Marta Bjeleti} KO IS VRNUTI GLAGOLI Tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata

(na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu)

SERBIAN LANGUAGE INSTITUTE OF SASA Monographs 2

Marta Bjeleti}

VERBS WITH A TWIST
Types of expressive preverbal formatives
(in Serbian and Croatian language material)

BELGRADE 2006

INSTITUT ZA SRPSKI JEZIK SANU Monografije 2

Marta Bjeleti}

IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

Tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata
(na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu)

BEOGRAD 2006

ISBN 86-82873-10-9 Urednik serije: prof. dr Aleksandar Loma, dopisni ~lan SANU Recenzenti: prof. dr Aleksandar Loma dr Jasna Vlaji}-Popovi}, vi{i nau~ni saradnik Tira`: 500 Izdavawe ove kwige finansijski je pomoglo Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije Izdaje: Institut za srpski jezik SANU Kompjuterska priprema: Davor Pal~i} Likovno re{ewe korica: Leposava Kne`evi} [tampa: ^igoja {tampa, Beograd
CIP — Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 811.163.4’373.611 BJELETI], Marta Iskovrnuti glagoli : tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata (na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu) / Marta Bjeleti}. — Beograd : Institut za srpski jezik SANU, 2006 (Beograd : ^igoja {tampa). — 490 str. ; 24 cm. — (Monografije / Institut za srpski jezik SANU ; 2) Na spor. nasl. str. : Verbs with a twist : types of expressive preverbal formatives (in Serbian and Croatian language material). — Tira` 500. — Bele{ka o autoru: str. ‰490Š. — Napomene i bibliografske reference uz tekst. — Bibliografija: str. 395–416. — Summary: Verbs with a twist : types of expressive preverbal formatives (in Serbian and Croatian language material). — Registar. ISBN 86-82873-10-9 a) Srpskohrvatski jezik — Etimologija b) Srpskohrvatski jezik — Tvorba — Glagoli — Prefiksi v) Slovenski jezici COBISS.SR-ID 131160844

SADR@AJ
Sadr`aj

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Uvod I) O predmetu rada . . . . II) Lingvisti~ki okvir teme III) Op{ti istorijat teme . . IV) Ciqevi rada . . . . . . V) O koncepciji rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 13 15 19 20

Pojedina~ni ekspresivni prefiksi 1) kV- (ko-, ka-, ku-, k-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 2) ~V- (~e-, ~a-, ~o-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 3) gV- (ga-, go-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 4) xV- (ha-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 5) {V- ({a-, {e-, {i-, {o-, {u-) . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 6) pa- (pa-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 7) bV- (ba-, be-, bo-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 8) mV- (ma-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 9) (-)tV-; (-)stV- ((-)to-, (-)ta-, (-)te-, (-)tu-; (-)sto-, (-)stu-, (-){to-; }a-) 101 10) lV- (la-, le-, lo-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 11) a-, ja- . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Osnove 1) bazati . . . . . . . . . . . . 2) beqiti . . . . . . . . . . . 3) besiti, -vesiti . . . . . . . . 4) be~iti . . . . . . . . . . . 5) brkati, brcati, br~iti . . . . 6) brqati . . . . . . . . . . . 7) -vedati . . . . . . . . . . . 8) verati / -veriti, voriti, virati, 9) viqati, viqiti . . . . . . . 10) vinuti, vijati . . . . . . . . 11) ?-viwati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . -vrati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 128 132 137 143 149 155 159 173 176 179

6

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

12) vitlati, vitliti . . . . . . . . . . 13) vrg(ati) / vrz(a)ti, vr(ij)eg- / vr(ij)ez14) vrdati, vrwati, vrcati . . . . . . . 15) vrkati, vr~ati, vr~iti . . . . . . . 16) vrqati . . . . . . . . . . . . . . 17) vrteti, vrtati, vrnuti, vratiti . . . 18) -keriti . . . . . . . . . . . . . . 19) ke~iti . . . . . . . . . . . . . . 20) -kle~iti . . . . . . . . . . . . . . 21) -le~iti . . . . . . . . . . . . . . 22) mez(g)ati . . . . . . . . . . . . . 23) mra~iti (se) / mr~iti (se) . . . . . . 24) mrditi se . . . . . . . . . . . . . 25) -mreti, -mriti, -meriti . . . . . . . 26) mr{titi se . . . . . . . . . . . . 27) -muwati . . . . . . . . . . . . . . 28) muriti . . . . . . . . . . . . . . 29) musiti se . . . . . . . . . . . . . 30) mutiti, -muditi . . . . . . . . . . 31) periti, piriti, puriti . . . . . . . 32) pe~iti . . . . . . . . . . . . . . 33) -prdati . . . . . . . . . . . . . . 34) -prkati . . . . . . . . . . . . . . 35) prqati . . . . . . . . . . . . . . 36) pr{kati . . . . . . . . . . . . . . 37) prcati . . . . . . . . . . . . . . 38) pr~iti . . . . . . . . . . . . . . 39) trgati . . . . . . . . . . . . . . . 40) tr~iti . . . . . . . . . . . . . . 41) ?turati, ?tulati, ?tuqati, ?trqati . Zakqu~ak

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

181 185 197 207 218 237 244 252 257 259 262 266 274 277 281 282 291 296 298 308 326 330 337 339 344 346 352 356 359 364

I) Ekspresivni prefiksi u dijahronoj perspektivi . . . . . . II) Ekspresivni prefiksi na sinhronoj ravni . . . . . . . . . 1) Ekspresivni prefiksi kao sistem . . . . . . . . . . . 2) Semantika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3) Status ekspresivnih prefiksa u tvorbenom sistemu jezika Literatura Izvori . . Skra}enice Summary . Registar . . O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

377 382 382 387 391 395 412 417 421 430 490

PREDGOVOR

Ova monografija predstavqa dopuwenu i tehni~ki dora|enu verziju doktorske disertacije œTipovi ekspresivnih preverbalnih formanata u srpskohrvatskom jezikuŒ koja je odbrawena na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, 12. maja 2001. godine, pred komisijom u sastavu: prof. dr Darinka Gortan-Premk (mentor), prof. dr Radojica Jovi}evi}, prof. dr Dragana Mr{evi}-Radovi} i prof. dr Aleksandar Loma. Iako je tekst monografije znatno obimniji od teksta disertacije, van korica kwige ostalo je jo{ relevantne leksi~ke gra|e koja }e, kad œsazriŒ za analizu, biti obra|ena i prezentirana u posebnim radovima. Ta gra|a dodatno svedo~i da je pojava kojom se ova kwiga bavi i te kako prisutna u na{em jeziku i da zaslu`uje ozbiqnu lingvisti~ku interpretaciju. U toku nastajawa kwige svojim uvek dragocenim sugestijama i dobronamernim primedbama neizmerno me je zadu`io Aleksandar Loma, kolega i prijateq. Posebnu zahvalnost dugujem Davoru Pal~i}u, ne samo na visoko profesionalnoj pripremi teksta za {tampu, ve} i na nesebi~noj pomo}i oko izrade registra. Mojim kolegama iz Etimolo{kog odseka Instituta za srpski jezik SANU zahvaqujem se na razumevawu i podr{ci. Beograd, marta 2006. Autor

UVOD

.

ali obrazovawa koja ih sadr`e su prili~no rasprostrawena i ~uvaju reliktnu regularnost.UVOD I) O predmetu rada Predmet ovog rada jeste jedna specifi~na tvorbena kategorija. g) na funkcionalnom planu delimi~no ~uvaju svoje funkcije u vidu reliktne. a u nekim slu~ajevima i transparentne ekspresivnosti ([arifullin 1982:9–10. Predmet na{eg istra`ivawa definisan je (pod)naslovom Tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata (na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu). Ekspresivni prefiksi. unikatna. npr. koje nisu neposredno povezane sa designativnim planom jezika. nera{~lawivu strukturu. a obrazovawa koja ih sadr`e su ograni~ena. raz-. Do izdvajawa ovih prefiksa dolazi se iskqu~ivo na dijahrono-komparativnom planu. Radi se o tvorbenim elementima koji su po svojoj su{tini prefiksi. ali se kao takvi ne prepoznaju u strukturi re~i. v) na morfemskom planu su potpuno neizdvojive. Tom kategorijom bavi se prevashodno etimologija. ’prefor1 [arifulin pod pojmom ’arhai~an prefiks’ podrazumeva dva tipa morfema.itd. b) na tvorbenom planu su neproduktivne. na konotacije razli~ite vrste. ’arhai~ni prefiksi’1. nepoznata nauci o sinhronoj tvorbi re~i. Arhai~nost ove dve vrste . po. g) na funkcionalnom planu su desemantizovane. Tu ubraja prefikse sa razli~itim aspekatskim zna~ewima. Napomiwemo da [arifulin pod lokacijskim prefiksima (wegov termin je „lokalânáe ørefiksáŒ. Drugi tip su morfeme koje: a) na genetskom planu poti~u od ekspresivnih prefiksa. b) na tvorbenom planu su neproduktivne. v) na morfemskom planu su delimi~no izdvojive. {ire [arifullin 1988). ali mi smo ga preveli sa „lokacijskiŒ jer pridev „lokalniŒ u srpskom jeziku ima sasvim druga~iju konotaciju) podrazumeva prefikse koji ukazuju na prostorno-vremensku korelaciju predmeta ili pojave ozna~ene korenom re~i. po [arifulinu. Sa aspekta sinhrone tvorbe — lekseme koje ih sadr`e imaju neprozirnu. zbog postojawa relativno velike grupe derivata na kojima se mo`e primeniti operacija izdvajawa i identifikacije. Ovakva formulacija odabrana je iz slede}ih razloga: 1) U literaturi se pomenuti elementi ozna~avaju razli~itim nazivima: ’ekspresivni prefiksi’. funkcionalno nulte. Prvi tip su morfeme koje: a) na genetskom planu poti~u od lokacijskih prefiksa. ukazuju na emocionalno-ekspresivnu pragmatiku jezi~kog znaka.

Imenice su daleko mawe podlo`ne ovom tvorbenom procesu (osim. [arifullin 1988:95–96). me|utim. naravno. *jâ-. 4 Indikativno je da to isto va`i i za s u f i k s a c i j u glagola u s. da prati sudbinu celokupnog sistema arhaprefiksa predstavqa wihovu etimolo{ku karakteristiku (op. cit.3 2) Atributom preverbalni defini{e se (a ujedno i o g r a n i ~ a v a) predmet na{eg prou~avawa. deverbalnih imenica izvedenih od ekspresivno prefigiranih glagola). *kV-. *la-. 2 Termin je uvela Zemska (Zemskaà 1969). *gV-. priznatu i u strukturi re~i lako uo~qivu tvorbenu kategoriju. „Sufiksacija glagola je veoma rasprostrawena i `iva kategorija. 4) Za praslovenski jezik dosada je pretpostavqeno postojawe slede}ih arhai~nih. 3) Atribut ekspresivni ovde se upotrebqava u slede}em smislu: analizirani formanti poseduju takav tip tvorbenog zna~ewa da re~i izvedene pomo}u wih postaju markirane (naj~e{}e uz negativnu modifikaciju osnovnog zna~ewa) i ulaze u krug ekspresivne leksike. Iako su formanti ovog tipa u slovenskim jezicima karakteristi~ni i za imenice. {to sa elementima koje mi prou~avamo nije slu~aj. ba-). *pa-. Glagoli koji sadr`e ekspresivne prefikse (za razliku od imenica) grade razu|en sistem me|usobno povezanih tvorevina i samim tim name}u se kao privla~nija. *~V-. *o-. U (pod)naslovu rada za wihovo definisawe koristimo neutralan termin formanti. ra-.(V = vokal). ekspresivnih. ’tvorbeni elementi’. ’unifiksi’2. 97–98). ’tvorbene komponente’. *{V-. *mV.-h. *bV-. *tV-. *pra-. Svaki od navedenih prefiksa registrovan je (sa mawe ili vi{e potvrda) i u srpsko-hrvatskom jeziku. sa ~ime se ne sla`u [anski i [arifulin (up. tako da se. jeziku. prakti~no. primewuju}i ga i na „prefiksalne unifikseŒ (npr. bli`e ga odre|uju}i atributima ’preverbalni’ i ’ekspresivni’.12 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI manti’. Prefiksi koji su predmet na{eg rada po svojim osobinama pripadaju drugom tipu (prema [arifulinovoj klasifikaciji) arhai~nih morfema — ekspresivnim prefiksima. . svi sufiksirani glagoli i ne mogu nabrojatiŒ (Grickat 1955–1956:45). *so-. retkih imenskih i glagolskih prefiksa: *a-. *xV-. Za taj naziv odlu~ili smo se zbog toga {to termin ’prefiks’ asocira poznatu. preliminarna istra`ivawa pokazala su da je u srpsko-hrvatskom jeziku ekspresivna prefiksacija naro~ito `iva kod glagola4. zatim ’formanti’ i ’elementi’. To je razlog {to smo se u istra`ivawu koncentrisali pre svega na glagolski korpus (ukqu~uju}i i deverbale). perspektivnija i zna~ajnija tema. kur-. 3 U samom radu pak naj~e{}e koristimo termin ’prefiksi’ (jer sa etimolo{kog aspekta oni to zapravo i jesu). Ciq ovog rada nije.

zasnovane na unekoliko razli~itim standardnim realizacijama i na razli~itim nacionalnim ose}awima. me|utim. istorijske tvorbe slovenskih jezika). dakle. Nas prevashodno interesuju tipovi prefiksa koji su karakteristi~ni za analizirani korpus. 5) U (pod)naslovu rada pomiwu se srpski i hrvatski jezi~ki materijal.-h. II) Lingvisti~ki okvir teme Ovaj rad se svojom tematikom neposredno uklapa u {iru celinu — oblast slovenske t v o r b e (preciznije re~eno.UVOD 13 i~ne prefiksacije (sastavqenog.-h. Pojava o kojoj je re~ prou~ava se. Svakako da se analizirana tvorbena kategorija ne mo`e posmatrati izvan slovenskog konteksta. osnovni metodolo{ki postupak primewen u ovom radu jeste etimolo{ka analiza sakupqene gra|e. me|utim. u su{tini. ne samo zbog enormne koli~ine gra|e koju bi trebalo sakupiti. ne samo zato {to se iste re~i obi~no javqaju i na jednoj i na drugoj strani. budu}i da je leksi~ka gra|a za ovaj rad prikupqana kako iz {tokavskih. Ta nau~na disciplina aktuelna je i danas. Oba odre|ewa (srpski i hrvatski / srpsko-hrvatski) stoje u skladu sa prezentiranim i analiziranim materijalom. zvani~an naziv jezika jo{ uvek bio ’srpskohrvatski jezik’. Etimologija. kao dijahronijska disciplina. U tekstu se. prinu|ena je da zanemari savremene podele jezika na srpski i hrvatski. 6 Takav zahvat skoro da i nije ostvarqiv. Na taj na~in i etimolo{ka re{ewa koja predla`emo u radu dobijaju potreban kredibilitet. kao i wegovu afirmaciju. precizno razvrstavawe leksi~kog materijala i ina~e nije izvodqivo. dosledno koristi termin srpsko-hrvatski (i kao skra}enica s. nego i zbog nemogu}nosti da se odre|eni dijalekatski tipovi u datim vremenima nesporno ve`u za jedno ili drugo etni~ko imeŒ (OS IX). ne obavezuje da u okviru ovog istra`ivawa podjednako detaqno prou~imo ekspresivne prefikse i u ostalim slovenskim jezicima6. . ve} i zbog ograni~enog broja slovenskih leksikografskih (u prvom redu dijalekatskih) izvora kojima raspola`emo. Potreba da se s. nalazimo u stavu Truba~ova.)5. To nas. lekseme koje sadr`e ove prefikse sagledaju u okru`ewu svojih slovenskih ekvivalenata ostvaruje se upu}ivawem na primere obra|ene u etimolo{koj literaturi ili u etimolo{kim re~nicima. tako i iz kajkavskih i ~akavskih dijalekatskih izvora. „Uostalom. Opravdawe za ovakav pristup problemu. kada se 5 Podse}amo da je u vreme. na materijalu j e d n o g (istorijski posmatrano) slovenskog jezika. Osim toga. kada je ovaj rad zapo~et. koji smatra perspektivnim „prou~avawe slovenske tvorbe u celini (ili wenih fragmenata) kroz prizmu tvorbe jednog od slovenskih jezikaŒ (Truba~ev 1971a:67). od genetski raznorodnih elemenata) u srpsko-hrvatskom jeziku.

u sferi prefiksa jo{ uvek ima nedovoqno istra`enih pojava. v. Vaillant IV). a mawe je imalo principijelno re{en pristup. Sáawski 1974. id. Iznose se zapa`awa i o semantici samih prefiksa. SEK. „normalniŒ glagolski prefiksi). 1976.. po. S obzirom na specifi~nost analiziranog leksi~kog materijala. Machek). 7 O ekspresivnoj derivaciji. Uvod.. kao i imenski prefiksi koji su u vezi sa wima (npr. semantika se koristi kao pomo}no sredstvo. ne pomiwu}i. U ovom kontekstu treba posmatrati i predmet na{eg prou~avawa. konkretno — ekspresivne derivacije7. jer su preverbi (tj. Borys 1991a). v. ovaj rad se ti~e i e k s p r e s i v n e l e k s i k e. Stoga je jedan od zadataka rada — izrada metodolo{kog pristupa re{avawu problema ove vrste. up. u radu se prati i semanti~ki aspekt analiziranog materijala i utvr|uju se zna~ewa karakteristi~na za ekspresivno prefigirane glagole. S jedne strane. Osnovni preduslov za to jeste pra}ewe odre|ene pojave na velikom korpusu i sistematski9.: pa. pi{e Stankjevi~ 1964:123–127. 8 U starijim etimolo{kim re~nicima tretirawe ekspresivne leksike vi{e je zavisilo od li~nih afiniteta autora (npr. Rad zadire i u oblast s e m a n t i k e. Melâni~uk 1969. ekspresivne preverbe. perspektivan pristup prou~avawu leksike jeste weno razmatrawe u okviru tematskih grupa.14 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~ini da raspola`emo mawe-vi{e kompletnim inventarom slovenskih tvorbenih morfema. 9 Pored ovog. 1979. To se pre svega odnosi na ~isto imensku prefiksaciju. Etimolo{ki re~nik srpskog jezika je re~nik modernog usmerewa. . Truba~ev 1972a:17–20). ipak. OS XVII)8. pod uslovom da zadovoqava formalnu stranu. koji po svojim karakteristikama stoje najbli`e arhai~nim imenskim prefiksima. To je zna~ajno s aspekta izrade etimolo{kog re~nika za ~ije potrebe je rad i pisan. filter kroz koji se dolazi do etimolo{kog re{ewa (ponekad ve} samo zna~ewe presu|uje da li leksema. Bori{ev programski ~lanak. ali taj posao mo`da jo{ uvek nije okon~an. U nauci je posledwih decenija vr{ena mawe ili vi{e sistematska inventarizacija retkih tipova slovenskih imenskih prefiksa (o tome ni`e).) — relativno dobro prou~eni (up. {to se javqa tek u modernijim re~nicima (ÅSBM. i to dvojako. id. u kojem se poklawa potrebna pa`wa i ekspresivnoj leksici (v. I dok su sufiksi uglavnom detaqno prou~eni (up. npr. ekspresivnu prefiksaciju. S druge strane. posebno ukazuju}i na ekspresivnu derivaciju glagola u srpsko-hrvatskom za razliku od ostalih slovenskih jezika (u kojima je derivacija glagola marginalna). pripada razmatranoj grupi).

ipak je ostalo jo{ mnogo bazi~nih. Jednoj od tih „drugostepenihŒ tema posve}en je i ovaj rad. ’trans-semanti~ka’ faza (op. Miklo{i~evo zapa`awe otkrilo je novi istra`iva~ki prostor koji se sporo. . U etimologiji je. odnosi na rusku etimolo{ku {kolu). „semanti~ke univerzalijeŒ. Nastajali su sporadi~no. u raznim sredinama. ku. cit. 10 Za detaqan hronolo{ki pregled istra`ivawa posve}enih ovoj temi. glasovne alternacije) i tvorbu (tvorbeni tipovi). konkretnih problema koji nisu dobili adekvatno re{ewe. O stind. Radovi koji se bave ovom problematikom nikada nisu bili u `i`i nau~nih interesovawa. Schulze 1895:243–244. 127–131). up. tre}u — orijentacija na infrastrukturu. 12 Iako kao wihovu paralelu navodi stind. Up. Vergleichende Grammatik der slavischen Sprachen I–II. ku-. oblasti u kojima treba ra~unati sa mnogo ve}im brojem relevantnih parametara i gde se sve ne mo`e objasniti strogim. drugu — orijentacija na fonetiku i striktno uva`avawe tzv. zapravo. on ne dovodi ove elemente u me|usobnu etimolo{ku vezu. semanti~ke motivacije) (up. iz pera pojedinaca. apofonija. i Miklosich 152–153. pre svega. 11 F. ka-12. evidentno. pouzdano. brugmanovskim fonetskim zakonima.up.UVOD 15 Tako dolazimo do osnovne. Ova nauka je tokom svog razvoja pro{la kroz nekoliko faza. Wien 1875–1883. „fonetskih zakonaŒ. od Miklo{i~a do 80-ih godina XX veka. Toporov 1994:126). I mada je na osnovu pojedinih istra`ivawa projektovana ve} i predstoje}a. Schmidt 1987. do sada re{eno samo ono {to je bilo nesporno. ~ime se sa korenske etimologije pre{lo na etimologiju konkretnih leksema. Schmidt 1984. koja objediwava razne jezi~ke nivoe: morfonologiju (prozodija. a to je — e t i m o l o g i j a. Moskov 1981:45–55. III) Op{ti istorijat teme10 U svojoj œUporednoj gramatici slovenskih jezikaŒ11 Miklo{i~ prvi u slovenskoj lingvistici skre}e pa`wu na prefikse ko-. ~etvrtu — orijentacija na semantiku (tzv. Savremenoj etimologiji ostale su u nasle|e „drugostepeneŒ (zapostavqane ili izbegavane) teme. Prvu fazu karakteri{e orijentacija iskqu~ivo na spoqa{wu formalnu sli~nost upore|ivanih re~i. centralne discipline u ~ijim okvirima je i ponikao ovaj rad. Tek u novije vreme pojavio se {iri krug autora koji sistemati~nije prilaze re{avawu problema ove vrste (to se. ali konstantno popuwava ve} preko sto dvadeset godina. Miklosich. Prou~avawe ekspresivnih prefiksa odvija(lo) se na vi{e paralelnih nivoa.

Moskov 1962. Borys 1973. 1973. prefiks ka. Moskov 1980. {a. ali skoro sasvim marginalno. ~e-. izdvajaju}i ga u ko{uta. spadaju i radovi posve}eni imenskim prefiksima. Malinowski 1889. pored Skoka. [anskiè 1972. naravno. u ~ijoj se strukturi izdvajaju ekspresivni prefiksi. ku-. 1972. 1976. Naj~e{}e se radi o etimologijama pojedina~nih leksema.ima deminutivnu funkci13 Radovi se navode hronolo{kim redom. Istra`ivawem je obuhva}ena grupa prefiksa tipa ko-. kovitlac. 2002. Budimir 1960:19). Petleva 1996. 1982b. 1988. 1989a. [arifullin 1982a. 1985. 1979. 1959. 1979.13 Pored pomenutih radova koji se prefiksima bave uglavnom parcijalno. up. 1975. Debeljak 1954. Ovakvi radovi su. TolsØoè 1969. Musi} 1931. Petleva 1986. 1994. Kabun itd. ovom temom bavili su se. 1977. Nemec 1979. Nikon~uk 1979. up. 1978. Merkulova 1972.: Varbot 1965. Drugi takav rad je [arifulinov. Budimir govori o guturalnom prefiksu ka-. Moskov 1962a. 1992a. Cvetko-Ore{nik 1985. U wima se naj~e{}e razmatraju pojedina~ni prefiksi (ili grupe prefiksa) na materijalu jednog ili vi{e slovenskih jezika. 1979. Gorà~eva 1979. Ovde treba pomenuti i rad Kope~nog. 1978a. 1982. 1997 itd. 1983. 1981. . Petleva 1976. dok Filipovi} razmatra ovu pojavu na onomasti~kom materijalu: Kavarna. 2003. [ulâga~ 1995. Moskov 1978. Vasmer 1912. Kala{nikov 1994. 1979a. Truba~ev 1971. 1992. posve}en prefiksima kao sistemu posmatranom na dijahronom i sinhronom planu. 1985. @akova 1975. Schutz 1965. Kamixor. ima i onih u kojima je ostvaren kompleksniji zahvat u razmatranu problematiku. 1965. 2) Drugi nivo predstavqaju radovi koji nisu strogo koncentrisani na problem prefiksa. 1980. 1997.16 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 1) Prvi nivo predstavqaju radovi specijalno posve}eni ovoj temi. Matzenauer 1881. Ovamo. Truba~ev 1960. npr. Petleva 1980. 1985. naravno. 1976. U na{oj nauci (pod wom ovde podrazumevamo celokupnu srpsko-hrvatsku lingvistiku). 1972a. [iràev 1935. Knobloch 1969. Moskov 1991. 1992. Schuman 1909 itd. 1986. koji za predmet ima arhai~ne tipove prefiksacije u ruskom jeziku ([arifullin 1982). 1985. Careva 1971. 1975.(Moskov 1981). go-. 1994a. 1972. daleko brojniji od onih prvih. 1981a. 2002. 2003. [arifullin 1979. Po wemu. [arifullin 1988. 1989. Kurkina 1974. svojevrsnu sistematizaciju doskora{wih prou~avawa ove teme (Kope~ny 1983). Mokienko 1972. 1982. kome{ati (Budimir 1951:229. up. jo{ samo Budimir i Filipovi}. 1999. Takav je rad Moskova. Varbot 1975a. CeèØlin 1954. 1981. 2004. 1989. ali u kojima se prefiksi na ovaj ili onaj na~in pomiwu.

a SP tek do slova G (*gy`a). Polaze}i od tog tretmana kao kriterija. 1994a.i dr. id. up. ali ne i oko *~e-. `e-. npr. {o-. cit. skogorca.(SP ih ne pomiwe). {ka-.Œ. ~ak. *ga. U istom programskom ~lanku Georgiev izri~ito odbacuje postojawe „nekakvog pretpostavqenog prefiksa k. 2003a. Ista principijelna zamerka stavqena je i autorima ESUM-a. skomraz. Na~elni stav prema ekspresivnim prefiksima kao pojavi u velikoj meri odre|uje metodolo{ki pristup etimologizaciji razmatranog sloja leksike. u BER-u). 2006. 15 Iako je proklamovani etimolo{ki princip odmah nai{ao na kritiku (up. ~u-.vv. ~e-./ ~â-. go-. u BER-u progla{ena jednim od principa etimolo{kog postupka kod onih re~i kod kojih se na osnovu fonetskih zakona ne mo`e do}i do zadovoqavaju}eg re{ewa (up. g-. {to bi govorilo o wegovom predslovenskom ili predindoevropskom poreklu (Filipovi} 1968). 777 s.v. 2005. ha-. tek su se u posledwem tomu BER-a sporadi~no pojavila tuma~ewa koja umesto kontaminacije ili nekog drugog obja{wewa uzimaju u obzir ekspresivne prefikse. 2003. skovi~em. 2000. 763 s. ki-. {a-./ ~e. ~o-. {ko-. skovãrdulâkà. sku-. 199)15.ne postoji i da se svi slu~ajevi u kojima se tra`i taj „fantomskiŒ prefiks mogu objasniti kao kontaminacije.vv. `a-. Georgiev 1978). tvrde}i da praslovenski prefiks *k. ili na kontaminaciju (npr. nema dovoqno materijala za pore|ewe dva praslovenska re~nika. {u-. Orel 1990:106).koji se javqao u najraznovrsnijim oblicima kao k-. 3) Tre}i nivo predstavqa tretman ekspresivnih prefiksa u etimolo{koj leksikografiji. U posledwe vreme ova tematika razmatra se u na{im radovima: Bjeleti} 1993. u SP-u). pojavi. i Gluhak 1999:15 o prefiksima ~a. ga-. skoviØlim. {e-. 2002. Kontaminacija je. Principijelno neslagawe sa ovom pojavom vodi ka usmeravawu pa`we na sufiksalni deo re~i (npr. Za sada se mo`e konstatovati da se re~nici sla`u oko postojawa imenskog prefiksa *a-. 14 Ovde ne pravimo distinkciju izme|u re~nika pojedina~nih slovenskih jezika i re~nika praslovenskog jezika. ~i-. a samim tim i kona~no etimolo{ko re{ewe. re~nici se dele u dve osnovne grupe14: a) re~nici u kojima se ne priznaju ekspresivni prefiksi. b) re~nici u kojima se priznaju ekspresivni prefiksi (bez obzira na to kako se tuma~e i da li se uop{te tuma~e). ko-. Up. . 1999. sko-. re|e kao haplologije ili slo`ene re~i (op. iako u ovom re~niku ekspresivni prefiksi nisu proskribovani. 1994. ka-. Mladenov 1973). ska-. {i-. `u-. BER 6:762 s. id. {ku-.UVOD 17 ju i sre}e se na nekada{woj tra~koj ili ilirskoj teritoriji. ~a-. ve} ih analiziramo zajedno. 2004. 2006b. Iako bi bilo zanimqivo i zna~ajno ustanoviti odnos autora prema prefiksima kao psl. zbog disproporcije u koli~ini obra|ene gra|e — ÅSSÀ je stigao do slova O (*ob`âniviny). ho. zbog ~estog izno{ewa hipoteza o raznoraznim kontaminacijama (up.

ÅSSÀ je re~nik koji pretpostavqa postojawe ~itavog niza prefiksa: pored pomenutih. O. Moskva 1961. ukr. „kao prefiks ovaj predlog ne postoji. ÅSBM. Fasmer. Holub/Kope~n y. *mo-. mada ne i produktivan u savremenim slovenskim jezicima i dijalektima. daqe). b) da li imaju jedinstveno obja{wewe za wih. koverØaØi. 87).) ku16.. a da ne govorimo o mnogo ve}em broju slu~ajeva. tu su jo{ i *a-. SEK. Prefiks to.. Prefiksi ~e-. U prikazu ovog re~nika Truba~ov kritikuje stav Kope~nog. Zada~i åØimologi~eskih issledovaniè v oblasØi slavànskih àzákov. {e.. 208–209.(i wegovih varijanata): Miklosich. ÅSSÀ. konura.Œ (id.. 17 V. ESJS. . Fasmer. ÅSSÀ. nap. v) da li ih tretiraju sistematski ili sporadi~no. To u najmawu ruku neta~no odslikava pravu situaciju u slovenskom. AkØualânáe øroblemá slavànovedenià. Prefiksalna upotreba kã (ka-. Snoj. koitd.(i to samo u jednom slu~aju. Machek.(slov. Jasno je da je pred nama poseban prefiks. iskazuju}i istovremeno svoje poimawe razmatrane pojave: „Kope~ni u su{tini ponavqa stav Benvenista (i delimi~no Vajana). najve}i broj re~nika dopu{ta mogu}nost postojawa prefiksa ko. o~ito ekspresivan. N. *ga-.. re~i na slovo {. Truba~ev. v. kã).priznaju se u: Holub/Kope~ny. Ne bi trebalo da izaziva sumwu ni wegovo poreklo (koje obja{wava uzrok wegove ekspresivnosti) iz zameni~ke osnove ko. ørikmiØiØi. kaverza.pomiwe se u: Bezlaj. (sogd. ESUM. ÅSSÀ. Skok. kã ne postoji kao prefiks. ÅSBM. *la-.) neposredno poti~e od zameni~kog kã. 18 Za sada samo ~e. Me|u re~nicima u kojima se priznaje postojawe ekspresivnih prefiksa mo`e se napraviti gradacija na osnovu nekoliko parametara: a) koje prefikse priznaju. 106).bi}e obra|ene u posledwem tomu. {to je u op{tim crtama bilo poznato ve} Miklo{i~u17. Prefiks ba. SEK18.18 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Sli~ne kategori~ne tvrdwe nalazimo i u ESSJ: „Etimolo{ko kã u slo`enice ne ulaziŒ (id. 12. koji je povukao isuvi{e pravolinijsku paralelu izme|u slovenskog kã i iran. gde je prisustvo prefiksa kã (ili wegovih varijanata) mnogo vi{e etimolo{ki zatamweno.i zato Kope~ni nije u pravu kada izvodi kã samo iz zameni~kog priloga *ku(de)Œ (Truba~ev 1976:175–176). 16 Up.. Snoj. da uzmemo samo etimolo{ki najjasnije primere. U to se mo`emo uveriti na slovenskim primerima koji se ne mogu objasniti a da se ne prizna prefiksalno k(ã)-: rus.Œ. kov’àznuØi. Berneker. [to se ti~e prvog parametra. ÅSSÀ. Sáawski. Machek.priznaje se u: ÅSBM. „. iako tako|e verovatno.

kavernà. Sa metodolo{kog aspekta ta opcija nije prihvatqiva. dopu{taju}i mogu}nost egzistirawa prefiksa. kaváracâ). kaverácâ.vv. Fasmer. Machek ga dovodi u vezu sa lat. „komponenta ka-Œ (s. b) utvr|ivawe zakonitosti wihovog funkcionisawa. kao „nu`nom zluŒ.(ko-)Œ (s. kalä`a. kanudiØi. kaverØ).vv. Pribegava im se samo u slu~ajevima kada je wihovo prisustvo krajwe evidentno (ali i to ne uvek). IV) Ciqevi rada 1) Osnovni ciq rada jeste da se {to potpunije i svestranije opi{e razmatrana pojava u srpsko-hrvatskom jeziku.(*ko-)Œ (s. kovoroØ. iako naj{ire prihva}en. „tvorbena komponenta ka-. Snoj. a predlo{ko — Berneker. ne priznaju istovremeno i postojawe sistema. kadib). kavoron). lit.koji.v. U ukrajinskom etimolo{kom re~niku u razli~itim odrednicama prefiks ko. dok se samo kao „ekspresivanŒ odre|uje u: Holub/Kope~ny.vv. ali se oni uglavnom tuma~e u sklopu leksema koje ih sadr`e. kavid). kaver.v. kavàraèka. konoziØi. Iz navedenih primera vidi se da u etimologiji zapravo jo{ uvek nije izgra|en stav prema ovim prefiksima. U beloruskom etimolo{kom re~niku prefiks ko. SEK. To podrazumeva slede}e: a) ustanovqavawe osnovnih tipova ekspresivnih preverbalnih formanata. razli~ito od slu~aja do slu~aja. Skok. „komponenta zameni~kog poreklaŒ (s. koøiliØi).vv. Za odnos (i stav) savremene etimolo{ke leksikografije prema prefiksima ovog tipa ilustrativan je primer ESUM i ÅSBM. To se najboqe vidi na primeru prefiksa ko. „zameni~ki prefiksŒ (s.UVOD 19 U nekim re~nicima pojedinim prefiksima posve}ene su posebne odrednice. „tvorbeni element ko-Œ (koverØaØi. U pogledu na~ina tretirawa prefiksa posebno mesto me|u re~nicima zauzima ÅSSÀ. kaØurhacâ). ka-. „komponenta *ka. Zameni~ko poreklo pripisuju mu Miklosich. ko-Œ (s. co-. Sáawski.v. ili tek onda kad nema boqeg re{ewa. kahundráca). To je jedini re~nik u kojem se prefiksi dosledno tretiraju kao sistemska pojava i u kojem se za svaki tip prefiksa nudi odre|eno tuma~ewe. re{avaju}i probleme te vrste ad hoc. nema jedinstveno tuma~ewe.v. Svi ostali re~nici.vv. v) fokusirawe leksi~ko-semanti~kih sfera u kojima se javqa- . koøirsnuØi). kaverza.odre|uje se kao: „preformantŒ (s. U pogledu etimolo{kog tuma~ewa prefiksa vlada velika {arolikost. „prefiksŒ (s. kavraØiØi). autori ÅSSÀ. „’prefiks’Œ (s.odre|uje se kao: „ne sasvim jasna komponenta ka.

Ostvarewe ovog ciqa u potpunosti je uslovqeno realizacijom prvog ciqa. naro~ito pri formirawu etimolo{kih gnezda. ekspresivnim prefiksima (npr. mr{titi itd. g) odre|ivawe statusa ekspresivnih preverbalnih formanata u tvorbenom sistemu srpsko-hrvatskog jezika. 3) Tre}i ciq jeste primena dobijenih rezultata u praksi izrade etimolo{kog re~nika. jer se razmatrana tvorbena kategorija mo`e prou~avati samo sistematski. Rad nema za ciq utvr|ivawe krajweg porekla ovih prefiksa. imaju zajedni~ku osnovu. 2) Budu}i da je rad pisan u okviru projekta Etimolo{ki re~nik srpskog jezika. Tako se do{lo na ideju da se izvr{i dopunska klasifikacija materijala — prema osnovama. ka-vrgati). V) O koncepciji rada Koncepcija rada proistekla je iz prethodno sprovedene tvorbene analize prikupqene gra|e. ili samo u kombinaciji sa „obi~nimŒ (npr. . wegov drugi ciq jeste da se na nivou osnovne ili kona~ne etimolo{ke obrade analizira ~itav niz leksema koje }e kao odrednice u}i u etimolo{ki re~nik. Tom prilikom ustanovqeno je da mnoge potvrde. bez obzira na to da li se dati glagol javqa kao samostalan. U prvoj fazi lekseme su klasifikovane prema tipu prefiksa koji sadr`e (ko-. Pojam ’osnova’ ovde se ne koristi u smislu tvorbeno-morfolo{ke kategorije. kao i da }e prikupqeni materijal doprineti boqoj organizaciji gra|e u re~niku. Verujemo da }e apsolvirani tvorbeni model i uspostavqeni sistem wegovih realizacija omogu}iti lak{u etimologizaciju svake nove lekseme koja im po svojim karakteristikama pripada. za-le~iti). to. Tako su formirani korpusi pojedina~nih prefiksa. vrqati. ~e-. ukqu~uju}i i preliminarnu etimolo{ku analizu.).20 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ju. Ukazivawem na wihovo evidentno prisustvo u srpsko-hrvatskom jeziku `elimo da doka`emo da je u pitawu tvorbena kategorija na koju se mora ra~unati pri etimolo{kim istra`ivawima. dubqeg od op{teslovenske ravni. ve} se pod wim podrazumeva glagol na koji se dodaju ekspresivni prefiksi (npr.itd. bazati. {a-. na velikom korpusu relevantnih leksema. odn. iako sadr`e razli~ite prefikse.).

To je bio znak da je u~iwen dobar metodolo{ki potez kojim se do{lo do perspektivnog metodolo{kog postupka u prou~avawu ovog materijala. mV-). u kojoj su ekspresivno prefigirani oblici grupisani oko zajedni~kih osnova. 19 U opticaju su bili i drugi mogu}i kriteriji klasifikovawa gra|e. gV-.UVOD 21 Nakon grupisawa oblika sa razli~itim prefiksima oko zajedni~kih osnova. nisu jasno razgrani~ene. . 5) uo~avawe zakonitosti semanti~kog odnosa osnove i prefigiranih oblika. sam od sebe. 2) prezentirani materijal. {V-). 6) uspostavqawe sistema prefiksa i sistema oblika koji ih sadr`e. Nakon prve i druge faze klasifikacije dobijene su dve grupe leksema: prva. Prednost ovakvog pristupa. sastoji se u mogu}nosti istovremenog izvr{avawa nekoliko paralelnih operacija: 1) inventarisawe glagola koji su podlo`ni ekspresivnom prefigirawu. arealna distribucija. izme|u ostalog. Ovako koncipirane. npr. 2) inventarisawe ekspresivnih prefiksa koji se javqaju uz odre|ene glagole. korpusi pojedina~nih prefiksa bitno su se smawili. bV-. prakti~no. zatim ishodi{ni glagol. prefiksi koji sadr`e dental (tV-). ve} uglavnom prema frekventnosti upotrebe. Pojedina~ni prefiksi izla`u se slede}im redosledom: prefiksi koji sadr`e gutural (kV-. Na~in izlagawa materijala je slede}i: prvo se navode oblici sa prefiksima (jednoslo`nim ili dvoslo`nim). a ukoliko re~ do sada nije bila predmet etimolo{ke analize — predla`emo svoje tuma~ewe. Nakon toga sledi etimolo{ki komentar. pri ~emu se prvo navode oblici koji su ve} razmatrani u literaturi. ove dve grupe leksema predstavqaju centralna poglavqa rada. 3) registrovawe postoje}ih alternacija prefiksa ispred iste osnove.. Kod oblika koji su ve} razmatrani u literaturi taj komentar se svodi na citirawe relevantnih radova. oblici nisu pore|ani azbu~nim redom (kao osnove). Tako|e. prefiksi koji sadr`e likvidu (lV-) i prefiksi bez suglasnika (a-. Poglavqa o pojedina~nim prefiksima koncipirana su tako da sadr`e: 1) pregled literature o konkretnom prefiksu. Sistem ekspresivno prefigiranih oblika formirao se. ~V-. prefiksi koji sadr`e labijal (pa-. a zatim oblici koji do sada nisu analizirani u literaturi19 (te dve celine. kwi`evno / dijalekatsko itd. u kojoj su ekspresivno prefigirani oblici grupisani prema prefiksu koji sadr`e. i druga. ali smo na kraju gra|u ipak rasporedili prema kriteriju: analizirano / neanalizirano (novo). 4) formirawe leksi~kih gnezda. xV-. ja-). verovatno}a tuma~ewa. ve} slede neposredno jedna posle druge). me|utim.

ili samo kao na{a pretpostavka. po~ev od prefiksa ba. 20 Razmatrani glagoli prezentiraju se vrlo ekstenzivno. Oni. s tim {to su u okviru svakog poglavqa koje sadr`i nekoliko varijanata (apofonskih. 2) etimolo{ko tuma~ewe osnove i oblika sa prefiksima22. wegov je ciq i da poka`e do koje mere su ovi glagoli ukoreweni u leksi~ki sistem. sa svim zabele`enim potvrdama. Ovaj drugi kvalitet po pravilu implicira onaj prvi. oblici sa prefiksima izla`u su uglavnom azbu~nim redom. definicija zna~ewa ne odgovara navedenom primeru upotrebe lekseme u govoru (komentari ovakve vrste daju se u napomenama). Tehni~ke napomene U poglavqima o osnovama strelicom (è) je obele`en ishodi{ni glagol. Poglavqa o osnovama koncipirana su tako da se u wima izdvajaju tri celine: 1) prezentirani materijal (prvo se navode oblici sa prefiksima. uz literaturu (ako takva postoji). 21 Taj redosled nije uvek po{tovan. postoje i primeri koji su usamqeni. 3) komentar o semantici. verovatno ne pripada razmatranom tvorbenom tipu. tako|e i u kombinaciji sa „normalnimŒ prefiksima. ono se iznosi. Pored razvijenih leksi~kih porodica. fonetskih i sl. U oba poglavqa — i o pojedina~nim prefiksima i o osnovama — znakom pitawa (?) ispred re~i signalizira se da data re~ mo`da odn. u definicijama preuzetim iz RSA izostavqa redni broj i slovo pod kojim je navedeno dato zna~ewe). a tako|e i sva mogu}a zna~ewa rezervisana za razmatranu leksiku.) jedne osnove.pa nadaqe21). te varijante izlo`ene redosledom koji se za svaki konkretan slu~aj pokazao najlogi~nijim. {to zavisi od potreba konkretnog slu~aja. Takav na~in prezentacije ima za ciq da poka`e frekventnost i areal razmatranih oblika. po na{em mi{qewu. Intervenisali smo samo u onim slu~ajevima kada. npr.22 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Osnove se uglavnom navode azbu~nim redom. Osim toga. Napomiwemo da su definicije zna~ewa analiziranih leksema (kao i kvalifikatori wihove ekspresivne vrednosti) preuzete iz izvora bez ispravqawa. 22 U slu~ajevima gde je mogu}e i druga~ije tuma~ewe. . s jedne strane. ~ak na nivou hapaksa. a s druge — vrednost potvrde (ako imaju ekvivalente u drugim (ne)slovenskim jezicima). zatim ishodi{ni glagol20. aspekatskih.. ili uz minimalna skra}ivawa (tako se. mogu imati vrednost relikta (u slu~aju starih obrazovawa).

POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI .

.

re~i (ukqu~uju}i toponime) autor razdvaja prefikse sa vokalom (ka-. Tako|e konstatuje da su ovi prefiksi vrlo frekventni u dijalektima ([anskiè 1972)24.razli~ito se tuma~i. ~o-). ka. Autor zapa`a da postoji velika razlika me|u pojedina~nim slovenskim jezicima u kori{}ewu ovog tvorbenog sredstva u sferi glagola (Schutz 1965). i pokazuje wihovo alternirawe (knaditi : gnaditi : naditi). ~i-. Macenauer izdvaja prefikse ko-. ~u-) na materijalu ruskog jezika.u preko ~etrdeset slovenskih leksema (Matzenauer 1881). daju}i i kratak pregled mi{qewa o poreklu prefiksa ka-. Andreeva-Vasina 1985. ko-. ko-. ko-. 24 O prefiksu ko-. Debeqak dopuwava Miklo{i~eve primere potvrdama iz raznih slovenskih jezika. ga-) od prefiksa bez vokala (k-. navodi tridesetak oblika sa prefiksom ko(Malinowski 1889). polaze}i od Miklo{i~a i ponavqaju}i neke Macenauerove primere. Malinovski. najpriznatiji. a samim tim i najvi{e obra|ivan u literaturi — jeste prefiks ko-. dijalekata v. kao i na prefiksalni spoj sko-. ~a-. [anski zakqu~uje da su oni u funkcionalnom pogledu prefiksi a ne morfeme posebnog tipa.sa palatalnom varijantom ~e. ali ukazuje i na {irok krug glagola sa ovim prefiksima. ka-. Ukazuje tako|e i na pojavu s pred prefiksom (s-ko-). U tridesetak sln. ku-) Kao {to je ve} u Uvodu napomenuto. i s. ka-. Ovom prefiksu posve}en je niz radova.-h. ka-. ku. ko. gde su analizirani primeri sa prefiksom kou slovena~kom. g-).na materijalu rus. 23 Up.i wegove alomorfe (~e-.(dijal.-h. od svih tvorbenih elemenata analiziranih u ovom radu. U etimolo{kim re~nicima prefiks ko. {ko. i Kurkina 1992:188–190. ka-.(Debeljak 1954)23.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 1) Prefiks kV(s. Nikon~uk 1979. . Analiziraju}i prefiks ko. [ic konstatuje da u slovenskim jezicima kao tvorbeni elementi postoje prefiksi k-. On smatra da ovaj prefiksalni tip slu`i prevashodno za tvorbu nomina i nominalnih obrazovawa od glagolskih korenova.

i srodan got. ko. Fasmer II s.vv. ga-. te da postoji i sonorizovana varijanta go(Machek 263 s. kaverza. . On uglavnom prihvata stavove Miklo{i~a.prema pro. k-. kuvárk a Øâ . da ima varijante sko-. ko-). Od ove zamenice on izvodi prefiks ko.v.v. ku~epa.(Berneker 531–532 s. a ne samo u onima koje navodi u pomenutoj odrednici. kabluk. primere: naknada.kao redak (naj~e{}e pejorativan) prefiks. Skok izdvaja ovaj prefiks i u drugim re~ima. Malinovskog. ko-). koji se odnosi prema ko. pra. ka~uriØâsà. ko. kovr~ica.(Holub/Kope~ny 174 s. a posebno se isti~e arhai~an pejorativni prefiks ku. 68 s. kuÖad.kao pa. i to samo u onim slu~ajevima kad je posvedo~en i odgovaraju}i oblik bez prefiksa (up. a ukazuje i na alternacije ka. ga-.prema po-.(< ie.i palatalizovane dublete ~e-. U ka{upskom etimolo{kom re~niku izdvajaju se prefiksi ka(SEK III 14 s. zastupqene u nizu re~i koje navodi (da pomenemo samo s. kuzep). s. 25 Koje re~i su u pitawu vide}e se pri analizi izlo`enog materijala. Bernekera. kao predlog u glagolskim i imenskim obrazovawima. {a. nem.v./ ka-. kunocec. *ku-). koleduha.-h. koperlec sa). ge-. Skok smatra da je u pitawu redak prefiks. On ovamo ubraja i prefiks ka-. 67.26 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Miklo{i~ smatra da su neke re~i sklone da vezuju inicijalni slog sa zamenicom kã. kuleø e ØiØâ . Holub i Kope~ni konstatuju da prefiks ko. kadáub). haj-. ku-. kovrta~. paralelan sa op{teslovenskim i psl. koverkaØâ. -kã (Sáawski II 16–17 s. ha-. ali ih izdvaja u nekoliko re~i. {i. cho. predlogom k.v. nakostrije{iti itd. kune`iØâsà itd.vv. kadolb. {ko-. koverzenâ. Fasmer ne daje prefikse kao nosioce odrednice./ ko-. Macenauera.v. co-. ku). kovoroØ. kovrtaw. za ko. {e. kudjabeá. k u briØaØâ .ima ekspresivan karakter. koji se u vidu relikta o~uvao u nizu ka{upskih leksema (id. komuÖec sa.vv. kusrat.).v. kaÖeb). kavàza.smatra da je zameni~kog porekla. k u vereØâ .25 Slavski tuma~i element ka-. -ko.u vezu sa zamenicom kØo. lit. Mahek smatra da je ovaj prefiks identi~an lat. ko-2). ka. koji se javqa ispred nekih glagola kretawa i nekih imenica (Skok II 116 s. srodan sa predlogom *kã i partikulama -ka. Berneker tvrdi da se ovaj prefiks javqa u nekoliko mawe ili vi{e pouzdanih slu~ajeva.v. kuverdaØâ . ka. u dva slu~aja dovodi prefiks ka./ ko-. ko-).(id.) (Miklosich 152–153 s.i wegove varijante ka-.

*kovyriti / *kovyr’ati (se). U okviru iznetih mi{qewa o prefiksu ko. *kodybati. *kaveza.-h.izdvajaju se dve teorije o wegovom poreklu: pronominalna i prepoziciona. *kome{ati?. *kolebãka. *kolupati. *kolebati (se). *konura. * kov â rzati / * kov â rziti . *komãziti (se) / *komâziti (se)?.: *ka(o)blokã. *kodelâ. *komudânãjâ. dok se o wegovom prisustvu u drugim leksemama ne izja{wava decidirano.28 *kodâla / *kodâlo. *koveza. *kozyriti (se). a wen glavni zagovornik i predstavnik — Truba~ov. Podrazumeva se da se i u tim oblicima izdvaja prefiks *ko-. *kazobã / *kozobã. *koveji. *koulãkã. *kudâlatãjâ. Na psl. nakrputiti se „na{epuriti se. *kavârtã / *kavârtâ / *kavârtja. 27 Druga~ije Varbot 1989:57. *kotoriti / *kotriti. *korebati. *kopârica. Nama se ~ini da je ovde do{lo do alternacije *koputiti se : krputiti se. . *kobacati / *koba~iti. *komotati se?. *kotãr~â. *kadâlbã. *kotvorã? / *kotvora?. *konoziti. *koverzslo. *karu`ina? / *karo`ina?. *kometati?. *kodelâ i *kodrâ / *koderâ / *kodr’a. *korepati. *kobeniti (se). up. *kolybati (se). gore.v.vv. *nakovesiti se. nivou izdvaja se ~itav niz obrazovawa koja sadr`e razmatrani prefiks. *kadybati. 28 U re~niku su date i rekonstrukcije svih izvedenica od psl. *kaderâ.kao ekspresivni prefiks (Snoj s. sa uobi~ajenom pojavom likvide r na mestu vokala. *kovârtã.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 27 Bezlaj pretpostavqa postojawe prefiksa ko. *kuvârtati (se). *kojariti (se). *komariti (se). s. ali mi ih kao sekundarna obrazovawa ne navodimo. *kolysati / *kolyxati27. *kovârkati. * kozvonã(k ã ) . *kokl’uka / *kokl’u~âka. *kune`iti (se). gizdavo se obu}i (o `enskoj osobi)Œ. *kodâra. *komâl`a?. *ko`egã?. O tretmanu prefiksa ko. *kovârza. *koverditi?. *kunega?. *kovortã. *kalepa. *kovirati. putiti se). kolebati). kolebati se : krlebam se. koji ~itav sistem ekspresivnih prefiksa izvodi od elemenata zameni~kog porekla. *koristâ. *kavorna / *kavornã. *kuzobã. *kanura. Snoj pak tuma~i element ko. *kumekati?. *komigati. *kovitâlati. up. *komuditi. *kovârtati / *kovârteti.(Bezlaj III 139 s. sa svim wegovim varijantama. *kokãrica. *korãdjavãjâ / *korãdjava. *kãdãbovati?. *kadâlba. Za~etnik pronominalne teorije je Miklo{i~. *kojasnoti (se)?. *kãnaditi. *kozyrã/â. *kavârza. *kamãditi. *koristati / *koristiti. *kodrâ / *koderâ/ *kodr’a. {to osporava Kurkina 1997:204–205. ÅSSÀ s.u ESUM i ÅSBM v. *kudâla. u ~ijoj se strukturi izdvaja ekspresivni prefiks kr.vv. kobacati. *koveriti?. *kãmetiti. *kurepati (se). *koristânã(jâ).samo u ko{uta (Bezlaj II 72)26. Pristalice pro26 Kao kuriozitet pomiwemo tuma~ewe glagola krputiti se „kostre{iti se (o `ivotiwi)Œ. * kov â rz â n ã(jâ) / * kov â rz â na . *kaverã.

œtruditi se. ~ime se pokazuje frekventnost wegove upotrebe. kobeqa 3. Detaqnu analizu literature o ekspresivnim prefiksima i pomenutih teorija o wihovom poreklu daje Moskov 1981:45–55. „s mukom se kretati. kobeqati se „micati telom. u kojima je prisutan pun oblik *ko < ie. „naporno. Ostali autori.c. vaqati seŒ Lika. a wegovim sledbenicima — Slavski i eventualno Skok./ *kã. U takvim slu~ajevima ograni~i}emo se na navo|ewe izvora u kojima se data leksema tuma~i. izneta u odrednici posve}enoj psl. iako priznaju postojawe prefiksa ko-. s mukom i}i.29 Prvim predstavnikom prepozicione teorije mo`e se smatrati Berneker. Zakqu~ak).(v. „jedva i}iŒ. poslovima. nego i oni kao *kodelâ. *ku / *kuom). i svih wegovih izvedenica „normalnimŒ prefiksima. PRIMERI : 30 ko-beqati impf. mada ne uvek i jednozna~no protuma~ena.). ako je to potrebno. ~ime se sti~e predstava o wegovom arealu. fig. Vajan. pokretati (se). izlaziti na kraj (s radom.v. „kotrqati (o kamewu)Œ Piva (Gagovi} 2004). klatiti se. doprinos na{eg rada vidimo pre svega u evidentirawu svih potvrda datog ekspresivno prefigiranog oblika. mada iz wegovog tuma~ewa nije jasno da li on pretpostavqa i zajedni~ko poreklo ovog prefiksa sa predlogom k. me|utim. „jedva se kretatiŒ. naporno 29 Varijantnost psl. Nedoumica se. posebno se komentari{u. œizvla~iti se iz neprilikeŒ Ma~va (gra|a ERSJ)./ ku. œklimati se.odgovara indoiranskoj ka. ka. gmizatiŒ.28 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI nominalne teorije su i Fasmer (delimi~no). . „v. 63–67. Primeri koji do sada nisu razmatrani u literaturi. Indikativna je i jedna Truba~ovqeva opaska. te bi govorila u prilog zameni~kom poreklu razmatranih prefiksa.Œ Pro{}ewe (Vuji~i}). uz dodatni komentar. pomerati seŒ (RSA). izvla~iti se iz kakvih te{ko}a. imovinom). *kã(n)). [anski. razre{ava ~iwenicom da Truba~ov i ovom œpredlogu-posleloguŒ tako|e pripisuje z a m e n i ~ k o poreklo (l. Kad su u pitawu etimolo{ki re{ene re~i. Kope~ni) elementarno opovrgavaju ne samo primeri kao *kãnaditi. kobrqatiŒ Uskoci (Stani}). a ova teorija je svoj puni odraz na{la na stranicama ÅSSÀ. *ko. 30 Ve}ina oblika navedenih u ovom poglavqu ve} je razmatrana u etimolo{koj literaturi. Ovo kao da stoji u suprotnosti sa stavovima samog Truba~ova o poreklu prefiksa ko-. ili su tuma~eni na drugi na~in. i}i. kobeqat (se) „kretati (se). mu~iti seŒ (RSA). ne izja{wavaju se konkretno o wegovom poreklu. `iveti i sl. koprcati se. On nagla{ava da ra{ireno mi{qewe kako se predlog *kã ne javqa kao prefiks (koje zastupaju Benvenist. sg. snalaziti se. œjedva sastavqati kraj s krajemŒ Timok (Dini} 1988). *kom (ÅSSÀ 13:170–171 s. predlogu *kã(n) (< ie.

Vojv.Œ: Kobeqa se kâko pile u ku~ina. mu~iti seŒ. al’ te{ko Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. 2004). „koprcati seŒ Leskovac (Mitrovi}). odroniti seŒ. „nakotrqati. pre`ivqavati nekakoŒ Zagara~ (]upi}i 1997). . sg. navaqati. ispetqati se iz neke te{ke situacije. izvu}i seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). iskobeqat (se) „izvu}i (se). otkotrqatiŒ: Zakobeqa krqu sijena i otkotrqa pravo na torinu Piva (Gagovi} 2004). Uskoci (Stani}). jedva sastavqati kraj s krajemŒ: Kobeqam se nekako. otisnutiŒ: Pu{ti mene. oburvati se. „kotrqaju}i dopremiti ne{to odozdo gore. izvu}i nekoga iz te{kog polo`aja. ja }u ga ‰kamenŠ okobeqati. nanetiŒ: Ko li je ovo nakobeqo kamewe. a oskora se iskobeqo i sa‰dŠ ti je na kowu. iz istog izvora oblik kombati se œsastavqati kraj s krajem. „dokotrqati seŒ Uskoci (Stani}) za-ko-beqati pf. ko-m-beqati se „v. „do}i s naporomŒ Vojv.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 29 `iveti. kobeqa se 3. œmu~no `iveti. kombeqati se œopstajatiŒ: Kombeqamo se od zime do proqe}a. s te{ko}amaŒ. iskobeqat se œiskoprcati seŒ. „izvu}i seŒ Leskovac (Mitrovi}) na-ko-beqati pf. dovaqatiŒ (RSA). oburvati. nakobeqati (se) „nagomilati (se) kobeqaju}i (se)Œ Uskoci (Stani}) o-ko-beqati pf. i sve tako Ro`aje (Had`i})31 do-ko-beqati pf. otisnuti se. œposti}i ne{to s mukom. œid. provu}i (se). dokobeqati se „do}i. s te{ko}omŒ (RSA). (RSGV). izvu}i se. iskotrqatiŒ Uskoci (Stani}).Œ. kosti mu se kobeqale po grobu Piva (Gagovi} 2004). „id. „spasti. sg. pa drepik Piva (Gagovi} 2004). œid. Piva (Gagovi} 2004). 31 Up. „zakotrqati. s naporom (se) i{~upatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). spasiti (se). sti}i s naporom. iskobeqati se „spasti se s nekog opasnog mesta.Œ (RSA). Uskoci (Stani}). zakobeqati se „po~eti se kobeqati. (RSGV). „dokotrqati. „u~initi da se ne{to po~ne kotrqati. œjedva izi}iŒ. od proqe}a do zime. „iskliznutiŒ: Stadok na nakav kamen a on se iskobeqa. koji bi mogao sugerisati da je glagol kombeqati se zapravo wegova sufiksalna izvedenica (sufiksom -eq-). Vasojevi}i (Bori~i}). situacije i sl. œspasiti glavu. okobeqati se „po~eti se kotrqati. neprilikaŒ (RSA). kobeqam se 1. iskobeqam se 1. osloboditi (se) ne~ega. jedva opstajati. krenuti kotrqaju}i seŒ Komarnica (RSA) is-ko-beqati pf. iza}i iz te{ke situacije. kobeqati seŒ CG (RSA). sg. Uskoci (Stani}).Œ: Do skoro je bijo quta sirotiwa.

œnemo}no ne{to raditiŒ.) s-ko-beqati pf. vrteti seŒ. œglo`iti se. sg. (RSA). U pitawu je isti tvorbeni model kao kod kombati : kombeqati (v.Œ Crna Reka (Markovi} 1986). „gaveqatiŒ Uskoci (Stani})34 32 Ovde svakako treba ra~unati na uticaj glagola gombeqati se „vrpoqiti se. œjedva i}i. „`iveti gabeqskiŒ33: Gabeqamo.) iz-go-m-beqati pf. „s naporom. gabeqski adv. œu~initi. nakazaŒ CG (RSA). gaveqak m. Temni} (RSA) go-m-beqat (se) impf.Œ. romskiŒ Uskoci (Stani}). 33 Treba pretpostaviti i uticaj imenice Gabeq „Ciganin (~erga{)Œ. prethodnu napomenu). i s k o b e q a t i s eŒ Uskoci. vu}i seŒ: Ostarila je mnogo. kuburiti. otkobeqati (se) „otkotrqati (se)Œ id. „malo dete koje je . prepirati seŒ: Gombeqaju se izme|u sebe (RSA) < gombati / gombati „id. jedva i}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) do-go-m-beqat (se) pf. ne izlazi nikud. i tako `ivimo ko za inat. (ibid. œ`ivotariti. „skotrqatiŒ: Mi sidijasmo ispot puta.). gobeqa se „jedva se kretatiŒ.. no gabeqam Uskoci (Stani}). skobeqa (se) 3. te{ko se kretatiŒ Para}in. odatle gabeq „kova~Œ. Leva~. „id. prepirati seŒ: Vazda se oko ne~ega gombesaju (RSA). jedva do}iŒ id. (ibid. tobo` da ne{to pomogne ali slabo CG (RSA). vu}i seŒ: Nijesam ti vi{e kadar nikuj. gobeqa 3. „id. „s mukom. spustiti seŒ Radimna (Tomi} 1989) VARIJANTE / PARALELE: go-beqati (se) impf. teturaju}i se. napraviti (nekako)Œ. sg. sa drugim sufiksom gombesati se „glo`iti se. i s k o b e q a t i s eŒ Vojv. „jedva i}i. „k o b e q a t i ( s e )Œ Uskoci (Stani}). izgaveqati (se) „izi}i gaveqaju}i. me{koqiti se. œte{ko `iveti. umalo nas grdom nagrdi Piva (Gagovi} 2004). (ibid. kuburitiŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. s mukom iza}iŒ: Jedva se izgombeqasmo iz [qivi}a potoka uz onu stranu Draga~evo (gra|a ERSJ)32 ga-beqati impf. Temni}. œbiti u `ivotu. Lika (RSA) ge-beqati impf. i s k o b e q a t i s eŒ Uskoci. „i}i nesigurno. Lika. gabeqa on|e oko ku}e. „i}iŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). skobeqati se „si}i kotrqaju}i seŒ id. i ga-veqati „gabeqatiŒ Uskoci (Stani}). 2004) iz-go-beqati se pf. œbauqatiŒ. `ivotaritiŒ: Ne `ivim ja. „te{ko. mu~iti seŒ Vrawe (RSA). „izvu}i se.Œ. œsi}i. œbogaq. „ciganski. a neko skobeqa kamen. jedva gabeqam vuda oko ku}e Piva (Gagovi} 2004) iz-ga-beqati (se) „izi}i gaveqaju}i. „sna}i seŒ.30 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI œsti}i negde kotrqaju}i seŒ. up. fig. Vrawe. Uskoci (Stani}). 34 Up. fig.

up. mo`e poticati od *bel’ati. jeziku sa~uvana samo u prefigiranim oblicima. kopeqkati se dem. belhati (se) „hramati. iskopeqat se „id. gegati seŒ rekonstruisan psl. jedva kora~atiŒ Uskoci (Stani}). kopkatiŒ Bosna (< kop-eq-ati?). kotrqatiŒ. dijal. kobeljati)36. koji mora dugo i strpqivo da se radiŒ: Pekmez od drenke mlogo je beqa{an za pravewe Vrawe (Zlatanovi}). oblika kao *belãgati. (ko)beqati.i pomi{qa da bi ishodi{ni oblik mogao biti glagol peqati. On u glagolu izdvaja prefiks ko.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)35 · Skok smatra da je osnovno zna~ewe glagola kobeqati — „vaqati. ga-m-buqati „nespretno. nesigurno kora~ati (o tek prohodalom detetu)Œ. (RSA). kopeqkati dem.Œ. gavequ{a „id. gambuqa f. tako i belhati. U odrednici se opovrgava Bernekerova i ^opova rekonstrukcija ovog ~e{. „i s k o b e q a t i s eŒ Gacko (RSA).v. . raduckatiŒ: Prebiram ovu zemqu u ba{~i – ~o’jek mora ne{to da kopeqa Gacko. Kao {to sinonimno kulhati poti~e od *kul’ati (Machek 306). „kopeqati seŒ. negodovatiŒ id.Œ (v. a da se od wega metafori~ki razvilo zna~ewe „truditi se. Potkozarje (Dalmacija). „dete koje je tek prohodalo pa nespretno i nesigurno kora~aŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). ge-veqati „gaveqatiŒ Uskoci (Stani}). gaveqina f. Piva (Gagovi} 2004). ili je. kotrqatiŒ. kolebati (< *ko-lebati) (Machek 50). bacakati seŒ: Po~eo se kopeqati na zemqi kao zaklano pile Bosna. U prilog tome govori i ~iwenica da je na osnovu ~e{. Oni upu}uju i na Mahekovu pretpostavku o mogu}oj vezi sa ~e{. i ~e{. „osoba koja se jedva kre}eŒ. 35 Osnovni glagol ima ne{to druga~iju semantiku. kopeqati se „koprcati se. izgeveqati „izi}i gaveqaju}i.-h. te mu za rukom izi|e da ih se dokopeqa ‰dobaviŠ BiH (RSA) is-ko-peqati se pf. uz obja{wewe da je element h ovde sekundaran. „d o k o b e q a t i s eŒ: ‰OnŠ se ‰nameriŠ na novce. oblik *bel’ati? / *bel’ati? (ÅSSÀ 1:185). koja pretpostavqa i druga~ije poreklo: ko-peqati impf. 36 Me|utim.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 31 do-ko-peqati se pf. onda bi se oblik kobeqati mogao protuma~iti i kao fonetska varijanta osnovnog kobrqati „id. ova osnova u s. koji tuma~i glagol iskobeqati se kao rezultat kontaminacije iskopeqati se + izbaviti se (Tomanovi} 1938–1939:205). po~elo da pu`eŒ. ga-buqati „te{ko se kretati. budu}i da je za ekspresivnu leksiku karakteristi~na zamena glasa r vokalom (v. Vezu sa peqati pretpostavqa i Tomanovi}. Glagol *beqati (se) nije posvedo~en. pak. uquqkivati (dete)Œ. kao u kulhati. ~ija bi kontinuanta moglo biti i s. „koji mnogo zamara.-h. belat „quqati. „kopati. up. œbuniti se. ako bi zaista osnovno zna~ewe glagola bilo œvaqati. ali mo`da se odgovaraju}a osnova -beq(ati) krije u obliku beqa{an adj. {epati. pomalo poslovati. Zakqu~ak). i s k o b e q a t i s eŒ CG (RSA). mu~iti seŒ. „pone{to raditi. po mi{qewu autora ÅSSÀ. sa kasnijim onomatopejskim varirawem p > b (Skok II 118 s. brqati). dok je povratni oblik mogao pretrpeti i semanti~ki uticaj glagola koprcati se.

teturati. quqati se. œzapasti u te{ko}u. pomutitiŒ. jedva se kretati. klimavo. „rasklimav{i izvu}i. postati neodlu~anŒ. istrgnutiŒ: Iskoleba je ono drvo ka da nije imalo korijena CG. ali da su oblici kolebati i kobeqati me|usobno povezani. fig. zakolebati se „zaquqati se. œpokretati tamo-amo. œpokazati neodlu~nost. gibati seŒ. œposrnuti. nepouzdanim. lelujati (ne{to)Œ. „zaquqati se.> *bel’-? (l. {to ~esto za posledicu ima nemogu}nost utvr|ivawa kona~nog re{ewa. pomutitiŒ Uskoci (Stani}). oblik mogao biti rezultat stare metateze *leb. iskoqebati se „id. izvu}i seŒ Zorunovac. œu~initi nesigurnim. sg. potresatiŒ. œpokvariti se (o vremenu)Œ Uskoci (Stani}). izvaditi. impf. pokolebati seŒ. zakolebat (se) „stati se kolebati. Navedene varijante odn. œi}i. klatiti seŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). „zawihati. „quqati. preduzeti ne{to krupnoŒ BiH (RSA). zawihati seŒ. œzatalasati seŒ. zateturati seŒ. (RSGV) za-ko-lebati pf.). œbiti neodlu~an. zaquqatiŒ. Da li je u pitawu metateza ne mo`e se sa sigurno{}u utvrditi. œklatiti se. œvijoriti. iskolebati se „iskobeqati se.Œ (RSA) kr-leba se 3.32 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na osnovu ~ega zakqu~uju da bi i rekonstruisani psl. dete i sl.c. mrdati. zawihati.). œudariti u neki veliki posao. nepouzdanost. lepr{ati. „pokrenuti iz ravnote`nog polo`aja. zaquqati. preduzeti ne{to krupnoŒ BiH. „hodati zanose}i se levo-desnoŒ Lu`nica (Mani}). zaglibiti se (obi~no u materijalnom pogledu)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) is-ko-lebati pf. po~eti propadati (ekonomski)Œ Banat (RSA). klipsatiŒ (RSA). ko-lebati / koqebati impf. krqeba „jedva i}i. wihati. œuzdrmavati. „zapo~eti kakvu gradwuŒ Piva (Gagovi} 2004). kolebati (se) „pomerati se. œuznemiriti. paralele razmatranog glagola jo{ jednom pokazuju svu slo`enost leksi~kog materijala koji je predmet na{eg istra`ivawa. Ovaj sloj leksike karakteri{e prisustvo razli~itih fonetskih promena. nesiguranŒ Vojv. formalnih i semanti~kih kontaminacija. klimatiŒ. jedva gurati nekako . zibati (kolevku. pokazuju i slede}i primeri: zakolebati „udariti u neki veliki posao.)Œ. zawihatiŒ. varijacija. (ibid. kretati se teturavo. zakolebati „zapo~eti kakvu gradwuŒ: Eno Piwovi sinovi zakolebali staju o‰dŠ dese‰tŠ metara du`ine Piva (Gagovi} 2004) : zakobeqati „zapo~eti neki posaoŒ: Zakobeqo Stojan i uveliko pravi staju id.

Up. œdizati ustanak. ispreturatiŒ (RSA) 37 Sasvim suprotno tuma~ewe Skok daje s. me{ati se. Moskov 1965:72. zakome{ati se „uskome{ati se. ESJS 6:327 s. bunu.+ *lebatiŒ (Skok II 125). *ko-lebati (se).v. inf. buniti seŒ (RSA). i komr{qati œkome{ati. mrsitiŒ. *kolebati (se).v. iskomr{qati œiskome{ati. Schuster-[ewc 599–600. kol e bati . Oblik krleba se iz jugoisto~ne Srbije svakako je u vezi sa bug. œizazivati nelagodnosti u stomaku. kome{ati se „kretati se.v.. Machek 268 s.v. œ~initi pokrete nekim delom tela u raznim pravcima. „uznemiriti (se). drmusatiŒ. acc. pomerati u raznim pravcima. œuzbuniti se. gde decidirano ka`e: „Ne}e biti prefiks ko. „uzbu|ivati se.Œ Potkozarje (Dalmacija) is-ku-mije{ati pf. labav. protiviti seŒ. uzburkati se.+ *lebam (Moskov 1971:423). njihati (se) 37 .v. koleba} (sie). œqutiti se. uzrujati (se)Œ Uskoci (Stani}). kolebaà se. mrdatiŒ. kolebaØâ. BER 2:550–551 s. dospeti u uzbu|eweŒ (RSA) na-ko-me{ati se pf. buniti se. koje Moskov izvodi od ka. œpomerati se. vrzmati seŒ. i ESUM 2:510–511 s. Fasmer II 288 s. kome{ati se „kretati se u svim smerovima bez redaŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) za-ko-me{ati pf. fig. œpokretati tamo-amo pojedinim delovima telaŒ Uskoci (Stani})38. dok se u bugarskom etimolo{kom re~niku tuma~i kao rezultat kontaminacije (v. uskomje{ati se œid. „po~eti kome{ati. pokome{qati se œuskome{ati seŒ [umadija (gra|a RSA). Druga~ije Sáawski II 347–348 s. „dovoqno dugo se kome{atiŒ (RSA) us-ko-me{ati (se) pf.v.v. zavijati. kolijevka. ÅSSÀ 10:129–130 s. kãrlebam (se). iskrqebati (se) „izvu}i (se). uznemiriti seŒ.v. izmrsiti.v. pokretati se u masiŒ. ose}ati mukuŒ (RSA). „izme{ati. 530 s. „(po)kretati. m e { a t iŒ. œtresti. kretati ne~imŒ. lit. za osnovu up. . i}i u raznim pravcimaŒ. negodovati. kovitlati seŒ. „uzbuwivatiŒ. kolibaØi. Skok II 255–256 s. Up. iskobeqati (se) (iz kakve neugodne situacije)Œ Zaglavak (RSA. laibas œtanakŒ itd.v. œvrpoqiti seŒ Uskoci (Stani}). micati.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 33 kroz `ivotŒ Timok (Dini} 1988).?) · Od psl. v. micati. ko-me{ati impf. id. kol e bati . BER 3:208). œme{koqiti se. œ(oko koga) obigravati. zamrsitiŒ. 38 Ovamo mo`da i komesati „mrsiti kosuŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). Matzenauer 1881:187. uzbuniti (se). vrpoqiti seŒ.

„davati naknadu. up. œna{iroko i naduga~ko pri~ati. wegov izvor treba tra`iti u alb.v. ÅSSÀ 13:198 s. (Skok l. œdati ne{to kao naknadu. Debeljak 1954:173. pesmi)Œ (RSA.v. micati se (o detetu koje se budi). kolebati : krleba(ti). Matzenauer 1881:187. œsmi{qati. vestiŒ. pevati o nekome.v.v. dodat na osnovu *naditi.i glagola me{ati / mije{ati. up. œid. ispevati. œsastaviti (pesmu. Kurkina 1982:21–22. izmisliti. nadoknaditiŒ Bukovica (RSA) is-k-naditi pf. Kurkina 1981a:25. o ne~emuŒ (RSA) : naditi œoblagati nadom. s obzirom na veoma ograni~enu upotrebu glagola knaditi (isknaditi) „stvoriti tekst narodne pesmeŒ. kraj s krajem)Œ Siw. œpribavitiŒ (Vuk).-h. dovr{iti. œdodati.c.umesto ko-. nadoknaditiŒ (RSA) na-do-k-naditi pf. ÅSSÀ 10:171 s. ?k-naditi impf. Murko 1937). 39 Ovamo mo`da i krmije{iti se „protezati se. kititi. Skok II 133 s. *naditi) v. Zaørudskiè 1989:125–127. ÅSSÀ 22:8–9. up. tepiheŒ. Moskov 1965:71. *me{ati (se). i ÅSSÀ 18:215–217 s. RJA) ras-k-naditi pf. oblik rekonstruisan samo na osnovu s. * kãnaditi . dodati. Druga~ije Skok II 108 s. potvrde. „ukra{avati vezom. œnadomestiti. œslo`iti u jednu celinu.) · U ovom glagolu izdvaja se prefiks kã-. spevati pesmuŒ (Ajeti 1985:8).v. œdopuniti.34 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ku-me{awe n. œsastavqati pesmu. po svojoj `eqi doterivati iskaz o ne~emu.v.)Œ (RSA) na-k-naditi pf. me{koqiti seŒ Dubrovnik (RSA) (tako Skok II 133). œpraviti sagove. „previrawe. knaditi) s-k-naditi pf. nakna|ivatiŒ. obe{tetitiŒ. . *kome{ati? (gde je psl. kendo „pevati. Otok u Slav. O ishodi{nom naditi (< psl. kome{ati (se). za koju se smatra da bi mogla biti i lokalna inovacija). zast. rasutiŒ Makarska (Skok II 108 s. sastaviti (pesmu i sl. snovati. Ajeti smatra da. œrazgoditi. vestiŒ. Up. fig. razmi{qatiŒ. nadometnuti (u pri~i. knaditi (< *kãnada œgomila pawevaŒ < *kãnã / *kãnâ) koji prihvata i dopuwava Murkovo tuma~ewe (v. U obliku iskumije{ati do{lo je do pojave prefiksa ku.Œ. ~elikom o{tricu sekire. sabqe i ostalog se~ivaŒ (Vuk. kome{aweŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})39 · Spoj prefiksa ko. RSA) do-k-naditi pf.

Machek 279 s.Œ. ÅSSÀ 11:70–73 s. 41 Up. korist.v. ipak daju}i prednost Miklo{i~evom izvo|ewu imenice korist od glagola koriti (Skok II 155 s. kubacat (se) „brzo prolaziti. skakatiŒ Tre{wevo (RSA).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 35 ?ko-ristiti / koristiti impf.)Œ.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). korisno se (po)slu`iti (ne~im)Œ. a drugi bi mogao biti i fonetska varijanta oblika iskobe~iti „id. ali ne postoji saglasnost u pogledu osnove: * ristati „gonitiŒ40 ili *rystati (detaqno v. ESJS 6:339–340 s. s tom razlikom {to ona pretpostavqa primarnost imenice u odnosu na glagol. Dubica (RSA). *koristati / *koristiti. ‹ se „upotrebqavati (ne{to) za svoje potrebe. primeniti {to.v. koristâ). kobacat „kolutatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). na~initi kolut napredŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993)42 ku-bacati impf. œupotrebqavatiŒ. uradi. promicati. 42 Nije sigurno da ovamo spadaju oblici kobacati „gacati. *koristâ. . korisno se poslu`iti ~imeŒ. „biti od koristi. kubacat (se) „bacati se. Jedino se u ova dva etimolo{ka re~nika predla`e etimologija koja podrazumeva prisustvo ekspresivnog prefiksa ko-. naglo iskakati ili uskakatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997)43 40 Tako i Varbot 1972:65–70. „juriti u skokovima. Borys 251 s. koje se u ÅSSÀ odbacuje (Snoj 261 s. kobêcati se „prebacivati se preko glave. Potkozarje (Dalmacija). 43 Up.. koja bi ukazivala i na druga~ije poreklo.v. laje. be~iti).v. œiskori{}avati ostvaruju}i prednost. „prevrnuti se preko glave. iz istog izvora imenicu kobacawe „vaqawe po tluŒ. iz istog izvora ba~at (se) „bacati (se)Œ. Vojv. tapkatiŒ: Pas ~uvar .v. ritatiŒ Bukovica. preimu}stvo. Prvi oblik ima druga~iju semantiku. œimati koristi. kobacat se Mihaqevi}i (Peru{i} 1993)41. korist).vv.Œ (v. ko-bacati se impf. juritiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „korisno upotrebiti. „koprcati se. A za tim ~eta gusaka kobaca i is-ko-ba~iti „izbe~iti. œiskori{}avatiŒ. dobit i sl. Snojev i Bori{ev prihvataju ^opovo tuma~ewe. œ(u)~initi dobro prijaju}i. doprinositiŒ. korist. Od novijih re~nika. gode}i (o jelu i sl. korzys}).. primewivati (ne{to) na pogodan na~in.. Skok bez re{ewa. vaqati seŒ Ozaq (Te`ak 1981) pre-ko-baciti se pf. izbuqiti. b a c a t i s e. œostvariti kakvu dobit iz ~ega na {tetu drugoga ili koriste}i se ne~ijim nepovoqnim polo`ajemŒ (RSA) · Up. omogu}avati da se ne{to postigne. izvla~iti koristŒ (RSA) is-ko-ristiti / iskoristiti pf. iskola~iti (o~i)Œ (RSA). kobacat se „id.

id. ku-m-basiti „naglo. odstupa od ostalih primera. varijante: ko-basati se „id. kubacam. „brzo proma}i.v. „izjuriti ska~u}iŒ Tre{wevo (RSA) kubac interj. Varbot 1981:35. Up. poletetiŒ Tre{wevo. *bacati (se) / *bocati (se). œodjednom sko~iti u voduŒ Uskoci (Stani}). bac.v. Matzenauer 1881:185. bacati. O ishodi{nom glagolu bacati up.v. ku-basati „skakutati tr~e}iŒ CG (RSA). ÅSSÀ 1:118–119 s. za ozna~avawe skoka Zagara~ (]upi}i 1997) ku-m-bacati se impf. becnuti se „kratko se trznuti. *bacati. *komotati se?. bezglavo nekud krenutiŒ. obavitiŒ: Zakomotaj tovarninu oko glavara. *ko-motati (se).v. *kobacati / *koba~iti?45. kobacati. (RSA) za-ko-motati pf. Skok nema. Kolubara (gra|a RSA). koji semanti~ki.i osnovu ba~iti nesigurno iz semanti~kih razloga ( Matzenauer 1881:185). Banija i Kordun (Petrovi} D. Grickat 1955–1956:64. *motati.v. ko-motati se impf. ESUM 1:154 s. BER 3:71 s. „koprcati se.Œ Dvorska. kubacnut (se) „baciti (se). ERSJ 2 s. ritati seŒ (RSA)44 · Od psl. Snoj 242 s. Potkozarje (Dalmacija). {V-).36 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ku-baciti pf. upla{iti se. 93. bacati. BER 1:37 s.v. Up. vi{ da se vu~e. Skok II 117 s.v. o m o t a t iŒ Uskoci (Stani}).v. . „naglo sko~iti. jurnuti. „obmotati. udavi}e se — Zmija se zakomotala oko grane i {i~e Piva (Gagovi} 2004) o-ko-motati pf.46 44 Up.Œ CG (RSA). 45 U odrednici se neopravdano navodi i oblik koba~iti „uhvatitiŒ. prese}i seŒ Kolubara (gra|a RSA). ÅSSÀ 10:86 s. a verovatno i etimolo{ki (v.Œ Vrgada (Juri{i}) · Od psl.v. naglo posko~iti. okomotati „id. ÅSSÀ 10:178 s. umotati. bacat. usko~itiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). i {emetati (v. Druga~ije Berneker 532 s. Kurkina 1982b:184. Ve} je i Macenauer ukazao da je tvorbeno ra{~lawavawe ovog glagola na prefiks ko. vrzmati seŒ Vojv. kubacnuti „id. kobacati. „uviti.v. * ko-bacati . sko~iti energi~no i naglo. Skok II 117 s. zaviti. kobacati seŒ Dalm.).v. presko~iti.v. zakomotati se „z a m o t a t i seŒ: Eno se tele zakomotalo.v. SP 1:174 s. bacam.v. projuriti. Machek 41 s. Moskov 1965:71.v. 20:44–47 s. (RSA). koba~a). klisnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) is-ku-bacati pf. Malinowski 1899:119. ko-becati se „v. Skok I 84–85 s. 46 Up. „m o t a t i s e. Zaørudskiè 1989:141–142. tako se volovi becaju. becnuti se „trgnuti seŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). prikobeci(t) se „prevrnuti seŒ Sumartin (Novakovi} 1994:133) prema becati se „trzati seŒ: Kako xukele laju. kobacajo.

u-ke-repiti „uhvatiti nekoga tako da ne mo`e da mrdne. *narepati / *narepiti (ÅSSÀ 22:243). ne dopustiti kome da lenstvujeŒ. *moliti. nije jasno zbog ~ega mu nije posve}ena posebna odrednica. id. stegnuti. natovaritiŒ Uskoci (Stani}). pojaviti se na vidikuŒ. sneveseliti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). œveoma uvrediti. naravno. navode i ~e{. *komoliti48. Kurkina 1975:34–38.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 37 ko-moliti impf.-h. 50 Ovaj koren sre}e se. (RJA)47 na-k-moliti se pf. gore repit „lupiti.v. retko „p o m o l i t i. skorijepiti i izvodi ih od korijeniti zamenom sufiksa -en nepoznatim sufiksom -ep (Skok II 154 s. Skok II 132–133 s. U ÅSSÀ 11:67 rekonstrui{e se psl. kao i o osnovnom glagolu -moliti up. œnagnuti se nad ne{to. 49 Nije jasno spadaju li ovamo i oblici u-ko-repiti se pf. udaritiŒ): Prekerepili su ga pro rbata i o‰dŠ tada stalno pobolijeva Piva (Gagovi} 2004). o{inutiŒ (ali up. uhvatiti. stisnuti. Petleva 1973:33. 19:185–186 s. ekspresivno obrazovawe nastalo verovatno dodavawem prefiksa ko. pojaviti se. . uni{titi do korenaŒ.-h. pose}i. nap. „razvaliti seŒ Sumartin (Novakovi} 1994:142)49 · Skok pomiwe oblike korijepiti (XVI vek).. ukelepiti „stegnuti. rzepi} sie œzalepiti seŒ (Bezlaj l. glagol tretira kao izuzetak. 48 U odrednici se. *korepati. poq. „izvaditi. pomaqatiŒ: Kako kad komoli spu` roge na dvor stree — Eto jur prvi zrak komoli bilih zor Zadar XVII v. nakloniti seŒ.Œ CG. i u obliku bez ekspresivnog prefiksa. ÅSSÀ 10:174 s. *moleti. pored s. uprtiti. o{trom re~juŒ (RSA) us-ko-repi(t) se pf. upregnuti. povrediti nekoga ru`nom. Debeljak 1954:174. œpodi}i na sebe ne{to te{ko. œpobrinuti se o nekomeŒ.v. narepati se „najesti seŒ. uprtiti. „zaceniti se od smehaŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). œpoviriti. nadviti seŒ Uskoci (Stani}) · O obliku sa prefiksom ko-. sl~. ?is-ko-repiti / is-ko-rijepiti pf. mak. „pokazati se. barem ne{to uraditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). up. potvrde u kojoj se izdvaja prefiks ko-. i rus. (?) zast.na glagolsko-imenski koren *rep-50.c.v.-h. za ovaj oblik up. pogledatiŒ : na-moliti se „pokazati se. is-ko-rijepati „id. okomoqit „snu`diti se. u{}erepit se „posva|ati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). stisnutiŒ. œprisiliti koga da radi. i{~upati s korenom. œudariti. natovaritiŒ. u{inutiŒ: Prekerepilo ga u krsta i ni makac. 26. Iako se s. gde se navode s.v. porepiti se „opru`iti se u nevreme ili u prisustvu stranog ~eqadetaŒ (Aleksi} 1935:90). ali se 47 Nije sigurno da ovamo spadaju i pokomolit „poraditi {togod. lekseme koje imaju sasvim druga~iju etimologiju.). korijen). iskorijepiti. ukorijepit se œslepiti se u posudi u kojoj se kuva ili iz koje se jede (o hrani)Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). k o mbol . pre-ke-repiti „zaboleti (krsta). Ista dilema va`i i za repiti se „praviti se va`anŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). Uz oblik ukerepiti svakako ide i u{}erepit „uzeti i du`e ne pu{tatiŒ.

nabitiŒ. graja. *komãziti narepam „id. {alamága „jogunast. okretati se. 86 s. drmnutiŒ. . {mágnuØâ „trti. koje navodi Kurkina govore}i o *muz(g)ati (Kurkina 1974:67). udaritiŒ. up. halamága „zakeraloŒ. mrdatiŒ. RJA)53 · Od psl. dojuritiŒ Uskoci (Stani}). jo{ i blr. Skok II 133–134 s. `urno do}i. glagola. proletetiŒ Posavina (RSA) ko-mizgati se „micati se. ko-mizati se impf. Kurkina 1992:189–190. ÅSSÀ 10:180–181 s. mu{i~av ~ovekŒ. na{aråøicâ. „udariti koga straga (gde je rep)Œ52 Brusje (Dul~i}i 1985) : repit „lupiti. up. *ko-miz(g)ati ili *ko-myz(g)ati. kretati se. naråøicca „ispucati. gasitiŒ (Schuster-[ewc 396). tresnutiŒ (ÅSBM 7:289). koje se tuma~i kao varijanta oblika *korepati. komiznuti pf. {migati.v. mizga „larma. okretati se. na{åråøicâ „ra{iriti perjeŒ. stpoq. vrteti seŒ Retkovci. œsti}i gaze}i blato. do-muzgati „brzo. repat. komizgati se. 51 Eventualno up. tu}iŒ Kosovo (Elezovi}) · Skok nema. Schuman 1909:297. Up. mignuti „oti}i. repat impf. up. navodi i druge oblike: rus. „micati se. {migati „hramatiŒ i rus. etimolo{ki nejasno dlu`. Up.v. „do}iŒ Uskoci (Stani}) za-ko-repit pf.38 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI priznaje da oblik nije sasvim jasan ni u pogledu porekla ni u pogledu starine. chorjepas œgu{iti. Vlaji}-Popovi} 2002:28.Œ. sa sekundarnim du`ewem e.v. Kurkina 1974:67–68.v. a u formalnom mizgati „praviti buku. Skok III 129 s. narzepi} „napuniti. obja{weno kao ekspresivna tvorevina u ~ijem je sastavu intenziviraju}e -{a. Za sln. up. œpogoditi ga|aju}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). analiziraju}i kontinuante psl. O osnovnom glagolu repati „udaratiŒ v. 52 Ovakva definicija zna~ewa proistekla je iz paretimolo{kog naslawawa na imenicu rep. {mágaØâ. vla`an sneg i sl. i Bezlaj IV 31 s.v. „lupati. -repiti se. sln. up. Up. skitatiŒ korespondiraju. i Bezlaj III 172 s.i *-myz-. {emigati. skitatiŒ CG (RSA) : repati „skitati. kalamáziØâ „biti nesta{anŒ itd. lutati. råønucâ „lupnuti. 53 U semanti~kom pogledu up. (Merkulova 1979:95). Merkulova. „hodati bez odre|enog ciqa. blr. Zna~ewa „udaratiŒ i „lutati. Mo`da je do{lo do naslawawa na *repa > repa. ÅSSÀ 13:120 s. glagol up.Œ Zaglavak (RSA) : migati „i}i. „proma}i.51 ku-repati / ku-rijepati impf. {aromága „luwaloŒ. Genetski srodni razmatranim oblicima su i do-{-migati „tiho ali hitro do}iŒ Bukovica. vu}i seŒ. bukaŒ CG (RSA). *-myzg. dijal. galama. *kurepati (se). larmati. dorepati pf. nestatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). pored pomenutih rus.v. popucatiŒ. Moskov 1978:352–353. vrteti seŒ (RSA. galamitiŒ.v.(< *{e < *~e) i råøicâ. *-myg-.

izvora ishodi{nog glagola libati v. svake godine ve}ma i ve}ma raste i kojari se (napreduje) BiH (RSA) · Skok nema. potvrdi druga~ije Sáawski II 329–330 s. *i i *y u igri su psl.v. O poq. i o drugim stvarima)Œ Vrgada (Juri{i}).-h.v. *migati (se). 61–62 s. 55 Up. Vezu oblika kolimbati. kolimbati.c.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 39 (se) / *komâziti (se)?. Up. ko-limbati se. O problemati~nosti utvr|ivawa psl. kalimbati sa glagolom kolebati uo~ili su ve} Juri{i} i Ribari}54. refleksa psl.v. 54 Juri{i} povodom oblika kolimbati upu}uje na kolibati. ?ko-jariti se impf. kojarzy} (v. libati „quqati se. daqe). primeru druga~ije od onog koje podrazumeva etimologija *arâmo. œpolaziti za rukomŒ rekonstrui{e psl.pomiwe i s.v. dok Ribari} izvodi kolimbati < kolibati.v. 19:26–28 s. O ishodi{nom glagolu up. nit se qesa kolip~e. *kolybati (se). kolimbqe se impf. glagola i poq. Varbot 1975:27–29. ESUM 3:458 s.. „quqati se (o brodu. kolebati (RJA). kolebati seŒ: Puna qesa prosa.(tako Skok II 125 s. koje se razla`e na prefiks *ko.-h. ipak i gr. izraz liba voda „quqa seŒ (Vuk). *kolebati (se) (ÅSSÀ 10:164). *mizati. i @eleznàk 1984:84–90. u vezi sa *arâmo (ÅSSÀ 10:111–112).. dok se oblik kolipkati mo`e smatrati deminutivom < ko-lib-k-ati. wihati se.v. koqebati. *myzgati I. 17:11). komzit’. kolumbaw „zarawam. id. nit se proso pomi~e (nebo i zvijezde) NZag (RSA) · Oba oblika u su{tini bi se mogla svesti na psl.-h. Up. *xlibati. {tok.-h. . greznemŒ. *kojariti.v. mizgaØisà. glagola. oblici *libati (ÅSSÀ 15:69) i *lybati (id.i koren *(j)ar-. œsmi{qatiŒ. kolijevka ) 55 . id.v. komiziØisà. ESUM 2:536 s. œpogodovatiŒ. napredovati. komosi}. jer napomiwu da je *jariti u s. „uve}avati se. korena *lub. ÅSSÀ 21:89 s. Machek 272 s. i ÅSSÀ 8:34 s.. ka-limbati „quqati seŒ Istra (Ribari} 1940) ko-lipkati se „quqati se. wihati seŒ. Toga su svesni i autori ÅSSÀ. Druga~ije Skok l. gde se izme|u ostalih slovenskih konØinuanata ie. ronim. koje se u ÅSSÀ tretira kao etimolo{ki dublet psl. U ÅSSÀ se na osnovu s. i poq.v. Oblik kolimbati ekspresivizuje se nazalnim infiksom -m. Tomanovi} 1938–1939:205.v. koljebati. Borys 242–243 bez re{ewa. Vlaji}-Popovi} 2002:170. razvijati seŒ: Dragi kamen . Smatramo da semantika stoji na putu povezivawu s. kojarzy} „spajatiŒ. Zbog podudarawa s.-h. Druga~ije Sáawski II 393–394 s.

sg.). (Dini} 1988) na-ka-valica f. Skok navodi samo li~ku potvrdu nakavalica œgostionica. gu`vaŒ Timok (Dini} 1988) · Spoj prefiksa ko-. . mucatiŒ. sg. udaritiŒ. „po~eti zamuckivatiŒ Pirot (@ivkovi}). zakomlcne id. Petleva 1994a:336.Œ Pirot (@ivkovi})58. O ishodi{nom navaliti (< psl. mucatiŒ Timok (Stanojevi} 1927). œmukatiŒ id. sg. na-ka-vali. 58 Up. go{}eweŒ Lika. inf. umiratiŒ Timok (Dini} 1992) : mlca „mucatiŒ.?) 56 Iz primera se vidi da zna~ewe nije dobro definisano. Zaglavak (RSA. na-ka-valica. nasrnuti (o mno{tvu)Œ id. nakovali se 3. œutrpati seŒ Crna Reka (Markovi} 1986) : na-valiti „masovno napasti. za ~as }e bude gotovo Vlasotince (gra|a RSA)56 na-ka-v a lim „n a v a l i t i.Œ. nezgrapanŒ. pridev ne-u-Øo-valânáè „nespretan. utrpati seŒ (RSA).. Bjeleti} 1994a:352–353. mno{tvo gostijuŒ u primeru: svaki dan imam u ku}i nakavalice. sg. zakomlca 3. gde -to. i da bi trebalo da glasi: „navalitiŒ. sg. sg. up. dijal. te{ko govoriti. œdola`ewe gostiju. bez ikakvog tuma~ewa (Skok II 500).40 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na-ko-valiti pf. spopasti (koga)Œ Timok (Stanojevi} 1927). inf. ka. œpasti u ropacŒ Timok (Dini} 1992).i glagola -valiti.u s. sg. impf. nasrnutiŒ (RSA) nat-ko-valim 1. œnaleteti. s-ko-vitli : za-to-vitlit (l. (Dini} 1988) : zamlcnem 1. „mucatiŒ Lu`nica (]iri} 1983). „id. komlca 3. sg. „zamuckivatiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). „krenuti. „napasti (nekoga). Petleva 1994:60–6157. nasrnuti (na nekoga)Œ Sokobawa. Zorunovac. „zamuckivati. u v a l i t i s e. „zamuckivati.. impf. i mlcam „buncati (u snu). mucatiŒ Zorunovac (RSA. pf. nakovaliti se „pridru`iti se nekome protiv wegove voqe.c.-h. acc. acc. ko-mlcam 1. na-ko-mr{tit se : na-to-mr{tit se. *navaliti) v. napasti. „preovladati. zakomlckuje „mucati u govoruŒ Timok (Dini} 1988) : zamlckujem 1.?). zakomuckivati „zamuckivati. Up. œn a v a l i t i na jeloŒ. „mno{tvo gostijuŒ. sg. (Dini} 1988) za-ko-mlcam 1. „do}i nezvanŒ. Qe{tansko (RSA) : navalica „navala.kao da alternira sa -ka. sg. nakavali 3. „zamucnutiŒ Pirot (@ivkovi}) za-ko-mlckuje 3. 57 Petqova ukazuje na rus. „mucatiŒ : mlcam „id. œpadati u ropac. nadja~atiŒ: Kad natkovalim na ovoj. zbuniti se u toku razgovoraŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). ÅSSÀ 23:207–209.

v. „mrmqati. Skok nema.i dijal. „do}i. navratiti / navra}atiŒ: Pred ve~er svakog dana kojasio se ispod wenih prozora — Kojasi}u se ja tebi Dvorska kod Loznice. sretati se. sg.v. i bug. javiti se. Petleva 1994a:336. „privideti / privi|ati seŒ. Bjeleti} 1994a:352. desiti se. makar mrtav ako ne `iv (RSA) za-ko-jasiti se pf. glagola mlcam. „okoristiti seŒ: Bije `icu oko Gospave ne bi li se okojasila Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ). „dospeti. œsuprotstaviti se.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 41 sko-ml~em 1. „desiti se. dodirnutiŒ: Ka`e da sam ga tukao. navrnuti se na nekoga i dosa|ivati muŒ: Okojasila se na mene ka da sam 59 Up. „pojavqivati se. Skok II 28 s. kamkati). do}i / dolaziti. 723). . Pirot (@ivkovi}) · Spoj prefiksa ko. dovu}i seŒ: Ne mo`e on trpiti. dolaziti.. ali ne treba odbaciti ni uticaj onomatopejskog skamukati (v. Katunska nahija. a da se na svadbu ne dokojasi. „pozdraviti / pozdravqati pri susretu. i skamlã~em œid. O ishodi{nom glagolu v. „pojaviti se. ko-jasiti se (im)pf.Œ CG (Pe{ikan 1965:247) kojasnuti se pf.v. mlãcam. pru`iti otporŒ Vasojevi}i (Bori~i}) o-ko-jasit se pf. naturiti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). „nametnuti se. a nisam ga se ni kojasio Vojv. cviletiŒ (BER 6:777)59. kojasit se „id. kraja)Œ: Kojasim ‰seŠ ~ak Maqena. U obliku skoml~em izdvaja se prefiks sko-.Œ (id. „dota}i se. „pojaviti / pojavqivati se. i odonuda izderem na selo Prawane. RSA) kojasati se impf. ÅSSÀ 21:99 s. zakojasilo se zlo vrime Siwska krajina. BER 4:174 s. Te{i}) do-ko-jasiti se pf. „koristiti seŒ CG (RSA). pf.Œ: Zakoja{ilo se lipo vrime Makarska krajina (RJA) is-ko-jasit se pf. Up. kojasiti se pf. nerazgovetno govoritiŒ: Dete kad se sprema da zapla~e „skoml~eŒ Lu`nica (]iri} 1983). „sresti se. impf. nalaziti seŒ (RSA) ko-jasan adj. zakoja{iti se „id. Up. „krepak. u prolazu. „(pri)paziti na ne{toŒ. pozdraviti se kod sretawaŒ (Vuk. pf. skomãl~em œtra`iti ne{to pla~qivim glasom. javiti / javqati seŒ: Jutros ni se Turci kojasili. *mâlcati. ~ioŒ Qe{tansko (usmeno M. „zavu}i se u duqinuŒ: Zakojasila se ki{a. dogoditi seŒ: Zlo ti se kojasilo — [to ti se kojasilo? Cetiwe. dopreti (do nekog mesta.

Œ: Da pusti{ dobra dila. „vrsta privi|ewaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) pri-ko-jas. kad se malo dani proqep{au id. „privi|ewe. dok mu robiwom postane Qubi{a (RJA). iako su autori re~nika ovo zna- ~ewe okarakterisali kao nejasno.. prikojasa f. „kad dete uhvati mali fras. -a m. osvestiti seŒ: Ni dan-danas se ne mogu okojasit kako mi oni vryopci jesenas ukrado{e takulin. a lukav. malo sutra. avet. „desiti se. {to mu se prikojasilo (RJA). ne zaboli trbuhŒ Mostar (RJA) pre-ko-jas m. a bez ikake moje krivice oli prikojasi CG.v. oja~atiŒ: Okojasi}e se on ~im do|e proqe}e. uzrok: ima tu i wegove prikojase Rije~ka nahija (RJA)61 pri-ko-jasan adj. tj.42 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI joj oca ubio Zagara~ (]upi}i 1997)60. onaj koji uzrokuje. ova jadna popusti malo danas. ka`u prekojasilo seŒ Zemun. „povod. krivicaŒ: Da me je danas . „desiti se.) pre-ko-jasiti se pf. „kriv. kad se oblijekori i okojasi mladoj i nevje{toj curi. Prikojasa. Skok je verovatno od Macenauera preuzeo ideju o prefiksu ko. „popraviti se. Skok I 758–759 s. tj. zao. -i f. prikosa je moja bila Maruli} (RJA). onaj koji uzrokuje kakvo zloŒ: Ko je ovomu kutwem razdoru prikojasan CG. to bi u tren.i sa svoje stra60 S obzirom na areal. ~esto ne{to {tetujem Pro{}ewe (Vuji~i}). okojasit se / okojasit se „do}i sebi. „id. „bolest koja se zove i frasŒ Srem (RJA) pri-ko-jasiti (se) pf. Matzenauer 1881:186. verovatno se radi o istom zna~ewu u primeru: Momak hitar. ÅSSÀ 10:112 s. nametnuti (se)Œ: Prikojasila mi se neka {teta. koja bi mogla biti u etimolo{koj vezi sa pridevom jasan.v. prekojasiti se (kome) „ozlotrbiti seŒ: da ti se ne prekojasi „da ti ne naudi hrana. dogoditi seŒ: Nema ga is planine. shvatiti. utvara. prikojasat se „privideti seŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) pri-ko-jasa f.. stid. dogoditi seŒ: Pripovjedi sve. 61 Ovamo i prikosa f. prokletstvoŒ: Svake su me prikojase vatale i pu{tale Uskoci (Stani}). „crni pri{tŒ (RJA) prikojas. „id. „naturiti (se). . ~ini zloŒ (RJA) s-ko-jasit se pf. *kojasnoti (se)?. (ibid. prikoja{qiv adj. jasan. uzrok. deluje. „opak.Œ: Ako [}epan bez na{e prikojase digne iz Mahina — To je trn u o~i Mle~i}u i bez Mijatove prikojase CG. mora da mu se ne{to skojasilo Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) · Up. predskazaweŒ: U snu mi do{la neka prikojasa da se u ne|equ ne smiju raditi veliki poslovi.i osnova jas-. „nesre}a. Sva tri tuma~ewa svode se na slede}e: u pitawu je oblik u ~ijem se sastavu izdvaja prefiks ko.

razmetati seŒ CG65. kojasiti se. 63 Eventualno bi se moglo pretpostaviti da je glagol kojasiti nastao kao posledica pogre{ne dekompozicije prïko-jasiti > (pre-)kojasiti. nap. ne mo`e se uzeti kao neprefigirani ekvivalent glagola kojasiti se iz razloga akcenatskog. kao uostalom i strukturna podela oblika. potvr|en je samo kod Korolije. Glagol u ovom zna~ewu (tj. mogu}e je da mu je i zna~ewe blisko zna~ewu imenice. slovenskom. ni iz formalnih. 68 Psl. rekonstruisano na osnovu ~e{. prihva}ena je i u ÅSSÀ gde se. cepati ode}uŒ: U` si ty gate pravda rozjasaá?. jasati „vikati. dovodi u vezu sa na{im glagolom. jahati : jasati. dijal. 66 Onomatopeja. 67 Posledwa dva oblika mo`da su u vezi sa * jaxati / * j e xati (v. semanti~ki i tvorbeno razvijen i vrlo dobro posvedo~en u srpsko-hrvatskom jezi~kom arealu. „obvezivati trakom (= opojasivati)Œ (v. prekopiknuti se „spotaknuti se padaju}iŒ (Skok II 117 s. za koje se kao primarno pretpostavqa zna~ewe „kidati u trakamaŒ. predlo`ak razmatrane lekseme. a budu}i da je iz iste zbirke pesama kao i imenica jas „svetlost. ÅSSÀ 8:181–182) — u semanti~kom pogledu nema nikakvih dodirnih ta~aka sa glagolom kojasiti se. praslovenskom planu68. 64 Definicija zna~ewa nije pouzdana. *jasati. glagol kojasiti se kao da nema slovenskih paralela62. Nijedan od wih. ÅSSÀ 8:169–170). besposli~itiŒ Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983)67. poku{ali smo da mu prona|emo odgovaraju}e slovensko okru`ewe apstrahuju}i prefiks i koncentri{u}i se na koren. kajk. prsiti se.-h. kako su ga definisali autori RSA). jasati „gaziti. Iako {iroko rasprostrawen. jasat(i) „skitati. U granicama srpsko-hrvatskog jezi~kog prostora posvedo~eno je nekoliko na prvi pogled srodnih oblika: jasati „stajati gordo.v. praviti se va`anŒ (RSA). kojacnut „sru{iti seŒ. . za promenu h > s up. me|utim. dijal. Relevantni srodni oblici nisu prona|eni ni na {irem. rekonstrui{e i psl. ali i sa turcizmom asiti se „siliti se. zrakŒ.i koren jas-63. galamitiŒ Vrhovine u Lici66. up. Ova veza. koje se u ÅSSÀ l. jasati „postupati samovoqno. sli~na obrazovawa prekobaciti se. Wegova usamqenost na slovenskom terenu utoliko je ~udnija {to izgleda da se radi o autohtonoj re~i (pozajmqenica ili re~ supstratnog porekla ne bi mogla imati tako {irok areal ni tako razu|enu semantiku). 76. uz ogradu. v. ni iz semanti~kih razloga ne mo`e se smatrati ekvivalentom s. 65 Ovaj oblik mogao bi biti u vezi sa zamenicom ja. 62 ^e{.c.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 43 ne doveo glagol kojasiti se u vezu sa jasan. morfolo{kog i semanti~kog nepodudarawa sa wim. vr{qatiŒ Zenica (RSA). Polaze}i od pretpostavke da se razmatrani glagol zaista razla`e na prefiks ko. ni na dubqem. kobacati ovde ipak izdvaja prefiks ko-). ponositoŒ64. jasat’ „derati. skakati.

(vedskom) pra-yaks. na dubqem. smatramo da se povezivawe glagola kojasiti se sa ovim pridevom susre}e i sa preprekama semanti~ke prirode. *aisk. korenova od kojih se. *as.sekundarni. a ne na daleko rasprostrawenijem kojasiti se. ie. a po Bailey-u (251) tu bi mogao spadati i hotanski pridev pyasta. *os-t-n. indoevropskom planu posvedo~ena je jedna potpuna semanti~ka i mogu}a formalna paralela na{eg glagola. ako su pak oblici bez -n. jas. yaksa.primarni (na {ta ukazuje prezentirani materijal).„vidqivŒ. biti vidqivŒ.44 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Skok i ÅSSÀ.„plamteti. koji je posvedo~en samo kod Vuka. dovode glagol kojasiti se u vezu sa pridevom jasan. Naime. nijedan od ie.„pojavaŒ > „prikaza.< *h2ah1s.od psl. Skok to ~ini uzgred.„goreti. EWAi II 392)./ *ieks-) ili sekundarnosti jsl.< pie. predznakŒ (KEWA III 2. Veza slovenskog sa indoiranskim oblikom bila bi mogu}a pod pretpostavkom varijantnosti korena (*ieks. „bolest. onda povezivawe glagola kojasiti se sa *esknã(jâ) (kako se ovaj pridev rekonstrui{e u ÅSSÀ 6:51–52) gubi svoju formalnu potporu. nije jasno za{to je praslovenska rekonstrukcija zasnovana na obliku kojasnuti se. *ieks-. dok se u ÅSSÀ predlo`ena etimologija kratko obrazla`e.(a ne *ya{-) ukazuje na velarno *k (*ieks-).„paliti. potvr|en je u novoiranskom jeziku jagnobi: yax{. *jas. *aidh. bez ikakvog komentara. tuberkulozaŒ. kao {to je re~eno. plamtetiŒ.pretpostavqalo bi pie. EWAi II 391). Drugo. izaziva izvesne nedoumice. Daqe indoevropske veze nisu poznate. ie. rekonstrukciju. ESJS 5:272–273 s. goreti. Tre}e.pored pie. ali iran. izvorno „pojava. ie. To obrazlo`ewe. *jex-. Smoczynski 2002:191–192.„pojaviti seŒ. jasnã.v.„videti se. izuzetno dobra posvedo~enost oblika kojasiti se (za razliku od kojasnuti se) dovodi u pitawe tvrdwu da su oblici bez -n. *esknã nema ni jedinstvenu psl. me|utim.)70 svojom semantikom ne korespondira sa zna~ewima glagola kojasiti se. shodno raznim tuma~ewima. sa iterativnim du`ewem i drugom palatalizacijom kao u *dãxnoti > *dysati. Me|utim.m. *as. ni op{teprihva}enu etimologiju69. svetaoŒ. svetleti. *h2eh1s. Psl. Majerhofer smatra da bi od tog glagola mogla biti i imenica yaksma. U tom slu~aju ovde razmatrani oblici imali bi u 69 Za detaqan pregled i komentar dosad predlo`enih etimologija up. yaks. izvodi pomenuti pridev (ie. *yax{. `ariti seŒ. Prvo. . 70 Citirano prema izvorima navedenim u prethodnoj napomeni. Ostavqaju}i po strani ~iwenicu da psl. Glagol je indoiranski.„jasan. od novih tuma~ewa v. su{ica. sjajiti seŒ itd. Re~ je o stind. sablastŒ (KEWA III 1–2.prema stind.

ali sa drugim sufiksom.Œ. O mogu}oj vezi kojasiti sa *kojiti svedo~ila bi pre svega semantika ukr. kojiti „vaspitavati. up.v. pozdraviti pri susretuŒ. s. Skok II 120. *~initi (< *~inã) poti~e od ie.„slagatiŒ: ukr. ukr. neposredno ili posredno. i kojiti2 < ie. œpolaziti za rukomŒ (tako|e izolovan i ograni~en iskqu~ivo na poqski jezik). za predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe up. *dr-as-ati : *dârati (SP 4:209–210). koi}). ÅSSÀ 4:112–113). glagol kojarzy} „spajatiŒ. ÅSSÀ 10:113. . Iako glagolski sufiks -as. Sa druge strane. *kuei. doga|ati se (uglavnom o ne~em lo{em)Œ. koiØi. (Pokorny 637–638. gajitiŒ. „gojiti. i poq. Berneker 538–539. „(po)javiti seŒ > „javiti se.(Sáawski II 329. koi} sie „umirivati se. oblik kojasiti mogao bi se objasniti kao pro{irewe glagola *kojiti71 sufiksom -as-. SP 2:218 s. kao pandan glagola kojasiti se istupa poq.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 45 osnovi (ko)jasati. ubla`avati seŒ. koji} „umirivatiŒ. glagola: koiØisà „de{avati se. u kojem Slavski vidi derivat od istog glagola *kojiti (poq.-h. Drugi smatraju da je.„mirovatiŒ: pokojiti .) prema s.-h. daqe) otvara mogu}nost i druga~ijeg tuma~ewa na{eg glagola. kojasiti se. koiØisà „de{avati se. polaziti za rukomŒ (Pokorny 637–638). pf. kojiti impf. skojasit se „desiti se. „(po)javiti seŒ > „nametnuti seŒ. poq. Na osnovu izlo`enog materijala moglo bi se zakqu~iti da je etimolo{ko zna~ewe glagola kojasiti se — „manifestovati se (vizuelno ili akusti~ki)Œ. „(po)javiti seŒ > „desiti se. pojaviti seŒ (v. poq. kojit’ „id. Jedni pretpostavqaju dva homonimna glagola: kojiti1 < ie. œpogodovatiŒ. *~iti. doga|ati se (uglavnom o ne~em lo{em)Œ itd. Machek 267. Semanti~ki pomaci tipa „(po)javiti seŒ > „do}i. i Loma 2004:35–36). koi} sie „uspevati.nije produktivan. *kojiti rekonstrui{e se na osnovu s. „(po)javiti seŒ > „privideti seŒ 71 Psl. bez obzira na semanti~ka odstupawa ukr. proisti~e i ve}ina ostalih. ESUM l. Iz ovog osnovnog zna~ewa. koiØi „~initi ne{to lo{eŒ. glu`. od wega denominal (ko)jasiti. klaw-as-ati se : klawati (RSA). (ÅSSÀ 10:113). œsmi{qatiŒ. podizatiŒ. -ar. psl.(Sáawski II 329–330). kojiti „hraniti (maj~inim mlekom). *kueiê. tj. kauzativ od *~iti „po~ivatiŒ < ie. odatle postverbal (pri-ko)jas(a).(SP 2:199–200. „saviti konop (od mre`e) u kolutŒ. nastati.c. koi} sie itd. U ovom kontekstu. uspokojiti itd. koiØi „~initi (uglavnom ne{to lo{e)Œ.-h. paralelizam oblika i zna~ewa izme|u pri-kojasiti i pri-~initi (v. ESUM 2:501–502). *kueiê. od kojeg se izvode i ukr. Budu}i da psl. potvrda. ~e{. navratitiŒ. poq. dogoditi seŒ. sl~. sln. Treba ipak napomenuti da ni glagol *kojiti nema op{teprihva}eno tuma~ewe. korena *kuei. skoiØisà „dogoditi se. dogoditi seŒ. u pitawu jedinstven glagol *kojiti. umirivatiŒ.

„boleti pulsiraju}e (o zuboboqi)Œ Lu`nica (Mani}).46 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sasvim su regularni i o~ekivani. pored ostalih. Za wega bi mogao biti relevantan i glagol jaskati / jaskati75 „gnojiti se. up.Œ Vlasotince (gra|a RSA). tj.v. sablast. œpri~initi se (u snu i sl. œdo}i.. œpozdraviti se s kimŒ. „privi|ewe. dobitŒ Bjelopavli}i (]upi} 1977). Zna~ewe „(o)koristiti seŒ. u pitawu je oblik bez infinitiva. prikazaŒ razvija se iz „prikazati se. Ovaj glagol.Œ: ZubãØ me àska (Gerov). neki ~ i r (Vuji~i}). sg. ali je u direktnoj vezi sa osnovnim zna~ewem „pojaviti se. desiti se. 73 Detaqnije ERSJ 1:50–52 s. o p t i ~ k a ili a k u s t i ~ k a halucinacija. i istu rekciju u primerima: Kojasim ‰seŠ ~ak Maqena — Sve {to zemliomã ili vodomã ide. sg. „pojava. jaska „pulsiratiŒ Babu{nica (gra|a RSA). jaska 3. zajaza „korist. manifestovati seŒ. oglasiti seŒ. jaskam 1. àskam „id.)Œ (RSA). . Zna~ewe imenice prikojasa „privi|ewe. i bug. budu}i da sadr`i i vizuelnu i akusti~ku komponentu72. 74 Za ovo potowe zna~ewe up. i ÅSSÀ 11:147–148 s. u etimolo{koj literaturi obi~no se svrstava uz 72 „I u takovskom kraju prikojasa je svakako privi|ewe ili privid. potvr|eno u Crnoj Gori. naro~ito no}u.v. uz veliku rezervu bi se moglo dovesti u vezu sa slede}im oblicima iz istog areala: zajazit „doneti. 75 S obzirom na areal u kojem se javqa. i java f. up. Ti su prividi u stvari ono {to su |avoli u drugim krajevima ‰. Jaska mi rana Vrawe (RSA). ako je od *(j)aviti se (v. privideti seŒ. prikaza. up. Zna~ewe imenice prikojas „pri{tŒ moglo se razviti direktno iz zna~ewa „pojaviti seŒ > „ono {to se pojaviloŒ. zaradaŒ CG (RSA). „dobit. avet)73. dota}i (se)Œ. dopretiŒ mo`da su se razvila ukr{tawem sa semanti~ki bliskim i sazvu~nim kosnuti (se) „dodirnuti.)Œ: Taj ~ir mi odamno jaska Leskovac. nastati. Skok I 77–78 s. jaskam „id. u~initi koristŒ. morase Bïlgrada kosnuti (RSA). up. bug. dodirnutiŒ > „dospeti.v. Ovde bi kao semanti~ka paralela mogla poslu`iti imenica avet f. primer iz Pro{}ewa: Ne{to mi se kojasilo na ruku. dijal. Zna~ewa „dota}i se. œpojaviti se. utvaraŒ. {trecatiŒ: Ni{to mi jaska bubreg Leskovac (Mitrovi}). àvina „no}na bi}a koja se preobra}aju u `ivotiwe i skre}u qude s putaŒ (Uzeneva 2001:149). up. sevati. Svojom osnovnom semantikom glagol kojasiti se vrlo je blizak glagolu javiti se (pomo}u kojeg se naj~e{}e i defini{e) koji. *kosnoti (se). „sevati. bez obzira na odstupawe u zna~ewu. obolelom mestu i sl..Š I vampir je tako|e prikojasaŒ (Filipovi} 1972:209). avet. dopreti do nekog mestaŒ74 (RSA). pod uslovom da tu imamo prelaz s > z kao u pojaz „pojasŒ Konavqe (Vuk). ima i slede}a zna~ewa: „oglasiti seŒ. {trecati (o rani. privi|eweŒ (RSA).

. jaska~a „pri~qiva `ena.: -s-. dijal. odatle *po-jasã. jaslara pogrd. po~eti vikati. prese}iŒ: Ne{to me prekosi u stomaku. Za semanti~ki pomak „svetlucati. ~irŒ (o wima v. neradna `enaŒ Du~alovi}i. jaskati. uzima se da su to onomatopejski glagoli sa suf. sjajitiŒ > „sevati. kao i op{te sevati „sijati. *ezva / *ezvo / *ezvã).vv. jasny). jasati „vikati. prenemo}i se „iznemo}i.-h. potvrde kao sekundarne tvorevine od jasny. Zna~ewa oblika prekojasiti se „dobiti frasŒ i „ozlotrbiti seŒ u izrazima prekojasilo se (dete) i da ti se ne prekojasi nisu jasna78. jasat’ se „svitatiŒ. o kojem v. zubi mu traskav Leskovac (Mitrovi}). Sli~no Machek 217–218 s. sl~. jo{ i prekinuti se. galamiti. ako nije ne76 Rekonstrui{e se psl. svetletiŒ > „probadati.h. ~e{. Budu}i da je na istom terenu za oblik jaskam posvedo~eno i zna~ewe „svetlucati. pretrgnuti se. `igati (o bolu)Œ (RMS). {trecatiŒ up. Za prvo zna~ewe up. a za drugo prekositi „dobiti o{tre bolove u stomaku. jazva „ranaŒ. sjajitiŒ: A kad mi do|e jadujem na wega.-h. jasati. 79 Up. psovati. *po-ja{o œopasatiŒ. tako i Sáawski I 532. tj.v. „poganac. tankim glasom. izjasat se „izvedriti seŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). *jaskati. jaskati „vikati. „lena. bug. galamiti. malaksati. skitara. [to se ti~e samog oblika.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 47 oblike koji imaju nesumwivo onomatopejsko poreklo (v. -sk. up. i ~e{. Mahek tuma~i sl~. svitka mi u koleno (usmeno M. *jaskajo : *ja{~o „vikati piskavo. `ena sklona sva|iŒ Uskoci (Stani}). iako s. 77 Za zna~ewe „(iz)vedriti seŒ up. galamitiŒ Vrhovine u Lici (RSA). . apostema. — o~i mu jaskav. pi{tatiŒ sa tvorbenom varijantom *jasati. Bawa Luka. izjaskati se „izvikati se jedan na drugogaŒ. *esneti. „svetlucatiŒ Timok (Dini} 1990) prema svitka „`igati (o bolu)Œ: svitka mi u glavu. *po-jasati. kao ni sinonimnog i fonetski bliskog germanizma jasla f. moglo bi se pomi{qati da ovaj glagol stoji u vezi sa porodicom prideva jasan. ÅSSÀ 6:56–57 s. svitka 3. jeziku ova leksi~ka porodica vrlo razvijena. up.v. zajasati „zablistatiŒ77. budu}i da se svuda javqa glagol na -iti (Machek 218 s. sg. a wihova krajwa osnova je onomatopejski uzvik ja! koji se sre}e u raznim slovenskim jezicima. klonuti. onesvestiti seŒ (RJA)79. sva|ati se. U`ice (RSA). „brbqiva `enaŒ Qe{tansko (Te{i} 1977).v. *esniti). jasna „`ena zla. smrad koji iz we te~eŒ (RJA). jasna~a „id. vikati na nekoga.v. ne znam {ta e. opaka jezika. sg. sva|ati seŒ. primeri nisu notirani ni u jednoj od pomenutih odrednica. jasla~a. Na{e istra`ivawe je pokazalo da je i u s. SEK II 334 s. àzva „rana.Œ Uskoci (Stani}). zajaskati „po~eti psovati.v. ovamo i jasla~a pogrd. iz istog areala svitkam 1. Skok I 759. preguliti se. Ne mo`e se zanemariti ni uticaj oblika Øiøa s.Œ.). *jasati „svetlucati. 78 Eventualno bi se moglo pomi{qati na vezu sa psl. predrijeti se „okilavitiŒ (RJA). B. gnojnica. grditiŒ. jasnuti se „oglasiti se. „sevatiŒ Vrawe (Zlatanovi}). zainatiti seŒ. jaskac76). brojne slovenske paralele (SP 6:145–146 s. pohotqivicaŒ. Bezlaj I 221 s. sjajitiŒ > jaskati „id.

I pridev kojasan „krepak. pri~ina f. zna~ewe prideva prikojasan „k r i v. semanti~ki i formalno (zbog prefiksa ko-) blizak pridev (iako iz drugog areala) kopijeran „`ivahan. 85 U RSA se samo napomiwe da je potvrda iz @uni}eve zbirke ({to zna~i da nemamo wenu preciznu ubikaciju).Š to ne}e da se ka`e nego je lep{e re}i „prikojasaŒ Gorwi Bawani (Filipovi} l. budu}i da se u narodnoj svesti smrt. zast. shvatiti. Ali ‰. Zna~ewa glagola kojasiti se „(pri)paziti na ne{toŒ85. osvestiti se. Zna~ewe oblika okojasit se „do}i sebi. dok je rekcija kao u prese- sti (kome) „lo{e. zlo se svr{iti. „uzrok. popraviti se u zdravstvenom pogledu. oja~atiŒ moglo se razviØi øod uØicajem formalno bliskog (prefiksi o-ko-) i semanti~ki identi~nog glagola (tako|e sa crnogorskog terena) okovijestiti se pf.-h.. osvestiti se. zakojasiti se „zavu}i se u duqinuŒ86. a akcenat bi bio pri~ina). „privi|eweŒ (RJA)82 prema rus. tj. koja se mi~e (autori re~nika smatraju da je ovu re~ sam pisac napravio prema glagolu pri~initi se. glagol pri~initi „proizvesti. bolest mu se produ`ava.c. prisestiŒ (RMS).c. bez primera upotrebe u kontekstu.. ~e{. mo`da pre „ustaliti se (o vremenu)Œ? . Ima oblast na izagnawe n e ~ i s t i h i p r i k o j a s q i v i h d u h o v (RJA). Uzrokovawe zla svojstveno je ne samo ne~istoj sili. ~ioŒ mogao bi biti u vezi sa zna~ewem œpopraviti se. on odma posumwa. 86 Definicija zna~ewa je nejasna. przyczyna „uzrokŒ83. utvaraŒ > „~initi zloŒ > „uzrok.48 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {to od one pokvarene rane Uskoci (Stani}). uzrokovatiŒ : pri~initi se „u~initi seŒ > pri~ina f. r|avo pro}i. 81 Up. bolest ili bilo kakva druga nevoqa smatra posledicom delovawa ne~iste sile80. pri~ina. prikosa) „povod. up. o n a j k o j i u z r o k u j e k a k v o z l oŒ81. krepakŒ Uskoci (Stani}).. to je tako|e prikojasaŒ Gorwi Bawani (Filipovi} l. da ono nije pri~ina. ali se i za qude koristi isti izraz: „@ene koje umeju da vra~aju ( z a z l o) su ~inilice. poq. pa ne mo`e da napreduje ili da se oporavi. 84 Up. krivicaŒ. popraviti se. O imanentnoj povezanosti zna~ewa „uzrokŒ i „privi|eweŒ svedo~i s. oja~atiŒ84. da je u k o d l a k o v a (sic!) p r i k o s a Poqica.-h. 83 S. i slede}e primere: U to vrime umre ro|ak toga ~ovika . krivicaŒ posredno bi se moglo izvesti iz zna~ewa „privi|ewe. uzrok.). nego neka `iva du{a. porasti. 82 Samo u primeru iz Mili}evi}a: Pri{av{i bli`e uverim se. utvaraŒ. „do}i k svesti.. povodŒ (RJA) autori re~nika smatraju rusizmom. kao i iskojasit se œsuprotstaviti 80 „Prikojasa mo`e biti u ~oveku: kad je ~oveku ne{to u ~ i w e n o. oporaviti se imovinskiŒ Uskoci (Stani}). Zna~ewe imenice prikojasa (prikojas. ve} i qudskim bi}ima.). øri~ina. Semanti~ki razvoj u tom slu~aju izgledao bi ovako: „privi|ewe.

: na-sme{iti se „blago se nasmejati. na-ko-sme{iti se pf. „{tucatiŒ Bu~um i Beli Potok (Bogdanovi} 1979) za-ko-glcne pf. „id. glta 3. jasna „`ena zla. „gutatiŒ Lu`nica (]iri} 1983). i ÅSSÀ 6:157 s. impf. zajaskati „po~eti psovati. 87 Eventualno se moglo razviti pod uticajem oblika jasnuti se „po~eti vikati. œgrcati (u pla~u)Œ Pirot (@ivkovi})88. grditiŒ. pro`dratiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). koglca 3.vv. psovati. „z a c e n u t i s e. sg.v. jaskati „vikati. Pri ovakvom tuma~ewu ostaje nejasno semanti~ko nepodudarawe osnovnog i prefigiranih oblika. sko~awiti seŒ tuma~i se kao rezultat preoblikovawa osnovnog zako~eniØi „id. Up. Oblik glcam verovatno predstavqa deminutiv osnovnog gltam 1. impf. glne pf. smijati se.)Œ Zenica (RSA). * glãtn o ti .i dijal. pla~a. iz istog izvora ko-gl~em „id. O ishodi{nom glagolu v.i glagola -ceniti / -cenuti.i glagola sme{iti se. Detaqnije v. sva|ati seŒ. (v.v. zagrcnuti seŒ (RSA) · Spoj prefiksa ko. *nasme{iti. osmehnuti seŒ (RSA) · Spoj prefiksa ko. Skok nema. ÅSSÀ 6:157–158 s. nap.Œ. SP 7:160–162 s. 89 Prividno sli~an ukr. *glãgati / *glãkati. Up. mo} disawa ili govora usled jakog smeha. glagol zakoceniØi „smrznuti se. za-ko-ceniti se / za-ko-cenuti se pf. sg. izjaskati se „izvikati se jedan na drugogaŒ itd. 7. vikati na nekoga. sg. *glãtati.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 49 se.v. * glãtati . izgubiti dah (od smeha. pru`iti otporŒ87 — za sada ostaju nejasna. ko-glcam 1. zacenuti se)89. daviti seŒ Timok (Dini} 1988). nap. „progutati. .v. „{tucati. zakocenuti se œid. up. Bjeleti} 2003. i ÅSSÀ 23:60 s. uzbu|ewa.v. sg. glagola glcam. Za poreklo ishodi{nog glagola v. osmehnuti seŒ Vojv. galamiti. Ishodi{ni oblik zacenuti se Skok dovodi u vezu sa stsl. up. cepeniti se œrigescereŒ i izvodi ga od *cep-no-ti (Skok III 640 s. sva|ati se. 76).Œ Timok (Dini} 1988). Skok III 292 s. zainatiti seŒ. ka{qa. pla~a i dr.Œ (ESUM 2:227). „n a s m e { i t i s e. Bjeleti} 1994a:352. Skok nema. gutati : gucati (RSA). opaka jezikaŒ. „ispustiti du{u (pod batinama)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) · Spoj prefiksa ko. galamiti.Œ Potkozarje (Dalmacija) : za-ceniti (se) / za-cenuti se „izgubiti dah. 88 Up. Skok nema.

ka-luøina). quskeŒ. ljuska. jabuke i sl. koluøaØi. œse}i. 183–185 s. U obliku se uo~ava prefiks {ko. dijal. ukr. lupiti1. *bu~ati 2. ko-luøa „oguqena i sasu{ena kora drvetaŒ (blr. is-ko-qupati (se) pf. kora. koji se svode na psl. rus. naqutiti se. „iskobeqati se. le{nik i sl. id.v.Œ. mete`Œ Bukovica (RSA) kao da ne spadaju ovamo. iz quske. i ÅSSÀ 16:178–180 s. „postati qut. Da je osnova *lup. Zna~ewe „iskobeqati seŒ sekundarno se razvilo iz osnovnog „izvaditi iz kore. ~istiti (orah.)Œ (RSA).)91 : qupati impf.). quskaŒ. na-ku-m-busiti se pf. *lupiti (se). id.v. „naduti se. œkopati. squ{tena kora (krompira. glagol iskoqupati se mogao bi se dovesti u vezu sa poq.-h. Up.50 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na-{ko-bu~iti se pf. nabusit „grub. S. ko`icaŒ)92 (Petleva 1974:208–211). Osnovni oblik busiti pro{iren je prefiksom kui dodatno ekspresivizovan umetawem nazalnog infiksa -m. up. o poreklu ishodi{nog busiti detaqno v.v. up. {o-luøina) : luøa „krasteŒ (poq. koluøaØâ „kopkaju}i odvajatiŒ.v. quskaŒ (ukr. quskeŒ.(tako i Vlaji}-Popovi} 2002:227.v. lupina „spoqni omota~ biqnih plodova ili semena. naduriti seŒ id. krcatiŒ (RSA) · Skok nema. razqutiti seŒ Lika : na-busiti se „naqutiti se. „vaditi iz kore. osoran. riti (zemqu)Œ. cit. 90 91 . qupina „tvrda quska (oraha.podlo`na ekspresivnom prefigirawu svedo~e i slede}i oblici — rus. koáupa} „dupsti. vri{tatiŒ i imenica koqupovina „galama. Od posebnog je zna~aja ~iwenica da oba oblika poti~u sa istog terena.-h.na glagol *lupati (ÅSSÀ 10:160. Glagol koqupati „galamiti. Za ishodi{ni glagol v. k-luøina „otpaci. ÅSBM 4:202 s. oguqena. qupina. i ESUM 2:525 s. Skok II 331–332 s. 340 s. *kolupati. ote}iŒ : na-bu~iti „ote}i. naprasitŒ (RSA). 219–222).(< *sko-). nabreknuti. áupina „quska. SP 1:433 s. o kojoj v. *lupati (se). kestena. dodat na osnovu bu~ati. vrisak. rubitiŒ.v.). dijal. kora. op. {e-luøina „ko`ica. blr. koluøaØi „id. podbuhnutiŒ (RSA) · Skok nema. koluøacâ). kaluøacâ. izvu}i se ispod gomile de~urlijeŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. naduti se.v. vikati. jajeta i sl. obrazovawe nastalo dodavawem prefiksa ko. i s. ~eprkati (prstom)Œ. (RSA)90 · Skok nema. 92 Up. vika. guliti.

odsutno gledati u ne{toŒ Vojv. gu{iti (vatru i sl. tu{iti. ukr. Skok nema. potu{iti. œdaviti se u vodiŒ Potkozarje (Dalmacija)96 · Spoj prefiksa ko. œnesvesno. qusku (o orahu)Œ : qu{titi „odvajati. otpaci ne~ega (oraha. potuha. Øu{ácâ < øsl. œkriti (se). œprodorno posmatrati nekogaŒ: Stalno me ne{to kuzuri{. i Skok III 528 s. œneka `ivotiwicaŒ. kriomice se dogovaratiŒ Ozaq (Te`ak 1981). sln.)Œ (RSA)94 · Spoj prefiksa ko.v. stare{instvovatiŒ. ne znam za{to : zuriti œnetremice. *tuxnoti (na primeru slovena~kih i ~e{kih kontinuanata) v. œmirna. krompira)Œ Gorobiqe : qu{tina „quska. ?ku-zuriti impf. Øu{iØi. gledati u ne{to. œnadvladati koga da umukne.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 51 ko-qu{tati se impf. (RSGV) · Skok nema nijedan od navedenih oblika. *tuxnoti „gasiti. sa pa`wom. Bjeleti} 1994:268). ljuska. ØuhnuØâ. blr. œstaro. *l’uskati (se) I. tiha osobaŒ. Nije jasno spadaju li ovamo i koqu{titi œveoma se truditi. rus. jabuka. gasiti seŒ (v. *l’u{~iti (se) I. 93 94 . Ishodi{no tu{iti stoji u vezi sa bug. øoØu{avam.v. i qu{tav „koji se qu{ti. 97 O mogu}nostima semanti~kog razvoja psl. mu~iti oko kakvog poslaŒ Tupi`nica.).vv. u-ko-tu{it pf. up. up. *tu{iti. Fasmer IV 128 s. O ishodi{nom glagolu v. skidati qusku. skrivati (se)Œ Uskoci (Stani}). ali na wih sumwaju Zorunovac (RSA). potuhniti. semena i sl. Nejasna je razlika u rekciji izme|u prefigiranog i ishodi{nog oblika. da ne sme govoritiŒ95 Brusje (Dul~i}i 1985) : tu{iti (se) „gu{iti (se)Œ.i glagola tu{iti.v. „gubiti omota~.v. Rejzek 2003:262–264. i ÅSSÀ 15:217. koqu{titi se œbraniti se od neke neistinite optu`be. zamumuqiti (o wima v. podlo`an qu{tewuŒ (RSA). potuchnoti)97. Truba~ev 1967:61. ØuhnuØâ. Skok II 340 s. slabo deteŒ Uskoci (Stani}). Bezlaj III 97 s. quspa (biqnih plodova. ESJS 11:688–689 s. Skok nema. tu{(n)ica : tu-tu{ica „}utqiva. potuqena osoba. Up. „podu{itiŒ. id.v. piqitiŒ. kojoj se ne zna {ta misliŒ. œsve`aw. *lu{~iti (se). 95 Malo je verovatno da ovamo spada i oblik ketu{iti se „sa{aptavati se. Øu{iØâ. tu-tu{~e „nejako. koruŒ (RSA)93 ko-qu{tina f. Ovi oblici su verovatno obrazovani reduplikacijom prvog sloga tipa zatutuqiti. iznemoglo ~eqadeŒ. 16:207 s. 96 Sa ovim glagolom mo`da je u vezi i tu-tu{iti „dr`ati vlast nad nekim ili ne~im. zamotuqakŒ. up. pravdati seŒ: Deca se koqu{te.i glagola -qu{tati.v. „oqu{tene quske. 219 s.

U s.. Skok II 663–664 s. `ivotiwsku dlaku. O ishodi{nom obliku pisnuti v.. Tako|e se postavqa pitawe da li je primaran glagol ili pridev. cit. pf. *~esati (v. pridev pomiwe Petleva 1989a..-h. gde se upu}uje na kãdrav (id.v. v. koje je posvedo~eno i kod sln. ~e{. o tome OS 63–64 s. 3:182) i *kokora (id. jeziku glagol ~esati ima slede}a zna~ewa: „grepstiŒ.. œp i s n u t i. 99 Ovaj s. stokuŒ.Œ Pirot (Zlatkovi} 1990) ko-krdav adj. krtav „nerazvijen. mrvitiŒ Slav. mo`da bi se moglo pomi{qati da je na{a re~ u vezi sa s. (RJA).. bez provenijencije). Alternacija -d / -t u finalnoj poziciji je nejasna. piskati.-h. Skok nema. a zatim smrt)Œ id. nerazvijenŒ id. kontinuanata psl. S obzirom na semantiku. otkriti. dizam ru}e odi sve Pirot (@ivkovi}). œ~istiti vunu. kokrdane. pf. (@ivkovi})100. skoklne (ga) „iznenaditi nekoga (jak bol. spopastiŒ: Kad me skoklne bolka.v. Skok nema. Kajk. ko-~esati impf. zucnuti.Œ Pro{}ewe (Vuji~i}). 100 Up. za-ko-krdaveje 3.52 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-pisnut pf. petle. kokrãdav „kudravŒ (BER 2:543. s-ko-klne 3. pisnuti œid. U ovom kajk. *~esati. sitanŒ: Krdavo prase sve poqe popase (Srp) Lu`nica (Mani})98 · Spoj prefiksa ko. (RSA) : krdav „mali. timariti kowe. ÅSSÀ l.-h. priviti (ode}u uza se)Œ: Sklni se da ne ozebne{ id. razmaknutiŒ. Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) · Skok nema. sl~. obliku izdvaja se prefiks ko-. œ~e{qem ili ~etkom gladiti qudsku kosu. „udarati (koga) batinomŒ. grivu. „zakr`qatiŒ : za-krdaveje œid. . U tvorbenom pogledu up. ÅSSÀ 4:85). iz istog izvora rasklnem „razgrnuti. bug. up. iako iz primera nije jasno da li je zna~ewe dobro definisano (op. „kr`qav. ko~esnoti pf. pisnuti œid. 2:538).). (Zlatkovi} 1989) : s-klnem 1.i glagola pisnuti. 98 Ovamo verovatno i ko-krdan „maliŒ: Oj. sg. kr`qavŒ (RSA)99. ti. Dalm. sg. i ukr.. sg. „sna}i. ~esati). Skok I 311–312 s.. jauknutiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) : pisnut œprogovoritiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). prefigirani oblik ~uva zna~ewe „udaratiŒ. glagola krdaveje. „pritegnuti. konopquŒ (v. v. vrisnutiŒ Piva (Gagovi} 2004) · Spoj prefiksa ko.c.).i dijal. krtiti „lomiti. dodat na osnovu ~esati (< psl. ciknuti. oskrt.v.

skokãlnuem œdovr{iti ne{to kako biloŒ. skokãlna u izrazu skokãlna go œpozlilo mu jeŒ. pripremiti s oskudnim sredstvimaŒ. Ukoliko bi se kao ishodi{ni glagol uzeo oblik s-klnem . s-kltam (< *kãltati œudarati. napadati nekoga (o bolesti. u~vrstiti se. Glagol bi se mo`da mogao dovesti u vezu sa ukr. sg.v. „ukrutiti se. pf. kocäbnuØi œmrznuti. tj. 103 Up. 817). pritezati. ukucubi se 3. gde se upu}uje na s. sg. ko101 Trajni oblik glagola je skltam „privijati. pa legao bolestanŒ (id. priqubqivati se (uz nekoga ili ne{to)Œ Pirot (@ivkovi}). strefiti (o bolesti)Œ id. skokalàvam (se) œstvrdwavati (se)Œ < kokal œkostŒ. skokãlna œsakupiti s velikim naporom. bacati se na nekogaŒ > œspopadati. krutiti seŒ (ESUM 3:64–65 s. 102 Up. l. skupiti seŒ. Borys/Vlaji}-Popovi} 1989:15–16. spopasti nekoga (o bolesti)Œ (BER 6:769)103. skokãlnuva samo u 3. sg. ne~em zlom)Œ. Za navedene oblike nudi se potpuno druga~ija etimologija.c. U odrednici se upu}uje i na skokãlvam se. „uhvatiti nekoga. priqubqivati (ode}u uza se)Œ. postati nepomi~anŒ Timok (Dini} 1988) · Skok nema. Potpuni tvorbeno-semanti~ki ekvivalent srp. pf. stvrdwavati se.-h. skãkãlnuvam œzadesiti (o bolesti. pretpostavqa se da su one istog porekla kao skokalà (se). uko~iti seŒ Leskovac (Mitrovi}). skoklãnem œsakupiti. œko{ticaŒ (id. o kojem v. skãkãlnalo go œoborilo ga iznenada. Pretpostavqa se da je glagol izveden od skok. skukãlna œspopasti nekogaŒ. sa semanti~kim razvojem œskakati. œzadesila me je nesre}aŒ u kletvi: Ega Øe skokãlne!. tu}iŒ). skokam. skãkãlna. nesre}i)Œ. ko~iti seŒ > œ~initi da se ne{to skupi.). ?u-ku-cubim se 1. 2:530–532). skokãlnva œuhvatiti. zgr~iti se od hladno}eŒ Crna Reka (Markovi} 1986). skokãlna se œko~iti se (od hladno}e)Œ. kao ishodi{te prefigiranog oblika mogao bi se uzeti i glagol *klãkati / *klãtati (ÅSSÀ 10:79–80). ostaje nejasno semanti~ko nepodudarawe osnovnog i prefigiranih oblika. Uz istu nedoumicu. prikupitiŒ (id. ko~iti se. da se ukruti. skltam se „pribijati se.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 53 œobuhvatiti rukama ne{to ili nekoga. Lu`nica (]iri} 1983). i skãkãlvam. skakoqiti œskakutatiŒ. sakupiti ne{to rukama. . (Zlatkovi} 1989)102 · Skok nema. semanti~ki identi~an oblik s-}i-}in~i (ga ne{to) „uhvatiti nekoga (o bolesti)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) koji bi mogao biti u vezi sa s-ko-ken~i se „smrznuti se. sa semanti~kim razvojem œ~initi na ne{to otvrdne. priviti na grudiŒ Lu`nica (]iri} 1983)101 s-ko-kl~i 3. priviti. sg. „onesvestiti se. glagola je bug.

(up.). biti bolestanŒ. i za razmatrane oblike mo`emo pretpostaviti psl. Ukrajinski glagol tuma~i se kao izvedenica prefiksom ko.c. tuma~ewe dato pod ukoveznuti. id.(*vez(a)ti. up.).-h. jo{ uvek ostaje nerazja{wen problem osnove s. kacubnuØi œid. uvenutiŒ (kartoteka SGP)105.i osnovu *cubnuØi. U ESUM l. stradatiŒ (ESUM 2:488).c./ *ko. a oblik kacubnuØi kao wegova varijanta. dijal. pripazi ga. rekonstrui{e se psl. kao i poq. bolovati. Fasmer I 374. O semanti~kom aspektu navedenih leksema v.od v’àznuØi (Malinowski 1899:119. krutŒ (l. u-ko-veznuti pf. Kala{nikov 1994:81–83.v. dijal. Debeljak 1954:170. Kope~ny 1983:31). a dobijen je od informatora rodom iz Polesja (okolina mesta Pinsk). Moskov 1962:154. 3:64 s. Ovamo svakako spada i ukr. skuv’óznuØisà „umretiŒ ([ulâga~ 1995:177). koje se 104 Up. kov’àznuØi. skowiazy} sie œumoriti se.v. osnova *vez.Œ (id.v. terenu. . osnova *kovez(bez eksplicitnog izdvajawa prefiksa) i ukazuje se na vezu sa koviznuØi „`ivoØariti. razla`u}i ga na prefiks ka. Druga~ije tuma~ewe ovog posledweg nudi Moskov. glagol *vezati dolazi u kombinaciji sa prefiksima *ka. izraz kovàziØi bidu „oskudevati. Oblik skuv’óznuØisà izvodi se od psl.). kovàzliviè „zimogro`qivŒ. id.54 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI cäbiØisà). S obzirom na Øo da psl. umiraØiŒ.c. œizgubiti sve`inu. Psl. bujnost. Posebnu pa`wu privla~i weno protetsko *v-. kovizka „øalica sa zakrivqenim krajemŒ. U ukrajinskom etimolo{kom re~niku oblik kocäbiØisà u zna~ewu œsagibati se. potvrda. oslabiti. „omr{ati. zakov’àznuØi „ko~iti se. predlo`ak *(s)ko-vez-. koja je i u prilogu cubom œ?Œ: ruki cubom stanut na ri~ci (Moskov 1962:154)104. za-ko-ciliØi œko~iti se. za-ko-zàbnuØi œko~iti seŒ : zàbnuØi œzepstiŒ. *skoveznoti se ([ulâga~ l. 106 Za pregled tuma~ewa v. *veznoti) nema jedinstveno utvr|enu etimologiju106. 12:13 s. usahnuti (o biqkama)Œ: @ita su ukoveznula na ovoj zloj godini Piva (Gagovi} 2004) · Skok nema. i ukr. i kov’àza „zimogro`qivacŒ. gde je prisutan uticaj beloruskog jezika. `iveti u bedi. smrzavati seŒ : ciliØi œpostajati tvrd. gr~iti seŒ tuma~i se kao denominal od kocäba œ`ara~Œ (v. oslabitiŒ: Kad vi|ok kako je ukoveznuo. *koveza). ovaj glagol ima svoj formalni pandan u ukr. 105 Podatak poti~e iz punkta Strzelce Krajenskie. dijal. Pod pretpostavkom da je ovo ta~no. sledik se — Bogme Øi je ovo |eØi} ukovezno. 2:408). ÅSSÀ 9:165 s. Usamqen na s. dijal. *kaveza.-h.

Kala{nikov 1994:82. prionqivosti prisutna je u nazivima raznih vrsta biqke Galium: ~e{. m l i t a v. sahnutiŒ. svizel. ~ivreØâ œdugo bolovati. lew ~ovekŒ Bosna (RSA). gde se osnova *voza / *vozã koristi za ozna~avawe p~eliweg lepka. u`eŒ. raskva{enog zemqi{ta. radiŒ (Varbot 2003:60). O korespondirawu zna~ewa œprqav. 110 Ova semantika se najpotpunije ispoqava u oblasti p~elarstva. *angh. glibovito mesØoŒ. spajawa109. glib œraskva{ena lepqiva zemqaŒ. Me|utim. àk grazâ (o slabosti): Taka u`å slabaà sØala. {tap. m e k a n ~ovekŒ Leskovac (Mitrovi}). dijal. vàzika œlepqivo blato. sjediwavawa. v. 86). u nazivima blatwavog. up. 107 Up. postajati slab. 108 Gnezdo *vezti je zatim. cit. preuzelo deo potencijala marginalizovanog gnezda *verzti (op. izraz ego vsego razvàzalo œoslabio je. zna~ewa œkonop. mlitavŒ. i [uster-[evc 1992:90. Kala{nikov 1994:82)108. periodu. œmotka. lepenice. odatle vàzkiè œlepqiv. dijal. na najve}em delu slovenske teritorije. glagol *vez(a)ti razvio je i zna~ewe œ(o)slabiti. blatwavŒ i œslab. prqav ~ovek ili `ivoØiwaŒ øored hredeØâ œbolovatiŒ (< *xred-) (Kurkina 2001:102). tonuti (u glib)Œ. blr. mo~varan teren. najverovatnije na bazi ie. 109 Up. jezeraŒ (SRNG). rus. vàzelâ œblatwavo. budu}i da je takav semanti~ki pomak sasvim regularan. izvesno je da se gnezdo glagola *vezti formiralo u psl. œvratŒ. bolesØanŒ svedo~e i slede}i primeri: rus. palicaŒ. koji uvla~i u glibŒ. vàznuØâ œzaglibqivati se.-h. glibav œnedovoqno ~vrst. dijal. rus. blatwav. . i u okviru we posebna linija semanti~kog razvoja koja podrazumeva ozna~avawe ne prosto veze. ek grazâ (TS)111. 111 Me|ukarika u tom semanti~kom razvoju moglo bi biti zna~ewe œmek. muqevit. ne~ist ~ovekŒ CG. sa}a (v. up. nego vezuju}e smese. za~avreØâ œisprqati seŒ øored ~avreØâ œvenuti. slabiti. Semantika lepqivosti. To zna~ewe moglo je nastati sekundarno od œbiti blatwav. bolestanŒ (< *~a-vreti) (v. npr. Kurkina 1982:20). leø~ica (Kala{nikov 1992:127) i. œzape{}eŒ (Kala{nikov 1994:85–86). voska. Za gnezdo *vez(a)ti karakteristi~na je semantika vezivawa. voriti). MarØánov 1986:129. up. s. ohredâ œne~isØ. vàzelâ Ørava. Liewehr 1956:11–13. a pod uticajem sinonimnog *verzti (up.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 55 tako|e obja{wava na razli~ite na~ine107. up.(*ngh-). gliban œprqav. vezuju}eg elementa110. prqavŒ. (iz)gubiti snaguŒ. dijal. svakako. vàz œmo~varaŒ. No bez obzira na krajwe poreklo. nema snage da ustane. œdebeo. muqevito dno reke. rus.

jezika. œzapiwati. ko~iti seŒ. veznuti (im)pf. presamititi seŒ Uskoci (Stani})114. leksemama.-h. potvr|eno kod nekoliko zapadnih pisaca od XVI do po~etka XVIII veka (RJA). prevezati se œjako omr{aviti. vàzaØâsà œørenositi se. dijal. odaØle verovatno zavàza œbolestŒ ‰koja?Š (SRNG). uvezniti se œne mo}i izbaviti se iz tjesnacaŒ @umberak (Skok III 583 s. koga). ukle{titi seŒ: Veznal sêm z nogum med brvawe Ozaq (Te`ak 1981:413).i osnovu veznuti (< *veznoti)112 lak{e }emo odrediti wegovo okru`ewe u okviru s. prelazitiŒ: K hudomu fse hudo và`åcca — Bolâ-Øo g boli fsegda và`áca — Na hudáh-Øo bolesâ luØ{å và`åca (AOS). POS). vàznuØâ œose}ati hladno}u. zamrsiti se. (u)tonutiŒ. obuzeti koga (o bolesti)Œ: Navezala me se bolest. upasti. Up. ~ak. ohinèà œurokŒ ørema hinàØâ œdugo bolovati.v. -sti œbolestŒ Piva i Drobwak (Vukovi} 1940:413). bolovatiŒ: navezati se fig. presukati se. tvorbeno identi~nim ukr. vezati). pomesti seŒ (RJA). œumiratiŒ. Ulmus effusaŒ (< *vezã). (RSA). up. ve{tica i ostalih natprirodnih bi}a (Jany{kova 2003:87). ~e{. a semantika vezivawa ~esto se javqa upravo uz pojam œbolest. spopasti.-h. 114 Zna~ewa œbiti slabŒ i œbiti bolestanŒ gotovo da se mogu smatrati sinonimnima. ko. up. veznati œzaglaviti. kajk. slomiti nekoga (o bolesti)Œ. (iz)gubiti snaguŒ. Budu}i da je i kod s. kontinuanata psl. rus. dijal. œukru}ivati se. gu da je se oprostim — Ove na{e groznice. pa wome zavezuju djeci kada se pojavi kakav otok a naro~ito groznica (RSA). koji je narodna etimologija dovodila u vezu sa œvezivawemŒ {tetne mo}i |avola. Apotropejsku mo} imao je i vez œbrest. up. Up. o~ito je da se glagol ukoveznuti i u pogledu semantike savr{eno uklapa u svoju leksi~ku porodicu. svàzaØâ œsavladati. up. slabos.56 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Nakon tvorbenog ra{~lawavawa glagola ukoveznuti na prefikse u-. Sa semanti~kog aspekta sasvim je opravdano i wegovo povezivawe sa gorenavedenim. zavezati œbiti na izmaku snaga. i vàzaØâ kilá (k komu) œizazivati bolest. uricatiŒ (AOS). vazly œdugotrajan (o bolesti)Œ (Varbot 2003:60). zapasti. œnavaliti (na koga. dijal. zaveznuti œzapasti nogom izme|u dva o{tra i nepomi~na kamenaŒ Brusje113. malaksati. zaglavitiŒ Herc.i u-: zaveznuti œz a g l i b i t i. pobrkati se. ~ija su zna~ewa: œsmrzavati seŒ. vra~atiŒ: Ovakvu svije}u ~uvaju u ku}i. dijal. ba{ je zavezao. slabitiŒ (< *xyniti) (Kurkina 2001:102). ne mo`e da ih se otrese . zatim oblici sa prefiksima za. kad se na ~oveka nave`u. u {kripac (pa se ne mo}i maknuti)Œ: Dogodi se da mul oli tovor na pa{i zavezne Brusje (Dul~i}i 1985). u osnovi istu definiciju zna~ewa: zaveznut œzapasti nogom u tesan prostor. upadati. vra~awem otklawati bolest. iznemo}iŒ: Jedva do|oh. ba{ sam zavezao od umora i gladi — Bolestan siromah Jovan. Tu pre svega spada zast. kajk. zapeti. zavezivati œbajawem. bajati. smrzavati seŒ (AOS. uveznuti œzaplesti se. nema ni{ta od wega (RSA). up. rus. suprotno od s.-h. i *obveznoti (se) / *obãveznoti (se) (ÅSSÀ 31:44). rus. ne mo112 113 (RSA). zapadati. *vez(a)ti prisutno zna~ewe œ(o)slabiti.

koàziØisà „savijati se. mekanŒ (Kurkina 1978b:25). na ~ije bi postojawe posredno ukazivao glagol *egliti (se).c.c. koji odra`ava odgovaraju}i slovenski koren s vokalizmom -e. jezina œmr{avost sa unutra{wom bolestiŒ (Skok I 780 s. kaipiu œko~iti se od hladno}eŒ (Havlova 1999:289. od nesa~uvanog *otãje`ati (< *otãjezjati. jeza). SP l. kavàza œgomila. jedza œbolestŒ (v. a za skuv’óznuØisà — *skoveznoti se (v. [uqga~ za oblik ko à ziØisà rekonstrui{e * ko e ziti s e . zàbelâ „mr{av. SP 6:94–96). oØ’à` œuzdaŒ < *otãje`â. jeziv œbolestan. up. gore). sagibati seŒ ([ulâga~ 1995:177). slabitiŒ. rus. œmlitav. dijal. kr`qati. (u)ko~iti se od hladno}eŒ. gr. Vratimo se ukr.Œ itd. sagibatiŒ (tako ÅSSÀ l. œuko~en. Me|usobnu povezanost zna~ewa œsmrznuti seŒ i œslabitiŒ. neotporan mu{karacŒ: Nije smrzlo kadar ni{ta da potegne Qe{tansko (Te{i} 1977:289). . privezivatiŒ./ *-vez-116. œsmrzavati se. slabiti. bolovatiŒ : kaipti./ *sko. slab ~ovekŒ. koji objediwava sva relevantna zna~ewa: œgubiti snagu. kaipti.. ~vrstim (o mrazu)Œ (POS).i zbog prisustva / odsustva inicijalnog v. Arjol ga smaØra konØinuanØom øsl. slabŒ (Vuk). propadati. dijal. pri ~emu se ovi oblici u formalnom pogledu razlikuju zbog fakultativnog s. Ovime se u razmatrawe uvodi i psl. zàbaØâ „mrznuti. Kao semanti~ku paralelu treba pomenuti i rus. rekonstruisan na osnovu rus. Autor smatra da je glagol koàziØisà derivat psl. bug.(Orel 1990:106). glagol ~i~ereveØâ.u prefiksima *ko. neuredan (o ~oveku)Œ. *ega / *eza (ÅSSÀ 6:68–69. up. ukru}en (od zime). *ega predstavqa deverbalnu imenicu od neposvedo~enog glagola *egt’i œsavijati. obamroŒ i œslabŒ potvr|uju i slede}i primeri: smrzlo pogrd. dijal. 116 Kao paralelu navodi rus. tj. 292). mr{aviti. ko~iti se od hladno}eŒ (Gorà~eva 1997:32). mno{tvoŒ i suàzno œu sloziŒ.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 57 vàzaØâ œ~initi tvrdim. enza œid. propadati. zdravqe. up. dijal. *eza / *ezã koje stoji u odnosu alternacije sa *oza / *ozã ([ulâga~ 1995:177–178).i bez protetskog *v. {to je imperfektiv na -ja. Glagol skuv’óznuØisà „umretiŒ dovodi se u vezu sa ukr. stsl. jo{ i ukr. œpostajati prqav. Taj glagol je u ESUM 3:7 okarakterisan kao nejasan. malkiw œko~iti se. lit. œzaostajati u rastu. leksemama. ESJS 5:290–291). malkh œuko~enost od hladno}eŒ.u korenovima *-ez. dijal.od *otãjezati ‹ *(v)ezati œvez(iv)ati. jeza œbolestŒ. dijalekØizma *ko-(j)eziti sa izvornim zna~ewem „savijati. dijal. kaipstu œvenuti. kembti œi{~ezavati. `ivotiwama)Œ. zepstiŒ (SRNG)115. druga~ije). venuti (o biqkama. ukru}ivati seŒ i blhcroj œslab. plestiŒ (Iliadi 2003:109).v. nepokretan. U formalnom pogledu psl. ~iji su kontinuanti stsrp. àgliØâsà œsa115 Pomenuta zna~ewa me|usobno korespondiraju i u neslovenskim jezicima.

i *vez. `deratiŒ (RSA)119. Bjeleti} 2006. œdovoditi u stawe potpune slabosti. „dobro i brzo jestiŒ. up. i st~e{. oblici srodni su sa lit. (o putu)Œ. do}i do smrti (od bolesti. iznemoglosti (o dejstvu vina. krkatiŒ Uskoci (Stani}) a-la-vucati impf. u srpskim govorima do{lo je do kontaminacije kontinuanata psl. vurlati „jesti oblimiceŒ.Œ Ariqe (gra|a RSA). Varbot 2003:59–60). *najezã : *naozã œ~aroban povez koji ~uva od bolesti ili nesre}e. lavuwati „mnogo. „id. a-la-vucnuti / a-la-ucnuti pf. . jezik.)Œ. sØezaØi.ispuwen jo{ u psl. 23:231). Detaqnije o ukoveznuti v. onda bi se isti proces morao pretpostaviti i za psl. *vezti i *vezti. igt œslabiti. dok su se u ruskim govorima kontaminirale kontinuante psl.). ne mo`e dugo — Zaveo sam od gladi — Starac je zaveo. morfonolo{kog. morfolo{kog i semanti~kog razvoja me|usobno pribli`avaju oblici potpuno razli~ite provenijencije. koje se tako|e dovodi u vezu sa *ega œbolestŒ (Merkulova 1996:25–26). krastiŒ Uskoci (Stani}) : vukati impf. up. Kako je najva`niji uslov za kontaminaciju formalno i semanti~ko pribli`avawe leksema koje pripadaju razli~itim gnezdima (v. sumwaŒ itd. „halapqivo jesti. Varbot 2003:57)118. ali up. glagola *vezti i *vesti. inca œbolŒ. slatko i u krupnim zalogajima jestiŒ Uskoci (Stani}). klopatiŒ. gladi i sl. srditi seŒ. bolesti)Œ (v. 204). „obilato. la-ucnuti „id. moglo bi se re}i da je taj uslov za gnezda *(j)ez. mu~iØiŒ. ingas œlew. œuzimati ne{to od drugoga. iznemagati. œhalapqivo piti (mleko i sl. venuti. leØ. vru}ine. 120 Up. tromŒ. razvoziØâ œ~initi te{ko prohodnim za vreme ki{e.c. *vedo. propadati. alapqivo jestiŒ Du~alovi}i (RSA)120. up. ekki œ`alost. 121 Oblik (a)laucnuti je od (a)la(v)ucnuti.kod *vez(a)ti < *ez(a)ti. sØiskaØi. engti œdaviØi. pre nego {to se razvilo protetsko v. lavu{ati. umirati. bogato. topqewa snega i sl. tuga. amuletumŒ (ÅSSÀ 22:104. vujati „jesti. 119 Up.Œ Uskoci (Stani})121 117 U konkretnom slu~aju. budu}i da se u procesu fonetskog. (ÅSSÀ l. „prezalogajiti. ~alabrcnutiŒ Uskoci (Stani}) la-vucnuti pf. navaz œamuletumŒ < *navezã (id. „alavo. Psl. zaves.58 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI vijati se pod uglom u zglobu (o organima kretawa)Œ. sØisl. periodu. ne}e dugo ~im je izgubio rije~ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). zavedem œjako se iscrpsti. Ako do kontaminacije razli~itih gnezda dolazi na nivou svakog pojedina~nog jezika117. iznemo}i. halapqivo jestiŒ Lika (RSA).)Œ: \oko e zaveo. halapqivo jesti. vu}kati „jestiŒ. klonuti. angls. 118 Od presudnog zna~aja tu svakako nije zajedni~ko poreklo. ?a-la-vukati impf. razvezØi. vundati „bogato.

zgu`vati. koji se mo`e smatrati deminutivom osnovnog alavukati. izgu`vatiŒ : namr`uriti (se) „namre{kati seŒ (RSA). za oblik alavukati mogla bi se pretpostaviti afereza inicijalnog k. up. vrkati). vu}nuti „brzo pojestiŒ. S obzirom na postojawe semanti~ki bliskog kala-vrkati „srkati.iz dvoslo`nog prefiksa kala-. pri ~emu osnovni glagoli vukati „halapqivo jesti. po`deratiŒ: Dijete vuknu sve jelo ispred sebe CG (RSA)122 · Skok ne registruje nijedan od navedenih oblika. 123 Zamena vokala likvidom r nije retka pojava kod ekspresivnih glagola. . nepristojno srkatiŒ Uskoci (Stani}) pokazuju alternaciju u : r u korenu123. name`uriti „u~initi da {to izgubi ravan.> ala. vujnuti „pojestiŒ. vurnuti „pojestiŒ Uskoci (Stani}). nepristojno jestiŒ (v. 122 Up. Isto va`i i za glagol alavucati. „halapqivo pojesti. ili *xala. `deratiŒ i vrkati „jesti./ kala-. gladak oblik.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 59 vuknuti pf.

~ukareznuØâ.> ~e. ~e-. Mahek. kao {to je ve} napomenuto. sli~no i [arifulin. ~elusnuØâ. mo`da varijanta od ko. sli~ni elementu s-mobile (Machek 13–14). ~u-. ~o-) uglavnom se dovodi u vezu sa prefiksom ko.vv. Holub i Kope~ni pomiwu ovaj prefiks u odrednici posve}enoj prefiksu ko. o prefiksu ~e.mo`e se uporediti i odnos autora dva praslovenska re~nika prema razmatranim tvorbenim elementima. ~eperiti se. ~o-) kao palatalnu varijantu prefiksa k-.i posmatra se kao wegova varijanta.-h. ~iburiØâ. ~ihvosØiØâ.se ne izja{wavaju. posve}uje prefiksu ~e. varijantu *kobeniti (se) (ÅSSÀ 10:88).([arifullin 1982:14). ~akrá`iØâ.(~a-. ~iburahnuØâ. *~a124 U Uvodu svom re~niku Mahek u nizu primera ukazuje na prisustvo intenziviraju}ih elemenata ~-. SEK I 246 s. ko-).60 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 2) Prefiks ~V(s. V. (Fasmer IV s. dodatom glagolima).v. ka-.(Machek 95 s. Snoj 69 s.v. U ostalim re~nicima sporadi~no se pomiwe prefiks ~e.i obja{wavaju ga kao wegov palatalizovani dublet (Holub/Kope~ny 174 s. 125 Up. `-. ali izdvaja nekoliko leksema koje sadr`e prefikse ~a-.). ~e-)124. oblicima: *~abeniti?125. up. ~e-. dodu{e. Tako.. niti ga izdvajaju kao tvorbeni element pri etimologizaciji leksema koje ga sadr`e. ali uz {turo obja{wewe da je u pitawu intenziviraju}i prefiks. Fasmer. U ÅSSÀ ovi elementi tuma~e se kao ekspresivni prefiksi zameni~kog porekla i izdvajaju se u slede}im psl. ~aøoloØâ (~oøoloØâ). ~motac sa. ko. koji priznaju postojawe prefiksa ko-.(Debeljak 1954:175). Slavski i Skok. npr. ~emárknuØâ. ~ubuhaØâ. ~ubarahnuØâ. Debeqak pretpostavqa razvoj *ke. [ic tretira element ~e(dijal. up. Berneker.(i wegove varijante).(ovaj posledwi poistove}uje sa re~com ~i. ~i.posebnu odrednicu. koji su. S obzirom na izvesnu „sekundarnostŒ ovog prefiksa u odnosu na prefiks ko-.v. {-. po wemu. ~ekrá`iØâ. wemu se u etimolo{kim re~nicima posve}uje i ne{to mawe pa`we.v. i Merkulova 1986:149.(Schutz 1965:328–329). ~o-) Prefiksalni element ~e. ~umaza itd. npr. ~a-. npr. koji ga odre|uje kao palatalni alomorf prefiksa ko. ~ikilàØâ. principijelno ne daje prefikse kao nosioce odrednice. ~ihvaliØâsà. Na primeru prefiksa ~e. . ~iverga.

pqisnem „pqusnutiŒ Leskovac (Mitrovi}). *jâz~eviliti? (id. sg.i dijal. Merkulova 1986:148. br~kati po vodiŒ. Vlaji}-Popovi} 2002:36. cit..?)129 za-~a-vradi 3.). *~âmuliti?. *~âparã (ÅSSÀ 4:147.) · Spoj prefiksa ~e-. *~avâreti. *~amâreti. SP 2:119). udaratiŒ. Kao genetski srodne s. za~avradi{e „udariti nekoga sna`no da se obeznaniŒ id. Skok nema. *~epuriti se. 126 127 . Razlika u pristupu etimolo{kom re{avawu leksema ovog tipa najboqe se vidi u odrednicama zajedni~kim za oba re~nika up. *~epârã / *~epãrã. oblike ~o-vrada „odlamati male par~i}e hlebaŒ. ~o-pqiska 3. Petleva 1976:11. mlatarati rukama po vodi. V. SP 2:141–143). (ibid. br~kati se u vodiŒ : pqiska „prskati vodom. *~eperiti se / *~epiriti se. ~a. ÅSSÀ 12:14 s. œsmetati (o detetu)Œ (o ovom posledwem v. gde se ujedno kritikuje etimologija data u BER 2:512). impf. *~eperiti (ÅSSÀ 4:55–56. 130 Ovamo verovatno spada i za~avradi „kovawem sjediniti dva komada usijanog gvo`|aŒ (l. budu}i da se zna~ewe œkovatiŒ regularno razvija od osnovnog œbiti. *~âparã (ÅSSÀ 4 s. reklo bi se da je i ovde u pitawu zna~ewe „udaritiŒ. u SP nema nijedne odrednice u kojoj se pomiwe prefiksalni element *~e-. „tr~ati po plitkoj vodi pri ~emu voda prska na sve strane.). glagola -vradi. *~epyriti se. a i na osnovu ostalih navedenih potvrda. PRIMERI: za-~e-vraditi pf. (Dini} 1988)130. *~epelzti se. *~avâreti (ÅSSÀ 4:32. ~opqiska se „pquskati se. *~apoltâ. *koverditi?.c. 131 Isti autor bele`i i zvu~nu varijantu ~o-bqiska (se) sa identi~nim zna~ewem (op. *~amãrda. prosipati voduŒ Timok (Dini} 1988)131. pf.-h. 132 Up. sg. prskati (vodom)Œ Pirot (@ivkovi})132 Up.). 128 Up. SP 2:314). varijantu *komariti se (ÅSSÀ 10:169). 129 Iz primera. Za razliku od moskovskog re~nika. v. inf. „pquskati. glagolu za~evraditi autorka navodi bug. *~avedeti. sa drugim prefiksom *natopy`iti (se) (ÅSSÀ 23:161). 9:22).vv. sg. pqiskam 1. „udariti nekoga za vrat ili u glavuŒ id. *~epy`iti se128. „zaka~iti {to nogom i otkotrqatiŒ: Ala za~evradi tikvunu! Timok (RSA. *~en’uxati. ko-vrada „nadra`ivati ranuŒ. *~amâra / *~amârva127. *~epârânâjâ / *~epãrânâjâ. *~enâzati / *~enâziti.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 61 mariti126. *~ekãrtati. npr. Up. *~ekãrda / *~ekãrta. acc.v.

v.moglo bi se tuma~iti i kao rezultat metateze od *~e-re-135. pquskati itd. „buniti se.v. pqizgati. 135 O pojavi pro{irivawa ekspresivnih prefiksa elementima koji sadr`e likvide l i r v. „{aliti seŒ: Da se ja gdigod tako ne recepquskam. pquskati. ~agrljati. prema osnovnom glagolu ~epquskati trebalo bi da bude re~epquskati. Varbot 1988:74–75. Kako je ova pretpostavka malo verovatna. nabrbqati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004) : pqaskalo n. œoslawati se. 287 s. o{tro prigovaratiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). „pri~ati koje{ta. id. Oblik re~epquskati se ovde je uslovno naveden. „blebetalo. pljuskati. O obliku ~opqiska v. buniti se. kao o genetski neonomatopejskom glagolu. ~epljuskati). 134 O psl.izgledao bi kao nekakav prefiksalni element dodat na ve} prefigirano ~e-pquskati. brbqatiŒ.v.)134.i glagola pqiskati. pqaskati (up. pliskati itd.v. puko bi od jada (RJA)133 · Spoj prefiksa ~o-. prigovaratiŒ. Skok II 691 s. pa bi kona~ni oblik imao slede}u genezu: pquskati > ~e-pquskati > *~e-re-pquskati > re-~e-pquskati. Druga~ije Skok I 309 s. „sva{ta pri~atiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) ~o-pliskat impf. ~ovek koji se ne stidi da bilo {ta ka`eŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) ~a-pqizgati impf. podupirati seŒ Vrisnik (^DL) ~i-pi`it se œosorno se opirati. *pleskati. i{-~a-pquskati pf. „ogovaratiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?re-ce(~e)-pquskati se impf. i jedno od obja{wewa oblika o~koperan (v. v.Skok pomi{qa da je mo`da od *rasce. ?~e-pi`it se impf. Nije iskqu~eno ni da je u pitawu slo`enica sa re~ u prvom delu. pljeskati.62 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~a-pquskati impf. Petleva 1994a:336. U osnovi navedenih oblika le`i onomatopeja — pqiskati. I onomatopejske osnove ekspresivizuju se prefiksima ovoga tipa.> *race. Kurkina 1996:9–10. Bezlaj III 59 s. Ako bi se pak po{lo od osnovnog ~epquskati. Za inicijalno rece.v. daqe u radu i u Zakqu~ku. Bjeleti} 1994a:354–355. . element re. ~epljuskati. œne pu{tati se drugomeŒ Brusje (Dul~i}i 1985) 133 U RJA se daje komentar da. iako je re~ tako zabele`ena i verovatno ju je prinosnik (Pavlinovi}) tako ~uo u lokalnom ~akavskom govoru. ali sa suprotnog stanovi{ta. zbog svoje formalne i semanti~ke bliskosti sa ostalim oblicima. Up. Machek 460 s. „ispri~ati. izbrbqati koje{taŒ.v. „napri~ati. periti). inicijalno re-~e. ~a. na-~a-pquskati pf.(Skok I 309 s.

SP 6:115). Up. Problem je samo u tome {to bi zavr{etak -iti u ~eviziti pre ukazivao na denominalno poreklo (kakvo se pretpostavqa i za *eziti od *ega / *eza. i varijantnost tipa *mârzeti / *mârziti (u govoru Pive i Drobwaka mrziti. s. (ibid.i osnovu -viziti)137 ukazivali bi na srodnost ova dva oblika. lepo se obu}iŒ. ne}e se imati {ta od wega ukopati. up. oblik rekonstruisan je samo na osnovu rus. ali i tvorbena bliskost (oblik ~eviziti mogao bi se ra{~laniti na prefiks ~e. a ~eviziti nesvr{enog vida. zakoviqiti „izviti. iskriviti u stranuŒ Leva~ (RSA). treba dopustiti. {upu`it se. *natopy`iti se). ko-sØo-øá`iØâsà „oholiti seŒ prema ka-øá`iØâsà „{epuriti se. gore). smr{ati.)136. Vukovi} 1940:327). osnova -viziti prema -veznuti mogla bi se tuma~iti kao rezultat sekundarne iterativizacije. {ipi~it se. zavrnuti nagoreŒ (RSA). øá`iØâ i ostalim kontinuantama psl.) · Budu}i da je zabele`en u istom govoru. *py`. ÅSSÀ 6:74. prisizati. Me|utim. mu~atiŒ: Do{o mu nekakav nelok i sve ne{to ~evizi Piva (Gagovi} 2004) i{-~e-viziti pf. Me|utim. i ÅSSÀ 23:161 s.). œtruditi se.up. naglo zaslabitiŒ Piva (Gagovi} 2004) : i{~eviqiti œiskrenuti. u}utatiŒ: Do{o mu crni petak. na ovom terenu. v. glagol ~eviziti mora se tuma~iti paralelno sa wim. odnos oblika ukoveznuti i (u)~eviziti nije sasvim jasan. potvrda). (ibid.v. {ipit se.v.) u-~e-viziti pf. supi`it se. Skok nema. „biti sve mr{aviji. RJA s. pa i on u~evizijo id. Budu}i da je glagol ukoveznuti svr{enog. ÅSSÀ 4:58 s. œzauzeti borbeni stavŒ (Petleva 1986:201. zast. „id. i da je sinoniman glagolu ukoveznuti (v.v. v. za eventualni intranzitiv na *-eti: *~e-vezeti 136 Ostale varijante iz istog izvora: {epu`it se. s obzirom na intranzitivno zna~ewe ~eviziti.vv. oslabitiŒ: Nije ona i{~evizila od imawa no od nemawa — I{~evizila ga prazna trpeza id. O rus.Œ Brusje (ibid. „postati jako mr{av. nastojatiŒ (^DL) · Od psl. œiznenada se razboleti. prisigati kao iterativ od prisegnuti < *pri-segnoti : pri-sizati (Vaillant II 480. œumuknuti. slabijiŒ: ^evizi i nestaje. Up. ne bi ga majka poznala. na-Øo-øá`iØâ „nagizdati. 137 Za alternirawe prefiksa ko. Kurkina 1982b:184.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 63 {i-pi`it se „id. na-Øo-øá`iØâsà „nagizdati se. sa drugim prefiksima rus. *~epy`iti se (psl. sipi`it se. Identi~nost semantike i fonetska. Kurkina 1973:71–72. up.Œ: U~evizijo rade}i.-h. praviti se va`anŒ. . ~e-viziti impf.i ~e. œ}utati. nadutiŒ. v. *~e-py`iti se.

slabostŒ < *lek. }utqivŒ.-h. ukru}ivati seŒ. koveza œhirovit.(Varbot 1972:74). iz istog izvora i ~epeli 3. ESUM l. . rus. ego sovsem skruØilo œon se te{ko razboleoŒ (Petleva 1989:68).Œ. ukrutiti se. ~a-v’àdiØi œbolovati. sl~. ka{. umretiŒ potkrepquju brojne paralele. Posebno je. 140 Up. SEK III 88–89). glagol ima svoj pandan u ukr. }udqiv ~ovekŒ./ *lok. dijal. impf. mlkvy œtih. up. „kreveqiti se. sg. potvrdama) predstavqa vezuju}u kariku izme|u œ(o)slabitiŒ i œ(u)}uØaØiŒ. ukru}ivaØi se. u kom bi slu~aju prvobitno zna~ewe bilo „sagibati. kriviti seŒ140. sagibati se. 139 Paralelizam zna~ewa œsavijati se. posvedo~eno za srp.œsagibatiŒ (VarboØ 1981a:321. dijal. uvijati seŒ : œbolovati. indikativna ~iwenica da i ovaj srp. ‰koviza1Š). umirati od dosadeŒ (v. me|utim. dijal. vezeti. promrznuti. koviziØi „mu~iØiŒ138. ukr. s.Œ. od istog korena i blr. sg. „id. budu}i da upravo zna~ewe œko~iØi se. biti na samrtiŒ. vedati). propastiŒ (ESUM 2:484). œjedva i}i uzbrdoŒ141. koveza œneuredan ~ovekŒ itd.v. ~e{. biti bolestan. up. savijatiŒ139. s. I dok ni sama imenica kovizka u ukrajinskom etimolo{kom re~niku nije dobila kona~no re{ewe (v. dijal. vezeti prema trenutnom vidu veznoti (Vaillant II 388). krehnouti œko~iti se. ali da su mo`da u vezi sa kovizka „øalica sa zakrivqenim krajemŒ. ~e-pqezi se 3. Sa formalne pak strane i srpski i ukrajinski oblici ipak zahtevaju podrobnije obja{wewe. sg. Ono {to svakako ne podle`e sumwi jeste semanti~ka kompatibilnost svih razmatranih oblika. iz istog izvora i ~epqi se 3. gde se konstatuje da razmatrani oblici nisu sasvim jasni.64 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI up.c. bolovatiŒ. 141 Up. zarobqenŒ. sln. U {irem slovenskom okru`ewu ~ak i zna~ewe œ(u)}utatiŒ. ukru}ivati se (o telu)Œ. zakoviziØi „ohladiti se. koviza œba~varsko oru|e za savijawe obru~aŒ. „id. vezeti œbiti vezan. skrågacâ œbolovati.c. izvijati. lukno œiznemoglost. uko~iti se. st~e{. omolkniti œuko~iti seŒ i œu}utatiŒ (Kurkina 1978b:25). œpewati se uz drvoŒ Timok (Dini} 1992) 138 Za alternirawe prefiksa up. zakoviznuØi. koviznuØi „`ivoØariti. kra~ni œbolestanŒ < *krok.). okregniti œuko~iti se. ukrutiti seŒ < *kreg. venutiŒ < *~a-vedeti (ÅSSÀ 4:31) prema ukr. mrznuti seŒ (prisutno u ukr. dijal. ~ak. za-ka-v’àdiØi „dosa|ivati se. sln. biti jedva `ivŒ (Petleva l./ *krog. ~e{. ~e{. autori praslovenskog re~nika sme{Øaju je øod odrednicu *koveza (zajedno sa ukr. oblik (u)~eviziti. mlknut œko~iti se. Bjeleti} 2006. zagibaØâsà œbiti te{ko bolestan. (ÅSSÀ 12:13). Detaqnije v. ozepsti.(Borys 1984–1985). dobija svoje tuma~ewe.

SP 1:399). ÅSSÀ 4:55 s.v. ~eølezé sa „pewati se. za~ebrãsnav œsulud. Up.) ~a-brsnuti pf. 20. potvrdama). ~elebrsnuti „malo zalo`itiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:39) o-~e-le-brsnuti „koristiti se od ne~ega malo. o~ebrsnut œodlomiti komadi}Œ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) ~e-le-brsnuti pf. Bar (gra|a RSA) · Spoj prefiksa ~e -. Anikin 1982:45. „jedva iza}i uzbrdo poma`u}i se rukama i nogamaŒ id. B. ali se iz konteksta mo`e zakqu~iti da se radi o zna~ewu „otkinuti ustima i jesti (brst. U obliku ~elebrsnuti do{lo je do pro{irivawa prefiksa ~e. kao uzgredŒ Crmnica. ~alabrcnuti. oblik rekonstruisan je iskqu~ivo na osnovu bug. fig. . Sjenica./ *pãlz. O samom korenu *pelz. za~ebrãsnuvam. li{}e)Œ. pentrati seŒ.v.elementom sa likvidom -le-. Skok samo pomiwe oblik o~ebrsnuti „otkinuti. Bar (gra|a RSA). Za zna~ewe „pewati seŒ up. basne (gra|a RSA)142 : brsnuti „otkinuti ustima i jesti (brst. Anikin 1982. za~ebrãsna œlako povreditiŒ. bilo na koji na~inŒ Crmnica.. li{}e)Œ: Po}eraj `ivo nek malo brsne. *~e-pelzti se. o~ebrsnuti „otkinuti. plãzati. ÅSSÀ 3:56–57. œmalo zalo`iti. u primeru: Zar ni va{i seqani nemaju obi~aj da na vas bace u antre{eq po malo sijena? – „Qeti nikad no {to mu zubovi pod tovarom krajem puta ~abrsnu. ~eølezi „s mukom se pewati. koje ima i oblik bez prefiksa. Up. Bjeleti} 1993:39. nap. Nar. odatle pleziti se „kreveqiti seŒ (usmeno M. zalo`itiŒ (RJA). gricnutiŒ: Brsni malo sira i qeba. bez obja{wewa (Skok I 291 s. bug. Ishodi{ni oblik brsnuti najpre bi se mogao svesti na psl..i glagola brsnuti . Bar (gra|a RSA). ~a . *brãsnoti (v. dijal. U prilog tome govori wegova semantika. Zna~ewe „kreveqiti seŒ stoji u vezi sa plaziti (jezik). Boka. Up. bug. i ESJS 11:665 s. Vr~evi}.) · Od psl. Up. koja korespondira 142 Oblik je dat bez definicije zna~ewa.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 65 i{-~e-pqezi se pf.v. (ibid. „odlomiti s krajaŒ: O~ebrsni mi malo qeba Wegwevo. sa‰dŠ }e ru~ak Piva (Gagovi} 2004) o-~e-brsnuti pf. za~ebrãsvam. za~obrãsva œzaka~iti ne{to u prolazuŒ (BER 1:617. „uzeti od ne~ega malo. kao uzgredŒ Crmnica. re~i se tuma~e kao kontaminati). o~ehnutiŒ.v. potvrda). uspiwati seŒ. Boka. ~alabrcnuti). Skok nema. œlabrcnuti. Anikin 1988:40 (Anikin tako|e raspola`e samo bug. „koristiti se od ne~ega malo./ *polz. udarenŒ. o~ehnutiŒ. *~epelzti se (psl. Boka.

~angrizati). izazivati jedan drugogŒ Uskoci (Stani}) ~a-n-grizav adj. „zajedqivostŒ. ca-n-gr i zalo n. dirati. brusnuØâ œodvajati seme konopqe od stablaŒ.. (Jovanovi} 1911:292). ?~a-n-grizati impf. (ibid. ~angrizalo „brbqiva zajedqiva osobaŒ Uskoci (Stani}) : za-grizalo „zagri`qiva osoba. S obzirom na semanti~ki bliske lekseme zagrizati (se). brosnuØâ œskupqati bobice u pregr{tima ih otkidaju}i od stabqikeŒ. dijal. zagrizalo. On bi se. pakosna osobaŒ Uskoci (Stani}) ca-n-griizati zast. gun|ati.v. xangrizalo ‹ ~angrizalo „gun|alo. œodvajati pozder od lanaŒ. ~e-grs „zadevicaŒ. œpakostŒ.-h. zajedatiŒ ba~ki Buwevci ( Pei}/Ba~lija) : za-grizati „zadirkivati. ~angrizat „dosa|ivati. .c. œdosadna. xa-n-grizalo n. mogao objasniti kao ob143 Na ovaj oblik je mo`da uticao glagol cangati se „poga|ati se oko ne~ega. prigovara. sitni~ar. 144 Iako je alternacija ~ : x uobi~ajena. zakeralo. zagrizati se „zadirkivati. (ibid. œzajedqiva osobaŒ.: . i cangrijati „biti tvrdica. brosnuØâ œstiskaju}i prstima ~istiti ne{to ili cediti te~nostŒ. glodati. moglo bi se tra`iti i na doma}em terenu. „zagri`qivŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). up. „~angrizaloŒ Uskoci (Stani})143 xa-n-grizati œ~esto prigovaratiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). Ma~va (gra|a ERSJ). koja voli da zagrizaŒ id. *brãstiti (v. prigovarati. poreklo oblika ~a-n-grizati itd. xangaza „}udqiv. ÅSSÀ 3:57. dakle.). `estok (~ovek)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990).66 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sa zna~ewima isto~noslovenskih kontinuanata ovog psl.. SP 1:399–400). pogrd.) ~a-grzati „~angrizatiŒ Dvorska (gra|a RSA) ~e-grzalo n. „koji mnogo prigovara. „dosa|ivati nervoznim govoromŒ [abac. ~e-grz f. i svoä domakä ~elëdâ ne cangriizaè kod kôkí . œneprestano pri~atiŒ id. œpeckatiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). gingiz „prznicaŒ (Adamovi} 1970:69). oblika: rus. mo`da treba uzeti u obzir i uticaj re~i kao npr. ~antrati. xangri`qiv adj. svadqivŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)144 · Skok tretira ovaj glagol kao balkanizam nepoznatog porekla (Skok I 293 s. ÅSSÀ l. guliti koruŒ (v. dijal.. svadqiva osobaŒ Srem (Maksi} 1980). cewkati seŒ. nar.. Nije iskqu~eno ni poreklo od psl. galamxijaŒ < osm. dok [kaqi} uop{te ne registruje pomenute oblike. „zajedqiva osobaŒ. peckatiŒ. œzajedqiva. ~a-n-gr i zalo n. ukr. izazivati.). nametqiva osobaŒ [abac (gra|a ERSJ). Adamovi} izvodi s. tvrdi~itiŒ. „osoba koja mnogo xangriza. brisnuvaØi œogrizati.

ili da se inicijalni slog mo`da razvio pod uticajem oblika tipa ~angrqati. *l’uskati II (ÅSSÀ 145 Up. Kurkina 1976:50. balezgati. brqezgati itd.mogli bi se tretirati kao varijante osnovnog ~angrizati. bulaznitiŒ Uskoci (Stani})146 : quzg-et-at „govoriti koje{ta. ~anga „svadqiva `enska osobaŒ. rus. nametqivŒ. ba-gráza „naziv za staru iznemoglu `ivotiwu i ~ovekaŒ (Gorà~eva 1982:108). Oblici sa inicijalnim xa-. Istu osnovu nalazimo i u ba-quzgati „brbqati.(*bl’âvati. up. ru`iti se.v. Ve}ina ovih oblika navodi se u ÅSSÀ 2:139 s. gun|aloŒ (Petleva 1974:209). up. Analogna ekspresivna infiksacija istog elementa zapa`a se i u glu`. i SP 1:184–185 s. odbaciti ni mogu}nost da je oblik ~angrizati eventualno nastao kontaminacijom glagola zagrizati i ~angati se „psovati se.na osnovu -grizati. hrskatiŒ (Truba~ev 1965:132). lazgeti „id. ?~e-quzgati impf. uz dodatno ekspresivizovawe infiksom -n-. pqeskatiŒ < psl. baqezgatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)147 · Skok nema. sva|ati se.). iako pomiwe glagol ~equgati „brbqatiŒ iz Like. {e-lezga „onaj koji je dosadan. koje Fasmer dovodi u vezu sa grámaØâ „qutito govoriti. udarati. sitni~avŒ. i ~angav „svadqiv. œonaj koji moqakaŒ : lezga œid. me|utim. {to ne prili~i. koje se tuma~i kao sufiksalno pro{irewe (-zg-) prezentske osnove *bl’-u. (ibid. grabiti se oko nekoga ili ne~egaŒ Uskoci (Stani})145. sa varijantama baqezgati. {amarati. ca. dosa|ivati. talasatiŒ. grámza pogrd. S druge strane. 146 Ovamo verovatno ne spada imenica ~equzga „drvo za koje su vezane niti na razbojuŒ. „brbqivac. Osnova quzgati mogla bi biti zvu~na varijanta od quskati „pquskati (o vodi.). kavgaxijaŒ id. baqizgati. . rus. ~agrljati). rus. Up. bqazgati. œru`no.v.v. psovatiŒ (Fasmer I 466). brecati seŒ. *bl’ujo). zanovetaloŒ. (ibid. baqezgati.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 67 lik nastao dodavawem prefiksa ~a. I u ruskom jeziku glagol grázØâ podlo`an je ekspresivnom prefigirawu. 147 Uø. beqezgati. te~nosti)Œ. dosadna pri~alica.v. *bal(a)kati : *bal(a)chati. ~ango „svadqiv mu{karac. z a g r i z a l oŒ. hrymza} pored hryza} „gristi.Œ (Kurkina 1976:50). tuma~e}i ga kao onomatopeju (Skok I 287 s. grázØâ „zanovetati. œtu}i. ERSJ 2 s. lazgoØaØâ „pri~ati bez prestankaŒ. dok Truba~ov u ovom obliku izdvaja ekspresivni infiks -m. *bl’uzgati. œququ{kati. œrana na glaviŒ. ~angalica „svadqivo ~eqade. Ne treba.Œ. vla`no vreme sa snegom i ki{omŒ id. uøu}uju}i na glagole ográzaØâsà. „staro gun|alo.i tvorbeno ga razla`e na grá-m-za < *gráza. U prilog predlo`enom tuma~ewu govorilo bi rus. „pri~ati koje{ta. lit. pri~ati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004).

?). „opaliti zau{nicu nekome. od-qau{iti œid. inf. naglitiŒ Unac (Jovi~i}). koje bi moglo poticati od psl.v. kontinuantama psl. pqesnuti.Œ Unac (Jovi~i}). RSA) : za-u{iti „udariti {amar. i luzati „brbqati. za sada nejasnog porekla. 16:214–215). tu}iŒ. sna`no udariti. o{amaritiŒ (RSA) · Skok nema. blebetatiŒ Ston (RSA). odalamitiŒ. ali v. Wu. za-~a-u{iti pf.. `urbati. Skok III 538–539 s. }a-. ali up. za-}a-u{iti „jako. pomiwe Kurkina analiziraju}i psl. od-lau{iti œo{amaritiŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) koji su svakako u vezi sa glagolom lau{iti œ{amarati. . me|utim. glagola. iako se konkretno ova potvrda ne navodi me|u s. o{amaritiŒ Timok (RSA.68 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 15:217–218). acc. sna`no udariti (obi~no {amarom)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977. *luzgati (se) (id. *luzgati / *lyzgati (Kurkina 1974:68–73). tako|e œgrabiti. U ovom kontekstu interesantni su oblici za-qau{iti œo{amariti. uho) ekspresivizuje se dodavawem prefiksa ~a-. Ishodi{ni glagol zau{iti (Skok ga ne registruje.-h.

*gmuriti. i glagolom *vârati. *gavârati / *gavâriti tuma~i se kao obrazovawe sa ekspresivnim prefiksom *ga-. sa formantom -r. i takvo g.(SP 7:77). v. go-) Osobenost ovog tvorbenog elementa sastoji se u tome {to se suglasnik g. *gavornã obja{wava kao slo`enica sa drugim delom . koje mo`e biti rezultat perintegracije (v./ *ko-. U obrazovawima tipa psl. U ÅSSÀ psl. ko-.v.javqa i kao proteza u nekim leksemama (o tome podrobnije PeØleva 1978. *ga-.(l. Treba praviti razliku izme|u protetskog g. ili kao zvu~ne varijante prefiksa ko-. Dok se u ÅSSÀ psl. To se mo`e ilustrovati na primeru dveju odrednica. ali ne i oko *~e-. varijantom *ka. Up. go-.sa sekundarno razvijenim vokalom (*go-. [uster-[evc 1992:90–92) i u takvim slu~ajevima ne mo`e se govoriti o prefiksu. i razliku u tuma~ewu glagola * gonositi (s e ) (ÅSSÀ 7:25–26. ga-. *sko-vornã) ostaju nejasni.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 3) Prefiks gV- 69 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 3) Prefiks gV- 3) Prefiks gV(s. me|utim. *ga(jâ)vornã / *gavorna tuma~i kao obrazovawe sa ekspresivnim elementom ga-. *vâriti u osnovi (ÅSSÀ 6:112–113). pri ~emu prvi delovi slo`enice (*ga-vornã. . jo{ uvek ne mo`emo uporediti odnos autora SP i ÅSSÀ prema ekspresivnim prefiksima kao pojavi. *gy-). Debeljak 1954:171. Moskov 1981:66–67). Machek 263 s. s. [arifullin 1982:14). Druga~ije SP 7:170 s.c. kao i sam odnos prema sinonimnom *ka-vornã (SP 7:74–76).tretiraju kao prefiks (up. ni`e. 148 149 Takav tretman imaju i suglasnici x-. Ovi elementi tuma~e se ili kao samostalni prefiksi (Debeqak. Za sada se mo`e konstatovati da se re~nici sla`u oko postojawa imenskog prefiksa *a-.(ÅSSÀ. 174. koje se smatra samo zvu~nom varijantom od *kavornã (ÅSSÀ 6:88–89). dotle se u SP psl. *`a-vornã-kã.vorn. ka. i Hereè-[imanâska 2003:62–64.. *gmuriti (se)?. a u SP oblik *gavâriti smatra se ekspresivnim derivatom od glagola *gaviti. Pristalice „preformantne teorijeŒ. Moskov). V. zbog disproporcije u koli~ini obra|ene gra|e u dvama praslovenskim re~nicima.). koji imaju status prefiksa.v. MarØánov 1986:130. *ka-vornã. SP 8:88–89)149. Petleva 1978:54–55) i elemenata ga-.-h. *gmyriti suglasnik g. Kao {to je ve} re~eno.tretira se kao sekundarna (ekspresivna?) protetska priraslica (ÅSSÀ 6:163–164)148.

nagamiliti se „nagnuti seŒ (RJA) · Na osnovu navedenih s. semanti~ki se podudara sa glagolima *xmyliti „praviti zako{enu povr{inu (odsecawem. x(o. strepoŒ. sa~uvan samo u prefigiranom obliku. gomila (Skok I 588).c. nakriviti seŒ Katalenac (RSA).-h. varati seŒ. Ovde treba pomenuti i oblike go-milati se „bu~atiŒ (Vuk)152 i za-go-milati „zapo~eti pri~u nekom vikomŒ Piva i Drobwak (Vukovi} 1940).70 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI PRIMERI: na-ga-militi se pf. „dosa|ivati gun|awemŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) : milati impf. namilati „zanovetati. „postaviti se u kos polo`aj. koje se realizuje i u obliku sa elementom go-. s-. pripovedatiŒ Leva~. O formalnoj vezi glagola *myliti i *xmyliti govori blr. mora biti u etimolo{koj vezi sa *myliti se „gre{iti. *myliti se podrobno v.-h. iskrivqavatiŒ. budu}i da ga on defini{e kao „poltern. sko-.v. Up. pf. obarawem)Œ i *x(a)myliti se „i}i klate}i seŒ150. sg. muqati. 151 150 . dosadno. i ÅSSÀ 8:45 s. Osnovni glagol *myliti „kriviti.). dijalekatska potvrda vrlo je dragocena jer {iri areal glagola *myliti (on. lupetatiŒ (v. „pri~ati.v. *xmyliti (se). 22:82 s. primer ahmálicca „pogre{itiŒ. savijawem. ka`e se. O psl. gwe~itiŒ.v. a)-. Kurkina 2003. o~ito. tesawem. na{e tuma~ewe ~ini nam se ubedqivijim. 152 U RSA dato je zna~ewe „stropo{tavati se. dakle. koji se javqa sa razli~itim „priraslicamaŒ: g(a)-. potvrda rekonstruisan je psl. mljeti). Ukoliko nije u pitawu poreklom onomatopejski glagol. glagol prevashodno ima akusti~ko zna~ewe. ru{iti se sa treskomŒ rekonstruisano. na osnovu primera: Kao {to god nagomilano s glomotom pada. Merkulova 1985:40–41. pri ~emu je zna~ewe „gre{itiŒ verovatno sekundarno151. pri ~emu je akcenat stavqen na pokret. za-go-miqa 3. ve} op{teslovenska re~) i razotkriva wegovu motivaciju (l. nije samo zapadnoslovenska. Up. oblik *nag(a)myliti se (ÅSSÀ 22:24).v. RSA). Pored osnovnog zna~ewa „drobiti. o{trewem. zakeratiŒ (RSA) · Osnovni glagol milati. blebetati. me|utim. glagol mleti razvio je i sekundarno zna~ewe „pri~ati jednoli~no. id. up. *naxmyliti. x-. da se gomila. nagnuti se. koje Skok neopravdano stavqa s. Glagol *g(a)myliti. miqati jeste iterativ prema mleti (Skok II 444 s. Kod Vuka. S.

zajazitiŒ: Ko }e wega zagojatiti i wegov nesiti burag napuniti? Ba~ka. bujati. ali u wojzi na|u samo sudove zagoja}ene sirom i kajmakom. Grahovo. ne~isto}aŒ Vojv. uprqatiŒ Leva~ (RSA) · Osnovni glagol je gojatiti impf. „prqati. Skok izvodi glagol gojatiti od prideva gojatan (pored navedenog. zagojaziti se „zasititi se. „utoliti nekom glad. podmiriti (`equ. Up. œzasititi. urodica u `ituŒ Crni Lug. zasititiŒ: Tvoju gramzivost na jelo i pi}e ne mo`e niko zagojaziti. œzajazivati. zakr~itiŒ: Kad sjedne zagojati kao klade CG. œprqav{tina. debeo (o ~eqadetu)Œ > „ne~ist (o `itu)Œ paralelom gojazan „debeo. dok se jaziti javqa samo u zna~ewu „praviti jaz. zauzimati mnogo mestaŒ (RSA). Bos. Vaqevo (RSA). fig.v. punitiŒ. œzapre~iti. Lapac. ugojenŒ > œu kome ima urodice. zadovoqiti se. œ{iriti se. najverovatnije denominal od gojat f. Grahovo. |ubretom. potrebe i sl. O osnovnom glagolu jaziti v. zaprqati. uprqatiŒ: Onda mu otvore ku}u. œpostajati ne~ist (o `itu kad se napuni urodicom)Œ Lika. Bos. zadovoqiti. 153 154 . goj). œzarasti u korovŒ: Sve mi se `ito zagojatilo Banija. „napuniti prqav{tinom. Lika.)Œ. Skok I 763–764 s. jamu i sl. i gojatan adj.. neoplevqen (o `itu). zatrpavati. zaprqati.)Œ. zasititi seŒ Ba~ka : za-jatiti „napuniti prqav{tinom. œzajaziti se.mo`da je umetnut pod uticajem oblika zagojatiti (v. i pridev zaja`en œsitŒ Vojv. puniti (jaz. ÅSSÀ 6:56 s. œ{iroko otvarati. zasititi. prqav. nanositi sme}eŒ Bos. Up. Jajce. œne~ist. zaprqati seŒ. zadovoqiti seŒ verovatno je sekundarno u odnosu na „zatrpavati. ugojen. zadovoqiti seŒ : za-jaziti fig. poraslo travom i urodicom Bosna (RSA) (Skok I 585–586 s. (RSGV).v.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 3) Prefiks gV- 71 za-go-jaziti „z a j a z i t i. Banija. odvoditi vodu pomo}u jazaŒ. zajaziti se „utoliti glad ili `e|. ovaj pridev ima i zna~ewe „pun. uzimati maha (o urodici u `itu)Œ Banija. i zajazit se œkad dete pla~e pa mu nestane dahaŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). |ubretom. „korov. zagojatiti se „napuniti se talogom. Jajce. neoplevqenŒ: Gojazno `ito. bujanŒ). Grahovo. pun sme}aŒ Lika. ni`e). Vrhovine. neotrebqen. up. razjapqivatiŒ154. Zna~ewe „zasititi se. *eziti. zasititi seŒ (RSA)153 · U RSA nema oblika *gojaziti. ?za-go-jatiti pf. prohtev. neo~i{}en (o zrnevqu)Œ Banija. Element -go. „u kome ima urodice.v. utoliti nekom `e|. jaz1. gojatiti se „rasti. potkrepquju}i semanti~ki pomak „pun.

zabrazditi. prolazno mestoŒ. ukoliko nije re~ o posebnom glagolu. u kojem kao da se ispred iste osno- ve javqa prefiks {a-155. o{ejatiti „zaputiti se. jedva uhvatiti pravacŒ (Marseni} 1986). zapremiti (o predmetima)Œ: [to si orman za{ajatijo? Ne mo`e niko pro}i — Za{ajatijo mi orman ~itavu sobu Qe{tansko (Te{i} 1977). zajazitiŒ razvilo se verovatno pod uticajem fonetski bliskog glagola zagojaziti (v. zastranitiŒ Bogova|a (gra|a RSA). œz a u z e t i d o s t a p r o s t o r a. gore). .72 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Oblik zajatiti. mada za takvo tuma~ewe nema adekvatnog obja{wewa. krenuti najzad nekamo. Zna~ewe œzapre~iti. zakr~itiŒ karakteristi~no je i za oblik za-{a-jatiti „postaviti neki predmet na nezgodno.iz oblika zagojatiti. Zna~ewe „zasititi. 155 Nije jasno spadaju li ovamo i za{ajatiti œtvrdoglavo ne{to tvrditi. mogao je nastati gubqewem sloga -go.

*xaxolã / *xaxolâkã. aqidat „lutati. xa-. Pro{}ewe (Vuji~i}). ga. MarØánov 1986:131..od *sk’-.. *xovezslo / *kovezslo157. Oblik se mo`e svesti na psl. *xãbãtã. cijo dan hal’ijeda{ od ku}e do ku}e? Ro`aje (Had`i}) a-lidati „skitati.tretiraju se kao ekspresivni prefiksi. ha-) Ono {to je re~eno za prefiksalni element go-.va`i donekle i za ha-. *xlãkati. xa-. *xy. aqidati. *xoxul’a. PeØleva 1989:65–67). pru}e itd. ili kao ekspresivni prefiks. xo. „lutatiŒ: . ovi elementi smatraju frikativnim alomorfima prefiksa ko. pak. bazatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). ha-l’ijedati œlutati bez ciqaŒ: \e si.i glagola *xuliti II (v. suglasnik x. naime.(Merkulova 1985:41). *xlamã? / *xlomã?. CG (RSA). ?ha-lidati impf. Gorà~eva 1989:272–273. *xãbuzã.< *sko-. tumarati. *sk’a-. M.tretira se kao ekspresivna priraslica (ÅSSÀ s. ipak. *xlemãjâ. 157 U ovim oblicima izdvaja se prefiks *ko. PRIMERI: ha-hulati impf. .i osnovu * mordâje (v.([arifullin 1982:14). *xymordâ. *xaxuliti. besciqno se kretati. 158 Ovamo i oblici sa umek{anim l: aqidati œid.. xo. *xalepa? / *xalipa?. *sk’o.Œ (RSA). Prihvatqivije je.karakteri{e ili kao ekspresivni prefiksalni element. *ho-. *xamordâ156. ÅSSÀ 8:11). mene misa `alosna halida .)Œ koje se mo`e ra{~laniti na ekspresivni prefiks * {i.Œ: Nau~ilo alidati..vv. izvoditi x-. ili se. {ámorodâde „sitne` (iverje. lutatiŒ Kosovo. Miqanov (gra|a RSA). spoj ekspresivnog prefiksa *ha. alidat Kosovo (Elezovi})158 156 Ovamo jo{ i blr. *xalizã?. aqedati Uskoci (Stani}). *xlema. slabitiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). [uster-[evc 1992:92–93).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 4) Prefiks xV- 73 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 4) Prefiks xV- 4) Prefiks hV(s. U obrazovawima tipa psl. i sad ga ne mo{ odu~iti. Ovi elementi izdvajaju se u slede}im oblicima: *xabârati. U ÅSSÀ elementi *ha-.tuma~i se kao samostalan prefiks (Debeljak 1954:171). alidati „id. pa Bog Piva (Gagovi} 2004). Suglasnik x-. *naxymerda.-h.). *xaxuliti.i wegova varijanta *xo. dok se *xã. „pobolevati. tako|e se javqa kao proteza (v. Prefiksalno x-. hahuqati „poboqevatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) · Skok nema. aqidat Vasojevi}i (Stijovi} 1990).

te bi se stoga mogao smatrati i rezultatom hiperkorekcije. œve{to izbegavati kakvu obavezu.. tr~ati brzo. treskati se. koji predstavqa jedinu potvrdu sa glasom hzabele`enu u govorima u kojima se taj glas gubi. kolutati (o~ima)Œ sredwi Timok. To. Rikov 1988. (RSA).. Oblik sa inicijalnim a. prave}i se vredan. œpodrhtavati. ne va`i i za oblik Marka Miqanova — halidati. ESUM 3:230 s. izvrdavatiŒ Pocerina.v. . lidkaØâ) javqa se prefiks ha-.v.{iroko je zastupqen na Kosovu i u Crnoj Gori. O drugim mogu}im tuma~ewima v. a mo`e se objasniti gubitkom inicijalnog h-. œvrteti. œi}i nestabilno. ali ni{ta zrelo ne uraditiŒ Zaglavak. alidati. lidam. ERSJ 1:121–122 s. vrckati seŒ: [to lida{ kao kurva?. œkretati se. drmati seŒ: Lida meso na wemu Srem.74 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI lidati impf.v. œlepr{ati. uvijati se. landaratiŒ: Ama mu lida podupina Zaglavak. [abac (gra|a ERSJ) · Skok ne pomiwe nijedan od ovih oblika. „izvijati se. œizbegavatiŒ. fig. {etati seŒ: Lidaju to~kovi. Ispred ishodi{nog lidati (za koje up. budu}i da su u tom govoru vrlo retki slu~ajevi sekundarnog izgovarawa glasa h. œtr~ati ~as ovamo. 159 Oblik osnove -l’ijedati (sa karakteristi~nim prelaskom l > q) mogao bi se smatrati pseudojekavizmom. lahoritiŒ id. me|utim. ~as onamo. Kqu~ni dokaz za to je ro`ajski oblik hal’ijedati159. posao. BER 3:394 s. podskakuju}iŒ Zaglavak. œblago duvati.

{i. {o-. po wemu. {i. „redak ekspresivni prefiksŒ (Kurkina 1992:193). „ekspresivni prefiksŒ (Merkulova 1972:176.iz prefiksalnog s-. proisti~e iz negativne ekspresivnosti koju nose glasovi x / { u slovenskim jezicima (Mokienko 1972:161.kao argotskih elemenata koji se koriste za ekspresivnu tvorbenu modifikaciju obi~nih re~i (radi iskazivawa omalova`avawa ili da bi se postigla tajnost jezika). v.u leksici slovenskih dijalekata. Moskov osporava Fasmerovo tuma~ewe. ali nema mnogo podataka o wihovom krajwem poreklu. {i-. defini{e ga kao „arhai~an prefiksŒ (Kurkina 1981:331. Polaze}i od protetskih slogova {u-. tj. kao palatalizovani dublet prefiksa ko160 Tuma~e}i sln.i.u slovenskim `argonima. Ovakvo tuma~ewe prihvata Mokienko. Ve}ina autora se. {i. Fasmer tra`i izvor ovim elementima u argou. ne izja{wava o poreklu prefiksa {e. ead. 90). Na stabilnijem su terenu oni autori koji poreklo prefiksa {e({u-. {e-. . priznaju}i wegovo postojawe. ipak.(Debeljak 1954:175. 1981a:22).(i ku-) (Vasmer 1912). smatraju}i da su tvorbeni postupci svojstveni sociolektima — zasebna pojava. {u-) U etimolo{koj literaturi operi{e se prefiksalnim elementima ~iji je nose}i glas suglasnik {-. ili u imenicama za koje se mo`e pretpostaviti glagolsko poreklo (Petleva 1974:211). on na isti na~in poku{ava da objasni i ruske dijalekatske re~i sa prefiksima {u-. i [arifullin 1982a:120–121). Varbot 1973:6). {e-.-h. kojom se ne mo`e objasniti prisustvo prefiksa {u-. {emigati autorka pravi interesantnu opasku da je u konkretnom slu~aju do{lo do ekspresivnog razvoja inicijalnog {e. Kurkina 1974:67)160. Pejorativnost ovog prefiksa. ali sam nema obja{wewe za wihovo poreklo (Moskov 1981:81–82. posebno isti~u}i pejorativno-intenzifikatorsku ulogu prefiksa {u.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 75 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 5) Prefiks {V(s. Jedni ga dovode u vezu sa s-mobile ([arifullin 1982:14–15. Holub i Kope~ni tuma~e ga na isti na~in kao i ~e-. Petqova precizira da se dati afiks po pravilu zapa`a kod glagola. {migati. U etimolo{kim re~nicima izdvaja se nekoliko lakonskih konstatacija o ovom prefiksalnom elementu. {e-. {i-) tuma~e fonetskim putem. {a-. a drugi ga tretiraju kao varijantu nepalatalnog prefiksa xo. Kope~ny 1983:37).

{evrdatiŒ Uskoci (Stani})162.mogao bi. {emeØaØâ. {obolØaØâ. ali bez ikakvog obja{wewa (Machek 618 s.vv.(ÅSBM 7:289 s. Mahek samo ka`e „prefiksŒ. Snoj govori o ekspresivnom prefiksu *{e. lagatiŒ Uskoci (Stani}).v.). „po~eti {eprtqati.v. {ebáhnuØâ.v. {eprtati „brbqatiŒ (RJA) za-{e-prtqati / za{eprtqati pf. œi}i desno-levo. zbuniti seŒ. {eprtqiti „raditi koje{ta. {u. u{eprtqiti se / u{eprtqiti se „smu{eno govoriti ili ne{to raditi. u nekim slu~ajevima. nespretno raditiŒ. ~a. navode}i nekoliko primera u kojima se on javqa.)161.vv. ko-). {umoriØâ. nespretno. œi}i desno-levo. smu{eno govoritiŒ. pri~a ili ne{to radiŒ Uskoci (Sta161 Razvoj {e-. {eluøina.Œ BiH (RSA) u-{e-prtqati se „smeteno. ~eperiti se.< *~e. U beloruskom etimolo{kom re~niku pretpostavqa se da je prefiks *{e. biti posledica perintegracije slo`enica sa ot-. 641 s. {usØráè i u ve}ini slu~ajeva ponavqa svoj raniji stav da su u pitawu elementi argotskog porekla (Fasmer IV s. œpometeno. saplesti seŒ Potkozarje (Dalmacija). {evrdatiŒ Uskoci (Stani}). „{eprtqava osobaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). zbuniti seŒ.(Snoj 69 s. {umarkaØâ. {o-. zbuniti seŒ. smu{eno govoriti ili ne{to raditi. „osoba koja se smeteno pona{a.< ~e-. {eøeriØâsà. nespretno. œoskudevati u ne~emuŒ Srem (gra|a ERSJ). {o-). {e-. zbuniti se. „ne{to smu{eno.76 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (Holub/Kope~ny 174 s. œzapetqati se (u poslu). u{eprtqit se œzbuniti se. upla{iti se. Fasmer izdvaja prefikse {a-. {averziØâ. p r t q a t iŒ Otok u Slavoniji (RJA). u{eprtqiti œbiti nespretan u obavqawu nekog poslaŒ Segedin (gra|a ERSJ). {iverziØâ. PRIMERI: {e-prtqati impf. „nespretanŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). smeteno govoriti i sl. po~eti nespretno raditi. na{aØárácca itd. 162 Up. neve{to. . {eprtqav œid. biti slab u ~emuŒ Lika (RJA).v.Œ Sanski Most (gra|a ERSJ) {eprtqa f. {eváràØâ. {eprtqat œnesigurno. {eválàØâ. iz istog izvora u-{e-petqiti „nepoverqivo ne{to kazivatiŒ. œnemarno. u{epetqiti se „smeteno. {a. „pona{ati se {eprtqavoŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983).u slede}im leksemama: {abalda. {opiriti). neodlu~no. smu{eno govoriti ili ne{to raditi. {i-. te{ko hodatiŒ Sanski Most (gra|a ERSJ). nevoqno raditiŒ. {eprtqati „polako raditi. œvrdati. *na{aråøicâ. spetqati seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) {eprtqav adj. {ivoroØ.

RJA). „naprtitiŒ. Srbija (RJA). œi}i bez ciqa. i {qaprta „{eprtqaŒ Virje (Herman 1973:94). prtqam 1. sg. poku}stvo). z a p e t q a t i s e (u kakav posao)Œ (RSA) isprtqati pf. seliti seŒ. {lapr~ek „id. [abac (gra|a ERSJ). „brbqatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). {eprtla „onaj koji je nespretan. Tako|e up. „zaplesti se. prtqat „id. pekqam 1. neve{t u posluŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) {eprtqan m. li~ne stvariŒ id. . œpri~ati gluposti. davitiŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). blebe}eŒ. samo da se ispri~aŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983).Œ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). œdoneti u velikoj koli~iniŒ Uskoci (Stani}) zaprtqati se pf. „s p e t q a t i. tumaratiŒ. „petqati. „do}i odnekud sa porodicom i stokom teraju}i i pokretnu imovinu.Œ (RJA). u istom izvoru *{qepr~ek „mu}akŒ. istovariti seŒ (RSA) naprtqati pf. „prtqagŒ Timok (Dini} 1988). na brzinu {to u~initi. lupetatiŒ Lika (Ajxanovi} 2002). œs te{kom mukom iza}i. prtlati „povr{no i lo{e raditi kakav posaoŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) doprtqati pf. iselitiŒ. sa mogu}om promenom t > k kao u petqati > pekqati. v. „i}i nekud sa porodicom i stokom nose}i i pokretnu imovinu. œpri~ati ili raditi koje{taŒ Uskoci (Stani}). doseliti seŒ. i {eprkqar „~ovek koji koje{ta ili kojekako govori. izvu}i se.Œ. ispri~ati nejasno. snalaziti seŒ Leskovac (Mitrovi}). „preseliti. brbqati. blebetaweŒ? (samo u jednom primeru. „govoriti koje{taŒ Vrawe (Zlatanovi}). u vezi sa prkeqati „blebetatiŒ (RJA). œodlaziti brzo sa porodicom i stokom nose}i pokretnu imovinuŒ Potkozarje (Dalmacija). œodlaziti nose}i svoju opremu.) prtqati impf. pakovati (npr. kao i {laprtak „id. sg. krcati teret i prenositi ga. {oprtqina „prtqag. Unac (Jovi~i}). prtqat „id.Œ Sesvete (Maresi} 1996:215). (ibid. sprtlati „povr{no. sprtqatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) 163 Up. isprtqati se „preseliti se. {eprtqanko „{eprtqa. iseliti seŒ. up. seliti se uz tovarewe i prebacivawe poku}stva. naprtqati se „nagomilati se u ve}oj koli~iniŒ (RSA) sprtqati pf. nesnala`qivacŒ Crna Reka (Markovi} 1993)163 {o-prtqak m. {eprkqarija „brbqawe. odlazitiŒ. Ma~va (gra|a ERSJ). nesnala`qiva osobaŒ Vasojevi}i (Bori~i}). {eprtqa œzbuwena. konfuzno. œraditi nesistemati~noŒ Zagara~ (]upi}i 1997).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 77 ni}). „pri~ati o bezna~ajnim stvarima. Srem (gra|a ERSJ). „nespretna osobaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}).

Skok ga na jednom mestu izvodi od prtiti sa sufiksom -jaga (Skok I 745 s. {ebe}ati „tresti se. i {ebetati „teturati. i Dorovskih 1981:131. {eme}ati „posrtati. npr. {e-metati. prtiti (se)). Orahovica u Slavoniji. ÅSSÀ 18:112–115 s. S obzirom na potpuni formalni i skoro potpuni semanti~ki paralelizam sa rus. {eberiti „{ebeqati se. Petleva 1974:209)168. {e-meØiØâsà „muvati se.v. Skok II 652 s. ESJS 8:462–463 s. prevrtqiv. O s.v.v. Skok III 59 s. u napitom stawuŒ I` (Kuli{i} 1979).-h. {eme}at „posrtati. S obzirom na podudarawe zna~ewa glagola prtqati i {eprtqati (od tri glavna zna~ewa glagola prtqati: „seliti seŒ. prtqa~a m. 166 Up. 164 165 . meØaØâsà „muvati se.v. smatramo da je potowi oblik nastao dodavawem prefiksa {e. nesigurno hodatiŒ (RJA). „brbqivacŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). Skok II 410–414 s. Nije iskqu~en ni uticaj glagola petqati (o wemu v. {e-meØaØâ. {emetiti impf. a na drugom od prtqati sa sufiksom -ag (Skok III 59 s. teturatiŒ Krk (RJA). drhtati. „teturati.v. majati seŒ : meØaØâ „bacatiŒ.v. prtqavac m. dodatim na glagol metati. {emetati. i Kurkina 1977:19–23. o kojem v.na osnovno prtqati (o ovom glagolu v. prtiti (se))164. *metati (se). teturatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi})166. Varbot 1973:8–11. -jaga1)165.78 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI prtqa. smatraju}i ga denominalom od {emet „drvo sa vi{e kuka kojima se salpavaju vr{eŒ (Skok III 386 s. kao i prideve na -qiv.-h. prtiti v. glagol mo`e objasniti kao tvorevina sa prefiksom {e-. œtresti se u hoduŒ. {epav). „brbqatiŒ. hodati levo-desno. [to se ti~e deverbala prtqag(a). / f.v. {emetat. Up. {emetiti „izvla~iti se. petlja). „id.Œ Draga~evo (\ukanovi} 1995) · Skok tuma~i glagol {eprtqati kao rezultat kontaminacije {epati i prtqati (Skok III 387 s. „petqatiŒ.v. klecati u kolenimaŒ (RJA). {ebetat. mesti. œteturati seŒ Brusje (Dul~i}i 1985). ali se i prvo zna~ewe reflektuje u imenici {oprtqak œprtqagŒ). {emet). 168 Up. mutqag : mutqati (< *motjati). Razvoj tj > tq umesto } u ovoj kategoriji nije nemogu}. smatramo da se i s. i psl. {ebe}ot (se) „drhtati (zbog vitko}e ili od slabosti)Œ. glagol {eprtqati realizuje posledwa dva. quqati seŒ Bra~.v. *ob{emetati. 167 Nije jasno spada li ovamo pri-ho-metiti „udariti otvorenom {akomŒ [epurina (Kursar 1972). mesti. up. izbegavati obavezeŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) : metati „bacatiŒ (RSA)167 · Skok registruje glagol {emetati (bez zna~ewa). majati seŒ (Fasmer IV 427.

/ m. œzami{qeno }utatiŒ Potkozarje (Dalmacija). oszemiota} (?) œpokrastiŒ. (RSA) ku-toriti impf. ispod okaŒ.u ovim oblicima mawe verovatno (Bezlaj IV 31). „hodati po ku}i bez poslaŒ Vinkovci (RJA) ku-triti impf. kutrt. pokuwiti seŒ [abac. povu}i se u ugao sobeŒ: U{ukutrio se kao malo dete kad napravi {tetu — U{ukutrio se pa ne mrda Ka~er (gra|a RSA)170 {u-ku-toriti impf. „}utqiva mu{ka osobaŒ id. iscrpenosti. -im œne{to }utke smeratiŒ: ]uti i kutri od jutra u onom }o{ku Sanski Most (gra|a ERSJ). Up. œ~amiti. {u-ku-triti impf. RJA). kuwatiŒ. Prvi oblik je mo`da u vezi sa kutiti „zami{qeno u bolesti }utatiŒ (Skok II 248–249 s.v. U osnovi prefigiranog oblika le`i glagol kutriti. daqe. povu~enŒ. kutiti „machinariŒ. Sln. sa semanti~kim razvojem „le`ati u kutuŒ > Up. sneveseliti seŒ Bogova|a (gra|a RSA). kutra f. *{em-etaje{â < *{e-ti. tako|e i blr. obi~no podmuklo u sebi ne{to smi{qaju}iŒ. posmatratiŒ (RSA). 30:131). glagola *{em-etati. øa{amaØacâ œpobacati. {aq. „onaj koji }ute}i ne{to smi{qaŒ. œ}utatiŒ Kordun. iz istog izvora i }ukutriti „id. kutrowa m. „koji kutri. zami{qen. i u{ukutiti se œprimiriti se.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 79 rekonstruisano na osnovu stpoq.Œ. kutre m. oslu{kivati {ta drugi govore. œzabuniti seŒ Srbija (Vuk. koprcati se. œprovoditi vreme u osami. „mirovati bezvoqno (naj~e{}e u stawu iznemoglosti. œ}ute}i pa`qivo slu{ati. v. zajedno sa ostalim gore pomenutim oblicima. œpa`qivo (obi~no kri{om) gledati. zloban ~ovekŒ Banija. „ne{to }utke smerati. {e. zast. Up. „podmukao. izvodi se od ekspresivnog psl. prema kojoj je ovaj glagol izveden od imenice kut. Skok ga dovodi u etimolo{ku vezu sa kutiti „zami{qeno u bolesti }utatiŒ i poredi sa csl. }utqiv. kutriti œpromatrati ne{to sa strane. pogubitiŒ < poq. {emetati œklimavo hodatiŒ. kutralo n. œobmanutiŒ. u ~ami. kutriti).i *metati (id. koje se tuma~i kao poliprefiksalna tvorevina sastavqena od ob-. dok prire|iva~i Skokovog re~nika daju etimolo{ku dopunu. szamota} sie œtrzati se. {aq. *{eme{â. bolesti ili polusna). kutriti se „pritajivati se i budno oslu{kivatiŒ (RSA) kutrav adj. 169 170 . u{ukuriti se œsnu`diti se. rvati seŒ (ÅSBM 8:259). uz napomenu da je prisustvo ekspresivnog prefiksa {e. dosa|ivati seŒ Kordun (gra|a ERSJ) · Skok nema. u potaji se do{aptavatiŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983)169 u-{u-ku-triti pf. œu}utati se. ~amitiŒ. „}utqiva `enska osobaŒ Lika.

dakle. obrazovawe sa pejorativnim prefiksom * k o .v.v. Bori~i}) · Spoj prefiksa {i. i pridev naheren œzavinut. œkrivudavŒ. me|utim. *ku~iti (se) (ÅSSÀ 13:81. œpovijen.v. *kuka. pi`drit Vasojevi}i (Stijovi} 1990. i *kotati „skrivatiŒ (ÅSSÀ 12:69–70). no zbori po pravo Leskovac (Mitrovi}). nagnuti (se).i glagola heriti se. {e-kukam 1. kukam2). kriv. u Zakqu~ku). i-{o-bekati pf. sagiwati seŒ (RSA) {e-kukav adj. kuka. na-{o-heriti (se) pf. Zna~ewe œnaklobu~iti seŒ odra`ava semantizam œkrivŒ. herav. glagol kutriti svodi se na psl. {e-kuka f. 86–87). 483 s. O ishodi{nom glagolu pi`driti v.pred osnovom -t(o)riti (o toj pojavi v. vrdatiŒ: Ne mi {ekukaj. naduvati (se) u vidu klobuka. kutriti). U pogledu semantike up.. „gledati. Skok nema.i glagola pi`driti. a ovo. osnovni glagol kukam verovatno je u vezi sa bug. *kotoriti / *kotriti. U ÅSSÀ.v. 78–79). zreti1. Skok III 661–662 s.v. Ako je ta~na predlo`ena tvorbena podela. iskrivqenŒ. u kojima je sa~uvana puna osnova *toriti (o woj v. sg. up. daqe. i Skok II 225–226 s. ku~iti se „savijati se. glagola kukam.Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002).i dijal. „izudarati pesnicom u le|aŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) . Anikin 1988:76.80 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „bolovatiŒ > „}utatiŒ (Skok II 248–249 s. Ovde su od posebnog zna~aja oblici kutoriti i {ukutoriti.v. „krivudati. „nadi}i (se). O ishodi{nom glagolu heriti v. up.i ku. œkrivinaŒ Vlasotince (gra|a RSA) · Spoj prefiksa {e. erlav. [kalji} 327 s. sa psl. pi`drit œid. pogurenŒ. buqitiŒ BiH (RJA) : pi`driti œzuriti. U razmatranim oblicima {ukutriti i {ukutoriti do{lo je. Skok nema. naheriti se. savijati (vrat)Œ. do naslojavawa prefiksa {u.v. kukam „kle~atiŒ (BER 3:87 s. naklobu~iti (se)Œ CG : na-heriti (se) „dovesti (se) u kos polo`aj. impf. {i-pi`driti impf. Skok nema. nakriviti (se)Œ (RSA) · Spoj prefiksa {o. blenutiŒ Lika (Ajxanovi} 2002). Vlasotince (gra|a RSA) : ku~iti „kriviti. dodatim na glagol * toriti (ÅSSÀ 12:74). Skok I 494 s.

. {a-mlata m. fig. lupetatiŒ. tj. zamla}uje. Dijalekat ~uva vokalno l. podra`avati glas ovce. œgovoriti. a on ti je {amlata: ne pazi ni na re~i. sg.i glagola bekati. sg.). mlatiti se „gubiti. koje se {uqa kao kradqivacŒ Krk (RJA). {o-mlta 3. bebekati.c. bazatiŒ Uskoci (Stani}) : bekati „ispu{tati glas „beŒ (ovca. pri~ati glupostiŒ CG (RSA) · Spoj prefiksa {e. / f. Hrv. pa je mlta(ti) = mutati (o ovom posledwem v.Œ. tele i sl. onaj ko uludo tro171 Up. Budu}i da se mlca(ti) = mucati svodi na psl.v. i arhai~ni imenski prefiksi (npr. pored ekspresivnog prefiksa {a-. (RSA) · Skok nema. tepatiŒ. ni`e {ele-badati „id. {a. Skok II 441 s. iako je tu osnova -mutati verovatno drugog porekla. lutalicaŒ Gri`ane. 172 Skok smatra da je mutati < mucati. alterniraju i „normalniŒ (npr. oba oblika su onomatopeje (Skok II 28 s. ili je u pitawu dvoslo`ni prefiksalni element {ele-. mlcam „mucatiŒ Pirot (@ivkovi}).v. {omuta „~eqade koje {omuta.v. „buncatiŒ Lu`nica (Mani}). Lika (Ajxanovi} 2002) {a-mlta 3. tra}iti vreme. ni na vreme Vrawe (Zlatanovi}) : mlata f. *mâltati. preterivati u pri~awu i izmi{qawuŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) : mutati „mucati. Skok I 129 s. „pri~ati glupostiŒ — me|usobno korespondiraju (v. zamla}ivati seŒ (RSA) (v. s-). mlatiti). za oblik mutati (mlta) moglo bi se rekonstruisati psl. Navedeni oblici dovedeni su u vezu zbog toga {to wihova zna~ewa — „udaratiŒ. Ispred osnove mlat-. œmucati. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:129). up.v. „bazatiŒ. impf. Po Skoku. za-mlata „onaj koji se mlati. „zamlataŒ: Sestra mu je dobra. Imenica mlata je glagolskog porekla < mlatiti „govoriti mnogo i koje{ta. *mâlcati. teletaŒ. zaplitati jezikomŒ (RSA). O ishodi{nom obliku bekati v. brbqati. „prodavati zjala. œpri~ati bez vezeŒ Babu{nica (gra|a RSA) ?{ko-mutati impf.elementom sa likvidom -le-. U obliku {elebekati do{lo je do pro{irewa prefiksa {e. sa zamenom t < c prema mutav (l. œogla{avati se cvile}i (o {tenadi)Œ Potkozarje (Dalmacija)171 · Spoj prefiksa {o-. su.).i dijal. mucati)172. {vrqati. kamkati). „nedoli~no govoriti. up. „skitnica. Skok II 473–474 s. Skok nema.< *so-).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 81 {e-le-bekati impf. za-. up. Pada u o~i i paralelizam oblika sko-ml~em : {ko-mutati. Skok nema. glagola mlta. u tvorbenom pogledu {o-mutati „{uqati se oko ku}e kao tatŒ.

zaba{uritiŒ CG (RSA). lupati. na{vrqatiŒ BiH (RSA). {krabatiŒ. {vrqati. badat „skitati. za{andati „izbe}i. ({ele)vrdati (v : b). 177 Up. na{arabadat se „na{vrqati se. {arabadat „`vrqati. batati „i}i s naporom. tumaratiŒ Uskoci (Stani}) {ele-badati impf. budalaŒ Kordun. lutati. bosti uop{te. nesigurno. „lutati. mahati (se).)175 i-{ara-batati pf. *batati. „na{krabatiŒ CG (RSA) {ara-batalo n. œzamlata. (ibid. mo`da. ne~itko. „i{krabati. bockatiŒ. 175 Up. „podsticati badom (= prut za terawe volova). 174 Up. paze}i gde }e se statiŒ Uskoci (Stani}) badati impf. izvrdati. {krabatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). i {arudati „kretati se tamo-amo. œglupa osoba. „r|avo pisati. *batati. {ala-manuti pf. {ala-badati impf. œi}i oprezno kao da se nogom bodeŒ (RSA)177. uzeti kradom. {arabadatiŒ Uskoci (Stani}) : {andati „besposleno hodati okolo.v.82 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {i vreme i energijuŒ (RSA).v. (ibid. a evo popazi {to ti vequ Piva (Gagovi} 2004) : mahnuti œukrasti. naskitati seŒ id. RJA). brbqatiŒ (Vuk. s-mlata œnezgrapna osoba. Skok II 354–356 s. „{vrqati. „na{vrqati. tumanim œukrastiŒ [umadija (gra|a RSA). v. œlagati. drqaloŒ (RJA)176 {ere-badati impf. i{krabati. bat. i {arandati „v. „piskaralo. vrlo pa`qivo. Ovo kao da je samo fonetska varijanta od ({ele)badati (a : r) ili. trupkati pri hodu. lutati. blebetatiŒ (Vuk. {arabadat „vr{qati. œdirati. Skok I 120–121 s. zamrqatiŒ Para}in (RSA) na-{ara-batati pf. napisati kako biloŒ. prisvojitiŒ: [alamanu}e ta iz o~iju.v. fig.v.). . na{arlatati „napisati neuredno. sumlata œnezgrapan u pona{awu. krivudatiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). neznalicaŒ Vasojevi}i (Bori~i}). SP 1:194 s. varatiŒ id. besciqno se kretatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) na-{ara-badat pf. œkojekako. priglup ~ovekŒ Ma~va (gra|a ERSJ). nemarno raditiŒ. bazatiŒ id.Œ. me{ati se u {toŒ. O ishodi{nom ma(h)nuti v. Skok nema. œpisati koje{taŒ. i{arati. 176 Up. œi}i tamo-amoŒ. (ibid. zdipiti na brzinuŒ Ro`aje (Had`i})173 · Spoj elementa {ala.)174 {ara-badati impf. iz istog izvora {ele-brdati „id. 173 Nije jasno spada li ovamo i tu-maniti. „i}i polako. ÅSSÀ 1:164–165 s. RJA). {to se daqe ekspresivizuje u {andarati „blebetati.i glagola ma(h)nuti. V. i{aratiŒ (RSA). {krabalo. i na{arabati „i{vrqati. œukrasti. budalaŒ Potkozarje (Dalmacija). udaratiŒ (RSA). lupaju}i potmulo nogama.

itd. {alaba „onaj koji ne misli o onome {to radi. Kada je re~ o prefiksima tipa {ala-. xharavis „bekritzleŒ. ERSJ 2 s. staviti u neredŒ. *badati (se). navode i oblici sa za nas relevantnim zna~ewima: bug. onaj koji je malo luckastŒ Srem (Maksi} 1980). badati1.. mazati (o boji)Œ. posvedo~eno kod nekih oblika. potucati seŒ. ~alabako „}aknuta. Nama se ~ini da je ovde u pitawu osnova badati. {krabatiŒ. „sad ovako. u Zakqu~ku). bez daqih obja{wewa (Skok III 382 s. badakam „raditi nespretno. {ele-. {abalaba adv.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 83 dangubitiŒ: Po cio dan bada po selu. . up. i Skok I 191–192 s. prevrtqivoŒ Uskoci (Stani}). SP 1:175–176 s. Zna~ewe „`vrqati. Za sada ostaje otvoreno pitawe o mogu}oj vezi razmatranih ekspresivnih elemenata sa tvorevinama ovakve vrste. pored ostalih. ÅSSÀ 1:121–122 s. tumaratiŒ. luckastŒ Uskoci (Stani}). * badati 1. budati „lo{e raditiŒ.vv. badzàcca „skitati se. badkat’ „i}i sitnim koracimaŒ. {arabatati). i{arabatati „izme{ati. {ara.vv. {ele. badati 2 . ni{ta ne radi Zagara~ (]upi}i 1997) · Od svih navedenih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo {arabatati „kritzelnŒ. Up. sad onako. luckasta mu{ka osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). {ele-bele adv. lo{eŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}).v. badaØâsà „mrqati. verovatno se delimi~no razvilo i pod uticajem glagola {arati.v. rus. „povr{no. sl~. O glagolu badati v.v. upore|uju}i ih sa alb. Merkulova 1986:149. treba ukazati i na slede}e oblike: {elebe / {elebe adj. sln. . * badati 2. bosti. pro{irena dvoslo`nim ekspresivnim prefiksalnim elementima {ala-. Ovi oblici sadr`e uglavnom one glasove koji ulaze u sastav ekspresivnih prefiksa.(o wima v.. blr. sporoŒ. Tu se. „lud. badàØâsà „besposli~iti.

za-øa-moro~iØâ : moro~iØâ „naobla~iti se (o vremenu.(npr. {to svedo~i o wihovom reliktnom karakteru. øa-rosiØâ : rosiØâ „øadaØi (o sitnoj ki{i)Œ.do`ivqavao kao tipi~no imenski prefiks. id. pave~era.(npr. u dijalektima je {iroko zastupqena derivacija glagola.(Careva 1971:191. 1985:279–281. 180 O glagolu øazgaØâ druga~ije Magner 2003:25–26. up. Noviji derivati. priloga i prideva od imenica u kojima se izdvaja prefiksalno pa. nør. panoga. øarosâ „siØna ki{aŒ. 181 Uø. øa-morosâ : su-morosâ. up. Varbot 1978:38. ead. jezika prefiks pa. kao i neki noviji. npr. paruka). patoka).-h. Za razliku od kwi`evnog jezika. øamorozâ.je prevashodno imenski prefiks. Etimologije pojedina~nih leksema u ~ijoj se strukturi izdvaja prefiks pa. perioda (npr. pa-) Prefiks pa. i prikaz ove monografije: Truba~ev 1978:167–169. 1975178. ~ine denominali nasle|eni jo{ iz psl. 1997:202 itd. Tre}u.sre}emo u ~itavom nizu radova179. bilo kao zasebna tema (up. V. øamorok. pastorak). Ve}ina ovih imenica ima ekvivalente u ostalim slovenskim jezicima. Radovi}-Te{i} 1999). obrazovani prema datom tvorbenom modelu u periodu samostalnog razvitka s. bilo u okviru radova posve}enih imenskim prefiksima uop{te (up. Borys 1973. Gorà~eva 1974:130–133181). pamrak. Careva 1971. gde je prefiks pa. u kojima je predlog po zamewen prefiksom pa. Najbrojniju grupu ~ine deverbalne imenice. øamorga. jezika.u srpsko-hrvatskom jeziku najdetaqnije je obradio Bori{ i ustanovio da se on javqa u tri razli~ite grupe derivata. Drugu grupu ~ine dijalekatske re~i obrazovane od predlo{kih izraza. Up. rus. Ovi derivati dokazuju da se u jezi~koj svesti nosilaca s. ve} su mawe brojni. pau`ina. id. øa-morosiØâ : morosiØâ. 179 178 . pape}ak. parog. Kurkina 1992a:60–62). Sudbinu imenskog prefiksa pa. a ovde posebno isti~emo radove posve}ene g l a g o l i m a koji sadr`e ovaj prefiks (Varbot 1975a 180 . ali u su{tini tako|e vrlo stari. motivisane glagolima sa prefiksom po. nebu)Œ. dijalekatski denominali (npr. palu~ak. On je relativno dobro obra|en u literaturi.84 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 6) Prefiks pa(s. parojak.karakteristi~an iskqu~ivo za imenska obrazovawa.-h. CeèØlin 1954. Kurkina 1981a:25. Okoniowa 1968.-h. neveliku grupu. i Kurkina 1992:190–191).

Prefiks pa. pa-tr~e „komad stabqike koja viri iz zemqeŒ Crna Reka (Markovi} 1986).c. koli~ine. Na bazi tog zajedni~kog zna~ewa prefiks parazvio je sposobnost da ozna~i i smawewe veli~ine.. tvorbeni model ’pa.imaju zajedni~ku semantiku — ozna~avaju blizinu. u ruskim dijalektima. Bjeleti} 2006a). da doka`e realnost prefiksa pa.stekao ve}i semanti~ki naboj od prefiksa po-. npr. rizik)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) (v.kao glagolskog prefiksa184. u kojima naj~e{}e ima status zasebne odrednice. pakost < *pa-kostâ (Varbot 1965:36–41. Varbot je. øa-. naj~e{}e n e g a t i v n u (prored M. Bezlaj III 1 s.).u glagolu javqa nezavisno od odgovaraju}e imenice. pauzina < *pa(v)ozina (Kala{nikov 1994:85).v. primera sa prefiksom pa. Varbot 1975a:62. stepena ispoqavawa svojstva. øa. tj. pa-2. zanima pojava ovog prefiksa kod glagola. brati.v.u zna~ewu nepotpunosti javqa u nizu primera i u ruskom kwi`evnom jeziku i. pa-. padoxnoc œuginuti (o `ivotiwama)Œ (SEK IV 11–12). mi{qewa. npr. koje navodi kao primer — imenskog porekla (v.+ nomen (+ sufiks)’ u srpsko-hrvatskom jeziku izgubio zbog toga {to je u wemu postojala izrazita tendencija smawivawa produktivnosti ovog imenskog prefiksa (v.).v.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 85 paperje). pabirak (Skok I 201 s. Glagolski prefiks poi imenski pa.v.koji su ve} analizirani u literaturi. slu~aj ka{. u dijalektima su posvedo~ene lekseme koje pokazuju da ovaj imenski prefiks i nije toliko neproduktivan kako se na prvi pogled ~ini: pa-drtine „koma|e krpa u raspadawuŒ Bu~um (Bogdanovi} 1979) (v. Kako i kod glagola 182 O starini prefiksa pa. Borys 1973:73–74)183. Sadnik 1971:6). naro~ito.u ruskim imenicama — pre rezultat ne starog jezi~kog zajedni{tva. øa1. Ve} je Skok okarakterisao prefiks pa.v.itd. Nikonov konstatuje da se prefiks øa. Skok II 583 s. Tako. up. øa-.postoje i suprotna. 183 Pored s. Bjeleti} 2006v). me|utim. Autorka smatra da je odlu~uju}u ulogu u tome odigrala semantika samog prefiksa. nap.-h.182 Autor zakqu~uje da se psl.kao imenski i g l a g o l s k i prefiks (Skok l.. mada ne i prihvatqiva.v. pa-prqak „velika gruba batinaŒ. 26). poku{ala da objasni one slu~ajeve u kojima se pa. za slovenske paralele v.detaqno se komentari{e i u etimolo{kim re~nicima. BER 4:994 s. sled u prostoru i vremenu. Time je prefiks pa. druga~ije Kurkina 1982a:277–278).v. ESUM 4:247 s. Machek 424 s. . pa-mraka œvelika briga (obaveza. Pomenuli smo da su u slovenskim dijalektima ~esti denominalni glagoli obrazovani od imenica koje sadr`e prefiks pa-. me|utim. Fasmer III 180–181 s. Nas. pa-. ÅSBM 8:84 s.B. Autor smatra da je izvesna ograni~enost takvih obrazovawa u slovenskim jezicima dokaz da je øa. ve} kasnijeg me|ujezi~kog kontakta (Nikonov 1969:104).v. 184 Takav je. npr. kao i sposobnost da izrazi e k s p r e s i v n u ocenu. ali su glagoli patvoriti i pabir~iti.

up. Skok ga tuma~i kao denominal od prideva tih. smawiti se (o bolovima)Œ: Joj.v. patisati. tã{tati. koja rekonstrui{e *pa-tã{~iti. @umberak (Skok s. 186 Glagol patisati verovatno je stranog porekla.(koji stoji u apofonskoj vezi sa œnormalnimŒ glagolskim prefiksom po-) ukqu~en u ovaj rad. III 468 s. trsiti seŒ Lika (RJA). smatraju}i glagol denominalom sa korenskom morfemom *tã{~. nasrditi.. Prefigirani glagol ima paralelu jo{ samo u sln.c. na-pa-jediti pf. utihnuti. `uriti seŒ. ozlojediti nekogaŒ Dvorska : na-jediti „dovesti u stawe jeda. O ostalim tuma~ewima ovog glagola v.Œ Zagreb. s obzirom na svoj semanti~ki potencijal.v. PRIMERI: pa-{titi se impf. Bezlaj III 14). gotovo prestati (o ki{i)Œ Gorobiqe (Nikoli} 1972). razdra`itiŒ (RSA) 185 Iako se. brzatiŒ Baumgarten (Koschat 1978) · U s. patisati. kajk. tih)186. pati nuti „ u t i h n u t i.c. iako ga Skok l. id. starati se. I upravo je to razlog {to je œnormalanŒ. rasrditi. brzatiŒ. tek danas mi malo patinu Go~ (gra|a RSA) · Skok dovodi ovaj glagol u vezu sa patisati „prestati.-h. stsl. u takvim slu~ajevima. iako je do zbli`avawa ova dva oblika moglo do}i zbog wihove sli~ne semantike i fonetskog lika. patinuti œprestati.(Skok s. RJA ). Kurkina 1992:190. tuma~i kao nesvr{eni oblik od patihnuti. pa{}iti œid. [kalji} 512. ti{iti. naqutiti. o}u-dumrem. mada arhai~an imenski prefiks pa. Skok l. Glagol za sada nema op{teprihva}eno tuma~ewe (o predlaganim re{ewima v.v. œnastojati.86 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI razvoj semantike neretko ide u pravcu ozna~avawa stepena intenzivnosti radwe i. i Skok II 618–619. rus. prestatiŒ (Vuk. œ`uriti se. tih). obrazovan pomo}u prefiksa pa. Kurkina 1986:110. Otuda ovaj prefiks i u glagolima185 (op. razgneviti. Skok s. jeziku nije sa~uvan (ili posvedo~en) oblik bez prefiksa. uminuti. Øoska).v. daqe. pa{}it se „`uriti se. p a -ti(h)nuti pf. bolela me glava ova dva dana. ~ak.(up. uti{ati.v. Draga~evo (\ukanovi} 1995). pa{~iti se „truditi seŒ. kori{}en je prefiks pa-. cit. „popustiti. ka ekspresivizaciji. Up. ne mo`e iskqu~iti ni uticaj denominalnih glagola sa prefiksom pa-. pa{titi se). popustitiŒ (Skok II 621 s. Glagol pati(h)nuti nesumwivo je doma}eg porekla. „naqutiti. „hitati. 61–62). naravno. .

c. izvu}i se. uma}i. O glagolu griskati v. pa po~ne sam iz komuna ispadati. up. tkati). koji ovamo stavqa i pu~iti ({qive) œcepati za su{ewe. Zna~ewa prefigiranih oblika. omaknuti se. Nikola Simeunovi} se nekako ispapu~io i pobegao — Jedva se ove pokrajine ispapu~i{e iz turskih ruku (RSA) : is-po-pu~it se „ute}i. ispu~iti se „isturiti se. „stalno ne{to jesti. ?is-pa-pu~iti se pf. Skok I 743–744 s.i pa.(up. iskrasti se. ukoliko pa. „izvu}i. ispapuliti se „izvu}i se. npr. ukrasti seŒ: Pa tako. Oblik -griskovati verovatno je obrazovan prema iterativu -grizovati (sa prefiksima iz-. otkatiŒ (v.v. okomiti. S obzirom na primere koji slede (koji predstavqaju sinonime ili ~ak ekspresivizovane varijante glagola ispapu~iti se. neki put. ne bi mu bilo lako.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 87 · Skok ne registruje oblik sa prefiksom pa-. O glagolu jediti se v. ni`e ispu~iti se : ispuqiti se). izdi}i se. ogulitiŒ (v. raz-) (v. u alternaciji sa glagolskim prefiksom po-.). {ta sve kog |avola pagriskuje{! Piva (Gagovi} 2004) : griskati dem. i ispu~iti „izbuqiti. pa-griskovati impf. da mi je da ga ispapulim sama. „osoba koja neprestano ne{to griskaŒ Banija. VarboØ 1975a:61). U RSA rekonstruisano kao ispopu~iti se „pobe}i. kao figurativna u odnosu na osnovno „ispasti iz mahuneŒ188. uma}i. puce. pe~iti). rus. razvila su se sekundarno. ka`e se: „Sav mi se gra ispu~iŒ Divoselo (RSA) · Skok ne registruje navedene oblike. Ovaj primer pokazuje kolebawe izme|u prefiksa po. naduti se. grickatiŒ: Sa~ekaj ru~ak. up. is-po-bijati.nije samo fonetska varijanta glagolskog prefiksa po-189. Uø. „izvu}i se.v.v. te pobe`e — Ispopu~i mi se iz ruka. Skok l. id. reklo bi se da je ipak u pitawu glagolski prefiks pa-. gristi. Skok III 65 s. nadneti seŒ. ?is-pa-puliti pf. „gristiŒ. œnadimati seŒ) i ispu~iti2 „izatkati. iskliznutiŒ. 189 Kosovski glagol je dvostruko prefigiran.v. razroga~iti (o~i)Œ. œosoba koja neuqudno jedeŒ Du~alovi}i (RSA) · Skok ne registruje oblik sa prefiksom pa-. ispopu~i se. up. 188 U RSA izdvojena su. razbijatiŒ. osloboditi se. u vezi sa psl. *po~iti (se) (v. pade te se iskomata Kosovo (Elezovi})187 : is-pu~iti se „ispasti iz mahuneŒ: Kad grah prezri. øobere`âe : øabere`âe. Skok I 619 s. griskalo n. 187 . domamiti (nekoga)Œ: Ah. jad. dva homonimna oblika: ispu~iti1 „oqu{titi. øod uslovom da je wihov neprefigirani ekvivalent zaista glagol ispu~iti se. ina~e. ute}i. 477 s. te do|i — Ispopu~i se nekako. i{~upati se (iz kakve neprilike)Œ: Od wih trojice.

?). izagnatiŒ: Na lovxiju je muka dor ispoqi zajca po strani{ta. i { ~ u p a t i s e (iz kakve neprilike)Œ: Ne mogu nikako da se ispapulim Kragujevac : is-puliti se „izvu}i se. ispuqiti se „ispoqiti se. 192 Up. opeqe{iti koga (naro~ito u kocki)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)190 is-pa-puqiti se pf. osloboditi se. „oguliti. (RSA) o-pa-poqit pf. puqiti sa osnovnim zna~ewem „~upatiŒ (Skok III 73–74 s. izbacivati. i{~upati „silom uzeti. izlagatiŒ Kosovo (Elezovi}) · Skok ne registruje nijedan od navedenih oblika.v. iz- . kosu)Œ (Skok l. razvijenim od osnovnog puqiti „~upati (dlake. up. puliti)191.). acc. pomoliti. spasti se. osloboditi se. pa posle lako sredwi Timok (RSA. istu}i. ispuqit se „id. 191 Nije jasno spada li ovamo ispuqiti „izbe~iti. izbaviti seŒ (RSA). o~erupatiŒ Uskoci (Stani}).. (Marseni} 1986:53) : is-pucati „izbiti. dobro jestiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) is-pala-pucati pf. I Skok zna~ewe „peru{ati.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). pulit „oguliti. pokazati seŒ (RSA). œkrkati. ~initi vidqivijim (o organima ~oveka ili `ivotiwe)Œ Zagara~ (]upi}i 1997). ^umakova 1986:222. i semanti~ki blisko is-poqiti „isterati. i Bezlaj III 135 s. „ispapuliti seŒ: Jedva se ispapuqih od wega Leva~ (RSA) o-pa-puqit pf. izbuqiti (o~i). Oblici sa -o. pqa~katiŒ smatra metafori~kim. oteti seŒ (RSA).u korenu mogli bi se smatrati fonetskom varijantom osnovnog puqiti. „izudarati sabqom pqo{timice. ?pala-pucat impf. BER 5:851–852 s.c. „izvu}i. up.).v. puliti. majstorski nekoga opqa~kati. Wihovim ishodi{tem eventualno bi se mogao smatrati glagol puliti. oduzetiŒ. øulà se1. i{~upati se „izvu}i se iz te{kog polo`aja. puqit (se) „isturati. premlatiti. oteti. U prilog tome govori i semantika prefigiranih oblika.c. inf. œtu}iŒ. ukazatiŒ. opleniti (u kartawu)Œ (RJA) is-pa-poqiti pf. prigwe~itiŒ Potkozarje (Dalmacija). isprebijatiŒ id. Skok ove oblike smatra varijantama glagola buqiti (Skok l. up. izmamiti (ne{to od nekoga)Œ: Mnogo sam divanio s wime. „postupno i na fini na~in oduzeti od nekoga sve do najmawe sitnice. izlupatiŒ (RSA) 190 Nije jasno spada li ovamo s-pa-pulati œnaglo uhvatiti.v. „opeqe{itiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) : o-puqiti œoguliti.88 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI baviti se. ispapoqio sam mu najskrivenije misli Vojv. sekundarno razvijena na bazi osnovnog zna~ewa „i{~upatiŒ192.

Takav tip slo`enica nije karakteristi~an za s. Vasojevi}ki oblik sme{ten je s. is-pala-puvati. isprebijatiŒ Kraqevo. øuham œudarati (ne{to mekano)Œ (BER 6:14–15 s. jezik.v. i ispramacapucati „istu}i nekog (u hvalisawu)Œ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). sre}e se i u drugim sinonimnim glagolima. Vlaji}-Popovi} 1993)194. 193 Up. Kragujevac (RSA)193.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 89 · Skok nema. semanti~ki pomak œudarati. . naro~ito kad je u pitawu zna~ewe „izudarati s a b q o m pqo{timiceŒ. „ma~Œ (v. izlupatiŒ. opuvati œpojestiŒ Piva (Gagovi} 2004). is-pala-puhati œisprebijati.-h. pomi{qa da je re~ nastala od turcizma pala f.Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990).v.v. up. dijal. øuham2) prema s. Marseni} l. Skok II 589 s.c. *obpuxati (ÅSSÀ 29:33). ispalampuvati „`estoko istu}i. œzavr{iti posao na brzinuŒ: Spalapuhasmo l’ivadu prije ki{e Ro`aje (Had`i}). 194 Up. za sada nejasnog porekla. Kao {to se i iz posledweg primera vidi. Element pala-. opuvat œid. s-pala-puhati œpojestiŒ: Spalapuhasmo cijelu {erpu.-h. tu}iŒ > œjestiŒ sasvim je uobi~ajen (v. pala2) i glagola pucati. izmlatiti. ali ne mo`e se osporiti izvestan uticaj imenice pala. odnos bug.

U ovoj odrednici iskazan je i stav autora re~nika 195 Rus. baØru`iØâ. 160). mahmár „mamurlukŒ. bo-) Prefiksalni element ba. ØaraØoriØâ v. 198 „Nesporno obrazovawe od elementa ba. i napomiwe da je on vrlo ~est i u imenskoj prefiksaciji ([arifullin 1982:15). Semanti~ki razvoj ie. baØuriØâ. Psl. npr. bahvaliØâsà i bahmur. Toporov. tat. tarat’ „govoriti glupostiŒ) i *toriti I (> rus.(Sadnik/Aitzetmuler 61). koje se u slovenskim jezicima nije sa~uvalo u ~istom obliku. 166) ukazuje na wegovo nesporno prisustvo198. *ter. *ter. b) u pitawu je izvedenica od osnove glagola *badati. ØoriØâ „probijati putŒ). baØresiØâ itd.u bahval. kompleksom *bat-r-.i glagolske osnove *toriti. 196 Ve}inu oblika u kojima autorka izdvaja prefiks ba-. ~uva{. baØar~ina. up. autori pretpostavqaju dve mogu}nosti: a) u pitawu je tvorevina sa prefiksom ba. taryti „govoriti. O rus.90 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 7) Prefiks bV(s. ukazuje na iskonsko srodstvo ove re~i sa iranizmom *bazuriti (Toporov 1971:457–458). rous). be-. ØoriØâ „pou~avatiŒ). Gorja~eva izdvaja ovaj prefiks (sa wegovim varijantama bo-. Fraenkel II 1064)Œ. *baruxati? (id.„jasno. [arifulin pripisuje ovom prefiksu veliku starinu. baØru`âe. 197 Re~ se tretira kao prili~no problemati~na u pogledu starine i porekla. naprotiv. dovode}i ih u vezu sa psl. Anikin 1988:284–286. *toriti II (> rus. dok se u obliku *batoriti (id. 1992:39). mahmur. bahmur Popov izvodi od tur. reduplikovano tor-toriti (*tortoriti). pretpostavqaju}i da je u pitawu uzvik ba (Fasmer I 136.od glagola *duriti. ali se ne izja{wava o wegovom poreklu (Gorà~eva 1982:107–110196. Toporov tuma~i druga~ije.izdvaja se (dodu{e. On izdvaja posebne. *toriti I stoje u vezi sa ie.s.-ar. *tortoriti. tarati „mu~itiŒ). Sadnik i Ajcetmiler tuma~e inicijalno ba.(Toøorov 1985). muhmar „mamurlukŒ (Popov 1969:121). Psl. mamuranŒ. ali bez komentara (Machek 519 s. ekspresivnim preformantom bh-mobile. Mahek samo navodi oblik barousy.v. tarti „id. *tarati I.Œ (o tome v. mahmur „pijan. {to osporava Truba~ev 1967:386. tur. *bat-V-r. baØoriØâ. Na praslovenskom nivou prefiks ba.-h. be-. precizno govoritiŒ. Bezlaj pomiwe prefiks ba. homonimne psl. *tarati II (> sl~. uz ogradu) u oblicima: *badoriti? / *baduriti? (ÅSSÀ 1:122)197.do sada je najvi{e prou~avan na ruskom dijalekatskom materijalu. ead. ba-. *ter.< pa. 137)195. etimolo{ki je identi~no lit. Polaze}i od zna~ewa. barusa (Bezlaj I 12).„trti. lekseme *tarati I (> sln. izgovaratiŒ.v. „dostizatiŒ). dovode}i ga u vezu sa ie. trqatiŒ („pronicatiŒ. obliku primarnijem u pore|ewu sa lit. *toriti II — sa ie. a *tarati II. bu-) u nizu imenskih i glagolskih obrazovawa.„ja- . up. Fasmer uo~ava element ba.

On tako|e osporava povezivawe psl. lutati. „gubiti ravnote`u. srodne stind. . i daqe govoritiŒ. Tako npr. precizno govoritiŒ u slovenskim i baltskim jezicima mo`e se predstaviti u vidu slede}e sheme (koja pokazuje degradaciju ishodi{ne semantike): „jasno. gazitiŒ. moglo razviti i kao fonetska varijanta od øa. PRIMERI: ba-srqati impf.(Anikin 1998:24 s. *balaguriti (id. zanositi se pri hodu. mo`da blizak po zna~ewu lit. i s. precizno govoritiŒ > „govoriti (promi{qeno)Œ > „savetovati.sa lit.ne samo da slu`i za obrazovawe slo`enica. nego se javqa i kao samostalna osnova. up. koje se tuma~i kao izvedenica na -k-ati od onomatopejske osnove bala-. be-. koje se obja{wava kao slo`enica *bala-gov-ati. *bal(a)kati).je mo`da iz ie. „brbqatiŒ. œbesciqno juriti. be-.(Toporov 1985:502). *balagovati. `uritiŒ Potkozarje (Dalmacija). element bala-199.(sa pro{irewem -r-) u slo`enom glagolu *balaguriti. Protiv postojawa prefiksa ba. primera u kojima se izdvaja. *be-).c. Smatra da se ba-.v. 199 Onomatopeja *bala.etimolo{ki srodno komponenti gu-r. up. id. teturati seŒ. i}i kojekudaŒ Piva (Gagovi} 2004) : srqati œnapadatiŒ. *ba.B. tumaratiŒ (RSA). 29 s. za prvu komponentu. Na taj na~in psl. *bha. *batoriti mo`da prisutan kompleks *batr. *batoriti strukturno i etimolo{ki mo`e odgovarati lit.v. koje daje glagolu nijansu trajawa ili poja~avawa radwe. Toporov smatra da je obja{wewe re~i dato u ÅSSÀ suvi{e pravolinijsko i neoprezno.v. Sli~ne tvorevine u SP tuma~e se kao izvedenice razli~itim sufiksalnim pro{irewima od korena *ba. [to se ti~e dvoslo`nog prefiksalnog elementa bala-. daqe). u nizu rus.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 91 prema elementu ba-: „[to se ti~e elementa ba-. œlutati. betarti „nastavqati govoriti. pou~avatiŒ > „govoriti glupostiŒ. psl. balbala.izja{wava se i Kope~ny 1983:39–40.ili *bat-V-r. balbala i upu}uje se na Majerhofera (ÅSSÀ 1:144). posrtati.) tipa stind. on ovde funkcioni{e kao s p e c i j a l n i g l a g o l s k i p r e f i k s. *balakati.). *bhu-a-Œ (l. srqati „posrtatiŒ. Prefiks ba. œsve dubqe ulaziti. Anikin smatra *bahipoteti~kim prefiksom. œi}i ~etvorono{keŒ Uskoci sno.).(SP 1:184–185 s. nepouzdanost rekonstrukcije psl. on se u ÅSSÀ tuma~i kao onomatopeja.uzrokuje i hipoteti~nost wegovog izvo|ewa iz ie. te da je i u kontinuantama psl.(ÅSSÀ 1:145).v. i u pogledu tuma~ewa re~i u celini. Ovakav stav izazvao je polemiku i u pogledu tuma~ewa samog preverba.B.v. *ba. gde je *gov. *ba-. *bhu-a-.< ie. œi}i besciqno. koji se javqa u pojedinim leksemama (v. 145). Po wemu. ka`e se da nije ni{ta drugo do e k s p r e s i v n a o n o m a t o p e j a (prored M. p r e v e r b (prored M. s.

i -q-. glagolima barouchat „gwe~iti. nai}i slu~ajnoŒ: Ne vidi sirota baba. `uriti. Prefiks ba.i osnove glagola *ru{iti). Oni stoje u vezi sa ~e{. imaju}i u vidu s. „ra{~upati.< *pa. Autorka smatra da se ovakvim tuma~ewem boqe ostvaruje semanti~ko jedinstvo osnovnog i ekspresivizovanog oblika (Vlaji}-Popovi} 2002:261).-h. razbaru{enŒ (RSA) · Skok ne razmatra navedene s. {to je ve} uo~ila Varbot. razbaru{iti (kosu)Œ (RSA) ba-rusav adj.-sloviw. biti razbaru{en. prednost ipak daje wegovom izvo|ewu od osnovnog basati. „zateturati se. „do}i basrqaju}i.v. up. œnabasati. srqat œjuriti. razbaru{ivatiŒ.i dekomponovawa oblika (*) obasrqati (Loma 2002:612–613). „ra{~upan. i s. dijal. i {vrqati (Loma 2000:613).v.92 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (Stani}). srqat œupadati neobazrivo u opasnostiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). „ra{~upavati. Ovakvo tuma~ewe.-h. Varbot komentari{e ovaj oblik kao sekundarno obrazovawe od korena *sârt(Varbot 1977:32). nabaru{iti pf. naleteti. ÅSSÀ 1:160 s. Loma smatra da je mo`da pre u pitawu palatalizovana varijanta kao hvistati / svistati od *xvârl’ati > vrqati.u glagolu basrqati izdvaja Gorà~eva 1982:109. brzo obavqati ne{toŒ Vinkovci (gra|a ERSJ) do-ba-srqati pf. priznaju}i mogu}nost i takvog tuma~ewa. str{itiŒ (RSA) na-ba-rusiti. „do}i. sti}i basrqaju}i. doteturatiŒ (RSA) za-ba-srqati pf. ra{~upan.-h. potvrdama ka{. razvaqivatiŒ. glagolima mogao izdvojiti prefiks ba-. pa nabasrqa na trn i sva se izgreba Piva (Gagovi} 2004) : na-srqati „srqaju}i nai}i. nagazitiŒ (RSA) · U osnovi prefigiranih oblika le`i glagol srqati. razbaru{iti (se) (Varbot 1988a:21–22). zaneti seŒ (RSA) iz-ba-srqati pf.-h. baruchat 2). oblike. *baruxati?). tako|e „grmetiŒ200 (v. barusati se „biti u neredu. Ukoliko bi se prihvatilo tuma~ewe dato u ÅSSÀ (da je mo`da u pitawu izvedenica sastavqena od prefiksa ba. me|utim.(Machek 47 s. doteturatiŒ (RSA) na-ba-srqati pf. Vlaji}-Popovi}. baruchat „ru{iti. Loma se koleba izme|u ekspresivnog ba. posr}u}i. barec 200 U ovom obliku Mahek obja{wava ba. ?ba-rusiti impf. . onda bi se i u s. problematizuje se dovo|ewem u vezu sa ~e{. gu`vatiŒ. dvostrukom ekspresivizacijom elementima -r. dok Skok u wemu vidi plod ukr{tawa hrliti i srtati (Skok III 321). oblike razbarusiti (se).

+ sufiksi -ux-. vu}i 201 Interesantno je da se u SEK I 93–94 s. i s. „i}i polako.. galamiti. prikradaju}i seŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). ko~operiti se.c. bauqati „id.-h.v.). œmileti. glagola (bez navo|ewa ~e{.Œ. *borti (Varbot l. baro`it se „brundati. Skok I 333–334 s. bu~itiŒ Ozaq (Te`ak 1981) : ro`iti „glasom krupnim kao u roga pevati ili svirati u gajdeŒ. praviti se va`an.v. rog. Skok III 153–155 s. baru`iti „`amoriti.ili. uko~eno. Skok se ne usu|uje da da kona~nu etimologiju. dijal. Loma 2000:612. œbaktati seŒ (RSA). -u{-. ?ba-ulati. baruchat 1). sa varijantom rusit(i) od trusiti Kosovo (Skok III 497). varec „kuvatiŒ. oholiti seŒ potkrepquje se neubedqivim paralelama. inatiti seŒ Brusje (Dul~i}i 1985). œpuzati (o detetu koje nije prohodalo)Œ Vojv. barec sa daje sasvim neo~ekivano tuma~ewe ka{. „zabavqati se sa `enamaŒ. (RSGV).nego rezultat dekomponovawa oblika *obâkolâ~iti se (Loma 2000:612). „praviti se va`an. ali ipak pomi{qa na vezu sa bak „bikŒ (Skok I 96–97). sa promenom v.v.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 93 sa „kostre{iti se. O ishodi{nom ro`iti v.v ~okanj. glagol u vezi sa gnezdom psl. 202 U RSA se upu}uje na bu{eqati „id. bauqati impf. naime. Ovi oblici. œi}i spoti~u}i se i padaju}iŒ. Loma u bako~iti se pre vidi obrazovawe sa ekspresivnim ba. „kretati se pobau~keŒ Piva (Gagovi} 2004). paralela). v. {epuriti se. na onomatopeju. obrusiti lice kao eufemizam za obqubu u narodnoj pesmi (Vuk). „sva|ati seŒ Hrv. . {epuriti seŒ (RSA) · Budu}i da re~ nije dovoqno potvr|ena u narodnom govoru i da nema utvr|en areal. praviti se va`anŒ. tumaratiŒ.Œ. {epuriti se. daqe). semanti~ki pomak „kuvatiŒ > „kostre{iti se. bari} sa „kostre{iti se. poq. razmetqivo.> b-. ~ime se potvr|uje Mahekovo tuma~ewe (Machek 47 s. prema kojem je ~e{. {epuriti seŒ201. on se. Loma pomi{qa da bi barusiti mo`da moglo biti od *obâ(t)rositi. ko~operiti seŒ. bosti rogovimaŒ (RJA) · Skok I 113–114 bez etimologije. jo{ pre. Loma 2000:612 pomi{qa na ekspresivno ba. œopirati seŒ : ko~iti se „dr`ati se nadmeno. O ishodi{nom ko~iti se v. œkretati se po mraku. „puziti. semanti~ki sasvim adekvatni. s mukom i}iŒ (RSA)202. ukazuju na druga~iju tvorbenu podelu navedenih glagola: korenska morfema bar. izvodi od ka{. up. ba-ro`iti se impf. ?ba-ko~iti se impf. upu}uju}i na naboroziti se (v. pored ro`iti „pru`ati rogove.

œnapraviti se stra{nim. naduriti seŒ. kontinuantu istog psl. na-bo-roziti se pf.94 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI se.Œ Uskoci (Stani})203 na-to-roziti se „naqutiti se. fig. sli~no i Vlaji}-Popovi} 2002:259. œs mukom. ofuqiti se „ne~ujno pustiti vetarŒ.)204 · Indikativno je da sve relevantne potvrde poti~u iz istog izvora. stoji u vezi sa fulati se „vu}i seŒ.v. dospeti do ne~ega. s. nabirati. œi}i sporo. grudiŒ.) na-rozati se „naqutiti seŒ id. . glagol narozati se u Uskocima zna~i i „nakarati nekoga. œnapiti se preko svake mere. zaboronzati „zaplakati uglasŒ. izbo~enostŒ (id. naqutiti seŒ. sti}i bauqaju}iŒ. boronzati „pevati ne{to nerazumqivo kroz nosŒ. *xaxuliti.i to-) le`i glagol rozati „~initi nabore. huqati se (Skok s. natresti seŒ. huliti se „pretvarati seŒ. rozati. huqati se. œspremiti seŒ. smucati seŒ (Vuk).na s. koje Skok tuma~i kao onomatopeje (Skok I 535 s. Budu}i da se u ÅSSÀ rekonstrui{e i psl. bauqat „i}i opiru}i se na kolena i oslawaju}i se na dlanoveŒ. fuliti „i}i vuku}i nogeŒ. Loma pretpostavqa slede}i razvoj ovog oblika: bauqati < bahuqati < *obâxul’ati (Loma 2000:613). glagola i rekonstruisati **baxuliti kao wegov psl. fulati se). doboronzati „do}i pla~u}i u glasŒ. tromo. naroqati seŒ. nacigovati (tkaninu).i *xuliti II (ÅSSÀ 8:11).-h. naboronzati se „isplakati se uglasŒ Piva (Gagovi} 2004). izboronzati se „isplakati se uglas (o deci)Œ. (ibid. {uqati se. koji le`i u osnovi prefigiranog oblika. fulati se) do-ba-uqati (se) pf. boronzati „plakati u glasŒ. narogu{iti seŒ. koji Kurkina dovodi u vezu sa *rezati 203 Nije jasno spadaju li ovamo bo-rozati œpevati lo{e. hula „predwi deo tela. predlo`ak.v. lewoŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) : (h)ulati se „{uwati se. potrbu{ke se kretatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). œnaobla~iti se. koje se tuma~i kao tvorevina sastavqena od ekspresivnog prefiksa xa. up. a u ÅSSÀ se rekonstrui{e kao psl. U osnovi prefigiranih oblika (alterniraju prefiksi bo. boronza~a „`ena koja pri radu boronzaŒ Du~alovi}i (RSA). i narozati œnabrati. huliti „sagibatiŒ. „do}i. na-broziti se „id. moglo bi se pretpostaviti da je oblik bahuqati nastao dodavawem prefiksa ba. „oneraspolo`iti se. probiti seŒ (RSA) · Skok vidi u bahuqati onomatopejski koren *bãx. nemelodi~noŒ Unac (Jovi~i}).v.-h. up. bez re{ewa). sa osnovnom nijansom zna~ewa „krivina. 115). natu{titi seŒ id. 204 Pored pomenutog zna~ewa. sln. Glagol (h)ulati se. sme`urati seŒ Potkozarje (Dalmacija). mrskatiŒ (Skok III 161 s. (ibid. sln. *xuliti II (ÅSSÀ 8:116) < *xula II.(Skok I 92). savla|uju}i velike prepreke. huliti se „pregibati seŒ.

„po}i nesigurnim koracimaŒ: Dr`i to dijete. dijal. up. zatisnuti seŒ (RSA) · Spoj prefiksa ba.-h. (ibid. „i}i polako. no baguza i stewe Piva (Gagovi} 2004) : guzati „i}i mi~u}i guzovima tamo-amo. obliku v. O ishodi{nom guzati v. Ovamo bi mo`da pripadao i glagol sa prefiksom ~a-: ~a-n-guzati „i}i tamo-amoŒ. guzeqati œid. ustezati seŒ (RSA).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 95 — *raziti (Kurkina 1975:41–42). guzetati „kretati seŒ: Vidim ga gde se guzeta preko ba{te Ariqe (gra|a RSA). odugovla~itiŒ. guzati œtromo. „zatisnuti se. „i}i sitnim kora~ajima.) · Spoj prefiksa ba. polako i}iŒ206.c. zapu{iti seŒ : za-gu{iti se „zapu{iti se. Skok I 640 s. mo`da afektivno obrazovawe povezano sa guzuvaØi „otezati. sa naporomŒ id. Uø. gu{a. guzeqat „i}i ili tr~ati zanose}i stra`wicomŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „do}i kora~aju}i sitnim koracimaŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ba-guzati pf.Œ Uskoci (Stani}). „nai}i vuku}i se. 207 Up. ba-guzati impf. guzati se œvu}i se. i Kurkina 1979:171. Skok I 637–638 s.) na-ba-guzati pf. po~anguzati (se) „pobiti se vi{e u {aliŒ Vardi{te kod Vi{egrada (gra|a RSA). izvodi od øsl.-h. eto je zabaguzalo prema tebe id. (ibid. „iza}i polako. Oblik je okarakterisan kao nejasan.i glagola gu{iti se. tromo. *gozati (ESUM 1:614)207. U ÅSSÀ l. rus. za~epiti se. skawivati se. ne pomiwu se s. U ukrajinskom je od iste osnove obrazovan oblik kala-guziØi „lo{e. i ukr. ÅSSÀ 7:91 s. vu}i seŒ: Nije kadar br`e i}i.v.i glagola guzati. dijal. (ibid. oguzivati œotezati. tr~kati mi~u}i guzovima (obi~no o deci)Œ Uskoci (Stani}). koje predstavqaju semanti~ke pandane na{ih oblika. *gozati (se). nespretno i}i. guzaØisà „id. te{ko kora~ati (obi~no zbog debqine)Œ Glasinac (gra|a ERSJ)205 do-ba-guzati pf. . 205 Up. o{qaritiŒ (ESUM 2:346).) iz-ba-guzati pf. guz. Skok ne registruje oblik sa prefiksom. s. 206 O sln. Skok nema. odugovla~itiŒ. oklevati. Iz osnovnog zna~ewa „borati seŒ sekundarno su se razvila zna~ewa „mr{titi seŒ > „qutiti seŒ. O osnovnom gu{iti v.v. primer iz Potkozarja: Ro`u joj se bore oko o~iju (Dalmacija). bez `urbeŒ id. guzaØâ œotezati. za-ba-gu{iti se pf. œulaziti-izlaziti ~estoŒ.Œ. potvrde sa navedenim zna~ewem. gegati seŒ Piva (Gagovi} 2004). aqkavo raditi.v. koje se zajedno sa guzuvaØi iØd. ali se zato navode sln.

O osnovnom zvizdati v. i babu{at œvreti. Vrbovac.v. ?ba-zvrcati impf. up. tj . k a o n a d m e) . œispup~iti se. ina~e. œo{tro. klopara208 Up. {vrqati. œlutati bez ciqa.. ukoliko nije posredi varvarizam nastao pod uticajem germanizma bau{-rukavi (v. œgovoriti koje{ta. siktatiŒ. zvrjatiŒ. delu ode}e)Œ: Rukavi behu uzani od lakta pa na ni`e. a ovi se nastru . obi~no.v. naklapatiŒ: Nemoj da zvrca{ mnogo. tumaratiŒ i „besmisleno govoriti. jer ja tvoje pare ne brenujem CG209. zvizd. pa da odvrqate kuda i da bazvizdate po selu Kordun : zvizdati „o{tro. ali oko mi{ice behu vrlo {iroki . babu{ka. pufnaŒ: Obrub i {iroki nabu{ci rukava bogato ‰suŠ izvezeni srebrom (RSA).„nadimati seŒ (> (na-)ba-bu{-iti). skitati seŒ. korespondiraju zna~ewa „{vrqati.v. Sokobawa (RSA). fr. i nababu{eni silnim borama : na-bu{iti se „naduvati se. izbo~iti seŒ (RSA)208 · Ovde se pre radi o reduplikaciji psl.. odskakati. up. Skok III 667–668 s. *ba-bux.. „nabrani. perinom (dugim jastukom nalo`enim perjem koji se lako n a b u { i . uznemiravati pri~awem. To se potvr|uje nizom paralela: zvijukati „zvi`dati. zvocatiŒ: Nemoj mi bazvrcati vi{e glave Bos. tumarati. izdignuti oblik (ode}i. peniti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). nego o prefiksu ba-. œiskakati. id. kqu~ati. zvrndati „zvrjati. buhav). fig. i ERSJ 2 s. Grahovo : zvrcati „zujati. bazvrcati. 209 Glagol ima i zna~ewe „lupati. Skok I 527–528 s. napuhati se usled ispuwenosti perjem (o posteqini)Œ: Na prije~nice se navale modraci. O osnovnom zvrcati v. „dosa|ivati govorom.v. tumaratiŒ: Nemoj da mi ostavite samu ku}u. nabrecivati seŒ: Nemoj se ti zvrcati! Nisam ja tvoj balavac! Ba~ka (RSA) · Skok ne registruje oblik sa prefiksom. brbqati. pro{ireni deo ode}e.96 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?na-ba-bu{iti pf.v. blebetatiŒ). OS 5 s. . siktatiŒ (koje predstavqa jedan od vidova markiranosti osnovnog zna~ewa „govoritiŒ. pakosno govoriti.. „nabrav{i tkaninu dati nadignuti. tumaratiŒ ide zajedno sa zna~ewem „pakosno govoriti. raspr{tavati seŒ Planinica. udaratiŒ. pakosno govoriti. ?ba-zvizdati impf. Up. i Skok I 229–230 s.v. III 668 s. siktatiŒ (RSA) · Skok ne registruje oblik sa prefiksom. zvr~ati. fijukatiŒ. Zna~ewe „{vrqati. zvrcati se „izbrecivati se. na-bu{ak m. „i}i tamo-amo bez ciqa.

œuskogrudŒ Uskoci (Stani}) na-ba-m-bre~iti pf. ?za-ba-vrmati pf. œprejesti seŒ. Borys 1999:59. podebeo.v. onizak. tumarati. „mali. a v Mahi}nu vele i qudem da se bahincaju kat se {ale Ozaq (Te`ak 1981) : stkajk. jedro mu{ko deteŒ Uskoci (Stani}). we-prcati se „skakati jedno na drugo. nabambre~iti se „ugojiti se. takvo `ivin~eŒ Uskoci (Stani})210. „nabijen. igrati seŒ : prcati se „pariti se. œgovoriti koje{ta. {trkati seŒ: Mi velimo samo da se blago bahinca. bambak m. i bambrak. i ERSJ 2 s. lutati. ba-m-brqak m. odebqati. jedro a onisko ~eqade. fig.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 97 ti. zvrcati se „izbrecivati se.i glagola hincati. uko~iti se. juriti. i gorwi primer zvrcati „zujati. oplo|avati se (o `ivotiwama)Œ (v. fig. ba-hincati se impf. podebeo ~ovekŒ CG (RSA). œbrbqati. ubambre~it se „id. skitati. „puno. (ibid. bazvizdati. Skok I 669–670 s. ukrutiti seŒ. „zdepast.Œ : 210 Up. torokati. . hizati. tandrkatiŒ. „tr~ati. m o t a t i s e. potucati seŒ (RSA) itd. jedarŒ. zvrjatiŒ. O osnovnom hincati v. ugojena osoba. nabijena. Up. „mali. œumretiŒ. 211 Up. naduti seŒ id. bambrek œru`na i zdepasta osobaŒ Bawani (gra|a ERSJ)211. œvrteti se. Skok ne registruje oblik sa prefiksom.vv. nabrecivati seŒ : zvrcati „lutati. bamburak samo u zagoneci „deteŒ (RSA). hincati se „coitum appetere (o kowu)Œ (Skok s. skitatiŒ. zadr`avati se u blizini ne~egaŒ. œzijati.)Œ : u-bre~iti se „ukrutiti se. -ta. -to adj.). up. kako biloŒ: Zabavrmati saruk zna~i zamotati ga kako mu drago BiH : vrmati se „kretati se tamo-amo. vulg. naduti seŒ.v. nekakva zami{qena debela `ivotiwa. ne{to krupnoŒ Zagara~ (]upi}i 1997). naklapatiŒ. „u~initi trudnomŒ (RSA). Kao semanti~ku paralelu up. kojoj se od debqine ne vide udovi. naklapati. prcati). blenutiŒ. œnaqutiti seŒ Uskoci (Stani}) u-ba-m-bre~iti se pf. gun|ati. obilazitiŒ Vojv. hitati. zakeratiŒ. bambekast adj. œbazati. „nabambre~iti se (v. krut ~ovekŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). jedarŒ CG (RSA). hitati) · Spoj prefiksa ba. ?ba-m-brek m. glomazna i zdepasta osoba. krutuqast ~ovekŒ Po`ega. „krupno i debelo ~eqade. (RSA) · Skok ne registruje nijedan od ovih oblika. bambrekas. „debequ{an. œuko~iti se. „z a m o t a t i na brzinu. „napredno.

214 Up. izazivati nabreklost ne~egaŒ CG212. {aliti se. ali nije nezamislivo da bi u `argonu mogao razviti i zna~ewe „zapiwati u govoru. pokrenuti napred ili u koju drugu stranu neki deo tela. stind. œprejesti se toliko da natekne stomakŒ. breknuti v. nabreknuti. „~initi da zabrekne (o drvenom sudu). Skok ne registruje oblike sa elementom ba-. ili se. koje se tuma~i kao rezultat spajawa osnove bala.v. i ERSJ 2 s. no se lijepo umiri — drugog je porekla. izbaciti „naglo pomeriti. balahresØiØi „praviti vragolije. ali je sama imenica verovatno postverbal od breknuti. „isturiti se onako kako se ne pristojiŒ Kosovo (Elezovi}) : iz-ba~iti se „isturiti se. lat. . œnabujati. Problem inicijalnog elementa balaza sada ostaje nere{en. petqatiŒ (Andri}) : bu}kati „proizvoditi u te~nosti isprekidane {umoveŒ. mo`da.98 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ubre~it se „uko~iti seŒ.v. 9). nadi}i seŒ Uskoci (Stani})214 212 Zagara~ki oblik bre~it se „galamiti. balbalakaroti „zamuckuje. brbqatiŒ sa etimolo{ki nejasnom osnovom. Nije jasno da li je ovde u pitawu prefiks ba. kod kojih je do{lo do reduplikacije korena (v.v. bre}i. breknuti. zapiweŒ. œstati negde i ne pomicati se. v. œdobiti veliki stomakŒ. kasnije izjedna~enom sa hresØiØi (ESUM 1:125). i ukr.. up. inicijalni slog razvio pod uticajem semanti~ki bliskih obrazovawa tipa babu{ka. breknuti pf. balbutio „mucamŒ (Fasmer I 111–112 s. narasti. bambuh. Indikativno je da je ovaj element upotrebqen u leksemi koja ozna~ava govorewe (o elementu bala. brbqatiŒ. bu~ka) nije pravi semanti~ki pandan obliku sa dvoslo`nim prefiksom bala-. izbo~itiŒ (RSA). isturiti. OS 5. O osnovnom bre~iti. u-)bambre~iti verovatno je denominal od bambrek. *breknoti 2. Skok I 206–207 s.„pri~ati.v.(sa umetnutim nazalom -m-). *breknoti II. ukipiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) bre~iti impf. isturiti. to ti kod mene ne poma`e. iz-bala-ba~it se pf.v. lumpovati. „zapiwati (zbog zbuwenosti ili neznawa). œprejesti se tako da se izgleda uko~eno. SP 1:372 s. 213 Up. ?bala-bu}kati impf. œpadati u neku te~nost uz kratak zvukŒ (RSA) · Glagol bu}kati u navedenom zna~ewu (v. œodavati isprekidane {umove (o te~nostima)Œ. petqatiŒ. balaboliØâ). praviti se va`nimŒ: Ni{ta se nemo bre~it.v. balbus „mucavacŒ.v. Glagol (na-. bambrek.v. nepokretnoŒ Zagara~ (]upi}i 1997) u-be-m-bre~it se „previ{e se ugojitiŒ. Skok I 206 s. gore)213. ban~iti. Skok I 226 s. v. nado}iŒ (RSA) · Ova leksi~ka porodica posvedo~ena je samo u crnogorskim govorima. ÅSSÀ 3:23 s.

. baciti). ~ije poreklo za sada ostaje nejasno. glagol ba~iti = baciti (v.v. ERSJ 2 s. od kojeg je napravqen glagol. Skok ne registruje ovaj glagol. bana bak „gledaj meŒ. Nama se ~ini da se u wemu mo`e izdvojiti element -bala-.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 99 · Elezovi} ovu re~ do`ivqava kao tu|u. Ona ga podse}a na izopa~eno tur. i dijal.

-h. Merkulova 1976. *motro{iti (se)219. a zapa`en je i u slovena~kom (up. Musi} 1931)215. -or. U nekoliko oblika javqa se i varijanta *mu-.i *mo-. Gorà~eva 1981. 1997:206). up. *maku`avã.( O{tir 1930.100 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 8) Prefiks mV- 8) Prefiks mV(s. *munâzati. moØro{iØi. maklen)217. odre~nom re~com *me .v. pri ~emu se nagla{ava da on ima dve varijante. PeØleva 1985:37–38. jeziku prefiks ma. *mutoriti. U ÅSSÀ ovaj element tretira se kao ekspresivni prefiks. Uø. ESUM 3:523 s. {to zna~i da nije karakteristi~an za ekspresivno prefigirane glagole. **motãrgati / *motãrxati(?). od kojih je prva preovla|uju}a. brbqatiŒ obrazovan od *toriti sa ekspresivnim prefiksom mo-. (Abaev III 274). Ovaj prefiks izdvojen je u slede}im odrednicama: *macesnã (s. Do sada je ovaj prefiks najvi{e prou~avan na materijalu isto~noslovenskih jezika (up. Neki autori dovode ga u vezu sa ie. *gu-toriti (ÅSSÀ 20:50). *mutorânãjâ./ *mot-: *motati (se) — **motr. klen. kajk. 216 Up. Kurkina 1992:187–188. 215 Indoiransko ma.-h. *motony. *moklenã. Orel 1990:107). stoga se retko javqa u kompoziciji. ead.od *motati.v. a drugo glagol sa zna~ewem „govoriti. *maklenã (s. mh je modalna.-h. oblik rekonstruisan je na osnovu isto~noslovenskog materijala. *matrositi.-h. ni`e). up. *ma. . [arifullin 1982:15–16. *musorã?. 217 Up. *motãskã(jâ)(?) / *motã{~ânâ(jâ). ipak alansko li~no ime Matar{a „Neboj{aŒ (od ne boj se) i sl. ma-) Ovaj prefiks nije registrovan u razmatranom materijalu. gr. 218 Psl. *motoriti218.javqa se uglavnom u fitonimima (v. Skok II 395. Skok II 94 s. U s. Autori smatraju da se ovde mo`da radi o dva glagola: jedno je oblik obrazovan pomo}u suf. imperativna negacija.— *motroxãla — *motro{iti (ÅSSÀ 20:67). mecesen)216. 219 I ovde su ponu|ena dva re{ewa: *mo-tro{iti < (*troxa) ili formirawe glagola u okviru gnezda *met. Jakobson 1971:635. *moklâcâ.

(< ie. *kuod) kao prvi deo slo`enice upotrebqava i tad. 220 Ve}ina primera u kojima Miklo{i~ i Fasmer izdvajaju element -to. Praha. id. (-)stu-. imenicama. id. Graur 1963:24–27. v) element -to. me|utim. up. (-)sto-. zapravo. 2002:21. (-)stV- 9) Prefiks (-)tV-. 224 To. b) one pripadaju razli~itim vrstama re~i: pridevima.se razmatra samo u sastavu intenziviraju}eg prefiksa rozto-221. zna~i da u prvom slu~aju nije potrebno etimolo{ko tuma~ewe.(/ -ta. iz kojeg se razvila i slovenska pokazna zamenica to) (EWAi I 608–609)./ -tu-) na slovenskom jezi~kom materijalu222 najvi{e se bavila Petqova. neproduktivan prefiks koji etimolo{ki stoji u vezi sa zameni~kom proklitikom to (Petleva 1980:69. 1986:201.223 Petqova tako|e konstatuje da velika ve}ina ovakvih leksema ima potpune formalno-semanti~ke ekvivalente bez elementa -to-. koja je do{la do slede}ih zakqu~aka: a) lekseme sa ovim elementom javqaju se u sve tri slovenske jezi~ke grupe.(< ie. Mladenova 1993. Kott. pokazuje da se element to. 1986:198). (-)stV(s. (-){to-. 1986:201. id. 223 U staroindijskom se uz kad.je sporna (up. Miklo{i~ ga.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. a u drugom jeste. id. prilozima. 2002:21. ead. 1878–1893. Sli~no tuma~ewe nudi i Fasmer. 222 Pojava je zabele`ena i u rumunskom. U svojim komentarima na Fasmerov re~nik Truba~ov tretira ovaj element kao prefiks (detaqnije v. (-)te-. glagolima. . 2003:37)224. Rizescu 1978.mo`e na}i i u inicijalnom polo`aju). tako|e ead. Petleva 1980:65–66. ead. 221 F. g) na savremenom nivou znawa ovaj element treba interpretirati kao arhai~an. (-)tu-. (-)to-. ead. (-)ta-. Avram 1989. St. v.220 U Kotovom re~niku -to. bez ikakvih komentara. 2003:36). Petleva 1980:65–66. *tod. (-)stV- 101 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. nazivaju}i ovaj element intenziviraju}om re~com. ^esko-nemecky slovnik I–VII. ali i da u nizu primera takvi ekvivalenti nisu na|eni (Petleva 1980:68.naj~e{}e je neakcentovan i ima fiksirano mesto u strukturi re~i — ispred korena a posle razli~itih prefiksa (na{ materijal. }a-) Tvorbeni element -to. Prou~avawem tvorbenog elementa -to. svrstava u re~ce (Miklosich 205–206).za sada nema jedinstvenu interpretaciju.-h. 1986:198).

zast. PRIMERI: ras-to-legati se impf. *natomãrditi se. „ugibati seŒ : u-legati se „popu{tati. Up. mo`da dekomponovano (o)t-ja-. *natoumoriti se. s obzirom na broj~anu ograni~enost i neproduktivnost ovakvih re~i. nadevati (kome nadimak)Œ (RSA) · Spoj prefiksa to. Skok I 414–415 s. Skok II 281–283 s. udubqivati seŒ (RJA) u-to-legnuti pf. Rumunske potvrde koje navodi Mladenova pokazuju da je u periodu slovensko-rumunskog bilingvizma ovaj prefiks jo{ uvek bio produktivan (Mladenova 1993). œslegnuti seŒ: Utolego grob [abac (gra|a ERSJ) · Spoj prefiksa to.-h. *nas(ã)tumor~iti (se). U ÅSSÀ. Skok nema. djeti. pri ~emu se kod ve}ine rekonstruisanih oblika napomiwe da je wihova starina problemati~na. Petleva 1980:67. rekonstrui{e se niz oblika sa elementom -to-. *natopy`iti (se). Up. *natovol`iti se. *natopãrliti se. . ali ne treba iskqu~iti ni druga obja{wewa: re~ca }a. oriti seŒ (RJA) u-to-legati se impf. ali ga ipak u slede}im radovima pro{iruje novim primerima. izmi{qatiŒ: Sedi.v.-h.102 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Autorka u svom prvom radu zakqu~uje da se. *natorypati. Na{ materijal pokazuje da u srpsko-hrvatskom jeziku broj leksema koje sadr`e ovaj element (budu}i da se radi o retkoj i arhai~noj tvorbenoj kategoriji) — nije zanemarqiv. potvrda./ u-legati se v.i glagola legati. *natu`uriti se. *natomãr{~iti se. pa samo istodeva! Kupinovac : iz-devati „izmi{qati. Petleva 1986:200. On bi negde mogao biti varijanta od ~a-. *natovârt(â)l’ati / *natavârt(â)l’ati. Skok nema. grmetiŒ : raz-legati se „odjekivati. up. uzvik tja!. U sakupqenom s. Petleva 1980:67. uglavnom na osnovu s. is-to-devati impf. navedeni korpus leksema te{ko mo`e zna~ajnije dopuniti.i glagola devati. *natotãr~iti (se). O ishodi{nom raz. *natovolosãjâ. *natumor~iti se. „r a z l e g a t i s e. O ishodi{nom izdevati v. „smi{qati. Poreklo ovog elementa nije do kraja razja{weno. le}i. *natovârzt’i se. oriti se.: *natokle~iti. materijalu ima i oblika sa inicijalnim }a-.v.

œpriterati. ?za-tu-tuqiti pf. iz semanti~kih razloga. sg. sklonitiŒ Bukovica (RSA) · Skok nema. œosloniti se na ne{toŒ Ro`aje (Had`i})225 · Spoj prefiksa to. sve`awŒ. pritegnuti. œzaviti u smotuqak. umisliti seŒ Pirot (Jovanovi} B. sakritiŒ. Petleva 1994a:336. up. uviti. i na-tuliti pf. œono {to se sakrije. Petleva 1994:60–61. sakrivena stvarŒ. pf. ispup~iti seŒ (RSA) us-to-bo~iti se pf. i na-tu-tuliti „nai}i u masi. O ishodi{nom glagolu tuliti (ovde je. zamumuqitiŒ Uskoci (Stani})227 : za-tuqiti „zavu}i. Petleva 1994a:336. iz istog izvora i tutuqak / tutuqak „zamotuqak. masovno se prikupiti na nekom prostoruŒ: Bqe` da bqe`imo. dobro zatvoriti sve otvoreŒ: J. Kurkina 1985:22. „zatisnuti svuda okolo. prignati. smotuqak. 226 Up. neugledno ~eqadeŒ. 2001). navalitiŒ : na-tuliti „odlu~no u masi nekud i}iŒ Uskoci (Stani}). u{tobâl~im 1. (-)stV- 103 is-to-bo~iti se pf. pa qudi ne mogu proj. pri-tuliti „prigwe~itiŒ.. op-to-tuli 3. „pritisnuti. zatutuqiti „v. Skok I 183–184 s. ne na vrhu : iz-bo~iti se „isturiti se. eno vojska zatulila sa svake strane Piva (Gagovi} 2004)226 · Spoj prefiksa to. fig. œsitno. œpotko~iti se. 227 Up.i glagola tuliti. œukrutiti se. Skok nema. . naveden samo oblik zatuliti) v. izdvojiti se od sveta. Skok nema. sakritiŒ. natutuqiti 225 Up. zamotatiŒ. opkoliti sa svake straneŒ Piva (Gagovi} 2004). Up. sakriti. Petleva 1980:67. œslab radnikŒ. zatutuqiti se „povu}i se u sebe. smotatiŒ. bok. prekinuti dodir sa drugimaŒ (RSA). Up. Up.v. œpojaviti se sa svake strane. tako|e stutoqiti „prikriti. smotuqakŒ. uspraviti se (borbeno)Œ. sg. œzatajiti. tul. spopastiŒ Uskoci (Stani}). Petleva 1994:60–61.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. Skok III 520–521 s. u~initi ga nepristupa~nimŒ: Zatulijo `drijelo svozom drva. tutoqak „zamotuqak.i glagola bo~iti se. i Borys 1999:86–88. „i z b o ~ i t i s eŒ: Polagano ih ‰vrataŠ otvorio i istobo~io se na pragu — ^e{eri su ‰kod jeleŠ istobo~eni i na strani ogranaka.nci zatvorim u {talu pa dobro optotulim vrata da im ne ulazi zima Timok (Dini} 1990) : za-tuliti „zauzeti prostor. Up. Oblik zatutuqiti pre izgleda kao rezultat reduplikovawa inicijalnog sloga korena.v. O ishodi{nom bo~iti se v. „zaviti.

potvrde u ÅSSÀ se rekonstrui{e psl. nahrupitiŒ Momina klisura. u-to-rypa} „ubitiŒ (ÅSSÀ 23:163. naØavrà (se) (BER 4:547. Up. œnani{anitiŒ: Kome ga Radisav natociqi moskovkom. Up. na-to-ciqit pf. pf. jedva razumetiŒ. mu-muqim 1. ukoliko nije od po`vati. o slovenskom *rypati v. z-gu-gurim se 1. ?na-ta-vrim se 1. oblik obrazovan od prefiksa na.(v.. Oblik natavrim najverovatnije stoji u vezi sa bug. P~elice : na-ripati œnavaliti. nataknutiŒ Pirot (@ivkovi}) · Skok nema. OS 35–36 s. fla{u) ispijaju}i sadr`inu. skupiti seŒ (RSA). Kurkina 1992:100. Petleva 1980:67). ripati v. ta-`vati impf. „izvirivatiŒ : iz-muqim „promoliti.i glagola `vati. na-su-surim se „naqutiti seŒ Vrawe (Zlatanovi}) : na-surim se „id. Zaglavak (RSA) is-to-ripat (se) pf. ra-). *natorypati.-h. sg. „doterati se. ispup~iti seŒ (RSA)228. ta ga vi{e qeba ne ije. 230 Up.i glagola *rypati. sg. nagizdati seŒ : na-vrem „navu}i. u kome bi se mogao izdvojiti prefiks pa. Skok III 145–146 (bez re{ewa). „skupiti seŒ Leskovac (Mitrovi}) : z-guriti se „poviti se. Bjeleti} 1994:268.Œ Leskovac (Mitrovi}) itd. Napomiwe se da je starina oblika problemati~na. i oblik pa-`vati œjesti mnogo i brzoŒ Kordun (gra|a ERSJ). `vati. nakriviti (~a{u. „`vakatiŒ Ozaq (Te`ak 1981)230 : `vati „id. œnadreti.Œ (RSA) · Spoj prefiksa to. up. Petleva 1994a:336.-h. a kao tvorbena paralela navodi se poq. nepotpuno izgovarati (re~i)Œ. Up. œizbo~iti se. œmalo doznati. na~uti. œizbaciti mnogo izmeta (obi~no o gove~etu)Œ Zagara~ (]upi}i 1997)229 · Samo na osnovu s. nagomilati se jako padaju}i (o snegu)Œ V.v. Petleva 1994:60–61. izviritiŒ Pirot (@ivkovi}). œnapadati u velikoj koli~ini. v. œnagnuti. . œusmeriti se. nategnutiŒ. izraz baba ta`vaka „zanovetalicaŒ (Mate{i} 6). Varbot 1973:6–7. na-to-ripati pf. sg. otimatiŒ: Ja po{teno `ivim i mu~im se za ovu |ecu. 229 Ovamo verovatno i to-ripat œgrabiti. gde }e i biti dato tuma~ewe glagola). O s. upu}uje se na Øavrà (se).104 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „neve{to. nasrnutiŒ. ne toripam od dr`ave ka on Vasojevi}i (Stijovi} 1990). uputiti seŒ: Kut si to nato228 Reduplikacija je jedno od sredstava tvorbe ekspresivnih glagola. Skok nema. sa umetnutim -to-.

Up. srodno sa psl. cil. izraz natociqati se na tanak led „ne~ijim podvalama. . Skok II 125 s. *ligati.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. *legati (se) II i *ligati III)233. *legati (se) „quqati se. namagar~itiŒ (RSA) verovatno stoji u vezi sa glagolom tociqati (se) „klizati (se) na leduŒ (RJA). celâ). pej. pa samo mene puca Vasojevi}i (Stijovi} 1990) · Element -to. wihati seŒ i ~ini se da semantika govori u prilog takvoj rekonstrukciji (up. zibati (se)Œ Istra (RSA). (-)stV- 105 ciqio. Bjeleti} 2002:115).ume}e se izme|u prefiksa na-. u. koji se nalazi u osnovi ovog obrazovawa. *lygati II) koji se pak tuma~i kao mogu}a ekspresivna varijanta od *lykati II. v. oblik svesti i na psl. nasamariti. ligati se œklatiti se.v.-h. œvoziti se.232 ?ta-lingati se impf. luwati. „i}i ~as tamo. wihati (se). up. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:132).v.v.v. denominal od tocilo „brusŒ (Skok III 451 s. Formalno je mogu}e s.i glagola ligati. Snoj navodi oblik talingati kao parale231 Ovamo verovatno i na-to-ciqati „do}i tamo gde nije pozvan. zibati seŒ: Ne talingaj se vu ti zifki Ozaq (Te`ak 1981) : ligati œpokretati tamo-amo. lutatiŒ Gorobiqe. Bjeleti} 2002:116. sedi kot ku}e Vasojevi}i (Stijovi} 1990)231 : na-ciqati „upraviti na ciq. U obliku talingati do{lo je do nazalizacije osnove.do{lo je do semanti~kog pomaka „nani{anitiŒ > „uputiti seŒ (v. Bezlaj I 64 s. lukavstvom biti doveden u te{ku. up. ~as ovamo. uzeti na ni{anŒ: Utociqio Tur~in. œnani{aniti.v. 234 S. quqati seŒ Ba~ka (RSA) · Spoj prefiksa ta. i BER 3:409 s. Fasmer IV 297 s.Œ Vrawe (Zlatanovi}). i}i u krug kao klatnoŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) — iako se zna~ewe „quqati seŒ javqa paralelno sa „skitatiŒ — ne idu ovamo (v. Skok I 265 s. klatitiŒ. œid. v. kalimbati (se) œquqati (se). brusitiŒ. Skok ne tuma~i glagol ligati. s umetnutim m pred labijalom. te}i). Zlakusa (RSA). oblik *lygati (s. cilj. nani{aniti.-h. 233 Za baltske paralele ovog slovenskog glagola up. utociqio pravo ovamo.i osnove ciqati (o kojoj v. nametnuti se nekomŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976).v.v. 232 Oblik natociqati u zna~ewu „prevariti. li nkam1„skitati bez poslaŒ. li ngam „vu}i seŒ i id. „usmeriti se prema nekome ili ne~emuŒ: Eno ga. li ngam 1.v. obmanuti. kolimbati „quqatiŒ (< kolibati. {to nije ubedqivo. primere s. opasnu situacijuŒ (RSA). uperitiŒ (RSA) u-to-ciqit pf. quqati. U ÅSSÀ 17:24 on se svodi na psl. glagoli l i ngati „skitati.v. Toporov 1985a:133–134. sg. klimati se. klimati. Skok pomiwe samo glagol tociqati „o{triti. sg. U oblicima sa elementom -to. 412 s. li nga se 3. kolijevka)234.

te mnogo na{eg robqa pokolika. neuredno raditi ne{toŒ Uskoci (Stani})237 Oblik natevelaniti se dat je bez primera upotrebe. eventualno i ka{. isti glagol u primeru: Navelegalo onu neznaniju.v.v. obra}ati pa`wuŒ: Mi . uobi~ajivatiŒ id. Skok ne registruje ovaj glagol. ne ostavqati nekoga na miruŒ. na-to-trtqati pf. Up. Bjeleti} 2002:115. Kao semanti~ku i tvorbenu paralelu up. œnavaditi seŒ. ali se taj sin odrven~io. „i}i kojekud.. navelec sa „zasititi se. i velati. „okomiti se. Bezlaj IV 150). up. „nagovoriti nekoga na {toŒ Piva i Drobwak ( Skok III 573–574). up. : na-velaniti se œnavaditi seŒ: Navelanijo se na vru}u vareniku. brbqati. „onaj koji pri~a koje{ta. nasrnuti na nekoga.. velaniti se impf. etimolo{ki srodan ukr. œnapri~ati mnogo ~egaŒ : na-trtqati œid. „nava|ati se. trtqalo. ali za sada nema etimolo{ko re{ewe. velim pomiwe oblik koji bi tako|e mogao stajati u vezi sa navelaniti. œlo{e. trtqu{a pogrd. trtqati pej. kotrqatiŒ. Up. navrsti seŒ: [ta si se na me navelanio. na-to-vrsti se „naturiti se. spopasti koga. brbqivacŒ Uskoci (Stani}).106 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI lu sln. œputovati kojekuda bez ciqaŒ CG (RSA). koji nema kona~no re{ewe i smatra se. ko ma~ka na xigericu Piva (Gagovi} 2004)235. . prezasititi se ne~imŒ. eventualno. Gorobiqe (RSA). na-te-velaniti se pf. i ESUM 3:230 s. Up. jeziku. „govoriti mnogo o ~emu bezna~ajnom. v. quqati seŒ. zaokupitiŒ: No se navelani neka prokleta bolijest. smatraju}i da je ovaj glagol nastao aferezom od kotalikati < kotaliti œid.Œ. blebetatiŒ (RMS). „(na nekoga) nadovezati se. velam „mariti. i izvedenice: trtqa. navrsti seŒ : na-vrsti se „po~eti smetati.-h. œogaditi sebi ne{toŒ od velec „mno`itiŒ (SEK III 310). trtati / trtqati „id. lignuØi.) · Glagol velaniti se (bez elementa -to-) relativno je dobro potvr|en u s. po~eti dosa|ivati. (ibid.a m pf. œuporno pratiti.Œ (v. diramo Jakova. 237 Up. a to je navelegati. oblik sa prefiksom ko-: koligaØi „klimati se.Œ. On bi se eventualno mogao dovesti u vezu sa velati „besposli~itiŒ. pogrd. „navaliti. trtqo. skitatiŒ Uskoci (Stani})236. navrsti seŒ Uskoci (Stani}). pojaviti se dosa|uju}iŒ (RSA). talikati œvaqati. rezultatom izmene glagola kolihaØi pod uticajem kulâgaØi (ESUM 2:511). pa laju na dobre qude Piva (Gagovi} 2004). pa i ne vela (RSA). 235 236 . ali s. natrtqati se œnapri~ati seŒ Uskoci (Stani}). ne da{ mi mira Crkvi~ko Poqe.

kako se kome svidiŒ. *brbati. izjuritiŒ : iz-rondati se œizvikati seŒ Uskoci (Stani}) · Spoj prefiksa to.v. akusti~ku predstavu: rondawe „lupetawe. mucatiŒ (id.v. 240 Up. moglo bi se pomisliti i na wegovo onomatopejsko poreklo. Kod Hadrovi~a se pak pomiwe samo pridev ron|av (Hadrovics 1985:437). œnatmuren ~ovekŒ.v.Œ. (-)stV- 107 · Spoj prefiksa to. . koje{taŒ (v. œvikati.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. rondati se). i rondati œpreturati po ne~emu prave}i bukuŒ Lika (Ajxanovi} 2002). a o formantu -l. gun|ati. Sáawski 1974:53–54). zanovetatiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). torota~a „pri~alica. Iako ne pomiwe sam glagol trtqati. torotaqka. toroku{aŒ. dovode}i ih u vezu sa onomatopejom trt. ~eprkatiŒ : brbqati „govoriti mnogo. premetati. œnegodovati. roptatiŒ. vikatiŒ Unac (Jovi~i})238 is-to-rondati pf. imenicom rongyasz „odrpanacŒ. ali je zanimqivo da glagolska imenica izvedena od wega ozna~ava zvu~nu. torotqati „pri~ati bez prestanka i koje{ta. trtqati. Budu}i da je u pitawu glagol koji ozna~ava govorewe. to-rondati impf.). Kao tvorbena paralela za oblike trtati : trtqati mo`e poslu`iti par brbati „preturati. œplakatiŒ Uskoci (Stani}).v. torotan „brbqivacŒ. Kao {to se iz ovog i slede}eg primera vidi. œgun|ati. kr{itiŒ Unac (Jovi~i}). nerazumqivo govoritiŒ Potkozarje (Dalmacija). œiza}i. biti nesiguran u hodu. trt) i trtati „zapiwati jezikom. element -to. subjekt pijan ~ovjek) „posrtati.i glagola trtqati. Piva (Gagovi} 2004)240. tra`iti pipaju}i. tepati. Skok navodi bliske onomatopejske glagole koji ozna~avaju besmisleno i nepravilno govorewe: trtositi „blebetati brzo da se ne mo`e razumetiŒ (Skok III 510 s. *brboliti. i mogu}nost veze sa roniti se „ru{iti seŒ i sa roncat (Kor~ula. ali ima i: rotan adj. torokati. tako|e ronÖat „stalno (za ne{to) prigovarati. klimavŒ. 511 s. 239 „Mo`da je u vezi s ma|. pridevom ronda „prqav. torontati 238 Up. klimati se. trtati). s varijantom rendaŒ (Skok III 158 s. Up. bu~awe kao posledica tre{weŒ: Ko wegovo rondawe obadira? id. grditiŒ. wihati seŒ. torotaqa. (ibid. œispri~ati nadvoje-natroje. brbqati. œprevrtati. U RJA je zabele`en osnovni glagol sa druga~ijim zna~ewem: rondati (se) „klimati (se). trestiŒ: Eno mu se ve} i ku}a po~ela rondati i ru{iti Lika. œonaj koji ne{to olako radiŒ.i glagola rondati. izdirati seŒ. baqezgatiŒ Uskoci (Stani}).vv. rasturati. œogovaratiŒ. œpri~ati koje{ta.javqa se i u kombinaciji sa onomatopejskim osnovama (Bjeleti} 2002:114). galamiti. SP 1:414–415 s. ’mleti’Œ : rondati œid. œpsovati. rondati œqutito negodovati. Skok nema kona~no re{ewe za ovaj glagol239. naro~ito ako se imaju u vidu slede}e potvrde: torotati.

qutit mu{karacŒ.). koje Fasmer tako|e tuma~i kao onomatopeju (v. Zabele`eni su i oblici sa drugim vokalizmom: tarandati „id. sg. mada bi se ona mogla svesti na oblik landati „klatiti se. langam se 1. (ibid. taranta~a „ona koja neuredno obavqa posloveŒ. neraspolo`enŒ. œiza}i. ØarandaØâ „brbqati. izjuritiŒ. skitati.i glagola langati. natarandati pej.Œ Uskoci (Stani}). Bjeleti} 1994:267. v. Skok uop{te ne tuma~i s. nedru{tven. 241 Pored navedenih. o ovim pojavama v. te{ke naraviŒ Ro`aje (Had`i}). vri{tati. nato}oriti se „smra~iti se u licu. mlataratiŒ. œbrbqatiŒ. koja bi mogla biti „koji vi~e.vv. œvise}i kretati se tamo-amoŒ. bu~anŒ. tarantati Uskoci (Stani}). toroqav „neotesan. qutitŒ. umek{avawem zavr{nog suglasnika osnove. up. up. bugarskom i ~e{kom. tarandaqka. ta-langati impf. glagoli tarandati. natmuriti se.108 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „id. „napri~ati koje{taŒ. œnezgodan. Ovaj glagol. Kao rezultat tvorbeno-semanti~ke kontaminacije torotati i rotan javqa se glagol natoro(n)tati se. ovla{ radiŒ id. ratoboranŒ. 21 s. propri~ati ne{to maloŒ. prispetiŒ : do-langati „do}i. totoran adj. lutatiŒ. mlatarati (o odelu)Œ. iz istog izvora i {-langati „i}i tamo-amo. œslabo raditi. skitati. „do}i. skitatiŒ. potvr|en u srpsko-hrvatskom. „besposleno skitatiŒ Leskovac (Mitrovi}) do-ta-langati pf. kositi ovde-onde. œnemarno odeven.v. . sasvim se oneraspolo`itiŒ > totoran m. 242 Up. natoturiti se. œi}i tamo-amo. protarandati „re}i ne{to bez veze. skitatiŒ. namrgoditi se. kako bilo raditiŒ. za ovaj pridev i imenicu up. ØaraèdaØâ. potvrdu. Piva (Gagovi} 2004). Bjeleti} 2002:114–115. naqutiti se. œosoba koja ne{to slabo.) · Spoj prefiksa ta. tumarati. sneveseliti seŒ. grubŒ. (ibid. skitaraŒ. œsvadqiv. natrapatiŒ. Fasmer IV 20. „neraspolo`en. œzao. dangubitiŒ. Øarabar I. zasukanŒ Uskoci (Stani}). rot. torokatiŒ. lutati. natoro(n)titi se „naqutiti se. 268) — natotoriti se. rota „sva|a. œbrbqivica. varirawem vokala osnove. i oblike sa prefiksima istarandati „ispri~ati nadvoje-natrojeŒ. toroku{aŒ Uskoci (Stani}). odatle daqom modifikacijom (reduplikacijom.-h. Skok III 160 s. ØaranØa). œslu~ajno nai}i. nema op{teprihva}enu etimologiju. qut. up. „osoba koja mnogo ide tamo-amo. dojuritiŒ Uskoci (Stani})242 talanga~a f. œokretati se. bazati. œi}i bez ciqa. ØaranØiØâ. vrlo neuredno plastiti.Œ Uskoci (Stani}). sa promenom nd > ng. Piva (Gagovi} 2004). taranta „brbqivacŒ Piva (Gagovi} 2004)241. U tom slu~aju oblik torondati mogao bi predstavqati zvu~nu nazalizovanu varijantu. kao i izvedenice taranda~a. rus. kupiti senoŒ Uskoci (Stani}). „neraspolo`en. nesloga (obi~no porodi~na)Œ: Me| wima je vazda vladala rota id. lutatiŒ : langati œ{vrqati. œi}i tamo-amo. tarantati imaju i slede}a zna~ewa: „povr{no. œpri~qivŒ Uskoci (Stani}).

polizatiŒ. landa se 3. up. landati impf. izvetriti seŒ (RSA). œr|avo. sg.v. œobi}i. fig. œnatumarati se. izlandati „vikom posti}i. v. œizbiti dete {akom po stra`wici. Na to ukazuju odgovaraju}i oblici u bugarskom. œi}i tamo-amo. œmokriti (u posteqi) u snuŒ Drobwak. polokatiŒ. olandati „jezikom pokupiti ostatke hrane po sudu. iznuditiŒ. dolandati „do}i klate}i se. bez okoli{ewaŒ. œre}i nehotice. „pojestiŒ : po-landati „sve pojesti. olizati. pojesti sve do posledwe mrve. langalo „skitnica. landati se „nedovoqno obu~en stajati ili hodati bez potrebe po hladnom vremenuŒ Dubrovnik (RSA). landati impf. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:132). izbrbqati. pri~qivŒ. uprqati seŒ Uskoci (Stani}). povr{no. skitatiŒ Uskoci (Stani}). i}i onako tamo-amo. pogrd. obigratiŒ. lajdati). obigratiŒ. landat „lepr{ati se. „govoriti nepovezano i besmislenoŒ Uskoci (Stani}) po-ta-landati pf. ulandati se „umrqati se. . sg. „toroku{a.Œ. izlupati. langat se „i}i bez ciqa. pogrd. Bjeleti} 2002:115. nemarno uraditi (pokositi. zalanda se 3. „do}i bez i~egaŒ: Zalandal se s prazni yepovi Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. landati (s kim) „vladati nekim. tako da se zbog vetra ~oveku ode}a lepr{aŒ Kosovo (Elezovi}). odatiŒ. langãzuvãm vulg. polizatiŒ. slandati se „sjaraniti seŒ. langaza œid. œtu}i {akom po stra`wici (obi~no dete)Œ Dubrovnik. „ispri~ati nadvoje-natrojeŒ. blebetu{aŒ. landati „landaratiŒ Vu~itrn. pograbiti i sl. „brbqiv. 2004). l a ndalica „larmayijaŒ (RSA)244 243 Semanti~ki potencijal osnovnog glagola daleko je {iri. landati „te}i. Machek 318 s. 2004). œlagatiŒ. zalandati se „ukaqati se. polandati „sve pojesti. ^e{. proskitati. dogegati se. œgovoriti nepovezano i besmislenoŒ. na{etati seŒ. tra}iti vremeŒ tako|e nema re{ewe (v. i protarlandati „ispri~ati kojekako i koje{taŒ Uskoci (Stani}). izre}i seŒ.)Œ. blebetu{aŒ Srem (Maksi} 1980) : landara „id. dovu}i seŒ. izgrditi nekoga povi{enim tonomŒ. 244 Up. (-)stV- 109 posledica izvesnog uticaja turskog jezika (v. nalandati se „najesti seŒ. œizvikati se. i{opatiŒ.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. landavu{a f. langazovam „lenstvovatiŒ. nekoga dr`ati na uzdiŒ Istra (Ribari} 1940:162). pro{vrqati. „klatiti se. œosve`iti se stoje}i na vetru slabo odeven. nadlandati „prevazi}i u ve{tom izra`avawu. „skitati se. govorewu. odati se. npr. is-ta-landati pf. landat „halapqivo piti voduŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). lutalicaŒ koje Moskov tuma~i kao turske pozajmqenice onomatopejskog karaktera (Moskov 1969:481). œre}i otvoreno. landav adj. œogrepstiŒ. „brbqivica. uprskati se. vu}i seŒ. izlandati se „nalajati seŒ. nadgovoritiŒ (RSA). prolandati „obi}i idu}i tamo-amo. œjesti sve dok ne nestane i posledwa mrvica hraneŒ Uskoci (Stani})243 ta-landara f. Ba~ka. govorqiv. œnaskitati seŒ Uskoci (Stani}). „lizatiŒ. gde je do{lo do umetawa likvide r mo`da pod uticajem oblika protarandati. œizbrbqati se. lelujati se. litiŒ.Œ. istalandati se „ispri~ati seŒ Uskoci (Stani}) : iz-landati „izbrbqatiŒ (RSA). uprqati se blatomŒ BiH (RSA). vucarati seŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V.

landa. ba{iti se impf. up. Loma 1999:104–105. praviti se va`anŒ. pej. rastaba{i se i pita sina i snaju. „izgovoriti brzo. siliti se.v.v. : landarati impf. œra{iriti se. siliti se. brbqati. izbrbqati. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991. Skok I 117 s. Ovde su. 245 Up. Up. komotno se namestitiŒ Potkozarje (Dalmacija). Crna Reka (Markovi} 1986) râs-to-ba{im se 1. pogrd. le{kariti. „pona{ati se kao ba{a. ba{-k-ar-iti se „id. zbrkano. „raskomotiti se. up. Tomanovi} tuma~i imenicu talandara kao rezultat kontaminacije talambas + landarati. izba{iti se zast.i glagola ba{iti. pf. raskriliti. i ESUM 3:190 s. blebetati. koji sufiksacijom daje land-ar-ati. i Bezlaj I 13 s. ba{). .110 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI is-ta-landarati / istalandariti pf. u pitawu dva etimolo{ki razli~ita homonima ({to je promaklo sastavqa~ima RSA): ba{iti se1 „odmarati se le`e}i. „razbala}iti seŒ: Rastaraba{ijo se kaj aga Kosovo (Elezovi}) raz-ba{iti pf.up. „id. razmetati se. u vezi sa psl. stare{inaŒ (v. ras-ta-ba{i se 3. razba{iti se „raskriliti se. SP 1:180 s. mak. œodmarati se le`e}i. sg. „provesti se.Œ: Râstoba{il se kâno aga! Timok (Stanojevi} 1927) ras-ta-ra-ba{it se pf. brdo se razba{ilo Lika (RJA). ba{ari se „izle`avati se. gacaØi øo blaØuŒ (Moskov 1962:154. me|utim. Za problem grupe -nd. etimolo{ki srodan ukr.v.i glagola landati. ra{iriti seŒ: ^ovjek se razba{io. oblik sa prefiksom ~a-: ~alandaØi „kaskaØi. praviti se va`anŒ. raditi ne{to kao ba{aŒ: Po minderu ruke razba{ila. naklapatiŒ (RSA) · Spoj prefiksa to.v. le{kariti. basati II)245 i ba{iti se2 „pona{ati se kao ba{a.. sg. „pri~ati koje{ta. razglasitiŒ BiH. Vojv. *bachati 2. razuzuriti seŒ: Deda sedne uz ogaw.. besposli~itiŒ (RMNP I 78). razmetati se. up. zabaviti se kao ba{aŒ (RSA). denominal od ba{a „poglavar.. izle`avati seŒ (RSA) · Spoj prefiksa to. `uriti se. Moskov 1964:139–140). „ra{iriti. smatraju}i da se ovde govor upore|uje sa lupawem u bubaw i da je imenica nastala kao labara od labarati (Tomanovi} 1938–1939:211). O poreklu ovog glagola v. *baxati (v.Œ (RSA). izle`avati seŒ.

POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. praviti se neinformisanim o ne~emuŒ: Potalau{ila se iza stoga i ni{ta ne zbori. prikriti se. gleda ispre sebe. sneveseliti seŒ. . œdobiti smeran izgled posle kakve u~iwene gre{ke. postideti seŒ: Mikan }uti. pritajiti se. obli246 Mo`da bi se smelo pretpostaviti da je nepro{ireni prefiksa ta. sti{ati se. pokoriti seŒ. tala-u{it se impf. œzapasti u poti{tenost. -ta-ra-. Ta-u{anovi} Uskoci (Stani}). ’pokriti se u{ima’. pokolebati se. potalau{iti se „u}utati se. „pokrasti. u}utatiŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) tala-u{a f.-h. kojima se u osnovi nalazi glagol ba{iti se1. oblik u me|usobnu vezu dovodi Mladenova 1993:15). u pogledu semantike do{lo je do sekundarnog naslawawa na turcizam ba{iti se2. potalau{it se „pritajiti se. naj~e{}e podmukla osobaŒ Zagara~ (]upi}i 1997) po-tala-u{en adj. œpovu}i se. povampiriti seŒ Uskoci (Stani}). prikradati seŒ: Zadovijek se talau{ila oko tu|ija ku}a da ~uje {to pri~au ~eqad Zagara~ (]upi}i 1997) za-tala-u{iti se pf. „stidqivo. za-u{vam „oti}i nekud tajnoŒ (rum. potalau{iti se / potalau{iti se „primiriti se. sa ose}awem neprijatnostiŒ: Potalau{ice pro|e mimo nas Piva (Gagovi} 2004) · Najbli`e formalno-semanti~ke paralele ovog crnogorskog glagola nalazimo u rum. V. i Vlaji}-Popovi} 2002:230–231. a mi je tra`imo — ^uva se we ka se potalau{i. za-u{a. „}utqiva. jeziku sa~uvan u prezimenu Ta-u{an. Ovim oblicima mi prikqu~ujemo i s. kao oblik kod kojeg je do{lo do „uslo`wavawaŒ ekspresivnog prefiksa ta-246 (posvedo~enog u rum. dijal. popustitiŒ. tader ne{to pakosno sprema Zagara~ (]upi}i 1997). dijal. umudriti se. „primirivati se da se ne bude opa`en. „poti{tenŒ Uskoci (Stani}) po-tala-u{ice adv.-h. a ta-usi „sakriti. „biti obuzet ose}awima stida. skupiti seŒ. œpraviti se neve{t. pona{ati se kao krivacŒ: Ne{to se kom{ija bija{e potalau{io. zatalau{ijo se i pu{i krxu Piva (Gagovi} 2004) po-tala-u{iti / potalau{iti pf. potalau{iti se / potlau{iti se „postideti seŒ: Potalau{ijo se ko kupovno ker~e — Pokrijo se u{ima i potalau{ijo ko i svaki krivac Piva (Gagovi} 2004). œnadi}i se. povu}i se.u s. prevaritiŒ i bug. i bug. tala-u{iti se. rastu`iti se. (-)stV- 111 Kod oblika sa umetnutim elementima -ta./ -to-. pokupitiŒ. pokuweno. ni{ta ne govori Pro{}ewe (Vuji~i}).

s. doznati. Skok II 81 s. arh. uho)249. Semanti~ki i formalno sa navedenim glagolima mogao bi se povezati i s. prou{ati „do}i do obave{tewa o ne~emu. 248 O detaqima formalnog i semanti~kog tuma~ewa ove re~i v. tuma~i kao onomatopejske. mo`da. kao u uho < ie. v. do~utiŒ Uskoci (Stani}). Bjeleti} 2002:118. prema kojem je glagol u{iti kontinuanta ie. prona}i.v.v.v. zau{liv „koji je kadar primetiti. tu`an. uho navode}i ga pored dou{iti. mo`da i mak. Za glagol u{iti moglo bi se pretpostaviti isto poreklo. Serban 1974:524–530). O ishodi{nom pokuwiti se v. *-{âbnoti. siroma{tva)Œ Kordun (gra|a ERSJ) : po-kuwiti se œpasti duhom. dodat na osnovu glagola pokusati. Pored predlo`enog tuma~ewa. shvatatiŒ (Pokorny 78) s pro{irewem -s-. koji Bori{ izvodi iz psl. a umbla tala-bala „lutati. *ausos. pro-u{ati „raspituju}i se izna}i.„prime}ivati. saznati. ako se ta re~ izvodi iz istog korena. Tako se na zajedni~ki etimolo{ki i tvorbeni predlo`ak svode oblici iz tri razli~ita jezika. mak. œbiti slabog raspolo`ewa (zbog bolesti.i glagola -kuwiti. u rumunskom postoji uzvik tala kojim se ozna~ava tihi govor.Œ Zagara~ (]upi}i 1997) · Skok nema. ?}a-pokusnuti pf.-h. koje tuma~i kao denominale od sintagme do uha (Skok III 538–539). `amorewe. naslutitiŒ Piva i Drobwak (Gagovi} 2004. „id. talavawa. glagol u{nuti „kradom brzo pro}i ili protr~atiŒ Vinkovci (RJA). dou{ati./ *auses-. u{ak „uhodaŒ (RMJ). saznati. ne treba odbaciti ni mogu}nost da je u pitawu rezultat kontaminacije glagola }apiti. Skok s. a sre}e se i u formaciji tala-bala. zau{i „primetitiŒ. kimati. . po-to-kuwiti se pf. npr. talavariti. doku~iti. 249 Up. up.-h. skitatiŒ (v. Autorka i slovenske tvorevine ovog tipa. Skok nema. Ovaj primer pomiwe Skok s. zatu{aluvam se „sakrivati seŒ Gali~nik (Bolinovski 1952:147). oblika trenutnog vida prema *{ibiti „savijatiŒ248. korena koji se javqa i u *aviti < ie. Bory s 1980:30–32. talandati. pokusat pej. opazitiŒ. ali pod uslovom da je on sekundarno obrazovan na osnovu ve} upro{}enog u{nuti. up. iz sigmatskog aorista (up. postati snu`den. dijal. }apnuti „malo pojestiŒ Uskoci 247 [to se ti~e elementa tala-. sneveseliti se. *au. „pojesti na brzinuŒ Piva (Gagovi} 2004) : pokusati „pojestiŒ Uskoci (Stani}). ili. zau{uvawe „prime}ivaweŒ. Vukovi} 1940). prema kojem se u navedenom obliku izdvaja inicijalni element }a-. Mogu}e je i drugo obja{wewe. ra`alostiti seŒ (RMS) · Spoj prefiksa to. mak. dijal.112 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ku)247.

i nalahat se œnahodati se i naobilazitiŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). kasati. œlakrdijati. up. kusati. {ega~iti se. {vrqatiŒ. „jestiŒ Uskoci (Stani}). }alasati „raditi ne{to sitnoŒ. (-)stV- 113 (Stani}). pri~ati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004).) : glav-iw-ati „i}i bez ciqa. œona koja pri~a koje{ta. }apat pogrd. {aliti seŒ250 Uskoci (Stani}). œpri~atiŒ Lika (usmeno M. disati : dihati. *laxati). }alastra „`enska osoba koja voli da se {ali. Skok II 261. (ibid. tumaratiŒ BiH (RSA).)251 · Skok ne registruje ni }alasati ni lasati.v. „halapqivo i mqackaju}i jestiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) i kusati pogrd. tumaratiŒ. obi}i. dodat na istu osnovu. }alaska. ?}a-lasati impf. „lutati bez ciqaŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. Piva (Gagovi} 2004) · Skok nema. up. 252 Up. up. „pro}i.B. Oblik lasati verovatno poti~e od l a hati „hodati brzo. kusat pej. naklapatiŒ Unac (Jovi~i}). neuredno obu~en mu{karacŒ. ÅSSÀ 14:16–17 s. „takva `enaŒ id. 250 Ovamo verovatno i deminutiv }a-laskati se „{aliti se. Unac (Jovi~i}). œnaga|ati. œduvatiŒ: Vqetar }alasa. }alaskara. i kala-kusat œprobati. skita~icaŒ Uskoci (Stani}). up. .) : lasati „brzo i}i. U ovom kontekstu interesantan je oblik balasati œlutati. œnevaqala `enska osoba. i }asati se „{aliti se. bulaznitiŒ. `uritiŒ Dubrovnik (RSA)252 (o wemu v. O ishodi{nom glaviwati v. be`atiŒ (RSA). „i}i kako bilo.v. lutati.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. jestiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). brbqivicaŒ. tr~ati. posetiti neke krajeveŒ Uskoci (Stani}) }a-lasan m. gutatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). „jesti. u kome bi se mogao izdvojiti prefiks ba-. „neprikladno. Skok I 566–567 s. glava. komedija{icaŒ. Kordun (gra|a ERSJ) pro-}a-lasati pf. }alasa~a f. {ega~iti seŒ Piva (Gagovi} 2004). œpri~ati koje{ta. 251 Nije jasno spada li ovamo }elahnuti œukrasti ne{to na brzinuŒ Ro`aje (Had`i}). ?}a-glavati impf.

le-. ili u kombinaciji sa nekim drugim prefiksom (u ovom slu~aju oni uvek zauzimaju drugu poziciju. Uskoci (Stani}).vv. *lagyz(d)a. 253 254 . *lagoditi. ustaŒ (RSA)254 : brwa / brwa pej. Ajxanovi} 2002). Iako Nemec ograni~ava prisustvo prefiksa la.Œ. Potkozarje (Dalmacija). „zabrbqati. konstatuju}i da se ovaj element dodaje osnovama koje ozna~avaju odre|eni ose}aj u organima za varewe. {vrqatiŒ Uskoci (Stani}) < la-brwa / labrwa f. le-. Truba~ev 1991:210.prvi je ukazao Nemec. blebetati.tretira ili kao prefiks zameni~kog porekla < ie. iza datog prefiksa). up. Tako se u ÅSSÀ element *la. Unac (Jovi~i}). ili kao ekspresivni prefiks (s.v. lo-) Na postojawe prefiksa la.-h. (RSGV). izdvajawe ovog prefiksa nai{lo je na prihvatawe (up. ili se pak odre|uje samo kao prefiks. gubicaŒ. Split (Vidovi} 1990). bez ikakvog komentara o wegovoj prirodi (s. „wu{ka. Materijal prezentiran u radu pokazuje da se elementi la-. pej. PRIMERI: la-brwati impf.(s. *lagyz(d)iti). laloka. zalupetatiŒ: Zalabrwa eravi Nikodim i unese smutu me| qude Piva (Gagovi} 2004) Sa ovom konstatacijom sla`e se i Kope~ny 1983:38–39. „ustaŒ Uskoci (Stani}) za-la-brwati pf.v. Lika (Ajxanovi} 2002). On smatra da je element la.na relativno uzak leksi~ko-semanti~ki krug. ili same te organe i wihov rad. i ESJS 7:401 s. „id. œusna.vv. Up. (RSGV). labrwa Vasojevi}i (Bori~i}). la-. Potkozarje (Dalmacija). *ladã. œi}i tamo-amo. Piva (Gagovi} 2004). {to je dovelo do daqeg prou~avawa wegovog porekla i sfere upotrebe. Vojv.u krajwoj liniji onomatopejskog porekla253. (RSGV). labrwa Vojv. pokazne zamenice *ol. *lalokã / *laloka).javqaju ili kao samostalni prefiksi. a da je kao prefiks prvobitno ponavqao zna~ewe osnovne re~i u ciqu wegove intenzifikacije (Nemec 1979). Ma~va (gra|a ERSJ).114 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 10) Prefiks lV- 10) Prefiks lV(s. torokatiŒ Lika (RSA. *lagodânã(jâ)). Kurkina 1992:187). Re~ je {iroko posvedo~ena. lo. *lagoda / *lagodã / *lagodâ. „brbqati. labrwa Vojv.

blebetati. „gun|ati. œusneŒ Ba~ka (gra|a ERSJ).pred istom osnovom.v. U obliku labrndati.u imenici labrwa izdvaja Nemec 1979:122256. Glagol labrwati o~ito treba smatrati denominalom. 256 Nemec u svom radu pomiwe i imenicu laloka. leprhnuti pf. labrwatiŒ Lika (RSA) : brndati „govoriti koje{ta. ÅSSÀ 14:23 s. u kojem se izdvaja prefiks to. „brbqivac. da je posvedo~en i oblik to-brwa 3. Loma 2000:608–609. torokatiŒ Divoselo. 255 . Od varijanata imenice labrwa (lavrwa. „leteti. me|utim. nepovezano. druga~ije Skok II 265. buncatiŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993). labrdati).v. (ibid. ali bez s. œnepcaŒ. brbqatiŒ (RSA). o~ito je do{lo do ukr{tawa sa brndati „brundatiŒ. œgubica.-h. œdesniŒ (RSA). *bãrna. Skok I 214). Zanimqivo je. pej. œdebela usnaŒ. koji se mo`e tuma~iti i kao nazalizovana varijanta glagola labrdati. labrwaŒ. mahati. labrte pl. mrmqatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) · Prefiks la. „brbqati. (RSGV)255 labrda{ m. „brbqati. laloka „~equstŒ. Uskoci (Stani}) < la-vrwa f. udarati krilimaŒ. 257 Up. a na drugom da je nastala ukr{tawem leksema labra i brwa (id. ustaŒ id. labra). labrda œgubicaŒ Vojv. labrda) obrazovani su i odgovaraju}i denominali (lavrwati. le-prhati impf. blebetaloŒ (RSA) la-br-n-dati impf. wu{ka. ÅSSÀ 3:130 s. primera: la-loka / laloka „vilica. Skok na jednom mestu smatra da je ova imenica onomatopejskog porekla (Skok II 255 s. Piva (Gagovi} 2004). i imenicu leprh „jedan pokret pri lepr{awuŒ (RSA). la3). laloka~a „alapa~a. *lalokã / *laloka. 256 s. „nai}i nemarno idu}iŒ Uskoci (Stani}) VARIJANTE: la-vrwati impf. Lika (RSA). sg.) la-brdati impf. pogrd. „usna. blebetatiŒ < la-brda / labrda f. govoriti sam za sebeŒ Timok (Dini} 1990). O glagolu lavrwati v. labrta „labrdaŒ Barawa (Sekere{ 1977). Za etimologiju up. i la-brta / labrta „v. u kojima se tako|e izdvaja prefiks la-. O ishodi{nom obliku brwa v. i vrwati. p r h n u t iŒ (RSA)257 : prhati Up.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 10) Prefiks lV- 115 iz-la-brwati pf.v. „poleteti mahnuv{i krilima. odatle œgovoriti koje{ta. brndat „govoriti bez smisla. „labrwaŒ (RSA). „v. œizbrbqatiŒ Lika (Ajxanovi} 2002) na-la-brwati pf. brbqatiŒ (o ovom glagolu v. `enska osoba koja puno pri~a i ogovaraŒ Sesvete (Maresi} 1996). ~equstŒ. labrwaŒ Slobo{tina (RSA). „brbqati.v.

„leteti proizvode}i slabiji ili ja~i {um krilima. v. v.v. prhat. Bezlaj III 119–120 s. i Skok II 289 s.. vijoriti se (usled vetra)Œ259. titratiŒ258. lepr{atiŒ Banija (RSA). (RSA). igrati se u letu (o pticama)Œ.(Vlaji}-Popovi} 2002:302 dopu{ta mogu}nost i takvog tuma~ewa).116 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI impf. vijoriti se. povijati se. Oblik lepu{iti se „{epuriti seŒ Vlaji}-Popovi} izvodi od osnovnog lepati (Vlaji}-Popovi} 2002:297–298). vitlati (ne{to. prpo{iti (o peradi i nekim pticama)Œ (RSA) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol prhati. udarati krilima (o pticama)Œ. œviti se. lepu{iti se „{epuriti se. œmahati. lepu{ati se „poigravati se.c. .v. Osnovno zna~ewe „nadimati seŒ regularno daje sekundarna zna~ewa „qutiti seŒ i „{epuriti seŒ. prhati. podrhtavati. Ispred osnovnog glagola izdvaja se prefiks le. poq. prhati260. œmahati. sitnom pesku i sl. 258 Up. up. pu{iti se „qutiti seŒ. œmahati. 259 Up. l e p r { a t i (o pticama)Œ. letetiŒ. œduvati. le-pu{ati œid.v. i Varbot 2003a:24–25. lepetatiŒ Slav. vaqu{kati se po pra{ini. lepir). „kretati se u vazduhu {umno ma{u}i krilima. pahuqicama i sl. œtreperiti. œviti se. vijoriti se (usled vetra)Œ. odn. mogao bi biti i fonetska varijanta osnovnog leprhati.)Œ. povijati. Skok III 39 s. ali nama se ~ini da u wemu pre treba videti osnovu pu{iti se pro{irenu prefiksom le-. œvaqati se. prema prhnuti pf. leperiti / leperiti „lelujati se. le-puhati impf. puhati). i Merkulova 1972:154). s obzirom na svoju semantiku. ko~operiti seŒ (RSA) · Oblik lepuhati. œpokretati. ~eprkaju}i i ma{u}i krilima. izvijatiŒ. pr{em „p u h a t i (o kowu)Œ Karlovac (Finka/[ojat 1973).intenziv od *pârati. lepiriti se „lepr{ati se.Œ. pirkati (o slabom vetru. fig. ne~im)Œ. odletetiŒ (RJA) le-pr{ati impf. treperiti. *pero „letetiŒ. up. O psl. Za odnos lepuhati : leprhati (u : r) up. puszy} sie „nadimati seŒ (v. œkovitlati se (o dimu. Skok s.v. povetarcu)Œ. udarati krilima (o pticama)Œ. lepr{ati se „kretati se u vazduhu {umno ma{u}i krilima. Skok smatra oblik lepr{ati onomatopejom nastalom ukr{tawem glagola leteti i pr{ati (Skok l. „mahnuv{i krilima poleteti. pr{ati (ovaj oblik nastao je prenosom suglasnika { iz prezenta u infinitiv. letetiŒ. [uster-[evc 1971:479. 260 Oblik *pãrxati tuma~i se kao -s. *pârxati / *pãrxati v.

v. 321). œbrzo po}i. Vlaji}-Popovi} vidi u ovom obliku zna~ewski hapaks glagola lepati. .Œ (RSA) · Skok na jednom mestu tuma~i oblik lepuhnuti „umretiŒ kao rezultat ukr{tawa glagola leteti i puhati (Skok III 69–70 s. u glagolu lapuhnati mo`e se izdvojiti prefiks la-.i sufiks -uh-) iskqu~uje mogu}nost tuma~ewa ovog glagola kao ekspresivno prefigirane varijante glagola puhnuti < puhati (Vlaji}-Popovi} 2002:284–285. lepunuti) pf. Vlaji}-Popovi} dovodi ovaj glagol u vezu sa lepuhnuti „skon~ati. umretiŒ U`ice (RSA) iz-li-punuti œid. „o p u h n u t i. o{amaritiŒ BiH. umretiŒ Kordun (gra|a ERSJ) ?li-punuti „preminuti. „udariti. 339–340). ?le-puhnuti (dijal. umretiŒ Srem (RSA.v. smatraju}i da postojawe oblika lipu(h)nuti (u kojem izdvaja osnovu lip. izdahnuti. ni`e). RJA) iz-le-puniti œizdahnuti. a na drugom kao onomatopeju (id. iako dopu{ta i mogu}nost predlo`enog tuma~ewa (Vlaji}-Popovi} 2002:284–285.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 10) Prefiks lV- 117 la-puhnati pf. puhati). „skon~ati. umretiŒ i lipunuti „umretiŒ (v. II 289 s. odalamitiŒ: Lapuhnal te bum da bu se zvonilo Ozaq (Te`ak 1981) za-la-pu{iti pf. dat u definiciji zna~ewa. lepir). krenutiŒ (RSA) · S obzirom na oblik o-puhnuti.

*arebâje.263 U ÅSSÀ ovaj tvorbeni element okarakterisan je kao stari prefiks *a. abrïdâ v. *avida?. gde se slovenski primeri uop{te ne navode. O prefiksu a. *avidâ?. Kurkina 1992:187.-h. Truba~ev 1972. *adu{ivãjâ. *abredãka. iako se citiraju tuma~ewa prema kojim se u wemu izdvaja prefiks a-. gr. . *abredãkã. javqa i kod imenica i kod glagola).up. *a{utânãjâ. [arifullin 1988:97. i Cvetko-Ore{nik 1985. *arebika. ja-) Slovenski prefiks a-. *adera?. *abredã. EWAi I 157. *avodâ?. ja- 11) Prefiksi a-. gr. etimolo{ki srodan stind. w-. U slovenskim jezicima obrazovawa sa ovim prefiksom predstavqaju neproduktivnu i malobrojnu grupu leksema. [arifullin 1979a). h-. *arebina. *aduxa. a ne glagolski prefiks. ve} kao rezultat 261 U slovenskim jezicima javqa se jo{ jedan neproduktivan. *avorã II. *e. 262 Novija istra`ivawa pokazuju da je ovaj prefiks dobro potvr|en samo u indoiranskom. da je u pitawu imenski. up. a-.u klasi~nim jezicima v. dakle. dok su gr~ke. u krajwoj instanci svodi se na ie. 263 O prefiksu a. *jâ. *abredâje265. *arebatãjâ. iskqu~ivo imenski prefiks. *abredâ.u nekim glagolskim oblicima treba tuma~iti ne kao samostalan prefiks.sa zna~ewem pribli`nosti (< ie. ja(s. Crepajac 1973.izdvojen je u oblicima *abredã: *abredã. *arebãjâ. Iz toga bi sledilo da inicijalno a. *a{utâ. 264 Neka obrazovawa problemati~na su u pogledu starine. dok se oblik *a{utâ smatra etimolo{ki nejasnim. *adu{â. a-. w-. time nije iskqu~ena mogu}nost relativno poznijih obrazovawa (Truba~ev 1971:267–268)262. *abredâje. *askodâ. *abredã / *obredã.(o wemu detaqnije v. *abredâ. latinske i germanske potvrde slabe i problemati~ne. u gr~kom se ekvivalent ovog prefiksa. U SP prefiks *a. Konstatovano je. *agolvo?. id. Iako se na osnovu neproduktivnosti ovog tvorbenog modela mo`e zakqu~iti da je re~ o pojavi praslovenske starine. sastavqenu iskqu~ivo od imenica261 (za razliku od slovenskih jezika. 265 O slov. *arebã. 1972a:18–20. i Ivanova 1981./ *o-. *o. *apadâ. ali se tretiraju kao praslovenska zbog starine prefiksa i potencijalne starine prefiksalnih slo`enica datog tipa. [ulâga~ 2002. *arebâ./ *e-) i izdvojen je u slede}im oblicima264: *abolnâ II. *arebãkã. *arebica.118 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 11) Prefiksi a-.

/ *e-) (ÅSSÀ 1:71).cc.-h. 1977:44–45) i ja-puriti „~initi da nekome lice bude crveno. }a. to bi zna~ilo da se ovaj prefiks ne javqa samo kod imenica./ *o-) (Petleva 1977:45). stara slo`enica osnove *pado. Pojavu da jedan prevashodno imenski prefiks po~iwe da u~estvuje i u derivaciji glagola uo~ili smo ve} na primeru prefiksa pa-.nastalo sekundarnim du`ewem o-. up. ja- 119 gubqewa po~etnog suglasnika nekog od ekspresivnih preverba. Mo`da je u pitawu tendencija u razvoju funkcionisawa imenskih prefiksa. rumeneti. *pasti i prefiksa a. uzbu|ivati. npr.(ja-pad) (Berneker 441). zajapuren. potresati nekogŒ. ha-. Od posebnog zna~aja je ~iwenica da je u dva g l a g o l a izdvojen arhai~an prefiks ja-266: ja-pra`iti se „crveneti seŒ (Skok I 755 s. japuriti se) : pra`iti „paliti.koji se obi~no javqa u zna~ewu pribli`nosti (< ie.). Petqova tuma~i element ja. ead. Tako|e treba pretpostaviti i mogu}nost da je inicijalno a. Kne`evi}. praskati potpaquju}iŒ (RJA) < *pra`iti. *apadâ. 474). dakle.kao arhai~an prefiks sa zna~ewem debilitacije ili pribli`nosti. koji se svodi ili na *e. pe}iŒ (Skok III 81. japad). uzbu|ivati se.-h. ka-. osojeŒ < *japadâ (Skok I 754–755 s.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 11) Prefiksi a-.-h. w-). ve} i kod glagola (up. Ukoliko bi se. Berneker ipak smatra da je re~ obrazovana na slovenskom terenu: upore|uju}i je sa zapad.ili na *a(< ie. crveneti se. re~ je stara. on izdvaja stari prefiks ja. U ÅSSÀ rekonstrui{e se psl. pucati. . sa drugim prevojem s. `e}i. Petleva l.v. *e. navodi ovu re~ kao pozajmqenicu iz turskog (Kne`evi} 1962:164. *o. 266 Jedna od imenica u kojoj se izdvaja ovaj prefiks jeste i s. funkcije gr. japuriti se „postajati crven. upu}uju}i na Miklo{i~a. tvorevina (Petleva 1971:142). za`arivati seŒ (RSA) : puriti (se) „pr`iti. S. pr`iti (Petleva 1976:18. pe}i kakvo jelo bez pomo}i vode.itd.v. prefiks jatretirao kao varijanta prefiksa a-. crveniti. mo`da psl. ~iji se obrisi tek naslu}uju. ja-pad „mesto gde sunce ne greje.

.

OSNOVE .

.

„udariti. {alabajzer œskitnicaŒ Kordun (gra|a ERSJ). vrludaju}iŒ. po}i kamo odjednom bez svrhe. nasilnik. (ibid. {alabajzder m. „onaj koji se neodgovorno pona{aŒ id. „vetropir. {alabajzariti œne raditi ni{taŒ Ba~ka (gra|a ERSJ) {a-la-bajzer m. besposli~ar. „na{etati se. œuzalud tra}iti vremeŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). „po~eti se kretati nesigurno. smucati seŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. hodati bez ciqa i svrheŒ Srem (Vuk).) ha-la-bajsati impf. {alabazat „vr{qati. œglupirati seŒ (Andri}). „{amaratiŒ: On mene za~as izlabaza Ba~ka (gra|a ERSJ). neodgovoran. vrqati. Hrv. „hodati bez ciqa. „tumaratiŒ Virje (Herman 1973) . {alabazati œskitatiŒ Kordun (gra|a ERSJ). lupiti. pretra`ivati (obi~no po tu|im stvarima)Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). naskitati seŒ Zagara~ (RSA) pro-{a-labazat „proskitati. nahodati se bez ciqa. proluwati. Vlajkovi} 1966) {a-lo-baznuti se pf. silexija. œskrenuti. [ajka{ka (Galetin 1980). bezobrazanŒ: Kako ga nije sram da pred decom pri~a {alabazne pri~e Ro`aje (Had`i}) {a-la-bajzati impf. œneozbiqan. kao obezumqenŒ: Da bi tko ri~ rekao. skitatiŒ sev. besciqno se kretatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) za-{a-labazati (se) pf. „sko~iti. prolutati. „lutati.). bez ciqa. „nagva`datiŒ. bezobrazan ~ovekŒ Takovo (gra|a RSA). „nepouzdana osobaŒ Kolubara (gra|a RSA). Ba~ka (gra|a ERSJ). labaznuti pf. Vasojevi}i (Bori~i}). provrludatiŒ Split (Vidovi} 1990) {alabazan adj. Unac (Jovi~i}) {a-la-bajzdrati impf. Vinkovci (RJA). mlatnutiŒ (RSA).. nesposobwakŒ (Andri}).OSNOVE: 1) BAZATI 1) BAZATI la-bazat impf. {alabazat „govoriti bez smislaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). zabasatiŒ (RSA) na-{a-labazati se {atr. lutati. „lutati. {vrqati. œlascivan. labaznuti „udaritiŒ (Andri} 92. on bi se {alobaznuo kao bisan Makarska krajina (RJA) {a-la-bazati impf. „prekapati.

bazdrlikati.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Tako|e opovrgava Dani~i}evu pretpostavku da je bazati u vezi sa sln. onomatopeju baziknati: plamen je iz topa baziknal „izleteoŒ. nanositi se ne~egŒ: Janko se danas nabaza drva u japnenicu Lika (RSA.-h. sln. bazdulati. bziti se (Skok I 115–116 s. Skok ga pomiwe s. bazetati. vagari „lutatiŒ. banzati. sa promenom v > b i slovenskom palatalizacijom tipa legati > lezati (Loma 2000:613). Dani~i} je bio u pravu. glagol onomatopejskog porekla *bãzati „zujati (o insektima)Œ.v.v. oblike 267 Sa varijantama basati. baziwati.(po{to ne daje nikakvo obja{wewe). Loma pomi{qa da je bazati (preko *bagati) poreklom od lat. bazvizdati. ~e{.124 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI è bazati impf. bazat œid. basmak mawe je verovatno ([kalji} 126). bazat Zagara~ (]upi}i 1997) nabazati se pf. Sude}i prema tuma~ewu koje su za s. RJA) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`i glagol bazati. dovodi ovaj glagol u semanti~ku vezu sa bazati „i}i bez posla. „i}i tamo-amo bez ciqa. on tuma~i ovaj glagol kao slo`enicu sastavqenu od imenice {ala „jocus. ÅSSÀ 3:143). tuma~e}i basati „lutati. {vrqati. odakle je rekompozicijom moglo nastati bazati (Skok I 125–126). [kaqi}evo tuma~ewe od tur. up. {egaŒ i glagola bazati (Skok III 379). . bazat Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). isti~u}i da se bazati javqa i u slo`enici sa {ala-268: {alabazati „vrqatiŒ. me|utim. Ali u odrednici posve}enoj glagolu {alabazati. (RSGV). U oba re~nika on se svodi na psl. {vrqatiŒ. „dugo. bandrqati (RSA). mnogo nositi. up. bazdjeti. bazdr~iti. tumarati. 268 S obzirom na to da je {ala. U obliku labaznuti „udaritiŒ (nije registrovan kod Skoka) izdvaja se prefiks la. { a l a b a z a t iŒ (RSA)267. bazdalikati. Konstatuje. bazdrkati. ba`|akati. basati). gde navodi kajk. bzikati.navedeno sa crticom. Vojv. moglo bi se pomisliti da ga Skok shvata kao element {ala. Skokovo tuma~ewe ne stoji ve} iz razloga {to za s. œobadati se (o stoci)Œ (SP 1:466–467. Na drugom mestu. Uskoci (Stani}). prenositi ne{to. jezik nisu karakteristi~ne slo`enice obrazovane po modelu ’imenica (u nominativu) + glagol’. landrati. ^ak i da se ne uzme u obzir na{ pristup tvorevinama ovog tipa. udaratiŒ. da se ni za jedan od ova tri oblika ne mo`e utvrditi poreklo.i osnova baznuti (< *bãznoti?). Lika (Ajxanovi} 2002).-h. bazati ponudila dva praslovenska re~nika.

Vlaji}-Popovi} (uz izvesnu ogradu) posmatra ovu porodicu re~i iz druge perspektive. Priroda samog elementa {ala. o{amariti. pf.(varijanta prefiksa la-). Oblik {alobaznuti i u tvorbenom i u semanti~kom pogledu stoji u vezi sa labaznuti. ~ime se diskvalifikuje pomenuta rekonstrukcija a ujedno dovodi u pitawe i predlo`eno psl. v. osnove lab-. labaznutiŒ (RSA). olamariti „sna`no udariti. odalamitiŒ Ozaq (Te`ak 1981) (Vlaji}-Popovi} 2002:274 druga~ije. dijalekatskoj potvrdi. koja se svodi na psl. krenutiŒ (RSA). tele-). OS 53 s. glagola predla`e rekonstrukciju psl.nije do kraja razja{wena (op. semanti~ki identi~ne glagole la-banuti „v. koji bi se nalazio u odnosu apofonije prema *lubati „udaratiŒ.-h.na ve} postoje}i prefiks lo. *lãbãzã / *lãbozã krajwe problemati~na. u obliku {alobaznuti do{lo je do wenog naru{avawa. lupiti nekoga. kala-. Oblik {alabazati predstavqa spoj prefiksalnog elementa {ala. kao derivate s. bezniti. Bjeleti} 1993:42–43). udaritiŒ : zuknuti „fijuknutiŒ (RSA) (za razvoj zna~ewa „udaritiŒ kod onomatopeja up. la-zuknuti „o{inuti. mo`da i o-la-mariti. Glagol labaznuti ona dovodi u vezu sa ukr. jer je zasnovana na sumwivoj ukr. ukrasti. I upravo takvo tuma~ewe nalazimo u ESUM 3:276 s. klepiti. áobuz i prihvata se tuma~ewe Slavskog o wenoj povezanosti sa áobuzie „korovŒ (Sáawski V 127–128 s.v. Autorka je svesna da je rekonstrukcija psl. loboz270. ali nepostojanost fonetskog lika jeste jedna od karakteristika ekspresivne leksike (Petleva 1981:92). Kod wega je do{lo do naslojavawa prefiksa {a. balvan. sg. lupitiŒ Leskovac (Mitrovi}) (druga~ije Vlaji}-Popovi} 2002:135). drpiti ne{toŒ Banija (gra|a RSA) : bânem 1. „udariti. *bãzati : bezati „dirati. *lãbãzã / *lãbozã (ÅSSÀ 16:229) i na osnovu s. marati). lupiti. wegovo prisustvo u mnogim ekspresivnim glagolima opravdava i potkrepqu269 Kao tvorbenu paralelu up. {ele-. imenicom loboz „neotesanko. 270 Re~ se tretira kao pozajmqenica iz poq.-h. glagola *lãbati (eventualno i *lãbazati) „udaratiŒ. la-puhnati „o p u h n u t i. grub ~ovekŒ. guratiŒ. koja mo`e biti i polonizam (Vlaji}-Popovi} 2002:177–178). tala-. brzo po}iŒ up.v. ali dopu{ta i mogu}nost ovakvog tuma~ewa). zalapu{iti „udariti. ~ala-.i glagola bazati (Bjeleti} 1993:39–40). „udariti. Me|utim. bala-. {qisnuti). bockati. Iako u ve}ini slu~ajeva kod dvoslo`nih prefiksalnih elemenata postoji vokalska harmonija ({ala-. áobuz). brzo po}i. zviznutiŒ Uskoci (Stani}) (za glagol mariti up. *lãbati.OSNOVE: 1) BAZATI 125 koji se tako|e izvode iz psl. 42–43). Za semanti~ki pomak „udaritiŒ > „sko~iti. bazniti (Bezlaj I 18)269. mo`da pod uticajem oblika {alabazati (a mo`da je proces formirawa prefiksalnog dela ovih oblika tekao u obrnutom smeru. {inuti. ulamariti „o{amariti. cit. u d a r a t i. baznem. o{inutiŒ. {amaratiŒ : mariti „udariti.v. .

273 Za s. ~uven. haraburda. Machek 160 s. ESUM 1:455 s. vezatiŒ (@elehovskiè) 271.273 Oblik halabajsati „tumaratiŒ. pujdati. {alabajzer (Skok ih ne registruje) fonetika kao da ukazuje da su u pitawu pozajmqenice (najverovatnije iz nema~kog). {alaøuØ. koje su se. Ova imenica tuma~i se dvojako: ili kao rezultat kontaminacije semanti~ki sli~nih laèdak i baèda „besposli~ar. {alaøuØnik „lakomislen ~ovek. Uø. kako je ve} pomenuto. o-{ala-mutiti : mutiti. dra`itiŒ Ozaq (Te`ak 1981). áabajda „nespretwakovi}. 275 Vlaji}-Popovi} navodi potvrdu ovog glagola sa ne{to druga~ijom semantikom: bajsati „hu{kati.276 271 Up.ba(j)s -ati < bas-ati „i}i nasumice. Kod oblika {alabajzdrati. {ala-vrdati : vrdati. {alabaè „grubijanŒ (Fasmer IV 396: < {aláè i baàØâ). mutitiŒ (ESUM 2:348. up. tuma~i se kao ekspresivno obrazovawe koje je u vezi sa koloØiØi). Uz pretpostavku da se bajs. poput rus. {alaberni~aØâ „besposli~iti.v. potucati seŒ (RSA). Skok. {alabola „besposli~ar. osnovni oblik je u stvari {alberni~aØâ < srvnem. {alaboliØâ „bazaØi. galaburda. pobrkati. labaèdak „len~ina. baxtac „hu{kati. Me|utim. Ako bi oblik {ala-ba(j)z-er zaista bio izveden od baz-ati. tumaratiŒ : badat „skitati. predstavqa pravu semanti~ku paralelu na{eg glagola.fonetski svodi na bahs-. {ala-vrwati : vrwati „lutati bez ciqaŒ. do koje je do{lo pod uticajem poq. u istom govoru zabele`ena je i re~ yilibaze.-h. koje pokazuje kako se i pozajmqenice modifikuju prema postoje}em modelu. lutati. 272 Up. i rus. rus. haáaburda. „no- . {eprtqaŒ.v. smatra glagol {alabazati slo`enicom od imenice {ala i bazati (Skok III 379). dangubitiŒ. 274 O elementu hala. autorka vidi paralelu ovom obliku u sloviw. skitati seŒ. besøosli~iØiŒ. {alabajzder. mo`da i ukr. onaj koga bije lo{ glasŒ (Fasmer IV 396). I u drugim slovenskim jezicima posvedo~ene su ovakve tvorevine. {alabajzer up. ukr. lutati. U wemu se mo`e izdvojiti element hala-274 i osnova bajsati275. {ala-badati „{vrqati. 276 Ovde `elimo da pomenemo jo{ jedan oblik koji na prvi pogled izgleda kao da je obrazovan prema razmatranom modelu: yilibazat pej. uklopile u dati tvorbeni model. ograni~en ~ovekŒ (Fasmer IV 396: < *{alã i balaboliØâ „brbqatiŒ.126 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe. za razliku od prethodnog {alabajzdrati. rus. Sáawski I 396 s. tumarati. podsticatiŒ (ÅSSÀ 3:115) (Vlaji}-Popovi} 2002:228). sa drugim prefiksalnim elementom kalaøuØaØi „me{ati.v. len~inaŒ.v. neradnikŒ. okovati. {alaberni~aØâ. nagovarati. „i}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). vragolanŒ (SUM) : øuØaØi „zamrsiti. onda bi se na analogan na~in mogao protuma~iti i oblik hala. yilibani pej. druga~ije Havlova 1978:40–41)272. ili kao varijanta ove pozajmqenice iz poqskog. up. koja se pribli`ila doma}em laèdak (ESUM 3:173). schallbar „poznat.

mogao bi se mo`da tretirati kao wegova varijanta. glupan. „glupan. zovu banzov Pirot. koje se proskita. skitatiŒ. no`urdeŒ. „veliki komad masnog mesaŒ. izvedenice: banza pogrd. i wegova ostala zna~ewa: „bazatiŒ. banzat „nesuvislo govoriti. {vrqati. Za zna~ewe „govoriti bez smislaŒ (posvedo~eno kod ba~kih Buwevaca) up. banzat „ogla{avati vikawem prodaju ~ega obilaze}i uliceŒ. Up. pro{irena nazalnim infiksom -n. œyiliyijaŒ Uskoci (Stani}). jo{ i yiliban „komad. banzati „buncatiŒ: Velika bolest baci ~ovika u tampas. telalitiŒ (RSA). bandzov pogrd. yalapat „onaj koji je velikih stopalaŒ Timok (Dini} 1992). . „lutati. pa ne ide sa ovcama nego banza (skita) kojekuda.OSNOVE: 1) BAZATI 127 U razmatranoj grupi re~i realizovana su zna~ewa „udaritiŒ. cipov. buncatiŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989)277. i}i bez odre|enog ciqaŒ [umadija (Grkovi} 1982). koja je verovatno osnova ovog denominala. Vrawe (RSA). Osim pomenutih. veliki lewivacŒ Vrawe (Zlatanovi}). banzawe. tutariju Poqica (RSA). banzat „lutati. 277 S obzirom na to da se glagol banzati u jednom segmentu semanti~ki podudara sa bazati. kao rezultat haplologije). banzadur „~ovek koji banzaŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989). œodraslo deteŒ. pogrd.(ako nije od balanzat „buncati. banzov „ov~arski pas koji se proskitaoŒ: Ov~arsko ku~e. fig. „neosetqiv i sirov ~ovek. a kao semanti~ku paralelu up. up. par~eŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). „zinzov. tikvanŒ Zaje~ar. up. osobito u vru}iciŒ Sumartin (Novakovi} 1994). œpronositi glasove. taban > tabanati. ge. bandza. tikvanŒ Vrawe (RSA). yalapan.

kreveqiti seŒ Unac (Jovi~i}). usta) prave}i grimase. raskora~itiŒ. (RSGV). isturiti seŒ. ra{iriti noge. izbekeqiti se. izgraditi i sl. iskrivqen izraz (o licu)Œ (RSA) raskreveqiti (se) „razma}i.Œ. izbe~iti seŒ (RSA). „sesti jako ra{irenih noguŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) ?ke-beqiti se impf.. œgovoriti. „kreveqiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) . „iskriviti teloŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). „bekeqiti se. nesigurnom mestuŒ: Nagobeqio ono ku}er~e na vr’ brda – da mu ga odnese vetar V. kreveqati se „kriviti usta. iskobeqiti se „isprsiti seŒ Herc. œolabaviti. praviti grimaseŒ Uskoci (Stani}). kriviti seŒ Uskoci (Stani}) na-go-beqiti pf. kreveqiti se „izvijati delovima tela. kreveliti se „nepristojno se smejatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) iskreveqiti pf. beqit (se) „kriviti usta. beqiti se œplaziti se. „na~initi grimasu. „kriviti. zapeti (precewuju}i sopstvenu mo})Œ: Kud si se ti nagobeqio. Vojv. œplakati jako krive}i. kad nisi kadar? Para}in (RSA) è beqiti se impf. kolutati (o~ima). k r i v i t i s eŒ. neprirodno razvla~iti (lice. be~iti (o~i)Œ. „bekeqiti seŒ (RSA). dobiti ru`an. „postaviti. œnasaditi se. o~i i jezik prema kome za poruguŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989) VARIJANTE / PARALELE: kreveqiti impf. ne{to na isturenom. iskreveqiti se „na~initi grimasu krive}i lice. kreveqiti se. (RSA) ras-ko-beliti se pf. derati seŒ (RSA). „grimasom iskriviti lice ili wegove delove i sl. be~iti o~i. neprirodne pokrete. omlitaviti teloŒ Uskoci (Stani}) keveqit se impf. razvla~e}i usta. œnapraviti se va`an. pona{ati se izve{ta~eno. pogorditi seŒ: I onaj se moj mali{an nagobeqio Leva~.128 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 2) BEQITI 2) BEQITI is-ko-beqiti se pf. œupeti se. neprirodno. nataknuti seŒ: Jadan mu `ivot kad se nagobeqio na dve ma~uge pa ide ibid. nagobeqiti se „izdi}i se. neprirodno prevrtati. b e k e q i t i s e. kretati se. P~elice. praviti grimase. kreveqiti seŒ Dubica (RSA) ?kre-beqiti se „kreveqiti se. prenemagati seŒ.

prenemagati seŒ (RSA) kreviti se impf. „kriviti se (o daskama)Œ. prihvataju i autori SEK-a).OSNOVE: 2) BEQITI 129 iskeveqiti pf. kretati se. „kriviti usta. bekeqiti se. sviwacŒ (v. s naprezawem. zakrivqenoŒ (Schuster-[ewc 576–578. kreveqastŒ Rijeka. Tomanovi} smatra da je oblik beqiti se nastao kao rezultat kontaminacije be~iti se + buqiti (o~i) (Tomanovi} 1938–1939:207). Ve}ina autora smatra ove re~i pozajmqenicom iz srnem. „onaj koji je krevqavŒ ibid. neprirodne pokrete. poq. koje se tuma~i kao denominal od kobel u op{tem zna~ewu „ko{ara. nabubrelostŒ. Me|utim. SEK III 63–64 s. up. Za obja{wewe porekla ovog glagola relevantni su i slede}i slovenski oblici: ka{.). iskreveqiti seŒ BiH (RSA) krveqiti se impf. bekeqiti se.v.v. dlu`. pona{ati se izve{ta~eno. neprirodno. kriviti seŒ (RSA) kriveqiti se impf. krevqa m. kobelec sa arh. obâlã. „kriv. isti odnos suglasnika kod ke~iti : keqiti (Skok II 75–76 s. osnovna semantika svih zabele`enih potvrda jeste „ispup~enost. dodat na glagol beqiti se (Skok s. ni akcenat.. iskola~iti (o~i). neprirodne pokrete. iskrivqen (o nogama). „govoriti. Kao i u slu~aju be~iti. gde je jed- . kesiti1 (se)). korpaŒ. up. oblost.i izvedenicama prideva oblã. Skok izvodi oblik izbeqiti se od onomatopeje be. {epav. iskrivqenih noguŒ.. On smatra da Dani~i}evo tuma~ewe beqiti se od bijel „kao lud zjati tako da se zubi bijeleŒ ne uzima u obzir ni q. be~iti o~i.. „izbuqiti. Stoga [uster-[evc rekonstrui{e psl. sl~. mr{titi seŒ (SEK III 64 s. {epa u hodu. iskeveqiti se „izbe~iti se. kobel „~atrqa. kabel’atet se „borati se. dijal. {antav..v. kobel). praviti grimase. kobieli} sie „postajati ispup~enŒ. dlu`. Macenauer u navedenim oblicima vidi slo`enice sa prefiksom ko. obãlã. ni ostale sli~ne re~i (Skok I 129 s. Po{to je re~ o ekspresivnim leksemama. mo`da bi se oblik beqiti mogao posmatrati i kao ekspresivna varijanta od be~iti. daqe). kriviti seŒ (RSA) krevqav adj. U obliku iskobeqiti se Skok izdvaja prefiks ko-.v. ~e{. pro{irene glagolskim sufiksom -q-. „kriviti usta. be~iti o~i. ~e{. *kobelâ. re~ je potvr|ena u poq. *kabelâ „ne{to zaokrugqeno.v.. buqe}i pogledatiŒ. bekeqiti (v. glu`. koko{arnik. izbe~iti. kobelec sa. bebekati). praviti grimase. tako|e i „predmet takvog oblikaŒ. koji je krivih. kobjelis se „pokrivati se perjastim obla~i}ima (o nebu)Œ. œime koko{iŒ (RSA) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika stoji glagol beqiti se. krevqast „koji se krivi. bebekati).

Skok dovodi glagol kreveqiti se u zna~ewu „plakati krive}i ustimaŒ u vezu sa onomatopejom krek-. s obzirom na semantiku.(up. ipak pridev krevqast „pomalo hromŒ. kebe~iti se.v.(ÅSSÀ 4:7. Isti glagol pomiwe i s. uz konstataciju da je pomenuti glagol istog postawa kao i onomatopejsko kreveqiti se. S obzirom na to da i sam [uster-[evc upu}uje na rus. *~e. otvara mogu}nost razli~itih tuma~ewa. be~iti).). kriv (o nogama). kriv). kojim se opona{aju glasovi i grimase plakawa (Skok III 126). kobeqati : gobeqati. kreveqiti seŒ. up. Po analogiji sa kriv-eq-iti se < kriv-iti se. obja{wavaju}i da se ta onomatopeja prenosi i na buku izazvanu plakawem (Skok II 188–189 s. sa izbo~inama (o kamenu)Œ (RSA). reljiti se „plakati. u okru`ewu ostalih oblika koji su uz wega navedeni. Me|utim. krevelj. i Bezlaj II 91 s. Kreuel „Art GabelŒ (Skok II 187 s. oblik krev-eq-iti se mogao je nastati od krev-iti se. Up.sa nekim (neutvr|enim) korenom *ben. ali smatra da je ovaj oblik bez bli`e veze sa nekim odgovaraju}im glagolskim korenom (ipak pomi{qa na kriv-) (Grickat 1955–1956:75).vv. Smatramo da u tra`ewu re{ewa treba po}i od osnovne semantike ovog glagola. Umetnuto -go. v. krek-).v.v. koje Skok stavqa u prvi plan (Skok II 200–201 s. treba ukazati na paralelna obrazovawa psl. ne treba iskqu~iti ni mogu}nost da je u pitawu denominal od gobeqa f. kao i glagol kriviti se u zna~ewu „plakatiŒ. 279 Up. sa na~inom formirawa kao krebe~iti se (v. Glagol kreveqiti se.130 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI no o ispalo (Matzenauer 1881:185). a to je „kriviti seŒ278. kobeniØâ „lomiti. Sli~nog mi{qewa je i Grickat. Tomanovi} smatra oblik iskobeqiti (o~i) rezultatom kontaminacije iskola~iti. koja se tuma~e kao spojevi ekspresivnih prefiksa *ko-. Oblik kebeqiti se mo`e se posmatrati dvojako: kao tvorenica sa prefiksom ke. koji se dovodi u vezu sa nem. daqe). ili iskobe~iti + izbuqiti (Tomanovi} 1938–1939:209).u nagobeqiti mo`e se tretirati kao zvu~na varijanta prefiksa ko. Sam glagol kreviti se nije zabele`en kod Skoka279. gV-). krivitiŒ. kreblja).(v. koji je neravnih povr{ina. izbe~iti (o~i) + izbeqiti. ili kao rezultat metateze od bekeqiti se. 278 Up. samu definiciju glagola kreveqiti se „plakati k r i v e } i ustimaŒ. gobeqast adj. 10:88 s. gde se za ~i- . Oblik krebeqiti se mo`da svedo~i o postojawu nezabele`enog (ali mogu}eg kao realizacija postoje}eg tvorbenog modela) *ke-re-beqiti se.v. „poguren. *kobeniti (se). koja izdvaja u kreveqiti se sufiks -eq-. „naplatak to~kaŒ. *~abeniti?. gobeqav.v.

Fasmer I 363. krevam. gabeqati : gaveqati. stvnem. a u drugom — „kreveqiti se. oblik srodan je psl. *krepiti : lit. {ebeqati : {eveqati). vrnuti). kriviti seŒ (ÅSSÀ 12:136). . isturiti seŒ > „napraviti se va`an. krouwil. 130–131). gubiti snaguŒ (odatle po principu enantiosemije > „oporavqati se. Wegovo stanovi{te se opovrgava u ÅSSÀ. k r i v i t i s eŒ. kreàm se.v. U tom slu~aju trebalo bi ra~unati sa osnovom *-veqiti.v. koje je u jednom pravcu dalo „iskriviti teloŒ > „isprsiti seŒ > „izdi}i se. 280 Up. 3:5 s. naro~ito kontinuante psl. krewel. kreà1. ~ime bi se lako objasnio i oblik ke-veqiti se (up. 281 Ovakav semanti~ki razvoj mogao bi se pozvati na paralelu slov. Up. ali i kao dokaz o postojawu nezabele`enog *ke-re-veqiti se (za tvorbu up. uprkos pomenutim lit. I ovde bi mogao biti isti koren kao u *krivã. krebe~iti. krebeqiti). Za semanti~ki razvoj „krivitiŒ > „slabiti. tavu porodicu re~i tako|e konstatuje aloglotsko poreklo (< srvnem.OSNOVE: 2) BEQITI 131 Smatramo da bi se on mogao dovesti u vezu sa psl. Ovaj psl. *obkrâjati. glagol kreveljati. geveqati : grveqati. kreveqiti se.281 Oblik kreveqiti se mogao bi se protuma~iti i kao varijanta od krebeqiti se (up. Kao paralelu za sln. bez obzira na semanti~ko odstupawe od tamo navedenih slovenskih potvrda. kreipti „okretati. usmeravatiŒ. krejo. virati) itd. krâjati). Machek 412–413. kraipyti „vrteti. ja~atiŒ280) up.u *krepãkã. nvnem. Kurkina 1980:32–34. Snoj 403–404. vu}iŒ. gaveqati. krevljam „{epatiŒ Bezlaj navodi s. *krejati / *krâjati (id. obrtati se. paralelama. koje Berneker upore|uje sa *krivã (Berneker 613 s. kebe~iti se). tuvirati : okovirka (v. pogorditi seŒ. ali je on mo`da ipak u pravu. Bazi~no zna~ewe svih razmatranih oblika jeste „kriviti (se)Œ. *obkrejo / *obkrejati (ÅSSÀ 27:206–207). kroul „zakrivqene vileŒ. krypti „okretati se. BER 2:728 s. Krauel). zakovrnuti : okovrnuti (v.vv.-h. krouwel. id. *krevati / *kreviti (ÅSSÀ 12:140–141). gde Truba~ov problematizuje difton{ko poreklo -e. Za krveqiti se up. kobeqati : koveqati. kebeqiti se. Skok II 192.

283 Up. kesiti1 (se)). klepetina œid. klebesina m. „id. pokuwen. bi reko da je siso u kobile mlijeko. otrom- boqen. formalno identi~an oblik o-}esil se 3. kes-mek „se}i.132 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 3) BESITI 3) BESITI o-ke-besiti / okebesiti pf. ose}ati se krivimŒ (BER 2:340. okebesitiŒ Uskoci (Stani}) o-ko-m-besit „obesiti. ili obratno. oslawati se (na nekoga)Œ Pirot (@ivkovi}) zaklembesiti pf. tuguŒ Zagara~ (]upi}i 1997)282 o-ke-m-besiti se „spustiti se nisko. „onaj koji je mlitav. mrtvuqav. rezatiŒ). kesam se „obarati glavu zbog ose}awa krivice. pognute glaveŒ: [ta si okesijo. snu`diti se. pogrd.Œ Piva (Gagovi} 2004).v. okebesiti „sneveseliti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). biti krivŒ. biti neraspolo`en. zami{qen. olabaviti se. daj se malo tresni. „zagledati se ne misle}iŒ: Gledaj ispre sebe. o b e s i t i. tuma~i se kao prenosna upotreba tur. . na}i se u takvom polo`aju i visini (o ne~em {to se nosi. ku si zaklembesijo? Piva (Gagovi} 2004) 282 Up. biti uveliko u drugom stawuŒ. „pustiti da ne{to visi. sneveseliti se. snu`diti se. {to se vu~e zapregom. ‹ se „opustiti se. opustiti. oklapitiŒ. okebesit se „obesiti se. Odnos ova dva oblika pokazuje da je kod ekspresivne leksike ~esta promena s > ~ (up. vrlo dugo mirno sedeti i ne praviti pri tom nikakav pokretŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) verovatno stoji u vezi sa bug. „postati bezvoqan. snevaseliti se. klembesim se 1. sg. iz istog izvora klepesina. Skok II 75–76 s.. visiti. olabaviti.)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). o-kesiti „biti bri`an.Œ. ne misle}i ni{taŒ: Po ~itav dan klebesi na }epalu i blene. oklebesiti „biti snu`den. {to stoji negde obe{eno i sl. zabrinut. naka~iti se. okebesit „opustiti. neotresitŒ Piva (Gagovi} 2004)283 kle-m-besiti se „ve{ati se o ne{toŒ Momina Klisura (RSA). jado moj! pored o-ke~iti „id. „visiti bez ikakvog pokretawa. biti neraspolo`enŒ Uskoci (Stani}). opustiti se (o izgledu lica)Œ: Oklebesijo dowu usnu i samo {to ne pla~e — Ne{to je oklebesijo. odsutno. plakati. S druge strane. sg. pognutom glavom i licem pokazati bezvoqnost. „gledati opu{teno. okesvam se „do}i nepozvan. oklebesiti se „pokuwiti seŒ Kosovo (Elezovi}) kle-besiti impf. okenbesiti / okenbesiti „v. otromboqitiŒ. opustiti se. up. otromboqiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990).

Dobri~. Resava. pokuwiti seŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V.OSNOVE: 3) BESITI 133 naklembesiti se prezr. nadviti se iznad ne~ega. „nagnuti se. zaostajatiŒ Pirot (Jovanovi} B. œtromo i}i. uzjahati (na nekoga). „opustiti (se). natkvesiti (se) œnadvisiti se. natkvesim se 1. sg. œpresamititi. œnadneti se. „id. pogledati nadnev{i se nad ne~imŒ Vrwci. sg. povr{noŒ Crna Reka (Markovi} 1986) . npr. „oklembesiti seŒ Timok (Dini} 1988). Babu{nica (gra|a RSA). o}ebasim 1. 2004). nadneti se nad ne{to: Natkvesim se zna~i nadnesem se nada {to. bez pokretaŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) o-}e-basil se „id. naheriti seŒ Kosovo (Elezovi}). 2001) hqenbesat impf. okqembesim 1.Œ Pirot (Zlatkovi} 1988). dugo mirno sedeti. oklebesitiŒ Piva (Gagovi} 2004). oklembesitiŒ Pirot (Jovanovi} B. natkvesit se „nagnuti se. pogledati odozgo. natkvesi se 3. le~ka nakvesila na tu stranu — [to si mi se nakvesijo tu vi{e glave? Kosovo (Elezovi}) nat-k-vesiti „natkriliti. otromboqit (se)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). natkvesiti se „uzvisiti se. pf. nadvisiti se. provaliju itd. Natkvesiti se zna~i nagnuti se preko nekoga te mu tako nagnut smetati u ma kakvom poslu Kupinovac (RSA). nagnuti se iznad ne~ega. nadvisiti nadnose}i se nad ne~im. oklembesit (se) „v. obesiti (se) o ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1986). „uraditi kako bilo.. Zaglavak. zaklawaju}i ne{to. „popeti se. sg. „nadneti se (nad ne{to ili nekoga)Œ Lu`nica (]iri} 1983). sg. visitiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) o-kle-m-basil se 3. sg. œnasloniti iznad ne~egaŒ Pirot (Jovanovi} B. sg. „visiti bez ikakvog pokretawa. naka~iti seŒ Momina Klisura (RSA) oklembesiti „v. naheriti seŒ: Ona se kamara. nad bunar. sg. nadneti seŒ Ro`aje (Had`i}). o}ebusil se „visnuoŒ Lu`nica (Mani}) è besiti (se) impf. oklembesi (se) 3. „ve{ati (se)Œ (RSA) -VESITI na-k-vesit se pf. 2001). „wihati se. ka mi se ~ini. 2001) o-}e-busi se 3. visiti iznad ne~egaŒ Pirot (Zlatkovi} 2003) pri-ku-vjesit se œizdu`iti se i obesitiŒ: Prikuvjesijo mi se xemper ka‰dŠ san ga oprala Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) ?s-kle-vesi 3. sg.

okenbesiti. Loma 2000. Iz istog izvora poti~e i oblik o-}e-basil se. na-lo-vesiti (sa drugim inicijalnim prefiksalnim elementom). pa bi se mogao objasniti na analogan na~in < *ke-le-besiti (v. zaturitiŒ Bjelovar (RSA). nasovre~it „lo{e se postaviti. nasolovesiti se „nabu}iti se. nasara~iti se „smestiti se na nezgodno mesto tako da to pada u o~i i smeta drugimaŒ (RSA). visjeti. natrontati ode}omŒ. ko-.v. oklabu{i „praviti se nezainteresovanŒ. RJA) < klepati (Skok II 95–97 s. Umetawe nazala kao dodatno sredstvo ekspresivizacije prisutno je u gotovo svim varijantama ovog glagola. klembesiti se.c. zabaciti. oklabusi. ali sa inicijalnim prefiksom }e. nikako se ne mo`e iskqu~iti ni uticaj sinonimnog onomatopejskog glagola klempesati „wihati se vise}i. naheriti seŒ Ba~ka (RSA) ?na-so-lo-vesiti „navu}i mnogo ode}e na nekog. klimati se vise}iŒ (RSA). i klimbesati „klatiti se.< ke-. beqiti). i ÅSSÀ 31:22–25 s. „ste}i povoqan. nata}i ({e{ir. nasora}iti se „nakupiti se. nakriviti se. okembesiti se. ugodan polo`aj. ostavqaju}i da bude rastresito (slamu. mak. sna}i seŒ Barawa (RSA). U obliku oklembasil se do{lo je do promene vokala osnove.)Œ. *obvesiti (se)) i on se nalazi u osnovi ve}ine navedenih oblika285. naguntati seŒ (RSA)284 · Navedeni oblici predstavqaju kontinuante psl. ili zakr~i putŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). *viseti. Oblik klebesiti u tvorbenom pogledu podse}a na krebe~iti se. oklapu{am „o b e s i t i u{i kao svi284 Up.kao etimolo{kom problemu v. nastalo verovatno kao plod kontaminacije klimati i klembesiti. up. oklembasil se.> b. Me|utim. Dekompozicijom (ili kako to Skok ka`e „krivom deprefiksacijomŒ) prefigiranog *ob-vesiti dobijen je oblik besiti (Skok III 596–597 s. nabacati. up. krebeqiti se. 285 [ire o dekompoziciji ob.i umetnuto m pred labijalom. klep)286.v.)Œ. Wegova neposredna tvorbena paralela jeste oblik s-kle-vesi. be~iti. nasanda~iti „staviti neku stvar bilo gde. na~etiti seŒ (RSA). postaviti ne{to tako da smeta. Skok l. U obliku o-}e-busi se tako|e se javqa }e. pomiwe samo oblik okombesit se i pravilno u wemu izdvaja prefiks ko. nalovesiti se „nagnuti se. koji je apofonska varijanta psl. nasara}iti „natu}i. kapu i sl. v. . koje se smatra srodnim sa mak.< ke-. seno i sl. glagola *vesiti. sa istim vokalom u osnovi.134 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?na-lo-vesiti „natrpati. nagomilati ne sabijaju}i. ku-. nasara}iti se fig. ali je u osnovi vokal -u-. 286 Up. up. okebesiti. klatiti seŒ Dubrovnik (RSA. Ispred osnove besiti javqaju se prefiksi ke-. a kao posredan dokaz da je pretpostavqeni ishodi{ni oblik verovatan mogu poslu`iti oblici na-so-lo-v e siti .v.

).v. spustiti se vise}iŒ (RJA)291. *nakovesiti (se) / *nakãvesiti (se). 293 Za etimologiju ovog oblika mo`da bi bilo zna~ajno pore|ewe sa ~e{. kabelit se). Oblici nakvesit se. 835)287. prikuvjesit se posebno su zna~ajni zbog toga {to se u wima ~uva osnova vesiti u izvornom. ali osnovne glagole basiti. . leksema prvi su ukazali autori ÅSBM. nakvesit se varijante glagola nakve~iti se „nagnuti seŒ. jer je wihova osnovna semantika 287 Mak. bez ikakvog daqeg obja{wewa (Skok II 252 s.c. spoj *na. nakoves’icca „natmuriti se (o ~oveku. blizu beloruske granice (l. sagibati seŒ (v. kabu{iti se „mr{titi se. Kurkina 1992:96. nad. natkvesit se./ *kã. nebu)Œ. k-) (ÅSBM l. potvrda. Formalne i semanti~ke pandane s. Skok samo konstatuje da su oblici natkvesiti se „obesiti se. Razmatrane oblike oni svode na psl. Nije sigurno da ovoj grupi leksema pripadaju i oblici sklevesi293. pri ~emu samo kvesiti nije potvr|eno. nalovesiti. pridevom klapouv „klempavŒ < psl.OSNOVE: 3) BESITI 135 waŒ (BER 4:834. ispred koje se ni`u „obi~niŒ prefiksi na-. dijal.i kvesiti.c. nakuvesicca „navaliti se. kavousiti. i s. Mahek pomiwe samo oblik kabousiti. kabousiti. tuma~e}i ga sasvim druga~ije (Machek 233 s.-h. autori ÅSSÀ rekonstrui{u psl. ku. nasolovesiti. øovesiØâ nos. rus. nakovesicca „natmuriti seŒ. 288 Up. nakovesicâ „namr{ØiØiŒ: brovi nakovesiu289 (ÅSBM 7:218–219). *klapouxã(jâ) (ÅSSÀ 9:186). u kojima Moskov izdvaja prefiks ka. ali paralelnog razvoja u svakom od jezika. izraz obesiti nos „snu`diti se.i ekspresivni k. kleviti se „savijati se.(ku-. glagol je verovatno u vezi sa mak. i blr.).sa glagolom *vesiti (ÅSSÀ 22:140).v.-h. leksemama nalazimo u blr.v. oneraspolo`iti seŒ. Vlaji}-Popovi} za oblike o}ebasil se. *kleviti se).(< *ku-). obesiti seŒ. ÅSSÀ 10:18 s. Tako|e nagla{avaju}i ovu upadqivu podudarnost blr.i arhai~nog prefiksa *ko. navesiØâ gubá „napraviti nezadovoqno liceŒ (ÅSSÀ 22:140). ili da su rezultat samostalnog. i ~e{. natkvesim se. busiti (uz nagla{eni oprez) sme{ta me|u derivate glagola buhati (Vlaji}-Popovi} 2002:230–231)288.-h. duriti seŒ. nakoves’iØ’ brov’i „skupiti obrveŒ (Nikon~uk 1979:124)290. *vesiti. 290 U izvoru se nagla{ava da je potvrda iz severnog Polesja.(< *kã-). o}ebusi se predla`e istu tvorbenu podelu. izdvajaju}i u wima ekspresivni prefiks ko. Na bliskost s. -kve~iti se)292.-h. 292 O glagolu na-kve~iti se v.(Moskov 1981:97). ~istom vidu. 291 U RJA se konstatuje da je glagol nastao od nad. 289 U pogledu semanti~kog razvoja upu}uje se na rus. smatraju}i da one imaju ili zajedni~ko poreklo. i s. up.

œoneveseliti se. otrboqit se / otrboqit se „opustiti stomakŒ [umadija (Grkovi} 1982). na-so-vrqati „nabacati. opustiti se (o trbuhu. so-vrwati „gomilati jedno na drugo. nakriviti se. v. ^ine ga zna~ewa koja se legitimno razvijaju iz osnovnog „obesiti. otromboqiti „postati tromŒ.treba videti „priraslicuŒ s(o). nagomilatiŒ. opustiti (se)Œ: „snu`diti se.v. otromboqit „v. otromboqiti (se) „opustiti usne. Skok II 577 s. otromboqiti se „spustiti se nisko. na-so-veqiti „nabacati. naheriti seŒ svojom semantikom uklapa u razmatranu grupu. biti neraspolo`enŒ. visitiŒ. up.< *s(o)-. oto-mn-boqiti „opustiti.136 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „natrpati. olabaviti. fig. „biti u drugom stawuŒ295. ovla{. opustiti seŒ Ivanda (^e{qar 1983). otoboqit (se) „oklembesiti. Jedino se povratni glagol nalovesiti se „nagnuti se. mo`da odatle „uraditi kako bilo. 294 Mo`da bi se ipak ovo zna~ewe moglo dovesti u vezu sa osnovnim „obesiti. otoboliti (se). namestiti ne{to da stoji nestabilno. pro{irenu slogom sa likvidom -lo-. obesiti usne. visiti. otomboqitŒ Kosovo (Elezovi}). . obrazeŒ. u elementu so-lo. otromnboqiti „opustiti usne. uop{te uraditi ne{to kako bilo. ve} pomenuto klempesati „wihati se vise}i. „otomboqiti. obesiti (se)Œ Uskoci (Stani}). povr{noŒ294. klatiti seŒ (< klepati) i klepati „aqkavo raditiŒ.v. o ne~em {to se nosi ili vu~e zapregom)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). olabaviti (se). trpatiŒ Piva (Gagovi} 2004). sg. Semanti~ki dijapazon navedenih oblika prili~no je uzak. naslagati rastresito. otoboqitŒ Kosovo (Elezovi}). uraditi kao od bedeŒ (RSA). œimati poveliki stomak (o `eni u drugom stawu)Œ. labavo. Pod pretpostavkom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe navedenih oblika ta~no. nasomr|en s. mi{i}e na obrazuŒ Uskoci (Stani}). up. ulewiti se. nagomilati ne{to bez redaŒ CG (RSA) (v. otromboqitiŒ Kosovo (Elezovi}). 295 Semanti~ki pandan razmatranim oblicima nalazimo u slede}oj grupi glagola: otoboliti (se) „opustiti (se). bez kona~nog re{ewa. sklepati „uraditi kojekakoŒ (v. nabacati. odrmboqi 3. mrditi se). ne zbijaju}iŒ : naoveqiti „postaviti. Vlaji}-Popovi} 2002:291). opustitiŒ Timok (Dini} 1988). so-vrqati. biti tu`anŒ Uskoci (Stani}). otomboqit „v.

(RSA) is-ko-be~iti pf. {epuriti seŒ: Kojega se |avola kebe~i CG (RSA). „razdvajati. isprsiti se. œv. iskriviti bokŒ: [ta si se tu iskebe~ila? Bos. (RSGV) ke-be~iti se impf. {iriti nogeŒ Uskoci (Stani}). œv. œopustiti se. zakerebe~i{ se kako o{ [abac (gra|a ERSJ) is-ke-re-be~iti se „iskriviti malo vrat na jednu stranu dr`e}i se gordo. „praviti se va`an. {epuriti seŒ (RSA). razmetati se. kerebe~iti œvu}i. Grahovo. iskriviti se u teluŒ Bos. Herc. kerebe~it se „neozbiqno se pona{ati. Hrv. raskora- . „zauzeti ponosito. teratiŒ: Svaki dan je kerebe~i nekud Aleksandrovac (gra|a ERSJ). „dr`ati se va`no. œistegnuti se. „oholo. izbuqiti seŒ: U Dubrovniku se ka`e: iskobe~im se od straha. œid. pona{ati se slobodnoŒ: Najboqe je kod svoje ku}e. „isturiti. kerebe~iti se œzagledati se. oholoŒ Ba~ka (RSA) ke-re-be~no adv.Œ. „praviti se va`nim. po~eti prevrtati. izgledati va`noŒ Ma~va. iskreveqiti seŒ BiH (RSA) ke-re-be~iti se / ke-re-be~iti se impf. iskola~iti (o~i).. (RSGV). œkreveqiti seŒ. ko~operiti seŒ: Sve se ne{to korobe~i CG (RSA) ku-ro-be~iti se œpraviti se va`an. prsiti se. Grahovo. „i z b e ~ i t i. uko~enoŒ (RSA) ?k-re-be~iti impf. „nakriviti se. izbuqiti. œuko~eno hodatiŒ Vojv. gordo. kobecati seŒ Dalm. {epuriti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). krebe~iti se „~initi {to ve}i razmak sebi me|u nogama. œdobiti lo{ izgled (u licu). razmetati se. povremeno {irom otvarati (o~i)Œ: Iskobe~iti zna~i kad ~ovjek pred smrt okre}e o~ima CG. izmotavati seŒ [umadija (Grkovi} 1982) za-ke-re-be~iti se pf. „praviti se va`an.OSNOVE: 4) BE^ITI 137 OSNOVE: 4) BE^ITI 4) BE^ITI ko-be~iti se impf. iskobe~iti se „i z b e ~ i t i s e. kebe~iti se œpraviti grimaseŒ Ba~ka (gra|a ERSJ) is-ke-be~iti se pf. oslabetiŒ: Bija{e se iskobe~io od rada CG. kerebe~it se „praviti se va`an. izvaliti seŒ: Eno se iskobe~io u ladu ka i mrcina Lika (RSA) ko-ro-be~iti se impf. ukrutiti seŒ (RSA). ko~operiti seŒ CG. oholo dr`awe. razmetati se. {epuriti seŒ Vojv.. razmetati se. œkriviti seŒ.

ra{iriti seŒ Uskoci (Stani}).. pru}iti se po zemqiŒ (Marseni} 1986). ra-{e-be~i se pf. prepo bi se |avo od wega Piva (Gagovi} 2004). (RSGV) ?re-be~em se 1. 298 Nije jasno spada li ovamo i izbrembe~iti „ispre~iti se. navije) k onoj strani. ko~operiti seŒ (RSA).). „glasno se smejatiŒ Lu`nica (Mani}). razroga~eno. „drsko se smejatiŒ Pirot (@ivkovi}). œste}i veliko imawe. s koje riba dolazi CG (RSA) ?{e-be~i se 3. impf. (RSGV). krebe~it (se) „{iriti (se)Œ: Ne krebe~i tome |etetu noge. œiskeziti se. otegnuti se. iskrebe~it (se) „ra{iriti (se). raskora~itiŒ. rebe~e se 3. up. (ibid. „raskre~iti se. nakabe~i ga (nakrivi. œrazvrnutiŒ: Iskrebe~i}u mu obadvije! Za~ara~ (]upi}i 1997) ras-k-re-be~iti se „v. œnapadno posmatratiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) is-k-re-be~iti se pf. raskere~iti „razroko gledatiŒ: Raskere~ijo o~i. „gledati {iroko otvorenih o~iju. nagnuti. impf. kad drugi nagone. rebe}e se pogrd. raskere~itiŒ. ra{iriti noge. rebe~iti „maltretiratiŒ. bahato se pona{atiŒ. „smejati seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)297. sg. iskre~iti nogeŒ Dubica (RSA). œpodrugqivo se smejatiŒ Vojv. sg. raskrebe~it (se) „ra{iriti (se). „glasno. raskere~iti / raskere~iti „razma}i. Timok (Dini} 1988)298 è be~iti impf.138 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~ivati seŒ id. œfutuereŒ (?) Vaqevo (usmeno A. rebetiti „glasati se (o pticama)Œ. razvrnu}e{ ga. zabezeknutoŒ299: [to me be~i{. ili ka’ da 296 Up. „nakriviti. „(namerno) se glasno smejati da bi se skrenula pa`waŒ Timok (Dini} 1988). „ra{iriti (se). lovac za vrijeme samoga posla. razdvojiti (se). pomeriti. 299 Up. raskere~iti se / raskere~iti se „razma}i svoje noge {to se vi{e mo`eŒ Uskoci (Stani}).. œrazdvojiti (se). prosta~ko smejawe. zakloniti prolazŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). ra{iriti noge. sg. radi skretawa pa`we na sebeŒ Timok (Dini} 1992) na-ka-be~iti pf. izraz be~iti o~i „gledati razroga~eno. poma}iŒ: Kari}em se love skobaqi i krapi . razvrnuti (se)Œ: Pero mi se raskrebe~ilo. 297 Up. ispru`iti se. „smejati seŒ: Kaj se stalno rebeti{? Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). Kad se kari} spusti . œizbe~iti o~iŒ: Iskrebe~io si o~i ka {aruqa!. „dr`ati se razmetqivo. . isceriti seŒ Vojv. izdede(n)~iti se „izvaliti se. rebetiti se pej. ka’ da me nikad nijesi vi|eo. opru`iti se celom du`inomŒ Uskoci (Stani})... prepre~iti putŒ: Iskrebe~ilo se nekakvo stra{ilo nasre puta. razvrnuti (se)Œ: Raskrebe~io noge ka `abac i onako ide Za~ara~ (]upi}i 1997)296 ?k-le-be~iti se impf. zabezeknutoŒ (RSA). Loma) rebe~awe n. „i}i raskop~anih grudi.

œkreveqiti se. œkloniti se s izrazom nezadovoqstva na licuŒ (RSA). praviti grimaseŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). œ{irom otvarati o~i. sirotiwska ku}aŒ CG (RSA). buqe}iŒ. date uz oblik. (RSGV). isticati seŒ (RSA). 301 Up. œnaprezati o~i pri slabom osvetqewuŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). gledati za~u|enoŒ. „ko~iti se. koji izvrati. rebriti seŒ: Kada se ~ovek neprirodno isprsi ka`e se u potsmehu: {ta se be~i{ ili {to se kerebe~i{? Vojv. be~alina f. be~it se „~uditi se ne~emu i pri tome napadno gledati. œrazmetati seŒ sev. usta)Œ. izobli~iti seŒ (RSA). œpopreko gledatiŒ. gledati qutito i razroga~enih o~ijuŒ Zagara~ (]upi}i 1997) iz-be~iti pf. be~iti se „prsiti se. omr{avetiŒ. fig. œbiti prazan (o prostoriji. gledati ra{irenih o~ijuŒ. nije sasvim jasno koje zna~ewe je u pitawu. izbe~iti se „zauzeti obestan. „{iroko otvoriti (o~i). izbe~it se „pogledati razroga~enim o~imaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) be~iti impf. œmaltretirati nekoga zbog sitnicaŒ Vojv. (RSGV). prkosan 300 Iz definicije „be~e se obi~no decaŒ. 302 Up. be~at se „gledati o{tro.c. razroga~iti o~iŒ. {epuriti se pri hoduŒ Vojv. „razmetati se. „izbaciti napred. osobito ve}oj)Œ301.. napraviti grimasu {iroko otvaraju}i o~i. iskola~iti. p r a z n a. œpraviti se va`anŒ Segedin (gra|a ERSJ). Vojv. sinonim ovog glagola je oblik bejit se (l. be~it se „razmetati se. fig. U svakom slu~aju. izbuqiti. uporno gledati. izobli~iti (lice. „zapu{tena zgrada koja z j a p i. prsiti se (o kowu)Œ303. iz istog izvora pe~it se œid. œiskriviti se. be~iti se „{iroko otvarati o~i. isturiti (prsa)Œ: Bakowa je. œiskriviti. be~iti se œ~uditi se. [ajka{ka (Galetin 1980) zabe~iti se pf. be~it „napadno.Œ. œisprsiti se. „kriviti usta i o~i na koga za poruguŒ Brusje (Dul~i}i 1985)302. jako oslabiti. hvalisati se. fig. be~it „netremice gledatiŒ Buwevci (Pei}/Ba~lija). œpodsticati kowa da se propne na zadwe nogeŒ Vojv. (RSGV). prsiti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). razroga~itiŒ. (RSGV) izbe~iti pf. „zauzdavati kowe kajasimaŒ. (RSGV).). izbe~iti se „(na nekoga) pogledati {iroko otvorenih o~iju izra`avaju}i prekor. izbe~i prsi Poqica. be~it Sumartin (Novakovi} 1994)300. .. uko~iti se.OSNOVE: 4) BE^ITI 139 sam sre}u ureka’? CG. i be~iti „pritezati uzdama (kowe da dr`e visoko glavu)Œ Ba~ka (RSA). œpromeniti se u licu. negodovawe i sl. gledati u ~u|ewuŒ Zagara~ (]upi}i 1997). razroga~iti o~i od ~u|ewaŒ Vojv. 303 Up.

ispup~iti seŒ: Buragat je onaj. „kriviti usta.140 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI stav. borbeni stavŒ. *okotã „kukaŒ. œnapraviti se va`an. i bekarit se „prsiti se.c. izbo~iti (se)Œ (Loma l. nabe~iti se „zauzeti prkosan.)Œ CG.v. *p(h)u. Banija. a to je bekeqiti impf. tj. *bo~. *pe~iti (v. kom se trbu izbe~io Otok (RSA) nabe~iti „isturiti. be~iti / bu~iti < *ob-e~iti / *ob-o~iti. isprsiti seŒ.(up. bekokast (Stuli})305 : bu~iti „be~itiŒ. bekonast „buqookŒ (RSA). pu{taju}i obi~no glas ’be’Œ. glagolski koren *bek. i za praslovenski.-h. be~iti o~i. plaziti jezik. ali je. up. Ova osnova mogla se razviti u gnezdu *bok-. SP 1:352–353 s. pe~iti). isprsiti seŒ CG (RSA) · S obzirom na o~igledan tvorbeni i semanti~ki paralelizam navedenih oblika sa kontinuantama psl. sa drugim prefiksom ode~iti o~i „vratiti u o~ne dupqeŒ (Loma 2000:606). i za nivo pojedina~nih slovenskih jezika. (RSA)307.v. 308 Ovde treba ukazati na jo{ jedan glagol koji mo`da sadr`i koren *bek-. naro~ito kada se radi o onomatopejskim osnovama. sa osnovnim zna~ewem „iskriviti (se). *bob. „buqiti. razmetati seŒ. ÅSSÀ 2:151). s obzirom na semantiku.„krivŒ306.„duvati. qutiti se na nekogaŒ. *bo~iti imaju uglavnom sli~na zna~ewa kao gorenavedeni oblici. Stoga se mora ra~unati i sa mogu}no{}u da je do ozvu~avawa do{lo kasnije. osnove *be~iti.. npr. . œbekeqiti se. *paokã „paukŒ. nadimati (se)Œ (Korinek 1934:202–207)./ *ok. 305 Up.„nadimati seŒ (Popovi} 1951–1952). bu~ookast „buqookŒ (RSA). izbo~iti (grudi. S obzirom na oblik bek-ar-iti se „popreko gledati. izbuqiti (o~i)Œ Banat.: *pop. Slovenske kontinuante psl. SP 1:292–293 s. odatle *be~iti : *bo~iti. up. nije bez osnova pretpostavka da su ovde u pitawu kontinuante psl.: *b(h)u. 307 Up. up. bekeqiti se pej.mogao bi biti prevoj od *bokã „stranaŒ. isto tako je legitimno pretpostaviti kao ishodi{te psl.308 304 Varijantnost u pogledu zvu~nosti. izbekariti „izbe~iti. *ek. {iriti (o o~ima)Œ. jezika. *bo~iti. Jedino ne postoji saglasnost autora o tome koja je varijanta. keziti seŒ Jadar. u periodu samostalnog razvitka s. praviti grimase. be~iti. npr. pa bi i sa semanti~kog aspekta predlo`eno tuma~ewe bilo legitimno. œnadi}i se. sa deprefigiranim (o)b-. zvu~na ili bezvu~na — primarna. Hrv. *bo~iti se. izbekarit se „isprsiti se (pred kim ili na sedi{tu)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Ovu hipotezu potkrepquje paralelizam oblika be~iti. karakteristi~na je i za indoevropski. jer odnos e / u u korenu ukazuje na poreklo od *e / *o. 235). Me|utim. ÅSSÀ 2:233. Podjednako je verovatno i druga~ije tuma~ewe glagola be~iti (se). *bokati : *bo~ati. *pokati)304. 306 Ovaj koren ~uva se u oblicima *je~my „je~amŒ. stomak i sl. verovatnije da je nastala kao zvu~na varijanta u odnosu na *pe~iti (: *po~iti.

OSNOVE: 4) BE^ITI 141 Od svih navedenih oblika Skok pomiwe samo (iz)be~iti (se). v. (RSGV). nabekeqiti se „dosta.v. keciti. œispleziti seŒ Vojv. ni sam glagol keqiti nema utvr|enu etimologiju. plaze}i jezik i sl. kqovaŒ. bebekati). izbekeqiti pf. nakeqiti se „iskreveqiti se.Œ Vasojevi}i (Bori~i}). Vojv.v. ÅSSÀ 13:186 s. izbekeqiti se „napraviti grimasu (be~e}i o~i. (RSGV).v. Kurkina dovodi glagol keqiti se u vezu sa kal „o~wak.(I 129. „smejati se krive}i usta. pro{irene glagolskim sufiksom -eq. iskope~iti (sa umetnutim ko-) (Skok I 129 s.v. ali ne nudi svoje obja{wewe (II 75 s. iskeliti se „izderati se uz grimasuŒ Ozaq (Te`ak 1981). sa promenom p > b. *kãliti (se)). P~elice. ra{iriti (o~i)Œ. keziti seŒ (Kurkina 1996a:24).)Œ (RSA). œisplaziti. Ovakvo tuma~ewe smatra verovatnim i zato {to ne postoji oblik kobe~iti (Tobekariti se. kreveqiti seŒ. up. Povodom oblika kerebe~iti se samo pobija Macenauerovo tuma~ewe od it.v.(Skok I 129 s. keziti se. keqiti se itd. „izbe~iti. Skok ga izvodi od kesiti se „pokazati zubeŒ. U obliku iskobe~iti izdvaja prefiks ko. iskeqit œiskezitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). bekeqit se œid. ko-2).v. kreveqiti seŒ Potkozarje (Dalmacija). bebekati). kliti. *kãlã postalo osnova za obrazovawe glagola na -iti u zna~ewu „prorastatiŒ (upu}uje na s. krive}i usta. U skladu sa tuma~ewem koje je dao za glagol be~iti se. kreveqiti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). izbekeqiti se. iskobe~iti i kerebe~iti se. naro~ito u zameni suglasnika s. ke~iti. na~initi mnogo grimasaŒ (RSA). kerebe~iti se). beqiti se. iz ~ega se vidi onomatopejsko poreklo glagola (Skok II 628 s. keqit se „ironi~no se sme{katiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990).v. œsmejati seŒ. S obzirom na oblik keqiti. Ona smatra da je slov. isceriti seŒ (RSA). Unac (Jovi~i}). œsme{iti se (o malom detetu)Œ Zlakusa (RSA). tvrde}i da ovaj ekspresivni glagol pokazuje mnoge varijante. ghiribizzare. tj.). i da je na bazi te imenice stvoren glagol sa sekundarnom semantikom „smejati se. Tuma~e}i pak glagol pe~iti se. kreveqiti se (RSA). (RSGV). ispru`iti (jezik)Œ (RSA). glagol bekeqiti mogao bi se ra{~laniti i na be-keqiti (gde bi se inicijalno bemoglo tretirati kao prefiks). isceriti seŒ (RSA). kreveqiti seŒ V. mnogo se bekeqiti. Skok wega smatra ishodi{tem oblika be~iti se. iskeqiti (se) „napraviti grimasu razvla~e}i i gr~e}i usne tako da se vide zubi. œkeziti seŒ Kordun (gra|a ERSJ). Predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe razmatranog glagola (bek-eq-iti) dovodi se u sumwu postojawem semanti~ki identi~nog glagola keqiti se impf. Kragujevac. „otkrivati zube. Me|utim. „ru`no se smejati bez glasaŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). œplaziti jezik na nekogaŒ Vojv. Izgleda da nije bez osnova ni pretpostavka da je oblik keqiti nastao kao posledica perintegracije ishodi{nog bekeqiti (bek-eq-iti > be-keqiti) pod uticajem svesti o postojawu tvorbenog modela ’ekspresivni prefiks be. ispru`iti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). izbekeqit se „izvaliti se. kesiti1 (se)). I Grickat u obliku bekeqiti se izdvaja sufiks -eq(Grickat 1955–1956:75). konstatuju}i da onomatopeja ima i varijantu sa p: pe~iti se „kriviti lice prema nekomeŒ. II 116 s. Glagol be~iti izvodi od onomatopeje be.+ glagol’. (Skok s. Skok izvodi i glagol izbekeqiti se od onomatopeje be. œironi~no se sme{kati. bekeqit „praviti grimase. pej. Lika. ispe~iti. Srpske Moravice. Tomanovi} smatra da je oblik iskobe~iti (o~i) nastao kao rezultat kontaminacije glagola iskola~iti + izbe~iti.-h. iskola~iti. .

Oblik re-be~e se mogao je nastati na analogan na~in kao i re-pe~iti se (v. U obliku kurobe~iti se inicijalno ko. i ku-re-becati se „a~iti se.142 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI manovi} 1938–1939:209). „omawi a debeo ~ovekŒ Vrawe (Zlatanovi}) < tur. Oblik k-re-be~iti se mo`e se izvesti iz ke-re-be~iti se (kao rezultat gubqewa vokala u prefiksu ke-).i ke. {ega~iti se.pre{lo je u ku-. ali na{ materijal pokazuje suprotno. pe~iti). ko~operiti seŒ (RSA). verovatno adideacijom prema kur~iti se œpraviti se va`anŒ. „ru`no nakin|urena osobaŒ Pirot (@ivkovi}). U obliku k-le-be~iti se do{lo je do zamene likvida (r > l). „majmunŒ Leskovac (Mitrovi}). ludovatiŒ Uskoci (Stani}). up. izmotavati seŒ > „smejati seŒ. U pogledu semantike mo`e se pretpostaviti slede}i razvoj zna~ewa: „dizati. sebek „majmunŒ. najverovatnije pod uticajem glagola kliberiti se. Kod oblika {e-be~i se ne treba zanemariti ni uticaj imenice {ebek m. izbuqiti (o~i). ko~operiti seŒ.pro{iruju se u ko-ro-. nadimatiŒ > œizbaciti napred. Prefiksi ko. ke-re-. kobe~iti se „dr`ati se va`no. up. [kalji} 581 s. isturiti (prsa)Œ > „oholiti se. Kod oblika rebe~e se mogu} je pomak „neozbiqno se pona{ati.v. . {ebek. up.

gwurati (se)Œ. Figurativno zna~ewe „nemirna. pasuq isl. up. acc. bobrknuti (se) pf. pa ga {}alobrko (I. „pojesti ne{to malo na brzu rukuŒ. a posebno str{i. ° do|e Pere. œzagrepsti. onamoŒ (RJA) {a-la-brknut pf. ~alabrknt(i) œprezalogajitiŒ Kqu~ (gra|a ERSJ). œne{to malo uraditiŒ Uskoci (Stani}). i ~ambrkaq „drvenasti deo pawa koji nastaje razgranavawem. ° do|e brko. „bu}kati mlekoŒ Svinica (Tomi} 1984) ~a-la-brknuti pf. „bezbrk ~ovekŒ. nestalna osobaŒ verovatno se razvilo ukr{tawem sa ostalim navedenim oblicima. „d o b a c i t i u razgovoru kakvu nesuvislu re~Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) za-~e-brknuti pf. brcati. ° do|e stari. ni glagolske osnove brkati.?) ~a-brknoti pf. ~alaberknut „zalo`iti se.Œ Lika (Ajxanovi} 2002). povr{inski zagrepsti. tako|e brkqa f. jer nije jasno da li je brko stavqeno prema {}alobrko. inf. da bude pjan! Herc. Zovko. pa ga vari. œnemirna.OSNOVE: 5) BRKATI 143 OSNOVE: 5) BRKATI 5) BRKATI309 ?bo-brkati (se) impf. nestalna osobaŒ Uskoci (Stani})312 309 Na kraju poglavqa brqati bi}e dat zajedni~ki semanti~ki komentar oblika okupqenih oko osnova brkati. „popiti?Œ: Polaba}e i po~alobrkati silu vina. po{alabrknut „brzo pojestiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) ?}e-le-brk m. ~alabrcnutiŒ Uskoci (Stani}) {e-brkalo m. prigristiŒ Brusje (Dul~i}i 1985) po-~a-lo-brkati pf. ogrepstiŒ. œra~vasto drvo pobodeno u zemqu na kome se su{i seno. [kolski vjesnik V. „izjestiŒ: Pade ki{a. Saraje- vo 1898)310 ~e-le-brknuti „v. 311 Up. „pojesti obrok (naglo)Œ311.Œ. „malo. fig. prebi mi{a. up. ili obratno. 312 U zna~ewu „bezbrk ~ovekŒ re~ je slo`enica od }ela(v) i brk. pa ga hladi.. uop{te . Djetinje pjesmice. Nije jasno spada li ovamo imenica ~abrkaq m. Svrqig (RSA. br~iti i brqati. U rad smo je uvrstili zbog postojawa sli~nih oblika sa istom semantikom. a gdje li jo{. „potapati (se) u vodu. œid. ka-la-vrkati „srkati. „~ovek koji tetura ovamo. nepristojno jestiŒ. pa ga dere. (Zovko 1901:123) {-}a-lo-brkati pf. ° do|e mladi. za~eprkatiŒ Trebiwe (RSA) ~’o-brkat impf. {to zna~i da u woj nema ni prefiksa. {alabrknut. 310 Ova potvrda iz folklornog teksta nije sasvim pouzdana. ali mu ni u repu.

„me{atiŒ. vodu i sl.144 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI è brkati impf. ~ a l a b r c n u t i Œ. inf. Autor smatra da je re~ nastala ukr{tawem tur. postajati zbrkan. Potkozarje (Dalmacija). labrcnuti Vojv. batrgati seŒ (RSA)313 la-brcnuti / labrcnuti pf. ko-vrcnuti „koprcnuti se. okusiti. neukusno pripremiti jeloŒ Kraqevo (gra|a RSA) BRCATI ?bo-brcati (se) impf. cambar „kanyaŒ i na{e re~i brkaq. ~ebrcnut „malo zahvatiti. „id. œmlatarati rukom (obi~no ispred ne~ijeg lica)Œ.. za zvuk koji se ~uje pri mu`i. „zabrkati. ~eprknutiŒ Uskoci (Stani}). sg. „drvenasti deo pawa (~okota) iz kojeg izrastaju mladiceŒ Brati{kovci (Urukalo 1987:166. sva|ati seŒ (RSA). Vojv. odatle ~ambrkqiv „koji upadno str{iŒ. Svrqig (RSA.?) bombrcne 3. na brzinu. (RSGV). œdovoditi u zabunu. malo dobiti (hrane. kusnut i . (nekoga) ometati u posluŒ. brknuti pf. bombrcne se „pasti u voduŒ Crna Reka (Markovi} 1986) ko-brcati se impf.c.) ~e-brcnuti „ogrebati. œlo{e. œpogre{no zamewivati jedno drugim. gre{iti u zabuni. [abac (gra|a ERSJ). labrcnt Sanski Most (gra|a ERSJ). premetati (obi~no tra`e}i ne{to)Œ. „v. œ(po ne~emu) preturati. pra}aknuti seŒ.Œ. malo povreditiŒ: Osko~i kamen~i} i malo ga ~ebrcnu Piva (Gagovi} 2004). „k o p r c a t i s e. 167). (RSGV). pra}aknuti seŒ (RSA). labrcnuti Vojv. prepirati se. acc. labrcnit Ba~ka (gra|a ERSJ) le-brcnuti „ogrepstiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:38) ~a-brcnuti „~alabrcnutiŒ Rovca (l. œspletkariti. œmalo pojesti. zbuwivati se. u istom govoru brkaq m. bobrcnuti (se) pf. ~ a l a b r c n u t iŒ.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). pri muzedeo drveta koji str{i van grmaŒ. mutitiŒ. malo uzeti. zbuwivatiŒ.. œmalo ne{to uraditi. v r c n u t i se. u d a r i t iŒ Uskoci (Stani}) brk uzvik za naglo povla~ewe prstom ili ~ime drugim kroz mleko. (RSGV). „gurnuti u voduŒ: Bombrcni ga u vodu sa sve dreje. bobrkati seŒ. labrcnit „id. ‹ se „hitro se pokrenuti. œ(ne{to) ometati. brkati se „me{ati se u ne{to. fig. kad mlaz mleka iz vimena udari u mleko u kablu Uskoci (Stani}) zabrkati pf. up. 313 Up. remetiti. zbuwen. . me{ati ihŒ. „uzeti malo kakve hrane. labrcnuti „~alabrcnutiŒ (Vuk. RJA). Dowi Rami}i (Malba{a 1976).

Brcnula sam jutros svega kilo varavine ot svija ovaca Zagara~ (]upi}i 1997) razbrcat „r a z b a c a t i. {alabrcnuti pf. a sa‰dŠ se pravi veliki mu~enik i rawenik Piva (Gagovi} 2004) ~a-la-brcnuti pf.. malo pojestiŒ Mlava (RSA). lutatiŒ. {a-la-vrcati „u razgovoru svaki ~as prelaziti na druge predmete. ~alabrcnutiŒ Uskoci (Stani}). „i}i tamo-amo. preturati (po ne~emu). me{ati seŒ. Slav. ~alabrcnuti (Andri}). brcnut „malo pomustiŒ: Brcni malo kravu. brcnut œzalo`iti se ne~imŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). œjesti sporo i bez voqe. mrqavitiŒ. Leskovac (Mitrovi}) ~e-la-brcnit „prezalogajitiŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993) ~e-le-brcnuti „id. prezalogajitiŒ Piva (Gagovi} 2004). prebiratiŒ. izme{atiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) Up. ist. œme{ati. brcnuti „okrznuØiŒ Uskoci (Stani}). onamoŒ Lika (RJA). „pojesti. „koji je malo skrenuo s umaŒ: Zar ne vidi{ da je {alabrcnut kad je uzeja i obuja `enske cipele Vrawe (Zlatanovi}) è brcati impf. sg. ~elebrcnut Vasojevi}i (Bori~i}) }a-la-brcnuti œkusnuti. ne ostajati pri re~iŒ315. brcati se „brkati se. brcnuti pf. (RJA). [abac. œzagrepsti. ist. turati ruku (u ne{to). na brzu rukuŒ Kwa`evac (RSA)314 {a-la-brcati impf. Srem (gra|a ERSJ).)Œ: Ne{to sam ~ebrcnuo jutros. ogrepstiŒ.. „~ a l a b r c n u t i. Ba~ka (gra|a ERSJ). œprezalogajitiŒ Lika. (RJA) {alabrcnut adj. ~alabrcnut Zagara~ (]upi}i 1997).Œ Rovca (Bjeleti} 1993:38). „brkati. na brzinu malo pojestiŒ Unac (Jovi~i}) na-{o-b r cati „i{arati kako bilo. œne{to malo uraditiŒ Uskoci (Stani}). ~alabrcnit ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). ogrebenŒ: U ratu je malo ~ebrcnut. „uzgred pojesti malo ne~egaŒ sev. kao bacakati se u govoru ovamo. 314 315 . „prezalogajitiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:38). „koji je malo povre|en. Up. ~elebrcnuti „v. [ajka{ka (Galetin 1980). ~alabrcnuti Pro{}ewe (Vuji~i}). za-{a-vrcati „na{krabati. na`vrqatiŒ (RSA). ~alabrcnem 1.OSNOVE: 5) BRKATI 145 wu i sl. pa sad ne mogu da ijem Zagara~ (]upi}i 1997) ~ebrcnut adj. Srem. Slav. Srem. „pomalo uzimati u usta od kakvoga jela ili pi}a i slatko i u`ivaju}i jesti ili pitiŒ Lika. ~alabrcnut Vasojevi}i (Bori~i}). br~katiŒ Uskoci (Stani}). ~alabrcnuti „pojesti ne{to malo na brzu rukuŒ. Potkozarje (Dalmacija). œgovoriti sad jedno sad drugo. ~alab r c n ti Sanski Most (gra|a ERSJ).

. prati kako bilo.146 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI BR^ITI ?bo-br~iti (se) impf. zateturatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) ~e-br~nut pf. isprsiti seŒ (RSA)316 br~nuti pf. pri muzewu i sl. œv. brcati. RJA). sg. premetati ne{toŒ. „gurnuti u vodu. prati seŒ Uskoci (Stani}) (deminutiv br~kati je u vezi sa razmatranim glagolima. ispr~iti se „isturiti se. mrqati. radukati. brcnutiŒ Uskoci (Stani})317 · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`e glagoli brkati. Svi pomenuti oblici imaju psl. brc). zabrbu~noti „zaronitiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). „zagwuriti. nabr{kati se „najesti se jedu}i pomaloŒ (RSA. Oblik brcati tuma~i kao deminutiv od brkati ili mo`da brbati (< *brbcati). brka). malo uzeti. RJA). br~kaweŒ Kosovo (RSA) zabr~iti „uvu}i. nadi}i seŒ (RSA). *bher. „v. pomalo raditi. koje pak dovodi u vezu sa osnovom bor. gurnutiŒ (RSA) izbr~iti „pojaviti se iznenada. v) kao prevojni stepen od burkati < bura (I 241).(I 213 s.?). Vasojevi}i (Bori~i}) è br~iti pf. Up. „preokrenuti se. brqatiŒ. br{kat „{krabatiŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989). RSA).v. brqati. br~kati „me{ati. uronitiŒ: Plovka se zabobr~i u vodu. inf. „ne{to malo uraditiŒ.(u boriti se) < ie. Oblik brkati Skok tuma~i na tri na~ina: a) kao nulski prevojni stepen prema barkati „ticati. b) kao onomatopeju br-br. barbucati „dirati u ne{to zabraweno. precrtavati ono {to je napisano ~ine}i ga ne~itkim. Oblik br~iti tako|e smatra onomatopejom (Ç 204 s. a sviwa u blato Tupi`nica (RSA. „zagwuriti se. brbu~iti „turiti ruku ili glavu u ne{toŒ (Vuk. acc. uz napomenu da su kontinuante ovih psl. br~iti. za-bo-br~iti pf.„rezati. ~initi ne~istim. 316 317 . br~kati se „kupati se. malo dobiti (hrane.v. œmalo opratiŒ. zabobr~i 3. up.)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) ~a-la-br~ak m. barbucnuti „taknuti u ne{to zabrawenoŒ Lika (RSA. oblika me|usobno Up. udaratiŒ (Skok I 189–190). Grickat 1955–1956:76). œmawi obrokŒ: ^alabr~ak dok prispije ru~ak (Vuk). ispastiŒ. ispup~iti se. izbr~iti se „isturiti se. U ÅSSÀ razdvajaju se glagoli *brãkati (srodan sa *brukati) i *bãrkati (se) (onomatopejskog porekla). bobrkati seŒ (RSA). „malo zahvatiti. zavu}i. iskrsnuti. starinu. bockatiŒ. zabitiŒ Timok (Dini} 1988) pre-ko-n-br~it se pf. izazvav{i mali {um.

). potvrda). {ala. brcat „umakatiŒ Kosovo (Elezovi}) izvode od psl. 418–419 s. lebrcnuti. po~alobrkati. Zanimqiv je me|usobni odnos prefiksa koji sadr`e likvidu (la-. ~ebrcnuti. ili u kombinaciji sa prefiksima koji sadr`e alveolar (~e-. rum. 127–128). leteti uz fijuk. ~ebr~nut. {o. *bãrsati (se) (id. zvukove (v. gore) pre bi se mogao protuma~iti kao rezultat palatalizovawa osnovnog brkati ({to je najverovatnije). *brkati 1. oblika *brkati 2. ~a-(la-). *brãsati (id. sme`urati (se). Prvobitno se. U tom slu~aju oni uvek zauzimaju drugu poziciju. Iako se s. dirati. udarati. Up. ~alabrcnuti. Autori smatraju da je ovaj oblik najverovatnije u vezi sa onomatopejskim *brkati 1. te da wihovo precizno razdvajawe nije uvek mogu}e.javqaju se u oblicima: ~alabrknuti. le. brcati.javqaju se u oblicima {ebrkalo. na{obrcati. popeti seŒ (Mladenova 1993:13).v.. v. bez s.-h. *brkati 2. {alabrcati. up. 124–125).itd. *brãsnoti. ~eprkati. glagol brcati u ovde navedenim zna~ewima (v.. {}alobrkati. ~elebrknuti. me{ati. zgu`van (o ode}i). fonetski bi se mogao objasniti preko *brskati > *brscati > brcati. *bãrsati (se) (ÅSSÀ 3:130–131). ta-bircit „zgwe~en. 56–57).. ~elebrcnuti. 125–127). ko-. ~e-(le-). ~elabrcnit. Prefiksi la-.OSNOVE: 5) BRKATI 147 vrlo bliske (ÅSSÀ 3:53–54. i a ta-birci „di}i. Naj~e{}e se 318 U rumunskom se osnova koja je u glagolu a se z-birci „namr{titi se. zbr~kati (se) „naborati (se). 399 s. br~iti alterniraju prefiksi bo-. brcati „bacatiŒ (RJA). ~o. . ~ele-. sme`urati seŒ. 55–56). *brãsnoti (id.vv. *bãr~iti (id. la-. zbuwivati seŒ. ~obrkat. ili. ~abrcnuti.-h. ~e-.v.javqaju se u slede}im oblicima: ~abrknoti. hodati galame}i. bacitiŒ. koji imaju sopstvene odrednice) u SP objediweni su oko ishodi{nog psl. ~alaberknut. 130–131). zgu`vati (se). lojavqaju se ili kao samostalni prefiksi. Prefiksi ~a-. Elementi la-. Prefiksi {e-.. particip z-bircit „sme`uranŒ (up. Dvoslo`ni ekspresivni prefiksi tipa ~ala-. {a. Ispred osnova brkati.). sa op{tom semantikom „bacati. a se ta-birci „hodati s naporom. odnosio na pokrete koji proizvode razne odjeke. le-) i dvoslo`nih prefiksa (~ala.-h. za~ebrknuti. spoti~u}i se. iza prefiksa sa alveolarom.itd. {e-. le-.javqaju se u oblicima labrcnuti. i *bãrknoti (id. Svi pomenuti oblici (osim *brãsati. i 398. razbacivati. zgwe~iti (se)Œ) ekspresivizuje prefiksom ta-. ~o-. *brãsnoti. le-318. {a-la-. s. pritisnut (od strane qudi u gomili)Œ. {alabrknut. SP 1:417–418 s. {o-. dakle. up. {alabrcnuti. glagol *brkati 2. *brãsati. ako se kao polazi{te ipak uzme oblik brsati.

zabele`en je u oblicima kobrcati se (s obzirom na zna~ewe.v. . udaraju}i.-h. [kaqi} tuma~i ~alabrcnuti kao hibridnu re~ sastavqenu od tur. bobr~iti (se). u wenom prvom delu tako|e vidi tur. Drugi deo re~i dovodi u vezu sa brk. Prefiks bo. Prefiks ko. bobrcnuti (se). up. On smatra glagol ~alabrcnuti onomatopejom i. Oblik o~ebrsnuti ne komentari{e (Skok I 291 s. brcnuti. v. ~alabrcnuti). Detaqnije o glagolu ~alabrcnuti. prilog ili optativ cala „en frappant. Ovde kao da se ne radi o prostom varirawu i akumulaciji prefiksa ({to je karakteristi~no za ekspresivne prefikse). bobrcati (se). neka udariŒ. ~alo-. Od svih izlo`enih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo ~alabrcnuti. i odstupawa. naravno. jer wihova semantika ukazuje na mogu}e onomatopejsko poreklo (v. ~alabrknuti). Za oblik labrcnuti smatra da je nastao ispu{tawem ~a.je samo uslovno izdvojen u oblicima bobrkati (se).v. slede}i Dani~i}a. smatraju}i da Dani~i} nije u pravu kada ga identifikuje sa brcnuti. }alo-.prema labrwa. jer bi u tom slu~aju bio mogu} i redosled tipa *la-~a-brcnuti. Bjeleti} 1993. up. brze radwe ([kalji} 161 s. Mogu}a su. kobacati). i OS 82. {to zna~i da je vokal prefiksa koji sadr`i likvidu identi~an vokalu prvog prefiksa. Skok II 117 s. cala i s. obja{wavaju}i da se ~ala stavqa da bi se dobilo zna~ewe brzine. ovo bi mogla biti i zvu~na varijanta od koprcati se. ~alabrcati.v. labrcnuti i o~ebrsnuti. ~ela-. wegovim varijantama i dvoslo`nim ekspresivnim prefiksima v.148 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI kod ovako spojenih prefiksa uo~ava vokalska harmonija. ali takve tvorevine nisu zabele`ene. ni`e). bobrknuti (se). prekobaciti se (za ovaj oblik v. u tvorbenom pogledu up. prcati) i prekonbr~it se (sa umetnutim nazalom).

reku detetu kad ho}e golom rukom da uzme {to iz tawira ibid. „zavirivati. osramotiti seŒ: Niko se nije nado da }e on pobambrqiti. „potopiti (se) u vodu. ve} i zbog neodgovaraju}eg pade`a objekta. (RSA)320 ko-brqati impf. zabrbu~noti. koturati. Bori~i}). gurati u ne{to. zakotrqati seŒ (RSA) do-ko-brqati (se) pf. œoboriti. kotrqatiŒ. „kotrqati seŒ Uskoci (Stani}). „kotrqati. sg. „kotrqatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). nagomilati kotrqaju}iŒ Uskoci (Stani}) 319 Zna~ewe. zabrbuqiti „zagwuriti. prevrtawem. otkritiŒ (RSA). kobrqat [umadija (Grkovi} 1982). pesak i sl. proturati se u poslu. kobrqati œid. „kotrqnuti. „kotrqati (se)Œ.)Œ. œkretati se. 321 Up. uvaliti. Tad se ka`e da se kr~ag zabrbuqio Mali Po`arevac (RSA). kobrqnuti se „kotrqnuti se. razg.. inf. da napuni vodom. zabrbuqati. te{ko. petqatiŒ Vaqevo (RSA). vaqatiŒ Kosmaj (RSA)321. . zagwuriti (se)Œ Svrqig (acc. [ta mu je trebalo da krade! Qe{tansko (Te{i} 1977) bo-brqiti (se) / bobrqnuti (se) pf. kobrqa (se) 3. Vasojevi}i (Stijovi} 1990. ali tako da se ne vidi iz vode i onda se puni vodom. biti potopqen (tako da vazdu{ni mehuri izlaze s brbotom)Œ: Kad se ho}e tikva ili kr~ag.. i}i unapredŒ Crna Reka (Markovi} 1986).Œ Ro`aje (Had`i}). kobrqati se „kotrqati se. jedva se kretatiŒ Uskoci (Stani}). up. Ono kao da je „(pro)na}iŒ. Uskoci (Stani}) za-ko-brqati (se) „zakotrqati (se)Œ Uskoci (Stani}) na-ko-brqati „kotrqaju}i u~initi da ne{to do|e. ko-vrqati „pomerati obrtawem. zabobrqiti „zaviriti. igrati se jajima na Uskrs kotrqaju}i ih i tako poga|aju}i jedno drugimŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). napipati „prona}i. zabrbuqiti se „na}i se u vodi. „id. zabobrqivati impf. kobrqat se „id. zakotrqatiŒ. dovu}i seŒ (RSA)..?). vaqati seŒ. onda se mora da zamo~i u vodu. œkojekako se snalaziti. zavu}i (u vodu. nabasati na nekogaŒ: Kako ti mene nababrqa? (RSA)319 po-ba-m-brqiti pf. „moralno posrnuti. i nabavrqati „slu~ajno nai}i na nekoga ili ne{to. savladatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990).OSNOVE: 6) BRQATI 149 OSNOVE: 6) BRQATI 6) BRQATI na-ba-brqati (nekoga) pf. 320 Up. nabasati. uronitiŒ Zlakusa. uvaqivatiŒ: Ne zabobrquj nokte. „do}i. up. natrapatiŒ. Up. kobrqnut pf. nije precizno definisano. „slu~ajno nai}i.

impf. œkaqati. œpreturati. skobrqat (se) „id. {krabatiŒ. ali iz primera (a i na osnovu ostalih potvrda) reklo bi se da je u pitawu zna~ewe „~eprkatiŒ. inf. sg. me|utim. vaqati (se)Œ Tovarnik (RSA). „teturati. sg. okupqeni u jednu celinu samo na osnovu „formalnogŒ kriterija.150 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI o-ko-brqati „u~initi da se ne{to po~ne kotrqati. „~initi brqavim. kombrqat „kotrqatiŒ Kosovo (Elezovi}). okobrqati se „po~eti se kotrqati. teturatiŒ Orahovica u Slavoniji (RJA).B.)323 è brqati impf. prqati). prqatiŒ. fig. {e-beqati se „{eveqiti se. „~eprkati (o koko{i)Œ Crna Reka (Markovi} 1986) i-~o-brqa pf. . zobatiŒ (RSA). skombrqat pf. 2004) ra-~o-brqa „ra{~eprkatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {e-brqati impf. hodati nesigurnoŒ Lika (RJA) pro-{e-brqati „prohodati (o detetu)Œ Lika (usmeno M. brqati se „prqati seŒ. premetati (tra`e}i ne{to)Œ.). „otkotrqatiŒ id. oburvati se. kod svih oblika ostaje zajedni~ka osnova -brqati. Pro{}ewe (Vuji~i}). okobrqat œotkotrqatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). Bori~i}). dakle.) ~e-brqati impf. œpisati koje{ta.. acc. (ibid. {to osnovni glagol brqati sa svojim zna~ewima ne predstavqa wihovo polazi{te. tj. {e-vrqati „posrtati. sti}i negde kotrqaju}i se. u ve322 Na listi}u nije dato zna~ewe glagola. ~e-prqati „~eprkatiŒ (v. (ibid. oburvati. Pro{}ewe (Vuji~i}). Uskoci (Stani}). Ovamo verovatno ne spada `a-brqati „kqucati.?) ~o-brqa 3. skobrqati se „skotrqati seŒ id. œbr~kati seŒ (RSA) · Ve}ina prefigiranih oblika navedenih u ovoj grupi jeste „problemati~naŒ u tom smislu. Oni su. up. lutatiŒ. sramotitiŒ. zbog toga {to po odbijawu ekspresivnih prefiksa. Taj fonetski lik. 323 Up. otisnutiŒ Uskoci (Stani}). „~eprkatiŒ(?)322: ^ebrqaju koko{ke po |ubretu Zorunovac (gra|a RSA. skobrqa (se) 3. koturati (se). „i{~eprkatiŒ id.Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. drqati. prestati se kotrqatiŒ: Vi{e puta u Siqevoj strani okobrqo se kamen doqe u livadu Uskoci (Stani}) ot-ko-brqati (se) „otkotrqati (se)Œ Uskoci (Stani}) s-ko-brqati „skotrqati (ne{to)Œ: Kad bismo mogli skobrqati ovi val Uskoci (Stani}). „kotrqati (se). Zatvori grdin~e da ga koko{ke ne i~obrqaju Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. Crna Reka (Markovi} 1986) ko-m-brqati (se) impf. otisnuti se. odroniti se.). (ibid.

v. Drugi oblik izvodi se od onomatopejske osnove i smatra se srodnim sa *bârliti (id. dovode}i ga u vezu sa koturati. Autori ÅSSÀ upozoravaju na mogu}nost homonimizacije kontinuanata psl. brqav „mente turbataŒ (214 s. * b r lã ). Sam glagol brqati Skok na jednom mestu tuma~i kao onomatopeju (Skok I 213 s. mogli bi se smatrati wihovim varijantama. iako ne vidi koju bi funkciju preverb ob. U SP rekonstrui{e se samo oblik *brliti. *brãl’ati i *bârlati / *bârl’ati. Na psl. a pridev brqiv glasi i vrqiv.v. Oblik pobambrqiti „moralno posrnuti. bavrqati. oblika). brlj. *bârl’ati i dovode u vezu sa brq „ov~ija bolest.onomatopejske prirode (Skok I 699). nivou etimolo{ki su razdvojeni oblici *brãl’ati i *bârlati / *bârl’ati (ÅSSÀ 3:54–55. s obzirom na to da je u pitawu zajedni~ki koren sa razli~itim sufiksalnim pro{irewima. Loma ukazuje i na eventualnu mogu}nost nastanka oblika brqati < *obâxvârl’ati. o{amu}enŒ < *bârlivã (ÅSSÀ 3:168–169. kovrqati i {evrqati (v. osramotiti seŒ mogao bi biti u vezi sa brqiv „smeten.v. tako i Skok I 214 s. brka). Loma smatra da treba po}i . *bârlogã / *bârloga (id. Oblici nababrqati. 169–170). 168). a ukazuje se i na wegovo srodstvo sa *brãkati. kota~). Prvi oblik izvodi se od osnove srodne onoj koja je u *bruliti (id. 46–47). kobrqati i {ebrqati. {to se vidi ve} i iz materijala izlo`enog u konkretnim odrednicama (jedne iste potvrde navode se kao kontinuante i jednog i drugog rekonstruisanog psl.c. smatraju}i da je tu zamena b. Istra (Ribari} 1940). dekomponovawem prefiksa. koji Skok dovodi u vezu sa (h)vrqati. crv koji je izazivaŒ.). b r qav „ludŒ (RSA) < *bârl(’)avã(jâ) (ÅSSÀ 3:167–168. iter. U ÅSSÀ ovi pridevi izvode se od glagola *bârliti. s obzirom na postojawe istozna~nih leksema nabavrqati.ovde mogao imati (Loma 2000:608). vrqati).v. Wihova osnova mogao bi biti glagol tipa brqati „bacati kameweŒ Vodice (RSA). sa osnovnim zna~ewem „prqatiŒ. SP l. 167). kotrqati (Skok II 169 s. vrludati. Od pomenuta tri glagola Skok pomiwe samo nazalizovani oblik skombrqat „otkotrqatiŒ. SP 1:420–421 s. a na drugom ga dovodi u vezu sa brq „bolest u ov~ijem mozguŒ. *brl’ati (SP 1:430). Polaze}i od ~iwenice da se pona{awe bolesne ovce opisuje sa vrqati. brlj). {to zna~i da u osnovi navedenih prefigiranih oblika le`e drugi glagoli.OSNOVE: 6) BRQATI 151 }ini slu~ajeva predstavqa rezultat glasovnih ili drugih promena.za hv.v.

~abrknoti „dobaciti u razgovoru kakvu nesuvislu re~Œ. Na semanti~kom planu izdvaja se nekoliko celina. odatle sa dekompozicijom brqiv (Loma 2000:615–616)324. strmŒ u *vârlavã. mogli bi se smatrati wihovim varijantama. *bârlo-okã. {alabrknut. Nije iskqu~eno ni da su se razvili iz osnovnog brqati. mleka pri mu`i i sl. ~ebrcnut. Drugu celinu ~ine zna~ewa „malo (o)grepstiŒ (brcnuti. ~alabrcnuti. Prva celina zasnovana je na zna~ewu „malo zahvatiti. prqati itd. labrcnuti se „hitro se pokrenuti. gricnutiŒ. ~ebrcnuti. SP 1:420 (Loma l. U oba slu~aja naziv bolesti i wenog uzro~nika brq sa varijantama brv. *vârlo-okã „razrokŒ izmenilo se putem dekompozicije denominala *ob(v)ârl’ati u *bârlavã. ~ebrqati. ~alabrcnuti). koji se tako|e ekspresivizuje prema razmatranom modelu. Psl. ÅSSÀ 3:167–170. (v. ~abrcnuti.glagolske osnove i prelazom mq > vq Vukovo obrvqiviti. brvica bili bi naknadno izvedeni od glagola i prideva po izvr{ewu pretpostavqenih glasovnih i dekompozicionih promena. malo dobiti (hrane. gde se po~etno v. malo zalo`iti. lebrcnuti. prqati).). vrcnuti seŒ). odatle. brvaq. v. ~ebrcnuti. ~alabrknuti. odatle „(po)jesti (brzo. ~ebr~nut). ~elebrcnuti. konkretizuje u „prezalogajitiŒ (brcnuti. Oblici ~ebrqati. kod kojih je do{lo do ozvu~avawa inicijalnog suglasnika osnove.152 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI od *obvârliviti > obrqiviti. ~ebrcnuti. s u`ivawem)Œ ({}alobrkati. {alabrcnuti. premetati (tra`e}i ne{to)Œ. koje se. ~oprq}a (v. 325 Ovo zna~ewe se kod oblika izvedenih od glagola brcnuti mo`da razvilo pod uticajem zna~ewa fonetski sli~nog glagola brsnuti „otkinuti ustima i pojesti (brst. ~elebrknuti. sa metatezom. *vârlã „kos. mo`da. s jedne strane. s obzirom na postojawe istozna~nih leksema ~eprqati. Tre}a celina kao ishodi{te ima zna~ewe „bacatiŒ (razbrcat „razbacatiŒ.glagolske osnove ~uvalo iza poluglasa. brvak. {alabrcati).)Œ325 (brcnut. li{}e). ~alabrknuti. za~ebrknuti. ~alabrcnuti) i „~eprkatiŒ (za~ebrknuti. Oblik bobrqiti mo`da je onomatopejskog porekla. ~obrqa). Zna~ewe „bacatiŒ Stvar se dodatno komplikuje postojawem oblika brvqiv. ~alabrknuti. -prkati. {alabrcati) i „(po)pitiŒ (po~alobrkati. ~obrqa i wihove izvedenice. „crviŒ < *vârmâje. Mo`da je u osnovi re~ srodna staroruskoj vermie coll. obvrqiviti. up. uz razvoj sekundarnog zna~ewa „~eprkatiŒ < „preturati. od varijante *obvrqiviti < *obâvârliviti.c. sa zakonomernim gubqewem v. prqati). ~ebr~nut). 324 . Kod oblika sa zna~ewem „~eprkatiŒ mogu}a je kontaminacija sa porodicom re~i glagola prkati. ~V-. ~ebrcnuti. bavrqati (tako|e o kretawu brqive ovce) i brqook. ~elabrcnit. malo uzeti. izvorno *vârml’ivã (obrazovano kao crvqiv) > *obvârml’iviti. labrcnuti. a sa druge u — „malo uraditiŒ (br~nuti. up.

Vlasotince. kaburh uzvik za ozna~avawe zvuka koji proizvodi predmet ba~en u vodu.Œ330 (ESUM 2:333). sg. U semanti~kom i tvorbenom pogledu s. zavu}i. Leskovac. Posebno mesto zauzima zna~ewe „potapati (se) u vodu. koje se tuma~i kao onomatopeja u vezi sa burh „id. Babu{nica (gra|a RSA). {ebrkalo. zabr~iti326. {kripati pri radu. vrqati). Ono se. Ovde treba pomenuti i klombrc uzvik za ozna~avawe zvuka koji se ~uje prilikom pada kamena u vodu Lu`nica (Mani})328. bobrcati (se). preturatiŒ > „zbuniti (se). (za)gwuriti (se). o{amu}enŒ < psl. nalet vetra. i zabrbo~iti œzagwuritiŒ Vojv. up. lutatiŒ ({alabrcati.-h. kakvu te~nost (mleko.OSNOVE: 6) BRQATI 153 korespondira sa „teturati se. gurnuti u voduŒ (br~iti. Ovde kao da je do{lo i do kontaminacije sa onomatopejom (up. up. sekundarno obrazovan od glagola brkati „me{ati drvetom. vodu i sl. verovatno. kao i zvuk koji se ~uje kad mlaz mleka iz vimena udari pri mu`i u mleko u kablu. posvedo~eno za oblik brknuti). ka{. pobambrqiti) po pravilu se izvodi od primarnog „udaritiŒ (koje je. ka{ikom i sl. o pumpi za vodu)Œ Pirot (gra|a RSA). up. 326 327 . a koji je. uzvicima blisko je ukr. klobukŒ Momina Klisura (RSA. sg. impf. br~kaweŒ. SP 1:417–419) ili do sekundarnog razvoja zvu~ne semantike327. skrenuti s umaŒ ({alabrcnut. vrcati. 330 Up. klomburac „mehurŒ Vrawe. ÅSSÀ 3:53–54. ina~e.)Œ. vrkati.verovatno je nastalo pod uticajem imenica klomburak. (RSGV). vrqati u osnovi (v. i z a z v a v { i mali { u m. i uzvike ~abovØâ. zbuwenŒ > „biti ludŒ. i {kqombrca 3. sekundarno razvilo od prvobitnog „uvu}i. bobrqiti se). U prilog potowoj mogu}nosti govori i uzvik brk kojim se ozna~ava naglo povla~ewe prstom ili ~ime drugim kroz mleko. ono ovde mo`e imati druga~iju semasiologiju: „me{ati. bobr~iti (se). tako da se ~uju {umovi sli~ni bu}kawu (npr. bobrknuti (se). 328 Inicijalno klo.?). udar talasa. up. Me|utim. 329 Nije jasno koji je od navedenih oblika primaran. {uUp. bombrcne. Detaqnije o toj pojavi v. bobrkati (se). obarchniaáy. œklopotati. i brcnut „malo pomustiŒ. 125–127.. klombrca 3. up. vrcati. {to se vidi iz zna~ewa oblika br~iti „g u r n u t i u vodu. {ebrqati. Zna~ewe „biti lud. impf. Isti semanti~ki pomak zabele`en je i u ka{upskom. ESUM 1:305. Up. biti zbrkan. prekonbr~it se. skrob i sl. }elebrk) i sa „kotrqati (se)Œ (kobrqati (se)). Kod ovih oblika neosporan je uticaj leksema sa vrkati. acc. *brkati (Wrocáawska 1967:176). Ni{. Varbot 1988. po svoj prilici. „klokotatiŒ Pirot (@ivkovi})329. bobrcnuti (se). obarkniaáy „oglupaveo. gurnutiŒ. i klimburac „mehur.

koje ulaze u sastav pomenutih uzvika. pored bov. uzvika za ozna~avawe zvuka pri padawu te{kog tela (ESUM 1:218)331. zvowave i bovk. {to bi moglo zna~iti slede}e: a) ekspresivni prefiksi se dodaju i onomatopejama (v. neke od oblika sa prefiksom to-). . uzvika za ozna~avawe muklog zvuka.154 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI bovsØâ za zvuk bacawa predmeta u vodu. b) ekspresivni prefiksi su i sami onomatopejskog porekla. Ove komponente. {u-. 331 Interesantan je izbor glasovnih spojeva koji se dodaju osnovnim uzvicima: ka-. identi~ne su na{im ekspresivnim prefiksima. ~a-.

delimi~no ponavqa tuma~ewe dato u RJA. œdospeti u oskudicuŒ Ba~ka (Vuk). opadati. œtrajati. œvenuti. postojatiŒ. jedva sastavqati kraj s krajemŒ Kordun (gra|a ERSJ) o-~a-vedati se pf. gubiti boju. Podunavqe (RSA) · Od svih navedenih oblika Skok pomiwe samo o~avedati se. „odu`iti seŒ: Ova se no} okavedala. nikad da pro|e. œvrlo ostareti. dijal. ~avedati œvenuti. okavedati se „odocnitiŒ: Okaveda se ta tvoj ru~ak Pro{}ewe (Vuji~i}). œte{ko se kretati.. tuma~e}i ga kao rezultat metateze v—~ > ~—v prema uve~ati se ‰sic!Š œu{eprtqatiŒ (Skok III 582–583 s. Prasloven332 Radi se zapravo o obliku uve~aditi pf. rekonstrui{e se psl. bledeti. œizgubiti boju. glagol ~avedati ima skoro potpuni formalno-semanti~ki pandan u ukr. sve`inuŒ Piva (Gagovi} 2004). œizmrcvariti seŒ: Okavedak se tebe ~ekaju}i Uskoci (Stani}) è vediti impf. vetah)332.v. Na osnovu ove i jo{ jedne ukrajinske potvrde.OSNOVE: 7) -VEDATI 155 OSNOVE: 7) -VEDATI 7) -VEDATI ~a-vedati impf. Zagreb 1866 (gra|a RSA). vu}i seŒ Uskoci (Stani}) is-ka-vedati pf. „dugo se zadr`atiŒ: Ajmo ku}i. Skok. oblika ~ev’àdiØi œbolovatiŒ. [ulek. mr{avitiŒ (gra|a RSA). zdravqe oslabilo. do~ekati veliku starostŒ Lika (RJA) ka-vedati impf. . u stvari.Œ. sahnutiŒ(?) . venutiŒ. izbledetiŒ Podriwe. Trebalo bi mo`da po}i od kolektiva *vetã{adâ. „iza}i `iv. kopneti. Slabo potvr|en na srpsko-hrvatskom jezi~kom prostoru.. okavedasmo ovde Qe{tansko (Te{i} 1977). œte{ko `iveti. pritisla siroma{tina i jedva se odr`avam Pro{}ewe (Vuji~i}). œid. *~avedeti (ÅSSÀ 4:31). pre`ivetiŒ: Jedva sam iskavedo iz ove zime id. „`ivotaritiŒ: Te{ko mogu kavedati. (ibid. Korist i gojenje {umah. prema kojem je o~avedati postalo metatezom od ove~adati < ovet{adati (izvedeno od osnove prideva vetah). stariti. „propadati. izvediti pf. pak i ni`e ovoga ledenoga priedjela biqe sve samo ~aveda B.) o-ka-vedati pf. ~av’àdiØi œbolovati.

Stoga bi se na osnovu s. ~av’àdiØi (l. glagol se mo`e uporediti sa stsl. gde se rekonstrui{e psl. 335 Up. otawiti. 31:38–39). dijal. Morfologija blr.c. gubiti boju. up. slabitiŒ < *uvedati (v. izvediti œizgubiti boju. npr. vànucâ. izbledetiŒ335.-h. Koren *ved. ali u ukrajinskom nije posvedo~en glagol *v’àdiØi van spoja sa prefiksom ~a. vït{ina. *vedeti. up. par *gledeti : *gledati (ÅSSÀ 6:122–123.c. *vednoti. oblik *~avedati. ouvêdati œvenutiŒ (ESJS 12:717 s. OS 14–15 s. up. U s. U re~niku se ovaj glagol izvodi od slov. izgubiti boju. up.-h. Oblik bi mogao biti i od vegd < *vetãxã.v. dosledno javqa nastavak -ati < *-ati. i *obvednoti (id.-h. uvàdaØâ œvenuti. blr. zaslabitiŒ Unac (Jovi~i}). *vedeti sa~uvan je. 333 334 . i *obved(j)ati (ÅSSÀ 31:38). smawiti. rus. *vedeti spada i pomenuti s. ~ev’àdiØi. v’ànuØi). oblicima se. daqe. stariti. bledeti. ukr. oblike navedene u ESUM 1:443 s. sa sekundarnim ï. vetah. U pogledu obrazovawa s.(v.v. sahnutiŒ (ÅSBM 2:298). budu}i da je za govore. sasvim opravdano. ~av’àdiØi. me|utim. Vaillant III 388).-h. -v’àdiØi je zakonomerni refleks pretpostavqenog psl. u beloruskom. Samostalni refleks psl.v. sve`inuŒ. karakteristi~an nastavak -iti < -eti. -vedati). na formalnom planu ova dva glagola se me|usobno razlikuju po obrazovawu osnove. upu}uje na ukr. kopneti. Vukovi} 1940:327). ÅSBM 2:301 s. Pri tome se.). vàdzecâ œvenuti. Iako tvorbena struktura i semantika s. uz konstataciju da je wegova morfologija nejasna334.)333. ~avedati ukazuju na nesumwivo srodstvo sa ukr. 336 Up. mrziti < *mârzeti u govoru Pive i Drobwaka (v. Ako se zanemari prefiks. O nastavku -ati v. naime.-h. spoj ekspresivnog prefiksa ~a.i osnove -vedati336.je Up. ali postaje potpuno jasna kada se on protuma~i kao kontinuanta glagola *vedeti. prisvenoti). kopneti. stsrp. koji je u *vednoti (l. Izlo`eni materijal omogu}ava da se — na praslovenskom planu — pretpostavi postojawe intranzitiva *vedeti i wegovog iterativa *vedati (izvedenog od prefigiranih formi svr{enog vida). *vednoti. ~avedati mogao pretpostaviti psl. i oblik izvije|ati œizbledeti. posebno.v.156 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ski glagol se tuma~i kao spoj ekspresivnog prefiksa ~a. vàdzecâ i jeste nejasna kada se oblik izvodi od psl. U reflekse psl. *ved-noti.i korena ved-. glagol vediti œvenuti. sahnuti. Ovde se o~ito radi o sekundarnom „jatŒ u korenu. u kojima je posvedo~en.

uspostavqa se zanimqiv paralelizam i korelacija: s. Glagole povezuje i zajedni~ko zna~ewe œte{ko `iveti. OS 16–17 s. slabiti. ni u RJA. svedo~e drugi glagoli kod kojih su naporedo realizovana pojedina zna~ewa iz prvog (~avedati) i drugog (kavedati) semanti~kog niza. Kada se i oblik zakav’àdiØi stavi u kontekst ovde razmatranih glagola. ~av’àdiØi). zakav’àdiØi œosetiti mu~ninuŒ (ESUM 2:225. *~a-vedati. . sahnutiŒ : œkopneti.OSNOVE: 7) -VEDATI 157 o~igledno bio sklon ekspresivnom prefigirawu. ve} prefigirani glagol. vehnuti). Sli~no glagolu ~avedati. postojatiŒ338.v. vetah). strukturno-tvorbeni) pandan u ukrajinskom. do sada nije bio predmet etimolo{ke analize. [uqga~ sasvim opravdano dovodi ovaj glagol u vezu sa semanti~ki bliskim ukr. pored bliskosti samih zna~ewa œuvenutiŒ i œostaretiŒ (v. Pada u o~i wegova strukturna identi~nost sa ~avedati. docnitiŒ Piva (Gagovi} 2004). `ivotaritiŒ Ka~er (gra|a RSA). up. Glagol kavedati. ~ajati „slabiti. -o œstarŒ (v. up. `ivotaritiŒ. up. bolovatiŒ > œ`ivotaritiŒ < œpre`ivetiŒ : œizmrcvariti seŒ : œvu}i seŒ : œ(o)docniti. zakav’àdiØi). 341 Zna~ewa œbolovatiŒ i œosetiti mu~ninuŒ pripadaju istoj semanti~koj sferi.i glagola koji je kontinuanta psl. ~a-vedati / ka-vedati : ukr. 338 Zna~ewe oblika o~avedati se pf. patitiŒ Piva (Gagovi} 2004). dugotrajnosti. ~a-v’àdiØi / (za)ka-v’àdiØi341.obrazovan od spoja prefiksa *~i. OS 14–15 s. Upadqiva 337 Zanimqivo je da je i taj.-h. budu}i da nije notiran ni u RSA. kavedati. on sadr`i prefiks ka-. ~iv’óda œdugotrajna bolestŒ339 < *~e-veda ([ulâga~ 1997:21)340. Da su navedena zna~ewa me|usobno povezana. „`iveti u te{ko}amaŒ Uskoci (Stani}). semanti~ki bliskog sa *vednoti. *ko-veda (> ukr. pa otuda oblici *~a-vedeti337. -a. ~ajati „kasniti. koje predstavqa spojnu kariku dva semanti~ka niza: œvenuti. ukr. 339 Indikativno je da ovaj oblik u svom zna~ewu sadr`i nijansu trajawa. koje se tuma~i kao particip na -l. ba{ kao i s. uz komentar: œnejasnoŒ). ~ev’àdiØi. i glagol kavedati ima svoj formalni (tj. rus. 340 Autor smatra da je ovaj oblik poslu`io kao osnova glagola *~evediti (> ukr. dijal. i po analogiji rekonstrui{e psl. (o)du`iti seŒ : œtrajati. ~ajiti „jedva `iveti (od mnogo godina). kopneti. dijal. od kojeg se razlikuje samo po prvom elementu — umesto prefiksa ~a-. *~avedeti (Kurkina 2001:101). dijal. do~ekati veliku starostŒ. za-~i-~e-veláè œmr{av. suvŒ. podlegao daqem ekspresivizirawu. œvrlo ostareti. npr.v.-h. razvilo se verovatno i pod uticajem prideva ved.

koverØaØi œusmeravati.(< *ke-) / *ka. kovrtati œdupsti. kvjadat œvenuti.(< *ko-). rus. dijal. tako|e ukr. 345 Up. izdubiti ne{toŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). up. pa bi se i na praslovenskom planu mogao pretpostaviti odnos *~a-vedati / *ka-vedati342 : *~a-vedeti / *ka-vedeti. vrteti / vrtati). . koverØeØâ œvrtetiŒ (ÅSSÀ 12:18).Œ. koje Machek 674 s. bu{itiŒ (ÅSSÀ 12:18). s. i ~e{.v. 343 Oblik je rekonstruisan na osnovu s. 342 Up. ~evrtati „napraviti rupu.158 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sli~nost srpsko-hrvatskih i ukrajinskih potvrda govorila bi u prilog wihovoj arhai~nosti. sa alternacijom prefiksa *~a. okretatiŒ (ESUM 2:483). kopnetiŒ. *ko-vârteti345 (v. sli~ne slu~ajeve u kojima alterniraju prefiksi sa kratkim vokalizmom *~e. Bjeleti} 2005. dijal.-h. vadnouti smatra neobi~nim./ *ko-: *~e-vârtati343 / *ko-vârtati344. chvjadat œid. V. 344 Up.-h.

bedan `ivot.. uop{te `iveti. `ivotariti. iznemo}iŒ Aleksandrovac (gra|a ERSJ). zavla~itiŒ: U grm glave ne verala (Vuk. zast. `ivotariti. s mukom. saplitati se u hoduŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). vrteti se. privla~iti se.Œ Zagara~ (]upi}i 1997). vrzmati seŒ: Svak se vere da u gorwe ~elo sjede. œprovla~iti. jedva sastavqati kraj s krajem. „zakr`qaoŒ Ma~va (Nikoli} B. tavorit „s mukom pre`ivqavati. kretati se prikrivenoŒ. verati / verati impf. tavorim 1. koji bi mogao biti u vezi sa vrdati. lutatiŒ. oskudno. sg. po{everet Orlec (Houtzagers 1985:365)346 {u-ver-qiv adj. tavoriti „`iveti od danas do sutra. tavoriti se „s mukom se nositi s ne~im. œobigravati. „zanositi se u hoduŒ Ozaq (Te`ak 1981). oskudno provoditi. za{everet pf. u semanti~kom pogledu oblik {verdat „lo{e hodati slabim nogama. oskudno `ive}i. trajati u oskudicama. œoskudno `ivetiŒ Potkozarje (Dalmacija). tavorit „`iveti oskudno. `ivotariti. œte}i. œskrivati. mu~iti seŒ (RMS)347 do-ta-voriti pf. spoticati seŒ. pro`ivqavati. 347 Up.) „klizati se. tavoriti œnemati snage za rad. „`iveti te{ko. koje {ivere od ko{nice. „pro`iveti. „nekako `iveti.OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 159 OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 8) VERATI / -VERITI {e-veriti impf. treba ji(h) po(h)vatati i u cev~ice od trske pometati Kragujevac (RJA) è up. RSA). œprovla~iti se. i tavoqiti „tavoriti. Unac (Jovi~i}). preterano {tedetiŒ Uskoci (Stani}). provoditi `ivotŒ (RMS). prazan. provoditi u~mao. izdr`ati do nekog vremena tavore}i. {everet ({everel pt. proturatiŒ. oskudevati. `ivotaritiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). 1966:300) ?{i-veriti impf. krivudatiŒ (RSA) VORITI ta-voriti impf. zlopatiti se. posrtati. pentrati seŒ. odr`avati seŒ Leskovac (Mitrovi}). kuburitiŒ (RJA). „polagano letetiŒ: Matice. u bolesti i sl. 346 . `ivotare}iŒ (RSA) Up. œtumarati. verati se „puzati se.

œkretati se bez snage. pro`iveti tavore}iŒ Du~alovi}i. poboqevatiŒ. Lika (Skok I 301 s. protavorit Vasojevi}i (Bori~i}) tavorewe n. ~vornovat (o drvetu)Œ Piva (Gagovi} 2004) VIRATI tu-virati / tu-vijerati impf. mrdukatiŒ. ~avor) {-~a-voriti se „zguriti se poput ~avkeŒ Lika (RJA) {-}a-voriti se „stisnuti se. mr{ati. ispetqati se (iz ~ega). œpeskovit (o terenu). radukatiŒ Uskoci (Stani}). „lagano se kretati. œnapor. „mu~iti se u siroma{tvu i starostiŒ Lika (RJA) za-~a-voriti pf. „bolovati s vremena na vreme. voriti impf. (RSA) pre-ta-voriti „kukavno pro`ivetiŒ (Vuk. lo{ (o zemqi)Œ Ro`aje (Had`i}) è up. usukan. navor œid.Œ (Vuk. (Vuk. 349 Up. mukaŒ. Vasojevi}i (Bori~i}) ~a-voriti impf. œsporo. izraz voriti du{u „jesti samo toliko da se ne umre od gladiŒ Mora~a (RSA). RJA) zavor m. u~matiŒ Lika. „veoma oskudno hranitiŒ: Nemam ni{ta davat krmetu. mo}Œ Piva (Gagovi} 2004).-dubr. pokvariti se (o vremenu)Œ: To vreme za~avorilo.Œ Uskoci (Stani}) zavorqiv adj. gubiti snagu. teret. nako {to ga vorim su po malo spla~ina Tre{wevo (RSA)349 voriti „varatiŒ (kod dva dalm. trud. u telu se zgr~itiŒ sredwa Dalm. RJA). tuvirati „postepeno ~ileti. 348 . vrlo ostarjetiŒ Kostajnica. pa nikud ma}i! Banat (RSA) o-~a-voriti „zakr`qaviti. „okrenuti na nepogode. pre`iveti (odre|eni period vremena)Œ: Samo da se istavorimo iz zime Vojv. œ`ivotaritiŒ. RJA) pro-ta-voriti „id.). œpomalo raditi. malaksaloŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). istavoriti se „izvu}i se. nemo}no hodati. RJA). naprezawe. (RJA)348 ~a-vorewe n.v. „troma i neuredna `ena koja samo sediŒ Ozaq (Te`ak 1981) ?~i-vorqiv adj. „zakr`qati.160 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI is-ta-voriti „provesti te{ko `ive}i. Nije jasno spada li ovamo glagol o-}a-voriti „izazovno zadi}i sukwuŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. œzasukan. „vita miseraŒ Lika (RJA) ~a-vora f. pipavo raditiŒ. pisca XVI veka. tuvij e rat „tumaratiŒ. postati r|av.

(ibid. pa ima kad da radi Crna Reka (Markovi} 1986) è virati impf. RSA) ga-vrani} m. koji su ti jadi? — Viraju `ita na ovoj su{i Piva (Gagovi} 2004) o-ko-virka 3. „vrsta de~je igre {tapovima. puno hodatiŒ: Al se nakovral dok se isprt’l gori Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990) na-ko-vrat se pf. „te{ko raditi. Sve {to radi. nek se odmori dok okovirka. œhodati mrse}i i gaze}i {to (travu)Œ: Sa mi je {enica polavrana — Gdo je tut lavral? Ozaq (Te`ak 1981). vira mu Le- va~ (RSA) -VRATI ga-vrati se impf. len{tina. „gaziti (po biqu)Œ: Ne havrajte po {enici — Nigdo mi je su salatu pohavral Ozaq (Te`ak 1981) . „nahodati seŒ id. a. sg. bujatiŒ: Neposredno |ubrewe .. Uskoci (Stani}) tu-vijer m. oporaviti seŒ: Neka ga malo. je vrlo hr|avo za repu.) o-ko-vrat se pf. gavrawe. bolan. Koji pogodi bude misto wega gavrani} Otok (RSA). pf. œid.. a gavrani} baci svoj {tap u vis. moji ba{ viraju? Para}in. jedan igra~ u toj igriŒ: Svako dete uzme svoj {tap u ruku. vira{. gavrawa~a f. „brbqati koje{taŒ. „oporaviti se nakon bolestiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) ot-ko-vrat se „otkraviti se. skitati. nestajatiŒ: Ama ne{to. tuvirkati dem. „~ileti. biti neraspolo`en za posao i umoran pa se naglo prenuti i postati ornijiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990) ?la-vrati impf. jer trava onda brzo vira — Ne viram ka drugi qudi. eto. uspevati. lavrat „pri~ati koje{tarijeŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) ?le-vrav adj. {vrqati. ja ostado’ ka’ petli} — [to su ti krxavi pili}i. besciqno i}iŒ Zagara~ (]upi}i 1997). napredovati. bazati.Œ Fru{ka gora (RSA) ?ko-vrat (se) impf. ^im baci.OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 161 tuvijerat „lutati. nesposoban ~ovekŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) è virati impf. zga|aju svi drugi svojim {tapovima wegov {tap. „blesan. „krivonogŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) ?ha-vrati impf. „rasti. „igrati se naro~ite igre {tapovimaŒ Ba~ka (Vuk. Vr{waci smo. „oja~ati.

istu rekonstrukciju daje Varbot 1976:40).) ?{e-vrat impf. {a-. ~avrqati. rus. ko-. (iz)ve{ati. Fasmer I 293). „nespretno hodatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) za-{a-vrati se pf. vãrvâ. prefigirane glagole *kaveriti. rus. saviti (se). *koveriti u kojima izdvaja osnovu *-veriti. -voriti. Skok III 627–628 s. kaveriØâ œbolovati. osnovu *ver.c. 353 Naveli smo ga ne samo kao pandan samostalno neposvedo~enom glagolu -veriti.162 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?~a-vrati impf. œkreveqiti se. Neke od s.({i-) na osnovu -veriti. imitiratiŒ (ÅSSÀ 12:12–13 s. dijal. 351 Oblik se smatra etimolo{ki srodnim sa *kovirati. potvrde Iliadi rekonstrui{e psl. *uer. v. virati. gwe~itiŒ. stavqatiŒ i 3. sakrivati. œbrbqati.v.v. npr. daqe. tu-. „splesti se. *koveriti)351. ha-. 352 Kurkina 1981:333 izvodi ovaj oblik od osnove *vâreti œkqu~atiŒ. provãreti „proturiti. sa razlikom u glagolskom vokalu. veraØâ œtrpati. navode}i kao wegov refleks rus.). stsl. metnutiŒ. verenica. savijati. obesiti. svodi na psl. *var-) < ie. gurati. oblik tako|e sekundaran u odnosu na *verti (Iliadi 2001:10. okretati. ta-. *vir-. (ibid. koveriØâ œslamati. zajedno sa rus. ~avrat Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) ~avre{a m. spota}i seŒ id. osnova (verati. {e-.-h. ~a-. Takav psl. [to se ti~e glagola verati353. koliko ih je izdvojio Pokorny): 1. ~eprkatiŒ (v. sa~uvanu samo u spoju sa datim prefiksima. veraØâ „umetati. ve} i zbog wegove semantike. *vâr-. -veriti. pri~ati koje{taŒ Lika (Ajxanovi} 2002). (na)nizati. *verati. obrtati (se). Iliadi 2001:10–32.„vez(iv)ati. Oblici {everiti (eventualno i {iveriti) obrazovani su dodavawem prefiksa {e. {u-. sekundarnu u odnosu na *verti (l. pri ~emu se upu}uje jo{ i na *kovyriti / *kovyr’ati. 350 Materijal koji je izlo`en uglavnom se svodi na dva ie. v. Na osnovu ove dve rus. sagibati (se).(sa apofonskim varijantama *vor-. gde se ova osnova tako|e javqa u prefigiranim oblicima. korena (od mogu}ih 13. *uer„okretati (se). Sli~na je situacija i u ruskom. kontinuanata pomenutih psl. Pokorny 1150–1152350). vrteti (se). . ose}ati se lo{e. savijati (se).„vrteti. dijal. protnutiŒ. poviti (se). „teturatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) · Svi navedeni oblici svode se na psl. vãvreti „turiti. vrijeti se. „brbqivacŒ id. *uer. daqe. oka~(iv)atiŒ: npr. povijati (se). (ibid. (po)re|ati.Œ Ozaq (Te`ak 1981). ~avrati „id. sagnuti (se)Œ.) ?{a-vrati impf. la-. ka{qatiŒ (Iliadi 2001:22)352. savijatiŒ (v. oblik pretpostavqa i Kurkina. stavqati. on se. up. -vrati) javqaju se u kombinaciji sa slede}im prefiksima: ga-.

Skok ga samo registruje. (sa stepenom du`ewa u korenu) ~e{. 355 Oblike kao ~e{. i {uveqiv œuvenuo. oblik voriti „varatiŒ..v. variare „mewati. sln. Tako se pretpostavqeni semanti~ki razvoj 354 Up. viràØâ œizvla~iti se.c. U svetlu ove pretpostavke. {uviry. vario. uz semanti~ki pomak œ`ivotaritiŒ > œoskudno hranitiŒ (Pi`urica 1987). za semantiku up. glagol voriti „veoma oskudno hranitiŒ. `goqava. 357 Pi`urica tretira glagol voriti œvaratiŒ kao ranu pozajmqenicu od lat. Konstatuju}i da se ova dva glagola ne mogu svesti na zajedni~ki etimon357. jer je pomak od konkretnog ka apstraktnom zna~ewu uobi~ajeniji. izvrdavatiŒ. Glagol tavoriti nema utvr|enu etimologiju.OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 163 {everaØâ „kretati se. zavaravati. {uviry œkrivŒ. dijal. v. {everiti. U tom slu~aju treba pretpostaviti obrnut semanti~ki razvoj: œoskudno hranitiŒ > œ`ivotaritiŒ. {uvery pored osnovnog uvery œkrivŒ. Pi`urica ipak ukazuje na logi~nost uzajamnih pomaka œvaratiŒ ü œzavaravati (hranom)Œ ü œoskudno hranitiŒ (Pi`urica 1987:104). a oblik tavoriti tretirati kao sekundaran. suverit’ œ(is)kriviti seŒ.). obrazovan dodavawem ekspresivnog prefiksa ta-. jedva odr`avati `ivotŒ prema `ivotariti (id. tuma~i kao kontinuante dubletnog *(o)virã. daqe. up. izvode}i od wega (elizijom inicijalnog sloga)356 dijal. Osim potencijalnog albanizma voriti œoskudno hranitiŒ. Pridev {uverqiv œzakr`qaoŒ354 sadr`i prefiks {u-. nedovoqno so~anŒ: [uveqivo mu zrwe na kuruznim klipovima — Nikola ka`e da su mu {uveqive kru{ke ove godine Potkozarje (Dalmacija). . U prilog tome ide i zna~ewe oblika zavarati „prividno utoliti (glad)Œ (RSA). sl~. koji se tuma~e kao kontinuante osnovnog *(o)verã (Havlova 1979:137–139)355. u osnovi glagola tavoriti mogao bi biti i zast. øomicati seŒ (Kurkina 1981:334). 356 Kao paralelu navodi oblik sa istog terena votariti „`ivotariti. mo`da u vezi sa uveqa f. preina~avatiŒ. ukr. rus. dijal. Pi`urica se glagolom tavoriti bavi posredno. sa semanti~kim pomerawem prema varati. bez komentara i re{ewa (Skok III 448 s. neugledna osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). viriØisà œkriviti seŒ. logi~nije bi bilo po}i od oblika voriti kao ishodi{nog. dijal. iz neprijatne situacije)Œ. uviry. oblik sa drugim stepenom korenskog vokalizma i drugim prefiksom.-h. koje predstavqa tvorbeno-semanti~ki pandan s. œsitna. za~avoriti „zakr`qatiŒ. dijal. ovaj oblik bi se sa podjednakom verovatno}om mogao posmatrati i kao rezultat metateze od tavoriti. okretati seŒ autorka l. viraØâsà œvrteti se. tavoriti). Me|utim. {ever œkrivonogŒ itd. izvirovaØâsà œizvla~iti se (npr. {uverit’ (sa) pored (z)uverit’.

164

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

œoskudno hranitiŒ > œ`ivotaritiŒ pro{iruje novim zna~ewskim karikama, pa dobijamo slede}i niz: œvaratiŒ > œzavaravati (hranom)Œ > œoskudno hranitiŒ > œ`ivotaritiŒ. [to se ti~e samog oblika voriti „varatiŒ, on bi se mo`da mogao smatrati apofonskom varijantom od varati358, up. rus. vor „lopovŒ359; za odnos voriti : varati up. koriti : karati, umoriti : umarati, lomiti : lamati360 (detaqnije v. Bjeleti} 1999). Ako bi se pratila druga semanti~ka linija, sadr`ana u zna~ewu: œs mukom se nositi s ne~im, mu~iti seŒ, glagol tavoriti mogao bi se dovesti u vezu sa oblicima tipa zavor m. œnapor, naprezawe, trud, teret, mukaŒ: Za to ti nije potreban zavor — Nije to veliki zavor, navor œid.Œ: Ti nikad ne}e{ da u~ini{ ni najmawi navor, regularnim derivatima glagola zavrijeti pf. œzapeti svom snagom da bi se obavio neki te`ak posao, napregnuti se u najve}oj mogu}oj meriŒ, zavirati impf. œzapiwati iz sve snage, naporno raditi, natezati se u raduŒ: Ne zaviri toliko, odrije}e{ se Uskoci (Stani}) i navreti / navrijeti pf. „napregnuti se, zapeti, navalitiŒ, œupreti, pritisnutiŒ, œn a m u ~ i t i s e, n a p a t i t i s eŒ: Na ovo dete, mori, navre sas wega! Vu~itrn, navirati impf. œs mukom se probijati, guratiŒ, œtruditi se da se ne{to postigne, upiwati seŒ (RSA)361. Posredan dokaz da se glagol tavoriti mo`e objasniti kao spoj prefiksa ta- i osnove voriti jeste tvorbeno i semanti~ki blizak glagol ~avoriti „mu~iti se u siroma{tvu i starostiŒ. Zanimqivo je da ni ovaj glagol nema jedinstveno prihva}enu etimologiju. Skok tuma~i ~avoriti i wegov prefigirani oblik o~avoriti kao denominale od ~avor m. „{togod malo o ~em se jedva mo`e `ivetiŒ Srbija (RJA), s napomenom da je definicija zna~ewa ove imeni358 Skok III 565 s.v. var smatra ju`noslovenski glagol varati „decipereŒ pozajmqenicom iz frana~kog waron „pa`qivo slu{ati, voditi ra~una o nekome, ne~emuŒ. Druga~ije tuma~ewe nudi Varbot 1976:41. Up. i Snoj 807 s.v. varovati. 359 Fasmer I 350 s.v. vor smatra da je re~ najverovatnije srodna sa vraØâ, vru „lagatiŒ < *vâraØi, *vâré (u naøomeni Truba~ova s.v. vraØâ, vru (id. 361) stoji da je ova re~ novo obrazovawe i ujedno se citiraju tuma~ewa koja je dovode u vezu sa vrïØi „kiøeØiŒ > „brbqatiŒ i za-vereØâ, za-vora, uø. ølesØi, søleØni). Druga~iju i detaqniju etimolo{ku analizu ovih re~i daje Varbot 1976:39–41. 360 Up. Varbot 1984:30–40. Kratkosilazan akcenat na korenskom slogu varati ukazivao bi na staro iterativno obrazovawe tipa klawati : kloniti, vra}ati : vratiti, no naglasak voriti bi u tom slu~aju morao biti sekundaran. 361 Ovamo mo`da i va-vriti se „mu~iti se, baktati seŒ: Daj mi to dete, da ga nosim babi, nek’ se ona s wim vavri Leva~ (RSA) (< *vã-vâreti?, za inicijalno va- up. vavijest, vavijek).

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

165

ce, data na osnovu jedinog primera: ima ~avor i dvije strijele, tj. „malo, `ivi sirotiwskiŒ – nejasna (Skok I 301 s.v. ~avor)362. Glagol ~avoriti pomiwe se i u oba praslovenska re~nika, gde se dovodi u vezu sa bug. dijal. ~avrim se „maziti se; sme{iti seŒ, ~àrvam se „od bola, tuge, ~e`we sahnuti, venuti, propadatiŒ, ~’uree „slabiti, venuti, sahnuti, gubiti snaguŒ, rus. dijal. ~avereØâ, ~avreØâ, ~avriØâ „bledeti, venuti, kr`qati, sahnuØi; bolovati; gwileti; gubiti zdravqe, snagu, poboqevatiŒ, ukr. ~evriØi „slabiti, mr{aviti; venuti, propadatiŒ, blr. ~aurácâ „id.Œ, dijal. ~auråcâ „slabiti, mr{aviti; venuti, propadatiŒ, ~avricâ „sahnuti, propadati npr. od gladi, dugog ~ekawa na nekogaŒ, ~auracâ „slabiti, gubiti snaguŒ, ~åuracâ „slabiti, propadati od gladiŒ itd. U krakovskom re~niku se konstatuje da su veza isto~noslovenskih i ju`noslovenskih potvrda, kao i sama wihova etimologija – nesigurne. Za neposrednu osnovu rekonstruisanog oblika uz rezervu se uzima slabo posvedo~en pridev *~avrã > rus. dijal. ~avráè „mr{av, slab, uveoŒ, eventualno i s.-h. dijal. ~avor363 i upu}uje sa na lit. kiauras (*keuro-) „pocepan, poderanŒ, pa se sve re~i u krajwoj instanci svode na ie. *skeu- „se}i, odvajati, grebati, strugatiŒ (SP 2:119 s.v. *~avreti). U moskovskom re~niku rekonstrui{e se ne{to druga~iji psl. øredlo`ak, oblik *~avâreti, okarakØerisan kao prefiksalna izvedenica sastavqena od ekspresivnog elementa *~a- i glagola *vâreti „vreti, znojiti se, sahnutiŒ, odaØle zaØim „kr`qatiŒ, „venutiŒ, „zlopatiti seŒ (ÅSSÀ 4:32), up. i Kurkina 1981:333, Kurkina 1992b:190. Na istu psl. osnovu Kurkina l.cc. svodi i rus. dijal. kaveriØâ œbolovati, ose}ati se lo{e, ka{qatiŒ, zakovreØâ œsmrznuti se, pokriti ledenom korom (na poledici)Œ, zaskovreØâ œusahnuti, postati krut od vru}ine, mraza, su{eŒ, odatle zaskovrina œne{to {to je usahloŒ, s tim {to su ovi oblici obrazovani pomo}u prefiksa ka- / (s)ko-. Iako je izvo|ewe zna~ewa œvenuti, sahnutiŒ od osnovnog œvreti, kqu~atiŒ sasvim legitimno, situacija se komplikuje kada su u pitawu ostala sekundarna zna~ewa, tj. œkr`qatiŒ, œslabiti, malaksatiŒ, œpoboqevati, bolovatiŒ, œoskudevati, mu~iti seŒ. Stoga ima
362 Ona je, zapravo, pogre{na. Pravo zna~ewe je: „ima tobolac i dve streleŒ, po{to je ~avor od ~ahor, up. sl~. ~achor „tobolac za brusŒ. Daqe je ova re~ svakako u vezi sa ~ahura. Sa ovako protuma~enom re~i ~avor glagol ~avoriti te{ko da mo`e imati ikakve veze. 363 Ova re~ svakako ne pripada ovamo, v. prethodnu napomenu.

166

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

poku{aja da se ova zna~ewa objasne u okviru gnezda glagola *verti, *vâro — tim pre {to je jedno od wih i realno zasvedo~eno me|u wegovim kontinuantama, up. s.-h. zavreti / zavrijeti „klonuti, zanemo}i; malaksati, oslabiti, zamretiŒ: Jelka ... pane na travu, sku~i se i ulo`i
glavu me|u koqena. Tako skupqena i savita ka’ u klupku, opet zavre i obumre CG (RSA) — v. gore tuma~ewe pomenutog rus. kaveriØâ œbolova-

ti, ose}ati se lo{e, ka{qatiŒ (< psl. *kaveriti), koje je ponudio Iliadi 2001:22. U odre|ivawu etimologije osnovnog voriti (sadr`anog u tavoriti i ~avoriti)364, tj. u wegovom pripajawu gnezdu *verti, *vâro, od presudnog su zna~aja oblici {-~a-voriti se „zguriti se poput ~avkeŒ: [~avorila se, do{la ka ~ava365 i {-}a-voriti se „stisnuti se, u telu se zgr~itiŒ, koji pokazuju da je wegovo izvorno zna~ewe œsaviti se, iskriviti seŒ, up. i pridev zavorqiv œzasukan, usukan, ~vornovat (o drvetu)Œ, tj. œiskrivqen, savijenŒ366. I upravo je ovo zna~ewe moglo poslu`iti kao osnova iz koje su se razvila zna~ewa œkr`qatiŒ, œslabiti, malaksatiŒ, œpoboqevati, bolovatiŒ, up. i ukr. dijal. viriØisà „kriviti se, savijati se (o dasci)Œ (ESUM 1:403) prema zviriØi „iscrpsti, izmoriti (o bolesti)Œ (id. 2:251), kao i gorepomenute rus. dijal. glagole koveriØâ œslamati, s a v i j a t i, gwe~itiŒ i kaveriØâ œbolovati, ose}ati se lo{eŒ. Pravilnost ovakvog tuma~ewa potkrepquju mnogi primeri koji svedo~e o me|usobnoj povezanosti zna~ewa œsavijati se, sagibati se, kriviti seŒ i œslabiti; bolovatiŒ, up. zakovrnuti (v. vrnuti), iskope~iti se (v. pe~iti), ukoviqiti (v. viqiti) itd.
364 Kako se ovi glagoli sre}u na terenu gde se glas h gubio pre wihovih prvih zapisa, moglo bi se pomi{qati i na glagolsku osnovu *hvor-, zastupqenu u psl. *xvorati, xvoreti, up. csl. hvorati, rus. hvoramâ, ~e{. choreti, dlu`. chores, poq. zast. chorze}, dijal. chorza}, rus. dijal. hvoremâ, ukr. hvorimi / horimi, blr. hvaråcâ, sve: „bolovati, pobolevati, slabitiŒ (ÅSSÀ 8:128 s.vv.). Tamo se rekonstrui{u jo{ pridev *xvorã(jâ) „bolestan, mr{av, lo{Œ (id. 131–132) i wegove izvedenice *xvoroba (id. 128), *xvorostâ, *xvorota, glagol *xvorovati (id. 129). Zna~ewe ove osnove dobro se sla`e sa semantikom glagola tavoriti, ~avoriti, no tek bi eventualna potvrda sa h ili f dala potrebnu izvesnost wihovoj rekonstrukciji kao *ta-/~a-hvoriti. U dilemi izme|u *voriti i *xvoreti kao osnovnog glagola treba uzeti u obzir i rekciju. Glagol voriti je tranzitivan, a psl. *xvoreti, *xvorati — intranzitivan, kao i tavoriti u najve}em broju primera (refleksiv tavoriti se slabo je potvr|en), {to bi ukazivalo da je tu -iti < -eti (tip slabiti intr. < *slabeti) (v. Bjeleti} 1999:123). 365 Definicija zna~ewa o~igledno po~iva na narodnoj etimologiji, koja ovaj neprozirni glagol zbog fonetske sli~nosti dovodi u vezu sa imenicom ~ava œ~avkaŒ. 366 Pridev zasukan, kojim se defini{e pridev zavorqiv, ima zna~ewe œuvojit, vijugav, spiralanŒ (v. RSA).

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

167

Ovamo verovatno spada i pridev ~ivorqiv œpeskovit (o terenu), lo{ (o zemqi)Œ, budu}i da je wegovo zna~ewe zapravo konkretizacija op{tijeg zna~ewa œslab, lo{Œ; za inicijalno ~i- up. rus. dijal. ~ivreØâ, ~ivereØâ œmr{aviti, sahnutiŒ (ÅSSÀ 4:32). Ukoliko se ipak ne radi o prefiksalnoj izvedenici, mogu}e tuma~ewe bi bilo da je oblik ~avoriti izveden sufiksom -or- (o ovom sufiksu v. SP 1:54)367 od ~aviti impf. „`iveti od danas do sutra, tavoriti, ~ametiŒ, u~aviti pf. „oslabiti, omr{aviti, iznemo}i, imati vrlo iznuren izgledŒ, up. i ~avuwati impf. „biti sasvim iznemogaoŒ, œprovoditi `ivot u bedi, bedno `ivetiŒ, ~avo m. „mr{av, iznemogao mu{karacŒ Uskoci (Stani})368. Iz ovog ugla prate}i paralelizam oblika tavoriti i ~avoriti, dolazimo do glagola taviti, tavim „propu{tati vodu, tajati, curitiŒ: Taviti re~e se o kakvoj `idini, kad kroza sud pomalo probija — Vino kroz ba~vu tavi Makarsko primorje (RJA) koji bi, bez obzira na nepodudarnost akcenata i zna~ewa, mogao biti ekvivalent glagola ~aviti. Taj odnos ekvivalentnosti uspostavqa se preko slede}ih relacija — ~aviti „tavoritiŒ : ~ajati „`iveti u te{ko}ama, zapadati u neprilikeŒ, œo~ajavati ~ekaju}i nekoga ili ne{to, bri`no i{~ekivatiŒ, œdugo se pe}i, pretvarati se u izgoretinu (o hlebu)Œ Uskoci (Stani}), „patiti, o~ajavati, bri`iti, slabitiŒ Piva (Gagovi} 2004), ~ajet „~amiti, nestajatiŒ Kosovo (Elezovi})369 = taviti „propu{tati vodu, tajati, curitiŒ : tajati „curiti, kapatiŒ, fig. œrastapati se, nestajatiŒ Sew, tajati: Ba~va taje — Vene, ~ezne, gasne, blidi, sahne, gine, kopni, taje (o zaqubqenom ~oveku) Ba~ko i Sremsko Podunavqe (RJA). Na taj na~in bi se, po ve} uo~enom paralelizmu, i razmatrani glagol tavoriti mogao objasniti kao izvedenica sufiksom -or- od taviti. I dok je glagol tajati sveslovenski i praslovenski (Skok III 434 s.v. tajati), oblik taviti bi, ve} s obzirom na svoj areal, mogao biti romanizam, od lat. tabere „topiti se, nestajatiŒ, sa romanskim prelazom intervokalskog -b- u -v-370 (v. Bjeleti} 1999:123–124).
Na materijalu na{eg jezika v. Bjeleti} 1994:269. Za ovakvu tvorbu up. lav-or-iti (lah-or-iti) „piriti, pirkatiŒ : lahati „hodati brzoŒ, mav-or-iti „mahati, klatiti, wihati, kretati tamo-amoŒ : mavati (mahati) „~initi nagle pokrete ne~im tamo-amoŒ (RSA). 369 Ovaj srpski oblik navodi se u SP 2:107–108 s.v. *~ajati : *~ati i u ÅSSÀ 4:10–11 s.v. *~ajati. 370 Up. i nem. tauen „topiti seŒ.
368 367

168

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

U obliku tuvirati izdvaja se prefiks tu- dodat na osnovu virati (< *virati), koja je u formalnom pogledu iterativ od vrijeti (< *verti). Iako se ova osnova prete`no javqa u prefigiranim obrazovawima, oblik virati œ~ileti, nestajatiŒ pokazuje da se ona mo`e pojaviti i samostalno, up. i rus. dijal. viraØâ œ(raz)bacati kojekuda, kojekakoŒ, œplesti (opanke, korpe, mre`e); spajati delove mre`eŒ, œplesti kojekako, raditi ne{toŒ, œmakar kako pri{itiŒ, viraØâ œzaokretati (o putu)Œ, viràØâ œizvla~iti se od ne~ega, izvrdavatiŒ (o ruskim potvrdama v. Havlov a 1979:138; Bory s 1991:24 ; Varbot 1995:63; Vlaji}-Popovi} 1999:114; ^erni{ 2003:223–224). Oblik tuvijerati mogao bi se smatrati pseudojekavizmom, up. npr. kumnpijer m. œkrompirŒ Uskoci (Stani})371, kopijeran adj. „`iv, `ivahan, krepak, odva`anŒ id. (v. periti), natoklije~iti pf. œizdi}i, nadi}i, uzdignutiŒ (v. -kle~iti). Osnovna zna~ewa glagola tuvirati jesu œtumaratiŒ i œpoboqevati, slabiti, ~iletiŒ. Kad je u pitawu prvo zna~ewe, razmatrani glagol ima potpune semanti~ke paralele u nizu oblika iz jugoisto~ne Srbije, up. poviram se 1. sg. œpotucati se, tumaratiŒ Pirot (@ivkovi}), „du`e se zadr`avati na nekom mestuŒ Vrawe (Zlatanovi}), sviram se œlutati besciqnoŒ id. (ibid.), spoviram se œpovla~iti se, vu}i se, besciqno i}i tamo-amoŒ, sneviram se œmajati se, skitatiŒ Leskovac (Mitrovi}), ali i na slovenskom severu, up. poq. poniewiera} sie œtumarati, lutati, skitatiŒ. Svi navedeni oblici svode se na psl. *virati, iterativ od *verti (v. Borys 1991:22–25; Vlaji}-Popovi} 1999:113). Kad je u pitawu zna~ewe œpoboqevati, slabiti, ~iletiŒ, glagoli tuvirati, virati imaju svoj semanti~ki pandan u ukr. dijal. koviriØi „bolovati, mr{aviti, slabiti, propadatiŒ (ESUM 2:485). Ovaj glagol, u ESUM l.c. okarakterisan kao nejasan, bez ikakvih prepreka mo`e se uvrstiti me|u kontinuante psl. *verti, *vâro, s tim {to se kod wega ispred osnove javqa prefiks ko-. Ovamo verovatno spadaju i ukr. dijal. kováriØi œpoboqevatiŒ, kováràØi œdugo bolovatiŒ (ÅSSÀ 12:17 s.v. *kovyriti / *kovyr’ati (se)). Uprkos predlo`enoj rekonstrukciji (koja odra`ava sekundarno preoblikovan vokalizam osnove), autori smatraju da su potvrde izlo`ene u odrednici pre u vezi sa psl. oblicima *kovirati i *koveriti. Prvi oblik se tuma~i kao spoj zameni~kog prefiksa *ko- i *-virati, iterativno-durativnog oblika glagola *-verti (id. 13–14)372, a drugi kao etimolo{ki identi~an
V. Skok II 215 s.v. krumpir. Psl. oblik rekonstruisan je na osnovu rus. dijal. koveràØâ œ~a~kati, ~eprkatiŒ i poq. zast. chowiera} œwihati se, klatiti seŒ. Sasvim druga~iju etimologiju poqskog glagola (< psl. *xvejati) daje SEK II 308 s.v. xoveraá.
371 372

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

169

wemu, ali sa druga~ijim vokalom osnove (id. 12–13). O glagolu tuvirati detaqnije v. Bjeleti} 2006b. Oblik iz Crne Reke okovirka 3. sg. pf. œoja~ati, oporaviti seŒ mo`e se razlo`iti na slede}i na~in: o-ko-vir(k)a. U pitawu bi, dakle, mogao biti dvostruko prefigiran i deminutivnim sufiksom pro{iren glagol vira 3. sg. impf. „rasti sna`no, bujati (o rastiwu)Œ Crna Reka (Markovi} 1986), up. sa istog terena i viraje „uspevati, napredovati, izrastati (o biqu)Œ Pirot (@ivkovi}), Vlasotince (gra|a RSA), virae „rasti, `iveti, postojati, razvijati se, napredovatiŒ Timok (Dini} 1988), virajem 1. sg. œnapredovatiŒ Leskovac (Mitrovi}) (v. Vlaji}-Popovi} 1999:116, nap. 13). Isti glagol posvedo~en je u makedonskom i bugarskom, up. mak. viree œrasti, bujatiŒ, bug. vireà œrasti, dobro se razvijati (o biqkama)Œ. Bugarski glagol dovodi se u vezu sa bug. virà œdizati, izdizatiŒ (= s.-h. viriti), koje se smatra srodnim sa vra œguratiŒ < *verti (BER 1:151)373. ^erni{ ovim leksemama prikqu~uje i s.-h. viriti, posvedo~eno samo u izrazu ni viri, ni piri œne raste, ne uspevaŒ (RSA)374, konstatuju}i da je svima wima svojstvena semantika kretawa usmerenog ka gore, uvis, iz koje legitimno proizlazi semantika rasta, izrastawa. Autorka pri tom smatra da svi pomenuti oblici pripadaju gnezdu *ver- / *vâr- / *vor- œgurati, spajati, zatvaratiŒ (^erni{ 2003:221). Up. i Varbot 1995:62–63, koja ovamo sme{ta, pored s.-h. viriti œdelimi~no se videti iznad (ispod, iza) ne~ega, {tr~atiŒ, jo{ i bug. navira œpodi}i (posudu, da bi se pilo)Œ375.
373 Iliadi svodi bug. virà œdizati uvis, dizati (glavu, nos)Œ na psl. *virati, pod uslovom da nije u pitawu refleks psl. *vyr’ati (Iliadi 2001:24). [to se ti~e bug. vireà „rasti (o biqci)Œ, Georgiev 1985:193 ga izvodi od lat. vireo „zeleneti se; biti sve`, bodar, jakŒ, dok Mladenov 67 pomi{qa na srodstvo sa virã I, II. 374 Up. i potvrdu ovog izraza iz Dubrovnika: ni piri, ni viri / niti piri, niti viri œka`e se za ne{to {to slabo napreduje (naj~e{}e o rastiwu)Œ: Presadi}u ovo cvije}e, jer ovako ni piri, ni viri — Djeca niti piru, niti viru! (Bojani}/Trivunac 2002). 375 S druge strane, oblik okovirka ima potpunu semanti~ku paralelu u glagolu kovarnuti (se) pf. „oporaviti se, oja~ati u fizi~kom smislu (posle bolesti, slabosti), otrgnuti se, oteti se; po~eti br`e rasti, napredovatiŒ U`ice, Zlatibor, Jadar (RSA). Stoga Vlaji}-Popovi} l.c. pomi{qa na mogu}u vezu ova dva oblika uprkos neregularnoj vokalskoj alternaciji. Ovde svakako treba pomenuti i pridev kovaran „`ivahan, okretan, ~ioŒ Lika (RJA), Sanyak (RSA), œmlad, ko~operanŒ Dvorska, Jadar (RSA), iako wegov odnos sa glagolom kovarnuti nije jasan. Pomenuti pridev, ali u zna~ewu „lukav, podmukao, pokvaren; koji nanosi zlo, zaoŒ (koji navodi Skok II 171–172 s.v. kovati) dovodi se u vezu sa glagolom kovariti „~initi kovarstva, spletkaritiŒ, up. kovarnik, kovarno, kovarstvo, tako|e rus. kovarnáè, za ~iju etimologiju up. Fasmer II 270; v. i ÅSSÀ 12:8–10 s.vv. *kovariti (se), *kovarâ, *kovarânã(jâ) (gde ipak nije obja{wen semanti~ki aspekt navedenih slovenskih potvrda). U seman-

170

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

Sledi niz leksema u kojima se mo`e izdvojiti osnova *vârati. Ovu osnovu rekonstrui{e Varbot, pretpostavqaju}i da je psl. *verti, *vâro u pojedinim dijalektima razvilo zna~ewe œobmawivatiŒ i da se samo u tom zna~ewu preobrazilo u *vârati, *vâro, odakle rus. vraØâ œlagatiŒ (Varbot 1974:40). Semanti~ki spektar kontinuanata ove osnove ipak je ne{to {iri. Iliadi ovamo svrstava bug. dijal. vra se œgurati se, me{ati se, uplitati seŒ, rus. vrannáè œpleten, zavojitŒ, ka{. ribarski termin vera œdeo ribarske mre`eŒ (Iliadi 2001:22–23). Ista osnova izdvaja se u psl. *gavârati / *gavâriti, koje se tuma~i kao spoj ekspresivnog prefiksa *ga- (varijante od *ka- / *ko-) i glagola *vârati, *vâriti (ÅSSÀ 6:112–113)376. Oblik *gavârati ujedno je i psl. predlo`ak gorepomenutog gavrati se „igrati se naro~ite igre {tapovimaŒ377, up. i gavrani} „vrsta de~ije igre {tapovima, gavrawe; jedan igra~ u toj igriŒ, gavrawa~a œid.Œ. Ta~nost predlo`ene rekonstrukcije potvr|uju istozna~ni oblici bez prefiksa ga- (< *ga-), koji tako|e pripadaju gnezdu glagola *verti: vrana / vrana f. œ{tap, motkaŒ: Ako ne h}ene, a ja }u vranom CG, Vranawe je de~ija igra sa palicama (vranama) Hrv., odatle vranati se / vranati se impf. œigrati se de~ije igre u kojoj se ba~eni {tap ga|a drugim {tapom dok letiŒ Banija (RSA). Imenica vrana svodi se na psl. *vorna (v. Iliadi 2001:81, koji navodi druge slovenske kontinuante ovog psl. oblika). Oblik kovrat (se), ukoliko uop{te spada ovamo, sadr`i prefiks ko-. Kao wegova relativna tvorbeno-semanti~ka paralela mo`e poslu`iti sln. kabrati „trapavo i brzo se pomicatiŒ (Kurkina 1981:335), dok prefigirano o(t)kovrat se „otkraviti seŒ, œoporaviti se nakon
ti~kom pogledu, pridevu kovaran œ`ivahan, okretan, ~ioŒ mnogo je bli`i rus. dijal. pridev uverisØáè œ`ivahan, spretan (o detetu)Œ, koji pripada gnezdu glagola *verti, a ~ije je zna~ewe rezultat semanti~kog razvoja: œgurati, umetatiŒ > œmuvati se, vrzmati seŒ > œonaj koji se svuda vrzma, trpaŒ > œokretan, `ivahan, spretanŒ (v. Kala{nikov 2000). Odnos navedenih leksema, koje bi mogle biti u genetskom srodstvu, zahteva detaqnu analizu. 376 Pored s.-h. potvrde, glagol je rekonstruisan jo{ i na osnovu bug. gavrà se œrugati se, izvrgavati rugluŒ, dijal. gavrem œmilovati, mazitiŒ, œkaqati, sramotitiŒ, gavrà œprqati, kaqatiŒ, rus. dijal. gavraØâ œpraviti ne{to neukusno, ne~isto (o hrani)Œ, œkvariti posao, la}ati se ne~ega neume{noŒ, œlo{e ne{to raditiŒ, gavraØâsà œspremati hranu neukusno, ne~istoŒ, œprqati seŒ, gavràØâ œprestiŒ, œkvaritiŒ, gavràØâsà œdaviti se ne~im, zagrcnuti se, iska{qavati sluzŒ, gavriØâ œose}ati mu~ninu, ispu{tati zvuke kao pri povra}awuŒ, œraditi ne{to lo{e, neume{noŒ, œprqatiŒ. U krakovskom praslovenskom re~niku oblik *gavâriti smatra se ekspresivnim derivatom glagola *gaviti, sa formantom -r- (SP 7:77). 377 Skok I 556 samo notira ovaj glagol, bez ikakvog komentara.

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

171

bolestiŒ ima pandan u obliku sa drugim stepenom korenskog vokalizma okovirka (v. gore), up. i okovrnut (se) œid.Œ (v. vrnuti). U obliku lavrati œbrbqatiŒ mogao bi se izdvojiti prefiks la-, i ina~e karakteristi~an za glagole sa ovim zna~ewem378, up. labrwati, labrdati (v. lV-), laprdati (v. -prdati). Sli~na je situacija i sa glagolom ~avrati, koji sadr`i prefiks ~a-, tako|e ~est u oblicima sa zna~ewem œbrbqatiŒ, up. ~avrqati (v. vrqati), ~avrzati (v. vrgati / vrzati). Up. i rus. dijal. {ávåráØi „brbqati, pri~ati glupostiŒ, istozna~ni oblik sa drugim vokalom osnove i drugim prefiksom (Kurkina 1981:334). Interesantno je da u Ozqu alterniraju prefiksi la- i ha- ispred osnove -vrati, pri ~emu oblici koje obrazuju imaju isto zna~ewe, up. lavrati œhodati mrse}i i gaze}i {to (travu)Œ, havrati „gaziti (po biqu)Œ379, a upotrebqavaju se u gotovo identi~nim kontekstima. Oblici {evrat „teturatiŒ i {avrati „nespretno hodatiŒ, u kojima se izdvajaju prefiksi {e- / {a-, imaju potpune formalno-semanti~ke paralele u sln. {avrati „nespretno, trapavo se kretatiŒ i rus. dijal. {avraØâ „sporo hodatiŒ (Kurkina 1981:334). Kurkina l.c. u ovu porodicu re~i ubraja i sln. {ever „krivonogŒ, {everiti „hramatiŒ, ~e{. {everem „krivoŒ, sl~. {everom, heverom, ukr. {evernogiè, s kojima bi — mo`da — mogao biti u vezi i pridev levrav „krivonogŒ, ako se uzme da je obrazovan pomo}u prefiksa le-. Za druga mogu}a tuma~ewa sln. i ostalih pomenutih oblika up. Bezlaj IV 14 s.v. {avrati, 39 s.v. {ever. Analizirane lekseme svrstavaju se u nekoliko semanti~kih grupa, formiranih na bazi zna~ewa ishodi{ne psl. osnove *ver- pod koju se, u savremenim slavisti~kim istra`ivawima, podvode oblici sa slede}om semantikom: „vezivatiŒ, „trpati, guratiŒ, œupirati, zapiwatiŒ, delimi~no i „vrteti, okretati, savijatiŒ (v. Kala{nikov 1994:81). Prvu grupu ~ine oblici sa zna~ewem œkriviti, savijatiŒ ({~avoriti se, levrav), odakle se regularno razvijaju zna~ewa œzakr`qatiŒ ({uverqiv, za~avoriti, o~avoriti), œpobolevati, ~iletiŒ (tu378 Up. i `-l a -vrati zast. {atr. „brbqati, ~avrqati, }askatiŒ (RSA), {-k-la-vriti „govoriti bez smislaŒ Krk (RJA). 379 Mo`da je ovaj glagol u nekakvoj vezi sa zast. imenicom havre`â m. „korov, trweŒ (?): ... i kakav’ li mo`e báti rod ª havre`a ... (u orig. plodã ª ternjê) Venclovi} (Jovanovi} 1911:304), ili dijal. glagolom uavrit pf. œnabujati, narasti (o travi, trsci i sl.)Œ: Uavrila velika trava oko ku}e, treba ju pokosit, e se ne mo`e proj Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Za tuma~ewe oba oblika v. ERSJ 1:55 s.v. avrik.

172

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

virati, tuvijerati), eventualno i œ`ivotariti, mu~iti seŒ (tavoriti, ~avoriti, kovrat se). Posledwe zna~ewe moglo se razviti i iz osnovnog œzapiwati, upiratiŒ. Semantika te{kog, sporog, nespretnog kretawa objediwuje oblike {everiti, za{everet, po{everet, tuvirati, tuvijerati, {avrati, za{avrati, {evrat. Odatle se lako razvijaju zna~ewa œtumarati, lutatiŒ (tuvijerati), œsporo, pipavo raditiŒ (tuvirati, tuvijerati), œtrom, neuredanŒ (~avora), mo`da i œgaziti po biqu, mrse}i gaŒ (lavrati, havrati). Zna~ewe œbrbqatiŒ (lavrati, ~avrati) uglavnom se razvija iz osnovnog œvezivati, plestiŒ, up. kontinuante psl. *verzti (v. vrgati / vrzati). Relativno izdvojeno stoji zna~ewe œoja~ati, oporaviti seŒ (okovirka, otkovrat se, okovrat se) koje, uprkos gore ponu|enom tuma~ewu, kao da je nastalo po principu enantiosemije prema mnogo boqe posvedo~enom œpobolevati, ~iletiŒ, ili pak uop{te ne spada ovamo.

(ibid. œiznenada se razboleti. œnabacivati bez redaŒ Unac (Jovi~i}) za-ko-viqati pf. nakriviti seŒ (RSA)380 380 Homonimni oblik ~e-viqiti „suvi{e glasno pevati (obi~no u pijanstvu)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). iskriviti u stranuŒ Leva~ (RSA). „izroditi dosta dece ili mladun~adiŒ. kvariti redŒ. zavrnuti nagore. œrazboleti se. Skok III 588 s. uganutiŒ (Skok I 299 s. i{~a{itiŒ [abac (gra|a ERSJ).OSNOVE: 9) VIQATI 173 OSNOVE: 9) VIQATI 9) VIQATI ko-viqati impf. Ali i ovaj onomatopejski oblik sadr`i ekspresivni pre- . izvijati „izvoditi kakvu melodiju. pesmu (obi~no prelivaju}i glasom. zavijati (o vetru)Œ (RSA) etimolo{ki se razlikuje od gorepomenutog. na}i se pred smrtnim ~asomŒ id. i{~eviqiti „i{~a{iti. skr{iti zavr}u}iŒ. Sarajevo. œumretiŒ Uskoci (Stani}) is-ko-viqiti „sasvim oslabiti. omr{avitiŒ. œiskrenuti. œzaputiti se. „izviti. jadikovati. urlati. skr{iti zavr}u}iŒ. Grahovo. zaspatiŒ (RSA). „za(o)krenuti. Bos. œutonuti u san. naglo zaslabitiŒ: Jutros je bijo na nogama. preturati. zanemo}iŒ. zavrnutiŒ. zavrnutiŒ. œodgajiti kakvu stokuŒ id. naricati (nad mrtvima).) i{-~e-viqiti „i{~a{itiŒ Leva~. up. fijukati. kukati. „baciti. vijati „zavijati (o vuku). na-ko-viqati „id. vijati1). œrazboleti se. iskrivitiŒ: Tako ga je gadno udario pesnicom po licu. *vyti (v. urlikati. po}iŒ: Zakoviqio po ‰oŠvoj me}avi pro Muratovi}e. ~a{a) VIQITI za-ko-viqiti pf. œuskome{ivati. zanemo}iŒ. œiskriviti. œumretiŒ Uskoci (Stani}) is-ko-v i qati pogrd. uganuti. œprelomiti.v. uvrnuti.Œ Uskoci (Stani}) i{-~e-viqati „i{~a{iti. ne}e se kortalisati. a eno sa‰dŠ zakoviqio Piva (Gagovi} 2004).v. (ibid. da mu je i{~eviqio vilicu u levu stranu! Kolubara (gra|a RSA). drvo i sl. ufitiqitiŒ. zapevaju}i)Œ. œprelomiti.)Œ: Zakoviqi kamenom i pogodi u vrg bandijerne. Koceqeva (gra|a ERSJ). iznemo}i. i{~eviqiti se „iskriviti se. „za(o)krenuti. jer stoji u vezi sa viti < psl. hitnuti u daq (kamen.) u-ko-viqiti „sasvim iznemo}i.

za~eviqati „zapeti. mo`da bi se i rus.: *ul. „okretati mu{kom jagwetu ili {iqegu rogove ste`u}i ih da ne rastu u stranu ve} uvisŒ. ~V-.(*oul. U dopuni prire|iva~a upu}uje se na zavili~iti „zaularitiŒ. 381 Macenauer u rus. koje se dovodi u vezu sa *kovylâje. nategnuti (pu{ku)Œ. zasukivati brkove. Ako bi se po{lo od Macenauerove pretpostavke. ESUM 1:375 s. U ÅSSÀ se rekonstrui{e psl. Fasmer I 315 s. koje se kao samostalno ne pojavquje (Matzenauer 1881:190). s jedne strane. potvrda). *viti (v.v. ul. ulje.(tako Budimir 1951:229) i korena koji je u válâ „kvrga. Oblik viqati izvodi se od participske osnove vil. ~voruga. koválàØâ „{epati. izvla~iti se iz neprilikaŒ. v. ra{~epitiŒ(?) poslu`io tur. koji se tuma~i kao spoj prefiksa *jâz-. metatezom nastalo nepotvr- . i{~oviqiti (i i{~evrqiti) u ÅSSÀ 9:22 rekonstruisan je oblik *jâz~eviliti (dodu{e. osnova *vyl. v. Skok III 600–601). zaviqiti pf. vilàØi. i sa *kovati. uz napomenu da prost glagol ~eviqiti nije potvr|en (Skok I 319 s.Œ Uskoci (Stani}) · Kao i glagol vitlati (koji se u krajwoj instanci svodi na psl. za~equstiti. glagol cevirmek. hramati. Fasmer ÇÇ 274 smatra ovu re~ neprozirnom. Pojava ekspresivnih prefiksa kod onomatopeja nije retka.(psl. ~ever)382. Ispred osnove viq-ati (viq-iti) alterniraju prefiksi ko. sa znakom pitawa).i válàØâ.v. potvrda i{~eviqiti. *kovyl’ati (se) (iskqu~ivo na osnovu rus. Kao paralela mo`e se navesti ukr.: *ul-) (Kurkina 1992:88). sln. ulja „oteklinaŒ (Fasmer I 368). ÅSBM 2:142–143 s. *vil-) glagola viti (up. zavojŒ. odakle je.i glagola *viliti / *vil’ati. Oblici sa ko. vilàcâ. s druge (ÅSSÀ 12:15).174 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI i{-~o-viqiti „iskrenuti. Skok smatra da je kao osnova za stvarawe glagola ra{~eviqiti (vilice kao kow) „ra{iriti. Kurkina u navedenim primerima vidi odraz alternirawa psl.ne pomiwu se kod Skoka. ul „{upqinaŒ. izraslinaŒ. Ova rus. koje se dovodi u vezu sa rus. „id. Samo na osnovu s. Machek 689–690 s. koji se tu pojavio mo`da pod uticajem razmatranih leksema. gegati seŒ izdvaja prefiks ko.v. daqe. i ove lekseme pripadaju gnezdu glagola viti < psl. vá-~u-vilivaØâ „lukaviti. uz konstataciju da oblik bez prefiksa nije potvr|en. iako pretpostavqa da je autohtono slovenska (ima i aloglotskih etimologija). koválâ moglo tuma~iti kao spoj prefiksa ko. œuvrtati.i ~e-. vilàØâ. fiks. koválàØâ (ESUM 2:485)381. 382 Skok registruje i fonetski blizak glagol za~eviqiti. i blr. imenica dovodi se u vezu sa poq. kovilä{ka „okuka. osnovu *vi-). a ni u ÅSSÀ. upravqaju}i ih nagoreŒ.v.v.-h. ekspresivnog prefiksa ~e. œmetnuti kowu `vale. po wegovom mi{qewu. dijal. vila). zavili~itiŒ. Kao strukturna paralela navodi se rus. iskriviti u stranuŒ Leva~ (RSA) è viqiti impf.

zaokrenutiŒ. mladihŒ. i{~evrqiti (v. „izroditi. „id. up. zatovitlit. „negovati. iskotiwati pogrd. moglo bi se pretpostaviti da su oblici iskoviqati. Op{te zna~ewe je „krivitiŒ. „izroditi mnogo dece. vrqati). pej. i Herej-Szymanska 2002:389. nakoviqati (ako nisu ekspresivne varijante osnovnog kovrqati pej. i{~evrqiti. v. œizroditi. nara|ati (dece) u velikom brojuŒ : navrqati œnabacatiŒ > œnara|ati. natovitlit. „donositi na svet. negovatiŒ. zanemo}iŒ > „umretiŒ (za isti semanti~ki pomak up. Posebno mesto zauzima zna~ewe „gajiti. koje je poslu`ilo kao osnova za glagol za~eviqiti u zna~ewu „metnuti kowu `valeŒ. ~avaoŒ (Skok III 640). iskoke~it se. Ovamo verovatno spadaju i zna~ewa œpreturati. nakovrqati pej. Iz zna~ewa „kriviti (se)Œ sekundarno se razvilo zna~ewe „oslabiti. i{~evrnuti. „i{~a{iti. tako da se ~ak postavqa pitawe da li se tu radi o osnovi etimolo{ki identi~noj osnovi *vil-iti. iskotiqati. podizati (decu)Œ. ra|atiŒ). 383 Up. nakotiqati. kvariti redŒ i œnabacivati bez redaŒ. nakotiti dosta mladihŒ. .Œ Uskoci (Stani}). zakovrtati. nagomilatiŒ. „zaputiti se. up. Kao relativan semanti~ki pandan mogao bi se navesti glagol odwihati „odgajitiŒ (Vuk. nara|ati (dece) u velikom brojuŒ (RSA)383. Glagol za~eviqiti u zna~ewu „zapeti pu{kuŒ izvodi se od za~ivijati „staviti ~iviju. sadr`ano u usko~koj potvrdi iskoviqiti „odgajiti stokuŒ. i kotiqati „~esto ra|ati decu. RJA). i nakoveqati „nakupiti u velikoj koli~ini. zakovrqiti. |eno *za~iviliti. S obzirom na to da se ovo zna~ewe razvilo iz osnovnog „bacatiŒ. uganutiŒ. up. klin. podi}i (decu)Œ Vrawe (RSA). i oblike bez prefiksa viqkati impf. zakovrqati. barem pretrpeli uticaj ovog glagola.OSNOVE: 9) VIQATI 175 U semanti~kom dijapazonu navedenih oblika izdvaja se nekoliko zna~ewa. zakovrnuti). izra|atiŒ (v. Za zna~ewa „baciti. vrqati). vrnuti. pokotiqati pogrd. nakoviqati u zna~ewu „izroditi dosta dece. po}iŒ up. up. Ista dilema va`i i za oblike iskoviqati. „odnegovati. zamahnutiŒ. izviqkati pf. ra|ati mnogo deceŒ. koje se konkretizuje u „zavrnuti.

tj. i ovaj glagol stoji u vezi sa vijati „zavijati. „saviti. „ono {to je krivo. koso. œviti se. U obliku i{~evinuti izdvaja se prefiks ~e-. krivinaŒ Temni}. Ovo je jo{ jedan primer onomatopejskog oblika koji sadr`i ekspresivni prefiks. nakrivo pove`e maramu) (RSA) è izvinuti pf. „lutati bez ikakvog ciqa. poviti seŒ. zavinuti se „saviti se. urlati. vrnuti). sg. iz primera se vidi da u RSA nije data precizna definicija zna~ewa. „juriti za nekim. gore). i{~evrnuti (v. izraz na kereviju „nagnuto. Kao i ~e-viqiti „glasno pevatiŒ (v. nagoniti (koga na kakav rad)Œ. œvrteti. iskrivitiŒ. ne ~uje se pored kamlijeka- ti „tiho plakatiŒ. dosa|ivatiŒ Timok (Dini} 1988) ?ka-la-vijati impf. ukrivoŒ: Ide na kereviju Leva~ (RSA)384 è vijati impf. *vyti.176 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 10) VINUTI 10) VINUTI i{-~e-vinuti pf. „obrnuti. iz istog izvora zakamlijekati „umrtviti se. klatiti se (o ne~emu obe{enom)Œ [umadija (gra|a RSA) · Nijedan od navedenih prefigiranih oblika nije registrovan kod Skoka. „staviti na sebe ne{to {to ru`no stoji. vijoritiŒ. staviti. uganutiŒ (RSA) zavinuti pf. [to se ti~e glagola za{uvinuti se. kukatiŒ od viti < psl. poma}i u stranuŒ CG (RSA) ?ke-re-vija f. „saviti. . œwihati se. mahati (glavom)Œ (RSA). loviti nekogŒ. skitatiŒ Uskoci (Stani}) za-{e-vijati pf. da je wegovo pravo zna~ewe: „obu}i. œgoniti. lako se uspostavqa veza sa ishodi384 Ovamo ne spada oblik za-ka-vijati „izgubiti glasŒ: Ono dijete zakavijalo. œrazvijati. okrenuti. lepr{ati se. zasukatiŒ. œzaokrenuti se. œv i t i. up. goniti. œi { ~ a { i t i. povezati ne{to n a k r i v oŒ.)Œ. unakaraditi seŒ: [ta si se za{uvinula (ka`e se `eni koja nezgodno. glasa od sebe ne pu{ta Pro{}ewe (Vuji~i}). iskrivitiŒ. œplesti (venac i sl. „saletati. povijati (o vetru)Œ. u ovom slu~aju ka-. izgubiti glas od pla~aŒ: Ono dijete zakamlijekalo. Kad se ima u vidu ovako definisano zna~ewe. obrnuti seŒ (RSA) VIJATI s-ko-vija 3. „i{~a{itiŒ (RSA) za-{u-vinuti se pf. isticati (zastavu)Œ. impf. za semantiku up. œpodvrnuti.

nap.javqa se i u rumunskim slavizmima poreklom od glagola *viti. 387 Prefiks ko. U obliku za{evijati uo~ava se kombinacija istih tvorbenih elemenata: „obi~anŒ prefiks za-. logi~na je pretpostavka da je i ovaj glagol obrazovan po istom modelu. smatra praslovenskim (Vaillant III 231–232). iterativ od viti. Poradnik Jezykowy 1957. izviti seŒ u ÅSSÀ je sme{teno (dodu{e. 6 (15). Skok III 600–601 s. str. i to u oblicima zasnovanim na prevoju *voj-: a incovoia „saviti se u vidu luka.v. koje se tuma~i kao slo`enica *jâz i *vixnoti. vinem (up.-h.i ko. Snoj 717)385. cit. koji je nastao kombinacijom s-mobile i prefiksa *ko-. Vajan ga. viti). starina i za oblike **jâz-~e-vinoti se i **za-{u-vinoti se. {to je mawe verovatno. incovoietura „savijaweŒ.up. jeziku v. 385 386 . krummenŒ. radi o fonetskom prelazu p > k. Kao tvorbeno-semanti~ku paralelu iz istog izvora up. O reliktima ovog psl. kao i na wegovo leksi~ko-gramati~ko zna~ewe. s-ko-vitli „spopastiŒ (v. u svojstvu paralele) s. Polemike izaziva vreme nastanka oblika *vinoti. smatra da je on nastao u procesu formirawa aspekatskih odnosa u periodu samostalnog razvitka slovenskih jezika (I. prema Varbot 1984:136. 388 Za alternaciju prefiksa po. Skok III 17 s. povije : kovije „ve|eŒ (v.poti~e od psl. ko-387 mo`e biti prefiks koji alternira sa po-388 ili se pak. 7). nap. 259. *viti.v. dok Nemec. incovoiere.OSNOVE: 10) VINUTI 177 {nim glagolom zavinuti (se). glagola u s.ume}e se radi poja~avawa negativne nijanse zna~ewa. kako je u govorima jugoisto~ne Srbije izrazito produktivan model dvostruko prefigiranih glagola tipa s-po-viram se. daqe). s-po-re|ujem itd. u vezi sa *vixati (intenziv tipa *maxati od psl. *koveji). Ako bi Vajanovo stanovi{te bilo ta~no. *jâzvixnoti (9:95). mogla bi se pretpostaviti psl. obuzetiŒ. s. zesz.v.-h. a prefiksalni element -{u. navalitiŒ Leskovac (Mitrovi}). Polskie czasowniki na -na}.v. Vlaji}-Popovi} 1999:114. s-po-pnem „zaokupiti. ÅSSÀ 12:13 s. Oblik skovija tvorbeno se mo`e razlo`iti na prefiks sko-386 i osnovu vija(ti). s-po-padnem „zaokupiti. incovoiga „krummenŒ (Skok III 600–601 s. Me|utim. izvinuti se „saviti se. ekspresivni prefiks {e.(i ovde umetnut) i osnova vijati. s obzirom na poznu fiksaciju ovog glagola u neprefigiranom obliku u odnosu na prefigirane. Prefiks sko. 6). a kao semanti~ke paralele up. (v. *sko-. Oba pomenuta oblika obrazovana su od perfektivnog vinuti. U tom slu~aju. Borys 1999:75–76. v. izgleda.v. Nemec. viti). povije. S druge strane. s-po-vrtim.

ka-la-visnuti „naglo u trku pobe}i. klisnutiŒ Ba~ka (RSA)389. ona bi predstavqala tvorbeni pandan glagolu kalavijati (razlika je u vokalu prefiksa ko.178 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U obliku kalavijati izdvaja se dvoslo`ni prefiks ka-la-. prevarant. ipak i rus. 389 Up.i u likvidi u slogu kojim se ekspresivni prefiks pro{iruje). nestalan ~ovekŒ (ÅSSÀ 8:13). Imenicu kerevija prikqu~ili smo navedenim glagolima zbog semantike. . Ako je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. kao i ka{. koji bi mo`da ukazivali na druga~ije poreklo inicijalnog elementa kala-. halaveè œlakomislen. za tvorbu up. {aqivyijaŒ (Sychta). {aáavija „prepredewak. mangup. dijal.

mu~iti se. oblike sa -w. œnabaviti mnogo razne stokeŒ Uskoci (RSA) ku-viwati impf. „izroditi dosta dece ili mladun~adiŒ id. Zasebnu celinu ~ine potvrde iz Uskoka: zakoviwati. skriveno se kretatiŒ). „patiti (u zape}ku)Œ Herc. „biqka Stipa. (ibid.). podle`u pejorizaciji imenovawem ne- . ploditi seŒ moglo bi se izvesti iz zna~ewa „izroditi dosta dece ili mladun~adiŒ. „pobolevatiŒ Dubica (RSA) ka-viwati impf. iskoviwati se „namno`iti se u velikom brojuŒ CG (RSA) na-ko-viwati „izroditi mnogo deceŒ. Drugo. nakoviqati. iskoviwati. nije sigurno da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. œrazboleti se. œprelomiti. a na lestvici dru{tveno po`eqnih vrednosti zauzima jedno od najvi{ih mesta. i to iz vi{e razloga. npr. koviqe / koviwe bot. up. „za(o)krenuti. Slav. „razmno`avati se.OSNOVE: 11) ?-VIWATI 179 OSNOVE: 11) ?-VIWATI 11) ?-VIWATI ko-viwati (se) impf. Zna~ewe „razmno`avati se. Prvo. pod znakom pitawa je i genetsko jedinstvo navedenih oblika (mo`da su u pitawu homonimi). me|utim. Problem. œumretiŒ Uskoci (Stani}) is-ko-viwati pogrd. „patiti se. Stipa pennataŒ (RSA). ploditi se (o ovcama.. zanemo}iŒ. skr{iti zavr}u}iŒ. vuqati se / vuwati se „pritajeno. (RJA) · Osnova -viw-ati izdvojena je samo uslovno. iskoviqati. nije posvedo~en glagol viwati bez prefiksa. Budu}i da je u tom govoru uobi~ajeno ekspresivno alternirawe q / w (up. kojekako `ivotaritiŒ U`ice (RSA) za-ko-viwati pf. predstavqa pejorativnost ovog potoweg kao osnove za formirawe pojma koji ulazi u bazi~ni leksi~ki fond. zavrnutiŒ. koje su potpuni sinonimski dubleti gore analiziranih usko~kih oblika zakoviqati. biqkama)Œ Zlatibor. koji po normama govornog pona{awa zahtevaju neutralan ili uzvi{en ton.391 390 Alternirawe q / w je {iroko rasprostrawena pojava. Tre}e. 391 Obja{wewe ove pojave le`i u ~iwenici da u ekspresivnom izra`avawu ~ak i tabuirani sadr`aji vezani za umirawe i ra|awe.u osnovi mo`emo smatrati sekundarnima390. Skok ne registruje glagol koviwati ni u jednom od pomenutih zna~ewa. nakoviwati.

394 U SP 2:119 pod odgovaraju}om odrednicom *~aviti 2.)Œ. koji posmatra kuwati u sasvim drugom okru`ewu. kaviwati u zna~ewu „pobolevati. patiti se. (ibid. svenuti. me|usobno ~vrsto isprepletanih i povezanih odnosima apofonije. sa daqim razvojem *kou.> *kov. œkuwati. okovirka i tuvirati (v. sme`urati se. malaksalostŒ (RSA)396. *kou. nap./ *ku-.> *kav./ *keu-. To su glagoli koji po osnovnim zna~ewima pripadaju drugim „ni`imŒ sferama. virati. ploditi seŒ) i œpobolevati. œmu~iti se. poti{tenostŒ Uskoci (Stani}). BiH. „oslabiti.. Na prvom mestu treba pomenuti glagol ~avuwati impf. ostariti. kojekako `ivotaritiŒ mo`da treba izdvojiti iz ovog konteksta i razmatrati ih u okru`ewu semanti~ki bliskih oblika392. imati vrlo iznuren izgledŒ id. patwe i sl. a iznad svega zajedni~kom semantikom. -muwati)393. i{~ileti. Kurkina dovodi oblik kaviti u vezu sa kujati „pobolevati. œose}ati slabost. 397 Na prvi pogled bi se reklo da se ve}ina wih mo`e svesti na *kou. 393 Za alternirawe m / v up. up. osu{iti se. „drematiŒ. ali su navedene kao ilustracija te`ine zahvata u komplikovano tkivo leksike./ *ku-. gde }e i biti data etimologija. zahteva daleko dubqu i podrobniju analizu397. Cela ova grupa leksema. dosa|ivati seŒ Kupinovac (RSA). i Skok II 81 s. œbedno `ivetiŒ. mu~iti se. iznemo}i. . „oslabiti. tavoriti. a verovatno i kawati „~amiti. „biti sasvim iznemogaoŒ. fonetskih alternacija. Ove lekseme verovatno ~ak i ne spadaju u domen na{ih istra`ivawa. napredovatiŒ (‹ œmno`iti se. omr{avitiŒ Uskoci (Stani}). upu}uje se na *{~aviti. kimati. Cres (RSA) (Kurkina 1985:14. Ipak. iznemo}i. 395 Up. ~ametiŒ394.> *~av.180 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Glagole koviwati. 396 O vezi zna~ewa „drematiŒ i œslabitiŒ v. u~aviti / u~avqeti pf. kuviwati. a wihova upotreba za pomenute sadr`aje do`ivqava se kao ilokutivni efekat omalova`avawa i nipoda{tavawa (Risti} 1997:174). bolovati (obi~no du`e vremena)Œ. {~avuwati se / {~avowiti se pf. ipak. dok se u ÅSSÀ uop{te ne rekonstrui{e sli~an praslovenski oblik. ~amotiwa / ~avotiwa „osamqenost. da paralelizam zna~ewa œrasti. primerenim glagolima. Kurkina 1992b:190). On u prvom redu asocira na oblik za~amuwati „razboleti se. tvorbe. omr{aviti. virati) itd. Havlova 1999:290. 392 Podse}amo.v. mogao bi se pretpostaviti slede}i razvoj: *tã{tav-iti > *t{av-iti > *~av-iti (Bjeleti} 1999:123. malaksavati (od bola. „`iveti od danas do sutra. Up. sasvim regularno mogao bi biti izveden i od ~aviti impf. smawiti se. zlopatiti seŒ.)395. œokajavati. ispa{tatiŒ (RSA). Paralelno sa ~aviti egzistira i glagol kaviti impf. iskopneti. drematiŒ Dalm. Svakako u obzir treba uzeti i oblik kuwati impf. ~amiti > ~amuwati./ *~u-. zanemo}iŒ (v. *keu. „gubiti snagu. 19). `ivotaritiŒ nije tako retka pojava. Me|utim.

zamahivati. smotatiŒ: Dunu vqetar i skovitla goru do crne zemqe. razgoniti. kovitqajan. skovitlaju ga i ve`u. kovitlast. œkovitlati seŒ. {~epatiŒ: ^im je izio iz ku}u. sna}i seŒ Radimwa (Tomi} 1989) IZVEDENICE: kovitalac. „nagomilati se. sg. œprogawati. œzakolutati (o~ima)Œ. mlataratiŒ. œmahati (tamo-amo ili ukrug). „v. brzo tamo-amo. kovitlac. vijati. „baciti vitlaju}iŒ Uskoci (Stani}) s-ko-vitlati pf. uzrujati seŒ Uskoci (Stani}). „di}i od zemqe. opkolitiŒ: Po}era ga skovitlala sa svake strane i on nema kud no se preda Piva (Gagovi} 2004). vrtetiŒ. zawihati se. kovitlati seŒ (RSA) na-ko-vitqati se pf. œvijati se. kovitlati se œkretati se. kovitao. œpokretati. (RSGV) za-ko-vitlati pf. pa ga odvedu koj zna kud Crna Reka (Markovi} 1993) us-ko-vitlati pf. œokretati u kovitlac. dovoditi u vrtlo`no kretawe. kovitlavo. obrtatiŒ. kovitlaj. loviti. proletati kru`no. ne ostavqati na miruŒ. kovitlav. motati seŒ. œpo~eti kovitlati. baciti ne{to da se kre}e kovitlaju}i seŒ. u tavninu nalete na wega dvojica nepoznati. „spasiti se. v i t l a t iŒ. saviti. zakovitlati se œpo~eti se kretati u kovitlac. œvrteti se u kruguŒ Vojv. okretati seŒ. uskome{atiŒ: Vetar uskovitlao plevu. kovitlasto (RSA) ko-vitqati se impf. œgoniti. œzgrabiti. œgoniti. sg. vitlati ne~imŒ. u vrtlo`no kretawe. œskoliti. vrtlo`no. leteti. okretati. œvrzmati se tamo-amo. kovitqiv (RSA) è vitlati impf.OSNOVE: 12) VITLATI 181 OSNOVE: 12) VITLATI 12) VITLATI ko-vitlati impf. zatresti seŒ (RSA). skovitla 3. zaklatiti se. kovitqac. seqakatiŒ. tamo-ovamoŒ (RSA). razgonitiŒ. œuznemiriti se. izbaviti se. „s v i t l a t i. dovoditi u kovitlac. œpovla~iti kojekuda. œk o v i - . nakupiti se kovitlaju}i se (o oblacima)Œ (RSA) IZVEDENICE: kovitqaj. œmahati. uskovitlati se „ustalasati se (o vodi)Œ. uskovitla se 3. mu~iti. œpo~eti sna`no duvati nose}i sve pred sobom (o vetru)Œ. kiwiti. pa mi sve o~i napunio Kolubara (gra|a RSA). vrteti se u kovitlac. œpo~eti se kretati u kovitlacŒ.

u naletimaŒ. kretati se vrtlo`no. œuvu}i u burna zbivawa. po~eti se kretati vrtlo`no. uskome{ati. pa se samo gr~i i previja. œpotezati. otisnuti se. œ(ne~im. zamahnuti i bacitiŒ. tamo-amo. mlataratiŒ. jurcatiŒ. glavu }e ti razbit Vasojevi}i (Stijovi} 1990) na-to-vitlit œnani{anitiŒ: Kad ja natovitlim moskovkom. upraviti prema nekom ciquŒ: Utovitlilo sunce pravo u glavu. o}e mozak da provri id. dovesti u vrtlo`no kretaweŒ. proletati. (ibid. baciti se nekud. letetiŒ. œv. œvinuti se. vitlatiŒ (RSA) VITLITI s-ko-vitli 3. œ(ne{to. da po~ne besneti. vrtoglavo. sna`no obuzeti. pritesnitiŒ: Deca ga ukovitlila da i podeli imawe dok je `iv i morao je d i poslu{a Crna Reka (Markovi} 1986) za-to-vitlit pf. burno. zamahnuti usmeriv{i prema nekome ciquŒ: Ako ti ga Puno zatovitli qevainom. pf.)Œ. sg. ukrug. fig. œpo~eti leteti.) u-to-vitlit œusmeriti. ne{to) po~eti vitlati. fijukati kroz vazduhŒ. poleteti. ispuniti nemirom. ne vqeruem da }u proma{it. œz a v i t l a t i. „napasti. uzbu|ewem. œpo~eti burno viti. u kovitlac. „spopastiŒ: Skovitlila ga me{ina. (ibid. namotavati vitlomŒ. œkretati se brzo. `ivo. po~eti besneti (o oluji. vihoru i sl.Œ (RSA) zavitlati pf. pokrenuti. brzopleto raditiŒ. „usmeriti se.182 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI t l a t i s e. sa zamahom. zavitlati se „po~eti se okretati ubrzano. opkoliti. razigrano povestiŒ. œbiti pokretan tamo-ovamo. vitlati se œid. zaokupitiŒ. u s k o v i t l a t i s eŒ. œskitarati. podi}iŒ. da se uskovitla. œnesmi{qeno. uskome{ati se. „okrenuti u kovitlac. ne~im) baciti sna`no.) . burno. œsavitiŒ Timok (Dini} 1990) u-ko-vitli œspopasti nekoga. œzasukati brkove okre}u}i im krajeve nagoreŒ. ne}e ni da ga kosimo id. uletetiŒ (RSA) svitlati pf. œu~initi da ne{to sna`no izbije. mahati ne~imŒ. uputiti seŒ: Natovitlio Joko pravo k nama. œizbiti velikom snagom. udaritiŒ: Svitlali me sa svi’ strana da ka`em da sam i ja bio tamo i sve vidio – a nisam! Kolubara (gra|a RSA) vitqati impf.

v. i ÅSSÀ 20:75–76 s. a navedeni glagoli. sa zamahom.v. Up. zavitliti se „navreti. uvijati seŒ (RSA). upraviti prema nekom ciquŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) uvitliti œslo`iti drva. viØlo). gubiti se u ispraznosti. sg. Na isti na~in tuma~e se i bug. uvitlit œusmeriti.u glagolu (glagol je dobro posvedo~en u slovenskim jezicima). zapucati. œ(ne{to. œbaciti. da im kupim auto. Budimir 1960:19.. ima ograni~enu sferu upotrebe). œzamotati. zaviØlà. pokazuju {irok spektar neterminolo{kih zna~ewa. „(ne~im. vitliti). el nikako Timok (Dini} 1992) · U osnovi navedenih oblika sa prefiksima ko-. Kope~n y 1983:31. i Skok II 116 s. œspopasti. koje Skok smatra denominalima od vitao „snovaqka. to. od kojeg bi vitlati bilo obrazovano pomo}u elementa -l(kao motati > motqati)399. glagoli viØli se. i bug. up. *motãl’ati (se). ugibati se (o kolima)Œ (RSA). zavitiŒ Prizren. ko-2. vitlati.. gde se terminolo{ko zna~ewe navodi na posledwem mestu (v. .v. U obliku kovitlati izdvaja se prefiks ko. da su se iz wega sekundarno razvila sva ostala pomenuta zna~ewa. ve}. vitlit œvrtoglaviti. sa drugim sufiksom vitkati se „savijati se. Mogu}e je. RSA s. ipak. u glagolu vitati „kriviti se. œuhvatiti se jednog te istogŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). uvijati se. zamahnuti i bacitiŒ. Nije iskqu~eno ni da je ovaj oblik nastao analogijom prema *petâl’ati. up. gra|u tako da budu na promaji i da se ne deformi{uŒ. up. zafrqa~itiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). zasijati se u o~ima (o suzama)Œ (RSA) navitlit œnani{anitiŒ. navaliti. gde se tuma~i strukturni element -ãl. npr. 399 V. Imenica vitao je kulturni termin iz oblasti tka~ke i vodeni~arske terminologije (dakle. sko398 Da su neterminolo{ka zna~ewa daleko frekventnija vidi se i iz RSA. oØviØlà (BER 1:154 s. i Matzenauer 1881:189–190. vr{iti svakodnevni verbalni pritisak da bi se ne{to ostvariloŒ: Uvitlili me i sin i snaa. upraviti prema nekom ciquŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Budimir 1951:229.398 Stoga mo`da neposrednu tvorbenu osnovu glagola vitlati ne treba tra`iti u imenici vitao. œusmeriti.c.le`e glagoli vitlati.(Skok l. vrteti seŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). pored specijalizovanog zna~ewa „namotavati vitlom.u kovitlac). mahati ne~imŒ. motoviloŒ (Skok III 599). Moskov 1965:71. œokretati se.vv. koji izdvaja prefiks ko. uvitli 3. vitliti. oholostiŒ Brusje (Dul~i}i 1985) zavitliti pf. ne{to) po~eti vitlati. Kurkina 1981a:26. okretati se na vitluŒ. ne~im) baciti sna`no.OSNOVE: 12) VITLATI 183 è vitliti impf.

Prefiksi uglavnom samo intenziviraju zna~ewe ishodi{nog oblika. 400 Ovde treba praviti razliku izme|u starine tvorbenog modela i starine oblika. praoblik izveden na osnovu jedne jedine potvrde u visokom stepenu je hipoteti~an. up. Arhai~an je i prefiks ko. ali samo u poziciji posle „normalnihŒ prefiksa za-. „zgrabitiŒ. U izvesnoj meri od wih odstupa zna~ewe „usmeriti. pobiti. u obliku se izdvaja prefiks sko-). ali je neizvesna starina glagola vitlati.184 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI viØlim œnamotavati na vitluŒ. vrtetiŒ razvila su se i ostala: „savitiŒ. S obzirom na to da je on posvedo~en jo{ samo u bugarskom. na-. . Od osnovnog zna~ewa „okretati. Tvorbeni model „ekspresivni prefiks + glagolŒ nesumwivo je praslovenski. „spopastiŒ401. psl. „zamahnutiŒ. utovitlit : uvitlit (o ovim oblicima v. lokalnoj tvorevini. i na istom terenu po istom tvorbenom modelu obrazovanih glagola natociqit. tV-). *kovitâlati.(< *ko-). skovitlati : svitlati. ukovitli : uvitli. koje se verovatno razvilo pod uticajem sinonimnih. savitiŒ > „svladati. 401 Up. potvrde. u-.i glagola obrazovanog na bazi imena *vitâlã (ÅSSÀ 12:14). œsavijati se od jakih bolova u stomakuŒ (BER 6:762. smutitiŒ (RJA). „uskome{ati. up. utociqit (v. rekonstrui{e se psl. Kod ovakvog tvorbeno-morfolo{kog ra{~lawavawa re~i od posebnog su zna~aja (a ujedno su i najprozirniji) oni slu~ajevi kada u istom govoru naporedo postoje formalno-semanti~ki ekvivalenti.400 Ispred osnove glagola vitliti pojavquje se i element -to-. istozna~ni oblici sa i bez prefiksalnog elementa. uznemiritiŒ. nani{anitiŒ. koje je nastalo prema tvorbenom modelu nasle|enom iz praslovenskog. U odrednici se upu}uje samo na *vitâlã (a ne i na glagol *vitâlati). Bjeleti} 2002). samo na osnovu s. tj. kod Vasojevi}a natovitlit : navitlit. moglo bi se raditi o kasnijoj. Zbog toga i prefigirani oblik kovitlati treba smatrati novijim obrazovawem. U ÅSSÀ. epohu. Uostalom. koje se tuma~i kao spoj zameni~kog prefiksa ko. zatovitlit : zavitlati. {to bi moglo zna~iti da se takav glagol i ne suponira za psl. smotati „zamotati. „opkolitiŒ.-h.

œkvrga. na delovima odelaŒ sredwi Timok (RSA). tikveŒ [umadija (gra|a RSA) ~e-vrgan m. ispletena od slameŒ. zakovrnuti predmet (min|u{a ili dr. vrludati pri hoduŒ. tkani- . œumiqavati seŒ Timok (Dini} 1992). gukaŒ. „~vornovat. ~vrgav œid. „lopatica za bra{noŒ Timok (Dini} 1988) k-vrga f. œudaritiŒ. vrguqica „{ara na cikcak u dnu sukweŒ. ~anak za zahvatawe i nabacivawe malteraŒ Leva~. P~elice. V. da se wom pije vodaŒ Srem (Skok s. „nejednako. Potkozarje (Dalmacija) ~-vrga f. ~vor na drvetuŒ [umadija (gra|a RSA). „krivudati pri hodu. œtraka na slamnom {e{iru. sg. neravno prestiŒ Lika (RSA) ka-vrga f. izraslina na drvetuŒ. „grbast. œsnebivati seŒ. œkrivudava {ara na pojasu. izbo~eno mesto uop{teŒ (RSA). Vlasotince (gra|a RSA). œpolovina kore duleka. ~voruga. }aknutŒ: Vidi{ ga kakav je. ko da je malko ~vrgnut u glavu Vlasotince (gra|a RSA). „~vorugaŒ402 Vrawe (Zlatanovi}). „izvijeni. „posuda od lipove kore na izvoru. ~vorugaŒ Uskoci (Stani}). œzidarska posuda. ~an~eŒ Dubica. Leva~. 403 Up. „mawa primitivna posuda. vrguqka „nabor na haqiniŒ. ~vrgav adj. tako|e ~vrliknuti pf.)Œ (RSA) ~a-vrga f. „~ v r g a. kvrgavŒ Crna Reka (Markovi} 1986). kavrga œposuda od vodewa~e (bundeve)Œ Potkozarje (Dalmacija) ko-vrga f. malom ~ovekuŒ [id (RSA). kretawuŒ. i{aratiŒ Timok (RSA)403 402 Up. œpraviti vijugave {are na ko{uqi.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 185 OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI ka-vrgati impf. izvrguqati „izvijugati. oteklina na telu ~oveka ili `ivotiwe. izbegavati direktan odgovorŒ Timok (Dini} 1988).v.Œ [umadija (gra|a RSA) è vrg-uq-ati impf. œispup~eno. vrguqa se „uvijati se. „okretan de~ak u vreme pubertetaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) ~o-vrgan m. ~vrgnut œudaren. œnadimak slabo razvijenom. „krivudati. „udariti po glavi prstom ~vrgeŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). ~vrgnem 1. gr~). ~vrga œk v r g a. ~vorugast izra{taj. œveseqakŒ Pirot (gra|a RSA) ~o-vrgaw m. sg. vrguqa 3. œorahovo debloŒ. izvijati seŒ. œvijugatiŒ. zadebqawe. „~vorugavŒ Vrawe (Zlatanovi}). œ~vorugaŒ Vlasotince (gra|a RSA). œizvla~iti se.

linutiŒ: Otovrzla mu krv na nos Uskoci (Stani}). œnapasti. uputiti se nekud. natovariti se nekome na vratŒ: Pera mi se natovrzo da ga povezem Kolubara (gra|a RSA). orijentisati seŒ. „mali ~anak. vijugavŒ. lomŒ: Milena parala naki yemper. umetnut izme|u prefiksa od.obezvu~i. œpo~eti mnogo pri~atiŒ. „krivudav. vrguqast „krivudav. okomiti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). a ne da se radi o pro{irenom prefiksu od(o)-. naturiti se. œuzeti koga na zub. vrguqav „krivudav. œrastovariti. nava|ivati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997) o-to-vrsti. kvrgavŒ Banija (RSA). vijugavŒ. otovrgnuti. œo d v r s t i. „vijugatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986). œbre`uqkast. vijugavŒ (RSA). . zapetqanŒ (RSA). izvrgudati pf.i osnove -vrsti (od-to-vrsti > o-to-vrsti). pa napraviti nered. 405 Iz primera se vidi da je zna~ewe verovatno: œrazbacatiŒ. „krenuti. n a v r s t i s eŒ CG.Œ (RSA). vrguqak „omot. 404 Oblik od-vrsti ukazuje na to da je ovde u pitawu element -to-. izvrgudati se „izuvijati se. k v r g aŒ. œo d v e z a t i. „krivudati. natovrsti se. Osnova po~iwe zvu~nim suglasnikom i zato nije bilo potrebe da se prefiks od. „izvijugati. rastovrciŒ. otisnuti seŒ: Eno se Tu{iwa otovrzla niz Lug — Oli mi danas otovrsti ot ku}e?. imena ti bo`eg!. pa rastovrzla ove kasnure po cijeloj ku}i Zlatibor (Milovanovi} 1983)405. Lika (Ajxanovi} 2002). œnapovrsti se. œpote}i. natovrsti se œna}i se na smetwiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). Draga~evo (gra|a ERSJ). „id. natovr}i se œnaturiti se. sg. natovrzat se (im)pf. uporno navaliti na nekogaŒ Uskoci (Stani}). otovr}i pf.186 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI vrg-ud-ati impf. otovrsti œkrenuti. vrgav adj. odlu~itiŒ: Jedva otovrze jednom da ide Pro{}ewe (Vuji~i})404 ras-to-vrsti pf. Qe{tansko (RSA).Œ Crna Reka (Markovi} 1986). œraditi ne{to. ispreplesti se. vrgav „~vorugav. vrga „~voruga od udarca. œnavaditi se. krenuti za nekimŒ. neravanŒ Vrawe (Zlatanovi}). skinuti tovarŒ: Otovrzi mi toga kowa. otka~itiŒ: Otovrzo e vozove pred kolibom. natovrsti se „nametnuti se. po}i. saviti se u smotuqakŒ (RSA) vrg m. œotpo~eti neki posaoŒ. i{aratiŒ. i}i u cik-cakŒ sredwi Timok (RSA). vrguda 3. œbubuqi~avŒ Zaglavak. vijugati. vagan od drvetaŒ Pirot (RSA). fig. „k v r g a v. œ~vornovato drvoŒ Lika (Ajxanovi} 2002). valovit (o zemqi)Œ Vrawe (RSA) na-to-vrsti se / natovrsti se pf. œzapleten. natovrs se œkapricirati seŒ. œsna}i se. vrga f. paklo (o duvanu)Œ. vrgudav „id. vrgudav adj. pustiti volove iz jarma ili otka~iti ih od onoga {to vukuŒ.

œnavaditi se. motati se. smucati se. œnabijati. œpovrediti. vrsti se / vrsti se „vrzmati se. ne mo`e{ da pro|e{. razbitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). malo pijan. œzaviti. razre{iti (nekoga. œvrveti. Lika. œubitiŒ. œzametati. muvati se. obilazitiŒ. œraspri~ati seŒ id. [umadija (gra|a RSA). nametnuti se. baviti se. navrzan adj. nadenutiŒ. vrzat „lutati.Œ id. stavqati (u ne{to)Œ. uznemireno se pomicatiŒ. œid. (Bori~i}) vrzati1 impf. kretati se tamo-amo. „pustiti volove iz jarma ili otka~iti ih od onoga {to vukuŒ Uskoci (Stani}) razvrsti. œnama}iŒ. „sme{tati. œupetqati se. motati se. okomiti se. pripitŒ Bos. rasturitiŒ. (Bori~i}) ~a-vrzati. œrazmrsiti. pri~ati besmisliceŒ Dvorska (gra|a RSA) è vrsti / vrsti impf. navaliti na nekogaŒ Uskoci (Stani}). „pijan. zapiwati za ne{to. skitatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)406 406 Up. dosa|ivati. „brbqati. obigravatiŒ Uskoci (Stani}) zavrsti (se) pf. œvrzati se. vezati seŒ (RSA) vrzati se impf. zadr`avati se u ne~ijoj bliziniŒ. razvrz œrazbacati. vrsti se „motati se. napit. smetatiŒ. vrpoqiti se. navrzan adj. i zavrzati impf. svezatiŒ. raspri~ati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. „i}i tamo-amo. zavrzivati „zaka~ivati. œzaka~iti. naturiti se. vrzati se „bacati seŒ (RSA) vrzati2 (im)pf. po~eti smetati. Kosovo (RSA). navrsti se œnapasti. nametqivŒ Banija (RSA) odvrsti pf. napraviti neredŒ: Rastovrzo nekako grawe po avliji. umotati seŒ Ro`aje (Had`i} 2003) navrsti se pf. privrzati se . naticatiŒ. pojaviti se dosa|uju}iŒ (RSA). zametnuti plodŒ. „odre{iti. „opletati. konopce i sl. lozar. „nasrtqiv. rastovrz œrazbacati. ~avrzgati impf. kretati se u velikom brojuŒ (RSA). „zaka~ivati. navrsti œnata}i. Grahovo. Bori~i}) u-to-vrz pf. ne{to)Œ: Ne~ija }e ku~ka krepati kad je i on razvrzo }esu Piva (Gagovi} 2004). plestiŒ BiH (RSA).Œ.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 187 sti œrazbacati stvari bez reda. rasturiti. œnalaziti se. spre~avati. œutrapitiŒ. œz a v r s t i se u trwe. previti ranuŒ. tumaratiŒ Uskoci (Stani}). navrs se / navrs se œnavaditi seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). zapiwatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). vrzati se „privezati se. razvezatiŒ. „vezati. œzapo~eti pri~u bez krajaŒ: Rastovrzo pri~u jo{ otkad je bijo mali Ro`aje (Had`i} 2003). zadenutiŒ. razvrzem pf.

iskola~iti o~imaŒ. „{ i r i t i s e u obliku vre`e.Œ. ukqu~ivati se (npr. „namrgoditi se. uvrzat se pf. nakostre{iti se. mi{qak sva{ta }e biti Piva (Gagovi} 2004) vreslo / vrijeslo n. . u pitawu je tre}a od trinaest odrednica ie. ead. nadizati perje. Pokorny 1152). 1977:49–51). 408 I fig. „pogledati o{tro. nao{triti se u qutwi. „okomiti se na nekogaŒ [umadija (gra|a RSA). duriti seŒ Uskoci (Stani}) is-ko-vrije`iti pf. „privu}i se neopa`enoŒ Kolubara (gra|a RSA). *uer. œnaqutiti seŒ Uskoci (Stani})407 ko-vreslo / ko-vrijeslo n. „tawa. Budu}i da etimolo{ko gnezdo baziraimpf. iz istog izvora drugi prevojni oblik iz-vra`iti „id. 407 Up. loza.u krajwoj instanci vode poreklo od ie. popreko pogledatiŒ. „porodi~na grana. „umetati se. uvrs se „u}i u masuŒ Zagara~ (]upi}i 1997). imati prete}i izgledŒ.(v. izbrecnuti seŒ Komarnica (RSA). *uer. 410 Prema klasifikaciji Pokornija.188 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VR(IJ)EG. uzica. œqutiti se. œo{tro. ve}inom puzava stabqika ili izdanak. savijatiŒ410. u masu naroda). Petleva 1976:10. a on se navrije`i na me./ VR(IJ)EZko-vrije`iti se impf. 409 Up. „qutito se okomitiŒ: \avo me nadari. p o v r e s l oŒ (RSA) è vre`iti se / vrije`iti se impf. zapretiti pogledomŒ. pa pomenuk potru. œispustiti.Œ (< *vorg. pu{tati vre`eŒ (RSA) < vre`a / vrije`a f. œqutito se suprotstaviti nekomeŒ. isturitiŒ Uskoci (Stani}). osorno se obratiti nekome. razbesneti seŒ. dlake. neprijateqski.„vrteti. iskovrije`iti se „qutito. nakovrije`iti se „naje`iti seŒ. œpogledati { i r o k o otvorenim o~imaŒ Uskoci (Stani})409 navrije`iti se pf. „kostre{iti se. uzicaŒ (RSA) · Psl. besno pogledati r a { i r i v { i kapke. u`e./ *vorz-). „povraz. lozicaŒ (RSA)408 izvrije`iti pf. narogu{iti se. „qutito. œispoqiti neprijateqski stav prema nekomeŒ.i *verz. porekloŒ. pripremiti se za tu~uŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) na-ko-vre`iti se pf. iz istog punkta varijantu na-ko-vrije{titi se „naqutiti se. besno. osnove *verg. Kontinuanta ove apofonske varijante je i imenica vra`a / vra`a f. „povraz. bodqe i sl. „vrsta doma}e vunene tkanine koja slu`i najvi{e za pravqewe ~ak{iraŒ Pqevqa (RSA) (v. œnarogu{iti se. Unac (Jovi~i}).

-vrãzo. stsl. da je taj oblik mo`da poznopraslovenski.-h. oØvergnuØâ „odbacitiŒ itd. povrijez) : *povârzã (s.-h. npr. vraga): *vârga (bug. i da se ono izvodi kako od „vrteti. okretatiŒ. *uerg-.). povrsti) : *vârzati (s. Identi~nu varijantnost Varbot vidi i u imenima sa sufiksom -slo — *povorzslo : *poverzslo (s. *vorga (bug.. vrza f. gwe~itiŒ. obrtawa. *vârzti (s. vra`a 411 Tako npr. jeziku glagola sa vokalizmom *e wu navodi na misao da s.c. rus.„vrtetiŒ. vrpcaŒ. vrsti se. Varijanta *povârzslo mo`e biti kako paralelno obrazovawe od osnove sada{weg vremena. povrijez hronolo{ki prethodi formirawu infinitiva vrsti (umesto o~ekivanog *vrijesti). *uer-g. vãrga). rus. docnije. dijal. Autorka smatra da su varijante s vokalizmom u stepenu *e i u stepenu redukcije najverovatnije nastale kao rezultat transformacije psl..v. *vârgnoti. vrzalo n. a psl. vrzati se: Tri se `ene oko ku}e vrzaju.-h.: *vârg-412 i *verz. *povorzã (s apofonskim stepenom *o). ~ime je otvoren put daqim pro`imawima novih.). Autorka smatra da je varijanta s apofonskim *o psl. vre`a „øuzava stabqika. vrsti se.: *vârz-413. vrsti se. s. *uer-gh. tako i posledica kasnije transformacije varijante sa stepenom *e (l. vr}i. -vresti „vez(iv)atiŒ.c. vezivatiŒ. uvrï{Øi „svezatiŒ. U svetlu ove ~iwenice autor posebno skre}e pa`wu na leksiku koja je sa~uvala staru semantiku vr}ewa. mogu}e je dati i precizniju etimologiju pomenutih psl. vrâgo./ *verz-: csl.. vrzem se. Slovenske kontinuante ovih dveju indoevropskih osnova karakteri{e izuzetna formalna i semanti~ka sli~nost. osnova: psl.-h. detaqno v. *verg.-h.-h. *uergh-. poznija.v. vere`iØâ „sukati. Skok III 621 s. *vârgati (bug. øovrïzØi „id. dijal.-h.-h../ *vorz-: s. Kala{nikov konstatuje da je u slovenskim jezicima preovladalo zna~ewe „vezati. u vezi sa *vârgo (prema *vergti).< ie. rus. Odsustvo u s. vrzati) : *vârznoti (Varbot 1984:100–101). Iliadi 2001:44–64). tako i od „stiskati.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 189 no na ovom korenu obuhvata osnove sa razli~itim pro{irewima. øovereslo „povez. u vezi sa *vorziti (s. karakteristi~nu za kontinuante ie. mo`e biti rezultat transformacije prve varijante (l. *verg. zajedni~ko gnezdo razmatraju oblici okupqeni oko psl. vãrgam „bacatiŒ) (Varbot 1984:79). povrz). npr. vrijeslo „ id. dijalektizam a da druga.-h. tj. vrpca.: *vorz. pritiskati. otvraziti) : *verzti : *vârzo.-h. stsl. slovenskih leksi~ko-semanti~kih gnezda moglo do}i do wihovog me|usobnog ukr{tawa i preklapawa411. s.-h. 412 Up.-h. 629–630 s. *povorzã (s. uzicaŒ. a u su{tini genetski vrlo bliskih tvorevina. (Kala{nikov 1994:81). 413 Up. npr. zbog ~ega je u procesu formirawa i razvijawa odgovaraju}ih praslovenskih i.-h. Œ itd. *vorg. smatraju}i da je ovde najstarija varijanta verovatno *poverzslo.„vrteti.Œ. povraz) : *poverzã (s. lozicaŒ. analiziraju}i slovenske kontinuante ie. povrslo). ravni obrazovani su i ablautni redovi *verg. øavoroz „konopac. *verz. oØvrï{Øi „odvezatiŒ. .< ie. Na psl. povrijeslo) : *povârzslo (s. upredati (niØi)Œ itd. pritezatiŒ.-h.: *vorg. s. vre{ti „bacitiŒ. ( Pokorny 1154–1155. Nemogu}nost wihovog preciznog razgrani~avawa verovatno je i dovela do toga da se kao jedno. id.

Na analogan na~in mo`e se objasniti i oblik ~vrga < *~a-vârga (*~e-vârga). vrg-uq-ati.i *vârg. *~âmuliti. øovorozØi „svezatiŒ itd. sa apofonskim varijantama *vorg.(kao redukovanoj varijanti *~e-) v. ukr.v. to. øavoroz „id.< *ka-vârga. hrga (rga).-h./ *verz-. voroza „konopac. koren *ger. *kãmetiti. 415 Prefiksalno k. Da je ovo tuma~ewe ispravno potvr|uju istozna~ni oblici bez prefiksa k-415.„okretatiŒ ili *(s)qer. Kurkina 1974:79). gr~)414. u`eŒ. pomi{qaju}i da je mogao nastati umetawem a. bug. 417 O psl. powroz „konopac.(*~e-) ili. Sam oblik kvrga „~vorŒ smatra srodnim sa gr~a. -ga (u ovoj odrednici u re~i kvrga izdvaja sufiks -ga). grawa ili vrqikaŒ. prefiksu *~â. Sasvim druga~ije tuma~ewe za s. 414 Up. blr./ *vârz-: s. vrka (vr`. *vârgati (Varbot 1984:79). verglik „sprava za pletewe opanakaŒ. vraga „otvorena ranaŒ. Kurkina 1992:189). up. fr`) „id. Petleva 1977:50. up. ÅSSÀ 4:146 s. dijal. kvoga (samo navodi potvrde. zavara`ki „kapija od razmaknutih {tapovaŒ. ko-. kvrga „~vori}Œ nudi Kurkina.itd. uzicaŒ. verzeà „ograda od poleglog koqaŒ. vrga „~voruga od udarca. bug.v. œplik. ispletena od slameŒ.-h. Oblik kavrgati ra{~lawava se na prefiks ka.-h. npr.Œ i sve zajedno ih svodi na ie.190 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „vrsta doma}e vunene tkanineŒ. paklo (o duvanu)Œ. sa krwewem prefiksa *~a.i osnovni glagol vrgati < *vârgati (Kurkina 1974:80). k v r g aŒ. sØrus./ *vârz-. (up. œposuda od lipove kore na izvoru. kvrga. ~a-. da se wom pije vodaŒ. sa drugim vokalizmom bug. vrg-ud-ati. Kurkina 1986:110. jeziku sa~uvao samo sa sufiksalnim pro{irewima. bez obja{wewa). kvrga. Oblik kavrga pak dovodi u mogu}u vezu sa kvrga „~vor na drvetuŒ. sØrus. øoq. jo{ i Skok I 541 s. II 254 s. . ~vor). vrguqka „traka na slamnom {e{iru. od *~â-vârga417.-h. Skok tako|e dovodi u vezu ~vrga (ali u zna~ewu œkomadŒ) sa kvrga. osnova *verg./ *vorz.v.Œ. rus. *vârgnoti. mo`da. vrpca. up.v. pretpostavqaju}i drugu etimologiju (Skok I 345 s. s. varzul’ka „~vor u pre|i ili tkaniniŒ. ~e-. 416 Up.v. dijal. ukr. vrzina „ograda od trwa. sln. tuma~e}i ih kao obrazovawa sa krwim prefiksom kaili ko.na praslovenskom planu mo`e da se rekonstrui{e i kao *kã-. spada me|u osnove koje lako podle`u ekspresivnom prefigirawu. gukaŒ < *vorga : *vergti.. krga. Za wu se vezuju skoro svi poznati ekspresivni prefiksi: ka-. *kãnaditi (ÅSSÀ 13:198).sa pro{irewem -k (Skok I 611–612 s. koji se u s. vârzaØi „vez(iv)atiŒ. vãrga „oteklina na glavi ili teluŒ < *vârga416 (Kurkina 1974:79–80. Skok smatra glagol kavrgati denominalom od kavrga „nadimak malom ~ovekuŒ. verzni „opanciŒ itd. vrguqak „omot. *vârg. Psl.

~o-brqa „~eprkati (o koko{i)Œ. ~o-prq}a „~eprkatiŒ. samo sa drugim prefiksom — *~a-vârga. zakovrnuti predmetŒ tvorbeno se ra{~lawava na *ko-vârga.dodat na osnovu vrg-. vrga „id. 422 Navedeni prefigirani primeri imaju svoj tvorbeno-semanti~ki pandan u obliku obrazovanom od druge osnove i sa drugim prefiksom. tako|e i rus. Ista tvorbena podela i sli~na psl. Ovoj grupi leksema nesumwivo pripada i imenica ~ovrgaw „lopatica za bra{noŒ.ne mo`e biti praslovenski. rasturitiŒ. 421 Druga~iju. vrziwak „obe{ewak.uo~ava se prefiks ~e-. postojawe semanti~ki gotovo istovetnih oblika vrg „mali ~anak. ~o-vrqi se œkriviti se. zakr`qao ~ovekŒ (BER 1:209). U pogledu porekla. prefiksalni element ~i. kuverzenâ œ`ivahno. U obliku ~evrgan „okretan de~ak u vreme pubertetaŒ ispred osnove vrg. nemirko. S. mawe ubedqivu etimologiju ka{upske re~i predla`e SEK IV 285–286. ima i zna~ewa „zidarska posuda. naopako.c. ustranuŒ. dubitiŒ. *kovârkati (ÅSSÀ 12:18). iako se on u ÅSSÀ neopravdano sme{ta s. „batinaŒ. ali po istom tvorbenom .-h. mangup. preduzeti ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1993). tipa prefiksacije i semantike — posledwa dva oblika imaju paralele u rus. pa bi se tako|e mogla svesti na psl. ukrutitiŒ Timok (Dini} 1988). u kojima su ~esta obrazovawa sa prefiksom ~o-419. nesta{no deteŒ (Petleva 1996:36). „nakrivo. u-~o-pr~i (se) „podi}i (se). ras-~o-vrqi „napraviti nered. Isti prefiks javqa se i u obliku ~ovrgan m. imenice vrzinovac.).Œ jasno govori da se i u woj izdvaja prefiks ka. tikveŒ (u pitawu je primitivna posuda). ~o-vrka 3. ~o-vrdalo n. ~iverga „Ør~karaloŒ (Fasmer IV 358)420 i ka{.422 418 ^ak i oblik kavrga u zna~ewu „nadimak malom ~ovekuŒ ima svoj ekvivalent bez prefiksa. kod koje se ispred osnove vrg. up. ~an~eŒ. dijal. skoverzenâ „dete koje nemirno le`i. pored pomenutih. dijal. u-~o-prqi „uspraviti. „mawa primitivna posuda. U pitawu je verovatno lokalna inovacija. rus. ~o-vrqi „iskrivqavati. rekonstrukcija. ras-~o-vrati „provrteti ve}u rupu nego {to trebaŒ. nesta{koŒ (RSA) pokazuju da se isto zna~ewe realizuje i u oblicima bez ekspresivnih prefiksa.v. bug. œveseqakŒ. 419 Up. plaziti se. dodu{e. karakteristi~na za govore jugoisto~ne Srbije.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 191 [to se pak ti~e imenice kavrga koja. oblik sa inicijalnim ~o. koje se prevr}eŒ (Kurkina 1981:335). vagan od drvetaŒ. sg.javqa prefiks ~o-. vragolanŒ (< *sko-vârga)421. Za razliku od prethodnih. ~anak za zahvatawe i nabacivawe malteraŒ. up. vãrga „nizak.up. *ka-vârga418. 420 Fasmer. skoverga „`ivahan de~ko koji voli bu~no veseqe.tuma~i kao re~cu ~i „liŒ (l. na-~o-vrq adv. rugati seŒ. va`i i za semanti~ki gotovo istovetan oblik ~avrga œpolovina kore duleka. vrzinovi}. Na analogan na~in oblik kovrga „izvijeni. krivitiŒ. za prefiks sko. „~eprkati.

na-po-vrsti se / napovrsti se „naturiti se. Interesantno je da element . 22–23). Element -to. i *kovârza. *kovârzânã(jâ) / *kovârzâna (ÅSSÀ 12:18–19). ~e{. vrcati „pokretati se brzo. dijal. zaokupiti (nekoga)Œ. kaverzni. naviknuti na ne{toŒ Divoselo. naturiti se. vragolanŒ Piva. napoveqati se „nametnuti se. vàrzeà „brbqawe. kaverza (ESUM 2:335). gnezdo glagola *verzti Kala{nikov konstatuje da su u praisto~noslovenskim dijalektima bila rasprostrawena obrazovawa sa prefiksalnim elementima *ka-. rus. kaverza. pa stalno grije{im Crkvi~ko Poqe. up.i *vârzt’i (se). *ko.do -v r sti se / nad o v r sti se „spopasti. Kragujevac (RSA)423. napoveqati „spopasti. Analiziraju}i psl. lagatiŒ (Kurkina 1974:79. oblik *~e-vârzati (sa kasnijim prelaskom inicijalnog ~e. Glagol verziØâ u ruskom ima izuzetne predispozicije za ekspresivno prefigirawe. koverzenâ (Fasmer II 153. |avolast de~ko. jeziku). œdo}i. ~i-verziØâ „vrpoqiti se. prekomerno brbqatiŒ424 (Kala{nikov 1996:300–302). up. obuzetiŒ Dalm. up. spopasti.192 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U obliku natovrsti se izdvaja se element -to-. na. blr. nadati seŒ: [to mi se ne{to napoveqalo. rastovrsti..i osnovu vrzati. potvrda rekonstrui{e se psl. Jadar.to. spopasti koga ~ime ne po{taju}i. utovrz. virzià „~ovek koji govori glupostiŒ. raz. Glagol ~avrzati mo`e se razlo`iti na prefiks ~a. 271).i u-. Lika (RSA). Ova obrazovawa o~uvala su se i u savremenim isto~noslovenskim jezicima. napovrawiti „navaliti. Kao wegovo ishodi{te mogao bi se pretpostaviti psl. blr. stezatiŒ (l. napovrsti seŒ: Napoveqati ‰zna~iŠ mnogo govoriti o jednoj stvari. zaokupitiŒ Dvorska.ume}e se i posle prefiksa od-. baktati modelu — ko-vrcan „nesta{an mladi}. navrsti se. kaverza. 423 Up. kavàrza. kavàrzacâ (ÅSBM 4:19.tipa *kavârza (Kala{nikov 1994:85). kaverznà. vrazit hubu (jako dvermi) „hubu otvirati. koje se tuma~i kao izvedenica od na. nadovezati se na ne{to. na nekoga. rus. up. up. verziØâ „govoriti gluposti.> ~a.pod uticajem sinonimnog ~avrqati) ili pak psl. U glagolu se ~uva jedno od zna~ewa ove osnove — „brbqatiŒ. oblik *~â-vârzati (sa vokalizovanim poluglasom u s. umetnut u strukturu glagola navrsti se (Petleva 1986:200). œnau~iti. 424 Ovaj oblik mo`e biti i onomatopeja. @akova 1975:200). otovrsti.c. izmi{qotineŒ. Piva. Iskqu~ivo na osnovu s. uz napomenu da je starina oblika problemati~na (ÅSSÀ 23:164). ukr.-h.-h. morav. . up. ne ostavqaju}i na miru.). sa umetnutim -to-. *natovârzt’i se. nagloŒ (RSA). n a v r s t i s eŒ V. *vârzati „vezivati. up. budu}i da u ~e{kom postoje dva glagola vrzati: jedan onomatopejski sa zna~ewem „{kripatiŒ i drugi kao kontinuanta psl.alternira sa „normalnimŒ prefiksima. zaokupiti. *kovârzati / *kovârziti. P~elice.

OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 193 se. „wiva napravqena od livade skidawem i spaqivawem busewa (radi |ubrewa)Œ.). lozicaŒ (Skok III 628 s./ *vorz. {iprag. i uvrije`iti se „ukoreniti seŒ. s. 436 . skidati i spaqivati busewe radi pretvarawa livade u wivuŒ CG (RSA).-h. {ikaraŒ426 BiH. 393. 427 Isti psl. Tako|e i „biqka iz familije UmbelliferaeŒ. up. uzica. vr}i). Pored ve} pomenutih oblika izvra`iti „pogledati besno. Kurkina 1981:22). potvrda. Prefiks ko. Pravilnost predlo`enog ra{~lawavawa glagola kovrije`iti se potvr|uje imenica kovreslo / kovrijeslo „povraz. U formalnom pogledu pandani ovom s. povrijeslo (v. 409). u`e.v. ~e{. zavrzati „smetatiŒ. „krupan i gust korov. 425 426 . izvrag œi z b a c i v a w eŒ.v. u pojedinim slovenskim dijalektima glagol na -noti u kombinaciji sa prefiksom *jâz.-h. onda kovrag (< *ko-vorgã)427 ozna~ava sam taj korov i travuqinu koji se pri kr~ewu skidaju i o d b a c u j u. {a-verziØâ „spletkariti. up. jasno je da je oblik kovrije`iti obrazovan dodavawem prefiksa kona osnovu vr(ij)eg-. nap. kontinuantama osnove *vorg. Kurkina 2000:565). Zna~ewe glagola vra`iti (< *vor`iti) direktno je povezano sa glagolom *verg’ti „ bacatiŒ (v. vrije`a).mogla bi pripadati i imenica kovrag m. CG. Galega officinalisŒ (Iliadi 2001:59). œuraditi kako ne vaqaŒ i vra`a „vrsta doma}e vunene tkanineŒ (v. ~avka). (RSA).(ÅSSÀ 12:13. tako|e vre`a / vrije`a „puzava stabqika ili izdanak. ogovaratiŒ. navode}i jo{ i naziv wive u Metohijskom Podgoru Kovrage. {i-verziØâ „smetati drugimaŒ 425 (Fasmer IV 358. Srbija.alternira sa prefiksom po-. vraga f. Petleva 1974:209. kome{ati seŒ. up.c. povresloŒ (: vreslo / vrijeslo „povraz. kowrzasáo). neprijateqskiŒ. Skok tuma~i oblik ~avrzgati kao onomatopeju (Skok I 300–301 s. „praviti vragu.-h. i Gorà~eva 1982:113.v. up. i skovra` œ`draqevina. travuqina. nakovrije`iti se : navrije`iti se. kovra`ina „id. Naime. Dakle.(*jâzvârgnoti) ozna~ava proces obra|ivawa zemqe. uzicaŒ) < psl. strnisko „uzoravati ledinuŒ. u kojoj se tako|e izdvaja prefiks ko. obliku (ali sa drugim prefiksom) jesu sln. vra`iti impf. *koverzslo. vrhnouti pole. zvrhnut’ pole „uzorati poqeŒ (l. v.Œ Herc. ako vraga ozna~ava wivu o~i{}enu od busewa trave i korova. U pogledu zna~ewa up. vrije`iti (neslogu) „{iritiŒ (Skok III 621 s. dijal. ali se kao paralela navodi i ka{. oblik rekonstruisan je samo na osnovu s. Budu}i da postoji potpuni semanti~ki paralelizam oblika iskovrije`iti : izvrije`iti. Skok III 18–19). up. predlo`ak pretpostavqa i Iliadi 2001:59. zap. psl.

up. dijal. gwe~itiŒ. rastovrz œraspri~ati seŒ realizuje se jedno od zna~ewa karakteri428 Tako su. {iØi)Œ (Kurkina 1981:335). Prvu grupu sa~iwavaju lekseme sa zna~ewem „plesti. zavrza f. *verzslo (s. rus. Wegovo zna~ewe u razmatranoj grupi leksema mo`e se smatrati kasnijom inovacijom (v.u obliku kovrag upotrebqen da bi se wime istakla i poja~ala negativna semantika re~i. vrzina „mesto obraslo gustim {ipragom. u koji se savr{eno uklapaju s. mutan. n e r a v n o prestiŒ. (v. œstiskati. Analizirane lekseme svrstavaju se u nekoliko semanti~kih grupa. „neume{an. *vorza (ukr. Ovoj grupi (osim neprefigiranog vrsti „plestiŒ). uwroz „konopac. ’zavezano’ deteŒ itd. u gnezdu *verzti zastupqeni nazivi konopa. smetena. savijatiŒ. pripadaju oblici kavrgati (dodu{e. 430 Za glagol kavrgati va`i isto {to i za glagol vrndati „prestiŒ. Kurkina 1974:79–80). svr`ika „suva gran~icaŒ (Kurkina 1974:80). ali u s. „onaj koji je nejasan.„vrteti. *poverzslo itd. sln. *obverzslo. „glupo. npr. blr. ali u tipolo{kom smislu u pitawu je ista semantika)430 i kovrijeslo.-h. vre`ama od kupina i sl. svrzav „neuredan. Kurkina ovoj grupi pridru`uje i glagol kavrgati isti~u}i da on. koje povezuje sva navedena obrazovawa (l. „neravninaŒ. verzni „opanci od likeŒ. „ne{to spletenoŒ429. varzul’ka „~vori} u pre|i ili tkaniniŒ. „smu{ena. dok kao semanti~ka paralela mo`e poslu`iti s. uø. v.u kavrgati kao da potencira negativnu nijansu zna~ewa „n e j e d n a k o. kvrgaŒ (v.194 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI stsl. kvrga. 429 Kao primere realizacije ovog zna~ewa Kurkina navodi konkretne realije. Kala{nikov 1994:85). odakle se u jednom pravcu razvija niz „u`e. vrdati). sadr`i ono osnovno semanti~ko obele`je — „zadebqaweŒ. zavrzan~e n. zavr`en adj. vrijeslo). strus.-h. zavrzan m. œnateklinaŒ. Uskoci (Stani}). smetewakŒ. nedono{~eŒ. npr.-h. . *povorza. Moglo bi se pretpostaviti da je prefiks ko..Œ (ÅSSÀ 9:99. *pavorzã (rus. „glupak. zapu{tenŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995).„vrteti. iz-vragã œpoba~aj.*uvorzã (stpoq. Prefiks ka. trakaŒ). zaostala osobaŒ. smetenŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). otovrsti „po~eti mnogo pri~atiŒ. osnova *uerg. formiranih na bazi zna~ewa ishodi{nih ie. zavrzlan „id. vrpce. øavoroz „vrpca. iz-vorogã „id. paviti. *povorzã.-h. u`eŒ).Œ. „obmawivatiŒ (Kurkina 1974:79). kao i bug. sa zna~ewem „prestiŒ. voroza „konopac ili kai{ na bi~u kojima se udaraŒ). stezati. konopŒ428. ~estarŒ (RSA).. nespretan. vestiŒ.c. petqanacŒ Piva (Gagovi} 2004). jeziku su se razvila i metafori~ka zna~ewa. ~vrga. i Skok III 621). skavàrzacâ „neve{to raditi (ølesØi. pletenice. U ju`noslovenskim jezicima razvio se ~itav niz leksema sa zna~ewem „ne{to ispup~enoŒ.). up. savijatiŒ i *uergh. U oblicima ~avrzati. œizraslina.

iskovrqiti „iskola~iti o~iŒ (v. zakovrqiti „zaputiti se. ni semanti~ki pomak „~vor. zakovrnuti predmetŒ431. otovrsti „uputiti seŒ. svezatiŒ (RSA). malom ~ovekuŒ432. Skok I 686–687). iskovrije`iti „iskola~iti o~iŒ treba pretpostaviti upravo me|ukariku „bacatiŒ — ovo zna~ewe posvedo~eno je u obliku vrzati se „bacati seŒ — iz koje se legitimno razvijaju pomenuta zna~ewa434. verziØâ „govoriti gluposti. hrg sa op{tim zna~ewem „posudaŒ (v. dijal. s. Varbot 1978:33). kvrgaŒ > „mali ~ovek.-h. up. {to pokazuje bug. œzidarska posuda. ukoliko nije u pitawu metafora „mali predmet (posuda. Ve} je i Skok doveo oblik kavrga u vezu sa kvrga „~vor na drvetuŒ. jak ~ovekŒ (u tajnom jeziku) (BER 1:188). glavni deo ralaŒ: I s k r i v n e m u n o g e k a ’ d v a v r g w a Poqica (RSA). œposuda od lipove kore kojom se pije vodaŒ. jasno je da za zna~ewa natovrsti se „navaliti se. 433 Razvoj zna~ewa u suprotnom smeru realizovan je u bug. besmisliceŒ. up. rastovrsti „razbacatiŒ.v. hrga = rga „~vorŒ > „nevelik kow. Semantika ishodi{nog glagola *verg’ti „bacatiŒ sadr`i u sebi i mogu}nost prelaska ka zna~ewu „kretati seŒ > „pokretanŒ > „okre431 U prilog ovoj mogu}nosti govore potvrde iznete s. savijatiŒ > „bacatiŒ (v. vrgaw „ralica.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 195 sti~nih za glagol *verzti —„brbqatiŒ. nametnuti seŒ. nabijati. rus. s jedne strane. gore). a kao semanti~ku paralelu up. *uer. naticatiŒ. koje se kao sekundarno razvija od osnovnog „vezatiŒ — s. *uer. po}iŒ. gr~). stavqati (u ne{to). sagibati (se)Œ. `ivotiwaŒ nije usamqen.-h. i bug. vrãga „kvrgaŒ > „sna`an. a s druge — oblikom predmeta. vrzati2 „vezati. zna~ewem vrzati1 „sme{tati. kquseŒ (Skok I 611–612 s. Zna~ewe „krivŒ razvilo se iz zna~ewa ie. razvezati „raspri~ati seŒ. ~ovrgan’ œsitan ~ovekŒ (Iliadi 2001:63).„savi(ja)ti (se). ~an~e)Œ > „mali ~ovekŒ. up. pikavac „opu{ak od cigareteŒ > „mali ~ovekŒ. up.„vrtetiŒ karakteristi~an semanti~ki razvoj „vrteti. kovrga „i z v i j e n i. 434 Isti semanti~ki razvoj ostvaren je i kod oblika sa osnovom vrqati. Semantizam „krivŒ verovatno le`i i u osnovi oblika kavrga „nadimak slabo razvijenom. ~anak za z a h v a t a w e i n a b a c i v a w e malteraŒ. . ali samo na formalnom planu (v.v. Nazivi realija kavrga „~an~eŒ.-h. povi(ja)ti (se). vrg „starinska mera za z a p r e m i n u. Polaze}i od ~iwenice da je za ~itavo gnezdo ie. natovrqati se „biti kome na teretuŒ. S druge strane. okaŒ (RSA). vãrga „obao izra{taj na stablu drvetaŒ > „nizak ~ovekŒ433 i s. up. ~avrga œpolovina kore dulekaŒ i ~ovrgaw „lopatica za bra{noŒ motivisani su. vrqati). 432 Up.

dijal. . spretanŒ. mak. „brzo micati rukama i usnamaŒ (Kurkina 2000:564). mrdati ne~imŒ. up. Upravo ovakvim semanti~kim razvojem obja{wava se zna~ewe oblika ~evrgan „okretan de~ak u vreme pubertetaŒ i ~ovrgan œveseqakŒ. kome{ati seŒ. bug. Detaqnije v. Semantizam „{iriti seŒ mogao je poslu`iti kao osnova za razvoj zna~ewa glagola kovrije`iti se „kostre{iti seŒ > „qutiti seŒ. Bjeleti} 2003a. vra`em „mnogo govoritiŒ.196 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI tan. vra`i „u`urbano tr~karati. „vrpoqiti se.

{evrdam 1. „batinaŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {a-vrdati impf. „do}i krivudaju}i. „slagatiŒ (Skok III 379 s. „micati. rasklimavatiŒ: Ovaj se {oraf levrda Ozaq (Te`ak 1981) ~e-vrda{ / ~evrnda{ m. kovrya. zameratiŒ Timok (Dini} 1988) zakovr-n-dati se pf.. lutatiŒ id. „ime zecu u zagoneciŒ (RJA). {alabazati) {e-vr dati impf. raditi ne{to kako biloŒ. izbegavatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). zagonetkama). po~eti se kretati tamo-amoŒ (RSA) na-{e-vrdati se „izdovoqiti se {evrdaju}i. usukati se.v. {vrqati. *{evrdati: Koino ne hode pravám pôtem . „id. „zakerati. sg. nego {evrdaä ovamo onamo Venclovi} (Jovanovi} 1911:294). vrdatiŒ. lutatiŒ. „~initi. pramenŒ Uskoci (Stani}) ~o-vrdalo n. i}i tamo-amoŒ [abac (gra|a ERSJ). zamrsiti se (o kosi)Œ Du~alovi}i (RSA) la-vrdati impf. œv r d a t i. {avrditi „igrati re~imaŒ (RJA). prevrtqivacŒ Brusje (Dul~i}i 1985) {a-la-vrdati impf. „izvla~iti se. fig. levo-desnoŒ.Œ. {avardat „nesre|eno govoriti ili raditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985) {avrdalo n. izvrdavaju}iŒ (RSA) . „uviti. okretati. „micati se amo-tamoŒ (RJA). œne dr`ati re~Œ Pirot (Zlatkovi} 1990) do-{e-vrdati pf.Œ Uskoci (Stani}) qa-vrdati / qavrdati „i}i tamo-amo. „hodati pijano. sg. œlutati tamo-amoŒ Rovca (Bjeleti} 1993:38) na-{a-la-vrdati pf.. „izvrdavatiŒ Leskovac (Mitrovi}). {evrdati œkrivudati u hoduŒ Ro`aje (Had`i}). zasukati (o rogovima)Œ. {evrda 3. „razbaru{iti se. (ibid. {evrdat œkrivudati u hoduŒ. posr}u}iŒ (RSA). Rovca (Bjeleti} 1993:38). zakovrduje 3. œgovoriti ~as jedno ~as drugoŒ Uskoci (Stani}). Uskoci (Stani}) za-{e-vrdati „po~eti {evrdati.OSNOVE: 14) VRDATI 197 OSNOVE: 14) VRDATI 14) VRDATI za-ko-vrdati pf. zakovrdati se „izrasti u obliku spirale. sg. lavr-n-dati „id. „tr~ati amo-tamoŒ (u nar.) le-vrdati impf. œpri~ati koje{taŒ. impf. œi}i kud bilo. œlutati. œvrdati. {avardalo „{evrdalo. uviti seŒ Uskoci (Stani}). „uvojak. izvla~iti seŒ.

kretati se mewaju}i pravac. zvrndalo n.) {evrdan m. pogrd. œneradnik. œonaj koji pri~a koje{taŒ Uskoci (Stani}). napisatiŒ. zvr~ati). klisnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?{-vrndati impf. vrludaŒ. iz istog izvora u istom zna~ewu oblik {ele-brdati. 437 Pored navedenog zna~ewa. Ma~va (gra|a ERSJ).Œ Uskoci (Stani})437. zvrndov Vasojevi}i (Bori~i}). lutatiŒ. . œbiti nestalan.) {o-vrdaq}a f. {evrduqa f. O~ito je da se ovde radi o onomatopeji (v. œu nekom odre|enom prostoru micati se. Skok III 668 s. œpri~ati {ta bilo.v. pf. „i}i. œizbegavati da se ka`e istina. nedosledan. krivudatiŒ. dozvrndati pf. zunzurati (o muvi. zvrndov m. {evrdan „prevrtqivkoŒ Leskovac (Mitrovi}). nemarno raditiŒ Uskoci (Stani})435. zvrndat „id. biti prevrtqiv. i}i levo i desnoŒ ju`.198 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI od-{e-vrdati „od{vrqatiŒ Uskoci (Stani}) uz-{e-vrdati se „u{eprtqati seŒ id. udaqavati seŒ. kretati seŒ. besposli~itiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). (ibid. „dotr~ati. „{vrqati. sg. Ro`aje (Had`i}). glagol zvrndati u Uskocima ima i zna~ewe „zujati. „na{krabati. œpomi~ni deo iznad predwih to~kova na zapre`nim kolimaŒ. sg. besposli~arŒ. {elevrdati „klimati. (Dini} 1988) ?z-vrdati impf. „`ensko ~eqade himbene }udiŒ (RJA) {e-le-vrdati / {elevrdati impf. skretati u stranu. do}i. œuklawati se. „na`vrqan. napisanŒ id. „raditi neozbiqno i neve{to kakav sitan. lagatiŒ. „vrludati. impf. na{ovrda se „izbaciti izmet slo`en kao u`eŒ. œodugovla~iti da se ne{to 435 436 Up.. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „ona koja {evrda. (ibid. okoli{itiŒ Timok (Dini} 1992) na-{o-vrda 3. { e v r d a t iŒ. avionu)Œ. œkojekako. id. zvrndati „id. zvrndov Zagara~ (]upi}i 1997). œvijuga. i kao nadimak Ro`aje (Had`i}). krivinaŒ id. [umadija (gra|a RSA)436 {o-vrda 3. fig. „lutalica. neznatan posao u ku}iŒ (RJA) è vrdati impf. biti neveran (o mu`u ili `eni)Œ. œizbegavati pravi odgovor. (ibid. lutatiŒ.) ?{-vrdnut pf. skitnicaŒ. „i}i tamo-amo bez ciqa. Nije jasno spada li ovamo pridev seleverdast œneozbiqanŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). na{kraban. naklapatiŒ. œpri~ati koje{taŒ. na{ovrdan adj. pa se mo`e pretpostaviti da su se u jednom obliku spojila dva po poreklu razli~ita glagola. „{mugnuti. dojuritiŒ Piva (Gagovi} 2004) zvrdov.

œ(ne~im) po~eti pomerati (ne{to). vrndi 3. vrdolama f. naslagatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) vrnda f. motati se. fig. Rovca (Bjeleti} 1993:38) zavrdati pf. kuverdaØâ œklimatiŒ koje nedvosmisleno ukazuje da je psl.OSNOVE: 14) VRDATI 199 uradi. vardalama „id. izbe}i ne{to nepovoqnoŒ. iako ga Petqova ukqu~uje u porodicu glagola vrdati (Petleva 1983:27). Petleva 1983:26–28. 440 Glagol vrndati ima i slede}a zna~ewa „proizvoditi naro~iti zvuk (kao ma~ka kad prede. œbesneti (o `eni)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990) navrndati pf. up. *vârdati (v. (RSGV). 441 Za ovo zna~ewe up. izbegavawe obavezaŒ. œprevrtqiva i nemoralna osobaŒ. dijal. obilazitiŒ440.). nepouzdan ~ovekŒ. Frndar prezime porodice u ~ijoj se ku}i nekada k o v r ~ a l a vuna (v. gore. tretira oblik . sg. zabu{antŒ. œpraviti se va`anŒ. v. vrdati Uskoci (Stani}). zvrjati. Skok samo pomiwe ovaj 438 Nije jasno spada li ovamo i zavrditi se „uquqati se. mnogo se ~e{atiŒ Kragujevac (RSA). uspavati seŒ (RSA). œdrapati se. izvrdavawe. praoblik sadr`avao â na mestu redukovanog vokala (Petleva 1983:28). Kurkina 1992a:60). odatle fr ndalo „sprava za kovr~awe vuneŒ. detaqno Iliadi 2001:38–44)442. Varbot 1980:19. torokatiŒ (RSA). œbrbqati. „okretati se kao ~igraŒ. œ~igraŒ. Vojv. Za wega va`i isto {to i za glagol zvrndati. slede}i tuma~ewe dato u re~niku Ivekovi}a i Broza. Petleva 1983:28. vrndalo n. semanti~ki sli~no vrtoloma „prevrtqiv. rekonstrukcija razre{ava rus. œnemiran ~ovekŒ Babu{nica (gra|a RSA). ispreturatiŒ CG (RSA)438 vrndati impf. *uer-d. ali nepa`qivo i slaboŒ (RSA). „presti na veliko vretenoŒ439. navaliti. navrndat „nabaciti.Œ Lika. vreteno. œprostitutkaŒ Pirot (Zlatkovi} 2004) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol vrdati < psl. vrteti se. 439 Ovamo svakako i frndati „kovr~ati vunuŒ Vodice. povr{an i }udqiv ~ovekŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). Skok I 532). nagva`dati. „prevrtqivac. „napresti. œdovesti u veliki nered. proizvesti mnogo pre|e.Œ (RSA). vrndati se „id. i vrdalama. œonaj koji se izvla~i od posla. izvla~iti se od neke obavezeŒ (RSA). koje tako|e spada u kontinuante psl. U jednom svom ranijem radu Kurkina. vordati „preturati. Potkozarje (Dalmacija). Kurkina 1992a:60. brujatiŒ. sln. „po~eti izvrdavatiŒ. Up. œkretati se tamo-amo. *vârdati < ie. po~eti micatiŒ (RSA) izvrdati „ve{to se izvu}i iz kakvog te{kog polo`aja. ispremetati. œr|avo prestiŒ Leva~. 442 Dilemu izme|u *vãrdati i *vârdati kao mogu}ih psl. œizvla~ewe. premetatiŒ. prebacivatiŒ Barawa ( Sekere{ 1977)441.(Varbot 1980:19–21. v r ndat „premetati. ~igra i sl.

. Petleva 1974:209.). u kome se izdvaja prefiks ku. le-. ~e-. larga : qarga „veliki trup. pokretqiv ~ovek koji se smuca tamo-amo bez poslaŒ (BER 6:763). zbrka. glagola daje Petleva 1983:28.c. U pitawu je prefiks ~o-.i osnova verdaØâ < *vârdati (Petleva 1983:26–28). pri ~emu se upu}uje na rus. Kao paralelu up. koji alternira sa le. koverda „glupost. pometwaŒ. kuvárdaØâ „bacati palicuŒ. koji u wima izdvaja prefiks ku. Kurkina 1982b:184 (i o {avardalo). kavardak „nered. 445 Pomo}u istog prefiksa i od iste osnove obrazovano je i bug. Varijanta qa. O oblicima sa prefiksom {e.u oblicima zakovrndati se (Petleva 1983:27) i zakovrduje (Bjeleti} 1994a:356). a oblik na{alavrdati tumavrdati. Rus. Moskov 1965:71. kovrya. Petleva 1983:26–28. Bjeleti} 1993:38). {eveljiti). kuverdà „neuredno odevena `enaŒ. besmislicaŒ (ESUM 2:483)443. kuvárdaØâsà „prevrtati seŒ. Imenica ~evrda{. Skok smatra da je oblik {evrdati nastao ukr{tawem {eveqiti i vrdati (Skok III 390 s. *kuvârtati (se) (13:142). vrdnuti kao fonetsku varijantu od mrdati.(uglavnom o glagolu {evrdati) v. kuverdaØâ „klimatiŒ.c. pramenŒ. {e-(le-). 443 Re~ se tretira kao nejasna. rus. vrdati). Nastala je mo`da ukr{tawem imenice koverza „id. {o-. skovãrdulâkà œbrz. koji nema psl. u kojoj se izdvaja prefiks ~e-. dijal. 65). nap. kuvirdâ uzvik pri naglom padu naglavce (ESUM 3:121)444. Dopunski komentar o fonetici rus. Ispred osnovnog vrdati alterniraju prefiksi ko-.je samo posledica umek{avawa u konkretnom govoru. Bjeleti} 1994a:355–356. ~evrnda{ „uvojak. up. Kurkina 1992a:60 (i o *skovorda. {a-(la-). {to Petqova s pravom odbacuje (Petleva 1973:51. batinaŒ Uskoci (Stani}). verovatno stoji u vezi sa glagolom zakovrndati se „razbaru{iti se. ~o-. U literaturi se izdvaja prefiks ko. vrdati./ qa-. uprkos tuma~ewu Fasmera. 444 Prvi oblik se tretira kao nejasan.(Fasmer II 398) i [ahmatova. kuvárdaØâsà zajedno sa kuverdaØâ neopravdano se u ÅSSÀ svodi na psl. Bjeleti} 1994:268. Bjeleti} 1993:38. {evrdati (l.Œ sa rus. Bjeleti} 1994a:356.-h.v. la. nestrpqiv. zamrsiti se (o kosi)Œ. Autori ESUM smatraju ove glagole nedovoqno razja{wenima. sa umetnutim n pred dentalom (Skok III 622 s. mrdnuti (Kurkina 1974a:216).200 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI glagol. O obliku ~ovrdalo v. ukr.(v. kuvárdaØâ.u levrdati. navode}i kao wegovu potvrdu i oblik vrndati. bez tuma~ewa.v. a nije iskqu~ena ni mogu}nost veze sa kovirØaØi „brbqati. koji ih dovodi u vezu sa s. gu`va. starinu. obrazovanom od iste osnove sa prefiksom *sko-)445. pri~atiŒ (l. U obliku lavrdati izdvaja se prefiks la. a drugi kao pozajmqenica iz ruskog.).

Bjeleti} 1993:38.({avrdati). {alavrdati v. Posebno mesto me|u navedenim oblicima zauzima glagol vrndati u zna~ewu „prestiŒ. {avardaØâ œlutati. torokatiŒ Divoselo. vrndati (Tomanovi} 1938–39:203). Zbog toga se i zna~ewe „prestiŒ u razmatranoj grupi glagola smatra kasnijom inovacijom u odnosu na semantiku ostalih glagola (Varbot 1980:19–21. i Kurkina 2001:97–98). Furlan tuma~i oblik {evrdati kao ekspresivni deverbativ *s’ev-drati sa promenom dr > rd (Bezlaj IV 39 s. daj se jednom smiri! — Lavrwa pro onijeg kr{a dok vrat ne slomi Piva (Gagovi} 2004). blr. O oblicima {elevrdati. Varbot ga dovodi u vezu sa ie. pri ~emu je neposredan semanti~ki izvor odre|en karakterom. dijal. {avarda œbrbqivac. Szymanski 1977:50). {evãrdam „i}i tamo-amoŒ (Moskov 1981:106. Lika (RSA). „tr~karati tamo-amo. „pri~ati koje{taŒ. blebetati. [ulâga~ 2004:256). lutati. lupetatiŒ (v. odakle se lako obja{wavaju sva ostala posvedo~ena zna~ewa. „raditi nemarno.(o ovoj pojavi v. {o. iz ~ega sledi da je wegovo primarno zna~ewe „vrteti (se)Œ. zabune jedan? Piva (Gagovi} . U oblicima {vrdnut. uslovima i tehnikom samog procesa predewa. {vrndati. Lavrwam ponekad i po no}i Uskoci (Stani}). kako biloŒ. a {vrndati — {eveqiti + vrdati. oblik {evrdati je rezultat kontaminacije {eveqiti + vrdati. uvijatiŒ. Zna{ li ti {ta lavrwa{. Ve}ina ovih zna~ewa karakteristi~na je i za ishodi{ni glagol vrdati . tumaratiŒ.„vrteti. „izvla~iti se. M. z.v. {eveljati). {alabazati). Ama {ta tudaj lavrwa{. Bjeleti} 1994:266). „i}i tamo-amo.v. korenom *uer. Analiziraju}i poreklo ovog slovenskog glagola. dijal. „brbqati. Prefiks {e. Iliadi 2001:40). bug. skitatiŒ. savijatiŒ. izvrdavatiŒ.alternira sa {a. VRWATI la-vrwati impf. v. {avàrdzicâ œbrbqati. lutati.OSNOVE: 14) VRDATI 201 ~i kao slo`enicu od {ala „jocusŒ i vrdati (Skok III 379 s. U semanti~kom spektru derivata glagola vrdati izdvajaju se slede}a zna~ewa: „okretati. Prema Tomanovi}u. tumaratiŒ (RSA).({ovrda). Kao potpunu tvorbeno-semanti~ku paralelu up. Terminologija predewa obi~no se razvija sekundarno na bazi glagola razli~ite semantike. blebetaloŒ (v. zvrdati izdvajaju se protetski suglasnici {-. tako|e i rus.

radi o jednom glagolu. Ne znam {ta big vi jo{ lavrwo Uskoci (Stani}). „{arati. i}i tamo-amoŒ Uskoci (Stani}) [o-lo-vrwa porodi~ni i li~ni nadimak.202 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 2004)446. ovla{ ne{to uraditiŒ id. analogno obliku lavrwati. (ibid. (ibid. jadan! id. „gomilati jedno na drugo. tre{tati. pogrd. (ibid. œmalo. prolamati seŒ: Lavrwali su gromovi ~itavu noj — Ma ko ono lavrwa kamewe niz Treskavac?. trpatiŒ Piva (Gagovi} 2004) na-to-vrwat se pf.) {o-lo-vrwski adv. „do}i ni sam ne znaju}i kako.) pro-la-vrwati „popri~ati koje{taŒ. impf.) do-la-vrwati pf. „lutati. pro}i kojekudaŒ: Prolovrwajte malo po selu i do|ite na ru~ak. nije jasno koje zna~ewe je primarno. „ispri~ati. prezime id. doskitatiŒ id. skitatiŒ Lika (RSA).) od-la-vrwati „oti}i nekud ne misle}i mnogo na ciq svog odlaskaŒ id. Ako se.) ?{-vrwa 3. 447 Oblik prolovrwati u Pivi ima i zna~ewe „protutweti.) Lavrwa. „do}i nemarno.) na-la-vrwati „nai}i ne paze}i mnogo kud se ide. pro{vrqatiŒ. natrontati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) {a-la-vrwati impf. slu~ajno nai}iŒ id. œnavu}i mnogo ode}e. œlutati. Iz drugog primera reklo bi se da oblik lavrwati ima i zna~ewe „kotrqatiŒ. œi}i malo tamo-amo. protr~ati tutwe}iŒ: Malo prolovrwa{e muwe i presta{e. „~initi. „na {olovrwski na~in. raditi ne{to kako biloŒ: On ne kosi ko {to qudi kose. (ibid. (ibid. . pisatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) ?z-vrwati impf. „tumarati. Uskoci (Stani}) do-z-vrwati pf. Mo`da su ovde u pitawu dva glagola koja su se pribli`ila na fonetskom planu. sg. Lavrwi} prezime (RSA) pro-lo-vrwati pf. { v r q a t iŒ. odavati jak zvuk. lutati. izbrbqatiŒ: Ama {ta ti to prolovrwa oni po`mirep? Piva (Gagovi} 2004)447 so-vrwati impf. (ibid. kao od bede. pak. (ibid. dovu}i seŒ: Ne znam da li }emo malo dolavrwati do vas id. nadimak Uskoci (Stani}) {o-lo-vrwati impf.) 446 Glagol lavrwati u Pivi ima i zna~ewe „proizvoditi. (ibid. lukavo. „prolutati. ve} lavrwa. „lutati bez ciqaŒ Rovca (Bjeleti} 1993:39) [o-vrwa pogrd. podmukloŒ id.

449 Oblik labrwati je denominal od labrwa. so-. to-. oblici lavrwati. wihovi inicijalni elementi mogli bi se smatrati osamostaqenim delovima dvoslo`nih prefiksa {ala-. „lutati bez ciqa. pak. lo. nije sigurno da ovamo spadaju i `-vrwati „jesti (uop{te). koji ni sam nema re{enu etimologiju. {olovrwati. mletiŒ BiH (RSA). naklapatiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977)448 è v r wati impf.je verovatno nastalo pod uticajem oblika logrwati „orgati.OSNOVE: 14) VRDATI 203 ?z-lo-vrwati impf. „logrwawe. . kao {to se vidi i iz same definicije povratnog oblika vrwati se „v. iz istog izvora i logrw m. proorgatiŒ: Prologrwa{e reoplani prema Podgorici.Œ451 > lavrwati (RSA). {olo-. verovatno s pravom.zapa`a se potpuni paralelizam zna~ewa sa oblikom lavrwati. œstarati se. lutati. halapqivo. posvedo~ena je i imenica lavrwa „labrwaŒ. Kod oblika sa prefiksom lo. pa bi glagol lavrwati sasvim legitimno mogao biti wen denominal (v. {o-(lo-). ali i u toj imenici izdvaja se prefiks la-. tutwetiŒ: Ama ne logrwaj to kamewe. Divosela u Lici)449 od lavrwati2 „tr~karati tamo-amo. Tomanovi} 1938–1939:211. Skok I 566–568 s. lV-). Oblik lavrwati mogao je nastati i na slede}i na~in: glaviwati „i}i bez ciqa. `vakatiŒ (RSA). up. On se najpre mo`e objasniti kao varijanta od vrqati. prologrwati „protutweti. blebetati. lo-. 450 Up. tumaratiŒ > glavrwati „id. vrwati se „id. v r q a t iŒ (RSA). skriveno se kretatiŒ Uskoci (Stani}). U oblicima sa prefiksom la. mnogo jesti. lovrwati posmatrali naporedo sa {alavrwati. pa razlikuju lavrwati1 „v.Œ Lika. 451 O ovim oblicima v. {a-la-. Sem toga. drobiti. tumaratiŒ. U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol vrwati. „dosadno pri~ati. truditi seŒ Bukovica (RSA) · Kao uvodnu napomenu isti~emo da nijedan od prezentiranih oblika nije registrovan kod Skoka. vide homonime. glava. Za alternaciju q / w up. i srqati / -srnuti. tutwavaŒ.sastavqa~i RSA. 448 S obzirom na sasvim druga~iju semantiku. `vakati van obrokaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). Ukoliko bi se. `a-vrwati „ne{to jesti. l a b r w a t i = brbqati. `-lo-vrwati „jesti. torokatiŒ (oba oblika su iz istog punkta. o jadu se svom zabavijo! — Logrwa mi ne{to u drobu Piva (Gagovi} 2004)450. vuqati se / vuwati se „pritajeno.v. tako da se tvorbeno i ovaj glagol uklapa u razmatrani model. Ispred osnovnog glagola alterniraju prefiksi la-. skitatiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:39).

œmesto na ko`i od kojeg se razilaze dlake. Za oblik zlovrwati nije jasno da li je u wemu protetsko z. œma~ak koji nije u{trojenŒ (RSA). cvetŒ. {olovrwati v. sovrqati. „raditi ne{to kako biloŒ. lutatiŒ. . [ovrwa. zvrqati. uvijatiŒ: Ne kovrcaj kosu tom vru}om `icom. svitakŒ (RSA) kovrcan „onaj koji ima kovryavu kosu. nagomilavati seŒ CG (RSA) prema navrndat „nabaciti. Skok III 642–643 s. trk i nikako da je stignem. Za oblik sovrwati up. „uviti pramen kose u kovryuŒ Piva (Gagovi} 2004) s-ko-vrcati œoronuti. Bjeleti} 1994:266). iskobeqati se. z. semanti~ki identi~ne oblike zvrdati. a ja za wom trk. zvrwati453 izdvajaju se protetski suglasnici {-. kovrcnuti se „izvu}i se iz kakve nevoqe. {ovrqan „onaj koji {vrqa. O oblicima lavrwati. zvrcati. trpatiŒ. O elementu so. pra}aknuti seŒ.dodato na oblik lovrwati. spasti seŒ (RSA) za-ko-vrcati pf. vrqati). Semantika navedenih oblika je uobi~ajena i u jednom segmentu potpuno identi~na sa semantikom oblika koji imaju vrdati i vrqati u osnovi. lutalicaŒ Uskoci (Stani}). muriti. na-sa-vrdavati (se) „gomilati se. ili je on. a u tvorbenom pogledu up. kudravacŒ. vijugatiŒ: Ona potr~a i po~e kovrcati. {alavrwati. œsavijati u uvojke (kosu). U oblicima {vrwa. Up.v. [olovrwa452. Oblik natovrwat se ima tvorbeno-semanti~ku paralelu u obliku natovrqati se (v. „gomilati. navaliti. brbqatiŒ. œpramen u koturi} savijene kose koji slu`i kao ukrasŒ. zaslabitiŒ.204 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Za semantiku nadimka [ovrwa up.v. {to je verovatnije. dotrajati. VRCATI ko-vrcati impf. iz te{ke situacije. slo`enica sa zlo tipa zlopatiti (v.(o ovoj pojavi v. „krug. od koga je mo`da i nastao. œsredi{wi deo pite savija~e. „pri~ati koje{ta. naslagatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Bjeleti} 1993:39. hipokoristik bez odre|enog zna~ewa uz re~ macan: Oj ma452 453 [ovrwa mo`e biti i od *[alvrwa. kovrcati (se) „kovryati seŒ (RSA) ko-vrcnuti pf. „i}i vijugavo. mrditi se. zao). kovrtawŒ. „koprcnuti se. œpotro{iti. Izdvajaju se slede}a zna~ewa: „tumarati. svu }e{ je belaisati. iscrpstiŒ Unac (Jovi~i}) kovrc m.

Pis. RSA). skretati u stranu. vrcnuti se „u~initi hitar. vragolanŒ Piva (RSA) za-{a-vrcati pf. . vrcati se „~initi brze. RJA). {to vr~i (RSA). kao semanti~ku paralelu up. iz istog izvora palazvrk „id. kovrcane (Vuk. 455 Up. |avolast de~ko. kao i pustozvrc „onaj koji beskorisno provodi vreme lutaju}i. „zanesewakŒ Crna Reka (Markovi} 1986) vrca f. pacicvrk „veoma mala osobaŒ Srem (Maksi} 1980). œuklawati se. œdokoli~ar. „}aknuta `enaŒ. osoba koja skita i nema obavezeŒ Ro`aje (Had`i}) vrcawe n. zavrcan adj. b a c a k a t i s eŒ. patuqakŒ U`ice (RSA. „vetropir. œparewe ma~akaŒ: U februaru se ma~ke vrcaju. hitro pokretati deo tela tamo-ovamoŒ. ili kovrcane454. œpri~ati koje{taŒ.v. Nije jasno da li razmatranoj leksi~koj grupi pripada i imenica a-vrc „kepec. nazvrcati se „provesti dosta vremena u lutawuŒ Uskoci (Stani}) zvrcnut adj. skitnicaŒ. koji se izvodi od onomatopejskog glagola vr~ati „frktati (o `ivotiwama)Œ (Skok III 621 s.. prenuti 454 Up. „na{krabati. iskriviti u pisawuŒ.Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). pokrenuti se. œnaglo izviti. zanositi seŒ. zvrcan m. (RSGV). zavrcojla f. „ka`e se mu{kom detetu od milaŒ Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983) ?pa-la-zvrc m. skitaju}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). zavrcanko m. doskitatiŒ. hitre pokrete. ma~ka zovu vr~ak. œtrgnuti se. „do}i ni sam ne znaju}i kako. œrazmetati seŒ (RSA) zavrcuje se 3. œumretiŒ Poqica. naglo. kao bacakati se u govoru ovamo. „skitati. zvrcat „id. „zamla}ivati se. mrdnuti. nagao pokret. saviti. tumaratiŒ Uskoci (Stani}). na`vrqatiŒ. œbacati (obi~no sitne predmete).Œ (RSA) {a-la-vrcati impf.Œ. u v i j a t i s eŒ. zavrcanica f. „poma}i se. „u razgovoru svaki ~as prelaziti na druge predmete. pamprc „mali ~ovek. sg. udaqavati seŒ. dozvrcati pf. œtruditi se da se ne{to izbegneŒ. na{vrqatiŒ (RSA) ?z-vrcati impf. fig. nagao pokretŒ. „}aknutŒ. „v. œodrastao. vr~ati). œnesta{an mladi}. nabacivatiŒ. macane { k o b r c a n e. na-{a-vrcati „id. baciti. krupan mu{karacŒ Uskoci (Stani})455 è vrcati impf. mrdnuti. œtrzati se. pa-o-tog vrcawa ne mo{ no}u ni spavati Draga~evo (gra|a ERSJ) vrcnuti pf. onamoŒ Lika (RJA) ?na-{-vrcati pf. kepecŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). lutati. naziv za ma~ka vr~ak: Deca ma~ku zovu mac. pomerati se tamo-amoŒ. u~initi brz. poma}i seŒ. „pokretati se brzo. „blesavŒ Vojv. œgurnuti. œprenemagati se. hitnutiŒ.OSNOVE: 14) VRDATI 205 cane.

œkrug. lutati.(ovaj posledwi Skok tuma~i kao poja~awe inicijalnog v (f) u onomatopeji (Skok I 527–528 s. v r d n u t i u stranuŒ.v. „neuredno pisatiŒ. zaslabitiŒ. savijatiŒ. vetropirŒ. pri~ati koje{taŒ. zvr~ati). vr~ati). Ono je poslu`ilo kao ishodi{te slede}ih zna~ewa: œvijugatiŒ. 456 Oblik bocati mogao bi se tuma~iti i kao povratno obrazovawe od bockati (bod-ãk-ati > *botkati > bockati > bocati). up. svojstvena i oblicima sa vrdati i vrwati u osnovi: „skitati. dok na drugom mestu tretira glagol vrcati kao onomatopeju (id.v. iako je u wegovoj osnovi zapravo zna~ewe œuvijati. Zna~ewe œneu{trojen ma~akŒ motivisano je jednim od sekundarnih zna~ewa glagola vrcati se œpariti se (o ma~kama)Œ < „~initi brze. ve} samo u zna~ewu „kucati (nekoga po glavi)Œ (Skok III 668 s. uvrtatiŒ. Na semanti~kom planu javqaju se o~ekivana zna~ewa. „iskobeqati seŒ. Ovakvo tuma~ewe predla`e i Skok III 495 s.. 620 s. skloniti se nekudŒ Uskoci (Stani}) svrciti œsi}i s uma. dotrajati. trc-vrc. kovrtawŒ. vrcnuti „mrdnuti. œpobe}i.v. pa-la-. koja se javqa u navedenim oblicima. . najpre mo`emo izvesti od vrd-cati (kao bocati < bod-cati)456. {a-(la-) . z. poma}i seŒ. pomerati se tamo-amoŒ. „brbqati. „izvrdavati u razgovoruŒ. 457 Skok nema glagol zvrcati u pomenutom zna~ewu. mo`e imati i drugu motivaciju: œuvijati. Zna~ewe „kovrxati kosuŒ razvilo se verovatno pod uticajem leksi~ke porodice imenica kovr~a i kovrxa (v. vrcati (se)). iako je naj~e{}e od osnovnog œudaritiŒ. blesavŒ.206 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI seŒ (RSA). a javqaju se i protetski suglasnici {-. Zna~ewe œlud. Podjednako je mogu}e izvesti glagol v r cati se od v r teti se (Grickat 1955–1956:64).v. tumaratiŒ > „skitnica. Ispred osnove vrcati alterniraju prefiksi ko. œoronuti. uvrnut. poludetiŒ Potkozarje (Dalmacija) · Osnovu vrcati. œoti}i. hitre pokrete. fr)457.

461 Uz napomenu da „jama~no stoji u vezi sa kovr~iti. „najesti seŒ.. kovrca)459 sko-vr~ak m.)462 ba-vrk m.v. nepristojno jestiŒ Uskoci (Stani}) na-ka-la-vrkati se / na-ka-lo-vrkati se pf. patka)Œ Slav. up. izokrenutiŒ. [kaqi} ovu posledwu re~ izvodi od tur. 459 Uø. |evrekŒ. pogrd.. {kovrkqiv œuvijen. poka- . pogrd. „srkati. |a-vrk „veliki komad hlebaŒ Srem.) u-{ko-vrkniti (se) pf. okrenuti.Œ. (ibid.). œumretiŒ Uskoci (Stani}) ko-vrk m. zanemo}iŒ. iz istog izvora {kovrtaw „nemiran ~uperak koseŒ.c.)463 458 Ovamo verovatno ne spadaju ye-vrk „veliki komad (mesa.: Lijepa mi i ravna pamuka za potku predaj. „zakr`qali plod (obi~no vo}a ili povr}a)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977)460. kalavrsnuti „odjednom pojesti. Me|a. ka-la-vrskati „srkati. ko-vrk „uvojakŒ Bosna (Skok II 172–173 s. skr{iti zavr}u}iŒ. (Skok l. mehurŒ. „vrsta oboqewaŒ. patka)Œ Banija i Kordun (Petrovi} D. (ibid. polokati i sl. „zavrnuti. pramen kose)Œ Kordun (gra|a ERSJ) {ko-vr~ak „izdvojeno i savijeno pero (u petla. nemoj graditi {kovrka Lika (RJA)461..) po-ka-la-vrkati pogrd. 460 Up. „izdvojeno i savijeno pero (u petla. |avrk). i |a-vrt „veliki komad hlebaŒ Osijek (RSA). œprelomiti. {to nije ubedqivo ([kalji} 247 s. pro`dretiŒ.. 463 Up.)Œ Banija i Kordun (Petrovi} D. kovrxav (rep u patka. „sve posrkati. odatle {kovrkqiv adj. „(o listu vinove loze) usukati se u oblik cigare zbog bolesti {korova~eŒ Brati{kovci (Urukalo 1982:181) {ko-vrk m. Osijek (RSA). hleba . (ibid. gevrek „vrsta pekarskog peciva. „najesti seŒ. œopekotina. „obilato. nakalavrkancija / nakalovrkancija f. bogato jedewe i pijeweŒ id. samo u primeru: Lijepo mi to prepredaj. 250).v.OSNOVE: 15) VRKATI 207 OSNOVE: 15) VRKATI 15) VRKATI za-ko-vrknuti pf. samo nemoj {kovrkqiva id. œizraslinaŒ Uskoci (Stani})458. }u-frk „pramen kose uvijen iz dokoliceŒ (Be}kovi}. „de~a~i}. 462 Up. œrazboleti se. nepristojno jestiŒ.). {iparacŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ka-la-vrkati impf.Œ id. skovr~itiŒ (RJA). iz istog izvora {-vrqak „id. nakalavrskati se / nakalovrskati se pogrd.

ka-la-frskati „lutati bez ikakvog ciqa. Zna~ewe „jestiŒ po pravilu ide paralelno sa zna~ewima „udaratiŒ i „skitati. œrazbitiŒ. up. udarenŒ Kordun (gra|a ERSJ) i{-~e-vrkam 1. RJA) ra{-~e-vrkam 1. (?) „ludovati. neradnik. vâzdân ne{ta ~ovrka Pirot (gra|a RSA). lutatiŒ. 464 Up. sa istim inicijalnim elementom televeza „zadwica. œdubiti. na-}a-vriskati se „na}alaviskati seŒ Herc. „ukusno pripremqeno jeloŒ Srbija (RJA) ~a-vrknuti pf. visnuti „o{inuti. zagrabiti.)Œ id. dubqewem pro{irivatiŒ Timok (Dini} 1988) i{-~o-vrka pf. jestiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). sg. œneradnik. neprijatno sr~eŒ Uskoci (Stani}). kalavrsnik pej. ~o-vrka 3. kalavrskalica „osoba koja mnogo jede i glasno sr~eŒ. kalavr{nica „id. stra`wicaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). sg. „iskqucati (o pticama)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) pro-~o-vrka „probiti rupu u lobawiŒ id. „id. po}alaviskati {aq. kalavrskowa. najesti se do sitosti (obi~no brzo i halapqivo jedu}i). Vlaji}-Popovi} 1993. koja se javqaju kod nekih od navedenih oblika (v. i{-~e-vrkati se „ispri~ati brzo i `ivo mnogo koje~ega. „ra{~eprkatiŒ. „onaj koji bu~no. „onaj koji bu~no. na`derati seŒ Qe{tansko (RSA). (Zlatkovi} 1990) pa-la-zvrk m. pf. besposli~arŒ. œid. pose}i. neprijatno sr~eŒ. skitnicaŒ. bulaznitiŒ Herc. „vetropir. (Te{i} 1977) : viskati „{ibatiŒ. na-}a-la-viskati se „nahraniti se. skitatiŒ. œprovrtetiŒ Timok (Dini} 1988). „zvrkasta osobaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) lavrskati pogrd. da sedne. p o j e s t iŒ Uskoci (Stani}). (RSA). za-ka-la-vatiti „po~eti pohlepno jesti. ~ovek bez vrednostiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995)464 ?z-vrk m.Œ Pirot (gra|a RSA). Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:129). „lutalica. „~eprkatiŒ Svinica (Tomi} 1984). ka-la-kusat œprobati. œluckast. sg. stra`wicaŒ. krupan mu{karacŒ Uskoci (Stani}) te-le-zvrkan m. „zadwica. izbrbqati seŒ Lika (RSA.Œ. „provrteti rupu (na glavi. œonaj koji pri~a koje{taŒ Uskoci (Stani}) zvrka f. „brzo pojestiŒ id. k u s a t i. œpripitŒ. (gra|a RSA) ~a-vrknut adj.Œ: Tija ne znaje da mirne. „badavayija. ledu i sl. kalafrskowa pej. za-ka-la-variti. œodrastao.Œ (mo`da u vezi sa navr{iti „napuniti do vrhaŒ) : vrskati „srkatiŒ. . „sve posrkati.Œ.208 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI kala-vrk m. ra{~ovrka œid.) ras-~o-v r ka „ra{~eprkatiŒ. pf. kalavrsnica „`enska osoba koja se ~uje kad jede te~na jelaŒ. torofo~ka {aq. œka{ika kojom mo`e da se zahvati dosta jelaŒ. œrascopatiŒ Pirot (@ivkovi}) ~’o-vrkat impf. skitnicaŒ. „i{~eprkatiŒ Pirot (@ivkovi}). tako|e i: torofoja. polokati i sl. (ibid. navalitiŒ Dvorska (RSA).

œiznemo}i. postati zreo. Övrkla mu kapa i tojaga Crna Reka (Markovi} 1986) odvrknuti. sg. „udaritiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) i{-}o-frkat pf. }aknutŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) ~a-frknoti pf. œodma}i u posluŒ Ro`aje (Had`i}). œodjednom nestati. fig. sg. „frknuti (o `ivotiwama)Œ. œnapregnuto duvati kroz nozdrve ili usta (o nekim `ivotiwama)Œ. sko~itiŒ. „odrasti. „sukati. naglo pote}iŒ (RSA). œskidati li{}e vuku}i rukom du` stabqikeŒ Kragujevac. „brzo izrasti.OSNOVE: 15) VRKATI 209 zvrkan m. Uskoci. odvr}i pf. benaŒ Novi Sad. izgubiti seŒ. Uskoci (Stani}) Övrkne 3. malaksatiŒ Sesvete (Maresi} 1996:167) otfrknuti „porasti. oÖvrkne „id. osamostaliti seŒ Vasojevi}i (Marseni} 1986:52). vrtati „rasti. nepristojno srkatiŒ Uskoci (Stani}) vrknuti pf. odvrkne 3. pa idi kud goj oj! Vasojevi}i (Stijovi} 1990) pa-frk m. upredatiŒ Banija. „poodrastiŒ Timok (Dini} 1988) vrka f. nicatiŒ Dubica (RSA). vreteno. ofrknut „ubrzati razvitak.Œ. 466 . Sin~i}i mu se pridigli u pandrqake Uskoci (Stani}). odrastiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). œnaglo odleteti. odvrknutiŒ Kosovo (Elezovi}) 465 Up. otfrknuti œnaglo izrastiŒ. œ{iknuti. osna`iti seŒ Uskoci (Stani}). zvrjati. „izjuriti. œjesti. œproizvoditi naro~iti zvuk (kao ma~ka kad prede. fig. naqutiti seŒ. Pirot (@ivkovi}). 2004)466 pooÖvrkne 3. oja~ati. prhnutiŒ. mom~i}Œ: Lijep je oni Vulev pandrqak — Up. œgun|ati.Œ. ocvrkne Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. {iparacŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)465 è vrkati impf.Œ Kosovo (Elezovi}). „otkidati klasove `ita i sl. sg. brujatiŒ Banija. pandrqak / pandrqak „de~a~i}. œbrecnuti se. „{a{av. œodsko~itiŒ Crna Reka (Markovi} 1986). œfrktati (o `ivotiwama)Œ. Lika (RSA) zvrkast adj.: Vidi kako je ovoj sliv~e pred ku}u odvrknulo Leskovac (Mitrovi}). odvrknut „id. „frknutiŒ. luda. Banija. negodovatiŒ Ba~ka (RSA). sg. isteratiŒ: Nej na tu ruku. no }u te i{}ofrkat is ku}e. œnaglo poleteti. „de~a~i}. odvrknem 1. „onaj koji je zvrkast. œpastiŒ: Kad ga udario ovan u grbinu. ~igra). „odsko~itiŒ. „~voruga od udarcaŒ (RSA) frknoti pf.

kovr~a{ „golub koji ima kovryavo perjeŒ (RSA)467 na-ko-vr~ka 3.?) vr~ati „~istiti lan ili vunu na perajici. tankim mlazovima te~nosti)Œ Zaglavak (RSA. 468 Up. uviti seŒ (RSA). osna`iti se. osamostaliti se. zaviti u kovr~e. proletati. Leskovac. œid. pf. ° Potekla je majka Bo`ja ° Na vranici kobilici (RSA). œgun|ati (protiv nekoga)Œ (RSA). „navu}i (petqe na iglu)Œ468. kovr~ak / kovryak „vrsta visoke mu{ke kape (u bosanskoj narodnoj no{wi)Œ. œ~igra.210 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VR^ATI ko-vr~ati (se) impf. kovr~uqa.. Mali Po`arevac. œfrktati (o `ivotiwama)Œ. nanizati seŒ Zorunovac. „naviti uzicu na klinŒ Crna Reka (Markovi} 1986). „podi}i uviv{i (rep. zvrkŒ Du~alovi}i. brizgati (o iskrama.. nakovr~ka se „nagomilati se (o godinama)Œ. „proizvoditi zvuk ’vr’. „uviti. Ni{. savijati se. kovrqan. napraviti kovr~u. zavrtati se uop{teŒ (RSA) za-ko-vr~ati pf. kovr~uqa u uspavanci: Tutun~uqa. dosaditi nekomeŒ Vrawe (Bjeleti} 1994a:353) na-to-fr~at se impf. izbijati. sg. brkove)Œ. œpetqa ili sli~an ukras ispleten od slame koji se nosi na {e{iru ili u kosiŒ Kragujevac. inf. œodrasti. sitnim predmetima. naboratiŒ Momina Klisura. uvu}i. fig. cvetŒ Banat. acc. Poqanica. nakote~ka (uzicu) 3. œnaturati se. uvijati se (o kosi). kovr~ak / kovr~ak „kovryaŒ. vihorac. Vrawe. nabacivati se. nakudravitiŒ. œnabrati. „mesto na glavi na kome kosa raste ukrug. up. œdo}i negde ili oti}i nekuda u velikom brojuŒ Vrawe (RSA) 467 Leksika iz ovog kruga prisutna je i u folkloru. ‹ se „postati kovr~av. udevati (vrpcu. „navu}i. zvrjatiŒ. sme`urati seŒ (RSA) ko-vr~qiv adj. provu}iŒ. sg. Skok i BER nemaju. . uvojke. navr~kati se „poredati se. u~kur i sl. up. inf.)Œ Ni{ (RSA.Œ Draga~evo (\ukanovi} 1995) vr~ati2 „skakati. Aleksinac. œnavaliti se nekome. kapima. nametati seŒ. zavrtati. savitqivŒ (RSA) ko-vr~ / kovr~ m.?) navr~kati pf. „savijati se u uvojke. fig. perjatiŒ (RSA) vr~kati „uvla~iti. „koji se mo`e kovr~iti. prestati biti pokoran i poslu{anŒ Uskoci (Stani}) is-ko-vr~ati se „nabrati se. œpraviti se va`anŒ Vasojevi}i (Bori~i}) è vr~ati1 impf. acc.

œzakr`qatiŒ. pa mu vrovi rastu u visine. fig.i du{a iz wega! CG. „podi}i uviv{i (rep. zavrnuti seŒ Poqica. napraviti se va`an. nakrivo natu}i. u~initi kovr~avimŒ. uvojke na ne~emu. œnahero. brkove)Œ. „kovryatiŒ. gr~iti seŒ Bosna. uobraziti seŒ: Uskovr~ila nos ona gwidica. uvitiŒ. œsaviti se. prepravitiŒ (RSA) na-ko-vr~iti pf. ja kakva izgledam. razroga~iti (o~i u ~u|ewu. „napraviti kovr~u na ne~em. qutwi i sl. ja }u ti navr~kam tuj ~arapu. uvrteti se (o misli. fig. uviti seŒ. „dovesti u neprilikuŒ: Pazi da te ne navr~ka. podizati u lukuŒ.OSNOVE: 15) VRKATI 211 navr~kam 1. „iskola~iti. „u~initi da kosa postane kovrxavaŒ. ose}awu)Œ. œprotiviti se. zakovr~iti „zaputiti se.. izbavr~it se „pogledati {iroko otvorenih o~iju. ponosito hodati. œokrenuti.)Œ. „zaokrenuti ne{to navi{eŒ: Uskovr~ijo {iqegu rogove. œrazroga~iti. œzametnuti se. goleme muke }e ima{ Vrawe (Zlatanovi}) VR^ITI iz-ba-vr~it pf. po}iŒ: \e si zakovr~ijo bez u`ine. œuvezati. izbe~iti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ko-vr~iti impf. fig. „na~initi kovr~e. sg. zakovr~i. œprevijati se. ako sam si tolke godine navr~kaja. odvrzala mi se hodeje}i Leskovac (Mitrovi}). œosiliti se. œzavrnuti navi{e. zabo~i se. savijati. napraviti se va`an. poneti seŒ: Zakovr~ila ona tawevina i samo se ovuda {epuri — Niko ne more zakovr~iti ko r|a Piva (Gagovi} 2004). œpovrtati. œizokrenuti. œnakupitiŒ: A do{eja sam ovamo. prkositiŒ (RSA) za-ko-vr~iti pf. fig. podi}i u lukuŒ: Zakovr~io kao koza rep. po~me . pa ne}e ni pomoz Bog Piva (Gagovi} 2004) .. œpo~eti se ko~operiti. œonemo}ati. osiliti seŒ: Kada ga ‰momkaŠ probije nausnica . saviti u stranuŒ. tavan bijo?. zakovr~iti se „postati kovr~av. naglo zanemo}iŒ: Odjednom zakovr~i ~ovjek . nataknutiŒ (RSA) s-ko-vr~iti (se) pf. œpo~eti se ko~operiti. „nakovr~atiŒ. fig. „zaplestiŒ: Daj. œsaviti u krugŒ. izbe~iti (o~i)Œ. œodrasti.. œiznenada se razboleti.. zavrtati navi{e. zavezatiŒ: Navr~kaj mi cipelu. œnaviti (kosu)Œ: Da si navr~kam kosu. osiliti seŒ (RSA). osna`iti se. œpreceniti se. ostaritiŒ Uskoci (Stani}) us-ko-vr~iti se pf. osamostaliti seŒ Uskoci (Stani}) is-ko-vr~iti pf.

(ibid. sitnim predmetima. vr~iti „udaritiŒ. œiskola~iti. po wegovim krajevima i po srediniŒ: Skolovr~ila sam opanke. ne{to)Œ: Skolovr~ijo ~oeku vrat. „udariti. saviti seŒ Uskoci (Stani}). ujesti. œo k r e n u t i. i u svima nudi jedno isto re{ewe — tuma~i ih kao onoma469 Up. fig. „po~eti se praviti va`an. s a v i t iŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). œnapraviti kolomat. œobele`iti. tankim mlazovima te~nosti)Œ Lika (RSA) za-fr~it pf. pogoditiŒ CG (RSA). zveknutiŒ.) · Kao i u slu~aju vrqati (v. „u d a r i t i. ne dati nekome da mrdne.212 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?s-ko-lo-vr~iti pf. sabitiŒ: Skolovr~i ovce pa ig on|e izme|u `ita pro}eraj. skolovr~it „obrlatiti. zviznuti. vr~iti se „trgnuti se. navaliti sa zahtevom. œuobraziti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) u-fr~it œusukatiŒ id. Skok ovoj leksi~koj porodici posve}uje nekoliko odrednica. stisnutiŒ: Skolovr~ijo ga. œzavrnuti ne{to na goreŒ. kapima. skolovr~iti se „skupiti se. daqe). zakofr~it œpodignuti (rep). pritisnuti da se ne{to u~ini ili dozvoliŒ Zagara~ (]upi}i 1997) s-kla-fr~iti „smotati. predskazaweŒ. œpasti na pamet. o}e da mu ga slomi Piva (Gagovi} 2004). navaliti sa zahtevom. iznenaditi seŒ (RSA). ozna~itiŒ. (ibid. zavrnuti na gore. œpe~iti. podi}i ih uvisŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). di}i (nos)Œ Vasojevi}i (Bori~i}) is-ko-fr~it pf. venac oko vrn~anica odozgo po opanku. P~elice (RSA) ovr~iti pf. „saleteti sa svih strana. œsavijatiŒ id. proletati. ugristiŒ. izbuqiti o~iŒ id. „naglo skrenuti. „skakati. „saviti. „obrlatiti. povratitiŒ. œskupqatiŒ. izbijati. vr~iti se „naglo. skr~iti (nekoga. œimati neki predznak. . œoti}iŒ Uskoci (Stani}). œsaterati. i ovde je glavni problem poreklo same osnove. ne da mu prnuti.)469 ?ko-lo-fr~it impf.) ?s-ko-lo-fr~it pf. sklup~atiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) è vr~iti1 pf. brizgati (o iskrama. (ibid. „usukati brkove. brzo se vratitiŒ Uskoci (Stani}) navr~iti se pf. uobraziti seŒ V. uvrteti sebi u glavuŒ. pritisnuti da se ne{to u~ini ili dozvoliŒ Zagara~ (]upi}i 1997) za-ko-fr~iti pf. iz istog izvora oblik sa œnormalnimŒ prefiksom: is-po-fr~it œnaglo izvaditi ne{to iz ne~egaŒ. œizabratiŒ Uskoci (Stani}) vr~iti2 impf. œusukati brkoveŒ.

475 Podse}amo da je Pokorni u svom re~niku dao ~ak 13 odrednica ie. 35).v. . verkalo „pra}kaŒ Varbot rekonstrui{e hipoteti~ki psl. *uerg’h-. *uerk.v. a pomiwu se i s. oblika *vârkati (ili *vãrkati)473 < ie. 472 Za ovo zna~ewe v.OSNOVE: 15) VRKATI 213 topeje. paralelizam zna~ewa „vrtetiŒ i „kidatiŒ javqa se i kod osnova obrazovanih od ie. Onomatopeja se prenosi i na opona{awe zvuka pri okretawu predmeta: frkati = vrkati „sukati. up. Kralik 1994:339–341. sko~itiŒ470 sa daqim razvijawem metafore u odvrknuti „odsko~itiŒ > odvrknut „oja~ati. 470 O oblicima sa zna~ewem „odletetiŒ v. me|utim. *vergti. (h)vrknuti. osnove *vãr~ati ili *vâr~ati < ie. a ozna~ava i srkawe (Skok I 527–528 s. vr~iti u zna~ewu „odleteti. vr~ati.pomo}u drugih determinativa.v. vrgnuti „bacitiŒ < psl. *uerk. koji za sada nema posvedo~ene paralele u ostalim slovenskim jezicima. gnezda *uerg’h-). III 620).v.v. O slovenskim kontinuantama ovog ie. Naime. frk „brzoŒ (Elezovi} s. Tako od uzvika fr on izvodi frknuti. Pored psl. vrknuti „odleteti. okretati.). *uerk. ne pridaje posebnu va`nost glagolu vrkati u zna~ewu „sukatiŒ. vrcati (se) (id. Kala{nikov 1994:81–82. Oblike vrknuti. fr). i Skok III 621 s. gnezdo koje bi moglo biti ishodi{te razmatrane grupe re~i. 476 Na osnovu rus. glagola *vãrkati i *vãr~ati. paralelnog ie. dakle *vãr~iti (Varbot 1978:33–35). 473 Kao i kod nekih drugih slovenskih etimolo{kih gnezda.sa sinkreti~kim zna~ewem. Varbot izvodi glagol vrkati (sa ~e{}om varijantom frkati) „sukatiŒ od psl. cit. porastiŒ = odfrknut „otrgnuti se od neke bolestiŒ. korena *uer. up.„vrtetiŒ.v.-h. ofrknut „ubrzati razvitakŒ471. Iliadi 2001:66–76. 474 Detaqno o slovenskim kontinuantama ie. kontinuante ie. a to su upravo oblici na osnovu kojih Varbot rekonstrui{e psl. grepsti. Varbot tako|e suponira i osnovu na -iti. Tako|e relevantan glagol vr~ati „~istiti lan ili vunuŒ. autorka smatra refleksom psl. npr./ *urek. dok glagol vr~ati „~istiti lan ili vunuŒ uop{te i ne pomiwe. karakteristi~nog za ~itavo gnezdo ie. i ovde je mogu}e iskonsko varirawe korenskog slogotvornog r po tvrdo}i / meko}i: r / r’ > ãr / âr (op. vrtetiŒ > „dosadno i zlobno nagovaratiŒ472. korena v. ~upati. *uer(Pokorny 1150–1166). Skok. paratiŒ475. *uer. Kralik 1994a.< *uer„vrteti. i Skok I 698 s. nestatiŒ Varbot obja{wava kao rezultat semanti~kog razvoja.< *uer. „vrteti. glagol *vârkati „bacatiŒ. gnezda *uer. 471 Elezovi} smatra da je re~ postala od alb.„kidati. *vârgo (kontinuanta ve} pomiwanog. Ova prividna genetska razli~itost razmatranih leksema prevazilazi se tako {to se one mogu tuma~iti i kao kontinuante jednog ie. savijatiŒ474. savijatiŒ > „bacatiŒ476. tj. s.

a u odrednici se. i tur. loknastŒ ([kalji} 417 s. te-le-. Na psl. Up. O stepenu wihove „prepletenostiŒ svedo~i i paralelan semanti~ki razvoj autohtone i aloglotske leksi~ke porodice. 478 U svojstvu paralele navodi se stind. gnezda Varbot razmatra i imenicu vrka „~voruga od udarcaŒ. bacati. cit. Postoje i mi{qewa da je porodica re~i imenice kovr~a „uvojakŒ — turskog porekla ( Kne`evi} 1962:196. Autorka ne negira u~estvovawe onomatopeja u formirawu datih leksema (o ~emu posebno svedo~e varijante sa inicijalnim f). obrØaØiŒ. kovr~iti. nivou rekonstrui{e se oblik *kovârkati. koverkaØâ. Sli~no tuma~ewe nudi se i za rus. Fasmer II 271). pa-(la-). pored s. ~e-. koverkaØâ (v. koji se razla`e na prefiks *ko. kovrca479. koje se ne komentari{e. 119. *vã/ârk. ~ije se zna~ewe mo`e tretirati kao izvedeno od „vrtetiŒ > „ne{to okrugloŒ (op. ali prakti~no ostaje bez re{ewa.v. sko. ba-.. mo`da pod uticajem rus. Prefiks ko. k›v›rc›k „ku{trav. na {ta je ve} ukazao i Skok l.i osnovu *vârkati. kudrav.v. kovrd`a). kovrga „izvijeni. o tome da je do{lo do ukr{tawa doma}e re~i kovr~a < psl. vr~ati (< *vâr~ati / *vãr~ati) alterniraju prefiksi ko-. vrkkau „obrazi (= oteklina)Œ < ie. odletatiŒ mogao ostvariti i sekundarno (l. ukr. zakoverkaØi „zavrtetiŒ. zapravo. k›v›rc›k javqaju zna~ewa karakteristi~na za 477 Up. koverkaØâ (ESUM 2:226). *kovârtja (v. *vrt-ka.ili *vãrk. 481 Oblik se dovodi u vezu sa rus.c.214 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI odatle „bacati seŒ > „odletati. budu}i da se izvodi od nepotvr|enog *kavãrkam. U okviru ovog psl. tako|e i zakovrknuti.„vrteti.({ko-). Ispred osnova vrkati (< *vârkati / *vãrkati). Malinowski 1899:118. i Varbot 1994. (Matzenauer 1881:190. 479 Iznosi Miklo{i~evo i Briknerovo tuma~ewe.-h. leksema. Radi se. gde se daqe prou~ava gnezdo psl. vrgati.„obaoŒ (EWAi II 571). koje se tretira kao rezulØaØ izmene oblika koverØ a Øi „okretati. pa se i kod izvedenica od tur.sa kompleksnom semantikom „udaratiŒ i „vrtetiŒ > „bacati (se)Œ > „(od)letatiŒ. izkavãrk(v)am œizmu~iti do krajnosti. ali smatra da se wihov uticaj na pretpostavqenu ishodi{nu osnovu *vârk. ~a-. 35)478. uz konstataciju da je u pitawu varijanta od *kovârtati (ÅSSÀ 12:18)480. zakovrnuti predmetŒ (RSA).izdvaja se u oblicima kovr~ati. v. i bug.-h. potla~itiŒ (BER 2:31)481. ~o-. prihvata Varbot 1979a:155). 480 Osnova *vârkati se ne obja{wava. . Moskov 1965:70). to-.c.-h. neopravdano navodi i s. kovr~ast. kovr~ica itd. nestajatiŒ. Kurkina 1992:189) sa tur.)477. zbog izuzetne semanti~ke i formalne sli~nosti s. Skok II 172–173 s. ka-(la-). kovrk „uvojakŒ (kome je tu i mesto).

„brzo izrasti. i{-~o-vrka . pro-~o-vrka . skovr(n)yati se „zasukati seŒ. ali 482 Up. {ko-vr~ak. ostaritiŒ Uskoci (Stani}). ~a-vrknuti .~esto alternira wegova varijanta sko. Prefiks ba. skovr(n)yati se „postati kovryavŒ Uskoci (Stani}). kovr~ati. kovrcan „onaj koji ima kovryavu kosu. ostaritiŒ.izdvajaju se u oblicima i{-~e-vrkati se (druga~ije Skok I 300–301 s. odrastiŒ. grgurave kose ili dlake. mo`e se tretirati ili kao slo`enica sa prefiksom pa. uvojakŒ (RSA). pustiti rogove da rastu zavojitoŒ. Skok pomiwe neke od ovih oblika. zakovryati „uviti pramen kose u kovryuŒ Piva (Gagovi} 2004).v. up.-h. nakovr~ka se prema navr~kam. ~a-frknoti . kao i u imenici ba-vrk. napraviti kovryeŒ. skovryati se „naborati seŒ: Skovryo se u obraze. koja se javqa u oblicima sko-vr~ak. Bjeleti} 1994a:353). Sa prefiksom ko. posebno kad se posmatraju u kontekstu glagola otfrknuti „porasti. Prefiksi ~e-. postati zreo. ra{-~e-vrkam. up. ~avka)483. udevati (vrpcu. Oblici na-ko-vr~ka. fig. Skok ne registruje nijedan od oblika iz ove grupe. Isto zna~ewe javqa se i u ko-vrcati „savijati u uvojke (kosu).({ko-).izdvaja se u glagolu iz-ba-vr~it (Skok nema. Skok ove lekseme tuma~i kao pozajmqenice iz italijanskog. zavrnutiŒ. navr~kati i vr~kati „uvla~iti. ili prosto kao bezvu~na varijanta od bavrk. odvrknutiŒ. i{~evrqati se sa istim osnovnim zna~ewem „brbqatiŒ. skovr(n)yati „saviti u krugŒ. œonemo}ati. kudravacŒ. œzaokrenuti. uvijatiŒ. frkunica „de~ak. zakovr(n)yati „u~initi da kosa postane kovryava. {ko-vrkqiv. ba{ ko crijevo na `aru Piva (Gagovi} 2004). ~o. u~kur i sl.od osnove frk-. 483 Up. osamostaliti seŒ. ra{-~o-vrka (Skok ih ne registruje). kovryak / kovryak „gu`vica na pamu~noj ili vunenoj nitiŒ (RSA)482. kovrca). oblik pa-frk. zakovr(n)yati se „postati kovryavŒ. vrcati). semanti~ki i tvorbeno identi~no izbavrqiti ). ofrknut „ubrzati razvitak. devoj~ica od 12–15 godinaŒ. ~a-. zakovrcati „uviti pramen kose u kovryuŒ Piva (Gagovi} 2004). skovr(n)yati „u~initi da kosa postane kovryava. œonemo}ati.v.)Œ sadr`e prefiks koi osnovu pro{irenu deminutivnim sufikskom . zakovr(n)yati „u~initi da rogovi ovnu rastu zavojito u stranu. œsaviti se u krugŒ. o~ekivane oblike i zna~ewa ovog turcizma: kovrya „pramen uvijene. œpramen u koturi} savijene kose koji slu`i kao ukrasŒ (RSA) (v.k. U semanti~kom (a mo`da i etimolo{kom) pogledu ovim oblicima bliski su i frkun. {ko-vrk.(v.OSNOVE: 15) VRKATI 215 s. Semanti~ki i tvorbeni pandan ove imenice. u-{ko-vrkniti se (o ovom glagolu detaqnije Petleva 1993). i{-~e-vrkam. ali bez komentara (Skok II 172–173 s. kovrcati (se) „kovryati seŒ (RSA). ~o-vrkat . .

vrka)485. nakovr~ka „navu}i (tj. ~afrknoti „udaritiŒ. Posebno mesto zauzimaju tvorevine sa dvoslo`nim prefiksalnim elementima: kala-vrkati. za ovu leksi~ku porodicu moglo bi se re}i da ima {irok semanti~ki dijapazon. nema neo~ekivanih zna~ewa. uskovr~iti se. kolofr~it. a zna~ewe „krivitiŒ daje ~itav niz sekundarnih zna~ewa: „nabrati se. uspravqatiŒ (id. zakovr~iti. iskovr~iti. tele-zvrkan. 555. zvrkast izdvaja se protetsko. „izraslina. skolovratiti (v. œzakr`qatiŒ (skovr~ak). nasØofãr~am se œpodi}i se. navr~kati). Varbot 1994. up. nakovr~iti. skovr~iti se). œumretiŒ (zakovrknuti. ~ije poreklo nije sasvim jasno (o tome {ire Bjeleti} 1993:43). pala-zvrk. isterati (tj.javqa se u obliku natofr~at se484. nakovr~ka). uvijatiŒ razvija se u „izbacivatiŒ. vr~iti. mo`da i naØofrn~a œpodizati.216 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI u razli~itim odrednicama nudi i razli~ita re{ewa. ipak. vratiti). uvijatiŒ (kovr~iti. uspraviti seŒ.podrazumeva sinkretizam zna~ewa „vrtetiŒ i „udaratiŒ486. „navla~iti. Prefiks to. 485 Za ovo zna~ewe v. nabacati)Œ. iskovr~iti „iskola~iti (tj. izbavr~it. „lu484 Up. i bug. Pod pretpostavkom da su svi navedeni oblici etimolo{ki srodni. Kao {to je ve} pomenuto. nabaciti)Œ. naborati seŒ (iskovr~ati se. u{kovrkniti se). uvla~itiŒ (vr~kati.v. siliti seŒ (zakovr~iti.v. 530 s. Psl. fregat. zakovr~iti. zakovr~ati. vrkati). fr). fr~iti.v. pa i ne pripadaju tvorevinama koje nas interesuju. nakovr~ka se „nagomilati se (tj. U oblicima zvrka. tako|e nejasno). „razboleti se. u kojem. skolofr~it nastali su verovatno od kolo i vr~iti. „brbqatiŒ (i{~evrkati se). izbaciti) o~iŒ. neetimolo{ko z-. navr~iti se. Rezultat uvijawa je krivqewe. Oblici skolovr~iti. i Iliadi 2001:72. berekin. natofr~at se). up. oblici su okarakterisani kao nejasni). 486 Up. a zna~ewe „udaratiŒ stoji u neposrednoj vezi sa slede}im zna~ewima: „srkati. zakovr~iti. oteklinaŒ (kovrk. koje se konkretizuje u „kovrxati (kosu)Œ (kovr~ati. „sukati (brkove)Œ (zakovr~ati. zna~ewe „sukati. zakofr~iti). skovr~iti). Skok I 139 s. up. . „uvijati (rogove)Œ (uskovr~iti). zanemo}iŒ. gnezdo *vã/ârk. nasØofãr~a œpodi}iŒ. koje sa javqa kao bazi~no u slede}im oblicima: i{}ofrkat „izjuriti. nasØofãr~vam (sa) œuspravqati seŒ (BER 4:540. koje Skok obja{wava kao fonetsko poja~awe (Skok I 527–528 s. izbaciti)Œ. „ko~operiti se. nepristojno jestiŒ (kalavrkati. Osnovno zna~ewe je „sukati.

pafrk). zvrkast. Kako ve}ina ovih oblika ujedno ima i zna~ewe œ~eprkatiŒ (i{~evrkam. „zaputiti se. „skitnica. Semantizam œvrtetiŒ prisutan je i u oblicima sa zna~ewem œprovrteti rupuŒ (pro~ovrka. moglo bi se pretpostaviti da se u wima reflektuje i semantika ie. „{a{av. Vlaji}-Popovi} 2002. zvrkan). porastiŒ (odvrknuti. ~ovrkat. zakovr~ati).„raskopavati. neradnikŒ (palazvrk. grepstiŒ (v. po}iŒ (zakovr~iti)487. ra{~ovrka). }aknutŒ (~avrknut. Pokorny 1163).OSNOVE: 15) VRKATI 217 dovati. sa kojima je u vezi i zna~ewe „{iparacŒ (bavrk. *uer. zvrk). ra{~ovrka). œdubitiŒ (~ovrka). bulaznitiŒ (~avrknuti). zvrka. Semanti~ki razvoj „baciti seŒ > „odletetiŒ Skok pro{iruje daqim karikama „odsko~itiŒ > „oja~ati. ra{~evrkam. 7. telezvrkan. . 487 Detaqno o semanti~kom razvoju glagola sa zna~ewem „udaratiŒ v.

bazatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. potvrde su grupisane u celine. RJA). skitati seŒ (RSA). cucu. „malo dete koje jo{ nije sigurno prohodalo. . {vra~ak je ° [avrquga. „mala preslica na kojoj se deca u~e prestiŒ. bavrqa~a f. mileti. œi}i bez ciqa. ispred svake grupe izdvojena su osnovna zna~ewa koja se u woj realizuju. 489 U Pivi se suprotan na~in vr{ewa radwe izra`ava glagolom vrq~iti œi}i pravo i bez zastojaŒ. „RADITI NEMARNO. bavrquga (RSA). œtumarati. 490 Ova leksika prisutna je i u jeziku folklora. teturaju}i seŒ (Vuk. œlutati. Vojv. nabavrqati se „nalutati seŒ Lika (RSA. formirane na osnovu semanti~kog kriterija. vijugavŒ (RSA)490 488 Zbog izuzetno velikog broja prefigiranih oblika vezanih za ovaj glagol (ili glagole). cucane ° Sedlaj kowa. LUTATI. œnagraisati. bavrqat „nesigurno hodati (o malom detetu koje jo{ nije dobro prohodalo)Œ. œdetiwasta osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „koji se pu`e. „lagano se kretati. noge ti opale?489. „BRBQATIŒ a-vrqat impf. KAKO BILOŒ. plu}no-`eluda~ni `ivac nervus vagusŒ. „`ivac lutalac. „neuredno obavqati neki posaoŒ [umadija (Grkovi} 1982) ba-vrqati impf. up. bavrqast adj. nastradatiŒ Topolovac kod Siska. lutati. (RSGV). i}i kojekudaŒ: [ta bavrqa{ po tijem xavrqama. „brbqati. RSA) z-ba-vrqati œpromrmqati. bavrqak m. Asane ° Ma~ak je. izgubiti seŒ Katunska nahija (RSA) na-ba-vrqati „slu~ajno nai}i na nekoga ili ne{to. „do}i bavrqaju}i. teturati se. natrapatiŒ. koje bavrqaŒ. lupetati. {evrdatiŒ Lika. vet. Da bi se olak{alo pra}ewe izlo`enog materijala. {evrdatiŒ Uskoci (Stani}). œbrbqati. blebetatiŒ (RSA). nabavrlati „nabasatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) bavrqa f. progovoriti brzo i nerazumqivoŒ Knin (RSA) za-ba-vrqati œzalutati.218 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 16) VRQATI 16) VRQATI488 a) „TUMARATI. „nesigurno i}i. nabasati. Bori~i}) do-ba-vrqati pf. pri~ati koje{taŒ: Mlogo i premlogo bavrqa{ Piva (Gagovi} 2004). TETURATIŒ. bavrquga u de~ijoj brojanici: Cucu.

) ta-vrqati impf. Lazarevi} (RSA) 491 Up. zalutatiŒ Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983)492. u{i mi opanu{e o‰dŠ zime id. zabasati. baqezgatiŒ Uskoci (Stani}) za-to-vrqati (se) „za~avrqati (se)Œ: I ~isto nam je milo kad zatovrqamo u {koli ruski. „pri~ati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004). œte{ko `vakatiŒ Timok (Dini} 1988. priznade najzad da je kriv (RSA) ga-vrqati impf. œ`ivotaritiŒ: Kako si? A. „teturati. vu}i seŒ Lika. te onako ki{an avrq-bavrq kroz ulice. „pri~ati koje{ta. jedva se vu}iŒ: Dok se goj gaveqa – dobro je Piva (Gagovi} 2004). Ba~ka (gra|a ERSJ) do-ta-vrqati (se) pf. gaveqa 3. „kotrqatiŒ. ispremetati (pa ponovo uraditi)Œ: Daj da presovrqamo ovu listru. okrpiti. 492 Up. vaqa}e Piva (Gagovi} 2004) o-so-vrqati „isplesti kako biloŒ: Osovrqaj mi jedan {al. za-ko-veqati se „skrenuti s puta. Dini} 1992). nadimak ~oveka koji mnogo a besputno govori Srbija (RJA)494 to-vrqati impf. „izgubiti orijentaciju. dokle dospjeh u veliku kasarnu. 493 Up. zakovrqiti „za}oriti. zalutatiŒ BiH (RSA) is-ta-vrqati pej. mlogo se nagla id. (ibid. (RJA). „dogegati seŒ Bosna (RSA) za-ta-vrqati œskrenuti s pravog puta. gaveqati „id. œizbrbqati. ne voditi ra~una kud se ideŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) is-ko-vrqati se „izvu}i se ispod ne~ega. pa nek ig. œjedva raditiŒ. ga-veqati „jedva i}i. Sombor (RSA). 494 Ovamo mo`da i Tavrlinka li~ni nadimak u Lici (RJA).OSNOVE: 16) VRQATI 219 avrq-bavrq / avr-bavr adv. œhodatiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). Grahovo (RSA) ta-vrq m. ispri~atiŒ Bos. œid. evo gaveqam Uskoci (Stani}). zabasatiŒ (RSA). avrq-bavrq. vu}i seŒ Divoselo. œnepovezano.Œ: Monci idu. a [vabe se samo obziru L. tuc-muc (za govor)Œ: A on. ~avrqatiŒ id. . „jedva i}i. Lika (RSA)491 za-ko-vrqati pf. jedva gaveqam po ovoj zemqi Draga~evo (gra|a ERSJ). sg. teturaju}i seŒ: Isplivam. „besputno govoriti.). „oplesti. nemarnoŒ: Zasovrqo sam pe{es qesa. Slav. ispreturati. uvezati kako bilo. klecatiŒ Srbija. (ibid. i s k o b e q a t i seŒ CG (RSA)493 za-so-vrqati pf. a ja gaveqam — Gaveqa dijete.Œ: Ne znam {ta mi je. œnemo}no ne{to raditiŒ. „brbqatiŒ (RJA). „id. „tamo-amo. „i}i ote`ano.Œ. tovrqati pogrd.) pre-so-vrqati „razvaliti (ne{to). (ibid. is-ko-veqati se „iskobeqati seŒ (RSA).

„pri~ati koje{taŒ Uskoci (Stani}). Ba~ka (gra|a ERSJ). razgovarati o koje~emuŒ Piva (Gagovi} 2004). natrapatiŒ CG (RSA) pro-to-vrqati œumetnutiŒ: Ni{ke gostionice . ispri~ati ~avrqaju}i. ~avrqatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})497 za-~a-vrqati pf.Œ: Evo ~evrqam Mili ~arape. izbrbqati se. ~avlati. ~avrqalo n. za~avrqati se „zaneti se u }askawu. ~avrquga œid. ~avrzgati. „izvaliti kakvu veliku glupost. ~avrqat „}askatiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). za`agoriti. napraviti opanke i sl. „po~eti brzo i `ivo govoriti. 497 Dva posledwa primera pokazuju da glagol ~avrqati ne mora obavezno imati negativnu konotaciju ({to je ina~e karakteristi~no za razmatrane tvorevine). i{~avrqati se „ispri~ati `ivo i brzo mnogo koje~ega.. œkako bilo ne{to uraditi. natrabuwatiŒ CG. ~evrqati (RJA). „onaj koji ~avrqaŒ: Najvi{e se govori deci: U}uti ~avrqu jedan (gra|a RSA). imaju poslugu.. recitare confuseŒ (Vuk. me|usobno se ispri~ati do mile voqeŒ (RSA) na-~a-vrqati se „napri~ati se. plesti i sl. Vasojevi}i (Bori~i}). neo~ekivano. Potkozarje (Dalmacija). „osoba koja mnogo koje{ta pri~aŒ Uskoci (Stani}) ~e-vrqati impf. nabasati. „pri~ati koje{taŒ. nabrbqati.Œ Vasojevi}i (Bori~i}). natovrlati (se) „iznenada. ~avrqa~a f. œpomalo ne{to raditi. zbrqatiŒ Zlakusa. „nesmotreno izre}i mnogo koje~ega. „mnogo i brzo pri~atiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). ~avkati. natrtqati. kojekako plestiŒ Uskoci (Stani}). „blaterare. i{}eretatiŒ.220 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI is-to-vrqati fig. slu~ajno nai}i (na nekoga. kako bilo. na brzinu. ~avarijati. „voditi neobavezan razgovorŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). zagrajatiŒ. napri~ati sva{taŒ Uskoci (Stani}) na-to-vrqati fig. zapri~ati seŒ (RSA) i{-~a-vrqati „izgovoriti.). na ne{to). . ~evrqati „brbqati. Up. izgovoritiŒ. „{ v r q a t iŒ. na}askati seŒ (RSA) o-~a-vrqati „slabo. „pri~alicaŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. ~avrlati „ugodno pri~ati. œoglasiti se neujedna~enim. œslabo. govoriti koje{taŒ Sjenica 495 496 Iz primera bi se reklo da glagol ima zna~ewe œprozboriti. ~aveqati. koja vrlo `udi da protovrqa makar po koju tu|insku re~ Srbija (RJA)495 ~a-vrqati impf. „la`no predstavqati ne{toŒ Uskoci (Stani}). œuraditi aqkavo. u~estalim glasovima (o pticama)Œ.Œ Uskoci (Stani}) ~a-vrq m. RJA)496. kojekako isplestiŒ. œpri~ati.

teturati. {avrquga. kao npr. ~evrqat „cvrkutati (o {evi)Œ499. Leskovac (Mitrovi}). „nemarno i}i tamo-amo. {evrqati œlutatiŒ. ~âvrquga id. „id. ~evrqu`ica. blebetatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. „po498 499 . {evrqat „lutati. bazatiŒ. {eveqati „teturatiŒ BiH (RJA). ~evrquga œid. nespretno hodatiŒ Ro`aje (Had`i}) {a-vrqav adj. Skok I 300–301 s. ~evrquga Vasojevi}i (Bori~i}). Pirot (Zlatkovi} 1988).v. nesigurno se kretati. ~avrquga Vrawe (Zlatanovi}). nesnala`qiv. slabo ne{to raditiŒ Uskoci (Stani}). ~evrqat œpri~ati mnogo zakeraju}i. nazive za {evu (Alauda. {eveqat „teturati se. 500 Up. ~vrqinka. u jeziku folklora {avrq(a): [ta }emo im piru? ° Jednu kozu gwilu ° i {avrqu i pavrqu (gra|a RSA). Uskoci (Stani}). zabasatiŒ BiH.). ~evrquga [umadija (Grkovi} 1982). {etati bez ciqaŒ Zagara~ (]upi}i 1997) do-{e-vrqati pf. prigovaraju}iŒ. kod kojih se uo~ava izrazita varijantnost oblika: ~avrquga [umadija (Grkovi} 1982). „osoba koja mnogo pri~a. Za ostale nazive. fig. krivudatiŒ. ra{~evrqati se „raspri~ati seŒ: Ra{~evrqalo se i ne}e da prestane. sg. ~vrluga. œpo~eti pomalo padati. lutati. nestalan. {eveqati „i}i kre}u}i se tamo-amo. III 389–390 s. Lerche). krivudavo i}iŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). brbqa koje{taŒ. de~iju brojanicu u napomeni 490. {evrquga Potkozarje (Dalmacija). {vrquga Istra (Ribari} 1940). 501 Up. klatiti seŒ Piva (Gagovi} 2004). ~evrqa~a f. ~vrqiga.v. œnemarno. {eveqam 1. Za oblik {avrquga v. fig. gegati se u hodu. povodqivŒ Piva (Gagovi} 2004)500 {e-vrqati impf. ~evrqatiŒ Uskoci (Stani}) ha-vrqati (se) impf. „posrtatiŒ Vrgada (Juri{i}). {ovrquga i druge v. „dolutatiŒ Vrgada (Juri{i}) za-{e-vrqati „si}i s pravog puta. {krabatiŒ. œrazgovarati (o deci)Œ Kosovo (Elezovi}) za-~evrqati (se) pf. vejati (o snegu)Œ Komarnica (RSA) o(d)-{e-vrqati „od{vrqatiŒ Uskoci (Stani})501 Potvrda je starija od onih koje su date u RJA. ~vrq. Up. ~vrqica. usta mu se zakamenila! Piva (Gagovi} 2004) ~e-vrqalo n. „v. ~vrquga. ~vrqu`ica. ~evrquga Vrawe (Zlatanovi}). (ibid. Sikimi} 1999:80. Aleksina~ko Pomoravqe (Bogdanovi} 1987). „quqati se.OSNOVE: 16) VRQATI 221 (gra|a RSA). povoditi se.Œ I` (Kuli{i} 1979). œpisati kako bilo. {everquga.Œ Vasojevi}i (Bori~i}) ~o-vrqati impf. œtavrqati. ~evrqati „brbqatiŒ F. œpo~eti retko padati (o snegu)Œ Uskoci (Stani}). rastuma~itiŒ: Najboqe }e nam to Zelen ra{~evrqati. Grabovac ( Kosor 1979:60)498. {evrquga [umadija (Grkovi} 1982). ~evrqalica. „v. {eva. œbrbqati. besposli~iti. za~avrqati (se)Œ (RSA) ra{-~e-vrqati „razjasniti. ~evrqugica. „koji je smeten. Bori~i}). ~ovrquga Timok (Dini} 1988). ~avka.

neznatan posao u ku}iŒ. n a ` v r q a t iŒ. . „nemarno. skitati se.) {-vrqo m. „`ena nespretna i neskladnaŒ (RJA) srtatiŒ Leskovac (Mitrovi}). nemarnoŒ id.Œ. {krabatiŒ Uskoci (Stani}). œuraditi ne{to kako bilo. „hodati besposlen. aqkavo ne{to sa{iti. œpo ku}i ne{to raditiŒ Srem (Maksi} 1980). „skitnicaŒ Ogulin. izatkati. do}i. u{eveqati „u}i nagiwu}i se ~as tamo ~as amoŒ Uskoci (Stani}). (ibid. Potkozarje (Dalmacija). uraditi ne{to kako bilo. o{eveqati „odgegatiŒ. i{krabatiŒ (RSA) na-{-vrqati „napisati neuredno. {evrdati. œpisati kako bilo. od{vrqatiŒ. besposli~iti. œnalutati se. sg. opresti. teturaju}i seŒ (RSA). {eva 3. {etati bez ciqaŒ Zagara~ (]upi}i 1997) i-{-vrqati pf. {ovrqaqka. {eveljiti.Œ. mrdatiŒ Timok (Dini} 1988). hodati quqaju}i se (kao plovka)Œ Crna Reka (Markovi} 1993). „id.v.od {evati „{epatiŒ Zaostrog u Dalm. {ovrqu{a f. i}i pijano. Uskoci (Stani}).) o-{o-lo-vrqati pf. œnemarno uraditi kakav posaoŒ. napisati koje{ta. id. vrdatiŒ Pirot (@ivkovi}). uraditiŒ. {vrqaju}iŒ Uskoci (Stani}) u-{-vrqati „ugaziti idu}i tamo-amoŒ. zamlataratiŒ. okrpiti. ru`no. „po}i quqaju}i se. izatkati. bazati. na}i (ne{to)Œ. {vrquga f. oprestiŒ. ru`no napisatiŒ id. levo-desnoŒ Pirot (Zlatkovi} 1989). od{eveqati „v. sg. kako bilo isplestiŒ Uskoci (Stani})502 o-{o-vrqati „slabo. Druga~ije Skok III 390 s. œraditi neozbiqno i neve{to kakav sitan. (RJA). (ibid. {vrqat „lutati. do{eveqati „do}i {eveqaju}i. neve{toŒ. o{oveqati „slabo. {evam 1. nemarnoŒ. za{eveqati œzamahati. „onaj koji {vrqa. „uputiti se nekud idu}i bez ciqa i bez `urbeŒ. œza}i. „gegati se. sg. aqkavo isplesti ~arapu i sl. {eveqa 3. œizlivati se (vino. lutalicaŒ. na{vrqati se „provesti mnogo vremena pi{u}i ili crtaju}i neuredno. ne~itko. gegaju}i se. grubo isplesti. „id. „sklawati se. tumaratiŒ. (ibid.) {o-vrqan. (ibid. œoplesti kako biloŒ. 502 Up. mokra}a)Œ.222 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI i-{o-vrqati pf. œvrlo neuredno.. œkako bilo. œprebirati. Leskovac (Mitrovi}). lutati bez ciqaŒ. iz istog izvora za{oveqati „slabo. prevrtati (o ptici)Œ (RJA). o{ovrqatiŒ id. grubo isplesti. {o-vrqowa m. bazatiŒ. BiH (RSA). œ{vrqawem ispisati. skretati (s pravca). nabazati seŒ Zagara~ (RSA) od-{-vrqati „oti}i nekud lagano. sti}i te{ko se kre}u}iŒ Du~alovi}i. „i}i tamo-amo. na{eveqati „slu~ajno nai}i (na ne{to). krv. „v. Ovaj glagol bi mogao biti izveden sufiksom -eq. zalutatiŒ. „krivudati. „lutati.) ?{-vrqati impf.

Piva (Gagovi} 2004). pogrd. zayaveqatiŒ CG (RSA)503 xa-vrqa f. na{vrqatiŒ Qe{tansko (RSA) ?`-vrqati impf. Barawa (Vuk). i}i kroz lo{e prohodno zemqi{teŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ya-vrqati pf. b a c a w e m. Kragujeva~ka Jasenica. yavrqat „~avrqatiŒ [umadija (Grkovi} 1982). impf. „brbqatiŒ Uskoci (Stani}). brbqati. kvrge (o vo}nim plodovima)Œ (RSA) ?z-vrqati impf. {aratiŒ. kamewa. nevaspitanŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) ?x-vrqam 1. nemarno crtati. neraduŒ Uskoci (Stani}). œ~avrqati. prigovaratiŒ Unac (Jovi~i}). ~avrqati. „i}i tamo-amo. coll. lutati. yaveqati se „prepirati se. œzapu{teno zemqi{te na kome je izraslo {ibqe i `buweŒ [umadija (Grkovi} 1982) iz-a-vrqe adv. yeveqati (se) „sva|ati seŒ Lovra (Mijatovi} 1983). zayaveqati „po~eti yaveqati. cigala)Œ Lika. œkakvogod drvce u zemqiŒ (RSA). TRPATIŒ. avrq œpolegla. Mali Po`arevac (RSA). yavrqati se „pentrati se. razbrbqati seŒ CG. priyaveqati „te{ko. (obi~no u mno`ini) œzemqi{te kamenito. Unac (Jovi~i}) b) „BACATIŒ. œgomila raznih otpadakaŒ [umadija (Grkovi} 1982). zayaveqatiŒ (RSA). sva|ati seŒ Uskoci (Stani}). œpri~ati. xavrqat œ~avrqatiŒ. avrqe n. vrletnoŒ: Velike su xavrqe ovudijen — Ne more se proj pro ovijeg xavrqa Piva (Gagovi} 2004) ?ye-vrqat adj. yeveqat se „id. mlati vo}eŒ. „zamahnuv{i rukom iza sebeŒ (RSA) 503 Up.Œ Zagara~ (]upi}i 1997). sti}iŒ. œzaostao u telesnom razvoju. kr`qav. „{ v r q a t i. neuredan. œotpaci uop{te (od drveta. „{vrqati. zayeveqati „v. „GOMILATI. s mukom nekud oti}i ili odnekud do}iŒ. „ru`an. œkoji ima pege. „neve{to. œsva|ati seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). `goqavŒ. ne~itak (o rukopisu)Œ. „RA\ATIŒ. zame{ena travaŒ. i `a-vrqati œpawkati. naporno prispeti. „KOLA^ITI (O^I)Œ a-vrq m. œbatina kojom se. jedva pre}i preko nekog mesta. iznemoglo i}iŒ. yaveqati „lagano. lutatiŒ. nemarno pisatiŒ Leskovac (Mitrovi}) na-yvrqati pf. do}i. gakati (o guskama)Œ (RSA)504 `-vrqav adj. yaveqati „id.OSNOVE: 16) VRQATI 223 ?ya-vrqati impf.Œ [umadija (gra|a RSA). „brqiv. 504 Up. avrqak m. preyaveqati. uyaveqati „jedva u}i u ku}uŒ Uskoci (Stani}). {krabati. sporo. . œpoko{en i delimi~no istruleo korovŒ Srem. sg. provoditi vreme u besposlici. „v. neravno. preyeveqati „te{ko. uvela. „v. nayaveqati se „nasva|ati seŒ Qe{tansko (RSA). ru`no pisati. govoritiŒ. slame.

vrwati). debeqasto. Ma~va. œkamenica koja se mo`e zapovrteti. nakov r q a ti œnara|ati deceŒ Ro`aje (Had`i}). nakoveqati „nara|ati dosta deceŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). {ta ig tako sovrqa{? — Sovrqo je zid i eno mu se s l o g r w o Piva (Gagovi} 2004)507 na-so-vrqati pf. 508 Up.Œ Ro`aje (Had`i}). po}iŒ Piva (Gagovi} 2004)) is-ko-vrqati pf. 506 Iz primera se vidi da zna~ewe nije dobro definisano. „nata}i. potegnutiŒ. nego i’ samo nakavrqi malo i tako ide V. „gojno. pej. ubeditiŒ: Skovrqila baba devojku i dovedo{e je [umadija (gra|a RSA) pa-vrqak / po-vrqak m. œmali. trpatiŒ: Slo`i drva lijepo. „nabacati. ra|atiŒ Kragujevac (RSA). „izbacitiŒ [umadija (RSA)505. iskola~iti (o~i)Œ Vrawe (RSA).224 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ba-vrqak m. „id. na-sa-vrdavati (se) „gomilati se. izvalitiŒ (RSA). izvaditi. [abac. naslagati rastresito. ispovrqati „ispri~atiŒ Piva (Gagovi} 2004). obu}i.Œ (v. ve} da je: œizroditi. sg. hitnuti u daqŒ. kovrqati œid. nagomilati ne{to bez redaŒ CG (RSA). izgovoriti. nakovrqat œnabacati ne{to bez redaŒ (sic!): Nakovrqala devet dece [umadija (Grkovi} 1982)506. „sipati kojekako i koje{taŒ Kosovo (Elezovi}) za-ko-vrqiti pf. izvu}i. sa „normalnimŒ prefiksom is-po-vrqati „izneti na videlo. is-ko-vrqiti „razroga~iti. i koveqati „~esto ra|ati decuŒ. ne zbijaju}iŒ (RSA). zavitlati. bavrqak œmali {iroki plast senaŒ. pa se sorga Piva (Gagovi} 2004)509 505 Up. „gomilati jedno na drugo. pej. iznenada). P~elice (RSA) ko-vrqati impf. fig. „donositi na svet. œsaleteti.Œ: Na brzinu nasavrqasmo kladwu. osobito mu{kar~eŒ. debeqasto. de`mekasto deteŒ. œzaputiti se.Œ Leskovac (Mitrovi}) na-ko-vrqati pf. na-so-veqiti „nabacati. nagomilavati seŒ CG (RSA). 509 Up. navu}i. œgojno. n a t o v r q a t iŒ: [to si nakovrqala toliku vodu u jelo? Kosovo (Elezovi}) s-ko-vrqiti pf. Up. kovrqat podrug. debeo i neugledan ~ovekŒ Bawani (gra|a ERSJ) na-ka-vrqiti pf. b a c i t iŒ Uskoci (Stani}). œizre}i. nara|atiŒ. 507 Up. de`mekasto dete. nara|ati (dece) u velikom brojuŒ Kragujevac (RSA). na-sa-vrqati508 „id. iskovrqim 1. iz istog izvora sovrwati „id. podrug. obutiŒ: Nikad ne}e da zakop~a kaik~i}e na cipela (sic!). „izroditi. nasovrqati. œomawi kamenŒ Uskoci (Stani}) so-vrqati impf. œpore|ati ne{to bez redaŒ Ma~va (gra|a ERSJ). izbaciti (naj~e{}e neo~ekivano. „baciti. . œnasuti.

ba-ta-vrqak m. naturitiŒ Uskoci (Stani}). œiskola~iti. „velika gomila izmeta koji se izbaci iz sebeŒ. opteretiti (se)Œ Zagara~ (]upi}i 1997)513. 515 Up. i ERSJ 2 s. ba-to-vrqast adj. tra`itiŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) ta-vrq m. baqezgatiŒ (v. 514 Up. natovrqati se „nagomilati se. zasratiŒ. „~ovek malog rasta i velike glaveŒ Qe{tansko (Te{i} 1977)510 to-vrqati impf. batovrqak. debela granaŒ. „batovrqast ~ovekŒ. 511 Svi navedeni oblici sekundarno su razvili i figurativno zna~ewe „pri~ati koje{ta. napri~ati sva{taŒ. „batovrqasta `enaŒ. izgurati ne{to te{koŒ. œkakav ru`an krupan predmetŒ Uskoci (Stani})515 ~a-vrqak m. œ m a l o d e b e q u { k a s t o d e t eŒ. Up. baqezgatiŒ. prejesti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)514 to-vrqak m. œdobro se najesti. batovrqac m. batovrqan. œslu~ajno se dogoditiŒ. ali je verovatnije da su u vezia sa bat m. œizvaliti kakvu veliku glupost. natovrwat se œnavu}i mnogo ode}e. natrontati seŒ (v. batovrqaka f. (ibid. U navedenim oblicima mo`da je do{lo do „aglutinacijeŒ prefiksa ba-to-. natrpatiŒ Cetiwe (RSA). natoveqati se pogrd. batoglavac „neki crvi} b a t u r a s t e (= zadebqao.OSNOVE: 16) VRQATI 225 u-so-vrqiti pf. up. batina.)511 na-to-vrqati pf. . izgurati ne{to te{koŒ id. primere u a) grupi). zaobqen) glaveŒ (RSA) v. up. œizbacivati iz sebe izmet u velikoj koli~iniŒ Uskoci (Stani}) is-to-vrqati (se) pf. œnapadati u velikoj koli~iniŒ. na-po-vrqati se „navrsti se. fig. tovrqak (oblike spaja zajedni~ka semantika „mali i debeoŒ). „najesti seŒ. œizbaciti. „onizak a de`mekastŒ. navezati seŒ (RSA). iz istog izvora toveqati „izbacivati iz sebe izmet u velikoj koli~iniŒ. istoveqati (se) „izbaciti iz sebe gomilu izmetaŒ. „natovariti. 513 Up. natovariti (se).Œ. œizbaciti. œnakupiti se. œnabacati kojekako. nagomilati seŒ Uskoci (Stani}). zahtevati. iz istog izvora toveqak „id. natoveqati „nasrati. batovrq. 512 Up. „uporno navaliti. œpasti kome na teretŒ512 Uskoci (Stani}). razroga~iti (o~i)Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „onizak a debeo ~ovekŒ CG (RSA). pogrd. batovrq. vrwati). „izbaciti iz sebe gomilu izmetaŒ. nakupiti se u ve}em brojuŒ (RSA). natovrqat (se) œnabaciti na sebe mnogo ode}e kako bilo.v. œpri~ati koje{ta. „maq. iskola~iti se (o o~ima)Œ (RSA) 510 Up. œsitan klip kukuruza koji se odvaja pri istovaruŒ Ma~va (gra|a ERSJ) i{-~e-vrqit pf. i{~evrqiti se „izbe~iti se. fig.

œrazboleti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)517 is-ko-vrqati pf. sg. naglo zanemo}iŒ. 516 517 Up. kretati se obr}u}i se. „ZANEMO]I. inf. za-ko-vrqiti „udariti.) to-frqat impf. pastiŒ. zateturati se. prevrtawem. vrnuti). œra|ati dosta dece a ne mo}i ih izdr`avatiŒ id. œkolutati. fig. ‹ se œiskriviti se. „id. kovrqati se „pomerati se. kotrqati seŒ Makre{ane. prevr}u}i se. koturati se. (Bori~i}) v) „OBRTATI. œkotrqati seŒ: Kavrqa se. onesvestiti seŒ.?). „lako roditiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?pa-frqnut pf. (ibid. uvojke na ne~emu. nema vi{e od `ivota ni{ta Go~ (gra|a RSA) ka-vrq m. u~initi kovr~avimŒ Poqica (RSA) na-ko-vrqit / nakovrqit pf. Piva (Gagovi} 2004). Pocerina (RSA) a-ka-vrqa f. Podriwe. „na~initi kovr~e. (OD)LOMITIŒ.. „qut. Piva i Drobwak (Vukovi} 1940:385). viqiti). „iznenada se razboletiŒ. „baciti. „(IS)KRIVITI (SE)Œ. œne postaviti neku stvar u odgovaraju}i polo`ajŒ. Podunavqe (RSA). Kru{evac. kotrqatiŒ CG. œ{eprtqaŒ. „pomerati obrtawem. ~vornovat odlomak od drvaŒ. zakotrqatiŒ BiH (RSA). kavrqi} dem. œtrpati. iz istog izvora kobrqat. œzaneti se. œumreti napre~ac. œru`na i glupa osobaŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ko-vrqati impf. pafrqko m. „iznenada se razboleti. odbacitiŒ Lika (RJA) ko-frqat impf. kovrqat „kotrqatiŒ [umadija (Grkovi} 1982)516 za-ko-vrqati pf.Œ: Zakovrqo jednu zipu. „ra|atiŒ. . sko~iti od qutineŒ. U`ice. u istom zna~ewu zakovrnuti (v. zakoviqiti (v. „kratak. onesvestiti seŒ. „po~eti kovrqati. nagomilavatiŒ. lupitiŒ Timok (RSA acc. naprasnoŒ Sokobawa. umrsitiŒ Timok (Dini} 1988) ?{-vrqiti pf. rasturiti. UMRETIŒ ka-vrqati se impf. kofrqnut pf. naprasit ~ovekŒ id. „jako se naqutiti. sg. œ(RA[)^EPITI. prevrtati (o~ima)Œ. „napraviti nered.226 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ras-~o-vrqi 3. vaqati se. KOTRQATIŒ. zakovrqi 3. œumreti naprasnoŒ (RSA). umalo nas grdom nagrdi Piva (Gagovi} 2004). nako. Bosna (RSA). Up. iron. „klonuti. koturati. dan po dan. œzateturati se. œuraditi neku stvar netemeqnoŒ.

519 Up. odlomak. œispru`iti. vaqaweŒ: Ona se ovca ne{to okre}e u kovrqu{ku. hovrlica. o~evrqak m. deformisati seŒ Makre{ane. hovrlica „id.. Jagodina. „kovitlac. odvrnutiŒ: Uvati koko{ i o~evrqi joj {iju — Kako je ovi jawac o~evrqijo rog? Piva (Gagovi} 2004). „i{~a{itiŒ Bos. o~evrqit „odvojiti granu od drveta.) ~e-vrqiti impf. „odlomqena ili okresana grana. œvrsta biqkeŒ. œlo{e zatesati (kolac i sl. „na nogama i rukama. ovrqina. ~etvorono{keŒ Uskoci (Stani}). œ~epiti plod {qive da bi se izvadila ko{ticaŒ. sigurno je ne{to bona Pro{}ewe (Vuji~i}) ko-vrqice adv. kovrqica f. ovrq. œokruglasto par~e drveta koje se lako kotrqa po zemqiŒ Pocerina. vihorŒ.v. Bori~i}). sira. i{~eviqiti (v. odlomqena od stablaŒ (Be}kovi}. iskriviti se. Me|a. œodvaqivati granu sa drvetaŒ Ro`aje (Had`i}). obr}u}i seŒ: Baciti kamen nakovrqke.. œ`enska kapa (u narodnoj no{wi) na~iwena od crvenog platna i ispuwena vunomŒ (RSA). Truba~ev 1973:85. i{~evrqiti se „i{~a{iti se. Kru{evac (RSA) o-~e-vrqiti pf. œmala krastaŒ. (ibid. Draga~evo (\ukanovi} 1995). . Mali Zvornik (gra|a ERSJ). kovrqak „vrsta kape koju nose udate `ene u DalmacijiŒ518. 518 Up. „vrsta trave okrugla kao kotur koja se s jeseni odvoji od zemqe pa je vetar kotrqa drumomŒ Ba~ka. ~e-vrqit œid. „otkinuti zavr}u}i. nakovrqke „kotrqaju}i se. o~evrqak „sporedna gran~ica.Œ Vasojevi}i (Bori~i}) za-~evrqiti pf. bot.Œ (Skok I 681 s. Petleva 1978:55). œvrsta igreŒ Uskoci (Stani}). i{~evrqit „rascepati i delimi~no odvaliti granu tako da se jo{ malo dr`i uz drvoŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). mr{av izgled. okresakŒ Uskoci (Stani}). bez re{ewa. œneugledna. Grahovo (RSA). odvalitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. Glasinac (gra|a ERSJ). kovrqu{ka „okretaj. pokazatiŒ Uskoci (Stani}). prevr}u}i se. masti i jajaŒ Leva~ i Temni}. „lakomislena i priglupa osoba koja je uz to i ru`naŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) a-ko-vrqa pogrd. biti mr{avŒ519. „odlomiti.OSNOVE: 16) VRQATI 227 biti u nepravilnom polo`aju (o stvarima)Œ [umadija (Grkovi} 1982) ko-vrq m. okresatiŒ Uskoci (Stani}). „imati bled.)Œ Kordun (gra|a ERSJ) i{-~e-vrqiti pf. zna~i baciti ga da se okre}e u zraku BiH (RSA) na-ko-vrqa f. iskoviqiti. viqiti). kovrqan „jelo od kukuruznog bra{na. ru`na osobaŒ id.

(Bori~i}). `ito i sl. „otegnuti se. (Markovi} 1993) i-~o-vrqi (se) pf. bez ciqa. vrqkati „skitatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). i}i u andavrq „zastraniti.228 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 247). œobqubitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990).) ?anda-vrqit (se) impf. blesav. {evrqa . (pjan i star). izvla~iti seŒ. Du~alovi}i. {a{avŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ra{-~e-vrqit pf. „kriviti (se). o~evrqen adj. sg. ustranuŒ id. mrsiti (travu. (Bori~i}). naopakoŒ Zlakusa (RSA)520 è vrqati1 impf. œvrdati. „iskriviti (se)Œ. upredatiŒ Poqica. ra{~evrqit se „rascepiti seŒ id. lutati. „iskrivqavati. œprozliti seŒ id. œotka~en. izopa~iti seŒ id. vrlekati1 „lutati. biti mrzovoqanŒ (uglavnom perfektivno odeveqio se) Crna Reka (Markovi} 1986). „raskinuti udarom deo ko`eŒ Leskovac (Mitrovi}) ~o-vrqi 3. œpokvariti se. (Markovi} 1986) po-~o-vrqi se œizvitoperiti seŒ. razvrnutiŒ id. ostati pri svome mi{qewu. iskrivqavati (se)Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) za-ando-vrqit pf. {evrdatiŒ: Govori se u Lici: vrqa. vrqati se „verati seŒ (RSA)521 520 Up. œplaziti se. œpresti. i}i pogre{nim pravcemŒ id. i~ovrqenko m. (ibid. odvajati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) na-de-vrq adv. teturati se. „~ovek iskrivqenog vrataŒ. œvaqati se. zabluditi. izgubiti putŒ Vrgada (Juri{i}). stavu. (ibid. ra{~ere~iti.)Œ Gru`a. impf. „i}i ustranu. Potkozarje (Dalmacija). bazatiŒ (RSA). „i}i tamo-amo. sg. (ibid. (Stijovi} 1990). (Stijovi} 1990). fig. œra{~epiti. „nakrivo. „tvrdoglavo zapeti. 521 Up. pogrd. œpromeniti karakterŒ. o-de-veqi se 3. „onako kako ne treba. iskositiŒ. izandavrqit se „iskriviti se. œgaziti. naopako. œnesigurno i}i. œukrivo.) iz-anda-vrqit „iskriviti. ~ovrqi se œkriviti seŒ. œodlomqenŒ. {to si ga izendeveqio — Vi|i kako se izendeveqio ona stog. iz-en-de-veqit (se) „postaviti (se) u kos polo`aj. sg.) na-~o-vrq adv.. krivitiŒ Crna Reka (Markovi} 1986). (Marseni} 1986:47) ?de-vrqiti impf. nakriviti (se)Œ: Dr`i kosijer pravo. iz-de-veqiti se „osloboditi se. fig. mimo redaŒ id. . izraz u andavrq „onako kako ne treba. zadretiŒ id. i vrqati „lutatiŒ. œnaopako. ra~evrqim 1. ukosoŒ id.. iskositi seŒ. otarasiti seŒ BiH (RSA). rugati seŒ id. (ibid. „rascepitiŒ. œ~ovek i{~a{enog karakteraŒ id. zavrqati „zabasati. motati seŒ. prevrnu}e se Vasojevi}i (Stijovi} 1990). iskositi (se).) anda-vrq adv. pogre{noŒ.

pobacitiŒ. k-vrqeknuti „id. travu i sl. kako biloŒ Potkozarje (Dalmacija). œizgaziti. roditi (iz vi{e puta). „iskola~enŒ: Ima i`vrqene o~i Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). œodleteti.). ispovrqiti. (RSA). otkotrqati seŒ. œnaglo nekud oti}i. Timok (RSA acc. œteturati se.Œ (v. vrqiti „baciti. vr{qat „raditi samovoqno i neodgovornoŒ. zavrqa~itiŒ. {evrdatiŒ CG (RSA). vrkun. stihijski radŒ Unac (Jovi~i}) ovrqe adv. izgubiti seŒ (RSA). zabasati. razvrqa 3. „prestati raditi. otperjatiŒ. Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983). pogledati iskosaŒ Kragujevac. œ(pu{ku) ispaqivatiŒ. naviq~i}Œ. œdoneti dete pre vremena. [umadija (gra|a RSA). vrqat. nabacivatiŒ Svrqig.Œ Potkozarje (Dalmacija).)Œ (RSA) po-vrqati „pogaziti. Draga~evo (gra|a ERSJ). zamrsiti (`ito. zavrndaqati.Œ. da ne zaboliŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. fig. vrkati).?) razvrqit œ{irom otvoriti. 522 Up. œseno s t r p a n o u maloj koli~ini. Petrovac (RSA). up. iskola~itiŒ Uskoci (Stani}) navrqati pogrd. „omawi kamen. inf. zamrsitiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995) ovrqica f. Pirot. vrlecati (se) „bacati (se)Œ CG (RSA). ispovrqa~iti „pogledati {iroko otvorenim o~ima. zavrlecati. frkun „id. RSA). „zalutati. œpoodraslo deteŒ523 Uskoci (Stani}) bazatiŒ. vrlekati2 „id. vrqati se „bacati se (ne~im)Œ Svrqig. pogrbitiŒ. œumretiŒ Lika. zavrtqati „zavrqa~itiŒ (RSA). œnasumice. ‹ se „baciti seŒ. ra{~evrqitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). zavrle~iti. . ostaviti zapo~eti posaoŒ Dvorska (RSA) izvrqiti pf. ugazitiŒ Uskoci (Stani}) u-vrqati „izgaziti. izbuqiti u kogaŒ id. œizgrbiti. Bos. œotprilike. Pirot (RSA)522 zapovrqiti pf.OSNOVE: 16) VRQATI 229 za-vrqati pf. Ro`aje (Had`i}) è vrqati2 impf. œpisati brzo i r|avoŒ. „nara|ati. zavrqaknuti. neprecizno. nemarno. gaze}i mrsitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). œizbuqiti. œbacati. ofrqe œid. œnabacati. œizdignuti. vrqakati (se) „bacati (se)Œ. vrleknuti „bacitiŒ CG. izvrqiti se „pogledati razroga~enim o~ima. kamenica koja se mo`e b a c i t i iz rukeŒ.Œ Uskoci (Stani}) : k-vrqanuti „lako udariti. vulg. razdrqiti. izvitiŒ. Navedeni oblici pokazuju na koje se sve na~ine modifikuje osnova: zavrlekati. vrqa~iti. „izbaciti. hitnutiŒ. œneprecizan. otprilikeŒ Unac (Jovi~i}). isturitiŒ Kwa`evac. sg.. œgaziti. izra|atiŒ (Vuk. „razbacatiŒ Timok (Dini} 1990) vrqak m. 523 Up. izvrqen adj. zavrndaqiti. natrpatiŒ Kwa`evac. vrqaknuti „zamahnuv{i baciti.

„nasutiŒ). Skok u vezu sa ovim glagolom dovodi i oblike koji svojim zna~ewima pre idu uz vrqati1 i vrqati3 (koje uop{te ne pomiwe). oblik *xvãrliti / *xvãrl’ati (ÅSSÀ 8:135). vrqati1 i vrqati2. ali fonetsko obja{wewe odre|enih relevantnih oblika zapravo zasniva na pretpostavci o postojawu inicijalne grupe hv-526: hv. jeziku (ima ga bug. hv. ustranu. kovrqati „kotrqatiŒ. hitnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) è vrqati3 impf. naheroŒ. zavrqa~a f. potvrda ovog glagola u odrednici se navodi samo hrliti „`uritiŒ. kojima smo mi prikqu~ili i tre}i — vrqati3.v. œgledati ukoso. vrqook527. (ibid. „baciti.nije potvr|en u s.-h. navrqiti se „nakriviti seŒ. praviti neredŒ. kovrqak „`enska 524 Izvedenice: vrqa. naoviqke „nakrivo. {vrqati.Œ). œprevrtqiv (o vremenu)Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). frqnut pf. 527 Na drugom mestu Skok priznaje da nije jasna semanti~ka veza glagola vrqiti „bacitiŒ i prideva vrqav „u koga je jedno oko o{te}enoŒ (Skok I 531 s. razrokoŒ Uskoci (Stani})524. gore). vrqook. zast. „roditiŒ. vrqoka. œpopreko. vrqokile. naobrqke „krivo. Od s. (RSGV). ili dva (mo`da i tri) genetski razli~ita oblika koja su se slila u zajedni~ku fonetsku formu? Sastavqa~i RSA izdvojili su dva homonimna glagola. naobrqice. navrqe (gledati i sl. vrqe{. hvãrlàm „id. p r e v r t q i vŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) zavrqati pf. hv. naovrqke. ali ona pre pripadaju glagolu vrqati1 (v. vrqookas. œsko~itiŒ.) vrqke adv.({vrqati). Skok fakti~ki razmatra samo glagol vrqati2 u zna~ewu „bacatiŒ. naovrqce „nakrivo.> h. qutitoŒ (RSA). razbesneti seŒ. npr. Da li je u pitawu jedan glagol. ukosoŒ (RSA). ukosoŒ Srem (RSA)525 · Glavni problem koji se ovde name}e jeste poreklo same osnove. œxangrizava `enaŒ id. ispod okaŒ. o{tro. „okre}u}i se. onemo}atiŒ (RSA) vrqav adj. frqit pf.> v. vrqokas. On konstatuje da oblik sa inicijalnim h. œjako se naqutiti. frljati). œisto {to vrqati2Œ. vrqav. vrqo. zveratiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990).(hrliti). vrqav. 525 Up.> {v. vrqat œbiti nestalan. koso. Pored oblika ~ija se zna~ewa zakonomerno razvijaju od osnovnog „bacitiŒ (kao npr. ludŒ Vojv. vrqit „gledati u k r i v o.(vrlet). œoslabiti.) „boja`qivo. .230 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI frqati impf.-h. koturaju}i seŒ Uskoci (Stani}). 526 Ova suglasni~ka grupa rekonstrui{e se i za psl. U izvoru su navedena jo{ i ova zna~ewa glagola: „gaziti po ne~emu ili nekome. „baciti. zavrqan œblesav. koso. tuma~e}i ga kao onomatopeju kojom se opona{a zvuk ba~enog predmeta. hitnutiŒ.

uvijati. vrqav „razrokŒ izvodi od øsl. nivou. ~ini se da se mogu izdvojiti dva zasebna leksi~ka gnezda — * vârtl’ati (> v r qati 3 ) i *xvãrl’ati (> vrqati2). obrtawe. virla~ „buqav ~ovekŒ. up. blr. s. Jedini glagol iz prve semanti~ke grupe. 530 Ovaj semanti~ki razvoj karakteristi~an je za ~itavo gnezdo ie. i daqe sa vrqati. „izbuqene o~iŒ. virlaØá „buqookŒ.izvodi od prefiksa sã. Skokovo mi{qewe da su neki od pomenutih oblika u vezi sa *vârteti dele i autori ÅSSÀ.„vrteti. Skok dovodi u vezu sa {vrndati „po ku}i koje{ta premetati. natavrqati svode na psl.v. Posmatrano na najdubqoj ravni. virlaØiè „izbuqen (o o~ima)Œ. prevrtaweŒ (ESUM 1:380)528.(kao {kopiti < skopiti) (Skok III 426 s. vrljati.v.-h.v. *natovârt(â)l’ati / *natavârt(â)l’ati. On tako|e dopu{ta da su mnoge od ovih leksema u vezi sa *vârteti (Skok I 698–699 s. Druga~ije tuma~ewe nudi se u ESUM. savijatiŒ > „bacatiŒ530. opqi umesto op}i. gde je ve} uveliko do{lo do diferencijacije i osamostaqivawa etimolo{ki srodnih oblika. (h)vrljati. varlavoki. III 628 s. 529 Varbot komentari{e oblik srqati kao o~igledno sekundarno obrazovawe od korena *sârt. ruda (kod kola)Œ. tra`itiŒ. up. natovrqati se. vrludati. *kavârt-lâ (v. *vârlo-okã œrazrokŒ (v. Na psl.). u s. bez preciznijih obja{wewa. denominal od psl.v.„vrtetiŒ (v. vrdati. frljati). predla`e se u ÅSBM 2:61–62 s. razrokoŒ mogao bi se svesti na psl. 528 Sasvim druga~ija etimologija. napomena 67). *vârl’ati. {vrljati). *vârl. gde se ukr. Da je vrqati moglo nastati od vrtati (preko vr(t)nuti) dokazuje i niz srtati > -sr(t)nuti > srqati529.-h.c. ali on smatra da u wihovoj osnovi le`i glagol *vârteti (Borys 1999:133. {vrqati u zna~ewu „besposleno kojekuda hodatiŒ (i „po ku}i koje{ta raditiŒ). koren *uer. *vârlavã. Na sli~an na~in obja{wava ove oblike Bori{. . u kome se grupa tl morala uprostiti u l (l. Glagol vrqati3 œgledati ukoso. up.(Varbot 1977:32).v. Za razliku od ukrajinskog. a imenicu kavrq na psl. Loma 2000:616). i I 531 s. strmŒ. svi pomenuti glagoli zapravo su genetski identi~ni i mogu se svesti na ie. koji s. Ovde inicijalno {. jeziku suglasnik q u vrqati mogao se pojaviti kao umek{ana varijanta od t u vrtati (umesto } u vr}ati). ni`e).OSNOVE: 16) VRQATI 231 kapaŒ itd. prideva *vârlã „kos. od *vârlo „poluga. kovrqak.(*vârdl-) „okretawe. Varbot 1978:33). virla {aq.-h. *uer.

ko-.). ~o-. V. Ovamo spada i prilog izavrqe (l. Tomanovi} vidi u ovom obliku rezultat kontaminacije baviti „boravitiŒ + vrqati (Tomanovi} 1938–39: 207)534. Ostaju}i u domenu hemijske terminologije.c. Napomiwemo da zna~ewa „bacatiŒ i „tumarati. to-.c. gde se predla`u dva mogu}a tuma~ewa: ukr{tawe sa akati. ~a-. slikovito) mo`da najboqe defini{e svojstvo. tr~ati kojekudaŒ (iako smatra da ovakva obrazovawa i jesu nastala prema turskom tvorbenom modelu tipa kiUp. {e-. avrq). 534 On podse}a da je Dani~i} smatrao kako je ova re~ turskog porekla (< warylmak). v. za osnovu vrqati s pravom se mo`e re}i da je izrazito „polivalentnaŒ.-h.). Na sli~an na~in mogao bi se protuma~iti i glagol avrqat œneuredno obavqati neki posaoŒ. koji se dovodi u vezu sa vrqati < *xvãrl’ati. ka-. U obliku bavrqati prefiks ba. primer koji najpotpunije pokazuje svu razu|enost i slo`enost analiziranog tvorbenog procesa.v. Loma tuma~i ovaj glagol kao rezultat dekomponovawa oblika *obâxvrl’ati (sa obâ „unaokoloŒ). ha-. i ERSJ l. ovaj oblik mogao je nastati pogre{nom dekompozicijom ob-avrqati (umesto oba-vrqati) (tako ERSJ 1:56 s. baviti se). ga-. *xvãrl’ati podelilo se na vrqati2 i vrqati1. dopu{taju}i i mogu}nost da se radi o ekspresivnom ba. ili od izvornog *okovrqa. avrq-bavrq). ali i gubqewem inicijalnog suglasnika npr. so-.232 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Na nivou s. od havrqati533. 533 Up. S obzirom na izuzetnu „valentnostŒ532 razmatrane osnove. {a-.). avare olmak „besposli~iti. U obliku avrq.itd. ta-. za wu se vezuju gotovo svi dosad registrovani ekspresivni prefiksi: ba-. -prdati). oblik bez wega: vrqak œvrta~a obrasla {ipragomŒ Zaglavak (ERSJ 1:55–56 s.v.c. up. Elizijom inicijalnog suglasnika mogao bi se objasniti i oblik akovrqa < nakovrqa. Ovaj hemijski pojam (naravno. {o. jezika i gnezdo psl. Skok smatra da je bavrqati nastalo onomatopeizacijom (umetawem r) iterativa bavqati (Skok I 124 s. Skok l. U vezi sa glagolima avrqat i bavrqati stoji i prilog avrq-bavrq (v. vrqoka œrazroka `enaŒ. predispozicije nekih osnova da privla~e i vezuju za sebe ekspresivne prefikse. 532 531 .).izdvaja Petleva 1980:67. lutatiŒ tako|e me|usobno korespondiraju531. Skok odbacuje Dani~i}evo tuma~ewe od tur. S druge strane. Kurkina 1982b:184. analogno obja{wewe oblika alaprda (v.v. izdvaja se protetsko a-. ali da je istovremeno pomi{qao i na postawe od baviti. Na taj na~in osnova vrqati figurira kao svojevrstan „repraesentans specieiŒ. i ERSJ 1:90. kao ~eprqati od ~epati (l. tj.c. up. ~e-.(Loma 2000:612.

v. natovrqati „nasuti vodu u jeloŒ (Petleva 1980:67). a iskovrqati se (iz ne~ega) (Boka) rezultatom kontaminacije iskopati se.i glagola *vârt(â)l’ati sa umetnutim -to-. nakavrqiti. Oblik gavrqati. ~vornovat odlomak od drvaŒ u moskovskom praslovenskom re~niku svodi se na psl. Prefiks to.c. 536 535 . Bjeleti} 1994a:354).v. (h)vrljati. iskovrqim „izbe~iti. nakovrqat „nasuti vodu u jeloŒ (Skok l. Oblik kavrq œkratak.-h.v. ali bez komentara (Skok s.OSNOVE: 16) VRQATI 233 tap mitap535).v. iskola~itiŒ (Bjeleti} 1994:268. koji se tuma~e kao obrazovawa od prefiksa na. kota~). sadr`i prefiks ga-. Me|u kontinuante psl. budu}i da u osnovi navedenih s. 537 Nije jasno za{to u ÅSSÀ nije rekonstruisan i oblik bez umetnutog -to-. ali ni sam nema kona~no re{ewe (Skok I 78 s. kotrqati. vrljati536. potvrda le`i glagol *xvãrl’ati (v. Bjeleti} 1994a:354). tj. ÅSSÀ 9:167 s.mogli bismo svrstati i oblike o~evrqak œodlomak. nabrbqati. *kavârtã). Petrovi} 1994. o b r t a t iŒ. padne. Iskqu~ivo na osnovu s. dok oblik dotavrqati se „do}i pipaju}i po mrakuŒ tuma~i Detaqnije o tome v.-h. okresatiŒ. dotavrqati „dogegati seŒ.. iskoprcati se + vrqati. tako|e i kavrqati.-h. o~evrqiti „odlomiti. U oblicima kavrqati. zatavrqati „zalutatiŒ. potvrda natovrqati se.izdvaja se u oblicima kovrqati „kotrqatiŒ (Matzenauer 1881:190. kovrqak „`enska kapaŒ (Skok l. zakovrqati „zakotrqatiŒ.v. ukoliko nije zvu~na varijanta od kavrqati. avrlj-bavrlj).(ta-) izdvaja se u oblicima tavrqati „teturatiŒ. U srpskom etimolo{kom re~niku ovaj prilog se dovodi u vezu sa vrqati < *xvãrl’ati (ERSJ l. iskopeqati se. kovrqati œkotrqati.c. razboli seŒ (Petleva 1994a:336). Tomanovi} oblik kovrqati smatra rezultatom kontaminacije kotrqati + vrtjeti. navrqati.cc. uraditi aqkavoŒ rekonstruisani su psl. tj. Petrovi} 1993. Ovakvom tuma~ewu protivi se semantika. natovariti. zakovrqi „klone. nasilnom izmenom suglasnika t > v prema vrqati (Skok II 169 s. Prefiks ko. izvode}i ga od kotrqati (< koturati. daqe). natavrqati „nagomilati se. s. okresakŒ. 211). iskopati se iz ne~ega vrqawem (Tomanovi} 1938–39:209.). denominal od kotur). *kavârt-lâ (v. pri ~emu se konstatuje da je starina oblika problemati~na (ÅSSÀ 23:164)537. Skok s.). kavrq izdvaja se prefiks ka-. navârt(â)l’ati. *vârtl’. oblici *natovârt(â)l’ati / *natavârt(â)l’ati. Na drugom mestu Skok daje druga~ije obja{wewe oblika kovrqati „vaqati. vrljati). Skok pomiwe oblik natovrqati kao paralelu oblika nakovrqat. natrpati. sipatiŒ. up. Petleva 1980:67).

Tipi~ni venecijanizam zavariar „buncati. {vrljati). tabati). Up. pro{iruje raznim umecima.v. Vi{ka potvrda pokazuje da je ova re~ i danas u upotrebi severnije od Boke. .234 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI kao rezultat ukr{tawa dotapkati i vrqati (Skok III 428 s. ~evrqati „brbqatiŒ izdvaja onomatopejsku osnovu ~av. ~ever). xevrqati inicijalno xa-. xe. Skok inicijalno {. cavarjat).v. Skok smatra da je kao izvor za stvarawe glagola ra{~evrqati se „ra{~upati. Pore|ewem oblika o-{o-vrqati i o-{o-lo-vrqati „slabo.izdvaja se u oblicima ~ovrqi „iskrivquje. zamrsiti koseŒ poslu`io tur. 538 Ovaj oblik. izatkati. radi poja~avawa pejorativnog zna~ewa. Mareti} misli da je rq osobit nastavak u ovoj re~i (l.c. Skok. kao i {. koji se pro{iruje slogom sa likvidom -lo-. i{~evrqiti „iskola~itiŒ (Bjeleti} 1994a:354). ~o. u kojem treba videti „priraslicuŒ s(o). opresti. U obliku sovrqati i wegovim derivatima izdvaja se element so-. {-). zabele`en u Risnu.v. uraditi ne{to kako bilo.v.koja se. trpatiŒ (v. kriviŒ (Petleva 1994a:336). Bjeleti} 1994:266). ali mu poreklo nije sigurno utvr|eno (Vinja Ç 96 s.i `. Oblici tavrq. U oblicima xavrqati. nemarno uop{teŒ. glagol cevirmek (Skok I 319 s. oba iz Uskoka. naslagati rastresito. tretira {.(I 300–301 s.).u ovom obliku izvodi od prefiksa sã. Prefiks {e. bez obja{wewa (Kurkina 1982b:184).v. ozvu~avawem ~a-. Oblik {vrqati Kurkina pomiwe naporedo sa {evrqati.izdvaja se u oblicima {evrqati „posrtati. z-.v. bulaznitiŒ zabele`en je i u Trstu. lutatiŒ (Kurkina 1982b:184) i za{ev r qati „zabasatiŒ (Petleva 1980:67).treba tuma~iti fonetskim putem tj. u ovom slu~aju grupom -rq. zavariar (Skok I 300–301 s.u xvrqati. mrditi se). dok u oblicima ~avrqati. jo{ i cavarjat „buncati. ne zbijaju}iŒ. neetimolo{ke ekspresivne elemente (v.< *s(o)-. grubo isplesti. 539 Dani~i} u RJA ka`e da je ~avrqati postawem od glagola koji sam ne dolazi a glasio bi ~avati. Inicijalne suglasnike x-.kao prefikse koji se pojavquju u imenicama i glagolima da poja~aju zna~ewe (Skok III 377 s. vidimo na delu dodatnu ekspresivizaciju prefiksa {o-. dodu{e. Prefiks ~e-. ~avka). nasomr|en s. Tomanovi} tuma~i {vrqati kao rezultat kontaminacije {eveqiti + vrqati (Tomanovi} 1938–39:203). sovrwati „gomilati jedno na drugo. `vrqati.v. `-. Tomanovi} tuma~i ~avrqati kao rezultat kontaminacije ~avarijati „buncatiŒ538 + brbqati (Tomanovi} 1938–39:203)539. ~avka). ~e-. nasoveqiti „nabacati.v. brbqatiŒ Komi`a (Marde{i}-Centin 1977). tovrqak mogu se smatrati deverbalima.(Skok III 426 s. Skok tuma~i kao pozajmqenicu od mlet. up. zvrqati i {vrqati najpre treba posmatrati kao protetske./ ~ev.

~evrqati. baqezgatiŒ. . kao {to od onomatopeja mogu da se razviju glagoli koji ozna~avaju radwu. {vrqati. izra|atiŒ. kao npr. ovde ima druga~iju motivaciju. vrkati). To zna~i da su u semanti~kom registru ishodi{nog glagola sadr`ana sva ona zna~ewa koja se realizuju u prefigiranim oblicima. Up. ali su sa tvorbenog aspekta nejasni. xvrqati. ~evrqati.Œ (v. iskovrqati. ~avrqati. izgubiti seŒ. iskovrqiti : izvrqiti „izbuqiti. kako biloŒ naj~e{}e se konkretizuje u „nemarno plestiŒ (zasovrqati. Oblici andavrqit i devrqiti verovatno stoje u me|usobnoj vezi. up.. U okviru prve semanti~ke grupe izlo`ena su zna~ewa koja se po pravilu javqaju paralelno. jako se naqutiti.OSNOVE: 16) VRQATI 235 U vasojevi}kim oblicima pafrqnut. nakovrqati : navrqati œnara|ati. `vrqati). tovrqati œizbacivati iz sebe izmet u velikoj koli~iniŒ > œpri~ati koje{ta. Semantika glagola vrqati1. o{olovrqati) i „neuredno pisatiŒ ({evrqati. razbesneti seŒ. Zna~ewe „raditi nemarno. zakovrqati. u pogledu semantike up. nakovrqit : navrqiti œstaviti u neodgovaraju}i polo`ajŒ itd. zabasati. zatavrqati : zavrqati œzalutati. za koje bi se na prvi pogled reklo da je onomatopejskog porekla. kod ~avrqati. U okviru druge semanti~ke grupe ostvaruju se legitimni semanti~ki pomaci: „bacatiŒ (zakovrqiti. nap. o{ovrqati. baqezgatiŒ540. U istom govoru zabele`eno je i pa-frk „de~a~i}. {iparacŒ prema frkuni} „id. ovo zna~ewe mo`e biti posredno izvedeno od „bacatiŒ preko semanti~ke karike „sratiŒ (= „izbacivati izmetŒ) > „baqezgatiŒ. pafrqko izdvaja se prefiks pa. U drugom obliku kao da je do{lo do perintegracije. istovrqati) > 540 U kolokvijalnoj upotrebi glagol srati ima zna~ewe œpri~ati koje{taŒ. tako se i kod glagola koji su primarno ozna~avali radwu neretko razvija zvu~na semantika. uprkos tome {to su vrqati1 i vrqati2 zapravo jedan isti glagol sa razgranatom semantikom. 520). up. Mo`da je upravo svest o tome uslovila da se vrqati1 u RSA izdvoji kao poseban glagol. npr. Varbot 1988:69). hitnutiŒ. tvorbeno i semanti~ki sli~na obrazovawa sa osnovom -veqiti (koja alternira sa -vrqiti): izendeveqit i odeveqi se (v. ona postepeno mo`e postati dominantna (v. Naime. pogledati iskosaŒ. frqit „id. Iako sekundarna.dodat na glagol frqnut „baciti. zabavrqati. natovrqati : navrqati œnabacatiŒ. vrqati2 i vrqati3 odra`ava tri uspostavqene semanti~ke celine korespondiraju}i sa svakim odgovaraju}im konkretnim zna~ewem ponaosob. Zna~ewe „brbqati. S druge strane.

U okviru tre}e semanti~ke grupe uo~ava se najja~i uticaj glagola vrteti (< *vârteti). i{~evrqiti)545. iznenada umretiŒ (zakovrqati. andavrqit (se)). tj. obu}i. *kotiti (se) II). zanemo}iŒ (v. Up. Iz zna~ewa „kriviti (se)Œ sekundarno se razvilo zna~ewe „oslabiti. ra{~evrqit ). Wihovo op{te zna~ewe je „krivitiŒ. natovrqati. viqati). œizvitoperiti se (u fizi~kom i psihi~kom pogledu)Œ (i~ovrqi se. ve} zna~ewe œkriviti. 541 Skok ovo zna~ewe smatra metaforom (Skok s. zaokrenutiŒ. izbo~enim)Œ. obrqak œid. trpati bez redaŒ (nakovrqati. po}iŒ (zakovrqiti)543. i~ovrqenko. dok Truba~ov zna~ewe „bacatiŒ karakteri{e kao sinonimsku zamenu glagola sa zna~ewem „ra|atiŒ (ÅSSÀ 11:205–207 s. tofrqat). 543 Isti semanti~ki pomak kao kod zatovitliti. pavrqak. Centralno mesto u ovoj grupi zauzima zna~ewe „kriviti (se)Œ (nakovrqit (se). tovrqak u zna~ewu œmalo debelo deteŒ. i{~evrqiti se. ra{~epitiŒ (kavrq. Zna~ewe œmalo debelo dete. i vrqak „id. i{~evrqit. œne{to malo. rugati seŒ (~ovrqi se). nasavrqati. „gomilati. nakovrqati). kofrqat). navu}iŒ (nakavrqiti). œsipati kojekako i koje{taŒ (kovrqat. (h)vrljati). Tu su jo{ i zna~ewa: œnata}i. od kojeg se sasvim legitimno razvijaju slede}a zna~ewa: œi{~a{iti (se)Œ (i{~evrqiti (se)). nakovrqke). kojima se prikqu~uje i tavrq œ~ovek malog rasta i velike glaveŒ. jo{ jedan zanimqiv semantizam — navaqati „nara|ati mnogo deceŒ (RSA).Œ. œ(od)lomiti. 544 Up. koji se. otkinuti z a v r } u } i. a kao primer se navodi mak. pre svega. „kola~iti o~iŒ (iskovrqiti. kovrqu{ka. blenutiŒ (Iliadi 2001:61). o~evrqiti . œnajesti seŒ (natovrqati se). kovrqica. budu}i da je za bavrqak i pavrqak posvedo~eno i zna~ewe œkamenica koja se mo`e b a c i t i. nakovrqati. izbaciti o~i)Œ. omawi kamenŒ. œplaziti se. savijati (tj. Semanti~ka motivacija oblika ~avrqak œsitan klip kukuruza koji se odvaja pri istovaruŒ jeste œono {to se o d b a c u j e (zato {to je malo. klonuti. „i{~a{itiŒ. koje se konkretizuje u „zavrnuti. ogleda u zna~ewu œobrtati (< *ob-vârtati). sovrqati. po~ovrqi se). ~initi okruglim. natovitliti (v.Œ (< *ob-vrqak). „zanemo}i. ~ovrqi. vrgali se œbuqiti. œzaputiti se. o b l u t a kŒ. i{~evrqiti se)542. Etimolo{ki su svi ovi oblici u vezi sa glagolom vrqati œbacatiŒ. 545 Gotovo potpuni semanti~ki paralelizam prisutan je kod oblika sa osnovom viqati. obloŒ544.v. up. 542 Postoje i mi{qewa da u osnovi ovog zna~ewa ne le`i zna~ewe œbaciti (tj. kovrqati. sitno)Œ. odatle i œmali {iroki plast senaŒ. . tj. i~ovrqi (se). vitliti).v.236 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „ra|atiŒ541 (kovrqati. kotrqatiŒ (kavrqati. zakovrqiti. o~evrqak . na~ovrq. Posebnu grupu ~ine oblici bavrqak. mali (debeo) ~ovek velike glaveŒ verovatno je metafora od œ(omawi) kamenŒ. kovrq. usko~ke oblike pabuqak „o k r u g l a s t i kamen. ~evrqiti.

uvojakŒ.. œveliki. „krug. œprevrtatiŒ [abac (gra|a ERSJ)547 ko-vrt m. 548 Ovamo i kovrtaqka „vrsta bele {qiveŒ Leva~. zamr{en. lipsavati (~e{}e o stoci)Œ. kovrta~ „vrsta poqskog zeqaŒ Kosovo (Elezovi}). œizvolevati. kovrtwak / kovrtwak „vrsta divqeg zeqa sitnog listaŒ Kragujevac (RSA). Dubica. kovrta~ „vrsta salateŒ Tupi`nica. ne~itkom rukopisu)Œ549. kovrtlog / kovrtlog zast. krckatiŒ: Mladi ora[umadija (@ivan~evi} 1986). kota~). izglodatiŒ: Sviwe iskovrtaju tikve pa ostanu samo koruge Du~alovi}i (RSA) pre-ko-vr}ati impf. VRTATI 17) VRTETI. „dupsti. vrtlog. zakovrtat „umirati. okret. kovryaŒ. kovrtqaj „obrt. te mi ne bi vi{e zakovr}ala!. kovrta~ „vrsta reza~a sa metalnim to~ki}em za se~ewe testa. „upravqati nekim po svojoj voqi. 549 Up. kovrtaq „uvojak. kovitlacŒ. VRTATI 237 OSNOVE: 17) VRTETI. œkrug. lipsavatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) is-ko-vrtati pf. 546 si po~iwu se kovrtati i vaditi jezgra iz wih o sv. Novi Vinodolski. obrtajŒ. 547 Ovde je mogu} i uticaj predloga preko. œsprovoditi svoju voqu. kV-). usukan. bi je kao kera tuk’o. œumirati. „zasukan. komplikovan za izgovorŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). œkola~ prstenastog oblika. kovitlacŒ. „pobolevatiŒ. kovrtaw / kovrtaw „krug. „~angrqatiŒ . bu{itiŒ: I duba~em se kovrta Du~alovi}i. up. ne~itkoŒ @upa (RSA) Za ovo zna~ewe up.OSNOVE: 17) VRTETI. vrteti fig. „jedu}i izdupsti. kovrtac. œosloba|ati quske (oraha). Bosna. VRTATI ko-vrtati impf. prstenŒ. kovitlati seŒ (RSA) za-ko-vrtati impf. zavrtan „te`ak. }udi. nerazumqiv (obi~no o te{kim re~ima. uskovitlani oblak pred buruŒ. obi~no bo`i}niŒ Srem. œ`ito koje se diglo iznad ostalogŒ Srem (RSA)548 ko-vrtqiv adj. gospodaritiŒ: Metuti mu`a pod papu~u i voditi ga po svojoj voqi . Iliji — Ka`e se za mi{a da kovrta orahe [umadija. „v r t l o g. zanovetati.v. prekobaciti se (v. vrtlog. nejasno. vijugavŒ: U velikog ovna rogovi su kovrtqivi Piva (Gagovi} 2004) za-ko-vrtan „nejasan. da ona meni {evrda .. zakovrtno adv. Ove oblike Skok tuma~i kao rezultate kontaminacije (Skok II 169 s. zakeratiŒ: Samo da ja wu vidim. zamr{eno. r a z v r t a t i. radlaŒ (RSA). zavitlavatiŒ (RSA). œkovr~a. Brezovac (gra|a ERSJ). virŒ. kovrtati se „vrtlo`iti se. Du~alovi}i (RSA). „na zakovrtan na~in.i to se zove zakovr}ati Ba~ka (RSA)546.

œimati vrtoglavicu. uvrtatiŒ. {u{umigava osobaŒ: Prav je {uvrt. pijanstvu. œglava nepromi{qene osobeŒ: Mu}ni malo tom tvojom {uvrtuqom ako ima{ {ta u woj! Zlatibor (Milovanovi} 1983) {u-lo-vr(a)tan adj. sg. „okretati. Takovo (gra|a RSA). dupstiŒ. pri{a{avŒ Ka~er (gra|a RSA). fig. gubiti svestŒ. œ~a~katiŒ. „sitni potr~ci pri raduŒ: Sve ovo {to radim obi~na je selevrtwa Piva (Gagovi} 2004). œnemaranŒ. dupstiŒ. œizbijati. |avrk (v. |avrtina Osijek (RSA). gubiti ravnote`u. . œneozbiqan. ne reagovati blagovremeno. luckastŒ (Vuk.238 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~e-vrtati impf.) è vrteti impf. vrtqati se „bezglavo i}i tamo-amo.Œ. skitatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). [abac (gra|a ERSJ). œvrtlo`iti seŒ. 551 U konkretnom slu~aju nisu relevantna ostala zna~ewa razmatranog glagola. œbu{iti. numeje da se opraji na rabotu na vreme. œsukati. to je bijo {evrt Ro`aje (Had`i}) u-{o-vrtiti se pf. sg. dangubitiŒ Timok (Ko`eqac 1989). vrteti se „okretati se. vrtati se „vrpoqiti seŒ (RSA) izvrtati pf. œzarivati (u ne{to)Œ. teturati se. ne shvatati {ta se doga|aŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) {o-vrt m. {uvrtan „priblesav. „izvu}iŒ: (}olice) izvrtaju bob iz zemqe Vrgada (Juri{i})551 550 Nije jasno spadaju li ovamo oblici: se-le-vrtwa f. RJA). „praviti rupu. „sulud. „nespretna i nepromi{qena osoba koja deluje kao da je hvata nesvesticaŒ. {ulovrtan „id. „koji nije pri bistroj svesti. up. œbiti umno poreme}enŒ (RSA) vrtati „bu{iti. nesiguranŒ Uskoci (Stani})550 {ko-vrtaw m. œnepodesanŒ. „veliki komad hlebaŒ. „nemiran ~uperak koseŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. œnespretwak. |a-vrt m. kud god po|e. samo se muva natam-navam Pirot (gra|a RSA). kao npr. ra~ovrti „rascepitiŒ. œnapraviti veliku ranuŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {e-vrt m. razvrta se 3. „sulud. œraznetiŒ. dubiti ne{toŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) ra{-~o-vrti 3.: vrtat „lutati. i pej. obrtatiŒ. „grubo pro{iriti neku rupu ili otvorŒ Timok (Dini} 1992). œplestiŒ. luckastŒ (RJA). vrkati). obrtati seŒ. {uvrtuqa f. kojemu se muti u glavi (u bolesti. umnoj poreme}enosti)Œ: [ta je ne{ta {uvrtan od jutros. ne pogodi Zlatibor (Milovanovi} 1983). {u-vrtan adj. „praznoglava i }aknuta `enaŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) {u-vrt m. nicatiŒ. pf. ose}ati mu}ewe svesti. œprekr{aj u igri kada klis ili lopta odu van linijeŒ: To ti se ne priznaje. augm. „tumarati. „postati {uvrtan.

œ(o~ima) prevrnuti. zapetqatiŒ (RSA). z a v r n u t i nagore. naprasnoŒ. umretiŒ [umadija (Grkovi} 1982). œbiti na samrtiŒ Bogova|a. iskola~iti. œzakolutati o~imaŒ. nastranŒ. œonesvestiti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). poreme}enŒ (RSA)552 is-ko-vrnuti pf. œzavrnutiŒ. zakovrnutiŒ: Iskovrnuo je da umre CG. prevrnutiŒ. œuporno se dati na neki posao. œizgubiti svest od slabosti ili udarcaŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) za-ko-vrnut adj. kru`no zamotatiŒ Kolubara (gra|a RSA) vrtquga. œodjednom promeniti pravac kretawa (o ribi)Œ. „smu{eno. fig. „zavrnuti. iskam~itiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). nepouzdana osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) razvrtotina f. œuginutiŒ Mali Zvornik (gra|a ERSJ). œbiti na samrtiŒ Vojv. zanemo}iŒ. œizvaliti neku {alu. œiznenada se razboleti. izokrenutiŒ. œonemo}atiŒ. razboleti se tako da li~i na umiraweŒ Zagara~ (]upi}i 1997). œrazboleti se. naglo umreti. posavitiŒ. opru`itiŒ CG. (RSGV). zavrnut „nastran. œiznenada se razboleti. œizvaliti. ufitiqitiŒ. vrtutla f. œumretiŒ Uskoci (Stani}). zakovrne 3. svojeglavŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). 552 Up. œ}aknutŒ id. iskovrnut se „i z v r vrzmati se. œposuvrnuti.Œ. „uviti u krug. 2001) VRNUTI za-ko-vrnuti pf. „osoba kojoj se ne mo`e verovati. œumreti napre~ac. okrenuti. naglo zanemo}iŒ. „prevrnuti. zakovrnut „uginuti. œzanemo}i. „oslabitiŒ. (Jovanovi} B. œbiti na samrtiŒ. vrsti seŒ Uskoci (Stani}). „~udan. zateturati se. œzamlataŒ Pirot (Zlatkovi} 2004) uvrten adj. „izviti. izbe~iti (o~i)Œ. „naglo se razboleti i zanemo}iŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). zakovrnut „cr}i. Potkozarje (Dalmacija). œzaneti se. izvrtutlit „izmamiti. zanemo}iŒ. smicalicuŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). uvrnuti. tvrdoglavo se vezati za neku idejuŒ Banat (RSA). brzopleto ne{to govoriti ili raditiŒ Uskoci (Stani}) zavrtqati pf. izokrenutiŒ. VRTATI 239 vrtqati impf. kolokv. œizokrenuti. œprelomiti. onesvestiti seŒ Zaglavak.OSNOVE: 17) VRTETI. . skr{iti zavr}u}iŒ: Ja }u ti zakovrnuti {iju. œkoji nema sposobnosti zdravog rasu|ivawa. sg. uvrnut „id. œzavrnutiŒ Prijepoqe (gra|a ERSJ). zakovrnit „izokrenuti.

. pu{}i ig nek |iraju tijem dolinama. izvitiŒ.240 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI n u t i s eŒ Kosovo (Elezovi}). „okru`iti. (RSA) VRATITI ?s-ko-lo-vratiti pf. œizru~itiŒ. iskriviti. œiskola~iti o~iŒ Vlasotince (gra|a RSA) o-ko-vrnut (se) pf. oka ne da otvoriti Piva (Gagovi} 2004). raskrenuti. œiznemo}i. pf. Up. „do}i sebi (posle kakvog {oka ili bolesti)Œ Zagara~ (]upi}i 1997)553 za-{ko-vrnuti pf. „po~eti se kreveqiti. zateturati se. *vârteti / *vârtati / *vâr(t)noti / *vortiti (v. rastavitiŒ: Rase~u pu pola pa raz- vrate na dve strane [umadija (gra|a RSA). iskrenutiŒ. „i{~a{itiŒ (RSA) {u-vrnut adj. 144. a ti preko usta. œizmeniti. œubitiŒ. œduvati kru`no (o vetru)Œ: Skolovratijo vqetar. œprevrnuti o~imaŒ. da mu toj ne prejde u naviku Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. 99. u jednom od svojih oblika < psl. œpoterati. Varbot 1984:92. œuvrnuti. vrtjeti. œizvinuti. fig. opkolitiŒ. Skok III 631–633 s. 2004) ras-~o-vrati 3. pf. preina~itiŒ itd. napraviti veliku ranuŒ: Udario ga s u{i od sekir~e i ra~ovratio mu ~elo Crna Reka (Markovi} 1986)554 · U osnovi svih navedenih prefigiranih oblika le`i glagol vrteti. œusukati. }aknut. œte{ko oboleti. œokrenuti. iz istog izvora povrnut (se) „do}i k sebi. œposuvratiti. koji je bez orijentacijeŒ [umadija (gra|a RSA) è vrnuti pf. oslabitiŒ Potkozarje (Dalmacija) i{-~e-vrnuti pf. sg. fig. ra~ovrati „rascepiti. iznemo}iŒ. povrnuti. œ{uvrtan. zdravstveno se popravitiŒ. onesvestiti seŒ (RSA). „provrteti ve}u rupu nego {to trebaŒ Timok (Dini} 1988). œdobiti napad epilepsijeŒ. œokrenuti na nali~jeŒ. razvratiti œrazvrnuti. œprevrnuti. „skupiti u gomilu (o stoci)Œ: [ta si skolovratijo ta goveda. œzaokrenutiŒ. œposuvratiti. zadi}iŒ. skrenutiŒ (RSA) zavrnuti pf. uprestiŒ.v. iskovrnem 1. œvratitiŒ. „zaneti se. izmotavatiŒ: ^im se dete za~evrati. œumretiŒ (RSA) izvrnuti pf. sg. preturitiŒ. sg. zadi}iŒ. œpritisnutiŒ Uskoci (Stani}) za-~e-vrati se 3. pognatiŒ. BER 553 554 Up.

kaverØâ „jama s vodomŒ itd. kovirØaØi „brbqati. okretatiŒ. kovrtati i rus. 14). dijal. ukr. izazivatiŒ. dijal. pri ~emu se smatra da zbli`avawe sa rus. 556 Upu}uje se i na *kovortã (id. *vârteti. koji na isti na~in tuma~i s. koverØaØi „usmeravati. detaqno Iliadi 2001:103–117). VRTATI 241 1:212–213 s. kov e rkaØâ (Fasmer II 271) nije sasvim ubedqivo ( ESUM 2:483)557. jo{ i TolsØoè 1969:215.. koje se tuma~i kao obrazovawe sastavqeno od tvorbenog elementa ko. U oblicima {ko-vrtaw. koverØeØâ „vrtetiŒ. Kurkina 1978:289).). sln.v. a na osnovu s. iskovrnut se. kovrt — psl. koje se smatra etimolo{ki identi~nim s koverØaØi. II 116 s. 558 Up. . kovrnuti555. runoŒ./ *gy-. givãrØna „prevrtati. jo{ i ukr.. formalno identi~an.-h. kovoroØok „pre|aŒ. pri ~emu je prvobitno zna~ewe bilo „vrteti (jezikom)Œ (ESUM 2:485). biti tvrdoglavŒ (ESUM 2:336). kovrtaw. Machek 701 s. Malinowski 1899:118 (kovrtaw). up. v. øodbadati. spoj zameni~kog prefiksa koi glagola *vârtati. O rus. up.v. ali semanti~ki ne{to druga~iji rus. glagol ka-vernuØ’ „pasti sa visine (npr. prema s. koje nije sasvim jasno. verØeØâ. *kuvârtati (se) (ÅSSÀ 13:142). sa kola)Œ (Nikon~uk 1979:123). U ÅSSÀ se na osnovu s. i Moskov 1981:109–110).v. zavrtet „{topovati ~arapuŒ Kosovo (Elezovi}) (Kurkina 1978:288–290. kavraØiØi „zbuwivati.obrazovani su i neki nazivi iz oblasti tka~ke terminologije. i Matzenauer 1881:190. Od glagola *vârteti uz pomo} prefiksa ko. Ova osnova odlikuje se velikom produktivno{}u i velikim semanti~kim potencijalom (up. Up. pra{ine i sl. upravqati. vazduha.i osnove glagola (na)vraØiØisà „ørivezati. Skok izdvaja prefiks ko. Up. Kurkina 1992:188–189). v. kavrna „dla~ica na kadifi ili suknu. {ko-. Sa drugim prefiksima v. Kurkina 1979:169. Fasmer I 301 s. ukr. *kovârtã (ÅSSÀ 12:18)556. {o-. bug. stvaraju}i vrtloge. tako i Moskov 1965:70. 557 Up. kovitlaceŒ558. vrtlogŒ (RSA). @akova 1975. mo`da obrazovano od komponente ka. odupreti se.u oblicima zakovrnuti. Oblik skolovratiti u zna~ewu „duvati kru`no (o vetru)Œ samo je varijanta glagola kolovratiti „duvati kao vihor. ko-2). {u-(lo-).< *sko-). Glagol *vârtnoti javqa se i u kombinaciji sa inicijalnim *ga. pri~atiŒ. {e-. vãrØà.-h. gavãrØvam. vrteti. dlaka. preturatiŒ (Petleva 1979:33–35. za-{ko-vrnuti izdvaja se prefiks {ko. *kavârtã / *kavârtâ / *kavârtja (ÅSSÀ 9:167).v. Pokorny 1156–1157. 555 Up.-h. Ova imenica se svodi na psl. ESUM 1:358–360 s.c. koverØiØâ „lomitiŒ rekonstrui{e psl.(< sko. oblik. givãrØam. ~e-. skolovrat = kolovrat Uskoci (Stani}). gavãrØam. verØiØi. koji je denominal od kolovrat „kovitlac (vode.v. dijal.OSNOVE: 17) VRTETI. Ispred osnovnog glagola alterniraju prefiksi ko-. ~o-. na osnovu kojeg je i rekonstruisan psl.i glagola verØaØi.-h. kovrta~ (Skok l. *kovârtati / *kovârteti.

za-po-vrnuti „po~eti ponovo govoriti o istoj. i{~evrnuti. „saleteti sa svih strana.u obliku u{ovrtiti se. ne{to)Œ. ili se pro{iruje slogom sa likvidom -lo. od tur. Skok s pravom za oblik ~evrntija „vir. U oblicima ra~ovrati. Skok. U obliku { u v r tan Moskov izdvaja prefiks {u. œpovratiti. up. I pored svog aloglotskog porekla. vrtlogŒ (Tomi} 1984). blesavŒ (zakovrnut. naprotiv.mo`e se izdvojiti i u oblicima za~evrati se.(Moskov 1965:70). koje se tuma~i kao slo`enica *kolo i *vortã (ÅSSÀ 10:149). pognatiŒ (RSA). tako|e i za nizawe prefiksa. ra~ovrti Petqova izdvaja prefiks ~o-. U obliku {evrt izdvaja se prefiks {e-. Ovaj prefiks javqa se i u oblicima {uvrt. {kovrtaw). Kao tvorbenu paralelu. obavqati kakav posao)Œ.u {ulovrtan. iz~evãrna se œiskriviti se (o dasci)Œ. 561 U Svinici je zabele`en sinonim ~’o-vrtija œ~evrntija. kovrtaw). ipak i Budimir 1960:19. po{to je glagol skolovratiti ujedno i wegov sinonim. cev(i)rinti „tourbillonŒ (Skok I 319 s.-h. odatle deverbali sa zna~ewem „krug. œpokvariti se (o karakteru)Œ (BER 2:60 s. kovrtaw druga~ije Varbot 1979a:155. iskrenutiŒ. zasukatiŒ. ne dati nekome da mrdne. „podviti. U semanti~kom spektru navedenih leksema uo~avaju se slede}a zna~ewa: „zavrtati. podaviti.v. prevrnutiŒ. povrnuti. „zapetqatiŒ > „nejasan. rus.242 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI *kolovortã. poznatoj temiŒ. opkolitiŒ. bug.v. „uvijenŒ (kovrtqiv). „uvojakŒ (kovrtaq. zamr{enŒ (iskovrnuti. œ(o~ima) zakolutati. u{ovrtiti 559 560 Oblik se tuma~i kao rezultat kontaminacije. a alternira sa {o.v. Up. suzbiti (o stoci)Œ. zametnuti razgovorŒ. {ovrt. „o{amu}en. ova imenica se savr{eno uklapa u razmatrani model prefigiranih leksema. vr~iti). zakovrtan). œzapo~eti. glagol cevirmek (Skok I 319 s. œizvrnuti.-h. zapovrnuti se „nakupiti se (o vodi)Œ Piva (Gagovi} 2004). skr~iti (nekoga. porede}i ih sa s. razvoroØ i Øâ „razbacati. nepromi{qen. kovrtaw562. kovitlati seŒ (kovrtati se). stisnutiŒ (v. po~eti (~initi {to. ~ever). iz~evrãæam se)559. razbitiŒ (Petleva 1994a:336). Iz ovoga sledi da pomenuti glagol najverovatnije ne pripada tvorevinama koje nas interesuju. razvratiti „razvrnuti. . up. {uvrnut. skolovr~iti „saviti. ~ever). smatra da je kao osnova za stvarawe glagola ra{~evrtati „obrnuti ru`i laticeŒ poslu`io tur. „i{~a{itiŒ (i{~evrnuti). œzapo~eti. zaokretatiŒ (zakovrnuti)560. Prefiks ~e. 562 O s. „vrtlogŒ (kovrtlog)561. Za zna~ewe „skupiti u gomilu (o stoci)Œ treba pretpostaviti uticaj glagola skoliti „okru`iti. „vrtlo`iti se. U pogledu tvorbe up. Varijanta ~ovrtija verovatno je nastala modifikovawem turcizma pod uticajem doma}eg vrteti. œpoterati. kovitlacŒ (kovrt. prevrnutiŒ. vrtlogŒ pretpostavqa tursko poreklo.

glup. 564 Zna~ewe „umretiŒ je sekundarno i ekspresivno od prvobitnog „sagibati (se). Tvorbeno-semanti~ke paralele nalazimo u oblicima obrazovanim od osnove -vetati. „do}i k sebiŒ (okovrnut se)566. tako|e povrnuti se œid. *(s)preudh„savijati.Œ (Merkulova 1981:175). izmotavati seŒ (za~evrati se). sg. {ulovr(a)tan)563. nepodesan. {u-. skovárnuØâsà œiznenada umretiŒ (sa ekspresivnim prelaskom e > á) prema zavernuØâsà œumretiŒ (Iliadi 2001:109). rus. savijati (se)Œ > „ukru}ivati se. pf. 563 Interesantno je da se ova zna~ewa realizuju prete`no u oblicima sa prefiksom {o-. iskovrtati. i -le~iti. besposli~iti. raditi ne{to kako ne treba. aørándicca „izdahnutiŒ izvede od psl. posvrne se 3. 565 Up. govoriti koje{ta. {u-lo-vetati „ludovati. nesiguranŒ. œumiratiŒ564 (zakovrtati. „dupsti. {uvrtan. ra{~ovrti. Uskoci (Stani}). *gybnoti „savijatiŒ > „ginutiŒ (ÅSSÀ 7:218–219). zagnulsà „umro jeŒ. V. bu{iti. {ulovetnica „glupa~aŒ. {uloveta „luda. glupa. glupakŒ. {a{av. VRTATI 243 se. blesava osobaŒ. praviti rupuŒ (kovrtati. up. ko~iti seŒ. osvestiti se.Œ. œp o v r a t i t i s e. *obpryditi se < ie. „pobolevatiŒ. za{kovrnuti)565. {ulovetan. neozbiqan. rus. naprezatiŒ. skitati seŒ. do}i k sebiŒ Pirot (Zlatkovi} 2004). oørudiØâsà „id. up. {ulovetnik „budala.OSNOVE: 17) VRTETI. {u-lu-vetan i sl. Na osnovu toga Merkulova predla`e da se blr. iskovrnuti. rus. ras~ovrati). ~evrtati. „kreveqiti se. 566 Suprotno od zakovrnuti. svrne se. psl. . up. {u-le-vetan „nemaran. up. zakovrnuti.

gore na~okeriti „izgraditi ku}u na uzvi{ewuŒ. 2004). nakeker adv. nakekeri se 3. na uzvi{ewuŒ V. uprkos formalnoj i semanti~koj sli~nosti (v. kokeri se 3. „podi}i seŒ. (ibid. „id. nakokeriti se „napraviti se va`an. œpreduzimati ne{to. isprekidano. up. zakikotati seŒ Momina Klisura. namestiti se (gde mu nije mesto). obi~no povrh ne~egaŒ Temni}. sg. „na~i~kati (se).. inf. sg. œprevrnuti o~ima tako da se vide samo beowa~eŒ Knin. „postaviti visoko. na kakvom istaknutom mestu. nema za wega drugo mesto Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. nije sigurno da ovamo spada i oblik na-~i-keriti „na- . ukrivo. zauzeti nadmen stavŒ Leva~ (RSA). izdi}i (tako da {tr~i. „iskeziti se. œstati tako da to smeta nekomeŒ Vu~itrn (RSA)..Œ: Nakekeril se bâ{ do kuma. zakeketati se „po~eti se smejati glasno. sg. „nakrivo. i s k o s i t i s eŒ Momina Klisura (RSA).244 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 18) -KERITI 18) -KERITI ?ke-keriti se impf. acc. Skok II 73 s. nakekerim se 1. œizgraditi ku}u. „podizati seŒ: [ta se kokeri{ tolko rano. ceriti seŒ Momina Klisura (RSA. kreveqe}i se. na~okerit (se) œid. isturiti se (u prvi plan)Œ: Nakekeril se odma do presednika Pirot (@ivkovi}). kad nema nikakvu rabotu? Kosovo (Elezovi})568. Divoselo (RSA) onomatopejskog su porekla i zato ne spadaju ovamo. isceriti seŒ id. i s k r i v i t i s e . nagnut na jednu stranu. prezr. 568 Uprkos tvorbenoj i semanti~koj identi~nosti. ko~operiti seŒ: [to se kokeri{ kad nesi ni{ta! Makre{ane (RSA).) na-ke-keriti se „izdovoqiti se kekere}i se. nadi}i. nakokeri se 3. Mali Po`arevac. smeta pogledu)Œ Rasina. jo{ se ne savwuje. nakekeriti se „biti izvijen. keketati se). nakreveqiti seŒ id. „pewati. œpreduzeti ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1986) na-~o-keriti pf.v.?)567 is-ke-keriti se pf. „nakriviti seŒ Leskovac (Mitrovi}). kolibu i sl. stavqatiŒ: Samo kokeri{ noge na stolicu. mu~iti seŒ: [ta se kokeri{ kad nisi kadar sam ni{ta? Crna Reka (Markovi} 1986) na-ko-keriti pf. na~okeriti se „popeti se na ne{to. „sesti. kokeriti se „praviti se va`an. „namestiti ne{to povrh ne~ega tako da stoji nestabilnoŒ Leva~. sg. iskosaŒ Knin (RSA) ko-keriti impf. P~elice. „kreveqiti se. nagomilati (se) na gorwoj povr{iniŒ: 567 Oblici zakekeriti se.Œ: [to mi se na~okerijo tuna.

iskokorit se / iskokorit se „razroga~iti o~i. izbe~itiŒ: I{kerilo o~ima. 569 U RSGV je. œizvrgnuti podsmehu. P~elice (RSA). „hvalisati se. up. klobu~iti seŒ. navedeno zna~ewe œbekrijati. œko~operiti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986). 571 Up. napraviti se va`anŒ Ni{ (RSA). pri{uwati seŒ Uskoci (Stani}). dr`ati se oholo. „isprsiti se. kokoriti se „qutiti se. gledaju}i u nekoga. lumpovati. izbe~iti seŒ [umadija (Grkovi} 1982) praviti ku}u na vrhu kakvog ~ i k e r a (uzvi{ice)Œ: Ku}u je tako na~ikerio. dokerati. 570 Ovamo verovatno ne spadaju oblici kerit „te{ko raditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). lumpovatiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). *ky~erã (v. be~iti seŒ V. œnakrivqen. Nije jasno da li je u pitawu jedan isti glagol. {epuriti seŒ Timok (Dini} 1988)571. ismejati. (RSGV)569 i{-keriti pf. ko~operiti seŒ id. ili dva homonima. zagraditi sobom prolaz. duriti se popreko gledaju}i. {epuriti se. nasamariti. praviti se jakŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. kako on kapu na uvo nasokeri Lika (RSA. nadmeno se pona{atiŒ Vojv. nakrivitiŒ Poqica.OSNOVE: 18) -KERITI 245 keren adj. kin|uriti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivu- nac 2002). nakrivitiŒ: Vide ga. ne}e{ ga mo} pronijet pros {ipkovine — Na~okerile su se tice na `icu od struje Zagara~ (]upi}i 1997). kikerit se œdoterivati se. ispre~iti seŒ Ka~er (RSA) è keriti se impf. narugati se (nekome)Œ BiH. razmetati seŒ Leskovac. Iz primera bi se reklo da je re~ o denominalu od ~iker „uzvi{icaŒ. znati`eqno. nadmeno.. Leva~. nadnesenŒ Vasojevi}i (Bori~i}) na-so-keriti pf. œprevariti. da ne znam ni kako uspe da se popne do we! Kolubara (gra|a RSA). kola~itiŒ. ÅSSÀ 13:249–250). kokoriti (o~i) „be~iti. „{iriti latice (o cvetu)Œ. „ustajatiŒ. kokoriti se „praviti se va`an. œpraviti se va`an. „postaviti koso. nasokeriti se „stati popreko. dokeretati. „gledati popreko. kokori se 3. veseliti se uz muziku (obi~no u svadbi)Œ. Skok nema ovu imenicu. . verovatno u vezi sa psl. keriti œ{utirati. RJA). kao osnovno. ~as na drugu stranu. Momina Klisura. 2004) is-ko-koriti se pf. namagar~itiŒ Mostar (RSA)570 VARIJANTE / PARALELE: Na~okerila si to breme. pa me gleda ko {vraka na jugovinu Piva (Gagovi} 2004) na-keriti pf. dokertati „lagano i naporno do}i pomeraju}i telo ~as na jednu. tipi~no vojvo|anski izraz terati kera œpijan~iti. œnadizati se. na~o- ko-koriti impf. „n a h e r i t i. „siliti se. odbijatiŒ Unac (Jovi~i}). œkin|uriti se. ban~iti. sg.

nadmen stavŒ Temni}. ne mogu da pro|em Kolubara (gra|a RSA)573 na-~o-~eriti „v. „praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) na-~e-~eriti se impf. napeti se. stati na nezgodno mesto tako da to drugom smetaŒ. istaknuto mestoŒ (RSA) na-~e-~verit pf. nestabilnoŒ id. „napupitiŒ Pirot (@ivkovi}). nakokori se 3. nesigurno mesto. zastati u i{~ekivawu (~esto na nepogodnom mestu ili trenutku)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œnatrpati. na~e~it se „postaviti se u odre|eni polo`aj. nesigurnom mestuŒ. o~i ti ne ispale! Piva (Gagovi} 2004). nake~it (se)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)574 na-~u-~erit se „popeti se. na~o~erit (se) „v.. impf. Ni{. skupiti se. œnakin|uriti seŒ Timok (Dini} 1988) ras-ko-korit se „ko~operiti se (o }uranu)Œ Svinica (Tomi} 1984)572 ko-~eriti se impf. „uspravqati se. zauzeti ohol. nakostre{iti seŒ. na~u~uri se 3. podi}i seŒ Crna Reka (Markovi} 1993). Momina Klisura. naslagati ne{to u visinuŒ: [to obuzi i na~u~uri kladwu. sg. bre. œzauzeti borben.) pa izgledati da se ima ve}a zapremina od stvarneŒ id. na~o~iti „namestiti nekoga da sedi na nezgodnom. (Zlatkovi} 1988) 572 Nije jasno spada li ovamo zakokoriti „prestati rasti. nagrnutiŒ Uskoci (Stani}). 575 Up. na~okeritiŒ Ba~ka (RSA). povrh. na~okeritiŒ Leva~ (RSA). za koje se samo konstatuje da je nejasno (BER 4:575). œnakin|uriti seŒ Momina Klisura (RSA). [trpci (RSA)575. „nadi}i se. istozna~no bug. na~e~verit se „nadi}i se {tr~e}i uvisŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ~u-~uri se 3. narogu{en stavŒ Para}in. na~u~uvara. prezr. up. na~u~urilo se „str{ati u svim pravcima pojedinim svojim delovima (o drvetu i sl. natovariti svrh ne~ega tako da stoji nesigurno. „di}i. {ta si se na~e~erio. sg. stati na uzdignuto. „nakostre{iti se. „stati jedan pored drugog nagnuv{i se i gledaju}i nekoga ili ne{to. narogu{iti se (o }uranu)Œ. zaustaviti se u napredovawu (o biqci)Œ Du~alovi}i (RSA). smestiti se na uzdignuto i nezgodno. namestiti. „namestiti se tako da smetamo drugimaŒ: Be`i. œsesti. 573 574 Up. . naklobu~iti se. prezr. œnapraviti se va`an. „staviti. Up.246 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na-ko-koriti se pf. na~o~iti se „namestiti se. sg. „nadi}i se. ne~ega. nadi}i tako da {tr~i uvisŒ. podizati seŒ Pirot (@ivkovi}) na-~u-~uriti pf. izaziva~ki.

na-ge-r-ge~iti pf. na~etiti seŒ (RSA). nayogiti „nadi}i u vidu izbo~ineŒ. izdi}i se u vidu izbo~ineŒ (RSA). naslagati kako biloŒ Piva (Gagovi} 2004). imati oblik y u y u r k aŒ580. {ta si se tu i{~ugurijo?. postaviti se tako da to drugima smetaŒ (RSA). œstrpati. Vrawe (RSA). up. yuyerak. ~ogeriti se „nadizati se. n a k o k e r i t iŒ579. nagenyeriti. iza) ne~ega. naprasit. 578 Up. dakle. moglo raditi o denominalu. nayorqiv „koji se lako i brzo naquti i plane. izdi}i se visoko padaju}i u o~iŒ V. yuyoqak. narogu{iti seŒ CG. „v. „stavqati. i nayoyati se „na~i~kati se. „nadi}i. ‹ se „nezgodno se namestiti. nadnositi se. ~u-guriti se „pomaqati se. u~uguqiti „stajati skoro nepomi~no. „natrpati. ‹ se „popev{i se na {to biti na smetwiŒ Qe{tansko (RSA) na-gi-geriti pf. nakokeriti se. nadi}iŒ. delimi~no se videti (ispod.)576 na-ge-n-geriti. yuburak. nagigeriti se „natovariti se velikim teretom. preopteretiti seŒ (RSA) na-yo-geriti pf. prgavŒ Leva~. yayorak. P~elice (RSA)577 na-yo-yeriti. . œnatrpatiŒ Koceqeva (gra|a ERSJ). natakaritiŒ Kupinovac. narogu{itiŒ. biti u vertikalnom polo`ajuŒ. labavo strpati. naslagati bez redaŒ. „natovariti na koga ili {to veliki teret. yayurak Uskoci (Stani}). ru`no namestiti tako da to pada u o~i. `yuyuriti 576 Up. up. Bjeleti} 1994:269). na-yo-yoriti578 pf. na-~u-geqiti se. bi reko ne}e se nikad povratiti. str~atiŒ Uskoci (Stani}) na-~o-geriti (se) pf. nakle~iti seŒ id. nayoyeriti se „nadi}i seŒ Uskoci (Stani}) na-ye-yeriti (se) pf. nayoyeriti „slabo. na~o~iti seŒ Qe{tansko (RSA) na-yu-yuriti pf. naviti se. „ne{to nezgodno. preopteretiti. trpati ne{to da stoji nakrivqeno ili labavoŒ: Vidi kako ~ogeri one naviqke. ozidati. „v. nadneti se. œnadi}i tako da str{i. yuyuqak. na~uguqiti se „stajati povito. u kom slu~aju je oblik nayoyoriti rezultat reduplikacije. 580 Yuyurak „sitan naviqak. nayoriti se „nadi}i se u vidu izbo~ine. pretovaritiŒ. 579 Autor daje oblik nakokeriti u definiciji zna~ewa. i{~uguriti se „stajati negde povito. 577 Up. I ovde bi se. izdi}i (ne{to) u vidu izbo~ine tako da pada u o~i i da izgleda glomaznijeŒ U`ice (RSA).OSNOVE: 18) -KERITI 247 ~o-geriti impf. „nadi}i. nayogeriti se „nadi}i se. nayuyuriti se „nadi}i se. (ibid. ali ne i kao samostalnu odrednicu. {tr~atiŒ: Ne{to se ~uguri na previji. nepomi~noŒ: Na~ugeqio se iznad vatre i drk}e. u kom slu~aju je oblik nayoyoriti obrazovan pomo}u sufiksa -or. pomoliti seŒ: Evo ti trupina pa sedi. nayogiti se „nadi}i se. ~iker > na~ikeriti.(o ovom sufiksu v. mali stog senaŒ. iznad.

Ovakvo tuma~ewe (iako ne kona~no) moglo bi se prihvatiti kada bi se navedeni oblici posmatrali izolovano. razøeri se ° KakØo Øi e volà ° . „stati.vv. potvrde (v. dovesti u kos polo`aj. Prema Tomanovi}u. dok Skok odbacuje tursku etimologiju za s.-h. u kontekstu izlo`enih varijanata odn. predla`e komplikovano i nategnuto izvo|ewe prideva herav od dubrova~kog priloga natrhere „naheroŒ (pridev je. „pri hodawu poskakivati ~as na jednu. ko-.v. (RSA) · U osnovi navedenih prefigiranih glagola le`i oblik -keriti (se). precrtatiŒ. oblike sa s. ko~operiti seŒ. up.-h. ~o-.v. naherà se. (BER 4:568 s. prefigirani oblici sa -keriti u osnovi. praviti se va`anŒ. up. na{oheriti se „id. i Loma 1998:154. Me|utim.. paralela. samo sa drugim prefiksom (v. oblik nakeriti nastao je kao plod kontaminacije naheriti se + nakriviti (Tomanovi} 1938–1939:205). Autori BER-a porede bug.).vv. øoheriØâ „prekri`iti. po Skoku. so-. nakriviti. BER 4:568 s. „ko~operiti se. bugarski folklorni tekst ~uva oblike naherà se.248 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „strpati. Fasmer III 346 s. 581 Skok. S druge sØrane. naheriti se (RSA). sadesti seno u yuyurkeŒ. On tako|e smatra da je osnova her. erlav)581. dok je glagol heriti denominal). S jedne strane. . nakrenutiŒ.). kao i prilog nahero. naøero). sg. naklobu~itiŒ. pre svega oni sa zna~ewem „nadi}i seŒ. Skok ga pomiwe kao jednu od fonetskih varijanata glagola heriti „krivitiŒ. folklorni tekst: Naheri se. nadi}i povr{inu ne~ega u vidu klobuka. œnagnuv{i nadneti. U prilog ponu|enom tuma~ewu govore oblici na-{o-heriti „izdi}i. Me|utim. ali ne i za s. ko~operiti seŒ.c. Ova etimologija se mo`e prihvatiti za rus. øoheriØâ).. dodu{e. naherà se.c. {V-).c.Œ CG : na-heriti „postaviti nahero. postaviti se tako da to smeta drugimaŒ Vojv. œskupiti u gomiluŒ Uskoci (Stani}). u kojima se realizuje isti tvorbeni model. osnovni oblik. problem porekla osnovnog -keriti poprima nove dimenzije. Ispred osnove -keriti alterniraju prefiksi ke-. nayuyurim 1. ~as na drugu stranuŒ (BER l. zaheriØâ. Øa se zavãrØe nahero i naøero. ~ime se opovrgava Skokova konstatacija. i bugarske. (o øeØlu) — Isko~i edna diva veøreØina. rus.. nadvitiŒ. Nijedan od oblika sa ovim prefiksima nije registrovan kod Skoka.v. koji ni sam nema re{enu etimologiju (Skok I 494 s.. i 4:492 s. naheren sa pretpostavqenim zna~ewem „nadimati se. nahero). Sa semanti~kog aspekta indikativna je paralelna upotreba u bugarskom glagola (na)herà se i øerà se „gorditi se.u herav samo srpskohrvatska (l. nahero). naheriti se „iskriviti seŒ. egri „krivŒ (BER 4:473). smatraju}i da su nastali od naziva za }irili~ko slovo h (herã). váheriØâ. izraz naero naøero „nakrivoŒ. potvrde (l. u odrednici naero „nakrivoŒ prihvata se [kaqi}evo izvo|ewe od tur. „napuniti do vrhaŒ Vrawe (Zlatanovi}) na-}o-}oriti se pf. zbog sli~nosti oblika slova sa ra{irenim krilima ptice (v.-h.

BER 2:539 s. *ko~a.). [to se ti~e oblika kekeriti se u zna~ewu „kriviti se. grgurav (o kosi ili zakr`qaloj biqci)Œ Zagara~ (]upi}i 1997). dakle. iz areala koji se naslawa na bug. parati itd. odatle ~e{. npr. i s. glagoli kekeriti. Srpske potvrde poti~u uglavnom iz jugoisto~ne Srbije. koje se smatra srodnim pre svega sa *ko~era / *ko~erã. mre{katiŒ nastao haplologijom od narodnog ~e~eriti „razbaru{ivati. Ukoliko bi se. ~orl’ã „ra{~upavati kosuŒ. kekereva. {e{er.v. koji se tuma~i kao ekspresivna reduplikacija prvobitnog glagola *~eriti (ÅSSÀ 4:32–33)583.v. up.Œ. obrazovanim od .Œ. ÅSSÀ 4:66). blr. i sl~. ~e~erav „uvijen.v. kreveqiti seŒ. glagol ~e~eriti je ~ak dobio i svoju psl. 583 Istovremeno se opovrgava Mahekovo tuma~ewe. razkekerà se „raskre~iti seŒ. ~árácâ „vu}i paraju}iŒ. dok se za bugarske predla`u tri razli~ita tuma~ewa: a) u vezi sa *kokora „kovrxaŒ (v. u ÅSSÀ je rekonstruisan oblik *~e~eriti. Nasuprot tome. kwi`evni oblik ~eriti „quqati. kreveqiti seŒ. ~erit’. keker. *(s)ker„se}i. koegzistiraju oba oblika). v) od gr. kokorà se582. Taj glagol se. me|utim. jezi~ku teritoriju. zapravo. kokkoreuomai „kostre{iti seŒ (BER l. *kokora / *kokorã. a izvodi se od ie. keker. ~eriØi „guliti koruŒ.. kekerà se „govoriti kre{tavo.v. ~eriti. oblici se tuma~e kao onomatopejski). 584 Up. ~e~eriti „razbaru{ivati. dakle. na-ke-keri se : na-~e-~eriti se „namestiti se tako da smetamo drugimaŒ. ve}ina auto582 Treba napomenuti da se glagol kokoriti (se) u navedenom zna~ewu javqa samo u srpskom i bugarskom. kekeresØ „koji ima izbuqene o~iŒ. ~e~erit’ „id. ko-keriti se : ko-~eriti se „praviti se va`anŒ. Najarhai~nija zna~ewa imaju ukr. srodno sa glu`. up.OSNOVE: 18) -KERITI 249 stoje u vezi sa istozna~nim kokoriti se (u Crnoj Reci. koji je slabo zastupqen u literaturi. pona{ati se razma`eno. kostre{iti seŒ. a zatim se dovodi u vezu sa *ko~anã. Na osnovu ~e{. Za razliku od glagola kokoriti. kostre{itiŒ. dijal. u literaturi ne tuma~i kao slo`enica sa ekspresivnim prefiksom. Skok II 120–121 s. i sl~. i ne pomiwu u literaturi. ra{~upanŒ. ra{~upavati (kosu). ~e~erit’ „id. Taj primarni glagol rekonstruisan je pak na osnovu pomenutog ~e{. oni ne bi bili predmet na{eg istra`ivawa. a kod ostalih Slovena kokora (Machek 100 s.c. up. kokorav). i za wega postoje paralele u bugarskom. rekonstrukciju. S druge strane.-h. na-~o-keriti : na-~o-~eriti „namestiti ne{to povrh ne~ega tako da stoji nestabilnoŒ (obe potvrde su iz Lev~a). kokeriti smaØrali varijantama od kokoriti. ~eriti). kojima se iskqu~uje bilo kakva veza izme|u wih. zapa`a se frapantna podudarnost oblika sa -keriti i -~eriti u osnovi. Srpski oblici se. Indikativno je da se u ÅSSÀ ne uspostavqa nikakav odnos izme|u oblika *~e~eriti i *kokora. up.Œ. i blr. ali up. sl~. ~e~eraty „kudrav. b) onomatopejsko poreklo. kekerica „nazivi za `abuŒ itd. (BER 2:318 s. ÅSSÀ 10:114–115 s. potvrda (v.v. To je posledica potpuno razli~itih tuma~ewa koja su ponu|ena za svaki od ovih oblika584. sl~. zatim bug. ukr. prema kojem je ~e{.

ka~uriØâsà „biti na samrti. qu{titi. 203). so-vrqati. onda bi se kajk. stogŒ (RSA) > ko~iti se „praviti se va`anŒ. 99. nagrnutiŒ. lupiti „skidati koru sa plodova. sitnitiŒ : kositi se „gorditi se. ne{to {to {tr~iŒ (id. ali samo kao paralela koja te{ko da ima veze sa blr.-h. œnamestiti se tako da smetamo drugimaŒ moglo bi se svesti na psl. 194. Machek l. o~ito varijantne ili ekspresivne u odnosu na osnovu *kuk-. „praviti se va`anŒ. ono ukazuje na jo{ jednu mogu}nost u re{avawu etimologije razmatranih leksema. koji se tretiraju kao izvedenice kontinuanata psl. guliti itd. *(s)ker. so-vrwati „gomilati jedno na drugo. dijal. Me|utim. uobra`avatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) (v. na-so-vrqati „nabacati. ko~eriØâsà „ne}kati se. œkreveqiti seŒ. ko~uriØâsà. U semanti~kom spektru razmatranih oblika uo~avaju se slede}a zna~ewa: „kriviti seŒ. glagolom. Alternacija ko-~eriti : ~e-~eriti ukazivala bi mo`da na ~iwenicu da je i oblik *~e~eriti slo`enica sa prefiksom (*~e-). *ko-r-enâ. *ko~era / *ko~erã (v.250 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ra vidi u pomenutim oblicima samo razli~ite vokalizme jedne iste osnove. kostre{iti seŒ > „namestiti se tako da smetamo drugimaŒ nije nemogu}. kokora. {epuriti seŒ. po modelu ~iker „uzvi{icaŒ > na~ikeriti.i glagola *~eriti587. kokornak 1585.„se}i. npr. „postaviti (se) na nezgodno mesto.v.v. vrqati). na-~e-~eriti se „skupiti se. keziti seŒ. Oblik nasokeriti pomiwe se u ÅSBM 7:251 s. ne zbijaju}iŒ. paralela. U svetlu iznetih ~iwenica i s. Semanti~ki pomak „razbaru{iti se. na-so-veqiti „nabacati. „kreveqiti se. Pored slabo potvr|ene osnove *kok-. ko~eriti se „praviti se va`an. *kokor.v. Za inicijalni element so. Ovo posledwe zna~ewe realizuje se u ~itavom nizu sli~nih tvorevina. 585 586 Slavski smatra psl. *~e~eriti586. ko~eriti se „ko~operiti se. Iako je ovo tuma~ewe u velikoj meri hipoteti~ko.. gulitiŒ (RSA) : lupa se 3. rezati.reduplikovanom varijantom psl. potresati (o bolesti)Œ. 587 Da semantika na{eg glagola mo`e stajati u korelaciji sa „se}i.c. a ne rezultat reduplikacije. naslagati rastresito. ko~uriØâ „gr~iti. sa op{tom semantikom „ne{to uzdignuto. nasakerácca „namera~iti se. nameriti se da se ne{to uradiŒ (koje se izvodi od sakera „sekiraŒ). ko~operiti seŒ mo`e se dovesti u vezu i sa rus. up. praviti se va`anŒ moglo tuma~iti kao slo`enica prefiksa ko. kajk. 103.Œ. Bezlaj II 54 s. rezati. Sáawski II 335–336 s. . umiratiŒ. up. prenemagati se. kokorav. joguniti seŒ. „zanositi se. Skok II 120–121 s.up. ko~-anica „`ito naslagano u ve}u gomilu. nagomilati ne{to bez redaŒ (v. trpatiŒ. 104).v. a ako bi se prihvatilo postojawe ishodi{nog glagola *~eriti < ie. Mo`da su i ostali glagoli sa op{tim zna~ewem „nadi}i seŒ (od kojeg se sekundarno razvijaju i ostala) upravo denominali te vrste. sg. ispre~iti (se)Œ. Vlaji}-Popovi} 2002:93. ÅSSÀ 10:105). gulitiŒ pokazuju slede}i primeri: kosati „seckati. koje su navedene u svojstvu varijanata odn.

na{a{årácca „nakostre{iti seŒ (v. ekspresivna leksika ujedno je i teren na kojem nijedno obja{wewe nije apsolutno pouzdano. Zbog toga se navedeni oblici. Kao {to regularno ki~er metatezom daje neregularno ~iker. pak. 285). ko~-er-iti se : ko~-iti se. naxuxuriti. sli~ne tvorevine u beloruskom: nacäcärácca. izdi}i (se) padaju}i u o~iŒ. ili.OSNOVE: 18) -KERITI 251 zna~ewa „postaviti (se) na nezgodno mesto. Bjeleti} 1994:268. Me|utim. Pri tome etimologija osnovnih glagola uglavnom ostaje nepoznata. Postoji jo{ jedno mogu}e tuma~ewe. na}o}oriti. naxoxoriti. ÅSBM 7:282. na~e~-er-iti se : na~e~-iti se. tako metateza ove vrste mo`e biti obja{wewe za „neregularneŒ fonetske likove (sa izostankom palatalizacije guturala ispred e. nayog-er-iti : nayog-iti . ovim oblicima iskazuju se jo{ i zna~ewa „natrpati. na~u~uriti)588.od odgovaraju}eg osnovnog glagola (npr. „nadi}i (se). i). O reduplikaciji v. tako da to drugima smetaŒ. mogu tuma~iti i kao reduplikacije (npr. osim na predlo`eni na~in. na~o~-er-iti : na~o~-iti se). 588 Up. Navedeni glagoli pokazuju veliku varijantnost oblika i likova i uneti su u rad kao ilustracija procesa fonetskih transformacija kojima podle`e ekspresivna leksika. naslagati bez redaŒ. . kao tvorevine obrazovane pomo}u elementa -er. na~a~urácca.

ukeke}iti seŒ. ispru`iti se. pa da }e{ se sa tu iskeke~it Vasojevi}i (Stijovi} 1990). (ibid. œizvaqivati se i le{karitiŒ: Ni{ta ne radi. gorditi seŒ Uskoci (Stani}) za-ke-ke~iti „ponosito. zakeke~iti œnamestiti vrat i glavu kao jarac pred borbuŒ.) is-ko-ke~it se pf. pa }e vam biti svima dugo i {iroko Piva (Gagovi} 2004). skeke~iti se „sabiti se. pej. no se po cijeli dan keke~i po kau~ima Vasojevi}i (Stijovi} 1990) is-ke-ke~iti pf. „i s k r i v i t i s eŒ. ukrutiti seŒ (RSA). {ta si se tu iskeke~ijo?. iskeke~it se „opru`iti se. koko{ i sl. paralela. isprsiti se. œnaglo umreti. „pastiŒ. oholo dr`awe. razba{kariti seŒ Uskoci (Stani}). œvr}i na le|a. isturiti (bradu ili koji drugi deo tela)Œ. cr}iŒ: Iskeke~ila se ptica. „UMRETI. CR]IŒ ?ke-ke~it se impf. od zime Nik{i} (RSA). uko~iti seŒ id. stisnuti seŒ Uskoci (Stani}) u-ke-ke~iti se / ukeke~iti se pf. œnaglo umreti. opru`iti seŒ: Di` se. iskriviti se.252 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 19) KE^ITI 19) KE^ITI589 a) „(IS)KRIVITI SEŒ. zakeke~iti se „zauzeti ponosito. œprsiti se. . izvaliti seŒ. pru}iti se. kao i wihovih varijanata odn. IZVALITI SEŒ. iskeke~iti se œkomotno le}i. biti u kosom polo`ajuŒ Piva (Gagovi} 2004) s-ke-ke~iti pf. cr}iŒ: Ne dam ti pare. oholo di}i. u ovom poglavqu materijal }e biti izlo`en kao u poglavqu vrqati. „PRSITI SEŒ ?ke-ke~iti se impf. fig. œpru`iti se nepomi~no. œuginuti. iskeken~iti „i s k r i v i t i. œukrutiti se. „v. „biti u le`e}em polo`aju. deformisatiŒ Leva~ (RSA) na-ke-ke~iti se pf. pona{ati se oholo. œpraviti se va`anŒ Ro`aje (Had`i}) 589 Zbog brojnosti potvrda vezanih za ovaj glagol. oboritiŒ. pej. izvaliti se. uko~eno (obi~no o le{u)Œ Tre{wevo. cr}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) b) „ISPRE^ITI SEŒ. „OPRU@ITI SE. „n a k r i v i t i s e. œkrepatiŒ: Dako Bog da da se {to prije iskeke~im.

(ibid. ruku i sl. para se. namestiti se kao za fizi~ki sukobŒ Zagara~ (]upi}i 1997) na-ko-ke~iti se pf. iskriviti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002).. natovariti. prezr. iske~iti se œi z v i t i s e . za~u|eno. ispre~iti se (zaklawaju}i drugima pogled i sl. zatvoriti sobom prolaz. œprave}i se va`an zauzeti sme{nu pozu. na~initi komi~an gestŒ Vojv. œizvinuti. izbo~iti (se). hvalisati se. prtiti. 590 Primer je iz jednog beogradskog dnevnog lista iz 1894. natovariti se. u v r n u t iŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). nositi te{ko bremeŒ Uskoci (Stani}) do-ke-ke~iti pf. „stati (ispred nekoga). be~iti. „TEGLITIŒ ?ke-ke~iti impf. „staviti premnogo kakvog tereta na nekoga ili ne{to. ke~it œi s k r i v q a v a t iŒ: Cuja{ ‰quqa{Š se na sto~i}u i ke~i{ ga id. iske~it „u v i n u t i . œrazmetati se. „iskezitiŒ: One ga izdaqe gledaju. (Bojani}/Trivunac 2002).. œstajati u nagnutom. pretovariti seŒ id. {epuriti seŒ CG (RSA). iskriviti nogu. krivostrano ili iske~eno. (ibid. „NATOVARITI SEŒ. doneti jedva se kre}u}iŒ id.. istoke~io se na putu opozicionim listovima590.) na-ke-ke~iti pf. „nositi s mukom. (ibid. i s k r i v i t i s eŒ: Kada {ilo ili kroj ne iza|e u redu.. to }e re} kad je . i {ije opet iznova Poqica (RSA). natovaritiŒ.OSNOVE: 19) KE^ITI 253 is-ke-ke~it (se) pf. keke~iti „tovariti sebi na le|a te`ak teret. iske~it se œi- zvinuti se. prikraja .) u-ke-ke~iti / ukeke~iti pf. nakrivqenom polo`aju (o brodu)Œ Dubrovnik (RSA). (ibid.. teglitiŒ Lika (RSA. pa samo iske~e zube BiH (RSA). nakeke~iti se „staviti na sebe prete{ko breme. œistovaritiŒ id. œdoneti ne{to te{ko. (RSA) v) „TOVARITIŒ. œispre~iti se. godine. œ(o~i.)Œ (RSA). œisturiti (se).) is-ke-ke~iti pf. o~ima) gledati {iroko otvorenih o~iju. œpraviti se va`anŒ Uskoci (Stani}) iske~iti pf. silovati. . uprtitiŒ id. RJA). ke~iti se „keziti seŒ.Œ: Iske~ijo san vrat od le`awa Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002).) è ke~iti impf. naguzitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) is-to-ke~iti se pf.. uspraviti seŒ: Takav jedan kabadahija . roga~itiŒ Du~alovi}i. „staviti breme sebi na le|a. kida. „kezitiŒ. nakoke~it œnagaziti.

œhvatati rukama kogaŒ Vojv. ne{toŒ Ma~va (gra|a ERSJ) is-ko-ketiti. iskeketio u wu. œupiqiti o~ima u nekoga. zagledati seŒ: On se. te{ko oboletiŒ.. œn a k r i v i t i s e . *quetus (Skok II 76–77).v. . impf. rus. stegnutiŒ: Uke~ili su ga izme|u jasala i zida Uskoci (Stani}). 593 Za odnos zna~ewa „smrznuti seŒ i „umretiŒ up. nake~it œn a k r i v i t i . pa ne skida o~i dva sata Kolubara (gra|a RSA) u-ke-ketiti pf. œumreti. koje Skok smatra denominalom od it. Keti on unutra . Skok izvodi glagol ke~iti „biti. „izvrnuti se na le|a. œumretiŒ. nake~it œstaviti ne{to tamo gde ne treba. ispre~iti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) raske~it pf. dobiti (ne{to od koga)Œ: Jedva son dug od wega iske~i Brusje (Dul~i}i 1985). „biti u uspravqenom polo`aju uz drvo. œzaturiti se na naslon stoliceŒ Uskoci (Stani}) is-ko-ke}iti se pf. (RSGV). 592 S obzirom na semantiku i areal. œizgu`vati se. (RSGV). ke~at ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „razapetiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988)591 VARIJANTE / PARALELE: is-ke-ketiti se pf. n a h e r i t i seŒ Banija (RSA). odmah se iskeketio — Kad ~ovek udara `apca. nake~it se œstati negde (kome ili ~emu) na put. ~ekati. ~amitiŒ: Starac pred ku}om keti (~ami) Bosna. n a h e r i t iŒ Brusje (Dul~i}i 1985). œpritesniti.Œ. sve do svanu}a Zaostrog (RSA). bez ikakvog obja{wewa (id. uneti se u lice kod sva|eŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) nake~iti se pf. s. (RSA)592. ispru`iti seŒ: Kako ga je zviznuo. ke~it „nogom udariti. œukrutiti se. Glagol ke~iti u zna~ewu „hvatati kod igre loptuŒ samo pomiwe. uke~iti „u igri plovkawa pogoditi svojom plovkom u saigra~evuŒ. cheto < poznolatinskog quietus < vlat.. stoci)Œ. opet. tu}iŒ od uzvika kec kojim se teraju koze (Skok II 72 s. te{ko da je u vezi sa formalno bliskim ketiti „ne raditi ni{ta i{~ekuju}i da se ne{to ~uje ili dogodi. iske~it œte{kom mukom istrgnuti. is-ko-katiti pf. iskeketiti se „iskeziti se u nekoga. œulovitiŒ: Uke~ijo sam ribu pod oni kamen.254 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI iske~it se „izbe~iti se. zakoø urdiØâsà „umreØiŒ (Gorà~eva 1988:63–64). kec1). {utnutiŒ. gde mu nije mestoŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). ke~iti se œizazivati nekoga da se sva|aŒ ^enej (Mari} 2002). i{~ekivati. uginuti (o ~oveku.v. `ivotiwi. a on se iskeketi Vojv. „iskola~itiŒ (RSA) u-ke-ke}iti se. istegliti se (o ode- lu)Œ. us-ke-ke}iti se : us-ke}iti se pf. ke~iti2). n a g n u t i s e . œiskriviti seŒ id. „zanemo}i. zid i sl. smrznuti seŒ Zlakusa (RSA)593 591 Nije jasno spadaju li ovamo i oblici ke~iti œdo~ekivati loptu koja leti kroz vazduh i uhvatiti je pre nego {to padne na zemquŒ.

„le}i. ra{irenih noguŒ. izvaliti seŒ. pogrd. -kle~iti). Jedina razlika je u tome {to glagol ke~iti zbog svog fonetskog lika ne mo`e biti praslovenski. otegnuti seŒ. cr}i (o `ivotiwi)Œ id. dovode}i ga u vezu sa ke~iti „nosati. i zajedni~ka osnovna semantika „kriviti seŒ. œosoba koja se pravi va`na li~nostŒ. i konstatuje da je u pitawu nejasna onomatopeja (Skok II 72 s.-h. ke~ „glavna karta. jeziku na{li primeri za ovakvo ispadawe l). cr}iŒ. ukrutiti se smrznuv{i se. Sa ova dva glagola povezuje ga. Da nije ova dva posledwa prefiksa. i paralelnost u razvoju sekundarnih zna~ewa.v. kesiti1 (se)). pej. œuko~iti se. nastalu zamenom suglasnika s > ~ (Skok s. o la|i koja dugo vremena nakrivo stoji)Œ dovodi u vezu sa glagolom kesiti se „pokazivati zubeŒ. ukoka}iti seŒ Uskoci (Stani}) is-ko-ka}iti se. i otvorenost ka ekspresivnom prefigirawu. ke~a se „kre~iti se. ke~im se „krivo hodatiŒ izvodi se od kle~a se „stajati raskre~enoŒ ispadawem l. Iako ovakvo tuma~ewe sa formalne strane nije sasvim ubedqivo (pitawe je da li bi se i u s. . asŒ. „iskrenuti se. fig. ve} je verovatno nastao u periodu samostalnog razvitka s. „v. Skok ovaj glagol u zna~ewu: „iskesiti (zube)Œ. Od svih navedenih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo keke~iti „te{ko nositi ne{toŒ.) u-ko-ka}iti se pf. -le~iti) i kle~iti < *kle~iti (v.-h. œsmejati seŒ.moglo bi se pomisliti da su nastali reduplikacijom. mu~iti se nose}i decu u naru~juŒ (obe potvrde iz Like). odatle mo`da i keckati se „praviti se va`anŒ pored œpraviti ~udne pokrete u hoduŒ. jezika.OSNOVE: 19) KE^ITI 255 u-ko-ke}iti se pf. smrznuti seŒ id. „le}i na le|a. Ispred osnove ke~iti alterniraju prefiksi ke-. is-ke-ka}iti se pf. to-.) iskondra}iti se pf. pored formalne (fonetske) sli~nosti. zatreti seŒ Jadar (RSA) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol ke~iti. œkreveqiti seŒ Uskoci (Stani}). tretiraju}i ga kao jednu od wegovih varijanata. œkrepati. ke~iti2). Usko~ki glagol ke~iti se œpraviti se va`anŒ mo`da bi se mogao dovesti u vezu sa kec.v. Formalno i semanti~ki blisko bug. œumretiŒ. œistegnuti se. name}e se neodoqiv utisak da se glagol ke~iti na{ao na sredokra}i izme|u le~iti < *le~iti (v. za oblike sa ke. (ibid. œuginuti. œle}iŒ. sedeti nepristojno. (ibid. kriviti se. di}i sve ~etiri uvisŒ. ko-. œiskriviti se (u kakvoj bolesti. œkrepati. izvrnuti se (na le|a)Œ. œumretiŒ. kao keøam < kleøam (BER 2:349–350).

savijati seŒ > „ispru`iti se. koji se tuma~i kao kontaminat tur. oblika — kiken~a se œkriviti se. le}i. Nijedan od pomenutih varijantnih oblika nije registrovan kod Skoka. postoji i glagol koji je semanti~ki pandan s.c. Bjeleti} 2002:115–116. kope~iti se (v. teglitiŒ pripadaju razmatranoj leksi~koj grupi. ka}iti). podizati seŒ (BER 2:318). up. zatvoriti sobom prolaz. nalecati se (v. koji se tretira kao kontaminat glagola kikerà se i ke~a se (id. isØegnuØi se. ke}iti. -le~iti). up. „prsiti seŒ. Za sada se samo mo`e konstatovati da su ovi oblici neprozirni. ali zna~ewski razli~it glagol keke~a se œpewati se (s mukom)Œ. najverovatnije nastali kao rezultat ekspresivnog fonetskog transformisawa ishodi{nog glagola ke~iti (> ketiti.). pe~iti). za koji se ka`e da je nejasan (l. praviti grimaseŒ. Tako|e je zabele`en i glagol kike~a se œhodati raskre~eno. Na semanti~kom planu ocrtavaju se dve linije semanti~kog razvoja: a) „kriviti se. cr}iŒ. . izvaliti seŒ > „umreti.-h. I kona~no.256 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U bugarskom postoji formalno identi~an. nepristojnoŒ. katiti. kekelez œvevericaŒ i doma}eg ka~a (se) œpewati se. Nije jasno da li oblici sa zna~ewem „tovariti. b) „kriviti seŒ > „ispre~iti seŒ. ali da se i u wima dosledno sprovodi prefigirawe prema razmatranom modelu. uspraviti seŒ v. 357). Detaqnije o obliku istoke~iti se œispre~iti se.

pa ne mo` ni komin otvoriti Piva (Gagovi} 2004) 594 Oblike natoklije~iti i natokqe~iti. nadi}i. nagnuti se. koristi samo Nevesiwski. zakle~ijo si lampu. samo {to ne padne V. œnakriviti. pa ni{ta ne vidimo — Skloni se malo. koji bi mogli sugerisati druga~iji korenski vokalizam ishodi{nog oblika. naviti na jednu stranuŒ. œstaviti ne{to u neodgovaraju}i polo`ajŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) na-to-kle~iti / natoklije~iti / natokqe~iti594 pf. *kle-. . psl. zaklonitiŒ: Pomakni malo glavu. vidi{ da tek {to nije pala Pqevqa (RSA) na-~o-kle~iti pf. izdi}i se. nadneti seŒ: A on ti se nakle~i nada mnom. œstati negde tako da to drugima smeta ili zaklawa vidikŒ: Skloni mi se s vi|ela. na~okle~iti se „~u~nuti osloniv{i se na ruke i ostati u tom polo`ajuŒ Zlatibor. œizdi}i. pa ih mo`emo smatrati pseudojekavizmima. „nagnuti se. œnakriviti. a ono ga odno vetar V. P~elice (RSA). nestabilnoŒ: Na~okle~io se na stolicu. uzvisiti se (iznad nekoga.OSNOVE: 20) -KLE^ITI 257 OSNOVE: 20) -KLE^ITI 20) -KLE^ITI na-ko-kle~iti pf. pri igri prstena U`ice. œzauzeti prostor stvarimaŒ: Zakle~ijo tavan sa lijesom. uzdignutiŒ: Podnimi se na natoklije~ena koqena Nevesiwski (RSA). œnadneti se nad nekoga. nakle~iti se œnakriviti seŒ. œsesti nesigurno. natku~iti seŒ. npr. œnadneti seŒ. œnadneti seŒ. U potvrdi iz Pqevaqa u obliku natokle~iti javqa se obi~no e. zakle~ijo si put. naviti na jednu stranuŒ Uskoci (Stani}). Gorobiqe. œuzdi}i se. natokle~iti se / natoklije~iti se œnadneti se. {to si se tu na~okle~io?! Zlatibor. ne~ega)Œ: [ta si se natokle~io na tu ogradu. ne{to. œnarogu{iti seŒ Uskoci (Stani}) è na-kle~iti pf. œnakriviti seŒ. „postaviti ne{to uspravno tako da stoji nestabilnoŒ: Na~okle~ili nekako ko{ar~e. œnarogu{iti seŒ Uskoci (Stani}). kinu jatagan pa zavika (RSA) za-kle~iti pf. P~elice (RSA). gledaju}iŒ: Na~okle~iti se zna~i nadnijeti se nad nekoga ili nagnuti se na noge i na ruke pa u ne{ta gledati. „zagraditi sobom prolaz.

nadi}i ne{toŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol -kle~iti < psl. nadi}i kako biloŒ. up. ispre~iti (se)Œ.258 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VARIJANTE: na-~o-kle{iti pf. „staviti u neodgovaraju}i polo`aj. (ibid.). i ESJS 5:316 s. na~ok(l)e{iti se „nadi}i se. œnaku}eriti se.v. Skok ne registruje nijedan od ovih oblika. 23:156). Osnovna semantika ovih oblika jeste „nakriviti. nakle~iti. na~ok(l)e{iti „natkriliti. nagobeqiti „postaviti. Oblik sa prefiksom ko. *natokle~iti. starinu). a zatim i k > g (-gle{iti).-h. izgraditi i sl. potvrde rekonstrui{e psl. U varijantnim oblicima do{lo je do modifikovawa osnovnog -kle~iti prelaskom ~ > { (-kle{iti). *kle~iti (ÅSSÀ 10: 29). œslabo. U ÅSSÀ se samo na osnovu s.) na-~o-gle{iti pf.-h. zakle~iti. to-. kle}i). korelativan sa *kle~ati (id. œpodi}i. jeziku sa~uvao samo u prefigiranim oblicima. {to na isturenom. uzdignutiŒ. (ibid. nadi}i seŒ: [ta si se na~okle{ila tako rano? id.v.nije notiran u ÅSSÀ (oblik sa ~o. n a k l e ~ i t i s e. ~o-. nagnutiŒ. Ispred osnove -kle~iti alterniraju prefiksi ko-. Skok II 93–94 s. na~okle~itiŒ Gorwi Milanovac (RSA). na~okle{iti se „ustati veoma rano ujutro. koji se u s. odakle su se razvila zna~ewa „nadnetiŒ. . pridi}i se stoje}i nesigurno na nogamaŒ. œnesigurno krenuti da se ne{to radiŒ id. uz napomenu da je starina oblika problemati~na (id. „nadi}i. „v. nesigurnom mestuŒ.ionako nema psl. kle~ati. up. up. 28–29. nesigurno strpatiŒ Uskoci (Stani}). nakriviti nasloniv{i jedno na drugoŒ.

. nale~iti se „pewati se nekud odakle se mo`e lako pastiŒ Ozaq (Te`ak 1981) na-lecati se impf. „stavqati ne{to na neprikladno mesto. te se ne mo`e pro}i CG (RSA) is-ko-le~iti / iskolije~iti596 „i s k o l a ~ i t i. sagiba595 U RJA nema. Oblik iskele~iti „i{~upati. ka da e bole`qiv Lika (RSA) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol -le~iti. *le-. „zakloniti sobom prolaz. . izbuqiti (o~i)Œ: Iskole~ih o~i ~ekaju}i neprestano na vas (RSA)597 ?na-ko-le~iti „zaokupiti. koji je u s.v. koji bi mogao sugerisati druga~iji korenski vokalizam ishodi{nog oblika. opru`iti seŒ Piva (Gagovi} 2004) è za-le~iti pf. prepre~iti. 597 Nije sigurno spada li ovamo oblik iskolijen~iti „izvu}i. Grabovac (Kosor 1979:41)595 za-ko-le~iti pf. spopasti (nekoga)Œ Kupinovac (RSA) is-to-le~iti se pf. jeziku sa~uvan samo u prefigiranim oblicima. izvaditiŒ: Iskele~io mu zdrav zub mjesto bolesnog Hrv. zale~iti. up. zapre~itiŒ: Zakole~io. le{karitiŒ: Mi radimo. koji Skok smatra turcizmom < tur. psl. o~ito se radi o sekundarnom „jatŒ. spasti iz neprilikaŒ (RSA). Ono se javqa u iterativnim obrazovawima sa e < e. „le}i opru`eno. kolce „~uperakŒ (Skok II 73 s. zalije~ijo si wime tavan Piva (Gagovi} 2004) na-le~iti impf. (RSA) verovatno stoji u vezi sa iskele~iti „izdrmati za koseŒ < kele~ „kosa otrag glaveŒ Lika. kele~). 596 Ovaj oblik. „izle`avati se. nale~iti. „stati nasred puta.OSNOVE: 21) -LE^ITI 259 OSNOVE: 21) -LE^ITI 21) -LE^ITI bo-le~iti se impf. te trondali i baqezgali {to im je samo na usta izlijetalo BiH (RSA) ba-le~iti se „rugati seŒ F. prolaza. zale~ijo si qudima put. odakle mo`e pastiŒ. Osnovno zna~ewe ovog glagola bilo bi „savijati. Ukoliko je on zaista realno posvedo~en u jeziku. prilazŒ: Po{eni se. „izbo~iti seŒ Qe{tansko (Te{i} 1977) ?is-te-le~iti se pf. najverovatnije po analogiji sa iterativima u kojima prvobitno e du`ewem zakonomerno daje e.. koji su se u tomu bole~ili i {prndali . œzatrpati ne~im odre|eni prostorŒ: Nosi otle samarinu.-h. a Marko se naleca. u RSA je dat bez primera i bez izvora. œpodsmevati seŒ: A znam mnoge.

st~e{. spopasti (nekoga)Œ Pla{ki (RSA). *leknoti (ÅSSÀ 15:61–62). dijal.-h. to-. tromŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993). psl. lecati se „ne biti posve zdravŒ (Vuk. *leganã (ÅSSÀ 14:181–183). Oblik nakole~iti „zaokupiti. up.„savijati.u osnovi govorio bi da je ovaj oblik pre u vezi sa psl. Skok II 280–281 s. usleci „umretiŒ (v. Oblik istele~iti se mogao bi se dovesti u vezu sa nalecati se „izle`avati se. o{lekna „iscrøsØi seŒ. *le~iti (se).. zapravo. *lekati (se). RJA). lecati. pored sln. up. „bolovati. RJA). isko{en (o vezu)Œ (RSA). bolovatiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). sinonimno nak o lesiti „zaokupiti. ugnuti po srediniŒ (Be}kovi}. sa prefiksom -to. SemanØi~ki model „sagibati se. kolo). 73). ESJS 7:417 s. up. u obliku iskole~iti. Lika (Ajxanovi} 2002). spopasti (nekoga)Œ svojom semantikom nagiwe ka denominalima opkoliti. Petqova konstatuje da se zna~ewe ovih oblika regularno razvija od prvobitnog „sagibatiŒ i ukazuje na semanti~ki i genetski bliske oblike: bug. te-. navezati se. U istoj poziciji. i s. Wegovo zna~ewe smatra se rezultatom razvoja „savijati seŒ > „bolovatiŒ600 > „izle`avati seŒ (ÅSSÀ 22:166)601. Lele. uslek „malo slabo novoro|en~eŒ. *lek. œuvijen po srediniŒ Kordun (gra|a ERSJ).v. Jo{i}) < psl. zatezatiŒ (Petleva 1986:199). Petleva 1986:199. „len{tina. naleceti „naprezatiŒ itd. Kurkina 1980b:41–42. ulekwivati se impf. i z l e ` a v a t i s eŒ BiH (RSA). imenica bi se tvorbeno mogla . biti bolestan. „pogrbqen. lekav adj.v. Ispred osnove -le~iti alterniraju prefiksi bo-. *obsãleknoti). skoliti (v. ko-. Varbot 1972a:376. koji se svodi na psl. savijati seŒ > „biti bolestan.).v. samo oblik istole~iti se.Œ Vasojevi}i (Bori~i}) u vezi sa psl. u-lek-nuti pf. le{karitiŒ. u vezi sa psl. nalecati „natezatiŒ. Ovaj oblik se izvodi od psl.alternira prefiks ko-. *jâzle~iti sa umetnutim -to. „ukoso izveden. koja se naro~ito dosledno izvr{ila u ju`noslovenskim jezicima (ÅSSÀ l.260 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI tiŒ598. uleknut se œid. ~e{. *lekti. Dakle. ÅSSÀ 30:109 s.(Petleva 1986:199–200). *nalecati (se)599. odatle slekav „nespretan. *gyb. oblijekoliti „saleteti. uleknut adj.-h. navrsti seŒ.c.v. Nijedan od navedenih prefigiranih oblika nije registrovan kod Skoka. i ÅSSÀ 15 s. 598 Up. lewivac (obi~no o momku)Œ Lika (RSA. zgurenŒ Javorani (usmeno N.„sagibatiŒ i „pogibatiŒ (Petleva 1989:68–69). legan „lew ~ovek. le`iwati „provoditi mnogo vremena u neradu i le`awu. up. ba-. 601 Nije sigurno da ovamo spada i istele`nica f.. Suglasnik -`. lecati se. „uviti se. up. lewivacŒ < psl. ali ne jakoŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). 599 Oblik je istorijski identi~an sa *nalekati. *legati (se).vv. U etimolo{koj literaturi pomiwe se. *lekavãjâ (ÅSSÀ 15:61). sloviw. 600 Za ovo zna~ewe upu}uje se na s./ *lok. up. Skok II 126–127 s. i lecati „biti slabog zdravqa. od kojeg se razlikuje sprovedenom tre}om palatalizacijom *k > c’ posle e. umretiŒ {iroko je rasprostrawen. osleknã „umretiŒ. Potkozarje (Dalmacija).

Pomenuti prefiksi unose u glagole razli~ita zna~ewa. iskobe~iti „izbuqiti. v. izbuqiti (o~i)Œ. Oblik le`nica je posvedo~en. sa umetnutim -te-.ne raspola`emo adekvatnim tvorbeno-semanti~kim paralelama.OSNOVE: 21) -LE^ITI 261 Za oblike sa prefiksima bo-. iskovrqiti. mada je mogu} i druga~iji semanti~ki pomak: „izbacitiŒ > „iskola~iti (o~i)Œ. Zna~ewe oblika zale~iti. up. ali u drugom zna~ewu: „le`ajŒ. koja se ipak svode na osnovno „sagibati. iskola~iti (o~i)Œ. . U oblicima bole~iti se. izbo~itiŒ > „iskola~iti. up. up. ba. i{~evrqiti (v. gore (sve potvrde su iz CG). vrqati). krivitiŒ. realizovan u obliku iskole~iti. œredwa. zakole~iti „prepre~iti. Za pomak „iskriviti. zapre~itiŒ mo`da se razvilo pod uticajem sinonimnog i formalno vrlo sli~nog glagola zakle~iti. bale~iti se realizovano je zna~ewe „rugati seŒ (< „keziti seŒ < „kriviti seŒ). kriviti se „savijati seŒ. epidemijaŒ (RSA). œkreveqiti seŒ (RSA). pa je i predlo`eno tuma~ewe krajwe hipoteti~no. ra{~laniti na slede}i na~in: is-te-le`nica.

„mnogo istu}i. sa mesta. osakati}e ga Zagara~ (]upi}i 1997) is-te-mezati pf. udarati nogama i rukamaŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) is-tu-mezati / istumezati pf.Œ Piva (Gagovi} 2004). (ibid. nerazumqivo pri~ati. temezgati „id. œiz mesta. izlematiŒ CG. s prefiksom is-) „tu}iŒ: Svaki dan temeza ono nesretno dijete. isprebijatiŒ CG. (RSA) tu-mezgati impf. trupa~ke (o skakawu)Œ Ro`aje (Had`i}) VARIJANTE / PARALELE: te-qezgati impf. RJA) namezgati pf. œid. Vojv. œtu}i. œsva{ta pri~atiŒ: Ne teqezgaj cijelo jutro! Pro{}ewe (Vuji~i}) te-wezgati impf. œrastezati u posluŒ Ma~va (gra|a ERSJ) . izudarati. „istu}i.Œ. „dobro istu}i. œprevrtati nesa`vakani zalogaj u ustimaŒ: Mezgati ‰zna~iŠ . „onaj koji brbqa. BiH (RSA) na-te-mezati se pf. isprebijatiŒ CG. pa se sad `iv ne ~uje Piva (Gagovi} 2004) ?mezge adv. „istu}i. temezgat Vasojevi}i (Stijovi} 1990) is-te-mezgati pf. koji mnogo govoriŒ Piva (Gagovi} 2004) is-to-mezgati pf. „pri~ati koje{ta. daviti pri~omŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). izdovoqiti se udaraju}i nekogaŒ (RSA) tu-mezat impf. œsporo. (naj~e{}e u svr{enom vidu. Lika. dosadno. „dobro istu}i. izudarati. œid. Lika. izmlatiti. udaratiŒ Piva (Gagovi} 2004) te-mezat impf. izmlatiti. izlupatiŒ CG (RSA) è mezgati impf. BiH (RSA). „istu}i.) te-mezgalo n. i{ibatiŒ: Namezgala mu je guzicu. „tu}i. govoriti nepovezano i besmislenoŒ Uskoci (Stani}). „ispri~ati kakvu bezna~ajnostŒ Uskoci (Stani}) u-te-mezgati „ubitiŒ: Utemezga}u ja wega qemezom id.Œ. slabo gristi vaqaju}i jelo po ustima (RSA.262 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 22) MEZ(G)ATI 22) MEZ(G)ATI te-mezgati impf...

(ibid. 602 Budu}i da je u istom izvoru zabele`en glagol tewezgati. (ibid. œpri~alica. napri~atiŒ id. Na osnovu s. œpipav ~ovekŒ Gru`a (Stevovi} 1969). srodno slov. (ibid. uz napomenu da se mo`da radi o lokalnom obrazovawu ( ÅSSÀ 18:225–226. mezga. mezgati (kome se prikqu~uje oblik sa druga~ijim akcentom — mezgati œprevrtati nesa`vakani zalogaj u ustimaŒ) i sln. nestabilnoj podloziŒ rekonstrui{e se psl. „pri~ati koje{ta.v.i dovodi ga u vezu sa mezgati. œonaj koji sporo jede ili raste`e kad govoriŒ id. dangubaŒ id. izrugivati se.) · Glagol mezgati. pu{tati vlaguŒ. bez voqeŒ Kordun (gra|a ERSJ) temqezgalo n. (ibid. up. Skok tuma~i kao denominal od mezga „sok u drvetuŒ (Skok II 417–418). zgwe~itiŒ. 603 Kao semanti~ku paralelu autorka navodi engl. sprdati seŒ. *mezgati < *mezga. . mash „izgwe~iti.) ?te-qe-mezat impf. 28:63 s. izudaratiŒ. mo`da je u pitawu {tamparska gre{ka. Dakle. lupetatiŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ble-mezgati pf.) trpqezgati impf. mezgati „i}i po mekoj. (ibid.) trmqezgati impf. „{aliti se (neumesno). œpri~ati koje{tarijeŒ: Teqemeza{e ne{to Jovica.) na-ble-mezgati „napri~ati. Od navedenih prefigiranih oblika u literaturi se pomiwe samo istomezgati „istu}i. ogovaratiŒ Unac (Jovi~i}) trpqezga f. œbiti vla`an. s-te-wezgalo œonaj koji ne{to sporo radi. „dovoqno se na{aliti }askawem. œotezati u govoruŒ id. nabrbqatiŒ id. „zapri~ati se iz sveg glasa.) iz-ble-mezgati „ispri~ati koje{ta. ~ije je osnovno zna~ewe „stvarati mezgru.-h. œjesti. ni{ta mu nijesam razumqela Zagara~ (]upi}i 1997) nateqemezat se pf. œlupetatiŒ. tra~araŒ. wegova izvedenica bi trebalo da glasi tewezgalo. govoriti ili raditi sporo. (ibid. œbrbqati. *obmezgnoti). œgwavatorŒ.OSNOVE: 22) MEZ(G)ATI 263 te-wezgalo n. u kojem Petqova izdvaja element -to. i id. gorenavedene potvrde.) ble-mezgati impf. bez obzira na nepodudarnost zna~ewa (Petleva 1980:67)603. œbesposli~arka. koji se te{ko nakawuje na posaoŒ Lu`nica (]iri} 1983) ta-wezgalo ‰sic!Š œspora osoba koja obi~no dosa|uje nezanimqivom pri~omŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983)602 temqezgati impf. brbqawemŒ id. *mezg-. biqni sokŒ. (ibid.v. koje pomiwe Fasmer II 593 s. zalupetetiŒ id. up.

œbiti vla`an. . bitiŒ. mo`da bi se oblici sa zna~ewem „udarati. Sa formalne strane postavqa se problem lika -mezati (posvedo~enog samo u oblicima sa zna~ewem „tu}iŒ) koji. lupetatiŒ (RSA). tu}iŒ koje se javqa kod oblika namezgati. raspalitiŒ (RSA). up. Takvo zna~ewe nije. a sekundarni korenski vokali e i e obja{wavaju se ekspresivnim karakterom glagola ( SEK III 237–238). œmuqati. tu}i. mlatnuti. U svetlu iznetih ~iwenica name}e se i pretpostavka da je u razmatranoj grupi leksema do{lo do preplitawa etimolo{ki razli~itih oblika koji su se pribli`ili zbog fonetske i semanti~ke sli~nosti. `vakati „zubima sitniti. tu}iŒ. pa ni etimologija oblika namezgati nije izvesna. me|utim. Neke od wih se 604 Glagol lupati realizuje i zna~ewe „brbqatiŒ (op. etimolo{ki se uop{te ne mora poklapati sa wim. mlatiti. mleti. Jedna od mogu}nosti je da se oblik temezati dovede u vezu sa s. mazati fig. lupati „tu}i. potvr|eno za glagol mezgati. gwe~itiŒ. *mazati. up.264 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Semanti~ka strana predlo`enog re{ewa zahteva podrobnije obja{wewe. Ovako posmatrano. mash „izgwe~iti. muqati jelo po ustimaŒ > „brbqatiŒ. utemezgati „ubitiŒ. razg. Za ovo se kao paralela mo`e navesti ka{. mezgnoc „udaritiŒ koje se u krajwoj liniji svodi na psl. 210). Druga mogu}nost je da se oblik -mezati protuma~i kao ekspresivna varijanta od mazati. tu}iŒ koji u osnovi imaju -mezgati mogli tretirati kao sekundarni u odnosu na one sa -mezati.(na {ta ukazuje semanti~ka i tvorbena identi~nost glagola sa -mezati i -mezgati u osnovi). mleti hranuŒ > „govoriti besadr`ajno. nalupati se „najesti seŒ (Vlaji}-Popovi} 2002:176. up. mlatiti. lematiŒ. pu{tati vlaguŒ. koja bi uspostavila vezu izme|u zna~ewa „`vakati. 213. 202)604. meznoc. muqati jelo po ustimaŒ i „udarati. „`estoko udarati. zgwe~itiŒ). Analizirani oblici sme{teni su u kontekst svojih varijanata ili paralela koje su etimolo{ki jo{ neprozirnije.-h. Tako|e je logi~an i pomak „`vakati. Problem predstavqa zna~ewe „udarati. mora se pretpostaviti semanti~ka me|ukarika „gwe~itiŒ (na koju ukazuje i Petqova pomiwu}i engl. up. cit. i u tom slu~aju on bi se tvorbeno ra{~lawavo na slede}i na~in: tem-ez-ati. Zna~ewe ishodi{nog mezgati œprevrtati nesa`vakani zalogaj u ustimaŒ moglo bi se tretirati kao sekundarno u odnosu na „stvarati mezgruŒ. ut e mati „ubitiŒ ( Bory s 1981:27–29). Da bi se ono objasnilo. maznuti „jako udariti. ako nije nastao od mezgati gubqewem -g. mezgnoc.

ukr. „najesti se preko mere. srodno sa lit. pod uslovom da je ovakvo tvorbeno ra{~lawavawe ta~no (v. koje jo{ jednom pokazuje vezu izme|u zna~ewa œudaratiŒ i œjestiŒ. odatle (prema temezgalo) > temqezgalo.pre{lo je u tr.Œ607. ba-qezgati. blr. Skok s. mrqaviti (RSA). verovatno denominalom od qemez m. U obliku te-qe-mezat kao da je realizovan tvorbeni model œprefiks + element sa likvidomŒ608. ali joj se ni{ta ne mo`e. tewezgalo./ *blêu.Œ. a s druge — tewezgati606 (mq > w). ølàvuzgacâ „id. ~equzgati s. neume{an ~ovekŒ. slabo i bezvoqno jestiŒ. 606 Up. gwevzgalo „nesre|en. ipak i oblike kao gwav-ezg-ati „gwavitiŒ.(vokalno r alternira sa vokalima u ekspresivnim prefiksima. poq. Razvojem korenske grupe *me > mje > mqe mogao je nastati oblik temqezgati koji je. 607 Oblici se svode na ie.koja je i u blävaØi.). s jedne strane dao teqezgati605 (mq > q).OSNOVE: 22) MEZ(G)ATI 265 ipak mogu objasniti fonetskim promenama. osnovu *bleu. stewezgalo. œsporo i bezvoqno govoritiŒ. bljuzgati). „duga~ka motka koja se stavqa na slameni krov ili na seno da ih {titi od vetraŒ Zagara~ (]upi}i 1997). balanzanje. up. 608 Ako nije u neposrednoj vezi sa qemezat impf. Za inicijalno ble.v.v. ~V-. upro{}avawem mq. i primer iz Uskoka: Utemezga}u ja wega qemezom. 605 Up. . „tu}iŒ: Svaki dan je qemeza otac. mrq-ezg-ati „sporo. tawezgalo.v. na`derati seŒ Mora~a (RSA). U obliku trmqezgati inicijalno te. kolebati se : krleba se). blevyzgoti „nepristojno govoritiŒ (ESUM 1:206 s. blevuzniØi „govoriti glupostiŒ. blevezgoti. pej. up. blewazga} „id. Ovamo i naqemeziti se pf.u ble-mezgati uø. up. bläzniØi.

„tvrd. smra~iti se. pojedi ne{to Pro{}ewe (Vuji~i}). oskudevati. namra~iti se. komra~iti œ{tedeti na hraniŒ: Ne komra~i. natu{titi se (o nebu)Œ (RSA) na-to-mra~iti se œsmra~iti se. ma daj! Lika (RJA). komra~it œsticati ne{to s mukomŒ [umadija (Grkovi} 1982) s-ko-mra~it pf. „mrgoditi se. œoskudan. sivatawe sve to ~e{}e a orqavina groma sve to ja~a Poqica (RSA) ?na-su-mra~iti se „namr{titi se. œbiti siroma{an. „siroma{an.266 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) na-ku-mra~iti se pf. mra~iti se pred ki{uŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) è na-mra~iti se pf. skomra~no / skomra~no adv. nebo se nakotumra~ilo. oskudnoŒ (RMS) {ko-mra~iti impf.)Œ (RSA) ko-mr~it se impf. smrknuti seŒ (RSA) mr~iti se impf. n a m r a ~ i t i s e.) ko-mra~an adj. „{krto. RJA). œte{ko `iveti. skomra~iti / skomra~iti œid. tvrdovati. œobla~iti se. œste}i ne{to s mukomŒ id. namr{titi se. nastumra~ilo. namrgoditi se. zast. bedanŒ (RSA) sko-mra~iti impf. pa opet uvedrilo kao u pu~inu qeta (RSA) . oskudanŒ. Gru`a (Stevovi} 1969). {krtaritiŒ (Vuk. „skomra~iti. namra~iti se œnamrgoditi se. mrgoditi seŒ (RSA) ko-mra~iti impf. smrknuti se (o nebu)Œ: Mrki oblak sve to vi{e prikrilija. natu{titi se. kuburitiŒ (Vuk. (ibid. namrgodilo. natmuriti seŒ: Nena-ko-tu-mra~iti se „naobla~iti se. natu{titi se (o nebu)Œ Uskoci (Stani}). skomra~an / skomra~an adj. natmuriti seŒ. qutwe itd. namrgoditi se (od nezadovoqstva. `ivotariti. RJA). biti tvrdŒ: [ta tu {komra~i{ (dramoseri{). œnamrgoditi se. mr{titi seŒ. œnaobla~iti se. {krtŒ.Œ. natu{titi seŒ Uskoci (Stani}) na-tu-mra~iti se „natmuriti se. oskudevatiŒ. œnaqutiti seŒ BiH (RSA) na-stu-mra~iti se „smra~iti se. Qe{tansko (Te{i} 1977) o-{ko-mra~iti pf. {tedqivo. „pri{tedetiŒ Piva (Gagovi} 2004) {to se jutrom nebo navunilo. œmr{titi se. RSA. œtvrdi~iti. „prekriti se tamnim oblacima. smrknuti seŒ. patiti se.

110). Od svih navedenih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo nakotumra~iti se. Glagolski oblici se ne pomiwu u BER-u.(ÅSSÀ 23:177–178)609 i *nas(ã)tumor~iti (se). œpasti u agoniju. (s)tu-. ili izvedenica istim prefiksom. v. `ivotariti. prenosno i o ~oveku)Œ. zaspatiŒ. id. namr{tenŒ Rodoøi (Stoè~ev 1965). „zanemo}i. oskudevati. problematizuje se starina rekonstruisanih oblika. cicija{itiŒ koja su. mrknuti). za koji se ka`e da je u vezi sa ØemeruØ (BER 1:614). Drugu celinu ~ine oblici sa zna~ewima œte{ko `iveti. I zaista. oskudevatiŒ i œtvrdi~iti. up. „pasti u san. U ÅSSÀ se. Iako element tu nije bli`e odredio. v. koji se tuma~i kao izvedenica prefiksom na. na-po-tu-mra~iti se „namr{titi se.v. za koji se predla`u dva re{ewa — izvedenica prefiksom na. Prva obuhvata oblike objediwene zna~ewem œnaobla~iti se. dijal. kao i pridev napotumra~en „namrgo|en. kuburitiŒ (RSA) is-ko-mr~iti pf. naØumuru~vam sa „mr{titi seŒ. *mor~iti (se). ali od glagola *sãmor~iti.(ku-) nije registrovan u ÅSSÀ. Oblik sa prefiksom ko. œte{ko `iveti. sa umetnutim elementom -(s)tu-. dok se pridev izvodi od neposvedo~enog glagola *zaØemeru~a se < *zaØemeruØ~a se. me|utim. U oba slu~aja. Skok je naslutio wegovu prirodu i funkciju. to-. *mâr~iti (se).(id. ra{~lawuju}i ga na redak prefiks ko. semanti~ki (a verovatno i tvorbeno) blisko bug. „cicija{itiŒ Mokrin (Rajkov 1971) za-{ko-mr~iti pf. glagola: *natumor~iti se. 21:129) alterniraju prefiksi ko-. zakovrnutiŒ CG (RSA) {ko-mr~iti impf.od glagola *mor~iti se. samo na osnovu s.od *mor~iti se. Skokovo tuma~ewe je sasvim ispravno. patiti se. On u glagolu izdvaja pro{irewe -kotu-. i zaØumuru~en „naobla~en.-h. sa umetnutim elementom -tu. ÅSSÀ 19:216–217) i mr~iti se (< psl. rekonstrui{u dva psl. u obliku na-ko-tu-mra~iti se do{lo je do aglutinacije prefiksa. potvrda natumra~iti se i nastumra~iti se. prili~no udaqena od osnovne semantike glagola mra~iti (se). natmuriti se (o nebu. .OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 267 ko-mr~iti impf. sa umetnutim elementom -to. namra609 Up. U prvoj grupi navedenih oblika ispred osnova mra~iti se (< psl. kod kojih je veza sa ishodi{nim glagolom (na)mra~iti se krajwe prozirna. dospeti u predsmrtni hropacŒ CG (RSA) · U okviru prezentiranog materijala izdvajaju se dve semanti~ke celine.(koji je u pridevu zamewen ~estim po-) i element tu. naØumuru~va sa „obla~iti se (o vremenu)Œ. na prvi pogled. namr{tenŒ. za koji pretpostavqa da je isto {to i to u najtomawe (Skok II 467–468 s. Stoga wihovo izvo|ewe od ovog glagola zahteva detaqnije obja{wewe. ku-.

komra~iti sa imenicom skomrah nije prihvatqiva iz nekoliko razloga. zbijawe grubih {alaŒ. za razliku od pomenutih ruskih izvedenica koje 610 Po{to su sve potvrde iz istog izvora. mo`da je u pitawu i {tamparska gre{ka. skomoroh. proste {aleŒ. pa je te{ko pretpostaviti da je mogao razviti svoju leksi~ku porodicu. smrknuti se (dawu)Œ (RSA). Do sada su predlo`ena tri razli~ita tuma~ewa ovih glagola. poq. varalicaŒ (RJA) u s. I tre}e. Oblik nasumra~iti se najverovatnije predstavqa denominal od sumrak (up. Skok ih poredi sa stsl. komra~iti. Oblik nastumra~iti se (pored dva ponu|ena tuma~ewa) mogao bi se tretirati i kao rezultat kontaminacije nasumra~iti se + natumra~iti se. 612 Skok istovremeno odbacuje Macenauerovo tuma~ewe da je u pitawu slo`enica s prefiksom ko. so-). up. obi{ena prilomqena tila Poqica (RSA)610. Gorà~eva 1974:130. smra~iti se. 613 Napomiwemo da ni sama ova re~ nema op{teprihva}enu etimologiju. iako je mogu|e da u istom govoru koegzistiraju ovakvi oblici. jedra u `ivotu. 1975:14–15). jeziku predstavqa staroslovenizam koji nije prodro u narodni jezik. natmuriti se (o nebu. re~ skomrah m. Me|utim. Prilikom etimolo{ke analize. ostaje nejasan prelaz h > ~ (umesto regularnog {).)612.268 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~iti seŒ: Dasina se zove velika kipina od ~ovika.v. napotumra~ena mrka pogleda. pamrak (Borys 1973:73. Fasmer III 648–649. Bezlaj III 281 s.v. rus.v. glagoli navedeni u drugoj grupi — skomra~iti i komra~iti — obi~no se razmatraju zajedno. skomoro{ni~aØâ „lakrdijati. Skok III 360 s. u krajwoj liniji. i imenica sumrak sadr`i arhai~an imenski prefiks su. namra~iti se. skamrec). onomatopejsko poreklo (od *skom-) zala`e se Lâvov 1974:109–112. Ujedno se zapa`a i izvesna specijalizacija oblika: nebo / pogled. na-su-muriti se „natu{titi se. Za pregled tuma~ewa rus. nebu)Œ (v. ali nevesela.c. opsenarŒ up.v. ukoliko bi se ipak dozvolilo izvo|ewe razmatranih glagola od imenice skomrah. skomoro{esØvo „lakrdijawe. Skok II 135–136 s. skomroch „praestigiatorŒ. Za weno drevno i. skomoro h „putuju}i muzikant. veza glagola skomra~iti. Prvo.613 Drugo. vremenu). rus. id. sumoran)611. SEK IV 276 s. rus.i mra~iti.< *so(Borys 1975:97. odaØle za-øa-moro~iØâ : moro~iØâ „naobla~iti se (o vremenu. 611 Uostalom. smatraju}i da ono semanti~ki ne zadovoqava. øamorok. skomoro{eskiè „lakrdija{kiŒ. pl. „~arobwak. ali up.-h. 132). up. koji mo`e alternirati sa prefiksom pa-. zbijati neumesne. citiraju}i Miklo{i~evo izvo|ewe ove imenice od langobardskog scamareis m. pri ~emu se drugi oblik naj~e{}e smatra posledicom pogre{ne deprefiksacije prvog (up. skomrahã. . „qudi koji vr{e sramotan posaoŒ (Skok l.

glagole na *skomati614. tvrdi~itiŒ (SEK l. tvrdi~itiŒ nije uobi~ajen. budu}i da je suponirani semanti~ki razvoj u potpunosti regularan. jo{ i skomicati œcvileti. koje se ovim tuma~ewem otvara. pa ni logi~an.c. skam`ec „tvrdi~itiŒ. pitawe za{to se svi navedeni s. skamrec „naricati.. ali druga~ije tvorbeno ra{~lawenom: *sko-mâr(~)-. semanti~ki pomak „opsenar. *skomãl’ati. *skomãliti. U tom svetlu trebalo bi detaqnije prou~iti odnos „onomatopejskogŒ *skom. < *skom-). brinuti seŒ.OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 269 pokazuju o~ekivana zna~ewa. koje su nastale naslojavawem daqih sufiksa. muzikantŒ > „te{ko `iveti.( a ne. tvrdi~itiŒ.). prema nekim tuma~ewima. da se onomatopejska zna~ewa razvijaju iz zna~ewa razli~itih radwi: „trqati. „onomatopejskeŒ leksike615. glagoli ukazuju na mogu}nost semanti~kog razvoja: „je~ati. je~atiŒ. hanâkaØâ „cmizdriti.). prosja~iti. budu}i da je vrlo ~esto „zvu~naŒ semantika zapravo sekundarna. . „se}i. 215). jadati seŒ > „tvrdi~itiŒ (Petleva 1972:214. vri{tatiŒ. up. recimo. pla~qivo uzdisatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) u svojstvu paralela ka{.-h. *skomãlati. skomaØi.-h. tako|e i kajk. *skamãziti itd. 73). skuliØâ „cvileti. strugatiŒ. sln. sliniti.*sko-mâr(c)-. autor svodi s. rezatiŒ. `aliti se na bedu. „kidati. `aliti se. 617 Tuma~ewe koje sledi ra~una sa upravo ovakvom glasovnom strukturom. {tektati. skomrcati. dijal. komr~iti. siroma{tvu. Postavqa se. `aliti se na beduŒ. glagoli svode ba{ na osnovu * skom-ãr. skomati. svode razmatrani glagoli. „derati. molitiŒ. skamzec „moqakati. Varbot 1988. -mam „~eznuti. daqe. me|utim. tvrdi~iti (zbog nema{tine)Œ (l.„stiskatiŒ. Bori{ razmatra oblike skomra~iti i komra~iti. na koje se.i „normalnogŒ *skom. i da li je sa tvorbenog aspekta realno postojawe pret614 Rekonstrui{e ga na osnovu strus. skamrec „moqakati. pla~qivo uzdisatiŒ616. prosja~iti. `udeti. skomlì „uzdisati. trpeti nema{tinuŒ > „{tedeti. skvi~ati (kao {tene)Œ. skomlä „vikati. brbqatiŒ. skmrcati „jecati. *skamãriti. lomitiŒ. {komutati „`evkati. jadati seŒ > „tvrdi~itiŒ. zadr`a}emo se samo na wegovim konkretnim detaqima. te da s. na podjednako mogu}u *skom-âr-?)617.-h. tuma~e}i ih kao kontinuante wegove sufiksalne izvedenice (*skom-ãr-). On smatra da je zna~ewe „tvrdi~itiŒ sekundarno. csl. 616 Up. cepatiŒ (op. jo{ i rus. skam`ec „id.c. Autorka s pravom poziva na krajwu obazrivost prilikom izno{ewa hipoteza o onomatopejskom poreklu glagola koji ozna~avaju radwe. `aliti se na beduŒ > „`iveti u bedi. naricati. Ostaviv{i ovom prilikom po strani na~elno pitawe tretmana tzv. cit. {kamutati (kao {tene)Œ (RJA). Polaze}i od krajweg onomatopejskog porekla svih leksema analiziranih u odrednici (*skomati. U semanti~kom pogledu nije problemati~no povezivawe oblika (s)komra~iti i sk(o)mrcati „jecati. v. 615 O tome podrobno v. tj. skomati. {komucati „nejasno govoriti.

a ne na ve} nekim drugim sufiksom pro{irenu osnovu. {krtaritiŒ. `aØâsà „sØezaØi. stegnuti seŒ (RMS). jedino Macenauer kratko komentari{e da se osnovno mra~iti se ipak semanti~ki razlikuje od svojih izvedenica. kod kojih je stvar semanti~ki i formalno potpuno jasna: na-ku-mra~iti se . zast. od *skom. skomra~iti upu}uje na stezati se. ipak.v. skomiØâ „stiskatiŒ618. otvorilo bi se i pitawe krajweg porekla ishodi{nog glagola *skomati. sØiskaØi. Ako bi se.„stiskatiŒ (tako Bruckner 494). komori} „kopkati. Kurkina 1981a:25–26). Formalnu potporu tvorbenoj segmentaciji *ko-mor~iti (Kurkina l. skomori} „postupati nedoli~no. ukr. vri{tatiŒ : rus. stezati. stisnuti se „postati {tedqiv.v. Bezlaj III 244–245 s. preturati. skomlä „vikati. na-to-mra~iti se. Ovo tuma~ewe ~ini se najprihvatqivijim. Tako i Skok l. `aØâ.-h. stegnuti se „podvr}i se strogoj {tedwi. kre`iØi „tvrdi~itiŒ (Varbot 1972:70–74). sciskliwy „{krtŒ (Petleva 1972:209). *kregã (*krega / *kre`â) „stisnuto. . {krØariØiŒ. tvrdi~iti.i osnovu mra~iti „obscurorŒ (v. up. razmatrani glagoli tvorbeno se ra{~lawavaju na prefiks ko-. *skom-ãr-c-ati? U s. koje ukazuju na pokretan karakter inicijal618 619 Za pregled razli~itih tuma~ewa up. ali upu}uje i na druga tuma~ewa. *skom-ãr-~-iti. i na semanti~kom planu. sko.+ mriti „mrijetiŒ. savijenŒ > „{krtŒ jedan od najrasprostrawenijih. Izvo|ewe na{ih glagola od *skom. skomirati „biti bolestan. prihvatilo ponu|eno tuma~ewe. pod uslovom da se prihvati tuma~ewe koje je za wega ponudila Kurkina. scisliwy. sln. budu}i da je semanti~ki model „stisnut. skomati. Autorka smatra da strukturu i poreklo ovog glagola rasvetqavaju dve lekseme — glu`.) pru`aju gorenavedeni oblici sa drugim prefiksima. strus. pri~iwavati zloŒ. stegnut. Nijedan od autora ne obrazla`e predlo`eno re{ewe. Kao tvorbena paralela glagola skomra~iti i komra~iti mo`e poslu`iti i glu`. up. jeziku se mogu na}i potvrde ovih sufiksa.c.„stiskatiŒ imalo bi sna`nu semanti~ku potporu. ograni~iti svoje tro{koveŒ. stiskati „stiskati. za ~e{. skràga < *(s)krega „{krtŒ od psl. rus. ali zahteva detaqnije obrazlo`ewe i na formalnom. tako|e rus. Prema tre}em tuma~ewu. koji Bori{ tretira kao onomatopeju.270 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI postavqenih dvostruko sufigiranih izvedenica: *skom-ãr-a~-iti. poq. Ve} se i u RJA s. Malinowski 1899:119. slabŒ619. Matzenauer 1881:188.c. sporo raditiŒ i ~e{. ali oni se naj~e{}e dodaju na prostu. na-tu-mra~iti se itd. neumesno. savijenoŒ. stiskivati se. skomirati „languirŒ < ko. dijal. scisáy. skomaØi. npr.

*mârknoti I. mr~iti „bojiti u crno. jadanŒ Zagara~ (]upi}i 1997). pohlepanŒ > „{ k r tŒ. `aliti seŒ (Iqinski./ *mork-. mr~it „~initi jadnim. `eqan)Œ > „onaj koji se trudi. onda treba objasniti semanti~ki razvoj koji je doveo do formirawa zna~ewa „te{ko `iveti. t e { k o ` i v e t iŒ: Ne `ivim. s i r o m a { a n. jedva podnositi `alost. 621 Up. 21 s. dijal.v. nesre}anŒ (RSA). dvnem. bedan. bolestan)Œ > „`udan. slaba{ak. nevoqaŒ.c. Semanti~ki pomak „biti mra~anŒ > „te{ko `ivetiŒ realizuje se ve} u okviru samog leksi~kog gnezda *mârk. mr~ilo „jad. mra~an / mra~an „tu`an. nesre}nim.vv.c. ve} su obi~no zastupqena dva ili tri zna~ewa (Petleva 1972:212). dosa|ivatiŒ. nesre}an. id. skomati „gemereŒ. morokovacâ „`iveti lo{e. dakle. nesre}anŒ Uskoci (Stani}). 620 Indikativno je da se i za glu`. mirkstu. mo`da i stind. kuburitiŒ > „tvrdi~iti. ~emeran. nesre}a. rastresitŒ (id. crn. Ovaj stari. Odmah treba naglasiti da se na praslovenskom planu razdvajaju dva homonimna leksi~ka gnezda *mârk. jadan. Qvov) (Kurkina l. uni{tavatiŒ. kvasiti. id. mra~an. o s k u d a n. skomori} nude potpuno ista tuma~ewa kao i za na{e glagole: veza sa rus.vv. kao osnova razmatranih oblika prihvati glagol *mor~iti.vv.). merkiu „`mirkati. mr~ni „crn.(Kurkina 1976:57)620. `uri. *morkati se). up. legitimno je pretpostaviti dva skoro podjednako mogu}a ishodi{ta zna~ewa „te{ko `ivetiŒ: „biti mra~anŒ i „biti vla`anŒ. mr~an „obojen u crno. lo{Œ. „jadan.)621. `edan (zavidan./ *merk. i da zna~ewe „te{ko `ivetiŒ u semanti~kom lancu obi~no prethodi zna~ewu „tvrdi~itiŒ (tako i Bori{ l. marcere „slabiti. skomoli}. 19 s.v. *morka I. treptatiŒ.„mrk. tamanŒ. taman.i na mogu}nost izdvajawa korena *mer. *mâr~iti (se) I. skomiØâ „bolovati. i Schuster-[ewc 1293 s. *morka II). let. skomoroh (Miklo{i~) ili sa poq./ *mir. . no mr~im. maurgins „jutroŒ. {krtaritiŒ. srp. jadikovati./ *mork. lat. up. mirk{ket. tu`no. merkti „vla`iti. oja|ivatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). revnostan.v. Shodno tome. namakatiŒ. tuguŒ (ÅSSÀ 19:233 s. jedno srodno sa lit. jadan. csl. got. tako|e blr. gwio. *mârcati I. ÅSSÀ 21 s. morsch „truo. mirk{et „`mirkatiŒ. *mâr~iti (se) II. zabrinut (sa`aqiv)Œ > „lakom. *mârcati II. vedskim markas „pomra~ewe suncaŒ (v. mirkti „vla`iti seŒ. Ako se. semanti~ki niz: „gladan (nedovoqan. Polazimo od pretpostavke da je redosled semanti~kih karika bio upravo ovakav.OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 271 nog s. {iroko rasprostraweni semanti~ki model ne realizuje se u potpunosti u svakoj konkretnoj re~i. merkti. *mârknoti II. 19 s. *morkovati I). stind. bedan. skamra} „zavijati kao pasŒ. merkiu. marqiv. a drugo sa lit./ *merk. budu}i da su nazivi za tvrdice naj~e{}e sekundarni i preneseni. nejak.(*merti) u spoju sa arhai~nim prefiksom *ko. marcayati „kvariti. rus.

*mãrkotati. 216–217 s. dijal. tavoreweŒ (Fasmer II 110–111). na koje se upu}uje. up.v. *mãr~ati. nezadovoqnik.v. *mor~iti (se)). mrkutati „ispu{tati glas ’mr’. koji se `ali na ne{toŒ (id. malodu{nostŒ. *mãrkoteti / *mãrkotiti (se). za-mrknouti „upiti vlagu i usled toga se deformisati (o drvetu). trpeti nema{tinuŒ > „{tedeti.v. morkoØa „nisko vla`no mestoŒ (tako|e i „neprijatan. gwavator. garaviti. 622 Up. rus. blr. 234 s. dosa|ivati nametqivim molbamaŒ (id. *mãrkota)623. up. me|utim. Nije iskqu~eno da je ovde do{lo do kontaminacije sa fonetski bliskim onomatopejskim glagolima. grditi. semanti~ki pomak: „onaj koji cvili. mraka „id. 244 s.v. *mãrkotati. *mãrkotati s jedne. iznuriti. zatamwivatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). halakati. izmu~iti.Œ (id. up. 21:135 s. `aliti se na beduŒ (> „`iveti u bedi. naricati. Autori neosnovano izvode zna~ewe „malodu{nost. 20:243 s. podsticati kowa da br`e ide uzvikom ’mra’Œ (RSA). bug. tvrdi~itiŒ). *mârknoti „mo~iti. melanholija. gwavitiŒ. mrãckam „zamakati ne{to u vodu ili drugu te~nostŒ pored sln. markota „cmizdravac. tavoritiŒ. Ovde je verovatno do{lo do kontaminacije kontinuanata *mãrkati. zepstiŒ. . v. kvasitiŒ. potmulo blejati (o ovcama i sl. naro~ito ~e{. vlaga u seoskim ku}ama posle mrazevaŒ. *mãrkati (*mârkati). mr~iti „govoriti. Za onomatopejske glagole v. *mârcati II). moro~icâ „neprestano moqakati. moro~iØi „dosa|ivati.)Œ Uskoci (Stani}). dijal. markota „id.v. brigaŒ iz „`uriti se. dijal. id. zàbelâ f. dijal.). morokaØâsà „jadikovati. mra~iti „plakatiŒ. slab ~ovekŒ. i *mârknoti II s druge strane. „nagwila sr~ika drveta. zàbelâ m. siroma{tvu. dijal. morokun „~ovek koji je stalno nezadovoqan ne~im.272 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Indikativna je ~iwenica da se u okviru ovog gnezda javqa i zna~ewe koje je Bori{ odredio kao ishodi{no u pretpostavqenom nizu: „je~ati. markoØa „tuga.v. vla`iti. odvratan zadahŒ) pored blr. dijal. ÅSSÀ 20:234 s. „mr{av. ÅSSÀ 19:231 s. dok zna~ewe „nisko vla`no mestoŒ uop{te ne komentari{u (ono je. rus.Œ. 623 U istu odrednicu sme{teno je i sloviw. up. usmrdeti se (o mesu)Œ (id. dijal. 232 s. ~e{. promicatiŒ. izra`avati nezadovoqstvoŒ (id. svakako u vezi sa bug. onaj koji moqakaŒ > „{krtŒ (Petleva 1972:214). Regularnost ovog semanti~kog pomaka dokazuju i slede}i primeri: zàbaØâ „mrznuti.vv. izgovaratiŒ. oslabitiŒ (ÅSSÀ 21:126 s. ukr. ~e{. zàbláè „ovla`en. srp. *morkati (se)). mr~it „glaskati se re~ju ili pucwemŒ: Ni mr~i ni zbori pored „premazivati se ~ime mrkim. slini. 242–243 s. ørozàbanie „`ivotarewe. *morka II). vla`an. Drugi mogu}i semanti~ki pomak: „biti vla`anŒ > „te{ko `ivetiŒ realizuje se u okviru porodice slabo sa~uvanih glagola *mârkati. id. gun|aloŒ. hajkati. jadikuje.v. npr. mrcati „iscrpsti. vikati na koga. sagwio iznutraŒ (SRNG) pored ørozàbaØâ „`ivotariti.v. koje bi jedino moglo biti u vezi sa onomatopejskim glagolima *mãrkati. mrakati „goniti ili pla{iti divqe `ivotiwe povicima. *morkunã)622.v.

Indikativno je to {to su se na ka{upskom tlu iz prvobitnog zna~ewa *„onaj koji ima krajeve. 625 Jasno je uo~qiva i kontaminacija ovde razmatranih etimolo{kih gnezda. od sveta. s tim {to bi se wihov fonetski lik obja{wavao kao posledica disimilacije od *sãkrom-r-. bedanŒ.OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 273 Bez obzira na smer semanti~kog pomaka (tj. . on nam dopu{ta da. dijal. ili bi se mo`da moglo po}i od *skromwa~iti. rub. koji je svojeglav ili { k r tŒ od ukromiØâ „odvojiti pregradomŒ. {krtaritiŒ. ograni~en krajevima. pretpostavimo jo{ jedno mogu}e etimolo{ko obja{wewe na{ih glagola. poq. umeren (u davawu. koji bi mogao baciti dodatno svetlo na razmatrane lekseme. rus. S druge strane. ali u ovom slu~aju nedostaje posreduju}a karika koja bi potvrdila takav razvoj. skuøoè „{krtŒ i „oskudan. odse~eni deo ne~egaŒ (SEK IV 289–290). granice. mr{avŒ < psl. dok bi se oblik na -a~iti tuma~io kao denominal od (s)komr-ak „tvrdica. U ka{upskom je posvedo~en jo{ jedan oblik. 291–292). skudaØâsà „oskudevati. {krtŒ624. parcus „{krtŒ i „oskudanŒ. rubove. na {ta smo u nekoliko navrata i ukazali. Ovo drugo zna~ewe javqa se i u rus. karg „id. Disimilacije i metateze te vrste nisu same po sebi neverovatne. nem. siroma{tvoŒ (id. Detaqnije o ovome v. {krtŒ od ranijeg „ograni~en. skromic „tvrdi~iti. povu~en. skromca m. kraj. Prema tom tuma~ewu. Ovaj oblik je eklatantan dokaz o me{awu etimolo{kih gnezda pod uticajem sli~ne fonetike i semantike (podrobno o tome v. „te{ko. evidentno je da se ova dva zna~ewa javqaju paralelno. dijal. te analiza (s)ko-mor~iti/mâr~iti ostaje.Œ (Petleva 1972:216). a zna~ewe „(prekomerno) {tedqiv. Varbot 2003)625. a to je glagol skrom`ec „tvrdi~itiŒ. i lat. {tedetiŒ. cicijaŒ. 290). primeri: skromni „prekomerno {tedqiv. up. u izdacima)Œ (id. granicamaŒ kao inovacije paralelno razvila oba na{a zna~ewa: „siroma{an. 624 Bori{ smatra da se zna~ewe „bedan. oni bi bili u vezi sa *sãkromânã. ili obratno). *sãkromânã < *kromã. „tvrdica. ukromnáè. O povezanosti ovih zna~ewa svedo~e i ka{. up. najubedqivija. skapy „id. siroma{an. po na{em mi{qewu. *kroma „ne{to odse~eno. skromizna „beda. bednikŒ. bedanŒ i „{tedqiv.Œ. mr{avŒ verovatno razvilo od „nevelik. uz veliku rezervu. `iveti u bediŒ i „tvrdi~itiŒ. granica. ukromisØáè „koji se dr`i odvojeno od qudi. osamiti seŒ (PeØleva 1972:210). neugledanŒ. {krtŒ i „siroma{an. ukromiØâsà „odvojiti se od qudi. bedno `ivetiŒ > „tvrdi~iti. Bjeleti} 2004. koji se tuma~i kao kontaminacija sinonimnih skromic i skam`ec (SEK IV 291).

Œ. ÅSSÀ 20:236) alterniraju prefiksi ko-.-h.Œ. 627 . ustezati seŒ Uskoci (Stani}). „namr{titi se. komrditi se œmr{titi se. mrdit se „mr{titi seŒ. uznemirenŒ (RSA). œstideti se. œqutiti seŒ. *mãrditi (se). œsrditi se i to pokazati na licuŒ Brusje (Dul~i}i 1985) namrditi (se) pf. mrgoditi seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). potvrde rekonstrui{e psl. „mrgoditi se. (RSA). „neraspolo`en. namrgo|enŒ Ozaq (Te`ak 1981)626 ?na-so-mr|en adj. mrditi se „id. namrgoditi seŒ Kosovo (Elezovi}) na-~o-mrditi se pf. mrgoditi. nakomrdit se [umadija (Grkovi} 1982) to-mrditi se impf. na~omrdit se Zagara~ (]upi}i 1997) ?}-mrdavf adj. mrgoditi seŒ Gorobiqe (RSA) na-ko-mrditi se pf. „mrk. nasomuren „uzrujan. „namrgoditi se. œmr{titi seŒ Ro`aje (Had`i}) na-to-mrditi se pf.274 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 24) MRDITI SE 24) MRDITI SE ko-mrditi impf. zlovoqan. mr{titi (~elo)Œ (RSA). *na626 Za inicijalno }. œnatu{titi se. [umadija (gra|a RSA). œnaqutiti seŒ. œzastideti se. CG (RSA) na-~e-mrdit se pf. na~omrditi se œid. natmuriti se. neveseo. ~e-. na}muriti se „natmuriti se. „id. „namrgoditi se. ~o-. Draga~evo (RSA). mrditi se „mr{titi seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). œmra~iti se. namr{titi seŒ V.Œ Pro{}ewe (Vuji~i}). nakomrditi se œid. ustru~avati seŒ Uskoci (Stani}) mrdav adj.Œ Ro`aje (Had`i}). v. Pqevqa. kvariti se nagove{tavaju}i nepogodu (o vremenu)Œ (RSA). namr{titi seŒ CG Up. œqutiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). natmurenŒ (RSA)627 è mrditi impf.Œ. namrditi se „id. to-. namr{titi seŒ (RSA). U ÅSSÀ se na osnovu samo jedne s. namrgoditi se. podrug. œnabirati.up. natmuriti seŒ Kwa`evac. mr{titi seŒ. „namrgo|en. mardit se „mrgoditi seŒ. P~elice. mrgodanŒ Bra~ (RSA) · U navedenim oblicima ispred osnove mrditi (se) (< psl. „namrgoditi (se)Œ (RSA). ustru~avati se. „mr{titi se.

.-h. prihvataju}i Knoblohovo tuma~ewe. -g. i}i tamo-amoŒ (v. sln.u }mrdavf nije sasvim jasno. ÅSSÀ 4:146 s.(kao i x-. na osnovu ~e{.v.nije registrovan u ÅSSÀ. {ko-mrditi se „mr{titi ~eloŒ (Kurkina 1981:25).„`mirkati. migatiŒ. Mo`da je i ovde u pitawu tako definisan element *s(o)-.tuma~i se kao redukovani oblik prefiksa *~e(v. rekonstruisan oblik *~amãrda. g-.„kretati se. a ne da radiŒ. *kuid-. 218). 22:81 s.kao predlog (l. u ~ijoj se strukturi izdvaja œzagonetnoŒ sa-. u tvorbenom pogledu ukr. i osnove koja je u *mãrda / *mãrdã i *mãrdati (ÅSSÀ 4:16). *mer. 630 Up. koji se tuma~i kao spoj ekspresivnog prefiksa ~e-. Ukoliko se prihvati pretpostavka o zameni~kom poreklu ovih prefiksa.v. g(o)-. iako wegovo krajwe poreklo nije razja{weno630.. g(u)-) tretiraju se kao „prirasliceŒ koje se javqaju uz korenove *mar. mahatiŒ.sa pro{irewem -od(op. iskriti seŒ (Gorà~eva 1982:113).u nasomr|en. 629 Up. / accus.. *~âmuliti?). uz napomenu da je starina oblika problemati~na. bug. spoj ekspresivnog prefiksa *~â. ne`ivog roda. quid. cid. Kurkina dovodi u vezu psl. i ka{. O s. Oblik sa prefiksom ko. zameni~kog porekla.-h. osnove *mãrdati.. Zanimqivo je da Bori{ tuma~i element ku. 23:158).v. mãrdã nadimak sporog.(*mãr. lat. blr.OSNOVE: 24) MRDITI SE 275 tomãrditi se. U kontekstu ovih oblika autorka tuma~i i s. *mãrk.c. *mãrda / *mãrdã). x(u)-. mrgoda). *mãrda) pore628 Slede}i Briknera i Maheka. mrgoditi) kao kontinuantu slovenskog *mãrg. s(o). balto-slovenski prefiks (SEK III 109–110 s.i *mara < ie. dok osnovno mrditi se izvodi od mrgoditi se (Skok II 464 s. dijal.„tamneti. vetropirasta devojkaŒ itd. nespretnog ~oveka (ÅSSÀ 20:235 s. ~marà „sitna ki{aŒ.). i sln. œlakomislena. mrditi se v. kuÖad. Od posebnog je zna~aja ~iwenica da se rus. dijal. *naxmariti / *naxmuriti). Inicijalno }. *mãrgati i *mãrkati. *mãrg.u kudjabeá.v. Prefiksalni element *~â.i *mur.i -k. za koje se upu}uje na element ku. i Kurkina 1974a:215–219628. trapav ~ovekŒ631. U ÅSSÀ je. {ko-mrdati œnespretno hodati. tako|e „~igra. zvrkŒ. kusrat (SEK IV 241–242). U semanti~kom pogledu up. dok Popovska-Taborska.v. U ÅSSÀ elementi s-. ~a-mrda „nespretan.< ie. onda bi se varijanta *~â.„blistati. vidi u wemu arhai~an. mo`da od psl. stind.„praviti brze pokreteŒ > *mãrd.mogla zasnivati na nom. gr. mrgoditi se (i sln. 631 Up. *mer. Nejasno je i poreklo umetnutog -so. Bezlaj IV 60). tuma~e}i elemente -d-. x(o)-. kudjabeá). U pogledu tvorbe i zna~ewa up.kao determinative koji su odredili pravce semanti~kog razvoja zajedni~kog korena *mãr. smrkavati seŒ). *~â-629. morda (< psl. cit. ukr. quqati. Skok ne bele`i nijedan od navedenih prefigiranih oblika. up. ti < ie.u zna~ewu „tamanŒ (id.se tretira kao umetnut (id. Element -to. saxajda œ`ena koja voli da skita i da se provodi. svetlucati.

bio primer slovensko-iranske paralele iz domena funkcionisawa razmatranog tvorbenog modela. bilo u vezi sa stind. ka{. vrhŒ. 632 633 U ovom kontekstu mo`da treba tra`iti re{ewe za pejorativ ~i~omrda „svekrvaŒ (Sikimi} 1998:44). Schmidt 1987:359–361).pejorativni prefiks)632. kamêrêda v.276 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI di sa avest. ka-mêrêda.„~elo. angls. druga~ije Truba~ev u ÅSSÀ 20:235 s. gde je ka.„glavaŒ (pejorativno o demonskim bi}ima. o avest. molda „glavaŒ. dakle. dakle sa r < ie. *l.633 Za istu pojavu na slovenskom terenu up. tako da bi re~ morda bila isto~noslovenski iranizam (Fasmer II 652–653. Ovo bi. *mãrda / *mãrdã. kudjabeá. sa svoje strane. . |avoŒ (SEK III 109–110). {to bi.v. glava. kuÖad „zao duh. murdhan.

2004) ?ha-mriti se. acc. „usahnuti. i{~amrel „uveo. nestajati. pokvaritiŒ: Po{emerili su jim se ra~uni Ozaq (Te`ak 1981). oslabiti fizi~ki i psihi~kiŒ: Star ~ovek ~amree. inf. Vrawe (Zlatanovi}) ~a-mrim 1. hamar. hamrim(n) se impf. onemo}ati. „nestati. „oronuti. i{~eznuti. -MERITI 25) -MRETI. ~amrim „~eznuti. kopnitiŒ Timok (Stanojevi} 1927) i{-~a-mrim pf. uvenuti. sg. „~eznuti. osu{iti seŒ sredwi Timok. -MERITI 277 OSNOVE: 25) -MRETI. œprezreti. „~amitiŒ Lu`nica (]iri} 1983). dok ne is~amree Timok (Dini} 1988). sme`urati seŒ Crna Reka (Markovi} 1986). is~amree „iskopniti. „ispariti. po{emerit „izjaloviti seŒ. „ishlapiti. „kopniti. okopneti (o prezreloj lubenici)Œ Timok (Stanojevi} 1927). izvetriti. nesigurno hodatiŒ (RJA)634 634 Nije jasno spadaju li ovamo i po{emeriti „pokvariti neki ure|ajŒ Virje (Herman 1973). po{emerit se „pokvariti se. oslabitiŒ: Sva je sirota od staros i{~amrela Vlasotince (gra|a RSA). venutiŒ Pirot (@ivkovi}). „teturati. isparitiŒ Pirot. gubiti se fizi~ki i psihi~kiŒ Timok (Dini} 1988) i{-~a-mreti pf. izvetritiŒ Leskovac (Mitrovi}). œoronuti. ~amree 3. „iskopniti. -MRITI. impf.?). -MERITI ~a-mrejem 1. „slabiti. i{~eznuti. œizvetriti. œnestati. sg.. ishlapitiŒ Vrawe (RSA. sg. kopnitiŒ Timok (Stanojevi} 1927). po{emeriti „pobrkati. „umiratiŒ Leskovac (Mitrovi}). ostao bez telesne snageŒ Bu~um i Beli Potok (Bogdanovi} 1979) i{-~e-mreti pf. izgubiti snagu. -MRITI.?) è (?) mrejem 1. i{~amrejem 1. Kwa`evac. „nestati. sg. „jedakŒ: Hamravo je ~eqade koje se mnogo jedi i u sebi crkaje — Hamravi ~ojak. izlapitiŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. Sokobawa. sg. ~amree. acc.. i~amri 3. venutiŒ Leskovac (Mitrovi}). ishlapetiŒ Sokobawa (RSA. hamrav adj. izvetriti. i{~amreje 3. i{~eznuti. iznemo}i. okopneti (o prezreloj lubenici)Œ Timok (Stanojevi} 1927).OSNOVE: 25) -MRETI. œjed. impf. postati senilanŒ Pirot (@ivkovi}). iznemo}i. -MRITI. -mra m. uvenuti. impf. sg. skrenuti s pravog putaŒ Duga . oslabiti i fizi~ki i psihi~ki. „jediti seŒ. „slabiti. po-{a-merit „pobrkatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). nestajati. i{~iletiŒ Pirot. inf. „u~amiti. sg. lelujati se. ~emer (?)Œ: Hamar na srcu CG (gra|a RSA) ?{e-meriti impf.

nazirati seŒ. jeziku nisu sa~uvani kao samostalni638.-h. svetlucati. besposleno se muvatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`e glagoli -mreti < *mâreti (se)635 (ÅSSÀ 21:130–131) i -mriti < *mâriti636 (id.278 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI è (?) merati se „vrsti se. dijal. sanŒ. mrem. mriØi œzatamwivati. up. spoj ekspresivnog prefiksa *~a. gnezdo npr.. mreØâ œwihati se. ~e. œvenuti. *~amâreti. Beli} 1905:482). *mârkã. do}i u besvesno staweŒ.„svetlucati. dodijatiŒ. sumaglicaŒ i dr. o{amutiti seŒ (l. *meriti. sawaritiŒ. dijal. mriØisà œid. mrijem œumiratiŒ < *merti (ÅSSÀ 18:101–102). glagol rekonstruisan je na osnovu ukr. privi|ati se. gubiti snagu i sve`inuŒ. nazirati se u izmaglici. mar œ`ega. mer. osim u kombinaciji sa prefiksima ~a-. Gorepomenuti oblici razvili su svoja zna~ewa verovatno pod uticajem kontinuanata psl. U isto~noslovenskim jezicima ovaj glagol je dobro posvedo~en. uz konstataciju da se radi o bugarsko-isto~noslovenskoj izoglosi. a~amråcâ œid. a~amàråcâ œogaditi se. blr. o~amriØi œo{amutiti se. treperiti. po{emeren „umno poreme}enŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988).. ma{tati. 1. po{emeriti (se) „pokvariti (se)Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}).). ali to nije izvesno budu}i da se na istom terenu i tip *merti. nijedan od ostalih nabrojanih oblika nije zabele`en kod Skoka.i glagola *mâreti. ÅSSÀ 21:130–131). dijal. sØoiØ ili ~amriØ). *ob~emereti639. na osnovu bug. Ove potvrde su sme{tene s. u daqini. mriØi. mrijeti / mrijeti. sg. o~amreØâ œo{amutiti seŒ. 635 Psl. 131)637 koji. dijal. marevo œfatamorgana. 637 Razli~iti od mreti / mreti.(mo`da i ha-). rus. 639 Pored regularnih kontinuanata kao {to su ukr. mogao bi poticati od psl. naveden kao osnova prefigiranih oblika. *ob~emereti. 2. ~emreà œbolovatiŒ. blr. .Œ (ÅSSÀ 26:134–135). Osnova -meriti u obliku {emeriti mogla bi se svesti na psl. iako bi wiResa i Karlovac (Peru{i} 1986). rus. razumŒ rekonstrui{e psl.. ukr. *mâro razvio u mrejem (v. strujati obrazuju}i fatamorganu (izmaglicu). ~amreØâ (bezli~no: ~amra ideØ. pri~iwavati seŒ itd. slov. fig. sparina. Osim oblika {emeriti. opiti seŒ. svetlucaju}i prosijavati kroz ne{toŒ. o~emeriØi œo{amutiti se. iako takav oblik nije rekonstruisan u ÅSSÀ. nazirati se u sumrakuŒ. *morkã itd. Ve} zbog refleksa e nije verovatna veza sa *(po)meriti se. *mârejati pored *mâreti (v. dijal. mreØâ. ukr. glagol rekonstruisan je na osnovu rus.c. Psl. jo{ i rus. u s. œøoludeØiŒ. omorinaŒ (v. 636 Psl.). ukr. a oba oblika svode se na ie.v. Oni se ne pomiwu ni u ÅSSÀ 4:16 gde se. ukr. dijal. ukr. `mirkatiŒ (Pokorny 733–734 sme{ta u ovo ie. mreàØâ œtreperiti. a~amàråcâ œid. ~amriØi œgubiti svest. ÅSSÀ 17:217–218). *mâreti srodno je sa *marã œvru}ina. *mârknoti œtamnetiŒ. mriØi œjedva se videti u daqini. 638 Oblik mrejem.

nemo}an ~ovekŒ. iz~emreva. posmatraju}i ovaj s. dijal. ~e{.v. za zna~ewe up. hamrav. mr{avŒ (Machek 196 svodi ove oblike na psl. lelujati seŒ. ru`an ~ovekŒ. o{amutiti seŒ tako|e se samo upu}uje na ~amråcâ œslabitiŒ. œsmrkavati seŒ. wihati se. vidi u wemu kontinuantu psl. Oblici sa inicijalnim ha. œnazirati se na horizontu u sumrakŒ). chamrada œ~ovek iznemogao od starosti ili bolestiŒ. {eveljiti). ~amriØi. srodno sa lit. dijal.poti~u iz jugoisto~ne Srbije. dijal. iz~emree œsagwiti i biti pojeden od crva (o drvetu)Œ. a~amråcâ œosetiti slabost. bug.v. {el-). o~emrecâ œo{amutiti se (od vru}ine. ~amråcâ œslabitiŒ itd. zagu{qivih gasova)Œ. *chamãrã. bezna~ajan ~ovekŒ. {amara œneugledan. gubiti snagu i sve`inuŒ. rus. iznemo}iŒ.v. lelujati seŒ. rekonstrui{e i praoblik glagola koji nas ovde zanima. -MRITI. koji bi se mogli protuma~iti kao izvedenice prefiksom ha. 641 Eventualno i sa ~e{. glagol u kontekstu srodnih slovenskih obrazovawa (npr. tj. o~amriØâ œdo}i k sebiŒ.(hamriti se. chymra`ny œslab. Oni bi se mogli dovesti u vezu sa ukr. Up. ~emreà œvenuti.od osnove glagola mriØi. pro{irene ekspresivnim prefiksom {e. *ob~amâriti. œglupakŒ. Kurkina pak. Skok u wemu izdvaja onomatopejski koren {em. svetlucati. Za sve navedene srpske oblike sa prefiksom ~a-. kojim se ozna~ava buka kao rezultat nespretne radwe (Skok III 390 s.). iz~emràva. sl~. nestajatiŒ (up.OSNOVE: 25) -MRETI. nadovezuju}i se tako na bugarski areal (v. . u vezi sa *{e-mâreti (Kurkina 1981:332). ~e. odrednicu *ob~emeriti (se).v. U ESUM 2:284 s. ~e. øo~amråcâ œo{amutiti seŒ (Zaprudskiè 1989:132–133). bole{qivacŒ). ali je indikativno da sve potvrde sa prefiksom ~a-. hamar) svrstani su ovamo uz rezervu. œni{tavan. {emrit sa œpromicati. slabitiŒ. chamradit œpropadati. chamravy œoronuo od starostiŒ. {emorit’ sa œwihati se. hamriè œneuredan ~ovekŒ (@elehovskiè)641. sl~. œotrovati se dimom. i Bjeleti} 1994a:355). chymradny œslab. -MERITI 279 hov psl. [to se ti~e oblika {emeriti. gaimuras œ~ovek koji r|avo. osnove *mer-. ~emreà. izgubiti svestŒ. ~ije }e re{ewe biti dato s.karakteristi~na je semantika œslabiti. dijal.-h. hamrilo. 4:242). U ÅSBM 1:228 s. chamr œslab. verovatno na osnovu rus. venuti.(paralelan sa {ev-. Prezentirani srpski materijal opovrgava tvrdwu da je re~ o isto~noslovensko-bugarskoj izoglosi. izgubiti prisebnost. predlo`ak zapravo bio oblik *ob~amâreti640. z~amriliè upu}uje se na o~amriØi (id.v. fig. iz~emree œgwitiŒ upu}uje se na ~emer.(Kurkina 1981:331–332). blr. 135) gde se. Sli~na 640 Up. œoslabiti. jo{ i blr. bolestanŒ. bolesno izgleda. *ob~amâriti? (id. U BER 2:60 s.

up. *mer. rus. up. Kao {to je ve} re~eno. kamrela œmrtvaŒ.u zna~ewu œjediti seŒ. slabŒ itd. ~e{. dijal. svi ovde analizirani oblici pripadaju ie. up. ~umar’ã sã œmr{titi se. *ka-. 787).v.spada u osnove koje œlakoŒ podle`u ekspresivnom prefigirawu (pored pomenutih oblika. dijal. Autorka zakqu~uje da su sva zna~ewa. bug. rekonstrui{e jedinstveno ie. narastawe i smawivawe svetlosne energije. Toporov. Kurkina 1981:331–333644. omar(i)et’ œuvenutiŒ (ÅSSÀ 28:45 s. *~a-. mareti œginuti. *obmareti). predstavqa sufiksalno pro{irewe osnove *~âma. dijal. treperiti. st~e{. *mareti). sve do wenog i{~ezavawaŒ (ÅSSÀ 21:134–135). u vezi sa *{~âmeti (Kurkina 1973:61–63). Obliku {emeriti svojstvena je semantika nestalnog kretawa. 46 s. œjedakŒ — imaju paralelu u bug. dijal. npr.) v. *sko-. 644 Up. 642 Kurkina smatra da ovaj glagol. muku. zajedno sa imenicom ~mara „beda. . karakteristi~na za slovensko *mer. wihawa. *obmariti). *~amariti > rus. jo{ i bug. mukaŒ iØd.„svetlucati. gnezdu 2. uslovqena ishodi{nim zna~ewem korenske morfeme: œgubiti snagu. i blr. gasnutiŒ (ead. *mer.up. {amråcâ œtreperiti. *merdo 5.v. umirati.v. lelujawa. osnova *mer. nejasno se videtiŒ (ÅSBM 7:289 s. œslabitiŒ (ÅSSÀ 17:212 s. ali i kod oblika koji ne sadr`e ekspresivne prefikse. ukqu~uju}i u wega ~etiri korena (od 2.280 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI semantika prisutna je i kod kontinuanata srodnog — i po obrazovawu identi~nog — psl. skomirati „biti bolestan. 643 Za prefiks to. Øumarim se „brinuti seŒ Graovo (Martinov 1956.kod Pokornija) i tuma~i semantiku ovog gnezda kao „pojavqivawe. nestajatiŒ. izra`avati nezadovoqstvoŒ (ÅSSÀ 4:15). 333). sa drugim prefiksom gorepomenuto *~amariti > bug. obmariØâ œose}ati slabost. koje bi se moglo svesti na *to-mariti643. `mirkatiŒ ( Pokorny 733–738 ih navodi {est). bolovatiŒ (ÅSSÀ 4:15)642. Ma kako protuma~ena. gnezdo *mer-. na{amorácca). SbNU XLIX. biti u stawu bliskom nesvestiŒ (id. siroma{tvo. dijal. ~mariØâ „slabiti.v.u kombinaciji sa prefiksima *{e-. sl~. dijal. u-Øo-morà se : umorà se „umoriti seŒ (Petleva 1980:67). Oblici sa inicijalnim ha. me|utim.

nakomr{titi se „id. biti neraspolo`en.-h.Œ Uskoci (Stani}). 645 Up. CG (RSA). „namr{titi se. nakomr{tit se Zagara~ (]upi}i 1997).Œ [umadija (Grkovi} 1982). œobla~iti se. ÅSSÀ 21:9–10) alterniraju prefiksi ko-. namrgoditi seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) s-to-mr{titi se pf. œmr{titi se. „namr{teno. œnadneti se. v. oblik tomr{titi se pokazuje da se on mo`e pojaviti i u inicijalnoj poziciji. uz napomenu da je starina oblika problemati~na (id. „id. œnaqutiti seŒ. Piva (Gagovi} 2004) è mr{titi se impf. Vasojevi}i (Stijovi} 1990)645 na-ko-mr{ten adj. Vasojevi}i) koegzistiraju oblici sa ko. uzmutiti se (o oblacima). „namrgo|enŒ Kolubara (gra|a RSA) na-ko-mr{teno adv. planini)Œ (RSA) · U navedenim oblicima ispred osnove mr{titi (se) (< psl. Iako se element -to. licu. U ÅSSÀ se na osnovu samo jedne s. Pro{}ewe (Vuji~i}). Piva (Gagovi} 2004) na-to-mr{titi se pf. P~elice. komr{tit se „id. mrkoŒ U`ice (RSA) to-mr{titi se impf. Pqevqa. potvrde rekonstrui{e psl. Indikativno je da u pojedinim govorima (Uskoci. nakomr{titi se „namrgoditi seŒ Kolubara (gra|a RSA). 23:158). smra~iti se. iz Vasojevi}a i nakofr{tit se „id. [umadija (gra|a RSA). dakle — kao samostalan prefiks.Œ.nije registrovan u ÅSSÀ. natomr{titi se „id. *mãr{~iti (se). namrgoditi se. œm r { t i t i s eŒ Uskoci (Stani}). komr{tit se Zagara~ (]upi}i 1997) na-ko-mr{titi se pf. sasvim se pokvariti (o vremenu)Œ Uskoci (Stani}).OSNOVE: 26) MR[TITI SE 281 OSNOVE: 26) MR[TITI SE 26) MR[TITI SE ko-mr{titi se impf. Skok ne bele`i nijedan od navedenih prefigiranih oblika. Oblik sa prefiksom ko. œnabirati se. „namrgoditi se. Ma~va (gra|a ERSJ).Œ Piva (Gagovi} 2004). nabrati ~eloŒ Uskoci (Stani}). obrvama).tretira kao umetnut. mra~iti se (o nebu. prekrivati se borama (o ~elu. *natomãr{~iti se. . namr{titi seŒ V. natmuriti seŒ (RSA). mrgoditi seŒ. to-. natomr{tit se „namr{titi se.Œ. nakomr{tit se [umadija (Grkovi} 1982). „namr{titi se.i to-. qutiti seŒ Uskoci (Stani}). natmuriti se.

alamuwa „vihor.Œ Uskoci (Stani}). alamuwas Crna Reka (Markovi} 1993)646. „osoba koja hitro radi. (RSGV). œgotovan. vredna osobaŒ: na pej. „varati. alamuwa „id. Leskovac (Mitrovi}). alamuwka / alamuw}a hyp. pokvarewak. Lika (Ajxanovi} 2002). lakoumanŒ Ba~ka (?) (RSA). œnesre}a. pogrd. len{tina. a-la-kikav „vetropirast. vetropirŒ (RSA). œpas lutalicaŒ Pocerina (RSA). Vojv. vetropirast ~ovekŒ [umadija (Grkovi} 1982. Timok (Dini} 1988). lo{eg karakteraŒ Pirot (gra|a RSA). nemiranŒ: Neje vi{e de~ko. alamuwa „neozbiqan. „nepogoda. lom posle oluje i gradaŒ Zagara~ (]upi}i 1997). ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). alamuwa Crna Reka (Markovi} 1986). neozbiqan. `ustra. alamuwas „id. brzoplet. alamuwina augm. „silanŒ (naj~e{}e kao poja~awe imenice alamuwa): Mlogo je alamuwes — Alamuwo alamuwesta. alamuwetina. a jo{ je alakikav Vrawe (Zlatanovi}).. no pare u xep i koliki je ra~un. „brzoplet. r|a (o ~oveku)Œ Dowa Lepenica. muvatiŒ: Ne da‰jŠ mu da ti alamuwi. zevwa se trese ka ide{ Crnotravska Kalna (gra|a ERSJ) a-la-muwiti impf. Crnotravska Kalna (gra|a ERSJ) alamuwa „oluja sa gradomŒ P~iwa (RSA). alamuwast Vojv. sêmo {to pride — ko s ogaw da si ga (posao) izgorel. œsmutqivacŒ Timok (Dini} 1988). nesmotren. @ivan~evi} 1986). nejasnog postawa. nesmotren. nepromi{qen. lakouman ~ovek.282 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 27) -MUWATI 27) -MUWATI a-la-muwa f. „hitar. (RSGV). Vr{ac (RSGV). nepromi{qen.. alamuwas Zagara~ (]upi}i 1997). Ivanda (^e{qar 1983). / m. Zlatkovi} 1990). Uskoci (Stani}).Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). alamuwi- . 2004). olujaŒ Leskovac (Mitrovi}). Zagara~ (]upi}i 1997). veliko nevremeŒ Vrawe (Zlatanovi}). „pokvaren ~ovekŒ Kolubara (gra|a RSA). spretan ~ovekŒ Vrawe (Zlatanovi}). vrdati. Leskovac (Mitrovi}). Vlasotince (gra|a RSA). bezo~an gostŒ Pirot (Zlatkovi} 1989. œolujni vetarŒ Leskova~ka Morava (Mihajlovi} 1966:103) a-la-muwast adj. „vetrogowast. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. toliko mu da‰jŠ Go~ (gra|a RSA) 646 Up. Vredna je ko neka alamuwa. pro`drqivacŒ Svrqig. alamuwas [umadija (Grkovi} 1982). œid. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Vlasotince (gra|a RSA). alamuwes œpokvaren. alamuwa „nevreme.

nitkovŒ (RSA). spetqan. / m. `estokŒ (RSA). napitŒ (RSA). „vetropirast. Hrv. muwetalo n. muwen „lud. ~oveku)Œ: Skalamuwao kao pas uz tre{we Obadi (gra|a RSA) 647 Od ovih zna~ewa treba razlikovati muwen „prek. Kalamuwa nadimak (RSA) è muwa m. priglupŒ Qe{tansko (RSA) s-ka-la-muwati pf. pej. budaliti. pogrd. / m. muwenica / muwenica f. vetropir. Kosovo (RSA). sitnim prevarama. pijan. prek ~ovekŒ Lika. yukelaŒ (RSA). sklona la`ima. ludovati. muwara f. plahovit. ludujeŒ. sumanut. budalasto. „glup. nevaqalac. budalaŒ Mali Po`arevac. naprasit. luckastŒ Vrgada (Juri{i})647 muwenac / muwenac i muwenik / muwenik m. „nepouzdana osoba. „nesposoban da se sna|e. huqa. sulud. truditi se. œpodmukla. muwen „lud. izmotavati seŒ. Hrv. onemo}ati u fizi~kom smislu (o psu. smeten. onaj ko jurcaŒ (Andri}). nastojati uzaludŒ Vrgada (Juri{i}) muntav adj. muwenik „budalast mu{karacŒ Vrgada (Juri{i}). „oslabiti. glupakŒ (RSA) muwen adj. Aleksinac (RSA). muwetalica f. vetropirasta. budalasto. spletkaro{. ludovatiŒ Lika (RSA) muwivati se impf. [abac (gra|a ERSJ). „osoba koja muweta. smeten. muwenica „budalasta `enaŒ. smu{en. intrigantŒ Kraqevo (gra|a RSA) mowa m. „pona{ati se luckasto. ludirati se.. „neozbiqan ~ovek. „sulud. koje je verovatno u vezi sa muwa œfulgurŒ. Lika (Ajxanovi} 2004). „pona{ati se nerazumno.OSNOVE: 27) -MUWATI 283 ka-la-muwa f. . „nepo{tena. luckasta `enska osobaŒ Lika. blesavŒ Orlec (Houtzagers 1985:301). luckast. „nepromi{qena.. „vetropirasta `enska osobaŒ (RSA) muwasati impf. brzopleta osoba.. omuwit œid. budalast. [abac (gra|a ERSJ). „poludetiŒ Orlec (Houtzagers 1985:301) o-munit pf. œpas lutalica. priglup ~ovek.Œ: Bogme si ovo dobro omuwio! — Boim se da to ne omuwi{ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) muwetati impf. omuwiti „lo{e uraditiŒ Uskoci (Stani}). skitnica. zbuwen. ograni~en ~ovek. pokvarena osoba. „oglupavitiŒ Susak (Hamm/Hraste/Guberina 1956). „brinuti se. muweni~ina pej. „vetropir. Kosovo (RSA). nemoralna osoba. muwera „budalasta `enaŒ Vrgada (Juri{i}) z-muwenet pf. ogovarawuŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983).

zbrka. luckast. munjenost „nerazumnost. molnjen „o{amu}en. otegnuti seŒ. ali time se ne re{ava i wihovo krajwe poreklo. v. œzadremati.i ~a-. v. napomiwu}i da su srodne lekseme zabele`ene i u slovena~kom: pridev molnjav. œpasti u ~amuŒ (RSA). propadatiŒ (RSA) · U navedenim oblicima izdvajaju se prefiksi a-la-. muwetati. „venuti. O ovom glagolu v.v. muwenac itd. muwenica. odatle muwetalo. œbiti zanemarenŒ. zakuwatiŒ (RSA). kalamuwa doveli smo u vezu sa imenicom muwa „neozbiqan ~ovek. zanemo}iŒ: U petak uve~e za~amuwa. po na{em mi{qewu. Eseji o slovenskem jeziku. budalasto. pored pomenutog. zapustiti seŒ. zaboravqenŒ. Bezlaj ove leksi~ke dijalektizme. skit-ati : skit-uw-ati. ~amiti.mogao je nastati elizijom inicijalnog h. muldet „biti u zabludi. munja. i munjen. Nijedan od pomenutih prefigiranih oblika ne pomiwe se kod Skoka. ima i zna~ewa: „dugo osØaØi negde. lit. zadr`aØi seŒ.v. Bezlaj kritikuje ovakvo Skokovo tuma~ewe. ÅSSÀ 4:15–16 s. muna1).vv. Skok izvodi pridev muwen u metafori~kom zna~ewu „stultusŒ od muwa œfulgurŒ. budalaŒ. Ljubljana 1967. pasimuldyti „gre{itiŒ. smutwaŒ. .284 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI za-~a-muwati pf. œu~mati. Oblike alamuwa. molnjena goba „Amanita muscariaŒ moglo razviti iz metafore ’ubijen. mulsa „zbrkan. neapmulnay „bezgre{anŒ (Bezlaè 1975:182). zaparlo`iti se. zakr`qati.u ha-la(ERSJ 1:110–111 s. Bezlaj. pridevom muwen „vetropirast. i -prdati). gre{iti. varati seŒ. muwetati. œostati dugo zanemaren. muwasati „pona{ati se nerazumno. dijal. œodr`ati se. molnjenost. vetropir. Prefiks a-la. œprestati napredovati. alamuwa. Za odnos ~am-ati : ~am-uw-ati up. a ve} u nedequ izjutra ispusti du{u Kru{evac (RSA)648 è muniti se impf. muwetalica (Skok II 483–484 s. stlit. do sada nije dobila adekvatno tuma~ewe. ludiloŒ i pri tom duhovito prime}uje da je te{ko zamisliti da bi se sln. zamr{en. mogao bi biti u vezi i sa (za)~amati „id. muw-ati) koja. Predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe razmatranih leksema umawuje wihovu neprozirnost. potrajati. 649 F. Problem predstavqa etimologija osnove (muw-a. zamretiŒ (napomiwemo da svi primeri koji se navode kao ilustracija ovog — za nas relevantnog — zna~ewa.Œ. *~amiti (s e) . karakteristi~ne uglavnom za zapadni areal ju648 Ovaj glagol koji. zmuwenet „poludetiŒ. ludovatiŒ itd. „razboleti se.v. ka-la. zbuwenŒ i glagolima omunit „oglupavitiŒ. zaostati u razvoju. Skok I 292 s. On podse}a da je u Esejima649 upore|ivao sln. pokazuju da je ono figurativno i preneseno). Od metafori~kog zna~ewa „ludŒ < „udaren gromomŒ nastali su i denominali muwasati. nastradao od muwe’. *~amati. poimeni~ewem prideva dobijeni su oblici muwenik. i 481 s.v. re~i sa let. glupŒ.

kao particip pro{li pasivni na .v. molnjen dovodi se u vezu sa molniti „sevati (o muwi)Œ). attonitus „povre|en. stpoq. molniti „sevati (o muwi)Œ. sloviw. 651 Sln. m u wen . slo650 Vezu prideva muwen sa glagolom muwiti. Kao semanti~ku paralelu Kurkina navodi (i u RJA ve} pomenuto) lat. Tako|e posebno izdvajaju obrazovawe *mãldn’enã.-h. lud œumno poreme}enŒ : rus. odatle muwevan „muwevitŒ (RJA). ~e{. *mãldnânã(jâ) / *mãldn’enãjâ / *mãldnenãjâ).-h. muwev „veliki. muwen. * mãldn’evã ( ÅSSÀ 20:219–220). ~ak. gde se pored s. smu{enŒ > „glup. 190). Sli~no tuma~ewe ponu|eno je i u ÅSSÀ. naprasit. Na slovenskom planu dovodi ih u vezu sa rus. udarati gromomŒ (Kurkina 1989:263–264. navode jo{ i s. RSA). i {to nije uzeo u obzir wima najbli`e srodne oblike. muwen smatra se izvedenicom od glagola muwiti) i kod Pleter{nika (sln. ali mu zamera {to nije analizirao morfolo{ku strukturu razmatranih re~i.-h. .v. Na mogu}nost unutarslovenskog obja{wewa ukazuje se. Ona tvrdi da se semanti~ki pomak „svetlost. bqesak (muwa)Œ > „ludŒ realizuje u nizu slu~ajeva i kao primer navodi rus.v. muwen „vetropirast. razle}i se (o gromu)Œ. Autori isti~u da navedene prideve objediwava tvorba pomo}u sufiksalnog -n-. molnjen. sjajŒ < *blâsk. oni su sme{teni s. i u RJA (s. luda „zaslepquju}a belina snega na svetlosti suncaŒ. izuzetanŒ (ali se ne pomiwe da se ovaj pridev koristi uz re~ brzina. ludŒ. m u wen . rus. zaglu{en. smetati. mlaniti „udariti. molnjen „o{amu}en. molnànáè „koji se odnosi na muwuŒ. budalastŒ sme{teno je s. Kurkina detaqno iznosi Bezlajevo tuma~ewe. s. munjen. ali da u svemu ostalom oni predstavqaju prili~no raznovrstan materijal. Govore}i o s. blesny „ludŒ : blesk. i Kurkina 2003:116–117)650. lud „budalaŒ. obuzet u`asomŒ < attono. mlãnânã „fulgurisŒ. na koju se ukazuje u RJA. -are „grmeti. Sam glagol muwiti „izazivati elektricitetŒ (pored sln. bleskot œblesak. myliti „dovoditi u zabluduŒ (Bezlaj II 193). otupeoŒ651. m o lnjav „glupav. 62).(Petleva 1973:50–51. maán’ani „svetlucav. Tu se jo{ navodi s. {aliti seŒ.OSNOVE: 27) -MUWATI 285 `noslovenske teritorije. csl. `estokŒ. uz ogradu da se zbog svoje dvosmislenosti mogu dovesti u vezu i sa praoblikom *mãldni / *mãldnâji (id. U oba slu~aja u pitawu je deverbalni pridev na -ânã(jâ) sa prvobitnim zna~ewem „udaren muwomŒ.enã od glagola *mãldniti < *mãldni ( ÅSSÀ 20:222–223 s. li{en ose}aja.-h. [to se ti~e oblika muwa „vetropir. odatle „doveden u zabunu. prihvata i Petqova. nasle|ena iz epohe balto-slovenskih jezi~kih odnosa. tretira kao arhai~na obrazovawa. treperav (o plamenu)Œ. sm u wen ( ^DL ) i sln. máliØâ „obmawivati. luckastŒ i sln. dijal. budalaŒ i mowa „glupakŒ. *mun’a (< *muniti).-h. v. muwen „prek. v. po mi{qewu autorke.-h. nap.

gubicaŒ. bug. Zbog sli~ne semantike doveli smo ih u vezu sa glagolom muniti se „venuti. glagol neologizam. me|utim.v. zapustiti seŒ: Muwosal se ~ovek – napustio se.vv. munic sa. munà3. vrteti oko prstaŒ. a ne narodna re~ (v. pored s. neo~e{qan Zorunovac (RSA). rus. Skok s. . bez krajweg re{ewa. ~ovek sa opu{tenim usnama. munà2). kovanica. munja). naqutiti seŒ id. munà „telesna slabost. dijal. „mr{titi (se)Œ. U odrednici se navode razli~ita tuma~ewa bugarske i srodnih slovenskih re~i. Kosovo (RSA). Glagol muniti se smatra se kontinuantom psl.-h. Ka{upski glagol u zna~ewu „duriti se. Rekonstruisani psl. stri}i u{imaŒ (RJA). mo`da u vezi sa muØniè. a za drugi se upu}uje na munà „}utqiv ~ovekŒ (id.. munà3). mr{titi seŒ. trebalo bi tuma~iti kao figurativna: „prqatiŒ > „venutiŒ.v. mr{titi seŒ ovde se izvodi od germanizma muna „opu{tena usna. up. Mund „usta. ~e{. sloviw. munic sa „duriti se. kao i raznorodnost semantike slovenskih potvrda. nemo}Œ (BER 4:329 s. *mãldniti (se). „obmawivatiŒ (ÅSSÀ 20:189–190). namrgoditi se. namra~iti se (o nebu)Œ Qe{tansko. glagolima skalamuwati i za~amuwati — munà „bolest od koje ~ovek vene i slabiŒ. i muwosati se „prestati voditi brigu o svom fizi~kom izgledu.286 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI viw. Nije.-h. izveden od *mãldni „muwaŒ (id. mouniti (obi~no slo`eno umouniti „zamrqati. S obzirom na hipoteti~nost ishodi{ne imenice i wenog zna~ewa. razboleti se. po mi{qewu autora. koje se tuma~i kao glagol na -iti. uzeto u obzir da je s. maánic sa „sevati bez groma (o muwi). *muniti (se).652 U bugarskom su zabele`ene imenice koje su pravi semanti~ki pandani s. potamnetiŒ (ESUM 2:269. isprqatiŒ). Me|usobno udaqena zna~ewa navedenih oblika. kada je qutŒ < dnem.-h. zanemo}iŒ. 652 Ista zamerka izneta je i u SEK III 281–282 s. te da mu stoga nije mesto me|u slovenskim potvrdama. Iz istog razloga mora se dovesti u sumwu i veza prideva muwen sa glagolom muwiti (na koju je ukazano u RJA. gde se smatra da je glagol verovatno izvedenica od munà1 „muwaŒ). propadatiŒ. s. œnamr{titi se. tretira se kao nejasno. fig.-h. neobrijan. Za prvi oblik se ka`e da je nejasan. up.v. mr{titi seŒ) pomiwe se s. munàvi se „kvariti se (o vremenu)Œ (BER 4:329. muniØâ „obmawivati. muØniØi). tu su tvrdwu kasnije preuzele i prihvatile Petqova i Kurkina). mo`da u vezi sa muwa. Up. prqav{tinaŒ. muwati „}uliti u{i.v. koje povezuje zajedni~ko zna~ewe „oslabiti. zmuniØi „smra~iti se. zanemariti se. Da se mo`da ipak radi o slovenskoj re~i pokazuje s. 222). Pre|imo na oblike skalamuwati i za~amuwati. i ukr. glagol izveden je od nepotvr|ene imenice *muna / *munã s pretpostavqenim zna~ewem „blato. ovako protuma~en glagol *muniti (se) krajwe je diskutabilan. namuwiti se „natu{titi se.

zabadati. ni etimologija imenice ne mo`e se smatrati re{enom. drmnutiŒ (RSA)654. bez obzira na fonetsku i semanti~ku bliskost.(ÅSSÀ 20:222). izjuriti. trom ~ovekŒ rekonstrui{e psl. ESUM 3:510 s.-h. budalaŒ. mutavac. œlagano i}i.v. œhalapqivo jesti.v.v.v. id. Ovaj oblik je rekonstruisan na osnovu bug. }u{katiŒ. slab. blr. munà „mlitav. verovatno onomatopejskog porekla. Tamo se na osnovu bug. i druga zna~ewa: munuti „naglo oti}i. Nama se ~ini da je prirodnije povezati glagol munuti „udaritiŒ sa psl. koje se tuma~i kao izvedenica glagola *muniti (ÅSSÀ 20:190)653. promaknuti. muham „tu}i. mun’a „zatvoren ~ovekŒ. molnovaØi „sevatiŒ. pomenutih s. }utqiv ~ovekŒ. U relevantnim etimolo{kim re~nicima ove re~i nisu dobile kona~no re{ewe (v. etimolo{ki ipak razlikuje od sln. trom ~ovekŒ. Pod pretpostavkom da se on. hitro preletati. molnjen. obi~no lak{e. muati „gurati. naglo. iza}i. muega. munàvo œsøoro. na osnovu istorijskog srodstva formanata -ovati i -no. dijal. SEK III 279–280 s.). bosti. *muxati.-h. potiskivati. munuti se „pomaknuti se. izmaknuti. proleteti.v. Ovaj glagol je u ÅSSÀ sme{ten s. naj~e{}e u rebra. mlãnovaØi. s. munega. tromosti. munega. monàla). ~ovek sa opu{tenim usnamaŒ itd. guratiŒ itd.< *-neu. rus. mogli bismo ga dovesti u vezu sa glagolom munuti / munuti „brzim pokretom. Ka{upska re~ tuma~i se kao ekspresivna. ‹ se 653 Ista grupa re~i (osim ka{. ØihoŒ. turatiŒ (RJA). Fasmer II 651 s. blr. odjuriti. blesavŒ. dijal. mlitavosti izrazito prisutna u isto~noslovenskim potvrdama. pogledom). muna „gubica. monàØisà.. sinuti. munàga œmlitav. III 10 s. {eprtqaŒ. poleteti. *mãldnovati.v. 654 Up.OSNOVE: 27) -MUWATI 287 Obja{wewe ponu|eno u moskovskom praslovenskom re~niku je konkretnije. munà „mlitav. oblika muwa „vetropir. munàga. gore). muvati (muhati). pokrenuti seŒ (RSA).v. 670 s. ~e{. ukr. hodatiŒ. brzo pro}i. muna u zna~ewu „opu{tena usna. *mâno œgwe~iti. Pada u o~i ~iwenica da je semantika slabosti. ~ovek sa opu{tenim usnamaŒ. S obzirom na problemati~nost samog glagola (v. monà III. Vratimo se pridevu muwen „lud. pre}i (okom. dijal. poq. munega. u d a r i t i nekoga (pesnicom. laktom i sl. muniØâ œsøoro `vakati ili govoritiŒ. *mun’a. muna „nerazgovorqiv ~ovek. muna I). muhati (se). izleteti. id. munàga. budalaŒ i mowa „glupakŒ (v. ÅSBM 7:67 s. *meti. gutatiŒ. pomiwe se i u SEK III 280–281 s. munà „}utqiv ~ovekŒ. npr.. munia „lewivac. v. . blesnutiŒ. stiskatiŒ ([ulâga~ 1999:18–19). up. trom. muega. naglo. pored strus. gore). bole{qiv ~ovekŒ. muvati „gurati. budala.v. ali postoji tuma~ewe prema kojem one pripadaju gnezdu psl. muna II „nespretwak.

manoti). manuti vidimo da se u srpsko-hrvatskom glas x mo`e izgubiti u poziciji ispred -no. i *duxati : *dunoti od primarnog *duti < ie.(v. korena *ma-. BER 4:324 s. kojom se istovremeno prevazilaze obe formalne prepreke.koje iza u daje x). rus.v. koren *mou. defektanŒ. muuna œudaritiŒ < muhna (v. U prilog ovakvom tuma~ewu govore i glagoli izvedeni od ie. U skladu sa tim. bocnutiŒ. ESJS 8:454–455 s. Skok II 354–355 s. tu}iŒ > „lud. mu{ti „udarati. blesavŒ. budu}i da se sva pomenuta zna~ewa daju izvesti od primarnog œudaratiŒ655. Moglo bi se.(ÅSSÀ 5:151. 157. muna. *muxnoti (gde je pro{iren sa -s. kao zbuniti > zbuwen (up. 349 s. smunuti se „pobenaviti. *nagula II). Dovo|ewem u vezu glagola *muniti sa *muxati. zabosti. muna œsakritiŒ. Ista je situacija i u bugarskom. vrzmati se. jednokratno muhné „gurnuti. }aknut „id. 200–201). glupŒ sasvim legitiman. up. ~ak i verovatnija mogu}nost. ukoliko bi se on druga~ije protuma~io. skitati seŒ (RSA). [to se ti~e druge pote{ko}e. *muxnoti re{ava se i problem semanti~ke raznolikosti wegovih kontinuanata.vv. mahnuti ¢ (su)manut. muhati se „ludovati. i pomenuto (su)manut. glas x se obi~no ne gubi pred -no. muuna). zamanut „nastranŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). up. Upu}uje se jo{ i na bug. v. jezika) v. ni na semanti~kom planu nema nikakvih prepreka. Me|utim.koji je u *muxati. Vlaji}-Popovi} 2002. postoji jo{ jedna. *blaznã (ÅSSÀ 22:66–67 s.288 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „gurati se. tu}iŒ (ÅSSÀ 20:174). ÅSSÀ 17:123–125) postoje i oblici *manoti (id. po}i od ve} pomiwanog glagola *muniti. odgovaraju}i glagol na .v. sØuknuØáè. tj. i ÅSSÀ 17:200–201 s. od glagola mu(h)n-uti trpni particip bio bi oblik munut (up. up. 126–127 s. muna œbocnutiŒ. psl. blesav. dok je oblik muwen izveden od glagola na -iti. tiskati seŒ.iti nalazimo u oblicima omunit „oglupavitiŒ Susak (Hamm/Hraste/Guberina 1956). [to se ti~e prve pote{ko}e. daqe ga dovode u vezu sa lit. mahati (se)).-h. Prvo. *manoti. 166). . 197–199). s tim {to ovde imamo primer gubqewa h upravo kod glagola *muxnoti: bug. motati se.Œ. *dhou. naime. Varbot 1984:141–143). muna4. ako bi se sveo na isti ie. omuwit „lo{e uraditiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). jer je pomak „udarati.(id. udaren „lud. *maxnoti (v.v. ludetiŒ (RJA). polu655 Detaqno o tome (na materijalu s.v. œtumarati. Indikativno je da se upravo kod glagola muhati realizuje ovaj semanti~ki pomak. Glagol se smatra srodnim sa *mu{iti. Drugo. kao i umanut „sulud.v. *maxnoti (se)). ve} iz oblika mahnuti. ~oknuØáè. *maniti (id. up. gde pored *maxati. Problem predstavqa dokazivawe ove teze sa formalne strane. lutati.v.

}utqiva. Tako se. pomahnitaoŒ (Vuk). Me|utim. budalast. Tako|e se i poq. ÅSSÀ 25:159 s. *muniti: wegovo formalno svo|ewe na psl. me|utim. a-la-muwiti „varati. spor. s. wuwa œzatvorena. Pore|ewe sa rus.-h. budalaŒ i œmlitav. lew. povu~en.-h. *n’un’avã(jâ). 657 U odrednici je pomalo nejasno formulisano obja{wewe date re~i: ukoliko je oblik nänàv okarakterisan kao fonetska varijanta od munàv. nänà œ}utqiv ~ovekŒ (l. Predlo`eno tuma~ewe. smu{iti se „pobesneti. up.Œ. rus. dovodi u vezu sa psl. nespretan ~ovekŒ. vrdati. bug. zbuwenŒ po656 Semantika rus. brojnost potvrda imenice alamuwa nasuprot samo jednoj zabele`enoj potvrdi glagola alamuwiti mogla bi navesti na zakqu~ak da je u pitawu denominal. œtih. muniØâ „obmawivati. Œ (BER 4:724)657. *n’un’a). nem. muvatiŒ sa rus.c. da se u okviru ove onomatopejske porodice javqaju gotovo identi~na zna~ewa kao i kod oblika izvedenih od psl.). dijal. nänàv œpipav. Karlikova 2000:33.-h. lew. ponekad i lukava osobaŒ. alamuwiti. Me|utim. Zanimqivo je. sa ~ime se ne sla`e npr. niunia œlew i glup ~ovekŒ interpretira kao fonetska varijanta od munia œid. wuwav œsrame`qiv. nespretan ~ovekŒ. budalaŒ. vrteti oko prstaŒ (ÅSSÀ 20:189–190 s.v. prema kojem se s. *mou-). Ovakvim tuma~ewem otvara se i mogu}nost povezivawa s. *mun’a. *muniti (se))656. naime.OSNOVE: 27) -MUWATI 289 detiŒ Vrgada (Juri{i}). Za razvoj zna~ewa œobmawivatiŒ v.-h. U etimolo{kim re~nicima razmatrana leksi~ka porodica dovodi se u vezu sa kontinuantama onomatopejskih oblika *n’un’a. *maniti (se) „obmawivatiŒ (v. srame`qiv ~ovekŒ. Wime se. ruski ekvivalent jasno svedo~i o primarnosti glagola. recimo. trom. pomahnitatiŒ. glagolom baca novo svetlo na prirodu s. nema semanti~kih osnova da se u wega uvrste i oblici sa zna~ewem œ}utqiv. mutav ~ovekŒ. dijal. nespretanŒ tuma~i kao fonetska varijanta od m u nàv œid. . ÅSSÀ 17:197–199). Brikner (v. npr. uz pretpostavku slede}eg fonetskog razvoja: *man-noti > *monoti > *munuti / *muniti (denazalizacija o > u kao u stsl. dijal. s. Kurkina 2003:122. glagola ukazuje na jo{ jedno mogu}e tuma~ewe psl. preko participa muwen „vetropirast. }utqiv ~ovekŒ. Nama se ~ini da je u pitawu onomatopeja. Polaze}i od semantike ishodi{nog glagola *muniti (se). imenica muwa œvetropir. Naime. smu{enŒ.v. *n’uniti. nänà œtrom. blr.-h. neume{an. sémânïti > soumânïti) (ERSJ 1:111). glagolom *muniti (< ie. dovodi u pitawe objediwavawe svih navedenih leksema u jedno etimolo{ko gnezdo. neve{t. u izvesnoj meri relativizuje dosada{wa etimolo{ka obja{wewa razmatrane leksi~ke grupe. onda on ne mo`e istovremeno biti i onomatopeja. odatle smu{en œbesan. tom gnezdu bi mogli pripadati oblici sa zna~ewem œglupak. œzatvoren.

hitra osobaŒ (RSA). 160). id. vetar)Œ. glupakŒ CG (RSA). *mun’a razvila pod uticajem sinonimnih onomatopejskih oblika. ala2. Stoga bi se moglo pretpostaviti da su se zna~ewa œ}utqiv. koje se te{ko da odvojiti od s. jako nevreme sa gradomŒ ibid. . re~i. detaqno o semantici ove re~i v. U s. dijal.-h. nevreme. nänàv œpipav. ili varijanta od glagolske imenice *olomvane) (ERSJ 1:111). neosporno je da je do{lo do wihove semanti~ke kontaminacije. vredna osobaŒ razvila su se verovatno pod uticajem imenice muwa u figurativnom zna~ewu œbrza. neve{t. dijal. Iako nam se ne ~ini verovatnim zajedni~ko poreklo ove dve leksi~ke porodice. Zna~ewa „oluja. i bug. Bjeleti} 2004b. „osoba koja hitro radi..-h. ERSJ 1:96–97 s. 658 Up. sli~na a`daji ili zmajuŒ. (zap. pored danas osnovnog zna~ewa œmitolo{ka neman. `ustra. Detaqnije v. up. jeziku se ~ak razvilo i zna~ewe wuwa œbudala. spretan ~ovekŒ.) olomunâe œlo{e vreme (ki{a.v. spor.290 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI red pomenutog bug. 328–329. Zna~ewa „hitar. zatvoren ~ovekŒ u okviru gnezda *muniti. Bjeleti} 2004a). ima i pomenuta zna~ewa (v. uprkos tuma~ewu ponu|enom u BER 4:863 (slo`enica od *olom. postverbala od oblomiti i dijal. munâe œzimska nepogoda. pre svega zbog vrlo sli~nog fonetskog sastava leksema koje im pripadaju. nespretanŒ (id. vihorŒ658 i œpro`drqivacŒ razvila su se verovatno pod uticajem imenice ala koja.

natmurenŒ: To je jedan nahmuren ~ovjek. nahmuriti seŒ Dalm. nakosmurati „nakovr~atiŒ BiH. namr{titi. nije ti ga drago ni puten sres id. smrknuti se (dawu)Œ (RSA) ?na-so-muren adj. nahmurit se œid. namr{titi seŒ CG (RSA) ?na-h-muriti / nahmuriti pf. „namrgoditi se. nahmuren adj. (Peru{i} 1990) ?na-}-muriti se pf. namra~iti seŒ id. na-o-muriti se „natmuriti se. kosma. nabrati (lice ili deo lica)Œ.) na-ko-`-muriti se „naqutiti se. namr{titi seŒ CG (RSA) ?na-su-muriti se / nasumuriti se „natu{titi se. namrgoditi se. „v. niti. nahmuriti se „namrgoditi se. ko{murati „mrsiti. œnamrgoditi seŒ Kordun (gra|a ERSJ) ko-{-muriti se impf. sg. napraviti kiselo lice. „namrgoditi se. smra~iti se. (ibid.Œ: Nahmurilo se ko da }e ki{a. v. „namrgoditi. Vlaji}-Popovi} 2002:75. . vremenu). „namrgoditi seŒ id. namuri se 3. narogu{iti seŒ: Nakosmuriti se zna~i {to i naduriti se. œmra~na izgleda. „srditi seŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990) na-~-murit se pf. namra~iti se. natmuriti seŒ Dubrovnik (RSA). mrgoditi seŒ Qe{tansko (RSA. (Peru{i} 1986). uznemirenŒ (RSA) è na-muriti se pf. „mr{titi se. natmuriti se.OSNOVE: 28) MURITI 291 OSNOVE: 28) MURITI 28) MURITI na-ko-s-muriti se pf. i Herc. OS 46–47 s. natmuriti se (o nebu. œpremetati. „uzrujan. „namr{ti659 Oblici kosmurati „mrsiti (konac. Te{i} 1977) na-ko-{-muriti se pf. pre|u)Œ Lika. preturatiŒ Dobroselo (RSA) ne spadaju ovamo. (Bojani}/Trivunac 2002) ?na-ho-muriti se pf. razbesneti seŒ Sirini}ka `upa (RSA). postati zlovoqanŒ Kupinovac (RSA)659 ~-murit se impf.v.. „namr{titi se. „natmuriti se. na~muren adj. „namrgo|enŒ id. natmuriti se. zaplitati (kosu. pletivo)Œ Lika. stisnuti (usta)Œ. œskupiti. okositi se na koga Banija (RSA). namr{titi se. naqutiti se.

Anikin 2003:111–112. muriti „priqubqivati u{i (o kowu). *murava. smurØà se „mr{titi ~eloŒ. omuliti se „posramiti se. npr. mouriti „crniti. *murã II. *muliti v. *muravã(jâ). i ÅSSÀ 28:88 s. evidentno je da re~i sa korenom mur.v. potvrde.vv. *murã(jâ) itd. uznemiravati (se)Œ. œnamr{titi se. ali s obzirom na wegovu semantiku. murzy} „mrqati. dijal. fig. u}utati se. iako mu je zna~ewe isto kao kod ~e{.-h. 192 s. namuwiti se „natu{titi se. mr{titi seŒ. . ka{. U ÅSSÀ je.?). *mura II.v. 191–196). ~e{. acc. namra~iti se (o nebu)Œ. tmuriti se. lukavo pogledatiŒ. i bug.(id. v. verovatno bi bilo logi~no potra`iti ga s. *mul-662./ *mul. bug. *mura I. razlika u akcentu govori da mo`da nije u pitawu samo narodna etimologija) pored namuriti se i namusiti se (v.egzistiraju i da se uz ovaj koren javqaju razli~iti prefiksalni elementi. U oblicima nakosmuriti. *muriti (se) i na osnovu semantike — budu}i da je osnovna nijansa zna~ewa glagola: „zatamwivati. *mura I).na psl. {mouriti. tako|e murtiti se „mr{titi se. obja{wewa data s. natmuriti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)660 · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol -muriti se „mr{titi se. tako|e i ka{. 662 Up. murácca „`muritiŒ.-h. smuráè. mrgoditi seŒ Vrawe (RSA. qutiti se. U ÅSSÀ rekonstrui{e se psl. daqe). muriti „bojiti tamnom bojomŒ. ukr. namrgoditi se. maurus „tamanŒ). a posle prefiksa ko-. umuliti se „biti neraspolo`en. sneveseliti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). Mavar (< lat. Up. smura „oblak. kontinuanta naveden je samo glagol muriti „grejati. blr. mrgodno posmatratiŒ: Umulijo se ko mula Piva (Gagovi} 2004. Kosovo (RSA). sln. qutiti seŒ. dijal. tamnimŒ — zakqu~uje se da je u pitawu izvedenica na -iti od *murã II (ÅSSÀ 20:194)661. muri se œkvariti se (o vremenu)Œ (BER 4:334). O mogu}im tuma~ewima psl. ~initi crnim. sg. muricca „`muriti (u igri `murke)Œ. sneveseliti se.v. Treba ipak napomenuti da porodica re~i sa korenom *mur. navode se i neke semanti~ki udaqenije potvrde. naqutiti seŒ Qe{tansko. pomra~ivati (se). sumoran). up. *murã I. nivou nije dobila zadovoqavaju}e tuma~ewe. up. Isto va`i i za lekseme sa korenom *mun-. namrgoditi se. *obmuliti (se) I. 661 Kao s. uozbiqiti se. Up. U ovom zna~ewu glagol je sa~uvan samo u obliku sa prefiksom na-. rus. za}utati.v. obarati glavu (o ~oveku).. Skok ne pomiwe ovaj glagol. Skok II 392. pa se ~ak pomi{qa i na to da je u pitawu heterokliti~ka arhai~na osnova *mur. maglaŒ (primeri su iz: Skok III 360 s. namurli se 3. ~initi crnimŒ. nako{muriti verovatno imamo sa~uvano s-mobile u poziciji ispred osnove -muriti. smurØen. Pored ~e{./ *mun. murec sa „duriti se. muris (se) „uzrujavati (se). poq. biti jako qutŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). prqatiŒ. (id. qut. inf.292 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ti se. Kurkina 2003:119–121. sloviw. pe}i istiha na vatriŒ. izostavqeno s. smurec sa œobla~iti seŒ (SEK IV 333 660 Up. mo`da namerno. *murina. No bez obzira na nere{enu krajwu etimologiju. „namr{titi se (kao nebo pred ki{u). dlu`.

x(u)-. nastalo prema prefiksu su-. {amorhacca „{umiti. ESUM 2:226–227).-h. On smatra da je su. s(o)-. nakosmrti se pf. Oblici nahmuriti se. Odatle se. id.i isto~noslovenske kontinuante u zna~ewu „namrgoditi se. nahumoriti se.665 U oblicima ~murit se. ~mouliti „prqati. naxæmare’c „id. Od ju`noslovenskih potvrda navode se samo pomenuti s.(id. sawariti. pozajmqeno u ukr.javqa s. marzy} „ma{tati. rus.cc. Tako|e se konstatuje da se uz korenove *mar. na~muren. razvilo u i u kompromisnom obliku nahumoriti (Skok III 360 s. mo`da od onomatopejskog {amor. sumoran). sg. kamuren „namr{ten. mr{titi seŒ. *xmuriti (se) i *xmuliti (se) (v. Za alternaciju inicijalnog ~. oblici. nap. naxomaurêc „nafantaziratiŒ ne spadaju ovamo. nakamuren œnamr{ten. poq.v. mrqatiŒ < psl. neraspolo`enŒ (BER 2:194.> xm. zapetqanŒ (SRNG). zamr{en. i rus. 665 Up. za-ko-murisØáè „lukav. BER 4:334).> {m. vákomarivaØâ.)663. u kojima se ispred osnove mur.v. v. 664 BER l. *mariti (se) I. ÅSSÀ 8:43.up. prepreden. ne nudi prihvatqivo tuma~ewe.u sumoran sekundarno (u pore|ewu sa ostalim slovenskim oblicima. nahohmoriØâsà „naobla~iti seŒ i s. bug. ostalo su zapadno. Osnova moriti. g(u)nego i s-. 4:478)664. i SEK IV 332–333 s. 333). up. uø. prema Skoku. na}muriti se mo`emo pretpostaviti prisustvo prefiksa ~. Gudkov u obliku sumoran (> nasumoriti se) decidirano izdvaja prefiks su.< *so. mrditi se).ispred osnove -muriti up. 37. u pogledu tvorbe up. x(o)-. nahomuriti se u ÅSSÀ se tuma~e kao izvedenice prefiksom *na.u zna~ewu „tamanŒ javqaju ne samo priraslice x-. smura. na{amorácca „namr{ØiØi seŒ. „namrgoditi se. nachomarzy} „nabrbqatiŒ i sloviw.ili h-).od glagola *xmuriti se. 44).i osnovu -mor. daqe). i Vlaji}-Popovi} 2002:87. zakomurisØiè (v. natmuriti seŒ667.-h.: }. namrgo|en (o ~oveku)Œ. i Gorà~eva 1979:103). *naxmariti / 663 V. mi bismo ovu re~ doveli u vezu sa muren „crnŒ (v. vákomurivaØâ „naobla~iti seŒ (v. ali sa drugim prefiksom. g(o)-. 668 Skok s pravom izvodi glagol nasumoriti od prideva sumoran.v. fantaziratiŒ ( ÅSSÀ 17:212–214 s. ko-.(}-) < *~â-. {u{tatiŒ. S obzirom na uo~enu bliskost osnova *mur.v. 666 Ta bliskost se ogleda i u potpunom paralelizmu psl.Œ Zaglavak (RSA). jer se umesto murume{ao glagol moriti. Glagol se smatra nejasnim. . vákomurivaØâ.v. dijal. Oni se tvorbeno razla`u na slede}i na~in: * na-xo-mariti.Œ.i *mul-666. nakosmrtiti se „id. nasumoriti se „naobla~iti se (o nebu)Œ668 (ÅSSÀ 22:81 s.(bez metateze) < *mor-kã (Gudkov 1966:36–37). *~âmuliti? (ÅSSÀ 4:146). u vezi sa {amråcâ „`migatiŒ (ÅSBM 7:289).OSNOVE: 28) MURITI 293 s. up.i *mur. 667 Oblici poq. O glagolu (na)kosmrti se v. Vlaji}-Popovi} tuma~i ovaj oblik u okviru gnezda glagola kositi (Vlaji}-Popovi} 2002:104). Za mogu}nost pojave prefiksa ko. prisutna je i u blr. g-. Pretpostavqa se slede}i fonetski razvoj: sm. i upu}uje se na rus. namr{titi seŒ Timok (Dini} 1988). tvorbeno i semanti~ki blizak glagol ko-s-mrti se 3. „mrgoditi se. u tvorbenom pogledu ~e{. }mrdav (v.

674). *kem. *smur-. ne prefiks). 35).sa protetskim priraslicama g. tu-: bu-hmarâ „oblakŒ. gmurati se) sa zna~ewem „gwuriti. hmuráè : sln.javqaju se jo{ i prefiksi bu-.Œ (id. i ÅSSÀ 8:43–44 s. potapati u voduŒ s pravom se etimolo{ki razdvajaju od onih sa zna~ewem „mr{titi seŒ. Mo`da i on ~uva s-mobile (sa dodatno razvijenim vokalom u-. *xmura / *xmurã(jâ).v. Sa sasvim suprotnog stanovi{ta nastupa Slavski. nahmariØâ(sà) „obla~iØi se (o vremenu). ova leksika sa zna~ewem „gledati na specifi~an na~in. nastalim pod uticajem oblika sa prefiksom su-).v. *gmuriti. x. i SP 7:170 s. Priroda ovih „priraslicaŒ nije u potpunosti razja{wena. a mo`da je i plod kontaminacije sumoran + namuriti se. Gudkov ove re~i dovodi u vezu sa *tâma (Gudkov 1966:37–38). . qutiti seŒ Kurkina izdvaja s-mobile „koje lako prelazi u h-Œ (Kurkina 1973:76). up. biti u lo{em raspolo`ewuŒ grupi{e se oko korena *mur. kakav je i gmuriti .. zahmariØâsà. s.u *gmuriti sekundarna (ekspresivna?) priraslica uz prvobitni koren *mur.v. *myr-Œ (ÅSSÀ 6:163) i s. Mahek u ovim elementima vidi prefiksalno poja~awe (Machek 201 s. oblika.na ie. ali bez tuma~ewa inicijalnih glasova670.. neetimolo{kog gtako|e ima vi{e tuma~ewa (o slu~ajevima kada se ono javqa ispred osnove koja po~iwe sonantom. 669 U kombinaciji sa *(x)mar. Poreklo protetskog. Petleva 1996:33.. navedene potvrde sa zna~ewem „mr{titi seŒ dovode se u vezu sa *chmuriti i *smuriti. chmura). Za s(h-) se pretpostavqa da je u pitawu s-mobile (dakle.(Schuster-[ewc 2000:31). Oblik nasumuriti se mo`e se protuma~iti na vi{e na~ina. Sli~no se defini{u navedeni inicijalni elementi s. *gmyriti: „U vezi sa *gmuriti i daqe sa *xmur-. br~katiŒ Lika. murati se „br~kati se. kupati seŒ (RSA). ne obja{wavaju}i inicijalno g-. 670 Ju`noslovenske potvrde (izme|u ostalog s. 163–164). *gmuriti (se)?: „Srodno sa *xmuriti.294 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI *naxmuriti)669. Za kompletnu sliku o ovoj porodici re~i relevantni su i oblici murati „izazivati {um kome{aju}i vodu./ *s(u)mur. nagloŒ BiH (RSA). murnuti „zagwuriti. v. Tako u oblicima rus. mureti „tmuriti se. smuráè.v. *xmyr-. [uster-[evc svodi psl. V. jer se leksema smatra lokalnom inovacijom. *x(u)mur. Petleva 1978:51–55).v. zamo~iti brzim pokretom. chmura). koji smatra da za ~itavu ovu porodicu re~i nije mogu}e ustanoviti ~ak ni koren (Sáawski I 71–72 s.v. Autori SP ih dovode u vezu sa psl. pri ~emu je g. ørekrivaØi se oblacima (o nebu)Œ (Gorà~eva 1974:131–132. *myr.. nap.-h. *nuriti. za-Øu-hmarivaØâ : hmariØâ. Mogao je nastati premetawem slogova od na-mu-suriti se (v. bu-hmariØâ(sà). gde se sumwa u opravdanost rekonstruisawa psl. mr{titi se. gmurati.

namr{titi seŒ. Skok III 439–440 s. namrgoditi se. nasumoriti se „namr{titi se. natu{titi seŒ Uskoci (Stani}).v. namr{titi seŒ. smrknuti se u licuŒ. namra~iti se. vremenu)Œ. œsmra~iti se. natmuriti seŒ (RSA)672. v. SemanØi~ki model „mr{titi se. smra~iti seŒ Piva (Gagovi} 2004). namra~iti se. postati bri`anŒ. nasomr|en (v. natmu{iti v. natmuriti se (o nebu. up. 671 . biti nezadovoqan (o ~oveku)Œ > „obla~iti se (o nebu). smrknuti se (o nebu. natmuriti se „namra~iti se. natu{titi se. natmoriti. tama. od stawa prirode ka stawu ~oveka. mrgoditi se. natmu{iti (se) „v. 672 O oblicima natmuriti. Nama se ~ini da semanti~ki razvoj mo`e i}i i u suprotnom smeru. postajati tmuran (o vremenu)Œ dobro je poznat slovenskim jezicima. jer se lo{e stawe ~oveka i prirode ~esto poistove}uje (Gorà~eva 1985:58. stmoriti se œnatmuriti se. natmoriti se „namrgoditi se. namrgoditi se. „naobla~iti se. œnaobla~iti se. i Karlikova 1998:55)671. vremenskim i atmosferskim prilikama)Œ (RSA). mrditi se). œnatu{titi se.OSNOVE: 28) MURITI 295 Za oblik nasomuren up.

namusiti seŒ Lika (RSA). 674 Up.v. za}utav{i. namusuriti se „namrgoditi se. „dr`ati se uzdr`ano i tako ne pokazivati svoje maneŒ. oboriti glavuŒ Timok (Stanojevi} 1927). namr{titi seŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). „namr{tena. sg. omusi se 3. namusi se 3. 2004) namusiti se pf. omusit (se) „oneraspolo`iti se. sneveseliti se. musim se 1. pokisnutiŒ: Okomuzil se ko }uran na }i{u Babu{nica (gra|a RSA). na}u{iti se Hrv. fig. Skok izvodi ovaj oblik od musiti se. sg. musit se „ne govoriti (s nekim)Œ Orlec (Houtzagers 1985:302). natu{titi seŒ Lika (RSA). „izra`avati neraspolo`ewe. namr{titi se. sg. omusiti seŒ Pirot (@ivkovi}). okomuzi se 3. „omusiti se. œzamisliti se. sa -ur. rastu`iti 673 Ovamo verovatno spada i kmusle m. omusim se 1. namrgoditi se.. rastu`iti seŒ Uskoci (Stani}). nesnala`qiv ~ovekŒ Lika (RSA). œnaobla~iti se. Kosovo (RSA) k-musa f. musit se „mrgoditi seŒ Brusje (Dul~i}i 1985). smr}i se u licuŒ Crna Reka (Markovi} 1986). „sneveseliti se. uozbiqiv{i se. „mr{titi seŒ Vrawe (Zlatanovi}).(Skok II 488 s. (RSA)673 o-ko-musim se 1. œzabrinuti se. „sneveseliti se. okomuzil se „snu`dio seŒ Lu`nica (Mani}) u-ku-muzi se 3. sg.. „n a m u s i t i s eŒ Vrgada (Juri{i}) o-ko-muzim se 1. pf. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. sg. pf. pf. Lika. mrgoditi seŒ (RSA). nepreduzimqiv. rasrditi seŒ Poqica. sg. muso). pokuwiti glavu u znak nezadovoqstva (ili bolesti)Œ Zagara~ (]upi}i 1997). qutwu i sl. sg. sg. „pokuwiti se. „namr{titi se. musi se 3. sneveseliti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)674 omusiti pf. „opustiti delove tela na licu. naqutiti se. skru{iti se. srdita `enska osobaŒ Hrv. „neodlu~an. „omusiti se. oboriti glavuŒ Timok (Stanojevi} 1927) na-~e-musiti se pf. . namusuriti se „v. sg. sneveseliti seŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) è musiti se impf. „n a m u s i t i s eŒ: Nakmusiti se zna~i napr}iti usne.296 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 29) MUSITI SE 29) MUSITI SE na-k-musiti se pf. namusit se „namrgoditi seŒ Sumartin (Novakovi} 1994). gorwa Dalm. „snu`diti se.

verovatno. u BER-u se bugarske potvrde tako|e tuma~e kao ostatak balkanskog latiniteta (BER 4:343–344 s. Snoj 365). biti poti{tenŒ Lu`nica (]iri} 1983) musa f. potvrda. 2:193. „zamisliti se. umusim se 1. „zbuniti se. uz napomenu da imenica *musa u odgovaraju}em zna~ewu „wu{ka. S. U obliku ukumuzi se vokal u u ekspresivnom prefiksu ku. dijal. muso. „oneraspolo`iti se. okamuzil „zastati nepomi~no i }utatiŒ (id. Psl.OSNOVE: 29) MUSITI SE 297 se. sln. rekonstruisano na osnovu bug. ukumuzi se iz Pirota i Lu`nice — naslawaju se na bug. gde se upu}uje na kamuzà se op. okomuzil se. œu}utatiŒ. gubicaŒ nije posvedo~ena upravo na ju`noslovenskom terenu (ÅSSÀ 20:196)675. AuØori ÅSSÀ (l. muso). oneraspolo`iti seŒ Timok (Dini} 1988) umusiti se pf. 675 676 . muzati se „osmehivati seŒ. i s. musà se)676.v. od ekspresivne osnove *musa. Tretiraju ga kao glagol na -iti izveden. Bezlaj II 209. Takvim tuma~ewem otklawa se i problem alternirawa s / z. *musiti (se). denominal musiti se Skok obja{wava kao dalmatoromanski leksi~ki relikt < poznolatinskog musus (Skok II 488 s. œuprepodobiti seŒ Uskoci (Stani}). Oblici sa z u osnovi — okomuzim se. Pretpostavqen je isti tvorbeni model kao kod *mãrda > *mãrditi se (v.) smaØraju da je takvo obja{wewe te{ko pro{iriti i na bugarsko-makedonsku leksiku. imati nezadovoqan izgledŒ (BER 4:309)677.razvio se verovatno sekundarno. gore). Me|utim. 677 Up. nema re{enu etimologiju.-h. okamuzen. ko-. ~e-. sg. muzim se „mr{titi se.v. mak. natmuriti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986). 830 s. „u}utati se. snu`diti seŒ. oneraspolo`iti se. ali oba oblika ostaju nejasna). zastideti seŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976).-h. „`ensko zlovoqno i srditoŒ Sumartin (Novakovi} 1994) · Ispred osnove musiti alterniraju prefiksi k-. kao rezultat izjedna~avawa sa prefiksom u-. musa „osoba zlovoqna i srditaŒ.. muza „grimasaŒ (v. cit.v.c.

zgotoviti lo{e. zakalamutili se potoci ko orawe. glupan. „id. sakrili presveti Piva (Gagovi} 2004)678 ?ka-la-mutiti impf.) balamutina f. . œuraditi {to na brzinu i kako biloŒ: Bija{e zakalamutila naku ~orbetinu. zaslepqivatiŒ Ozaq ( Te`ak 1981). obmanutiŒ Ozaq (Te`ak 1981) z-ba-la-mutit „otaqati posaoŒ Zagara~ (Vlaji}-Popovi} 1986:165) ba-la-muta f. uzmutiti. m u t i t i. „pri~ati koje{taŒ Rovca (Bjeleti} 1993:41) za-ka-la-mutiti pf. sg.c. pf. na brzinu. „obmawivati. glupakŒ Bjelopavli}i (ibid. praviti smesu. uzburqatiŒ: Pade velika ki{a. Up. m u t i t iŒ. na brzinu. „cirkusarija. „brbqaju}i prikriti istinu. „izazivati zbrku. zgotoviti lo{e. balamutina „onaj koji je glup. kako biloŒ (RSA). œzavaditi. uneti razdorŒ: Ko je qude zakalamutijo. vrdatiŒ Uskoci (Stani}). „bezvezwak koji sva{ta pri~a. balamuta „ni{ta ~ovekŒ Zagara~. „pripremiti.). neodgovoranŒ: Onu balamutinu nijesu {}eli primiti ni u vojni stan — Kakva li se sve balamutina skupila na sijelo. me{avinuŒ. balamotati „brbqatiŒ Mahi}no (Te`ak 1981a) za-ba-la-mutiti pf. nijesam o we ni srkno. buniti. neka r a s k a l a m u } u j e Piva (Gagovi} 2004) na-ka-la-mutim 1. œbuniti. no vako. zava|atiŒ: Ne kalamuti se tako. koje{tarijaŒ Pribi} (Te`ak 1981a). „na brzinu ne{to uraditiŒ Leskovac (Mitrovi}) 678 679 U drugom primeru imenica kao da ima zbirno zna~ewe. œne ostajati pri re~i. trag im se utro — Da nemaju neki interez ne bi ovuda i{li i kalamutili Piva (Gagovi} 2004). uzmutiti. galamuŒ (Vuk. izazivati sva|u. „blebetaloŒ Grahovo (Vlaji}-Popovi} l. nered. me{ati (~eqad) da postane tiska i bukaŒ (RJA). RSA). zakalamukati „pripremiti. „zava- |ati. kako bilo. razdor.298 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 30) MUTITI 30) MUTITI ?ba-la-mutiti impf. mrtvi kurepu! — Kalamute ovi crni narod. „z a m u t i t i. „me{ati. pokvaritiŒ BiH (RSA)679.. smu{en.

Kalamut prezime Bosna (RJA) kalamutka f. gu`va. Sarajevo. za{amutiti se „o{amutiti se. „prepreka pri obavqawu posla. fig. .?) o-{a-mutiti pf. Zaplawe (RJA). kalamutwa. Boka.Œ Crna Reka (Markovi} 1986). „pome{ati. kalamutka „id. (ibid. neredŒ: Kalamut je vrdawe. acc. s m u t w aŒ (RSA). (ibid.OSNOVE: 30) MUTITI 299 pri-ka-la-mutim „na brzinu ne{to pripremitiŒ id.. gubiti svestŒ Rovca (Bjeleti} 1993:41) za-{a-mutiti pf. sastavitiŒ Uskoci (Stani}) {a-mutiti impf. skalamutwa: Ovo dana bila je nekakva skalamutwa po wine ku}e Kosovo (Elezovi})680 kalamutnica f. „slu|ivati nekogaŒ Lika (Bjeleti} 1993:41). skalamuti 3. palamutiti „palamuditiŒ Herc. onesvestiti seŒ id. Bar (gra|a RSA). gu`vaŒ Vrawe (Zlatanovi}) ?pa-la-mutiti impf. o{amuti 3. onesvestitiŒ. „(nekome) udarati u glavu. „id. zbunitiŒ. o{amutiti „onesvestiti. haosŒ. haos. „nered.. mutwa u kojoj se ne zna ni ko pije ni ko pla}a CG (RSA). sg. ometawe u radu. CG (Vlaji}-Popovi} 1986:163) s-pa-la-mutiti pf. nemir.). zaprepastiti. mete`. nemira. smetwaŒ Kwa`evac (RSA). s m u t i t i ne{to za ~as za jeloŒ Timok (Dini} 1990) ka-la-mut m. tako|e bez zna~ewa. inf. œuno{ewe razdora. o{am u ti ti Gola ( Ve~enaj/Lon~ari}). „dovesti nekoga u stawe omamqenosti. „zbrka. sg. zaluditiŒ Zaglavak. Potkozarje (Dalmacija). kao i na kalamutnica (Beli} 1905:365). (RSA. Rovca (Bjeleti} 1993:41). 2004) 680 U izvoru se ne daje zna~ewe imenice. œjako udaritiŒ Uskoci (Stani}). o{amutiti „zaneti pamet. onesvestiti seŒ id. œzapawiti.Œ Sokobawa (gra|a RSA) kalamutwa f. pomeriti pamet nekomeŒ Svrqig. „u~initi da se nekome pomuti svest. malko opitiŒ Crmnica. Lajkovac (gra|a RSA). o{amutiti se „izgubiti svest. o{amutilo ga ne{to Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. „mete`.). zbunitiŒ Lika (Bjeleti} 1993:41). spletkarewe. „napraviti ne{to kako bilo. œdovesti nekoga u stawe da ne mo`e zdravo rasu|ivati. Lebane (gra|a RSA) s-ka-la-mutim „na brzinu ne{to uraditiŒ Leskovac (Mitrovi}). mete`. nesvestice. o{amutitiŒ. pobrkati. „pre}i nekoga. „dovesti u stawe nesvesticeŒ: Ide po put i leleje se. ve} se samo upu}uje sa jednog oblika na drugi.

{amutno adv. koje se leqa pri hoduŒ Makarska Krajina (RJA). œstvarati smutwu. zavrteti se u glaviŒ Banija (gra|a RSA). pored osnovnog zna~ewa „jaramŒ. sg. onesvestiti (se)Œ: Za{omutilo me ne{to u glavu — Za{omutilo mu se u glavu Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. podbuwivati. zbuwivatiŒ. o{emu}en „suludast u mislima. konop i sl. „zbuwen. „smutiti se. 156. „koji je o{amu}en. „mre`a. kao i za {o-mutati „{uqati se oko ku}e kao tatŒ. rovaritiŒ. vika.300 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI o{amu}en adj. smutqavinaŒ CG (RJA) {e-mutan adj. „graja. zanesenŒ [umadija (gra|a RSA) za-{o-muti (se) 3. o{alamuti 3.v. „o{amu}enoŒ Timok (Dini} 1992) o-{a-la-mutiti se pf. {emetat „tra`iti {emutom po dnu mora mre`u. smutit „id. „o{amutiti (se). „o { a m u t i t iŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {a-la-mut m. {omuta „~eqade koje {omuta. wu{katiŒ (RSA). o{amutitiŒ. izazivati razdor.). Vinja III 211 s. ÅSSÀ 8:69. up. kojom iste`u sa dna mora vr{e ili kakvo u`eŒ id. sg. œtajno raditi {to nedozvoqeno. *xomotã / *xomotã (v. vr{aŒ. kome zuji u glavi. Skok III 386 s. o{amu}en „za kratko izba~en iz svesne orijentacijeŒ Lajkovac (gra|a RSA) {amut m. „pomutiti svestŒ [umadija (gra|a RSA). 2004)681 è mutiti impf. œudaritiŒ Uskoci (Stani}).Œ) Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). Ista dilema va`i i za oblike o-sa-matat. v. onesvestiti. o{amut „omama. kome nije bistro u glavi. koji je malo zanesenŒ. Imenica {emut mogla bi biti apofonska varijanta od homut < psl. {emet „drvena brkqa~a (kratka motka s rogaqcima) kojom se po dnu mora hvata mre`a. i {emut. (ibid. gde se. tj. kome nije bistro u glaviŒ. œneuredno raditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). zava|atiŒ. zaprepa{}enŒ Uskoci (Stani}). {emutno adv. o-{a-matat „o{amutitiŒ (pored smutit. „o{amu}enoŒ Timok (Dini} 1992) o-{e-mutiti pf. „me{atiŒ. „koji je o{amu}en. œlu681 Nije jasno spadaju li ovamo {e-mutati „imati krive noge pa se na wima kao leqati u hoduŒ. „gran~icaŒ. o psl. koje se {uqa kao kradqivacŒ Krk (RJA). opiti seŒ Uskoci (Stani}) o{emu}en adj. œnespretno se nogama bacati u hoduŒ. konop (kad se ne zna ta~no gde je)Œ. Vinja 1989:33. iako je jedno od zna~ewa glagola mutiti i „uhoditi. Loma 2002). o{amu}enostŒ Split (Vidovi} 1990) {amutan adj. œbuniti. re~i detaqno v. œprepiti se. Rovca (Bjeleti} 1993:41). Rovca (Bjeleti} 1993:41). o{emutiti se „onesvestiti seŒ. . „o{amu}enostŒ Timok (Dini} 1992). „o{amu}enŒ id.v. navode i za nas relevantna zna~ewa: „potpora za lozuŒ. (ibid. nap. {emet. galama. „pomutiti pamet. Mo`da su ovi oblici u vezi sa {emut „grana smrke ili somine. œdovoditi u zabunu. odatle {emutat.Œ. nesloguŒ. {emutaqka „nadimak `enskom ~eqadetu iskrivqenih nogu.). {emut.

. ~motac sa „kretati se. *motiti (se). 139–140). pom u twa „mete`. „uzrujati se.tretiramo kao dvoslo`ne ekspresivne prefikse (o tome v. neprijateqstvoŒ (Petleva 1996:32)684. nemirŒ Uskoci (Stani}) smutiti pf. up. Svesni smo ~iwenice da oni predstavqaju izvesno odstupawe od modela. *ka-mutiti683. jednoslo`ni (ka-) ili dvoslo`ni (kala-. . ESJS 8:498 s. pomutit (se) „id. „uznemiriti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) · U osnovi svih oblika le`i glagol mutiti (se) < psl. po~motac sa „zbuniti se. motã. ~mucicâ „zbuwivati. smut m. pomuta f. U etimolo{koj literaturi ne postoji jedinstveno tuma~ewe oblika balamutiti < *balamotiti. Primeri pokazuju da se i u kombinaciji sa prefiksom *~â. œlagatiŒ. koji je funkcionalno iterativ od *mesti. smu}ivati seŒ (RSA) pomutiti se pf. 143). Elemente bala. a u tvorbenom pogledu — izvedenica na -iti od *motã (ÅSSÀ 20:142–145).. œpodsticawe na zlo ogovarawemŒ. s obzirom na postojawe oblika {a-(la-)mutiti. uznemirewaŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) uzmutiti se pf..(SEK I 246.. œuhoditi. uzrujati seŒ (l.v. nered. zava|aweŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). kara-) prefiksi sre}u se dosta ~esto. obmawivatiŒ < *~âmotiti. sm u ta f. i *mota / *motã / *motâ (id. 683 To bi moglo ukazivati na wihovo eventualno druga~ije poreklo. i Popowska-Taborska/Borys 1996:323). mutiti se „postajati zbrkan.OSNOVE: 30) MUTITI 301 tati. wu{katiŒ. Me|utim.varijanta ekspresivnog prefiksa *~e. „zavaditiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). pomutwaŒ. gde je *~â. tumaratiŒ. brkati se. ~imuØiØâ œunositi razdor. œstvarawe nesigurnosti. zava|atiŒ. Knobloch 1969)682. *motân’a / *motânâ (id. {e-mutiti. v. zbrka.Œ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). biti u stalnom pokretuŒ.c. 684 Mo`da i ho-muØaØâsà œbiti neodlu~an. blr. Ovamo spada jo{ i rus.). dijal.i kala. zbuwen. „smutwa. us-ha-muØiØâsà œuznemiriti se. ka{. 150–151). „mete`. ~muØiØâ „spletkariti. cit. dijal. zbuniti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). logi~no je o~ekivati pojavu i ostalih prefiksa ispred osnove mutiti. jer ne raspola`emo potvrdama tipa *ba-mutiti. Autori se uglavnom sla`u da je u pi682 Govore}i o ovakvim prefiksima Knobloh samo konstatuje: „. pobrkatiŒ. {o-mutiti. . rus. ili grleni strujni suglasnikŒ (op. smutit / smutit „o{amutitiŒ Bakarac i [krqevo ( Turina/[epi} ). davati re~ i povla~iti jeŒ. sukobqavaweŒ. up. „sva|a.ostvaruju uglavnom ista zna~ewa. Dvoslo`ni oblici imaju na po~etku ili eksplozivni suglasnik.

fonetika i semantika ukazuju na autohtonost re~i.v. zabuna. kala-. *balbala-. On kao leksi~ki ostatak tretira i deverbalnu imenicu balamuta. Jedni u woj vide tvorevinu onomatopejskog karaktera (Fasmer I 113 s. ÅSSÀ l. koji dobro ~uvaju arhai~nu slovensku leksiku.srodno sa gr. *balamota / *balamotã. Mahek smatra da je bala. ~ime bi se objasnilo i javqawe fonetskih varijanata kala. i ÅSBM 1:288 s. balamuØ.v. *balamotiti685.)./ kolo-. zbuwujeŒ). kolobotati se. balamuta „onaj koji dovodi u zabunu.v./ kalo. *bha-). jezika ovo je jo{ jedan slu~aj ~akavsko-kajkavsko-crnogorske izoglose. 687 Bori{ pretpostavqa da lik balamotati (sa o < *o) govori o kajkavskom poreklu lekseme. 686 Autori SP isti~u da dijalekatski podaci. Me|utim. SP.v. kao i crnogorske potvrde. *balamotânãjâ). rmoutiti). iz mongolskog balamut (Sáawski I 26). Machek 513–514 s. *balaguriti. glagol je slo`enica od *kalã i *motiti (Skok II 37 s. galama (I 545) pomiwe i ukr{tawe sa tur. up. V.cc. predla`u se uglavnom dva tuma~ewa: prema prvom. drugi — koren *ba. *balakati. areal. ESUM 2:347 s. ali je sporno poreklo komponente bala-.v.v. kojoj odgovaraju kod severnih Slovena likovi *balamota. koáomat).c.v. Dugo se smatralo da je glagol balamutiti ograni~en iskqu~ivo na severnoslovensko podru~je. . kao. primeri iz ~akavsko-kajkavskih govora (v. odnosno prvobitni nazivi radwe (sl~.(ie. Bezlaj II 58–59 s. balamuØ. holo-muta (Machek 43). nezgoda. ESUM 1:124 s. *balamotã (v. balamuØ (gde se kao jedno od tuma~ewa navodi i Knoblohovo. gala-.predstavqa ekspresivni prefiks). kalamutiti.302 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI tawu slo`enica sa *-motiti u drugom delu. *kolomotiti. nered. kajkavskim i crnogorskim govorima. prema kome bala. nemir. up. i *kolomotã / *kolomota. prema drugom.-h. sa kojima ga povezuje etimolo{ki zajedni~ka komponenta bala-.). uznemirenost. {to je prirodna pojava kad su u pitawu eks685 Autori smatraju da se glagol *balamotiti mo`e staviti u isti red sa *balagovati. balamuta „zbuwenost. [to se ti~e glagola kalamutiti. autori ÅSBM predla`u da se prvi deo slo`enice tretira kao ekspresivni formant. predstavqaju dokaz da je isti glagol postojao i na ju`noslovenskom jezi~kom prostoru. kalaba. Ima i tuma~ewa prema kojima je ~itava porodica re~i stranog porekla. onomatopeja srodna stind. i s. fhloj i pravilno uo~ava da se glagol balamutiti rimuje sa npr. ÅSSÀ 1:146–147 s. mada s. (ta)tulati688. kalamuØâ. Sáawski II 370–371 s. nazivi vr{ioca radwe (npr.v. U okviru s. 688 Indikativno je da su lekseme koje su predmet na{eg istra`ivawa posvedo~ene upravo u ~akavskim.vv.v.v. s. glagol je slo`enica od *kolo i *motiti (ÅSSÀ 10:146 s.-h. v. Borys 1989:16)687.v. ~e{. a ujedno da podse}a na sl~.v. pro{iren ekspresivnim formantom -l. neprilikaŒ) (Borys l.(SP 1:185–186 s. Iznose}i nedostatke ova dva tuma~ewa. *balamotiti)686.

isprebijatiŒ (Marseni} 1986:53) : ispucati „izbiti. premlatiti. a{alamucecâ 689 Analiziraju}i ukr. ba-. Me|utim. ~iji se semanti~ki razvoj reflektuje i u oblicima sa prefiksima. Tolstoj konstatuje da postoji prili~no veliki broj ukr. kalamuØnáè : balamuØnáè. govorom)Œ (odakle se sekundarno razvilo zna~ewe „mutiti ~istu voduŒ. U obliku palamutiti izdvajamo dvoslo`ni ekspresivni element pala-691 (uz istu ogradu kao u slu~aju bala. kalamucicâ). ispalampuvati „`estoko istu}i.ekspresivni formanti dodati na osnovu mutiti. o{alomuØiØâ œuzrujati. balabu{ka (deminutiv od balabuha) „zemi~ka ispe~ena i obarena u vodiŒ : kalabu{ka „vekna hlebaŒ (TolsØoè 1969:239. {o-. Ve}ina autora ukazuje na tvorbeni i semanti~ki paralelizam oblika balamutiti i kalamutiti. napomiwu}i da se tu svakako ne mo`e raditi o slu~ajnoj podudarnosti689. dijal.(kao u bala-. dok je u obliku o{alamutiti se prefiks {a. Fasmer izvodi rus. *balamotiti). termine kalabanà. U moskovskom praslovenskom re~niku. o{elomu ØiØâ œjako udariti po glavi. balamuØiØi i kalamuØiØi ka`e se da su povezani tako {to drugi oblik predstavqa rimovano obrazovawe u odnosu na prvi (Sadnik/Aitzetmuler 125).pro{iren slogom sa likvidom la. is-pala-puvati. isprebijatiŒ Kraqevo. umotati se ne~imŒ. pa-). za{omuti ispred osnove alterniraju prefiksi {a-. dok kalamutiti u svojoj prvoj komponenti sadr`i osnovu kal. up. ÅSSÀ s. „sejati smutwuŒ. istu}i. dijal.pa je wegovo primarno zna~ewe bilo „mutiti voduŒ (Truba~ev 1967:386). priroda me|usobnog odnosa ova dva oblika tako|e nije razja{wena. o{emutiti . kala-. o prenosu primarnog zna~ewa na moralnu sferu.690 Nama se ~ini da nije bez osnova posmatrati ih kao dve razli~ite realizacije istog tvorbenog modela — ekspresivni prefiks + osnova — jer se i tvorbeno i semanti~ki uklapaju u sistem takvih obrazovawa.i kala. potvrde o{alamuti iz Crne Reke i rus. pala-). nap. balaban „vrsta pecivaŒ : kalaban „veliki hleb sli~an kravajuŒ. uskome{atiŒ. Dakle. Po wemu. o{elomuØiØâsà œogrnuti se. U oblicima (o){amutiti .v. . v. prvobitno se na ~ovekov duhovni svet odnosilo samo balamutiti „mutiti. Kragujevac (RSA) (v. zna~ewa „obmawivatiŒ. zatiqkuŒ. kalaba~. 691 Up. {alomuØ „smutqivacŒ od {aláè „{a{av. kalabaØina. Ova pomalo iskonstruisana semanti~ka slika prevazilazi se prihvatawem teze da su bala. Truba~ov kritikuje ovakvo tuma~ewe. smu{enŒ i muØiØâ (Fasmer IV 399). 690 Tako npr. 29). tj.v.OSNOVE: 30) MUTITI 303 presivna leksika i ekspresivni formanti (ÅSBM 4:123–125 s. is-pala-pucati „izudarati sabqom pqo{timice. blr. smatraju}i da je do zbli`avawa pomenutih re~i do{lo naknadno. i u svojstvu paralele navodi oblike tipa: kalamuØiØi : balamuØiØi. kalabuha u zna~ewu „baraŒ. unositi smutwu (re~ima. „izazivati nesuglasiceŒ. uznemiriti. za ukr. kalaba{. izlupatiŒ (RSA). {e-. naziva za jame i bare sa inicijalnim ka-. zamutiti. izmlatiti. kod kalamutiti bi se radilo o obrnutom smeru semanti~kog razvoja. na osnovu srp. „naru{avati mirŒ.i kala-).

karakteristi~na su zna~ewa „unositi razdor. zbuniti seŒ.vezuje se zna~ewe „pomutiti se (u glavi). Za oblike sa kala. neistinito pri~ati.). œneozbiqno. œobmawivatiŒ Kragujevac. trabuwati. -samotac. Sarajevo. „brbqaju}i prikrivati istinu. Bjeleti} 1993:40–42. rekonstruisan i oblik *ob{amotiti (i to samo na osnovu s. Herc. œlagati. v.-h. koji se tuma~i kao lokalna modifikacija osnovnog *ob{alomotiti (id. a{alamucicca œo{amutiti se. pidburävaØiŒ (ESUM 3:541–542 s. Za oblike sa ({a)la. pri ~emu svaki prefiks kao da se „specijalizovaoŒ za odre|eni segment toga spektra. palamuditi œid. Beograd (Vlaji}-Popovi} 1986:163). U oblicima sa prefiksima realizuju se zna~ewa iz semanti~kog spektra osnovnog glagola mutiti (se)693. 692 .Œ Potkozarje (Dalmacija).v. izmi{qati izgovoreŒ Lika (Ajxanovi} 2002). Kosovo. palamuditi „bez veze govoriti o ne~emuŒ Srebrenica. obrazovan od ekspresivne slo`enice *salo-mot-. mutiti.v. Detaqnije o svim pomenutim oblicima v. ali uz rezervu. pritom izmi{qati i zavitlavati seŒ [umadija (Grkovi} 1982). koje se tuma~i kao glagol na ob. *ob{alomotiti (se) / *ob{alomoteti. œizgubiti svestŒ. -samatac. palamuditi „uveravati la`imaŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). 693 Up.v. petqati. palamudit œpri~ati O ka{. Tako se u oblicima sa bala. Tako|e je. tru}atiŒ. „zava|ati. zbuniti seŒ rekonstrui{e se psl. *obãsmotiti. bulaznitiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Up. palamudit „puno pri~ati. definiciju zna~ewa ukr. œne ostajati pri re~i. obmawivatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988) ka-la-muditi impf. SEK IV 244–246 s. „mutiti situacijuŒ Novi Sad. œbrbqati. „raditi na brzinu i povr{noŒ. izmi{qatiŒ Bogova|a (gra|a RSA). b a l a m u t i t i. palamudit „govoriti gluposti. œlagati. obavqati posao smutqivcaŒ. strukturno bliske formacijama *bala-mot-. potvrda). „zatezati situacijuŒ.304 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI œizbezumiti se od gu`ve. „obmawivatiŒ.i -eti / -iti. œlagatiŒ (Andri}). vrdatiŒ Uskoci (Stani}) pa-la-muditi impf. *balamotiti (ÅSSÀ 30:128–129). smutwuŒ. -MUDITI ba-la-mudit impf. izmi{qatiŒ Unac (Jovi~i}). „pri~ati koje{taŒ. de~ije vriskeŒ. muØiØi „k a l a m u t i t i.. o{amotac œoglupetiŒ i sl. i ÅSSÀ 30:112 s. palamuditi „mnogo pri~atiŒ Zorunovac (gra|a RSA). 129)692.(i pala-) prete`no realizuju zna~ewa „brbqatiŒ. podvaqivati.

palamuxija œonaj koji palamudiŒ Lika (Ajxanovi} 2002) palamudwa~a f. œizgoreti dlaku na glavi ili nogama zaklanog bravaŒ — stoje u vezi sa glagolom muditi „`e}i.v.?. iz istog izvora paramudim œid. sg. lupetati. *moditi. omamitiŒ: Spalamudili su ga momci z Grada i sve {to je ima da im je ka svoijema Zagara~ (]upi}i 1997) palamuda m. oma|ijatiŒ Zorunovac (RSA. uni{titiŒ. palamudim 1. obmawujeŒ Kragujevac (Vlaji}-Popovi} 1986:163). posva|ati kogaŒ Uskoci (Stani})697. „zavaditi. pej. zakeraloŒ (Andri}). za{amadi 3. palamuxija m. œizvla~iti korist na prevaru.)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990). na brzinuŒ: Ti nijesi ovo pokosio no si spalamudio teke da se ra~una e ko{eno — Spalamudi to kako bilo. œ`enska osoba koja izvla~i korist na prevaruŒ Lebane (gra|a RSA) palamudija. sve potro{itiŒ Uskoci (Stani}). Skok II 475 s. sg.) kako bilo. Ostala zna~ewa koja se u izvoru navode uz ovaj oblik. oprqitiŒ. smu{en ~ovekŒ Unac (Jovi~i}). „op~initi ma|ijama. „`ena koja mnogo pri~a. sagoreti. „ne{to uraditi (poorati. iskori{}avatiŒ: Malo si me ti mene palamudija.v. la`eŒ Zorunovac (gra|a RSA) palamu|evina f. „onaj ko pri~a prazne pri~e.Œ. za~arati. „varakati.Œ. (Zlatkovi} 1988)698 Up.. „o{amutiti nekoga (jakim udarcem i sl. „pri~awe onoga koji palamudiŒ [umadija (Grkovi} 1982). brbqatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). lagati. œpovr{an. }aknutŒ id. 697 Up. {to je verovatno posledica uticaja na{eg glagola. palamudara œpalivatra. Andri}). palamu|evina „zame{ateqstvo. a to su: „oblizati. muditi2) ali. brbqivacŒ Vlasotince (gra|a RSA). œsve pojesti. ÅSSÀ 20:123 s. i on podle`e ekspresivizaciji u prefiksalnom delu. ne}e u svatove. Isto va`i i za oblik spalamuditi u zna~ewu „spaliti. œdelimi~no uni{titiŒ. {e-medan „onaj koji ne govori jasnoŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). iz istog izvora oparamudim œid. obasuti vatromŒ. 696 Up. œbez argumenata ubediti (nekoga u ne{to). nejasna. fig.Œ. povr{noŒ Uskoci (Stani})695. „gwavator. dosadna pri~alica. vu}i za nosŒ Split (Vidovi} 1990). palamudarka f. pa si do{ja po jo{ Lebane (gra|a RSA)694 o-pa-la-muditi / opalamuditi pf. inf. iz istog izvora spalamidati œid. zamr{ena situacijaŒ Kladaw (Vlaji}-Popovi} 1986:163) za-{a-muditi pf. 698 Up. mudati „svetlucati (o sve}i)Œ (RJA) (v. nagoreti. opalamudim 1. acc. sg. œnagristiŒ. œmalo izgoreti. „opqa~katiŒ Leskovac (Mitrovi})696 s-pa-la-muditi pf. „o{amu}en.OSNOVE: 30) MUTITI 305 gluposti. 694 695 . œsmutqivacŒ. spalamudit „uraditi kako bilo. palitiŒ. pokositi i sl. za{amaden adj. kako se iz primera vidi.

za koje se pretpostavqa da je mo`da u vezi sa psl.). gubiti vreme. œtumaratiŒ. namuditi (se) „naqutiti (se). muditi1). muÖec „odugovla~iti. lewŒ Sesvete (Maresi} 1996). xomudni (sa prefiksom ho-. mudqav „spor. obestanŒ. i kako se u ÅSSÀ s. „tamaŒ. zamuditi se „zadr`ati se. muden „sporŒ. Po{to je re~ o lu`i~ko-poqsko-ka{upskoj izoglosi701. postati ohol. sg. tromoŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). i ka{. 701 Up. 700 Up. polumrakŒ. smetati koga. *komediti s drugim stepenom vokalizma (ESUM 2:546). zadr`avatiŒ. me|utim. omesti. tako|e i ka{. œne{to slabo. kaqatiŒ. pomudno „polako. istu semantiku imaju i stpoq. œduriti se. ovla{ raditiŒ Uskoci (Stani}). ipak i ukr. *komuditi (id. zamuditi „propustitiŒ Ozaq (Te`ak 1981).Œ.v. dodu{e. iz istog izvora i namuditi (se) „naqutiti (se). muditi se „`uriti seŒ. muditi se „`uriti seŒ. izmaglicaŒ. muditi „oduzimati (kome) vreme.. kom’àduvaØi „uznemiravati. œu~initi da neko postane ohol. mudljati „docnitiŒ (Skok II 475 s. potvrde: „prqati. tako|e se ukazuje na ovu nepodudarnost zna~ewa). up.> psl. „mrak. Stoga nam se ~ini da im je po svojoj semantici bli`i pomenuti s. dangubitiŒ. U semanti~kom pogledu oblicima balamuditi. i ESJS 9:505–506 s. kako se glagol komuditi smatra praslovenskim. On se ekspresivizuje dodavawem prefiksa ko. (ibid. Nije. jasno — odakle muditi u osnovi. namudit se „namrgoditi seŒ nego ka{. {-mudati „id. up. navode}i kao pandan sln.v. zamuditi „zadr`ati. mudno „sporoŒ id. i Popowska-Taborska/Borys 1996:313–314)702. up. naduriti (se)Œ. (RSA). u 3. nema jedinstvene etimologije). v. 699 Up. a koje ujedno ukazuje na postojawe psl. zadr`avati. mudi se (samo bezli~no. Uostalom. Ne{to bli`e zna~ewe ima glagol mudati „muvati se bez ciqaŒ Ka~er (gra|a RSA). i zamuditi „zakasnitiŒ. Glagol muditi je praslovenski < *muditi (se) (ÅSSÀ 20:167–169.Œ.306 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI · Navedeni primeri pokazuju potpuni tvorbeni i semanti~ki paralelizam sa oblicima obrazovanim od glagola mutiti. *ko- . 702 Svi ka{. „tmuranŒ. *muditi (u SEK l. fig. up.c.): mene se mudi „zakasni}uŒ Turopoqe ([ojat 1982). ali oni zbog svoje (neodgovaraju}e) semantike nisu mogli poslu`iti kao osnova za obrazovawe oblika sa prefiksima. gubiti vreme itd. zakasnitiŒ. Zabele`eni su.v. *komo(u)diti. „magla. kasnitiŒ. 10:178–179). namudit se „namrgoditi seŒ Brusje (Dul~i}i 1985). muditi. primeri imaju zna~ewa iz jednog semanti~kog kruga: „(na)obla~iti seŒ. tmuriti seŒ. komuÖec sa (SEK III 67. „i}i tamo-amo (obi~no kroz ku}u) ne svr{avaju}i gotovo nikakav posaoŒ. sumoranŒ. muden. koji je prava kontinuanta psl. naduriti (se)Œ. obestan. koji Skok dovodi u vezu sa muditi „docniti. glagoli muditi se „qutiti seŒ Uskoci (Stani})699 i muditi „kasnitiŒ Virje (Herman 1973)700. kalamuditi i palamuditi najbli`e stoji glagol mudlati „zavaravati nekoga obe}awimaŒ Siw. Gorà~eva 1979:103)703. „tmuran.-h. Dalm. ostatiŒ. glagol muditi se „qutiti seŒ. di}i glavu. sporo.

mangupŒ CG (RSA)704. Slavia Occidentalis XVIII 264–265). glupan. . méditi. ve} da ovu izmewenu varijantu primarnog mutiti treba posmatrati tako|e kao rezultat kontaminacije sa mudo „testisŒ. odlo`itiŒ prema a-pre-minda. pored osnovnog. oka~ewak. Sáawski. omod œid. *musa). npr. Smatramo da u oblicima balamuditi. *mulã / *mulâ. tako|e i ka{.v. kalamuditi i palamuditi ne treba tra`iti neku drugu. œlen{tina. Ovo je jo{ jedan primer alternirawa ekspresivnih prefiksa ispred iste osnove. koje se dovodi u vezu sa *modo / *modã „testiculusŒ (ÅSSÀ 6:212). (RSGV). „obe{ewak. dok se u ka{upskom i lu`i~kom javqa ko-. posebnu osnovu muditi. opalamudim „opqa~katiŒ mo`da su razvili svoja zna~ewa pod uticajem glagola muditi „`e}i. pored odgovaraju}ih lu`i~kih. npr. planu up. glupanŒ dovode se u vezu sa glagolom *muditi. o tome v. glagol (poreklom od nekog jo{ nepotvr|enog psl. muditi2).Œ.-h. odlo`itiŒ. prïmouditi (Mladenova 1993:14). œvetropirŒ Vojv. Oblici palamudim œizvla~iti korist na prevaru. tromoŒ > œ~ovek koji sporo misli.i glagola *muditi (pri ~emu se u odrednici. medlennáè (ESUM 1:117). Na psl.vv. a ta-minda „odgoditi. potro{iti / provesti (vreme).(v.OSNOVE: 30) MUTITI 307 Nama se ipak ~ini da je glagolu mudlati „zavaravati nekoga obe}awimaŒ bli`i pomenuti glagol mu dati „muvati seŒ. I ma kakva bila krajwa etimologija ovih leksema (za sada nepoznata). odugovla~i. baèmud. csl. Zanimqivo je da je u rumunskom upotrebqen prefiks ta-. **muditi II „tmuriti. tako|e i lelemud m. ima i metafori~ko zna~ewe „globiti. 706 Autorka oblik palamuditi izvodi od balamutiti (sa promenom b > p i t > d). potvrde sa druga~ijim (gorepomenutim) zna~ewima). one kao da su pretrpele uticaj imenice mudo „testisŒ705. mra~iti. sve radi sporo. i ko-ro-mud m. Takvo tuma~ewe ve} je predlo`eno za glagol palamuditi (v./ *mun/ *mur. ÅSSÀ s. dok mi komponentu pala. 705 Dodu{e. palitiŒ koji. S obzirom na nazal u rumunskim potvrdama. odgovaraju}e imenice sa zna~ewem œbudala. prqatiŒ) svojom semantikom uklapa u psl. 704 Up. koje se tuma~i kao slo`eno obrazovawe od osnova glagola baàØi „vra~aØiŒ i starog ørideva mudânái „søorŒ u vezi sa rus. muditi on tuma~i kao spoj prefiksa ko. kao wihov izvor treba pretpostaviti csl. tupanŒ (SEK III 365–366). ukr. Vlaji}-Popovi} 1986:165)706. koje se dovodi u vezu sa csl. iskori{}avatiŒ. niz *mul. besposli~arŒ [abac (gra|a ERSJ). navode i ka{. prïméditi (up. *muniti (se). ~ije se zna~ewe obja{wava kao rezultat semanti~kog pomaka œonaj koji gubi vreme. up. 703 Up. *mura. deratiŒ (tako Skok II 475 s.smatramo samostalnim prefiksalnim elementom. problem ishodi{nog glagola treba re{avati na psl. up. Nama se ~ini da se navedeni s. ravni. tako|e i rum. *golomodã. a-pra-mindi „biti.

*-puriti. up. kidatiŒ (< psl. biti uposlen na vi{e stranaŒ Piva (Gagovi} 2004) — ne spadaju ovamo. Detaqna analiza razmatrane leksi~ke porodice izneta je u: Bjeleti} 2000. naduvenŒ Zagara~ (]upi}i 1997). uz komentar pojedinih navedenih oblika. pentrati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) i{-~e-perit se pf. kriviti usta. „peti se visoko. *-pyriti. SP 2:143 s. {epuriti seŒ: Sve se ~eperi. razmaknuti prste. gorditi seŒ Uskoci (Stani}). dakle. „dr`ati se osiono. uzvrteti seŒ . ~epiti „~u~atiŒ. na~epen pej. (sa sufiksom -ur. tako|e i ~epit se „bekeqiti se.umesto -er-) ra{~epuriti se „nepristojno sedeti. imati nekakav izve{ta~en stavŒ Kosovo (Elezovi}). ~epiti se „rastavqati nogeŒ. ra{~eperiti se „ra{iriti se. 708 ^akavska imenica ~eper „vrsta insektaŒ tuma~i se kao denominal od *~eperiti u zna~ewu „hvatati. a ne zna ni{ta. ra{~eperiti „ra{iriti. biti uobra`en. na kraju poglavqa sledi op{ti osvrt na wen dosada{wi tretman u etimolo{koj literaturi. razma}i seŒ: Ra{~eperijo se kao vrana na dva koca Uskoci (Stani}). Oni stoje u vezi sa glagolom ~epati.). ali semanti~ki razli~iti oblici: ~eperiti „{iriti (o nogama)Œ. ~u~ati raskre~enih noguŒ Ozaq (Te`ak 1981). mali ali ka vatra `iva Zagara~ (]upi}i 1997)709 707 U ovom poglavqu razmatraju se kontinuante psl. navode prema osnovama. raskora~iti se. „zaokupiti se kojekakvim poslovima. i i{~epati „izlomitiŒ Vrgada (Juri{i}). raskre~ivati nogeŒ.308 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 31) PERITI 31) PERITI707 ~e-periti se impf. ra{~eperitiŒ Uskoci (Stani}). ~eperit se „praviti se sna`nijim i va`nijim nego {to jeste. „svojeglavŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). osnova *-periti. 709 Formalno identi~ni. *~eperã 2. *~epati. „ispentrati seŒ id. Glagoli se. ~epiti „lomiti. ra{~eperiti se „raskora~iti seŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). ko~operan (o sitnoj odrasloj osobi)Œ: Nikola bqe{e ~eperan. isticati se svojim dr`awem. na~eperiti se „~vrsto se prihvatiti ne~eg. sa jo{ neutvr|enom kona~nom etimologijom. praviti se va`an. Materijal je prezentiran u skladu sa koncepcijom usvojenom u ovom radu. po{to se radi o vrlo homogenoj i slo`enoj porodici re~i. „razmetati se. *~epiti < ie. Me|utim. na~eperiti se „nakostre{iti seŒ: ~eper je vrst insekta kod doma}eg blaga I` (Kuli{i} 1979:93)708 ~e-peran adj. ra{~epiti „v. Piva (Gagovi} 2004). pri{iti mnogo raznih komada tkanine na neki deo ode}eŒ. ~eperiti se „sede}i {iriti noge u kolenima. (ibid. prionuti za ne{toŒ Istra (RSA). „staviti. œpraviti se va`anŒ (Bernar 1982:332–333). koliko ni svaka tuka Piva (Gagovi} 2004).v. u{~epati se „stalno i}i tamo-amo. noge ili {to drugo jedan od drugogaŒ Uskoci (Stani}). ~epatiŒ (v.) na-~e-periti pf. ko~operan. „koji se pravi va`an. *skep-).

) Uskoci (Stani}). otperjatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). onako. (ibid. uobra`enŒ: Cio je nekako }eperan. nadmeno. {epati. Vojv. œispoqavati nezadovoqstvo.. razmetati se. razmetati seŒ. {epesati. „zauzeti ko~operan. napraviti se va`anŒ (RSA) is-ko-~o-periti se pf. praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})710 ko-~e-periti (se) impf. praviti se va`nim. gorditi se. ponositi se. {epuriti se. (RSGV). O ovim glagolima v. praviti se va`an. uobra`avati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). {tr~atiŒ. œid. nakoko}en. *~epati.v. nadvisivati okolinu. uobraziti (se)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) po-ko-~o-perit se pf. Bernar 1982:332–333. ko~operiti seŒ (RSA). nepokornost. „biti ko~operan. 711 Up. usprotiviti seŒ Potkozarje (Dalmacija). uobra`eno. ~epã. poneti se va`no. „to~itiŒ Ozaq (Te`ak 1981).Œ. za{eperit „naglo oti}i. Ma~va (gra|a ERSJ). „otresit. nako~operit (se) „napadno (se) namestiti. „v.v. isticati se svojim dr`awem. „dr`ati se oholo. oholiti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). . okretanŒ. u ku}u. œpraviti se va`anŒ Vasojevi}i (Bori~i}) za-ko-~o-periti se pf. isko~operit (se) „id. œveseo.v. ko~eperiti se „praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})711 ko-~o-periti se impf. SP 2:140 s. iz istog izvora ko~eriti se „praviti se va`anŒ (v. joguniti seŒ (RSA). narogu{iti seŒ (RSA). ka da be` wega nema momka Zagara~ (]upi}i 1997). „dr`ati se samosvesno. œprkositi. hvalisavo se pona{ati. Bjeleti} 2000. {eper’t „krivudati u hoduŒ. „nakostre{iti se. Varbot 1998:227–228. nadmen stav. ko~operit se „isticati se (o predmetima). za sva{to ih je da bog. „po~eti se ko~operiti. ista}i (se). „ispre~iti seŒ Uskoci (Stani}). biti uobra`enŒ Uskoci (Stani}). pona{ati se nabusito. uobraziti se (o vi{e wih). ko~operit se „busati se u prsa. œko~operanŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) {e-periti impf. œuko~en. œizdvojiti se od celine i {tr~atiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) na-ko-~o-periti se pf. „stati.OSNOVE: 31) PERITI 309 }e-peran adj. {eperiti pej. Berneker 143 s.v. ~epa. va`an. up. otputiti se. *~eperiti. Skok I 307–308 s. namestiti se ko~opernoŒ (RSA). spretanŒ: ]eperni su oni svi. uzneti seŒ id. osiono. -keriti). 141–143 s. 710 Nije sigurno da ovamo spadaju oblici {eperiti „mo`da isto {to {eper}atiŒ Lika (RJA). u{togqen.

ki}ewem. `ustro. „v. ki}iperstvo n.Œ. (RSGV).?) ?ka-}i-periti se impf. nadmen. nepristojnog pona{awa. napredanŒ: Ma boqe sam znao da mislim ondar. osion. „na ko~operan na~in. nakin|uriti seŒ Uskoci (Stani}) ka-}i-per m. vetropirasta. gizdavŒ (RSA). kin|urewem. `ivo. razmetqivŒ Vojv. razmetqivŒ. kako sam ja bio o~koperan Draga~evo (\ukanovi} 1995) ku-~u-periti se impf. okretan. namigu{aŒ (RSA).Œ (RSA) ko-~o-peran adj. „ko~operiti se. `ivahan. „koji se isti~e pomodarstvom. vetropirŒ (RSA). œlakomislen. (RSA) .. œkitwastŒ. ka}ipera f. „v. œkoji se dr`i gordo. razmetqivac. œkoji ostavqa utisak ko~operewa. ko~opere}i se. ka}iperka „pomodarka. nestalan. gizdavoŒ. pomodar. ko~operan œgord. „sve~ano se odenuti. „id. „onaj koji se ko~operi. œoholŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). ka}iperkaŒ Leva~. gizdavicaŒ. (RSGV) ko-sto-periti se impf. fig. œlakomislen. œko~operiti seŒ Vojv. razme}e. {epuri. nestalan ~ovek. gorditi seŒ Vrawe (RSA acc. nadmen. gizdavacŒ. ka}iperno. Tupi`nica. brzŒ. izaziva~ki.310 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-~o-per m. nako~opereno adv. gizdati seŒ Komarnica (RSA) na-ka-}i-periti (se) pf. samosvestan. ka}iperka~a „pomodarka. gizdavŒ. {epure}i se. ka}iriper u zagonetci (RSA) ki-}i-perka f.. inf. œkoji je krepak. kin|uriti se. „`ivahan. ko~operanŒ: Bit }e dite ko~iperno ko `abica — Dite to nije bilo ko~iperno. „na ka}iperski na~in. kico{. otmen. Segedin (gra|a ERSJ). nestalna `enaŒ. va`no. „onaj koji voli da se isti~e pomodnim obla~ewem. ko~operka f. œ`ena lakog morala. ~ioŒ. hvalisavacŒ Mali Po`arevac. ki}iperski adv. (Vuk). `ivahan. ka}iperski adv. ka}iperast „id. ko~operast „gizdavŒ (RSA) ko~operno. „koji se ko~operi. ~io i to pokazuje svojim dr`awem (o starijim osobama)Œ. ki}ewem. juna~i. gizdavicaŒ Du~alovi}i (RSA) ka-}i-peran adj. vetropirastŒ. razmetqivoŒ (RSA) ko-~i-peran adj. „nakin|uriti (se)Œ (RSA) u-ka-}i-periti se pf. ka}ipor. „koji se izdvaja od ostalih. Uskoci (Stani}). nego luwavo i sluzavo ko lu~ewe Otok (RSA) o~-ko-peran adj. œlakomislena. ka}ipera~ki „ka}iperno. razmetqivoŒ. okretan. „ude{avati se.

. ka}iperiti seŒ. „ko~operiti se. doga|ati seŒ: On i sam ne zna kaj se iz weg peri Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990).). ugla|en. kititi. nakaniti. „ni{aniti. nadi}i se pru`aju}i se u visinuŒ (RSA). uzdi}i se. naperati impf. naperiti „uperiti. mo`da pre: „pomaqati seŒ. pomeratiŒ. upadqivo dr`aweŒ CG (RSA) isperiti / isperiti pf. œnaumiti. stati na istureno mestoŒ. œpostaviti kao metuŒ. œkoji izuzetno precizno radi svoj posaoŒ Sanski Most (gra|a ERSJ). ukra{avatiŒ. prikladan. perit se (im)pf. nepromi{qena `enska osobaŒ Piva (Gagovi} 2004) ?u{-}u-perit(i) se pf. doteranŒ. perat se „id.). na-ce-periti „staviti ne{to na vidno mesto (tako da smeta drugima)Œ: [to si to tu naceperio? Herc. œuredan. „(is)peti se. „staviti. pa neka je prazna Piva (Gagovi} 2004). œname{tati. ka-~i-perka f. istureno mestoŒ CG. (ibid. naperiti se „uspraviti se. vredanŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) ?re-per(~)i se. periti „pomicati. pri~vrstiti na istureno mestoŒ. perit se „zbivati se. „v. usmeriti. Na osnovu primera reklo bi se da zna~ewe nije dobro definisano. „dovesti u uspravan polo`aj. œdoteran. srediti seŒ Kqu~ (gra|a ERSJ) u{-}u-peran adj. œpru`iti se u visinu. pode{avatiŒ Unac (Jovi~i}) 712 Up. upravitiŒ. izdi}i seŒ (RSA) naperiti pf. „lakomislena. impf. podi}iŒ713. „staviti. odlu~itiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). ka}iperkaŒ (RSA) }i-li-perka f. naper’t se „uputiti seŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). B. lepo obu~enŒ. periti se „stavqati samog sebe za metuŒ Uskoci (Stani}). ro-per(~)i se 3. pobadatiŒ. odgovaraju}i. sre|enŒ id. postaviti na visoko. (usmeno M. name{tati se kao ciqŒ. nadi}i. popeti se na istureno mestoŒ. œpodizati. œpodesan. uspraviti. „viritiŒ? 713 Up. œude{avati. ‹ se „stati. sg. upravqati ne{to na nekogaŒ: Ne peri pu{ku na qude. œpostavqati metuŒ. ta~anŒ Unac (Jovi~i}). œdoterati se. postavqati se na istaknuto mesto. nametati seŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) è periti impf. „onaj koji misli da je va`an.OSNOVE: 31) PERITI 311 ka-~i-periti se „v. doteran. œzgodan. zaperiti se „popeti se. œzauzeti neprirodno. (is)pentrati se (i na taj na~in posta(ja)ti vidqiv) kao kakva metaŒ. œstati na ni{an. œbogatŒ Potkozarje (Dalmacija).Œ Zagara~ (]upi}i 1997)712 zaperiti pf.

za koje tako|e smatra da se razvilo iz „nabadati. Isto krajwe re{ewe nudi se i u BER-u za glagol øerà „{iriti (ruke)Œ. œpravilan.312 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI naperica f. œupravqati. podesanŒ Potkozarje (Dalmacija). œupornostŒ Unac (Jovi~i}) uperan adj. „onaj koji se zbog kakvog uspeha napravi va`nimŒ: Kad mu dobro rodi godina. usmeravatiŒ = prijeti < *perti „prodirati. onda je r|ica Piva (Gagovi} 2004) poperiti pf. œzapovedati. uperit se „uputiti seŒ: Kamo si se uperil? Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). œpodesiti. namestitiŒ Unac (Jovi~i}). uperan œpodesaan. zatim periti mlinsko kolo. uperi se 3. Skok III 42 s. œsagraditi. . *periti (se) „pokrivati se perjem. usmeritiŒ.Œ. on ti je prava naperica. pouzdanŒ Unac (Jovi~i}) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol periti (se) < psl. a kad ne rodi. sposoban. sa homonimnim periti „upravqati. prilikaŒ. radan. uperati impf. ispravan. postaviti se u uspravan polo`ajŒ Uskoci (Stani}) priperiti pf. uputiti. uperiti œid. probadatiŒ (up. Skok isti~e da je wegovo osnovno zna~ewe sadr`ano u folklornom izrazu periti orahe. nametnutiŒ Unac (Jovi~i}) uperiti pf. Skok navodi jo{ i zna~ewe „u potaji raditiŒ. postaviti. øerà se „praviti se va`anŒ < psl. rukovoditiŒ. uperiti „upraviti ne{to u ne{toŒ Uskoci (Stani}). œpobosti. le{nike na jabuku za bo`i}ni ukras ili dar pomo}u drvceta koje se zabada u jabuku i orahe. poperiti se „poma}i se. izgraditiŒ.. spreman. tj. œo{triti raonik na raluŒ. vr{iti uticajŒ Unac (Jovi~i}) upera f. „usmeriti se ka nekome i uporno ga kiwiti i poni`avatiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). nabostiŒ. œodlu~ivati. œpokazati prstomŒ. ve{tŒ Kqu~ (gra|a ERSJ). pogodan. œnamestiti. Semantiku glagola periti kao faktitiva na -iti Skok izvodi od pero. œvredan. „ispravan. po wemu. œume{an. œprislonitiŒ. odre|ivati pravacŒ. urediti da bude dobroŒ Kulen Vakuf (gra|a ERSJ). „poma}i. denominal od pero. -prijeti). Tuma~e}i glagol periti. *periti (se). œzgoda. pomeritiŒ. podi}iŒ: Poperijo ~ardak nasred Sirovca. Odatle je.v.v. razumqiv daqi razvitak zna~ewa u „ni{anitiŒ. pero)714. „~initi perje ne~emuŒ > œnabadati ne{to na ne{toŒ (Skok III 641–642 s. sg. upodobqavati peru i sl. {iriti (perje)Œ. periti kapu „kititiŒ. œusmeriti pogled na nekogŒ. bogatŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). œutrpati. prikladanŒ. pomeriti seŒ. œpobosti se. ure|enŒ. œo{triti pred714 Skok je u ovoj odrednici pome{ao glagol periti „snabdevati perima. œspretan.

is-ci-pariti „brzo izrasti. prethodnu na- pomenu). na~parit se „nabosti se na ~ p a r. odnosi i na s. glagola *periti „{iriti perje.-h. zbog e-vokalizma. upiratiŒ716. Tako se. *naperti (id. glagola *perti / *porti (*periti / *poriti) „probadati. poriti. 715 Zna~ewe „o{tritiŒ pre bi se odnosilo na glagol *perti (v. uperiti. Me{awe leksi~kih gnezda glagola *periti i *perti zapa`a se ve} na praslovenskom nivou.v. Slovena~ki glagol periti „umetati zupce u grabuqe. Ispred osnove -periti alterniraju prefiksi ~e-. „po~eti parati. koje se smatra izvedenicom od *pero (BER 5:184–185)715. uperiti pogled. naperiti „kostre{itiŒ. ~ekiwe u dretvu. smatra denominalom (Bezlaj III 26). S obzirom na zna~ewe „rase}i se. posvedo~eno za oblik bez prefiksa. dissecareŒ (up. na-~e-pariti se „v. {e-. 210–211). rasporiti seŒ. *perti. paoke u to~akŒ. usmeriti. rasporiti povr{inu ne~ega (obi~no ko`e na telu) kakvim o{trim. uperitiŒ pripadaju gnezdu *perti. „nabosti se na o{tar odlomak drveta ili veliki trnŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. BiH. na-~a-poriti „n a b o s t i . naravno. rekonstruisani glagol *naperiti tuma~i se lakonski: „Korelativno sa *periti. is-ca-porati. na~aporiti seŒ V.v. . rasporiti se. Uostalom.itd. i`yikqatiŒ Lika (RSA. prodretiŒ. *por’o „discindere. glagol. œnapetiŒ. up. na~porit se.v. sg. To bi.„prevesti. u obliku sa -pariti do{lo je do iterativnog du`ewa o > a. izgleda da je ovde do{lo do me{awa sa kontinuantama psl. npr. 2004). naperiti se „nakostre{iti se. dok se ostali oblici i zna~ewa preklapaju sa onima koji su navedeni s. na-~e-pari se 3. dakle. zagrepstiŒ Crkvi~ko Poqe. na~aporiti se „nataknuti se. narogu{iti seŒ. *per(H). {iqatim predmetom. naperiti „probostiŒ. vperiti „prodreti. izrazu vøeriØâ vzglàd (vzor. ko-~o-. œnapujdatiŒ. malo zaporiti. n a b o s t i se na ne{to o{troŒ Nik{i}. Skok III 11–12 s. RJA). nabosti se na neki o{tar predmetŒ Crkvi~ko Poqe. *periti < ie. okrqakŒ Kosovo (Elezovi}). provalitiŒ izvodi se od psl. sa semanti~kim pomakom „probijatiŒ > „rastiŒ (up. 717 Ovo se.OSNOVE: 31) PERITI 313 metŒ. *pâroŒ i upu}uje se na odrednicu *naperti. ko-sto. Varbot 1979:23–25)..-h. nadimati. vperiti pogled (Varbot 1984:23)717. Varbot ~ak prime}uje da glagoli gnezda *perti ispoqavaju specifi~an semanti~ki razvitak u rus. *naperiti od zna~ewa koja nas interesuju navodi samo sln. 716 S.. O~igledno je da je u slovenskim jezicima do{lo do me{awa kontinuanata psl. u ÅSSÀ 22:210 s. p r o b o s t iŒ. up. o~i) i sln. ko-. zna~ilo da svi oblici sa zna~ewem „upraviti. prodirati. Ovamo mo`da i is-ca-pariti. nadizatiŒ (< *pero) i *perti „probadati. i na-poriti „rase}i. Piva : na-poriti se „rase}i se. ali se rekonstruisani psl. prodiratiŒ tako|e privla~e ekspresivne prefikse. Piva. klati prvobitno „bostiŒ > klica). P~elice (RSA). *porti. kontinuante psl. zaparatiŒ id.

314

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

O oblicima ~eperiti, {eperiti v. komentar na kraju poglavqa. Glagol ko~operiti se prvi pomiwe Malinovski, svrstavaju}i ga (zajedno sa pridevom ko~operan) me|u slovenske lekseme u kojima se izdvaja prefiks ko- i dovode}i ga u vezu sa poq. czupurny „`ustar, naprasitŒ, rus. ~eøornáè, ~oøornáè „sitni~av, pedantanŒ, œusiqen, naduven, oholŒ (Malinowski 1899:118–119). Fasmer osporava tezu Malinovskog o povezanosti rus. ~oøornáè sa s.-h. ko~operan, iako sam ne nudi etimolo{ko re{ewe za ruske primere (Fasmer IV:372–373)718. [ic u obliku ko~operan izdvaja prefiks ko-, porede}i ovaj pridev sa istozna~nim ~eperan (Schutz 1965:323)719. Moskov uvr{}uje oblike ko~operiti, ko~operan u grupu s.-h. leksema sa prefiksom ko- (Moskov 1981:93). Kope~ni prenosi Vukovu konstataciju da je pridev ko~operan varijanta od ~eperan i dovodi ga u vezu sa ~e{. ~epyrit se, sln. ~eperiti se, ~opiriti se, {opiriti itd. (Kope~ny 1983:27, 36). Skok pak tuma~i glagol ko~operiti se kao slo`eni denominal, obrazovan od sintagme „ko~iti perjeŒ (Skok I 333–334 s.v. ~ okanj )720. Na specifi~nost wegove tvorbe skrenuo je pa`wu [arifulin, navode}i ga kao primer u kojem se ispoqava jedna od osobina ekspresivnih prefiksa — wihovo varirawe i naslojavawe ispred iste osnove ([arifullin 1982:119). Glagol se, dakle, tvorbeno mo`e razlo`iti na ko-~o-(/ ~e- / ~i-)-periti721. Kod wega je do{lo do naslojavawa („aglutinacijeŒ) prefiksa ko-, ~o- (< ~e-), up. o-ko-peran „~vrst, zdravŒ Orahovica (Skok II 149 s.v. koporati), bug. ~o-øerà se. Ovo nije usamqena pojava. Ispred iste osnove, u istom zna~ewu, mogu}a je i druga kombinacija prefiksa, up. ko-sto-periti se, bug. kosØoøerà se
718 Truba~ov dopuwava Fasmerovu odrednicu obja{wewem R. Jakobsona, koji smatra da su ovi oblici povezani sa ~eøec (Jakobson 1971:647), ali sam ne iskqu~uje mogu}nost da se radi o tvorevini sa prefiksom ~e-, povezanoj sa ras-Øo-øáriØâ i sl., v. daqe. 719 [ic verovatno (mada to ne nagla{ava, za razliku od Kope~nog koji eksplicitno ka`e „po VukuŒ) samo prenosi podatke iz Vukovog Rje~nika, u kojem su pridevi ko~operan i ~eperan me|usobno upu}eni jedan na drugi. 720 Dodu{e, on tu pomiwe i glagol ko~iti se „oholiti seŒ (Vuk), koji bi mogao poslu`iti kao semanti~ki pandan i uzorak; up. i primer iz RSA: ko~iti se „dr`ati se nadmeno, razmetqivo, uko~eno, praviti se va`an, ko~operiti se, {epuriti seŒ. 721 S obzirom na ~iwenicu da su u s.-h. jeziku potvr|eni oblici sa prefiksom ~e- (ali ne i ~o-), dodatim na osnovu per-, up. ~eperiti se, ~eperan, primarnim mo`emo smatrati oblik ko-~e-periti se . Mnogo rasprostrawenija varijanta ko-~o-periti se nastala je verovatno prelaskom ~e- > ~o-, radi izjedna~avawa sa vokalom prefiksa ko-.

OSNOVE: 31) PERITI

315

„id.Œ (BER 2:662 s.v. kosØ1)722. Da je u pitawu prefiksalna tvorevina „aglutinativnogŒ tipa dokazuje rus. ko-sØo-øá`iØâsà „oholiti seŒ ørema ka-øá`iØâsà „{epuriti se, praviti se va`anŒ, na-Øo-øá`iØâ „nadutiŒ, œnagizdati, na-Øo-øá`iØâsà „nagizdati se, lepo se obu}iŒ (PeØleva 1986:201), ~e-øá`iØâsà „doterivati seŒ, œhvaliti se, praviti se va`anŒ (ÅSSÀ 4:58 s.v. *~epy`iti se)723. Nije sigurno da oblik ka}iperiti, wegove izvedenice i varijante (ka-~i-periti se, ki-}i-perka, }i-li-perka) pripadaju razmatranoj leksi~koj porodici. U pogledu semantike nema zna~ajnijih prepreka wihovom ukqu~ivawu u ovu porodicu, mada su se oni specijalizovali iskqu~ivo za jedno od wenih zna~ewa — „kin|uriti se, gizdati seŒ (sa daqim pomakom: „kico{, gizdavacŒ > „lakomislen, nestalan ~ovek, vetropirŒ). Me|utim, u formalnom pogledu problem predstavqa inicijalni element ka}i- (ka~i-, ki}i-, }ili-), koji te{ko da bi se mogao protuma~iti kao spoj ekspresivnih prefiksa, uprkos upadqivoj fonetskoj sli~nosti sa, npr., ko~operiti. Skok tuma~i imenicu ka}iperka kao imperativnu slo`enicu od *ka}iti se = ka}uniti se „kititi seŒ CG (Vuk) i pero. Po wemu, glagol je denominal od ka}un „biqka orchisŒ (Skok II 11–12 s.v. ka}ipera). Skokovo tuma~ewe nije uverqivo, ve} i stoga {to je re~ izvedena od neposvedo~enog glagolskog oblika. U semanti~kom pogledu ovamo svakako spada i glagol u{}uperit(i) se œdoterati se, srediti seŒ. Oblik reper~i se (roper~i se) mogao bi se dvojako tuma~iti: ili kao prefiksalna tvorevina, ili kao sufiksalna izvedenica. U prvom slu~aju, wegova tvorbena podela bila bi: re-per~i se, up. bug. øer~a se „ko~operiti se, praviti se va`anŒ (BER 5:183); kao tvorbenu paralelu up. re-be~e se, re-pe~iti se, pri ~emu je oblik reper~i se mogao nastati na analogan na~in kao i dva pomenuta oblika (v. be~iti, pe~iti). U drugom slu~aju, tvorbeno ra{~lawavawe ovog glagola bilo bi: rep-er-~i se, up. rep~i se 3. sg. „siliti se, prsiti seŒ Crna Reka (Markovi} 1993), „braniti se bez ~iwenica, galamomŒ Pirot (Zlatkovi} 1990), (iz)rep~im se 1. sg. „(iz)rebriti seŒ
Re~ je samo navedena kao izvedenica ili slo`enica od kost, bez obja{wewa. I pred drugim osnovama dolazi do naslojavawa prefiksa, up. na-ko-tu-mr a ~iti se „naobla~iti se, namra~iti se, smrknuti se (o nebu)Œ : na-ku-mra~iti se „id.Œ, na-tu-mra~iti se „natmuriti se, namrgoditi se, smra~iti se, smrknuti se; naqutiti seŒ (v. mra~iti (se)), rus. ko-~e-vrà`iØâsà „joguniti se; prenemagati seŒ (Fasmer II 357), rus. ~u-ka-reznuØâ „udariti, ispitiŒ (id. IV 380) itd.
722 723

316

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

Timok (Stanojevi} 1927), repiti se „praviti se va`anŒ Pro{}ewe (Vuji~i})724. Izrazitu varijantnost pokazuju pridevski oblici: ~eperan, }eperan, ko~operan, ko~iperan, o~koperan, u{}uperan, ka}iperan. I dok su ~eperan725, ko~operan (sa fonetskom varijantom ko~iperan726) i ka}iperan regularno izvedeni od svojih osnovnih glagola, ostali pomenuti oblici nemaju sasvim jasnu etimologiju. Kod prideva }eperan „`ivahan, okretanŒ Skok izdvaja osnovu }ep-, pro{irenu sufiksom -er-, ali ne zna kako se osnova u toj re~i odnosi prema onomatopeji }ep-, iz koje izvodi naslovnu re~ odrednice i wene izvedenice (Skok I 353 s.v. }epa). Ukoliko se ne radi samo o fonetskoj varijanti oblika ~eperan727, za oblik sa inicijalnim }indikativni bi bili slede}i primeri iz Zagara~a: }epanica „cjepanicaŒ, }ev~ica „cjev~icaŒ, }edilo „cjediloŒ, }eskoba „tjeskobaŒ, }esa „kesaŒ, }etat „cvjetatiŒ, pored pomenutog naceperiti (< nacïperiti?), s obzirom na mogu}i razvoj }e- < *cje- < *ce- (up. Loma 1993:117; Loma 1996:124). Oblik o~koperan mogao je (mada je to malo verovatno) nastati kao posledica dvostruke metateze: ko-~o- > ~o-ko- (zamena mesta prefiksalnih elemenata pred korenom) i ~o- > o~- (zamena mesta glasova u okviru jednog sloga, tj. u okviru jednog prefiksalnog elementa): ko-~o-peran > *~o-ko-peran > o~-ko-peran, up. daqe o{koprc < *o~koprc (v. prcati). Ovaj oblik se, me|utim, neizostavno mora posmatrati u kontekstu porodice prideva okoperan728 „~vrst, zdravŒ, kojoj, verovatno, pripadaju slede}e lekseme: ko-pijeran adj. „`iv, `ivahan, krepak, odva`an, otresitŒ, œvredan, radan, trudoqubivŒ, kopijernuti pf. „kre724 Up. iz istog izvora i napirep „onaj koji se nadi`e, pravi se va`an, lo{ ~ovekŒ; mo`da imperativna slo`enica nap(n)i-rep? 725 Up. SP 2:144 s.v. *~eperânã, gde se navodi i s.-h. ~eperan, a pridev se tuma~i kao deverbal od *~eperiti (se). U ÅSSÀ 4:60 s.v. *~epârânãjâ / *~epãrânãjâ navedeni pridevski oblici smatraju se izvedenicama od *~epârã / *~epãrã, koje se, pak, tretira kao deverbalna imenica u vezi sa nizom glagola *~epuriti, *~epyriti, *~epiriti, *~eperiti. 726 Ovaj oblik kao da donekle govori u prilog Skokovom izvo|ewu glagola ko~operiti se od sintagme „ko~iti perjeŒ, ali mo`da se inicijalno ko~i- razvilo i pod uticajem ka}i-peran. 727 U Zagara~u su posvedo~ena oba oblika, a autori re~nika me|usobno upu}uju jedan na drugi. 728 Moskov 1981:93 navodi s.-h. ko-peran „pokretan, brz, prgav, zdravŒ, ali bez provenijencije. U RSA, RJA i kod Skoka nema.

OSNOVE: 31) PERITI

317

nuti naboqe, malo se oporaviti, `ivnuti, zadobiti snagu, osna`iti se, poozdravitiŒ, zakopijeriti (se), okopijeriti „oporaviti, pomo}i u ozdravqewu, podi}iŒ, okopijeriti se „otrgnuti se od bolesti, oporaviti se, podi}i se, oja~ati, okrepiti seŒ, œizbaviti se iz nema{tine, siroma{tva, ste}i ve}u imovinu; osna`iti seŒ Uskoci (Stani}), okopijerit se, okopijernut se „oporaviti se, pridi}i se, `ivnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990), okopijeriti se, okupijeriti se „oporaviti se, poboq{ati se (zdravstveno, fizi~ki): Potqe prele`ane {pawolice malo se okopijerila, œzaimati, ste}i, pove}ati dobroŒ: U potowe vrijeme okopijerijo se i dr`i veliko `ivo Piva (Gagovi} 2004), okopijeriti se „izvu}i se, osna`iti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}), okopijerit(i) „osna`iti, okrepiti se, otrgnuti se od bedeŒ (Be}kovi}, Me|a... 246), okoprja(t) se „oporaviti seŒ Sumartin (Novakovi} 1994). Skok izvodi oblik okoperan „~vrst, zdravŒ od kopirati „micati se, vrvetiŒ sa prelazom i > e. On ne registruje glagolske oblike kopijernuti, zakopijeriti, okopijeriti, ali navodi wihove semanti~ke paralele okoprqati se „oporaviti seŒ (za koje smatra da je nastalo ukr{tawem sa krqati se) i okopirkati se „oporaviti seŒ Boka (Vuk)729, tako|e i pridev sa prefiksom o-: okopr~an „brz, okretanŒ Lika, BiH (Skok II 149 s.v. koporati)730. U moskovskom praslovenskom re~niku vasojevi}ki oblik okopijerit se (zajedno sa pridevom okoperan) dovodi se u vezu sa rus. dijal. okoøeriØâsà œpostati bogatiji, imu}nijiŒ, pa se na osnovu wih rekonstrui{e psl. *obkoperiti / *obkoperiti, za koje se pretpostavqa da predstavqa spoj prefiksa *ob-, *ko- i glagola *periti (ÅSSÀ 27:145). Navedene pridevske oblike vezuje i zajedni~ka semantika, donekle razli~ita od one koja je karakteristi~na za razmatranu leksi~ku porodicu. Wihovo zna~ewe je „`iv, spretan, odva`anŒ, koje ih dovodi u neposrednu vezu sa ~e{. ~iperny „brz, ve{t, pokretqiv, prgav, sr~anŒ (Machek 103), u kojem se pred istom osnovom javqa drugi prefiks (ovaj pridev se tuma~i u ÅSSÀ 4:60 s.v. *~epârânãjâ / *~epã729

Up. i zakopirkati œste}i malo imawa, skromno se oku}itiŒ Temni}

(RSA).
730 Ovaj posledwi oblik ima jo{ potvrda, up. okopr~an „brz, okretan, `ivahanŒ F. Grabovac ( Kosor 1979:65), ok o pr~an „spretanŒ Mihaqevi}i ( Peru{i} 1993:82), ovamo mo`da i o{koprc „deran, mulacŒ Split (Vidovi} 1990:73), up. pr~it se „praviti se va`an, oholiti seŒ, pr~evit „veoma dobar, vaqan; hrabar, sr~anŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Zabele`ena je i varijanta okoprcan „ve{t, spretan, `ivahan, okretanŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija), v. pr~iti, prcati.

318

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

rânãjâ). U pore|ewu sa okoperan pridev kopijeran mogao bi se tretirati kao pseudojekavizam. U pogledu zna~ewa navedenih glagola up. piriti „rasti, napredovatiŒ (RJA). Kada se imaju u vidu oblici o-koperan, o-kopr~an, o-koprcan, onda se i u pridevu o~koperan po analogiji mo`e izdvojiti prefiks o-. U tom slu~aju treba pretpostaviti neposvedo~eni oblik *~-koperan, ~ija bi eventualna tvorbena paralela mogao biti oblik ~-par „na drvetu ne{to kao trn, zalomqena grana na {to se ~ovek mo`e nabosti i povreditiŒ Kosovo (Elezovi}), up. i o-~-parak „paw od tankog drveta; o{tro par~e drvetaŒ Vrawe (Zlatanovi}). Oblik ~par < psl. *~âparã sa izvesnom rezervom tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~â- / *~e- i korena *par- (u vezi sa glagolom *porti), pri ~emu se dopu{ta posredstvo iterativa-durativa *(~â)parati (ÅSSÀ 4:147)731. Oblik u{}uperan u pogledu semantike potpuno odgovara ishodi{nom pridevu uperan, ali je wegova tvorbena struktura nejasna, mo`da uz-}u-peran? Za element }u- up. }e-peran, samo sa drugim vokalom. Kao jedinu semanti~ku (i delom tvorbenu) paralelu razmatranih oblika mo`emo navesti glagol {iroko-peri se 3. sg. „ko~operiti se (kao petao na koko{ki)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990). Svi ostali glagoli, koji kao drugi deo slo`enice sadr`e element -periti, imaju druga~iju semantiku — „kriviti se, savijati seŒ, sadr`anu u osnovnom glagolu isp e riti se „saviti se, iskriviti se, izviti seŒ (RSA)732.
731 U svetlu ove hipoteze, i semanti~ki gotovo identi~an oblik ~aporak „patrqak, deo grane koji je prilikom okresivawa ostao na stabluŒ (Be}kovi}, Lele... 73) kao da bi mogao imati istu etimologiju, iako je za wega ponu|eno sasvim drugo tuma~ewe, v. ÅSSÀ 4:59 s.v. *~epârã / *~epãrã. 732 Up. i krivo-periti (se) œvitoperiti (se), savijati (se), kriviti (se) (o dasci, gredi i sl.)Œ CG, iskrivoperiti (se) „iskriviti (se), izvinuti (se)Œ CG, vito-periti „izvijati, krivitiŒ, izvitoperiti (se) „saviti (se), iskriviti (se), izviti (se)Œ, fig. œizopa~iti (se), iskvariti (se)Œ, vitoper adj. „usukan, iskrivqen (o plo~astim predmetima, obi~no onima koji treba da budu ravni)Œ, œvitak, gibak, savitqivŒ, fig. œvetropirast, nesre|en, neozbiqanŒ, vitoperan „savitqiv, elasti~anŒ, vitoperast „zavojit poput usukane trakeŒ (RSA) (v. Skok II 641–642 s.v. pero); iz-ero-periti se „iskriviti se, izvitoperiti seŒ; fig. œpostati gori nego pre, iskvariti seŒ Hrv., Kosovo (RSA), verovatno u vezi sa naeriti, erav (v. Skok I 494 s.v. erlav), iz-lijo-periti „izvitoperiti se, iskriviti seŒ Vojv. (RSA), up. lihoper (‹a vrata, daska), liho rebro „vito rebroŒ (v. Skok II 294–295 s.v. lih). Up. i ukr. zavinøeriØisà „odupreti seŒ (ESUM 2:217: nejasno; izvo|ewe od nem. sich emporen „buniti seŒ nije ubedqivo).

OSNOVE: 31) PERITI

319

PIRITI {e-piriti se impf. „oholiti se (kao paun repom), razmetati seŒ (RJA) do-{e-piriti pf. „sti}i {epure}i se, ponosno, gordo do}iŒ (RSA) na-{e-piriti se pf. „lepezasto ra{iriti rep i nakostre{iti perje (o paunu, }uranu i sl.)Œ (RSA) è na-piriti pf. „napuniti vazduhom, naduvati, nadutiŒ, œnadi}i, nakostre{iti (perje)Œ, napiriti se „naduvati se, naduti seŒ, œnadi}i se, razviti se, ra{iriti seŒ (RSA) napiren (dijal. napirit) adj. „naduven, uobra`enŒ, zast. œisturen, istaknut, ispup~enŒ, napirenost f. „naduvenost, uobra`enost, gordostŒ (RSA)733 · U osnovi oblika {e-piriti le`i glagol piriti < psl. *pyriti (se). U RJA se konstatuje da glagol piriti nije potvr|en u drugim slovenskim jezicima i izdvajaju se slede}a wegova zna~ewa: „duvatiŒ, œpotpirivati, podjarivati (vatru)Œ734, œdisatiŒ, œmirisati, vowatiŒ, œpu{iti se, dimiti seŒ. Skok navodi glagol piriti samo u zna~ewu „duvatiŒ i upore|uje ga sa rus. øáriØâ „je`iti dlakuŒ i sa lit. purstu „kostre{iti seŒ. ^ak i u nedostatku semanti~ki relevantih s.-h. potvrda, Skok je pravilno ukazao na srodnost ovog glagola sa rus. i lit. oblicima, ali je ishitreno protuma~io wegovo poreklo kao onomatopejsko (Skok II 661–662 s.v. piriti2). Ne{to vi{e potvrda nalazimo kod Fasmera koji, pored rus. øáriØâ i s.-h. piriti, navodi i ~e{. pureti, pouriti se „nadimati seŒ, ukazuju}i na wihovo srodstvo sa nizom baltskih oblika, ali bez ikakvog etimolo{kog tuma~ewa (Fasmer III 420). PURITI na-~e-puriti se pf. „nakostre{iti se, narogu{iti seŒ Lika (RSA)
733 Up. na-pi-piriti „dobro uzorati tako da zemqa bude rastresita i nadignutaŒ Ba~ka (RSA). 734 Ovo konkretno zna~ewe, osim u s.-h. piriti, raspirivati, o~uvalo se jo{ samo u lu`i~kom, up. glu`. pyri} „lo`iti (pe})Œ, dlu`. pyris „zapaliti, nalo`itiŒ. U drugim slovenskim jezicima glagol dolazi u prenesenom zna~ewu „zajapuriti se, razjariti seŒ. Zna~ewe „paliti vatruŒ bilo bi prvobitno ako je *pyriti od istog korena od kojeg i pie. *peuor, pur- „vatraŒ > gr. pur, het. pahhur, germ. Feuer, fire itd. (v. Schuster-[ewc 1197–1198 s.v. pyri}; Loma 1998:155).

320

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

{e-puriti se impf. „{eøiriØi se, {iriØi reø, øerjeŒ, œrazmeØaØi se, oholiØi seŒ (RJA), œpraviti se va`an, ko~operiti seŒ Potkozarje (Dalmacija), ^enej (Mari} 2002), {epurit se „oholiti se, razmetati se, praviti se va`anŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija), {epurit se Vasojevi}i (Bori~i}) na-{e-puriti pf. „skupiti i isturiti napred (usne), napu}iti, napr}itiŒ Lika (RSA) ra-{e-puren adj. œra{iren, otvorenŒ Kqu~ (gra|a ERSJ) è na-puriti pf. „naqutiti, rasrditi kogaŒ Kupinovac, napuriti se „naduriti se, naqutiti seŒ, œzavaditi se, posva|ati seŒ (RSA), napurlim se 1. sg. „naduriti seŒ Pirot (@ivkovi}) napuren adj. „uobra`en, nadmen, umi{qenŒ (RSA) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol -puriti se < psl. *puriti (se). U RJA je zabele`en samo glagol puriti „pr`iti, pe}iŒ735, ali su kao wegovi povratni oblici navedeni puriti se „spustiti nos kao puranŒ736 i „prpu{kati seŒ737, koji se verovatno etimolo{ki razlikuju od osnovnog oblika. Skok uop{te ne pomiwe glagol (na)puriti se u ovom zna~ewu, dok se on u ÅSSÀ 22:234 s.v. *napuriti (se) tuma~i kao spoj prefiksa *na- i glagola *puriti, i smatra se s.-h.—sloviwskom izoglosom, jer se u odrednici navode jo{ samo sloviw. napuurêc „nalagati, naizmi{qatiŒ, napurec „id.Œ738. Ovoj grupi leksema kao da pripada i st~e{. puriti se „oholiti seŒ, st~e{. purny, ~e{. vzpurny „tvrdoglavŒ (potvrde su citirane prema: Machek 103 s.v. ~iperny). Oblike purny, vzpurny [uster-[evc tretira kao kontinuante prevojnog stepena *(s)pur- ([uster-[evc 1971:479). Mahek pak smatra da je ovde pur- u vezi sa moravskim pyrit’ sa „nadimati se od besaŒ (Machek 706 s.v. vzpoura). Prezentirani oblici imaju brojne paralele u gotovo svim slovenskim jezicima. Wihova je zajedni~ka op{ta semantika: „{iriti perje (o pticama), kostre{iti seŒ, œpraviti se va`an, {epuriti se, dr`ati se nadmenoŒ, œgizdati se, doterivati seŒ, up sln. ~eperiti se, {~eperiti se, {eperiti se, ~epiriti se, ~opiriti se, {opiriti; bug. ~eøerà se, ~o735 Up. Skok III 81 s.v. puriti (se). Radi se o kontinuanti pie. korena *peuor, pur- „vatraŒ (v. prethodnu napomenu). 736 Sa primerom: Nemci se p i r e i p u r e, kako da jim se zemqa pod nogum trese (RJA). 737 Sa primerom: Vi{e puta u prahu se ‰kvo~kaŠ p u r i (RJA). 738 Up. osnovni glagol purec „izmi{qati, lagati; mnogo pri~ati, brbqatiŒ (Sychta IV 230).

OSNOVE: 31) PERITI

321

øerà se, ~oøer~a se, ~aøuri; ~e{. ~eperit sa, ~aperit se, ~epyriti; sl~. ~eperit’ sa, ~apiric se; øoq. czapierzy} sie, czupirzy} sie, czupurzy} sie; glu`. {epjeri} (so); dlu`. {eperis (se); rus. ~eøoriØâsà, ~eøuriØâsà, ~aøuriØâsà, {eøeriØâsà, æeøuriØâsà, æeøáriØâsà, æeøeriØâsà; ukr. ~eøeriØisà, ~eøuriØi(sà); blr. ~aøurácâ, ~aøurácca itd. (potvrde su uzete iz odgovaraju}ih odrednica u ÅSSÀ i SP, v. daqe; pregled navedenih oblika daje i Moskov 1981:72–73). Ova porodica re~i uveliko je privla~ila pa`wu etimologa, ali do danas nije dobila op{teprihva}eno tuma~ewe. Skok, npr., samo konstatuje da je ~itava porodica praslovenska, ali ne daje wenu etimologiju. Sln. ~eperiti se potkrepquje primerima iz drugih slovenskih jezika, ne navode}i pri tom s.-h. potvrde sa inicijalnim ~-. Varirawe ~- / {- obja{wava iz {~- u prefiksalnoj slo`enici ra{~epiriti i upu}uje na ~uperak (Skok III 387 s.v. {epiriti se).739 Bezlaj smatra da je osnova kod ovih leksema ista kao u netopir (Bezlaj II 210 s.v. na~eperiti se), ali s.v. netopir, navode}i razna tuma~ewa ove re~i, zakqu~uje da je sve nejasno (id. 221). Slavski sve pomenute lekseme karakteri{e kao ekspresivne, pa otuda i promenqivost wihovog glasovnog lika. Ishodi{te semanti~kog razvoja on vidi u zna~ewu „kostre{iti perjeŒ odakle „nakostre{en, uobra`en, gordŒ i upu}uje na bug. øerà se, øer~a se „{iriti perje; praviti se va`anŒ : øero (Sáawski I 128–129 s.v. czupurny). Sli~an tretman analizirana grupa re~i ima i u ÅSBM, gde se nagla{ava da ove istozna~ne slovenske lekseme predstavqaju samostalne ekspresivne tvorevine u svakom od jezika, o ~emu svedo~i varijantnost osnove (ÅSBM 7:284 s.v. na~aøurácca). Isti stav ponavqa se i s.v. na{aøerácca, s tim {to se tu ve} ukazuje na Mahekovo tuma~ewe da ova obrazovawa ukqu~uju intenziviraju}e *{e- < *~e- (id. 289).740 Jedan broj autora iznosi pretpostavke i o krajwem poreklu ove leksi~ke porodice. Me|u wima se zapa`a jasna podela na dve struje, zasnovana na razli~itim pristupima tvorbenom ra{~lawavawu raz739 Ne{to vi{e podataka o ovom glagolu mo`e se na}i u vanetimolo{koj literaturi. Tako, npr., Grickat smatra da su glagoli {epiriti se, {epuriti se ekspresivni zahvaquju}i svom osnovnom zna~ewu. Iako pored ovih obrazovawa osnovni, nepro{ireni glagol ne postoji, ona ipak u skupinama -ir-, -ur- vidi sklopove sufiksnog porekla, koji su ovde samo istorijska a ne i stvarna veli~ina (Grickat 1955–1956:69). 740 Zanimqivo je da se s.v. na{aråøicâ (id. 289), ve} kao sopstveno, iznosi tuma~ewe da je u pitawu ekspresivna tvorevina u ~ijem je sastavu intenziviraju}e {a(< *{e- < *~e-) i råøicâ, råønucâ „lupnuti, tresnutiŒ.

322

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

matranih leksema. Dok jedni u wima vide sufiksalne derivate od osnova koje se, u krajwoj instanci, sve mogu svesti na ie. koren *(s)kep-, drugi u wihovoj strukturi uo~avaju prefiksalne elemente dodate ili na imeni~ku osnovu koja je u pero, ili na glagolsku osnovu *-per- / *-pyr- / *-pur-. U SP oblici *~eperiti, *~epariti, *~epuriti tuma~e se kao ekspresivni derivati od *~epati, *~epiti. Da bi potkrepili ovakvo tuma~ewe, autori pokazuju da se derivati istog tipa obrazuju i od semanti~ki bliskih *~apati, *~apiti, *~upati, *~upiti (SP 2:141–143). Tako su u jednu odrednicu sme{teni etimolo{ki razli~iti oblici od kojih je samo *~epariti u vezi sa *~epati.741 U prilog tome govori i semantika. Dok kontinuante psl. *~eperiti, *~epuriti uglavnom imaju zna~ewa karakteristi~na za razmatranu grupu re~i, dotle kontinuante psl. *~epariti pokazuju sasvim druga~iju semantiku: „~eprkatiŒ, œkupati se u pesku ili u vodi (o `ivini)Œ, œdrapati se, ~e{ati seŒ, œ~e{qati se, umivati seŒ, œhvatatiŒ, œraskre~iti seŒ, œrazvla~iti, napiwatiŒ. Autori SEK upu}uju na tuma~ewe dato u SP (kome o~ito daju prednost), ali citiraju i obja{wewe dato u ÅSSÀ (SEK I 230 s.v. ~eparec)742. Berneker navodi pomenute glagole s.v. *~epã „grana, lastar, izdanakŒ, dovode}i ih tako u vezu sa {~epajo, {~epati „rascepitiŒ (Berneker 143). Bernar potkrepquje Bernekerovu etimologiju bugarskim primerima. Tuma~e}i bug. ~oøoresØ „naduven, izve{ta~en, nadmenŒ, on dovodi ovaj pridev u vezu sa glagolima ~eøerà se „ceøati se, rastavqati nogeŒ, œørsiti se, hvaliti se, praviti se va`anŒ, ~oøorà se (~oøerà se, ~oøer~a se) „zasØajati ispred nekoga raskora~eno, da mu se prepre~i putŒ, œnadimati se, ørsiti se, øraviti se va`anŒ, raz~oøervam se „raskora~ivati se, rastavqati ruke ili prsteŒ, odakle i zna~ewe „{iriti se, zauzimati mnogo mesta, biti obimanŒ. Po wemu, to su sve kontinuante korena *skep-, koji se dobro o~uvao u bugarskim dijalektima kod re~i sa osnovnim zna~ewem „ceøati, rastavqatiŒ. Istu
741 Varbot tretira koren *~ep- u *~epati kao varijantu korenova *kop- (*kopati) i *{~ep- (*{~epati) i na osnovu toga zakqu~uje da je Bernekerova pretpostavka (v. daqe) o povezanosti osnova grupe *~epariti / *~eperiti sa *skep- ta~na (ova konstatacija, po na{em mi{qewu, stoji samo u slu~aju *~epariti, ali ne i *~eperiti, jer se tu radi o kontinuanti glagola *periti). Autorka tako|e smatra da je do pribli`avawa i kontaminacije gnezda *~epati, *~epariti sa paronimnim gnezdom *~apati i sinonimnim *-periti (v. daqe) — do{lo sekundarno (Varbot 1998:227–228; Varbot 1996:14–15). 742 Sa ka{. ~eparec sa u zna~ewu „kupati se u pesku ili vodi (o `ivini)Œ korespondira s.-h. puriti se „prpu{kati seŒ (v. nap. 737).

ili *(s)kep-. a ne prefiksom. dijal. *{e-. obliku ~epiriti se) i sa {. i Bezlaj IV 92–93). na {ta ukazuju s. ishodi{ni oblik *~eperiti se nastao je verovatno od *~epyriti se kao posledica paretimolo{kog naslawawa na *pero. ~oøornáè.v. {opiriti autor delimi~no dolazi u koliziju sa datim obja{wewem.od øero (Fasmer IV 428 s. ~eperiti se). up. skidatiŒ i za~eøil se e „nagizdao se i zauzeo va`nu pozuŒ. {epuriti seŒ. Oblik *~epyriti Snoj tretira kao varijantu od *{epyriti. jer je u wemu drugo e rezultat asimilacije vokala. Mahek oblike sa zna~ewem „kostre{iti seŒ izvodi od *pyriti sa intenziviraju}im ~e-. purti „postati sipak. [uster-[evc navedene lekseme smatra starim onomatopejskim obrazovawima od ie. Psl. Sli~no. }ubaŒ (Snoj 641. naduvavatiŒ (Snoj 69 s. autor ga smatra mawe verovatnim (Schuster-[ewc 1427–1428 s. bug. tuma~e}i sln. ili posledica naslawawa na re~ {op „~uperak. ~epyriti se „uspravqati se. naime. onomatopejskog korena *pu(H)-.(u {opiriti se) potvr|uje predlo`enu vezu sa korenom *(s)kep-. *pou(H)„duvati. prvobitno „nadimati seŒ. jer ka`e da je promena k o r e n s k o g vokala e > o ili ekspresivna. {~epiriti se „praviti se va`anŒ. œpraviti se va`anŒ pretpostavqa da je u vezi sa pero (Machek 98 s. ~e.-h..v.-h. Iako citira Fasmerovo tuma~ewe. nakostre{iti se. ~epyriti).OSNOVE: 31) PERITI 323 dvojnost zna~ewa: „rastavqati se. rastresit (o zemqi). Ovi oblici sadr`e ekspresivne prefikse *~e-. Oblike sa inicijalnim {. koja alternira sa ~.v. On pretpostavqa da su te tvorevine obrazovane pomo}u ørefiksa {e-. ~epiti „lomiti. {epiriti se. Po wemu.(u ~e{}em sln. ~epiti se „rastavqati nogeŒ. U ÅSSÀ lekseme iz ovog kruga svode se na nekoliko psl. dlu`. Iako oblik {opiriti tretira kao varijantu sa po~etnim {. {eperis se (Bernar 1982:332–333). *~eperiti se / *~epiriti se tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~e. korena *(s)kep. kao i wegov sinonim. Inicijalna grupa {~-.smatra delom korena. praoblika. ali detaqnije obja{wewe nudi Snoj.(sa velarnim k-). nabreknutiŒ itd. kidati seŒ i „nadimati seŒ autor zapa`a i kod drugih kontinuanata korena *(s)kep-: s. ovde kao da inicijalni slog {o.od ({)~eperiti se. Bernar smatra da rus. *pyriti „duvatiŒ. *topyriti „kostre{iti se. srodno sa lit. *to. dok su oblici na ~od *kep. Za e u obliku perit sa „podizati seŒ. Me|utim.izvodi od palatalne varijante *skep-.i psl. pripada onoj drugoj grupi autora koji razmatrane re~i tretiraju kao prefiksalne tvorevine. ~eøà „kidati.i glagolske osnove koja ima ~itav niz apofonskih va- . kidatiŒ. {epjeri}). je`iti seŒ ili sln. sve od ie.v. ~oøoresØ. razbaru{iti se. Oblik ~eperiti smatra sekundarnim. Fasmer. {eøeriØâsà). bug. sØoji u vezi i sa ~e{. œpraviti se va`anŒ.

tako i Moskov 1978:354–355. *pur-. rus. cit. {epjeri} „dizati se./ *(s)pâr. {e-. 57–58 s./ *(s)pir. obrazovane od korenova *per-. {epjeris „id. {a-./ *(s)pâr. Problem ostaje etimologija same osnove./ *(s)per. Pri tom se konstatuje da je kontinuante ovog psl. ku-./ *(s)pur. pyri} so „razjarivati se. ~e{. Na{ stav ogleda se ve} i u na~inu prezentirawa materijala.Œ. dijal. i tuma~ewe dato s./ *(s)pãr. zauzimati neprijateqski izgled. Psl. postajati napet. Razmatraju}i alternirawe korenskih vokala u nizu *(s)por.(ÅSSÀ 4:55–56 s. Osporava se izvo|ewe od korena *skep.v./ * pyr.v. Smatramo da se ovde radi o oblicima obrazovanim od osnove *per. rasprostiratiŒ.i glagolske osnove *-puriti. i [pringer 2002:27). Jo{ jednom se nagla{ava da ova osnova u sastavu analognih slo`enica ispoqava veliku raznolikost prevojnih stupweva (op. {e-. sl~. {e-./ *(s)per-. a ~e-. *-pyriti.v. {e— verovatno preverbima ([uster-[evc 1971:478–479).Œ. nadimati se (od besa)Œ. ~eperit sa pored perit sa „id. dijal. bez ikakvog poja{wewa konstatuju da se ova osnova odlikuje ~itavim nizom apofonskih varijanata. ~a-. 30:148). kao primere za prevojni stepen *(s)pyr.). {o-. *~epyriti se tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~e.uz pomo} razli~itih ekspresivnih prefiksa (v. øáriØâ „nadizati. ra{~upavati. oblike koji ih sadr`e navodi naporedo sa oblicima bez wih.. kostre{iti (o perju i kosi)Œ. [uster-[evc u pomenutom radu uspostavqa taj niz: *(s)por.Œ. Time posredno odre|uje i poreklo oblika sa inicijalnim ~e-./ *pur.navodi glu`. kostre{iti. ~eperit’ sa „id. kostre{iti (perje. dlu`.Œ. npr.(op. *~epuriti se tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~e.v. 743 Up. osnova *(s)pyr./ *(s)pur. me|utim. I mada ne obja{wava inicijalne elemente ~e-. me|utim. koji stoje u me|usobnom ablautskom odnosu (Moskov 1978:354).i glagolske osnove *-pyriti.[uster-[evc navodi rus. Psl. cit. ne zna~i da imamo i kona~no re{ewe za ove oblike.)743. *por-. 56 s./ *(s)pyr. ~o-. {tr~ati (o perju). ~e{. *-piriti.). To. praviti se va`anŒ. pyrit’ „id. Iako je u svom etimolo{kom re~niku dao druga~ije tuma~ewe. oblika te{ko razlu~iti od kontinuanata *~eperiti se / *~epiriti se (op.324 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI rijanata: *-periti. ~e{./ *(s)pir-. glu`. smatraju}i ih kontinuantama psl. ~u-./ *(s)per. . [uster-[evc je u jednom ranijem radu bio na pragu pravog re{ewa.. a kao primere za prevojni stepen *(s)per. rasØoøárivaØâ „{iriti (o krilima). Autori ÅSSÀ. ~epyriti „razbaru{ivati (kosu). *pyr-. *ob{~eperiti (se) (id. krzno)Œ./ *(s)pãr/ *(s)pyr. Moskov tretira razmatrane lekseme kao tvorevine sa prefiksima ~e-.

Me|utim. cit. 744 Varijantu *(s)pur. {to za posledicu ima da se u ovu leksi~ku porodicu svrstavaju i one lekseme koje joj ne pripadaju.OSNOVE: 31) PERITI 325 cit. ostatak iznetih potvrda predstavqa nesumwiv dokaz da je ovde zaista do{lo do me{awa ablautskih redova (v. ali mu Varbot zamera na suvi{e slobodnom pristupu semanti~kom aspektu prezentiranog materijala.koji se javqa kod oblika o/ã-reda (op. 477). 478–479)744. 22). nap. Varbot 1984:125.autor obja{wava kao dopunski prevojni stepen sa vokalom -u. . Ipak nije do kraja jasno da li su to apofonske varijante j e d n e osnove ili je u pitawu n e k o l i k o etimolo{ki razli~itih osnova koje su se zbog sli~nosti semantike i glasovnog sklopa — naknadno pribli`ile.

„izvitoperiti. izraz iskriviti se od smeha. e ja znam da slomim rogove! Zagara~ (]upi}i 1997). kope~it se œko~operiti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). iskriviti.) u-ko-pe~it se pf. kuropecati se „praviti se va`anŒ (Vuk 1818). ispe~it œveoma nekoga upla{itiŒ. (ibid. iskope~it se œburno do`iveti neko ose}aweŒ: Iskope~ili smo se o(d) smijeha Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002)745. deformisati seŒ: One su stolice iskope~ene — Noge su mu se iskope~ile CG (RSA). tako|e iz istog izvora ispe~it se œizbezumiti se od strahaŒ: Ispe~i}u se o(d) straha ako mi ko zazvoni u neka doba no}i. juna~iti seŒ Temni} (RSA). œokretan.. izobli~itiŒ. ko~operiti se. cr}iŒ: Ne}u – pa da }e{ se sad tu ukope~it! Vasojevi}i (Stijovi} 1990) o-ko-pe~an adj. Up. {ta se on korope~i prema onijem koi imaju preko stotinu Uskoci (Stani})747 745 Up. va`no. iskope~iti se „iskriviti se. go-ro-pe~iti se „ko~operiti se. œnaglo umreti. gorditi se. razmetati seŒ CG. œrastrgnuti seŒ: Raskope~ijo san se od posla. jedan {pijun mawe Vasojevi}i (Stijovi} 1990) na-ko-pe~it se pf. „v. {epuriti seŒ: Video sam Diogena koji se veli~anstveno p e ~ i o i k o p e ~ i o u velikoj purpurnoj ode`di Vinaver (RSA). dr`ati se nadmeno i uobra`enoŒ: Ni{ta se nemo kope~it. „rogu{iti se. cr}iŒ: Iskope~ila se ona pogan. 747 Up.)746. ko~operiti seŒ: Ako ima dvaes brava. kope~it se „id. ukope~it se „naglo umreti. kurope~iti se „ponositi se.326 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 32) PE^ITI 32) PE^ITI ko-pe~iti se impf. œnako~operiti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) ras-ko-pe~it se pf. praviti se ve}i no {to jeŒ Kosovo (Elezovi}) is-ko-pe~iti pf.verovatno se radi o ekspresivnom . œosmeliti seŒ Potkozarje (Dalmacija). borbeno statiŒ Uskoci (Stani}). oholiti se. Kod oblika sa inicijalnim go. œpremreti od strahaŒ id. a niko mi to ne}e priznat id. „isprsiti se. (ibid. „dr`ati se nadmeno. 746 Up. iz istog izvora izraz ostat ukope~en œskameniti se od straha ili drugog iznenadnog uzbu|ewaŒ. œnapraviti se va`anŒ. ko~operanŒ Potkozarje (Dalmacija) ko-ro-pe~iti se impf. pej. iskope~it se „iskriviti seŒ.

OSNOVE: 32) PE^ITI 327 ?re-pe~iti impf. „iskriviti seŒ Qe{tansko (Te{i} 1977) fonetskom alternirawu k : g (bezvu~ni : zvu~ni suglasnik). ukru}enoŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002).Œ Brusje (Dul~i}i 1985) nape~iti se pf. œrazmetati se.Œ BiH (RSA). kruto se pona{atiŒ Uskoci (Stani}). razma}iŒ Uskoci (Stani}). 749 Up. „praviti se va`an. pe~it se „maziti seŒ Barawa (Sekere{ 1977). ra{iriti nogeŒ. dok je kod druga dva oblika mogu} uticaj glagola kur~iti se „penem imitorŒ (Vuk 1818). truditi. raspe~iti se „raskora~iti se. raspe~it se „id. Mati}. ti si veliki de~ko Qe{tansko (Te{i} 1977).Œ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). „mazitiŒ. pe~iti se „be~iti se. „nadi}i se. Lexicalia iz starih hrvatskih pisaca. nape~iti se œnaqutiti se. raspe~it œrastrgnuti nekogaŒ. nastojati (da se odr`i)Œ Vrgada (Juri{i}). „kreveqiti seŒ. razma}i nogeŒ Uskoci (Stani}). Rad JAZU 315. ispup~iti seŒ. stati (negde gde nije mesto za to i gde nekome smeta)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). napu}iti ustaŒ Ro`aje (Had`i}) raspe~iti pf. repe~iti se „praviti se va`an. (ibid. 68. nape~it se „namestiti se. repe~iti se „upiwati se. „kriviti se (o predmetima)Œ.) VARIJANTE: ko-pe}iti se impf. . iskope}iti se pf. izbe~iti seŒ (RSA). {epuriti seŒ (Kurkina 1986:111)748. œnametqivo stati. œrazvu}i. ispe~it se „id. œgizdavo hodatiŒ (RJA).Œ. raspe~it se œra{iriti se na nekom prostoru ne daju}i drugome mestaŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) upe~it se pf. œgizdati se. kad ne more{! Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) è pe~iti impf. Zagreb 1957. Potkozarje (Dalmacija). Segedin (gra|a ERSJ). pe~it se „kriviti obraz (osobito usta) prema kome za poruguŒ Brusje (Dul~i}i 1985)749 ispe~iti se pf. œra{iriti o~i u ~u|ewu ili strahuŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). iz istog izvora be~it se œid. praviti se va`anŒ Potkozarje (Dalmacija). pe~it se œdr`ati se izve{ta~eno. œ(na nekoga) pogledati sa grimasom na licu. pojaviti seŒ. „umiqavati seŒ: Nemoj se pe~iti. bekeqiti seŒ. repe~it se „naprezati seŒ: Ne repe~i se. 748 Kurkina navodi primer iz: T. razmetati se. „id. „raskora~iti. œpreterano se mazitiŒ [abac (gra|a ERSJ). œlepo se obu}i i zauzeti izve{ta~enu pozuŒ id. oholiti seŒ.

751 Oblici ispe{iti „na}i. nadmen stav.. kad se ispe{io bez para (RSA). zate}i nasamoŒ: Ispe{ih ga lepo u poqu. ili kao 750 Up. zate}i se. kao da je {to kadar — Neko je slab. kope~iti predstavqaju kontinuante psl. Obja{wavaju}i glagol be~iti kao onomatopeju (v. *napo~iti (se). razroga~iti (o~i)Œ.v. nadimatiŒ (Kurkina 1985:20–21)752. gde te uhvatim. Iako i Skok u obliku kope~iti izdvaja prefiks ko-. Skok I 427 s. kreveqiti seŒ autorka izvodi iz osnovnog zna~ewa ishodi{nog *po~iti — „dizati. „v. *napu~iti (se). al’ ga sad `alos’ potrevila ba{ u „aminŒ. gore). iskope~iti (sa umetnutim ko-) (Skok I 129 s. bekeqiti seŒ (Skok II 628 s. i ÅSSÀ 22:226 s.v. kobacati. on se tad kope{i Para}in. œzagledati se uko~eno. na}i seŒ: Nije on siroma’ . s. *spexã. naduti se. ispe~iti. Tupi`nica.v. Na jednom mestu tuma~i pe~iti se „gizdavo hodatiŒ. 752 Up. V. nako~operiti seŒ Para}in (RSA) u-ko-pe{it (se) pf. koji je u vezi i sa pe~iti se „be~iti se. . nape~iti se „nakititi seŒ. Zorunovac.. ispe{ati „izvu}i se s mukom. ali je nejasno da li ga tu navodi kao onomatopeiziranu varijantu ovog glagola. „usprotiviti se tvrdoglavoŒ. Sokobawa (RSA)750 na-ko-pe{iti se pf. ispe{i}u te Leva~. ispu~iti se „isturiti se./ *pe~-. nape~iti „napr~itiŒ kao ekspresivan glagol. Nije sigurno da ovamo spada i ko-pe{ati se „braniti se. {epuriti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). glagoli pe~iti (se). uma}iŒ Kosovo (Elezovi}). otimati seŒ: On se sam kope{a Leva~ (RSA). iskobeqati seŒ: Jedva kowi ispe{a{e iz blata Lika (RSA) verovatno stoje u vezi sa psl. Glagol kope~iti (se) pomiwe i s. ispe{iti se „zadesiti se.). *pospe{iti (v. osnove *pek. nadneti seŒ (RSA). „zauzeti va`an. bebekati). Ona tretira glagol pe~iti (se) kao s.-h. iskola~iti o~iŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) ko-ro-pe{iti se impf. 22:233 s. on nema krajwe niti jedinstveno obja{wewe za oblik bez prefiksa. œiskoristiti zgodnu priliku u odnosu na nekoga radi ostvarewa svojih nameraŒ: Deca ispe{e majku kad nije kod ku}e te u~ine ne{to {to im nije dozvoqeno Leva~.v. lokalnu tvorevinu koja se rano ukqu~ila u ablautske odnose (o tome svedo~i prisustvo prefiksa ko. pa sve digli Para}in.-h.u strukturi oblika kope~iti).328 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-pe{iti se impf. dospjeti). Skok konstatuje da ta onomatopeja ima i varijantu sa p: pe~iti se „kriviti lice prema nekomeŒ. Ispe{ili me kad ja otidoh u Para}in. ispu~iti „izbuqiti. ispe{it se „izvu}i se. nastale kao rezultat prevoja *pok-. œistu}i. i{~ikava drugog.v. Semantiku glagola „oholiti se. kope~iti seŒ: Pa onaj mali kope{i se da se bije. prebitiŒ: Du{a je tvoja u mojim rukama. a sili se. *po~-. te se nasladih biju}i Leva~. trsiti seŒ Makre{ane (RSA)751 · Prema Kurkinoj. kope{trit se „praviti se va`an i sna`an.v. izdi}i se. „juna~iti se.

[to se ti~e oblika re-pe~iti (Skok ga ne pomiwe). jo{ i ke-re-be~iti se. fig. kreveqiti seŒ. upe~iti se).v. {epuriti seŒ (RSA). Stoga se i oblik pe~iti se u zna~ewu „be~iti se. ko-ro-pe~iti : ko-pe{iti. bekeqiti seŒ tako|e mo`e uvrstiti u kontinuante psl.). k-re-be~iti se „praviti se va`an. mogu}e je pretpostaviti i postojawe neposvedo~enog oblika *ke-re-pe~iti se. ko-pe{iti (Skok ih ne pomiwe) za sada mo`emo objasniti samo kao varijante glagola ko-pe~iti. ispre~iti seŒ > „oholiti se. moglo tretirati kao pomenuti element sa likvidom. s jedne strane. kao kontinuante psl. up. razmetati se. zakovrnuti). nakon ~ega je ostalo samo re-pe~iti. *pe~iti. nadimatiŒ > „kriviti.(Skok II 117). Juri{i} pomi{qa na aloglotsko poreklo vrgadskog oblika < it. nije jasno poreklo inicijalnog re-. kekeriti se).v. osnove *rãp(Kurkina 1986:111). Indikativan je potpuni tvorbeni i semanti~ki paralelizam oblika ko-pe~iti. u kojem se izgubio ceo ekspresivni prefiks ke-. Semanti~ki razvoj ishodi{nog *po~iti tekao je zapravo u dva pravca: a) „dizati. po na{em mi{qewu. Ono bi se. u kojima je do{lo do promene krajweg suglasnika osnove (~ > }. ~ > {). glagole uz sln. ko-ro-pe{iti. rappezzare (Juri{i} s. okretanŒ ([kalji} 632 s. [kaqi} neopravdano smatra da je pe~iti se turcizam. semantika nas primorava da i wega uvrstimo me|u ovde razmatrane lekseme. praviti grimaseŒ (up. Po{to se oblik k-re-be~iti se mo`e izvesti iz ke-re-be~iti se (kao rezultat gubqewa vokala u prefiksu ke-). ko~operiti seŒ i b) „dizati. be~iti). -ro-. pridev repe~ „o o~ima besnog psa. nadimatiŒ > „nametqivo stati. Oblike ko-pe}iti. u vezi sa pejik „glasnikŒ. U obliku ko-ro-pe~iti se do{lo je do pro{irewa prefiksa koelementom koji sadr`i likvidu. a s druge — u „umretiŒ (up. upaqena pocrvenela ranaŒ. œbrz. . istole~iti se. i re-be~e se (v. Up. Oblik korope~iti kod Skoka nije zabele`en. Me|utim. Kurkina neopravdano navodi hrv. kriviti se „savijati se. savijatiŒ koje se.OSNOVE: 32) PE^ITI 329 paralelu za oblik sa prefiksom ko. razvilo u „be~iti se.

Mali Zvornik. œgovoriti koje{ta. „ispri~ati {to neozbiqno. pogrd. lupetatiŒ Draga~evo. pogrd. „alapa~aŒ Du~alovi}i. Ma~va (gra|a ERSJ) la-prd-iw-ati pogrd. lupetatiŒ Vrhovine. alaprdast adj. brbqivicaŒ Draga~evo. 2004) za-la-prdati pf. (RSGV). Lika (RSA). „brbqivacŒ Vrawe (Zlatanovi}). CG (RSA). izlaprdat (se) „izbrbqati (se)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) na-la-prdat se pf. pogrd.330 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 33) -PRDATI 33) -PRDATI a-la-prda f. pogrd. laprdat [umadija (Grkovi} 1982). Potkozarje (Dalmacija). Rovca (Bjeleti} 1993:38). tru}ati. laprdati Unac (Jovi~i}). Split (Vidovi} 1990). laprdati œid. œpri~ati koje{taŒ Uskoci (Stani}). naprdaweŒ.Œ CG (RSA). pogrd. „po~eti pri~ati kojekakve lakrdije. œosoba koja pri~a koje{taŒ id. samo za te`e vawske posloveŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) la-prdast adj. „nabrbqati se. }aprdati „pri~ati glupostiŒ Srem (gra|a ERSJ) za-}a-prdati pf. „zanovetawe. „v.Œ Vojv. napri~ati se kojekakvih glupostiŒ id. „alapa~astŒ Ni{ (RSA). sg. Jadar. lamprda~a „`ena. œbrbqivicaŒ CG (RSA). laprda 3. pogrd. laprdan „la`ovŒ Lu`nica (Mani}). lamprda~a „tra~ibabaŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). (ibid. }askatiŒ. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. (ibid. laprdatiŒ CG (RSA) la-prda m. „pri~ati natenane. udariti u neozbiqno i besmisleno pri~aweŒ CG (RSA) iz-la-prdati pf.). naklapatiŒ. œveselo pri~ati. pogrd. besmislenoŒ Du~alovi}i (RSA). laprdan œmu{ka osoba koja pri~a glupostiŒ Vojv. laprdat Vasojevi}i (Bori~i}). lamprda „debela. tru}ati. laprdati Uskoci (Stani}). Srem (gra|a ERSJ) . œgovoriti koje{ta. Zagara~ (]upi}i 1997).) la-prnd-ati impf. „zapri~ati seŒ Uskoci (Stani}) }a-prda f. lamprda f. Prijepoqe (gra|a ERSJ). nespretna `enaŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993) la-prda~a „toroku{a. alaprdast „brzopletŒ Leskovac (Mitrovi}) la-prdati / laprdati impf. lamprda~a œid. {eprtqastŒ Ni{ (RSA) }a-prdati impf. „brzoplet. (RSGV).

) ~a-la-pr-n-dati impf. s-prcati (se) „okliznuti se i pasti. slomiti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). sprcat (se) „slomiti se padaju}i sa kakvog visokog mesta. budalicaŒ (RSA). „lakomislen. sprdati se. œpri~ati gluposti. œneozbiqna. torokati. „ona koja je }aknutaŒ Piva (Gagovi} 2004). ali bez mere i smisla.je vrlo produktivna u tvorewu imenica sa negativnom semantikom.) }u-prda f. Rovca (Bjeleti} 1993:38). zbijati {aluŒ [abac (gra|a ERSJ) ~a-la-prnd-alo n. u vezi sa qoska pogrd. zamlatasta osobaŒ Zagara~ (]upi}i 1997). (ibid. (ibid. (ibid. lupa~aŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). napri~ati seŒ id. ne- . luca „luckasta. veselo pri~atiŒ Uskoci (Stani}). trabuwati. œpuno i zanimqivo pri~ati. (ibid. bestidnicaŒ Piva (Gagovi} 2004) }o-prdat (se) impf. œonaj koji puno i {aqivo pri~aŒ id. nabrbqati se. „`ena koja se ru`no pona{a. „praznosloviti. luperda. nagva`dati. „neuredna `enska osobaŒ Uskoci (Stani}) {o-po-prdile m. lucprdaŒ. „pri~ati {aqive. koprcnuti seŒ (RSA) s-to-prnd-ati se pf. qosko-prda pogrd.)753 ko-prd-ec-nuti se pf. sva|alicaŒ Mokrin (Rajkov 1971). 754 Up. luca. koja mnogo pri~a i brzo prenosi sve {to ~ujeŒ (RSA). ludica. œglupa~aŒ. œpasti. „praviti sitne {ale. nepredvidiva osobaŒ Srem (gra|a ERSJ). Osnova -prd. lakomislena osobaŒ Uskoci (Stani}) telenprdas adj. lucprda „luckasta. govoriti koje{taŒ (Andri}) }a-la-n-prda f. si}i padaju}iŒ Wegwevo (gra|a RSA)754 753 Up. „ludorijaŒ Dubrovnik (RJA) ?{o-po-prda f. nepouzdana `enska osobaŒ Unac (Jovi~i}) te-le-n-prda f. sru~iti se. „stara lena `ena nesposobna za ma kakav rad u ku}iŒ Lika. Vasojevi}i (Bori~i}). œneozbiqna. œ`ena koja pri~a mnogo. zabavqati (se) kakvom pri~om (ne osobito pametnom)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) na-}o-prdat se pf. stropo{tati se. up. }alaprdati nar. ka`i-prda „osoba koja ne ~uva tajnu. luc-prda pogrd. / m. vesele stvari. nerazumanŒ id. budalasta `enska osoba. luckastŒ. loj-prda œnamigu{aŒ Unas (Jovu~i}). }aknut. „nedovoqno razumna. lu-prda pogrd.OSNOVE: 33) -PRDATI 331 }a-la-prdati impf. }askati. pri~ati neobaveznoŒ [umadija (gra|a RSA). }askati. „neuredna ili lewa `enaŒ Vrhovine (RSA). „mrdnuti (zadwim delom tela). „neuredan mu{karacŒ id. {qo-prda arh. brbqati. skotrqati se. ka`iprda „sitni potkaziva~Œ Zagara~ (]upi}i 1997). „luckasta `enska osoba. u vezi sa lucnut „pomalo lud. tru}ati.) {u-prda f. „na}askati se do mile voqe. „ona koja mnogo pri~a. vedro.

œzbijati {alu. ismevati kogaŒ Uskoci (Stani}). Piva (Gagovi} 2004). prdlati „id. popandrusiti se. poprdica f. . prdjeti) zaprdati impf. komedijaŒ Uskoci (Stani}) poprdi 3. izmotavati se. zabavqati (se)Œ. „pona{ati se i govoriti neozbiqno. opamprdusiti se „nako~operiti se. zboriti kao kakav veqi ~oek. œzanovetatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) isprdati impf. 755 Up. „jako udaritiŒ. naprdati se „sprdati se. zaprdat (se) „zagovarati (se). osiliti se. izmotavati se. poneti seŒ id. „podsmevati se kome. œnako~operiti se. (RSA. „pri~ati koje{ta. mnogi vele i l a p r d a t i: Nemoj tuda naprdati Dalm. „qutiti se kra}e vreme pa se umiritiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). prda~iti se œpodsmevati seŒ ^enej (Mari} 2002).u s-iti se . tako|e popardusiti se „pokazati se nadmen. iz istog izvora po-prd. fig. {epuriti seŒ Piva (Gagovi} 2004). {ega~iti seŒ: Naprdati .) po-pa-m-prd-us-iti se. Segedin (gra|a ERSJ). isprdati se „izrugivati se. zaprdat „id.Œ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). naprda f. œoporaviti se. prsiti se. di}i glavu. zanovetatiŒ: Naprdati ‰zna~iŠ zanovetati. „sitnica. bezna~ajnostŒ Crna Reka (Markovi} 1986) potprdivati se impf. i Herc. „nadizati se. podsmevati se nekomeŒ (RSA) naprdati impf. prndekati „blebetatiŒ Lika (Skok s. (RSA). RJA). œometatiŒ Zagara~ (\upi}i 1997). popraviti se. ali je neistinitaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). „grditi. Lika (Ajxanovi} 2002) hotice se sjuriti niz kakvu strminuŒ. prezdravitiŒ id. po~eti se osiono pona{ati. poprnd u siti se „osna`iti se. {eretŒ. œzanovetati. „{aqiv~ina. poneti seŒ. „oporaviti seŒ. zaprdavati „moqakatiŒ. prndecati. {ega~iti seŒ Hrv. vulg. Uskoci (Stani}). ko~operiti seŒ Uskoci (Stani}) o-pa-m-prd-us-iti pf.)755 è pr|et impf. ru`itiŒ.332 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?pa-n-prd-us-iti se impf. nadi}i se. ohol. pogrd. (ibid. izmotavati seŒ.Œ Uskoci (Stani}). pogrd. pf.. sg. nako~operiti seŒ. {aliti se. a ovamo je niko i ni{ta CG.. podi}i se. prdwaviti Uskoci (Stani}). „pona{ati se neozbiqno. naprdivatiŒ Uskoci (Stani}). popardusiti se pf. (ibid. œumoriti se od te{kog putaŒ Zagara~ (]upi}i 1997).v. zakeratiŒ CG (RSA). zaprdivati „pri~ati nekakvu pri~u koja ima u sebi i {ale. œ{ala. œgovoriti glupostiŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002).

Œ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). Posledwi oblik pokazuje da se osnova -prcati < -prdati osamostalila i poklopila sa homonimnom prcati (v. {prd.).v.prionuo nastavak -lent ispred infinitivnog nastavka. Oblik }alaprdati nije registrovan kod Skoka. 40). Tomanovi} smatra ove glagole rezultatom kontaminacije: laprdati = labarati + prdeti. smatraju}i da je u wemu do{lo do napu{tawa reduplikacije i pojave palatalne afrikate } < ~ (Skok I 250–251). Up. Ispred wegove osnove (~iste ili modifikovane) alterniraju razli~iti ekspresivni prefiksi. rugawe. up. prdjeti. ismejavaweŒ Dubrovnik. . prcati) pa se i na wu dodaju ekspresivni prefiksi. Up. naro~ito s obzirom na wegovu funkciju poja~awa pred predlozima do. naime. Skok pomiwe oblike laprdati i }aprdati s. {prkati se „sprdati se. }aprdati = }askati + prdeti (Tomanovi} 1938–1939:212)758. podrugivati se. podrugivati se. Nije sasvim iskqu~eno da je prefiks }a. U re~niku se potowi oblik izvodi od osnove koja je u sprdati se. ruglo. lakrdijaŒ < it. ali bez obja{wewa (Skok III 29–30). „rugati seŒ (RJA)756 · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol prdeti < *pârdeti „furzenŒ757. }a).v. a-la-voj756 Ovamo i {prdati se „id. i {e-m-prcati se „{aliti se. 757 O ovom glagolu v. }a-(la-) (Bjeleti} 1993:38. laparati.(ako ga ne tuma~imo kao palatalnu varijantu prefiksa ~a-) u vezi sa zameni~kim prilogom }a < tja. koji se. ERSJ 1:103). Usko~ki glagol dokazuje iznetu tvrdwu. i ~prkati se „podsmevati se. U re~niku se imenice izvode od nepotvr|enog glagola {prkati (se). {prka „pogrda. a-la-vu`da „vrdalama. p rdjeti. Oblik }aprdati (s. ~ankolizŒ Pirot (v. cianciare „govoriti kroz {aluŒ. {prkawe (RJA). rug. zadirkivati se {alomŒ Srbija (RJA).c. ismejavaweŒ. Machek 482–483. Up. U oblicima laprdati i }a(la)prdati izdvajaju se prefiksi la-. ismejavati se. lupkati (l.v. imaju funkciju intenzivirawa zna~ewa ishodi{nog oblika. prevarant. kao u kapkati.OSNOVE: 33) -PRDATI 333 sprdati se impf. {prlentati „rugati se. i {prcati se „{aliti se. bockati kogaŒ. sprdati seŒ BiH. Skok III 29–30 s. Bezlaj III 108. {prdwa „sprdwa. Skok I 347 s. lapandati „brbqatiŒ na glagol laprdati. I ekspresivni prefiksi. bacati od badcati. Sali na Dugom otoku (RJA). podsmevati seŒ Uskoci (Stani}). {prdqavac „~ovek koji je dostojan preziraŒ Srem. govorio ili se i daqe govori. i to tako {to je na osnovu sprd-. bez sumwe. zadirkivati. canca) dovodi u posrednu vezu sa ~an~a „besposlica. u (o ovom prilogu v. 758 Ne mo`e se osporiti izvestan uticaj onomatopejskih glagola lapati. Oblik alaprda u tvorbenom pogledu nije usamqen.v. U re~niku se oblik izvodi od sprdati se umetawem glasa c ispred infinitivnog nastavka -ati kao u gucati od gutati. on je pak od {prd-k-ati. sprdati seŒ Dubrovnik (RJA).

vrlo zanimqiva leksi~ka grupa: a-la-kura f. coll. œbudala{tinaŒ [abac (usmeno B. vetropirŒ (v. U oblicima }alaprdati. poro~na (obi~no o sredove~noj `eni)Œ. ovla{ radiŒ. telentrtas „lakomislen. Temni}. Sikimi}). verovatno u vezi sa kurwati „{ega~iti se. U ovim slu~ajevima radi se o onomatopejskim osnovama. „`ena koja se skita. }a-la-n-kura „koja nema ose}aj stida. talankurile „onaj koji je sklon skitwi (tako|e o volu. }alankur „id. 760 Up. kako bilo uraditi neki posaoŒ. kuretat „govoriti gluposti. „`enska osoba koja se slobodno pona{a i izra`avaŒ. brbqati. kuretati „govoriti koje{ta. O tome svedo~i paralelno postojawe slede}ih oblika: }alanprda : alaprda. ^a~ak. brbqati. blebetatiŒ Para}in (RSA). ovnu)Œ. œraditi ne{to bez ikakvog reda i planaŒ. I za oblik telenprda posvedo~ene su tvorbene paralele. ~ovek bez vrednostiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). brbqivacŒ (Vuk. Kao semanti~ku i donekle tvorbenu paralelu up. ni~eg se ne stidi i ne ustru~avaŒ Zlatibor (v. te-le-n-trta „nedovoqno razumna. koji juri za `enama. Loma 1999). œglupa osobaŒ. te-le-zvrkan „badavaxija. bezobzirna. smu{eno ne{to raditiŒ. alakuras adj. œkurvaŒ. kalamuwa : alamuwa (v. œosoba koja ne{to slabo. gu`vaŒ [umadija (Grkovi} 1982). skup deceŒ Lapovo (gra|a RSA). proskitatiŒ Uskoci (Stani}). lakomislena osobaŒ. „koji je slobodnog pona{awa i izra`avawaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). a-la-kura „`enska osoba koja se slobodno pona{a i izra`ava. protalankurati „nemarno. iz istog izvora i telentratati „nerazumno. {alaŒ Draga~evo. olo{. blebetatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). ERSJ 1:110–111). ta-la-n-kura. u krajwoj liniji u vezi sa kurac „penisŒ (Vuk 1818) (o ju`noslovenskom nazivu za mu{ki ud v. gubqewem inicijalnog suglasnika datog ekspresivnog prefiksa. (obi~no o mladi}u)Œ. RSA). sprdwa. up. skitnica. Para}in. -muwati). up. samo smetaju Kolubara (gra|a RSA). kala-kurdija „masa zaludni~araŒ: Skupila se neka kalakurdija. „mu{karac koji se skita. kurla~a pogrd. poro~naŒ Piva (Gagovi} 2004). bludnicaŒ. kurwa „{ega. talankura / }alankura / ~alankura : alakura759. ERSJ 1:105). kuretalo „onaj koji kure}e. sprdati se. koja je lakog morala. œ`enskaro{Œ. kurla{ pogrd. lakouman ~ovek. `enskaro{Œ Uskoci (RSA). {qamŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). neozbiqan. Navedeni primeri svedo~e o postojawu i ovakvog tvorbenog modela. œpro}i po selu ili drugde bez nekog naro~itog ciqa. a-la-muwa „brzoplet./ -le-.334 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI da „neodgovoran i prevrtqiv ~ovekŒ id. kalakurnica „ludnicaŒ. kolo-vornica „skup veselog i bu~nog mla|eg svetaŒ Qe{tansko (Te{i} 1977) : tala-vornica „veliki broj qudi na jednom mestu. talankurati „skitatiŒ. Za svaki od ovih oblika mo`e se pretpostaviti da je nastao od nekog oblika koji sadr`i ekspresivni prefiks pro{iren elementom -la-. sa tvorbenog aspekta. . neradnik.). ~a-la-n-kura „ona koja se bestidno pona{a. jer se isti tvorbeni postupak primewuje na razli~ite osnove. 759 Ovo je. telenprda prefiksi se pro{iruju elementom sa likvidom -la. blebetalo. talandura „skitara (tako|e o kravi. Ovamo mo`da jo{ i ka-la-kurnica f. „manguparija. ovci)Œ. {aliti seŒ Temni}. „neorganizovana dru`ina. bezo~na. (ibid. nerazumanŒ Uskoci (Stani})760.

BiH (RSA).v. lupoprda pogrd. a samim tim i desemantizuje: lopoprdati pogrd. za zna~ewe up. i {u-prda. na prvi pogled tvorbeno neproziran. Me|utim. up. (RSGV). RJA). œzaka~itiŒ. pa na wegovo mesto dolazi {o. lopoprdaqka „id.Œ Uskoci (Stani}). koji mo`e da alternira sa drugim takvim formantima. pri~alicaŒ: Oni lopoprda ne zna ni {ta e ispri~o. neugledno odevenŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). Knin. lupetatiŒ). dakle. lopoprda „r|ava `enska osobaŒ. lopoprda.v. skotrqati se niz nasipŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. prdeknuti „udariti koga da se ~uje kao prdacŒ Dubrovnik. Sa formalne strane obliku stoprndati najbli`e stoji glagol s-prndati „biti rasipanŒ: Lako je s tu|im sprndurat Hrv. up. istu}i {amarima. udariti seŒ Pro761 Koren -prd. iz semanti~kih razloga doveli smo glagol stoprndati se u vezu sa sprcati se „okliznuti se i pasti. On se verovatno mo`e objasniti u kontekstu slede}ih obrazovawa sa osnovom -prdati: lupoprdati „pri~ati koje{ta. (Zlatkovi} 1989). Zbog toga prvi deo re~i po~iwe da se do`ivqava kao ekspresivni formant lo-(po-).)763. primorje (RJA)762. . prndecati. semanti~ki bliske oblike skondrqati se „strovaliti se. œzabosti. RJA s. isprdjeti „izbitiŒ Lika (Skok s. skobrqati se „skotrqati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). prdjeti). isprndekati. govoriti koje{taŒ Lika. pa {ta iza|e. up. kao wegov ekvivalent bez formanta -to-. zabiti. U obliku koprdecnuti izdvaja se prefiks ko-. i prdeknuti „pasti onako da se ~uje prdacŒ (Vuk). Obja{wewe dato u primeru nije samo rezultat narodne etimologije — oblik je zaista slo`enica nastala od lupati i prdeti (budu}i da oba glagola kao sekundarno razvijaju zna~ewe œpri~ati koje{ta. prdecati se „bacati seŒ Lepetane. œpodvalitiŒ. }u{kamaŒ Lika (RSA. „lucprdaŒ Bosna (RSA). U potvrdama koje slede prvi deo slo`enice se modifikuje.i osnova -prd.u obliku {o-po-prda. prndo{e „cr}i (iz kletve)Œ id. up. lupoprd „onaj koji pri~a koje{ta. Boka (Skok s. i sprndosan „pocepan.). lupetaŒ Piva (Gagovi} 2004). „pri~ati koje{taŒ.v. zadenutiŒ Banat (RSA). prndekati „brbqati. Oblik stoprndati se. razla`e se na slede}i na~in: s-to-pr(n)d-ati se.v. slomiti seŒ (< s-prd-cati. prdjeti). 763 Up.~esto podle`e sekundarnoj nazalizaciji. uo~ava element -to. œkrupna `enaŒ. prdele~iti „pasti. U wemu se. œosoba koja sva{ta pri~a. zaleteti seŒ Bukovica. up. œzapaliti cigaretuŒ Vojv. zaprndecati se œzagnati se.OSNOVE: 33) -PRDATI 335 Ne{to je druga~ija geneza oblika {opoprda.pro{irena nazalom -n-761. zaprndecati vulg. sprdet „utro{itiŒ Kosovo (Skok s. 762 Za zna~ewe up. lupetatiŒ: Lupoprdati mu do|e kono lupati i prdeti. isprndecati œizbiti. v. (RSA). naprndi{iti se œzainatiti se u dokazivawu ~egaŒ id. prdjeti).

„pastiŒ. prd-ek-ati. uzdizatiŒ. Skok s.(up. U pogledu zna~ewa up. veqoprdati „praviti se va`nimŒ CG (gra|a RSA)765.mo`da je po poreklu imensko-glagolski prefiks pa. i prdeveqit se pogrd. prd-uk-ati itd.(v. osamoprditi „osamostaliti se. veqati „hvaliti. postati umi{qenŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). pa-). uprdeveqit se „osiliti seŒ. Da je u pitawu izuzetno ekspresivan glagol svedo~e wegove brojne varijante (u wima. a mo`da je nastalo od œnormalnogŒ prefiksa po. . govoriti koje{taŒ. U obliku panprdusiti se izdvaja se osnova prd-us-iti764 i prefiksalni element pa. prd-ec-ati. uobra`ena osobaŒ. alterniraju nazali n / m. up. „ko~operiti seŒ. izme|u ostalog. Inicijalno pa. a mewa se i mesto na kome se pojavquju). veqati se „praviti se va`an. „mrdati seŒ. 764 I ina~e se osnova prd. poprdusiti se) u procesu ekspresivizacije glagola. pastiŒ Sjenica (gra|a RSA). „razmetati se uobra`enom snagom ili pame}u. biti umi{qenŒ. prdjeti).pro{iren nazalom -n-. ko~operiti seŒ CG (RSA). osiliti seŒ Uskoci (Stani}).pro{iruje razli~itim sufiksima. œuobraziti se. oja~ati. usamoprditi se „uobraziti seŒ Piva (Gagovi} 2004). prdeveqa „umi{qena. U oblicima sa ekspresivnim prefiksima realizuju se slede}a zna~ewa wegovog semanti~kog spektra: „brbqati. Glagol prdeti upotrebqava se u ekspresivnom govoru kao pejorativna metafora razvijaju}i razli~ita zna~ewa (v.336 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {}ewe (Vuji~i}). sa obrnutom pozicijom komponenata slo`enice — veqeprdati. prdeleknuti „prevrnuti se. Bjeleti} 2002:116–117. praviti se va`an.v. v. 765 Up. }askati.

p r { k a t iŒ. œ{eprtqaŒ Unac (Jovi~i}).Œ. œprekopavati. œ~eprkaju}i upropastiti. kopaju}i izdupstiŒ (RSA). ~a~katiŒ. ma~ki)Œ. rasipati (o koko{i i o qudima)Œ Brusje (Dul~i}i 1985) za-~e-prkati pf. skriveno. Uskoci (Stani}). „~eprkaweŒ. fig. tajnoŒ. bilo kako zakopatiŒ (RSA). Potkozarje (Dalmacija). . ~eprkat „grepsti da se {to iskopaŒ.Œ Potkozarje (Dalmacija). o{tetiti. œmalo ne~ega {to je iskopanoŒ. otkriti ne{to dotad nepoznato. œupornim tra`ewem prona}i. Uskoci (Stani}) na-~e-prkati se pf. izvaditi (iz zemqe)Œ fig. Potkozarje (Dalmacija). ispetqati se. œ~a~kati zemquŒ. nejasnoŒ Zagara~ (]upi}i 1997). œbrbqatiŒ Lika (Ajxanovi} 2002). i{~eprkat Zagara~ (]upi}i 1997). „onaj koji ~eprkaŒ. radukatiŒ Uskoci (Stani}). œpretra`ivati po stvarima. povr{no pro~eprkatiŒ.OSNOVE: 34) -PRKATI 337 OSNOVE: 34) -PRKATI 34) -PRKATI ~e-prkati impf. œraduckatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). œmalo. Potkozarje (Dalmacija) ~e-prk m. ~eparkalo n. rovikatiŒ Unac (Jovi~i}). za~eprkat œid. œotkriti tajnuŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ra{-~e-prkati pf. „provesti dosta vremena u ~eprkawuŒ Herc. ~eprkat „~eprkatiŒ Briwe (Finka/Pave{i} 1968). ~eparkat „~eprkati. „grepsti kanyama odbacuju}i zemqu unazad. razgrnutiŒ Uskoci (Stani}). pokvariti ne{toŒ. ~eprkat „iskopavati ~eprkawemŒ. „~eprkaju}i raskopati. ~eprka f. pretra`ivati. œosoba niskog rastaŒ Uskoci (Stani}). œ~eprkaju}i. œrazgrnutiŒ. Vojv. œkopati zemqu u potrazi za hranom (o `ivini)Œ Segedin (gra|a ERSJ). ovla{. pretra`ivatiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œpomalo raditi. œispitivati ne{to zamagqeno. œid. kopkaju}i izbaciti. (RSA) ot-~e-prkat pf. œid.Œ Vasojevi}i (Bori~i}) i{-~e-prkati pf. ~eprkati œgrebati. kopkatiŒ. œpreturati. „~eprkaju}i. œpri~alicaŒ. (RSGV). kopaju}i nogama zemqu tra`iti {to za hranu (o koko{ci. fig. œ~eprkawem zatrpati. rasturati. i{~eprkati se „izvu}i se s mukom. œzagrepstiŒ. ~eprkat (ceprkat) Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1990)766. œtrag od ~eprkawaŒ Brusje (Dul~i}i 1985) 766 U izvoru nije dato zna~ewe. iskobeqati seŒ (RSA). „po~eti ~eprkati. fig.

„kopati. Polaze}i od blr. iz istog izvora i }epirkati œid. ne sr~e Banat. Skok izvodi glagol ~eprkati od ~epati. ~eprkatiŒ. -er-) daju povoda onomatopeizirawu glagola. i Moskov 1978:355. Isto kona~no re{ewe nudi se i u SP 2:141–143 s. i Grickat 1955–1956:70. Osim toga.. povezanim sa potencijalnom ie. Tomanovi} tuma~i oblik ~eprkati kao rezulatat kontaminacije ~epkati. smatraju}i da razna pro{irewa osnove ~ep.338 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~a-prkati impf.-h. *perk’. potvrda øorkacca „~eprkatiŒ. ispred koje alterniraju razli~iti prefiksi769. zemqoradni~kom terminologijom (Varbot 1979:22–24). œpreturati. œraditi sporoŒ. kontinuanta ovog psl.c. *~eperiti. „izvu}i (se).(-ar-. up. koji u odgovaraju}em zna~ewu nije potvr|en (ili sa~uvan?) kao samostalan768. kopkati. *~upiti obrazuju derivati istog tipa. pretra`ivatiŒ. preturati. i to samo u poslovici: Ko pr~e. odatle „pomalo raditiŒ.Œ: [ta radim. pored o-baze u kopati. U prilog tuma~ewu Varbot i Moskova govorila bi i varijanta ~a-prkati. øorkacâ „grepsti. œpretra`ivatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) · U osnovi navedenih potvrda le`i glagol -prkati. koji se u ostalim slovenskim jezicima sa~uvao samo sporadi~no.ili *perk(u). glagola mogao biti oblik ~eprkati. grepstiŒ (< ie.u ~eprkati izdvaja i Moskov 1965:71. up.v. tra`itiŒ.v. {ta. Osnovna zna~ewa navedenih oblika su: „grepsti. s obzirom na semanti~ku bliskost i realnost prefiksa ~e. doznatiŒ. On pomiwe i Dani~i}evo mi{qewe da je ~eprkati od ~epati. izbaviti seŒ. kopkatiŒ [umadija (gra|a RSA)767. up. œ~eprkati. s. pita{ me. riti. glagol *pãrkati (se) sa op{tim zna~ewem „~eprkati. ali mu zamera {to ne obja{wava poreklo r u ovoj re~i (Tomanovi} 1938–39:213). 769 Oblik ~aprkati mogao bi biti i od ~apati. ~epa). kopati po zemqi (o koko{i)Œ. SP l. pa otuda i ~ep-r-kati (Skok I 307–308 s. ~aprkati „id. Sam pak glagol *pãrkati (se) Varbot smatra vrlo arhai~nim obrazovawem. ve} o osnovi -prkati. øorkácca „~eprkati. Eve }epirkam ne- 768 U RJA je registrovan samo oblik prkati „srditi seŒ. tj. . kapati. Varbot rekonstrui{e psl.i ~ap. ~epati + pr{kati. koja pokazuje da se ne radi o osnovi ~ep-. gde se tvrdi da se od bliskozna~nih glagola *~epati. Autorka pomi{qa da bi. „otkriti.u starim slovenskim obrazovawima.mogu biti normalna i produ`ena baza istog korena (e iza ~ > a). ~ep. mogu ka sam zaludan. ~eprkatiŒ). Prefiks ~e. „gaze}i nogama pr{katiŒ. 767 Up. (o koko{i)Œ. *~apati.

kako-tako. ~eparjat „grepstiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). œkako-tako sahraniti. ukopatiŒ. kopeqat se „kobe- i eno se iskoprqa — Ponese godina ko ikad dosle. ~eprqat œ~eprkatiŒ. plitko kopatiŒ Gora`devac (Bukumiri} 1983) za-~e-prqati pf. povr{no se dota}i nekog poslaŒ. „za~eprkati. ~eprjat / ceprjat Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1990)773. „zakopatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). u vezi i sa kobeqati (se) (v. ~eprqat „~eprkatiŒ Kosovo (Elezovi}). Mo`da od kop-eq-ati. œposejati kako biloŒ. iskoprcati seŒ CG (RSA). Lika (RSA)770 za-ko-prqati pf. ~eprjat „~eprqatiŒ Sumartin (Novakovi} 1994). za~eprqat œza~eprkati. za~eprqati œplitko zakopatiŒ. ~eprl’am 1. „izvu}i se. 772 Tako|e ~eprqnuti pf.v. iskopeqat se „iskobeqati se. BiH. œsahranitiŒ: Umre ~ovjek. za~eprqati œostaviti zapo~eti posaoŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). povr{no pro~eprkatiŒ. ovla{. œraduckatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). œmalo. fig. „grepstiŒ Vrgada (Juri{i}). raduckatiŒ: Prebiram ovu zemqu u ba{~i – ~o’jek mora ne{to da kopeqa Gacko. iskopeqati se „iskobeqati seŒ Gacko (RSA). . izbaviti se iz kakve nastale krizeŒ: Bija{e privijo od neakve bolesti o-ko-prqati se pf. „v. pa se. kV-). œ~eprkawem zatrpati. „lagano. œprikriti neku ru`nu radwuŒ Ro`aje (Had`i}). z a k o p a t i na brzinuŒ BiH (RSA) is-ko-prqati se pf. zakopati ~eprkaju}iŒ. œzagrepstiŒ. na brzinu iskopatiŒ (RSA). ko-peqati „pone{to raditi. izbaviti se (od nekog zla)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). 773 U izvoru nije dato zna~ewe. kopeqati se „koprcati se. pritrpati zemqom.. œpo~eti ~eprkatiŒ.OSNOVE: 35) PRQATI 339 OSNOVE: 35) PRQATI 35) PRQATI ko-prqati se impf. kopkatiŒ. zagrnuti. „v. zakopati. bacakati seŒ: Po~eo se kopeqati na zemqi kao zaklano pile Bosna (RSA). „po~eti ~eprkati. „staviti u zemqu. koprcati seŒ BiH. 771 Up. iskoprqasmo Piva (Gagovi} 2004)771 qati seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œdovr{iti kakav radŒ Uskoci (Stani}). bilo kako zakopatiŒ Dalm. koporati) ~e-prqati impf. „ne{to malo uzorati ili {ta drugo uraditiŒ. „v. „plitko. ~eprqati œkopati nogama (o koko{i)Œ Ro`aje (Had`i}). ~eprkatiŒ Uskoci (Stani})772. „oporaviti seŒ (Skok s. pomalo poslovati. sg. za~eprqaju 770 Up.

~eprqak m. ~eprkaju}i izvaditi. œzakopati nehri{}ansku du{uŒ Kosovo (Elezovi}).340 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI qat „za~eprkatiŒ. „prstŒ. œs mukom. fig. iz sela u planinu i sl. sg. ~aprqawe n. batrgati se nogama i rukamaŒ Prijepoqe (gra|a ERSJ) 774 Up. „grebu}i naneti povrede nekome. 776 Up. ne dovr{itiŒ Vojv. i podrug. nemoj koko{ke da ~aprqav rasad! Lebane (gra|a RSA). za~epr- Ba~ka (RSA)774. doznati. stanŒ: Siroma{ki skunatoriti malo ku}ice . alatkaŒ. „~eprkatiŒ Uskoci (Stani}). ~aprqam 1.. izgrepstiŒ (RSA). 775 Up. iza}i uz kakvu uzbrdicu. za-~e-peqiti „napraviti nu`no skloni{te. za ozna~avawe laganog hoda. ra{~eprqat œid. prona}iŒ Uskoci (Stani}). œsaznati. bilo kakoŒ: Ne mo}i ku}u ili kolebu kao {to treba napraviti. razgrnutiŒ Uskoci (Stani}). (ibid. te{ko. „zapo~eti neki posao pa ga ostaviti. i{~eprqati se / i{~eprqiti se „izvu}i se iz kakve te{ke situacije. „plitko kopatiŒ Vrawe (Zlatanovi}). „ogrepsti (~aporcima. (RSGV) i{-~e-prqati „v. i{~eprkatiŒ Para}in. na}i ~eprkaju}iŒ. „~eprkaju}i raskopati. istro{eno oru|e. i kojekako je pretrpati. . slabog. ~aprqati se œkome{ati se. na brzinu. grebuckatiŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ).. œslabo. œslabe grabuqeŒ id. iskopati ve}u koli~inu ne~egaŒ CG (RSA)775 o-~e-prqati pf. povr{nog kopawa Uskoci (Stani}) ~eprq.Œ. ~aprqat œgrebati. jedva se izbavitiŒ Uskoci (Stani}) na-~e-prqati pf. i{~eprqati se „izgrepsti seŒ Poqica (RSA).). i{~eprqati „izgrepstiŒ Vrgada (Juri{i}).Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) ~eprq interj. noktima)Œ Vrgada (Juri{i}) ra{-~e-prqati pf. za~eprqati se „malo se ukopati. da samo ne prokisuje – to na{i zovu za~epeqiti Ba~ka (RSA). „~eprkaweŒ: ]e dobije{ dete niki boles sâs tvoje ~aprqawe po |ubre! id. œugaziti snegŒ.)776 ~a-prqati impf. (ibid. sa drugim zna~ewem na~eprqiti œpostaviti ne{to tako da se svakog ~asa mo`e sru{itiŒ Kordun (gra|a ERSJ). ~eprqci pl. nego ma kako – to se ka`e za~eprqiti ga i nikomu ni{ta! Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). „~eprkatiŒ: Pazi. „iskopatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). fig. provizorno se utvrditi ukopavawemŒ (RSA) za-~e-prqiti „uraditi ne{to povr{no. „~eprqaju}i. {aprqe „sitno graweŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). i{~eprqati / i{~eprqiti „izvaditi.

par~enceŒ. „plitko oratiŒ. œkanxaŒ. svode i *pãrkati. upirati. 2004). o~eprqati œodgaveqati.v. prqati nastalo na analo777 Up. tuma~e}i potowi oblik kao onomatopeju (SEK III 68 s. gore) (Varbot 1979:23). probadatiŒ. „pro~eprkatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995) ~a-prq m. „mawe drvo za{iqeno s jedne strane koje slu`i za o k o p a v a w e. On se mo`e dovesti u vezu sa ka{.c. perlec780. *per. iz istog izvora prq m. *pero „pritiskati. imenicu prq „kra}i komad drvetaŒ. perlec „nemarno obra|ivati zemquŒ. prq obi~no tuma~i kao derivat osnove *pârati. na koje se.vv. „~eprkatiŒ Timok (Dini} 1988) na-ta-prqati se pf.-h. ogrepsti seŒ Poqica (RSA) za-{e-prqati pf. œmotkaŒ. œ~esto. œk o p a t i nogama. pf. ~aprqak œkomadi}. œnokatŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ).-h.-h. ~ e p r k a t i (o `ivini)Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). gusto sejatiŒ. „kopati prqemŒ779. øorøaØisà „rovati zemqu. „po~eti nespretno kretati. œ~eprkatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`i glagol prqati „kopati. s. pf. ~eprkati. iz istog izvora ~o-prw~e n. glagola posredno ukazuje i Varbot. œdete. œvrsta r a l aŒ i ka{. va|ewe luka i sl. *prpajo „~eprkati po ne~em sipkom (o pticama)Œ. koperlec sa. ali up. „zadobiti ogrebotine na ko`i. „plitko okopatiŒ Vrawe (Zlatanovi}) pro-~a-prqati pf. dovode}i u vezu s. 779 Up. id.„razrezivati. koje Bori{ izvodi od starijeg *perplec < *prpliti „~eprkati. gore ~eprq uzvik za ozna~avawe laganog hoda Uskoci (Stani}). impf. jo{ i ukr. Up. øorøaØi „sitniti zemqu ralomŒ. micati ne~imŒ (RSA). Oblik je verovatno nastao glasovnim promenama od od-{eprqati. „za~eprkatiŒ: Za~oprqa{e pili}i po pepel i dignu{e pra{inu Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V.). prpati „raditi ne{to brzo i nemarnoŒ. glagol *pãrpati < ie. lagano se kre}u}iŒ [umadija (gra|a RSA)778 è prqat impf. rasecati. i ka{. ~eprkatiŒ. œklinŒ. perpolec sa). kopkatiŒ < *prpati. paralelan i srodan glagolu *pãrkati (v. pej. 778 .sa pro{irewem -p-. sg. nedoraslo ~eqadeŒ Vasojevi}i (Bo- ri~i}). sg./ *por. oratiŒ (Skok ga ne registruje). na osnovu kojih Varbot rekonstrui{e psl. IV 52–53 s. *pãrpati (l. perlec I. ~oprq}a 3. Na srodnost s. u su{tini. prqka 3. sg.-h.-h. 780 Iako se s. œpaw od pose~enog mladog drvetaŒ Vasojevi}i (Bori~i})777 za-~o-prqa 3. Mogu}e je da je i s. sg. podupiratiŒ (Skok III 46–47).OSNOVE: 35) PRQATI 341 i{-~a-prqim 1. oti}i polako. izgrepsti se. Varbot smatra da je podjednako mogu}a veza ove imenice sa *per.Œ.

kontinuantu (pored prqati) psl. koprqati stavqa u red izvedenica od psl. ~oprq}a izdvajaju se prefiksi ~e-. iskopati se (iz ne~ega) + vrqati. i Moskov 1978:355. Oblik okoprqati se „oporaviti seŒ obja{wava ukr{tawem sa okrqati se „id. ~a-.javqa se i u obliku prp-or-iti se. Moskov 1965:71. tj. tj. ka{. œbiti nemiran. prtljarija). zamenom deminutivnog nastavka -kati sa -qati (prema ~etrqati) (Skok I 307–308 s. *kopr-. prtqati < prtiti (Skok III 59 s. *kopyr-). iskopati se iz ne~ega vrqaju}i.Œ (Skok II 149)783. ta-. ~eprkati (Varbot 1979:22). vrteti seŒ.v. ~o. Osnova prp. *pãrplati. Skok izvodi oblik koprqati (uvo|ewem q i zamenom sloga or vokalnim r) od koporati. up. Za oblik iskoprqati se (iz ne~ega) smatra da je izveden iz koprqati ili da je samostalno nastao od iskoprcati se.-h. koje smatra onomatopejom. ~ak.v.-h. druga~ije Sáawski II 456–457 s. dem. perlat „vaqati se u pesku ili blatu (kao koko{i)Œ Orlec (Houtzagers 1987) kao mogu}i pandan ka{. *kopati : *~epati sasvim legitimno782. naro~ito ako se ima u vidu uo~ena bliskost glagola prkati i prqati. kopernacz: kao ekspresivno pro{irewe od *kopati).v. ~o-. nestrpqiv. oblika koprqati : ~eprkati kao derivata psl.v.-h. Kao tvorbenu paralelu up. U oblicima ~eprqati. koje se tuma~i na isti na~in (SEK l. 782 Za odnos kop-ati : kop-rq-ati up. ~epa). prtiti (se). upu}uju}i daqe na ~eprkati (Varbot 1974:59). Ispred osnove prqati alterniraju prefiksi ko-. koperlec sa „`eniti seŒ. ~a-. Tomanovi} smatra oblik koprqati se u zna~ewu „koprcati seŒ rezultatom kontaminacije koprcati se + vrqati. up. prpor). pa s. za~oprqa.-h. Bjeleti} 1994a:353–354). Moskov 1978:355.-iter.(up. Tuma~ewu Slavskog priklawa se i Varbot. perlec i s. kojim se naj~e{}e i defini{e pra}akawe `ivine u pra{ini (up. .. {e-. Bezlaj III 131 s. 783 U odrednici je gre{kom izostavqeno o u obliku okrqati se. Iako je tretirawe s. ~e-. kopati nogom vrqaju}i tamo amo (Tomanovi} 1938–39:209). ono je u izvesnoj suprotnosti sa tuma~ewem koje je autorka ponudila za s. Oblik koprqati razla`e se na ko. *kop-ati (sa pro{irewima *kopor-. Skok III 55–56 s. ~aprqati.342 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI gan na~in kao ka{. 781 Up. Skok izvodi oblik ~eprqati od ~eprkati (< ~epati).i prqati (Bjeleti} 1994a:354).v.c. Oblik koprqati (nogom) tuma~i od kopati + vrqati. glagol — od *prpqati781. mot-ati : mot-rq-ati.

U obliku nataprqati se izdvaja se element -ta-.B. ni`e natoprqiti se (v. On navodi Dani~i}evo tuma~ewe oblika ~eprqati od ~epati. {V-). pr~iti).) (v. „otkriti. pro{ebrqati „prohodati (o detetu)Œ Lika (usmeno M. „klimavo hodati. hodati nesigurnoŒ Lika (RJA).OSNOVE: 35) PRQATI 343 Tomanovi} smatra oblik ~eprqati „~eprkatiŒ rezultatom kontaminacije ~epati + vrqati. Oblik za{eprqati mogao bi biti u vezi sa {eprtqati (v. ali mu zamera {to ne obja{wava poreklo glasova rqa u ovoj re~i (Tomanovi} 1938–39:210). neuredno raditiŒ. izbaviti seŒ. „~eprkatiŒ (> „raditi ne{to povr{noŒ. „koprcati seŒ (> „izvu}i se. . prona}iŒ). ali tako|e i sa {ebrqati „teturati. „oporaviti seŒ). U semanti~kom spektru analiziranih oblika izdvajaju se slede}a osnovna zna~ewa: „grepstiŒ. „kopatiŒ. tj. brqati). up. ~eprkati vrqaju}i tamo-amo.

v. „id. „po~eti ~eprkati. dirkati. raduckati. spr~kati „nepromi{qeno potro{itiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). up.Œ: Mlogo volim da gledam kâko se ti~i}i kopr{kaju po pra{inu Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. raspr~kati „uludo potro{iti. œprporiti se u pra{iniŒ Timok (Dini} 1988. pri ~emu oba oblika smatra denominalima od prdac (Skok III 29)784. 2004) è pr{kati impf. pepeluŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) · U osnovi navedenih oblika le`i deminutiv pr{kati. spiskati novac.Œ: Raspr~ka{e ono malo imawa ko kerovi. pr~kati. „preturati po ~emu sipkavom. sg. Skok pomiwe ovaj glagol s. œugaziti. œobavqati neke sitne. „xarati. „riti po p r a { i n i. imawe i sl. œovla{ prekriti. pomalo orati. naro~ito ako se u obzir 784 Zna~ewa nekih oblika zaista ukazuju na takvo poreklo. mrqatiŒ. ~eprkati. kako bilo uraditiŒ. œvrlo lo{e. „koprcati seŒ. „prporiti seŒ Bu~um i Beli Potok (Bogdanovi} 1979). kopr{kati se „koprcati seŒ Vrawe (RSA. pro}erdati. spr~kati se „v. pretra`ivati ne{toŒ Zagara~ (]upi}i 1997). sprdati seŒ Uskoci (Stani}). sg. 2004) ~o-pr{ka 3.Œ Pirot (Zlatkovi} 1988). „na}i ne{to u pra{ini. œbiskati. pregledati. œ~eprkatiŒ. pr{kat „~a~kati. ~eprkatiŒ. „bacati zemqu rogovima (o volovima)Œ Zorunovac. tra`iti. œzabadati nosŒ Uskoci (Stani}). ~opr{ne se „koprcnuti seŒ Timok (Dini} 1990) za-~o-pr{ka pf. pepelu i sl.. ali u zna~ewu „prqati. plitko zakopatiŒ Tre{wevo (RSA).Œ. izraz pr{ka-pr{ka „ne raditi kako vaqa. ~eprkaju}i zakopati. acc. spr{kati „uraditi po- .344 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 36) PR[KATI 36) PR[KATI ko-pr{kati impf. upropastitiŒ.?). fig. kopati i sl. zatrpatiŒ: Za~opr{kaj ovoj kravaj~e u pepel. raspr~katiŒ: Raspr{ka{e sve {to imaju Uskoci (Stani}). (Zlatkovi} 1990) zapr{kati pf. kopr{ka se 3. œdirati u kakvu ne~isto}uŒ. spr~kati „potro{iti. lake poslove. Piva (Gagovi} 2004) ispr{kal 3. prpatiŒ (RMS). za~eprkatiŒ. pr{kati œpomalo raditi sitne. sg. Ko`eqac 1989:80). lake posloveŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). œyarati (vatru)Œ. raspr{kati „v. uni{titiŒ. pr{ka 3. sg. inf. Glagol pr{kati zaista je u vezi sa pr~kati. ~eprkati (kao koko{ka)Œ id. zadirkivatiŒ. impf. rastresitom. upropastiti. ispitivati. da se ispe~e Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. œpr{kaju}i.

Bezlaj III 100–101 s. œprecrtavati ono {to je napisano ~ine}i ga ne~itkim. ~alabrcnuti) (v. petqatiŒ Virje (Herman 1973). spr{kati (se) „v. U prefigiranim oblicima realizuju se zna~ewa: „koprcati seŒ. tako da bi se za wega mogao pretpostaviti i ishodi{ni oblik pr{iti > deminutiv pr{kati. objediwenih hiposemom „vr{iti neku radwu u malom stepenuŒ. mrqati. „~eprkatiŒ. pr~kat „raditi {to bez voqe. „razgrnutiŒ Uskoci (Stani})785. pr~kati (Bezlaj III 107). œ~ e p r k a t i . Semantika glagola pr{kati. prah.Œ. krastavac i sl.Œ (usmeno M..OSNOVE: 36) PR[KATI 345 uzmu slede}a zna~ewa ovog potoweg: pr~kati „pomalo. Za odnos ~k : {k786 up. prah. œpomalo raditi.B. koje su.v. „koje{tarijaŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). pr~karija f. p r { k a t iŒ. sitna osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Kao tvorbeno-semanti~ku paralelu oblika pr{moqak up. br~iti). Takvo tuma~ewe predla`e se i za sln. me|utim. otaqati. raditi povr{noŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993).. pr~kat / pr{kat „br~katiŒ: On samo pr{ka i ni{ ne dela. prcvoqak „sitna osobaŒ. pi`doqak „zakr`qali plod (obi~no vo}a ili povr}a)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). dakle. . pr~katiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). kupati seŒ. brqatiŒ Uskoci (Stani}) : br{kat „{krabatiŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989). Drugo mogu}e tuma~ewe je da je glagol pr~kati deminutiv od prkati. (up. (ras)pr{iti itd. pr~kati se „br~kati se. 785 Up. Na mogu}e poreklo glagola pr~kati ukazuju usko~ka i kajkavska potvrda. trebalo bi ustanoviti etimologiju ovog drugog (Skokovo tuma~ewe nije prihvatqivo za navedene oblike). „id. a kao semanti~ku — prdavac „id. upropastitiŒ (Be}kovi}. Skok III 21–22 s. definisane i kao „br~katiŒ.i ~o.(Petleva 1994:60–61. Petleva 1994a:336. Stoga bi pr{kati (< pr~kati) u krajwoj instanci moglo biti deminutiv od prkati. prh). Ishodi{ni glagol pr{kati ima {iri spektar zna~ewa. „onaj koji je nesposoban da u~initi ne{to vrednoŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). raspr~kati „r a { ~ e p r k a t iŒ: Raspr~kale koko{i luk. Bjeleti} 1994a:353). 119 s. Ispred osnove pr{kati alterniraju prefiksi ko. ukazuje i na mogu}u vezu sa prah. 786 Grupa ~k daje u nekim dijalektima regularno. Lele. k o p k a t iŒ.v. To zna~i da bi oblik pr~kati mogao biti bezvu~na varijanta oblika br~kati. id.). brqatiŒ. Nije jasno da li je sa ovim u vezi i pr{moqak „sitniji plod (krompir. i pr~kati „{eprtqati. glagol pr{kati smatrao varijantom glagola pr~kati. radukatiŒ. œprati kako biloŒ.v. Ako bi se. pr~kavac / pr{kavac m. izme|u ostalog. spr~kati (se)Œ Uskoci (Stani}). a u drugima sporadi~no — {k. nemo}no raditi. up. slabo. 73). pra{iti. sao kao od nevoqe.).v. o~ebr{kati „zalo`iti (o ma~ki)Œ Dubrovnik (Skok s. „prporiti seŒ. œ~initi ne~istim. pr~kati „raditi tek toliko da se radi. br~kati „me{atiŒ.

„~initi brze pokrete rukama. œisplakati se. 788 787 . Herc. smiriti seŒ Uskoci (Stani})789. œte{ko `iveti. œizbaviti se kakve neprijatnostiŒ (RSA). boriti se da se pre`ivi. pra}akati seŒ. (RSGV). „id. koprc a ti se Gola ( Ve~enaj/Lon~ari}). fig. buniti se. koparcat se „koprcati se (o koko{i i ~eqadetu)Œ Brusje (Dul~i}i 1985)788. izvu}i se koprcaju}i seŒ. jedva izvaditi. 789 Nije jasno spadaju li ovamo oblici iskoporcit se „pasti i izvrnuti se. komprcati se „koprcati seŒ Dalm. gore). pokrenuti se. œotimati seŒ. Potkozarje (Dalmacija). zapra}akati seŒ (RSA). Lika (RSA) 787 . „id. œzalagati se. kobeqati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). protiviti seŒ. Uskoci (Stani}). œtruditi se na sve mogu}e na~ine da se suprotstavi nekoj nezgodi ili da se izbegne neko zloŒ. ~eprkati zemqu i za sobom je razmetati (o koko{i). zaimatiŒ. „s mukom. „po~eti se koprcatiŒ. izvu}iŒ. raskoper}a „razmrsitiŒ Orlec (Houtzagers 1987:274). œmu~no `iveti. te{ko. Uskoci (Stani}). œizvu}i se iz bede. v. koprcat se ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Potkozarje (Dalmacija) is-ko-prcati pf. budu}i da je u istom izvoru zabele`en oblik koparcat se „koprcati seŒ (v. koprcat se „mlatarati nogama. Potkozarje (Dalmacija). œqutiti se. uskoporcit se „pasti i prevrnuti se (nogama uvis)Œ Brusje (Dul~i}i 1985). œrazbesneti se. „po~eti se koprcati. nogama ili celim telom. razqutiti seŒ Uskoci (Stani}) Tako|e œqutiti se. truditi seŒ. spasiti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ras-ko-prcati se pf.. iskopeqati se. nervirati seŒ Komarnica (RSA). dobauqati seŒ BiH (RSA) za-ko-prcati (se) pf. bacakati se. Nije jasno spadaju li ovamo oblici koper}at se „vaqati se u pesku ili blatu (kao koko{i)Œ. Piva i Drobwak (Vukovi} 1940:385). ste}i imawe.Œ. uskoporcat se. Vojv. koparcat „nogama kopati.346 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 37) PRCATI 37) PRCATI ko-prcati (se) impf. dospeti. œkoprcaju}i se do}i. zakoper}at (se) „zapetqati (se)Œ. iskoprcati se „osloboditi se. (RSA) do-ko-prcati se pf. „dovr{iti koprcaweŒ. koporcit seŒ. œnasekirati seŒ. kobeqati seŒ CG. iskoprcat se œizboriti se.Œ. ritati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997).

spretan. fig. jurwavaŒ. galamiti. uskoprcat se „id. tj. igrati seŒ.OSNOVE: 37) PRCATI 347 us-ko-prcati se pf. ° A kamoli sir poijo!791.Œ. usprotiviti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ko-prc interj. „skakati jedno na drugo. œpreterano `ivahna osobaŒ. mulacŒ Split (Vidovi} 1990) ?we-prcati se impf. ~erupati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) za-we-prcati se pf. razdraganŒ. za ozna~avawe koprcawa Leva~. œqutwaŒ Uskoci (Stani}). „nemirko. pra}akatiŒ. œsna`na mlada osobaŒ Uskoci (Stani}) ?a-prc m. pogrd. fig. œuznemiriti seŒ id. |avolast de~ko. radan ~ovekŒ Uskoci (Stani}).). œqubavna igra. ) a-la-m-prc / alamprc vulg. „vrsta igreŒ. „nemirno deteŒ Lika790. mahnitostŒ: Uhitijo ga je koprc ko da mu je dvadeseti godi{ta Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) koprcan m. vrevaŒ. œosoba koju jureŒ id. „`iv. 790 791 . ° Ti si mene sir poijo! ° Nijesan ga ni vidijo. o-ko-prcan „ve{t. œvredna `enska osobaŒ. ritatiŒ Herc. up. koprcko m. za podsticawe goveda da se obadaju. (ibid. `ivahan. fig. „ona koja se koprcaŒ. „skakati. koprc m. Ovo je primer iz folklornog teksta. uporan. varijante: Oj macane. uporan ~ovekŒ. nesta{koŒ. skok. fig. vrcati). fig. okretanŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) o-{ko-prc m. koprcalo n. œotresita. mladih da se zabavqaju. „po~eti se bacakati. (ibid. waprc. qubavno veseqe (me|u qudima ili `ivotiwama)Œ. juriti. odjuriti u ‹: Odo{e goveda u alamprc. Koprc prezime (RSA). fig. œkoji se koprcaŒ. vragolanŒ Piva (RSA). weprc. œbrzo kretawe. œonaj koji se bori da se izvu~e iz nezgodnog polo`ajaŒ Mora~a (RSA). koprsan „id. otutwi{e ne gledaju}i kud Up. koprcane. weprpac interj. macane. œpo~eti skakati (o ribama)Œ Zagara~ (]upi}i 1997). te bi se mogao okarakterisati kao hipokoristik bez odre|enog zna~ewa uz re~ macan. (RSA) waprc. „otresit. k o v r c a n e. skrha{e se. weprc. œpobuniti se. „po~eti se weprcati. „koprcawe. vredan ~ovekŒ. „deran. œlutka {to igra pomo}u `iceŒ. kovrcan „nesta{an mladi}. koprc œneobi~na `ivost. samo u izrazu: oti}i u ‹. „po~eti se koprcatiŒ. okretan ma~akŒ: Pis. koprcaqka f. œotresit. podskakivaweŒ. igra. œonaj koji se neprestano pra}aka. uporna `enska osobaŒ Uskoci (Stani}) koprcav adj. (RSA). Pis. weprpac m. œrazigran. œonaj koji se koprcaŒ. „nemirkoŒ Cetiwe (RSA). œzabavqati se u qubavnoj igriŒ Uskoci (Stani}). pra}akaloŒ Novi Sad. œvredan. „trk.Œ sredwa Dalm. „nemirno deteŒ Banija. ili kovrcane (v. macane { k o b r c a n e.

792 793 . {amprcast adj. prcat (se) „lomatati se hodaju}i (po te{kom terenu ili na dugom putu)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) zaprcat pf. „izjuriti. œvr{iti polni sno{aj (o qudima)Œ. prcati „terati stoku nekudŒ. svadbu)Œ Ma~va. „nadimak ~oveku koji u hodu baca noge na{iroko. „koji ima krive.) (v.Œ.. prevaritiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). survati se. naprcati se „nabosti se na o{tar predmetŒ id. grbave noge. podrugivati se. izudarati seŒ. pa ih u hodawu {iriŒ. œneozbiqna osobaŒ Mali Zvornik (gra|a ERSJ) ?ha-prc m. „mali ~ovek. gungula (vezana za va{ar. alamprc m. poterati (na pa{u)Œ Piva (Gagovi} 2004) naprcati pf. zadirkivati se {alomŒ Srbija (RJA) etimolo{ki ne spada ovamo. -prdati). „udarati stra`wim nogamaŒ Kor~ula (RJA). iz istog izvora prampurac „id. heravoŒ (RJA) {a-m-prca f. razbiti seŒ id. œobqubiti. navalitiŒ Potkozarje (Dalmacija) isprcati pf. nagnatiŒ. œmali. zabitiŒ. pastiŒ.348 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (RSA). -prdati). œvr{iti polni sno{ajŒ Uskoci (Stani}). Vasojevi}i. œnabiti na o{tar predmet. pogrd. œu d a r i t i se. „hramati. juriti seŒ Uskoci (Stani}). nakrivo. Herc. œdobro se najesti. On je u vezi sa {-prcati se „{aliti se. zaprcati se œzaleteti se. Sali na Dugom otoku (RJA) < sprdati se (v. œizgnati. grbavim nogama hodati na{iroko. 794 Up. sprdati seŒ BiH. zapoprcati „zadenuti. kepecŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)792 ?{a-m-prcati impf. œslomiti se. 795 Razli~ito od sprcati se (< s-prd-cati) „sru{iti se. „krivim. koji ima krive noge. sitan ~ovekŒ Ro`aje (Had`i}) ?pa-m-prc m. pogrd. œprobosti. Oblik {e-m-prcati se „{aliti se. na`derati seŒ Kragujevac. (RSA) proprcat pf. i zaprckati „zafrknuti. zabiti. „sterati. po`uriti (nekoga)Œ BiH. Nik{i}. primorati nekoga da iza|eŒ. œgu`va. œhitro se kretati. Zorunovac. prcati se „qutito vikati brane}i se od ~egaŒ Rije~ka nahija (RJA). œhalapqivo jestiŒ. pogrd. prcati se „pariti se. pogrd. proburazitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) sprcati pf. oplo|avati se (o `ivotiwama)Œ. (ibid. sagnatiŒ: Sprcaj goveda na lokvu. œpojestiŒ Uskoci (Stani})795 Up. zabostiŒ Sokobawa. navijati na jednu noguŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) è prcati impf. „naterati. „di}i se i naglo oti}iŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990)794. œpoterati. n a b o s t iŒ Kragujevac. te ih u hodawu {iri na sme{an na~inŒ (RJA)793 ?{tu-prcati impf. Timok (RSA).

øar~esa „razvijati se (o stablu)Œ.v.v.v. koprcati „vu}i se. œugurati penis u vulvuŒ. *prcniti (Moskov 1965:70. *pãrkati. nicatiŒ (Kurkina 1982:22). tu}i. obliku. dotle ga s. ko-2 i prcati u wemu izdvaja prefiks ko. kopyrta} (: perta}). zabosti seŒ Uskoci (Stani}) · U osnovi ve}ine navedenih oblika le`i oblik prcati < psl. III 28–29 s. „pobe}i. zabitiŒ. pobe}iŒ. sln. Skok I 529–530 s.-h. bez daqih obja{wewa (Malinowski 1899:119). koprcniti. i Moskov 1978:355). Oblik prcati u zna~ewu „prorastatiŒ (koji Skok III 28 s. uprcati se „zabiti se. Wegova pripadnost razmatranoj grupi leksema dovodi se. koporati dovodi u vezu sa ovim glagolom (Skok II 149). a u drugom ga dovodi u vezu sa kotrmelec < *ko-trbati < brt-ati (v. skoprcati kao tvorevine sa prefiksima ko-.v. Za sln. obliku koprcati (ili wegovim slovenskim paralelama) izdvajaju prefiks ko-. œoterati. Moskov tuma~i s.v. sko. frcati se. „brzim hodom oti}i nekud. Mahek pak tuma~i sl~. potvrdu ovog glagola sa poq. koprcat’ (sa) kao intenziv na -s od kobrtat’ (sa). *pãrkati. III 28). Skok na razli~itim mestima razli~ito tuma~i oblik koprcati se.u osnovi obja{wava kao rezultat fonetskog preobra`aja korena 796 Preovla|uju}e zna~ewe ovog glagola u ju`noslovenskim jezicima jeste „coitum appetereŒ. prskati se. imaju razli~ite stavove (ili ih uop{te nemaju) o poreklu ishodi{nog prcati. odjuriti. ukr. id. koprcati. koperta}. u pitawe zbog nere{ene etimologije osnove. uprcat œid. sa sinkreti~kim zna~ewem: „riti. dijal. Kurkina 1982:24). pobe}i. i ÅSSÀ 29:45 s. Kurkina poredi s. kopatiŒ i „bosti.-h.. koje u prvom izdawu svog re~nika izvodi od *ko-obrtati < *vert-. me|utim.(bez ikakvih dodatnih komentara) (Skok II 116. œsilovito ugurati. prcati ostavqa bez obja{wewa) Kurkina izvodi od (homonimnog ili istog?) psl. *pâro. Bezlaj III 107 s. uprcati œu}i na siluŒ Ro`aje (Had`i}). srodne sa *perti.-h. i ~e{. Naime. œuterati.v. na silu u}iŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). . {epatiŒ Bezlaj ne nudi kona~no re{ewe (Bezlaj II 65–66). izbijati. odmaglitiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). *obpãrcati)796. i oni autori koji u s.-h. {koøirØaØi.Œ. udaratiŒ. pr~. odagnatiŒ Uskoci (Stani}). 129 s. pr~. U sl~. sl~. up. Pri tome oblike sa -c..OSNOVE: 37) PRCATI 349 uprcati pf. intenziv *pãrskati (v. Jedini prezentirani oblik za koji se legitimno mo`e pretpostaviti da sadr`i ekspresivni prefiks jeste glagol koprcati se (sa svojim izvedenicama). udaratiŒ > „probijati se. realizovan je semanti~ki pomak „bosti.vv. kao i u bug. osnove *pert-. Dok s.i nesamostalnim oblicima *prcati. „naglo oti}i. U s. sln. vide}i u ovim oblicima kontinuante psl. up.v. koprcati Malinovski izdvaja prefiks ko-. ubostiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). øar~esva.

Kod oblika o{koprc : koprc mogu}a je dvojaka tvorbena podela: a) o-{ko-prc (kao o-ko-prcan). . *pãrtati „guratiŒ (up. i smatra da je tek od ovog trenutnog glagola napravqen trajan koprcati se (Tomanovi} 1938–39:209).-h.bio prefiks {ko. i nagla{ava da je prelaz vokala a > o davna{wi. veliki zajedalo i prznica Sokolska Nahija (RSA). koperta}. koprcniti tretiraju kao ne sasvim jasne tvorevine. kome se prvo dodaje element a-. gde bi umesto ko. {to potvr|uju i neki albanizmi u makedonskim govorima: pora < alb.(< sko-). a pritom qut kao zmija. i na kraju se nazali797 Up.v. sl~. strmoglaviti seŒ. i o~koperan. za razliku od koprcati.(ko-) i osnove psl. kopyrta}. kaprth.350 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI *pert. weprcati se „skakati. ~e{. kaproj „veparŒ. Grickat u wemu izdvaja sufiks -rc. ali kod wih ostaje nejasno poreklo inicijalnih elemenata. periti). up. gde se ukr.Œ) (ESUM 2:567). s. hafr „jaracŒ.u vezi sa korenom kop-. Sli~no tuma~ewe dato je i u ESUM. poq . opredequju}i se o~ito za ovo potowe. capra „kozaŒ. koprcat’ (sa). Oblik o-ko-prcan ima svoj tvorbeni pandan u okopr~an prema kopr~an (v. nesumwivo su u vezi sa osnovnim prcati. up. ali u savremenom jeziku bez deminutivnog odnosa prema k o pati (Grickat 1955–1956:70). kopra: Kopra je vrlo `iv i lakih pokreta ~ovek. zatim se pro{iruje slogom sa likvidom la-. stiran. prcati se.-h. b) o{-ko-prc < *o~-ko-prc (sa ~ak. a-(la-). poq. fara. Oblici sa inicijalnim elementima we-. koperta}).„penisŒ (Pokorny 529). guratiŒ. kopijeran (v. mo`da u vezi sa lat. mo`da obrazovane od tvorbene komponente ko. iskopati se iz ne~ega vrcaju}i se. periti). koprcati (se). kapercej) tuma~ewe glagola koprcati se. Semanti~ki momenat koze dobro odgovara zna~ewima glagola koprcati se. stisl. cit. tj. daqe). up. Za oblik weprcati se indikativno je da se upotrebqava paralelno sa prcati se. o~-ko-peran (v. koøár à Øâ „ id. ali ne obja{wava poreklo osnove perta} (Sáawski II 458–459 s. koprcati se. rus. koøárnuØâ „oboriti protivnika podmetnuv{i mu noguŒ. gardh (Ajeti 1985:8–9). sln. 23–24). . ~erupati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). promenom {k < ~k). Tomanovi} tuma~i oblik iskoprcati se (iz ~ega) kao rezultat kontaminacije iskopati se + vrcati se. perta} „id. Ajeti navodi Vajgandovo (< lat. Na primerima a-prc prema a-la-m-prc mo`e se pratiti uslo`wavawe prefiksalnog dela uzvika prc. korda < alb. I Slavski u pomenutim oblicima izdvaja ekspresivni prefiks ko-. Postoje i druga~ije interpretacije glagola koprcati se. capritiare (capra))797 i Popovi}evo (< alb. gr~.(op. s. koøirsnuØi „øasØi. galamiti.

Up. kr`qavacŒ Unac (Jovi~i}). i a-vrc „kepec. ne mo`e se govoriti o zajedni~kim zna~ewima. koja ozna~ava da je ne{to u~iweno naglo. Oblik {a-m-prcati mogao bi se tvorbeno razlo`iti na predlo`eni na~in. ni semanti~ki).v. Kor~ula. alatrup. ha. ali je podjednako verovatna mogu}nost da je nastao kao rezultat fonetskih preina~ewa nekog drugog ekspresivnog glagola. i ERSJ 1:180–181. {amprkati œ{epatiŒ. ima svoju semanti~ku paralelu u obliku ha-prc. ili eventualno kao plod kontaminacije prideva {ampqiv „koji ima iks nogeŒ (Skok s. u pogledu tvorbene strukture up. s obzirom na isto zna~ewe i areal. ali nije iskqu~ena ni mogu}nost kontaminacije. pa sede za sovru @upa (RSA). i sln. komadi}Œ) Vasojevi}i (Bori~i}). sitna osoba. *{ampati < *{apati œkrivo hodatiŒ (Bezlaj IV 7). oblik aprc mogao bi biti i ostatak nekog prvobitno dvoslo`nog prefiksalnog elementa (npr.u haprc). œmali. koje se tuma~i kao ekspresivno obrazovawe od slov. prcvoqak œnerazvijen mu{karacŒ (pored œpar~ence. odatle {amprkav œ{epavŒ. nastao od waprc798. Up. Isto va`i i za oblik {tu-prcati. RJA)800.(< *stu.c. u kojem bi se mogao izdvojiti prefiks {tu. -prdati). i ofrc „`ivo i veselo kretawe kod qudi. Up. sitan ~ovekŒ Ro`aje (Had`i})799. Oblik pa-m-prc. iznenadno: ^im do|e.OSNOVE: 37) PRCATI 351 zuje suglasnikom -m-. frcati se). primere tipa alaprda (v. patuqakŒ U`ice (RSA. ili je. Dodu{e. u kojem se samo uslovno mo`e izdvojiti prefiks pa-.). {epav) i glagola prcati. 798 799 . gore). a-la-trup interj. Up.v.). up. tako|e prc œmalo dete koje ve} iskazuje svoju li~nost i voquŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). ERSJ 1:56. pr~ „patuqakŒ (Skok III 28–29 s./ *sto-). fr~ „kad se ma~ke goneŒ: po}i ili udariti u fr~ (Vuk) (Skok s. mali (obi~no o ko~opernom detetu)Œ (l. S obzirom na ~iwenicu da razmatrana leksi~ka grupa nije koherentna (ni etimolo{ki. kod kojeg je skoro izvesno postojawe prefiksa ha-.v. prcmoqak œmala. i prcvoqak œsitan. 800 V. tako|e ~eprk „osoba niskog rastaŒ (v. prevelika veselost i smeh u vezi sa raspirenom seksualnom potrebomŒ: }apala te je ofrc Smokvica. budu}i da je u istom govoru posvedo~en i oblik bez prefiksa prco m. v.

„ko~operan (momak. uzbuditi se. tako|e i ~oprqat adj. „zaostala osoba. kro~iti. okretan. `ivahanŒ F. kopr~iti „zapeti nogom za zemquŒ. ono se topr~i (sve}a kad se pravi me|u rukama) Gorwe Podriwe (RJA)803 Up. œnaqutiti (se). ~oprq}a f. samo u zagoneci iz koje se ne vidi ta~no zna~ewe. a s obzirom i na zna~ewa glagola pr~iti se. œdenuti se. Grabovac (Kosor 1979:65). sg. „biti u bezizlaznoj situaciji. „spretanŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993:82). u~oprqen „uspravan. naqutiti seŒ. Up. pf. uzrujavati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997)801 ko-pr~iti pf. ukrutitiŒ. kopr~iti se / kopr~iti se „praviti se va`anŒ Uskoci (Stani}). ne mo}i ne{to preduzetiŒ. uskofr~it se „uzrujati se. uko~operitiŒ Timok (Dini} 1988)802. Kordun (gra|a ERSJ) u-~o-pr~i 3. reklo bi se da je ovde zna~ewe „krutiti seŒ? 801 802 . kopr~iti „pasti. (Dini} 1988).v. razmetati seŒ (RSA). ko~operanŒ. okopr~an „brz. ma}i seŒ Uskoci (Stani}). „uzjoguniti se. cura)Œ Lika (Skok s. ukrutiti. iz istog izvora u-~o-prqi „uspraviti. „praviti se va`an. Ovamo mo`da i ~oprq}a f.Œ. koji se brzo qutiŒ. „podi}i. dur ga gladi. razqutiti (se)Œ Uskoci (Stani}) us-ko-pr~it se pf. „koji je qute naravi. „posrnuti i pasti. ko~operiti se.352 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 38) PR^ITI 38) PR^ITI ko-pr~iti se impf. raskora~iti (se)Œ. kopr~it se „qutiti se. iz istog punkta pr~it (se) „id. tresnutiŒ: Udari ga ne~im i kopr~i ko pijevac Piva (Gagovi} 2004). u~opr~i (se) „podi}i (se)Œ. koji je plahovit. „srdita osobaŒ Timok (Dini} 1992). uznemiriti se. Up. verovatno „tiskati seŒ: Dur ga mazi. œumretiŒ Uskoci (Stani}) za-ko-pr~iti pf. 803 Iz konteksta. nastrana osobaŒ id. œosiliti seŒ Draga~evo (gra|a ERSJ) ras-ko-pr~iti (se) „ra{iriti (se). biti nadmen. naqutiti se nagloŒ Zagara~ (]upi}i 1997) ko-pr~an adj. izvrnuti seŒ Bukovica (RSA). œzainatiti seŒ. koporati) o-ko-pr~an adj. stropo{tati se. œpreduzeti ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1986) to-pr~iti se impf.

*natopãrliti se (ÅSSÀ 23:161). „pasti natr~av{i na ne{to. pr~iti se „podizati stra`wicuŒ. uputiti se nekuda bez mnogo razmi{qawaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990).~e{. fig. „isprsiti se. oholiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). uspravitiŒ. sg. „zaputiti se. pr~iti „pokazivati pomicawem uvisŒ: Pr~ila je rit bratu. sna`an ~ovekŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?ha-pr~ina œnesposobwakovi}. zapr~iti se / zapr~iti se „zadi}i na sebi ode}uŒ CG (RSA) ispr~iti pf. udariti se spotakav{i se o ne{toŒ. postavqati se u borbeni polo`ajŒ Zagara~ (]upi}i 1997). podi}iŒ Zagara~ (]upi}i 1997). inf. prsiti seŒ Pirot (Zlatkovi} 1988). oti}iŒ CG. CG. „staviti za pojas. u{topr~i se „ukrutiti seŒ. zaritiŒ (RSA). zadi}i. œuraditi kako bilo. Up. usmrtitiŒ. ukrutiti. (oko) „pravo. slobodno pogledati 804 Up. zadenuti. izbo~itiŒ. „isturiti. . sa prefiksom pa.OSNOVE: 38) PR^ITI 353 za-to-pr~iti pf. „zavrnuti. za-pa-trqiti pej. „upadqivo zadenuti. pr~i se 3. „veoma krupan. skrpitiŒ Mali Po`arevac (RSA). sg. ustatiŒ Bukovica. pona{ati se nabusito. pogrd.?)804 is-to-pr~iti pf. œnapraviti se va`anŒ Timok (Dini} 1992) ?a-pr~ina f. „ubiti. na-to-prqiti se „s naporom se di}i. „pona{ati se ukru}eno k a o j a r a c. preina~itiŒ (RSA). „praviti se va`anŒ Vrawe (Zlatanovi}). di}iŒ Zaglavak. bogaqŒ Ro`aje (Had`i}) è pr~iti se impf. podrug. po}iŒ \evrske. vulg. Mihaqevi}i (Peru{i} 1993). „zabiti. Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). izopa~itiŒ (RSA)805 na-to-pr~iti pf. izokrenuti. promeniti. natopr~iti se „pasti natr~av{i na ne{to. „nadi}i se. pr~im se 1. „krenuti. razvijen. isturiti se. „podi}i. isteratiŒ: Nehotice mu je ispr~io oko CG. praviti se va`anŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). obu}i tako da pada u o~i. pr~it se „nadimati se. „neprikladno staviti. „qutiti seŒ. krenuti. nako~operiti seŒ Momina Klisura (RSA)806 u-{to-pr~i 3. udariti se spotakav{i se o ne{toŒ Poqica (RSA) < psl. 806 Up. œhvaliti seŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). ispr~iti „izmeniti. juna~iti se. zaka~itiŒ Zlakusa. œisticati se. izokrenuti u r|avom smislu. sg. „siliti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986) zapr~iti / zapr~iti pf. „izbiti. pf. natakaritiŒ. da {tr~i. „izmeniti.. „praviti se va`anŒ Ozaq (Te`ak 1981). pr~it se „praviti se va`an. papr~it „lo{e raditiŒ (Varbot 1975a:62). 805 Up. zata}iŒ Pade` (RSA akc. zapr~it „zadi}i.

„isprsiti seŒ Vrawe (Zlatanovi}). unakaziti. napr~il se „{tr~atiŒ. *pârkã. Boka (RSA)807. „napr}itiŒ Vrawe. stegnuti. ispr~it (se) „izvaditi na silu. „uspraviti se.Œ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. spr~iti „stisnuti. povrediti. pr~i „pu}iti usneŒ. sg. naørã~en „ohol. *pârkã (Kurkina 1978:35). upr~il 3. Petleva 1972:207. i{~upati (oko). 2004). ispr~im se 1. ali nema kona~no re{ewe za wega (Skok III 313). izokrenuti seŒ CG (RSA). cicija{itiŒ. upr~il se „ukrutiti se kao kolacŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) uspr~im se 1. œista}i (se). stisnuti. obi~no radi upadqivostŒ Vrawe (Zlatanovi})809 · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`i glagol pr~iti se. praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})808. izdi}iŒ. isturiti koji deo telaŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). œdizati (rep)Œ. prepre~iti putŒ. „biti tvrdica. „napr~iti. ne dati nikome ni{taŒ. ispr~it se „naduti se. sg. fig. Kurkina pak sme{ta glagol spr~iti me|u kontinuante psl. „preterano {tedeti. napr~im se 1. apofonsku varijanAko je } prvobitno. sg. u{iqitiŒ. na psl. naørã~uvam „prsiti seŒ itd. napr~iti se „oholiti se. 807 808 . zajedno sa mak. „prevrnuti se. sabitiŒ Uskoci (Stani}). gu`vati seŒ Uskoci (Stani}). Up. œpraviti se va`anŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) upr~im 1. Vrawe. spr~iti se „skupiti se. naørã~i se „nadi}i se. sg. Skok izdvaja glagol spr~iti „suziti. nadi}i seŒ. narogu{iti seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). sg. „di}i. izvitoperitiŒ. „u~initi da ne{to {tr~i (`ivotiwa kad nakostre{i dlaku ili podigne rep)Œ Lu`nica (]iri} 1983). skupitiŒ > „biti tvrdicaŒ up. 809 Nije jasno spadaju li ovamo i pr~iti impf. Za semanti~ki pomak „stisnuti. zapr~iti se „zaostati u razvoju. „id. øor~a < *pãrtja : øorØiØâ. œsuprotstaviti se (telom). up. pr~iti se „stezati se. œpraviti se va`anŒ. skupqati se. stisnuti se. sg. skupitiŒ. iz istog izvora izraz nosa napr~iti „zauzeti gizdavo. œnaqutiti se. napraviti se va`anŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) napr~iti / napr~iti pf. opr~am „zasukivati (rukave)Œ. napr~i se 3. podi}i. œsko~itiŒ. zakr`qati (obi~no o biqkama)Œ Zaglavak (RSA). (Mani}). sg. „podi}iŒ id. ustegnuti seŒ Uskoci (Stani}). ali joj se ove godine sav rod ne{to spr~io Kolubara (gra|a RSA). „staviti sebe u centar. bug. rus. napr~it se „uvrediti se. oholo dr`aweŒ. Kurkina svodi ovaj oblik. smawiti. pf. di}i nosŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). ispr~iti se „isturiti se. ispr~i se 3. upr~iti „pritegnuti. napr~iti se „izazovno se postavitiŒ Ozaq (Te`ak 1981).354 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI nekome u o~iŒ CG. sme`uratiŒ iz leksi~ke porodice glagola pr~iti. spr~iti se „skupiti seŒ: Dobra kru{ka. naduriti seŒ Pirot (@ivkovi}). naduvenŒ. napr~iti se / napr~iti se „napr}iti seŒ Varo{. zguriti se. nakostre{iti seŒ.

odupirati seŒ. isprsiti se. vele-pr}iti se „razmetati se. œhrabar. ukr. iako pretpostavqa da su se neka od zna~ewa u ovoj leksi~koj porodici (npr. razmetati seŒ Du~alovi}i (RSA). uzrujavati seŒ. pr~). Petleva 1994a:336. prijek). pr~iti se „udarati rogovima kao pr~Œ. øere~enâ.-h. . „qutiti se. bolan.OSNOVE: 38) PR^ITI 355 tu osnove *perkã (> rus. pr~evito adv. s. „zadenuti. koji semanti~ki vi{e odgovara obliku sa prefiksom ha-: hapr~ina. ake`ina f. pridev o-pr~it „srditŒ (Skok s. pr~evit „veoma dobar. ukrutiti seŒ > „praviti se va`an. velepr}i svaka {u{a bu{a. praviti se va`anŒ: Danas se. øereka. {to(< sto-). „qutiti seŒ. sr~anŒ.v. Skok smatra glagol pr~iti se denominalom od pr~ „jaracŒ (Skok I 529–530 s. izderina ode}e. pa neka i wega Piva (Gagovi} 2004). Bjeleti} 1994a:354. Vasojevi}i (Stijovi} 1990). zata}iŒ > „natakaritiŒ. frcati se. O obliku istopr~iti v. Autorka uspostavqa semanti~ki niz koji se razvija iz osnovnog zna~ewa „ispre~iti se.(Skok II 149 s. prwa.v. up. to-. pri ~emu obe osnove smatra slovenskim inovacijama. upr~iti se) ili uz-to-pr~i (up. U pridevu o-ko-pr~an prema ko-pr~an izdvaja se prefiks o. slo`enicu vele-pr~iti se „gorditi se bez opravdana razloga. III 28–29 s. „zasukivati (rukave)Œ. „drowak. Bjeleti} 1994a:354. O obliku u~opr~i se v. „coitum appetereŒ. Petleva 1986:200. Za oblik apr~ina u pogledu strukture up. Ispred osnove pr~iti alterniraju prefiksi ko-. Oblik u{topr~i mogao bi se tvorbeno razlo`iti na dva na~ina: u-sto-pr~i (up. obu}eŒ Piva (Gagovi} 2004). „praviti se va`anŒ) razvila pod uticajem homonimne osnove *pâr~â „jaracŒ i kao primer navodi s.v. frcati se). koporati). „izra`avati nezadovoqstvoŒ. 810 Up. „biti obestan kao pr~Œ (Kurkina 1980a:34–35). ko~operiti seŒ810. vaqanŒ. O obliku kopr~iti se v. U semanti~kom spektru razmatranih oblika izdvajaju se slede}a zna~ewa: „isturiti se. umretiŒ. odatle „skupqati (usne)Œ. „pasti.-h. ~o-. uspr~iti se).v.

œme{ati se. œmlatarati (nogama. œgacati. œzaplesti seŒ. œkoprcati se. œlutati. œlizati. pri~ati isprekidano. œmlatarati rukama i nogamaŒ. zabatrgati se „id. œodstupati od ravnomernog kretawaŒ. ~uje{ li me? Piva (Gagovi} 2004). rukama i sl.356 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 39) TRGATI 39) TRGATI ba-trgati impf. œzabaviti se. œlutatiŒ Potkozarje (Dalmacija). bez vezeŒ (RSA). fig. œnemarno. otimati seŒ.)Œ. bacakati se. pomerati tamo-amo. neuredno raditiŒ. {eveqatiŒ. zapiwu}i u hoduŒ. ~igri i sl. œi}i ne oslawaju}i se ~vrsto na nogeŒ Uskoci (Stani}). œlizati. trabuwati. i}i kojekudaŒ: Po cijo bogovetni dan batrga za govedima. zaneti se (ne~im)Œ (RSA). suktati (o plamenu)Œ. bacakati seŒ. (RSGV) . œzaleteti se. nepromi{qenoŒ. zabasati. preseqavati seŒ: Stalno se batrgamo. „bacati. œmrsiti. œqutiti seŒ Uskoci (Stani}). otimati seŒ. plesti se (u {to)Œ (RSA). batrgat œrvati se. ~as u selo. s mukom micati. batrgat se „koprcati seŒ. boriti se za opstanakŒ Zagara~ (]upi}i 1997) do-ba-trgati (se) pf. zaplitatiŒ. œi}i bez ciqa. œjedva i}iŒ Vasojevi}i (Bori~i}) batrgati se „i}i nesigurnim korakomŒ. œkoprcati seŒ. pra}akatiŒ. trestiŒ.Œ. œzalutati. œrvati se da bi se oslobodilo kakve stege ili kakvih te{ko}a. bacakati. suktati (o plamenu)Œ. izgubiti seŒ. „po~eti batrgatiŒ. koprcati seŒ. œmlatarati. Uskoci (Stani}) za-ba-trgati pf. umotavati. batrgat (se) „zaplitati nogama. œzateturati seŒ Vojv. zatr~ati se ne gledaju}i kuda. lutatiŒ. mlataratiŒ. gu`vatiŒ: Ne batrgaj tu pre|u. ~as u planinu Pro{}ewe (Vuji~i}). posrtati od umora ili pijanstva. œdo}i nesigurnim korakomŒ (RSA). œdrmusati. teturati seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). fig. dok je jad jadu ne ubije. œgovoriti koje{ta. rukama). „obadati seŒ. „i}i nesigurnim korakom. œmlatarati (nogama. œkoprcati se.). „seliti se. lomitiŒ. œkidati. œ~initi da se pretura. zbuniti seŒ. {eveqatiŒ. œmu~iti seŒ Vojv. œnespretno pokretati. œteturati se pri hodu. (RSGV). œodstupati od ravnomernog kretawa (o to~ku. nositi seŒ. œkoprcati seŒ. pomeratiŒ. œzaplesti se. spoticati seŒ. œbacakati se. œgacati. preme}e (o {tapu)Œ. œboriti se za opstanakŒ Potkozarje (Dalmacija). smesti se. Piva (Gagovi} 2004).

ko-. Skok smatra da je glagol batrgati nastao onomatopeizacijom denominala batati (< bat) (Skok I 12–121 s. psl.v. batrwati odraz starijeg. prinudni radŒ (Skok II 61 s. koji je pretrpeo mnogobrojne transformacije usled fonetskih i semanti~kih atrakcija i analogija. „v. raspar~avatiŒ. povezuje ovaj glagol sa trgati. rekonstruisano Up.(v. bat). u inicijalnom slogu pre vidi ekspresivni prefiks ba. natrapatiŒ id. katarga). (ibid.) po-ka-trgati pf. Posredan dokaz da je predlo`ena tvorbena analiza navedenih oblika ta~na jeste i psl. koØorgaØi „silom vu}i. katrgati izdvajaju se prefiksi ko-. nabasati. „poprtqati. „kidati. prtqatiŒ811. {to je karakteristi~no za sloj ekspresivne leksike (Toporov 1985:502). lutatiŒ: Evo katrgam nekuj u planinu. (ibid.nego rezultat dekomponovawa prefiksa *oba. mo`da katrga „galijaŒ < gr. Ovakvom tuma~ewu priklawa se i Loma. batrgati se iz Pro{}ewa. razdirati. 811 812 . koji na osnovu zna~ewa „kidati. œbrati. katergon „galija. ka-. rastrzati.OSNOVE: 39) TRGATI 357 z-ba-trgati pf. ~upatiŒ (RJA) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol trgati (se) (o wemu v. batrgati seŒ Uskoci (Stani}) ka-trgati impf. koje se izvodi od glagola ØorgaØi „vu}i. U obliku batrgati izdvaja se prefiks ba. œseliti se. „besciqno i}i. **motãrgati / *motãrxati (?). Za ovo zna~ewe up. iskidatiŒ Piva (Gagovi} 2004) na-ba-trgati pf. ka-.) è trgati impf.Œ. Skok III 499–500). potezatiŒ.) ko-trgati se impf. batrqati. Toporov isti~e da je podjednako opravdano videti u oblicima batrgati. „sa}i sa naporomŒ Piva (Gagovi} 2004) iz-ba-trgati (se) pf. œizmrsiti. poteratiŒ: Pokatrgo sam ove stvari u planinu id. Gorà~eva 1982:109). up. kompleksa *bat-r-. œslabo. lomitiŒ (prisutnog u batrga „patrqakŒ).(Loma 2000:613). œiza}i posr}u}iŒ (RSA). batrwati. (ibid. U oblicima kotrgati. Ispred osnove trgati alterniraju prefiksi ba-. „nai}i. œid. œnemarno se odnositi prema drugimaŒ id. odakle je glagol katrgati mogao nastati po modelu galija > galijati „dirinxitiŒ (RSA). ukr. a s obzirom na varijante batrqati. nemarno ne{to raditiŒ812: Ne{to sam katrgo cijo dan oko ku}e. izgu`vati. potezatiŒ pomo}u prefiksalnog elementa ko.v.(ka-) (ESUM 3: 61).

prevashodno glagola.). motrha „zbrka. „seliti seŒ. jer se navedeni oblici smatraju deverbalima. u ~e{. U semanti~kom dijapazonu navedenih oblika izdvajaju se slede}a zna~ewa: „kidati. Varbot 1984:33–34. Dok jedni autori ukazuju na modifikuju}u ulogu glasa h (Vaillant III 331. Ponu|ena re{ewa data su uz ogradu zbog ograni~enog broja relevantnih potvrda (ÅSSÀ l. koji pripada zajedni~kom gnezdu ie. U tom slu~aju glagoli sa h umesto g. sl~. intrigeŒ. „bacakati se. glagola * kolotoriti . „lutatiŒ. koje se tuma~i kao tvorevina sa ekspresivnim prefiksom mo. i ~e{.( ÅSSÀ 10:147–148. Machek 15). pored trhati postoji i drchati (Machek 128). bezli~ni glagol moØor`no „(nekome biti) te{ko. neredŒ. muka. Sli~an semanti~ki razvoj ostvaren je kod kontinuanata psl. drugi smatraju znakom ekspresivnosti ozvu~avawe suglasnika (Szymanski 1977:11).358 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na osnovu ~e{. spletkaritiŒ. . koprcati seŒ. a leksika niza slovenskih jezika daje mogu}nost rekonstruisawa psl. modrchati „zbuwivati. Varbot 1988:73). *tãrxati (Varbot 1973:12–13). up. moØor`no prema sl~.od semanti~ki bliskih glagola. Zbog toga nije iskqu~eno ni nezavisno paralelno obrazovawe nekoliko glagola s prefiksom mo. * ter. „raditi nemarnoŒ.c. Zato se ne mo`e kategori~ki odrediti oblik sa h kao sekundaran.od *tãrgati (ÅSSÀ 20:77–78)813. dovoditi u zabludu. i sa d umesto t — jesu sekundarna ekspresivna preobrazovawa. lomitiŒ. 813 Na rekonstruisawe ishodi{nog glagola **motãrgati navode vokalizacija i zvu~no ` u rus. Sem toga. motrha. motrcha „spletke. dijal. „i}i nesigurnoŒ. „brbqatiŒ itd. rus. motrchati. Semantika dozvoqava posmatrawe odnosa g / x na planu fonetskih karakteristika ekspresivnih tvorevina. Nema pouzdanih kriterija za fonetsku diferencijaciju primarnih i sekundarnih oblika ekspresivnih glagola. povra}atiŒ.

„staviti tako da {tr~iŒ. str~ati. Nije jasno spada li ovamo te-tr~iti „i}i. œdi}i. natotr~iti „pokondiriti se. sØor~aØá itd. uperiti ne{to (na nekoga)Œ: Ama si mi neka sila. oblika svode se na ie.v. natetr~iti „i}i kre}u}i se obi~no jedno za drugim (o stoci)Œ: Natetr~ile ne~ije ovce pravo na snije`nicu Piva (Gagovi} 2004). natrtiti (se). dok si istotr~ija tija pi{toqi. *(s)tãr~ati. nu povrati ig. natr}iti (se) „isturiti zadwicu. Bezlaj III 325 s. viriti. odmak natotr~i i zaboravi i bosotiwu i golotiwu Piva (Gagovi} 2004). odlu~no istupiti napred. isturiti.v. kretati se. i Borys 1997:262. uspravitiŒ. isturiti napredŒ Kosovo (Elezovi}). izbaciti. Zaglavak (RSA)816 {tr~ati impf. 816 Up. viritiŒ Uskoci (Stani}) istr~iti pf. Øor~aØâ)817. uko~iti se. odudaratiŒ Uskoci (Stani}) · U osnovi navedenih oblika le`e glagoli ({)tr~ati. natotr~iti se „nadi}i se. tr~iti < psl. ukr. natotr~it œispup~iti. izbe~iti (o~i)Œ (RSA) natr~iti pf. Up. „str~ati. sagnuti se tako da se spre~ava prolazŒ Ivanda (^e{qar 1983). dizati se iznad ~egaŒ. ne videti od sebe drugeŒ: A se r|a najede. œistaknuti. ispru`iti (neki deo tela)Œ Vu~itrn (RSA). str~ati. Øor~aØâ. œizbuqiti.Œ (RSA). Oba psl.-h. na-to-trqiti se „id. na wive ostane samo patr~e od kukuruz Crna Reka (Markovi} 1986) è tr~iti impf. str~ati. *tãr~iti (up. „isturiti. „viriti napoqe.e~e toluzina. *(s)ter-k. utotr~it se œukrutiti se. sln. otvrdnutiŒ (Pokorny 1023)818. 817 O psl. obi~no jedno za drugim (o stoci)Œ: Eno ti jagwad tetr~e prema Blagovu `itu. rus. izdizati se iznad povr{ineŒ (s. obi~no nepodesnim. nakostre{iti seŒ (RSA)814 u-to-tr~it pf. œizdvajati se ne~im.Œ (RSA). œisturiti. fig. „komad stabqike koja viri iz zemqeŒ: Kad se obere kukuruz i pos. Fasmer IV 88 s. 818 Oblici sa zna~ewem œstr~ati. {tr~ati. nadi}i (zadwi deo tela)Œ Vrawe. istotr~iti se „smelo. natr}iti (se) „id.„tvrd.) jedini su slo814 815 .OSNOVE: 40) TR^ITI 359 OSNOVE: 40) TR^ITI 40) TR^ITI is-to-tr~iti pf. glagolu *tãr~ati v. ukipiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)815 pa-tr~e n. isprsiti seŒ Momina Klisura (RSA) na-to-tr~iti / natotr~iti pf. Para}in.

). zabadatiŒ. ~iji bi deminutiv *patrq~e upro{}avawem suglasni~ke grupe mogao dati oblik patr~e. -~o (sln.Œ) (Skok I 87–88 s.Œ [abac. drveta. tr~im.). koje se tuma~i kao spoj prefiksa na. trkati. œsuvi komadi} drveta {to viri iz zemqeŒ819 Dalm. œostatak slomqene. . Snoj 784 s. (ibid. Up. *(s)ter-k. kajk. potvrda.v. ne mo`e se pouzdano utvrditi imenica od koje je izveden.v. moglo bi se pomisliti na imenicu patrq m.v. ~e{}e patrqak / patrqak œsuvi komad. patrkaq. storka} : stor~i} œtu}iŒ). ~e{. Fasmer IV 83 s. -ajo : *stãr~iti. ~e{. Konstatuje se da u s. i Snoj 779 s. maqŒ. deminutiv patr~e legitimno bi se mogao izvesti i iz oblika *patrk (kao sanduk > sandu~e). œiverje. œna stablu suvo prelomqeno drvo. badrljak). trkati œtu}iŒ. sa umetnutim -to. *breg-~e > bre~e Crna Reka (Markovi} 1986:248). RJA)820. pawŒ. Na osnovu deminutiva patr~e. glu`. tako|e patrqe coll. rekonstrui{e se psl. detaqnije v. bosti rogovimaŒ) : *tãr~iti (tako Bezlaj III 325 s. Snoj 1987:274–275). dodu{e.(badrqica œstruk trave od zemqe do cvetaŒ.-h. -ajo œtu}iŒ < œobra|ivati tvrdim oru|emŒ (sln. ostatak pose~ene ili slomqene grane. œono {to ostane od perja kad se ~ijaŒ. (Vuk. odse~ene ruke. *natotãr~iti (se). dirati. badrqast œbodqivŒ itd. na koje se mo`e ~ovek ozleditiŒ Makarska venski oblici koje Pokorni stavqa pod ovu osnovu. Me|utim.-h. koji str{iŒ. nude}i œvratolomnoŒ tuma~ewe kojim se prevazilaze fonetske razlike (d je pre{lo u t prema bat œbatina. Skok III 504 s. i patrq œid. ØorkaØâ. Takav oblik. oblici: *stãrkati. trkam smatra da je ishodi{no zna~ewe verovatno bilo œudarati o ne{to tvrdoŒ.(ÅSSÀ 23:163). Skok ne pomiwe navedene oblike.: bod. Polaze}i od semanti~kog kriterija. Bezlaj IV 215 s. œostatak ruke ili nogeŒ Potkozarje (Dalmacija). ~vornovati deo drveta koji ostane pri zemqi kad se deblo odse~e. udarati. noge ili polomqenih krila u pticeŒ (RMS)821. trkati. 226 s. *tãrkati. trkat œtu}i. tu}iŒ.v.mogu se svesti i neki drugi psl. biti. 821 Up. Sa fonetskog stanovi{ta. ali to opovrgava usko~ka potvrda.v. bockati. strkat : str~it œgurati. a p umesto b prema parijez œid. {trkati. -kqa m. trkam. nije posvedo~en. otpaci od se~ewa drvaŒ id. 822 Skok je dovodi u vezu sa porodicom re~i okupqenom oko imperfektivnog korena bad.v. ØorkaØâ. str~im œ{ibati. r je uneto prema krq œdowi. up. tr~iti. ali up. trkati I. jeziku nije potvr|en glagol tr~iti u neprefigiranom obliku. rus. i patrqak œsuvi komad. Me|utim. na ie. hrv. trkati.v.360 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U ÅSSÀ. 819 U Makarskoj je zabele`eno i zna~ewe œparo`ak u vilaŒ (RJA). tr~ati. samo na osnovu s. {trkam : str~iti.i glagola tãr~iti (se). {tap. stabqike. 820 Up. ostatak pose~ene ili slomqene stabqike kukuruza ili vinove lozeŒ [abac (gra|a ERSJ). osaka}ene. u ovom govoru nemamo zabele`enu potvrdu osnovnog oblika patrq(ak). str~iti.v. obrazovanog pomo}u imenskog prefiksa pa-. œpar~e drveta koje se vezuje kvo~ki za nogu da ne bi preletala ograduŒ Ma~va (gra|a ERSJ). Treba naglasiti da imenica patrq nema kona~no re{enu etimologiju822.

Autori RJA povezuju ovu re~ sa kajk. kojom se mlati `ito. te{ko tome do smrti ko se s wom uprti (zmija) (Vuk s. udarawem po klasju odvajaju zrna od mahune (kao primitivan vid vr{idbe). kajk. mali paw koji {tr~iŒ. jadovno sku~e}. rus. 824 U zagoneci: ^upra sjedi na trkqu. Autorka oba oblika svodi na psl. patr~ek. v. I kona~no.. kao i u slovena~kom: patr~ m. . npr. palica.v. i tuma~i kao nomen agentis (< nomen actionis) od pretpostavqenog glagola *po-tr~iti œudaritiŒ. sln. uz vinovu lozu.?) œdrvce. tr~ek. œu vrhu granata pritka po kojoj se loze razilazeŒ Boka (Vuk s. tj. Oblik patrkaq bi se mogao razlo`iti na prefiks pa. trkelj œcepanicaŒ. motkaŒ (Kurkina 1992:191). motkaŒ i Øor~eà œgran~ica. ~upra). rozga). -kqa œklas kukuruzaŒ Nemani} (RJA)825. 827 Zapa`amo da ova potvrda (iako iste tvorbene strukture) ima druga~iji akcenat i specijalizovano zna~ewe. motka ili jak {tap sa privezanom da{~icom na jednom kraju. imenica 823 Autori re~nika smatraju da je u pitawu ista re~ kao i patrq. Lika. Ston. on ruku postavi. (mo`da f. i patr~ isko~i (Transit svetoga Jerolima v Seni. tim pre {to je takav oblik i posvedo~en. dijal. dodat na osnovu glagola *tãr~ati (l. npr. œklasŒ824. u kojem izdvaja prefiks *pa-. {to se priti~e uz neke biqke. gori nogu stavi i k wemu ‰tj. patrq.i osnovno trkaq. Kao tvorbena paralela navodi se dijal. te se mo`e ~eqade ili `ivotiwa nabosti. Sarajevsko poqe. jer se bi{e nabol. œjareŒ (RMS). Velika u Slavoniji (RJA). prezime Potr~ (Bezlaj III 15)827. U slovena~kom etimolo{kom re~niku postoji posebna odrednica patr~ m. tr~ekŒ. trkaq.v. tako|e i patrkoqica f. ostatakŒ: Nabode se bosom nogom na patrkoqicu od kr~evine Piva (Gagovi} 2004). œpatrqakŒ Vojnovi} (RMS). 1508. dem. øoØor~ina œpalica. trkaq m. ta~kaŒ. 826 U pitawu je duga~ka {iba.. i to samo u jednom primeru s po~etka XVI veka: Lav . da se mogu pewati. up. te sve ne{to ~eprqi. dok je Skok smatra dalmato-romanskim leksi~kim ostatkom (Skok III 484 s. -eta n. JerolimuŠ poto~i. œmla~uga. grah. Takav oblik posvedo~en je na krajwem zapadu srpsko-hrvatskog jezi~kog prostora: patr~ m. trkqa f. œkolac {to se zabije u zemqu.OSNOVE: 40) TR^ITI 361 (RJA)823. œdrvo uz koje se ne{to pewe ili se pobode da ne{to dr`iŒ: Zabo je trkqu u zemqu za privezat mlado drvo Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). up. {to v i r i iz zemqe. *patãr~â. deminutiv patr~e mogao bi biti obrazovan od oblika *patr~.c. RJA). potvrda dovodi u vezu sa hrv.postoje i druge semanti~ki bliske izvedenice. mlatiloŒ826. torkul. kolac. pr~ m. tamo i druge potvrde). pritka.). 825 Od osnove trk. patr~. ali im je nejasno -ka-.v. œpar~e drvetaŒ œ{tap. za tvorbu up. œjaracŒ > pr~e. œdeli} ne~ega. pasuq. I ovde se sln. œkolac na koji se ne{to obesiŒ Trebiwe.

me|usobno udaqena: œstabqika. kotrec. pripada geografskoj nomenklaturi. Autor smatra da psl. kao apelativ-motivator toponima. govore i neke semanti~ke paralele iz drugih slovenskih jezika.Œ. ba-. ali. a s druge — opovrgava teza da je starina tog oblika problemati~na (bele`ewe slovenskog toponima u starim gr~kim izvorima dokaz je wegove duboke starine). buket (qubi~ica)Œ. kotrec. nitkovŒ829. {iri areal psl. kao i Mahek. *kotãr~â. isto tuma~ewe daje se i u ÅSSÀ 11:213 s. œrukovet (trave). potvrda kotr~ec. zatisnutiŒ. sadr`e prefikse ko-. Iliadi pro{iruje krug kontinuanata psl. obrazovana od glagola zatr~iti œzapu{iti. Jedino tako se i mo`e objasniti finalno -~ (po analogi828 Navedeni oblici realizuju zna~ewa koja su.prevazilazi se na dubqem. ali smatra da ga treba pripisati sekundarnom uticaju tog korena na primarno kostrec. xa-. planu. u ~ijoj osnovi le`i isti koren *tãr~. Time se. *kotãr~â). tuma~i imenicu kao derivat glagola *tãr~ati sa prefiksom ko. 829 Machek 283 navodi jo{ tri zna~ewa: œvrsta gqive SparassisŒ. ima neodre|en oblikŒ.ne mo`e potpuno zanemariti. pored st~e{. *tãr~. dijal kosØrec œbiqka Bromus L. [iroke semanti~ke mogu}nosti slovenske osnove *tãr~. imenice. prisustvo grmqa i niskog biqa ili wegovih ostataka koji {tr~e iz zemqe (Iliadi 2002:53).(Kurkina 1986:113. rus. s jedne strane. œzapu{a~Œ < œzatisnutiŒ. 830 Za wu (prema Rejzeku). prema nekim tuma~ewima. tuma~e}i toponim Kotortzi (Epir) kao psl. ie. grozd. kostrec. œmali ~ovek. na prvi pogled. drvce (koje viri uz zemqe)Œ. Me|utim. Kurkina. *kotãr~â (rekonstruisanog samo na osnovu zapadnoslovenskog materijala). œzakr`qao `bun ili drvceŒ. on ipak priznaje da se upadqivo podudarawe ove imenice sa korenom tãr~.(l.c. œovsik ili ovasŒ i œ{tala za teladŒ i iznosi pretpostavku da je re~ nastala disimilacijom od kostr~. izlazi van granica ne~ega. odra`avaju}i fizi~ko-geografske karakteristike terena: prirodna ra~vawa u reqefu. *Kotãr~i.)828. œmlatiloŒ < œudaritiŒ. Tako su nastali oblici koji.362 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI zatr~ œzapu{a~. Sa ovakvim tuma~ewem ~e{. budu}i da se sva pomenuta zna~ewa daju izvesti od osnovnog — œbiti tvrd. prividna semanti~ka raznolikost leksema okupqenih oko psl. . za~epiti. nap. razgranatu semantiku ove re~i svodi na osnovno zna~ewe: œono {to {tr~i. Jedan od wih je ~e{. Tvrde}i da je etimologija predlo`ena u ~e{kim etimolo{kim re~nicima — verovatnija830.v. kotr~ ne sla`e se Rejzek. œkormilo ili kratko vesloŒ.kao da su œotvorileŒ ovu osnovu i za ekspresivno prefigirawe. npr. za razliku od wega. imenica kotr~ œra~vasta motkaŒ. ~epŒ. otvrdnutiŒ (v. 818).

spisak arhai~nih derivata sa korenom *tãr~. baØor~ina œduga~ka motkaŒ. kao i izvesne modifikacije zna~ewa (Rejzek 2000:330). chatr~ œuxerica. *xa-tãrã~â (tako [ulâga~ 2003:120–121). *xatãrã~â < iran. . kotrec œku}ica za mawe `ivotiwe. u krajwoj liniji od psl. œmala staja. uprkos izvesnim problemima formalne prirode. baØar~ina œmotka. {tapŒ. Rejzek. kavezŒ. ali sa prefiksom xa-. xata-ru~a? œzemqanica sa prozoromŒ. i daqe sa koterec.dopuwava jo{ jedan dijalektizam: psl. kotr~ œid. koji sadr`i prefiks ba-. {tala. I kona~no. dovodi ove re~i u vezu sa sl~. sl~. Slede}e lekseme kojima se pripisuje status derivata glagola *tãr~ati. jesu ~e{.OSNOVE: 40) TR^ITI 363 ji prema kosim pade`ima o~ekivalo bi se kostrc. œdeo stajeŒ (Rejzek 2000:331)831. ~atrqaŒ. pod uslovom da se ne radi o fonetskoj varijanti oblika *øaØa(o)r~ina (tako Iliadi 2002:53).Œ < psl.Œ. kotrc). obor. koko{arnikŒ. Bjeleti} 2006v. *batãr~ina > rus. *kotã. *kotâcâ œku}ica za `ivotiweŒ. ku}ica za psa. Detaqno v. chatr~ œid. dijal. œogra|eno mesto u {tali za doma}e `ivotiwe ili wihovu mladun~adŒ. gde se one svode na psl. 831 Oba autora s pravom kritikuju tuma~ewe ovih re~i dato u ÅSSÀ 8:22–23.

valovima. obrtawem. œiznemoglo. talasati seŒ. kuturat œvaqati. posr}u}iŒ. perintegracije. œza}i s puta. bez snage raditi ne{toŒ. jedva se kretatiŒ Du~alovi}i. œkretati se velikom brzinom (nizbrdo). klate}i se. povesti se. œprevrtati se preko glave na le|a u narodnoj igri koturawaŒ Slav. oblo)Œ. okupqenih oko wih. da bi se lak{e uo~ili i pratili procesi ekspresivizacije. hodati s mukom. teturati se „navijati se tamo-amo u hodu. zaneti seŒ. zaneti seŒ. izgubiti ravnote`u. kontaminacije. oblom)Œ. œposrtati. te{ko odr`avati ravnote`u u hoduŒ Potkozarje (Dalmacija) za-te-turati pf. bola)Œ. „i}i klate}i se. zateturati se „po~eti se teturati. me|utim. s namerom prezentiran na ovaj na~in. Materijal je. klatiti seŒ Uskoci (Stani}). talasima. koji su doveli do stvarawa ovako razu|ene leksi~ke porodice. ?trqati izdvojene su samo uslovno. stropo{tavati seŒ. izgubiti ravnote`u. nalepiti neku `i|u masu u debqem slojuŒ. kru`iti (o~ima)Œ. za podra`avawe kuturawa. obrtati se (o ne~em okruglom. povr{no raditiŒ Varo{ (RSA). t e t u r a t i s eŒ Uskoci (Stani})833 ?ko-turati impf. povesti se. koturati (se) „kotrqati (se)Œ Uskoci (Stani}) ?ku-turati (se) „v. œkretati se. „aqkavo. skrenuti. implicira druga~iju tvorbenu analizu. œnamotavati konac na kalemŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) kuturu interj. œkretati se. œpo~eti se teturati. œpokretati u talasima. hodati s mukom. Lika. natrpati na sebe mnogo ode}eŒ Ba~ka (RSA). kuturati (se) „kotrqati (se). vaqati (se)Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). œkretati se. „pokretati okretawem. . te{ko i}i. odmicati (o prevoznim sredstvima na to~kovima)Œ. œkretati se u masi. ?tulati. i}i. œsvijati se.. ?tuqati. „i}i nesigurno. jedva se kretatiŒ (RSA). kome{ati seŒ. 833 Nije jasno spada li ovamo i nabanturati „naneti. budu}i da ve}ina oblika. Komentar o tome sledi na kraju poglavqa. te{ko i}i. talasatiŒ. fig. kotrqatiŒ. œpo}i nekud teturaju}i seŒ (RSA) 832 Osnove ?turati. œkretati se u valovima. zabasatiŒ BiH. skupqati se u kotur (od muke. povode}i seŒ.364 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 41) ?TURATI 41) ?TURATI832 ?ba-turati impf. œobu}i. „po}i nekud teturaju}i se. fig. œkolutati. kotrqawa CG (RSA) ?te-turati impf. k o t r q a t i (ne{to okruglo. koturati (se)Œ CG (RSA). koturati se „pokretati se obrtawem.

lupaju}i potmulo nogama. (ibid. œpraviti se va`anŒ. k o t u r a t i. Kao formalna paralela oblika baturati eventualno bi se moglo navesti rus. vrtetiŒ. „kotrqati (se)Œ: \eca se ~eturaju niz brijeg Vasojevi}i (Stijovi} 1990) do-~e-turat (se) pf. pored turati (Skok II 116 s.i kao paralelu navodi bug. uguravati. v. œg u r a t i. œzabijati. {u-. u kojem Toporov vidi kompleks *batr. „vaqati. baØura).smatra neubedqivim (BER 2:278 s. dok se izvo|ewe pomo}u prefiksa ka. zabadatiŒ (RJA).ili *bat-V-r. ~e-. i{~eturat se „otkotrqati seŒ id. up.) ?ko-~e-turati / ko-~e-terati impf. „iskotrqatiŒ. Up. œgurati.v. progawatiŒ (Petleva 1996:33). bez kona~nog re{ewa). turat (se) œgurati (se)Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika. osim na predlo`eni na~in. i Grickat 1955–1956:69. œkreveqiti seŒ. œpognutŒ. obarati. Oblik koturati Skok tuma~i dvojako: kao tvorevinu sa prefiksom ko-. dijal. kaØurvam. Fasmer I 135 s. metatiŒ. œstavqati. pla{iti. t i s k a t i ispred sebeŒ. pod uslovom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no.(V = vokal) (Toporov 1985:502). prevrtatiŒ (Moskov 1965:70). zbijatiŒ Unac (Jovi~i}) ?po-{u-turen adj. . uznemiravatiŒ prema ØuràØâ œgoniti. umirenŒ Unac (Jovi~i}) è turati impf. hitatiŒ. tiskati.v.OSNOVE: 41) ?TURATI 365 na-te-turati pf. kaØuràm). ko-2) ili kao denominal od imenice kotur (II 169 s. mogao bi se objasniti i kao fonetska varijanta osnovnog batrgati. Oblik baturati (Skok ga ne registruje).v.v. Moskov tako|e u koturati izdvaja prefiks ko. (ibid. œneo~ekivano ne{to na}iŒ Potkozarje (Dalmacija) ?~e-turat (se) impf. ili kao izvedenica sufiksom -ur. kota~). œusredsre|en. baØuriØâ(sà) „inatiti seŒ.) i{-~e-turat pf. trupkaju}i pri hoduŒ (RSA). le`i glagol turati (se) (Skok III 525. tako|e i rus. nesigurno. ku-. te-. Ispred osnove turati alterniraju prefiksi ba-.od batati „i}i s naporom. vu}i ne{to te{ko ili kabastoŒ (SRNG. œbacati. kotrqati. bu-ØuràØâ œgoniti. „dokotrqati (se)Œ: Do~eturali smo kacu do vrata ot ka~are id. œteturaju}i nai}i na nekoga ili ne{toŒ. œnositi. U BER-u se ovaj glagol smatra denominalom od kaØur „okretnicaŒ. kaØurà „ru{iti. ko-.

Oblik teturati Skok izvodi od turati. „t e t u r a t iŒ. (ibid. nagomilavawa prefiksa ko-. up. „povr{no raditiŒ. tiskatiŒ. kojekudaŒ: Mokri. ne komentari{e se varijantnost mak. (ibid. Nije jasno da li pridev po{uturen. turati (se)).)834. „i}i klate}i se. reduplikacijom prvog sloga prema tipu teto{iti (Skok III 525 s. U semanti~kom spektru navedenih oblika izdvajaju se slede}a zna~ewa: œgurati. gladni zatatulasmo pro Milogore pravo u jedan zbqeg id. nabatlatiŒ: Natatulak na roj ~ela u jednom pripe}ku id. odakle se razvijaju i zna~ewa „i}i nesigurno.) ?te-tulati impf.c.) o-ta-tulati pf. gladno. (ibid. „kotrqati. dolutatiŒ: Okle Tale dotatula zorom? — Jedva sam dotatulo pro ~elopeka Piva (Gagovi} 2004) za-ta-tulati pf. cit.366 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Glagol koturati (se) poti~e od psl.v.tretira kao lokalna fonetska promena (zatvarawe vokala o?). zanositi seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) do-ta-tulati pf. „u}i gegaju}i seŒ: Umorno. potvrde. klate}i seŒ. radukatiŒ. kuturam. „nai}i. Mo`da je ipak pre u pitawu asimilacija prema vokalu u osnove. mokro. „oti}i. (ibid. do}i klate}i se. „po}i trapavo. Oblici ~eturati i ko~eturati nisu registrovani kod Skoka. œpone{to pomalo raditi. *koturati (se). nasumice. odlutatiŒ id. koje se tuma~i kao glagolski intenziv obrazovan sufiksom -ur-a-ti od *kotiti II. crnogorskih i makedonskih govora (mak. v. Interesantan je areal oblika sa inicijalnim ku-: potvrde poti~u iz kajkavskih.) u-ta-tulati pf. prozebli. tj. ?TULATI ta-tulati impf. (ibid. „sa}i niz strmen. iz ~ega se mo`e zakqu~iti da se oblik sa ku.ispred osnove turati. U ovom posledwem kao da je do{lo do nizawa. op. tatulat œnespretno kora~ati. pripada ovoj porodici re~i. pa dokle }u ne znam Piva (Gagovi} 2004). tetulati se „teturati seŒ Uskoci (Stani}) 834 U ÅSSÀ l.) s-ta-tulati pf. jedva utatula u ku}u id. niz brdoŒ: Ako mora{ statulaj niz tu stranu id. ~ak i pod uslovom da je predlo`ena tvorbena podela ta~na. „dotrapati. . ~e. vaqatiŒ (svojstvena ishodi{nom glagolu). *kotul’ati (ÅSSÀ 11:209). gegati seŒ: Tatulam jo{.) na-ta-tulati pf.

posr}u}iŒ: [ta {atula{. mak. „povr{no raditiŒ.-h. lutatiŒ donekle mewa sliku o rasprostrawenosti ovog glagola na slovenskom terenu. -to adj. „i}i klate}i se. {atulati v. naro~ito sa ~e{kim i slova~kim podru~jem (Borys l. toulati se. Ispred osnove tulati alterniraju prefiksi ta-. pod uslovom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. v. Me|utim. jesi li opet pqan? Vasojevi}i (Stijovi} 1990) po-{a-tulati pf. i}i potiho. O oblicima tatulati. Zabele`en je i oblik pro{iren sufiksom -ac-: tulacati œlutati. 836 Ishodi{ni glagol tulati potvr|en je u pojedinim me|usobno udaqenim s.). . cit. œi}i s naporom. kretati se tamo-amoŒ: Ne {atulaj. govorima. tumarati. Orahovica u Slavoniji. 115). „uzdrmati se du{evnim patwama i smetwama (tj. Borys 1999:86–88.-h. pa je po{atulo. „po}i nesigurnim koracimaŒ id. {atulat „i}i teturaju}i se. kojekudaŒ: Sve ka`e da nije kadar nikuj. tuá. zabele`ene u Crnoj Gori. Machek 648 s. U semanti~kom spektru navedenih oblika realizuju se slede}a zna~ewa „i}i nesigurno. blesavŒ Piva (Gagovi} 2004) è tulati impf. potvrda iz Tetova tula se „skitati. vu}i seŒ Ston na Peqe{cu (RJA)835 · U osnovi navedenih prefigiranih oblika. lutatiŒ Tetovo (Stamatoski 1959:105). Borys 1982:18–19. tula se „skitati. primorju.OSNOVE: 41) ?TURATI 367 {a-tulati se impf. pro{iruju areal ovog leksi~kog relikta u okviru s. i}i besciqnoŒ Unac (Jovi~i}). 117836. terena sa zapadnoslovenskom teritorijom (op.) 835 Up. Bori{ ga je okarakterisao kao arhaizam koji povezuje zapadni deo srpsko-hrvatske teritorije sa zapadnoslovenskim jezicima. a po vazdugi dan batuqa po selu Piva (Gagovi} 2004) za-ba-tuqati pf. tulati se „kulati se. „koji je smeten. mak. da se ne ~uje. balamutiti (v. One ujedno svedo~e o povezanosti i drugih delova s. obrazuju}i istovremeno jo{ jednu ~akavsko-kajkavsko-crnogorsku izoglosu.cc. mutiti). klate}i seŒ. -ta. te-. „pomeriti pame}uŒ. {a-. {to svedo~i o wegovom reliktnom karakteru. gegaju}i se. skitati seŒ Velika.-h.v. dijalekatskog prostora. {a-. „cuwatiŒ Bribir u Hrv.v. poludeti)Œ: Ubilo ga sto jada. „tumarati. Bruckner 584 s. no idi ko i drugi qudi Piva (Gagovi} 2004). Nijedan od pomenutih oblika nije registrovan kod Skoka. le`i glagol tulati (za etimologiju v. Oblik tetulati najpre }e biti varijanta od teturati. ?TUQATI ?ba-tuqati impf. {atulas. te-. (ibid. Bjeleti} 2002:115. up. Potvrde istog glagola sa elementima ta-. i Vaillant 1946:28).

skotrqati seŒ CG (RSA)838 · U s. krugŒ. iskutuqati se „otkotrqati se. ali sa kontaminacionim korenskim vokalizmom. *kotiti II (ÅSSÀ 11:199). podmeta~ od kru`no savijene krpe za no{ewe tereta na glavi. denominal kutuqa~iti se „previjati se. „iza}i sa naporom.. 841 Skok (s. œ~a~kati. sln. oblik tretira kao glagolski intenziv. gde se ovaj psl. kutuqati (up. ÅSSÀ 11:209 s. jedva i}iŒ Potkozarje 837 Up. savijati se od muke. basrqati „id. *kotul’ati.od odgovaraju}ih osnovnih glagola: batati > batuqati. up.) ?ko-tuqati impf. „nai}i. Oblik sa inicijalnim ku-. „savijati u kotuqa~. „okrugli smotuqak. skupqati se u kotuqa~. u Pivi se javqaju i slede}i oblici: bavrqati „lutati. krug (od muke.od *kotiti II841.) na-ba-tuqati pf. kotati „kotrqati. obrazovan pomo}u sufiksa -ul’-a. vaqatiŒ < *kotiti (se) II (ÅSSÀ 11:205–207). œvu}i se. „kotrqati. U semanti~kom spektru navedenih oblika izdvajaju se zna~ewa „i}i nesigurnoŒ i „kotrqati. *kotati (se). obmanom.v. natrapatiŒ id. 838 Up. izmamiti. gde se samo ukazuje na vezu sa koØiØi „koØrqaØi. kuturati). kuØulàØi. zbog homonimije sa kotiti „donositi na svet mlade. kotati se „igraju}i provla~iti se ispod ruku drugih igra~a (u nekim narodnim kolima)Œ (RSA). potomstvoŒ < *kotiti se I (id. kotati840 > kotuqati (up. i}i kojekudaŒ. 840 Up. mogao bi se tretirati kao fonetska varijanta od kotuqati. nalutati.-h.Œ (nabasrqati „nabasati. kao izvedenica sufiksom -uq. jeziku nije potvr|en glagol *tuqati u odgovaraju}em zna~ewu. spara. svitakŒ (RSA). „i}i kojekuda i sa naporomŒ: More li kud batrqati prijateq Jevrem? Piva (Gagovi} 2004)842. koji bi mogao biti ishodi{te navedenih oblika839. (ibid. jeziku nije zastupqen glagol *kotiti „kotrqati. denominal kotuqa~iti se „savijati se. u krug. bola)Œ CG < kotuqa~ „kolut. sa te{ko}omŒ: .Œ < kutuqa~ „spara. bolova i sl. vaqatiŒ. ESUM 3:163 s. vaqatiŒ < psl. To govori u prilog druga~ijem tuma~ewu ovih oblika. vaqaØiŒ. vaqatiŒ. batrgatiŒ Lika. koje se smatra identi~nim iterativu *katati. svake godine na \ur|ev uranak izbatuqa na vr’ vra Buru~kovca id. œv. doku~itiŒ BiH (RSA).v. (ibid. bez komenØara Øvorbene sØrukØure).v.368 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI iz-ba-tuqati pf.. batr- . ?TRQATI ?ba-trqati impf. 842 Pored batrqati. 839 Iz semanti~kih razloga ovamo ne bi spadao glagol istuqati „do}i do nekog saznawa lukavstvom. nai}i slu~ajnoŒ). koturŒ CG (RSA)837 ?ku-tuqati impf. 204–205). svitakŒ CG (RSA). kotuqa~. kota~) konstatuje da u sh. pipkatiŒ (RSA).

„do}i nesigurnim koracima. œgegati se. de`mekasto dete. badrqati se „srditi se na malenkostiŒ (RSA). œbazatiŒ (RSA). onaj koji tromo. ne bandrqaj mi tuj Crna Reka (Markovi} 1986). „govoriti koje{ta. „onaj koji se pri hodu gega. Vlaji}-Popovi} izdvaja u ovom obliku prefiksalno ba. „gun|ati. sg. gatawe. Piva (Gagovi} 2004)844 u-ba-trqati pf. batrgatiŒ (RSA). zaneti se (ne~im)Œ (RSA) z-ba-trqati pf. baqezgaweŒ Timok (Dini} 1992)847 ?ko-trqati impf. batrqati (se) œid. osobito mu{kar~eŒ (v. ga|ati se (uskr{wim jajima)Œ (RSA). bantrqa 3. Skok s. „k o t r q a t iŒ. kretati se nesigurnim koracimaŒ Piva (Gagovi} 2004). 846 Up. sg. zabatrqati se œzabaviti se. povrqak „gojno. iz istog izvora bavrqak. œskakati. kota~). œbrbqatiŒ. œi}i na nogama i rukama. Up. jedva se uvu}iŒ Uskoci (Stani}). œbrbqatiŒ @upa. teturati seŒ. iskobeqati seŒ Lika (RSA. „v. lupetatiŒ Para}in. bandrqa 3. Skok smatra da je ovaj oblik obrazovan prema tr~kati (v. puzati (o maloj deci)Œ. „sa}i sa naporomŒ Piva (Gagovi} 2004) iz-ba-trqati pf. 847 Up. skrenuti s putaŒ BiH (RSA). nabasatiŒ (RSA). bantrqawe n. œnositi. k o t u r a t i (obi~no ne{to okruglo. „u}i s dosta muke. bauqatiŒ.Œ. sa te{ko}amaŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ba-trqati pf. kotr{kati dem. Za odnos q / w up. œdebequ{kast mu{kar~i}Œ845.OSNOVE: 41) ?TURATI 369 (Dalmacija). govorewe koje{ta. œza}i. brbqatiŒ: Boqe ti je da radi{. sg. iz istog izvora bantawe „buncawe. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. batrqat „ote`ano hodatiŒ. bandrqati „govoriti koje{ta. RJA) na-ba-trqati pf.(Vlaji}-Popovi} 2002:156). ba-n-drqati. debeqasto. baulati „kretati se pobau~ke. ne{to)Œ Draga~evo (RSA). „po}i kojekuda. „govorewe koje{ta. nabandrqati „slu~ajno nai}i. batrwat se œgubiti vreme lutaju}i i dangube}iŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). obrtawem. „k o t r q a t iŒ.v. oblo)Œ848. 848 Up. kotr{kati se „id. 845 Up. nabasati (na nekoga. nespretno ideŒ. 844 Up. œi}i s . i ko-teqa 3. œbilo kakav okruglast predmetŒ Uskoci (Stani}) ba-n-trqati impf. vaqati. œizvu}i se. œnai}i. da ne bandrqa{ — ]uti. dobatrgatiŒ (RSA). „govoriti koje{taŒ Timok (Dini} 1988). potiskivati gati „id. vrqati). œneokretna osobaŒ. ba-trwati œv. kotrqati (uskr{wa jaja). batuqati „i}i sa naporom. œslabo raditiŒ. 843 Up.Œ. „pokretati okretawem. œ`ivotariti samŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990)843 do-ba-trqati pf. i ba-drqati „i}i oprezno kao da se nogom bodeŒ. œbazatiŒ Gru`a (RSA)846. Potkozarje (Dalmacija) ba-trqak m. kojekudaŒ. Up. 2004). lupetatiŒ.. naga|aweŒ. vrqati / vrwati. tandrkatiŒ Uskoci (Stani}).

v. œkretati se. œpone{to slabo raditi. skondrqati se „strovaliti se. Piva (Gagovi} 2004). „(obi~no o kamewu) leteti niza stranu okre}u}i se i s vremena na vreme udaraju}i u zemquŒ Uskoci (Stani}). œkretati se nizbrdo. .Œ: Pokotiqali buquk |ece pa sad {akama u prsi! \e im je pamet? Uskoci (Stani}). œra|ati se. lupetatiŒ Uskoci (Stani}). odjekivati (glas. ra|ati mnogo deceŒ. daqe). kru`iti (o~ima)Œ. znoju)Œ. pej. radukatiŒ œpri~ati koje{ta. skotrqati se niz nasipŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. „id. vaqati (ne{to bacaju}i ili povla~e}i za sobom)Œ. blatuŒ. „do}i pri~aju}i koje{ta. ko-tiqati „~esto ra|ati decu. (ibid. nakotiqati. talasati seŒ. mno`iti se.). ra|ati se (o `ivotiwama)Œ. œizgovarati. ko-tiqati „premetati. vaqati seŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})850 ko-n-trqat „kotrqatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990)851 ?to-trqati impf. doga|ajima) nastavqati se.Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). dokotrqati seŒ (RSA). ko-n-drqat „vu}i za sobom. te ono. kota~. zakondrqat „po~eti kotrqati. razmno`avati seŒ id. *kotyl’ati (ÅSSÀ 11:214. fig. talasima. govoritiŒ. dokoturati (se)Œ. kotiti se „dolaziti na svet. „ispri~ati. odmicati (o prevoznim sredstvima na to~kovima)Œ. ali v. doga|ati seŒ (RSA). ra|ati (o nekim `enkama)Œ. 851 Up.370 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (obi~no o vodi ili vetru)Œ. prevrtati CG < psl. prevrtatiŒ Dvorska. dokondrqati se „v. nadiratiŒ. œ(o `ivotu. premetati se le`e}iŒ. œ(o ~oveku) prevrtati se. œ{iriti se. a ne soli Piva (Gagovi} 2004) is-to-trqati pf. pokotiqati pogrd. iskotiqati. Piva (RSA). izbrbqatiŒ id. s. dokondrqat (se) „dokotrqati (se). œizroditi mnogo dece. i}i. vaqati se. obrtatiŒ CG (RSA). sa velikom snagom. kotiqati se „kotrqati se.). œkretati se u masi. fig. proizvoditi (glasove. naro~ito s obzirom na mogu}e prvobitno jedinstvo *kotiti I „ra|atiŒ i *kotiti II „kotrqatiŒ (v. (ibid. re~i). pojavama. œslivati se u kapima. ~eprkati. kotrlati „vaqatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) kotrqati se „pokretati se okre}u}i se. po zemqiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). te}i. raznositi se. Moglo bi biti od kotiti „donositi na svet. ne~im) kolutati. iskotiwati pogrd. smatra se etimolo{ki istim sa *kotul’ati). kotrlati se „kretati se obr}u}i se. curiti (o suzama. mladihŒ. skondrqat se „skotrqati seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Potkozarje (Dalmacija) do-to-trqati pf. œra|ati (o `eni)Œ849 Kragujevac. Skok nema. pogrd. œk o t r q a t i. pej. obrtati seŒ. „oburvavati kamewe niza stranuŒ Uskoci (Stani}). kondrqat „wihati kolevku nogomŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). zvuk)Œ. œkretati se u valovima. spu{tati seŒ.) naporomŒ Timok (Dini} 1988). 850 Iz istog izvora tako|e skotrlati (se) „izvaqati (se) u pra{ini. 849 Up. „id. lupetaju}iŒ: Oni toroglav dototrqa sa pazara i pri~a te ovo. œ(ne{to.

Od sekundarnih zna~ewa glagola trqati (koja bi za nas bila donekle relevantna). (ibid.) è trqati impf. kako bilo raditiŒ.v. {e-n-drqe. luwati. to-. {otrqak. œi}i tamo-amoŒ. grubo opresti. male. {uqati seŒ (l. bavrqak. „neuredan. (ibid. {andrqatiŒ Uskoci (Stani}). „trtiŒ. pritiskivati. {otrqan m. isplestiŒ. pokositi)Œ id. (ibid. ostale deverbale ovog tipa: toveqak.) i-{o-trqati pf. Skok III 513 s. {otrqaqka. ko-. kako biloŒ. (ibid.)853 {o-trqav / {otrqav adj. „oplesti ili izatkati kako bilo. „ona koja ne{to radi traqavo. fig. iskopati. Ispred osnove trqati alterniraju prefiksi ba-. {otrqavo / {otrqavo adv. œkako bilo uraditi ne{to (poorati. pod uslovom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. œ`enska osoba koja pri~a koje{taŒ id. {e-drqe. trqati œpritiskuju}i povla~iti tamo-amoŒ. koji Skok tuma~i kao denominal od trlo „stupaŒ. „onaj koji mnogo pri~aŒ Piva (Gagovi} 2004).B. {e-drwa „niska drvena naprava za vu~u kamena i sl. 854 Up. niske saoni. „zaplitati nogama. œolako. œskitati se. {e-n-drqati „v. trti)854. „malo debeqasto deteŒ œne{to lo{e ura|enoŒ Uskoci (Stani})852 ?{o-trqati impf. „nemarno. {otrqajka. kakva gruba i te{ka alatkaŒ id. batrqak. œmu~iti. {a-n-drqati „vu}i. œslabo. tumaratiŒ. nebri`qivo. œsva{ta napri~atiŒ Potkozarje (Dalmacija) o-to-trqati pf. neurednoŒ. „neuredno. „onaj koji ne{to radi nemarno. 852 Up. vrlo neurednoŒ Uskoci (Stani}) to-trqan m.). {eprtqastŒ. idu mu usta ko totrqajka „mnogo govoritiŒ Radimci (Tomi} 1989) totrqak m. povrqak. „neka vrsta vodeniceŒ(?). samo u izrazima: klepe}e ko totrqajka. biti nesiguran na nogamaŒ Lika (usmeno M. aqkavo uraditiŒ id. nemarno plestiŒ.). slaboŒ. le`i glagol trqati. œpri~ati koje{taŒ id. kako bilo ne{to raditiŒ Uskoci (Stani}). nemaran. (ibid. bitiŒ Uskoci (Stani}) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika. nemarno.OSNOVE: 41) ?TURATI 371 na-to-trqati pf. „neuredno.) o-{o-trqati pf. slavizam u vezi sa trti — a sa tiri „vu}i se. Skok pomiwe samo „i}i ne gledaju}i kudaŒ (up. œneuredno. totrqajka f. {otrqak. œgovoriti ne paze}i {toŒ Po`ega (RJA). prevla~itiŒ. nemarno.). œkrunitiŒ. . i rum. nemarno. 853 Up.c. {otrqa~a f. fig. tu}i. {o-..

izbija crve ispod koreŒ Lika (RJA). lupetatiŒ : trqati „govoriti ne paze}i {toŒ mogli bi poslu`iti slede}i oblici: to-trkati „kucati (o `uni)Œ (RJA). 117). galama. vr{qawe. takati se).(Moskov 1965:70. kota~). tuma~i kao onomatopeju) i to-trla „ptica..v. kota~)855. fig.372 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U obliku batrqati teoretski bi se mogao izdvojiti prefiks ba-. Me|utim. Skok je nedosledan u tuma~ewu ovog glagola. nered. i ~e-trkati „glagol kojim se opona{a glasawe jarebiceŒ (Skok I 318. III 435 s.. ~e{. 856 Kao tvorbene paralele paru glagola to-trqati „pri~ati koje{ta. Citira se Skokovo obja{wewe i zamera mu se {to nije uputio na blizak oblik kotuqati.v. {to t r l i u drvetu. ali se sam sufiks ne komentari{e. te{ko}a. Na dva mesta izdvaja u wemu prefiks ko. a na drugom kao rezultat ukr{tawa kotati se i takati se (s. Na jednom mestu on je obja{wen kao tvorevina sa retkim prefiksom ko. {o. U oblicima totrqati.v. „po855 Ista nedoslednost zapa`a se i u tuma~ewu glagola kotakati se „vaqati seŒ. kucatiŒ @umberak (RJA). „izbijati crve ispod koreŒ). 116.v. hvatati.(v. œbriga. Bjeleti} 2002:114. Schutz 1965:323). Toporov zastupa stanovi{te da su glagoli batrqati. sln. ne treba odbaciti ni mogu}nost onomatopejskog porekla (Bjeleti} 2002:116). batrwati svojevrsne varijante standardnijeg batrgati (se) i vidi u wima odraz psl. U semanti~kom spektru navedenih oblika izdvajaju se slede}a osnovna zna~ewa: „i}i nesigurno.(s. jurwava. rekonstruisan na osnovu s. klate}i seŒ (batrqati).(Skok II 116 s. vreva.v. takati se). Budu}i da se radi o glagolu koji ozna~ava govorewe. . {otrqati izdvajaju se prefiksi to-. muka. to-trk „`ena pri~alicaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). Skok smatra da je glagol batrqati nastao onomatopeizacijom denominala batati (< bat) (Skok I 12–121 s. trliti „trti lan i kudequŒ. vikaŒ. loviti gaŒ. œ`urno raditiŒ. u RJA se navode samo potvrde ovog glagola sa slede}im zna~ewima: trliti „paziti na koji predmet u igri (klisa). da bi ga na tre}em protuma~io kao izvedenicu od kotati. U obliku kotrqati izdvaja se prefiks ko. œbudalasta i neodgovorna osobaŒ Ro`aje (Had`i}) : trkati „tu}i. œsedetiŒ.-h. nastalu umetawem sonantnog r u vezi sa q (prema vrqati) (II 169 s. tuma~i se kao sufiksalni glagolski intenziv od *kotiti II. „govoriti koje{ta. nevoqaŒ. lupetatiŒ (bantrqati. totrqati je moglo nastati i disimilacijom od totrtqati (v. oblik *kotãrl’ati. Psl. Sli~no i Grickat 1955–1956:70. hitati. po~eti udarati kqunomŒ (RSA). gungula. ko-2. za-to-trkati „po~eti totrkati. potvrda. kompleksa *bat-r. Iako je u definiciji imenice obja{weno zna~ewe glagola trliti (tj. `uriti seŒ. mete`.v. dok usko~ko trliti zna~i: „i}i. (-)tV-). up. i trla „gu`va. dodat na osnovu trqati. Decidirano se opovrgava [icovo tuma~ewe (ÅSSÀ 11:213). {otrqati)856. neda}a. bat). i sl~. up.(Toporov 1985:502). totrqati.

ali se inicijalno ko-. koteqati. „kotrqati. batuqati. zbacivaweŒ (tehni~ki termin za ozna~avawe poro|aja `ivotiwe)857 (v. tulati. kao fonetska preina~ewa osnove). po~elo do`ivqavati kao pomenuti prefiks. prema leksemama koje sadr`e ekspresivni prefiks ko-. naime. navaqati „nara|ati mnogo deceŒ (RSA). batati > bat-ur-ati. budu}i da ovi oblici funkcioni{u i kao samostalni. totrqati : {otrqati. Prvo. padawe. oni se mogu tretirati kao tvorevine nastale dodavawem ekspresivnih prefiksa na samostalne osnove. Toporov 1985:502. kotrqati.OSNOVE: 41) ?TURATI 373 vr{no. Ovome u prilog ide i ~iwenica da se mnogi od pomenutih oblika semanti~ki defini{u upravo glagolom batrgati. npr. gore). oni mogu biti obja{weni kao varijante jednog ishodi{nog oblika (tj. potomstvo (o `ivotiwama)Œ i *kotiti II „kotrqati. npr. Prezentirani materijal pru`a osnove za jo{ jednu pretpostavku. totrqati. {otrqati). ÅSSÀ 11: 204–205 s. trqati. bat-uq-ati itd. kotiqati. kotati > kot-ur-ati.v. Specifi~nost materijala izlo`enog u ovom poglavqu ogleda se u tome {to svi navedeni oblici imaju po dva (ili ~ak tri) podjednako verovatna tuma~ewa. v. npr. U tom slu~aju radilo bi se tako|e o ekspresivno prefigiranim oblicima. tatulati (tetulati) : {atulati. batrgati : katrgati (kotrgati). da je u nekim oblicima (koji ina~e ne sadr`e ekspresivni prefiks) do{lo do dekompozicije pod uticajem svesti o postojawu ovde razmatranog tvorbenog modela. „izvoditi pokret nani`e. u slu~aju trgati. koturati > kotulati. Up. Mogu}e je. koturati (kuturati) : ~eturati. oni se mogu tretirati kao sufiksalne izvedenice od odgovaraju}ih glagola: npr. To se mo`e ilustrovati na primeru oblika koturati .859. U prilog ovakvom tuma~ewu govore potvrde sa razli~itim prefiksima ispred iste osnove. gore.. turati. batrqati858. {to je dovelo do perintegracije ko-turati (ovome je doUp. neuredno raditiŒ (batrqati. *kotiti se I). kot-ul-ati itd. Drugo. vaqatiŒ tj. Etimolo{ki se on deli na kot-ur-ati (v. Tre}e. 859 Za mnoge od analiziranih oblika u literaturi je ponu|eno upravo ovakvo obja{wewe. batrgati > baturati. U tom slu~aju oni ne bi predstavqali predmet na{eg interesovawa. Oblik kotrqati u pejorativnom zna~ewu „ra|ati (o `eni)Œ reflektuje mogu}e iskonsko jedinstvo *kotiti I „donositi na svet mlade. vaqatiŒ (kotrqati). 857 858 . kotuqati.

totrqati. oblik usteqam 1. uvijati seŒ Zorunovac (RSA). Zatim je do{lo do uobi~ajene alternacije. zaplitatiŒ: ^esto usteqa rabotu.bio izba~en. ali se u oblicima sa prefiksom u(z). Ovakvim postupkom mogli su biti obrazovani mnogi od pomenutih oblika. npr. pa se umesto „prefiksaŒ ko. tatulati. {otrqati. pa je nastao oblik ko-~e-turati). sg. uskoteqam „zamrsitiŒ: Sve mi se kosa uskoteqala Leskovac (Mitrovi}). pa je do{lo do perintegracije u(z)-ko-teqam. koteqati se „izvijati telom.pred „osnovomŒ -turati pojavio prefiks ~e-.374 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI prinela i ~iwenica da glagol turati realno postoji).od kotati (Skok nema). ~ime je dobijen oblik usteqam. {atulati. izvedenici sufiksom -eq. npr. „mrsiti. Ovde se verovatno radi o glagolu koteqati „prevrtati.. da bi u jednom trenutku „prefiksŒ ko. preturatiŒ. 860 . zamrsitiŒ: Svu sam si kosu ukoteqala.osnove po~elo do`ivqavati kao ekspresivni prefiks ko-. tak’v je on ~ovek pored ukoteqam „umrsiti.inicijalno ko. i tako je dobijen oblik ~eturati u istom zna~ewu (kasnije je do{lo do nagomilavawa prefiksa.860 Jedino na ovaj na~in mo`e biti obja{wen.

ZAKQU^AK .

.

Pri tome. `eleli smo da prika`emo wihovo funkcionisawe u okviru srpsko-hrvatskog jezika. i konstataciju Varbotove: „Funkcije prefiksa ko. me|utim. Iako mo`da jo{ uvek ne znamo pravu prirodu ovih elemenata861..i *pa. neosporno je da oni postoje i funkcioni{u. ~o-. wihovom poreklu i starini. u nizu slu~ajeva otkrivawe i uvo|ewe u nau~nu upotrebu ~iwenica ove vrste odre|uje etimolo{ko re{ewe ili uop{te dozvoqava da se proces etimologizacije svede na elementarnu tvorbenu analizuŒ (Petleva 1994:60–61). up. Ovaj rad. On se izdvaja u mnogim deverbalnim i denominalnim obrazovawima.Œ (Varbot 1971:68–69). prevashodno imenskih prefiksa. ~u. s obzirom na podudarnosti me|u slovenskim jezicima i na indoiranske paralele./ ka. i nije pisan sa ciqem da odgovori na pomenuta krucijalna pitawa. Razli~iti. ostavqaju}i po strani *(j)a. dok je wihovo dovo|ewe u vezu sa predlogom *kã(n) (‹ lat. pa ~ak i suprotni stavovi iskazani su o samom postojawu ekspresivnih prefiksa.ZAKQU^AK Ve} je re~eno da u nauci ne postoji jedinstveno mi{qewe o pojavi koja je predmet na{eg rada. koji u nizu slu~ajeva stupaju u odnose svojevrsne alternacije sa ~e-. naro~ito lekseme sa arhai~nim prefiksima ko-. 861 Izme|u ostalog. Wihov zna~aj u etimolo{kim istra`ivawima mo`da je najboqe formulisala Petqova: „Neobi~no je va`no pri etimologizaciji uzimati u obzir retka lingvisti~ka fakta i pojave.u slovenskim jezicima jo{ nisu ustanovqene. Polaze}i sa stanovi{ta da su ekspresivni prefiksi realne jedinice jezika. ~a-. I) Ekspresivni prefiksi u dijahronoj perspektivi Kad je re~ o genezi ekspresivnih preverba. ku-.i dr. .kod kojih se po svoj prilici radi o posebnoj sekundarnoj upotrebi œnormalnihŒ.i *kakoji ponajpre mogu polagati pravo na znatnu starinu. na prvom mestu treba se ponovo osvrnuti na problem porekla *ko.. ka-. U gore izlo`enoj dilemi oko wihovog predlo{kog ili zameni~kog porekla ~ini se da ja~i argumenti govore u prilog ove druge mogu}nosti. U zakqu~nom delu rada sumira}emo zapa`awa do kojih smo do{li analizom izlo`enog materijala.

ku œgde?Œ.i od *~â-863 itd. neodre|eno-upitne zamenice je ta {to se wime otvara mogu}nost wihovog etimolo{kog objediwavawa sa preverbima na ~-. i i k.œkoji se grozno nadimaŒ. 348. a izdvajawe *naditi kao osnovnog glagola – semanti~ki problemati~no. hermafrodit.u *ko-delâ stoji u nekoj vezi sa *kon.œkakvo bo`anstvo?Œ). stind. up. glavaŒ). dosl. kad-arya. kao npr. kn. ~-mouliti (ÅSSÀ 4:146).-h.-h. Truba~ovqeva argumentacija u korist preverbalnog *kã-. koji se u tom slu~aju daju svesti na varijante zameni~ke osnove *kue. zlonameranŒ. primera je smela (npr. dijal.). ne nudi se obja{wewe za gubitak nazala u *ko-.. Osim toga. odatle du`ewem *~i-. ÅSSÀ 12:48–50). s. kim-devata. mlavest.œlo{ kraqŒ. [to se ti~e kudeqe.œlo{eg mirisaŒ. logi~no bi bilo pretpostaviti da ko.(up. slov.-h. tako i na semanti~kom planu862. kim-rajan.> *~e. *ko. odatle du`ewem *~a-. i *kui. ga. ku-nairi{ œbludnicaŒ. kim-purusa. moglo bi se po862 U nedostatku boqih primera od *kãnaditi (v. u ~e{. koje svakako nije prefiks.œnegostoqubivŒ.) problemati~no kako na formalnom.u *konopja. .u ka-puya. ali ~e{}e u pejorativnoj funkciji: npr. *s iza r. Postojawe ovih dveju varijanata ~ini pojedine oblike dvosmislenim u pogledu formalne rekonstrukcije (npr. rus. kV-) i *kodelâ (v.378 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI cum-. kao u Knin < Tnin). *kã-de > gde) u ku-manas. ka(t).œkoji se polako kre}e (carati). Druga prednost izvo|ewa k-preverba iz osnove ie./ kuu. ~e. 359).itd. ka-mêrêda.i od *~e. koji se skita unaokoloŒ itd. tako|e i ku.mo`e biti i od *~a. ~esa itd.pored *kon-?).œplestiŒ te{ko da ima osnova.œlo{a kolaŒ. *ka-.œvrh.œnikakav ~ovek. mlavest. ~ega.œneraspolo`en. kat-pay a ./ kui. Kako za ove preverbe ne dolazi u obzir obja{wewe dekompozicijom iz preverbalnih formi poput *xoditi mesto **soditi prema *vã-xoditi. got. Sa druge strane. ~a.mo`e reflektovati tn-. ~eso. zameni~ka hipoteza se mo`e pozvati na analognu upotrebu raznih osnova ie. ku-cara.(u *~â-to itd.œlo{e ise~enŒ.).œglava demonskih bi}aŒ (prema stind. a uostalom Truba~ovqeva pretpostavka glagola *del. a jo{ mawe pozajmicom iz iranskog ili germanskog.i od *~â-. *kon.stoji na vrlo slabim nogama Rekonstrukcija *kãnaditi samo na osnovu s. majmunŒ.u indoiranskom. 863 Prakti~no je *~â. Poreklo preverba na x. kad-ratha. stsl.sa palatalizovanim varijantama na {problemati~no je u meri u kojoj je to uop{te svako praslovensko *xu inicijalnoj poziciji. stind. u. s.). gde se ne mo`e svesti na ie.zajam~eno samo u slu~ajevima gde je slabi poluglas ispao bez ozvu~ewa. kim-dita. ve} koren (pie. daqe kim œ{ta?Œ kao prefiks u upitnoj (npr. œlo{a `enaŒ (EWAIa I 285.> *~â. upitne i neodre|ene zamenice *kuo.(up. murdhan.

ne treba iskqu~iti varijantu da su ma-.u *ma-klenã zaista navodi na pretpostavku da se tu u prvom delu krije ie. bo. vrednosnu karakteri864 Tre}i tip tvorbenog zna~ewa — l o k a l i z a c i j a u vremenu i prostoru (v. Bezvu~na guturalna aspirata bila je u praindoevropskom veoma redak glas mawe-vi{e ograni~en na onomatopeje poput *k(h)akh. fonetski problem koji predstavqa s. mo. *xaxati. Iako se. 1982:23–24).(i *~-) preverbima uz fonetsku modifikaciju putem predmetawa s-mobile a zatim metateze *sk.Œ ustanovqava se da je normalni refleks toga glasa u praslovenskom bilo.pored *pa. id. radi o genetski razli~itim elementima. mo. npers. .-h. no u najmawu ruku i preko jedne normalne re~i *soxa œgranaŒ ‹ stind. N e g a c i j a predstavqa negirawe semantike korena. mahuna. 1) Neki autori smatraju da su ekspresivni prefiksi vrlo arhai~na. [arifullin 1979:113–115. Up. *xoxotati (se) œsmejati seŒ. kacazw. nije karakteristi~an za prefikse koji su predmet na{eg istra`ivawa. jerm. lice konjunktiva odgovaraju}ih glagola (Abaev III 274).najjednostavnije se daju objasniti kao plod ekspresivne onomatopeizacije bezvu~nih. x. mh. a donekle i za *la-. jer je pie. No s obzirom na ekspresivnu prirodu ovih preverba. Poreklo od osnove pokazne zamenice ~ini se verovatnim za *to/ *ta-. psl. U pogledu starine tog sistema u nauci su iznete razli~ite pretpostavke. Alternirawe sa *ne. jo{ indoevropska pojava (v. mohuna pored mehuna < psl.œka{qatiŒ u stind.nastale u procesu onomatopeizacije.> *ks-. gr. alb. ili putem prelaza *k. [arifullin 1979:117–118). prohibitivna negacija. dakle. kao i u iranskom. Ve} s obzirom na varirawe zvu~nosti u slu~ajevima kao *balamotiti / palamuditi. *meH1 > ie. *me > gr. ma. po wemu.u funkciji ekspresivizacije.u *ol-ni > lani (ÅSSÀ 14:11)..i *pa. sakha-. {ac œid.i *ga. ma-gusa œbesposli~arŒ. ma-Öura œ}utqivacŒ. zvu~ne varijante *ba.nazalizovane varijante od ba-. koje Truba~ov svodi na deikti~ko *ol. gde je drugi ~lan 3.pored *ka. kakhati. toh. mi. no u tom slu~aju prednost bi vaqalo dati re|oj varijanti meklen. indoir. ispoqavali dva tipa tvorbenog zna~ewa: negaciju i afirmaciju864. U osetskom jeziku prohibitivno ma dolazi i kao prvi deo slo`enica: ma-tårså œneboj{aŒ. ekspresivni prefiksi ipak ~ine donekle jedinstven sistem. *mexuna (ÅSSÀ 18:152–153). Na indoevropskoj ravni prefiksi su.> *kh.ZAKQU^AK 379 mi{qati na zajedni~ko krajwe poreklo sa *k. koji se mo`e posmatrati kao celina.

/ *{i. To se. lo{a `enaŒ : stind. *kã-. kojiŒ. veli~awe nekih semanti~kih komponenata u zna~ewskoj strukturi re~i.) ([arifullin 1979:115–116). O starini pojave posredno mo`e svedo~iti postojawe prefiksa ku..„lo{a kolaŒ. isticawe semantike korena. kad-arya. Toporova).867 2) Umereniji su i brojniji oni autori koji za ekspresivne prefikse pretpostavqaju praslovensku starinu. 865 . odnosi na one tvorevine koje imaju Negacija je ~esto kori{}ena pri suprotstavqawu sakralnog i svetovnog u drevnim ie.„ko. *ko-.„lo{a `enaŒ. Taj model poredi se sa prefiksima *ka-. negativna ocena. stra{nih predmeta i pojava)865.. pre svega.u imenskoj kompoziciji moglo bi se re}i da izra`ava gradaciju osnovnog zna~ewa bilo u pozitivnom. id. I 359. Jo{ indoevropsku pejorativnu funkciju *kuu. hiperbolizacija itd.866 Truba~ov smatra da je tvorbeni model ’upitna zamenica k + glagolsko-imenska osnova’ genetski indoiranski..„kretati se (u krug)Œ < ie. kat-paya. ku-vakra. Tako je. gore).v. npr. Za ku. praslovenska. *kuel-).. ku-stri. *~a.u skrivenom vidu egzistiraju u sastavu pojedina~nih slovenskih obrazovawa i mogu se izdvojiti samo pomo}u etimolo{ke analizeŒ (Kurkina 1981:331). npr./ *~e-. tekstovima (o kodirawu semanti~kih opozicija u semioti~kim sistemima pragmati~kog karaktera (religija.„koji se polako kre}e. nazivawe neprijatnih. Wihov stav formulisala je Kurkina: „U registar morfolo{kih sredstava p r a s l o v e n s k o g j e z i k a ‰prored M. Arhai~ni prefiksi *ka/ *ko-.380 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI stiku re~i. Ivanova i V. ./ ku.. Vs. 867 Uop{te o prefiksima u indoevropskom jeziku v. ku-mati. „u kojoj (velikoj) meri dragŒ. kad-ratha.B. Gamkrelidze/Ivanov I 355–358. ka-puya.„negostoprimqivŒ (EWAi I 285 s.od iste pronominalne osnove v.pretpostavqao je Schulze 1895:243–244. ku-rupya. Postoji negacija u op{tem smislu (logi~ko negirawe datog obele`ja) i ekspresivna negacija (omalova`avawe. ku-nairi{ „kurva.(koji je tako|e nosilac negativnog ekspresivnog zna~ewa) u indoiranskom (v. *{a.„koji se grozno nadimaŒ. 866 Za indoiransko ka. ne tako dobro > lo{e srebro (rupya-)Œ > „kalajŒ. tako|e prete`no sa imenskim osnovama. ka.zna~ilo „kako drag (frya-)Œ. radove V. {uwa unaokoloŒ (car. N.(kato) u takvoj funkciji: . kritikuje ga Schmidt 1987:358–361.Š ulaze prefiksalni elementi koji su nekada vr{ili ~isto ekspresivne funkcije. ali i ku-cara. „Kao kimo i kuo. „ko(ji) godŒ). dok bi stiran. koji imaju sli~no poreklo i produktivnost u slovenskim jezicima (Truba~ev 1980:5). li~no ime *Ka-frya. bilo u negativnom smeru. Neosporno je da su mnoga obrazovawa analizirana u radu — stara. javqa se i ka./ *{e. mitologija) v. prezir.„ne ba{ pravo.„koji lo{e miri{eŒ. tj.„malo zakrivqenŒ.„lo{e rasu|ivaweŒ. kao prefiksi sa pejorativnim zna~ewem. Postoji afirmacija u op{tem smislu (afirmacija logi~kog prisustva datog obele`ja) i ekspresivna afirmacija (pozitivna ocena. 364–368. mlavest. umetnost. stind. A f i r m a c i j a je utvr|ivawe.

ma. Autorka ka`e: „Ako wihovo sme{tawe u psl. nastalih kasnije. kaluøacâ). i mi{qewa da ekspresivni prefiksi nemaju veliku starinu./ mo-. Me|utim. ~e-. nismo se bavili istra`ivawima koja bi nam omogu}ila da procenimo fakti~ku starinu razmatranog tvorbenog modela. npr. nakuvesicca). Dati prefiksi unose u semantiku element negativnog odnosa govornika prema pojavama stvarnosti. Tuma~e}i nazive za ozna~avawe sitnih zglobova: *pozvonã. propra}ene napomenom da je wihova starina problemati~na. Tvorbeni model ’ekspresivni prefiks + osnova’ nesumwivo je arhai~an868. kona~no. . u periodu samostalnog razvitka srpsko-hrvatskog (i drugih slovenskih) jezika. obrazovanih prema istom arhai~nom tvorbenom modelu. ÅSBM 7:218 s. so-. u svakom slu~aju. autori se opredequju za mawe rigorozne tvrdwe. Tako se. U dijalektima slovena~kog jezika zapa`a se izvesna a k t i v i z a c i j a (prored M. *pozvonãkã i *kozvonã. Me|utim.i ko-. Merkulova ih dovodi u vezu sa *zveno i u wihovoj strukturi izdvaja arhai~ne prefikse po. o-. praslovenski..v.ZAKQU^AK 381 ekvivalente u drugim slovenskim jezicima. pa-.v. u beloruskom etimolo{kom re~niku konstatuje: „Po{to se danas tako popularna ideja o velikoj arhai~nosti sli~nih prefiksa pouzdano ne potvr|uje. I mnoge lekseme. Takvi oblici nisu arhai~ni. *kozvonãkã. postojawe slovenskih ekvivalenata mo`e biti posledica i paralelnog funkcionisawa datog tvorbenog modela u pojedina~nim jezicima (up. Kako je ponekad nemogu}e precizno odrediti starinu analiziranog oblika. postoji veliki broj mla|ih oblika. jedno je nesumwivo: u pitawu su dve vrlo arhai~ne re~i u pogledu oblika i zna~ewaŒ (Merkulova 1971:83). Ovu pojavu u slovena~kom jeziku opisala je Kurkina: „Zna~ajan deo zapadno-ju`noslovenskog leksikona ~ine obrazovawa sa ekspresivnim prefiksima a-. Ovde podse}amo i na ~iwenicu da su mnoge psl./ ko-. ovde koegzistiraju oblici sa prefiksima i bez prefiksa. fakti~ki nema razloga da se ova re~ smatra praslovenskomŒ (ÅSBM 4:202 s. ka. 3) Postoje. epohu i mo`e izazvati protivqewe. obrazovane prema datom modelu. {e. sko-. lekseme. Ekspresivnim sredstvima izra`avawa pripadaju jo{ neki prefiksi: a-.B. la-. Smatramo da je on. rekonstruisane u ÅSSÀ.i sl. Ovde treba praviti razliku izme|u starine modela i starine pojedina~nih obrazovawa. u praslovenskoj epohi — tako|e su arhai~ne.) ovih arhai~nih tvorbenih sredstava: ovde se {ire i slobodnije nego u drugim slovenskim jezicima prefiksi spajaju sa glagolskim i imenskim osnovama. ali oni su po pravilu karakteri868 S obzirom na usmerewe na{eg rada.

382 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sti~ni za pojedina~ne slu~ajeveŒ (Kurkina 1992:186). *pârk-. osnove: *vi-. stu-. tu-. tV. name}e se jo{ jedna zanimqiva tema — t i p o v i o s n o v a koje podle`u ekspresivnoj prefiksaciji. pojedina~ni ekspresivni prefiksi. *vâreti „gurati.(la-. {ko-). Na razmatranom korpusu uo~eni su slede}i tipovi ekspresivnih prefiksa869./ *pyr-. *mâreti. Na{ materijal pokazuje da je krug takvih osnova znatno {iri. *bârk-. {V. lo-).itd. v) me|usobnih odnosa elemenata. Iako su analizirani prefiksi po poreklu razli~iti. Sve iznete tvrdwe u podjednakoj meri odnose se i na srpsko-hrvatski jezik. Uo~eno je. ta-. te-). *per. ~o-.({e-. trpatiŒ) ispoqavaju {iroku s p o j i v o s t sa svim mogu}im ekspresivnim elementima (Kurkina 1981:331). Ovakva tipologija predlo`ena je iz prakti~nih razloga i primewiva je samo na sinhronoj ravni. Nama se. oni na sinhronom planu ~ine jedinstven sistem jedinica. Sude}i prema analiziranom materijalu. ~e-.(sko-.(sto-. na prvi pogled. u srpsko-hrvatskom je aktivizacija razmatranog arhai~nog tvorbenog modela mo`da ~ak i izrazitija nego u slovena~kom. Analizirawe svakog sistema podrazumeva utvr|ivawe: a) elemenata sistema. ko-. ~V. .(to-. Za slovensku etimologiju bilo bi zna~ajno prou~iti sudbinu ovog modela i u ostalim slovenskim jezicima. {to-). {i-). pa. ku-). bo-). potrebno bi bilo sprovesti posebno istra`ivawe. bV. b) osobina datih elemenata. Da bi se utvrdili razlozi zbog kojih su pojedine osnove izrazito „otvoreneŒ ka ekspresivnim prefiksima. stV. skV. kipetiŒ. ~ini da sve pomenute osnove spaja jedna zajedni~ka karakteristika — razvijen semanti~ki potencijal. *mot. Ekspresivnom prefigirawu podlo`ne su i slede}e psl. psl.(pa-). sa svojim konkretnim realizacijama: kV(k-. ~a-). naime. lV. 869 Tipovi prefiksa odre|eni su prema nose}em suglasniku prefiksa.(ba-. {o-. {a-. ka-. dok se simbolom V ozna~ava vokal prefiksa. II) Ekspresivni prefiksi na sinhronoj ravni 1) Ekspresivni prefiksi kao sistem Jedan od osnovnih ciqeva ovog rada bio je da se uspostavi i prou~i sistem u okviru kojeg egzistiraju i funkcioni{u ekspresivni prefiksi.(~-. a) Pod elementima sistema ovde se podrazumevaju konkretni. {u-. *vâreti „vreti. Paralelno sa prefiksima. da neke osnove (npr.

Reduplikacija korena onomatopejskih glagola u ruskim govorima sre}e se ~e{}e nego pro{irivawe korena likvidom. sV. Azarh 1974:124–125)870. ~a-brcnuti > ~a-la-brcnuti (up. a-.lo -vrtan .{a -mutiti > o-{a-la-mutiti. b) Jedna od uo~enih osobina razmatranih prefiksa jeste wihovo „uslo`wavaweŒ.).(ma-). pro{irivawe slogom koji sadr`i likvidu. U nizu slu~ajeva ekspresivni prefiks pro{iruje se (tj. Ne{to su re|i slu~ajevi u kojima se prefiks pro{iruje slogom koji sadr`i suglasnik r: ko-be~iti se > ko-ro-be~iti se. {o-lo-. ke-be~iti se > ke-re-be~iti se. la-vrdati).{o . la-brcnuti).(so-).c. go-). {a . gV. o. u ju`noruskim govorima poznato je i ØaØakaeØ i ØarakaeØ (o koko{ci). Pro{irivawe korena likvidom r zapa`eno je i u ju`no. iza datog ekspresivnog prefiksa: {e-le-.ZAKQU^AK 383 Pored ovih osnovnih i „produktivnihŒ. 870 „O sinonimnosti reduplikacije i pro{irivawa korena likvidom svedo~i upotreba leksema sa udvojenim ili likvidom pro{irenim korenom u istom ili susednim govorima: npr. mV. {a-la-. `abe kvakaäØ i kvarkaäØ. Istu pojavu zapa`amo i u oblasti onomatopejske leksike. ~e-brcnuti > ~e-le-brcnuti itd. ili u kombinaciji sa nekim drugim ekspresivnim prefiksom. U tom slu~aju oni uvek zauzimaju drugu poziciju. tj. Navedeni primeri pokazuju da se elementi sa likvidom javqaju ili kao samostalni prefiksi. {a-vrdati > {a-la-vrdati (up. kow gogo~eØ i gorgo~eØ.lo -baznuti ( {a .i u severnoruskim govorima.(ga-. Pro{irivawe ekspresivnog prefiksa slogom koji sadr`i likvidu o~igledno se vr{i u ciqu dodatne ekspresivizacije datog oblika. la-prdati). {u -vrtan > {u . [o-vrwa > {o-lo-vrwati. . krava mukaeØ i murkaeØ. slogom sa likvidom koji istupa kao samostalan prefiks: {a-la-vrwati : la -vrwati . Pro{irivawe korena likvidom l u savremenim govorima sre}e se re|e: ovca bàkaeØ i blàkaeØ.lo -vrqati . Ali u staroruskom ova je pojava bila mnogo ~e{}aŒ (l. zabele`eni su i tipovi koji se javqaju znatno re|e: xV. ko-pe{iti se > ko-ro-pe{iti se. U nekim slu~ajevima posvedo~eni su paralelni oblici sa uslo`wenim prefiksom i drugim delom uslo`wenog prefiksa. }a-prdati > }a-la-prdati (up. tj. ko-pe~iti se > ko-ro-pe~iti se. ja-. ras-ta-ba{iti se > ras-ta-ra-ba{iti se itd. o-{o-vrqati > o. na-so-lo-vesiti : na-lo-vesiti itd.(ha-). Azarh je ustanovila da pro{irivawe korena onomatopejskih glagola likvidama r i l ima istu funkciju kao i reduplikacija korena tih glagola — poja~ava izra`ajnost korena (up. uslo`wava) slogom koji sadr`i suglasnik l: {e-vrdati > {e-le-vrdati.la -bazati ) : la -baznuti . Na istoj teritoriji ili u susednim govorima guska gakaeØ i garkaeØ.

{ara-badati. ali do sada nije detaqnije prou~en. o-para-muditi itd. bVLV-. pala-zvrc. pala-muditi. Ono {to se na osnovu izlo`enog materijala sa sigurno{}u mo`e konstatovati jeste postojawe dvoslo`nih prefiksa u strukturi pojedinih ekspresivnih leksema. 872 U ovom konkretnom primeru oba elementa predstavqaju tipi~ne forme dvoslo`nih ekspresivnih prefiksa. Machek 43 s. baram „pitatiŒ. barabara „besmislica. (k)ala-muwa. dovodi u vezu sa op{teslovenskom glagolskom osnovom bar. govorili bi u prilog tvrdwi da su dvoslo`ni prefiksi tipa ~ala-. tVLV-. ~e-brcnuti.384 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {u-lo-. bala-muditi. *bha. {ulo-). Ono se. barabariØâ „brbqatiŒ. {ele-bekati. baráozy} „brbqatiŒ (Melâni~uk 1969:60). naklapawa. kala-muditi. bez konkretnih etimolo{kih re{ewa. {e-vrdati. ko-ro-.itd. Oblici tipa la-brcnuti. nastali akumulacijom jednoslo`nih prefiksa. {ere-badati. kala-vijati. L = likvida). uvek isti redosled jednoslo`nih prefiksa.871 Problem dvoslo`nih prefiksa uo~en je u literaturi (up. {ala-brknuti. S druge strane. {ala-brcnuti. Ina~e. Na{a zapa`awa zadr`avaju se na nivou opisa pojave i spekulacijama o mogu}em poreklu ovih elemenata. Øará-bará „brbqarije. rus. dijal. Oni se izdvajaju u slede}im leksemama: kala-mutiti. Matveeva 1984:144)872. ~ija se struktura izra`ava slede}im formulama: kVLV-. poq. kala-vrkati. prvo. barli „{alaŒ. o poreklu rus.„govoritiŒ < ie. pala-mutiti. bala-bu}kati. {ele-badati. bala-mutiti. 871 Ovde se radi o oblicima koji su posvedo~eni samo u kombinaciji sa dvoslo`nim prefiksom. prazni razgovoriŒ postoji nekoliko mi{qewa. Knobloch 1969. Øará-bará „brbqaweŒ i Øarabara „izno{ena stvarŒ dovodi u vezu sa *terti — *toriti. {ala. nesta{luciŒ. pVLV. la-vrdati itd. tele-zvrkan. ke-re-. ta-ra-. kao i oblici koji sadr`e samo dvoslo`ne prefikse. sln. {ala-badati. {ala-brcati. up. Øará-bará (v. Varbot prvu komponentu rus. ukazivali bi na druga~ije. (V = vokal. pri~atiŒ. U diskusiji na referat Varbotove .„govoriti. ukr.v. tele-n-prda. baraszki „{ale.itd. ~VLV-. ~a-la-. {VLV-. U ve}ini slu~ajeva kod ovako spojenih prefiksa prisutna je vokalska harmonija. Sa ovom osobinom ekspresivnih prefiksa svakako je u vezi i pojava d v o s l o ` n i h p r e f i k s a l n i h e l e m e n a t a. a drugu sa *bârati. balamutiti). o-pala-muditi. bug. ali ima i izuzetaka (npr. ~e-le-. is-pala-pucati. barati „pitatiŒ. bez potvrda sa samo jednim od jednoslo`nih prefiksa. budala{tinaŒ. {ele-brdati. zasad jo{ neutvr|eno poreklo ovih elemenata (Bjeleti} 1993:43). Øari-bari. pala-zvrk. {ala-vrcati. pri ~emu prvobitnim zna~ewem izraza Øará-bará smatra zna~ewe „otpaciŒ (VarboØ 1986:38). Mo`da su na formirawe dvoslo`nih prefiksa delimi~no uticale i parne re~i tipa rus.

nakekeriti = nakokeriti = na~okeriti = nasokeriti. Budu}i da svi ekspresivni prefiksi modifikuju semantiku izvedene re~i samo na planu ekspresije (v.u zna~ewu „govoritiŒ (Orel 1988:315). prikqu~uju se samo onda kada su se stari ekspresivni prefiksi ve} „desemantizovaliŒ. nakmusiti se = na~emusiti se. npr. iako su im uzroci. kovrtati = ~evrtati. Aglutinaciju treba razlikovati od „pojave novih modela ekspresivne prefiksacijeŒ (v. {-valâ > {u-{-valâ (desemantizovano s-mobile).c. a sa druge — do naslojavawa razli~itih prefiksa ispred iste osnove. Kao posledica potpunog slivawa ekspresivnog prefiksa sa osnovom nastaje nova osnova ekspresivnog karaktera. iskovrqiti = i{~evrqiti. To pak za posledicu ima indiferentnost u pogledu izbora prefiksa. ali su delimi~no sa~uvali modifikaciono zna~ewe (l. ni`e). 873 Novi prefiksi. [arifullin 1982a:118–119)873. Ovo su primeri takvih alternacija registrovani u analiziranom materijalu: bavrqati = tavrqati = ~avrqati = {evrqati. nakokle~iti = natokle~iti = na~okle~iti. dovodi do me|usobnog zamewivawa. kopr{kati = ~opr{kati. arhaizacija. bez ikakvih posledica po semantiku re~i ([arifullin 1982a:119). kopr~iti se = u ~opr~iti se = u{topr~iti se = natopr~iti se. za koje je karakteristi~na te{ko}a izdvajawa. Demorfemizacija ekspresivnih prefiksa vodi ka wihovom pretvarawu u „unifikseŒ. koprqati = ~e prqati. rus. batrgati se = kotrgati se = katrgati itd. U slovenskim jezicima postoje lekseme koje sadr`e nekoliko ekspresivnih prefiksa (up. prelazak u preformante (u slu~aju mobilnih elemenata). Takvi elementi li{eni su kvalifikacionog zna~ewa u strukturi re~i. dakle. koja se ogleda u neprekidnom tra`ewu novih ekspresora. Alternirawe je. To. . nakomrditi se = natomrditi se = na~omrditi se = na~emrditi se. varirawe razli~itih ekspresivnih prefiksa ispred iste osnove. komr{titi se = tomr{titi se.). rus.uporedi sa slovenskim tar. Ove pojave uzrokovane su te`wom jezika ka afektivnosti. oni su skoro potpuno s i n o n i m n i i uzajamno zamewivi. sa jedne strane. po pravilu. {to omogu}ava sekundarnu prefiksaciju ekspresivnim prefiksima ([arifullin 1982:20). Tako nastaju nizovi alternacija raznih ekspresivnih prefiksa ispred iste osnove ([arifullin 1982:20). u su{tini.ZAKQU^AK 385 v) Me|usobni odnosi elemenata (= ekspresivnih prefiksa) u okviru sistema zasnivaju se na pojavama alternirawa i aglutinacije. zajedni~ki. Truba~ov predla`e da se po|e od semanti~ke evolucije „brbqaweŒ > „starudijaŒ i da se komponenta Øara. up. Aglutinacija je naslojavawe razli~itih prefiksa ispred iste osnove.

ispitiŒ itd. To su. ne uti~u}i pri tom na zna~ewe re~i. a u na{em materijalu izdvajaju se slede}i slu~ajevi: ~e-periti se = ko-~e-periti se = ko-~o-periti se = ko-sto-periti se. prenemagati seŒ. ga-vrqati = ga-veqati. ku-triti = {u-ku-triti. kontaminacija. brqati : vrqati : trqati. i{-~e-vrqiti = i{-~e-viqiti.pe~iti se . One se moraju uzimati u obzir pri etimologizaciji svake pojedina~ne lekseme. u-~o-pr~iti se = u-~o-prqiti se. analogija. zamena glasa r vokalom (r : e. materijal otkriva da u formirawu razmatranog sloja leksike ravnopravnu ulogu imaju. Sistem u okviru kojeg funkcioni{u ekspresivni prefiksi ovime nije do kraja prou~en. br~iti : vr~iti : tr~iti. na-to-kle~iti se = na-to-ke~iti se.: ko. . ~e-prqati = ~e-brqati = ~e-prkati. ko-~e-vrà`iØâsà „joguniti se.386 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-sØo-øá`iØâsà „oholiti seŒ. tako dolazi i do varirawa razli~itih osnova iza istog prefiksa. Ustanovqeni su samo wegovi osnovni parametri. tako|e bez promene zna~ewa re~i. so-vrqati = so-vrwati. ko-brqati = ko-vrqati = ko-trqati. up. zadaci koji stoje pred sinhronom lingvistikom. naravno. zamena zvu~nih i bezvu~nih suglasnika (b : p). pored prefiksa.). Ovde se name}e i jedno pore|ewe sa osnovama. na-ku-mra~iti se (= na-to-mra~iti se) = na-tu-mra~iti se = na-ko-tu-mra~iti se. slede}e pojave: glasovne alternacije. Navedeni primeri ukazuju na naj~e{}e tipove glasovnih alternacija: zamena usnenih suglasnika (b : v). detaqnija istra`ivawa verovatno }e pokazati da sistem po~iva na daleko stro`ijoj unutra{woj organizaciji. ba-trqati = ba-vrqati = ba-srqati = ba-trgati = ba-tuqati = ba-trwati itd. ko-brcati se = ko-prcati se = ko-prqati se = ko-peqati se = ko-vrcati se. Kao {to prefiksi me|usobno alterniraju. ~u-ka-reznuØâ „udariti. {e-brqati = {e-beqati = {e-vrqati = {e-veqati. Iako na prvi pogled izgleda da su me|usobni odnosi elemenata sistema u velikoj meri podlo`ni „okazionalnostiŒ. {ala-brcati = {ala-vrcati. Osnove analizirane u radu formiraju i slede}e nizove: brkati : vrkati : prkati. brcati : vrcati : prcati. Za potrebe etimologije sasvim su dovoqni i na{i nalazi. iz-ba-vr~iti = iz-ba-vrqiti. ~ije zakonitosti tek treba utvrditi.be~iti se = ko. Ovako grupisan. is-ko-beqati se = is-ko-veqati se = is-ko-peqati se = is-ko-brqati se. r : i). zamena palatalnih suglasnika (q : w).

kekeriti se itd. nakokle~iti. nasokeriti. „( n a ) p r a v i t i g r i m a s u . Ovo je pregled naj~e{}ih zna~ewa koja se javqaju u analiziranim oblicima874. na~okeriti. „r a z m e t a t i s e . iskope~iti itd. korope~iti se. natopr~iti se itd. Bjeleti} 1994:265–266. na~okle~iti. i z m o t a v a t i s eŒ: iskobeqiti se. U radu su ve} komentarisani uo~eni semanti~ki pomaci i razvoji. koliko raznolikost formalnih sredstava za wihovo izra`avawe. Za razmatrani sloj leksike nije toliko karakteristi~no bogatstvo realizovanih zna~ewa. Sekundarna zna~ewa objediwena su oko nekoliko osnovnih. nakoke~iti se. nakeke~iti se. iskope~iti se. Jedan od uzroka ove ograni~enosti le`i u ~iwenici da razli~iti ekspresivni prefiksi ispred iste osnove ne uti~u na promenu zna~ewa oblika. ~afrknoti > ~afrknuti. „( i s ) p r s i t i s eŒ: iskobeqiti se. iskobe~iti se. p r a v i t i s e v a ` a nŒ: kobe~iti se. nakekeriti se. Navedeni oblici prilago|eni su standardnom jeziku (npr. ~eperiti se. kebeqiti se. iskebe~iti se. istole~iti se.ZAKQU^AK 387 2) Semantika a) Jedan od ciqeva rada bio je da se fokusiraju leksi~ko-semanti~ke grupe u okviru kojih se ekspresivno prefigirani oblici naj~e{}e javqaju. o h o l i t i s e . istoke~iti se. nakovrqiti se. „p o s t a v i t i ( s e ) n a n e z g o d n o m e s t o . nakekeriti se. natokle~iti se. kerebe~iti se. To. iskeke~iti se. 874 Ovaj sumarni pregled sadr`i samo glagolske oblike. natopr~iti itd. „( n a / i s ) k r i v i t i ( s e )Œ: nakabe~iti. ~ovrqiti. zna~i da je krug utvr|enih (ali i o~ekivanih) zna~ewa relativno ograni~en. ~ovrqi > ~ovrqiti) i dati su bez akcenta. . ~ovrqiti se. jedna te ista zna~ewa izra`avaju se prefigiranim oblicima obrazovanim od razli~itih osnova. Machek 1930:8. keke~iti se. zapravo. Osim toga. kerebe~iti se. i s p r e ~ i t i ( s e )Œ: zakole~iti. zakovr~iti. korobe~iti se. kebe~iti se. kokeriti se. kope~iti se. nakokeriti. Na osnovu sprovedene semanti~ke analize do{lo se do zakqu~ka da razmatrani materijal uglavnom pripada semanti~kim sferama koje su i ina~e uobi~ajene za ekspresivnu leksiku (o zna~ewima karakteristi~nim za sloj ekspresivne leksike v. kope~it se > kope~iti se. ( i z ) b e ~ i t i s e . nasokeriti. Risti} 1997:168–169). iskoke~iti se.

i{~eviqiti. „v r t e t i . zakovrqiti itd. nakalamutiti. {ebrqati. i{~oviqiti. batrgati. iskole~iti itd. zakalamutiti. iskoviqiti. palamuditi. iskoke~iti se. kovrcati. „s k i t a t i . ~avrzati. spalamuditi. iskovrnuti. u{ovrtiti se. „z a v r n u t i . ~evrqati. u v i ( j a ) t iŒ: zakovrdati. „i z v r d a v a t iŒ: {evrdati. }oprdati. {alavrdati. l u t a t i . i } i t a m o . o{ovrqati. „p o { a { a v i t i . }aprdati. {epuriti se. „b a c i t i . u m r e t iŒ: zakoviqati. zakovrqiti. {alavrcati itd. u p u t i t i s eŒ: zatovitliti. zakovrqiti. {olovrwati. kopr~iti se. „u s m e r i t i s e . {elevrdati. balamuditi. lavrdati. zakovrtati. p o m u t i t i s eŒ: pobambrqiti. z a o k r e n u t i .a m oŒ: {alabazati. istemezgati. iskovrije`iti. kovr~iti itd. z a n e m o } i . i{~evrkati se. ko~operiti se.388 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {eperiti. {alabrcati. v u } i s e . natovrqati. zakoviqiti. istomezgati. laprdati. temezgati. b r b q a t iŒ: lavrdati. bavrqati. t e t u r a t iŒ: bavrqati. i{~evrqiti (se). avrqati. {elevrdati. skalamutiti. „o s l a b i t i . ~ovrqati. balamutiti. bavrqati. zakovrnuti. {alavrwati. ukope~iti se itd. zakovrnuti. batrgati itd. zakovr~iti. za{omutiti (se). „j e d v a i } i . zakoviqiti. kostoperiti se. natovitliti. iskovrqiti. kalamutiti. ukoviqiti. o{emutiti. lavrwati. {evrqati. i{~evrqiti. zakovr~iti. izbavr~iti. tovrqati. batrgati itd. tavrqati. za{amuditi itd. . katrgati itd. batrgati. zasovrqati. {evrdati. „( u ) r a d i t i n e m a r n o . tavrqati. ~afrknuti. i{~eviqati. „u d a r a t iŒ: labaznuti. z a m a h n u t iŒ: zakovitlati. ( i z ) b u q i t i o ~ iŒ: iskobe~iti se. o{alamutiti se. {evrqati. o{amutiti (se). iskope~iti se. ~avrqati. i{~evrqiti. u{topr~iti se itd. katrgati itd. iskovrnuti. palamutiti. zakovrqiti itd. iskeke~iti se. „( i s ) k o l a ~ i t i . {epiriti se. k a k o b i l oŒ: lavrdati. zakovrqati. ~evrqati. lavrwati. ko~eperiti se. {ovrdati. o{olovrqati. i { ~ a { i t iŒ: zakoviqati. „p r i ~ a t i k o j e { t a . {alavrdati. lavrwati. ~avrqati. i{~evrnuti itd. tumezgati itd. u~opr~iti se. iskovr~iti. kalavijati. opalamuditi. gavrqati. }alaprdati.

labrcnuti. natovrqati. ~obrqati. To. vitlati = kovitlati. nastumra~iti se. ~aprqati. beqiti se = kebeqiti se. kovrqati. „( n a ) m r { t i t i s e . nakotiqati. ( n a ) t r p a t iŒ: natovrwati se. kotiqati (se). Takvi slu~ajevi su u radu posebno markirani. nakoviqati. kao osnovno pitawe name}e se semantika spoja ’prefiks + osnova’. regularnim semanti~kim pomacima. ~elebrcnuti. ~alabrcnuti. na~emrditi se. ( n a ) q u t i t i s e . ~ebrcnuti. iskotiqati. natumra~iti se. tomr{titi se. zale~iti = zakole~iti. izvrije`iti se = iskovrije`iti se. p r e t r a ` i v a t iŒ: za~ebrknuti. navrsti se = natovrsti se. bazati = {alabazati. up. nasavrqati itd. umretiŒ. praviti se va`anŒ itd. periti se „postavqati se na istaknuto mestoŒ > ~eperiti se „razmetati se. zna~i da oblik sa prefiksom omogu}ava realizaciju jednog 875 Ovde su od posebnog zna~aja primeri gde se u definicijama zna~ewa prefigiranih oblika koriste oblici bez prefiksa (ili sa nekim drugim prefiksom). {alabrcnuti. ~ebrcnuti.ZAKQU^AK 389 „( i z ) r o d i t i d o s t a d e c eŒ: iskoviqati. u stvari. kofrqati. nakotumra~iti se. ~abrcnuti. tj. sovrwati. na}muriti se itd. komrditi (se). vr~iti „udaritiŒ > izbavr~iti „iskola~iti o~iŒ. „( n a ) g o m i l a t i . „( o ) g r e p s t iŒ: za~ebrknuti. za~oprqati itd. ~eprkati. b) Ako sa globalnog plana. zaviqiti „okretati rogove da rastu nagoreŒ > zakoviqiti „zanemo}i. ~ebrqati. nakumra~iti se. be~iti se = kobe~iti se. ~muriti se. pre|emo na mikro-plan. „p r e z a l o g a j i t iŒ: ~alabrknuti. tj. nakovrqati. sveukupnog semanti~kog potencijala analiziranog korpusa. nasovrqati. up. ( n a ) b a c a t i . navrqati = nakovrqati. natomra~iti se. ~eprqati. „g r e p s t i . ~alabrcnuti itd. sovrqati. lebrcnuti. obesiti = okebesiti. nakosmuriti se. na semantiku konkretnih oblika. p r e t u r a t i . na~omrditi se. natomrditi se. nake~iti se = nakoke~iti se. k o p a t i . U oblicima u kojima su prefiksi izmenili zna~ewe osnove obi~no se radi o uobi~ajenim. pe~iti se = kope~iti se itd. ( n a ) t m u r i t i seŒ: komr{titi se. ~elebrknuti. i obratno. — prefiks ne mewa zna~ewe osnove875. vrkati = kalavrkati. ~alabrknuti. pokotiqati itd. ~aprkati. ~ebrcnuti. . ~ebr~nuti itd. Ovde postoje dve osnovne mogu}nosti: — prefiks mewa zna~ewe osnove.

intenzivnost. jasno je da je prefigirani glagol dosta udaqen od svog osnovnog glagolskog zna~ewaŒ (Grickat 1955–1956:89–90). pri-. naj~e{}e metafori~ko.. . To je na primeru prefiksa za deminuirawe (po-. kako u vreme nastajawa te pojave. On samo omogu}ava realizaciju jednog od potencijalnih zna~ewa (koje se. To je zato {to su sufiksi nekad bili prazni elementi. dotle je deminuirawe prefiksima prvobitno uvek izmena glagolskog zna~ewa iz osnova. Me|utim. izrazito prisutnih u ovom sloju leksike). wenog objekta. za-) pokazala I. obele`je ne modifikovane radwe.. i wima se mo`e dati ona uloga koja im se nameni. Ni u slu~ajevima analogije (pome{anim sa raznim vrstama kontaminacija. formanata i sl. Mnoge analizirane lekseme — u leksikografskim izvorima iz kojih su ekscerpirane — propra}ene su kvalifikativima tipa: podrug. Pod ekspresivno{}u prefiksa (kao i jezi~kih jedinica drugih nivoa — leksema. ili razvija novo zna~ewe. prefiks ni ovde n e u n o s i n o v o z n a ~ e w e... na-.. Autori koji pretpostavqaju indoevropsko poreklo razmatranih prefiksa smatraju da su oni prvobitno ispoqavali dva tipa tvorbenog zna~ewa: n e g a c i j u — u op{tem smislu i ekspresivnu. {to samo za sebe svedo~i o statusu ovih re~i i wihovoj ekspresivnoj vrednosti. ve} nove radwe . vulg. koji markiraju datu je876 Za razliku od ekspresivnih prefiksa.876 v) Tako dolazimo do pitawa semanti~kog sadr`aja samih ekspresivnih prefiksa. ~ije prila`ewe glagolima ne mo`e ostati bez pribli`avawa glagolskih zna~ewa wihovim specifi~nim zna~ewima. gore). Afiks kome se pripisuje ova osobina poseduje takav tip tvorbenog zna~ewa. tako i u svim kasnijim epohama. prvobitno prave. nije pojavilo u neprefigiranom obliku). „Dok je deminuirawe pomo}u sufiksa zna~ilo. da se re~ izvedena pomo}u wega opisuje terminima kategorije ekspresivnosti. Kad se uzme u obzir jo{ i promena vida. „normalniŒ prefiksi s u { t i n s k i modifikuju glagolsko zna~ewe.). Ve} i samo odre|ewe ’ekspresivni’ implicira ulogu razmatranih prefiksa u semantici leksema koje ih sadr`e. Risti} 1994. Na sinhronoj ravni tvorbena zna~ewa prefiksa ispoqavaju se samo u svom ekspresivnom vidu. vremenskih razmaka u kojima se ona vr{i itd. morfema. vrednovawe.) podrazumeva se prisustvo odre|enih dopunskih semova. Grickat. i a f i r m a c i j u — u op{tem smislu i ekspresivnu (v. iz nekih razloga. 877 O konotativnim aspektima zna~ewa ekspresivne leksike v.. slikovitost itd. pej. konotacija u wihovoj semanti~koj strukturi877. prefiksi su re~i. pogrd. ne mo`e se govoriti o nekakvoj samostalnoj intervenciji prefiksa u semantici re~i. „umaweweŒ radwe na bilo koji na~in (smawewe wenog intenziteta. . Su{tinski posmatrano.. kao {to su: emocionalnost.. semantikom ispuwene re~i.390 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI od zna~ewa iz semanti~kog potencijala osnove. pro-. po analogiji sa sli~nim slu~ajevima.

3) Status ekspresivnih prefiksa u tvorbenom sistemu jezika Ekspresivni preverbalni formanti su organski deo. Ova konstatacija va`i i za s. izbacitiŒ : is-po-vrqati „izneti na videlo. r e a l n e j e d i n i c e tvorbenog sistema jezika879. Ve}ina ekspresivnih prefiksa ostvaruje negativnu modifikaciju semantike re~i. iako su prefiksi ovog tipa prisutni i u nekim drugim jezi~kim porodicama. i{. iako se nalaze na wegovoj periferiji i mogu se ustanoviti iskqu~ivo tvorbeno-etimolo{kom analizom. indoiranskoj. iskola~iti (o~i)Œ. 1982a:117). jer su i u wemu daleko brojnije lekseme sa negativnom konotacijom. „normalneŒ prefikse — produktivnost. Sude}i po broju leksema analiziranih u radu. tj. Pojava koja pokazuje i dokazuje pripadnost ekspresivnih prefiksa aktuelnom sistemu prefiksacije jeste alternirawe ekspresivnih (neproduktivnih) i „normalnihŒ (produktivnih) prefiksa. up. zapravo. natrtqati : natotrtqati Uskoci (Stani}). [arifullin 1982a:115). u najboqem slu~aju. cit. uvitlit : utovitlit Vasojevi}i (Stijovi} 1990) itd. is-ko-vrqati „baciti napoqe. id. Risti} 1996:75. jezik. regularnost. na-to-vrqati se „nagomilati se. u odre|enom kontekstu. Ovde su od posebnog zna~aja potvrde koje svedo~e da ~ak i u jednom istom govoru koegzistiraju neprefigiran i ekspresivno prefigiran glagol.). mogla bi se nazvati „okazionalno{}uŒ. mlcam : komlcam Pirot (@ivkovi}). To.ZAKQU^AK 391 dinicu tako da ona postaje semanti~ki slo`enija i sti~e „izra`ajnu snaguŒ (v. is. . 121)878. Kriterijumi koji va`e za tzv. u srpsko-hrvatskom jeziku ekspresivni prefiksi su „produktivnaŒ kategorija. neutralnog zna~ewa (op. npr. 879 Ovde se pre svega misli na sistem prefiksacije s l o v e n s k i h jezika. up.ko -v r qiti . koja bi u izvesnom smislu bila analogna kategoriji produktivnosti kod normalnih prefiksa. izvu}i. i da mo`emo govoriti samo o mawoj ili ve}oj regularnosti takve „okazionalnostiŒ ([arifullin 1982:12. Tvorbena karakteristika ekspresivnih prefiksa. izvaditiŒ. nakupiti se u ve}em brojuŒ : na-po-vrqati se „navr878 U jeziku uop{te postoji vi{e re~i i sredstava kojima se izra`ava negativna ocena (l.~e -v r qiti se : is-po-vrqiti „razroga~iti. npr.-h. motivisanost — na wih se ne mogu primeniti u svom uobi~ajenom zna~ewu. {to zna~i da je osnovna masa ekspresivno prefigiranih oblika negativnog ili. zna~i da potreba (ili neophodnost) realizacije ekspresivnih prefiksa nastaje slu~ajno.c.

881 Ova konstatacija va`i za jo{ jednu marginalnu tvorbenu kategoriju — parne re~i i ponavqawa. koji se sa~uvao u jezi~koj svesti (Matveeva 1984:145). s-. id. „normalnihŒ i ekspresivnih prefiksa ogleda se i na funkcionalnom. na primeru prefiksa øo-. kaverziØâ : {averziØâ : øavorozá : øraverzni. . Kao primere ove pojave u ruskom on navodi kovoroØ : {ivoroØ : øovoroØ : zavoroØ : øerevoroØ. na-to-vrsti se : na-do-vrsti se. ni na wegov vid. {atra-patra (o ovoj kategoriji u s. i ka{. na nekoga. ne ostavqaju}i na miru. za-. U izvesnim (mada retkim) slu~ajevima normalni prefiksi imaju istu funkciju kao i ekspresivni. obja{wavaju}i je kao uzajamnu zamewivost. {to zna~i da ne uti~u ni na zna~ewe osnovnog glagola (jer su semanti~ki irelevantni). zaokupiti. predstavqaju slobodne kreacije nastale na osnovu postoje}e tvorbene matrice.392 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sti se. alternirawe `ivih i arhai~nih prefiksa u prepoziciji ispred istog korena i bez naro~itih izmena zna~ewa re~i u celini. Ulogu motivatora ovde vr{i izvestan jezi~ki dinami~ki stereotip.i (posmatrane u datoj poziciji) svrstao ih u red ekspresivnih (emocionalnih) prefiksa (Trypu}ko 1950:342). jeziku v. Dokaz za to su ne samo mnogobrojne lekseme protuma~ene u ovom radu. Øará-bará. tj. Petrovi} 1993. u stvari. kozvonok : øozvonok ([arifullin 1982:20–21. komudni (SEK III 67) : pomudni (id. koji se pojavquju u poziciji ispred nekog drugog prefiksa. Ovu pojavu na materijalu ruskog jezika. s. u situacijama kada kontekst afektivnosti zahteva kori{}ewe specifi~nih sredstava za svoju realizaciju. stvorenim prema postoje}em modelu. nadovezati se na ne{to. a koji. dar-mar. tandara-mandara.880 Ova pojava svedo~i da se e k s p r e s i v n i p r e f i k s i u j e z i ~ k o j s v e s t i jo{ uvek do`ivqavaju kao p r e f i k s i. spopasti koga ~ime ne po{taju}i. figli-migli i sl. ve} i svi oni hapaksni oblici koji su u izvorima ozna~eni kao ’individualni’. uzicaŒ itd. ko-vreslo : po-vreslo „povraz. ve} im je iskqu~ivi zadatak da pove}aju emocionalni potencijal datog glagola.-h. rus. ’neobi~ni’. øri-. Up. Parne re~i obrazuju otvorene nizove koji se lako popuwavaju novim obrazovawima. IV 93). Indikativno je da je autor pomenute normalne prefikse uporedio sa ekspresivnim prefiksom ko. formiran na osnovu velikog broja re~i obrazovanih prema takvim formulama gra|ewa.-h. U jezi~koj svesti `iv je i t v o r b e n i m o d e l po kojem ekspresivni prefiksi funkcioni{u i on se aktivira ad hoc. {urá-murá. navezati seŒ. iz-. kuøoroØnik : øaøoroØnik. Za oblast parnih re~i i ponavqawa karakteristi~na je motiviraju}a funkcija tvorbenog modela. 1988:99).881 Sli~nost izme|u tzv. Ovakva pojava mogu}a je samo u uslovima visoke produktivnosti modela. i na formalnom planu. na-po-vrsti se „naturiti se. npr. Petrovi} 1994). navrsti seŒ. 880 [arifulin ovu pojavu naziva „paralelizam prefiksaŒ. obradio je Tripu}ko.

pa`wa je usmerena ka periferiji jezika i to. s-po-luza se itd. cit. obra}awa) ili s aspekta tog procesa (li~ne i pokazne zamenice. Ova pojava zapa`a se uglavnom u leksici slovenskih dijalekata. Suprotstavqawe centra i periferije nije vezano za odre|eni nivo jezika. up. o-po-znae se. is-pro-vaqa . na-z-gazi.-h. {to nam 882 Mogu}e su kombinacije i drugih prefiksa. Konstatovano je da se ekspresivni prefiksi nalaze na periferiji jezi~kog sistema. U citiranom radu. tj.). i Luppova 1971). uzvici. po-za-dl`i se. de~je re~i). s-øo-rádaØâ . po-ras-ture se itd. vokativi. pozdravi. anomalnost periferije ispoqava se upravo kroz odnos prema centru: periferija se organizuje kao „odraz u ogledaluŒ centra. ideofoni. nap. poetski. onomatopejska obrazovawa. neke anomalne pojave karakteri{u periferiju datog jezika u celini. ili bar nekoliko perifernih klasa istovremeno. 62). s-øo-ladiØâ. po-na-vali se. [ta je to periferija? Uspenski razlikuje periferiju g o v o r a (parole) i periferiju j e z i k a (langue) (Usøenskiè 1997:62)883. ritualni govor itd. 883 Periferiju govora predstavqa govorna delatnost vezana za neobi~nu govornu situaciju (govor stranca ili nosioca lokalnog dijalekta. dijal. s. is-po-vrti. cit. „aglutinacijiŒ ekspresivnih prefiksa (v. razgovor sa decom. 336). pre svega. . s-øo-àØi. po-o-övrkne. is-pre-graxuje. rus. b) elementi koji vr{e posebne funkcije u procesu komunikacije (emocionalna leksika. i potpuno je analogna tzv. s-øo-rodiØâ (Gorà~eva 1973:206. U slovenskim jezicima postoji veliki broj glagola sa slo`enim prefiksima.ZAKQU^AK 393 Na formalnom planu zapa`a se paralelizam normalnih i ekspresivnih prefiksa u pogledu wihovog naslojavawa ispred iste osnove. U tom smislu organizacija periferije mo`e se razumeti kao ~ista „drugostŒ u odnosu na centar. S jedne strane. (Vlaji}-Popovi} 1999:114. iz-na-praqa.). li~na imena) (l. Timok (Dini} 1988). Periferiju jezika ~ine: a) elementi koji pripadaju drugom jezi~kom sistemu (pozajmqenice. s-øo-zreØâ. s-po-re|ujem. koji sam autor smatra samo postavkom problema. 6)882. v. s-po-vrtim. up. gore). {to zna~i da se periferni elementi mogu na}i na raznim jezi~kim nivoima (op. prefiksima sastavqenim od dva ili vi{e („normalnihŒ) pojedina~nih prefiksa (op. jezi~ka periferija sama po sebi obrazuje odre|eni sistem. ka pojavama (lako uo~qive) fonetske anomalnosti. dijal. na-po-dipe. 63). S druge strane.c. Sistemnost periferije ispoqava se kroz dva razli~ita aspekta. imperativi. cit. s-po-padnem. U svom udaqavawu od centra. A n o m a l n o s t je osnovni pojam kojim operi{e Uspenski defini{u}i ga kao neispuwavawe zakonitosti svojstvenih jezi~kom centru i smatraju}i da je upravo anomalnost ono obele`je na osnovu kojeg se pojedine klase elemenata odre|uju kao periferne (op.

u najop{tijim crtama. 72). s obzirom na ograni~en broj elemenata koji ga ~ine. gore). S. Rad. sistem leksema koje u svojoj strukturi sadr`e ekspresivne prefikse jeste o t v o r e n sistem. koja se obi~no do`ivqava kao „anarhi~naŒ. To zna~i da oblasti jezi~ke periferije Øako|e funkcioni{u ørema odre|enim zakoniØosØima. bez odnosa prema centru. koja ima potrebna svojstva. anomalnim u odnosu na centar. sa neograni~enim brojem kombinacija. t a j n i j e z i c i (up. Osnovni doprinos ovog rada sastoji se u stvarawu preduslova da se svaka slede}a. 64–67). U ovom smislu periferni elementi mogu da istupaju kao samostalan sistem u jeziku. potencijalnih realizacija razmatranog tvorbenog modela. prepozna kao takva i smesti na odgovaraju}e mesto u okviru uspostavqenog sistema. Ekspresivni prefiksi ne te`e ekonomi~nosti. 884 Prou~avaju}i onomatopejska obrazovawa sa sufiksom . Dok centar te`i ekonomi~nosti. . [arifullin 1982a:120–121).ot u gorwolu`i~kom jeziku. U ovom radu uspostavqen je sistem ekspresivnih prefiksa i sistem leksema koje ih sadr`e. {to — kod otvorenih sistema kakav je ovaj — i nije primaran zadatak. primeniti i na ekspresivne prefikse. kao {to su f o l k l o r (up. me|utim. Ekspresivni prefiksi su „anomalniŒ u odnosu na normalne. cit. ` a r g o n (up. u periferiji vidimo suprotnu tendenciju ka uslo`wavawu (op. samo Øe zakoniØosØi u mnogim perifernim jezi~kim pojavama jo{ uvek nisu ustanovqene.884 Kao tvorbena kategorija. jer su wihove karakteristike upravo s u p r o t n e osobinama normalnih prefiksa: a) oni nisu uo~qivi u strukturi re~i. odlikuju}i se specifi~nim pojavama. a ova te`wa neminovno vodi ka uslo`wavawu. g) oni nemaju odre|enu semantiku itd. Vasmer 1912. Zakqu~ci do kojih je do{ao Uspenski mogu se. {to zna~i da su karakteristi~ni za nekoliko perifernih klasa istovremeno. nije imao za ciq da prikupi s v e relevantne oblike. ali objediwuju}i razli~ite periferne klase (op. b) oni nisu produktivni. nova leksema.394 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI dopu{ta razmatrawe iskqu~ivo perifernih elemenata. Grabias 1994:137). tj. ve} i z r a ` a j n o s t i. materijal iznet u: Sikimi} 1996). Tolstoj je do{la do zakqu~ka da i sistem onomatopejske leksike. ima strogu unutra{wu organizaciju (TolsØaà 1971). Sistem samih prefiksa mogao bi se smatrati zatvorenim. cit. koji funkcioni{e prema sopstvenim zakonitostima (v. Naprotiv. v) oni nisu regularni. ekspresivni prefiksi prisutni su i u nekim drugim „perifernimŒ sferama (koje su ovom prilikom ostale izvan poqa na{eg interesovawa). Ekspresivni prefiksi obrazuju s a m o s t a l a n s i s t e m.

Bezlaè 1975 — F. Azarh. Govori prizrensko-timo~ke oblasti. MaØerialá dlà balØo-slavànskogo slovarà. Andreeva-Vasina 1985 — N. 119–126. ÅØimologià 1980. Bjeleti} 1994a — M. I. Bernar 1982 — Ro`e Bernar. Istoriko-åtimologi~eskiè slovarâ osetinskogo àzáka I–IV. NJ XXXIII/1–2. Váø. BER — Bãlgarski eØimologi~en re~nik. Studia etymologica Brunensia 2. K voørosu o na~alânom ko. Anikin 1988 — A. Azarh 1974 — Ä. 41–49.LITERATURA LITERATURA Abaev — V. Ekspresivna sredstva u tvorbi srpskohrvatskih glagola (na materijalu govora jugoisto~ne Srbije). 104–138. kojasiti se. E. Moskva — Leningrad 1958–1989./ *polz. SDZb I. E. Neke osmanske etimologije. Andreeva-Vasina. Knjiga druga: K – poni. Prilog prou~avawu s. Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti. Bjeleti}. . Anikin 1998 — A.v dialekØnáh glagolah. Bjeleti} 1994 — M. Bjeleti} 2002 — M. Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Otnovo za slovoobrazuvatelnià element -Øo. 280–289. 114–119. *pelz. OLA 1984. Zagreb. 165–173.-h./ *pãlz-. Sofià. DialekØnaà leksika 1982. Anikin 1982 — A. Beleti~. ZbMSFL XXXVI/2. Tavoriti. Beli}. 109–124. obozna~aäæih kriki `ivoØnáh). Novosibirsk. BãlgarisØi~ni izsledvanià. JF LVI/1–2. Bjeleti} 1999 — M. Bjeleti} 2003 — M. Abaev. O praslav. Bjeleti}. Iz ekspresivne prefiksacije: ko~operiti se. Adamovi}. 1972.— *go-). 37–45. Anikin. Bezlaè. ÅØimologià 1973. Anikin. BE 2001–2002/1. O nekim ekspresivnim glagolskim prefiksima. NSSUVD 22/2. OLA 1972. ÅØimologià i balØo-slavànskoe leksi~eskoe sravnenie v øraslavànskoè leksikografii. Srpskohrvatsko ~alabrcnuti . S. Bjeleti} 1993 — M. 1 (*a. Bjeleti}. Adamovi} 1970 — M. Anali Filolo{kog fakulteta 10. 61–79. 181–190. Bjeleti} 2000 — M. Sofià 1971—. I. Beli} 1905 — A. 265–271. ÅØimologi~eskie zameØki. 377–389.(vãrhu material predimno ot sãrbohãrvatskite dialekti). 351–358. Bjeleti}. Anikin. E. O svodnáh karØah slov odnoè leksiko-semanØi~eskoè gruøøá (na maØeriale russkih dialekØnáh glagolov. Petar Skok. Bjeleti}. Beograd. Bjeleti}. Dijalekti isto~ne i ju`ne Srbije.

De nominis serbici vestigiis classicis. dial. *zaokã. Bjeleti} 2006b — M. *pakostâ. II (*slenoti. ÅØimologià 1972. 1968. 65–84. *ratiti. VarboØ 1972 — @. K izu~eniä prasl. anguste vivereŒ. 121–129. SØudii z onomasØiki Øa eØimologii 2005. VarboØ 1975 — @. opravene a doplnene vydani. Druhe. VarboØ. K åtimologii russk. Prilog prou~avawu s. 23–33. Bjeleti}. Godi{wak za srpski jezik i kwi`evnost 8. *târbati. @. VarboØ. munàk œsrame`liv. Leksi~ka porodica imenice hala.396 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Bjeleti} 2003a — M. @. Belgrade. *zakãlo i *nakãlo. russk. ÅØimologià 2000–2002. VarboØ. 27–43. RS LIV. Bjeleti}. russk. VarboØ 1975a — @. Prilog prou~avawu psl. Ad fontes verborum. Padrtine (tvorbeni arhaizam iz Bu~uma). namoknuØâ ’øriu~iØâsà’. Iz leksike jugoisto~ne Srbije (paprqak. glupakŒ. ÅØimologià 1971. *lezivo). mãl~alivec. 190–195. *koporul’a). @. Bjeleti} 2006v — M. patr~e. 42–59. Bjeleti} 2004a — M. OLA 1973. Bjeleti}. *vez-. *olajâ. Moskva (u {tampi). izmávaØâsà). @. @. „misere. VarboØ. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. russk. ~avedati i ukr. @. Varbot. 7–34. VarboØ 1965 — @. @. Beleti~. stesnitelen ~ovek. Etymologicky slovnik jazyka ~eskeho. (s)komra~iti „tenacem esseŒ. Vaclav Machek. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. ÅØimologià 1973. Kãm proizhoda na bãlg. @. VarboØ 1974 — @. *prilyka i *lykadlo. 58–64. Bjeleti} 2005 — M. ZameØki øo slavànskoè åØimologii (slav. Varbot 1972a — @. drolà. Prilog prou~avawu psl. Bjeleti} 2006 — M. *ded(ãk)ã. ÅØimologià 1970. Varbot. I. 28–38. VarboØ. Bjeleti}. Prilog prou~avawu slovenskih leksi~kih paralela (s. Sbornik k äbileä @. VarboØ 1973 — @. . ko~ubeè. Bjeleti}. *naprasânãjâ. Bjeleti} 2004b — M. *(s)kometi i *(s)komez-. Bjeleti}. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. *(s)krega. ÅØimologià 1970. 67–73. *lojiti I i II. pamraka). ZameØki øo slavànskoè åØimologii (slav. *ver-. III (*ro~iti. Bjeleti}. Balcanica XXXIV/2003. Studia etymologica Brunensia 3 (u {tampi). VarboØ 1971 — @.-h. russk. ~av’àdiØi). slav. 3–19. *naglãjâ. Kiòv. Budimir 1960 — M. 68–78. VarboØ. *zanoviti i *zanovetâ). dial. Bjeleti}. Budimir. Praha. øazgaØâ (o slavànskih glagolah s prefiksom pa-). ÅØimologià 1968. Ju`noslovenska leksika u balkanskom kontekstu. Bjeleti} 2006a — M. nasØárnáè. *koristâ. *lezo. NSSUVD 35/1 (u {tampi). VarboØ. Bjeleti} 2004 — M. *verg. -na~iØâ). dial. ZameØki øo slavànskoè åØimologii (ukr. Ni{ (u {tampi). Zb(MS)FL III. 374–381. *zaromã. @. BE 2004/4. ÅØimologià 1964.-h. 143–155./ *verz-.

VarboØ. VarboØ 1986 — @. OLA 1982.-slovin. Praslavànskaà morfonologià. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. @. ZSl XXIV/1. VII (*pãrkati (se). VIII (*vãrdati. *(x)rapnoti i *(x)rapã. VarboØ. * posãkalâ (/-l’â) . o{~akle. *~eka). VarboØ 1988 — @./ *mârx. Varbot 1980 — @. *(sã)klenâ i *(sã)klenã). @. *ru`iti. *(x)rapati. Slavànskie åØimologii (*opoka.LITERATURA 397 Varbot 1976 — @. pasary. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. 150–155. VarboØ 1978 — @.i *myreti. kra~ni. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. @. *{~igati. @. povlovny. @. *ruta i *rutina. *pãrpati i *(po)parã / *para. Moskva. *sokorã i *so~iti III). K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. *sârtati. O semanØike i åØimologii zvukoøodra`aØelânáh glagolov v øraslavànskom àzáke. *plegti.iti (s e ) . ÅØimologià 1979. VarboØ 1989 — @. wneka. VarboØ. OLA 1979. 21–27. * plojâma (/-âba) ). *piskã / *piska. 55–63. *vârati i *varati. 272–281. @. Varbot. *vãrkati / *vârkati i *vârka / *vârca. ÅØimologià 1976. Varbot 1981a — @. VarboØ. 21–32. VarboØ. Varbot. IV (*tipati. @. . *xoro{âjâ i *xorxoriti se). VarboØ 1984 — @. slovoobrazovanie i åØimologià. VarboØ. Varbot 1981 — @. VarboØ. *vãr~ati. 66–78. *sojiti. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. 31–42. VarboØ. IndividualânosØâ zaimsØvovannogo slova i sisØemnosØâ åØimologi~eskogo izu~enià zaimsØvovaniè. pa`ev. *plixati). *kãltati. mira). krevac. *pi{~ati II i *pi{~alâ II. *{~âgnoti. VarboØ. *zakobenâ i dr. VarboØ 1977 — @. *kobica. XIII (*bariti se i *baruxati. VarboØ 1988a — @. XIV (*~âlxati i *kãlpati. -skuobic. @. ÅØimologià 1985. *str’apati). Slavànskoe àzákoznanie (X me`dunarodnáè sãezd slavisØov). @. VarboØ 1979a — @. VarboØ 1979 — @. 29–41. 28–42. ÅØimologià 1978. *pist(v)ati (se). 19–31. *`e`el’â. LehiØskie åØimologii (øolâsk. *se~ati. *ru`â i *ro`â. 317–328. @. ÅØimologià 1974. Moskva. *{~eka. *baru{iti. 33–40. ÅØimologià 1986–1987. ÅØimologià 1984. ^e{skie åØimologii (mlovina. @. VarboØ 1985 — @. K rekonstrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. O vozmo`nosti rekonsØrukcii åØimologi~eskogo gnezda na semanti~eskih osnovaniàh. @. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. VarboØ. * piskati II. *mãrx. wykoprze}. ÅØimologià 1977. *nadovâsâ i *nadovâsânâ. ka{ub. VarboØ. VI (*vãrko~â. gnuza. .. *kyrkati. *str(’)apa i *str’apiti. 39–47. @. papu`iti). *{~igolâ(je)). *ku`ati i *ku`a. @. ÅØimologià 1975. V (*pru~iti i *pro~â. *golo{~ekã / *golo{~eka i *~ekati. VarboØ.

Vlaji}-Popovi} 1999 — J. Varbot 2003 — @. Gamkrelidze. @. II. Materialá k izu~eniä russkoè narodnoè meØeorologi~eskoè Øerminologii. K Øiøologii vzaimodeèsØvià åØimologi~eskih gnezd. Gorà~eva 1988 — T. 162–165. Beograd. 60–65. ÅØimologià 1982. Nova serija. 125–132. ÅØimologià 1984. 223–229. V. V. 21. Tbilisi 1984. 57–62. O søecifike dialekØnoè åØimologii. ZbMSFL XXIX/2. Gorà~eva. VarboØ. @. ÅØimologià 1972. V. V. ÅI 6. 23–28. ÅØimologià 1991–1993. Jedan semanti~ki pomak kod onomatopejskih i ekspresivnih glagola: „udaratiŒ ¢ „jestiŒ. XV (*reg(a)ti se. Vlaji}-Popovi}. Morfo-semanØi~eskoe øole leksemá v åØimologi~eskom slovare i vozmo`nosØi ego rekonsØrukcii. Gorà~eva 1985 — T. 129–135. Gorà~eva. Vlaji}-Popovi}. K åØimologii slavànskih ørilagaØelânáh so zna~eniem ’básØráè’. Georgiev 1978 — V. KonØaminaciàØa kaØo ørinciø na eØimologi~noØo izsledvane. ÅØimologià 2000–2002. Gorà~eva. Gorà~eva. Prasáowianszczyzna. Moskva. V. Istorijska semantika glagola udarawa u srpskom jeziku. Gorà~eva 1982 — T. V. kw. Gorà~eva 1979 — T. Vlaji}-Popovi} 1986 — J. @. Serià liØeraØurá i àzáka 54/4. VarboØ. *galiti i *`elã. Preko etimologije do modela semasiolo{kog re~nika. ÅØimologià 1971. I. 205–207. *piskati). Gamkrelidze/Ivanov I–II — T.398 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VarboØ 1994 — @. ÅØimologi~eskie zameØki. 102–109. Srpskohrvatsko palamuditi . O øognezdovoè orienØacii øri rekonsØrukcii i åØimologizacii øraslavànskogo leksi~eskogo fonda. ÅØimologià 1979. K åØimologii slavànskih meØeorologi~eskih Øerminov. . 53–57. Vlaji}-Popovi}. Gorà~eva 1973 — T. Vlaji}-Popovi} 2002 — J. K izu~eniä slavànskoè meØeorologi~eskoè Øerminologii. V. ÅØimologià 1980. Gorà~eva 1974 — T. BE XXVIII/3. Gorà~eva. Varbot 2003a — @. 62–71. Gorà~eva. Varbot 1996 — @. *pãrg(a)ti. Gorà~eva. VarboØ. Gorà~eva 1986 — T. ÅØimologià 1985. V. VarboØ. 7–17. Vlaji}-Popovi} 1993 — J. V. Biblioteka Ju`noslovenskog filologa. NJ XXXIII/1–2. Varbot 1995 — @. moØro{iØâ. 54–61. Indoevroøeèskiè àzák i indoevroøeècá. Georgiev. Redak dijalekatski glagol iz jugoisto~ne Srbije: sneviram se i sl. V. **`elti. Gorà~eva. @. Studia etymologica Brunensia 2. ÅØimologià 1977. ÅØimologi~eskie zameØki. 103–114. 43–49. K åtimologii russkogo dialekØnogo søorádaØâ. Vlaji}-Popovi}. K åØimologii rus. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. dial. 189–203. 92–97. 112–118. VarboØ 1998 — @.. V. VarboØ. @. Gorà~eva 1981 — T. NSSUVD 21/2. VarboØ. @. Zametki po åtimologii russkih narodnáh meØeorologi~eskih Øerminov. Ivanov.

A. hmuráè). 34–38. Deminutivni glagoli u srpskohrvatskom jeziku. Iz åØimologi~eskih nablädeniè nad gnezdom ørasl. Gorà~eva. ESUM — EØimologi~niè slovnik ukrainsâkoi movi. M. 300–302.LITERATURA 399 Gorà~eva 1989 — T. Iliadi 2001 — O. và`a. Iliadi. Grickat 1955–1956 — I. A. Zaørudskiè 1989 — S. Ivanova 1981 — T. @eleznàk 1984 — I. P. 84–101. Sofià. JF XXI/1–4. Ivanova. Dzidzilis 1990 — Hr. @eleznàk. SØudii z onomasØiki Øa eØimologii 2003. Leksi~ni arhaizmi ukrainsâkih dialekØiv ZakarøaØØà. OLA 1985–1987. Tri russkie åØimologii (maèka. ÅØimologià 1994–1996. Kala{nikov 1996 — A. Kiiv 1982—. 126–127. abrïedâ (K voørosu o zna~enii i åØimologii). Gudkov 1966 — V. Moskva 1974—. Iliadi 2003 — O. ERSJ — Etimolo{ki re~nik srpskog jezika. *vârzti. Grickat. A. Iliadi. V. ørosØ. Soveæanie øo obæeslavànskomu lingvisØi~eskomu aØlasu. Dorovskih 1981 — L. PiØannà slovoØvoru shidnoslov’ànsâkih movi. Kala{nikov 1994 — A. A. Ob åØimologii russkogo dialekØnogo uverisØáè. Gorà~eva 1992 — T. 100–114. Zaørudskiè. ÅSSÀ — ÅØimologi~eskiè slovarâ slavànskih àzákov. ÅIRÀ V. ÅØimologi~eskie issledovanià. Linguistica slavica. Gorà~eva 1997 — T. 198–200. Kiiv. o{meØki. ÅSBM — ÅØámalagi~ná slounik belaruskaè mová. K åØimologii i semanØike vosØo~noslavànskih meØeorologi~eskih i asØronomi~eskih Øerminov. Iliadi.v ukrainskoè aøellàØivnoè i gidronimnoè leksike. Zemskaà. Zemskaà 1969 — E.-russ. ReørezenØanØá i. I. Slav. Russk. A. Kala{nikov 1992 — A. Termin kaverØâ v belorusskih govorah. Kala{nikov. DisserØacià na soiskanie u~enoè sØeøeni kandidaØa filologi~eskih nauk.u øraslov’ànsâkiè movi. A. 49–56. I. Slov’ànsâki toponimi na teritorii Grecii (etimologi~niè komentar). 79–88. Kiiv — Kirovograd. Minsk 1978—. ÅØimologià 1988–1990. 27–35. K åØimologii dr. OLA 1981. Kala{nikov 2000 — A. Gorà~eva. V. 36–44. I. SosØavnáe ~asØi russkogo slova. Kiiv. K semanØike i åØimologii nekoØoráh slavànskih meØeorologi~eskih Øerminov. Iz isØorii slavànskih sinonimov. ÅØimologià 1988–1990 . 51–58. FoneØi~ni øroblemi øri eØimologizuvaneØo na grãckiØe zaemki v bãlgarski ezik. V. Gudkov. 271–274. ÅØimologià 1979. Kala{nikov. 217–219. 45–96. Beograd 2003—. 9–11. Moskva. Iliadi 2002 — O. EØimologi~ne gnizdo z korenem *ver. OLA 1994–1996. horo{iè. I. @akova. V. ÅØimologià 1991–1993. . Gorà~eva. Kala{nikov. Sverdlovsk. Dzidzilis. I. 125–91. Dorovskih. Kala{nikov. Minsk (rukoøis). K semanØike i åØimologii slavànskih meØeorologi~eskih i asØronomi~eskih Øerminov. *lu-b. SerbskohorvaØsko-belorusskie leksi~eskie sooØveØsØvià. OLA 1991–1993.-e. @akova 1975 — Z. N.

Slovensko-zaøadnoslavànskie leksi~eskie svàzi. II dio. Izoglossnáe svàzi ä`noslavànskoè leksiki. III. *tylã. A — J./ *mã`-. Zagreb. V. Kurkina. Kurkina. ÅØimologià 1979. *pokati. *tulã. 1973. Praslavànskie leksi~eskie dialekØizmá ä`noslavànskih àzákov. Kurkina 1978a — L. 38–43. maloholânáè. V. V. Kurkina. 275–281. ÅØimologià 1971. V. ÅØimologià 1977. 23–27. Kurkina. Uspore|en s nekim ~akavskim i zapadno{tokavskim govorima. Slavànskie åØimologii. Leksi~eskie arhaizmá rodoøskogo dialekØa. V. Kurkina 1982 — L. Koln–Wien. V. Ljubljana. ÅØimologià 1972. Kurkina 1980b — L. Slavànskie åØimologii. 13–28. Kurkina. V. II. ÅØimologià 1974. V. 32–37. *po~iti / *pe~iti. Slavistische Forschungen 25/I. 215–223. Bezlaj F. 1979. Kurkina. ÅØimologià 1978. Rje~nik. ÅØimologi~eskie zameØki. Tvorba re~i u savremenom srpskom jeziku. ÅØimologià 1982. Kurkina 1974a — L. Kurkina. 34–43. Kurkina. V. Bohlau Verlag. Kurkina. Kurkina. V. OLA 1972. ÅØimologià 1975. svere`iè. Kurkina 1978b — L. Kurkina 1985 — L. ^akavish–deutsches Lexikon. Slavànskie åØimologii. Sufiksacija i konverzija. dial. 15–28. V. Kurkina 1982a — L. 58–79. ÅØimologià 1980. Von Mate Hraste und Petar [imunovi}. Kurkina. Kurkina 1981a — L. Beograd. Drugi deo. Etimolo{ki slovar slovenskega jezika. Russk. Juri{i} Bla`. V. V. *tvelã). 17–31. ZameØki øo slovenskoè åØimologii. Klajn. Sverdlovsk. Kurkina 1981 — L. 166–172. V. ÅØimologià 1976. Kurkina. ÅØimologi~eskie issledovanià. *ob-pletã. 331–338. 331–337. *kujâ / *kuja. V. OLA 1978. Kurkina.400 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Klajn 2003 — I. *strukã / *strokã). OLA 1976. Kurkina 1980 — L. Kurkina. V. ÅØimologi~eskie zameØki . 60–80. Kurkina. *mug. ZameØki øo bolgarskoè åØimologii. Kurkina 1977 — L. V. Kurkina 1975 — L. Kurkina. Kurkina 1979 — L. 13–24. Slavànskie åØimologii. Kurkina 1973 — L. V. V. slav. ÅØimologià 1978. Slavànskie åØimologii. Prva knjiga. Kurkina. Teil I. 16–30. Kurkina 1972 — L. {krt. ÅØimologià 1970. ÅØimologià 1980. IV (sloven. ÅØimologià 1973. Slovensko-vosØo~noslavànskie leksi~eskie svàzi. s. OLA 1980. Kurkina 1982b — L. Unter Mitarbeit und Redaktion von Reinhold Olesch. 44–59. Kurkina 1978 — L.-horv. V. . Kurkina 1976 — L. 91–102. Kurkina 1980a — L. 278–293. 1976. OLA 1979. Kurkina. prtiti. II. Kurkina. K rekonsØrukcii åØimologi~eskih svàzeè osnov s difØongom na -u. Kurkina. ZameØki øo slovenskoè åØimologii. Rje~nik govora otoka Vrgade. Kurkina 1974 — L. *plesmo. 180–186. Ä`noslavànskie åØimologii (*kujati / *kaviti i *kãvati / *kyvati.

Kurkina 1992a — L. Sverdlovsk. 66–68. Leksi~eskie arhaizmá russkih govorov Srednego Urala. Kurkina 1989 — L. Kurkina. K rekonsØrukcii åØimologi~eskih svàzeè slav. Slovenska akademija znanosti in umetnosti. Iz leksikologi~eskih nablädeniè. 111–125. DialekØnaà sØrukØura øraslavànskogo àzáka øo dannám ä`noslavànskoè leksiki. *vor`iti. Kurkina. ZbMSFL XXXIX/2. 194–209. Delovi tela. ÅØimologià frazeologizma ni zgi ne vidno. Kurkina 1992 — L. ÅØimologià 1988–1990. 19–27. NJ XXXI/1–5. V. 15–42. *pa~âkati). Loma. Loma. Kurkina. ÅØimologi~eskie issledovanià.> b. OLA 1985–1987. 263–265. ÅØimologià 1984. Kurkina. ÅØimologià 1988–1990. V. Loma 1993 — A.LITERATURA 401 Kurkina 1986 — L. V. DialekØnaà leksika 1969. 57–62. V. K åØimologii slav. *myliti (se) œobmanávaØâ. 115–125. V. V. Beograd. Okamewena imena. IzvesØià Uralâskogo gosudarsØvennogo universiØeØa 2001/20. Kurkina 1996 — L. Kurkina. Predavawa iz istorije jezika. Ljubljana. Dvoènáe øredlogi v russkih narodnáh govorah (na maØeriale govorov Kirovskoè oblasØi). Kurkina 1988 — L. Kurkina 2001 — L. P–S. Slavànskie åØimologii (*skovorda. Kurkina 2000 — L. Studia etymologica Brunensia 2. . vvodiØâ v zablu`denieŒ. 601–623. 103–113. Loma 1999 — A. Slawistyczne studia jezykoznawcze. V. K ørobleme regionalânáh ålemenØov v åØimologi~eskom slovare (na maØeriale leksiki serbohorvaØskogo àzáka). Kurkina. 131–144. Etimolo{ki slovar slovenskega jezika. Novi Sad. ÅØimologià 1994–1996. Kurkina. Loma. 107–115. Magner. Lâvov 1974 — A. Bezlaj. V. 561–567. Zbornik Matice srpske za slavistiku 43. Kurkina 1996a — L. F. Magner 2003 — G. V. 185–193. Loma. Lingvisti~ke sveske 4. Ekaterinburg. Novi Sad. 1995. Dopolnila in uredila Marko Snoj in Metka Furlan. Slav. Loma 1996 — A. Luppova 1971 — E. Prilog poznavawu predslovenskih ostataka u oronimiji Crne Gore. Kurkina. Tretja knjiga. Kurkina. JF LVI/1–2. 107–126. Kurkina. Moskva. Lâvov. K rekonsØrukcii sosØava øraslavànskogo leksi~eskogo fonda slovenskogo àzáka. Kurkina.kao etimolo{ki problem. „palidrvceŒ ili „oploditeqŒ?. Kurkina 1992b — L. ÅØimologii russkih dialekØnáh slov. V. 7–14. Neki slavisti~ki aspekti srpske etnogeneze. Kurkina 2003 — L. S. Wrocáaw etc. ÅØimologià 1972. JF LVI/1–2. Loma 2004 — A. Perintegracija ob. Kurkina 1997 — L. Dela 38. ÅI 8. 1987. 97–103. „Petli}Œ. 121–132. Slovenskie åØimologii. Loma 2000 — A. Luøøova. Ljubljana. V. Razred za filolo{ke in literarne vede. I. V. Slavànovedenie 1. Kurkina. P. Loma. Praslovenska leksika i kultura u indoevropskom kontekstu. *plesati. 22–32. Kodovi slovenskih kultura 4.

Merkulova. Moskov. Merkulova. Ukrainskie åØimologii. 57–67. 141–147. Mokienko 1972 — V. A. ÅØimologià 1977. ÅØimologià 1968. hmáliØâ. Moskov 1964 — M. A. Matveeva 1984 — T. Melâni~uk. FakulØeØ øo slavànski filologii LXII . 419–423. ÅØimologià 1984. ZbMSFL VIII. Merkulova 1971 — V. S. ÅØimologià 1967. IIBE XIX. Sofià. Matveeva. Russkie åØimologii. K probleme leksi~eskih povtorov russkogo àzáka. 88–101. Øom 152. Merkulova 1989 — V. . A. MovoznavsØvo. 146–150. smoØoloka. 128–132. Ezikovedski ørou~vanià v ~esØ na akad. IV. Nàkoi misli za Bãlgarski eØimologi~en re~nik. 143–206. 39–47. Narodnáe nazvanià bolezneè. MarØánov. regnuØi. 140–152. Merkulova. 1978. Moskov 1971 — M. Merkulova. horâ. 18–26. Godi{nik na Sofièskià universiØeØ. 341–348. Merkulova 1985 — V. {kvora. skoludina. Narodnáe nazvanià bolezneè (na maØeriale russkogo àzáka). ÅØámalagi~ná slounik belaruskaè mová. Merkulova 1972 — V. Moskov. hauØ. PiØannà slovànsâkoi filologii. Moskov. 1. Moskov 1969 — M. Mladenov. Moskov. ÅIRÀ VII. M. RIK XCVII. Mladenov 1973 — M. Merkulova 1986 — V. Moskov. A. Merkulova. Georgiev. Novosibirsk. 436–442. Osobaà ørefiksalânaà sisØema v slavànskih àzákah ørimeniØelâno k ukrainskomu àzáku. Ob odnom iz va`náh vidov åØimologi~eskih issledovaniè. Merkulova 1976 — V. ÅØimologià 1970. ÅØimologià 1974. viøusk 15. Merkulova 1981 — V. VzaimooØno{enieØo me`du gruøa slavànski dumi s ogled na øroizhoda im. øràØaØi. ÅØimologià 1979. hmáz. serià filologi~nih nauk. 155–165. ÅksøressivnosØâ na raznáh urovnàh àzáka. Merkulova 1996 — V. 149–155.402 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI MarØánov 1986 — V. A. III (necevenâe. Moskov 1962 — M. Melâni~uk 1969 — A. 71–73. ÅI 6. II (meræiè. V. BE XXIII/5. Mokienko. 137–149. Minsk. Praci Odesâkogo der`avnogo universiØeØu. 73–74. ÅØimologià 1986–1987. Iz isØorii russkoè åksøressivnoè leksiki. Sofià. Merkulova. gobouduc’a). verøeØâ). skrenâ). Bãlgarski dumi s oØglasno reduvane. EL XVII/3. ZameØki øo isØorii i åØimologii slov. Vl. Moskov 1965 — M. Slavànskie øroØezá i åØimologi~eskaà åvrisØika. 174–176. Osobena obæoslavànska ørefiksna sisØema i neènoØo oØra`enie v sãrbohãrvaØski ezik. Moskov. 433–532. Moskva. DialekØnaà leksika i åØimologià. IIBE XI. II (`elunica. 79–91. t. ÅØimologià 1984. ÅØimologià 1982. Merkulova. Merkulova. Slavànski dumi s øredsØavki. Moskov 1980 — M. A. Moskov 1962a — M. Merkulova 1979 — V. V. Moskov. ProizhodãØ na nàkolko ä`noslavànski dumi. Merkulova. A. A—B. Turski i Øärkski zaemki oØ zvukoøodra`aØelen i nezvukoøodra`aØelen harakØer v balkanskiØe ezici. A. Odesa. A. VosØo~noslavànskie åØimologii. 67–73. II (na maØeriale russkogo àzáka). O doøolneniàh k slovnikam øraslavànskih slovareè.

Moskov. 191–200. Moskva. Praslavànskiè sloè leksiki serbohorvaØskogo àzáka. 23–28. 40–111. OLA 1984. 105–108. ÅØimologià 1977. ~uriØâ. isØori~eskoè leksikologii i leksikografii. V. P. EL 1991/6. P. 65–69. Nikon~uk. PeØleva. Nikonov 1969 — V. 42–51. 313–316. ÅØimologià 1981. Nikonov. Moskov.LITERATURA 403 Moskov 1981 — M. OLA 1972.v øolesskih govorah.-horv. dial. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. XII (rus. Prefiks i koren ili koren i sufiks?. 51–55. PeØleva 1976 — I. Petleva. ukr. PeØleva 1985 — I. Godi{nik na Sofièskià universiØeØ „KlimenØ OhridskiŒ.((-)ta-. Moskov 1991 — M. vãrne. PeØleva 1980 — I. dial. ÅØimologià 1975. O semanti~eskih istokah slov so zna~eniem ’skuøoè’ v russkom àzáke. PeØleva 1979 — I. SØarinna ørefiksna sisØema v slavànskiØe ezici (IsØorià i Øeorià na øroblema). K åØimologii glagola kolo{maØiØâ. dial. Petleva 1971 — I. Sofià. EØimologi~niè slovnik ukrainsâkoi movi. Moskov. 33–38. Orel 1990 — V. P. PeØleva. A. PeØleva. (-)tu-) v slavànskih àzákah. Ogledna sveska. Å. PeØleva 1972 — I. kuverdaØâ. PrisØavki ka. 114–156. P. P. DialekØologià i åØimologià na Me`dunarodnom simøoziume øo øroblemam åØimologii. vá~urki. rus. I. P. ukr. PeØleva. dial. mukqiv). PeØleva. 15. Å. 207–216. Moskva 1976. s. Orel.i ko. PeØleva 1978 — I. kw. 208–214. T. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. ~e{. VI. XIII (rus. 1989. Moskov 1997 — M. P. Nikon~uk 1979 — N. Russkoe slovoobrazovanie. .. *vârdati). Orel. Beograd 1998. II. PeØleva 1977 — I. Ivan Lekov. K voørosu o g. ÅØimologià 1976. ÅØimologià 1967. ÅØimologi~eskie issledovanià. Petleva 1973 — I. VIII (bolg. Kiiv. Orel 1988 — V. 20–57. P. PeØleva. 98–109. ÅØimologià 1971. 92–94. kursiváè. K voørosu o slovah s usiliØelânám (-)to. P. ÅØimologià 1968. PeØleva 1981 — I. AfØoreferaØ disserØacii na soiskanie u~enoè sØeøeni kandidaØa filologi~eskih nauk. Petleva 1974 — I. dial. vapavy. 75/1. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. Biblioteka Ju`noslovenskog filologa. Nova serija. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike 2. PeØleva 1983 — I. P. 24–35. OS — Etimolo{ki odsek Instituta za srpski jezik. ÅØimologi~eskie issledovanià v oblasØi serbohorvaØskoè leksiki. slav. Sverdlovsk. PeØleva. Slavànski ørefiksni i bezørefiksni dumi. dial. ObænosØ i mnogoobrazie na slavànskiØe ezici. 122–126. Petleva. 3. ÅØimologià 1977. SoveØskoe slavànovedenie 1990/5. curaviè. korsonogiè. P. PeØleva. P. PeØleva. Praslavànskiè sloè leksiki serbohorvaØskogo àzáka. Sbornik v ~esØ na ørof.øroØeØi~eskom v slavànskih àzákah. ÅØimologià 1978. Sofià. ÅØimologià 1970. Petleva.

64–71. Eæe raz k voørosu o dialekØnáh slovah s vsØavnám ålemenØom -Øo. s. Russkaà dialekØnaà åØimologià. *xorbrã).). 113–118. ÅØimologià 1982. PeØleva. Poøov 1969 — A. Petleva 1996 — I.404 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ukr. P. ÅI 8. . dial. PeØleva. 309–310. 32–37. horobráè (slav. Leksikolo{ko-leksikografski pristup na korpusu iz Re~nika SANU.). NSSUVD 21/2. P. Arhai~eskie ørefiksá v russkih govorah. 335–344.i *pop. PeØleva. 537–542. dial. 102–109. Poøov.(// -Øa. Risti} 1996 — S. 159–171. PeØleva 1989a — I. 167–176. BE XXXVIII/4. OLA 1988–1990. 57–78.-horv. P. Rikov. Radovi}-Te{i} 1999 — M. 180–184. Radovi}-Te{i}. O va`nosØi u~eØa v åØimologii redkih lingvisØi~eskih àvleniè formalânogo harakØera. PeØleva 1993 — I.// -Øu-). Konotativni aspekti zna~ewa ekspresivne leksike. Leksi~ka semantika ekspresivnih glagola u savremenom srpskom jeziku. vrbeti se. PeØleva 1994 — I. ÅØimologià 1967. Risti} 1997 — S. Podgorica. Govori prizrensko-timo~ke oblasti. dial. ZbMSFL XL/1. PeØleva. P. ÅI 6. 117–121. Zna~enie nováh dialekØnáh slovareè ägo-vosØo~noè Serbii dlà slavànskoè åØimologii. PeØleva. vrbe}. 119–128. ÅØimologià 1991–1993. me{kaØâ i dr. PeØleva 1994a — I. PeØleva 1989 — I. Petrovi}. {ámorodâde. øereàèka. P. Petrovi} 1994 — S. PeØleva. 19–21. NSSUVD 22/2. Risti}. ÅØimologià 1986–1987. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. rus. rus.u srpskom jeziku. Popovi}. P. I. Eæe raz k voørosu o dialekØnáh slovah s vsØavnám ålemenØom -Øo. JF LII. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. 198–201. Risti} 1994 — S.i nekim wihovim derivatima. Risti}. blr. Tipovi ekspresivne leksike u savremenom srpskom jeziku (model „osoba + psihi~ka ili moralna osobinaŒ). ~e{. 34–38. ZbMSFL XXXVII/1–2. Petrovi} 1993 — S. blr. OLA 1985–1987. P. vrba~. ^etvrti lingvisti~ki skup „Bo{kovi}evi daniŒ. Petleva 2002 — I. dial. Petrovi}. 268–271. Bãlg. Parne re~i i ponavqawa turskog porekla u srpskohrvatskom jeziku kroz razne jezi~ke nivoe. rus. dial. ÅØimologi~eskie zameØki (rus. ÅØimologià 1984 . slav. XVIII (øo maØerialam ràda nováh dialekØnáh slovareè ørizrensko-Øimokskoè zon). ÅØimologi~eskie zameØki. Imeni~ka obrazovawa s prefiksom pa.(/ -Øa. *mârdati. PeØleva 1986 — I. PeØleva. P. moØoná). 31–38. O vozmo`nosØàh sover{ensØvovanià øriemov åØimologi~eskogo issledovanià. Risti}. 57–62. skrågacâ. PeØleva. XV (ukr./ -Øu-). lidam. Rikov 1988 — G. dial. PeØleva. P. korØaváè. Parne re~i u leksi~ko-semanti~kom sistemu srpskog jezika. Petleva 2003 — I. Popovi} 1951–1952 — I. dial. karØaàzákiè i dr. JF XIX/1–4. ørihorniè. O slovenskim korenima *bob.

Sofià. Slavànskie åØimologii. 257–260. 489–492. batriti i pod. Svazek 1. TolsØoè 1969 — N. Semaziologi~eskie åØädá. Me{awe re~i. Truba~ev. Russkoe i slavànskoe àzákoznanie. 131–136. 5. III (1–3). ÅØimologià 1976. Truba~ev. Truba~ev. TolsØaà 1971 — S. Toøorov 1994 — V. 1975 („Monografie SlawistyczneŒ 32). Stankjevi~. Truba~ev 1973 — O. NJ XXXIII/1–2. Etymologicky slovnik slovanskych jazyku. ÅØimologià 1968. Ob odnoè redkoè slovoobrazovaØelânoè modeli. ZameØki øo åØimologii nekoØoráh naricaØelânáh i sobsØvennáh imen. 76–89. Truba~ev 1976 — O. Truba~ev 1972a — O. 29–55. Moskva. fifa. ÅØimologià 1964. {keØ). grámza. Ptica bogomoqica. 2. MJ XV/1–2. Praha. Truba~ev 1972 — O.-serbsk. Sikimi}. 24–67. Truba~ev. N. N. Sikimi} 1999 — B. váøendrivaØâsà. Truba~ev. M. 101–138. ZameØki øo åØimologii i sravniØelânoè grammaØike. Moskva. 137–143. N. ÅØimologià 1982. sloven. TolsØaà. Tomanovi} 1938–1939 — V. Iz slavàno-iranskih leksi~eskih oØno{eniè. ÅØimologià 1970. FoneØi~eskie nablädenià nad onomaØoøei~eskimi obrazovaniàmi s suffiksom -ot v verhnelu`ickom. Toporov. Toporov. Beograd. Todorov. Koncove partikule. Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä. N. Iz indoevroøeèskoè åØimologii. Romanski. ÅØimologià 1971. Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä. Ob odnom iranizme v slavànskom: *bazuriti. Truba~ev. Predlo`ky. I. Horv. Truba~ev 1965 — O. Truba~ev 1971a — O. JF XVII. 3. Ezikovedsko-eØnografski izsledvanià v øameØ na akad. Toøorov: Iz indoevroøeèskoè åØimologii. ÅØimologià 1991–1993. Nevestinska imena: od hipokoristika do pejorativa. Truba~ev. Zbornik u ~ast Petru Skoku. I. 272–280. Toporov 1985 — V. Truba~ev. Toporov 1971 — V. 3–20. batriti. AØ. Slavànskaà geografi~eskaà Øerminologià. 175–177. 123–140. Sadnik. v slavànskoè øersøekØive. 201–217. N. V (1). 167–169. Truba~ev. Toporov 1985a — V. N. SØ. N. 267–272. Emotivniot jazik i negovata lingvisti~ka interpretacija. Bãlgarski eØimologii. Truba~ev 1967 — O. dranduleØ. Moskva. Tento svazek sestavil F. 3–81. Borys. ZameØki øo åØimologii i sravniØelânoè grammaØike.E. Sikimi}. Tomanovi}. Truba~ev. N. sØukolka. Kope~ny. Sikimi} 1998 — B. N. 3–10. N. Toporov. I. 126–154. Iz praslavànskogo slovoobrazovanià: imennáe slo`enià s pristavkoè a-. Wrocáaw — Warszawa — Krakow — Gdansk. 6. 4. ÅØimologià 1968. v øiku. 1973. Stankjevi~ 1964 . K probleme åØimologi~esko-grammaØi~eskih svàzeè. . Todorov 2002 — T. 7. 497–504. ÅØimologià 1965. N.LITERATURA 405 Sadnik 1971 — L. Truba~ev 1978 — O. 80–86. Srpski jezik 3/1–2. I. ÅØimologi~eskie melo~i (1. TolsØoè. Slova gramaticka a zajmena. Prefiksacja imienna w jezykach sáowianskich. ÅØimologià 1974. Truba~ev 1960 — O. 450–458. W. Truba~ev 1971 — O. Problemá isØorii i dialekØologii slavànskih àzákov. Dzieje Sáowian.

[arifullin 1988 — B. Crepajac. Slova s ørisØavkoè ko. Iz istorii arhai~noè prefiksacii (lokalânáe arhai~náe prefiksá v istorii russkogo àzáka). S. Sofièskaà oblasØâ). K øosØanovke øroblemá protoindoevropeèskoè ørefiksacii: ørefiksalânáe modeli i Øiøá ih zna~enià. 127–151. Ob arhai~náh ålementah slovoobrazovatelânoè sistemá (tipá arhai~náh prefiksov). Novosibirsk. Beograd. Izbrannáe Ørudá III. Takovci. 203–213. Hereè-[imanâska 2003 — K. Fasmer — M. Uzeneva. CenØr i øeriferià v àzáke v sveØe àzákováh universaliè. Fasmer. Crepajac 1973 — Q. A. 427–432. Srpski etnografski zbornik LXXXIV. S. Iz isØorii slavànskoè arhai~noè ørefiksacii v russkom àzáke.i ee allomorfami v russkom àzáke. 139–150. ÅØimologià 1984. À. [arifullin. O. Careva. ^umakova 1986 — Ä. U~enáe zaøiski XVII. Åksøressivnáe ørefiksá. Filipovi} 1972 — M. À. CeèØlin 1954 — R. 187–209. N. Obæee i slavànskoe àzákoznanie. Moskva. Voørosá slovo. Kiiv. ÅØnolingvisØi~eskie maØerialá iz ägo-zaøadnoè Bolgarii (s. [arifullin. Beograd. 58–77. . Voørosá slovoobrazovanià v indoevroøeèskih àzákah 3. Avtoreferat dissertacii na soiskanie u~enoè stepeni kandidata filologi~eskih nauk. ÅØimologi~eskiè slovarâ russkogo àzáka I–IV (perevod s nemeckogo i dopolnenià O. Etnolo{ka posmatrawa. [anskiè. K voørosu o zna~eniàh øriimennoè ørisØavki øa. MaØerialá dlà izu~enià øriimennoè ørisØavki su. Filipovi}. Novosibirsk. Tomsk. [arifullin.u klasi~nim jezicima.v slavànskih àzákah. [iràev 1935 — M. Moskva 1986–19872. CeèØlin 1959 — R. Gega.406 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Truba~ev 1980 — O. [arifullin. P. Leksika dialekØa kak isØo~nik rekonsØrukcii øraslavànskogo slovarà. Leksika i frazeologià russkih govorov Sibiri. Iz balØo-slavànskih åØimologiè. Tomsk. Usøenskiè 1997 —B. Hereè-[imanâska. Truba~eva). Marru. 208–247. [arifullin 1979 — B. ^erni{ 2003 — T. 205–224. CeèØlin. Slov’ànsâka leksika v isØoriko-eØimologi~nomu visviØlenni. [arifullin 1982a — B. Issledovanià øo slavànskoè dialekØologii 7. Usøenskiè. ÅØimologià 1978.v russkih narodnáh govorah. Slova s ørisØavkoè øa. Uzeneva 2001 — E. U~enáe zaøiski IX. DialekØnaà leksika 1969. I. [anskiè 1972 — N. M. Akademiku N. [iràev. Truba~ev. À.i formoobrazovanià v indoevroøeèskih àzákah. ÅØimologià 2000–2002. 111–123. À. O prefiksu a. Voøros o skráØoè ørefiksacii v øromeØeidskih (indo-evroøeèskih) àzákah. Ob osobennosØàh åksøressivnáh affiksov v slovoobrazovaØelânoè sisØeme àzáka. Moskva. ^umakova. Tomsk. 113–121. [arifullin.v slavànskih àzákah. 216–224. À. M. AkØualânáe øroblemá leksikologii i slovoobrazovanià VIII. Careva 1971 — L. [arifullin 1982 — B. EIRÀ VII. 3–18. Slavànskoe *gonositi (se). Moskva — Leningrad. ^erni{. N. 90–99. [arifullin 1979a — B. 62–64. À. PeØri~eskaà obæina. M. CeèØlin.

K øraslavànskoè åØimologii. Heidelberg 1908–1913. [ulâga~. 1–9. Studii si cercetari lingvistice XL/6. 127–134. Bjeleti}. [ulâga~ 1995 — V. o. Na tropach sáowianskich reliktow leksykalnych. 37–45. Russkoe dialekØnoe øorØ kak ålemenØ gnezda *peu. Cambridge 1979. 474–485. Borys. . Zbornik u ~ast Petru Skoku. Bailey — H.(na materiali antroponimii). Bailey. 17–37. Borys. Borys. Substituirea lui po. [ulâga~ 1999 — V. P./ *pu. 25–28. Problemi praslov’ànsâkoi imennoi derivacii (deàki pohidni z prefiksom *a-)./ *pu-. [ulâga~ 2004 — V. Russkaà dialekØnaà åØimologià. Berneker — E. Tiøologià movnih zna~enâ u diahroni~nomu Øa zisØavnomu asøekØah. [usØer-[evc. P. Dictionary of Khotan-Saka. Krakow 2005. Slavànskie øroØezá v slu~aàh ziànià i ih zna~enie dlà slavànskoè åØimologii i isØori~eskoè grammaØiki. 69–81. Borys 1973 — W. [ulâga~. Borys 1980 — W. Borys 1982 — W. tojeraŠ. Sáownik etymologiczny jezyka polskiego. [ulâga~ 2002 — V. Prefiksacja imienna w jezykach sáowianskich. 88–99. 1–6. P. 16–21. Gomelâ. Donecâk. A. [usØer-[evc 1992 — G. Re~-dve o dostignu}ima na polju etimolo{kih studija arbanaskog jezika. [usØer-[evc. MovoznavsØvo 1997/2–3. 25–29. RS XLII/1. 250–260. Borys 1981 — W. P. Slovotvirne gnizdo z korenem *Vãrd.LITERATURA 407 [pringer 2002 — O. RS XXXIV/1. Vlaji}-Popovi}. so-. Borys. 179–183. Bezlaj. ZbMSFL XXV/2. W.in limba romana si unele probleme de etimologie ‰tologi. WSJ 37. Berneker. [ulâga~ 2003 — V. [ulâga~ 1997 — V. Prasáowianskie prefiksy imienne pa-. Wrocáaw etc. Monografie Slawistyczne 32. [ulâga~. Bucuresti. tonoh. SØudii z onomasØiki Øa eØimologii 2003./ *pou. Bezlaj — F. A — morã. [ulâga~. Serbsko-chorwackie studia leksykalne. Borys. [usØer-[evc 1971 — G. 21–28. 549–552. Ukrainsâki etimologii. J. [øringer. Avram 1989 — A.w jezyku serbsko-chorwackim.cu to. Borys 1975 — W. pra-. tonoveala. Ukrainsâki eØimologii. Ukrainsâki etimologii. Etimolo{ki slovar slovenskega jezika I–IV. [ulâga~. 175–180. * Ajeti 1985 — I. MovoznavsØvo 1999/6. [ulâga~. Ajeti. AkØualânáe voørosá slavànskoè onomasØiki. ÅØimologià 1988–1990. Avram. Slavisches etymologisches Worterbuch. 7–20. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991 — M. P. Etimolo{ki problemi nekih ekspresivnih glagola kretanja. Borys. 120–129. 19–27. ZbMSFL XXIII/1. Ljubljana 1977–2005. Iz slavànskogo åØimologi~eskogo slovarà. Borys — W. Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä. WSJ 41. Prilozi srpskohrvatskoj etimologiji.

Dziedzictwo prasáowianskie w leksyce kaszubskiej. 222–244. Borys. Praha 1952. Particulae Pelasticae II. Warszawa. Ungarische Elemente im Serbokroatischen. Etymologisches Worterbuch des Altindoarischen I–II. Filipovi} 1968 — M. . Nare~ni homonyma z okoli Moskvy. Kope~ny. Grabias 1994 — S. Mayrhofer. 95–97. Vlaji}-Popovi}. 287–294. 22–34. 137–140. Obraz jezykowy sáowianskiego Pomorza i Áuzyc. ZB VI/2. Borys. Havlova 1999 — E. Havlova 1979 — E. Borys. Iz reliktne leksike praslovenskog porekla u srpskohrvatskim dijalektima III. 13–23. 261–269. 389–396. Gluhak. @iva antika I/2. Warszawa. Borys. Fraenkel — E. Bruckner — A. Lublin. HDZb 11. Slova gramaticka a zajmena I–II. Budimir 1951 — M. Neke praslavenske rije~i u hrvatskom. Pogranicza i kontakty jezykowe. Borys. Projekt Etymologicznego sáownika kaszubszczyzny. Holub. Budimir. Linguistica XXV. Sborn i k prac i Filozofick e fakulty Brn e nsk e univerzity 27. Borys 1989 — W. Praha 1973–1980. Bruckner. S. Dzieje Sáowian. Havlova. Cvetko-Ore{nik. 114–118. Etymologicke poznamky k nekolika ~eskym dialektism u m. Etymologicky slovnik jazyka ~eskeho. Fraenkel. Borys. Debeljak. Filipovi}. Krakow 1927. slabostŒ. Holub/Kope~ny — J. 11–20. Skopje. O mrtvih velarnih predponah. Zu dem Sogennanten Prafixalen *A. Czasowniki ze znaczeniem œumiera}Œ w gwarach buágarskich. Czakawskie studia leksykalne. ^akavski semanti~ki arhaizam lukno œiznemoglost. Hadrovics 1985 — L. Borys 1991a — W. Jezyk na pograniczach 21. Praha 1989—. Slavia 68. ESSJ — Etymologicky slovnik slovanskych jazyku. Budapest. Jezyk Polski LXXI.in der Onomastik auf dem Balkan. Komplexni situace jako semanticke vychodisko pri vzniku slovanskych slov (na prikladu semantickeho vychodiska ’chradnout’). Etimologii romanesti. Graur 1963 — Al. Borys. 135–140. Debeljak 1954 — A. EWAi — M. Borys/Vlaji}-Popovi} 1989 — W. Borys 1991 — W. F. Sáownik etymologiczny jezyka polskiego. Gluhak 1999 — A. WSJ 37. Praha. Grabias. Ljubljana. Das Prafiks ka. ESJS — Etymologicky slovnik jazyka staroslovenskeho.im Slavischen. Havlova 1978 — E.408 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Borys 1984–1985 — W. ZbMSFL XXXII/1. J. Havlova. Litauisches etymologisches Worterbuch I–II. Graur. Herej-Szymanska 2002 — K. 7–50. HDZb 8. Jezyk w zachowaniach spoáecznych. 157–166. Krakow. Havlova. Cvetko-Ore{nik 1985 — V. Hadrovics. Etymologie polskie. 15–31. Gottingen 1962–1965. Herej-Szymanska. SR V–VII. 169–177. Bucuresti. Borys 1999 — W. ZbMSFL XXVII-XXVIII. Etymologica Brunensia. Heidelberg 1986–1996. Dijalektolo{ki rje~nici kao izvor za prou~avanje najstarijeg sloja doma}ega hrvatskoga ili srpskoga leksika. Brno. Borys 1997 — W.

Kralik 1994a — L’. Etymologicky slovnik jazyka ~eskeho. Matzenauer 1881 — A. Machek. 339–342. Wien 1886. 141–147. Kralik. Malinowski. Wiesbaden 1956–1980. Praha. Praha. Jany{kova. Selected Writings II (Word and Language). Praha 19682. Loma. KurzgefaŸtes etymologisches Worterbuch des Altindischen I–IV. On the Prefix ta. Karlikova. Loma 1998 — A. Kralik. Etymologisches Worterbuch der slavischen Sprachen. Moskov. Mayrhofer. Ein besonderes Prafixsystem in der slavischen Sprachen. Prasáowianszczyzna. Musi} 1931 — A. Expresivne predpony v slovanskych a romanskych jazykoch. Liewehr. Poznamky k vykladu niektorych slov. ^eska slavistika 1998. Mouton./ to. 83–91. 183–215. Warszawa. ZSl I/1. Jazykovedny ~asopis XX/2. Bratislava. 161–170. Murko. Jakobson. 25–40. Prispevky ke slovanskemu jazykozpytu. Moskov 1978 —M. Liewehr 1956 — F. Zbornik u ~ast A. Mundartliche Gliederung des spaten Urslavischen und fruhe slavische Stammesbildungen. M. Kralik 1994 — L’. Mladenova 1993 — O. WSJ 29. Mladenova. Matzenauer. 117–119. 225–229. Machek 1930 — V. Rad JAZU 242. Studie o tvoreni vyrazu expresivnich. Loma 2002 — A. Bratislava. . Korinek 1934 — J. *xomo tã. Kope~ny. Slavistische Studien zum VIII. Beograd. Kne`evi} 1962 — A. ^eska slavistika 2003. 107–114. Prilog leksikografiji i prou~avanju narodne epike. Internationalen Slavistenkongress in Zagreb 1978.LITERATURA 409 Jakobson 1971 — R. Bratislava. Jany{kova 2003 — I. 161–190. Prispevek k otazce indoevropskeho ablautu. Praha. While Reading Vasmer’s Dictionary. Glagol knaditi. Praha. Slavica Slovaca 29/2. 11–27. KEWA — M. Prace z vedeckych ustavu XXXVI. Vztah starych Slovanu ke stromum z hlediska jejich jmen. Malinowski 1899 — L. Prace Filologiczne V. 143–160. Die Turzismen in der Sprache der Kroaten und Serben. Korinek. Typy a puvod semantickych zmen vyrazu pro pojmenovani citovych stavu a jejich projevu ve slovanskych jazycich. Koln — Wien. Zagreb. 12–15. Berlin.w jezykach sáowianskich. Uber expressive Sprachmittel im Slawischen. Scytho-slavica (III). Machek. Beli}a.in Romanian. Roman Jakobson. Kope~ny 1983 — F. Kilka przykáadow uzycia przedrostka ko. Ursl. The Hague — Paris. Meisenheim am Glan. Kne`evi}. 345–360. Praha. Miklosich — F. ZB 29/1. Murko 1937 — M. 49–56. Musi}. Miklosich. Dzieje Sáowian . Listy filologicke a paedagogicke VIII. Prilog negaciji u gr~kom i u latinskom jeziku. Machek — V. 620–649. Karlikova 1998 — H. Loma. Knobloch 1969 — J. Slovenska re~ 59/6. Knobloch. Zo slovanskych nazvov nadob (I). Studie z oblasti onomatopoje. Nochmals zu den affektiven Vorsilben im Slavischen.

Studia etymologica Brunensia 1. 329–332. Schutz 1965 — J. Ta./ k. Sáawski. 43–141. Professor R. Uwagi laryngalistyczne do niektorych wyrazow sáowianskich i litewskich. O{tir. Wiesbaden 1963–1973. H. 23–35. Nemec. Sáawski. Uberlegungen zur Genese des Urslavischen *ch. Dandekar Felicitation Volume. n.in der Wortbildunge des Slavischen. R. Zarys sáowotworstwa prasáowianskiego ‰u:Š SP 3. 11–19. 355–362. Berlin. Skok — P. Die Welt der Slaven X. Nova serija. XIII. Sáawski. Schuman 1909 — H. Formarea cuvintelor in limba romana II. SEK — W. Slavia XLVIII/2–3. Schmidt. Sáownik etymologiczny jezyka polskiego. 378–381. Akupara. ^eska slova na -tr~ (kostr~. to-). Schmidt 1987 — H. Schuman. O slovanske exspresivni predpone la-. Aitzetmuller. Schuster-[ewc. Warszawa. 244–246. Etymologische Erklarungsversuche. 13–60. kotr~. Pokorny. Okoniowa. 233–245. Krakow 1952—.410 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Nemec 1979 — I. Schulze 1895 — W. . 79–120. Prefixele. Dzieje Sáowian. Arpokrathj. Sáawski — F. Zarys sáowotworstwa prasáowianskiego ‰u:Š SP 2. chatr~). Vergleichendes Worterbuch der slavischen Sprachen 1–7. P. 11. Studia etymologica Brunensia 1. Sadnik. P. Popowska-Taborska/Borys 1996 — H. 322–329. Bautzen 1978–1989. Popowska-Taborska. Historisch-etymologisches Worterbuch der ober. Drei vorslavisch-etruskische Vogelnamen. Rizescu 1978 — I. Schuster-[ewc 2000 — H. 120–123. A–bávolâ. Leksyka kaszubska na tle sáowianskim. Bucuresti. Warszawa 1994—. Borys. Borys. On the Occasion of his Seventieth Birthday. Schulze.(te-. Bern 1959–1969. Biblioteka Ju`noslovenskog filologa. Schuster-[ewc. Zeszyty Naukowe Uniwersytetu Jagiellonskiego. Archiv fur slavische Philologie XXX. Schutz.we wspoáczesnych gwarach polskich. Beograd. Sikimi}. O{tir 1930 — K. Sáawski 1974 — F. Smoczynski 2002 — W. Gutersloh. Przedrostek pa. Schmidt. Smoczynski. Rejzek 2000 — J. Rizescu. Prace Jezykoznawcze 21. Wiesbaden. Popowska-Taborska. Ljubljana. N. Tubingen. Zagreb 1971–1974. Schmidt 1984 — H.und niedersorbischen Sprache 1–24. Krakow. Okoniowa 1968 — J. W. Festschrift for Henry Hoenigswald. 293–301. Sadnik/Aitzetmuller — L. 191–198. Zarys sáowotworstwa prasáowianskiego ‰u:Š SP 1. Sáawski 1976 — F. Skok. Sáawski 1979 — F. Sáawski. Das prafigierende Element ka. Pokorny — J./ ko. f. Rejzek. Delhi. Schuster-[ewc — H. An Indo-Iranian etymological kaleidoscope. Etimologija i male folklorne forme. Sikimi} 1996 — B. knj. Sáownik etymologiczny kaszubszczyzny. Indogermanisches etymologisches Worterbuch I–II. Amrtadhara. Zeitschrift fur vergleichende Sprachforschung auf dem Gebiete der indogermanischen Sprachen XXXIII. Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika I–IV.

SR III/3–4. Worter und Sachen III. Etimolo{ki prilozi ~akavskoj aloglotiji IV. ^R 1989/1. Note lexicale si etimologice. O pewnej nie dostrzezonej funkcji przedrostkow czasownikowych w jezyku rosyjskim. Rotwelsches im russischen Wortschatze. 197–212. Snoj. 1974—. Jadranske etimologije. Paris. SR 35/3. Snoj. Vaillant. Serban. Limba Romana XXIII/6. Zwiazki leksykalne kaszubsko-poáudniowosáowianskie. Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku. Trypu}ko 1950 — J. Trypu}ko. Lyon — Paris 1950–1974. . Truba~ev 1991 — O. Vinja. Vasmer 1912 — M. Bucuresti. 5–45. Wrocáawska. Wrocáaw. 3–41. Vasmer. Vaillant 1946 — A. 524–530. 198–204. Heidelberg. Zagreb 1998–2004. Vinja 1989 — V. ’Strah in trepet’ in ’groza in strah’ — etimolo{ka analiza praslovanskih leksemov *polxã in *straxã. Szymanski 1977 — T. 175–178. Wrocáaw etc. La depreverbation. Warszawa.LITERATURA 411 Snoj — M. N. Sarajevo 19794. Druga. SP — Sáownik prasáowianski. Vinja. Slavische Etymologie gestern und heute. Serban 1974 — F. Prace Jezykoznawcze 86. Revue des etudes slaves 22/1–4. Vaillant. Slovenski etimolo{ki slovar. Grammaire comparee des langues slaves. Szymanski. Vinja I–III — V. Ljubljana 2003. 327–342. Studia z Filologii Polskiej i Sáowianskiej 7. 269–275. Vaillant I–IV — A. [kalji}. Snoj 1987 — M. pregledana in dopolnjena izdaja. Wrocáawska 1967 — E. Truba~ev. WSJ 37. [kalji} — A. Derywacja czasownikow onomatopeicznych i ekspresywnych w jezyku buágarskim.

Re~nik „frajerskihŒ ({atrova~kih) re~i i izraza. Bukumiri} 1983 — M. Be~. 29. Beograd 18983. Vukovi}. PPJ 19. Stefanovi}–Karaxi}. Rje~nik vasojevi}kog govora. 89–98. Me|a. Andri}. SDZb XLIX. Bogdanovi} 1987 — N. Plovdiv 1895–1908. Dalmacija. Be}kovi}. Beograd 1978. Iz leksike Pive (selo Bezuje). Trivunac. Srpski rje~nik. Beograd 1976. Dini} 1990 — J. Bogdanovi}. Aleksi}. Vlajkovi}. Vuk — V. Gagovi} 2004 — S. Rje~nik dubrova~kog govora. L. Vukovi} 1940 — J. Re~nik na bãlgarskià ezik I–V. Vuji~i}. Posebna izdawa CANU kw. MJ III/6.. Gerov. PPJ 18. Lele. Prilog poznavawu dijalekatske leksike [umadije (iz leksike ^umi}a). Vuji~i} — M. Akcenat govora Pive i Drobwaka. Dini} 1988 — J. Podgorica 1995. SDZb LI. SDZb XXV. Govori Bu~uma i Belog Potoka. Zborovi od Gali~nik. Grkovi}. Dalmacija — S. Bolinovski 1952 — G.IZVORI IZVORI Ajxanovi} 2002 — M. Re~nik timo~kog govora. Be}kovi}. Be}kovi}. Bori~i} Tivranski. reørinØ Sofià 1975–1978.. Bolinovski. Grkovi} 1982 — J. Bogdanovi} 1979 — N. — M. R. Prilog prou~avawu leksike severozapadne Like. Doøãlnenie . Aleksi} 1935 — @. Moskva 1980—. Andri} — R. PPJ 33. Ajyanovi}. 125–153. PPJ 16. Stefanovi}–Karaxi}. Vlajkovi} 1966 — D. . Bukumiri}. Galetin 1980 — G. 185–417. Galetin. Bawa Luka 2004. Bojani}/Trivunac 2002 — M. 71–105. Be}kovi}. 381–422. Bojani}. PPJ 2. Dodatak re~niku timo~kog govora. Beograd 1979. — M. 1–178. Dini}. Rje~nik govora Potkozarja. Bori~i} — V. 89–90. 199–257. Me|a Vuka Manitoga. 7–335.. 59–92. 1–312. 147–148. SDZb X. AOS — Arhangelâskiè oblasØnoè slovarâ.. Re~nik `argona. Srpski rje~nik. Rje~nik govora Pro{}ewa (kod Mojkovca). Vuk 1818 — V. 7–302. Beograd 2002. Gagovi}. Dini}. Govor Aleksina~kog Pomoravqa. NJ IV. Re~i i izrazi. SDZb XXXVI. SDZb XXXIV. 6. Gerov — N. Odjeqewe umjetnosti kw. Iz ratarske leksike Gora`devca (kod Pe}i). SDZb XXXIII. Bogdanovi}. Iz leksi~ke problematike severne [ajka{ke. Lele i kuku.

Maksi}. Frazeologija omalova`avawa u pirotskom govoru. Markovi}. Mani} — D. Kraji{ki rije~nik. @ivan~evi}. Prilog prou~avawu leksike Srema. Timo~ke poslovice. Markovi}. Gavrilo Stefanovi} Venclovi}. Zlatanovi}. 423–740. Govor Draga~eva. Zlatkovi} 1988 — D. Mani} Forski. Prilog poznavawu leksike Zlatibora.IZVORI 413 Dini} 1992 — J. SDZb XXXV. Anegdotska i druga kazivawa iz pirotskog kraja. Zlatkovi} 1989 — D. PPJ 19. 102–108. Jovanovi}. 93–122. SDZb XXXVIII. Pirot (re~nik 71–78). Jovanovi} 1911 — V. Nikoli}. Markovi} 1993 — M. Jovanovi}. Pirot 1987. 245–500. Elezovi}. Kwiga II. Babu{nica 1997. Marseni}. Iz narodnog govora Vasojevi}kog kraja. Zlatkovi}. Mijatovi} 1983 — J. SDZb II. Leskovac 1984. @ivkovi}. Re~nik kosovsko–metohiskog dijalekta. 13–70. Malorusko-nòmeckiè slovar I–II. SDZb XXXIV. Elezovi} — G. 43–55. PPJ 19. PPJ 16. Zlatkovi}. Rajkovi} Ko`eqac. Frazeologija straha i nade u pirotskom govoru. Re~nik timo~kog govora (drugi dodatak). Pirocko pcuvawe i pretewe. Iz leksike ^eneja (rumunski Banat). @elehovskiè — E. Govor sela Gorobiqa. Re~nik pirotskog govora. 619–746. 105–306. 149–398. Pirot (re~nik 99–118). 2004 — V. Jovanovi}. VI (1935). @elehovskiè. Ni{. SDZb XXIX. \ukanovi} 1995 — P. izreke i zagonetke. Mari} 2002 — B. Re~nik leskova~kog govora. Gladno grne. 379–586. Marseni} 1986 — T. Markovi} 1986 — M. Ko`eqac 1989 — Q. PPJ 33. Duma. SDZb LI. SDZb IV (1932). Zlatkovi}. Jovi~i} — M. Poslovice i pore|ewa u pirotskom govoru. Mitrovi} — B. 313–688. Jovi~i}. Zlatkovi} 2004 — D. Zlatkovi}. Beograd. Dini}. Pirot (re~nik 279–306). Zlatanovi} — M. Lu`ni~ki re~nik. @ivkovi} — N. 258–326. Vrawe 1998. \ukanovi} 1983 — P. 1–240. PPJ 22. SDZb XXXIX. @arovnice. \ukanovi}. Mitrovi}. SDZb XLI. Prilog poznavawu leksike srpskih govora u Ma|arskoj. @ivan~evi} 1986 — I. SDZb XIX. Re~nik sela Kamenice kod Ni{a. Zlatkovi}. SDZb XXXII. Re~nik govora ju`ne Srbije. Milovanovi}. Jovanovi} B. Beograd 2003. Nikoli} 1972 — M. Zlatkovi} 1990 — D. Mari}. Zlatkovi} 2003 — D. Mijatovi}. . 175–457. Maksi} 1980 — M. Neobi~nije re~i iz [umadije. S. \ukanovi}. Govor sela Gorwe Caparde (kod Zvornika). Lâviv 1886. 341–683. 2001 — B. SDZb XXXVI. Milovanovi} 1983 — E. 271–285. Jovanovi} V. Re~nik narodnog govora u Crnoj Reci. 149–177. Re~nik narodnog govora u Crnoj Reci.

Beograd 1959—. SDZb XXII. ]upi}. Usko~ki re~nik 1–2. SRNG — Slovarâ russkih narodnáh govorov . ^DL — M. Novi Sad 2000—. 152–221. ]iri}. Dul~i}. Stani}. Leningrad 1967—. . SDZb XVI. POS — Pskovskiè oblasØnoè slovarâ. SØoè~ev. Dul~i}i 1985 — J. 7–265. RSA — Re~nik srpskohrvatskog kwi`evnog i narodnog jezika. ^e{qar 1983 — M. Tomi} 1984 — M. Ma~vanski govor. ]upi}i 1997 — D. PPJ 7. SDZb XVIII. Hraste. Rodoøski re~nik. Stevovi} 1969 — I. Rajkov. red. Tomi} 1989 — M. 179–313. ]iri} 1983 — Q. Koneski. Stamatoski. Beograd 1990–1991.414 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Nikoli} B. SDZb XXIX. Stijovi}. SDZb XLIV. RMJ — Re~nik na makedonskiot jazik. RSGV — Re~nik srpskih govora Vojvodine. Pe{ikan. Petrovi}. — D. Od leksikata na tetovskiot govor. SDZb XXXV. Olesch. HDZb 7/2. Skopje 1986. Minsk 1982–1986. SØoè~ev 1965 — T. Re~nik govora Zagara~a. TS — Turauski slounik 1–5. * Bo`ani} 1983 — J. 1983—. Minsk 1979–1986. 1966 — B. B. Moskva — Leningrad (SankØ-PeØerburg) 1965—. Stanojevi} 1927 — M. PPJ 19. 7–191. 79–106. ^akavish–deutsches Lexikon I. izd. MJ X/1–2. Bãlgarska dialekØologià 5. izd. ]upi} i @. 159–328. 187–192. Govor Bjelopavli}a. Komi{ka ribarska epopeja. Nikoli}. SPZB — Slounik belaruskih gavorak øauno~na–zahodnàè Belarusi i àe øagrani~~a 1–5. 177–194. Rajkov 1971 — I. Novi Sad — Zagreb 1978. Matica srpska — Matica hrvatska. Sofià. Stani} — M. Iz leksike Ivande (rumunski Banat). Novi Sad — Zagreb 1967–1976. Skopje. Tomi}. Govor Banije i Korduna. Iz leksike Vasojevi}a. Starocrnogorski sredwokatunski i qe{anski govori. Koln–Wien 1979. 381–747. Te{i}. Bo`ani}. SDZb XXIII. Stijovi} 1990 — R. Re~nik radimskog govora. Srpska akademija nauka i umetnosti i Institut za srpski jezik SANU. Te{i} 1977 — M. P. RMNP — Re~nik na makedonskata narodna poezija. Prilozi re~niku timo~kog govora. [umadijski govor u Gru`i s osobitim osvrtom na akcente. ^e{qar. 107–148. ]upi} 1977 — D. Petrovi} D. SDZb III. Govor Lu`nice. ]upi}. ^R 1983/1–2. Stevovi}. Pe{ikan 1965 — M. Stanojevi}. 401–635. Dul~i}. Rje~nik bru{koga govora. Govor Qe{tanskog. SDZb XV. RMS — Re~nik srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika 1–6. Prilog za dijalektolo{ki re~nik govora Mokrina. Stamatoski 1959 — T. SDZb XXXVI. R. Govor Svini~ana. SDZb XXX. P. Tomi}. 121–380. [imunovi}. 3–174. 83–180.

P. Ro`aje 2003. P. Rje~nik govora Podravskih Sesveta. Novakovi} 1994 — P. 95–117. 105–145. Guberina. Herman 1973 — J. Houtzagers. Filologija 9. Mate{i} — J. The ^akavian Dialect of Orlec on the Island of Cres. Finka. Ro`ajski rje~nik. Gei}/Slade-[ilovi} 1989 — D. ^R 1988/2. ^R 1990/2. Die ~akavische Mundart von Baumgarten in Burgenland. Novakovi}. Peru{i} 1990 — M. M. M. 91–105. Gra|a za diferencijalni rje~nik trogirskoga cakavskog govora od polovice XIX do polovice XX stolje}a. Slade-[ilovi}. ^R 1989/1. Maresi}. Rje~nik ~akavskog narje~ja op}ine Duga Resa i Karlovac. G. Peru{i}. 35–73. Novi Sad — Subotica 1990. 89–114. Zagreb 1982. ^R 1993/1. Wien. . 73–97. Koschat 1978 — H. Zagreb 1973. Herman. Rje~nik ~akavskog narje~ja op}ine Duga Resa i Karlovac. HDZb 1. Slade-[ilovi}. Gra|a za diferencijalni rje~nik narodnog govora ro`ajskog kraja. PPJ 12. ^R 1972/2. Gei}. Malba{a. Frazeolo{ki rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika.IZVORI 415 Finka/Pave{i} 1968 — B. Re~nik ba~kih Bunjevaca. Peru{i}. 77–150. ^R 1979/2. Rje~nik govora otoka Vrgade. Koschat. 37–72. 113–154. III dio. 7–213. Slovensko-nem{ki slovar I–II. ^R 1990/1. Kuli{i}. Rje~nik ~akavskog narje~ja op}ine Duga Resa i Karlovac. Had`i} — I. Marde{i}-Centin 1977 — P. Pleter{nik. 265–321. I{ki kralj. Gei}. Zabilje{ke o govoru u [epurini na otoku Prvi}u. 5–44. Pogled u leksi~ko blago Grabov~eva „CvitaŒ. II. Juri{i} — B. Filologija 27. Peru{i} 1988 — M. S. Mate{i}. Peru{i} 1986 — M. Gra|a za diferencijalni rje~nik trogirskoga cakavskog govora od polovice XIX do polovice XX stolje}a. HDZb 3. ^R 1994/2. Ljubljana 1894–1895. Maresi} 1996 — J. Prilog poznavanju leksi~koga blaga u govoru Virja (Podravina). M. Pleter{nik — M. Zagreb. Pave{i}. A. Peru{i}. Marde{i}-Centin. Sumartinski rje~nik. Rje~nik komi{kog govora. HDZb 4. Kuli{i} 1979 — [. Malba{a 1976 — Z. Pei}/Ba~lija — M. Hraste. Kosor. [ojat. Rje~nik ~akavskoga narje~ja sela Mihaljevi}i kraj O{tarija. 103–131. Kosor 1979 — K. Finka/[ojat 1973 — B. Juri{i}. Hamm. Rad na prou~avanju ~akavskoga govora u Brinju i okolici. Amsterdam. Kursar. Houtzagers 1985 — H. Hamm/Hraste/Guberina 1956 — J. II dio. Karlova~ki govor. Gei}/Slade-[ilovi} 1990 — D. Ba~lija. 86–100. Peru{i}. 73–99. Had`i}. ^R 1986/2. 153–228. Finka. Kursar 1972 — A. Govor otoka Suska. Iz leksike sela Donjih Rami}a kod Klju~a u Bosanskoj Krajini. dio Rje~nik. Filologija 7. Rasprave Zavoda za jezik 1. Pei}. Peru{i} 1993 — M. 109–147.

Sychta — B. Karasia. Rje~nik Gole. Opracowany przez Zakáad Dialektologii Polskiej Instytutu Jezyka Polskiego PAN w Krakowie pod kierunkiem M. HDZb 5.416 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Ribari} 1940 — J. Sychta. Wrocáaw 1967–1976. PPJ 18. Lon~ari}. Urukalo 1982 — M. Vidovi} 1990 — R. Rje~nik ~akavskih izraza — Podru~je Bakarca i [krljeva. Te`ak. Turina/[epi} — Z. Zovko. HDZb 5. [ojat. Urukalo. ^R 1990/1. Wrocáaw 1997—. Dokle je kaj prodro na ~akavsko podru~je?. Ozaljski govor. Sekere{. Turina. Te`ak. Govor Hrvata u ju`noj Baranji. Ribari}. Zovko 1901 — I. RJA — Rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika I–XXIII. 51–87. 1–207. [ojat 1982 — A. Te`ak 1981a — S. 115–160. . Zagreb 1880–1976. HDZb 6. Vjerovanja iz Herceg-Bosne. Turopoljski govori. 155–183. Knjiga 4. Vinogradarska leksika Brati{kovaca. A. Razmje{taj ju`noslovenskih dijalekata na poluotoku Istri. SDZb IX. Vidovi}. Ve~enaj. 323–481. 317–493. M. Zagreb 1997. Zbornik za narodni `ivot i obi~aje Ju`nih Slavena VI/1. Posebna izdanja Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje. 169–200. Zagreb. HDZb 4. Te`ak 1981 — S. Rje~nik `argona splitskih mla|ih nara{taja. SGP — Sáownik gwar polskich. Sekere{ 1977 — S. Sáownik gwar kaszubskich na tle kultury ludowej I–VII. [epi}. Rijeka 1977. Ve~enaj/Lon~ari} — I. 203–428.

ÅI — ÅØimologi~eskie issledovanià. JF — Ju`noslovenski filolog. Kiiv. NJ — Na{ jezik. Sofià. OLA — Obæeslavànskiè lingvisØi~eskiè aØlas. Ekaterinburg. Moskva. NSSUVD — Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane. Beograd. Moskva 1971. U~enáe zaøiski — U~enáe zaøiski InsØiØuØa slavànovedenià AN SSSR. Rusek. B. Bern{Øeèna.SKRA]ENICE SKRA]ENICE ^asopisi BalkE — Balkansko ezikoznanie / Linguistique balkanique. Sbornik v ~esØâ {esØidesàØileØià ørofessora S. red. Russkaà dialekØnaà åØimologià — Russkaà dialekØnaà åØimologià. Split. ZbMSFL — Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku. J. g. SDZb — Srpski dijalektolo{ki zbornik. SØudii z onomasØiki Øa eØimologii — SØudii z onomasØiki Øa eØimologii. * ^R — ^akavska ri~. Moskva. EL — Ezik i liØeraØura. Krakow 2002. IIBE — IzvesØià na InsØiØuØa za bãlgarski ezik. Moskva. MaØerialá i issledovanià. Ekaterinburg. ÅØimologià — ÅØimologià. Sofià. Sofià. L. Beograd. MaØerialá IV Me`dunarodnoè nau~noè konferencii. Leningrad. Sofià. Novi Sad. MJ — Makedonski jazik. EkaØerinburg. Beograd. Dialektnaà leksika — DialekØnaà leksika. g. Skopje. MovoznavsØvo — MovoznavsØvo. Govori prizrensko-timo~ke oblasti — Govori prizrensko-timo~ke oblasti i susednih dijalekata. Borys. Moskva. Dzieje Sáowian — Dzieje Sáowian w swietle leksyki. PPJ — Prilozi prou~avawu jezika. Kiiv. W. . Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä — Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä . 22–24 okØàbrà 2002. ÅIRÀ — ÅØimologi~eskie issledovanià øo russkomu àzáku. Beograd.. Bednarczuk. BE — Bãlgarski ezik. Pamieci Profesora Franciszka Sáawskiego. Novi Sad. Ni{ 1994.

red. isl. indoir. Borys.-h. sln. Slavia — Slavia. mlet. iran. let. gr. jerm. Rusek. srvnem. stkajk. ie. ZSl — Zeitschrift fur Slawistik. mlavest. Zagreb. ^asopis pro slovanskou filologii. blr. psl. angls. jsl. avestijski albanski anglosaksonski arapski beloruski bugarski vulgarnolatinski germanski gorwolu`i~ki gotski gr~ki dowovisokonema~ki dowolu`i~ki dowonema~ki engleski indoevropski indoiranski irski iranski islandski italijanski jermenski ju`noslovenski kajkavski ka{upski latinski letonski litavski ma|. srp. Zagreb. Wien. stir. osm. rum. stiran. engl. Praha. it. Prasáowianszczyzna — Prasáowianszczyzna i jej rozpad. germ. ma|arski makedonski mladoavestijski mleta~ki mongolski novovisokonema~ki nema~ki novopersijski osmanski praindoevropski poqski praslovenski rumunski ruski srpsko-hrvatski slovena~ki slovenski sloviwski slova~ki sogdijski sredwevisokonema~ki sredwenema~ki srpski starovisokonema~ki staroindijski staroirski staroiranski starokajkavski . pie. dvnem. stind. got. Krakow. Ljubljana. sogd. ar. nem. mak. HDZb — Hrvatski dijalektolo{ki zbornik. poq. Jezici i dijalekti avest. Studia etymologica Brunensia — Studia etymologica Brunensia. Warszawa 1998. RS — Rocznik Slawistyczny. Berlin. SR — Slavisti~na revija. ka{. slov. Zbornik u ~ast Petru Skoku — Zbornik u ~ast Petru Skoku o stotoj obljetnici ro|enja (1881–1956). dlu`. s. Munchen — Wiesbaden. npers. stvnem. W. lit. avesta. srnem. sl~. J. alb. sloviw. dnem. ZB — Zeitschrift fur Balkanologie. ir. WSJ — Wiener Slavistisches Jahrbuch. lat. glu`. mong. nvnem. Praha. kajk. Zagreb 1985.418 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Filologija — Filologija. vlat. rus. bug.

adv. Herc. pridev adverbium. tat. iter. zast. infinitiv interjectio. toh. interj. . perfekat pluralis. {tok. starolitavski staropoqski staroruski staroslovenski starosrpski staro~e{ki tatarski toharski turski ukr. dem. ~e{. deminutiv femininum. het. vulg. ~ak. zbirna imenica deminutivum. iterativ masculinum. iron. CG Slavonija Hercegovina Hrvatska Crna Gora Gramati~ke skra}enice acc. m. ~uva{. accus. vojvo|anski Dalmacija. bosanski Vojvodina. nominativ pejorativus. Hrv. pl. stpoq. impf. Dubr. tur.SKRA]ENICE 419 ukrajinski hetitski hotanski hrvatski crkvenoslovenski ~akavski ~e{ki ~uva{ki {tokavski stlit. Bosna i Hercegovina. dijal. Vojv. pt. coll. adj. stsrp. mu{ki rod neutrum. hrv. `enski rod hypocoristicum. dalmatinski Dubrovnik. ist. particip singularis. nom. st~e{. hyp. sg. akuzativ adjectivum. hotan. doslovno zapadni zastareo ironi~no isto~no Iste skra}enice sa po~etnim malim slovom imaju zna~ewe prideva. intr. bot. pf. infinitivus. neprelazan iterativus. pejorativ perfectivum. augm. uzvik intransitivus. mno`ina participium. f. 885 arhai~an botani~ki veterinarski vulgaran dijalekatski dosl. strus. dubrova~ki Slav. stsl. jednina Ostale skra}enice arh. Bosna. Mesta i oblasti885 BiH Bos. vet. akcenat accusativus. prilog augmentativum. doslovan. Dalm. augmentativ collectivum. pej. hipokoristik imperfectivum. sredwi rod nominativus. zap. csl. nesvr{eni vid inf. n. accentus. svr{eni vid. perfectum.

id.v. . tj. {atr. nap. pod odrednicama l. sev.420 itd. opus citatum. isti (autor).cc. pogrd. l. eadem. kolokv. nar. sub vocibus. {aq.c. pod odrednicom s. odn. isto (delo. podrugqivo prezrivo razgovorni severni sli~no to jest figurativan {aqiv {atrova~ki * ead. ibid. prezr. ju`. na istom mestu idem. NZag npr. na navedenim mestima op. razg. Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI i tako daqe ju`ni kolokvijalan napomena narodni narodna zagonetka na primer odnosno pogradno podrug. zna~ewe) loco citato. fig. cit. navedeno delo s. sl. na navedenom mestu locis citatis. sub voce. ista (autorka) ibidem.vv.

nouns are far less subject to this word-formation process (except in the case of deverbal nouns derived from expressively prefixed verbs). Kajkavian and . ‘word-formation components’.SUMMARY SUMMARY VERBS WITH A TWIST Types of expressive preverbal formatives (in Serbian and Croatian language material) Subject. unlike the elements we are studying here. ‘unifixes’. but which are not recognized as such in the structure of the word. because the term ‘prefix’ is associated with a well-known. recognized word-formation category which can be easily seen in the structure of the word. such that words derived by them become marked (most commonly with a negative modification to the basic meaning) and enter the sphere of the expressive lexicon. ‘preformatives’. conceptual approach The subject of this work is word-formation elements which are essentially prefixes. Both designations (Serbian and Croatian / Serbo-Croatian) accord with the material presented and analyzed. The attributive preverbal both defines (and limits) the subject of this study. The literature contains various terms for these elements: ‘expressive prefixes’. while the rest of the text uses the term Serbo-Croatian. ‘archaic prefixes’. expressive prefixation in the Serbo-Croatian language is especially common for verbs. They can be isolated only by word-formation-etymological analysis. The attributive expressive is used here in the following sense: analyzed formatives possess this type of word-formation meaning. as the corpus for this work has been assembled from sources in the following dialects: [tokavian. Although in other Slavic languages formatives of this type are characteristic also for nouns. The subtitle of this work uses the neutral term formatives. title. aim. ‘word-formation elements’. The subtitle of this work refers to the Serbian and Croatian language.

The phenomenon at hand is studied. 4) forming lexical nests. according to stem forms (‘stem’ meaning a verb to which expressive prefixes may be added. in which expressive prefixed forms were grouped according to the prefixes they contained. *pra-. In this way. ka-. *mV. etc. A further classification of the material was therefore carried out. This meant: a) establishing the basic types of expressive preverbal formatives. *xV-. The concept and approach arose from a previous word-formation analysis of a corpus.). rare nominal and verbal prefixes: *a-. *la-. {a-. Miklosich’s observations opened a new area of research which has . to-. such as bazati. It was established that many attestations. *~V-. b) confirming their usage rules. The major aim of this work was to describe this phenomenon as thoroughly as possible. The pioneer researcher of these word-formation elements was Miklosich. had a common stem. In the first phase. Each of these prefixes has been shown to occur (to a greater or lesser degree) in the Serbo-Croatian language. 2) creating an inventory of expressive prefixes that occur with certain verbs.). -le~iti. in which expressive prefixed forms were grouped around a common stem. *kV-. *tV-.(where V = vowel). expressive. therefore. lexemes were classified by the type of prefix they contain (ko-. c) focusing the lexical-semantic spheres in which they appear. 3) registering alternation of prefixes before a common stem form. 5) observation of regularity in semantic relations between a stem form and prefixed forms. ~e-. These two groups of lexemes form the central chapters of the work. and the second. *pa-. *gV-. by using material from a (historically speaking) s i n g l e Slavic language. A brief history of the topic Research has so far established the existence of the following archaic. 6) establishing a system of prefixes and a system of forms that contain them. etc. *ja-. who was the first in Slavic linguistics to study the prefixes ko-. The advantages of such an approach are found in the possibility of carrying out several parallel operations: 1) creating an inventory of verbs which are subject to expressive prefixation. The corpora for individual prefixes were formed in this way. despite containing different prefixes. *bV-. *{V-. including a preliminary etymological analysis. *o-. d) specifying the status of expressive preverbal formatives in the word-formation system of the Serbo-Croatian language.422 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ^akavian. two groups of lexemes were obtained: the first. mr{titi. *so-.

isolating expressive prefixes from word structure. The position adopted in regard to expressive prefixes largely determines one’s methodology and solutions arrived at in classifying the etymology of the lexical stratum under consideration. dictionaries can be divided into two basic groups: a) dictionaries in which expressive prefixes are not recognized. expressive prefixes still form a fairly uniform system which can be regarded as a whole. The second level is represented by works not strictly concentrating on the issue of prefixes. the existence of Slavic equivalents may be the result of parallel functions of a given word-formation model within individual languages. This relates primarily to forms with equivalents in other Slavic languages. Using this approach as a criterion.(which also carries a negative expressive meaning) in Indo-Iranian. a phenomenon of Indo-European. A more measured view is held by the majority of authors. Differing opinions on the antiquity of this system can be found in the research. such works deal with the etymology of individual lexemes. The first level is represented by works focusing especially on this topic. Such works are far more numerous than the first type. Furthermore. The word-formation model of ‘expressive prefix + stem’ is undoubtedly archaic. At the same time. The third level is represented by the way expressive prefixes are treeted within etymological lexicography. The study of expressive prefixes has been carried out on several levels. another view holds that expressive prefixes are not especially old. Our research has shown that a distinction must be drawn between the age of a given model and the age of its individual manifestations. b) dictionaries in which expressive prefixes are recognized (regardless of how they are interpreted. Expressive prefixes. Some authors consider expressive prefixes to be highly archaic. or whether they are interpreted at all). Most frequently. who date expressive prefixes back to Proto-Slavic.SUMMARY 423 been slowly but steadily expanded over the last 130 years. a diachronic view Although we are dealing with genetically different elements. but which nevertheless touch on the topic in one way or another. . in which certain prefixes (or groups of prefixes) are studied by means of material taken from one or more Slavic languages. Lastly. many lexemes formed along this model during the Proto-Slavic period are also archaic. whose antiquity is attested by the prefix ku.

skV. bV. ~o-. a-. Our material shows that the range of such stems is significantly wider. A somewhat rarer occurrence is expansion by the syllable with consonant r: ko-be~iti se > ko-ro-be~iti se. lV. that such stems share one trait in common — developed semantic potential. ka-. ~V(~-. In a number of cases. at first glance. Besides these basic and ‘productive’ types. ko-. {ko-). b) These prefixes undergo complexification. types have also been recorded: xV. In order to determine why certain stems are so ‘open’ to expressive prefixes. bo-). Expressive prefixes. sV. ke-). Besides prefixes.({e-. gV. a) By the elements of the system we mean specific individual expressive prefixes.(xa-).(sto-. {o-. the synchronic level 1) Expressive prefixes as a system One of the basic aims of this work was to establish and examine the system within which expressive prefixes exist and function. separate research would need to be conducted. stV. *vi-. {V. It seems to us. etc. other.(pa-). Such forms are patterned after the same archaic word-formation model. stu-. ku-. *vâreti /‘boil’/.(ga-. another interesting topic arises: the types of stems which undergo expressive prefixation. tV.(to-. *pyr-. that is.(la-. significantly less frequent. *vâreti /‘shove’/) demonstrate great combinability with all possible expressive elements. we must specify: a) the elements of that system.(sko-. mV(ma-). te-). many newer forms exist which arose during the independent development of the Serbo-Croatian (and other Slavic) languages. the expressive prefix is expanded by the syllable with consonant l: {e-vrdati > {e-le-vrdati. The material analyzed shows that in dialects of Serbo-Croatian there has even been a certain reactivation of this archaic word-formation model. In the corpus under study.(k-. *mot-.(ba-.424 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI At the same time. go-). tu-. with their specific realization: kV. {a-. they form a unified system at the synchronic level. lo-). To analyze any system.(so-). the following types of expressive prefixes have been observed. . ja-. expansion by a syllable containing a liquid. It has already been observed in the literature that certain stems (such as Proto-Slavic *mâreti. pV. Although the prefixes analyzed have different origins. b) the properties of given elements. ta-. ~a-). The following Proto-Slavic stems also undergo expressive prefixation: *bãrk-. c) the interaction of those elements. {to-). *pãrk-. ~e-. {u-).

i. although exceptions exist (such as {u-lo-). {a-la-. ~e-brcnuti. (where V = vowel. reflected in the never-ending search for new expressors. The problem of two-syllable prefixes has been noted in the literature. These phenomena are the result of language’s tendency to demonstrate affect. Alternation is therefore the variation of different expressive prefixes before the same stem. pala-mutiti. arose from the chaining together of monosyllabic prefixes. This feature of expressive prefixes is clearly related to the phenomenon of two-syllable prefixation elements. ke-re-. after the expressive prefix in question: {e-le-. this leads to mutual substitutions. without consequence for word semantics. etc. but has yet to be studied in detail. whose structure is expressed by the formulas: kVLV-. Our observations are limited to the extent of describing the phenomenon and speculating as to the possible origin of such elements. they are nearly synonymous and mutually interchangeable. la-vrdati. In this case. In most cases. prefixes linked in this way demonstrate vowel harmony. L = liquid). etc. {e-vrdati. The material under study certainly allows us to point to the existence of two-syllable prefixes within the structure of certain expressive lexemes. a liquid syllable which acts as an independent prefix: {a-la-vrnjati : la-vrnjati.SUMMARY 425 Expansion of the expressive prefix by a syllable containing a liquid clearly serves to increase the expressive quality of a given form. without a specific etymological solution. In some cases. they always take the second position. This results in a free choice of prefixes. {ala -vrcati . bVLV-. pVLV-. ~VLV-. {o-lo-. seem to indicate a different origin for these elements. On the other hand. as well as the existence of forms containing only two-syllable prefixes.. and for this reason we find series of expressive prefixes alternating before the same stem: . while on the other — to accumulation of different prefixes before the same stem form. etc. On one hand.e. tele -zvrkan . tVLV-. {u-lo-.. {VLV-. The examples given show that elements with liquids may appear as independent prefixes or in combination with another expressive prefix. ~a-la-. ta-ra-. of expressive prefixes) within the system is based on alternation and agglutination. {ala-. ko-ro-. ~ala -brcati . tend to support the argument that two-syllable prefixes such as ~ala-. c) The interaction of these elements (that is. As all expressive prefixes modify the semantics of derived words at the expressive level only. the unvarying order of monosyllabic prefixes. etc. ~e-le-. Forms such as la-brcnuti. one which has yet to be confirmed. bala -mutiti . They may be divided into lexemes of the type: kala -mutiti . parallel forms have been observed between an expanded prefix and the second part of the expanded prefix.

a new expressive stem is created. replacement of voiced and voiceless consonants (b : p). Grouped in this way. a more detailed investigation will show that the system is based on a much stricter inner organization. bacati /‘toss’/ with all of their secondary meanings). The stem forms analyzed in this work can be grouped in the following series: brkati : vrkati : prkati. the material reveals that the following have an equal role in forming the lexical stratum under examination: phonetic alternation. To date. etc. . Just as prefixes can alternate with one another without affecting the meaning of the word. As a result of the complete fusion of the expressive prefix with the stem. so can different stem forms follow the same prefix. These examples point to the most common types of phonetic alternation: the substitution of labials (b : v). br~iti : vr~iti : tr~iti. contamination. ko-brcati se = ko-prcati se = ko-prljati se = ko-peljati se = ko-vrcati se. it was concluded that the material under investigation mainly belongs to semantic spheres which are common for the expressive lexicon (such as kriviti /‘bend’/. analogy. A comparison with stem forms arises here. nakomrditi se = natomrditi se = na~omrditi se = na~emrditi se. na-ku-mra~iti se (= na-to-mra~iti se = na-tu-mra~iti se) = na-ko-tu-mra~iti se. The following cases are singled out in our work: ~e-periti se = ko-~e-periti se = ko-~o-periti se = ko-sto-periti se. replacement of r by vowels (r : e.426 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI bavrljati = tavrljati = ~avrljati = {evrljati. only its basic parameters have been established. vrteti /‘spin’/. At first glance it may seem that the interaction of elements within this system is highly ‘occasional’. udarati /‘hit’/. allowing for secondary prefixation by means of expressive prefixes. replacement of palatals (lj : nj). They must all be taken into account when etymologically classifying individual lexemes. Agglutination is the building-up of different prefixes before the same stem. Based on semantic analysis. this means that the range of confirmed (and expected) meanings is relatively restricted. whose rules have not yet been defined. also without changing meaning: is-ko-beljati se = is-ko-veljati se = is-ko-peljati se = is-ko-brljati se. The system in which expressive prefixes function has yet to be thoroughly examined. 2) Semantics a) One of the aims of this work was to focus on lexical-semantic groups in which expressive prefixes most frequently occur. brcati : vrcati : prcati. brljati : vrljati : trljati. r : i). ku-triti = {u-ku-triti. In actuality. however.

Authors who assign an Indo-European origin to such prefixes believe that they convey two basic types of lexical meaning. etc. By the expressive nature of the prefix (as well as that of other units at different levels of the language — lexeme.SUMMARY 427 One of the reasons for this restriction is that the addition of different expressive prefixes to the same stem does not affect meaning. which mark a given unit in such a way that it becomes semantically more complex and achieves expressive force. Strictly speaking. b) If we move from the global view — that is. connotations within the semantic structure. regular semantic shift. The lexical stratum under consideration is characterized less by the wealth of meanings realized than by the great variety of formal means for expressing them. from the overall semantic potential of the corpus under examination — to the micro-level. . or semantics of concrete forms. conveying emotion. it is usually a matter of normal. usually metaphorical meaning. picturesqueness. be a big-shot’/. etc. the word-formation meanings of these prefixes can be seen only in their expressive aspect. by means of analogy. Rather. periti se /‘to set yourself up in a prominent place’/ > ~eperiti se /‘to throw your weight around. morpheme. Such affixes possess a lexical meaning which allows words derived by them to be categorized as ‘expressive’. formative. Furthermore. Two possibilities exist: — the prefix changes the meaning of the stem: vr~iti /‘hit’/ > izbavr~iti /‘to go bug-eyed’/. etc. it merely allows realization of a potential meaning which for some reason did not appear in the non-prefixed form. The very attribute ‘expressive’ implies the semantic role of these prefixes in the lexemes that contain them. be~iti se = kobe~iti se /‘stare till your eyes pop out’/.) we mean the presence of certain additional semes. Even in cases of analogy (with different types of the contamination so common in this lexical stratum) we cannot speak of a prefix independently affecting the semantics of a word. In effect. this means the prefix allows one of the stem’s potential meanings — part of its semantic potential — to be realized. the same meanings are expressed by prefixed forms on different stems. intensity. Synchronically. a fundamental question arises regarding the semantics of the combination ‘prefix + stem’. approval. the prefix does not add new meaning in such cases. — the prefix does not change the meaning of the stem: bazati = {alabazati /‘ramble’/. c) We then come to the question of the semantic content of expressive prefixes. both overall and expressive: negation and affirmation. When the prefix changes the meaning of the stem. or develops a new.

at most.ko -vrljiti . Especially significant is the coexistence of non-prefixed and expressively prefixed verbs. This is proved not only by the many lexemes analyzed in this work. Slavic languages have many verbs with complex prefixes. ‘uncommon’ and which actually represent creativity based on the existing word-formation matrix. this model is activated ad hoc. although they are located on the periphery and can only be established by word-formation-etymological analysis. na-to-vrsti se : na-do-vrsti se. that is. expressive prefixes are indeed a ‘productive’ category in Serbo-Croatian. na-po-vrsti se /‘push in on someone’/. One phenomenon that demonstrates and proves the place of expressive prefixes within the prefixation system is the alternation of expressive (non-productive) and ‘normal’ (productive) prefixes: is. neutral meaning. a parallel can be seen between normal and expressive prefixes in terms of their accumulation before the same base verb. Judging by the number of lexemes analyzed in this work. In certain (albeit rare) cases. in that it does not affect the meaning of the base verb (being semantically irrelevant) or change its perfective or imperfective aspect. The criteria valid for so-called ‘normal’ prefixes — productivity. The word-formation characteristic of expressive prefixes which might be analogous to productivity for normal prefixes could be called ‘occasionality’. i{-~e-vrljiti se : is-po-vrljiti /‘open your eyes wide’/. r e a l u n i t s — of a language’s word-formation system. regularity.428 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI The majority of expressive prefixes modify the semantics of the word negatively. At the formal level. a normal prefix will have the same function as an expressive one. but also by forms indicated as ‘individual’. The similarity between so-called ‘normal’ and expressive prefixes can be seen at both the functional and formal levels. and that we can only speak of the greater or lesser regularity of such ‘occasionality’. in situations where emotional coloring requires specific means in order to be realized. but instead serves only to increase the emotive potential of the given verb. This phenomenon attests that linguistic consciousness continues to perceive expressive prefixes as prefixes. which means that the bulk of expressively prefixed forms have a negative or. motivation — cannot be applied to them in the usual sense. 3) The status of expressive prefixes in the word-formation system Expressive preverbal formatives are an organic part — that is. This means that the need (or requirement) to realize expressive prefixes arises by coincidence in a certain context. prefixes . Expressive prefixes function according to a word-formation model that exists in a speaker’s linguistic consciousness.

meaning they are characteristic for several marginal classes at the same time. Still. however. This work. with an unlimited number of combinations — that is. b) they are not productive. etc. such as the Serbo-Croatian dialect forms s-po-vrtim. Translation: Terence McEneny . na-po-dipe. these prefixes tend toward expressiveness. Expressive prefixes are located at the periphery of the language system. the system of lexemes which contain expressive prefixes is in fact an open one. is-pro-valja. 3) As a word-formation category. c) they are not regular. This phenomenon is especially apparent in the lexicon of Slavic dialects. given that their characteristics are opposite to the traits of normal prefixes: a) they are not readily apparent within the structure of the word. leading inevitably to greater complexity. po-za-dl`i se. such as in folklore. 4) Rather than tending toward economy of expression. with regard to the limited number of elements comprising it. The system of prefixes itself might be considered closed. does not seek to gather all relevant forms — which is not even the most important task concerning an open system such as this one. The basic contribution of this work is in providing the means to identify and place each new eligible lexeme within the system set forth. 2) Expressive prefixes reflect an independent system which functions according to its own rules. d) they do not have definite semantics. and is completely analogous to the so-called agglutination of expressive prefixes. The present work establishes a system of expressive prefixes and the lexemes which contain them. a great difference exists between normal and expressive prefixes. expressive prefixes are found at other ‘peripheries’.SUMMARY 429 built up of two or more ‘normal’ individual prefixes. despite these formal and functional similarities. Nevertheless. potential realizations of the word-formation model under consideration. slang and in-group languages. as can be seen by the following: 1) Expressive prefixes are ‘anomalous’ in relation to normal prefixes. etc.

a u okviru ka{upskog — sloviwski (sloviw. kao i osnove. 232 ala 290 . 46n avr-bavr 219 avrik 171n avrq 223. stlit. ve} samo da li je u pitawu istorijska potvrda (npr. 232. npr. q sa ku. preba~eni u }irilicu. 118. Akcenat je zadr`an samo u jezicima gde je obavezan. y sa u. Re~i iz neslovenskih jezika grupisane su ili u okviru jednog jezika. strus.74.).. U registru je radi ve}e preglednosti i boqeg snala`ewa korisnika ujedna~ena grafija pojedinih jezika. npr. 232. mongolskog itd.REGISTAR REGISTAR Registar sadr`i re~i i wihove oblike (npr. nema~ki) ili u okviru {ire jezi~ke grupe (v. 351 -ag 78 akavrqa 226 akati 232 ake`ina 355 akovrqa 227. 232 avrqak 223 avrqat(i) 218. u praslovenskim rekonstruktima ch je zameweno sa x. Kod slovenskih i baltskih jezika u registru nije nazna~eno da li je re~ kwi`evna ili dijalekatska. koji su u tekstu dati latinicom. 388 avrq-bavrq 219. itd. korenove i tvorbene elemente svih jezika i dijalekata koji se pomiwu u tekstu. r sa ãr ili âr. 350 avet 46. turskog. laringali se pi{u velikim H. i. Polazi se od srpsko-hrvatskog jezika kao osnovnog predmeta analize.). 119. ma|arskog. i 3. 1.). indoiranskih i drugih indoevropskih jezika. Tako su srpsko-hrvatski i staroslovenski oblici. Srpsko-hrvatski a. iranski jezici). germanskih. u praindoevropskim w.). U okviru staroslovenskog jezika navode se i crkvenoslovenski oblici (propra}eni skra}enicom csl. stsrp. Slovo n pored broja strane (npr. 233 avrqe 223 avrc 205n. k sa k. romanskih. o sa o. 46n) zna~i da se data re~ pomiwe u napomeni na datoj strani. kao i iz jezika nekih drugih jezi~kih grupa (npr. sa ozna~enim dijalekatskim i istorijskim potvrdama (v. zatim baltskih.. lice glagola). a zatim se navode potvrde iz ostalih slovenskih.

367n. 126 badrqak 360n badrqast 360n badrqati (se) 369n badrqica 360n *badcati 333n ba`|akati 124n bazat(i) 20. 126. 127n. 235. 124. 93.367n -a~iti 273 ba. 123. 388 balanzawe 265n balanzat 127n balasati 113 balezgati 67 bale~iti se 259. 303n. 232. 124n. 333. 372 barbucati 146n barbucnuti 146n barkati 146 baro`it(i) se 93 ala. 330. 350 alamuwa 282. 127n banzov 127n bantawe 369n bantrqa 369 bantrqawe 369 bantrqati 369. 260. 59 alavucati 58. 152n. 355 -ar. 301. 350 alavojda 333 alavu`da 333 alavukati 58.22. 334n alakuras(t) 334n alamprc 347. 350.360n badakam 83 badat(i) 82. 261 baqezgati 67. 83. 384 balamotati 298. 236. 284. 125. 357. 388 balamuta 298. 306. 232. 217 bavrqa 218 bavrqak 218. 113. 224. 334 alamuwas(t) 282 alamuwes(t) 282 alamuwetina 282 alamuwina 282 alamuwiti 282. 215. 95. 384. 334. 385. 97. 303. 127. 365. 261. 232n bavqati 232 bavrk 207.126n bajsati 126.REGISTAR 431 -bala. 98. 90. 124n bazvrcati 96 bazdalikati 124n bazdjeti 124 bazdrkati 124n bazdrlikati 124n bazdr~iti 124n bazdulati 124n bazetati 124n baziknati 124 baziwati 124n baznuti 124 bajs. 371n bavrqast 218 bavrqat(i) 151. 59 alavucnuti 58. 284. 58n alidat(i) 73. 372. 265n baqizgati 67 baquzgati 67 bambak 97n bambekast 97n bambrak 97n bambrek 97. 351 apr~ina 353.99 balabu}kati 98. 368n. 99 bako~iti se 93 bala. 215. 156n. 369n. 92. 125. 302n balamutina 298 balamutiti 298. 98 baviti (se) 232. 369n. 369n banza 127n banzadur 127n banzat(i) 124n.59. 333n -ac. 307n. 96. 301. 388 bavrqa~a 218 bavrquga 218n *bagati 124 baguzati 95 bad. 389 bazvizdati 96. 348.338 asiti se 43n -ati 156. 304 .98. 97. 307. 289. 98 bambrekas(t) 97 bambrqak 97n bamburak 97n bambuh 98 *bamutiti 301 bandza 127n bandzov 127n bandrqa 369n bandrqati 124n. 303. 236 aprc 347. 126n bak 93. 214. 382 baba ta`vaka 104n babu{at 96 babu{ka 96. 94. 303n. 302n balamudit(i) 304. 371. 351n alaprdast 330 alatrup 351 alaucnuti 58. 302. 384. 289 alamuwka 282 alamuw}a 282 alaprda 232n. 386. 58n alakikav 282n alakura 334. 218. 74 aqedati 73n aqidat(i) 73n andavrq 228 andavrqit (se) 228.

153 bobrqiti (se) 149. 373 baulati 93. 357. 141n bekati 81 bekeqit(i) (se) 129.225n batovrq 225n batovrqak 225n batovrqaka 225n batovrqan 225n batovrqast 225n batovrqac 225n batoglavac 225n batrga 357 batrgat(i) (se) 356. 386 baturati 364. 133. 148. 94. 373. 141. 369. 369n bauqat(i) 93. 138. 134 becati se 36n becnuti se 36n be~alina 139n be~at se 139 be~it(i) (se) 35n. 129. 261 bombrcne (se) 144. 153 bobrcnuti (se) 144. 372. 372. 146 brbqati 107. 129. 147. 385. 146. 234 br-br. 386 batrwat(i) (se) 357. 134. 357. 111 ba{kariti se 110n be. 153 bobrqnuti (se) 149 bobrcati (se) 144. 260.146 brbu~iti 146n *brbcati 146 brv 152n brvak 152n brvaq 152n brvica 152n brvqiv 152n *breg-~e 360 breknuti 98. 206n bockati 206n bo~iti se 103 brati 85n brbati 107. 382 bobrkati (se) 143. 357n. 369n. 328. 141n. 357. 153 bod. 153 bobrknuti (se) 143. 151 brkaq 144n . 144. 140n. 368. 93 basati 92. 388 ba~at (se) 35n ba~iti 36n. 148. 372. 141n. 129. 148. 386.360n *bodcati 206 bok 103 bole~iti se 259. 148. 137. 141n bekokast 140 bekonast 140n -beq(ati) 31 *beqati (se) 31 beqa{an 31 beqezgati 67 beqit(i) (se) 128. 153 bobr~iti (se) 146. 144. 365. 372. 92. 360n. 153 boriti se 146 borozati 94n boronzati 94n boronza~a 94n bosti 83 *botkati 206n bocati 206. 148. 368. 152. 124. 386 bat 82n. 140. 138n. 134. 139. 141. 261. 139n. 371n batrqat(i) (se) 357. 389 bijel 129 ble. 148. 368n.90. 372 batavrqak 225n batati 82n. 388 batrqak 369. 328 bejit se 139n bekarit(i) se 140. 141n bebekati 81. 225n. 141n. 98n bre}i 98 bre~e 360 bre~it(i) (se) 98. 265 bqazgati 67 bquzgati 265n bo. 126 basiti 135 basrqati 91. 386 batuqati 367. 368. 141. 368. 140n. 153 brka 146. 365. 148. 94 bau{-rukavi 96 bahincati se 97 bahs.126n bahuqati 94 bacati 36. 373n. 98n brzina 285n brk 143n. 365. 333n baciti 99.432 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI baru`iti 93 barusav 92 barusati se 92 barusiti 92. 368n. 129. 368n. 369n. 389 berekin 216 besiti (se) 132. 373. 124n. 329.265 blemezgati 263. 315.90. 369n. 99 ba{ 110 ba{a 110 ba{ari se 110n ba{iti (se) 110. 130. 373 ba-to. 373. 327n.

150. 177 viwati 179 -viwati 179 vira 169 virae 169 viraje 169 virajem 169 virati 131. 181. 160. 174. 168. 189. 152n *brscati 147 brcat(i) (se) 143n. 115 brsati 147 *brskati 147 brsnuti 65. 184n. 160n.174 viqati 173. 144. 173. 143n. 164. 129 bura 146 burkati 146 busiti 50. 177n vitkati se 183 vitlati (se) 174. 345 br~nuti 146. 160. 156n vehnuti 157n -viziti 63 vijati 173n. 166. 144. 345 buqiti 88n. 153 brko 143n brq 151. 236n vitqati 182 vitoper 318n vitoperan 318n vitoperast 318n vitoperiti 318n voriti 159. 176n. 386 brkqa 143n brknuti 144. 235 veqoprdati 336 verati (se) 159. 152 brqook 152n brndat(i) 115 brwa 114. 164n vardalama 199n vegd 156n ved 157n vedati 64n -vedati 155 vediti 155. 156 vez 56n vezati 56 veznati 56 veznuti 56 -veznuti 63 velam 106n velaniti se 106 velati 106. 180n viriti 169 visjeti 134 viskati 208n visnuti 208n vitao 183 vitati 183 viti 173n. 177 vil. 153 br~iti 143n. 147. 156n. 145. 146. 166n -voriti 162 votariti 163n vraga 193 -vradi 61 vra`a 188n. 162. 174. 386 brcnut(i) 145. 195 brkati (se) 143. 163n. 152. 152 br{kat 146n. 135 bu}kati 98 buhati 135 bu~ati 50 bu~iti 140 bu~ka 98 bu~ookast 140 buhav 96 bu{eqati 93n bânem 125n va. 146. 182. 226n. 240 vra}ati 164n vrg 186. 147. 153. 386 br~kati (se) 146n. 183. 152. 343. 171 vratiti 164n. 157n vït{ina stsrp. 147. 176. 151. 162n vesiti 135 -vesiti 133 -vetati 243n vetah 155. 162. 152n. 162 -veriti 159. 161. 183. 146.164n vavijek 164n vavijest 164n vavriti se 164n -valiti 40 var 164n varati 163n. 191. 143n. 153. 162. 176n. 146. 164. 345.REGISTAR 433 vinem 177 vinuti 176. 227n viqkati 175 . 164n. 155n. 149. 389 vitlit(i) 182. 183n. 183n. 174. 386 -brqati 150 brqezgati 67 brqiv 151. 184. 106n velepr}iti se 355n velepr~iti se 355n velim 106 veqati (se) 336n veqeprdati 336 -veqiti 131. 177. 148. 193 vra`iti 193 vrana 170 vranati se 170 vrata 318n -vrati 161. 163. 152n brqav 151 brqati (se) 31n. 236n viqiti 166.

206. 237n. 194n *vrijesti 189n vrijeti 55. 190 vrguqast 186n vrguqati 185. 151. 369n vrskati 208n vrsti (se) 187. 190 vrguqica 185n vrguqka 185n. 252n. 242n. 166. 212. 388 vrtjeti 233. 236 vrqakati (se) 229n vrqaknuti 229n vrqat(i) (se) 20. 350. 193 vrije`a 188. 242. 204. 201. 195n. 204. 190. 213n. 194 vrzinovac 191 vrzinovi} 191 vrziwak 191 vr(ij)eg. 216. 236. 153. 194n. 237. 236. 191 vrgav 186 vrgaw 195 vrgati 171. 199. 201. 239. 200n. 229n. 206. 218. 231 vrqa 230n vrqav 230. 189. 238n. 207. 229n. 386 vrcnuti (se) 205. 239 vrtquga 239 vr(t)nuti 231 vrtoloma 199n vrtutla 239 vr}ati 231 vr}i 189. 203. 213 vrkun 229n vrlekati 228n. 230. 389 vr~kati 210. 229. 215. 168 vrijeti se 162 vrka 190. 214. 216 vrkati 59. 189n. 201 vrndi 199 vrnuti 131. 250. 214n vrgnuti 213n vrguda 186 vrgudav 186 vrgudati 186. 192. 200. 231. 175. 206. 230. 209. 214 vr~iti (se) 211. 193 vrca 205 vrcawe 205 vrcati (se) 153. 212. 232. 232 vrqokas(t) 230n vrqokile 230n vrqook 230. 228n. 230n vrqookas(t) 230n vrq~iti 218n vrmati se 97 vrnda 199 vrndalo 199 vrndat(i) (se) 194n. 197. 171. 206. 231. 386.191 vrga 186. 194 -vrsti 186n vrtat 238n vrtati (se) 158. 343. 230n. 175. 213. 193 vrije`iti (se) 188. 213. 209n. 229n vrleknuti 229n vrlet 230 vrlecati (se) 229n vrludati 151. 233. 193. 225n. 193 vre`iti se 188 vreslo 188. 228. 199n. 215n. 231 vrqak 229. 185. 192n. 238. 386 vrqa~iti 229n vrqe{ 230n vrqiv 151 vrqit(i) 229n. 231 vrdnuti 200n vrdolama 199n vrd-cati 206 vre`a 188. 240 vrwati (se) 115. 213. 210. 190 vrdalama 199n vrdati 126. 190. 214. 126. 189. 216. 216. 193 vr` 190 vrza 189n vrzalo 189n vrzat(i) (se) 171.434 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI vrg. 209. 386. 172. 240. 203. 176. 230n -vrqiti 235 vrqkati 228n vrqke 230 vrqo 230n vrqoka 230n. 235. 153. 189n.188 vrijeslo 188. 199n. 195 vrzem se 189n vrzina 190. 172.188. 372. 206 vr~ak 205n vr~ati 205n. 204. 92. 199. 261. 185. 193 vr(ij)ez. 205. 224n. 347n. 206. 234. 213n. 238 vrteti (se) 158. 232. 171. 235. 369n. 237. 216 vr{qat 229n vujati 58n vujnuti 59n . 200. 190 vrguqa (se) 185 vrguqav 186n vrguqak 186n. 198. 230n. 233n. 240 vrtqati (se) 238n. 159n. 187. 389 vrknuti 209. 189. 232n. 226n.

162. 386 gaveqina 31n gavequ{a 31n gavrani} 161. 170 gavrawa~a 161. 383 -ga 190n gabeq 30n Gabeq 30n gabeqati 30. 130 gobeqa (se) 30. 203 vundati 58n vuwati se 179.71.294n ga. 170. 383 -go. 235 disati 113 dihati 113 djeti 102 do 112n.69. 369 dobatrqati 369 dobauqati (se) 94 doboronzati 94n dogombeqat (se) 30 dozvrndati 198 dozvrwati 202 dozvrcati 205 dokeke~iti 253 dokerati 245n dokeretati 245n dokertati 245n doknaditi 34 dokobeqati (se) 29 dokobrqati (se) 149 dokojasiti se 41 dokondrqat(i) se 370n dokopeqati se 31 dokoprcati se 346 dokotrqati se 370n dolavrwati 202 dolangati 108 dolandati 109n domuzgati 38n doprtqati 77 dorepati 38 dospjeti 328n dotavoriti 159 dotavrqati (se) 219. 203 glavrwati 203 -gle{iti 258 glib 55n glibav 55n gliban 55n glne 49 glta 49 gltam 49 glcam 49 gmurati (se) 294n gwavezgati 265n gwevzgalo 265n go.REGISTAR 435 dar-mar 392n daska 318n devati 102 devrqiti 228. 59 vuknuti 59 vuqati se 179. 333n gucati 49. 219n. 130 goj 71 gojazan 71 *gojaziti 71 gojat 71 gojatan 71 gojatiti (se) 71 gombati 30n gombeqat(i) (se) 30. 131.69. 388 galama 302 galija 357n galijati 357n gambuqa 31n gambuqati 31n gde 378 gebeqati 30 geveqati 31n. 326n. 233. 233. 170 gavrqati 219. 70. 131 gabeqski 30n gabuqati 31n gaveqa 219n gaveqak 30n gaveqati 30n. 203 vurlati 58n vurnuti 59n vu}kati 58n vu}nuti 59n g. 333n gu{a 95 gu{iti (se) 95 . 72. 203n glaviwati 113. 190. 131 glava 113. 130 gobeqav 130 gobeqast 130 gobeqati (se) 30. 232. 195 gr~a 190 guz 95 guzati 95 guzeqat(i) 95n guzetati 95n gutati 49. 333 dobavrqati 218 dobaguzati 95 dobasrqati 92 dobatrgati (se) 356. 30n gombesati se 30n gomila 70 gomilati se 70 gorope~iti se 326n grveqati 131 -grizati 67 -grizovati 87 griskalo 87 griskati 87 -griskovati 87 gristi 87 gr~ 185. 233 dotalangati 108 dotapkati 234 vukati 58. 386. 170 gavrati se 161.

235 zabavrmati 97 zabaguzati 95 zabagu{iti se 95 zabalamutiti 298 zabasrqati 92 zabatrgati (se) 356 zabatrqati (se) 369 zabatuqati 367 zabe~iti se 139 zablemezgati 263 zabobrqivati 149 zabobrqiti 149 zabobr~i 146 zabobr~iti 146 zaboronzati 94n zabrbo~iti 153n zabrbuqati 149n zabrbuqiti (se) 149n zabrkati 144 zabr~iti 146.204. 216. 239 zavrcan 205 zavrcanica 205 zavrcanko 205 zavrcojla 205 zavrcuje se 205 zagojaziti (se) 71.436 dotatulati 366 dototrqati 370 dou{ati 112n dou{iti 112n do~eturat (se) 365 do{eveqati 222n do{evrdati 197 do{evrqati 221 do{epiriti 319 do{migati 38n |avrk 207n. 318n `. 308n.234 `a. 193n zavrzivati 187n zavrzlan 194n zavrijeti 164. 149n zavaravati 163n zavarati 163 zavedem 58n zavezati 56 zavezivati 56n zaveznut(i) 56. 234 za.251. 235 `vrwati 203n `ivotariti 163n `lavrati 171n `lovrwati 203n `yuyuriti 247 z. 248. 389 zavinuti (se) 176. 238n |avrt 207n. 234. 184 zavitliti (se) 183 zavitqavat 181 zavor 160. 72 zagojatiti (se) 71. 316. 222n. 390n zaandovrqit 228 zabavrqati 218. 166. 206. 166n zavrdati 199 zavrditi se 199n zavreti 166 zavr`en 194n zavrza 194n zavrzan 194n zavrzan~e 194n zavrzati 187n. 81. 229. 374n -er. 67 zagu{iti se 95 zaja`en 71n zajaza 46 zajazit(i) (se) 46. 71.17 `abrqati 150n `avrqati 223n `avrwati 203n `vakati 264 `vati 104 `vrqav 223 `vrqati 223. 184. 177. 177 zavirati 164 zavitlati (se) 182. 166 zavrlekati 229n zavrlecati 229n zavrle~iti 229n zavrqaknuti 229n zavrqan 230 zavrqati 228n. 230. 49n zajatiti 71. 72 zakavijati 176n zakalavariti 208n zakalavatiti 208n zakamlijekati 176n zakalamukati 298n zakalamutiti 298.29n. 388 zakekeriti se 244n zakeketati se 244n zakeke~iti (se) 252 zakerebe~iti se 137 .56. 153 zabrbu~noti 146n. 72 zagomilati 70 zagomiqa 70 zagrizalo 66 zagrizati (se) 66. 164 zavorqiv 160. 238n |avrtina 238n Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI -eq. 56n zaves 58n zavili~iti 174n zaviqiti 174. 71n zajaskati 47n. 131. 235 zavrqa~a 230 zavrndaqati 229n zavrndaqiti 229n zavrnut 239n zavrnuti 240 zavrsti (se) 187 zavrtan 237n zavrtet 241n zavrtqati 229n. 141n. 338 erav 318n erlav 80.

226n. 388 zakovrduje 197. 387. 235. 389 zakoviwati 179 zakovitlati (se) 181. 32 zakobrqati (se) 149 zakoveqati se 219n zakoviqati 173. 388 zatovrqati (se) 219 zatopr~iti 353 zatotrkati 372n zatuliti 103 zatuqiti 103 zatutuqiti (se) 51n. 236. 182. 235. 103 za}aprdati 330 za}au{iti 68 zau{iti 68 zafr~it 212 zaceniti (se) 49 zacenuti se 49 za~avoriti 160. 173. 226. 243. 233. 389 zaqau{iti 68 zamanut 288 zamlata 81 zamlckujem 40 zamlcnem 40 zamuditi (se) 306n zamumuqiti 51n. 388 zakovrtno 237 zakovrcati 204. 286 za~au{iti 68 zaklembesiti 132 zakle~iti 257. 163. 219. 284. 242 zakovrnuti 131.REGISTAR 437 zapovrnuti (se) 242n zapoprcati 348n zaprdavati 332 zaprdat(i) (se) 332 zaprndecati (se) 335n zaprtqati se 77 zaprcat(i) (se) 348 zaprckati 348n zapr~it(i) (se) 353. 233. 215n zakovr~ati 210. 388 zakoviqiti 63n. 216 zakovrqati 175. 125 zale~iti 20. 219. 226. 329. 236n. 388. 221 za~amati 284n za~amuwati 180. 387. 195n. 171 za~avradi 61. 224. 242 zakovrtat(i) 175. 200 zakovrknuti 207. 61n za~avradi{e 61 za~avrqati (se) 220. 243. 239. 261. 388 zasukan 166n zatavrqati 219. 388 zakovryati 215n zakoglcne 49 zakojasiti se 41. 217. 175. 235 zatalau{iti se 111 zatatulati 366 zateturati (se) 364 zatovitlit(i) 40n. 235. 388 zakovrdati (se) 197. 242. 226n. 216. 243n. 354n zapr{kati 344 zasovrqati 219. 216 zakoceniti se 49 zakocenuti se 49 zako~operiti se 309 zakrdaveje 52 zalabrwati 114 zalanda se 109n zalandati se 109n zalaprdati 330 zalapu{iti 117. 241. 48 zakoja{iti se 41 zakokoriti 246n zakokrdaveje 52 zakolebat(i) (se) 32 zakole~iti 259. 103 zaweprcati se 347 zao 204 zapad 119n zapatrqiti 353n zaperiti (se) 311 zapovrqiti 229 . 389 zakome{ati (se) 33 zakomlca 40 zakomlcam 40 zakomlckuje 40 zakomlcne 40 zakomotati (se) 36 zakomuckivati 40 zakondrqat 370n zakoper}at (se) 346n zakopijeriti (se) 317 zakopirkati 317n zakoprqati 339 zakoprcati (se) 346 zakopr~iti 352 zakorepit 38 zakofr~it(i) 212. 259. 261. 179. 166. 388 zakovrnyati se 215n zakovrtan 237. 216. 258. 388 zakovrndati se 197. 184. 233 zakovrqiti 175. 214. 217 zakovr~iti (se) 211. 388 zakovrqi 226. 200 zakovrne 239 zakovrnit 239 zakovrnut 239. 237. 261 zakobeqati (se) 29. 175. 236.

223n zayavrqati 223 zayeveqati 223n za{avrati (se) 162. 243 za~evrqati (se) 221 za~evrqiti 227 za~epeqiti 340n za~eprkat(i) 337 za~eprqat(i) (se) 339. 216. 386 izbavr~it(i) (se) 211. 206n zgugurim se 104n zguriti se 104n zlo 204 zlovrwati 203. 175n za~evraditi 61 za~evrati se 240. 216. 217 zvrkast 209. 217 zvrqati 204n. 303 za{omutiti (se) 388 za{uvinuti se 176 zbavrqati 218 zbalamutit 298 zbatrgati 357 zbatrqati 369 zbr~kati (se) 147n zbuniti 288 zbuwen 288 zvizd 96 zvizdati 96 zvijukati 96 zvrdati 198. 389 za~eviqati 174n za~eviqiti 174n. 177 za{evrdati 197 za{evrqati 221.438 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI za~ebrknuti 143. 343 za{eprtqati 76 za{kovrnuti 240.87. 388 za{amutiti (se) 299 za{andati 82n za{eveqati 222n za{everet 159. 152. 198n. 216. 389 izvrqen 229 izvrqiti (se) 229. 97. 392 izavrqe 223. 232 izandavrqit (se) 228 izbaviti se 31 izbavrqiti 215. 204n. 172 za{evijati 176. 215. 206n zvrcnut 205 zvr~ati 96. 147. 204 zlopatiti 204 zmuwenet 283. 205. 217 zvrka 208. 235 izvrnuti 240 izvrtati 238 izvrtutlit 239n izgabeqati (se) 30 izgaveqati (se) 30n izgeveqati 31n izgobeqati se 30 . 241. 140n izbekeqit(i) (se) 141n izbeqiti (se) 129. 198n zvrndov 198 zvrwati 202. 388. 217 zvrkan 209. 139. 201. 389 izbaguzati 95 izbalaba~it se 98 izbasrqati 92 izbatrgati (se) 357 izbatrqati 369 izbatuqati 368 izbaciti 98n izba~iti se 98 izba{iti se 110 izbekarit(i) (se) 140. 242. 234 za{eperit 309n za{eprqati 341. 223. 172 za{avrcati 145n. 193. 205 za{ajatiti 72. 72n za{alabazati (se) 123 za{amaden 305 za{amadi 305 za{amuditi 305. 204 zvrcan 205 zvrcat(i) (se) 96. 284 zreti 80 zuknuti 125n zuriti 51 iz. 177 izvitoperiti (se) 318n izvra`iti 188n. 193 izvrgudati (se) 186 izvrguqati 185 izvrdati 199 izvrije`iti (se) 188. 156 izvijati 173n izvije|ati 156n izviqkati 175 izvinuti (se) 176. 234 zvrndalo 198 zvrndat(i) 96. 204n zvrdov 198 zvrk 208. 343 za~oprqati 389 za~opr{ka 344 zayaveqati 223. 243 za{komr~iti 267 za{oveqati 222n za{omuti (se) 300. 198. 340 za~eprqiti 340 za~ivijati 175n *za~iviliti 175n za~oprqa 341. 141 izblemezgati 263 izboronzati se 94n izbo~iti se 103 izbrembe~iti 138n izbr~iti (se) 146 izbuqiti 130 izvediti 155. 386. 152. 130 izbe~it(i) (se) 130.

388 iskolijen~iti 259n iskolije~iti 259 iskoqebati se 32 iskoqupati (se) 50 iskomr~iti 267 iskomr{qati 33n iskondra}iti se 255 iskopati se 233. 261. 388 iskobrqati se 386 iskoveqati se 219n. 235. 49n izlabrwati 115 izlandati (se) 109. 260. 343. 388 iskokorit(i) se 245 iskola~iti 130. 141. 388 iskoporcit se 346n iskoprqati se 339. 242. 387. 109n izlaprdat(i) (se) 330 izlepuniti 117 izlijoperiti 318n izlipunuti 117 izmuqim 104n iznapraqa 393n izrep~im se 315 izrondati se 107 -ir. 235 izeroperiti se 318n izjasat se 47 izjaskati se 47n. 233. 326n. 387. 387. 389 iskotiwati 175n. 130.321n iskavedati 155 iskebe~iti se 137. 175. 216. 129. 328 ispe{ati 328n ispe{it(i) (se) 328n ispobijati 87n ispovrqati 224n. 386 iskoviqati 173. 350 iskopeqat(i) se 31. 193. 388 iskojasit se 41. 386 iskobeqiti (se) 128. 233 iskovrqiti 195n. 261. 328. 343. 388. 48 iskokatiti 254 iskoka}iti se 255 iskoketiti 254 iskoke}iti se 254 iskoke~it(i) se 175. 241.REGISTAR 439 iskope}iti se 327 iskope~it(i) (se) 141. 391 izgombeqati 30 izdevati 102 izdeveqiti se 228n izdede(n)~iti se 138n izendeveqit (se) 228n. 233. 303n. 31. 224. 385. 254. 391 iskovrnem 240 iskovrnut(i) (se) 239. 339. 303n ispalapuvati 89. 389 iskovrqati (se) 224. 346. 339n. 141 iskolebati (se) 32 iskole~iti 259. 303n ispalapuhati 89 ispalapucati 88. 386 . 326. 387 iskeveqiti (se) 129 iskeka}iti se 255 iskeken~iti 252 iskekeriti se 244 iskeketiti se 254 iskeke~it(i) (se) 252. 350 iskorepiti 37 iskorijepati 37 iskorijepiti 37 iskoristiti 35 iskotiqati 175n. 391 iskovrqim 224. 253. 370n. 343 iskoprcat(i) (se) 233. 235. 327. 384 ispapoqiti 88 ispapuliti (se) 87 ispapuqiti se 88 ispapu~iti se 87 isperiti (se) 311. 130. 254n isknaditi 34 iskoba~iti 35n iskobeqam se 29 iskobeqat(i) (se) 29. 166. 388 iskoviwati (se) 179 iskovrije`iti (se) 188. 388 iskele~iti 259n iskeliti se 141n iskeqit(i) (se) 141n iskerebe~iti se 137 iske~it(i) (se) 253. 243 iskovr~ati se 210. 243. 226. 195. 34 iskutuqati se 368 ispalampuvati 89. 216 iskovr~iti 211. 389 iskoviqiti 173. 137 iskrivoperiti (se) 318n iskrqebati (se) 33 iskubacati 36 iskumije{ati 33. 137. 388. 252. 179. 370n iskofr~it 212 isko~operit(i) (se) 309 iskrebe~it(i) (se) 138 iskreveqiti (se) 128. 261. 236. 388 iskovrtati 237. 387 iskobe~iti (se) 35n. 227n. 339. 387. 175. 318 ispe~it(i) (se) 141.

225. 385. 388 i{~eviqiti (se) 63n. 386. 215 i{~uguriti se 247n i{~upati (se) 88n ja 43n ja! 47n ja. 242. 288. 225. 236. 43 jasan 42. 388 istopr~iti 353. 354 ispr{kal 344 ispuliti se 88 ispuqit(i) (se) 87. 236 i{arabatati 82. 119. 386. 303n ispu~iti (se) 87. 47. 353n. 43n. 44. 234. 216 i{~avrqati (se) 220 i{~amreje 277 i{~amrejem 277 i{~amrel 277 i{~amreti 277 i{~amrim 277 i{~apquskati 62 i{~aprqim 341 i{~eviziti 63 i{~eviqati 173. 340 i{~eprqati (se) 340 i{~eprqiti (se) 340 i{~eturat 365 i{~oviqiti 174. 387 istole~iti (se) 259. 388 i{~ovrka 208. 227. 388 i{~evinuti 176 i{~evrkam 208. 261. 227n. 263. 260. 173. 353. 47n *jasati 47 jaska 46n jaskam 46n. 387 istomezgati 262. 388 i{~evrqati se 215n i{~evrqit(i) (se) 174. 261n istele~iti se 259. 166n. 176. 217 i{~evrkati se 208. 87n.42. 388 istobo~iti se 103 istoveqati (se) 225n istovrqati (se) 220. 119n java 46 javiti se 46 -jaga 78 jad 87 jaz 71 jazva 47 jaziti 71 japad 119n japra`iti se 119 japuriti (se) 119 jas 43n jas. 240. 215. 235 istodevati 102 istoke~iti se 253. 175. 47n. 49n jaska~a 47n jasla 47 jaslara 47n . 388 i{~emreti 277 i{~epati 308n i{~eperit se 308 i{~epqezi se 65 i{~eprkat(i) (se) 337. 391 i{~evrnuti 175.118. 388. 174.440 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ispovrqa~iti 229 ispovrqiti 229. 236 i~ovrqi (se) 228. 215. 260 istemezati 262 istemezgati 262. 355 istoripat (se) 104 istorondati 107 istotrqati 370 istotr~iti (se) 359 istr~iti 359 istuqati 368n istumezati 262 iscapariti 313n iscaporati 313n iscipariti 313n is~amree 277 -iti 63. 88n ispucati 88. 328n istavoriti (se) 160 istavrqati 219 istalandarati 110 istalandariti 110 istalandati (se) 109 istarandati 108n istele`nica 260n. 83 i{vrqati 222 i{keriti 245 i{obekati 80 i{ovrqati 222 i{otrqati 371 i{}ofrkat 209. 47 jasati 43. 312 i~amri 277 i~obrqa 150 i~ovrqenko 228. 216. 47 jaskati 46. 391 ispovrti 393n ispoqiti 88 ispopu~it(i) se 87n ispofr~it 212n ispramacapucati 89n isprdati (se) 332 isprdjeti 335n ispregraxuje 393n isprndekati 335n isprndecati 335n isprovaqa 393n isprtqati (se) 77 isprcati 348 ispr~i se 354 ispr~im se 354 ispr~it(i) (se) 146n. 329. 256.

157. 384. 301. 388 kalavisnuti 178 kalavrk 208 kalavrkati 59. 315 ka~iperka 311 kvesiti 135n -kve~iti se 135 kvoga 190n kvrga 185. 49n jasna~a 47n jasnuti se 47n.142. 233. 384 *kerebeqiti se 130 kerebe~it(i) (se) 137.130.40n Kabun 16 Kavarna 16 kavedati 155. 306.303n kala. 194n kavrq 226. 284. 311. 25. 49n jahati 43n jediti se 87 jeza 57 jeziv 57 jezina 57 k. 334. 387 keveqit(i) se 128. 383. 383. 315 ka}iperka 310. 190. 191n. 316n ka}iperast 310 ka}ipera~ki 310 . 329 kebeqiti se 128. 131. 385.REGISTAR 441 ka}iperiti (se) 310. 315 ka}iperan 310. 316.315 ka}iper 310 ka}ipera 310. 208n kalamuditi 304. 373. 387 kerebe~no 137 jasla~a 47n jasna 47n. 384 Kalamuwa 283 kalamut 299 Kalamut 299 kalamutiti 298. 81 kamlijekati 176n *kamutiti 301 kawati 180 kao 302 kapati 338n kapkati 333n karati 164 katarga 357n -kati 343 katiti 256 katrga 357n katrgati 357. 130. 190. 384. 178. 236 kavrqati (se) 226.315 ka~iperiti se 311. 303n. 307. 194. 233. 389 kebe~iti se 130. 255. 249. 142. 303n. 180 kaviti 180 kavrga 185. 231. 388 ka}i. 388 kalamutka 299 kalamutnica 299. 299n kalamutwa 299 kalafrskati 208n kalafrskowa 208n kalimbati (se) 39. 302. 214. 131 keziti se 141n kekeriti (se) 244. 216. 248. 176n. 142. 141. 178. 137. 178n. 384. 190n.59. 382 -k. 387 keketati se 244n keke~it(i) (se) 252.135. 303. 194. 105 Kamixor 16 kamkati 41. 141n kere. 232. 284. 382 -ka. 357. 253.16. 119. 190. 255. 311. 185. 387. 329. 297. 157n kaviwati 179. 191. 357n. 303. 195 kvrqanuti 229n kvrqeknuti 229n ke. 377. 190. 387 *kelebesiti 134 kele~ 259n keqit(i) (se) 129. 190n. 40. 207. 195 kavrgati 20. 134. 315 ka}iperka~a 310 ka}iperno 310 ka}iperski 310 ka}ipor 310 ka}iriper 310 ka}iti 256 *ka}iti se 315 ka}un 315 ka}uniti se 315 ka~i. 194.215 ka. 384 kalamuwa 283. 389 kalavrskalica 208n kalavrskati 207n kalavrskowa 208n kalavrsnik 208n kalavrsnica 208n kalavrsnuti 207n kalavr{nica 208n kalakurdija 334n kalakurnica 334n kalakusat 113. 236 kavrqi} 226 ka`iprda 331n kal 141n kal. 131. 329. 304 kalavijati 176. 157. 233. 191.

256 ki. 184n. 170n kovariti 169n kovarnik 169n kovarno 169n kovarnuti (se) 169n kovarstvo 169n kovati 169n koveqati 131. 36n.153n klombrc 153 klombrca 153 klomburak 153n klomburac 153n kloniti 164n kmusa 296 kmusle 296n kn. 387. 180n ki}i. 339n kobecati se 36n. 255. 41. 36n. 382 kobasati se 36n kobacawe 35n kobacat(i) (se) 35. 335. 37. 248.315 ki}iperka 310. 194 . 253. 214. 34. 130. 142. 32. 48n. 386 kobrqnut(i) (se) 149 kobrcati se 144. 52. 328 koba~a 36n koba~iti 36n kobeqa (se) 28. 43n. 292. 190. 281. 350. 355. 29. 149. 224n kovije 177n koviqati 173 koviqe 179n koviwati (se) 179. 314. 183. 178. 366. 147. 31. 241. 134. 257. 36. 250. 37n. 293.378n knaditi 25. 49.148. 31n. 164n klati 313n klebesina 132 klebesiti 132. 215. 329. 170. 148. 226n. 177. 141. 249. 178 *kerepe~iti se 329 kerit(i) (se) 245. 232. 248. 51. 142 klembesim se 132 klembesiti (se) 132. 174. 134 klebe~iti se 138. 233. 162. 137 kobêcati se 35 kobe~iti (se) 137. 35n. 40.442 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI *kereveqiti se 131 kerevija 176. 349. 151. 153. 254n. 245n -keriti (se) 244. 43. 34 Knin 378n ko. 141n. 131. 136n klen 100n klep 134 klepati 134. 177n. 183. 25