P. 1
Marta Bjeletic - Iskovrnuti Glagoli

Marta Bjeletic - Iskovrnuti Glagoli

|Views: 173|Likes:
Published by Bojana Popovic
g
g

More info:

Published by: Bojana Popovic on Aug 03, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/07/2013

pdf

text

original

Sections

  • PREDGOVOR
  • I) O predmetu rada
  • II) Lingvisti~ki okvir teme
  • III) Op{ti istorijat teme10
  • IV) Ciqevi rada
  • V) O koncepciji rada
  • 1) BAZATI
  • 2) BEQITI
  • 6) BRQATI
  • 7) -VEDATI
  • 11) ?-VIWATI
  • 16) VRQATI488
  • 18) -KERITI
  • 22) MEZ(G)ATI
  • 24) MRDITI SE
  • 25) -MRETI, -MRITI, -MERITI
  • 26) MR[TITI SE
  • 27) -MUWATI
  • 28) MURITI
  • 29) MUSITI SE
  • 33) -PRDATI
  • 34) -PRKATI
  • 35) PRQATI
  • 37) PRCATI
  • 39) TRGATI
  • I) Ekspresivni prefiksi u dijahronoj perspektivi
  • II) Ekspresivni prefiksi na sinhronoj ravni
  • 1) Ekspresivni prefiksi kao sistem
  • 2) Semantika
  • 3) Status ekspresivnih prefiksa u tvorbenom sistemu jezika
  • LITERATURA
  • IZVORI
  • SUMMARY
  • REGISTAR
  • O AUTORU

Marta Bjeleti} KO IS VRNUTI GLAGOLI Tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata

(na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu)

SERBIAN LANGUAGE INSTITUTE OF SASA Monographs 2

Marta Bjeleti}

VERBS WITH A TWIST
Types of expressive preverbal formatives
(in Serbian and Croatian language material)

BELGRADE 2006

INSTITUT ZA SRPSKI JEZIK SANU Monografije 2

Marta Bjeleti}

IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

Tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata
(na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu)

BEOGRAD 2006

ISBN 86-82873-10-9 Urednik serije: prof. dr Aleksandar Loma, dopisni ~lan SANU Recenzenti: prof. dr Aleksandar Loma dr Jasna Vlaji}-Popovi}, vi{i nau~ni saradnik Tira`: 500 Izdavawe ove kwige finansijski je pomoglo Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije Izdaje: Institut za srpski jezik SANU Kompjuterska priprema: Davor Pal~i} Likovno re{ewe korica: Leposava Kne`evi} [tampa: ^igoja {tampa, Beograd
CIP — Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 811.163.4’373.611 BJELETI], Marta Iskovrnuti glagoli : tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata (na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu) / Marta Bjeleti}. — Beograd : Institut za srpski jezik SANU, 2006 (Beograd : ^igoja {tampa). — 490 str. ; 24 cm. — (Monografije / Institut za srpski jezik SANU ; 2) Na spor. nasl. str. : Verbs with a twist : types of expressive preverbal formatives (in Serbian and Croatian language material). — Tira` 500. — Bele{ka o autoru: str. ‰490Š. — Napomene i bibliografske reference uz tekst. — Bibliografija: str. 395–416. — Summary: Verbs with a twist : types of expressive preverbal formatives (in Serbian and Croatian language material). — Registar. ISBN 86-82873-10-9 a) Srpskohrvatski jezik — Etimologija b) Srpskohrvatski jezik — Tvorba — Glagoli — Prefiksi v) Slovenski jezici COBISS.SR-ID 131160844

SADR@AJ
Sadr`aj

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Uvod I) O predmetu rada . . . . II) Lingvisti~ki okvir teme III) Op{ti istorijat teme . . IV) Ciqevi rada . . . . . . V) O koncepciji rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 13 15 19 20

Pojedina~ni ekspresivni prefiksi 1) kV- (ko-, ka-, ku-, k-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 2) ~V- (~e-, ~a-, ~o-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 3) gV- (ga-, go-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 4) xV- (ha-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 5) {V- ({a-, {e-, {i-, {o-, {u-) . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 6) pa- (pa-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 7) bV- (ba-, be-, bo-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 8) mV- (ma-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 9) (-)tV-; (-)stV- ((-)to-, (-)ta-, (-)te-, (-)tu-; (-)sto-, (-)stu-, (-){to-; }a-) 101 10) lV- (la-, le-, lo-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 11) a-, ja- . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Osnove 1) bazati . . . . . . . . . . . . 2) beqiti . . . . . . . . . . . 3) besiti, -vesiti . . . . . . . . 4) be~iti . . . . . . . . . . . 5) brkati, brcati, br~iti . . . . 6) brqati . . . . . . . . . . . 7) -vedati . . . . . . . . . . . 8) verati / -veriti, voriti, virati, 9) viqati, viqiti . . . . . . . 10) vinuti, vijati . . . . . . . . 11) ?-viwati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . -vrati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 128 132 137 143 149 155 159 173 176 179

6

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

12) vitlati, vitliti . . . . . . . . . . 13) vrg(ati) / vrz(a)ti, vr(ij)eg- / vr(ij)ez14) vrdati, vrwati, vrcati . . . . . . . 15) vrkati, vr~ati, vr~iti . . . . . . . 16) vrqati . . . . . . . . . . . . . . 17) vrteti, vrtati, vrnuti, vratiti . . . 18) -keriti . . . . . . . . . . . . . . 19) ke~iti . . . . . . . . . . . . . . 20) -kle~iti . . . . . . . . . . . . . . 21) -le~iti . . . . . . . . . . . . . . 22) mez(g)ati . . . . . . . . . . . . . 23) mra~iti (se) / mr~iti (se) . . . . . . 24) mrditi se . . . . . . . . . . . . . 25) -mreti, -mriti, -meriti . . . . . . . 26) mr{titi se . . . . . . . . . . . . 27) -muwati . . . . . . . . . . . . . . 28) muriti . . . . . . . . . . . . . . 29) musiti se . . . . . . . . . . . . . 30) mutiti, -muditi . . . . . . . . . . 31) periti, piriti, puriti . . . . . . . 32) pe~iti . . . . . . . . . . . . . . 33) -prdati . . . . . . . . . . . . . . 34) -prkati . . . . . . . . . . . . . . 35) prqati . . . . . . . . . . . . . . 36) pr{kati . . . . . . . . . . . . . . 37) prcati . . . . . . . . . . . . . . 38) pr~iti . . . . . . . . . . . . . . 39) trgati . . . . . . . . . . . . . . . 40) tr~iti . . . . . . . . . . . . . . 41) ?turati, ?tulati, ?tuqati, ?trqati . Zakqu~ak

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

181 185 197 207 218 237 244 252 257 259 262 266 274 277 281 282 291 296 298 308 326 330 337 339 344 346 352 356 359 364

I) Ekspresivni prefiksi u dijahronoj perspektivi . . . . . . II) Ekspresivni prefiksi na sinhronoj ravni . . . . . . . . . 1) Ekspresivni prefiksi kao sistem . . . . . . . . . . . 2) Semantika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3) Status ekspresivnih prefiksa u tvorbenom sistemu jezika Literatura Izvori . . Skra}enice Summary . Registar . . O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

377 382 382 387 391 395 412 417 421 430 490

PREDGOVOR

Ova monografija predstavqa dopuwenu i tehni~ki dora|enu verziju doktorske disertacije œTipovi ekspresivnih preverbalnih formanata u srpskohrvatskom jezikuŒ koja je odbrawena na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, 12. maja 2001. godine, pred komisijom u sastavu: prof. dr Darinka Gortan-Premk (mentor), prof. dr Radojica Jovi}evi}, prof. dr Dragana Mr{evi}-Radovi} i prof. dr Aleksandar Loma. Iako je tekst monografije znatno obimniji od teksta disertacije, van korica kwige ostalo je jo{ relevantne leksi~ke gra|e koja }e, kad œsazriŒ za analizu, biti obra|ena i prezentirana u posebnim radovima. Ta gra|a dodatno svedo~i da je pojava kojom se ova kwiga bavi i te kako prisutna u na{em jeziku i da zaslu`uje ozbiqnu lingvisti~ku interpretaciju. U toku nastajawa kwige svojim uvek dragocenim sugestijama i dobronamernim primedbama neizmerno me je zadu`io Aleksandar Loma, kolega i prijateq. Posebnu zahvalnost dugujem Davoru Pal~i}u, ne samo na visoko profesionalnoj pripremi teksta za {tampu, ve} i na nesebi~noj pomo}i oko izrade registra. Mojim kolegama iz Etimolo{kog odseka Instituta za srpski jezik SANU zahvaqujem se na razumevawu i podr{ci. Beograd, marta 2006. Autor

UVOD

.

ukazuju na emocionalno-ekspresivnu pragmatiku jezi~kog znaka. Napomiwemo da [arifulin pod lokacijskim prefiksima (wegov termin je „lokalânáe ørefiksáŒ. ali obrazovawa koja ih sadr`e su prili~no rasprostrawena i ~uvaju reliktnu regularnost. Drugi tip su morfeme koje: a) na genetskom planu poti~u od ekspresivnih prefiksa.UVOD I) O predmetu rada Predmet ovog rada jeste jedna specifi~na tvorbena kategorija. raz-. b) na tvorbenom planu su neproduktivne. Prvi tip su morfeme koje: a) na genetskom planu poti~u od lokacijskih prefiksa. unikatna. a u nekim slu~ajevima i transparentne ekspresivnosti ([arifullin 1982:9–10. a obrazovawa koja ih sadr`e su ograni~ena. Tom kategorijom bavi se prevashodno etimologija. zbog postojawa relativno velike grupe derivata na kojima se mo`e primeniti operacija izdvajawa i identifikacije. po. ’arhai~ni prefiksi’1. b) na tvorbenom planu su neproduktivne. nepoznata nauci o sinhronoj tvorbi re~i. Arhai~nost ove dve vrste . ali se kao takvi ne prepoznaju u strukturi re~i. ’prefor1 [arifulin pod pojmom ’arhai~an prefiks’ podrazumeva dva tipa morfema. Ovakva formulacija odabrana je iz slede}ih razloga: 1) U literaturi se pomenuti elementi ozna~avaju razli~itim nazivima: ’ekspresivni prefiksi’. Do izdvajawa ovih prefiksa dolazi se iskqu~ivo na dijahrono-komparativnom planu. po [arifulinu.itd. {ire [arifullin 1988). Tu ubraja prefikse sa razli~itim aspekatskim zna~ewima. funkcionalno nulte. Predmet na{eg istra`ivawa definisan je (pod)naslovom Tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata (na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu). nera{~lawivu strukturu. koje nisu neposredno povezane sa designativnim planom jezika. g) na funkcionalnom planu su desemantizovane. v) na morfemskom planu su potpuno neizdvojive. Radi se o tvorbenim elementima koji su po svojoj su{tini prefiksi. ali mi smo ga preveli sa „lokacijskiŒ jer pridev „lokalniŒ u srpskom jeziku ima sasvim druga~iju konotaciju) podrazumeva prefikse koji ukazuju na prostorno-vremensku korelaciju predmeta ili pojave ozna~ene korenom re~i. Ekspresivni prefiksi. npr. Sa aspekta sinhrone tvorbe — lekseme koje ih sadr`e imaju neprozirnu. na konotacije razli~ite vrste. g) na funkcionalnom planu delimi~no ~uvaju svoje funkcije u vidu reliktne. v) na morfemskom planu su delimi~no izdvojive.

prakti~no. primewuju}i ga i na „prefiksalne unifikseŒ (npr. ’unifiksi’2. da prati sudbinu celokupnog sistema arhaprefiksa predstavqa wihovu etimolo{ku karakteristiku (op. naravno. bli`e ga odre|uju}i atributima ’preverbalni’ i ’ekspresivni’. ba-). deverbalnih imenica izvedenih od ekspresivno prefigiranih glagola). zatim ’formanti’ i ’elementi’. sa ~ime se ne sla`u [anski i [arifulin (up. 3 U samom radu pak naj~e{}e koristimo termin ’prefiksi’ (jer sa etimolo{kog aspekta oni to zapravo i jesu). cit. ra-. 97–98).3 2) Atributom preverbalni defini{e se (a ujedno i o g r a n i ~ a v a) predmet na{eg prou~avawa.(V = vokal). 3) Atribut ekspresivni ovde se upotrebqava u slede}em smislu: analizirani formanti poseduju takav tip tvorbenog zna~ewa da re~i izvedene pomo}u wih postaju markirane (naj~e{}e uz negativnu modifikaciju osnovnog zna~ewa) i ulaze u krug ekspresivne leksike. *so-. *tV-. 4) Za praslovenski jezik dosada je pretpostavqeno postojawe slede}ih arhai~nih. *{V-. *gV-. *xV-. [arifullin 1988:95–96). perspektivnija i zna~ajnija tema. *kV-. *la-. „Sufiksacija glagola je veoma rasprostrawena i `iva kategorija. Glagoli koji sadr`e ekspresivne prefikse (za razliku od imenica) grade razu|en sistem me|usobno povezanih tvorevina i samim tim name}u se kao privla~nija. U (pod)naslovu rada za wihovo definisawe koristimo neutralan termin formanti. *~V-. *pra-. *o-. *bV-. ’tvorbene komponente’. {to sa elementima koje mi prou~avamo nije slu~aj. retkih imenskih i glagolskih prefiksa: *a-. ekspresivnih. preliminarna istra`ivawa pokazala su da je u srpsko-hrvatskom jeziku ekspresivna prefiksacija naro~ito `iva kod glagola4. Svaki od navedenih prefiksa registrovan je (sa mawe ili vi{e potvrda) i u srpsko-hrvatskom jeziku. priznatu i u strukturi re~i lako uo~qivu tvorbenu kategoriju. Prefiksi koji su predmet na{eg rada po svojim osobinama pripadaju drugom tipu (prema [arifulinovoj klasifikaciji) arhai~nih morfema — ekspresivnim prefiksima. Za taj naziv odlu~ili smo se zbog toga {to termin ’prefiks’ asocira poznatu. ’tvorbeni elementi’. Iako su formanti ovog tipa u slovenskim jezicima karakteristi~ni i za imenice.-h. me|utim. *pa-. 2 Termin je uvela Zemska (Zemskaà 1969). Ciq ovog rada nije. 4 Indikativno je da to isto va`i i za s u f i k s a c i j u glagola u s. To je razlog {to smo se u istra`ivawu koncentrisali pre svega na glagolski korpus (ukqu~uju}i i deverbale). Imenice su daleko mawe podlo`ne ovom tvorbenom procesu (osim. *jâ-. kur-.12 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI manti’. . *mV. jeziku. tako da se. svi sufiksirani glagoli i ne mogu nabrojatiŒ (Grickat 1955–1956:45).

kada se 5 Podse}amo da je u vreme.-h. 6 Takav zahvat skoro da i nije ostvarqiv. II) Lingvisti~ki okvir teme Ovaj rad se svojom tematikom neposredno uklapa u {iru celinu — oblast slovenske t v o r b e (preciznije re~eno. kada je ovaj rad zapo~et. zasnovane na unekoliko razli~itim standardnim realizacijama i na razli~itim nacionalnim ose}awima.)5. ne samo zato {to se iste re~i obi~no javqaju i na jednoj i na drugoj strani. zvani~an naziv jezika jo{ uvek bio ’srpskohrvatski jezik’. Osim toga. Oba odre|ewa (srpski i hrvatski / srpsko-hrvatski) stoje u skladu sa prezentiranim i analiziranim materijalom. osnovni metodolo{ki postupak primewen u ovom radu jeste etimolo{ka analiza sakupqene gra|e. ne obavezuje da u okviru ovog istra`ivawa podjednako detaqno prou~imo ekspresivne prefikse i u ostalim slovenskim jezicima6. ne samo zbog enormne koli~ine gra|e koju bi trebalo sakupiti. me|utim. dosledno koristi termin srpsko-hrvatski (i kao skra}enica s. Potreba da se s. .UVOD 13 i~ne prefiksacije (sastavqenog. prinu|ena je da zanemari savremene podele jezika na srpski i hrvatski. tako i iz kajkavskih i ~akavskih dijalekatskih izvora. 5) U (pod)naslovu rada pomiwu se srpski i hrvatski jezi~ki materijal. ve} i zbog ograni~enog broja slovenskih leksikografskih (u prvom redu dijalekatskih) izvora kojima raspola`emo. koji smatra perspektivnim „prou~avawe slovenske tvorbe u celini (ili wenih fragmenata) kroz prizmu tvorbe jednog od slovenskih jezikaŒ (Truba~ev 1971a:67). Ta nau~na disciplina aktuelna je i danas. Pojava o kojoj je re~ prou~ava se. kao i wegovu afirmaciju. me|utim. kao dijahronijska disciplina. budu}i da je leksi~ka gra|a za ovaj rad prikupqana kako iz {tokavskih. U tekstu se. „Uostalom. lekseme koje sadr`e ove prefikse sagledaju u okru`ewu svojih slovenskih ekvivalenata ostvaruje se upu}ivawem na primere obra|ene u etimolo{koj literaturi ili u etimolo{kim re~nicima. istorijske tvorbe slovenskih jezika). nego i zbog nemogu}nosti da se odre|eni dijalekatski tipovi u datim vremenima nesporno ve`u za jedno ili drugo etni~ko imeŒ (OS IX). precizno razvrstavawe leksi~kog materijala i ina~e nije izvodqivo. Opravdawe za ovakav pristup problemu. dakle. Svakako da se analizirana tvorbena kategorija ne mo`e posmatrati izvan slovenskog konteksta. Nas prevashodno interesuju tipovi prefiksa koji su karakteristi~ni za analizirani korpus. u su{tini.-h. To nas. Na taj na~in i etimolo{ka re{ewa koja predla`emo u radu dobijaju potreban kredibilitet. Etimologija. nalazimo u stavu Truba~ova. od genetski raznorodnih elemenata) u srpsko-hrvatskom jeziku. na materijalu j e d n o g (istorijski posmatrano) slovenskog jezika.

SEK. . ne pomiwu}i. jer su preverbi (tj. ovaj rad se ti~e i e k s p r e s i v n e l e k s i k e. S druge strane. To je zna~ajno s aspekta izrade etimolo{kog re~nika za ~ije potrebe je rad i pisan. 9 Pored ovog. 8 U starijim etimolo{kim re~nicima tretirawe ekspresivne leksike vi{e je zavisilo od li~nih afiniteta autora (npr. Uvod. u sferi prefiksa jo{ uvek ima nedovoqno istra`enih pojava. npr.14 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~ini da raspola`emo mawe-vi{e kompletnim inventarom slovenskih tvorbenih morfema. v. S jedne strane. 1976. U nauci je posledwih decenija vr{ena mawe ili vi{e sistematska inventarizacija retkih tipova slovenskih imenskih prefiksa (o tome ni`e). perspektivan pristup prou~avawu leksike jeste weno razmatrawe u okviru tematskih grupa. ekspresivne preverbe.: pa.) — relativno dobro prou~eni (up. To se pre svega odnosi na ~isto imensku prefiksaciju. ali taj posao mo`da jo{ uvek nije okon~an. i to dvojako. „normalniŒ glagolski prefiksi). Borys 1991a). konkretno — ekspresivne derivacije7. OS XVII)8. id. {to se javqa tek u modernijim re~nicima (ÅSBM.. u radu se prati i semanti~ki aspekt analiziranog materijala i utvr|uju se zna~ewa karakteristi~na za ekspresivno prefigirane glagole. po. pod uslovom da zadovoqava formalnu stranu. ipak. Sáawski 1974. Etimolo{ki re~nik srpskog jezika je re~nik modernog usmerewa. Osnovni preduslov za to jeste pra}ewe odre|ene pojave na velikom korpusu i sistematski9. pripada razmatranoj grupi).. Iznose se zapa`awa i o semantici samih prefiksa. id. kao i imenski prefiksi koji su u vezi sa wima (npr. a mawe je imalo principijelno re{en pristup. Bori{ev programski ~lanak. Vaillant IV). 1979. S obzirom na specifi~nost analiziranog leksi~kog materijala. posebno ukazuju}i na ekspresivnu derivaciju glagola u srpsko-hrvatskom za razliku od ostalih slovenskih jezika (u kojima je derivacija glagola marginalna). Stoga je jedan od zadataka rada — izrada metodolo{kog pristupa re{avawu problema ove vrste. Melâni~uk 1969. u kojem se poklawa potrebna pa`wa i ekspresivnoj leksici (v. pi{e Stankjevi~ 1964:123–127. Truba~ev 1972a:17–20). v. filter kroz koji se dolazi do etimolo{kog re{ewa (ponekad ve} samo zna~ewe presu|uje da li leksema. U ovom kontekstu treba posmatrati i predmet na{eg prou~avawa. Machek). semantika se koristi kao pomo}no sredstvo. up. Rad zadire i u oblast s e m a n t i k e. ekspresivnu prefiksaciju. I dok su sufiksi uglavnom detaqno prou~eni (up. koji po svojim karakteristikama stoje najbli`e arhai~nim imenskim prefiksima. 7 O ekspresivnoj derivaciji.

ka-12. pre svega. 11 F. Tek u novije vreme pojavio se {iri krug autora koji sistemati~nije prilaze re{avawu problema ove vrste (to se. brugmanovskim fonetskim zakonima. U etimologiji je.up. centralne discipline u ~ijim okvirima je i ponikao ovaj rad. Nastajali su sporadi~no. cit. 127–131). up. „fonetskih zakonaŒ. odnosi na rusku etimolo{ku {kolu). evidentno. ~etvrtu — orijentacija na semantiku (tzv. 12 Iako kao wihovu paralelu navodi stind. pouzdano. Toporov 1994:126). ipak je ostalo jo{ mnogo bazi~nih. Savremenoj etimologiji ostale su u nasle|e „drugostepeneŒ (zapostavqane ili izbegavane) teme. drugu — orijentacija na fonetiku i striktno uva`avawe tzv. Schmidt 1987. Ova nauka je tokom svog razvoja pro{la kroz nekoliko faza. u raznim sredinama. oblasti u kojima treba ra~unati sa mnogo ve}im brojem relevantnih parametara i gde se sve ne mo`e objasniti strogim. O stind. apofonija. i Miklosich 152–153. Radovi koji se bave ovom problematikom nikada nisu bili u `i`i nau~nih interesovawa. ku. konkretnih problema koji nisu dobili adekvatno re{ewe. Up. I mada je na osnovu pojedinih istra`ivawa projektovana ve} i predstoje}a. a to je — e t i m o l o g i j a. semanti~ke motivacije) (up. tre}u — orijentacija na infrastrukturu. „semanti~ke univerzalijeŒ. . do sada re{eno samo ono {to je bilo nesporno. iz pera pojedinaca. zapravo. on ne dovodi ove elemente u me|usobnu etimolo{ku vezu. ’trans-semanti~ka’ faza (op. Wien 1875–1883. 10 Za detaqan hronolo{ki pregled istra`ivawa posve}enih ovoj temi. ku-. Jednoj od tih „drugostepenihŒ tema posve}en je i ovaj rad. od Miklo{i~a do 80-ih godina XX veka. glasovne alternacije) i tvorbu (tvorbeni tipovi). Vergleichende Grammatik der slavischen Sprachen I–II. Prvu fazu karakteri{e orijentacija iskqu~ivo na spoqa{wu formalnu sli~nost upore|ivanih re~i. Prou~avawe ekspresivnih prefiksa odvija(lo) se na vi{e paralelnih nivoa. ali konstantno popuwava ve} preko sto dvadeset godina. koja objediwava razne jezi~ke nivoe: morfonologiju (prozodija. ~ime se sa korenske etimologije pre{lo na etimologiju konkretnih leksema. Moskov 1981:45–55.UVOD 15 Tako dolazimo do osnovne. Miklo{i~evo zapa`awe otkrilo je novi istra`iva~ki prostor koji se sporo. Schmidt 1984. Schulze 1895:243–244. Miklosich. III) Op{ti istorijat teme10 U svojoj œUporednoj gramatici slovenskih jezikaŒ11 Miklo{i~ prvi u slovenskoj lingvistici skre}e pa`wu na prefikse ko-.

ima i onih u kojima je ostvaren kompleksniji zahvat u razmatranu problematiku. 1983. Moskov 1962.ima deminutivnu funkci13 Radovi se navode hronolo{kim redom. 1976. koji za predmet ima arhai~ne tipove prefiksacije u ruskom jeziku ([arifullin 1982). 1994.(Moskov 1981). Petleva 1976. 1973. Matzenauer 1881. Kurkina 1974. Ovakvi radovi su. Ovamo. npr. [arifullin 1982a. Ovde treba pomenuti i rad Kope~nog. Po wemu. Drugi takav rad je [arifulinov. izdvajaju}i ga u ko{uta. Mokienko 1972. Budimir govori o guturalnom prefiksu ka-. Petleva 1980. up.13 Pored pomenutih radova koji se prefiksima bave uglavnom parcijalno. 2003. u ~ijoj se strukturi izdvajaju ekspresivni prefiksi. 1975. [iràev 1935. naravno. CeèØlin 1954. 1979a. 1997 itd. 1982. kovitlac. spadaju i radovi posve}eni imenskim prefiksima. 1981. Knobloch 1969. 2002. 1989a. Borys 1973. Truba~ev 1971. daleko brojniji od onih prvih. Kabun itd. 2004. [ulâga~ 1995. Petleva 1996. @akova 1975. 1980. 1997. ku-. 1979. 1965. jo{ samo Budimir i Filipovi}. 1985. Debeljak 1954. 1978a. 1979. {a. 2) Drugi nivo predstavqaju radovi koji nisu strogo koncentrisani na problem prefiksa. Moskov 1978. Nemec 1979. 1992a. 2002.: Varbot 1965. 1972. [anskiè 1972. naravno. ali skoro sasvim marginalno. posve}en prefiksima kao sistemu posmatranom na dijahronom i sinhronom planu. 1999. up. 1985. Takav je rad Moskova. 1989. Vasmer 1912. Malinowski 1889. Budimir 1960:19). kome{ati (Budimir 1951:229. 1979. 1989. 1992. Gorà~eva 1979. . Cvetko-Ore{nik 1985. Moskov 1962a. 2003. 1975. U wima se naj~e{}e razmatraju pojedina~ni prefiksi (ili grupe prefiksa) na materijalu jednog ili vi{e slovenskih jezika. prefiks ka. Varbot 1975a. 1978. Kamixor. Istra`ivawem je obuhva}ena grupa prefiksa tipa ko-. 1976. 1994a. 1972a. Merkulova 1972. 1981. svojevrsnu sistematizaciju doskora{wih prou~avawa ove teme (Kope~ny 1983). 1986. pored Skoka. Moskov 1991. Careva 1971. up. Kala{nikov 1994. go-. 1977. ovom temom bavili su se. Nikon~uk 1979. 1985. ~e-. Schutz 1965. 1985. ali u kojima se prefiksi na ovaj ili onaj na~in pomiwu. dok Filipovi} razmatra ovu pojavu na onomasti~kom materijalu: Kavarna. Naj~e{}e se radi o etimologijama pojedina~nih leksema. [arifullin 1988. 1982b. Musi} 1931. 1981a. Schuman 1909 itd. Petleva 1986. 1988. 1972. [arifullin 1979. 1959. 1992. Truba~ev 1960. U na{oj nauci (pod wom ovde podrazumevamo celokupnu srpsko-hrvatsku lingvistiku). Moskov 1980. TolsØoè 1969. 1982.16 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 1) Prvi nivo predstavqaju radovi specijalno posve}eni ovoj temi.

{e-. 1994. ve} ih analiziramo zajedno. 199)15. Mladenov 1973). 2005. 777 s. . id. 15 Iako je proklamovani etimolo{ki princip odmah nai{ao na kritiku (up./ ~e. Za sada se mo`e konstatovati da se re~nici sla`u oko postojawa imenskog prefiksa *a-. skomraz. {i-. ~o-. sko-. {o-. ~u-. skoviØlim. ~ak. ili na kontaminaciju (npr. u BER-u progla{ena jednim od principa etimolo{kog postupka kod onih re~i kod kojih se na osnovu fonetskih zakona ne mo`e do}i do zadovoqavaju}eg re{ewa (up. u SP-u). Kontaminacija je./ ~â-.ne postoji i da se svi slu~ajevi u kojima se tra`i taj „fantomskiŒ prefiks mogu objasniti kao kontaminacije. ali ne i oko *~e-.v. {ka-. Georgiev 1978). skovi~em. Ista principijelna zamerka stavqena je i autorima ESUM-a. ~i-. zbog ~estog izno{ewa hipoteza o raznoraznim kontaminacijama (up. re~nici se dele u dve osnovne grupe14: a) re~nici u kojima se ne priznaju ekspresivni prefiksi.koji se javqao u najraznovrsnijim oblicima kao k-. nema dovoqno materijala za pore|ewe dva praslovenska re~nika. {a-. Iako bi bilo zanimqivo i zna~ajno ustanoviti odnos autora prema prefiksima kao psl. U posledwe vreme ova tematika razmatra se u na{im radovima: Bjeleti} 1993. zbog disproporcije u koli~ini obra|ene gra|e — ÅSSÀ je stigao do slova O (*ob`âniviny). `e-. ~e-. 2002. 2000.vv. up. 1999. {to bi govorilo o wegovom predslovenskom ili predindoevropskom poreklu (Filipovi} 1968). a samim tim i kona~no etimolo{ko re{ewe.i dr. 2006. Principijelno neslagawe sa ovom pojavom vodi ka usmeravawu pa`we na sufiksalni deo re~i (npr. 2003a. ska-. `a-. ~a-. 3) Tre}i nivo predstavqa tretman ekspresivnih prefiksa u etimolo{koj leksikografiji.UVOD 17 ju i sre}e se na nekada{woj tra~koj ili ilirskoj teritoriji. go-. iako u ovom re~niku ekspresivni prefiksi nisu proskribovani. 2004. g-. cit. id. Orel 1990:106). u BER-u). b) re~nici u kojima se priznaju ekspresivni prefiksi (bez obzira na to kako se tuma~e i da li se uop{te tuma~e). pojavi. ho.vv. skogorca. i Gluhak 1999:15 o prefiksima ~a. npr. BER 6:762 s.(SP ih ne pomiwe). {ko-. 2006b.Œ. ko-. re|e kao haplologije ili slo`ene re~i (op. tek su se u posledwem tomu BER-a sporadi~no pojavila tuma~ewa koja umesto kontaminacije ili nekog drugog obja{wewa uzimaju u obzir ekspresivne prefikse. Up. ka-. sku-. 763 s. *ga. `u-. ha-. skovãrdulâkà. 14 Ovde ne pravimo distinkciju izme|u re~nika pojedina~nih slovenskih jezika i re~nika praslovenskog jezika. U istom programskom ~lanku Georgiev izri~ito odbacuje postojawe „nekakvog pretpostavqenog prefiksa k. {u-. tvrde}i da praslovenski prefiks *k. ga-. {ku-. 1994a. ki-. Polaze}i od tog tretmana kao kriterija. a SP tek do slova G (*gy`a). 2003. Na~elni stav prema ekspresivnim prefiksima kao pojavi u velikoj meri odre|uje metodolo{ki pristup etimologizaciji razmatranog sloja leksike.

. kã)... a da ne govorimo o mnogo ve}em broju slu~ajeva. [to se ti~e prvog parametra. nap. 208–209. ÅSSÀ. Holub/Kope~n y.18 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Sli~ne kategori~ne tvrdwe nalazimo i u ESSJ: „Etimolo{ko kã u slo`enice ne ulaziŒ (id. v. ÅSSÀ je re~nik koji pretpostavqa postojawe ~itavog niza prefiksa: pored pomenutih.pomiwe se u: Bezlaj. 87). Sáawski. Ne bi trebalo da izaziva sumwu ni wegovo poreklo (koje obja{wava uzrok wegove ekspresivnosti) iz zameni~ke osnove ko. 17 V. „. ørikmiØiØi.. 12. SEK18. AkØualânáe øroblemá slavànovedenià. ÅSSÀ. koverØaØi. {to je u op{tim crtama bilo poznato ve} Miklo{i~u17. najve}i broj re~nika dopu{ta mogu}nost postojawa prefiksa ko. gde je prisustvo prefiksa kã (ili wegovih varijanata) mnogo vi{e etimolo{ki zatamweno. iskazuju}i istovremeno svoje poimawe razmatrane pojave: „Kope~ni u su{tini ponavqa stav Benvenista (i delimi~no Vajana). Machek.. Prefiksi ~e-. Fasmer. (sogd. koji je povukao isuvi{e pravolinijsku paralelu izme|u slovenskog kã i iran. Me|u re~nicima u kojima se priznaje postojawe ekspresivnih prefiksa mo`e se napraviti gradacija na osnovu nekoliko parametara: a) koje prefikse priznaju. Truba~ev. Fasmer. 18 Za sada samo ~e. *la-. Jasno je da je pred nama poseban prefiks. ÅSSÀ. o~ito ekspresivan. Prefiksalna upotreba kã (ka-. 106). kov’àznuØi.Œ. Zada~i åØimologi~eskih issledovaniè v oblasØi slavànskih àzákov. ÅSBM.) neposredno poti~e od zameni~kog kã. tu su jo{ i *a-. v) da li ih tretiraju sistematski ili sporadi~no.) ku16. da uzmemo samo etimolo{ki najjasnije primere. U prikazu ovog re~nika Truba~ov kritikuje stav Kope~nog. U to se mo`emo uveriti na slovenskim primerima koji se ne mogu objasniti a da se ne prizna prefiksalno k(ã)-: rus. {e. Berneker. b) da li imaju jedinstveno obja{wewe za wih. SEK.priznaje se u: ÅSBM.(i wegovih varijanata): Miklosich. Moskva 1961.. kaverza.(slov. koitd. To u najmawu ruku neta~no odslikava pravu situaciju u slovenskom. Machek. ukr. „kao prefiks ovaj predlog ne postoji.(i to samo u jednom slu~aju. ESUM. re~i na slovo {. *ga-.bi}e obra|ene u posledwem tomu. iako tako|e verovatno. kã ne postoji kao prefiks. 16 Up. ESJS. ÅSBM. Prefiks ba. konura. O.Œ (id.. mada ne i produktivan u savremenim slovenskim jezicima i dijalektima. N. Skok. Snoj. Prefiks to. ÅSSÀ.i zato Kope~ni nije u pravu kada izvodi kã samo iz zameni~kog priloga *ku(de)Œ (Truba~ev 1976:175–176).priznaju se u: Holub/Kope~ny. *mo-. Snoj. daqe).

To podrazumeva slede}e: a) ustanovqavawe osnovnih tipova ekspresivnih preverbalnih formanata. dok se samo kao „ekspresivanŒ odre|uje u: Holub/Kope~ny. lit. kaváracâ). v) fokusirawe leksi~ko-semanti~kih sfera u kojima se javqa- . kavoron). Svi ostali re~nici. co-. U pogledu na~ina tretirawa prefiksa posebno mesto me|u re~nicima zauzima ÅSSÀ. konoziØi. „’prefiks’Œ (s. kahundráca). nema jedinstveno tuma~ewe. ko-Œ (s. kaverácâ. kanudiØi. b) utvr|ivawe zakonitosti wihovog funkcionisawa.vv. Zameni~ko poreklo pripisuju mu Miklosich.odre|uje se kao: „ne sasvim jasna komponenta ka. kaØurhacâ). kavernà. Machek ga dovodi u vezu sa lat. kao „nu`nom zluŒ. Pribegava im se samo u slu~ajevima kada je wihovo prisustvo krajwe evidentno (ali i to ne uvek). Iz navedenih primera vidi se da u etimologiji zapravo jo{ uvek nije izgra|en stav prema ovim prefiksima. autori ÅSSÀ. kadib). „zameni~ki prefiksŒ (s. kaver. ili tek onda kad nema boqeg re{ewa. U ukrajinskom etimolo{kom re~niku u razli~itim odrednicama prefiks ko. kaverØ). U beloruskom etimolo{kom re~niku prefiks ko. Sa metodolo{kog aspekta ta opcija nije prihvatqiva. dopu{taju}i mogu}nost egzistirawa prefiksa. kavid). koøiliØi). „komponenta zameni~kog poreklaŒ (s. kovoroØ. ne priznaju istovremeno i postojawe sistema.v. U pogledu etimolo{kog tuma~ewa prefiksa vlada velika {arolikost.vv. „komponenta ka-Œ (s.vv. To je jedini re~nik u kojem se prefiksi dosledno tretiraju kao sistemska pojava i u kojem se za svaki tip prefiksa nudi odre|eno tuma~ewe. kavàraèka. „komponenta *ka. To se najboqe vidi na primeru prefiksa ko. Fasmer.vv. iako naj{ire prihva}en. SEK. kavraØiØi). re{avaju}i probleme te vrste ad hoc.vv.(ko-)Œ (s.koji. koøirsnuØi). Skok.v. „tvorbena komponenta ka-. kalä`a.v. Za odnos (i stav) savremene etimolo{ke leksikografije prema prefiksima ovog tipa ilustrativan je primer ESUM i ÅSBM. Sáawski. „prefiksŒ (s.v.UVOD 19 U nekim re~nicima pojedinim prefiksima posve}ene su posebne odrednice. kaverza. razli~ito od slu~aja do slu~aja. „tvorbeni element ko-Œ (koverØaØi. IV) Ciqevi rada 1) Osnovni ciq rada jeste da se {to potpunije i svestranije opi{e razmatrana pojava u srpsko-hrvatskom jeziku.odre|uje se kao: „preformantŒ (s. Snoj. ali se oni uglavnom tuma~e u sklopu leksema koje ih sadr`e. ka-. a predlo{ko — Berneker.(*ko-)Œ (s.

ekspresivnim prefiksima (npr. naro~ito pri formirawu etimolo{kih gnezda. bazati. kao i da }e prikupqeni materijal doprineti boqoj organizaciji gra|e u re~niku. na velikom korpusu relevantnih leksema.). .20 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ju. Tako su formirani korpusi pojedina~nih prefiksa. Rad nema za ciq utvr|ivawe krajweg porekla ovih prefiksa. Verujemo da }e apsolvirani tvorbeni model i uspostavqeni sistem wegovih realizacija omogu}iti lak{u etimologizaciju svake nove lekseme koja im po svojim karakteristikama pripada. Ukazivawem na wihovo evidentno prisustvo u srpsko-hrvatskom jeziku `elimo da doka`emo da je u pitawu tvorbena kategorija na koju se mora ra~unati pri etimolo{kim istra`ivawima. Tako se do{lo na ideju da se izvr{i dopunska klasifikacija materijala — prema osnovama. 3) Tre}i ciq jeste primena dobijenih rezultata u praksi izrade etimolo{kog re~nika. mr{titi itd. ka-vrgati). to. U prvoj fazi lekseme su klasifikovane prema tipu prefiksa koji sadr`e (ko-. dubqeg od op{teslovenske ravni. bez obzira na to da li se dati glagol javqa kao samostalan. ukqu~uju}i i preliminarnu etimolo{ku analizu. V) O koncepciji rada Koncepcija rada proistekla je iz prethodno sprovedene tvorbene analize prikupqene gra|e. ve} se pod wim podrazumeva glagol na koji se dodaju ekspresivni prefiksi (npr. za-le~iti). iako sadr`e razli~ite prefikse. imaju zajedni~ku osnovu. 2) Budu}i da je rad pisan u okviru projekta Etimolo{ki re~nik srpskog jezika.itd. jer se razmatrana tvorbena kategorija mo`e prou~avati samo sistematski. {a-. ~e-. wegov drugi ciq jeste da se na nivou osnovne ili kona~ne etimolo{ke obrade analizira ~itav niz leksema koje }e kao odrednice u}i u etimolo{ki re~nik. Pojam ’osnova’ ovde se ne koristi u smislu tvorbeno-morfolo{ke kategorije. g) odre|ivawe statusa ekspresivnih preverbalnih formanata u tvorbenom sistemu srpsko-hrvatskog jezika.). Ostvarewe ovog ciqa u potpunosti je uslovqeno realizacijom prvog ciqa. odn. vrqati. ili samo u kombinaciji sa „obi~nimŒ (npr. Tom prilikom ustanovqeno je da mnoge potvrde.

a ukoliko re~ do sada nije bila predmet etimolo{ke analize — predla`emo svoje tuma~ewe. arealna distribucija. npr. ve} uglavnom prema frekventnosti upotrebe.. ali smo na kraju gra|u ipak rasporedili prema kriteriju: analizirano / neanalizirano (novo). a zatim oblici koji do sada nisu analizirani u literaturi19 (te dve celine. sam od sebe. prefiksi koji sadr`e dental (tV-). verovatno}a tuma~ewa. Nakon toga sledi etimolo{ki komentar. {V-). me|utim. korpusi pojedina~nih prefiksa bitno su se smawili. prefiksi koji sadr`e labijal (pa-. ~V-. izme|u ostalog. u kojoj su ekspresivno prefigirani oblici grupisani oko zajedni~kih osnova. pri ~emu se prvo navode oblici koji su ve} razmatrani u literaturi. 5) uo~avawe zakonitosti semanti~kog odnosa osnove i prefigiranih oblika. Kod oblika koji su ve} razmatrani u literaturi taj komentar se svodi na citirawe relevantnih radova.UVOD 21 Nakon grupisawa oblika sa razli~itim prefiksima oko zajedni~kih osnova. Ovako koncipirane. i druga. prakti~no. bV-. gV-. . Na~in izlagawa materijala je slede}i: prvo se navode oblici sa prefiksima (jednoslo`nim ili dvoslo`nim). Poglavqa o pojedina~nim prefiksima koncipirana su tako da sadr`e: 1) pregled literature o konkretnom prefiksu. sastoji se u mogu}nosti istovremenog izvr{avawa nekoliko paralelnih operacija: 1) inventarisawe glagola koji su podlo`ni ekspresivnom prefigirawu. kwi`evno / dijalekatsko itd. 2) inventarisawe ekspresivnih prefiksa koji se javqaju uz odre|ene glagole. ve} slede neposredno jedna posle druge). Sistem ekspresivno prefigiranih oblika formirao se. nisu jasno razgrani~ene. Prednost ovakvog pristupa. ja-). 3) registrovawe postoje}ih alternacija prefiksa ispred iste osnove. To je bio znak da je u~iwen dobar metodolo{ki potez kojim se do{lo do perspektivnog metodolo{kog postupka u prou~avawu ovog materijala. ove dve grupe leksema predstavqaju centralna poglavqa rada. u kojoj su ekspresivno prefigirani oblici grupisani prema prefiksu koji sadr`e. zatim ishodi{ni glagol. oblici nisu pore|ani azbu~nim redom (kao osnove). 2) prezentirani materijal. 6) uspostavqawe sistema prefiksa i sistema oblika koji ih sadr`e. mV-). 4) formirawe leksi~kih gnezda. xV-. prefiksi koji sadr`e likvidu (lV-) i prefiksi bez suglasnika (a-. Nakon prve i druge faze klasifikacije dobijene su dve grupe leksema: prva. Pojedina~ni prefiksi izla`u se slede}im redosledom: prefiksi koji sadr`e gutural (kV-. Tako|e. 19 U opticaju su bili i drugi mogu}i kriteriji klasifikovawa gra|e.

uz literaturu (ako takva postoji). Osim toga. fonetskih i sl. ili samo kao na{a pretpostavka.) jedne osnove.. 22 U slu~ajevima gde je mogu}e i druga~ije tuma~ewe. ~ak na nivou hapaksa. Poglavqa o osnovama koncipirana su tako da se u wima izdvajaju tri celine: 1) prezentirani materijal (prvo se navode oblici sa prefiksima. Pored razvijenih leksi~kih porodica. postoje i primeri koji su usamqeni. po~ev od prefiksa ba. s tim {to su u okviru svakog poglavqa koje sadr`i nekoliko varijanata (apofonskih. oblici sa prefiksima izla`u su uglavnom azbu~nim redom. Ovaj drugi kvalitet po pravilu implicira onaj prvi. Takav na~in prezentacije ima za ciq da poka`e frekventnost i areal razmatranih oblika. sa svim zabele`enim potvrdama. u definicijama preuzetim iz RSA izostavqa redni broj i slovo pod kojim je navedeno dato zna~ewe).22 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Osnove se uglavnom navode azbu~nim redom. Intervenisali smo samo u onim slu~ajevima kada. . s jedne strane. ono se iznosi. te varijante izlo`ene redosledom koji se za svaki konkretan slu~aj pokazao najlogi~nijim. 20 Razmatrani glagoli prezentiraju se vrlo ekstenzivno. wegov je ciq i da poka`e do koje mere su ovi glagoli ukoreweni u leksi~ki sistem. {to zavisi od potreba konkretnog slu~aja. npr. 21 Taj redosled nije uvek po{tovan. a s druge — vrednost potvrde (ako imaju ekvivalente u drugim (ne)slovenskim jezicima). ili uz minimalna skra}ivawa (tako se. mogu imati vrednost relikta (u slu~aju starih obrazovawa). tako|e i u kombinaciji sa „normalnimŒ prefiksima. verovatno ne pripada razmatranom tvorbenom tipu. a tako|e i sva mogu}a zna~ewa rezervisana za razmatranu leksiku. Tehni~ke napomene U poglavqima o osnovama strelicom (è) je obele`en ishodi{ni glagol. Napomiwemo da su definicije zna~ewa analiziranih leksema (kao i kvalifikatori wihove ekspresivne vrednosti) preuzete iz izvora bez ispravqawa. 2) etimolo{ko tuma~ewe osnove i oblika sa prefiksima22. Oni. zatim ishodi{ni glagol20. 3) komentar o semantici.pa nadaqe21). aspekatskih. definicija zna~ewa ne odgovara navedenom primeru upotrebe lekseme u govoru (komentari ovakve vrste daju se u napomenama). po na{em mi{qewu. U oba poglavqa — i o pojedina~nim prefiksima i o osnovama — znakom pitawa (?) ispred re~i signalizira se da data re~ mo`da odn.

POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI .

.

ko. i Kurkina 1992:188–190. ku. od svih tvorbenih elemenata analiziranih u ovom radu. ku-) Kao {to je ve} u Uvodu napomenuto. ~o-). a samim tim i najvi{e obra|ivan u literaturi — jeste prefiks ko-. Andreeva-Vasina 1985. [anski zakqu~uje da su oni u funkcionalnom pogledu prefiksi a ne morfeme posebnog tipa. ka-. g-). i pokazuje wihovo alternirawe (knaditi : gnaditi : naditi). ~a-. ~i-. . navodi tridesetak oblika sa prefiksom ko(Malinowski 1889). 23 Up.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 1) Prefiks kV(s. re~i (ukqu~uju}i toponime) autor razdvaja prefikse sa vokalom (ka-.i wegove alomorfe (~e-.-h. [ic konstatuje da u slovenskim jezicima kao tvorbeni elementi postoje prefiksi k-. ali ukazuje i na {irok krug glagola sa ovim prefiksima. daju}i i kratak pregled mi{qewa o poreklu prefiksa ka-. Autor zapa`a da postoji velika razlika me|u pojedina~nim slovenskim jezicima u kori{}ewu ovog tvorbenog sredstva u sferi glagola (Schutz 1965). ga-) od prefiksa bez vokala (k-. ka-. {ko. Debeqak dopuwava Miklo{i~eve primere potvrdama iz raznih slovenskih jezika. ka-.u preko ~etrdeset slovenskih leksema (Matzenauer 1881). Tako|e konstatuje da su ovi prefiksi vrlo frekventni u dijalektima ([anskiè 1972)24.(Debeljak 1954)23.na materijalu rus. najpriznatiji. U etimolo{kim re~nicima prefiks ko. ka-. gde su analizirani primeri sa prefiksom kou slovena~kom. ~u-) na materijalu ruskog jezika. Nikon~uk 1979. polaze}i od Miklo{i~a i ponavqaju}i neke Macenauerove primere. ko-. Ovom prefiksu posve}en je niz radova. Ukazuje tako|e i na pojavu s pred prefiksom (s-ko-). kao i na prefiksalni spoj sko-.(dijal. i s. ka. Macenauer izdvaja prefikse ko-. 24 O prefiksu ko-. On smatra da ovaj prefiksalni tip slu`i prevashodno za tvorbu nomina i nominalnih obrazovawa od glagolskih korenova. ko-.-h.sa palatalnom varijantom ~e. dijalekata v. Analiziraju}i prefiks ko. ko-. U tridesetak sln. Malinovski.razli~ito se tuma~i.

kovr~ica.(< ie. zastupqene u nizu re~i koje navodi (da pomenemo samo s. ge-. pra. Berneker tvrdi da se ovaj prefiks javqa u nekoliko mawe ili vi{e pouzdanih slu~ajeva. kuverdaØâ . Fasmer II s.25 Slavski tuma~i element ka-. nakostrije{iti itd. u dva slu~aja dovodi prefiks ka.v. kadolb.ima ekspresivan karakter. paralelan sa op{teslovenskim i psl./ ko-. koji se u vidu relikta o~uvao u nizu ka{upskih leksema (id. Skok izdvaja ovaj prefiks i u drugim re~ima. cho. Bernekera. ha-. {ko-. ko. kunocec. -ko. komuÖec sa. Malinovskog. koji se javqa ispred nekih glagola kretawa i nekih imenica (Skok II 116 s. kadáub). srodan sa predlogom *kã i partikulama -ka. Macenauera. ka~uriØâsà. kabluk. ko-). On ovamo ubraja i prefiks ka-. za ko. ko. 67. kusrat. predlogom k. ka. Od ove zamenice on izvodi prefiks ko. Skok smatra da je u pitawu redak prefiks.prema pro.vv. kuvárk a Øâ . s.v. 25 Koje re~i su u pitawu vide}e se pri analizi izlo`enog materijala. kune`iØâsà itd. k-.kao pa. kaverza. Fasmer ne daje prefikse kao nosioce odrednice. a posebno se isti~e arhai~an pejorativni prefiks ku.v. 68 s. Mahek smatra da je ovaj prefiks identi~an lat.v. kuÖad.v.vv.(Holub/Kope~ny 174 s.u vezu sa zamenicom kØo. {e. ko-2).i srodan got. {a. ko-). ka. ko-). . koji se odnosi prema ko. ga-.kao redak (naj~e{}e pejorativan) prefiks. On uglavnom prihvata stavove Miklo{i~a. ku-. haj-. {i.-h. ku~epa. kovrtaw.v.(Berneker 531–532 s.). kovrta~.v. kovoroØ.vv./ ko-. koverkaØâ. Holub i Kope~ni konstatuju da prefiks ko. k u briØaØâ . kao predlog u glagolskim i imenskim obrazovawima. kudjabeá. co-. nem.smatra da je zameni~kog porekla. da ima varijante sko-. U ka{upskom etimolo{kom re~niku izdvajaju se prefiksi ka(SEK III 14 s./ ka-. lit. ali ih izdvaja u nekoliko re~i.i wegove varijante ka-. kaÖeb). kavàza. koleduha.) (Miklosich 152–153 s.(id. kuleø e ØiØâ .prema po-. a ukazuje i na alternacije ka. i to samo u onim slu~ajevima kad je posvedo~en i odgovaraju}i oblik bez prefiksa (up. koverzenâ. k u vereØâ . ku). primere: naknada. -kã (Sáawski II 16–17 s.26 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Miklo{i~ smatra da su neke re~i sklone da vezuju inicijalni slog sa zamenicom kã.i palatalizovane dublete ~e-. a ne samo u onima koje navodi u pomenutoj odrednici. *ku-). kuzep). koperlec sa). ga-. te da postoji i sonorizovana varijanta go(Machek 263 s.

28 *kodâla / *kodâlo. s. *kolebati (se). nakrputiti se „na{epuriti se. . *kolybati (se).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 27 Bezlaj pretpostavqa postojawe prefiksa ko. *koulãkã. *konoziti. nivou izdvaja se ~itav niz obrazovawa koja sadr`e razmatrani prefiks. *komãziti (se) / *komâziti (se)?. *kotãr~â. *komâl`a?. *koveza. U okviru iznetih mi{qewa o prefiksu ko. *kudâla. *kurepati (se). 27 Druga~ije Varbot 1989:57. *kovirati. *kodâra. *kotoriti / *kotriti. kolebati). *koveriti?. *kovârtati / *kovârteti. *kojasnoti (se)?. *kozyrã/â. *kadybati. {to osporava Kurkina 1997:204–205. *kovitâlati. gore. *kavârtã / *kavârtâ / *kavârtja. sa uobi~ajenom pojavom likvide r na mestu vokala.kao ekspresivni prefiks (Snoj s.vv. *kokl’uka / *kokl’u~âka. *kodrâ / *koderâ/ *kodr’a. *kolupati. *kome{ati?. up. dok se o wegovom prisustvu u drugim leksemama ne izja{wava decidirano. Snoj pak tuma~i element ko. *kozyriti (se). *kotvorã? / *kotvora?. *kunega?. Na psl. * kov â rz â n ã(jâ) / * kov â rz â na . *kodelâ. *korepati. *kovyriti / *kovyr’ati (se). *ko`egã?. sa svim wegovim varijantama. Podrazumeva se da se i u tim oblicima izdvaja prefiks *ko-. *kuzobã. *kãnaditi. *kodelâ i *kodrâ / *koderâ / *kodr’a. O tretmanu prefiksa ko. u ~ijoj se strukturi izdvaja ekspresivni prefiks kr. *kodybati. *kovârtã.: *ka(o)blokã. *komariti (se). *korãdjavãjâ / *korãdjava. kobacati. *koristânã(jâ).-h. *kovortã. *komuditi. *kolebãka. *komotati se?. *kudâlatãjâ. *kadâlbã. *kazobã / *kozobã. *kune`iti (se). *komudânãjâ. Pristalice pro26 Kao kuriozitet pomiwemo tuma~ewe glagola krputiti se „kostre{iti se (o `ivotiwi)Œ. up. *konura. *kaveza. koji ~itav sistem ekspresivnih prefiksa izvodi od elemenata zameni~kog porekla. *koverzslo. *kadâlba. putiti se). *koveji. *kopârica. *kaderâ.v. *kobacati / *koba~iti. * kov â rzati / * kov â rziti . *kaverã. gizdavo se obu}i (o `enskoj osobi)Œ. * kozvonã(k ã ) .u ESUM i ÅSBM v. ali mi ih kao sekundarna obrazovawa ne navodimo. *kojariti (se). *kumekati?. *kavorna / *kavornã. *nakovesiti se.izdvajaju se dve teorije o wegovom poreklu: pronominalna i prepoziciona. *karu`ina? / *karo`ina?.(Bezlaj III 139 s. *kamãditi. *kolysati / *kolyxati27. *kãdãbovati?. *kalepa. 28 U re~niku su date i rekonstrukcije svih izvedenica od psl. *kuvârtati (se). *kovârkati.samo u ko{uta (Bezlaj II 72)26. *kavârza. *kãmetiti. *komigati. Za~etnik pronominalne teorije je Miklo{i~. ÅSSÀ s. *kometati?.vv. *koristati / *koristiti. Nama se ~ini da je ovde do{lo do alternacije *koputiti se : krputiti se. *kobeniti (se). *kokãrica. *korebati. kolebati se : krlebam se. *koverditi?. *kovârza. a wen glavni zagovornik i predstavnik — Truba~ov. *kanura. *koristâ.

„naporno. Zakqu~ak). ne izja{wavaju se konkretno o wegovom poreklu. 30 Ve}ina oblika navedenih u ovom poglavqu ve} je razmatrana u etimolo{koj literaturi. Kope~ni) elementarno opovrgavaju ne samo primeri kao *kãnaditi. ~ime se sti~e predstava o wegovom arealu. koprcati se.). pomerati seŒ (RSA). 63–67. Primeri koji do sada nisu razmatrani u literaturi. u kojima je prisutan pun oblik *ko < ie. vaqati seŒ Lika. œjedva sastavqati kraj s krajemŒ Timok (Dini} 1988). Detaqnu analizu literature o ekspresivnim prefiksima i pomenutih teorija o wihovom poreklu daje Moskov 1981:45–55. izvla~iti se iz kakvih te{ko}a. Kad su u pitawu etimolo{ki re{ene re~i. kobrqatiŒ Uskoci (Stani}). snalaziti se. Ostali autori. Nedoumica se. iako priznaju postojawe prefiksa ko-. „v. imovinom).(v.c. kobeqat (se) „kretati (se). mada ne uvek i jednozna~no protuma~ena. i svih wegovih izvedenica „normalnimŒ prefiksima. kobeqati se „micati telom. doprinos na{eg rada vidimo pre svega u evidentirawu svih potvrda datog ekspresivno prefigiranog oblika. mu~iti seŒ (RSA). kobeqa 3. izlaziti na kraj (s radom. fig. ili su tuma~eni na drugi na~in. „s mukom se kretati. s mukom i}i. a wegovim sledbenicima — Slavski i eventualno Skok. .odgovara indoiranskoj ka. razre{ava ~iwenicom da Truba~ov i ovom œpredlogu-posleloguŒ tako|e pripisuje z a m e n i ~ k o poreklo (l. ako je to potrebno. poslovima. Indikativna je i jedna Truba~ovqeva opaska. [anski. te bi govorila u prilog zameni~kom poreklu razmatranih prefiksa. pokretati (se). sg. *kom (ÅSSÀ 13:170–171 s. œklimati se. gmizatiŒ. „kotrqati (o kamewu)Œ Piva (Gagovi} 2004).29 Prvim predstavnikom prepozicione teorije mo`e se smatrati Berneker.28 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI nominalne teorije su i Fasmer (delimi~no). predlogu *kã(n) (< ie. klatiti se.v. nego i oni kao *kodelâ. posebno se komentari{u. œtruditi se. U takvim slu~ajevima ograni~i}emo se na navo|ewe izvora u kojima se data leksema tuma~i. izneta u odrednici posve}enoj psl. œizvla~iti se iz neprilikeŒ Ma~va (gra|a ERSJ).Œ Pro{}ewe (Vuji~i}). mada iz wegovog tuma~ewa nije jasno da li on pretpostavqa i zajedni~ko poreklo ovog prefiksa sa predlogom k. *ku / *kuom). ~ime se pokazuje frekventnost wegove upotrebe. naporno 29 Varijantnost psl. `iveti i sl. „jedva i}iŒ. a ova teorija je svoj puni odraz na{la na stranicama ÅSSÀ. me|utim. i}i. *ko./ *kã. *kã(n)). ka. On nagla{ava da ra{ireno mi{qewe kako se predlog *kã ne javqa kao prefiks (koje zastupaju Benvenist. Ovo kao da stoji u suprotnosti sa stavovima samog Truba~ova o poreklu prefiksa ko-. uz dodatni komentar. „jedva se kretatiŒ. PRIMERI : 30 ko-beqati impf. Vajan./ ku.

nakobeqati (se) „nagomilati (se) kobeqaju}i (se)Œ Uskoci (Stani}) o-ko-beqati pf. „nakotrqati. s te{ko}omŒ (RSA). odroniti seŒ. œid. Uskoci (Stani}). kobeqam se 1. œid. otkotrqatiŒ: Zakobeqa krqu sijena i otkotrqa pravo na torinu Piva (Gagovi} 2004). Uskoci (Stani}). ispetqati se iz neke te{ke situacije. dokobeqati se „do}i. od proqe}a do zime. izvu}i nekoga iz te{kog polo`aja. ja }u ga ‰kamenŠ okobeqati. „id. mu~iti seŒ. „dokotrqati seŒ Uskoci (Stani}) za-ko-beqati pf. okobeqati se „po~eti se kotrqati. izvu}i se. jedva sastavqati kraj s krajemŒ: Kobeqam se nekako. (RSGV). osloboditi (se) ne~ega. oburvati se. otisnutiŒ: Pu{ti mene. Vojv. otisnuti se. œposti}i ne{to s mukom. „iskliznutiŒ: Stadok na nakav kamen a on se iskobeqa. 31 Up. ko-m-beqati se „v. pre`ivqavati nekakoŒ Zagara~ (]upi}i 1997). „dokotrqati. 2004). spasiti (se). sg. zakobeqati se „po~eti se kobeqati. s naporom (se) i{~upatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). a oskora se iskobeqo i sa‰dŠ ti je na kowu. œspasiti glavu. kobeqa se 3. .Œ: Do skoro je bijo quta sirotiwa. „izvu}i seŒ Leskovac (Mitrovi}) na-ko-beqati pf. iza}i iz te{ke situacije. sti}i s naporom. krenuti kotrqaju}i seŒ Komarnica (RSA) is-ko-beqati pf. kobeqati seŒ CG (RSA). „u~initi da se ne{to po~ne kotrqati. izvu}i seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). navaqati. iskobeqati se „spasti se s nekog opasnog mesta. sg. pa drepik Piva (Gagovi} 2004). Uskoci (Stani}). kombeqati se œopstajatiŒ: Kombeqamo se od zime do proqe}a. œjedva izi}iŒ. „koprcati seŒ Leskovac (Mitrovi}). provu}i (se). iz istog izvora oblik kombati se œsastavqati kraj s krajem. koji bi mogao sugerisati da je glagol kombeqati se zapravo wegova sufiksalna izvedenica (sufiksom -eq-). „zakotrqati. kosti mu se kobeqale po grobu Piva (Gagovi} 2004).Œ: Kobeqa se kâko pile u ku~ina. œmu~no `iveti. iskobeqat (se) „izvu}i (se). jedva opstajati. i sve tako Ro`aje (Had`i})31 do-ko-beqati pf. iskobeqat se œiskoprcati seŒ. „do}i s naporomŒ Vojv. oburvati.Œ (RSA). situacije i sl. al’ te{ko Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. nanetiŒ: Ko li je ovo nakobeqo kamewe. (RSGV). Piva (Gagovi} 2004).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 29 `iveti. iskobeqam se 1. „spasti. iskotrqatiŒ Uskoci (Stani}). s te{ko}amaŒ. neprilikaŒ (RSA). „kotrqaju}i dopremiti ne{to odozdo gore.Œ. sg. Vasojevi}i (Bori~i}). dovaqatiŒ (RSA).

„i}iŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). te{ko se kretatiŒ Para}in. „izvu}i se. „gaveqatiŒ Uskoci (Stani})34 32 Ovde svakako treba ra~unati na uticaj glagola gombeqati se „vrpoqiti se. fig. „id. umalo nas grdom nagrdi Piva (Gagovi} 2004). otkobeqati (se) „otkotrqati (se)Œ id. mu~iti seŒ Vrawe (RSA). `ivotaritiŒ: Ne `ivim ja. gabeqski adv. sg. a neko skobeqa kamen.Œ. romskiŒ Uskoci (Stani}). up. œbauqatiŒ. œnemo}no ne{to raditiŒ. „ciganski. no gabeqam Uskoci (Stani}). i s k o b e q a t i s eŒ Uskoci. napraviti (nekako)Œ. Temni} (RSA) go-m-beqat (se) impf. jedva i}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) do-go-m-beqat (se) pf. i ga-veqati „gabeqatiŒ Uskoci (Stani}). (ibid. i s k o b e q a t i s eŒ Uskoci. prethodnu napomenu). Leva~.Œ. „te{ko. gobeqa 3. œglo`iti se. nakazaŒ CG (RSA). s mukom iza}iŒ: Jedva se izgombeqasmo iz [qivi}a potoka uz onu stranu Draga~evo (gra|a ERSJ)32 ga-beqati impf. œbogaq. sa drugim sufiksom gombesati se „glo`iti se. 33 Treba pretpostaviti i uticaj imenice Gabeq „Ciganin (~erga{)Œ. Lika (RSA) ge-beqati impf. jedva gabeqam vuda oko ku}e Piva (Gagovi} 2004) iz-ga-beqati (se) „izi}i gaveqaju}i. tobo` da ne{to pomogne ali slabo CG (RSA). (ibid. 34 Up. Uskoci (Stani}). vu}i seŒ: Nijesam ti vi{e kadar nikuj.30 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI œsti}i negde kotrqaju}i seŒ. vu}i seŒ: Ostarila je mnogo. sg. „sna}i seŒ. odatle gabeq „kova~Œ. kuburiti.) s-ko-beqati pf. vrteti seŒ. i s k o b e q a t i s eŒ Vojv. Temni}. Lika. „i}i nesigurno. fig. teturaju}i se. skobeqa (se) 3. „`iveti gabeqskiŒ33: Gabeqamo. Vrawe. i tako `ivimo ko za inat. 2004) iz-go-beqati se pf. skobeqati se „si}i kotrqaju}i seŒ id. œsi}i. œ`ivotariti. (RSA).. „malo dete koje je .) iz-go-m-beqati pf. gabeqa on|e oko ku}e. spustiti seŒ Radimna (Tomi} 1989) VARIJANTE / PARALELE: go-beqati (se) impf. „s mukom.Œ Crna Reka (Markovi} 1986). jedva do}iŒ id. ne izlazi nikud. œu~initi. gaveqak m. œjedva i}i. (ibid. œte{ko `iveti. „s naporom. „id. œbiti u `ivotu. izgaveqati (se) „izi}i gaveqaju}i. „jedva i}i. me{koqiti se. „skotrqatiŒ: Mi sidijasmo ispot puta. prepirati seŒ: Gombeqaju se izme|u sebe (RSA) < gombati / gombati „id. prepirati seŒ: Vazda se oko ne~ega gombesaju (RSA).). kuburitiŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. „k o b e q a t i ( s e )Œ Uskoci (Stani}). gobeqa se „jedva se kretatiŒ. U pitawu je isti tvorbeni model kao kod kombati : kombeqati (v.

Potkozarje (Dalmacija). oblika kao *belãgati. koja pretpostavqa i druga~ije poreklo: ko-peqati impf. kobeljati)36. „d o k o b e q a t i s eŒ: ‰OnŠ se ‰nameriŠ na novce.-h. mu~iti seŒ. U odrednici se opovrgava Bernekerova i ^opova rekonstrukcija ovog ~e{. kotrqatiŒ. Piva (Gagovi} 2004). ako bi zaista osnovno zna~ewe glagola bilo œvaqati. kotrqatiŒ. po~elo da pu`eŒ. dijal. jeziku sa~uvana samo u prefigiranim oblicima.Œ (v. ova osnova u s. gavequ{a „id. „i s k o b e q a t i s eŒ Gacko (RSA). Glagol *beqati (se) nije posvedo~en. Oni upu}uju i na Mahekovu pretpostavku o mogu}oj vezi sa ~e{. kopkatiŒ Bosna (< kop-eq-ati?). te mu za rukom izi|e da ih se dokopeqa ‰dobaviŠ BiH (RSA) is-ko-peqati se pf. i s k o b e q a t i s eŒ CG (RSA). uquqkivati (dete)Œ. dok je povratni oblik mogao pretrpeti i semanti~ki uticaj glagola koprcati se. a da se od wega metafori~ki razvilo zna~ewe „truditi se.v.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 31 do-ko-peqati se pf. oblik *bel’ati? / *bel’ati? (ÅSSÀ 1:185). Vezu sa peqati pretpostavqa i Tomanovi}. belhati (se) „hramati.i pomi{qa da bi ishodi{ni oblik mogao biti glagol peqati.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)35 · Skok smatra da je osnovno zna~ewe glagola kobeqati — „vaqati. i ~e{. œbuniti se. jedva kora~atiŒ Uskoci (Stani}). raduckatiŒ: Prebiram ovu zemqu u ba{~i – ~o’jek mora ne{to da kopeqa Gacko.Œ. gegati seŒ rekonstruisan psl. Kao {to sinonimno kulhati poti~e od *kul’ati (Machek 306). kao u kulhati. negodovatiŒ id. „dete koje je tek prohodalo pa nespretno i nesigurno kora~aŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). ali mo`da se odgovaraju}a osnova -beq(ati) krije u obliku beqa{an adj. iskopeqat se „id. Zakqu~ak). pak. up. po mi{qewu autora ÅSSÀ. onda bi se oblik kobeqati mogao protuma~iti i kao fonetska varijanta osnovnog kobrqati „id. uz obja{wewe da je element h ovde sekundaran. budu}i da je za ekspresivnu leksiku karakteristi~na zamena glasa r vokalom (v. . nesigurno kora~ati (o tek prohodalom detetu)Œ. bacakati seŒ: Po~eo se kopeqati na zemqi kao zaklano pile Bosna. gaveqina f. up. ga-m-buqati „nespretno. U prilog tome govori i ~iwenica da je na osnovu ~e{.-h. „pone{to raditi. ili je. „koji mnogo zamara. kolebati (< *ko-lebati) (Machek 50). ge-veqati „gaveqatiŒ Uskoci (Stani}). sa kasnijim onomatopejskim varirawem p > b (Skok II 118 s. koji tuma~i glagol iskobeqati se kao rezultat kontaminacije iskopeqati se + izbaviti se (Tomanovi} 1938–1939:205). (ko)beqati. pomalo poslovati. On u glagolu izdvaja prefiks ko. 36 Me|utim. 35 Osnovni glagol ima ne{to druga~iju semantiku. „osoba koja se jedva kre}eŒ. mo`e poticati od *bel’ati. tako i belhati. „kopati. gambuqa f. kopeqkati dem. ~ija bi kontinuanta moglo biti i s. izgeveqati „izi}i gaveqaju}i. brqati). {epati. kopeqkati se dem. „kopeqati seŒ. belat „quqati. ga-buqati „te{ko se kretati. kopeqati se „koprcati se. (RSA). koji mora dugo i strpqivo da se radiŒ: Pekmez od drenke mlogo je beqa{an za pravewe Vrawe (Zlatanovi}).

varijacija. wihati. zaglibiti se (obi~no u materijalnom pogledu)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) is-ko-lebati pf. zateturati seŒ. impf. zibati (kolevku. œu~initi nesigurnim. lelujati (ne{to)Œ.32 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na osnovu ~ega zakqu~uju da bi i rekonstruisani psl. iskoqebati se „id. zakolebati „zapo~eti kakvu gradwuŒ: Eno Piwovi sinovi zakolebali staju o‰dŠ dese‰tŠ metara du`ine Piva (Gagovi} 2004) : zakobeqati „zapo~eti neki posaoŒ: Zakobeqo Stojan i uveliko pravi staju id. {to ~esto za posledicu ima nemogu}nost utvr|ivawa kona~nog re{ewa. izvu}i seŒ Zorunovac. „pokrenuti iz ravnote`nog polo`aja. zaquqatiŒ. œbiti neodlu~an. œudariti u neki veliki posao. klatiti seŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). „hodati zanose}i se levo-desnoŒ Lu`nica (Mani}). potresatiŒ. po~eti propadati (ekonomski)Œ Banat (RSA). œklatiti se. „zawihati. quqati se. nepouzdanim. jedva se kretati. izvaditi. „zaquqati se. nesiguranŒ Vojv. gibati seŒ. (ibid. klimatiŒ. Navedene varijante odn. ko-lebati / koqebati impf. kolebati (se) „pomerati se. kretati se teturavo.)Œ. „quqati. fig. pomutitiŒ. zakolebati se „zaquqati se. jedva gurati nekako . œuzdrmavati. „zapo~eti kakvu gradwuŒ Piva (Gagovi} 2004). paralele razmatranog glagola jo{ jednom pokazuju svu slo`enost leksi~kog materijala koji je predmet na{eg istra`ivawa. zaquqati. zawihati. ali da su oblici kolebati i kobeqati me|usobno povezani. formalnih i semanti~kih kontaminacija. istrgnutiŒ: Iskoleba je ono drvo ka da nije imalo korijena CG. preduzeti ne{to krupnoŒ BiH (RSA). teturati. sg.Œ (RSA) kr-leba se 3. „rasklimav{i izvu}i. klimavo. pomutitiŒ Uskoci (Stani}). œi}i. Ovaj sloj leksike karakteri{e prisustvo razli~itih fonetskih promena. oblik mogao biti rezultat stare metateze *leb. nepouzdanost.> *bel’-? (l. œzatalasati seŒ. pokolebati seŒ. zawihati seŒ. (RSGV) za-ko-lebati pf. krqeba „jedva i}i. œzapasti u te{ko}u. œpokretati tamo-amo. œvijoriti. œuznemiriti. Da li je u pitawu metateza ne mo`e se sa sigurno{}u utvrditi.). zawihatiŒ. iskolebati se „iskobeqati se. zakolebat (se) „stati se kolebati. klipsatiŒ (RSA). œpokazati neodlu~nost. mrdati. postati neodlu~anŒ.). dete i sl. preduzeti ne{to krupnoŒ BiH. pokazuju i slede}i primeri: zakolebati „udariti u neki veliki posao.c. lepr{ati. œposrnuti. œpokvariti se (o vremenu)Œ Uskoci (Stani}).

Fasmer II 288 s. kolijevka. uzbuniti (se). buniti se. bunu. 38 Ovamo mo`da i komesati „mrsiti kosuŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). vrpoqiti seŒ. Moskov 1965:72. *ko-lebati (se). ispreturatiŒ (RSA) 37 Sasvim suprotno tuma~ewe Skok daje s. BER 2:550–551 s. Matzenauer 1881:187. inf. kolibaØi.v. acc. njihati (se) 37 . mrdatiŒ. i ESUM 2:510–511 s. uzrujati (se)Œ Uskoci (Stani}). œpomerati se. lit. uskomje{ati se œid. kovitlati seŒ. i komr{qati œkome{ati. œizazivati nelagodnosti u stomaku. koje Moskov izvodi od ka. i}i u raznim pravcimaŒ.v. pomerati u raznim pravcima. „dovoqno dugo se kome{atiŒ (RSA) us-ko-me{ati (se) pf. iskomr{qati œiskome{ati..+ *lebatiŒ (Skok II 125). kolebaà se. Up. fig. vrzmati seŒ.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 33 kroz `ivotŒ Timok (Dini} 1988). iskobeqati (se) (iz kakve neugodne situacije)Œ Zaglavak (RSA. drmusatiŒ. „po~eti kome{ati.v. kol e bati . kol e bati . œ~initi pokrete nekim delom tela u raznim pravcima. 530 s.+ *lebam (Moskov 1971:423).v. Machek 268 s. uzburkati se. „uzbuwivatiŒ. zavijati. m e { a t iŒ.Œ Potkozarje (Dalmacija) is-ku-mije{ati pf. negodovati.v. ÅSSÀ 10:129–130 s. protiviti seŒ.v.v. kome{ati se „kretati se. Up.v. koleba} (sie). œme{koqiti se. BER 3:208). uznemiriti seŒ. izmrsiti. zamrsitiŒ. iskrqebati (se) „izvu}i (se).?) · Od psl. kome{ati se „kretati se u svim smerovima bez redaŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) za-ko-me{ati pf. pokome{qati se œuskome{ati seŒ [umadija (gra|a RSA). kãrlebam (se). œuzbuniti se. za osnovu up. „uznemiriti (se). me{ati se. Schuster-[ewc 599–600. . œqutiti se. œdizati ustanak. labav. Skok II 255–256 s. buniti seŒ (RSA). laibas œtanakŒ itd. id. „izme{ati. v. œvrpoqiti seŒ Uskoci (Stani}). *kolebati (se). micati. pokretati se u masiŒ. gde decidirano ka`e: „Ne}e biti prefiks ko. ko-me{ati impf. dok se u bugarskom etimolo{kom re~niku tuma~i kao rezultat kontaminacije (v. Oblik krleba se iz jugoisto~ne Srbije svakako je u vezi sa bug. „uzbu|ivati se. œtresti. ESJS 6:327 s. mrsitiŒ. zakome{ati se „uskome{ati se. kretati ne~imŒ. Druga~ije Sáawski II 347–348 s. kolebaØâ. micati. „(po)kretati.v. ose}ati mukuŒ (RSA). dospeti u uzbu|eweŒ (RSA) na-ko-me{ati se pf. œpokretati tamo-amo pojedinim delovima telaŒ Uskoci (Stani})38. œ(oko koga) obigravati.v.

dodati. Zaørudskiè 1989:125–127. o ne~emuŒ (RSA) : naditi œoblagati nadom.)Œ (RSA) na-k-naditi pf. up. s obzirom na veoma ograni~enu upotrebu glagola knaditi (isknaditi) „stvoriti tekst narodne pesmeŒ. sastaviti (pesmu i sl. Murko 1937). ispevati. nadometnuti (u pri~i. potvrde. zast. wegov izvor treba tra`iti u alb. pevati o nekome. kome{aweŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})39 · Spoj prefiksa ko. kititi. U obliku iskumije{ati do{lo je do pojave prefiksa ku. RJA) ras-k-naditi pf. Moskov 1965:71. Kurkina 1981a:25. nadoknaditiŒ Bukovica (RSA) is-k-naditi pf. Up. œdati ne{to kao naknadu. .v. tepiheŒ. „ukra{avati vezom.c.v. i ÅSSÀ 18:215–217 s.umesto ko-. Skok II 133 s. nadoknaditiŒ (RSA) na-do-k-naditi pf. pesmi)Œ (RSA. dovr{iti. oblik rekonstruisan samo na osnovu s.v. œdodati. dodat na osnovu *naditi. ÅSSÀ 22:8–9.-h. œsastaviti (pesmu. snovati. (Skok l. *kome{ati? (gde je psl. za koju se smatra da bi mogla biti i lokalna inovacija).v. RSA) do-k-naditi pf. kendo „pevati. razmi{qatiŒ. „previrawe. ~elikom o{tricu sekire.Œ. kome{ati (se). œid. œna{iroko i naduga~ko pri~ati. Otok u Slav. micati se (o detetu koje se budi).v. œrazgoditi. kraj s krajem)Œ Siw. Kurkina 1982:21–22. Matzenauer 1881:187.v. knaditi) s-k-naditi pf. Debeljak 1954:173. nakna|ivatiŒ. po svojoj `eqi doterivati iskaz o ne~emu. O ishodi{nom naditi (< psl. me{koqiti seŒ Dubrovnik (RSA) (tako Skok II 133).) · U ovom glagolu izdvaja se prefiks kã-. izmisliti. knaditi (< *kãnada œgomila pawevaŒ < *kãnã / *kãnâ) koji prihvata i dopuwava Murkovo tuma~ewe (v. * kãnaditi . sabqe i ostalog se~ivaŒ (Vuk. ?k-naditi impf. kolebati : krleba(ti). Druga~ije Skok II 108 s. œsastavqati pesmu. 39 Ovamo mo`da i krmije{iti se „protezati se. œslo`iti u jednu celinu. œnadomestiti. *me{ati (se). fig. *naditi) v. ÅSSÀ 13:198 s. up. rasutiŒ Makarska (Skok II 108 s. œsmi{qati. vestiŒ.34 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ku-me{awe n. vestiŒ. obe{tetitiŒ. spevati pesmuŒ (Ajeti 1985:8). œpraviti sagove. œpribavitiŒ (Vuk).i glagola me{ati / mije{ati. ÅSSÀ 10:171 s. œdopuniti. up. „davati naknadu. Ajeti smatra da.

korisno se poslu`iti ~imeŒ. 41 Up. „juriti u skokovima.v. korisno se (po)slu`iti (ne~im)Œ. korist).v. 42 Nije sigurno da ovamo spadaju oblici kobacati „gacati.v. omogu}avati da se ne{to postigne. preimu}stvo. izvla~iti koristŒ (RSA) is-ko-ristiti / iskoristiti pf. izbuqiti. 43 Up. Potkozarje (Dalmacija). Vojv.. b a c a t i s e. naglo iskakati ili uskakatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997)43 40 Tako i Varbot 1972:65–70. œupotrebqavatiŒ. „koprcati se. tapkatiŒ: Pas ~uvar . *koristâ. uradi. primeniti {to. Prvi oblik ima druga~iju semantiku. iz istog izvora imenicu kobacawe „vaqawe po tluŒ. kobacat se „id.Œ (v. ÅSSÀ 11:70–73 s. korzys}). korist.Œ. „prevrnuti se preko glave.. ‹ se „upotrebqavati (ne{to) za svoje potrebe. œimati koristi. s tom razlikom {to ona pretpostavqa primarnost imenice u odnosu na glagol.v. ko-bacati se impf. juritiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). ali ne postoji saglasnost u pogledu osnove: * ristati „gonitiŒ40 ili *rystati (detaqno v. ipak daju}i prednost Miklo{i~evom izvo|ewu imenice korist od glagola koriti (Skok II 155 s. Dubica (RSA). ritatiŒ Bukovica. iskola~iti (o~i)Œ (RSA). a drugi bi mogao biti i fonetska varijanta oblika iskobe~iti „id. Borys 251 s. A za tim ~eta gusaka kobaca i is-ko-ba~iti „izbe~iti. skakatiŒ Tre{wevo (RSA). œiskori{}avatiŒ. Jedino se u ova dva etimolo{ka re~nika predla`e etimologija koja podrazumeva prisustvo ekspresivnog prefiksa ko-. gode}i (o jelu i sl. „biti od koristi. ESJS 6:339–340 s.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). kobêcati se „prebacivati se preko glave. kubacat (se) „bacati se. koja bi ukazivala i na druga~ije poreklo. iz istog izvora ba~at (se) „bacati (se)Œ. vaqati seŒ Ozaq (Te`ak 1981) pre-ko-baciti se pf. œostvariti kakvu dobit iz ~ega na {tetu drugoga ili koriste}i se ne~ijim nepovoqnim polo`ajemŒ (RSA) · Up. dobit i sl. Skok bez re{ewa. . œiskori{}avati ostvaruju}i prednost. kobacat se Mihaqevi}i (Peru{i} 1993)41. koje se u ÅSSÀ odbacuje (Snoj 261 s. promicati. koristâ). na~initi kolut napredŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993)42 ku-bacati impf. be~iti). kobacat „kolutatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 35 ?ko-ristiti / koristiti impf.)Œ. Machek 279 s. Snojev i Bori{ev prihvataju ^opovo tuma~ewe. œ(u)~initi dobro prijaju}i. *koristati / *koristiti. laje. kubacat (se) „brzo prolaziti.vv. doprinositiŒ. korist. primewivati (ne{to) na pogodan na~in. „korisno upotrebiti.v. Od novijih re~nika..

„izjuriti ska~u}iŒ Tre{wevo (RSA) kubac interj. kubacnuti „id. projuriti.). bacati.v. poletetiŒ Tre{wevo. bacat. œodjednom sko~iti u voduŒ Uskoci (Stani}). Zaørudskiè 1989:141–142. varijante: ko-basati se „id. bacam. umotati. ESUM 1:154 s.v. Druga~ije Berneker 532 s. jurnuti. * ko-bacati . usko~itiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). id.v.i osnovu ba~iti nesigurno iz semanti~kih razloga ( Matzenauer 1881:185). SP 1:174 s. i {emetati (v. Malinowski 1899:119. kubacam. *bacati (se) / *bocati (se).Œ CG (RSA). 46 Up. tako se volovi becaju.v. Skok I 84–85 s. Varbot 1981:35. kobacati seŒ Dalm. kobacati. „koprcati se. Moskov 1965:71. 45 U odrednici se neopravdano navodi i oblik koba~iti „uhvatitiŒ. presko~iti. Snoj 242 s.v. „uviti.v. BER 3:71 s.46 44 Up.v. „m o t a t i s e. ku-basati „skakutati tr~e}iŒ CG (RSA). prikobeci(t) se „prevrnuti seŒ Sumartin (Novakovi} 1994:133) prema becati se „trzati seŒ: Kako xukele laju. Skok II 117 s. Skok II 117 s. naglo posko~iti. „naglo sko~iti. kubacnut (se) „baciti (se). . koji semanti~ki. klisnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) is-ku-bacati pf. o m o t a t iŒ Uskoci (Stani}). 93. Banija i Kordun (Petrovi} D. prese}i seŒ Kolubara (gra|a RSA). sko~iti energi~no i naglo. Machek 41 s.v. koba~a). ÅSSÀ 1:118–119 s. „brzo proma}i. za ozna~avawe skoka Zagara~ (]upi}i 1997) ku-m-bacati se impf.v. ku-m-basiti „naglo. (RSA). ritati seŒ (RSA)44 · Od psl. *kobacati / *koba~iti?45. O ishodi{nom glagolu bacati up. *motati. (RSA) za-ko-motati pf.Œ Vrgada (Juri{i}) · Od psl. Ve} je i Macenauer ukazao da je tvorbeno ra{~lawavawe ovog glagola na prefiks ko. bac. *ko-motati (se). Matzenauer 1881:185.v. a verovatno i etimolo{ki (v. ÅSSÀ 10:178 s. „obmotati.v. Kolubara (gra|a RSA). kobacajo. becnuti se „kratko se trznuti. *bacati. Skok nema. bezglavo nekud krenutiŒ. zaviti. vrzmati seŒ Vojv. zakomotati se „z a m o t a t i seŒ: Eno se tele zakomotalo.36 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ku-baciti pf. upla{iti se.v. ERSJ 2 s. kobacati. vi{ da se vu~e. Up. becnuti se „trgnuti seŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). Grickat 1955–1956:64. Up. okomotati „id. {V-).v. ko-motati se impf. ko-becati se „v. udavi}e se — Zmija se zakomotala oko grane i {i~e Piva (Gagovi} 2004) o-ko-motati pf. Kurkina 1982b:184. 20:44–47 s. BER 1:37 s.v. obavitiŒ: Zakomotaj tovarninu oko glavara. Potkozarje (Dalmacija).Œ Dvorska. *komotati se?. ÅSSÀ 10:86 s. bacati. odstupa od ostalih primera.v.

sl~. *moleti. . udaritiŒ): Prekerepili su ga pro rbata i o‰dŠ tada stalno pobolijeva Piva (Gagovi} 2004). pojaviti se na vidikuŒ. gore repit „lupiti. pomaqatiŒ: Kako kad komoli spu` roge na dvor stree — Eto jur prvi zrak komoli bilih zor Zadar XVII v.v. pogledatiŒ : na-moliti se „pokazati se. Kurkina 1975:34–38. Skok II 132–133 s. k o mbol . nap. u{}erepit se „posva|ati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). o{inutiŒ (ali up. pre-ke-repiti „zaboleti (krsta). Ista dilema va`i i za repiti se „praviti se va`anŒ Pro{}ewe (Vuji~i}).v.v. o{trom re~juŒ (RSA) us-ko-repi(t) se pf. naravno. 48 U odrednici se. (?) zast. pojaviti se. nije jasno zbog ~ega mu nije posve}ena posebna odrednica.). gde se navode s. is-ko-rijepati „id. ekspresivno obrazovawe nastalo verovatno dodavawem prefiksa ko. okomoqit „snu`diti se. upregnuti. skorijepiti i izvodi ih od korijeniti zamenom sufiksa -en nepoznatim sufiksom -ep (Skok II 154 s. ?is-ko-repiti / is-ko-rijepiti pf. za ovaj oblik up. „izvaditi. *moliti. ne dopustiti kome da lenstvujeŒ. navode i ~e{. ukorijepit se œslepiti se u posudi u kojoj se kuva ili iz koje se jede (o hrani)Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). stisnuti. U ÅSSÀ 11:67 rekonstrui{e se psl.na glagolsko-imenski koren *rep-50.. „pokazati se. uprtiti. stegnuti. 26. up. lekseme koje imaju sasvim druga~iju etimologiju. (RJA)47 na-k-moliti se pf. uhvatiti. natovaritiŒ. uprtiti. i{~upati s korenom. i u obliku bez ekspresivnog prefiksa. Petleva 1973:33. 19:185–186 s. „razvaliti seŒ Sumartin (Novakovi} 1994:142)49 · Skok pomiwe oblike korijepiti (XVI vek). narepati se „najesti seŒ. natovaritiŒ Uskoci (Stani}). stisnutiŒ. Iako se s. *narepati / *narepiti (ÅSSÀ 22:243). sneveseliti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). glagol tretira kao izuzetak. poq. pose}i. pored s. i rus. „zaceniti se od smehaŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). rzepi} sie œzalepiti seŒ (Bezlaj l. id. 49 Nije jasno spadaju li ovamo i oblici u-ko-repiti se pf.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 37 ko-moliti impf. u{inutiŒ: Prekerepilo ga u krsta i ni makac. œnagnuti se nad ne{to. Debeljak 1954:174. œpoviriti. *komoliti48. ukelepiti „stegnuti. korijen). ali se 47 Nije sigurno da ovamo spadaju i pokomolit „poraditi {togod. œpobrinuti se o nekomeŒ.c. œpodi}i na sebe ne{to te{ko. porepiti se „opru`iti se u nevreme ili u prisustvu stranog ~eqadetaŒ (Aleksi} 1935:90). retko „p o m o l i t i. mak. nakloniti seŒ. *korepati. œveoma uvrediti. kao i o osnovnom glagolu -moliti up. uni{titi do korenaŒ.Œ CG. ÅSSÀ 10:174 s.-h. œudariti. Uz oblik ukerepiti svakako ide i u{}erepit „uzeti i du`e ne pu{tatiŒ. nadviti seŒ Uskoci (Stani}) · O obliku sa prefiksom ko-.-h. œprisiliti koga da radi. 50 Ovaj koren sre}e se. barem ne{to uraditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). iskorijepiti.-h. potvrde u kojoj se izdvaja prefiks ko-. povrediti nekoga ru`nom.v. u-ke-repiti „uhvatiti nekoga tako da ne mo`e da mrdne.

mu{i~av ~ovekŒ. vu}i seŒ. repat. råønucâ „lupnuti. komiznuti pf. tu}iŒ Kosovo (Elezovi}) · Skok nema. Merkulova.v.Œ Zaglavak (RSA) : migati „i}i. lutati. koje se tuma~i kao varijanta oblika *korepati. glagol up. *-myg-. skitatiŒ korespondiraju.51 ku-repati / ku-rijepati impf. „udariti koga straga (gde je rep)Œ52 Brusje (Dul~i}i 1985) : repit „lupiti. up.(< *{e < *~e) i råøicâ.v. Up. œsti}i gaze}i blato.v. sln. obja{weno kao ekspresivna tvorevina u ~ijem je sastavu intenziviraju}e -{a.v. „micati se. 51 Eventualno up. ko-mizati se impf. mizga „larma. RJA)53 · Od psl. up. {mágaØâ. analiziraju}i kontinuante psl. 86 s.v. galama.v. okretati se.Œ. i Bezlaj IV 31 s. glagola. `urno do}i. koje navodi Kurkina govore}i o *muz(g)ati (Kurkina 1974:67). ÅSSÀ 13:120 s. kalamáziØâ „biti nesta{anŒ itd. Mo`da je do{lo do naslawawa na *repa > repa. Skok III 129 s. Za sln. na{aråøicâ. repat impf. 53 U semanti~kom pogledu up. 52 Ovakva definicija zna~ewa proistekla je iz paretimolo{kog naslawawa na imenicu rep. up. do-muzgati „brzo. {migati.v. vrteti seŒ (RSA. okretati se. Schuman 1909:297.38 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI priznaje da oblik nije sasvim jasan ni u pogledu porekla ni u pogledu starine. tresnutiŒ (ÅSBM 7:289). {aromága „luwaloŒ. *komãziti narepam „id. popucatiŒ. „lupati. naråøicca „ispucati. halamága „zakeraloŒ. drmnutiŒ. skitatiŒ CG (RSA) : repati „skitati. vla`an sneg i sl. *-myzg. dojuritiŒ Uskoci (Stani}). larmati. up. blr. pored pomenutih rus. vrteti seŒ Retkovci. Kurkina 1992:189–190. stpoq. {migati „hramatiŒ i rus. proletetiŒ Posavina (RSA) ko-mizgati se „micati se. Up. i Bezlaj III 172 s. dorepati pf. {emigati. (Merkulova 1979:95). *ko-miz(g)ati ili *ko-myz(g)ati. komizgati se. narzepi} „napuniti.i *-myz-. „hodati bez odre|enog ciqa. chorjepas œgu{iti. navodi i druge oblike: rus. etimolo{ki nejasno dlu`. dijal. Moskov 1978:352–353. Genetski srodni razmatranim oblicima su i do-{-migati „tiho ali hitro do}iŒ Bukovica. {alamága „jogunast. -repiti se. œpogoditi ga|aju}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). ÅSSÀ 10:180–181 s. jo{ i blr. up. galamitiŒ. Zna~ewa „udaratiŒ i „lutati. gasitiŒ (Schuster-[ewc 396). Up. mignuti „oti}i. „proma}i. Kurkina 1974:67–68. kretati se. sa sekundarnim du`ewem e. a u formalnom mizgati „praviti buku. nestatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). {mágnuØâ „trti. nabitiŒ. Vlaji}-Popovi} 2002:28. Skok II 133–134 s. „do}iŒ Uskoci (Stani}) za-ko-repit pf. mrdatiŒ. O osnovnom glagolu repati „udaratiŒ v. udaritiŒ. graja. na{åråøicâ „ra{iriti perjeŒ. *kurepati (se). . bukaŒ CG (RSA).

19:26–28 s. kalimbati sa glagolom kolebati uo~ili su ve} Juri{i} i Ribari}54. *kolebati (se) (ÅSSÀ 10:164). ESUM 3:458 s. ko-limbati se. kolebati seŒ: Puna qesa prosa. u vezi sa *arâmo (ÅSSÀ 10:111–112). koje se razla`e na prefiks *ko. *migati (se). potvrdi druga~ije Sáawski II 329–330 s.v. komiziØisà. primeru druga~ije od onog koje podrazumeva etimologija *arâmo. 61–62 s.v. Borys 242–243 bez re{ewa. „uve}avati se. *myzgati I. koje se u ÅSSÀ tretira kao etimolo{ki dublet psl. i ÅSSÀ 8:34 s.v. U ÅSSÀ se na osnovu s. daqe). Oblik kolimbati ekspresivizuje se nazalnim infiksom -m. 55 Up. i o drugim stvarima)Œ Vrgada (Juri{i}). i @eleznàk 1984:84–90. koljebati. œpogodovatiŒ.-h.. gde se izme|u ostalih slovenskih konØinuanata ie.(tako Skok II 125 s.-h.-h. Druga~ije Sáawski II 393–394 s. dok Ribari} izvodi kolimbati < kolibati. wihati se.v.pomiwe i s. *i i *y u igri su psl. Vezu oblika kolimbati. i poq. Smatramo da semantika stoji na putu povezivawu s. izraz liba voda „quqa seŒ (Vuk). Toga su svesni i autori ÅSSÀ. svake godine ve}ma i ve}ma raste i kojari se (napreduje) BiH (RSA) · Skok nema. izvora ishodi{nog glagola libati v. kolimbati.-h. komosi}. Tomanovi} 1938–1939:205.c. *mizati.v. ÅSSÀ 21:89 s. kojarzy} „spajatiŒ. koqebati. *kolybati (se). mizgaØisà. O poq. kolimbqe se impf. Zbog podudarawa s. ?ko-jariti se impf. . razvijati seŒ: Dragi kamen .POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 39 (se) / *komâziti (se)?. kojarzy} (v. kolumbaw „zarawam.. kolijevka ) 55 . O problemati~nosti utvr|ivawa psl. œsmi{qatiŒ.i koren *(j)ar-. *kojariti.v. glagola i poq. {tok. *xlibati. Varbot 1975:27–29. Machek 272 s. 54 Juri{i} povodom oblika kolimbati upu}uje na kolibati.v. ipak i gr. œpolaziti za rukomŒ rekonstrui{e psl.. glagola. dok se oblik kolipkati mo`e smatrati deminutivom < ko-lib-k-ati.v. O ishodi{nom glagolu up. libati „quqati se. ka-limbati „quqati seŒ Istra (Ribari} 1940) ko-lipkati se „quqati se. oblici *libati (ÅSSÀ 15:69) i *lybati (id.-h. nit se proso pomi~e (nebo i zvijezde) NZag (RSA) · Oba oblika u su{tini bi se mogla svesti na psl. napredovati. greznemŒ. id. wihati seŒ. ronim. Vlaji}-Popovi} 2002:170. 17:11). ESUM 2:536 s.v. jer napomiwu da je *jariti u s. „quqati se (o brodu. kolebati (RJA). id. korena *lub. nit se qesa kolip~e. Up.v. komzit’. refleksa psl. Up. Druga~ije Skok l.

kao da alternira sa -ka. nezgrapanŒ. (Dini} 1988) : zamlcnem 1. komlca 3. ÅSSÀ 23:207–209. (Dini} 1988) za-ko-mlcam 1. up. œpadati u ropac. go{}eweŒ Lika. na-ka-vali. udaritiŒ. *navaliti) v. zakomlcne id.Œ Pirot (@ivkovi})58. nasrnuti (na nekoga)Œ Sokobawa. œn a v a l i t i na jeloŒ. sg. ka. œmukatiŒ id. sg.. nakovali se 3. „po~eti zamuckivatiŒ Pirot (@ivkovi}). nakovaliti se „pridru`iti se nekome protiv wegove voqe. (Dini} 1988) na-ka-valica f. spopasti (koga)Œ Timok (Stanojevi} 1927). pf. sg. „do}i nezvanŒ. pridev ne-u-Øo-valânáè „nespretan. na-ko-mr{tit se : na-to-mr{tit se. Zaglavak (RSA. na-ka-valica. te{ko govoriti. mucatiŒ Timok (Stanojevi} 1927).?). impf. „zamucnutiŒ Pirot (@ivkovi}) za-ko-mlckuje 3.40 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na-ko-valiti pf. Bjeleti} 1994a:352–353. nasrnuti (o mno{tvu)Œ id. sg. œutrpati seŒ Crna Reka (Markovi} 1986) : na-valiti „masovno napasti. mucatiŒ. sg. nakavali 3. 58 Up. sg. nasrnutiŒ (RSA) nat-ko-valim 1. 57 Petqova ukazuje na rus. utrpati seŒ (RSA). Skok navodi samo li~ku potvrdu nakavalica œgostionica. nadja~atiŒ: Kad natkovalim na ovoj. gde -to. sg. „zamuckivati. „mucatiŒ Lu`nica (]iri} 1983). Petleva 1994a:336.). umiratiŒ Timok (Dini} 1992) : mlca „mucatiŒ. sg. inf. gu`vaŒ Timok (Dini} 1988) · Spoj prefiksa ko-. zakomuckivati „zamuckivati. „id. mucatiŒ Zorunovac (RSA.Œ. zakomlca 3.-h. „zamuckivati. Zorunovac. za ~as }e bude gotovo Vlasotince (gra|a RSA)56 na-ka-v a lim „n a v a l i t i. Petleva 1994:60–6157. impf.c. .?) 56 Iz primera se vidi da zna~ewe nije dobro definisano. Up. œdola`ewe gostiju. u v a l i t i s e. ko-mlcam 1. œnaleteti. œpasti u ropacŒ Timok (Dini} 1992). i mlcam „buncati (u snu). Qe{tansko (RSA) : navalica „navala. s-ko-vitli : za-to-vitlit (l. sg. mno{tvo gostijuŒ u primeru: svaki dan imam u ku}i nakavalice. acc. sg. „zamuckivatiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). „mno{tvo gostijuŒ. i da bi trebalo da glasi: „navalitiŒ. bez ikakvog tuma~ewa (Skok II 500). acc. „napasti (nekoga).. zakomlckuje „mucati u govoruŒ Timok (Dini} 1988) : zamlckujem 1. zbuniti se u toku razgovoraŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). „mucatiŒ : mlcam „id. O ishodi{nom navaliti (< psl. dijal. „krenuti. inf. „preovladati. napasti.u s.i glagola -valiti.

i bug. Pirot (@ivkovi}) · Spoj prefiksa ko. pru`iti otporŒ Vasojevi}i (Bori~i}) o-ko-jasit se pf.v. „do}i. zakojasilo se zlo vrime Siwska krajina. Skok nema. makar mrtav ako ne `iv (RSA) za-ko-jasiti se pf. dopreti (do nekog mesta. kojasit se „id. „dospeti.Œ: Zakoja{ilo se lipo vrime Makarska krajina (RJA) is-ko-jasit se pf.Œ (id. skomãl~em œtra`iti ne{to pla~qivim glasom. kojasiti se pf. Up. javiti / javqati seŒ: Jutros ni se Turci kojasili. ~ioŒ Qe{tansko (usmeno M. Te{i}) do-ko-jasiti se pf. javiti se. BER 4:174 s. naturiti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). glagola mlcam. „privideti / privi|ati seŒ.. 723). ko-jasiti se (im)pf. „krepak. dodirnutiŒ: Ka`e da sam ga tukao. mlãcam. i skamlã~em œid.v. Katunska nahija. pozdraviti se kod sretawaŒ (Vuk. sg. O ishodi{nom glagolu v. dogoditi seŒ: Zlo ti se kojasilo — [to ti se kojasilo? Cetiwe. ÅSSÀ 21:99 s. nalaziti seŒ (RSA) ko-jasan adj. „desiti se. u prolazu. *mâlcati. i odonuda izderem na selo Prawane. „okoristiti seŒ: Bije `icu oko Gospave ne bi li se okojasila Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ). pf. nerazgovetno govoritiŒ: Dete kad se sprema da zapla~e „skoml~eŒ Lu`nica (]iri} 1983). Bjeleti} 1994a:352.Œ CG (Pe{ikan 1965:247) kojasnuti se pf. RSA) kojasati se impf. Skok II 28 s. „pozdraviti / pozdravqati pri susretu. kamkati). navratiti / navra}atiŒ: Pred ve~er svakog dana kojasio se ispod wenih prozora — Kojasi}u se ja tebi Dvorska kod Loznice. „pojaviti / pojavqivati se. ali ne treba odbaciti ni uticaj onomatopejskog skamukati (v. . „pojaviti se. pf. U obliku skoml~em izdvaja se prefiks sko-. Petleva 1994a:336. a nisam ga se ni kojasio Vojv. „sresti se. „dota}i se. Up.v. navrnuti se na nekoga i dosa|ivati muŒ: Okojasila se na mene ka da sam 59 Up. do}i / dolaziti. impf. desiti se.i dijal. „koristiti seŒ CG (RSA). a da se na svadbu ne dokojasi. dovu}i seŒ: Ne mo`e on trpiti. dolaziti. „(pri)paziti na ne{toŒ. cviletiŒ (BER 6:777)59. sretati se. „mrmqati. œsuprotstaviti se. „zavu}i se u duqinuŒ: Zakojasila se ki{a. kraja)Œ: Kojasim ‰seŠ ~ak Maqena. „pojavqivati se.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 41 sko-ml~em 1. „nametnuti se. zakoja{iti se „id.

koja bi mogla biti u etimolo{koj vezi sa pridevom jasan. prikojasa f. onaj koji uzrokuje. osvestiti seŒ: Ni dan-danas se ne mogu okojasit kako mi oni vryopci jesenas ukrado{e takulin. Skok je verovatno od Macenauera preuzeo ideju o prefiksu ko. „popraviti se. Sva tri tuma~ewa svode se na slede}e: u pitawu je oblik u ~ijem se sastavu izdvaja prefiks ko. „crni pri{tŒ (RJA) prikojas. dogoditi seŒ: Pripovjedi sve.. ne zaboli trbuhŒ Mostar (RJA) pre-ko-jas m. -i f. krivicaŒ: Da me je danas . (ibid. stid. uzrok. *kojasnoti (se)?. „id. prokletstvoŒ: Svake su me prikojase vatale i pu{tale Uskoci (Stani}). zao. -a m. utvara. predskazaweŒ: U snu mi do{la neka prikojasa da se u ne|equ ne smiju raditi veliki poslovi. Matzenauer 1881:186. dogoditi seŒ: Nema ga is planine. oja~atiŒ: Okojasi}e se on ~im do|e proqe}e. to bi u tren.Œ: Ako [}epan bez na{e prikojase digne iz Mahina — To je trn u o~i Mle~i}u i bez Mijatove prikojase CG.v. ka`u prekojasilo seŒ Zemun.. kad se malo dani proqep{au id. a bez ikake moje krivice oli prikojasi CG. „vrsta privi|ewaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) pri-ko-jas. {to mu se prikojasilo (RJA).i sa svoje stra60 S obzirom na areal. Skok I 758–759 s. verovatno se radi o istom zna~ewu u primeru: Momak hitar.i osnova jas-. ~ini zloŒ (RJA) s-ko-jasit se pf. okojasit se / okojasit se „do}i sebi. uzrok: ima tu i wegove prikojase Rije~ka nahija (RJA)61 pri-ko-jasan adj. „naturiti (se). prikojasat se „privideti seŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) pri-ko-jasa f. tj. mora da mu se ne{to skojasilo Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) · Up. „opak. prikosa je moja bila Maruli} (RJA). Prikojasa. „privi|ewe. ÅSSÀ 10:112 s.Œ: Da pusti{ dobra dila. prekojasiti se (kome) „ozlotrbiti seŒ: da ti se ne prekojasi „da ti ne naudi hrana. ova jadna popusti malo danas. „desiti se. . 61 Ovamo i prikosa f. „desiti se. tj. „id. „povod. „kad dete uhvati mali fras.v. iako su autori re~nika ovo zna- ~ewe okarakterisali kao nejasno. „kriv. shvatiti. ~esto ne{to {tetujem Pro{}ewe (Vuji~i}). „bolest koja se zove i frasŒ Srem (RJA) pri-ko-jasiti (se) pf. kad se oblijekori i okojasi mladoj i nevje{toj curi. prikoja{qiv adj.) pre-ko-jasiti se pf. „nesre}a. malo sutra. jasan. deluje. nametnuti (se)Œ: Prikojasila mi se neka {teta. a lukav. avet. dok mu robiwom postane Qubi{a (RJA).42 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI joj oca ubio Zagara~ (]upi}i 1997)60. onaj koji uzrokuje kakvo zloŒ: Ko je ovomu kutwem razdoru prikojasan CG.

rekonstruisano na osnovu ~e{. dovodi u vezu sa na{im glagolom. kojasiti se. ne mo`e se uzeti kao neprefigirani ekvivalent glagola kojasiti se iz razloga akcenatskog. poku{ali smo da mu prona|emo odgovaraju}e slovensko okru`ewe apstrahuju}i prefiks i koncentri{u}i se na koren. 63 Eventualno bi se moglo pretpostaviti da je glagol kojasiti nastao kao posledica pogre{ne dekompozicije prïko-jasiti > (pre-)kojasiti. *jasati. kobacati ovde ipak izdvaja prefiks ko-). ni iz semanti~kih razloga ne mo`e se smatrati ekvivalentom s. zrakŒ. razmetati seŒ CG65. morfolo{kog i semanti~kog nepodudarawa sa wim. ni na dubqem. v. Nijedan od wih. besposli~itiŒ Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983)67. jasat(i) „skitati. kako su ga definisali autori RSA). ponositoŒ64. prihva}ena je i u ÅSSÀ gde se. dijal. dijal. jasati „postupati samovoqno. 76. predlo`ak razmatrane lekseme.c. me|utim.v. ni iz formalnih. semanti~ki i tvorbeno razvijen i vrlo dobro posvedo~en u srpsko-hrvatskom jezi~kom arealu. kojacnut „sru{iti seŒ. mogu}e je da mu je i zna~ewe blisko zna~ewu imenice. galamitiŒ Vrhovine u Lici66. prsiti se. 62 ^e{. praslovenskom planu68. 67 Posledwa dva oblika mo`da su u vezi sa * jaxati / * j e xati (v. Wegova usamqenost na slovenskom terenu utoliko je ~udnija {to izgleda da se radi o autohtonoj re~i (pozajmqenica ili re~ supstratnog porekla ne bi mogla imati tako {irok areal ni tako razu|enu semantiku). cepati ode}uŒ: U` si ty gate pravda rozjasaá?. 66 Onomatopeja. U granicama srpsko-hrvatskog jezi~kog prostora posvedo~eno je nekoliko na prvi pogled srodnih oblika: jasati „stajati gordo.-h. glagol kojasiti se kao da nema slovenskih paralela62. 68 Psl. Iako {iroko rasprostrawen. skakati. up. nap. uz ogradu. Relevantni srodni oblici nisu prona|eni ni na {irem. Ova veza. a budu}i da je iz iste zbirke pesama kao i imenica jas „svetlost. koje se u ÅSSÀ l. jasati „gaziti. jasati „vikati. . ÅSSÀ 8:181–182) — u semanti~kom pogledu nema nikakvih dodirnih ta~aka sa glagolom kojasiti se. vr{qatiŒ Zenica (RSA). potvr|en je samo kod Korolije.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 43 ne doveo glagol kojasiti se u vezu sa jasan.i koren jas-63. prekopiknuti se „spotaknuti se padaju}iŒ (Skok II 117 s. kajk. ÅSSÀ 8:169–170). za koje se kao primarno pretpostavqa zna~ewe „kidati u trakamaŒ. jahati : jasati. kao uostalom i strukturna podela oblika. Glagol u ovom zna~ewu (tj. slovenskom. praviti se va`anŒ (RSA). 64 Definicija zna~ewa nije pouzdana. rekonstrui{e i psl. Polaze}i od pretpostavke da se razmatrani glagol zaista razla`e na prefiks ko. jasat’ „derati. sli~na obrazovawa prekobaciti se. „obvezivati trakom (= opojasivati)Œ (v. za promenu h > s up. ali i sa turcizmom asiti se „siliti se. 65 Ovaj oblik mogao bi biti u vezi sa zamenicom ja.

m. su{ica. Veza slovenskog sa indoiranskim oblikom bila bi mogu}a pod pretpostavkom varijantnosti korena (*ieks.„goreti.< pie. od novih tuma~ewa v. indoevropskom planu posvedo~ena je jedna potpuna semanti~ka i mogu}a formalna paralela na{eg glagola. svetleti. a po Bailey-u (251) tu bi mogao spadati i hotanski pridev pyasta. *esknã nema ni jedinstvenu psl. rekonstrukciju. plamtetiŒ. izvorno „pojava.(a ne *ya{-) ukazuje na velarno *k (*ieks-). yaks.„vidqivŒ. *h2eh1s. jasnã. *jas.„videti se. Drugo. predznakŒ (KEWA III 2.44 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Skok i ÅSSÀ. kao {to je re~eno. U tom slu~aju ovde razmatrani oblici imali bi u 69 Za detaqan pregled i komentar dosad predlo`enih etimologija up. ie. *jex-. sa iterativnim du`ewem i drugom palatalizacijom kao u *dãxnoti > *dysati. To obrazlo`ewe. svetaoŒ.„paliti. koji je posvedo~en samo kod Vuka. tuberkulozaŒ. EWAi II 391). Skok to ~ini uzgred. „bolest. nije jasno za{to je praslovenska rekonstrukcija zasnovana na obliku kojasnuti se. ie. 70 Citirano prema izvorima navedenim u prethodnoj napomeni. izuzetno dobra posvedo~enost oblika kojasiti se (za razliku od kojasnuti se) dovodi u pitawe tvrdwu da su oblici bez -n. yaksa. Naime. *as. me|utim.primarni (na {ta ukazuje prezentirani materijal). sjajiti seŒ itd. smatramo da se povezivawe glagola kojasiti se sa ovim pridevom susre}e i sa preprekama semanti~ke prirode. ako su pak oblici bez -n. potvr|en je u novoiranskom jeziku jagnobi: yax{. bez ikakvog komentara.pored pie.„jasan. nijedan od ie. ie. dok se u ÅSSÀ predlo`ena etimologija kratko obrazla`e. ali iran.pretpostavqalo bi pie.„pojavaŒ > „prikaza. Majerhofer smatra da bi od tog glagola mogla biti i imenica yaksma. ESJS 5:272–273 s. shodno raznim tuma~ewima. biti vidqivŒ. ni op{teprihva}enu etimologiju69.sekundarni. onda povezivawe glagola kojasiti se sa *esknã(jâ) (kako se ovaj pridev rekonstrui{e u ÅSSÀ 6:51–52) gubi svoju formalnu potporu. EWAi II 392). Prvo.< *h2ah1s. dovode glagol kojasiti se u vezu sa pridevom jasan. Psl.od psl.„pojaviti seŒ. *aidh. jas. Tre}e. . *os-t-n. Glagol je indoiranski. na dubqem. *aisk.„plamteti. izaziva izvesne nedoumice. Re~ je o stind./ *ieks-) ili sekundarnosti jsl. `ariti seŒ.v. Smoczynski 2002:191–192. goreti. Daqe indoevropske veze nisu poznate.prema stind. *as. izvodi pomenuti pridev (ie. *yax{. *ieks-. (vedskom) pra-yaks.)70 svojom semantikom ne korespondira sa zna~ewima glagola kojasiti se. sablastŒ (KEWA III 1–2. Me|utim. a ne na daleko rasprostrawenijem kojasiti se. Ostavqaju}i po strani ~iwenicu da psl. korenova od kojih se.

nije produktivan. i kojiti2 < ie. „saviti konop (od mre`e) u kolutŒ. „(po)javiti seŒ > „desiti se.Œ.-h. dogoditi seŒ. pf. koi}). SP 2:218 s. Budu}i da psl. ÅSSÀ 10:113. *dr-as-ati : *dârati (SP 4:209–210). sln. *~iti. doga|ati se (uglavnom o ne~em lo{em)Œ. pojaviti seŒ (v. navratitiŒ. Berneker 538–539. . koji} „umirivatiŒ. „(po)javiti seŒ > „javiti se. skoiØisà „dogoditi se. gajitiŒ. kauzativ od *~iti „po~ivatiŒ < ie. œsmi{qatiŒ. s. (Pokorny 637–638.(Sáawski II 329–330).-h. klaw-as-ati se : klawati (RSA). „gojiti. i poq. kojasiti se. (ÅSSÀ 10:113). Treba ipak napomenuti da ni glagol *kojiti nema op{teprihva}eno tuma~ewe. glagol kojarzy} „spajatiŒ. umirivatiŒ. Na osnovu izlo`enog materijala moglo bi se zakqu~iti da je etimolo{ko zna~ewe glagola kojasiti se — „manifestovati se (vizuelno ili akusti~ki)Œ. koi} sie „uspevati. Iako glagolski sufiks -as. „(po)javiti seŒ > „privideti seŒ 71 Psl. kojiti impf.„mirovatiŒ: pokojiti . koi} sie „umirivati se. sl~. Drugi smatraju da je. i Loma 2004:35–36). ukr. Machek 267. glagola: koiØisà „de{avati se.(Sáawski II 329. kojit’ „id. pozdraviti pri susretuŒ.(SP 2:199–200. O mogu}oj vezi kojasiti sa *kojiti svedo~ila bi pre svega semantika ukr. dogoditi seŒ. podizatiŒ. polaziti za rukomŒ (Pokorny 637–638). œpogodovatiŒ. odatle postverbal (pri-ko)jas(a). koiØi „~initi ne{to lo{eŒ. potvrda. tj. koiØi „~initi (uglavnom ne{to lo{e)Œ. poq. daqe) otvara mogu}nost i druga~ijeg tuma~ewa na{eg glagola. koiØi. Jedni pretpostavqaju dva homonimna glagola: kojiti1 < ie. *~initi (< *~inã) poti~e od ie. skojasit se „desiti se. kojiti „hraniti (maj~inim mlekom). neposredno ili posredno. od kojeg se izvode i ukr. *kojiti rekonstrui{e se na osnovu s.v. ~e{. kao pandan glagola kojasiti se istupa poq. bez obzira na semanti~ka odstupawa ukr.) prema s. koiØisà „de{avati se. od wega denominal (ko)jasiti. Semanti~ki pomaci tipa „(po)javiti seŒ > „do}i. psl. koi} sie itd. U ovom kontekstu. ESUM 2:501–502). glu`. poq. œpolaziti za rukomŒ (tako|e izolovan i ograni~en iskqu~ivo na poqski jezik). Iz ovog osnovnog zna~ewa. ESUM l. up. *kuei. oblik kojasiti mogao bi se objasniti kao pro{irewe glagola *kojiti71 sufiksom -as-. uspokojiti itd. proisti~e i ve}ina ostalih. doga|ati se (uglavnom o ne~em lo{em)Œ itd. ubla`avati seŒ. „(po)javiti seŒ > „nametnuti seŒ. poq. korena *kuei. Sa druge strane.-h. u kojem Slavski vidi derivat od istog glagola *kojiti (poq. paralelizam oblika i zna~ewa izme|u pri-kojasiti i pri-~initi (v. Skok II 120. *kueiê.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 45 osnovi (ko)jasati. ali sa drugim sufiksom.c. kojiti „vaspitavati. *kueiê. -ar. ÅSSÀ 4:112–113). u pitawu jedinstven glagol *kojiti. nastati. za predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe up.„slagatiŒ: ukr.

Zna~ewe imenice prikojasa „privi|ewe. potvr|eno u Crnoj Gori. dijal. bez obzira na odstupawe u zna~ewu. „pojava. prikazaŒ razvija se iz „prikazati se. morase Bïlgrada kosnuti (RSA). „privi|ewe. u~initi koristŒ. {trecatiŒ: Ni{to mi jaska bubreg Leskovac (Mitrovi}). u pitawu je oblik bez infinitiva. àskam „id. avet.Œ Vlasotince (gra|a RSA). Svojom osnovnom semantikom glagol kojasiti se vrlo je blizak glagolu javiti se (pomo}u kojeg se naj~e{}e i defini{e) koji. up.)Œ: Taj ~ir mi odamno jaska Leskovac. budu}i da sadr`i i vizuelnu i akusti~ku komponentu72. manifestovati seŒ. tj. i ÅSSÀ 11:147–148 s. œpozdraviti se s kimŒ. pored ostalih. sg. 73 Detaqnije ERSJ 1:50–52 s. àvina „no}na bi}a koja se preobra}aju u `ivotiwe i skre}u qude s putaŒ (Uzeneva 2001:149). neki ~ i r (Vuji~i}).v. i bug. dota}i (se)Œ. i istu rekciju u primerima: Kojasim ‰seŠ ~ak Maqena — Sve {to zemliomã ili vodomã ide.Š I vampir je tako|e prikojasaŒ (Filipovi} 1972:209). o p t i ~ k a ili a k u s t i ~ k a halucinacija. zajaza „korist. Zna~ewe „(o)koristiti seŒ. i java f. Ti su prividi u stvari ono {to su |avoli u drugim krajevima ‰.Œ: ZubãØ me àska (Gerov). dobitŒ Bjelopavli}i (]upi} 1977). avet)73. œpojaviti se. dopreti do nekog mestaŒ74 (RSA). primer iz Pro{}ewa: Ne{to mi se kojasilo na ruku.. u etimolo{koj literaturi obi~no se svrstava uz 72 „I u takovskom kraju prikojasa je svakako privi|ewe ili privid. Ovde bi kao semanti~ka paralela mogla poslu`iti imenica avet f. Za wega bi mogao biti relevantan i glagol jaskati / jaskati75 „gnojiti se. zaradaŒ CG (RSA). up. up. „dobit. Ovaj glagol.. ima i slede}a zna~ewa: „oglasiti seŒ. bug. naro~ito no}u. jaska 3. dodirnutiŒ > „dospeti. ali je u direktnoj vezi sa osnovnim zna~ewem „pojaviti se.v. „sevati. ako je od *(j)aviti se (v. sg. oglasiti seŒ. prikaza. Zna~ewa „dota}i se. Skok I 77–78 s. 75 S obzirom na areal u kojem se javqa. privi|eweŒ (RSA).46 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sasvim su regularni i o~ekivani. privideti seŒ. *kosnoti (se). uz veliku rezervu bi se moglo dovesti u vezu sa slede}im oblicima iz istog areala: zajazit „doneti. dopretiŒ mo`da su se razvila ukr{tawem sa semanti~ki bliskim i sazvu~nim kosnuti (se) „dodirnuti. obolelom mestu i sl. jaskam 1. jaskam „id.)Œ (RSA). utvaraŒ. œdo}i. „boleti pulsiraju}e (o zuboboqi)Œ Lu`nica (Mani}). {trecati (o rani. pod uslovom da tu imamo prelaz s > z kao u pojaz „pojasŒ Konavqe (Vuk). jaska „pulsiratiŒ Babu{nica (gra|a RSA). sablast. . desiti se. up. sevati.v. up. Zna~ewe imenice prikojas „pri{tŒ moglo se razviti direktno iz zna~ewa „pojaviti seŒ > „ono {to se pojaviloŒ. Jaska mi rana Vrawe (RSA). 74 Za ovo potowe zna~ewe up. nastati. œpri~initi se (u snu i sl.

Skok I 759. — o~i mu jaskav. ako nije ne76 Rekonstrui{e se psl.v. tako i Sáawski I 532. uzima se da su to onomatopejski glagoli sa suf. Bawa Luka. kao ni sinonimnog i fonetski bliskog germanizma jasla f. galamitiŒ Vrhovine u Lici (RSA). moglo bi se pomi{qati da ovaj glagol stoji u vezi sa porodicom prideva jasan. kao i op{te sevati „sijati. ~e{. sjajitiŒ > jaskati „id. opaka jezika.Œ Uskoci (Stani}). „poganac. galamiti. *jasati „svetlucati. „lena.Œ. izjaskati se „izvikati se jedan na drugogaŒ. zajasati „zablistatiŒ77. ovamo i jasla~a pogrd. potvrde kao sekundarne tvorevine od jasny. zainatiti seŒ. iz istog areala svitkam 1. 77 Za zna~ewe „(iz)vedriti seŒ up. sg. psovati. o kojem v. jasna „`ena zla. tj. jazva „ranaŒ. up. budu}i da se svuda javqa glagol na -iti (Machek 218 s. grditiŒ. jaskati „vikati. sjajitiŒ: A kad mi do|e jadujem na wega. zajaskati „po~eti psovati. jaska~a „pri~qiva `ena. *po-ja{o œopasatiŒ. bug. skitara. jasati. *esneti.h. „brbqiva `enaŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). Zna~ewa oblika prekojasiti se „dobiti frasŒ i „ozlotrbiti seŒ u izrazima prekojasilo se (dete) i da ti se ne prekojasi nisu jasna78. {trecatiŒ up. jasnuti se „oglasiti se. svitka 3.vv. [to se ti~e samog oblika. smrad koji iz we te~eŒ (RJA).v.. `ena sklona sva|iŒ Uskoci (Stani}). jasna~a „id. jasat’ se „svitatiŒ. apostema.-h. Za semanti~ki pomak „svetlucati. jasati „vikati. svitka mi u koleno (usmeno M. sl~. „svetlucatiŒ Timok (Dini} 1990) prema svitka „`igati (o bolu)Œ: svitka mi u glavu. ÅSSÀ 6:56–57 s. jasny). . *po-jasati. SEK II 334 s. prese}iŒ: Ne{to me prekosi u stomaku. *jaskajo : *ja{~o „vikati piskavo. `igati (o bolu)Œ (RMS). U`ice (RSA). tankim glasom. prenemo}i se „iznemo}i. neradna `enaŒ Du~alovi}i. izjasat se „izvedriti seŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). àzva „rana. jeziku ova leksi~ka porodica vrlo razvijena. po~eti vikati. odatle *po-jasã. malaksati. pretrgnuti se.). svetletiŒ > „probadati. 78 Eventualno bi se moglo pomi{qati na vezu sa psl. predrijeti se „okilavitiŒ (RJA). Budu}i da je na istom terenu za oblik jaskam posvedo~eno i zna~ewe „svetlucati. sva|ati se. zubi mu traskav Leskovac (Mitrovi}). „sevatiŒ Vrawe (Zlatanovi}). 79 Up. preguliti se. brojne slovenske paralele (SP 6:145–146 s. ne znam {ta e. *ezva / *ezvo / *ezvã). *jaskati. pi{tatiŒ sa tvorbenom varijantom *jasati. sva|ati seŒ. klonuti.v. primeri nisu notirani ni u jednoj od pomenutih odrednica. jaslara pogrd. Ne mo`e se zanemariti ni uticaj oblika Øiøa s. sg. pohotqivicaŒ. jasla~a. Za prvo zna~ewe up.: -s-. iako s. galamiti. a za drugo prekositi „dobiti o{tre bolove u stomaku. Bezlaj I 221 s. dijal. *esniti). jaskati.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 47 oblike koji imaju nesumwivo onomatopejsko poreklo (v. a wihova krajwa osnova je onomatopejski uzvik ja! koji se sre}e u raznim slovenskim jezicima. Mahek tuma~i sl~. ~irŒ (o wima v. Sli~no Machek 217–218 s. jo{ i prekinuti se. onesvestiti seŒ (RJA)79. B. i ~e{. gnojnica. jaskac76).v. up.v.-h. Na{e istra`ivawe je pokazalo da je i u s. -sk. sjajitiŒ > „sevati. vikati na nekoga.

tj. porasti. krivicaŒ. koja se mi~e (autori re~nika smatraju da je ovu re~ sam pisac napravio prema glagolu pri~initi se. bolest mu se produ`ava. prisestiŒ (RMS). O imanentnoj povezanosti zna~ewa „uzrokŒ i „privi|eweŒ svedo~i s. utvaraŒ. ali se i za qude koristi isti izraz: „@ene koje umeju da vra~aju ( z a z l o) su ~inilice. oja~atiŒ84. pri~ina.. da je u k o d l a k o v a (sic!) p r i k o s a Poqica. utvaraŒ > „~initi zloŒ > „uzrok. Zna~ewa glagola kojasiti se „(pri)paziti na ne{toŒ85. „privi|eweŒ (RJA)82 prema rus. glagol pri~initi „proizvesti. Uzrokovawe zla svojstveno je ne samo ne~istoj sili.). osvestiti se. 84 Up. uzrokovatiŒ : pri~initi se „u~initi seŒ > pri~ina f. 83 S.. budu}i da se u narodnoj svesti smrt. up. osvestiti se. r|avo pro}i..). ~ioŒ mogao bi biti u vezi sa zna~ewem œpopraviti se. semanti~ki i formalno (zbog prefiksa ko-) blizak pridev (iako iz drugog areala) kopijeran „`ivahan. zast.c. prikosa) „povod. „uzrok. popraviti se u zdravstvenom pogledu. pri~ina f.-h. popraviti se. poq. zna~ewe prideva prikojasan „k r i v. uzrok. ve} i qudskim bi}ima. a akcenat bi bio pri~ina). 86 Definicija zna~ewa je nejasna. mo`da pre „ustaliti se (o vremenu)Œ? . 82 Samo u primeru iz Mili}evi}a: Pri{av{i bli`e uverim se. Ali ‰. „do}i k svesti. dok je rekcija kao u prese- sti (kome) „lo{e. oporaviti se imovinskiŒ Uskoci (Stani}). o n a j k o j i u z r o k u j e k a k v o z l oŒ81. przyczyna „uzrokŒ83. Zna~ewe imenice prikojasa (prikojas.Š to ne}e da se ka`e nego je lep{e re}i „prikojasaŒ Gorwi Bawani (Filipovi} l. ~e{. oja~atiŒ moglo se razviØi øod uØicajem formalno bliskog (prefiksi o-ko-) i semanti~ki identi~nog glagola (tako|e sa crnogorskog terena) okovijestiti se pf. povodŒ (RJA) autori re~nika smatraju rusizmom. pa ne mo`e da napreduje ili da se oporavi. i slede}e primere: U to vrime umre ro|ak toga ~ovika . 81 Up. Semanti~ki razvoj u tom slu~aju izgledao bi ovako: „privi|ewe. to je tako|e prikojasaŒ Gorwi Bawani (Filipovi} l.. krepakŒ Uskoci (Stani}). kao i iskojasit se œsuprotstaviti 80 „Prikojasa mo`e biti u ~oveku: kad je ~oveku ne{to u ~ i w e n o.48 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {to od one pokvarene rane Uskoci (Stani}).c. bez primera upotrebe u kontekstu. zlo se svr{iti.-h. 85 U RSA se samo napomiwe da je potvrda iz @uni}eve zbirke ({to zna~i da nemamo wenu preciznu ubikaciju). zakojasiti se „zavu}i se u duqinuŒ86. shvatiti. I pridev kojasan „krepak. krivicaŒ posredno bi se moglo izvesti iz zna~ewa „privi|ewe. on odma posumwa. bolest ili bilo kakva druga nevoqa smatra posledicom delovawa ne~iste sile80. Zna~ewe oblika okojasit se „do}i sebi. da ono nije pri~ina. Ima oblast na izagnawe n e ~ i s t i h i p r i k o j a s q i v i h d u h o v (RJA). nego neka `iva du{a. øri~ina.

v. „z a c e n u t i s e.i dijal. Up. Skok III 292 s. sg. sg. * glãtn o ti . Skok nema. 89 Prividno sli~an ukr. na-ko-sme{iti se pf. jaskati „vikati. zagrcnuti seŒ (RSA) · Spoj prefiksa ko. pla~a i dr. impf. zainatiti seŒ. galamiti. Oblik glcam verovatno predstavqa deminutiv osnovnog gltam 1. pro`dratiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). glagol zakoceniØi „smrznuti se. *nasme{iti. Skok nema. izgubiti dah (od smeha. glne pf. *glãgati / *glãkati. 87 Eventualno se moglo razviti pod uticajem oblika jasnuti se „po~eti vikati. pru`iti otporŒ87 — za sada ostaju nejasna. cepeniti se œrigescereŒ i izvodi ga od *cep-no-ti (Skok III 640 s. osmehnuti seŒ (RSA) · Spoj prefiksa ko.i glagola -ceniti / -cenuti. glta 3.Œ Potkozarje (Dalmacija) : za-ceniti (se) / za-cenuti se „izgubiti dah. œgrcati (u pla~u)Œ Pirot (@ivkovi})88. izjaskati se „izvikati se jedan na drugogaŒ itd. „gutatiŒ Lu`nica (]iri} 1983). „{tucatiŒ Bu~um i Beli Potok (Bogdanovi} 1979) za-ko-glcne pf. sva|ati se. psovati. sg. nap. daviti seŒ Timok (Dini} 1988). iz istog izvora ko-gl~em „id. grditiŒ. zajaskati „po~eti psovati. up. mo} disawa ili govora usled jakog smeha. . glagola glcam. ko-glcam 1. up.Œ Timok (Dini} 1988). *glãtati. 88 Up. sva|ati seŒ. SP 7:160–162 s. „id. uzbu|ewa.v. Ishodi{ni oblik zacenuti se Skok dovodi u vezu sa stsl.)Œ Zenica (RSA). Bjeleti} 1994a:352. „{tucati. zakocenuti se œid. za-ko-ceniti se / za-ko-cenuti se pf.vv.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 49 se.v. : na-sme{iti se „blago se nasmejati. zacenuti se)89. sg. * glãtati . Pri ovakvom tuma~ewu ostaje nejasno semanti~ko nepodudarawe osnovnog i prefigiranih oblika. galamiti. Detaqnije v. i ÅSSÀ 23:60 s. „progutati.Œ (ESUM 2:227). nap. Bjeleti} 2003. Za poreklo ishodi{nog glagola v. ÅSSÀ 6:157–158 s. opaka jezikaŒ. osmehnuti seŒ Vojv. koglca 3. vikati na nekoga.Œ. smijati se. (v. 76). 7. impf. „n a s m e { i t i s e. „ispustiti du{u (pod batinama)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) · Spoj prefiksa ko. pla~a.v.i glagola sme{iti se. sko~awiti seŒ tuma~i se kao rezultat preoblikovawa osnovnog zako~eniØi „id. ka{qa.v. O ishodi{nom glagolu v. i ÅSSÀ 6:157 s. Up. jasna „`ena zla. gutati : gucati (RSA). Skok nema.

Up. nabusit „grub. {o-luøina) : luøa „krasteŒ (poq. „postati qut. dijal.podlo`na ekspresivnom prefigirawu svedo~e i slede}i oblici — rus. kaluøacâ. koáupa} „dupsti. i s. Za ishodi{ni glagol v. is-ko-qupati (se) pf. Od posebnog je zna~aja ~iwenica da oba oblika poti~u sa istog terena. k-luøina „otpaci. mete`Œ Bukovica (RSA) kao da ne spadaju ovamo. glagol iskoqupati se mogao bi se dovesti u vezu sa poq. vri{tatiŒ i imenica koqupovina „galama. vrisak. quskeŒ. naduti se. rubitiŒ. razqutiti seŒ Lika : na-busiti se „naqutiti se. quskeŒ. Da je osnova *lup. cit. rus. koji se svode na psl. *bu~ati 2. dijal. SP 1:433 s. 92 Up.). U obliku se uo~ava prefiks {ko.(< *sko-). jajeta i sl. osoran. up. riti (zemqu)Œ.na glagol *lupati (ÅSSÀ 10:160. naprasitŒ (RSA). koluøaØi.).v.50 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na-{ko-bu~iti se pf. koluøaØâ „kopkaju}i odvajatiŒ. koluøacâ). ljuska. „vaditi iz kore. quskaŒ. áupina „quska. oguqena. na-ku-m-busiti se pf. obrazovawe nastalo dodavawem prefiksa ko. naqutiti se.)Œ (RSA).v. koluøaØi „id. Skok II 331–332 s. kora. „iskobeqati se.Œ. ko-luøa „oguqena i sasu{ena kora drvetaŒ (blr. ukr. œkopati. naduriti seŒ id. qupina „tvrda quska (oraha.v. lupina „spoqni omota~ biqnih plodova ili semena. *lupati (se). Glagol koqupati „galamiti. 340 s. id. jabuke i sl. (RSA)90 · Skok nema. qupina. op. Zna~ewe „iskobeqati seŒ sekundarno se razvilo iz osnovnog „izvaditi iz kore. o poreklu ishodi{nog busiti detaqno v. *kolupati. le{nik i sl. œse}i. ÅSBM 4:202 s. ko`icaŒ)92 (Petleva 1974:208–211).v. id. kestena. 90 91 . Osnovni oblik busiti pro{iren je prefiksom kui dodatno ekspresivizovan umetawem nazalnog infiksa -m.v. izvu}i se ispod gomile de~urlijeŒ Banija i Kordun (Petrovi} D.v. podbuhnutiŒ (RSA) · Skok nema. lupiti1. „naduti se. dodat na osnovu bu~ati. o kojoj v. S. i ÅSSÀ 16:178–180 s. 219–222). ka-luøina).v. squ{tena kora (krompira. nabreknuti. ote}iŒ : na-bu~iti „ote}i.-h. *lupiti (se). vikati. ~eprkati (prstom)Œ. blr. up.(tako i Vlaji}-Popovi} 2002:227.-h.)91 : qupati impf. 183–185 s. quskaŒ (ukr. kora. iz quske. ~istiti (orah. guliti. i ESUM 2:525 s. krcatiŒ (RSA) · Skok nema. {e-luøina „ko`ica. vika.

Nije jasno spadaju li ovamo i koqu{titi œveoma se truditi.v.v. rus. Skok nema. 95 Malo je verovatno da ovamo spada i oblik ketu{iti se „sa{aptavati se.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 51 ko-qu{tati se impf. Øu{iØi.vv. up. œsve`aw. „oqu{tene quske. œmirna. Skok II 340 s. 96 Sa ovim glagolom mo`da je u vezi i tu-tu{iti „dr`ati vlast nad nekim ili ne~im. ne znam za{to : zuriti œnetremice. ØuhnuØâ. ?ku-zuriti impf. zamotuqakŒ. up. (RSGV) · Skok nema nijedan od navedenih oblika.). jabuka.)Œ (RSA)94 · Spoj prefiksa ko. blr. œnadvladati koga da umukne. podlo`an qu{tewuŒ (RSA). gu{iti (vatru i sl. 219 s. iznemoglo ~eqadeŒ. tu{iti. mu~iti oko kakvog poslaŒ Tupi`nica. qusku (o orahu)Œ : qu{titi „odvajati. *tuxnoti „gasiti. œdaviti se u vodiŒ Potkozarje (Dalmacija)96 · Spoj prefiksa ko. Rejzek 2003:262–264. kojoj se ne zna {ta misliŒ. *tu{iti. Up. potu{iti. œkriti (se). *lu{~iti (se). up. ØuhnuØâ. Bjeleti} 1994:268). koruŒ (RSA)93 ko-qu{tina f. id. *l’u{~iti (se) I. *l’uskati (se) I. œprodorno posmatrati nekogaŒ: Stalno me ne{to kuzuri{. slabo deteŒ Uskoci (Stani}). ESJS 11:688–689 s. gasiti seŒ (v.v. tiha osobaŒ. i Skok III 528 s. zamumuqiti (o wima v. pravdati seŒ: Deca se koqu{te.v. Bezlaj III 97 s. ljuska.v. otpaci ne~ega (oraha. „gubiti omota~. 97 O mogu}nostima semanti~kog razvoja psl. O ishodi{nom glagolu v. krompira)Œ Gorobiqe : qu{tina „quska. sa pa`wom. tu-tu{~e „nejako.i glagola -qu{tati. i qu{tav „koji se qu{ti. ukr. 16:207 s. kriomice se dogovaratiŒ Ozaq (Te`ak 1981). skidati qusku. potuqena osoba. sln. quspa (biqnih plodova. „podu{itiŒ. œstaro. *tuxnoti (na primeru slovena~kih i ~e{kih kontinuanata) v. ali na wih sumwaju Zorunovac (RSA). Skok nema. œneka `ivotiwicaŒ.i glagola tu{iti. Nejasna je razlika u rekciji izme|u prefigiranog i ishodi{nog oblika. Øu{iØâ. skrivati (se)Œ Uskoci (Stani}). potuchnoti)97. piqitiŒ. koqu{titi se œbraniti se od neke neistinite optu`be. Truba~ev 1967:61. Øu{ácâ < øsl. tu{(n)ica : tu-tu{ica „}utqiva. Ovi oblici su verovatno obrazovani reduplikacijom prvog sloga tipa zatutuqiti.v. Fasmer IV 128 s. Ishodi{no tu{iti stoji u vezi sa bug. potuhniti. 93 94 . i ÅSSÀ 15:217. u-ko-tu{it pf. gledati u ne{to. øoØu{avam. œnesvesno. da ne sme govoritiŒ95 Brusje (Dul~i}i 1985) : tu{iti (se) „gu{iti (se)Œ. semena i sl. stare{instvovatiŒ. potuha. odsutno gledati u ne{toŒ Vojv.

o tome OS 63–64 s. zucnuti. priviti (ode}u uza se)Œ: Sklni se da ne ozebne{ id. „pritegnuti. piskati. pf. ~e{. Skok nema. sg. „sna}i. cit.. a zatim smrt)Œ id. konopquŒ (v. kokrdane. za-ko-krdaveje 3. bug. jeziku glagol ~esati ima slede}a zna~ewa: „grepstiŒ. S obzirom na semantiku. sg. krtav „nerazvijen. otkriti. ÅSSÀ 4:85). „zakr`qatiŒ : za-krdaveje œid. pisnuti œid.v. pisnuti œid.i glagola pisnuti. Skok nema. kr`qavŒ (RSA)99. stokuŒ.Œ Pirot (Zlatkovi} 1990) ko-krdav adj. (RJA). mrvitiŒ Slav. krtiti „lomiti. 98 Ovamo verovatno i ko-krdan „maliŒ: Oj. sg. Alternacija -d / -t u finalnoj poziciji je nejasna.v. glagola krdaveje. oskrt. sitanŒ: Krdavo prase sve poqe popase (Srp) Lu`nica (Mani})98 · Spoj prefiksa ko. Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) · Skok nema.v. `ivotiwsku dlaku.). grivu. ~esati). iako iz primera nije jasno da li je zna~ewe dobro definisano (op. (@ivkovi})100. pridev pomiwe Petleva 1989a. petle. pf.c. kontinuanata psl. U s. U tvorbenom pogledu up. up. dizam ru}e odi sve Pirot (@ivkovi}).. obliku izdvaja se prefiks ko-. Tako|e se postavqa pitawe da li je primaran glagol ili pridev. ti. Skok II 663–664 s.. œ~e{qem ili ~etkom gladiti qudsku kosu. nerazvijenŒ id.Œ Pro{}ewe (Vuji~i}). *~esati (v. 100 Up.i dijal. 2:538).-h. mo`da bi se moglo pomi{qati da je na{a re~ u vezi sa s. gde se upu}uje na kãdrav (id. Skok I 311–312 s. dodat na osnovu ~esati (< psl. Dalm. iz istog izvora rasklnem „razgrnuti. kokrãdav „kudravŒ (BER 2:543. *~esati. U ovom kajk. œp i s n u t i. timariti kowe. v. razmaknutiŒ. O ishodi{nom obliku pisnuti v. vrisnutiŒ Piva (Gagovi} 2004) · Spoj prefiksa ko.. ciknuti. œ~istiti vunu. 3:182) i *kokora (id. (Zlatkovi} 1989) : s-klnem 1. „kr`qav.-h. spopastiŒ: Kad me skoklne bolka. bez provenijencije). 99 Ovaj s. jauknutiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) : pisnut œprogovoritiŒ Zagara~ (]upi}i 1997).52 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-pisnut pf. sl~. .).-h. „udarati (koga) batinomŒ. ko~esnoti pf.. i ukr. ko-~esati impf.. Kajk. skoklne (ga) „iznenaditi nekoga (jak bol. (RSA) : krdav „mali. ÅSSÀ l. v. s-ko-klne 3. prefigirani oblik ~uva zna~ewe „udaratiŒ.. koje je posvedo~eno i kod sln.

da se ukruti. ne~em zlom)Œ. pa legao bolestanŒ (id. sa semanti~kim razvojem œskakati. o kojem v. skokam. Potpuni tvorbeno-semanti~ki ekvivalent srp. „ukrutiti se. skokalàvam (se) œstvrdwavati (se)Œ < kokal œkostŒ. Uz istu nedoumicu. Ukoliko bi se kao ishodi{ni glagol uzeo oblik s-klnem . skokãlna œsakupiti s velikim naporom. pripremiti s oskudnim sredstvimaŒ.-h. sg. gde se upu}uje na s. (Zlatkovi} 1989)102 · Skok nema. ukucubi se 3. sa semanti~kim razvojem œ~initi na ne{to otvrdne. Za navedene oblike nudi se potpuno druga~ija etimologija. priqubqivati (ode}u uza se)Œ. Lu`nica (]iri} 1983). postati nepomi~anŒ Timok (Dini} 1988) · Skok nema. priviti na grudiŒ Lu`nica (]iri} 1983)101 s-ko-kl~i 3. Glagol bi se mo`da mogao dovesti u vezu sa ukr. 817). u~vrstiti se. zgr~iti se od hladno}eŒ Crna Reka (Markovi} 1986). skokãlnuva samo u 3. skukãlna œspopasti nekogaŒ. i skãkãlvam. tj. œzadesila me je nesre}aŒ u kletvi: Ega Øe skokãlne!. skãkãlnalo go œoborilo ga iznenada.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 53 œobuhvatiti rukama ne{to ili nekoga. pf. skãkãlnuvam œzadesiti (o bolesti. spopasti nekoga (o bolesti)Œ (BER 6:769)103. skãkãlna. l. „uhvatiti nekoga. skokãlna u izrazu skokãlna go œpozlilo mu jeŒ. pf. skupiti seŒ. bacati se na nekogaŒ > œspopadati. tu}iŒ). glagola je bug. s-kltam (< *kãltati œudarati. sg. ?u-ku-cubim se 1. uko~iti seŒ Leskovac (Mitrovi}). ko~iti se. prikupitiŒ (id. U odrednici se upu}uje i na skokãlvam se. kao ishodi{te prefigiranog oblika mogao bi se uzeti i glagol *klãkati / *klãtati (ÅSSÀ 10:79–80). sg.v. kocäbnuØi œmrznuti. priqubqivati se (uz nekoga ili ne{to)Œ Pirot (@ivkovi}).c. skokãlna se œko~iti se (od hladno}e)Œ. . 103 Up. skoklãnem œsakupiti. strefiti (o bolesti)Œ id. ko~iti seŒ > œ~initi da se ne{to skupi. krutiti seŒ (ESUM 3:64–65 s. ko101 Trajni oblik glagola je skltam „privijati. skokãlnva œuhvatiti. sg. napadati nekoga (o bolesti. skokãlnuem œdovr{iti ne{to kako biloŒ. œko{ticaŒ (id. pritezati. priviti. sakupiti ne{to rukama. pretpostavqa se da su one istog porekla kao skokalà (se). skltam se „pribijati se. stvrdwavati se. 102 Up. skakoqiti œskakutatiŒ. Pretpostavqa se da je glagol izveden od skok. Borys/Vlaji}-Popovi} 1989:15–16.). 2:530–532). semanti~ki identi~an oblik s-}i-}in~i (ga ne{to) „uhvatiti nekoga (o bolesti)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) koji bi mogao biti u vezi sa s-ko-ken~i se „smrznuti se. nesre}i)Œ. „onesvestiti se. ostaje nejasno semanti~ko nepodudarawe osnovnog i prefigiranih oblika.

i ukr. dijal. koja je i u prilogu cubom œ?Œ: ruki cubom stanut na ri~ci (Moskov 1962:154)104. jo{ uvek ostaje nerazja{wen problem osnove s. Kope~ny 1983:31). zakov’àznuØi „ko~iti se.54 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI cäbiØisà). kov’àznuØi. uvenutiŒ (kartoteka SGP)105. `iveti u bedi. *kaveza. „omr{ati.od v’àznuØi (Malinowski 1899:119. 105 Podatak poti~e iz punkta Strzelce Krajenskie. ÅSSÀ 9:165 s.-h. usahnuti (o biqkama)Œ: @ita su ukoveznula na ovoj zloj godini Piva (Gagovi} 2004) · Skok nema. *skoveznoti se ([ulâga~ l. 3:64 s. Druga~ije tuma~ewe ovog posledweg nudi Moskov.Œ (id. umiraØiŒ. pripazi ga.c. razla`u}i ga na prefiks ka. Usamqen na s. izraz kovàziØi bidu „oskudevati. terenu. id. Posebnu pa`wu privla~i weno protetsko *v-. up. *veznoti) nema jedinstveno utvr|enu etimologiju106. tuma~ewe dato pod ukoveznuti. skuv’óznuØisà „umretiŒ ([ulâga~ 1995:177). 12:13 s.-h. S obzirom na Øo da psl. krutŒ (l. osnova *vez. koje se 104 Up. id. Ukrajinski glagol tuma~i se kao izvedenica prefiksom ko. glagol *vezati dolazi u kombinaciji sa prefiksima *ka. Oblik skuv’óznuØisà izvodi se od psl. potvrda.). u-ko-veznuti pf. i za razmatrane oblike mo`emo pretpostaviti psl. a dobijen je od informatora rodom iz Polesja (okolina mesta Pinsk). gde je prisutan uticaj beloruskog jezika. ovaj glagol ima svoj formalni pandan u ukr. O semanti~kom aspektu navedenih leksema v. . dijal. osnova *kovez(bez eksplicitnog izdvajawa prefiksa) i ukazuje se na vezu sa koviznuØi „`ivoØariti.v. rekonstrui{e se psl. biti bolestanŒ. smrzavati seŒ : ciliØi œpostajati tvrd. Moskov 1962:154. skowiazy} sie œumoriti se. dijal. Kala{nikov 1994:81–83. kacubnuØi œid. U ukrajinskom etimolo{kom re~niku oblik kocäbiØisà u zna~ewu œsagibati se.c. za-ko-zàbnuØi œko~iti seŒ : zàbnuØi œzepstiŒ. kao i poq.v.(*vez(a)ti.i osnovu *cubnuØi. za-ko-ciliØi œko~iti se. Fasmer I 374. Psl.).c. œizgubiti sve`inu. Ovamo svakako spada i ukr. a oblik kacubnuØi kao wegova varijanta. gr~iti seŒ tuma~i se kao denominal od kocäba œ`ara~Œ (v. 2:408). U ESUM l. bolovati.). i kov’àza „zimogro`qivacŒ.(up. *koveza). kovizka „øalica sa zakrivqenim krajemŒ. stradatiŒ (ESUM 2:488). sledik se — Bogme Øi je ovo |eØi} ukovezno. predlo`ak *(s)ko-vez-.v. oslabiti. 106 Za pregled tuma~ewa v. Pod pretpostavkom da je ovo ta~no. oslabitiŒ: Kad vi|ok kako je ukoveznuo. dijal. bujnost. kovàzliviè „zimogro`qivŒ. Debeljak 1954:170./ *ko.

glibovito mesØoŒ. izraz ego vsego razvàzalo œoslabio je. blr. v. ek grazâ (TS)111. 86). dijal. To zna~ewe moglo je nastati sekundarno od œbiti blatwav. raskva{enog zemqi{ta. slabiti. i u okviru we posebna linija semanti~kog razvoja koja podrazumeva ozna~avawe ne prosto veze. No bez obzira na krajwe poreklo. i [uster-[evc 1992:90. zna~ewa œkonop. Semantika lepqivosti. ohredâ œne~isØ. muqevito dno reke. up. rus. nego vezuju}e smese. Kala{nikov 1994:82)108. voriti). leø~ica (Kala{nikov 1992:127) i. budu}i da je takav semanti~ki pomak sasvim regularan. O korespondirawu zna~ewa œprqav. 111 Me|ukarika u tom semanti~kom razvoju moglo bi biti zna~ewe œmek. glibav œnedovoqno ~vrst. mo~varan teren. sjediwavawa. npr. prqavŒ. Za gnezdo *vez(a)ti karakteristi~na je semantika vezivawa. u`eŒ. cit. muqevit. vezuju}eg elementa110. glagol *vez(a)ti razvio je i zna~ewe œ(o)slabiti. Kurkina 1982:20). blatwav. prionqivosti prisutna je u nazivima raznih vrsta biqke Galium: ~e{. m e k a n ~ovekŒ Leskovac (Mitrovi}). izvesno je da se gnezdo glagola *vezti formiralo u psl. dijal. {tap. (iz)gubiti snaguŒ. m l i t a v. 110 Ova semantika se najpotpunije ispoqava u oblasti p~elarstva. bolestanŒ (< *~a-vreti) (v. œvratŒ. up. 109 Up. 108 Gnezdo *vezti je zatim. ~ivreØâ œdugo bolovati. rus. œdebeo. gliban œprqav. jezeraŒ (SRNG). Kala{nikov 1994:82. œmotka. periodu. blatwavŒ i œslab. svizel. vàznuØâ œzaglibqivati se. preuzelo deo potencijala marginalizovanog gnezda *verzti (op. za~avreØâ œisprqati seŒ øored ~avreØâ œvenuti. lew ~ovekŒ Bosna (RSA). nema snage da ustane. up. dijal. vàz œmo~varaŒ. najverovatnije na bazi ie. na najve}em delu slovenske teritorije. s. spajawa109. 107 Up. prqav ~ovek ili `ivoØiwaŒ øored hredeØâ œbolovatiŒ (< *xred-) (Kurkina 2001:102). u nazivima blatwavog. Liewehr 1956:11–13. vàzika œlepqivo blato. voska. ne~ist ~ovekŒ CG.(*ngh-). àk grazâ (o slabosti): Taka u`å slabaà sØala. *angh. koji uvla~i u glibŒ. MarØánov 1986:129. . postajati slab. dijal. vàzelâ œblatwavo. œzape{}eŒ (Kala{nikov 1994:85–86). up. mlitavŒ.-h. odatle vàzkiè œlepqiv. radiŒ (Varbot 2003:60). svakako. tonuti (u glib)Œ. palicaŒ. rus. gde se osnova *voza / *vozã koristi za ozna~avawe p~eliweg lepka. bolesØanŒ svedo~e i slede}i primeri: rus. Me|utim. lepenice.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 55 tako|e obja{wava na razli~ite na~ine107. vàzelâ Ørava. sahnutiŒ. sa}a (v. a pod uticajem sinonimnog *verzti (up. glib œraskva{ena lepqiva zemqaŒ.

gu da je se oprostim — Ove na{e groznice. kajk. vra~awem otklawati bolest. upadati. vazly œdugotrajan (o bolesti)Œ (Varbot 2003:60). Ulmus effusaŒ (< *vezã). malaksati. dijal. a semantika vezivawa ~esto se javqa upravo uz pojam œbolest. vezati). vàzaØâsà œørenositi se. zamrsiti se. ba{ je zavezao. (iz)gubiti snaguŒ. Tu pre svega spada zast. up. ~e{. ve{tica i ostalih natprirodnih bi}a (Jany{kova 2003:87). dijal. up. Sa semanti~kog aspekta sasvim je opravdano i wegovo povezivawe sa gorenavedenim. uricatiŒ (AOS). leksemama. Up.i u-: zaveznuti œz a g l i b i t i. kad se na ~oveka nave`u. tvorbeno identi~nim ukr. zapasti. o~ito je da se glagol ukoveznuti i u pogledu semantike savr{eno uklapa u svoju leksi~ku porodicu. veznati œzaglaviti. koga). smrzavati seŒ (AOS.-h. pomesti seŒ (RJA). (RSA). slabitiŒ (< *xyniti) (Kurkina 2001:102). zavezivati œbajawem. rus. zapeti. u osnovi istu definiciju zna~ewa: zaveznut œzapasti nogom u tesan prostor. œumiratiŒ. vàznuØâ œose}ati hladno}u. ne mo`e da ih se otrese . œnavaliti (na koga. u {kripac (pa se ne mo}i maknuti)Œ: Dogodi se da mul oli tovor na pa{i zavezne Brusje (Dul~i}i 1985). prevezati se œjako omr{aviti. svàzaØâ œsavladati. ukle{titi seŒ: Veznal sêm z nogum med brvawe Ozaq (Te`ak 1981:413). dijal. Budu}i da je i kod s. up.v. œukru}ivati se. ba{ sam zavezao od umora i gladi — Bolestan siromah Jovan. uveznuti œzaplesti se. slomiti nekoga (o bolesti)Œ. kajk. pobrkati se. i *obveznoti (se) / *obãveznoti (se) (ÅSSÀ 31:44). presukati se. dijal. zatim oblici sa prefiksima za. kontinuanata psl. spopasti. ~ija su zna~ewa: œsmrzavati seŒ.i osnovu veznuti (< *veznoti)112 lak{e }emo odrediti wegovo okru`ewe u okviru s. upasti. suprotno od s. zaglavitiŒ Herc. presamititi seŒ Uskoci (Stani})114. iznemo}iŒ: Jedva do|oh. bolovatiŒ: navezati se fig. zapadati.-h. bajati. i vàzaØâ kilá (k komu) œizazivati bolest. ne mo112 113 (RSA). odaØle verovatno zavàza œbolestŒ ‰koja?Š (SRNG).-h. up. ~ak. 114 Zna~ewa œbiti slabŒ i œbiti bolestanŒ gotovo da se mogu smatrati sinonimnima. Up. (u)tonutiŒ. uvezniti se œne mo}i izbaviti se iz tjesnacaŒ @umberak (Skok III 583 s. Apotropejsku mo} imao je i vez œbrest. koji je narodna etimologija dovodila u vezu sa œvezivawemŒ {tetne mo}i |avola. vra~atiŒ: Ovakvu svije}u ~uvaju u ku}i. zaveznuti œzapasti nogom izme|u dva o{tra i nepomi~na kamenaŒ Brusje113. jezika. POS). ko. ohinèà œurokŒ ørema hinàØâ œdugo bolovati. rus. obuzeti koga (o bolesti)Œ: Navezala me se bolest. up. prelazitiŒ: K hudomu fse hudo và`åcca — Bolâ-Øo g boli fsegda và`áca — Na hudáh-Øo bolesâ luØ{å và`åca (AOS). potvr|eno kod nekoliko zapadnih pisaca od XVI do po~etka XVIII veka (RJA). zavezati œbiti na izmaku snaga. -sti œbolestŒ Piva i Drobwak (Vukovi} 1940:413).56 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Nakon tvorbenog ra{~lawavawa glagola ukoveznuti na prefikse u-. veznuti (im)pf. slabos. œzapiwati. nema ni{ta od wega (RSA). pa wome zavezuju djeci kada se pojavi kakav otok a naro~ito groznica (RSA). ko~iti seŒ. rus. *vez(a)ti prisutno zna~ewe œ(o)slabiti.

koji objediwava sva relevantna zna~ewa: œgubiti snagu. neuredan (o ~oveku)Œ.od *otãjezati ‹ *(v)ezati œvez(iv)ati. venuti (o biqkama. kembti œi{~ezavati. bolovatiŒ : kaipti. jo{ i ukr. na ~ije bi postojawe posredno ukazivao glagol *egliti (se). 292). ukru}en (od zime)./ *-vez-116.(Orel 1990:106). kaipti. slabiti. Autor smatra da je glagol koàziØisà derivat psl. œsmrzavati se.Œ itd. bug. koàziØisà „savijati se. (u)ko~iti se od hladno}eŒ.. dijal. tj. a za skuv’óznuØisà — *skoveznoti se (v. zàbaØâ „mrznuti. plestiŒ (Iliadi 2003:109). zdravqe.v. dijal. nepokretan. oØ’à` œuzdaŒ < *otãje`â. jezina œmr{avost sa unutra{wom bolestiŒ (Skok I 780 s. up. SP l. œuko~en. ko~iti se od hladno}eŒ (Gorà~eva 1997:32). dijal. ~iji su kontinuanti stsrp. dijal. gr.i zbog prisustva / odsustva inicijalnog v. propadati. enza œid. up. *ega / *eza (ÅSSÀ 6:68–69. dijalekØizma *ko-(j)eziti sa izvornim zna~ewem „savijati. gore). jeza œbolestŒ. malkiw œko~iti se. sagibatiŒ (tako ÅSSÀ l. obamroŒ i œslabŒ potvr|uju i slede}i primeri: smrzlo pogrd./ *sko.u prefiksima *ko. . koji odra`ava odgovaraju}i slovenski koren s vokalizmom -e. œmlitav. U formalnom pogledu psl. rekonstruisan na osnovu rus. up. slab ~ovekŒ. privezivatiŒ. kaipiu œko~iti se od hladno}eŒ (Havlova 1999:289. Glagol skuv’óznuØisà „umretiŒ dovodi se u vezu sa ukr. leksemama. propadati. zàbelâ „mr{av. jeziv œbolestan. mekanŒ (Kurkina 1978b:25). Taj glagol je u ESUM 3:7 okarakterisan kao nejasan. lit. stsl.c. kaipstu œvenuti. slabŒ (Vuk). od nesa~uvanog *otãje`ati (< *otãjezjati. slabitiŒ. rus. Arjol ga smaØra konØinuanØom øsl. dijal. ~vrstim (o mrazu)Œ (POS). pri ~emu se ovi oblici u formalnom pogledu razlikuju zbog fakultativnog s. *eza / *ezã koje stoji u odnosu alternacije sa *oza / *ozã ([ulâga~ 1995:177–178). mr{aviti. SP 6:94–96).u korenovima *-ez. Kao semanti~ku paralelu treba pomenuti i rus. mno{tvoŒ i suàzno œu sloziŒ. jeza). 116 Kao paralelu navodi rus. kavàza œgomila. *ega predstavqa deverbalnu imenicu od neposvedo~enog glagola *egt’i œsavijati.i bez protetskog *v. sagibati seŒ ([ulâga~ 1995:177). malkh œuko~enost od hladno}eŒ. dijal. druga~ije). `ivotiwama)Œ. Me|usobnu povezanost zna~ewa œsmrznuti seŒ i œslabitiŒ. [uqga~ za oblik ko à ziØisà rekonstrui{e * ko e ziti s e . œpostajati prqav.c. glagol ~i~ereveØâ. ESJS 5:290–291). ukru}ivati seŒ i blhcroj œslab. neotporan mu{karacŒ: Nije smrzlo kadar ni{ta da potegne Qe{tansko (Te{i} 1977:289). Vratimo se ukr. jedza œbolestŒ (v. {to je imperfektiv na -ja. œzaostajati u rastu. kr`qati. Ovime se u razmatrawe uvodi i psl.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 57 vàzaØâ œ~initi tvrdim. zepstiŒ (SRNG)115. àgliØâsà œsa115 Pomenuta zna~ewa me|usobno korespondiraju i u neslovenskim jezicima.

jezik. ne}e dugo ~im je izgubio rije~ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). igt œslabiti. Ako do kontaminacije razli~itih gnezda dolazi na nivou svakog pojedina~nog jezika117. halapqivo jestiŒ Lika (RSA). Detaqnije o ukoveznuti v.c. „prezalogajiti. iznemoglosti (o dejstvu vina.i *vez. bogato. vru}ine. „alavo. tromŒ. oblici srodni su sa lit. *najezã : *naozã œ~aroban povez koji ~uva od bolesti ili nesre}e. amuletumŒ (ÅSSÀ 22:104. razvezØi. (o putu)Œ. ?a-la-vukati impf.ispuwen jo{ u psl. razvoziØâ œ~initi te{ko prohodnim za vreme ki{e. . up. zavedem œjako se iscrpsti. u srpskim govorima do{lo je do kontaminacije kontinuanata psl. ingas œlew. angls. sØezaØi. Varbot 2003:57)118. periodu. iznemagati. morfonolo{kog. œdovoditi u stawe potpune slabosti. halapqivo jesti. pre nego {to se razvilo protetsko v. „id. klopatiŒ. Varbot 2003:59–60). sØiskaØi. 119 Up. lavu{ati. moglo bi se re}i da je taj uslov za gnezda *(j)ez. *vezti i *vezti. up. mu~iØiŒ. zaves. morfolo{kog i semanti~kog razvoja me|usobno pribli`avaju oblici potpuno razli~ite provenijencije. topqewa snega i sl. vujati „jesti. i st~e{.)Œ. 120 Up.58 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI vijati se pod uglom u zglobu (o organima kretawa)Œ. „obilato. vurlati „jesti oblimiceŒ. sumwaŒ itd. `deratiŒ (RSA)119. gladi i sl. koje se tako|e dovodi u vezu sa *ega œbolestŒ (Merkulova 1996:25–26). propadati. klonuti. 204). do}i do smrti (od bolesti. bolesti)Œ (v. inca œbolŒ. 118 Od presudnog zna~aja tu svakako nije zajedni~ko poreklo. la-ucnuti „id. onda bi se isti proces morao pretpostaviti i za psl. a-la-vucnuti / a-la-ucnuti pf. navaz œamuletumŒ < *navezã (id. ne mo`e dugo — Zaveo sam od gladi — Starac je zaveo. leØ. ~alabrcnutiŒ Uskoci (Stani}) la-vucnuti pf.Œ Ariqe (gra|a RSA). krastiŒ Uskoci (Stani}) : vukati impf. (ÅSSÀ l. slatko i u krupnim zalogajima jestiŒ Uskoci (Stani}). lavuwati „mnogo. glagola *vezti i *vesti. sØisl. alapqivo jestiŒ Du~alovi}i (RSA)120. dok su se u ruskim govorima kontaminirale kontinuante psl. up. krkatiŒ Uskoci (Stani}) a-la-vucati impf. ekki œ`alost. ali up.Œ Uskoci (Stani})121 117 U konkretnom slu~aju.). Bjeleti} 2006. 23:231). umirati. vundati „bogato. vu}kati „jestiŒ.kod *vez(a)ti < *ez(a)ti. engti œdaviØi. venuti. œhalapqivo piti (mleko i sl. „dobro i brzo jestiŒ. srditi seŒ. tuga. „halapqivo jesti. Psl. budu}i da se u procesu fonetskog. 121 Oblik (a)laucnuti je od (a)la(v)ucnuti. *vedo.)Œ: \oko e zaveo. œuzimati ne{to od drugoga. iznemo}i. Kako je najva`niji uslov za kontaminaciju formalno i semanti~ko pribli`avawe leksema koje pripadaju razli~itim gnezdima (v.

`deratiŒ i vrkati „jesti. nepristojno srkatiŒ Uskoci (Stani}) pokazuju alternaciju u : r u korenu123. vurnuti „pojestiŒ Uskoci (Stani}). nepristojno jestiŒ (v. izgu`vatiŒ : namr`uriti (se) „namre{kati seŒ (RSA). za oblik alavukati mogla bi se pretpostaviti afereza inicijalnog k. vu}nuti „brzo pojestiŒ. „halapqivo pojesti. S obzirom na postojawe semanti~ki bliskog kala-vrkati „srkati.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 59 vuknuti pf. name`uriti „u~initi da {to izgubi ravan./ kala-. gladak oblik.> ala. zgu`vati. 122 Up. vujnuti „pojestiŒ. . ili *xala. Isto va`i i za glagol alavucati. vrkati). po`deratiŒ: Dijete vuknu sve jelo ispred sebe CG (RSA)122 · Skok ne registruje nijedan od navedenih oblika. koji se mo`e smatrati deminutivom osnovnog alavukati. pri ~emu osnovni glagoli vukati „halapqivo jesti. 123 Zamena vokala likvidom r nije retka pojava kod ekspresivnih glagola. up.iz dvoslo`nog prefiksa kala-.

Slavski i Skok.v. Tako. ~e-. SEK I 246 s. oblicima: *~abeniti?125.. ~o-) Prefiksalni element ~e. sli~ni elementu s-mobile (Machek 13–14). npr. ka-.v. up.(ovaj posledwi poistove}uje sa re~com ~i.([arifullin 1982:14). U ÅSSÀ ovi elementi tuma~e se kao ekspresivni prefiksi zameni~kog porekla i izdvajaju se u slede}im psl. posve}uje prefiksu ~e. ~o-) uglavnom se dovodi u vezu sa prefiksom ko. ~e-. mo`da varijanta od ko. ~a-.(Machek 95 s. ali uz {turo obja{wewe da je u pitawu intenziviraju}i prefiks. (Fasmer IV s. ~umaza itd. principijelno ne daje prefikse kao nosioce odrednice.60 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 2) Prefiks ~V(s. kao {to je ve} napomenuto. i Merkulova 1986:149. Berneker. S obzirom na izvesnu „sekundarnostŒ ovog prefiksa u odnosu na prefiks ko-. V.(i wegove varijante). [ic tretira element ~e(dijal. up.(~a-. ko-).se ne izja{wavaju. *~a124 U Uvodu svom re~niku Mahek u nizu primera ukazuje na prisustvo intenziviraju}ih elemenata ~-.i posmatra se kao wegova varijanta. Fasmer. {-. ~ihvaliØâsà. npr. wemu se u etimolo{kim re~nicima posve}uje i ne{to mawe pa`we. po wemu. U ostalim re~nicima sporadi~no se pomiwe prefiks ~e. varijantu *kobeniti (se) (ÅSSÀ 10:88). ~o-) kao palatalnu varijantu prefiksa k-. ~ekrá`iØâ. ~e-)124.). ~ubuhaØâ. ~iburiØâ. dodu{e. ko. Snoj 69 s.(Debeljak 1954:175). Na primeru prefiksa ~e. ~iverga. Mahek.posebnu odrednicu.-h. ~ubarahnuØâ.> ~e. ~ikilàØâ. ~eperiti se.vv. ~ukareznuØâ.(Schutz 1965:328–329). ~u-. Debeqak pretpostavqa razvoj *ke. `-. ~emárknuØâ. o prefiksu ~e.mo`e se uporediti i odnos autora dva praslovenska re~nika prema razmatranim tvorbenim elementima. ~elusnuØâ. ~akrá`iØâ. npr. . ~motac sa. koji ga odre|uje kao palatalni alomorf prefiksa ko. ~i. ~ihvosØiØâ. koji priznaju postojawe prefiksa ko-. dodatom glagolima).v. 125 Up.i obja{wavaju ga kao wegov palatalizovani dublet (Holub/Kope~ny 174 s. Holub i Kope~ni pomiwu ovaj prefiks u odrednici posve}enoj prefiksu ko. sli~no i [arifulin. niti ga izdvajaju kao tvorbeni element pri etimologizaciji leksema koje ga sadr`e. ali izdvaja nekoliko leksema koje sadr`e prefikse ~a-. ~iburahnuØâ.v. ~aøoloØâ (~oøoloØâ). koji su.

c.) · Spoj prefiksa ~e-. 9:22). *~amâra / *~amârva127. SP 2:119). inf. Up. prskati (vodom)Œ Pirot (@ivkovi})132 Up. Za razliku od moskovskog re~nika. ~opqiska se „pquskati se. sg. glagolu za~evraditi autorka navodi bug.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 61 mariti126. 129 Iz primera. sa drugim prefiksom *natopy`iti (se) (ÅSSÀ 23:161). pf. *koverditi?. *~epy`iti se128. *~epuriti se. *~avedeti. (Dini} 1988)130. pqiskam 1. br~kati po vodiŒ. sg. glagola -vradi. *~apoltâ. *jâz~eviliti? (id.v. *~epârã / *~epãrã. (ibid. *~epârânâjâ / *~epãrânâjâ. 128 Up. *~epyriti se. impf. „udariti nekoga za vrat ili u glavuŒ id.). „zaka~iti {to nogom i otkotrqatiŒ: Ala za~evradi tikvunu! Timok (RSA. u SP nema nijedne odrednice u kojoj se pomiwe prefiksalni element *~e-. *~en’uxati. *~avâreti. v. *~ekãrda / *~ekãrta. budu}i da se zna~ewe œkovatiŒ regularno razvija od osnovnog œbiti. reklo bi se da je i ovde u pitawu zna~ewe „udaritiŒ. *~amãrda..). *~âparã (ÅSSÀ 4 s. œsmetati (o detetu)Œ (o ovom posledwem v. Petleva 1976:11.?)129 za-~a-vradi 3. oblike ~o-vrada „odlamati male par~i}e hlebaŒ. „pquskati. udaratiŒ. sg. *~amâreti.-h. Vlaji}-Popovi} 2002:36.i dijal. SP 2:314). *~avâreti (ÅSSÀ 4:32. PRIMERI: za-~e-vraditi pf. za~avradi{e „udariti nekoga sna`no da se obeznaniŒ id. varijantu *komariti se (ÅSSÀ 10:169). mlatarati rukama po vodi. *~eperiti se / *~epiriti se. *~âparã (ÅSSÀ 4:147. acc. 130 Ovamo verovatno spada i za~avradi „kovawem sjediniti dva komada usijanog gvo`|aŒ (l. SP 2:141–143). Merkulova 1986:148. cit.). ÅSSÀ 12:14 s. pqisnem „pqusnutiŒ Leskovac (Mitrovi}). *~âmuliti?. 126 127 . Kao genetski srodne s. 132 Up. *~enâzati / *~enâziti. „tr~ati po plitkoj vodi pri ~emu voda prska na sve strane. br~kati se u vodiŒ : pqiska „prskati vodom. Razlika u pristupu etimolo{kom re{avawu leksema ovog tipa najboqe se vidi u odrednicama zajedni~kim za oba re~nika up. Skok nema. V. *~ekãrtati. npr. *~epelzti se. ~o-pqiska 3.vv. prosipati voduŒ Timok (Dini} 1988)131. ko-vrada „nadra`ivati ranuŒ. ~a. gde se ujedno kritikuje etimologija data u BER 2:512). *~eperiti (ÅSSÀ 4:55–56. a i na osnovu ostalih navedenih potvrda. 131 Isti autor bele`i i zvu~nu varijantu ~o-bqiska (se) sa identi~nim zna~ewem (op.

„ogovaratiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?re-ce(~e)-pquskati se impf. Machek 460 s. prigovaratiŒ. podupirati seŒ Vrisnik (^DL) ~i-pi`it se œosorno se opirati. Up. 135 O pojavi pro{irivawa ekspresivnih prefiksa elementima koji sadr`e likvide l i r v.)134. Skok II 691 s. ~epljuskati). Druga~ije Skok I 309 s. Kako je ova pretpostavka malo verovatna.v.v. inicijalno re-~e. *pleskati. „pri~ati koje{ta. „buniti se. œoslawati se. zbog svoje formalne i semanti~ke bliskosti sa ostalim oblicima.v. pljeskati. Za inicijalno rece. pa bi kona~ni oblik imao slede}u genezu: pquskati > ~e-pquskati > *~e-re-pquskati > re-~e-pquskati. i jedno od obja{wewa oblika o~koperan (v. ~epljuskati. prema osnovnom glagolu ~epquskati trebalo bi da bude re~epquskati.> *race. Varbot 1988:74–75. „sva{ta pri~atiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) ~o-pliskat impf. puko bi od jada (RJA)133 · Spoj prefiksa ~o-. ali sa suprotnog stanovi{ta. Ako bi se pak po{lo od osnovnog ~epquskati. „ispri~ati. pqizgati. brbqatiŒ. ~a. pljuskati. pquskati itd. ~agrljati. „blebetalo. o{tro prigovaratiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). pqaskati (up. Petleva 1994a:336. Kurkina 1996:9–10.v. pliskati itd. i{-~a-pquskati pf. œne pu{tati se drugomeŒ Brusje (Dul~i}i 1985) 133 U RJA se daje komentar da. id. Bjeleti} 1994a:354–355. v.(Skok I 309 s. element re.i glagola pqiskati. Nije iskqu~eno ni da je u pitawu slo`enica sa re~ u prvom delu.moglo bi se tuma~iti i kao rezultat metateze od *~e-re-135. 134 O psl. pquskati. periti).v.62 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~a-pquskati impf. na-~a-pquskati pf. Oblik re~epquskati se ovde je uslovno naveden. daqe u radu i u Zakqu~ku. U osnovi navedenih oblika le`i onomatopeja — pqiskati.Skok pomi{qa da je mo`da od *rasce.v. kao o genetski neonomatopejskom glagolu. izbrbqati koje{taŒ. Bezlaj III 59 s.izgledao bi kao nekakav prefiksalni element dodat na ve} prefigirano ~e-pquskati. ~ovek koji se ne stidi da bilo {ta ka`eŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) ~a-pqizgati impf. O obliku ~opqiska v. iako je re~ tako zabele`ena i verovatno ju je prinosnik (Pavlinovi}) tako ~uo u lokalnom ~akavskom govoru. buniti se. I onomatopejske osnove ekspresivizuju se prefiksima ovoga tipa. 287 s. nabrbqati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004) : pqaskalo n. „napri~ati. ?~e-pi`it se impf. . „{aliti seŒ: Da se ja gdigod tako ne recepquskam.

a ~eviziti nesvr{enog vida.-h.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 63 {i-pi`it se „id. i varijantnost tipa *mârzeti / *mârziti (u govoru Pive i Drobwaka mrziti. Budu}i da je glagol ukoveznuti svr{enog. „postati jako mr{av. œ}utati. ne}e se imati {ta od wega ukopati. (ibid.v. *natopy`iti se).i osnovu -viziti)137 ukazivali bi na srodnost ova dva oblika. u}utatiŒ: Do{o mu crni petak. s obzirom na intranzitivno zna~ewe ~eviziti. Kurkina 1982b:184. Up. ne bi ga majka poznala.v. ali i tvorbena bliskost (oblik ~eviziti mogao bi se ra{~laniti na prefiks ~e. smr{ati. O rus. naglo zaslabitiŒ Piva (Gagovi} 2004) : i{~eviqiti œiskrenuti. (ibid. mu~atiŒ: Do{o mu nekakav nelok i sve ne{to ~evizi Piva (Gagovi} 2004) i{-~e-viziti pf. SP 6:115). za eventualni intranzitiv na *-eti: *~e-vezeti 136 Ostale varijante iz istog izvora: {epu`it se. iskriviti u stranuŒ Leva~ (RSA). „id. osnova -viziti prema -veznuti mogla bi se tuma~iti kao rezultat sekundarne iterativizacije. v. prisigati kao iterativ od prisegnuti < *pri-segnoti : pri-sizati (Vaillant II 480. v. ko-sØo-øá`iØâsà „oholiti seŒ prema ka-øá`iØâsà „{epuriti se. {ipi~it se. {ipit se.) · Budu}i da je zabele`en u istom govoru. *~epy`iti se (psl. œumuknuti. „biti sve mr{aviji.i ~e. oblik rekonstruisan je samo na osnovu rus. Identi~nost semantike i fonetska.)136. {upu`it se.vv. i ÅSSÀ 23:161 s. i da je sinoniman glagolu ukoveznuti (v. Up. supi`it se.). ÅSSÀ 4:58 s. *py`. v.v. zavrnuti nagoreŒ (RSA). œtruditi se. glagol ~eviziti mora se tuma~iti paralelno sa wim. nadutiŒ. potvrda). *~e-py`iti se. na-Øo-øá`iØâsà „nagizdati se.Œ: U~evizijo rade}i. Me|utim. Vukovi} 1940:327). treba dopustiti. zast. Kurkina 1973:71–72.) u-~e-viziti pf. œiznenada se razboleti. nastojatiŒ (^DL) · Od psl. oslabitiŒ: Nije ona i{~evizila od imawa no od nemawa — I{~evizila ga prazna trpeza id. sa drugim prefiksima rus. up. odnos oblika ukoveznuti i (u)~eviziti nije sasvim jasan. na ovom terenu. lepo se obu}iŒ. gore). pa i on u~evizijo id. sipi`it se. up. . ~e-viziti impf. s. ÅSSÀ 6:74. œzauzeti borbeni stavŒ (Petleva 1986:201. prisizati. Me|utim. øá`iØâ i ostalim kontinuantama psl. praviti se va`anŒ. na-Øo-øá`iØâ „nagizdati. RJA s. Problem je samo u tome {to bi zavr{etak -iti u ~eviziti pre ukazivao na denominalno poreklo (kakvo se pretpostavqa i za *eziti od *ega / *eza. Skok nema. zakoviqiti „izviti. slabijiŒ: ^evizi i nestaje.up. 137 Za alternirawe prefiksa ko.Œ Brusje (ibid.

gde se konstatuje da razmatrani oblici nisu sasvim jasni. uvijati seŒ : œbolovati. SEK III 88–89). ~e{. ~e{. „kreveqiti se.Œ. ukru}ivati seŒ. ukru}ivaØi se. U {irem slovenskom okru`ewu ~ak i zna~ewe œ(u)}utatiŒ.Œ. venutiŒ < *~a-vedeti (ÅSSÀ 4:31) prema ukr. savijatiŒ139.). Sa formalne pak strane i srpski i ukrajinski oblici ipak zahtevaju podrobnije obja{wewe. ~a-v’àdiØi œbolovati. skrågacâ œbolovati. dijal. ukr. dijal. biti bolestan. propastiŒ (ESUM 2:484). vezeti. Detaqnije v. za-ka-v’àdiØi „dosa|ivati se. dijal. Posebno je. biti jedva `ivŒ (Petleva l. lukno œiznemoglost. sg.c./ *krog. ESUM l. bolovatiŒ. umirati od dosadeŒ (v. mlkvy œtih. „id. budu}i da upravo zna~ewe œko~iØi se. dijal. ka{. autori praslovenskog re~nika sme{Øaju je øod odrednicu *koveza (zajedno sa ukr. ~e{. promrznuti. (ÅSSÀ 12:13). dobija svoje tuma~ewe. ukrutiti seŒ < *kreg. rus. oblik (u)~eviziti. s. impf.64 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI up. koviza œba~varsko oru|e za savijawe obru~aŒ. potvrdama) predstavqa vezuju}u kariku izme|u œ(o)slabitiŒ i œ(u)}uØaØiŒ. ~ak. sl~. ozepsti./ *lok. ‰koviza1Š). ukru}ivati se (o telu)Œ.œsagibatiŒ (VarboØ 1981a:321. omolkniti œuko~iti seŒ i œu}utatiŒ (Kurkina 1978b:25).c. 140 Up. iz istog izvora i ~epeli 3. sg. vezeti œbiti vezan. kriviti seŒ140. zakoviziØi „ohladiti se. st~e{. sg. biti na samrtiŒ. indikativna ~iwenica da i ovaj srp. posvedo~eno za srp. sagibati se. slabostŒ < *lek. vezeti prema trenutnom vidu veznoti (Vaillant II 388). koveza œneuredan ~ovekŒ itd. mrznuti seŒ (prisutno u ukr. iz istog izvora i ~epqi se 3. umretiŒ potkrepquju brojne paralele. ali da su mo`da u vezi sa kovizka „øalica sa zakrivqenim krajemŒ. zagibaØâsà œbiti te{ko bolestan. ~e-pqezi se 3.v. zarobqenŒ. s. 139 Paralelizam zna~ewa œsavijati se. }udqiv ~ovekŒ. glagol ima svoj pandan u ukr. dijal. Bjeleti} 2006. sln. u kom bi slu~aju prvobitno zna~ewe bilo „sagibati. uko~iti se.-h. zakoviznuØi. me|utim. koveza œhirovit. mlknut œko~iti se. ego sovsem skruØilo œon se te{ko razboleoŒ (Petleva 1989:68). koviznuØi „`ivoØariti. okregniti œuko~iti se. vedati). koviziØi „mu~iØiŒ138. krehnouti œko~iti se. ukrutiti se. up. sln.(Varbot 1972:74). I dok ni sama imenica kovizka u ukrajinskom etimolo{kom re~niku nije dobila kona~no re{ewe (v. œpewati se uz drvoŒ Timok (Dini} 1992) 138 Za alternirawe prefiksa up. œjedva i}i uzbrdoŒ141. izvijati. „id. }utqivŒ. . Ono {to svakako ne podle`e sumwi jeste semanti~ka kompatibilnost svih razmatranih oblika. kra~ni œbolestanŒ < *krok. od istog korena i blr.(Borys 1984–1985). up. 141 Up.

gricnutiŒ: Brsni malo sira i qeba. Vr~evi}. koja korespondira 142 Oblik je dat bez definicije zna~ewa. bug./ *pãlz. ~elebrsnuti „malo zalo`itiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:39) o-~e-le-brsnuti „koristiti se od ne~ega malo. Skok nema. koje ima i oblik bez prefiksa. „odlomiti s krajaŒ: O~ebrsni mi malo qeba Wegwevo. „koristiti se od ne~ega malo. Bar (gra|a RSA) · Spoj prefiksa ~e -. *~epelzti se (psl. za~obrãsva œzaka~iti ne{to u prolazuŒ (BER 1:617. Up.elementom sa likvidom -le-. sa‰dŠ }e ru~ak Piva (Gagovi} 2004) o-~e-brsnuti pf. B. Skok samo pomiwe oblik o~ebrsnuti „otkinuti. za~ebrãsna œlako povreditiŒ. Bar (gra|a RSA). bilo na koji na~inŒ Crmnica. odatle pleziti se „kreveqiti seŒ (usmeno M. Anikin 1982:45. plãzati. za~ebrãsvam. nap. Bjeleti} 1993:39. Up. ~alabrcnuti. (ibid.v. Za zna~ewe „pewati seŒ up.v. uspiwati seŒ. ~alabrcnuti). o~ebrsnut œodlomiti komadi}Œ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) ~e-le-brsnuti pf.v. œmalo zalo`iti. Sjenica. pentrati seŒ. zalo`itiŒ (RJA). ~eølezi „s mukom se pewati. i ESJS 11:665 s. za~ebrãsnuvam. li{}e)Œ: Po}eraj `ivo nek malo brsne. basne (gra|a RSA)142 : brsnuti „otkinuti ustima i jesti (brst./ *polz. „uzeti od ne~ega malo. .) ~a-brsnuti pf. ~eølezé sa „pewati se. bug. ÅSSÀ 3:56–57. ÅSSÀ 4:55 s. Nar.v. Anikin 1988:40 (Anikin tako|e raspola`e samo bug. SP 1:399). Boka.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 65 i{-~e-pqezi se pf.) · Od psl. li{}e)Œ. Up. re~i se tuma~e kao kontaminati). udarenŒ. Up.i glagola brsnuti . Bar (gra|a RSA). dijal. o~ebrsnuti „otkinuti. kao uzgredŒ Crmnica. kao uzgredŒ Crmnica. U prilog tome govori wegova semantika. *brãsnoti (v. Ishodi{ni oblik brsnuti najpre bi se mogao svesti na psl. Zna~ewe „kreveqiti seŒ stoji u vezi sa plaziti (jezik). *~e-pelzti se. „jedva iza}i uzbrdo poma`u}i se rukama i nogamaŒ id. u primeru: Zar ni va{i seqani nemaju obi~aj da na vas bace u antre{eq po malo sijena? – „Qeti nikad no {to mu zubovi pod tovarom krajem puta ~abrsnu. O samom korenu *pelz. Boka. Anikin 1982. za~ebrãsnav œsulud. oblik rekonstruisan je iskqu~ivo na osnovu bug. bez obja{wewa (Skok I 291 s. o~ehnutiŒ. Boka. fig.. ali se iz konteksta mo`e zakqu~iti da se radi o zna~ewu „otkinuti ustima i jesti (brst. U obliku ~elebrsnuti do{lo je do pro{irivawa prefiksa ~e. ~a . œlabrcnuti. o~ehnutiŒ. potvrdama). potvrda). 20..

brosnuØâ œskupqati bobice u pregr{tima ih otkidaju}i od stabqikeŒ. „dosa|ivati nervoznim govoromŒ [abac. zajedatiŒ ba~ki Buwevci ( Pei}/Ba~lija) : za-grizati „zadirkivati. mo`da treba uzeti u obzir i uticaj re~i kao npr..66 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sa zna~ewima isto~noslovenskih kontinuanata ovog psl. xangri`qiv adj. On bi se.. pogrd. xangrizalo ‹ ~angrizalo „gun|alo. ~angrizalo „brbqiva zajedqiva osobaŒ Uskoci (Stani}) : za-grizalo „zagri`qiva osoba. Ma~va (gra|a ERSJ). „~angrizaloŒ Uskoci (Stani})143 xa-n-grizati œ~esto prigovaratiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). ~angrizati). ÅSSÀ 3:57. ~e-grs „zadevicaŒ. (ibid. galamxijaŒ < osm. ÅSSÀ l.) ~a-grzati „~angrizatiŒ Dvorska (gra|a RSA) ~e-grzalo n. gun|ati. gingiz „prznicaŒ (Adamovi} 1970:69). oblika: rus. zakeralo. (Jovanovi} 1911:292). xangaza „}udqiv. xa-n-grizalo n. *brãstiti (v. zagrizati se „zadirkivati. brisnuvaØi œogrizati. dijal. izazivati. `estok (~ovek)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990). ca-n-gr i zalo n. „zajedqivostŒ. mogao objasniti kao ob143 Na ovaj oblik je mo`da uticao glagol cangati se „poga|ati se oko ne~ega. ~a-n-gr i zalo n. ~angrizat „dosa|ivati. dok [kaqi} uop{te ne registruje pomenute oblike. Nije iskqu~eno ni poreklo od psl. dakle. sitni~ar. peckatiŒ. „zajedqiva osobaŒ. „zagri`qivŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). brusnuØâ œodvajati seme konopqe od stablaŒ. œzajedqiva.v. i cangrijati „biti tvrdica. guliti koruŒ (v. dirati. svadqivŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)144 · Skok tretira ovaj glagol kao balkanizam nepoznatog porekla (Skok I 293 s. œodvajati pozder od lanaŒ. œpakostŒ.-h. cewkati seŒ. œdosadna. tvrdi~itiŒ. „koji mnogo prigovara. ukr. koja voli da zagrizaŒ id. .: . SP 1:399–400). ~e-grz f. brosnuØâ œstiskaju}i prstima ~istiti ne{to ili cediti te~nostŒ. glodati. i svoä domakä ~elëdâ ne cangriizaè kod kôkí . (ibid. œzajedqiva osobaŒ.). œneprestano pri~atiŒ id. dijal. „osoba koja mnogo xangriza. izazivati jedan drugogŒ Uskoci (Stani}) ~a-n-grizav adj. ?~a-n-grizati impf. pakosna osobaŒ Uskoci (Stani}) ca-n-griizati zast. 144 Iako je alternacija ~ : x uobi~ajena. nametqiva osobaŒ [abac (gra|a ERSJ). Adamovi} izvodi s. nar. S obzirom na semanti~ki bliske lekseme zagrizati (se). œpeckatiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). poreklo oblika ~a-n-grizati itd. moglo bi se tra`iti i na doma}em terenu. zagrizalo.c.).. ~antrati. svadqiva osobaŒ Srem (Maksi} 1980).. prigovarati. up. prigovara.

v. ~agrljati). I u ruskom jeziku glagol grázØâ podlo`an je ekspresivnom prefigirawu. lazgeti „id. grabiti se oko nekoga ili ne~egaŒ Uskoci (Stani})145. up. Istu osnovu nalazimo i u ba-quzgati „brbqati. bqazgati. Osnova quzgati mogla bi biti zvu~na varijanta od quskati „pquskati (o vodi. lazgoØaØâ „pri~ati bez prestankaŒ. te~nosti)Œ.(*bl’âvati. sitni~avŒ. odbaciti ni mogu}nost da je oblik ~angrizati eventualno nastao kontaminacijom glagola zagrizati i ~angati se „psovati se. uz dodatno ekspresivizovawe infiksom -n-. psovatiŒ (Fasmer I 466). z a g r i z a l oŒ. *bal(a)kati : *bal(a)chati. œonaj koji moqakaŒ : lezga œid. 147 Uø. grázØâ „zanovetati. œru`no.mogli bi se tretirati kao varijante osnovnog ~angrizati.).). Analogna ekspresivna infiksacija istog elementa zapa`a se i u glu`. dok Truba~ov u ovom obliku izdvaja ekspresivni infiks -m. bulaznitiŒ Uskoci (Stani})146 : quzg-et-at „govoriti koje{ta. dosa|ivati.i tvorbeno ga razla`e na grá-m-za < *gráza. Oblici sa inicijalnim xa-. zanovetaloŒ.Œ (Kurkina 1976:50). *l’uskati II (ÅSSÀ 145 Up. 146 Ovamo verovatno ne spada imenica ~equzga „drvo za koje su vezane niti na razbojuŒ.v. œrana na glaviŒ. {to ne prili~i. Ne treba. kavgaxijaŒ id. brqezgati itd. sva|ati se. dosadna pri~alica. ~anga „svadqiva `enska osobaŒ. koje se tuma~i kao sufiksalno pro{irewe (-zg-) prezentske osnove *bl’-u. udarati. baqezgatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)147 · Skok nema.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 2) Prefiks ~V- 67 lik nastao dodavawem prefiksa ~a. vla`no vreme sa snegom i ki{omŒ id. rus. ~ango „svadqiv mu{karac. œtu}i. up. *bl’uzgati. brecati seŒ. {amarati.v. „brbqivac. koje Fasmer dovodi u vezu sa grámaØâ „qutito govoriti. Kurkina 1976:50. S druge strane.v. ERSJ 2 s. pri~ati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004). hrymza} pored hryza} „gristi. *bl’ujo). talasatiŒ. nametqivŒ. U prilog predlo`enom tuma~ewu govorilo bi rus. lit. œququ{kati. ili da se inicijalni slog mo`da razvio pod uticajem oblika tipa ~angrqati. „pri~ati koje{ta. {e-lezga „onaj koji je dosadan. Up. me|utim. ca. balezgati. rus. (ibid. i SP 1:184–185 s. ?~e-quzgati impf. hrskatiŒ (Truba~ev 1965:132). iako pomiwe glagol ~equgati „brbqatiŒ iz Like. sa varijantama baqezgati. grámza pogrd. pqeskatiŒ < psl. tuma~e}i ga kao onomatopeju (Skok I 287 s. uøu}uju}i na glagole ográzaØâsà. i ~angav „svadqiv. beqezgati. rus. gun|aloŒ (Petleva 1974:209). baqizgati.na osnovu -grizati. (ibid. „staro gun|alo.Œ. ru`iti se. ~angalica „svadqivo ~eqade. Ve}ina ovih oblika navodi se u ÅSSÀ 2:139 s. . ba-gráza „naziv za staru iznemoglu `ivotiwu i ~ovekaŒ (Gorà~eva 1982:108). baqezgati.

ali v. sna`no udariti (obi~no {amarom)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977. inf. `urbati. RSA) : za-u{iti „udariti {amar. o{amaritiŒ (RSA) · Skok nema. tu}iŒ. Wu. 16:214–215). Ishodi{ni glagol zau{iti (Skok ga ne registruje. „opaliti zau{nicu nekome.?). pomiwe Kurkina analiziraju}i psl.68 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 15:217–218). pqesnuti. sna`no udariti. U ovom kontekstu interesantni su oblici za-qau{iti œo{amariti. od-lau{iti œo{amaritiŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) koji su svakako u vezi sa glagolom lau{iti œ{amarati. glagola. koje bi moglo poticati od psl. o{amaritiŒ Timok (RSA. . kontinuantama psl. za-}a-u{iti „jako. ali up. za-~a-u{iti pf. tako|e œgrabiti. odalamitiŒ. me|utim. i luzati „brbqati. Skok III 538–539 s. blebetatiŒ Ston (RSA). naglitiŒ Unac (Jovi~i}).v. iako se konkretno ova potvrda ne navodi me|u s. acc. za sada nejasnog porekla. *luzgati (se) (id. uho) ekspresivizuje se dodavawem prefiksa ~a-. od-qau{iti œid.-h. }a-.Œ Unac (Jovi~i}). *luzgati / *lyzgati (Kurkina 1974:68–73)..

*gmuriti (se)?. *vâriti u osnovi (ÅSSÀ 6:112–113). SP 8:88–89)149. kao i sam odnos prema sinonimnom *ka-vornã (SP 7:74–76). *gmyriti suglasnik g. ali ne i oko *~e-. koji imaju status prefiksa. ka. *`a-vornã-kã.tretiraju kao prefiks (up. Druga~ije SP 7:170 s. s. ga-. U ÅSSÀ psl. Moskov).javqa i kao proteza u nekim leksemama (o tome podrobnije PeØleva 1978. Moskov 1981:66–67). *gavârati / *gavâriti tuma~i se kao obrazovawe sa ekspresivnim prefiksom *ga-. i takvo g.tretira se kao sekundarna (ekspresivna?) protetska priraslica (ÅSSÀ 6:163–164)148.(SP 7:77).v. Pristalice „preformantne teorijeŒ. .(ÅSSÀ. koje mo`e biti rezultat perintegracije (v.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 3) Prefiks gV- 69 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 3) Prefiks gV- 3) Prefiks gV(s. Za sada se mo`e konstatovati da se re~nici sla`u oko postojawa imenskog prefiksa *a-. Kao {to je ve} re~eno. 174. i razliku u tuma~ewu glagola * gonositi (s e ) (ÅSSÀ 7:25–26. dotle se u SP psl.-h. go-. *sko-vornã) ostaju nejasni. ili kao zvu~ne varijante prefiksa ko-. go-) Osobenost ovog tvorbenog elementa sastoji se u tome {to se suglasnik g./ *ko-.). *gy-). Debeljak 1954:171. Machek 263 s. *ga(jâ)vornã / *gavorna tuma~i kao obrazovawe sa ekspresivnim elementom ga-. U obrazovawima tipa psl. me|utim.vorn. 148 149 Takav tretman imaju i suglasnici x-. Dok se u ÅSSÀ psl. [uster-[evc 1992:90–92) i u takvim slu~ajevima ne mo`e se govoriti o prefiksu.c. *gavornã obja{wava kao slo`enica sa drugim delom . *ka-vornã. *gmuriti. To se mo`e ilustrovati na primeru dveju odrednica. i glagolom *vârati. zbog disproporcije u koli~ini obra|ene gra|e u dvama praslovenskim re~nicima. sa formantom -r..sa sekundarno razvijenim vokalom (*go-. i Hereè-[imanâska 2003:62–64. v. koje se smatra samo zvu~nom varijantom od *kavornã (ÅSSÀ 6:88–89). varijantom *ka. *ga-. pri ~emu prvi delovi slo`enice (*ga-vornã.(l.v. Ovi elementi tuma~e se ili kao samostalni prefiksi (Debeqak. jo{ uvek ne mo`emo uporediti odnos autora SP i ÅSSÀ prema ekspresivnim prefiksima kao pojavi. V. Treba praviti razliku izme|u protetskog g. a u SP oblik *gavâriti smatra se ekspresivnim derivatom od glagola *gaviti. Up. MarØánov 1986:130. Petleva 1978:54–55) i elemenata ga-. [arifullin 1982:14). ko-. ni`e.

mora biti u etimolo{koj vezi sa *myliti se „gre{iti. o{trewem. koje Skok neopravdano stavqa s. O psl. mljeti). koji se javqa sa razli~itim „priraslicamaŒ: g(a)-.70 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI PRIMERI: na-ga-militi se pf. i ÅSSÀ 8:45 s. dakle. *myliti se podrobno v. pf. da se gomila. *xmyliti (se). koje se realizuje i u obliku sa elementom go-. za-go-miqa 3. nije samo zapadnoslovenska. dosadno. nakriviti seŒ Katalenac (RSA). zakeratiŒ (RSA) · Osnovni glagol milati. muqati.v. obarawem)Œ i *x(a)myliti se „i}i klate}i seŒ150. o~ito. Merkulova 1985:40–41. Up.-h. budu}i da ga on defini{e kao „poltern. RSA). Up. a)-. Pored osnovnog zna~ewa „drobiti. dijalekatska potvrda vrlo je dragocena jer {iri areal glagola *myliti (on. Glagol *g(a)myliti. 151 150 . blebetati.). ka`e se. up. glagol prevashodno ima akusti~ko zna~ewe. potvrda rekonstruisan je psl. gomila (Skok I 588). pri ~emu je zna~ewe „gre{itiŒ verovatno sekundarno151. Kod Vuka. „dosa|ivati gun|awemŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) : milati impf. *naxmyliti. O formalnoj vezi glagola *myliti i *xmyliti govori blr. me|utim.v. id.-h. 22:82 s. primer ahmálicca „pogre{itiŒ. oblik *nag(a)myliti se (ÅSSÀ 22:24).v. na{e tuma~ewe ~ini nam se ubedqivijim. tesawem. na osnovu primera: Kao {to god nagomilano s glomotom pada. semanti~ki se podudara sa glagolima *xmyliti „praviti zako{enu povr{inu (odsecawem. pripovedatiŒ Leva~. savijawem. iskrivqavatiŒ. Osnovni glagol *myliti „kriviti. x-. glagol mleti razvio je i sekundarno zna~ewe „pri~ati jednoli~no. ve} op{teslovenska re~) i razotkriva wegovu motivaciju (l. Kurkina 2003. lupetatiŒ (v. x(o. „postaviti se u kos polo`aj. Ovde treba pomenuti i oblike go-milati se „bu~atiŒ (Vuk)152 i za-go-milati „zapo~eti pri~u nekom vikomŒ Piva i Drobwak (Vukovi} 1940). S. pri ~emu je akcenat stavqen na pokret. sko-. strepoŒ. Ukoliko nije u pitawu poreklom onomatopejski glagol. miqati jeste iterativ prema mleti (Skok II 444 s. 152 U RSA dato je zna~ewe „stropo{tavati se. nagnuti se. „pri~ati. gwe~itiŒ.c. nagamiliti se „nagnuti seŒ (RJA) · Na osnovu navedenih s. sg. namilati „zanovetati. varati seŒ. s-. sa~uvan samo u prefigiranom obliku.v. ru{iti se sa treskomŒ rekonstruisano.

œprqav{tina. i pridev zaja`en œsitŒ Vojv. œzajaziti se. zajaziti se „utoliti glad ili `e|. œzarasti u korovŒ: Sve mi se `ito zagojatilo Banija. ali u wojzi na|u samo sudove zagoja}ene sirom i kajmakom.)Œ. ne~isto}aŒ Vojv. œ{iriti se. |ubretom. nanositi sme}eŒ Bos.v. œ{iroko otvarati. zajazitiŒ: Ko }e wega zagojatiti i wegov nesiti burag napuniti? Ba~ka. razjapqivatiŒ154.)Œ. odvoditi vodu pomo}u jazaŒ.v. Up. poraslo travom i urodicom Bosna (RSA) (Skok I 585–586 s. Zna~ewe „zasititi se. ugojenŒ > œu kome ima urodice. O osnovnom glagolu jaziti v. Grahovo. Vaqevo (RSA). bujati. uzimati maha (o urodici u `itu)Œ Banija. ?za-go-jatiti pf.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 3) Prefiks gV- 71 za-go-jaziti „z a j a z i t i. potkrepquju}i semanti~ki pomak „pun.. bujanŒ). prohtev. Skok I 763–764 s. Banija. zadovoqiti se. „utoliti nekom glad. jaz1. zasititi seŒ (RSA)153 · U RSA nema oblika *gojaziti. puniti (jaz. gojatiti se „rasti. uprqatiŒ Leva~ (RSA) · Osnovni glagol je gojatiti impf. jamu i sl. Grahovo. Element -go. Bos. „korov. utoliti nekom `e|. zasititiŒ: Tvoju gramzivost na jelo i pi}e ne mo`e niko zagojaziti. Lapac. (RSGV). urodica u `ituŒ Crni Lug. prqav. podmiriti (`equ. Grahovo. zadovoqiti seŒ verovatno je sekundarno u odnosu na „zatrpavati. punitiŒ. Jajce. zasititi. Up. potrebe i sl. „u kome ima urodice. ugojen. ovaj pridev ima i zna~ewe „pun. œzajazivati. pun sme}aŒ Lika. zasititi seŒ Ba~ka : za-jatiti „napuniti prqav{tinom. œpostajati ne~ist (o `itu kad se napuni urodicom)Œ Lika. up.v. Jajce. Skok izvodi glagol gojatiti od prideva gojatan (pored navedenog. goj). zauzimati mnogo mestaŒ (RSA). i zajazit se œkad dete pla~e pa mu nestane dahaŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). *eziti. uprqatiŒ: Onda mu otvore ku}u. zaprqati. zadovoqiti. œzapre~iti. „napuniti prqav{tinom. „prqati. |ubretom. zagojatiti se „napuniti se talogom. neotrebqen. zakr~itiŒ: Kad sjedne zagojati kao klade CG. neo~i{}en (o zrnevqu)Œ Banija. œzasititi. debeo (o ~eqadetu)Œ > „ne~ist (o `itu)Œ paralelom gojazan „debeo. zatrpavati. œne~ist. Vrhovine. neoplevqenŒ: Gojazno `ito. Bos. fig. ni`e). zaprqati seŒ. najverovatnije denominal od gojat f. zadovoqiti seŒ : za-jaziti fig. i gojatan adj. dok se jaziti javqa samo u zna~ewu „praviti jaz. ÅSSÀ 6:56 s. zagojaziti se „zasititi se. 153 154 . zaprqati. Lika. neoplevqen (o `itu).mo`da je umetnut pod uticajem oblika zagojatiti (v.

gore). Zna~ewe „zasititi.72 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Oblik zajatiti. zajazitiŒ razvilo se verovatno pod uticajem fonetski bliskog glagola zagojaziti (v. mada za takvo tuma~ewe nema adekvatnog obja{wewa. mogao je nastati gubqewem sloga -go. prolazno mestoŒ. 155 Nije jasno spadaju li ovamo i za{ajatiti œtvrdoglavo ne{to tvrditi. zabrazditi. zapremiti (o predmetima)Œ: [to si orman za{ajatijo? Ne mo`e niko pro}i — Za{ajatijo mi orman ~itavu sobu Qe{tansko (Te{i} 1977). u kojem kao da se ispred iste osno- ve javqa prefiks {a-155. œz a u z e t i d o s t a p r o s t o r a.iz oblika zagojatiti. zastranitiŒ Bogova|a (gra|a RSA). ukoliko nije re~ o posebnom glagolu. Zna~ewe œzapre~iti. o{ejatiti „zaputiti se. . zakr~itiŒ karakteristi~no je i za oblik za-{a-jatiti „postaviti neki predmet na nezgodno. krenuti najzad nekamo. jedva uhvatiti pravacŒ (Marseni} 1986).

*xymordâ. hahuqati „poboqevatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) · Skok nema. ?ha-lidati impf. Prefiksalno x-.. *ho-. ÅSSÀ 8:11). pa Bog Piva (Gagovi} 2004).(Merkulova 1985:41). „lutatiŒ: . spoj ekspresivnog prefiksa *ha. naime. pru}e itd. ga.va`i donekle i za ha-. slabitiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}).karakteri{e ili kao ekspresivni prefiksalni element. Ovi elementi izdvajaju se u slede}im oblicima: *xabârati. ovi elementi smatraju frikativnim alomorfima prefiksa ko. aqidati. 158 Ovamo i oblici sa umek{anim l: aqidati œid. *naxymerda. *xy. *sk’o. PRIMERI: ha-hulati impf. *xovezslo / *kovezslo157. *xoxul’a.. lutatiŒ Kosovo. tumarati. . *xlema. ipak. aqidat Vasojevi}i (Stijovi} 1990). xo. *xaxuliti.Œ: Nau~ilo alidati. *xamordâ156. U obrazovawima tipa psl.i wegova varijanta *xo. Miqanov (gra|a RSA).od *sk’-. *xlãkati. Prihvatqivije je. *xaxolã / *xaxolâkã. *xãbãtã. ili se. tako|e se javqa kao proteza (v. Suglasnik x-. pak.-h. *sk’a-. bazatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). dok se *xã. *xalepa? / *xalipa?.vv.i glagola *xuliti II (v. Pro{}ewe (Vuji~i}). *xlamã? / *xlomã?.tretira se kao ekspresivna priraslica (ÅSSÀ s. ha-) Ono {to je re~eno za prefiksalni element go-.. M. cijo dan hal’ijeda{ od ku}e do ku}e? Ro`aje (Had`i}) a-lidati „skitati. mene misa `alosna halida . Gorà~eva 1989:272–273. aqidat „lutati. MarØánov 1986:131. Oblik se mo`e svesti na psl. U ÅSSÀ elementi *ha-. aqedati Uskoci (Stani}).tuma~i se kao samostalan prefiks (Debeljak 1954:171).([arifullin 1982:14). 157 U ovim oblicima izdvaja se prefiks *ko. izvoditi x-. xa-. *xaxuliti.tretiraju se kao ekspresivni prefiksi.Œ (RSA). „pobolevati. ha-l’ijedati œlutati bez ciqaŒ: \e si. ili kao ekspresivni prefiks. CG (RSA). alidati „id. xo.)Œ koje se mo`e ra{~laniti na ekspresivni prefiks * {i. i sad ga ne mo{ odu~iti. besciqno se kretati. *xalizã?.< *sko-.i osnovu * mordâje (v. PeØleva 1989:65–67). suglasnik x. [uster-[evc 1992:92–93). alidat Kosovo (Elezovi})158 156 Ovamo jo{ i blr. *xlemãjâ. *xãbuzã.. xa-. {ámorodâde „sitne` (iverje.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 4) Prefiks xV- 73 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 4) Prefiks xV- 4) Prefiks hV(s.).

œblago duvati.v. koji predstavqa jedinu potvrdu sa glasom hzabele`enu u govorima u kojima se taj glas gubi. posao. œkretati se. {etati seŒ: Lidaju to~kovi. prave}i se vredan.. ali ni{ta zrelo ne uraditiŒ Zaglavak. „izvijati se. uvijati se. kolutati (o~ima)Œ sredwi Timok. Ispred ishodi{nog lidati (za koje up. œtr~ati ~as ovamo. . ERSJ 1:121–122 s. œizbegavatiŒ. lidam.. treskati se.v. [abac (gra|a ERSJ) · Skok ne pomiwe nijedan od ovih oblika. (RSA).74 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI lidati impf. O drugim mogu}im tuma~ewima v.{iroko je zastupqen na Kosovu i u Crnoj Gori. œi}i nestabilno. lahoritiŒ id. drmati seŒ: Lida meso na wemu Srem. ne va`i i za oblik Marka Miqanova — halidati. podskakuju}iŒ Zaglavak. œlepr{ati. a mo`e se objasniti gubitkom inicijalnog h-. te bi se stoga mogao smatrati i rezultatom hiperkorekcije. vrckati seŒ: [to lida{ kao kurva?. me|utim. To. œvrteti. Rikov 1988. ESUM 3:230 s.v. œve{to izbegavati kakvu obavezu. Oblik sa inicijalnim a. izvrdavatiŒ Pocerina. alidati. œpodrhtavati. landaratiŒ: Ama mu lida podupina Zaglavak. 159 Oblik osnove -l’ijedati (sa karakteristi~nim prelaskom l > q) mogao bi se smatrati pseudojekavizmom. budu}i da su u tom govoru vrlo retki slu~ajevi sekundarnog izgovarawa glasa h. Kqu~ni dokaz za to je ro`ajski oblik hal’ijedati159. tr~ati brzo. fig. BER 3:394 s. lidkaØâ) javqa se prefiks ha-. ~as onamo.

po wemu.(i ku-) (Vasmer 1912). v. {e-. Polaze}i od protetskih slogova {u-. {i.i. Ve}ina autora se. Na stabilnijem su terenu oni autori koji poreklo prefiksa {e({u-.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 75 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 5) Prefiks {V(s. {o-. Varbot 1973:6).kao argotskih elemenata koji se koriste za ekspresivnu tvorbenu modifikaciju obi~nih re~i (radi iskazivawa omalova`avawa ili da bi se postigla tajnost jezika). ali sam nema obja{wewe za wihovo poreklo (Moskov 1981:81–82. „redak ekspresivni prefiksŒ (Kurkina 1992:193). Kurkina 1974:67)160. {u-) U etimolo{koj literaturi operi{e se prefiksalnim elementima ~iji je nose}i glas suglasnik {-. Pejorativnost ovog prefiksa.iz prefiksalnog s-. ili u imenicama za koje se mo`e pretpostaviti glagolsko poreklo (Petleva 1974:211). 1981a:22). Petqova precizira da se dati afiks po pravilu zapa`a kod glagola. {emigati autorka pravi interesantnu opasku da je u konkretnom slu~aju do{lo do ekspresivnog razvoja inicijalnog {e. Ovakvo tuma~ewe prihvata Mokienko. tj. {migati. U etimolo{kim re~nicima izdvaja se nekoliko lakonskih konstatacija o ovom prefiksalnom elementu. 90). {a-. defini{e ga kao „arhai~an prefiksŒ (Kurkina 1981:331.(Debeljak 1954:175. priznaju}i wegovo postojawe.-h. ipak. posebno isti~u}i pejorativno-intenzifikatorsku ulogu prefiksa {u. Moskov osporava Fasmerovo tuma~ewe. ali nema mnogo podataka o wihovom krajwem poreklu. {i-) tuma~e fonetskim putem. . Kope~ny 1983:37). ead. kojom se ne mo`e objasniti prisustvo prefiksa {u-. proisti~e iz negativne ekspresivnosti koju nose glasovi x / { u slovenskim jezicima (Mokienko 1972:161.u leksici slovenskih dijalekata. a drugi ga tretiraju kao varijantu nepalatalnog prefiksa xo. {i. {i. Fasmer tra`i izvor ovim elementima u argou. Holub i Kope~ni tuma~e ga na isti na~in kao i ~e-.u slovenskim `argonima. kao palatalizovani dublet prefiksa ko160 Tuma~e}i sln. {i-. smatraju}i da su tvorbeni postupci svojstveni sociolektima — zasebna pojava. ne izja{wava o poreklu prefiksa {e. on na isti na~in poku{ava da objasni i ruske dijalekatske re~i sa prefiksima {u-. {e-. {e-. Jedni ga dovode u vezu sa s-mobile ([arifullin 1982:14–15. i [arifullin 1982a:120–121). „ekspresivni prefiksŒ (Merkulova 1972:176.

{averziØâ. zbuniti seŒ.(Snoj 69 s. zbuniti se. „po~eti {eprtqati.vv. nespretno.v. {eprtqiti „raditi koje{ta.v. {a.)161. nevoqno raditiŒ. biti slab u ~emuŒ Lika (RJA). neve{to. neodlu~no.vv. œpometeno. smu{eno govoritiŒ. œi}i desno-levo. {eprtqav œid.76 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (Holub/Kope~ny 174 s. {obolØaØâ. smeteno govoriti i sl. Snoj govori o ekspresivnom prefiksu *{e. PRIMERI: {e-prtqati impf. {u.< *~e.mogao bi.Œ Sanski Most (gra|a ERSJ) {eprtqa f. smu{eno govoriti ili ne{to raditi. {eprtqati „polako raditi. œi}i desno-levo. nespretno. biti posledica perintegracije slo`enica sa ot-. ~a. {usØráè i u ve}ini slu~ajeva ponavqa svoj raniji stav da su u pitawu elementi argotskog porekla (Fasmer IV s. zbuniti seŒ.< ~e-. ko-). {opiriti). {evrdatiŒ Uskoci (Stani})162. {emeØaØâ. pri~a ili ne{to radiŒ Uskoci (Sta161 Razvoj {e-. œvrdati. Mahek samo ka`e „prefiksŒ. „ne{to smu{eno. {ivoroØ.v. saplesti seŒ Potkozarje (Dalmacija). {o-. {eválàØâ. œoskudevati u ne~emuŒ Srem (gra|a ERSJ). spetqati seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) {eprtqav adj. {i-. 641 s. {e-.(ÅSBM 7:289 s. u{epetqiti se „smeteno. u nekim slu~ajevima. ali bez ikakvog obja{wewa (Machek 618 s. iz istog izvora u-{e-petqiti „nepoverqivo ne{to kazivatiŒ. .v. {evrdatiŒ Uskoci (Stani}). navode}i nekoliko primera u kojima se on javqa. u{eprtqit se œzbuniti se. upla{iti se. œnemarno.). 162 Up. {umarkaØâ. u{eprtqiti œbiti nespretan u obavqawu nekog poslaŒ Segedin (gra|a ERSJ). {ebáhnuØâ. {eluøina. {eváràØâ. {eprtati „brbqatiŒ (RJA) za-{e-prtqati / za{eprtqati pf. smu{eno govoriti ili ne{to raditi. lagatiŒ Uskoci (Stani}).Œ BiH (RSA) u-{e-prtqati se „smeteno. u{eprtqiti se / u{eprtqiti se „smu{eno govoriti ili ne{to raditi. *na{aråøicâ. „nespretanŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). zbuniti seŒ. te{ko hodatiŒ Sanski Most (gra|a ERSJ). „{eprtqava osobaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). {eøeriØâsà. {umoriØâ. {o-). „pona{ati se {eprtqavoŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). œzapetqati se (u poslu). Fasmer izdvaja prefikse {a-. {eprtqat œnesigurno. na{aØárácca itd.u slede}im leksemama: {abalda. p r t q a t iŒ Otok u Slavoniji (RJA). ~eperiti se. „osoba koja se smeteno pona{a. U beloruskom etimolo{kom re~niku pretpostavqa se da je prefiks *{e. {iverziØâ. po~eti nespretno raditi. nespretno raditiŒ.

Œ (RJA). „i}i nekud sa porodicom i stokom nose}i i pokretnu imovinu. na brzinu {to u~initi. œraditi nesistemati~noŒ Zagara~ (]upi}i 1997). „pri~ati o bezna~ajnim stvarima. kao i {laprtak „id. nesnala`qivacŒ Crna Reka (Markovi} 1993)163 {o-prtqak m. „nespretna osobaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). „preseliti. Srbija (RJA). sg. poku}stvo). doseliti seŒ. konfuzno.Œ. sprtqatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) 163 Up. naprtqati se „nagomilati se u ve}oj koli~iniŒ (RSA) sprtqati pf. œi}i bez ciqa. {eprtla „onaj koji je nespretan. izvu}i se. davitiŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). ispri~ati nejasno. Srem (gra|a ERSJ). sg. „s p e t q a t i. lupetatiŒ Lika (Ajxanovi} 2002).Œ Sesvete (Maresi} 1996:215). „prtqagŒ Timok (Dini} 1988). snalaziti seŒ Leskovac (Mitrovi}). œpri~ati ili raditi koje{taŒ Uskoci (Stani}). li~ne stvariŒ id. v. istovariti seŒ (RSA) naprtqati pf.) prtqati impf. œdoneti u velikoj koli~iniŒ Uskoci (Stani}) zaprtqati se pf. „govoriti koje{taŒ Vrawe (Zlatanovi}). „do}i odnekud sa porodicom i stokom teraju}i i pokretnu imovinu. „brbqatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). nesnala`qiva osobaŒ Vasojevi}i (Bori~i}). samo da se ispri~aŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). pekqam 1. œs te{kom mukom iza}i. u istom izvoru *{qepr~ek „mu}akŒ. {eprtqa œzbuwena. tumaratiŒ. blebe}eŒ. u vezi sa prkeqati „blebetatiŒ (RJA). iseliti seŒ. sprtlati „povr{no. „petqati. „zaplesti se. pakovati (npr. RJA). seliti se uz tovarewe i prebacivawe poku}stva. {oprtqina „prtqag. œodlaziti nose}i svoju opremu. iselitiŒ. Ma~va (gra|a ERSJ). up. i {eprkqar „~ovek koji koje{ta ili kojekako govori. œpri~ati gluposti.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 77 ni}).Œ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). prtqam 1. brbqati. {eprkqarija „brbqawe. . blebetaweŒ? (samo u jednom primeru. (ibid. œodlaziti brzo sa porodicom i stokom nose}i pokretnu imovinuŒ Potkozarje (Dalmacija). i {qaprta „{eprtqaŒ Virje (Herman 1973:94). {eprtqanko „{eprtqa. prtqat „id. z a p e t q a t i s e (u kakav posao)Œ (RSA) isprtqati pf. „naprtitiŒ. seliti seŒ. [abac (gra|a ERSJ). prtlati „povr{no i lo{e raditi kakav posaoŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) doprtqati pf. odlazitiŒ. krcati teret i prenositi ga. {lapr~ek „id. Tako|e up. neve{t u posluŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) {eprtqan m. Unac (Jovi~i}). sa mogu}om promenom t > k kao u petqati > pekqati. prtqat „id. isprtqati se „preseliti se.

a na drugom od prtqati sa sufiksom -ag (Skok III 59 s. i Dorovskih 1981:131. œtresti se u hoduŒ. {emetiti impf.78 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI prtqa. dodatim na glagol metati.v. prtiti (se)). Skok II 410–414 s. „petqatiŒ. „id. {e-metati. teturatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi})166. ESJS 8:462–463 s. u napitom stawuŒ I` (Kuli{i} 1979). majati seŒ (Fasmer IV 427.v. prevrtqiv. up. drhtati. {emet). klecati u kolenimaŒ (RJA). Skok ga na jednom mestu izvodi od prtiti sa sufiksom -jaga (Skok I 745 s. smatraju}i ga denominalom od {emet „drvo sa vi{e kuka kojima se salpavaju vr{eŒ (Skok III 386 s. prtqavac m.v. mesti. 166 Up. kao i prideve na -qiv. meØaØâsà „muvati se. {emetati. Razvoj tj > tq umesto } u ovoj kategoriji nije nemogu}. mesti.na osnovno prtqati (o ovom glagolu v. i {ebetati „teturati. Varbot 1973:8–11. {ebetat. prtiti v. {emetiti „izvla~iti se. teturatiŒ Krk (RJA).Œ Draga~evo (\ukanovi} 1995) · Skok tuma~i glagol {eprtqati kao rezultat kontaminacije {epati i prtqati (Skok III 387 s. Skok III 59 s. prtqa~a m. „teturati. [to se ti~e deverbala prtqag(a). izbegavati obavezeŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) : metati „bacatiŒ (RSA)167 · Skok registruje glagol {emetati (bez zna~ewa). smatramo da se i s. glagol mo`e objasniti kao tvorevina sa prefiksom {e-. {emetat. {epav). {ebe}ati „tresti se. „brbqivacŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). Up. petlja). Skok II 652 s. œteturati seŒ Brusje (Dul~i}i 1985). majati seŒ : meØaØâ „bacatiŒ. *ob{emetati. Orahovica u Slavoniji. -jaga1)165. / f. {e-meØiØâsà „muvati se. *metati (se). {ebe}ot (se) „drhtati (zbog vitko}e ili od slabosti)Œ.v. Nije iskqu~en ni uticaj glagola petqati (o wemu v. quqati seŒ Bra~. smatramo da je potowi oblik nastao dodavawem prefiksa {e. 167 Nije jasno spada li ovamo pri-ho-metiti „udariti otvorenom {akomŒ [epurina (Kursar 1972). ÅSSÀ 18:112–115 s. o kojem v. npr.v. 164 165 .-h.v.v.v.v. {eberiti „{ebeqati se. i Kurkina 1977:19–23.-h. nesigurno hodatiŒ (RJA). 168 Up. mutqag : mutqati (< *motjati). prtiti (se))164. {eme}at „posrtati. O s. glagol {eprtqati realizuje posledwa dva. hodati levo-desno. ali se i prvo zna~ewe reflektuje u imenici {oprtqak œprtqagŒ). Petleva 1974:209)168. „brbqatiŒ. S obzirom na podudarawe zna~ewa glagola prtqati i {eprtqati (od tri glavna zna~ewa glagola prtqati: „seliti seŒ. {eme}ati „posrtati. S obzirom na potpuni formalni i skoro potpuni semanti~ki paralelizam sa rus. i psl. {e-meØaØâ.

~amitiŒ. sa semanti~kim razvojem „le`ati u kutuŒ > Up. posmatratiŒ (RSA). kutiti „machinariŒ. zast. szamota} sie œtrzati se.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 79 rekonstruisano na osnovu stpoq. povu}i se u ugao sobeŒ: U{ukutrio se kao malo dete kad napravi {tetu — U{ukutrio se pa ne mrda Ka~er (gra|a RSA)170 {u-ku-toriti impf. tako|e i blr. kutra f. -im œne{to }utke smeratiŒ: ]uti i kutri od jutra u onom }o{ku Sanski Most (gra|a ERSJ). Sln. koje se tuma~i kao poliprefiksalna tvorevina sastavqena od ob-. Up. U osnovi prefigiranog oblika le`i glagol kutriti. dok prire|iva~i Skokovog re~nika daju etimolo{ku dopunu. i u{ukutiti se œprimiriti se. daqe. kutrt. œzabuniti seŒ Srbija (Vuk. povu~enŒ. „podmukao. œ}utatiŒ Kordun. œ~amiti. œ}ute}i pa`qivo slu{ati. zloban ~ovekŒ Banija.u ovim oblicima mawe verovatno (Bezlaj IV 31). kutrowa m. „hodati po ku}i bez poslaŒ Vinkovci (RJA) ku-triti impf. Skok ga dovodi u etimolo{ku vezu sa kutiti „zami{qeno u bolesti }utatiŒ i poredi sa csl. œzami{qeno }utatiŒ Potkozarje (Dalmacija). œpa`qivo (obi~no kri{om) gledati. zajedno sa ostalim gore pomenutim oblicima. „onaj koji }ute}i ne{to smi{qaŒ. {aq. œobmanutiŒ. {e. rvati seŒ (ÅSBM 8:259).Œ. RJA). Prvi oblik je mo`da u vezi sa kutiti „zami{qeno u bolesti }utatiŒ (Skok II 248–249 s. obi~no podmuklo u sebi ne{to smi{qaju}iŒ. iz istog izvora i }ukutriti „id. kutre m. „koji kutri. Up. u potaji se do{aptavatiŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983)169 u-{u-ku-triti pf. oszemiota} (?) œpokrastiŒ. pokuwiti seŒ [abac. œprovoditi vreme u osami. bolesti ili polusna). kutriti se „pritajivati se i budno oslu{kivatiŒ (RSA) kutrav adj. koprcati se. / m. pogubitiŒ < poq.v. (RSA) ku-toriti impf. u ~ami. øa{amaØacâ œpobacati. uz napomenu da je prisustvo ekspresivnog prefiksa {e. {emetati œklimavo hodatiŒ. glagola *{em-etati. kutriti œpromatrati ne{to sa strane. „}utqiva mu{ka osobaŒ id. kutralo n. œu}utati se. kuwatiŒ.i *metati (id. dosa|ivati seŒ Kordun (gra|a ERSJ) · Skok nema. izvodi se od ekspresivnog psl. „mirovati bezvoqno (naj~e{}e u stawu iznemoglosti. ispod okaŒ. oslu{kivati {ta drugi govore. 169 170 . {u-ku-triti impf. „}utqiva `enska osobaŒ Lika. *{em-etaje{â < *{e-ti. }utqiv. sneveseliti seŒ Bogova|a (gra|a RSA). 30:131). v. u{ukuriti se œsnu`diti se. prema kojoj je ovaj glagol izveden od imenice kut. iscrpenosti. *{eme{â. zami{qen. kutriti). „ne{to }utke smerati. {aq.

erlav. na-{o-heriti (se) pf. nakriviti (se)Œ (RSA) · Spoj prefiksa {o. ku~iti se „savijati se. i-{o-bekati pf. {i-pi`driti impf. dodatim na glagol * toriti (ÅSSÀ 12:74). pi`drit Vasojevi}i (Stijovi} 1990. kukam2). *kotoriti / *kotriti.i dijal. œkrivinaŒ Vlasotince (gra|a RSA) · Spoj prefiksa {e. sg. i Skok II 225–226 s. savijati (vrat)Œ. sa psl.i glagola heriti se. Ovde su od posebnog zna~aja oblici kutoriti i {ukutoriti. Ako je ta~na predlo`ena tvorbena podela. *kuka. 78–79).i ku.80 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „bolovatiŒ > „}utatiŒ (Skok II 248–249 s.v. glagola kukam.v.pred osnovom -t(o)riti (o toj pojavi v. „gledati. Skok III 661–662 s. up. pi`drit œid. kriv. Skok nema. O ishodi{nom glagolu pi`driti v. *ku~iti (se) (ÅSSÀ 13:81. Anikin 1988:76.v. kuka. Skok I 494 s. U razmatranim oblicima {ukutriti i {ukutoriti do{lo je. pogurenŒ. sagiwati seŒ (RSA) {e-kukav adj. Bori~i}) · Spoj prefiksa {i. osnovni glagol kukam verovatno je u vezi sa bug. i *kotati „skrivatiŒ (ÅSSÀ 12:69–70).v. herav. Zna~ewe œnaklobu~iti seŒ odra`ava semantizam œkrivŒ. „nadi}i (se). up. U ÅSSÀ. naheriti se. œkrivudavŒ.i glagola pi`driti. vrdatiŒ: Ne mi {ekukaj. {e-kuka f. glagol kutriti svodi se na psl. obrazovawe sa pejorativnim prefiksom * k o . Skok nema. Skok nema. naklobu~iti (se)Œ CG : na-heriti (se) „dovesti (se) u kos polo`aj. impf.. „krivudati. 483 s. O ishodi{nom glagolu heriti v.Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). me|utim. buqitiŒ BiH (RJA) : pi`driti œzuriti. blenutiŒ Lika (Ajxanovi} 2002).v. zreti1. naduvati (se) u vidu klobuka. {e-kukam 1. nagnuti (se).v. kukam „kle~atiŒ (BER 3:87 s. daqe. iskrivqenŒ. [kalji} 327 s. i pridev naheren œzavinut. kutriti). „izudarati pesnicom u le|aŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) . u Zakqu~ku). u kojima je sa~uvana puna osnova *toriti (o woj v.v. dakle. U pogledu semantike up. 86–87). a ovo. no zbori po pravo Leskovac (Mitrovi}). do naslojavawa prefiksa {u. Vlasotince (gra|a RSA) : ku~iti „kriviti. œpovijen.

v. zamla}uje. mlatiti). Skok II 473–474 s. {vrqati.< *so-). mlcam „mucatiŒ Pirot (@ivkovi}). fig. sg. mucati)172. {a. i arhai~ni imenski prefiksi (npr. brbqati. œmucati.v. Skok I 129 s. tra}iti vreme. *mâltati.c. teletaŒ. tj.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 81 {e-le-bekati impf. „nedoli~no govoriti. u tvorbenom pogledu {o-mutati „{uqati se oko ku}e kao tatŒ. œgovoriti. „skitnica. Ispred osnove mlat-. iako je tu osnova -mutati verovatno drugog porekla. O ishodi{nom obliku bekati v. podra`avati glas ovce. preterivati u pri~awu i izmi{qawuŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) : mutati „mucati. za-mlata „onaj koji se mlati. Skok II 441 s. {o-mlta 3. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:129). ni na vreme Vrawe (Zlatanovi}) : mlata f. zaplitati jezikomŒ (RSA). œpri~ati bez vezeŒ Babu{nica (gra|a RSA) ?{ko-mutati impf. s-). Budu}i da se mlca(ti) = mucati svodi na psl. up.elementom sa likvidom -le-. sa zamenom t < c prema mutav (l. mlatiti se „gubiti.i dijal. lutalicaŒ Gri`ane.v. „bazatiŒ. pri~ati glupostiŒ CG (RSA) · Spoj prefiksa {e. onaj ko uludo tro171 Up.Œ. U obliku {elebekati do{lo je do pro{irewa prefiksa {e. pored ekspresivnog prefiksa {a-. bazatiŒ Uskoci (Stani}) : bekati „ispu{tati glas „beŒ (ovca. œogla{avati se cvile}i (o {tenadi)Œ Potkozarje (Dalmacija)171 · Spoj prefiksa {o-. tepatiŒ. a on ti je {amlata: ne pazi ni na re~i. „zamlataŒ: Sestra mu je dobra. impf. {a-mlata m. za-.i glagola bekati. bebekati. ni`e {ele-badati „id. su. (RSA) · Skok nema.). Dijalekat ~uva vokalno l. *mâlcati. pa je mlta(ti) = mutati (o ovom posledwem v. za oblik mutati (mlta) moglo bi se rekonstruisati psl. kamkati). . ili je u pitawu dvoslo`ni prefiksalni element {ele-. „pri~ati glupostiŒ — me|usobno korespondiraju (v. tele i sl. up. / f. Lika (Ajxanovi} 2002) {a-mlta 3. up. koje se {uqa kao kradqivacŒ Krk (RJA). Skok nema. Skok nema. glagola mlta. sg.). Po Skoku. Navedeni oblici dovedeni su u vezu zbog toga {to wihova zna~ewa — „udaratiŒ. Hrv. Imenica mlata je glagolskog porekla < mlatiti „govoriti mnogo i koje{ta. oba oblika su onomatopeje (Skok II 28 s. {omuta „~eqade koje {omuta. Pada u o~i i paralelizam oblika sko-ml~em : {ko-mutati. „prodavati zjala. zamla}ivati seŒ (RSA) (v. alterniraju i „normalniŒ (npr. 172 Skok smatra da je mutati < mucati. „buncatiŒ Lu`nica (Mani}). lupetatiŒ.v.

neznalicaŒ Vasojevi}i (Bori~i}). vrlo pa`qivo. zdipiti na brzinuŒ Ro`aje (Had`i})173 · Spoj elementa {ala. {vrqati. {krabalo. blebetatiŒ (Vuk. sumlata œnezgrapan u pona{awu. bosti uop{te. V. (ibid. „{vrqati. nesigurno. fig. zamrqatiŒ Para}in (RSA) na-{ara-batati pf. lutati. prisvojitiŒ: [alamanu}e ta iz o~iju.)175 i-{ara-batati pf. brbqatiŒ (Vuk. œlagati. paze}i gde }e se statiŒ Uskoci (Stani}) badati impf. udaratiŒ (RSA). . *batati. ne~itko. „podsticati badom (= prut za terawe volova). {krabatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). (ibid. 173 Nije jasno spada li ovamo i tu-maniti. batati „i}i s naporom.v. mahati (se). ÅSSÀ 1:164–165 s.v. i {arudati „kretati se tamo-amo. mo`da. œglupa osoba. 174 Up.Œ. Skok I 120–121 s. trupkati pri hodu. i na{arabati „i{vrqati. nemarno raditiŒ. i{aratiŒ (RSA). œpisati koje{taŒ. i{krabati. bazatiŒ id. *batati. {krabatiŒ.82 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {i vreme i energijuŒ (RSA). na{arabadat se „na{vrqati se. budalaŒ Potkozarje (Dalmacija).i glagola ma(h)nuti. me{ati se u {toŒ. s-mlata œnezgrapna osoba. tumaratiŒ Uskoci (Stani}) {ele-badati impf. 177 Up. budalaŒ Kordun. {ala-manuti pf. bockatiŒ. a evo popazi {to ti vequ Piva (Gagovi} 2004) : mahnuti œukrasti. œi}i oprezno kao da se nogom bodeŒ (RSA)177. na{vrqatiŒ BiH (RSA). krivudatiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). „i{krabati. RJA). {arabadat „`vrqati. 176 Up.v. naskitati seŒ id. v. 175 Up. uzeti kradom. {to se daqe ekspresivizuje u {andarati „blebetati. badat „skitati.)174 {ara-badati impf. i {arandati „v. „lutati. lupaju}i potmulo nogama. „piskaralo. bat. SP 1:194 s. priglup ~ovekŒ Ma~va (gra|a ERSJ). „r|avo pisati. tumanim œukrastiŒ [umadija (gra|a RSA). napisati kako biloŒ. lutati. i{arati. „i}i polako. drqaloŒ (RJA)176 {ere-badati impf. izvrdati. {ala-badati impf. O ishodi{nom ma(h)nuti v. Skok II 354–356 s. ({ele)vrdati (v : b). œukrasti. {arabadat „vr{qati.v. „na{vrqati. œkojekako. lupati. „na{krabatiŒ CG (RSA) {ara-batalo n. Ovo kao da je samo fonetska varijanta od ({ele)badati (a : r) ili. za{andati „izbe}i. œdirati. iz istog izvora {ele-brdati „id. RJA). {arabadatiŒ Uskoci (Stani}) : {andati „besposleno hodati okolo. na{arlatati „napisati neuredno. zaba{uritiŒ CG (RSA). œzamlata. varatiŒ id.). besciqno se kretatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) na-{ara-badat pf. œi}i tamo-amoŒ. Skok nema. (ibid.

luckastŒ Uskoci (Stani}). ni{ta ne radi Zagara~ (]upi}i 1997) · Od svih navedenih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo {arabatati „kritzelnŒ. verovatno se delimi~no razvilo i pod uticajem glagola {arati. pored ostalih.(o wima v. badati1. i{arabatati „izme{ati. navode i oblici sa za nas relevantnim zna~ewima: bug. badakam „raditi nespretno. bosti. onaj koji je malo luckastŒ Srem (Maksi} 1980).v. sporoŒ. i Skok I 191–192 s. sln.vv. Tu se. upore|uju}i ih sa alb. {ele-bele adv. badzàcca „skitati se.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 5) Prefiks {V- 83 dangubitiŒ: Po cio dan bada po selu. „lud. Up. badàØâsà „besposli~iti. budati „lo{e raditiŒ. Kada je re~ o prefiksima tipa {ala-. Ovi oblici sadr`e uglavnom one glasove koji ulaze u sastav ekspresivnih prefiksa.v. luckasta mu{ka osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). * badati 2.vv. * badati 1. xharavis „bekritzleŒ. Za sada ostaje otvoreno pitawe o mogu}oj vezi razmatranih ekspresivnih elemenata sa tvorevinama ovakve vrste.v. ~alabako „}aknuta. SP 1:175–176 s. Zna~ewe „`vrqati. Merkulova 1986:149. {arabatati).itd. {ele-. O glagolu badati v. treba ukazati i na slede}e oblike: {elebe / {elebe adj. potucati seŒ. badkat’ „i}i sitnim koracimaŒ. {abalaba adv. {krabatiŒ. posvedo~eno kod nekih oblika. bez daqih obja{wewa (Skok III 382 s. {ele. mazati (o boji)Œ. badati 2 . sl~. ÅSSÀ 1:121–122 s. badaØâsà „mrqati. rus. lo{eŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). {alaba „onaj koji ne misli o onome {to radi. *badati (se). „sad ovako.. staviti u neredŒ. {ara. u Zakqu~ku). Nama se ~ini da je ovde u pitawu osnova badati. . . ERSJ 2 s. prevrtqivoŒ Uskoci (Stani}). up. sad onako. pro{irena dvoslo`nim ekspresivnim prefiksalnim elementima {ala-. „povr{no. blr. tumaratiŒ..

id. {to svedo~i o wihovom reliktnom karakteru. øa-morosâ : su-morosâ. pa-) Prefiks pa. ve} su mawe brojni. pastorak).(npr. Okoniowa 1968. pave~era. Radovi}-Te{i} 1999). Etimologije pojedina~nih leksema u ~ijoj se strukturi izdvaja prefiks pa. Kurkina 1992a:60–62). Tre}u. Up. Gorà~eva 1974:130–133181). øarosâ „siØna ki{aŒ. V. bilo u okviru radova posve}enih imenskim prefiksima uop{te (up. øa-rosiØâ : rosiØâ „øadaØi (o sitnoj ki{i)Œ. pau`ina. patoka). 1975178. ~ine denominali nasle|eni jo{ iz psl. 1997:202 itd. Ovi derivati dokazuju da se u jezi~koj svesti nosilaca s.do`ivqavao kao tipi~no imenski prefiks. jezika prefiks pa.je prevashodno imenski prefiks. Drugu grupu ~ine dijalekatske re~i obrazovane od predlo{kih izraza. On je relativno dobro obra|en u literaturi. id. Za razliku od kwi`evnog jezika. up. paruka). 179 178 . Ve}ina ovih imenica ima ekvivalente u ostalim slovenskim jezicima. nør. priloga i prideva od imenica u kojima se izdvaja prefiksalno pa. nebu)Œ. Sudbinu imenskog prefiksa pa. Careva 1971. dijalekatski denominali (npr. 180 O glagolu øazgaØâ druga~ije Magner 2003:25–26. panoga. i prikaz ove monografije: Truba~ev 1978:167–169. øamorozâ. i Kurkina 1992:190–191). kao i neki noviji. øamorok.84 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 6) Prefiks pa(s. 1985:279–281. Najbrojniju grupu ~ine deverbalne imenice. neveliku grupu. ali u su{tini tako|e vrlo stari. Noviji derivati. ead. u dijalektima je {iroko zastupqena derivacija glagola.karakteristi~an iskqu~ivo za imenska obrazovawa. jezika. gde je prefiks pa.-h. up. u kojima je predlog po zamewen prefiksom pa. øamorga. 181 Uø. perioda (npr. pamrak. motivisane glagolima sa prefiksom po. parog. Kurkina 1981a:25.u srpsko-hrvatskom jeziku najdetaqnije je obradio Bori{ i ustanovio da se on javqa u tri razli~ite grupe derivata.-h. palu~ak. Borys 1973. CeèØlin 1954. npr. øa-morosiØâ : morosiØâ. za-øa-moro~iØâ : moro~iØâ „naobla~iti se (o vremenu. bilo kao zasebna tema (up.sre}emo u ~itavom nizu radova179.(npr. pape}ak. a ovde posebno isti~emo radove posve}ene g l a g o l i m a koji sadr`e ovaj prefiks (Varbot 1975a 180 . parojak. Varbot 1978:38.(Careva 1971:191.-h. obrazovani prema datom tvorbenom modelu u periodu samostalnog razvitka s. rus.

rizik)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) (v. pa-.v. Skok II 583 s. ESUM 4:247 s.itd. Machek 424 s. Bezlaj III 1 s. BER 4:994 s.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 85 paperje). sled u prostoru i vremenu. ÅSBM 8:84 s. Nikonov konstatuje da se prefiks øa. Prefiks pa. . Bjeleti} 2006v). za slovenske paralele v. Glagolski prefiks poi imenski pa. tj. me|utim. Kako i kod glagola 182 O starini prefiksa pa. zanima pojava ovog prefiksa kod glagola. me|utim.v. Autorka smatra da je odlu~uju}u ulogu u tome odigrala semantika samog prefiksa. ali su glagoli patvoriti i pabir~iti. Varbot 1975a:62.v.). npr. øa-.-h. Nas.c. Sadnik 1971:6).B.u glagolu javqa nezavisno od odgovaraju}e imenice.v.imaju zajedni~ku semantiku — ozna~avaju blizinu.kao glagolskog prefiksa184. Fasmer III 180–181 s.stekao ve}i semanti~ki naboj od prefiksa po-. Time je prefiks pa. pa-tr~e „komad stabqike koja viri iz zemqeŒ Crna Reka (Markovi} 1986). kao i sposobnost da izrazi e k s p r e s i v n u ocenu. u ruskim dijalektima. pa-mraka œvelika briga (obaveza. nap.postoje i suprotna. 183 Pored s. primera sa prefiksom pa. Pomenuli smo da su u slovenskim dijalektima ~esti denominalni glagoli obrazovani od imenica koje sadr`e prefiks pa-. naj~e{}e n e g a t i v n u (prored M. pa-prqak „velika gruba batinaŒ. Varbot je. tvorbeni model ’pa. npr. pabirak (Skok I 201 s. øa1. mada ne i prihvatqiva. brati.182 Autor zakqu~uje da se psl. stepena ispoqavawa svojstva. mi{qewa. u kojima naj~e{}e ima status zasebne odrednice.u zna~ewu nepotpunosti javqa u nizu primera i u ruskom kwi`evnom jeziku i. øa.+ nomen (+ sufiks)’ u srpsko-hrvatskom jeziku izgubio zbog toga {to je u wemu postojala izrazita tendencija smawivawa produktivnosti ovog imenskog prefiksa (v. Autor smatra da je izvesna ograni~enost takvih obrazovawa u slovenskim jezicima dokaz da je øa. poku{ala da objasni one slu~ajeve u kojima se pa. Tako.. Ve} je Skok okarakterisao prefiks pa. Bjeleti} 2006a). padoxnoc œuginuti (o `ivotiwama)Œ (SEK IV 11–12).kao imenski i g l a g o l s k i prefiks (Skok l.v. druga~ije Kurkina 1982a:277–278). pa-2.v.v. 184 Takav je.v. naro~ito. Borys 1973:73–74)183. pakost < *pa-kostâ (Varbot 1965:36–41. da doka`e realnost prefiksa pa. slu~aj ka{. Na bazi tog zajedni~kog zna~ewa prefiks parazvio je sposobnost da ozna~i i smawewe veli~ine. up. pa-. npr.u ruskim imenicama — pre rezultat ne starog jezi~kog zajedni{tva. pauzina < *pa(v)ozina (Kala{nikov 1994:85). koli~ine.detaqno se komentari{e i u etimolo{kim re~nicima.). 26).. øa-. ve} kasnijeg me|ujezi~kog kontakta (Nikonov 1969:104).koji su ve} analizirani u literaturi. u dijalektima su posvedo~ene lekseme koje pokazuju da ovaj imenski prefiks i nije toliko neproduktivan kako se na prvi pogled ~ini: pa-drtine „koma|e krpa u raspadawuŒ Bu~um (Bogdanovi} 1979) (v. koje navodi kao primer — imenskog porekla (v.

iako je do zbli`avawa ova dva oblika moglo do}i zbog wihove sli~ne semantike i fonetskog lika. Draga~evo (\ukanovi} 1995). @umberak (Skok s. Up. tih).Œ Zagreb. pa{~iti se „truditi seŒ. III 468 s. id. ne mo`e iskqu~iti ni uticaj denominalnih glagola sa prefiksom pa-..v. RJA ). [kalji} 512. razdra`itiŒ (RSA) 185 Iako se. ka ekspresivizaciji. Glagol za sada nema op{teprihva}eno tuma~ewe (o predlaganim re{ewima v. Bezlaj III 14).v. kajk. 61–62). 186 Glagol patisati verovatno je stranog porekla. tih)186. u takvim slu~ajevima. Kurkina 1986:110. iako ga Skok l. brzatiŒ Baumgarten (Koschat 1978) · U s. tuma~i kao nesvr{eni oblik od patihnuti. utihnuti. patisati. Skok ga tuma~i kao denominal od prideva tih.86 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI razvoj semantike neretko ide u pravcu ozna~avawa stepena intenzivnosti radwe i. rasrditi. uti{ati. pati nuti „ u t i h n u t i. jeziku nije sa~uvan (ili posvedo~en) oblik bez prefiksa. na-pa-jediti pf. smatraju}i glagol denominalom sa korenskom morfemom *tã{~. ~ak. patinuti œprestati.v. starati se. naqutiti. up. „popustiti.(Skok s.(koji stoji u apofonskoj vezi sa œnormalnimŒ glagolskim prefiksom po-) ukqu~en u ovaj rad. Skok l. cit. uminuti. Kurkina 1992:190. razgneviti. naravno. ti{iti. O ostalim tuma~ewima ovog glagola v. .v. obrazovan pomo}u prefiksa pa. rus. gotovo prestati (o ki{i)Œ Gorobiqe (Nikoli} 1972). `uriti seŒ. bolela me glava ova dva dana. brzatiŒ. trsiti seŒ Lika (RJA). mada arhai~an imenski prefiks pa. i Skok II 618–619.(up. Otuda ovaj prefiks i u glagolima185 (op. kori{}en je prefiks pa-. I upravo je to razlog {to je œnormalanŒ. prestatiŒ (Vuk. stsl. p a -ti(h)nuti pf. s obzirom na svoj semanti~ki potencijal. pa{}it se „`uriti se.v. Prefigirani glagol ima paralelu jo{ samo u sln. „naqutiti. tek danas mi malo patinu Go~ (gra|a RSA) · Skok dovodi ovaj glagol u vezu sa patisati „prestati. ozlojediti nekogaŒ Dvorska : na-jediti „dovesti u stawe jeda. daqe. Glagol pati(h)nuti nesumwivo je doma}eg porekla. pa{}iti œid. PRIMERI: pa-{titi se impf.c. smawiti se (o bolovima)Œ: Joj. tã{tati. nasrditi. Øoska).-h. œ`uriti se. o}u-dumrem. Skok s. koja rekonstrui{e *pa-tã{~iti. pa{titi se). popustitiŒ (Skok II 621 s. patisati. œnastojati. „hitati.c.

ogulitiŒ (v. razbijatiŒ.nije samo fonetska varijanta glagolskog prefiksa po-189. {ta sve kog |avola pagriskuje{! Piva (Gagovi} 2004) : griskati dem. øod uslovom da je wihov neprefigirani ekvivalent zaista glagol ispu~iti se. œnadimati seŒ) i ispu~iti2 „izatkati. izdi}i se. id. Zna~ewa prefigiranih oblika. omaknuti se.). ?is-pa-pu~iti se pf. rus.c. te do|i — Ispopu~i se nekako. U RSA rekonstruisano kao ispopu~iti se „pobe}i. ukoliko pa. okomiti. nadneti seŒ. „stalno ne{to jesti. da mi je da ga ispapulim sama. reklo bi se da je ipak u pitawu glagolski prefiks pa-. ukrasti seŒ: Pa tako.(up. jad. ispu~iti se „isturiti se. O glagolu griskati v. 477 s. øobere`âe : øabere`âe. i ispu~iti „izbuqiti. koji ovamo stavqa i pu~iti ({qive) œcepati za su{ewe. œosoba koja neuqudno jedeŒ Du~alovi}i (RSA) · Skok ne registruje oblik sa prefiksom pa-. Skok I 743–744 s. up. Ovaj primer pokazuje kolebawe izme|u prefiksa po. neki put.v. 187 . Oblik -griskovati verovatno je obrazovan prema iterativu -grizovati (sa prefiksima iz-. „gristiŒ. osloboditi se. iskliznutiŒ. iskrasti se. is-po-bijati. tkati). otkatiŒ (v. pa-griskovati impf. te pobe`e — Ispopu~i mi se iz ruka. kao figurativna u odnosu na osnovno „ispasti iz mahuneŒ188. grickatiŒ: Sa~ekaj ru~ak. pade te se iskomata Kosovo (Elezovi})187 : is-pu~iti se „ispasti iz mahuneŒ: Kad grah prezri. razroga~iti (o~i)Œ. izvu}i se. VarboØ 1975a:61). „osoba koja neprestano ne{to griskaŒ Banija. ispopu~i se. Skok l. griskalo n. razvila su se sekundarno. ka`e se: „Sav mi se gra ispu~iŒ Divoselo (RSA) · Skok ne registruje navedene oblike. Uø. uma}i. „izvu}i se. 189 Kosovski glagol je dvostruko prefigiran. ina~e. „izvu}i. S obzirom na primere koji slede (koji predstavqaju sinonime ili ~ak ekspresivizovane varijante glagola ispapu~iti se. Skok III 65 s.v. puce.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 87 · Skok ne registruje oblik sa prefiksom pa-. raz-) (v. ute}i.i pa. O glagolu jediti se v. u vezi sa psl. pa po~ne sam iz komuna ispadati.v. u alternaciji sa glagolskim prefiksom po-. pe~iti). npr. up. ni`e ispu~iti se : ispuqiti se).v. *po~iti (se) (v. ne bi mu bilo lako. dva homonimna oblika: ispu~iti1 „oqu{titi. Nikola Simeunovi} se nekako ispapu~io i pobegao — Jedva se ove pokrajine ispapu~i{e iz turskih ruku (RSA) : is-po-pu~it se „ute}i. ?is-pa-puliti pf. gristi. up. domamiti (nekoga)Œ: Ah. naduti se. Skok I 619 s. ispapuliti se „izvu}i se. i{~upati se (iz kakve neprilike)Œ: Od wih trojice. 188 U RSA izdvojena su. uma}i.

izbaviti seŒ (RSA). ispuqit se „id.v. U prilog tome govori i semantika prefigiranih oblika.88 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI baviti se. up. isprebijatiŒ id. sekundarno razvijena na bazi osnovnog zna~ewa „i{~upatiŒ192. ^umakova 1986:222. puqit (se) „isturati.). „oguliti. opleniti (u kartawu)Œ (RJA) is-pa-poqiti pf. „izvu}i. „izudarati sabqom pqo{timice. kosu)Œ (Skok l. izmamiti (ne{to od nekoga)Œ: Mnogo sam divanio s wime. 191 Nije jasno spada li ovamo ispuqiti „izbe~iti.v. up. Oblici sa -o. ?pala-pucat impf. oteti. i{~upati se „izvu}i se iz te{kog polo`aja. opeqe{iti koga (naro~ito u kocki)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)190 is-pa-puqiti se pf. razvijenim od osnovnog puqiti „~upati (dlake. puliti)191. pokazati seŒ (RSA). i{~upati „silom uzeti. i semanti~ki blisko is-poqiti „isterati. „opeqe{itiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) : o-puqiti œoguliti. spasti se. BER 5:851–852 s. dobro jestiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) is-pala-pucati pf.u korenu mogli bi se smatrati fonetskom varijantom osnovnog puqiti. majstorski nekoga opqa~kati. puliti. ~initi vidqivijim (o organima ~oveka ili `ivotiwe)Œ Zagara~ (]upi}i 1997). oduzetiŒ..).?). œtu}iŒ. „ispapuliti seŒ: Jedva se ispapuqih od wega Leva~ (RSA) o-pa-puqit pf. pulit „oguliti. osloboditi se. øulà se1. 192 Up. Skok ove oblike smatra varijantama glagola buqiti (Skok l. o~erupatiŒ Uskoci (Stani}). prigwe~itiŒ Potkozarje (Dalmacija). oteti seŒ (RSA). I Skok zna~ewe „peru{ati. izbuqiti (o~i). puqiti sa osnovnim zna~ewem „~upatiŒ (Skok III 73–74 s. izagnatiŒ: Na lovxiju je muka dor ispoqi zajca po strani{ta. ispuqiti se „ispoqiti se. (Marseni} 1986:53) : is-pucati „izbiti. acc. pa posle lako sredwi Timok (RSA. ispapoqio sam mu najskrivenije misli Vojv. pomoliti. ukazatiŒ. istu}i. i Bezlaj III 135 s. iz- .c. œkrkati. Wihovim ishodi{tem eventualno bi se mogao smatrati glagol puliti. inf.c. „postupno i na fini na~in oduzeti od nekoga sve do najmawe sitnice. izbacivati. osloboditi se. premlatiti.v. pqa~katiŒ smatra metafori~kim. izlupatiŒ (RSA) 190 Nije jasno spada li ovamo s-pa-pulati œnaglo uhvatiti. (RSA) o-pa-poqit pf. izlagatiŒ Kosovo (Elezovi}) · Skok ne registruje nijedan od navedenih oblika. i { ~ u p a t i s e (iz kakve neprilike)Œ: Ne mogu nikako da se ispapulim Kragujevac : is-puliti se „izvu}i se.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). up.

„ma~Œ (v. œzavr{iti posao na brzinuŒ: Spalapuhasmo l’ivadu prije ki{e Ro`aje (Had`i}). is-pala-puhati œisprebijati. Marseni} l. 194 Up. Vasojevi}ki oblik sme{ten je s. ispalampuvati „`estoko istu}i. jezik. izmlatiti. naro~ito kad je u pitawu zna~ewe „izudarati s a b q o m pqo{timiceŒ.c. Kragujevac (RSA)193. tu}iŒ > œjestiŒ sasvim je uobi~ajen (v.v. Vlaji}-Popovi} 1993)194. s-pala-puhati œpojestiŒ: Spalapuhasmo cijelu {erpu. sre}e se i u drugim sinonimnim glagolima. za sada nejasnog porekla. isprebijatiŒ Kraqevo.-h. opuvat œid. pala2) i glagola pucati.v.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 6) Prefiks pa- 89 · Skok nema.Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Takav tip slo`enica nije karakteristi~an za s. øuham œudarati (ne{to mekano)Œ (BER 6:14–15 s. pomi{qa da je re~ nastala od turcizma pala f. izlupatiŒ. ali ne mo`e se osporiti izvestan uticaj imenice pala.-h. 193 Up. . dijal. Skok II 589 s. øuham2) prema s. semanti~ki pomak œudarati.v. Kao {to se i iz posledweg primera vidi. opuvati œpojestiŒ Piva (Gagovi} 2004). *obpuxati (ÅSSÀ 29:33). Element pala-. up. odnos bug. is-pala-puvati. i ispramacapucati „istu}i nekog (u hvalisawu)Œ Dowi Rami}i (Malba{a 1976).

etimolo{ki je identi~no lit. Anikin 1988:284–286.Œ (o tome v. [arifulin pripisuje ovom prefiksu veliku starinu.u bahval. ead. bahvaliØâsà i bahmur. precizno govoritiŒ. tarti „id. Bezlaj pomiwe prefiks ba. Psl. Fasmer uo~ava element ba. *ter. Toporov. lekseme *tarati I (> sln. Mahek samo navodi oblik barousy. ali bez komentara (Machek 519 s.(Toøorov 1985). *tortoriti.izdvaja se (dodu{e. Gorja~eva izdvaja ovaj prefiks (sa wegovim varijantama bo-.-ar. bo-) Prefiksalni element ba. reduplikovano tor-toriti (*tortoriti). *ter. baØuriØâ. Psl. baØru`iØâ. pretpostavqaju}i da je u pitawu uzvik ba (Fasmer I 136. bu-) u nizu imenskih i glagolskih obrazovawa.90 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 7) Prefiks bV(s. ukazuje na iskonsko srodstvo ove re~i sa iranizmom *bazuriti (Toporov 1971:457–458). kompleksom *bat-r-. i napomiwe da je on vrlo ~est i u imenskoj prefiksaciji ([arifullin 1982:15). ba-. barusa (Bezlaj I 12). ØoriØâ „probijati putŒ).(Sadnik/Aitzetmuler 61). dok se u obliku *batoriti (id. 160). up. baØoriØâ. ØoriØâ „pou~avatiŒ). baØresiØâ itd. taryti „govoriti. *baruxati? (id.v. U ovoj odrednici iskazan je i stav autora re~nika 195 Rus. muhmar „mamurlukŒ (Popov 1969:121).do sada je najvi{e prou~avan na ruskom dijalekatskom materijalu. baØru`âe.„ja- . O rus. naprotiv. Semanti~ki razvoj ie. a *tarati II. mahmár „mamurlukŒ. „dostizatiŒ). *tarati II (> sl~. homonimne psl. 196 Ve}inu oblika u kojima autorka izdvaja prefiks ba-.„trti. dovode}i ga u vezu sa ie. tarat’ „govoriti glupostiŒ) i *toriti I (> rus. *toriti II (> rus. mahmur. ekspresivnim preformantom bh-mobile. autori pretpostavqaju dve mogu}nosti: a) u pitawu je tvorevina sa prefiksom ba. *toriti II — sa ie. Fraenkel II 1064)Œ. ali se ne izja{wava o wegovom poreklu (Gorà~eva 1982:107–110196. 166) ukazuje na wegovo nesporno prisustvo198. *tarati I. izgovaratiŒ. Na praslovenskom nivou prefiks ba. rous). 1992:39). Sadnik i Ajcetmiler tuma~e inicijalno ba. be-. b) u pitawu je izvedenica od osnove glagola *badati. 198 „Nesporno obrazovawe od elementa ba.-h. koje se u slovenskim jezicima nije sa~uvalo u ~istom obliku. ~uva{. *bat-V-r. npr. bahmur Popov izvodi od tur.od glagola *duriti. dovode}i ih u vezu sa psl. tat.s. mamuranŒ.i glagolske osnove *toriti. *ter. Toporov tuma~i druga~ije. uz ogradu) u oblicima: *badoriti? / *baduriti? (ÅSSÀ 1:122)197. *toriti I stoje u vezi sa ie. tarati „mu~itiŒ).„jasno. ØaraØoriØâ v. On izdvaja posebne.< pa. 197 Re~ se tretira kao prili~no problemati~na u pogledu starine i porekla. be-. mahmur „pijan.v. trqatiŒ („pronicatiŒ. up. obliku primarnijem u pore|ewu sa lit. tur. Polaze}i od zna~ewa. {to osporava Truba~ev 1967:386. baØar~ina. 137)195.

PRIMERI: ba-srqati impf. *ba.(SP 1:184–185 s. teturati seŒ. koje daje glagolu nijansu trajawa ili poja~avawa radwe. i u pogledu tuma~ewa re~i u celini. mo`da blizak po zna~ewu lit.) tipa stind. œlutati. balbala. ka`e se da nije ni{ta drugo do e k s p r e s i v n a o n o m a t o p e j a (prored M. Sli~ne tvorevine u SP tuma~e se kao izvedenice razli~itim sufiksalnim pro{irewima od korena *ba. . posrtati. srodne stind. id.v. za prvu komponentu. Prefiks ba. On tako|e osporava povezivawe psl.B. Tako npr. srqati „posrtatiŒ.ili *bat-V-r.uzrokuje i hipoteti~nost wegovog izvo|ewa iz ie.(sa pro{irewem -r-) u slo`enom glagolu *balaguriti. œi}i ~etvorono{keŒ Uskoci sno. „gubiti ravnote`u. œi}i besciqno. u nizu rus. koje se tuma~i kao izvedenica na -k-ati od onomatopejske osnove bala-. gazitiŒ.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 91 prema elementu ba-: „[to se ti~e elementa ba-. Po wemu.).izja{wava se i Kope~ny 1983:39–40.je mo`da iz ie. Protiv postojawa prefiksa ba. *balagovati. betarti „nastavqati govoriti. *bhu-a-. pou~avatiŒ > „govoriti glupostiŒ. œsve dubqe ulaziti. daqe). *ba-. zanositi se pri hodu.etimolo{ki srodno komponenti gu-r. primera u kojima se izdvaja. nepouzdanost rekonstrukcije psl. precizno govoritiŒ u slovenskim i baltskim jezicima mo`e se predstaviti u vidu slede}e sheme (koja pokazuje degradaciju ishodi{ne semantike): „jasno. tumaratiŒ (RSA). lutati. *ba. be-. koje se obja{wava kao slo`enica *bala-gov-ati. up. balbala i upu}uje se na Majerhofera (ÅSSÀ 1:144).B. te da je i u kontinuantama psl. 29 s.). moglo razviti i kao fonetska varijanta od øa. psl. i daqe govoritiŒ. *bhu-a-Œ (l. 199 Onomatopeja *bala.(Toporov 1985:502). Toporov smatra da je obja{wewe re~i dato u ÅSSÀ suvi{e pravolinijsko i neoprezno. Smatra da se ba-. on se u ÅSSÀ tuma~i kao onomatopeja.v. „brbqatiŒ. `uritiŒ Potkozarje (Dalmacija). *batoriti strukturno i etimolo{ki mo`e odgovarati lit. *be-). Na taj na~in psl. 145).v.(Anikin 1998:24 s. *balaguriti (id.< ie. *balakati. up. *bal(a)kati). *batoriti mo`da prisutan kompleks *batr. gde je *gov. i s. be-. Ovakav stav izazvao je polemiku i u pogledu tuma~ewa samog preverba. œbesciqno juriti.v. *bha. p r e v e r b (prored M. s. precizno govoritiŒ > „govoriti (promi{qeno)Œ > „savetovati.sa lit.ne samo da slu`i za obrazovawe slo`enica. nego se javqa i kao samostalna osnova.(ÅSSÀ 1:145).c.v. on ovde funkcioni{e kao s p e c i j a l n i g l a g o l s k i p r e f i k s. [to se ti~e dvoslo`nog prefiksalnog elementa bala-. element bala-199. i}i kojekudaŒ Piva (Gagovi} 2004) : srqati œnapadatiŒ. koji se javqa u pojedinim leksemama (v. Anikin smatra *bahipoteti~kim prefiksom.

glagolima barouchat „gwe~iti. nai}i slu~ajnoŒ: Ne vidi sirota baba. razbaru{enŒ (RSA) · Skok ne razmatra navedene s. dijal. imaju}i u vidu s. nagazitiŒ (RSA) · U osnovi prefigiranih oblika le`i glagol srqati. *baruxati?). posr}u}i. Ukoliko bi se prihvatilo tuma~ewe dato u ÅSSÀ (da je mo`da u pitawu izvedenica sastavqena od prefiksa ba.u glagolu basrqati izdvaja Gorà~eva 1982:109.< *pa. dvostrukom ekspresivizacijom elementima -r. up. sti}i basrqaju}i. str{itiŒ (RSA) na-ba-rusiti. dok Skok u wemu vidi plod ukr{tawa hrliti i srtati (Skok III 321). barec 200 U ovom obliku Mahek obja{wava ba.i osnove glagola *ru{iti). „do}i basrqaju}i. „ra{~upati. oblike. biti razbaru{en. problematizuje se dovo|ewem u vezu sa ~e{. oblike razbarusiti (se). œnabasati. ?ba-rusiti impf.v. Vlaji}-Popovi}. i s. Oni stoje u vezi sa ~e{. razvaqivatiŒ. doteturatiŒ (RSA) za-ba-srqati pf. potvrdama ka{. baruchat 2). srqat œjuriti.i -q-. nabaru{iti pf. Varbot komentari{e ovaj oblik kao sekundarno obrazovawe od korena *sârt(Varbot 1977:32). Loma smatra da je mo`da pre u pitawu palatalizovana varijanta kao hvistati / svistati od *xvârl’ati > vrqati. me|utim. Autorka smatra da se ovakvim tuma~ewem boqe ostvaruje semanti~ko jedinstvo osnovnog i ekspresivizovanog oblika (Vlaji}-Popovi} 2002:261). Prefiks ba. Loma se koleba izme|u ekspresivnog ba. .-h. Ovakvo tuma~ewe. gu`vatiŒ. prednost ipak daje wegovom izvo|ewu od osnovnog basati.i dekomponovawa oblika (*) obasrqati (Loma 2002:612–613).-h.-h. „ra{~upan.-h. pa nabasrqa na trn i sva se izgreba Piva (Gagovi} 2004) : na-srqati „srqaju}i nai}i. ra{~upan. zaneti seŒ (RSA) iz-ba-srqati pf. razbaru{iti (se) (Varbot 1988a:21–22). ÅSSÀ 1:160 s. „do}i. i {vrqati (Loma 2000:613). {to je ve} uo~ila Varbot.-sloviw. srqat œupadati neobazrivo u opasnostiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). „zateturati se. razbaru{iti (kosu)Œ (RSA) ba-rusav adj. `uriti. tako|e „grmetiŒ200 (v. barusati se „biti u neredu. baruchat „ru{iti. glagolima mogao izdvojiti prefiks ba-. „ra{~upavati.(Machek 47 s. onda bi se i u s. brzo obavqati ne{toŒ Vinkovci (gra|a ERSJ) do-ba-srqati pf. naleteti.v.92 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (Stani}). priznaju}i mogu}nost i takvog tuma~ewa. razbaru{ivatiŒ. doteturatiŒ (RSA) na-ba-srqati pf.

glagol u vezi sa gnezdom psl. ko~operiti se. 202 U RSA se upu}uje na bu{eqati „id. dijal. Skok III 153–155 s. varec „kuvatiŒ. „puziti. vu}i 201 Interesantno je da se u SEK I 93–94 s. na onomatopeju. barec sa daje sasvim neo~ekivano tuma~ewe ka{. ~ime se potvr|uje Mahekovo tuma~ewe (Machek 47 s. bauqati impf. naime. ali ipak pomi{qa na vezu sa bak „bikŒ (Skok I 96–97). ba-ro`iti se impf. razmetqivo. „sva|ati seŒ Hrv.Œ. œbaktati seŒ (RSA). Ovi oblici. jo{ pre. semanti~ki sasvim adekvatni. praviti se va`an. . œopirati seŒ : ko~iti se „dr`ati se nadmeno. i s. on se. „kretati se pobau~keŒ Piva (Gagovi} 2004). {epuriti seŒ (RSA) · Budu}i da re~ nije dovoqno potvr|ena u narodnom govoru i da nema utvr|en areal. baro`it se „brundati. œkretati se po mraku. bari} sa „kostre{iti se. baru`iti „`amoriti. {epuriti se. ?ba-ko~iti se impf. -u{-.v. s mukom i}iŒ (RSA)202.). prikradaju}i seŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). O ishodi{nom ro`iti v. galamiti.ili. izvodi od ka{.v ~okanj. ?ba-ulati. {epuriti seŒ201. semanti~ki pomak „kuvatiŒ > „kostre{iti se. pored ro`iti „pru`ati rogove. poq.c. Skok se ne usu|uje da da kona~nu etimologiju. œpuzati (o detetu koje nije prohodalo)Œ Vojv.-h. bauqati „id. œi}i spoti~u}i se i padaju}iŒ. oholiti seŒ potkrepquje se neubedqivim paralelama. inatiti seŒ Brusje (Dul~i}i 1985). up. prema kojem je ~e{. O ishodi{nom ko~iti se v. „zabavqati se sa `enamaŒ. v. bu~itiŒ Ozaq (Te`ak 1981) : ro`iti „glasom krupnim kao u roga pevati ili svirati u gajdeŒ. œmileti. daqe). uko~eno. Skok I 333–334 s. Loma pomi{qa da bi barusiti mo`da moglo biti od *obâ(t)rositi. {epuriti se. Loma u bako~iti se pre vidi obrazovawe sa ekspresivnim ba. ukazuju na druga~iju tvorbenu podelu navedenih glagola: korenska morfema bar. glagola (bez navo|ewa ~e{.v. baruchat 1). tumaratiŒ. sa promenom v. obrusiti lice kao eufemizam za obqubu u narodnoj pesmi (Vuk).v. praviti se va`anŒ. *borti (Varbot l. Loma 2000:612 pomi{qa na ekspresivno ba. Loma 2000:612. paralela). ko~operiti seŒ. bosti rogovimaŒ (RJA) · Skok I 113–114 bez etimologije.. sa varijantom rusit(i) od trusiti Kosovo (Skok III 497).Œ.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 93 sa „kostre{iti se. „i}i polako.> b-.nego rezultat dekomponovawa oblika *obâkolâ~iti se (Loma 2000:612). (RSGV). upu}uju}i na naboroziti se (v.+ sufiksi -ux-. rog. „praviti se va`an.

zaboronzati „zaplakati uglasŒ. ofuqiti se „ne~ujno pustiti vetarŒ. bez re{ewa). boronzati „plakati u glasŒ. koje Skok tuma~i kao onomatopeje (Skok I 535 s. œspremiti seŒ. *xaxuliti.v. izbo~enostŒ (id. sme`urati seŒ Potkozarje (Dalmacija). lewoŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) : (h)ulati se „{uwati se. hula „predwi deo tela. savla|uju}i velike prepreke. up. izboronzati se „isplakati se uglas (o deci)Œ. sli~no i Vlaji}-Popovi} 2002:259. (ibid. moglo bi se pretpostaviti da je oblik bahuqati nastao dodavawem prefiksa ba. sa osnovnom nijansom zna~ewa „krivina. natu{titi seŒ id. huliti „sagibatiŒ. huliti se „pretvarati seŒ. naduriti seŒ.-h. fulati se) do-ba-uqati (se) pf. grudiŒ. nacigovati (tkaninu). huqati se (Skok s. sln. sti}i bauqaju}iŒ. kontinuantu istog psl. *xuliti II (ÅSSÀ 8:116) < *xula II. predlo`ak. boronza~a „`ena koja pri radu boronzaŒ Du~alovi}i (RSA). 204 Pored pomenutog zna~ewa. œnaobla~iti se.v. œs mukom. narogu{iti seŒ. . (ibid. a u ÅSSÀ se rekonstrui{e kao psl. na-broziti se „id. s. naboronzati se „isplakati se uglasŒ Piva (Gagovi} 2004). huqati se. fulati se). doboronzati „do}i pla~u}i u glasŒ.)204 · Indikativno je da sve relevantne potvrde poti~u iz istog izvora. Budu}i da se u ÅSSÀ rekonstrui{e i psl. koje se tuma~i kao tvorevina sastavqena od ekspresivnog prefiksa xa. U osnovi prefigiranih oblika (alterniraju prefiksi bo.i to-) le`i glagol rozati „~initi nabore. sln.Œ Uskoci (Stani})203 na-to-roziti se „naqutiti se. naroqati seŒ. fuliti „i}i vuku}i nogeŒ. „oneraspolo`iti se. koji Kurkina dovodi u vezu sa *rezati 203 Nije jasno spadaju li ovamo bo-rozati œpevati lo{e. œnapiti se preko svake mere. smucati seŒ (Vuk).i *xuliti II (ÅSSÀ 8:11). tromo. mrskatiŒ (Skok III 161 s. œnapraviti se stra{nim. fig. Loma pretpostavqa slede}i razvoj ovog oblika: bauqati < bahuqati < *obâxul’ati (Loma 2000:613). glagola i rekonstruisati **baxuliti kao wegov psl. naqutiti seŒ. dospeti do ne~ega. glagol narozati se u Uskocima zna~i i „nakarati nekoga.v. Glagol (h)ulati se. nemelodi~noŒ Unac (Jovi~i}). i narozati œnabrati. boronzati „pevati ne{to nerazumqivo kroz nosŒ.) na-rozati se „naqutiti seŒ id.-h. huliti se „pregibati seŒ. stoji u vezi sa fulati se „vu}i seŒ. potrbu{ke se kretatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). œi}i sporo. „do}i. nabirati.(Skok I 92).na s. 115). bauqat „i}i opiru}i se na kolena i oslawaju}i se na dlanoveŒ. probiti seŒ (RSA) · Skok vidi u bahuqati onomatopejski koren *bãx. na-bo-roziti se pf. koji le`i u osnovi prefigiranog oblika. {uqati se. up. rozati. natresti seŒ.94 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI se.

o{qaritiŒ (ESUM 2:346).v. 205 Up. O ishodi{nom guzati v. zatisnuti seŒ (RSA) · Spoj prefiksa ba. (ibid. bez `urbeŒ id.v. Skok I 637–638 s. tromo. rus. ustezati seŒ (RSA).Œ. zapu{iti seŒ : za-gu{iti se „zapu{iti se. Skok ne registruje oblik sa prefiksom. guzeqat „i}i ili tr~ati zanose}i stra`wicomŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). guzati se œvu}i se. Oblik je okarakterisan kao nejasan.c. „iza}i polako. polako i}iŒ206. tr~kati mi~u}i guzovima (obi~no o deci)Œ Uskoci (Stani}). za~epiti se. up. guzeqati œid. „zatisnuti se. i ukr. Skok I 640 s. odugovla~itiŒ. oguzivati œotezati.) iz-ba-guzati pf. 207 Up. nespretno i}i. potvrde sa navedenim zna~ewem. odugovla~itiŒ.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 95 — *raziti (Kurkina 1975:41–42). Iz osnovnog zna~ewa „borati seŒ sekundarno su se razvila zna~ewa „mr{titi seŒ > „qutiti seŒ. sa naporomŒ id. „do}i kora~aju}i sitnim koracimaŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ba-guzati pf. za-ba-gu{iti se pf. obliku v.) · Spoj prefiksa ba. Ovamo bi mo`da pripadao i glagol sa prefiksom ~a-: ~a-n-guzati „i}i tamo-amoŒ. guzetati „kretati seŒ: Vidim ga gde se guzeta preko ba{te Ariqe (gra|a RSA). po~anguzati (se) „pobiti se vi{e u {aliŒ Vardi{te kod Vi{egrada (gra|a RSA). O osnovnom gu{iti v. aqkavo raditi.) na-ba-guzati pf. (ibid. ne pomiwu se s.i glagola guzati. U ukrajinskom je od iste osnove obrazovan oblik kala-guziØi „lo{e. eto je zabaguzalo prema tebe id. guz. *gozati (ESUM 1:614)207. guzaØisà „id.Œ Uskoci (Stani}). guzaØâ œotezati. izvodi od øsl. „i}i polako. koje predstavqaju semanti~ke pandane na{ih oblika. *gozati (se). gu{a. gegati seŒ Piva (Gagovi} 2004).-h. (ibid.-h. dijal. U ÅSSÀ l. Skok nema. te{ko kora~ati (obi~no zbog debqine)Œ Glasinac (gra|a ERSJ)205 do-ba-guzati pf. œulaziti-izlaziti ~estoŒ.v. oklevati. „po}i nesigurnim koracimaŒ: Dr`i to dijete. primer iz Potkozarja: Ro`u joj se bore oko o~iju (Dalmacija). s. skawivati se. mo`da afektivno obrazovawe povezano sa guzuvaØi „otezati. i Kurkina 1979:171. ali se zato navode sln. „i}i sitnim kora~ajima. no baguza i stewe Piva (Gagovi} 2004) : guzati „i}i mi~u}i guzovima tamo-amo.i glagola gu{iti se. „nai}i vuku}i se. Uø. ba-guzati impf. dijal. . 206 O sln. ÅSSÀ 7:91 s. guzati œtromo. vu}i seŒ: Nije kadar br`e i}i. koje se zajedno sa guzuvaØi iØd.

ina~e.. pakosno govoriti. zvrcati se „izbrecivati se. siktatiŒ. brbqati. zvrndati „zvrjati.v. up. tj . i ERSJ 2 s. nego o prefiksu ba-. siktatiŒ (RSA) · Skok ne registruje oblik sa prefiksom. pufnaŒ: Obrub i {iroki nabu{ci rukava bogato ‰suŠ izvezeni srebrom (RSA).96 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?na-ba-bu{iti pf.v. œiskakati. tumaratiŒ: Nemoj da mi ostavite samu ku}u.„nadimati seŒ (> (na-)ba-bu{-iti). izbo~iti seŒ (RSA)208 · Ovde se pre radi o reduplikaciji psl. OS 5 s. III 668 s. klopara208 Up. {vrqati. buhav). blebetatiŒ). udaratiŒ. 209 Glagol ima i zna~ewe „lupati. O osnovnom zvizdati v. Skok III 667–668 s.v. na-bu{ak m. œo{tro. Grahovo : zvrcati „zujati. „i}i tamo-amo bez ciqa. bazvrcati. skitati seŒ. Zna~ewe „{vrqati. „dosa|ivati govorom. k a o n a d m e) .. peniti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). zvizd. nabrecivati seŒ: Nemoj se ti zvrcati! Nisam ja tvoj balavac! Ba~ka (RSA) · Skok ne registruje oblik sa prefiksom. Up. babu{ka. zvocatiŒ: Nemoj mi bazvrcati vi{e glave Bos. korespondiraju zna~ewa „{vrqati. pa da odvrqate kuda i da bazvizdate po selu Kordun : zvizdati „o{tro. fijukatiŒ. O osnovnom zvrcati v.v. siktatiŒ (koje predstavqa jedan od vidova markiranosti osnovnog zna~ewa „govoritiŒ. odskakati. izdignuti oblik (ode}i. Sokobawa (RSA). „nabrav{i tkaninu dati nadignuti. zvrjatiŒ. perinom (dugim jastukom nalo`enim perjem koji se lako n a b u { i . To se potvr|uje nizom paralela: zvijukati „zvi`dati. raspr{tavati seŒ Planinica. pakosno govoriti. Skok I 527–528 s. napuhati se usled ispuwenosti perjem (o posteqini)Œ: Na prije~nice se navale modraci. naklapatiŒ: Nemoj da zvrca{ mnogo. ?ba-zvrcati impf. œgovoriti koje{ta..v. up. . obi~no.v. i nababu{eni silnim borama : na-bu{iti se „naduvati se. i babu{at œvreti. i Skok I 229–230 s. pro{ireni deo ode}e. tumaratiŒ ide zajedno sa zna~ewem „pakosno govoriti. zvr~ati. kqu~ati. fig. ukoliko nije posredi varvarizam nastao pod uticajem germanizma bau{-rukavi (v. jer ja tvoje pare ne brenujem CG209. fr. œlutati bez ciqa. tumarati.. Vrbovac. delu ode}e)Œ: Rukavi behu uzani od lakta pa na ni`e. tumaratiŒ i „besmisleno govoriti. uznemiravati pri~awem. œispup~iti se. a ovi se nastru . ?ba-zvizdati impf. id. ali oko mi{ice behu vrlo {iroki . *ba-bux. „nabrani.

œuko~iti se. ?za-ba-vrmati pf. „mali. œbrbqati. naduti seŒ id. podebeo. oplo|avati se (o `ivotiwama)Œ (v. Kao semanti~ku paralelu up.i glagola hincati. {trkati seŒ: Mi velimo samo da se blago bahinca. jedro a onisko ~eqade.vv.). krut ~ovekŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). zvrjatiŒ. bambak m. hitati) · Spoj prefiksa ba. „nabambre~iti se (v. i bambrak. „z a m o t a t i na brzinu. glomazna i zdepasta osoba. -ta. krutuqast ~ovekŒ Po`ega. nabambre~iti se „ugojiti se. œgovoriti koje{ta. bambekast adj. Up. m o t a t i s e. Skok ne registruje oblik sa prefiksom. fig. hizati. tumarati. bambrek œru`na i zdepasta osobaŒ Bawani (gra|a ERSJ)211. zadr`avati se u blizini ne~egaŒ. skitati. œnaqutiti seŒ Uskoci (Stani}) u-ba-m-bre~iti se pf. bazvizdati. „debequ{an. onizak. lutati. zvrcati se „izbrecivati se. ne{to krupnoŒ Zagara~ (]upi}i 1997). naklapati. Borys 1999:59. œvrteti se. „napredno. torokati. juriti. jedarŒ. „puno.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 97 ti. O osnovnom hincati v. obilazitiŒ Vojv. bambrekas. . zakeratiŒ. podebeo ~ovekŒ CG (RSA). nabrecivati seŒ : zvrcati „lutati. „tr~ati. „u~initi trudnomŒ (RSA). ukrutiti seŒ. prcati). fig. i ERSJ 2 s. kako biloŒ: Zabavrmati saruk zna~i zamotati ga kako mu drago BiH : vrmati se „kretati se tamo-amo. „mali. takvo `ivin~eŒ Uskoci (Stani})210. hincati se „coitum appetere (o kowu)Œ (Skok s. bamburak samo u zagoneci „deteŒ (RSA).)Œ : u-bre~iti se „ukrutiti se. skitatiŒ. igrati seŒ : prcati se „pariti se. kojoj se od debqine ne vide udovi. ba-hincati se impf. naklapatiŒ. œumretiŒ. jedro mu{ko deteŒ Uskoci (Stani}). vulg.Œ : 210 Up. we-prcati se „skakati jedno na drugo. Skok I 669–670 s. „nabijen. uko~iti se. i gorwi primer zvrcati „zujati. -to adj. (ibid. œuskogrudŒ Uskoci (Stani}) na-ba-m-bre~iti pf. (RSA) · Skok ne registruje nijedan od ovih oblika. ugojena osoba. tandrkatiŒ. ba-m-brqak m. nabijena. nekakva zami{qena debela `ivotiwa. hitati. odebqati. a v Mahi}nu vele i qudem da se bahincaju kat se {ale Ozaq (Te`ak 1981) : stkajk.v. potucati seŒ (RSA) itd. gun|ati. blenutiŒ. ?ba-m-brek m. „zdepast.v. œzijati. up. naduti seŒ. 211 Up. „krupno i debelo ~eqade. jedarŒ CG (RSA). œprejesti seŒ. ubambre~it se „id. œbazati.

narasti. balbus „mucavacŒ. OS 5. „~initi da zabrekne (o drvenom sudu). {aliti se.v. stind. breknuti pf. Skok I 206 s.v. inicijalni slog razvio pod uticajem semanti~ki bliskih obrazovawa tipa babu{ka.98 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ubre~it se „uko~iti seŒ. œprejesti se tako da se izgleda uko~eno. Problem inicijalnog elementa balaza sada ostaje nere{en. iz-bala-ba~it se pf. 214 Up. koje se tuma~i kao rezultat spajawa osnove bala.v. mo`da. petqatiŒ (Andri}) : bu}kati „proizvoditi u te~nosti isprekidane {umoveŒ. v. Indikativno je da je ovaj element upotrebqen u leksemi koja ozna~ava govorewe (o elementu bala. ban~iti. lumpovati. bre}i. nabreknuti. bambuh.„pri~ati.(sa umetnutim nazalom -m-). no se lijepo umiri — drugog je porekla.v. nado}iŒ (RSA) · Ova leksi~ka porodica posvedo~ena je samo u crnogorskim govorima. ili se. lat. balahresØiØi „praviti vragolije. i ukr. ÅSSÀ 3:23 s.v. SP 1:372 s. kod kojih je do{lo do reduplikacije korena (v. isturiti. *breknoti II. 213 Up. œnabujati. v. œprejesti se toliko da natekne stomakŒ. nadi}i seŒ Uskoci (Stani})214 212 Zagara~ki oblik bre~it se „galamiti. nepokretnoŒ Zagara~ (]upi}i 1997) u-be-m-bre~it se „previ{e se ugojitiŒ. brbqatiŒ. breknuti. Skok ne registruje oblike sa elementom ba-. isturiti. Nije jasno da li je ovde u pitawu prefiks ba. œodavati isprekidane {umove (o te~nostima)Œ. œdobiti veliki stomakŒ.v. balbalakaroti „zamuckuje. balbutio „mucamŒ (Fasmer I 111–112 s. zapiweŒ. izbaciti „naglo pomeriti. izbo~itiŒ (RSA). Skok I 206–207 s. petqatiŒ. . ali je sama imenica verovatno postverbal od breknuti. 9). O osnovnom bre~iti.. gore)213. „zapiwati (zbog zbuwenosti ili neznawa). bu~ka) nije pravi semanti~ki pandan obliku sa dvoslo`nim prefiksom bala-. pokrenuti napred ili u koju drugu stranu neki deo tela.v. to ti kod mene ne poma`e. *breknoti 2.v. kasnije izjedna~enom sa hresØiØi (ESUM 1:125). bambrek. praviti se va`nimŒ: Ni{ta se nemo bre~it. u-)bambre~iti verovatno je denominal od bambrek. Glagol (na-. up. balaboliØâ). brbqatiŒ sa etimolo{ki nejasnom osnovom. i ERSJ 2 s. œpadati u neku te~nost uz kratak zvukŒ (RSA) · Glagol bu}kati u navedenom zna~ewu (v. ?bala-bu}kati impf. œstati negde i ne pomicati se. ukipiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) bre~iti impf. Skok I 226 s. „isturiti se onako kako se ne pristojiŒ Kosovo (Elezovi}) : iz-ba~iti se „isturiti se. ali nije nezamislivo da bi u `argonu mogao razviti i zna~ewe „zapiwati u govoru. breknuti v. izazivati nabreklost ne~egaŒ CG212.

baciti). glagol ba~iti = baciti (v. ~ije poreklo za sada ostaje nejasno. Nama se ~ini da se u wemu mo`e izdvojiti element -bala-. od kojeg je napravqen glagol.v.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 7) Prefiks bV- 99 · Elezovi} ovu re~ do`ivqava kao tu|u. Ona ga podse}a na izopa~eno tur. . Skok ne registruje ovaj glagol. ERSJ 2 s. i dijal. bana bak „gledaj meŒ.

v.-h. Musi} 1931)215. *munâzati. a zapa`en je i u slovena~kom (up.-h. Autori smatraju da se ovde mo`da radi o dva glagola: jedno je oblik obrazovan pomo}u suf. U s. jeziku prefiks ma. Do sada je ovaj prefiks najvi{e prou~avan na materijalu isto~noslovenskih jezika (up. up.— *motroxãla — *motro{iti (ÅSSÀ 20:67). *matrositi.-h. [arifullin 1982:15–16. *maklenã (s. 215 Indoiransko ma. 217 Up. moØro{iØi. od kojih je prva preovla|uju}a. mecesen)216. 219 I ovde su ponu|ena dva re{ewa: *mo-tro{iti < (*troxa) ili formirawe glagola u okviru gnezda *met. . *moklâcâ. {to zna~i da nije karakteristi~an za ekspresivno prefigirane glagole. odre~nom re~com *me . kajk. ead. 1997:206).( O{tir 1930. oblik rekonstruisan je na osnovu isto~noslovenskog materijala. *musorã?. *moklenã.javqa se uglavnom u fitonimima (v.i *mo-. ESUM 3:523 s.-h. Orel 1990:107). up. (Abaev III 274). Merkulova 1976. U ÅSSÀ ovaj element tretira se kao ekspresivni prefiks. Uø. Kurkina 1992:187–188. Ovaj prefiks izdvojen je u slede}im odrednicama: *macesnã (s. *motro{iti (se)219. mh je modalna. Jakobson 1971:635. stoga se retko javqa u kompoziciji. ni`e). *motony. Gorà~eva 1981. gr. Skok II 94 s. maklen)217. *maku`avã. *ma.v. Neki autori dovode ga u vezu sa ie. klen. *motoriti218. -or. brbqatiŒ obrazovan od *toriti sa ekspresivnim prefiksom mo-. 218 Psl. *mutoriti. *motãskã(jâ)(?) / *motã{~ânâ(jâ). **motãrgati / *motãrxati(?).od *motati. ipak alansko li~no ime Matar{a „Neboj{aŒ (od ne boj se) i sl. ma-) Ovaj prefiks nije registrovan u razmatranom materijalu. pri ~emu se nagla{ava da on ima dve varijante. *gu-toriti (ÅSSÀ 20:50). PeØleva 1985:37–38. Skok II 395. U nekoliko oblika javqa se i varijanta *mu-. 216 Up./ *mot-: *motati (se) — **motr. *mutorânãjâ. a drugo glagol sa zna~ewem „govoriti.100 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 8) Prefiks mV- 8) Prefiks mV(s. imperativna negacija.

-h. (-)to-. iz kojeg se razvila i slovenska pokazna zamenica to) (EWAi I 608–609).naj~e{}e je neakcentovan i ima fiksirano mesto u strukturi re~i — ispred korena a posle razli~itih prefiksa (na{ materijal. }a-) Tvorbeni element -to. 2002:21. koja je do{la do slede}ih zakqu~aka: a) lekseme sa ovim elementom javqaju se u sve tri slovenske jezi~ke grupe. 222 Pojava je zabele`ena i u rumunskom. Rizescu 1978. 1986:198). U svojim komentarima na Fasmerov re~nik Truba~ov tretira ovaj element kao prefiks (detaqnije v. (-)te-. svrstava u re~ce (Miklosich 205–206). (-)ta-. Petleva 1980:65–66. ^esko-nemecky slovnik I–VII. *tod. ali i da u nizu primera takvi ekvivalenti nisu na|eni (Petleva 1980:68. g) na savremenom nivou znawa ovaj element treba interpretirati kao arhai~an. ead. glagolima.(< ie. v. (-)tu-.(< ie. b) one pripadaju razli~itim vrstama re~i: pridevima. 1986:201./ -tu-) na slovenskom jezi~kom materijalu222 najvi{e se bavila Petqova. St. Kott. 2002:21. 1878–1893. . me|utim. zna~i da u prvom slu~aju nije potrebno etimolo{ko tuma~ewe. v) element -to.220 U Kotovom re~niku -to. 2003:36). 2003:37)224.se razmatra samo u sastavu intenziviraju}eg prefiksa rozto-221.(/ -ta. tako|e ead. imenicama. (-)stu-.je sporna (up. (-)sto-. Miklo{i~ ga. id. 220 Ve}ina primera u kojima Miklo{i~ i Fasmer izdvajaju element -to. 224 To. ead. bez ikakvih komentara. a u drugom jeste. id. nazivaju}i ovaj element intenziviraju}om re~com. Avram 1989. prilozima. id. Sli~no tuma~ewe nudi i Fasmer. (-)stV- 101 POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. pokazuje da se element to. 221 F.223 Petqova tako|e konstatuje da velika ve}ina ovakvih leksema ima potpune formalno-semanti~ke ekvivalente bez elementa -to-.mo`e na}i i u inicijalnom polo`aju). 1986:198). neproduktivan prefiks koji etimolo{ki stoji u vezi sa zameni~kom proklitikom to (Petleva 1980:69. (-)stV- 9) Prefiks (-)tV-. Graur 1963:24–27. 223 U staroindijskom se uz kad. id. Mladenova 1993. zapravo. (-)stV(s. *kuod) kao prvi deo slo`enice upotrebqava i tad. 1986:201. up. Prou~avawem tvorbenog elementa -to. (-){to-. ead. Praha.za sada nema jedinstvenu interpretaciju. Petleva 1980:65–66.

*natovolosãjâ. nadevati (kome nadimak)Œ (RSA) · Spoj prefiksa to. O ishodi{nom izdevati v. *natopy`iti (se). zast.-h. PRIMERI: ras-to-legati se impf. Skok nema.v. *natovol`iti se. up.-h. On bi negde mogao biti varijanta od ~a-./ u-legati se v.i glagola legati. .102 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Autorka u svom prvom radu zakqu~uje da se. oriti seŒ (RJA) u-to-legati se impf. is-to-devati impf. *natomãr{~iti se. ali ga ipak u slede}im radovima pro{iruje novim primerima. „smi{qati. Rumunske potvrde koje navodi Mladenova pokazuju da je u periodu slovensko-rumunskog bilingvizma ovaj prefiks jo{ uvek bio produktivan (Mladenova 1993). materijalu ima i oblika sa inicijalnim }a-. Skok nema. Petleva 1980:67. uzvik tja!. Up. uglavnom na osnovu s. *natovârzt’i se. pa samo istodeva! Kupinovac : iz-devati „izmi{qati. Skok II 281–283 s. djeti. Na{ materijal pokazuje da u srpsko-hrvatskom jeziku broj leksema koje sadr`e ovaj element (budu}i da se radi o retkoj i arhai~noj tvorbenoj kategoriji) — nije zanemarqiv. Up. izmi{qatiŒ: Sedi. mo`da dekomponovano (o)t-ja-. *natumor~iti se. udubqivati seŒ (RJA) u-to-legnuti pf. „ugibati seŒ : u-legati se „popu{tati. *natomãrditi se. Petleva 1986:200. Petleva 1980:67. *natu`uriti se. s obzirom na broj~anu ograni~enost i neproduktivnost ovakvih re~i. *natopãrliti se. pri ~emu se kod ve}ine rekonstruisanih oblika napomiwe da je wihova starina problemati~na.i glagola devati. U ÅSSÀ. œslegnuti seŒ: Utolego grob [abac (gra|a ERSJ) · Spoj prefiksa to. *natotãr~iti (se). ali ne treba iskqu~iti ni druga obja{wewa: re~ca }a. oriti se. *nas(ã)tumor~iti (se). potvrda. *natoumoriti se. *natorypati. Poreklo ovog elementa nije do kraja razja{weno. le}i. navedeni korpus leksema te{ko mo`e zna~ajnije dopuniti. „r a z l e g a t i s e. rekonstrui{e se niz oblika sa elementom -to-. grmetiŒ : raz-legati se „odjekivati. O ishodi{nom raz. Skok I 414–415 s. U sakupqenom s.v.: *natokle~iti. *natovârt(â)l’ati / *natavârt(â)l’ati.

smotuqakŒ.v. iz istog izvora i tutuqak / tutuqak „zamotuqak. Petleva 1994a:336. prignati. „i z b o ~ i t i s eŒ: Polagano ih ‰vrataŠ otvorio i istobo~io se na pragu — ^e{eri su ‰kod jeleŠ istobo~eni i na strani ogranaka. 226 Up. Up. œono {to se sakrije. masovno se prikupiti na nekom prostoruŒ: Bqe` da bqe`imo.i glagola tuliti. opkoliti sa svake straneŒ Piva (Gagovi} 2004). œslab radnikŒ. i Borys 1999:86–88. œukrutiti se. spopastiŒ Uskoci (Stani}).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. tul. i na-tuliti pf. i na-tu-tuliti „nai}i u masi. (-)stV- 103 is-to-bo~iti se pf. œpojaviti se sa svake strane. pri-tuliti „prigwe~itiŒ. ne na vrhu : iz-bo~iti se „isturiti se.. ?za-tu-tuqiti pf. sg. zamotatiŒ. sve`awŒ. 2001). Petleva 1980:67. O ishodi{nom bo~iti se v. 227 Up. sg. dobro zatvoriti sve otvoreŒ: J. bok.v. œpotko~iti se.nci zatvorim u {talu pa dobro optotulim vrata da im ne ulazi zima Timok (Dini} 1990) : za-tuliti „zauzeti prostor. œsitno. prekinuti dodir sa drugimaŒ (RSA). sklonitiŒ Bukovica (RSA) · Skok nema. izdvojiti se od sveta. Kurkina 1985:22. Up. Petleva 1994:60–61. ispup~iti seŒ (RSA) us-to-bo~iti se pf. tako|e stutoqiti „prikriti. pritegnuti. u{tobâl~im 1. umisliti seŒ Pirot (Jovanovi} B. zatutuqiti „v. Petleva 1994:60–61. Up. neugledno ~eqadeŒ. zamumuqitiŒ Uskoci (Stani})227 : za-tuqiti „zavu}i. navalitiŒ : na-tuliti „odlu~no u masi nekud i}iŒ Uskoci (Stani}). uviti. œzatajiti.i glagola bo~iti se. uspraviti se (borbeno)Œ. natutuqiti 225 Up. Skok I 183–184 s. fig. Petleva 1994a:336. . pf. iz semanti~kih razloga. Skok III 520–521 s. „zatisnuti svuda okolo. Up. sakritiŒ. œosloniti se na ne{toŒ Ro`aje (Had`i})225 · Spoj prefiksa to. smotuqak. „zaviti. sakrivena stvarŒ. sakriti. œpriterati. Skok nema. Oblik zatutuqiti pre izgleda kao rezultat reduplikovawa inicijalnog sloga korena. up. eno vojska zatulila sa svake strane Piva (Gagovi} 2004)226 · Spoj prefiksa to. pa qudi ne mogu proj. naveden samo oblik zatuliti) v. „pritisnuti. sakritiŒ. op-to-tuli 3. œzaviti u smotuqak. zatutuqiti se „povu}i se u sebe. O ishodi{nom glagolu tuliti (ovde je. smotatiŒ. tutoqak „zamotuqak. u~initi ga nepristupa~nimŒ: Zatulijo `drijelo svozom drva. Skok nema.

œusmeriti se. sg. Up. œnadreti. ta ga vi{e qeba ne ije. naØavrà (se) (BER 4:547. skupiti seŒ (RSA). œmalo doznati. upu}uje se na Øavrà (se). ripati v. „skupiti seŒ Leskovac (Mitrovi}) : z-guriti se „poviti se. ta-`vati impf. nepotpuno izgovarati (re~i)Œ. „doterati se.i glagola `vati. u-to-rypa} „ubitiŒ (ÅSSÀ 23:163. nagizdati seŒ : na-vrem „navu}i. nakriviti (~a{u. ukoliko nije od po`vati. ?na-ta-vrim se 1. o slovenskom *rypati v. a kao tvorbena paralela navodi se poq. Up. potvrde u ÅSSÀ se rekonstrui{e psl. sg. Up. ispup~iti seŒ (RSA)228. nategnutiŒ. œizbaciti mnogo izmeta (obi~no o gove~etu)Œ Zagara~ (]upi}i 1997)229 · Samo na osnovu s. œnagnuti. sa umetnutim -to-. na-su-surim se „naqutiti seŒ Vrawe (Zlatanovi}) : na-surim se „id. P~elice : na-ripati œnavaliti.v. Petleva 1994a:336. œnani{anitiŒ: Kome ga Radisav natociqi moskovkom. „`vakatiŒ Ozaq (Te`ak 1981)230 : `vati „id.-h. nataknutiŒ Pirot (@ivkovi}) · Skok nema. ne toripam od dr`ave ka on Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Napomiwe se da je starina oblika problemati~na. Petleva 1994:60–61. jedva razumetiŒ. ra-). pf. na-to-ripati pf. Zaglavak (RSA) is-to-ripat (se) pf. izraz baba ta`vaka „zanovetalicaŒ (Mate{i} 6). OS 35–36 s. . œnapadati u velikoj koli~ini. na-to-ciqit pf. oblik obrazovan od prefiksa na. nagomilati se jako padaju}i (o snegu)Œ V. *natorypati. Petleva 1980:67). otimatiŒ: Ja po{teno `ivim i mu~im se za ovu |ecu. gde }e i biti dato tuma~ewe glagola). na~uti. Oblik natavrim najverovatnije stoji u vezi sa bug.104 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „neve{to. izviritiŒ Pirot (@ivkovi}).(v. uputiti seŒ: Kut si to nato228 Reduplikacija je jedno od sredstava tvorbe ekspresivnih glagola. „izvirivatiŒ : iz-muqim „promoliti. 230 Up. fla{u) ispijaju}i sadr`inu.-h. œizbo~iti se.Œ Leskovac (Mitrovi}) itd. up. z-gu-gurim se 1. 229 Ovamo verovatno i to-ripat œgrabiti. nasrnutiŒ.i glagola *rypati. i oblik pa-`vati œjesti mnogo i brzoŒ Kordun (gra|a ERSJ).Œ (RSA) · Spoj prefiksa to. mu-muqim 1.. O s. Varbot 1973:6–7. u kome bi se mogao izdvojiti prefiks pa. Bjeleti} 1994:268. Skok nema. sg. nahrupitiŒ Momina klisura. Skok III 145–146 (bez re{ewa). v. Kurkina 1992:100. `vati.

oblik svesti i na psl. opasnu situacijuŒ (RSA).232 ?ta-lingati se impf. uzeti na ni{anŒ: Utociqio Tur~in. kolijevka)234. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:132). kolimbati „quqatiŒ (< kolibati. nasamariti. glagoli l i ngati „skitati. li ngam 1. srodno sa psl.i osnove ciqati (o kojoj v. Zlakusa (RSA). denominal od tocilo „brusŒ (Skok III 451 s. up. ligati se œklatiti se. œid. up.-h. œvoziti se. sg. *lygati II) koji se pak tuma~i kao mogu}a ekspresivna varijanta od *lykati II. *legati (se) II i *ligati III)233. i BER 3:409 s.v.-h.v. obmanuti. v. pej. i}i u krug kao klatnoŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) — iako se zna~ewe „quqati seŒ javqa paralelno sa „skitatiŒ — ne idu ovamo (v. {to nije ubedqivo. ~as ovamo. *ligati. nametnuti se nekomŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). Formalno je mogu}e s.i glagola ligati. quqati. Up. Skok II 125 s. wihati seŒ i ~ini se da semantika govori u prilog takvoj rekonstrukciji (up. utociqio pravo ovamo. U ÅSSÀ 17:24 on se svodi na psl. primere s. u. Snoj navodi oblik talingati kao parale231 Ovamo verovatno i na-to-ciqati „do}i tamo gde nije pozvan. brusitiŒ.v. Skok ne tuma~i glagol ligati. œnani{aniti. klimati se. Skok I 265 s. zibati seŒ: Ne talingaj se vu ti zifki Ozaq (Te`ak 1981) : ligati œpokretati tamo-amo. kalimbati (se) œquqati (se). sg. namagar~itiŒ (RSA) verovatno stoji u vezi sa glagolom tociqati (se) „klizati (se) na leduŒ (RJA). s umetnutim m pred labijalom. 234 S. (-)stV- 105 ciqio. li nkam1„skitati bez poslaŒ.v. Bezlaj I 64 s. te}i). nani{aniti. lukavstvom biti doveden u te{ku. „usmeriti se prema nekome ili ne~emuŒ: Eno ga. wihati (se). v. li ngam „vu}i seŒ i id.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. Skok pomiwe samo glagol tociqati „o{triti. Bjeleti} 2002:116. U obliku talingati do{lo je do nazalizacije osnove. „i}i ~as tamo. *legati (se) „quqati se.v.v. 412 s. Bjeleti} 2002:115). pa samo mene puca Vasojevi}i (Stijovi} 1990) · Element -to. U oblicima sa elementom -to. koji se nalazi u osnovi ovog obrazovawa. lutatiŒ Gorobiqe.v. Fasmer IV 297 s. klimati. izraz natociqati se na tanak led „ne~ijim podvalama. Toporov 1985a:133–134. sedi kot ku}e Vasojevi}i (Stijovi} 1990)231 : na-ciqati „upraviti na ciq.ume}e se izme|u prefiksa na-. zibati (se)Œ Istra (RSA).v. celâ). cilj. li nga se 3. 232 Oblik natociqati u zna~ewu „prevariti. cil. klatitiŒ. quqati seŒ Ba~ka (RSA) · Spoj prefiksa ta. 233 Za baltske paralele ovog slovenskog glagola up. . oblik *lygati (s. luwati. uperitiŒ (RSA) u-to-ciqit pf.do{lo je do semanti~kog pomaka „nani{anitiŒ > „uputiti seŒ (v.v.Œ Vrawe (Zlatanovi}).

te mnogo na{eg robqa pokolika.Œ (v. (ibid. up. trtqo. natrtqati se œnapri~ati seŒ Uskoci (Stani}). Bezlaj IV 150). skitatiŒ Uskoci (Stani})236. „i}i kojekud. Up. prezasititi se ne~imŒ. nasrnuti na nekoga.Œ.. po~eti dosa|ivati.106 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI lu sln. ali s. „okomiti se. pogrd. brbqati. up. Kao semanti~ku i tvorbenu paralelu up. isti glagol u primeru: Navelegalo onu neznaniju. : na-velaniti se œnavaditi seŒ: Navelanijo se na vru}u vareniku.-h. blebetatiŒ (RMS). smatraju}i da je ovaj glagol nastao aferezom od kotalikati < kotaliti œid. Gorobiqe (RSA). „onaj koji pri~a koje{ta. i ESUM 3:230 s. Bjeleti} 2002:115. na-te-velaniti se pf. i izvedenice: trtqa.v. navrsti seŒ: [ta si se na me navelanio. ne ostavqati nekoga na miruŒ. zaokupitiŒ: No se navelani neka prokleta bolijest. On bi se eventualno mogao dovesti u vezu sa velati „besposli~itiŒ. neuredno raditi ne{toŒ Uskoci (Stani})237 Oblik natevelaniti se dat je bez primera upotrebe. trtqu{a pogrd. navelec sa „zasititi se. 235 236 . lignuØi. „govoriti mnogo o ~emu bezna~ajnom. „nagovoriti nekoga na {toŒ Piva i Drobwak ( Skok III 573–574). œnavaditi seŒ. kotrqatiŒ. ali se taj sin odrven~io.v. ne da{ mi mira Crkvi~ko Poqe. brbqivacŒ Uskoci (Stani}). œogaditi sebi ne{toŒ od velec „mno`itiŒ (SEK III 310). . œputovati kojekuda bez ciqaŒ CG (RSA). diramo Jakova. spopasti koga. a to je navelegati. œuporno pratiti. pa i ne vela (RSA). i velati. navrsti seŒ : na-vrsti se „po~eti smetati. Skok ne registruje ovaj glagol. uobi~ajivatiŒ id. ko ma~ka na xigericu Piva (Gagovi} 2004)235. Up. „nava|ati se. velim pomiwe oblik koji bi tako|e mogao stajati u vezi sa navelaniti. œlo{e.) · Glagol velaniti se (bez elementa -to-) relativno je dobro potvr|en u s. v.Œ. na-to-vrsti se „naturiti se. navrsti seŒ Uskoci (Stani}). ali za sada nema etimolo{ko re{ewe. 237 Up. Up. jeziku. „(na nekoga) nadovezati se. velam „mariti. koji nema kona~no re{ewe i smatra se. pojaviti se dosa|uju}iŒ (RSA). trtqalo. oblik sa prefiksom ko-: koligaØi „klimati se. obra}ati pa`wuŒ: Mi . eventualno i ka{. trtati / trtqati „id.a m pf. na-to-trtqati pf. quqati seŒ. trtqati pej. pa laju na dobre qude Piva (Gagovi} 2004). rezultatom izmene glagola kolihaØi pod uticajem kulâgaØi (ESUM 2:511). œnapri~ati mnogo ~egaŒ : na-trtqati œid. eventualno. „navaliti.. velaniti se impf. etimolo{ki srodan ukr. talikati œvaqati.

to-rondati impf. torotaqka. trestiŒ: Eno mu se ve} i ku}a po~ela rondati i ru{iti Lika. biti nesiguran u hodu. trtqati. œnatmuren ~ovekŒ. *brboliti. akusti~ku predstavu: rondawe „lupetawe. kr{itiŒ Unac (Jovi~i}).v. trtati). œvikati. kako se kome svidiŒ. nerazumqivo govoritiŒ Potkozarje (Dalmacija).vv. Piva (Gagovi} 2004)240. œplakatiŒ Uskoci (Stani}). torokati. rondati se). ali ima i: rotan adj.i glagola rondati. œgun|ati. ali je zanimqivo da glagolska imenica izvedena od wega ozna~ava zvu~nu. a o formantu -l. premetati. œprevrtati. mucatiŒ (id. dovode}i ih u vezu sa onomatopejom trt. element -to. Sáawski 1974:53–54). pridevom ronda „prqav. *brbati. moglo bi se pomisliti i na wegovo onomatopejsko poreklo. (ibid.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. œogovaratiŒ. koje{taŒ (v. Kao {to se iz ovog i slede}eg primera vidi. Budu}i da je u pitawu glagol koji ozna~ava govorewe.v. i mogu}nost veze sa roniti se „ru{iti seŒ i sa roncat (Kor~ula. œispri~ati nadvoje-natroje. tako|e ronÖat „stalno (za ne{to) prigovarati. grditiŒ. wihati seŒ. Kao tvorbena paralela za oblike trtati : trtqati mo`e poslu`iti par brbati „preturati. gun|ati. vikatiŒ Unac (Jovi~i})238 is-to-rondati pf. roptatiŒ. SP 1:414–415 s. izdirati seŒ. torontati 238 Up. œonaj koji ne{to olako radiŒ. œpsovati. Skok nema kona~no re{ewe za ovaj glagol239. (-)stV- 107 · Spoj prefiksa to.v. ’mleti’Œ : rondati œid. klimavŒ. trt) i trtati „zapiwati jezikom. s varijantom rendaŒ (Skok III 158 s. klimati se. imenicom rongyasz „odrpanacŒ. torotan „brbqivacŒ. œnegodovati. brbqati. œpri~ati koje{ta. tra`iti pipaju}i. torota~a „pri~alica. rondati œqutito negodovati. baqezgatiŒ Uskoci (Stani}). Iako ne pomiwe sam glagol trtqati. i rondati œpreturati po ne~emu prave}i bukuŒ Lika (Ajxanovi} 2002). 239 „Mo`da je u vezi s ma|.javqa se i u kombinaciji sa onomatopejskim osnovama (Bjeleti} 2002:114).). œiza}i. galamiti. . bu~awe kao posledica tre{weŒ: Ko wegovo rondawe obadira? id. ~eprkatiŒ : brbqati „govoriti mnogo. Up. torotaqa. U RJA je zabele`en osnovni glagol sa druga~ijim zna~ewem: rondati (se) „klimati (se). toroku{aŒ. rasturati. 511 s. Skok navodi bliske onomatopejske glagole koji ozna~avaju besmisleno i nepravilno govorewe: trtositi „blebetati brzo da se ne mo`e razumetiŒ (Skok III 510 s. izjuritiŒ : iz-rondati se œizvikati seŒ Uskoci (Stani}) · Spoj prefiksa to.v. zanovetatiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). 240 Up. subjekt pijan ~ovjek) „posrtati. naro~ito ako se imaju u vidu slede}e potvrde: torotati. tepati. Kod Hadrovi~a se pak pomiwe samo pridev ron|av (Hadrovics 1985:437).i glagola trtqati.Œ. torotqati „pri~ati bez prestanka i koje{ta.

œsvadqiv. œslabo raditi. potvrdu. tumarati. natoro(n)titi se „naqutiti se.). tarandaqka. lutatiŒ. vri{tati. Piva (Gagovi} 2004). rus. „besposleno skitatiŒ Leskovac (Mitrovi}) do-ta-langati pf. koje Fasmer tako|e tuma~i kao onomatopeju (v. œiza}i. kupiti senoŒ Uskoci (Stani}). (ibid. i oblike sa prefiksima istarandati „ispri~ati nadvoje-natrojeŒ. odatle daqom modifikacijom (reduplikacijom. „osoba koja mnogo ide tamo-amo. kositi ovde-onde. potvr|en u srpsko-hrvatskom. skitaraŒ. toroku{aŒ Uskoci (Stani}). bu~anŒ. œokretati se. naqutiti se. tarantati Uskoci (Stani}). skitatiŒ. 21 s. 242 Up. œbrbqivica. . skitatiŒ. nema op{teprihva}enu etimologiju. qutitŒ. qutit mu{karacŒ. mlataratiŒ. „neraspolo`en. propri~ati ne{to maloŒ. mada bi se ona mogla svesti na oblik landati „klatiti se. grubŒ. Fasmer IV 20. ØaranØiØâ. dojuritiŒ Uskoci (Stani})242 talanga~a f. œbrbqatiŒ. torokatiŒ. ta-langati impf. Øarabar I. ØaraèdaØâ. Piva (Gagovi} 2004). œnezgodan.-h. sneveseliti seŒ. ØaranØa). ØarandaØâ „brbqati. 241 Pored navedenih. œpri~qivŒ Uskoci (Stani}). skitati. protarandati „re}i ne{to bez veze. mlatarati (o odelu)Œ.) · Spoj prefiksa ta. œslu~ajno nai}i. za ovaj pridev i imenicu up. namrgoditi se. kako bilo raditiŒ. nedru{tven. Ovaj glagol. izjuritiŒ. taranta „brbqivacŒ Piva (Gagovi} 2004)241. bazati. neraspolo`enŒ. kao i izvedenice taranda~a. Bjeleti} 2002:114–115. nato}oriti se „smra~iti se u licu.v. „do}i. „neraspolo`en. lutatiŒ : langati œ{vrqati. zasukanŒ Uskoci (Stani}).Œ Uskoci (Stani}). Skok uop{te ne tuma~i s. taranta~a „ona koja neuredno obavqa posloveŒ. Kao rezultat tvorbeno-semanti~ke kontaminacije torotati i rotan javqa se glagol natoro(n)tati se. Skok III 160 s. rot. bugarskom i ~e{kom. up. sa promenom nd > ng. koja bi mogla biti „koji vi~e. up. iz istog izvora i {-langati „i}i tamo-amo. umek{avawem zavr{nog suglasnika osnove. totoran adj. œi}i bez ciqa. œnemarno odeven. nesloga (obi~no porodi~na)Œ: Me| wima je vazda vladala rota id. up. v. ovla{ radiŒ id. œzao. langam se 1. „napri~ati koje{taŒ. Zabele`eni su i oblici sa drugim vokalizmom: tarandati „id.i glagola langati. ratoboranŒ. lutati. sasvim se oneraspolo`itiŒ > totoran m. rota „sva|a. œi}i tamo-amo. U tom slu~aju oblik torondati mogao bi predstavqati zvu~nu nazalizovanu varijantu. sg. natrapatiŒ.Œ Uskoci (Stani}). o ovim pojavama v. skitati. varirawem vokala osnove. toroqav „neotesan. (ibid. te{ke naraviŒ Ro`aje (Had`i}). œvise}i kretati se tamo-amoŒ.108 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „id. œosoba koja ne{to slabo. 268) — natotoriti se. qut. dangubitiŒ. tarantati imaju i slede}a zna~ewa: „povr{no. Bjeleti} 1994:267. natoturiti se.vv. prispetiŒ : do-langati „do}i. glagoli tarandati. natmuriti se. natarandati pej. vrlo neuredno plastiti. œi}i tamo-amo.

tra}iti vremeŒ tako|e nema re{ewe (v. œnaskitati seŒ Uskoci (Stani}). sg. „brbqiv. œjesti sve dok ne nestane i posledwa mrvica hraneŒ Uskoci (Stani})243 ta-landara f. vucarati seŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. landati „te}i. polizatiŒ. pogrd. zalanda se 3. . polokatiŒ. œre}i nehotice. langãzuvãm vulg. up.Œ. skitatiŒ Uskoci (Stani}). landati „landaratiŒ Vu~itrn. 244 Up. govorqiv. landa se 3. Machek 318 s. œlagatiŒ. landati se „nedovoqno obu~en stajati ili hodati bez potrebe po hladnom vremenuŒ Dubrovnik (RSA).)Œ. dogegati se. landavu{a f. „pojestiŒ : po-landati „sve pojesti. i}i onako tamo-amo. œnatumarati se. l a ndalica „larmayijaŒ (RSA)244 243 Semanti~ki potencijal osnovnog glagola daleko je {iri. Ba~ka. Na to ukazuju odgovaraju}i oblici u bugarskom. „do}i bez i~egaŒ: Zalandal se s prazni yepovi Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. (-)stV- 109 posledica izvesnog uticaja turskog jezika (v. slandati se „sjaraniti seŒ. blebetu{aŒ Srem (Maksi} 1980) : landara „id. œizvikati se. langazovam „lenstvovatiŒ. fig. prolandati „obi}i idu}i tamo-amo. izlandati se „nalajati seŒ. œtu}i {akom po stra`wici (obi~no dete)Œ Dubrovnik. zalandati se „ukaqati se. lajdati). iznuditiŒ. na{etati seŒ. odatiŒ. œre}i otvoreno. dolandati „do}i klate}i se. œizbrbqati se. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:132). œogrepstiŒ. npr. œr|avo. nadgovoritiŒ (RSA). œobi}i. dovu}i seŒ. œmokriti (u posteqi) u snuŒ Drobwak. „brbqivica. „skitati se. odati se. izlandati „vikom posti}i. izre}i seŒ. landat „lepr{ati se. v. langat se „i}i bez ciqa. „lizatiŒ. obigratiŒ. uprskati se. landati impf. œosve`iti se stoje}i na vetru slabo odeven. 2004). „ispri~ati nadvoje-natrojeŒ. pri~qivŒ. œgovoriti nepovezano i besmislenoŒ. landati impf. nadlandati „prevazi}i u ve{tom izra`avawu. povr{no. lelujati se. pograbiti i sl. polandati „sve pojesti. „toroku{a. izvetriti seŒ (RSA). istalandati se „ispri~ati seŒ Uskoci (Stani}) : iz-landati „izbrbqatiŒ (RSA).POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. vu}i seŒ. ^e{. Bjeleti} 2002:115. pro{vrqati. ulandati se „umrqati se. polizatiŒ. nemarno uraditi (pokositi. landat „halapqivo piti voduŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). lutalicaŒ koje Moskov tuma~i kao turske pozajmqenice onomatopejskog karaktera (Moskov 1969:481). sg. izbrbqati. uprqati se blatomŒ BiH (RSA). litiŒ. „govoriti nepovezano i besmislenoŒ Uskoci (Stani}) po-ta-landati pf. obigratiŒ.v. langaza œid.Œ. gde je do{lo do umetawa likvide r mo`da pod uticajem oblika protarandati. 2004). landati (s kim) „vladati nekim. landav adj. nekoga dr`ati na uzdiŒ Istra (Ribari} 1940:162). izgrditi nekoga povi{enim tonomŒ. langalo „skitnica. pojesti sve do posledwe mrve. pogrd. izlupati. bez okoli{ewaŒ. uprqati seŒ Uskoci (Stani}). nalandati se „najesti seŒ. blebetu{aŒ. i{opatiŒ. govorewu. olizati. „klatiti se. tako da se zbog vetra ~oveku ode}a lepr{aŒ Kosovo (Elezovi}). œizbiti dete {akom po stra`wici. olandati „jezikom pokupiti ostatke hrane po sudu. is-ta-landati pf. i protarlandati „ispri~ati kojekako i koje{taŒ Uskoci (Stani}). proskitati. œi}i tamo-amo.

ba{-k-ar-iti se „id. brdo se razba{ilo Lika (RJA).Œ: Râstoba{il se kâno aga! Timok (Stanojevi} 1927) ras-ta-ra-ba{it se pf. basati II)245 i ba{iti se2 „pona{ati se kao ba{a. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991. : landarati impf. raskriliti. Crna Reka (Markovi} 1986) râs-to-ba{im se 1. koji sufiksacijom daje land-ar-ati.v. denominal od ba{a „poglavar. raditi ne{to kao ba{aŒ: Po minderu ruke razba{ila. gacaØi øo blaØuŒ (Moskov 1962:154. œra{iriti se. le{kariti. smatraju}i da se ovde govor upore|uje sa lupawem u bubaw i da je imenica nastala kao labara od labarati (Tomanovi} 1938–1939:211). mak.i glagola landati. stare{inaŒ (v. besposli~itiŒ (RMNP I 78). blebetati. ba{iti se impf.v. brbqati. zbrkano. komotno se namestitiŒ Potkozarje (Dalmacija).. *baxati (v. u vezi sa psl. Tomanovi} tuma~i imenicu talandara kao rezultat kontaminacije talambas + landarati. „ra{iriti. „id. i ESUM 3:190 s. u pitawu dva etimolo{ki razli~ita homonima ({to je promaklo sastavqa~ima RSA): ba{iti se1 „odmarati se le`e}i.v. „razbala}iti seŒ: Rastaraba{ijo se kaj aga Kosovo (Elezovi}) raz-ba{iti pf. razmetati se. siliti se.v. „raskomotiti se. 245 Up. O poreklu ovog glagola v. œodmarati se le`e}i.. *bachati 2. ba{ari se „izle`avati se. up. razuzuriti seŒ: Deda sedne uz ogaw.i glagola ba{iti. izle`avati seŒ (RSA) · Spoj prefiksa to. „izgovoriti brzo. me|utim. praviti se va`anŒ. rastaba{i se i pita sina i snaju. Ovde su. pf. up. zabaviti se kao ba{aŒ (RSA). . i Bezlaj I 13 s. siliti se. izba{iti se zast. up. „pri~ati koje{ta. izbrbqati.Œ (RSA). izle`avati seŒ. ras-ta-ba{i se 3. ba{). sg. Moskov 1964:139–140). razba{iti se „raskriliti se. razmetati se. praviti se va`anŒ. „provesti se. Skok I 117 s. Za problem grupe -nd. naklapatiŒ (RSA) · Spoj prefiksa to. Up. le{kariti. SP 1:180 s. pej. razglasitiŒ BiH. sg.up. landa. oblik sa prefiksom ~a-: ~alandaØi „kaskaØi. pogrd. etimolo{ki srodan ukr.110 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI is-ta-landarati / istalandariti pf. ra{iriti seŒ: ^ovjek se razba{io.. „pona{ati se kao ba{a. `uriti se. Vojv. Loma 1999:104–105.

sneveseliti seŒ. u}utatiŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) tala-u{a f./ -to-. a ta-usi „sakriti. naj~e{}e podmukla osobaŒ Zagara~ (]upi}i 1997) po-tala-u{en adj. tader ne{to pakosno sprema Zagara~ (]upi}i 1997). sa ose}awem neprijatnostiŒ: Potalau{ice pro|e mimo nas Piva (Gagovi} 2004) · Najbli`e formalno-semanti~ke paralele ovog crnogorskog glagola nalazimo u rum. skupiti seŒ. œzapasti u poti{tenost. povu}i se. kojima se u osnovi nalazi glagol ba{iti se1. .u s. ni{ta ne govori Pro{}ewe (Vuji~i}). popustitiŒ. gleda ispre sebe. dijal. prikriti se. œpovu}i se. prikradati seŒ: Zadovijek se talau{ila oko tu|ija ku}a da ~uje {to pri~au ~eqad Zagara~ (]upi}i 1997) za-tala-u{iti se pf. pokupitiŒ. „stidqivo. prevaritiŒ i bug. „pokrasti. sti{ati se. potalau{iti se / potalau{iti se „primiriti se. praviti se neinformisanim o ne~emuŒ: Potalau{ila se iza stoga i ni{ta ne zbori. i bug. potalau{it se „pritajiti se. u pogledu semantike do{lo je do sekundarnog naslawawa na turcizam ba{iti se2. postideti seŒ: Mikan }uti. i Vlaji}-Popovi} 2002:230–231. œnadi}i se. pona{ati se kao krivacŒ: Ne{to se kom{ija bija{e potalau{io. ’pokriti se u{ima’. za-u{a. povampiriti seŒ Uskoci (Stani}). potalau{iti se „u}utati se. zatalau{ijo se i pu{i krxu Piva (Gagovi} 2004) po-tala-u{iti / potalau{iti pf.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-.-h. œpraviti se neve{t. potalau{iti se / potlau{iti se „postideti seŒ: Potalau{ijo se ko kupovno ker~e — Pokrijo se u{ima i potalau{ijo ko i svaki krivac Piva (Gagovi} 2004). Ovim oblicima mi prikqu~ujemo i s. pokolebati se. pokuweno. tala-u{iti se. dijal. „poti{tenŒ Uskoci (Stani}) po-tala-u{ice adv. rastu`iti se. oblik u me|usobnu vezu dovodi Mladenova 1993:15). pokoriti seŒ. „biti obuzet ose}awima stida. „}utqiva. pritajiti se.-h. kao oblik kod kojeg je do{lo do „uslo`wavawaŒ ekspresivnog prefiksa ta-246 (posvedo~enog u rum. œdobiti smeran izgled posle kakve u~iwene gre{ke. V. (-)stV- 111 Kod oblika sa umetnutim elementima -ta. -ta-ra-. za-u{vam „oti}i nekud tajnoŒ (rum. umudriti se. tala-u{it se impf. Ta-u{anovi} Uskoci (Stani}). „primirivati se da se ne bude opa`en. obli246 Mo`da bi se smelo pretpostaviti da je nepro{ireni prefiksa ta. a mi je tra`imo — ^uva se we ka se potalau{i. jeziku sa~uvan u prezimenu Ta-u{an.

glagol u{nuti „kradom brzo pro}i ili protr~atiŒ Vinkovci (RJA). ako se ta re~ izvodi iz istog korena. dou{ati. *au. saznati. talandati. prema kojem je glagol u{iti kontinuanta ie. pro-u{ati „raspituju}i se izna}i. naslutitiŒ Piva i Drobwak (Gagovi} 2004. Skok nema. do~utiŒ Uskoci (Stani}). `amorewe. arh.Œ Zagara~ (]upi}i 1997) · Skok nema. u rumunskom postoji uzvik tala kojim se ozna~ava tihi govor. *ausos. skitatiŒ (v. talavawa. opazitiŒ.-h. Skok s. zau{uvawe „prime}ivaweŒ. koje tuma~i kao denominale od sintagme do uha (Skok III 538–539). zatu{aluvam se „sakrivati seŒ Gali~nik (Bolinovski 1952:147). mak. shvatatiŒ (Pokorny 78) s pro{irewem -s-. O ishodi{nom pokuwiti se v. up. zau{liv „koji je kadar primetiti. ?}a-pokusnuti pf. prona}i. doznati.„prime}ivati. Mogu}e je i drugo obja{wewe. dodat na osnovu glagola pokusati. saznati.-h. doku~iti. Bjeleti} 2002:118. pokusat pej. 249 Up. Tako se na zajedni~ki etimolo{ki i tvorbeni predlo`ak svode oblici iz tri razli~ita jezika. ne treba odbaciti ni mogu}nost da je u pitawu rezultat kontaminacije glagola }apiti. ra`alostiti seŒ (RMS) · Spoj prefiksa to. ali pod uslovom da je on sekundarno obrazovan na osnovu ve} upro{}enog u{nuti. prou{ati „do}i do obave{tewa o ne~emu. Semanti~ki i formalno sa navedenim glagolima mogao bi se povezati i s. *-{âbnoti. dijal. kimati.i glagola -kuwiti. mak. Pored predlo`enog tuma~ewa. v. . tu`an. iz sigmatskog aorista (up. tuma~i kao onomatopejske. ili. mo`da i mak. uho)249. „pojesti na brzinuŒ Piva (Gagovi} 2004) : pokusati „pojestiŒ Uskoci (Stani}).v.v./ *auses-. Skok II 81 s. kao u uho < ie. oblika trenutnog vida prema *{ibiti „savijatiŒ248. }apnuti „malo pojestiŒ Uskoci 247 [to se ti~e elementa tala-. Serban 1974:524–530). Za glagol u{iti moglo bi se pretpostaviti isto poreklo. up. s. sneveseliti se. „id. Ovaj primer pomiwe Skok s. a umbla tala-bala „lutati. po-to-kuwiti se pf. dijal. mo`da. u{ak „uhodaŒ (RMJ). Bory s 1980:30–32. œbiti slabog raspolo`ewa (zbog bolesti. talavariti. prema kojem se u navedenom obliku izdvaja inicijalni element }a-. npr. a sre}e se i u formaciji tala-bala. Vukovi} 1940). uho navode}i ga pored dou{iti.112 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ku)247. koji Bori{ izvodi iz psl. zau{i „primetitiŒ. Autorka i slovenske tvorevine ovog tipa. 248 O detaqima formalnog i semanti~kog tuma~ewa ove re~i v. siroma{tva)Œ Kordun (gra|a ERSJ) : po-kuwiti se œpasti duhom.v. korena koji se javqa i u *aviti < ie. postati snu`den.

B. }alastra „`enska osoba koja voli da se {ali. posetiti neke krajeveŒ Uskoci (Stani}) }a-lasan m. lutati. Skok II 261. be`atiŒ (RSA). O ishodi{nom glaviwati v. „halapqivo i mqackaju}i jestiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) i kusati pogrd. komedija{icaŒ. tumaratiŒ BiH (RSA). kusat pej. œona koja pri~a koje{ta. *laxati). œpri~ati koje{ta. i kala-kusat œprobati. }apat pogrd. {aliti seŒ250 Uskoci (Stani}). œnevaqala `enska osoba. glava. ?}a-lasati impf. œpri~atiŒ Lika (usmeno M. {ega~iti seŒ Piva (Gagovi} 2004).v. }alasati „raditi ne{to sitnoŒ. œduvatiŒ: Vqetar }alasa. „neprikladno. bulaznitiŒ. }alasa~a f. Piva (Gagovi} 2004) · Skok nema.) : glav-iw-ati „i}i bez ciqa. œlakrdijati. dodat na istu osnovu. „jesti. }alaska. i nalahat se œnahodati se i naobilazitiŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). neuredno obu~en mu{karacŒ. „pro}i. `uritiŒ Dubrovnik (RSA)252 (o wemu v. u kome bi se mogao izdvojiti prefiks ba-. „takva `enaŒ id. }alaskara. „jestiŒ Uskoci (Stani}). Unac (Jovi~i}). up. „i}i kako bilo. ?}a-glavati impf. Oblik lasati verovatno poti~e od l a hati „hodati brzo.v. U ovom kontekstu interesantan je oblik balasati œlutati. {vrqatiŒ. Kordun (gra|a ERSJ) pro-}a-lasati pf. kusati.) : lasati „brzo i}i. up. œnaga|ati. skita~icaŒ Uskoci (Stani}). 250 Ovamo verovatno i deminutiv }a-laskati se „{aliti se. obi}i. tumaratiŒ. 252 Up. (-)stV- 113 (Stani}). naklapatiŒ Unac (Jovi~i}). Skok I 566–567 s. ÅSSÀ 14:16–17 s. pri~ati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004). (ibid. disati : dihati. i }asati se „{aliti se. tr~ati. up. kasati. 251 Nije jasno spada li ovamo }elahnuti œukrasti ne{to na brzinuŒ Ro`aje (Had`i}). {ega~iti se.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 9) Prefiks (-)tV-. gutatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). jestiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). . up. brbqivicaŒ. „lutati bez ciqaŒ Banija i Kordun (Petrovi} D.)251 · Skok ne registruje ni }alasati ni lasati.

Piva (Gagovi} 2004).tretira ili kao prefiks zameni~kog porekla < ie. Ma~va (gra|a ERSJ).u krajwoj liniji onomatopejskog porekla253. Split (Vidovi} 1990). lo. *ladã. Up.prvi je ukazao Nemec. {to je dovelo do daqeg prou~avawa wegovog porekla i sfere upotrebe. œusna. torokatiŒ Lika (RSA. Unac (Jovi~i}). {vrqatiŒ Uskoci (Stani}) < la-brwa / labrwa f. a da je kao prefiks prvobitno ponavqao zna~ewe osnovne re~i u ciqu wegove intenzifikacije (Nemec 1979). *lagodânã(jâ)). *lagyz(d)iti). *lagoda / *lagodã / *lagodâ. PRIMERI: la-brwati impf. up.114 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 10) Prefiks lV- 10) Prefiks lV(s. „wu{ka.v. Truba~ev 1991:210. *lalokã / *laloka). (RSGV). zalupetatiŒ: Zalabrwa eravi Nikodim i unese smutu me| qude Piva (Gagovi} 2004) Sa ovom konstatacijom sla`e se i Kope~ny 1983:38–39.-h. izdvajawe ovog prefiksa nai{lo je na prihvatawe (up.vv. la-. ili u kombinaciji sa nekim drugim prefiksom (u ovom slu~aju oni uvek zauzimaju drugu poziciju. ustaŒ (RSA)254 : brwa / brwa pej. blebetati. bez ikakvog komentara o wegovoj prirodi (s.v. ili kao ekspresivni prefiks (s. iza datog prefiksa). laloka.Œ. 253 254 .(s. labrwa Vojv. i ESJS 7:401 s. (RSGV).vv. Materijal prezentiran u radu pokazuje da se elementi la-. pej. Vojv. Potkozarje (Dalmacija).javqaju ili kao samostalni prefiksi. gubicaŒ. Re~ je {iroko posvedo~ena. ili se pak odre|uje samo kao prefiks. Ajxanovi} 2002). „zabrbqati. pokazne zamenice *ol. Uskoci (Stani}). Potkozarje (Dalmacija). Iako Nemec ograni~ava prisustvo prefiksa la. „id. lo-) Na postojawe prefiksa la. labrwa Vojv. On smatra da je element la. *lagyz(d)a. (RSGV). konstatuju}i da se ovaj element dodaje osnovama koje ozna~avaju odre|eni ose}aj u organima za varewe. Kurkina 1992:187). œi}i tamo-amo. labrwa Vasojevi}i (Bori~i}). „ustaŒ Uskoci (Stani}) za-la-brwati pf. ili same te organe i wihov rad. Lika (Ajxanovi} 2002). „brbqati. Tako se u ÅSSÀ element *la. le-. le-.na relativno uzak leksi~ko-semanti~ki krug. *lagoditi.

laloka „~equstŒ.v. blebetati. Skok I 214). œdebela usnaŒ. „leteti. 256 Nemec u svom radu pomiwe i imenicu laloka. labra). koji se mo`e tuma~iti i kao nazalizovana varijanta glagola labrdati. O glagolu lavrwati v. Od varijanata imenice labrwa (lavrwa. „labrwaŒ (RSA). œnepcaŒ. 256 s. œizbrbqatiŒ Lika (Ajxanovi} 2002) na-la-brwati pf. „brbqati. (ibid. Piva (Gagovi} 2004). primera: la-loka / laloka „vilica. u kojem se izdvaja prefiks to. u kojima se tako|e izdvaja prefiks la-. labrda œgubicaŒ Vojv. torokatiŒ Divoselo. nepovezano. da je posvedo~en i oblik to-brwa 3. p r h n u t iŒ (RSA)257 : prhati Up. laloka~a „alapa~a. wu{ka. „usna. „poleteti mahnuv{i krilima. 255 . i imenicu leprh „jedan pokret pri lepr{awuŒ (RSA). labrta „labrdaŒ Barawa (Sekere{ 1977). pogrd. mahati. *bãrna. „brbqati. udarati krilimaŒ.) la-brdati impf. Loma 2000:608–609. „brbqati. blebetatiŒ < la-brda / labrda f.v. i la-brta / labrta „v. (RSGV)255 labrda{ m.v. Skok na jednom mestu smatra da je ova imenica onomatopejskog porekla (Skok II 255 s. labrwaŒ Slobo{tina (RSA). labrte pl. i vrwati. sg. œusneŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). brndat „govoriti bez smisla. Lika (RSA). govoriti sam za sebeŒ Timok (Dini} 1990). a na drugom da je nastala ukr{tawem leksema labra i brwa (id. brbqatiŒ (o ovom glagolu v. pej. „gun|ati. „brbqivac.pred istom osnovom. „nai}i nemarno idu}iŒ Uskoci (Stani}) VARIJANTE: la-vrwati impf. labrdati). Uskoci (Stani}) < la-vrwa f.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 10) Prefiks lV- 115 iz-la-brwati pf. Glagol labrwati o~ito treba smatrati denominalom.u imenici labrwa izdvaja Nemec 1979:122256. odatle œgovoriti koje{ta. o~ito je do{lo do ukr{tawa sa brndati „brundatiŒ. ustaŒ id. la3). ÅSSÀ 3:130 s. me|utim. U obliku labrndati. Zanimqivo je. leprhnuti pf. brbqatiŒ (RSA).v. ali bez s. `enska osoba koja puno pri~a i ogovaraŒ Sesvete (Maresi} 1996). O ishodi{nom obliku brwa v. œdesniŒ (RSA). buncatiŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993).-h. 257 Up. le-prhati impf. „v. labrwaŒ. blebetaloŒ (RSA) la-br-n-dati impf. œgubica. ~equstŒ. ÅSSÀ 14:23 s. labrda) obrazovani su i odgovaraju}i denominali (lavrwati. mrmqatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) · Prefiks la. druga~ije Skok II 265. Za etimologiju up. labrwatiŒ Lika (RSA) : brndati „govoriti koje{ta. *lalokã / *laloka.

v. œtreperiti. 259 Up.v. . lepetatiŒ Slav. povijati se.(Vlaji}-Popovi} 2002:302 dopu{ta mogu}nost i takvog tuma~ewa). sitnom pesku i sl. prema prhnuti pf. O psl. œmahati. povijati. vijoriti se. i Skok II 289 s.. Osnovno zna~ewe „nadimati seŒ regularno daje sekundarna zna~ewa „qutiti seŒ i „{epuriti seŒ. le-pu{ati œid. lepiriti se „lepr{ati se. 258 Up. „leteti proizvode}i slabiji ili ja~i {um krilima. up.Œ. œviti se. pahuqicama i sl. prhati260.c. i Merkulova 1972:154). le-puhati impf. ne~im)Œ. pirkati (o slabom vetru. up. v. vaqu{kati se po pra{ini. ko~operiti seŒ (RSA) · Oblik lepuhati. ~eprkaju}i i ma{u}i krilima. (RSA). pr{ati (ovaj oblik nastao je prenosom suglasnika { iz prezenta u infinitiv.v. izvijatiŒ. œvaqati se. s obzirom na svoju semantiku. Bezlaj III 119–120 s. lepr{atiŒ Banija (RSA). „kretati se u vazduhu {umno ma{u}i krilima. œduvati. puszy} sie „nadimati seŒ (v. treperiti.116 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI impf. Skok s. pu{iti se „qutiti seŒ. povetarcu)Œ. odn. v. Ispred osnovnog glagola izdvaja se prefiks le.intenziv od *pârati.)Œ. l e p r { a t i (o pticama)Œ. *pero „letetiŒ. leperiti / leperiti „lelujati se. Oblik lepu{iti se „{epuriti seŒ Vlaji}-Popovi} izvodi od osnovnog lepati (Vlaji}-Popovi} 2002:297–298). pr{em „p u h a t i (o kowu)Œ Karlovac (Finka/[ojat 1973). œmahati. vijoriti se (usled vetra)Œ. lepr{ati se „kretati se u vazduhu {umno ma{u}i krilima. udarati krilima (o pticama)Œ. Za odnos lepuhati : leprhati (u : r) up. i Varbot 2003a:24–25. podrhtavati. œviti se. „mahnuv{i krilima poleteti. odletetiŒ (RJA) le-pr{ati impf. prhati. igrati se u letu (o pticama)Œ. fig. letetiŒ. œmahati. lepir). letetiŒ. mogao bi biti i fonetska varijanta osnovnog leprhati. prhat.v. *pârxati / *pãrxati v. Skok III 39 s. puhati). titratiŒ258. lepu{iti se „{epuriti se. 260 Oblik *pãrxati tuma~i se kao -s. lepu{ati se „poigravati se. [uster-[evc 1971:479. ali nama se ~ini da u wemu pre treba videti osnovu pu{iti se pro{irenu prefiksom le-. œpokretati. œkovitlati se (o dimu. vijoriti se (usled vetra)Œ259. poq. udarati krilima (o pticama)Œ. Skok smatra oblik lepr{ati onomatopejom nastalom ukr{tawem glagola leteti i pr{ati (Skok l. vitlati (ne{to. prpo{iti (o peradi i nekim pticama)Œ (RSA) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol prhati.

krenutiŒ (RSA) · S obzirom na oblik o-puhnuti. umretiŒ Kordun (gra|a ERSJ) ?li-punuti „preminuti. Vlaji}-Popovi} dovodi ovaj glagol u vezu sa lepuhnuti „skon~ati. umretiŒ Srem (RSA. o{amaritiŒ BiH. ni`e). Vlaji}-Popovi} vidi u ovom obliku zna~ewski hapaks glagola lepati.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 10) Prefiks lV- 117 la-puhnati pf.Œ (RSA) · Skok na jednom mestu tuma~i oblik lepuhnuti „umretiŒ kao rezultat ukr{tawa glagola leteti i puhati (Skok III 69–70 s. umretiŒ U`ice (RSA) iz-li-punuti œid. RJA) iz-le-puniti œizdahnuti.v. lepunuti) pf.i sufiks -uh-) iskqu~uje mogu}nost tuma~ewa ovog glagola kao ekspresivno prefigirane varijante glagola puhnuti < puhati (Vlaji}-Popovi} 2002:284–285. „o p u h n u t i. u glagolu lapuhnati mo`e se izdvojiti prefiks la-. ?le-puhnuti (dijal. puhati). iako dopu{ta i mogu}nost predlo`enog tuma~ewa (Vlaji}-Popovi} 2002:284–285. lepir). umretiŒ i lipunuti „umretiŒ (v. 339–340). „udariti. smatraju}i da postojawe oblika lipu(h)nuti (u kojem izdvaja osnovu lip. II 289 s. œbrzo po}i. 321). a na drugom kao onomatopeju (id. odalamitiŒ: Lapuhnal te bum da bu se zvonilo Ozaq (Te`ak 1981) za-la-pu{iti pf. .v. „skon~ati. dat u definiciji zna~ewa. izdahnuti.

*abredãka. O prefiksu a. [arifullin 1979a). ali se tretiraju kao praslovenska zbog starine prefiksa i potencijalne starine prefiksalnih slo`enica datog tipa. 265 O slov. *arebâ. *abredâ. 262 Novija istra`ivawa pokazuju da je ovaj prefiks dobro potvr|en samo u indoiranskom. ja- 11) Prefiksi a-. ve} kao rezultat 261 U slovenskim jezicima javqa se jo{ jedan neproduktivan. *abredâ. *e. time nije iskqu~ena mogu}nost relativno poznijih obrazovawa (Truba~ev 1971:267–268)262. *arebâje. iskqu~ivo imenski prefiks. *arebãkã. iako se citiraju tuma~ewa prema kojim se u wemu izdvaja prefiks a-. 264 Neka obrazovawa problemati~na su u pogledu starine. a-. *arebika. *abredã / *obredã. Crepajac 1973. up. gde se slovenski primeri uop{te ne navode. w-. EWAi I 157. *avodâ?.u klasi~nim jezicima v. *adu{â.izdvojen je u oblicima *abredã: *abredã. gr. id. *avidâ?.118 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 11) Prefiksi a-. U slovenskim jezicima obrazovawa sa ovim prefiksom predstavqaju neproduktivnu i malobrojnu grupu leksema. a ne glagolski prefiks. *agolvo?. *aduxa. *o. etimolo{ki srodan stind. dok se oblik *a{utâ smatra etimolo{ki nejasnim. [ulâga~ 2002. javqa i kod imenica i kod glagola). sastavqenu iskqu~ivo od imenica261 (za razliku od slovenskih jezika. i Cvetko-Ore{nik 1985. 263 O prefiksu a. *arebina. dok su gr~ke. *adera?./ *o-.sa zna~ewem pribli`nosti (< ie. i Ivanova 1981. gr. *jâ.(o wemu detaqnije v. h-. *avorã II.263 U ÅSSÀ ovaj tvorbeni element okarakterisan je kao stari prefiks *a. latinske i germanske potvrde slabe i problemati~ne. *arebã. *a{utânãjâ.-h. 1972a:18–20. Iako se na osnovu neproduktivnosti ovog tvorbenog modela mo`e zakqu~iti da je re~ o pojavi praslovenske starine.up. U SP prefiks *a. abrïdâ v.u nekim glagolskim oblicima treba tuma~iti ne kao samostalan prefiks. dakle. *arebica. *abredâje265. *abredãkã. *adu{ivãjâ. u gr~kom se ekvivalent ovog prefiksa. Iz toga bi sledilo da inicijalno a. *a{utâ. *abredã. u krajwoj instanci svodi se na ie. *abredâje. Kurkina 1992:187. *avida?. ja(s. *arebãjâ. da je u pitawu imenski. *arebatãjâ. *askodâ./ *e-) i izdvojen je u slede}im oblicima264: *abolnâ II. Konstatovano je. w-. [arifullin 1988:97. ja-) Slovenski prefiks a-. *apadâ. a-. Truba~ev 1972. .

U ÅSSÀ rekonstrui{e se psl. dakle.koji se obi~no javqa u zna~ewu pribli`nosti (< ie.POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 11) Prefiksi a-. praskati potpaquju}iŒ (RJA) < *pra`iti. ead. crveneti se. pr`iti (Petleva 1976:18. ka-. on izdvaja stari prefiks ja. Tako|e treba pretpostaviti i mogu}nost da je inicijalno a. pucati. Kne`evi}.-h. *pasti i prefiksa a.-h. pe}i kakvo jelo bez pomo}i vode. uzbu|ivati se. w-). to bi zna~ilo da se ovaj prefiks ne javqa samo kod imenica. funkcije gr. pe}iŒ (Skok III 81. uzbu|ivati. }a.-h. 1977:44–45) i ja-puriti „~initi da nekome lice bude crveno. ja- 119 gubqewa po~etnog suglasnika nekog od ekspresivnih preverba. Berneker ipak smatra da je re~ obrazovana na slovenskom terenu: upore|uju}i je sa zapad. stara slo`enica osnove *pado. S. koji se svodi ili na *e. Petleva l. Od posebnog zna~aja je ~iwenica da je u dva g l a g o l a izdvojen arhai~an prefiks ja-266: ja-pra`iti se „crveneti seŒ (Skok I 755 s. Petqova tuma~i element ja. *apadâ. ha-.v.nastalo sekundarnim du`ewem o-. upu}uju}i na Miklo{i~a. crveniti. prefiks jatretirao kao varijanta prefiksa a-./ *e-) (ÅSSÀ 1:71). sa drugim prevojem s. npr. . mo`da psl. potresati nekogŒ.v. japuriti se) : pra`iti „paliti.itd. ja-pad „mesto gde sunce ne greje. *o. za`arivati seŒ (RSA) : puriti (se) „pr`iti. `e}i. ~iji se obrisi tek naslu}uju.cc. Mo`da je u pitawu tendencija u razvoju funkcionisawa imenskih prefiksa./ *o-) (Petleva 1977:45).(ja-pad) (Berneker 441). Ukoliko bi se.ili na *a(< ie. rumeneti. ve} i kod glagola (up. 474).kao arhai~an prefiks sa zna~ewem debilitacije ili pribli`nosti. navodi ovu re~ kao pozajmqenicu iz turskog (Kne`evi} 1962:164. *e. zajapuren. 266 Jedna od imenica u kojoj se izdvaja ovaj prefiks jeste i s.). re~ je stara. japuriti se „postajati crven. Pojavu da jedan prevashodno imenski prefiks po~iwe da u~estvuje i u derivaciji glagola uo~ili smo ve} na primeru prefiksa pa-. up. osojeŒ < *japadâ (Skok I 754–755 s. tvorevina (Petleva 1971:142). japad).

.

OSNOVE .

.

{alabajzder m. lupiti. [ajka{ka (Galetin 1980). {alabajzer œskitnicaŒ Kordun (gra|a ERSJ). zabasatiŒ (RSA) na-{a-labazati se {atr. Vlajkovi} 1966) {a-lo-baznuti se pf. pretra`ivati (obi~no po tu|im stvarima)Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). besciqno se kretatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) za-{a-labazati (se) pf. œuzalud tra}iti vremeŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). skitatiŒ sev. „{amaratiŒ: On mene za~as izlabaza Ba~ka (gra|a ERSJ). œskrenuti. prolutati. „vetropir.OSNOVE: 1) BAZATI 1) BAZATI la-bazat impf. „lutati. „sko~iti. {alabajzariti œne raditi ni{taŒ Ba~ka (gra|a ERSJ) {a-la-bajzer m. Unac (Jovi~i}) {a-la-bajzdrati impf. po}i kamo odjednom bez svrhe. neodgovoran. „nepouzdana osobaŒ Kolubara (gra|a RSA). „onaj koji se neodgovorno pona{aŒ id. lutati. silexija. nasilnik. proluwati. (ibid. bezobrazan ~ovekŒ Takovo (gra|a RSA). „prekapati. {vrqati. {alabazati œskitatiŒ Kordun (gra|a ERSJ). Vinkovci (RJA). „lutati. „nagva`datiŒ. {alabazat „vr{qati. „udariti. mlatnutiŒ (RSA). bez ciqa. Hrv. „po~eti se kretati nesigurno. Vasojevi}i (Bori~i}).) ha-la-bajsati impf. œlascivan. labaznuti „udaritiŒ (Andri} 92. kao obezumqenŒ: Da bi tko ri~ rekao. vrqati. Ba~ka (gra|a ERSJ). naskitati seŒ Zagara~ (RSA) pro-{a-labazat „proskitati. bezobrazanŒ: Kako ga nije sram da pred decom pri~a {alabazne pri~e Ro`aje (Had`i}) {a-la-bajzati impf. œneozbiqan. smucati seŒ Banija i Kordun (Petrovi} D.). vrludaju}iŒ.. „hodati bez ciqa. labaznuti pf. nesposobwakŒ (Andri}). on bi se {alobaznuo kao bisan Makarska krajina (RJA) {a-la-bazati impf. nahodati se bez ciqa. {alabazat „govoriti bez smislaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). hodati bez ciqa i svrheŒ Srem (Vuk). besposli~ar. „na{etati se. provrludatiŒ Split (Vidovi} 1990) {alabazan adj. „tumaratiŒ Virje (Herman 1973) . œglupirati seŒ (Andri}).

navedeno sa crticom. nanositi se ne~egŒ: Janko se danas nabaza drva u japnenicu Lika (RSA. ~e{. {vrqati. bazetati. mnogo nositi. {vrqatiŒ. moglo bi se pomisliti da ga Skok shvata kao element {ala. da se ni za jedan od ova tri oblika ne mo`e utvrditi poreklo. onomatopeju baziknati: plamen je iz topa baziknal „izleteoŒ. jezik nisu karakteristi~ne slo`enice obrazovane po modelu ’imenica (u nominativu) + glagol’. (RSGV).-h. bazat Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). sln. up. gde navodi kajk. tumarati. sa promenom v > b i slovenskom palatalizacijom tipa legati > lezati (Loma 2000:613). udaratiŒ.(po{to ne daje nikakvo obja{wewe). bazdr~iti. bazat Zagara~ (]upi}i 1997) nabazati se pf. basmak mawe je verovatno ([kalji} 126). Loma pomi{qa da je bazati (preko *bagati) poreklom od lat. U oba re~nika on se svodi na psl. prenositi ne{to. ÅSSÀ 3:143). vagari „lutatiŒ. odakle je rekompozicijom moglo nastati bazati (Skok I 125–126). Skok ga pomiwe s. on tuma~i ovaj glagol kao slo`enicu sastavqenu od imenice {ala „jocus. glagol onomatopejskog porekla *bãzati „zujati (o insektima)Œ. bazati ponudila dva praslovenska re~nika. Skokovo tuma~ewe ne stoji ve} iz razloga {to za s.124 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI è bazati impf. tuma~e}i basati „lutati. ba`|akati. bazdalikati. bziti se (Skok I 115–116 s.v. U obliku labaznuti „udaritiŒ (nije registrovan kod Skoka) izdvaja se prefiks la.-h. isti~u}i da se bazati javqa i u slo`enici sa {ala-268: {alabazati „vrqatiŒ. baziwati. œobadati se (o stoci)Œ (SP 1:466–467. bazdulati. { a l a b a z a t iŒ (RSA)267. banzati. Lika (Ajxanovi} 2002). Vojv. up.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „dugo. Dani~i} je bio u pravu. bazdrkati. RJA) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`i glagol bazati. Tako|e opovrgava Dani~i}evu pretpostavku da je bazati u vezi sa sln. oblike 267 Sa varijantama basati. me|utim. „i}i tamo-amo bez ciqa. bazat œid. {egaŒ i glagola bazati (Skok III 379). bandrqati (RSA). bazvizdati. Na drugom mestu. landrati. bazdjeti. Ali u odrednici posve}enoj glagolu {alabazati. bzikati. . Sude}i prema tuma~ewu koje su za s. 268 S obzirom na to da je {ala. dovodi ovaj glagol u semanti~ku vezu sa bazati „i}i bez posla. ^ak i da se ne uzme u obzir na{ pristup tvorevinama ovog tipa. bazdrlikati. Konstatuje. basati).v.i osnova baznuti (< *bãznoti?). Uskoci (Stani}). [kaqi}evo tuma~ewe od tur.

Priroda samog elementa {ala. Oblik {alobaznuti i u tvorbenom i u semanti~kom pogledu stoji u vezi sa labaznuti. Me|utim. lupiti. grub ~ovekŒ. la-zuknuti „o{inuti. jer je zasnovana na sumwivoj ukr. áobuz). koja mo`e biti i polonizam (Vlaji}-Popovi} 2002:177–178). sg. Kod wega je do{lo do naslojavawa prefiksa {a. Oblik {alabazati predstavqa spoj prefiksalnog elementa {ala.v. zalapu{iti „udariti.-h. bezniti. u obliku {alobaznuti do{lo je do wenog naru{avawa. osnove lab-. bala-. u d a r a t i. udaritiŒ : zuknuti „fijuknutiŒ (RSA) (za razvoj zna~ewa „udaritiŒ kod onomatopeja up. cit. „udariti. brzo po}i. Vlaji}-Popovi} (uz izvesnu ogradu) posmatra ovu porodicu re~i iz druge perspektive. ali dopu{ta i mogu}nost ovakvog tuma~ewa). OS 53 s. {ele-. ~ala-. Bjeleti} 1993:42–43). odalamitiŒ Ozaq (Te`ak 1981) (Vlaji}-Popovi} 2002:274 druga~ije. dijalekatskoj potvrdi. zviznutiŒ Uskoci (Stani}) (za glagol mariti up. klepiti. bockati.v. ukrasti. 270 Re~ se tretira kao pozajmqenica iz poq. wegovo prisustvo u mnogim ekspresivnim glagolima opravdava i potkrepqu269 Kao tvorbenu paralelu up. imenicom loboz „neotesanko. 42–43). tele-). ~ime se diskvalifikuje pomenuta rekonstrukcija a ujedno dovodi u pitawe i predlo`eno psl. brzo po}iŒ up. ali nepostojanost fonetskog lika jeste jedna od karakteristika ekspresivne leksike (Petleva 1981:92). kao derivate s. koja se svodi na psl. {qisnuti). la-puhnati „o p u h n u t i. áobuz i prihvata se tuma~ewe Slavskog o wenoj povezanosti sa áobuzie „korovŒ (Sáawski V 127–128 s. lupitiŒ Leskovac (Mitrovi}) (druga~ije Vlaji}-Popovi} 2002:135). semanti~ki identi~ne glagole la-banuti „v. o{amariti. guratiŒ. *lãbãzã / *lãbozã krajwe problemati~na. kala-. Autorka je svesna da je rekonstrukcija psl.i glagola bazati (Bjeleti} 1993:39–40). glagola predla`e rekonstrukciju psl. loboz270. *lãbãzã / *lãbozã (ÅSSÀ 16:229) i na osnovu s. I upravo takvo tuma~ewe nalazimo u ESUM 3:276 s. v.-h. tala-. Za semanti~ki pomak „udaritiŒ > „sko~iti. o{inutiŒ. {inuti. *lãbati. glagola *lãbati (eventualno i *lãbazati) „udaratiŒ. „udariti. Glagol labaznuti ona dovodi u vezu sa ukr.nije do kraja razja{wena (op. balvan. baznem. *bãzati : bezati „dirati. pf.v. lupiti nekoga.OSNOVE: 1) BAZATI 125 koji se tako|e izvode iz psl. bazniti (Bezlaj I 18)269. olamariti „sna`no udariti.na ve} postoje}i prefiks lo. mo`da i o-la-mariti. mo`da pod uticajem oblika {alabazati (a mo`da je proces formirawa prefiksalnog dela ovih oblika tekao u obrnutom smeru. ulamariti „o{amariti. {amaratiŒ : mariti „udariti. drpiti ne{toŒ Banija (gra|a RSA) : bânem 1. krenutiŒ (RSA). marati).(varijanta prefiksa la-). . koji bi se nalazio u odnosu apofonije prema *lubati „udaratiŒ. labaznutiŒ (RSA). Iako u ve}ini slu~ajeva kod dvoslo`nih prefiksalnih elemenata postoji vokalska harmonija ({ala-.

dangubitiŒ. 272 Up. Me|utim. {alaberni~aØâ. ESUM 1:455 s. 274 O elementu hala. u istom govoru zabele`ena je i re~ yilibaze. {alabaè „grubijanŒ (Fasmer IV 396: < {aláè i baàØâ). potucati seŒ (RSA). onaj koga bije lo{ glasŒ (Fasmer IV 396). {alabajzder. „i}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). predstavqa pravu semanti~ku paralelu na{eg glagola. pobrkati. neradnikŒ. {alaboliØâ „bazaØi.v.-h. koje su se. {alaøuØ.276 271 Up. ograni~en ~ovekŒ (Fasmer IV 396: < *{alã i balaboliØâ „brbqatiŒ. skitati seŒ.ba(j)s -ati < bas-ati „i}i nasumice.fonetski svodi na bahs-. labaèdak „len~ina.v. do koje je do{lo pod uticajem poq.v. Ova imenica tuma~i se dvojako: ili kao rezultat kontaminacije semanti~ki sli~nih laèdak i baèda „besposli~ar. U wemu se mo`e izdvojiti element hala-274 i osnova bajsati275. haáaburda. rus. up. haraburda. I u drugim slovenskim jezicima posvedo~ene su ovakve tvorevine. vezatiŒ (@elehovskiè) 271. {eprtqaŒ. druga~ije Havlova 1978:40–41)272. {alabola „besposli~ar. mutitiŒ (ESUM 2:348. rus. Machek 160 s. ~uven. Sáawski I 396 s. {alaøuØnik „lakomislen ~ovek. len~inaŒ. 273 Za s. i rus. Kod oblika {alabajzdrati. {ala-badati „{vrqati. {alabajzer (Skok ih ne registruje) fonetika kao da ukazuje da su u pitawu pozajmqenice (najverovatnije iz nema~kog). za razliku od prethodnog {alabajzdrati. mo`da i ukr. lutati. 276 Ovde `elimo da pomenemo jo{ jedan oblik koji na prvi pogled izgleda kao da je obrazovan prema razmatranom modelu: yilibazat pej. 275 Vlaji}-Popovi} navodi potvrdu ovog glagola sa ne{to druga~ijom semantikom: bajsati „hu{kati. sa drugim prefiksalnim elementom kalaøuØaØi „me{ati.273 Oblik halabajsati „tumaratiŒ. koje pokazuje kako se i pozajmqenice modifikuju prema postoje}em modelu. pujdati. ili kao varijanta ove pozajmqenice iz poqskog. ukr.126 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe. Uø. {ala-vrwati : vrwati „lutati bez ciqaŒ. baxtac „hu{kati. tuma~i se kao ekspresivno obrazovawe koje je u vezi sa koloØiØi). Uz pretpostavku da se bajs. nagovarati. uklopile u dati tvorbeni model. áabajda „nespretwakovi}. Ako bi oblik {ala-ba(j)z-er zaista bio izveden od baz-ati. {alabajzer up. podsticatiŒ (ÅSSÀ 3:115) (Vlaji}-Popovi} 2002:228). koja se pribli`ila doma}em laèdak (ESUM 3:173). tumarati. up. poput rus. o-{ala-mutiti : mutiti. {ala-vrdati : vrdati. osnovni oblik je u stvari {alberni~aØâ < srvnem. okovati. dra`itiŒ Ozaq (Te`ak 1981). kako je ve} pomenuto. Skok. autorka vidi paralelu ovom obliku u sloviw. schallbar „poznat. vragolanŒ (SUM) : øuØaØi „zamrsiti. onda bi se na analogan na~in mogao protuma~iti i oblik hala. galaburda. yilibani pej. lutati. smatra glagol {alabazati slo`enicom od imenice {ala i bazati (Skok III 379). besøosli~iØiŒ. tumaratiŒ : badat „skitati. „no- .v. {alaberni~aØâ „besposli~iti.

i wegova ostala zna~ewa: „bazatiŒ. banzati „buncatiŒ: Velika bolest baci ~ovika u tampas. {vrqati. yalapan. izvedenice: banza pogrd. pa ne ide sa ovcama nego banza (skita) kojekuda. „lutati. œodraslo deteŒ. yalapat „onaj koji je velikih stopalaŒ Timok (Dini} 1992). i}i bez odre|enog ciqaŒ [umadija (Grkovi} 1982). Za zna~ewe „govoriti bez smislaŒ (posvedo~eno kod ba~kih Buwevaca) up. 277 S obzirom na to da se glagol banzati u jednom segmentu semanti~ki podudara sa bazati. tutariju Poqica (RSA). „neosetqiv i sirov ~ovek. up. skitatiŒ. banzat „lutati. up. banzadur „~ovek koji banzaŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989). „zinzov. banzat „ogla{avati vikawem prodaju ~ega obilaze}i uliceŒ. Osim pomenutih. a kao semanti~ku paralelu up. banzov „ov~arski pas koji se proskitaoŒ: Ov~arsko ku~e. osobito u vru}iciŒ Sumartin (Novakovi} 1994). koje se proskita. zovu banzov Pirot. glupan. fig. kao rezultat haplologije). telalitiŒ (RSA). „glupan. Vrawe (RSA). œyiliyijaŒ Uskoci (Stani}). buncatiŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989)277.OSNOVE: 1) BAZATI 127 U razmatranoj grupi re~i realizovana su zna~ewa „udaritiŒ. mogao bi se mo`da tretirati kao wegova varijanta. Up. bandzov pogrd. tikvanŒ Vrawe (RSA). jo{ i yiliban „komad. cipov. banzat „nesuvislo govoriti. œpronositi glasove. koja je verovatno osnova ovog denominala. veliki lewivacŒ Vrawe (Zlatanovi}). taban > tabanati.(ako nije od balanzat „buncati. . „veliki komad masnog mesaŒ. pogrd. no`urdeŒ. banzawe. tikvanŒ Zaje~ar. pro{irena nazalnim infiksom -n. bandza. ge. par~eŒ Pro{}ewe (Vuji~i}).

kolutati (o~ima). neprirodne pokrete. „bekeqiti se. „na~initi grimasu. œgovoriti. œplakati jako krive}i. praviti grimase. ne{to na isturenom. „kriviti. neprirodno prevrtati. beqiti se œplaziti se. prenemagati seŒ. izbekeqiti se. iskobeqiti se „isprsiti seŒ Herc. b e k e q i t i s e. be~iti (o~i)Œ. „kreveqiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) . œupeti se. usta) prave}i grimase. nagobeqiti se „izdi}i se. kretati se. nesigurnom mestuŒ: Nagobeqio ono ku}er~e na vr’ brda – da mu ga odnese vetar V. derati seŒ (RSA). neprirodno razvla~iti (lice. (RSA) ras-ko-beliti se pf. kreveqati se „kriviti usta. „sesti jako ra{irenih noguŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) ?ke-beqiti se impf. kreveliti se „nepristojno se smejatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) iskreveqiti pf. „iskriviti teloŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). k r i v i t i s eŒ. iskrivqen izraz (o licu)Œ (RSA) raskreveqiti (se) „razma}i. kriviti seŒ Uskoci (Stani}) na-go-beqiti pf. be~iti o~i. „grimasom iskriviti lice ili wegove delove i sl.128 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 2) BEQITI 2) BEQITI is-ko-beqiti se pf. dobiti ru`an. kreveqiti se „izvijati delovima tela. beqit (se) „kriviti usta. Vojv. pogorditi seŒ: I onaj se moj mali{an nagobeqio Leva~. kreveqiti seŒ Unac (Jovi~i}). œnapraviti se va`an. „bekeqiti seŒ (RSA). pona{ati se izve{ta~eno.. nataknuti seŒ: Jadan mu `ivot kad se nagobeqio na dve ma~uge pa ide ibid. zapeti (precewuju}i sopstvenu mo})Œ: Kud si se ti nagobeqio. (RSGV). praviti grimaseŒ Uskoci (Stani}). kad nisi kadar? Para}in (RSA) è beqiti se impf. isturiti seŒ. izbe~iti seŒ (RSA). „postaviti. neprirodno. ra{iriti noge. iskreveqiti se „na~initi grimasu krive}i lice. razvla~e}i usta. P~elice. o~i i jezik prema kome za poruguŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989) VARIJANTE / PARALELE: kreveqiti impf. omlitaviti teloŒ Uskoci (Stani}) keveqit se impf.Œ. kreveqiti seŒ Dubica (RSA) ?kre-beqiti se „kreveqiti se. izgraditi i sl. raskora~itiŒ. œnasaditi se. kreveqiti se. œolabaviti.

i izvedenicama prideva oblã. re~ je potvr|ena u poq.v. kabel’atet se „borati se. dijal.). Kao i u slu~aju be~iti. prenemagati seŒ (RSA) kreviti se impf. ~e{. „kriviti usta.. be~iti o~i. izbe~iti. gde je jed- . isti odnos suglasnika kod ke~iti : keqiti (Skok II 75–76 s. On smatra da Dani~i}evo tuma~ewe beqiti se od bijel „kao lud zjati tako da se zubi bijeleŒ ne uzima u obzir ni q. „izbuqiti. {epa u hodu. dlu`. mo`da bi se oblik beqiti mogao posmatrati i kao ekspresivna varijanta od be~iti. iskrivqen (o nogama). dlu`. iskrivqenih noguŒ. poq. koje se tuma~i kao denominal od kobel u op{tem zna~ewu „ko{ara.v. iskeveqiti se „izbe~iti se. kobel „~atrqa. bekeqiti se. praviti grimase. U obliku iskobeqiti se Skok izdvaja prefiks ko-. zakrivqenoŒ (Schuster-[ewc 576–578. „onaj koji je krevqavŒ ibid. bebekati). praviti grimase. bebekati). Macenauer u navedenim oblicima vidi slo`enice sa prefiksom ko. „kriviti usta. kriviti seŒ (RSA) krevqav adj. Skok izvodi oblik izbeqiti se od onomatopeje be. oblost. kobel). {antav. ni akcenat. mr{titi seŒ (SEK III 64 s. obãlã. korpaŒ. Po{to je re~ o ekspresivnim leksemama. *kabelâ „ne{to zaokrugqeno. buqe}i pogledatiŒ. up. s naprezawem.v. iskreveqiti seŒ BiH (RSA) krveqiti se impf. neprirodne pokrete. iskola~iti (o~i). „kriviti se (o daskama)Œ. kobjelis se „pokrivati se perjastim obla~i}ima (o nebu)Œ. obâlã. Ve}ina autora smatra ove re~i pozajmqenicom iz srnem. tako|e i „predmet takvog oblikaŒ. koko{arnik. bekeqiti se. be~iti o~i. ni ostale sli~ne re~i (Skok I 129 s. koji je krivih. kriviti seŒ (RSA) kriveqiti se impf.v. up.. pro{irene glagolskim sufiksom -q-. „govoriti.v. kretati se. kobelec sa arh. „kriv. dodat na glagol beqiti se (Skok s. bekeqiti (v.. krevqa m. glu`. Tomanovi} smatra da je oblik beqiti se nastao kao rezultat kontaminacije be~iti se + buqiti (o~i) (Tomanovi} 1938–1939:207). kreveqastŒ Rijeka. kesiti1 (se)).. kobieli} sie „postajati ispup~enŒ. neprirodne pokrete. osnovna semantika svih zabele`enih potvrda jeste „ispup~enost. krevqast „koji se krivi. {epav. *kobelâ.OSNOVE: 2) BEQITI 129 iskeveqiti pf. neprirodno. sl~. daqe). Stoga [uster-[evc rekonstrui{e psl. sviwacŒ (v. Za obja{wewe porekla ovog glagola relevantni su i slede}i slovenski oblici: ka{. œime koko{iŒ (RSA) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika stoji glagol beqiti se. Me|utim. SEK III 63–64 s. ~e{. pona{ati se izve{ta~eno. nabubrelostŒ. kobelec sa. prihvataju i autori SEK-a)..

uz konstataciju da je pomenuti glagol istog postawa kao i onomatopejsko kreveqiti se. Skok dovodi glagol kreveqiti se u zna~ewu „plakati krive}i ustimaŒ u vezu sa onomatopejom krek-.(ÅSSÀ 4:7. Sli~nog mi{qewa je i Grickat. Isti glagol pomiwe i s. gobeqav. a to je „kriviti seŒ278. v. Up.v. krevelj. kriv). izbe~iti (o~i) + izbeqiti. Tomanovi} smatra oblik iskobeqiti (o~i) rezultatom kontaminacije iskola~iti. krek-). koji se dovodi u vezu sa nem. S obzirom na to da i sam [uster-[evc upu}uje na rus. *kobeniti (se). gde se za ~i- . obja{wavaju}i da se ta onomatopeja prenosi i na buku izazvanu plakawem (Skok II 188–189 s. Oblik kebeqiti se mo`e se posmatrati dvojako: kao tvorenica sa prefiksom ke. koja se tuma~e kao spojevi ekspresivnih prefiksa *ko-. ili kao rezultat metateze od bekeqiti se. ali smatra da je ovaj oblik bez bli`e veze sa nekim odgovaraju}im glagolskim korenom (ipak pomi{qa na kriv-) (Grickat 1955–1956:75).(v. samu definiciju glagola kreveqiti se „plakati k r i v e } i ustimaŒ.u nagobeqiti mo`e se tretirati kao zvu~na varijanta prefiksa ko.130 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI no o ispalo (Matzenauer 1881:185). reljiti se „plakati. i Bezlaj II 91 s. be~iti).sa nekim (neutvr|enim) korenom *ben. ipak pridev krevqast „pomalo hromŒ.(up. *~abeniti?. koja izdvaja u kreveqiti se sufiks -eq-. Umetnuto -go.vv. 278 Up. oblik krev-eq-iti se mogao je nastati od krev-iti se. kobeniØâ „lomiti. s obzirom na semantiku. 279 Up. Oblik krebeqiti se mo`da svedo~i o postojawu nezabele`enog (ali mogu}eg kao realizacija postoje}eg tvorbenog modela) *ke-re-beqiti se. daqe). „poguren. ili iskobe~iti + izbuqiti (Tomanovi} 1938–1939:209). kebe~iti se. *~e.v. Po analogiji sa kriv-eq-iti se < kriv-iti se. ne treba iskqu~iti ni mogu}nost da je u pitawu denominal od gobeqa f. treba ukazati na paralelna obrazovawa psl. sa na~inom formirawa kao krebe~iti se (v. krivitiŒ. kreveqiti seŒ. Kreuel „Art GabelŒ (Skok II 187 s. Sam glagol kreviti se nije zabele`en kod Skoka279. kriv (o nogama).v. Me|utim. gobeqast adj. u okru`ewu ostalih oblika koji su uz wega navedeni. kojim se opona{aju glasovi i grimase plakawa (Skok III 126). 10:88 s.v. kobeqati : gobeqati. „naplatak to~kaŒ.). Smatramo da u tra`ewu re{ewa treba po}i od osnovne semantike ovog glagola. up. kreblja). sa izbo~inama (o kamenu)Œ (RSA). gV-). koje Skok stavqa u prvi plan (Skok II 200–201 s. koji je neravnih povr{ina. kao i glagol kriviti se u zna~ewu „plakatiŒ. Glagol kreveqiti se.v. otvara mogu}nost razli~itih tuma~ewa.

*obkrâjati. kreveqiti se. *krepiti : lit. gubiti snaguŒ (odatle po principu enantiosemije > „oporavqati se.u *krepãkã. . tuvirati : okovirka (v. Kurkina 1980:32–34. vu}iŒ. krâjati). Za semanti~ki razvoj „krivitiŒ > „slabiti. Kao paralelu za sln. I ovde bi mogao biti isti koren kao u *krivã. krouwil.v. Up.-h. 130–131). id.281 Oblik kreveqiti se mogao bi se protuma~iti i kao varijanta od krebeqiti se (up. krebe~iti. Wegovo stanovi{te se opovrgava u ÅSSÀ. koje je u jednom pravcu dalo „iskriviti teloŒ > „isprsiti seŒ > „izdi}i se. stvnem. Skok II 192. isturiti seŒ > „napraviti se va`an. kreipti „okretati. uprkos pomenutim lit. geveqati : grveqati. ja~atiŒ280) up. 3:5 s.v. krypti „okretati se. *krevati / *kreviti (ÅSSÀ 12:140–141). BER 2:728 s. krebeqiti). {ebeqati : {eveqati). bez obzira na semanti~ko odstupawe od tamo navedenih slovenskih potvrda. Ovaj psl. kraipyti „vrteti. usmeravatiŒ. Bazi~no zna~ewe svih razmatranih oblika jeste „kriviti (se)Œ. kobeqati : koveqati. Fasmer I 363. a u drugom — „kreveqiti se. krouwel. k r i v i t i s eŒ. krejo. pogorditi seŒ. gabeqati : gaveqati. Snoj 403–404. kebeqiti se. virati) itd. Za krveqiti se up. naro~ito kontinuante psl. koje Berneker upore|uje sa *krivã (Berneker 613 s. kreàm se. 281 Ovakav semanti~ki razvoj mogao bi se pozvati na paralelu slov. ali i kao dokaz o postojawu nezabele`enog *ke-re-veqiti se (za tvorbu up. vrnuti). kebe~iti se). kroul „zakrivqene vileŒ. nvnem. obrtati se. ~ime bi se lako objasnio i oblik ke-veqiti se (up. *obkrejo / *obkrejati (ÅSSÀ 27:206–207). Machek 412–413. oblik srodan je psl. ali je on mo`da ipak u pravu. glagol kreveljati. tavu porodicu re~i tako|e konstatuje aloglotsko poreklo (< srvnem. krewel. gde Truba~ov problematizuje difton{ko poreklo -e. gaveqati. U tom slu~aju trebalo bi ra~unati sa osnovom *-veqiti. kreà1.OSNOVE: 2) BEQITI 131 Smatramo da bi se on mogao dovesti u vezu sa psl. *krejati / *krâjati (id. krevam. zakovrnuti : okovrnuti (v.vv. Krauel). 280 Up. paralelama. kriviti seŒ (ÅSSÀ 12:136). krevljam „{epatiŒ Bezlaj navodi s.

kesiti1 (se)). up. visiti. biti neraspolo`en. iz istog izvora klepesina. formalno identi~an oblik o-}esil se 3. neotresitŒ Piva (Gagovi} 2004)283 kle-m-besiti se „ve{ati se o ne{toŒ Momina Klisura (RSA). „pustiti da ne{to visi. {to se vu~e zapregom.132 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 3) BESITI 3) BESITI o-ke-besiti / okebesiti pf.Œ Piva (Gagovi} 2004). 283 Up. sg. okebesit „opustiti. snu`diti se. klepetina œid. okebesitiŒ Uskoci (Stani}) o-ko-m-besit „obesiti. . o-kesiti „biti bri`an. {to stoji negde obe{eno i sl. olabaviti. ili obratno. okesvam se „do}i nepozvan. otromboqitiŒ. odsutno. Odnos ova dva oblika pokazuje da je kod ekspresivne leksike ~esta promena s > ~ (up. okebesiti „sneveseliti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}).Œ. „gledati opu{teno. ne misle}i ni{taŒ: Po ~itav dan klebesi na }epalu i blene. kes-mek „se}i. tuma~i se kao prenosna upotreba tur.v. pognute glaveŒ: [ta si okesijo. ku si zaklembesijo? Piva (Gagovi} 2004) 282 Up. klembesim se 1. ‹ se „opustiti se. „visiti bez ikakvog pokretawa. pognutom glavom i licem pokazati bezvoqnost. Skok II 75–76 s. biti neraspolo`enŒ Uskoci (Stani}). snu`diti se. okebesit se „obesiti se. na}i se u takvom polo`aju i visini (o ne~em {to se nosi. biti krivŒ. naka~iti se. otrom- boqen. „id. sg. snevaseliti se. sneveseliti se. kesam se „obarati glavu zbog ose}awa krivice. plakati. klebesina m. oklebesiti se „pokuwiti seŒ Kosovo (Elezovi}) kle-besiti impf. bi reko da je siso u kobile mlijeko. biti uveliko u drugom stawuŒ. opustiti se (o izgledu lica)Œ: Oklebesijo dowu usnu i samo {to ne pla~e — Ne{to je oklebesijo. otromboqiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). opustiti. daj se malo tresni. oklapitiŒ. okenbesiti / okenbesiti „v. olabaviti se. pogrd.. oklebesiti „biti snu`den.)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). „postati bezvoqan. oslawati se (na nekoga)Œ Pirot (@ivkovi}) zaklembesiti pf. „zagledati se ne misle}iŒ: Gledaj ispre sebe. jado moj! pored o-ke~iti „id. rezatiŒ). opustiti se. ose}ati se krivimŒ (BER 2:340. o b e s i t i. zabrinut. S druge strane. mrtvuqav. vrlo dugo mirno sedeti i ne praviti pri tom nikakav pokretŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) verovatno stoji u vezi sa bug. „onaj koji je mlitav. pokuwen. tuguŒ Zagara~ (]upi}i 1997)282 o-ke-m-besiti se „spustiti se nisko. zami{qen.

bez pokretaŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) o-}e-basil se „id.. oklembesi (se) 3. npr. visiti iznad ne~egaŒ Pirot (Zlatkovi} 2003) pri-ku-vjesit se œizdu`iti se i obesitiŒ: Prikuvjesijo mi se xemper ka‰dŠ san ga oprala Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) ?s-kle-vesi 3. Babu{nica (gra|a RSA). nagnuti se iznad ne~ega. visitiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) o-kle-m-basil se 3. povr{noŒ Crna Reka (Markovi} 1986) . dugo mirno sedeti. otromboqit (se)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). obesiti (se) o ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1986). Natkvesiti se zna~i nagnuti se preko nekoga te mu tako nagnut smetati u ma kakvom poslu Kupinovac (RSA). provaliju itd. 2004). ka mi se ~ini. okqembesim 1. naheriti seŒ Kosovo (Elezovi}). „id. sg. „popeti se. naka~iti seŒ Momina Klisura (RSA) oklembesiti „v. Dobri~. naheriti seŒ: Ona se kamara. „wihati se. zaklawaju}i ne{to. oklebesitiŒ Piva (Gagovi} 2004). „opustiti (se). sg. nadneti seŒ Ro`aje (Had`i}). natkvesiti (se) œnadvisiti se. „nagnuti se. nadviti se iznad ne~ega. „ve{ati (se)Œ (RSA) -VESITI na-k-vesit se pf. zaostajatiŒ Pirot (Jovanovi} B. 2001) hqenbesat impf. pf. nad bunar. sg. pogledati odozgo. Resava.OSNOVE: 3) BESITI 133 naklembesiti se prezr. sg. natkvesim se 1. oklembesit (se) „v. sg. 2001). œpresamititi. sg. „visiti bez ikakvog pokretawa. o}ebusil se „visnuoŒ Lu`nica (Mani}) è besiti (se) impf. Zaglavak. sg. pokuwiti seŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. le~ka nakvesila na tu stranu — [to si mi se nakvesijo tu vi{e glave? Kosovo (Elezovi}) nat-k-vesiti „natkriliti. œnasloniti iznad ne~egaŒ Pirot (Jovanovi} B. natkvesit se „nagnuti se. 2001) o-}e-busi se 3.Œ Pirot (Zlatkovi} 1988). natkvesi se 3. natkvesiti se „uzvisiti se. „uraditi kako bilo. pogledati nadnev{i se nad ne~imŒ Vrwci. uzjahati (na nekoga). „oklembesiti seŒ Timok (Dini} 1988). œtromo i}i. œnadneti se. „nadneti se (nad ne{to ili nekoga)Œ Lu`nica (]iri} 1983). o}ebasim 1. sg. oklembesitiŒ Pirot (Jovanovi} B. nadneti se nad ne{to: Natkvesim se zna~i nadnesem se nada {to. nadvisiti se. nadvisiti nadnose}i se nad ne~im.

pa bi se mogao objasniti na analogan na~in < *ke-le-besiti (v. zabaciti. Me|utim. okenbesiti. Skok l.v. nasovre~it „lo{e se postaviti. ostavqaju}i da bude rastresito (slamu. na-lo-vesiti (sa drugim inicijalnim prefiksalnim elementom). *obvesiti (se)) i on se nalazi u osnovi ve}ine navedenih oblika285. nikako se ne mo`e iskqu~iti ni uticaj sinonimnog onomatopejskog glagola klempesati „wihati se vise}i. . ko-. ali je u osnovi vokal -u-. v. oklembasil se. visjeti. klatiti seŒ Dubrovnik (RSA. pomiwe samo oblik okombesit se i pravilno u wemu izdvaja prefiks ko. U obliku o-}e-busi se tako|e se javqa }e.v. i klimbesati „klatiti se. *viseti.i umetnuto m pred labijalom.> b. glagola *vesiti. Wegova neposredna tvorbena paralela jeste oblik s-kle-vesi. zaturitiŒ Bjelovar (RSA). i ÅSSÀ 31:22–25 s. U obliku oklembasil se do{lo je do promene vokala osnove. 286 Up. RJA) < klepati (Skok II 95–97 s.c. be~iti. mak. Dekompozicijom (ili kako to Skok ka`e „krivom deprefiksacijomŒ) prefigiranog *ob-vesiti dobijen je oblik besiti (Skok III 596–597 s. nakriviti se. krebeqiti se. klembesiti se.< ke-. klep)286. Iz istog izvora poti~e i oblik o-}e-basil se. postaviti ne{to tako da smeta. okembesiti se. naheriti seŒ Ba~ka (RSA) ?na-so-lo-vesiti „navu}i mnogo ode}e na nekog. nagomilati ne sabijaju}i. 285 [ire o dekompoziciji ob. sa istim vokalom u osnovi. a kao posredan dokaz da je pretpostavqeni ishodi{ni oblik verovatan mogu poslu`iti oblici na-so-lo-v e siti . naguntati seŒ (RSA)284 · Navedeni oblici predstavqaju kontinuante psl. klimati se vise}iŒ (RSA). oklabu{i „praviti se nezainteresovanŒ. nastalo verovatno kao plod kontaminacije klimati i klembesiti.kao etimolo{kom problemu v.v. koji je apofonska varijanta psl. kapu i sl. ali sa inicijalnim prefiksom }e. nasanda~iti „staviti neku stvar bilo gde. nalovesiti se „nagnuti se. nasara}iti „natu}i.)Œ. natrontati ode}omŒ. oklabusi. Umetawe nazala kao dodatno sredstvo ekspresivizacije prisutno je u gotovo svim varijantama ovog glagola. up. Loma 2000. nasara~iti se „smestiti se na nezgodno mesto tako da to pada u o~i i smeta drugimaŒ (RSA). ku-. nata}i ({e{ir. Ispred osnove besiti javqaju se prefiksi ke-.134 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?na-lo-vesiti „natrpati. sna}i seŒ Barawa (RSA). nabacati. „ste}i povoqan. Oblik klebesiti u tvorbenom pogledu podse}a na krebe~iti se. up. seno i sl. oklapu{am „o b e s i t i u{i kao svi284 Up. na~etiti seŒ (RSA). ili zakr~i putŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). nasora}iti se „nakupiti se. beqiti). nasolovesiti se „nabu}iti se.< ke-. okebesiti.)Œ. koje se smatra srodnim sa mak. up. nasara}iti se fig. ugodan polo`aj.

Vlaji}-Popovi} za oblike o}ebasil se. spoj *na. nakovesicca „natmuriti seŒ. ispred koje se ni`u „obi~niŒ prefiksi na-. spustiti se vise}iŒ (RJA)291. i s. u kojima Moskov izdvaja prefiks ka. 292 O glagolu na-kve~iti se v.(Moskov 1981:97).(< *ku-). 290 U izvoru se nagla{ava da je potvrda iz severnog Polesja. . pri ~emu samo kvesiti nije potvr|eno. izdvajaju}i u wima ekspresivni prefiks ko. Kurkina 1992:96. 288 Up.v. Razmatrane oblike oni svode na psl. *vesiti. -kve~iti se)292. ili da su rezultat samostalnog. kabu{iti se „mr{titi se. i ~e{. rus. øovesiØâ nos. ali osnovne glagole basiti.OSNOVE: 3) BESITI 135 waŒ (BER 4:834. jer je wihova osnovna semantika 287 Mak. prikuvjesit se posebno su zna~ajni zbog toga {to se u wima ~uva osnova vesiti u izvornom.i ekspresivni k. k-) (ÅSBM l. natkvesit se. *nakovesiti (se) / *nakãvesiti (se). Mahek pomiwe samo oblik kabousiti.-h. potvrda. pridevom klapouv „klempavŒ < psl. 291 U RJA se konstatuje da je glagol nastao od nad. Tako|e nagla{avaju}i ovu upadqivu podudarnost blr. leksema prvi su ukazali autori ÅSBM. kavousiti. smatraju}i da one imaju ili zajedni~ko poreklo.i arhai~nog prefiksa *ko. duriti seŒ. 289 U pogledu semanti~kog razvoja upu}uje se na rus. busiti (uz nagla{eni oprez) sme{ta me|u derivate glagola buhati (Vlaji}-Popovi} 2002:230–231)288. obesiti seŒ. nad. nakoves’iØ’ brov’i „skupiti obrveŒ (Nikon~uk 1979:124)290. kabelit se). dijal. nakovesicâ „namr{ØiØiŒ: brovi nakovesiu289 (ÅSBM 7:218–219). blizu beloruske granice (l. o}ebusi se predla`e istu tvorbenu podelu. Nije sigurno da ovoj grupi leksema pripadaju i oblici sklevesi293./ *kã. kabousiti. oneraspolo`iti seŒ. Formalne i semanti~ke pandane s. nebu)Œ. 835)287.v.c. izraz obesiti nos „snu`diti se. ali paralelnog razvoja u svakom od jezika. nalovesiti.(< *kã-). Na bliskost s.). navesiØâ gubá „napraviti nezadovoqno liceŒ (ÅSSÀ 22:140). tuma~e}i ga sasvim druga~ije (Machek 233 s. nasolovesiti.c.-h. natkvesim se.i kvesiti. 293 Za etimologiju ovog oblika mo`da bi bilo zna~ajno pore|ewe sa ~e{. ~istom vidu.). nakvesit se varijante glagola nakve~iti se „nagnuti seŒ.-h. nakoves’icca „natmuriti se (o ~oveku. sagibati seŒ (v. autori ÅSSÀ rekonstrui{u psl. bez ikakvog daqeg obja{wewa (Skok II 252 s.-h. leksemama nalazimo u blr. glagol je verovatno u vezi sa mak. Skok samo konstatuje da su oblici natkvesiti se „obesiti se. up. ku.v. Oblici nakvesit se. *klapouxã(jâ) (ÅSSÀ 9:186). i blr. nakuvesicca „navaliti se. *kleviti se). i s. ÅSSÀ 10:18 s.(ku-. kleviti se „savijati se.sa glagolom *vesiti (ÅSSÀ 22:140).

biti tu`anŒ Uskoci (Stani}). œimati poveliki stomak (o `eni u drugom stawu)Œ. otromnboqiti „opustiti usne. odrmboqi 3.treba videti „priraslicuŒ s(o). klatiti seŒ (< klepati) i klepati „aqkavo raditiŒ. .v. nakriviti se. ^ine ga zna~ewa koja se legitimno razvijaju iz osnovnog „obesiti. otoboliti (se). v.136 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „natrpati. uraditi kao od bedeŒ (RSA). so-vrwati „gomilati jedno na drugo. „otomboqiti. œoneveseliti se. namestiti ne{to da stoji nestabilno. sklepati „uraditi kojekakoŒ (v. otromboqiti se „spustiti se nisko. trpatiŒ Piva (Gagovi} 2004). opustitiŒ Timok (Dini} 1988). otoboqitŒ Kosovo (Elezovi}).v. 294 Mo`da bi se ipak ovo zna~ewe moglo dovesti u vezu sa osnovnim „obesiti. obesiti (se)Œ Uskoci (Stani}). bez kona~nog re{ewa. ve} pomenuto klempesati „wihati se vise}i. nagomilati ne{to bez redaŒ CG (RSA) (v. ovla{. mi{i}e na obrazuŒ Uskoci (Stani}). sg. ne zbijaju}iŒ : naoveqiti „postaviti. visitiŒ. fig. na-so-veqiti „nabacati. otomboqit „v. uop{te uraditi ne{to kako bilo. na-so-vrqati „nabacati. so-vrqati. otoboqit (se) „oklembesiti. naheriti seŒ svojom semantikom uklapa u razmatranu grupu. ulewiti se. otromboqiti „postati tromŒ. obrazeŒ. olabaviti (se). Jedino se povratni glagol nalovesiti se „nagnuti se. mo`da odatle „uraditi kako bilo. Pod pretpostavkom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe navedenih oblika ta~no. nabacati. Skok II 577 s.< *s(o)-. nagomilatiŒ. up. o ne~em {to se nosi ili vu~e zapregom)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). olabaviti. Vlaji}-Popovi} 2002:291). povr{noŒ294. otromboqiti (se) „opustiti usne. biti neraspolo`enŒ. 295 Semanti~ki pandan razmatranim oblicima nalazimo u slede}oj grupi glagola: otoboliti (se) „opustiti (se). pro{irenu slogom sa likvidom -lo-. visiti. mrditi se). nasomr|en s. obesiti usne. opustiti seŒ Ivanda (^e{qar 1983). oto-mn-boqiti „opustiti. otromboqit „v. Semanti~ki dijapazon navedenih oblika prili~no je uzak. labavo. otomboqitŒ Kosovo (Elezovi}). „biti u drugom stawuŒ295. otromboqitiŒ Kosovo (Elezovi}). opustiti se (o trbuhu. naslagati rastresito. up. otrboqit se / otrboqit se „opustiti stomakŒ [umadija (Grkovi} 1982). u elementu so-lo. opustiti (se)Œ: „snu`diti se.

razmetati se.. raskora- . izbuqiti seŒ: U Dubrovniku se ka`e: iskobe~im se od straha. uko~enoŒ (RSA) ?k-re-be~iti impf. {iriti nogeŒ Uskoci (Stani}). oholo dr`awe. teratiŒ: Svaki dan je kerebe~i nekud Aleksandrovac (gra|a ERSJ). povremeno {irom otvarati (o~i)Œ: Iskobe~iti zna~i kad ~ovjek pred smrt okre}e o~ima CG. œopustiti se. zakerebe~i{ se kako o{ [abac (gra|a ERSJ) is-ke-re-be~iti se „iskriviti malo vrat na jednu stranu dr`e}i se gordo. kerebe~it se „praviti se va`an. „isturiti. {epuriti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija).OSNOVE: 4) BE^ITI 137 OSNOVE: 4) BE^ITI 4) BE^ITI ko-be~iti se impf. po~eti prevrtati. gordo. {epuriti seŒ Vojv. pona{ati se slobodnoŒ: Najboqe je kod svoje ku}e. „i z b e ~ i t i. kerebe~iti œvu}i. „razdvajati. „praviti se va`nim. „praviti se va`an. Grahovo. {epuriti seŒ (RSA). œid. œkreveqiti seŒ. izgledati va`noŒ Ma~va. ko~operiti seŒ CG. ukrutiti seŒ (RSA). Grahovo. oslabetiŒ: Bija{e se iskobe~io od rada CG. razmetati se. kobecati seŒ Dalm. œistegnuti se. krebe~iti se „~initi {to ve}i razmak sebi me|u nogama. œuko~eno hodatiŒ Vojv. Herc. oholoŒ Ba~ka (RSA) ke-re-be~no adv. izbuqiti. „nakriviti se. (RSGV) ke-be~iti se impf.. „dr`ati se va`no. œdobiti lo{ izgled (u licu). isprsiti se. „zauzeti ponosito. kebe~iti se œpraviti grimaseŒ Ba~ka (gra|a ERSJ) is-ke-be~iti se pf. {epuriti seŒ: Kojega se |avola kebe~i CG (RSA). œv. iskriviti bokŒ: [ta si se tu iskebe~ila? Bos. kerebe~it se „neozbiqno se pona{ati. „praviti se va`an. iskriviti se u teluŒ Bos. (RSA) is-ko-be~iti pf. izvaliti seŒ: Eno se iskobe~io u ladu ka i mrcina Lika (RSA) ko-ro-be~iti se impf.Œ. œv. izmotavati seŒ [umadija (Grkovi} 1982) za-ke-re-be~iti se pf. (RSGV). ko~operiti seŒ: Sve se ne{to korobe~i CG (RSA) ku-ro-be~iti se œpraviti se va`an. prsiti se. „oholo. razmetati se. kerebe~iti se œzagledati se. iskobe~iti se „i z b e ~ i t i s e. Hrv. iskreveqiti seŒ BiH (RSA) ke-re-be~iti se / ke-re-be~iti se impf. iskola~iti (o~i). œkriviti seŒ. razmetati se.

œrazdvojiti (se). rebetiti se pej.. raskere~iti / raskere~iti „razma}i. „glasno se smejatiŒ Lu`nica (Mani}). navije) k onoj strani. rebe~e se 3. raskere~iti se / raskere~iti se „razma}i svoje noge {to se vi{e mo`eŒ Uskoci (Stani}). œizbe~iti o~iŒ: Iskrebe~io si o~i ka {aruqa!. ra{iriti seŒ Uskoci (Stani})..138 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~ivati seŒ id. Timok (Dini} 1988)298 è be~iti impf. „gledati {iroko otvorenih o~iju. . (RSGV) ?re-be~em se 1. 298 Nije jasno spada li ovamo i izbrembe~iti „ispre~iti se. (ibid. Kad se kari} spusti . „smejati seŒ: Kaj se stalno rebeti{? Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). sg. up. prepo bi se |avo od wega Piva (Gagovi} 2004). kad drugi nagone. pru}iti se po zemqiŒ (Marseni} 1986). sg. „raskre~iti se.. izdede(n)~iti se „izvaliti se. poma}iŒ: Kari}em se love skobaqi i krapi . „glasno. „smejati seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)297. œnapadno posmatratiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) is-k-re-be~iti se pf. „dr`ati se razmetqivo. rebe~iti „maltretiratiŒ. krebe~it (se) „{iriti (se)Œ: Ne krebe~i tome |etetu noge. razroga~eno. œfutuereŒ (?) Vaqevo (usmeno A. „(namerno) se glasno smejati da bi se skrenula pa`waŒ Timok (Dini} 1988). isceriti seŒ Vojv. pomeriti. ra-{e-be~i se pf. prosta~ko smejawe. ra{iriti noge. zabezeknutoŒ (RSA). œrazvrnutiŒ: Iskrebe~i}u mu obadvije! Za~ara~ (]upi}i 1997) ras-k-re-be~iti se „v. rebetiti „glasati se (o pticama)Œ. ispru`iti se. œpodrugqivo se smejatiŒ Vojv. „ra{iriti (se).). ka’ da me nikad nijesi vi|eo. œste}i veliko imawe. ko~operiti seŒ (RSA). radi skretawa pa`we na sebeŒ Timok (Dini} 1992) na-ka-be~iti pf. raskere~itiŒ. ili ka’ da 296 Up. razdvojiti (se). raskrebe~it (se) „ra{iriti (se). ra{iriti noge. prepre~iti putŒ: Iskrebe~ilo se nekakvo stra{ilo nasre puta. impf. impf. nakabe~i ga (nakrivi. lovac za vrijeme samoga posla.. izraz be~iti o~i „gledati razroga~eno. razvrnu}e{ ga. zabezeknutoŒ299: [to me be~i{. „drsko se smejatiŒ Pirot (@ivkovi}). Loma) rebe~awe n. „nakriviti. sg. razvrnuti (se)Œ: Raskrebe~io noge ka `abac i onako ide Za~ara~ (]upi}i 1997)296 ?k-le-be~iti se impf. (RSGV). œiskeziti se. nagnuti. iskre~iti nogeŒ Dubica (RSA). iskrebe~it (se) „ra{iriti (se). 299 Up. raskere~iti „razroko gledatiŒ: Raskere~ijo o~i. raskora~itiŒ. opru`iti se celom du`inomŒ Uskoci (Stani}). „i}i raskop~anih grudi. otegnuti se. rebe}e se pogrd. razvrnuti (se)Œ: Pero mi se raskrebe~ilo. 297 Up. zakloniti prolazŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). bahato se pona{atiŒ. s koje riba dolazi CG (RSA) ?{e-be~i se 3.

be~at se „gledati o{tro. „ko~iti se. œmaltretirati nekoga zbog sitnicaŒ Vojv. œpodsticati kowa da se propne na zadwe nogeŒ Vojv. gledati ra{irenih o~ijuŒ. osobito ve}oj)Œ301. U svakom slu~aju. 302 Up. hvalisati se. œ{irom otvarati o~i. izbuqiti. œpraviti se va`anŒ Segedin (gra|a ERSJ). isturiti (prsa)Œ: Bakowa je. be~iti se œ~uditi se. „izbaciti napred. [ajka{ka (Galetin 1980) zabe~iti se pf. be~it „netremice gledatiŒ Buwevci (Pei}/Ba~lija).. (RSGV). p r a z n a. be~iti se „{iroko otvarati o~i. „zapu{tena zgrada koja z j a p i. iskola~iti. praviti grimaseŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). iz istog izvora pe~it se œid. izbe~iti se „zauzeti obestan. izobli~iti (lice. koji izvrati. gledati qutito i razroga~enih o~ijuŒ Zagara~ (]upi}i 1997) iz-be~iti pf.). . 303 Up. œkreveqiti se. „zauzdavati kowe kajasimaŒ.. razroga~iti o~i od ~u|ewaŒ Vojv. œpopreko gledatiŒ. rebriti seŒ: Kada se ~ovek neprirodno isprsi ka`e se u potsmehu: {ta se be~i{ ili {to se kerebe~i{? Vojv. gledati u ~u|ewuŒ Zagara~ (]upi}i 1997). be~it Sumartin (Novakovi} 1994)300. (RSGV) izbe~iti pf. prsiti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). buqe}iŒ. œisprsiti se. Vojv. „{iroko otvoriti (o~i). be~it „napadno. napraviti grimasu {iroko otvaraju}i o~i. uporno gledati. prsiti se (o kowu)Œ303. izobli~iti seŒ (RSA).Œ. razroga~iti o~iŒ. œiskriviti. 301 Up. omr{avetiŒ. prkosan 300 Iz definicije „be~e se obi~no decaŒ. be~iti se „prsiti se. „kriviti usta i o~i na koga za poruguŒ Brusje (Dul~i}i 1985)302. (RSGV). œpromeniti se u licu. usta)Œ. isticati seŒ (RSA). be~it se „razmetati se. sirotiwska ku}aŒ CG (RSA). uko~iti se. izbe~i prsi Poqica. date uz oblik. fig. i be~iti „pritezati uzdama (kowe da dr`e visoko glavu)Œ Ba~ka (RSA). izbe~iti se „(na nekoga) pogledati {iroko otvorenih o~iju izra`avaju}i prekor. be~it se „~uditi se ne~emu i pri tome napadno gledati. nije sasvim jasno koje zna~ewe je u pitawu. (RSGV). œbiti prazan (o prostoriji.OSNOVE: 4) BE^ITI 139 sam sre}u ureka’? CG. „razmetati se. fig. œiskriviti se. œrazmetati seŒ sev. razroga~itiŒ. œnaprezati o~i pri slabom osvetqewuŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). (RSGV). fig. negodovawe i sl. jako oslabiti. be~alina f. œkloniti se s izrazom nezadovoqstva na licuŒ (RSA). sinonim ovog glagola je oblik bejit se (l.c. gledati za~u|enoŒ. {epuriti se pri hoduŒ Vojv. izbe~it se „pogledati razroga~enim o~imaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) be~iti impf.

npr. izbekariti „izbe~iti. jer odnos e / u u korenu ukazuje na poreklo od *e / *o. 235). izbekarit se „isprsiti se (pred kim ili na sedi{tu)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). *bo~. pu{taju}i obi~no glas ’be’Œ.v. 307 Up. *bokati : *bo~ati. bekokast (Stuli})305 : bu~iti „be~itiŒ. karakteristi~na je i za indoevropski. . nabe~iti se „zauzeti prkosan. *bob. SP 1:292–293 s. Ovu hipotezu potkrepquje paralelizam oblika be~iti. u periodu samostalnog razvitka s./ *ok. i za praslovenski. œnadi}i se. ispup~iti seŒ: Buragat je onaj.mogao bi biti prevoj od *bokã „stranaŒ. *bo~iti se.140 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI stav. keziti seŒ Jadar. naro~ito kada se radi o onomatopejskim osnovama. œnapraviti se va`an. *pe~iti (v. Banija. odatle *be~iti : *bo~iti. *okotã „kukaŒ. tj. nije bez osnova pretpostavka da su ovde u pitawu kontinuante psl. pa bi i sa semanti~kog aspekta predlo`eno tuma~ewe bilo legitimno.)Œ CG. izbuqiti (o~i)Œ Banat. sa osnovnim zna~ewem „iskriviti (se). *bo~iti. 306 Ovaj koren ~uva se u oblicima *je~my „je~amŒ.(up. glagolski koren *bek. up. „buqiti.„nadimati seŒ (Popovi} 1951–1952). borbeni stavŒ. izbo~iti (se)Œ (Loma l.. izbo~iti (grudi. isto tako je legitimno pretpostaviti kao ishodi{te psl. *bo~iti imaju uglavnom sli~na zna~ewa kao gorenavedeni oblici. Slovenske kontinuante psl. razmetati seŒ. up. 305 Up. osnove *be~iti. *pokati)304. s obzirom na semantiku. „kriviti usta. nadimati (se)Œ (Korinek 1934:202–207). isprsiti seŒ CG (RSA) · S obzirom na o~igledan tvorbeni i semanti~ki paralelizam navedenih oblika sa kontinuantama psl. sa drugim prefiksom ode~iti o~i „vratiti u o~ne dupqeŒ (Loma 2000:606). i za nivo pojedina~nih slovenskih jezika. a to je bekeqiti impf.308 304 Varijantnost u pogledu zvu~nosti. bekeqiti se pej. praviti grimase. plaziti jezik. isprsiti seŒ. ÅSSÀ 2:233. Me|utim. 308 Ovde treba ukazati na jo{ jedan glagol koji mo`da sadr`i koren *bek-. be~iti o~i. *ek. up. i bekarit se „prsiti se. Podjednako je verovatno i druga~ije tuma~ewe glagola be~iti (se). *p(h)u. Hrv. bu~ookast „buqookŒ (RSA).„duvati. stomak i sl.„krivŒ306.v. pe~iti).-h. (RSA)307. kom se trbu izbe~io Otok (RSA) nabe~iti „isturiti. SP 1:352–353 s. œbekeqiti se.: *pop. sa deprefigiranim (o)b-. be~iti / bu~iti < *ob-e~iti / *ob-o~iti. be~iti. Ova osnova mogla se razviti u gnezdu *bok-. bekonast „buqookŒ (RSA). jezika. npr. ali je.c. zvu~na ili bezvu~na — primarna. Stoga se mora ra~unati i sa mogu}no{}u da je do ozvu~avawa do{lo kasnije. verovatnije da je nastala kao zvu~na varijanta u odnosu na *pe~iti (: *po~iti. S obzirom na oblik bek-ar-iti se „popreko gledati. qutiti se na nekogaŒ. ÅSSÀ 2:151).: *b(h)u. Jedino ne postoji saglasnost autora o tome koja je varijanta. {iriti (o o~ima)Œ. *paokã „paukŒ.

. izbekeqiti pf.v.)Œ (RSA). izbekeqit se „izvaliti se.-h. iskeqit œiskezitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). ko-2). iz ~ega se vidi onomatopejsko poreklo glagola (Skok II 628 s. iskobe~iti i kerebe~iti se. nakeqiti se „iskreveqiti se.OSNOVE: 4) BE^ITI 141 Od svih navedenih oblika Skok pomiwe samo (iz)be~iti (se).(Skok I 129 s. Kragujevac.+ glagol’. Tuma~e}i pak glagol pe~iti se. Unac (Jovi~i}). iskeqiti (se) „napraviti grimasu razvla~e}i i gr~e}i usne tako da se vide zubi.v. beqiti se. ra{iriti (o~i)Œ. keciti. œironi~no se sme{kati. sa promenom p > b. ke~iti. Tomanovi} smatra da je oblik iskobe~iti (o~i) nastao kao rezultat kontaminacije glagola iskola~iti + izbe~iti. Skok izvodi i glagol izbekeqiti se od onomatopeje be. ispe~iti. kerebe~iti se). ÅSSÀ 13:186 s. plaze}i jezik i sl. bebekati). Skok wega smatra ishodi{tem oblika be~iti se. „smejati se krive}i usta. iskola~iti. keziti seŒ (Kurkina 1996a:24). bekeqit „praviti grimase. ispru`iti (jezik)Œ (RSA). œsme{iti se (o malom detetu)Œ Zlakusa (RSA). bebekati). œisplaziti. na~initi mnogo grimasaŒ (RSA). ghiribizzare. I Grickat u obliku bekeqiti se izdvaja sufiks -eq(Grickat 1955–1956:75). Vojv. isceriti seŒ (RSA). „ru`no se smejati bez glasaŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). keqiti se itd. pej. krive}i usta. kreveqiti seŒ V. ali ne nudi svoje obja{wewe (II 75 s. (RSGV). Lika.v. izbekeqiti se „napraviti grimasu (be~e}i o~i. Ovakvo tuma~ewe smatra verovatnim i zato {to ne postoji oblik kobe~iti (Tobekariti se. i da je na bazi te imenice stvoren glagol sa sekundarnom semantikom „smejati se. ispru`iti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija).v. iskope~iti (sa umetnutim ko-) (Skok I 129 s. Izgleda da nije bez osnova ni pretpostavka da je oblik keqiti nastao kao posledica perintegracije ishodi{nog bekeqiti (bek-eq-iti > be-keqiti) pod uticajem svesti o postojawu tvorbenog modela ’ekspresivni prefiks be. mnogo se bekeqiti. (RSGV). (Skok s.v. U obliku iskobe~iti izdvaja prefiks ko. Glagol be~iti izvodi od onomatopeje be. up. kreveqiti seŒ Potkozarje (Dalmacija). Kurkina dovodi glagol keqiti se u vezu sa kal „o~wak. izbekeqiti se. *kãlã postalo osnova za obrazovawe glagola na -iti u zna~ewu „prorastatiŒ (upu}uje na s. S obzirom na oblik keqiti. Ona smatra da je slov. œkeziti seŒ Kordun (gra|a ERSJ).Œ Vasojevi}i (Bori~i}). œplaziti jezik na nekogaŒ Vojv. œsmejati seŒ. Predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe razmatranog glagola (bek-eq-iti) dovodi se u sumwu postojawem semanti~ki identi~nog glagola keqiti se impf. glagol bekeqiti mogao bi se ra{~laniti i na be-keqiti (gde bi se inicijalno bemoglo tretirati kao prefiks). pro{irene glagolskim sufiksom -eq. Srpske Moravice. kqovaŒ. II 116 s. kreveqiti seŒ. œispleziti seŒ Vojv. naro~ito u zameni suglasnika s. U skladu sa tuma~ewem koje je dao za glagol be~iti se. keziti se. Povodom oblika kerebe~iti se samo pobija Macenauerovo tuma~ewe od it. tvrde}i da ovaj ekspresivni glagol pokazuje mnoge varijante.). (RSGV). *kãliti (se)). Skok ga izvodi od kesiti se „pokazati zubeŒ. iskeliti se „izderati se uz grimasuŒ Ozaq (Te`ak 1981). „otkrivati zube. Me|utim. kesiti1 (se)). bekeqit se œid.v. tj.v. „izbe~iti. kreveqiti se (RSA). kliti. konstatuju}i da onomatopeja ima i varijantu sa p: pe~iti se „kriviti lice prema nekomeŒ. nabekeqiti se „dosta. kreveqiti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). ni sam glagol keqiti nema utvr|enu etimologiju. v.(I 129. isceriti seŒ (RSA). P~elice. keqit se „ironi~no se sme{katiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990).

Prefiksi ko. nadimatiŒ > œizbaciti napred. U obliku k-le-be~iti se do{lo je do zamene likvida (r > l).i ke. {ega~iti se. sebek „majmunŒ.pre{lo je u ku-. izmotavati seŒ > „smejati seŒ. Oblik re-be~e se mogao je nastati na analogan na~in kao i re-pe~iti se (v. izbuqiti (o~i). Kod oblika {e-be~i se ne treba zanemariti ni uticaj imenice {ebek m. up.142 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI manovi} 1938–1939:209). ali na{ materijal pokazuje suprotno. najverovatnije pod uticajem glagola kliberiti se. „ru`no nakin|urena osobaŒ Pirot (@ivkovi}). ludovatiŒ Uskoci (Stani}). ko~operiti seŒ (RSA). Oblik k-re-be~iti se mo`e se izvesti iz ke-re-be~iti se (kao rezultat gubqewa vokala u prefiksu ke-). . pe~iti). {ebek. Kod oblika rebe~e se mogu} je pomak „neozbiqno se pona{ati. U obliku kurobe~iti se inicijalno ko. verovatno adideacijom prema kur~iti se œpraviti se va`anŒ. up. kobe~iti se „dr`ati se va`no. „majmunŒ Leskovac (Mitrovi}). ko~operiti seŒ.v. isturiti (prsa)Œ > „oholiti se. i ku-re-becati se „a~iti se. U pogledu semantike mo`e se pretpostaviti slede}i razvoj zna~ewa: „dizati. „omawi a debeo ~ovekŒ Vrawe (Zlatanovi}) < tur. up. [kalji} 581 s.pro{iruju se u ko-ro-. ke-re-.

ni glagolske osnove brkati. [kolski vjesnik V. inf. bobrknuti (se) pf. Saraje- vo 1898)310 ~e-le-brknuti „v. Zovko. œra~vasto drvo pobodeno u zemqu na kome se su{i seno. nestalna osobaŒ verovatno se razvilo ukr{tawem sa ostalim navedenim oblicima. œne{to malo uraditiŒ Uskoci (Stani}). {alabrknut. a gdje li jo{. „popiti?Œ: Polaba}e i po~alobrkati silu vina. ° do|e stari. ° do|e Pere. ili obratno. „malo. œnemirna. Figurativno zna~ewe „nemirna.OSNOVE: 5) BRKATI 143 OSNOVE: 5) BRKATI 5) BRKATI309 ?bo-brkati (se) impf. pa ga vari. prebi mi{a. up. jer nije jasno da li je brko stavqeno prema {}alobrko. 311 Up. po{alabrknut „brzo pojestiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) ?}e-le-brk m. pa ga {}alobrko (I.Œ. brcati. œid. 310 Ova potvrda iz folklornog teksta nije sasvim pouzdana. Svrqig (RSA. povr{inski zagrepsti. gwurati (se)Œ. ali mu ni u repu. onamoŒ (RJA) {a-la-brknut pf. „pojesti ne{to malo na brzu rukuŒ. fig. br~iti i brqati. ka-la-vrkati „srkati. U rad smo je uvrstili zbog postojawa sli~nih oblika sa istom semantikom. „potapati (se) u vodu. pasuq isl. a posebno str{i. tako|e brkqa f. da bude pjan! Herc.?) ~a-brknoti pf. „bu}kati mlekoŒ Svinica (Tomi} 1984) ~a-la-brknuti pf. (Zovko 1901:123) {-}a-lo-brkati pf. „pojesti obrok (naglo)Œ311. nepristojno jestiŒ. „~ovek koji tetura ovamo. {to zna~i da u woj nema ni prefiksa. nestalna osobaŒ Uskoci (Stani})312 309 Na kraju poglavqa brqati bi}e dat zajedni~ki semanti~ki komentar oblika okupqenih oko osnova brkati. „bezbrk ~ovekŒ. ° do|e mladi. acc. Nije jasno spada li ovamo imenica ~abrkaq m. ~alabrcnutiŒ Uskoci (Stani}) {e-brkalo m. ~alabrknt(i) œprezalogajitiŒ Kqu~ (gra|a ERSJ). ~alaberknut „zalo`iti se.Œ Lika (Ajxanovi} 2002). za~eprkatiŒ Trebiwe (RSA) ~’o-brkat impf. ° do|e brko. i ~ambrkaq „drvenasti deo pawa koji nastaje razgranavawem. pa ga dere. œzagrepsti. „izjestiŒ: Pade ki{a. 312 U zna~ewu „bezbrk ~ovekŒ re~ je slo`enica od }ela(v) i brk. up. Djetinje pjesmice. ogrepstiŒ. pa ga hladi. uop{te . prigristiŒ Brusje (Dul~i}i 1985) po-~a-lo-brkati pf.. „d o b a c i t i u razgovoru kakvu nesuvislu re~Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) za-~e-brknuti pf.

malo povreditiŒ: Osko~i kamen~i} i malo ga ~ebrcnu Piva (Gagovi} 2004). vodu i sl. œpogre{no zamewivati jedno drugim..Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija).) ~e-brcnuti „ogrebati. ko-vrcnuti „koprcnuti se. batrgati seŒ (RSA)313 la-brcnuti / labrcnuti pf. „me{atiŒ. brkati se „me{ati se u ne{to. brknuti pf. ‹ se „hitro se pokrenuti. zbuwen. (RSGV). neukusno pripremiti jeloŒ Kraqevo (gra|a RSA) BRCATI ?bo-brcati (se) impf. „uzeti malo kakve hrane. (RSGV). œ(po ne~emu) preturati. œmalo pojesti. me{ati ihŒ. RJA). ~eprknutiŒ Uskoci (Stani}). odatle ~ambrkqiv „koji upadno str{iŒ. Autor smatra da je re~ nastala ukr{tawem tur. u d a r i t iŒ Uskoci (Stani}) brk uzvik za naglo povla~ewe prstom ili ~ime drugim kroz mleko.. sva|ati seŒ (RSA). pra}aknuti seŒ. malo dobiti (hrane. pri muzedeo drveta koji str{i van grmaŒ. 313 Up. (RSGV). fig. premetati (obi~no tra`e}i ne{to)Œ. Dowi Rami}i (Malba{a 1976). pra}aknuti seŒ (RSA). ~ a l a b r c n u t i Œ. „drvenasti deo pawa (~okota) iz kojeg izrastaju mladiceŒ Brati{kovci (Urukalo 1987:166. Potkozarje (Dalmacija). gre{iti u zabuni. „id. labrcnuti Vojv. bobrcnuti (se) pf. œlo{e.?) bombrcne 3. labrcnuti Vojv. na brzinu. inf. acc. bombrcne se „pasti u voduŒ Crna Reka (Markovi} 1986) ko-brcati se impf. [abac (gra|a ERSJ). prepirati se. œspletkariti. ~ a l a b r c n u t iŒ. Svrqig (RSA. „zabrkati. zbuwivati se. mutitiŒ.c. ~ebrcnut „malo zahvatiti. labrcnt Sanski Most (gra|a ERSJ). labrcnit „id. postajati zbrkan. œdovoditi u zabunu. 167). „v. v r c n u t i se. „k o p r c a t i s e. „gurnuti u voduŒ: Bombrcni ga u vodu sa sve dreje. Vojv. labrcnuti „~alabrcnutiŒ (Vuk. okusiti. (nekoga) ometati u posluŒ. labrcnit Ba~ka (gra|a ERSJ) le-brcnuti „ogrepstiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:38) ~a-brcnuti „~alabrcnutiŒ Rovca (l. u istom govoru brkaq m. sg. cambar „kanyaŒ i na{e re~i brkaq. . kusnut i .144 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI è brkati impf. zbuwivatiŒ. œ(ne{to) ometati. œmlatarati rukom (obi~no ispred ne~ijeg lica)Œ. up. za zvuk koji se ~uje pri mu`i.Œ. kad mlaz mleka iz vimena udari u mleko u kablu Uskoci (Stani}) zabrkati pf. remetiti. bobrkati seŒ. œmalo ne{to uraditi. malo uzeti.

[abac. na brzu rukuŒ Kwa`evac (RSA)314 {a-la-brcati impf. a sa‰dŠ se pravi veliki mu~enik i rawenik Piva (Gagovi} 2004) ~a-la-brcnuti pf. brcnut œzalo`iti se ne~imŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). brcnut „malo pomustiŒ: Brcni malo kravu. œme{ati. malo pojestiŒ Mlava (RSA). ist. kao bacakati se u govoru ovamo. Srem. Srem. „i}i tamo-amo. {alabrcnuti pf. œprezalogajitiŒ Lika. „pomalo uzimati u usta od kakvoga jela ili pi}a i slatko i u`ivaju}i jesti ili pitiŒ Lika. ne ostajati pri re~iŒ315. „prezalogajitiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:38). ~alabrcnut Vasojevi}i (Bori~i}). „brkati. „~ a l a b r c n u t i. Leskovac (Mitrovi}) ~e-la-brcnit „prezalogajitiŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993) ~e-le-brcnuti „id. 314 315 .Œ Rovca (Bjeleti} 1993:38). „pojesti. na`vrqatiŒ (RSA). turati ruku (u ne{to). ~elebrcnut Vasojevi}i (Bori~i}) }a-la-brcnuti œkusnuti. {a-la-vrcati „u razgovoru svaki ~as prelaziti na druge predmete. Potkozarje (Dalmacija).. Slav. sg. mrqavitiŒ. Slav. ~alab r c n ti Sanski Most (gra|a ERSJ). Up. œjesti sporo i bez voqe.OSNOVE: 5) BRKATI 145 wu i sl. (RJA) {alabrcnut adj. ~elebrcnuti „v. izme{atiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) Up. brcnuti „okrznuØiŒ Uskoci (Stani}).)Œ: Ne{to sam ~ebrcnuo jutros. brcati se „brkati se. Ba~ka (gra|a ERSJ). ~alabrcnut Zagara~ (]upi}i 1997). prezalogajitiŒ Piva (Gagovi} 2004). ogrebenŒ: U ratu je malo ~ebrcnut. ogrepstiŒ. œgovoriti sad jedno sad drugo. pa sad ne mogu da ijem Zagara~ (]upi}i 1997) ~ebrcnut adj. „koji je malo skrenuo s umaŒ: Zar ne vidi{ da je {alabrcnut kad je uzeja i obuja `enske cipele Vrawe (Zlatanovi}) è brcati impf. me{ati seŒ. brcnuti pf. Brcnula sam jutros svega kilo varavine ot svija ovaca Zagara~ (]upi}i 1997) razbrcat „r a z b a c a t i.. ~alabrcnit ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). na brzinu malo pojestiŒ Unac (Jovi~i}) na-{o-b r cati „i{arati kako bilo. (RJA). preturati (po ne~emu). ~alabrcnuti (Andri}). œne{to malo uraditiŒ Uskoci (Stani}). ~alabrcnutiŒ Uskoci (Stani}). „koji je malo povre|en. prebiratiŒ. lutatiŒ. ~alabrcnuti Pro{}ewe (Vuji~i}). œzagrepsti. onamoŒ Lika (RJA). za-{a-vrcati „na{krabati. Srem (gra|a ERSJ). ist. br~katiŒ Uskoci (Stani}). „uzgred pojesti malo ne~egaŒ sev. [ajka{ka (Galetin 1980). ~alabrcnem 1. ~alabrcnuti „pojesti ne{to malo na brzu rukuŒ.

v. oblika me|usobno Up. barbucati „dirati u ne{to zabraweno. prati seŒ Uskoci (Stani}) (deminutiv br~kati je u vezi sa razmatranim glagolima. œmalo opratiŒ. br~iti. zabrbu~noti „zaronitiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). „zagwuriti. izazvav{i mali {um.)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) ~a-la-br~ak m. izbr~iti se „isturiti se. nadi}i seŒ (RSA). uz napomenu da su kontinuante ovih psl. RSA). zabobr~i 3. premetati ne{toŒ. RJA). zavu}i. isprsiti seŒ (RSA)316 br~nuti pf. Up. koje pak dovodi u vezu sa osnovom bor. brcati. pri muzewu i sl. *bher. ispastiŒ. ispup~iti se. br{kat „{krabatiŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989). U ÅSSÀ razdvajaju se glagoli *brãkati (srodan sa *brukati) i *bãrkati (se) (onomatopejskog porekla). bobrkati seŒ (RSA). nabr{kati se „najesti se jedu}i pomaloŒ (RSA. uronitiŒ: Plovka se zabobr~i u vodu. za-bo-br~iti pf. malo uzeti. precrtavati ono {to je napisano ~ine}i ga ne~itkim. zateturatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) ~e-br~nut pf. „zagwuriti se. Svi pomenuti oblici imaju psl. v) kao prevojni stepen od burkati < bura (I 241). ispr~iti se „isturiti se.(u boriti se) < ie. radukati. „gurnuti u vodu.„rezati. Grickat 1955–1956:76). „malo zahvatiti. Oblik brcati tuma~i kao deminutiv od brkati ili mo`da brbati (< *brbcati). brc). sg. „preokrenuti se. „v. malo dobiti (hrane. br~kati „me{ati. pomalo raditi. udaratiŒ (Skok I 189–190). „ne{to malo uraditiŒ. barbucnuti „taknuti u ne{to zabrawenoŒ Lika (RSA. ~initi ne~istim. brbu~iti „turiti ruku ili glavu u ne{toŒ (Vuk. œmawi obrokŒ: ^alabr~ak dok prispije ru~ak (Vuk). Oblik brkati Skok tuma~i na tri na~ina: a) kao nulski prevojni stepen prema barkati „ticati.v. up. gurnutiŒ (RSA) izbr~iti „pojaviti se iznenada. brqati.?). acc. b) kao onomatopeju br-br. br~kaweŒ Kosovo (RSA) zabr~iti „uvu}i. br~kati se „kupati se.146 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI BR^ITI ?bo-br~iti (se) impf. prati kako bilo. a sviwa u blato Tupi`nica (RSA. Vasojevi}i (Bori~i}) è br~iti pf. bockatiŒ. starinu. inf. œv. Oblik br~iti tako|e smatra onomatopejom (Ç 204 s.(I 213 s. RJA). brka). brqatiŒ.. iskrsnuti. zabitiŒ Timok (Dini} 1988) pre-ko-n-br~it se pf. mrqati. 316 317 . brcnutiŒ Uskoci (Stani})317 · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`e glagoli brkati.

*brãsati. Prefiksi ~a-. ili. ~e-. *bãr~iti (id. 124–125). *brkati 1.itd.v.. ~o-. zbr~kati (se) „naborati (se).javqaju se u oblicima: ~alabrknuti. dirati. sa op{tom semantikom „bacati. po~alobrkati. *brãsnoti. {alabrcnuti. *brãsnoti. {ala. ili u kombinaciji sa prefiksima koji sadr`e alveolar (~e-. popeti seŒ (Mladenova 1993:13). na{obrcati. 127–128). lebrcnuti. i a ta-birci „di}i.. Ispred osnova brkati. *brãsnoti (id.v. brcati „bacatiŒ (RJA). sme`urati (se). glagol *brkati 2. Up. Naj~e{}e se 318 U rumunskom se osnova koja je u glagolu a se z-birci „namr{titi se. rum. ~ebrcnuti. {alabrknut. la-. Iako se s.. br~iti alterniraju prefiksi bo-. ~elebrcnuti. razbacivati. ~a-(la-). Prvobitno se. ~ele-. v. up. ~alabrcnuti. Elementi la-. koji imaju sopstvene odrednice) u SP objediweni su oko ishodi{nog psl. Prefiksi la-. glagol brcati u ovde navedenim zna~ewima (v. Zanimqiv je me|usobni odnos prefiksa koji sadr`e likvidu (la-. spoti~u}i se. 125–127). SP 1:417–418 s. Autori smatraju da je ovaj oblik najverovatnije u vezi sa onomatopejskim *brkati 1. hodati galame}i. pritisnut (od strane qudi u gomili)Œ.). ko-.javqaju se u oblicima {ebrkalo. Prefiksi {e-. *brãsati (id. ~obrkat. te da wihovo precizno razdvajawe nije uvek mogu}e. ta-bircit „zgwe~en. oblika *brkati 2. 130–131). {o-. zbuwivati seŒ. {o. a se ta-birci „hodati s naporom. ~alaberknut. *brkati 2. U tom slu~aju oni uvek zauzimaju drugu poziciju.OSNOVE: 5) BRKATI 147 vrlo bliske (ÅSSÀ 3:53–54. le-. ~elebrknuti. ako se kao polazi{te ipak uzme oblik brsati.-h. {e-. {a. fonetski bi se mogao objasniti preko *brskati > *brscati > brcati.-h. ~abrcnuti. Svi pomenuti oblici (osim *brãsati. *bãrsati (se) (ÅSSÀ 3:130–131). lojavqaju se ili kao samostalni prefiksi. bacitiŒ. le.javqaju se u slede}im oblicima: ~abrknoti. {alabrcati. particip z-bircit „sme`uranŒ (up. s. {a-la-. ~e-(le-). le-) i dvoslo`nih prefiksa (~ala. le-318. 418–419 s. zgu`vati (se). brcat „umakatiŒ Kosovo (Elezovi}) izvode od psl. ~o.). 55–56). za~ebrknuti. 399 s. leteti uz fijuk.. ~elabrcnit. {}alobrkati. me{ati.vv. brcati. Dvoslo`ni ekspresivni prefiksi tipa ~ala-.javqaju se u oblicima labrcnuti. odnosio na pokrete koji proizvode razne odjeke. bez s. zgwe~iti (se)Œ) ekspresivizuje prefiksom ta-. up. dakle. i *bãrknoti (id. i 398. sme`urati seŒ. zvukove (v. . ~ebr~nut.-h. zgu`van (o ode}i).itd. *bãrsati (se) (id. ~eprkati. gore) pre bi se mogao protuma~iti kao rezultat palatalizovawa osnovnog brkati ({to je najverovatnije). potvrda). iza prefiksa sa alveolarom. 56–57). udarati.

i odstupawa. Za oblik labrcnuti smatra da je nastao ispu{tawem ~a. Detaqnije o glagolu ~alabrcnuti.v.prema labrwa. Bjeleti} 1993. i OS 82. up. brcnuti. smatraju}i da Dani~i} nije u pravu kada ga identifikuje sa brcnuti. Skok II 117 s. Od svih izlo`enih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo ~alabrcnuti. ni`e).-h. prilog ili optativ cala „en frappant.zabele`en je u oblicima kobrcati se (s obzirom na zna~ewe. v. neka udariŒ. Prefiks bo. ~alabrknuti). wegovim varijantama i dvoslo`nim ekspresivnim prefiksima v. obja{wavaju}i da se ~ala stavqa da bi se dobilo zna~ewe brzine. bobrknuti (se). bobrcnuti (se). up. Prefiks ko. . Mogu}a su. {to zna~i da je vokal prefiksa koji sadr`i likvidu identi~an vokalu prvog prefiksa. u tvorbenom pogledu up. ali takve tvorevine nisu zabele`ene. slede}i Dani~i}a.je samo uslovno izdvojen u oblicima bobrkati (se). [kaqi} tuma~i ~alabrcnuti kao hibridnu re~ sastavqenu od tur. kobacati). Drugi deo re~i dovodi u vezu sa brk. naravno. ~alabrcati. prekobaciti se (za ovaj oblik v. jer wihova semantika ukazuje na mogu}e onomatopejsko poreklo (v. }alo-. ~alabrcnuti). bobr~iti (se). On smatra glagol ~alabrcnuti onomatopejom i. cala i s. prcati) i prekonbr~it se (sa umetnutim nazalom). labrcnuti i o~ebrsnuti. Oblik o~ebrsnuti ne komentari{e (Skok I 291 s. Ovde kao da se ne radi o prostom varirawu i akumulaciji prefiksa ({to je karakteristi~no za ekspresivne prefikse). ~alo-.148 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI kod ovako spojenih prefiksa uo~ava vokalska harmonija. udaraju}i.v. u wenom prvom delu tako|e vidi tur. jer bi u tom slu~aju bio mogu} i redosled tipa *la-~a-brcnuti. ovo bi mogla biti i zvu~na varijanta od koprcati se. ~ela-. brze radwe ([kalji} 161 s. bobrcati (se).v.

zabrbuqiti se „na}i se u vodi. kobrqnut pf. ve} i zbog neodgovaraju}eg pade`a objekta. zakotrqati seŒ (RSA) do-ko-brqati (se) pf.. otkritiŒ (RSA). napipati „prona}i. onda se mora da zamo~i u vodu. biti potopqen (tako da vazdu{ni mehuri izlaze s brbotom)Œ: Kad se ho}e tikva ili kr~ag. „zavirivati. sg. zabrbu~noti. „kotrqnuti. œkretati se. reku detetu kad ho}e golom rukom da uzme {to iz tawira ibid. . „kotrqati (se)Œ. vaqatiŒ Kosmaj (RSA)321. Tad se ka`e da se kr~ag zabrbuqio Mali Po`arevac (RSA).OSNOVE: 6) BRQATI 149 OSNOVE: 6) BRQATI 6) BRQATI na-ba-brqati (nekoga) pf. zabrbuqiti „zagwuriti. „potopiti (se) u vodu. nabasati na nekogaŒ: Kako ti mene nababrqa? (RSA)319 po-ba-m-brqiti pf. [ta mu je trebalo da krade! Qe{tansko (Te{i} 1977) bo-brqiti (se) / bobrqnuti (se) pf. zabobrqiti „zaviriti. kotrqatiŒ. igrati se jajima na Uskrs kotrqaju}i ih i tako poga|aju}i jedno drugimŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). zavu}i (u vodu. gurati u ne{to.. petqatiŒ Vaqevo (RSA). „kotrqati seŒ Uskoci (Stani}). i nabavrqati „slu~ajno nai}i na nekoga ili ne{to. i}i unapredŒ Crna Reka (Markovi} 1986). inf. koturati. up. „kotrqati. nagomilati kotrqaju}iŒ Uskoci (Stani}) 319 Zna~ewe. proturati se u poslu. zakotrqatiŒ. kobrqa (se) 3. zagwuriti (se)Œ Svrqig (acc. te{ko. „moralno posrnuti. razg. nije precizno definisano. uvaqivatiŒ: Ne zabobrquj nokte. osramotiti seŒ: Niko se nije nado da }e on pobambrqiti. „id. up. „kotrqatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). pesak i sl. uvaliti.)Œ.Œ Ro`aje (Had`i}). prevrtawem. da napuni vodom. ko-vrqati „pomerati obrtawem. œkojekako se snalaziti. œoboriti. Ono kao da je „(pro)na}iŒ. Up. Vasojevi}i (Stijovi} 1990. jedva se kretatiŒ Uskoci (Stani}).. kobrqnuti se „kotrqnuti se. uronitiŒ Zlakusa. „do}i. kobrqati œid. savladatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). vaqati seŒ. dovu}i seŒ (RSA). natrapatiŒ. Uskoci (Stani}) za-ko-brqati (se) „zakotrqati (se)Œ Uskoci (Stani}) na-ko-brqati „kotrqaju}i u~initi da ne{to do|e. zabobrqivati impf.?). kobrqat se „id. nabasati. „slu~ajno nai}i. ali tako da se ne vidi iz vode i onda se puni vodom. kobrqati se „kotrqati se. Bori~i}). kobrqat [umadija (Grkovi} 1982). 320 Up. zabrbuqati. 321 Up. (RSA)320 ko-brqati impf.

Pro{}ewe (Vuji~i}). (ibid. „kotrqati (se). acc. up.Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. skombrqat pf. {e-beqati se „{eveqiti se. oburvati. vaqati (se)Œ Tovarnik (RSA). u ve322 Na listi}u nije dato zna~ewe glagola. . 2004) ra-~o-brqa „ra{~eprkatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {e-brqati impf. koturati (se). ali iz primera (a i na osnovu ostalih potvrda) reklo bi se da je u pitawu zna~ewe „~eprkatiŒ.)323 è brqati impf. kod svih oblika ostaje zajedni~ka osnova -brqati. premetati (tra`e}i ne{to)Œ. impf. {to osnovni glagol brqati sa svojim zna~ewima ne predstavqa wihovo polazi{te.150 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI o-ko-brqati „u~initi da se ne{to po~ne kotrqati. Pro{}ewe (Vuji~i}). „~eprkatiŒ(?)322: ^ebrqaju koko{ke po |ubretu Zorunovac (gra|a RSA. „~eprkati (o koko{i)Œ Crna Reka (Markovi} 1986) i-~o-brqa pf. Zatvori grdin~e da ga koko{ke ne i~obrqaju Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. sramotitiŒ. oburvati se. Ovamo verovatno ne spada `a-brqati „kqucati.). „~initi brqavim. fig. okobrqat œotkotrqatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). sti}i negde kotrqaju}i se. prqati). œkaqati. zobatiŒ (RSA). Oni su. Uskoci (Stani}). œbr~kati seŒ (RSA) · Ve}ina prefigiranih oblika navedenih u ovoj grupi jeste „problemati~naŒ u tom smislu. œpisati koje{ta. prestati se kotrqatiŒ: Vi{e puta u Siqevoj strani okobrqo se kamen doqe u livadu Uskoci (Stani}) ot-ko-brqati (se) „otkotrqati (se)Œ Uskoci (Stani}) s-ko-brqati „skotrqati (ne{to)Œ: Kad bismo mogli skobrqati ovi val Uskoci (Stani}). „i{~eprkatiŒ id. skobrqati se „skotrqati seŒ id. zbog toga {to po odbijawu ekspresivnih prefiksa. {krabatiŒ. sg. me|utim. kombrqat „kotrqatiŒ Kosovo (Elezovi}). Crna Reka (Markovi} 1986) ko-m-brqati (se) impf. sg. otisnutiŒ Uskoci (Stani}). dakle.) ~e-brqati impf.B. skobrqa (se) 3.?) ~o-brqa 3. „otkotrqatiŒ id. odroniti se. „teturati. hodati nesigurnoŒ Lika (RJA) pro-{e-brqati „prohodati (o detetu)Œ Lika (usmeno M. (ibid. okupqeni u jednu celinu samo na osnovu „formalnogŒ kriterija. okobrqati se „po~eti se kotrqati. 323 Up. skobrqat (se) „id.). lutatiŒ. inf. œpreturati. ~e-prqati „~eprkatiŒ (v.. brqati se „prqati seŒ. Taj fonetski lik. (ibid. teturatiŒ Orahovica u Slavoniji (RJA). tj. drqati. otisnuti se. Bori~i}). {e-vrqati „posrtati. prqatiŒ.

a pridev brqiv glasi i vrqiv. Polaze}i od ~iwenice da se pona{awe bolesne ovce opisuje sa vrqati. Oblik pobambrqiti „moralno posrnuti. brka). kota~). *brl’ati (SP 1:430).v. Oblici nababrqati. Istra (Ribari} 1940). tako i Skok I 214 s.onomatopejske prirode (Skok I 699). nivou etimolo{ki su razdvojeni oblici *brãl’ati i *bârlati / *bârl’ati (ÅSSÀ 3:54–55. brlj. {to zna~i da u osnovi navedenih prefigiranih oblika le`e drugi glagoli. kotrqati (Skok II 169 s. 46–47).ovde mogao imati (Loma 2000:608). Sam glagol brqati Skok na jednom mestu tuma~i kao onomatopeju (Skok I 213 s. brlj). koji Skok dovodi u vezu sa (h)vrqati. kobrqati i {ebrqati. dovode}i ga u vezu sa koturati. SP 1:420–421 s. s obzirom na postojawe istozna~nih leksema nabavrqati.v. * b r lã ). Loma smatra da treba po}i . *bârl’ati i dovode u vezu sa brq „ov~ija bolest. a na drugom ga dovodi u vezu sa brq „bolest u ov~ijem mozguŒ. U ÅSSÀ ovi pridevi izvode se od glagola *bârliti.).za hv.v. Drugi oblik izvodi se od onomatopejske osnove i smatra se srodnim sa *bârliti (id. {to se vidi ve} i iz materijala izlo`enog u konkretnim odrednicama (jedne iste potvrde navode se kao kontinuante i jednog i drugog rekonstruisanog psl. SP l. vrqati). 167). Na psl. oblika). U SP rekonstrui{e se samo oblik *brliti. bavrqati. crv koji je izazivaŒ. *bârlogã / *bârloga (id. iter. Prvi oblik izvodi se od osnove srodne onoj koja je u *bruliti (id. Autori ÅSSÀ upozoravaju na mogu}nost homonimizacije kontinuanata psl.v. a ukazuje se i na wegovo srodstvo sa *brãkati. Od pomenuta tri glagola Skok pomiwe samo nazalizovani oblik skombrqat „otkotrqatiŒ. dekomponovawem prefiksa. s obzirom na to da je u pitawu zajedni~ki koren sa razli~itim sufiksalnim pro{irewima. mogli bi se smatrati wihovim varijantama. smatraju}i da je tu zamena b. vrludati. brqav „mente turbataŒ (214 s. o{amu}enŒ < *bârlivã (ÅSSÀ 3:168–169. osramotiti seŒ mogao bi biti u vezi sa brqiv „smeten. 168). kovrqati i {evrqati (v. *brãl’ati i *bârlati / *bârl’ati.v. 169–170). Loma ukazuje i na eventualnu mogu}nost nastanka oblika brqati < *obâxvârl’ati.c. b r qav „ludŒ (RSA) < *bârl(’)avã(jâ) (ÅSSÀ 3:167–168. sa osnovnim zna~ewem „prqatiŒ. Wihova osnova mogao bi biti glagol tipa brqati „bacati kameweŒ Vodice (RSA). iako ne vidi koju bi funkciju preverb ob.OSNOVE: 6) BRQATI 151 }ini slu~ajeva predstavqa rezultat glasovnih ili drugih promena.

uz razvoj sekundarnog zna~ewa „~eprkatiŒ < „preturati. up. odatle sa dekompozicijom brqiv (Loma 2000:615–616)324. brvaq. obvrqiviti.). Prva celina zasnovana je na zna~ewu „malo zahvatiti. U oba slu~aja naziv bolesti i wenog uzro~nika brq sa varijantama brv. ~abrcnuti. ~alabrcnuti). ~ebrcnuti. ~abrknoti „dobaciti u razgovoru kakvu nesuvislu re~Œ. ~alabrknuti.glagolske osnove i prelazom mq > vq Vukovo obrvqiviti. gde se po~etno v. ~obrqa i wihove izvedenice. od varijante *obvrqiviti < *obâvârliviti. kod kojih je do{lo do ozvu~avawa inicijalnog suglasnika osnove. prqati itd. s jedne strane. labrcnuti se „hitro se pokrenuti. labrcnuti. sa metatezom. (v. konkretizuje u „prezalogajitiŒ (brcnuti. ~obrqa). 325 Ovo zna~ewe se kod oblika izvedenih od glagola brcnuti mo`da razvilo pod uticajem zna~ewa fonetski sli~nog glagola brsnuti „otkinuti ustima i pojesti (brst.)Œ325 (brcnut. vrcnuti seŒ).152 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI od *obvârliviti > obrqiviti.c. -prkati. ~V-. ~ebrcnuti. bavrqati (tako|e o kretawu brqive ovce) i brqook. izvorno *vârml’ivã (obrazovano kao crvqiv) > *obvârml’iviti. gricnutiŒ. brvak.glagolske osnove ~uvalo iza poluglasa. ~ebrcnuti. ~oprq}a (v. „crviŒ < *vârmâje. ~alabrknuti. Oblik bobrqiti mo`da je onomatopejskog porekla. sa zakonomernim gubqewem v. ~ebr~nut). Na semanti~kom planu izdvaja se nekoliko celina. {alabrknut. Tre}a celina kao ishodi{te ima zna~ewe „bacatiŒ (razbrcat „razbacatiŒ. Kod oblika sa zna~ewem „~eprkatiŒ mogu}a je kontaminacija sa porodicom re~i glagola prkati. *vârlo-okã „razrokŒ izmenilo se putem dekompozicije denominala *ob(v)ârl’ati u *bârlavã. za~ebrknuti. ~elebrknuti. malo zalo`iti. ~alabrcnuti) i „~eprkatiŒ (za~ebrknuti. ~ebr~nut). ~elabrcnit. *bârlo-okã. mleka pri mu`i i sl. mo`da. {alabrcati). prqati). v. odatle „(po)jesti (brzo. prqati). odatle. ~elebrcnuti. malo uzeti. s obzirom na postojawe istozna~nih leksema ~eprqati. *vârlã „kos. koji se tako|e ekspresivizuje prema razmatranom modelu. mogli bi se smatrati wihovim varijantama. ~ebrcnuti. Mo`da je u osnovi re~ srodna staroruskoj vermie coll. s u`ivawem)Œ ({}alobrkati. {alabrcnuti. koje se. malo dobiti (hrane. Psl. 324 . Drugu celinu ~ine zna~ewa „malo (o)grepstiŒ (brcnuti. {alabrcati) i „(po)pitiŒ (po~alobrkati. Nije iskqu~eno ni da su se razvili iz osnovnog brqati. ~ebrqati. Oblici ~ebrqati. Zna~ewe „bacatiŒ Stvar se dodatno komplikuje postojawem oblika brvqiv. li{}e). lebrcnuti. ~alabrcnuti. up. SP 1:420 (Loma l. a sa druge u — „malo uraditiŒ (br~nuti. brvica bili bi naknadno izvedeni od glagola i prideva po izvr{ewu pretpostavqenih glasovnih i dekompozicionih promena. ~alabrknuti. ~ebrcnut. strmŒ u *vârlavã. ÅSSÀ 3:167–170. premetati (tra`e}i ne{to)Œ.

Vlasotince. vrcati. vrkati. kaburh uzvik za ozna~avawe zvuka koji proizvodi predmet ba~en u vodu. 329 Nije jasno koji je od navedenih oblika primaran.OSNOVE: 6) BRQATI 153 korespondira sa „teturati se. prekonbr~it se. obarkniaáy „oglupaveo. skrob i sl.-h. bombrcne. po svoj prilici. Ovde kao da je do{lo i do kontaminacije sa onomatopejom (up. {ebrqati. Detaqnije o toj pojavi v. sg. Up. {uUp. (RSGV). ESUM 1:305. vodu i sl.verovatno je nastalo pod uticajem imenica klomburak. vrqati u osnovi (v. up. ka{ikom i sl. up. Isti semanti~ki pomak zabele`en je i u ka{upskom. bobr~iti (se). preturatiŒ > „zbuniti (se). br~kaweŒ. verovatno. i klimburac „mehur. lutatiŒ ({alabrcati.Œ330 (ESUM 2:333). {to se vidi iz zna~ewa oblika br~iti „g u r n u t i u vodu. sg. {ebrkalo. tako da se ~uju {umovi sli~ni bu}kawu (npr. vrqati). „klokotatiŒ Pirot (@ivkovi})329. uzvicima blisko je ukr. i zabrbo~iti œzagwuritiŒ Vojv. bobrkati (se). Babu{nica (gra|a RSA). Ono se. SP 1:417–419) ili do sekundarnog razvoja zvu~ne semantike327. zbuwenŒ > „biti ludŒ. biti zbrkan.?). Kod ovih oblika neosporan je uticaj leksema sa vrkati.. skrenuti s umaŒ ({alabrcnut. Ni{. klomburac „mehurŒ Vrawe. zabr~iti326. i brcnut „malo pomustiŒ. 125–127. sekundarno obrazovan od glagola brkati „me{ati drvetom. klobukŒ Momina Klisura (RSA. (za)gwuriti (se). gurnutiŒ. pobambrqiti) po pravilu se izvodi od primarnog „udaritiŒ (koje je. nalet vetra. Varbot 1988. udar talasa. impf. i z a z v a v { i mali { u m. Me|utim. Leskovac. gurnuti u voduŒ (br~iti. Ovde treba pomenuti i klombrc uzvik za ozna~avawe zvuka koji se ~uje prilikom pada kamena u vodu Lu`nica (Mani})328. impf. sekundarno razvilo od prvobitnog „uvu}i. a koji je. U prilog potowoj mogu}nosti govori i uzvik brk kojim se ozna~ava naglo povla~ewe prstom ili ~ime drugim kroz mleko. œklopotati. posvedo~eno za oblik brknuti). bobrqiti se). klombrca 3. 328 Inicijalno klo. }elebrk) i sa „kotrqati (se)Œ (kobrqati (se)). bobrcati (se). koje se tuma~i kao onomatopeja u vezi sa burh „id. up.)Œ. ono ovde mo`e imati druga~iju semasiologiju: „me{ati. ina~e. up. ÅSSÀ 3:53–54. bobrknuti (se). o{amu}enŒ < psl. 330 Up. obarchniaáy. bobrcnuti (se). ka{. kao i zvuk koji se ~uje kad mlaz mleka iz vimena udari pri mu`i u mleko u kablu. {kripati pri radu. i uzvike ~abovØâ. acc. U semanti~kom i tvorbenom pogledu s. *brkati (Wrocáawska 1967:176). kakvu te~nost (mleko. Posebno mesto zauzima zna~ewe „potapati (se) u vodu. up. Zna~ewe „biti lud. zavu}i. i {kqombrca 3. 326 327 . vrcati. o pumpi za vodu)Œ Pirot (gra|a RSA).

331 Interesantan je izbor glasovnih spojeva koji se dodaju osnovnim uzvicima: ka-. b) ekspresivni prefiksi su i sami onomatopejskog porekla. {to bi moglo zna~iti slede}e: a) ekspresivni prefiksi se dodaju i onomatopejama (v. neke od oblika sa prefiksom to-). . uzvika za ozna~avawe zvuka pri padawu te{kog tela (ESUM 1:218)331. ~a-. Ove komponente. koje ulaze u sastav pomenutih uzvika. uzvika za ozna~avawe muklog zvuka. identi~ne su na{im ekspresivnim prefiksima.154 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI bovsØâ za zvuk bacawa predmeta u vodu. pored bov. {u-. zvowave i bovk.

Skok. Prasloven332 Radi se zapravo o obliku uve~aditi pf.) o-ka-vedati pf. œtrajati. tuma~e}i ga kao rezultat metateze v—~ > ~—v prema uve~ati se ‰sic!Š œu{eprtqatiŒ (Skok III 582–583 s. „`ivotaritiŒ: Te{ko mogu kavedati. opadati. Korist i gojenje {umah. Podunavqe (RSA) · Od svih navedenih oblika Skok pomiwe samo o~avedati se. *~avedeti (ÅSSÀ 4:31). delimi~no ponavqa tuma~ewe dato u RJA. Slabo potvr|en na srpsko-hrvatskom jezi~kom prostoru.v.. pre`ivetiŒ: Jedva sam iskavedo iz ove zime id. œizmrcvariti seŒ: Okavedak se tebe ~ekaju}i Uskoci (Stani}) è vediti impf. rekonstrui{e se psl. Zagreb 1866 (gra|a RSA). u stvari. vetah)332. œte{ko `iveti. œid. œdospeti u oskudicuŒ Ba~ka (Vuk). oblika ~ev’àdiØi œbolovatiŒ. ~av’àdiØi œbolovati. venutiŒ. sahnutiŒ(?) . pritisla siroma{tina i jedva se odr`avam Pro{}ewe (Vuji~i}). vu}i seŒ Uskoci (Stani}) is-ka-vedati pf. œizgubiti boju.Œ.OSNOVE: 7) -VEDATI 155 OSNOVE: 7) -VEDATI 7) -VEDATI ~a-vedati impf. kopneti. dijal. [ulek. . stariti. „dugo se zadr`atiŒ: Ajmo ku}i. glagol ~avedati ima skoro potpuni formalno-semanti~ki pandan u ukr. nikad da pro|e. izvediti pf. pak i ni`e ovoga ledenoga priedjela biqe sve samo ~aveda B. (ibid. do~ekati veliku starostŒ Lika (RJA) ka-vedati impf. postojatiŒ. „odu`iti seŒ: Ova se no} okavedala. œvenuti. œte{ko se kretati. Trebalo bi mo`da po}i od kolektiva *vetã{adâ. œvrlo ostareti. okavedasmo ovde Qe{tansko (Te{i} 1977). ~avedati œvenuti. izbledetiŒ Podriwe. prema kojem je o~avedati postalo metatezom od ove~adati < ovet{adati (izvedeno od osnove prideva vetah). zdravqe oslabilo. Na osnovu ove i jo{ jedne ukrajinske potvrde. sve`inuŒ Piva (Gagovi} 2004). jedva sastavqati kraj s krajemŒ Kordun (gra|a ERSJ) o-~a-vedati se pf. gubiti boju. bledeti. mr{avitiŒ (gra|a RSA).. „iza}i `iv. „propadati. okavedati se „odocnitiŒ: Okaveda se ta tvoj ru~ak Pro{}ewe (Vuji~i}).

par *gledeti : *gledati (ÅSSÀ 6:122–123. Stoga bi se na osnovu s. Ovde se o~ito radi o sekundarnom „jatŒ u korenu. Morfologija blr. glagol se mo`e uporediti sa stsl.-h. rus. -v’àdiØi je zakonomerni refleks pretpostavqenog psl. 336 Up. U re~niku se ovaj glagol izvodi od slov. Oblik bi mogao biti i od vegd < *vetãxã. smawiti. 31:38–39). prisvenoti). v’ànuØi).). daqe. oblike navedene u ESUM 1:443 s. u beloruskom.c.(v. izvediti œizgubiti boju. bledeti.-h. sa sekundarnim ï. kopneti. stariti. *vedeti spada i pomenuti s.v.v. *vednoti. U pogledu obrazovawa s. ouvêdati œvenutiŒ (ESJS 12:717 s. slabitiŒ < *uvedati (v.je Up. na formalnom planu ova dva glagola se me|usobno razlikuju po obrazovawu osnove. 333 334 . dosledno javqa nastavak -ati < *-ati. kopneti.c. ali postaje potpuno jasna kada se on protuma~i kao kontinuanta glagola *vedeti. vït{ina. sahnutiŒ (ÅSBM 2:298).-h. ~avedati ukazuju na nesumwivo srodstvo sa ukr. ~av’àdiØi (l. dijal. oblik *~avedati. upu}uje na ukr. Vaillant III 388). karakteristi~an nastavak -iti < -eti. otawiti. U reflekse psl. up. u kojima je posvedo~en. Izlo`eni materijal omogu}ava da se — na praslovenskom planu — pretpostavi postojawe intranzitiva *vedeti i wegovog iterativa *vedati (izvedenog od prefigiranih formi svr{enog vida). 335 Up. koji je u *vednoti (l. uvàdaØâ œvenuti. gde se rekonstrui{e psl. oblicima se. vànucâ.i korena ved-. stsrp. gubiti boju. budu}i da je za govore. izbledetiŒ335. vetah. ali u ukrajinskom nije posvedo~en glagol *v’àdiØi van spoja sa prefiksom ~a. ~av’àdiØi. Ako se zanemari prefiks. -vedati). Samostalni refleks psl. sahnuti. O nastavku -ati v. posebno. i oblik izvije|ati œizbledeti. i *obvednoti (id. me|utim. zaslabitiŒ Unac (Jovi~i}). ukr. OS 14–15 s. ~avedati mogao pretpostaviti psl. ~ev’àdiØi. sasvim opravdano. *ved-noti. blr.v. glagol vediti œvenuti.-h. i *obved(j)ati (ÅSSÀ 31:38).-h.v. up. izgubiti boju.i osnove -vedati336. Vukovi} 1940:327). up. up. spoj ekspresivnog prefiksa ~a. U s.)333. npr. vàdzecâ i jeste nejasna kada se oblik izvodi od psl. naime.156 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ski glagol se tuma~i kao spoj ekspresivnog prefiksa ~a. vàdzecâ œvenuti. *vednoti. *vedeti sa~uvan je. Koren *ved. ÅSBM 2:301 s. sve`inuŒ. Iako tvorbena struktura i semantika s. *vedeti. uz konstataciju da je wegova morfologija nejasna334. mrziti < *mârzeti u govoru Pive i Drobwaka (v. Pri tome se.

`ivotaritiŒ Ka~er (gra|a RSA). i po analogiji rekonstrui{e psl. Pada u o~i wegova strukturna identi~nost sa ~avedati. Glagole povezuje i zajedni~ko zna~ewe œte{ko `iveti. *ko-veda (> ukr. ~a-v’àdiØi / (za)ka-v’àdiØi341. patitiŒ Piva (Gagovi} 2004). docnitiŒ Piva (Gagovi} 2004). budu}i da nije notiran ni u RSA. 340 Autor smatra da je ovaj oblik poslu`io kao osnova glagola *~evediti (> ukr. (o)du`iti seŒ : œtrajati. pored bliskosti samih zna~ewa œuvenutiŒ i œostaretiŒ (v. koje se tuma~i kao particip na -l. up.obrazovan od spoja prefiksa *~i. dijal. i glagol kavedati ima svoj formalni (tj. dijal. on sadr`i prefiks ka-. do~ekati veliku starostŒ. -a.v. zakav’àdiØi). postojatiŒ338. up. uz komentar: œnejasnoŒ). 338 Zna~ewe oblika o~avedati se pf. ~ev’àdiØi. OS 14–15 s. *~avedeti (Kurkina 2001:101).-h. Sli~no glagolu ~avedati. svedo~e drugi glagoli kod kojih su naporedo realizovana pojedina zna~ewa iz prvog (~avedati) i drugog (kavedati) semanti~kog niza.i glagola koji je kontinuanta psl. ~iv’óda œdugotrajna bolestŒ339 < *~e-veda ([ulâga~ 1997:21)340. razvilo se verovatno i pod uticajem prideva ved. dijal. -o œstarŒ (v. „`iveti u te{ko}amaŒ Uskoci (Stani}). ~ajati „kasniti.-h. pa otuda oblici *~a-vedeti337. suvŒ. za-~i-~e-veláè œmr{av. vehnuti). vetah). od kojeg se razlikuje samo po prvom elementu — umesto prefiksa ~a-. ~a-vedati / ka-vedati : ukr. zakav’àdiØi œosetiti mu~ninuŒ (ESUM 2:225. up. *~a-vedati. ~av’àdiØi). Glagol kavedati.OSNOVE: 7) -VEDATI 157 o~igledno bio sklon ekspresivnom prefigirawu. npr. Kada se i oblik zakav’àdiØi stavi u kontekst ovde razmatranih glagola. kopneti. podlegao daqem ekspresivizirawu. ve} prefigirani glagol. dugotrajnosti. ~ajati „slabiti. kavedati. œvrlo ostareti. slabiti. ni u RJA. Da su navedena zna~ewa me|usobno povezana. ba{ kao i s. do sada nije bio predmet etimolo{ke analize. sahnutiŒ : œkopneti. uspostavqa se zanimqiv paralelizam i korelacija: s. strukturno-tvorbeni) pandan u ukrajinskom. [uqga~ sasvim opravdano dovodi ovaj glagol u vezu sa semanti~ki bliskim ukr. semanti~ki bliskog sa *vednoti. rus. Upadqiva 337 Zanimqivo je da je i taj. ukr. . OS 16–17 s. bolovatiŒ > œ`ivotaritiŒ < œpre`ivetiŒ : œizmrcvariti seŒ : œvu}i seŒ : œ(o)docniti. koje predstavqa spojnu kariku dva semanti~ka niza: œvenuti. 339 Indikativno je da ovaj oblik u svom zna~ewu sadr`i nijansu trajawa. ~ajiti „jedva `iveti (od mnogo godina). 341 Zna~ewa œbolovatiŒ i œosetiti mu~ninuŒ pripadaju istoj semanti~koj sferi. `ivotaritiŒ.v.

okretatiŒ (ESUM 2:483). vrteti / vrtati). i ~e{.-h. izdubiti ne{toŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). vadnouti smatra neobi~nim. dijal. koje Machek 674 s. 342 Up. V.v.-h. rus. kovrtati œdupsti. chvjadat œid. *ko-vârteti345 (v. kvjadat œvenuti./ *ko-: *~e-vârtati343 / *ko-vârtati344. sli~ne slu~ajeve u kojima alterniraju prefiksi sa kratkim vokalizmom *~e. Bjeleti} 2005. koverØeØâ œvrtetiŒ (ÅSSÀ 12:18). kopnetiŒ. . up. pa bi se i na praslovenskom planu mogao pretpostaviti odnos *~a-vedati / *ka-vedati342 : *~a-vedeti / *ka-vedeti.158 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sli~nost srpsko-hrvatskih i ukrajinskih potvrda govorila bi u prilog wihovoj arhai~nosti. dijal. koverØaØi œusmeravati. ~evrtati „napraviti rupu.(< *ko-).(< *ke-) / *ka. sa alternacijom prefiksa *~a. 343 Oblik je rekonstruisan na osnovu s. tako|e ukr. bu{itiŒ (ÅSSÀ 12:18). s.Œ. 344 Up. 345 Up.

za{everet pf. oskudno `ive}i. tavorim 1. zast. œprovla~iti se. œoskudno `ivetiŒ Potkozarje (Dalmacija). bedan `ivot. `ivotariti. treba ji(h) po(h)vatati i u cev~ice od trske pometati Kragujevac (RJA) è up. oskudevati. preterano {tedetiŒ Uskoci (Stani}). jedva sastavqati kraj s krajem. provoditi `ivotŒ (RMS). oskudno provoditi. verati / verati impf. mu~iti seŒ (RMS)347 do-ta-voriti pf.. odr`avati seŒ Leskovac (Mitrovi}). pro`ivqavati. iznemo}iŒ Aleksandrovac (gra|a ERSJ). „polagano letetiŒ: Matice. uop{te `iveti. krivudatiŒ (RSA) VORITI ta-voriti impf. oskudno. trajati u oskudicama. kuburitiŒ (RJA). proturatiŒ. verati se „puzati se. vrteti se. œte}i. œobigravati. tavorit „s mukom pre`ivqavati. zavla~itiŒ: U grm glave ne verala (Vuk. „zakr`qaoŒ Ma~va (Nikoli} B. RSA). provoditi u~mao. koje {ivere od ko{nice. 347 Up. u bolesti i sl. spoticati seŒ. 346 .) „klizati se. „pro`iveti. prazan. saplitati se u hoduŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). pentrati seŒ. `ivotariti. {everet ({everel pt. u semanti~kom pogledu oblik {verdat „lo{e hodati slabim nogama. „nekako `iveti. sg. `ivotare}iŒ (RSA) Up. privla~iti se. izdr`ati do nekog vremena tavore}i. zlopatiti se. tavorit „`iveti oskudno. `ivotariti. Unac (Jovi~i}). tavoriti se „s mukom se nositi s ne~im.Œ Zagara~ (]upi}i 1997). po{everet Orlec (Houtzagers 1985:365)346 {u-ver-qiv adj. koji bi mogao biti u vezi sa vrdati. lutatiŒ. „zanositi se u hoduŒ Ozaq (Te`ak 1981). tavoriti „`iveti od danas do sutra. œskrivati. kretati se prikrivenoŒ.OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 159 OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 8) VERATI / -VERITI {e-veriti impf. `ivotaritiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). vrzmati seŒ: Svak se vere da u gorwe ~elo sjede. tavoriti œnemati snage za rad. œprovla~iti. œtumarati. „`iveti te{ko. s mukom. 1966:300) ?{i-veriti impf. i tavoqiti „tavoriti. posrtati.

navor œid. ~avor) {-~a-voriti se „zguriti se poput ~avkeŒ Lika (RJA) {-}a-voriti se „stisnuti se. pro`iveti tavore}iŒ Du~alovi}i. mukaŒ. nemo}no hodati. pre`iveti (odre|eni period vremena)Œ: Samo da se istavorimo iz zime Vojv. pa nikud ma}i! Banat (RSA) o-~a-voriti „zakr`qaviti. „bolovati s vremena na vreme. „veoma oskudno hranitiŒ: Nemam ni{ta davat krmetu. teret. u telu se zgr~itiŒ sredwa Dalm. usukan. izraz voriti du{u „jesti samo toliko da se ne umre od gladiŒ Mora~a (RSA). „zakr`qati. (RJA)348 ~a-vorewe n. Vasojevi}i (Bori~i}) ~a-voriti impf. œsporo. naprezawe. pokvariti se (o vremenu)Œ: To vreme za~avorilo.). poboqevatiŒ. Nije jasno spada li ovamo glagol o-}a-voriti „izazovno zadi}i sukwuŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. œzasukan. trud.Œ (Vuk. „troma i neuredna `ena koja samo sediŒ Ozaq (Te`ak 1981) ?~i-vorqiv adj. „okrenuti na nepogode.-dubr. u~matiŒ Lika. radukatiŒ Uskoci (Stani}). Lika (Skok I 301 s. voriti impf. lo{ (o zemqi)Œ Ro`aje (Had`i}) è up. 348 . œ`ivotaritiŒ. 349 Up. „lagano se kretati. malaksaloŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). ~vornovat (o drvetu)Œ Piva (Gagovi} 2004) VIRATI tu-virati / tu-vijerati impf. mr{ati. ispetqati se (iz ~ega). œpeskovit (o terenu). „vita miseraŒ Lika (RJA) ~a-vora f. RJA). istavoriti se „izvu}i se. vrlo ostarjetiŒ Kostajnica. „mu~iti se u siroma{tvu i starostiŒ Lika (RJA) za-~a-voriti pf. mrdukatiŒ. tuvirati „postepeno ~ileti. gubiti snagu. (Vuk. (RSA) pre-ta-voriti „kukavno pro`ivetiŒ (Vuk. pipavo raditiŒ. RJA) zavor m. RJA) pro-ta-voriti „id. protavorit Vasojevi}i (Bori~i}) tavorewe n.v. mo}Œ Piva (Gagovi} 2004). postati r|av. œkretati se bez snage.Œ Uskoci (Stani}) zavorqiv adj. pisca XVI veka. œnapor. tuvij e rat „tumaratiŒ. nako {to ga vorim su po malo spla~ina Tre{wevo (RSA)349 voriti „varatiŒ (kod dva dalm.160 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI is-ta-voriti „provesti te{ko `ive}i. RJA). œpomalo raditi.

„~ileti. Uskoci (Stani}) tu-vijer m. „blesan. sg. Sve {to radi. RSA) ga-vrani} m. „vrsta de~je igre {tapovima. je vrlo hr|avo za repu. gavrawa~a f. „nahodati seŒ id. nestajatiŒ: Ama ne{to. bazati. besciqno i}iŒ Zagara~ (]upi}i 1997). pa ima kad da radi Crna Reka (Markovi} 1986) è virati impf. jedan igra~ u toj igriŒ: Svako dete uzme svoj {tap u ruku. skitati. zga|aju svi drugi svojim {tapovima wegov {tap. koji su ti jadi? — Viraju `ita na ovoj su{i Piva (Gagovi} 2004) o-ko-virka 3. gavrawe.. {vrqati. „brbqati koje{taŒ. œhodati mrse}i i gaze}i {to (travu)Œ: Sa mi je {enica polavrana — Gdo je tut lavral? Ozaq (Te`ak 1981). eto. (ibid. vira mu Le- va~ (RSA) -VRATI ga-vrati se impf. oporaviti seŒ: Neka ga malo. „igrati se naro~ite igre {tapovimaŒ Ba~ka (Vuk. puno hodatiŒ: Al se nakovral dok se isprt’l gori Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990) na-ko-vrat se pf.Œ Fru{ka gora (RSA) ?ko-vrat (se) impf. jer trava onda brzo vira — Ne viram ka drugi qudi. bujatiŒ: Neposredno |ubrewe . ^im baci. „gaziti (po biqu)Œ: Ne havrajte po {enici — Nigdo mi je su salatu pohavral Ozaq (Te`ak 1981) . „rasti. bolan. Vr{waci smo. uspevati. lavrat „pri~ati koje{tarijeŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) ?le-vrav adj. „oja~ati.. vira{. pf. len{tina. a. biti neraspolo`en za posao i umoran pa se naglo prenuti i postati ornijiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990) ?la-vrati impf. œid. a gavrani} baci svoj {tap u vis. „oporaviti se nakon bolestiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) ot-ko-vrat se „otkraviti se. Koji pogodi bude misto wega gavrani} Otok (RSA). „te{ko raditi. nesposoban ~ovekŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) è virati impf.) o-ko-vrat se pf. napredovati. nek se odmori dok okovirka. ja ostado’ ka’ petli} — [to su ti krxavi pili}i. „krivonogŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) ?ha-vrati impf. tuvirkati dem. moji ba{ viraju? Para}in.OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 161 tuvijerat „lutati.

sakrivati. gde se ova osnova tako|e javqa u prefigiranim oblicima. gurati. Fasmer I 293). ha-. *uer. ose}ati se lo{e.). oka~(iv)atiŒ: npr. kaveriØâ œbolovati. *vâr-. ~avrqati. Pokorny 1150–1152350). stavqatiŒ i 3. navode}i kao wegov refleks rus. kontinuanata pomenutih psl. istu rekonstrukciju daje Varbot 1976:40). 350 Materijal koji je izlo`en uglavnom se svodi na dva ie. svodi na psl. rus. veraØâ „umetati. korena (od mogu}ih 13. zajedno sa rus. 351 Oblik se smatra etimolo{ki srodnim sa *kovirati. (na)nizati. metnutiŒ. *verati. sagnuti (se)Œ.c. (ibid. -vrati) javqaju se u kombinaciji sa slede}im prefiksima: ga-. savijati (se). oblik tako|e sekundaran u odnosu na *verti (Iliadi 2001:10. ka{qatiŒ (Iliadi 2001:22)352. vãrvâ. (po)re|ati. sekundarnu u odnosu na *verti (l. „brbqivacŒ id. Na osnovu ove dve rus.162 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?~a-vrati impf. gwe~itiŒ. . oblik pretpostavqa i Kurkina. osnova (verati. spota}i seŒ id.Œ Ozaq (Te`ak 1981). virati. osnovu *ver. [to se ti~e glagola verati353. Oblici {everiti (eventualno i {iveriti) obrazovani su dodavawem prefiksa {e. *uer„okretati (se). potvrde Iliadi rekonstrui{e psl. *vir-. *uer. ~avrat Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) ~avre{a m. „splesti se. 352 Kurkina 1981:333 izvodi ovaj oblik od osnove *vâreti œkqu~atiŒ. rus. dijal. *var-) < ie. npr.v. -veriti. prefigirane glagole *kaveriti. „nespretno hodatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) za-{a-vrati se pf. (iz)ve{ati. Sli~na je situacija i u ruskom. „teturatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) · Svi navedeni oblici svode se na psl. *koveriti u kojima izdvaja osnovu *-veriti. Iliadi 2001:10–32. stsl. verenica. v. 353 Naveli smo ga ne samo kao pandan samostalno neposvedo~enom glagolu -veriti. daqe. savijatiŒ (v. ko-. {a-. sagibati (se). poviti (se). vrteti (se). dijal. Takav psl. ta-. daqe. obrtati (se).) ?{e-vrat impf. ~eprkatiŒ (v.„vez(iv)ati. saviti (se). (ibid. on se.-h.({i-) na osnovu -veriti. imitiratiŒ (ÅSSÀ 12:12–13 s.v. ve} i zbog wegove semantike. ~avrati „id.(sa apofonskim varijantama *vor-. provãreti „proturiti. pri ~emu se upu}uje jo{ i na *kovyriti / *kovyr’ati. up. stavqati. protnutiŒ. v. la-. okretati. -voriti. {u-. vrijeti se. koliko ih je izdvojio Pokorny): 1. obesiti. pri~ati koje{taŒ Lika (Ajxanovi} 2002). vãvreti „turiti. sa razlikom u glagolskom vokalu. Neke od s. œbrbqati. *koveriti)351. Skok III 627–628 s. koveriØâ œslamati. ~a-. savijati. tu-.) ?{a-vrati impf. {e-. veraØâ œtrpati. povijati (se).„vrteti. sa~uvanu samo u spoju sa datim prefiksima. œkreveqiti se.

Tako se pretpostavqeni semanti~ki razvoj 354 Up. `goqava.-h. up. {uviry. uviry. iz neprijatne situacije)Œ. zavaravati. v. u osnovi glagola tavoriti mogao bi biti i zast. okretati seŒ autorka l. uz semanti~ki pomak œ`ivotaritiŒ > œoskudno hranitiŒ (Pi`urica 1987). nedovoqno so~anŒ: [uveqivo mu zrwe na kuruznim klipovima — Nikola ka`e da su mu {uveqive kru{ke ove godine Potkozarje (Dalmacija). bez komentara i re{ewa (Skok III 448 s. i {uveqiv œuvenuo. oblik voriti „varatiŒ. . mo`da u vezi sa uveqa f. {ever œkrivonogŒ itd. Pi`urica se glagolom tavoriti bavi posredno. izvrdavatiŒ. U prilog tome ide i zna~ewe oblika zavarati „prividno utoliti (glad)Œ (RSA). za~avoriti „zakr`qatiŒ. ukr. dijal.c. {uvery pored osnovnog uvery œkrivŒ. koje predstavqa tvorbeno-semanti~ki pandan s. izvirovaØâsà œizvla~iti se (npr. dijal. daqe. {uverit’ (sa) pored (z)uverit’. øomicati seŒ (Kurkina 1981:334). jer je pomak od konkretnog ka apstraktnom zna~ewu uobi~ajeniji. tuma~i kao kontinuante dubletnog *(o)virã. {everiti. (sa stepenom du`ewa u korenu) ~e{. glagol voriti „veoma oskudno hranitiŒ. neugledna osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). viriØisà œkriviti seŒ. Me|utim. sa semanti~kim pomerawem prema varati. Glagol tavoriti nema utvr|enu etimologiju. Pi`urica ipak ukazuje na logi~nost uzajamnih pomaka œvaratiŒ ü œzavaravati (hranom)Œ ü œoskudno hranitiŒ (Pi`urica 1987:104). dijal. 356 Kao paralelu navodi oblik sa istog terena votariti „`ivotariti. suverit’ œ(is)kriviti seŒ. U tom slu~aju treba pretpostaviti obrnut semanti~ki razvoj: œoskudno hranitiŒ > œ`ivotaritiŒ. Osim potencijalnog albanizma voriti œoskudno hranitiŒ. preina~avatiŒ. obrazovan dodavawem ekspresivnog prefiksa ta-. 355 Oblike kao ~e{. vario. rus. 357 Pi`urica tretira glagol voriti œvaratiŒ kao ranu pozajmqenicu od lat. Pridev {uverqiv œzakr`qaoŒ354 sadr`i prefiks {u-. U svetlu ove pretpostavke. viràØâ œizvla~iti se. viraØâsà œvrteti se. Konstatuju}i da se ova dva glagola ne mogu svesti na zajedni~ki etimon357. koji se tuma~e kao kontinuante osnovnog *(o)verã (Havlova 1979:137–139)355.v. izvode}i od wega (elizijom inicijalnog sloga)356 dijal. tavoriti). sln. {uviry œkrivŒ. œsitna.. oblik sa drugim stepenom korenskog vokalizma i drugim prefiksom. Skok ga samo registruje. logi~nije bi bilo po}i od oblika voriti kao ishodi{nog.OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI 163 {everaØâ „kretati se. sl~. variare „mewati. za semantiku up.). ovaj oblik bi se sa podjednakom verovatno}om mogao posmatrati i kao rezultat metateze od tavoriti. a oblik tavoriti tretirati kao sekundaran. jedva odr`avati `ivotŒ prema `ivotariti (id. dijal.

164

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

œoskudno hranitiŒ > œ`ivotaritiŒ pro{iruje novim zna~ewskim karikama, pa dobijamo slede}i niz: œvaratiŒ > œzavaravati (hranom)Œ > œoskudno hranitiŒ > œ`ivotaritiŒ. [to se ti~e samog oblika voriti „varatiŒ, on bi se mo`da mogao smatrati apofonskom varijantom od varati358, up. rus. vor „lopovŒ359; za odnos voriti : varati up. koriti : karati, umoriti : umarati, lomiti : lamati360 (detaqnije v. Bjeleti} 1999). Ako bi se pratila druga semanti~ka linija, sadr`ana u zna~ewu: œs mukom se nositi s ne~im, mu~iti seŒ, glagol tavoriti mogao bi se dovesti u vezu sa oblicima tipa zavor m. œnapor, naprezawe, trud, teret, mukaŒ: Za to ti nije potreban zavor — Nije to veliki zavor, navor œid.Œ: Ti nikad ne}e{ da u~ini{ ni najmawi navor, regularnim derivatima glagola zavrijeti pf. œzapeti svom snagom da bi se obavio neki te`ak posao, napregnuti se u najve}oj mogu}oj meriŒ, zavirati impf. œzapiwati iz sve snage, naporno raditi, natezati se u raduŒ: Ne zaviri toliko, odrije}e{ se Uskoci (Stani}) i navreti / navrijeti pf. „napregnuti se, zapeti, navalitiŒ, œupreti, pritisnutiŒ, œn a m u ~ i t i s e, n a p a t i t i s eŒ: Na ovo dete, mori, navre sas wega! Vu~itrn, navirati impf. œs mukom se probijati, guratiŒ, œtruditi se da se ne{to postigne, upiwati seŒ (RSA)361. Posredan dokaz da se glagol tavoriti mo`e objasniti kao spoj prefiksa ta- i osnove voriti jeste tvorbeno i semanti~ki blizak glagol ~avoriti „mu~iti se u siroma{tvu i starostiŒ. Zanimqivo je da ni ovaj glagol nema jedinstveno prihva}enu etimologiju. Skok tuma~i ~avoriti i wegov prefigirani oblik o~avoriti kao denominale od ~avor m. „{togod malo o ~em se jedva mo`e `ivetiŒ Srbija (RJA), s napomenom da je definicija zna~ewa ove imeni358 Skok III 565 s.v. var smatra ju`noslovenski glagol varati „decipereŒ pozajmqenicom iz frana~kog waron „pa`qivo slu{ati, voditi ra~una o nekome, ne~emuŒ. Druga~ije tuma~ewe nudi Varbot 1976:41. Up. i Snoj 807 s.v. varovati. 359 Fasmer I 350 s.v. vor smatra da je re~ najverovatnije srodna sa vraØâ, vru „lagatiŒ < *vâraØi, *vâré (u naøomeni Truba~ova s.v. vraØâ, vru (id. 361) stoji da je ova re~ novo obrazovawe i ujedno se citiraju tuma~ewa koja je dovode u vezu sa vrïØi „kiøeØiŒ > „brbqatiŒ i za-vereØâ, za-vora, uø. ølesØi, søleØni). Druga~iju i detaqniju etimolo{ku analizu ovih re~i daje Varbot 1976:39–41. 360 Up. Varbot 1984:30–40. Kratkosilazan akcenat na korenskom slogu varati ukazivao bi na staro iterativno obrazovawe tipa klawati : kloniti, vra}ati : vratiti, no naglasak voriti bi u tom slu~aju morao biti sekundaran. 361 Ovamo mo`da i va-vriti se „mu~iti se, baktati seŒ: Daj mi to dete, da ga nosim babi, nek’ se ona s wim vavri Leva~ (RSA) (< *vã-vâreti?, za inicijalno va- up. vavijest, vavijek).

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

165

ce, data na osnovu jedinog primera: ima ~avor i dvije strijele, tj. „malo, `ivi sirotiwskiŒ – nejasna (Skok I 301 s.v. ~avor)362. Glagol ~avoriti pomiwe se i u oba praslovenska re~nika, gde se dovodi u vezu sa bug. dijal. ~avrim se „maziti se; sme{iti seŒ, ~àrvam se „od bola, tuge, ~e`we sahnuti, venuti, propadatiŒ, ~’uree „slabiti, venuti, sahnuti, gubiti snaguŒ, rus. dijal. ~avereØâ, ~avreØâ, ~avriØâ „bledeti, venuti, kr`qati, sahnuØi; bolovati; gwileti; gubiti zdravqe, snagu, poboqevatiŒ, ukr. ~evriØi „slabiti, mr{aviti; venuti, propadatiŒ, blr. ~aurácâ „id.Œ, dijal. ~auråcâ „slabiti, mr{aviti; venuti, propadatiŒ, ~avricâ „sahnuti, propadati npr. od gladi, dugog ~ekawa na nekogaŒ, ~auracâ „slabiti, gubiti snaguŒ, ~åuracâ „slabiti, propadati od gladiŒ itd. U krakovskom re~niku se konstatuje da su veza isto~noslovenskih i ju`noslovenskih potvrda, kao i sama wihova etimologija – nesigurne. Za neposrednu osnovu rekonstruisanog oblika uz rezervu se uzima slabo posvedo~en pridev *~avrã > rus. dijal. ~avráè „mr{av, slab, uveoŒ, eventualno i s.-h. dijal. ~avor363 i upu}uje sa na lit. kiauras (*keuro-) „pocepan, poderanŒ, pa se sve re~i u krajwoj instanci svode na ie. *skeu- „se}i, odvajati, grebati, strugatiŒ (SP 2:119 s.v. *~avreti). U moskovskom re~niku rekonstrui{e se ne{to druga~iji psl. øredlo`ak, oblik *~avâreti, okarakØerisan kao prefiksalna izvedenica sastavqena od ekspresivnog elementa *~a- i glagola *vâreti „vreti, znojiti se, sahnutiŒ, odaØle zaØim „kr`qatiŒ, „venutiŒ, „zlopatiti seŒ (ÅSSÀ 4:32), up. i Kurkina 1981:333, Kurkina 1992b:190. Na istu psl. osnovu Kurkina l.cc. svodi i rus. dijal. kaveriØâ œbolovati, ose}ati se lo{e, ka{qatiŒ, zakovreØâ œsmrznuti se, pokriti ledenom korom (na poledici)Œ, zaskovreØâ œusahnuti, postati krut od vru}ine, mraza, su{eŒ, odatle zaskovrina œne{to {to je usahloŒ, s tim {to su ovi oblici obrazovani pomo}u prefiksa ka- / (s)ko-. Iako je izvo|ewe zna~ewa œvenuti, sahnutiŒ od osnovnog œvreti, kqu~atiŒ sasvim legitimno, situacija se komplikuje kada su u pitawu ostala sekundarna zna~ewa, tj. œkr`qatiŒ, œslabiti, malaksatiŒ, œpoboqevati, bolovatiŒ, œoskudevati, mu~iti seŒ. Stoga ima
362 Ona je, zapravo, pogre{na. Pravo zna~ewe je: „ima tobolac i dve streleŒ, po{to je ~avor od ~ahor, up. sl~. ~achor „tobolac za brusŒ. Daqe je ova re~ svakako u vezi sa ~ahura. Sa ovako protuma~enom re~i ~avor glagol ~avoriti te{ko da mo`e imati ikakve veze. 363 Ova re~ svakako ne pripada ovamo, v. prethodnu napomenu.

166

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

poku{aja da se ova zna~ewa objasne u okviru gnezda glagola *verti, *vâro — tim pre {to je jedno od wih i realno zasvedo~eno me|u wegovim kontinuantama, up. s.-h. zavreti / zavrijeti „klonuti, zanemo}i; malaksati, oslabiti, zamretiŒ: Jelka ... pane na travu, sku~i se i ulo`i
glavu me|u koqena. Tako skupqena i savita ka’ u klupku, opet zavre i obumre CG (RSA) — v. gore tuma~ewe pomenutog rus. kaveriØâ œbolova-

ti, ose}ati se lo{e, ka{qatiŒ (< psl. *kaveriti), koje je ponudio Iliadi 2001:22. U odre|ivawu etimologije osnovnog voriti (sadr`anog u tavoriti i ~avoriti)364, tj. u wegovom pripajawu gnezdu *verti, *vâro, od presudnog su zna~aja oblici {-~a-voriti se „zguriti se poput ~avkeŒ: [~avorila se, do{la ka ~ava365 i {-}a-voriti se „stisnuti se, u telu se zgr~itiŒ, koji pokazuju da je wegovo izvorno zna~ewe œsaviti se, iskriviti seŒ, up. i pridev zavorqiv œzasukan, usukan, ~vornovat (o drvetu)Œ, tj. œiskrivqen, savijenŒ366. I upravo je ovo zna~ewe moglo poslu`iti kao osnova iz koje su se razvila zna~ewa œkr`qatiŒ, œslabiti, malaksatiŒ, œpoboqevati, bolovatiŒ, up. i ukr. dijal. viriØisà „kriviti se, savijati se (o dasci)Œ (ESUM 1:403) prema zviriØi „iscrpsti, izmoriti (o bolesti)Œ (id. 2:251), kao i gorepomenute rus. dijal. glagole koveriØâ œslamati, s a v i j a t i, gwe~itiŒ i kaveriØâ œbolovati, ose}ati se lo{eŒ. Pravilnost ovakvog tuma~ewa potkrepquju mnogi primeri koji svedo~e o me|usobnoj povezanosti zna~ewa œsavijati se, sagibati se, kriviti seŒ i œslabiti; bolovatiŒ, up. zakovrnuti (v. vrnuti), iskope~iti se (v. pe~iti), ukoviqiti (v. viqiti) itd.
364 Kako se ovi glagoli sre}u na terenu gde se glas h gubio pre wihovih prvih zapisa, moglo bi se pomi{qati i na glagolsku osnovu *hvor-, zastupqenu u psl. *xvorati, xvoreti, up. csl. hvorati, rus. hvoramâ, ~e{. choreti, dlu`. chores, poq. zast. chorze}, dijal. chorza}, rus. dijal. hvoremâ, ukr. hvorimi / horimi, blr. hvaråcâ, sve: „bolovati, pobolevati, slabitiŒ (ÅSSÀ 8:128 s.vv.). Tamo se rekonstrui{u jo{ pridev *xvorã(jâ) „bolestan, mr{av, lo{Œ (id. 131–132) i wegove izvedenice *xvoroba (id. 128), *xvorostâ, *xvorota, glagol *xvorovati (id. 129). Zna~ewe ove osnove dobro se sla`e sa semantikom glagola tavoriti, ~avoriti, no tek bi eventualna potvrda sa h ili f dala potrebnu izvesnost wihovoj rekonstrukciji kao *ta-/~a-hvoriti. U dilemi izme|u *voriti i *xvoreti kao osnovnog glagola treba uzeti u obzir i rekciju. Glagol voriti je tranzitivan, a psl. *xvoreti, *xvorati — intranzitivan, kao i tavoriti u najve}em broju primera (refleksiv tavoriti se slabo je potvr|en), {to bi ukazivalo da je tu -iti < -eti (tip slabiti intr. < *slabeti) (v. Bjeleti} 1999:123). 365 Definicija zna~ewa o~igledno po~iva na narodnoj etimologiji, koja ovaj neprozirni glagol zbog fonetske sli~nosti dovodi u vezu sa imenicom ~ava œ~avkaŒ. 366 Pridev zasukan, kojim se defini{e pridev zavorqiv, ima zna~ewe œuvojit, vijugav, spiralanŒ (v. RSA).

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

167

Ovamo verovatno spada i pridev ~ivorqiv œpeskovit (o terenu), lo{ (o zemqi)Œ, budu}i da je wegovo zna~ewe zapravo konkretizacija op{tijeg zna~ewa œslab, lo{Œ; za inicijalno ~i- up. rus. dijal. ~ivreØâ, ~ivereØâ œmr{aviti, sahnutiŒ (ÅSSÀ 4:32). Ukoliko se ipak ne radi o prefiksalnoj izvedenici, mogu}e tuma~ewe bi bilo da je oblik ~avoriti izveden sufiksom -or- (o ovom sufiksu v. SP 1:54)367 od ~aviti impf. „`iveti od danas do sutra, tavoriti, ~ametiŒ, u~aviti pf. „oslabiti, omr{aviti, iznemo}i, imati vrlo iznuren izgledŒ, up. i ~avuwati impf. „biti sasvim iznemogaoŒ, œprovoditi `ivot u bedi, bedno `ivetiŒ, ~avo m. „mr{av, iznemogao mu{karacŒ Uskoci (Stani})368. Iz ovog ugla prate}i paralelizam oblika tavoriti i ~avoriti, dolazimo do glagola taviti, tavim „propu{tati vodu, tajati, curitiŒ: Taviti re~e se o kakvoj `idini, kad kroza sud pomalo probija — Vino kroz ba~vu tavi Makarsko primorje (RJA) koji bi, bez obzira na nepodudarnost akcenata i zna~ewa, mogao biti ekvivalent glagola ~aviti. Taj odnos ekvivalentnosti uspostavqa se preko slede}ih relacija — ~aviti „tavoritiŒ : ~ajati „`iveti u te{ko}ama, zapadati u neprilikeŒ, œo~ajavati ~ekaju}i nekoga ili ne{to, bri`no i{~ekivatiŒ, œdugo se pe}i, pretvarati se u izgoretinu (o hlebu)Œ Uskoci (Stani}), „patiti, o~ajavati, bri`iti, slabitiŒ Piva (Gagovi} 2004), ~ajet „~amiti, nestajatiŒ Kosovo (Elezovi})369 = taviti „propu{tati vodu, tajati, curitiŒ : tajati „curiti, kapatiŒ, fig. œrastapati se, nestajatiŒ Sew, tajati: Ba~va taje — Vene, ~ezne, gasne, blidi, sahne, gine, kopni, taje (o zaqubqenom ~oveku) Ba~ko i Sremsko Podunavqe (RJA). Na taj na~in bi se, po ve} uo~enom paralelizmu, i razmatrani glagol tavoriti mogao objasniti kao izvedenica sufiksom -or- od taviti. I dok je glagol tajati sveslovenski i praslovenski (Skok III 434 s.v. tajati), oblik taviti bi, ve} s obzirom na svoj areal, mogao biti romanizam, od lat. tabere „topiti se, nestajatiŒ, sa romanskim prelazom intervokalskog -b- u -v-370 (v. Bjeleti} 1999:123–124).
Na materijalu na{eg jezika v. Bjeleti} 1994:269. Za ovakvu tvorbu up. lav-or-iti (lah-or-iti) „piriti, pirkatiŒ : lahati „hodati brzoŒ, mav-or-iti „mahati, klatiti, wihati, kretati tamo-amoŒ : mavati (mahati) „~initi nagle pokrete ne~im tamo-amoŒ (RSA). 369 Ovaj srpski oblik navodi se u SP 2:107–108 s.v. *~ajati : *~ati i u ÅSSÀ 4:10–11 s.v. *~ajati. 370 Up. i nem. tauen „topiti seŒ.
368 367

168

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

U obliku tuvirati izdvaja se prefiks tu- dodat na osnovu virati (< *virati), koja je u formalnom pogledu iterativ od vrijeti (< *verti). Iako se ova osnova prete`no javqa u prefigiranim obrazovawima, oblik virati œ~ileti, nestajatiŒ pokazuje da se ona mo`e pojaviti i samostalno, up. i rus. dijal. viraØâ œ(raz)bacati kojekuda, kojekakoŒ, œplesti (opanke, korpe, mre`e); spajati delove mre`eŒ, œplesti kojekako, raditi ne{toŒ, œmakar kako pri{itiŒ, viraØâ œzaokretati (o putu)Œ, viràØâ œizvla~iti se od ne~ega, izvrdavatiŒ (o ruskim potvrdama v. Havlov a 1979:138; Bory s 1991:24 ; Varbot 1995:63; Vlaji}-Popovi} 1999:114; ^erni{ 2003:223–224). Oblik tuvijerati mogao bi se smatrati pseudojekavizmom, up. npr. kumnpijer m. œkrompirŒ Uskoci (Stani})371, kopijeran adj. „`iv, `ivahan, krepak, odva`anŒ id. (v. periti), natoklije~iti pf. œizdi}i, nadi}i, uzdignutiŒ (v. -kle~iti). Osnovna zna~ewa glagola tuvirati jesu œtumaratiŒ i œpoboqevati, slabiti, ~iletiŒ. Kad je u pitawu prvo zna~ewe, razmatrani glagol ima potpune semanti~ke paralele u nizu oblika iz jugoisto~ne Srbije, up. poviram se 1. sg. œpotucati se, tumaratiŒ Pirot (@ivkovi}), „du`e se zadr`avati na nekom mestuŒ Vrawe (Zlatanovi}), sviram se œlutati besciqnoŒ id. (ibid.), spoviram se œpovla~iti se, vu}i se, besciqno i}i tamo-amoŒ, sneviram se œmajati se, skitatiŒ Leskovac (Mitrovi}), ali i na slovenskom severu, up. poq. poniewiera} sie œtumarati, lutati, skitatiŒ. Svi navedeni oblici svode se na psl. *virati, iterativ od *verti (v. Borys 1991:22–25; Vlaji}-Popovi} 1999:113). Kad je u pitawu zna~ewe œpoboqevati, slabiti, ~iletiŒ, glagoli tuvirati, virati imaju svoj semanti~ki pandan u ukr. dijal. koviriØi „bolovati, mr{aviti, slabiti, propadatiŒ (ESUM 2:485). Ovaj glagol, u ESUM l.c. okarakterisan kao nejasan, bez ikakvih prepreka mo`e se uvrstiti me|u kontinuante psl. *verti, *vâro, s tim {to se kod wega ispred osnove javqa prefiks ko-. Ovamo verovatno spadaju i ukr. dijal. kováriØi œpoboqevatiŒ, kováràØi œdugo bolovatiŒ (ÅSSÀ 12:17 s.v. *kovyriti / *kovyr’ati (se)). Uprkos predlo`enoj rekonstrukciji (koja odra`ava sekundarno preoblikovan vokalizam osnove), autori smatraju da su potvrde izlo`ene u odrednici pre u vezi sa psl. oblicima *kovirati i *koveriti. Prvi oblik se tuma~i kao spoj zameni~kog prefiksa *ko- i *-virati, iterativno-durativnog oblika glagola *-verti (id. 13–14)372, a drugi kao etimolo{ki identi~an
V. Skok II 215 s.v. krumpir. Psl. oblik rekonstruisan je na osnovu rus. dijal. koveràØâ œ~a~kati, ~eprkatiŒ i poq. zast. chowiera} œwihati se, klatiti seŒ. Sasvim druga~iju etimologiju poqskog glagola (< psl. *xvejati) daje SEK II 308 s.v. xoveraá.
371 372

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

169

wemu, ali sa druga~ijim vokalom osnove (id. 12–13). O glagolu tuvirati detaqnije v. Bjeleti} 2006b. Oblik iz Crne Reke okovirka 3. sg. pf. œoja~ati, oporaviti seŒ mo`e se razlo`iti na slede}i na~in: o-ko-vir(k)a. U pitawu bi, dakle, mogao biti dvostruko prefigiran i deminutivnim sufiksom pro{iren glagol vira 3. sg. impf. „rasti sna`no, bujati (o rastiwu)Œ Crna Reka (Markovi} 1986), up. sa istog terena i viraje „uspevati, napredovati, izrastati (o biqu)Œ Pirot (@ivkovi}), Vlasotince (gra|a RSA), virae „rasti, `iveti, postojati, razvijati se, napredovatiŒ Timok (Dini} 1988), virajem 1. sg. œnapredovatiŒ Leskovac (Mitrovi}) (v. Vlaji}-Popovi} 1999:116, nap. 13). Isti glagol posvedo~en je u makedonskom i bugarskom, up. mak. viree œrasti, bujatiŒ, bug. vireà œrasti, dobro se razvijati (o biqkama)Œ. Bugarski glagol dovodi se u vezu sa bug. virà œdizati, izdizatiŒ (= s.-h. viriti), koje se smatra srodnim sa vra œguratiŒ < *verti (BER 1:151)373. ^erni{ ovim leksemama prikqu~uje i s.-h. viriti, posvedo~eno samo u izrazu ni viri, ni piri œne raste, ne uspevaŒ (RSA)374, konstatuju}i da je svima wima svojstvena semantika kretawa usmerenog ka gore, uvis, iz koje legitimno proizlazi semantika rasta, izrastawa. Autorka pri tom smatra da svi pomenuti oblici pripadaju gnezdu *ver- / *vâr- / *vor- œgurati, spajati, zatvaratiŒ (^erni{ 2003:221). Up. i Varbot 1995:62–63, koja ovamo sme{ta, pored s.-h. viriti œdelimi~no se videti iznad (ispod, iza) ne~ega, {tr~atiŒ, jo{ i bug. navira œpodi}i (posudu, da bi se pilo)Œ375.
373 Iliadi svodi bug. virà œdizati uvis, dizati (glavu, nos)Œ na psl. *virati, pod uslovom da nije u pitawu refleks psl. *vyr’ati (Iliadi 2001:24). [to se ti~e bug. vireà „rasti (o biqci)Œ, Georgiev 1985:193 ga izvodi od lat. vireo „zeleneti se; biti sve`, bodar, jakŒ, dok Mladenov 67 pomi{qa na srodstvo sa virã I, II. 374 Up. i potvrdu ovog izraza iz Dubrovnika: ni piri, ni viri / niti piri, niti viri œka`e se za ne{to {to slabo napreduje (naj~e{}e o rastiwu)Œ: Presadi}u ovo cvije}e, jer ovako ni piri, ni viri — Djeca niti piru, niti viru! (Bojani}/Trivunac 2002). 375 S druge strane, oblik okovirka ima potpunu semanti~ku paralelu u glagolu kovarnuti (se) pf. „oporaviti se, oja~ati u fizi~kom smislu (posle bolesti, slabosti), otrgnuti se, oteti se; po~eti br`e rasti, napredovatiŒ U`ice, Zlatibor, Jadar (RSA). Stoga Vlaji}-Popovi} l.c. pomi{qa na mogu}u vezu ova dva oblika uprkos neregularnoj vokalskoj alternaciji. Ovde svakako treba pomenuti i pridev kovaran „`ivahan, okretan, ~ioŒ Lika (RJA), Sanyak (RSA), œmlad, ko~operanŒ Dvorska, Jadar (RSA), iako wegov odnos sa glagolom kovarnuti nije jasan. Pomenuti pridev, ali u zna~ewu „lukav, podmukao, pokvaren; koji nanosi zlo, zaoŒ (koji navodi Skok II 171–172 s.v. kovati) dovodi se u vezu sa glagolom kovariti „~initi kovarstva, spletkaritiŒ, up. kovarnik, kovarno, kovarstvo, tako|e rus. kovarnáè, za ~iju etimologiju up. Fasmer II 270; v. i ÅSSÀ 12:8–10 s.vv. *kovariti (se), *kovarâ, *kovarânã(jâ) (gde ipak nije obja{wen semanti~ki aspekt navedenih slovenskih potvrda). U seman-

170

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

Sledi niz leksema u kojima se mo`e izdvojiti osnova *vârati. Ovu osnovu rekonstrui{e Varbot, pretpostavqaju}i da je psl. *verti, *vâro u pojedinim dijalektima razvilo zna~ewe œobmawivatiŒ i da se samo u tom zna~ewu preobrazilo u *vârati, *vâro, odakle rus. vraØâ œlagatiŒ (Varbot 1974:40). Semanti~ki spektar kontinuanata ove osnove ipak je ne{to {iri. Iliadi ovamo svrstava bug. dijal. vra se œgurati se, me{ati se, uplitati seŒ, rus. vrannáè œpleten, zavojitŒ, ka{. ribarski termin vera œdeo ribarske mre`eŒ (Iliadi 2001:22–23). Ista osnova izdvaja se u psl. *gavârati / *gavâriti, koje se tuma~i kao spoj ekspresivnog prefiksa *ga- (varijante od *ka- / *ko-) i glagola *vârati, *vâriti (ÅSSÀ 6:112–113)376. Oblik *gavârati ujedno je i psl. predlo`ak gorepomenutog gavrati se „igrati se naro~ite igre {tapovimaŒ377, up. i gavrani} „vrsta de~ije igre {tapovima, gavrawe; jedan igra~ u toj igriŒ, gavrawa~a œid.Œ. Ta~nost predlo`ene rekonstrukcije potvr|uju istozna~ni oblici bez prefiksa ga- (< *ga-), koji tako|e pripadaju gnezdu glagola *verti: vrana / vrana f. œ{tap, motkaŒ: Ako ne h}ene, a ja }u vranom CG, Vranawe je de~ija igra sa palicama (vranama) Hrv., odatle vranati se / vranati se impf. œigrati se de~ije igre u kojoj se ba~eni {tap ga|a drugim {tapom dok letiŒ Banija (RSA). Imenica vrana svodi se na psl. *vorna (v. Iliadi 2001:81, koji navodi druge slovenske kontinuante ovog psl. oblika). Oblik kovrat (se), ukoliko uop{te spada ovamo, sadr`i prefiks ko-. Kao wegova relativna tvorbeno-semanti~ka paralela mo`e poslu`iti sln. kabrati „trapavo i brzo se pomicatiŒ (Kurkina 1981:335), dok prefigirano o(t)kovrat se „otkraviti seŒ, œoporaviti se nakon
ti~kom pogledu, pridevu kovaran œ`ivahan, okretan, ~ioŒ mnogo je bli`i rus. dijal. pridev uverisØáè œ`ivahan, spretan (o detetu)Œ, koji pripada gnezdu glagola *verti, a ~ije je zna~ewe rezultat semanti~kog razvoja: œgurati, umetatiŒ > œmuvati se, vrzmati seŒ > œonaj koji se svuda vrzma, trpaŒ > œokretan, `ivahan, spretanŒ (v. Kala{nikov 2000). Odnos navedenih leksema, koje bi mogle biti u genetskom srodstvu, zahteva detaqnu analizu. 376 Pored s.-h. potvrde, glagol je rekonstruisan jo{ i na osnovu bug. gavrà se œrugati se, izvrgavati rugluŒ, dijal. gavrem œmilovati, mazitiŒ, œkaqati, sramotitiŒ, gavrà œprqati, kaqatiŒ, rus. dijal. gavraØâ œpraviti ne{to neukusno, ne~isto (o hrani)Œ, œkvariti posao, la}ati se ne~ega neume{noŒ, œlo{e ne{to raditiŒ, gavraØâsà œspremati hranu neukusno, ne~istoŒ, œprqati seŒ, gavràØâ œprestiŒ, œkvaritiŒ, gavràØâsà œdaviti se ne~im, zagrcnuti se, iska{qavati sluzŒ, gavriØâ œose}ati mu~ninu, ispu{tati zvuke kao pri povra}awuŒ, œraditi ne{to lo{e, neume{noŒ, œprqatiŒ. U krakovskom praslovenskom re~niku oblik *gavâriti smatra se ekspresivnim derivatom glagola *gaviti, sa formantom -r- (SP 7:77). 377 Skok I 556 samo notira ovaj glagol, bez ikakvog komentara.

OSNOVE: 8) VERATI / -VERITI

171

bolestiŒ ima pandan u obliku sa drugim stepenom korenskog vokalizma okovirka (v. gore), up. i okovrnut (se) œid.Œ (v. vrnuti). U obliku lavrati œbrbqatiŒ mogao bi se izdvojiti prefiks la-, i ina~e karakteristi~an za glagole sa ovim zna~ewem378, up. labrwati, labrdati (v. lV-), laprdati (v. -prdati). Sli~na je situacija i sa glagolom ~avrati, koji sadr`i prefiks ~a-, tako|e ~est u oblicima sa zna~ewem œbrbqatiŒ, up. ~avrqati (v. vrqati), ~avrzati (v. vrgati / vrzati). Up. i rus. dijal. {ávåráØi „brbqati, pri~ati glupostiŒ, istozna~ni oblik sa drugim vokalom osnove i drugim prefiksom (Kurkina 1981:334). Interesantno je da u Ozqu alterniraju prefiksi la- i ha- ispred osnove -vrati, pri ~emu oblici koje obrazuju imaju isto zna~ewe, up. lavrati œhodati mrse}i i gaze}i {to (travu)Œ, havrati „gaziti (po biqu)Œ379, a upotrebqavaju se u gotovo identi~nim kontekstima. Oblici {evrat „teturatiŒ i {avrati „nespretno hodatiŒ, u kojima se izdvajaju prefiksi {e- / {a-, imaju potpune formalno-semanti~ke paralele u sln. {avrati „nespretno, trapavo se kretatiŒ i rus. dijal. {avraØâ „sporo hodatiŒ (Kurkina 1981:334). Kurkina l.c. u ovu porodicu re~i ubraja i sln. {ever „krivonogŒ, {everiti „hramatiŒ, ~e{. {everem „krivoŒ, sl~. {everom, heverom, ukr. {evernogiè, s kojima bi — mo`da — mogao biti u vezi i pridev levrav „krivonogŒ, ako se uzme da je obrazovan pomo}u prefiksa le-. Za druga mogu}a tuma~ewa sln. i ostalih pomenutih oblika up. Bezlaj IV 14 s.v. {avrati, 39 s.v. {ever. Analizirane lekseme svrstavaju se u nekoliko semanti~kih grupa, formiranih na bazi zna~ewa ishodi{ne psl. osnove *ver- pod koju se, u savremenim slavisti~kim istra`ivawima, podvode oblici sa slede}om semantikom: „vezivatiŒ, „trpati, guratiŒ, œupirati, zapiwatiŒ, delimi~no i „vrteti, okretati, savijatiŒ (v. Kala{nikov 1994:81). Prvu grupu ~ine oblici sa zna~ewem œkriviti, savijatiŒ ({~avoriti se, levrav), odakle se regularno razvijaju zna~ewa œzakr`qatiŒ ({uverqiv, za~avoriti, o~avoriti), œpobolevati, ~iletiŒ (tu378 Up. i `-l a -vrati zast. {atr. „brbqati, ~avrqati, }askatiŒ (RSA), {-k-la-vriti „govoriti bez smislaŒ Krk (RJA). 379 Mo`da je ovaj glagol u nekakvoj vezi sa zast. imenicom havre`â m. „korov, trweŒ (?): ... i kakav’ li mo`e báti rod ª havre`a ... (u orig. plodã ª ternjê) Venclovi} (Jovanovi} 1911:304), ili dijal. glagolom uavrit pf. œnabujati, narasti (o travi, trsci i sl.)Œ: Uavrila velika trava oko ku}e, treba ju pokosit, e se ne mo`e proj Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Za tuma~ewe oba oblika v. ERSJ 1:55 s.v. avrik.

172

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

virati, tuvijerati), eventualno i œ`ivotariti, mu~iti seŒ (tavoriti, ~avoriti, kovrat se). Posledwe zna~ewe moglo se razviti i iz osnovnog œzapiwati, upiratiŒ. Semantika te{kog, sporog, nespretnog kretawa objediwuje oblike {everiti, za{everet, po{everet, tuvirati, tuvijerati, {avrati, za{avrati, {evrat. Odatle se lako razvijaju zna~ewa œtumarati, lutatiŒ (tuvijerati), œsporo, pipavo raditiŒ (tuvirati, tuvijerati), œtrom, neuredanŒ (~avora), mo`da i œgaziti po biqu, mrse}i gaŒ (lavrati, havrati). Zna~ewe œbrbqatiŒ (lavrati, ~avrati) uglavnom se razvija iz osnovnog œvezivati, plestiŒ, up. kontinuante psl. *verzti (v. vrgati / vrzati). Relativno izdvojeno stoji zna~ewe œoja~ati, oporaviti seŒ (okovirka, otkovrat se, okovrat se) koje, uprkos gore ponu|enom tuma~ewu, kao da je nastalo po principu enantiosemije prema mnogo boqe posvedo~enom œpobolevati, ~iletiŒ, ili pak uop{te ne spada ovamo.

„baciti. uganutiŒ (Skok I 299 s.) i{-~e-viqiti „i{~a{itiŒ Leva~. ~a{a) VIQITI za-ko-viqiti pf. œrazboleti se. vijati1). fijukati. zavrnuti nagore. œprelomiti. Koceqeva (gra|a ERSJ). „za(o)krenuti. iznemo}i. kvariti redŒ. œiskriviti. œumretiŒ Uskoci (Stani}) is-ko-viqiti „sasvim oslabiti. naricati (nad mrtvima). Ali i ovaj onomatopejski oblik sadr`i ekspresivni pre- . urlikati. zavijati (o vetru)Œ (RSA) etimolo{ki se razlikuje od gorepomenutog. pesmu (obi~no prelivaju}i glasom. œiskrenuti. œprelomiti. Bos. zapevaju}i)Œ. vijati „zavijati (o vuku).OSNOVE: 9) VIQATI 173 OSNOVE: 9) VIQATI 9) VIQATI ko-viqati impf. zaspatiŒ (RSA). uvrnuti. „izviti. Skok III 588 s. zanemo}iŒ. i{~eviqiti se „iskriviti se. œodgajiti kakvu stokuŒ id. da mu je i{~eviqio vilicu u levu stranu! Kolubara (gra|a RSA). œzaputiti se. œumretiŒ Uskoci (Stani}) is-ko-v i qati pogrd. preturati. up. nakriviti seŒ (RSA)380 380 Homonimni oblik ~e-viqiti „suvi{e glasno pevati (obi~no u pijanstvu)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). drvo i sl.) u-ko-viqiti „sasvim iznemo}i. (ibid. zanemo}iŒ. Sarajevo. jer stoji u vezi sa viti < psl. omr{avitiŒ.)Œ: Zakoviqi kamenom i pogodi u vrg bandijerne. iskrivitiŒ: Tako ga je gadno udario pesnicom po licu. zavrnutiŒ.v. œrazboleti se. na-ko-viqati „id. „izroditi dosta dece ili mladun~adiŒ. iskriviti u stranuŒ Leva~ (RSA).v. na}i se pred smrtnim ~asomŒ id. i{~eviqiti „i{~a{iti. *vyti (v. „za(o)krenuti. skr{iti zavr}u}iŒ. uganuti. (ibid. a eno sa‰dŠ zakoviqio Piva (Gagovi} 2004).Œ Uskoci (Stani}) i{-~e-viqati „i{~a{iti. hitnuti u daq (kamen. œutonuti u san. naglo zaslabitiŒ: Jutros je bijo na nogama. œiznenada se razboleti. izvijati „izvoditi kakvu melodiju. po}iŒ: Zakoviqio po ‰oŠvoj me}avi pro Muratovi}e. ne}e se kortalisati. Grahovo. i{~a{itiŒ [abac (gra|a ERSJ). œnabacivati bez redaŒ Unac (Jovi~i}) za-ko-viqati pf. kukati. urlati. œuskome{ivati. skr{iti zavr}u}iŒ. jadikovati. zavrnutiŒ. ufitiqitiŒ.

i ove lekseme pripadaju gnezdu glagola viti < psl. Ova rus. sln.v. za~equstiti. vila). Fasmer I 315 s. glagol cevirmek. koje se kao samostalno ne pojavquje (Matzenauer 1881:190). dijal. sa znakom pitawa). upravqaju}i ih nagoreŒ. iskriviti u stranuŒ Leva~ (RSA) è viqiti impf. potvrda i{~eviqiti. a ni u ÅSSÀ.(tako Budimir 1951:229) i korena koji je u válâ „kvrga.(psl. Machek 689–690 s.-h. Fasmer ÇÇ 274 smatra ovu re~ neprozirnom. ulja „oteklinaŒ (Fasmer I 368). odakle je. za~eviqati „zapeti. gegati seŒ izdvaja prefiks ko. v. osnovu *vi-). Ispred osnove viq-ati (viq-iti) alterniraju prefiksi ko. metatezom nastalo nepotvr- . ra{~epitiŒ(?) poslu`io tur. koválâ moglo tuma~iti kao spoj prefiksa ko. 381 Macenauer u rus. *kovyl’ati (se) (iskqu~ivo na osnovu rus. ~voruga. fiks.i ~e-. s druge (ÅSSÀ 12:15). Kao paralela mo`e se navesti ukr. zavojŒ. koji se tuma~i kao spoj prefiksa *jâz-. ~V-. Oblici sa ko. ulje. daqe. ÅSBM 2:142–143 s. Ako bi se po{lo od Macenauerove pretpostavke.ne pomiwu se kod Skoka.Œ Uskoci (Stani}) · Kao i glagol vitlati (koji se u krajwoj instanci svodi na psl. œmetnuti kowu `vale. i{~oviqiti (i i{~evrqiti) u ÅSSÀ 9:22 rekonstruisan je oblik *jâz~eviliti (dodu{e. Samo na osnovu s. œuvrtati.v. hramati.v. Kao strukturna paralela navodi se rus.i glagola *viliti / *vil’ati. izvla~iti se iz neprilikaŒ. Kurkina u navedenim primerima vidi odraz alternirawa psl. izraslinaŒ. v. koje se dovodi u vezu sa *kovylâje. koválàØâ „{epati. potvrda). vá-~u-vilivaØâ „lukaviti. ul „{upqinaŒ. Skok III 600–601). zaviqiti pf. ESUM 1:375 s. koji se tu pojavio mo`da pod uticajem razmatranih leksema. mo`da bi se i rus. s jedne strane. vilàØi. vilàcâ. nategnuti (pu{ku)Œ. kovilä{ka „okuka. „id.: *ul-) (Kurkina 1992:88). po wegovom mi{qewu.i válàØâ.(*oul.v. uz napomenu da prost glagol ~eviqiti nije potvr|en (Skok I 319 s. U dopuni prire|iva~a upu}uje se na zavili~iti „zaularitiŒ. uz konstataciju da oblik bez prefiksa nije potvr|en. ~ever)382. i sa *kovati. zavili~itiŒ. Skok smatra da je kao osnova za stvarawe glagola ra{~eviqiti (vilice kao kow) „ra{iriti.174 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI i{-~o-viqiti „iskrenuti. vilàØâ. koje se dovodi u vezu sa rus.v. Pojava ekspresivnih prefiksa kod onomatopeja nije retka. koválàØâ (ESUM 2:485)381. ul. U ÅSSÀ se rekonstrui{e psl. „okretati mu{kom jagwetu ili {iqegu rogove ste`u}i ih da ne rastu u stranu ve} uvisŒ. i blr. 382 Skok registruje i fonetski blizak glagol za~eviqiti. imenica dovodi se u vezu sa poq. osnova *vyl. Oblik viqati izvodi se od participske osnove vil. zasukivati brkove.: *ul. iako pretpostavqa da je autohtono slovenska (ima i aloglotskih etimologija). *vil-) glagola viti (up. *viti (v. ekspresivnog prefiksa ~e.

up. „izroditi mnogo dece. koje je poslu`ilo kao osnova za glagol za~eviqiti u zna~ewu „metnuti kowu `valeŒ. „donositi na svet. nakoviqati (ako nisu ekspresivne varijante osnovnog kovrqati pej. Ovamo verovatno spadaju i zna~ewa œpreturati. po}iŒ up. i{~evrnuti. Glagol za~eviqiti u zna~ewu „zapeti pu{kuŒ izvodi se od za~ivijati „staviti ~iviju. „id. œizroditi. up. Posebno mesto zauzima zna~ewe „gajiti. uganutiŒ. iskotiwati pogrd. nakoviqati u zna~ewu „izroditi dosta dece. vrnuti. zanemo}iŒ > „umretiŒ (za isti semanti~ki pomak up. i Herej-Szymanska 2002:389. „zaputiti se. mladihŒ. ~avaoŒ (Skok III 640). nakovrqati pej. i nakoveqati „nakupiti u velikoj koli~ini. nakotiqati. vrqati). zakovrnuti). izra|atiŒ (v. i{~evrqiti. S obzirom na to da se ovo zna~ewe razvilo iz osnovnog „bacatiŒ. . zamahnutiŒ. „odnegovati. pej.Œ Uskoci (Stani}). |eno *za~iviliti. Kao relativan semanti~ki pandan mogao bi se navesti glagol odwihati „odgajitiŒ (Vuk. koje se konkretizuje u „zavrnuti. pokotiqati pogrd. sadr`ano u usko~koj potvrdi iskoviqiti „odgajiti stokuŒ. Iz zna~ewa „kriviti (se)Œ sekundarno se razvilo zna~ewe „oslabiti. ra|atiŒ). i kotiqati „~esto ra|ati decu. RJA). nara|ati (dece) u velikom brojuŒ : navrqati œnabacatiŒ > œnara|ati. Za zna~ewa „baciti. i oblike bez prefiksa viqkati impf. moglo bi se pretpostaviti da su oblici iskoviqati. „i{~a{iti. Op{te zna~ewe je „krivitiŒ. Ista dilema va`i i za oblike iskoviqati. nara|ati (dece) u velikom brojuŒ (RSA)383.OSNOVE: 9) VIQATI 175 U semanti~kom dijapazonu navedenih oblika izdvaja se nekoliko zna~ewa. izviqkati pf. up. zakovrqiti. ra|ati mnogo deceŒ. vrqati). barem pretrpeli uticaj ovog glagola. v. podi}i (decu)Œ Vrawe (RSA). up. zaokrenutiŒ. i{~evrqiti (v. kvariti redŒ i œnabacivati bez redaŒ. natovitlit. negovatiŒ. iskotiqati. nagomilatiŒ. klin. 383 Up. zakovrtati. tako da se ~ak postavqa pitawe da li se tu radi o osnovi etimolo{ki identi~noj osnovi *vil-iti. iskoke~it se. „negovati. zakovrqati. „izroditi. podizati (decu)Œ. nakotiti dosta mladihŒ. zatovitlit.

i{~evrnuti (v. unakaraditi seŒ: [ta si se za{uvinula (ka`e se `eni koja nezgodno. vijoritiŒ. lako se uspostavqa veza sa ishodi384 Ovamo ne spada oblik za-ka-vijati „izgubiti glasŒ: Ono dijete zakavijalo.)Œ. nakrivo pove`e maramu) (RSA) è izvinuti pf. œwihati se. skitatiŒ Uskoci (Stani}) za-{e-vijati pf. iskrivitiŒ. Kad se ima u vidu ovako definisano zna~ewe. œpodvrnuti. zavinuti se „saviti se. koso. „i{~a{itiŒ (RSA) za-{u-vinuti se pf. œrazvijati. iz istog izvora zakamlijekati „umrtviti se. lepr{ati se. [to se ti~e glagola za{uvinuti se. Ovo je jo{ jedan primer onomatopejskog oblika koji sadr`i ekspresivni prefiks. mahati (glavom)Œ (RSA). uganutiŒ (RSA) zavinuti pf. loviti nekogŒ. œplesti (venac i sl. staviti. tj. krivinaŒ Temni}. „ono {to je krivo. „lutati bez ikakvog ciqa.176 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 10) VINUTI 10) VINUTI i{-~e-vinuti pf. da je wegovo pravo zna~ewe: „obu}i. dosa|ivatiŒ Timok (Dini} 1988) ?ka-la-vijati impf. i ovaj glagol stoji u vezi sa vijati „zavijati. Kao i ~e-viqiti „glasno pevatiŒ (v. povezati ne{to n a k r i v oŒ. „saletati. poma}i u stranuŒ CG (RSA) ?ke-re-vija f. okrenuti. sg. U obliku i{~evinuti izdvaja se prefiks ~e-. up. ukrivoŒ: Ide na kereviju Leva~ (RSA)384 è vijati impf. œv i t i. izraz na kereviju „nagnuto. iskrivitiŒ. iz primera se vidi da u RSA nije data precizna definicija zna~ewa. „obrnuti. „saviti. œgoniti. urlati. klatiti se (o ne~emu obe{enom)Œ [umadija (gra|a RSA) · Nijedan od navedenih prefigiranih oblika nije registrovan kod Skoka. œviti se. œvrteti. „saviti. izgubiti glas od pla~aŒ: Ono dijete zakamlijekalo. u ovom slu~aju ka-. . nagoniti (koga na kakav rad)Œ. isticati (zastavu)Œ. goniti. gore). „juriti za nekim. œzaokrenuti se. obrnuti seŒ (RSA) VIJATI s-ko-vija 3. za semantiku up. ne ~uje se pored kamlijeka- ti „tiho plakatiŒ. glasa od sebe ne pu{ta Pro{}ewe (Vuji~i}). zasukatiŒ. *vyti. poviti seŒ. vrnuti). „staviti na sebe ne{to {to ru`no stoji. œi { ~ a { i t i. povijati (o vetru)Œ. kukatiŒ od viti < psl. impf.

v. Kao tvorbeno-semanti~ku paralelu iz istog izvora up. daqe).up. incovoiere. krummenŒ. Borys 1999:75–76. a kao semanti~ke paralele up. viti). vinem (up. str. 387 Prefiks ko. viti). *jâzvixnoti (9:95). *koveji).v. O reliktima ovog psl. s-po-pnem „zaokupiti. Me|utim. U tom slu~aju. izviti seŒ u ÅSSÀ je sme{teno (dodu{e. s obzirom na poznu fiksaciju ovog glagola u neprefigiranom obliku u odnosu na prefigirane. Nemec.javqa se i u rumunskim slavizmima poreklom od glagola *viti. mogla bi se pretpostaviti psl. Ako bi Vajanovo stanovi{te bilo ta~no.v. jeziku v. obuzetiŒ.OSNOVE: 10) VINUTI 177 {nim glagolom zavinuti (se). smatra da je on nastao u procesu formirawa aspekatskih odnosa u periodu samostalnog razvitka slovenskih jezika (I. 6). (v. glagola u s. izgleda.(i ovde umetnut) i osnova vijati. s. Oblik skovija tvorbeno se mo`e razlo`iti na prefiks sko-386 i osnovu vija(ti). v.poti~e od psl. starina i za oblike **jâz-~e-vinoti se i **za-{u-vinoti se. Vajan ga. Vlaji}-Popovi} 1999:114.ume}e se radi poja~avawa negativne nijanse zna~ewa. u vezi sa *vixati (intenziv tipa *maxati od psl.-h. navalitiŒ Leskovac (Mitrovi}). s-po-padnem „zaokupiti. Skok III 600–601 s. {to je mawe verovatno. 6 (15). kao i na wegovo leksi~ko-gramati~ko zna~ewe. *sko-. radi o fonetskom prelazu p > k. s-ko-vitli „spopastiŒ (v. izvinuti se „saviti se.i ko. koji je nastao kombinacijom s-mobile i prefiksa *ko-.-h. s-po-vrtim. ekspresivni prefiks {e. nap. povije : kovije „ve|eŒ (v. koje se tuma~i kao slo`enica *jâz i *vixnoti. a prefiksalni element -{u. cit. nap. Oba pomenuta oblika obrazovana su od perfektivnog vinuti. 7). Prefiks sko. 388 Za alternaciju prefiksa po. Polemike izaziva vreme nastanka oblika *vinoti. Polskie czasowniki na -na}. U obliku za{evijati uo~ava se kombinacija istih tvorbenih elemenata: „obi~anŒ prefiks za-. kako je u govorima jugoisto~ne Srbije izrazito produktivan model dvostruko prefigiranih glagola tipa s-po-viram se. u svojstvu paralele) s. incovoietura „savijaweŒ. S druge strane. Poradnik Jezykowy 1957. Skok III 17 s. smatra praslovenskim (Vaillant III 231–232).v. s-po-re|ujem itd. dok Nemec. zesz. povije. *viti. logi~na je pretpostavka da je i ovaj glagol obrazovan po istom modelu. ko-387 mo`e biti prefiks koji alternira sa po-388 ili se pak. Snoj 717)385. 259. incovoiga „krummenŒ (Skok III 600–601 s.v. iterativ od viti. ÅSSÀ 12:13 s. 385 386 . i to u oblicima zasnovanim na prevoju *voj-: a incovoia „saviti se u vidu luka. prema Varbot 1984:136.

ka-la-visnuti „naglo u trku pobe}i. dijal. koji bi mo`da ukazivali na druga~ije poreklo inicijalnog elementa kala-. klisnutiŒ Ba~ka (RSA)389. 389 Up. ipak i rus. halaveè œlakomislen. ona bi predstavqala tvorbeni pandan glagolu kalavijati (razlika je u vokalu prefiksa ko. {aqivyijaŒ (Sychta). prevarant.i u likvidi u slogu kojim se ekspresivni prefiks pro{iruje). kao i ka{. nestalan ~ovekŒ (ÅSSÀ 8:13).178 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U obliku kalavijati izdvaja se dvoslo`ni prefiks ka-la-. Ako je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. {aáavija „prepredewak. Imenicu kerevija prikqu~ili smo navedenim glagolima zbog semantike. mangup. za tvorbu up. .

Budu}i da je u tom govoru uobi~ajeno ekspresivno alternirawe q / w (up. nakoviwati.OSNOVE: 11) ?-VIWATI 179 OSNOVE: 11) ?-VIWATI 11) ?-VIWATI ko-viwati (se) impf. „za(o)krenuti. Zna~ewe „razmno`avati se. „patiti (u zape}ku)Œ Herc. skr{iti zavr}u}iŒ. Skok ne registruje glagol koviwati ni u jednom od pomenutih zna~ewa. œumretiŒ Uskoci (Stani}) is-ko-viwati pogrd. Drugo. vuqati se / vuwati se „pritajeno. npr. œnabaviti mnogo razne stokeŒ Uskoci (RSA) ku-viwati impf. nakoviqati. „pobolevatiŒ Dubica (RSA) ka-viwati impf. iskoviwati. Prvo. Problem.u osnovi mo`emo smatrati sekundarnima390.. nije sigurno da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. Stipa pennataŒ (RSA). 391 Obja{wewe ove pojave le`i u ~iwenici da u ekspresivnom izra`avawu ~ak i tabuirani sadr`aji vezani za umirawe i ra|awe. up. „patiti se. koviqe / koviwe bot. me|utim. „biqka Stipa. œrazboleti se. (RJA) · Osnova -viw-ati izdvojena je samo uslovno. koje su potpuni sinonimski dubleti gore analiziranih usko~kih oblika zakoviqati. skriveno se kretatiŒ). Slav. Tre}e. iskoviqati. „razmno`avati se. i to iz vi{e razloga. ploditi seŒ moglo bi se izvesti iz zna~ewa „izroditi dosta dece ili mladun~adiŒ. kojekako `ivotaritiŒ U`ice (RSA) za-ko-viwati pf. nije posvedo~en glagol viwati bez prefiksa. koji po normama govornog pona{awa zahtevaju neutralan ili uzvi{en ton. oblike sa -w. ploditi se (o ovcama. biqkama)Œ Zlatibor. mu~iti se.). œprelomiti. predstavqa pejorativnost ovog potoweg kao osnove za formirawe pojma koji ulazi u bazi~ni leksi~ki fond. „izroditi dosta dece ili mladun~adiŒ id. a na lestvici dru{tveno po`eqnih vrednosti zauzima jedno od najvi{ih mesta. podle`u pejorizaciji imenovawem ne- . zavrnutiŒ. (ibid. pod znakom pitawa je i genetsko jedinstvo navedenih oblika (mo`da su u pitawu homonimi). Zasebnu celinu ~ine potvrde iz Uskoka: zakoviwati. iskoviwati se „namno`iti se u velikom brojuŒ CG (RSA) na-ko-viwati „izroditi mnogo deceŒ. zanemo}iŒ.391 390 Alternirawe q / w je {iroko rasprostrawena pojava.

„gubiti snagu.)Œ. „`iveti od danas do sutra. On u prvom redu asocira na oblik za~amuwati „razboleti se. up. me|usobno ~vrsto isprepletanih i povezanih odnosima apofonije. 393 Za alternirawe m / v up. Na prvom mestu treba pomenuti glagol ~avuwati impf.> *kav. virati. primerenim glagolima. Ove lekseme verovatno ~ak i ne spadaju u domen na{ih istra`ivawa. tvorbe. da paralelizam zna~ewa œrasti. œmu~iti se. Up. sa daqim razvojem *kou.)395. i{~ileti. sasvim regularno mogao bi biti izveden i od ~aviti impf. a verovatno i kawati „~amiti. zlopatiti seŒ. drematiŒ Dalm. ~amiti > ~amuwati. ostariti. malaksavati (od bola. bolovati (obi~no du`e vremena)Œ. Cela ova grupa leksema. nap. omr{avitiŒ Uskoci (Stani}). patiti se. zahteva daleko dubqu i podrobniju analizu397. 395 Up. ipak. ali su navedene kao ilustracija te`ine zahvata u komplikovano tkivo leksike. okovirka i tuvirati (v. *kou. BiH. „oslabiti. Me|utim./ *ku-.> *~av. iskopneti. `ivotaritiŒ nije tako retka pojava.> *kov. dok se u ÅSSÀ uop{te ne rekonstrui{e sli~an praslovenski oblik. kuviwati. -muwati)393. iznemo}i. napredovatiŒ (‹ œmno`iti se. ploditi seŒ) i œpobolevati. 397 Na prvi pogled bi se reklo da se ve}ina wih mo`e svesti na *kou. œbedno `ivetiŒ. poti{tenostŒ Uskoci (Stani}).. osu{iti se. upu}uje se na *{~aviti. imati vrlo iznuren izgledŒ id. malaksalostŒ (RSA)396. smawiti se. „drematiŒ. virati) itd. zanemo}iŒ (v. sme`urati se. u~aviti / u~avqeti pf. *keu. „oslabiti. Cres (RSA) (Kurkina 1985:14. svenuti. . kimati. Kurkina 1992b:190)./ *~u-. œokajavati. i Skok II 81 s. patwe i sl. kojekako `ivotaritiŒ mo`da treba izdvojiti iz ovog konteksta i razmatrati ih u okru`ewu semanti~ki bliskih oblika392. ~ametiŒ394. Svakako u obzir treba uzeti i oblik kuwati impf. koji posmatra kuwati u sasvim drugom okru`ewu. gde }e i biti data etimologija. „biti sasvim iznemogaoŒ.v. dosa|ivati seŒ Kupinovac (RSA)./ *ku-. a wihova upotreba za pomenute sadr`aje do`ivqava se kao ilokutivni efekat omalova`avawa i nipoda{tavawa (Risti} 1997:174)./ *keu-. œose}ati slabost. ispa{tatiŒ (RSA). kaviwati u zna~ewu „pobolevati. {~avuwati se / {~avowiti se pf. tavoriti. œkuwati. 392 Podse}amo. 396 O vezi zna~ewa „drematiŒ i œslabitiŒ v. mogao bi se pretpostaviti slede}i razvoj: *tã{tav-iti > *t{av-iti > *~av-iti (Bjeleti} 1999:123. Ipak. omr{aviti. (ibid. fonetskih alternacija. To su glagoli koji po osnovnim zna~ewima pripadaju drugim „ni`imŒ sferama. iznemo}i. 19).180 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Glagole koviwati. Kurkina dovodi oblik kaviti u vezu sa kujati „pobolevati. Havlova 1999:290. ~amotiwa / ~avotiwa „osamqenost. mu~iti se. Paralelno sa ~aviti egzistira i glagol kaviti impf. a iznad svega zajedni~kom semantikom. 394 U SP 2:119 pod odgovaraju}om odrednicom *~aviti 2.

vrtetiŒ. œk o v i - . œskoliti. œokretati u kovitlac. „nagomilati se. nakupiti se kovitlaju}i se (o oblacima)Œ (RSA) IZVEDENICE: kovitqaj. leteti. pa mi sve o~i napunio Kolubara (gra|a RSA). obrtatiŒ.OSNOVE: 12) VITLATI 181 OSNOVE: 12) VITLATI 12) VITLATI ko-vitlati impf. proletati kru`no. zamahivati. œuznemiriti se. œpovla~iti kojekuda. œprogawati. ne ostavqati na miruŒ. „baciti vitlaju}iŒ Uskoci (Stani}) s-ko-vitlati pf. kovitqiv (RSA) è vitlati impf. „di}i od zemqe. sg. tamo-ovamoŒ (RSA). sna}i seŒ Radimwa (Tomi} 1989) IZVEDENICE: kovitalac. u vrtlo`no kretawe. œvrzmati se tamo-amo. zakovitlati se œpo~eti se kretati u kovitlac. kovitao. œvrteti se u kruguŒ Vojv. vrteti se u kovitlac. kovitlast. uskovitlati se „ustalasati se (o vodi)Œ. kovitlasto (RSA) ko-vitqati se impf. v i t l a t iŒ. skovitlaju ga i ve`u. loviti. baciti ne{to da se kre}e kovitlaju}i seŒ. vrtlo`no. zawihati se. pa ga odvedu koj zna kud Crna Reka (Markovi} 1993) us-ko-vitlati pf. dovoditi u kovitlac. razgoniti. saviti. okretati seŒ. kovitlati se œkretati se. mu~iti. œkovitlati seŒ. œpokretati. œpo~eti sna`no duvati nose}i sve pred sobom (o vetru)Œ. kiwiti. zaklatiti se. œpo~eti se kretati u kovitlacŒ. uskovitla se 3. opkolitiŒ: Po}era ga skovitlala sa svake strane i on nema kud no se preda Piva (Gagovi} 2004). {~epatiŒ: ^im je izio iz ku}u. kovitlati seŒ (RSA) na-ko-vitqati se pf. œpo~eti kovitlati. motati seŒ. kovitlav. razgonitiŒ. œzgrabiti. brzo tamo-amo. uzrujati seŒ Uskoci (Stani}). „spasiti se. œzakolutati (o~ima)Œ. dovoditi u vrtlo`no kretawe. kovitlac. skovitla 3. kovitqac. uskome{atiŒ: Vetar uskovitlao plevu. kovitlavo. smotatiŒ: Dunu vqetar i skovitla goru do crne zemqe. œmahati. (RSGV) za-ko-vitlati pf. okretati. sg. œgoniti. œmahati (tamo-amo ili ukrug). vijati. „v. œgoniti. kovitlaj. œvijati se. izbaviti se. „s v i t l a t i. kovitqajan. mlataratiŒ. u tavninu nalete na wega dvojica nepoznati. seqakatiŒ. zatresti seŒ (RSA). vitlati ne~imŒ.

œ(ne~im. ispuniti nemirom. zamahnuti i bacitiŒ. uputiti seŒ: Natovitlio Joko pravo k nama. jurcatiŒ. œ(ne{to. razigrano povestiŒ. po~eti besneti (o oluji. poleteti. ne vqeruem da }u proma{it. zamahnuti usmeriv{i prema nekome ciquŒ: Ako ti ga Puno zatovitli qevainom. burno. burno. œz a v i t l a t i. ne{to) po~eti vitlati. u kovitlac. „spopastiŒ: Skovitlila ga me{ina. ne~im) baciti sna`no. ukrug. brzopleto raditiŒ. fijukati kroz vazduhŒ. mahati ne~imŒ. glavu }e ti razbit Vasojevi}i (Stijovi} 1990) na-to-vitlit œnani{anitiŒ: Kad ja natovitlim moskovkom. œbiti pokretan tamo-ovamo. opkoliti. œsavitiŒ Timok (Dini} 1990) u-ko-vitli œspopasti nekoga. œpo~eti leteti. da se uskovitla. (ibid. pritesnitiŒ: Deca ga ukovitlila da i podeli imawe dok je `iv i morao je d i poslu{a Crna Reka (Markovi} 1986) za-to-vitlit pf. vitlatiŒ (RSA) VITLITI s-ko-vitli 3. o}e mozak da provri id. u naletimaŒ. œu~initi da ne{to sna`no izbije. u s k o v i t l a t i s eŒ. œv. „napasti. zavitlati se „po~eti se okretati ubrzano. uzbu|ewem. vitlati se œid.) . œpotezati. otisnuti se. œuvu}i u burna zbivawa. uskome{ati se. upraviti prema nekom ciquŒ: Utovitlilo sunce pravo u glavu. udaritiŒ: Svitlali me sa svi’ strana da ka`em da sam i ja bio tamo i sve vidio – a nisam! Kolubara (gra|a RSA) vitqati impf. pa se samo gr~i i previja. letetiŒ. tamo-amo. œzasukati brkove okre}u}i im krajeve nagoreŒ. œvinuti se.) u-to-vitlit œusmeriti. sg.182 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI t l a t i s e.Œ (RSA) zavitlati pf. kretati se vrtlo`no. proletati. vihoru i sl. `ivo. baciti se nekud. œskitarati. œkretati se brzo. zaokupitiŒ. da po~ne besneti. (ibid. ne}e ni da ga kosimo id. uskome{ati. „okrenuti u kovitlac.)Œ. namotavati vitlomŒ. „usmeriti se. sna`no obuzeti. podi}iŒ. po~eti se kretati vrtlo`no. sa zamahom. œizbiti velikom snagom. uletetiŒ (RSA) svitlati pf. pf. mlataratiŒ. dovesti u vrtlo`no kretaweŒ. fig. pokrenuti. œpo~eti burno viti. vrtoglavo. œnesmi{qeno.

a navedeni glagoli. Budimir 1951:229.u kovitlac).(Skok l. u glagolu vitati „kriviti se. navaliti. vitlati. Kope~n y 1983:31. oholostiŒ Brusje (Dul~i}i 1985) zavitliti pf. i Matzenauer 1881:189–190.v. da su se iz wega sekundarno razvila sva ostala pomenuta zna~ewa. sko398 Da su neterminolo{ka zna~ewa daleko frekventnija vidi se i iz RSA.. . zavitliti se „navreti. i ÅSSÀ 20:75–76 s. zafrqa~itiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). oØviØlà (BER 1:154 s. ne{to) po~eti vitlati. sg. da im kupim auto. RSA s.v. el nikako Timok (Dini} 1992) · U osnovi navedenih oblika sa prefiksima ko-.v. vrteti seŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). i Skok II 116 s. koje Skok smatra denominalima od vitao „snovaqka.vv. œzamotati. koji izdvaja prefiks ko. gra|u tako da budu na promaji i da se ne deformi{uŒ. 399 V.. zapucati.le`e glagoli vitlati. Mogu}e je. up. Nije iskqu~eno ni da je ovaj oblik nastao analogijom prema *petâl’ati. up. œokretati se. pokazuju {irok spektar neterminolo{kih zna~ewa.c. upraviti prema nekom ciquŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990).OSNOVE: 12) VITLATI 183 è vitliti impf. „(ne~im. zasijati se u o~ima (o suzama)Œ (RSA) navitlit œnani{anitiŒ. glagoli viØli se. vitliti. zavitiŒ Prizren. gubiti se u ispraznosti.398 Stoga mo`da neposrednu tvorbenu osnovu glagola vitlati ne treba tra`iti u imenici vitao. okretati se na vitluŒ. Kurkina 1981a:26. uvitli 3. œbaciti. œspopasti. to. ima ograni~enu sferu upotrebe). gde se terminolo{ko zna~ewe navodi na posledwem mestu (v. sa drugim sufiksom vitkati se „savijati se. œusmeriti. sa zamahom. ko-2. npr. Budimir 1960:19. vitlit œvrtoglaviti. upraviti prema nekom ciquŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) uvitliti œslo`iti drva. U obliku kovitlati izdvaja se prefiks ko. gde se tuma~i strukturni element -ãl. motoviloŒ (Skok III 599). i bug. œuhvatiti se jednog te istogŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). od kojeg bi vitlati bilo obrazovano pomo}u elementa -l(kao motati > motqati)399. Moskov 1965:71. Imenica vitao je kulturni termin iz oblasti tka~ke i vodeni~arske terminologije (dakle. ipak. Up. zaviØlà. œ(ne{to. uvijati seŒ (RSA). uvitlit œusmeriti.u glagolu (glagol je dobro posvedo~en u slovenskim jezicima). vr{iti svakodnevni verbalni pritisak da bi se ne{to ostvariloŒ: Uvitlili me i sin i snaa. mahati ne~imŒ. Na isti na~in tuma~e se i bug. zamahnuti i bacitiŒ. vitliti). ugibati se (o kolima)Œ (RSA). viØlo). ve}. uvijati se. ne~im) baciti sna`no. up. pored specijalizovanog zna~ewa „namotavati vitlom. *motãl’ati (se).

u obliku se izdvaja prefiks sko-). Arhai~an je i prefiks ko. savitiŒ > „svladati. U ÅSSÀ. psl. „opkolitiŒ. ali samo u poziciji posle „normalnihŒ prefiksa za-. rekonstrui{e se psl. koje se verovatno razvilo pod uticajem sinonimnih. ali je neizvesna starina glagola vitlati. lokalnoj tvorevini. samo na osnovu s. œsavijati se od jakih bolova u stomakuŒ (BER 6:762. vrtetiŒ razvila su se i ostala: „savitiŒ. up. utovitlit : uvitlit (o ovim oblicima v.i glagola obrazovanog na bazi imena *vitâlã (ÅSSÀ 12:14). u-.400 Ispred osnove glagola vitliti pojavquje se i element -to-. utociqit (v. „zamahnutiŒ. 401 Up. 400 Ovde treba praviti razliku izme|u starine tvorbenog modela i starine oblika. {to bi moglo zna~iti da se takav glagol i ne suponira za psl. nani{anitiŒ. U odrednici se upu}uje samo na *vitâlã (a ne i na glagol *vitâlati). praoblik izveden na osnovu jedne jedine potvrde u visokom stepenu je hipoteti~an.(< *ko-).-h. na-. Kod ovakvog tvorbeno-morfolo{kog ra{~lawavawa re~i od posebnog su zna~aja (a ujedno su i najprozirniji) oni slu~ajevi kada u istom govoru naporedo postoje formalno-semanti~ki ekvivalenti. istozna~ni oblici sa i bez prefiksalnog elementa. i na istom terenu po istom tvorbenom modelu obrazovanih glagola natociqit. „spopastiŒ401. U izvesnoj meri od wih odstupa zna~ewe „usmeriti. Tvorbeni model „ekspresivni prefiks + glagolŒ nesumwivo je praslovenski. potvrde. skovitlati : svitlati. pobiti. Zbog toga i prefigirani oblik kovitlati treba smatrati novijim obrazovawem. *kovitâlati. ukovitli : uvitli. Od osnovnog zna~ewa „okretati.184 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI viØlim œnamotavati na vitluŒ. „zgrabitiŒ. tj. Bjeleti} 2002). moglo bi se raditi o kasnijoj. tV-). kod Vasojevi}a natovitlit : navitlit. . Uostalom. S obzirom na to da je on posvedo~en jo{ samo u bugarskom. epohu. up. „uskome{ati. smotati „zamotati. koje se tuma~i kao spoj zameni~kog prefiksa ko. Prefiksi uglavnom samo intenziviraju zna~ewe ishodi{nog oblika. uznemiritiŒ. zatovitlit : zavitlati. koje je nastalo prema tvorbenom modelu nasle|enom iz praslovenskog. smutitiŒ (RJA).

œveseqakŒ Pirot (gra|a RSA) ~o-vrgaw m. zakovrnuti predmet (min|u{a ili dr. „nejednako.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 185 OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI ka-vrgati impf. ~vrgnem 1. „okretan de~ak u vreme pubertetaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) ~o-vrgan m. vrguqa 3. }aknutŒ: Vidi{ ga kakav je. na delovima odelaŒ sredwi Timok (RSA). „grbast. neravno prestiŒ Lika (RSA) ka-vrga f. „krivudati. „posuda od lipove kore na izvoru. Leva~. „~vorugavŒ Vrawe (Zlatanovi}). izbegavati direktan odgovorŒ Timok (Dini} 1988). œizvla~iti se. „izvijeni. da se wom pije vodaŒ Srem (Skok s. ko da je malko ~vrgnut u glavu Vlasotince (gra|a RSA). 403 Up. ~vor na drvetuŒ [umadija (gra|a RSA). œ~vorugaŒ Vlasotince (gra|a RSA). œpolovina kore duleka. gr~). oteklina na telu ~oveka ili `ivotiwe. zadebqawe. œorahovo debloŒ. ~voruga. œvijugatiŒ.)Œ (RSA) ~a-vrga f. vrguqa se „uvijati se. œnadimak slabo razvijenom. ~vrgav œid. œzidarska posuda. ~vrgnut œudaren. i{aratiŒ Timok (RSA)403 402 Up. œudaritiŒ. „krivudati pri hodu. œsnebivati seŒ. tikveŒ [umadija (gra|a RSA) ~e-vrgan m. ispletena od slameŒ. Potkozarje (Dalmacija) ~-vrga f. sg. vrguqica „{ara na cikcak u dnu sukweŒ. ~vorugaŒ Uskoci (Stani}). œtraka na slamnom {e{iru. œpraviti vijugave {are na ko{uqi. V. izbo~eno mesto uop{teŒ (RSA). gukaŒ. œkrivudava {ara na pojasu. kavrga œposuda od vodewa~e (bundeve)Œ Potkozarje (Dalmacija) ko-vrga f. kvrgavŒ Crna Reka (Markovi} 1986). izvijati seŒ. P~elice. ~vrga œk v r g a. œumiqavati seŒ Timok (Dini} 1992). tako|e ~vrliknuti pf. „udariti po glavi prstom ~vrgeŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). vrludati pri hoduŒ. ~vrgav adj. „mawa primitivna posuda. kretawuŒ. sg. ~an~eŒ Dubica. ~anak za zahvatawe i nabacivawe malteraŒ Leva~. Vlasotince (gra|a RSA). „lopatica za bra{noŒ Timok (Dini} 1988) k-vrga f. œkvrga.Œ [umadija (gra|a RSA) è vrg-uq-ati impf. izraslina na drvetuŒ. izvrguqati „izvijugati. vrguqka „nabor na haqiniŒ. œispup~eno. malom ~ovekuŒ [id (RSA). ~vorugast izra{taj. „~vorugaŒ402 Vrawe (Zlatanovi}). tkani- . „~vornovat.v. „~ v r g a.

œotpo~eti neki posaoŒ. œ~vornovato drvoŒ Lika (Ajxanovi} 2002).Œ (RSA).obezvu~i. natovr}i se œnaturiti se. œrastovariti. vrgudav „id. œbubuqi~avŒ Zaglavak. kvrgavŒ Banija (RSA). vijugavŒ. vijugavŒ. Qe{tansko (RSA). uporno navaliti na nekogaŒ Uskoci (Stani}). 404 Oblik od-vrsti ukazuje na to da je ovde u pitawu element -to-. Draga~evo (gra|a ERSJ). skinuti tovarŒ: Otovrzi mi toga kowa. zapetqanŒ (RSA). krenuti za nekimŒ. . „k v r g a v. œo d v r s t i. vrga „~voruga od udarca. naturiti se. odlu~itiŒ: Jedva otovrze jednom da ide Pro{}ewe (Vuji~i})404 ras-to-vrsti pf. neravanŒ Vrawe (Zlatanovi}). „izvijugati.186 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI vrg-ud-ati impf. otka~itiŒ: Otovrzo e vozove pred kolibom. natovrzat se (im)pf. uputiti se nekud. izvrgudati se „izuvijati se. 405 Iz primera se vidi da je zna~ewe verovatno: œrazbacatiŒ. rastovrciŒ. vrga f. œnapovrsti se. vrguqast „krivudav. orijentisati seŒ. „id. vijugati. imena ti bo`eg!. izvrgudati pf. œsna}i se. natovrsti se „nametnuti se. pa rastovrzla ove kasnure po cijeloj ku}i Zlatibor (Milovanovi} 1983)405. n a v r s t i s eŒ CG. otisnuti seŒ: Eno se Tu{iwa otovrzla niz Lug — Oli mi danas otovrsti ot ku}e?. œpo~eti mnogo pri~atiŒ. i}i u cik-cakŒ sredwi Timok (RSA). vijugavŒ (RSA). k v r g aŒ. pa napraviti nered. œnavaditi se. linutiŒ: Otovrzla mu krv na nos Uskoci (Stani}). œnapasti. œraditi ne{to. vrguqak „omot. „mali ~anak. valovit (o zemqi)Œ Vrawe (RSA) na-to-vrsti se / natovrsti se pf. vrgudav adj. natovrsti se. otovrgnuti. natovariti se nekome na vratŒ: Pera mi se natovrzo da ga povezem Kolubara (gra|a RSA). okomiti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). paklo (o duvanu)Œ. Lika (Ajxanovi} 2002). ispreplesti se. œbre`uqkast. nava|ivati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997) o-to-vrsti.i osnove -vrsti (od-to-vrsti > o-to-vrsti). œpote}i. „vijugatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986). i{aratiŒ. fig. vrgav adj. otovrsti œkrenuti. œuzeti koga na zub. umetnut izme|u prefiksa od. pustiti volove iz jarma ili otka~iti ih od onoga {to vukuŒ.Œ Crna Reka (Markovi} 1986). natovrs se œkapricirati seŒ. œo d v e z a t i. vagan od drvetaŒ Pirot (RSA). vrgav „~vorugav. œzapleten. lomŒ: Milena parala naki yemper. Osnova po~iwe zvu~nim suglasnikom i zato nije bilo potrebe da se prefiks od. natovrsti se œna}i se na smetwiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). „krivudati. saviti se u smotuqakŒ (RSA) vrg m. po}i. otovr}i pf. vrguqav „krivudav. a ne da se radi o pro{irenom prefiksu od(o)-. vrguda 3. „krivudav. „krenuti. sg.

razvrzem pf. œzapo~eti pri~u bez krajaŒ: Rastovrzo pri~u jo{ otkad je bijo mali Ro`aje (Had`i} 2003). zapiwatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). vrzati se „privezati se. lozar. ~avrzgati impf. razbitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). vrsti se / vrsti se „vrzmati se. tumaratiŒ Uskoci (Stani}). Grahovo. „vezati. „odre{iti. navrzan adj. navrsti se œnapasti. zadenutiŒ. œubitiŒ. motati se. vezati seŒ (RSA) vrzati se impf. œnama}iŒ. œutrapitiŒ. baviti se. motati se. œvrveti. (Bori~i}) ~a-vrzati. napraviti neredŒ: Rastovrzo nekako grawe po avliji. [umadija (gra|a RSA). œnabijati. naticatiŒ. zavrzivati „zaka~ivati. „pustiti volove iz jarma ili otka~iti ih od onoga {to vukuŒ Uskoci (Stani}) razvrsti. „nasrtqiv. naturiti se. stavqati (u ne{to)Œ. œzaviti. „pijan. „sme{tati. vrsti se „motati se. ne{to)Œ: Ne~ija }e ku~ka krepati kad je i on razvrzo }esu Piva (Gagovi} 2004). zametnuti plodŒ. zadr`avati se u ne~ijoj bliziniŒ. obigravatiŒ Uskoci (Stani}) zavrsti (se) pf. „brbqati. kretati se tamo-amo. navrzan adj. navaliti na nekogaŒ Uskoci (Stani}). razvrz œrazbacati. smucati se. previti ranuŒ. malo pijan. œid. œpovrediti. nametqivŒ Banija (RSA) odvrsti pf. „zaka~ivati. Kosovo (RSA). rastovrz œrazbacati. „opletati. Lika. rasturiti. „i}i tamo-amo. skitatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)406 406 Up. navrs se / navrs se œnavaditi seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). œupetqati se. Bori~i}) u-to-vrz pf.Œ id. raspri~ati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. smetatiŒ. konopce i sl. po~eti smetati. œzametati. œrazmrsiti. œnalaziti se. vrpoqiti se. rasturitiŒ. uznemireno se pomicatiŒ. pri~ati besmisliceŒ Dvorska (gra|a RSA) è vrsti / vrsti impf. dosa|ivati. œnavaditi se. (Bori~i}) vrzati1 impf. kretati se u velikom brojuŒ (RSA). œvrzati se. privrzati se . plestiŒ BiH (RSA). nadenutiŒ. napit. pripitŒ Bos. umotati seŒ Ro`aje (Had`i} 2003) navrsti se pf. pojaviti se dosa|uju}iŒ (RSA). obilazitiŒ. œz a v r s t i se u trwe.Œ. svezatiŒ. zapiwati za ne{to. spre~avati.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 187 sti œrazbacati stvari bez reda. vrzat „lutati. œraspri~ati seŒ id. razvezatiŒ. vrzati se „bacati seŒ (RSA) vrzati2 (im)pf. muvati se. navrsti œnata}i. œzaka~iti. nametnuti se. razre{iti (nekoga. ne mo`e{ da pro|e{. i zavrzati impf. okomiti se.

p o v r e s l oŒ (RSA) è vre`iti se / vrije`iti se impf. „namrgoditi se. „povraz. 407 Up. Unac (Jovi~i}). uvrzat se pf. imati prete}i izgledŒ. nao{triti se u qutwi. „pogledati o{tro. dlake. osnove *verg. Budu}i da etimolo{ko gnezdo baziraimpf. Kontinuanta ove apofonske varijante je i imenica vra`a / vra`a f. „umetati se. pa pomenuk potru. „{ i r i t i s e u obliku vre`e. „porodi~na grana.Œ (< *vorg. neprijateqski. pripremiti se za tu~uŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) na-ko-vre`iti se pf. lozicaŒ (RSA)408 izvrije`iti pf. narogu{iti se.188 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VR(IJ)EG. œispustiti.„vrteti.Œ. ukqu~ivati se (npr. œqutito se suprotstaviti nekomeŒ. izbrecnuti seŒ Komarnica (RSA). besno. iz istog punkta varijantu na-ko-vrije{titi se „naqutiti se. œo{tro. u pitawu je tre}a od trinaest odrednica ie. „vrsta doma}e vunene tkanine koja slu`i najvi{e za pravqewe ~ak{iraŒ Pqevqa (RSA) (v. loza. osorno se obratiti nekome. popreko pogledatiŒ. mi{qak sva{ta }e biti Piva (Gagovi} 2004) vreslo / vrijeslo n. isturitiŒ Uskoci (Stani}). Petleva 1976:10.u krajwoj instanci vode poreklo od ie. œnaqutiti seŒ Uskoci (Stani})407 ko-vreslo / ko-vrijeslo n. „tawa. œnarogu{iti se. duriti seŒ Uskoci (Stani}) is-ko-vrije`iti pf. 409 Up. „okomiti se na nekogaŒ [umadija (gra|a RSA). *uer. nadizati perje. 1977:49–51).(v. œispoqiti neprijateqski stav prema nekomeŒ. uzicaŒ (RSA) · Psl. „kostre{iti se. „privu}i se neopa`enoŒ Kolubara (gra|a RSA). ve}inom puzava stabqika ili izdanak. uzica. savijatiŒ410. „qutito. nakostre{iti se. porekloŒ. *uer. razbesneti seŒ. uvrs se „u}i u masuŒ Zagara~ (]upi}i 1997). œpogledati { i r o k o otvorenim o~imaŒ Uskoci (Stani})409 navrije`iti se pf. Pokorny 1152). iskovrije`iti se „qutito.i *verz. zapretiti pogledomŒ. 408 I fig. . iz istog izvora drugi prevojni oblik iz-vra`iti „id. besno pogledati r a { i r i v { i kapke. a on se navrije`i na me. 410 Prema klasifikaciji Pokornija. iskola~iti o~imaŒ./ *vorz-)./ VR(IJ)EZko-vrije`iti se impf. œqutiti se. bodqe i sl. u masu naroda). „povraz. nakovrije`iti se „naje`iti seŒ. „qutito se okomitiŒ: \avo me nadari. u`e. pu{tati vre`eŒ (RSA) < vre`a / vrije`a f. ead.

karakteristi~nu za kontinuante ie.-h.-h. mogu}e je dati i precizniju etimologiju pomenutih psl. Autorka smatra da je varijanta s apofonskim *o psl.). rus.: *vârz-413. povrijeslo) : *povârzslo (s. øavoroz „konopac. u vezi sa *vârgo (prema *vergti). da je taj oblik mo`da poznopraslovenski./ *vorz-: s. 629–630 s. obrtawa. vrpcaŒ. mo`e biti rezultat transformacije prve varijante (l. (Kala{nikov 1994:81). vrzati) : *vârznoti (Varbot 1984:100–101). *verg. otvraziti) : *verzti : *vârzo. id. *uergh-. vrijeslo „ id. Odsustvo u s. npr.-h. upredati (niØi)Œ itd. tj.: *vârg-412 i *verz. uzicaŒ.-h. *uer-gh. vrsti se.-h. *uerg-.v.< ie. vãrga). øovrïzØi „id. Iliadi 2001:44–64). dijalektizam a da druga. lozicaŒ. vrâgo. zajedni~ko gnezdo razmatraju oblici okupqeni oko psl. vrsti se. ~ime je otvoren put daqim pro`imawima novih. 413 Up. vr}i.-h. poznija./ *verz-: csl. vrsti se. vrzem se. vraga): *vârga (bug.-h.. okretatiŒ.„vrtetiŒ. npr. dijal. s. vere`iØâ „sukati. vezivatiŒ.. *povorzã (s. povrslo). 412 Up. npr.c. povrz). povrijez) : *povârzã (s.).-h. povraz) : *poverzã (s.: *vorg. Skok III 621 s. *verg. *vârgnoti. osnova: psl. vrzati se: Tri se `ene oko ku}e vrzaju. smatraju}i da je ovde najstarija varijanta verovatno *poverzslo. uvrï{Øi „svezatiŒ. Nemogu}nost wihovog preciznog razgrani~avawa verovatno je i dovela do toga da se kao jedno. Autorka smatra da su varijante s vokalizmom u stepenu *e i u stepenu redukcije najverovatnije nastale kao rezultat transformacije psl. zbog ~ega je u procesu formirawa i razvijawa odgovaraju}ih praslovenskih i. oØvergnuØâ „odbacitiŒ itd. pritezatiŒ.-h. *vorg.v. stsl. Œ itd.< ie. U svetlu ove ~iwenice autor posebno skre}e pa`wu na leksiku koja je sa~uvala staru semantiku vr}ewa. *povorzã (s apofonskim stepenom *o). a u su{tini genetski vrlo bliskih tvorevina.-h. Na psl. i da se ono izvodi kako od „vrteti.-h. pritiskati. tako i posledica kasnije transformacije varijante sa stepenom *e (l. docnije. *verz. povrsti) : *vârzati (s. *vârgati (bug.-h. vre`a „øuzava stabqika. *vorga (bug. tako i od „stiskati. ravni obrazovani su i ablautni redovi *verg. -vrãzo.„vrteti. u vezi sa *vorziti (s. ( Pokorny 1154–1155. Varijanta *povârzslo mo`e biti kako paralelno obrazovawe od osnove sada{weg vremena.: *vorz. oØvrï{Øi „odvezatiŒ.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 189 no na ovom korenu obuhvata osnove sa razli~itim pro{irewima.. -vresti „vez(iv)atiŒ. a psl. vre{ti „bacitiŒ.-h. s. vra`a 411 Tako npr.-h. vrpca. stsl. s. dijal. Identi~nu varijantnost Varbot vidi i u imenima sa sufiksom -slo — *povorzslo : *poverzslo (s. vrzalo n. povrijez hronolo{ki prethodi formirawu infinitiva vrsti (umesto o~ekivanog *vrijesti). . detaqno v. øovereslo „povez.c. gwe~itiŒ. analiziraju}i slovenske kontinuante ie. *uer-g. slovenskih leksi~ko-semanti~kih gnezda moglo do}i do wihovog me|usobnog ukr{tawa i preklapawa411. vãrgam „bacatiŒ) (Varbot 1984:79). *vârzti (s. Kala{nikov konstatuje da je u slovenskim jezicima preovladalo zna~ewe „vezati.. Slovenske kontinuante ovih dveju indoevropskih osnova karakteri{e izuzetna formalna i semanti~ka sli~nost. jeziku glagola sa vokalizmom *e wu navodi na misao da s. rus. rus. vrza f.Œ.

415 Prefiksalno k. verzni „opanciŒ itd. ukr. Sam oblik kvrga „~vorŒ smatra srodnim sa gr~a. npr. kvrga. vrka (vr`. blr. *vârgnoti.i osnovni glagol vrgati < *vârgati (Kurkina 1974:80). vrzina „ograda od trwa. jeziku sa~uvao samo sa sufiksalnim pro{irewima. powroz „konopac. ko-. œposuda od lipove kore na izvoru. bez obja{wewa). mo`da. vrg-uq-ati. tuma~e}i ih kao obrazovawa sa krwim prefiksom kaili ko. voroza „konopac. vraga „otvorena ranaŒ. vrguqak „omot. paklo (o duvanu)Œ. sln. kvoga (samo navodi potvrde. . koji se u s. vrpca. *vârgati (Varbot 1984:79).„okretatiŒ ili *(s)qer. sa drugim vokalizmom bug. prefiksu *~â. ~a-. osnova *verg. varzul’ka „~vor u pre|i ili tkaniniŒ./ *vârz-. vrga „~voruga od udarca. œplik. bug.Œ. -ga (u ovoj odrednici u re~i kvrga izdvaja sufiks -ga).v.itd. da se wom pije vodaŒ. s./ *vorz.-h. Oblik kavrga pak dovodi u mogu}u vezu sa kvrga „~vor na drvetuŒ. rus. ÅSSÀ 4:146 s. Kurkina 1986:110. *kãnaditi (ÅSSÀ 13:198). verzeà „ograda od poleglog koqaŒ. up. *~âmuliti.sa pro{irewem -k (Skok I 611–612 s. u`eŒ. koren *ger. spada me|u osnove koje lako podle`u ekspresivnom prefigirawu. up. Sasvim druga~ije tuma~ewe za s. jo{ i Skok I 541 s.(*~e-) ili.v.(kao redukovanoj varijanti *~e-) v. *vârg. sa apofonskim varijantama *vorg. od *~â-vârga417. vrguqka „traka na slamnom {e{iru. zavara`ki „kapija od razmaknutih {tapovaŒ. up. sa krwewem prefiksa *~a. Skok smatra glagol kavrgati denominalom od kavrga „nadimak malom ~ovekuŒ. ~e-. fr`) „id.. krga./ *verz-.i *vârg. ukr. sØrus./ *vârz-: s. Kurkina 1974:79). sØrus. dijal.-h. øavoroz „id. bug.Œ i sve zajedno ih svodi na ie.190 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „vrsta doma}e vunene tkanineŒ. pretpostavqaju}i drugu etimologiju (Skok I 345 s.na praslovenskom planu mo`e da se rekonstrui{e i kao *kã-. gr~)414. Skok tako|e dovodi u vezu ~vrga (ali u zna~ewu œkomadŒ) sa kvrga.< *ka-vârga. uzicaŒ. ispletena od slameŒ. pomi{qaju}i da je mogao nastati umetawem a. Na analogan na~in mo`e se objasniti i oblik ~vrga < *~a-vârga (*~e-vârga). 416 Up. II 254 s. to.v.v. Da je ovo tuma~ewe ispravno potvr|uju istozna~ni oblici bez prefiksa k-415. verglik „sprava za pletewe opanakaŒ. kvrga. øoq. 414 Up. vrg-ud-ati. hrga (rga). vãrga „oteklina na glavi ili teluŒ < *vârga416 (Kurkina 1974:79–80.-h. vârzaØi „vez(iv)atiŒ. *kãmetiti.-h. Psl. gukaŒ < *vorga : *vergti. Oblik kavrgati ra{~lawava se na prefiks ka.v. dijal. øovorozØi „svezatiŒ itd. kvrga „~vori}Œ nudi Kurkina. 417 O psl. (up. Za wu se vezuju skoro svi poznati ekspresivni prefiksi: ka-. Petleva 1977:50. ~vor). Kurkina 1992:189). k v r g aŒ. grawa ili vrqikaŒ.

u kojima su ~esta obrazovawa sa prefiksom ~o-419. vrga „id. nesta{no deteŒ (Petleva 1996:36). mangup. krivitiŒ. vrziwak „obe{ewak. na-~o-vrq adv. Ovoj grupi leksema nesumwivo pripada i imenica ~ovrgaw „lopatica za bra{noŒ.422 418 ^ak i oblik kavrga u zna~ewu „nadimak malom ~ovekuŒ ima svoj ekvivalent bez prefiksa. u-~o-pr~i (se) „podi}i (se). ~o-vrqi „iskrivqavati. U pogledu porekla. ~an~eŒ. tikveŒ (u pitawu je primitivna posuda).up. mawe ubedqivu etimologiju ka{upske re~i predla`e SEK IV 285–286. ~o-vrdalo n.dodat na osnovu vrg-.v. rus. preduzeti ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1993). ras-~o-vrqi „napraviti nered. ~anak za zahvatawe i nabacivawe malteraŒ. ~o-prq}a „~eprkatiŒ. plaziti se. prefiksalni element ~i. up. ~iverga „Ør~karaloŒ (Fasmer IV 358)420 i ka{. 419 Up.javqa prefiks ~o-. pored pomenutih. pa bi se tako|e mogla svesti na psl. kod koje se ispred osnove vrg. kuverzenâ œ`ivahno. „mawa primitivna posuda. dodu{e. iako se on u ÅSSÀ neopravdano sme{ta s.tuma~i kao re~cu ~i „liŒ (l. ustranuŒ. *kovârkati (ÅSSÀ 12:18). rasturitiŒ. „~eprkati. dubitiŒ. ~o-vrqi se œkriviti se. U pitawu je verovatno lokalna inovacija. imenice vrzinovac. vãrga „nizak. samo sa drugim prefiksom — *~a-vârga. „nakrivo.-h. skoverzenâ „dete koje nemirno le`i. Isti prefiks javqa se i u obliku ~ovrgan m. vagan od drvetaŒ.uo~ava se prefiks ~e-. up. za prefiks sko. 420 Fasmer. zakr`qao ~ovekŒ (BER 1:209). ali po istom tvorbenom . *ka-vârga418. nemirko. Na analogan na~in oblik kovrga „izvijeni. dijal. 422 Navedeni prefigirani primeri imaju svoj tvorbeno-semanti~ki pandan u obliku obrazovanom od druge osnove i sa drugim prefiksom.c. va`i i za semanti~ki gotovo istovetan oblik ~avrga œpolovina kore duleka. nesta{koŒ (RSA) pokazuju da se isto zna~ewe realizuje i u oblicima bez ekspresivnih prefiksa.ne mo`e biti praslovenski. ~o-brqa „~eprkati (o koko{i)Œ. Za razliku od prethodnih. tako|e i rus. rekonstrukcija.). ras-~o-vrati „provrteti ve}u rupu nego {to trebaŒ. „batinaŒ. koje se prevr}eŒ (Kurkina 1981:335). karakteristi~na za govore jugoisto~ne Srbije. ~o-vrka 3. tipa prefiksacije i semantike — posledwa dva oblika imaju paralele u rus. S. sg. 421 Druga~iju. oblik sa inicijalnim ~o. Ista tvorbena podela i sli~na psl. postojawe semanti~ki gotovo istovetnih oblika vrg „mali ~anak. naopako. œveseqakŒ. bug.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 191 [to se pak ti~e imenice kavrga koja. ima i zna~ewa „zidarska posuda. zakovrnuti predmetŒ tvorbeno se ra{~lawava na *ko-vârga. dijal. ukrutitiŒ Timok (Dini} 1988). vrzinovi}. skoverga „`ivahan de~ko koji voli bu~no veseqe. u-~o-prqi „uspraviti. U obliku ~evrgan „okretan de~ak u vreme pubertetaŒ ispred osnove vrg.Œ jasno govori da se i u woj izdvaja prefiks ka. rugati seŒ. vragolanŒ (< *sko-vârga)421.

œdo}i. morav.do -v r sti se / nad o v r sti se „spopasti. i *kovârza.-h. kaverznà. navrsti se. up. nadati seŒ: [to mi se ne{to napoveqalo. oblik *~â-vârzati (sa vokalizovanim poluglasom u s. utovrz. kavàrza. 424 Ovaj oblik mo`e biti i onomatopeja. rastovrsti. koverzenâ (Fasmer II 153. virzià „~ovek koji govori glupostiŒ. 423 Up. gnezdo glagola *verzti Kala{nikov konstatuje da su u praisto~noslovenskim dijalektima bila rasprostrawena obrazovawa sa prefiksalnim elementima *ka-. napovrsti seŒ: Napoveqati ‰zna~iŠ mnogo govoriti o jednoj stvari. nagloŒ (RSA). up. zaokupiti (nekoga)Œ. up. nadovezati se na ne{to. vàrzeà „brbqawe.tipa *kavârza (Kala{nikov 1994:85). *natovârzt’i se.i u-. budu}i da u ~e{kom postoje dva glagola vrzati: jedan onomatopejski sa zna~ewem „{kripatiŒ i drugi kao kontinuanta psl. na. na nekoga. jeziku). spopasti koga ~ime ne po{taju}i. kaverza (ESUM 2:335). vrcati „pokretati se brzo. blr. 22–23). Interesantno je da element . raz. oblik *~e-vârzati (sa kasnijim prelaskom inicijalnog ~e. umetnut u strukturu glagola navrsti se (Petleva 1986:200). sa umetnutim -to-. *vârzati „vezivati. Lika (RSA). koje se tuma~i kao izvedenica od na. izmi{qotineŒ. zaokupitiŒ Dvorska. vragolanŒ Piva. up.> ~a. napovrawiti „navaliti. *ko. potvrda rekonstrui{e se psl.192 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U obliku natovrsti se izdvaja se element -to-.pod uticajem sinonimnog ~avrqati) ili pak psl. zaokupiti. Piva.ume}e se i posle prefiksa od-. Jadar. otovrsti.alternira sa „normalnimŒ prefiksima.. uz napomenu da je starina oblika problemati~na (ÅSSÀ 23:164). baktati modelu — ko-vrcan „nesta{an mladi}. rus. ~e{. rus. napoveqati „spopasti. Glagol ~avrzati mo`e se razlo`iti na prefiks ~a. dijal. kaverzni. Kragujevac (RSA)423. kaverza. U glagolu se ~uva jedno od zna~ewa ove osnove — „brbqatiŒ. P~elice. *kovârzati / *kovârziti. up. @akova 1975:200). naturiti se. na-po-vrsti se / napovrsti se „naturiti se. up. 271).). napoveqati se „nametnuti se. verziØâ „govoriti gluposti. up. Analiziraju}i psl. . spopasti. prekomerno brbqatiŒ424 (Kala{nikov 1996:300–302). obuzetiŒ Dalm. Kao wegovo ishodi{te mogao bi se pretpostaviti psl.-h. |avolast de~ko. stezatiŒ (l. ~i-verziØâ „vrpoqiti se. ukr. blr. lagatiŒ (Kurkina 1974:79. Ova obrazovawa o~uvala su se i u savremenim isto~noslovenskim jezicima.to.c. Glagol verziØâ u ruskom ima izuzetne predispozicije za ekspresivno prefigirawe. ne ostavqaju}i na miru. œnau~iti. Iskqu~ivo na osnovu s. *kovârzânã(jâ) / *kovârzâna (ÅSSÀ 12:18–19). kaverza. n a v r s t i s eŒ V. pa stalno grije{im Crkvi~ko Poqe. vrazit hubu (jako dvermi) „hubu otvirati.i osnovu vrzati. kavàrzacâ (ÅSBM 4:19.i *vârzt’i (se). Element -to. naviknuti na ne{toŒ Divoselo.

U pogledu zna~ewa up. psl. Kurkina 2000:565). Skok tuma~i oblik ~avrzgati kao onomatopeju (Skok I 300–301 s. Naime.-h.OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 193 se. up. kome{ati seŒ.-h. {i-verziØâ „smetati drugimaŒ 425 (Fasmer IV 358. u kojoj se tako|e izdvaja prefiks ko. onda kovrag (< *ko-vorgã)427 ozna~ava sam taj korov i travuqinu koji se pri kr~ewu skidaju i o d b a c u j u. vrije`a). „krupan i gust korov.(*jâzvârgnoti) ozna~ava proces obra|ivawa zemqe. Galega officinalisŒ (Iliadi 2001:59). oblik rekonstruisan je samo na osnovu s. Dakle. i uvrije`iti se „ukoreniti seŒ. zavrzati „smetatiŒ. s. dijal. Prefiks ko. navode}i jo{ i naziv wive u Metohijskom Podgoru Kovrage. 409). tako|e vre`a / vrije`a „puzava stabqika ili izdanak. kovra`ina „id. up.v. 425 426 . nap. {a-verziØâ „spletkariti. ~e{. skidati i spaqivati busewe radi pretvarawa livade u wivuŒ CG (RSA). 436 . ogovaratiŒ.v. Pravilnost predlo`enog ra{~lawavawa glagola kovrije`iti se potvr|uje imenica kovreslo / kovrijeslo „povraz. CG. {ikaraŒ426 BiH. u`e.-h. up. Kurkina 1981:22). obliku (ali sa drugim prefiksom) jesu sln. Skok III 18–19). predlo`ak pretpostavqa i Iliadi 2001:59. zvrhnut’ pole „uzorati poqeŒ (l.c. i skovra` œ`draqevina. Pored ve} pomenutih oblika izvra`iti „pogledati besno. izvrag œi z b a c i v a w eŒ. up. uzica. vraga f. ~avka). ako vraga ozna~ava wivu o~i{}enu od busewa trave i korova. nakovrije`iti se : navrije`iti se. potvrda. 427 Isti psl.alternira sa prefiksom po-. povresloŒ (: vreslo / vrijeslo „povraz. vrhnouti pole. U formalnom pogledu pandani ovom s. vrije`iti (neslogu) „{iritiŒ (Skok III 621 s. u pojedinim slovenskim dijalektima glagol na -noti u kombinaciji sa prefiksom *jâz. uzicaŒ) < psl./ *vorz. Budu}i da postoji potpuni semanti~ki paralelizam oblika iskovrije`iti : izvrije`iti. up. {iprag. œuraditi kako ne vaqaŒ i vra`a „vrsta doma}e vunene tkanineŒ (v. *koverzslo. vr}i). travuqina. „praviti vragu. strnisko „uzoravati ledinuŒ. kontinuantama osnove *vorg. vra`iti impf. neprijateqskiŒ. lozicaŒ (Skok III 628 s. Zna~ewe glagola vra`iti (< *vor`iti) direktno je povezano sa glagolom *verg’ti „ bacatiŒ (v. i Gorà~eva 1982:113.mogla bi pripadati i imenica kovrag m. Petleva 1974:209. Tako|e i „biqka iz familije UmbelliferaeŒ.). „wiva napravqena od livade skidawem i spaqivawem busewa (radi |ubrewa)Œ.v.(ÅSSÀ 12:13. Srbija. ali se kao paralela navodi i ka{. povrijeslo (v.Œ Herc. (RSA). 393. v. jasno je da je oblik kovrije`iti obrazovan dodavawem prefiksa kona osnovu vr(ij)eg-. kowrzasáo). zap.

osnova *uerg. smetewakŒ. *poverzslo itd. U oblicima ~avrzati.u kavrgati kao da potencira negativnu nijansu zna~ewa „n e j e d n a k o. stezati. Wegovo zna~ewe u razmatranoj grupi leksema mo`e se smatrati kasnijom inovacijom (v. blr.. „ne{to spletenoŒ429.-h. uø. {iØi)Œ (Kurkina 1981:335). skavàrzacâ „neve{to raditi (ølesØi. strus. Ovoj grupi (osim neprefigiranog vrsti „plestiŒ). rastovrz œraspri~ati seŒ realizuje se jedno od zna~ewa karakteri428 Tako su. konopŒ428. nespretan. vrdati). kvrga. ali u tipolo{kom smislu u pitawu je ista semantika)430 i kovrijeslo. „obmawivatiŒ (Kurkina 1974:79). *obverzslo. Kurkina ovoj grupi pridru`uje i glagol kavrgati isti~u}i da on. npr.-h. Prefiks ka. odakle se u jednom pravcu razvija niz „u`e. kao i bug. *pavorzã (rus. .194 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI stsl. œnateklinaŒ.c. up. ’zavezano’ deteŒ itd. iz-vorogã „id. *povorza. vre`ama od kupina i sl.-h. vrzina „mesto obraslo gustim {ipragom.u obliku kovrag upotrebqen da bi se wime istakla i poja~ala negativna semantika re~i. dijal. (v. Prvu grupu sa~iwavaju lekseme sa zna~ewem „plesti. smetenŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). varzul’ka „~vori} u pre|i ili tkaniniŒ. i Skok III 621). œstiskati. „neravninaŒ. smetena.-h. otovrsti „po~eti mnogo pri~atiŒ. jeziku su se razvila i metafori~ka zna~ewa. svrzav „neuredan. u`eŒ). verzni „opanci od likeŒ. uwroz „konopac. ~vrga. n e r a v n o prestiŒ. zavrzlan „id. paviti. gwe~itiŒ. U ju`noslovenskim jezicima razvio se ~itav niz leksema sa zna~ewem „ne{to ispup~enoŒ. pletenice. „neume{an. Analizirane lekseme svrstavaju se u nekoliko semanti~kih grupa. sadr`i ono osnovno semanti~ko obele`je — „zadebqaweŒ. „smu{ena.„vrteti. ~estarŒ (RSA). „onaj koji je nejasan. voroza „konopac ili kai{ na bi~u kojima se udaraŒ). vestiŒ. sa zna~ewem „prestiŒ. „glupo. zavrza f. sln. 429 Kao primere realizacije ovog zna~ewa Kurkina navodi konkretne realije. zaostala osobaŒ. rus. zavrzan~e n.*uvorzã (stpoq.Œ. *vorza (ukr. koje povezuje sva navedena obrazovawa (l. v. npr.„vrteti. iz-vragã œpoba~aj. kvrgaŒ (v. „glupak. formiranih na bazi zna~ewa ishodi{nih ie. pripadaju oblici kavrgati (dodu{e. savijatiŒ i *uergh. Uskoci (Stani}). trakaŒ). œizraslina. mutan. øavoroz „vrpca. Kurkina 1974:79–80).. nedono{~eŒ. svr`ika „suva gran~icaŒ (Kurkina 1974:80). ali u s. zapu{tenŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). zavrzan m. zavr`en adj. 430 Za glagol kavrgati va`i isto {to i za glagol vrndati „prestiŒ. u koji se savr{eno uklapaju s. dok kao semanti~ka paralela mo`e poslu`iti s. petqanacŒ Piva (Gagovi} 2004). vrijeslo). *verzslo (s.).Œ (ÅSSÀ 9:99. up. savijatiŒ. Kala{nikov 1994:85). Moglo bi se pretpostaviti da je prefiks ko. u gnezdu *verzti zastupqeni nazivi konopa. vrpce. *povorzã.

i bug. malom ~ovekuŒ432. up. s jedne strane. iskovrije`iti „iskola~iti o~iŒ treba pretpostaviti upravo me|ukariku „bacatiŒ — ovo zna~ewe posvedo~eno je u obliku vrzati se „bacati seŒ — iz koje se legitimno razvijaju pomenuta zna~ewa434. sagibati (se)Œ. verziØâ „govoriti gluposti. pikavac „opu{ak od cigareteŒ > „mali ~ovekŒ. Skok I 686–687).OSNOVE: 13) VRG(ATI) / VRZ(A)TI 195 sti~nih za glagol *verzti —„brbqatiŒ. jak ~ovekŒ (u tajnom jeziku) (BER 1:188). kquseŒ (Skok I 611–612 s. 434 Isti semanti~ki razvoj ostvaren je i kod oblika sa osnovom vrqati.-h. vrqati). Zna~ewe „krivŒ razvilo se iz zna~ewa ie. razvezati „raspri~ati seŒ. up. natovrqati se „biti kome na teretuŒ. naticatiŒ. Polaze}i od ~iwenice da je za ~itavo gnezdo ie. vrgaw „ralica.v. S druge strane. `ivotiwaŒ nije usamqen. povi(ja)ti (se). *uer. Varbot 1978:33). rastovrsti „razbacatiŒ. okaŒ (RSA). vrg „starinska mera za z a p r e m i n u. vãrga „obao izra{taj na stablu drvetaŒ > „nizak ~ovekŒ433 i s. Nazivi realija kavrga „~an~eŒ. 433 Razvoj zna~ewa u suprotnom smeru realizovan je u bug.„vrtetiŒ karakteristi~an semanti~ki razvoj „vrteti. vrãga „kvrgaŒ > „sna`an. zna~ewem vrzati1 „sme{tati. up. ~avrga œpolovina kore dulekaŒ i ~ovrgaw „lopatica za bra{noŒ motivisani su. vrzati2 „vezati.v. a s druge — oblikom predmeta. nametnuti seŒ. . hrg sa op{tim zna~ewem „posudaŒ (v. stavqati (u ne{to). zakovrnuti predmetŒ431. gore). iskovrqiti „iskola~iti o~iŒ (v. kovrga „i z v i j e n i. hrga = rga „~vorŒ > „nevelik kow. ~anak za z a h v a t a w e i n a b a c i v a w e malteraŒ. svezatiŒ (RSA).-h. nabijati. jasno je da za zna~ewa natovrsti se „navaliti se. kvrgaŒ > „mali ~ovek. ni semanti~ki pomak „~vor. glavni deo ralaŒ: I s k r i v n e m u n o g e k a ’ d v a v r g w a Poqica (RSA). rus. ali samo na formalnom planu (v. up. besmisliceŒ. dijal. œzidarska posuda.„savi(ja)ti (se). Ve} je i Skok doveo oblik kavrga u vezu sa kvrga „~vor na drvetuŒ. Semantika ishodi{nog glagola *verg’ti „bacatiŒ sadr`i u sebi i mogu}nost prelaska ka zna~ewu „kretati seŒ > „pokretanŒ > „okre431 U prilog ovoj mogu}nosti govore potvrde iznete s. *uer. a kao semanti~ku paralelu up. ukoliko nije u pitawu metafora „mali predmet (posuda. {to pokazuje bug. s. ~ovrgan’ œsitan ~ovekŒ (Iliadi 2001:63). savijatiŒ > „bacatiŒ (v. otovrsti „uputiti seŒ. po}iŒ.-h. 432 Up. koje se kao sekundarno razvija od osnovnog „vezatiŒ — s. up. œposuda od lipove kore kojom se pije vodaŒ. Semantizam „krivŒ verovatno le`i i u osnovi oblika kavrga „nadimak slabo razvijenom. zakovrqiti „zaputiti se. gr~). ~an~e)Œ > „mali ~ovekŒ.

Bjeleti} 2003a. dijal. spretanŒ. „vrpoqiti se. Detaqnije v. . kome{ati seŒ. Upravo ovakvim semanti~kim razvojem obja{wava se zna~ewe oblika ~evrgan „okretan de~ak u vreme pubertetaŒ i ~ovrgan œveseqakŒ. mrdati ne~imŒ. Semantizam „{iriti seŒ mogao je poslu`iti kao osnova za razvoj zna~ewa glagola kovrije`iti se „kostre{iti seŒ > „qutiti seŒ.196 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI tan. „brzo micati rukama i usnamaŒ (Kurkina 2000:564). vra`em „mnogo govoritiŒ. vra`i „u`urbano tr~karati. mak. bug. up.

„izvrdavatiŒ Leskovac (Mitrovi}). levo-desnoŒ. zamrsiti se (o kosi)Œ Du~alovi}i (RSA) la-vrdati impf. po~eti se kretati tamo-amoŒ (RSA) na-{e-vrdati se „izdovoqiti se {evrdaju}i. {avardalo „{evrdalo. Uskoci (Stani}) za-{e-vrdati „po~eti {evrdati.Œ Uskoci (Stani}) qa-vrdati / qavrdati „i}i tamo-amo. posr}u}iŒ (RSA). „zakerati. œpri~ati koje{taŒ. {evrda 3. œv r d a t i.. zameratiŒ Timok (Dini} 1988) zakovr-n-dati se pf. {evrdat œkrivudati u hoduŒ. lutatiŒ. *{evrdati: Koino ne hode pravám pôtem . „micati. sg. „do}i krivudaju}i. „izvla~iti se. „micati se amo-tamoŒ (RJA). „~initi. rasklimavatiŒ: Ovaj se {oraf levrda Ozaq (Te`ak 1981) ~e-vrda{ / ~evrnda{ m.v. uviti seŒ Uskoci (Stani}). zakovrdati se „izrasti u obliku spirale. {evrdam 1. okretati. izvrdavaju}iŒ (RSA) . {alabazati) {e-vr dati impf. (ibid.) le-vrdati impf. i}i tamo-amoŒ [abac (gra|a ERSJ). {avrditi „igrati re~imaŒ (RJA).OSNOVE: 14) VRDATI 197 OSNOVE: 14) VRDATI 14) VRDATI za-ko-vrdati pf. zakovrduje 3. „id. sg. œlutati tamo-amoŒ Rovca (Bjeleti} 1993:38) na-{a-la-vrdati pf. „uviti. zagonetkama). nego {evrdaä ovamo onamo Venclovi} (Jovanovi} 1911:294). {avardat „nesre|eno govoriti ili raditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985) {avrdalo n. „razbaru{iti se. zasukati (o rogovima)Œ. „batinaŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {a-vrdati impf. œne dr`ati re~Œ Pirot (Zlatkovi} 1990) do-{e-vrdati pf. lutatiŒ id. „uvojak. Rovca (Bjeleti} 1993:38). „hodati pijano. œgovoriti ~as jedno ~as drugoŒ Uskoci (Stani}). sg. impf.. usukati se.Œ. {evrdati œkrivudati u hoduŒ Ro`aje (Had`i}). izbegavatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). œvrdati. prevrtqivacŒ Brusje (Dul~i}i 1985) {a-la-vrdati impf. fig. „slagatiŒ (Skok III 379 s. lavr-n-dati „id. {vrqati. izvla~iti seŒ. „tr~ati amo-tamoŒ (u nar. pramenŒ Uskoci (Stani}) ~o-vrdalo n. vrdatiŒ. raditi ne{to kako biloŒ. œi}i kud bilo. œlutati. „ime zecu u zagoneciŒ (RJA). kovrya.

Nije jasno spada li ovamo pridev seleverdast œneozbiqanŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). {evrdan „prevrtqivkoŒ Leskovac (Mitrovi}). i}i levo i desnoŒ ju`. „lutalica. „i}i tamo-amo bez ciqa. biti prevrtqiv. id. „raditi neozbiqno i neve{to kakav sitan. krivinaŒ id. œizbegavati pravi odgovor. kretati seŒ.Œ Uskoci (Stani})437. (ibid. (ibid. zvrndov Zagara~ (]upi}i 1997). ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). biti neveran (o mu`u ili `eni)Œ. {evrduqa f. {elevrdati „klimati. œkojekako. (ibid.) {evrdan m. lutatiŒ. O~ito je da se ovde radi o onomatopeji (v. besposli~itiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). „vrludati. i kao nadimak Ro`aje (Had`i}). na{ovrdan adj.v. œu nekom odre|enom prostoru micati se. sg. okoli{itiŒ Timok (Dini} 1992) na-{o-vrda 3. œodugovla~iti da se ne{to 435 436 Up. œpomi~ni deo iznad predwih to~kova na zapre`nim kolimaŒ. fig. „`ensko ~eqade himbene }udiŒ (RJA) {e-le-vrdati / {elevrdati impf. pogrd. [umadija (gra|a RSA)436 {o-vrda 3.. do}i. skretati u stranu. nedosledan. zvrndat „id. œizbegavati da se ka`e istina. kretati se mewaju}i pravac. pa se mo`e pretpostaviti da su se u jednom obliku spojila dva po poreklu razli~ita glagola. œneradnik. na{kraban. skitnicaŒ. dojuritiŒ Piva (Gagovi} 2004) zvrdov. iz istog izvora u istom zna~ewu oblik {ele-brdati. œbiti nestalan. { e v r d a t iŒ. glagol zvrndati u Uskocima ima i zna~ewe „zujati. (Dini} 1988) ?z-vrdati impf. napisanŒ id. zvrndati „id.198 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI od-{e-vrdati „od{vrqatiŒ Uskoci (Stani}) uz-{e-vrdati se „u{eprtqati seŒ id. „{vrqati. lagatiŒ. krivudatiŒ. vrludaŒ. dozvrndati pf. pf. sg. impf. „na{krabati. zvr~ati).) {o-vrdaq}a f. zunzurati (o muvi. œuklawati se. napisatiŒ. neznatan posao u ku}iŒ (RJA) è vrdati impf. . zvrndalo n. nemarno raditiŒ Uskoci (Stani})435. naklapatiŒ. œonaj koji pri~a koje{taŒ Uskoci (Stani}). „{mugnuti. avionu)Œ. „ona koja {evrda. Ma~va (gra|a ERSJ). besposli~arŒ. œpri~ati koje{taŒ. zvrndov Vasojevi}i (Bori~i}). klisnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?{-vrndati impf. udaqavati seŒ. 437 Pored navedenog zna~ewa. „i}i. lutatiŒ. „dotr~ati. œvijuga.) ?{-vrdnut pf. zvrndov m. „na`vrqan. œpri~ati {ta bilo. na{ovrda se „izbaciti izmet slo`en kao u`eŒ. Ro`aje (Had`i}). Skok III 668 s.

œnemiran ~ovekŒ Babu{nica (gra|a RSA). œdovesti u veliki nered. motati se. „napresti. „okretati se kao ~igraŒ. Frndar prezime porodice u ~ijoj se ku}i nekada k o v r ~ a l a vuna (v. obilazitiŒ440. kuverdaØâ œklimatiŒ koje nedvosmisleno ukazuje da je psl. vrndati se „id. nepouzdan ~ovekŒ. izvrdavawe. 439 Ovamo svakako i frndati „kovr~ati vunuŒ Vodice. nagva`dati. rekonstrukcija razre{ava rus. praoblik sadr`avao â na mestu redukovanog vokala (Petleva 1983:28). *vârdati (v. koje tako|e spada u kontinuante psl. Rovca (Bjeleti} 1993:38) zavrdati pf. gore. torokatiŒ (RSA). œkretati se tamo-amo. Kurkina 1992a:60. 442 Dilemu izme|u *vãrdati i *vârdati kao mogu}ih psl.Œ Lika. vrteti se. œr|avo prestiŒ Leva~. Skok I 532). œdrapati se. prebacivatiŒ Barawa ( Sekere{ 1977)441. mnogo se ~e{atiŒ Kragujevac (RSA). Za wega va`i isto {to i za glagol zvrndati. *vârdati < ie. Petleva 1983:28. ali nepa`qivo i slaboŒ (RSA). navrndat „nabaciti. naslagatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) vrnda f.Œ (RSA). œbesneti (o `eni)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990) navrndati pf. ispremetati. vrndi 3. Kurkina 1992a:60). œpraviti se va`anŒ. tretira oblik . U jednom svom ranijem radu Kurkina. vrdolama f. ~igra i sl. vardalama „id. uspavati seŒ (RSA). iako ga Petqova ukqu~uje u porodicu glagola vrdati (Petleva 1983:27). zabu{antŒ. semanti~ki sli~no vrtoloma „prevrtqiv. proizvesti mnogo pre|e. „prevrtqivac.(Varbot 1980:19–21. Potkozarje (Dalmacija). œ~igraŒ. povr{an i }udqiv ~ovekŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). dijal. *uer-d. slede}i tuma~ewe dato u re~niku Ivekovi}a i Broza. fig. vrndalo n. premetatiŒ. vreteno. po~eti micatiŒ (RSA) izvrdati „ve{to se izvu}i iz kakvog te{kog polo`aja. izvla~iti se od neke obavezeŒ (RSA).OSNOVE: 14) VRDATI 199 uradi. œprostitutkaŒ Pirot (Zlatkovi} 2004) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol vrdati < psl. sg. œbrbqati. Petleva 1983:26–28. Vojv. v. odatle fr ndalo „sprava za kovr~awe vuneŒ. Skok samo pomiwe ovaj 438 Nije jasno spada li ovamo i zavrditi se „uquqati se. Varbot 1980:19. izbe}i ne{to nepovoqnoŒ. i vrdalama. Up. up. 440 Glagol vrndati ima i slede}a zna~ewa „proizvoditi naro~iti zvuk (kao ma~ka kad prede. v r ndat „premetati. œonaj koji se izvla~i od posla. vordati „preturati. ispreturatiŒ CG (RSA)438 vrndati impf.). detaqno Iliadi 2001:38–44)442. œprevrtqiva i nemoralna osobaŒ. brujatiŒ. „presti na veliko vretenoŒ439. vrdati Uskoci (Stani}). navaliti. œizvla~ewe. sln. „po~eti izvrdavatiŒ. 441 Za ovo zna~ewe up. œ(ne~im) po~eti pomerati (ne{to). izbegavawe obavezaŒ. zvrjati. (RSGV).

vrdati. . a nije iskqu~ena ni mogu}nost veze sa kovirØaØi „brbqati. kuvárdaØâ „bacati palicuŒ. zamrsiti se (o kosi)Œ. *kuvârtati (se) (13:142). Moskov 1965:71.je samo posledica umek{avawa u konkretnom govoru. koverda „glupost. 445 Pomo}u istog prefiksa i od iste osnove obrazovano je i bug. Bjeleti} 1994a:355–356. skovãrdulâkà œbrz. Imenica ~evrda{. pramenŒ. vrdati). pokretqiv ~ovek koji se smuca tamo-amo bez poslaŒ (BER 6:763). uprkos tuma~ewu Fasmera. Varijanta qa. up. batinaŒ Uskoci (Stani}). koji nema psl. larga : qarga „veliki trup. sa umetnutim n pred dentalom (Skok III 622 s. {o-.c. verovatno stoji u vezi sa glagolom zakovrndati se „razbaru{iti se.(uglavnom o glagolu {evrdati) v. 444 Prvi oblik se tretira kao nejasan. glagola daje Petleva 1983:28. kovrya. mrdnuti (Kurkina 1974a:216). Autori ESUM smatraju ove glagole nedovoqno razja{wenima. {e-(le-). ukr. Kurkina 1992a:60 (i o *skovorda. koji u wima izdvaja prefiks ku. ~e-. bez tuma~ewa.v. u kome se izdvaja prefiks ku. {evrdati (l. 65). ~o-. Skok smatra da je oblik {evrdati nastao ukr{tawem {eveqiti i vrdati (Skok III 390 s. {a-(la-). {to Petqova s pravom odbacuje (Petleva 1973:51. koji alternira sa le. kuvirdâ uzvik pri naglom padu naglavce (ESUM 3:121)444. Rus. gu`va. pri ~emu se upu}uje na rus. U pitawu je prefiks ~o-. navode}i kao wegovu potvrdu i oblik vrndati. Dopunski komentar o fonetici rus. zbrka. besmislicaŒ (ESUM 2:483)443. kuvárdaØâsà „prevrtati seŒ.200 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI glagol.v. koji ih dovodi u vezu sa s. nestrpqiv. kuvárdaØâsà zajedno sa kuverdaØâ neopravdano se u ÅSSÀ svodi na psl.). Bjeleti} 1994a:356. la.Œ sa rus. Petleva 1983:26–28. vrdnuti kao fonetsku varijantu od mrdati. pometwaŒ.i osnova verdaØâ < *vârdati (Petleva 1983:26–28). kavardak „nered. pri~atiŒ (l. U literaturi se izdvaja prefiks ko. Bjeleti} 1993:38). kuvárdaØâ. Petleva 1974:209.). Kao paralelu up. obrazovanom od iste osnove sa prefiksom *sko-)445. Kurkina 1982b:184 (i o {avardalo). 443 Re~ se tretira kao nejasna. nap.u oblicima zakovrndati se (Petleva 1983:27) i zakovrduje (Bjeleti} 1994a:356). a drugi kao pozajmqenica iz ruskog.c. U obliku lavrdati izdvaja se prefiks la.(v. le-. Bjeleti} 1993:38. O obliku ~ovrdalo v. Nastala je mo`da ukr{tawem imenice koverza „id./ qa-. dijal.(Fasmer II 398) i [ahmatova. Ispred osnovnog vrdati alterniraju prefiksi ko-. O oblicima sa prefiksom {e. rus. starinu. u kojoj se izdvaja prefiks ~e-.u levrdati. ~evrnda{ „uvojak. kuverdaØâ „klimatiŒ. a oblik na{alavrdati tumavrdati. {eveljiti).-h. Bjeleti} 1994:268. kuverdà „neuredno odevena `enaŒ.

„izvla~iti se. {vrndati. bug. zabune jedan? Piva (Gagovi} .alternira sa {a. Ve}ina ovih zna~ewa karakteristi~na je i za ishodi{ni glagol vrdati . dijal. „pri~ati koje{taŒ. uvijatiŒ. lutati. U semanti~kom spektru derivata glagola vrdati izdvajaju se slede}a zna~ewa: „okretati. Iliadi 2001:40). z.v. Prefiks {e.„vrteti. zvrdati izdvajaju se protetski suglasnici {-. Zbog toga se i zna~ewe „prestiŒ u razmatranoj grupi glagola smatra kasnijom inovacijom u odnosu na semantiku ostalih glagola (Varbot 1980:19–21. {evãrdam „i}i tamo-amoŒ (Moskov 1981:106. izvrdavatiŒ. v. U oblicima {vrdnut. {avarda œbrbqivac.({ovrda). {avardaØâ œlutati. i Kurkina 2001:97–98). VRWATI la-vrwati impf. Lavrwam ponekad i po no}i Uskoci (Stani}).v. lutati. {avàrdzicâ œbrbqati. „tr~karati tamo-amo. Posebno mesto me|u navedenim oblicima zauzima glagol vrndati u zna~ewu „prestiŒ. tumaratiŒ. kako biloŒ. Varbot ga dovodi u vezu sa ie. {o. iz ~ega sledi da je wegovo primarno zna~ewe „vrteti (se)Œ. Kao potpunu tvorbeno-semanti~ku paralelu up. lupetatiŒ (v. „brbqati. savijatiŒ. uslovima i tehnikom samog procesa predewa. {eveljati). Szymanski 1977:50). vrndati (Tomanovi} 1938–39:203). O oblicima {elevrdati. Lika (RSA).({avrdati). skitatiŒ. tako|e i rus. a {vrndati — {eveqiti + vrdati. „i}i tamo-amo. oblik {evrdati je rezultat kontaminacije {eveqiti + vrdati. blr. {alabazati). daj se jednom smiri! — Lavrwa pro onijeg kr{a dok vrat ne slomi Piva (Gagovi} 2004). „raditi nemarno. Bjeleti} 1994:266). Furlan tuma~i oblik {evrdati kao ekspresivni deverbativ *s’ev-drati sa promenom dr > rd (Bezlaj IV 39 s. Terminologija predewa obi~no se razvija sekundarno na bazi glagola razli~ite semantike.OSNOVE: 14) VRDATI 201 ~i kao slo`enicu od {ala „jocusŒ i vrdati (Skok III 379 s. Ama {ta tudaj lavrwa{. {alavrdati v. blebetati. odakle se lako obja{wavaju sva ostala posvedo~ena zna~ewa. korenom *uer. Analiziraju}i poreklo ovog slovenskog glagola. blebetaloŒ (v. [ulâga~ 2004:256). Zna{ li ti {ta lavrwa{. M. tumaratiŒ (RSA). Prema Tomanovi}u.(o ovoj pojavi v. Bjeleti} 1993:38. pri ~emu je neposredan semanti~ki izvor odre|en karakterom. torokatiŒ Divoselo. dijal.

lukavo. pro{vrqatiŒ.) Lavrwa. .) {o-lo-vrwski adv. „lutati bez ciqaŒ Rovca (Bjeleti} 1993:39) [o-vrwa pogrd. sg. { v r q a t iŒ. tre{tati. œmalo. izbrbqatiŒ: Ama {ta ti to prolovrwa oni po`mirep? Piva (Gagovi} 2004)447 so-vrwati impf. „gomilati jedno na drugo. Ne znam {ta big vi jo{ lavrwo Uskoci (Stani}). pogrd. pro}i kojekudaŒ: Prolovrwajte malo po selu i do|ite na ru~ak. kao od bede.) na-la-vrwati „nai}i ne paze}i mnogo kud se ide. i}i tamo-amoŒ Uskoci (Stani}) [o-lo-vrwa porodi~ni i li~ni nadimak. protr~ati tutwe}iŒ: Malo prolovrwa{e muwe i presta{e. doskitatiŒ id. (ibid.) od-la-vrwati „oti}i nekud ne misle}i mnogo na ciq svog odlaskaŒ id. (ibid. „{arati. slu~ajno nai}iŒ id. skitatiŒ Lika (RSA). „prolutati. Mo`da su ovde u pitawu dva glagola koja su se pribli`ila na fonetskom planu. „lutati. raditi ne{to kako biloŒ: On ne kosi ko {to qudi kose. (ibid. podmukloŒ id.) 446 Glagol lavrwati u Pivi ima i zna~ewe „proizvoditi. œi}i malo tamo-amo. „na {olovrwski na~in. pisatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) ?z-vrwati impf. (ibid. (ibid.202 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 2004)446. analogno obliku lavrwati. Lavrwi} prezime (RSA) pro-lo-vrwati pf. Ako se. „~initi. (ibid. radi o jednom glagolu. Uskoci (Stani}) do-z-vrwati pf. pak. trpatiŒ Piva (Gagovi} 2004) na-to-vrwat se pf. prezime id.) do-la-vrwati pf. „tumarati. 447 Oblik prolovrwati u Pivi ima i zna~ewe „protutweti. œlutati. ve} lavrwa. impf. (ibid. odavati jak zvuk. „ispri~ati.) ?{-vrwa 3. (ibid. natrontati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) {a-la-vrwati impf. nije jasno koje zna~ewe je primarno. nadimak Uskoci (Stani}) {o-lo-vrwati impf. „do}i ni sam ne znaju}i kako.) pro-la-vrwati „popri~ati koje{taŒ. jadan! id. œnavu}i mnogo ode}e. Iz drugog primera reklo bi se da oblik lavrwati ima i zna~ewe „kotrqatiŒ. prolamati seŒ: Lavrwali su gromovi ~itavu noj — Ma ko ono lavrwa kamewe niz Treskavac?. „do}i nemarno. ovla{ ne{to uraditiŒ id. lutati. dovu}i seŒ: Ne znam da li }emo malo dolavrwati do vas id.

„logrwawe. vuqati se / vuwati se „pritajeno. koji ni sam nema re{enu etimologiju. i srqati / -srnuti. vrwati se „id.je verovatno nastalo pod uticajem oblika logrwati „orgati. Ispred osnovnog glagola alterniraju prefiksi la-. lo-. 448 S obzirom na sasvim druga~iju semantiku. up. tumaratiŒ. On se najpre mo`e objasniti kao varijanta od vrqati. nije sigurno da ovamo spadaju i `-vrwati „jesti (uop{te). tutwetiŒ: Ama ne logrwaj to kamewe. pa razlikuju lavrwati1 „v. 450 Up. tumaratiŒ > glavrwati „id. glava.Œ451 > lavrwati (RSA). wihovi inicijalni elementi mogli bi se smatrati osamostaqenim delovima dvoslo`nih prefiksa {ala-. torokatiŒ (oba oblika su iz istog punkta. `vakati van obrokaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). 451 O ovim oblicima v. Kod oblika sa prefiksom lo. {olo-. oblici lavrwati. to-. prologrwati „protutweti. l a b r w a t i = brbqati. o jadu se svom zabavijo! — Logrwa mi ne{to u drobu Piva (Gagovi} 2004)450. Sem toga. lo. U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol vrwati. `-lo-vrwati „jesti. {a-la-. Skok I 566–568 s. „lutati bez ciqa. Tomanovi} 1938–1939:211. iz istog izvora i logrw m. v r q a t iŒ (RSA). posvedo~ena je i imenica lavrwa „labrwaŒ. „dosadno pri~ati. pak. truditi seŒ Bukovica (RSA) · Kao uvodnu napomenu isti~emo da nijedan od prezentiranih oblika nije registrovan kod Skoka. halapqivo. U oblicima sa prefiksom la. lovrwati posmatrali naporedo sa {alavrwati. pa bi glagol lavrwati sasvim legitimno mogao biti wen denominal (v. Za alternaciju q / w up. verovatno s pravom. blebetati.sastavqa~i RSA. Divosela u Lici)449 od lavrwati2 „tr~karati tamo-amo. 449 Oblik labrwati je denominal od labrwa. `vakatiŒ (RSA). {o-(lo-). tutwavaŒ. skitatiŒ Rovca (Bjeleti} 1993:39). ali i u toj imenici izdvaja se prefiks la-. `a-vrwati „ne{to jesti. kao {to se vidi i iz same definicije povratnog oblika vrwati se „v.zapa`a se potpuni paralelizam zna~ewa sa oblikom lavrwati. skriveno se kretatiŒ Uskoci (Stani}). Ukoliko bi se. œstarati se.Œ Lika.v. naklapatiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977)448 è v r wati impf. mletiŒ BiH (RSA). drobiti. {olovrwati. tako da se tvorbeno i ovaj glagol uklapa u razmatrani model.OSNOVE: 14) VRDATI 203 ?z-lo-vrwati impf. Oblik lavrwati mogao je nastati i na slede}i na~in: glaviwati „i}i bez ciqa. proorgatiŒ: Prologrwa{e reoplani prema Podgorici. lV-). vide homonime. so-. lutati. . mnogo jesti.

[ovrwa. {to je verovatnije. mrditi se. iscrpstiŒ Unac (Jovi~i}) kovrc m. nagomilavati seŒ CG (RSA) prema navrndat „nabaciti. iskobeqati se. {alavrwati.dodato na oblik lovrwati. VRCATI ko-vrcati impf. spasti seŒ (RSA) za-ko-vrcati pf. naslagatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). a ja za wom trk. sovrqati. hipokoristik bez odre|enog zna~ewa uz re~ macan: Oj ma452 453 [ovrwa mo`e biti i od *[alvrwa. U oblicima {vrwa. [olovrwa452.v.204 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Za semantiku nadimka [ovrwa up. navaliti. Za oblik zlovrwati nije jasno da li je u wemu protetsko z. trpatiŒ. „i}i vijugavo. Skok III 642–643 s. Za oblik sovrwati up. „raditi ne{to kako biloŒ. uvijatiŒ: Ne kovrcaj kosu tom vru}om `icom. muriti. pra}aknuti seŒ. Bjeleti} 1994:266). „gomilati. „uviti pramen kose u kovryuŒ Piva (Gagovi} 2004) s-ko-vrcati œoronuti. {ovrqan „onaj koji {vrqa. zvrwati453 izdvajaju se protetski suglasnici {-. dotrajati. kovrcati (se) „kovryati seŒ (RSA) ko-vrcnuti pf. svitakŒ (RSA) kovrcan „onaj koji ima kovryavu kosu. kudravacŒ. slo`enica sa zlo tipa zlopatiti (v. vrqati). zaslabitiŒ. zvrqati.(o ovoj pojavi v. Semantika navedenih oblika je uobi~ajena i u jednom segmentu potpuno identi~na sa semantikom oblika koji imaju vrdati i vrqati u osnovi. svu }e{ je belaisati. „krug. „koprcnuti se. cvetŒ. z. O elementu so. œpramen u koturi} savijene kose koji slu`i kao ukrasŒ. lutalicaŒ Uskoci (Stani}). zao). a u tvorbenom pogledu up. iz te{ke situacije. Bjeleti} 1993:39. Up. œmesto na ko`i od kojeg se razilaze dlake. lutatiŒ. O oblicima lavrwati. „pri~ati koje{ta. {olovrwati v. kovrtawŒ. . Izdvajaju se slede}a zna~ewa: „tumarati. trk i nikako da je stignem. œsavijati u uvojke (kosu). semanti~ki identi~ne oblike zvrdati. od koga je mo`da i nastao. œsredi{wi deo pite savija~e. brbqatiŒ. ili je on. kovrcnuti se „izvu}i se iz kakve nevoqe.v. zvrcati. œpotro{iti. na-sa-vrdavati (se) „gomilati se. œma~ak koji nije u{trojenŒ (RSA). vijugatiŒ: Ona potr~a i po~e kovrcati. Oblik natovrwat se ima tvorbeno-semanti~ku paralelu u obliku natovrqati se (v.

mrdnuti.OSNOVE: 14) VRDATI 205 cane. zavrcojla f. „poma}i se. mrdnuti. œuklawati se. naglo. onamoŒ Lika (RJA) ?na-{-vrcati pf. zanositi seŒ. |avolast de~ko. udaqavati seŒ. b a c a k a t i s eŒ. œtrgnuti se.. „}aknuta `enaŒ.Œ. œtruditi se da se ne{to izbegneŒ. patuqakŒ U`ice (RSA. baciti. 455 Up. vrcnuti se „u~initi hitar. saviti. œprenemagati se. poma}i seŒ. œparewe ma~akaŒ: U februaru se ma~ke vrcaju. vragolanŒ Piva (RSA) za-{a-vrcati pf. nazvrcati se „provesti dosta vremena u lutawuŒ Uskoci (Stani}) zvrcnut adj. zavrcan adj.v. pokrenuti se. naziv za ma~ka vr~ak: Deca ma~ku zovu mac. œtrzati se. nabacivatiŒ. na-{a-vrcati „id. œnaglo izviti. œdokoli~ar. „na{krabati. nagao pokret. lutati. hitre pokrete. œbacati (obi~no sitne predmete). pomerati se tamo-amoŒ. Nije jasno da li razmatranoj leksi~koj grupi pripada i imenica a-vrc „kepec.Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). vr~ati). ili kovrcane454. ma~ka zovu vr~ak. RJA). skretati u stranu. zvrcat „id. skitnicaŒ. „}aknutŒ. œodrastao. „ka`e se mu{kom detetu od milaŒ Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983) ?pa-la-zvrc m. kao bacakati se u govoru ovamo. œnesta{an mladi}. sg. vrcati se „~initi brze. (RSGV). dozvrcati pf. „zanesewakŒ Crna Reka (Markovi} 1986) vrca f.Œ (RSA) {a-la-vrcati impf. skitaju}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). u v i j a t i s eŒ. œpri~ati koje{taŒ. œumretiŒ Poqica. tumaratiŒ Uskoci (Stani}). osoba koja skita i nema obavezeŒ Ro`aje (Had`i}) vrcawe n. kovrcane (Vuk. . „zamla}ivati se. pamprc „mali ~ovek. Pis. na{vrqatiŒ (RSA) ?z-vrcati impf. {to vr~i (RSA). macane { k o b r c a n e. kao i pustozvrc „onaj koji beskorisno provodi vreme lutaju}i. hitro pokretati deo tela tamo-ovamoŒ. zavrcanica f. RSA). pacicvrk „veoma mala osobaŒ Srem (Maksi} 1980). fig. kao semanti~ku paralelu up. prenuti 454 Up. doskitatiŒ. œgurnuti. zvrcan m. „v. u~initi brz. iz istog izvora palazvrk „id. hitnutiŒ. iskriviti u pisawuŒ. na`vrqatiŒ. kepecŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). pa-o-tog vrcawa ne mo{ no}u ni spavati Draga~evo (gra|a ERSJ) vrcnuti pf. „do}i ni sam ne znaju}i kako. „u razgovoru svaki ~as prelaziti na druge predmete. „blesavŒ Vojv. nagao pokretŒ. koji se izvodi od onomatopejskog glagola vr~ati „frktati (o `ivotiwama)Œ (Skok III 621 s. „vetropir. zavrcanko m. „skitati. „pokretati se brzo. krupan mu{karacŒ Uskoci (Stani})455 è vrcati impf. œrazmetati seŒ (RSA) zavrcuje se 3.

uvrnut. dok na drugom mestu tretira glagol vrcati kao onomatopeju (id. „iskobeqati seŒ. Podjednako je mogu}e izvesti glagol v r cati se od v r teti se (Grickat 1955–1956:64). œoronuti. z.v. tumaratiŒ > „skitnica. koja se javqa u navedenim oblicima. Zna~ewe œneu{trojen ma~akŒ motivisano je jednim od sekundarnih zna~ewa glagola vrcati se œpariti se (o ma~kama)Œ < „~initi brze. Zna~ewe „kovrxati kosuŒ razvilo se verovatno pod uticajem leksi~ke porodice imenica kovr~a i kovrxa (v. uvrtatiŒ.(ovaj posledwi Skok tuma~i kao poja~awe inicijalnog v (f) u onomatopeji (Skok I 527–528 s. kovrtawŒ. v r d n u t i u stranuŒ. vrcati (se)). Zna~ewe œlud. najpre mo`emo izvesti od vrd-cati (kao bocati < bod-cati)456. vetropirŒ. lutati. vr~ati). Ono je poslu`ilo kao ishodi{te slede}ih zna~ewa: œvijugatiŒ.v.v. poma}i seŒ. pa-la-. œkrug.. Ovakvo tuma~ewe predla`e i Skok III 495 s. skloniti se nekudŒ Uskoci (Stani}) svrciti œsi}i s uma. blesavŒ. {a-(la-) . iako je naj~e{}e od osnovnog œudaritiŒ. pri~ati koje{taŒ. savijatiŒ. fr)457. poludetiŒ Potkozarje (Dalmacija) · Osnovu vrcati. up. ve} samo u zna~ewu „kucati (nekoga po glavi)Œ (Skok III 668 s. „izvrdavati u razgovoruŒ. 620 s. „brbqati. svojstvena i oblicima sa vrdati i vrwati u osnovi: „skitati. mo`e imati i drugu motivaciju: œuvijati. œoti}i.206 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI seŒ (RSA). pomerati se tamo-amoŒ. zvr~ati). hitre pokrete. „neuredno pisatiŒ. . iako je u wegovoj osnovi zapravo zna~ewe œuvijati. trc-vrc. Na semanti~kom planu javqaju se o~ekivana zna~ewa. dotrajati. œpobe}i.v. 456 Oblik bocati mogao bi se tuma~iti i kao povratno obrazovawe od bockati (bod-ãk-ati > *botkati > bockati > bocati). zaslabitiŒ. a javqaju se i protetski suglasnici {-. Ispred osnove vrcati alterniraju prefiksi ko. vrcnuti „mrdnuti. 457 Skok nema glagol zvrcati u pomenutom zna~ewu.

zanemo}iŒ. 462 Up. „(o listu vinove loze) usukati se u oblik cigare zbog bolesti {korova~eŒ Brati{kovci (Urukalo 1982:181) {ko-vrk m.. pogrd.v. kovrca)459 sko-vr~ak m. up. 461 Uz napomenu da „jama~no stoji u vezi sa kovr~iti. iz istog izvora {kovrtaw „nemiran ~uperak koseŒ. (ibid.) po-ka-la-vrkati pogrd. skr{iti zavr}u}iŒ. kalavrsnuti „odjednom pojesti. „najesti seŒ.v. œopekotina. nepristojno jestiŒ Uskoci (Stani}) na-ka-la-vrkati se / na-ka-lo-vrkati se pf. pro`dretiŒ. odatle {kovrkqiv adj. œizraslinaŒ Uskoci (Stani})458.: Lijepa mi i ravna pamuka za potku predaj. nakalavrskati se / nakalovrskati se pogrd. (Skok l. okrenuti. bogato jedewe i pijeweŒ id.)463 458 Ovamo verovatno ne spadaju ye-vrk „veliki komad (mesa. nemoj graditi {kovrka Lika (RJA)461. ko-vrk „uvojakŒ Bosna (Skok II 172–173 s. „vrsta oboqewaŒ. 250).. „zakr`qali plod (obi~no vo}a ili povr}a)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977)460. (ibid. samo u primeru: Lijepo mi to prepredaj. izokrenutiŒ. }u-frk „pramen kose uvijen iz dokoliceŒ (Be}kovi}. 460 Up. œrazboleti se. „izdvojeno i savijeno pero (u petla. ka-la-vrskati „srkati. Me|a. poka- . œumretiŒ Uskoci (Stani}) ko-vrk m. mehurŒ. nakalavrkancija / nakalovrkancija f. Osijek (RSA). pramen kose)Œ Kordun (gra|a ERSJ) {ko-vr~ak „izdvojeno i savijeno pero (u petla. [kaqi} ovu posledwu re~ izvodi od tur. 463 Up. „obilato..)462 ba-vrk m.)Œ Banija i Kordun (Petrovi} D.Œ id. pogrd. hleba . patka)Œ Banija i Kordun (Petrovi} D.c.Œ. skovr~itiŒ (RJA). „sve posrkati. {kovrkqiv œuvijen. patka)Œ Slav. samo nemoj {kovrkqiva id. nepristojno jestiŒ. „srkati. |evrekŒ. iz istog izvora {-vrqak „id.). {to nije ubedqivo ([kalji} 247 s. œprelomiti. {iparacŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ka-la-vrkati impf. i |a-vrt „veliki komad hlebaŒ Osijek (RSA). |a-vrk „veliki komad hlebaŒ Srem. gevrek „vrsta pekarskog peciva. 459 Uø.OSNOVE: 15) VRKATI 207 OSNOVE: 15) VRKATI 15) VRKATI za-ko-vrknuti pf.) u-{ko-vrkniti (se) pf. (ibid.. kovrxav (rep u patka. „de~a~i}. |avrk). „zavrnuti. polokati i sl. „najesti seŒ.).

krupan mu{karacŒ Uskoci (Stani}) te-le-zvrkan m. po}alaviskati {aq. ra{~ovrka œid. „iskqucati (o pticama)Œ Pirot (Zlatkovi} 1989) pro-~o-vrka „probiti rupu u lobawiŒ id. najesti se do sitosti (obi~no brzo i halapqivo jedu}i). ka-la-frskati „lutati bez ikakvog ciqa. „~eprkatiŒ Svinica (Tomi} 1984). „sve posrkati. neprijatno sr~eŒ Uskoci (Stani}). up. (gra|a RSA) ~a-vrknut adj. „zvrkasta osobaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) lavrskati pogrd. sg. sa istim inicijalnim elementom televeza „zadwica. koja se javqaju kod nekih od navedenih oblika (v. kalafrskowa pej. œluckast. jestiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). dubqewem pro{irivatiŒ Timok (Dini} 1988) i{-~o-vrka pf. kalavrsnik pej. pf. „ukusno pripremqeno jeloŒ Srbija (RJA) ~a-vrknuti pf. p o j e s t iŒ Uskoci (Stani}). Vlaji}-Popovi} 1993. udarenŒ Kordun (gra|a ERSJ) i{-~e-vrkam 1. œdubiti. pose}i. torofo~ka {aq. „zadwica. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991:129). k u s a t i. œneradnik. (?) „ludovati. da sedne. skitatiŒ. pf. kalavrskowa. kalavrskalica „osoba koja mnogo jede i glasno sr~eŒ. stra`wicaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). na-}a-vriskati se „na}alaviskati seŒ Herc. lutatiŒ. tako|e i: torofoja.Œ (mo`da u vezi sa navr{iti „napuniti do vrhaŒ) : vrskati „srkatiŒ. skitnicaŒ. . (RSA). skitnicaŒ. (ibid.Œ: Tija ne znaje da mirne. neprijatno sr~eŒ. Zna~ewe „jestiŒ po pravilu ide paralelno sa zna~ewima „udaratiŒ i „skitati. stra`wicaŒ. œodrastao. „ra{~eprkatiŒ. œprovrtetiŒ Timok (Dini} 1988). œrascopatiŒ Pirot (@ivkovi}) ~’o-vrkat impf. „vetropir.Œ. zagrabiti. ka-la-kusat œprobati. œonaj koji pri~a koje{taŒ Uskoci (Stani}) zvrka f. bulaznitiŒ Herc. izbrbqati seŒ Lika (RSA. 464 Up. na-}a-la-viskati se „nahraniti se. visnuti „o{inuti. œpripitŒ. polokati i sl. za-ka-la-variti.)Œ id. na`derati seŒ Qe{tansko (RSA).) ras-~o-v r ka „ra{~eprkatiŒ. ~ovek bez vrednostiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995)464 ?z-vrk m. „onaj koji bu~no. za-ka-la-vatiti „po~eti pohlepno jesti. ledu i sl. (Zlatkovi} 1990) pa-la-zvrk m. sg. „badavayija. kalavrsnica „`enska osoba koja se ~uje kad jede te~na jelaŒ. „id. (Te{i} 1977) : viskati „{ibatiŒ. kalavr{nica „id. „onaj koji bu~no. i{-~e-vrkati se „ispri~ati brzo i `ivo mnogo koje~ega. „i{~eprkatiŒ Pirot (@ivkovi}). œka{ika kojom mo`e da se zahvati dosta jelaŒ. œid. „brzo pojestiŒ id. sg. neradnik. „lutalica. ~o-vrka 3. RJA) ra{-~e-vrkam 1. navalitiŒ Dvorska (RSA). vâzdân ne{ta ~ovrka Pirot (gra|a RSA).Œ.208 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI kala-vrk m. „provrteti rupu (na glavi. œrazbitiŒ. besposli~arŒ.Œ Pirot (gra|a RSA).

œjesti. „~voruga od udarcaŒ (RSA) frknoti pf. izgubiti seŒ. œfrktati (o `ivotiwama)Œ. malaksatiŒ Sesvete (Maresi} 1996:167) otfrknuti „porasti. osamostaliti seŒ Vasojevi}i (Marseni} 1986:52). nicatiŒ Dubica (RSA). benaŒ Novi Sad.Œ Kosovo (Elezovi}). nepristojno srkatiŒ Uskoci (Stani}) vrknuti pf. odvrkne 3. œ{iknuti. naqutiti seŒ. mom~i}Œ: Lijep je oni Vulev pandrqak — Up. upredatiŒ Banija. 466 . „odrasti. Övrkla mu kapa i tojaga Crna Reka (Markovi} 1986) odvrknuti. Banija. vrtati „rasti. œproizvoditi naro~iti zvuk (kao ma~ka kad prede. fig. „{a{av. œnaglo poleteti. œodma}i u posluŒ Ro`aje (Had`i}). odrastiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). pa idi kud goj oj! Vasojevi}i (Stijovi} 1990) pa-frk m. „frknuti (o `ivotiwama)Œ. oÖvrkne „id. isteratiŒ: Nej na tu ruku. sg. odvr}i pf. zvrjati. no }u te i{}ofrkat is ku}e. }aknutŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) ~a-frknoti pf. „odsko~itiŒ. Lika (RSA) zvrkast adj.Œ. œgun|ati. osna`iti seŒ Uskoci (Stani}). „sukati. odvrknem 1. sg. „poodrastiŒ Timok (Dini} 1988) vrka f. „onaj koji je zvrkast. vreteno. Uskoci. pandrqak / pandrqak „de~a~i}. Uskoci (Stani}) Övrkne 3. sg. œnaglo odleteti. ~igra). „izjuriti. negodovatiŒ Ba~ka (RSA).Œ. odvrknut „id. œpastiŒ: Kad ga udario ovan u grbinu. ocvrkne Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. fig. sg. 2004)466 pooÖvrkne 3. ofrknut „ubrzati razvitak. „brzo izrasti. postati zreo. „frknutiŒ.OSNOVE: 15) VRKATI 209 zvrkan m. oja~ati. œnapregnuto duvati kroz nozdrve ili usta (o nekim `ivotiwama)Œ. œskidati li{}e vuku}i rukom du` stabqikeŒ Kragujevac. otfrknuti œnaglo izrastiŒ. Pirot (@ivkovi}). œbrecnuti se. odvrknutiŒ Kosovo (Elezovi}) 465 Up. brujatiŒ Banija. œodsko~itiŒ Crna Reka (Markovi} 1986). œodjednom nestati. naglo pote}iŒ (RSA).: Vidi kako je ovoj sliv~e pred ku}u odvrknulo Leskovac (Mitrovi}). {iparacŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)465 è vrkati impf. prhnutiŒ. luda. „otkidati klasove `ita i sl. œiznemo}i. „udaritiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) i{-}o-frkat pf. sko~itiŒ. Sin~i}i mu se pridigli u pandrqake Uskoci (Stani}). „de~a~i}.

uviti seŒ (RSA). perjatiŒ (RSA) vr~kati „uvla~iti. izbijati. œnabrati. „mesto na glavi na kome kosa raste ukrug. œ~igra. sg. acc. „navu}i. uvijati se (o kosi). „podi}i uviv{i (rep. nakovr~ka se „nagomilati se (o godinama)Œ. inf. œfrktati (o `ivotiwama)Œ. provu}iŒ. navr~kati se „poredati se. nakote~ka (uzicu) 3. udevati (vrpcu. Mali Po`arevac. œnaturati se. Leskovac. proletati.?) vr~ati „~istiti lan ili vunu na perajici. kovr~uqa u uspavanci: Tutun~uqa. brkove)Œ. prestati biti pokoran i poslu{anŒ Uskoci (Stani}) is-ko-vr~ati se „nabrati se. ‹ se „postati kovr~av. kovr~ak / kovr~ak „kovryaŒ. zaviti u kovr~e. „proizvoditi zvuk ’vr’.Œ Draga~evo (\ukanovi} 1995) vr~ati2 „skakati. osamostaliti se.?) navr~kati pf. „savijati se u uvojke. kovr~uqa. Aleksinac. . dosaditi nekomeŒ Vrawe (Bjeleti} 1994a:353) na-to-fr~at se impf. u~kur i sl. nanizati seŒ Zorunovac. up. Ni{. „naviti uzicu na klinŒ Crna Reka (Markovi} 1986). fig. œgun|ati (protiv nekoga)Œ (RSA). sg. œnavaliti se nekome. uvu}i. vihorac. napraviti kovr~u. œpetqa ili sli~an ukras ispleten od slame koji se nosi na {e{iru ili u kosiŒ Kragujevac. Skok i BER nemaju.210 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VR^ATI ko-vr~ati (se) impf. acc. „uviti. pf. savitqivŒ (RSA) ko-vr~ / kovr~ m. nabacivati se. œid. nakudravitiŒ. 468 Up. tankim mlazovima te~nosti)Œ Zaglavak (RSA. uvojke. naboratiŒ Momina Klisura. zvrkŒ Du~alovi}i. fig. zavrtati. œdo}i negde ili oti}i nekuda u velikom brojuŒ Vrawe (RSA) 467 Leksika iz ovog kruga prisutna je i u folkloru.)Œ Ni{ (RSA. „koji se mo`e kovr~iti. up. zavrtati se uop{teŒ (RSA) za-ko-vr~ati pf. „navu}i (petqe na iglu)Œ468. œodrasti. Vrawe.. zvrjatiŒ. savijati se. kovr~ak / kovryak „vrsta visoke mu{ke kape (u bosanskoj narodnoj no{wi)Œ. ° Potekla je majka Bo`ja ° Na vranici kobilici (RSA). cvetŒ Banat. Poqanica. sme`urati seŒ (RSA) ko-vr~qiv adj. œpraviti se va`anŒ Vasojevi}i (Bori~i}) è vr~ati1 impf. osna`iti se. brizgati (o iskrama. nametati seŒ. kovrqan. inf. sitnim predmetima. kovr~a{ „golub koji ima kovryavo perjeŒ (RSA)467 na-ko-vr~ka 3. kapima..

fig. ostaritiŒ Uskoci (Stani}) us-ko-vr~iti se pf.i du{a iz wega! CG. zabo~i se. naglo zanemo}iŒ: Odjednom zakovr~i ~ovjek . œpo~eti se ko~operiti. zakovr~i. œiznenada se razboleti. po~me . uobraziti seŒ: Uskovr~ila nos ona gwidica. uvrteti se (o misli. œnahero. „na~initi kovr~e. zakovr~iti se „postati kovr~av. „napraviti kovr~u na ne~em. zavrtati navi{e. fig. fig. izbe~iti (o~i)Œ. podi}i u lukuŒ: Zakovr~io kao koza rep. napraviti se va`an. osiliti seŒ (RSA). napraviti se va`an. „zaplestiŒ: Daj. izbavr~it se „pogledati {iroko otvorenih o~iju. tavan bijo?.. prkositiŒ (RSA) za-ko-vr~iti pf. „zaokrenuti ne{to navi{eŒ: Uskovr~ijo {iqegu rogove. œpo~eti se ko~operiti. œuvezati. saviti u stranuŒ. œzakr`qatiŒ. œpreceniti se. œnaviti (kosu)Œ: Da si navr~kam kosu. pa mu vrovi rastu u visine. zakovr~iti „zaputiti se. œonemo}ati. „dovesti u neprilikuŒ: Pazi da te ne navr~ka. goleme muke }e ima{ Vrawe (Zlatanovi}) VR^ITI iz-ba-vr~it pf. œokrenuti.)Œ. razroga~iti (o~i u ~u|ewu. „iskola~iti. œprotiviti se. œrazroga~iti. œprevijati se.. ose}awu)Œ. pa ne}e ni pomoz Bog Piva (Gagovi} 2004) . œzametnuti se. fig. osamostaliti seŒ Uskoci (Stani}) is-ko-vr~iti pf. nakrivo natu}i. fig. uvitiŒ. podizati u lukuŒ.OSNOVE: 15) VRKATI 211 navr~kam 1. œnakupitiŒ: A do{eja sam ovamo. ja kakva izgledam. osiliti seŒ: Kada ga ‰momkaŠ probije nausnica . zavrnuti seŒ Poqica.. œsaviti u krugŒ.. ponosito hodati. œodrasti. uvojke na ne~emu. zavezatiŒ: Navr~kaj mi cipelu. gr~iti seŒ Bosna. œpovrtati. po}iŒ: \e si zakovr~ijo bez u`ine. qutwi i sl. „kovryatiŒ. izbe~iti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ko-vr~iti impf. „podi}i uviv{i (rep. œsaviti se. œosiliti se. prepravitiŒ (RSA) na-ko-vr~iti pf. œizokrenuti. ja }u ti navr~kam tuj ~arapu. savijati. brkove)Œ. nataknutiŒ (RSA) s-ko-vr~iti (se) pf. poneti seŒ: Zakovr~ila ona tawevina i samo se ovuda {epuri — Niko ne more zakovr~iti ko r|a Piva (Gagovi} 2004). œzavrnuti navi{e. odvrzala mi se hodeje}i Leskovac (Mitrovi}). „u~initi da kosa postane kovrxavaŒ. „nakovr~atiŒ. ako sam si tolke godine navr~kaja. u~initi kovr~avimŒ. sg. osna`iti se. uviti seŒ.

ugristiŒ. skr~iti (nekoga. (ibid. vr~iti „udaritiŒ. „u d a r i t i. „naglo skrenuti. zviznuti. „udariti. uvrteti sebi u glavuŒ. di}i (nos)Œ Vasojevi}i (Bori~i}) is-ko-fr~it pf. œimati neki predznak. œuobraziti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) u-fr~it œusukatiŒ id. (ibid. skolovr~it „obrlatiti. izbuqiti o~iŒ id. i ovde je glavni problem poreklo same osnove. iznenaditi seŒ (RSA). o}e da mu ga slomi Piva (Gagovi} 2004). „po~eti se praviti va`an. œizabratiŒ Uskoci (Stani}) vr~iti2 impf. œoti}iŒ Uskoci (Stani}). ozna~itiŒ. saviti seŒ Uskoci (Stani}). pritisnuti da se ne{to u~ini ili dozvoliŒ Zagara~ (]upi}i 1997) s-kla-fr~iti „smotati. stisnutiŒ: Skolovr~ijo ga. ne{to)Œ: Skolovr~ijo ~oeku vrat.) ?s-ko-lo-fr~it pf. œsavijatiŒ id. sklup~atiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) è vr~iti1 pf. navaliti sa zahtevom. Skok ovoj leksi~koj porodici posve}uje nekoliko odrednica. brzo se vratitiŒ Uskoci (Stani}) navr~iti se pf. kapima. (ibid. P~elice (RSA) ovr~iti pf. povratitiŒ. brizgati (o iskrama. izbijati. œskupqatiŒ. pogoditiŒ CG (RSA). vr~iti se „naglo. œobele`iti. podi}i ih uvisŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). skolovr~iti se „skupiti se. œpasti na pamet.212 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?s-ko-lo-vr~iti pf. „skakati. ujesti. „usukati brkove.) · Kao i u slu~aju vrqati (v. œo k r e n u t i. œsaterati. œiskola~iti. ne da mu prnuti. zavrnuti na gore. zakofr~it œpodignuti (rep).)469 ?ko-lo-fr~it impf. „obrlatiti. proletati. pritisnuti da se ne{to u~ini ili dozvoliŒ Zagara~ (]upi}i 1997) za-ko-fr~iti pf. daqe). po wegovim krajevima i po srediniŒ: Skolovr~ila sam opanke. „saviti. œnapraviti kolomat. fig. „saleteti sa svih strana. œpe~iti. . vr~iti se „trgnuti se. uobraziti seŒ V. navaliti sa zahtevom. venac oko vrn~anica odozgo po opanku. i u svima nudi jedno isto re{ewe — tuma~i ih kao onoma469 Up. zveknutiŒ. œzavrnuti ne{to na goreŒ. s a v i t iŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). sabitiŒ: Skolovr~i ovce pa ig on|e izme|u `ita pro}eraj. œusukati brkoveŒ. tankim mlazovima te~nosti)Œ Lika (RSA) za-fr~it pf. ne dati nekome da mrdne. iz istog izvora oblik sa œnormalnimŒ prefiksom: is-po-fr~it œnaglo izvaditi ne{to iz ne~egaŒ. sitnim predmetima. predskazaweŒ.

grepsti. savijatiŒ > „bacatiŒ476. III 620). paralelizam zna~ewa „vrtetiŒ i „kidatiŒ javqa se i kod osnova obrazovanih od ie. Naime.). fr). Pored psl. tj. me|utim.-h. *uerg’h-. 474 Detaqno o slovenskim kontinuantama ie.v. i ovde je mogu}e iskonsko varirawe korenskog slogotvornog r po tvrdo}i / meko}i: r / r’ > ãr / âr (op. Onomatopeja se prenosi i na opona{awe zvuka pri okretawu predmeta: frkati = vrkati „sukati. s. vr~ati. *vârgo (kontinuanta ve} pomiwanog. autorka smatra refleksom psl. „vrteti.sa sinkreti~kim zna~ewem.< *uer„vrteti. gnezda *uerg’h-). Kralik 1994:339–341. a pomiwu se i s. ne pridaje posebnu va`nost glagolu vrkati u zna~ewu „sukatiŒ. Varbot tako|e suponira i osnovu na -iti.pomo}u drugih determinativa.< *uer. vrtetiŒ > „dosadno i zlobno nagovaratiŒ472. Iliadi 2001:66–76. Skok. 471 Elezovi} smatra da je re~ postala od alb.v. (h)vrknuti. Oblike vrknuti.v. i Skok III 621 s. paralelnog ie. npr. *uer(Pokorny 1150–1166). 475 Podse}amo da je Pokorni u svom re~niku dao ~ak 13 odrednica ie. O slovenskim kontinuantama ovog ie. kontinuante ie. vrgnuti „bacitiŒ < psl. i Skok I 698 s. koji za sada nema posvedo~ene paralele u ostalim slovenskim jezicima. Varbot izvodi glagol vrkati (sa ~e{}om varijantom frkati) „sukatiŒ od psl. ofrknut „ubrzati razvitakŒ471. oblika *vârkati (ili *vãrkati)473 < ie. ~upati. 476 Na osnovu rus. osnove *vãr~ati ili *vâr~ati < ie. . sko~itiŒ470 sa daqim razvijawem metafore u odvrknuti „odsko~itiŒ > odvrknut „oja~ati. *uer. glagola *vãrkati i *vãr~ati.v. korena v. vr~iti u zna~ewu „odleteti. Tako od uzvika fr on izvodi frknuti. up. vrcati (se) (id. a to su upravo oblici na osnovu kojih Varbot rekonstrui{e psl. Kralik 1994a. glagol *vârkati „bacatiŒ. porastiŒ = odfrknut „otrgnuti se od neke bolestiŒ.„vrtetiŒ.v. paratiŒ475. korena *uer. *vergti. a ozna~ava i srkawe (Skok I 527–528 s. 470 O oblicima sa zna~ewem „odletetiŒ v. dakle *vãr~iti (Varbot 1978:33–35). Ova prividna genetska razli~itost razmatranih leksema prevazilazi se tako {to se one mogu tuma~iti i kao kontinuante jednog ie. *uerk. 35). gnezdo koje bi moglo biti ishodi{te razmatrane grupe re~i. nestatiŒ Varbot obja{wava kao rezultat semanti~kog razvoja. gnezda *uer. okretati. *uerk. Tako|e relevantan glagol vr~ati „~istiti lan ili vunuŒ. savijatiŒ474.OSNOVE: 15) VRKATI 213 topeje. vrknuti „odleteti. *uerk. frk „brzoŒ (Elezovi} s./ *urek. 473 Kao i kod nekih drugih slovenskih etimolo{kih gnezda. 472 Za ovo zna~ewe v.„kidati. dok glagol vr~ati „~istiti lan ili vunuŒ uop{te i ne pomiwe. cit. verkalo „pra}kaŒ Varbot rekonstrui{e hipoteti~ki psl. Kala{nikov 1994:81–82. karakteristi~nog za ~itavo gnezdo ie.v. up.

Prefiks ko. o tome da je do{lo do ukr{tawa doma}e re~i kovr~a < psl. Postoje i mi{qewa da je porodica re~i imenice kovr~a „uvojakŒ — turskog porekla ( Kne`evi} 1962:196. prihvata Varbot 1979a:155).„obaoŒ (EWAi II 571). i bug. . mo`da pod uticajem rus. a u odrednici se. ~e-. leksema. kovr~ica itd. k›v›rc›k javqaju zna~ewa karakteristi~na za 477 Up. ba-. odletatiŒ mogao ostvariti i sekundarno (l. kovrk „uvojakŒ (kome je tu i mesto). zakovrnuti predmetŒ (RSA).. koverkaØâ (v. Autorka ne negira u~estvovawe onomatopeja u formirawu datih leksema (o ~emu posebno svedo~e varijante sa inicijalnim f).„vrteti. 478 U svojstvu paralele navodi se stind.v. Sli~no tuma~ewe nudi se i za rus. gde se daqe prou~ava gnezdo psl. Fasmer II 271). tako|e i zakovrknuti. vrgati. vr~ati (< *vâr~ati / *vãr~ati) alterniraju prefiksi ko-. 479 Iznosi Miklo{i~evo i Briknerovo tuma~ewe. kovr~iti. budu}i da se izvodi od nepotvr|enog *kavãrkam. (Matzenauer 1881:190. na {ta je ve} ukazao i Skok l. ali prakti~no ostaje bez re{ewa. Na psl. potla~itiŒ (BER 2:31)481. Skok II 172–173 s.sa kompleksnom semantikom „udaratiŒ i „vrtetiŒ > „bacati (se)Œ > „(od)letatiŒ. *vrt-ka. vrkkau „obrazi (= oteklina)Œ < ie. to-. zapravo. O stepenu wihove „prepletenostiŒ svedo~i i paralelan semanti~ki razvoj autohtone i aloglotske leksi~ke porodice. Moskov 1965:70). zbog izuzetne semanti~ke i formalne sli~nosti s. koverkaØâ (ESUM 2:226). kovrga „izvijeni.c. 35)478. izkavãrk(v)am œizmu~iti do krajnosti. nestajatiŒ.i osnovu *vârkati. v. koje se ne komentari{e. U okviru ovog psl. i Varbot 1994.ili *vãrk. obrØaØiŒ. nivou rekonstrui{e se oblik *kovârkati. pa se i kod izvedenica od tur. Up. ~ije se zna~ewe mo`e tretirati kao izvedeno od „vrtetiŒ > „ne{to okrugloŒ (op. ~a-. 481 Oblik se dovodi u vezu sa rus.214 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI odatle „bacati seŒ > „odletati. Kurkina 1992:189) sa tur. zakoverkaØi „zavrtetiŒ.-h. sko. ~o-.)477. gnezda Varbot razmatra i imenicu vrka „~voruga od udarcaŒ. 119. koji se razla`e na prefiks *ko. neopravdano navodi i s. kovrd`a). cit. ka-(la-). ukr. bacati.-h.({ko-). k›v›rc›k „ku{trav. te-le-. Radi se. Ispred osnova vrkati (< *vârkati / *vãrkati). 480 Osnova *vârkati se ne obja{wava. i tur. *kovârtja (v. kudrav.izdvaja se u oblicima kovr~ati. koverkaØâ. ali smatra da se wihov uticaj na pretpostavqenu ishodi{nu osnovu *vârk. *vã/ârk. kovr~ast. koje se tretira kao rezulØaØ izmene oblika koverØ a Øi „okretati.v. uz konstataciju da je u pitawu varijanta od *kovârtati (ÅSSÀ 12:18)480. pored s. loknastŒ ([kalji} 417 s.-h. Malinowski 1899:118.c. pa-(la-). kovrca479.

~avka)483.od osnove frk-.({ko-). nakovr~ka se prema navr~kam. skovryati se „naborati seŒ: Skovryo se u obraze. up.izdvajaju se u oblicima i{-~e-vrkati se (druga~ije Skok I 300–301 s. „brzo izrasti.)Œ sadr`e prefiks koi osnovu pro{irenu deminutivnim sufikskom . i{-~o-vrka . posebno kad se posmatraju u kontekstu glagola otfrknuti „porasti. ostaritiŒ. zavrnutiŒ. ba{ ko crijevo na `aru Piva (Gagovi} 2004). i{-~e-vrkam. œpramen u koturi} savijene kose koji slu`i kao ukrasŒ (RSA) (v. U semanti~kom (a mo`da i etimolo{kom) pogledu ovim oblicima bliski su i frkun. ili prosto kao bezvu~na varijanta od bavrk. skovr(n)yati se „zasukati seŒ. osamostaliti seŒ. napraviti kovryeŒ. pustiti rogove da rastu zavojitoŒ. zakovr(n)yati se „postati kovryavŒ.v. {ko-vr~ak. {ko-vrkqiv. skovr(n)yati „saviti u krugŒ. postati zreo. . {ko-vrk. ofrknut „ubrzati razvitak. skovr(n)yati „u~initi da kosa postane kovryava. ali 482 Up.OSNOVE: 15) VRKATI 215 s.k. ~a-vrknuti . o~ekivane oblike i zna~ewa ovog turcizma: kovrya „pramen uvijene. devoj~ica od 12–15 godinaŒ. zakovr(n)yati „u~initi da rogovi ovnu rastu zavojito u stranu. kovryak / kovryak „gu`vica na pamu~noj ili vunenoj nitiŒ (RSA)482. koja se javqa u oblicima sko-vr~ak. pro-~o-vrka . Skok ove lekseme tuma~i kao pozajmqenice iz italijanskog. skovr(n)yati se „postati kovryavŒ Uskoci (Stani}). Isto zna~ewe javqa se i u ko-vrcati „savijati u uvojke (kosu). Skok ne registruje nijedan od oblika iz ove grupe. kovrcan „onaj koji ima kovryavu kosu. ~o. œonemo}ati. œzaokrenuti. 483 Up. ~a-. up. u~kur i sl. ra{-~o-vrka (Skok ih ne registruje). uvijatiŒ. Skok pomiwe neke od ovih oblika. kudravacŒ. i{~evrqati se sa istim osnovnim zna~ewem „brbqatiŒ. ali bez komentara (Skok II 172–173 s. fig.(v. uvojakŒ (RSA). ostaritiŒ Uskoci (Stani}). kao i u imenici ba-vrk. Prefiks ba.v.izdvaja se u glagolu iz-ba-vr~it (Skok nema. grgurave kose ili dlake. Sa prefiksom ko. kovrcati (se) „kovryati seŒ (RSA). udevati (vrpcu. œsaviti se u krugŒ. œonemo}ati. ra{-~e-vrkam. navr~kati i vr~kati „uvla~iti. zakovr(n)yati „u~initi da kosa postane kovryava. zakovrcati „uviti pramen kose u kovryuŒ Piva (Gagovi} 2004). frkunica „de~ak. vrcati). Bjeleti} 1994a:353). Prefiksi ~e-. kovr~ati. Oblici na-ko-vr~ka.-h. mo`e se tretirati ili kao slo`enica sa prefiksom pa. semanti~ki i tvorbeno identi~no izbavrqiti ).~esto alternira wegova varijanta sko. kovrca). ~o-vrkat . odvrknutiŒ. u-{ko-vrkniti se (o ovom glagolu detaqnije Petleva 1993). odrastiŒ. zakovryati „uviti pramen kose u kovryuŒ Piva (Gagovi} 2004). Semanti~ki i tvorbeni pandan ove imenice. ~a-frknoti . oblik pa-frk.

œumretiŒ (zakovrknuti. uvijatiŒ razvija se u „izbacivatiŒ. Kao {to je ve} pomenuto. a zna~ewe „krivitiŒ daje ~itav niz sekundarnih zna~ewa: „nabrati se. uspraviti seŒ. nasØofãr~am se œpodi}i se. nepristojno jestiŒ (kalavrkati. koje sa javqa kao bazi~no u slede}im oblicima: i{}ofrkat „izjuriti. nakovr~ka se „nagomilati se (tj. ~afrknoti „udaritiŒ. navr~iti se. Psl. zakovr~iti. skolofr~it nastali su verovatno od kolo i vr~iti. berekin.podrazumeva sinkretizam zna~ewa „vrtetiŒ i „udaratiŒ486.v.216 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI u razli~itim odrednicama nudi i razli~ita re{ewa. nakovr~iti. izbavr~it. „sukati (brkove)Œ (zakovr~ati. mo`da i naØofrn~a œpodizati. zvrkast izdvaja se protetsko. Prefiks to. fr~iti. „lu484 Up. up. uvijatiŒ (kovr~iti. ipak.v. zakovr~ati. navr~kati). up. zakofr~iti). pala-zvrk. up. Osnovno zna~ewe je „sukati. fregat. skovr~iti). zakovr~iti. kolofr~it. i Iliadi 2001:72. nasØofãr~vam (sa) œuspravqati seŒ (BER 4:540. „izraslina. uvla~itiŒ (vr~kati. Oblici skolovr~iti. oteklinaŒ (kovrk. 486 Up. nakovr~ka „navu}i (tj. U oblicima zvrka. skovr~iti se). vrkati). 555. i bug. Posebno mesto zauzimaju tvorevine sa dvoslo`nim prefiksalnim elementima: kala-vrkati. ~ije poreklo nije sasvim jasno (o tome {ire Bjeleti} 1993:43). tako|e nejasno). nabaciti)Œ. iskovr~iti „iskola~iti (tj. natofr~at se). a zna~ewe „udaratiŒ stoji u neposrednoj vezi sa slede}im zna~ewima: „srkati. naborati seŒ (iskovr~ati se. nakovr~ka). vrka)485. oblici su okarakterisani kao nejasni). iskovr~iti. nema neo~ekivanih zna~ewa. „brbqatiŒ (i{~evrkati se). isterati (tj. œzakr`qatiŒ (skovr~ak). Pod pretpostavkom da su svi navedeni oblici etimolo{ki srodni. gnezdo *vã/ârk. koje se konkretizuje u „kovrxati (kosu)Œ (kovr~ati. koje Skok obja{wava kao fonetsko poja~awe (Skok I 527–528 s. neetimolo{ko z-. „navla~iti. „uvijati (rogove)Œ (uskovr~iti). . „razboleti se. zanemo}iŒ. Skok I 139 s. tele-zvrkan. vr~iti. 485 Za ovo zna~ewe v. uspravqatiŒ (id. uskovr~iti se. fr). u{kovrkniti se).v. 530 s. nabacati)Œ. pa i ne pripadaju tvorevinama koje nas interesuju. „ko~operiti se. zna~ewe „sukati. Rezultat uvijawa je krivqewe. skolovratiti (v.javqa se u obliku natofr~at se484. izbaciti) o~iŒ. za ovu leksi~ku porodicu moglo bi se re}i da ima {irok semanti~ki dijapazon. nasØofãr~a œpodi}iŒ. izbaciti)Œ. u kojem. siliti seŒ (zakovr~iti. Varbot 1994. zakovr~iti. vratiti).

„raskopavati. 487 Detaqno o semanti~kom razvoju glagola sa zna~ewem „udaratiŒ v. *uer. Pokorny 1163). „zaputiti se. po}iŒ (zakovr~iti)487. Kako ve}ina ovih oblika ujedno ima i zna~ewe œ~eprkatiŒ (i{~evrkam. „skitnica. Semanti~ki razvoj „baciti seŒ > „odletetiŒ Skok pro{iruje daqim karikama „odsko~itiŒ > „oja~ati. pafrk). grepstiŒ (v. .OSNOVE: 15) VRKATI 217 dovati. zvrkan). ra{~evrkam. ra{~ovrka). 7. zvrkast. porastiŒ (odvrknuti. Semantizam œvrtetiŒ prisutan je i u oblicima sa zna~ewem œprovrteti rupuŒ (pro~ovrka. }aknutŒ (~avrknut. moglo bi se pretpostaviti da se u wima reflektuje i semantika ie. ra{~ovrka). zakovr~ati). Vlaji}-Popovi} 2002. neradnikŒ (palazvrk. zvrk). ~ovrkat. telezvrkan. sa kojima je u vezi i zna~ewe „{iparacŒ (bavrk. œdubitiŒ (~ovrka). zvrka. bulaznitiŒ (~avrknuti). „{a{av.

œbrbqati. nabavrlati „nabasatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) bavrqa f. mileti. „brbqati. Vojv. TETURATIŒ. i}i kojekudaŒ: [ta bavrqa{ po tijem xavrqama. RSA) z-ba-vrqati œpromrmqati. . bavrqast adj. bazatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990.218 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 16) VRQATI 16) VRQATI488 a) „TUMARATI. „lagano se kretati. „RADITI NEMARNO. „BRBQATIŒ a-vrqat impf. 490 Ova leksika prisutna je i u jeziku folklora. {evrdatiŒ Uskoci (Stani}). formirane na osnovu semanti~kog kriterija. koje bavrqaŒ. pri~ati koje{taŒ: Mlogo i premlogo bavrqa{ Piva (Gagovi} 2004). „koji se pu`e. up. bavrquga u de~ijoj brojanici: Cucu. „neuredno obavqati neki posaoŒ [umadija (Grkovi} 1982) ba-vrqati impf. (RSGV). vijugavŒ (RSA)490 488 Zbog izuzetno velikog broja prefigiranih oblika vezanih za ovaj glagol (ili glagole). lutati. Da bi se olak{alo pra}ewe izlo`enog materijala. „do}i bavrqaju}i. lupetati. nabasati. potvrde su grupisane u celine. „`ivac lutalac. progovoriti brzo i nerazumqivoŒ Knin (RSA) za-ba-vrqati œzalutati. cucane ° Sedlaj kowa. ispred svake grupe izdvojena su osnovna zna~ewa koja se u woj realizuju. Asane ° Ma~ak je. „mala preslica na kojoj se deca u~e prestiŒ. teturati se. blebetatiŒ (RSA). vet. {evrdatiŒ Lika. RJA). œdetiwasta osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). plu}no-`eluda~ni `ivac nervus vagusŒ. bavrqa~a f. „malo dete koje jo{ nije sigurno prohodalo. 489 U Pivi se suprotan na~in vr{ewa radwe izra`ava glagolom vrq~iti œi}i pravo i bez zastojaŒ. œi}i bez ciqa. KAKO BILOŒ. bavrqat „nesigurno hodati (o malom detetu koje jo{ nije dobro prohodalo)Œ. cucu. nastradatiŒ Topolovac kod Siska. natrapatiŒ. izgubiti seŒ Katunska nahija (RSA) na-ba-vrqati „slu~ajno nai}i na nekoga ili ne{to. bavrqak m. œlutati. nabavrqati se „nalutati seŒ Lika (RSA. œnagraisati. Bori~i}) do-ba-vrqati pf. {vra~ak je ° [avrquga. skitati seŒ (RSA). „nesigurno i}i. LUTATI. œtumarati. bavrquga (RSA). teturaju}i seŒ (Vuk. noge ti opale?489.

„brbqatiŒ (RJA). œnepovezano. za-ko-veqati se „skrenuti s puta. Lika (RSA)491 za-ko-vrqati pf. gaveqati „id. sg. ~avrqatiŒ id. „tamo-amo. 493 Up. œhodatiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). zabasatiŒ (RSA).Œ: Ne znam {ta mi je. (ibid.) ta-vrqati impf. vu}i seŒ Lika. jedva gaveqam po ovoj zemqi Draga~evo (gra|a ERSJ). is-ko-veqati se „iskobeqati seŒ (RSA). teturaju}i seŒ: Isplivam. „dogegati seŒ Bosna (RSA) za-ta-vrqati œskrenuti s pravog puta. œid. ispremetati (pa ponovo uraditi)Œ: Daj da presovrqamo ovu listru. „oplesti. evo gaveqam Uskoci (Stani}). „pri~ati koje{ta.). (ibid. „kotrqatiŒ. Sombor (RSA). dokle dospjeh u veliku kasarnu. mlogo se nagla id. ispreturati. baqezgatiŒ Uskoci (Stani}) za-to-vrqati (se) „za~avrqati (se)Œ: I ~isto nam je milo kad zatovrqamo u {koli ruski. „izgubiti orijentaciju. 492 Up. „pri~ati koje{taŒ Piva (Gagovi} 2004). ispri~atiŒ Bos. pa nek ig. a [vabe se samo obziru L. zalutatiŒ BiH (RSA) is-ta-vrqati pej. jedva se vu}iŒ: Dok se goj gaveqa – dobro je Piva (Gagovi} 2004). Slav. avrq-bavrq.OSNOVE: 16) VRQATI 219 avrq-bavrq / avr-bavr adv. gaveqa 3. Lazarevi} (RSA) 491 Up. œte{ko `vakatiŒ Timok (Dini} 1988. ne voditi ra~una kud se ideŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) is-ko-vrqati se „izvu}i se ispod ne~ega. u{i mi opanu{e o‰dŠ zime id.Œ. Ba~ka (gra|a ERSJ) do-ta-vrqati (se) pf. okrpiti. zalutatiŒ Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983)492. nadimak ~oveka koji mnogo a besputno govori Srbija (RJA)494 to-vrqati impf. a ja gaveqam — Gaveqa dijete. (RJA). te onako ki{an avrq-bavrq kroz ulice. „teturati. „id. klecatiŒ Srbija.) pre-so-vrqati „razvaliti (ne{to). ga-veqati „jedva i}i. œnemo}no ne{to raditiŒ. tovrqati pogrd. œ`ivotaritiŒ: Kako si? A. priznade najzad da je kriv (RSA) ga-vrqati impf. vu}i seŒ Divoselo. zakovrqiti „za}oriti. œjedva raditiŒ. uvezati kako bilo. 494 Ovamo mo`da i Tavrlinka li~ni nadimak u Lici (RJA). Dini} 1992). Grahovo (RSA) ta-vrq m. zabasati. œizbrbqati. nemarnoŒ: Zasovrqo sam pe{es qesa. (ibid. „jedva i}i. tuc-muc (za govor)Œ: A on. „i}i ote`ano. „besputno govoriti.Œ: Monci idu. . vaqa}e Piva (Gagovi} 2004) o-so-vrqati „isplesti kako biloŒ: Osovrqaj mi jedan {al. i s k o b e q a t i seŒ CG (RSA)493 za-so-vrqati pf.

na brzinu. u~estalim glasovima (o pticama)Œ. kojekako isplestiŒ. RJA)496. ~avlati.Œ Vasojevi}i (Bori~i}). Up. natrapatiŒ CG (RSA) pro-to-vrqati œumetnutiŒ: Ni{ke gostionice . i{}eretatiŒ. œpri~ati. „onaj koji ~avrqaŒ: Najvi{e se govori deci: U}uti ~avrqu jedan (gra|a RSA). „osoba koja mnogo koje{ta pri~aŒ Uskoci (Stani}) ~e-vrqati impf. Ba~ka (gra|a ERSJ). ~evrqati (RJA). za`agoriti. œslabo. . za~avrqati se „zaneti se u }askawu. ~avrqalo n. „nesmotreno izre}i mnogo koje~ega. natovrlati (se) „iznenada. zbrqatiŒ Zlakusa. „la`no predstavqati ne{toŒ Uskoci (Stani}). „pri~ati koje{taŒ. nabrbqati.Œ: Evo ~evrqam Mili ~arape. izgovoritiŒ. „blaterare. ~evrqati „brbqati. œoglasiti se neujedna~enim. napraviti opanke i sl. kojekako plestiŒ Uskoci (Stani}). recitare confuseŒ (Vuk.220 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI is-to-vrqati fig. zagrajatiŒ. razgovarati o koje~emuŒ Piva (Gagovi} 2004). Vasojevi}i (Bori~i}). kako bilo. govoriti koje{taŒ Sjenica 495 496 Iz primera bi se reklo da glagol ima zna~ewe œprozboriti. nabasati. natrabuwatiŒ CG. koja vrlo `udi da protovrqa makar po koju tu|insku re~ Srbija (RJA)495 ~a-vrqati impf. „voditi neobavezan razgovorŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983).. izbrbqati se. imaju poslugu. œpomalo ne{to raditi. ~avkati. Potkozarje (Dalmacija). ~avrqatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})497 za-~a-vrqati pf. „pri~ati koje{taŒ Uskoci (Stani}). ~avarijati. neo~ekivano. „{ v r q a t iŒ. ~aveqati. plesti i sl. zapri~ati seŒ (RSA) i{-~a-vrqati „izgovoriti. ~avrqat „}askatiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „izvaliti kakvu veliku glupost. 497 Dva posledwa primera pokazuju da glagol ~avrqati ne mora obavezno imati negativnu konotaciju ({to je ina~e karakteristi~no za razmatrane tvorevine). napri~ati sva{taŒ Uskoci (Stani}) na-to-vrqati fig. „po~eti brzo i `ivo govoriti. „pri~alicaŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. „mnogo i brzo pri~atiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). natrtqati. me|usobno se ispri~ati do mile voqeŒ (RSA) na-~a-vrqati se „napri~ati se. ~avrqa~a f. ~avrquga œid. ~avrzgati. na}askati seŒ (RSA) o-~a-vrqati „slabo.). œkako bilo ne{to uraditi. na ne{to). œuraditi aqkavo.Œ Uskoci (Stani}) ~a-vrq m.. ~avrlati „ugodno pri~ati. slu~ajno nai}i (na nekoga. i{~avrqati se „ispri~ati `ivo i brzo mnogo koje~ega. ispri~ati ~avrqaju}i.

sg. ~vrqinka. fig. œpisati kako bilo.v. Pirot (Zlatkovi} 1988). (ibid. {evrquga [umadija (Grkovi} 1982). ~vrq. Za ostale nazive. ra{~evrqati se „raspri~ati seŒ: Ra{~evrqalo se i ne}e da prestane. de~iju brojanicu u napomeni 490. bazatiŒ. „v. 501 Up.OSNOVE: 16) VRQATI 221 (gra|a RSA).v. œrazgovarati (o deci)Œ Kosovo (Elezovi}) za-~evrqati (se) pf. ~evrqatiŒ Uskoci (Stani}) ha-vrqati (se) impf.). Bori~i}). „osoba koja mnogo pri~a. „dolutatiŒ Vrgada (Juri{i}) za-{e-vrqati „si}i s pravog puta. kod kojih se uo~ava izrazita varijantnost oblika: ~avrquga [umadija (Grkovi} 1982). ~vrluga. krivudatiŒ. ~evrqugica. krivudavo i}iŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „koji je smeten. ~evrqat „cvrkutati (o {evi)Œ499. ~evrqat œpri~ati mnogo zakeraju}i. ~vrqica. {everquga. „v. „nemarno i}i tamo-amo. „quqati se. œpo~eti retko padati (o snegu)Œ Uskoci (Stani}). ~evrqalica. nazive za {evu (Alauda. nestalan. nesigurno se kretati. Za oblik {avrquga v. œnemarno.Œ Vasojevi}i (Bori~i}) ~o-vrqati impf. ~vrqiga. ~evrqati „brbqatiŒ F. klatiti seŒ Piva (Gagovi} 2004). slabo ne{to raditiŒ Uskoci (Stani}). Grabovac ( Kosor 1979:60)498. ~evrquga œid. Lerche). „po498 499 . ~evrqu`ica. ~evrquga Vrawe (Zlatanovi}). œbrbqati. œpo~eti pomalo padati. Up. ~vrquga. povoditi se. brbqa koje{taŒ. lutati. {eveqam 1. ~avka. Aleksina~ko Pomoravqe (Bogdanovi} 1987). Skok I 300–301 s. za~avrqati (se)Œ (RSA) ra{-~e-vrqati „razjasniti. povodqivŒ Piva (Gagovi} 2004)500 {e-vrqati impf. gegati se u hodu. teturati. fig. {krabatiŒ. nespretno hodatiŒ Ro`aje (Had`i}) {a-vrqav adj. ~evrquga Vasojevi}i (Bori~i}). blebetatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. {eveqati „teturatiŒ BiH (RJA). vejati (o snegu)Œ Komarnica (RSA) o(d)-{e-vrqati „od{vrqatiŒ Uskoci (Stani})501 Potvrda je starija od onih koje su date u RJA. Sikimi} 1999:80. ~evrqa~a f. prigovaraju}iŒ. „id. {eva. Uskoci (Stani}). {eveqati „i}i kre}u}i se tamo-amo. kao npr. nesnala`qiv. usta mu se zakamenila! Piva (Gagovi} 2004) ~e-vrqalo n. ~avrquga Vrawe (Zlatanovi}). ~ovrquga Timok (Dini} 1988). {eveqat „teturati se. {avrquga.Œ I` (Kuli{i} 1979). besposli~iti. {evrqat „lutati. u jeziku folklora {avrq(a): [ta }emo im piru? ° Jednu kozu gwilu ° i {avrqu i pavrqu (gra|a RSA). {evrquga Potkozarje (Dalmacija). „posrtatiŒ Vrgada (Juri{i}). {vrquga Istra (Ribari} 1940). zabasatiŒ BiH. III 389–390 s. 500 Up. rastuma~itiŒ: Najboqe }e nam to Zelen ra{~evrqati. Leskovac (Mitrovi}). œtavrqati. {ovrquga i druge v. ~âvrquga id. ~evrquga [umadija (Grkovi} 1982). {etati bez ciqaŒ Zagara~ (]upi}i 1997) do-{e-vrqati pf. {evrqati œlutatiŒ. ~vrqu`ica.

nemarnoŒ id. {o-vrqowa m. grubo isplesti.v. grubo isplesti. „hodati besposlen. ru`no. levo-desnoŒ Pirot (Zlatkovi} 1989). hodati quqaju}i se (kao plovka)Œ Crna Reka (Markovi} 1993).) {o-vrqan. {eva 3. œoplesti kako biloŒ.od {evati „{epatiŒ Zaostrog u Dalm. od{vrqatiŒ.Œ. lutalicaŒ. sti}i te{ko se kre}u}iŒ Du~alovi}i. aqkavo isplesti ~arapu i sl. ru`no napisatiŒ id. œvrlo neuredno. napisati koje{ta. do}i. „nemarno. skretati (s pravca). {eveljiti. izatkati. {vrqat „lutati. za{eveqati œzamahati. skitati se.222 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI i-{o-vrqati pf. {krabatiŒ Uskoci (Stani}). œza}i. opresti. Uskoci (Stani}). prevrtati (o ptici)Œ (RJA). oprestiŒ. BiH (RSA). zalutatiŒ. besposli~iti. (RJA). sg. „v. id. {evam 1. o{eveqati „odgegatiŒ.Œ.) {-vrqo m. œpo ku}i ne{to raditiŒ Srem (Maksi} 1980). krv. na}i (ne{to)Œ. nabazati seŒ Zagara~ (RSA) od-{-vrqati „oti}i nekud lagano. vrdatiŒ Pirot (@ivkovi}). . œizlivati se (vino. „gegati se. bazatiŒ. œuraditi ne{to kako bilo. {vrquga f. œ{vrqawem ispisati. Leskovac (Mitrovi}). i{krabatiŒ (RSA) na-{-vrqati „napisati neuredno. (ibid. do{eveqati „do}i {eveqaju}i. kako bilo isplestiŒ Uskoci (Stani})502 o-{o-vrqati „slabo. „id. {etati bez ciqaŒ Zagara~ (]upi}i 1997) i-{-vrqati pf. o{oveqati „slabo. uraditiŒ. aqkavo ne{to sa{iti. na{vrqati se „provesti mnogo vremena pi{u}i ili crtaju}i neuredno. izatkati. iz istog izvora za{oveqati „slabo. {eveqa 3. zamlataratiŒ. {evrdati. „`ena nespretna i neskladnaŒ (RJA) srtatiŒ Leskovac (Mitrovi}). ne~itko. „krivudati.. Druga~ije Skok III 390 s. „sklawati se. gegaju}i se. od{eveqati „v. œraditi neozbiqno i neve{to kakav sitan. œkako bilo. i}i pijano. neve{toŒ. „uputiti se nekud idu}i bez ciqa i bez `urbeŒ. na{eveqati „slu~ajno nai}i (na ne{to). teturaju}i seŒ (RSA).) o-{o-lo-vrqati pf. bazati. œpisati kako bilo. n a ` v r q a t iŒ. „onaj koji {vrqa. tumaratiŒ. Ovaj glagol bi mogao biti izveden sufiksom -eq. „skitnicaŒ Ogulin. o{ovrqatiŒ id. {ovrqu{a f. œnalutati se. lutati bez ciqaŒ. (ibid. „lutati. {vrqaju}iŒ Uskoci (Stani}) u-{-vrqati „ugaziti idu}i tamo-amoŒ. „id. (ibid.) ?{-vrqati impf. Potkozarje (Dalmacija). neznatan posao u ku}iŒ. nemarnoŒ. uraditi ne{to kako bilo. sg. (ibid. sg. „i}i tamo-amo. mokra}a)Œ. œprebirati. „po}i quqaju}i se. mrdatiŒ Timok (Dini} 1988). 502 Up. œnemarno uraditi kakav posaoŒ. u{eveqati „u}i nagiwu}i se ~as tamo ~as amoŒ Uskoci (Stani}). {ovrqaqka. okrpiti.

yaveqati „id. œgomila raznih otpadakaŒ [umadija (Grkovi} 1982). Piva (Gagovi} 2004). neravno. jedva pre}i preko nekog mesta. neuredan. œsva|ati seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). „GOMILATI. slame. avrqak m. kvrge (o vo}nim plodovima)Œ (RSA) ?z-vrqati impf. iznemoglo i}iŒ. nemarno crtati. nevaspitanŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) ?x-vrqam 1. s mukom nekud oti}i ili odnekud do}iŒ. TRPATIŒ. {aratiŒ. „neve{to. sti}iŒ. ne~itak (o rukopisu)Œ. brbqati. i}i kroz lo{e prohodno zemqi{teŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ya-vrqati pf. uyaveqati „jedva u}i u ku}uŒ Uskoci (Stani}). sva|ati seŒ Uskoci (Stani}). zayeveqati „v. priyaveqati „te{ko. œzapu{teno zemqi{te na kome je izraslo {ibqe i `buweŒ [umadija (Grkovi} 1982) iz-a-vrqe adv. lutati. Unac (Jovi~i}) b) „BACATIŒ.Œ [umadija (gra|a RSA). „v. zame{ena travaŒ. coll. œ~avrqati. avrqe n. (obi~no u mno`ini) œzemqi{te kamenito. `goqavŒ. „v. „{ v r q a t i. œotpaci uop{te (od drveta. provoditi vreme u besposlici. yavrqati se „pentrati se. yeveqat se „id. yaveqati se „prepirati se. yeveqati (se) „sva|ati seŒ Lovra (Mijatovi} 1983). {krabati. „RA\ATIŒ. œpri~ati. pogrd. œpoko{en i delimi~no istruleo korovŒ Srem. Barawa (Vuk). uvela. nemarno pisatiŒ Leskovac (Mitrovi}) na-yvrqati pf. zayaveqati „po~eti yaveqati. œkakvogod drvce u zemqiŒ (RSA). . „brbqatiŒ Uskoci (Stani}). i `a-vrqati œpawkati. „KOLA^ITI (O^I)Œ a-vrq m. neraduŒ Uskoci (Stani}). ru`no pisati. govoritiŒ. zayaveqatiŒ CG (RSA)503 xa-vrqa f. Mali Po`arevac (RSA). naporno prispeti.Œ Zagara~ (]upi}i 1997). „i}i tamo-amo. œbatina kojom se. b a c a w e m. ~avrqati. cigala)Œ Lika. „brqiv. mlati vo}eŒ. preyeveqati „te{ko. gakati (o guskama)Œ (RSA)504 `-vrqav adj. „{vrqati. „zamahnuv{i rukom iza sebeŒ (RSA) 503 Up. œkoji ima pege. prigovaratiŒ Unac (Jovi~i}). nayaveqati se „nasva|ati seŒ Qe{tansko (RSA). avrq œpolegla. lutatiŒ. do}i. vrletnoŒ: Velike su xavrqe ovudijen — Ne more se proj pro ovijeg xavrqa Piva (Gagovi} 2004) ?ye-vrqat adj. yaveqati „lagano. „ru`an. impf. zayaveqatiŒ (RSA). 504 Up. kr`qav. kamewa. Kragujeva~ka Jasenica. œzaostao u telesnom razvoju. razbrbqati seŒ CG. na{vrqatiŒ Qe{tansko (RSA) ?`-vrqati impf. yavrqat „~avrqatiŒ [umadija (Grkovi} 1982). xavrqat œ~avrqatiŒ. preyaveqati. sporo. sg.OSNOVE: 16) VRQATI 223 ?ya-vrqati impf.

po}iŒ Piva (Gagovi} 2004)) is-ko-vrqati pf. nakovrqat œnabacati ne{to bez redaŒ (sic!): Nakovrqala devet dece [umadija (Grkovi} 1982)506. naslagati rastresito. 508 Up. . nego i’ samo nakavrqi malo i tako ide V. vrwati). nara|atiŒ. {ta ig tako sovrqa{? — Sovrqo je zid i eno mu se s l o g r w o Piva (Gagovi} 2004)507 na-so-vrqati pf. 506 Iz primera se vidi da zna~ewe nije dobro definisano. sg. navu}i. izvu}i. izgovoriti. fig. kovrqati œid. iz istog izvora sovrwati „id. osobito mu{kar~eŒ. œpore|ati ne{to bez redaŒ Ma~va (gra|a ERSJ). „izroditi. na-sa-vrqati508 „id. pa se sorga Piva (Gagovi} 2004)509 505 Up. sa „normalnimŒ prefiksom is-po-vrqati „izneti na videlo. nakov r q a ti œnara|ati deceŒ Ro`aje (Had`i}). de`mekasto dete. œkamenica koja se mo`e zapovrteti. debeqasto. hitnuti u daqŒ. trpatiŒ: Slo`i drva lijepo. „id. izvalitiŒ (RSA). potegnutiŒ. Up.Œ (v. nara|ati (dece) u velikom brojuŒ Kragujevac (RSA). iskola~iti (o~i)Œ Vrawe (RSA). œgojno. Ma~va. „donositi na svet. debeo i neugledan ~ovekŒ Bawani (gra|a ERSJ) na-ka-vrqiti pf. b a c i t iŒ Uskoci (Stani}).Œ: Na brzinu nasavrqasmo kladwu. œnasuti. podrug. „sipati kojekako i koje{taŒ Kosovo (Elezovi}) za-ko-vrqiti pf. „gojno. nakoveqati „nara|ati dosta deceŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). 507 Up. n a t o v r q a t iŒ: [to si nakovrqala toliku vodu u jelo? Kosovo (Elezovi}) s-ko-vrqiti pf. „nabacati. P~elice (RSA) ko-vrqati impf. obutiŒ: Nikad ne}e da zakop~a kaik~i}e na cipela (sic!). œomawi kamenŒ Uskoci (Stani}) so-vrqati impf.224 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ba-vrqak m.Œ Ro`aje (Had`i}). kovrqat podrug. zavitlati. ispovrqati „ispri~atiŒ Piva (Gagovi} 2004). bavrqak œmali {iroki plast senaŒ. izvaditi. i koveqati „~esto ra|ati decuŒ. ubeditiŒ: Skovrqila baba devojku i dovedo{e je [umadija (gra|a RSA) pa-vrqak / po-vrqak m.Œ Leskovac (Mitrovi}) na-ko-vrqati pf. is-ko-vrqiti „razroga~iti. ne zbijaju}iŒ (RSA). „nata}i. œizre}i. „gomilati jedno na drugo. œzaputiti se. „izbacitiŒ [umadija (RSA)505. iznenada). nagomilavati seŒ CG (RSA). nasovrqati. 509 Up. œsaleteti. œmali. na-so-veqiti „nabacati. de`mekasto deteŒ. ra|atiŒ Kragujevac (RSA). debeqasto. nagomilati ne{to bez redaŒ CG (RSA). ve} da je: œizroditi. pej. obu}i. pej. [abac. na-sa-vrdavati (se) „gomilati se. izbaciti (naj~e{}e neo~ekivano. iskovrqim 1. „baciti.

„uporno navaliti. zahtevati. natoveqati „nasrati. baqezgatiŒ. œdobro se najesti. 514 Up. „onizak a debeo ~ovekŒ CG (RSA). natovrqat (se) œnabaciti na sebe mnogo ode}e kako bilo. izgurati ne{to te{koŒ id. œiskola~iti. „onizak a de`mekastŒ. nakupiti se u ve}em brojuŒ (RSA). œpasti kome na teretŒ512 Uskoci (Stani}). œnakupiti se. vrwati). batovrqac m. natrontati seŒ (v.v. „maq. natoveqati se pogrd.OSNOVE: 16) VRQATI 225 u-so-vrqiti pf. baqezgatiŒ (v. primere u a) grupi). natovariti (se). batovrqak. batoglavac „neki crvi} b a t u r a s t e (= zadebqao. napri~ati sva{taŒ. „najesti seŒ. debela granaŒ. batovrq. opteretiti (se)Œ Zagara~ (]upi}i 1997)513. iskola~iti se (o o~ima)Œ (RSA) 510 Up. iz istog izvora toveqati „izbacivati iz sebe izmet u velikoj koli~iniŒ. batovrq. zasratiŒ. œkakav ru`an krupan predmetŒ Uskoci (Stani})515 ~a-vrqak m. up. fig. œpri~ati koje{ta. naturitiŒ Uskoci (Stani}). „batovrqast ~ovekŒ. œizvaliti kakvu veliku glupost. œizbaciti.Œ. ba-ta-vrqak m. . 511 Svi navedeni oblici sekundarno su razvili i figurativno zna~ewe „pri~ati koje{ta. tovrqak (oblike spaja zajedni~ka semantika „mali i debeoŒ). batina. œslu~ajno se dogoditiŒ. natrpatiŒ Cetiwe (RSA). na-po-vrqati se „navrsti se. istoveqati (se) „izbaciti iz sebe gomilu izmetaŒ. razroga~iti (o~i)Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). 513 Up. „izbaciti iz sebe gomilu izmetaŒ. „batovrqasta `enaŒ. ali je verovatnije da su u vezia sa bat m. œizbacivati iz sebe izmet u velikoj koli~iniŒ Uskoci (Stani}) is-to-vrqati (se) pf. Up. U navedenim oblicima mo`da je do{lo do „aglutinacijeŒ prefiksa ba-to-. œnabacati kojekako. œizbaciti. œsitan klip kukuruza koji se odvaja pri istovaruŒ Ma~va (gra|a ERSJ) i{-~e-vrqit pf. zaobqen) glaveŒ (RSA) v. i{~evrqiti se „izbe~iti se. pogrd. tra`itiŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) ta-vrq m. „natovariti. natovrwat se œnavu}i mnogo ode}e. œ m a l o d e b e q u { k a s t o d e t eŒ. „~ovek malog rasta i velike glaveŒ Qe{tansko (Te{i} 1977)510 to-vrqati impf.)511 na-to-vrqati pf. ba-to-vrqast adj. prejesti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)514 to-vrqak m. iz istog izvora toveqak „id. (ibid. i ERSJ 2 s. up. izgurati ne{to te{koŒ. natovrqati se „nagomilati se. 515 Up. 512 Up. nagomilati seŒ Uskoci (Stani}). batovrqaka f. fig. „velika gomila izmeta koji se izbaci iz sebeŒ. œnapadati u velikoj koli~iniŒ. batovrqan. navezati seŒ (RSA).

„qut. (Bori~i}) v) „OBRTATI. „iznenada se razboleti. zakotrqatiŒ BiH (RSA). naglo zanemo}iŒ. odbacitiŒ Lika (RJA) ko-frqat impf. iron. Piva i Drobwak (Vukovi} 1940:385). œ(RA[)^EPITI. kotrqati seŒ Makre{ane. œkolutati. Pocerina (RSA) a-ka-vrqa f. kotrqatiŒ CG. UMRETIŒ ka-vrqati se impf. nagomilavatiŒ. Podriwe. „ra|atiŒ. œumreti naprasnoŒ (RSA). koturati. „id. umalo nas grdom nagrdi Piva (Gagovi} 2004). prevrtati (o~ima)Œ. „(IS)KRIVITI (SE)Œ.) to-frqat impf. U`ice. Piva (Gagovi} 2004). (ibid. iz istog izvora kobrqat. Podunavqe (RSA). „ZANEMO]I. œ{eprtqaŒ. onesvestiti seŒ. onesvestiti seŒ.Œ: Zakovrqo jednu zipu. œrazboleti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)517 is-ko-vrqati pf. . œtrpati. zateturati se. naprasnoŒ Sokobawa.. inf. œne postaviti neku stvar u odgovaraju}i polo`ajŒ. ~vornovat odlomak od drvaŒ. pastiŒ. pafrqko m. œzateturati se. „na~initi kovr~e. Up. „iznenada se razboletiŒ. rasturiti. „pomerati obrtawem. sg. œuraditi neku stvar netemeqnoŒ.226 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ras-~o-vrqi 3. fig. nema vi{e od `ivota ni{ta Go~ (gra|a RSA) ka-vrq m. kavrqi} dem. ‹ se œiskriviti se. prevrtawem. za-ko-vrqiti „udariti. viqiti). „kratak. „lako roditiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?pa-frqnut pf. nako. „baciti. œkotrqati seŒ: Kavrqa se. œumreti napre~ac. uvojke na ne~emu.?). u istom zna~ewu zakovrnuti (v. Bosna (RSA). „napraviti nered. umrsitiŒ Timok (Dini} 1988) ?{-vrqiti pf. kretati se obr}u}i se. „jako se naqutiti. „klonuti. kofrqnut pf. 516 517 Up. Kru{evac. zakovrqi 3. koturati se. kovrqati se „pomerati se. œru`na i glupa osobaŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ko-vrqati impf. sko~iti od qutineŒ. prevr}u}i se. dan po dan. vrnuti). „po~eti kovrqati. kovrqat „kotrqatiŒ [umadija (Grkovi} 1982)516 za-ko-vrqati pf. (OD)LOMITIŒ. vaqati se. sg. œra|ati dosta dece a ne mo}i ih izdr`avatiŒ id. KOTRQATIŒ. naprasit ~ovekŒ id. zakoviqiti (v. lupitiŒ Timok (RSA acc. œzaneti se. u~initi kovr~avimŒ Poqica (RSA) na-ko-vrqit / nakovrqit pf.

sigurno je ne{to bona Pro{}ewe (Vuji~i}) ko-vrqice adv. Kru{evac (RSA) o-~e-vrqiti pf.Œ (Skok I 681 s. pokazatiŒ Uskoci (Stani}). vihorŒ. odvrnutiŒ: Uvati koko{ i o~evrqi joj {iju — Kako je ovi jawac o~evrqijo rog? Piva (Gagovi} 2004). bez re{ewa. „i{~a{itiŒ Bos. „odlomqena ili okresana grana. ~etvorono{keŒ Uskoci (Stani}). „odlomiti. Draga~evo (\ukanovi} 1995). odvalitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990. „lakomislena i priglupa osoba koja je uz to i ru`naŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) a-ko-vrqa pogrd. ~e-vrqit œid. mr{av izgled. nakovrqke „kotrqaju}i se.v. œ`enska kapa (u narodnoj no{wi) na~iwena od crvenog platna i ispuwena vunomŒ (RSA). odlomqena od stablaŒ (Be}kovi}. o~evrqak „sporedna gran~ica. œvrsta igreŒ Uskoci (Stani}). zna~i baciti ga da se okre}e u zraku BiH (RSA) na-ko-vrqa f. 519 Up.OSNOVE: 16) VRQATI 227 biti u nepravilnom polo`aju (o stvarima)Œ [umadija (Grkovi} 1982) ko-vrq m.Œ Vasojevi}i (Bori~i}) za-~evrqiti pf. viqiti). kovrqan „jelo od kukuruznog bra{na. biti mr{avŒ519. o~evrqak m. iskriviti se. „otkinuti zavr}u}i. kovrqak „vrsta kape koju nose udate `ene u DalmacijiŒ518. vaqaweŒ: Ona se ovca ne{to okre}e u kovrqu{ku. Mali Zvornik (gra|a ERSJ).) ~e-vrqiti impf. okresatiŒ Uskoci (Stani}). Petleva 1978:55). obr}u}i seŒ: Baciti kamen nakovrqke. okresakŒ Uskoci (Stani}). œvrsta biqkeŒ. Bori~i}). kovrqica f.. Grahovo (RSA). œodvaqivati granu sa drvetaŒ Ro`aje (Had`i}). bot. i{~eviqiti (v. œispru`iti. 518 Up. œneugledna. œokruglasto par~e drveta koje se lako kotrqa po zemqiŒ Pocerina. masti i jajaŒ Leva~ i Temni}. Truba~ev 1973:85. deformisati seŒ Makre{ane. i{~evrqit „rascepati i delimi~no odvaliti granu tako da se jo{ malo dr`i uz drvoŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). œmala krastaŒ. . „vrsta trave okrugla kao kotur koja se s jeseni odvoji od zemqe pa je vetar kotrqa drumomŒ Ba~ka. „na nogama i rukama. Glasinac (gra|a ERSJ). „kovitlac. o~evrqit „odvojiti granu od drveta. ovrqina. hovrlica „id. odlomak. prevr}u}i se. œlo{e zatesati (kolac i sl. Me|a. ru`na osobaŒ id. „imati bled. (ibid. ovrq.)Œ Kordun (gra|a ERSJ) i{-~e-vrqiti pf. iskoviqiti.. kovrqu{ka „okretaj. œ~epiti plod {qive da bi se izvadila ko{ticaŒ. i{~evrqiti se „i{~a{iti se. Jagodina. sira. hovrlica.

izandavrqit se „iskriviti se. o-de-veqi se 3. (pjan i star). vrqkati „skitatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). izraz u andavrq „onako kako ne treba. (ibid. naopakoŒ Zlakusa (RSA)520 è vrqati1 impf. i}i pogre{nim pravcemŒ id.. {evrqa . o~evrqen adj. 521 Up. „i}i tamo-amo.. œnesigurno i}i. „otegnuti se. sg. ukosoŒ id. „nakrivo.) ?anda-vrqit (se) impf. sg. motati seŒ. iskositi (se). blesav. vrqati se „verati seŒ (RSA)521 520 Up. iz-de-veqiti se „osloboditi se. œpokvariti se. œvaqati se. zavrqati „zabasati. Du~alovi}i. teturati se. „rascepitiŒ. „onako kako ne treba. iskositi seŒ. œ~ovek i{~a{enog karakteraŒ id. pogrd. œplaziti se. œgaziti. vrlekati1 „lutati. iskrivqavati (se)Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) za-ando-vrqit pf. bez ciqa. izopa~iti seŒ id. stavu. (Bori~i}). iskositiŒ. (Stijovi} 1990). izgubiti putŒ Vrgada (Juri{i}). otarasiti seŒ BiH (RSA). impf. œotka~en. {to si ga izendeveqio — Vi|i kako se izendeveqio ona stog. „raskinuti udarom deo ko`eŒ Leskovac (Mitrovi}) ~o-vrqi 3. bazatiŒ (RSA). „~ovek iskrivqenog vrataŒ. ~ovrqi se œkriviti seŒ. iz-en-de-veqit (se) „postaviti (se) u kos polo`aj. (ibid. odvajati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) na-de-vrq adv.228 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI 247). œvrdati. naopako. œpresti. œra{~epiti. .) anda-vrq adv. (Markovi} 1986) po-~o-vrqi se œizvitoperiti seŒ. {a{avŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ra{-~e-vrqit pf. ra{~evrqit se „rascepiti seŒ id. nakriviti (se)Œ: Dr`i kosijer pravo. ra{~ere~iti. prevrnu}e se Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „tvrdoglavo zapeti. zabluditi. œukrivo. (Markovi} 1993) i-~o-vrqi (se) pf. œobqubitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). i~ovrqenko m. fig. ra~evrqim 1. œpromeniti karakterŒ. i}i u andavrq „zastraniti. „iskriviti (se)Œ. ustranuŒ id. biti mrzovoqanŒ (uglavnom perfektivno odeveqio se) Crna Reka (Markovi} 1986). (Bori~i}). i vrqati „lutatiŒ. (Marseni} 1986:47) ?de-vrqiti impf.) iz-anda-vrqit „iskriviti. (ibid. lutati. „iskrivqavati. izvla~iti seŒ. (Stijovi} 1990). `ito i sl. sg. ostati pri svome mi{qewu. „kriviti (se). krivitiŒ Crna Reka (Markovi} 1986). razvrnutiŒ id. Potkozarje (Dalmacija). pogre{noŒ. mrsiti (travu. „i}i ustranu. œprozliti seŒ id. rugati seŒ id. mimo redaŒ id.)Œ Gru`a. zadretiŒ id. {evrdatiŒ: Govori se u Lici: vrqa. œnaopako. œodlomqenŒ.) na-~o-vrq adv. fig. upredatiŒ Poqica. (ibid.

523 Up.). up. œteturati se. [umadija (gra|a RSA). „nara|ati. vrqakati (se) „bacati (se)Œ. vrlecati (se) „bacati (se)Œ CG (RSA). zavrndaqati.?) razvrqit œ{irom otvoriti. œodleteti. œbacati. œizgaziti. vrqa~iti. œnabacati. Navedeni oblici pokazuju na koje se sve na~ine modifikuje osnova: zavrlekati. vulg. izvrqiti se „pogledati razroga~enim o~ima. zavrqaknuti. razvrqa 3. ostaviti zapo~eti posaoŒ Dvorska (RSA) izvrqiti pf. travu i sl.Œ Potkozarje (Dalmacija). Bos. zavrqa~itiŒ. hitnutiŒ. da ne zaboliŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. zavrtqati „zavrqa~itiŒ (RSA). RSA). vrleknuti „bacitiŒ CG. ‹ se „baciti seŒ. natrpatiŒ Kwa`evac. otprilikeŒ Unac (Jovi~i}). œpisati brzo i r|avoŒ. œ(pu{ku) ispaqivatiŒ. œnaglo nekud oti}i. . zamrsiti (`ito. „zalutati. vrlekati2 „id.)Œ (RSA) po-vrqati „pogaziti. ra{~evrqitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). „prestati raditi. pobacitiŒ. otperjatiŒ. zabasati. ispovrqiti. {evrdatiŒ CG (RSA). fig. roditi (iz vi{e puta). sg. œizbuqiti.Œ (v. Ro`aje (Had`i}) è vrqati2 impf. zavrndaqiti.. ugazitiŒ Uskoci (Stani}) u-vrqati „izgaziti. frkun „id.Œ. pogrbitiŒ. œumretiŒ Lika. vrqiti „baciti. ofrqe œid. zamrsitiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995) ovrqica f. neprecizno. „omawi kamen.OSNOVE: 16) VRQATI 229 za-vrqati pf. isturitiŒ Kwa`evac. vrqaknuti „zamahnuv{i baciti. otkotrqati seŒ. Pirot (RSA)522 zapovrqiti pf. zavrle~iti. nemarno. „iskola~enŒ: Ima i`vrqene o~i Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). pogledati iskosaŒ Kragujevac. œnasumice. œizgrbiti. Timok (RSA acc. œizdignuti.Œ Uskoci (Stani}) : k-vrqanuti „lako udariti. œdoneti dete pre vremena. (RSA). „izbaciti. gaze}i mrsitiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). stihijski radŒ Unac (Jovi~i}) ovrqe adv. vrqat. œotprilike. izvitiŒ. „razbacatiŒ Timok (Dini} 1990) vrqak m. Petrovac (RSA). œpoodraslo deteŒ523 Uskoci (Stani}) bazatiŒ. zavrlecati. izvrqen adj. vrqati se „bacati se (ne~im)Œ Svrqig. œneprecizan. iskola~itiŒ Uskoci (Stani}) navrqati pogrd. k-vrqeknuti „id. œseno s t r p a n o u maloj koli~ini. izbuqiti u kogaŒ id. Pirot. nabacivatiŒ Svrqig. 522 Up. kamenica koja se mo`e b a c i t i iz rukeŒ. ispovrqa~iti „pogledati {iroko otvorenim o~ima. Draga~evo (gra|a ERSJ). izra|atiŒ (Vuk. razdrqiti. vrkun. naviq~i}Œ. vr{qat „raditi samovoqno i neodgovornoŒ. kako biloŒ Potkozarje (Dalmacija). izgubiti seŒ (RSA). œgaziti. vrkati). Gorwe Caparde (\ukanovi} 1983). inf.

ili dva (mo`da i tri) genetski razli~ita oblika koja su se slila u zajedni~ku fonetsku formu? Sastavqa~i RSA izdvojili su dva homonimna glagola. oblik *xvãrliti / *xvãrl’ati (ÅSSÀ 8:135). Pored oblika ~ija se zna~ewa zakonomerno razvijaju od osnovnog „bacitiŒ (kao npr.> h.> v. vrqati1 i vrqati2. ali fonetsko obja{wewe odre|enih relevantnih oblika zapravo zasniva na pretpostavci o postojawu inicijalne grupe hv-526: hv. o{tro. ali ona pre pripadaju glagolu vrqati1 (v. vrqokas. navrqiti se „nakriviti seŒ. œsko~itiŒ. {vrqati. naoviqke „nakrivo. vrqav. „roditiŒ. vrqe{. U izvoru su navedena jo{ i ova zna~ewa glagola: „gaziti po ne~emu ili nekome. vrqookas. hvãrlàm „id. praviti neredŒ. œxangrizava `enaŒ id. kojima smo mi prikqu~ili i tre}i — vrqati3.) vrqke adv. gore). hv. Da li je u pitawu jedan glagol.(vrlet). 526 Ova suglasni~ka grupa rekonstrui{e se i za psl.) „boja`qivo. ludŒ Vojv.({vrqati). frqit pf. „nasutiŒ).(hrliti). œprevrtqiv (o vremenu)Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). zavrqan œblesav. potvrda ovog glagola u odrednici se navodi samo hrliti „`uritiŒ. „baciti. koturaju}i seŒ Uskoci (Stani}).nije potvr|en u s.v. navrqe (gledati i sl. ustranu. p r e v r t q i vŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) zavrqati pf. frqnut pf. ukosoŒ Srem (RSA)525 · Glavni problem koji se ovde name}e jeste poreklo same osnove. onemo}atiŒ (RSA) vrqav adj. frljati). (ibid.-h. hitnutiŒ. vrqat œbiti nestalan. œjako se naqutiti. koso.230 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI frqati impf. kovrqati „kotrqatiŒ. vrqook. vrqo. œpopreko. qutitoŒ (RSA). ispod okaŒ.-h. 525 Up. razrokoŒ Uskoci (Stani})524. naovrqce „nakrivo. On konstatuje da oblik sa inicijalnim h.Œ).> {v. zast. hv. zavrqa~a f. zveratiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Skok fakti~ki razmatra samo glagol vrqati2 u zna~ewu „bacatiŒ. razbesneti seŒ. Od s. jeziku (ima ga bug. naovrqke. . vrqav. naobrqke „krivo. œgledati ukoso. naobrqice. ukosoŒ (RSA). œisto {to vrqati2Œ. vrqook527. œoslabiti. vrqokile. tuma~e}i ga kao onomatopeju kojom se opona{a zvuk ba~enog predmeta. vrqit „gledati u k r i v o. (RSGV). koso. Skok u vezu sa ovim glagolom dovodi i oblike koji svojim zna~ewima pre idu uz vrqati1 i vrqati3 (koje uop{te ne pomiwe). kovrqak „`enska 524 Izvedenice: vrqa. 527 Na drugom mestu Skok priznaje da nije jasna semanti~ka veza glagola vrqiti „bacitiŒ i prideva vrqav „u koga je jedno oko o{te}enoŒ (Skok I 531 s. naheroŒ. hitnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) è vrqati3 impf. vrqoka. „okre}u}i se. npr. „baciti.

*vârlo-okã œrazrokŒ (v. opqi umesto op}i. up. blr. bez preciznijih obja{wewa. Na sli~an na~in obja{wava ove oblike Bori{.c. i daqe sa vrqati. *natovârt(â)l’ati / *natavârt(â)l’ati. vrljati. {vrljati). vrludati. denominal od psl. „izbuqene o~iŒ. varlavoki. virla {aq. koren *uer. ruda (kod kola)Œ. natavrqati svode na psl. natovrqati se.v. Loma 2000:616).(*vârdl-) „okretawe.(kao {kopiti < skopiti) (Skok III 426 s. Na psl. *kavârt-lâ (v. Druga~ije tuma~ewe nudi se u ESUM. s. uvijati.-h.„vrtetiŒ (v. razrokoŒ mogao bi se svesti na psl. *vârl’ati. svi pomenuti glagoli zapravo su genetski identi~ni i mogu se svesti na ie. Skok dovodi u vezu sa {vrndati „po ku}i koje{ta premetati. strmŒ.(Varbot 1977:32). jeziku suglasnik q u vrqati mogao se pojaviti kao umek{ana varijanta od t u vrtati (umesto } u vr}ati). Za razliku od ukrajinskog. {vrqati u zna~ewu „besposleno kojekuda hodatiŒ (i „po ku}i koje{ta raditiŒ). napomena 67). prevrtaweŒ (ESUM 1:380)528. III 628 s. frljati). od *vârlo „poluga. (h)vrljati. Ovde inicijalno {. gde se ukr.-h. Skokovo mi{qewe da su neki od pomenutih oblika u vezi sa *vârteti dele i autori ÅSSÀ. tra`itiŒ. Da je vrqati moglo nastati od vrtati (preko vr(t)nuti) dokazuje i niz srtati > -sr(t)nuti > srqati529. vrdati. u kome se grupa tl morala uprostiti u l (l. i I 531 s. ni`e).-h.izvodi od prefiksa sã. gde je ve} uveliko do{lo do diferencijacije i osamostaqivawa etimolo{ki srodnih oblika. obrtawe.v. *vârlavã.„vrteti. prideva *vârlã „kos. virlaØiè „izbuqen (o o~ima)Œ. ~ini se da se mogu izdvojiti dva zasebna leksi~ka gnezda — * vârtl’ati (> v r qati 3 ) i *xvãrl’ati (> vrqati2). On tako|e dopu{ta da su mnoge od ovih leksema u vezi sa *vârteti (Skok I 698–699 s. 529 Varbot komentari{e oblik srqati kao o~igledno sekundarno obrazovawe od korena *sârt. Glagol vrqati3 œgledati ukoso. Posmatrano na najdubqoj ravni. *vârl. savijatiŒ > „bacatiŒ530. ali on smatra da u wihovoj osnovi le`i glagol *vârteti (Borys 1999:133. up. 530 Ovaj semanti~ki razvoj karakteristi~an je za ~itavo gnezdo ie. koji s. *uer.v. Varbot 1978:33). virlaØá „buqookŒ. 528 Sasvim druga~ija etimologija.v. predla`e se u ÅSBM 2:61–62 s. u s. kovrqak. nivou.). virla~ „buqav ~ovekŒ. up. vrqav „razrokŒ izvodi od øsl. a imenicu kavrq na psl.OSNOVE: 16) VRQATI 231 kapaŒ itd. . Jedini glagol iz prve semanti~ke grupe.v.

avare olmak „besposli~iti. ta-. -prdati). {o. 533 Up. V. za osnovu vrqati s pravom se mo`e re}i da je izrazito „polivalentnaŒ. ili od izvornog *okovrqa. U vezi sa glagolima avrqat i bavrqati stoji i prilog avrq-bavrq (v. jezika i gnezdo psl. kao ~eprqati od ~epati (l. S druge strane. dopu{taju}i i mogu}nost da se radi o ekspresivnom ba.itd. Skok odbacuje Dani~i}evo tuma~ewe od tur. Elizijom inicijalnog suglasnika mogao bi se objasniti i oblik akovrqa < nakovrqa.c. ali da je istovremeno pomi{qao i na postawe od baviti. slikovito) mo`da najboqe defini{e svojstvo.).v. S obzirom na izuzetnu „valentnostŒ532 razmatrane osnove. Na taj na~in osnova vrqati figurira kao svojevrstan „repraesentans specieiŒ. Na sli~an na~in mogao bi se protuma~iti i glagol avrqat œneuredno obavqati neki posaoŒ. baviti se). *xvãrl’ati podelilo se na vrqati2 i vrqati1. ovaj oblik mogao je nastati pogre{nom dekompozicijom ob-avrqati (umesto oba-vrqati) (tako ERSJ 1:56 s. predispozicije nekih osnova da privla~e i vezuju za sebe ekspresivne prefikse. oblik bez wega: vrqak œvrta~a obrasla {ipragomŒ Zaglavak (ERSJ 1:55–56 s. {e-. Kurkina 1982b:184.). ~e-. i ERSJ 1:90. vrqoka œrazroka `enaŒ. Ovaj hemijski pojam (naravno. ga-. ka-. analogno obja{wewe oblika alaprda (v. Skok l.v. U obliku bavrqati prefiks ba. lutatiŒ tako|e me|usobno korespondiraju531. ali i gubqewem inicijalnog suglasnika npr. to-.). i ERSJ l. up. U obliku avrq. 534 On podse}a da je Dani~i} smatrao kako je ova re~ turskog porekla (< warylmak).-h. avrq-bavrq). avrq).c. up. Ovamo spada i prilog izavrqe (l. ko-. 532 531 . ~a-.c. Skok smatra da je bavrqati nastalo onomatopeizacijom (umetawem r) iterativa bavqati (Skok I 124 s.). tj. izdvaja se protetsko a-.(Loma 2000:612. so-.v. Loma tuma~i ovaj glagol kao rezultat dekomponovawa oblika *obâxvrl’ati (sa obâ „unaokoloŒ). v. Ostaju}i u domenu hemijske terminologije.232 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Na nivou s. koji se dovodi u vezu sa vrqati < *xvãrl’ati. gde se predla`u dva mogu}a tuma~ewa: ukr{tawe sa akati. od havrqati533. za wu se vezuju gotovo svi dosad registrovani ekspresivni prefiksi: ba-. {a-. ~o-.c. tr~ati kojekudaŒ (iako smatra da ovakva obrazovawa i jesu nastala prema turskom tvorbenom modelu tipa kiUp. primer koji najpotpunije pokazuje svu razu|enost i slo`enost analiziranog tvorbenog procesa. Tomanovi} vidi u ovom obliku rezultat kontaminacije baviti „boravitiŒ + vrqati (Tomanovi} 1938–39: 207)534. Napomiwemo da zna~ewa „bacatiŒ i „tumarati. ha-.izdvaja Petleva 1980:67.

izvode}i ga od kotrqati (< koturati. Oblik kavrq œkratak. Bjeleti} 1994a:354).v.-h. o~evrqiti „odlomiti.v. Prefiks to. nakovrqat „nasuti vodu u jeloŒ (Skok l. s. kovrqati œkotrqati. U srpskom etimolo{kom re~niku ovaj prilog se dovodi u vezu sa vrqati < *xvãrl’ati (ERSJ l.).-h. Tomanovi} oblik kovrqati smatra rezultatom kontaminacije kotrqati + vrtjeti. Skok pomiwe oblik natovrqati kao paralelu oblika nakovrqat. denominal od kotur). (h)vrljati. Prefiks ko. natavrqati „nagomilati se.v. dotavrqati „dogegati seŒ. razboli seŒ (Petleva 1994a:336). natrpati. ÅSSÀ 9:167 s.v. *vârtl’.mogli bismo svrstati i oblike o~evrqak œodlomak. navârt(â)l’ati. avrlj-bavrlj). potvrda le`i glagol *xvãrl’ati (v. okresatiŒ.c. potvrda natovrqati se. Petrovi} 1993. uraditi aqkavoŒ rekonstruisani su psl.). vrljati536. Petrovi} 1994. iskopati se iz ne~ega vrqawem (Tomanovi} 1938–39:209. 537 Nije jasno za{to u ÅSSÀ nije rekonstruisan i oblik bez umetnutog -to-. oblici *natovârt(â)l’ati / *natavârt(â)l’ati. zakovrqi „klone. pri ~emu se konstatuje da je starina oblika problemati~na (ÅSSÀ 23:164)537. Na drugom mestu Skok daje druga~ije obja{wewe oblika kovrqati „vaqati. *kavârt-lâ (v. iskoprcati se + vrqati. padne. daqe).i glagola *vârt(â)l’ati sa umetnutim -to-. nabrbqati. 536 535 . U oblicima kavrqati. nasilnom izmenom suglasnika t > v prema vrqati (Skok II 169 s. ukoliko nije zvu~na varijanta od kavrqati. zakovrqati „zakotrqatiŒ. dok oblik dotavrqati se „do}i pipaju}i po mrakuŒ tuma~i Detaqnije o tome v. tj. navrqati. kota~). 211). iskopeqati se. okresakŒ. Ovakvom tuma~ewu protivi se semantika.cc. zatavrqati „zalutatiŒ. Me|u kontinuante psl. natovrqati „nasuti vodu u jeloŒ (Petleva 1980:67). tako|e i kavrqati. tj. Oblik gavrqati.izdvaja se u oblicima kovrqati „kotrqatiŒ (Matzenauer 1881:190. nakavrqiti.OSNOVE: 16) VRQATI 233 tap mitap535).c. sadr`i prefiks ga-. Skok s.-h. ~vornovat odlomak od drvaŒ u moskovskom praslovenskom re~niku svodi se na psl. up.(ta-) izdvaja se u oblicima tavrqati „teturatiŒ. Iskqu~ivo na osnovu s.v. kotrqati. natovariti. iskola~itiŒ (Bjeleti} 1994:268. vrljati). ali ni sam nema kona~no re{ewe (Skok I 78 s. sipatiŒ. Bjeleti} 1994a:354). *kavârtã). a iskovrqati se (iz ne~ega) (Boka) rezultatom kontaminacije iskopati se. o b r t a t iŒ. kavrq izdvaja se prefiks ka-. Petleva 1980:67).. ali bez komentara (Skok s. iskovrqim „izbe~iti. kovrqak „`enska kapaŒ (Skok l. koji se tuma~e kao obrazovawa od prefiksa na. budu}i da u osnovi navedenih s.

koji se pro{iruje slogom sa likvidom -lo-. ~avka).treba tuma~iti fonetskim putem tj.< *s(o)-. grubo isplesti.izdvaja se u oblicima ~ovrqi „iskrivquje. kriviŒ (Petleva 1994a:336). {-). Mareti} misli da je rq osobit nastavak u ovoj re~i (l./ ~ev. u kojem treba videti „priraslicuŒ s(o). Vi{ka potvrda pokazuje da je ova re~ i danas u upotrebi severnije od Boke. `vrqati. U obliku sovrqati i wegovim derivatima izdvaja se element so-. tovrqak mogu se smatrati deverbalima.koja se. mrditi se). u ovom slu~aju grupom -rq.v. `-. zamrsiti koseŒ poslu`io tur. xevrqati inicijalno xa-. radi poja~avawa pejorativnog zna~ewa. brbqatiŒ Komi`a (Marde{i}-Centin 1977). sovrwati „gomilati jedno na drugo. ~o. Inicijalne suglasnike x-.kao prefikse koji se pojavquju u imenicama i glagolima da poja~aju zna~ewe (Skok III 377 s. nemarno uop{teŒ. lutatiŒ (Kurkina 1982b:184) i za{ev r qati „zabasatiŒ (Petleva 1980:67). zabele`en u Risnu. . ~avka). bulaznitiŒ zabele`en je i u Trstu. dok u oblicima ~avrqati. 538 Ovaj oblik. ali mu poreklo nije sigurno utvr|eno (Vinja Ç 96 s. oba iz Uskoka. izatkati.i `. jo{ i cavarjat „buncati. opresti. Skok inicijalno {.(I 300–301 s.izdvaja se u oblicima {evrqati „posrtati. ~evrqati „brbqatiŒ izdvaja onomatopejsku osnovu ~av. Prefiks {e.v.v. naslagati rastresito. ~ever). Tipi~ni venecijanizam zavariar „buncati. zvrqati i {vrqati najpre treba posmatrati kao protetske. neetimolo{ke ekspresivne elemente (v. Tomanovi} tuma~i ~avrqati kao rezultat kontaminacije ~avarijati „buncatiŒ538 + brbqati (Tomanovi} 1938–39:203)539. Bjeleti} 1994:266).234 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI kao rezultat ukr{tawa dotapkati i vrqati (Skok III 428 s. nasomr|en s.). Tomanovi} tuma~i {vrqati kao rezultat kontaminacije {eveqiti + vrqati (Tomanovi} 1938–39:203). xe.v.u xvrqati.c.v. Skok. bez obja{wewa (Kurkina 1982b:184). U oblicima xavrqati. ne zbijaju}iŒ. Up.u ovom obliku izvodi od prefiksa sã. up. Skok smatra da je kao izvor za stvarawe glagola ra{~evrqati se „ra{~upati. trpatiŒ (v. tabati). dodu{e. glagol cevirmek (Skok I 319 s.v. vidimo na delu dodatnu ekspresivizaciju prefiksa {o-. kao i {. z-. i{~evrqiti „iskola~itiŒ (Bjeleti} 1994a:354). Pore|ewem oblika o-{o-vrqati i o-{o-lo-vrqati „slabo.v. zavariar (Skok I 300–301 s. ozvu~avawem ~a-. pro{iruje raznim umecima. {vrljati). 539 Dani~i} u RJA ka`e da je ~avrqati postawem od glagola koji sam ne dolazi a glasio bi ~avati. ~e-. cavarjat). Prefiks ~e-. Oblici tavrq.(Skok III 426 s.v. uraditi ne{to kako bilo. nasoveqiti „nabacati. Oblik {vrqati Kurkina pomiwe naporedo sa {evrqati. Skok tuma~i kao pozajmqenicu od mlet. tretira {.

pogledati iskosaŒ. zakovrqati. kod ~avrqati. iskovrqiti : izvrqiti „izbuqiti. xvrqati. vrkati). o{olovrqati) i „neuredno pisatiŒ ({evrqati. istovrqati) > 540 U kolokvijalnoj upotrebi glagol srati ima zna~ewe œpri~ati koje{taŒ. ali su sa tvorbenog aspekta nejasni. S druge strane. {vrqati. Mo`da je upravo svest o tome uslovila da se vrqati1 u RSA izdvoji kao poseban glagol. vrqati2 i vrqati3 odra`ava tri uspostavqene semanti~ke celine korespondiraju}i sa svakim odgovaraju}im konkretnim zna~ewem ponaosob. tvorbeno i semanti~ki sli~na obrazovawa sa osnovom -veqiti (koja alternira sa -vrqiti): izendeveqit i odeveqi se (v.Œ (v. up. zabavrqati. ovde ima druga~iju motivaciju. tako se i kod glagola koji su primarno ozna~avali radwu neretko razvija zvu~na semantika. zabasati. kako biloŒ naj~e{}e se konkretizuje u „nemarno plestiŒ (zasovrqati. U okviru druge semanti~ke grupe ostvaruju se legitimni semanti~ki pomaci: „bacatiŒ (zakovrqiti. nap. nakovrqati : navrqati œnara|ati. To zna~i da su u semanti~kom registru ishodi{nog glagola sadr`ana sva ona zna~ewa koja se realizuju u prefigiranim oblicima. izra|atiŒ. Oblici andavrqit i devrqiti verovatno stoje u me|usobnoj vezi. natovrqati : navrqati œnabacatiŒ. Naime. up. ona postepeno mo`e postati dominantna (v. npr. 520). U istom govoru zabele`eno je i pa-frk „de~a~i}. uprkos tome {to su vrqati1 i vrqati2 zapravo jedan isti glagol sa razgranatom semantikom. baqezgatiŒ. Varbot 1988:69). hitnutiŒ. kao npr. U drugom obliku kao da je do{lo do perintegracije. o{ovrqati. U okviru prve semanti~ke grupe izlo`ena su zna~ewa koja se po pravilu javqaju paralelno. ~evrqati. frqit „id. iskovrqati. Zna~ewe „brbqati. kao {to od onomatopeja mogu da se razviju glagoli koji ozna~avaju radwu. u pogledu semantike up. izgubiti seŒ.OSNOVE: 16) VRQATI 235 U vasojevi}kim oblicima pafrqnut. baqezgatiŒ540. pafrqko izdvaja se prefiks pa. Zna~ewe „raditi nemarno. nakovrqit : navrqiti œstaviti u neodgovaraju}i polo`ajŒ itd. ovo zna~ewe mo`e biti posredno izvedeno od „bacatiŒ preko semanti~ke karike „sratiŒ (= „izbacivati izmetŒ) > „baqezgatiŒ. Iako sekundarna. tovrqati œizbacivati iz sebe izmet u velikoj koli~iniŒ > œpri~ati koje{ta. razbesneti seŒ.dodat na glagol frqnut „baciti. ~evrqati. `vrqati). Semantika glagola vrqati1. ~avrqati. jako se naqutiti. .. Up. zatavrqati : zavrqati œzalutati. {iparacŒ prema frkuni} „id. za koje bi se na prvi pogled reklo da je onomatopejskog porekla.

~initi okruglim. natovrqati. „kola~iti o~iŒ (iskovrqiti. (h)vrljati). 543 Isti semanti~ki pomak kao kod zatovitliti. od kojeg se sasvim legitimno razvijaju slede}a zna~ewa: œi{~a{iti (se)Œ (i{~evrqiti (se)). obu}i. rugati seŒ (~ovrqi se). po}iŒ (zakovrqiti)543. i{~evrqit. kotrqatiŒ (kavrqati. viqati). na~ovrq. savijati (tj. kofrqat). i{~evrqiti se)542. i{~evrqiti se. nasavrqati. i{~evrqiti)545. kojima se prikqu~uje i tavrq œ~ovek malog rasta i velike glaveŒ. vrgali se œbuqiti. ra{~evrqit ). . œne{to malo. sitno)Œ. Up. i~ovrqi (se). i~ovrqenko. budu}i da je za bavrqak i pavrqak posvedo~eno i zna~ewe œkamenica koja se mo`e b a c i t i.236 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „ra|atiŒ541 (kovrqati. Iz zna~ewa „kriviti (se)Œ sekundarno se razvilo zna~ewe „oslabiti. ~evrqiti. œnajesti seŒ (natovrqati se). „zanemo}i. o b l u t a kŒ.Œ. izbaciti o~i)Œ. sovrqati. œ(od)lomiti. Posebnu grupu ~ine oblici bavrqak. koji se. up. izbo~enim)Œ. 542 Postoje i mi{qewa da u osnovi ovog zna~ewa ne le`i zna~ewe œbaciti (tj. œzaputiti se. œplaziti se. usko~ke oblike pabuqak „o k r u g l a s t i kamen. a kao primer se navodi mak. koje se konkretizuje u „zavrnuti. œsipati kojekako i koje{taŒ (kovrqat. zanemo}iŒ (v.v.v. 541 Skok ovo zna~ewe smatra metaforom (Skok s. dok Truba~ov zna~ewe „bacatiŒ karakteri{e kao sinonimsku zamenu glagola sa zna~ewem „ra|atiŒ (ÅSSÀ 11:205–207 s.Œ (< *ob-vrqak). zakovrqiti. kovrq. jo{ jedan zanimqiv semantizam — navaqati „nara|ati mnogo deceŒ (RSA). Centralno mesto u ovoj grupi zauzima zna~ewe „kriviti (se)Œ (nakovrqit (se). klonuti. po~ovrqi se). Semanti~ka motivacija oblika ~avrqak œsitan klip kukuruza koji se odvaja pri istovaruŒ jeste œono {to se o d b a c u j e (zato {to je malo. vitliti). otkinuti z a v r } u } i. „i{~a{itiŒ. obrqak œid. Wihovo op{te zna~ewe je „krivitiŒ. U okviru tre}e semanti~ke grupe uo~ava se najja~i uticaj glagola vrteti (< *vârteti). Tu su jo{ i zna~ewa: œnata}i. œizvitoperiti se (u fizi~kom i psihi~kom pogledu)Œ (i~ovrqi se. navu}iŒ (nakavrqiti). zaokrenutiŒ. nakovrqati. odatle i œmali {iroki plast senaŒ. omawi kamenŒ. pavrqak. „gomilati. nakovrqke). iznenada umretiŒ (zakovrqati. natovitliti (v. o~evrqak . 544 Up. kovrqu{ka. ve} zna~ewe œkriviti. Etimolo{ki su svi ovi oblici u vezi sa glagolom vrqati œbacatiŒ. Zna~ewe œmalo debelo dete. ra{~epitiŒ (kavrq. pre svega. obloŒ544. tovrqak u zna~ewu œmalo debelo deteŒ. trpati bez redaŒ (nakovrqati. ogleda u zna~ewu œobrtati (< *ob-vârtati). i vrqak „id. tj. blenutiŒ (Iliadi 2001:61). 545 Gotovo potpuni semanti~ki paralelizam prisutan je kod oblika sa osnovom viqati. tofrqat). kovrqati. mali (debeo) ~ovek velike glaveŒ verovatno je metafora od œ(omawi) kamenŒ. nakovrqati). andavrqit (se)). ~ovrqi. o~evrqiti . kovrqica. tj. *kotiti (se) II).

549 Up. Ove oblike Skok tuma~i kao rezultate kontaminacije (Skok II 169 s. obrtajŒ. „pobolevatiŒ. te mi ne bi vi{e zakovr}ala!. nejasno. Iliji — Ka`e se za mi{a da kovrta orahe [umadija. kovrtlog / kovrtlog zast.OSNOVE: 17) VRTETI. kovrta~ „vrsta poqskog zeqaŒ Kosovo (Elezovi}). Brezovac (gra|a ERSJ). zakeratiŒ: Samo da ja wu vidim.. radlaŒ (RSA). prstenŒ. VRTATI 17) VRTETI.v. VRTATI ko-vrtati impf. „v r t l o g. obi~no bo`i}niŒ Srem. œizvolevati. lipsavatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) is-ko-vrtati pf. zavrtan „te`ak. 546 si po~iwu se kovrtati i vaditi jezgra iz wih o sv. œkrug. usukan. œosloba|ati quske (oraha). kovrtati se „vrtlo`iti se. kovrtac. izglodatiŒ: Sviwe iskovrtaju tikve pa ostanu samo koruge Du~alovi}i (RSA) pre-ko-vr}ati impf. uskovitlani oblak pred buruŒ. „zasukan. „dupsti. zanovetati. kovrtaw / kovrtaw „krug. vrtlog. bu{itiŒ: I duba~em se kovrta Du~alovi}i.. ne~itkom rukopisu)Œ549. œ`ito koje se diglo iznad ostalogŒ Srem (RSA)548 ko-vrtqiv adj. 547 Ovde je mogu} i uticaj predloga preko. uvojakŒ. zamr{en. vrteti fig. lipsavati (~e{}e o stoci)Œ. Du~alovi}i (RSA). zavitlavatiŒ (RSA). virŒ. „jedu}i izdupsti. kovitlacŒ. VRTATI 237 OSNOVE: 17) VRTETI. komplikovan za izgovorŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Novi Vinodolski. krckatiŒ: Mladi ora[umadija (@ivan~evi} 1986). kovrta~ „vrsta reza~a sa metalnim to~ki}em za se~ewe testa. Bosna. ne~itkoŒ @upa (RSA) Za ovo zna~ewe up. œumirati. kovitlati seŒ (RSA) za-ko-vrtati impf. zakovrtat „umirati. zakovrtno adv. kovrtqaj „obrt. r a z v r t a t i. gospodaritiŒ: Metuti mu`a pod papu~u i voditi ga po svojoj voqi . vrtlog. kovitlacŒ. }udi. kovrtwak / kovrtwak „vrsta divqeg zeqa sitnog listaŒ Kragujevac (RSA). okret. „upravqati nekim po svojoj voqi. zamr{eno. da ona meni {evrda . œsprovoditi svoju voqu. œprevrtatiŒ [abac (gra|a ERSJ)547 ko-vrt m. kovrtaq „uvojak. up.i to se zove zakovr}ati Ba~ka (RSA)546. œveliki. „na zakovrtan na~in. bi je kao kera tuk’o. kovryaŒ. Dubica. kovrta~ „vrsta salateŒ Tupi`nica. œkovr~a. „~angrqatiŒ . vijugavŒ: U velikog ovna rogovi su kovrtqivi Piva (Gagovi} 2004) za-ko-vrtan „nejasan. kV-). nerazumqiv (obi~no o te{kim re~ima. „krug. prekobaciti se (v. œkola~ prstenastog oblika. 548 Ovamo i kovrtaqka „vrsta bele {qiveŒ Leva~. kota~).

dupstiŒ. „praznoglava i }aknuta `enaŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) {u-vrt m. „koji nije pri bistroj svesti. œprekr{aj u igri kada klis ili lopta odu van linijeŒ: To ti se ne priznaje. pf. dangubitiŒ Timok (Ko`eqac 1989). sg. {uvrtuqa f. œsukati. „sitni potr~ci pri raduŒ: Sve ovo {to radim obi~na je selevrtwa Piva (Gagovi} 2004). numeje da se opraji na rabotu na vreme. œnemaranŒ. |avrk (v. {u{umigava osobaŒ: Prav je {uvrt. gubiti ravnote`u. „sulud. to je bijo {evrt Ro`aje (Had`i}) u-{o-vrtiti se pf. kud god po|e. „nespretna i nepromi{qena osoba koja deluje kao da je hvata nesvesticaŒ. ose}ati mu}ewe svesti. „izvu}iŒ: (}olice) izvrtaju bob iz zemqe Vrgada (Juri{i})551 550 Nije jasno spadaju li ovamo oblici: se-le-vrtwa f. „nemiran ~uperak koseŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. gubiti svestŒ. œvrtlo`iti seŒ. vrtqati se „bezglavo i}i tamo-amo. vrtati se „vrpoqiti seŒ (RSA) izvrtati pf. 551 U konkretnom slu~aju nisu relevantna ostala zna~ewa razmatranog glagola. nesiguranŒ Uskoci (Stani})550 {ko-vrtaw m. œzarivati (u ne{to)Œ. œizbijati. œplestiŒ. umnoj poreme}enosti)Œ: [ta je ne{ta {uvrtan od jutros. œ~a~katiŒ. vrteti se „okretati se.: vrtat „lutati. {ulovrtan „id. œbiti umno poreme}enŒ (RSA) vrtati „bu{iti. „sulud. |a-vrt m. œimati vrtoglavicu. samo se muva natam-navam Pirot (gra|a RSA). œraznetiŒ. i pej. œnespretwak. pijanstvu. |avrtina Osijek (RSA). œnepodesanŒ. ra~ovrti „rascepitiŒ. œbu{iti. {u-vrtan adj.Œ. up.238 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~e-vrtati impf. augm. {uvrtan „priblesav. skitatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). dupstiŒ. RJA). ne reagovati blagovremeno. ne shvatati {ta se doga|aŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) {o-vrt m. kojemu se muti u glavi (u bolesti. luckastŒ (Vuk.) è vrteti impf. „praviti rupu. fig. . sg. œnapraviti veliku ranuŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {e-vrt m. vrkati). Takovo (gra|a RSA). uvrtatiŒ. [abac (gra|a ERSJ). obrtatiŒ. œglava nepromi{qene osobeŒ: Mu}ni malo tom tvojom {uvrtuqom ako ima{ {ta u woj! Zlatibor (Milovanovi} 1983) {u-lo-vr(a)tan adj. „okretati. luckastŒ (RJA). „grubo pro{iriti neku rupu ili otvorŒ Timok (Dini} 1992). œneozbiqan. ne pogodi Zlatibor (Milovanovi} 1983). „veliki komad hlebaŒ. „postati {uvrtan. kao npr. nicatiŒ. pri{a{avŒ Ka~er (gra|a RSA). „tumarati. obrtati seŒ. dubiti ne{toŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) ra{-~o-vrti 3. teturati se. razvrta se 3.

vrtutla f. iskam~itiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). (RSGV). sg. izokrenutiŒ. zakovrnut „cr}i. „prevrnuti. iskola~iti. œzamlataŒ Pirot (Zlatkovi} 2004) uvrten adj. umretiŒ [umadija (Grkovi} 1982). „zavrnuti. vrsti seŒ Uskoci (Stani}). naglo zanemo}iŒ. œumretiŒ Uskoci (Stani}). œbiti na samrtiŒ. izvrtutlit „izmamiti. œodjednom promeniti pravac kretawa (o ribi)Œ. uvrnut „id. „~udan. Potkozarje (Dalmacija). œiznenada se razboleti. okrenuti. zanemo}iŒ.OSNOVE: 17) VRTETI. onesvestiti seŒ Zaglavak. svojeglavŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). zakovrne 3. œizvaliti neku {alu. œizgubiti svest od slabosti ili udarcaŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) za-ko-vrnut adj. œ(o~ima) prevrnuti. œizvaliti. poreme}enŒ (RSA)552 is-ko-vrnuti pf. œ}aknutŒ id. tvrdoglavo se vezati za neku idejuŒ Banat (RSA). œonesvestiti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}). 2001) VRNUTI za-ko-vrnuti pf. ufitiqitiŒ. zateturati se. zavrnut „nastran. œzanemo}i. nastranŒ. . œbiti na samrtiŒ Bogova|a. zapetqatiŒ (RSA). œprelomiti. prevrnutiŒ. œzaneti se. izbe~iti (o~i)Œ. naprasnoŒ. œposuvrnuti. izokrenutiŒ. „naglo se razboleti i zanemo}iŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). œuginutiŒ Mali Zvornik (gra|a ERSJ). œuporno se dati na neki posao. zanemo}iŒ. „oslabitiŒ. „osoba kojoj se ne mo`e verovati. kolokv. fig. œizokrenuti. œonemo}atiŒ. œzakolutati o~imaŒ. „smu{eno. brzopleto ne{to govoriti ili raditiŒ Uskoci (Stani}) zavrtqati pf. „izviti. zakovrnit „izokrenuti. œkoji nema sposobnosti zdravog rasu|ivawa. œumreti napre~ac. 552 Up. VRTATI 239 vrtqati impf. iskovrnut se „i z v r vrzmati se.Œ. œzavrnutiŒ. posavitiŒ. z a v r n u t i nagore. zakovrnutiŒ: Iskovrnuo je da umre CG. „uviti u krug. œbiti na samrtiŒ Vojv. naglo umreti. opru`itiŒ CG. œrazboleti se. skr{iti zavr}u}iŒ: Ja }u ti zakovrnuti {iju. smicalicuŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). razboleti se tako da li~i na umiraweŒ Zagara~ (]upi}i 1997). nepouzdana osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) razvrtotina f. (Jovanovi} B. uvrnuti. œiznenada se razboleti. zakovrnut „uginuti. kru`no zamotatiŒ Kolubara (gra|a RSA) vrtquga. œzavrnutiŒ Prijepoqe (gra|a ERSJ).

uprestiŒ. vrtjeti. razvratiti œrazvrnuti. œuvrnuti. „provrteti ve}u rupu nego {to trebaŒ Timok (Dini} 1988). raskrenuti. œizmeniti. pf. œizru~itiŒ. „skupiti u gomilu (o stoci)Œ: [ta si skolovratijo ta goveda. œpoterati. pf. opkolitiŒ. œte{ko oboleti. iznemo}iŒ. œokrenuti na nali~jeŒ. œposuvratiti. sg. œprevrnuti. pognatiŒ. (RSA) VRATITI ?s-ko-lo-vratiti pf.v. „do}i sebi (posle kakvog {oka ili bolesti)Œ Zagara~ (]upi}i 1997)553 za-{ko-vrnuti pf. Up. *vârteti / *vârtati / *vâr(t)noti / *vortiti (v. œposuvratiti.240 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI n u t i s eŒ Kosovo (Elezovi}). iz istog izvora povrnut (se) „do}i k sebi. preturitiŒ. zateturati se. preina~itiŒ itd. œiskola~iti o~iŒ Vlasotince (gra|a RSA) o-ko-vrnut (se) pf. „okru`iti. iskrenutiŒ. œzaokrenutiŒ. sg. rastavitiŒ: Rase~u pu pola pa raz- vrate na dve strane [umadija (gra|a RSA). fig. œusukati. povrnuti. zadi}iŒ. œprevrnuti o~imaŒ. zadi}iŒ. izmotavatiŒ: ^im se dete za~evrati. a ti preko usta. œvratitiŒ. oslabitiŒ Potkozarje (Dalmacija) i{-~e-vrnuti pf. koji je bez orijentacijeŒ [umadija (gra|a RSA) è vrnuti pf. œiznemo}i. pu{}i ig nek |iraju tijem dolinama. „po~eti se kreveqiti. œumretiŒ (RSA) izvrnuti pf. „i{~a{itiŒ (RSA) {u-vrnut adj. Skok III 631–633 s. izvitiŒ. oka ne da otvoriti Piva (Gagovi} 2004). u jednom od svojih oblika < psl. . skrenutiŒ (RSA) zavrnuti pf. 2004) ras-~o-vrati 3. zdravstveno se popravitiŒ. œdobiti napad epilepsijeŒ. napraviti veliku ranuŒ: Udario ga s u{i od sekir~e i ra~ovratio mu ~elo Crna Reka (Markovi} 1986)554 · U osnovi svih navedenih prefigiranih oblika le`i glagol vrteti. „zaneti se. iskovrnem 1. onesvestiti seŒ (RSA). œpritisnutiŒ Uskoci (Stani}) za-~e-vrati se 3. Varbot 1984:92. BER 553 554 Up. 99. da mu toj ne prejde u naviku Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. fig. œ{uvrtan. 144. œubitiŒ. ra~ovrati „rascepiti. œduvati kru`no (o vetru)Œ: Skolovratijo vqetar. sg. }aknut. iskriviti. œizvinuti. œokrenuti.

*kovârtati / *kovârteti. v. gavãrØam. Kurkina 1979:169./ *gy-. Od glagola *vârteti uz pomo} prefiksa ko. kovirØaØi „brbqati.OSNOVE: 17) VRTETI. prema s. Malinowski 1899:118 (kovrtaw). O rus. Skok izdvaja prefiks ko.v. koverØaØi „usmeravati. Sa drugim prefiksima v.-h. pri~atiŒ. *kuvârtati (se) (ÅSSÀ 13:142). glagol ka-vernuØ’ „pasti sa visine (npr. kovrta~ (Skok l. verØiØi. Glagol *vârtnoti javqa se i u kombinaciji sa inicijalnim *ga. Ova osnova odlikuje se velikom produktivno{}u i velikim semanti~kim potencijalom (up. 556 Upu}uje se i na *kovortã (id. koverØeØâ „vrtetiŒ. kovrtati i rus.(< sko. ko-2). ~o-. za-{ko-vrnuti izdvaja se prefiks {ko. givãrØna „prevrtati. *vârteti. upravqati. Kurkina 1978:289). 555 Up. koje se tuma~i kao obrazovawe sastavqeno od tvorbenog elementa ko. dlaka. ukr. jo{ i ukr. formalno identi~an. @akova 1975. pri ~emu je prvobitno zna~ewe bilo „vrteti (jezikom)Œ (ESUM 2:485). kovoroØok „pre|aŒ. {u-(lo-). ukr. v. dijal. i Matzenauer 1881:190. Pokorny 1156–1157. up. okretatiŒ.v. U oblicima {ko-vrtaw. up. Machek 701 s. VRTATI 241 1:212–213 s. skolovrat = kolovrat Uskoci (Stani}). mo`da obrazovano od komponente ka. vãrØà. {e-. dijal.).< *sko-). koji je denominal od kolovrat „kovitlac (vode. Fasmer I 301 s. kovitlaceŒ558. spoj zameni~kog prefiksa koi glagola *vârtati. pri ~emu se smatra da zbli`avawe sa rus. sa kola)Œ (Nikon~uk 1979:123). Oblik skolovratiti u zna~ewu „duvati kru`no (o vetru)Œ samo je varijanta glagola kolovratiti „duvati kao vihor. pra{ine i sl. jo{ i TolsØoè 1969:215. kaverØâ „jama s vodomŒ itd. kavrna „dla~ica na kadifi ili suknu. stvaraju}i vrtloge. bug. runoŒ. gavãrØvam. givãrØam. dijal. ~e-. preturatiŒ (Petleva 1979:33–35. kovrt — psl. iskovrnut se.v. odupreti se. . 14). *kavârtã / *kavârtâ / *kavârtja (ÅSSÀ 9:167). {o-. kovrnuti555. kov e rkaØâ (Fasmer II 271) nije sasvim ubedqivo ( ESUM 2:483)557.u oblicima zakovrnuti.i glagola verØaØi. kavraØiØi „zbuwivati. øodbadati. vazduha. ali semanti~ki ne{to druga~iji rus. Ispred osnovnog glagola alterniraju prefiksi ko-. {ko-. sln. Up.obrazovani su i neki nazivi iz oblasti tka~ke terminologije. *kovârtã (ÅSSÀ 12:18)556. biti tvrdoglavŒ (ESUM 2:336).-h. verØeØâ. Up. tako i Moskov 1965:70.v. zavrtet „{topovati ~arapuŒ Kosovo (Elezovi}) (Kurkina 1978:288–290.i osnove glagola (na)vraØiØisà „ørivezati. koverØiØâ „lomitiŒ rekonstrui{e psl. kovrtaw. koje nije sasvim jasno. vrtlogŒ (RSA). II 116 s. 557 Up.-h. vrteti.c. 558 Up.v. i Moskov 1981:109–110). oblik... detaqno Iliadi 2001:103–117).-h. ESUM 1:358–360 s. Kurkina 1992:188–189). U ÅSSÀ se na osnovu s. na osnovu kojeg je i rekonstruisan psl. Ova imenica se svodi na psl. izazivatiŒ. a na osnovu s. koji na isti na~in tuma~i s. koje se smatra etimolo{ki identi~nim s koverØaØi.

iz~evãrna se œiskriviti se (o dasci)Œ. œpoterati. {ovrt. skr~iti (nekoga. œpovratiti. odatle deverbali sa zna~ewem „krug. Kao tvorbenu paralelu. podaviti. prevrnutiŒ. U semanti~kom spektru navedenih leksema uo~avaju se slede}a zna~ewa: „zavrtati. „i{~a{itiŒ (i{~evrnuti).-h. Iz ovoga sledi da pomenuti glagol najverovatnije ne pripada tvorevinama koje nas interesuju. iz~evrãæam se)559. ili se pro{iruje slogom sa likvidom -lo. cev(i)rinti „tourbillonŒ (Skok I 319 s. za-po-vrnuti „po~eti ponovo govoriti o istoj.v. ova imenica se savr{eno uklapa u razmatrani model prefigiranih leksema.242 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI *kolovortã. suzbiti (o stoci)Œ. povrnuti.v. {kovrtaw). po~eti (~initi {to. poznatoj temiŒ. smatra da je kao osnova za stvarawe glagola ra{~evrtati „obrnuti ru`i laticeŒ poslu`io tur.mo`e se izdvojiti i u oblicima za~evrati se. vr~iti). kovitlati seŒ (kovrtati se). nepromi{qen.-h. i{~evrnuti. I pored svog aloglotskog porekla. up. vrtlogŒ pretpostavqa tursko poreklo.(Moskov 1965:70). U obliku { u v r tan Moskov izdvaja prefiks {u. razbitiŒ (Petleva 1994a:336). 562 O s. U obliku {evrt izdvaja se prefiks {e-. vrtlogŒ (Tomi} 1984). œ(o~ima) zakolutati. a alternira sa {o. stisnutiŒ (v. ra~ovrti Petqova izdvaja prefiks ~o-. Varijanta ~ovrtija verovatno je nastala modifikovawem turcizma pod uticajem doma}eg vrteti. œzapo~eti. porede}i ih sa s. Ovaj prefiks javqa se i u oblicima {uvrt. ~ever). razvratiti „razvrnuti. kovrtaw). blesavŒ (zakovrnut. œzapo~eti. Prefiks ~e. „podviti. naprotiv. kovrtaw562. „uvojakŒ (kovrtaq.u {ulovrtan. „vrtlo`iti se. U oblicima ra~ovrati. „saleteti sa svih strana. „zapetqatiŒ > „nejasan. œpokvariti se (o karakteru)Œ (BER 2:60 s. Up. 561 U Svinici je zabele`en sinonim ~’o-vrtija œ~evrntija.v. ne{to)Œ. iskrenutiŒ. od tur. U pogledu tvorbe up. zasukatiŒ. ipak i Budimir 1960:19. Za zna~ewe „skupiti u gomilu (o stoci)Œ treba pretpostaviti uticaj glagola skoliti „okru`iti. zapovrnuti se „nakupiti se (o vodi)Œ Piva (Gagovi} 2004). „o{amu}en. zakovrtan). ne dati nekome da mrdne. rus. „uvijenŒ (kovrtqiv). razvoroØ i Øâ „razbacati. ~ever). u{ovrtiti 559 560 Oblik se tuma~i kao rezultat kontaminacije. tako|e i za nizawe prefiksa. kovitlacŒ (kovrt. zametnuti razgovorŒ. bug. prevrnutiŒ. po{to je glagol skolovratiti ujedno i wegov sinonim. „vrtlogŒ (kovrtlog)561. {uvrnut. skolovr~iti „saviti. Skok s pravom za oblik ~evrntija „vir. koje se tuma~i kao slo`enica *kolo i *vortã (ÅSSÀ 10:149).u obliku u{ovrtiti se. obavqati kakav posao)Œ. opkolitiŒ. up. zamr{enŒ (iskovrnuti. pognatiŒ (RSA). kovrtaw druga~ije Varbot 1979a:155. zaokretatiŒ (zakovrnuti)560. . glagol cevirmek (Skok I 319 s. Skok. œizvrnuti.

565 Up. {ulovetnik „budala. i -le~iti.Œ. œumiratiŒ564 (zakovrtati. oørudiØâsà „id. {ulovetan. nepodesan. *obpryditi se < ie. zagnulsà „umro jeŒ. sg. Uskoci (Stani}). up. 564 Zna~ewe „umretiŒ je sekundarno i ekspresivno od prvobitnog „sagibati (se). V. glup. raditi ne{to kako ne treba. VRTATI 243 se. „do}i k sebiŒ (okovrnut se)566. glupakŒ. glupa. {uloveta „luda. 563 Interesantno je da se ova zna~ewa realizuju prete`no u oblicima sa prefiksom {o-. {a{av. praviti rupuŒ (kovrtati. bu{iti. „pobolevatiŒ. tako|e povrnuti se œid. œp o v r a t i t i s e. 566 Suprotno od zakovrnuti. pf. izmotavati seŒ (za~evrati se). aørándicca „izdahnutiŒ izvede od psl. {u-lu-vetan i sl. {u-le-vetan „nemaran. up. {u-. {ulovr(a)tan)563. psl. ko~iti seŒ. zakovrnuti. Na osnovu toga Merkulova predla`e da se blr. up. savijati (se)Œ > „ukru}ivati se. ras~ovrati). {u-lo-vetati „ludovati. nesiguranŒ. iskovrnuti. naprezatiŒ. ra{~ovrti. svrne se.OSNOVE: 17) VRTETI. skovárnuØâsà œiznenada umretiŒ (sa ekspresivnim prelaskom e > á) prema zavernuØâsà œumretiŒ (Iliadi 2001:109). ~evrtati.Œ (Merkulova 1981:175). osvestiti se. za{kovrnuti)565. rus. iskovrtati. rus. besposli~iti. *gybnoti „savijatiŒ > „ginutiŒ (ÅSSÀ 7:218–219). govoriti koje{ta. {ulovetnica „glupa~aŒ. „dupsti. do}i k sebiŒ Pirot (Zlatkovi} 2004). neozbiqan. blesava osobaŒ. rus. up. *(s)preudh„savijati. Tvorbeno-semanti~ke paralele nalazimo u oblicima obrazovanim od osnove -vetati. . „kreveqiti se. posvrne se 3. {uvrtan. skitati seŒ.

mu~iti seŒ: [ta se kokeri{ kad nisi kadar sam ni{ta? Crna Reka (Markovi} 1986) na-ko-keriti pf. œpreduzimati ne{to.v. nakokeri se 3. isturiti se (u prvi plan)Œ: Nakekeril se odma do presednika Pirot (@ivkovi}). sg. „kreveqiti se. kokeriti se „praviti se va`an. kad nema nikakvu rabotu? Kosovo (Elezovi})568. ceriti seŒ Momina Klisura (RSA.) na-ke-keriti se „izdovoqiti se kekere}i se.Œ: [to mi se na~okerijo tuna.Œ: Nakekeril se bâ{ do kuma. nakreveqiti seŒ id. „id. sg. nagnut na jednu stranu. (ibid. œpreduzeti ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1986) na-~o-keriti pf. nakeker adv. „nakriviti seŒ Leskovac (Mitrovi}). nakekeri se 3. 2004). prezr. up. uprkos formalnoj i semanti~koj sli~nosti (v. na~okeriti se „popeti se na ne{to.244 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 18) -KERITI 18) -KERITI ?ke-keriti se impf. „namestiti ne{to povrh ne~ega tako da stoji nestabilnoŒ Leva~. Skok II 73 s. 568 Uprkos tvorbenoj i semanti~koj identi~nosti. kokeri se 3. sg. izdi}i (tako da {tr~i. nakokeriti se „napraviti se va`an. nagomilati (se) na gorwoj povr{iniŒ: 567 Oblici zakekeriti se. zauzeti nadmen stavŒ Leva~ (RSA).?)567 is-ke-keriti se pf. keketati se). „podizati seŒ: [ta se kokeri{ tolko rano. na kakvom istaknutom mestu. Divoselo (RSA) onomatopejskog su porekla i zato ne spadaju ovamo. nema za wega drugo mesto Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. nije sigurno da ovamo spada i oblik na-~i-keriti „na- . „podi}i seŒ. kolibu i sl. P~elice. gore na~okeriti „izgraditi ku}u na uzvi{ewuŒ. isprekidano. jo{ se ne savwuje. kreveqe}i se. „iskeziti se. nadi}i. isceriti seŒ id. acc. Mali Po`arevac. nakekerim se 1. namestiti se (gde mu nije mesto). „pewati. stavqatiŒ: Samo kokeri{ noge na stolicu. na~okerit (se) œid. œizgraditi ku}u. ukrivo.. œstati tako da to smeta nekomeŒ Vu~itrn (RSA). nakekeriti se „biti izvijen. i s k r i v i t i s e . smeta pogledu)Œ Rasina. i s k o s i t i s eŒ Momina Klisura (RSA). zakeketati se „po~eti se smejati glasno. sg. inf. œprevrnuti o~ima tako da se vide samo beowa~eŒ Knin. „sesti. ko~operiti seŒ: [to se kokeri{ kad nesi ni{ta! Makre{ane (RSA). „na~i~kati (se). zakikotati seŒ Momina Klisura.. obi~no povrh ne~egaŒ Temni}. iskosaŒ Knin (RSA) ko-keriti impf. „postaviti visoko. na uzvi{ewuŒ V. „nakrivo.

Iz primera bi se reklo da je re~ o denominalu od ~iker „uzvi{icaŒ. kikerit se œdoterivati se. „siliti se. namagar~itiŒ Mostar (RSA)570 VARIJANTE / PARALELE: Na~okerila si to breme. „ustajatiŒ. napraviti se va`anŒ Ni{ (RSA). tipi~no vojvo|anski izraz terati kera œpijan~iti. zagraditi sobom prolaz.OSNOVE: 18) -KERITI 245 keren adj. ismejati. 569 U RSGV je. na~o- ko-koriti impf. ko~operiti seŒ id. kokoriti se „qutiti se. œnadizati se. lumpovati. „n a h e r i t i. kokoriti se „praviti se va`an. nakrivitiŒ Poqica. pa me gleda ko {vraka na jugovinu Piva (Gagovi} 2004) na-keriti pf. P~elice (RSA). izbe~itiŒ: I{kerilo o~ima. kokoriti (o~i) „be~iti. œprevariti. dokeretati. (RSGV)569 i{-keriti pf. be~iti seŒ V. keriti œ{utirati. razmetati seŒ Leskovac. 570 Ovamo verovatno ne spadaju oblici kerit „te{ko raditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). 571 Up. „postaviti koso. ispre~iti seŒ Ka~er (RSA) è keriti se impf. nasokeriti se „stati popreko. izbe~iti seŒ [umadija (Grkovi} 1982) praviti ku}u na vrhu kakvog ~ i k e r a (uzvi{ice)Œ: Ku}u je tako na~ikerio. kokori se 3. Momina Klisura. dokerati. pri{uwati seŒ Uskoci (Stani}). Nije jasno da li je u pitawu jedan isti glagol. odbijatiŒ Unac (Jovi~i}). „gledati popreko. œnakrivqen. {epuriti seŒ Timok (Dini} 1988)571. praviti se jakŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. gledaju}i u nekoga. klobu~iti seŒ. nadnesenŒ Vasojevi}i (Bori~i}) na-so-keriti pf. nadmeno. sg. kako on kapu na uvo nasokeri Lika (RSA. œko~operiti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986).. verovatno u vezi sa psl. ili dva homonima. veseliti se uz muziku (obi~no u svadbi)Œ. nadmeno se pona{atiŒ Vojv. lumpovatiŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). narugati se (nekome)Œ BiH. kola~itiŒ. ne}e{ ga mo} pronijet pros {ipkovine — Na~okerile su se tice na `icu od struje Zagara~ (]upi}i 1997). Leva~. Skok nema ovu imenicu. {epuriti se. navedeno zna~ewe œbekrijati. kao osnovno. nasamariti. „isprsiti se. znati`eqno. ÅSSÀ 13:249–250). nakrivitiŒ: Vide ga. . duriti se popreko gledaju}i. ~as na drugu stranu. RJA). *ky~erã (v. œpraviti se va`an. œkin|uriti se. up. „{iriti latice (o cvetu)Œ. ban~iti. kin|uriti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivu- nac 2002). iskokorit se / iskokorit se „razroga~iti o~i. „hvalisati se. dr`ati se oholo. dokertati „lagano i naporno do}i pomeraju}i telo ~as na jednu. œizvrgnuti podsmehu. 2004) is-ko-koriti se pf. da ne znam ni kako uspe da se popne do we! Kolubara (gra|a RSA).

na~o~iti „namestiti nekoga da sedi na nezgodnom. stati na nezgodno mesto tako da to drugom smetaŒ. Ni{.. nesigurno mesto. {ta si se na~e~erio. na~e~it se „postaviti se u odre|eni polo`aj. narogu{en stavŒ Para}in. na~o~iti se „namestiti se. (Zlatkovi} 1988) 572 Nije jasno spada li ovamo zakokoriti „prestati rasti. povrh. impf. bre. Momina Klisura. na~u~uri se 3. na~okeritiŒ Leva~ (RSA). œzauzeti borben. za koje se samo konstatuje da je nejasno (BER 4:575). up. istozna~no bug. œnatrpati. [trpci (RSA)575. sg. nestabilnoŒ id. „di}i. „nakostre{iti se. . „stati jedan pored drugog nagnuv{i se i gledaju}i nekoga ili ne{to. podizati seŒ Pirot (@ivkovi}) na-~u-~uriti pf. zaustaviti se u napredovawu (o biqci)Œ Du~alovi}i (RSA). natovariti svrh ne~ega tako da stoji nesigurno. na~e~verit se „nadi}i se {tr~e}i uvisŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ~u-~uri se 3. narogu{iti se (o }uranu)Œ. stati na uzdignuto. naslagati ne{to u visinuŒ: [to obuzi i na~u~uri kladwu. sg. skupiti se.246 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na-ko-koriti se pf. œnapraviti se va`an. „uspravqati se. naklobu~iti se.) pa izgledati da se ima ve}a zapremina od stvarneŒ id. „praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) na-~e-~eriti se impf. ne mogu da pro|em Kolubara (gra|a RSA)573 na-~o-~eriti „v. œnakin|uriti seŒ Timok (Dini} 1988) ras-ko-korit se „ko~operiti se (o }uranu)Œ Svinica (Tomi} 1984)572 ko-~eriti se impf. „staviti. „namestiti se tako da smetamo drugimaŒ: Be`i. 575 Up. ne~ega. na~okeritiŒ Ba~ka (RSA). o~i ti ne ispale! Piva (Gagovi} 2004). „napupitiŒ Pirot (@ivkovi}). zauzeti ohol. prezr. izaziva~ki. nadmen stavŒ Temni}. Up. napeti se. sg. „nadi}i se. namestiti. na~u~urilo se „str{ati u svim pravcima pojedinim svojim delovima (o drvetu i sl. na~o~erit (se) „v. nakostre{iti seŒ. nadi}i tako da {tr~i uvisŒ. smestiti se na uzdignuto i nezgodno. podi}i seŒ Crna Reka (Markovi} 1993). nake~it (se)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)574 na-~u-~erit se „popeti se. 573 574 Up. nagrnutiŒ Uskoci (Stani}). na~u~uvara. nakokori se 3. œnakin|uriti seŒ Momina Klisura (RSA). zastati u i{~ekivawu (~esto na nepogodnom mestu ili trenutku)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). istaknuto mestoŒ (RSA) na-~e-~verit pf. „nadi}i se. œsesti. prezr. nesigurnom mestuŒ.

„natrpati. nepomi~noŒ: Na~ugeqio se iznad vatre i drk}e. nayoyeriti „slabo. ‹ se „nezgodno se namestiti. 580 Yuyurak „sitan naviqak. nakokeriti se. natakaritiŒ Kupinovac. naslagati bez redaŒ. nayogeriti se „nadi}i se. (ibid. nayoriti se „nadi}i se u vidu izbo~ine. ozidati. iznad. trpati ne{to da stoji nakrivqeno ili labavoŒ: Vidi kako ~ogeri one naviqke. {tr~atiŒ: Ne{to se ~uguri na previji. yuyerak. nadi}iŒ. nadnositi se. ~iker > na~ikeriti. izdi}i se visoko padaju}i u o~iŒ V. „ne{to nezgodno. 579 Autor daje oblik nakokeriti u definiciji zna~ewa. na~etiti seŒ (RSA). ~u-guriti se „pomaqati se. str~atiŒ Uskoci (Stani}) na-~o-geriti (se) pf. na-ge-r-ge~iti pf. „stavqati. biti u vertikalnom polo`ajuŒ. postaviti se tako da to drugima smetaŒ (RSA). nayorqiv „koji se lako i brzo naquti i plane. n a k o k e r i t iŒ579. bi reko ne}e se nikad povratiti. delimi~no se videti (ispod. narogu{iti seŒ CG. nayoyeriti se „nadi}i seŒ Uskoci (Stani}) na-ye-yeriti (se) pf. up. i{~uguriti se „stajati negde povito. œnadi}i tako da str{i. nayogiti „nadi}i u vidu izbo~ineŒ. nagigeriti se „natovariti se velikim teretom. „natovariti na koga ili {to veliki teret.(o ovom sufiksu v. „v. preopteretiti. 578 Up. „nadi}i. œstrpati. mali stog senaŒ. ‹ se „popev{i se na {to biti na smetwiŒ Qe{tansko (RSA) na-gi-geriti pf. nakle~iti seŒ id. imati oblik y u y u r k aŒ580. I ovde bi se. up. ru`no namestiti tako da to pada u o~i. nagenyeriti. pretovaritiŒ. . naviti se. u kom slu~aju je oblik nayoyoriti obrazovan pomo}u sufiksa -or. yuyuqak. yayorak. izdi}i (ne{to) u vidu izbo~ine tako da pada u o~i i da izgleda glomaznijeŒ U`ice (RSA). yayurak Uskoci (Stani}). prgavŒ Leva~. na~uguqiti se „stajati povito.)576 na-ge-n-geriti. moglo raditi o denominalu. pomoliti seŒ: Evo ti trupina pa sedi. „v. `yuyuriti 576 Up. {ta si se tu i{~ugurijo?. 577 Up. œnatrpatiŒ Koceqeva (gra|a ERSJ). nayogiti se „nadi}i se. P~elice (RSA)577 na-yo-yeriti. yuyoqak. naprasit. izdi}i se u vidu izbo~ineŒ (RSA). ~ogeriti se „nadizati se. preopteretiti seŒ (RSA) na-yo-geriti pf. u kom slu~aju je oblik nayoyoriti rezultat reduplikacije. na-yo-yoriti578 pf. na-~u-geqiti se. Vrawe (RSA). ali ne i kao samostalnu odrednicu. labavo strpati. narogu{itiŒ. „nadi}i. Bjeleti} 1994:269). u~uguqiti „stajati skoro nepomi~no.OSNOVE: 18) -KERITI 247 ~o-geriti impf. nayuyuriti se „nadi}i se. yuburak. i nayoyati se „na~i~kati se. naslagati kako biloŒ Piva (Gagovi} 2004). dakle. nadneti se. iza) ne~ega. na~o~iti seŒ Qe{tansko (RSA) na-yu-yuriti pf.

(RSA) · U osnovi navedenih prefigiranih glagola le`i oblik -keriti (se). paralela.). dodu{e. váheriØâ. Nijedan od oblika sa ovim prefiksima nije registrovan kod Skoka. {V-).. ali ne i za s. naklobu~itiŒ.u herav samo srpskohrvatska (l. zaheriØâ.-h. Ova etimologija se mo`e prihvatiti za rus.248 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „strpati. kao i prilog nahero. prefigirani oblici sa -keriti u osnovi.-h. Fasmer III 346 s. On tako|e smatra da je osnova her. øoheriØâ „prekri`iti.v. Prema Tomanovi}u. nakriviti. po Skoku. (BER 4:568 s.. folklorni tekst: Naheri se.c. nadi}i povr{inu ne~ega u vidu klobuka. sg. U prilog ponu|enom tuma~ewu govore oblici na-{o-heriti „izdi}i. oblike sa s. zbog sli~nosti oblika slova sa ra{irenim krilima ptice (v. rus. œnagnuv{i nadneti.v. up. naheren sa pretpostavqenim zna~ewem „nadimati se. erlav)581. ~ime se opovrgava Skokova konstatacija. izraz naero naøero „nakrivoŒ. samo sa drugim prefiksom (v.Œ CG : na-heriti „postaviti nahero. sadesti seno u yuyurkeŒ. Skok ga pomiwe kao jednu od fonetskih varijanata glagola heriti „krivitiŒ. potvrde (l. u odrednici naero „nakrivoŒ prihvata se [kaqi}evo izvo|ewe od tur. problem porekla osnovnog -keriti poprima nove dimenzije. nahero). ko~operiti seŒ. nadvitiŒ. razøeri se ° KakØo Øi e volà ° .. .v.-h. BER 4:568 s. naherà se. ko~operiti seŒ.c. 581 Skok. naheriti se „iskriviti seŒ. u kontekstu izlo`enih varijanata odn. naheriti se (RSA). i 4:492 s. Ovakvo tuma~ewe (iako ne kona~no) moglo bi se prihvatiti kada bi se navedeni oblici posmatrali izolovano. smatraju}i da su nastali od naziva za }irili~ko slovo h (herã). „ko~operiti se. Me|utim. „stati. Sa semanti~kog aspekta indikativna je paralelna upotreba u bugarskom glagola (na)herà se i øerà se „gorditi se. „napuniti do vrhaŒ Vrawe (Zlatanovi}) na-}o-}oriti se pf. ko-.. dok Skok odbacuje tursku etimologiju za s. (o øeØlu) — Isko~i edna diva veøreØina. u kojima se realizuje isti tvorbeni model. nahero). osnovni oblik. precrtatiŒ. nayuyurim 1. predla`e komplikovano i nategnuto izvo|ewe prideva herav od dubrova~kog priloga natrhere „naheroŒ (pridev je. so-. koji ni sam nema re{enu etimologiju (Skok I 494 s. na{oheriti se „id. ~as na drugu stranuŒ (BER l. i Loma 1998:154. up. postaviti se tako da to smeta drugimaŒ Vojv. ~o-. oblik nakeriti nastao je kao plod kontaminacije naheriti se + nakriviti (Tomanovi} 1938–1939:205). i bugarske.vv. Me|utim. dovesti u kos polo`aj. bugarski folklorni tekst ~uva oblike naherà se. Øa se zavãrØe nahero i naøero. S jedne strane. naherà se. pre svega oni sa zna~ewem „nadi}i seŒ.).c.vv. nakrenutiŒ. Autori BER-a porede bug. potvrde (v. øoheriØâ). Ispred osnove -keriti alterniraju prefiksi ke-. dok je glagol heriti denominal). S druge sØrane. praviti se va`anŒ. egri „krivŒ (BER 4:473). œskupiti u gomiluŒ Uskoci (Stani}). „pri hodawu poskakivati ~as na jednu. naøero).

(BER 2:318 s.OSNOVE: 18) -KERITI 249 stoje u vezi sa istozna~nim kokoriti se (u Crnoj Reci.v. kokkoreuomai „kostre{iti seŒ (BER l. keker. [to se ti~e oblika kekeriti se u zna~ewu „kriviti se. kekerà se „govoriti kre{tavo. iz areala koji se naslawa na bug. ~eriti). obrazovanim od . potvrda (v. b) onomatopejsko poreklo. *ko~a. koegzistiraju oba oblika).Œ. u ÅSSÀ je rekonstruisan oblik *~e~eriti. Ukoliko bi se. Nasuprot tome. kostre{itiŒ. ~e~eraty „kudrav. razkekerà se „raskre~iti seŒ. ko-keriti se : ko-~eriti se „praviti se va`anŒ. zapravo. npr. rekonstrukciju. ve}ina auto582 Treba napomenuti da se glagol kokoriti (se) u navedenom zna~ewu javqa samo u srpskom i bugarskom. i sl~.v. {e{er. up. kokorav). kokeriti smaØrali varijantama od kokoriti. ~eriti. To je posledica potpuno razli~itih tuma~ewa koja su ponu|ena za svaki od ovih oblika584. sl~. ra{~upavati (kosu). a zatim se dovodi u vezu sa *ko~anã. ~erit’. koji je slabo zastupqen u literaturi. parati itd. u literaturi ne tuma~i kao slo`enica sa ekspresivnim prefiksom. BER 2:539 s. ÅSSÀ 4:66). Skok II 120–121 s. ~e~eriti „razbaru{ivati. i za wega postoje paralele u bugarskom. 584 Up. *kokora / *kokorã. kojima se iskqu~uje bilo kakva veza izme|u wih. i ne pomiwu u literaturi. glagoli kekeriti. ~eriØi „guliti koruŒ. na-ke-keri se : na-~e-~eriti se „namestiti se tako da smetamo drugimaŒ. kekereva. v) od gr. ~árácâ „vu}i paraju}iŒ. oni ne bi bili predmet na{eg istra`ivawa. zapa`a se frapantna podudarnost oblika sa -keriti i -~eriti u osnovi. dakle. Indikativno je da se u ÅSSÀ ne uspostavqa nikakav odnos izme|u oblika *~e~eriti i *kokora. ÅSSÀ 10:114–115 s. Srpski oblici se. pona{ati se razma`eno. kokorà se582. dakle.-h. sl~. i sl~. srodno sa glu`. ra{~upanŒ.v. kekeresØ „koji ima izbuqene o~iŒ. ~e~erit’ „id. ~orl’ã „ra{~upavati kosuŒ. na-~o-keriti : na-~o-~eriti „namestiti ne{to povrh ne~ega tako da stoji nestabilnoŒ (obe potvrde su iz Lev~a). zatim bug. ~e~erit’ „id. Taj primarni glagol rekonstruisan je pak na osnovu pomenutog ~e{.Œ. mre{katiŒ nastao haplologijom od narodnog ~e~eriti „razbaru{ivati. kostre{iti seŒ. dijal. 583 Istovremeno se opovrgava Mahekovo tuma~ewe.). koje se smatra srodnim pre svega sa *ko~era / *ko~erã. Na osnovu ~e{. Najarhai~nija zna~ewa imaju ukr. kreveqiti seŒ.. grgurav (o kosi ili zakr`qaloj biqci)Œ Zagara~ (]upi}i 1997). ukr. up.v. koji se tuma~i kao ekspresivna reduplikacija prvobitnog glagola *~eriti (ÅSSÀ 4:32–33)583. i blr.Œ. a izvodi se od ie. odatle ~e{. kekerica „nazivi za `abuŒ itd. dok se za bugarske predla`u tri razli~ita tuma~ewa: a) u vezi sa *kokora „kovrxaŒ (v. Srpske potvrde poti~u uglavnom iz jugoisto~ne Srbije. i s. S druge strane. oblici se tuma~e kao onomatopejski). glagol ~e~eriti je ~ak dobio i svoju psl. ali up. *(s)ker„se}i. kreveqiti seŒ. a kod ostalih Slovena kokora (Machek 100 s. prema kojem je ~e{. up.c. keker.v. me|utim. Za razliku od glagola kokoriti. up. blr. Taj glagol se. ~e~erav „uvijen. kwi`evni oblik ~eriti „quqati. jezi~ku teritoriju.

Pored slabo potvr|ene osnove *kok-. nagrnutiŒ. so-vrwati „gomilati jedno na drugo. . gulitiŒ (RSA) : lupa se 3. ali samo kao paralela koja te{ko da ima veze sa blr. 104). U svetlu iznetih ~iwenica i s. sitnitiŒ : kositi se „gorditi se. *kokor. Machek l.i glagola *~eriti587. 99. rezati. 203). koje su navedene u svojstvu varijanata odn. stogŒ (RSA) > ko~iti se „praviti se va`anŒ. Vlaji}-Popovi} 2002:93. *(s)ker. naslagati rastresito. kajk. Sáawski II 335–336 s. ne zbijaju}iŒ. Me|utim. ka~uriØâsà „biti na samrti. gulitiŒ pokazuju slede}i primeri: kosati „seckati. paralela. sa op{tom semantikom „ne{to uzdignuto. praviti se va`anŒ moglo tuma~iti kao slo`enica prefiksa ko. npr.reduplikovanom varijantom psl. ko~operiti seŒ mo`e se dovesti u vezu i sa rus. sg. trpatiŒ. ispre~iti (se)Œ. ko~eriti se „ko~operiti se. Skok II 120–121 s. Ovo posledwe zna~ewe realizuje se u ~itavom nizu sli~nih tvorevina. kokora. kokorav. ko~uriØâsà. joguniti seŒ. *ko-r-enâ. onda bi se kajk. 585 586 Slavski smatra psl. {epuriti seŒ. Za inicijalni element so. ÅSSÀ 10:105). ono ukazuje na jo{ jednu mogu}nost u re{avawu etimologije razmatranih leksema. prenemagati se. umiratiŒ. Semanti~ki pomak „razbaru{iti se.v. uobra`avatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) (v. Oblik nasokeriti pomiwe se u ÅSBM 7:251 s. keziti seŒ.up. glagolom. up. up. guliti itd. rezati. o~ito varijantne ili ekspresivne u odnosu na osnovu *kuk-. na-~e-~eriti se „skupiti se. ko~eriti se „praviti se va`an. kostre{iti seŒ > „namestiti se tako da smetamo drugimaŒ nije nemogu}. na-so-veqiti „nabacati. qu{titi. Bezlaj II 54 s. ko~eriØâsà „ne}kati se. „praviti se va`anŒ. ko~uriØâ „gr~iti. *ko~era / *ko~erã (v. po modelu ~iker „uzvi{icaŒ > na~ikeriti.v. 103.Œ. a ako bi se prihvatilo postojawe ishodi{nog glagola *~eriti < ie. 194. ne{to {to {tr~iŒ (id.-h.c. Iako je ovo tuma~ewe u velikoj meri hipoteti~ko. *~e~eriti586. kokornak 1585. U semanti~kom spektru razmatranih oblika uo~avaju se slede}a zna~ewa: „kriviti seŒ. Alternacija ko-~eriti : ~e-~eriti ukazivala bi mo`da na ~iwenicu da je i oblik *~e~eriti slo`enica sa prefiksom (*~e-). nasakerácca „namera~iti se.250 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ra vidi u pomenutim oblicima samo razli~ite vokalizme jedne iste osnove. na-so-vrqati „nabacati. œkreveqiti seŒ. potresati (o bolesti)Œ. 587 Da semantika na{eg glagola mo`e stajati u korelaciji sa „se}i. nameriti se da se ne{to uradiŒ (koje se izvodi od sakera „sekiraŒ). dijal. vrqati). koji se tretiraju kao izvedenice kontinuanata psl. „zanositi se.v. œnamestiti se tako da smetamo drugimaŒ moglo bi se svesti na psl. ko~-anica „`ito naslagano u ve}u gomilu. a ne rezultat reduplikacije.. „postaviti (se) na nezgodno mesto. Mo`da su i ostali glagoli sa op{tim zna~ewem „nadi}i seŒ (od kojeg se sekundarno razvijaju i ostala) upravo denominali te vrste.v. lupiti „skidati koru sa plodova. so-vrqati.„se}i. nagomilati ne{to bez redaŒ (v. „kreveqiti se.

na~e~-er-iti se : na~e~-iti se. Zbog toga se navedeni oblici. tako da to drugima smetaŒ. 285). na~u~uriti)588. izdi}i (se) padaju}i u o~iŒ. mogu tuma~iti i kao reduplikacije (npr. naxoxoriti. na{a{årácca „nakostre{iti seŒ (v. na~o~-er-iti : na~o~-iti se). naslagati bez redaŒ. ovim oblicima iskazuju se jo{ i zna~ewa „natrpati. tako metateza ove vrste mo`e biti obja{wewe za „neregularneŒ fonetske likove (sa izostankom palatalizacije guturala ispred e. Postoji jo{ jedno mogu}e tuma~ewe. i). ko~-er-iti se : ko~-iti se. ekspresivna leksika ujedno je i teren na kojem nijedno obja{wewe nije apsolutno pouzdano. 588 Up. ili. sli~ne tvorevine u beloruskom: nacäcärácca. Me|utim. Pri tome etimologija osnovnih glagola uglavnom ostaje nepoznata. .OSNOVE: 18) -KERITI 251 zna~ewa „postaviti (se) na nezgodno mesto. nayog-er-iti : nayog-iti . na~a~urácca. „nadi}i (se). ÅSBM 7:282. Kao {to regularno ki~er metatezom daje neregularno ~iker. na}o}oriti. Bjeleti} 1994:268. osim na predlo`eni na~in. pak. naxuxuriti. O reduplikaciji v. kao tvorevine obrazovane pomo}u elementa -er. Navedeni glagoli pokazuju veliku varijantnost oblika i likova i uneti su u rad kao ilustracija procesa fonetskih transformacija kojima podle`e ekspresivna leksika.od odgovaraju}eg osnovnog glagola (npr.

. biti u kosom polo`ajuŒ Piva (Gagovi} 2004) s-ke-ke~iti pf. gorditi seŒ Uskoci (Stani}) za-ke-ke~iti „ponosito. „pastiŒ. no se po cijeli dan keke~i po kau~ima Vasojevi}i (Stijovi} 1990) is-ke-ke~iti pf. pej. zakeke~iti se „zauzeti ponosito. izvaliti seŒ. stisnuti seŒ Uskoci (Stani}) u-ke-ke~iti se / ukeke~iti se pf.252 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 19) KE^ITI 19) KE^ITI589 a) „(IS)KRIVITI SEŒ. iskriviti se. œuginuti. uko~iti seŒ id. ukrutiti seŒ (RSA). „PRSITI SEŒ ?ke-ke~iti se impf. CR]IŒ ?ke-ke~it se impf.) is-ko-ke~it se pf. isturiti (bradu ili koji drugi deo tela)Œ. oboritiŒ. iskeken~iti „i s k r i v i t i. izvaliti se. œpraviti se va`anŒ Ro`aje (Had`i}) 589 Zbog brojnosti potvrda vezanih za ovaj glagol. IZVALITI SEŒ. „biti u le`e}em polo`aju. iskeke~it se „opru`iti se. œprsiti se. œnaglo umreti. opru`iti seŒ: Di` se. oholo dr`awe. koko{ i sl. zakeke~iti œnamestiti vrat i glavu kao jarac pred borbuŒ. oholo di}i. „i s k r i v i t i s eŒ. œkrepatiŒ: Dako Bog da da se {to prije iskeke~im. kao i wihovih varijanata odn. „v. cr}iŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) b) „ISPRE^ITI SEŒ. iskeke~iti se œkomotno le}i. pru}iti se. (ibid. ukeke}iti seŒ. razba{kariti seŒ Uskoci (Stani}). ispru`iti se. „UMRETI. „n a k r i v i t i s e. pej. fig. „OPRU@ITI SE. skeke~iti se „sabiti se. œnaglo umreti. cr}iŒ: Iskeke~ila se ptica. œvr}i na le|a. œpru`iti se nepomi~no. paralela. isprsiti se. œizvaqivati se i le{karitiŒ: Ni{ta ne radi. œukrutiti se. cr}iŒ: Ne dam ti pare. u ovom poglavqu materijal }e biti izlo`en kao u poglavqu vrqati. uko~eno (obi~no o le{u)Œ Tre{wevo. pona{ati se oholo. pa da }e{ se sa tu iskeke~it Vasojevi}i (Stijovi} 1990). {ta si se tu iskeke~ijo?. pa }e vam biti svima dugo i {iroko Piva (Gagovi} 2004). deformisatiŒ Leva~ (RSA) na-ke-ke~iti se pf. od zime Nik{i} (RSA).

(RSA) v) „TOVARITIŒ. (ibid. œizvinuti. i {ije opet iznova Poqica (RSA). œpraviti se va`anŒ Uskoci (Stani}) iske~iti pf.. uspraviti seŒ: Takav jedan kabadahija . œ(o~i. godine. „nositi s mukom. pa samo iske~e zube BiH (RSA). œstajati u nagnutom. . teglitiŒ Lika (RSA. roga~itiŒ Du~alovi}i. i s k r i v i t i s eŒ: Kada {ilo ili kroj ne iza|e u redu. iske~it „u v i n u t i . (ibid. ispre~iti se (zaklawaju}i drugima pogled i sl. œprave}i se va`an zauzeti sme{nu pozu.) na-ke-ke~iti pf. {epuriti seŒ CG (RSA). doneti jedva se kre}u}iŒ id. natovariti se. „staviti premnogo kakvog tereta na nekoga ili ne{to. prezr.) è ke~iti impf. prikraja . „staviti breme sebi na le|a.OSNOVE: 19) KE^ITI 253 is-ke-ke~it (se) pf. ke~iti se „keziti seŒ. iske~iti se œi z v i t i s e .. keke~iti „tovariti sebi na le|a te`ak teret. naguzitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) is-to-ke~iti se pf. iske~it se œi- zvinuti se. to }e re} kad je . œispre~iti se. „stati (ispred nekoga). hvalisati se.. para se. œistovaritiŒ id. (ibid. natovaritiŒ. œisturiti (se). ruku i sl. za~u|eno. nakeke~iti se „staviti na sebe prete{ko breme. „TEGLITIŒ ?ke-ke~iti impf. nakoke~it œnagaziti. namestiti se kao za fizi~ki sukobŒ Zagara~ (]upi}i 1997) na-ko-ke~iti se pf. natovariti. ke~it œi s k r i v q a v a t iŒ: Cuja{ ‰quqa{Š se na sto~i}u i ke~i{ ga id. „NATOVARITI SEŒ. u v r n u t iŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). œrazmetati se. (ibid. istoke~io se na putu opozicionim listovima590. 590 Primer je iz jednog beogradskog dnevnog lista iz 1894..Œ: Iske~ijo san vrat od le`awa Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). be~iti. izbo~iti (se).) is-ke-ke~iti pf.)Œ (RSA).. prtiti. (Bojani}/Trivunac 2002). nakrivqenom polo`aju (o brodu)Œ Dubrovnik (RSA). iskriviti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). kida. nositi te{ko bremeŒ Uskoci (Stani}) do-ke-ke~iti pf. zatvoriti sobom prolaz. œdoneti ne{to te{ko. pretovariti seŒ id.) u-ke-ke~iti / ukeke~iti pf. o~ima) gledati {iroko otvorenih o~iju. „iskezitiŒ: One ga izdaqe gledaju. iskriviti nogu. silovati. na~initi komi~an gestŒ Vojv. uprtitiŒ id. „kezitiŒ. RJA). krivostrano ili iske~eno..

a on se iskeketi Vojv. ~ekati.Œ. ke~iti2). odmah se iskeketio — Kad ~ovek udara `apca. n a g n u t i s e . bez ikakvog obja{wewa (id. iskeketio u wu. œumreti. œzaturiti se na naslon stoliceŒ Uskoci (Stani}) is-ko-ke}iti se pf. zagledati seŒ: On se. uginuti (o ~oveku. iskeketiti se „iskeziti se u nekoga. tu}iŒ od uzvika kec kojim se teraju koze (Skok II 72 s. „izvrnuti se na le|a. stegnutiŒ: Uke~ili su ga izme|u jasala i zida Uskoci (Stani}). uke~iti „u igri plovkawa pogoditi svojom plovkom u saigra~evuŒ. uneti se u lice kod sva|eŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986) nake~iti se pf. {utnutiŒ. ke~at ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œulovitiŒ: Uke~ijo sam ribu pod oni kamen. 593 Za odnos zna~ewa „smrznuti seŒ i „umretiŒ up. zid i sl.. ispre~iti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) raske~it pf. smrznuti seŒ Zlakusa (RSA)593 591 Nije jasno spadaju li ovamo i oblici ke~iti œdo~ekivati loptu koja leti kroz vazduh i uhvatiti je pre nego {to padne na zemquŒ. (RSGV). us-ke-ke}iti se : us-ke}iti se pf. . opet. œhvatati rukama kogaŒ Vojv.254 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI iske~it se „izbe~iti se. 592 S obzirom na semantiku i areal. te{ko da je u vezi sa formalno bliskim ketiti „ne raditi ni{ta i{~ekuju}i da se ne{to ~uje ili dogodi.v. œizgu`vati se. iske~it œte{kom mukom istrgnuti. gde mu nije mestoŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). dobiti (ne{to od koga)Œ: Jedva son dug od wega iske~i Brusje (Dul~i}i 1985).v. sve do svanu}a Zaostrog (RSA). œiskriviti seŒ id. „biti u uspravqenom polo`aju uz drvo. œupiqiti o~ima u nekoga. Glagol ke~iti u zna~ewu „hvatati kod igre loptuŒ samo pomiwe. ke~iti se œizazivati nekoga da se sva|aŒ ^enej (Mari} 2002). (RSGV). „razapetiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988)591 VARIJANTE / PARALELE: is-ke-ketiti se pf. te{ko oboletiŒ. `ivotiwi. ~amitiŒ: Starac pred ku}om keti (~ami) Bosna. Skok izvodi glagol ke~iti „biti. nake~it œstaviti ne{to tamo gde ne treba.. i{~ekivati. n a h e r i t iŒ Brusje (Dul~i}i 1985). is-ko-katiti pf. œumretiŒ. Keti on unutra . *quetus (Skok II 76–77). rus. ispru`iti seŒ: Kako ga je zviznuo. (RSA)592. cheto < poznolatinskog quietus < vlat. œn a k r i v i t i s e . koje Skok smatra denominalom od it. n a h e r i t i seŒ Banija (RSA). stoci)Œ. „iskola~itiŒ (RSA) u-ke-ke}iti se. pa ne skida o~i dva sata Kolubara (gra|a RSA) u-ke-ketiti pf. œukrutiti se. œpritesniti. nake~it œn a k r i v i t i . „zanemo}i. ke~it „nogom udariti. s. ne{toŒ Ma~va (gra|a ERSJ) is-ko-ketiti. kec1). istegliti se (o ode- lu)Œ. zakoø urdiØâsà „umreØiŒ (Gorà~eva 1988:63–64). impf. nake~it se œstati negde (kome ili ~emu) na put.

i otvorenost ka ekspresivnom prefigirawu. œumretiŒ. Iako ovakvo tuma~ewe sa formalne strane nije sasvim ubedqivo (pitawe je da li bi se i u s. Skok ovaj glagol u zna~ewu: „iskesiti (zube)Œ. ve} je verovatno nastao u periodu samostalnog razvitka s. zatreti seŒ Jadar (RSA) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol ke~iti. jezika. i paralelnost u razvoju sekundarnih zna~ewa. name}e se neodoqiv utisak da se glagol ke~iti na{ao na sredokra}i izme|u le~iti < *le~iti (v. œkrepati. ukrutiti se smrznuv{i se. i zajedni~ka osnovna semantika „kriviti seŒ. œumretiŒ. i konstatuje da je u pitawu nejasna onomatopeja (Skok II 72 s. fig. (ibid. Jedina razlika je u tome {to glagol ke~iti zbog svog fonetskog lika ne mo`e biti praslovenski.v. ko-.-h. Od svih navedenih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo keke~iti „te{ko nositi ne{toŒ.OSNOVE: 19) KE^ITI 255 u-ko-ke}iti se pf. Formalno i semanti~ki blisko bug. kesiti1 (se)). asŒ. -le~iti) i kle~iti < *kle~iti (v. is-ke-ka}iti se pf. otegnuti seŒ. kriviti se. ra{irenih noguŒ. Ispred osnove ke~iti alterniraju prefiksi ke-. œsmejati seŒ. di}i sve ~etiri uvisŒ. nastalu zamenom suglasnika s > ~ (Skok s. jeziku na{li primeri za ovakvo ispadawe l).moglo bi se pomisliti da su nastali reduplikacijom. Da nije ova dva posledwa prefiksa. cr}iŒ. za oblike sa ke. „iskrenuti se. „le}i na le|a. (ibid. tretiraju}i ga kao jednu od wegovih varijanata.v. œiskriviti se (u kakvoj bolesti. -kle~iti). cr}i (o `ivotiwi)Œ id.) iskondra}iti se pf. ke~im se „krivo hodatiŒ izvodi se od kle~a se „stajati raskre~enoŒ ispadawem l. ke~a se „kre~iti se. ukoka}iti seŒ Uskoci (Stani}) is-ko-ka}iti se. ke~iti2). pored formalne (fonetske) sli~nosti. pogrd. œuko~iti se. smrznuti seŒ id. œkreveqiti seŒ Uskoci (Stani}).-h. œle}iŒ. dovode}i ga u vezu sa ke~iti „nosati. „v. Usko~ki glagol ke~iti se œpraviti se va`anŒ mo`da bi se mogao dovesti u vezu sa kec. œkrepati. to-. kao keøam < kleøam (BER 2:349–350). œosoba koja se pravi va`na li~nostŒ. ke~ „glavna karta. „le}i. o la|i koja dugo vremena nakrivo stoji)Œ dovodi u vezu sa glagolom kesiti se „pokazivati zubeŒ.) u-ko-ka}iti se pf. Sa ova dva glagola povezuje ga. izvrnuti se (na le|a)Œ. sedeti nepristojno. odatle mo`da i keckati se „praviti se va`anŒ pored œpraviti ~udne pokrete u hoduŒ. œuginuti. izvaliti seŒ. œistegnuti se. . pej. mu~iti se nose}i decu u naru~juŒ (obe potvrde iz Like).

ke}iti. up. cr}iŒ. podizati seŒ (BER 2:318). Na semanti~kom planu ocrtavaju se dve linije semanti~kog razvoja: a) „kriviti se. kope~iti se (v. -le~iti). ali da se i u wima dosledno sprovodi prefigirawe prema razmatranom modelu. najverovatnije nastali kao rezultat ekspresivnog fonetskog transformisawa ishodi{nog glagola ke~iti (> ketiti. koji se tuma~i kao kontaminat tur. teglitiŒ pripadaju razmatranoj leksi~koj grupi. izvaliti seŒ > „umreti. savijati seŒ > „ispru`iti se. Detaqnije o obliku istoke~iti se œispre~iti se. . oblika — kiken~a se œkriviti se. kekelez œvevericaŒ i doma}eg ka~a (se) œpewati se. le}i. praviti grimaseŒ. „prsiti seŒ. 357).c. Za sada se samo mo`e konstatovati da su ovi oblici neprozirni. Bjeleti} 2002:115–116.256 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U bugarskom postoji formalno identi~an. nalecati se (v. zatvoriti sobom prolaz. za koji se ka`e da je nejasan (l. Nijedan od pomenutih varijantnih oblika nije registrovan kod Skoka. koji se tretira kao kontaminat glagola kikerà se i ke~a se (id. postoji i glagol koji je semanti~ki pandan s. b) „kriviti seŒ > „ispre~iti seŒ. isØegnuØi se.-h. katiti. nepristojnoŒ. Tako|e je zabele`en i glagol kike~a se œhodati raskre~eno. I kona~no. Nije jasno da li oblici sa zna~ewem „tovariti. up. ali zna~ewski razli~it glagol keke~a se œpewati se (s mukom)Œ. pe~iti). ka}iti).). uspraviti seŒ v.

zakle~ijo si lampu. zaklonitiŒ: Pomakni malo glavu. œnakriviti. U potvrdi iz Pqevaqa u obliku natokle~iti javqa se obi~no e. nadi}i. œnarogu{iti seŒ Uskoci (Stani}). nagnuti se. œnadneti se nad nekoga. izdi}i se. œizdi}i. koji bi mogli sugerisati druga~iji korenski vokalizam ishodi{nog oblika. natku~iti seŒ. „nagnuti se. œuzdi}i se. naviti na jednu stranuŒ. pa ni{ta ne vidimo — Skloni se malo. {to si se tu na~okle~io?! Zlatibor. pa ih mo`emo smatrati pseudojekavizmima. kinu jatagan pa zavika (RSA) za-kle~iti pf. œzauzeti prostor stvarimaŒ: Zakle~ijo tavan sa lijesom. pri igri prstena U`ice. koristi samo Nevesiwski. uzdignutiŒ: Podnimi se na natoklije~ena koqena Nevesiwski (RSA). œnakriviti seŒ. natokle~iti se / natoklije~iti se œnadneti se. nakle~iti se œnakriviti seŒ. œstati negde tako da to drugima smeta ili zaklawa vidikŒ: Skloni mi se s vi|ela. nadneti seŒ: A on ti se nakle~i nada mnom. npr. œstaviti ne{to u neodgovaraju}i polo`ajŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983) na-to-kle~iti / natoklije~iti / natokqe~iti594 pf. vidi{ da tek {to nije pala Pqevqa (RSA) na-~o-kle~iti pf. œnadneti seŒ. uzvisiti se (iznad nekoga. „postaviti ne{to uspravno tako da stoji nestabilnoŒ: Na~okle~ili nekako ko{ar~e. *kle-. P~elice (RSA). . œsesti nesigurno. Gorobiqe. ne~ega)Œ: [ta si se natokle~io na tu ogradu.OSNOVE: 20) -KLE^ITI 257 OSNOVE: 20) -KLE^ITI 20) -KLE^ITI na-ko-kle~iti pf. „zagraditi sobom prolaz. ne{to. a ono ga odno vetar V. gledaju}iŒ: Na~okle~iti se zna~i nadnijeti se nad nekoga ili nagnuti se na noge i na ruke pa u ne{ta gledati. samo {to ne padne V. psl. œnakriviti. œnadneti seŒ. zakle~ijo si put. P~elice (RSA). pa ne mo` ni komin otvoriti Piva (Gagovi} 2004) 594 Oblike natoklije~iti i natokqe~iti. na~okle~iti se „~u~nuti osloniv{i se na ruke i ostati u tom polo`ajuŒ Zlatibor. naviti na jednu stranuŒ Uskoci (Stani}). œnarogu{iti seŒ Uskoci (Stani}) è na-kle~iti pf. nestabilnoŒ: Na~okle~io se na stolicu.

) na-~o-gle{iti pf. {to na isturenom. i ESJS 5:316 s. (ibid. odakle su se razvila zna~ewa „nadnetiŒ. œnesigurno krenuti da se ne{to radiŒ id. Oblik sa prefiksom ko. na~ok(l)e{iti „natkriliti. uzdignutiŒ. nakriviti nasloniv{i jedno na drugoŒ.-h. „nadi}i.). potvrde rekonstrui{e psl.v. pridi}i se stoje}i nesigurno na nogamaŒ. Skok II 93–94 s. Ispred osnove -kle~iti alterniraju prefiksi ko-. up. na~okle{iti se „ustati veoma rano ujutro. na~okle~itiŒ Gorwi Milanovac (RSA). nagnutiŒ. starinu). œslabo. nadi}i kako biloŒ. U varijantnim oblicima do{lo je do modifikovawa osnovnog -kle~iti prelaskom ~ > { (-kle{iti). kle}i). jeziku sa~uvao samo u prefigiranim oblicima. (ibid. 23:156). U ÅSSÀ se samo na osnovu s. „v. korelativan sa *kle~ati (id. izgraditi i sl.nije notiran u ÅSSÀ (oblik sa ~o. up. up. to-. *kle~iti (ÅSSÀ 10: 29). œnaku}eriti se. a zatim i k > g (-gle{iti). ispre~iti (se)Œ. n a k l e ~ i t i s e. . œpodi}i. zakle~iti. kle~ati. Skok ne registruje nijedan od ovih oblika.v. ~o-. nakle~iti. Osnovna semantika ovih oblika jeste „nakriviti. uz napomenu da je starina oblika problemati~na (id. nadi}i ne{toŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol -kle~iti < psl. 28–29. nadi}i seŒ: [ta si se na~okle{ila tako rano? id. *natokle~iti. koji se u s. na~ok(l)e{iti se „nadi}i se.-h.258 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VARIJANTE: na-~o-kle{iti pf. nesigurnom mestuŒ.ionako nema psl. „staviti u neodgovaraju}i polo`aj. nesigurno strpatiŒ Uskoci (Stani}). nagobeqiti „postaviti.

te trondali i baqezgali {to im je samo na usta izlijetalo BiH (RSA) ba-le~iti se „rugati seŒ F. œpodsmevati seŒ: A znam mnoge.OSNOVE: 21) -LE^ITI 259 OSNOVE: 21) -LE^ITI 21) -LE^ITI bo-le~iti se impf. „stavqati ne{to na neprikladno mesto. 597 Nije sigurno spada li ovamo oblik iskolijen~iti „izvu}i. „le}i opru`eno. a Marko se naleca. spasti iz neprilikaŒ (RSA). le{karitiŒ: Mi radimo. 596 Ovaj oblik. zale~iti.v. nale~iti se „pewati se nekud odakle se mo`e lako pastiŒ Ozaq (Te`ak 1981) na-lecati se impf. „stati nasred puta. o~ito se radi o sekundarnom „jatŒ. zapre~itiŒ: Zakole~io. *le-. Ono se javqa u iterativnim obrazovawima sa e < e. zale~ijo si qudima put. koji bi mogao sugerisati druga~iji korenski vokalizam ishodi{nog oblika. „zakloniti sobom prolaz. kolce „~uperakŒ (Skok II 73 s. opru`iti seŒ Piva (Gagovi} 2004) è za-le~iti pf. u RSA je dat bez primera i bez izvora.-h. „izle`avati se. Oblik iskele~iti „i{~upati. Grabovac (Kosor 1979:41)595 za-ko-le~iti pf. jeziku sa~uvan samo u prefigiranim oblicima. nale~iti. Ukoliko je on zaista realno posvedo~en u jeziku. prepre~iti. ka da e bole`qiv Lika (RSA) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol -le~iti. koji su se u tomu bole~ili i {prndali . zalije~ijo si wime tavan Piva (Gagovi} 2004) na-le~iti impf. prolaza. koji Skok smatra turcizmom < tur. sagiba595 U RJA nema. koji je u s. up. izvaditiŒ: Iskele~io mu zdrav zub mjesto bolesnog Hrv. te se ne mo`e pro}i CG (RSA) is-ko-le~iti / iskolije~iti596 „i s k o l a ~ i t i... izbuqiti (o~i)Œ: Iskole~ih o~i ~ekaju}i neprestano na vas (RSA)597 ?na-ko-le~iti „zaokupiti. œzatrpati ne~im odre|eni prostorŒ: Nosi otle samarinu. kele~). (RSA) verovatno stoji u vezi sa iskele~iti „izdrmati za koseŒ < kele~ „kosa otrag glaveŒ Lika. spopasti (nekoga)Œ Kupinovac (RSA) is-to-le~iti se pf. odakle mo`e pastiŒ. . najverovatnije po analogiji sa iterativima u kojima prvobitno e du`ewem zakonomerno daje e. „izbo~iti seŒ Qe{tansko (Te{i} 1977) ?is-te-le~iti se pf. psl. prilazŒ: Po{eni se. Osnovno zna~ewe ovog glagola bilo bi „savijati.

*lekti. te-. Lele. Ovaj oblik se izvodi od psl. imenica bi se tvorbeno mogla . *leknoti (ÅSSÀ 15:61–62). uleknut adj. isko{en (o vezu)Œ (RSA). zatezatiŒ (Petleva 1986:199). u-lek-nuti pf.c. uslek „malo slabo novoro|en~eŒ. *gyb.-h.. 599 Oblik je istorijski identi~an sa *nalekati. o{lekna „iscrøsØi seŒ.). „bolovati. i z l e ` a v a t i s eŒ BiH (RSA). Varbot 1972a:376.u osnovi govorio bi da je ovaj oblik pre u vezi sa psl.-h. *obsãleknoti). oblijekoliti „saleteti. ko-.v. „uviti se. ali ne jakoŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). spopasti (nekoga)Œ svojom semantikom nagiwe ka denominalima opkoliti. Petleva 1986:199. spopasti (nekoga)Œ Pla{ki (RSA). lecati se „ne biti posve zdravŒ (Vuk. biti bolestan.„savijati. od kojeg se razlikuje sprovedenom tre}om palatalizacijom *k > c’ posle e. i s. psl. *leganã (ÅSSÀ 14:181–183). *jâzle~iti sa umetnutim -to. Petqova konstatuje da se zna~ewe ovih oblika regularno razvija od prvobitnog „sagibatiŒ i ukazuje na semanti~ki i genetski bliske oblike: bug. 598 Up. tromŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993).260 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI tiŒ598. Oblik istele~iti se mogao bi se dovesti u vezu sa nalecati se „izle`avati se. sa prefiksom -to.vv. koji se svodi na psl. lekav adj. odatle slekav „nespretan. Lika (Ajxanovi} 2002). ~e{. „pogrbqen. ba-. Ispred osnove -le~iti alterniraju prefiksi bo-. skoliti (v. RJA). koja se naro~ito dosledno izvr{ila u ju`noslovenskim jezicima (ÅSSÀ l. 601 Nije sigurno da ovamo spada i istele`nica f. Nijedan od navedenih prefigiranih oblika nije registrovan kod Skoka. osleknã „umretiŒ. samo oblik istole~iti se. uleknut se œid. *lekavãjâ (ÅSSÀ 15:61). dijal. lewivacŒ < psl. kolo). st~e{. up. *lek. zapravo. up. i ÅSSÀ 15 s.Œ Vasojevi}i (Bori~i}) u vezi sa psl.„sagibatiŒ i „pogibatiŒ (Petleva 1989:68–69). pored sln.v.v. „len{tina. up. Dakle. Potkozarje (Dalmacija).v. SemanØi~ki model „sagibati se.. u obliku iskole~iti. sloviw. Jo{i}) < psl. up. Wegovo zna~ewe smatra se rezultatom razvoja „savijati seŒ > „bolovatiŒ600 > „izle`avati seŒ (ÅSSÀ 22:166)601. U etimolo{koj literaturi pomiwe se. lecati. RJA). savijati seŒ > „biti bolestan. œuvijen po srediniŒ Kordun (gra|a ERSJ).alternira prefiks ko-. ESJS 7:417 s. to-. naleceti „naprezatiŒ itd. 600 Za ovo zna~ewe upu}uje se na s.(Petleva 1986:199–200)./ *lok. i lecati „biti slabog zdravqa. navezati se. *lekati (se). navrsti seŒ. ugnuti po srediniŒ (Be}kovi}. umretiŒ {iroko je rasprostrawen. le{karitiŒ. *le~iti (se). „ukoso izveden. u vezi sa psl. 73). up. le`iwati „provoditi mnogo vremena u neradu i le`awu. Suglasnik -`. sinonimno nak o lesiti „zaokupiti. Skok II 126–127 s. Kurkina 1980b:41–42. lecati se. ulekwivati se impf. bolovatiŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). up. usleci „umretiŒ (v. U istoj poziciji. nalecati „natezatiŒ. *legati (se). lewivac (obi~no o momku)Œ Lika (RSA. *nalecati (se)599. Skok II 280–281 s. zgurenŒ Javorani (usmeno N. legan „lew ~ovek. Oblik nakole~iti „zaokupiti. ÅSSÀ 30:109 s.

Oblik le`nica je posvedo~en. Za pomak „iskriviti.OSNOVE: 21) -LE^ITI 261 Za oblike sa prefiksima bo-. iskola~iti (o~i)Œ. zapre~itiŒ mo`da se razvilo pod uticajem sinonimnog i formalno vrlo sli~nog glagola zakle~iti. realizovan u obliku iskole~iti. krivitiŒ. ali u drugom zna~ewu: „le`ajŒ. ra{~laniti na slede}i na~in: is-te-le`nica. kriviti se „savijati seŒ. up. i{~evrqiti (v. izbo~itiŒ > „iskola~iti.ne raspola`emo adekvatnim tvorbeno-semanti~kim paralelama. koja se ipak svode na osnovno „sagibati. ba. up. zakole~iti „prepre~iti. œkreveqiti seŒ (RSA). izbuqiti (o~i)Œ. iskovrqiti. œredwa. bale~iti se realizovano je zna~ewe „rugati seŒ (< „keziti seŒ < „kriviti seŒ). vrqati). v. epidemijaŒ (RSA). iskobe~iti „izbuqiti. Pomenuti prefiksi unose u glagole razli~ita zna~ewa. sa umetnutim -te-. gore (sve potvrde su iz CG). U oblicima bole~iti se. . pa je i predlo`eno tuma~ewe krajwe hipoteti~no. up. Zna~ewe oblika zale~iti. mada je mogu} i druga~iji semanti~ki pomak: „izbacitiŒ > „iskola~iti (o~i)Œ.

BiH (RSA) na-te-mezati se pf.Œ. œtu}i. i{ibatiŒ: Namezgala mu je guzicu. RJA) namezgati pf. BiH (RSA). „pri~ati koje{ta. udarati nogama i rukamaŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) is-tu-mezati / istumezati pf. isprebijatiŒ CG. „ispri~ati kakvu bezna~ajnostŒ Uskoci (Stani}) u-te-mezgati „ubitiŒ: Utemezga}u ja wega qemezom id. govoriti nepovezano i besmislenoŒ Uskoci (Stani}). temezgat Vasojevi}i (Stijovi} 1990) is-te-mezgati pf. „istu}i. udaratiŒ Piva (Gagovi} 2004) te-mezat impf. œprevrtati nesa`vakani zalogaj u ustimaŒ: Mezgati ‰zna~iŠ . „dobro istu}i. (naj~e{}e u svr{enom vidu. izudarati. Lika. (ibid. (RSA) tu-mezgati impf. nerazumqivo pri~ati. isprebijatiŒ CG. Lika. „dobro istu}i. œiz mesta.) te-mezgalo n. œsva{ta pri~atiŒ: Ne teqezgaj cijelo jutro! Pro{}ewe (Vuji~i}) te-wezgati impf. izlematiŒ CG. œid. izudarati. izlupatiŒ CG (RSA) è mezgati impf. slabo gristi vaqaju}i jelo po ustima (RSA. „mnogo istu}i. dosadno. Vojv.. osakati}e ga Zagara~ (]upi}i 1997) is-te-mezati pf. œid. pa se sad `iv ne ~uje Piva (Gagovi} 2004) ?mezge adv.Œ Piva (Gagovi} 2004). izmlatiti. „istu}i. temezgati „id. daviti pri~omŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983).Œ. „onaj koji brbqa. trupa~ke (o skakawu)Œ Ro`aje (Had`i}) VARIJANTE / PARALELE: te-qezgati impf.. œrastezati u posluŒ Ma~va (gra|a ERSJ) . „istu}i. œsporo. „tu}i. sa mesta. izmlatiti. s prefiksom is-) „tu}iŒ: Svaki dan temeza ono nesretno dijete.262 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 22) MEZ(G)ATI 22) MEZ(G)ATI te-mezgati impf. izdovoqiti se udaraju}i nekogaŒ (RSA) tu-mezat impf. koji mnogo govoriŒ Piva (Gagovi} 2004) is-to-mezgati pf.

u kojem Petqova izdvaja element -to. srodno slov. dangubaŒ id. izrugivati se. bez voqeŒ Kordun (gra|a ERSJ) temqezgalo n. 603 Kao semanti~ku paralelu autorka navodi engl. biqni sokŒ.) ble-mezgati impf. *obmezgnoti). bez obzira na nepodudarnost zna~ewa (Petleva 1980:67)603. „pri~ati koje{ta. ni{ta mu nijesam razumqela Zagara~ (]upi}i 1997) nateqemezat se pf. wegova izvedenica bi trebalo da glasi tewezgalo. mash „izgwe~iti. mezgati (kome se prikqu~uje oblik sa druga~ijim akcentom — mezgati œprevrtati nesa`vakani zalogaj u ustimaŒ) i sln. mezga. œbiti vla`an. (ibid. pu{tati vlaguŒ.i dovodi ga u vezu sa mezgati. brbqawemŒ id. (ibid. œbesposli~arka. ogovaratiŒ Unac (Jovi~i}) trpqezga f.) iz-ble-mezgati „ispri~ati koje{ta. Dakle.-h. koje pomiwe Fasmer II 593 s. (ibid. „{aliti se (neumesno). Od navedenih prefigiranih oblika u literaturi se pomiwe samo istomezgati „istu}i. ~ije je osnovno zna~ewe „stvarati mezgru. (ibid. lupetatiŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ble-mezgati pf. œlupetatiŒ. œbrbqati.v. . (ibid. œjesti. up.OSNOVE: 22) MEZ(G)ATI 263 te-wezgalo n.v. nabrbqatiŒ id. napri~atiŒ id. 28:63 s. i id. 602 Budu}i da je u istom izvoru zabele`en glagol tewezgati. nestabilnoj podloziŒ rekonstrui{e se psl.) na-ble-mezgati „napri~ati. koji se te{ko nakawuje na posaoŒ Lu`nica (]iri} 1983) ta-wezgalo ‰sic!Š œspora osoba koja obi~no dosa|uje nezanimqivom pri~omŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983)602 temqezgati impf. „zapri~ati se iz sveg glasa. *mezgati < *mezga.) trpqezgati impf. izudaratiŒ. œotezati u govoruŒ id.) · Glagol mezgati. œonaj koji sporo jede ili raste`e kad govoriŒ id. zgwe~itiŒ. œgwavatorŒ. up. œpipav ~ovekŒ Gru`a (Stevovi} 1969). tra~araŒ. Na osnovu s. zalupetetiŒ id. œpri~ati koje{tarijeŒ: Teqemeza{e ne{to Jovica. œpri~alica. sprdati seŒ.) ?te-qe-mezat impf. mezgati „i}i po mekoj. s-te-wezgalo œonaj koji ne{to sporo radi. *mezg-. gorenavedene potvrde. govoriti ili raditi sporo. Skok tuma~i kao denominal od mezga „sok u drvetuŒ (Skok II 417–418). (ibid. mo`da je u pitawu {tamparska gre{ka. „dovoqno se na{aliti }askawem. uz napomenu da se mo`da radi o lokalnom obrazovawu ( ÅSSÀ 18:225–226.) trmqezgati impf. (ibid.

. tu}i. 202)604. U svetlu iznetih ~iwenica name}e se i pretpostavka da je u razmatranoj grupi leksema do{lo do preplitawa etimolo{ki razli~itih oblika koji su se pribli`ili zbog fonetske i semanti~ke sli~nosti. razg. Zna~ewe ishodi{nog mezgati œprevrtati nesa`vakani zalogaj u ustimaŒ moglo bi se tretirati kao sekundarno u odnosu na „stvarati mezgruŒ. mlatnuti. 213. mora se pretpostaviti semanti~ka me|ukarika „gwe~itiŒ (na koju ukazuje i Petqova pomiwu}i engl. Jedna od mogu}nosti je da se oblik temezati dovede u vezu sa s. i u tom slu~aju on bi se tvorbeno ra{~lawavo na slede}i na~in: tem-ez-ati. Druga mogu}nost je da se oblik -mezati protuma~i kao ekspresivna varijanta od mazati. Tako|e je logi~an i pomak „`vakati. zgwe~itiŒ). ako nije nastao od mezgati gubqewem -g. lupati „tu}i. Analizirani oblici sme{teni su u kontekst svojih varijanata ili paralela koje su etimolo{ki jo{ neprozirnije.-h. œmuqati. Da bi se ono objasnilo. cit. lupetatiŒ (RSA). pa ni etimologija oblika namezgati nije izvesna. a sekundarni korenski vokali e i e obja{wavaju se ekspresivnim karakterom glagola ( SEK III 237–238). bitiŒ. mazati fig.264 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Semanti~ka strana predlo`enog re{ewa zahteva podrobnije obja{wewe. tu}iŒ koje se javqa kod oblika namezgati. 210). Neke od wih se 604 Glagol lupati realizuje i zna~ewe „brbqatiŒ (op. raspalitiŒ (RSA). œbiti vla`an. muqati jelo po ustimaŒ > „brbqatiŒ. *mazati. pu{tati vlaguŒ. Sa formalne strane postavqa se problem lika -mezati (posvedo~enog samo u oblicima sa zna~ewem „tu}iŒ) koji. `vakati „zubima sitniti. up. lematiŒ. mezgnoc „udaritiŒ koje se u krajwoj liniji svodi na psl. mo`da bi se oblici sa zna~ewem „udarati. maznuti „jako udariti. utemezgati „ubitiŒ. tu}iŒ koji u osnovi imaju -mezgati mogli tretirati kao sekundarni u odnosu na one sa -mezati. Ovako posmatrano. etimolo{ki se uop{te ne mora poklapati sa wim. tu}iŒ. mlatiti. mash „izgwe~iti. gwe~itiŒ. nalupati se „najesti seŒ (Vlaji}-Popovi} 2002:176. Problem predstavqa zna~ewe „udarati. mlatiti. „`estoko udarati.(na {ta ukazuje semanti~ka i tvorbena identi~nost glagola sa -mezati i -mezgati u osnovi). Za ovo se kao paralela mo`e navesti ka{. up. me|utim. muqati jelo po ustimaŒ i „udarati. potvr|eno za glagol mezgati. ut e mati „ubitiŒ ( Bory s 1981:27–29). mleti hranuŒ > „govoriti besadr`ajno. meznoc. up. Takvo zna~ewe nije. mleti. mezgnoc. up. koja bi uspostavila vezu izme|u zna~ewa „`vakati.

Za inicijalno ble. Razvojem korenske grupe *me > mje > mqe mogao je nastati oblik temqezgati koji je.OSNOVE: 22) MEZ(G)ATI 265 ipak mogu objasniti fonetskim promenama.pre{lo je u tr. srodno sa lit. s jedne strane dao teqezgati605 (mq > q). blevuzniØi „govoriti glupostiŒ. odatle (prema temezgalo) > temqezgalo. gwevzgalo „nesre|en.v. „najesti se preko mere. „duga~ka motka koja se stavqa na slameni krov ili na seno da ih {titi od vetraŒ Zagara~ (]upi}i 1997).v. stewezgalo. blewazga} „id. ~V-. blevyzgoti „nepristojno govoritiŒ (ESUM 1:206 s. œsporo i bezvoqno govoritiŒ. up./ *blêu.Œ607. slabo i bezvoqno jestiŒ. bläzniØi.koja je i u blävaØi. mrq-ezg-ati „sporo. bljuzgati). poq. up. verovatno denominalom od qemez m. up. 607 Oblici se svode na ie. kolebati se : krleba se). 608 Ako nije u neposrednoj vezi sa qemezat impf. koje jo{ jednom pokazuje vezu izme|u zna~ewa œudaratiŒ i œjestiŒ. a s druge — tewezgati606 (mq > w). U obliku trmqezgati inicijalno te. blevezgoti. ~equzgati s. i primer iz Uskoka: Utemezga}u ja wega qemezom. na`derati seŒ Mora~a (RSA). pod uslovom da je ovakvo tvorbeno ra{~lawavawe ta~no (v. ukr. ali joj se ni{ta ne mo`e.(vokalno r alternira sa vokalima u ekspresivnim prefiksima. tawezgalo. osnovu *bleu.Œ. upro{}avawem mq. pej. Ovamo i naqemeziti se pf. 606 Up. balanzanje.u ble-mezgati uø. neume{an ~ovekŒ. . Skok s.). tewezgalo. U obliku te-qe-mezat kao da je realizovan tvorbeni model œprefiks + element sa likvidomŒ608. ølàvuzgacâ „id. blr.v. ipak i oblike kao gwav-ezg-ati „gwavitiŒ. 605 Up. ba-qezgati. „tu}iŒ: Svaki dan je qemeza otac. mrqaviti (RSA).

namra~iti se œnamrgoditi se. „siroma{an. tvrdovati. {krtaritiŒ (Vuk. „pri{tedetiŒ Piva (Gagovi} 2004) {to se jutrom nebo navunilo. bedanŒ (RSA) sko-mra~iti impf. œbiti siroma{an. œnaobla~iti se. namrgodilo. komra~it œsticati ne{to s mukomŒ [umadija (Grkovi} 1982) s-ko-mra~it pf. œobla~iti se. oskudevatiŒ. œnaqutiti seŒ BiH (RSA) na-stu-mra~iti se „smra~iti se. „prekriti se tamnim oblacima. namrgoditi se (od nezadovoqstva. kuburitiŒ (Vuk. oskudevati. sivatawe sve to ~e{}e a orqavina groma sve to ja~a Poqica (RSA) ?na-su-mra~iti se „namr{titi se. (ibid. patiti se. ma daj! Lika (RJA). zast. „skomra~iti. natu{titi seŒ Uskoci (Stani}) na-tu-mra~iti se „natmuriti se. RJA). natmuriti seŒ: Nena-ko-tu-mra~iti se „naobla~iti se. pojedi ne{to Pro{}ewe (Vuji~i}). biti tvrdŒ: [ta tu {komra~i{ (dramoseri{). smrknuti seŒ (RSA) mr~iti se impf. „mrgoditi se. Qe{tansko (Te{i} 1977) o-{ko-mra~iti pf. natmuriti seŒ. RSA. œmr{titi se. smrknuti se (o nebu)Œ: Mrki oblak sve to vi{e prikrilija. mrgoditi seŒ (RSA) ko-mra~iti impf.266 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) na-ku-mra~iti se pf. skomra~an / skomra~an adj. {tedqivo. namrgoditi se. namr{titi se. œnamrgoditi se. œte{ko `iveti. „tvrd. oskudnoŒ (RMS) {ko-mra~iti impf. oskudanŒ. skomra~no / skomra~no adv. n a m r a ~ i t i s e. smrknuti seŒ. smra~iti se. namra~iti se. œste}i ne{to s mukomŒ id. `ivotariti. natu{titi se (o nebu)Œ Uskoci (Stani}). komra~iti œ{tedeti na hraniŒ: Ne komra~i. {krtŒ. Gru`a (Stevovi} 1969). nastumra~ilo. „{krto. œoskudan. skomra~iti / skomra~iti œid. RJA). natu{titi se. pa opet uvedrilo kao u pu~inu qeta (RSA) .Œ. mr{titi seŒ. mra~iti se pred ki{uŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) è na-mra~iti se pf. natu{titi se (o nebu)Œ (RSA) na-to-mra~iti se œsmra~iti se.)Œ (RSA) ko-mr~it se impf. œtvrdi~iti. qutwe itd. nebo se nakotumra~ilo.) ko-mra~an adj.

me|utim. to-. potvrda natumra~iti se i nastumra~iti se. œte{ko `iveti. Prva obuhvata oblike objediwene zna~ewem œnaobla~iti se. up. u obliku na-ko-tu-mra~iti se do{lo je do aglutinacije prefiksa. namr{tenŒ. patiti se. id. glagola: *natumor~iti se. oskudevatiŒ i œtvrdi~iti. Iako element tu nije bli`e odredio. kao i pridev napotumra~en „namrgo|en. I zaista. ra{~lawuju}i ga na redak prefiks ko.-h. naØumuru~vam sa „mr{titi seŒ. oskudevati. *mor~iti (se). U ÅSSÀ se.(ku-) nije registrovan u ÅSSÀ. prenosno i o ~oveku)Œ. œpasti u agoniju.od glagola *mor~iti se.(ÅSSÀ 23:177–178)609 i *nas(ã)tumor~iti (se). koji se tuma~i kao izvedenica prefiksom na. „pasti u san. na-po-tu-mra~iti se „namr{titi se. sa umetnutim elementom -to. mrknuti). za koji pretpostavqa da je isto {to i to u najtomawe (Skok II 467–468 s. kuburitiŒ (RSA) is-ko-mr~iti pf. ili izvedenica istim prefiksom. .od *mor~iti se. v.v. ku-. U oba slu~aja. 21:129) alterniraju prefiksi ko-. „cicija{itiŒ Mokrin (Rajkov 1971) za-{ko-mr~iti pf. ali od glagola *sãmor~iti. sa umetnutim elementom -tu. za koji se predla`u dva re{ewa — izvedenica prefiksom na. rekonstrui{u dva psl.(koji je u pridevu zamewen ~estim po-) i element tu. Drugu celinu ~ine oblici sa zna~ewima œte{ko `iveti. i zaØumuru~en „naobla~en. problematizuje se starina rekonstruisanih oblika. 110). sa umetnutim elementom -(s)tu-. na prvi pogled. samo na osnovu s. U prvoj grupi navedenih oblika ispred osnova mra~iti se (< psl. dijal. On u glagolu izdvaja pro{irewe -kotu-. zakovrnutiŒ CG (RSA) {ko-mr~iti impf. naØumuru~va sa „obla~iti se (o vremenu)Œ.(id. „zanemo}i. cicija{itiŒ koja su. Skok je naslutio wegovu prirodu i funkciju. *mâr~iti (se). zaspatiŒ. natmuriti se (o nebu. semanti~ki (a verovatno i tvorbeno) blisko bug. Skokovo tuma~ewe je sasvim ispravno. namr{tenŒ Rodoøi (Stoè~ev 1965). kod kojih je veza sa ishodi{nim glagolom (na)mra~iti se krajwe prozirna. Stoga wihovo izvo|ewe od ovog glagola zahteva detaqnije obja{wewe. za koji se ka`e da je u vezi sa ØemeruØ (BER 1:614).OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 267 ko-mr~iti impf. dok se pridev izvodi od neposvedo~enog glagola *zaØemeru~a se < *zaØemeruØ~a se. Oblik sa prefiksom ko. dospeti u predsmrtni hropacŒ CG (RSA) · U okviru prezentiranog materijala izdvajaju se dve semanti~ke celine. Glagolski oblici se ne pomiwu u BER-u. (s)tu-. Od svih navedenih prefigiranih oblika Skok pomiwe samo nakotumra~iti se. namra609 Up. `ivotariti. ÅSSÀ 19:216–217) i mr~iti se (< psl. prili~no udaqena od osnovne semantike glagola mra~iti (se). v.

Fasmer III 648–649. opsenarŒ up. zbijati neumesne. varalicaŒ (RJA) u s. jeziku predstavqa staroslovenizam koji nije prodro u narodni jezik. citiraju}i Miklo{i~evo izvo|ewe ove imenice od langobardskog scamareis m. 611 Uostalom. smatraju}i da ono semanti~ki ne zadovoqava. skomoro{eskiè „lakrdija{kiŒ. pa je te{ko pretpostaviti da je mogao razviti svoju leksi~ku porodicu. jedra u `ivotu. za razliku od pomenutih ruskih izvedenica koje 610 Po{to su sve potvrde iz istog izvora. Za pregled tuma~ewa rus. skamrec). I tre}e. veza glagola skomra~iti. skomoro h „putuju}i muzikant. poq. skomrahã. 1975:14–15). re~ skomrah m. up. Ujedno se zapa`a i izvesna specijalizacija oblika: nebo / pogled. skomoroh. „qudi koji vr{e sramotan posaoŒ (Skok l. rus. øamorok. na-su-muriti se „natu{titi se.-h. namra~iti se. i imenica sumrak sadr`i arhai~an imenski prefiks su. ali nevesela. Bezlaj III 281 s. smrknuti se (dawu)Œ (RSA). pamrak (Borys 1973:73. mo`da je u pitawu i {tamparska gre{ka.613 Drugo. skomroch „praestigiatorŒ. Skok III 360 s. napotumra~ena mrka pogleda. Prilikom etimolo{ke analize. nebu)Œ (v. SEK IV 276 s. pl.i mra~iti. iako je mogu|e da u istom govoru koegzistiraju ovakvi oblici. ukoliko bi se ipak dozvolilo izvo|ewe razmatranih glagola od imenice skomrah. 613 Napomiwemo da ni sama ova re~ nema op{teprihva}enu etimologiju. 132). smra~iti se.)612. 612 Skok istovremeno odbacuje Macenauerovo tuma~ewe da je u pitawu slo`enica s prefiksom ko. . id. ostaje nejasan prelaz h > ~ (umesto regularnog {). u krajwoj liniji.v. koji mo`e alternirati sa prefiksom pa-. onomatopejsko poreklo (od *skom-) zala`e se Lâvov 1974:109–112. so-). skomoro{ni~aØâ „lakrdijati. Skok ih poredi sa stsl.268 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~iti seŒ: Dasina se zove velika kipina od ~ovika.c. Do sada su predlo`ena tri razli~ita tuma~ewa ovih glagola. ali up. Oblik nastumra~iti se (pored dva ponu|ena tuma~ewa) mogao bi se tretirati i kao rezultat kontaminacije nasumra~iti se + natumra~iti se. up. obi{ena prilomqena tila Poqica (RSA)610. rus. Za weno drevno i. komra~iti sa imenicom skomrah nije prihvatqiva iz nekoliko razloga. Me|utim. Skok II 135–136 s.< *so(Borys 1975:97. Prvo. natmuriti se (o nebu. skomoro{esØvo „lakrdijawe. proste {aleŒ. zbijawe grubih {alaŒ. „~arobwak. komra~iti. vremenu). odaØle za-øa-moro~iØâ : moro~iØâ „naobla~iti se (o vremenu. Oblik nasumra~iti se najverovatnije predstavqa denominal od sumrak (up. rus. Gorà~eva 1974:130.v. glagoli navedeni u drugoj grupi — skomra~iti i komra~iti — obi~no se razmatraju zajedno. pri ~emu se drugi oblik naj~e{}e smatra posledicom pogre{ne deprefiksacije prvog (up.v. sumoran)611.v.

Autorka s pravom poziva na krajwu obazrivost prilikom izno{ewa hipoteza o onomatopejskom poreklu glagola koji ozna~avaju radwe. 615 O tome podrobno v. recimo. skam`ec „id. pitawe za{to se svi navedeni s. `udeti. prema nekim tuma~ewima. lomitiŒ. autor svodi s.*sko-mâr(c)-. brinuti seŒ.OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 269 pokazuju o~ekivana zna~ewa. na koje se. semanti~ki pomak „opsenar. da se onomatopejska zna~ewa razvijaju iz zna~ewa razli~itih radwi: „trqati. skvi~ati (kao {tene)Œ. skomati. prosja~iti.c.i „normalnogŒ *skom. i da li je sa tvorbenog aspekta realno postojawe pret614 Rekonstrui{e ga na osnovu strus. 617 Tuma~ewe koje sledi ra~una sa upravo ovakvom glasovnom strukturom. up. U semanti~kom pogledu nije problemati~no povezivawe oblika (s)komra~iti i sk(o)mrcati „jecati. {kamutati (kao {tene)Œ (RJA). -mam „~eznuti. `aliti se na bedu. molitiŒ. pa ni logi~an. cit.). Ostaviv{i ovom prilikom po strani na~elno pitawe tretmana tzv. tj.( a ne. {tektati. skamzec „moqakati. skmrcati „jecati. tvrdi~itiŒ. muzikantŒ > „te{ko `iveti.). je~atiŒ. jadati seŒ > „tvrdi~itiŒ (Petleva 1972:214. siroma{tvu. „se}i. skomati.-h. pla~qivo uzdisatiŒ616. koje su nastale naslojavawem daqih sufiksa. komr~iti.„stiskatiŒ. „onomatopejskeŒ leksike615. tvrdi~iti (zbog nema{tine)Œ (l.. *skamãriti. budu}i da je vrlo ~esto „zvu~naŒ semantika zapravo sekundarna.-h. svode razmatrani glagoli. daqe. skomaØi. te da s. vri{tatiŒ. *skamãziti itd. brbqatiŒ. skuliØâ „cvileti. {komutati „`evkati. dijal. glagole na *skomati614.c. tako|e i kajk. `aliti se na beduŒ. {komucati „nejasno govoriti. „kidati. glagoli ukazuju na mogu}nost semanti~kog razvoja: „je~ati. budu}i da je suponirani semanti~ki razvoj u potpunosti regularan. na podjednako mogu}u *skom-âr-?)617. me|utim. koje se ovim tuma~ewem otvara. Postavqa se. < *skom-). 73). cepatiŒ (op. 215).-h. *skomãliti. skamrec „moqakati. sln. glagoli svode ba{ na osnovu * skom-ãr. tvrdi~itiŒ nije uobi~ajen. skam`ec „tvrdi~itiŒ. . On smatra da je zna~ewe „tvrdi~itiŒ sekundarno. jo{ i skomicati œcvileti. trpeti nema{tinuŒ > „{tedeti. v. tvrdi~itiŒ (SEK l. „derati. `aliti se na beduŒ > „`iveti u bedi. Varbot 1988. rezatiŒ. jadati seŒ > „tvrdi~itiŒ. skomlä „vikati. hanâkaØâ „cmizdriti. ali druga~ije tvorbeno ra{~lawenom: *sko-mâr(~)-. skomrcati. strugatiŒ. U tom svetlu trebalo bi detaqnije prou~iti odnos „onomatopejskogŒ *skom. Bori{ razmatra oblike skomra~iti i komra~iti. tuma~e}i ih kao kontinuante wegove sufiksalne izvedenice (*skom-ãr-). naricati. prosja~iti. *skomãl’ati. sliniti. skamrec „naricati. Polaze}i od krajweg onomatopejskog porekla svih leksema analiziranih u odrednici (*skomati. `aliti se. pla~qivo uzdisatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) u svojstvu paralela ka{. *skomãlati. skomlì „uzdisati. csl. jo{ i rus. zadr`a}emo se samo na wegovim konkretnim detaqima. 616 Up.

v. budu}i da je semanti~ki model „stisnut. slabŒ619.-h. ukr. sporo raditiŒ i ~e{.c. strus. za ~e{. ali upu}uje i na druga tuma~ewa. Malinowski 1899:119. skomaØi. Ve} se i u RJA s. tako|e rus. stegnut. od *skom. skràga < *(s)krega „{krtŒ od psl. sciskliwy „{krtŒ (Petleva 1972:209). na-to-mra~iti se. zast. up. Bezlaj III 244–245 s. npr. Ovo tuma~ewe ~ini se najprihvatqivijim. stegnuti se „podvr}i se strogoj {tedwi. otvorilo bi se i pitawe krajweg porekla ishodi{nog glagola *skomati. Matzenauer 1881:188. dijal. Izvo|ewe na{ih glagola od *skom. a ne na ve} nekim drugim sufiksom pro{irenu osnovu. sln. koji Bori{ tretira kao onomatopeju. pri~iwavati zloŒ. vri{tatiŒ : rus. rus. Nijedan od autora ne obrazla`e predlo`eno re{ewe. savijenoŒ. tvrdi~iti. ali zahteva detaqnije obrazlo`ewe i na formalnom. stiskati „stiskati. i na semanti~kom planu.c. skomlä „vikati. {krtaritiŒ. pod uslovom da se prihvati tuma~ewe koje je za wega ponudila Kurkina.„stiskatiŒ imalo bi sna`nu semanti~ku potporu. poq. neumesno. komori} „kopkati. jeziku se mogu na}i potvrde ovih sufiksa. kre`iØi „tvrdi~itiŒ (Varbot 1972:70–74). Kao tvorbena paralela glagola skomra~iti i komra~iti mo`e poslu`iti i glu`. Prema tre}em tuma~ewu. skomiØâ „stiskatiŒ618. scisliwy. *skom-ãr-c-ati? U s. Formalnu potporu tvorbenoj segmentaciji *ko-mor~iti (Kurkina l. *kregã (*krega / *kre`â) „stisnuto.v. {krØariØiŒ.i osnovu mra~iti „obscurorŒ (v. jedino Macenauer kratko komentari{e da se osnovno mra~iti se ipak semanti~ki razlikuje od svojih izvedenica. Autorka smatra da strukturu i poreklo ovog glagola rasvetqavaju dve lekseme — glu`. *skom-ãr-~-iti. ipak. na-tu-mra~iti se itd. preturati. sØiskaØi. skomra~iti upu}uje na stezati se. up. savijenŒ > „{krtŒ jedan od najrasprostrawenijih. stisnuti se „postati {tedqiv. stegnuti seŒ (RMS). stezati. . koje ukazuju na pokretan karakter inicijal618 619 Za pregled razli~itih tuma~ewa up. prihvatilo ponu|eno tuma~ewe. scisáy. sko. stiskivati se.270 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI postavqenih dvostruko sufigiranih izvedenica: *skom-ãr-a~-iti. `aØâsà „sØezaØi. ograni~iti svoje tro{koveŒ. Tako i Skok l. skomori} „postupati nedoli~no. Ako bi se.„stiskatiŒ (tako Bruckner 494). skomirati „languirŒ < ko. skomirati „biti bolestan. ali oni se naj~e{}e dodaju na prostu.) pru`aju gorenavedeni oblici sa drugim prefiksima. `aØâ. skomati. kod kojih je stvar semanti~ki i formalno potpuno jasna: na-ku-mra~iti se .+ mriti „mrijetiŒ. Kurkina 1981a:25–26). razmatrani glagoli tvorbeno se ra{~lawavaju na prefiks ko-.

nesre}anŒ (RSA). gwio. *morkati se). nesre}anŒ Uskoci (Stani}). {iroko rasprostraweni semanti~ki model ne realizuje se u potpunosti u svakoj konkretnoj re~i. stind. mr~ilo „jad. revnostan. slaba{ak. dakle. tamanŒ. Polazimo od pretpostavke da je redosled semanti~kih karika bio upravo ovakav. `uri. tako|e blr. uni{tavatiŒ. maurgins „jutroŒ.v.(*merti) u spoju sa arhai~nim prefiksom *ko. *morka II). skomoroh (Miklo{i~) ili sa poq.vv. mr~iti „bojiti u crno. csl. 21 s./ *merk. ~emeran. nesre}nim. bolestan)Œ > „`udan. dijal. *mârcati II. crn. marqiv. *mâr~iti (se) II. pohlepanŒ > „{ k r tŒ. 620 Indikativno je da se i za glu`. tu`no. semanti~ki niz: „gladan (nedovoqan. budu}i da su nazivi za tvrdice naj~e{}e sekundarni i preneseni.v. *morka I. dosa|ivatiŒ.OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 271 nog s. merkiu „`mirkati. nejak. rus. mr~an „obojen u crno. got. jadanŒ Zagara~ (]upi}i 1997). `edan (zavidan. 19 s. jedno srodno sa lit. let. i da zna~ewe „te{ko `ivetiŒ u semanti~kom lancu obi~no prethodi zna~ewu „tvrdi~itiŒ (tako i Bori{ l.i na mogu}nost izdvajawa korena *mer. Ako se. zabrinut (sa`aqiv)Œ > „lakom. o s k u d a n. merkiu./ *merk. bedan. mirkstu. i Schuster-[ewc 1293 s. *mârknoti II. kao osnova razmatranih oblika prihvati glagol *mor~iti. 19 s. *mârknoti I. marcere „slabiti. skamra} „zavijati kao pasŒ. taman.v. vedskim markas „pomra~ewe suncaŒ (v. rastresitŒ (id. Qvov) (Kurkina l.„mrk. marcayati „kvariti. jadikovati. 621 Up. nesre}a. morsch „truo. jadan. oja|ivatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). onda treba objasniti semanti~ki razvoj koji je doveo do formirawa zna~ewa „te{ko `iveti. Ovaj stari. a drugo sa lit. skomiØâ „bolovati. up. id. skomoli}./ *mir.c. jadan. tuguŒ (ÅSSÀ 19:233 s. kuburitiŒ > „tvrdi~iti. `eqan)Œ > „onaj koji se trudi. *morkovati I). *mârcati I. legitimno je pretpostaviti dva skoro podjednako mogu}a ishodi{ta zna~ewa „te{ko `ivetiŒ: „biti mra~anŒ i „biti vla`anŒ. treptatiŒ. `aliti seŒ (Iqinski. mirkti „vla`iti seŒ. mo`da i stind. mirk{ket. bedan. t e { k o ` i v e t iŒ: Ne `ivim. id. mra~an / mra~an „tu`an. . nevoqaŒ. skomati „gemereŒ.(Kurkina 1976:57)620. namakatiŒ. merkti „vla`iti.). dvnem. no mr~im. ve} su obi~no zastupqena dva ili tri zna~ewa (Petleva 1972:212). jedva podnositi `alost. nesre}an. {krtaritiŒ. up. merkti./ *mork-.c. „jadan. mirk{et „`mirkatiŒ. mra~an. skomori} nude potpuno ista tuma~ewa kao i za na{e glagole: veza sa rus. Shodno tome./ *mork.vv. *mâr~iti (se) I. mr~ni „crn. Odmah treba naglasiti da se na praslovenskom planu razdvajaju dva homonimna leksi~ka gnezda *mârk. morokovacâ „`iveti lo{e. kvasiti.vv. lat. mr~it „~initi jadnim. Semanti~ki pomak „biti mra~anŒ > „te{ko `ivetiŒ realizuje se ve} u okviru samog leksi~kog gnezda *mârk. s i r o m a { a n.)621. lo{Œ. srp. ÅSSÀ 21 s.

id. markota „cmizdravac. bug. ukr. dok zna~ewe „nisko vla`no mestoŒ uop{te ne komentari{u (ono je. i *mârknoti II s druge strane. *mãrkotati s jedne.v. Regularnost ovog semanti~kog pomaka dokazuju i slede}i primeri: zàbaØâ „mrznuti. *mârcati II). izra`avati nezadovoqstvoŒ (id. naro~ito ~e{. vla`an. sagwio iznutraŒ (SRNG) pored ørozàbaØâ „`ivotariti.v. mr~iti „govoriti. *mãrkotati. koji se `ali na ne{toŒ (id. brigaŒ iz „`uriti se. na koje se upu}uje. moro~iØi „dosa|ivati. 244 s. dijal. tavoritiŒ. usmrdeti se (o mesu)Œ (id. jadikuje. hajkati. mrakati „goniti ili pla{iti divqe `ivotiwe povicima. Autori neosnovano izvode zna~ewe „malodu{nost. morokaØâsà „jadikovati. svakako u vezi sa bug. *mãrkati (*mârkati). oslabitiŒ (ÅSSÀ 21:126 s. *mãrkota)623. mraka „id. Za onomatopejske glagole v. 216–217 s.v. mr~it „glaskati se re~ju ili pucwemŒ: Ni mr~i ni zbori pored „premazivati se ~ime mrkim. slab ~ovekŒ. `aliti se na beduŒ (> „`iveti u bedi. vla`iti. up. blr. vikati na koga. halakati. trpeti nema{tinuŒ > „{tedeti. gwavator. onaj koji moqakaŒ > „{krtŒ (Petleva 1972:214). *mãrkotati.v. dijal. up. dijal. *mor~iti (se)). dijal. 20:243 s. rus. zepstiŒ. dijal. zàbelâ m. slini. up.v. „nagwila sr~ika drveta. potmulo blejati (o ovcama i sl.vv. Drugi mogu}i semanti~ki pomak: „biti vla`anŒ > „te{ko `ivetiŒ realizuje se u okviru porodice slabo sa~uvanih glagola *mârkati. *morka II). *morkati (se)).v. Ovde je verovatno do{lo do kontaminacije kontinuanata *mãrkati. iznuriti. garaviti. markota „id. zatamwivatiŒ Zagara~ (]upi}i 1997). grditi. morkoØa „nisko vla`no mestoŒ (tako|e i „neprijatan. podsticati kowa da br`e ide uzvikom ’mra’Œ (RSA). nezadovoqnik. gwavitiŒ. kvasitiŒ.v. morokun „~ovek koji je stalno nezadovoqan ne~im. *mãrkoteti / *mãrkotiti (se). *morkunã)622. 622 Up. dijal. mrcati „iscrpsti. ~e{. tvrdi~itiŒ). . tavoreweŒ (Fasmer II 110–111). mrãckam „zamakati ne{to u vodu ili drugu te~nostŒ pored sln. npr. odvratan zadahŒ) pored blr. dosa|ivati nametqivim molbamaŒ (id.Œ (id. dijal. mrkutati „ispu{tati glas ’mr’. up.Œ.v.272 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Indikativna je ~iwenica da se u okviru ovog gnezda javqa i zna~ewe koje je Bori{ odredio kao ishodi{no u pretpostavqenom nizu: „je~ati. izmu~iti.v. siroma{tvu. zàbelâ f. 234 s. koje bi jedino moglo biti u vezi sa onomatopejskim glagolima *mãrkati. moro~icâ „neprestano moqakati. markoØa „tuga. ørozàbanie „`ivotarewe. melanholija. srp. mra~iti „plakatiŒ. id. 232 s. 21:135 s. izgovaratiŒ. me|utim.)Œ Uskoci (Stani}). naricati. ~e{. promicatiŒ. zàbláè „ovla`en.). Nije iskqu~eno da je ovde do{lo do kontaminacije sa fonetski bliskim onomatopejskim glagolima. „mr{av. semanti~ki pomak: „onaj koji cvili. ÅSSÀ 20:234 s. za-mrknouti „upiti vlagu i usled toga se deformisati (o drvetu). gun|aloŒ. *mãr~ati. 623 U istu odrednicu sme{teno je i sloviw. ÅSSÀ 19:231 s. *mârknoti „mo~iti. vlaga u seoskim ku}ama posle mrazevaŒ. malodu{nostŒ. rus. v. 242–243 s.

*sãkromânã < *kromã. najubedqivija. Ovaj oblik je eklatantan dokaz o me{awu etimolo{kih gnezda pod uticajem sli~ne fonetike i semantike (podrobno o tome v. `iveti u bediŒ i „tvrdi~itiŒ. a to je glagol skrom`ec „tvrdi~itiŒ. evidentno je da se ova dva zna~ewa javqaju paralelno. 291–292). S druge strane. up. pretpostavimo jo{ jedno mogu}e etimolo{ko obja{wewe na{ih glagola. umeren (u davawu. koji se tuma~i kao kontaminacija sinonimnih skromic i skam`ec (SEK IV 291).OSNOVE: 23) MRA^ITI (SE) / MR^ITI (SE) 273 Bez obzira na smer semanti~kog pomaka (tj. U ka{upskom je posvedo~en jo{ jedan oblik. skapy „id. na {ta smo u nekoliko navrata i ukazali. dijal. {krtŒ624. Varbot 2003)625.Œ (Petleva 1972:216). granica. rus. ili obratno). koji bi mogao baciti dodatno svetlo na razmatrane lekseme. O povezanosti ovih zna~ewa svedo~e i ka{. bedanŒ i „{tedqiv. mr{avŒ verovatno razvilo od „nevelik. ukromnáè. „tvrdica. dijal. ograni~en krajevima. ukromiØâsà „odvojiti se od qudi. {krtaritiŒ. bednikŒ. skuøoè „{krtŒ i „oskudan. Indikativno je to {to su se na ka{upskom tlu iz prvobitnog zna~ewa *„onaj koji ima krajeve. poq. od sveta. Ovo drugo zna~ewe javqa se i u rus. bedno `ivetiŒ > „tvrdi~iti. koji je svojeglav ili { k r tŒ od ukromiØâ „odvojiti pregradomŒ. dok bi se oblik na -a~iti tuma~io kao denominal od (s)komr-ak „tvrdica. osamiti seŒ (PeØleva 1972:210). granicamaŒ kao inovacije paralelno razvila oba na{a zna~ewa: „siroma{an. siroma{tvoŒ (id. granice. ili bi se mo`da moglo po}i od *skromwa~iti. 624 Bori{ smatra da se zna~ewe „bedan. po na{em mi{qewu. kraj. u izdacima)Œ (id. rub. Bjeleti} 2004. siroma{an. ukromisØáè „koji se dr`i odvojeno od qudi. cicijaŒ. povu~en. 290). *kroma „ne{to odse~eno. neugledanŒ.Œ. Detaqnije o ovome v. s tim {to bi se wihov fonetski lik obja{wavao kao posledica disimilacije od *sãkrom-r-. rubove. mr{avŒ < psl. te analiza (s)ko-mor~iti/mâr~iti ostaje. a zna~ewe „(prekomerno) {tedqiv. 625 Jasno je uo~qiva i kontaminacija ovde razmatranih etimolo{kih gnezda. nem. Prema tom tuma~ewu. „te{ko. Disimilacije i metateze te vrste nisu same po sebi neverovatne. uz veliku rezervu. bedanŒ. {krtŒ i „siroma{an. {krtŒ od ranijeg „ograni~en. oni bi bili u vezi sa *sãkromânã. karg „id. skromizna „beda. . {tedetiŒ. skromic „tvrdi~iti. skromca m. up. skudaØâsà „oskudevati. i lat. on nam dopu{ta da. odse~eni deo ne~egaŒ (SEK IV 289–290). primeri: skromni „prekomerno {tedqiv. ali u ovom slu~aju nedostaje posreduju}a karika koja bi potvrdila takav razvoj. parcus „{krtŒ i „oskudanŒ.

„namrgoditi (se)Œ (RSA). „namr{titi se. ustru~avati se. „mrgoditi se. zlovoqan. œmr{titi seŒ Ro`aje (Had`i}) na-to-mrditi se pf. œmra~iti se. „namrgo|en. ustru~avati seŒ Uskoci (Stani}) mrdav adj. P~elice. namr{titi seŒ (RSA). natmuriti seŒ Kwa`evac.Œ. nakomrdit se [umadija (Grkovi} 1982) to-mrditi se impf. ÅSSÀ 20:236) alterniraju prefiksi ko-. namrgoditi seŒ Kosovo (Elezovi}) na-~o-mrditi se pf. œzastideti se.up. na~omrdit se Zagara~ (]upi}i 1997) ?}-mrdavf adj. mr{titi seŒ.Œ. Pqevqa. potvrde rekonstrui{e psl. *na626 Za inicijalno }.Œ Pro{}ewe (Vuji~i}). 627 . U ÅSSÀ se na osnovu samo jedne s.274 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 24) MRDITI SE 24) MRDITI SE ko-mrditi impf. œnatu{titi se. „namrgoditi se. komrditi se œmr{titi se. nakomrditi se œid. Draga~evo (RSA). mrgoditi. œnaqutiti seŒ.Œ Ro`aje (Had`i}). ustezati seŒ Uskoci (Stani}). natmurenŒ (RSA)627 è mrditi impf. neveseo. mrgoditi seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). natmuriti se. œqutiti seŒ. [umadija (gra|a RSA). namrgo|enŒ Ozaq (Te`ak 1981)626 ?na-so-mr|en adj. namr{titi seŒ CG Up. mr{titi (~elo)Œ (RSA). (RSA). na~omrditi se œid. mrgoditi seŒ Gorobiqe (RSA) na-ko-mrditi se pf. mrdit se „mr{titi seŒ. „namrgoditi se. mrgodanŒ Bra~ (RSA) · U navedenim oblicima ispred osnove mrditi (se) (< psl. v. na}muriti se „natmuriti se. ~e-. „neraspolo`en. mrditi se „mr{titi seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). œsrditi se i to pokazati na licuŒ Brusje (Dul~i}i 1985) namrditi (se) pf. ~o-. kvariti se nagove{tavaju}i nepogodu (o vremenu)Œ (RSA). namrgoditi se. podrug. nasomuren „uzrujan. *mãrditi (se). „mr{titi se. œqutiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990).Œ. œstideti se. namrditi se „id. to-. CG (RSA) na-~e-mrdit se pf. „mrk. namr{titi seŒ V.-h. œnabirati. uznemirenŒ (RSA). mrditi se „id. mardit se „mrgoditi seŒ. „id.

22:81 s. nespretnog ~oveka (ÅSSÀ 20:235 s. x(o)-. mahatiŒ.„tamneti. ~marà „sitna ki{aŒ. koji se tuma~i kao spoj ekspresivnog prefiksa ~e-. rekonstruisan oblik *~amãrda. mo`da od psl. dijal.v.v.. *mãrda / *mãrdã).i *mur. i Kurkina 1974a:215–219628. x(u)-. dok osnovno mrditi se izvodi od mrgoditi se (Skok II 464 s. Skok ne bele`i nijedan od navedenih prefigiranih oblika. mrditi se v. saxajda œ`ena koja voli da skita i da se provodi.kao predlog (l. ÅSSÀ 4:146 s. *naxmariti / *naxmuriti). Element -to. stind. osnove *mãrdati. up.i -k. Inicijalno }.tuma~i se kao redukovani oblik prefiksa *~e(v. kudjabeá). *mãrda) pore628 Slede}i Briknera i Maheka.„kretati se.. quqati. tako|e „~igra. u tvorbenom pogledu ukr. 23:158). ti < ie. zvrkŒ. Bezlaj IV 60).< ie.„`mirkati.(*mãr.).u kudjabeá.kao determinative koji su odredili pravce semanti~kog razvoja zajedni~kog korena *mãr. migatiŒ.. *~â-629. spoj ekspresivnog prefiksa *~â. . U semanti~kom pogledu up. onda bi se varijanta *~â. na osnovu ~e{. Zanimqivo je da Bori{ tuma~i element ku. {ko-mrdati œnespretno hodati. U kontekstu ovih oblika autorka tuma~i i s. *~âmuliti?).u nasomr|en. 218). ukr.c. *mer. gr.„praviti brze pokreteŒ > *mãrd.-h. kuÖad. 630 Up. i sln. *mãrk. blr. / accus. u ~ijoj se strukturi izdvaja œzagonetnoŒ sa-.i *mara < ie. trapav ~ovekŒ631. vidi u wemu arhai~an. s(o). U ÅSSÀ je. œlakomislena. dok Popovska-Taborska. 631 Up. -g. mrgoditi se (i sln. *mãrgati i *mãrkati. morda (< psl.u }mrdavf nije sasvim jasno. g-.sa pro{irewem -od(op.-h.v. Mo`da je i ovde u pitawu tako definisan element *s(o)-. mrgoditi) kao kontinuantu slovenskog *mãrg. *kuid-. cit. mrgoda).se tretira kao umetnut (id. Kurkina dovodi u vezu psl. kusrat (SEK IV 241–242).mogla zasnivati na nom. za koje se upu}uje na element ku. ne`ivog roda. Ukoliko se prihvati pretpostavka o zameni~kom poreklu ovih prefiksa. 629 Up. i osnove koja je u *mãrda / *mãrdã i *mãrdati (ÅSSÀ 4:16).v. zameni~kog porekla. mãrdã nadimak sporog. a ne da radiŒ. uz napomenu da je starina oblika problemati~na. *mãrg. {ko-mrditi se „mr{titi ~eloŒ (Kurkina 1981:25).v. g(u)-) tretiraju se kao „prirasliceŒ koje se javqaju uz korenove *mar. prihvataju}i Knoblohovo tuma~ewe. smrkavati seŒ).„blistati.nije registrovan u ÅSSÀ. balto-slovenski prefiks (SEK III 109–110 s. Nejasno je i poreklo umetnutog -so. ~a-mrda „nespretan.u zna~ewu „tamanŒ (id. iako wegovo krajwe poreklo nije razja{weno630. U pogledu tvorbe i zna~ewa up. cid. Prefiksalni element *~â. svetlucati.(kao i x-. Oblik sa prefiksom ko. *mer. i}i tamo-amoŒ (v. Od posebnog je zna~aja ~iwenica da se rus. g(o)-. U ÅSSÀ elementi s-. lat. i ka{. dijal.OSNOVE: 24) MRDITI SE 275 tomãrditi se. sln. iskriti seŒ (Gorà~eva 1982:113). bug. quid. vetropirasta devojkaŒ itd. O s. tuma~e}i elemente -d-.

kamêrêda v. Ovo bi. o avest.633 Za istu pojavu na slovenskom terenu up.276 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI di sa avest. kuÖad „zao duh. ka{. 632 633 U ovom kontekstu mo`da treba tra`iti re{ewe za pejorativ ~i~omrda „svekrvaŒ (Sikimi} 1998:44).v. . murdhan. {to bi.„~elo. *l. |avoŒ (SEK III 109–110). *mãrda / *mãrdã. angls. gde je ka. druga~ije Truba~ev u ÅSSÀ 20:235 s. ka-mêrêda. tako da bi re~ morda bila isto~noslovenski iranizam (Fasmer II 652–653.„glavaŒ (pejorativno o demonskim bi}ima. vrhŒ. dakle. bilo u vezi sa stind.pejorativni prefiks)632. kudjabeá. dakle sa r < ie. bio primer slovensko-iranske paralele iz domena funkcionisawa razmatranog tvorbenog modela. molda „glavaŒ. glava. sa svoje strane. Schmidt 1987:359–361).

nestajati. „ishlapiti. „oronuti. -MERITI 277 OSNOVE: 25) -MRETI. Kwa`evac.. „usahnuti. sg. -MRITI. Vrawe (Zlatanovi}) ~a-mrim 1. sg. ~amree 3. iznemo}i. kopnitiŒ Timok (Stanojevi} 1927). impf..?). ishlapetiŒ Sokobawa (RSA. acc. œnestati. is~amree „iskopniti. „kopniti. -MERITI ~a-mrejem 1. ~amrim „~eznuti. po{emerit se „pokvariti se. oslabiti i fizi~ki i psihi~ki. gubiti se fizi~ki i psihi~kiŒ Timok (Dini} 1988) i{-~a-mreti pf. „~amitiŒ Lu`nica (]iri} 1983). -MERITI 25) -MRETI. „nestati. „teturati. sg. i{~amrejem 1. hamar. skrenuti s pravog putaŒ Duga . oslabitiŒ: Sva je sirota od staros i{~amrela Vlasotince (gra|a RSA). ostao bez telesne snageŒ Bu~um i Beli Potok (Bogdanovi} 1979) i{-~e-mreti pf. lelujati se. „jedakŒ: Hamravo je ~eqade koje se mnogo jedi i u sebi crkaje — Hamravi ~ojak. œoronuti. ishlapitiŒ Vrawe (RSA. impf. i{~eznuti. i{~amrel „uveo. uvenuti. venutiŒ Leskovac (Mitrovi}). „umiratiŒ Leskovac (Mitrovi}). -mra m. okopneti (o prezreloj lubenici)Œ Timok (Stanojevi} 1927). sg. „u~amiti. „nestati. œjed. iznemo}i. osu{iti seŒ sredwi Timok. oslabiti fizi~ki i psihi~kiŒ: Star ~ovek ~amree. nestajati. po{emeriti „pobrkati. -MRITI. i{~amreje 3. hamrim(n) se impf. dok ne is~amree Timok (Dini} 1988).OSNOVE: 25) -MRETI. izlapitiŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. isparitiŒ Pirot. i{~eznuti. „slabiti. postati senilanŒ Pirot (@ivkovi}). „iskopniti. „jediti seŒ. nesigurno hodatiŒ (RJA)634 634 Nije jasno spadaju li ovamo i po{emeriti „pokvariti neki ure|ajŒ Virje (Herman 1973). Sokobawa. ~amree. acc. okopneti (o prezreloj lubenici)Œ Timok (Stanojevi} 1927). i~amri 3. izvetritiŒ Leskovac (Mitrovi}). po{emerit „izjaloviti seŒ. „ispariti. inf. ~emer (?)Œ: Hamar na srcu CG (gra|a RSA) ?{e-meriti impf. sg. 2004) ?ha-mriti se. izgubiti snagu. impf. uvenuti. inf. i{~eznuti. izvetriti. kopnitiŒ Timok (Stanojevi} 1927) i{-~a-mrim pf. sg. po-{a-merit „pobrkatiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). sme`urati seŒ Crna Reka (Markovi} 1986). sg. -MRITI. i{~iletiŒ Pirot. œizvetriti. izvetriti. „slabiti.?) è (?) mrejem 1. hamrav adj. „~eznuti. pokvaritiŒ: Po{emerili su jim se ra~uni Ozaq (Te`ak 1981). onemo}ati. œprezreti. venutiŒ Pirot (@ivkovi}).

2.. Osnova -meriti u obliku {emeriti mogla bi se svesti na psl. sparina. mriØi. omorinaŒ (v.Œ (ÅSSÀ 26:134–135). nazirati seŒ. sumaglicaŒ i dr. ÅSSÀ 17:217–218). besposleno se muvatiŒ Ozaq (Te`ak 1981) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`e glagoli -mreti < *mâreti (se)635 (ÅSSÀ 21:130–131) i -mriti < *mâriti636 (id. o~amreØâ œo{amutiti seŒ. opiti seŒ. na osnovu bug.-h. up. U isto~noslovenskim jezicima ovaj glagol je dobro posvedo~en. mer.278 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI è (?) merati se „vrsti se.c. iako bi wiResa i Karlovac (Peru{i} 1986). ~e. *mârkã. *morkã itd. Oni se ne pomiwu ni u ÅSSÀ 4:16 gde se. 638 Oblik mrejem. do}i u besvesno staweŒ. privi|ati se. uz konstataciju da se radi o bugarsko-isto~noslovenskoj izoglosi.). gubiti snagu i sve`inuŒ. dodijatiŒ. *ob~emereti. iako takav oblik nije rekonstruisan u ÅSSÀ. a~amråcâ œid. treperiti. dijal. *mâro razvio u mrejem (v. dijal. dijal. Gorepomenuti oblici razvili su svoja zna~ewa verovatno pod uticajem kontinuanata psl. o~amriØi œo{amutiti se. *mâreti srodno je sa *marã œvru}ina. glagol rekonstruisan je na osnovu rus.„svetlucati. Beli} 1905:482). u s. Osim oblika {emeriti. Psl. . Ove potvrde su sme{tene s. ukr. dijal.). sØoiØ ili ~amriØ). ~amriØi œgubiti svest. *~amâreti. *meriti. glagol rekonstruisan je na osnovu ukr. rus. ÅSSÀ 21:130–131). mriØisà œid. pri~iwavati seŒ itd. ma{tati.i glagola *mâreti. slov. ~emreà œbolovatiŒ. u daqini. mrem. spoj ekspresivnog prefiksa *~a. *mârejati pored *mâreti (v. naveden kao osnova prefigiranih oblika. o~emeriØi œo{amutiti se. osim u kombinaciji sa prefiksima ~a-. ~amreØâ (bezli~no: ~amra ideØ. sg. blr. mrijem œumiratiŒ < *merti (ÅSSÀ 18:101–102). 131)637 koji. mreàØâ œtreperiti. mriØi œjedva se videti u daqini. svetlucaju}i prosijavati kroz ne{toŒ. *mârknoti œtamnetiŒ. mreØâ œwihati se.v. *ob~emereti639. mriØi œzatamwivati. œøoludeØiŒ. mar œ`ega. gnezdo npr. ukr.. œvenuti. fig. ukr. 639 Pored regularnih kontinuanata kao {to su ukr. mrijeti / mrijeti. ali to nije izvesno budu}i da se na istom terenu i tip *merti. sanŒ. dijal.(mo`da i ha-). jo{ i rus. a~amàråcâ œogaditi se. a oba oblika svode se na ie. marevo œfatamorgana. 635 Psl. ukr. sawaritiŒ. nazirati se u sumrakuŒ. rus. Ve} zbog refleksa e nije verovatna veza sa *(po)meriti se. mogao bi poticati od psl. 636 Psl. 1. a~amàråcâ œid. strujati obrazuju}i fatamorganu (izmaglicu). dijal.. razumŒ rekonstrui{e psl. `mirkatiŒ (Pokorny 733–734 sme{ta u ovo ie. ukr. o{amutiti seŒ (l. nazirati se u izmaglici. nijedan od ostalih nabrojanih oblika nije zabele`en kod Skoka. blr. po{emeren „umno poreme}enŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). mreØâ. po{emeriti (se) „pokvariti (se)Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). svetlucati. 637 Razli~iti od mreti / mreti. jeziku nisu sa~uvani kao samostalni638.

(paralelan sa {ev-. øo~amråcâ œo{amutiti seŒ (Zaprudskiè 1989:132–133). ~ije }e re{ewe biti dato s. slabitiŒ. chamr œslab. hamrav. blr. o{amutiti seŒ tako|e se samo upu}uje na ~amråcâ œslabitiŒ. Skok u wemu izdvaja onomatopejski koren {em.-h. iznemo}iŒ. izgubiti svestŒ. -MERITI 279 hov psl. U ÅSBM 1:228 s. iz~emreva. wihati se. nemo}an ~ovekŒ. Kurkina pak.v. z~amriliè upu}uje se na o~amriØi (id. tj. vidi u wemu kontinuantu psl. . bole{qivacŒ). chamrada œ~ovek iznemogao od starosti ili bolestiŒ. chamravy œoronuo od starostiŒ. hamar) svrstani su ovamo uz rezervu. sl~. verovatno na osnovu rus. œoslabiti. koji bi se mogli protuma~iti kao izvedenice prefiksom ha. iz~emree œgwitiŒ upu}uje se na ~emer. Prezentirani srpski materijal opovrgava tvrdwu da je re~ o isto~noslovensko-bugarskoj izoglosi. ali je indikativno da sve potvrde sa prefiksom ~a-. srodno sa lit. ~e{. -MRITI. U BER 2:60 s. {el-). iz~emree œsagwiti i biti pojeden od crva (o drvetu)Œ. *ob~amâriti? (id.v. dijal. nadovezuju}i se tako na bugarski areal (v. gubiti snagu i sve`inuŒ. u vezi sa *{e-mâreti (Kurkina 1981:332).v. svetlucati. {emorit’ sa œwihati se. ~amråcâ œslabitiŒ itd.(hamriti se.poti~u iz jugoisto~ne Srbije. Sli~na 640 Up.v. [to se ti~e oblika {emeriti. dijal. o~emrecâ œo{amutiti se (od vru}ine. dijal. œsmrkavati seŒ. rekonstrui{e i praoblik glagola koji nas ovde zanima. chymradny œslab. œglupakŒ. œnazirati se na horizontu u sumrakŒ).od osnove glagola mriØi. bug. Oni bi se mogli dovesti u vezu sa ukr. posmatraju}i ovaj s. 135) gde se. glagol u kontekstu srodnih slovenskih obrazovawa (npr. lelujati seŒ. œotrovati se dimom. za zna~ewe up. izgubiti prisebnost. bolesno izgleda. lelujati seŒ.karakteristi~na je semantika œslabiti.(Kurkina 1981:331–332). hamrilo. U ESUM 2:284 s. 4:242). ~emreà œvenuti. Up. jo{ i blr. *chamãrã. {eveljiti). chymra`ny œslab. Za sve navedene srpske oblike sa prefiksom ~a-. bolestanŒ. chamradit œpropadati. osnove *mer-.OSNOVE: 25) -MRETI. ~amriØi. 641 Eventualno i sa ~e{. dijal. kojim se ozna~ava buka kao rezultat nespretne radwe (Skok III 390 s. œni{tavan. nestajatiŒ (up. predlo`ak zapravo bio oblik *ob~amâreti640. {emrit sa œpromicati. Oblici sa inicijalnim ha. ~e. odrednicu *ob~emeriti (se). i Bjeleti} 1994a:355). zagu{qivih gasova)Œ. {amara œneugledan.v. ~e. ~emreà. *ob~amâriti. bezna~ajan ~ovekŒ. mr{avŒ (Machek 196 svodi ove oblike na psl. gaimuras œ~ovek koji r|avo.). rus. hamriè œneuredan ~ovekŒ (@elehovskiè)641. venuti. fig. o~amriØâ œdo}i k sebiŒ. pro{irene ekspresivnim prefiksom {e. iz~emràva. sl~. a~amråcâ œosetiti slabost. ru`an ~ovekŒ.

sl~. gasnutiŒ (ead. ukqu~uju}i u wega ~etiri korena (od 2. biti u stawu bliskom nesvestiŒ (id. gnezdo *mer-. npr. 644 Up. karakteristi~na za slovensko *mer. rus.v. .u kombinaciji sa prefiksima *{e-. obmariØâ œose}ati slabost. nestajatiŒ. *obmariti). dijal. rekonstrui{e jedinstveno ie. treperiti. koje bi se moglo svesti na *to-mariti643. *ka-.v. *sko-. œjedakŒ — imaju paralelu u bug. 333). skomirati „biti bolestan. up. mareti œginuti.280 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI semantika prisutna je i kod kontinuanata srodnog — i po obrazovawu identi~nog — psl. Autorka zakqu~uje da su sva zna~ewa. 787). u vezi sa *{~âmeti (Kurkina 1973:61–63). izra`avati nezadovoqstvoŒ (ÅSSÀ 4:15). osnova *mer. *obmareti). up. ali i kod oblika koji ne sadr`e ekspresivne prefikse. gnezdu 2. dijal. jo{ i bug. {amråcâ œtreperiti. svi ovde analizirani oblici pripadaju ie. nejasno se videtiŒ (ÅSBM 7:289 s.u zna~ewu œjediti seŒ. bolovatiŒ (ÅSSÀ 4:15)642. œslabitiŒ (ÅSSÀ 17:212 s. Øumarim se „brinuti seŒ Graovo (Martinov 1956.) v. sve do wenog i{~ezavawaŒ (ÅSSÀ 21:134–135). `mirkatiŒ ( Pokorny 733–738 ih navodi {est). SbNU XLIX. Ma kako protuma~ena.v. dijal. st~e{. *merdo 5. narastawe i smawivawe svetlosne energije. *~a-. umirati. *mer. muku. wihawa. omar(i)et’ œuvenutiŒ (ÅSSÀ 28:45 s. *mer. *mareti). 642 Kurkina smatra da ovaj glagol. predstavqa sufiksalno pro{irewe osnove *~âma. ~umar’ã sã œmr{titi se. mukaŒ iØd. dijal. up. lelujawa. me|utim. uslovqena ishodi{nim zna~ewem korenske morfeme: œgubiti snagu.spada u osnove koje œlakoŒ podle`u ekspresivnom prefigirawu (pored pomenutih oblika. Obliku {emeriti svojstvena je semantika nestalnog kretawa. kamrela œmrtvaŒ. i blr.„svetlucati. siroma{tvo. ~mariØâ „slabiti. 643 Za prefiks to.kod Pokornija) i tuma~i semantiku ovog gnezda kao „pojavqivawe. Kao {to je ve} re~eno.up. ~e{.v. slabŒ itd. Toporov. sa drugim prefiksom gorepomenuto *~amariti > bug. zajedno sa imenicom ~mara „beda. 46 s. dijal. dijal. *~amariti > rus. u-Øo-morà se : umorà se „umoriti seŒ (Petleva 1980:67). Oblici sa inicijalnim ha. Kurkina 1981:331–333644. bug. na{amorácca).

tretira kao umetnut. potvrde rekonstrui{e psl. „namr{titi se. U ÅSSÀ se na osnovu samo jedne s. Skok ne bele`i nijedan od navedenih prefigiranih oblika. to-.Œ [umadija (Grkovi} 1982). Piva (Gagovi} 2004) na-to-mr{titi se pf. . natomr{tit se „namr{titi se. v.Œ. qutiti seŒ Uskoci (Stani}). Ma~va (gra|a ERSJ). prekrivati se borama (o ~elu.OSNOVE: 26) MR[TITI SE 281 OSNOVE: 26) MR[TITI SE 26) MR[TITI SE ko-mr{titi se impf. komr{tit se „id. œnabirati se. Pro{}ewe (Vuji~i}).nije registrovan u ÅSSÀ. nakomr{tit se Zagara~ (]upi}i 1997).Œ. *mãr{~iti (se). CG (RSA). Oblik sa prefiksom ko. 645 Up. smra~iti se. obrvama). P~elice. oblik tomr{titi se pokazuje da se on mo`e pojaviti i u inicijalnoj poziciji. biti neraspolo`en. Indikativno je da u pojedinim govorima (Uskoci. ÅSSÀ 21:9–10) alterniraju prefiksi ko-. [umadija (gra|a RSA). planini)Œ (RSA) · U navedenim oblicima ispred osnove mr{titi (se) (< psl. namr{titi seŒ V. dakle — kao samostalan prefiks. mrgoditi seŒ. natomr{titi se „id. nabrati ~eloŒ Uskoci (Stani}). mrkoŒ U`ice (RSA) to-mr{titi se impf. namrgoditi se. *natomãr{~iti se. natmuriti seŒ (RSA). Iako se element -to. œmr{titi se. „namrgoditi se. mra~iti se (o nebu. uz napomenu da je starina oblika problemati~na (id. 23:158). licu. uzmutiti se (o oblacima). œobla~iti se. Piva (Gagovi} 2004) è mr{titi se impf. nakomr{titi se „id. œm r { t i t i s eŒ Uskoci (Stani}).-h.Œ Piva (Gagovi} 2004).Œ Uskoci (Stani}). natmuriti se. „namr{titi se. namrgoditi seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) s-to-mr{titi se pf. Vasojevi}i) koegzistiraju oblici sa ko. Pqevqa.i to-. iz Vasojevi}a i nakofr{tit se „id. œnaqutiti seŒ. „id. œnadneti se. nakomr{tit se [umadija (Grkovi} 1982). komr{tit se Zagara~ (]upi}i 1997) na-ko-mr{titi se pf. „namr{teno. Vasojevi}i (Stijovi} 1990)645 na-ko-mr{ten adj. „namrgo|enŒ Kolubara (gra|a RSA) na-ko-mr{teno adv. sasvim se pokvariti (o vremenu)Œ Uskoci (Stani}). nakomr{titi se „namrgoditi seŒ Kolubara (gra|a RSA).

alamuwas [umadija (Grkovi} 1982). zevwa se trese ka ide{ Crnotravska Kalna (gra|a ERSJ) a-la-muwiti impf. @ivan~evi} 1986). olujaŒ Leskovac (Mitrovi}).. vrdati. toliko mu da‰jŠ Go~ (gra|a RSA) 646 Up. œid. pokvarewak. nejasnog postawa. alamuwetina. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Uskoci (Stani}). alamuwa „neozbiqan. „brzoplet. / m. œgotovan. „osoba koja hitro radi. Zlatkovi} 1990). Zagara~ (]upi}i 1997). no pare u xep i koliki je ra~un. alamuwes œpokvaren. alamuwi- . alamuwka / alamuw}a hyp. Vr{ac (RSGV). nesmotren. pogrd. alamuwa „id. „varati. a-la-kikav „vetropirast. nepromi{qen. lo{eg karakteraŒ Pirot (gra|a RSA). lakoumanŒ Ba~ka (?) (RSA). nesmotren. spretan ~ovekŒ Vrawe (Zlatanovi}). œnesre}a. alamuwina augm. Vlasotince (gra|a RSA). vredna osobaŒ: na pej.282 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 27) -MUWATI 27) -MUWATI a-la-muwa f. Leskovac (Mitrovi}). Timok (Dini} 1988). „nepogoda. „vetrogowast. brzoplet. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. Crnotravska Kalna (gra|a ERSJ) alamuwa „oluja sa gradomŒ P~iwa (RSA). Leskovac (Mitrovi}). lom posle oluje i gradaŒ Zagara~ (]upi}i 1997). vetropirŒ (RSA). r|a (o ~oveku)Œ Dowa Lepenica. alamuwas Zagara~ (]upi}i 1997). `ustra. muvatiŒ: Ne da‰jŠ mu da ti alamuwi. alamuwas „id. vetropirast ~ovekŒ [umadija (Grkovi} 1982. pro`drqivacŒ Svrqig. a jo{ je alakikav Vrawe (Zlatanovi}). „hitar. lakouman ~ovek. œpas lutalicaŒ Pocerina (RSA). veliko nevremeŒ Vrawe (Zlatanovi}). alamuwa „nevreme. Vredna je ko neka alamuwa. alamuwast Vojv. Vojv. sêmo {to pride — ko s ogaw da si ga (posao) izgorel. len{tina. nemiranŒ: Neje vi{e de~ko. œsmutqivacŒ Timok (Dini} 1988). nepromi{qen. „pokvaren ~ovekŒ Kolubara (gra|a RSA)..Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990).Œ Uskoci (Stani}). 2004). bezo~an gostŒ Pirot (Zlatkovi} 1989. (RSGV). alamuwas Crna Reka (Markovi} 1993)646. alamuwa Crna Reka (Markovi} 1986). Lika (Ajxanovi} 2002). ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Ivanda (^e{qar 1983). œolujni vetarŒ Leskova~ka Morava (Mihajlovi} 1966:103) a-la-muwast adj. alamuwa „vihor. „silanŒ (naj~e{}e kao poja~awe imenice alamuwa): Mlogo je alamuwes — Alamuwo alamuwesta. neozbiqan. (RSGV). Vlasotince (gra|a RSA).

budalasto. „nepouzdana osoba. „vetropirast. ograni~en ~ovek. muwen „lud. nemoralna osoba. „glup. naprasit. muwetalo n. ogovarawuŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). smeten. pogrd. priglupŒ Qe{tansko (RSA) s-ka-la-muwati pf. muwenik „budalast mu{karacŒ Vrgada (Juri{i}). „osoba koja muweta. blesavŒ Orlec (Houtzagers 1985:301). „pona{ati se nerazumno. `estokŒ (RSA). luckast. „nesposoban da se sna|e. prek ~ovekŒ Lika.Œ: Bogme si ovo dobro omuwio! — Boim se da to ne omuwi{ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) muwetati impf. skitnica. Kosovo (RSA). omuwit œid. ludovatiŒ Lika (RSA) muwivati se impf. nevaqalac. omuwiti „lo{e uraditiŒ Uskoci (Stani}).. priglup ~ovek. budalaŒ Mali Po`arevac. spletkaro{. ludovati. muwenica / muwenica f. „vetropirasta `enska osobaŒ (RSA) muwasati impf. brzopleta osoba. onemo}ati u fizi~kom smislu (o psu. plahovit. muwera „budalasta `enaŒ Vrgada (Juri{i}) z-muwenet pf. „poludetiŒ Orlec (Houtzagers 1985:301) o-munit pf. muwenica „budalasta `enaŒ. napitŒ (RSA). ludirati se. œpas lutalica. pokvarena osoba. spetqan. œpodmukla. truditi se. „pona{ati se luckasto. muwetalica f. Kosovo (RSA). Aleksinac (RSA). muweni~ina pej. smeten. Hrv. [abac (gra|a ERSJ). huqa. pej. sumanut. Lika (Ajxanovi} 2004). luckasta `enska osobaŒ Lika. nastojati uzaludŒ Vrgada (Juri{i}) muntav adj. „nepo{tena. ~oveku)Œ: Skalamuwao kao pas uz tre{we Obadi (gra|a RSA) 647 Od ovih zna~ewa treba razlikovati muwen „prek. . budalast.. Kalamuwa nadimak (RSA) è muwa m. intrigantŒ Kraqevo (gra|a RSA) mowa m. sulud. izmotavati seŒ. muwara f. koje je verovatno u vezi sa muwa œfulgurŒ. smu{en. ludujeŒ. glupakŒ (RSA) muwen adj. / m. „oslabiti. muwen „lud.OSNOVE: 27) -MUWATI 283 ka-la-muwa f. luckastŒ Vrgada (Juri{i})647 muwenac / muwenac i muwenik / muwenik m. „sulud. „oglupavitiŒ Susak (Hamm/Hraste/Guberina 1956). vetropir. budaliti. budalasto. „neozbiqan ~ovek. / m. pijan. onaj ko jurcaŒ (Andri}). [abac (gra|a ERSJ). zbuwen. „brinuti se.. „vetropir. yukelaŒ (RSA). sitnim prevarama. sklona la`ima. nitkovŒ (RSA). vetropirasta. Hrv. „nepromi{qena.

vv.i ~a-. muwasati „pona{ati se nerazumno. muw-ati) koja. nastradao od muwe’. muna1). zbrka. zamretiŒ (napomiwemo da svi primeri koji se navode kao ilustracija ovog — za nas relevantnog — zna~ewa. zadr`aØi seŒ. ~amiti. muldet „biti u zabludi. i munjen. napomiwu}i da su srodne lekseme zabele`ene i u slovena~kom: pridev molnjav.v.u ha-la(ERSJ 1:110–111 s. v. zaparlo`iti se. On podse}a da je u Esejima649 upore|ivao sln. œbiti zanemarenŒ. do sada nije dobila adekvatno tuma~ewe. gre{iti. ka-la. munja. Za odnos ~am-ati : ~am-uw-ati up.mogao je nastati elizijom inicijalnog h.v. potrajati. neapmulnay „bezgre{anŒ (Bezlaè 1975:182). œostati dugo zanemaren. glupŒ. Nijedan od pomenutih prefigiranih oblika ne pomiwe se kod Skoka. Od metafori~kog zna~ewa „ludŒ < „udaren gromomŒ nastali su i denominali muwasati.v. muwenica. Bezlaj kritikuje ovakvo Skokovo tuma~ewe. zanemo}iŒ: U petak uve~e za~amuwa. karakteristi~ne uglavnom za zapadni areal ju648 Ovaj glagol koji. ludovatiŒ itd. lit. „razboleti se. 649 F. Skok I 292 s.284 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI za-~a-muwati pf. mogao bi biti u vezi i sa (za)~amati „id. ÅSSÀ 4:15–16 s. Prefiks a-la. re~i sa let. alamuwa. i 481 s. odatle muwetalo. Predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe razmatranih leksema umawuje wihovu neprozirnost. œu~mati. poimeni~ewem prideva dobijeni su oblici muwenik. ludiloŒ i pri tom duhovito prime}uje da je te{ko zamisliti da bi se sln. zaboravqenŒ. pored pomenutog. O ovom glagolu v. muwetati. *~amati. skit-ati : skit-uw-ati. pasimuldyti „gre{itiŒ. smutwaŒ. budalaŒ. Skok izvodi pridev muwen u metafori~kom zna~ewu „stultusŒ od muwa œfulgurŒ. Problem predstavqa etimologija osnove (muw-a. vetropir. stlit.Œ. Bezlaj. zbuwenŒ i glagolima omunit „oglupavitiŒ. kalamuwa doveli smo u vezu sa imenicom muwa „neozbiqan ~ovek. molnjenost. Oblike alamuwa. munjenost „nerazumnost. zamr{en. Ljubljana 1967. pokazuju da je ono figurativno i preneseno). muwenac itd. *~amiti (s e) . otegnuti seŒ. œzadremati. i -prdati). pridevom muwen „vetropirast. budalasto. molnjena goba „Amanita muscariaŒ moglo razviti iz metafore ’ubijen. molnjen „o{amu}en. œodr`ati se. varati seŒ. muwetati. Bezlaj ove leksi~ke dijalektizme. ali time se ne re{ava i wihovo krajwe poreklo. po na{em mi{qewu. propadatiŒ (RSA) · U navedenim oblicima izdvajaju se prefiksi a-la-. ima i zna~ewa: „dugo osØaØi negde. Eseji o slovenskem jeziku. zakr`qati. v. dijal. muwetalica (Skok II 483–484 s. zakuwatiŒ (RSA). luckast. mulsa „zbrkan. œpasti u ~amuŒ (RSA). zapustiti seŒ. zaostati u razvoju.v. . zmuwenet „poludetiŒ. „venuti. a ve} u nedequ izjutra ispusti du{u Kru{evac (RSA)648 è muniti se impf. œprestati napredovati.

molnjen. 651 Sln. sloviw. ali da u svemu ostalom oni predstavqaju prili~no raznovrstan materijal. luda „zaslepquju}a belina snega na svetlosti suncaŒ. [to se ti~e oblika muwa „vetropir. nasle|ena iz epohe balto-slovenskih jezi~kih odnosa. v.-h. Sam glagol muwiti „izazivati elektricitetŒ (pored sln.-h. lud „budalaŒ. i u RJA (s. . sjajŒ < *blâsk. Ona tvrdi da se semanti~ki pomak „svetlost.v. `estokŒ. {aliti seŒ.-h. muwen. li{en ose}aja. navode jo{ i s. Kao semanti~ku paralelu Kurkina navodi (i u RJA ve} pomenuto) lat.-h. ~ak. csl. ali mu zamera {to nije analizirao morfolo{ku strukturu razmatranih re~i. gde se pored s. razle}i se (o gromu)Œ.OSNOVE: 27) -MUWATI 285 `noslovenske teritorije. bleskot œblesak.-h. RSA). dijal. luckastŒ i sln. -are „grmeti.v. mlaniti „udariti. treperav (o plamenu)Œ. udarati gromomŒ (Kurkina 1989:263–264. budalaŒ i mowa „glupakŒ.-h. *mun’a (< *muniti). m o lnjav „glupav. i {to nije uzeo u obzir wima najbli`e srodne oblike. m u wen . Kurkina detaqno iznosi Bezlajevo tuma~ewe. attonitus „povre|en. na koju se ukazuje u RJA. zaglu{en. molniti „sevati (o muwi)Œ. slo650 Vezu prideva muwen sa glagolom muwiti. 190). odatle „doveden u zabunu. U oba slu~aja u pitawu je deverbalni pridev na -ânã(jâ) sa prvobitnim zna~ewem „udaren muwomŒ. sm u wen ( ^DL ) i sln. otupeoŒ651. molnànáè „koji se odnosi na muwuŒ. maán’ani „svetlucav. m u wen . * mãldn’evã ( ÅSSÀ 20:219–220). izuzetanŒ (ali se ne pomiwe da se ovaj pridev koristi uz re~ brzina. rus. s. molnjen dovodi se u vezu sa molniti „sevati (o muwi)Œ). obuzet u`asomŒ < attono. oni su sme{teni s. po mi{qewu autorke. muwen smatra se izvedenicom od glagola muwiti) i kod Pleter{nika (sln. tretira kao arhai~na obrazovawa. kao particip pro{li pasivni na . stpoq. smetati. muwev „veliki. v. máliØâ „obmawivati. Autori isti~u da navedene prideve objediwava tvorba pomo}u sufiksalnog -n-. Govore}i o s. 62). lud œumno poreme}enŒ : rus. muwen „vetropirast. ludŒ. Sli~no tuma~ewe ponu|eno je i u ÅSSÀ. Na mogu}nost unutarslovenskog obja{wewa ukazuje se. Tu se jo{ navodi s. Na slovenskom planu dovodi ih u vezu sa rus.enã od glagola *mãldniti < *mãldni ( ÅSSÀ 20:222–223 s. budalastŒ sme{teno je s.v. muwen „prek. mlãnânã „fulgurisŒ. molnjen „o{amu}en. *mãldnânã(jâ) / *mãldn’enãjâ / *mãldnenãjâ). smu{enŒ > „glup. i Kurkina 2003:116–117)650. uz ogradu da se zbog svoje dvosmislenosti mogu dovesti u vezu i sa praoblikom *mãldni / *mãldnâji (id. myliti „dovoditi u zabluduŒ (Bezlaj II 193). odatle muwevan „muwevitŒ (RJA). munjen. ~e{. prihvata i Petqova. nap. Tako|e posebno izdvajaju obrazovawe *mãldn’enã. bqesak (muwa)Œ > „ludŒ realizuje u nizu slu~ajeva i kao primer navodi rus. blesny „ludŒ : blesk.(Petleva 1973:50–51. naprasit.

munic sa „duriti se.286 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI viw. namra~iti se (o nebu)Œ Qe{tansko. propadatiŒ. ovako protuma~en glagol *muniti (se) krajwe je diskutabilan. ~e{. stri}i u{imaŒ (RJA).-h. *muniti (se). Iz istog razloga mora se dovesti u sumwu i veza prideva muwen sa glagolom muwiti (na koju je ukazano u RJA. Skok s.vv. zanemariti se. Zbog sli~ne semantike doveli smo ih u vezu sa glagolom muniti se „venuti. muniØâ „obmawivati. mo`da u vezi sa muwa. tu su tvrdwu kasnije preuzele i prihvatile Petqova i Kurkina).-h.v. s. maánic sa „sevati bez groma (o muwi). munic sa. tretira se kao nejasno. mo`da u vezi sa muØniè. Da se mo`da ipak radi o slovenskoj re~i pokazuje s. glagolima skalamuwati i za~amuwati — munà „bolest od koje ~ovek vene i slabiŒ. i ukr. Rekonstruisani psl. i muwosati se „prestati voditi brigu o svom fizi~kom izgledu. nemo}Œ (BER 4:329 s.. muØniØi). Glagol muniti se smatra se kontinuantom psl. zanemo}iŒ. „mr{titi (se)Œ. mr{titi seŒ ovde se izvodi od germanizma muna „opu{tena usna. *mãldniti (se). kao i raznorodnost semantike slovenskih potvrda. neobrijan. neo~e{qan Zorunovac (RSA). munja). trebalo bi tuma~iti kao figurativna: „prqatiŒ > „venutiŒ. rus. U odrednici se navode razli~ita tuma~ewa bugarske i srodnih slovenskih re~i. up. izveden od *mãldni „muwaŒ (id.v. up. glagol neologizam. munà3. pored s. 222). gubicaŒ. kovanica. Ka{upski glagol u zna~ewu „duriti se. mr{titi seŒ. a ne narodna re~ (v. Pre|imo na oblike skalamuwati i za~amuwati.-h. bez krajweg re{ewa. prqav{tinaŒ. namrgoditi se. Me|usobno udaqena zna~ewa navedenih oblika. te da mu stoga nije mesto me|u slovenskim potvrdama.v. Za prvi oblik se ka`e da je nejasan. muwati „}uliti u{i. munàvi se „kvariti se (o vremenu)Œ (BER 4:329. po mi{qewu autora. munà2). me|utim. bug. zapustiti seŒ: Muwosal se ~ovek – napustio se. potamnetiŒ (ESUM 2:269. glagol izveden je od nepotvr|ene imenice *muna / *munã s pretpostavqenim zna~ewem „blato.-h. Nije. namuwiti se „natu{titi se. munà3). mr{titi seŒ) pomiwe se s. Mund „usta. vrteti oko prstaŒ. razboleti se. „obmawivatiŒ (ÅSSÀ 20:189–190). dijal. ~ovek sa opu{tenim usnama. zmuniØi „smra~iti se. naqutiti seŒ id. . Kosovo (RSA). œnamr{titi se. koje se tuma~i kao glagol na -iti. fig. 652 Ista zamerka izneta je i u SEK III 281–282 s. uzeto u obzir da je s. gde se smatra da je glagol verovatno izvedenica od munà1 „muwaŒ). mouniti (obi~no slo`eno umouniti „zamrqati. S obzirom na hipoteti~nost ishodi{ne imenice i wenog zna~ewa. kada je qutŒ < dnem. munà „telesna slabost. isprqatiŒ).v.652 U bugarskom su zabele`ene imenice koje su pravi semanti~ki pandani s. sloviw. koje povezuje zajedni~ko zna~ewe „oslabiti. Up. a za drugi se upu}uje na munà „}utqiv ~ovekŒ (id.

turatiŒ (RJA). npr. rus. . muna „gubica. promaknuti.(ÅSSÀ 20:222). bosti. potiskivati. pre}i (okom. blesavŒ. muvati „gurati. *muxati. id. up. gutatiŒ. }u{katiŒ. mutavac.OSNOVE: 27) -MUWATI 287 Obja{wewe ponu|eno u moskovskom praslovenskom re~niku je konkretnije. muna „nerazgovorqiv ~ovek. ni etimologija imenice ne mo`e se smatrati re{enom. munàga œmlitav. œlagano i}i. oblika muwa „vetropir. muna u zna~ewu „opu{tena usna. v. munàvo œsøoro. drmnutiŒ (RSA)654. *mâno œgwe~iti. dijal. *meti. laktom i sl. dijal. budala. munà „mlitav. ~ovek sa opu{tenim usnamaŒ. iza}i. pomiwe se i u SEK III 280–281 s. gore). s. verovatno onomatopejskog porekla. tromosti.). muna I). u d a r i t i nekoga (pesnicom. Pod pretpostavkom da se on. mogli bismo ga dovesti u vezu sa glagolom munuti / munuti „brzim pokretom. munega. Fasmer II 651 s. mlitavosti izrazito prisutna u isto~noslovenskim potvrdama. bez obzira na fonetsku i semanti~ku bliskost. munega.< *-neu. muega. trom ~ovekŒ rekonstrui{e psl.v. ESUM 3:510 s. muhati (se). munà „mlitav. obi~no lak{e. proleteti. muna II „nespretwak. SEK III 279–280 s. *mun’a. poleteti. ukr. stiskatiŒ ([ulâga~ 1999:18–19). muniØâ œsøoro `vakati ili govoritiŒ. pored strus. Vratimo se pridevu muwen „lud. ‹ se 653 Ista grupa re~i (osim ka{.v. bole{qiv ~ovekŒ. naj~e{}e u rebra. dijal. U relevantnim etimolo{kim re~nicima ove re~i nisu dobile kona~no re{ewe (v. ali postoji tuma~ewe prema kojem one pripadaju gnezdu psl. Ka{upska re~ tuma~i se kao ekspresivna. guratiŒ itd. blesnutiŒ. monà III. ØihoŒ. sinuti. œhalapqivo jesti. molnovaØi „sevatiŒ. munega. trom. munia „lewivac. Tamo se na osnovu bug. }utqiv ~ovekŒ.v. III 10 s. budalaŒ. izjuriti. munà „}utqiv ~ovekŒ. pomenutih s. budalaŒ i mowa „glupakŒ (v. molnjen. mlãnovaØi. muega.. pogledom). 670 s. muvati (muhati). blr. etimolo{ki ipak razlikuje od sln. slab. mun’a „zatvoren ~ovekŒ. munàga. hitro preletati. koje se tuma~i kao izvedenica glagola *muniti (ÅSSÀ 20:190)653.v.. munuti se „pomaknuti se.v. muati „gurati. trom ~ovekŒ. blr.v. id. *mãldnovati. {eprtqaŒ.-h. zabadati. 654 Up. poq. Ovaj oblik je rekonstruisan na osnovu bug. ÅSBM 7:67 s. izleteti. gore). ~ovek sa opu{tenim usnamaŒ itd. Pada u o~i ~iwenica da je semantika slabosti. monàla).v. hodatiŒ. ~e{. na osnovu istorijskog srodstva formanata -ovati i -no. S obzirom na problemati~nost samog glagola (v. pokrenuti seŒ (RSA).-h. naglo. Nama se ~ini da je prirodnije povezati glagol munuti „udaritiŒ sa psl. monàØisà. i druga zna~ewa: munuti „naglo oti}i. muham „tu}i. izmaknuti. munàga. naglo. Ovaj glagol je u ÅSSÀ sme{ten s. brzo pro}i.v. odjuriti.

ako bi se sveo na isti ie. *dhou. korena *ma-. muuna).v. tu}iŒ > „lud.v. s tim {to ovde imamo primer gubqewa h upravo kod glagola *muxnoti: bug. Upu}uje se jo{ i na bug. U prilog ovakvom tuma~ewu govore i glagoli izvedeni od ie. ukoliko bi se on druga~ije protuma~io. i ÅSSÀ 17:200–201 s. Me|utim. *muxnoti (gde je pro{iren sa -s. [to se ti~e druge pote{ko}e. Skok II 354–355 s. Varbot 1984:141–143). naime. 349 s. jer je pomak „udarati. *maxnoti (se)). glupŒ sasvim legitiman.iti nalazimo u oblicima omunit „oglupavitiŒ Susak (Hamm/Hraste/Guberina 1956).-h. i *duxati : *dunoti od primarnog *duti < ie.(id. po}i od ve} pomiwanog glagola *muniti. dok je oblik muwen izveden od glagola na -iti. 200–201). jezika) v. odgovaraju}i glagol na . kao i umanut „sulud. 166). Drugo. muna4.v. blesavŒ. 157. zabosti.288 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI „gurati se. . bocnutiŒ. vrzmati se. }aknut „id. *manoti. muhati se „ludovati. tj.koje iza u daje x). glas x se obi~no ne gubi pred -no. od glagola mu(h)n-uti trpni particip bio bi oblik munut (up.(ÅSSÀ 5:151. jednokratno muhné „gurnuti. muna œbocnutiŒ. 197–199). psl. v. ÅSSÀ 17:123–125) postoje i oblici *manoti (id. gde pored *maxati. ni na semanti~kom planu nema nikakvih prepreka. [to se ti~e prve pote{ko}e. ESJS 8:454–455 s. mahati (se)).vv. mahnuti ¢ (su)manut. zamanut „nastranŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). ludetiŒ (RJA). blesav. kao zbuniti > zbuwen (up. motati se.(v. defektanŒ. Problem predstavqa dokazivawe ove teze sa formalne strane. lutati. *maxnoti (v. muna. up. *nagula II). ~ak i verovatnija mogu}nost. postoji jo{ jedna. muuna œudaritiŒ < muhna (v. rus. i pomenuto (su)manut.koji je u *muxati. Prvo. mu{ti „udarati. *muxnoti re{ava se i problem semanti~ke raznolikosti wegovih kontinuanata. koren *mou. sØuknuØáè.Œ. udaren „lud. up. œtumarati. *maniti (id. up. tiskati seŒ. U skladu sa tim. Dovo|ewem u vezu glagola *muniti sa *muxati. Ista je situacija i u bugarskom. polu655 Detaqno o tome (na materijalu s. manuti vidimo da se u srpsko-hrvatskom glas x mo`e izgubiti u poziciji ispred -no.v. muna œsakritiŒ. Glagol se smatra srodnim sa *mu{iti. Indikativno je da se upravo kod glagola muhati realizuje ovaj semanti~ki pomak. up. skitati seŒ (RSA). BER 4:324 s. *blaznã (ÅSSÀ 22:66–67 s. ~oknuØáè.v. smunuti se „pobenaviti.v. omuwit „lo{e uraditiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Vlaji}-Popovi} 2002. kojom se istovremeno prevazilaze obe formalne prepreke. 126–127 s. ve} iz oblika mahnuti. daqe ga dovode u vezu sa lit. tu}iŒ (ÅSSÀ 20:174). Moglo bi se. manoti). budu}i da se sva pomenuta zna~ewa daju izvesti od primarnog œudaratiŒ655.

). alamuwiti.-h. ponekad i lukava osobaŒ. vrdati. blr. Wime se. glagolom baca novo svetlo na prirodu s. Nama se ~ini da je u pitawu onomatopeja. s. povu~en. nänàv œpipav.-h. lew. *n’un’avã(jâ). . *mun’a. zbuwenŒ po656 Semantika rus. niunia œlew i glup ~ovekŒ interpretira kao fonetska varijanta od munia œid. nespretanŒ tuma~i kao fonetska varijanta od m u nàv œid.Œ. muvatiŒ sa rus. Brikner (v. Zanimqivo je. rus. }utqiv ~ovekŒ. *maniti (se) „obmawivatiŒ (v. dijal. *mou-). neume{an.v. neve{t. pomahnitaoŒ (Vuk). mutav ~ovekŒ. odatle smu{en œbesan. srame`qiv ~ovekŒ. nema semanti~kih osnova da se u wega uvrste i oblici sa zna~ewem œ}utqiv. budalaŒ. a-la-muwiti „varati. prema kojem se s. wuwav œsrame`qiv. Me|utim. trom. muniØâ „obmawivati. smu{iti se „pobesneti. dijal. imenica muwa œvetropir. onda on ne mo`e istovremeno biti i onomatopeja. dovodi u vezu sa psl.-h. lew. smu{enŒ. Pore|ewe sa rus. }utqiva. Tako|e se i poq.OSNOVE: 27) -MUWATI 289 detiŒ Vrgada (Juri{i}). me|utim. uz pretpostavku slede}eg fonetskog razvoja: *man-noti > *monoti > *munuti / *muniti (denazalizacija o > u kao u stsl.-h. budalaŒ i œmlitav. *muniti: wegovo formalno svo|ewe na psl. naime. u izvesnoj meri relativizuje dosada{wa etimolo{ka obja{wewa razmatrane leksi~ke grupe. nespretan ~ovekŒ. preko participa muwen „vetropirast. ruski ekvivalent jasno svedo~i o primarnosti glagola. tom gnezdu bi mogli pripadati oblici sa zna~ewem œglupak. Karlikova 2000:33. budalast. ÅSSÀ 25:159 s. s. œtih. sa ~ime se ne sla`e npr. Ovakvim tuma~ewem otvara se i mogu}nost povezivawa s. sémânïti > soumânïti) (ERSJ 1:111). recimo. Œ (BER 4:724)657. pomahnitatiŒ. œzatvoren. Predlo`eno tuma~ewe. glagola ukazuje na jo{ jedno mogu}e tuma~ewe psl.v. da se u okviru ove onomatopejske porodice javqaju gotovo identi~na zna~ewa kao i kod oblika izvedenih od psl.c. vrteti oko prstaŒ (ÅSSÀ 20:189–190 s. Za razvoj zna~ewa œobmawivatiŒ v. brojnost potvrda imenice alamuwa nasuprot samo jednoj zabele`enoj potvrdi glagola alamuwiti mogla bi navesti na zakqu~ak da je u pitawu denominal. *n’un’a). nänà œtrom.-h. nem. ÅSSÀ 17:197–199). Naime. up. npr. Tako se. nänà œ}utqiv ~ovekŒ (l. dijal. Me|utim. nespretan ~ovekŒ. U etimolo{kim re~nicima razmatrana leksi~ka porodica dovodi se u vezu sa kontinuantama onomatopejskih oblika *n’un’a. bug. *n’uniti. Polaze}i od semantike ishodi{nog glagola *muniti (se). 657 U odrednici je pomalo nejasno formulisano obja{wewe date re~i: ukoliko je oblik nänàv okarakterisan kao fonetska varijanta od munàv. *muniti (se))656. dovodi u pitawe objediwavawe svih navedenih leksema u jedno etimolo{ko gnezdo. Kurkina 2003:122. glagolom *muniti (< ie. spor. wuwa œzatvorena.

. id. 658 Up.) olomunâe œlo{e vreme (ki{a. Bjeleti} 2004a). i bug. sli~na a`daji ili zmajuŒ. Iako nam se ne ~ini verovatnim zajedni~ko poreklo ove dve leksi~ke porodice. pre svega zbog vrlo sli~nog fonetskog sastava leksema koje im pripadaju. vihorŒ658 i œpro`drqivacŒ razvila su se verovatno pod uticajem imenice ala koja. koje se te{ko da odvojiti od s. nespretanŒ (id. ima i pomenuta zna~ewa (v. 160). vetar)Œ.290 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI red pomenutog bug. Stoga bi se moglo pretpostaviti da su se zna~ewa œ}utqiv. hitra osobaŒ (RSA). detaqno o semantici ove re~i v.-h. jako nevreme sa gradomŒ ibid. Zna~ewa „hitar. up. munâe œzimska nepogoda. zatvoren ~ovekŒ u okviru gnezda *muniti. *mun’a razvila pod uticajem sinonimnih onomatopejskih oblika. U s. spor. ili varijanta od glagolske imenice *olomvane) (ERSJ 1:111). ala2. Zna~ewa „oluja. nevreme. postverbala od oblomiti i dijal. neve{t. spretan ~ovekŒ.. `ustra. ERSJ 1:96–97 s. pored danas osnovnog zna~ewa œmitolo{ka neman. uprkos tuma~ewu ponu|enom u BER 4:863 (slo`enica od *olom. jeziku se ~ak razvilo i zna~ewe wuwa œbudala.-h. vredna osobaŒ razvila su se verovatno pod uticajem imenice muwa u figurativnom zna~ewu œbrza. dijal. glupakŒ CG (RSA). (zap. Bjeleti} 2004b. 328–329. dijal.v. Detaqnije v. nänàv œpipav. „osoba koja hitro radi. neosporno je da je do{lo do wihove semanti~ke kontaminacije. re~i.

namr{titi. na~muren adj. „namr{ti659 Oblici kosmurati „mrsiti (konac. zaplitati (kosu. „namr{titi se. „namrgo|enŒ id. naqutiti se. nije ti ga drago ni puten sres id.v. namuri se 3. „namrgoditi seŒ id.OSNOVE: 28) MURITI 291 OSNOVE: 28) MURITI 28) MURITI na-ko-s-muriti se pf. namra~iti se. nakosmurati „nakovr~atiŒ BiH. pre|u)Œ Lika. namr{titi se. pletivo)Œ Lika. niti. postati zlovoqanŒ Kupinovac (RSA)659 ~-murit se impf. „uzrujan. smra~iti se. œskupiti. narogu{iti seŒ: Nakosmuriti se zna~i {to i naduriti se. razbesneti seŒ Sirini}ka `upa (RSA). vremenu).Œ: Nahmurilo se ko da }e ki{a. napraviti kiselo lice. „srditi seŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990) na-~-murit se pf. preturatiŒ Dobroselo (RSA) ne spadaju ovamo. (Bojani}/Trivunac 2002) ?na-ho-muriti se pf. namr{titi seŒ CG (RSA) ?na-su-muriti se / nasumuriti se „natu{titi se. kosma. (ibid.. mrgoditi seŒ Qe{tansko (RSA. i Herc. œmra~na izgleda. „v. stisnuti (usta)Œ. ko{murati „mrsiti. Te{i} 1977) na-ko-{-muriti se pf. „namrgoditi se. nabrati (lice ili deo lica)Œ.) na-ko-`-muriti se „naqutiti se. namrgoditi se. v. nahmuren adj. nahmuriti seŒ Dalm. „namrgoditi se. nahmurit se œid. namr{titi seŒ CG (RSA) ?na-h-muriti / nahmuriti pf. œnamrgoditi seŒ Kordun (gra|a ERSJ) ko-{-muriti se impf. „natmuriti se. natmuriti seŒ Dubrovnik (RSA). natmuriti se. Vlaji}-Popovi} 2002:75. œpremetati. „namrgoditi. nahmuriti se „namrgoditi se. natmurenŒ: To je jedan nahmuren ~ovjek. . natmuriti se (o nebu. (Peru{i} 1986). okositi se na koga Banija (RSA). natmuriti se. sg. „mr{titi se. (Peru{i} 1990) ?na-}-muriti se pf. na-o-muriti se „natmuriti se. smrknuti se (dawu)Œ (RSA) ?na-so-muren adj. OS 46–47 s. namra~iti seŒ id. uznemirenŒ (RSA) è na-muriti se pf.

?). *mura I). namra~iti se (o nebu)Œ. Skok ne pomiwe ovaj glagol. Pored ~e{. nivou nije dobila zadovoqavaju}e tuma~ewe.v. maglaŒ (primeri su iz: Skok III 360 s. namrgoditi se. bug. inf. *murã(jâ) itd. *murava. U ovom zna~ewu glagol je sa~uvan samo u obliku sa prefiksom na-. *mura II. smurec sa œobla~iti seŒ (SEK IV 333 660 Up. U ÅSSÀ je. *muliti v.-h. a posle prefiksa ko-.v. ali s obzirom na wegovu semantiku. U ÅSSÀ rekonstrui{e se psl. sg. razlika u akcentu govori da mo`da nije u pitawu samo narodna etimologija) pored namuriti se i namusiti se (v. mrgodno posmatratiŒ: Umulijo se ko mula Piva (Gagovi} 2004. tmuriti se. kontinuanta naveden je samo glagol muriti „grejati.egzistiraju i da se uz ovaj koren javqaju razli~iti prefiksalni elementi. u}utati se. No bez obzira na nere{enu krajwu etimologiju. poq. Kurkina 2003:119–121. muri se œkvariti se (o vremenu)Œ (BER 4:334). *murã II. tako|e i ka{. muriti „bojiti tamnom bojomŒ. *mul-662. sneveseliti se. *muravã(jâ). navode se i neke semanti~ki udaqenije potvrde. namrgoditi se.v. Kosovo (RSA). uozbiqiti se. qutiti seŒ. mo`da namerno. *murã I. murec sa „duriti se.-h. 662 Up. *murina.. Up. *muriti (se) i na osnovu semantike — budu}i da je osnovna nijansa zna~ewa glagola: „zatamwivati. namuwiti se „natu{titi se. i ÅSSÀ 28:88 s.na psl. ukr. pe}i istiha na vatriŒ. dlu`. murzy} „mrqati. iako mu je zna~ewe isto kao kod ~e{. tako|e murtiti se „mr{titi se. muriti „priqubqivati u{i (o kowu). dijal. evidentno je da re~i sa korenom mur. 192 s. ~initi crnimŒ. potvrde. sloviw. rus. acc. Anikin 2003:111–112. Up. smurØà se „mr{titi ~eloŒ. (id. za}utati. dijal. O mogu}im tuma~ewima psl. namurli se 3. „namr{titi se (kao nebo pred ki{u). i bug. npr. mr{titi seŒ. Skok II 392. obarati glavu (o ~oveku). muricca „`muriti (u igri `murke)Œ. 661 Kao s. smurØen. qutiti se. Mavar (< lat. up. {mouriti. lukavo pogledatiŒ. daqe)./ *mun. 191–196). sneveseliti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). v. pomra~ivati (se). naqutiti seŒ Qe{tansko. mouriti „crniti./ *mul. smuráè. pa se ~ak pomi{qa i na to da je u pitawu heterokliti~ka arhai~na osnova *mur. sumoran). verovatno bi bilo logi~no potra`iti ga s.v.vv. biti jako qutŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). nako{muriti verovatno imamo sa~uvano s-mobile u poziciji ispred osnove -muriti. ~e{. maurus „tamanŒ). umuliti se „biti neraspolo`en. sln. . omuliti se „posramiti se. Treba ipak napomenuti da porodica re~i sa korenom *mur. prqatiŒ. ka{. ~initi crnim. *mura I. uznemiravati (se)Œ. Isto va`i i za lekseme sa korenom *mun-. tamnimŒ — zakqu~uje se da je u pitawu izvedenica na -iti od *murã II (ÅSSÀ 20:194)661. izostavqeno s. blr. qut. œnamr{titi se. U oblicima nakosmuriti. natmuriti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)660 · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol -muriti se „mr{titi se. *obmuliti (se) I.(id. fig. up. muris (se) „uzrujavati (se). mrgoditi seŒ Vrawe (RSA.292 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ti se. obja{wewa data s. murácca „`muritiŒ. smura „oblak.

665 U oblicima ~murit se. pozajmqeno u ukr. 37. {amorhacca „{umiti. u vezi sa {amråcâ „`migatiŒ (ÅSBM 7:289). 333). g(u)nego i s-. kamuren „namr{ten. mi bismo ovu re~ doveli u vezu sa muren „crnŒ (v. zamr{en.Œ. u kojima se ispred osnove mur. BER 4:334).(}-) < *~â-. vákomurivaØâ. poq. nakamuren œnamr{ten. Glagol se smatra nejasnim. }mrdav (v. 4:478)664. i Vlaji}-Popovi} 2002:87.(bez metateze) < *mor-kã (Gudkov 1966:36–37). dijal. Pretpostavqa se slede}i fonetski razvoj: sm.u sumoran sekundarno (u pore|ewu sa ostalim slovenskim oblicima.v. neraspolo`enŒ (BER 2:194. ali sa drugim prefiksom. Tako|e se konstatuje da se uz korenove *mar. bug. . ESUM 2:226–227). u pogledu tvorbe up. zakomurisØiè (v. sg. nahohmoriØâsà „naobla~iti seŒ i s. S obzirom na uo~enu bliskost osnova *mur. naxæmare’c „id. mo`da od onomatopejskog {amor. oblici. nahumoriti se.i isto~noslovenske kontinuante u zna~ewu „namrgoditi se. *naxmariti / 663 V. namr{titi seŒ Timok (Dini} 1988). ostalo su zapadno. u tvorbenom pogledu ~e{.-h.cc. g(o)-. rus. zapetqanŒ (SRNG). Odatle se. O glagolu (na)kosmrti se v. za-ko-murisØáè „lukav. x(u)-. nastalo prema prefiksu su-.Œ Zaglavak (RSA). nakosmrtiti se „id. Oblici nahmuriti se. na~muren. v.v. vákomarivaØâ. ko-. i upu}uje se na rus. razvilo u i u kompromisnom obliku nahumoriti (Skok III 360 s. nahomuriti se u ÅSSÀ se tuma~e kao izvedenice prefiksom *na. Od ju`noslovenskih potvrda navode se samo pomenuti s. i rus. natmuriti seŒ667. 665 Up.i *mur. „namrgoditi se.i *mul-666.)663. g-. nachomarzy} „nabrbqatiŒ i sloviw.v. uø. nakosmrti se pf. {u{tatiŒ. smura. i SEK IV 332–333 s. Vlaji}-Popovi} tuma~i ovaj oblik u okviru gnezda glagola kositi (Vlaji}-Popovi} 2002:104).up.javqa s. 668 Skok s pravom izvodi glagol nasumoriti od prideva sumoran.(id. i Gorà~eva 1979:103). Za mogu}nost pojave prefiksa ko. On smatra da je su. nasumoriti se „naobla~iti se (o nebu)Œ668 (ÅSSÀ 22:81 s. 666 Ta bliskost se ogleda i u potpunom paralelizmu psl.u zna~ewu „tamanŒ javqaju ne samo priraslice x-. *xmuriti (se) i *xmuliti (se) (v.: }. jer se umesto murume{ao glagol moriti. ~mouliti „prqati. Gudkov u obliku sumoran (> nasumoriti se) decidirano izdvaja prefiks su. x(o)-. „mrgoditi se. Za alternaciju inicijalnog ~. prisutna je i u blr. 664 BER l. daqe). 667 Oblici poq. *mariti (se) I. prema Skoku.< *so. s(o)-. prepreden. naxomaurêc „nafantaziratiŒ ne spadaju ovamo. 44).v.OSNOVE: 28) MURITI 293 s. sawariti. mr{titi seŒ. fantaziratiŒ ( ÅSSÀ 17:212–214 s.v. namrgo|en (o ~oveku)Œ. na{amorácca „namr{ØiØi seŒ.od glagola *xmuriti se.i osnovu -mor. na}muriti se mo`emo pretpostaviti prisustvo prefiksa ~. Oni se tvorbeno razla`u na slede}i na~in: * na-xo-mariti.ispred osnove -muriti up. up.ili h-). vákomurivaØâ „naobla~iti seŒ (v. nap. ÅSSÀ 8:43.> xm. ne nudi prihvatqivo tuma~ewe.> {m. tvorbeno i semanti~ki blizak glagol ko-s-mrti se 3. up. Osnova moriti. *~âmuliti? (ÅSSÀ 4:146). mrditi se). mrqatiŒ < psl.-h. marzy} „ma{tati. sumoran). id.

up. nastalim pod uticajem oblika sa prefiksom su-). kupati seŒ (RSA). zahmariØâsà. Sli~no se defini{u navedeni inicijalni elementi s.v. chmura). hmuráè : sln. [uster-[evc svodi psl. Autori SP ih dovode u vezu sa psl. mureti „tmuriti se..v. Sa sasvim suprotnog stanovi{ta nastupa Slavski. ne obja{wavaju}i inicijalno g-. pri ~emu je g. koji smatra da za ~itavu ovu porodicu re~i nije mogu}e ustanoviti ~ak ni koren (Sáawski I 71–72 s. Oblik nasumuriti se mo`e se protuma~iti na vi{e na~ina. *myr-Œ (ÅSSÀ 6:163) i s. *gmyriti: „U vezi sa *gmuriti i daqe sa *xmur-.(Schuster-[ewc 2000:31).na ie. ali bez tuma~ewa inicijalnih glasova670. v. ørekrivaØi se oblacima (o nebu)Œ (Gorà~eva 1974:131–132. *gmuriti (se)?: „Srodno sa *xmuriti. jer se leksema smatra lokalnom inovacijom. ne prefiks). *x(u)mur. mr{titi se. *xmyr-. potapati u voduŒ s pravom se etimolo{ki razdvajaju od onih sa zna~ewem „mr{titi seŒ.Œ (id.javqaju se jo{ i prefiksi bu-.. i ÅSSÀ 8:43–44 s. tu-: bu-hmarâ „oblakŒ. chmura). nahmariØâ(sà) „obla~iØi se (o vremenu). 35). Mahek u ovim elementima vidi prefiksalno poja~awe (Machek 201 s. 163–164). Mogao je nastati premetawem slogova od na-mu-suriti se (v. murati se „br~kati se. Petleva 1996:33.v. a mo`da je i plod kontaminacije sumoran + namuriti se. kakav je i gmuriti . Poreklo protetskog. za-Øu-hmarivaØâ : hmariØâ. gmurati se) sa zna~ewem „gwuriti. gmurati. Mo`da i on ~uva s-mobile (sa dodatno razvijenim vokalom u-. *kem.-h. Za s(h-) se pretpostavqa da je u pitawu s-mobile (dakle. Priroda ovih „priraslicaŒ nije u potpunosti razja{wena. Za kompletnu sliku o ovoj porodici re~i relevantni su i oblici murati „izazivati {um kome{aju}i vodu. 674). navedene potvrde sa zna~ewem „mr{titi seŒ dovode se u vezu sa *chmuriti i *smuriti. zamo~iti brzim pokretom. nap. bu-hmariØâ(sà). Tako u oblicima rus. 669 U kombinaciji sa *(x)mar.v.u *gmuriti sekundarna (ekspresivna?) priraslica uz prvobitni koren *mur. i SP 7:170 s. ova leksika sa zna~ewem „gledati na specifi~an na~in.294 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI *naxmuriti)669.v. 670 Ju`noslovenske potvrde (izme|u ostalog s. *myr. br~katiŒ Lika. qutiti seŒ Kurkina izdvaja s-mobile „koje lako prelazi u h-Œ (Kurkina 1973:76). s. murnuti „zagwuriti. oblika. x. Petleva 1978:51–55)./ *s(u)mur.. Gudkov ove re~i dovodi u vezu sa *tâma (Gudkov 1966:37–38). smuráè. *xmura / *xmurã(jâ).. . *nuriti. *gmuriti.v. nagloŒ BiH (RSA). biti u lo{em raspolo`ewuŒ grupi{e se oko korena *mur. neetimolo{kog gtako|e ima vi{e tuma~ewa (o slu~ajevima kada se ono javqa ispred osnove koja po~iwe sonantom. gde se sumwa u opravdanost rekonstruisawa psl. *smur-. V.sa protetskim priraslicama g.

namrgoditi se. natmu{iti (se) „v. mrgoditi se. tama. up. 672 O oblicima natmuriti. natmoriti se „namrgoditi se. smra~iti seŒ Piva (Gagovi} 2004). œnaobla~iti se. nasomr|en (v. natu{titi se. stmoriti se œnatmuriti se.OSNOVE: 28) MURITI 295 Za oblik nasomuren up. natmuriti se (o nebu. namra~iti se. œnatu{titi se. vremenskim i atmosferskim prilikama)Œ (RSA). i Karlikova 1998:55)671. SemanØi~ki model „mr{titi se. Nama se ~ini da semanti~ki razvoj mo`e i}i i u suprotnom smeru. natmu{iti v. natmuriti se „namra~iti se. od stawa prirode ka stawu ~oveka. namr{titi seŒ. postajati tmuran (o vremenu)Œ dobro je poznat slovenskim jezicima. „naobla~iti se. natmuriti seŒ (RSA)672. namrgoditi se. biti nezadovoqan (o ~oveku)Œ > „obla~iti se (o nebu). smrknuti se u licuŒ. natu{titi seŒ Uskoci (Stani}). v. postati bri`anŒ. jer se lo{e stawe ~oveka i prirode ~esto poistove}uje (Gorà~eva 1985:58. natmoriti. 671 . namr{titi seŒ. Skok III 439–440 s. œsmra~iti se.v. vremenu)Œ. mrditi se). nasumoriti se „namr{titi se. namra~iti se. smrknuti se (o nebu.

rastu`iti 673 Ovamo verovatno spada i kmusle m. „n a m u s i t i s eŒ: Nakmusiti se zna~i napr}iti usne.(Skok II 488 s. „opustiti delove tela na licu. „snu`diti se. namrgoditi se. „namr{tena. sa -ur. 2004) namusiti se pf. sneveseliti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986)674 omusiti pf. pokisnutiŒ: Okomuzil se ko }uran na }i{u Babu{nica (gra|a RSA). Kosovo (RSA) k-musa f. smr}i se u licuŒ Crna Reka (Markovi} 1986). omusim se 1. oboriti glavuŒ Timok (Stanojevi} 1927) na-~e-musiti se pf. œnaobla~iti se. „omusiti se. pf..296 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 29) MUSITI SE 29) MUSITI SE na-k-musiti se pf. qutwu i sl. skru{iti se. sneveseliti seŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) è musiti se impf. omusi se 3. „neodlu~an. „n a m u s i t i s eŒ Vrgada (Juri{i}) o-ko-muzim se 1. sg. uozbiqiv{i se. okomuzil se „snu`dio seŒ Lu`nica (Mani}) u-ku-muzi se 3. sg. sg. naqutiti se. œzamisliti se. sneveseliti se. musit se „ne govoriti (s nekim)Œ Orlec (Houtzagers 1985:302). omusit (se) „oneraspolo`iti se. 674 Up. „izra`avati neraspolo`ewe. „sneveseliti se. namr{titi seŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). muso). oboriti glavuŒ Timok (Stanojevi} 1927). „sneveseliti se. namr{titi se. fig. sg. za}utav{i. . „namr{titi se. sg. Skok izvodi ovaj oblik od musiti se. sg. „dr`ati se uzdr`ano i tako ne pokazivati svoje maneŒ. musi se 3. „mr{titi seŒ Vrawe (Zlatanovi}). pf. œzabrinuti se. mrgoditi seŒ (RSA).v. pokuwiti glavu u znak nezadovoqstva (ili bolesti)Œ Zagara~ (]upi}i 1997). musit se „mrgoditi seŒ Brusje (Dul~i}i 1985). srdita `enska osobaŒ Hrv. nepreduzimqiv. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. gorwa Dalm. namusuriti se „namrgoditi se. okomuzi se 3. pf. Lika. namusit se „namrgoditi seŒ Sumartin (Novakovi} 1994). „pokuwiti se. rastu`iti seŒ Uskoci (Stani}). namusuriti se „v. omusiti seŒ Pirot (@ivkovi}). namusiti seŒ Lika (RSA).. musim se 1. nesnala`qiv ~ovekŒ Lika (RSA). rasrditi seŒ Poqica. na}u{iti se Hrv. (RSA)673 o-ko-musim se 1. namusi se 3. sg. sg. natu{titi seŒ Lika (RSA). sg. „omusiti se.

~e-. U obliku ukumuzi se vokal u u ekspresivnom prefiksu ku.-h. ko-. „u}utati se. oneraspolo`iti seŒ Timok (Dini} 1988) umusiti se pf. muzati se „osmehivati seŒ. Snoj 365).-h. 2:193. 675 676 . biti poti{tenŒ Lu`nica (]iri} 1983) musa f. 830 s. kao rezultat izjedna~avawa sa prefiksom u-.v. muso. Tretiraju ga kao glagol na -iti izveden.. musa „osoba zlovoqna i srditaŒ. snu`diti seŒ. musà se)676. muza „grimasaŒ (v. 677 Up. muso). Pretpostavqen je isti tvorbeni model kao kod *mãrda > *mãrditi se (v. Oblici sa z u osnovi — okomuzim se. rekonstruisano na osnovu bug. od ekspresivne osnove *musa.OSNOVE: 29) MUSITI SE 297 se. ali oba oblika ostaju nejasna). sg. okamuzil „zastati nepomi~no i }utatiŒ (id. cit. *musiti (se). „zbuniti se.v. œu}utatiŒ. „zamisliti se. „`ensko zlovoqno i srditoŒ Sumartin (Novakovi} 1994) · Ispred osnove musiti alterniraju prefiksi k-.c. „oneraspolo`iti se. ukumuzi se iz Pirota i Lu`nice — naslawaju se na bug. S. imati nezadovoqan izgledŒ (BER 4:309)677. umusim se 1. natmuriti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986). œuprepodobiti seŒ Uskoci (Stani}). sln. dijal. Me|utim. mak. Bezlaj II 209. oneraspolo`iti se. gore).razvio se verovatno sekundarno. okamuzen. muzim se „mr{titi se. u BER-u se bugarske potvrde tako|e tuma~e kao ostatak balkanskog latiniteta (BER 4:343–344 s.) smaØraju da je takvo obja{wewe te{ko pro{iriti i na bugarsko-makedonsku leksiku. AuØori ÅSSÀ (l. Takvim tuma~ewem otklawa se i problem alternirawa s / z. verovatno. nema re{enu etimologiju. uz napomenu da imenica *musa u odgovaraju}em zna~ewu „wu{ka.v. okomuzil se. zastideti seŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). gubicaŒ nije posvedo~ena upravo na ju`noslovenskom terenu (ÅSSÀ 20:196)675. Psl. gde se upu}uje na kamuzà se op. denominal musiti se Skok obja{wava kao dalmatoromanski leksi~ki relikt < poznolatinskog musus (Skok II 488 s. potvrda. i s.

nijesam o we ni srkno. neka r a s k a l a m u } u j e Piva (Gagovi} 2004) na-ka-la-mutim 1. obmanutiŒ Ozaq (Te`ak 1981) z-ba-la-mutit „otaqati posaoŒ Zagara~ (Vlaji}-Popovi} 1986:165) ba-la-muta f.). „blebetaloŒ Grahovo (Vlaji}-Popovi} l. œzavaditi. zakalamutili se potoci ko orawe. zava|atiŒ: Ne kalamuti se tako. pf. „obmawivati. uzmutiti. m u t i t iŒ. nered. „na brzinu ne{to uraditiŒ Leskovac (Mitrovi}) 678 679 U drugom primeru imenica kao da ima zbirno zna~ewe.. RSA). koje{tarijaŒ Pribi} (Te`ak 1981a). mrtvi kurepu! — Kalamute ovi crni narod. uzmutiti. neodgovoranŒ: Onu balamutinu nijesu {}eli primiti ni u vojni stan — Kakva li se sve balamutina skupila na sijelo. smu{en. sakrili presveti Piva (Gagovi} 2004)678 ?ka-la-mutiti impf. „z a m u t i t i. œuraditi {to na brzinu i kako biloŒ: Bija{e zakalamutila naku ~orbetinu.298 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 30) MUTITI 30) MUTITI ?ba-la-mutiti impf. „izazivati zbrku. na brzinu. na brzinu. m u t i t i. praviti smesu. balamotati „brbqatiŒ Mahi}no (Te`ak 1981a) za-ba-la-mutiti pf. zakalamukati „pripremiti. zgotoviti lo{e. „zava- |ati. pokvaritiŒ BiH (RSA)679. zgotoviti lo{e. Up. me{avinuŒ. „id. uzburqatiŒ: Pade velika ki{a. balamutina „onaj koji je glup. „cirkusarija. œbuniti. buniti. kako bilo. balamuta „ni{ta ~ovekŒ Zagara~. „brbqaju}i prikriti istinu. glupan. izazivati sva|u. „bezvezwak koji sva{ta pri~a. trag im se utro — Da nemaju neki interez ne bi ovuda i{li i kalamutili Piva (Gagovi} 2004). uneti razdorŒ: Ko je qude zakalamutijo. galamuŒ (Vuk. kako biloŒ (RSA). razdor. œne ostajati pri re~i.) balamutina f. vrdatiŒ Uskoci (Stani}). . zaslepqivatiŒ Ozaq ( Te`ak 1981). me{ati (~eqad) da postane tiska i bukaŒ (RJA). „pri~ati koje{taŒ Rovca (Bjeleti} 1993:41) za-ka-la-mutiti pf. „me{ati.c. „pripremiti. no vako. glupakŒ Bjelopavli}i (ibid. sg.

Sarajevo. za{amutiti se „o{amutiti se. nesvestice. „mete`. Bar (gra|a RSA).. mutwa u kojoj se ne zna ni ko pije ni ko pla}a CG (RSA). nemir. onesvestiti seŒ id. . skalamuti 3. kalamutwa. malko opitiŒ Crmnica. œdovesti nekoga u stawe da ne mo`e zdravo rasu|ivati. tako|e bez zna~ewa.). „zbrka. (RSA. „slu|ivati nekogaŒ Lika (Bjeleti} 1993:41). Lajkovac (gra|a RSA). Boka. zaluditiŒ Zaglavak. CG (Vlaji}-Popovi} 1986:163) s-pa-la-mutiti pf. (ibid. Rovca (Bjeleti} 1993:41). „napraviti ne{to kako bilo. œjako udaritiŒ Uskoci (Stani}). o{amutitiŒ. mete`. sastavitiŒ Uskoci (Stani}) {a-mutiti impf. s m u t w aŒ (RSA). zaprepastiti. mete`. Kalamut prezime Bosna (RJA) kalamutka f. o{amutiti „onesvestiti. kalamutka „id. Zaplawe (RJA). o{amutiti se „izgubiti svest. œuno{ewe razdora. o{am u ti ti Gola ( Ve~enaj/Lon~ari}). palamutiti „palamuditiŒ Herc. „dovesti u stawe nesvesticeŒ: Ide po put i leleje se. „prepreka pri obavqawu posla. Lebane (gra|a RSA) s-ka-la-mutim „na brzinu ne{to uraditiŒ Leskovac (Mitrovi}).?) o-{a-mutiti pf.Œ Crna Reka (Markovi} 1986). (ibid. pomeriti pamet nekomeŒ Svrqig. „id.OSNOVE: 30) MUTITI 299 pri-ka-la-mutim „na brzinu ne{to pripremitiŒ id. acc.). fig.. „dovesti nekoga u stawe omamqenosti. gu`vaŒ Vrawe (Zlatanovi}) ?pa-la-mutiti impf. o{amutiti „zaneti pamet. sg. zbunitiŒ. ve} se samo upu}uje sa jednog oblika na drugi. kao i na kalamutnica (Beli} 1905:365). 2004) 680 U izvoru se ne daje zna~ewe imenice. s m u t i t i ne{to za ~as za jeloŒ Timok (Dini} 1990) ka-la-mut m. „nered. „pome{ati. onesvestitiŒ. œzapawiti. gubiti svestŒ Rovca (Bjeleti} 1993:41) za-{a-mutiti pf. skalamutwa: Ovo dana bila je nekakva skalamutwa po wine ku}e Kosovo (Elezovi})680 kalamutnica f. sg. smetwaŒ Kwa`evac (RSA). neredŒ: Kalamut je vrdawe. „pre}i nekoga. spletkarewe. zbunitiŒ Lika (Bjeleti} 1993:41). „u~initi da se nekome pomuti svest. o{amuti 3. haos.Œ Sokobawa (gra|a RSA) kalamutwa f. nemira. gu`va. pobrkati. onesvestiti seŒ id. ometawe u radu. Potkozarje (Dalmacija). haosŒ. inf. o{amutilo ga ne{to Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. „(nekome) udarati u glavu.

up. sg. kojom iste`u sa dna mora vr{e ili kakvo u`eŒ id. onesvestiti (se)Œ: Za{omutilo me ne{to u glavu — Za{omutilo mu se u glavu Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. {emut. „koji je o{amu}en. „smutiti se. o{amu}en „za kratko izba~en iz svesne orijentacijeŒ Lajkovac (gra|a RSA) {amut m. *xomotã / *xomotã (v. v. podbuwivati. œprepiti se. zaprepa{}enŒ Uskoci (Stani}). {emet.Œ. onesvestiti. pored osnovnog zna~ewa „jaramŒ. Mo`da su ovi oblici u vezi sa {emut „grana smrke ili somine. 2004)681 è mutiti impf. „o{amutiti (se). koje se leqa pri hoduŒ Makarska Krajina (RJA). zbuwivatiŒ. iako je jedno od zna~ewa glagola mutiti i „uhoditi. zanesenŒ [umadija (gra|a RSA) za-{o-muti (se) 3. nap. „graja. „gran~icaŒ. „o{amu}enŒ id.). smutqavinaŒ CG (RJA) {e-mutan adj. œdovoditi u zabunu. gde se. o{alamuti 3. „pomutiti pamet. o{emutiti se „onesvestiti seŒ. o psl. rovaritiŒ. œstvarati smutwu. „zbuwen. „pomutiti svestŒ [umadija (gra|a RSA). nesloguŒ. smutit „id. koji je malo zanesenŒ. Skok III 386 s. œnespretno se nogama bacati u hoduŒ. „me{atiŒ. vr{aŒ.v. navode i za nas relevantna zna~ewa: „potpora za lozuŒ. „o{amu}enoŒ Timok (Dini} 1992) o-{a-la-mutiti se pf. {emet „drvena brkqa~a (kratka motka s rogaqcima) kojom se po dnu mora hvata mre`a. konop (kad se ne zna ta~no gde je)Œ. œbuniti. Imenica {emut mogla bi biti apofonska varijanta od homut < psl.300 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI o{amu}en adj. „koji je o{amu}en. galama. „o{amu}enostŒ Timok (Dini} 1992). (ibid. re~i detaqno v. o{amu}enostŒ Split (Vidovi} 1990) {amutan adj. koje se {uqa kao kradqivacŒ Krk (RJA). {emutno adv. kome nije bistro u glaviŒ. (ibid. 156. sg. kome zuji u glavi. izazivati razdor. o{amut „omama. zava|atiŒ. zavrteti se u glaviŒ Banija (gra|a RSA). wu{katiŒ (RSA). {emutaqka „nadimak `enskom ~eqadetu iskrivqenih nogu. œudaritiŒ Uskoci (Stani}). o-{a-matat „o{amutitiŒ (pored smutit. Vinja 1989:33. „o{amu}enoŒ Timok (Dini} 1992) o-{e-mutiti pf. {amutno adv. {emetat „tra`iti {emutom po dnu mora mre`u. o{emu}en „suludast u mislima. œtajno raditi {to nedozvoqeno. „mre`a. opiti seŒ Uskoci (Stani}) o{emu}en adj.). Ista dilema va`i i za oblike o-sa-matat. „o { a m u t i t iŒ Crna Reka (Markovi} 1986) {a-la-mut m.v. ÅSSÀ 8:69. vika. kao i za {o-mutati „{uqati se oko ku}e kao tatŒ. œlu681 Nije jasno spadaju li ovamo {e-mutati „imati krive noge pa se na wima kao leqati u hoduŒ. Rovca (Bjeleti} 1993:41). {omuta „~eqade koje {omuta. o{amutitiŒ. Rovca (Bjeleti} 1993:41). œneuredno raditiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). Vinja III 211 s. konop i sl. Loma 2002). kome nije bistro u glavi. tj.Œ) Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). i {emut. odatle {emutat. .

„uzrujati se. ka{. ~muØiØâ „spletkariti.varijanta ekspresivnog prefiksa *~e. uznemirewaŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) uzmutiti se pf. zava|atiŒ. v. smu}ivati seŒ (RSA) pomutiti se pf. s obzirom na postojawe oblika {a-(la-)mutiti. zbuniti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). „uznemiriti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) · U osnovi svih oblika le`i glagol mutiti (se) < psl. zbuwen.Œ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). smut m. motã. kara-) prefiksi sre}u se dosta ~esto.. po~motac sa „zbuniti se. *ka-mutiti683. us-ha-muØiØâsà œuznemiriti se. *motiti (se). obmawivatiŒ < *~âmotiti. pomutit (se) „id. ~motac sa „kretati se. Svesni smo ~iwenice da oni predstavqaju izvesno odstupawe od modela. pom u twa „mete`. dijal. up. 139–140). pomuta f. uzrujati seŒ (l.i kala. tumaratiŒ. 143). logi~no je o~ekivati pojavu i ostalih prefiksa ispred osnove mutiti. Me|utim.. jer ne raspola`emo potvrdama tipa *ba-mutiti. biti u stalnom pokretuŒ. zava|aweŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). *motân’a / *motânâ (id. „mete`. {e-mutiti. koji je funkcionalno iterativ od *mesti. dijal. smutit / smutit „o{amutitiŒ Bakarac i [krqevo ( Turina/[epi} ). œstvarawe nesigurnosti. jednoslo`ni (ka-) ili dvoslo`ni (kala-. „sva|a. ~imuØiØâ œunositi razdor. brkati se. 683 To bi moglo ukazivati na wihovo eventualno druga~ije poreklo.).. neprijateqstvoŒ (Petleva 1996:32)684. œlagatiŒ. . up. Dvoslo`ni oblici imaju na po~etku ili eksplozivni suglasnik. Elemente bala. i *mota / *motã / *motâ (id. rus. ili grleni strujni suglasnikŒ (op. nered.OSNOVE: 30) MUTITI 301 tati. . ~mucicâ „zbuwivati. ESJS 8:498 s.c. blr. „zavaditiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). pobrkatiŒ. a u tvorbenom pogledu — izvedenica na -iti od *motã (ÅSSÀ 20:142–145). 684 Mo`da i ho-muØaØâsà œbiti neodlu~an. œpodsticawe na zlo ogovarawemŒ.v. wu{katiŒ. Knobloch 1969)682. sm u ta f. {o-mutiti. U etimolo{koj literaturi ne postoji jedinstveno tuma~ewe oblika balamutiti < *balamotiti. œuhoditi.. pomutwaŒ. Ovamo spada jo{ i rus. mutiti se „postajati zbrkan. i Popowska-Taborska/Borys 1996:323). sukobqavaweŒ. „smutwa. zbrka. gde je *~â. Primeri pokazuju da se i u kombinaciji sa prefiksom *~â. cit. davati re~ i povla~iti jeŒ.ostvaruju uglavnom ista zna~ewa.(SEK I 246. Autori se uglavnom sla`u da je u pi682 Govore}i o ovakvim prefiksima Knobloh samo konstatuje: „. nemirŒ Uskoci (Stani}) smutiti pf.tretiramo kao dvoslo`ne ekspresivne prefikse (o tome v. 150–151).

fhloj i pravilno uo~ava da se glagol balamutiti rimuje sa npr.). balamuØ (gde se kao jedno od tuma~ewa navodi i Knoblohovo. prema kome bala. nemir. sa kojima ga povezuje etimolo{ki zajedni~ka komponenta bala-. Iznose}i nedostatke ova dva tuma~ewa. ~ime bi se objasnilo i javqawe fonetskih varijanata kala.(ie. On kao leksi~ki ostatak tretira i deverbalnu imenicu balamuta. zabuna. [to se ti~e glagola kalamutiti.srodno sa gr. {to je prirodna pojava kad su u pitawu eks685 Autori smatraju da se glagol *balamotiti mo`e staviti u isti red sa *balagovati. glagol je slo`enica od *kalã i *motiti (Skok II 37 s.vv. *balakati. neprilikaŒ) (Borys l. kao. Me|utim. s.v. *balamotânãjâ). *balbala-. *balamotiti685. Jedni u woj vide tvorevinu onomatopejskog karaktera (Fasmer I 113 s. ~e{. Mahek smatra da je bala. i s. Borys 1989:16)687.-h. zbuwujeŒ).v./ kolo-. jezika ovo je jo{ jedan slu~aj ~akavsko-kajkavsko-crnogorske izoglose. kalamuØâ.v. predstavqaju dokaz da je isti glagol postojao i na ju`noslovenskom jezi~kom prostoru. *balamota / *balamotã./ kalo. ali je sporno poreklo komponente bala-. Ima i tuma~ewa prema kojima je ~itava porodica re~i stranog porekla. koáomat). ÅSSÀ 1:146–147 s. V.302 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI tawu slo`enica sa *-motiti u drugom delu.v. nered. (ta)tulati688.(SP 1:185–186 s. Dugo se smatralo da je glagol balamutiti ograni~en iskqu~ivo na severnoslovensko podru~je. mada s. kao i crnogorske potvrde. nazivi vr{ioca radwe (npr. *balaguriti.v. areal. rmoutiti). odnosno prvobitni nazivi radwe (sl~. pro{iren ekspresivnim formantom -l.cc. gala-.v.predstavqa ekspresivni prefiks). ÅSSÀ l. a ujedno da podse}a na sl~.v. kalaba. v. kojoj odgovaraju kod severnih Slovena likovi *balamota. . 686 Autori SP isti~u da dijalekatski podaci. ESUM 1:124 s. *balamotiti)686. uznemirenost. glagol je slo`enica od *kolo i *motiti (ÅSSÀ 10:146 s. Bezlaj II 58–59 s.v.). SP. kalamutiti. drugi — koren *ba.c.v. balamuta „onaj koji dovodi u zabunu. koji dobro ~uvaju arhai~nu slovensku leksiku. kajkavskim i crnogorskim govorima. balamuØ. 687 Bori{ pretpostavqa da lik balamotati (sa o < *o) govori o kajkavskom poreklu lekseme. i *kolomotã / *kolomota. up. i ÅSBM 1:288 s. galama (I 545) pomiwe i ukr{tawe sa tur. balamuØ. iz mongolskog balamut (Sáawski I 26). autori ÅSBM predla`u da se prvi deo slo`enice tretira kao ekspresivni formant. U okviru s. *bha-). *balamotã (v. Sáawski II 370–371 s.-h.v. predla`u se uglavnom dva tuma~ewa: prema prvom. fonetika i semantika ukazuju na autohtonost re~i. ESUM 2:347 s. 688 Indikativno je da su lekseme koje su predmet na{eg istra`ivawa posvedo~ene upravo u ~akavskim. kolobotati se. Machek 513–514 s. holo-muta (Machek 43). up. prema drugom. balamuta „zbuwenost. nezgoda. kala-.v.v. *kolomotiti. onomatopeja srodna stind. primeri iz ~akavsko-kajkavskih govora (v.

balamuØiØi i kalamuØiØi ka`e se da su povezani tako {to drugi oblik predstavqa rimovano obrazovawe u odnosu na prvi (Sadnik/Aitzetmuler 125). Me|utim. Po wemu. Ova pomalo iskonstruisana semanti~ka slika prevazilazi se prihvatawem teze da su bala. „sejati smutwuŒ. o{elomuØiØâsà œogrnuti se. blr. Kragujevac (RSA) (v.i kala-). naziva za jame i bare sa inicijalnim ka-. Truba~ov kritikuje ovakvo tuma~ewe.pro{iren slogom sa likvidom la. balaban „vrsta pecivaŒ : kalaban „veliki hleb sli~an kravajuŒ. is-pala-puvati. napomiwu}i da se tu svakako ne mo`e raditi o slu~ajnoj podudarnosti689. pala-).v. prvobitno se na ~ovekov duhovni svet odnosilo samo balamutiti „mutiti. ispalampuvati „`estoko istu}i. Dakle. ba-. dok kalamutiti u svojoj prvoj komponenti sadr`i osnovu kal. kod kalamutiti bi se radilo o obrnutom smeru semanti~kog razvoja.690 Nama se ~ini da nije bez osnova posmatrati ih kao dve razli~ite realizacije istog tvorbenog modela — ekspresivni prefiks + osnova — jer se i tvorbeno i semanti~ki uklapaju u sistem takvih obrazovawa. o prenosu primarnog zna~ewa na moralnu sferu. is-pala-pucati „izudarati sabqom pqo{timice. o{emutiti . Tolstoj konstatuje da postoji prili~no veliki broj ukr. U obliku palamutiti izdvajamo dvoslo`ni ekspresivni element pala-691 (uz istu ogradu kao u slu~aju bala. kalamuØnáè : balamuØnáè. Ve}ina autora ukazuje na tvorbeni i semanti~ki paralelizam oblika balamutiti i kalamutiti. termine kalabanà. o{elomu ØiØâ œjako udariti po glavi. {e-. izmlatiti.i kala. zatiqkuŒ. istu}i. kalabuha u zna~ewu „baraŒ. 690 Tako npr. o{alomuØiØâ œuzrujati. ÅSSÀ s. na osnovu srp. kalaba~. isprebijatiŒ (Marseni} 1986:53) : ispucati „izbiti. . 691 Up. {o-. kalabaØina. Fasmer izvodi rus. isprebijatiŒ Kraqevo.pa je wegovo primarno zna~ewe bilo „mutiti voduŒ (Truba~ev 1967:386). kalamucicâ). nap. a{alamucecâ 689 Analiziraju}i ukr. zna~ewa „obmawivatiŒ. potvrde o{alamuti iz Crne Reke i rus. kala-. ~iji se semanti~ki razvoj reflektuje i u oblicima sa prefiksima. up. „naru{avati mirŒ. za ukr. smu{enŒ i muØiØâ (Fasmer IV 399). govorom)Œ (odakle se sekundarno razvilo zna~ewe „mutiti ~istu voduŒ. dok je u obliku o{alamutiti se prefiks {a. 29). „izazivati nesuglasiceŒ.v. {alomuØ „smutqivacŒ od {aláè „{a{av. i u svojstvu paralele navodi oblike tipa: kalamuØiØi : balamuØiØi.OSNOVE: 30) MUTITI 303 presivna leksika i ekspresivni formanti (ÅSBM 4:123–125 s. umotati se ne~imŒ. kalaba{. smatraju}i da je do zbli`avawa pomenutih re~i do{lo naknadno. izlupatiŒ (RSA). v. zamutiti. U moskovskom praslovenskom re~niku. dijal. *balamotiti). priroda me|usobnog odnosa ova dva oblika tako|e nije razja{wena.(kao u bala-. tj. uznemiriti. premlatiti. unositi smutwu (re~ima. dijal. U oblicima (o){amutiti . za{omuti ispred osnove alterniraju prefiksi {a-.ekspresivni formanti dodati na osnovu mutiti. uskome{atiŒ. balabu{ka (deminutiv od balabuha) „zemi~ka ispe~ena i obarena u vodiŒ : kalabu{ka „vekna hlebaŒ (TolsØoè 1969:239. pa-).

rekonstruisan i oblik *ob{amotiti (i to samo na osnovu s. palamudit œpri~ati O ka{. izmi{qati izgovoreŒ Lika (Ajxanovi} 2002). izmi{qatiŒ Unac (Jovi~i}). palamuditi „mnogo pri~atiŒ Zorunovac (gra|a RSA). œbrbqati. vrdatiŒ Uskoci (Stani}) pa-la-muditi impf. Kosovo. zbuniti seŒ rekonstrui{e se psl.-h. zbuniti seŒ. palamuditi œid.(i pala-) prete`no realizuju zna~ewa „brbqatiŒ.304 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI œizbezumiti se od gu`ve. *obãsmotiti. 129)692. trabuwati. palamudit „puno pri~ati. izmi{qatiŒ Bogova|a (gra|a RSA). v. o{amotac œoglupetiŒ i sl. Detaqnije o svim pomenutim oblicima v. Up. b a l a m u t i t i. pidburävaØiŒ (ESUM 3:541–542 s. œlagati.). „mutiti situacijuŒ Novi Sad. -samatac.Œ Potkozarje (Dalmacija). neistinito pri~ati.karakteristi~na su zna~ewa „unositi razdor. obrazovan od ekspresivne slo`enice *salo-mot-. œne ostajati pri re~i. Bjeleti} 1993:40–42. SEK IV 244–246 s. œlagatiŒ (Andri}). de~ije vriskeŒ. „raditi na brzinu i povr{noŒ. Za oblike sa ({a)la. koje se tuma~i kao glagol na ob. tru}atiŒ. œobmawivatiŒ Kragujevac. „brbqaju}i prikrivati istinu. koji se tuma~i kao lokalna modifikacija osnovnog *ob{alomotiti (id. podvaqivati. Za oblike sa kala. i ÅSSÀ 30:112 s. œneozbiqno. „zava|ati. „pri~ati koje{taŒ.i -eti / -iti. Tako|e je. palamudit „govoriti gluposti. strukturno bliske formacijama *bala-mot-.v. ali uz rezervu. pri ~emu svaki prefiks kao da se „specijalizovaoŒ za odre|eni segment toga spektra. petqati.vezuje se zna~ewe „pomutiti se (u glavi). -MUDITI ba-la-mudit impf. muØiØi „k a l a m u t i t i. 692 . definiciju zna~ewa ukr. Herc. smutwuŒ. U oblicima sa prefiksima realizuju se zna~ewa iz semanti~kog spektra osnovnog glagola mutiti (se)693. œizgubiti svestŒ. Beograd (Vlaji}-Popovi} 1986:163). *ob{alomotiti (se) / *ob{alomoteti. obmawivatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988) ka-la-muditi impf.v. „zatezati situacijuŒ. Sarajevo. *balamotiti (ÅSSÀ 30:128–129). mutiti. pritom izmi{qati i zavitlavati seŒ [umadija (Grkovi} 1982). palamuditi „bez veze govoriti o ne~emuŒ Srebrenica. „obmawivatiŒ. œlagati.. Tako se u oblicima sa bala. palamuditi „uveravati la`imaŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). a{alamucicca œo{amutiti se. 693 Up. obavqati posao smutqivcaŒ.v. -samotac. bulaznitiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). potvrda).

„opqa~katiŒ Leskovac (Mitrovi})696 s-pa-la-muditi pf.Œ. iskori{}avatiŒ: Malo si me ti mene palamudija.v. nejasna. „pri~awe onoga koji palamudiŒ [umadija (Grkovi} 1982). œnagristiŒ. „zavaditi. {to je verovatno posledica uticaja na{eg glagola. œpovr{an. „o{amu}en. la`eŒ Zorunovac (gra|a RSA) palamu|evina f.Œ. sg. sg. „gwavator. œbez argumenata ubediti (nekoga u ne{to). a to su: „oblizati. œ`enska osoba koja izvla~i korist na prevaruŒ Lebane (gra|a RSA) palamudija. sg. 697 Up. œsve pojesti. acc. sve potro{itiŒ Uskoci (Stani}). inf. lupetati. ne}e u svatove. „ne{to uraditi (poorati. 696 Up. œsmutqivacŒ. uni{titiŒ. *moditi. zamr{ena situacijaŒ Kladaw (Vlaji}-Popovi} 1986:163) za-{a-muditi pf. fig. brbqivacŒ Vlasotince (gra|a RSA). „`ena koja mnogo pri~a. lagati. Andri}). palamudara œpalivatra. „o{amutiti nekoga (jakim udarcem i sl. {e-medan „onaj koji ne govori jasnoŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). smu{en ~ovekŒ Unac (Jovi~i}). Isto va`i i za oblik spalamuditi u zna~ewu „spaliti. spalamudit „uraditi kako bilo. posva|ati kogaŒ Uskoci (Stani})697. œizvla~iti korist na prevaru. sagoreti. mudati „svetlucati (o sve}i)Œ (RJA) (v. obmawujeŒ Kragujevac (Vlaji}-Popovi} 1986:163). ÅSSÀ 20:123 s.)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990). zakeraloŒ (Andri}). nagoreti. obasuti vatromŒ. „op~initi ma|ijama. (Zlatkovi} 1988)698 Up. i on podle`e ekspresivizaciji u prefiksalnom delu. }aknutŒ id. muditi2) ali. dosadna pri~alica. iz istog izvora oparamudim œid. opalamudim 1. povr{noŒ Uskoci (Stani})695.v. 698 Up. Skok II 475 s.OSNOVE: 30) MUTITI 305 gluposti.. za~arati. pej. palamudim 1. pa si do{ja po jo{ Lebane (gra|a RSA)694 o-pa-la-muditi / opalamuditi pf. omamitiŒ: Spalamudili su ga momci z Grada i sve {to je ima da im je ka svoijema Zagara~ (]upi}i 1997) palamuda m. oprqitiŒ. oma|ijatiŒ Zorunovac (RSA. za{amaden adj.) kako bilo. za{amadi 3. kako se iz primera vidi. „varakati. palitiŒ. iz istog izvora spalamidati œid. iz istog izvora paramudim œid. œizgoreti dlaku na glavi ili nogama zaklanog bravaŒ — stoje u vezi sa glagolom muditi „`e}i. vu}i za nosŒ Split (Vidovi} 1990).Œ. na brzinuŒ: Ti nijesi ovo pokosio no si spalamudio teke da se ra~una e ko{eno — Spalamudi to kako bilo. palamuxija œonaj koji palamudiŒ Lika (Ajxanovi} 2002) palamudwa~a f. palamuxija m.?. Ostala zna~ewa koja se u izvoru navode uz ovaj oblik. pokositi i sl. 694 695 . brbqatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). œdelimi~no uni{titiŒ. palamudarka f. „onaj ko pri~a prazne pri~e. palamu|evina „zame{ateqstvo. œmalo izgoreti.

v. up.> psl. Glagol muditi je praslovenski < *muditi (se) (ÅSSÀ 20:167–169. Nije. zadr`avati. sg. up. polumrakŒ. a koje ujedno ukazuje na postojawe psl. ipak i ukr. koji Skok dovodi u vezu sa muditi „docniti. œu~initi da neko postane ohol. muden „sporŒ. muditi1). „tamaŒ. On se ekspresivizuje dodavawem prefiksa ko. up. v. obestan. primeri imaju zna~ewa iz jednog semanti~kog kruga: „(na)obla~iti seŒ. fig. kasnitiŒ. 699 Up. (RSA). omesti. muditi „oduzimati (kome) vreme. zakasnitiŒ. komuÖec sa (SEK III 67. navode}i kao pandan sln. *ko- . 10:178–179). i Popowska-Taborska/Borys 1996:313–314)702.c.. dodu{e. glagol muditi se „qutiti seŒ.v. lewŒ Sesvete (Maresi} 1996). muden. pomudno „polako. naduriti (se)Œ.-h. 700 Up. i zamuditi „zakasnitiŒ. izmaglicaŒ. gubiti vreme.). (ibid. zamuditi „zadr`ati. œne{to slabo. ali oni zbog svoje (neodgovaraju}e) semantike nisu mogli poslu`iti kao osnova za obrazovawe oblika sa prefiksima. ostatiŒ. i ESJS 9:505–506 s. zamuditi se „zadr`ati se. {-mudati „id. kaqatiŒ. zamuditi „propustitiŒ Ozaq (Te`ak 1981).): mene se mudi „zakasni}uŒ Turopoqe ([ojat 1982). œduriti se. namudit se „namrgoditi seŒ nego ka{.Œ. ovla{ raditiŒ Uskoci (Stani}). za koje se pretpostavqa da je mo`da u vezi sa psl. up. sumoranŒ. naduriti (se)Œ. potvrde: „prqati. U semanti~kom pogledu oblicima balamuditi. u 3. tako|e se ukazuje na ovu nepodudarnost zna~ewa).Œ. kako se glagol komuditi smatra praslovenskim. „mrak. Po{to je re~ o lu`i~ko-poqsko-ka{upskoj izoglosi701. tromoŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}).306 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI · Navedeni primeri pokazuju potpuni tvorbeni i semanti~ki paralelizam sa oblicima obrazovanim od glagola mutiti.v. mudljati „docnitiŒ (Skok II 475 s. gubiti vreme itd. „magla. nema jedinstvene etimologije). *komediti s drugim stepenom vokalizma (ESUM 2:546). namudit se „namrgoditi seŒ Brusje (Dul~i}i 1985). glagoli muditi se „qutiti seŒ Uskoci (Stani})699 i muditi „kasnitiŒ Virje (Herman 1973)700. i kako se u ÅSSÀ s. xomudni (sa prefiksom ho-. tmuriti seŒ. postati ohol. muditi se „`uriti seŒ. mudi se (samo bezli~no. kalamuditi i palamuditi najbli`e stoji glagol mudlati „zavaravati nekoga obe}awimaŒ Siw. Ne{to bli`e zna~ewe ima glagol mudati „muvati se bez ciqaŒ Ka~er (gra|a RSA). mudno „sporoŒ id. „tmuranŒ. iz istog izvora i namuditi (se) „naqutiti (se). *muditi (u SEK l. 702 Svi ka{. *komuditi (id. namuditi (se) „naqutiti (se). koji je prava kontinuanta psl. sporo. Zabele`eni su. *komo(u)diti. muÖec „odugovla~iti. di}i glavu. Uostalom. muditi se „`uriti seŒ. istu semantiku imaju i stpoq. muditi. „i}i tamo-amo (obi~no kroz ku}u) ne svr{avaju}i gotovo nikakav posaoŒ. zadr`avatiŒ. jasno — odakle muditi u osnovi. 701 Up. kom’àduvaØi „uznemiravati. Stoga nam se ~ini da im je po svojoj semantici bli`i pomenuti s. obestanŒ. mudqav „spor. tako|e i ka{. œtumaratiŒ. me|utim. „tmuran. dangubitiŒ. Dalm. smetati koga. Gorà~eva 1979:103)703. i ka{.

pored osnovnog. planu up. oka~ewak. baèmud. Ovo je jo{ jedan primer alternirawa ekspresivnih prefiksa ispred iste osnove. dok se u ka{upskom i lu`i~kom javqa ko-.i glagola *muditi (pri ~emu se u odrednici. „obe{ewak. tupanŒ (SEK III 365–366). ~ije se zna~ewe obja{wava kao rezultat semanti~kog pomaka œonaj koji gubi vreme. Smatramo da u oblicima balamuditi. up. npr. tako|e i ka{. . iskori{}avatiŒ. tako|e i lelemud m.Œ. Vlaji}-Popovi} 1986:165)706. tako|e i rum. pored odgovaraju}ih lu`i~kih. 703 Up.v. méditi. besposli~arŒ [abac (gra|a ERSJ). koje se dovodi u vezu sa csl. Na psl. œvetropirŒ Vojv. koje se dovodi u vezu sa *modo / *modã „testiculusŒ (ÅSSÀ 6:212). **muditi II „tmuriti. Oblici palamudim œizvla~iti korist na prevaru.smatramo samostalnim prefiksalnim elementom. odlo`itiŒ.vv. *muniti (se). ukr. csl. 704 Up. i ko-ro-mud m. mra~iti. niz *mul. a-pra-mindi „biti. muditi2). Zanimqivo je da je u rumunskom upotrebqen prefiks ta-. Takvo tuma~ewe ve} je predlo`eno za glagol palamuditi (v. ÅSSÀ s. palitiŒ koji. *musa). Sáawski. prïméditi (up. a ta-minda „odgoditi. Nama se ~ini da se navedeni s. *mulã / *mulâ. glupan. one kao da su pretrpele uticaj imenice mudo „testisŒ705. o tome v. opalamudim „opqa~katiŒ mo`da su razvili svoja zna~ewa pod uticajem glagola muditi „`e}i. odlo`itiŒ prema a-pre-minda. I ma kakva bila krajwa etimologija ovih leksema (za sada nepoznata). deratiŒ (tako Skok II 475 s. 706 Autorka oblik palamuditi izvodi od balamutiti (sa promenom b > p i t > d).OSNOVE: 30) MUTITI 307 Nama se ipak ~ini da je glagolu mudlati „zavaravati nekoga obe}awimaŒ bli`i pomenuti glagol mu dati „muvati seŒ. koje se tuma~i kao slo`eno obrazovawe od osnova glagola baàØi „vra~aØiŒ i starog ørideva mudânái „søorŒ u vezi sa rus. navode i ka{.-h. npr. *golomodã. prqatiŒ) svojom semantikom uklapa u psl. S obzirom na nazal u rumunskim potvrdama. mangupŒ CG (RSA)704. ravni. posebnu osnovu muditi. muditi on tuma~i kao spoj prefiksa ko. (RSGV). dok mi komponentu pala. kalamuditi i palamuditi ne treba tra`iti neku drugu. omod œid. ima i metafori~ko zna~ewe „globiti. Slavia Occidentalis XVIII 264–265). up. tromoŒ > œ~ovek koji sporo misli./ *mun/ *mur. œlen{tina. sve radi sporo. odgovaraju}e imenice sa zna~ewem œbudala. prïmouditi (Mladenova 1993:14). ve} da ovu izmewenu varijantu primarnog mutiti treba posmatrati tako|e kao rezultat kontaminacije sa mudo „testisŒ. odugovla~i. 705 Dodu{e. potro{iti / provesti (vreme). glagol (poreklom od nekog jo{ nepotvr|enog psl. *mura. medlennáè (ESUM 1:117).(v. kao wihov izvor treba pretpostaviti csl. problem ishodi{nog glagola treba re{avati na psl. potvrde sa druga~ijim (gorepomenutim) zna~ewima). glupanŒ dovode se u vezu sa glagolom *muditi.

i i{~epati „izlomitiŒ Vrgada (Juri{i}). noge ili {to drugo jedan od drugogaŒ Uskoci (Stani}). praviti se va`an. Oni stoje u vezi sa glagolom ~epati. raskora~iti se.) na-~e-periti pf. „koji se pravi va`an. „zaokupiti se kojekakvim poslovima. Glagoli se. mali ali ka vatra `iva Zagara~ (]upi}i 1997)709 707 U ovom poglavqu razmatraju se kontinuante psl. Materijal je prezentiran u skladu sa koncepcijom usvojenom u ovom radu. *-puriti. ra{~eperitiŒ Uskoci (Stani}). „razmetati se.308 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 31) PERITI 31) PERITI707 ~e-periti se impf. (ibid. u{~epati se „stalno i}i tamo-amo. Piva (Gagovi} 2004). Me|utim. „svojeglavŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). na~eperiti se „nakostre{iti seŒ: ~eper je vrst insekta kod doma}eg blaga I` (Kuli{i} 1979:93)708 ~e-peran adj. gorditi seŒ Uskoci (Stani}). œpraviti se va`anŒ (Bernar 1982:332–333). koliko ni svaka tuka Piva (Gagovi} 2004). SP 2:143 s.). Detaqna analiza razmatrane leksi~ke porodice izneta je u: Bjeleti} 2000. *-pyriti. *~epati. ali semanti~ki razli~iti oblici: ~eperiti „{iriti (o nogama)Œ. pentrati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) i{-~e-perit se pf. pri{iti mnogo raznih komada tkanine na neki deo ode}eŒ. ko~operan. na~eperiti se „~vrsto se prihvatiti ne~eg. ~epiti „lomiti. osnova *-periti.umesto -er-) ra{~epuriti se „nepristojno sedeti. uz komentar pojedinih navedenih oblika. biti uposlen na vi{e stranaŒ Piva (Gagovi} 2004) — ne spadaju ovamo. ra{~eperiti se „ra{iriti se. „dr`ati se osiono. uzvrteti seŒ .v. navode prema osnovama. ra{~epiti „v. up. kidatiŒ (< psl. (sa sufiksom -ur. na~epen pej. ~epatiŒ (v. biti uobra`en. {epuriti seŒ: Sve se ~eperi. *skep-). *~epiti < ie. imati nekakav izve{ta~en stavŒ Kosovo (Elezovi}). prionuti za ne{toŒ Istra (RSA). „peti se visoko. 708 ^akavska imenica ~eper „vrsta insektaŒ tuma~i se kao denominal od *~eperiti u zna~ewu „hvatati. na kraju poglavqa sledi op{ti osvrt na wen dosada{wi tretman u etimolo{koj literaturi. isticati se svojim dr`awem. „staviti. ~epiti „~u~atiŒ. razmaknuti prste. ~eperit se „praviti se sna`nijim i va`nijim nego {to jeste. ra{~eperiti se „raskora~iti seŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). „ispentrati seŒ id. *~eperã 2. dakle. naduvenŒ Zagara~ (]upi}i 1997). ~u~ati raskre~enih noguŒ Ozaq (Te`ak 1981). 709 Formalno identi~ni. kriviti usta. po{to se radi o vrlo homogenoj i slo`enoj porodici re~i. ra{~eperiti „ra{iriti. razma}i seŒ: Ra{~eperijo se kao vrana na dva koca Uskoci (Stani}). ko~operan (o sitnoj odrasloj osobi)Œ: Nikola bqe{e ~eperan. tako|e i ~epit se „bekeqiti se. raskre~ivati nogeŒ. sa jo{ neutvr|enom kona~nom etimologijom. a ne zna ni{ta. ~eperiti se „sede}i {iriti noge u kolenima. ~epiti se „rastavqati nogeŒ.

v. uobraziti (se)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) po-ko-~o-perit se pf. ka da be` wega nema momka Zagara~ (]upi}i 1997). za{eperit „naglo oti}i. ko~operit se „isticati se (o predmetima). narogu{iti seŒ (RSA). nako~operit (se) „napadno (se) namestiti. {epati. praviti se va`an. osiono. „zauzeti ko~operan.Œ. „otresit. Ma~va (gra|a ERSJ).v. œpraviti se va`anŒ Vasojevi}i (Bori~i}) za-ko-~o-periti se pf. ista}i (se). „v. joguniti seŒ (RSA). okretanŒ. „dr`ati se oholo. gorditi se. onako. usprotiviti seŒ Potkozarje (Dalmacija).OSNOVE: 31) PERITI 309 }e-peran adj. -keriti). ko~operit se „busati se u prsa. „dr`ati se samosvesno. œispoqavati nezadovoqstvo. œid. „stati. œko~operanŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) {e-periti impf. 141–143 s. za sva{to ih je da bog. nadvisivati okolinu. *~epati. praviti se va`nim. razmetati se. razmetati seŒ. u ku}u. 710 Nije sigurno da ovamo spadaju oblici {eperiti „mo`da isto {to {eper}atiŒ Lika (RJA). œveseo. ko~operiti seŒ (RSA). {epesati. isko~operit (se) „id. œizdvojiti se od celine i {tr~atiŒ Zagara~ (]upi}i 1997) na-ko-~o-periti se pf.) Uskoci (Stani}). uobra`avati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). nadmeno. poneti se va`no. „po~eti se ko~operiti. . (RSGV). Varbot 1998:227–228. isticati se svojim dr`awem. ponositi se. nepokornost. Vojv. namestiti se ko~opernoŒ (RSA). Bjeleti} 2000. ~epã. pona{ati se nabusito. ko~eperiti se „praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})711 ko-~o-periti se impf. {eperiti pej. iz istog izvora ko~eriti se „praviti se va`anŒ (v. uobraziti se (o vi{e wih). O ovim glagolima v. Bernar 1982:332–333. SP 2:140 s. Berneker 143 s. (ibid. spretanŒ: ]eperni su oni svi. va`an. biti uobra`enŒ Uskoci (Stani}). {epuriti se. u{togqen. „biti ko~operan. hvalisavo se pona{ati. „ispre~iti seŒ Uskoci (Stani}). uzneti seŒ id. napraviti se va`anŒ (RSA) is-ko-~o-periti se pf.. uobra`enŒ: Cio je nekako }eperan. {tr~atiŒ. otperjatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). 711 Up.v. praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})710 ko-~e-periti (se) impf. ~epa. *~eperiti. „nakostre{iti se. „to~itiŒ Ozaq (Te`ak 1981). up. oholiti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œprkositi. nadmen stav. uobra`eno. {eper’t „krivudati u hoduŒ. œuko~en. Skok I 307–308 s.v. nakoko}en. otputiti se.

samosvestan. (RSA) . razmetqivoŒ (RSA) ko-~i-peran adj. nako~opereno adv. (RSGV). razme}e. „ude{avati se. ~io i to pokazuje svojim dr`awem (o starijim osobama)Œ. hvalisavacŒ Mali Po`arevac. œlakomislen. vetropirŒ (RSA).310 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-~o-per m. „koji se izdvaja od ostalih. kin|urewem. ka}ipera~ki „ka}iperno. {epure}i se. otmen. ki}ewem. ka}ipera f.. nadmen.?) ?ka-}i-periti se impf. „koji se ko~operi. okretan. juna~i. „v. œoholŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „`ivahan. razmetqivŒ. nestalan. œlakomislen. „sve~ano se odenuti. œkitwastŒ. œkoji ostavqa utisak ko~operewa. œlakomislena. (RSGV) ko-sto-periti se impf. gizdati seŒ Komarnica (RSA) na-ka-}i-periti (se) pf. okretan. „koji se isti~e pomodarstvom. „id. pomodar. ka}iperka „pomodarka. va`no. gizdavŒ. gorditi seŒ Vrawe (RSA acc. `ivahan. razmetqivoŒ. brzŒ. {epuri. napredanŒ: Ma boqe sam znao da mislim ondar. ka}iperast „id. osion. ka}iriper u zagonetci (RSA) ki-}i-perka f. ki}iperski adv. razmetqivŒ Vojv. nepristojnog pona{awa. gizdavŒ (RSA). gizdavacŒ. nego luwavo i sluzavo ko lu~ewe Otok (RSA) o~-ko-peran adj. ka}iperkaŒ Leva~. namigu{aŒ (RSA). ki}iperstvo n. „v. ki}ewem. nadmen. ka}iperno. Uskoci (Stani}). ko~operast „gizdavŒ (RSA) ko~operno. vetropirasta. œ`ena lakog morala. Segedin (gra|a ERSJ). ko~opere}i se. gizdavicaŒ. `ustro. kin|uriti se. ka}iperski adv. „na ka}iperski na~in.Œ (RSA) ko-~o-peran adj.Œ. kako sam ja bio o~koperan Draga~evo (\ukanovi} 1995) ku-~u-periti se impf. ko~operan œgord. „onaj koji voli da se isti~e pomodnim obla~ewem. nestalan ~ovek. nestalna `enaŒ. Tupi`nica. œkoji se dr`i gordo. fig. inf. vetropirastŒ. „na ko~operan na~in.. razmetqivac. `ivo. ka}ipor. nakin|uriti seŒ Uskoci (Stani}) ka-}i-per m. „ko~operiti se. (Vuk). ka}iperka~a „pomodarka. gizdavicaŒ Du~alovi}i (RSA) ka-}i-peran adj. ko~operka f. izaziva~ki. ~ioŒ. `ivahan. ko~operanŒ: Bit }e dite ko~iperno ko `abica — Dite to nije bilo ko~iperno. kico{. „nakin|uriti (se)Œ (RSA) u-ka-}i-periti se pf. œkoji je krepak. œko~operiti seŒ Vojv. gizdavoŒ. „onaj koji se ko~operi.

naperiti se „uspraviti se. izdi}i seŒ (RSA) naperiti pf. œkoji izuzetno precizno radi svoj posaoŒ Sanski Most (gra|a ERSJ). sg. uspraviti. nepromi{qena `enska osobaŒ Piva (Gagovi} 2004) ?u{-}u-perit(i) se pf. nakaniti. vredanŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976) ?re-per(~)i se. „dovesti u uspravan polo`aj. œude{avati. B. ‹ se „stati. œnaumiti. stati na istureno mestoŒ. mo`da pre: „pomaqati seŒ. ka-~i-perka f. . lepo obu~enŒ. odlu~itiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). pa neka je prazna Piva (Gagovi} 2004). œdoteran. ta~anŒ Unac (Jovi~i}). srediti seŒ Kqu~ (gra|a ERSJ) u{-}u-peran adj. „staviti. na-ce-periti „staviti ne{to na vidno mesto (tako da smeta drugima)Œ: [to si to tu naceperio? Herc. „onaj koji misli da je va`an. postaviti na visoko.). doga|ati seŒ: On i sam ne zna kaj se iz weg peri Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). œpru`iti se u visinu. nametati seŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) è periti impf. Na osnovu primera reklo bi se da zna~ewe nije dobro definisano. perit se (im)pf. pomeratiŒ. upravitiŒ. naperiti „uperiti. „v.OSNOVE: 31) PERITI 311 ka-~i-periti se „v. œzgodan. œpodizati. zaperiti se „popeti se. ukra{avatiŒ. œpostaviti kao metuŒ. œbogatŒ Potkozarje (Dalmacija). œdoterati se. pri~vrstiti na istureno mestoŒ.Œ Zagara~ (]upi}i 1997)712 zaperiti pf. naper’t se „uputiti seŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). ugla|en. doteran. naperati impf. ro-per(~)i se 3. „(is)peti se. nadi}i se pru`aju}i se u visinuŒ (RSA). (usmeno M. name{tati se kao ciqŒ. usmeriti. „ni{aniti. „viritiŒ? 713 Up. prikladan. „lakomislena. uzdi}i se. podi}iŒ713. „staviti. impf. (ibid. periti se „stavqati samog sebe za metuŒ Uskoci (Stani}). perit se „zbivati se. sre|enŒ id. œuredan. odgovaraju}i. upadqivo dr`aweŒ CG (RSA) isperiti / isperiti pf.). pobadatiŒ. doteranŒ. istureno mestoŒ CG. œzauzeti neprirodno. popeti se na istureno mestoŒ. œname{tati. postavqati se na istaknuto mesto. upravqati ne{to na nekogaŒ: Ne peri pu{ku na qude. œpostavqati metuŒ. periti „pomicati. perat se „id. ka}iperkaŒ (RSA) }i-li-perka f. ka}iperiti seŒ. pode{avatiŒ Unac (Jovi~i}) 712 Up. kititi. nadi}i. œpodesan. œstati na ni{an. „ko~operiti se. (is)pentrati se (i na taj na~in posta(ja)ti vidqiv) kao kakva metaŒ.

œpodesiti. on ti je prava naperica.v. Isto krajwe re{ewe nudi se i u BER-u za glagol øerà „{iriti (ruke)Œ. sa homonimnim periti „upravqati. „poma}i. øerà se „praviti se va`anŒ < psl. ispravan. sposoban. namestitiŒ Unac (Jovi~i}). œutrpati. œodlu~ivati. izgraditiŒ. uperiti œid. razumqiv daqi razvitak zna~ewa u „ni{anitiŒ. œzgoda. tj. œupravqati. po wemu. nametnutiŒ Unac (Jovi~i}) uperiti pf. uperan œpodesaan. prilikaŒ. œnamestiti. prikladanŒ. „onaj koji se zbog kakvog uspeha napravi va`nimŒ: Kad mu dobro rodi godina. podi}iŒ: Poperijo ~ardak nasred Sirovca. {iriti (perje)Œ. œsagraditi. sg. „ispravan. podesanŒ Potkozarje (Dalmacija). œo{triti pred714 Skok je u ovoj odrednici pome{ao glagol periti „snabdevati perima.. Skok navodi jo{ i zna~ewe „u potaji raditiŒ. pomeriti seŒ. *periti (se). usmeravatiŒ = prijeti < *perti „prodirati. odre|ivati pravacŒ. postaviti. œzapovedati.Œ. zatim periti mlinsko kolo. Skok III 42 s. Tuma~e}i glagol periti. uputiti. *periti (se) „pokrivati se perjem. uperiti „upraviti ne{to u ne{toŒ Uskoci (Stani}). nabostiŒ. œvredan. rukovoditiŒ. poperiti se „poma}i se. -prijeti). pogodan. œume{an. Semantiku glagola periti kao faktitiva na -iti Skok izvodi od pero.v.312 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI naperica f. periti kapu „kititiŒ. onda je r|ica Piva (Gagovi} 2004) poperiti pf. uperit se „uputiti seŒ: Kamo si se uperil? Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). Skok isti~e da je wegovo osnovno zna~ewe sadr`ano u folklornom izrazu periti orahe. uperati impf. denominal od pero. œspretan. œprislonitiŒ. ve{tŒ Kqu~ (gra|a ERSJ). pouzdanŒ Unac (Jovi~i}) · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol periti (se) < psl. œpobosti se. le{nike na jabuku za bo`i}ni ukras ili dar pomo}u drvceta koje se zabada u jabuku i orahe. œpokazati prstomŒ. pomeritiŒ. radan. œo{triti raonik na raluŒ. ure|enŒ. za koje tako|e smatra da se razvilo iz „nabadati. urediti da bude dobroŒ Kulen Vakuf (gra|a ERSJ). uperi se 3. „usmeriti se ka nekome i uporno ga kiwiti i poni`avatiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). pero)714. bogatŒ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). Odatle je. usmeritiŒ. vr{iti uticajŒ Unac (Jovi~i}) upera f. œusmeriti pogled na nekogŒ. œupornostŒ Unac (Jovi~i}) uperan adj. postaviti se u uspravan polo`ajŒ Uskoci (Stani}) priperiti pf. . œpravilan. probadatiŒ (up. upodobqavati peru i sl. spreman. a kad ne rodi. œpobosti. „~initi perje ne~emuŒ > œnabadati ne{to na ne{toŒ (Skok III 641–642 s.

o~i) i sln. uperiti. vperiti pogled (Varbot 1984:23)717. BiH. To bi. Varbot ~ak prime}uje da glagoli gnezda *perti ispoqavaju specifi~an semanti~ki razvitak u rus. prethodnu na- pomenu). na~aporiti seŒ V. uperitiŒ pripadaju gnezdu *perti. Me{awe leksi~kih gnezda glagola *periti i *perti zapa`a se ve} na praslovenskom nivou. *naperti (id. {iqatim predmetom.. n a b o s t i se na ne{to o{troŒ Nik{i}. Piva. Skok III 11–12 s. *per(H). zaparatiŒ id. ali se rekonstruisani psl. naperiti „kostre{itiŒ.-h. up. S obzirom na zna~ewe „rase}i se.. izrazu vøeriØâ vzglàd (vzor. naperiti se „nakostre{iti se. Tako se. œnapujdatiŒ. poriti. . na~aporiti se „nataknuti se. prodretiŒ.v. ko-~o-. 210–211). 717 Ovo se. *periti < ie. Ovamo mo`da i is-ca-pariti. *pâroŒ i upu}uje se na odrednicu *naperti. klati prvobitno „bostiŒ > klica). p r o b o s t iŒ. sg. i`yikqatiŒ Lika (RSA. na~parit se „nabosti se na ~ p a r. {e-. zna~ilo da svi oblici sa zna~ewem „upraviti. up. na-~a-poriti „n a b o s t i . P~elice (RSA). zbog e-vokalizma. rekonstruisani glagol *naperiti tuma~i se lakonski: „Korelativno sa *periti.v. nabosti se na neki o{tar predmetŒ Crkvi~ko Poqe.OSNOVE: 31) PERITI 313 metŒ. uperiti pogled. Uostalom.„prevesti. u obliku sa -pariti do{lo je do iterativnog du`ewa o > a. rasporiti povr{inu ne~ega (obi~no ko`e na telu) kakvim o{trim. Slovena~ki glagol periti „umetati zupce u grabuqe. Piva : na-poriti se „rase}i se. na-~e-pari se 3. nadimati. ko-sto. 716 S. ko-. narogu{iti seŒ. prodirati. naravno. paoke u to~akŒ. 715 Zna~ewe „o{tritiŒ pre bi se odnosilo na glagol *perti (v. na~porit se. upiratiŒ716.-h. npr. *naperiti od zna~ewa koja nas interesuju navodi samo sln. glagola *perti / *porti (*periti / *poriti) „probadati. „nabosti se na o{tar odlomak drveta ili veliki trnŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. koje se smatra izvedenicom od *pero (BER 5:184–185)715. nadizatiŒ (< *pero) i *perti „probadati. ~ekiwe u dretvu. *perti. *porti. odnosi i na s. is-ci-pariti „brzo izrasti. glagola *periti „{iriti perje. zagrepstiŒ Crkvi~ko Poqe. „po~eti parati. œnapetiŒ. *por’o „discindere. dok se ostali oblici i zna~ewa preklapaju sa onima koji su navedeni s. i na-poriti „rase}i. naperiti „probostiŒ. na-~e-pariti se „v. RJA). dissecareŒ (up. kontinuante psl. u ÅSSÀ 22:210 s.v. izgleda da je ovde do{lo do me{awa sa kontinuantama psl. malo zaporiti. usmeriti.itd. Varbot 1979:23–25). dakle. rasporiti seŒ. is-ca-porati. sa semanti~kim pomakom „probijatiŒ > „rastiŒ (up. provalitiŒ izvodi se od psl. okrqakŒ Kosovo (Elezovi}). Ispred osnove -periti alterniraju prefiksi ~e-. 2004). rasporiti se. prodiratiŒ tako|e privla~e ekspresivne prefikse. smatra denominalom (Bezlaj III 26). posvedo~eno za oblik bez prefiksa. vperiti „prodreti. O~igledno je da je u slovenskim jezicima do{lo do me{awa kontinuanata psl. glagol.

314

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

O oblicima ~eperiti, {eperiti v. komentar na kraju poglavqa. Glagol ko~operiti se prvi pomiwe Malinovski, svrstavaju}i ga (zajedno sa pridevom ko~operan) me|u slovenske lekseme u kojima se izdvaja prefiks ko- i dovode}i ga u vezu sa poq. czupurny „`ustar, naprasitŒ, rus. ~eøornáè, ~oøornáè „sitni~av, pedantanŒ, œusiqen, naduven, oholŒ (Malinowski 1899:118–119). Fasmer osporava tezu Malinovskog o povezanosti rus. ~oøornáè sa s.-h. ko~operan, iako sam ne nudi etimolo{ko re{ewe za ruske primere (Fasmer IV:372–373)718. [ic u obliku ko~operan izdvaja prefiks ko-, porede}i ovaj pridev sa istozna~nim ~eperan (Schutz 1965:323)719. Moskov uvr{}uje oblike ko~operiti, ko~operan u grupu s.-h. leksema sa prefiksom ko- (Moskov 1981:93). Kope~ni prenosi Vukovu konstataciju da je pridev ko~operan varijanta od ~eperan i dovodi ga u vezu sa ~e{. ~epyrit se, sln. ~eperiti se, ~opiriti se, {opiriti itd. (Kope~ny 1983:27, 36). Skok pak tuma~i glagol ko~operiti se kao slo`eni denominal, obrazovan od sintagme „ko~iti perjeŒ (Skok I 333–334 s.v. ~ okanj )720. Na specifi~nost wegove tvorbe skrenuo je pa`wu [arifulin, navode}i ga kao primer u kojem se ispoqava jedna od osobina ekspresivnih prefiksa — wihovo varirawe i naslojavawe ispred iste osnove ([arifullin 1982:119). Glagol se, dakle, tvorbeno mo`e razlo`iti na ko-~o-(/ ~e- / ~i-)-periti721. Kod wega je do{lo do naslojavawa („aglutinacijeŒ) prefiksa ko-, ~o- (< ~e-), up. o-ko-peran „~vrst, zdravŒ Orahovica (Skok II 149 s.v. koporati), bug. ~o-øerà se. Ovo nije usamqena pojava. Ispred iste osnove, u istom zna~ewu, mogu}a je i druga kombinacija prefiksa, up. ko-sto-periti se, bug. kosØoøerà se
718 Truba~ov dopuwava Fasmerovu odrednicu obja{wewem R. Jakobsona, koji smatra da su ovi oblici povezani sa ~eøec (Jakobson 1971:647), ali sam ne iskqu~uje mogu}nost da se radi o tvorevini sa prefiksom ~e-, povezanoj sa ras-Øo-øáriØâ i sl., v. daqe. 719 [ic verovatno (mada to ne nagla{ava, za razliku od Kope~nog koji eksplicitno ka`e „po VukuŒ) samo prenosi podatke iz Vukovog Rje~nika, u kojem su pridevi ko~operan i ~eperan me|usobno upu}eni jedan na drugi. 720 Dodu{e, on tu pomiwe i glagol ko~iti se „oholiti seŒ (Vuk), koji bi mogao poslu`iti kao semanti~ki pandan i uzorak; up. i primer iz RSA: ko~iti se „dr`ati se nadmeno, razmetqivo, uko~eno, praviti se va`an, ko~operiti se, {epuriti seŒ. 721 S obzirom na ~iwenicu da su u s.-h. jeziku potvr|eni oblici sa prefiksom ~e- (ali ne i ~o-), dodatim na osnovu per-, up. ~eperiti se, ~eperan, primarnim mo`emo smatrati oblik ko-~e-periti se . Mnogo rasprostrawenija varijanta ko-~o-periti se nastala je verovatno prelaskom ~e- > ~o-, radi izjedna~avawa sa vokalom prefiksa ko-.

OSNOVE: 31) PERITI

315

„id.Œ (BER 2:662 s.v. kosØ1)722. Da je u pitawu prefiksalna tvorevina „aglutinativnogŒ tipa dokazuje rus. ko-sØo-øá`iØâsà „oholiti seŒ ørema ka-øá`iØâsà „{epuriti se, praviti se va`anŒ, na-Øo-øá`iØâ „nadutiŒ, œnagizdati, na-Øo-øá`iØâsà „nagizdati se, lepo se obu}iŒ (PeØleva 1986:201), ~e-øá`iØâsà „doterivati seŒ, œhvaliti se, praviti se va`anŒ (ÅSSÀ 4:58 s.v. *~epy`iti se)723. Nije sigurno da oblik ka}iperiti, wegove izvedenice i varijante (ka-~i-periti se, ki-}i-perka, }i-li-perka) pripadaju razmatranoj leksi~koj porodici. U pogledu semantike nema zna~ajnijih prepreka wihovom ukqu~ivawu u ovu porodicu, mada su se oni specijalizovali iskqu~ivo za jedno od wenih zna~ewa — „kin|uriti se, gizdati seŒ (sa daqim pomakom: „kico{, gizdavacŒ > „lakomislen, nestalan ~ovek, vetropirŒ). Me|utim, u formalnom pogledu problem predstavqa inicijalni element ka}i- (ka~i-, ki}i-, }ili-), koji te{ko da bi se mogao protuma~iti kao spoj ekspresivnih prefiksa, uprkos upadqivoj fonetskoj sli~nosti sa, npr., ko~operiti. Skok tuma~i imenicu ka}iperka kao imperativnu slo`enicu od *ka}iti se = ka}uniti se „kititi seŒ CG (Vuk) i pero. Po wemu, glagol je denominal od ka}un „biqka orchisŒ (Skok II 11–12 s.v. ka}ipera). Skokovo tuma~ewe nije uverqivo, ve} i stoga {to je re~ izvedena od neposvedo~enog glagolskog oblika. U semanti~kom pogledu ovamo svakako spada i glagol u{}uperit(i) se œdoterati se, srediti seŒ. Oblik reper~i se (roper~i se) mogao bi se dvojako tuma~iti: ili kao prefiksalna tvorevina, ili kao sufiksalna izvedenica. U prvom slu~aju, wegova tvorbena podela bila bi: re-per~i se, up. bug. øer~a se „ko~operiti se, praviti se va`anŒ (BER 5:183); kao tvorbenu paralelu up. re-be~e se, re-pe~iti se, pri ~emu je oblik reper~i se mogao nastati na analogan na~in kao i dva pomenuta oblika (v. be~iti, pe~iti). U drugom slu~aju, tvorbeno ra{~lawavawe ovog glagola bilo bi: rep-er-~i se, up. rep~i se 3. sg. „siliti se, prsiti seŒ Crna Reka (Markovi} 1993), „braniti se bez ~iwenica, galamomŒ Pirot (Zlatkovi} 1990), (iz)rep~im se 1. sg. „(iz)rebriti seŒ
Re~ je samo navedena kao izvedenica ili slo`enica od kost, bez obja{wewa. I pred drugim osnovama dolazi do naslojavawa prefiksa, up. na-ko-tu-mr a ~iti se „naobla~iti se, namra~iti se, smrknuti se (o nebu)Œ : na-ku-mra~iti se „id.Œ, na-tu-mra~iti se „natmuriti se, namrgoditi se, smra~iti se, smrknuti se; naqutiti seŒ (v. mra~iti (se)), rus. ko-~e-vrà`iØâsà „joguniti se; prenemagati seŒ (Fasmer II 357), rus. ~u-ka-reznuØâ „udariti, ispitiŒ (id. IV 380) itd.
722 723

316

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

Timok (Stanojevi} 1927), repiti se „praviti se va`anŒ Pro{}ewe (Vuji~i})724. Izrazitu varijantnost pokazuju pridevski oblici: ~eperan, }eperan, ko~operan, ko~iperan, o~koperan, u{}uperan, ka}iperan. I dok su ~eperan725, ko~operan (sa fonetskom varijantom ko~iperan726) i ka}iperan regularno izvedeni od svojih osnovnih glagola, ostali pomenuti oblici nemaju sasvim jasnu etimologiju. Kod prideva }eperan „`ivahan, okretanŒ Skok izdvaja osnovu }ep-, pro{irenu sufiksom -er-, ali ne zna kako se osnova u toj re~i odnosi prema onomatopeji }ep-, iz koje izvodi naslovnu re~ odrednice i wene izvedenice (Skok I 353 s.v. }epa). Ukoliko se ne radi samo o fonetskoj varijanti oblika ~eperan727, za oblik sa inicijalnim }indikativni bi bili slede}i primeri iz Zagara~a: }epanica „cjepanicaŒ, }ev~ica „cjev~icaŒ, }edilo „cjediloŒ, }eskoba „tjeskobaŒ, }esa „kesaŒ, }etat „cvjetatiŒ, pored pomenutog naceperiti (< nacïperiti?), s obzirom na mogu}i razvoj }e- < *cje- < *ce- (up. Loma 1993:117; Loma 1996:124). Oblik o~koperan mogao je (mada je to malo verovatno) nastati kao posledica dvostruke metateze: ko-~o- > ~o-ko- (zamena mesta prefiksalnih elemenata pred korenom) i ~o- > o~- (zamena mesta glasova u okviru jednog sloga, tj. u okviru jednog prefiksalnog elementa): ko-~o-peran > *~o-ko-peran > o~-ko-peran, up. daqe o{koprc < *o~koprc (v. prcati). Ovaj oblik se, me|utim, neizostavno mora posmatrati u kontekstu porodice prideva okoperan728 „~vrst, zdravŒ, kojoj, verovatno, pripadaju slede}e lekseme: ko-pijeran adj. „`iv, `ivahan, krepak, odva`an, otresitŒ, œvredan, radan, trudoqubivŒ, kopijernuti pf. „kre724 Up. iz istog izvora i napirep „onaj koji se nadi`e, pravi se va`an, lo{ ~ovekŒ; mo`da imperativna slo`enica nap(n)i-rep? 725 Up. SP 2:144 s.v. *~eperânã, gde se navodi i s.-h. ~eperan, a pridev se tuma~i kao deverbal od *~eperiti (se). U ÅSSÀ 4:60 s.v. *~epârânãjâ / *~epãrânãjâ navedeni pridevski oblici smatraju se izvedenicama od *~epârã / *~epãrã, koje se, pak, tretira kao deverbalna imenica u vezi sa nizom glagola *~epuriti, *~epyriti, *~epiriti, *~eperiti. 726 Ovaj oblik kao da donekle govori u prilog Skokovom izvo|ewu glagola ko~operiti se od sintagme „ko~iti perjeŒ, ali mo`da se inicijalno ko~i- razvilo i pod uticajem ka}i-peran. 727 U Zagara~u su posvedo~ena oba oblika, a autori re~nika me|usobno upu}uju jedan na drugi. 728 Moskov 1981:93 navodi s.-h. ko-peran „pokretan, brz, prgav, zdravŒ, ali bez provenijencije. U RSA, RJA i kod Skoka nema.

OSNOVE: 31) PERITI

317

nuti naboqe, malo se oporaviti, `ivnuti, zadobiti snagu, osna`iti se, poozdravitiŒ, zakopijeriti (se), okopijeriti „oporaviti, pomo}i u ozdravqewu, podi}iŒ, okopijeriti se „otrgnuti se od bolesti, oporaviti se, podi}i se, oja~ati, okrepiti seŒ, œizbaviti se iz nema{tine, siroma{tva, ste}i ve}u imovinu; osna`iti seŒ Uskoci (Stani}), okopijerit se, okopijernut se „oporaviti se, pridi}i se, `ivnutiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990), okopijeriti se, okupijeriti se „oporaviti se, poboq{ati se (zdravstveno, fizi~ki): Potqe prele`ane {pawolice malo se okopijerila, œzaimati, ste}i, pove}ati dobroŒ: U potowe vrijeme okopijerijo se i dr`i veliko `ivo Piva (Gagovi} 2004), okopijeriti se „izvu}i se, osna`iti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}), okopijerit(i) „osna`iti, okrepiti se, otrgnuti se od bedeŒ (Be}kovi}, Me|a... 246), okoprja(t) se „oporaviti seŒ Sumartin (Novakovi} 1994). Skok izvodi oblik okoperan „~vrst, zdravŒ od kopirati „micati se, vrvetiŒ sa prelazom i > e. On ne registruje glagolske oblike kopijernuti, zakopijeriti, okopijeriti, ali navodi wihove semanti~ke paralele okoprqati se „oporaviti seŒ (za koje smatra da je nastalo ukr{tawem sa krqati se) i okopirkati se „oporaviti seŒ Boka (Vuk)729, tako|e i pridev sa prefiksom o-: okopr~an „brz, okretanŒ Lika, BiH (Skok II 149 s.v. koporati)730. U moskovskom praslovenskom re~niku vasojevi}ki oblik okopijerit se (zajedno sa pridevom okoperan) dovodi se u vezu sa rus. dijal. okoøeriØâsà œpostati bogatiji, imu}nijiŒ, pa se na osnovu wih rekonstrui{e psl. *obkoperiti / *obkoperiti, za koje se pretpostavqa da predstavqa spoj prefiksa *ob-, *ko- i glagola *periti (ÅSSÀ 27:145). Navedene pridevske oblike vezuje i zajedni~ka semantika, donekle razli~ita od one koja je karakteristi~na za razmatranu leksi~ku porodicu. Wihovo zna~ewe je „`iv, spretan, odva`anŒ, koje ih dovodi u neposrednu vezu sa ~e{. ~iperny „brz, ve{t, pokretqiv, prgav, sr~anŒ (Machek 103), u kojem se pred istom osnovom javqa drugi prefiks (ovaj pridev se tuma~i u ÅSSÀ 4:60 s.v. *~epârânãjâ / *~epã729

Up. i zakopirkati œste}i malo imawa, skromno se oku}itiŒ Temni}

(RSA).
730 Ovaj posledwi oblik ima jo{ potvrda, up. okopr~an „brz, okretan, `ivahanŒ F. Grabovac ( Kosor 1979:65), ok o pr~an „spretanŒ Mihaqevi}i ( Peru{i} 1993:82), ovamo mo`da i o{koprc „deran, mulacŒ Split (Vidovi} 1990:73), up. pr~it se „praviti se va`an, oholiti seŒ, pr~evit „veoma dobar, vaqan; hrabar, sr~anŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). Zabele`ena je i varijanta okoprcan „ve{t, spretan, `ivahan, okretanŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija), v. pr~iti, prcati.

318

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

rânãjâ). U pore|ewu sa okoperan pridev kopijeran mogao bi se tretirati kao pseudojekavizam. U pogledu zna~ewa navedenih glagola up. piriti „rasti, napredovatiŒ (RJA). Kada se imaju u vidu oblici o-koperan, o-kopr~an, o-koprcan, onda se i u pridevu o~koperan po analogiji mo`e izdvojiti prefiks o-. U tom slu~aju treba pretpostaviti neposvedo~eni oblik *~-koperan, ~ija bi eventualna tvorbena paralela mogao biti oblik ~-par „na drvetu ne{to kao trn, zalomqena grana na {to se ~ovek mo`e nabosti i povreditiŒ Kosovo (Elezovi}), up. i o-~-parak „paw od tankog drveta; o{tro par~e drvetaŒ Vrawe (Zlatanovi}). Oblik ~par < psl. *~âparã sa izvesnom rezervom tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~â- / *~e- i korena *par- (u vezi sa glagolom *porti), pri ~emu se dopu{ta posredstvo iterativa-durativa *(~â)parati (ÅSSÀ 4:147)731. Oblik u{}uperan u pogledu semantike potpuno odgovara ishodi{nom pridevu uperan, ali je wegova tvorbena struktura nejasna, mo`da uz-}u-peran? Za element }u- up. }e-peran, samo sa drugim vokalom. Kao jedinu semanti~ku (i delom tvorbenu) paralelu razmatranih oblika mo`emo navesti glagol {iroko-peri se 3. sg. „ko~operiti se (kao petao na koko{ki)Œ Pirot (Zlatkovi} 1990). Svi ostali glagoli, koji kao drugi deo slo`enice sadr`e element -periti, imaju druga~iju semantiku — „kriviti se, savijati seŒ, sadr`anu u osnovnom glagolu isp e riti se „saviti se, iskriviti se, izviti seŒ (RSA)732.
731 U svetlu ove hipoteze, i semanti~ki gotovo identi~an oblik ~aporak „patrqak, deo grane koji je prilikom okresivawa ostao na stabluŒ (Be}kovi}, Lele... 73) kao da bi mogao imati istu etimologiju, iako je za wega ponu|eno sasvim drugo tuma~ewe, v. ÅSSÀ 4:59 s.v. *~epârã / *~epãrã. 732 Up. i krivo-periti (se) œvitoperiti (se), savijati (se), kriviti (se) (o dasci, gredi i sl.)Œ CG, iskrivoperiti (se) „iskriviti (se), izvinuti (se)Œ CG, vito-periti „izvijati, krivitiŒ, izvitoperiti (se) „saviti (se), iskriviti (se), izviti (se)Œ, fig. œizopa~iti (se), iskvariti (se)Œ, vitoper adj. „usukan, iskrivqen (o plo~astim predmetima, obi~no onima koji treba da budu ravni)Œ, œvitak, gibak, savitqivŒ, fig. œvetropirast, nesre|en, neozbiqanŒ, vitoperan „savitqiv, elasti~anŒ, vitoperast „zavojit poput usukane trakeŒ (RSA) (v. Skok II 641–642 s.v. pero); iz-ero-periti se „iskriviti se, izvitoperiti seŒ; fig. œpostati gori nego pre, iskvariti seŒ Hrv., Kosovo (RSA), verovatno u vezi sa naeriti, erav (v. Skok I 494 s.v. erlav), iz-lijo-periti „izvitoperiti se, iskriviti seŒ Vojv. (RSA), up. lihoper (‹a vrata, daska), liho rebro „vito rebroŒ (v. Skok II 294–295 s.v. lih). Up. i ukr. zavinøeriØisà „odupreti seŒ (ESUM 2:217: nejasno; izvo|ewe od nem. sich emporen „buniti seŒ nije ubedqivo).

OSNOVE: 31) PERITI

319

PIRITI {e-piriti se impf. „oholiti se (kao paun repom), razmetati seŒ (RJA) do-{e-piriti pf. „sti}i {epure}i se, ponosno, gordo do}iŒ (RSA) na-{e-piriti se pf. „lepezasto ra{iriti rep i nakostre{iti perje (o paunu, }uranu i sl.)Œ (RSA) è na-piriti pf. „napuniti vazduhom, naduvati, nadutiŒ, œnadi}i, nakostre{iti (perje)Œ, napiriti se „naduvati se, naduti seŒ, œnadi}i se, razviti se, ra{iriti seŒ (RSA) napiren (dijal. napirit) adj. „naduven, uobra`enŒ, zast. œisturen, istaknut, ispup~enŒ, napirenost f. „naduvenost, uobra`enost, gordostŒ (RSA)733 · U osnovi oblika {e-piriti le`i glagol piriti < psl. *pyriti (se). U RJA se konstatuje da glagol piriti nije potvr|en u drugim slovenskim jezicima i izdvajaju se slede}a wegova zna~ewa: „duvatiŒ, œpotpirivati, podjarivati (vatru)Œ734, œdisatiŒ, œmirisati, vowatiŒ, œpu{iti se, dimiti seŒ. Skok navodi glagol piriti samo u zna~ewu „duvatiŒ i upore|uje ga sa rus. øáriØâ „je`iti dlakuŒ i sa lit. purstu „kostre{iti seŒ. ^ak i u nedostatku semanti~ki relevantih s.-h. potvrda, Skok je pravilno ukazao na srodnost ovog glagola sa rus. i lit. oblicima, ali je ishitreno protuma~io wegovo poreklo kao onomatopejsko (Skok II 661–662 s.v. piriti2). Ne{to vi{e potvrda nalazimo kod Fasmera koji, pored rus. øáriØâ i s.-h. piriti, navodi i ~e{. pureti, pouriti se „nadimati seŒ, ukazuju}i na wihovo srodstvo sa nizom baltskih oblika, ali bez ikakvog etimolo{kog tuma~ewa (Fasmer III 420). PURITI na-~e-puriti se pf. „nakostre{iti se, narogu{iti seŒ Lika (RSA)
733 Up. na-pi-piriti „dobro uzorati tako da zemqa bude rastresita i nadignutaŒ Ba~ka (RSA). 734 Ovo konkretno zna~ewe, osim u s.-h. piriti, raspirivati, o~uvalo se jo{ samo u lu`i~kom, up. glu`. pyri} „lo`iti (pe})Œ, dlu`. pyris „zapaliti, nalo`itiŒ. U drugim slovenskim jezicima glagol dolazi u prenesenom zna~ewu „zajapuriti se, razjariti seŒ. Zna~ewe „paliti vatruŒ bilo bi prvobitno ako je *pyriti od istog korena od kojeg i pie. *peuor, pur- „vatraŒ > gr. pur, het. pahhur, germ. Feuer, fire itd. (v. Schuster-[ewc 1197–1198 s.v. pyri}; Loma 1998:155).

320

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

{e-puriti se impf. „{eøiriØi se, {iriØi reø, øerjeŒ, œrazmeØaØi se, oholiØi seŒ (RJA), œpraviti se va`an, ko~operiti seŒ Potkozarje (Dalmacija), ^enej (Mari} 2002), {epurit se „oholiti se, razmetati se, praviti se va`anŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija), {epurit se Vasojevi}i (Bori~i}) na-{e-puriti pf. „skupiti i isturiti napred (usne), napu}iti, napr}itiŒ Lika (RSA) ra-{e-puren adj. œra{iren, otvorenŒ Kqu~ (gra|a ERSJ) è na-puriti pf. „naqutiti, rasrditi kogaŒ Kupinovac, napuriti se „naduriti se, naqutiti seŒ, œzavaditi se, posva|ati seŒ (RSA), napurlim se 1. sg. „naduriti seŒ Pirot (@ivkovi}) napuren adj. „uobra`en, nadmen, umi{qenŒ (RSA) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol -puriti se < psl. *puriti (se). U RJA je zabele`en samo glagol puriti „pr`iti, pe}iŒ735, ali su kao wegovi povratni oblici navedeni puriti se „spustiti nos kao puranŒ736 i „prpu{kati seŒ737, koji se verovatno etimolo{ki razlikuju od osnovnog oblika. Skok uop{te ne pomiwe glagol (na)puriti se u ovom zna~ewu, dok se on u ÅSSÀ 22:234 s.v. *napuriti (se) tuma~i kao spoj prefiksa *na- i glagola *puriti, i smatra se s.-h.—sloviwskom izoglosom, jer se u odrednici navode jo{ samo sloviw. napuurêc „nalagati, naizmi{qatiŒ, napurec „id.Œ738. Ovoj grupi leksema kao da pripada i st~e{. puriti se „oholiti seŒ, st~e{. purny, ~e{. vzpurny „tvrdoglavŒ (potvrde su citirane prema: Machek 103 s.v. ~iperny). Oblike purny, vzpurny [uster-[evc tretira kao kontinuante prevojnog stepena *(s)pur- ([uster-[evc 1971:479). Mahek pak smatra da je ovde pur- u vezi sa moravskim pyrit’ sa „nadimati se od besaŒ (Machek 706 s.v. vzpoura). Prezentirani oblici imaju brojne paralele u gotovo svim slovenskim jezicima. Wihova je zajedni~ka op{ta semantika: „{iriti perje (o pticama), kostre{iti seŒ, œpraviti se va`an, {epuriti se, dr`ati se nadmenoŒ, œgizdati se, doterivati seŒ, up sln. ~eperiti se, {~eperiti se, {eperiti se, ~epiriti se, ~opiriti se, {opiriti; bug. ~eøerà se, ~o735 Up. Skok III 81 s.v. puriti (se). Radi se o kontinuanti pie. korena *peuor, pur- „vatraŒ (v. prethodnu napomenu). 736 Sa primerom: Nemci se p i r e i p u r e, kako da jim se zemqa pod nogum trese (RJA). 737 Sa primerom: Vi{e puta u prahu se ‰kvo~kaŠ p u r i (RJA). 738 Up. osnovni glagol purec „izmi{qati, lagati; mnogo pri~ati, brbqatiŒ (Sychta IV 230).

OSNOVE: 31) PERITI

321

øerà se, ~oøer~a se, ~aøuri; ~e{. ~eperit sa, ~aperit se, ~epyriti; sl~. ~eperit’ sa, ~apiric se; øoq. czapierzy} sie, czupirzy} sie, czupurzy} sie; glu`. {epjeri} (so); dlu`. {eperis (se); rus. ~eøoriØâsà, ~eøuriØâsà, ~aøuriØâsà, {eøeriØâsà, æeøuriØâsà, æeøáriØâsà, æeøeriØâsà; ukr. ~eøeriØisà, ~eøuriØi(sà); blr. ~aøurácâ, ~aøurácca itd. (potvrde su uzete iz odgovaraju}ih odrednica u ÅSSÀ i SP, v. daqe; pregled navedenih oblika daje i Moskov 1981:72–73). Ova porodica re~i uveliko je privla~ila pa`wu etimologa, ali do danas nije dobila op{teprihva}eno tuma~ewe. Skok, npr., samo konstatuje da je ~itava porodica praslovenska, ali ne daje wenu etimologiju. Sln. ~eperiti se potkrepquje primerima iz drugih slovenskih jezika, ne navode}i pri tom s.-h. potvrde sa inicijalnim ~-. Varirawe ~- / {- obja{wava iz {~- u prefiksalnoj slo`enici ra{~epiriti i upu}uje na ~uperak (Skok III 387 s.v. {epiriti se).739 Bezlaj smatra da je osnova kod ovih leksema ista kao u netopir (Bezlaj II 210 s.v. na~eperiti se), ali s.v. netopir, navode}i razna tuma~ewa ove re~i, zakqu~uje da je sve nejasno (id. 221). Slavski sve pomenute lekseme karakteri{e kao ekspresivne, pa otuda i promenqivost wihovog glasovnog lika. Ishodi{te semanti~kog razvoja on vidi u zna~ewu „kostre{iti perjeŒ odakle „nakostre{en, uobra`en, gordŒ i upu}uje na bug. øerà se, øer~a se „{iriti perje; praviti se va`anŒ : øero (Sáawski I 128–129 s.v. czupurny). Sli~an tretman analizirana grupa re~i ima i u ÅSBM, gde se nagla{ava da ove istozna~ne slovenske lekseme predstavqaju samostalne ekspresivne tvorevine u svakom od jezika, o ~emu svedo~i varijantnost osnove (ÅSBM 7:284 s.v. na~aøurácca). Isti stav ponavqa se i s.v. na{aøerácca, s tim {to se tu ve} ukazuje na Mahekovo tuma~ewe da ova obrazovawa ukqu~uju intenziviraju}e *{e- < *~e- (id. 289).740 Jedan broj autora iznosi pretpostavke i o krajwem poreklu ove leksi~ke porodice. Me|u wima se zapa`a jasna podela na dve struje, zasnovana na razli~itim pristupima tvorbenom ra{~lawavawu raz739 Ne{to vi{e podataka o ovom glagolu mo`e se na}i u vanetimolo{koj literaturi. Tako, npr., Grickat smatra da su glagoli {epiriti se, {epuriti se ekspresivni zahvaquju}i svom osnovnom zna~ewu. Iako pored ovih obrazovawa osnovni, nepro{ireni glagol ne postoji, ona ipak u skupinama -ir-, -ur- vidi sklopove sufiksnog porekla, koji su ovde samo istorijska a ne i stvarna veli~ina (Grickat 1955–1956:69). 740 Zanimqivo je da se s.v. na{aråøicâ (id. 289), ve} kao sopstveno, iznosi tuma~ewe da je u pitawu ekspresivna tvorevina u ~ijem je sastavu intenziviraju}e {a(< *{e- < *~e-) i råøicâ, råønucâ „lupnuti, tresnutiŒ.

322

Marta Bjeleti}: IS

KO

VRNUTI GLAGOLI

matranih leksema. Dok jedni u wima vide sufiksalne derivate od osnova koje se, u krajwoj instanci, sve mogu svesti na ie. koren *(s)kep-, drugi u wihovoj strukturi uo~avaju prefiksalne elemente dodate ili na imeni~ku osnovu koja je u pero, ili na glagolsku osnovu *-per- / *-pyr- / *-pur-. U SP oblici *~eperiti, *~epariti, *~epuriti tuma~e se kao ekspresivni derivati od *~epati, *~epiti. Da bi potkrepili ovakvo tuma~ewe, autori pokazuju da se derivati istog tipa obrazuju i od semanti~ki bliskih *~apati, *~apiti, *~upati, *~upiti (SP 2:141–143). Tako su u jednu odrednicu sme{teni etimolo{ki razli~iti oblici od kojih je samo *~epariti u vezi sa *~epati.741 U prilog tome govori i semantika. Dok kontinuante psl. *~eperiti, *~epuriti uglavnom imaju zna~ewa karakteristi~na za razmatranu grupu re~i, dotle kontinuante psl. *~epariti pokazuju sasvim druga~iju semantiku: „~eprkatiŒ, œkupati se u pesku ili u vodi (o `ivini)Œ, œdrapati se, ~e{ati seŒ, œ~e{qati se, umivati seŒ, œhvatatiŒ, œraskre~iti seŒ, œrazvla~iti, napiwatiŒ. Autori SEK upu}uju na tuma~ewe dato u SP (kome o~ito daju prednost), ali citiraju i obja{wewe dato u ÅSSÀ (SEK I 230 s.v. ~eparec)742. Berneker navodi pomenute glagole s.v. *~epã „grana, lastar, izdanakŒ, dovode}i ih tako u vezu sa {~epajo, {~epati „rascepitiŒ (Berneker 143). Bernar potkrepquje Bernekerovu etimologiju bugarskim primerima. Tuma~e}i bug. ~oøoresØ „naduven, izve{ta~en, nadmenŒ, on dovodi ovaj pridev u vezu sa glagolima ~eøerà se „ceøati se, rastavqati nogeŒ, œørsiti se, hvaliti se, praviti se va`anŒ, ~oøorà se (~oøerà se, ~oøer~a se) „zasØajati ispred nekoga raskora~eno, da mu se prepre~i putŒ, œnadimati se, ørsiti se, øraviti se va`anŒ, raz~oøervam se „raskora~ivati se, rastavqati ruke ili prsteŒ, odakle i zna~ewe „{iriti se, zauzimati mnogo mesta, biti obimanŒ. Po wemu, to su sve kontinuante korena *skep-, koji se dobro o~uvao u bugarskim dijalektima kod re~i sa osnovnim zna~ewem „ceøati, rastavqatiŒ. Istu
741 Varbot tretira koren *~ep- u *~epati kao varijantu korenova *kop- (*kopati) i *{~ep- (*{~epati) i na osnovu toga zakqu~uje da je Bernekerova pretpostavka (v. daqe) o povezanosti osnova grupe *~epariti / *~eperiti sa *skep- ta~na (ova konstatacija, po na{em mi{qewu, stoji samo u slu~aju *~epariti, ali ne i *~eperiti, jer se tu radi o kontinuanti glagola *periti). Autorka tako|e smatra da je do pribli`avawa i kontaminacije gnezda *~epati, *~epariti sa paronimnim gnezdom *~apati i sinonimnim *-periti (v. daqe) — do{lo sekundarno (Varbot 1998:227–228; Varbot 1996:14–15). 742 Sa ka{. ~eparec sa u zna~ewu „kupati se u pesku ili vodi (o `ivini)Œ korespondira s.-h. puriti se „prpu{kati seŒ (v. nap. 737).

v. kao i wegov sinonim. a ne prefiksom.i psl. autor ga smatra mawe verovatnim (Schuster-[ewc 1427–1428 s. ~epyriti).v.-h. srodno sa lit. Ovi oblici sadr`e ekspresivne prefikse *~e-. kidatiŒ. {epuriti seŒ. Me|utim.i glagolske osnove koja ima ~itav niz apofonskih va- . prvobitno „nadimati seŒ. *topyriti „kostre{iti se. {epjeri}). sve od ie. bug. kidati seŒ i „nadimati seŒ autor zapa`a i kod drugih kontinuanata korena *(s)kep-: s.OSNOVE: 31) PERITI 323 dvojnost zna~ewa: „rastavqati se. naduvavatiŒ (Snoj 69 s. {opiriti autor delimi~no dolazi u koliziju sa datim obja{wewem.od øero (Fasmer IV 428 s. koja alternira sa ~.smatra delom korena. sØoji u vezi i sa ~e{. dok su oblici na ~od *kep.izvodi od palatalne varijante *skep-. }ubaŒ (Snoj 641. œpraviti se va`anŒ. dijal. Sli~no. *~eperiti se / *~epiriti se tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~e. praoblika. Oblike sa inicijalnim {. onomatopejskog korena *pu(H)-. ~epiti se „rastavqati nogeŒ. *{e-. ili posledica naslawawa na re~ {op „~uperak. bug. Oblik *~epyriti Snoj tretira kao varijantu od *{epyriti. ~e. {eøeriØâsà). {epiriti se.v. razbaru{iti se. i Bezlaj IV 92–93). Po wemu. purti „postati sipak. ali detaqnije obja{wewe nudi Snoj. {eperis se (Bernar 1982:332–333).-h. skidatiŒ i za~eøil se e „nagizdao se i zauzeo va`nu pozuŒ. [uster-[evc navedene lekseme smatra starim onomatopejskim obrazovawima od ie. Mahek oblike sa zna~ewem „kostre{iti seŒ izvodi od *pyriti sa intenziviraju}im ~e-. dlu`. ovde kao da inicijalni slog {o.v. nabreknutiŒ itd. ~eperiti se). obliku ~epiriti se) i sa {. je`iti seŒ ili sln. ishodi{ni oblik *~eperiti se nastao je verovatno od *~epyriti se kao posledica paretimolo{kog naslawawa na *pero. Inicijalna grupa {~-. rastresit (o zemqi). Iako oblik {opiriti tretira kao varijantu sa po~etnim {.(u {opiriti se) potvr|uje predlo`enu vezu sa korenom *(s)kep-. *pou(H)„duvati. {~epiriti se „praviti se va`anŒ. ~eøà „kidati. korena *(s)kep. U ÅSSÀ lekseme iz ovog kruga svode se na nekoliko psl. ~oøornáè. pripada onoj drugoj grupi autora koji razmatrane re~i tretiraju kao prefiksalne tvorevine. nakostre{iti se. Za e u obliku perit sa „podizati seŒ. na {ta ukazuju s. On pretpostavqa da su te tvorevine obrazovane pomo}u ørefiksa {e-. Bernar smatra da rus.od ({)~eperiti se. jer ka`e da je promena k o r e n s k o g vokala e > o ili ekspresivna. *to. up. Iako citira Fasmerovo tuma~ewe. *pyriti „duvatiŒ. naime. tuma~e}i sln. ~oøoresØ.. Fasmer.(sa velarnim k-). ~epiti „lomiti. ~epyriti se „uspravqati se.ili *(s)kep-. Psl.(u ~e{}em sln. jer je u wemu drugo e rezultat asimilacije vokala. Oblik ~eperiti smatra sekundarnim. œpraviti se va`anŒ pretpostavqa da je u vezi sa pero (Machek 98 s.

pyri} so „razjarivati se. npr. {e-.i glagolske osnove *-pyriti. cit.(op. 743 Up. i [pringer 2002:27)./ *(s)per-.Œ. ~u-. ~o-. osnova *(s)pyr. glu`. Problem ostaje etimologija same osnove./ *(s)per. ne zna~i da imamo i kona~no re{ewe za ove oblike./ *(s)pâr. {epjeri} „dizati se. 56 s. Autori ÅSSÀ. ~e{. pyrit’ „id.v. *~epyriti se tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~e. nadimati se (od besa)Œ. To. sl~. kostre{iti (o perju i kosi)Œ. Razmatraju}i alternirawe korenskih vokala u nizu *(s)por. Osporava se izvo|ewe od korena *skep. {a-. kostre{iti (perje. cit.i glagolske osnove *-puriti.navodi glu`. Psl. Smatramo da se ovde radi o oblicima obrazovanim od osnove *per.). rasprostiratiŒ. praviti se va`anŒ. Pri tom se konstatuje da je kontinuante ovog psl.[uster-[evc navodi rus. Iako je u svom etimolo{kom re~niku dao druga~ije tuma~ewe./ *(s)pãr. oblika te{ko razlu~iti od kontinuanata *~eperiti se / *~epiriti se (op. krzno)Œ./ *pur. {e-. dijal. i tuma~ewe dato s. øáriØâ „nadizati. oblike koji ih sadr`e navodi naporedo sa oblicima bez wih.. bez ikakvog poja{wewa konstatuju da se ova osnova odlikuje ~itavim nizom apofonskih varijanata. 30:148). Time posredno odre|uje i poreklo oblika sa inicijalnim ~e-.Œ. ra{~upavati. *-pyriti. a ~e-. . postajati napet. *pyr-.). ~a-. *pur-. kostre{iti./ *(s)pir-. {e— verovatno preverbima ([uster-[evc 1971:478–479).. Psl. *por-. ku-. me|utim. I mada ne obja{wava inicijalne elemente ~e-. ~e{. obrazovane od korenova *per-. Moskov tretira razmatrane lekseme kao tvorevine sa prefiksima ~e-. {epjeris „id. {e-. {tr~ati (o perju). kao primere za prevojni stepen *(s)pyr. *~epuriti se tuma~i se kao spoj ekspresivnog prefiksa *~e. rasØoøárivaØâ „{iriti (o krilima). ~epyriti „razbaru{ivati (kosu)./ *(s)pur./ *(s)pâr. [uster-[evc u pomenutom radu uspostavqa taj niz: *(s)por.v./ *(s)pyr. tako i Moskov 1978:354–355./ *(s)pir./ *(s)pãr/ *(s)pyr.Œ. me|utim. smatraju}i ih kontinuantama psl. dijal.)743. 57–58 s. [uster-[evc je u jednom ranijem radu bio na pragu pravog re{ewa./ *(s)pur. zauzimati neprijateqski izgled./ *(s)per. {o-. Na{ stav ogleda se ve} i u na~inu prezentirawa materijala. ~eperit sa pored perit sa „id. ~eperit’ sa „id.v. koji stoje u me|usobnom ablautskom odnosu (Moskov 1978:354).(ÅSSÀ 4:55–56 s.Œ. ~e{.uz pomo} razli~itih ekspresivnih prefiksa (v. a kao primere za prevojni stepen *(s)per.324 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI rijanata: *-periti. *-piriti.v./ * pyr. Jo{ jednom se nagla{ava da ova osnova u sastavu analognih slo`enica ispoqava veliku raznolikost prevojnih stupweva (op. dlu`. rus. *ob{~eperiti (se) (id.

{to za posledicu ima da se u ovu leksi~ku porodicu svrstavaju i one lekseme koje joj ne pripadaju. Varbot 1984:125. Me|utim. 22). cit. 477). 744 Varijantu *(s)pur. Ipak nije do kraja jasno da li su to apofonske varijante j e d n e osnove ili je u pitawu n e k o l i k o etimolo{ki razli~itih osnova koje su se zbog sli~nosti semantike i glasovnog sklopa — naknadno pribli`ile. 478–479)744.koji se javqa kod oblika o/ã-reda (op. ali mu Varbot zamera na suvi{e slobodnom pristupu semanti~kom aspektu prezentiranog materijala.autor obja{wava kao dopunski prevojni stepen sa vokalom -u.OSNOVE: 31) PERITI 325 cit. . nap. ostatak iznetih potvrda predstavqa nesumwiv dokaz da je ovde zaista do{lo do me{awa ablautskih redova (v.

go-ro-pe~iti se „ko~operiti se. izraz iskriviti se od smeha.) u-ko-pe~it se pf. jedan {pijun mawe Vasojevi}i (Stijovi} 1990) na-ko-pe~it se pf. œnako~operiti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) ras-ko-pe~it se pf. e ja znam da slomim rogove! Zagara~ (]upi}i 1997). „isprsiti se. pej. kope~it se œko~operiti seŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002).326 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 32) PE^ITI 32) PE^ITI ko-pe~iti se impf. kuropecati se „praviti se va`anŒ (Vuk 1818). ko~operiti se. {epuriti seŒ: Video sam Diogena koji se veli~anstveno p e ~ i o i k o p e ~ i o u velikoj purpurnoj ode`di Vinaver (RSA).. deformisati seŒ: One su stolice iskope~ene — Noge su mu se iskope~ile CG (RSA). juna~iti seŒ Temni} (RSA). gorditi se. oholiti se. ispe~it œveoma nekoga upla{itiŒ. cr}iŒ: Ne}u – pa da }e{ se sad tu ukope~it! Vasojevi}i (Stijovi} 1990) o-ko-pe~an adj. ko~operiti seŒ: Ako ima dvaes brava. borbeno statiŒ Uskoci (Stani}). „v. iskriviti. „rogu{iti se. a niko mi to ne}e priznat id. ko~operanŒ Potkozarje (Dalmacija) ko-ro-pe~iti se impf. œosmeliti seŒ Potkozarje (Dalmacija). dr`ati se nadmeno i uobra`enoŒ: Ni{ta se nemo kope~it. praviti se ve}i no {to jeŒ Kosovo (Elezovi}) is-ko-pe~iti pf. (ibid. Up. 747 Up. œpremreti od strahaŒ id. œrastrgnuti seŒ: Raskope~ijo san se od posla. kope~it se „id. 746 Up. œokretan. va`no. tako|e iz istog izvora ispe~it se œizbezumiti se od strahaŒ: Ispe~i}u se o(d) straha ako mi ko zazvoni u neka doba no}i. œnaglo umreti. (ibid. iskope~it se œburno do`iveti neko ose}aweŒ: Iskope~ili smo se o(d) smijeha Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002)745. razmetati seŒ CG. iz istog izvora izraz ostat ukope~en œskameniti se od straha ili drugog iznenadnog uzbu|ewaŒ. kurope~iti se „ponositi se.)746. {ta se on korope~i prema onijem koi imaju preko stotinu Uskoci (Stani})747 745 Up. cr}iŒ: Iskope~ila se ona pogan. ukope~it se „naglo umreti. œnapraviti se va`anŒ. Kod oblika sa inicijalnim go. iskope~it se „iskriviti seŒ. izobli~itiŒ. „dr`ati se nadmeno.verovatno se radi o ekspresivnom . „izvitoperiti. iskope~iti se „iskriviti se.

ispe~it se „id. œgizdavo hodatiŒ (RJA). Mati}. œrazmetati se. Segedin (gra|a ERSJ). Rad JAZU 315. iz istog izvora be~it se œid. Zagreb 1957.Œ BiH (RSA).Œ. praviti se va`anŒ Potkozarje (Dalmacija). oholiti seŒ. iskope}iti se pf. raspe~it œrastrgnuti nekogaŒ. razmetati se. repe~iti se „upiwati se. truditi. raspe~it se „id.OSNOVE: 32) PE^ITI 327 ?re-pe~iti impf.Œ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). dok je kod druga dva oblika mogu} uticaj glagola kur~iti se „penem imitorŒ (Vuk 1818). ra{iriti nogeŒ. nape~iti se œnaqutiti se. „raskora~iti. „nadi}i se. nape~it se „namestiti se. œgizdati se. „umiqavati seŒ: Nemoj se pe~iti. . ukru}enoŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). (ibid. œra{iriti o~i u ~u|ewu ili strahuŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). œ(na nekoga) pogledati sa grimasom na licu. napu}iti ustaŒ Ro`aje (Had`i}) raspe~iti pf. œpreterano se mazitiŒ [abac (gra|a ERSJ). œrazvu}i. „iskriviti seŒ Qe{tansko (Te{i} 1977) fonetskom alternirawu k : g (bezvu~ni : zvu~ni suglasnik).Œ Brusje (Dul~i}i 1985) nape~iti se pf. Lexicalia iz starih hrvatskih pisaca. ispup~iti seŒ. raspe~it se œra{iriti se na nekom prostoru ne daju}i drugome mestaŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) upe~it se pf. raspe~iti se „raskora~iti se.) VARIJANTE: ko-pe}iti se impf. pe~it se œdr`ati se izve{ta~eno. 68. repe~iti se „praviti se va`an. pojaviti seŒ. nastojati (da se odr`i)Œ Vrgada (Juri{i}). „praviti se va`an. razma}i nogeŒ Uskoci (Stani}). stati (negde gde nije mesto za to i gde nekome smeta)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). „kriviti se (o predmetima)Œ. pe~it se „kriviti obraz (osobito usta) prema kome za poruguŒ Brusje (Dul~i}i 1985)749 ispe~iti se pf. razma}iŒ Uskoci (Stani}). œnametqivo stati. bekeqiti seŒ. pe~it se „maziti seŒ Barawa (Sekere{ 1977). „kreveqiti seŒ. {epuriti seŒ (Kurkina 1986:111)748. pe~iti se „be~iti se. 749 Up. „mazitiŒ. kad ne more{! Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) è pe~iti impf. izbe~iti seŒ (RSA). kruto se pona{atiŒ Uskoci (Stani}). Potkozarje (Dalmacija). 748 Kurkina navodi primer iz: T. repe~it se „naprezati seŒ: Ne repe~i se. ti si veliki de~ko Qe{tansko (Te{i} 1977). „id. œlepo se obu}i i zauzeti izve{ta~enu pozuŒ id.

ispe{iti se „zadesiti se. Sokobawa (RSA)750 na-ko-pe{iti se pf. glagoli pe~iti (se). Tupi`nica. razroga~iti (o~i)Œ. . Ispe{ili me kad ja otidoh u Para}in. zate}i se.-h. kope~iti seŒ: Pa onaj mali kope{i se da se bije. ili kao 750 Up. Obja{wavaju}i glagol be~iti kao onomatopeju (v. al’ ga sad `alos’ potrevila ba{ u „aminŒ. œiskoristiti zgodnu priliku u odnosu na nekoga radi ostvarewa svojih nameraŒ: Deca ispe{e majku kad nije kod ku}e te u~ine ne{to {to im nije dozvoqeno Leva~. gore). „v. te se nasladih biju}i Leva~. s. Zorunovac. *napo~iti (se). iskobeqati seŒ: Jedva kowi ispe{a{e iz blata Lika (RSA) verovatno stoje u vezi sa psl.. *pospe{iti (v. „juna~iti se. nape~iti „napr~itiŒ kao ekspresivan glagol. iskola~iti o~iŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) ko-ro-pe{iti se impf. i{~ikava drugog. ispe{it se „izvu}i se. koji je u vezi i sa pe~iti se „be~iti se.v. on nema krajwe niti jedinstveno obja{wewe za oblik bez prefiksa. ispu~iti „izbuqiti. Nije sigurno da ovamo spada i ko-pe{ati se „braniti se. V. 22:233 s. nastale kao rezultat prevoja *pok-. kad se ispe{io bez para (RSA). 751 Oblici ispe{iti „na}i. Skok I 427 s.v. nako~operiti seŒ Para}in (RSA) u-ko-pe{it (se) pf. *po~-. œzagledati se uko~eno. zate}i nasamoŒ: Ispe{ih ga lepo u poqu. a sili se.). kope~iti predstavqaju kontinuante psl. ispe{i}u te Leva~.v. naduti se. ispu~iti se „isturiti se. prebitiŒ: Du{a je tvoja u mojim rukama. „usprotiviti se tvrdoglavoŒ. Na jednom mestu tuma~i pe~iti se „gizdavo hodatiŒ. na}i seŒ: Nije on siroma’ . trsiti seŒ Makre{ane (RSA)751 · Prema Kurkinoj.v.-h.v. {epuriti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). i ÅSSÀ 22:226 s. kope{trit se „praviti se va`an i sna`an. Iako i Skok u obliku kope~iti izdvaja prefiks ko-. ispe~iti. gde te uhvatim. „zauzeti va`an. Glagol kope~iti (se) pomiwe i s. ali je nejasno da li ga tu navodi kao onomatopeiziranu varijantu ovog glagola. lokalnu tvorevinu koja se rano ukqu~ila u ablautske odnose (o tome svedo~i prisustvo prefiksa ko. *spexã. 752 Up. uma}iŒ Kosovo (Elezovi}). Skok konstatuje da ta onomatopeja ima i varijantu sa p: pe~iti se „kriviti lice prema nekomeŒ./ *pe~-. kreveqiti seŒ autorka izvodi iz osnovnog zna~ewa ishodi{nog *po~iti — „dizati.u strukturi oblika kope~iti).. osnove *pek. pa sve digli Para}in.328 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-pe{iti se impf. izdi}i se. œistu}i.v. ispe{ati „izvu}i se s mukom. kao da je {to kadar — Neko je slab. Semantiku glagola „oholiti se. bebekati). otimati seŒ: On se sam kope{a Leva~ (RSA). dospjeti). *napu~iti (se). Ona tretira glagol pe~iti (se) kao s. kobacati. nape~iti se „nakititi seŒ. nadmen stav. nadneti seŒ (RSA). iskope~iti (sa umetnutim ko-) (Skok I 129 s. bekeqiti seŒ (Skok II 628 s. on se tad kope{i Para}in. nadimatiŒ (Kurkina 1985:20–21)752.

v. fig.). rappezzare (Juri{i} s. U obliku ko-ro-pe~iti se do{lo je do pro{irewa prefiksa koelementom koji sadr`i likvidu. Ono bi se. -ro-. nije jasno poreklo inicijalnog re-. kao kontinuante psl. Oblik korope~iti kod Skoka nije zabele`en. kreveqiti seŒ. {epuriti seŒ (RSA). [kaqi} neopravdano smatra da je pe~iti se turcizam. up. okretanŒ ([kalji} 632 s. u vezi sa pejik „glasnikŒ. u kojem se izgubio ceo ekspresivni prefiks ke-. Up.v. Kurkina neopravdano navodi hrv. semantika nas primorava da i wega uvrstimo me|u ovde razmatrane lekseme. . Stoga se i oblik pe~iti se u zna~ewu „be~iti se. upaqena pocrvenela ranaŒ. nadimatiŒ > „nametqivo stati. istole~iti se. savijatiŒ koje se. razvilo u „be~iti se. ko-pe{iti (Skok ih ne pomiwe) za sada mo`emo objasniti samo kao varijante glagola ko-pe~iti. ~ > {). glagole uz sln. *pe~iti. razmetati se. kriviti se „savijati se. be~iti). a s druge — u „umretiŒ (up. mogu}e je pretpostaviti i postojawe neposvedo~enog oblika *ke-re-pe~iti se. u kojima je do{lo do promene krajweg suglasnika osnove (~ > }.(Skok II 117). bekeqiti seŒ tako|e mo`e uvrstiti u kontinuante psl. ispre~iti seŒ > „oholiti se. Semanti~ki razvoj ishodi{nog *po~iti tekao je zapravo u dva pravca: a) „dizati. jo{ i ke-re-be~iti se. Oblike ko-pe}iti. moglo tretirati kao pomenuti element sa likvidom. nakon ~ega je ostalo samo re-pe~iti. zakovrnuti). praviti grimaseŒ (up. Indikativan je potpuni tvorbeni i semanti~ki paralelizam oblika ko-pe~iti. kekeriti se). œbrz. upe~iti se). ko-ro-pe{iti. s jedne strane. osnove *rãp(Kurkina 1986:111). Me|utim. nadimatiŒ > „kriviti. [to se ti~e oblika re-pe~iti (Skok ga ne pomiwe). po na{em mi{qewu. Juri{i} pomi{qa na aloglotsko poreklo vrgadskog oblika < it. Po{to se oblik k-re-be~iti se mo`e izvesti iz ke-re-be~iti se (kao rezultat gubqewa vokala u prefiksu ke-). ko-ro-pe~iti : ko-pe{iti. k-re-be~iti se „praviti se va`an. ko~operiti seŒ i b) „dizati.OSNOVE: 32) PE^ITI 329 paralelu za oblik sa prefiksom ko. i re-be~e se (v. pridev repe~ „o o~ima besnog psa.

(ibid. „po~eti pri~ati kojekakve lakrdije.). laprdat Vasojevi}i (Bori~i}). œbrbqivicaŒ CG (RSA). lamprda~a „tra~ibabaŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). nespretna `enaŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993) la-prda~a „toroku{a. lamprda f. œpri~ati koje{taŒ Uskoci (Stani}). 2004) za-la-prdati pf. Prijepoqe (gra|a ERSJ). Zagara~ (]upi}i 1997). lupetatiŒ Vrhovine. besmislenoŒ Du~alovi}i (RSA). samo za te`e vawske posloveŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}) la-prdast adj. tru}ati. œosoba koja pri~a koje{taŒ id. pogrd. naprdaweŒ. „v. pogrd. CG (RSA). „zanovetawe. „alapa~aŒ Du~alovi}i. laprdatiŒ CG (RSA) la-prda m. laprdan œmu{ka osoba koja pri~a glupostiŒ Vojv. œgovoriti koje{ta.Œ CG (RSA). Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. Split (Vidovi} 1990). „brbqivacŒ Vrawe (Zlatanovi}). izlaprdat (se) „izbrbqati (se)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) na-la-prdat se pf. pogrd. „alapa~astŒ Ni{ (RSA). Potkozarje (Dalmacija). œveselo pri~ati. laprdati Unac (Jovi~i}). Ma~va (gra|a ERSJ) la-prd-iw-ati pogrd. napri~ati se kojekakvih glupostiŒ id. (RSGV). laprda 3. laprdati œid. „brzoplet.) la-prnd-ati impf. „nabrbqati se. „ispri~ati {to neozbiqno. naklapatiŒ. sg. lamprda~a œid. brbqivicaŒ Draga~evo. pogrd. pogrd. laprdati Uskoci (Stani}). lamprda „debela. laprdan „la`ovŒ Lu`nica (Mani}). lupetatiŒ Draga~evo. udariti u neozbiqno i besmisleno pri~aweŒ CG (RSA) iz-la-prdati pf. tru}ati. }aprdati „pri~ati glupostiŒ Srem (gra|a ERSJ) za-}a-prdati pf. Srem (gra|a ERSJ) .330 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 33) -PRDATI 33) -PRDATI a-la-prda f. Jadar. alaprdast adj. pogrd. Lika (RSA). pogrd. }askatiŒ. „pri~ati natenane. Mali Zvornik. (RSGV). Rovca (Bjeleti} 1993:38). œgovoriti koje{ta. (ibid. alaprdast „brzopletŒ Leskovac (Mitrovi}) la-prdati / laprdati impf. „zapri~ati seŒ Uskoci (Stani}) }a-prda f. {eprtqastŒ Ni{ (RSA) }a-prdati impf. lamprda~a „`ena. laprdat [umadija (Grkovi} 1982).Œ Vojv.

ali bez mere i smisla. œpuno i zanimqivo pri~ati. „na}askati se do mile voqe. „praviti sitne {ale. budalicaŒ (RSA). tru}ati. ludica. zamlatasta osobaŒ Zagara~ (]upi}i 1997). Rovca (Bjeleti} 1993:38). torokati. }askati. ne- . œglupa~aŒ.OSNOVE: 33) -PRDATI 331 }a-la-prdati impf. nepouzdana `enska osobaŒ Unac (Jovi~i}) te-le-n-prda f. „mrdnuti (zadwim delom tela). „ona koja mnogo pri~a. budalasta `enska osoba. trabuwati. „neuredan mu{karacŒ id. „luckasta `enska osoba. „neuredna `enska osobaŒ Uskoci (Stani}) {o-po-prdile m. sprdati se. „nedovoqno razumna. „lakomislen. „ona koja je }aknutaŒ Piva (Gagovi} 2004). œneozbiqna. stropo{tati se. Vasojevi}i (Bori~i}). nepredvidiva osobaŒ Srem (gra|a ERSJ). lucprdaŒ. luc-prda pogrd. skotrqati se. zabavqati (se) kakvom pri~om (ne osobito pametnom)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) na-}o-prdat se pf. ka`i-prda „osoba koja ne ~uva tajnu. napri~ati seŒ id. sprcat (se) „slomiti se padaju}i sa kakvog visokog mesta. koja mnogo pri~a i brzo prenosi sve {to ~ujeŒ (RSA).) }u-prda f. u vezi sa qoska pogrd. „`ena koja se ru`no pona{a. œpasti. nagva`dati. lucprda „luckasta. luca. }alaprdati nar. qosko-prda pogrd. nerazumanŒ id. up. si}i padaju}iŒ Wegwevo (gra|a RSA)754 753 Up. (ibid. luperda. lupa~aŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). sru~iti se. veselo pri~atiŒ Uskoci (Stani}). œpri~ati gluposti. Osnova -prd. nabrbqati se. vedro. vesele stvari. sva|alicaŒ Mokrin (Rajkov 1971). u vezi sa lucnut „pomalo lud. s-prcati (se) „okliznuti se i pasti. lakomislena osobaŒ Uskoci (Stani}) telenprdas adj. / m. govoriti koje{taŒ (Andri}) }a-la-n-prda f. ka`iprda „sitni potkaziva~Œ Zagara~ (]upi}i 1997). {qo-prda arh. (ibid. koprcnuti seŒ (RSA) s-to-prnd-ati se pf. (ibid. 754 Up. pri~ati neobaveznoŒ [umadija (gra|a RSA). loj-prda œnamigu{aŒ Unas (Jovu~i}). „stara lena `ena nesposobna za ma kakav rad u ku}iŒ Lika. œneozbiqna. brbqati. lu-prda pogrd.) ~a-la-pr-n-dati impf. œ`ena koja pri~a mnogo. bestidnicaŒ Piva (Gagovi} 2004) }o-prdat (se) impf. }askati. slomiti seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). „praznosloviti. œonaj koji puno i {aqivo pri~aŒ id. „ludorijaŒ Dubrovnik (RJA) ?{o-po-prda f. }aknut. zbijati {aluŒ [abac (gra|a ERSJ) ~a-la-prnd-alo n.)753 ko-prd-ec-nuti se pf. „neuredna ili lewa `enaŒ Vrhovine (RSA). luckastŒ. luca „luckasta.) {u-prda f.je vrlo produktivna u tvorewu imenica sa negativnom semantikom. „pri~ati {aqive. (ibid.

zakeratiŒ CG (RSA). naprdivatiŒ Uskoci (Stani}).v. fig. „qutiti se kra}e vreme pa se umiritiŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). isprdati se „izrugivati se. (RSA). {ega~iti seŒ Hrv. ko~operiti seŒ Uskoci (Stani}) o-pa-m-prd-us-iti pf. poprdica f. zaprdavati „moqakatiŒ. „podsmevati se kome. œometatiŒ Zagara~ (\upi}i 1997). prdjeti) zaprdati impf. ismevati kogaŒ Uskoci (Stani}). prndekati „blebetatiŒ Lika (Skok s. ali je neistinitaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). a ovamo je niko i ni{ta CG. prsiti se.332 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ?pa-n-prd-us-iti se impf. poprnd u siti se „osna`iti se. œnako~operiti se. poneti seŒ id. bezna~ajnostŒ Crna Reka (Markovi} 1986) potprdivati se impf. {eretŒ. „grditi. 755 Up. zboriti kao kakav veqi ~oek. zaprdat (se) „zagovarati (se). Uskoci (Stani}). prdwaviti Uskoci (Stani}). di}i glavu. RJA). „nadizati se. mnogi vele i l a p r d a t i: Nemoj tuda naprdati Dalm.. . „pona{ati se i govoriti neozbiqno. podsmevati se nekomeŒ (RSA) naprdati impf. „{aqiv~ina. popraviti se. ohol. prdlati „id. nako~operiti seŒ. ru`itiŒ. prda~iti se œpodsmevati seŒ ^enej (Mari} 2002).) po-pa-m-prd-us-iti se. osiliti se. pf. „oporaviti seŒ. naprdati se „sprdati se. œzanovetati. po~eti se osiono pona{ati. zabavqati (se)Œ. nadi}i se. izmotavati seŒ. i Herc. sg. Segedin (gra|a ERSJ). pogrd. „pona{ati se neozbiqno. tako|e popardusiti se „pokazati se nadmen. zanovetatiŒ: Naprdati ‰zna~iŠ zanovetati. komedijaŒ Uskoci (Stani}) poprdi 3. pogrd. „pri~ati koje{ta. podi}i se. œ{ala. poneti seŒ. (ibid. opamprdusiti se „nako~operiti se. Lika (Ajxanovi} 2002) hotice se sjuriti niz kakvu strminuŒ. zaprdivati „pri~ati nekakvu pri~u koja ima u sebi i {ale. vulg. {epuriti seŒ Piva (Gagovi} 2004). izmotavati se. „sitnica. œumoriti se od te{kog putaŒ Zagara~ (]upi}i 1997). naprda f. zaprdat „id. œzbijati {alu.Œ Uskoci (Stani}). prezdravitiŒ id. „jako udaritiŒ.u s-iti se . (RSA. œoporaviti se. popandrusiti se. izmotavati se..)755 è pr|et impf. œzanovetatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) isprdati impf. œgovoriti glupostiŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). prndecati. (ibid. {aliti se.Œ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). {ega~iti seŒ: Naprdati . popardusiti se pf. iz istog izvora po-prd. Piva (Gagovi} 2004).

prdjeti. ismejavaweŒ. Usko~ki glagol dokazuje iznetu tvrdwu. ali bez obja{wewa (Skok III 29–30). zadirkivati se {alomŒ Srbija (RJA).c. {prd. {prlentati „rugati se. bez sumwe. prevarant. lupkati (l. rugawe. 757 O ovom glagolu v. ~ankolizŒ Pirot (v. „rugati seŒ (RJA)756 · U osnovi svih navedenih oblika le`i glagol prdeti < *pârdeti „furzenŒ757.v. ERSJ 1:103). lakrdijaŒ < it. naro~ito s obzirom na wegovu funkciju poja~awa pred predlozima do. {prdwa „sprdwa. U re~niku se imenice izvode od nepotvr|enog glagola {prkati (se). i ~prkati se „podsmevati se. Machek 482–483.v. sprdati seŒ BiH. Bezlaj III 108. I ekspresivni prefiksi. ismejavaweŒ Dubrovnik. Oblik }alaprdati nije registrovan kod Skoka. Up. Nije sasvim iskqu~eno da je prefiks }a.). ruglo. U oblicima laprdati i }a(la)prdati izdvajaju se prefiksi la-. Posledwi oblik pokazuje da se osnova -prcati < -prdati osamostalila i poklopila sa homonimnom prcati (v. podsmevati seŒ Uskoci (Stani}). U re~niku se potowi oblik izvodi od osnove koja je u sprdati se. p rdjeti.v. cianciare „govoriti kroz {aluŒ. i to tako {to je na osnovu sprd-.Œ Dowi Rami}i (Malba{a 1976). canca) dovodi u posrednu vezu sa ~an~a „besposlica. koji se. a-la-voj756 Ovamo i {prdati se „id. kao u kapkati. }aprdati = }askati + prdeti (Tomanovi} 1938–1939:212)758.prionuo nastavak -lent ispred infinitivnog nastavka. prcati) pa se i na wu dodaju ekspresivni prefiksi. sprdati seŒ Dubrovnik (RJA). Skok I 347 s. podrugivati se. bockati kogaŒ. Up. ismejavati se. podrugivati se. {prkati se „sprdati se.v. lapandati „brbqatiŒ na glagol laprdati. {prkawe (RJA). u (o ovom prilogu v. }a-(la-) (Bjeleti} 1993:38. . Skok III 29–30 s. Tomanovi} smatra ove glagole rezultatom kontaminacije: laprdati = labarati + prdeti. laparati. zadirkivati. Oblik alaprda u tvorbenom pogledu nije usamqen. Ispred wegove osnove (~iste ili modifikovane) alterniraju razli~iti ekspresivni prefiksi. on je pak od {prd-k-ati. i {prcati se „{aliti se. Up. govorio ili se i daqe govori. {prka „pogrda. naime. U re~niku se oblik izvodi od sprdati se umetawem glasa c ispred infinitivnog nastavka -ati kao u gucati od gutati. Skok pomiwe oblike laprdati i }aprdati s. bacati od badcati. imaju funkciju intenzivirawa zna~ewa ishodi{nog oblika. 40). up. i {e-m-prcati se „{aliti se. Oblik }aprdati (s.(ako ga ne tuma~imo kao palatalnu varijantu prefiksa ~a-) u vezi sa zameni~kim prilogom }a < tja. }a).OSNOVE: 33) -PRDATI 333 sprdati se impf. {prdqavac „~ovek koji je dostojan preziraŒ Srem. Sali na Dugom otoku (RJA). rug. a-la-vu`da „vrdalama. 758 Ne mo`e se osporiti izvestan uticaj onomatopejskih glagola lapati. smatraju}i da je u wemu do{lo do napu{tawa reduplikacije i pojave palatalne afrikate } < ~ (Skok I 250–251).

œosoba koja ne{to slabo. U ovim slu~ajevima radi se o onomatopejskim osnovama. gubqewem inicijalnog suglasnika datog ekspresivnog prefiksa. Sikimi})./ -le-. (ibid. neradnik. skup deceŒ Lapovo (gra|a RSA). lakomislena osobaŒ. talankura / }alankura / ~alankura : alakura759. ~a-la-n-kura „ona koja se bestidno pona{a. kuretat „govoriti gluposti. nerazumanŒ Uskoci (Stani})760. „neorganizovana dru`ina. telenprda prefiksi se pro{iruju elementom sa likvidom -la. a-la-kura „`enska osoba koja se slobodno pona{a i izra`ava. Temni}. blebetatiŒ Para}in (RSA). œkurvaŒ. ta-la-n-kura. brbqati. blebetatiŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „manguparija. lakouman ~ovek. blebetalo. ERSJ 1:105). smu{eno ne{to raditiŒ. vetropirŒ (v. vrlo zanimqiva leksi~ka grupa: a-la-kura f. poro~naŒ Piva (Gagovi} 2004). O tome svedo~i paralelno postojawe slede}ih oblika: }alanprda : alaprda. „koji je slobodnog pona{awa i izra`avawaŒ Zlatibor (Milovanovi} 1983). koji juri za `enama. ovnu)Œ. protalankurati „nemarno. „mu{karac koji se skita. kurla{ pogrd. bezobzirna. koja je lakog morala. sprdwa. samo smetaju Kolubara (gra|a RSA). alakuras adj. kuretalo „onaj koji kure}e. gu`vaŒ [umadija (Grkovi} 1982). Ovamo mo`da jo{ i ka-la-kurnica f. ^a~ak. œpro}i po selu ili drugde bez nekog naro~itog ciqa. RSA). ovla{ radiŒ. {qamŒ Qe{tansko (Te{i} 1977). Kao semanti~ku i donekle tvorbenu paralelu up. olo{. U oblicima }alaprdati. Loma 1999). I za oblik telenprda posvedo~ene su tvorbene paralele. jer se isti tvorbeni postupak primewuje na razli~ite osnove. ERSJ 1:110–111). kala-kurdija „masa zaludni~araŒ: Skupila se neka kalakurdija. „`ena koja se skita. kurla~a pogrd. 759 Ovo je. `enskaro{Œ Uskoci (RSA). poro~na (obi~no o sredove~noj `eni)Œ. bludnicaŒ. te-le-zvrkan „badavaxija. }a-la-n-kura „koja nema ose}aj stida. neozbiqan. œ`enskaro{Œ. up. coll. Navedeni primeri svedo~e o postojawu i ovakvog tvorbenog modela. te-le-n-trta „nedovoqno razumna. verovatno u vezi sa kurwati „{ega~iti se. Para}in. {aliti seŒ Temni}. iz istog izvora i telentratati „nerazumno. telentrtas „lakomislen. a-la-muwa „brzoplet. „`enska osoba koja se slobodno pona{a i izra`avaŒ. 760 Up. brbqati. œraditi ne{to bez ikakvog reda i planaŒ. ni~eg se ne stidi i ne ustru~avaŒ Zlatibor (v. proskitatiŒ Uskoci (Stani}). kalamuwa : alamuwa (v. ovci)Œ. kuretati „govoriti koje{ta. sprdati se. œglupa osobaŒ. Za svaki od ovih oblika mo`e se pretpostaviti da je nastao od nekog oblika koji sadr`i ekspresivni prefiks pro{iren elementom -la-. -muwati). sa tvorbenog aspekta. skitnica. talankurati „skitatiŒ. up. kurwa „{ega.).334 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI da „neodgovoran i prevrtqiv ~ovekŒ id. u krajwoj liniji u vezi sa kurac „penisŒ (Vuk 1818) (o ju`noslovenskom nazivu za mu{ki ud v. ~ovek bez vrednostiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). (obi~no o mladi}u)Œ. kolo-vornica „skup veselog i bu~nog mla|eg svetaŒ Qe{tansko (Te{i} 1977) : tala-vornica „veliki broj qudi na jednom mestu. . kalakurnica „ludnicaŒ. brbqivacŒ (Vuk. talandura „skitara (tako|e o kravi. {alaŒ Draga~evo. kako bilo uraditi neki posaoŒ. talankurile „onaj koji je sklon skitwi (tako|e o volu. bezo~na. }alankur „id. œbudala{tinaŒ [abac (usmeno B.

lupetatiŒ: Lupoprdati mu do|e kono lupati i prdeti. kao wegov ekvivalent bez formanta -to-. lupetatiŒ). a samim tim i desemantizuje: lopoprdati pogrd. lopoprdaqka „id. œosoba koja sva{ta pri~a. Boka (Skok s. iz semanti~kih razloga doveli smo glagol stoprndati se u vezu sa sprcati se „okliznuti se i pasti. „lucprdaŒ Bosna (RSA). lupoprda pogrd. zadenutiŒ Banat (RSA). up. na prvi pogled tvorbeno neproziran. sprdet „utro{itiŒ Kosovo (Skok s. prdele~iti „pasti. RJA). zabiti.u obliku {o-po-prda. semanti~ki bliske oblike skondrqati se „strovaliti se. lupetaŒ Piva (Gagovi} 2004). skotrqati se niz nasipŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. Zbog toga prvi deo re~i po~iwe da se do`ivqava kao ekspresivni formant lo-(po-). isprndekati. RJA s. prdeknuti „udariti koga da se ~uje kao prdacŒ Dubrovnik. zaprndecati vulg. za zna~ewe up. up. isprndecati œizbiti. neugledno odevenŒ Pirot (Zlatkovi} 1990). Me|utim. U obliku koprdecnuti izdvaja se prefiks ko-. (Zlatkovi} 1989). dakle. U potvrdama koje slede prvi deo slo`enice se modifikuje. Oblik stoprndati se. zaleteti seŒ Bukovica. isprdjeti „izbitiŒ Lika (Skok s. U wemu se. prndo{e „cr}i (iz kletve)Œ id.~esto podle`e sekundarnoj nazalizaciji. pa {ta iza|e.pro{irena nazalom -n-761. prdjeti). i sprndosan „pocepan. naprndi{iti se œzainatiti se u dokazivawu ~egaŒ id. zaprndecati se œzagnati se. œzapaliti cigaretuŒ Vojv. istu}i {amarima. koji mo`e da alternira sa drugim takvim formantima. govoriti koje{taŒ Lika. }u{kamaŒ Lika (RSA. Sa formalne strane obliku stoprndati najbli`e stoji glagol s-prndati „biti rasipanŒ: Lako je s tu|im sprndurat Hrv.)763. pa na wegovo mesto dolazi {o. prdjeti). œzaka~itiŒ.Œ Uskoci (Stani}). (RSGV). On se verovatno mo`e objasniti u kontekstu slede}ih obrazovawa sa osnovom -prdati: lupoprdati „pri~ati koje{ta. skobrqati se „skotrqati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). up. prdjeti). prndecati. œzabosti. primorje (RJA)762.v. Obja{wewe dato u primeru nije samo rezultat narodne etimologije — oblik je zaista slo`enica nastala od lupati i prdeti (budu}i da oba glagola kao sekundarno razvijaju zna~ewe œpri~ati koje{ta. (RSA).v. razla`e se na slede}i na~in: s-to-pr(n)d-ati se.OSNOVE: 33) -PRDATI 335 Ne{to je druga~ija geneza oblika {opoprda.v. lopoprda. prdecati se „bacati seŒ Lepetane. uo~ava element -to. œpodvalitiŒ. Knin. i {u-prda. slomiti seŒ (< s-prd-cati. i prdeknuti „pasti onako da se ~uje prdacŒ (Vuk). udariti seŒ Pro761 Koren -prd. lupoprd „onaj koji pri~a koje{ta. up. v. prndekati „brbqati. „pri~ati koje{taŒ. up. .v.i osnova -prd. lopoprda „r|ava `enska osobaŒ. pri~alicaŒ: Oni lopoprda ne zna ni {ta e ispri~o.). 763 Up. 762 Za zna~ewe up. BiH (RSA). œkrupna `enaŒ.

a mo`da je nastalo od œnormalnogŒ prefiksa po.(up. osamoprditi „osamostaliti se. izme|u ostalog. œuobraziti se. Bjeleti} 2002:116–117. ko~operiti seŒ CG (RSA). U obliku panprdusiti se izdvaja se osnova prd-us-iti764 i prefiksalni element pa. }askati. „mrdati seŒ. Glagol prdeti upotrebqava se u ekspresivnom govoru kao pejorativna metafora razvijaju}i razli~ita zna~ewa (v. pa-). uzdizatiŒ. 765 Up. govoriti koje{taŒ. veqati se „praviti se va`an. veqati „hvaliti. postati umi{qenŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „pastiŒ. U pogledu zna~ewa up. „razmetati se uobra`enom snagom ili pame}u. a mewa se i mesto na kome se pojavquju). 764 I ina~e se osnova prd. prd-ec-ati.(v. usamoprditi se „uobraziti seŒ Piva (Gagovi} 2004). oja~ati. uobra`ena osobaŒ. prd-ek-ati. prdeveqa „umi{qena. Skok s.pro{iruje razli~itim sufiksima. pastiŒ Sjenica (gra|a RSA). poprdusiti se) u procesu ekspresivizacije glagola.336 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {}ewe (Vuji~i}). praviti se va`an. osiliti seŒ Uskoci (Stani}). prdeleknuti „prevrnuti se.mo`da je po poreklu imensko-glagolski prefiks pa. Inicijalno pa. . uprdeveqit se „osiliti seŒ. veqoprdati „praviti se va`nimŒ CG (gra|a RSA)765. alterniraju nazali n / m. U oblicima sa ekspresivnim prefiksima realizuju se slede}a zna~ewa wegovog semanti~kog spektra: „brbqati. prd-uk-ati itd.pro{iren nazalom -n-. up. sa obrnutom pozicijom komponenata slo`enice — veqeprdati.v. i prdeveqit se pogrd. Da je u pitawu izuzetno ekspresivan glagol svedo~e wegove brojne varijante (u wima. v. biti umi{qenŒ. „ko~operiti seŒ. prdjeti).

Vojv. (RSA) ot-~e-prkat pf.OSNOVE: 34) -PRKATI 337 OSNOVE: 34) -PRKATI 34) -PRKATI ~e-prkati impf. œ~eprkaju}i upropastiti.Œ Vasojevi}i (Bori~i}) i{-~e-prkati pf. Uskoci (Stani}). œkopati zemqu u potrazi za hranom (o `ivini)Œ Segedin (gra|a ERSJ). œ~eprkawem zatrpati. ~eprkat (ceprkat) Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1990)766. œprekopavati. œosoba niskog rastaŒ Uskoci (Stani}). ~eparkat „~eprkati.Œ. ~eprkat „~eprkatiŒ Briwe (Finka/Pave{i} 1968). „provesti dosta vremena u ~eprkawuŒ Herc. œid. Potkozarje (Dalmacija) ~e-prk m. œpomalo raditi. razgrnutiŒ Uskoci (Stani}).Œ Potkozarje (Dalmacija). pretra`ivati. ~a~katiŒ. kopkaju}i izbaciti. œzagrepstiŒ. izvaditi (iz zemqe)Œ fig. œpretra`ivati po stvarima. fig. povr{no pro~eprkatiŒ. ~eprkat „grepsti da se {to iskopaŒ. œotkriti tajnuŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ra{-~e-prkati pf. œmalo ne~ega {to je iskopanoŒ. œispitivati ne{to zamagqeno. œrazgrnutiŒ. i{~eprkati se „izvu}i se s mukom. tajnoŒ. ispetqati se. „~eprkaju}i raskopati. za~eprkat œid. bilo kako zakopatiŒ (RSA). fig. ~eparkalo n. o{tetiti. ~eprkat „iskopavati ~eprkawemŒ. p r { k a t iŒ. œ{eprtqaŒ Unac (Jovi~i}). „onaj koji ~eprkaŒ. i{~eprkat Zagara~ (]upi}i 1997). Potkozarje (Dalmacija). „~eprkaju}i. skriveno. ~eprka f. rasturati. pretra`ivatiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). (RSGV). kopaju}i izdupstiŒ (RSA). ma~ki)Œ. radukatiŒ Uskoci (Stani}). „~eprkaweŒ. œtrag od ~eprkawaŒ Brusje (Dul~i}i 1985) 766 U izvoru nije dato zna~ewe. „grepsti kanyama odbacuju}i zemqu unazad. Uskoci (Stani}) na-~e-prkati se pf. otkriti ne{to dotad nepoznato. iskobeqati seŒ (RSA). œraduckatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). rasipati (o koko{i i o qudima)Œ Brusje (Dul~i}i 1985) za-~e-prkati pf. œupornim tra`ewem prona}i. . rovikatiŒ Unac (Jovi~i}). pokvariti ne{toŒ. Potkozarje (Dalmacija). œ~a~kati zemquŒ. nejasnoŒ Zagara~ (]upi}i 1997). œ~eprkaju}i. kopaju}i nogama zemqu tra`iti {to za hranu (o koko{ci. œbrbqatiŒ Lika (Ajxanovi} 2002). fig. „po~eti ~eprkati. œpreturati. kopkatiŒ. œmalo. ovla{. ~eprkati œgrebati. œpri~alicaŒ. œid.

povezanim sa potencijalnom ie. Prefiks ~e.u starim slovenskim obrazovawima. pored o-baze u kopati. ~aprkati „id. pita{ me. Tomanovi} tuma~i oblik ~eprkati kao rezulatat kontaminacije ~epkati. ~epati + pr{kati. tra`itiŒ. Skok izvodi glagol ~eprkati od ~epati. *~apati. i Moskov 1978:355. mogu ka sam zaludan. i Grickat 1955–1956:70. øorkácca „~eprkati. potvrda øorkacca „~eprkatiŒ.mogu biti normalna i produ`ena baza istog korena (e iza ~ > a). Polaze}i od blr. s.Œ: [ta radim. smatraju}i da razna pro{irewa osnove ~ep. ve} o osnovi -prkati. izbaviti seŒ. koji u odgovaraju}em zna~ewu nije potvr|en (ili sa~uvan?) kao samostalan768. Osim toga. ~eprkatiŒ. ~ep. kapati. Autorka pomi{qa da bi. 767 Up. ~epa). i to samo u poslovici: Ko pr~e. kopati po zemqi (o koko{i)Œ. (o koko{i)Œ. ispred koje alterniraju razli~iti prefiksi769.c. kopkatiŒ [umadija (gra|a RSA)767. œpreturati.338 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ~a-prkati impf. zemqoradni~kom terminologijom (Varbot 1979:22–24). SP l. . 769 Oblik ~aprkati mogao bi biti i od ~apati. tj. doznatiŒ. koji se u ostalim slovenskim jezicima sa~uvao samo sporadi~no. On pomiwe i Dani~i}evo mi{qewe da je ~eprkati od ~epati. {ta. œpretra`ivatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) · U osnovi navedenih potvrda le`i glagol -prkati. ali mu zamera {to ne obja{wava poreklo r u ovoj re~i (Tomanovi} 1938–39:213). odatle „pomalo raditiŒ.ili *perk(u). Osnovna zna~ewa navedenih oblika su: „grepsti.-h. riti.i ~ap. up. up. øorkacâ „grepsti. koja pokazuje da se ne radi o osnovi ~ep-. Eve }epirkam ne- 768 U RJA je registrovan samo oblik prkati „srditi seŒ. ne sr~e Banat. œraditi sporoŒ.(-ar-.v. kontinuanta ovog psl. kopkati.. „gaze}i nogama pr{katiŒ. glagola mogao biti oblik ~eprkati. „otkriti. s obzirom na semanti~ku bliskost i realnost prefiksa ~e. iz istog izvora i }epirkati œid. œ~eprkati. Varbot rekonstrui{e psl.„kopati. *perk’. preturati. glagol *pãrkati (se) sa op{tim zna~ewem „~eprkati. *~upiti obrazuju derivati istog tipa. Sam pak glagol *pãrkati (se) Varbot smatra vrlo arhai~nim obrazovawem. grepstiŒ (< ie. pa otuda i ~ep-r-kati (Skok I 307–308 s. Isto kona~no re{ewe nudi se i u SP 2:141–143 s. pretra`ivatiŒ. *~eperiti. up. -er-) daju povoda onomatopeizirawu glagola. „izvu}i (se).u ~eprkati izdvaja i Moskov 1965:71. U prilog tuma~ewu Varbot i Moskova govorila bi i varijanta ~a-prkati.v. gde se tvrdi da se od bliskozna~nih glagola *~epati. ~eprkatiŒ).

iskopeqati se „iskobeqati seŒ Gacko (RSA). „oporaviti seŒ (Skok s. „v. kV-). koprcati seŒ BiH. œpo~eti ~eprkatiŒ. u vezi i sa kobeqati (se) (v. sg. . ~eprjat „~eprqatiŒ Sumartin (Novakovi} 1994). pomalo poslovati. „zakopatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). izbaviti se (od nekog zla)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). ovla{. ~eparjat „grepstiŒ Brusje (Dul~i}i 1985). zakopati ~eprkaju}iŒ. 772 Tako|e ~eprqnuti pf. œprikriti neku ru`nu radwuŒ Ro`aje (Had`i}). z a k o p a t i na brzinuŒ BiH (RSA) is-ko-prqati se pf. ~eprl’am 1. „grepstiŒ Vrgada (Juri{i}). ~eprqati œkopati nogama (o koko{i)Œ Ro`aje (Had`i}). plitko kopatiŒ Gora`devac (Bukumiri} 1983) za-~e-prqati pf. povr{no pro~eprkatiŒ. pa se. bacakati seŒ: Po~eo se kopeqati na zemqi kao zaklano pile Bosna (RSA). œzagrepstiŒ. œ~eprkawem zatrpati. „v. „ne{to malo uzorati ili {ta drugo uraditiŒ. kako-tako. „v. 771 Up. „za~eprkati. za~eprqati œplitko zakopatiŒ. „lagano. œsahranitiŒ: Umre ~ovjek. œraduckatiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). kopeqati se „koprcati se. „staviti u zemqu. 773 U izvoru nije dato zna~ewe. kopeqat se „kobe- i eno se iskoprqa — Ponese godina ko ikad dosle. za~eprqat œza~eprkati. ukopatiŒ. ~eprkatiŒ Uskoci (Stani})772. „izvu}i se. ko-peqati „pone{to raditi. pritrpati zemqom. iskoprqasmo Piva (Gagovi} 2004)771 qati seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija).v. œmalo. BiH. œdovr{iti kakav radŒ Uskoci (Stani}). œposejati kako biloŒ. Mo`da od kop-eq-ati. iskopeqat se „iskobeqati se. za~eprqati œostaviti zapo~eti posaoŒ Ba~ka (gra|a ERSJ). ~eprqat œ~eprkatiŒ. za~eprqaju 770 Up.. zagrnuti. na brzinu iskopatiŒ (RSA). fig. „plitko. povr{no se dota}i nekog poslaŒ. ~eprqat „~eprkatiŒ Kosovo (Elezovi}). „po~eti ~eprkati. zakopati. bilo kako zakopatiŒ Dalm. Lika (RSA)770 za-ko-prqati pf. koporati) ~e-prqati impf. izbaviti se iz kakve nastale krizeŒ: Bija{e privijo od neakve bolesti o-ko-prqati se pf. ~eprjat / ceprjat Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1990)773. raduckatiŒ: Prebiram ovu zemqu u ba{~i – ~o’jek mora ne{to da kopeqa Gacko. œkako-tako sahraniti. kopkatiŒ.OSNOVE: 35) PRQATI 339 OSNOVE: 35) PRQATI 35) PRQATI ko-prqati se impf. iskoprcati seŒ CG (RSA).

batrgati se nogama i rukamaŒ Prijepoqe (gra|a ERSJ) 774 Up.)776 ~a-prqati impf. (ibid. ~eprkaju}i izvaditi. povr{nog kopawa Uskoci (Stani}) ~eprq. i{~eprqati / i{~eprqiti „izvaditi. grebuckatiŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ). ~aprqawe n. doznati. ~eprqci pl. ~aprqam 1. izgrepstiŒ (RSA). (ibid.). nego ma kako – to se ka`e za~eprqiti ga i nikomu ni{ta! Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). stanŒ: Siroma{ki skunatoriti malo ku}ice . jedva se izbavitiŒ Uskoci (Stani}) na-~e-prqati pf. œslabe grabuqeŒ id. bilo kakoŒ: Ne mo}i ku}u ili kolebu kao {to treba napraviti. sg. „~eprkaju}i raskopati. ~aprqat œgrebati.Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) ~eprq interj. ra{~eprqat œid. za-~e-peqiti „napraviti nu`no skloni{te. iskopati ve}u koli~inu ne~egaŒ CG (RSA)775 o-~e-prqati pf. i podrug. „prstŒ. fig.Œ. provizorno se utvrditi ukopavawemŒ (RSA) za-~e-prqiti „uraditi ne{to povr{no. ~aprqati se œkome{ati se. istro{eno oru|e. {aprqe „sitno graweŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). œs mukom. nemoj koko{ke da ~aprqav rasad! Lebane (gra|a RSA). na}i ~eprkaju}iŒ. „plitko kopatiŒ Vrawe (Zlatanovi}). „grebu}i naneti povrede nekome. razgrnutiŒ Uskoci (Stani}). 775 Up. sa drugim zna~ewem na~eprqiti œpostaviti ne{to tako da se svakog ~asa mo`e sru{itiŒ Kordun (gra|a ERSJ). i{~eprqati se / i{~eprqiti se „izvu}i se iz kakve te{ke situacije. „~eprqaju}i. da samo ne prokisuje – to na{i zovu za~epeqiti Ba~ka (RSA). . alatkaŒ. iza}i uz kakvu uzbrdicu.. œugaziti snegŒ. iz sela u planinu i sl. (RSGV) i{-~e-prqati „v. za~epr- Ba~ka (RSA)774. „~eprkatiŒ Uskoci (Stani}). fig. „~eprkaweŒ: ]e dobije{ dete niki boles sâs tvoje ~aprqawe po |ubre! id.340 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI qat „za~eprkatiŒ. i{~eprkatiŒ Para}in.. na brzinu. te{ko. za ozna~avawe laganog hoda. ~eprqak m. noktima)Œ Vrgada (Juri{i}) ra{-~e-prqati pf. 776 Up. i{~eprqati „izgrepstiŒ Vrgada (Juri{i}). prona}iŒ Uskoci (Stani}). ne dovr{itiŒ Vojv. i{~eprqati se „izgrepsti seŒ Poqica (RSA). „zapo~eti neki posao pa ga ostaviti. za~eprqati se „malo se ukopati. „~eprkatiŒ: Pazi. œslabo. œzakopati nehri{}ansku du{uŒ Kosovo (Elezovi}). œsaznati. „ogrepsti (~aporcima. „iskopatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). slabog. i kojekako je pretrpati.

kopkatiŒ < *prpati.sa pro{irewem -p-. podupiratiŒ (Skok III 46–47). id. œk o p a t i nogama. koperlec sa.„razrezivati. rasecati.). koje Bori{ izvodi od starijeg *perplec < *prpliti „~eprkati. gore ~eprq uzvik za ozna~avawe laganog hoda Uskoci (Stani}). ali up. œ~eprkatiŒ Crna Reka (Markovi} 1986) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`i glagol prqati „kopati. paralelan i srodan glagolu *pãrkati (v. „za~eprkatiŒ: Za~oprqa{e pili}i po pepel i dignu{e pra{inu Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. 780 Iako se s. ~ e p r k a t i (o `ivini)Œ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). sg. probadatiŒ.-h. „kopati prqemŒ779.v./ *por. perlec780. imenicu prq „kra}i komad drvetaŒ. upirati. dovode}i u vezu s. u su{tini. oratiŒ (Skok ga ne registruje). prqka 3. On se mo`e dovesti u vezu sa ka{. IV 52–53 s. perlec „nemarno obra|ivati zemquŒ. par~enceŒ. na osnovu kojih Varbot rekonstrui{e psl. izgrepsti se. sg. ~oprq}a 3.Œ. ~aprqak œkomadi}. œ~esto.OSNOVE: 35) PRQATI 341 i{-~a-prqim 1.-h. ~eprkatiŒ. sg. ogrepsti seŒ Poqica (RSA) za-{e-prqati pf. jo{ i ukr.-h. 778 . *pero „pritiskati. lagano se kre}u}iŒ [umadija (gra|a RSA)778 è prqat impf. Na srodnost s. Varbot smatra da je podjednako mogu}a veza ove imenice sa *per.vv. prq obi~no tuma~i kao derivat osnove *pârati. „zadobiti ogrebotine na ko`i. Mogu}e je da je i s. impf. oti}i polako. pf. pf. va|ewe luka i sl. iz istog izvora ~o-prw~e n. sg. ~eprkati. perlec I. „~eprkatiŒ Timok (Dini} 1988) na-ta-prqati se pf. glagol *pãrpati < ie. iz istog izvora prq m. „mawe drvo za{iqeno s jedne strane koje slu`i za o k o p a v a w e. tuma~e}i potowi oblik kao onomatopeju (SEK III 68 s. œdete. gusto sejatiŒ. œklinŒ. *per.-h. „pro~eprkatiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995) ~a-prq m. na koje se. micati ne~imŒ (RSA). gore) (Varbot 1979:23). o~eprqati œodgaveqati. œmotkaŒ. œkanxaŒ. øorøaØisà „rovati zemqu. s. prpati „raditi ne{to brzo i nemarnoŒ. øorøaØi „sitniti zemqu ralomŒ. prqati nastalo na analo777 Up. perpolec sa). svode i *pãrkati.c. „po~eti nespretno kretati. œvrsta r a l aŒ i ka{. œpaw od pose~enog mladog drvetaŒ Vasojevi}i (Bori~i})777 za-~o-prqa 3. œnokatŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ). „plitko oratiŒ. 779 Up. 2004). nedoraslo ~eqadeŒ Vasojevi}i (Bo- ri~i}). „plitko okopatiŒ Vrawe (Zlatanovi}) pro-~a-prqati pf. Up. Oblik je verovatno nastao glasovnim promenama od od-{eprqati. pej. *pãrpati (l.-h. glagola posredno ukazuje i Varbot. i ka{. *prpajo „~eprkati po ne~em sipkom (o pticama)Œ.

kontinuantu (pored prqati) psl. perlat „vaqati se u pesku ili blatu (kao koko{i)Œ Orlec (Houtzagers 1987) kao mogu}i pandan ka{.v. koje se tuma~i na isti na~in (SEK l.i prqati (Bjeleti} 1994a:354). Moskov 1965:71. kopernacz: kao ekspresivno pro{irewe od *kopati). ~oprq}a izdvajaju se prefiksi ~e-. Oblik koprqati (nogom) tuma~i od kopati + vrqati. ~a-.342 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI gan na~in kao ka{.-h. *pãrplati. ta-. Oblik okoprqati se „oporaviti seŒ obja{wava ukr{tawem sa okrqati se „id. ~e-. Osnova prp. 781 Up. ~aprqati. koje smatra onomatopejom.. prpor).v. *kopr-. *kop-ati (sa pro{irewima *kopor-. zamenom deminutivnog nastavka -kati sa -qati (prema ~etrqati) (Skok I 307–308 s. . Skok izvodi oblik koprqati (uvo|ewem q i zamenom sloga or vokalnim r) od koporati. ~ak. tj. *kopyr-). kopati nogom vrqaju}i tamo amo (Tomanovi} 1938–39:209).-h. pa s. Skok izvodi oblik ~eprqati od ~eprkati (< ~epati).-iter. ~o. U oblicima ~eprqati. i Moskov 1978:355. ~o-. vrteti seŒ.v. œbiti nemiran. up.v. glagol — od *prpqati781. Iako je tretirawe s.-h.javqa se i u obliku prp-or-iti se. oblika koprqati : ~eprkati kao derivata psl. Ispred osnove prqati alterniraju prefiksi ko-. Oblik koprqati razla`e se na ko.-h. druga~ije Sáawski II 456–457 s. upu}uju}i daqe na ~eprkati (Varbot 1974:59). prtljarija). kojim se naj~e{}e i defini{e pra}akawe `ivine u pra{ini (up. perlec i s. 783 U odrednici je gre{kom izostavqeno o u obliku okrqati se. koprqati stavqa u red izvedenica od psl. {e-. 782 Za odnos kop-ati : kop-rq-ati up. mot-ati : mot-rq-ati. iskopati se (iz ne~ega) + vrqati.Œ (Skok II 149)783. Tuma~ewu Slavskog priklawa se i Varbot. ~a-. Za oblik iskoprqati se (iz ne~ega) smatra da je izveden iz koprqati ili da je samostalno nastao od iskoprcati se. ~epa). naro~ito ako se ima u vidu uo~ena bliskost glagola prkati i prqati. nestrpqiv. up. ka{. tj. Moskov 1978:355. Skok III 55–56 s. Tomanovi} smatra oblik koprqati se u zna~ewu „koprcati seŒ rezultatom kontaminacije koprcati se + vrqati. Bezlaj III 131 s. *kopati : *~epati sasvim legitimno782.(up. dem. za~oprqa. Bjeleti} 1994a:353–354). prtiti (se). koperlec sa „`eniti seŒ.c. Kao tvorbenu paralelu up. prtqati < prtiti (Skok III 59 s.v. iskopati se iz ne~ega vrqaju}i. ono je u izvesnoj suprotnosti sa tuma~ewem koje je autorka ponudila za s. ~eprkati (Varbot 1979:22).

„~eprkatiŒ (> „raditi ne{to povr{noŒ. ni`e natoprqiti se (v.) (v.B. „otkriti. brqati). „klimavo hodati. ~eprkati vrqaju}i tamo-amo. ali mu zamera {to ne obja{wava poreklo glasova rqa u ovoj re~i (Tomanovi} 1938–39:210). tj. {V-). U semanti~kom spektru analiziranih oblika izdvajaju se slede}a osnovna zna~ewa: „grepstiŒ.OSNOVE: 35) PRQATI 343 Tomanovi} smatra oblik ~eprqati „~eprkatiŒ rezultatom kontaminacije ~epati + vrqati. „koprcati seŒ (> „izvu}i se. „kopatiŒ. Oblik za{eprqati mogao bi biti u vezi sa {eprtqati (v. ali tako|e i sa {ebrqati „teturati. U obliku nataprqati se izdvaja se element -ta-. hodati nesigurnoŒ Lika (RJA). neuredno raditiŒ. izbaviti seŒ. up. „oporaviti seŒ). pr~iti). prona}iŒ). pro{ebrqati „prohodati (o detetu)Œ Lika (usmeno M. On navodi Dani~i}evo tuma~ewe oblika ~eprqati od ~epati. .

mrqatiŒ. œovla{ prekriti. up. spiskati novac.344 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 36) PR[KATI 36) PR[KATI ko-pr{kati impf. ~eprkatiŒ. sg. naro~ito ako se u obzir 784 Zna~ewa nekih oblika zaista ukazuju na takvo poreklo. kako bilo uraditiŒ. œpr{kaju}i. fig. œobavqati neke sitne. sprdati seŒ Uskoci (Stani}). „na}i ne{to u pra{ini. Piva (Gagovi} 2004) ispr{kal 3. raspr{kati „v. spr{kati „uraditi po- . „riti po p r a { i n i. imawe i sl. acc. kopr{ka se 3. uni{titiŒ.Œ: Mlogo volim da gledam kâko se ti~i}i kopr{kaju po pra{inu Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. „preturati po ~emu sipkavom. inf. kopati i sl. raspr~katiŒ: Raspr{ka{e sve {to imaju Uskoci (Stani}). Glagol pr{kati zaista je u vezi sa pr~kati. impf. lake posloveŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). pri ~emu oba oblika smatra denominalima od prdac (Skok III 29)784. kopr{kati se „koprcati seŒ Vrawe (RSA. rastresitom. „prporiti seŒ Bu~um i Beli Potok (Bogdanovi} 1979). ispitivati. (Zlatkovi} 1990) zapr{kati pf. „xarati. pr{kati œpomalo raditi sitne. œbiskati. „koprcati seŒ. „id. pomalo orati. pr~kati. ~eprkaju}i zakopati.Œ. œyarati (vatru)Œ. plitko zakopatiŒ Tre{wevo (RSA). ~eprkati. zadirkivatiŒ. sg. ~opr{ne se „koprcnuti seŒ Timok (Dini} 1990) za-~o-pr{ka pf. 2004) ~o-pr{ka 3. œvrlo lo{e. za~eprkatiŒ. spr~kati „nepromi{qeno potro{itiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}).?). spr~kati se „v. sg. œ~eprkatiŒ. „bacati zemqu rogovima (o volovima)Œ Zorunovac. pro}erdati. raduckati. pregledati. da se ispe~e Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. œugaziti. œzabadati nosŒ Uskoci (Stani}). tra`iti. zatrpatiŒ: Za~opr{kaj ovoj kravaj~e u pepel. Ko`eqac 1989:80). pretra`ivati ne{toŒ Zagara~ (]upi}i 1997). sg.Œ: Raspr~ka{e ono malo imawa ko kerovi. pepeluŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) · U osnovi navedenih oblika le`i deminutiv pr{kati. spr~kati „potro{iti.. Skok pomiwe ovaj glagol s. izraz pr{ka-pr{ka „ne raditi kako vaqa. ali u zna~ewu „prqati. raspr~kati „uludo potro{iti.v. 2004) è pr{kati impf. ~eprkati (kao koko{ka)Œ id. pr{ka 3. upropastiti. dirkati. œprporiti se u pra{iniŒ Timok (Dini} 1988. œdirati u kakvu ne~isto}uŒ. prpatiŒ (RMS). pr{kat „~a~kati. lake poslove. pepelu i sl. upropastitiŒ.Œ Pirot (Zlatkovi} 1988). „po~eti ~eprkati.

. koje su. „~eprkatiŒ.v.). Ispred osnove pr{kati alterniraju prefiksi ko.). k o p k a t iŒ. radukatiŒ.. Ako bi se. raspr~kati „r a { ~ e p r k a t iŒ: Raspr~kale koko{i luk. (up. Lele. prah. upropastitiŒ (Be}kovi}.. 119 s. tako da bi se za wega mogao pretpostaviti i ishodi{ni oblik pr{iti > deminutiv pr{kati. p r { k a t iŒ.Œ (usmeno M.v. Skok III 21–22 s. prcvoqak „sitna osobaŒ. Na mogu}e poreklo glagola pr~kati ukazuju usko~ka i kajkavska potvrda. „onaj koji je nesposoban da u~initi ne{to vrednoŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). „razgrnutiŒ Uskoci (Stani})785.OSNOVE: 36) PR[KATI 345 uzmu slede}a zna~ewa ovog potoweg: pr~kati „pomalo. œ~ e p r k a t i . mrqati. To zna~i da bi oblik pr~kati mogao biti bezvu~na varijanta oblika br~kati. prh). brqatiŒ. br~iti).v. pr~karija f. objediwenih hiposemom „vr{iti neku radwu u malom stepenuŒ. pr~kati „raditi tek toliko da se radi.B. 785 Up. pr~kat / pr{kat „br~katiŒ: On samo pr{ka i ni{ ne dela. pr~kat „raditi {to bez voqe. œprati kako biloŒ. otaqati. spr~kati (se)Œ Uskoci (Stani}). id. 73). sitna osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). pra{iti. „koje{tarijaŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). œpomalo raditi.i ~o. dakle. brqatiŒ Uskoci (Stani}) : br{kat „{krabatiŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} 1989). pr~kavac / pr{kavac m.v. i pr~kati „{eprtqati. nemo}no raditi. o~ebr{kati „zalo`iti (o ma~ki)Œ Dubrovnik (Skok s. Petleva 1994a:336. pi`doqak „zakr`qali plod (obi~no vo}a ili povr}a)Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). a u drugima sporadi~no — {k. U prefigiranim oblicima realizuju se zna~ewa: „koprcati seŒ. up. spr{kati (se) „v. a kao semanti~ku — prdavac „id. ~alabrcnuti) (v. Semantika glagola pr{kati. œ~initi ne~istim. Takvo tuma~ewe predla`e se i za sln. ukazuje i na mogu}u vezu sa prah. „prporiti seŒ. Drugo mogu}e tuma~ewe je da je glagol pr~kati deminutiv od prkati. definisane i kao „br~katiŒ. Ishodi{ni glagol pr{kati ima {iri spektar zna~ewa. Stoga bi pr{kati (< pr~kati) u krajwoj instanci moglo biti deminutiv od prkati. Za odnos ~k : {k786 up. slabo. Kao tvorbeno-semanti~ku paralelu oblika pr{moqak up. pr~katiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). prah.(Petleva 1994:60–61. „id. me|utim. trebalo bi ustanoviti etimologiju ovog drugog (Skokovo tuma~ewe nije prihvatqivo za navedene oblike). 786 Grupa ~k daje u nekim dijalektima regularno. pr~kati (Bezlaj III 107). Bjeleti} 1994a:353).Œ. krastavac i sl. sao kao od nevoqe. raditi povr{noŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993). pr~kati se „br~kati se. kupati seŒ. Nije jasno da li je sa ovim u vezi i pr{moqak „sitniji plod (krompir. (ras)pr{iti itd. izme|u ostalog. petqatiŒ Virje (Herman 1973). Bezlaj III 100–101 s. glagol pr{kati smatrao varijantom glagola pr~kati. œprecrtavati ono {to je napisano ~ine}i ga ne~itkim. br~kati „me{atiŒ.

346 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 37) PRCATI 37) PRCATI ko-prcati (se) impf. œtruditi se na sve mogu}e na~ine da se suprotstavi nekoj nezgodi ili da se izbegne neko zloŒ. razqutiti seŒ Uskoci (Stani}) Tako|e œqutiti se. budu}i da je u istom izvoru zabele`en oblik koparcat se „koprcati seŒ (v. „dovr{iti koprcaweŒ. smiriti seŒ Uskoci (Stani})789. nervirati seŒ Komarnica (RSA). te{ko. izvu}iŒ. œrazbesneti se. Potkozarje (Dalmacija). ritati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). Uskoci (Stani}). Vojv. ~eprkati zemqu i za sobom je razmetati (o koko{i). „po~eti se koprcatiŒ. 788 787 . œmu~no `iveti. protiviti seŒ. koprcat se „mlatarati nogama. kobeqati seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). „po~eti se koprcati. dospeti. Uskoci (Stani}). bacakati se. œzalagati se.Œ. kobeqati seŒ CG. Potkozarje (Dalmacija). œkoprcaju}i se do}i. fig. koprcat se ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). 789 Nije jasno spadaju li ovamo oblici iskoporcit se „pasti i izvrnuti se. buniti se. spasiti seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) ras-ko-prcati se pf. œizvu}i se iz bede. koprc a ti se Gola ( Ve~enaj/Lon~ari}). iskoprcati se „osloboditi se. iskoprcat se œizboriti se. boriti se da se pre`ivi. koparcat „nogama kopati. œnasekirati seŒ. Lika (RSA) 787 . uskoporcat se. Piva i Drobwak (Vukovi} 1940:385).. „s mukom. (RSA) do-ko-prcati se pf. œqutiti se. „~initi brze pokrete rukama. iskopeqati se. dobauqati seŒ BiH (RSA) za-ko-prcati (se) pf. „id. pokrenuti se. uskoporcit se „pasti i prevrnuti se (nogama uvis)Œ Brusje (Dul~i}i 1985). nogama ili celim telom. truditi seŒ. Herc. (RSGV). raskoper}a „razmrsitiŒ Orlec (Houtzagers 1987:274). izvu}i se koprcaju}i seŒ. zakoper}at (se) „zapetqati (se)Œ. gore). koparcat se „koprcati se (o koko{i i ~eqadetu)Œ Brusje (Dul~i}i 1985)788. komprcati se „koprcati seŒ Dalm. koporcit seŒ. ste}i imawe. pra}akati seŒ. zaimatiŒ. zapra}akati seŒ (RSA). œte{ko `iveti. Potkozarje (Dalmacija) is-ko-prcati pf. Nije jasno spadaju li ovamo oblici koper}at se „vaqati se u pesku ili blatu (kao koko{i)Œ.Œ. œotimati seŒ. jedva izvaditi. œizbaviti se kakve neprijatnostiŒ (RSA). v. œisplakati se. „id.

) a-la-m-prc / alamprc vulg. ritatiŒ Herc. fig. varijante: Oj macane. ° A kamoli sir poijo!791.). (RSA) waprc. radan ~ovekŒ Uskoci (Stani}). Ovo je primer iz folklornog teksta. „po~eti se weprcati. œonaj koji se neprestano pra}aka. „nemirno deteŒ Lika790. œrazigran. mladih da se zabavqaju. macane { k o b r c a n e. Koprc prezime (RSA). „nemirko. uporan ~ovekŒ. œsna`na mlada osobaŒ Uskoci (Stani}) ?a-prc m. qubavno veseqe (me|u qudima ili `ivotiwama)Œ. ~erupati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) za-we-prcati se pf. skrha{e se. fig. galamiti. koprc m. usprotiviti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ko-prc interj. pogrd. Pis. uporna `enska osobaŒ Uskoci (Stani}) koprcav adj. nesta{koŒ. œlutka {to igra pomo}u `iceŒ. (ibid. œpreterano `ivahna osobaŒ. œqutwaŒ Uskoci (Stani}). weprc. koprcalo n. igrati seŒ. œpo~eti skakati (o ribama)Œ Zagara~ (]upi}i 1997). (RSA). koprc œneobi~na `ivost. vrcati). waprc.Œ sredwa Dalm. fig. œbrzo kretawe. k o v r c a n e. „ona koja se koprcaŒ. œvredan. œosoba koju jureŒ id. mulacŒ Split (Vidovi} 1990) ?we-prcati se impf. okretanŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) o-{ko-prc m. te bi se mogao okarakterisati kao hipokoristik bez odre|enog zna~ewa uz re~ macan. up. igra. jurwavaŒ. pra}akatiŒ. |avolast de~ko. ili kovrcane (v.Œ. ° Ti si mene sir poijo! ° Nijesan ga ni vidijo. weprpac m. „trk. uporan. tj. œotresita. œotresit. vredan ~ovekŒ. koprcaqka f. kovrcan „nesta{an mladi}. „nemirkoŒ Cetiwe (RSA). „nemirno deteŒ Banija. œkoji se koprcaŒ. razdraganŒ. otutwi{e ne gledaju}i kud Up. spretan. uskoprcat se „id. „deran. za ozna~avawe koprcawa Leva~. fig. samo u izrazu: oti}i u ‹. „koprcawe. „`iv. œonaj koji se koprcaŒ. pra}akaloŒ Novi Sad. œuznemiriti seŒ id. „skakati. koprsan „id. vragolanŒ Piva (RSA). mahnitostŒ: Uhitijo ga je koprc ko da mu je dvadeseti godi{ta Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) koprcan m. 790 791 . œvredna `enska osobaŒ. `ivahan. macane. odjuriti u ‹: Odo{e goveda u alamprc. vrevaŒ. o-ko-prcan „ve{t. okretan ma~akŒ: Pis. „po~eti se koprcatiŒ. fig. skok. œqubavna igra. œzabavqati se u qubavnoj igriŒ Uskoci (Stani}). (ibid. „otresit. za podsticawe goveda da se obadaju. juriti. „skakati jedno na drugo. koprcko m. weprpac interj. podskakivaweŒ. œonaj koji se bori da se izvu~e iz nezgodnog polo`ajaŒ Mora~a (RSA). fig. koprcane. œpobuniti se. weprc.OSNOVE: 37) PRCATI 347 us-ko-prcati se pf. „po~eti se bacakati. „vrsta igreŒ.

œslomiti se. zabitiŒ. pogrd. i zaprckati „zafrknuti. zabiti. œhalapqivo jestiŒ. prcat (se) „lomatati se hodaju}i (po te{kom terenu ili na dugom putu)Œ Zagara~ (]upi}i 1997) zaprcat pf. po`uriti (nekoga)Œ BiH. sitan ~ovekŒ Ro`aje (Had`i}) ?pa-m-prc m. Sali na Dugom otoku (RJA) < sprdati se (v. Timok (RSA). pastiŒ. 795 Razli~ito od sprcati se (< s-prd-cati) „sru{iti se. „nadimak ~oveku koji u hodu baca noge na{iroko. On je u vezi sa {-prcati se „{aliti se. Oblik {e-m-prcati se „{aliti se. œprobosti. pogrd. nagnatiŒ. „di}i se i naglo oti}iŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990)794. n a b o s t iŒ Kragujevac. „mali ~ovek. œhitro se kretati. koji ima krive noge. zadirkivati se {alomŒ Srbija (RJA) etimolo{ki ne spada ovamo. Zorunovac.. pa ih u hodawu {iriŒ. navijati na jednu noguŒ Pro{}ewe (Vuji~i}) è prcati impf. iz istog izvora prampurac „id. œneozbiqna osobaŒ Mali Zvornik (gra|a ERSJ) ?ha-prc m. navalitiŒ Potkozarje (Dalmacija) isprcati pf. œgu`va. podrugivati se. Vasojevi}i. „krivim. poterati (na pa{u)Œ Piva (Gagovi} 2004) naprcati pf. izudarati seŒ. prcati „terati stoku nekudŒ. oplo|avati se (o `ivotiwama)Œ. Nik{i}. te ih u hodawu {iri na sme{an na~inŒ (RJA)793 ?{tu-prcati impf. naprcati se „nabosti se na o{tar predmetŒ id. alamprc m. zaprcati se œzaleteti se. (ibid. „sterati.Œ. razbiti seŒ id. svadbu)Œ Ma~va. œpoterati. sprdati seŒ BiH. œpojestiŒ Uskoci (Stani})795 Up. œmali. œvr{iti polni sno{aj (o qudima)Œ. (RSA) proprcat pf. zabostiŒ Sokobawa. primorati nekoga da iza|eŒ. sagnatiŒ: Sprcaj goveda na lokvu. heravoŒ (RJA) {a-m-prca f.) (v. pogrd. survati se. gungula (vezana za va{ar. -prdati). œdobro se najesti. „naterati. œnabiti na o{tar predmet. Herc. 794 Up. prcati se „qutito vikati brane}i se od ~egaŒ Rije~ka nahija (RJA).348 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (RSA). kepecŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)792 ?{a-m-prcati impf. nakrivo. „hramati. prevaritiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). pogrd. „izjuriti. juriti seŒ Uskoci (Stani}). na`derati seŒ Kragujevac. œobqubiti. proburazitiŒ Vasojevi}i (Bori~i}) sprcati pf. grbavim nogama hodati na{iroko. {amprcast adj. grbave noge. „koji ima krive. prcati se „pariti se. „udarati stra`wim nogamaŒ Kor~ula (RJA). œu d a r i t i se. 792 793 . œizgnati. zapoprcati „zadenuti. -prdati). œvr{iti polni sno{ajŒ Uskoci (Stani}).

koprcniti.v. U sl~. Bezlaj III 107 s. obliku.u osnovi obja{wava kao rezultat fonetskog preobra`aja korena 796 Preovla|uju}e zna~ewe ovog glagola u ju`noslovenskim jezicima jeste „coitum appetereŒ. obliku koprcati (ili wegovim slovenskim paralelama) izdvajaju prefiks ko-. koporati dovodi u vezu sa ovim glagolom (Skok II 149). me|utim. sko. Mahek pak tuma~i sl~. „pobe}i.-h. Kurkina poredi s. sa sinkreti~kim zna~ewem: „riti. i ~e{. kopyrta} (: perta}). Pri tome oblike sa -c.(bez ikakvih dodatnih komentara) (Skok II 116. œsilovito ugurati. vide}i u ovim oblicima kontinuante psl. *pãrkati. . zabosti seŒ Uskoci (Stani}) · U osnovi ve}ine navedenih oblika le`i oblik prcati < psl.v. Wegova pripadnost razmatranoj grupi leksema dovodi se. i oni autori koji u s. III 28–29 s. pobe}iŒ. U s. œugurati penis u vulvuŒ. i Moskov 1978:355). nicatiŒ (Kurkina 1982:22).-h. {koøirØaØi. tu}i. Naime. i ÅSSÀ 29:45 s. III 28).v.. œoterati. izbijati. osnove *pert-. {epatiŒ Bezlaj ne nudi kona~no re{ewe (Bezlaj II 65–66). øar~esva. koje u prvom izdawu svog re~nika izvodi od *ko-obrtati < *vert-. udaratiŒ > „probijati se.v. Skok na razli~itim mestima razli~ito tuma~i oblik koprcati se. bez daqih obja{wewa (Malinowski 1899:119). kao i u bug. up. sln.v. koprcati Malinovski izdvaja prefiks ko-. ubostiŒ Vasojevi}i (Bori~i}). odagnatiŒ Uskoci (Stani}). *obpãrcati)796. pr~. Moskov tuma~i s. dotle ga s. sl~. realizovan je semanti~ki pomak „bosti. prcati ostavqa bez obja{wewa) Kurkina izvodi od (homonimnog ili istog?) psl. uprcat œid. a u drugom ga dovodi u vezu sa kotrmelec < *ko-trbati < brt-ati (v. pobe}i. koprcati „vu}i se.OSNOVE: 37) PRCATI 349 uprcati pf. potvrdu ovog glagola sa poq. intenziv *pãrskati (v. koprcati. u pitawe zbog nere{ene etimologije osnove. imaju razli~ite stavove (ili ih uop{te nemaju) o poreklu ishodi{nog prcati. koperta}.Œ. Za sln. frcati se.i nesamostalnim oblicima *prcati.v. pr~. Oblik prcati u zna~ewu „prorastatiŒ (koji Skok III 28 s. srodne sa *perti. dijal. Kurkina 1982:24).vv. „naglo oti}i. Jedini prezentirani oblik za koji se legitimno mo`e pretpostaviti da sadr`i ekspresivni prefiks jeste glagol koprcati se (sa svojim izvedenicama). prskati se.-h. œuterati. *pâro. uprcati œu}i na siluŒ Ro`aje (Had`i}).v. skoprcati kao tvorevine sa prefiksima ko-. na silu u}iŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). sln. odjuriti. ukr. Skok I 529–530 s. udaratiŒ. kopatiŒ i „bosti. id. „brzim hodom oti}i nekud. uprcati se „zabiti se. *prcniti (Moskov 1965:70.-h. ko-2 i prcati u wemu izdvaja prefiks ko. koprcat’ (sa) kao intenziv na -s od kobrtat’ (sa).. 129 s. øar~esa „razvijati se (o stablu)Œ. odmaglitiŒ Draga~evo (\ukanovi} 1995). zabitiŒ. up. *pãrkati. Dok s.

. i nagla{ava da je prelaz vokala a > o davna{wi. ali u savremenom jeziku bez deminutivnog odnosa prema k o pati (Grickat 1955–1956:70). daqe).(op.(ko-) i osnove psl. mo`da u vezi sa lat. *pãrtati „guratiŒ (up. ~erupati seŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). up. gde se ukr. o~-ko-peran (v. Oblik o-ko-prcan ima svoj tvorbeni pandan u okopr~an prema kopr~an (v. kapercej) tuma~ewe glagola koprcati se. rus. capritiare (capra))797 i Popovi}evo (< alb.v. I Slavski u pomenutim oblicima izdvaja ekspresivni prefiks ko-. koøirsnuØi „øasØi. . Na primerima a-prc prema a-la-m-prc mo`e se pratiti uslo`wavawe prefiksalnog dela uzvika prc. a-(la-). kaprth. sl~. Oblici sa inicijalnim elementima we-. kopra: Kopra je vrlo `iv i lakih pokreta ~ovek. poq . a pritom qut kao zmija. 23–24). za razliku od koprcati. fara. cit. koperta}).350 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI *pert. strmoglaviti seŒ. stiran. Kod oblika o{koprc : koprc mogu}a je dvojaka tvorbena podela: a) o-{ko-prc (kao o-ko-prcan). zatim se pro{iruje slogom sa likvidom la-. iskopati se iz ne~ega vrcaju}i se. Tomanovi} tuma~i oblik iskoprcati se (iz ~ega) kao rezultat kontaminacije iskopati se + vrcati se. kome se prvo dodaje element a-. promenom {k < ~k). ali ne obja{wava poreklo osnove perta} (Sáawski II 458–459 s. koperta}. koøár à Øâ „ id.u vezi sa korenom kop-. {to potvr|uju i neki albanizmi u makedonskim govorima: pora < alb. koprcati se. koøárnuØâ „oboriti protivnika podmetnuv{i mu noguŒ.-h.-h. kaproj „veparŒ. Za oblik weprcati se indikativno je da se upotrebqava paralelno sa prcati se. guratiŒ.bio prefiks {ko.„penisŒ (Pokorny 529). i o~koperan. kopijeran (v. sln. Grickat u wemu izdvaja sufiks -rc. ~e{. i na kraju se nazali797 Up.(< sko-).Œ) (ESUM 2:567). b) o{-ko-prc < *o~-ko-prc (sa ~ak. ali kod wih ostaje nejasno poreklo inicijalnih elemenata. nesumwivo su u vezi sa osnovnim prcati. gr~. tj. galamiti. gde bi umesto ko. capra „kozaŒ. Postoje i druga~ije interpretacije glagola koprcati se. Ajeti navodi Vajgandovo (< lat. perta} „id. weprcati se „skakati. koprcniti tretiraju kao ne sasvim jasne tvorevine. up. s. prcati se. s. kopyrta}. veliki zajedalo i prznica Sokolska Nahija (RSA). Semanti~ki momenat koze dobro odgovara zna~ewima glagola koprcati se. mo`da obrazovane od tvorbene komponente ko. opredequju}i se o~ito za ovo potowe. koprcati (se). gardh (Ajeti 1985:8–9). poq. korda < alb. hafr „jaracŒ. Sli~no tuma~ewe dato je i u ESUM. stisl. i smatra da je tek od ovog trenutnog glagola napravqen trajan koprcati se (Tomanovi} 1938–39:209). periti). koprcat’ (sa). periti). up.

u pogledu tvorbene strukture up. gore).v. patuqakŒ U`ice (RSA. prcvoqak œnerazvijen mu{karacŒ (pored œpar~ence. Oblik pa-m-prc. i sln. ili eventualno kao plod kontaminacije prideva {ampqiv „koji ima iks nogeŒ (Skok s.u haprc).v.).(< *stu. ali nije iskqu~ena ni mogu}nost kontaminacije. ali je podjednako verovatna mogu}nost da je nastao kao rezultat fonetskih preina~ewa nekog drugog ekspresivnog glagola. {amprkati œ{epatiŒ. 798 799 .). up. kod kojeg je skoro izvesno postojawe prefiksa ha-. ni semanti~ki). i ofrc „`ivo i veselo kretawe kod qudi. ERSJ 1:56. ha. sitan ~ovekŒ Ro`aje (Had`i})799. s obzirom na isto zna~ewe i areal. a-la-trup interj. fr~ „kad se ma~ke goneŒ: po}i ili udariti u fr~ (Vuk) (Skok s. Up. komadi}Œ) Vasojevi}i (Bori~i}). tako|e ~eprk „osoba niskog rastaŒ (v. RJA)800. u kojem bi se mogao izdvojiti prefiks {tu. i prcvoqak œsitan. i a-vrc „kepec./ *sto-). Up. primere tipa alaprda (v. koja ozna~ava da je ne{to u~iweno naglo. u kojem se samo uslovno mo`e izdvojiti prefiks pa-. nastao od waprc798.c. prevelika veselost i smeh u vezi sa raspirenom seksualnom potrebomŒ: }apala te je ofrc Smokvica. iznenadno: ^im do|e. mali (obi~no o ko~opernom detetu)Œ (l. Kor~ula. alatrup.v. kr`qavacŒ Unac (Jovi~i}). sitna osoba. Dodu{e. v. Isto va`i i za oblik {tu-prcati. ili je. pa sede za sovru @upa (RSA). *{ampati < *{apati œkrivo hodatiŒ (Bezlaj IV 7). ima svoju semanti~ku paralelu u obliku ha-prc. -prdati). S obzirom na ~iwenicu da razmatrana leksi~ka grupa nije koherentna (ni etimolo{ki. Oblik {a-m-prcati mogao bi se tvorbeno razlo`iti na predlo`eni na~in. oblik aprc mogao bi biti i ostatak nekog prvobitno dvoslo`nog prefiksalnog elementa (npr. ne mo`e se govoriti o zajedni~kim zna~ewima. prcmoqak œmala. Up. tako|e prc œmalo dete koje ve} iskazuje svoju li~nost i voquŒ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). odatle {amprkav œ{epavŒ. {epav) i glagola prcati. pr~ „patuqakŒ (Skok III 28–29 s. koje se tuma~i kao ekspresivno obrazovawe od slov. Up. frcati se). budu}i da je u istom govoru posvedo~en i oblik bez prefiksa prco m. 800 V.OSNOVE: 37) PRCATI 351 zuje suglasnikom -m-. œmali. i ERSJ 1:180–181.

dur ga gladi. iz istog punkta pr~it (se) „id. tresnutiŒ: Udari ga ne~im i kopr~i ko pijevac Piva (Gagovi} 2004).352 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 38) PR^ITI 38) PR^ITI ko-pr~iti se impf. ma}i seŒ Uskoci (Stani}). Grabovac (Kosor 1979:65). koji je plahovit. Up. ukrutitiŒ. ukrutiti. „srdita osobaŒ Timok (Dini} 1992). razqutiti (se)Œ Uskoci (Stani}) us-ko-pr~it se pf. „praviti se va`an. œumretiŒ Uskoci (Stani}) za-ko-pr~iti pf. Ovamo mo`da i ~oprq}a f. stropo{tati se. „biti u bezizlaznoj situaciji. kopr~iti „zapeti nogom za zemquŒ. uko~operitiŒ Timok (Dini} 1988)802. Kordun (gra|a ERSJ) u-~o-pr~i 3. Up. (Dini} 1988). kro~iti. samo u zagoneci iz koje se ne vidi ta~no zna~ewe. izvrnuti seŒ Bukovica (RSA). „uzjoguniti se. „koji je qute naravi. naqutiti seŒ. œpreduzeti ne{toŒ Crna Reka (Markovi} 1986) to-pr~iti se impf. œnaqutiti (se). u~opr~i (se) „podi}i (se)Œ. a s obzirom i na zna~ewa glagola pr~iti se.v. uznemiriti se. ono se topr~i (sve}a kad se pravi me|u rukama) Gorwe Podriwe (RJA)803 Up. okopr~an „brz. „posrnuti i pasti. ~oprq}a f. œdenuti se. œzainatiti seŒ. tako|e i ~oprqat adj. kopr~it se „qutiti se. iz istog izvora u-~o-prqi „uspraviti. koji se brzo qutiŒ. koporati) o-ko-pr~an adj. uzbuditi se. uzrujavati seŒ Zagara~ (]upi}i 1997)801 ko-pr~iti pf. verovatno „tiskati seŒ: Dur ga mazi. sg. cura)Œ Lika (Skok s. œosiliti seŒ Draga~evo (gra|a ERSJ) ras-ko-pr~iti (se) „ra{iriti (se). raskora~iti (se)Œ. reklo bi se da je ovde zna~ewe „krutiti seŒ? 801 802 . `ivahanŒ F. „spretanŒ Mihaqevi}i (Peru{i} 1993:82). uskofr~it se „uzrujati se. kopr~iti se / kopr~iti se „praviti se va`anŒ Uskoci (Stani}). razmetati seŒ (RSA). nastrana osobaŒ id. „ko~operan (momak. 803 Iz konteksta. u~oprqen „uspravan. biti nadmen. „podi}i. naqutiti se nagloŒ Zagara~ (]upi}i 1997) ko-pr~an adj.Œ. ne mo}i ne{to preduzetiŒ. pf. ko~operanŒ. kopr~iti „pasti. okretan. ko~operiti se. „zaostala osoba.

zadi}i. promeniti. zata}iŒ Pade` (RSA akc. „nadi}i se. ispr~iti „izmeniti.~e{. „isturiti. pr~iti se „podizati stra`wicuŒ.?)804 is-to-pr~iti pf. „zabiti. slobodno pogledati 804 Up. *natopãrliti se (ÅSSÀ 23:161). praviti se va`anŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986). „neprikladno staviti. „ubiti. oti}iŒ CG. natakaritiŒ. pr~iti „pokazivati pomicawem uvisŒ: Pr~ila je rit bratu. usmrtitiŒ. sa prefiksom pa. zapr~it „zadi}i. sg. „upadqivo zadenuti. za-pa-trqiti pej. œnapraviti se va`anŒ Timok (Dini} 1992) ?a-pr~ina f. pf. ukrutiti. . 805 Up. isteratiŒ: Nehotice mu je ispr~io oko CG. Up. juna~iti se. pogrd. bogaqŒ Ro`aje (Had`i}) è pr~iti se impf. obu}i tako da pada u o~i. krenuti. 806 Up. prsiti seŒ Pirot (Zlatkovi} 1988). sg. zaritiŒ (RSA). „praviti se va`anŒ Ozaq (Te`ak 1981). fig. izopa~itiŒ (RSA)805 na-to-pr~iti pf. „zavrnuti. „siliti seŒ Crna Reka (Markovi} 1986) zapr~iti / zapr~iti pf. oholiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). izokrenuti. papr~it „lo{e raditiŒ (Varbot 1975a:62). œuraditi kako bilo. uspravitiŒ. zadenuti. izbo~itiŒ. „veoma krupan. di}iŒ Zaglavak. „pasti natr~av{i na ne{to. zapr~iti se / zapr~iti se „zadi}i na sebi ode}uŒ CG (RSA) ispr~iti pf. „isprsiti se. natopr~iti se „pasti natr~av{i na ne{to. po}iŒ \evrske. isturiti se. (oko) „pravo.. skrpitiŒ Mali Po`arevac (RSA). pr~i se 3. Mihaqevi}i (Peru{i} 1993). „podi}i. pr~it se „nadimati se. izokrenuti u r|avom smislu. inf. nako~operiti seŒ Momina Klisura (RSA)806 u-{to-pr~i 3. Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). da {tr~i. „zaputiti se. sg. œhvaliti seŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). na-to-prqiti se „s naporom se di}i. „praviti se va`anŒ Vrawe (Zlatanovi}). podrug. ustatiŒ Bukovica. postavqati se u borbeni polo`ajŒ Zagara~ (]upi}i 1997). pr~it se „praviti se va`an. pr~im se 1. u{topr~i se „ukrutiti seŒ. „pona{ati se ukru}eno k a o j a r a c. podi}iŒ Zagara~ (]upi}i 1997). „izbiti. „krenuti. vulg. „qutiti seŒ. zaka~itiŒ Zlakusa. udariti se spotakav{i se o ne{toŒ. udariti se spotakav{i se o ne{toŒ Poqica (RSA) < psl. CG. „izmeniti. œisticati se. sna`an ~ovekŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990) ?ha-pr~ina œnesposobwakovi}. pona{ati se nabusito. „staviti za pojas. preina~itiŒ (RSA). uputiti se nekuda bez mnogo razmi{qawaŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990). razvijen.OSNOVE: 38) PR^ITI 353 za-to-pr~iti pf.

upr~il 3. povrediti. pr~iti se „stezati se. naduvenŒ. napr~i se 3. œpraviti se va`anŒ. œdizati (rep)Œ. „preterano {tedeti. obi~no radi upadqivostŒ Vrawe (Zlatanovi})809 · U osnovi navedenih prefigiranih oblika le`i glagol pr~iti se. ustegnuti seŒ Uskoci (Stani}). napraviti se va`anŒ Pirot (Zlatkovi} 1990) napr~iti / napr~iti pf. sme`uratiŒ iz leksi~ke porodice glagola pr~iti. „id. „staviti sebe u centar. Kurkina pak sme{ta glagol spr~iti me|u kontinuante psl. ali joj se ove godine sav rod ne{to spr~io Kolubara (gra|a RSA). ispr~iti se „isturiti se. „biti tvrdica. *pârkã. „napr}itiŒ Vrawe. ali nema kona~no re{ewe za wega (Skok III 313). zajedno sa mak. zakr`qati (obi~no o biqkama)Œ Zaglavak (RSA). isturiti koji deo telaŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). narogu{iti seŒ Zagara~ (]upi}i 1997). „uspraviti se. na psl. œnaqutiti se. skupitiŒ > „biti tvrdicaŒ up. praviti se va`anŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})808. sg. œsko~itiŒ.354 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI nekome u o~iŒ CG. sg. „napr~iti. ispr~it (se) „izvaditi na silu. pf. napr~iti se „oholiti se. podi}i. izokrenuti seŒ CG (RSA). sg. upr~iti „pritegnuti. œpraviti se va`anŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) upr~im 1. nadi}i seŒ. apofonsku varijanAko je } prvobitno. Za semanti~ki pomak „stisnuti. napr~iti se / napr~iti se „napr}iti seŒ Varo{. stegnuti. naørã~i se „nadi}i se. sg. opr~am „zasukivati (rukave)Œ. 807 808 . pr~i „pu}iti usneŒ. Petleva 1972:207. sg. i{~upati (oko). skupqati se. cicija{itiŒ. izvitoperitiŒ. upr~il se „ukrutiti se kao kolacŒ Pirot (Zlatkovi} 1988) uspr~im se 1. gu`vati seŒ Uskoci (Stani}). ispr~im se 1. naduriti seŒ Pirot (@ivkovi}). unakaziti. Skok izdvaja glagol spr~iti „suziti. iz istog izvora izraz nosa napr~iti „zauzeti gizdavo. spr~iti se „skupiti seŒ: Dobra kru{ka. bug. naørã~en „ohol. ispr~it se „naduti se. zapr~iti se „zaostati u razvoju. Boka (RSA)807. *pârkã (Kurkina 1978:35). napr~iti se „izazovno se postavitiŒ Ozaq (Te`ak 1981). u{iqitiŒ. œista}i (se). oholo dr`aweŒ. „isprsiti seŒ Vrawe (Zlatanovi}). œsuprotstaviti se (telom). napr~il se „{tr~atiŒ. stisnuti se. „podi}iŒ id. sabitiŒ Uskoci (Stani}). Kurkina svodi ovaj oblik. up. „prevrnuti se. smawiti. di}i nosŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1988). ispr~i se 3. 809 Nije jasno spadaju li ovamo i pr~iti impf. ne dati nikome ni{taŒ. sg. napr~im se 1. prepre~iti putŒ. Up. (Mani}). rus. 2004). „u~initi da ne{to {tr~i (`ivotiwa kad nakostre{i dlaku ili podigne rep)Œ Lu`nica (]iri} 1983). fig. naørã~uvam „prsiti seŒ itd. Vrawe. „di}i. stisnuti. zguriti se. izdi}iŒ. nakostre{iti seŒ.Œ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. sg. spr~iti se „skupiti se. spr~iti „stisnuti. skupitiŒ. øor~a < *pãrtja : øorØiØâ. napr~it se „uvrediti se.

„pasti. „biti obestan kao pr~Œ (Kurkina 1980a:34–35). 810 Up. vaqanŒ. Petleva 1986:200. praviti se va`anŒ: Danas se. Bjeleti} 1994a:354. vele-pr}iti se „razmetati se. razmetati seŒ Du~alovi}i (RSA). pr~iti se „udarati rogovima kao pr~Œ. œhrabar. Skok smatra glagol pr~iti se denominalom od pr~ „jaracŒ (Skok I 529–530 s.v. „zasukivati (rukave)Œ. „qutiti seŒ. „praviti se va`anŒ) razvila pod uticajem homonimne osnove *pâr~â „jaracŒ i kao primer navodi s. . prwa. „qutiti se. uzrujavati seŒ. odatle „skupqati (usne)Œ. Vasojevi}i (Stijovi} 1990). ~o-. uspr~iti se). øereka. pr~evito adv. obu}eŒ Piva (Gagovi} 2004). Petleva 1994a:336. pa neka i wega Piva (Gagovi} 2004). bolan.v.-h. Za oblik apr~ina u pogledu strukture up. s. O obliku kopr~iti se v. sr~anŒ. ake`ina f. O obliku u~opr~i se v. ukr. velepr}i svaka {u{a bu{a. øere~enâ. up. „coitum appetereŒ. pr~evit „veoma dobar. umretiŒ. ko~operiti seŒ810. U semanti~kom spektru razmatranih oblika izdvajaju se slede}a zna~ewa: „isturiti se. ukrutiti seŒ > „praviti se va`an. „zadenuti. to-.(Skok II 149 s. upr~iti se) ili uz-to-pr~i (up. {to(< sto-). pr~).v. frcati se. Bjeleti} 1994a:354. pridev o-pr~it „srditŒ (Skok s. prijek). zata}iŒ > „natakaritiŒ. III 28–29 s. Ispred osnove pr~iti alterniraju prefiksi ko-. koji semanti~ki vi{e odgovara obliku sa prefiksom ha-: hapr~ina. U pridevu o-ko-pr~an prema ko-pr~an izdvaja se prefiks o. koporati). „drowak. pri ~emu obe osnove smatra slovenskim inovacijama.-h. O obliku istopr~iti v. slo`enicu vele-pr~iti se „gorditi se bez opravdana razloga. isprsiti se. iako pretpostavqa da su se neka od zna~ewa u ovoj leksi~koj porodici (npr. Autorka uspostavqa semanti~ki niz koji se razvija iz osnovnog zna~ewa „ispre~iti se. frcati se). odupirati seŒ. „izra`avati nezadovoqstvoŒ.v. izderina ode}e. Oblik u{topr~i mogao bi se tvorbeno razlo`iti na dva na~ina: u-sto-pr~i (up.OSNOVE: 38) PR^ITI 355 tu osnove *perkã (> rus.

dok je jad jadu ne ubije. otimati seŒ. trabuwati. pomeratiŒ. bacakati se. œkidati. zatr~ati se ne gledaju}i kuda. œkoprcati se. {eveqatiŒ. œnemarno. batrgat se „koprcati seŒ. (RSGV). œboriti se za opstanakŒ Potkozarje (Dalmacija). {eveqatiŒ. œteturati se pri hodu. mlataratiŒ. œ~initi da se pretura. œme{ati se. batrgat (se) „zaplitati nogama. œlutatiŒ Potkozarje (Dalmacija). izgubiti seŒ. rukama i sl. œodstupati od ravnomernog kretawa (o to~ku. preme}e (o {tapu)Œ. umotavati. ~as u selo. nepromi{qenoŒ. „po~eti batrgatiŒ.)Œ. œzaleteti se. bacakati. zaneti se (ne~im)Œ (RSA). œmrsiti. fig. (RSGV) . bez vezeŒ (RSA). plesti se (u {to)Œ (RSA). zabasati. Piva (Gagovi} 2004). lomitiŒ. œzateturati seŒ Vojv. œi}i ne oslawaju}i se ~vrsto na nogeŒ Uskoci (Stani}). œkoprcati se. koprcati seŒ. pra}akatiŒ. batrgat œrvati se. preseqavati seŒ: Stalno se batrgamo. „obadati seŒ. œgovoriti koje{ta. ~igri i sl. suktati (o plamenu)Œ. pri~ati isprekidano. Uskoci (Stani}) za-ba-trgati pf. zaplitatiŒ. œzabaviti se. œzalutati. œmlatarati (nogama. zbuniti seŒ. œmu~iti seŒ Vojv. œlizati. „i}i nesigurnim korakom.Œ. œkoprcati seŒ. ~as u planinu Pro{}ewe (Vuji~i}). boriti se za opstanakŒ Zagara~ (]upi}i 1997) do-ba-trgati (se) pf. gu`vatiŒ: Ne batrgaj tu pre|u. œbacakati se. œi}i bez ciqa. œzaplesti seŒ. smesti se. suktati (o plamenu)Œ. pomerati tamo-amo. œnespretno pokretati. ~uje{ li me? Piva (Gagovi} 2004). nositi seŒ. œqutiti seŒ Uskoci (Stani}). zapiwu}i u hoduŒ. œkoprcati seŒ. œmlatarati rukama i nogamaŒ. œgacati. bacakati seŒ. trestiŒ. spoticati seŒ. œdo}i nesigurnim korakomŒ (RSA). neuredno raditiŒ. rukama). œlizati. œzaplesti se. œmlatarati. œodstupati od ravnomernog kretawaŒ. posrtati od umora ili pijanstva. œjedva i}iŒ Vasojevi}i (Bori~i}) batrgati se „i}i nesigurnim korakomŒ. „bacati. œlutati. œmlatarati (nogama. i}i kojekudaŒ: Po cijo bogovetni dan batrga za govedima. lutatiŒ. „seliti se. œdrmusati.356 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 39) TRGATI 39) TRGATI ba-trgati impf. œrvati se da bi se oslobodilo kakve stege ili kakvih te{ko}a.). s mukom micati. œgacati. teturati seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). fig. otimati seŒ. zabatrgati se „id.

iskidatiŒ Piva (Gagovi} 2004) na-ba-trgati pf.(v. Posredan dokaz da je predlo`ena tvorbena analiza navedenih oblika ta~na jeste i psl. ukr. ~upatiŒ (RJA) · U osnovi navedenih oblika le`i glagol trgati (se) (o wemu v. „besciqno i}i. ko-. prtqatiŒ811. (ibid. nemarno ne{to raditiŒ812: Ne{to sam katrgo cijo dan oko ku}e. koØorgaØi „silom vu}i.) è trgati impf. batrgati seŒ Uskoci (Stani}) ka-trgati impf. rastrzati. kompleksa *bat-r-. Za ovo zna~ewe up. „sa}i sa naporomŒ Piva (Gagovi} 2004) iz-ba-trgati (se) pf. psl. (ibid. (ibid. koji na osnovu zna~ewa „kidati. batrqati. up. „nai}i. batrgati se iz Pro{}ewa. œnemarno se odnositi prema drugimaŒ id. Ovakvom tuma~ewu priklawa se i Loma. odakle je glagol katrgati mogao nastati po modelu galija > galijati „dirinxitiŒ (RSA). Skok smatra da je glagol batrgati nastao onomatopeizacijom denominala batati (< bat) (Skok I 12–121 s. mo`da katrga „galijaŒ < gr. batrwati odraz starijeg. lomitiŒ (prisutnog u batrga „patrqakŒ). koji je pretrpeo mnogobrojne transformacije usled fonetskih i semanti~kih atrakcija i analogija. „kidati. œslabo. lutatiŒ: Evo katrgam nekuj u planinu.) po-ka-trgati pf. Toporov isti~e da je podjednako opravdano videti u oblicima batrgati. {to je karakteristi~no za sloj ekspresivne leksike (Toporov 1985:502). „poprtqati. prinudni radŒ (Skok II 61 s. katrgati izdvajaju se prefiksi ko-. poteratiŒ: Pokatrgo sam ove stvari u planinu id.) ko-trgati se impf. potezatiŒ pomo}u prefiksalnog elementa ko. izgu`vati. raspar~avatiŒ. bat).OSNOVE: 39) TRGATI 357 z-ba-trgati pf. a s obzirom na varijante batrqati. U obliku batrgati izdvaja se prefiks ba. batrwati. katergon „galija. potezatiŒ. Ispred osnove trgati alterniraju prefiksi ba-. œiza}i posr}u}iŒ (RSA). Skok III 499–500).nego rezultat dekomponovawa prefiksa *oba.v. „v. œbrati. **motãrgati / *motãrxati (?). Gorà~eva 1982:109). rekonstruisano Up. œizmrsiti. katarga). ka-.(Loma 2000:613). ka-. œid. razdirati. u inicijalnom slogu pre vidi ekspresivni prefiks ba. œseliti se. natrapatiŒ id. povezuje ovaj glagol sa trgati.v. koje se izvodi od glagola ØorgaØi „vu}i. U oblicima kotrgati.(ka-) (ESUM 3: 61). nabasati. 811 812 .Œ.

od *tãrgati (ÅSSÀ 20:77–78)813. i ~e{. povra}atiŒ. koprcati seŒ. a leksika niza slovenskih jezika daje mogu}nost rekonstruisawa psl. Zbog toga nije iskqu~eno ni nezavisno paralelno obrazovawe nekoliko glagola s prefiksom mo. „lutatiŒ. up. Machek 15). U semanti~kom dijapazonu navedenih oblika izdvajaju se slede}a zna~ewa: „kidati. koji pripada zajedni~kom gnezdu ie. Nema pouzdanih kriterija za fonetsku diferencijaciju primarnih i sekundarnih oblika ekspresivnih glagola. Zato se ne mo`e kategori~ki odrediti oblik sa h kao sekundaran. Varbot 1988:73). bezli~ni glagol moØor`no „(nekome biti) te{ko. koje se tuma~i kao tvorevina sa ekspresivnim prefiksom mo. motrcha „spletke. 813 Na rekonstruisawe ishodi{nog glagola **motãrgati navode vokalizacija i zvu~no ` u rus. jer se navedeni oblici smatraju deverbalima. „i}i nesigurnoŒ.( ÅSSÀ 10:147–148. * ter. „seliti seŒ. u ~e{. dovoditi u zabludu. spletkaritiŒ. drugi smatraju znakom ekspresivnosti ozvu~avawe suglasnika (Szymanski 1977:11). „bacakati se.od semanti~ki bliskih glagola. motrchati. pored trhati postoji i drchati (Machek 128). sl~. U tom slu~aju glagoli sa h umesto g. Semantika dozvoqava posmatrawe odnosa g / x na planu fonetskih karakteristika ekspresivnih tvorevina. neredŒ. Ponu|ena re{ewa data su uz ogradu zbog ograni~enog broja relevantnih potvrda (ÅSSÀ l.c. moØor`no prema sl~. glagola * kolotoriti . Dok jedni autori ukazuju na modifikuju}u ulogu glasa h (Vaillant III 331.358 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI na osnovu ~e{. Varbot 1984:33–34. muka. „raditi nemarnoŒ. intrigeŒ. *tãrxati (Varbot 1973:12–13). „brbqatiŒ itd. prevashodno glagola. motrha „zbrka. i sa d umesto t — jesu sekundarna ekspresivna preobrazovawa. Sem toga. Sli~an semanti~ki razvoj ostvaren je kod kontinuanata psl.). lomitiŒ. rus. . modrchati „zbuwivati. dijal. motrha.

œdi}i. utotr~it se œukrutiti se. str~ati. natetr~iti „i}i kre}u}i se obi~no jedno za drugim (o stoci)Œ: Natetr~ile ne~ije ovce pravo na snije`nicu Piva (Gagovi} 2004). viritiŒ Uskoci (Stani}) istr~iti pf. nadi}i (zadwi deo tela)Œ Vrawe. *(s)ter-k. tr~iti < psl. rus. na-to-trqiti se „id. uperiti ne{to (na nekoga)Œ: Ama si mi neka sila. sØor~aØá itd. obi~no nepodesnim. istotr~iti se „smelo. izbe~iti (o~i)Œ (RSA) natr~iti pf. ukipiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi} 1990)815 pa-tr~e n. odlu~no istupiti napred. nu povrati ig. glagolu *tãr~ati v. „str~ati. Nije jasno spada li ovamo te-tr~iti „i}i. Para}in. fig. natr}iti (se) „isturiti zadwicu. Fasmer IV 88 s. oblika svode se na ie. str~ati. uspravitiŒ. uko~iti se. œisturiti. 817 O psl. izbaciti. na wive ostane samo patr~e od kukuruz Crna Reka (Markovi} 1986) è tr~iti impf. izdizati se iznad povr{ineŒ (s. natotr~iti se „nadi}i se.OSNOVE: 40) TR^ITI 359 OSNOVE: 40) TR^ITI 40) TR^ITI is-to-tr~iti pf. natr}iti (se) „id. natotr~iti „pokondiriti se.„tvrd. dizati se iznad ~egaŒ.Œ (RSA). Øor~aØâ.v. *(s)tãr~ati. „staviti tako da {tr~iŒ. œizbuqiti. œistaknuti. natrtiti (se). Øor~aØâ)817. odmak natotr~i i zaboravi i bosotiwu i golotiwu Piva (Gagovi} 2004).e~e toluzina. Up. kretati se. obi~no jedno za drugim (o stoci)Œ: Eno ti jagwad tetr~e prema Blagovu `itu. œizdvajati se ne~im. „viriti napoqe.-h. Zaglavak (RSA)816 {tr~ati impf. isturiti napredŒ Kosovo (Elezovi}). viriti. 816 Up.v. i Borys 1997:262. sagnuti se tako da se spre~ava prolazŒ Ivanda (^e{qar 1983). natotr~it œispup~iti. ispru`iti (neki deo tela)Œ Vu~itrn (RSA). odudaratiŒ Uskoci (Stani}) · U osnovi navedenih oblika le`e glagoli ({)tr~ati. nakostre{iti seŒ (RSA)814 u-to-tr~it pf. 818 Oblici sa zna~ewem œstr~ati. sln.) jedini su slo814 815 . {tr~ati. Bezlaj III 325 s. dok si istotr~ija tija pi{toqi. Oba psl. str~ati. *tãr~iti (up. ukr. „komad stabqike koja viri iz zemqeŒ: Kad se obere kukuruz i pos. isprsiti seŒ Momina Klisura (RSA) na-to-tr~iti / natotr~iti pf.Œ (RSA). isturiti. „isturiti. ne videti od sebe drugeŒ: A se r|a najede. otvrdnutiŒ (Pokorny 1023)818.

œna stablu suvo prelomqeno drvo. 226 s. -kqa m. Bezlaj IV 215 s. up. Polaze}i od semanti~kog kriterija. trkam. dodu{e.). na ie. œono {to ostane od perja kad se ~ijaŒ. œostatak slomqene. noge ili polomqenih krila u pticeŒ (RMS)821. deminutiv patr~e legitimno bi se mogao izvesti i iz oblika *patrk (kao sanduk > sandu~e). koje se tuma~i kao spoj prefiksa na.v. tu}iŒ. a p umesto b prema parijez œid. ØorkaØâ. dirati. {trkati.: bod. œiverje.i glagola tãr~iti (se). Skok III 504 s. ~e{. u ovom govoru nemamo zabele`enu potvrdu osnovnog oblika patrq(ak). *tãrkati. {tap. trkati. badrqast œbodqivŒ itd. œostatak ruke ili nogeŒ Potkozarje (Dalmacija). Sa fonetskog stanovi{ta. i Snoj 779 s. {trkam : str~iti. zabadatiŒ. patrkaq. drveta. odse~ene ruke. osaka}ene. *(s)ter-k.360 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U ÅSSÀ. pawŒ. badrljak). Me|utim. sa umetnutim -to. trkati. moglo bi se pomisliti na imenicu patrq m. i patrq œid.Œ [abac. œpar~e drveta koje se vezuje kvo~ki za nogu da ne bi preletala ograduŒ Ma~va (gra|a ERSJ). Snoj 1987:274–275). Up.v. obrazovanog pomo}u imenskog prefiksa pa-. trkam smatra da je ishodi{no zna~ewe verovatno bilo œudarati o ne{to tvrdoŒ. -ajo œtu}iŒ < œobra|ivati tvrdim oru|emŒ (sln. tr~iti.-h. trkat œtu}i. tako|e patrqe coll. detaqnije v. Fasmer IV 83 s. potvrda. 822 Skok je dovodi u vezu sa porodicom re~i okupqenom oko imperfektivnog korena bad. biti. (ibid. koji str{iŒ.mogu se svesti i neki drugi psl. ~e{}e patrqak / patrqak œsuvi komad. 820 Up. 821 Up.v.v. samo na osnovu s. Konstatuje se da u s. RJA)820. trkati.-h. r je uneto prema krq œdowi.v. nije posvedo~en. Snoj 784 s. udarati. rus. Me|utim. Takav oblik. na koje se mo`e ~ovek ozleditiŒ Makarska venski oblici koje Pokorni stavqa pod ovu osnovu. *natotãr~iti (se).). ne mo`e se pouzdano utvrditi imenica od koje je izveden.v. str~iti. tr~im. . ali to opovrgava usko~ka potvrda. *breg-~e > bre~e Crna Reka (Markovi} 1986:248). stabqike. trkati I. kajk. ~iji bi deminutiv *patrq~e upro{}avawem suglasni~ke grupe mogao dati oblik patr~e.(badrqica œstruk trave od zemqe do cvetaŒ. maqŒ. trkati œtu}iŒ. ØorkaØâ. jeziku nije potvr|en glagol tr~iti u neprefigiranom obliku. i patrqak œsuvi komad. ~e{.(ÅSSÀ 23:163). (Vuk. 819 U Makarskoj je zabele`eno i zna~ewe œparo`ak u vilaŒ (RJA). ostatak pose~ene ili slomqene stabqike kukuruza ili vinove lozeŒ [abac (gra|a ERSJ). -ajo : *stãr~iti. str~im œ{ibati. otpaci od se~ewa drvaŒ id. Treba naglasiti da imenica patrq nema kona~no re{enu etimologiju822. Skok ne pomiwe navedene oblike.v. bosti rogovimaŒ) : *tãr~iti (tako Bezlaj III 325 s.Œ) (Skok I 87–88 s. tr~ati. Na osnovu deminutiva patr~e. œsuvi komadi} drveta {to viri iz zemqeŒ819 Dalm. ostatak pose~ene ili slomqene grane. hrv. strkat : str~it œgurati. bockati. storka} : stor~i} œtu}iŒ). rekonstrui{e se psl. ali up. -~o (sln. glu`. ~vornovati deo drveta koji ostane pri zemqi kad se deblo odse~e.v. oblici: *stãrkati. nude}i œvratolomnoŒ tuma~ewe kojim se prevazilaze fonetske razlike (d je pre{lo u t prema bat œbatina.

Ston. grah. trkqa f. up. Autori RJA povezuju ovu re~ sa kajk. te sve ne{to ~eprqi. JerolimuŠ poto~i.?) œdrvce. trkaq m. Oblik patrkaq bi se mogao razlo`iti na prefiks pa. -eta n.postoje i druge semanti~ki bliske izvedenice. kao i u slovena~kom: patr~ m. i patr~ isko~i (Transit svetoga Jerolima v Seni. dijal. on ruku postavi. (mo`da f. tako|e i patrkoqica f. tj. palica.i osnovno trkaq. te se mo`e ~eqade ili `ivotiwa nabosti. da se mogu pewati. ostatakŒ: Nabode se bosom nogom na patrkoqicu od kr~evine Piva (Gagovi} 2004). Velika u Slavoniji (RJA). U slovena~kom etimolo{kom re~niku postoji posebna odrednica patr~ m. trkaq. npr.). deminutiv patr~e mogao bi biti obrazovan od oblika *patr~. npr. œkolac na koji se ne{to obesiŒ Trebiwe. Takav oblik posvedo~en je na krajwem zapadu srpsko-hrvatskog jezi~kog prostora: patr~ m. i to samo u jednom primeru s po~etka XVI veka: Lav . tr~ek. œmla~uga. pr~ m. patrq. rozga). te{ko tome do smrti ko se s wom uprti (zmija) (Vuk s. kojom se mlati `ito. 1508. v. øoØor~ina œpalica. mali paw koji {tr~iŒ.v. Sarajevsko poqe. patr~. kolac. Lika. œkolac {to se zabije u zemqu. œjaracŒ > pr~e. œdeli} ne~ega. patr~ek. œklasŒ824. ali im je nejasno -ka-. {to v i r i iz zemqe. rus. I ovde se sln. motkaŒ i Øor~eà œgran~ica. 827 Zapa`amo da ova potvrda (iako iste tvorbene strukture) ima druga~iji akcenat i specijalizovano zna~ewe. œjareŒ (RMS). torkul. ta~kaŒ. u kojem izdvaja prefiks *pa-. RJA).OSNOVE: 40) TR^ITI 361 (RJA)823. prezime Potr~ (Bezlaj III 15)827. motkaŒ (Kurkina 1992:191).. dem. motka ili jak {tap sa privezanom da{~icom na jednom kraju. tim pre {to je takav oblik i posvedo~en. I kona~no. dok je Skok smatra dalmato-romanskim leksi~kim ostatkom (Skok III 484 s.v. pasuq. œpar~e drvetaŒ œ{tap. jer se bi{e nabol. *patãr~â. 824 U zagoneci: ^upra sjedi na trkqu. œu vrhu granata pritka po kojoj se loze razilazeŒ Boka (Vuk s. up. œdrvo uz koje se ne{to pewe ili se pobode da ne{to dr`iŒ: Zabo je trkqu u zemqu za privezat mlado drvo Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002). Kao tvorbena paralela navodi se dijal. potvrda dovodi u vezu sa hrv. jadovno sku~e}. dodat na osnovu glagola *tãr~ati (l. pritka. imenica 823 Autori re~nika smatraju da je u pitawu ista re~ kao i patrq. sln. mlatiloŒ826. i tuma~i kao nomen agentis (< nomen actionis) od pretpostavqenog glagola *po-tr~iti œudaritiŒ. -kqa œklas kukuruzaŒ Nemani} (RJA)825.v.. ~upra). œpatrqakŒ Vojnovi} (RMS). uz vinovu lozu. tr~ekŒ. trkelj œcepanicaŒ. tamo i druge potvrde). {to se priti~e uz neke biqke. 826 U pitawu je duga~ka {iba. gori nogu stavi i k wemu ‰tj.c. udarawem po klasju odvajaju zrna od mahune (kao primitivan vid vr{idbe). za tvorbu up. kajk. Autorka oba oblika svodi na psl. 825 Od osnove trk. .

prevazilazi se na dubqem. tuma~e}i toponim Kotortzi (Epir) kao psl. zatisnutiŒ. *Kotãr~i. *kotãr~â). kao apelativ-motivator toponima.c. œkormilo ili kratko vesloŒ. nap. kao i Mahek. kotr~ ne sla`e se Rejzek. Sa ovakvim tuma~ewem ~e{. ba-. Jedan od wih je ~e{. nitkovŒ829. œzakr`qao `bun ili drvceŒ. me|usobno udaqena: œstabqika. drvce (koje viri uz zemqe)Œ. {iri areal psl. grozd. xa-. imenice. œmali ~ovek. Jedino tako se i mo`e objasniti finalno -~ (po analogi828 Navedeni oblici realizuju zna~ewa koja su. za~epiti. Time se. œmlatiloŒ < œudaritiŒ. ~epŒ. 818).362 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI zatr~ œzapu{a~. isto tuma~ewe daje se i u ÅSSÀ 11:213 s. dijal kosØrec œbiqka Bromus L. œovsik ili ovasŒ i œ{tala za teladŒ i iznosi pretpostavku da je re~ nastala disimilacijom od kostr~. tuma~i imenicu kao derivat glagola *tãr~ati sa prefiksom ko. ima neodre|en oblikŒ. œzapu{a~Œ < œzatisnutiŒ.(Kurkina 1986:113. otvrdnutiŒ (v. sadr`e prefikse ko-. s jedne strane. Autor smatra da psl.ne mo`e potpuno zanemariti.v. prema nekim tuma~ewima.)828. prisustvo grmqa i niskog biqa ili wegovih ostataka koji {tr~e iz zemqe (Iliadi 2002:53). potvrda kotr~ec. na prvi pogled. Kurkina. ie. rus. za razliku od wega. 829 Machek 283 navodi jo{ tri zna~ewa: œvrsta gqive SparassisŒ.Œ. izlazi van granica ne~ega. u ~ijoj osnovi le`i isti koren *tãr~. *tãr~. pored st~e{. [iroke semanti~ke mogu}nosti slovenske osnove *tãr~. kotrec. budu}i da se sva pomenuta zna~ewa daju izvesti od osnovnog — œbiti tvrd. prividna semanti~ka raznolikost leksema okupqenih oko psl. buket (qubi~ica)Œ. .kao da su œotvorileŒ ovu osnovu i za ekspresivno prefigirawe. govore i neke semanti~ke paralele iz drugih slovenskih jezika. a s druge — opovrgava teza da je starina tog oblika problemati~na (bele`ewe slovenskog toponima u starim gr~kim izvorima dokaz je wegove duboke starine). pripada geografskoj nomenklaturi. *kotãr~â (rekonstruisanog samo na osnovu zapadnoslovenskog materijala). kotrec.(l. odra`avaju}i fizi~ko-geografske karakteristike terena: prirodna ra~vawa u reqefu. *kotãr~â. npr. ali smatra da ga treba pripisati sekundarnom uticaju tog korena na primarno kostrec. 830 Za wu (prema Rejzeku). Tako su nastali oblici koji. Tvrde}i da je etimologija predlo`ena u ~e{kim etimolo{kim re~nicima — verovatnija830. razgranatu semantiku ove re~i svodi na osnovno zna~ewe: œono {to {tr~i. Me|utim. obrazovana od glagola zatr~iti œzapu{iti. on ipak priznaje da se upadqivo podudarawe ove imenice sa korenom tãr~. œrukovet (trave). planu. ali. Iliadi pro{iruje krug kontinuanata psl. imenica kotr~ œra~vasta motkaŒ. kostrec.

Bjeleti} 2006v. 831 Oba autora s pravom kritikuju tuma~ewe ovih re~i dato u ÅSSÀ 8:22–23. I kona~no. obor. *xatãrã~â < iran. kao i izvesne modifikacije zna~ewa (Rejzek 2000:330). dovodi ove re~i u vezu sa sl~. dijal. kavezŒ. xata-ru~a? œzemqanica sa prozoromŒ. koji sadr`i prefiks ba-.Œ < psl. kotr~ œid. ali sa prefiksom xa-. baØor~ina œduga~ka motkaŒ. u krajwoj liniji od psl. uprkos izvesnim problemima formalne prirode. jesu ~e{. œdeo stajeŒ (Rejzek 2000:331)831. chatr~ œid. kotrec œku}ica za mawe `ivotiwe. spisak arhai~nih derivata sa korenom *tãr~. ~atrqaŒ. baØar~ina œmotka. . *kotã. kotrc). ku}ica za psa. Detaqno v. œmala staja. œogra|eno mesto u {tali za doma}e `ivotiwe ili wihovu mladun~adŒ. {tapŒ.Œ. koko{arnikŒ. chatr~ œuxerica. pod uslovom da se ne radi o fonetskoj varijanti oblika *øaØa(o)r~ina (tako Iliadi 2002:53). sl~. Rejzek. Slede}e lekseme kojima se pripisuje status derivata glagola *tãr~ati. {tala. *kotâcâ œku}ica za `ivotiweŒ. *xa-tãrã~â (tako [ulâga~ 2003:120–121). gde se one svode na psl. *batãr~ina > rus.dopuwava jo{ jedan dijalektizam: psl. i daqe sa koterec.OSNOVE: 40) TR^ITI 363 ji prema kosim pade`ima o~ekivalo bi se kostrc.

odmicati (o prevoznim sredstvima na to~kovima)Œ. i}i. zaneti seŒ. natrpati na sebe mnogo ode}eŒ Ba~ka (RSA). koturati se „pokretati se obrtawem. ?tuqati. povesti se. „i}i klate}i se. vaqati (se)Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). k o t r q a t i (ne{to okruglo. nalepiti neku `i|u masu u debqem slojuŒ. hodati s mukom. te{ko odr`avati ravnote`u u hoduŒ Potkozarje (Dalmacija) za-te-turati pf. œkretati se u valovima. povesti se. jedva se kretatiŒ (RSA). klatiti seŒ Uskoci (Stani}). kuturat œvaqati. povr{no raditiŒ Varo{ (RSA). koji su doveli do stvarawa ovako razu|ene leksi~ke porodice. talasima. œza}i s puta. izgubiti ravnote`u. talasatiŒ. povode}i seŒ. skrenuti. „pokretati okretawem. kotrqatiŒ. izgubiti ravnote`u. za podra`avawe kuturawa. fig. œkretati se.. kontaminacije. œnamotavati konac na kalemŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ) kuturu interj. œprevrtati se preko glave na le|a u narodnoj igri koturawaŒ Slav. œpo~eti se teturati. da bi se lak{e uo~ili i pratili procesi ekspresivizacije. s namerom prezentiran na ovaj na~in.364 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI OSNOVE: 41) ?TURATI 41) ?TURATI832 ?ba-turati impf. talasati seŒ. fig. œkretati se. okupqenih oko wih. 833 Nije jasno spada li ovamo i nabanturati „naneti. me|utim. zaneti seŒ. œiznemoglo. Lika. . zabasatiŒ BiH. te{ko i}i. valovima. œkretati se. ?tulati. bez snage raditi ne{toŒ. oblom)Œ. kru`iti (o~ima)Œ. koturati (se)Œ CG (RSA). t e t u r a t i s eŒ Uskoci (Stani})833 ?ko-turati impf. œsvijati se. Komentar o tome sledi na kraju poglavqa. ?trqati izdvojene su samo uslovno. skupqati se u kotur (od muke. „aqkavo. budu}i da ve}ina oblika. te{ko i}i. zateturati se „po~eti se teturati. œkretati se velikom brzinom (nizbrdo). œpo}i nekud teturaju}i seŒ (RSA) 832 Osnove ?turati. œpokretati u talasima. perintegracije. œposrtati. klate}i se. obrtati se (o ne~em okruglom. „po}i nekud teturaju}i se. jedva se kretatiŒ Du~alovi}i. obrtawem. koturati (se) „kotrqati (se)Œ Uskoci (Stani}) ?ku-turati (se) „v. œkolutati. implicira druga~iju tvorbenu analizu. kuturati (se) „kotrqati (se). kotrqawa CG (RSA) ?te-turati impf. Materijal je. „i}i nesigurno. teturati se „navijati se tamo-amo u hodu. œkretati se u masi. hodati s mukom. kome{ati seŒ. stropo{tavati seŒ. posr}u}iŒ. oblo)Œ. œobu}i. bola)Œ.

pored turati (Skok II 116 s. i Grickat 1955–1956:69. kaØuràm). (ibid. lupaju}i potmulo nogama. {u-. kaØurà „ru{iti. dijal. nesigurno.v. . œzabijati. mogao bi se objasniti i kao fonetska varijanta osnovnog batrgati.) i{-~e-turat pf. ili kao izvedenica sufiksom -ur.) ?ko-~e-turati / ko-~e-terati impf. te-. bez kona~nog re{ewa).smatra neubedqivim (BER 2:278 s. tako|e i rus. umirenŒ Unac (Jovi~i}) è turati impf.i kao paralelu navodi bug. œbacati. œstavqati. t i s k a t i ispred sebeŒ. Ispred osnove turati alterniraju prefiksi ba-.v. ko-. baØuriØâ(sà) „inatiti seŒ. Up. zabadatiŒ (RJA). bu-ØuràØâ œgoniti. baØura). uguravati. Oblik koturati Skok tuma~i dvojako: kao tvorevinu sa prefiksom ko-. U BER-u se ovaj glagol smatra denominalom od kaØur „okretnicaŒ. tiskati. kotrqati. „iskotrqatiŒ. „dokotrqati (se)Œ: Do~eturali smo kacu do vrata ot ka~are id. œusredsre|en. turat (se) œgurati (se)Œ Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika. ko-2) ili kao denominal od imenice kotur (II 169 s. trupkaju}i pri hoduŒ (RSA). pla{iti. „kotrqati (se)Œ: \eca se ~eturaju niz brijeg Vasojevi}i (Stijovi} 1990) do-~e-turat (se) pf. vu}i ne{to te{ko ili kabastoŒ (SRNG. uznemiravatiŒ prema ØuràØâ œgoniti.v. pod uslovom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no.od batati „i}i s naporom. œg u r a t i. „vaqati. progawatiŒ (Petleva 1996:33). œpognutŒ.OSNOVE: 41) ?TURATI 365 na-te-turati pf. osim na predlo`eni na~in. Oblik baturati (Skok ga ne registruje).v. v.(V = vokal) (Toporov 1985:502). k o t u r a t i. (ibid. prevrtatiŒ (Moskov 1965:70). œnositi. up. vrtetiŒ. Moskov tako|e u koturati izdvaja prefiks ko. œkreveqiti seŒ. œpraviti se va`anŒ. le`i glagol turati (se) (Skok III 525. Kao formalna paralela oblika baturati eventualno bi se moglo navesti rus. kota~). œgurati.ili *bat-V-r. metatiŒ. ku-. i{~eturat se „otkotrqati seŒ id. dok se izvo|ewe pomo}u prefiksa ka. Fasmer I 135 s. œteturaju}i nai}i na nekoga ili ne{toŒ. hitatiŒ. zbijatiŒ Unac (Jovi~i}) ?po-{u-turen adj. obarati. u kojem Toporov vidi kompleks *batr. œneo~ekivano ne{to na}iŒ Potkozarje (Dalmacija) ?~e-turat (se) impf. ~e-. kaØurvam.

Interesantan je areal oblika sa inicijalnim ku-: potvrde poti~u iz kajkavskih. pa dokle }u ne znam Piva (Gagovi} 2004).) s-ta-tulati pf.) u-ta-tulati pf. turati (se)). vaqatiŒ (svojstvena ishodi{nom glagolu). gladni zatatulasmo pro Milogore pravo u jedan zbqeg id. U ovom posledwem kao da je do{lo do nizawa. „sa}i niz strmen. gladno. Mo`da je ipak pre u pitawu asimilacija prema vokalu u osnove. koje se tuma~i kao glagolski intenziv obrazovan sufiksom -ur-a-ti od *kotiti II. iz ~ega se mo`e zakqu~iti da se oblik sa ku. „t e t u r a t iŒ. nagomilavawa prefiksa ko-. op. ~e. „nai}i. crnogorskih i makedonskih govora (mak. „oti}i. pripada ovoj porodici re~i.c.) na-ta-tulati pf. niz brdoŒ: Ako mora{ statulaj niz tu stranu id. Oblici ~eturati i ko~eturati nisu registrovani kod Skoka. odlutatiŒ id. *kotul’ati (ÅSSÀ 11:209). do}i klate}i se. (ibid. radukatiŒ. „i}i klate}i se. odakle se razvijaju i zna~ewa „i}i nesigurno.v. ?TULATI ta-tulati impf. (ibid. cit. potvrde. „kotrqati. nasumice. „dotrapati. klate}i seŒ. reduplikacijom prvog sloga prema tipu teto{iti (Skok III 525 s. (ibid. ~ak i pod uslovom da je predlo`ena tvorbena podela ta~na. œpone{to pomalo raditi. „u}i gegaju}i seŒ: Umorno. v. gegati seŒ: Tatulam jo{. tetulati se „teturati seŒ Uskoci (Stani}) 834 U ÅSSÀ l. mokro. kojekudaŒ: Mokri. zanositi seŒ Vasojevi}i (Bori~i}) do-ta-tulati pf. tiskatiŒ. dolutatiŒ: Okle Tale dotatula zorom? — Jedva sam dotatulo pro ~elopeka Piva (Gagovi} 2004) za-ta-tulati pf. Nije jasno da li pridev po{uturen. . jedva utatula u ku}u id.) ?te-tulati impf. (ibid. prozebli. (ibid. tatulat œnespretno kora~ati. *koturati (se).)834.ispred osnove turati. tj. „po}i trapavo. nabatlatiŒ: Natatulak na roj ~ela u jednom pripe}ku id. „povr{no raditiŒ. U semanti~kom spektru navedenih oblika izdvajaju se slede}a zna~ewa: œgurati. ne komentari{e se varijantnost mak. kuturam.tretira kao lokalna fonetska promena (zatvarawe vokala o?).) o-ta-tulati pf. up. Oblik teturati Skok izvodi od turati.366 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Glagol koturati (se) poti~e od psl.

„koji je smeten. tula se „skitati. vu}i seŒ Ston na Peqe{cu (RJA)835 · U osnovi navedenih prefigiranih oblika. Machek 648 s. toulati se. „po}i nesigurnim koracimaŒ id. 115). Potvrde istog glagola sa elementima ta-. „uzdrmati se du{evnim patwama i smetwama (tj. „cuwatiŒ Bribir u Hrv. {atulati v. da se ne ~uje. i}i potiho. . tuá. Me|utim. {to svedo~i o wegovom reliktnom karakteru.-h.OSNOVE: 41) ?TURATI 367 {a-tulati se impf. potvrda iz Tetova tula se „skitati. cit. „tumarati. Ispred osnove tulati alterniraju prefiksi ta-. mak. One ujedno svedo~e o povezanosti i drugih delova s. -to adj. a po vazdugi dan batuqa po selu Piva (Gagovi} 2004) za-ba-tuqati pf. govorima. -ta.-h. lutatiŒ donekle mewa sliku o rasprostrawenosti ovog glagola na slovenskom terenu. O oblicima tatulati. Borys 1982:18–19. Orahovica u Slavoniji. i}i besciqnoŒ Unac (Jovi~i}). „i}i klate}i se. Zabele`en je i oblik pro{iren sufiksom -ac-: tulacati œlutati. Bjeleti} 2002:115. posr}u}iŒ: [ta {atula{. kretati se tamo-amoŒ: Ne {atulaj. balamutiti (v. {atulas. (ibid.cc. pro{iruju areal ovog leksi~kog relikta u okviru s.). no idi ko i drugi qudi Piva (Gagovi} 2004). Borys 1999:86–88. U semanti~kom spektru navedenih oblika realizuju se slede}a zna~ewa „i}i nesigurno. obrazuju}i istovremeno jo{ jednu ~akavsko-kajkavsko-crnogorsku izoglosu. kojekudaŒ: Sve ka`e da nije kadar nikuj. primorju. œi}i s naporom. up. mak. ?TUQATI ?ba-tuqati impf. pa je po{atulo. gegaju}i se. i Vaillant 1946:28). Nijedan od pomenutih oblika nije registrovan kod Skoka. Bori{ ga je okarakterisao kao arhaizam koji povezuje zapadni deo srpsko-hrvatske teritorije sa zapadnoslovenskim jezicima. te-. {atulat „i}i teturaju}i se. dijalekatskog prostora. {a-. naro~ito sa ~e{kim i slova~kim podru~jem (Borys l. skitati seŒ Velika. te-. tumarati. pod uslovom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no.v. klate}i seŒ. 836 Ishodi{ni glagol tulati potvr|en je u pojedinim me|usobno udaqenim s. 117836. Bruckner 584 s.-h. „pomeriti pame}uŒ. le`i glagol tulati (za etimologiju v. v. tulati se „kulati se. blesavŒ Piva (Gagovi} 2004) è tulati impf. {a-. zabele`ene u Crnoj Gori. Oblik tetulati najpre }e biti varijanta od teturati. mutiti).v. poludeti)Œ: Ubilo ga sto jada. lutatiŒ Tetovo (Stamatoski 1959:105). terena sa zapadnoslovenskom teritorijom (op. „povr{no raditiŒ. jesi li opet pqan? Vasojevi}i (Stijovi} 1990) po-{a-tulati pf.) 835 Up.

bez komenØara Øvorbene sØrukØure). vaqatiŒ.od *kotiti II841. 838 Up. skotrqati seŒ CG (RSA)838 · U s. bola)Œ CG < kotuqa~ „kolut. (ibid. natrapatiŒ id. obrazovan pomo}u sufiksa -ul’-a. 204–205). batrgatiŒ Lika. mogao bi se tretirati kao fonetska varijanta od kotuqati. ?TRQATI ?ba-trqati impf. potomstvoŒ < *kotiti se I (id. „iza}i sa naporom. izmamiti. To govori u prilog druga~ijem tuma~ewu ovih oblika. svitakŒ CG (RSA). pipkatiŒ (RSA). obmanom. doku~itiŒ BiH (RSA). koje se smatra identi~nim iterativu *katati.. svitakŒ (RSA). batr- . kao izvedenica sufiksom -uq. ÅSSÀ 11:209 s.v. nalutati. U semanti~kom spektru navedenih oblika izdvajaju se zna~ewa „i}i nesigurnoŒ i „kotrqati. kuØulàØi.v. *kotiti II (ÅSSÀ 11:199). u krug. (ibid.. kotati840 > kotuqati (up. sln. *kotati (se).) na-ba-tuqati pf. u Pivi se javqaju i slede}i oblici: bavrqati „lutati. zbog homonimije sa kotiti „donositi na svet mlade. „kotrqati. savijati se od muke. œvu}i se. 842 Pored batrqati. jeziku nije potvr|en glagol *tuqati u odgovaraju}em zna~ewu.od odgovaraju}ih osnovnih glagola: batati > batuqati. koturŒ CG (RSA)837 ?ku-tuqati impf. kotuqa~. skupqati se u kotuqa~. basrqati „id. œ~a~kati. spara. krugŒ. krug (od muke. gde se ovaj psl.v. jeziku nije zastupqen glagol *kotiti „kotrqati. up. jedva i}iŒ Potkozarje 837 Up. „i}i kojekuda i sa naporomŒ: More li kud batrqati prijateq Jevrem? Piva (Gagovi} 2004)842.) ?ko-tuqati impf. oblik tretira kao glagolski intenziv.Œ (nabasrqati „nabasati. gde se samo ukazuje na vezu sa koØiØi „koØrqaØi. kota~) konstatuje da u sh. denominal kotuqa~iti se „savijati se. bolova i sl.Œ < kutuqa~ „spara. Oblik sa inicijalnim ku-. 840 Up. iskutuqati se „otkotrqati se. svake godine na \ur|ev uranak izbatuqa na vr’ vra Buru~kovca id. „nai}i. ESUM 3:163 s. kutuqati (up. kotati „kotrqati.368 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI iz-ba-tuqati pf. œv. koji bi mogao biti ishodi{te navedenih oblika839. podmeta~ od kru`no savijene krpe za no{ewe tereta na glavi. vaqaØiŒ. „okrugli smotuqak. denominal kutuqa~iti se „previjati se. „savijati u kotuqa~. *kotul’ati. kuturati). i}i kojekudaŒ. kotati se „igraju}i provla~iti se ispod ruku drugih igra~a (u nekim narodnim kolima)Œ (RSA). sa te{ko}omŒ: . 839 Iz semanti~kih razloga ovamo ne bi spadao glagol istuqati „do}i do nekog saznawa lukavstvom. nai}i slu~ajnoŒ).-h. ali sa kontaminacionim korenskim vokalizmom. vaqatiŒ < *kotiti (se) II (ÅSSÀ 11:205–207). vaqatiŒ. vaqatiŒ < psl. 841 Skok (s.

œbazatiŒ Gru`a (RSA)846. œi}i na nogama i rukama. vrqati). iskobeqati seŒ Lika (RSA. potiskivati gati „id.v. œbrbqatiŒ. bantrqa 3. RJA) na-ba-trqati pf. nabasatiŒ (RSA). batrqati (se) œid. 843 Up. „govorewe koje{ta. „po}i kojekuda. kojekudaŒ. iz istog izvora bantawe „buncawe. debeqasto. skrenuti s putaŒ BiH (RSA).Œ. batrgatiŒ (RSA). oblo)Œ848. 847 Up. œza}i. kotrqati (uskr{wa jaja). zabatrqati se œzabaviti se. „k o t r q a t iŒ. œslabo raditiŒ. govorewe koje{ta. „k o t r q a t iŒ. œnositi. Skok smatra da je ovaj oblik obrazovan prema tr~kati (v. sa te{ko}amaŒ Piva (Gagovi} 2004) za-ba-trqati pf. „onaj koji se pri hodu gega. œ`ivotariti samŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990)843 do-ba-trqati pf. œizvu}i se. lupetatiŒ. bantrqawe n. puzati (o maloj deci)Œ. da ne bandrqa{ — ]uti. kota~). 2004). sg. nabandrqati „slu~ajno nai}i.Œ. baulati „kretati se pobau~ke. Up. Za odnos q / w up. œneokretna osobaŒ. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. kotr{kati se „id. i ba-drqati „i}i oprezno kao da se nogom bodeŒ. Potkozarje (Dalmacija) ba-trqak m. sg. 848 Up. onaj koji tromo. batrwat se œgubiti vreme lutaju}i i dangube}iŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990). œbazatiŒ (RSA). obrtawem. œgegati se. batuqati „i}i sa naporom. „gun|ati. „v. œbrbqatiŒ @upa. œdebequ{kast mu{kar~i}Œ845. œskakati.(Vlaji}-Popovi} 2002:156). „sa}i sa naporomŒ Piva (Gagovi} 2004) iz-ba-trqati pf. ne{to)Œ Draga~evo (RSA). lupetatiŒ Para}in. teturati seŒ. „govoriti koje{taŒ Timok (Dini} 1988). bandrqati „govoriti koje{ta. baqezgaweŒ Timok (Dini} 1992)847 ?ko-trqati impf. ba-trwati œv. vrqati / vrwati. iz istog izvora bavrqak. „do}i nesigurnim koracima. œnai}i. œi}i s .OSNOVE: 41) ?TURATI 369 (Dalmacija). 846 Up. badrqati se „srditi se na malenkostiŒ (RSA). gatawe. sg. nespretno ideŒ. 845 Up. Vlaji}-Popovi} izdvaja u ovom obliku prefiksalno ba. œbilo kakav okruglast predmetŒ Uskoci (Stani}) ba-n-trqati impf. vaqati. nabasati (na nekoga.. brbqatiŒ: Boqe ti je da radi{. ba-n-drqati. i ko-teqa 3. Skok s. 844 Up. Piva (Gagovi} 2004)844 u-ba-trqati pf. bauqatiŒ. naga|aweŒ. dobatrgatiŒ (RSA). batrqat „ote`ano hodatiŒ. k o t u r a t i (obi~no ne{to okruglo. „govoriti koje{ta. kotr{kati dem. Up. ga|ati se (uskr{wim jajima)Œ (RSA). povrqak „gojno. de`mekasto dete. kretati se nesigurnim koracimaŒ Piva (Gagovi} 2004). tandrkatiŒ Uskoci (Stani}). bandrqa 3. „u}i s dosta muke. osobito mu{kar~eŒ (v. jedva se uvu}iŒ Uskoci (Stani}). „pokretati okretawem. ne bandrqaj mi tuj Crna Reka (Markovi} 1986). zaneti se (ne~im)Œ (RSA) z-ba-trqati pf.

dokotrqati seŒ (RSA). odmicati (o prevoznim sredstvima na to~kovima)Œ. dokondrqati se „v. premetati se le`e}iŒ.Œ: Pokotiqali buquk |ece pa sad {akama u prsi! \e im je pamet? Uskoci (Stani}).) naporomŒ Timok (Dini} 1988). nadiratiŒ. pojavama. œ(o ~oveku) prevrtati se. 850 Iz istog izvora tako|e skotrlati (se) „izvaqati (se) u pra{ini. radukatiŒ œpri~ati koje{ta. Piva (Gagovi} 2004). kru`iti (o~ima)Œ. zvuk)Œ. ne~im) kolutati. Moglo bi biti od kotiti „donositi na svet.). sa velikom snagom. „ispri~ati. 849 Up. kotrlati se „kretati se obr}u}i se. pej. kota~.370 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI (obi~no o vodi ili vetru)Œ. œra|ati (o `eni)Œ849 Kragujevac. „(obi~no o kamewu) leteti niza stranu okre}u}i se i s vremena na vreme udaraju}i u zemquŒ Uskoci (Stani}). œpone{to slabo raditi. *kotyl’ati (ÅSSÀ 11:214. ko-tiqati „~esto ra|ati decu. „id. nakotiqati. re~i). vaqati se. ra|ati mnogo deceŒ. kotiqati se „kotrqati se. Skok nema. skotrqati se niz nasipŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. „oburvavati kamewe niza stranuŒ Uskoci (Stani}). razmno`avati seŒ id. œkretati se nizbrdo. izbrbqatiŒ id. ko-n-drqat „vu}i za sobom. œizgovarati. kotiti se „dolaziti na svet. naro~ito s obzirom na mogu}e prvobitno jedinstvo *kotiti I „ra|atiŒ i *kotiti II „kotrqatiŒ (v. daqe). pej. fig. œizroditi mnogo dece. vaqati (ne{to bacaju}i ili povla~e}i za sobom)Œ. lupetatiŒ Uskoci (Stani}). (ibid. raznositi se. ~eprkati. iskotiqati. ali v. i}i. Potkozarje (Dalmacija) do-to-trqati pf. ra|ati se (o `ivotiwama)Œ. proizvoditi (glasove. vaqati seŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari})850 ko-n-trqat „kotrqatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1990)851 ?to-trqati impf. skondrqat se „skotrqati seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œk o t r q a t i. . prevrtati CG < psl. doga|ati seŒ (RSA). znoju)Œ. iskotiwati pogrd. mno`iti se. te}i. ra|ati (o nekim `enkama)Œ. po zemqiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). mladihŒ. spu{tati seŒ. fig. kondrqat „wihati kolevku nogomŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). smatra se etimolo{ki istim sa *kotul’ati). obrtatiŒ CG (RSA). talasati seŒ. curiti (o suzama.Œ Qe{tansko (Te{i} 1977). skondrqati se „strovaliti se.). œ{iriti se. lupetaju}iŒ: Oni toroglav dototrqa sa pazara i pri~a te ovo. œkretati se u valovima. œ(ne{to. te ono. zakondrqat „po~eti kotrqati. odjekivati (glas. œra|ati se. pogrd. œslivati se u kapima. blatuŒ. s. œ(o `ivotu. Piva (RSA). dokoturati (se)Œ. „do}i pri~aju}i koje{ta. ko-tiqati „premetati. œkretati se u masi. govoritiŒ. kotrlati „vaqatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}) kotrqati se „pokretati se okre}u}i se. obrtati seŒ.v. (ibid. prevrtatiŒ Dvorska. pokotiqati pogrd. doga|ajima) nastavqati se. talasima. œkretati se. 851 Up. dokondrqat (se) „dokotrqati (se). a ne soli Piva (Gagovi} 2004) is-to-trqati pf. „id.

biti nesiguran na nogamaŒ Lika (usmeno M.). nemarno. {otrqaqka.). {otrqavo / {otrqavo adv. kako biloŒ.B. tumaratiŒ. pokositi)Œ id. œ`enska osoba koja pri~a koje{taŒ id. niske saoni. Skok III 513 s. nebri`qivo. œskitati se. kako bilo raditiŒ. Ispred osnove trqati alterniraju prefiksi ba-. 854 Up. koji Skok tuma~i kao denominal od trlo „stupaŒ. nemarno. nemarno plestiŒ.v. œgovoriti ne paze}i {toŒ Po`ega (RJA). i rum. „nemarno.) i-{o-trqati pf. œsva{ta napri~atiŒ Potkozarje (Dalmacija) o-to-trqati pf. œkrunitiŒ. iskopati. le`i glagol trqati.c. nemaran. slaboŒ. (ibid. {e-n-drqe. œslabo. aqkavo uraditiŒ id.OSNOVE: 41) ?TURATI 371 na-to-trqati pf. „neuredno. pod uslovom da je predlo`eno tvorbeno ra{~lawavawe ta~no. bitiŒ Uskoci (Stani}) · U osnovi navedenih prefigiranih oblika. (ibid. povrqak. slavizam u vezi sa trti — a sa tiri „vu}i se. „neka vrsta vodeniceŒ(?). Skok pomiwe samo „i}i ne gledaju}i kudaŒ (up. tu}i. fig. „neuredno. 853 Up. {otrqajka. {otrqa~a f.) o-{o-trqati pf.. œkako bilo uraditi ne{to (poorati. {e-n-drqati „v. kako bilo ne{to raditiŒ Uskoci (Stani}). kakva gruba i te{ka alatkaŒ id. œolako. pritiskivati. {otrqan m. neurednoŒ. trqati œpritiskuju}i povla~iti tamo-amoŒ. fig. vrlo neurednoŒ Uskoci (Stani}) to-trqan m. isplestiŒ. trti)854.). ostale deverbale ovog tipa: toveqak. „trtiŒ. {uqati seŒ (l. nemarno. batrqak. totrqajka f. „neuredan. (ibid. „onaj koji mnogo pri~aŒ Piva (Gagovi} 2004). „onaj koji ne{to radi nemarno. {e-drwa „niska drvena naprava za vu~u kamena i sl. {otrqak. Od sekundarnih zna~ewa glagola trqati (koja bi za nas bila donekle relevantna). „oplesti ili izatkati kako bilo. idu mu usta ko totrqajka „mnogo govoritiŒ Radimci (Tomi} 1989) totrqak m. bavrqak. male. {andrqatiŒ Uskoci (Stani}). . œpri~ati koje{taŒ id. (ibid. (ibid. 852 Up. œneuredno. prevla~itiŒ. „malo debeqasto deteŒ œne{to lo{e ura|enoŒ Uskoci (Stani})852 ?{o-trqati impf. ko-. {otrqak.)853 {o-trqav / {otrqav adj.) è trqati impf. luwati. to-. samo u izrazima: klepe}e ko totrqajka. {o-. {a-n-drqati „vu}i. {eprtqastŒ. „ona koja ne{to radi traqavo. œmu~iti. grubo opresti. „zaplitati nogama. œi}i tamo-amoŒ. {e-drqe.

~e{. za-to-trkati „po~eti totrkati. da bi ga na tre}em protuma~io kao izvedenicu od kotati. tuma~i kao onomatopeju) i to-trla „ptica. {otrqati)856. sln. ne treba odbaciti ni mogu}nost onomatopejskog porekla (Bjeleti} 2002:116). Me|utim. kompleksa *bat-r. muka. fig. œbudalasta i neodgovorna osobaŒ Ro`aje (Had`i}) : trkati „tu}i.. mete`. takati se). tuma~i se kao sufiksalni glagolski intenziv od *kotiti II. to-trk „`ena pri~alicaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). lupetatiŒ (bantrqati. po~eti udarati kqunomŒ (RSA).v. oblik *kotãrl’ati. „po855 Ista nedoslednost zapa`a se i u tuma~ewu glagola kotakati se „vaqati seŒ. Psl. U obliku kotrqati izdvaja se prefiks ko. batrwati svojevrsne varijante standardnijeg batrgati (se) i vidi u wima odraz psl. Toporov zastupa stanovi{te da su glagoli batrqati. nevoqaŒ. Na jednom mestu on je obja{wen kao tvorevina sa retkim prefiksom ko. {otrqati izdvajaju se prefiksi to-. Budu}i da se radi o glagolu koji ozna~ava govorewe.(s. U oblicima totrqati. nastalu umetawem sonantnog r u vezi sa q (prema vrqati) (II 169 s. te{ko}a. i trla „gu`va. gungula. loviti gaŒ. {to t r l i u drvetu. vikaŒ. lupetatiŒ : trqati „govoriti ne paze}i {toŒ mogli bi poslu`iti slede}i oblici: to-trkati „kucati (o `uni)Œ (RJA). potvrda. hvatati. kucatiŒ @umberak (RJA). up. totrqati je moglo nastati i disimilacijom od totrtqati (v. vreva.(Toporov 1985:502).372 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI U obliku batrqati teoretski bi se mogao izdvojiti prefiks ba-. nered. trliti „trti lan i kudequŒ. i sl~.v. vr{qawe. (-)tV-). {o. rekonstruisan na osnovu s. Schutz 1965:323). III 435 s. totrqati. œ`urno raditiŒ. Bjeleti} 2002:114. Skok je nedosledan u tuma~ewu ovog glagola.v. kota~)855. a na drugom kao rezultat ukr{tawa kotati se i takati se (s. i ~e-trkati „glagol kojim se opona{a glasawe jarebiceŒ (Skok I 318. up. jurwava.-h.. takati se). Decidirano se opovrgava [icovo tuma~ewe (ÅSSÀ 11:213). kota~). .v. u RJA se navode samo potvrde ovog glagola sa slede}im zna~ewima: trliti „paziti na koji predmet u igri (klisa). Na dva mesta izdvaja u wemu prefiks ko.(v. 856 Kao tvorbene paralele paru glagola to-trqati „pri~ati koje{ta. 117). œbriga. klate}i seŒ (batrqati).v. izbija crve ispod koreŒ Lika (RJA). hitati. Skok smatra da je glagol batrqati nastao onomatopeizacijom denominala batati (< bat) (Skok I 12–121 s. 116. galama. „govoriti koje{ta. neda}a. „izbijati crve ispod koreŒ).(Moskov 1965:70. Citira se Skokovo obja{wewe i zamera mu se {to nije uputio na blizak oblik kotuqati. dodat na osnovu trqati. Iako je u definiciji imenice obja{weno zna~ewe glagola trliti (tj. ali se sam sufiks ne komentari{e. œsedetiŒ. Sli~no i Grickat 1955–1956:70. U semanti~kom spektru navedenih oblika izdvajaju se slede}a osnovna zna~ewa: „i}i nesigurno.(Skok II 116 s. dok usko~ko trliti zna~i: „i}i. ko-2.v. `uriti seŒ. bat).

Prvo.. batrqati858. koteqati. 857 858 . {to je dovelo do perintegracije ko-turati (ovome je doUp. „izvoditi pokret nani`e. padawe. po~elo do`ivqavati kao pomenuti prefiks. 859 Za mnoge od analiziranih oblika u literaturi je ponu|eno upravo ovakvo obja{wewe. oni se mogu tretirati kao sufiksalne izvedenice od odgovaraju}ih glagola: npr. zbacivaweŒ (tehni~ki termin za ozna~avawe poro|aja `ivotiwe)857 (v. U tom slu~aju radilo bi se tako|e o ekspresivno prefigiranim oblicima. ali se inicijalno ko-. gore). U tom slu~aju oni ne bi predstavqali predmet na{eg interesovawa. kotrqati. trqati. prema leksemama koje sadr`e ekspresivni prefiks ko-. ÅSSÀ 11: 204–205 s. koturati (kuturati) : ~eturati. Toporov 1985:502. naime. Drugo.v. bat-uq-ati itd. koturati > kotulati. Specifi~nost materijala izlo`enog u ovom poglavqu ogleda se u tome {to svi navedeni oblici imaju po dva (ili ~ak tri) podjednako verovatna tuma~ewa. Ovome u prilog ide i ~iwenica da se mnogi od pomenutih oblika semanti~ki defini{u upravo glagolom batrgati. batrgati > baturati. npr. totrqati : {otrqati. batrgati : katrgati (kotrgati). kotuqati. {otrqati). batuqati.OSNOVE: 41) ?TURATI 373 vr{no. tatulati (tetulati) : {atulati. kotiqati. npr. Up. totrqati. oni se mogu tretirati kao tvorevine nastale dodavawem ekspresivnih prefiksa na samostalne osnove. Tre}e. neuredno raditiŒ (batrqati.859. oni mogu biti obja{weni kao varijante jednog ishodi{nog oblika (tj. u slu~aju trgati. potomstvo (o `ivotiwama)Œ i *kotiti II „kotrqati. vaqatiŒ (kotrqati). „kotrqati. batati > bat-ur-ati. To se mo`e ilustrovati na primeru oblika koturati . kot-ul-ati itd. da je u nekim oblicima (koji ina~e ne sadr`e ekspresivni prefiks) do{lo do dekompozicije pod uticajem svesti o postojawu ovde razmatranog tvorbenog modela. Etimolo{ki se on deli na kot-ur-ati (v. turati. U prilog ovakvom tuma~ewu govore potvrde sa razli~itim prefiksima ispred iste osnove. Prezentirani materijal pru`a osnove za jo{ jednu pretpostavku. budu}i da ovi oblici funkcioni{u i kao samostalni. navaqati „nara|ati mnogo deceŒ (RSA). kao fonetska preina~ewa osnove). *kotiti se I). tulati. Oblik kotrqati u pejorativnom zna~ewu „ra|ati (o `eni)Œ reflektuje mogu}e iskonsko jedinstvo *kotiti I „donositi na svet mlade. gore. npr. v. kotati > kot-ur-ati. vaqatiŒ tj. Mogu}e je.

npr. ~ime je dobijen oblik usteqam. tak’v je on ~ovek pored ukoteqam „umrsiti. pa se umesto „prefiksaŒ ko. npr. 860 .bio izba~en. da bi u jednom trenutku „prefiksŒ ko. koteqati se „izvijati telom. uskoteqam „zamrsitiŒ: Sve mi se kosa uskoteqala Leskovac (Mitrovi}). preturatiŒ. i tako je dobijen oblik ~eturati u istom zna~ewu (kasnije je do{lo do nagomilavawa prefiksa. {otrqati. zaplitatiŒ: ^esto usteqa rabotu. sg.374 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI prinela i ~iwenica da glagol turati realno postoji).pred „osnovomŒ -turati pojavio prefiks ~e-.osnove po~elo do`ivqavati kao ekspresivni prefiks ko-. izvedenici sufiksom -eq. Ovde se verovatno radi o glagolu koteqati „prevrtati. totrqati.inicijalno ko. oblik usteqam 1. Zatim je do{lo do uobi~ajene alternacije..860 Jedino na ovaj na~in mo`e biti obja{wen. „mrsiti. zamrsitiŒ: Svu sam si kosu ukoteqala. tatulati. pa je nastao oblik ko-~e-turati). pa je do{lo do perintegracije u(z)-ko-teqam.od kotati (Skok nema). ali se u oblicima sa prefiksom u(z). Ovakvim postupkom mogli su biti obrazovani mnogi od pomenutih oblika. uvijati seŒ Zorunovac (RSA). {atulati.

ZAKQU^AK .

.

wihovom poreklu i starini./ ka. Razli~iti. prevashodno imenskih prefiksa. koji u nizu slu~ajeva stupaju u odnose svojevrsne alternacije sa ~e-. dok je wihovo dovo|ewe u vezu sa predlogom *kã(n) (‹ lat. ka-. neosporno je da oni postoje i funkcioni{u. pa ~ak i suprotni stavovi iskazani su o samom postojawu ekspresivnih prefiksa. Polaze}i sa stanovi{ta da su ekspresivni prefiksi realne jedinice jezika. Pri tome. I) Ekspresivni prefiksi u dijahronoj perspektivi Kad je re~ o genezi ekspresivnih preverba. ~o-. i konstataciju Varbotove: „Funkcije prefiksa ko.i *pa. i nije pisan sa ciqem da odgovori na pomenuta krucijalna pitawa. 861 Izme|u ostalog. Iako mo`da jo{ uvek ne znamo pravu prirodu ovih elemenata861. ku-. s obzirom na podudarnosti me|u slovenskim jezicima i na indoiranske paralele. u nizu slu~ajeva otkrivawe i uvo|ewe u nau~nu upotrebu ~iwenica ove vrste odre|uje etimolo{ko re{ewe ili uop{te dozvoqava da se proces etimologizacije svede na elementarnu tvorbenu analizuŒ (Petleva 1994:60–61). na prvom mestu treba se ponovo osvrnuti na problem porekla *ko.Œ (Varbot 1971:68–69). `eleli smo da prika`emo wihovo funkcionisawe u okviru srpsko-hrvatskog jezika. ostavqaju}i po strani *(j)a. naro~ito lekseme sa arhai~nim prefiksima ko-.i *kakoji ponajpre mogu polagati pravo na znatnu starinu.ZAKQU^AK Ve} je re~eno da u nauci ne postoji jedinstveno mi{qewe o pojavi koja je predmet na{eg rada. me|utim. U zakqu~nom delu rada sumira}emo zapa`awa do kojih smo do{li analizom izlo`enog materijala. Wihov zna~aj u etimolo{kim istra`ivawima mo`da je najboqe formulisala Petqova: „Neobi~no je va`no pri etimologizaciji uzimati u obzir retka lingvisti~ka fakta i pojave. U gore izlo`enoj dilemi oko wihovog predlo{kog ili zameni~kog porekla ~ini se da ja~i argumenti govore u prilog ove druge mogu}nosti. Ovaj rad. up. .. ~u.u slovenskim jezicima jo{ nisu ustanovqene..i dr. On se izdvaja u mnogim deverbalnim i denominalnim obrazovawima. ~a-.kod kojih se po svoj prilici radi o posebnoj sekundarnoj upotrebi œnormalnihŒ.

dijal. 348.œvrh. ne nudi se obja{wewe za gubitak nazala u *ko-.u *ko-delâ stoji u nekoj vezi sa *kon.).378 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI cum-. s.œlo{eg mirisaŒ. odatle du`ewem *~i-. [to se ti~e kudeqe.u indoiranskom. ~e. murdhan. kim-rajan. tako|e i ku.). ga. ali ~e{}e u pejorativnoj funkciji: npr. stind. majmunŒ. ÅSSÀ 12:48–50). kV-) i *kodelâ (v. stsl. zlonameranŒ. moglo bi se po862 U nedostatku boqih primera od *kãnaditi (v. 359). kim-devata. Poreklo preverba na x.zajam~eno samo u slu~ajevima gde je slabi poluglas ispao bez ozvu~ewa.(u *~â-to itd. tako i na semanti~kom planu862.i od *~â-. Osim toga. odatle du`ewem *~a-.) problemati~no kako na formalnom. mlavest.œglava demonskih bi}aŒ (prema stind.œplestiŒ te{ko da ima osnova. i i k.(up. glavaŒ).mo`e biti i od *~a. up. koji se skita unaokoloŒ itd. i *kui.> *~â.-h. a jo{ mawe pozajmicom iz iranskog ili germanskog. slov. ve} koren (pie.œnikakav ~ovek. ~ega. neodre|eno-upitne zamenice je ta {to se wime otvara mogu}nost wihovog etimolo{kog objediwavawa sa preverbima na ~-. ~a.œlo{ kraqŒ.). *kã-de > gde) u ku-manas. ka(t). a uostalom Truba~ovqeva pretpostavka glagola *del. ka-mêrêda. zameni~ka hipoteza se mo`e pozvati na analognu upotrebu raznih osnova ie. gde se ne mo`e svesti na ie. ~esa itd. 863 Prakti~no je *~â. rus.œlo{a kolaŒ. Sa druge strane. kn. logi~no bi bilo pretpostaviti da ko.œneraspolo`en. kad-arya. ~eso.œkakvo bo`anstvo?Œ). Kako za ove preverbe ne dolazi u obzir obja{wewe dekompozicijom iz preverbalnih formi poput *xoditi mesto **soditi prema *vã-xoditi. hermafrodit. kim-purusa. ~-mouliti (ÅSSÀ 4:146).œnegostoqubivŒ. ku-cara. dosl.sa palatalizovanim varijantama na {problemati~no je u meri u kojoj je to uop{te svako praslovensko *xu inicijalnoj poziciji.œkoji se grozno nadimaŒ.> *~e. u. *ko.i od *~e. daqe kim œ{ta?Œ kao prefiks u upitnoj (npr.œkoji se polako kre}e (carati)./ kuu. œlo{a `enaŒ (EWAIa I 285. Truba~ovqeva argumentacija u korist preverbalnog *kã-. kao npr.pored *kon-?). upitne i neodre|ene zamenice *kuo. s. kao u Knin < Tnin). kat-pay a . mlavest. *s iza r. Postojawe ovih dveju varijanata ~ini pojedine oblike dvosmislenim u pogledu formalne rekonstrukcije (npr. koji se u tom slu~aju daju svesti na varijante zameni~ke osnove *kue. koje svakako nije prefiks. kim-dita. kad-ratha. got. ku œgde?Œ. a izdvajawe *naditi kao osnovnog glagola – semanti~ki problemati~no.(up. *ka-.-h. stind.stoji na vrlo slabim nogama Rekonstrukcija *kãnaditi samo na osnovu s.mo`e reflektovati tn-..-h.itd. Druga prednost izvo|ewa k-preverba iz osnove ie.i od *~â-863 itd.u *konopja. primera je smela (npr. *kon. ku-nairi{ œbludnicaŒ.œlo{e ise~enŒ./ kui. u ~e{.u ka-puya. .

U pogledu starine tog sistema u nauci su iznete razli~ite pretpostavke. x. *xaxati. Na indoevropskoj ravni prefiksi su. no u tom slu~aju prednost bi vaqalo dati re|oj varijanti meklen. alb. lice konjunktiva odgovaraju}ih glagola (Abaev III 274). toh. psl. prohibitivna negacija. Alternirawe sa *ne. mo.i *ga. 1982:23–24).> *kh. jer je pie. nije karakteristi~an za prefikse koji su predmet na{eg istra`ivawa.œka{qatiŒ u stind.najjednostavnije se daju objasniti kao plod ekspresivne onomatopeizacije bezvu~nih. id. po wemu. U osetskom jeziku prohibitivno ma dolazi i kao prvi deo slo`enica: ma-tårså œneboj{aŒ.-h. mh. mahuna. ma-Öura œ}utqivacŒ. ispoqavali dva tipa tvorbenog zna~ewa: negaciju i afirmaciju864. Bezvu~na guturalna aspirata bila je u praindoevropskom veoma redak glas mawe-vi{e ograni~en na onomatopeje poput *k(h)akh. bo. *mexuna (ÅSSÀ 18:152–153). Poreklo od osnove pokazne zamenice ~ini se verovatnim za *to/ *ta-.. ekspresivni prefiksi ipak ~ine donekle jedinstven sistem. . jo{ indoevropska pojava (v. dakle. no u najmawu ruku i preko jedne normalne re~i *soxa œgranaŒ ‹ stind. ili putem prelaza *k. radi o genetski razli~itim elementima. mohuna pored mehuna < psl. Iako se. koje Truba~ov svodi na deikti~ko *ol.(i *~-) preverbima uz fonetsku modifikaciju putem predmetawa s-mobile a zatim metateze *sk. fonetski problem koji predstavqa s. sakha-. a donekle i za *la-.nazalizovane varijante od ba-. *meH1 > ie.> *ks-. zvu~ne varijante *ba. indoir. N e g a c i j a predstavqa negirawe semantike korena. kakhati.ZAKQU^AK 379 mi{qati na zajedni~ko krajwe poreklo sa *k. [arifullin 1979:117–118). *xoxotati (se) œsmejati seŒ.pored *pa. gr. {ac œid. kacazw. ne treba iskqu~iti varijantu da su ma-.nastale u procesu onomatopeizacije. ma-gusa œbesposli~arŒ. mi. vrednosnu karakteri864 Tre}i tip tvorbenog zna~ewa — l o k a l i z a c i j a u vremenu i prostoru (v.Œ ustanovqava se da je normalni refleks toga glasa u praslovenskom bilo.u funkciji ekspresivizacije. mo. *me > gr.pored *ka. kao i u iranskom. [arifullin 1979:113–115. npers.i *pa. ma. 1) Neki autori smatraju da su ekspresivni prefiksi vrlo arhai~na. Ve} s obzirom na varirawe zvu~nosti u slu~ajevima kao *balamotiti / palamuditi. No s obzirom na ekspresivnu prirodu ovih preverba.u *ma-klenã zaista navodi na pretpostavku da se tu u prvom delu krije ie. gde je drugi ~lan 3. Up. jerm.u *ol-ni > lani (ÅSSÀ 14:11). koji se mo`e posmatrati kao celina.

Vs. odnosi na one tvorevine koje imaju Negacija je ~esto kori{}ena pri suprotstavqawu sakralnog i svetovnog u drevnim ie./ *~e-.zna~ilo „kako drag (frya-)Œ. tekstovima (o kodirawu semanti~kih opozicija u semioti~kim sistemima pragmati~kog karaktera (religija. „Kao kimo i kuo. kritikuje ga Schmidt 1987:358–361. veli~awe nekih semanti~kih komponenata u zna~ewskoj strukturi re~i.pretpostavqao je Schulze 1895:243–244. ku-nairi{ „kurva. . *ko-. negativna ocena. stra{nih predmeta i pojava)865. ku-stri. dok bi stiran. stind. ku-mati. mlavest. Za ku.) ([arifullin 1979:115–116). *{a./ *{i./ ku. Jo{ indoevropsku pejorativnu funkciju *kuu.. 866 Za indoiransko ka. pre svega. gore).Š ulaze prefiksalni elementi koji su nekada vr{ili ~isto ekspresivne funkcije. umetnost. nazivawe neprijatnih. O starini pojave posredno mo`e svedo~iti postojawe prefiksa ku. tj. npr. hiperbolizacija itd. Ivanova i V.(kato) u takvoj funkciji: . mitologija) v.„malo zakrivqenŒ. ku-rupya.„ne ba{ pravo.v. Postoji negacija u op{tem smislu (logi~ko negirawe datog obele`ja) i ekspresivna negacija (omalova`avawe.866 Truba~ov smatra da je tvorbeni model ’upitna zamenica k + glagolsko-imenska osnova’ genetski indoiranski. ne tako dobro > lo{e srebro (rupya-)Œ > „kalajŒ. „u kojoj (velikoj) meri dragŒ. koji imaju sli~no poreklo i produktivnost u slovenskim jezicima (Truba~ev 1980:5). Neosporno je da su mnoga obrazovawa analizirana u radu — stara. kojiŒ.B. To se. javqa se i ka. kat-paya.od iste pronominalne osnove v. id. npr..„lo{e rasu|ivaweŒ.. li~no ime *Ka-frya.(koji je tako|e nosilac negativnog ekspresivnog zna~ewa) u indoiranskom (v. bilo u negativnom smeru.„ko. kad-ratha. I 359.„lo{a kolaŒ.. kao prefiksi sa pejorativnim zna~ewem.u skrivenom vidu egzistiraju u sastavu pojedina~nih slovenskih obrazovawa i mogu se izdvojiti samo pomo}u etimolo{ke analizeŒ (Kurkina 1981:331). N. tako|e prete`no sa imenskim osnovama. ka. Tako je. praslovenska. kad-arya. Wihov stav formulisala je Kurkina: „U registar morfolo{kih sredstava p r a s l o v e n s k o g j e z i k a ‰prored M. *~a.u imenskoj kompoziciji moglo bi se re}i da izra`ava gradaciju osnovnog zna~ewa bilo u pozitivnom. {uwa unaokoloŒ (car.867 2) Umereniji su i brojniji oni autori koji za ekspresivne prefikse pretpostavqaju praslovensku starinu. Postoji afirmacija u op{tem smislu (afirmacija logi~kog prisustva datog obele`ja) i ekspresivna afirmacija (pozitivna ocena.380 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI stiku re~i. isticawe semantike korena./ *{e. *kuel-). Taj model poredi se sa prefiksima *ka-. prezir. 867 Uop{te o prefiksima u indoevropskom jeziku v. ka-puya. lo{a `enaŒ : stind. *kã-. ku-vakra.„koji lo{e miri{eŒ.„koji se grozno nadimaŒ. ali i ku-cara.„koji se polako kre}e. 364–368. A f i r m a c i j a je utvr|ivawe. radove V. Gamkrelidze/Ivanov I 355–358. Arhai~ni prefiksi *ka/ *ko-. 865 . Toporova).. „ko(ji) godŒ).„lo{a `enaŒ.„negostoprimqivŒ (EWAi I 285 s.„kretati se (u krug)Œ < ie.

*pozvonãkã i *kozvonã. ka. Ekspresivnim sredstvima izra`avawa pripadaju jo{ neki prefiksi: a-. npr. Tvorbeni model ’ekspresivni prefiks + osnova’ nesumwivo je arhai~an868. o-. obrazovanih prema istom arhai~nom tvorbenom modelu. . Smatramo da je on. u beloruskom etimolo{kom re~niku konstatuje: „Po{to se danas tako popularna ideja o velikoj arhai~nosti sli~nih prefiksa pouzdano ne potvr|uje. Takvi oblici nisu arhai~ni. Tako se. nakuvesicca). obrazovane prema datom modelu.i sl. fakti~ki nema razloga da se ova re~ smatra praslovenskomŒ (ÅSBM 4:202 s. Autorka ka`e: „Ako wihovo sme{tawe u psl. *kozvonãkã. ~e-. ÅSBM 7:218 s.. pa-. Tuma~e}i nazive za ozna~avawe sitnih zglobova: *pozvonã. propra}ene napomenom da je wihova starina problemati~na. Kako je ponekad nemogu}e precizno odrediti starinu analiziranog oblika. Me|utim. u svakom slu~aju. Ovde podse}amo i na ~iwenicu da su mnoge psl. jedno je nesumwivo: u pitawu su dve vrlo arhai~ne re~i u pogledu oblika i zna~ewaŒ (Merkulova 1971:83). Dati prefiksi unose u semantiku element negativnog odnosa govornika prema pojavama stvarnosti.ZAKQU^AK 381 ekvivalente u drugim slovenskim jezicima. la-. praslovenski.) ovih arhai~nih tvorbenih sredstava: ovde se {ire i slobodnije nego u drugim slovenskim jezicima prefiksi spajaju sa glagolskim i imenskim osnovama. lekseme. Ovu pojavu u slovena~kom jeziku opisala je Kurkina: „Zna~ajan deo zapadno-ju`noslovenskog leksikona ~ine obrazovawa sa ekspresivnim prefiksima a-. kona~no. nismo se bavili istra`ivawima koja bi nam omogu}ila da procenimo fakti~ku starinu razmatranog tvorbenog modela. nastalih kasnije. Me|utim. Merkulova ih dovodi u vezu sa *zveno i u wihovoj strukturi izdvaja arhai~ne prefikse po. rekonstruisane u ÅSSÀ. autori se opredequju za mawe rigorozne tvrdwe. i mi{qewa da ekspresivni prefiksi nemaju veliku starinu.i ko-. u periodu samostalnog razvitka srpsko-hrvatskog (i drugih slovenskih) jezika. I mnoge lekseme. epohu i mo`e izazvati protivqewe. kaluøacâ). postojawe slovenskih ekvivalenata mo`e biti posledica i paralelnog funkcionisawa datog tvorbenog modela u pojedina~nim jezicima (up. u praslovenskoj epohi — tako|e su arhai~ne./ ko-. ma. postoji veliki broj mla|ih oblika. {e. ali oni su po pravilu karakteri868 S obzirom na usmerewe na{eg rada.v. ovde koegzistiraju oblici sa prefiksima i bez prefiksa. Ovde treba praviti razliku izme|u starine modela i starine pojedina~nih obrazovawa. U dijalektima slovena~kog jezika zapa`a se izvesna a k t i v i z a c i j a (prored M./ mo-.v.B. so-. sko-. 3) Postoje.

itd. tV. ta-. Ekspresivnom prefigirawu podlo`ne su i slede}e psl./ *pyr-. te-). {ko-). . {o-. ka-. u srpsko-hrvatskom je aktivizacija razmatranog arhai~nog tvorbenog modela mo`da ~ak i izrazitija nego u slovena~kom. kipetiŒ. psl.(la-. Na{ materijal pokazuje da je krug takvih osnova znatno {iri. {to-). Da bi se utvrdili razlozi zbog kojih su pojedine osnove izrazito „otvoreneŒ ka ekspresivnim prefiksima. {V. potrebno bi bilo sprovesti posebno istra`ivawe.(sto-. {u-. ~ini da sve pomenute osnove spaja jedna zajedni~ka karakteristika — razvijen semanti~ki potencijal. ~e-. trpatiŒ) ispoqavaju {iroku s p o j i v o s t sa svim mogu}im ekspresivnim elementima (Kurkina 1981:331). na prvi pogled. Sve iznete tvrdwe u podjednakoj meri odnose se i na srpsko-hrvatski jezik. ~a-).({e-. Analizirawe svakog sistema podrazumeva utvr|ivawe: a) elemenata sistema. Sude}i prema analiziranom materijalu. Nama se. name}e se jo{ jedna zanimqiva tema — t i p o v i o s n o v a koje podle`u ekspresivnoj prefiksaciji. oni na sinhronom planu ~ine jedinstven sistem jedinica. *pârk-.(sko-. bo-). 869 Tipovi prefiksa odre|eni su prema nose}em suglasniku prefiksa.382 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sti~ni za pojedina~ne slu~ajeveŒ (Kurkina 1992:186). naime. *per. pojedina~ni ekspresivni prefiksi. {a-. pa. II) Ekspresivni prefiksi na sinhronoj ravni 1) Ekspresivni prefiksi kao sistem Jedan od osnovnih ciqeva ovog rada bio je da se uspostavi i prou~i sistem u okviru kojeg egzistiraju i funkcioni{u ekspresivni prefiksi.(pa-). tu-. stV. ~V. Iako su analizirani prefiksi po poreklu razli~iti. bV. Na razmatranom korpusu uo~eni su slede}i tipovi ekspresivnih prefiksa869. Uo~eno je. lV. *mot. skV. b) osobina datih elemenata. lo-). sa svojim konkretnim realizacijama: kV(k-. ku-). *bârk-. dok se simbolom V ozna~ava vokal prefiksa. v) me|usobnih odnosa elemenata.(to-. *mâreti. osnove: *vi-. Za slovensku etimologiju bilo bi zna~ajno prou~iti sudbinu ovog modela i u ostalim slovenskim jezicima. ko-. stu-. da neke osnove (npr. Ovakva tipologija predlo`ena je iz prakti~nih razloga i primewiva je samo na sinhronoj ravni. {i-). *vâreti „gurati.(~-. ~o-. a) Pod elementima sistema ovde se podrazumevaju konkretni.(ba-. *vâreti „vreti. Paralelno sa prefiksima.

Ne{to su re|i slu~ajevi u kojima se prefiks pro{iruje slogom koji sadr`i suglasnik r: ko-be~iti se > ko-ro-be~iti se. U nekim slu~ajevima posvedo~eni su paralelni oblici sa uslo`wenim prefiksom i drugim delom uslo`wenog prefiksa. U tom slu~aju oni uvek zauzimaju drugu poziciju. o. tj. u ju`noruskim govorima poznato je i ØaØakaeØ i ØarakaeØ (o koko{ci). go-).(ma-). a-. uslo`wava) slogom koji sadr`i suglasnik l: {e-vrdati > {e-le-vrdati. {a . ili u kombinaciji sa nekim drugim ekspresivnim prefiksom. ko-pe~iti se > ko-ro-pe~iti se. }a-prdati > }a-la-prdati (up. ~e-brcnuti > ~e-le-brcnuti itd. Pro{irivawe ekspresivnog prefiksa slogom koji sadr`i likvidu o~igledno se vr{i u ciqu dodatne ekspresivizacije datog oblika. U nizu slu~ajeva ekspresivni prefiks pro{iruje se (tj.{a -mutiti > o-{a-la-mutiti.(ha-). {o-lo-. iza datog ekspresivnog prefiksa: {e-le-. Ali u staroruskom ova je pojava bila mnogo ~e{}aŒ (l. `abe kvakaäØ i kvarkaäØ.la -bazati ) : la -baznuti . Navedeni primeri pokazuju da se elementi sa likvidom javqaju ili kao samostalni prefiksi. la-prdati). pro{irivawe slogom koji sadr`i likvidu.ZAKQU^AK 383 Pored ovih osnovnih i „produktivnihŒ. Azarh 1974:124–125)870.c. slogom sa likvidom koji istupa kao samostalan prefiks: {a-la-vrwati : la -vrwati .(ga-. . Reduplikacija korena onomatopejskih glagola u ruskim govorima sre}e se ~e{}e nego pro{irivawe korena likvidom. tj. na-so-lo-vesiti : na-lo-vesiti itd. o-{o-vrqati > o. {u -vrtan > {u . kow gogo~eØ i gorgo~eØ. zabele`eni su i tipovi koji se javqaju znatno re|e: xV.(so-). ja-. Pro{irivawe korena likvidom r zapa`eno je i u ju`no. ko-pe{iti se > ko-ro-pe{iti se.lo -vrtan . {a-la-. b) Jedna od uo~enih osobina razmatranih prefiksa jeste wihovo „uslo`wavaweŒ. 870 „O sinonimnosti reduplikacije i pro{irivawa korena likvidom svedo~i upotreba leksema sa udvojenim ili likvidom pro{irenim korenom u istom ili susednim govorima: npr. Pro{irivawe korena likvidom l u savremenim govorima sre}e se re|e: ovca bàkaeØ i blàkaeØ. Azarh je ustanovila da pro{irivawe korena onomatopejskih glagola likvidama r i l ima istu funkciju kao i reduplikacija korena tih glagola — poja~ava izra`ajnost korena (up. ~a-brcnuti > ~a-la-brcnuti (up. Istu pojavu zapa`amo i u oblasti onomatopejske leksike. la-vrdati). gV.lo -vrqati .i u severnoruskim govorima.lo -baznuti ( {a . la-brcnuti).). sV. [o-vrwa > {o-lo-vrwati. ras-ta-ba{iti se > ras-ta-ra-ba{iti se itd. krava mukaeØ i murkaeØ. {a-vrdati > {a-la-vrdati (up. ke-be~iti se > ke-re-be~iti se.{o . Na istoj teritoriji ili u susednim govorima guska gakaeØ i garkaeØ. mV.

~VLV-. la-vrdati itd. poq. {ele-brdati. {e-vrdati. kala-muditi. balamutiti). prvo. Na{a zapa`awa zadr`avaju se na nivou opisa pojave i spekulacijama o mogu}em poreklu ovih elemenata. ~a-la-. {ele-bekati. 872 U ovom konkretnom primeru oba elementa predstavqaju tipi~ne forme dvoslo`nih ekspresivnih prefiksa. {ala-brcnuti. bala-muditi. {ala-brcati. U diskusiji na referat Varbotove . ~ija se struktura izra`ava slede}im formulama: kVLV-. o-para-muditi itd. {ere-badati. {ele-badati. Øari-bari. S druge strane. Oni se izdvajaju u slede}im leksemama: kala-mutiti. tVLV-. bVLV-.itd. bez potvrda sa samo jednim od jednoslo`nih prefiksa. Sa ovom osobinom ekspresivnih prefiksa svakako je u vezi i pojava d v o s l o ` n i h p r e f i k s a l n i h e l e m e n a t a. kala-vijati. U ve}ini slu~ajeva kod ovako spojenih prefiksa prisutna je vokalska harmonija. dijal. ukazivali bi na druga~ije. o-pala-muditi. kao i oblici koji sadr`e samo dvoslo`ne prefikse.„govoritiŒ < ie. rus. L = likvida). *bha. pri~atiŒ. Mo`da su na formirawe dvoslo`nih prefiksa delimi~no uticale i parne re~i tipa rus. Ono {to se na osnovu izlo`enog materijala sa sigurno{}u mo`e konstatovati jeste postojawe dvoslo`nih prefiksa u strukturi pojedinih ekspresivnih leksema. nesta{luciŒ. pala-mutiti. uvek isti redosled jednoslo`nih prefiksa. prazni razgovoriŒ postoji nekoliko mi{qewa. zasad jo{ neutvr|eno poreklo ovih elemenata (Bjeleti} 1993:43). Ina~e. Ono se. {VLV-. ukr. pri ~emu prvobitnim zna~ewem izraza Øará-bará smatra zna~ewe „otpaciŒ (VarboØ 1986:38). baram „pitatiŒ. bala-mutiti. Øará-bará (v. pala-zvrc. {ara-badati. Varbot prvu komponentu rus. ta-ra-. nastali akumulacijom jednoslo`nih prefiksa. Oblici tipa la-brcnuti. pala-zvrk. dovodi u vezu sa op{teslovenskom glagolskom osnovom bar. o poreklu rus. (k)ala-muwa. baráozy} „brbqatiŒ (Melâni~uk 1969:60). barabariØâ „brbqatiŒ. a drugu sa *bârati. tele-zvrkan.384 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {u-lo-. Øará-bará „brbqarije. ~e-brcnuti. {ulo-). pVLV. {ala-vrcati. up. {ala-badati. Øará-bará „brbqaweŒ i Øarabara „izno{ena stvarŒ dovodi u vezu sa *terti — *toriti. Machek 43 s. sln. govorili bi u prilog tvrdwi da su dvoslo`ni prefiksi tipa ~ala-. ko-ro-.871 Problem dvoslo`nih prefiksa uo~en je u literaturi (up. Matveeva 1984:144)872. 871 Ovde se radi o oblicima koji su posvedo~eni samo u kombinaciji sa dvoslo`nim prefiksom. is-pala-pucati. kala-vrkati. bug. bala-bu}kati.v. ali do sada nije detaqnije prou~en.itd. ~e-le-. ali ima i izuzetaka (npr. barati „pitatiŒ. baraszki „{ale. barli „{alaŒ. {ala-brknuti. bez konkretnih etimolo{kih re{ewa. tele-n-prda. naklapawa. {ala. budala{tinaŒ. barabara „besmislica. ke-re-. (V = vokal.„govoriti. Knobloch 1969. pala-muditi.

ni`e). Demorfemizacija ekspresivnih prefiksa vodi ka wihovom pretvarawu u „unifikseŒ. up. To. Tako nastaju nizovi alternacija raznih ekspresivnih prefiksa ispred iste osnove ([arifullin 1982:20). batrgati se = kotrgati se = katrgati itd. Aglutinaciju treba razlikovati od „pojave novih modela ekspresivne prefiksacijeŒ (v. zajedni~ki. prelazak u preformante (u slu~aju mobilnih elemenata).). kopr~iti se = u ~opr~iti se = u{topr~iti se = natopr~iti se. Budu}i da svi ekspresivni prefiksi modifikuju semantiku izvedene re~i samo na planu ekspresije (v. varirawe razli~itih ekspresivnih prefiksa ispred iste osnove. nakomrditi se = natomrditi se = na~omrditi se = na~emrditi se. nakmusiti se = na~emusiti se. Truba~ov predla`e da se po|e od semanti~ke evolucije „brbqaweŒ > „starudijaŒ i da se komponenta Øara. po pravilu. sa jedne strane. kovrtati = ~evrtati. bez ikakvih posledica po semantiku re~i ([arifullin 1982a:119). ali su delimi~no sa~uvali modifikaciono zna~ewe (l. npr.c. {to omogu}ava sekundarnu prefiksaciju ekspresivnim prefiksima ([arifullin 1982:20). Takvi elementi li{eni su kvalifikacionog zna~ewa u strukturi re~i. komr{titi se = tomr{titi se. Aglutinacija je naslojavawe razli~itih prefiksa ispred iste osnove. Ovo su primeri takvih alternacija registrovani u analiziranom materijalu: bavrqati = tavrqati = ~avrqati = {evrqati. To pak za posledicu ima indiferentnost u pogledu izbora prefiksa. Ove pojave uzrokovane su te`wom jezika ka afektivnosti.ZAKQU^AK 385 v) Me|usobni odnosi elemenata (= ekspresivnih prefiksa) u okviru sistema zasnivaju se na pojavama alternirawa i aglutinacije. 873 Novi prefiksi. . arhaizacija. prikqu~uju se samo onda kada su se stari ekspresivni prefiksi ve} „desemantizovaliŒ. koprqati = ~e prqati. iskovrqiti = i{~evrqiti. rus. nakekeriti = nakokeriti = na~okeriti = nasokeriti. kopr{kati = ~opr{kati. Kao posledica potpunog slivawa ekspresivnog prefiksa sa osnovom nastaje nova osnova ekspresivnog karaktera. iako su im uzroci. u su{tini. a sa druge — do naslojavawa razli~itih prefiksa ispred iste osnove. [arifullin 1982a:118–119)873. koja se ogleda u neprekidnom tra`ewu novih ekspresora. dovodi do me|usobnog zamewivawa. oni su skoro potpuno s i n o n i m n i i uzajamno zamewivi. nakokle~iti = natokle~iti = na~okle~iti. dakle.u zna~ewu „govoritiŒ (Orel 1988:315). U slovenskim jezicima postoje lekseme koje sadr`e nekoliko ekspresivnih prefiksa (up. Alternirawe je. rus. za koje je karakteristi~na te{ko}a izdvajawa.uporedi sa slovenskim tar. {-valâ > {u-{-valâ (desemantizovano s-mobile).

). is-ko-beqati se = is-ko-veqati se = is-ko-peqati se = is-ko-brqati se. analogija. detaqnija istra`ivawa verovatno }e pokazati da sistem po~iva na daleko stro`ijoj unutra{woj organizaciji. zamena glasa r vokalom (r : e. ko-brqati = ko-vrqati = ko-trqati. Sistem u okviru kojeg funkcioni{u ekspresivni prefiksi ovime nije do kraja prou~en. Ustanovqeni su samo wegovi osnovni parametri. prenemagati seŒ. To su. Iako na prvi pogled izgleda da su me|usobni odnosi elemenata sistema u velikoj meri podlo`ni „okazionalnostiŒ. tako dolazi i do varirawa razli~itih osnova iza istog prefiksa.pe~iti se . zamena palatalnih suglasnika (q : w). r : i). naravno. Kao {to prefiksi me|usobno alterniraju. ~u-ka-reznuØâ „udariti. {ala-brcati = {ala-vrcati. ~e-prqati = ~e-brqati = ~e-prkati. One se moraju uzimati u obzir pri etimologizaciji svake pojedina~ne lekseme. ga-vrqati = ga-veqati. pored prefiksa. tako|e bez promene zna~ewa re~i. materijal otkriva da u formirawu razmatranog sloja leksike ravnopravnu ulogu imaju. brcati : vrcati : prcati. so-vrqati = so-vrwati. slede}e pojave: glasovne alternacije. zamena zvu~nih i bezvu~nih suglasnika (b : p).be~iti se = ko. Za potrebe etimologije sasvim su dovoqni i na{i nalazi. ba-trqati = ba-vrqati = ba-srqati = ba-trgati = ba-tuqati = ba-trwati itd. ko-~e-vrà`iØâsà „joguniti se. . Ovde se name}e i jedno pore|ewe sa osnovama. br~iti : vr~iti : tr~iti. {e-brqati = {e-beqati = {e-vrqati = {e-veqati. na-to-kle~iti se = na-to-ke~iti se. Ovako grupisan. a u na{em materijalu izdvajaju se slede}i slu~ajevi: ~e-periti se = ko-~e-periti se = ko-~o-periti se = ko-sto-periti se. ispitiŒ itd. zadaci koji stoje pred sinhronom lingvistikom. brqati : vrqati : trqati. ku-triti = {u-ku-triti.386 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ko-sØo-øá`iØâsà „oholiti seŒ. ko-brcati se = ko-prcati se = ko-prqati se = ko-peqati se = ko-vrcati se. u-~o-pr~iti se = u-~o-prqiti se. ~ije zakonitosti tek treba utvrditi. iz-ba-vr~iti = iz-ba-vrqiti. ne uti~u}i pri tom na zna~ewe re~i.: ko. Osnove analizirane u radu formiraju i slede}e nizove: brkati : vrkati : prkati. up. i{-~e-vrqiti = i{-~e-viqiti. na-ku-mra~iti se (= na-to-mra~iti se) = na-tu-mra~iti se = na-ko-tu-mra~iti se. Navedeni primeri ukazuju na naj~e{}e tipove glasovnih alternacija: zamena usnenih suglasnika (b : v). kontaminacija.

kope~it se > kope~iti se. istole~iti se. Bjeleti} 1994:265–266. nasokeriti. iskebe~iti se. kokeriti se. korope~iti se. natopr~iti itd. Ovo je pregled naj~e{}ih zna~ewa koja se javqaju u analiziranim oblicima874. kerebe~iti se. . iskope~iti se. i z m o t a v a t i s eŒ: iskobeqiti se. nasokeriti. istoke~iti se. iskope~iti itd. nakokeriti. jedna te ista zna~ewa izra`avaju se prefigiranim oblicima obrazovanim od razli~itih osnova. nakokle~iti. Za razmatrani sloj leksike nije toliko karakteristi~no bogatstvo realizovanih zna~ewa. 874 Ovaj sumarni pregled sadr`i samo glagolske oblike. Machek 1930:8. nakekeriti se. iskeke~iti se. Na osnovu sprovedene semanti~ke analize do{lo se do zakqu~ka da razmatrani materijal uglavnom pripada semanti~kim sferama koje su i ina~e uobi~ajene za ekspresivnu leksiku (o zna~ewima karakteristi~nim za sloj ekspresivne leksike v. „( n a / i s ) k r i v i t i ( s e )Œ: nakabe~iti. kebe~iti se. ~eperiti se. ( i z ) b e ~ i t i s e . iskoke~iti se. Navedeni oblici prilago|eni su standardnom jeziku (npr. kerebe~iti se. natokle~iti se. kebeqiti se. „r a z m e t a t i s e . nakovrqiti se. kope~iti se. zna~i da je krug utvr|enih (ali i o~ekivanih) zna~ewa relativno ograni~en. kekeriti se itd. nakoke~iti se. nakekeriti se. zapravo. o h o l i t i s e . koliko raznolikost formalnih sredstava za wihovo izra`avawe. ~ovrqi > ~ovrqiti) i dati su bez akcenta. To. keke~iti se. ~afrknoti > ~afrknuti. na~okle~iti. korobe~iti se. „( i s ) p r s i t i s eŒ: iskobeqiti se. p r a v i t i s e v a ` a nŒ: kobe~iti se. „p o s t a v i t i ( s e ) n a n e z g o d n o m e s t o . ~ovrqiti se.ZAKQU^AK 387 2) Semantika a) Jedan od ciqeva rada bio je da se fokusiraju leksi~ko-semanti~ke grupe u okviru kojih se ekspresivno prefigirani oblici naj~e{}e javqaju. natopr~iti se itd. U radu su ve} komentarisani uo~eni semanti~ki pomaci i razvoji. nakeke~iti se. zakovr~iti. Risti} 1997:168–169). na~okeriti. i s p r e ~ i t i ( s e )Œ: zakole~iti. Osim toga. Jedan od uzroka ove ograni~enosti le`i u ~iwenici da razli~iti ekspresivni prefiksi ispred iste osnove ne uti~u na promenu zna~ewa oblika. Sekundarna zna~ewa objediwena su oko nekoliko osnovnih. iskobe~iti se. „( n a ) p r a v i t i g r i m a s u . ~ovrqiti.

batrgati. {ebrqati. i } i t a m o . {ovrdati. {alabrcati. „p r i ~ a t i k o j e { t a . i{~oviqiti. u v i ( j a ) t iŒ: zakovrdati. zakovrqiti. o{olovrqati. zakovr~iti. zakovr~iti. ~ovrqati. iskoke~iti se. lavrwati. „( u ) r a d i t i n e m a r n o . zakalamutiti. i{~evrqiti. . u m r e t iŒ: zakoviqati. i { ~ a { i t iŒ: zakoviqati. {elevrdati. iskope~iti se. }aprdati. zakoviqiti. lavrwati. laprdati. kalavijati. „v r t e t i . palamuditi. zakovrnuti. opalamuditi. zakovrtati. i{~eviqati. „( i s ) k o l a ~ i t i . zakovrqati. z a m a h n u t iŒ: zakovitlati.a m oŒ: {alabazati. „z a v r n u t i . iskovrije`iti. batrgati itd. gavrqati. ~avrzati. ~afrknuti. p o m u t i t i s eŒ: pobambrqiti. tovrqati. batrgati. o{emutiti. {olovrwati. {alavrcati itd. kostoperiti se. i{~evrnuti itd. „j e d v a i } i . kovr~iti itd. natovrqati. i{~evrkati se. {alavrdati. i{~evrqiti (se). zasovrqati. kalamutiti. {epiriti se. tavrqati. ~evrqati. {evrdati. u p u t i t i s eŒ: zatovitliti. z a n e m o } i . balamutiti. }alaprdati. v u } i s e . {elevrdati. tumezgati itd. „i z v r d a v a t iŒ: {evrdati. {evrqati. bavrqati. temezgati. ~evrqati. iskovrnuti. istomezgati. i{~eviqiti. ~avrqati. z a o k r e n u t i . {alavrwati. o{alamutiti se. iskoviqiti. zakovrqiti itd. za{omutiti (se). ko~eperiti se. za{amuditi itd. }oprdati. ukope~iti se itd. iskeke~iti se. „b a c i t i . skalamutiti. lavrdati. ko~operiti se. izbavr~iti. „u s m e r i t i s e . u~opr~iti se. iskovrqiti. ( i z ) b u q i t i o ~ iŒ: iskobe~iti se. l u t a t i . ukoviqiti. spalamuditi. avrqati. kovrcati. {evrqati. palamutiti. {alavrdati. b r b q a t iŒ: lavrdati. k a k o b i l oŒ: lavrdati. istemezgati. i{~evrqiti. iskovrnuti. {epuriti se. iskole~iti itd. „u d a r a t iŒ: labaznuti. batrgati itd. „s k i t a t i . bavrqati. o{amutiti (se). „o s l a b i t i . katrgati itd. tavrqati. balamuditi. ~avrqati. t e t u r a t iŒ: bavrqati. lavrwati. zakoviqiti. o{ovrqati. zakovrqiti. u{topr~iti se itd. kopr~iti se. zakovrqiti itd. iskovr~iti. nakalamutiti.388 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI {eperiti. „p o { a { a v i t i . natovitliti. zakovrnuti. u{ovrtiti se. katrgati itd.

~ebrcnuti. ( n a ) t m u r i t i seŒ: komr{titi se. lebrcnuti. Ovde postoje dve osnovne mogu}nosti: — prefiks mewa zna~ewe osnove. ~ebrcnuti. na}muriti se itd. be~iti se = kobe~iti se. p r e t u r a t i . tj. ~aprkati. nakumra~iti se. ( n a ) t r p a t iŒ: natovrwati se. ~abrcnuti. kofrqati. nakovrqati. komrditi (se). k o p a t i . ~aprqati. up. „( n a ) m r { t i t i s e . nakotiqati. „( o ) g r e p s t iŒ: za~ebrknuti. iskotiqati. beqiti se = kebeqiti se. ~alabrcnuti itd. pokotiqati itd. u stvari. nakoviqati. periti se „postavqati se na istaknuto mestoŒ > ~eperiti se „razmetati se. natomra~iti se. izvrije`iti se = iskovrije`iti se. ~elebrknuti. umretiŒ. kotiqati (se). ~elebrcnuti. nakosmuriti se. i obratno. „( n a ) g o m i l a t i . sovrqati. nake~iti se = nakoke~iti se. „g r e p s t i . p r e t r a ` i v a t iŒ: za~ebrknuti. nastumra~iti se. ( n a ) b a c a t i . zaviqiti „okretati rogove da rastu nagoreŒ > zakoviqiti „zanemo}i. bazati = {alabazati. sveukupnog semanti~kog potencijala analiziranog korpusa. . ~ebrqati. sovrwati. na semantiku konkretnih oblika. — prefiks ne mewa zna~ewe osnove875. ~alabrknuti. ~eprkati. nasovrqati. navrqati = nakovrqati. na~emrditi se. Takvi slu~ajevi su u radu posebno markirani. labrcnuti. ~eprqati. nasavrqati itd. To. tj. obesiti = okebesiti. na~omrditi se. up. tomr{titi se. „p r e z a l o g a j i t iŒ: ~alabrknuti. vitlati = kovitlati. natovrqati. natomrditi se. pre|emo na mikro-plan. zale~iti = zakole~iti. kovrqati. ~ebrcnuti. ~alabrcnuti. praviti se va`anŒ itd. vrkati = kalavrkati. b) Ako sa globalnog plana. navrsti se = natovrsti se. za~oprqati itd. ~obrqati. U oblicima u kojima su prefiksi izmenili zna~ewe osnove obi~no se radi o uobi~ajenim.ZAKQU^AK 389 „( i z ) r o d i t i d o s t a d e c eŒ: iskoviqati. ( n a ) q u t i t i s e . vr~iti „udaritiŒ > izbavr~iti „iskola~iti o~iŒ. nakotumra~iti se. kao osnovno pitawe name}e se semantika spoja ’prefiks + osnova’. regularnim semanti~kim pomacima. natumra~iti se. ~muriti se. {alabrcnuti. ~ebr~nuti itd. pe~iti se = kope~iti se itd. zna~i da oblik sa prefiksom omogu}ava realizaciju jednog 875 Ovde su od posebnog zna~aja primeri gde se u definicijama zna~ewa prefigiranih oblika koriste oblici bez prefiksa (ili sa nekim drugim prefiksom).

kao {to su: emocionalnost. ili razvija novo zna~ewe.) podrazumeva se prisustvo odre|enih dopunskih semova. . i a f i r m a c i j u — u op{tem smislu i ekspresivnu (v. Ni u slu~ajevima analogije (pome{anim sa raznim vrstama kontaminacija. „umaweweŒ radwe na bilo koji na~in (smawewe wenog intenziteta. dotle je deminuirawe prefiksima prvobitno uvek izmena glagolskog zna~ewa iz osnova.. po analogiji sa sli~nim slu~ajevima. konotacija u wihovoj semanti~koj strukturi877. To je zato {to su sufiksi nekad bili prazni elementi. kako u vreme nastajawa te pojave. Na sinhronoj ravni tvorbena zna~ewa prefiksa ispoqavaju se samo u svom ekspresivnom vidu. naj~e{}e metafori~ko. wenog objekta. ~ije prila`ewe glagolima ne mo`e ostati bez pribli`avawa glagolskih zna~ewa wihovim specifi~nim zna~ewima. pogrd.. {to samo za sebe svedo~i o statusu ovih re~i i wihovoj ekspresivnoj vrednosti. vremenskih razmaka u kojima se ona vr{i itd. Autori koji pretpostavqaju indoevropsko poreklo razmatranih prefiksa smatraju da su oni prvobitno ispoqavali dva tipa tvorbenog zna~ewa: n e g a c i j u — u op{tem smislu i ekspresivnu.. Ve} i samo odre|ewe ’ekspresivni’ implicira ulogu razmatranih prefiksa u semantici leksema koje ih sadr`e. ve} nove radwe . pej. intenzivnost. „normalniŒ prefiksi s u { t i n s k i modifikuju glagolsko zna~ewe. gore).. To je na primeru prefiksa za deminuirawe (po-. iz nekih razloga. formanata i sl. semantikom ispuwene re~i. jasno je da je prefigirani glagol dosta udaqen od svog osnovnog glagolskog zna~ewaŒ (Grickat 1955–1956:89–90). nije pojavilo u neprefigiranom obliku). vrednovawe. . vulg. „Dok je deminuirawe pomo}u sufiksa zna~ilo. obele`je ne modifikovane radwe. tako i u svim kasnijim epohama.. pri-. Risti} 1994. Kad se uzme u obzir jo{ i promena vida. da se re~ izvedena pomo}u wega opisuje terminima kategorije ekspresivnosti. na-. i wima se mo`e dati ona uloga koja im se nameni. za-) pokazala I. Afiks kome se pripisuje ova osobina poseduje takav tip tvorbenog zna~ewa. ne mo`e se govoriti o nekakvoj samostalnoj intervenciji prefiksa u semantici re~i. On samo omogu}ava realizaciju jednog od potencijalnih zna~ewa (koje se.. Pod ekspresivno{}u prefiksa (kao i jezi~kih jedinica drugih nivoa — leksema. prefiksi su re~i. Su{tinski posmatrano. prefiks ni ovde n e u n o s i n o v o z n a ~ e w e. pro-.390 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI od zna~ewa iz semanti~kog potencijala osnove. Me|utim. prvobitno prave..). 877 O konotativnim aspektima zna~ewa ekspresivne leksike v. Mnoge analizirane lekseme — u leksikografskim izvorima iz kojih su ekscerpirane — propra}ene su kvalifikativima tipa: podrug. Grickat. slikovitost itd.876 v) Tako dolazimo do pitawa semanti~kog sadr`aja samih ekspresivnih prefiksa. morfema. koji markiraju datu je876 Za razliku od ekspresivnih prefiksa. izrazito prisutnih u ovom sloju leksike)..

Pojava koja pokazuje i dokazuje pripadnost ekspresivnih prefiksa aktuelnom sistemu prefiksacije jeste alternirawe ekspresivnih (neproduktivnih) i „normalnihŒ (produktivnih) prefiksa. iako su prefiksi ovog tipa prisutni i u nekim drugim jezi~kim porodicama. npr. zna~i da potreba (ili neophodnost) realizacije ekspresivnih prefiksa nastaje slu~ajno. {to zna~i da je osnovna masa ekspresivno prefigiranih oblika negativnog ili. Ova konstatacija va`i i za s. npr. i{. jezik. mlcam : komlcam Pirot (@ivkovi}).~e -v r qiti se : is-po-vrqiti „razroga~iti. up. is. izvaditiŒ. is-ko-vrqati „baciti napoqe. cit. zapravo. natrtqati : natotrtqati Uskoci (Stani}). Sude}i po broju leksema analiziranih u radu. motivisanost — na wih se ne mogu primeniti u svom uobi~ajenom zna~ewu. Kriterijumi koji va`e za tzv.ko -v r qiti . Tvorbena karakteristika ekspresivnih prefiksa. koja bi u izvesnom smislu bila analogna kategoriji produktivnosti kod normalnih prefiksa. iskola~iti (o~i)Œ. id. tj. r e a l n e j e d i n i c e tvorbenog sistema jezika879. 1982a:117). u odre|enom kontekstu. na-to-vrqati se „nagomilati se. Risti} 1996:75. mogla bi se nazvati „okazionalno{}uŒ.ZAKQU^AK 391 dinicu tako da ona postaje semanti~ki slo`enija i sti~e „izra`ajnu snaguŒ (v. 879 Ovde se pre svega misli na sistem prefiksacije s l o v e n s k i h jezika. To. .-h. Ovde su od posebnog zna~aja potvrde koje svedo~e da ~ak i u jednom istom govoru koegzistiraju neprefigiran i ekspresivno prefigiran glagol. 121)878. regularnost. iako se nalaze na wegovoj periferiji i mogu se ustanoviti iskqu~ivo tvorbeno-etimolo{kom analizom. nakupiti se u ve}em brojuŒ : na-po-vrqati se „navr878 U jeziku uop{te postoji vi{e re~i i sredstava kojima se izra`ava negativna ocena (l. 3) Status ekspresivnih prefiksa u tvorbenom sistemu jezika Ekspresivni preverbalni formanti su organski deo. indoiranskoj.c. u najboqem slu~aju. neutralnog zna~ewa (op. u srpsko-hrvatskom jeziku ekspresivni prefiksi su „produktivnaŒ kategorija. [arifullin 1982a:115).). izvu}i. up. Ve}ina ekspresivnih prefiksa ostvaruje negativnu modifikaciju semantike re~i. i da mo`emo govoriti samo o mawoj ili ve}oj regularnosti takve „okazionalnostiŒ ([arifullin 1982:12. izbacitiŒ : is-po-vrqati „izneti na videlo. uvitlit : utovitlit Vasojevi}i (Stijovi} 1990) itd. „normalneŒ prefikse — produktivnost. jer su i u wemu daleko brojnije lekseme sa negativnom konotacijom.

iz-. dar-mar. zaokupiti. alternirawe `ivih i arhai~nih prefiksa u prepoziciji ispred istog korena i bez naro~itih izmena zna~ewa re~i u celini.392 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI sti se. u stvari. a koji. {to zna~i da ne uti~u ni na zna~ewe osnovnog glagola (jer su semanti~ki irelevantni). kaverziØâ : {averziØâ : øavorozá : øraverzni. na-to-vrsti se : na-do-vrsti se. ko-vreslo : po-vreslo „povraz. Ulogu motivatora ovde vr{i izvestan jezi~ki dinami~ki stereotip. Ovakva pojava mogu}a je samo u uslovima visoke produktivnosti modela. Dokaz za to su ne samo mnogobrojne lekseme protuma~ene u ovom radu. ’neobi~ni’. øri-. 1988:99). na nekoga. s-. jeziku v. koji se pojavquju u poziciji ispred nekog drugog prefiksa. „normalnihŒ i ekspresivnih prefiksa ogleda se i na funkcionalnom. obja{wavaju}i je kao uzajamnu zamewivost. Øará-bará.-h. figli-migli i sl. uzicaŒ itd. stvorenim prema postoje}em modelu. kozvonok : øozvonok ([arifullin 1982:20–21. Petrovi} 1993. navezati seŒ. za-. ve} i svi oni hapaksni oblici koji su u izvorima ozna~eni kao ’individualni’. rus. formiran na osnovu velikog broja re~i obrazovanih prema takvim formulama gra|ewa. nadovezati se na ne{to. predstavqaju slobodne kreacije nastale na osnovu postoje}e tvorbene matrice. na-po-vrsti se „naturiti se. ve} im je iskqu~ivi zadatak da pove}aju emocionalni potencijal datog glagola. na primeru prefiksa øo-. ni na wegov vid. komudni (SEK III 67) : pomudni (id.881 Sli~nost izme|u tzv. Indikativno je da je autor pomenute normalne prefikse uporedio sa ekspresivnim prefiksom ko. Up. 881 Ova konstatacija va`i za jo{ jednu marginalnu tvorbenu kategoriju — parne re~i i ponavqawa. Petrovi} 1994). s. tj. i ka{. npr. spopasti koga ~ime ne po{taju}i. obradio je Tripu}ko. u situacijama kada kontekst afektivnosti zahteva kori{}ewe specifi~nih sredstava za svoju realizaciju. ne ostavqaju}i na miru. Ovu pojavu na materijalu ruskog jezika. IV 93). tandara-mandara. Za oblast parnih re~i i ponavqawa karakteristi~na je motiviraju}a funkcija tvorbenog modela.880 Ova pojava svedo~i da se e k s p r e s i v n i p r e f i k s i u j e z i ~ k o j s v e s t i jo{ uvek do`ivqavaju kao p r e f i k s i. .i (posmatrane u datoj poziciji) svrstao ih u red ekspresivnih (emocionalnih) prefiksa (Trypu}ko 1950:342). Parne re~i obrazuju otvorene nizove koji se lako popuwavaju novim obrazovawima. id. {atra-patra (o ovoj kategoriji u s. i na formalnom planu. U izvesnim (mada retkim) slu~ajevima normalni prefiksi imaju istu funkciju kao i ekspresivni. Kao primere ove pojave u ruskom on navodi kovoroØ : {ivoroØ : øovoroØ : zavoroØ : øerevoroØ. U jezi~koj svesti `iv je i t v o r b e n i m o d e l po kojem ekspresivni prefiksi funkcioni{u i on se aktivira ad hoc. {urá-murá. navrsti seŒ. kuøoroØnik : øaøoroØnik. koji se sa~uvao u jezi~koj svesti (Matveeva 1984:145).-h. 880 [arifulin ovu pojavu naziva „paralelizam prefiksaŒ.

is-po-vrti. U citiranom radu. is-pre-graxuje. cit. up. s-po-padnem. i Luppova 1971). li~na imena) (l. ili bar nekoliko perifernih klasa istovremeno. iz-na-praqa.-h. v. s-po-vrtim. 6)882. s-øo-rádaØâ . imperativi. i potpuno je analogna tzv. po-ras-ture se itd. dijal.). gore). prefiksima sastavqenim od dva ili vi{e („normalnihŒ) pojedina~nih prefiksa (op.c. s-po-luza se itd. s-øo-àØi. 883 Periferiju govora predstavqa govorna delatnost vezana za neobi~nu govornu situaciju (govor stranca ili nosioca lokalnog dijalekta. o-po-znae se. Sistemnost periferije ispoqava se kroz dva razli~ita aspekta. {to zna~i da se periferni elementi mogu na}i na raznim jezi~kim nivoima (op. po-o-övrkne. s-po-re|ujem. rus. A n o m a l n o s t je osnovni pojam kojim operi{e Uspenski defini{u}i ga kao neispuwavawe zakonitosti svojstvenih jezi~kom centru i smatraju}i da je upravo anomalnost ono obele`je na osnovu kojeg se pojedine klase elemenata odre|uju kao periferne (op. po-za-dl`i se. ritualni govor itd. poetski. dijal. U slovenskim jezicima postoji veliki broj glagola sa slo`enim prefiksima. 336). Ova pojava zapa`a se uglavnom u leksici slovenskih dijalekata. s-øo-zreØâ. Timok (Dini} 1988). vokativi. neke anomalne pojave karakteri{u periferiju datog jezika u celini. uzvici. nap. razgovor sa decom. obra}awa) ili s aspekta tog procesa (li~ne i pokazne zamenice. {to nam 882 Mogu}e su kombinacije i drugih prefiksa. na-z-gazi. Konstatovano je da se ekspresivni prefiksi nalaze na periferiji jezi~kog sistema. cit. anomalnost periferije ispoqava se upravo kroz odnos prema centru: periferija se organizuje kao „odraz u ogledaluŒ centra. Periferiju jezika ~ine: a) elementi koji pripadaju drugom jezi~kom sistemu (pozajmqenice. „aglutinacijiŒ ekspresivnih prefiksa (v. jezi~ka periferija sama po sebi obrazuje odre|eni sistem. ka pojavama (lako uo~qive) fonetske anomalnosti.). is-pro-vaqa . b) elementi koji vr{e posebne funkcije u procesu komunikacije (emocionalna leksika. S jedne strane. . po-na-vali se. s. U svom udaqavawu od centra. [ta je to periferija? Uspenski razlikuje periferiju g o v o r a (parole) i periferiju j e z i k a (langue) (Usøenskiè 1997:62)883. ideofoni. U tom smislu organizacija periferije mo`e se razumeti kao ~ista „drugostŒ u odnosu na centar. S druge strane. (Vlaji}-Popovi} 1999:114. s-øo-ladiØâ. Suprotstavqawe centra i periferije nije vezano za odre|eni nivo jezika. onomatopejska obrazovawa. pa`wa je usmerena ka periferiji jezika i to. na-po-dipe. pozdravi.ZAKQU^AK 393 Na formalnom planu zapa`a se paralelizam normalnih i ekspresivnih prefiksa u pogledu wihovog naslojavawa ispred iste osnove. cit. up. 63). 62). pre svega. koji sam autor smatra samo postavkom problema. de~je re~i). s-øo-rodiØâ (Gorà~eva 1973:206. tj.

samo Øe zakoniØosØi u mnogim perifernim jezi~kim pojavama jo{ uvek nisu ustanovqene. Ekspresivni prefiksi su „anomalniŒ u odnosu na normalne. Grabias 1994:137). U ovom radu uspostavqen je sistem ekspresivnih prefiksa i sistem leksema koje ih sadr`e. potencijalnih realizacija razmatranog tvorbenog modela. sa neograni~enim brojem kombinacija. . sistem leksema koje u svojoj strukturi sadr`e ekspresivne prefikse jeste o t v o r e n sistem. Tolstoj je do{la do zakqu~ka da i sistem onomatopejske leksike. Naprotiv. jer su wihove karakteristike upravo s u p r o t n e osobinama normalnih prefiksa: a) oni nisu uo~qivi u strukturi re~i. cit. cit. [arifullin 1982a:120–121). bez odnosa prema centru. anomalnim u odnosu na centar. 72). {to zna~i da su karakteristi~ni za nekoliko perifernih klasa istovremeno. Rad. Zakqu~ci do kojih je do{ao Uspenski mogu se. s obzirom na ograni~en broj elemenata koji ga ~ine. nije imao za ciq da prikupi s v e relevantne oblike. b) oni nisu produktivni. ve} i z r a ` a j n o s t i. u periferiji vidimo suprotnu tendenciju ka uslo`wavawu (op. ekspresivni prefiksi prisutni su i u nekim drugim „perifernimŒ sferama (koje su ovom prilikom ostale izvan poqa na{eg interesovawa). kao {to su f o l k l o r (up. Vasmer 1912. {to — kod otvorenih sistema kakav je ovaj — i nije primaran zadatak. Dok centar te`i ekonomi~nosti. ali objediwuju}i razli~ite periferne klase (op. primeniti i na ekspresivne prefikse. S.394 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI dopu{ta razmatrawe iskqu~ivo perifernih elemenata. To zna~i da oblasti jezi~ke periferije Øako|e funkcioni{u ørema odre|enim zakoniØosØima. tj. koja se obi~no do`ivqava kao „anarhi~naŒ. a ova te`wa neminovno vodi ka uslo`wavawu. v) oni nisu regularni. odlikuju}i se specifi~nim pojavama. t a j n i j e z i c i (up. Ekspresivni prefiksi ne te`e ekonomi~nosti. me|utim. materijal iznet u: Sikimi} 1996). koja ima potrebna svojstva. g) oni nemaju odre|enu semantiku itd. Osnovni doprinos ovog rada sastoji se u stvarawu preduslova da se svaka slede}a. gore).ot u gorwolu`i~kom jeziku.884 Kao tvorbena kategorija. 884 Prou~avaju}i onomatopejska obrazovawa sa sufiksom . prepozna kao takva i smesti na odgovaraju}e mesto u okviru uspostavqenog sistema. ima strogu unutra{wu organizaciju (TolsØaà 1971). Sistem samih prefiksa mogao bi se smatrati zatvorenim. 64–67). U ovom smislu periferni elementi mogu da istupaju kao samostalan sistem u jeziku. u najop{tijim crtama. koji funkcioni{e prema sopstvenim zakonitostima (v. Ekspresivni prefiksi obrazuju s a m o s t a l a n s i s t e m. nova leksema. ` a r g o n (up.

Beli}. 114–119. Bjeleti} 1994a — M. Novosibirsk. BãlgarisØi~ni izsledvanià. Anikin. Bjeleti}.LITERATURA LITERATURA Abaev — V. O nekim ekspresivnim glagolskim prefiksima. 165–173. ÅØimologià 1980. OLA 1984. OLA 1972. Bjeleti} 2003 — M. 61–79. Govori prizrensko-timo~ke oblasti. 37–45. Bjeleti}. Anikin. kojasiti se.— *go-). Andreeva-Vasina 1985 — N./ *pãlz-. Dijalekti isto~ne i ju`ne Srbije. BER — Bãlgarski eØimologi~en re~nik. Beleti~. SDZb I. 109–124. Bjeleti} 1994 — M. E.(vãrhu material predimno ot sãrbohãrvatskite dialekti). Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika. K voørosu o na~alânom ko. *pelz. NJ XXXIII/1–2. Bjeleti} 2002 — M. E. ÅØimologià i balØo-slavànskoe leksi~eskoe sravnenie v øraslavànskoè leksikografii. Anikin 1988 — A. Váø. Ekspresivna sredstva u tvorbi srpskohrvatskih glagola (na materijalu govora jugoisto~ne Srbije). Anali Filolo{kog fakulteta 10. Adamovi} 1970 — M. Bjeleti}. Bernar 1982 — Ro`e Bernar. Prilog prou~avawu s. Knjiga druga: K – poni. obozna~aäæih kriki `ivoØnáh). E. ÅØimologi~eskie zameØki. Zagreb. Anikin 1982 — A.-h. 1 (*a. 41–49. Beli} 1905 — A. Bjeleti} 2000 — M. Sofià 1971—. Petar Skok. Neke osmanske etimologije. Bezlaè 1975 — F. Bjeleti}. Studia etymologica Brunensia 2. 181–190. ÅØimologià 1973. Srpskohrvatsko ~alabrcnuti . Abaev. 351–358. Beograd./ *polz. 280–289. Anikin. Azarh 1974 — Ä. Bjeleti}. DialekØnaà leksika 1982. Iz ekspresivne prefiksacije: ko~operiti se. Bjeleti} 1999 — M. Moskva — Leningrad 1958–1989. S. BE 2001–2002/1. . Sofià. Istoriko-åtimologi~eskiè slovarâ osetinskogo àzáka I–IV.v dialekØnáh glagolah. Azarh. Tavoriti. MaØerialá dlà balØo-slavànskogo slovarà. I. Bjeleti} 1993 — M. JF LVI/1–2. Adamovi}. Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti. Otnovo za slovoobrazuvatelnià element -Øo. 104–138. NSSUVD 22/2. Andreeva-Vasina. O praslav. Bjeleti}. 265–271. I. Anikin 1998 — A. 119–126. ZbMSFL XXXVI/2. O svodnáh karØah slov odnoè leksiko-semanØi~eskoè gruøøá (na maØeriale russkih dialekØnáh glagolov. Bezlaè. 1972. 377–389.

VarboØ. Bjeleti} 2005 — M.396 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Bjeleti} 2003a — M. ~av’àdiØi). Praha. VarboØ. 68–78. opravene a doplnene vydani. 374–381. VarboØ. izmávaØâsà). Beleti~. Padrtine (tvorbeni arhaizam iz Bu~uma). ÅØimologià 1970. Bjeleti} 2004a — M. Godi{wak za srpski jezik i kwi`evnost 8. Belgrade. VarboØ 1971 — @. Zb(MS)FL III. Varbot. dial. nasØárnáè. VarboØ 1975 — @. drolà. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. Bjeleti}. Prilog prou~avawu psl. *ded(ãk)ã. OLA 1973. *koristâ. Prilog prou~avawu psl. Bjeleti}. Kãm proizhoda na bãlg. Varbot. @. *verg. VarboØ. VarboØ. Ju`noslovenska leksika u balkanskom kontekstu. *ver-. Ad fontes verborum. stesnitelen ~ovek. ko~ubeè. dial. russk. russk. namoknuØâ ’øriu~iØâsà’. VarboØ 1972 — @. *lezo. 3–19. VarboØ 1975a — @. @. 23–33. Moskva (u {tampi). @. BE 2004/4. ÅØimologià 2000–2002. VarboØ. (s)komra~iti „tenacem esseŒ. *olajâ. *zakãlo i *nakãlo. 143–155. glupakŒ. russk. Budimir 1960 — M. Bjeleti} 2006 — M. Sbornik k äbileä @. *târbati. ÅØimologià 1964. ~avedati i ukr. ZameØki øo slavànskoè åØimologii (ukr. De nominis serbici vestigiis classicis./ *verz-. 121–129. @. ÅØimologià 1970. 190–195. ÅØimologià 1971. *naglãjâ. russk. Varbot 1972a — @. Vaclav Machek. *prilyka i *lykadlo. Bjeleti} 2006v — M. SØudii z onomasØiki Øa eØimologii 2005. Bjeleti}. VarboØ. *ratiti. Etymologicky slovnik jazyka ~eskeho. 65–84. *koporul’a). *zanoviti i *zanovetâ). Budimir. Leksi~ka porodica imenice hala. ÅØimologià 1972. *pakostâ. Prilog prou~avawu s. II (*slenoti. Balcanica XXXIV/2003. ZameØki øo slavànskoè åØimologii (slav. ZameØki øo slavànskoè åØimologii (slav. *naprasânãjâ. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. Bjeleti} 2004 — M. Studia etymologica Brunensia 3 (u {tampi). @. @. Bjeleti}. øazgaØâ (o slavànskih glagolah s prefiksom pa-). K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. 67–73. Druhe. Bjeleti} 2006b — M. „misere. K åtimologii russk. munàk œsrame`liv. Bjeleti}. patr~e. dial. VarboØ 1965 — @. *zaromã. *(s)kometi i *(s)komez-. Bjeleti}. Bjeleti} 2006a — M. VarboØ 1973 — @. Iz leksike jugoisto~ne Srbije (paprqak. ÅØimologià 1968. 7–34. *vez-. Prilog prou~avawu slovenskih leksi~kih paralela (s. VarboØ 1974 — @.-h. anguste vivereŒ. @. pamraka). III (*ro~iti. Kiòv. *lojiti I i II. @. 42–59. I. 1968. mãl~alivec. . 27–43. slav. *(s)krega. 28–38. 58–64. *lezivo). ÅØimologià 1973. RS LIV. *zaokã. Bjeleti} 2004b — M. @. Bjeleti}. K izu~eniä prasl.-h. Bjeleti}. -na~iØâ). NSSUVD 35/1 (u {tampi). Ni{ (u {tampi).

@. *vãr~ati. O semanØike i åØimologii zvukoøodra`aØelânáh glagolov v øraslavànskom àzáke. O vozmo`nosti rekonsØrukcii åØimologi~eskogo gnezda na semanti~eskih osnovaniàh. *vãrkati / *vârkati i *vârka / *vârca. ÅØimologià 1985. @. 29–41. VarboØ. Varbot. *{~igati. VarboØ 1984 — @. *sârtati. VarboØ 1988 — @.LITERATURA 397 Varbot 1976 — @. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. gnuza. ÅØimologià 1974. @. *ru`iti. Varbot. VarboØ. *~eka). * piskati II. 39–47. wneka. Varbot 1980 — @. *{~eka. mira). @. . 150–155. *mãrx. pa`ev. ÅØimologià 1978. @. * posãkalâ (/-l’â) . VarboØ 1979 — @. *sojiti. @. OLA 1979. ÅØimologià 1986–1987. *(x)rapati. *(x)rapnoti i *(x)rapã. *pist(v)ati (se). *kyrkati. kra~ni. VarboØ. VIII (*vãrdati. .iti (s e ) . 33–40. XIV (*~âlxati i *kãlpati. VarboØ. 66–78. ka{ub. IV (*tipati. *ku`ati i *ku`a. VarboØ 1979a — @. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen.. VI (*vãrko~â. *zakobenâ i dr. krevac. Praslavànskaà morfonologià. *str(’)apa i *str’apiti. VarboØ. pasary. LehiØskie åØimologii (øolâsk. VarboØ. *plixati). *{~igolâ(je)). *nadovâsâ i *nadovâsânâ. K rekonstrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. *baru{iti. *golo{~ekã / *golo{~eka i *~ekati. *str’apati). Slavànskie åØimologii (*opoka. Varbot 1981 — @. slovoobrazovanie i åØimologià. VarboØ. *pi{~ati II i *pi{~alâ II. V (*pru~iti i *pro~â. VarboØ 1989 — @. *piskã / *piska. 21–27. *`e`el’â. 19–31. 31–42. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. @. wykoprze}. ÅØimologià 1975. *ruta i *rutina. ÅØimologià 1976. Slavànskoe àzákoznanie (X me`dunarodnáè sãezd slavisØov). ÅØimologià 1984. ^e{skie åØimologii (mlovina. VarboØ 1988a — @. 21–32. 272–281. *plegti. Varbot 1981a — @. *(sã)klenâ i *(sã)klenã). K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. ÅØimologià 1977. @. @. Moskva. *xoro{âjâ i *xorxoriti se). *vârati i *varati. Moskva. * plojâma (/-âba) ). K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. XIII (*bariti se i *baruxati. *sokorã i *so~iti III). @. VarboØ 1985 — @. @. @. 55–63. VarboØ. @. *kãltati. VarboØ 1978 — @. ZSl XXIV/1.-slovin. VarboØ 1977 — @. *kobica.i *myreti. 317–328. povlovny. papu`iti). @. ÅØimologià 1979. -skuobic. VarboØ. OLA 1982. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. *{~âgnoti. VarboØ. VarboØ. VII (*pãrkati (se). 28–42. o{~akle. *se~ati. *ru`â i *ro`â. IndividualânosØâ zaimsØvovannogo slova i sisØemnosØâ åØimologi~eskogo izu~enià zaimsØvovaniè. VarboØ. VarboØ 1986 — @. *pãrpati i *(po)parã / *para./ *mârx.

ÅØimologi~eskie zameØki. O søecifike dialekØnoè åØimologii. Zametki po åtimologii russkih narodnáh meØeorologi~eskih Øerminov. Biblioteka Ju`noslovenskog filologa. XV (*reg(a)ti se. ÅØimologi~eskie zameØki. @. V. V. Gorà~eva 1986 — T. 53–57. ÅI 6. VarboØ 1998 — @. 223–229. 23–28. NSSUVD 21/2. NJ XXXIII/1–2. 162–165. Prasáowianszczyzna. V. V. V. Gorà~eva. Gamkrelidze/Ivanov I–II — T. V. V. Varbot 1995 — @. ÅØimologià 1972. Gorà~eva 1981 — T. ÅØimologià 1991–1993. @. 62–71. Gorà~eva 1982 — T. ÅØimologià 1980. ÅØimologià 2000–2002. Vlaji}-Popovi}. Istorijska semantika glagola udarawa u srpskom jeziku. 60–65.. V. VarboØ. K åØimologii rus. *pãrg(a)ti. 102–109. Gamkrelidze. KonØaminaciàØa kaØo ørinciø na eØimologi~noØo izsledvane. **`elti. Gorà~eva 1974 — T. *galiti i *`elã. Gorà~eva 1988 — T. Morfo-semanØi~eskoe øole leksemá v åØimologi~eskom slovare i vozmo`nosØi ego rekonsØrukcii. Varbot 2003 — @. moØro{iØâ. Gorà~eva. Moskva. Gorà~eva. Gorà~eva 1973 — T. 125–132. Gorà~eva. *piskati). Vlaji}-Popovi} 2002 — J. Srpskohrvatsko palamuditi . Gorà~eva. VarboØ. Nova serija. Georgiev. @. Varbot 2003a — @. V. . Indoevroøeèskiè àzák i indoevroøeècá. 205–207. 92–97. Gorà~eva.398 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI VarboØ 1994 — @. K rekonsØrukcii i åØimologii nekoØoráh øraslavànskih glagolânáh osnov i oØglagolânáh imen. I. Varbot 1996 — @. Tbilisi 1984. Gorà~eva. 43–49. 189–203. Beograd. ÅØimologià 1984. Vlaji}-Popovi}. VarboØ. BE XXVIII/3. K åtimologii russkogo dialekØnogo søorádaØâ. Materialá k izu~eniä russkoè narodnoè meØeorologi~eskoè Øerminologii. @. Vlaji}-Popovi}. 112–118. Ivanov. @. @. Vlaji}-Popovi} 1999 — J. Jedan semanti~ki pomak kod onomatopejskih i ekspresivnih glagola: „udaratiŒ ¢ „jestiŒ. 54–61. Georgiev 1978 — V. Redak dijalekatski glagol iz jugoisto~ne Srbije: sneviram se i sl. V. dial. K åØimologii slavànskih meØeorologi~eskih Øerminov. VarboØ. ÅØimologià 1982. Gorà~eva 1985 — T. Gorà~eva. Gorà~eva 1979 — T. ÅØimologià 1985. K Øiøologii vzaimodeèsØvià åØimologi~eskih gnezd. Vlaji}-Popovi} 1986 — J. ÅØimologià 1971. Vlaji}-Popovi} 1993 — J. Vlaji}-Popovi}. 21. O øognezdovoè orienØacii øri rekonsØrukcii i åØimologizacii øraslavànskogo leksi~eskogo fonda. Serià liØeraØurá i àzáka 54/4. II. 103–114. kw. ZbMSFL XXIX/2. ÅØimologià 1977. 57–62. 7–17. 129–135. K åØimologii slavànskih ørilagaØelânáh so zna~eniem ’básØráè’. V. ÅØimologià 1979. K izu~eniä slavànskoè meØeorologi~eskoè Øerminologii. Preko etimologije do modela semasiolo{kog re~nika. Studia etymologica Brunensia 2. VarboØ. VarboØ.

Grickat 1955–1956 — I. Iliadi 2001 — O. ÅIRÀ V. Gudkov. ÅØimologià 1979. 9–11. SerbskohorvaØsko-belorusskie leksi~eskie sooØveØsØvià. ørosØ. Gorà~eva. Moskva 1974—. Beograd 2003—. 198–200. Moskva. OLA 1985–1987. Grickat.v ukrainskoè aøellàØivnoè i gidronimnoè leksike. A. A. Sverdlovsk. Iliadi. Russk. *lu-b. FoneØi~ni øroblemi øri eØimologizuvaneØo na grãckiØe zaemki v bãlgarski ezik. Iliadi. Zaørudskiè 1989 — S. Zemskaà. Zemskaà 1969 — E. o{meØki. 34–38. Sofià. abrïedâ (K voørosu o zna~enii i åØimologii). 84–101. Gorà~eva. Minsk 1978—. Slov’ànsâki toponimi na teritorii Grecii (etimologi~niè komentar). I. Slav. K semanØike i åØimologii nekoØoráh slavànskih meØeorologi~eskih Øerminov. 126–127. Dzidzilis 1990 — Hr. ÅØimologià 1988–1990 . Ob åØimologii russkogo dialekØnogo uverisØáè. Termin kaverØâ v belorusskih govorah. Dorovskih. Dorovskih 1981 — L. @akova. Soveæanie øo obæeslavànskomu lingvisØi~eskomu aØlasu. Tri russkie åØimologii (maèka. 51–58. N. Kiiv. Kala{nikov 2000 — A. Minsk (rukoøis). I. ÅSBM — ÅØámalagi~ná slounik belaruskaè mová.-russ.-e. Iz isØorii slavànskih sinonimov. @akova 1975 — Z. ÅØimologi~eskie issledovanià. @eleznàk 1984 — I. K semanØike i åØimologii slavànskih meØeorologi~eskih i asØronomi~eskih Øerminov. Kala{nikov 1994 — A. DisserØacià na soiskanie u~enoè sØeøeni kandidaØa filologi~eskih nauk. A. P. ÅØimologià 1988–1990. V. I.LITERATURA 399 Gorà~eva 1989 — T. 217–219. Iliadi 2002 — O. Gorà~eva 1992 — T. SØudii z onomasØiki Øa eØimologii 2003. K åØimologii i semanØike vosØo~noslavànskih meØeorologi~eskih i asØronomi~eskih Øerminov. 100–114. *vârzti. I. OLA 1991–1993. Iliadi. Leksi~ni arhaizmi ukrainsâkih dialekØiv ZakarøaØØà. SosØavnáe ~asØi russkogo slova. A. V. Gudkov 1966 — V. @eleznàk. JF XXI/1–4. Kala{nikov 1996 — A. V. Zaørudskiè. Linguistica slavica. 36–44. và`a. hmuráè). Gorà~eva. Gorà~eva 1997 — T. ERSJ — Etimolo{ki re~nik srpskog jezika. Ivanova 1981 — T. OLA 1981. Kiiv — Kirovograd. A. horo{iè. 300–302. V. Kala{nikov 1992 — A. Kala{nikov. EØimologi~ne gnizdo z korenem *ver. M. Deminutivni glagoli u srpskohrvatskom jeziku. Kala{nikov. ÅSSÀ — ÅØimologi~eskiè slovarâ slavànskih àzákov. 45–96. PiØannà slovoØvoru shidnoslov’ànsâkih movi. Kala{nikov. I. OLA 1994–1996. 49–56. ÅØimologià 1994–1996. 27–35.u øraslov’ànsâkiè movi. Ivanova. Kala{nikov. ÅØimologià 1991–1993. 79–88. Iz åØimologi~eskih nablädeniè nad gnezdom ørasl. Iliadi 2003 — O. A. . 125–91. 271–274. K åØimologii dr. Kiiv. ESUM — EØimologi~niè slovnik ukrainsâkoi movi. ReørezenØanØá i. Kiiv 1982—. Dzidzilis.

Kurkina. Kurkina 1985 — L. Kurkina. 91–102. 275–281. ^akavish–deutsches Lexikon. Kurkina 1978b — L. Slavistische Forschungen 25/I. 278–293. V. Unter Mitarbeit und Redaktion von Reinhold Olesch. V. V. ÅØimologià 1979. OLA 1980. V. 215–223. Slavànskie åØimologii. Slavànskie åØimologii. ÅØimologià 1975. 13–24. Kurkina. Kurkina. 32–37. Koln–Wien. Kurkina 1974 — L. *mug. Slavànskie åØimologii. Kurkina. V. V. Kurkina 1975 — L. ZameØki øo slovenskoè åØimologii. 60–80. II dio. slav. ÅØimologi~eskie issledovanià. Leksi~eskie arhaizmá rodoøskogo dialekØa. Kurkina. 44–59./ *mã`-. Uspore|en s nekim ~akavskim i zapadno{tokavskim govorima. *tylã. ÅØimologià 1973. V. ÅØimologià 1972. ÅØimologià 1970. V. OLA 1979. 23–27. . 331–337. 180–186. Kurkina. V. 34–43. Kurkina 1982 — L. V. II. 16–30. {krt. III. OLA 1976. 13–28. V. 166–172. Prva knjiga. Kurkina 1980a — L. ÅØimologià 1976. *pokati. 15–28. Zagreb. ÅØimologià 1980. V. Kurkina 1981a — L. *tvelã). Kurkina 1980b — L. Kurkina. OLA 1978. *po~iti / *pe~iti. Kurkina. Kurkina 1976 — L. Kurkina. Kurkina 1982b — L. Von Mate Hraste und Petar [imunovi}. Bezlaj F. 17–31. 1976. Kurkina. *plesmo. Kurkina. Kurkina 1974a — L. Beograd. Etimolo{ki slovar slovenskega jezika. Kurkina 1979 — L. *strukã / *strokã). prtiti. Kurkina. 38–43. maloholânáè. ÅØimologià 1977. V. V. Kurkina 1978 — L. Kurkina 1978a — L. OLA 1972. Kurkina. V. dial. ZameØki øo slovenskoè åØimologii. A — J. Drugi deo. 1973. V.400 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Klajn 2003 — I. 331–338. V. s. Kurkina. IV (sloven. Bohlau Verlag. Kurkina. ÅØimologià 1971. K rekonsØrukcii åØimologi~eskih svàzeè osnov s difØongom na -u. Sufiksacija i konverzija. Ljubljana. Kurkina 1980 — L. 1979. Kurkina 1972 — L. Kurkina. Kurkina 1977 — L. Tvorba re~i u savremenom srpskom jeziku. Slavànskie åØimologii. svere`iè. ÅØimologià 1980. 58–79. Klajn. Slovensko-vosØo~noslavànskie leksi~eskie svàzi. *tulã. Kurkina. ÅØimologià 1978. Rje~nik. ÅØimologi~eskie zameØki. Kurkina 1973 — L. *ob-pletã. Russk.-horv. V. V. Slavànskie åØimologii. V. Kurkina. Juri{i} Bla`. Ä`noslavànskie åØimologii (*kujati / *kaviti i *kãvati / *kyvati. Kurkina. ÅØimologi~eskie zameØki . ZameØki øo bolgarskoè åØimologii. Rje~nik govora otoka Vrgade. ÅØimologià 1978. Teil I. Kurkina 1981 — L. ÅØimologià 1974. ÅØimologià 1982. II. Sverdlovsk. *kujâ / *kuja. Kurkina 1982a — L. Izoglossnáe svàzi ä`noslavànskoè leksiki. Slovensko-zaøadnoslavànskie leksi~eskie svàzi. Praslavànskie leksi~eskie dialekØizmá ä`noslavànskih àzákov.

NJ XXXI/1–5. Dvoènáe øredlogi v russkih narodnáh govorah (na maØeriale govorov Kirovskoè oblasØi). Kurkina. . Bezlaj. Loma. K åØimologii slav. Slav. K rekonsØrukcii åØimologi~eskih svàzeè slav. *plesati. Magner. 19–27. Slavànovedenie 1. Neki slavisti~ki aspekti srpske etnogeneze. 57–62.LITERATURA 401 Kurkina 1986 — L. ZbMSFL XXXIX/2. ÅØimologià 1988–1990. Delovi tela. Novi Sad. 111–125. Ljubljana. Kurkina 1996a — L. Kodovi slovenskih kultura 4. Slovenska akademija znanosti in umetnosti. Wrocáaw etc. Kurkina. Dela 38. V. Loma. S. P. OLA 1985–1987. 194–209.> b. 601–623. Kurkina. *pa~âkati). Lâvov 1974 — A. F. Zbornik Matice srpske za slavistiku 43. K rekonsØrukcii sosØava øraslavànskogo leksi~eskogo fonda slovenskogo àzáka. Kurkina. Okamewena imena. P–S. „palidrvceŒ ili „oploditeqŒ?. V. Loma 2000 — A. Dopolnila in uredila Marko Snoj in Metka Furlan. Kurkina. ÅØimologià 1984. Kurkina 2001 — L. Predavawa iz istorije jezika. I. Kurkina. Slavànskie åØimologii (*skovorda. Iz leksikologi~eskih nablädeniè. 121–132. ÅØimologià 1994–1996. Luøøova. Slawistyczne studia jezykoznawcze. ÅØimologi~eskie issledovanià. 107–126. Studia etymologica Brunensia 2. ÅØimologià frazeologizma ni zgi ne vidno. Kurkina 1992b — L. Kurkina 1996 — L. 1995. Lingvisti~ke sveske 4. DialekØnaà leksika 1969. Kurkina 1988 — L. Luppova 1971 — E. Praslovenska leksika i kultura u indoevropskom kontekstu. Kurkina. V. vvodiØâ v zablu`denieŒ. Loma 1996 — A. V. DialekØnaà sØrukØura øraslavànskogo àzáka øo dannám ä`noslavànskoè leksiki. 15–42. Kurkina 1992 — L. V.kao etimolo{ki problem. Kurkina 2000 — L. Slovenskie åØimologii. Loma. Ekaterinburg. 22–32. Loma 1993 — A. ÅØimologià 1972. ÅØimologià 1988–1990. *myliti (se) œobmanávaØâ. 66–68. 1987. IzvesØià Uralâskogo gosudarsØvennogo universiØeØa 2001/20. Loma. JF LVI/1–2. *vor`iti. V. V. Moskva. Kurkina 1989 — L. Kurkina. ÅØimologii russkih dialekØnáh slov. Perintegracija ob. Prilog poznavawu predslovenskih ostataka u oronimiji Crne Gore. 185–193. „Petli}Œ. Kurkina. V. JF LVI/1–2. Leksi~eskie arhaizmá russkih govorov Srednego Urala. Loma 2004 — A. 103–113. Tretja knjiga. Beograd. Loma. 561–567. Kurkina 1992a — L. Kurkina 1997 — L. K ørobleme regionalânáh ålemenØov v åØimologi~eskom slovare (na maØeriale leksiki serbohorvaØskogo àzáka). 115–125. Kurkina. V. V. 263–265. Etimolo{ki slovar slovenskega jezika. Kurkina. Lâvov. Novi Sad. Loma 1999 — A. Kurkina 2003 — L. V. Magner 2003 — G. 7–14. Ljubljana. Kurkina. V. 97–103. Sverdlovsk. 131–144. Razred za filolo{ke in literarne vede. ÅI 8. 107–115.

skrenâ). 1. Minsk. Moskov. 146–150. II (meræiè. Merkulova 1979 — V. A. 140–152. Moskov. A—B. Matveeva. Mladenov 1973 — M. Moskov 1964 — M. ZameØki øo isØorii i åØimologii slov. 174–176. Moskov. hmáliØâ. hauØ. Nàkoi misli za Bãlgarski eØimologi~en re~nik. ÅØimologià 1970. EL XVII/3. 155–165. 341–348. Moskov 1965 — M. 141–147. K probleme leksi~eskih povtorov russkogo àzáka. Merkulova 1985 — V. MarØánov. Praci Odesâkogo der`avnogo universiØeØu. Odesa. ÅØimologià 1986–1987. Merkulova. 149–155. VosØo~noslavànskie åØimologii. Vl. Merkulova. S. Merkulova. Ezikovedski ørou~vanià v ~esØ na akad. 18–26. IV. Ukrainskie åØimologii. Georgiev.402 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI MarØánov 1986 — V. Osobaà ørefiksalânaà sisØema v slavànskih àzákah ørimeniØelâno k ukrainskomu àzáku. 128–132. regnuØi. Melâni~uk. gobouduc’a). ÅØimologià 1974. 436–442. Moskov. FakulØeØ øo slavànski filologii LXII . II (`elunica. viøusk 15. ÅØimologià 1982. Narodnáe nazvanià bolezneè. II (na maØeriale russkogo àzáka). Godi{nik na Sofièskià universiØeØ. Merkulova 1989 — V. smoØoloka. ÅØimologià 1984. Moskov 1962 — M. Matveeva 1984 — T. 67–73. Moskov. Moskov 1971 — M. Merkulova 1986 — V. A. 39–47. III (necevenâe. Moskov 1980 — M. 137–149. ÅØimologià 1979. ÅØimologià 1984. Øom 152. ÅØámalagi~ná slounik belaruskaè mová. Turski i Øärkski zaemki oØ zvukoøodra`aØelen i nezvukoøodra`aØelen harakØer v balkanskiØe ezici. 73–74. Slavànski dumi s øredsØavki. 57–67. Merkulova 1971 — V. Mladenov. Moskov. Mokienko 1972 — V. skoludina. A. V. 71–73. Merkulova 1976 — V. Novosibirsk. A. BE XXIII/5. Moskov 1962a — M. 143–206. Merkulova 1996 — V. ProizhodãØ na nàkolko ä`noslavànski dumi. A. V. ÅØimologià 1968. DialekØnaà leksika i åØimologià. ÅIRÀ VII. PiØannà slovànsâkoi filologii. Bãlgarski dumi s oØglasno reduvane. Iz isØorii russkoè åksøressivnoè leksiki. Merkulova. ÅksøressivnosØâ na raznáh urovnàh àzáka. Slavànskie øroØezá i åØimologi~eskaà åvrisØika. A. A. Melâni~uk 1969 — A. 419–423. M. serià filologi~nih nauk. 79–91. . 1978. 88–101. hmáz. ÅI 6. 433–532. Osobena obæoslavànska ørefiksna sisØema i neènoØo oØra`enie v sãrbohãrvaØski ezik. IIBE XIX. Russkie åØimologii. Mokienko. Narodnáe nazvanià bolezneè (na maØeriale russkogo àzáka). ÅØimologià 1977. Merkulova 1981 — V. Moskov. Ob odnom iz va`náh vidov åØimologi~eskih issledovaniè. Merkulova 1972 — V. ÅØimologià 1967. Merkulova. Merkulova. O doøolneniàh k slovnikam øraslavànskih slovareè. {kvora. IIBE XI. horâ. A. RIK XCVII. øràØaØi. Moskva. Merkulova. VzaimooØno{enieØo me`du gruøa slavànski dumi s ogled na øroizhoda im. Merkulova. Sofià. Merkulova. MovoznavsØvo. Moskov 1969 — M. t. ZbMSFL VIII. A. verøeØâ). Sofià.

P. Sbornik v ~esØ na ørof. Beograd 1998. EL 1991/6. PeØleva 1976 — I. 51–55. PeØleva. PeØleva.-horv.((-)ta-. ÅØimologià 1977. ÅØimologià 1967. A. ~e{. ÅØimologià 1975. K åØimologii glagola kolo{maØiØâ. O semanti~eskih istokah slov so zna~eniem ’skuøoè’ v russkom àzáke. Nikon~uk 1979 — N.LITERATURA 403 Moskov 1981 — M. 313–316. K voørosu o slovah s usiliØelânám (-)to. 75/1. ~uriØâ. ÅØimologi~eskie issledovanià v oblasØi serbohorvaØskoè leksiki. XIII (rus. ukr. 20–57. Ivan Lekov. Biblioteka Ju`noslovenskog filologa. Petleva. Orel 1990 — V. P. Moskov. PeØleva 1972 — I. 98–109. PeØleva 1978 — I. 65–69. ÅØimologià 1968. dial. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. 42–51. . 23–28. dial. mukqiv). P. PeØleva 1985 — I.i ko. OLA 1972. SoveØskoe slavànovedenie 1990/5. K voørosu o g. dial. P. Praslavànskiè sloè leksiki serbohorvaØskogo àzáka. korsonogiè. V. Sofià. PeØleva. Orel. Nikonov. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike 2.øroØeØi~eskom v slavànskih àzákah. ÅØimologià 1976. kw. Å. ÅØimologi~eskie issledovanià. P. Prefiks i koren ili koren i sufiks?. kursiváè. slav. Å. PeØleva. isØori~eskoè leksikologii i leksikografii. P. Petleva 1974 — I. PeØleva 1980 — I. Petleva 1973 — I. 92–94. I. ÅØimologià 1978. 191–200. EØimologi~niè slovnik ukrainsâkoi movi. 122–126. Slavànski ørefiksni i bezørefiksni dumi. P. Moskva. II. XII (rus. PeØleva. P. kuverdaØâ. dial. ÅØimologià 1977. 1989. Petleva. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. SØarinna ørefiksna sisØema v slavànskiØe ezici (IsØorià i Øeorià na øroblema). ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. OS — Etimolo{ki odsek Instituta za srpski jezik. Praslavànskiè sloè leksiki serbohorvaØskogo àzáka. 40–111. PeØleva 1983 — I. 208–214. T. 33–38. 105–108. Moskov. ObænosØ i mnogoobrazie na slavànskiØe ezici. 3. Petleva. curaviè.v øolesskih govorah. Sverdlovsk. PeØleva. ÅØimologià 1981. *vârdati). ukr. vapavy. Moskov 1991 — M. PeØleva 1979 — I. dial. ÅØimologià 1971. s. P. Orel 1988 — V. Ogledna sveska. Orel. 114–156. Russkoe slovoobrazovanie. dial. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. OLA 1984. Moskva 1976. Nikonov 1969 — V. 15. PrisØavki ka. PeØleva. PeØleva. AfØoreferaØ disserØacii na soiskanie u~enoè sØeøeni kandidaØa filologi~eskih nauk. ÅØimologià 1970. P.. DialekØologià i åØimologià na Me`dunarodnom simøoziume øo øroblemam åØimologii. rus. Petleva 1971 — I. Moskov 1997 — M. Kiiv. PeØleva 1977 — I. (-)tu-) v slavànskih àzákah. Sofià. Moskov. PeØleva 1981 — I. PeØleva. VI. Nova serija. 24–35. vãrne. P. 207–216. Godi{nik na Sofièskià universiØeØ „KlimenØ OhridskiŒ. Nikon~uk. P. VIII (bolg. vá~urki.

rus. Popovi}. Arhai~eskie ørefiksá v russkih govorah. Risti} 1996 — S. Petrovi}. 119–128. dial. Parne re~i u leksi~ko-semanti~kom sistemu srpskog jezika. PeØleva. PeØleva.i nekim wihovim derivatima.u srpskom jeziku. PeØleva 1993 — I. Eæe raz k voørosu o dialekØnáh slovah s vsØavnám ålemenØom -Øo. Risti}. {ámorodâde. Imeni~ka obrazovawa s prefiksom pa. P. PeØleva 1989a — I. Leksi~ka semantika ekspresivnih glagola u savremenom srpskom jeziku.404 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ukr. Podgorica. Risti} 1997 — S. ÅØimologià 1982. 167–176. ÅI 6. Popovi} 1951–1952 — I. O slovenskim korenima *bob. PeØleva 1994a — I. P. Govori prizrensko-timo~ke oblasti. I. dial. blr. Parne re~i i ponavqawa turskog porekla u srpskohrvatskom jeziku kroz razne jezi~ke nivoe. ÅØimologià 1984 . PeØleva. 537–542. skrågacâ. Risti} 1994 — S. P. 180–184. Poøov. PeØleva. PeØleva. Tipovi ekspresivne leksike u savremenom srpskom jeziku (model „osoba + psihi~ka ili moralna osobinaŒ). *xorbrã). horobráè (slav. PeØleva. OLA 1988–1990. OLA 1985–1987. Eæe raz k voørosu o dialekØnáh slovah s vsØavnám ålemenØom -Øo. Radovi}-Te{i}. moØoná). NSSUVD 22/2. P. korØaváè. PeØleva 1994 — I.). XVIII (øo maØerialam ràda nováh dialekØnáh slovareè ørizrensko-Øimokskoè zon). dial. 19–21. Petleva 2002 — I. me{kaØâ i dr. ~e{. ÅØimologi~eskie zameØki (rus. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. PeØleva. Risti}.// -Øu-). PeØleva 1986 — I. 32–37. dial. Zna~enie nováh dialekØnáh slovareè ägo-vosØo~noè Serbii dlà slavànskoè åØimologii. O vozmo`nosØàh sover{ensØvovanià øriemov åØimologi~eskogo issledovanià. 57–78. ZbMSFL XXXVII/1–2. rus. PeØleva 1989 — I. øereàèka. 102–109. 113–118. 198–201. *mârdati. dial. vrba~. vrbe}. O va`nosØi u~eØa v åØimologii redkih lingvisØi~eskih àvleniè formalânogo harakØera.i *pop. s. P. 57–62. .-horv. 117–121. ÅI 8. ÅØimologià 1986–1987. 64–71. Petrovi}. Poøov 1969 — A. Petleva 1996 — I. PeØleva. ÅØimologi~eskie zameØki øo slavànskoè leksike. slav. P. Risti}. vrbeti se. NSSUVD 21/2.(// -Øa. Petleva 2003 — I. dial. Rikov 1988 — G. Leksikolo{ko-leksikografski pristup na korpusu iz Re~nika SANU. ørihorniè. dial. 335–344. P. Russkaà dialekØnaà åØimologià.). lidam. P. Konotativni aspekti zna~ewa ekspresivne leksike. 31–38. 34–38. Rikov. JF XIX/1–4. blr. ÅØimologi~eskie zameØki. 309–310. BE XXXVIII/4. JF LII. karØaàzákiè i dr. Petrovi} 1994 — S./ -Øu-). ÅØimologià 1991–1993. ^etvrti lingvisti~ki skup „Bo{kovi}evi daniŒ. PeØleva. XV (ukr. rus. Radovi}-Te{i} 1999 — M. ÅØimologià 1967. 268–271. ZbMSFL XL/1. P. Bãlg.(/ -Øa. 159–171. Petrovi} 1993 — S.

Truba~ev 1960 — O. Zbornik u ~ast Petru Skoku. 272–280. Svazek 1. batriti. {keØ). ÅØimologià 1971. 2. ÅØimologià 1991–1993. Truba~ev 1972a — O. AØ. Moskva. TolsØoè 1969 — N. sØukolka. Truba~ev. Toporov. Truba~ev. Truba~ev 1967 — O. ÅØimologià 1970. Semaziologi~eskie åØädá. Sofià. Sadnik. Russkoe i slavànskoe àzákoznanie. Truba~ev 1972 — O. Borys. Iz indoevroøeèskoè åØimologii.E. Romanski. Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä. Slova gramaticka a zajmena. Koncove partikule. Truba~ev 1971 — O. Ob odnom iranizme v slavànskom: *bazuriti.LITERATURA 405 Sadnik 1971 — L. 101–138. 123–140. NJ XXXIII/1–2. N. I. Me{awe re~i. Moskva. Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä. ÅØimologià 1964. Dzieje Sáowian. ÅØimologià 1965. Emotivniot jazik i negovata lingvisti~ka interpretacija. 175–177. 3. Truba~ev 1971a — O. fifa. Iz praslavànskogo slovoobrazovanià: imennáe slo`enià s pristavkoè a-. Sikimi}. ÅØimologià 1968. 76–89. Toporov 1971 — V. Toporov. Toporov 1985a — V. Moskva. Praha. Sikimi} 1999 — B. 267–272. N. Truba~ev. W. 5. 4. TolsØaà 1971 — S. Todorov. V (1). N. 131–136. 1975 („Monografie SlawistyczneŒ 32). Todorov 2002 — T. III (1–3). 6. 1973. Kope~ny. N. ZameØki øo åØimologii nekoØoráh naricaØelânáh i sobsØvennáh imen. Slavànskaà geografi~eskaà Øerminologià. Wrocáaw — Warszawa — Krakow — Gdansk. ÅØimologià 1976. I. Srpski jezik 3/1–2. ÅØimologi~eskie melo~i (1. N. Tomanovi} 1938–1939 — V. 29–55. Iz slavàno-iranskih leksi~eskih oØno{eniè. N. 497–504. ÅØimologià 1982. ÅØimologià 1968. Truba~ev. 3–20. 450–458. Nevestinska imena: od hipokoristika do pejorativa. Truba~ev. Truba~ev 1973 — O. Sikimi} 1998 — B. 24–67. M. N. Truba~ev 1978 — O. v slavànskoè øersøekØive. Tento svazek sestavil F. N. 201–217. Truba~ev. 489–492. sloven. TolsØaà. Stankjevi~. MJ XV/1–2. Toøorov 1994 — V. Etymologicky slovnik slovanskych jazyku. Ptica bogomoqica. 80–86. N. FoneØi~eskie nablädenià nad onomaØoøei~eskimi obrazovaniàmi s suffiksom -ot v verhnelu`ickom. v øiku. N. K probleme åØimologi~esko-grammaØi~eskih svàzeè. 257–260. I. ZameØki øo åØimologii i sravniØelânoè grammaØike. 137–143. Prefiksacja imienna w jezykach sáowianskich. grámza. Truba~ev 1976 — O. 167–169. Slavànskie åØimologii. 3–10. Horv. Sikimi}. Truba~ev. Tomanovi}. váøendrivaØâsà. 7. Toøorov: Iz indoevroøeèskoè åØimologii. TolsØoè. I. Ob odnoè redkoè slovoobrazovaØelânoè modeli. 126–154. Toporov. dranduleØ. Truba~ev. JF XVII. ÅØimologià 1974. Problemá isØorii i dialekØologii slavànskih àzákov.-serbsk. Bãlgarski eØimologii. batriti i pod. SØ. N. Stankjevi~ 1964 . Ezikovedsko-eØnografski izsledvanià v øameØ na akad. ZameØki øo åØimologii i sravniØelânoè grammaØike. Truba~ev. Truba~ev 1965 — O. Beograd. . 3–81. Toporov 1985 — V. Truba~ev. Predlo`ky.

Gega. [anskiè 1972 — N. Crepajac. Sofièskaà oblasØâ).v russkih narodnáh govorah. MaØerialá dlà izu~enià øriimennoè ørisØavki su. 3–18. Ob osobennosØàh åksøressivnáh affiksov v slovoobrazovaØelânoè sisØeme àzáka. 203–213. Careva. ^umakova 1986 — Ä.v slavànskih àzákah. CeèØlin 1954 — R. 427–432. [arifullin. U~enáe zaøiski XVII. Issledovanià øo slavànskoè dialekØologii 7. À. Fasmer. Moskva. Moskva 1986–19872. Iz istorii arhai~noè prefiksacii (lokalânáe arhai~náe prefiksá v istorii russkogo àzáka). Tomsk. PeØri~eskaà obæina. CeèØlin 1959 — R. A. À. Slavànskoe *gonositi (se). Iz balØo-slavànskih åØimologiè. Akademiku N. O prefiksu a. Voørosá slovoobrazovanià v indoevroøeèskih àzákah 3. [arifullin 1988 — B. Avtoreferat dissertacii na soiskanie u~enoè stepeni kandidata filologi~eskih nauk. 208–247.i ee allomorfami v russkom àzáke. Usøenskiè 1997 —B. Kiiv. U~enáe zaøiski IX. 90–99. Hereè-[imanâska. Leksika i frazeologià russkih govorov Sibiri. Marru. Novosibirsk. À. Beograd. Izbrannáe Ørudá III. Obæee i slavànskoe àzákoznanie.406 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Truba~ev 1980 — O. Etnolo{ka posmatrawa. Hereè-[imanâska 2003 — K. Slova s ørisØavkoè øa. M. Iz isØorii slavànskoè arhai~noè ørefiksacii v russkom àzáke. À. ^umakova. 216–224. Takovci. 111–123. P. Åksøressivnáe ørefiksá. Voørosá slovo. [arifullin 1979a — B. CeèØlin. Moskva. [arifullin 1979 — B. [arifullin. DialekØnaà leksika 1969. CeèØlin. 113–121. ÅØimologi~eskiè slovarâ russkogo àzáka I–IV (perevod s nemeckogo i dopolnenià O. ÅØimologià 1978. À. [arifullin. Filipovi} 1972 — M. EIRÀ VII. K øosØanovke øroblemá protoindoevropeèskoè ørefiksacii: ørefiksalânáe modeli i Øiøá ih zna~enià. Leksika dialekØa kak isØo~nik rekonsØrukcii øraslavànskogo slovarà. Moskva — Leningrad. I. Truba~eva). O. Uzeneva. ÅØnolingvisØi~eskie maØerialá iz ägo-zaøadnoè Bolgarii (s. [anskiè. [arifullin 1982 — B. Ob arhai~náh ålementah slovoobrazovatelânoè sistemá (tipá arhai~náh prefiksov). 127–151. Tomsk. N. Uzeneva 2001 — E. CenØr i øeriferià v àzáke v sveØe àzákováh universaliè. 187–209. ÅØimologià 1984. [iràev 1935 — M. [iràev. À. 58–77. K voørosu o zna~eniàh øriimennoè ørisØavki øa. AkØualânáe øroblemá leksikologii i slovoobrazovanià VIII. Slova s ørisØavkoè ko. Srpski etnografski zbornik LXXXIV. 205–224. 139–150. [arifullin 1982a — B. Novosibirsk. M. S.v slavànskih àzákah.i formoobrazovanià v indoevroøeèskih àzákah. S. . M. Voøros o skráØoè ørefiksacii v øromeØeidskih (indo-evroøeèskih) àzákah. Filipovi}. [arifullin. Crepajac 1973 — Q. Fasmer — M.u klasi~nim jezicima. Usøenskiè. [arifullin. Truba~ev. N. Careva 1971 — L. ^erni{. ÅØimologià 2000–2002. Beograd. 62–64. ^erni{ 2003 — T. Slov’ànsâka leksika v isØoriko-eØimologi~nomu visviØlenni. Tomsk.

[ulâga~ 1999 — V. 474–485. so-. WSJ 37. Avram. [usØer-[evc.w jezyku serbsko-chorwackim. Tiøologià movnih zna~enâ u diahroni~nomu Øa zisØavnomu asøekØah. 250–260. 21–28. 25–29. [ulâga~ 2003 — V. ZbMSFL XXIII/1. 120–129. [ulâga~. WSJ 41. ZbMSFL XXV/2. [usØer-[evc 1992 — G. K øraslavànskoè åØimologii. P./ *pou. RS XLII/1. Sáownik etymologiczny jezyka polskiego. [ulâga~.(na materiali antroponimii). SØudii z onomasØiki Øa eØimologii 2003. Slavànskie øroØezá v slu~aàh ziànià i ih zna~enie dlà slavànskoè åØimologii i isØori~eskoè grammaØiki. Borys. Wrocáaw etc. 16–21. Re~-dve o dostignu}ima na polju etimolo{kih studija arbanaskog jezika. o. tonoh. P. [ulâga~ 1997 — V.LITERATURA 407 [pringer 2002 — O. * Ajeti 1985 — I. Problemi praslov’ànsâkoi imennoi derivacii (deàki pohidni z prefiksom *a-). Etimolo{ki slovar slovenskega jezika I–IV. A — morã. Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä. 7–20. Bailey — H. Studii si cercetari lingvistice XL/6./ *pu. Prefiksacja imienna w jezykach sáowianskich./ *pu-. Borys 1980 — W. Prasáowianskie prefiksy imienne pa-. [usØer-[evc. Berneker — E. [ulâga~.cu to. 1–9. [usØer-[evc 1971 — G. Etimolo{ki problemi nekih ekspresivnih glagola kretanja. Slovotvirne gnizdo z korenem *Vãrd. P. 88–99. [ulâga~. Ljubljana 1977–2005. [ulâga~ 2002 — V. Bezlaj — F. Borys. 127–134. RS XXXIV/1. Borys. A. 69–81. Borys 1973 — W. pra-. 37–45. Iz slavànskogo åØimologi~eskogo slovarà. Borys 1975 — W. Borys 1981 — W. Avram 1989 — A. Borys. ÅØimologià 1988–1990. Serbsko-chorwackie studia leksykalne. J. 179–183. Donecâk. Bailey. Ukrainsâki etimologii. Bezlaj. Russkaà dialekØnaà åØimologià. Borys. P. Gomelâ. 1–6. Cambridge 1979. Krakow 2005. [øringer. Borys — W. 175–180. [ulâga~. Substituirea lui po. [ulâga~ 1995 — V. Prilozi srpskohrvatskoj etimologiji. Borys. Monografie Slawistyczne 32. MovoznavsØvo 1997/2–3. [ulâga~. tonoveala. W. 549–552. Ajeti. Bucuresti. 19–27. Bjeleti}/Vlaji}-Popovi} 1991 — M. Russkoe dialekØnoe øorØ kak ålemenØ gnezda *peu. Dictionary of Khotan-Saka. Heidelberg 1908–1913. AkØualânáe voørosá slavànskoè onomasØiki. Bjeleti}.in limba romana si unele probleme de etimologie ‰tologi. Zbornik u ~ast Petru Skoku. Vlaji}-Popovi}. Na tropach sáowianskich reliktow leksykalnych. 17–37. 25–28. tojeraŠ. MovoznavsØvo 1999/6. Slavisches etymologisches Worterbuch. . Ukrainsâki eØimologii. [ulâga~ 2004 — V. P. Borys 1982 — W. Ukrainsâki etimologii. Berneker.

Jezyk Polski LXXI. Borys. Cvetko-Ore{nik 1985 — V. Filipovi} 1968 — M. Herej-Szymanska 2002 — K. Slova gramaticka a zajmena I–II. Pogranicza i kontakty jezykowe. J. Ljubljana. Czasowniki ze znaczeniem œumiera}Œ w gwarach buágarskich. Dijalektolo{ki rje~nici kao izvor za prou~avanje najstarijeg sloja doma}ega hrvatskoga ili srpskoga leksika. Fraenkel — E. Litauisches etymologisches Worterbuch I–II. Zu dem Sogennanten Prafixalen *A. Havlova 1979 — E. Krakow 1927. Vlaji}-Popovi}. ESSJ — Etymologicky slovnik slovanskych jazyku. 137–140. ZB VI/2. Etimologii romanesti. . Borys.im Slavischen. Dziedzictwo prasáowianskie w leksyce kaszubskiej. Grabias 1994 — S. Borys 1989 — W. Hadrovics 1985 — L. Praha 1973–1980. 95–97. Borys 1999 — W. 135–140. 261–269. Kope~ny. 287–294. 13–23. Graur. Cvetko-Ore{nik. Budapest. Gottingen 1962–1965. Warszawa. Etymologicky slovnik jazyka ~eskeho. Obraz jezykowy sáowianskiego Pomorza i Áuzyc. Holub/Kope~ny — J. 222–244. Borys. SR V–VII. Mayrhofer. Czakawskie studia leksykalne. 22–34. Lublin. Iz reliktne leksike praslovenskog porekla u srpskohrvatskim dijalektima III. Graur 1963 — Al. ZbMSFL XXXII/1. Havlova 1999 — E. Brno. 15–31. Filipovi}. 389–396. Neke praslavenske rije~i u hrvatskom. Herej-Szymanska. F. ESJS — Etymologicky slovnik jazyka staroslovenskeho.408 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Borys 1984–1985 — W. Heidelberg 1986–1996. O mrtvih velarnih predponah. Etymologisches Worterbuch des Altindoarischen I–II. Borys 1991a — W. 7–50. Borys 1997 — W. Jezyk na pograniczach 21. Bruckner — A. Particulae Pelasticae II. Holub. Havlova. 11–20. Das Prafiks ka. Borys. Krakow. Etymologica Brunensia. Borys 1991 — W. Praha. Nare~ni homonyma z okoli Moskvy. Komplexni situace jako semanticke vychodisko pri vzniku slovanskych slov (na prikladu semantickeho vychodiska ’chradnout’). Gluhak. Budimir. Fraenkel. Linguistica XXV. WSJ 37. S. Havlova. Debeljak. HDZb 8. Etymologicke poznamky k nekolika ~eskym dialektism u m. Grabias. Slavia 68. Warszawa. Ungarische Elemente im Serbokroatischen. 157–166. Etymologie polskie. Budimir 1951 — M. Jezyk w zachowaniach spoáecznych. Hadrovics. slabostŒ. Dzieje Sáowian. Skopje. Sborn i k prac i Filozofick e fakulty Brn e nsk e univerzity 27. HDZb 11. Havlova 1978 — E. 114–118. 169–177. Borys. ZbMSFL XXVII-XXVIII. Borys. Borys. ^akavski semanti~ki arhaizam lukno œiznemoglost. EWAi — M.in der Onomastik auf dem Balkan. Debeljak 1954 — A. Bucuresti. Gluhak 1999 — A. Havlova. Bruckner. Borys/Vlaji}-Popovi} 1989 — W. Praha 1989—. Sáownik etymologiczny jezyka polskiego. Projekt Etymologicznego sáownika kaszubszczyzny. @iva antika I/2. Praha 1952.

Bratislava. ^eska slavistika 2003. Liewehr. Machek. 117–119. 161–170. Kne`evi} 1962 — A. Glagol knaditi. Karlikova. Moskov 1978 —M. Roman Jakobson. 25–40. Miklosich. Mladenova 1993 — O. Jazykovedny ~asopis XX/2. The Hague — Paris. Machek. Prasáowianszczyzna. Typy a puvod semantickych zmen vyrazu pro pojmenovani citovych stavu a jejich projevu ve slovanskych jazycich. Kralik. Prilog negaciji u gr~kom i u latinskom jeziku. Uber expressive Sprachmittel im Slawischen. KurzgefaŸtes etymologisches Worterbuch des Altindischen I–IV. Malinowski. Zo slovanskych nazvov nadob (I). M. Moskov. Loma 2002 — A. Berlin. Nochmals zu den affektiven Vorsilben im Slavischen. Listy filologicke a paedagogicke VIII. Korinek 1934 — J. Mayrhofer.LITERATURA 409 Jakobson 1971 — R. Wiesbaden 1956–1980. Warszawa. 49–56. Kope~ny 1983 — F. Selected Writings II (Word and Language). Dzieje Sáowian . Karlikova 1998 — H. Jany{kova. Prispevek k otazce indoevropskeho ablautu. Studie o tvoreni vyrazu expresivnich. Knobloch 1969 — J. Ursl. Zagreb. Die Turzismen in der Sprache der Kroaten und Serben. Praha 19682. Murko 1937 — M. While Reading Vasmer’s Dictionary. Studie z oblasti onomatopoje. Beograd. Praha. Wien 1886. Poznamky k vykladu niektorych slov. Malinowski 1899 — L. Praha. Machek — V. KEWA — M. Etymologicky slovnik jazyka ~eskeho. WSJ 29. Jany{kova 2003 — I. 620–649. Murko. 183–215. . Scytho-slavica (III). Rad JAZU 242. Korinek. ^eska slavistika 1998. Slavica Slovaca 29/2. Kilka przykáadow uzycia przedrostka ko. Kralik. Miklosich — F. Etymologisches Worterbuch der slavischen Sprachen. ZB 29/1. Kope~ny. Prilog leksikografiji i prou~avanju narodne epike. Beli}a. 141–147. *xomo tã.in Romanian. 143–160. Prispevky ke slovanskemu jazykozpytu./ to. 161–190. Matzenauer 1881 — A. 225–229.w jezykach sáowianskich. 345–360. Prace z vedeckych ustavu XXXVI. Mundartliche Gliederung des spaten Urslavischen und fruhe slavische Stammesbildungen. On the Prefix ta. Kralik 1994a — L’. Knobloch. Praha. 12–15. Meisenheim am Glan. Prace Filologiczne V. Kne`evi}. 83–91. Vztah starych Slovanu ke stromum z hlediska jejich jmen. Koln — Wien. Mouton. Kralik 1994 — L’. 339–342. Bratislava. Slavistische Studien zum VIII. Mladenova. Slovenska re~ 59/6. Expresivne predpony v slovanskych a romanskych jazykoch. Liewehr 1956 — F. Praha. Loma. Jakobson. Bratislava. Machek 1930 — V. Loma 1998 — A. Praha. 11–27. 107–114. Internationalen Slavistenkongress in Zagreb 1978. Matzenauer. Musi} 1931 — A. Loma. Ein besonderes Prafixsystem in der slavischen Sprachen. ZSl I/1. Zbornik u ~ast A. Musi}.

Schuman. Delhi.in der Wortbildunge des Slavischen. 11–19. Sadnik/Aitzetmuller — L. Etymologische Erklarungsversuche. Przedrostek pa. Bern 1959–1969. ^eska slova na -tr~ (kostr~. 23–35./ ko. Wiesbaden 1963–1973. Warszawa 1994—. Dzieje Sáowian. H. 120–123. Zarys sáowotworstwa prasáowianskiego ‰u:Š SP 2. Sikimi}. P. Okoniowa 1968 — J. Zarys sáowotworstwa prasáowianskiego ‰u:Š SP 1. An Indo-Iranian etymological kaleidoscope. Schuman 1909 — H. Sáawski. Sáawski. Sadnik. Sáawski. Pokorny — J. 293–301. Bautzen 1978–1989. Schutz. Leksyka kaszubska na tle sáowianskim. Aitzetmuller. Slavia XLVIII/2–3. Warszawa. 329–332. Schmidt.und niedersorbischen Sprache 1–24. 79–120. Sáawski 1974 — F. Etimologija i male folklorne forme. Bucuresti. A–bávolâ. Krakow. Formarea cuvintelor in limba romana II. Nova serija. Schmidt 1987 — H. Ta. Schmidt. W. Schuster-[ewc 2000 — H. Sáawski 1976 — F. P. 378–381. Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika I–IV. Nemec. Borys. Sikimi} 1996 — B. O{tir 1930 — K. kotr~. Rejzek 2000 — J. Okoniowa. Archiv fur slavische Philologie XXX. Schuster-[ewc — H. Sáownik etymologiczny kaszubszczyzny. On the Occasion of his Seventieth Birthday. SEK — W. Sáawski — F. Schmidt 1984 — H. 43–141. Zeszyty Naukowe Uniwersytetu Jagiellonskiego. O slovanske exspresivni predpone la-. R. Ljubljana./ k. Schutz 1965 — J. Indogermanisches etymologisches Worterbuch I–II. Uberlegungen zur Genese des Urslavischen *ch. Smoczynski 2002 — W. Wiesbaden. Berlin. Sáawski. Historisch-etymologisches Worterbuch der ober. Studia etymologica Brunensia 1. XIII. Die Welt der Slaven X. Tubingen. 233–245. Popowska-Taborska. Krakow 1952—. Borys. Schuster-[ewc. N. Zagreb 1971–1974. Biblioteka Ju`noslovenskog filologa. Rizescu. Schulze.(te-. Gutersloh. Drei vorslavisch-etruskische Vogelnamen. Akupara. 355–362. n. Rizescu 1978 — I. Pokorny. Prace Jezykoznawcze 21. Vergleichendes Worterbuch der slavischen Sprachen 1–7. 13–60. Rejzek. Amrtadhara. Sáawski 1979 — F. 244–246. Popowska-Taborska/Borys 1996 — H. Zeitschrift fur vergleichende Sprachforschung auf dem Gebiete der indogermanischen Sprachen XXXIII. Studia etymologica Brunensia 1. chatr~). f. 322–329. O{tir. Dandekar Felicitation Volume. Schuster-[ewc. to-). Prefixele. Sáownik etymologiczny jezyka polskiego.410 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Nemec 1979 — I. Schulze 1895 — W. Das prafigierende Element ka. Zarys sáowotworstwa prasáowianskiego ‰u:Š SP 3. Popowska-Taborska. knj.we wspoáczesnych gwarach polskich. . 11. 191–198. Beograd. Festschrift for Henry Hoenigswald. Arpokrathj. Skok — P. Skok. Professor R. Smoczynski. Uwagi laryngalistyczne do niektorych wyrazow sáowianskich i litewskich.

198–204. Serban. Vasmer 1912 — M. SR III/3–4. N. Vinja. Druga. Warszawa. Truba~ev. Trypu}ko 1950 — J. Paris. 269–275. ’Strah in trepet’ in ’groza in strah’ — etimolo{ka analiza praslovanskih leksemov *polxã in *straxã. Vinja 1989 — V. Derywacja czasownikow onomatopeicznych i ekspresywnych w jezyku buágarskim. Sarajevo 19794. Rotwelsches im russischen Wortschatze. Vasmer. Snoj. Etimolo{ki prilozi ~akavskoj aloglotiji IV. Zwiazki leksykalne kaszubsko-poáudniowosáowianskie. Zagreb 1998–2004. WSJ 37. 5–45. Vaillant. Note lexicale si etimologice. Ljubljana 2003. Vaillant. Szymanski. Limba Romana XXIII/6. La depreverbation.LITERATURA 411 Snoj — M. Heidelberg. 197–212. Bucuresti. Worter und Sachen III. Slovenski etimolo{ki slovar. 175–178. Wrocáaw etc. 524–530. Vinja. Slavische Etymologie gestern und heute. Prace Jezykoznawcze 86. 327–342. Wrocáawska 1967 — E. [kalji} — A. Grammaire comparee des langues slaves. SP — Sáownik prasáowianski. O pewnej nie dostrzezonej funkcji przedrostkow czasownikowych w jezyku rosyjskim. Wrocáaw. Vinja I–III — V. . Studia z Filologii Polskiej i Sáowianskiej 7. Jadranske etimologije. Snoj 1987 — M. Vaillant I–IV — A. Vaillant 1946 — A. Truba~ev 1991 — O. Trypu}ko. Wrocáawska. Revue des etudes slaves 22/1–4. Serban 1974 — F. Szymanski 1977 — T. Snoj. Lyon — Paris 1950–1974. 3–41. Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku. pregledana in dopolnjena izdaja. 1974—. ^R 1989/1. SR 35/3. [kalji}.

Vuk — V. 1–178. R. Beograd 1976. — M. SDZb XXXVI. Govori Bu~uma i Belog Potoka. Beograd 2002. Me|a. 1–312. Andri}. Be}kovi}. MJ III/6. Posebna izdawa CANU kw. Be~. Rje~nik govora Pro{}ewa (kod Mojkovca). — M. Re~nik na bãlgarskià ezik I–V. Bogdanovi} 1987 — N. Srpski rje~nik. 185–417. Be}kovi}. 89–90. Bori~i} Tivranski. Vlajkovi} 1966 — D. Doøãlnenie . NJ IV. Plovdiv 1895–1908. Vukovi}. AOS — Arhangelâskiè oblasØnoè slovarâ. PPJ 2. Srpski rje~nik. Prilog poznavawu dijalekatske leksike [umadije (iz leksike ^umi}a). Beograd 1979. 59–92. Lele i kuku. Vlajkovi}. Bawa Luka 2004. Iz ratarske leksike Gora`devca (kod Pe}i). Re~i i izrazi.. Dini}. reørinØ Sofià 1975–1978. Gagovi} 2004 — S. Zborovi od Gali~nik. Be}kovi}. PPJ 18. Aleksi}. Gerov. Stefanovi}–Karaxi}. Andri} — R. SDZb XLIX. Bolinovski 1952 — G. Re~nik „frajerskihŒ ({atrova~kih) re~i i izraza. Rje~nik dubrova~kog govora. Beograd 1978. Podgorica 1995.. Bolinovski. SDZb XXV.IZVORI IZVORI Ajxanovi} 2002 — M. Bori~i} — V. 147–148. PPJ 33. Bogdanovi}. Govor Aleksina~kog Pomoravqa. Rje~nik vasojevi}kog govora. Moskva 1980—. Be}kovi}. Odjeqewe umjetnosti kw. Dodatak re~niku timo~kog govora. Iz leksi~ke problematike severne [ajka{ke. SDZb XXXIII. L. Dini}. 381–422. Vuji~i}. Vuk 1818 — V. 29. Gerov — N. SDZb XXXIV. Dini} 1990 — J. Dalmacija. Me|a Vuka Manitoga. Re~nik `argona. PPJ 16. Prilog prou~avawu leksike severozapadne Like. SDZb LI. Bukumiri}. Re~nik timo~kog govora. Galetin. Trivunac. Ajyanovi}. Vukovi} 1940 — J. Iz leksike Pive (selo Bezuje). . Bogdanovi} 1979 — N. Beograd 18983. Dini} 1988 — J. Lele. Akcenat govora Pive i Drobwaka. Gagovi}. Grkovi} 1982 — J.. Rje~nik govora Potkozarja. Bogdanovi}. 7–302. Stefanovi}–Karaxi}. 7–335. Aleksi} 1935 — @. Galetin 1980 — G. PPJ 19.. 125–153. SDZb X. Bojani}. Dalmacija — S. 199–257. Bojani}/Trivunac 2002 — M. Vuji~i} — M. 71–105. Bukumiri} 1983 — M. 6. Grkovi}. 89–98.

VI (1935). Zlatkovi} 1988 — D. Frazeologija straha i nade u pirotskom govoru. @elehovskiè — E. 43–55. Mari}. Zlatkovi}. izreke i zagonetke. SDZb II. @elehovskiè. Prilog poznavawu leksike Zlatibora. Mijatovi} 1983 — J. SDZb XLI. Vrawe 1998. 149–177. PPJ 19. Re~nik sela Kamenice kod Ni{a. Re~nik kosovsko–metohiskog dijalekta. 105–306. Pirot (re~nik 279–306). Zlatanovi}. Jovanovi}. Zlatkovi} 2003 — D. Zlatkovi}. 93–122. Kwiga II. Gladno grne. Pirot 1987. @ivan~evi} 1986 — I. Maksi}. Beograd. 13–70. Dini}. Mari} 2002 — B. Zlatkovi} 2004 — D. Markovi} 1993 — M. Nikoli} 1972 — M. \ukanovi}. Zlatkovi}. Iz leksike ^eneja (rumunski Banat). Timo~ke poslovice. Mani} — D. PPJ 19. Marseni} 1986 — T. Mitrovi}. SDZb XIX. 619–746. PPJ 33. Govor sela Gorwe Caparde (kod Zvornika). Re~nik timo~kog govora (drugi dodatak). Poslovice i pore|ewa u pirotskom govoru. Jovanovi} V. Govor Draga~eva. \ukanovi}. \ukanovi} 1983 — P. \ukanovi} 1995 — P. SDZb XXXIV. Jovanovi}. Re~nik pirotskog govora. Malorusko-nòmeckiè slovar I–II. SDZb XXXV. Prilog poznavawu leksike srpskih govora u Ma|arskoj. Mijatovi}. PPJ 22. Anegdotska i druga kazivawa iz pirotskog kraja. SDZb XXXIX. Milovanovi} 1983 — E. Jovi~i}. SDZb XXXVI. 341–683. S. 313–688. Duma. Neobi~nije re~i iz [umadije. Jovanovi}. . Prilog prou~avawu leksike Srema. Marseni}. Milovanovi}. Mitrovi} — B. 2004 — V. SDZb XXXII. @arovnice. 1–240. Pirot (re~nik 71–78). @ivkovi} — N. Markovi}. Re~nik narodnog govora u Crnoj Reci. Babu{nica 1997. Elezovi} — G. Zlatanovi} — M. Re~nik narodnog govora u Crnoj Reci. Re~nik leskova~kog govora. 175–457. 379–586. @ivan~evi}. 258–326. Mani} Forski. Jovanovi} 1911 — V. Markovi}. Markovi} 1986 — M. 149–398. Nikoli}. Zlatkovi} 1989 — D. Govor sela Gorobiqa. 2001 — B. Gavrilo Stefanovi} Venclovi}. Rajkovi} Ko`eqac. Zlatkovi}. Ni{. Beograd 2003. Re~nik govora ju`ne Srbije. Ko`eqac 1989 — Q. Pirot (re~nik 99–118). 271–285. SDZb IV (1932).IZVORI 413 Dini} 1992 — J. Frazeologija omalova`avawa u pirotskom govoru. 245–500. Maksi} 1980 — M. 423–740. Jovanovi} B. PPJ 16. Zlatkovi}. Lâviv 1886. Pirocko pcuvawe i pretewe. Jovi~i} — M. Lu`ni~ki re~nik. Zlatkovi} 1990 — D. SDZb XXIX. Iz narodnog govora Vasojevi}kog kraja. Kraji{ki rije~nik. @ivkovi}. Leskovac 1984. SDZb LI. 102–108. Elezovi}. SDZb XXXVIII.

152–221. Petrovi} D. ]upi} i @. 401–635. 381–747. MJ X/1–2. * Bo`ani} 1983 — J. Re~nik govora Zagara~a. Od leksikata na tetovskiot govor. RSA — Re~nik srpskohrvatskog kwi`evnog i narodnog jezika. SØoè~ev. Petrovi}. Skopje. izd. SDZb XXIII. Hraste. SDZb XXIX. Komi{ka ribarska epopeja. ^R 1983/1–2. 1966 — B. Beograd 1990–1991. ]iri}. RMS — Re~nik srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika 1–6. red. Sofià. Stijovi} 1990 — R. Pe{ikan.414 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Nikoli} B. SDZb XXII. 187–192. Koneski. Tomi} 1989 — M. Stamatoski. [umadijski govor u Gru`i s osobitim osvrtom na akcente. Dul~i}. 3–174. Koln–Wien 1979. Govor Svini~ana. Te{i} 1977 — M. Starocrnogorski sredwokatunski i qe{anski govori. Tomi} 1984 — M. Rajkov 1971 — I. [imunovi}. Bãlgarska dialekØologià 5. Pe{ikan 1965 — M. SDZb XXXVI. Tomi}. ]upi}. 7–191. Stevovi}. izd. Govor Qe{tanskog. Minsk 1979–1986. PPJ 19. . 177–194. SDZb XVIII. Iz leksike Vasojevi}a. Minsk 1982–1986. Moskva — Leningrad (SankØ-PeØerburg) 1965—. SPZB — Slounik belaruskih gavorak øauno~na–zahodnàè Belarusi i àe øagrani~~a 1–5. Novi Sad 2000—. Novi Sad — Zagreb 1967–1976. Nikoli}. PPJ 7. POS — Pskovskiè oblasØnoè slovarâ. P. Rje~nik bru{koga govora. 79–106. Rodoøski re~nik. Ma~vanski govor. 107–148. R. Usko~ki re~nik 1–2. Beograd 1959—. 159–328. Olesch. Stani}. ]upi}. Prilozi re~niku timo~kog govora. RMNP — Re~nik na makedonskata narodna poezija. 121–380. Skopje 1986. Srpska akademija nauka i umetnosti i Institut za srpski jezik SANU. SDZb XXX. Stani} — M. 7–265. B. Stevovi} 1969 — I. Iz leksike Ivande (rumunski Banat). Leningrad 1967—. Govor Lu`nice. Stanojevi} 1927 — M. Te{i}. ]iri} 1983 — Q. ]upi}i 1997 — D. Prilog za dijalektolo{ki re~nik govora Mokrina. 83–180. 1983—. Stijovi}. SDZb XVI. Govor Bjelopavli}a. Re~nik radimskog govora. Dul~i}. Bo`ani}. Tomi}. HDZb 7/2. RMJ — Re~nik na makedonskiot jazik. Rajkov. Novi Sad — Zagreb 1978. ^e{qar 1983 — M. Stamatoski 1959 — T. ^DL — M. SRNG — Slovarâ russkih narodnáh govorov . — D. SDZb XV. ]upi} 1977 — D. RSGV — Re~nik srpskih govora Vojvodine. SDZb XLIV. Govor Banije i Korduna. ^e{qar. TS — Turauski slounik 1–5. P. SØoè~ev 1965 — T. Dul~i}i 1985 — J. SDZb XXXV. Matica srpska — Matica hrvatska. SDZb III. ^akavish–deutsches Lexikon I. 179–313. Stanojevi}.

Pei}/Ba~lija — M. III dio. Govor otoka Suska. Gei}/Slade-[ilovi} 1989 — D. Peru{i}. Filologija 7. Had`i} — I. Ro`aje 2003. Hamm/Hraste/Guberina 1956 — J. M. Malba{a. ^R 1979/2. Filologija 27. Had`i}. Kosor 1979 — K. Mate{i}. 73–99. Slade-[ilovi}. Mate{i} — J. Peru{i}. Houtzagers. 77–150. 103–131. ^R 1993/1. dio Rje~nik. 265–321. Gei}/Slade-[ilovi} 1990 — D. Rje~nik govora Podravskih Sesveta. Rje~nik ~akavskoga narje~ja sela Mihaljevi}i kraj O{tarija. Pei}. Wien. Rad na prou~avanju ~akavskoga govora u Brinju i okolici. Karlova~ki govor. G. Hraste. Guberina. Gra|a za diferencijalni rje~nik trogirskoga cakavskog govora od polovice XIX do polovice XX stolje}a. Novakovi} 1994 — P. ^R 1990/1. 91–105. Die ~akavische Mundart von Baumgarten in Burgenland. Zabilje{ke o govoru u [epurini na otoku Prvi}u. ^R 1988/2. I{ki kralj. Prilog poznavanju leksi~koga blaga u govoru Virja (Podravina). Koschat 1978 — H. Pave{i}. Herman 1973 — J. Maresi} 1996 — J. Ljubljana 1894–1895. 7–213. A. Koschat. Kuli{i} 1979 — [. Finka. 113–154. Slade-[ilovi}.IZVORI 415 Finka/Pave{i} 1968 — B. Hamm. 37–72. Herman. II. Juri{i}. Ba~lija. Frazeolo{ki rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Peru{i} 1990 — M. Peru{i} 1993 — M. ^R 1972/2. Pogled u leksi~ko blago Grabov~eva „CvitaŒ. P. Kursar. 105–145. Gra|a za diferencijalni rje~nik narodnog govora ro`ajskog kraja. Rje~nik govora otoka Vrgade. 86–100. Re~nik ba~kih Bunjevaca. Amsterdam. ^R 1994/2. II dio. M. Maresi}. 95–117. 153–228. Pleter{nik. Peru{i}. Peru{i} 1986 — M. ^R 1989/1. . Sumartinski rje~nik. Zagreb. Juri{i} — B. Kursar 1972 — A. Marde{i}-Centin 1977 — P. Rje~nik ~akavskog narje~ja op}ine Duga Resa i Karlovac. Iz leksike sela Donjih Rami}a kod Klju~a u Bosanskoj Krajini. 35–73. [ojat. Ro`ajski rje~nik. Gei}. Pleter{nik — M. Kosor. Slovensko-nem{ki slovar I–II. Houtzagers 1985 — H. Rje~nik ~akavskog narje~ja op}ine Duga Resa i Karlovac. Gra|a za diferencijalni rje~nik trogirskoga cakavskog govora od polovice XIX do polovice XX stolje}a. 89–114. Zagreb 1982. Kuli{i}. Gei}. Novakovi}. Malba{a 1976 — Z. Filologija 9. HDZb 1. Rje~nik ~akavskog narje~ja op}ine Duga Resa i Karlovac. Peru{i}. HDZb 3. The ^akavian Dialect of Orlec on the Island of Cres. ^R 1986/2. Zagreb 1973. P. 109–147. Marde{i}-Centin. HDZb 4. PPJ 12. M. ^R 1990/2. Novi Sad — Subotica 1990. S. Rje~nik komi{kog govora. 73–97. Rasprave Zavoda za jezik 1. 5–44. Finka/[ojat 1973 — B. Finka. Peru{i} 1988 — M.

SDZb IX. 155–183. [ojat. Vidovi}. Opracowany przez Zakáad Dialektologii Polskiej Instytutu Jezyka Polskiego PAN w Krakowie pod kierunkiem M. HDZb 5. Te`ak. Urukalo. . Lon~ari}. Sekere{. 169–200. RJA — Rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika I–XXIII. Ribari}. HDZb 4. Urukalo 1982 — M. Ve~enaj. [ojat 1982 — A. Rje~nik Gole. Sekere{ 1977 — S. Wrocáaw 1997—. Sáownik gwar kaszubskich na tle kultury ludowej I–VII. 51–87. A. 317–493. 203–428. HDZb 6. Razmje{taj ju`noslovenskih dijalekata na poluotoku Istri. Wrocáaw 1967–1976. Ozaljski govor. Vidovi} 1990 — R. Te`ak 1981 — S. Turina/[epi} — Z. Zovko. Zagreb 1997. Te`ak 1981a — S. Govor Hrvata u ju`noj Baranji. SGP — Sáownik gwar polskich. Karasia. Rje~nik ~akavskih izraza — Podru~je Bakarca i [krljeva. Knjiga 4. 1–207. Dokle je kaj prodro na ~akavsko podru~je?. Vjerovanja iz Herceg-Bosne. Rijeka 1977. Te`ak. Turopoljski govori. Sychta. Zagreb. Zovko 1901 — I. [epi}. Sychta — B. Rje~nik `argona splitskih mla|ih nara{taja. M. HDZb 5. PPJ 18. Vinogradarska leksika Brati{kovaca. 115–160.416 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Ribari} 1940 — J. Zagreb 1880–1976. Zbornik za narodni `ivot i obi~aje Ju`nih Slavena VI/1. Posebna izdanja Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje. 323–481. Ve~enaj/Lon~ari} — I. Turina. ^R 1990/1.

Dzieje Sáowian — Dzieje Sáowian w swietle leksyki. Bern{Øeèna. Sofià. MJ — Makedonski jazik.SKRA]ENICE SKRA]ENICE ^asopisi BalkE — Balkansko ezikoznanie / Linguistique balkanique. SØudii z onomasØiki Øa eØimologii — SØudii z onomasØiki Øa eØimologii. B. Sofià. ÅIRÀ — ÅØimologi~eskie issledovanià øo russkomu àzáku. MaØerialá i issledovanià. g. Beograd. U~enáe zaøiski — U~enáe zaøiski InsØiØuØa slavànovedenià AN SSSR. Moskva. Borys. Leningrad. Sbornik v ~esØâ {esØidesàØileØià ørofessora S. * ^R — ^akavska ri~. Moskva 1971. Russkaà dialekØnaà åØimologià — Russkaà dialekØnaà åØimologià. W.. Pamieci Profesora Franciszka Sáawskiego. Ekaterinburg. Sofià. IIBE — IzvesØià na InsØiØuØa za bãlgarski ezik. ÅI — ÅØimologi~eskie issledovanià. SDZb — Srpski dijalektolo{ki zbornik. g. Ekaterinburg. PPJ — Prilozi prou~avawu jezika. L. Rusek. NSSUVD — Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane. Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä — Issledovanià øo slavànskomu àzákoznaniä . Moskva. ZbMSFL — Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku. Beograd. Kiiv. Dialektnaà leksika — DialekØnaà leksika. Moskva. EkaØerinburg. Sofià. Govori prizrensko-timo~ke oblasti — Govori prizrensko-timo~ke oblasti i susednih dijalekata. Ni{ 1994. ÅØimologià — ÅØimologià. J. 22–24 okØàbrà 2002. OLA — Obæeslavànskiè lingvisØi~eskiè aØlas. EL — Ezik i liØeraØura. Kiiv. Beograd. Skopje. MovoznavsØvo — MovoznavsØvo. MaØerialá IV Me`dunarodnoè nau~noè konferencii. Split. Novi Sad. JF — Ju`noslovenski filolog. Beograd. red. Moskva. . NJ — Na{ jezik. Krakow 2002. Bednarczuk. Novi Sad. BE — Bãlgarski ezik.

germ. sogd. jsl. Zbornik u ~ast Petru Skoku — Zbornik u ~ast Petru Skoku o stotoj obljetnici ro|enja (1881–1956). npers. slov. got. srp. Krakow. Jezici i dijalekti avest. indoir. ie. mlet. J. WSJ — Wiener Slavistisches Jahrbuch. bug. Berlin. ka{. ar. vlat. pie. Zagreb. jerm. ^asopis pro slovanskou filologii. s. Munchen — Wiesbaden. W. blr. Warszawa 1998. iran. Zagreb 1985. ir. stkajk. Praha. rum. ZB — Zeitschrift fur Balkanologie. psl. Rusek. let. lit. stiran. Slavia — Slavia. stind. sl~. Praha. HDZb — Hrvatski dijalektolo{ki zbornik. Wien. alb. SR — Slavisti~na revija. RS — Rocznik Slawistyczny. Studia etymologica Brunensia — Studia etymologica Brunensia. kajk. mak. poq. glu`. gr. dlu`. isl. sloviw. Zagreb. srnem. sln. stvnem. mlavest. nvnem.-h. mong. avestijski albanski anglosaksonski arapski beloruski bugarski vulgarnolatinski germanski gorwolu`i~ki gotski gr~ki dowovisokonema~ki dowolu`i~ki dowonema~ki engleski indoevropski indoiranski irski iranski islandski italijanski jermenski ju`noslovenski kajkavski ka{upski latinski letonski litavski ma|. angls. Borys. osm. ma|arski makedonski mladoavestijski mleta~ki mongolski novovisokonema~ki nema~ki novopersijski osmanski praindoevropski poqski praslovenski rumunski ruski srpsko-hrvatski slovena~ki slovenski sloviwski slova~ki sogdijski sredwevisokonema~ki sredwenema~ki srpski starovisokonema~ki staroindijski staroirski staroiranski starokajkavski . red. nem. it. srvnem. lat. ZSl — Zeitschrift fur Slawistik. engl. dnem. Ljubljana.418 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI Filologija — Filologija. dvnem. Prasáowianszczyzna — Prasáowianszczyzna i jej rozpad. avesta. stir. rus.

Hrv. ist. stsrp. {tok. pridev adverbium. iterativ masculinum. m. bot. `enski rod hypocoristicum. augmentativ collectivum. st~e{. tur. doslovan. iron. CG Slavonija Hercegovina Hrvatska Crna Gora Gramati~ke skra}enice acc. ~ak. adv. infinitiv interjectio. intr. vulg. akuzativ adjectivum. dalmatinski Dubrovnik. interj. jednina Ostale skra}enice arh. hotan. mno`ina participium. pt. particip singularis. accus. augm. tat. Mesta i oblasti885 BiH Bos. vojvo|anski Dalmacija. 885 arhai~an botani~ki veterinarski vulgaran dijalekatski dosl. Vojv. stpoq. doslovno zapadni zastareo ironi~no isto~no Iste skra}enice sa po~etnim malim slovom imaju zna~ewe prideva. toh. csl. sredwi rod nominativus. perfectum. dijal. Dalm. n.SKRA]ENICE 419 ukrajinski hetitski hotanski hrvatski crkvenoslovenski ~akavski ~e{ki ~uva{ki {tokavski stlit. dubrova~ki Slav. mu{ki rod neutrum. zap. bosanski Vojvodina. het. zbirna imenica deminutivum. svr{eni vid. starolitavski staropoqski staroruski staroslovenski starosrpski staro~e{ki tatarski toharski turski ukr. zast. pl. Dubr. nominativ pejorativus. ~uva{. pej. nesvr{eni vid inf. accentus. hyp. strus. prilog augmentativum. iter. . Bosna. akcenat accusativus. Bosna i Hercegovina. pf. adj. hrv. perfekat pluralis. neprelazan iterativus. stsl. vet. f. sg. infinitivus. impf. nom. Herc. uzvik intransitivus. ~e{. pejorativ perfectivum. deminutiv femininum. coll. dem. hipokoristik imperfectivum.

c. {atr. l. prezr. nar. {aq.420 itd.cc. opus citatum. tj. fig. sev. isto (delo. nap.v. cit. id. sub vocibus. eadem. ju`. Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI i tako daqe ju`ni kolokvijalan napomena narodni narodna zagonetka na primer odnosno pogradno podrug. navedeno delo s.vv. isti (autor). na navedenim mestima op. ista (autorka) ibidem. pod odrednicama l. kolokv. pogrd. zna~ewe) loco citato. odn. pod odrednicom s. na istom mestu idem. . razg. NZag npr. na navedenom mestu locis citatis. podrugqivo prezrivo razgovorni severni sli~no to jest figurativan {aqiv {atrova~ki * ead. sl. sub voce. ibid.

The attributive preverbal both defines (and limits) the subject of this study. because the term ‘prefix’ is associated with a well-known. recognized word-formation category which can be easily seen in the structure of the word. ‘unifixes’. nouns are far less subject to this word-formation process (except in the case of deverbal nouns derived from expressively prefixed verbs). They can be isolated only by word-formation-etymological analysis. as the corpus for this work has been assembled from sources in the following dialects: [tokavian. ‘word-formation elements’. ‘preformatives’. The subtitle of this work refers to the Serbian and Croatian language.SUMMARY SUMMARY VERBS WITH A TWIST Types of expressive preverbal formatives (in Serbian and Croatian language material) Subject. such that words derived by them become marked (most commonly with a negative modification to the basic meaning) and enter the sphere of the expressive lexicon. Kajkavian and . ‘archaic prefixes’. The subtitle of this work uses the neutral term formatives. aim. title. The literature contains various terms for these elements: ‘expressive prefixes’. The attributive expressive is used here in the following sense: analyzed formatives possess this type of word-formation meaning. unlike the elements we are studying here. conceptual approach The subject of this work is word-formation elements which are essentially prefixes. expressive prefixation in the Serbo-Croatian language is especially common for verbs. while the rest of the text uses the term Serbo-Croatian. but which are not recognized as such in the structure of the word. ‘word-formation components’. Both designations (Serbian and Croatian / Serbo-Croatian) accord with the material presented and analyzed. Although in other Slavic languages formatives of this type are characteristic also for nouns.

including a preliminary etymological analysis. therefore. -le~iti. *la-. This meant: a) establishing the basic types of expressive preverbal formatives. *pa-. two groups of lexemes were obtained: the first. mr{titi. These two groups of lexemes form the central chapters of the work. etc. In the first phase. The concept and approach arose from a previous word-formation analysis of a corpus. *pra-. such as bazati. The advantages of such an approach are found in the possibility of carrying out several parallel operations: 1) creating an inventory of verbs which are subject to expressive prefixation. Miklosich’s observations opened a new area of research which has .(where V = vowel). *so-. *tV-. *ja-. by using material from a (historically speaking) s i n g l e Slavic language. It was established that many attestations. to-. The major aim of this work was to describe this phenomenon as thoroughly as possible. and the second. had a common stem. 2) creating an inventory of expressive prefixes that occur with certain verbs. who was the first in Slavic linguistics to study the prefixes ko-. *o-. d) specifying the status of expressive preverbal formatives in the word-formation system of the Serbo-Croatian language. 4) forming lexical nests. *gV-. in which expressive prefixed forms were grouped around a common stem. 3) registering alternation of prefixes before a common stem form. 5) observation of regularity in semantic relations between a stem form and prefixed forms. *~V-. The corpora for individual prefixes were formed in this way. *mV. rare nominal and verbal prefixes: *a-. *kV-. according to stem forms (‘stem’ meaning a verb to which expressive prefixes may be added. The phenomenon at hand is studied. {a-. A further classification of the material was therefore carried out. expressive. in which expressive prefixed forms were grouped according to the prefixes they contained. despite containing different prefixes. etc. *{V-. A brief history of the topic Research has so far established the existence of the following archaic.). In this way.).422 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI ^akavian. Each of these prefixes has been shown to occur (to a greater or lesser degree) in the Serbo-Croatian language. c) focusing the lexical-semantic spheres in which they appear. ~e-. *bV-. 6) establishing a system of prefixes and a system of forms that contain them. ka-. The pioneer researcher of these word-formation elements was Miklosich. lexemes were classified by the type of prefix they contain (ko-. b) confirming their usage rules. *xV-.

whose antiquity is attested by the prefix ku. . expressive prefixes still form a fairly uniform system which can be regarded as a whole. The position adopted in regard to expressive prefixes largely determines one’s methodology and solutions arrived at in classifying the etymology of the lexical stratum under consideration. but which nevertheless touch on the topic in one way or another. Such works are far more numerous than the first type. Differing opinions on the antiquity of this system can be found in the research. At the same time. such works deal with the etymology of individual lexemes. Using this approach as a criterion. Most frequently. isolating expressive prefixes from word structure. a phenomenon of Indo-European. The second level is represented by works not strictly concentrating on the issue of prefixes. The word-formation model of ‘expressive prefix + stem’ is undoubtedly archaic. in which certain prefixes (or groups of prefixes) are studied by means of material taken from one or more Slavic languages. Lastly. Some authors consider expressive prefixes to be highly archaic. who date expressive prefixes back to Proto-Slavic. or whether they are interpreted at all). a diachronic view Although we are dealing with genetically different elements. Our research has shown that a distinction must be drawn between the age of a given model and the age of its individual manifestations. Furthermore. The third level is represented by the way expressive prefixes are treeted within etymological lexicography. many lexemes formed along this model during the Proto-Slavic period are also archaic. b) dictionaries in which expressive prefixes are recognized (regardless of how they are interpreted. The study of expressive prefixes has been carried out on several levels. A more measured view is held by the majority of authors.(which also carries a negative expressive meaning) in Indo-Iranian. The first level is represented by works focusing especially on this topic. This relates primarily to forms with equivalents in other Slavic languages. the existence of Slavic equivalents may be the result of parallel functions of a given word-formation model within individual languages. Expressive prefixes. dictionaries can be divided into two basic groups: a) dictionaries in which expressive prefixes are not recognized.SUMMARY 423 been slowly but steadily expanded over the last 130 years. another view holds that expressive prefixes are not especially old.

(pa-). In the corpus under study. Besides prefixes. the synchronic level 1) Expressive prefixes as a system One of the basic aims of this work was to establish and examine the system within which expressive prefixes exist and function. other.(la-. Although the prefixes analyzed have different origins. separate research would need to be conducted. the expressive prefix is expanded by the syllable with consonant l: {e-vrdati > {e-le-vrdati. lo-).({e-.(ba-. {o-. The following Proto-Slavic stems also undergo expressive prefixation: *bãrk-. tu-. types have also been recorded: xV.(k-. bo-). etc. ~V(~-. In order to determine why certain stems are so ‘open’ to expressive prefixes.(sko-. sV. tV. Besides these basic and ‘productive’ types.(ga-. they form a unified system at the synchronic level. Expressive prefixes. *pyr-. ja-. te-). lV. pV. *pãrk-. *vâreti /‘boil’/. The material analyzed shows that in dialects of Serbo-Croatian there has even been a certain reactivation of this archaic word-formation model. another interesting topic arises: the types of stems which undergo expressive prefixation. . {a-. expansion by a syllable containing a liquid. ~a-). ka-. a-. stu-. bV. ke-).(sto-. ~e-. that is. many newer forms exist which arose during the independent development of the Serbo-Croatian (and other Slavic) languages. we must specify: a) the elements of that system. ~o-.(so-). *mot-. *vi-. the following types of expressive prefixes have been observed. {to-). Such forms are patterned after the same archaic word-formation model. with their specific realization: kV. It seems to us. To analyze any system. mV(ma-). gV. *vâreti /‘shove’/) demonstrate great combinability with all possible expressive elements. a) By the elements of the system we mean specific individual expressive prefixes.(to-. at first glance. {V. c) the interaction of those elements. that such stems share one trait in common — developed semantic potential. It has already been observed in the literature that certain stems (such as Proto-Slavic *mâreti. b) the properties of given elements. A somewhat rarer occurrence is expansion by the syllable with consonant r: ko-be~iti se > ko-ro-be~iti se. b) These prefixes undergo complexification. {u-). skV. significantly less frequent. go-).(xa-). ku-.424 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI At the same time. {ko-). ko-. ta-. stV. Our material shows that the range of such stems is significantly wider. In a number of cases.

In some cases.. i. Forms such as la-brcnuti. The problem of two-syllable prefixes has been noted in the literature. c) The interaction of these elements (that is. {ala-. the unvarying order of monosyllabic prefixes. In this case. tele -zvrkan . and for this reason we find series of expressive prefixes alternating before the same stem: . ke-re-. These phenomena are the result of language’s tendency to demonstrate affect. parallel forms have been observed between an expanded prefix and the second part of the expanded prefix. On one hand. seem to indicate a different origin for these elements. {ala -vrcati . while on the other — to accumulation of different prefixes before the same stem form. bVLV-. ta-ra-. bala -mutiti . {a-la-. {e-vrdati. arose from the chaining together of monosyllabic prefixes. ~VLV-. {u-lo-. they are nearly synonymous and mutually interchangeable. They may be divided into lexemes of the type: kala -mutiti .. The examples given show that elements with liquids may appear as independent prefixes or in combination with another expressive prefix. one which has yet to be confirmed. etc. without consequence for word semantics. On the other hand. ~e-le-. (where V = vowel. etc. The material under study certainly allows us to point to the existence of two-syllable prefixes within the structure of certain expressive lexemes. prefixes linked in this way demonstrate vowel harmony. ko-ro-. ~a-la-. etc. after the expressive prefix in question: {e-le-. ~ala -brcati . this leads to mutual substitutions. as well as the existence of forms containing only two-syllable prefixes. ~e-brcnuti. reflected in the never-ending search for new expressors. As all expressive prefixes modify the semantics of derived words at the expressive level only. Alternation is therefore the variation of different expressive prefixes before the same stem. but has yet to be studied in detail.SUMMARY 425 Expansion of the expressive prefix by a syllable containing a liquid clearly serves to increase the expressive quality of a given form. pVLV-. In most cases. pala-mutiti. they always take the second position. {o-lo-. although exceptions exist (such as {u-lo-). {VLV-. whose structure is expressed by the formulas: kVLV-. a liquid syllable which acts as an independent prefix: {a-la-vrnjati : la-vrnjati. without a specific etymological solution. la-vrdati. L = liquid).e. of expressive prefixes) within the system is based on alternation and agglutination. tend to support the argument that two-syllable prefixes such as ~ala-. This results in a free choice of prefixes. This feature of expressive prefixes is clearly related to the phenomenon of two-syllable prefixation elements. Our observations are limited to the extent of describing the phenomenon and speculating as to the possible origin of such elements. tVLV-. etc.

Based on semantic analysis. As a result of the complete fusion of the expressive prefix with the stem. allowing for secondary prefixation by means of expressive prefixes. At first glance it may seem that the interaction of elements within this system is highly ‘occasional’. Grouped in this way. so can different stem forms follow the same prefix. In actuality. br~iti : vr~iti : tr~iti. The system in which expressive prefixes function has yet to be thoroughly examined. These examples point to the most common types of phonetic alternation: the substitution of labials (b : v). vrteti /‘spin’/. however. the material reveals that the following have an equal role in forming the lexical stratum under examination: phonetic alternation. brljati : vrljati : trljati. r : i). replacement of voiced and voiceless consonants (b : p). a more detailed investigation will show that the system is based on a much stricter inner organization. etc. bacati /‘toss’/ with all of their secondary meanings). . Agglutination is the building-up of different prefixes before the same stem. brcati : vrcati : prcati. only its basic parameters have been established. this means that the range of confirmed (and expected) meanings is relatively restricted. To date.426 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI bavrljati = tavrljati = ~avrljati = {evrljati. analogy. They must all be taken into account when etymologically classifying individual lexemes. a new expressive stem is created. replacement of palatals (lj : nj). 2) Semantics a) One of the aims of this work was to focus on lexical-semantic groups in which expressive prefixes most frequently occur. A comparison with stem forms arises here. ku-triti = {u-ku-triti. The following cases are singled out in our work: ~e-periti se = ko-~e-periti se = ko-~o-periti se = ko-sto-periti se. contamination. replacement of r by vowels (r : e. The stem forms analyzed in this work can be grouped in the following series: brkati : vrkati : prkati. also without changing meaning: is-ko-beljati se = is-ko-veljati se = is-ko-peljati se = is-ko-brljati se. udarati /‘hit’/. it was concluded that the material under investigation mainly belongs to semantic spheres which are common for the expressive lexicon (such as kriviti /‘bend’/. nakomrditi se = natomrditi se = na~omrditi se = na~emrditi se. whose rules have not yet been defined. na-ku-mra~iti se (= na-to-mra~iti se = na-tu-mra~iti se) = na-ko-tu-mra~iti se. ko-brcati se = ko-prcati se = ko-prljati se = ko-peljati se = ko-vrcati se. Just as prefixes can alternate with one another without affecting the meaning of the word.

both overall and expressive: negation and affirmation. When the prefix changes the meaning of the stem. usually metaphorical meaning. by means of analogy. Two possibilities exist: — the prefix changes the meaning of the stem: vr~iti /‘hit’/ > izbavr~iti /‘to go bug-eyed’/. morpheme. the prefix does not add new meaning in such cases. which mark a given unit in such a way that it becomes semantically more complex and achieves expressive force. or develops a new. Strictly speaking. picturesqueness. conveying emotion. Authors who assign an Indo-European origin to such prefixes believe that they convey two basic types of lexical meaning. the word-formation meanings of these prefixes can be seen only in their expressive aspect. etc. . The very attribute ‘expressive’ implies the semantic role of these prefixes in the lexemes that contain them. periti se /‘to set yourself up in a prominent place’/ > ~eperiti se /‘to throw your weight around. this means the prefix allows one of the stem’s potential meanings — part of its semantic potential — to be realized. c) We then come to the question of the semantic content of expressive prefixes. formative. etc. Synchronically. the same meanings are expressed by prefixed forms on different stems. approval. In effect. intensity. b) If we move from the global view — that is. etc.) we mean the presence of certain additional semes. Rather. Such affixes possess a lexical meaning which allows words derived by them to be categorized as ‘expressive’. Furthermore. Even in cases of analogy (with different types of the contamination so common in this lexical stratum) we cannot speak of a prefix independently affecting the semantics of a word. or semantics of concrete forms. from the overall semantic potential of the corpus under examination — to the micro-level. The lexical stratum under consideration is characterized less by the wealth of meanings realized than by the great variety of formal means for expressing them. a fundamental question arises regarding the semantics of the combination ‘prefix + stem’. be a big-shot’/. it merely allows realization of a potential meaning which for some reason did not appear in the non-prefixed form. connotations within the semantic structure. be~iti se = kobe~iti se /‘stare till your eyes pop out’/.SUMMARY 427 One of the reasons for this restriction is that the addition of different expressive prefixes to the same stem does not affect meaning. — the prefix does not change the meaning of the stem: bazati = {alabazati /‘ramble’/. regular semantic shift. By the expressive nature of the prefix (as well as that of other units at different levels of the language — lexeme. it is usually a matter of normal.

a parallel can be seen between normal and expressive prefixes in terms of their accumulation before the same base verb. prefixes . This means that the need (or requirement) to realize expressive prefixes arises by coincidence in a certain context. na-to-vrsti se : na-do-vrsti se.ko -vrljiti . which means that the bulk of expressively prefixed forms have a negative or. In certain (albeit rare) cases. At the formal level. 3) The status of expressive prefixes in the word-formation system Expressive preverbal formatives are an organic part — that is. a normal prefix will have the same function as an expressive one. but also by forms indicated as ‘individual’. ‘uncommon’ and which actually represent creativity based on the existing word-formation matrix. One phenomenon that demonstrates and proves the place of expressive prefixes within the prefixation system is the alternation of expressive (non-productive) and ‘normal’ (productive) prefixes: is. that is. regularity. na-po-vrsti se /‘push in on someone’/. This phenomenon attests that linguistic consciousness continues to perceive expressive prefixes as prefixes. and that we can only speak of the greater or lesser regularity of such ‘occasionality’. Slavic languages have many verbs with complex prefixes. although they are located on the periphery and can only be established by word-formation-etymological analysis. Expressive prefixes function according to a word-formation model that exists in a speaker’s linguistic consciousness. this model is activated ad hoc. neutral meaning. in situations where emotional coloring requires specific means in order to be realized. expressive prefixes are indeed a ‘productive’ category in Serbo-Croatian. This is proved not only by the many lexemes analyzed in this work. The similarity between so-called ‘normal’ and expressive prefixes can be seen at both the functional and formal levels. but instead serves only to increase the emotive potential of the given verb.428 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI The majority of expressive prefixes modify the semantics of the word negatively. The word-formation characteristic of expressive prefixes which might be analogous to productivity for normal prefixes could be called ‘occasionality’. r e a l u n i t s — of a language’s word-formation system. in that it does not affect the meaning of the base verb (being semantically irrelevant) or change its perfective or imperfective aspect. at most. Judging by the number of lexemes analyzed in this work. i{-~e-vrljiti se : is-po-vrljiti /‘open your eyes wide’/. The criteria valid for so-called ‘normal’ prefixes — productivity. motivation — cannot be applied to them in the usual sense. Especially significant is the coexistence of non-prefixed and expressively prefixed verbs.

etc. d) they do not have definite semantics. does not seek to gather all relevant forms — which is not even the most important task concerning an open system such as this one. The system of prefixes itself might be considered closed. such as the Serbo-Croatian dialect forms s-po-vrtim. na-po-dipe. Translation: Terence McEneny . the system of lexemes which contain expressive prefixes is in fact an open one. The present work establishes a system of expressive prefixes and the lexemes which contain them. 3) As a word-formation category. b) they are not productive. This phenomenon is especially apparent in the lexicon of Slavic dialects. po-za-dl`i se. however. these prefixes tend toward expressiveness. despite these formal and functional similarities. leading inevitably to greater complexity. slang and in-group languages. a great difference exists between normal and expressive prefixes. such as in folklore. This work. and is completely analogous to the so-called agglutination of expressive prefixes. Nevertheless.SUMMARY 429 built up of two or more ‘normal’ individual prefixes. The basic contribution of this work is in providing the means to identify and place each new eligible lexeme within the system set forth. given that their characteristics are opposite to the traits of normal prefixes: a) they are not readily apparent within the structure of the word. Still. 4) Rather than tending toward economy of expression. is-pro-valja. c) they are not regular. potential realizations of the word-formation model under consideration. with regard to the limited number of elements comprising it. expressive prefixes are found at other ‘peripheries’. etc. as can be seen by the following: 1) Expressive prefixes are ‘anomalous’ in relation to normal prefixes. with an unlimited number of combinations — that is. 2) Expressive prefixes reflect an independent system which functions according to its own rules. Expressive prefixes are located at the periphery of the language system. meaning they are characteristic for several marginal classes at the same time.

i 3.74. a zatim se navode potvrde iz ostalih slovenskih. indoiranskih i drugih indoevropskih jezika. 350 avet 46. Kod slovenskih i baltskih jezika u registru nije nazna~eno da li je re~ kwi`evna ili dijalekatska. lice glagola). U okviru staroslovenskog jezika navode se i crkvenoslovenski oblici (propra}eni skra}enicom csl. 232 ala 290 . stsrp. Slovo n pored broja strane (npr. kao i iz jezika nekih drugih jezi~kih grupa (npr. stlit. 46n avr-bavr 219 avrik 171n avrq 223. mongolskog itd. 119. Srpsko-hrvatski a. iranski jezici). laringali se pi{u velikim H. o sa o. 388 avrq-bavrq 219.). u praslovenskim rekonstruktima ch je zameweno sa x. u praindoevropskim w. kao i osnove. romanskih..). Re~i iz neslovenskih jezika grupisane su ili u okviru jednog jezika. q sa ku. 46n) zna~i da se data re~ pomiwe u napomeni na datoj strani. i. strus.REGISTAR REGISTAR Registar sadr`i re~i i wihove oblike (npr. 233 avrqe 223 avrc 205n. k sa k. 118. 232 avrqak 223 avrqat(i) 218. 1. Polazi se od srpsko-hrvatskog jezika kao osnovnog predmeta analize. sa ozna~enim dijalekatskim i istorijskim potvrdama (v. npr. ve} samo da li je u pitawu istorijska potvrda (npr. germanskih.). 351 -ag 78 akavrqa 226 akati 232 ake`ina 355 akovrqa 227. y sa u. turskog. Tako su srpsko-hrvatski i staroslovenski oblici. ma|arskog. 232. Akcenat je zadr`an samo u jezicima gde je obavezan. 232.. r sa ãr ili âr. itd. a u okviru ka{upskog — sloviwski (sloviw. korenove i tvorbene elemente svih jezika i dijalekata koji se pomiwu u tekstu. koji su u tekstu dati latinicom. preba~eni u }irilicu. U registru je radi ve}e preglednosti i boqeg snala`ewa korisnika ujedna~ena grafija pojedinih jezika. npr.). zatim baltskih. nema~ki) ili u okviru {ire jezi~ke grupe (v.

83.338 asiti se 43n -ati 156.99 balabu}kati 98. 74 aqedati 73n aqidat(i) 73n andavrq 228 andavrqit (se) 228. 97. 284. 330. 372 barbucati 146n barbucnuti 146n barkati 146 baro`it(i) se 93 ala. 58n alakikav 282n alakura 334.REGISTAR 431 -bala. 126n bak 93. 127n banzov 127n bantawe 369n bantrqa 369 bantrqawe 369 bantrqati 369. 351n alaprdast 330 alatrup 351 alaucnuti 58. 58n alidat(i) 73. 301. 235. 350. 350 alavojda 333 alavu`da 333 alavukati 58. 215. 127n. 124. 334n alakuras(t) 334n alamprc 347. 334. 368n. 232n bavqati 232 bavrk 207. 123. 261 baqezgati 67. 382 baba ta`vaka 104n babu{at 96 babu{ka 96. 302. 98 bambrekas(t) 97 bambrqak 97n bamburak 97n bambuh 98 *bamutiti 301 bandza 127n bandzov 127n bandrqa 369n bandrqati 124n. 369n. 384. 334 alamuwas(t) 282 alamuwes(t) 282 alamuwetina 282 alamuwina 282 alamuwiti 282. 124n bazvrcati 96 bazdalikati 124n bazdjeti 124 bazdrkati 124n bazdrlikati 124n bazdr~iti 124n bazdulati 124n bazetati 124n baziknati 124 baziwati 124n baznuti 124 bajs. 388 balamuta 298. 303n.367n -a~iti 273 ba. 306. 152n. 301. 218. 389 bazvizdati 96. 386. 99 bako~iti se 93 bala. 127. 302n balamutina 298 balamutiti 298. 307n. 350 alamuwa 282. 367n.98. 156n.22. 265n baqizgati 67 baquzgati 67 bambak 97n bambekast 97n bambrak 97n bambrek 97. 284. 307. 125. 217 bavrqa 218 bavrqak 218. 302n balamudit(i) 304. 126 badrqak 360n badrqast 360n badrqati (se) 369n badrqica 360n *badcati 333n ba`|akati 124n bazat(i) 20. 90. 303. 236 aprc 347. 96. 351 apr~ina 353. 232.126n bajsati 126. 388 balanzawe 265n balanzat 127n balasati 113 balezgati 67 bale~iti se 259. 372.360n badakam 83 badat(i) 82. 355 -ar. 126. 214. 384 balamotati 298. 124n. 261.59. 93. 59 alavucati 58. 94. 98. 365. 384. 113. 232. 92. 125. 260. 95. 289 alamuwka 282 alamuw}a 282 alaprda 232n. 224. 385. 371. 304 . 59 alavucnuti 58. 348. 97. 333n -ac. 333. 98 baviti (se) 232. 357. 369n banza 127n banzadur 127n banzat(i) 124n. 369n. 236. 303. 388 bavrqa~a 218 bavrquga 218n *bagati 124 baguzati 95 bad. 303n. 371n bavrqast 218 bavrqat(i) 151. 215. 289.

234 br-br. 94 bau{-rukavi 96 bahincati se 97 bahs.432 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI baru`iti 93 barusav 92 barusati se 92 barusiti 92. 328. 372. 129. 369n. 153 boriti se 146 borozati 94n boronzati 94n boronza~a 94n bosti 83 *botkati 206n bocati 206. 92. 99 ba{ 110 ba{a 110 ba{ari se 110n ba{iti (se) 110. 373. 141n bebekati 81. 373. 373 ba-to. 130. 141. 148. 153 bobrqiti (se) 149. 369n. 265 bqazgati 67 bquzgati 265n bo. 153 bobrcnuti (se) 144. 369. 386 batuqati 367. 134. 148. 124.126n bahuqati 94 bacati 36. 134. 93 basati 92. 385. 368. 368. 368n. 369n. 153 bobr~iti (se) 146. 94. 141n. 388 ba~at (se) 35n ba~iti 36n. 327n. 382 bobrkati (se) 143. 153 bobrknuti (se) 143. 372 batavrqak 225n batati 82n. 141. 129. 373. 260. 365.360n *bodcati 206 bok 103 bole~iti se 259. 389 berekin 216 besiti (se) 132. 147. 386. 148. 368.146 brbu~iti 146n *brbcati 146 brv 152n brvak 152n brvaq 152n brvica 152n brvqiv 152n *breg-~e 360 breknuti 98. 386 batrwat(i) (se) 357. 146 brbqati 107. 141n. 146.265 blemezgati 263. 328 bejit se 139n bekarit(i) se 140. 140n. 144. 386 baturati 364. 139n. 141n bekokast 140 bekonast 140n -beq(ati) 31 *beqati (se) 31 beqa{an 31 beqezgati 67 beqit(i) (se) 128. 333n baciti 99. 138. 373n. 144. 98n brzina 285n brk 143n. 357n. 368n.225n batovrq 225n batovrqak 225n batovrqaka 225n batovrqan 225n batovrqast 225n batovrqac 225n batoglavac 225n batrga 357 batrgat(i) (se) 356. 134 becati se 36n becnuti se 36n be~alina 139n be~at se 139 be~it(i) (se) 35n. 153 bobrqnuti (se) 149 bobrcati (se) 144. 133. 140n. 124n. 368n. 357. 148. 261 bombrcne (se) 144. 139. 261. 148. 388 batrqak 369. 151 brkaq 144n . 357. 372. 368. 369n bauqat(i) 93. 372. 360n. 140. 152. 129. 206n bockati 206n bo~iti se 103 brati 85n brbati 107.90. 386 bat 82n. 141n. 126 basiti 135 basrqati 91. 148. 137. 225n. 315. 153 bod. 371n batrqat(i) (se) 357. 329. 357. 389 bijel 129 ble. 372. 373 baulati 93. 141n bekati 81 bekeqit(i) (se) 129. 129. 98n bre}i 98 bre~e 360 bre~it(i) (se) 98. 365. 138n. 153 brka 146. 148. 111 ba{kariti se 110n be.90. 365. 141.

177n vitkati se 183 vitlati (se) 174. 166n -voriti 162 votariti 163n vraga 193 -vradi 61 vra`a 188n. 146. 195 brkati (se) 143. 386 brkqa 143n brknuti 144. 386 -brqati 150 brqezgati 67 brqiv 151. 184. 160. 144. 177. 184n. 161. 240 vra}ati 164n vrg 186. 236n viqiti 166.REGISTAR 433 vinem 177 vinuti 176. 235 veqoprdati 336 verati (se) 159. 176n. 129 bura 146 burkati 146 busiti 50. 174. 343. 177 vil. 386 brcnut(i) 145. 182. 162. 227n viqkati 175 . 152n *brscati 147 brcat(i) (se) 143n. 152n brqav 151 brqati (se) 31n. 164n. 163. 145. 166. 152. 152 brqook 152n brndat(i) 115 brwa 114. 149. 191. 177 viwati 179 -viwati 179 vira 169 virae 169 viraje 169 virajem 169 virati 131. 181. 176. 183.164n vavijek 164n vavijest 164n vavriti se 164n -valiti 40 var 164n varati 163n. 174. 226n. 164n vardalama 199n vegd 156n ved 157n vedati 64n -vedati 155 vediti 155. 156n vehnuti 157n -viziti 63 vijati 173n. 171 vratiti 164n. 106n velepr}iti se 355n velepr~iti se 355n velim 106 veqati (se) 336n veqeprdati 336 -veqiti 131. 162. 146. 164. 147. 183. 150. 152n. 151. 183n. 389 vitlit(i) 182. 174. 162 -veriti 159. 157n vït{ina stsrp. 193 vra`iti 193 vrana 170 vranati se 170 vrata 318n -vrati 161. 153. 153. 163n. 162. 155n. 168. 147. 115 brsati 147 *brskati 147 brsnuti 65. 189. 180n viriti 169 visjeti 134 viskati 208n visnuti 208n vitao 183 vitati 183 viti 173n. 144. 152. 143n. 153 br~iti 143n. 345 buqiti 88n. 183n. 135 bu}kati 98 buhati 135 bu~ati 50 bu~iti 140 bu~ka 98 bu~ookast 140 buhav 96 bu{eqati 93n bânem 125n va. 176n. 147. 156 vez 56n vezati 56 veznati 56 veznuti 56 -veznuti 63 velam 106n velaniti se 106 velati 106. 143n. 152 br{kat 146n. 156n. 173. 345. 164. 153 brko 143n brq 151.174 viqati 173. 148. 160n. 236n vitqati 182 vitoper 318n vitoperan 318n vitoperast 318n vitoperiti 318n voriti 159. 345 br~nuti 146. 162n vesiti 135 -vesiti 133 -vetati 243n vetah 155. 386 br~kati (se) 146n. 160. 146. 146.

213 vrkun 229n vrlekati 228n. 194n *vrijesti 189n vrijeti 55. 386 vrcnuti (se) 205. 239 vrtquga 239 vr(t)nuti 231 vrtoloma 199n vrtutla 239 vr}ati 231 vr}i 189. 215n. 228. 238. 193 vr` 190 vrza 189n vrzalo 189n vrzat(i) (se) 171. 347n. 343. 193 vr(ij)ez. 389 vrknuti 209. 214 vr~iti (se) 211. 237n. 171. 233n.434 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI vrg. 195 vrzem se 189n vrzina 190. 250. 236. 216. 215. 233.191 vrga 186. 200. 203. 369n. 369n vrskati 208n vrsti (se) 187. 193 vrije`iti (se) 188. 388 vrtjeti 233. 214.188. 197. 205.188 vrijeslo 188. 201. 199. 224n. 168 vrijeti se 162 vrka 190. 190 vrdalama 199n vrdati 126. 189. 213. 232n. 203. 175. 216. 200n. 199n. 206. 226n. 189n. 229n. 193. 185. 213. 192n. 190. 214. 198. 230. 234. 206. 193 vrije`a 188. 239. 151. 193 vrca 205 vrcawe 205 vrcati (se) 153. 231. 386. 235. 153. 389 vr~kati 210. 187. 237. 204. 372. 206. 126. 207. 240. 189. 194 vrzinovac 191 vrzinovi} 191 vrziwak 191 vr(ij)eg. 190. 213n. 206. 199n. 212. 229. 228n. 231 vrdnuti 200n vrdolama 199n vrd-cati 206 vre`a 188. 236. 201. 172. 230n -vrqiti 235 vrqkati 228n vrqke 230 vrqo 230n vrqoka 230n. 231 vrqa 230n vrqav 230. 159n. 240 vrwati (se) 115. 242. 232 vrqokas(t) 230n vrqokile 230n vrqook 230. 225n. 213. 237. 236 vrqakati (se) 229n vrqaknuti 229n vrqat(i) (se) 20. 216 vr{qat 229n vujati 58n vujnuti 59n . 190 vrguqast 186n vrguqati 185. 175. 153. 242n. 235. 193 vre`iti se 188 vreslo 188. 252n. 229n. 194n. 199. 261. 185. 230n. 200. 204. 231. 189. 209. 216 vrkati 59. 238 vrteti (se) 158. 194 -vrsti 186n vrtat 238n vrtati (se) 158. 92. 232. 231 vrqak 229. 204. 386. 206 vr~ak 205n vr~ati 205n. 238n. 213n. 230n vrqookas(t) 230n vrq~iti 218n vrmati se 97 vrnda 199 vrndalo 199 vrndat(i) (se) 194n. 191 vrgav 186 vrgaw 195 vrgati 171. 201 vrndi 199 vrnuti 131. 232. 212. 216. 190 vrguqica 185n vrguqka 185n. 189n. 230. 214n vrgnuti 213n vrguda 186 vrgudav 186 vrgudati 186. 230n. 176. 209n. 209. 350. 166. 195n. 386 vrqa~iti 229n vrqe{ 230n vrqiv 151 vrqit(i) 229n. 240 vrtqati (se) 238n. 190 vrguqa (se) 185 vrguqav 186n vrguqak 186n. 192. 218. 229n vrleknuti 229n vrlet 230 vrlecati (se) 229n vrludati 151. 210. 171. 172. 206.

131. 59 vuknuti 59 vuqati se 179. 130 gobeqa (se) 30. 232.71. 383 -ga 190n gabeq 30n Gabeq 30n gabeqati 30. 162. 72. 388 galama 302 galija 357n galijati 357n gambuqa 31n gambuqati 31n gde 378 gebeqati 30 geveqati 31n. 386 gaveqina 31n gavequ{a 31n gavrani} 161. 203n glaviwati 113.69. 386. 203 glavrwati 203 -gle{iti 258 glib 55n glibav 55n gliban 55n glne 49 glta 49 gltam 49 glcam 49 gmurati (se) 294n gwavezgati 265n gwevzgalo 265n go. 170 gavrati se 161. 170 gavrawa~a 161. 131 glava 113. 333n gucati 49. 326n. 190. 219n. 195 gr~a 190 guz 95 guzati 95 guzeqat(i) 95n guzetati 95n gutati 49. 233. 235 disati 113 dihati 113 djeti 102 do 112n. 333n gu{a 95 gu{iti (se) 95 .REGISTAR 435 dar-mar 392n daska 318n devati 102 devrqiti 228. 30n gombesati se 30n gomila 70 gomilati se 70 gorope~iti se 326n grveqati 131 -grizati 67 -grizovati 87 griskalo 87 griskati 87 -griskovati 87 gristi 87 gr~ 185.69. 131 gabeqski 30n gabuqati 31n gaveqa 219n gaveqak 30n gaveqati 30n. 170. 233. 130 gobeqav 130 gobeqast 130 gobeqati (se) 30.294n ga. 383 -go. 333 dobavrqati 218 dobaguzati 95 dobasrqati 92 dobatrgati (se) 356. 130 goj 71 gojazan 71 *gojaziti 71 gojat 71 gojatan 71 gojatiti (se) 71 gombati 30n gombeqat(i) (se) 30. 203 vurlati 58n vurnuti 59n vu}kati 58n vu}nuti 59n g. 70. 233 dotalangati 108 dotapkati 234 vukati 58. 369 dobatrqati 369 dobauqati (se) 94 doboronzati 94n dogombeqat (se) 30 dozvrndati 198 dozvrwati 202 dozvrcati 205 dokeke~iti 253 dokerati 245n dokeretati 245n dokertati 245n doknaditi 34 dokobeqati (se) 29 dokobrqati (se) 149 dokojasiti se 41 dokondrqat(i) se 370n dokopeqati se 31 dokoprcati se 346 dokotrqati se 370n dolavrwati 202 dolangati 108 dolandati 109n domuzgati 38n doprtqati 77 dorepati 38 dospjeti 328n dotavoriti 159 dotavrqati (se) 219. 170 gavrqati 219. 203 vundati 58n vuwati se 179.

71.17 `abrqati 150n `avrqati 223n `avrwati 203n `vakati 264 `vati 104 `vrqav 223 `vrqati 223.204. 389 zavinuti (se) 176. 184.436 dotatulati 366 dototrqati 370 dou{ati 112n dou{iti 112n do~eturat (se) 365 do{eveqati 222n do{evrdati 197 do{evrqati 221 do{epiriti 319 do{migati 38n |avrk 207n. 206.234 `a. 235 zavrqa~a 230 zavrndaqati 229n zavrndaqiti 229n zavrnut 239n zavrnuti 240 zavrsti (se) 187 zavrtan 237n zavrtet 241n zavrtqati 229n. 72 zagojatiti (se) 71. 308n. 166 zavrlekati 229n zavrlecati 229n zavrle~iti 229n zavrqaknuti 229n zavrqan 230 zavrqati 228n. 230. 72 zakavijati 176n zakalavariti 208n zakalavatiti 208n zakamlijekati 176n zakalamukati 298n zakalamutiti 298. 71n zajaskati 47n. 72 zagomilati 70 zagomiqa 70 zagrizalo 66 zagrizati (se) 66. 193n zavrzivati 187n zavrzlan 194n zavrijeti 164. 338 erav 318n erlav 80. 239 zavrcan 205 zavrcanica 205 zavrcanko 205 zavrcojla 205 zavrcuje se 205 zagojaziti (se) 71. 238n |avrtina 238n Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI -eq. 238n |avrt 207n. 316. 248. 177 zavirati 164 zavitlati (se) 182. 49n zajatiti 71. 222n. 390n zaandovrqit 228 zabavrqati 218. 229. 234. 166n zavrdati 199 zavrditi se 199n zavreti 166 zavr`en 194n zavrza 194n zavrzan 194n zavrzan~e 194n zavrzati 187n. 141n. 318n `. 184 zavitliti (se) 183 zavitqavat 181 zavor 160. 164 zavorqiv 160. 67 zagu{iti se 95 zaja`en 71n zajaza 46 zajazit(i) (se) 46. 81. 149n zavaravati 163n zavarati 163 zavedem 58n zavezati 56 zavezivati 56n zaveznut(i) 56.56.251.29n. 235 zabavrmati 97 zabaguzati 95 zabagu{iti se 95 zabalamutiti 298 zabasrqati 92 zabatrgati (se) 356 zabatrqati (se) 369 zabatuqati 367 zabe~iti se 139 zablemezgati 263 zabobrqivati 149 zabobrqiti 149 zabobr~i 146 zabobr~iti 146 zaboronzati 94n zabrbo~iti 153n zabrbuqati 149n zabrbuqiti (se) 149n zabrkati 144 zabr~iti 146. 153 zabrbu~noti 146n. 56n zaves 58n zavili~iti 174n zaviqiti 174. 216. 234 za. 388 zakekeriti se 244n zakeketati se 244n zakeke~iti (se) 252 zakerebe~iti se 137 . 235 `vrwati 203n `ivotariti 163n `lavrati 171n `lovrwati 203n `yuyuriti 247 z. 166. 177. 131. 374n -er.

387. 235. 261 zakobeqati (se) 29. 389 zakome{ati (se) 33 zakomlca 40 zakomlcam 40 zakomlckuje 40 zakomlcne 40 zakomotati (se) 36 zakomuckivati 40 zakondrqat 370n zakoper}at (se) 346n zakopijeriti (se) 317 zakopirkati 317n zakoprqati 339 zakoprcati (se) 346 zakopr~iti 352 zakorepit 38 zakofr~it(i) 212. 219. 179. 261. 261. 233 zakovrqiti 175. 389 zakoviwati 179 zakovitlati (se) 181. 242. 166. 184. 388 zakovrqi 226. 125 zale~iti 20. 388 zakoviqiti 63n. 388 zatovrqati (se) 219 zatopr~iti 353 zatotrkati 372n zatuliti 103 zatuqiti 103 zatutuqiti (se) 51n. 221 za~amati 284n za~amuwati 180. 236. 175. 236n. 258. 226n. 235. 226n. 242 zakovrtat(i) 175. 239. 388 zakovrdati (se) 197. 226. 243n. 214. 388 zasukan 166n zatavrqati 219. 171 za~avradi 61. 242 zakovrnuti 131. 286 za~au{iti 68 zaklembesiti 132 zakle~iti 257. 243. 163. 200 zakovrne 239 zakovrnit 239 zakovrnut 239. 259. 219. 217. 216 zakovrqati 175. 233. 235 zatalau{iti se 111 zatatulati 366 zateturati (se) 364 zatovitlit(i) 40n. 236. 387. 200 zakovrknuti 207. 215n zakovr~ati 210. 233. 48 zakoja{iti se 41 zakokoriti 246n zakokrdaveje 52 zakolebat(i) (se) 32 zakole~iti 259. 241. 173. 388 zakovrtno 237 zakovrcati 204. 388 zakovrduje 197. 216. 182. 195n. 217 zakovr~iti (se) 211. 388 zakovryati 215n zakoglcne 49 zakojasiti se 41. 235. 226. 389 zaqau{iti 68 zamanut 288 zamlata 81 zamlckujem 40 zamlcnem 40 zamuditi (se) 306n zamumuqiti 51n.REGISTAR 437 zapovrnuti (se) 242n zapoprcati 348n zaprdavati 332 zaprdat(i) (se) 332 zaprndecati (se) 335n zaprtqati se 77 zaprcat(i) (se) 348 zaprckati 348n zapr~it(i) (se) 353. 32 zakobrqati (se) 149 zakoveqati se 219n zakoviqati 173. 61n za~avradi{e 61 za~avrqati (se) 220. 103 za}aprdati 330 za}au{iti 68 zau{iti 68 zafr~it 212 zaceniti (se) 49 zacenuti se 49 za~avoriti 160. 237. 329. 216. 388 zakovrnyati se 215n zakovrtan 237. 224. 175. 388 zakovrndati se 197. 216 zakoceniti se 49 zakocenuti se 49 zako~operiti se 309 zakrdaveje 52 zalabrwati 114 zalanda se 109n zalandati se 109n zalaprdati 330 zalapu{iti 117. 388. 284. 354n zapr{kati 344 zasovrqati 219. 243. 103 zaweprcati se 347 zao 204 zapad 119n zapatrqiti 353n zaperiti (se) 311 zapovrqiti 229 .

340 za~eprqiti 340 za~ivijati 175n *za~iviliti 175n za~oprqa 341. 241. 97. 204n. 217 zvrkast 209. 243 za~evrqati (se) 221 za~evrqiti 227 za~epeqiti 340n za~eprkat(i) 337 za~eprqat(i) (se) 339. 198n zvrndov 198 zvrwati 202. 215. 392 izavrqe 223. 205. 177 izvitoperiti (se) 318n izvra`iti 188n. 141 izblemezgati 263 izboronzati se 94n izbo~iti se 103 izbrembe~iti 138n izbr~iti (se) 146 izbuqiti 130 izvediti 155. 235 izvrnuti 240 izvrtati 238 izvrtutlit 239n izgabeqati (se) 30 izgaveqati (se) 30n izgeveqati 31n izgobeqati se 30 . 193. 152. 216. 204n zvrdov 198 zvrk 208. 243 za{komr~iti 267 za{oveqati 222n za{omuti (se) 300. 130 izbe~it(i) (se) 130. 234 zvrndalo 198 zvrndat(i) 96. 140n izbekeqit(i) (se) 141n izbeqiti (se) 129. 139. 234 za{eperit 309n za{eprqati 341. 205 za{ajatiti 72.438 Marta Bjeleti}: IS KO VRNUTI GLAGOLI za~ebrknuti 143. 217 zvrkan 209. 204 zvrcan 205 zvrcat(i) (se) 96.87. 343 za{eprtqati 76 za{kovrnuti 240. 386. 204 zlopatiti 204 zmuwenet 283. 242. 172 za{avrcati 145n. 156 izvijati 173n izvije|ati 156n izviqkati 175 izvinuti (se) 176. 386 izbavr~it(i) (se) 211. 172 za{evijati 176. 217 zvrqati 204n. 284 zreti 80 zuknuti 125n zuriti 51 iz. 389 za~eviqati 174n za~eviqiti 174n. 389 izvrqen 229 izvrqiti (se) 229. 72n za{alabazati (se) 123 za{amaden 305 za{amadi 305 za{amuditi 305. 388. 147. 206n zgugurim se 104n zguriti se 104n zlo 204 zlovrwati 203. 175n za~evraditi 61 za~evrati se 240. 232 izandavrqit (se) 228 izbaviti se 31 izbavrqiti 215. 198n. 388 za{amutiti (se) 299 za{andati 82n za{eveqati 222n za{everet 159. 216. 389 izbaguzati 95 izbalaba~it se 98 izbasrqati 92 izbatrgati (se) 357 izbatrqati 369 izbatuqati 368 izbaciti 98n izba~iti se 98 izba{iti se 110 izbekarit(i) (se) 140. 217 zvrka 208. 216. 343 za~oprqati 389 za~opr{ka 344 zayaveqati 223. 223n zayavrqati 223 zayeveqati 223n za{avrati (se) 162. 206n zvrcnut 205 zvr~ati 96. 223. 198. 201. 303 za{omutiti (se) 388 za{uvinuti se 176 zbavrqati 218 zbalamutit 298 zbatrgati 357 zbatrqati 369 zbr~kati (se) 147n zbuniti 288 zbuwen 288 zvizd 96 zvizdati 96 zvijukati 96 zvrdati 198. 152. 193 izvrgudati (se) 186 izvrguqati 185 izvrdati 199 izvrije`iti (se) 188. 177 za{evrdati 197 za{evrqati 221.

321n iskavedati 155 iskebe~iti se 137. 389 iskoviqiti 173. 236. 252. 388 iskele~iti 259n iskeliti se 141n iskeqit(i) (se) 141n iskerebe~iti se 137 iske~it(i) (se) 253. 326. 175. 261. 388 iskoporcit se 346n iskoprqati se 339. 227n. 339. 195. 224. 254. 261. 388 iskovrtati 237. 343. 226. 253. 391 iskovrqim 224. 388 iskolijen~iti 259n iskolije~iti 259 iskoqebati se 32 iskoqupati (se) 50 iskomr~iti 267 iskomr{qati 33n iskondra}iti se 255 iskopati se 233. 388 iskobrqati se 386 iskoveqati se 219n. 328. 233. 243. 216 iskovr~iti 211. 130. 48 iskokatiti 254 iskoka}iti se 255 iskoketiti 254 iskoke}iti se 254 iskoke~it(i) se 175. 387 iskeveqiti (se) 129 iskeka}iti se 255 iskeken~iti 252 iskekeriti se 244 iskeketiti se 254 iskeke~it(i) (se) 252. 303n ispalapuhati 89 ispalapucati 88. 343. 350 iskopeqat(i) se 31. 391 iskovrnem 240 iskovrnut(i) (se) 239. 137 iskrivoperiti (se) 318n iskrqebati (se) 33 iskubacati 36 iskumije{ati 33. 388. 129. 303n. 384 ispapoqiti 88 ispapuliti (se) 87 ispapuqiti se 88 ispapu~iti se 87 isperiti (se) 311. 339n. 260. 386 iskoviqati 173. 328 ispe{ati 328n ispe{it(i) (se) 328n ispobijati 87n ispovrqati 224n. 109n izlaprdat(i) (se) 330 izlepuniti 117 izlijoperiti 318n izlipunuti 117 izmuqim 104n iznapraqa 393n izrep~im se 315 izrondati se 107 -ir. 387. 254n isknaditi 34 iskoba~iti 35n iskobeqam se 29 iskobeqat(i) (se) 29. 370n. 343 iskoprcat(i) (se) 233. 389 iskovrqati (se) 224. 130. 385.REGISTAR 439 iskope}iti se 327 iskope~it(i) (se) 141. 235. 137. 141. 34 iskutuqati se 368 ispalampuvati 89. 31. 235 izeroperiti se 318n izjasat se 47 izjaskati se 47n. 386 iskobeqiti (se) 128. 370n iskofr~it 212 isko~operit(i) (se) 309 iskrebe~it(i) (se) 138 iskreveqiti (se) 128. 303n ispalapuvati 89. 326n. 166. 193. 216. 387. 389 iskotiwati 175n. 387. 387 iskobe~iti (se) 35n. 233. 350 iskorepiti 37 iskorijepati 37 iskorijepiti 37 iskoristiti 35 iskotiqati 175n. 243 iskovr~ati se 210. 318 ispe~it(i) (se) 141. 388 iskojasit se 41. 327. 241. 386 . 388 iskoviwati (se) 179 iskovrije`iti (se) 188. 179. 242. 175. 388. 261. 387. 391 izgombeqati 30 izdevati 102 izdeveqiti se 228n izdede(n)~iti se 138n izendeveqit (se) 228n. 49n izlabrwati 115 izlandati (se) 109. 339. 346. 235. 388 iskokorit(i) se 245 iskola~iti 130. 233 iskovrqiti 195n. 141 iskolebati (se) 32 iskole~iti 259.

235 istodevati 102 istoke~iti se 253. 215. 43n. 328n istavoriti (se) 160 istavrqati 219 istalandarati 110 istalandariti 110 istalandati (se) 109 istarandati 108n istele`nica 260n. 236 i{arabatati 82. 388 istopr~iti 353. 47