebi obrazuje odre|eni sistem. {to nam 882 Mogu}e su kombinacije i drugih prefiksa. Ova pojava zapa`a se uglavnom u leksici slovenskih dijalekata. li~na imena) (l. i potpuno je analogna tzv. onomatopejska obrazovawa. ili bar nekoliko perifernih klasa istovremeno. cit. cit. nap. Konstatovano je da se ekspresivni prefiksi nalaze na periferiji jezi~kog sistema. poetski. s-po-re|ujem. up. up. is-pre-graxuje. cit. de~je re~i). {to zna~i da se periferni elementi mogu na}i na raznim jezi~kim nivoima (op. Periferiju jezika ~ine: a) elementi koji pripadaju drugom jezi~kom sistemu (pozajmqenice. is-pro-vaqa . 336). gore). po-za-dl`i se. anomalnost periferije ispoqava se upravo kroz odnos prema centru: periferija se organizuje kao „odraz u ogledaluŒ centra. uzvici. 63). iz-na-praqa. A n o m a l n o s t je osnovni pojam kojim operi{e Uspenski defini{u}i ga kao neispuwavawe zakonitosti svojstvenih jezi~kom centru i smatraju}i da je upravo anomalnost ono obele`je na osnovu kojeg se pojedine klase elemenata odre|uju kao periferne (op. s-po-vrtim. s-po-padnem. imperativi. s-øo-rádaØâ . obra}awa) ili s aspekta tog procesa (li~ne i pokazne zamenice.c. ka pojavama (lako uo~qive) fonetske anomalnosti. pre svega. i Luppova 1971).-h. v. dijal. ideofoni. s-øo-zreØâ. s. Suprotstavqawe centra i periferije nije vezano za odre|eni nivo jezika. dijal. U svom udaqavawu od centra.).ZAKQU^AK 393 Na formalnom planu zapa`a se paralelizam normalnih i ekspresivnih prefiksa u pogledu wihovog naslojavawa ispred iste osnove. na-po-dipe. o-po-znae se. b) elementi koji vr{e posebne funkcije u procesu komunikacije (emocionalna leksika. „aglutinacijiŒ ekspresivnih prefiksa (v. po-o-övrkne. rus. koji sam autor smatra samo postavkom problema. tj. S druge strane. ritualni govor itd. neke anomalne pojave karakteri{u periferiju datog jezika u celini. . U tom smislu organizacija periferije mo`e se razumeti kao ~ista „drugostŒ u odnosu na centar. na-z-gazi. S jedne strane. pa`wa je usmerena ka periferiji jezika i to. Timok (Dini} 1988). (Vlaji}-Popovi} 1999:114.

gore). t a j n i j e z i c i (up. bez odnosa prema centru. Ekspresivni prefiksi su „anomalniŒ u odnosu na normalne.884 Kao tvorbena kategorija. ` a r g o n (up. S. Tolstoj je do{la do zakqu~ka da i sistem onomatopejske leksike. Ekspresivni prefiksi obrazuju s a m o s t a l a n s i s t e m. Osnovni doprinos ovog rada sastoji se u stvarawu preduslova da se svaka slede}a. odlikuju}i se specifi~nim pojavama. anomalnim u odnosu na centar. [arifullin 1982a:120–121). b) oni nisu produktivni. nova leksema. Ekspresivni prefiksi ne te`e ekonomi~nosti. 884 Prou~avaju}i onomatopejska obrazovawa sa sufiksom .394 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI dopu{ta razmatrawe iskqu~ivo perifernih elemenata. sistem leksema koje u svojoj strukturi sadr`e ekspresivne prefikse jeste o t v o r e n sistem. 72). Zakqu~ci do kojih je do{ao Uspenski mogu se. cit. Rad. {to zna~i da su karakteristi~ni za nekoliko perifernih klasa istovremeno. tj. Naprotiv. . u periferiji vidimo suprotnu tendenciju ka uslo`wavawu (op. koji funkcioni{e prema sopstvenim zakonitostima (v. cit.ot u gorwolu`i~kom jeziku. ve} i z r a ` a j n o s t i. U ovom radu uspostavqen je sistem ekspresivnih prefiksa i sistem leksema koje ih sadr`e. ekspresivni prefiksi prisutni su i u nekim drugim „perifernimŒ sferama (koje su ovom prilikom ostale izvan poqa na{eg interesovawa). primeniti i na ekspresivne prefikse. 64–67). koja ima potrebna svojstva. s obzirom na ograni~en broj elemenata koji ga ~ine. me|utim. a ova te`wa neminovno vodi ka uslo`wavawu. Sistem samih prefiksa mogao bi se smatrati zatvorenim. Vasmer 1912. sa neograni~enim brojem kombinacija. u najop{tijim crtama. nije imao za ciq da prikupi s v e relevantne oblike. prepozna kao takva i smesti na odgovaraju}e mesto u okviru uspostavqenog sistema. ima strogu unutra{wu organizaciju (TolsØaà 1971). Dok centar te`i ekonomi~nosti. ali objediwuju}i razli~ite periferne klase (op. samo Øe zakoniØosØi u mnogim perifernim jezi~kim pojavama jo{ uvek nisu ustanovqene. To zna~i da oblasti jezi~ke periferije Øako|e funkcioni{u ørema odre|enim zakoniØosØima. U ovom smislu periferni elementi mogu da istupaju kao samostalan sistem u jeziku. jer su wihove karakteristike upravo s u p r o t n e osobinama normalnih prefiksa: a) oni nisu uo~qivi u strukturi re~i. {to — kod otvorenih sistema kakav je ovaj — i nije primaran zadatak. koja se obi~no do`ivqava kao „anarhi~naŒ. potencijalnih realizacija razmatranog tvorbenog modela. v) oni nisu regularni. g) oni nemaju odre|enu semantiku itd. kao {to su f o l k l o r (up. materijal iznet u: Sikimi} 1996). Grabias 1994:137).

/ *polz. O nekim ekspresivnim glagolskim prefiksima./ *pãlz-. Beograd. ÅØimologià i balØo-slavànskoe leksi~eskoe sravnenie v øraslavànskoè leksikografii. MaØerialá dlà balØo-slavànskogo slovarà. Anikin. 119–126. Váø. 265–271. obozna~aäæih kriki `ivoØnáh). Prilog prou~avawu s. Neke osmanske etimologije. OLA 1972. Bjeleti} 1993 — M. 1 (*a. Zagreb. Bjeleti} 2000 — M. NJ XXXIII/1–2. Bezlaè. Bjeleti} 2003 — M. JF LVI/1–2. BãlgarisØi~ni izsledvanià. DialekØnaà leksika 1982. O praslav. Anali Filolo{kog fakulteta 10. . NSSUVD 22/2. Bjeleti}. *pelz. ZbMSFL XXXVI/2. 165–173. 114–119. Bjeleti} 1994a — M. kojasiti se. Anikin 1998 — A. I. 41–49. ÅØimologi~eskie zameØki. Ekspresivna sredstva u tvorbi srpskohrvatskih glagola (na materijalu govora jugoisto~ne Srbije). Bjeleti} 1994 — M. 377–389. Moskva — Leningrad 1958–1989. Beli}. 109–124. Abaev.(vãrhu material predimno ot sãrbohãrvatskite dialekti). 37–45. OLA 1984. K voørosu o na~alânom ko. ÅØimologià 1973. BE 2001–2002/1. Adamovi} 1970 — M. Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti. Adamovi}. Sofià 1971—. O svodnáh karØah slov odnoè leksiko-semanØi~eskoè gruøøá (na maØeriale russkih dialekØnáh glagolov. Iz ekspresivne prefiksacije: ko~operiti se. 351–358. Bjeleti} 2002 — M. 104–138. Beli} 1905 — A. Beleti~. Andreeva-Vasina 1985 — N. Govori prizrensko-timo~ke oblasti. Bjeleti}. Bezlaè 1975 — F. Azarh.v dialekØnáh glagolah.-h. Dijalekti isto~ne i ju`ne Srbije. E. Otnovo za slovoobrazuvatelnià element -Øo. I. Petar Skok. Bjeleti}. Tavoriti. Azarh 1974 — Ä. Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika. E. Bjeleti} 1999 — M. Istoriko-åtimologi~eskiè slovarâ osetinskogo àzáka I–IV. Bernar 1982 — Ro`e Bernar. E. Anikin 1982 — A.— *go-). ÅØimologià 1980. S. Knjiga druga: K – poni. 1972. 61–79. Bjeleti}. Bjeleti}. 181–190. Studia etymologica Brunensia 2. Anikin 1988 — A. BER — Bãlgarski eØimologi~en re~nik. Bjeleti}.LITERATURA LITERATURA Abaev — V. Anikin. Andreeva-Vasina. Sofià. SDZb I. Novosibirsk. Srpskohrvatsko ~alabrcnuti . Anikin. 280–289.

VarboØ. Ju`noslovenska leksika u balkanskom kontekstu. mãl~alivec. *ver-. ÅØimologià 1972. Bjeleti}. Varbot. pamraka). RS LIV. *ratiti. russk. K izu~eniä prasl. Druhe. Prilog prou~avawu psl. VarboØ 1975a — @. *zakãlo i *nakãlo. VarboØ. *lojiti I i II. 7–34. Ad fontes verborum. Studia etymologica Brunensia 3 (u {tampi). ZameØki øo slavànskoè åØimologii (slav. slav. Bjeleti} 2004a — M. Bjeleti}. *(s)kometi i *(s)komez-.-h. Bjeleti}. *zaokã. VarboØ 1972 — @. -na~iØâ). 58–64. Balcanica XXXIV/2003. VarboØ 1974 — @. II (*slenoti. Bjeleti}. *(s)krega. *pakostâ. @. Belgrade. Praha. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. VarboØ 1971 — @. VarboØ. 28–38. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. Budimir 1960 — M. K åtimologii russk. 374–381. VarboØ. @. Varbot 1972a — @. 27–43. 190–195. *verg. russk. russk. russk. III (*ro~iti. SØudii z onomasØiki Øa eØimologii 2005. ÅØimologià 1971. ko~ubeè. ~av’àdiØi). Sbornik k äbileä @. 23–33. dial. Bjeleti} 2006b — M. @. ÅØimologià 1973./ *verz-. @. *naprasânãjâ. *lezo. „misere. NSSUVD 35/1 (u {tampi). ÅØimologià 1970. Prilog prou~avawu s. Bjeleti} 2006a — M. Prilog prou~avawu psl.396 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Bjeleti} 2003a — M. *koporul’a). De nominis serbici vestigiis classicis. I. Bjeleti} 2006 — M. 143–155. glupakŒ. nasØárnáè. opravene a doplnene vydani. ÅØimologià 1964. OLA 1973. Bjeleti}. dial. anguste vivereŒ. *vez-. VarboØ. Vaclav Machek. Bjeleti}. 65–84. Beleti~. Bjeleti}. VarboØ 1975 — @. 67–73. *prilyka i *lykadlo. stesnitelen ~ovek. *ded(ãk)ã. Bjeleti} 2004 — M. 3–19. 42–59. Etymologicky slovnik jazyka ~eskeho. *koristâ. Zb(MS)FL III. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. Leksi~ka porodica imenice hala. *zaromã. Kãm proizhoda na bãlg. Varbot. izmávaØâsà). VarboØ. VarboØ 1965 — @. . @. ~avedati i ukr. ÅØimologià 2000–2002. Bjeleti} 2006v — M. *olajâ. Kiòv.-h. Prilog prou~avawu slovenskih leksi~kih paralela (s. ÅØimologià 1968. VarboØ. *zanoviti i *zanovetâ). @. ÅØimologià 1970. Iz leksike jugoisto~ne Srbije (paprqak. VarboØ 1973 — @. patr~e. namoknuØâ ’øriu~iØâsà’. ZameØki øo slavànskoè åØimologii (ukr. munàk œsrame`liv. (s)komra~iti „tenacem esseŒ. Bjeleti} 2005 — M. øazgaØâ (o slavànskih glagolah s prefiksom pa-). Bjeleti}. @. @. 68–78. Moskva (u {tampi). Godi{wak za srpski jezik i kwi`evnost 8. ZameØki øo slavànskoè åØimologii (slav. Bjeleti} 2004b — M. *târbati. Padrtine (tvorbeni arhaizam iz Bu~uma). BE 2004/4. 1968. dial. Budimir. 121–129. @. *lezivo). drolà. Ni{ (u {tampi). *naglãjâ.

-slovin. *pist(v)ati (se). ÅØimologià 1975. OLA 1982. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. * plojâma (/-âba) ). *baru{iti. o{~akle. slovoobrazovanie i åØimologià. kra~ni. @. @. *plixati). *kãltati. ÅØimologià 1984. IV (*tipati. *str’apati). pa`ev. 66–78. *sârtati. O vozmo`nosti rekonsØrukcii åØimologi~eskogo gnezda na semanti~eskih osnovaniàh. Varbot 1981 — @. *str(’)apa i *str’apiti. 55–63. VarboØ./ *mârx. 31–42. Slavànskoe àzákoznanie (X me`dunarodnáè sãezd slavisØov). @. *ku`ati i *ku`a. Slavànskie åØimologii (*opoka. pasary. VarboØ.. ÅØimologià 1978.iti (s e ) . povlovny. *mãrx. *(sã)klenâ i *(sã)klenã). *{~igati. ÅØimologià 1974. Varbot 1980 — @. VarboØ. VarboØ 1978 — @. VarboØ 1986 — @. VIII (*vãrdati. VarboØ 1988 — @. VarboØ. wneka. Varbot. *sokorã i *so~iti III). Moskva. *sojiti. @. @. VarboØ 1977 — @. *golo{~ekã / *golo{~eka i *~ekati. ÅØimologià 1976. *kobica. * piskati II. *{~eka. VarboØ. IndividualânosØâ zaimsØvovannogo slova i sisØemnosØâ åØimologi~eskogo izu~enià zaimsØvovaniè. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. ^e{skie åØimologii (mlovina. @. *~eka). VarboØ 1979a — @. 21–32. gnuza. VarboØ 1989 — @. 28–42. 29–41. K rekonstrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. *vãr~ati. VII (*pãrkati (se). O semanØike i åØimologii zvukoøodra`aØelânáh glagolov v øraslavànskom àzáke. *vârati i *varati. Praslavànskaà morfonologià. ÅØimologià 1986–1987. *`e`el’â. XIII (*bariti se i *baruxati. *kyrkati. 39–47. V (*pru~iti i *pro~â. 150–155. @. *nadovâsâ i *nadovâsânâ. ÅØimologià 1977. *(x)rapati. OLA 1979. . 272–281. wykoprze}. *pi{~ati II i *pi{~alâ II. VarboØ 1985 — @. VarboØ 1979 — @. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. @. Varbot 1981a — @. 19–31. *vãrkati / *vârkati i *vârka / *vârca. VarboØ. *se~ati. 317–328. @. *(x)rapnoti i *(x)rapã.i *myreti. VI (*vãrko~â. ka{ub. @. Varbot. VarboØ. Moskva. *ruta i *rutina. VarboØ. mira). *pãrpati i *(po)parã / *para. 33–40. *zakobenâ i dr. *ru`â i *ro`â. VarboØ 1984 — @. *ru`iti. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. ÅØimologià 1985. * posãkalâ (/-l’â) .LITERATURA 397 Varbot 1976 — @. @. . *xoro{âjâ i *xorxoriti se). K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. ÅØimologià 1979. LehiØskie åØimologii (øolâsk. VarboØ. 21–27. krevac. XIV (*~âlxati i *kãlpati. *plegti. -skuobic. @. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. @. VarboØ. *{~igolâ(je)). *piskã / *piska. VarboØ 1988a — @. ZSl XXIV/1. @. papu`iti). *{~âgnoti. VarboØ. VarboØ.

54–61. VarboØ. Istorijska semantika glagola udarawa u srpskom jeziku. Varbot 1996 — @. 60–65. Tbilisi 1984. Vlaji}-Popovi} 1999 — J. XV (*reg(a)ti se. O øognezdovoè orienØacii øri rekonsØrukcii i åØimologizacii øraslavànskogo leksi~eskogo fonda. Gorà~eva. ÅØimologi~eskie zameØki. Nova serija. 125–132. 129–135. Vlaji}-Popovi} 1993 — J. ÅØimologià 1985. Gorà~eva 1979 — T. Gorà~eva 1985 — T. 162–165. Vlaji}-Popovi} 1986 — J.398 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VarboØ 1994 — @. KonØaminaciàØa kaØo ørinciø na eØimologi~noØo izsledvane. VarboØ. Ivanov. Vlaji}-Popovi}. Zametki po åtimologii russkih narodnáh meØeorologi~eskih Øerminov. K åØimologii rus. @. ÅØimologià 1984. V. 21. @. Varbot 2003 — @. Gorà~eva. Materialá k izu~eniä russkoè narodnoè meØeorologi~eskoè Øerminologii. @. ÅØimologià 1972. V. dial. Gorà~eva 1982 — T. **`elti. Beograd. ZbMSFL XXIX/2. VarboØ. VarboØ. K åØimologii slavànskih meØeorologi~eskih Øerminov. V. 205–207. K åØimologii slavànskih ørilagaØelânáh so zna~eniem ’básØráè’. 43–49. VarboØ 1998 — @. Srpskohrvatsko palamuditi . K izu~eniä slavànskoè meØeorologi~eskoè Øerminologii. Gorà~eva. V. Indoevroøeèskiè àzák i indoevroøeècá. Serià liØeraØurá i àzáka 54/4. kw. Vlaji}-Popovi}. Redak dijalekatski glagol iz jugoisto~ne Srbije: sneviram se i sl. Gorà~eva. NJ XXXIII/1–2. Varbot 1995 — @. Gorà~eva 1986 — T. 53–57. Vlaji}-Popovi} 2002 — J. @. 103–114. ÅØimologià 1982. Prasáowianszczyzna. 57–62. Biblioteka Ju`noslovenskog filologa. ÅI 6. *galiti i *`elã. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. ÅØimologi~eskie zameØki. 102–109. ÅØimologià 1991–1993. Studia etymologica Brunensia 2. ÅØimologià 1977. V. VarboØ. Morfo-semanØi~eskoe øole leksemá v åØimologi~eskom slovare i vozmo`nosØi ego rekonsØrukcii. Gorà~eva 1973 — T. Gorà~eva. 92–97. Gorà~eva 1988 — T. Gorà~eva. Gamkrelidze. K Øiøologii vzaimodeèsØvià åØimologi~eskih gnezd. *piskati). Vlaji}-Popovi}. 7–17. V. *pãrg(a)ti. V. Preko etimologije do modela semasiolo{kog re~nika. @. Gamkrelidze/Ivanov I–II — T. V. 189–203. ÅØimologià 2000–2002. K åtimologii russkogo dialekØnogo søorádaØâ. Vlaji}-Popovi}. ÅØimologià 1980. V. moØro{iØâ. 23–28. Jedan semanti~ki pomak kod onomatopejskih i ekspresivnih glagola: „udaratiŒ ¢ „jestiŒ. O søecifike dialekØnoè åØimologii.. Gorà~eva. Georgiev 1978 — V. V. 62–71. V. ÅØimologià 1979. NSSUVD 21/2. Varbot 2003a — @. BE XXVIII/3. I. @. Gorà~eva. Georgiev. . 223–229. VarboØ. ÅØimologià 1971. Gorà~eva 1974 — T. Gorà~eva 1981 — T. II. 112–118. Moskva.

I. 198–200. ÅØimologià 1988–1990. ÅØimologià 1994–1996. 300–302. Kiiv. 51–58. Kala{nikov. I. Kala{nikov. @akova 1975 — Z. Gudkov 1966 — V. hmuráè). Zaørudskiè 1989 — S. FoneØi~ni øroblemi øri eØimologizuvaneØo na grãckiØe zaemki v bãlgarski ezik. @eleznàk. Grickat. 45–96. Dorovskih. Kala{nikov 2000 — A. Gorà~eva. Russk. DisserØacià na soiskanie u~enoè sØeøeni kandidaØa filologi~eskih nauk. Gorà~eva. I. 36–44. I. OLA 1994–1996.-russ. A. Dzidzilis 1990 — Hr. V. K semanØike i åØimologii nekoØoráh slavànskih meØeorologi~eskih Øerminov. K åØimologii dr. o{meØki. K åØimologii i semanØike vosØo~noslavànskih meØeorologi~eskih i asØronomi~eskih Øerminov. Iz åØimologi~eskih nablädeniè nad gnezdom ørasl. Moskva. Iliadi. ÅSSÀ — ÅØimologi~eskiè slovarâ slavànskih àzákov.u øraslov’ànsâkiè movi. PiØannà slovoØvoru shidnoslov’ànsâkih movi. V. ÅØimologià 1988–1990 . ÅSBM — ÅØámalagi~ná slounik belaruskaè mová. ÅØimologi~eskie issledovanià. Ob åØimologii russkogo dialekØnogo uverisØáè. Linguistica slavica. 100–114.LITERATURA 399 Gorà~eva 1989 — T. @eleznàk 1984 — I. Iliadi 2001 — O. 84–101. *lu-b. 34–38. M. Dzidzilis. 79–88. K semanØike i åØimologii slavànskih meØeorologi~eskih i asØronomi~eskih Øerminov. Dorovskih 1981 — L. Iz isØorii slavànskih sinonimov. Kiiv. Kiiv — Kirovograd. Zemskaà 1969 — E. 126–127. Gudkov. Iliadi. Sverdlovsk. Gorà~eva 1997 — T.v ukrainskoè aøellàØivnoè i gidronimnoè leksike. Iliadi 2002 — O. A. Tri russkie åØimologii (maèka. Kala{nikov 1996 — A. 217–219. và`a. Minsk (rukoøis). horo{iè. 9–11. A. 125–91. Kiiv 1982—. Moskva 1974—. OLA 1985–1987. Gorà~eva. I. Minsk 1978—. @akova. A. Zemskaà. Deminutivni glagoli u srpskohrvatskom jeziku. 27–35. Kala{nikov. V. Kala{nikov. Gorà~eva 1992 — T. ERSJ — Etimolo{ki re~nik srpskog jezika.-e. SØudii z onomasØiki Øa eØimologii 2003. ReørezenØanØá i. 271–274. A. ÅØimologià 1979. Sofià. ÅIRÀ V. OLA 1991–1993. *vârzti. EØimologi~ne gnizdo z korenem *ver. N. abrïedâ (K voørosu o zna~enii i åØimologii). Ivanova. SosØavnáe ~asØi russkogo slova. Slav. V. Soveæanie øo obæeslavànskomu lingvisØi~eskomu aØlasu. JF XXI/1–4. 49–56. Grickat 1955–1956 — I. P. Kala{nikov 1992 — A. A. ESUM — EØimologi~niè slovnik ukrainsâkoi movi. Leksi~ni arhaizmi ukrainsâkih dialekØiv ZakarøaØØà. Iliadi. Slov’ànsâki toponimi na teritorii Grecii (etimologi~niè komentar). ÅØimologià 1991–1993. . SerbskohorvaØsko-belorusskie leksi~eskie sooØveØsØvià. Beograd 2003—. Zaørudskiè. Ivanova 1981 — T. Termin kaverØâ v belorusskih govorah. Iliadi 2003 — O. Kala{nikov 1994 — A. OLA 1981. ørosØ.

38–43. Kurkina. ÅØimologià 1977. Bezlaj F. Tvorba re~i u savremenom srpskom jeziku. *strukã / *strokã). V. Slavistische Forschungen 25/I. ÅØimologià 1970. s. 32–37. Uspore|en s nekim ~akavskim i zapadno{tokavskim govorima. Slovensko-vosØo~noslavànskie leksi~eskie svàzi. Kurkina. Klajn. Kurkina. V./ *mã`-. Slavànskie åØimologii. 34–43. Sverdlovsk. Kurkina. ÅØimologià 1980. *po~iti / *pe~iti. Kurkina. Kurkina. ÅØimologià 1972. Kurkina 1978b — L. *ob-pletã. II. *plesmo. ZameØki øo slovenskoè åØimologii. 44–59. Prva knjiga. 13–28. Kurkina 1985 — L. ÅØimologià 1978. ÅØimologi~eskie zameØki. Kurkina. Slovensko-zaøadnoslavànskie leksi~eskie svàzi. V. 331–338. Unter Mitarbeit und Redaktion von Reinhold Olesch. *kujâ / *kuja. V. Kurkina 1977 — L. ÅØimologià 1971. 17–31. Kurkina 1980b — L. Kurkina 1981a — L. Teil I. svere`iè. A — J. Etimolo{ki slovar slovenskega jezika. V. Kurkina. V. 275–281. II dio. Kurkina 1974 — L. 91–102. V. V. ÅØimologià 1978. *tylã. ÅØimologià 1976. Kurkina 1980 — L. prtiti. K rekonsØrukcii åØimologi~eskih svàzeè osnov s difØongom na -u. Slavànskie åØimologii. ÅØimologià 1973. Sufiksacija i konverzija. Kurkina 1982a — L.400 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Klajn 2003 — I. 166–172. Slavànskie åØimologii. Kurkina 1972 — L. Kurkina. Juri{i} Bla`. V. Ä`noslavànskie åØimologii (*kujati / *kaviti i *kãvati / *kyvati. maloholânáè. Izoglossnáe svàzi ä`noslavànskoè leksiki. Slavànskie åØimologii. Kurkina 1975 — L. Kurkina. 1976. V. II. *tulã. 58–79. Leksi~eskie arhaizmá rodoøskogo dialekØa. V.-horv. V. Von Mate Hraste und Petar [imunovi}. *mug. Praslavànskie leksi~eskie dialekØizmá ä`noslavànskih àzákov. Koln–Wien. Kurkina 1981 — L. III. Bohlau Verlag. slav. OLA 1979. ÅØimologià 1979. 15–28. V. 13–24. Kurkina. ÅØimologi~eskie issledovanià. *tvelã). ÅØimologià 1982. . 331–337. Kurkina. 1973. Kurkina 1980a — L. V. *pokati. 180–186. Russk. ÅØimologi~eskie zameØki . Kurkina. Kurkina 1974a — L. ZameØki øo bolgarskoè åØimologii. Kurkina. 215–223. Kurkina 1973 — L. OLA 1972. OLA 1978. 60–80. V. 278–293. Kurkina 1976 — L. Drugi deo. V. V. IV (sloven. Kurkina 1978a — L. Kurkina. Kurkina 1982b — L. Kurkina. OLA 1980. Kurkina 1979 — L. 16–30. Zagreb. Kurkina. Kurkina. {krt. V. Kurkina 1978 — L. ZameØki øo slovenskoè åØimologii. ÅØimologià 1975. dial. Kurkina. Kurkina 1982 — L. Beograd. Kurkina. ^akavish–deutsches Lexikon. 1979. V. Slavànskie åØimologii. Rje~nik govora otoka Vrgade. OLA 1976. ÅØimologià 1980. 23–27. Ljubljana. V. ÅØimologià 1974. Rje~nik.

V. Loma. *plesati. Loma. Kurkina 1996 — L. Kurkina 2003 — L. Kurkina 1988 — L. V. K ørobleme regionalânáh ålemenØov v åØimologi~eskom slovare (na maØeriale leksiki serbohorvaØskogo àzáka). 111–125. OLA 1985–1987. Ekaterinburg. Kurkina. S. Kurkina. V. Loma 2004 — A. Etimolo{ki slovar slovenskega jezika. I. Dopolnila in uredila Marko Snoj in Metka Furlan. V. 103–113. 1987. Kurkina. 57–62. 263–265. Slovenska akademija znanosti in umetnosti. Kodovi slovenskih kultura 4. Kurkina 1992b — L. Loma 1999 — A. Kurkina. 107–126. Lingvisti~ke sveske 4. Loma. K rekonsØrukcii åØimologi~eskih svàzeè slav. ÅØimologià 1994–1996. Bezlaj. Kurkina 1989 — L. Studia etymologica Brunensia 2. 7–14. Kurkina. Kurkina 1992a — L. Slavànskie åØimologii (*skovorda. Slawistyczne studia jezykoznawcze. ÅØimologià frazeologizma ni zgi ne vidno. Razred za filolo{ke in literarne vede. ÅØimologii russkih dialekØnáh slov. . Okamewena imena. NJ XXXI/1–5. Kurkina. K åØimologii slav. 115–125. Lâvov 1974 — A. ÅØimologià 1988–1990. 131–144. Delovi tela. Dvoènáe øredlogi v russkih narodnáh govorah (na maØeriale govorov Kirovskoè oblasØi). DialekØnaà leksika 1969. Kurkina 1997 — L. *myliti (se) œobmanávaØâ. Luppova 1971 — E. V. Novi Sad.> b. Loma 1996 — A. Magner. Ljubljana. Predavawa iz istorije jezika. 19–27. 601–623. Iz leksikologi~eskih nablädeniè. Kurkina. 185–193. V. Praslovenska leksika i kultura u indoevropskom kontekstu. Loma 1993 — A. Ljubljana. Neki slavisti~ki aspekti srpske etnogeneze. Loma. Kurkina 2000 — L. V. Kurkina. K rekonsØrukcii sosØava øraslavànskogo leksi~eskogo fonda slovenskogo àzáka. 561–567. ÅI 8. Wrocáaw etc. Zbornik Matice srpske za slavistiku 43. Moskva. Sverdlovsk. V. „Petli}Œ. 107–115. JF LVI/1–2. P–S. 1995. Kurkina 1992 — L. Leksi~eskie arhaizmá russkih govorov Srednego Urala. Perintegracija ob. Prilog poznavawu predslovenskih ostataka u oronimiji Crne Gore. Kurkina. 97–103. Beograd. ÅØimologià 1972. 15–42. DialekØnaà sØrukØura øraslavànskogo àzáka øo dannám ä`noslavànskoè leksiki. *vor`iti. ÅØimologi~eskie issledovanià. Kurkina 2001 — L. Dela 38. 194–209. vvodiØâ v zablu`denieŒ. Kurkina. IzvesØià Uralâskogo gosudarsØvennogo universiØeØa 2001/20. ÅØimologià 1988–1990.LITERATURA 401 Kurkina 1986 — L.kao etimolo{ki problem. Kurkina. F. Slavànovedenie 1. „palidrvceŒ ili „oploditeqŒ?. Kurkina. V. ZbMSFL XXXIX/2. Luøøova. Kurkina 1996a — L. 121–132. Magner 2003 — G. ÅØimologià 1984. JF LVI/1–2. P. Tretja knjiga. Loma. 22–32. Lâvov. Novi Sad. Slav. 66–68. Slovenskie åØimologii. V. V. Loma 2000 — A. *pa~âkati). V.

Ob odnom iz va`náh vidov åØimologi~eskih issledovaniè. smoØoloka. V. A. Bãlgarski dumi s oØglasno reduvane. II (na maØeriale russkogo àzáka). Merkulova. Moskov. PiØannà slovànsâkoi filologii. Osobena obæoslavànska ørefiksna sisØema i neènoØo oØra`enie v sãrbohãrvaØski ezik. hmáliØâ. 146–150. A. VzaimooØno{enieØo me`du gruøa slavànski dumi s ogled na øroizhoda im. Øom 152. Merkulova. Moskov. IV. Melâni~uk 1969 — A. A—B. Merkulova. IIBE XIX. ÅØimologià 1982. Ezikovedski ørou~vanià v ~esØ na akad. Slavànskie øroØezá i åØimologi~eskaà åvrisØika. S. Iz isØorii russkoè åksøressivnoè leksiki. ÅØimologià 1984. 128–132. MovoznavsØvo. A. Odesa. Nàkoi misli za Bãlgarski eØimologi~en re~nik. K probleme leksi~eskih povtorov russkogo àzáka. Mokienko 1972 — V. II (`elunica. Merkulova. Merkulova. 88–101. Moskov. hmáz. A. Mokienko. FakulØeØ øo slavànski filologii LXII . 39–47. Novosibirsk. ÅIRÀ VII. {kvora. Godi{nik na Sofièskià universiØeØ. Moskov 1980 — M. Sofià. verøeØâ). Moskov. 436–442. 1978. Georgiev. Matveeva 1984 — T. skrenâ). ÅksøressivnosØâ na raznáh urovnàh àzáka. A. 73–74. Merkulova 1986 — V. 67–73. Sofià. Merkulova. ÅØimologià 1986–1987. Merkulova. 143–206. Merkulova. 137–149. A. Moskov. Russkie åØimologii. Melâni~uk. ÅØimologià 1984. 140–152. Mladenov. Merkulova 1976 — V. 433–532. Moskov 1962a — M. V. Praci Odesâkogo der`avnogo universiØeØu. Narodnáe nazvanià bolezneè. horâ. Turski i Øärkski zaemki oØ zvukoøodra`aØelen i nezvukoøodra`aØelen harakØer v balkanskiØe ezici. ÅØimologià 1970. viøusk 15. 18–26. A. ÅØimologià 1977. Mladenov 1973 — M. 155–165. ÅØimologià 1968. Merkulova 1981 — V. gobouduc’a). Slavànski dumi s øredsØavki. III (necevenâe. Merkulova 1996 — V. ZameØki øo isØorii i åØimologii slov. Moskva. ZbMSFL VIII. DialekØnaà leksika i åØimologià. ÅØimologià 1967. t. hauØ. Moskov 1965 — M.402 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI MarØánov 1986 — V. Matveeva. ÅØimologià 1979. O doøolneniàh k slovnikam øraslavànskih slovareè. Moskov. EL XVII/3. Moskov 1964 — M. M. ÅØámalagi~ná slounik belaruskaè mová. 141–147. 341–348. A. Merkulova. ÅØimologià 1974. IIBE XI. Moskov 1971 — M. 79–91. BE XXIII/5. Moskov 1969 — M. 1. Ukrainskie åØimologii. 419–423. Osobaà ørefiksalânaà sisØema v slavànskih àzákah ørimeniØelâno k ukrainskomu àzáku. Moskov. Moskov 1962 — M. skoludina. II (meræiè. serià filologi~nih nauk. Merkulova 1989 — V. Merkulova 1971 — V. Merkulova 1979 — V. Minsk. VosØo~noslavànskie åØimologii. A. 174–176. Narodnáe nazvanià bolezneè (na maØeriale russkogo àzáka). 149–155. RIK XCVII. . ÅI 6. Merkulova 1972 — V. Vl. MarØánov. 57–67. øràØaØi. ProizhodãØ na nàkolko ä`noslavànski dumi. 71–73. regnuØi. Merkulova 1985 — V.

PeØleva 1981 — I. ÅØimologi~eskie issledovanià v oblasØi serbohorvaØskoè leksiki. 75/1. PeØleva 1978 — I. vá~urki. II. V. Kiiv. SØarinna ørefiksna sisØema v slavànskiØe ezici (IsØorià i Øeorià na øroblema). Praslavànskiè sloè leksiki serbohorvaØskogo àzáka. dial. A. EØimologi~niè slovnik ukrainsâkoi movi. PeØleva. PeØleva. mukqiv). 33–38. Orel. I. Biblioteka Ju`noslovenskog filologa. ~uriØâ. ukr. vãrne. curaviè. PeØleva. 23–28. Å. P. 15.((-)ta-. Orel 1988 — V. P. Nikonov. korsonogiè. PeØleva. Nova serija. P. P. P. dial. O semanti~eskih istokah slov so zna~eniem ’skuøoè’ v russkom àzáke. PrisØavki ka. Orel. Moskov. ÅØimologià 1978. Moskov 1997 — M. Petleva 1973 — I. Moskva 1976. 122–126.i ko. P. ukr. Moskva. P. DialekØologià i åØimologià na Me`dunarodnom simøoziume øo øroblemam åØimologii. dial. ÅØimologià 1977. K voørosu o g. . 51–55. Petleva 1971 — I. Nikon~uk. Praslavànskiè sloè leksiki serbohorvaØskogo àzáka. 3. Beograd 1998. PeØleva. 105–108. 40–111. ÅØimologià 1971. XIII (rus. 42–51. dial. Moskov 1991 — M. 65–69. 208–214. OLA 1972. Å. ÅØimologi~eskie issledovanià. Moskov. 207–216. PeØleva. Ivan Lekov. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike 2. ÅØimologià 1977. ÅØimologià 1981. Godi{nik na Sofièskià universiØeØ „KlimenØ OhridskiŒ. PeØleva 1985 — I.øroØeØi~eskom v slavànskih àzákah.. Slavànski ørefiksni i bezørefiksni dumi.-horv. PeØleva 1972 — I. P. PeØleva. dial. Moskov. PeØleva 1980 — I. 191–200. kuverdaØâ. T. Petleva. ~e{. SoveØskoe slavànovedenie 1990/5. P. P. K voørosu o slovah s usiliØelânám (-)to. kw. Nikonov 1969 — V. Sbornik v ~esØ na ørof. Orel 1990 — V. 313–316. PeØleva. PeØleva 1977 — I. PeØleva 1979 — I. Sverdlovsk. Russkoe slovoobrazovanie. s. AfØoreferaØ disserØacii na soiskanie u~enoè sØeøeni kandidaØa filologi~eskih nauk. Sofià. ÅØimologià 1968. PeØleva. *vârdati).v øolesskih govorah. dial. EL 1991/6. Ogledna sveska. ÅØimologià 1967. 114–156. Sofià. (-)tu-) v slavànskih àzákah. isØori~eskoè leksikologii i leksikografii. 92–94. 24–35. VIII (bolg. ÅØimologià 1975. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. vapavy. ÅØimologià 1976. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. Petleva. XII (rus. OS — Etimolo{ki odsek Instituta za srpski jezik. K åØimologii glagola kolo{maØiØâ. 98–109. OLA 1984. VI. 20–57. ObænosØ i mnogoobrazie na slavànskiØe ezici.LITERATURA 403 Moskov 1981 — M. 1989. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. ÅØimologià 1970. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. Prefiks i koren ili koren i sufiks?. P. Nikon~uk 1979 — N. P. PeØleva 1976 — I. Petleva. kursiváè. rus. slav. PeØleva 1983 — I. Petleva 1974 — I.

Radovi}-Te{i} 1999 — M. Bãlg. 31–38.). P. 159–171./ -Øu-). dial. NSSUVD 21/2. Risti} 1996 — S. Parne re~i i ponavqawa turskog porekla u srpskohrvatskom jeziku kroz razne jezi~ke nivoe. Poøov.).404 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ukr. ÅØimologi~eskie zameØki (rus. 167–176. ørihorniè. PeØleva 1994a — I. Risti}. PeØleva. blr. 268–271. P. PeØleva 1989 — I. ZbMSFL XXXVII/1–2. Zna~enie nováh dialekØnáh slovareè ägo-vosØo~noè Serbii dlà slavànskoè åØimologii. ÅI 8. Eæe raz k voørosu o dialekØnáh slovah s vsØavnám ålemenØom -Øo. dial. 57–78. Popovi}. dial. horobráè (slav. BE XXXVIII/4. karØaàzákiè i dr. JF XIX/1–4. ÅØimologià 1984 . Govori prizrensko-timo~ke oblasti. skrågacâ. vrba~. P. P. Podgorica.-horv. Radovi}-Te{i}. 19–21. rus. ÅØimologià 1967. NSSUVD 22/2. XVIII (øo maØerialam ràda nováh dialekØnáh slovareè ørizrensko-Øimokskoè zon). Leksikolo{ko-leksikografski pristup na korpusu iz Re~nika SANU. Petleva 1996 — I. *mârdati. P. *xorbrã). P. 537–542. ÅØimologi~eskie zameØki. {ámorodâde. ÅØimologià 1982. Poøov 1969 — A. 198–201. Russkaà dialekØnaà åØimologià. 117–121. Risti}. Tipovi ekspresivne leksike u savremenom srpskom jeziku (model „osoba + psihi~ka ili moralna osobinaŒ).// -Øu-). 32–37. PeØleva 1989a — I. . Arhai~eskie ørefiksá v russkih govorah. rus. ZbMSFL XL/1. P. rus. dial. korØaváè. PeØleva. lidam. PeØleva 1993 — I. PeØleva 1986 — I. O slovenskim korenima *bob. Risti} 1997 — S. Rikov. s. O va`nosØi u~eØa v åØimologii redkih lingvisØi~eskih àvleniè formalânogo harakØera. blr. PeØleva. Parne re~i u leksi~ko-semanti~kom sistemu srpskog jezika.i *pop. PeØleva. slav. Petrovi} 1993 — S. PeØleva. Risti}.u srpskom jeziku. PeØleva. XV (ukr. PeØleva 1994 — I. øereàèka. ~e{. 119–128. Konotativni aspekti zna~ewa ekspresivne leksike.(// -Øa. 335–344. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. 113–118. me{kaØâ i dr. 64–71. PeØleva. I. PeØleva. dial. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. 102–109. Petrovi}. dial. Eæe raz k voørosu o dialekØnáh slovah s vsØavnám ålemenØom -Øo. OLA 1985–1987.(/ -Øa. Popovi} 1951–1952 — I. Risti} 1994 — S. moØoná). Leksi~ka semantika ekspresivnih glagola u savremenom srpskom jeziku. dial. ÅØimologià 1986–1987. Petrovi}.i nekim wihovim derivatima. P. 180–184. ÅØimologià 1991–1993. 309–310. PeØleva. Petleva 2002 — I. vrbeti se. OLA 1988–1990. O vozmo`nosØàh sover{ensØvovanià øriemov åØimologi~eskogo issledovanià. ÅI 6. Imeni~ka obrazovawa s prefiksom pa. Petleva 2003 — I. 34–38. P. ^etvrti lingvisti~ki skup „Bo{kovi}evi daniŒ. vrbe}. Rikov 1988 — G. JF LII. 57–62. Petrovi} 1994 — S.

ÅØimologià 1976. Sadnik. Truba~ev. 126–154. N. N. K probleme åØimologi~esko-grammaØi~eskih svàzeè. Emotivniot jazik i negovata lingvisti~ka interpretacija. 76–89. Truba~ev. Sikimi} 1999 — B. Toporov 1985 — V. 123–140. Beograd. AØ. 1975 („Monografie SlawistyczneŒ 32). ZameØki øo åØimologii i sravniØelânoè grammaØike. Truba~ev. Truba~ev 1973 — O. TolsØoè 1969 — N. MJ XV/1–2. ÅØimologi~eskie melo~i (1. Iz slavàno-iranskih leksi~eskih oØno{eniè. Moskva. Praha. Tomanovi} 1938–1939 — V. dranduleØ. Bãlgarski eØimologii. I. Todorov. Ob odnom iranizme v slavànskom: *bazuriti. Moskva. Dzieje Sáowian. Truba~ev. Slavànskaà geografi~eskaà Øerminologià. Ob odnoè redkoè slovoobrazovaØelânoè modeli. . NJ XXXIII/1–2. Truba~ev. N. Romanski. 137–143. 131–136. Sikimi}. Toporov. 3–81. Truba~ev. N. 3. N. Horv. Semaziologi~eskie åØädá. Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä. JF XVII. sØukolka. TolsØoè. 450–458. {keØ). Etymologicky slovnik slovanskych jazyku. Svazek 1. III (1–3). ZameØki øo åØimologii nekoØoráh naricaØelânáh i sobsØvennáh imen. Koncove partikule. N. N. I. batriti. 267–272. N. Nevestinska imena: od hipokoristika do pejorativa. Toporov.LITERATURA 405 Sadnik 1971 — L. 257–260. Prefiksacja imienna w jezykach sáowianskich. Predlo`ky. I. Srpski jezik 3/1–2. 201–217. Tento svazek sestavil F. Russkoe i slavànskoe àzákoznanie. Iz praslavànskogo slovoobrazovanià: imennáe slo`enià s pristavkoè a-. Sikimi}. Sikimi} 1998 — B. Slova gramaticka a zajmena. 7. batriti i pod. Truba~ev 1960 — O. Toporov 1971 — V. I. Todorov 2002 — T. 101–138. Stankjevi~ 1964 . Ptica bogomoqica. grámza. 272–280. Truba~ev 1978 — O. M.E. 80–86. Truba~ev 1972 — O. Truba~ev. Tomanovi}. 5. V (1). 29–55. Truba~ev. Truba~ev. ÅØimologià 1974. Truba~ev 1971a — O. SØ. v øiku. Wrocáaw — Warszawa — Krakow — Gdansk. 6. 497–504. 175–177. Slavànskie åØimologii. ÅØimologià 1968. Me{awe re~i. Truba~ev 1967 — O. Truba~ev. 3–20. Toøorov 1994 — V. ÅØimologià 1982. TolsØaà 1971 — S. FoneØi~eskie nablädenià nad onomaØoøei~eskimi obrazovaniàmi s suffiksom -ot v verhnelu`ickom. Stankjevi~. 489–492. Truba~ev 1972a — O. Moskva. sloven. 3–10. Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä. Sofià. váøendrivaØâsà. Truba~ev 1965 — O. ZameØki øo åØimologii i sravniØelânoè grammaØike. Kope~ny. 1973. fifa. ÅØimologià 1970. ÅØimologià 1991–1993. ÅØimologià 1971. Borys. 2. v slavànskoè øersøekØive. W. Toøorov: Iz indoevroøeèskoè åØimologii. Ezikovedsko-eØnografski izsledvanià v øameØ na akad. ÅØimologià 1964. N. ÅØimologià 1965. N. Toporov. TolsØaà. ÅØimologià 1968. 167–169. Zbornik u ~ast Petru Skoku. Iz indoevroøeèskoè åØimologii. 4. 24–67. N. Truba~ev 1971 — O.-serbsk. Truba~ev 1976 — O. Problemá isØorii i dialekØologii slavànskih àzákov. Toporov 1985a — V.

Uzeneva 2001 — E. Kiiv. Crepajac 1973 — Q. CeèØlin 1959 — R.v slavànskih àzákah. Ob osobennosØàh åksøressivnáh affiksov v slovoobrazovaØelânoè sisØeme àzáka. ÅØimologi~eskiè slovarâ russkogo àzáka I–IV (perevod s nemeckogo i dopolnenià O.i formoobrazovanià v indoevroøeèskih àzákah. U~enáe zaøiski IX. [arifullin 1982a — B. 187–209. Moskva — Leningrad. 111–123. À. ^erni{. À. CeèØlin 1954 — R. CeèØlin. Slova s ørisØavkoè øa. Obæee i slavànskoe àzákoznanie. ÅØimologià 1978. [iràev 1935 — M.v russkih narodnáh govorah. Usøenskiè 1997 —B. I. À. À. 203–213. Akademiku N. ÅØnolingvisØi~eskie maØerialá iz ägo-zaøadnoè Bolgarii (s. A. S. ÅØimologià 1984. Fasmer — M. 205–224. 90–99. [arifullin. N. Srpski etnografski zbornik LXXXIV.i ee allomorfami v russkom àzáke. MaØerialá dlà izu~enià øriimennoè ørisØavki su. Moskva. Hereè-[imanâska. M. Crepajac. Åksøressivnáe ørefiksá. ^erni{ 2003 — T. PeØri~eskaà obæina. Slavànskoe *gonositi (se). [arifullin 1979 — B. O. Slov’ànsâka leksika v isØoriko-eØimologi~nomu visviØlenni. K øosØanovke øroblemá protoindoevropeèskoè ørefiksacii: ørefiksalânáe modeli i Øiøá ih zna~enià. ^umakova. 58–77. Iz isØorii slavànskoè arhai~noè ørefiksacii v russkom àzáke. 139–150. Fasmer.v slavànskih àzákah. Uzeneva. Truba~eva).406 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Truba~ev 1980 — O. À. Voøros o skráØoè ørefiksacii v øromeØeidskih (indo-evroøeèskih) àzákah. Novosibirsk. Tomsk. O prefiksu a. Marru. Ob arhai~náh ålementah slovoobrazovatelânoè sistemá (tipá arhai~náh prefiksov). K voørosu o zna~eniàh øriimennoè ørisØavki øa. Issledovanià øo slavànskoè dialekØologii 7.u klasi~nim jezicima. Voørosá slovoobrazovanià v indoevroøeèskih àzákah 3. Tomsk. [arifullin 1988 — B. Careva 1971 — L. Moskva 1986–19872. Avtoreferat dissertacii na soiskanie u~enoè stepeni kandidata filologi~eskih nauk. 113–121. Beograd. DialekØnaà leksika 1969. Sofièskaà oblasØâ). U~enáe zaøiski XVII. [arifullin. EIRÀ VII. 127–151. Leksika i frazeologià russkih govorov Sibiri. 427–432. Iz balØo-slavànskih åØimologiè. 62–64. ÅØimologià 2000–2002. Tomsk. Izbrannáe Ørudá III. [arifullin. P. Leksika dialekØa kak isØo~nik rekonsØrukcii øraslavànskogo slovarà. [anskiè 1972 — N. Filipovi} 1972 — M. [anskiè. Truba~ev. Usøenskiè. Novosibirsk. Beograd. Etnolo{ka posmatrawa. M. Iz istorii arhai~noè prefiksacii (lokalânáe arhai~náe prefiksá v istorii russkogo àzáka). Filipovi}. . Hereè-[imanâska 2003 — K. [iràev. À. Careva. Moskva. Voørosá slovo. ^umakova 1986 — Ä. N. Gega. 216–224. AkØualânáe øroblemá leksikologii i slovoobrazovanià VIII. [arifullin 1979a — B. M. [arifullin. [arifullin. CenØr i øeriferià v àzáke v sveØe àzákováh universaliè. S. CeèØlin. Slova s ørisØavkoè ko. Takovci. 3–18. [arifullin 1982 — B. 208–247.

16–21. Prasáowianskie prefiksy imienne pa-. Borys — W. * Ajeti 1985 — I. K øraslavànskoè åØimologii. Gomelâ. Prefiksacja imienna w jezykach sáowianskich. AkØualânáe voørosá slavànskoè onomasØiki. Dictionary of Khotan-Saka. Ukrainsâki etimologii. 21–28. Prilozi srpskohrvatskoj etimologiji. RS XXXIV/1. Serbsko-chorwackie studia leksykalne. Re~-dve o dostignu}ima na polju etimolo{kih studija arbanaskog jezika. P. Bucuresti.w jezyku serbsko-chorwackim. 474–485. WSJ 37. Bjeleti}. so-. 179–183. Bailey. 37–45. Bezlaj — F. [ulâga~ 2003 — V. Borys. ZbMSFL XXIII/1. A. [ulâga~. tonoveala. Bezlaj. Na tropach sáowianskich reliktow leksykalnych. [ulâga~ 1999 — V. Ajeti. Avram 1989 — A. [ulâga~ 1995 — V. tojeraŠ. Slovotvirne gnizdo z korenem *Vãrd. Cambridge 1979. Borys. Zbornik u ~ast Petru Skoku. Heidelberg 1908–1913. 7–20. 549–552. Ukrainsâki eØimologii. 120–129. Ljubljana 1977–2005. [øringer. [usØer-[evc 1971 — G. [usØer-[evc. Krakow 2005. ÅØimologià 1988–1990. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991 — M. Borys. 19–27. [usØer-[evc 1992 — G. Vlaji}-Popovi}.(na materiali antroponimii). [ulâga~ 1997 — V. Borys. Slavànskie øroØezá v slu~aàh ziànià i ih zna~enie dlà slavànskoè åØimologii i isØori~eskoè grammaØiki. . 25–28.cu to. 69–81. [ulâga~ 2004 — V. Monografie Slawistyczne 32. Berneker — E. Borys 1980 — W. 17–37. [ulâga~. Substituirea lui po. P. Wrocáaw etc.LITERATURA 407 [pringer 2002 — O. Russkoe dialekØnoe øorØ kak ålemenØ gnezda *peu. Borys. Borys 1975 — W. 175–180. [ulâga~ 2002 — V. [ulâga~. WSJ 41. Avram. ZbMSFL XXV/2. 1–6. Tiøologià movnih zna~enâ u diahroni~nomu Øa zisØavnomu asøekØah. 25–29. [usØer-[evc. J. W. o. P. Slavisches etymologisches Worterbuch. P. RS XLII/1. 88–99. A — morã. Problemi praslov’ànsâkoi imennoi derivacii (deàki pohidni z prefiksom *a-). Sáownik etymologiczny jezyka polskiego. Bailey — H. Russkaà dialekØnaà åØimologià. tonoh. P. MovoznavsØvo 1999/6. Borys 1982 — W. Etimolo{ki problemi nekih ekspresivnih glagola kretanja. 1–9./ *pou. MovoznavsØvo 1997/2–3. Etimolo{ki slovar slovenskega jezika I–IV. Borys 1981 — W. Studii si cercetari lingvistice XL/6. SØudii z onomasØiki Øa eØimologii 2003. Borys. [ulâga~. [ulâga~. Borys 1973 — W. 250–260. 127–134./ *pu. Berneker.in limba romana si unele probleme de etimologie ‰tologi. Ukrainsâki etimologii./ *pu-. pra-. [ulâga~. Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä. Iz slavànskogo åØimologi~eskogo slovarà. Donecâk.

Bruckner. Graur. Komplexni situace jako semanticke vychodisko pri vzniku slovanskych slov (na prikladu semantickeho vychodiska ’chradnout’). Jezyk Polski LXXI. SR V–VII. Borys 1991a — W. EWAi — M. Jezyk na pograniczach 21. Etymologica Brunensia. Pogranicza i kontakty jezykowe. Obraz jezykowy sáowianskiego Pomorza i Áuzyc. Borys. ZB VI/2. Gluhak 1999 — A. 135–140. Hadrovics. Iz reliktne leksike praslovenskog porekla u srpskohrvatskim dijalektima III. Filipovi} 1968 — M. Das Prafiks ka. Brno. Havlova. 169–177. Praha. Graur 1963 — Al. Etymologicky slovnik jazyka ~eskeho. J. Borys. Lublin. WSJ 37. 11–20. slabostŒ. Dziedzictwo prasáowianskie w leksyce kaszubskiej. Cvetko-Ore{nik. Krakow. Havlova 1979 — E. Ljubljana. Bucuresti. Praha 1989—. Etymologisches Worterbuch des Altindoarischen I–II. Borys/Vlaji}-Popovi} 1989 — W.in der Onomastik auf dem Balkan. Borys 1989 — W. Zu dem Sogennanten Prafixalen *A. Borys. Havlova 1999 — E. Praha 1973–1980. Borys. 22–34. Borys 1997 — W. Holub/Kope~ny — J. Holub. ZbMSFL XXXII/1. ESSJ — Etymologicky slovnik slovanskych jazyku. Debeljak. Cvetko-Ore{nik 1985 — V. Neke praslavenske rije~i u hrvatskom. Hadrovics 1985 — L. 287–294. Heidelberg 1986–1996. Borys 1991 — W. Gottingen 1962–1965.408 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Borys 1984–1985 — W. Kope~ny. HDZb 11. 95–97. Sáownik etymologiczny jezyka polskiego. 222–244. O mrtvih velarnih predponah. Ungarische Elemente im Serbokroatischen. Etymologie polskie. 261–269. Jezyk w zachowaniach spoáecznych. Etymologicke poznamky k nekolika ~eskym dialektism u m. Gluhak. Havlova 1978 — E. @iva antika I/2. Czakawskie studia leksykalne. . Grabias 1994 — S. 137–140. Filipovi}. Budapest. Praha 1952. 389–396. Skopje. 15–31. Vlaji}-Popovi}. Borys. Dzieje Sáowian. Fraenkel. Warszawa. 13–23. Litauisches etymologisches Worterbuch I–II. ^akavski semanti~ki arhaizam lukno œiznemoglost. S. Borys 1999 — W. Slavia 68. Etimologii romanesti. ESJS — Etymologicky slovnik jazyka staroslovenskeho. Borys. 114–118. Herej-Szymanska 2002 — K. Havlova. Projekt Etymologicznego sáownika kaszubszczyzny. Linguistica XXV. F. Slova gramaticka a zajmena I–II. Warszawa. Grabias. Bruckner — A. Sborn i k prac i Filozofick e fakulty Brn e nsk e univerzity 27. Krakow 1927. Mayrhofer. Dijalektolo{ki rje~nici kao izvor za prou~avanje najstarijeg sloja doma}ega hrvatskoga ili srpskoga leksika. ZbMSFL XXVII-XXVIII. Fraenkel — E.im Slavischen. Havlova. Particulae Pelasticae II. Borys. 7–50. Herej-Szymanska. HDZb 8. 157–166. Budimir 1951 — M. Debeljak 1954 — A. Nare~ni homonyma z okoli Moskvy. Budimir. Czasowniki ze znaczeniem œumiera}Œ w gwarach buágarskich.

Prilog negaciji u gr~kom i u latinskom jeziku. 161–190. Matzenauer. Scytho-slavica (III). Jakobson. While Reading Vasmer’s Dictionary. Liewehr. Praha. Korinek 1934 — J. Musi}. Machek. Karlikova 1998 — H./ to. Praha. Nochmals zu den affektiven Vorsilben im Slavischen. Expresivne predpony v slovanskych a romanskych jazykoch. Musi} 1931 — A. Etymologisches Worterbuch der slavischen Sprachen. Ursl. Malinowski 1899 — L. Zbornik u ~ast A. Kralik. Studie z oblasti onomatopoje. Kralik 1994a — L’. Beli}a. 107–114. Jany{kova. Bratislava. The Hague — Paris. Miklosich — F. 225–229. Miklosich. 49–56. 12–15. Dzieje Sáowian . WSJ 29. Rad JAZU 242. 11–27. Praha 19682. Slavica Slovaca 29/2. Vztah starych Slovanu ke stromum z hlediska jejich jmen. 183–215. Kralik. Etymologicky slovnik jazyka ~eskeho. Roman Jakobson. Machek. Matzenauer 1881 — A. Korinek. Loma 1998 — A. Prace z vedeckych ustavu XXXVI. Typy a puvod semantickych zmen vyrazu pro pojmenovani citovych stavu a jejich projevu ve slovanskych jazycich. M. Loma. Karlikova. On the Prefix ta. 117–119. Kne`evi}. Die Turzismen in der Sprache der Kroaten und Serben. Glagol knaditi. Wien 1886. Liewehr 1956 — F. Wiesbaden 1956–1980. Malinowski. Mladenova 1993 — O. Loma 2002 — A. Murko 1937 — M. Knobloch 1969 — J. Listy filologicke a paedagogicke VIII. 161–170. Koln — Wien. Beograd. 620–649. Murko. Uber expressive Sprachmittel im Slawischen. 339–342. Internationalen Slavistenkongress in Zagreb 1978. Prispevek k otazce indoevropskeho ablautu. Meisenheim am Glan. Machek 1930 — V. Praha. 345–360. Kilka przykáadow uzycia przedrostka ko. KurzgefaŸtes etymologisches Worterbuch des Altindischen I–IV. ZSl I/1. 83–91. KEWA — M. Moskov. Mundartliche Gliederung des spaten Urslavischen und fruhe slavische Stammesbildungen. Studie o tvoreni vyrazu expresivnich. Jany{kova 2003 — I. Moskov 1978 —M. Berlin. Mayrhofer. Selected Writings II (Word and Language). Prispevky ke slovanskemu jazykozpytu. Zagreb. Praha. . Knobloch. Ein besonderes Prafixsystem in der slavischen Sprachen. Bratislava. ^eska slavistika 2003. Kralik 1994 — L’.LITERATURA 409 Jakobson 1971 — R. Slavistische Studien zum VIII. Prasáowianszczyzna. Machek — V. Warszawa. *xomo tã. Prilog leksikografiji i prou~avanju narodne epike. Poznamky k vykladu niektorych slov. Praha. Loma.in Romanian. Prace Filologiczne V. 143–160. Zo slovanskych nazvov nadob (I). 25–40. ^eska slavistika 1998. Kne`evi} 1962 — A. Mladenova. 141–147. Jazykovedny ~asopis XX/2. Mouton. Bratislava. Kope~ny.w jezykach sáowianskich. Slovenska re~ 59/6. Kope~ny 1983 — F. ZB 29/1.

Zeitschrift fur vergleichende Sprachforschung auf dem Gebiete der indogermanischen Sprachen XXXIII. Zagreb 1971–1974. 244–246. Festschrift for Henry Hoenigswald. Sáawski. Pokorny — J. Sáawski 1976 — F. Przedrostek pa. f. Ljubljana. Okoniowa. Leksyka kaszubska na tle sáowianskim. ^eska slova na -tr~ (kostr~.(te-. Studia etymologica Brunensia 1. O slovanske exspresivni predpone la-. Schuster-[ewc — H. 329–332. 120–123. Skok. Schmidt. Etymologische Erklarungsversuche. Okoniowa 1968 — J. P. Warszawa 1994—. Etimologija i male folklorne forme. Sáownik etymologiczny jezyka polskiego. Sáawski. 79–120. Nova serija. Wiesbaden. Smoczynski 2002 — W. Akupara. Dandekar Felicitation Volume./ ko. Schuster-[ewc 2000 — H. Bautzen 1978–1989. Das prafigierende Element ka. to-). 23–35. Schuman 1909 — H. 378–381. 293–301. Indogermanisches etymologisches Worterbuch I–II. Zeszyty Naukowe Uniwersytetu Jagiellonskiego. Rejzek. chatr~). Schmidt. Studia etymologica Brunensia 1. Formarea cuvintelor in limba romana II. Schuster-[ewc. Rejzek 2000 — J. Schulze. Zarys sáowotworstwa prasáowianskiego ‰u:Š SP 2. Tubingen. Zarys sáowotworstwa prasáowianskiego ‰u:Š SP 1. Warszawa. Popowska-Taborska.we wspoáczesnych gwarach polskich. Schmidt 1987 — H. 322–329. Uberlegungen zur Genese des Urslavischen *ch. Berlin.und niedersorbischen Sprache 1–24. Rizescu. Prefixele. Prace Jezykoznawcze 21. Historisch-etymologisches Worterbuch der ober. Sáawski. Aitzetmuller.410 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Nemec 1979 — I. Sáawski 1974 — F. 11. Professor R. Schuman. Amrtadhara. Dzieje Sáowian. W. Die Welt der Slaven X. knj. Zarys sáowotworstwa prasáowianskiego ‰u:Š SP 3. Borys. Nemec. Sáawski. Beograd. 13–60.in der Wortbildunge des Slavischen. 191–198. O{tir. Schutz 1965 — J. R. O{tir 1930 — K. Popowska-Taborska/Borys 1996 — H. 355–362. Vergleichendes Worterbuch der slavischen Sprachen 1–7. Rizescu 1978 — I. Schulze 1895 — W. Borys. Pokorny. On the Occasion of his Seventieth Birthday. Schuster-[ewc. . kotr~. XIII. Krakow 1952—. Slavia XLVIII/2–3. Archiv fur slavische Philologie XXX. P. Ta. Sikimi}. Krakow./ k. Bucuresti. Skok — P. Smoczynski. A–bávolâ. Delhi. An Indo-Iranian etymological kaleidoscope. SEK — W. 43–141. Sadnik. Gutersloh. Sáownik etymologiczny kaszubszczyzny. Sáawski — F. Bern 1959–1969. Popowska-Taborska. Sáawski 1979 — F. H. Sikimi} 1996 — B. N. Sadnik/Aitzetmuller — L. Wiesbaden 1963–1973. n. Arpokrathj. Uwagi laryngalistyczne do niektorych wyrazow sáowianskich i litewskich. 233–245. Biblioteka Ju`noslovenskog filologa. Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika I–IV. 11–19. Schmidt 1984 — H. Schutz. Drei vorslavisch-etruskische Vogelnamen.

1974—. 269–275. 327–342. Jadranske etimologije. Etimolo{ki prilozi ~akavskoj aloglotiji IV. Truba~ev. Lyon — Paris 1950–1974. N. 198–204. 5–45. Druga. Vinja I–III — V. Ljubljana 2003. Serban 1974 — F. Worter und Sachen III. Wrocáawska. Revue des etudes slaves 22/1–4. Heidelberg. Vasmer. Wrocáawska 1967 — E. ^R 1989/1. Vinja. Vinja. Vasmer 1912 — M. Slovenski etimolo{ki slovar. Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku. SP — Sáownik prasáowianski. WSJ 37. Warszawa. Trypu}ko 1950 — J.LITERATURA 411 Snoj — M. pregledana in dopolnjena izdaja. Grammaire comparee des langues slaves. Vaillant. O pewnej nie dostrzezonej funkcji przedrostkow czasownikowych w jezyku rosyjskim. Zagreb 1998–2004. 3–41. Szymanski 1977 — T. La depreverbation. SR III/3–4. Snoj 1987 — M. Rotwelsches im russischen Wortschatze. Szymanski. Prace Jezykoznawcze 86. Paris. Serban. Wrocáaw. Truba~ev 1991 — O. Derywacja czasownikow onomatopeicznych i ekspresywnych w jezyku buágarskim. Slavische Etymologie gestern und heute. 524–530. Vinja 1989 — V. Studia z Filologii Polskiej i Sáowianskiej 7. ’Strah in trepet’ in ’groza in strah’ — etimolo{ka analiza praslovanskih leksemov *polxã in *straxã. Snoj. Limba Romana XXIII/6. Trypu}ko. Sarajevo 19794. [kalji}. Vaillant 1946 — A. Bucuresti. SR 35/3. 175–178. . Note lexicale si etimologice. 197–212. Snoj. Zwiazki leksykalne kaszubsko-poáudniowosáowianskie. Wrocáaw etc. Vaillant. [kalji} — A. Vaillant I–IV — A.

Vuji~i}. Iz ratarske leksike Gora`devca (kod Pe}i). 29. Dini} 1988 — J. Grkovi} 1982 — J.. Rje~nik vasojevi}kog govora. 89–90. Dalmacija.IZVORI IZVORI Ajxanovi} 2002 — M.. 125–153. Iz leksi~ke problematike severne [ajka{ke. Trivunac. Vlajkovi} 1966 — D. 59–92. Bogdanovi} 1979 — N. 147–148. Stefanovi}–Karaxi}. Re~nik timo~kog govora. Vlajkovi}. Iz leksike Pive (selo Bezuje). Bogdanovi}. Odjeqewe umjetnosti kw. — M.. Dini} 1990 — J. Plovdiv 1895–1908. Stefanovi}–Karaxi}. Aleksi}. Dini}.. Be}kovi}. Lele. . 71–105. Bolinovski 1952 — G. Vuji~i} — M. L. Posebna izdawa CANU kw. 1–312. 1–178. 7–335. Dodatak re~niku timo~kog govora. 89–98. SDZb XXV. Be}kovi}. 185–417. Govor Aleksina~kog Pomoravqa. Gagovi}. Me|a. 6. Dalmacija — S. Bori~i} Tivranski. 199–257. Bojani}/Trivunac 2002 — M. 7–302. Vukovi} 1940 — J. NJ IV. Aleksi} 1935 — @. Beograd 18983. AOS — Arhangelâskiè oblasØnoè slovarâ. SDZb LI. Vukovi}. Beograd 1979. Bawa Luka 2004. — M. Bogdanovi}. SDZb XXXIV. Bojani}. Bukumiri} 1983 — M. Vuk 1818 — V. SDZb XXXIII. Lele i kuku. Re~i i izrazi. Rje~nik govora Potkozarja. PPJ 16. Re~nik „frajerskihŒ ({atrova~kih) re~i i izraza. Prilog poznavawu dijalekatske leksike [umadije (iz leksike ^umi}a). reørinØ Sofià 1975–1978. Zborovi od Gali~nik. Gerov. 381–422. Vuk — V. Govori Bu~uma i Belog Potoka. Ajyanovi}. Gagovi} 2004 — S. PPJ 19. Srpski rje~nik. Beograd 2002. Grkovi}. Bogdanovi} 1987 — N. Be~. Andri}. Galetin 1980 — G. Re~nik na bãlgarskià ezik I–V. Bolinovski. Podgorica 1995. Moskva 1980—. PPJ 18. Beograd 1976. SDZb X. Re~nik `argona. PPJ 2. Be}kovi}. Rje~nik govora Pro{}ewa (kod Mojkovca). Be}kovi}. Dini}. Beograd 1978. PPJ 33. Srpski rje~nik. Gerov — N. R. Me|a Vuka Manitoga. Bori~i} — V. SDZb XLIX. Akcenat govora Pive i Drobwaka. Doøãlnenie . Andri} — R. Galetin. MJ III/6. Prilog prou~avawu leksike severozapadne Like. Rje~nik dubrova~kog govora. SDZb XXXVI. Bukumiri}.

Zlatkovi}. 43–55. PPJ 33. Marseni} 1986 — T. Mijatovi} 1983 — J. Nikoli}. Re~nik timo~kog govora (drugi dodatak). Mari} 2002 — B. Pirot 1987. izreke i zagonetke. SDZb XIX. SDZb XXXII. Ko`eqac 1989 — Q. Markovi} 1986 — M. Mari}. \ukanovi}. Neobi~nije re~i iz [umadije. Zlatkovi}. Prilog poznavawu leksike srpskih govora u Ma|arskoj. Iz narodnog govora Vasojevi}kog kraja. \ukanovi} 1983 — P. Re~nik govora ju`ne Srbije. Zlatkovi}. SDZb XXXVI. Anegdotska i druga kazivawa iz pirotskog kraja. Jovi~i} — M. \ukanovi}. Babu{nica 1997. Jovanovi} B. Mani} — D. Beograd. Kwiga II. Zlatkovi}. Govor sela Gorwe Caparde (kod Zvornika). @ivan~evi} 1986 — I. @ivan~evi}. SDZb XXXVIII. Mijatovi}. @elehovskiè. Prilog poznavawu leksike Zlatibora. Elezovi}. 423–740. Govor Draga~eva. Zlatanovi} — M. Timo~ke poslovice. Re~nik kosovsko–metohiskog dijalekta. SDZb XLI. SDZb II. PPJ 19. SDZb XXXIV. Pirot (re~nik 71–78). Jovanovi} V. 245–500. Dini}. Gavrilo Stefanovi} Venclovi}. Pirot (re~nik 99–118). Pirocko pcuvawe i pretewe. Lu`ni~ki re~nik. Malorusko-nòmeckiè slovar I–II. 105–306. Jovanovi} 1911 — V. Jovanovi}. 313–688. Markovi}. Re~nik narodnog govora u Crnoj Reci. Prilog prou~avawu leksike Srema. Frazeologija omalova`avawa u pirotskom govoru. PPJ 19. Frazeologija straha i nade u pirotskom govoru. @ivkovi}. Maksi}. SDZb XXIX. SDZb LI. 379–586. 271–285. Re~nik leskova~kog govora. @arovnice. \ukanovi} 1995 — P. Maksi} 1980 — M. Poslovice i pore|ewa u pirotskom govoru. Pirot (re~nik 279–306). 102–108. Milovanovi}. Nikoli} 1972 — M. PPJ 16. Elezovi} — G. @ivkovi} — N. Beograd 2003. 258–326. Kraji{ki rije~nik. 341–683. Zlatkovi} 1989 — D. Jovi~i}. Vrawe 1998. Zlatkovi}. Leskovac 1984. VI (1935). 1–240. Re~nik pirotskog govora. Zlatkovi} 2003 — D. Markovi} 1993 — M. . Zlatkovi} 2004 — D. Govor sela Gorobiqa. Re~nik sela Kamenice kod Ni{a. Duma. Mani} Forski. 93–122. Mitrovi}. Gladno grne. Zlatkovi} 1990 — D. Markovi}. Marseni}. 2004 — V. 13–70.IZVORI 413 Dini} 1992 — J. Rajkovi} Ko`eqac. PPJ 22. 619–746. 2001 — B. Jovanovi}. SDZb XXXV. 175–457. SDZb XXXIX. Zlatanovi}. Lâviv 1886. Ni{. 149–177. Iz leksike ^eneja (rumunski Banat). Jovanovi}. Zlatkovi} 1988 — D. @elehovskiè — E. S. SDZb IV (1932). Mitrovi} — B. Re~nik narodnog govora u Crnoj Reci. 149–398. Milovanovi} 1983 — E.

. Stanojevi}. ]upi}. SDZb XVI. Novi Sad — Zagreb 1978. Leningrad 1967—. Komi{ka ribarska epopeja. Olesch. Tomi}. Re~nik govora Zagara~a. [umadijski govor u Gru`i s osobitim osvrtom na akcente. 177–194. Moskva — Leningrad (SankØ-PeØerburg) 1965—. RMJ — Re~nik na makedonskiot jazik. 1983—. Hraste. SØoè~ev. ]iri}. Stamatoski. SDZb XXIII. izd. 121–380. MJ X/1–2. ]upi}i 1997 — D. Srpska akademija nauka i umetnosti i Institut za srpski jezik SANU. ^akavish–deutsches Lexikon I. Govor Lu`nice. Stani}. SDZb XXIX. SDZb XLIV. Novi Sad 2000—. Tomi}. Dul~i}. 79–106. Od leksikata na tetovskiot govor. Pe{ikan.414 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Nikoli} B. ]iri} 1983 — Q. Koneski. R. ^e{qar 1983 — M. PPJ 19. SDZb III. Usko~ki re~nik 1–2. SDZb XV. Rodoøski re~nik. Re~nik radimskog govora. 3–174. Iz leksike Vasojevi}a. SØoè~ev 1965 — T. Te{i}. Te{i} 1977 — M. Koln–Wien 1979. POS — Pskovskiè oblasØnoè slovarâ. ]upi}. Beograd 1990–1991. 83–180. RSGV — Re~nik srpskih govora Vojvodine. SDZb XXXVI. SDZb XXXV. SPZB — Slounik belaruskih gavorak øauno~na–zahodnàè Belarusi i àe øagrani~~a 1–5. 159–328. HDZb 7/2. 179–313. Skopje 1986. ^DL — M. Beograd 1959—. P. Iz leksike Ivande (rumunski Banat). Pe{ikan 1965 — M. B. Dul~i}i 1985 — J. [imunovi}. Minsk 1979–1986. Dul~i}. RSA — Re~nik srpskohrvatskog kwi`evnog i narodnog jezika. Starocrnogorski sredwokatunski i qe{anski govori. Stamatoski 1959 — T. * Bo`ani} 1983 — J. Bãlgarska dialekØologià 5. 187–192. RMNP — Re~nik na makedonskata narodna poezija. Govor Banije i Korduna. — D. Tomi} 1984 — M. 381–747. ]upi} 1977 — D. ]upi} i @. Rajkov 1971 — I. 152–221. 7–191. izd. P. red. Govor Svini~ana. SDZb XVIII. SDZb XXX. Novi Sad — Zagreb 1967–1976. Rajkov. Stijovi} 1990 — R. 1966 — B. Stevovi}. Stijovi}. Prilog za dijalektolo{ki re~nik govora Mokrina. Sofià. Rje~nik bru{koga govora. Bo`ani}. 7–265. SRNG — Slovarâ russkih narodnáh govorov . RMS — Re~nik srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika 1–6. PPJ 7. 107–148. Petrovi}. Stanojevi} 1927 — M. ^e{qar. Petrovi} D. TS — Turauski slounik 1–5. Ma~vanski govor. ^R 1983/1–2. Govor Qe{tanskog. Minsk 1982–1986. Prilozi re~niku timo~kog govora. Tomi} 1989 — M. Stevovi} 1969 — I. Stani} — M. Govor Bjelopavli}a. SDZb XXII. 401–635. Skopje. Nikoli}. Matica srpska — Matica hrvatska.

The ^akavian Dialect of Orlec on the Island of Cres. Peru{i} 1993 — M. Rasprave Zavoda za jezik 1. Zagreb 1973. Herman. HDZb 4. Rje~nik komi{kog govora. Rad na prou~avanju ~akavskoga govora u Brinju i okolici. Rje~nik ~akavskog narje~ja op}ine Duga Resa i Karlovac. Guberina. 113–154. dio Rje~nik. Peru{i}. . HDZb 3. II dio. Mate{i} — J. Houtzagers. M. 105–145. Peru{i}. Zabilje{ke o govoru u [epurini na otoku Prvi}u. Slovensko-nem{ki slovar I–II. Hamm/Hraste/Guberina 1956 — J. 7–213. Ro`ajski rje~nik. Ro`aje 2003. [ojat. P. Re~nik ba~kih Bunjevaca. Rje~nik govora otoka Vrgade. ^R 1993/1. II. Kosor 1979 — K. P. Marde{i}-Centin 1977 — P. S. Finka/[ojat 1973 — B. 95–117. M. Zagreb. Kursar 1972 — A. 109–147. Amsterdam. Prilog poznavanju leksi~koga blaga u govoru Virja (Podravina). ^R 1986/2. 73–97. Gei}. Pave{i}. A. Hraste. Rje~nik ~akavskog narje~ja op}ine Duga Resa i Karlovac. Peru{i} 1986 — M. Herman 1973 — J. I{ki kralj. Had`i} — I. Gra|a za diferencijalni rje~nik narodnog govora ro`ajskog kraja. Pogled u leksi~ko blago Grabov~eva „CvitaŒ. ^R 1989/1. Juri{i} — B. Maresi} 1996 — J. 153–228. Novi Sad — Subotica 1990. G. Marde{i}-Centin. 103–131. Die ~akavische Mundart von Baumgarten in Burgenland. Sumartinski rje~nik. Had`i}. ^R 1990/2. HDZb 1. Gra|a za diferencijalni rje~nik trogirskoga cakavskog govora od polovice XIX do polovice XX stolje}a. 89–114. Gei}/Slade-[ilovi} 1989 — D. Pleter{nik. Novakovi}. Frazeolo{ki rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Rje~nik ~akavskog narje~ja op}ine Duga Resa i Karlovac. Gei}/Slade-[ilovi} 1990 — D. 265–321. Juri{i}. ^R 1994/2. Gra|a za diferencijalni rje~nik trogirskoga cakavskog govora od polovice XIX do polovice XX stolje}a. III dio. Mate{i}. Ba~lija. 91–105. Kuli{i}. Rje~nik ~akavskoga narje~ja sela Mihaljevi}i kraj O{tarija. Gei}. 86–100. Pei}/Ba~lija — M. Peru{i}. Ljubljana 1894–1895. Malba{a 1976 — Z. Filologija 7. Filologija 9. Pei}. PPJ 12. Pleter{nik — M. Peru{i}. Wien. Koschat. Hamm. Kosor. 37–72. ^R 1988/2. Filologija 27. Zagreb 1982. Malba{a. 35–73. Kuli{i} 1979 — [. Iz leksike sela Donjih Rami}a kod Klju~a u Bosanskoj Krajini. Finka. ^R 1979/2. Slade-[ilovi}. Peru{i} 1988 — M. Houtzagers 1985 — H. Finka. ^R 1972/2. Rje~nik govora Podravskih Sesveta. Koschat 1978 — H. Karlova~ki govor.IZVORI 415 Finka/Pave{i} 1968 — B. 73–99. Govor otoka Suska. ^R 1990/1. Novakovi} 1994 — P. Maresi}. 77–150. Kursar. 5–44. Peru{i} 1990 — M. M. Slade-[ilovi}.

Vidovi}. Zovko 1901 — I. 323–481. HDZb 4. 317–493. Turopoljski govori. Turina. 1–207. HDZb 5. Rje~nik `argona splitskih mla|ih nara{taja. Sáownik gwar kaszubskich na tle kultury ludowej I–VII. Urukalo 1982 — M. . Urukalo. Sekere{ 1977 — S. RJA — Rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika I–XXIII. HDZb 5. Opracowany przez Zakáad Dialektologii Polskiej Instytutu Jezyka Polskiego PAN w Krakowie pod kierunkiem M. [ojat 1982 — A. Dokle je kaj prodro na ~akavsko podru~je?. Wrocáaw 1997—. Ve~enaj/Lon~ari} — I. Karasia. Posebna izdanja Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje. Zagreb 1997. 115–160. Vidovi} 1990 — R. Ribari}. Lon~ari}. 203–428. Zovko. Rijeka 1977. Zagreb 1880–1976. Sekere{. PPJ 18. 169–200. Ozaljski govor. Sychta — B. Razmje{taj ju`noslovenskih dijalekata na poluotoku Istri. Ve~enaj. HDZb 6. Turina/[epi} — Z. Sychta. Te`ak 1981a — S. 155–183. Rje~nik ~akavskih izraza — Podru~je Bakarca i [krljeva. SGP — Sáownik gwar polskich. Govor Hrvata u ju`noj Baranji. Te`ak 1981 — S. 51–87. Te`ak. Vinogradarska leksika Brati{kovaca. Te`ak. [ojat.416 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Ribari} 1940 — J. A. Vjerovanja iz Herceg-Bosne. SDZb IX. Zagreb. Rje~nik Gole. ^R 1990/1. Zbornik za narodni `ivot i obi~aje Ju`nih Slavena VI/1. Wrocáaw 1967–1976. [epi}. M. Knjiga 4.

Dzieje Sáowian — Dzieje Sáowian w swietle leksyki. ÅØimologià — ÅØimologià. EL — Ezik i liØeraØura. SØudii z onomasØiki Øa eØimologii — SØudii z onomasØiki Øa eØimologii. SDZb — Srpski dijalektolo{ki zbornik. Moskva. Sofià. ÅI — ÅØimologi~eskie issledovanià.SKRA]ENICE SKRA]ENICE ^asopisi BalkE — Balkansko ezikoznanie / Linguistique balkanique. B. IIBE — IzvesØià na InsØiØuØa za bãlgarski ezik. g. Bednarczuk. Ekaterinburg. Ekaterinburg. OLA — Obæeslavànskiè lingvisØi~eskiè aØlas. MaØerialá IV Me`dunarodnoè nau~noè konferencii. Skopje. Pamieci Profesora Franciszka Sáawskiego. MaØerialá i issledovanià. ZbMSFL — Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku. Krakow 2002. Kiiv. Beograd. NSSUVD — Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane. Leningrad. Moskva. Beograd. Borys. Novi Sad. * ^R — ^akavska ri~. PPJ — Prilozi prou~avawu jezika. Sbornik v ~esØâ {esØidesàØileØià ørofessora S. NJ — Na{ jezik. BE — Bãlgarski ezik. Novi Sad. JF — Ju`noslovenski filolog. Split. . MovoznavsØvo — MovoznavsØvo. Sofià. Dialektnaà leksika — DialekØnaà leksika. Moskva 1971. g. red. Moskva. Sofià. Ni{ 1994. J. Beograd. Russkaà dialekØnaà åØimologià — Russkaà dialekØnaà åØimologià. Beograd. Moskva. L. Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä — Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä . Bern{Øeèna. ÅIRÀ — ÅØimologi~eskie issledovanià øo russkomu àzáku. MJ — Makedonski jazik. U~enáe zaøiski — U~enáe zaøiski InsØiØuØa slavànovedenià AN SSSR. Kiiv. Govori prizrensko-timo~ke oblasti — Govori prizrensko-timo~ke oblasti i susednih dijalekata. EkaØerinburg. W. Rusek.. Sofià. 22–24 okØàbrà 2002.

mlavest. Rusek. psl. RS — Rocznik Slawistyczny. let. SR — Slavisti~na revija.-h. nem. alb. jerm. stir. germ. pie. lit. mak. mong. stkajk. Krakow. Warszawa 1998. ir. ^asopis pro slovanskou filologii. Praha. WSJ — Wiener Slavistisches Jahrbuch. stind. it. sogd. lat. ma|arski makedonski mladoavestijski mleta~ki mongolski novovisokonema~ki nema~ki novopersijski osmanski praindoevropski poqski praslovenski rumunski ruski srpsko-hrvatski slovena~ki slovenski sloviwski slova~ki sogdijski sredwevisokonema~ki sredwenema~ki srpski starovisokonema~ki staroindijski staroirski staroiranski starokajkavski . ZB — Zeitschrift fur Balkanologie. npers. ie. vlat. indoir. engl. iran. dvnem. jsl. stvnem. rum. sloviw. sln.418 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Filologija — Filologija. nvnem. ka{. Praha. Slavia — Slavia. blr. osm. stiran. angls. ar. srp. Studia etymologica Brunensia — Studia etymologica Brunensia. got. Borys. Jezici i dijalekti avest. sl~. Prasáowianszczyzna — Prasáowianszczyzna i jej rozpad. glu`. avestijski albanski anglosaksonski arapski beloruski bugarski vulgarnolatinski germanski gorwolu`i~ki gotski gr~ki dowovisokonema~ki dowolu`i~ki dowonema~ki engleski indoevropski indoiranski irski iranski islandski italijanski jermenski ju`noslovenski kajkavski ka{upski latinski letonski litavski ma|. HDZb — Hrvatski dijalektolo{ki zbornik. dlu`. Zagreb. ZSl — Zeitschrift fur Slawistik. dnem. Zagreb 1985. Munchen — Wiesbaden. mlet. Zagreb. avesta. rus. isl. Zbornik u ~ast Petru Skoku — Zbornik u ~ast Petru Skoku o stotoj obljetnici ro|enja (1881–1956). Wien. W. srnem. Berlin. Ljubljana. slov. bug. red. s. poq. kajk. J. gr. srvnem.

vojvo|anski Dalmacija. Dalm. vulg. zbirna imenica deminutivum. n. stsrp. hyp. Hrv. dalmatinski Dubrovnik. stsl. doslovan. iterativ masculinum. prilog augmentativum. nesvr{eni vid inf. interj. pridev adverbium. infinitiv interjectio. perfekat pluralis. st~e{. doslovno zapadni zastareo ironi~no isto~no Iste skra}enice sa po~etnim malim slovom imaju zna~ewe prideva. pej. m. vet. perfectum. iron. pt. adj. Bosna. tur. coll. bosanski Vojvodina. particip singularis. augmentativ collectivum. mu{ki rod neutrum. ist. starolitavski staropoqski staroruski staroslovenski starosrpski staro~e{ki tatarski toharski turski ukr. infinitivus. Herc. ~e{. pf. Vojv. zast. het. augm. dem. intr. pejorativ perfectivum. f. neprelazan iterativus. csl. {tok. akuzativ adjectivum. deminutiv femininum. mno`ina participium. hipokoristik imperfectivum.SKRA]ENICE 419 ukrajinski hetitski hotanski hrvatski crkvenoslovenski ~akavski ~e{ki ~uva{ki {tokavski stlit. 885 arhai~an botani~ki veterinarski vulgaran dijalekatski dosl. CG Slavonija Hercegovina Hrvatska Crna Gora Gramati~ke skra}enice acc. jednina Ostale skra}enice arh. svr{eni vid. sg. `enski rod hypocoristicum. pl. ~uva{. tat. ~ak. nom. . hrv. bot. dubrova~ki Slav. dijal. hotan. nominativ pejorativus. accus. strus. Dubr. uzvik intransitivus. sredwi rod nominativus. adv. akcenat accusativus. zap. Bosna i Hercegovina. iter. impf. stpoq. Mesta i oblasti885 BiH Bos. accentus. toh.

{aq.420 itd. pogrd. sub vocibus. podrugqivo prezrivo razgovorni severni sli~no to jest figurativan {aqiv {atrova~ki * ead. pod odrednicom s. ju`. razg. l. sl. isti (autor). eadem. nar. sub voce.vv. opus citatum. navedeno delo s. odn. fig.v. {atr. isto (delo. id. prezr. ibid. Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI i tako daqe ju`ni kolokvijalan napomena narodni narodna zagonetka na primer odnosno pogradno podrug. sev. pod odrednicama l. . zna~ewe) loco citato. tj. na navedenim mestima op. ista (autorka) ibidem.cc.c. NZag npr. cit. nap. na navedenom mestu locis citatis. kolokv. na istom mestu idem.

but which are not recognized as such in the structure of the word. ‘archaic prefixes’. ‘word-formation components’. Kajkavian and . such that words derived by them become marked (most commonly with a negative modification to the basic meaning) and enter the sphere of the expressive lexicon. title. nouns are far less subject to this word-formation process (except in the case of deverbal nouns derived from expressively prefixed verbs). ‘preformatives’. They can be isolated only by word-formation-etymological analysis. because the term ‘prefix’ is associated with a well-known. while the rest of the text uses the term Serbo-Croatian. ‘unifixes’. The subtitle of this work refers to the Serbian and Croatian language. The attributive preverbal both defines (and limits) the subject of this study. aim. The subtitle of this work uses the neutral term formatives. conceptual approach The subject of this work is word-formation elements which are essentially prefixes. recognized word-formation category which can be easily seen in the structure of the word. as the corpus for this work has been assembled from sources in the following dialects: [tokavian. ‘word-formation elements’. The literature contains various terms for these elements: ‘expressive prefixes’.SUMMARY SUMMARY VERBS WITH A TWIST Types of expressive preverbal formatives (in Serbian and Croatian language material) Subject. Although in other Slavic languages formatives of this type are characteristic also for nouns. The attributive expressive is used here in the following sense: analyzed formatives possess this type of word-formation meaning. Both designations (Serbian and Croatian / Serbo-Croatian) accord with the material presented and analyzed. unlike the elements we are studying here. expressive prefixation in the Serbo-Croatian language is especially common for verbs.

~e-. 6) establishing a system of prefixes and a system of forms that contain them. *kV-. including a preliminary etymological analysis. etc. rare nominal and verbal prefixes: *a-. *mV. *pra-. The concept and approach arose from a previous word-formation analysis of a corpus. 3) registering alternation of prefixes before a common stem form. lexemes were classified by the type of prefix they contain (ko-.(where V = vowel). Each of these prefixes has been shown to occur (to a greater or lesser degree) in the Serbo-Croatian language. 2) creating an inventory of expressive prefixes that occur with certain verbs. 4) forming lexical nests. according to stem forms (‘stem’ meaning a verb to which expressive prefixes may be added. in which expressive prefixed forms were grouped according to the prefixes they contained. who was the first in Slavic linguistics to study the prefixes ko-. 5) observation of regularity in semantic relations between a stem form and prefixed forms. and the second. It was established that many attestations. In the first phase.). A brief history of the topic Research has so far established the existence of the following archaic. d) specifying the status of expressive preverbal formatives in the word-formation system of the Serbo-Croatian language. The corpora for individual prefixes were formed in this way.). {a-. to-. despite containing different prefixes. The phenomenon at hand is studied. two groups of lexemes were obtained: the first. b) confirming their usage rules. therefore. such as bazati. *tV-. *{V-. *gV-. *xV-. *so-. The advantages of such an approach are found in the possibility of carrying out several parallel operations: 1) creating an inventory of verbs which are subject to expressive prefixation. *bV-. *~V-. had a common stem. in which expressive prefixed forms were grouped around a common stem. This meant: a) establishing the basic types of expressive preverbal formatives. expressive. mr{titi. -le~iti. etc.422 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ^akavian. The major aim of this work was to describe this phenomenon as thoroughly as possible. c) focusing the lexical-semantic spheres in which they appear. A further classification of the material was therefore carried out. *ja-. The pioneer researcher of these word-formation elements was Miklosich. by using material from a (historically speaking) s i n g l e Slavic language. *pa-. ka-. *la-. In this way. Miklosich’s observations opened a new area of research which has . These two groups of lexemes form the central chapters of the work. *o-.

a diachronic view Although we are dealing with genetically different elements. a phenomenon of Indo-European. The word-formation model of ‘expressive prefix + stem’ is undoubtedly archaic. the existence of Slavic equivalents may be the result of parallel functions of a given word-formation model within individual languages. b) dictionaries in which expressive prefixes are recognized (regardless of how they are interpreted. Most frequently. Using this approach as a criterion.SUMMARY 423 been slowly but steadily expanded over the last 130 years. The third level is represented by the way expressive prefixes are treeted within etymological lexicography. The second level is represented by works not strictly concentrating on the issue of prefixes. The first level is represented by works focusing especially on this topic. Expressive prefixes. At the same time. The study of expressive prefixes has been carried out on several levels. Our research has shown that a distinction must be drawn between the age of a given model and the age of its individual manifestations. such works deal with the etymology of individual lexemes. Differing opinions on the antiquity of this system can be found in the research. A more measured view is held by the majority of authors. dictionaries can be divided into two basic groups: a) dictionaries in which expressive prefixes are not recognized. whose antiquity is attested by the prefix ku. who date expressive prefixes back to Proto-Slavic. in which certain prefixes (or groups of prefixes) are studied by means of material taken from one or more Slavic languages. expressive prefixes still form a fairly uniform system which can be regarded as a whole. Some authors consider expressive prefixes to be highly archaic. isolating expressive prefixes from word structure. Lastly. many lexemes formed along this model during the Proto-Slavic period are also archaic. The position adopted in regard to expressive prefixes largely determines one’s methodology and solutions arrived at in classifying the etymology of the lexical stratum under consideration. another view holds that expressive prefixes are not especially old. .(which also carries a negative expressive meaning) in Indo-Iranian. Such works are far more numerous than the first type. This relates primarily to forms with equivalents in other Slavic languages. or whether they are interpreted at all). but which nevertheless touch on the topic in one way or another. Furthermore.

expansion by a syllable containing a liquid. *pyr-.({e-. the following types of expressive prefixes have been observed. {a-. bo-). mV(ma-). ~o-. bV. ~V(~-. the expressive prefix is expanded by the syllable with consonant l: {e-vrdati > {e-le-vrdati. Besides these basic and ‘productive’ types. The following Proto-Slavic stems also undergo expressive prefixation: *bãrk-. {o-. a) By the elements of the system we mean specific individual expressive prefixes.(to-. Our material shows that the range of such stems is significantly wider. c) the interaction of those elements. lV. pV. separate research would need to be conducted. etc. ta-. tV. with their specific realization: kV. that such stems share one trait in common — developed semantic potential. gV. {to-).(sko-. te-).(pa-). another interesting topic arises: the types of stems which undergo expressive prefixation. the synchronic level 1) Expressive prefixes as a system One of the basic aims of this work was to establish and examine the system within which expressive prefixes exist and function.(xa-). significantly less frequent. they form a unified system at the synchronic level. ko-. ku-. ke-). {ko-). that is. stu-. a-. other. go-). The material analyzed shows that in dialects of Serbo-Croatian there has even been a certain reactivation of this archaic word-formation model. ~e-. To analyze any system. ~a-). *vâreti /‘boil’/. Besides prefixes. {u-). *pãrk-. Although the prefixes analyzed have different origins. *vi-. Such forms are patterned after the same archaic word-formation model. In a number of cases. b) the properties of given elements. *vâreti /‘shove’/) demonstrate great combinability with all possible expressive elements. at first glance. In order to determine why certain stems are so ‘open’ to expressive prefixes. sV. ja-. tu-. A somewhat rarer occurrence is expansion by the syllable with consonant r: ko-be~iti se > ko-ro-be~iti se.(so-). ka-.424 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI At the same time. It has already been observed in the literature that certain stems (such as Proto-Slavic *mâreti. It seems to us.(la-. b) These prefixes undergo complexification. *mot-.(sto-.(ba-. In the corpus under study. we must specify: a) the elements of that system. lo-).(k-.(ga-. many newer forms exist which arose during the independent development of the Serbo-Croatian (and other Slavic) languages. types have also been recorded: xV. skV. . {V. Expressive prefixes. stV.

as well as the existence of forms containing only two-syllable prefixes. tend to support the argument that two-syllable prefixes such as ~ala-. etc. {VLV-. seem to indicate a different origin for these elements. but has yet to be studied in detail. ~e-brcnuti. ta-ra-. (where V = vowel. they always take the second position. This feature of expressive prefixes is clearly related to the phenomenon of two-syllable prefixation elements. arose from the chaining together of monosyllabic prefixes. pVLV-. without a specific etymological solution. etc. This results in a free choice of prefixes. of expressive prefixes) within the system is based on alternation and agglutination. the unvarying order of monosyllabic prefixes. L = liquid). bala -mutiti . The problem of two-syllable prefixes has been noted in the literature. The material under study certainly allows us to point to the existence of two-syllable prefixes within the structure of certain expressive lexemes. ~a-la-. and for this reason we find series of expressive prefixes alternating before the same stem: . In most cases. {e-vrdati. tele -zvrkan . In some cases. {u-lo-. They may be divided into lexemes of the type: kala -mutiti . they are nearly synonymous and mutually interchangeable. la-vrdati. c) The interaction of these elements (that is.. Forms such as la-brcnuti. prefixes linked in this way demonstrate vowel harmony. ko-ro-. ke-re-. whose structure is expressed by the formulas: kVLV-. The examples given show that elements with liquids may appear as independent prefixes or in combination with another expressive prefix. {ala-. while on the other — to accumulation of different prefixes before the same stem form. one which has yet to be confirmed. As all expressive prefixes modify the semantics of derived words at the expressive level only. etc. i.SUMMARY 425 Expansion of the expressive prefix by a syllable containing a liquid clearly serves to increase the expressive quality of a given form. reflected in the never-ending search for new expressors. this leads to mutual substitutions. although exceptions exist (such as {u-lo-).. On the other hand. pala-mutiti. bVLV-. ~ala -brcati . etc. tVLV-. {ala -vrcati . ~VLV-. after the expressive prefix in question: {e-le-. These phenomena are the result of language’s tendency to demonstrate affect. {o-lo-. {a-la-. ~e-le-.e. parallel forms have been observed between an expanded prefix and the second part of the expanded prefix. In this case. Alternation is therefore the variation of different expressive prefixes before the same stem. Our observations are limited to the extent of describing the phenomenon and speculating as to the possible origin of such elements. On one hand. without consequence for word semantics. a liquid syllable which acts as an independent prefix: {a-la-vrnjati : la-vrnjati.

analogy. brcati : vrcati : prcati. udarati /‘hit’/. The system in which expressive prefixes function has yet to be thoroughly examined. A comparison with stem forms arises here. Based on semantic analysis. it was concluded that the material under investigation mainly belongs to semantic spheres which are common for the expressive lexicon (such as kriviti /‘bend’/. . replacement of palatals (lj : nj). whose rules have not yet been defined. bacati /‘toss’/ with all of their secondary meanings). ko-brcati se = ko-prcati se = ko-prljati se = ko-peljati se = ko-vrcati se. brljati : vrljati : trljati. The following cases are singled out in our work: ~e-periti se = ko-~e-periti se = ko-~o-periti se = ko-sto-periti se. Just as prefixes can alternate with one another without affecting the meaning of the word. contamination. vrteti /‘spin’/. also without changing meaning: is-ko-beljati se = is-ko-veljati se = is-ko-peljati se = is-ko-brljati se. These examples point to the most common types of phonetic alternation: the substitution of labials (b : v). At first glance it may seem that the interaction of elements within this system is highly ‘occasional’. r : i). 2) Semantics a) One of the aims of this work was to focus on lexical-semantic groups in which expressive prefixes most frequently occur. replacement of voiced and voiceless consonants (b : p). a more detailed investigation will show that the system is based on a much stricter inner organization. Grouped in this way. As a result of the complete fusion of the expressive prefix with the stem. na-ku-mra~iti se (= na-to-mra~iti se = na-tu-mra~iti se) = na-ko-tu-mra~iti se. this means that the range of confirmed (and expected) meanings is relatively restricted. replacement of r by vowels (r : e. They must all be taken into account when etymologically classifying individual lexemes. ku-triti = {u-ku-triti. however. so can different stem forms follow the same prefix. br~iti : vr~iti : tr~iti. allowing for secondary prefixation by means of expressive prefixes. a new expressive stem is created. Agglutination is the building-up of different prefixes before the same stem.426 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI bavrljati = tavrljati = ~avrljati = {evrljati. the material reveals that the following have an equal role in forming the lexical stratum under examination: phonetic alternation. nakomrditi se = natomrditi se = na~omrditi se = na~emrditi se. The stem forms analyzed in this work can be grouped in the following series: brkati : vrkati : prkati. etc. To date. only its basic parameters have been established. In actuality.

When the prefix changes the meaning of the stem. connotations within the semantic structure.) we mean the presence of certain additional semes. Two possibilities exist: — the prefix changes the meaning of the stem: vr~iti /‘hit’/ > izbavr~iti /‘to go bug-eyed’/. etc.SUMMARY 427 One of the reasons for this restriction is that the addition of different expressive prefixes to the same stem does not affect meaning. b) If we move from the global view — that is. regular semantic shift. which mark a given unit in such a way that it becomes semantically more complex and achieves expressive force. the word-formation meanings of these prefixes can be seen only in their expressive aspect. this means the prefix allows one of the stem’s potential meanings — part of its semantic potential — to be realized. The lexical stratum under consideration is characterized less by the wealth of meanings realized than by the great variety of formal means for expressing them. etc. . from the overall semantic potential of the corpus under examination — to the micro-level. approval. etc. Even in cases of analogy (with different types of the contamination so common in this lexical stratum) we cannot speak of a prefix independently affecting the semantics of a word. Authors who assign an Indo-European origin to such prefixes believe that they convey two basic types of lexical meaning. the prefix does not add new meaning in such cases. it is usually a matter of normal. periti se /‘to set yourself up in a prominent place’/ > ~eperiti se /‘to throw your weight around. c) We then come to the question of the semantic content of expressive prefixes. Such affixes possess a lexical meaning which allows words derived by them to be categorized as ‘expressive’. morpheme. be a big-shot’/. Furthermore. the same meanings are expressed by prefixed forms on different stems. The very attribute ‘expressive’ implies the semantic role of these prefixes in the lexemes that contain them. both overall and expressive: negation and affirmation. or develops a new. conveying emotion. In effect. — the prefix does not change the meaning of the stem: bazati = {alabazati /‘ramble’/. intensity. Rather. By the expressive nature of the prefix (as well as that of other units at different levels of the language — lexeme. Strictly speaking. by means of analogy. formative. Synchronically. usually metaphorical meaning. be~iti se = kobe~iti se /‘stare till your eyes pop out’/. it merely allows realization of a potential meaning which for some reason did not appear in the non-prefixed form. or semantics of concrete forms. picturesqueness. a fundamental question arises regarding the semantics of the combination ‘prefix + stem’.

3) The status of expressive prefixes in the word-formation system Expressive preverbal formatives are an organic part — that is. na-to-vrsti se : na-do-vrsti se. a parallel can be seen between normal and expressive prefixes in terms of their accumulation before the same base verb. The criteria valid for so-called ‘normal’ prefixes — productivity. which means that the bulk of expressively prefixed forms have a negative or. i{-~e-vrljiti se : is-po-vrljiti /‘open your eyes wide’/. This is proved not only by the many lexemes analyzed in this work.ko -vrljiti . prefixes . motivation — cannot be applied to them in the usual sense. In certain (albeit rare) cases. na-po-vrsti se /‘push in on someone’/. in that it does not affect the meaning of the base verb (being semantically irrelevant) or change its perfective or imperfective aspect. The word-formation characteristic of expressive prefixes which might be analogous to productivity for normal prefixes could be called ‘occasionality’. Judging by the number of lexemes analyzed in this work. that is. ‘uncommon’ and which actually represent creativity based on the existing word-formation matrix. This phenomenon attests that linguistic consciousness continues to perceive expressive prefixes as prefixes. a normal prefix will have the same function as an expressive one. r e a l u n i t s — of a language’s word-formation system. although they are located on the periphery and can only be established by word-formation-etymological analysis. Expressive prefixes function according to a word-formation model that exists in a speaker’s linguistic consciousness. This means that the need (or requirement) to realize expressive prefixes arises by coincidence in a certain context. at most. One phenomenon that demonstrates and proves the place of expressive prefixes within the prefixation system is the alternation of expressive (non-productive) and ‘normal’ (productive) prefixes: is. but instead serves only to increase the emotive potential of the given verb. and that we can only speak of the greater or lesser regularity of such ‘occasionality’. The similarity between so-called ‘normal’ and expressive prefixes can be seen at both the functional and formal levels. expressive prefixes are indeed a ‘productive’ category in Serbo-Croatian. in situations where emotional coloring requires specific means in order to be realized. At the formal level. regularity. but also by forms indicated as ‘individual’.428 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI The majority of expressive prefixes modify the semantics of the word negatively. neutral meaning. Slavic languages have many verbs with complex prefixes. Especially significant is the coexistence of non-prefixed and expressively prefixed verbs. this model is activated ad hoc.

b) they are not productive. c) they are not regular. meaning they are characteristic for several marginal classes at the same time. is-pro-valja. however. po-za-dl`i se. such as the Serbo-Croatian dialect forms s-po-vrtim. 2) Expressive prefixes reflect an independent system which functions according to its own rules. does not seek to gather all relevant forms — which is not even the most important task concerning an open system such as this one. expressive prefixes are found at other ‘peripheries’. na-po-dipe. as can be seen by the following: 1) Expressive prefixes are ‘anomalous’ in relation to normal prefixes. etc. 3) As a word-formation category. given that their characteristics are opposite to the traits of normal prefixes: a) they are not readily apparent within the structure of the word. with regard to the limited number of elements comprising it. The present work establishes a system of expressive prefixes and the lexemes which contain them.SUMMARY 429 built up of two or more ‘normal’ individual prefixes. Nevertheless. Translation: Terence McEneny . d) they do not have definite semantics. The basic contribution of this work is in providing the means to identify and place each new eligible lexeme within the system set forth. Expressive prefixes are located at the periphery of the language system. This phenomenon is especially apparent in the lexicon of Slavic dialects. these prefixes tend toward expressiveness. and is completely analogous to the so-called agglutination of expressive prefixes. leading inevitably to greater complexity. The system of prefixes itself might be considered closed. 4) Rather than tending toward economy of expression. with an unlimited number of combinations — that is. Still. a great difference exists between normal and expressive prefixes. slang and in-group languages. This work. such as in folklore. despite these formal and functional similarities. the system of lexemes which contain expressive prefixes is in fact an open one. etc. potential realizations of the word-formation model under consideration.

119. 232 ala 290 . 388 avrq-bavrq 219. 232 avrqak 223 avrqat(i) 218. 1. 232. ve} samo da li je u pitawu istorijska potvrda (npr. Akcenat je zadr`an samo u jezicima gde je obavezan. i. Tako su srpsko-hrvatski i staroslovenski oblici. romanskih.). indoiranskih i drugih indoevropskih jezika. q sa ku.). stsrp. itd. k sa k. zatim baltskih. kao i osnove. 46n avr-bavr 219 avrik 171n avrq 223. ma|arskog. U okviru staroslovenskog jezika navode se i crkvenoslovenski oblici (propra}eni skra}enicom csl. u praslovenskim rekonstruktima ch je zameweno sa x. U registru je radi ve}e preglednosti i boqeg snala`ewa korisnika ujedna~ena grafija pojedinih jezika. y sa u. lice glagola). mongolskog itd. a zatim se navode potvrde iz ostalih slovenskih. o sa o. npr.REGISTAR REGISTAR Registar sadr`i re~i i wihove oblike (npr. germanskih. a u okviru ka{upskog — sloviwski (sloviw. koji su u tekstu dati latinicom. 233 avrqe 223 avrc 205n. 350 avet 46. i 3. korenove i tvorbene elemente svih jezika i dijalekata koji se pomiwu u tekstu. stlit. preba~eni u }irilicu. iranski jezici).). Slovo n pored broja strane (npr. npr. nema~ki) ili u okviru {ire jezi~ke grupe (v.74. u praindoevropskim w. Polazi se od srpsko-hrvatskog jezika kao osnovnog predmeta analize.). Re~i iz neslovenskih jezika grupisane su ili u okviru jednog jezika. Kod slovenskih i baltskih jezika u registru nije nazna~eno da li je re~ kwi`evna ili dijalekatska. turskog. r sa ãr ili âr. 351 -ag 78 akavrqa 226 akati 232 ake`ina 355 akovrqa 227. laringali se pi{u velikim H. Srpsko-hrvatski a. 232. strus.. 118. 46n) zna~i da se data re~ pomiwe u napomeni na datoj strani. sa ozna~enim dijalekatskim i istorijskim potvrdama (v.. kao i iz jezika nekih drugih jezi~kih grupa (npr.

367n -a~iti 273 ba.338 asiti se 43n -ati 156. 125. 156n. 284.REGISTAR 431 -bala. 302. 350 alamuwa 282. 303n.99 balabu}kati 98. 92. 215. 126. 386. 384. 384. 306. 260. 388 balanzawe 265n balanzat 127n balasati 113 balezgati 67 bale~iti se 259. 389 bazvizdati 96. 334. 59 alavucati 58.98. 371. 302n balamudit(i) 304. 94.360n badakam 83 badat(i) 82.22. 125. 357. 334n alakuras(t) 334n alamprc 347. 236 aprc 347. 93. 99 bako~iti se 93 bala. 126n bak 93. 388 bavrqa~a 218 bavrquga 218n *bagati 124 baguzati 95 bad. 218. 367n. 333. 369n banza 127n banzadur 127n banzat(i) 124n. 224. 369n. 127. 214. 265n baqizgati 67 baquzgati 67 bambak 97n bambekast 97n bambrak 97n bambrek 97. 350. 98 bambrekas(t) 97 bambrqak 97n bamburak 97n bambuh 98 *bamutiti 301 bandza 127n bandzov 127n bandrqa 369n bandrqati 124n. 351 apr~ina 353. 369n. 302n balamutina 298 balamutiti 298. 123. 388 balamuta 298. 217 bavrqa 218 bavrqak 218. 58n alidat(i) 73. 351n alaprdast 330 alatrup 351 alaucnuti 58. 382 baba ta`vaka 104n babu{at 96 babu{ka 96. 372 barbucati 146n barbucnuti 146n barkati 146 baro`it(i) se 93 ala. 97. 236. 350 alavojda 333 alavu`da 333 alavukati 58. 303. 97. 98 baviti (se) 232. 261 baqezgati 67. 235. 289 alamuwka 282 alamuw}a 282 alaprda 232n. 59 alavucnuti 58. 96.126n bajsati 126. 372. 371n bavrqast 218 bavrqat(i) 151. 307. 215. 74 aqedati 73n aqidat(i) 73n andavrq 228 andavrqit (se) 228. 384 balamotati 298. 330. 289. 127n banzov 127n bantawe 369n bantrqa 369 bantrqawe 369 bantrqati 369. 355 -ar. 124n bazvrcati 96 bazdalikati 124n bazdjeti 124 bazdrkati 124n bazdrlikati 124n bazdr~iti 124n bazdulati 124n bazetati 124n baziknati 124 baziwati 124n baznuti 124 bajs. 83. 303n. 90. 152n. 348. 127n. 334 alamuwas(t) 282 alamuwes(t) 282 alamuwetina 282 alamuwina 282 alamuwiti 282. 232n bavqati 232 bavrk 207. 126 badrqak 360n badrqast 360n badrqati (se) 369n badrqica 360n *badcati 333n ba`|akati 124n bazat(i) 20. 58n alakikav 282n alakura 334. 333n -ac. 303. 304 . 124n. 307n. 365. 385. 124. 98. 232. 95.59. 261. 368n. 284. 301. 113. 301. 232.

315. 360n. 365. 153 bobr~iti (se) 146.126n bahuqati 94 bacati 36. 147. 386 baturati 364. 130. 386 bat 82n. 141. 206n bockati 206n bo~iti se 103 brati 85n brbati 107. 148. 146 brbqati 107. 141n bekati 81 bekeqit(i) (se) 129. 148. 368n. 124. 328. 152. 153 bobrqiti (se) 149. 389 berekin 216 besiti (se) 132. 260. 357. 368n. 372. 368. 372 batavrqak 225n batati 82n. 373.360n *bodcati 206 bok 103 bole~iti se 259. 111 ba{kariti se 110n be. 98n brzina 285n brk 143n. 141. 372. 373. 146. 327n. 372. 139. 382 bobrkati (se) 143. 368. 124n. 140n. 369n. 144. 153 bobrknuti (se) 143. 328 bejit se 139n bekarit(i) se 140. 151 brkaq 144n . 386 batrwat(i) (se) 357. 134. 138. 368. 129. 94 bau{-rukavi 96 bahincati se 97 bahs.432 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI baru`iti 93 barusav 92 barusati se 92 barusiti 92. 265 bqazgati 67 bquzgati 265n bo. 388 batrqak 369. 153 bobrqnuti (se) 149 bobrcati (se) 144. 140n. 129. 134 becati se 36n becnuti se 36n be~alina 139n be~at se 139 be~it(i) (se) 35n. 333n baciti 99. 373n. 137. 129. 372.265 blemezgati 263. 225n. 261. 234 br-br. 329. 148. 99 ba{ 110 ba{a 110 ba{ari se 110n ba{iti (se) 110. 373 baulati 93. 368. 94. 141n. 141n bekokast 140 bekonast 140n -beq(ati) 31 *beqati (se) 31 beqa{an 31 beqezgati 67 beqit(i) (se) 128. 369n. 141n.90. 357. 98n bre}i 98 bre~e 360 bre~it(i) (se) 98. 365. 368n. 144. 92. 148. 369. 140.225n batovrq 225n batovrqak 225n batovrqaka 225n batovrqan 225n batovrqast 225n batovrqac 225n batoglavac 225n batrga 357 batrgat(i) (se) 356. 386 batuqati 367. 139n. 141n. 153 brka 146. 153 boriti se 146 borozati 94n boronzati 94n boronza~a 94n bosti 83 *botkati 206n bocati 206. 153 bobrcnuti (se) 144. 148.90. 153 bod.146 brbu~iti 146n *brbcati 146 brv 152n brvak 152n brvaq 152n brvica 152n brvqiv 152n *breg-~e 360 breknuti 98. 126 basiti 135 basrqati 91. 357n. 386. 365. 373. 148. 369n bauqat(i) 93. 369n. 261 bombrcne (se) 144. 138n. 385. 133. 141n bebekati 81. 371n batrqat(i) (se) 357. 93 basati 92. 148. 357. 129. 134. 388 ba~at (se) 35n ba~iti 36n. 141. 373 ba-to. 389 bijel 129 ble.

143n. 182. 227n viqkati 175 . 152n brqav 151 brqati (se) 31n. 183. 143n. 183n. 177 viwati 179 -viwati 179 vira 169 virae 169 viraje 169 virajem 169 virati 131. 152. 151. 176. 386 brcnut(i) 145. 161. 160. 164. 164. 166. 157n vït{ina stsrp. 345. 160. 343. 162n vesiti 135 -vesiti 133 -vetati 243n vetah 155. 162 -veriti 159. 166n -voriti 162 votariti 163n vraga 193 -vradi 61 vra`a 188n. 156 vez 56n vezati 56 veznati 56 veznuti 56 -veznuti 63 velam 106n velaniti se 106 velati 106. 153. 146. 168. 135 bu}kati 98 buhati 135 bu~ati 50 bu~iti 140 bu~ka 98 bu~ookast 140 buhav 96 bu{eqati 93n bânem 125n va. 389 vitlit(i) 182. 189. 153. 235 veqoprdati 336 verati (se) 159. 163. 152n. 236n viqiti 166. 177n vitkati se 183 vitlati (se) 174. 147. 174. 193 vra`iti 193 vrana 170 vranati se 170 vrata 318n -vrati 161. 160n. 153 brko 143n brq 151. 152 brqook 152n brndat(i) 115 brwa 114. 240 vra}ati 164n vrg 186. 162. 174. 149. 184n. 173. 162. 145. 156n. 386 br~kati (se) 146n. 226n. 144.REGISTAR 433 vinem 177 vinuti 176. 147. 177. 152n *brscati 147 brcat(i) (se) 143n. 176n. 155n. 144. 146. 146. 345 buqiti 88n.174 viqati 173. 152.164n vavijek 164n vavijest 164n vavriti se 164n -valiti 40 var 164n varati 163n. 176n. 164n. 164n vardalama 199n vegd 156n ved 157n vedati 64n -vedati 155 vediti 155. 184. 129 bura 146 burkati 146 busiti 50. 163n. 148. 345 br~nuti 146. 174. 152 br{kat 146n. 153 br~iti 143n. 171 vratiti 164n. 195 brkati (se) 143. 146. 236n vitqati 182 vitoper 318n vitoperan 318n vitoperast 318n vitoperiti 318n voriti 159. 181. 183n. 156n vehnuti 157n -viziti 63 vijati 173n. 106n velepr}iti se 355n velepr~iti se 355n velim 106 veqati (se) 336n veqeprdati 336 -veqiti 131. 162. 386 brkqa 143n brknuti 144. 150. 115 brsati 147 *brskati 147 brsnuti 65. 191. 177 vil. 386 -brqati 150 brqezgati 67 brqiv 151. 147. 183. 180n viriti 169 visjeti 134 viskati 208n visnuti 208n vitao 183 vitati 183 viti 173n.

207.188 vrijeslo 188. 172. 171. 225n. 204. 206 vr~ak 205n vr~ati 205n. 252n. 201. 389 vrknuti 209. 192. 193 vrca 205 vrcawe 205 vrcati (se) 153. 369n. 191 vrgav 186 vrgaw 195 vrgati 171. 210. 388 vrtjeti 233. 238. 200. 214. 209. 386. 190 vrguqa (se) 185 vrguqav 186n vrguqak 186n. 206. 386 vrqa~iti 229n vrqe{ 230n vrqiv 151 vrqit(i) 229n. 230n. 229n. 236. 230. 205. 230. 200. 199n.434 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI vrg. 175. 189. 389 vr~kati 210. 185. 153. 229n vrleknuti 229n vrlet 230 vrlecati (se) 229n vrludati 151. 234. 176. 231. 216. 213. 214. 216 vrkati 59. 237. 228n. 198. 238 vrteti (se) 158. 343. 233n. 153. 372. 212. 193 vrije`iti (se) 188. 214 vr~iti (se) 211. 239 vrtquga 239 vr(t)nuti 231 vrtoloma 199n vrtutla 239 vr}ati 231 vr}i 189. 216. 151. 250. 190. 204. 213n. 238n. 193 vrije`a 188. 214n vrgnuti 213n vrguda 186 vrgudav 186 vrgudati 186. 189n. 209n. 215. 199. 168 vrijeti se 162 vrka 190. 171. 213n. 206. 193. 232n. 194 vrzinovac 191 vrzinovi} 191 vrziwak 191 vr(ij)eg. 369n vrskati 208n vrsti (se) 187. 233. 229n. 209. 237. 159n. 213. 242. 216. 386. 231 vrqak 229. 240 vrtqati (se) 238n. 231 vrqa 230n vrqav 230. 193 vr` 190 vrza 189n vrzalo 189n vrzat(i) (se) 171. 192n. 199n. 194 -vrsti 186n vrtat 238n vrtati (se) 158. 203. 203. 190. 261.188. 236. 190 vrdalama 199n vrdati 126. 231 vrdnuti 200n vrdolama 199n vrd-cati 206 vre`a 188. 386 vrcnuti (se) 205. 215n. 232 vrqokas(t) 230n vrqokile 230n vrqook 230. 195 vrzem se 189n vrzina 190. 206. 228. 197. 232. 194n. 185. 199. 226n. 239. 187. 240. 231. 190 vrguqast 186n vrguqati 185. 189. 213 vrkun 229n vrlekati 228n. 235. 240 vrwati (se) 115. 230n vrqookas(t) 230n vrq~iti 218n vrmati se 97 vrnda 199 vrndalo 199 vrndat(i) (se) 194n. 195n. 201 vrndi 199 vrnuti 131. 212. 201. 175. 230n -vrqiti 235 vrqkati 228n vrqke 230 vrqo 230n vrqoka 230n. 92. 235. 213. 236 vrqakati (se) 229n vrqaknuti 229n vrqat(i) (se) 20. 166. 194n *vrijesti 189n vrijeti 55. 224n. 126. 347n. 189. 242n. 237n. 172. 216 vr{qat 229n vujati 58n vujnuti 59n . 204. 229. 206.191 vrga 186. 200n. 218. 206. 193 vr(ij)ez. 189n. 193 vre`iti se 188 vreslo 188. 190 vrguqica 185n vrguqka 185n. 230n. 232. 350.

333n gucati 49. 219n.69. 235 disati 113 dihati 113 djeti 102 do 112n. 170 gavrawa~a 161. 130 gobeqa (se) 30.71. 383 -ga 190n gabeq 30n Gabeq 30n gabeqati 30.294n ga. 170 gavrqati 219. 333 dobavrqati 218 dobaguzati 95 dobasrqati 92 dobatrgati (se) 356. 386.69. 190. 326n. 386 gaveqina 31n gavequ{a 31n gavrani} 161. 162. 369 dobatrqati 369 dobauqati (se) 94 doboronzati 94n dogombeqat (se) 30 dozvrndati 198 dozvrwati 202 dozvrcati 205 dokeke~iti 253 dokerati 245n dokeretati 245n dokertati 245n doknaditi 34 dokobeqati (se) 29 dokobrqati (se) 149 dokojasiti se 41 dokondrqat(i) se 370n dokopeqati se 31 dokoprcati se 346 dokotrqati se 370n dolavrwati 202 dolangati 108 dolandati 109n domuzgati 38n doprtqati 77 dorepati 38 dospjeti 328n dotavoriti 159 dotavrqati (se) 219. 131 glava 113. 233.REGISTAR 435 dar-mar 392n daska 318n devati 102 devrqiti 228. 333n gu{a 95 gu{iti (se) 95 . 203 glavrwati 203 -gle{iti 258 glib 55n glibav 55n gliban 55n glne 49 glta 49 gltam 49 glcam 49 gmurati (se) 294n gwavezgati 265n gwevzgalo 265n go. 130 goj 71 gojazan 71 *gojaziti 71 gojat 71 gojatan 71 gojatiti (se) 71 gombati 30n gombeqat(i) (se) 30. 170. 383 -go. 131 gabeqski 30n gabuqati 31n gaveqa 219n gaveqak 30n gaveqati 30n. 170 gavrati se 161. 232. 195 gr~a 190 guz 95 guzati 95 guzeqat(i) 95n guzetati 95n gutati 49. 203n glaviwati 113. 203 vurlati 58n vurnuti 59n vu}kati 58n vu}nuti 59n g. 72. 233 dotalangati 108 dotapkati 234 vukati 58. 131. 30n gombesati se 30n gomila 70 gomilati se 70 gorope~iti se 326n grveqati 131 -grizati 67 -grizovati 87 griskalo 87 griskati 87 -griskovati 87 gristi 87 gr~ 185. 70. 130 gobeqav 130 gobeqast 130 gobeqati (se) 30. 203 vundati 58n vuwati se 179. 233. 59 vuknuti 59 vuqati se 179. 388 galama 302 galija 357n galijati 357n gambuqa 31n gambuqati 31n gde 378 gebeqati 30 geveqati 31n.

436 dotatulati 366 dototrqati 370 dou{ati 112n dou{iti 112n do~eturat (se) 365 do{eveqati 222n do{evrdati 197 do{evrqati 221 do{epiriti 319 do{migati 38n |avrk 207n. 206. 131. 230. 67 zagu{iti se 95 zaja`en 71n zajaza 46 zajazit(i) (se) 46. 238n |avrtina 238n Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI -eq.56. 389 zavinuti (se) 176. 234 za. 193n zavrzivati 187n zavrzlan 194n zavrijeti 164. 177 zavirati 164 zavitlati (se) 182. 248. 390n zaandovrqit 228 zabavrqati 218. 81. 338 erav 318n erlav 80. 166 zavrlekati 229n zavrlecati 229n zavrle~iti 229n zavrqaknuti 229n zavrqan 230 zavrqati 228n. 318n `. 374n -er. 316.251. 153 zabrbu~noti 146n. 238n |avrt 207n. 71. 184. 72 zagomilati 70 zagomiqa 70 zagrizalo 66 zagrizati (se) 66. 177. 149n zavaravati 163n zavarati 163 zavedem 58n zavezati 56 zavezivati 56n zaveznut(i) 56. 49n zajatiti 71. 388 zakekeriti se 244n zakeketati se 244n zakeke~iti (se) 252 zakerebe~iti se 137 . 166. 216.17 `abrqati 150n `avrqati 223n `avrwati 203n `vakati 264 `vati 104 `vrqav 223 `vrqati 223. 308n.234 `a. 239 zavrcan 205 zavrcanica 205 zavrcanko 205 zavrcojla 205 zavrcuje se 205 zagojaziti (se) 71. 164 zavorqiv 160.204. 184 zavitliti (se) 183 zavitqavat 181 zavor 160.29n. 71n zajaskati 47n. 235 zavrqa~a 230 zavrndaqati 229n zavrndaqiti 229n zavrnut 239n zavrnuti 240 zavrsti (se) 187 zavrtan 237n zavrtet 241n zavrtqati 229n. 72 zagojatiti (se) 71. 166n zavrdati 199 zavrditi se 199n zavreti 166 zavr`en 194n zavrza 194n zavrzan 194n zavrzan~e 194n zavrzati 187n. 229. 234. 72 zakavijati 176n zakalavariti 208n zakalavatiti 208n zakamlijekati 176n zakalamukati 298n zakalamutiti 298. 141n. 222n. 235 zabavrmati 97 zabaguzati 95 zabagu{iti se 95 zabalamutiti 298 zabasrqati 92 zabatrgati (se) 356 zabatrqati (se) 369 zabatuqati 367 zabe~iti se 139 zablemezgati 263 zabobrqivati 149 zabobrqiti 149 zabobr~i 146 zabobr~iti 146 zaboronzati 94n zabrbo~iti 153n zabrbuqati 149n zabrbuqiti (se) 149n zabrkati 144 zabr~iti 146. 235 `vrwati 203n `ivotariti 163n `lavrati 171n `lovrwati 203n `yuyuriti 247 z. 56n zaves 58n zavili~iti 174n zaviqiti 174.

388 zakoviqiti 63n. 388 zakovrtno 237 zakovrcati 204. 235. 195n. 239. 261. 217 zakovr~iti (se) 211. 226n. 233. 388 zakovrduje 197. 242. 216. 233 zakovrqiti 175. 236. 388 zasukan 166n zatavrqati 219. 173. 242 zakovrnuti 131. 32 zakobrqati (se) 149 zakoveqati se 219n zakoviqati 173. 258. 179. 224. 387. 329. 389 zaqau{iti 68 zamanut 288 zamlata 81 zamlckujem 40 zamlcnem 40 zamuditi (se) 306n zamumuqiti 51n. 175. 354n zapr{kati 344 zasovrqati 219. 48 zakoja{iti se 41 zakokoriti 246n zakokrdaveje 52 zakolebat(i) (se) 32 zakole~iti 259. 235. 388 zatovrqati (se) 219 zatopr~iti 353 zatotrkati 372n zatuliti 103 zatuqiti 103 zatutuqiti (se) 51n. 182. 259. 219. 243. 103 za}aprdati 330 za}au{iti 68 zau{iti 68 zafr~it 212 zaceniti (se) 49 zacenuti se 49 za~avoriti 160. 233. 242 zakovrtat(i) 175. 216 zakovrqati 175. 226. 261 zakobeqati (se) 29. 219. 215n zakovr~ati 210. 175. 226. 214. 388 zakovrqi 226. 235. 389 zakome{ati (se) 33 zakomlca 40 zakomlcam 40 zakomlckuje 40 zakomlcne 40 zakomotati (se) 36 zakomuckivati 40 zakondrqat 370n zakoper}at (se) 346n zakopijeriti (se) 317 zakopirkati 317n zakoprqati 339 zakoprcati (se) 346 zakopr~iti 352 zakorepit 38 zakofr~it(i) 212. 388. 235 zatalau{iti se 111 zatatulati 366 zateturati (se) 364 zatovitlit(i) 40n. 237. 200 zakovrne 239 zakovrnit 239 zakovrnut 239. 184. 284. 387. 163. 226n. 221 za~amati 284n za~amuwati 180. 125 zale~iti 20. 388 zakovryati 215n zakoglcne 49 zakojasiti se 41.REGISTAR 437 zapovrnuti (se) 242n zapoprcati 348n zaprdavati 332 zaprdat(i) (se) 332 zaprndecati (se) 335n zaprtqati se 77 zaprcat(i) (se) 348 zaprckati 348n zapr~it(i) (se) 353. 389 zakoviwati 179 zakovitlati (se) 181. 171 za~avradi 61. 261. 166. 243. 103 zaweprcati se 347 zao 204 zapad 119n zapatrqiti 353n zaperiti (se) 311 zapovrqiti 229 . 217. 388 zakovrndati se 197. 388 zakovrnyati se 215n zakovrtan 237. 236. 286 za~au{iti 68 zaklembesiti 132 zakle~iti 257. 216. 241. 236n. 243n. 388 zakovrdati (se) 197. 61n za~avradi{e 61 za~avrqati (se) 220. 216 zakoceniti se 49 zakocenuti se 49 zako~operiti se 309 zakrdaveje 52 zalabrwati 114 zalanda se 109n zalandati se 109n zalaprdati 330 zalapu{iti 117. 200 zakovrknuti 207.

97. 204n. 389 izbaguzati 95 izbalaba~it se 98 izbasrqati 92 izbatrgati (se) 357 izbatrqati 369 izbatuqati 368 izbaciti 98n izba~iti se 98 izba{iti se 110 izbekarit(i) (se) 140. 152. 205 za{ajatiti 72. 223n zayavrqati 223 zayeveqati 223n za{avrati (se) 162. 340 za~eprqiti 340 za~ivijati 175n *za~iviliti 175n za~oprqa 341. 152. 389 izvrqen 229 izvrqiti (se) 229. 204 zvrcan 205 zvrcat(i) (se) 96. 217 zvrkan 209. 243 za{komr~iti 267 za{oveqati 222n za{omuti (se) 300.87. 198n. 172 za{evijati 176. 389 za~eviqati 174n za~eviqiti 174n. 241. 172 za{avrcati 145n. 206n zvrcnut 205 zvr~ati 96. 232 izandavrqit (se) 228 izbaviti se 31 izbavrqiti 215. 223.438 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI za~ebrknuti 143. 130 izbe~it(i) (se) 130. 217 zvrka 208. 217 zvrqati 204n. 204 zlopatiti 204 zmuwenet 283. 343 za~oprqati 389 za~opr{ka 344 zayaveqati 223. 284 zreti 80 zuknuti 125n zuriti 51 iz. 140n izbekeqit(i) (se) 141n izbeqiti (se) 129. 193. 206n zgugurim se 104n zguriti se 104n zlo 204 zlovrwati 203. 343 za{eprtqati 76 za{kovrnuti 240. 243 za~evrqati (se) 221 za~evrqiti 227 za~epeqiti 340n za~eprkat(i) 337 za~eprqat(i) (se) 339. 392 izavrqe 223. 72n za{alabazati (se) 123 za{amaden 305 za{amadi 305 za{amuditi 305. 147. 198n zvrndov 198 zvrwati 202. 216. 156 izvijati 173n izvije|ati 156n izviqkati 175 izvinuti (se) 176. 234 za{eperit 309n za{eprqati 341. 198. 386 izbavr~it(i) (se) 211. 303 za{omutiti (se) 388 za{uvinuti se 176 zbavrqati 218 zbalamutit 298 zbatrgati 357 zbatrqati 369 zbr~kati (se) 147n zbuniti 288 zbuwen 288 zvizd 96 zvizdati 96 zvijukati 96 zvrdati 198. 388. 216. 141 izblemezgati 263 izboronzati se 94n izbo~iti se 103 izbrembe~iti 138n izbr~iti (se) 146 izbuqiti 130 izvediti 155. 201. 234 zvrndalo 198 zvrndat(i) 96. 216. 388 za{amutiti (se) 299 za{andati 82n za{eveqati 222n za{everet 159. 205. 204n zvrdov 198 zvrk 208. 217 zvrkast 209. 177 izvitoperiti (se) 318n izvra`iti 188n. 177 za{evrdati 197 za{evrqati 221. 242. 175n za~evraditi 61 za~evrati se 240. 235 izvrnuti 240 izvrtati 238 izvrtutlit 239n izgabeqati (se) 30 izgaveqati (se) 30n izgeveqati 31n izgobeqati se 30 . 193 izvrgudati (se) 186 izvrguqati 185 izvrdati 199 izvrije`iti (se) 188. 215. 139. 386.

REGISTAR 439 iskope}iti se 327 iskope~it(i) (se) 141. 370n iskofr~it 212 isko~operit(i) (se) 309 iskrebe~it(i) (se) 138 iskreveqiti (se) 128. 388 iskoviwati (se) 179 iskovrije`iti (se) 188. 303n ispalapuvati 89. 343 iskoprcat(i) (se) 233. 318 ispe~it(i) (se) 141. 216 iskovr~iti 211. 388 iskokorit(i) se 245 iskola~iti 130. 385. 254n isknaditi 34 iskoba~iti 35n iskobeqam se 29 iskobeqat(i) (se) 29. 387 iskeveqiti (se) 129 iskeka}iti se 255 iskeken~iti 252 iskekeriti se 244 iskeketiti se 254 iskeke~it(i) (se) 252. 129. 388. 388 iskobrqati se 386 iskoveqati se 219n. 389 iskotiwati 175n. 339. 233. 261. 386 iskoviqati 173. 130. 31. 130. 389 iskoviqiti 173. 388 iskoporcit se 346n iskoprqati se 339. 242. 370n. 387. 388 iskovrtati 237. 346. 49n izlabrwati 115 izlandati (se) 109. 216. 343. 386 iskobeqiti (se) 128. 326. 328. 227n. 387. 387. 387. 235 izeroperiti se 318n izjasat se 47 izjaskati se 47n. 243 iskovr~ati se 210. 243. 235. 109n izlaprdat(i) (se) 330 izlepuniti 117 izlijoperiti 318n izlipunuti 117 izmuqim 104n iznapraqa 393n izrep~im se 315 izrondati se 107 -ir. 252. 391 izgombeqati 30 izdevati 102 izdeveqiti se 228n izdede(n)~iti se 138n izendeveqit (se) 228n. 386 . 241. 387 iskobe~iti (se) 35n. 350 iskopeqat(i) se 31. 141. 175. 326n. 254. 224. 303n ispalapuhati 89 ispalapucati 88. 339n. 141 iskolebati (se) 32 iskole~iti 259. 389 iskovrqati (se) 224. 179. 391 iskovrnem 240 iskovrnut(i) (se) 239.321n iskavedati 155 iskebe~iti se 137. 260. 233. 388. 137. 137 iskrivoperiti (se) 318n iskrqebati (se) 33 iskubacati 36 iskumije{ati 33. 303n. 388 iskojasit se 41. 48 iskokatiti 254 iskoka}iti se 255 iskoketiti 254 iskoke}iti se 254 iskoke~it(i) se 175. 328 ispe{ati 328n ispe{it(i) (se) 328n ispobijati 87n ispovrqati 224n. 34 iskutuqati se 368 ispalampuvati 89. 391 iskovrqim 224. 166. 388 iskele~iti 259n iskeliti se 141n iskeqit(i) (se) 141n iskerebe~iti se 137 iske~it(i) (se) 253. 235. 195. 226. 350 iskorepiti 37 iskorijepati 37 iskorijepiti 37 iskoristiti 35 iskotiqati 175n. 253. 175. 327. 233 iskovrqiti 195n. 261. 384 ispapoqiti 88 ispapuliti (se) 87 ispapuqiti se 88 ispapu~iti se 87 isperiti (se) 311. 339. 193. 261. 343. 388 iskolijen~iti 259n iskolije~iti 259 iskoqebati se 32 iskoqupati (se) 50 iskomr~iti 267 iskomr{qati 33n iskondra}iti se 255 iskopati se 233. 236.

387 istole~iti (se) 259. 388 i{~evrqati se 215n i{~evrqit(i) (se) 174. 47 jaskati 46. 388. 388 i{~evinuti 176 i{~evrkam 208. 83 i{vrqati 222 i{keriti 245 i{obekati 80 i{ovrqati 222 i{otrqati 371 i{}ofrkat 209. 234. 216. 354 ispr{kal 344 ispuliti se 88 ispuqit(i) (se) 87. 119. 227n. 260 istemezati 262 istemezgati 262.118. 87n. 355 istoripat (se) 104 istorondati 107 istotrqati 370 istotr~iti (se) 359 istr~iti 359 istuqati 368n istumezati 262 iscapariti 313n iscaporati 313n iscipariti 313n is~amree 277 -iti 63. 119n java 46 javiti se 46 -jaga 78 jad 87 jaz 71 jazva 47 jaziti 71 japad 119n japra`iti se 119 japuriti (se) 119 jas 43n jas. 387 istomezgati 262.440 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ispovrqa~iti 229 ispovrqiti 229. 44. 240.42. 391 i{~evrnuti 175. 261n istele~iti se 259. 173. 215. 236 i~ovrqi (se) 228. 225. 88n ispucati 88. 43n. 217 i{~evrkati se 208. 386. 227. 215 i{~uguriti se 247n i{~upati (se) 88n ja 43n ja! 47n ja. 329. 386. 47n *jasati 47 jaska 46n jaskam 46n. 312 i~amri 277 i~obrqa 150 i~ovrqenko 228. 236 i{arabatati 82. 47n. 288. 225. 49n jaska~a 47n jasla 47 jaslara 47n . 353. 261. 340 i{~eprqati (se) 340 i{~eprqiti (se) 340 i{~eturat 365 i{~oviqiti 174. 303n ispu~iti (se) 87. 216 i{~avrqati (se) 220 i{~amreje 277 i{~amrejem 277 i{~amrel 277 i{~amreti 277 i{~amrim 277 i{~apquskati 62 i{~aprqim 341 i{~eviziti 63 i{~eviqati 173. 388 istopr~iti 353. 260. 256. 176. 47 jasati 43. 385. 236. 263. 388 istobo~iti se 103 istoveqati (se) 225n istovrqati (se) 220. 328n istavoriti (se) 160 istavrqati 219 istalandarati 110 istalandariti 110 istalandati (se) 109 istarandati 108n istele`nica 260n. 175. 388 i{~eviqiti (se) 63n. 388 i{~ovrka 208. 353n. 43 jasan 42. 215. 166n. 235 istodevati 102 istoke~iti se 253. 47. 391 ispovrti 393n ispoqiti 88 ispopu~it(i) se 87n ispofr~it 212n ispramacapucati 89n isprdati (se) 332 isprdjeti 335n ispregraxuje 393n isprndekati 335n isprndecati 335n isprovaqa 393n isprtqati (se) 77 isprcati 348 ispr~i se 354 ispr~im se 354 ispr~it(i) (se) 146n. 242. 388 i{~emreti 277 i{~epati 308n i{~eperit se 308 i{~epqezi se 65 i{~eprkat(i) (se) 337. 174.

216. 208n kalamuditi 304. 329 kebeqiti se 128. 194. 303. 387 keketati se 244n keke~it(i) (se) 252. 131. 185. 383. 49n jahati 43n jediti se 87 jeza 57 jeziv 57 jezina 57 k. 301. 382 -k. 141n kere. 315 ka}iperka 310. 157. 157n kaviwati 179. 389 kalavrskalica 208n kalavrskati 207n kalavrskowa 208n kalavrsnik 208n kalavrsnica 208n kalavrsnuti 207n kalavr{nica 208n kalakurdija 334n kalakurnica 334n kalakusat 113. 81 kamlijekati 176n *kamutiti 301 kawati 180 kao 302 kapati 338n kapkati 333n karati 164 katarga 357n -kati 343 katiti 256 katrga 357n katrgati 357. 191. 142.303n kala.215 ka. 389 kebe~iti se 130. 49n jasna~a 47n jasnuti se 47n. 232. 304 kalavijati 176. 131. 382 -ka. 315 ka~iperka 311 kvesiti 135n -kve~iti se 135 kvoga 190n kvrga 185. 373. 315 ka}iperka~a 310 ka}iperno 310 ka}iperski 310 ka}ipor 310 ka}iriper 310 ka}iti 256 *ka}iti se 315 ka}un 315 ka}uniti se 315 ka~i. 233. 176n. 190. 194n kavrq 226. 388 kalavisnuti 178 kalavrk 208 kalavrkati 59. 284. 387 *kelebesiti 134 kele~ 259n keqit(i) (se) 129.135. 25.315 ka~iperiti se 311. 190. 255. 387 kerebe~no 137 jasla~a 47n jasna 47n. 384 kalamuwa 283. 388 ka}i. 253. 329. 302. 214. 236 kavrqi} 226 ka`iprda 331n kal 141n kal. 190n. 233.59.16. 130. 40. 142. 194. 131 keziti se 141n kekeriti (se) 244. 180 kaviti 180 kavrga 185. 190. 334. 191n. 384 Kalamuwa 283 kalamut 299 Kalamut 299 kalamutiti 298.REGISTAR 441 ka}iperiti (se) 310. 178. 384.130. 157. 194. 329. 119. 303n. 233. 307. 387. 387 keveqit(i) se 128. 384. 383. 311. 303n. 134. 207. 315 ka}iperan 310.315 ka}iper 310 ka}ipera 310. 299n kalamutwa 299 kalafrskati 208n kalafrskowa 208n kalimbati (se) 39. 284. 195 kavrgati 20. 141. 195 kvrqanuti 229n kvrqeknuti 229n ke. 357. 316. 190. 384 *kerebeqiti se 130 kerebe~it(i) (se) 137. 388 kalamutka 299 kalamutnica 299. 248. 255. 137. 311. 236 kavrqati (se) 226. 178. 316n ka}iperast 310 ka}ipera~ki 310 . 105 Kamixor 16 kamkati 41. 178n. 384. 303. 377. 249. 190n.40n Kabun 16 Kavarna 16 kavedati 155. 385. 306. 191. 297.142. 357n. 231.

339n kobecati se 36n. 147. 373. 34 Knin 378n ko. 233. 245n -keriti (se) 244. 255. 253. 162. 134. 374. 183. 194. 181. 177n. 292. 389 kobrqa (se) 149 kobrqat(i) (se) 28. 148. 383. 386 kobrqnut(i) (se) 149 kobrcati se 144. 387. 174. 226n. 386 kovaran 169n. 309n kesiti (se) 129. 206. 357. 36. 149. 136n klen 100n klep 134 klepati 134.442 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI *kereveqiti se 131 kerevija 176. 29. 193. 248. 131. 252. 142. 130. 40. 258. 29 kobeqam se 29 kobeqat(i) (se) 28. 274. 215. 142 klembesim se 132 klembesiti (se) 132. 313.148. 49. 386. 256 ki. 151. 260. 130. 52. 335. 164n klati 313n klebesina 132 klebesiti 132. 36n. 177. 342. 37. 148. 183. 56. 36n. 132n. 328 koba~a 36n koba~iti 36n kobeqa (se) 28. 366. 214. 257. 43n. 41. 37n. 297. 224n kovije 177n koviqati 173 koviqe 179n koviwati (se) 179. 43. 372n. 42. 255 ketiti 254n. 63n. 32. 267. 355. 134n klempesati 134. 141.315 ki}iperka 310. 315 ki}iperski 310 ki}iperstvo 310 ki~er 251 klawasati se 45 klawati 45. 258 -kle{iti 258 kliberiti se 142 klimati 134n klimbesati 134n klimburac 153n kliti 141n klica 313n klo. 314n. 382 kobasati se 36n kobacawe 35n kobacat(i) (se) 35. 26. 281. 255. 268n. 134. 142. 371. 178 *kerepe~iti se 329 kerit(i) (se) 245. 350. 184n. 232. 25. 389 kovitlac 16. 345. 31n. 48n. 31. 293. 34. 183 kovitqaj 181 kovitqajan 181 kovitqati se 181 kovitqac 181 kovitqiv 181 kovrag 193. 190. 377. 248. 314.378n knaditi 25. 256 ketu{iti se 51n ke}iti 256 kec 254n. 141n. 170n kovariti 169n kovarnik 169n